zdls

Bosnaunited

zdls

IRVIN JALOM
PROBLEM
SPINOZA

Prevela s engleskog
Slaana Madgalj-akula

Bosnaunited

zdls

PROLOG
Odavno sam bio zainteresovan za Spinozu i godinama sam eleo da piem o tom
hrabrom misliocu sedamnaestog veka, toliko usamljenom - oveku koji je iveo bez
porodice, izvan bilo kakve zajednice - autoru knjiga koje su istinski promenile svet. On je
anticipirao sekularizaciju, liberalni demokratski politiki sistem i uspon prirodnih nauka, i
utro put prosvetiteljstvu. injenica da je u dvadesetetvrtoj godini ekskomuniciran iz
jevrejske zajednice i da su hriani za njegovog ivota zabranjivali sve to je napisao,
oduvek me je fascinirala, moda zbog mojih vlastitih ikonkolastikih sklonosti. Uz to, ovaj
neobian oseaj srodstva sa Spinozom dodatno je osnaila spoznaja da je Ajntajn, jedan od
mojih najveih junaka, bio spinozista. Kada je govorio o Bogu, Ajntajn je govorio o
Spinozinom Bogu - Bogu koji je potpuno ekvivalentan sa prirodom, koji obuhvata sve
postojee i koji se ne kocka sa univerzumom - jer sve to se dogaa, bez izuzetka, dogaa
se prema strogim zakonima prirode.
Verujem, takoe, da je Spinoza, poput Niea i openhauera, ijim ivotima i uenjima
sam se pozabavio u dva prethodna romana, napisao mnogo toga i te kako relevantnog za
moje polje psihijatrije i psihoterapije - na primer, da su ideje, misli i oseanja uzrokovani
prethodnim iskustvima, da se strasti mogu prouavati bestrasno, da razumevanje vodi
u onostranost - i hteo sam da jednim romanom posveenim tim idejama odam poast
njegovom delu.
Ali kako pisati o oveku koji je iveo tako kontemplativnim ivotom obeleenim sa
svega nekoliko upeatljivih spoljanjih dogaaja? Bio je izuzetno povuen, i u svojim
spisima je vlastitu linost drao sasvim po strani. Nisam imao nita od onoga na ernu se
obino gradi pria - nije bilo porodinih drama, ljubavnih afera, ljubomore, nikakvih
zanimljivih anegdota, sukoba, svaa ili pomirenja. Vodio je obimnu prepisku, ali posle
njegove smrti, sledei instrukcije koje je ostavio, njegovi prijatelji su iz pisama uklonili
gotovo sve line opaske. Ne, nije bilo mnogo spoljne drame u tom ivotu: veina
prouavalaca smatra Spinozu blagom i plemenitom duom - neki porede njegov ivot sa
ivotom hrianskih svetaca, neki ak i sa Isusovim.
Tako sam resio da piem roman o njegovom unutranjem ivotu. Tu je struno znanje
moglo da mi pomogne da ispriam Spinozinu priu. Na kraju krajeva, bio je ljudsko bie i
stoga je i sam morao da se bori sa istim onim bazinim ljudskim konfliktima koji mue i
mene i mnoge pacijente s kojima sam radio proteklih decenija. Morao je imati snaan
emocionalni odgovor na to to ga je jevrejska zajednica u Amsterdamu ekskomunicirala u nj
egovoj dvadesetetvrtoj godini - jednim neopozivim ediktom kojim je svim Jevrejima,
ukljuujui i njegovu vlastitu porodicu, nareeno da ga zauvek izbegavaju. Nijedan Jevrejin
nee nikada vie razgovarati s njim, trgovati s njim, itati njegove rei, niti mu se pribliiti
na vie od petnaest stopa. I, naravno, ne postoji niko ko nema unutranji ivot sainjen od
fantazija, snova, strasti i enje za ljubavlju. Gotovo etvrtina najvanijeg Spinozinog dela,
Etike, posveena je prevazilaenju robovanja afektima. Kao psihijatar, sklon sam uverenju
da nije mogao da napie te stranice a da nij e iskusio svesnu borbu sa vlastitim afektima.
Ipak, godinama sam tapkao u mestu jer nisam mogao da naem priu bez koje nema
romana - a onda je moja poseta Holandiji, pre pet godina, sve promenila. Otiao sam tamo
da odrim predavanje, i kao deo naknade zatraio i dobio Spinozin dan. Predsednik
Bosnaunited

zdls

holandskog Drutva Spinoza i vodei spinozista, prihvatio je da ga provede sa mnom u

obilasku svih vanih lokacija - kua u kojima je Spinoza stanovao, mesta gde je sahranjen, i
kao najzanimljivije, njegovog muzeja u Rejnsburgu. I upravo tu sam doiveo epifaniju.
Uao sam u Spinozin muzej u Rejnsburgu, udaljen nekih etrdeset i pet minuta vonje
od Amsterdama, sa estokim predoseanjem, oekujui - ta? Moda susret sa Spinozinim
duhom. Moda priu. Ali, ve na samom ulasku sam se razoarao. Posumnjao sam da taj
mali, oskudni muzej moe da me priblii Spinozi. Jedine barem donekle line predmete
predstavljala je zbirka od 151 knjige iz Spinozine biblioteke, i smesta sam se uputio ka
njima. Dali su mi punu slobodu i ja sam, jednu za drugom, uzimao te knjige iz sedamnaestog
veka, mirisao ih i drao u rukama, treperei od uzbuenja to dodirujem predmete koje je
nekada i sam Spinoza dodirivao.
Ali, domain je ubrzo prekinuo moj zanos: Naravno, dr Jalom, posle njegove smrti,
imovina koju je posedovao - krevet, odea, cipele, olovke i knjige - data je na licitaciju kako
bi se platili trokovi sahrane. Knjige su bile prodate i rasute na sve strane, ali na sreu, notar
je pre licitacije saino detaljan popis i nakon vie od dve stotine godina jedan jevrejski
filantrop je ponovo prikupio veinu istih naslova i izdanja iz istih godina i gradova u kojima
su objavljena. Dakle, mi je zovemo Spinozina biblioteka, ali je ona zapravo replika. Njegovi
prsti nikad nisu dotakli te knjige.
Udaljio sam se od biblioteke i netremice zagledao u Spinozin portret koji je visio na
zidu, osetivi vrlo brzo kako se utapam i nestajem u tim ogromnim, tunim, ovalnim oima
pod tekim kapcima, to je bilo gotovo mistiko iskustvo, koje se meni retko kad dogaa. Ali
onda je moj domain rekao: Moda niste znali, ali to nije stvarni Spinozin portret. To je
samo lik iz mate nekog umetnika, sainjen na osnovu turih opisa iz nekoliko tekstova. Ako
su i postojali crtei iz njegovog vremena, nijedan, nije sauvan.
Moda pria o pukoj neuhvatljivosti, pomislio sam.
Dok sam u drugoj sobi razgledao sprave za bruenje soiva - takoe ne njegovu vlastitu
opremu ve, kako je bilo navedeno u muzejskoj legendi, opremu slinu njoj - zauo sam da
jedan od mojih domaina u sobi s bibliotekom pominje naciste.
Vratio sam se nazad. ta? Nacisti su bili ovde? U ovom muzeju?
Da - nekoliko meseci nakon blickriga u Holandiji, ERR trupe su dole u svojim velikim
limuzinama i pokrale sve - knjige, bistu, portret Spinoze - sve. Natovarili su i odneli sve, a
onda zapeatili i konfiskovali muzej.
,,ERR? Za ta je to skraenica?
Einsatzstab Reichsleiter Rosen berg. Opertivna jedinica voe Rajha Rozenberga - onog
Alfreda Rozenberga to je bio glavni nacistiki ideolog antisemitizma. On je bio zaduen za
pljakanje u korist Treeg Rajha, i po njegovim nareenjima, ERR je opustoio celu Evropu u poetku samo stvari Jevreja, a potom, tokom rata, sve to je bilo vredno.
To onda znai da su ove knjige dva puta oduzimane Spinozi? - upitao sam. Hoete da
kaete da su ponovo morale da se kupuju i da je biblioteka po drugi put kompletirana?
Ne - nekim udom knjige su preivele i vraene su ovde posle rata, s izuzetkom
nekoliko primeraka.
Neverovatno! Evo prie, pomislio sam. Ali, pre svega, zato se Rozenberg uopte
bavio tim knjigama? Razumem da one imaju neku vrednost - budui da su iz sedamnaestog
Bosnaunited

zdls

veka, a neke i starije - ali zato nacisti nisu jednostavno umarirali u Rejks muzej u
Amsterdamu i skinuli sa zida samo jednu Rembrantovu sliku koja vredi pedeset puta vie
od cele ove zbirke?
Ne, nije u tome stvar. Nije se radilo o novcu. ERR je iz nekih misterioznih razloga bio
zainteresovan za Spinozu. U slubenom izvetaju, Rozenbergov oficir, nacista koji je
rukovodio pljakom biblioteke, naveo je jednu vanu reenicu: Ona sadri dragocene rane
radove od velikog znaaja za istraivanje problema Spinoze. Moete videti taj izvetaj na
internetu, ako elite - nalazi se meu zvaninim dokumentima iz Nirnberga.
Bio sam zapanjen. Istraivanje problema Spinoze? Ne razumem. Na ta je mislio? ta
je za naciste bio problem Spinoze?
Kao par pantomimiara, moji domaini su slegnuli ramenima i rairili ruke.
Ja sam i dalje insistirao. Hoete da kaete da su zbog tog Spinoza problema, oni
sauvali ove knjige, umesto da ih spale, kao to su spalili toliko toga po Evropi?
Sloili su se.
,,I gde je bibloteka drana tokom rata?
To niko ne zna. Knige su prosto nestale na pet godina i ponovo se pojavile 1946. u
nekom nemakom rudniku soli.
Rudniku soli? Neverovatno! Uzeo sam jednu od knjiga - kopiju Ilijade iz esnaestog
veka - i blago je gladei rukom rekao, Dakle, ova stara knjiga moe da ispria svoju vlastitu
priu.
Domaini su me poveli u razgledanje ostatka kue. Stigao sam u pravo vreme - svega
nekoliko posetilaca je do sada videlo drugu polovinu kue, jer su u njoj vekovima ivele
brojne generacije neke lokalne porodice. Ali poslednji pripadnik te porodice je nedavno
umro i Drutvo Spinoza je odmah kupilo i taj deo poseda i upravo zapoelo njegovu
rekonstrukciju kako bi bio pripojen muzeju. Proao sam posred tog gradilita kroz skromnu
kuhinju i dnevnu sobu i popeo se uskim, strmim stepenicama do male, neupadljive spavae
sobe. Preleteo sam pogledom preko te jednostavne prostorije i poeo da silazim, kad mi je
za oko zapala tanka brazda koja je oiviavala jedan neveliki prostor u uglu tavanice. ta je
to?
Stari uvar se popeo par stepenika da pogleda i kazao da su to bila tajna vrata koja su
vodila u majuni tavanski prostor gde su se dve Jevrejke, majka i erka, krile od nacista
tokom itavog rata. Mi smo ih hranili i dobro se brinuli o njima.
A svud naokolo katastrofa! etiri od pet holandskih Jevreja nacisti su ubili! Pa ipak,
gore na tavanu Spinozine kue, skrivene, dve Jevrejke bile su bezbedno uvane tokom
itavog rata. Dok je dole majuni Spinozin muzej opljakao, zapeatio i konfiskovao neki
oficir Rozenbergovih specijalnih odreda, uveren da b iblioteka koju je tu naao moe da
pomogne nacistima da ree problem Spinoze? I ta je uopte bio njihov problem Spinoze?
Pitao sam se da li je i taj nacista, Alfred Rozenberg, na neki svoj nain i iz sopstvenih razloga
tragao za Spinozom. Uao sam u muzej sa jednom misterijom a sada iz njega odlazio sa dve.
Ubrzo posle toga poeo sam da piem.

Bosnaunited

zdls

Poglavlje 1
AMSTERDAM - APRIL 1656
Sa poslednjim odsjajima svetlosti u vodama Zvane-nburhvala, Amsterdam se gasi.
Bojadije skupljaju purpurne i grimizne tkanine koje su se suile na kamenim nasipima du
kanala. Trgovci umotavaju tende i zatvaraju radnje na trgu. Nekoliko radnika, vukui se
kuama tekim korakom, zastaju kod tezgi s haringama da prezalogaje uz holandski din i
potom nastavljaju svojim putem. Amsterdam je usporen: grad tuguje, jo se oporavlja od
kuge koja je pre samo nekoliko meseci usmrtila svakog devetog stanovnika.
Nedaleko od kanala, u Brejstratu broj 4, bez prebijene pare i blago pripit Rembrant van
Rejn nanosi poslednje poteze etkicom na sliku Jakov blagosilja Josifove sinove, ispisuje
svoje ime u donjem desnom uglu, baca paletu na pod, i kree ka uskim, krunim
stepenicama. Ta kua, koja e tri stolea kasnije postati njegov muzej i memorijalni centar,
danas je svedok njegove sramote. Vrvi od licitanata koji oekuju prodaju celokupne
slikarove imovine. Grubo odgurujui znatieljnike na stepenitu, on izlazi napolje, duboko
udie slani vazduh, i posre ka taverni na uglu.
Meutim, u Delftu, sedamdeset kilometara junije, zapoinje uspon drugog umetnika.
Dvadesettrogodinji Johanes Vermer jo jednom se osvre na svoju novu sliku, Podvodaica.
Paljivo je pregleda s desna na levo. Najpre prostitutka u velianstvenom utom aketu.
Dobro je. Dobro. uta zrai kao uglaana suneva svetlost. I ta grupa mukaraca oko nje.
Odlino - svaki samo to ne iskorai s platna i ne progovori. Primie se blie da uhvati blag
ali prodoran pogled pohotnog mladia sa kicokim eirom. Vermer klima glavom gledajui
u tog minijaturnog sebe. Vie nego zadovoljan, kitnjastim slovima ispisuje svoje ime u
donjem desnom uglu.
A tamo u Amsterdamu, u Brejstratu broj 57, samo dve etvrti dalje od Rembrantove
kue, gde su se odvijale poslednje pripreme za licitaciju, dvadesettrogodinji trgovac (roen
samo nekoliko nedelja posle Vermera, kojem e se kasnije diviti ali ga nikada nee
upoznati), priprema se da zatvori svoju radnju. Izgleda odve delikatno i lepo za jednog
duandiju. Njegovo lice je savreno, istog maslinastog tena, sa krupnim tamnim
izraajnim oima.
Jo jednom se osvre naokolo: mnoge police su prazne, kao i njegovi depovi. Pirati su
presreli poslednju isporuku iz Baija i sad nema kafe, eera, ni kakaoa. Generacijama
unazad porodica Spinoza je vodila uspean uvozno-izvozni veleprodajni posao, ali sada su
braa Spinoza - Gabrijel i Bento - spali na to da vode samo ovu maloprodajnu radnjicu.
Udiui pranjav vazduh, Bento Spinoza s gaenjem prepoznaje smrad pacovskog izmeta
pomeanog s mirisom suvih smokava, groa, kandiranog umbira, badema i leblebija, i
isparenjima otrog panskog vina. Izlazi napolje i zapoinje svoj svakodnevni dvoboj sa
zaralim katancem na vratima. U tom asu prenuo ga je nepoznati glas, obrativi mu se na
uglaenom portugalskom. Jeste li vi Bento Spinoza?
Spinoza se okrenuo prema dvojici stranaca, mlaim momcima koji su delovali
iscrpljeno, kao da su doputovali izdaleka. Jedan visok, sa masivnom snanom glavom
Bosnaunited

zdls

pognutom napred, naizgled odve tekom da bi je drao uspravno. Odea mu je od fine

tkanine, ali zaprljana i izguvana.
Drugi, obuen u grubo seljako odelo, stoji iza njega. Duge zamrene kose, tamnih oiju,
otre brade i snanog nosa. Sav utogljen. Samo mu se oi pokreu, strelovito, kao
preplaeni punoglavci.
Spinoza je oprezno klimnuo glavom.
Ja sam Jakob Mendoza, rekao je onaj vii. Moramo da se vidimo s vama. Da
razgovaramo. Ovo je moj roak, Franko Benite, upravo sam ga doveo iz Portugala. Moj
roak - Jakob je potapao Franka po ramenu - ima problem.
Da, odgovorio je Spinoza. ,,I?
Ozbiljan problem.
Dobro. A zato mene traite?
Rekli su nam da vi moete da pomognete. Moda samo vi.
Da pomognem?
Franko je izgubio veru. On sumnja u sve. U sve verske obrede. Molitvu. ak i u
prisustvo Boga. Stalno je u strahu. Ne spava. Govori da e se ubiti.
,,I ko vas je obmanuo poslavi vas k meni. Ja sam samo trgovac koji vodi malu radnju. I
to, kao to vidite, ne naroito uspeno. Spinoza je pokazao na pranjavi prozor kroz koji su
se videle poluprazne police. Rabi Mortera je na duhovni voa. Morate otii kod njega.
Jue smo stigli, i jutros smo upravo to hteli da uradimo. Ali ovek kod koga smo odseli,
na daleki roak, savetovao nam je da ne idemo tamo. Franku je potreban neko ko e mu
pomoi, a ne suditi, rekao je. I jo je kazao da je Rabi Mortera strog prema onima koji
sumnjaju, da veruje da sve portugalske Jevreje koji su preli u hrianstvo, eka veno
prokletstvo, ak i ako su bili primorani da biraju izmeu preobraenja i smrti. Rabi Mortera
bi, rekao je, samo pogorao Frankovo stanje. Idite kod Benta Spinoze. On je mudar i
razume se u te stvari.
Kakva je to pria? Ja sam samo trgovac...
On tvrdi da biste vi, da niste smru oca i starijeg brata prinueni da vodite posao,
sigurno bili sledei veliki rabin Amsterdama.
Moram da idem. Imam sastanak koji ne smem da propustim.
Idete na abat, u sinagogu? Je l? Idemo i mi. Vodim i Franka, jer mora da se vrati svojoj
veri. Moemo li s vama? Ne, ja idem na n eto drugo.
,,A ta je to? upitao je Jakob, al i se odmah povukao. Izvinite, to me se ne tie. Moemo
li sutra da se vidimo? Da li biste bili voljni da nam pomognete na abat? To je dozvoljeno jer
je to micva 1. Potrebni ste nam. Moj roak je u opasnosti.
udno. Spinoza je odmahnuo glavom. Nikada niko nije traio od mene tako neto.
ao mi je, ali pogreili ste. Ne mogu nita da uinim za vas.
Na hebrejskom re micva ozanaava neku od 613 zapovesti koje je Bog dao Mojsiju na Sinajskoj gori kada i Toru,
i od kojih je 248 pozitivnh i odnose se na injenje, a 365 negativnih i zna zabranu injenja. U dananje vreme,
obino se koristi kao sinonim za injenje dobrih dela. (Objanjenja hebrejskih rei i pojmova preuzeta su iz: Zbirka
pojmova iz Judaizma, Cadik Danon, izdanje Savez jevrejskih optina Jugoslavije, Beograd, Quatro pres 1996.)
prim.prev. (Sve primedbe u knjizi dala je prevoditeljka.)

Bosnaunited

zdls

Franko, koji je zurio u zemlju dok je Jakob govorio, sada je podigao pogled i prvi put se
oglasio: Ne traim mnogo, samo nekoliko rei sa vama. Zar ete odbiti brata Jevrejina? To
je vaa dunost prema putniku. Ja sam morao da pobegnem iz Portugala, ba kao to je
morao da bei i va otac i vaa porodica, da izbegnem inkviziciju.
Ali ta ja mogu...
Moj otac je spaljen na lomai pre samo godinu dana. A njegov zloin? Nali su stranice
Tore zakopane iza nae kue. Brat moga oca, Jakobov otac, ubijen je ubrzo posle toga. E sad,
ja imam jedno pitanje. Tie se ovog sveta u kom sin udie miris spaljenog tela svog oca. Gde
j e Bog koji je stvorio takav svet? Zato dozvoljava takve stvari? Da li me vi osuujete to to
pitam? Franko je nekoliko trenutaka gledao Spinozu pravo u oi, a onda nastavio. ovek
koji je nazvan blaeni - Bento na portugalskom i Baruh na hebrejskom - sigurno nee
odbiti da razgovara sa mnom?
Krajnje ozbiljan, Spinoza je klimnuo glavom. Razgovarau s tobom Franko. Sutra u
podne?
,,U sinagogi? upitao je Franko.
Ne, ovde. Doi ovde u radnju. Bie otvorena.
Radnja? Otvorena? Jakob se umeao. Na abat?
Moj mladi brat, Gabrijel, zastupa porodicu Spinoza u sinagogi.
Ali sveta Tora, insistirao je Jakob, ne obazirui se na Frankovo cimanje za rukav, ali
vrhovna volja Boja je da ne radimo na abat, da taj sveti dan provodimo u molitvi i injenju
micve.
Spinoza se okrenuo ka njemu i blago, kao uitelj mladom ueniku, rekao: Kai mi
Jakobe, da li veruje da je Bog svemoan?
Jakob je potvrdio.
Da je Bog savren? Celovit?
Jakob je ponovo potvrdio.
Onda e se svakako sloiti i da, po definiciji, savreno i celovito bie nema nikakve
potrebe, nedostatke, zahteve, niti elje. Zar nije tako?
Jakob se zamislio, malo oklevao, a onda oprezno klimnuo glavom. Spinoza je primetio
zaetak osmeha na Frankovim usnama.
Zato, nastavio je, tvrdim da Bog nema nikakve elje u vezi s tim kako, pa ak ni da li
ga mi slavimo. Stoga mi dozvoli, Jakobe, da ja volim Boga na svoj vlastiti nain.
Franko se razrogaenih oiju okrenuo prema Jakobu, kao da hoe da kae, Eto vidi,
vidi? To je ovek koga traim.

Bosnaunited

zdls

Poglavlje 2
REVAL, ESTONIJA - 3 MAJ 1910
Vreme: 4 sata popodne
Mesto: Klupa u glavnom holu ispred kancelarije direktora Petri-Realule, Eptajna.
esnaestogodinji Alfred Rosenberg vrpoljio se na klupi, pitajui se zato mu je zap
ravo naloeno da se javi u direktorovu kancelariju. Alfred je viljast momak, sivo-plavih
oiju i tevtonskog lica skladnih proporcija; jedan pramen kestenjaste kose pada mu tano
pod eljenim uglom preko ela. Ispod oiju nema podonj aka - oni e doi kasnije. Bradu
dri visoko uzdignutu. Deluje prkosno, ali njegove pesnice, koje se zatvaraju i otvaraju,
ukazuju na strepnju.
Izgleda kao bilo ko, i niko. On je gotovo mukarac i itav ivot je pred njim. Za osam
godina e iz Revala otputovati u Minhen i postati vrlo pi o dan an tiboljeviki i antisemitski
novinar. Za devet godina e na mitingu Nemake radnike partije uti zapalj iv govor novog
kandidata, veterana iz Prvog svetskog rata po imenu Adolf Hitler, i prikljuie se Partiji
ubrzo posle njega. Za dvadeset godina e odloiti pero i trijumfalno se smekati dovrivi
poslednju stranicu svoje knjige Mit dvadesetog veka. Predodreena da postane bestseler
prodat u milionskom tirau, ta knjiga e obezbediti dobar deo ideolokih osnova Nacistikoj
partiji i dati opravdanje za unitenje evropskih Jevreja. Za trideset godina e sa svojim
specijalnim odredom upasti u mali holandski muzej u Rejnsburgu i konfiskovati Spinozinu
linu biblioteku od stotinu pedeset i jednog toma. A za trideset i est godina njegove upale
oi s tamnim podonjacima e gledati zbunjeno, a on e odrino zavrteti glavom kad ga
ameriki delat u Nirnbergu bude upitao, Da li elite jo neto da kaete?
Mladi Aflred je oslukivao odjek koraka koji su se pribliavali hodnikom, i opazivi her
efera, svog mentora i nastavnika nemakog jezika, skoio da ga pozdravi. Ovaj se samo
namrtio, blago klimnuo glavom u prolazu i otvorio vrata direktorove kancelarije. Ali pre
nego to e ui, zastao je, okrenuo se prema Alfredu i ne ba neljubaznim glasom proaptao,
Rozenberg, razoarali ste me, sve nas, loim rasuivanjem u govoru koji ste sino odrali.
Tako loe rasuivanje ne potire ni to to ste izabrani za predstavnika razreda. Pa ipak, ja i
dalje verujem da vi niste osoba bez potencijala. Maturiraete za samo nekoliko nedelja.
Nemojte sada praviti gluposti.
Sinoni izborni govor! A, tako, u tome je stvar. Alfred se lupio dlanom po elu. Naravno to je ono zbog ega mi je nareeno da doem. Iako je bilo prisutno gotovo svih etrdeset
maturanata iz njegovog razreda - uglavnom baltikih Nemaca, uz poneke Ruse, Estonce,
Poljake i Jevreje - Alfred je svoj govor namenio iskljuivo nemakoj veini i potpirivao
duhove priajui o njihovoj misiji uvara uzviene nemake kulture. Ouvajmo nau rasu
istom, rekao im je. Nemojmo je slabiti tako to emo zaboraviti nau slavnu tradiciju,
prihvatati inferiorne ideje, i meati se sa niim rasama. Moda je trebalo da se zaustavi na
tome. Ali, zaneo se. Po svoj prilici je otiao predaleko.
Njegova razmiljanja prekinulo je otvaranje ogromnih, tri i po metra visokih vrata i
gromki glas direktora Eptajna, Herr Rosenberg, bitte, herein.
Bosnaunited

zdls

Uavi, Alfred je spazio kako na jednom kraju dugakog, tamnog, masivnog drvenog
stola sede direktor i nastavnik nemakog. Uvek se oseao siunim u prisustvu direktora
Eptajna, visokog preko metar i osamdeset, oveka iji autoritet je bio otelovljen u
impozantnoj pojavi, prodornim oima i tekoj, pedantno oblikovanoj bradi.
Direktor Eptajn je dao znak Alfredu da sedne na stolicu na drugom kraju stola - vidno
manju od one dve sa visokim naslonom na suprotnom kraju. Ne gubei vreme, direktor je
odmah preao na stvar. Dakle, Rozenberg, ja sam jevrejskog porekla, zar ne? I moja ena je
takoe Jevrejka, je li tako? A Jevreji su nia rasa i ne bi trebalo da poduavaju Nemce? I ja
svakako nisam zasluio da se uzdignem do mesta direktora?
Nije bilo odgovora. Alfred je uzdahnuo, pokuao da utone dublje u stolicu, i oborio
glavu.
Rozenberg, da li sam tano preneo va stav?
Gospodine... uh, gospodine, govorio sam previe ustro. I, onako uopteno. To je bio
izborni govor, i priao sam tako zato to su oni eleli da uju upravo to. Krajikom oka,
Alfred je primetio kako her efer, zavaljen u stolici, skida naoare i trlja oi.
,,A, shvatam. Govorili ste uopteno. Ali sada ja stojim pred vama, ne uopteno, nego
pojedinano.
Gospodine, ja sam samo rekao ono to svi Nemci misle. Da moramo da sauvamo svoju
rasu i svoju kulturu.
,,A ta je sa mnom i sa Jevrejima?
Alfred je bez rei ponovo sagnuo glavu. Najradije bi iskoio kroz prozor, skliznuo pod
sto, ali je ipak sa zebnjom podigao pogled ka direktoru.
Da, naravno da nemate odgovor. Moda vam se jezik razvee ako vam kaem da su
moji preci, kao i preci moje ene isti Nemci, i da su doli na Baltik u 14. veku. Povrh toga,
mi smo predani luteranci.
Alfred je blago klimao glavom.
Pa ipak, vi ste mene i moju enu nazvali Jevrejima, nastavio je direktor.
Nisam to rekao. Rekao sam samo da ima glasina... Glasina koje vi rado irite, kako
biste stekli prednost na izborima. I recite mi, Rozenberg, jesu li te glasine utemeljene u
injenicama? Ili prosto vise u vazduhu?
injenice? Alfred je odmahnuo glavom. Uh. Valjda vae ime?
Znai, Eptajn je jevrejsko ime? Svi Eptajni su Jevreji, je l to znai to? Ili 50 procenata
njih? Ili samo neki? Ili moda samo jedan od hiljadu? ta su pokazala vaa nauna
istraivanja?
Nije bilo odgovora. Alfred je odmahivao glavom.
Zar mislite da uprkos naunom i filozofskom obrazovanju koje ste stekli u ovoj koli,
nikada ne treba da razmiljate o tome kako znate ono to znate? Zar to nije jedna od
osnovnih lekcija prosvetiteljstva? Da li smo vas izneverili? Ili ste vi nas?
Alfred je delovao preneraeno. Her Eptajn je lupkao prstima po dugakom stolu i
potom nastavio.
,,A vae ime, Rozenberg? Da li je i vae ime jevrejsko? Siguran sam da nije.
Bosnaunited

10

zdls

Ja nisam tako siguran. Rei u vam nekoliko injenica o imenima. Na asovima o

Prosvetiteljstvu u Nemakoj... direktor Eptajn je zastao i potom zagrmeo, Rozenberg, da li
znate kada i ta je bilo prosvetiteljstvo?
Pogledujui u her efera, Alfred je slabanim glasom krotko odgovorio, U
osamnaestom veku i... i bilo je to doba... doba razuma i nauke?
Tano. Dobro. Izgleda da su vam her eferove lekcije ipak koristile. Krajem tog veka, u
Nemakoj su donete mere kojima je Jevreje trebalo pretvoriti u nemake graane i oni su
bili primorani da izaberu i plate nemaka imena. Ako bi odbili da plate, mogla su im biti
dodeljena smena imena, kao to su mucfinger (Prljavoprsti) ili Drekleker (Dubrolizac).
Veina Jevreja je pristala da plati lepa ili otmenija imena, moda po nekom cvetu - kao
Rozenblum - ili u nekakvoj vezi sa prirodom, kao Grinbaum. Jo popularnija su bila imena
po plemikim zamkovima. Na primer, zamak Eptajn je imao plemenitu konotaciju, jer je
pripadao uvenoj porodici iz Svetog Rimskog carstva, i to ime su esto birali Jevreji koji su u
osamnaestom veku iveli u njegovoj blizini. A neki su platili manje za tradicionalna imena
kao to su Levi ili Koen.
Isto tako je i vae ime, Rosenberg, vrlo staro. Ali tokom vie od stotinu godina, steklo je
novi ivot. Postalo je uobiajeno jevrejsko ime u otadbini i znajte da bi vas, ako i kada biste
otili tamo, doekali prezrivi pogledi i osmesi, i pratile glasine o jevrejskim precima u vaoj
lozi. Recite mi, Rozenberg, kad bi se to dogodilo, kako biste im odgovorili?
Sledio bih va primer, gospodine, i govorio o svojim precima.
Ja sam istraio genealogiju svoje porodice unazad nekoliko vekova. A vi?
Alfred je odmahnuo glavom. Da li znate kako se to radi? Ponovo odmahivanje.
Onda e jedan od vaih obaveznih predmaturskih zadataka biti da nauite sve o
genealokom istraivanju i da istraite svoje poreklo.
Jedan od mojih zadataka, gospodine?
Da, uradiete dva zadatka da biste otklonili sve moje sumnje u to da ste spremni da
maturirate i upiete se na Politehniki institut. Posle naeg dananjeg razgovora, her efer i
ja emo odluiti ta e biti va drugi pouni zadatak.
Da, gospodine. Alfred je polako poeo da uvia koliko je njegova situacija ozbiljna.
Recite mi, Rozenberg, nastavio je direktor Eptajn, da li ste znali da je sino na
mitingu bilo i uenika koji su Jevreji?
Alfred je blago potvrdio glavom. Direktor Eptajn je nastavio s pitanjima, ,,I da li ste
imali u vidu njihova oseanja i reakciju na vae rei da su Jevreji nedostojni ove kole?
Ja verujem da je na prvom mestu moja dunost prema Otadbini, i to da zatitim
istotu nae velike arijevske rase, stvaralake sile celokupne civilizacije.
Rozenberg, izbori su zavreni. Potedite me tih govorancija. Odgovorite na moje
pitanje. Pitao sam vas za oseanja Jevreja u vaoj publici.
Ja verujem da e nas, ako ne budemo bili obazrivi, jevrejska rasa unititi. Oni su slabi.
Oni su paraziti. Veni neprijatelj. Suprotnost arijevskim vrednostima i kulturi.
Iznenaeni Alfredovom estinom, direktor Eptajn i her efer razmenili su zabrinute
poglede. Direktor Eptajn je pokuao da ode jo dalje.
Bosnaunited

11

zdls

ini se da pokuavate da izbegnete moje pitanje. Hajde da probamo da razgovaramo

drugaije. Jevreji su slaba, parazitska, inferiorna mala rasa?
Alfred je potvrdno klimnuo glavom. Recite mi onda, Rozenberg, kako moe ta slaba
rasa da ugroava nau svemonu arijevsku rasu?
Dok je Alfred pokuavao da formulie odgovor, her Eptajn je nastavio, Kaite,
Rozenberg, da li ste uili o Darvinu na asovima her efera?
Da, odgovorio je Alfred, kod her efera, na asovima istorije i kod her Vernera na
asovima biologije.
,,I ta znate o Darvinu?
Znam za evoluciju vrsta i za opstanak najsposobnijih. 0, da, najsposobniji opstaju. I,
naravno, vi ste priljeno iitali Stari zavet na asovima veronauke, zar ne? Da, kod her
Milera.
Dakle, Rozenberg, hajde sad da uzmemo u obzir injenicu da su gotovo svi narodi i
kulture - na desetine njih - opisanih u Bibliji izumrli. Je li tako?
Alfred je potvrdio.
Moete li da navedete neke od tih iezlih naroda?
Alfred je progutao knedlu: Teniani, Moaviti... i Edomiti. Bacio je pogled ka her eferu
koji je klimao glavom.
Odlino. Ali svi oni su izumrli i nestali. Osim Jevreja. Jevreji su opstali. Zar Darvin ne bi
zakljuio da su Jevreji od svih njih najsposobniji. Pratite li me?
Alfred je munjevito odgovorio, Ali ne zahvaljujui sopstvenoj snazi. Oni su bili paraziti
i spreili su arijevsku rasu da postane jo sposobnij a. Opstali su samo isisavajui snagu i
zlato i bogatstvo od nas.
Ah, oni ne igraju poteno, odgovorio je direktor Eptajn. Hoete da kaete da se u
velikoj shemi prirode nalo mesta i za potenje. Drugim reima, plemenita ivotinja u svojoj
borbi za opstanak ne treba da koristi kamuflau ili tajno oruje? udno, ne seam se da sam
kod Darvina naao bilo ta o potenju.
Alfred je, zbunjen, sedeo i utao.
Dobro, ostavimo se toga, rekao je direktor. Da vidimo sad neto drugo. Vi ete se,
Rozenberg, svakako sloiti s tim da je jevrejska rasa dala velike ljude. Setite se Gospoda,
Isusa, koji je roenjem bio Jevrejin.
Alfred je ponovo munjevito odgovorio, Ja sam itao da se Isus rodio u Galileji, a ne u
Judeji, gde su bili Jevreji. Iako su neki Galilejci vremenom poeli da praktikuju judaizam, oni
nisu imali u sebi ni kapi prave izraelitske krvi.
ta? direktor Eptajn je po digao ruke i okrenuo se her eferu upitavi ga, Odakle mu
ove ideje, her efer? Da nije maloletan, pitao bih se ta je pio. Je li to ono emu ih uite na
asovima isto rije?
Vrtei glavom her efer se obratio Alfredu. Gde ste pokupili te ideje? Kaete da ste o
tome itali, ali svakako ne na mojim asovima. ta vi to itate, Rozenberg?
Velianstvenu knjigu, gospodine. Osnove devetnaestog veka.
Her efer se lupio rukom po elu i utonuo u stolicu. ta je to? upitao je direktor
Eptajn. Knjiga Hjustona Stjuarta emberlena, rekao je her efer. On je Englez, sada
Bosnaunited

12

zdls

Vagnerov zet. Pie imaginativnu istoriju, odnosno, istoriju koju izmilja dok je pie. Ponovo
se obratio Alfredu. Gde ste vi nali emberlenovu knjigu?
itao sam neke delove u kui mog ujaka, a onda sam otiao u knjiaru preko puta da je
kupim. Nisu je imali, ali su naruili za mene. itao sam je prolog meseca.
Kakav entuzijazam! Voleo bih da ste ga ispoljavali i kad je re o kolskim knjigama,
uzviknuo je her efer, pokazujui na police s knjigama u konom povezu du zidova
direktorove kancelarije. Bar o jednoj od njih!
Her efer, upitao je direktor, da li je vama poznato to delo i taj emberlen?
Onoliko koliko uopte elim da budem upoznat s radom bilo kog pseudoistoriara. On
je popularizator Artura Gobinoa, francuskog rasiste iji su tekstovi o superiornosti arijevske
rase uticali na Vagnera. Obojica, i Gobino i emberlen, zastupaju ekstravagantnu tezu o
arijevskom primatu u velikoj grkoj i rimskoj civilizaciji.
One su bile velike! iznenada je upao Alfred. Dok se nisu pomeale sa niim rasama otrovnim Jevrejima, crncima, Azijatima. Tada su obe civilizacije propale.
Direktor Eptajn i her efer su bili zaprepaeni drskou uenika koji se usudio da
prekine njihov razgovor. Direktor je pogledao u her efera kao da je on odgovoran za to.
Ovaj je prebacio odgovornost na uenika rekavi: Kad bi samo bio tako vatren u
uionici. Potom se obratio Alfredu. Koliko puta sam vam to rekao, Rozenberg? Izgledali ste
tako nezainteresovano za svoje vlastito obrazovanje. Koliko puta sam pokuao da vas
podstaknem da uestvujete u naim analizama tekstova? A onda iznenada, eto vas obuzetog
nekom knjigom. Kako to da shvatimo?
Moda je to zato to nikada ranije nisam proitao takvu knjigu - knjigu koja govori
istinu o uzvienosti nae rase, o tome kako su naunici pogreno pisali o istoriji kao
progresu oveanstva, dok je istina u stvari to da je je naa rasa stvorila civilizaciju u svim
velikim carstvima! Ne samo u Grkoj i Rimu, ve i u Egiptu, Persiji, pa ak i Indiji. Svaka od
tih imperija raspala se upravo onda kada su nau rasu zagadile okolne nie rase.
Alfred je pogledao prema direktoru Eptajnu i s najdubljim potovanjem, rekao Ako mi
dopustite, gospodine, to je odgovor i na vae ranije pitanje. Eto z.ato se ja ne brinem o
povreenim oseanjima nekolicine jevrejskih uenika, ili o Slovenima, koji su takoe
inferiorni, ali ne tako organizovani kao Jevreji.
Direktor Eptajn i her efer su ponovo razmenili poglede, uvidevi napokon ozbiljnost
problema. Pred njima nije bio samo neki drzak ili impulsivan pubertetlija.
Direktor Eptajn je rekao, Rozenberg, molim vas saekajte napolju. Mi emo se nasamo
posavetovati.

Bosnaunited

13

zdls

Poglavlje 3
AMSTERDAM 1656
Jodenbrejstrat je u predveerje abata vrvela od Jevreja. Svi su nosili molitvenik i malu
plianu torbu sa molitvenim alom. I svi sefardski Jevreji u Amsterdamu, osim jednog, ili su
u pravcu sinagoge. Poto je zakljuao radnju, Bento je zastao na pragu, zagledao se u reku
sunarodnika Jevreja, duboko udahnuo i uronio u masu, uputivi se u suprotnom pravcu.
Izbegavao je da susretne bilo iji pogled i kako bi ojaao samopouzdanje apatom je
uveravao sebe: Niko ne gleda, niko ne mari. Nije bitna loa reputacija, vana je samo ista
savest. Ovo sam ve mnogo puta radio. Ali sve orue razuma bilo je nemono spram
njegovog ustreptalog srca. Zato je nastojao da iskljui spoljni svet, utone u sebe, i celokupnu
panju posveti tom udesnom duelu izmeu razuma i oseanja, u kojem razum uvek biva
nadvladan.
Kad se guva razredila i njegov korak postao laki, skrenuo je levo u ulicu koja je pokraj
Koningshrata vodila prema kui i uionici Franciskusa van den Endena, izuzetnog uitelja
latinskog i klasinih nauka.
Iako je susret sa Jakobom i Frankom bio neobian, jedan jo neobiniji i upeatljiviji
dogodio se nekoliko meseci ranije, kada je Franciskus van den Enden prvi put uao u
Spinozinu radnju. Hodajui, Bento se zabavljao priseanjem na taj susret. Vrlo jasno je
pamtio svaki detalj.
Pred sumrak uoi abata, naoit, elegantno odeven sredovean ovek otmenog dranja
ulazi u njegov duan i razgleda robu. Bento je toliko okupiran zapisivanjem nekih beleki u
dnevnik da neprimeuje dolazak muterije. Najzad Van den Enden se utivo nakalje kako bi
skrenuo panju na svoje prisustvo, a potom otrim ali ne neljubaznim tonom primeuje,
Mladiu, nismo valjda odve zauzeti da bismo se pobrinuli za muteriju?
Bento odlae olovku na pola rei i hitro ustaje. Odve zauzeti? Teko, gospodine. Vi ste
prva muterija u elom ovom danu. Molim vas, oprostite zbog mog nemara. Kako mogu da
vam pomognem?
eleo bih litar vina i moda, u zavisnosti od cene, kilogram ovih sitnih groica iz donje
korpe.
Bento nameta olovne tegove na jedan tas vage i drvenom kaikom zahvata suvo groe i
stavlja ga na drugi, dok se ne uravnotee, a Van den Enden dodaje, Ali, ja sam prekinuo vae
pisanje. Kakvo osveavajue i neobino - ne, vie nego neobino, dozvolite mi da kaem jedinstveno iskustvo, ui u duan i stati iznad mladog posluitelja toliko zadubljenog u pisanje
da nije svestan muterije. Kao uitelj, ja uglavnom imam sasvim suprtono iskustvo. Imam
takvih uenika koji ne piu, niti razmiljaju, ni onda kad bi trebalo.
Posao loe ide, odgovara Bento. Sedim ovde satima i nemam ta drugo da radim nego
da mislim i piem.
Muterija pokazuje na Spinozin dnevnik, jo uvek otvoren na stranici na kojoj je pisao.
Dozvolite mi da pokuam da pogodim o emu piete. Poto posao ide loe, nema sumnje da

Bosnaunited

14

zdls

brinete za sudbin u svoje robe. Obraunavate trokove i prihode u svom delovodniku,

sastavljate budet i listu moguih reenja? Je li tako?
Pocrvenevi, Bento sklapa svesku.
Ne moete nita da sakrije te od mene, mladiu. Ja sam vrhunski pijun i umem da uvam
tajne. Uz to, i ja mislim zabranjene misli. tavie, po profesiji sam uitelj retorike i sigurno
mogu da poboljam vae pisanje.
Spinoza ponovo otvara svesku i s nagovetajem osmeha pita, Znate li portugalski,
gospodine?
Portugalski! Sad ste me zatekli, mladiu. Moj odgovor je da za holandski. Da za
francuski, engleski, nemaki. Da za latinski i grki. Da ak i za neto malo panskog, i za
natucanje hebrejskog i aramejskog. Ali ne za portugalski. Vi odlino govorite holandski. Zato
ne piete na holandskom? Sigurno ste roeni ovde?
Jesam. Moj otac je doao iz Portugala kad je bio dete. Iako ga koristim u trgovakim
poslovima, nisam sasvim vian pisanju na holandskom. Ponekad piem i na panskom. I dugo
sam prouavao hebrejski.
Oduvek sam eznuo za tim da itam Svete spise na izvornom jeziku. Naalost, od jezuita
sam dobio oskudno znanje hebrejskog. Ali jo mi niste odgovorili ta ste pisali.
Va zakljuak da piem o trokovima i poboljanju prodaje zasnovan je, pretpostavljam,
na mojoj primedbi da posao ide loe. To je razborita dedukcija, ali u ovom sluaju potpuno
netana. Moj um je retko kada zaokupljen poslom, i nikada ne piem o tome.
Prihvatam ispravku. Ali pre nego to nastavimo priu o vaem pisanju, dozvolite mi,
molim vas, malu digresiju - ova pedagoka primedba je navika koje se teko oslobaam. Niste
ispravno upotrebili re dedukcija. Proces formiranja racionalnog zakljuka na osnovu
pojedinih zapaanja, drugim reima kretanje navie od pojedinanih opservacija ka nivou
teorije je indukcija, dok se u dedukciji polazi od apriorne teorije i rasuuje nanie ka sumi
zakljuaka.
Primetivi da Spinoza zamiljeno, moda ak zahvalno, klima glavom, Van den Enden
nastavlja. Ako ne o poslu, o emu onda piete, mladiu?
Prosto o onome to vidim kroz prozor mog duana.
Van den Enden se okree i sledi Bentov pogled na ulicu.
Vidite. Svi su u pokretu. Jure tamo-amo celog dana, itavog svog ivota. Sa kojim ciljem?
Bogatstvo? Slava? Udovoljavanje prohtevima? To su sasvim sigurno pogreni ciljevi.
Zato?
Bento je ve rekao sve to je eleo da kae, ali ohrabren pitanjem nastavlja, Ti ciljevi se
umnoavaju. im se dostigne, svaki od njih samo raa dodatne prohteve. Time i vie jurnjave,
vie udnji, i tako ad infinitum. Istinski put ka trajnoj srei mora da je negde drugde. To je ono
o emu mislim i piskaram.Bento se osetio duboko postienim. Nikada ranije ni sa kim nije
razgovarao o svojim razmiljanjima.
Lice muterije odaje istinsku zainteresovanost. On sputa torbu s namirnicama, prilazi
blie i zagleda se u Benta.
I to je bilo to - trenutak svih trenutaka. Bento je voleo taj trenutak, taj izraz
iznenaenja, tu novu i veu zainteresovanost i potovanje na licu stranca. I to kakvog
Bosnaunited

15

zdls

stranca! Emisara iz velikog, spoljmog, nejevrejskog sveta. Oigledno vanog oveka. Nije
mogao da odoli razmiljanju o tom trenutku. Naprotiv, vraao se ovoj istoj sceni iznova, dva,
nekad i tri i etiri puta. I uvek kad bi je zamislio, oi bi mu zasuzile. Uitelj, elegantan svetski
ovek pokazuje zanimanje za njega, shvata ga ozbiljno i pritom moda misli, ovo je jedan
izuzetan mladi.
S naporom, Bento se otre tom najznaajnijem trenutku i vraa se seanjima na dalji
tok prvog susreta.
Kupac je uporan, Kaete da je trajna srea u neemu drugom. Recite mi neto o tom
drugom.
Znam samo da nije u prolaznim stvarima. Nije izvan nego unutar nas. Um je taj koji
odreuje ta je strano, nitavno, poeljno, ili bezvre dno, pa je stoga um, i samo um ono to
treba promeniti.
Kako se zovete, mladiu? Bento Spinoza. Na hebrejskom, moje ime je Baruh.
,,A na latinskom vae ime je Benedikt. Lepo, blagosloveno ime. Ja sam Franciskus van den
Enden. Vodim Akademiju klasinih nauka. Spinoza, rekli ste... hm, od latinskog spina i
spinosus, to zapravo znai trn i pun trnja.
Depinjoza 2 - ili trnovit, na portugalskom, kae Bento, klimnuvi potvrdno. Sa
trnovitog mesta.
Pitanja koja vi postavljate mogu biti trnovita za ortodoksne, doktrinarne nastavnike.
Van den Endenove usne se izvijaju u provokativan osmeh. Recite mi, mladiu, da li ste bili trn
u oku svojih uitelja?
Sad se Bento smeka. Da, katkad je bilo ba tako. No sada sam se udaljio od njih.
Ograniio sam svoju trnovitost na vlastiti dnevnik. Pitanja koja postavljam nisu dobrodola u
jednoj praznovernoj zajednici.
Praznoverje i razum nikada nisu bili bliski saradnici. Ali ja moda mogu da vas upoznam
sa nekima koji slino misle. Evo, recimo, oveka, koga bi trebalo da upoznate. Van den Enden
posee za svojom torbom i iz nje vadi staru knjigu, i prua je Bentu. Taj ovek se zove
Aristotel, i knjiga sadri njegova istraivanja u vezi sa pitanjima koja vi postavljate. I on je,
takoe, smatrao da su um i tenja ka usavravanju naih razumskih moi vrhovni i samo
oveku svojstven cilj. Aristotelova Nikomahova etika bi trebalo da bude jedna od vaih
sledeih lekcija.
Bento prinosi knjigu nozdrvama i udie njen miris, pre nego to otvori stranice. Znam za
njega i voleo bih da ga upoznam. Ali ne bismo nikada mogli da razgovaramo. Ja ne znam
grki.
Onda i grki treba da bude deo vaeg obrazovanja. Nakon to ovladate latinskim,
naravno. Velika je teta to vai ueni rabini tako slabo znaju klasine jezike. Njihov je vidik
toliko suen da esto zaboravljaju da i nejevreji takoe uestvuju u potrazi za mudrou.
Bento momentalno odgovara, vraajui se kao i uvek svom jevrejstvu, kada bi Jevreji bili
napadnuti. To nije istina. I Rabi Menae i Rabi Mortera itali su Aristotela u latinskom
prevodu. I Majmonid je Aristotela smatrao najveim filozofom.

(port.) DEspinhosa

Bosnaunited

16

zdls

Van den Enden se povlai. Dobro reeno, mladiu, dobro reeno. Tim odgovorom ste
upravo poloili prijemni ispit kod mene. Takva lojalnost prema starim uiteljima navodi me
sada da vam uputim i formalni poziv da studirate na mojoj akademiji. Dolo je vreme da
istinski upoznate Aristotela, a ne samo da znate za njega. Mogu da ga uvrstim u vae uenje
zajedno sa mnotvom s njim povezanih mislilaca, kakvi su Sokrat i Platon, i mnogi drugi.
Ah, ali ta sa kolarinom? Rekao sam vam, posao ide loe, Dogovoriemo se. Za poetak
emo videti kakav ste vi uitelj hebrejskog. Moja erka i ja elimo da poboljamo svoje znanje
hebrejskog. A moda naemo i neke druge vidove trampe. Za sada, predlaem da dodate
kilogram badema mom vinu i groicama - i ne tim sitnim - nego da probamo one jedre sa
gornje police.

* * *

Ova seanja na poetke njegovog novog ivota bila su tako neodoljiva, da je Bento,
izgubljeni u sanjarenjima, promaio odredite. Morao je da se p riseti odakle je krenuo, pa
se brzo orijentisao i istim putem poao nazad ka Van den Endenovoj kui - uzanoj
etvorospratnici okrenutoj ka Singelu. Dok se peo na najvii sprat, gde su se odravali
asovi, zaustavljao se kao i uvek na svakom odmoritu i zavirivao u usputne odaje. Na
prvom spratu zainteresovao ga je vesto poploan pod sa bordurom od nizova plavih i belih
ploica oslikanih vetrenjaama i izraenih od najfinije keramike iz Delfta.
Na drugom spratu, miris kiselog kupusa i ljutog karija podsetio ga je da je, ponovo,
zaboravio na ruak i veeru.
Na treem, nije odugovlaio sa divljenjem svetlucavoj harfi i tapiserijama ve se, kao i
uvek, naslaivao oporim mirisom mnotva uljanih slika koje su prekrivale sve zidove.
Nekoliko trenutaka posvetio je malom platnu sa nasukanom barkom i paljivo prouavao
perspektivu reenu pomou jedne velike figure na obali i dve manje na barci - prve, koja
stoji na pramcu i druge, jo manje, koja sedi na samom picu - i potrudio se da je dobro
zapamti kako bi kasnije te veeri napravio kopiju u ugljenu.
Na etvrtom spratu su ga pozdravili Van den Enden i estorica mladih studenata
Akademije, jedan koji je uio latinski i ostali koji su ve stigli do grkog. Van den Enden je po
obiaju zapoeo vee diktatom iz latinskog, a studenti su tekst prevodili ili na holandski ili
na grki. U nadi da e uneti strast u ovladavanje novim jezicima, Van den Enden je birao
spise koje je smatrao interesantnim i zabavnim. Poslednje tri nedelje radili su na
Ovidijevom tekstu, a veeras e im itati delove prie o Narcisu.
Za razliku od drugih studenata, Spinoza nije bio posebno zainteresovan za magijske
prie o udesnim metamorfozama. Vrlo brzo je postalo oigledno da njemu zabava nije
potrebna. Naprotiv, on je imao strast prema uenju i zadivljujui talenat za jezike. Premda je
Van den Enden odmah znao da e Bento biti izuzetan student, neprekidno se udio kako je
taj mladi, i pre nego to bi on izgovorio objanjenja, shvatao i pamtio svaki pojam, svako
pravilo, i svaki gramatiki izuzetak.
Svakodnevne vebe iz latinskog nadzirala je Van den Endenova erka Klara Marija,
dugovrata, nezgrapna trinaesto-godinjakinja oaravaj ueg osmeha i grbave kime. I sama
je bila pravo udo za jezike i besramno je demonstrirala svoje sposobnosti pred studentima
Bosnaunited

17

zdls

prebacujui se s jezika na jezik dok se s ocem dogovarala ta e koji od njih raditi tog dana.
Bento je najpre bio okiran: jedna od jevrejskih dogmi koju nikada nije dovodio u pitanje,
bila je ona o inferiornosti ena - i kad je re o pravima i kad je re o intelektu. Poto ga je
toliko zaprepastila, poeo je da je posmatra kao neto nesvakidanje, kao izroda i izuzetak
od pravila o nejednakosti enskih i mukih umova.
Kad su Van den Enden i petorica studenata grkog preli u drugu uionicu, Klara Marija
j e sa ozbiljnou gotovo kominom za trinaestogodinju devojicu poela da propituje
Benta i nemakog studenta Dirka Kerkrinka, rei i deklinacije koje im je bila zadala da
naue. Dirk je pohaao asove latinskog da bi se pripremio za upis u medicinsku kolu u
Hamburgu. Posle presliavanja nauenih rei, Klara Marija je od njih zatraila da prevedu na
latinski popularnu holandsku poemu Jakoba Kaca o pristojnom ponaanju mladih neudatih
ena, koju je ljupko proitala naglas. Ozarila se, ustala, i blago poklonila kada su Dirk, a
ubrzo za njim i Bento, aplauzom nagradili njenu izvedbu.
Poslednji as je za Benta uvek predstavljao vrhunac. Svi studenti su se okupljali u veoj
uionici, jedinoj koja je imala prozore, i sluali Van den Endenovo predavanje o antikom
svetu. Ove veeri tema je bila grka ideja o demokratiji, po njegovom miljenju
najsavrenijoj formi vladavine, iako je, priznao je - pogledavi tu u erku, koja je
prisustvovala svim njegovim predavanjima - grka demokratija iskljuivala vie od pedeset
odsto populacije, odnosno, ene i robove. Potom je nastavio, Obratimo sada panju na
paradoksalnu poziciju ene u grkoj drami. S j edne strane, enama u Grkoj je bilo ili
zabranjeno da prisustvuju predstavama, ili im je, u kasnijim, prosveenijim vekovima, bilo
dozvoljeno da uu u teatar, s tim to su mogle da sede samo u delovima iz kojih se
pozornica jedva videla. A s druge strane imamo heroine u tim dramama - eline ene koje
su protagonistkinje najslavnijih tragedija Sofokla i Euripida. Da pomenem samo tri
najupeatljivija lika celokupne knjievnosti: Antigonu, Fedru i Medeju.
Nakon predavanja, tokom kojeg je na njegov zahtev Klara Marija, na grkom, a potom i
holandskom, proitala nekoliko najsnanijih odlomaka iz Antigone, Van den Enden je
zamolio Benta da ostane nakratko posle asa.
Hteo bih sa vama da razgovaram o nekim stvarima, Bento. Prvo, seate se ta sam vam
ponudio kad smo se upoznali u vaem duanu? One moje ponude da vas upoznam sa
uenjima mislilaca koji bi vam mogli biti bliski? Uz Bentovu potvrdu, Van den Enden je
nastavio. Ni ja nisam zaboravio, i poeu da ispunjavam to obeanje. Va napredak u
latinskom je bio izvanredan, i sada emo prei na jezik Sofokla i Homera. Sledee nedelje,
Klara Marija e poeti da vas poduava grkom alfabetu. Osim toga, izabrao sam tekstove
koji bi vama trebalo da budu posebno zanimljivi. Radiemo na odlomcima iz dela Aristotela
i Epikura koji se tiu upravo onih pitanja za koja ste pokazali interesovanje tokom naeg
prvog susreta.
Mislite na moje dnevnike beleke o prolaznim i neprolaznim ciljevima?
Upravo na to. Kao korak ka daljem usavravanju latinskog, predlaem da od sada
ponete da piete svoje beleke na tom jeziku.
Bento je klimnuo glavom.
,,I jo neto, dodao je Van den Enden. Klara Marija i ja smo spremni da s vama
ponemo da uimo hebrejski. Da li se slaete da to bude od sledee nedelje?
Bosnaunited

18

zdls

Vrlo rado, odgovorio je Bento. To bi mi predstavljalo veliko zadovoljstvo i priliku da

otplatim svoj dug prema vama.
Moda je onda vreme da razmislimo o pedagokim metodama. Imate li iskustvo u
poduavanju?
Pre tri godine Rabi Mortera me je zamolio da mu pomaem u nastavi hebrejskog za
mlae uenike. Tada sam zabeleio mnogo toga u vezi sa raznim jezikim zakoljicama,
nadajui se da u jednog dana napisati hebrejsku gramatiku.
Odlino. Budite uvereni da ete u nama imati paljive uenike eljne znanja.
Sticajem okolnosti, dodao je Bento, danas popodne mi je upuen i jedan udan
pedagoki zahtev. Pre nekoliko sati doli su mi dvojica rastrojenih mladia i pokuali da me
angauju kao svojevrsnog savetnika. Bento je nastavio da pria detalje susreta sa Jakobom i
Frankom.
Van den Enden je paljivo sluao i kad je Bento zavrio, kazao, Dodau jo jednu re
vaem domaem zadatku iz latinskog veeras. Molim vas napiite caute. Moete pogoditi
znaenje po panskom cautela.
Da, oprez - cuidado na portugalskom. Ali zato caute?
Na latinskom, molim vas.
Quad cur caute?
Imam dounika koji kae da vai jevrejski prijatelji ne odobravaju to to uite sa
mnom. Ni najmanje. I takode, nezadovoljni su vaim sve veim udaljavanjem od zajednice.
Caute, moj mladiu. Pobrinite se da im ne dajete dodatne povode za nezadovoljstvo. Ne
verujte neznancima i ne razmenjujte s njima svoje najdublje misli i sumnje. Sledee nedelje
emo videti da li Epikur moe da vam ponudi neki koristan savet.

Bosnaunited

19

zdls

Poglavlje 4
ESTONIJA - 10 MAJ 1910
Kad je Alfred izaao, dvojica starih prijatelja su ustali i protegnuli se, a sekretarica
direktora Eptajna ih je posluila jabukama i trudlom sa orasima. Sedeli su i grickali u
tiini, dok je ona pripremala aj.
Dakle, Hermane, to je lice budunosti? rekao je direktor Eptajn.
Ne budunosti koju ja elim da vidim. Radujem se toplom aju - od razgovora s tim
momkom oveka obuzima jeza.
Koliko treba da se brinemo zbog njega i njegovog uticaja na ostale ake?
Prostorijom je promakla senka - uenik je etao holom - i her efer je ustao da zatvori
vrata koja su bila ostavljena odkrinuta.
Bio sam mu mentor od samog poetka, i on je prisustvovao mnogim mojim asovima.
udno, ali uopte ga ne poznajem. Primetio si koliko je krut, nema nikakve spontanosti kod
njega. Viam momke obuzete nadahnutim raspravama, ali Alfred im se nikad ne pridruuje.
Dri se sasvim po strani.
Teko da je bio po strani poslednjih nekoliko minuta, Hermane.
To je neto sasvim novo. Potpuno me je zapanjio. Video sam drugaijeg Alfreda
Rozenberga. itanje emberlena ga je osokolilo.
Moglo bi u tome biti i neto dobro. Moda bi neke knjige koje bi mu sad dole u ruke
ipak uspele da ga pokrenu u drugom pravcu. Iako, generalno, kae da nije ba privren
knjigama?
Nije nimalo jednostavno odgovoriti na to pitanje. Nekad mi se ini da voli puku ideju
knjige, ili njenu auru, ili ak samo korice. esto paradira po koli s kamarom knjiga pod
rukom - Hauptman, Hajne, Nie, Hegel, Gete. Povremeno mu je dranje gotovo komino. Kao
da na taj nain demonstrira svoj superiorni intelekt, hvalie se kako on ne mari za
popularnu literaturu. esto sam se pitao da li ih stvarno ita. Danas ne znam ta da mislim.
Kakva strast prema emberlenu!, primetio je direktor. Da li je ispoljavao strasti i
prema drugim stvarima?
,,I to je pitanje. Uvek je svoja oseanja vrsto drao pod kontrolom, ali jasno se seam i
povremenih izliva ushienja u vezi sa lokalnom preistorij om. U nekoliko navrata vodio
sam male grupe uenika na arheoloka iskopavanja severno od Olafove crkve. Rozenberg je
uvek volontirao u takvim ekspedicijama. Jednom prilikom je pomagao u otkrivanju izvesnog
orua iz kamenog doba i preistorijskog ognjita, i bio je van sebe od oduevljenja.
udno, rekao je direktor listajui Alfredov dosije. Izabrao je nau kolu a ne
gimnaziju, gde je mogao da ui klasine jezike i tako dobije priliku da na univerzitetu
studira knjievnost ili filozofiju, za ta je, ini se, zainteresovan. ta e on na Politehnici?
Mislim da su u pitanju finansijski razlozi. Majka mu je umrla kad je bio sasvim mali a
otac bolovao od tuberkuloze i radio samo povremeno kao b ankarski slubenik. Novi
Bosnaunited

20

zdls

profesor umetnosti, her Purvit, smatra ga sasvim dobrim crtaem i ohrabruje ga da pokua
da upie arhitekturu.
Dakle, on je rezervisan prema ostalim uenicima, upitao se direktor sklapajui
Alfredov dosije, ,,a ipak je pobedio na izborima. Zar nije bio i predsednik odeljenjske
zajednice pre nekoliko godina?
Mislim da to nije imalo mnogo veze sa popularnou. Uenici ne cene tu dunost, i
momci koji su popularni uglavnom izbegavaju da budu predsednici zbog poslova koje onda
moraju da obavljaju i priprema za govor na dodeli maturskih diploma. Ne verujem da oni
Rozenberga shvataju ozbiljno. Nikada ga nisam video u nekoj grupi ili da se ali zajedno s
drugima. ee je on predmet ale. eta po Revalu sam, samo sa svenjem knjiga pod
mikom. Zato ne bih previe brinuo o tome da bi on mogao ovde da iri te svoje
ekstremistike ideje.
Direktor Eptajn je ustao i priao prozoru. Napolju su se videla iroko razgranata stabla
sa sveim prolenim liem i u daljini blistave bele zgrade s krovovima od crvenog crepa.
Reci mi neto vie o tom emberlenu. Moja italaka interesovanja su ga zaobila.
Koliki je njegov uticaj u Nemakoj?
Brzo raste. Zabrinjavajue brzo. Knjiga mu je objavljena pre desetak godina, i sve je
popularnija. uo sam da je prodata u vie od sto hiljada primeraka.
Jesi li je proitao?
Poeo sam, ali nisam imao ivaca pa sam samo prelistao ostatak. Mnogi moji prijatelji
su je proitali. Ueni istoriari dele moje miljenje - kao i crkva i, naravno, jevrejska tampa.
Ipak, brojni ugledni ljudi je hvale - car Vilhelm, ameriki predsednik Teodor Ruzvelt - a i
vodee svetske novine su objavile pozitivne kritike, neke ak ekstatine. emberlen pie
visokoparnim jezikom i pretvara se da se obraa naim najplemenitijim nagonima. Ali, po
mom miljenju, zapravo podstie one najnie.
Kako objanjava njegovu popularnost?
On pie ubedljivo. I impresionira neobrazovane. Na svakoj stranici mogu se nai
zvuni citati Tertulijana ili Svetog Augustina, ili recimo Platona, ili nekog indijskog mistika
iz osmog veka. Ali to je samo privid erudicije. U stvari, on naprosto istrgne iz davnina n iz
nepovezanih citata da bi podupro svoje unapred zaokruene ideje. Njegovoj popularnosti je,
nema sumnje, doprinela i nedavna enidba sa Vagnerovom erkom. Mnogi ga smatraj u
naslednikom Vagnerove rasistike dinastije.
Znai Vagner ga je krunisao?
Ne, nikada se nisu sreli. Vagner je umro pre nego to je emberlen zaprosio njegovu
erku. Ali Kozima im je dala blagoslov.
Direktor je dosuo jo aja. Pa, na mladi Rozenberg izgleda toliko obuzet
emberlenovim rasizmom da moda nee biti lako izvui ga iz toga. Ali kad bolje razmisli,
koji to nepopularan, usamljen, na neki nain neprilagoen adolescent ne bi preo od
zadovoljstva kad proita da pripada nekoj superiornoj vrsti. Da su njegovi preci osnivai
velikih civilizacija. Pogotovo deak koji nikada nije imao majku koja bi mu se divila, iji je
otac na ivici smrti, iji je stariji brat ozbiljno bolestan, koji...

Bosnaunited

21

zdls

O, Karl, iz tebe kao da progovara onaj beki doktor Frojd, koji takoe pie ubedljivo,
isto je opsednut klasikom, i nikad ne proputa priliku da izroni s nekim sonim citatom u
zubima.
Mea culpa. Moram priznati da mi njegove ideje zvue sve smislenije. Na primer, upravo
si rekao da je prodato sto hiljada primeraka emberlenove antisemitske knjige. I koliko ga
je njih od te armije italaca odbacilo kao ti? A koliko je njih bilo oduevljeno kao Rozenberg?
Zato jedna ista knjiga izaziva tako razliite reakcije? Mora da postoji neto u svakom
itaocu to ga navodi da prigrli tu knjigu. Da li je to njegov ivot, psihologija, predstava o
samom sebi? Mora da postoji neto to vreba iz dubine svesti - ili, kako Frojd kae,
podsvesti - zbog ega odreeni italac zavoli odreenog pisca.
Ba dobra tema za nau sledeu diskusiju uz veeru! U meuvremenu moj mali ak
Rozenberg, pretpostavljam, drhti i znoji se tamo napolju. ta emo s njim?
Da, njega smo zanemarili. Obeali smo mu zadatke i moramo da mu zadamo neto.
Moda previe oekujemo. Da li je uopte mogue smisliti zadatak koji bi pozitivno uticao
na njega za ovih nekoliko preostalih nedelja? Video sam u njemu silnu gorinu, gnuanje
prema svemu, osim tog fantazma istog Germana Mislim da treba da ga preusmerimo sa
ideja na neto opipljivo, neto to on moe da dotakne.
Slaem se. Tee je mrzeti nekog pojedinca nego rasu, rekao je her efer. Setio sam se.
Znam jednog Jevrejina do kojeg mu je sigurno stalo. Pozovimo ga, pa u krenuti odatle.
Sekretarica direktora Eptajna uklonila je posue za aj, pozvala Alfreda, i on se vratio
na svoje mesto na kraju stola.
Her efer je polako punio lulu, zapalio je, povukao i izduvao oblak dima, a onda poeo,
Rozenberg, imamo jo nekoliko pitanja. Jasna su mi vaa oseanja prema Jevrejima u irem
rasnom smislu, ali svakako ste u ivotu sreli i dobre Jevreje. Sluajno znam da vi i ja imamo
istog porodinog lekara, her Apfelbauma. uo sam da je poraao vau majku kada ste vi
doli na ovaj svet.
Da, rekao je Alfred. Leim se kod njega od roenja.
On je svih ovih godina i moj vrlo blizak prijatelj. Recite mi, da li je on otrovan? Da li je
parazit? Niko u Revalu ne radi vie od njega. Kad ste vi bili mali, gledao sam sopstvenim
oima kako je danonono pokuavao da spasi vau majku od tuberkuloze. A uo sam i da je
plakao na njenoj sahrani.
Doktor Apfelbaum je dobar ovek. Uvek je dobro brinuo o nama. I, uzgred, mi smo mu
uvek plaali za to. Ali moe da postoji dobar Jevrejin. To znam. Ja ne govorim nita loe o
njemu lino, ve samo o jevrejskom semenu. Neosporno je da svi Jevreji nose seme te
omraene rase, i da...
Ah, opet ta re, omraen, prekinuo ga je direktor Eptajn, s mukom pokuavajui da
se obuzda. Sluam mnogo o mrnji, Rozenberg, a nita o ljubavi. Zaboravljate da je ljubav
sr Isusove poruke. Ne samo ljubav prema Bogu, nego i ljubav prema blinjem kao prema
sebi samom. Zar ne uviate neke kontradiktornosti izmeu onoga to itate kod
emberlena i onoga to ujete o hrianskoj ljubavi svake nedelje u crkvi?
Gospodine, ja ne idem u crkvu svake nedelje, prestao sam da idem.
ta na to kae va otac? ta bi vam rekao emberlen?
Bosnaunited

22

zdls

Moj otac nikada nije nogom kroio u crkvu. A itao sam da i Vagner i emberlen tvrde
da nas crkveno uenje vrlo esto slabi umesto da nas osnauje.
Vi, dakle, ne volite Gospoda Isusa Hrista?
Alfred je zastao: svud oko sebe osetio je zamke. Ovo je bio opasan teren: direktor se ve
deklarisao kao poboni luteranac. Najsigurnije je bilo drati se emberlena, i s naporom je
prizvao rei iz njegove knjige. Kao i emberlen, ja se veoma divim Isusu. emberlen ga
zove moralnim genijem. On je imao veliku mo i hrabrost, ali je Pavle, na alost, jevrejizovao
njegovo uenje, i samog Isusa pretvorio u pokornog muenika. Sve hrianske crkve
prikazuju na slikama i vitraima razapetog Isusa. Nijedna ne pokazuje slike monog i
hrabrog Isusa - onog koji se usudio da prozove korumpirane rabine, koji je sam, bez iije
pomoi isterao lihvare iz hrama!
Dakle, emberlen vidi Isusa kao lava, a ne kao jagnje?
Da, uzvratio je Rozenberg, ohrabren. emberlen kae da je tragino to se Isus
pojavio na mestu i u vreme kad se pojavio. Da je propovedao meu Germanima, ili, recimo,
Indusima, njegove rei bi imale sasvim drugaiji uticaj.
Da se mi vratimo na nau prethodnu temu, kazao je direktor, shvativi da je povukao
pogrean potez. Imam jedno sasvim jednostavno pitanje: koga vi volite? Ko je va junak?
Kome se divite vie nego svima ostalima? Mislim, osim tog emberlena.
Alfred nije mogao odmah da odgovori. Dugo se premiljao. Geteu.
Direktor Eptajn i her efer su se malo uspravili u stolicama. Interesantan izbor,
Rozenberg, rekao je direktor. Va ili emberlenov?
,,I moj i njegov. A mislim da bi to bio i her eferov izbor. Hvalio je Getea vie od bilo
koga na svojim asovima. Alfred je pogledao u her efera traei potvrdu i dobio
odobravanje. Pa recite mi, zato Gete?, upitao je direktor. On je besmrtni nemaki genije.
Najvei od svih Nemaca. Genije knjievnosti, i nauke, i umetnosti i filozofije. On je genijalan
u vie oblasti nego bilo ko drugi.
Odlian odgovor, rekao je direktor Eptajn, iznenada ivnuvi. ,,I verujem da sam sada
doao do savrenog predmaturskog zadatka za vas.
Dvojica profesora su se posavetovali tihim apatom. Direktor Eptajn je izaao i ubrzo
se vratio sa velikom knjigom. On i her efer su se nadvili nad nju i, prelistavajui je izvesno
vreme, pomno pregledali tekst. Nakon to je pribeleio brojeve nekih stranica, direktor se
obratio Alfredu.
Evo vaeg zadatka. Proitaete, vrlo paljivo, dva poglavlja - etrnaesto i esnaesto Geteove autobiografije, i prepisaete svaki redak posveen njegovom junaku, oveku po
imenu Spinoza, koji je iveo davno pre njega. Ovaj zadatak vam naravno, nee predstavljati
problem. Uivaete itajui neke delove autobiografije sopstvenog junaka. Gete je neko koga
volite, i pretpostavljam da e vam biti interesantno da proitate ta kae o oveku koga je on
voleo i kome se divio. Je li tako?
Alfred je oprezno klimnuo glavom. Zbunjen direktorovim dobrim raspoloenjem,
predosetio je zamku.
Dakle, nastavio je direktor, da budemo potpuno jasni u vezi sa zadatkom, Rozenberg.
Treba da proitate poglavlja 14 i 16 Geteove autobiografije i da prepiete svaku reenicu u
kojoj se pominje Benedikt Spinoza. Uradiete to u tri primerka, jedan za sebe, i po jedan za
Bosnaunited

23

zdls

nas dvojicu. Ukoliko ustanovimo da ste propustili bilo koji komentar o Spinozi, moraete
sve da radite ponovo, dok ne uradite kako treba. Videemo se za dve nedelje da proitamo
to to ste napisali i da porazgovaramo o svim aspektima vaeg zadatka. Je l vam jasno?
Jo jedno klimanje glavom. Gospodine, mogu li da pitam neto? Ranije ste rekli dva
zadatka. Treba da uradim genealoko istraivanje; treba da proitam dva poglavlja. I treba
da napiem u tri primerka to o Benediktu Spinozi.
Tano tako, potvrdio je direktor. ,,A vae pitanje je?
Gospodine, zar to nisu tri, a ne dva zadatka?
Rozenberg, prekinuo ga je her efer, dvadeset zadataka bi bilo malo. Rei za svog
direktora da je nedostojan tog mesta zato to je Jevrejin, dovoljno je za izbacivanje iz svake
kole u Estoniji ili u otadbini.
Da, gospodine.
Samo trenutak, her efer, moda je mladi u pravu. Zadatak o Geteu je toliko vaan da
elim da ga obavi vrlo temeljito. Direktor Eptajn se okrenuo Alfredu. Osloboeni ste
genealokog istraivanja. Koncentriite se u potpunosti na Geteove rei. Sastanak je
zavren. Videemo se ovde za tano dve nedelje. U isto vreme. I potrudite se da mi predate
nae primerke pismenog dela zadatka dan ranije.

Bosnaunited

24

zdls

Poglavlje 5
AMSTERDAM 1656
Dobro jutro, Gabrijele, oglasio se Bento zauvi svog brata kako se umiva i priprema
za abat. Umesto odgovora, Gabrijel je samo promrmljao neto, vratio se u njihovu
zajedniku spavau sobu i sruio na ogroman krevet s baldahinom koji su delili. Taj krevet,
to je ispunjavao gotovo itavu sobu, bio je porodina ostavtina.
Otac, Mihael, prepisao je celokupnu imovinu Bentu, starijem sinu, ali su dve erke
osporavale oev testament pozivajui se na to da Bento nije bio uzoran lan jevrejske
zajednice. I mada je jevrejski sud odluio u njegovu korist, on je, na opte iznenaenje, svu
imovinu odmah preneo na brau i sestre, zadravi za sebe samo jednu stvar - roditeljski
krevet s baldahinom. Nakon udaje sestara, on i Gabrijel su ostali sami u lepoj trospratnoj
beloj kui koju je porodica Spinoza iznajmljivala decenijama. Okrenuta prema Hauthrahtu,
blizu najprometnijeg trga u jevrejskoj etvrti Amsterdama, kua je bila dva ugla udaljena od
male sinagoge Bet Jakob i njenih uionica.
Bento i Gabrijel su sa aljenjem reili da se presele. Nakon odlaska sestara, stara kua je
postala prevelika i previe zaposednuta slikama smrti. I uz to, naravno, preskupa holandsko-engleski rat iz 1652. godine i pirati koji su presretali brodove iz Brazila unitili
su njihov uvozni posao, i primorali su brau Spinoza da iznajme malu kuu na svega pet
minuta hoda od radnje.
Bento se paljivo zagledao u brata. Kad je bio dete, Gabrijela su esto zvali mali Bento,
jer su obojica imali isto duguljasto, ovalno lice, iste prodorne krupne oi, istaknut nos. Sada
je, meutim, odrasli Gabrijel bio dvadesetak kilograma tei od svog starijeg brata,
petnaestak centimetara vii, i daleko jai od njega. A oi, kao da mu vie nisu bile zagledane
u daljinu.
Braa su utke sedeli jedan kraj drugog. Bentu je obino odgovarala tiina i s lakoom je
delio obrok s Gabrijelom ili radio s njim u duanu a da ne razmene nijednu re. Ali ova tiina
je pritiskala i pobuivala mrane misli. Bento je razmiljao o svojoj sestri Rebeki, koja je
nekada bila brbljiva i sva ustreptala. Ovih dana., ni ona nije razgovarala s njim i skretala je
pogled kad god bi se sreli.
utali su i svi mrtvi, oni koji su ispustili duu upravo u tom krevetu: njegova majka
Hana, umrla pre sedamnaest godina, kad je Bentu bilo jedva est; stariji brat Isak, koji je
umro pre est godina; maeha, Ester, umrla pre tri godine; kao i njegov otac i sestra Mirjam,
umrli pre samo dve godine. Od svih sestara i brae - te bune, vesele druine to se igrala i
svaala i mirila i tugovala za majkom, i polako uila da zavoli maehu - ostali su samo
Rebeka i Gabrijel, koji su se sve vie udaljavali o d njega.
Gledajui Gabrijelo vo podbulo, bledo lice, Bento je prekinuo tiinu. Opet si loe
spavao, Gabrijele? Osetio sam kako se prevre.
Da, opet. Kako mogu da spavam, Bento? Nita vie ne valja. ta da radimo? ta initi?
Mrzim kad se izmeu nas isprei neki problem. Evo, jutros se ja spremam za abat. Sunce
sija po prvi put ove nedelje, i nebo je vedro i trebalo bi da se radujem kao i svi drugi, kao svi
Bosnaunited

25

zdls

nai susedi. Umesto toga, zbog mog jedinog brata - oprosti mi, Bento, ali pui u ako to ne
kaem. Zbog tebe, moj ivot je jadan. Ne radujem se odlasku u svoju sinagogu, sa svojim
narodom, molitvi svom Bogu.
ao mi je to to ujem, Gabrijele. arko elim da ti bude srean.
Rei su jedno. A dela drugo. Koja dela?
Koja dela? Uzviknuo je Gabrijel. ,,A ja sam oduvek mislio, itavog svog ivota sam
verovao da ti sve zna. Da me neko drugi to pita, rekao bih mu, ali se, ali ve sam nauio
da se ti nikad ne ali. Siguran sam da zna na koja dela mislim.
Bento je uzdahnuo.
Pa dobro, ponimo od toga to odbacuje jevrejske obiaje, i odbacuje ak i zajednicu.
Ne potuje abat. Okree lea sinagogi i ove godine praktino nisi dao nikakav prilog - na
takva dela mislim.
Pogledao je u Benta koji je i dalje utao.
Naveu ti jo neka. Koliko sino, odbio si poziv na abatnju veeru u Sarinom domu.
Zna da u se ja oeniti Sarom, a ipak nee da nam se pridrui na abat, kako bi se nae
porodice zbliile. Moe li da zamisli ta to znai za mene? Za nau sestru Rebeku? Kakvo
opravdanje da damo? Zar da kaemo da na brat radije ide na asove latinskog kod svog
jezuite?
Gabrijele, bie bolje za vau probavu da ja ne doem. Tebi je to jasno. Zna da je Sarin
otac praznoveran. Praznoveran?
Mislim ekstremno ortodoksan. Video si koliko ga moje prisustvo podstie na religiozne
rasprave. Kako god da ja reagujem, to samo poseje dodatni razdor i nanese vei bol tebi i
Rebeki, jasno ti je. Moje odsustvo je pretpostavka za mir - u to ni malo ne sumnjam. Kad
mene nema, ti i Rebeka ste mirni. Sve vie i vie razmiljam o toj jednaini.
Gabrijel je odmahnuo glavom, Bento, sea se da sam se kao dete ponekad plaio jer
sam mislio da svet nestane kad ja zatvorim oi? Ti si me razuverio. Umirivao si me govorei
o realnosti i venim zakonima Prirode. A sada ti pravi istu greku. Zamilja da e razdor
povodom Benta Spinoze nestati samim tim to on nije prisutan?
Sino je bilo muno, nastavio je Gabrel. Sarin otac je zapoeo veeru govorei o tebi.
Opet je bio besan, ovoga puta zato to si zaobiao na lokalni jevrejski sud i pokrenuo
parnicu pred holandskim graanskim sudom. Ne sea se, rekao je, da je iko drugi bilo kada
tako uvredio rabinski sud. Skoro da bi to mogao biti osnov za eksko munikaciju. Je li to ono
to hoe? Herem?. Bento, na otac je mrtav; na stariji brat je mrtav. Ti si glava porodice. A
sve nas vrea obraajui se holandskom sudu. A da ne govorim o trenutku koji si za to
izabrao! Zar nisi mogao barem da saeka da proe moje venanje?
Gabrijele, koliko puta sam ti objasnio, ali ti kao da me nisi uo. Sasluaj me jo jednom,
da bi znao sve injenice. I, iznad svega, pokuaj da razume da svoju odgovornost prema
tebi i Rebeki shvatam ozbiljno. Imaj na umu moju dilemu. Na otac, blaen da je, bio je
velikoduan. Ali pogreio je u proceni kad je dao garancije tom pohlepnom lihvaru, Duarteu
Rodrigeu, za o:aloenu udovicu Enrike. Njen mu, Pedro, bio je samo poznanik naeg oca,
nikakav roak, koliko ja znam, niti blizak prijatelj. Niko od nas te ljude nikada nije upoznao,
i ostae tajna zato je otac prihvatio da bude njihov garant. Ali zna kakav je otac bio - im bi
video da neko pati, trudio se da pomogne koliko god moe, ne razmiljajui o posledicama.
Bosnaunited

26

zdls

Kada su udovica i njeno jedino dete prole godine umrli o d kuge i dug ostao neplaen,
Duarte Rodrige - taj poboni Jevrejin koji stoji na bimi 3 I ve poseduje polovinu kua u
Jodenbrejstratu - pokuao je da prebaci svoj gubitak na nas pritiskajui rabinski sud da
obavee siromanu porodicu Spinoza da plati dug neke ene koju niko od nas nije ni
poznavao.
Bento je zastao, Zna li to, Gabrijele? Ili ne?
Da, ali...
Dozvoli da zavrim. Vano je da zna sve detalje. Jednog dana, moda e ti biti glava
porodice. Dakle, Rodrige je tu stvar predao jevrejskom sudu, u kome bi mnogi rado da
pridobiju njegovu naklonost, poto je on glavni dobrotvor sinagoge. Reci mi, Gabrijele: da li
bi oni eleli da mu se zamere? Bez ikakvog oklevanja, presudili su da porodica Spinoza mora
da preuzme ceo dug. A on je toliki da bi iscrpeo sva dobra nae porodice dok smo ivi. I da
bude gore, presudili su i da nasledstvo koje nam je majka ostavila ode na otplatu duga
Rodrigeu. Je li ti sad jasno?
Posle nevoljne Gabrijelove potvrde, Bento je nastavio. Dakle, pre tri meseca, obratio
sam se holandskom sudu jer je to razboritije. Pre svega zato to ime Durate Rodrige njima
ne znai nita. A i holandski zakon propisuje da glava porodice mora imati dvadeset i pet
godina, da bi preuzela odgovornost za tu vrstu duga. Poto ja jo nemam toliko, moemo se
spasti. Ne moramo da prihvatimo dugove za koje je na otac garantovao i, to je jo vanije,
moemo da dobijemo novac koji nam je majka zavetala. A kad kaem nama, mislim na tebe
i Rebeku - jer svoj deo u celini nameravam da prenesem na vas. Ja nemam porodicu i novac
mi nije potreban.
,,I jo neto, nastavio je. to se tie trenutka. Poto moj dvadeset i peti roendan pada
pre tvog venanja, morao sam neto da preduzmem sad. Reci mi onda, zar ne postupam
odgovorno prema porodici? Zar ti ne ceni slobodu? Ako nita ne preduzmem, zapaemo u
ropstvo do kraja ivota. Zar to eli?
Vie volim da ostavim stvari u Bojim rukama. Ti nema pravo da dovodi u pitanje
zakon nae verske zajednice. A to se tie ropstva, ono mi je drae od progonstva. Osim
toga, Sarin otac nije govorio samo o parnici. eli li da uje ta je jo rekao?
Mislim da ti eli da mi kae.
Rekao je da problem Spinoza kako je on to nazvao, moe da se prati mnogo godina
unazad, sve do one drskosti kod priprema za tvoju bar micvu. Sea se da te je Rabi Mortera
izdvajao od ostalih uenika. Da te je smatrao moguim naslednikom. A onda si ti biblijsku
priu o Adamu i Evi nazvao bajkom. Sarin otac kae da si na rabinov ukor to osporava
re Boju, odgovorio, Tora je nejasna, jer ako je Adam bio prvi ovek, s kim se onda njegov
sin, Kain, u stvari oenio? Jesi li to rekao? Je li istina da si za Toru kazao da je nejasna?
Tano je da Tora naziva Adama prvim ovekom. I tano je da ona kae da se njegov sin,
Kain, oenio. Svakako imamo pravo da postavimo pitanje koje se namee: ako je Adam bio
prvi ovek, kako je onda mogao da postoji bilo ko s kim bi se Kain oenio? O tome se - kao o
takozvanom preadamovskom pitanju - u okviru biblijskih istraivanja raspravlja vie od
3

Bima, bimah ili almemor - centralno mesto u sinagogi sa kog se za vreme bogosluenja ita Tora.

Bosnaunited

27

zdls

hiljadu godina. Pa ako mene pita da li je to bajka moram da ti odgovorim da jeste - ta pria
je oito samo metafora.
To kae zato to je ne razume. Zar tvoja mudrost prevazilazi Boju? Zar ne zna da
postoje razlozi zbog kojih neto ne moemo da znamo i moramo da verujemo rabinima kad
tumae i objanjavaju svete spise?
Taj zakljuak savreno pogoduje rabinima. Svetena lica vekovima nastoje da budu
jedini tumai tajni. To im potpuno odgovara.
Sarin otac kae da je ta drskost da preispituje Bibliju i nae verske vode uvredljiva i
opasna ne samo za Jevreje ve i za hriansku zajednicu. Biblija j e i za njih svetinja.
Gabrijele, ti veruje da treba da se odreknemo logike, da odustanemo od svog prava da
pitamo?
Ja ne poriem tvoje lino pravo na logiku i tvoje pravo da preispituje rabinski zakon.
Ne osporavam tvoje pravo na sumnju u svetost Bibilije. U stvari, ja ak ne dovodim u pitanje
ni tvoje pravo da izaziva Boga. To je tvoja stvar. Verovatno tvoja bolest. Ali ini nepravdu
meni i sestri time to svoja shvatanja nee da zadri za sebe.
Gabrijele, taj razgovor o Adamu i Evi sa Rabi Morterom dogodio se pre vie od deset
godina. Posle toga sam svoje stavove drao za sebe. Ali pre dve godine zavetovao sam se da
u iveti na bogougodan nain, to znai i da nikad neu lagati. I ako me neko pita za
miljenje, iskreno u odgovoriti - i upravo to je razlog zbog kojeg sam odbio poziv Sarinog
oca za veeru. Ali iznad svega, imaj na umu da smo mi dve odvojene due. Ljudi po tom
pitanju ne mogu da nas pobrkaju. Oni tebe ne smatraju odgovornim za zastranjivanja tvog
starijeg brata.
Gabrijel je izaao iz sobe odmahujui glavom i mrmljajui, moj stariji brat govori kao
dete.

Bosnaunited

28

zdls

Poglavlje 6
ESTONIJA 1910
Tri dana kasnije, bled i uznemiren, Alfred je traio sastanak sa her eferom.
Imam problem, gospodine zapoeo je, otvarajui aku torbu i vadei iz nje Geteovu
autobiografiju na sedamsto stranica, iz koje je tu i tamo izvirivalo nekoliko papiria. Otvorio
je prvo obeleeno mesto i pokazao na tekst.
Gospodine, Gete pominje Spinozu ovde, u ovoj reenici. A onda ponovo ovde, nekoliko
redova dalje. Ali posle ima pasusa gde se ne pojavljuje to ime, i ne mogu da shvatim da li
govori o njemu ili ne. U stvari, ja ne razumem vei deo ovoga. Vrlo je teko. Izlistao je
nekoliko stranica i pokazao drugo obeleeno mesto, Ovde je ista stvar. Pominje Spinozu
dva ili tri puta, a onda ga na sledee etiri stranice nema. Koliko mi se ini, nije ba jasno da
li govori o Spinozi ili ne. Pria takoe i o nekome po imenu Jakobi. I to se ponavlja na jo
etiri mesta. Razumeo sam Fausta kad smo ga itali na vaim asovima, i Jade mladog
Vertera, ali u ovoj knjizi nita ne razumem.
Mnogo je lake itati emberlena, zar ne? Zaalivi istog asa zbog svog sarkazma her
efer je, ljubaznijim tonom, urno dodao, Znam da ne moete da dokuite sve Geteove rei,
Rozenberg, ali morate shvatiti da to nije strogo organizovano delo ve niz refleksija o
njegovom ivotu. Jeste li ikada vodili dnevnik ili pisali o svom ivotu?
Alfred je potvrdno klimnuo glavom. Pre dve godine, ali samo nekoliko meseci.
Dakle, smatrajte ovo nekom vrstom dnevnika. Gete je to pisao koliko za sebe, toliko i
za itaoce. Verujte, kad budete stariji, i kad budete vie znali o Geteovim idejama, bolje ete
razumeti i vie ceniti njegove rei. Dajte da pogledam knjigu.
Poto je prelistao stranice koje je Alfred oznaio, her efer je rekao, Vidim u emu je
problem. Vae pitanje je sasvim umesno, i morau da vam korigujem zadatak. Da preemo
zajedno ova dva poglavlja. Alfred se primakao i njih dvojica su paljivo pregledali tekst, a
her efer je na ceduljici ispisao brojeve nekoliko stranica i redova.
Pruajui je Alfredu, kazao je, Evo ta treba da prepiete. Zapamtili ste, tri primerka
itko ispisana. Ali sad imamo problem. To je svega dvadeset ili dvadeset i pet redova, to je
mnogo manje nego to vam je direktor prvobitno zadao, tako da sumnjam da e biti
zadovoljan. Zato morate da uradite jo neto: nauite napamet ovu skraenu verziju, i
izdeklamujte je na sastanku sa direktorom Eptajnom. Mislim da e mu to biti prihvatljivo.
Primetivi Alfredov mrki pogled, her efer je odmah dodao, Alfrede, iako mi se ne
dopada ta promena kod vas - te gluposti o rasnoj superiornosti - i dalje sam na vaoj strani.
Tokom prethodne etiri godine bili ste dobar i posluan ak - premda ste, kao to sam vam
esto govorio, mogli biti i marljiviji. Bilo bi pogubno za vas da ne maturirate i tako unitite
svoje anse za budunost. Napravio je znaajnu pauzu. Prionite svim srcem na ovaj
zadatak. Direktor Eptajn e traiti vie od pukog prepisivanja i deklamovanja. Oekivae da
razumete ono to ste proitali. Dakle, potrudite se, Rozenberg. Ja bih lino voleo da
maturirate.
Bosnaunited

29

zdls

Da li treba vama da predam svoj primerak pre nego to uradim druga dva?
Her eferu je zastao dah zbog Alfredovog mehanikog odgovora, ali je samo rekao, Ako
sledite moja uputstva iz beleke, to nee biti neophodno.
im je Alfred izaao, her efer ga je pozvao da se vrati. Rozenberg, upravo sam vam
rekao da ste bili dobar uenik i da elim da maturirate. Zar nemate nita da mi kaete na to?
Na kraju krajeva, bio sam va profesor pune etiri godine.
Da, gospodine.
Da, gospodine?
Ne znam ta da kaem.
,,U redu Alfrede, moete ii.
Her efer je spakovao torbu sa akim radovima koje je trebalo da pregleda, odagnao
Alfreda iz glave i, umesto na njega, mislio na svoje dvoje dece, enu, nudle i varglu koje mu
je obeala za veeru.
Alfred je napustio kolu i dalje zbunjen zadatkom. Da li je dodatno pogorao stvari? Ili
mu je sad lake? Naposletku, uenje napamet mu nije predstavljalo problem. Voleo je da ui
napamet odlomke za dramske predstave i govore.

* * *

Dve nedelje kasnije, Alfred je stajao kraj her Eptajnovog dugakog stola ekajui
instrukcije od direktora, koji je toga dana izgledao vei i stroi nego ikada. Her efer, mnogo
manji, ozbiljnog lica, dao mu je znak da pone sa deklamovanjem. Bacivi poslednji pogled
na svoj primerak Geteovih citata, Alfred se isprsio, najavio, Iz Geteove autobiografije, i
poeo:
Um koji je presudno delovao na mene i znaajno uticao na moj nain razmiljanja bio
je Spinoza. Nakon to sam svuda uzaludno tragao za neim ime bih oplemenio svoju
neobinu prirodu, na kraju sam nabasao na njegovu Etiku.
Tu sam naao umirenje za svoje strasti; i tu kao da mi se otvorio irok i nesputan
pogled na materijalni i smrtni svet.
Dakle, Rozenberg, prekinuo ga je direktor. ta je to Gete dobio od Spinoze?
Uh, da li je to bila njegova etika?
Ne, ne. Za ime Boga, zar niste razumeli da je Etika naslov Spinozine knjige? ta Gete
kae da je dobio iz Spinozine knjige? ta je, po vaem miljenju, podrazumevao pod
umirenjem strasti?
Neto to ga je smirivalo?
Da, i to. Ali nastavite - ta ideja e se vrlo brzo ponovo pojaviti.
Alfred je izrecitovao u sebi tekst do mesta gde su ga prekinuli i poeo:
Ali ono to me je posebno privuklo kod Spinoze bio je bezgranini interes kojim je
odisala...
Ne interes - ve odsustvo interesa, zareao je direktor Eptajn, koji je u belekama
pratio svaku izgovorenu re. Odsustvo interesa znai ne vezivati se oseanjima/
Bosnaunited

30

zdls

Alfred je klimnuo glavom i nastavio:

Ali ono to me je posebno privuklo kod Spinoze bilo je bezgranino odsustvo interesa
kojim je odisala svaka reenica. Ta velianstvena misao: Onaj ko istinski voli Boga ne sme
eleti da i Bog njega zauzvrat voli - sa svim premisama na kojima poiva i svim
konsekvencama koje iz nje slede, zaokupila je itavu moju mo promiljanja.
To je teak odlomak, prekinuo ga je direktor. Hajde da ga objasnimo. Gete kae da ga
je Spinoza nauio da svoj um oslobodi uticaja drugih. Da otkrije vlastita oseanja i doe do
sopstvenih zakljuaka, a onda deluje u skladu s njima. Drugim reima, neka ljubav u nama
buja, ali ne dozvolimo da na nju utie pomisao na ljubav koju oekujemo zauzvrat. Upravo
tu ideju moemo da primenimo na va izborni govor. Da li bi Gete svoj govor zasnovao na
divljenu koje e dobiti od drugih? Sigurno, ne! Niti bi rekao ono to drugi od njega oekuju
da kae. Razumete li? Jeste li shvatili poentu?
Alfred je klimnuo glavom. Shvatio je samo toliko da je direktor Eptajn veoma zlovoljan
prema njemu. ekao je njegov znak da nastavi:
Osim toga, ne moe se porei da najvra jedinstva potiu iz suprotnosti.
Sveumirujue Spinozino spokojstvo bilo je u snanoj suprotnosti sa mojom
sveuznemirujuom aktivnou. Njegov matematiki metod bio je suprotnost mojim
poetskim oseanjima. Taj disciplinovani nain miljenja uinio me je njegovim strastvenim
uenikom i najdubljim potovaocem. Um i srce, razumevanje i oseanje, trae jedno drugo
nuno se privlaei, i tako nastaje jedinstvo najrazliitijih priroda.
Da li znate, Rozenberg, na ta on misli kad kae dve razliite prirode? pitao je direktor
Eptajn.
Mislim da govori o umu i srcu?
Tano. I ta je tu Gete, a ta Spinoza?
Alfred je izgledao zbunjeno.
Ovo nije samo veba pamenja, Rozenberg! Hou da razumete ove rei. Gete je poeta.
Dakle, ta je on, um ili srce?
On je srce. Ali je takode imao veliki um.
O, da. Sad razumem ta vas zbunjuje. Ali ovde on kae da mu je Spinoza otkrio
ravnoteu koja mu je omoguila da umiri svoju strast i preispituje matu s neophodnom
smirenou i razboritou. I to je razlog zato Gete za sebe kae da je najdublji potovalac
Spinoze. Shvatate li?
Da, gospodine.
Sad nastavite.
Alfred je oklevao, u oima mu se nazirala panika. Izgubio sam nit. Nisam siguran gde
smo stali.
Dobro vam ide, umeao se her efer, nastojei da ga smiri. Znamo da je teko
deklamovati uz tako mnogo prekida. Moete da proverite u belekama dokle smo doli.
Alfred je duboko udahnuo, pogledao nakratko u svoje beleke, i nastavio:
Neki su ga predstavljali kao ateistu i tvrdili da zasluuje osudu, ali su ujedno smatrali
da je bio tih, uman ovek, uzoran graanin i saoseajna osoba. Dakle, ini se da su Spinozini
kritiari zaboravili jevaneoske rei, Po plodovima njihovim e ih poznati; jer kako da iz
Bosnaunited

31

zdls

ravih naela nastane ivot ugodan ljudima i Bogu? Jo sam se vrlo dobro seao kakvo su
me smirenje i jasnoa obuzeli kad sam prvi put listao stranice Etike, koju je napisao taj
izuzetni ovek. Zato sam se ponovo latio tog dela koje mi je toliko koristilo, i opet me je
preplavio isti dah spokojstva. Predao sam se toj knjizi i verovao, udubljujui se u sebe
samog, da svet nikada nisam jasnije sagledao. 4
Alfred je glasno odahnuo kad je izgovorio poslednji red. Direktor mu je dao znak da
sedne i prokomentarisao, Vae deklamovanje je bilo zadovoljavajue. Imate dobro
pamenje. Hajde da sada vidimo koliko ste razumeli ovaj posledni deo. Recite mi, smatra li
Gete Spinozu ateistom? Alfred je odrino odmahnuo glavom. Nisam uo va odgovor.
Ne, gospodine. Rekao je sada glasno. Gete nije mislio da je on ateista. Ali drugi su
mislili da jeste.
,,A zato se Gete nije slagao s njima? Zbog njegove etike?
Ne, ne. Zar ste ve zaboravili da je Etika naslov Spinozine knjige? Ponovo vas pitam,
zato se Gete nije slagao sa Spinozinim kritiarima?
Alfred je zadrhtao i nije odgovorio.
Pobogu, Rozenberg, pogledajte u svoje beleke, rekao je direktor.
Alfred je bacio pogled na poslednji paragraf i odvaio se, Zato to je bio dobar i iveo
bogougodnim ivotom?
Tano. Drugim reima, nije vano u ta ovek veruje ili kae da veruje, vano je kako
ivi. Sada, Rozenberg, poslednje pitanje u vezi sa ovim odlomkom. Recite nam, jo jednom,
ta je to to je Gete dobio od Spinoze?
On kae da je dobio dah mira i spokojstva. Takoe kae da je sagledao svet mnogo
jasnije. To su bile dve glavne stvari.
Tano. Znamo da je veliki Gete itavih godinu dana nosio primerak Spinozine Etike u
depu. Zamislite to - itavu godinu! I ne samo Gete, nego i mnogi drugi veliki Nemci. Lesing i
Hajne su takode govorili o jasnoi i spokojstvu koje je donosilo itanje te knjige. Ko zna,
moda e doi vreme kada e i vama u ivotu biti potreb na jasnoa i mir koju nudi
Spinozina Etika. Neu traiti od vas da je sada itate. Previe ste mladi da biste dokuili njen
smisao. Ali hou da obeate da ete je proitati pre svog dvadeset i prvog roendana. Ili bi
moda trebalo da kaem da ete je proitati kad odrastete. Da li imam vau re, kao dobrog
Nemca?
Da, gospodine, imate moju re. Alfred je bio spreman da obea kako e proitati
celokupnu enciklopediju na kineskom samo da bi se oslobodio ove inkvizicije.
Da sada preemo na sutinu zadatka. Jeste li do kraja razumeli zato smo vam zadali
da proitate ba to?
Uf, ne, gospodine. Mislio sam d a je to bilo samo zato to sam rekao da se divim Geteu
vie nego bilo kome drugom.
To je svakako deo razloga. Ali sigurno ste razumeli ta je bilo moje pravo pitanje?
Alfred je gledao prazno.
Johan Volfgang Gete, Odabrana dela, knjiga 6, RAD Beograd, 1982, prevod Erih Ko, dr Jovan Bogievi i
Branimir ivojinovi, Iz esnaeste knjige.

Bosnaunited

32

zdls

Pitam vas, ta vama znai to to je ovek kojem se vi divite vie nego svima ostalima
izabrao Jevrejina kao oveka kojem se on divi vie nego svima ostalima?
Jevrejina?
Zar niste znali da je Spinoza bio Jevrejin?
utanje.
Niste saznali nita o njemu ove poslednje dve nedelje?
Gospodine, ja ne znam nita o tom Spinozi. To nije bilo deo mog zadatka.
I zato vi, Bogu hvala, niste uinili napor da neto dodatno nauite? Je li tako,
Rozenberg?
Dozvolite da ja pokuam, umeao se her efer. Pomislite na Getea. ta bi on uradio u
ovakvoj situaciji? Da se od Getea trailo da proita autobiografiju nekog oveka o kojem
nita ne zna, ta bi Gete uradio?
On bi se obavestio o tom oveku.
Tano. To je vano. Ako se nekome divite, onda ga oponaajte. Neka vam on bude
uzor.
Hvala, gospodine.
Dobro, hajde da nastavimo sa mojim pitanjima, rekao je direktor Eptajn. Kako
objanjavate Geteovo bezgranino divljenje i zahvalnost jednom Jevrejinu?
Da li je Gete znao da je on bio Jevrejin?
Blagi Boe. Naravno da je znao.
Ali, Rozenberg, umeao se her efer, koji je sada i sam postajao nestrpljiv, razmislite
o svojim reima. ta znai to da li je on znao da je Spinoza bio Jevrejin? emu uopte takvo
pitanje. Zar ne mislite da ovek kao to je Gete - i sami ste ga nazvali univerzalnim genijem ne bi prihvatio velike ideje bez obzira na to od koga potiu?
Alfred je delovao pokolebano. Nikada nije bio izloen takvoj bujici pitanja. Direktor
Eptajn, sputajui ruku na her eferovo rame da ga umiri, nije poputao.
Jo niste odgovorili na osnovno pitanje koje sam vam postavio: kako objanjavate to
da su univerzalnom nemakom geniju toliko pomogle ideje pripadnika jedne nie rase?
Moda je u pitanju ono to sam rekao i za dr Apfelbauma. Verovatno usled neke
mutacije moe da postoji dobar Jevrejin, iako je rasa iskvarena i inferiorna.
To nije prihvatljiv odgovor, uzvratio je direktor. Jedno je govoriti o doktoru koji je
ljubazan i dobro obavlja svoj posao, a neto sasvim drugo govoriti na taj nain o geniju koji
je mogao da promeni tok istorije. A ima jo mnogo drugih Jevreja ija je genijalnost opte
poznata. Razmislite o njima. Podsetiu vas na neke od onih za koje ste sigurno uli, ali
moda ne znate da su Jevreji. Her efer mi kae da ste na asovima recitovali pesme
Hajnriha Hajnea. Kae, takode, da volite muziku, i pretpostavljam da ste sluali dela Gustava
Malera i Feliksa Mendelsona. Je li tako?
Oni su Jevreji, gospodine?
Da, i treba da znate da je i Dizraeli, veliki premijer Engleske, bio Jevrejin?
Nisam to znao, gospodine?
Bosnaunited

33

zdls

Da. I upravo sada u Rigi se izvodi opera Hofmanove prie, koju je komponovao Jakob
Ofenbah, jo jedan pripadnik jevrejske rase. Tako mnogo genija. Kako to objanjavate?
Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Morao bih da razmislim. Molim vas, gospodine,
mogu li da idem? Ne oseam se dobro. Obeavam da u razmisliti.
Da, moete ii, kazao je direktor. ,,I ja vam stvarno elim da razmislite. Razmiljanje j
e dobro. Mislite o naem dananjem razgovoru. Razmiljajte o Geteu i Jevrejinu Spinozi.

* * *

Kad je Alfred otiao, direktor Eptajn i her efer su se neko vreme utke gledali, a onda
je direktor progovorio, Rekao je da e razmisliti, Hermane. Kakve su anse da on stvarno i
razmisli?
Skoro ravne nuli, ini mi se, odgovorio je her efer. Pustimo ga da maturira, tako
emo ga se resiti. Njemu nedostaje radoznalost, i to je, najverovatnije, neizleivo. Gde god da
se zaeprka po njegovom umu naleti se na tvravu neosnovanih ubeenja.
Slaem se. Ne sumnjam u to da su Gete i Spinoza u ovom trenutku daleko od njegovih
misli i da e ga ikada vie muiti. Uprkos tome, laknulo mi je posle ovog razgovora. Moji
strahovi su utihnuli. Ovaj mladi nema ni inteligenciju ni moralnu snagu da pridobije druge
za svoj nain razmiljanja i tako izazove zlo.

Bosnaunited

34

zdls

Poglavlje 7
AMSTERDAM 1656
Zagledan kroz prozor, Bento je posmatrao kako njegov brat ide ka sinagogi. Gabrijel je u
pravu; zaista povreujem one koji su mi najblii. Preda mnom je uasan izbor - ili u da se
povuem tako to u se odrei svoje najdublje prirode i sputati vlastitu znatielju, ili u
podreivati svoje najblie. Gabrijelov gnev zbog abatnje veere podsetio ga je na Van den
Endenovo oinsko upozorenje na sve veu opasnost s kojom se suoavao u jevrejskoj
zajednici. Razmiljao je kako da izbegne tu zamku gotovo itav sat pre nego to e ustati,
obui se, skuvati kafu, i kroz zadnja vrata, sa oljicom u ruci, krenuti ka porodinoj radnji
Spinoza uvoz-izvoz.
Tamo je pomeo prainu, izbacio s mee na ulicu i istovario u korpu veliki dak
miriljavih suvih smokava, novu isporuku iz panije. Sedei na uobiajenom mestu kraj
prozora, pijuckao je kafu, grickao smokve i usredsredio se na misli to su mu plutale umom.
U poslednje vreme je praktikovao da meditira tako to bi se iskljuio iz toka vlastitih misli i
posmatrao svoj um kao pozornicu a sebe kao deo publike koja prati predstavu na njoj.
Ovoga puta na pozornici se odmah pojavilo Gabrijelovo lice u svoj tuzi i pometenosti. Ali
Bento je ve nauio kako da spusti zavesu i prede na sledei in. Uskoro se na bini
materijalizo vao Van den Enden. Hvalio je Bentov napredak u latinskom blago ga, oinski,
tapui po ramenu. Taj dodir - voleo je njegov oseaj. A sada, pomislio je, kad se Rebeka i
Gabrijel udaljavaju od mene, ko e me ikad vie dotai?
Potom je Bentov um preao na sliku njega samog kako poduava hebrejskom svog
uitelja i Klaru Mariju. Smeio se toj sceni u kojoj kao decu presliava svoja dva uenika alef,
bet, gimel i jo vie svojoj viziji male Klare Marije, koja zauzvrat njega presliava grki alpha,
beta, gamma. Zapazio je kako je jasan, gotovo blistav lik Klare Marije - Klara Marija, ta
trinaest godina stara utvara sa iskrivljenom kimom, ta ena-dete iji vraki osmeh
protivrei njenoj pozi odrasle stroge uiteljice. Jedna misao dolutala je na povrinu: samo da
je starija...
Oko podneva, tu dugu meditaciju prekinulo je neko kretanje koje je primetio na ulici. U
daljini je ugledao Jakoba i Franka kako razgovaraju idui ka njegovoj radnji. Bento se
zavetovao da e se ponaati svetaki i znao je da nije moralno kriom posmatrati druge,
posebno one koji moda razgovaraju o njemu. Ipak, nije uspevao da odvrati panju od
neobine scene koja se odvijala pred njegovim oima.
Franko je zaostao tri-etiri koraka iza Jakoba, na ta se ovaj okrenuo, ispruio ruku i
pokuao da ga povue. Franko se izmakao snano odmahujui glavom. Jakob je neto
odgovorio, i osvrnuvi se naokolo da proveri ima li svedoka na vidiku, spustio svoje
ogromne ake na Frankova ramena, grubo ga protresao, i potom gurao ispred sebe sve dok
nisu stigli do radnje.
Privuen ovom dramom, Bento se na trenutak primakao prozoru ali se ubrzo vratio
svojim meditacijama, mislei ovoga puta o udnom ponaanju Franka i Jakoba. Nedugo
zatim, iz tih misli ga je prenuo zvuk ulaznih vrata i koraka koji se pribliavaju.
Bosnaunited

35

zdls

Hitro je ustao, pozdravio posetioce i za njih primakao dve stolice, a on seo na ogroman
dak sa suvim smokvama. Dolazite sa slube abata?
Da, rekao je Jakob, jedan od nas osveen, a drugi jo uznemireniji nego pre.
Zanimljivo. Isti dogaaj izazvao je dve razliite reakcije. I kako objanjavate tu
neobinu pojavu?, upitao je Bento.
Jakob je pourio da odgovori. Nema tu nieg posebno zanimljivog, a objanjenje je
oigledno. Za razliku od Franka, koji nema jevrejsko obrazovanje, j a sam kolovan u
jevrejskoj tradiciji i uio sam hebrejski i...
Moram da te prekinem, Jakobe, rekao je Bento. ak i tvoje poetno objanjenje
zahteva objanjenje. Nijedno dete koje je odraslo u Portugalu, u porodici marana 5 nije uilo
hebrejski niti poznaje jevrejske obrede. To vai i za mog oca, koji je nauio hebrejski tek kad
je napustio Portugal. Priao mi je da je, kad je on bio deak, tamo pretila ozbiljna kazna
svakoj porodici koja bi svoju decu dala na uenje hebrejskog ili jevrejske tradicije. U stvari,
Spinoza se okrenuo ka Franku, zar mi nisi jue rekao da je tvoj voljeni otac ubijen zato to
je inkvizicija nala sakrivenu Toru?
Franko je, nervozno provlaei prste kroz svoju dugu kosu, bez rei, samo blago
klimnuo glavom.
Obraajui se ponovo Jakobu, Bento je nastavio, Dakle, Jakobe, pitam se odakle potie
tvoje znanje hebrejskog?
Moja porodica je prela u novohriane pre tri generacije, brzo je odgovorio Jakob,
ali su ostali kripto-Jevreji, odluni da sauvaju svoju veru. Otac me je poslao u Roterdam da
radim u njegovoj trgovinskoj firmi kad mi je bilo jedanaest godina, i tokom narednih osam
godina noima sam uio hebrejski s ujakom, rabinom. On me je pripremao za bar micvu u
roterdamskoj sinagogi i do svoje smrti brinuo o mom jevrejskom obrazovanju. Poslednjih
dvanaest godina sam uglavnom proveo u Roterdamu i u Portugal sam se vratio tek nedavno,
samo da bih Franka izbavio odande.
,,A ti, Bento se okrenuo prema Franku, ije su oi pokazivale zanimanje samo za loe
pometen pod Spinozine radnje, ti ne zna hebrejski?
Ali Jakob je odgovorio i na to, Naravno da ne zna. U Portugalu, kao to ste upravo rekli,
hebrejski nije dozvoljen. Mi smo svi nauili da itamo svete spise na latinskom.
Dakle, Franko, ti ne zna hebrejski?
Jakob se ponovo umeao, U Portugalu se niko ne usuuje da poduava hebrejskom. Ne
samo da bi se odmah suoili sa smru, nego bi im i cela porodica bila progonjena. Upravo u
ovom trenutku, Frankova majka i dve sestre se skrivaju.
Franko - Bento se sagnuo da bi ga pogledao pravo u oi - Jakob neprekidno odgovara
u tvoje ime. Zato si odluio da uti?
On samo pokuava da mi pomogne, odgovorio je Franko apatom.
,,A ti pomae utanjem?
5

Marani (od port, marrar, prisiliti) - Jevreji Sefardi u Portugalu koji su pod pritiskom inkvizicije bili prisiljeni da
prime hrianstvo i postali novohriani, ali su potajno i dalje ostali verni svojoj ranijoj religiji (kripto Jevreji), ili su
napustili Portugal i iz hrianstva se vratili judaizmu. (U paniji isti pojam obuhvata i preobraene Jevreje i Mavare).

Bosnaunited

36

zdls

Ja sam previe uznemiren da bi se verovalo mojim reima, kazao je Franko, neto

glasnije. Jakob pravo zbori, moja porodica je u opasnosti i, kao to je rekao, ja nemam
jevrejsko obrazovanje, znam samo alefbet, emu me je on nauio piui slova u pesku. A i
njih je onda morao da brie gazei ih nogama.
Bento se, namerno okrenuvi lea Jakobu, obratio Franku. Da li se ti slae s tim da je,
sluba, koja je njega osveila, tebe samo uznemirila?
Franko je potvrdno klimnuo glavom.
,,A bio si uznemiren zbog ..?
Zbog sumnje i oseanja. Franko je kriom pogledao u Jakoba. Oseanja tako jakih da
me je strah da ih opiem. ak i vama.
Veruj mi, elim da ih razumem, ne da im sudim.
Franko nije podizao pogled, glava mu je podrhtavala.
Tako veliki strah, nastavio je Bento. Hajde da pokuam da te smirim. Prvo, da vidimo
da Li je tvoj strah racionalan.
Franko je razrogaenih oiju zurio u Spinozu, zbunjen.
Da vidimo da li tvoj strah ima smisla. Razmotrimo sledee injenice: prvo, ja ne
predstavljam nikakvu pretnju. Obeavam ti da nikada neu ponoviti tvoje rei. Osim toga, i
ja sumnjam u mnoge stvari. Moda ak i delim neka tvoja oseanja. I drugo, nema opasnosti
u Holandiji; ovde nema inkvizicije. Nema je u ovoj radnji, niti u ovoj zajednici, ni u ovom
gradu, pa ni u ovoj zemlji. Amsterdam je ve mnogo godina nezavisan od Iberije. To zna,
zar ne?
Da, tiho je odgovorio Franko.
Uprkos tome, deo tvog uma ipak nije pod tvojom kontrolom, nastavlja da se ponaa
kao da mu i ovde preti neposredna opasnost. Zar nije zanimljivo kako su nai umovi
podeljeni? Kako je na razum, najvii stepen duha, potinjen emocijama?
Franko nije pokazao nikakvo interesovanje za te zanimljive fenomene.
Bento je oklevao. Osetio je kako u njemu rastu i nestrpljenje i svest o misiji, skoro
dunosti. Ali kako da nastavi? Da li je bilo prerano da toliko oekuje od Franka? Priseao se
mnogih prilika kad razumom ni sam nije uspevao da ugui vlastite strahove. Tako je bilo i
sino dok je hodao u suprotnom pravcu od gomile koja se zaputila u sinagogu na slubu za
abat.
Naposletku je odluio da iskori st i jedino to mu je bilo na raspolaganju i
najljubaznijim glasom rekao, Molio si me da ti pomognem. Ja sam pristao. Ali ako eli
moju pomo, mora danas da mi veruje. Mora mi pomoi da ti pomognem. Razume li
me?
Da, rekao je Franko uzdahnuvi.
Dobro, onda je sledei korak da iskae svoje strahove. Franko je odmahnuo glavom,
Nisam u stanju. Oni su uasni. I opasni.
Nisu toliko uasni da bi se oduprli svetlu razuma. I upravo sam ti pokazao da nisu
opasni jer ne postoji nita ega bi trebalo da se boji. Budi hrabar! Dolo je vreme da se
suoi s njima. U protivnom, ponoviu - odjednom Bento je progovorio odluno - nema
svrhe da se dalje sastajemo.
Bosnaunited

37

zdls

Duboko udahnuvi, Franko je zapoeo, Danas sam u sinagogi sluao pevanje svetih
spisa na nekom nepoznatom jeziku. Nisam nita razumeo...
Ali Franko, prekinuo ga je Jakob, naravno da nisi nita razumeo. Stalno ti govorim da
je to privremeni problem. Rabin dri asove hebrejskog. Strpi se, strpi.
,,I ja tebi stalno govorim, uzvratio je Franko, glasom u kojem se sve vie oseao bes, da
nije re samo o jeziku. Mogao bi nekad i da me slua! U pitanju je itava ta predstava. Jutros
sam u sinagogi gledao naokolo, u sve te ljude sa njihovim nacifranim vezenim kapicama,
molitvenim alovima na rese, dok su njihali glavama napred-nazad kao papagaji pred
hranilicom, oiju uprtih u nebesa. To je ono to sam ja uo, video i pomislio - ne, ne mogu da
kaem ta sam pomislio.
Reci, Franko, kazao je Jakob. Koliko jue si mi priznao da je ba ovo uitelj kakvog
trai.
Franko je sklopio oi. Pomislio sam u emu je razlika izmeu ovoga i prizora - ne,
dozvolite mi da kaem tano ono to mislim - besmislice koja se odvijala na katolikoj misi
kojoj smo mi novohriani morali da prisustvujemo? Sea li se, Jakobe, kako smo, kao deca,
ti i ja posle mise imali obiaj da se podsmevamo katolicima? Ismevali smo udne kostime
svetenika, bezmerno krvave slike raspea, kleanje pred kostima svetaca, priesni hleb i
vino i jedenje tela i ispijanje krvi. Franko je postajao sve glasniji. Jevreji ili katolici... nema
nikakve razlike... to je ludilo. Sve je to ludilo.
Jakob je stavio kipu 6 na glavu, poloio ruku na nju, i tiho zapevao molitvu na
hebrejskom. Bento, i sam uzdrman, paljivo je traio prave rei koje bi ih uspokojile. Misliti
takve misli i verovati da si jedini. Oseati se usamljenim u svojim sumnjama. To mora da je
strano.
Franko je urno nastavio. Ima jo neto, jedna jo uasnija misao. Ne prestajem da
mislim kako je zbog tog ludila moj otac rtvovao svoj ivot. Zbog tog ludila je sve nas doveo
u opasnost - mene, svoje roditelje, moju majku, brata i sestre.
Jakob nije mogao da se uzdri. Primakao je svoju veliku glavu Frankovom uhu i rekao
mu, ne previe grubo, Moda otac zna vie od sina.
Franko je odrino zavrteo glavom, zaustio da neto kae, ali je odustao.
Razmiljaj i o tome, nastavio je Jakob, kako tvoje rei smrt tvoga oca ine
besmislenom. Ako tako misli, njegovu smrt zaista ini uzaludnom. On je umro da bi za
tebe sauvao svetu veru.
Franko je, potpuno obeshrabren, oborio glavu.
Bentu je bilo jasno da mora da se umea. Prvo se obratio Jakobu blagim glasom,
Maloas si se zalagao da Franko rastereti duu. A kad je on to konano uinio, nije li bolje
da ga ohrabri, umesto to ga uutkuje?
Jakob je ustuknuo. Obrativi se Franku istim smirenim glasom, Bento je nastavio,
Kakva dilema je pred tobom, Franko: Jakob tvrdi da muenitvo svog oca ini uzaludnim
ako ne veruje u stvari koje smatra neverovatnim. A ko bi eleo da povredi sopstvenog
oca? Toliko je prepreka tvom vlastitom razmiljanju. Toliko prepreka naem usavravanju
pomou moi rasuivanja koju nam je Bog dao.
Kipa (ili hebr. kipah) uobiajena kapica karakteristina za pobonog Jevrejina. Zove se jo i kapele ili kepele (od
italijanskog capello - eir) ili jarmulka (re slovenskog porekla).

Bosnaunited

38

zdls

Jakob je zavrteo glavom. ekajte, ekajte - taj poslednji deo o bogom danoj sposobnosti
da rasuujemo? To nije ono to sam rekao. Vi izvrete stvari. Govorite o rasuivanju? Evo
ta je rasuivanje. Upotrebite svoj razum, i otvorite oi. Uporedite nas dvojicu! Pogledajte
Franka. On pati, plae, puzi, oajava. Vidite li ga?
Bento je potvrdio.
,,A sada pogledajte mene. Ja sam snaan. Volim ivot. Brinem se i o njemu. Ja sam ga
spasio od inkvizicije. Odrava me moja vera i to to pripadam jevrejskoj zajednici. Tei me
saznanje da se na narod i naa tradicija nastavljaju. Uporedite nas dvojicu vaim
dragocenim razumom, i recite mi, vi mudri ovee, ta kae razum.
Lane ideje nude lanu i krhku utehu, pomislio je Bento. Ali, zadrao je tu misao za
sebe.
Jakob je navaljivao sve ee. Primenite to i na sebe, kao uenog oveka. ta smo mi,
ta ste vi, bez nae zajednice, nae tradicije? Moete li da ivite lutajui svetom sami? uo
sam da nemate enu. Kakv je to ivot koji ovek moe da ima bez ljudi? Bez porodice? Bez
Boga?
Bento, koji je uvek izbegavao sukobe, sada je uzdrhtao od Jakobovih provokativnih rei.
Ovaj se okrenuo ka Franku i ublaio glas. Osetie podrku kao ja kad bude znao rei i
molitve, kad shvati ta te stvari znae.
,,S tim se slaem, kazao je Bento, pokuavajui da smiri Jakoba, koji ga je mrko gledao.
Zbunjenost doprinosi tvom uasnom strahu, Franko. Svaki preobraeni Jevrejin, maran,
koji napusti Portugal dezorijentisan je, mora iznova da se koluje da bi opet postao Jevrejin,
mora poput deteta da pone od uenja alefbeta. Tri godine sam pomagao rabinu u nastavi
hebrejskog za preobraenike i uveravam te da e ga i ti brzo nauiti.
Ne, insistirao je Franko, podseajui sad na onog Franka to prua otpor, kojeg je
Bento video kroz prozor. Ne sluate me, ni ti, Jakobe Mendoza, ni vi Bento Spinoza. Jo
jednom vam kaem, nije u pitanju jezik. Ja ne znam hebrejski, ali jutros u sinagogi, tokom
itave slube, itao sam panski prevod svete Tore. Ona je puna uda. Bog je podelio Crveno
more; On sruuje poasti na Egipane; On se obraa preruen u plamtei grm. I zato su se
sva uda dogodila samo onda, u doba Tore? Recite mi, obojica, zato je doba uda okonano?
Zar je moni, svemoni Bog otiao na spavanje? Gde je bio Bog kad je moj otac spaljen na
lomai? I to zbog ega? Zato to je titio svetu knjigu tog istog Boga. Zar Bog nije bio
dovoljno moan da spasi mog oca koji ga je toliko potovao? Ako je tako, kome je potreban
neki slabaan Bog? Ili, zar Bog nije znao da ga moj otac potuje? Ako nije, kome treba Bog
neznalica? Da li je Bog bio dovoljno moan da ga zatiti, ali to nije hteo? U tom sluaju, kome
treba tako nezainteresovan Bog? Vi, Bento Spinoza, onaj koga zovu blaeni, vi se razumete
u Boga; uen ste ovek; objasnite mi.
Zato se boji da govori? upita o je Bento. Ti postavlja vana pitanja, ona koja od
davnina zbunjuj u vernike. Mislim da problem potie iz jedne osnovne i fatalne greke, a to
je pretpostavka da je Bog ivo, mislee bie, bie nalik nama, koje misli kao mi i misli o
nama.
Stari Grci su razumeli tu greku. Pre dve hiljade godina, jedan mudar ovek po imenu
Ksenofon napisao je da bi i volovi, lavovi i konji, kad bi imali ruke da urezuju slike, crtali
boga prema vlastitom liku i dali mu telo poput svog. Ja verujem da bi, kad bi trouglovi mogli
Bosnaunited

39

zdls

da misle, oni smislili boga koji bi izgledao i imao svojstva trougla, kao to bi i krugovi
kreirali krunog...
Jakob je, ogoren, prekinuo Berita. Govorite kao da mi Jevreji ne znamo nita o prir o
di Boga. Ne zaboravite da imamo Toru s njegovim reima. A ti, Franko, nemoj misliti da Bog
nema mo. Ne zaboravi da su Jevreji opstali, da mi, bez obzira na sve to nam rade,
opstajemo. Gde su svi oni iezli narodi - Feniani, Moaviti, Edomiti - i mnogi drugi ija
imena ni ne znam? Ne zaboravi da moramo da se rukovodimo zakonom koji je sam Bog dao
Jevrejima, nama, svom izabranom narodu.
Franko je najpre pogledao Spinozu kao da je hteo da kae, eto sa im ja moram da se
nosim? a onda se obratio Jakobu. Svi veruju da je Bog ba njih izabrao - hriani,
muslimani...
Ne! ta se nas tie ta drugi veruju? Vano je ono to je zapisano u Bibliji. Jakob se
okrenuo ka Spinozi, Priznajte to, Baruh, priznajte ueni ovee: ne kae li re Boja da su
Jevreji odabrani narod? Moete li to da poreknete?
Proveo sam godine prouavajui to pitanje, Jakobe, i ako ba eli, rei u ti do ega
sam doao. Bento je govorio blago, kao uitelj koji se obraa ljubopitljivom aku. Da bismo
odgovorili na tvoje pitanje o izuzetnosti Jevreja, moramo se vratiti na sam izvor. Hoe li da
zajedno ispitamo ta stvarno pie u Tori? Moj primerak je kod kue, tu blizu.
Obojica su, razmenjujui poglede, klimnuli glavom i ustali spremni da krenu za Bentom,
koji je, pre nego to e ih povesti, paljivo vratio stolice na mesto i zakljuao radnju.

Bosnaunited

40

zdls

Poglavlje 8
REVAL, ESTONIJA 1919-1918
Predvianje direktora Eptajna da e zbog ograniene radoznalosti i inteligencije
Rozenberg ostati bezopasan, pokazalo se potpuno pogrenim. A pogrena je bila i njegova
pretpostavka da e Gete i Spinoza odmak ieznuti iz Alfredovih misli. Daleko od toga:
Alfred nikada nije uspeo da iz svog uma izbrie sliku velikog Getea kako se klanja Jevrejinu
Spinozi. Kad god bi pomislio na Getea i Spinozu (sada zauvek spojene), na tom bi se
neskladu zadrao samo nakratko i odmah ga poistio bilo kojom idejnom metlom koja bi
mu se nala pri ruci. Ponekad bi ga zadovoljio argument Hjustona Stjuarta emberlena da je
Spinoza, kao Isus, pripadao jevrejskoj kulturi, ali nije imao u sebi ni kapi jevrejske krvi. Ili,
da je Spinoza bio Jevrejin koji je verovatno krao misli od arijevskih mislilaca. Ili, da je moda
Gete bio zaaran, rtva jevrejske z:avere. esto se Alfred bavio ovim idejama pratei nj ihov
trag kroz literaturu, ali nikada nije uspevao da stigne do kraja. Razmiljanje, istinsko
razmiljanje, bilo je za njega izuzetno naporan posao, poput premetanja tekih krovnih
greda. U potiskivanj u je, meutim, bio daleko vetiji. Preusmeravao je svoju panju. Bacao
se na razliite aktivnosti. Ponajvie, ubedio je sebe da snaga uverenja uklanja potrebu za
daljim istraivanjem.
Kako pravi i plemeniti Nemac potuje zavet, i budui da se pribliavao njegov dvadeset
i prvi roendan, Alfred se setio obeanja datog direktoru, da e proitati Spinozinu Etiku.
Nameravao je da odri re, kupio polovni primerak knjige i odluno prionuo na nju, da bi ga
ve na prvoj stranici doekala duga lista nerazumljivih definicija:
I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje, ili ono
ija se priroda ne moe shvatiti drukije, nego kao postojea.
II. Konanom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja moe biti ograniena drugom stvari
iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konanim, zato to uvek zamiljamo drugo,
vee telo. Tako je jedna misao ograniena drugom milju. A telo nije ogranieno milju, niti
misao telom.
III. Pod supstancijom razumem ono to u sebi jeste i pomou sebe se shvata; to jest ono
ijem pojmu nije potreban pojam druge stvari, od koga mora biti obrazovan.
IV. Pod atributom razumem ono to razum opaa na supstanciji, kao da sainjava njenu
sutinu.
V. Pod modusom razumem stanja supstancije, ili ono to je u drugome, pomou ega se
i shvata.
VI. Pod Bogom razumem bie apsolutno beskrajno, to jest supstanciju koja se sastoji iz
beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izraava venu i beskrajnu bitnost. 7

Baruh de Spinoza, Etika, BIGZ 1983. (prevod s latinskog dr Ksenija Atanasijevi)

Bosnaunited

41

zdls

Ko bi razumeo te jevrejske stvari. Zavrljaio je knjigu na drugi kraj sobe. Nedelju dana
kasnije pokuao je ponovo, preskoivi definicije i prelazei odmah na drugi deo - Aksiome:
I. Sve to jeste, jeste ili u sebi, ili u neem drugom.
II. Ono to ne moe da se shvati pomou drugoga, mora se shvatiti samo sobom.
III. Iz datoga odreenoga uzroka nunim nainom sleduje posledica; i obratno, ako nije
dat nikakav odreeni uzrok, nemogue je da sleduje posledica.
IV. Saznanje posle dice zavisi od saznanja uzroka, i sadri ga u sebi.
V. Stvari koje nemaju nieg zajednikog meu sobom, ne mogu ni da se uzajamno
razumeju jedna iz druge, ili, pojam jedne ne sadri u sebi pojam druge stvari. 8
I oni su bili podjednako nerazumljivi, pa je knjiga ponovo poletela. Kasnije je probao sa
sledeim delom, Postavkama, ali su mu i one ostale nedostupne. Na kraju mu je sinulo da
svaki sledei deo logiki zavisi od prethodnih definicija i aksioma, i da nita u daljem tekstu
nee shvatiti bez toga. S vremena na vreme, uzimao bi tu tanku knijiicu, otvarao prvu
stranicu sa Spinozinim portretom, i ostajao prikovan za njegovo duguljasto ovalno lice i
ogromne, izraajane jevrejske oi, s tekim kapcima (koje su zurile pravo u njega kako god
bi okrenuo knjigu). Otara si se ove proklete knjige, kazao je samom sebi - prodaj je (ali nee
ti doneti nita, jer je posle nekoliko izleta po vazduhu u sasvim jadnom stanju). Ili je
jednostavno daj nekome, ili baci. Znao je da to treba da uradi, ali zaudo, Alfred nije mogao
da se rastane od Etike.
Zato? Pa dobro, data re je svakako bila razlog, ali ne najvaniji. Zar nije direktor kazao
da ovek treba da odraste da bi razumeo Etiku? I zar pred njim nisu, do potpune zrelosti,
bile jo mnoge godine kolovanja?
Ne, ne, nije njega muila data re: bio je to problem s Geteom. Oboavao j e Getea. A
Gete je oboavao Spinozu. Alfred nije mogao da se rei te proklete knjige, jer ju je Gete
toliko voleo da ju je nosio u depu itavu godinu. Ta je opskurna jevrejska budalatina
umirila Geteove neobuzdane strasti i pomogla mu da vidi svet jasnije nego ikad. Kako je to
mogue? Gete je u njoj naao neto to on nije uspevao da prepozna. Moda e, jednoga
dana, naii na uitelja koji e to moi da mu objasni.
Burni dogaaji iz Prvog svetskog rata uskoro su potisnuli ovu zagonetku iz njegove
svesti. Nakon to je maturirao u Oberule u Revalu i oprostio se sa direktorom Eptajnom,
her eferom, i svojim uiteljem umetnosti her Purvitom, Alfred je zapoeo studije na
Politehnikom institutu u Rigi, oko trista kilometara udaljenoj od njegovog doma. Ali, 1915,
kada su nemake trupe zapretile i Estoniji i Letoniji, itav Politehniki institut je preseljen u
Moskvu, gde je Alfred iveo do 1918, godine kada e predati svoj diplomski rad arhitektonski projekat krematorijuma - i stei diplomu arhitekte i inenjera.
Iako je bio uspean u akademskom radu, sebe nikada nije doivljavao kao inenjera i
radije je provodio vreme itajui mitove i romane. Fascinirale su ga nordijske mitoloke
prie sakupljene u Edi, kao i zapleti Dikensovih romana i monumentalna Tolstojeva dela
(koja je itao na ruskom). Ovla je poznavao filozofiju, pohvatao kljune ideje Kanta,
openhauera, Fihtea, Niea i Hegela, i kao nekada, bezono itao filozofska dela na
najprometnijim javnim mestima.
8

Isto

Bosnaunited

42

zdls

U haosu Ruske revolucije 1917, Alfred je bio uasnut prizorima stotina hiljada
pomahnitalih demonstranata koji su na ulicama zahtevali ruenje postojeeg poretka.
Zahvaljujui emberlenovom delu, verovao je da Rusija sve duguje arijevskom uticaju koji
je dolazio od Vikinga, Hanzeatske lige i nemakih imigranata poput njega. Slom ruske
civilizacije znaio je samo jedno: nordijske temelje unitile su inferiorne rase - Mongoli,
Jevreji, Sloveni i Kinezi - tako da e dua prave Rusije uskoro biti izgubljena. Da li e to biti
sudbina i njegove Otadbine? Zar e rasni haos i degradacija zahvatiti i samu Nemaku?
Gadio mu se prizor uzavrelih masa. Boljevici su za njega bili ivotinje ija je misija da
razore civilizaciju. Paljivo je prouavao njihove vode i doao do zakljuka da su bar
devedeset odsto njih Jevreji. Posle 1918, retko kada je koristio izraz boljevici: uvek su to
bili jevrejski boljevici, a ovom dvojnom epitetu je bilo sueno da dobije i svoje mesto i u
nacistikoj propagandi. Nakon sticanja diplome 1918, sa velikim uzbuenjem se ukrcao na
voz, kojim se preko Rusije zaputio kui u Reval. Dok je kompozicija brektala ka zapadu, on
je, dan za danom, zurio u beskrajne irine Rusije. Zadivljen prostranstvom - ah, to
prostranstvo - mislio je na elju Hjustona Stjuarta emberlena za veim Lebensraumom
Otadbine. Ovde, pred prozorom njegovog kupea druge klase, pruao se Lebensraum koji je
Nemakoj bio tako oajniki potreban, a ipak ga je ta ogromnost Rusije uinila neosvojivim
osim... osim ako se neka armija ruskih kolaboracionista ne bude borila rame uz rame sa
Otadbinom. Tako se zaela jo jedna ideja: ovaj zabranjeni prazan prostor - ta uiniti s
njim? Zato tu ne smestiti Jevreje, sve Jevreje iz cele Evrope?
Pisak lokomotive, trzaj i kripa tokova po inama bili su znak da je stigao kui. Reval je
bio hladan, poput Rusije. Navukao je sve dempere koje je imao, vrsto obmotao al oko
vrata, pa s torbama u ruci i diplomom u tani, isputajui oblake pare, krenuo poznatim
ulicama i doao do vrata doma u kojem je proveo detinjstvo, do mesta gde je stanovala tetka
Cecilija - oeva sestra. Kad je pokucao, doekali su ga uzvici Alfrede!, iroki osmesi, muka
rukovanja, enski zagrljaji, i smesta je bio uvuen u toplu mirisnu kuhinju na kafu i kolae,
dok je mladi neak otrao da dovede tetku Lidiju, koja je ivela u blizini. Ubrzo je i ona stigla
natovarena hranom za slavljeniku veeru.
Dom je izgledao uglavnom onako kakvim ga je pamtio, i tako ouvana prolost pruila
je Alfredu redak predah od munog oseanja neukorenjenosti. Prizor njegove vlastite sobe,
gotovo nepromenjene posle toliko godina, izmamio mu je na lice izraz deje razdraganosti.
Zavalio se u svoju staru stolicu za itanje i sa uivanjem se prisetio uobiajene scene, kako
njegova tetka, rastresajui krevet, buno lupa po jastuku i jorganu. Preao je pogledom
unaokolo: bila je tu skerletna molitvena prostirka ne vea od maramice, na kojoj je nekoliko
davnih meseci izgovarao veernje molitve (kada njegov antireligiozni otac nije mogao da ga
uje): Blagoslovi majku na nebu, blagoslovi oca i uini da ozdravi, i uvaj mog brata,
Eugena, i blagoslovi tetku Eriku i tetku Marlenu, i blagoslovi celu nau porodicu.
Tamo na zidu, jo uvek blistav, moan, i blaeno nesvestan sudbine posrnule nemake
armije, na velikom posteru bio je lik cara Vilhelma. A na maloj polici ispod postera bile su
poredane olovne figure vikinkih ratnika i rimskih vojnika, koje je sada neno uzimao u
ruke. Iza njih stajale su njegove omiljene knjige i, sagnuvi se da ih pregleda, ozario se kad je
shvatio da su i dalje poreane onako kako ih je ostavio pre mnogo godina - prvo
najomiljeniji Mladi Verter, zatim Dejvid Koperfild, a onda ostale po redosledu omiljenosti.
Oseanje da ba tu pripada pratilo ga je i dok je veerao sa tetkama, ujacima, ili
njihovom decom. Ali kad su svi otili i kad je nastupila tiina, a on se zavukao pod jorgan,
Bosnaunited

43

zdls

vratilo mu se poznato stanje otuenosti. Dom je poeo da bledi. ak i likovi dve tetke, jo
uvek nasmejane, kako mau i klimaju glavama, polako su nestajali u daljini, ostavljajui za
sobom samo ledenu tamu. Gde je bio dom? Gde je pripadao?
Sledeeg dana lutao je ulicama Revala tragajui za poznatim licima, mada su svi njegovi
drugovi iz detinjstva uveliko odrasli i rasuli se na sve strane, i mada je u dui znao da traga
za utvarama - za prijateljima koje bi voleo da je imao. Skrenuo je ka Oberule, iji su holovi i
otvorene uionice delovali poznato i neprivlano. ekao je pred jednim vratima profesora
umetnosti, her Purvita, koji je svojevremeno bio veoma dobar prema njemu. im se zvonce
oglasilo, uao je da u pauzi izmeu asova porazgovara sa svojim starim nastavnikom. Her
Purvit mu se zagledao u lice, izgovorio neto u smislu prepoznavanja, i stao da se raspituje o
njegovom ivotu tako uopteno da je Alfred, izlazei napolje dok su uenici zauzimali svoja
mesta, posumnjao da ga je zaista i prepoznao. Zatim je bezuspeno tragao za kabinetom her
efera, ali je nabasao na kancelariju her Eptajna, vie ne direktora ve ponovo profesora
istorije, i okrenuvi glavu urno proao pored nje. Nije eleo da ga iko pita da li je odrao
datu re u vezi sa Spinozom niti da sazna da je zavet Alfreda Rozenberga odavno ispario iz
seanja her Eptajna.
Izaavi, krenuo je ka gradskom trgu, gde je ugledao sedite nemake armije, i bez
razmiljanja doneo odluku koja je mogla da mu promeni ivot. Obratio se deurnom
straaru na nemakom, i rekao da eli da se prijavi, a ovaj ga je prosledio do narednika
Goldberga, nezgrapnog oveka s velikim nosem, gustim brkovima, i ,,j evrejskim izrazom
lica. Ne podiui pogled sa svojih papira narednik je po kratkom postupku ispitao Alfreda i
grubo odbio njegov zahtev. Mi smo u ratu. Nemaka armija je za Nemce, ne za graane
protivnikih okupiranih zemalja.
Nezadovoljan i duboko uvreen narednikovim ponaanjem, Alfred je naao utoite u
pivnici nedaleko odatle, naruio kriglu, i seo na kraj jednog dugakog stola. Dok je potezao
prvi gutljaj, primetio je kako neki ovek u civilu zuri u njega. Pogledi su im se nakratko
susreli, i stranac je podigao kriglu i nazdravio mu. Alfred je uzvratio neodluno, a onda opet
utonuo u misli. Nedugo zatim, kad ga je ponovo pogledao, taj visoki, vitki, privlani stranac,
sa germanski izduenom lobanjom i dubokim plavim oima, i dalje je zurio u njega.
Naposletku je ustao i sa kriglom u ruci priao Alfredu i predstavio se.

Bosnaunited

44

zdls

Poglavlje 9
AMSTERDAM 1656
Bento je poveo Jakoba i Franka do kue u kojoj je stanovao sa Gabrijelom i kroz mali
dnevni boravak nameten uz vidno odsustvo enske ruke - bila je tu samo drvena klupa,
jedna stolica, grabova metla u uglu i ognjite sa mehom za raspirivanje vatre - uveo ih u
svoju radnu sobu. U njoj su se nalazili grubo tesani pisai sto, visoka stolica i rasklimana
hoklica. Na zidu, iznad dve police povijene pod teretom desetina knjiga u tvrdom povezu,
visila su njegova tri crtea u ugljenu sa scenana amsterdamskih kanala. Jakob se odmah
uputio ka policama s namerom da zaviri u naslove, ali je Bento rukom dao znak njemu i
Franku da sednu, a za sebe urno doneo stolicu iz susedne sobe.
,,A sada na posao, rekao je, uzeo svoju pohabanu hebrejsku Bibliju, tresnuo je na
sredinu stola, otvorio i namestio tako da Jakob i Franko mogu da itaju. Iznenada se
predomislio, pa je zastao i pustio da se stranice sklope.
Odrau obeanje i pokazau vam ta tano naa Tora kae, ili ne kae, o Jevrejima kao
izabranom narodu. Ali radije bih poeo sa najvanijim zakljucima do kojih sam ja doao
godinama prouavajui Bibliju.
Uz Jakobovu i Frankovu saglasnost, Bento je zapoeo. Osnovna biblijska poruka o Bogu
je, po mom uverenju, da je On savren, celovit, i da poseduje apsolutnu mudrost. Bog je sve,
i iz sebe je stvorio svet i sve postojee u njemu. Slaete li se s tim?
Franko je odmah potvrdio. Jakob je malo promislio, ugrizao se za donju usnu, otvorio
desnu pesnicu, i lagano i obazrivo klimnuo glavom.
Poto je Bog, po definiciji, savren i poto je lien bilo kakvih potreba, iz toga sledi da
On nije stvorio svet za sebe ve za nas.
Franko se ponovo sloio a Jakob mu je uputio zbunjeni pogled i nastavio da gestikulira
rukama, iz ega se nasluivalo pitanje: Kakve to sad ima veze sa bilo im?
Bento je smireno nastavio, ,,I poto je On stvorio nas od sopstvene supstancije, njegova
zamisao za sve nas - koji smo, da ponovim, deo Boje supstancije - jeste da naemo sreu i
blaenstvo.
Jakob je zduno zaklimao glavom, kao da je konano uo neto sa im moe da se sloi.
Jeste, uo sam mog ujaka kako govori o Bojoj iskri u svakome od nas.
Tano tako. Tvoj ujak i ja se potpuno slaemo, rekao je Spinoza i primetivi kako se
Jakob blago mrti, odluio da se ubudue uzdri od takvih primedbi - Jakob je bio previe
inteligentan i sumnjiav da bi mu tako podilazio. Otvorio je Bibliju i potraio odgovarajue
stranice. Evo, krenimo sa nekoliko stihova iz Psalma. Bento je poeo polako da ita na
hebrejskom prevlaei prstom preko svake rei, koju bi onda za Franka preveo na
portugalski. Posle samo nekoliko minuta, Jakob se umeao vrtei glavom i govorei, Ne, ne,
ne.
ta ne? upitao je Bento. Nisi zadovoljan mojim prevodom? Uveravam te da...
Bosnaunited

45

zdls

Nisu u pitanju vae rei, prekinuo ga je Jakob. ,,U pitanju je nain. Kao Jevrejina, mene
vrea nain na koji postupate sa naom svetom knjigom. Niste je poljubili niti joj se
poklonili. Praktino ste je bacili na sto, arate po njoj neopranim prstom. I itate bez
pevanja, bez ikakvih modulacija u glasu. Istim tonom kao da itate kupoprodajni ugovor za
svoje suvo groe. Takvo itanje vrea Boga.
Vrea Boga? Jakobe, ja te molim da ostane na putu razuma. Zar se nismo upravo
sloili da je Bog celovit, da je lien potreba, i da nije bie poput nas? Zar je mogue da takav
Bog bude uvreen neim tako trivijalnim kao to je nain na koji ja itam?
Jakob je utke odmahnuo glavom, a Franko klimnuo sa odobravanjem i primakao svoju
stolicu Bentu.
Ovaj je nastavio da ita psalm glasno na hebrejskom i da Franku prevodi na portugalski.
Dobar je Gospod prema svima, i alostiv na sva djela svoja.9 Onda je preskoio jedan deo i
produio, Gospod je blizu svijeh koji ga prizivaju. 10 Veruj mi, mogu da ti naem itav niz
ovakvih odlomaka koji jasno govore da je Bog svim ljudima darivao istu mo rasuivanja, a
tako oblikovao i njihova srca.
Bento se okrenuo ka Jakobu, koji je ponovo vrteo glavom. Ne slae se s mojim
prevodom, Jakobe? Uveravam te da kae svim ljudima, a ne svim Jevrejima.
Ne mogu da se ne sloim: rei su rei. Biblija kae ono to kae. Ali u njoj ima mnogo
rei, kao to ima i mnogo naina itanja, mnogo tumaenja koja su davali razni sveti ljudi. Da
li zanemarujete ili moda ni ne znate za velianstvene Raijeve ili Abarbanelove
komentare?
Bento se nije dao omesti. Odvikao sam se od komentara i natkomentara. itao sam ih
od jutra do mraka. Godine sam proveo prouavajui svete knjige, i kao to si i sam rekao,
mnogi me u naoj zajednici potuju kao teologa. Pre izvesnog vremena zapoeo sam vlastita
istraivanja, do kraja ovladao drevnim hebrjeskim i aramejskim, ostavio po
strani 145:18 tua tumaenja, i ispoetka prouavao ono to Biblija stvarno govori. Da bi
zaista razumeo rei Biblije, ovek mora da zna stari jezik i da je ita iznova, nesputanog
duha. Ja elim da mi itamo i razumemo upravo rei Bibilije, a ne ono to neki rabin misli da
one znae, ne neke izmiljene metafore koje teolozi navodno vide u njima, i neke tajne
poruke kakve kabalisti nalaze u odreenim obrascima rei i numerikim vrednostima slova.
Hou da se vratimo itanju onoga to Biblija stvarno kae. To je moj metod. elite li da
nastavim?
Franko je odgovorio, Da, molim vas nastavite, ali Jakob je oklevao. Bio je vidno
uznemiren, jer otkako je uo Benta da naglaava rei svi ljudi, predosetio je kuda vode
njegovi argumenti - i nanjuio zamku koja mu se sprema. Pokuao je da je izbegne
provocirajui dalje Benta: Jo niste odgovorili na moje najvanije i jednostavno pitanje, Da
li poriete da su Jevreji izabrani narod?
Postavlja pogrena pitanja, Jakobe. Oigledno je da nisam bio dovoljno jasan. Ja elim
da dovedem u pitanje tvoj stav prema autoritetu. Ne radi se o tome da li ja to poriem, a neki
rabini ili drugi teolozi to tvrde. Hajde da ne gledamo iznad sebe u velike autoritete, nego da
umesto toga pogledamo u rei nae svete knjige, koja nam kae da se istinska srea i
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, prevod . Danii i Vuk Stef. Karadi, Knjige Staroga zavjeta, Psalmi
Davidovi, Psalm 145: 9
10
Psalm
9

Bosnaunited

46

zdls

blaenstvo sastoje samo u uivanju u onome to je dobro. Bibija nam ne govori da se treba
gorditi da smo mi Jevreji jedini blagosloveni ili da smo sreniji zato to drugi ne znaju ta je
istinska srea.
Jakob nije odavao znake da je ubeen, pa je Bento pokuao s drugom taktikom. Dau ti
primer iz onoga to se nama danas desilo. Malopre, dok smo bili u radnji, saznao sam da
Franko ne zna hebrejski. Je li tako?
Jeste.
,,E, onda mi reci: da li ja treba da se radujem zato to znam vie od njega? Da li njegovo
neznanje hebrejskog mene ini uenijim nego to sam bio sat ranije? Radovati se to
smo superiorni nad drugima nije bogougodno. To je detinjasto i zlobno. Zar nije tako?
Jakob je sumnjiavo slegnuo ramenima, a Bento je ivnuo. Optereen godinama
prinudnog utanja sada je sa olakanjem prigrlio mogunost da naglas govori o
argumentima do kojih je doao. Opet se obratio Jakobu. Ti e se sigurno sloiti da
blaenstvo poiva u ljubavi. To je vrhovna, glavna poruka celokupnih svetih spisa - pa i
hrianske Biblije. Moramo razlikovati ono to Biblija govori od onoga to religijski
zvaninici kau da ona govori. Rabini i svetenici je vrlo esto pristrasno itaju, imajui u
vidu sopstveni interes, a takvo itanje treba da potvrdi da samo oni dre klju istine.
Krajikom oka Bento je primetio kako se Jakob i Franko zaprepaeno zgledaju; ipak je
nastavio. Evo, pogledaj, u ovom delu Prve knjige o carevima. Spinoza je otvorio Bibliju na
mestu oznaenom crvenim koncem. ujte rei koje je Bog uputio Solomonu:...evo ti dajem
srce mudro i razumno da takvoga kakav si ti ni prije tebe nije bilo niti e poslije tebe nastati
takav kakav si ti. 11 Razmislite sada obojica, Bar na trenutak, o reima koje Bog upuuje
najmudrijem oveku. Ovo je svakako dokaz da rei Tore ne treba uzimati doslovno. One se
moraju razumeti u duhu svog vremena... Duh? prekinuo ga je Franko.
Mislim na jezik i istorijske dogaaje tog vremena. Mi ne moemo razumeti Bibliju iz
dananjeg jezika: moramo je itati imajui u vidu jezika pravila vremena u kojem je pisana
i sastavljana, a to znai od pre nekih dve hiljade godina.
ta? uzviknuo je Jakob. Mojsije je napisao Toru, prvih pet knjiga, mnogo pre nego to
vi kaete!
To je veliko pitanje. Vratiu se na njega malo kasnije. Za sada, dozvoli da nastavim sa
Solomonom. Hteo sam da kaem da rei koje je Bog uputio Solomonu predstavljaju samo
jedan izraz koji je trebalo da iskae veliku, nenadmanu mudrost i njihov smisao je da
uveaju Solomonovu sreu. Da li ti moda veruje da bi Bog oekivao da se Solomon,
najmudriji od svih ljudi, raduje to e drugi uvek biti manje pametni od njega? Bog bi u
svojoj mudrosti sigurno eleo da su svi obdareni istim sposobnostima.
Jakob se usprotivio. Ne razumem o emu govorite. Izvuete nekoliko rei ili reenica, a
zanemaruj ete jasnu injenicu da smo mi izabrani od Boga. Sveta knjiga to stalno ponavlja.
Evo, pogledaj lova, nastavio je Bento, nimalo obeshrabren. Otvorio je glavu 28 Knjige
o Jovu i itao, Svaki ovjek treba da izbegava zlo i ini dobro.
Ovde je jasno, dodao j e, da je Bog imao na umu celokupan ljudski rod. A ne zaboravi
da Jov nije bio Jevrejin, a da je ipak, od svih ljudi, upravo on bio najprihvatljiviji Bogu. Evo
tih stihova - proitaj ih.
11

Prva knjiga o carevima 3:12

Bosnaunited

47

zdls

Jakob je odbio da pogleda. ,,U Bibliji moda ima takvih rei. Ali i hiljade suprotnih. Mi
Jevreji smo drugaiji, i vi to znate. Franko je upravo izbegao inkviziciju. Recte mi, Bento, kad
su Jevreji imali inkviziciju? Drugi sprovode pokolje nad Jevrejima. Da li smo mi to ikada
radili drugima?
Bento je smireno listao stranice, ovoga puta do Knjige Isusa Navina i itao: ,,I uzee ga i
isekoe otrijem maem, i cara njegova i sve gradove njegove, sve due to bijahu u njima;
ne ostavi nijednoga iva isto onako kako uini s Jeglonom; zatre ga sa svijem duama to
bijahu u njemu.12 Ili, u istoj knjizi kad se govori o gradu Asoru, nastavio je, ,,I [Izraeliani]
pobie sve ivo to bjee u njemu otrijem maem sjekui, te ne osta nita ivo; a Asor
spalie ognjem.13
Ili, evo ovde u knjizi o Samuilu, A kad se vraahu i kad se David vraae ubivi
Filistejina, izlazie ene iz svakoga grada Izrailjeva pjevajui i igrajui na susret caru Saulu s
bubnjevima i s veseljem i s guslama... i otpijevajui ene jedne drugima uza svirke govorahu:
Saul zgubi svoju tisuu, ali David svojih deset tisua. 14
Na alost, ima mnogo dokaza u Tori da su Izraditi, kad su imali mo, bili isto tako
surovi i nemilosrdni kao i bilo koji drugi narod. Nisu oni bili nita moralniji, pravedniji ili
pametniji od drugih. Bili su superiorni samo po tome to su imali dobro ureeno drutvo i
nadmonu upravu, to im je i omoguilo da opstanu tako dugo. Ali ta drevna hebrejska
drava odavno ne postoji i od tada su rame uz rame sa svim ostalim narodima. Ja u Tori ne
vidim nita to bi ukazivalo da su Jevreji superiorni u odnosu na druge. Bog je jednako
milostiv prema svima.
Sa izrazom neverice na licu, Jakob je primetio, Vi kaete da ne postoji nita to Jevreje
razlikuje od neznaboaca? Upravo tako, ali ne kaem to ja, ve Sveta knjiga. Kako je
mogue da vam je ime Baruh i da govorite takve stvari? Vi zapravo poriete da je Bog
odabrao Jevreje, uzdigao ih nad drugima, pomogao im, i oekivao mnogo od njih?
Razmisli jo jednom, Jakobe, o tome to govori. Opet te podseam: ljudska bia biraju,
izdvajaju, pomau, vrednuju, oekuju. A Bog? Ima li Bog te ljudske atribute? Seti se ta sam
rekao o pogrenom zamiljanju Boga prema naem vlastitom liku. ta sam govorio o
trouglovima i trougaonom Bogu.
Mi smo stvoreni prema Njegovom liku, rekao je Jakob. Okrenite sad Postanje.
Pokazau vam te rei...
Bento ih je odmah izgovorio napamet, Po tom ree Bog: Da nainimo ovjeka po
svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i
od stoke i od cijele zemlje i od svijeh ivotinja to se miu po zemlji. I stvori Bog ovjeka po
obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. 15
Tano, Baruh, to su upravo te rei, potvrdio je Jakob. Kad bi vam samo pobonost
bila tako mona kao pamenje. Ako su to Boje rei, ko ste onda vi da sumnjate da smo mi
stvoreni po njegovoj zamisli?
Jakobe, upotrebi razum koji ti je Bog dao. Ne treba doslovno da shvatamo te rei. To su
metafore. Zar zaista veruje da smo mi smrtnici, neki od nas gluvi ili kljasti ili ogranieni ili
12

Knjiga Isusa Navina 10:37

Isto, 11:11
14
Prva knjiga Samuilova 18:6, 18:7
15
Prva knjiga Mojsijeva, Postanje 1:26-2.7
13

Bosnaunited

48

zdls

ubogi, napravljeni prema Bojem liku? Pomisli na one koji su, kao moja majka, umrli u
svojim dvadesetim godinama, one roene slepe ili deformisane ili dementne, sa ogromnim
izoblienim vodenim glavama, one sa gukama, one tuberkulozne koji pljuju krv, one
pohlepne ili ubice - da li su i oni Boja slika? Misli da je Boji duh ustrojen kao na i eli da
mu se laska i da postaje ljubomoran i osvetoljubiv ako ne potujemo njegova pravila? Da li
jedno savreno bie moe da razmilja u tako nesavrenim i nakaznim kategorijama? U
pitanju je samo stil onih to su pisali Bibliju.
Onih to su pisali Bibliju? Vi omalovaavate Mojsija i Isusa Navina i Proroke i Sudije?
Poriete da je Biblija re Boja? Sa svakom reenicom Jakob je postajao sve glasniji, a
Franko mu je, usredsreen na Bentove rei, spustio ruku na rame kako bi ga umirio.
Nikoga ja ne omalovaavam, odvratio je Bento. Taj zakljuak je plod tvog uma. Ali
kaem da rei i ideje u Bibliji potiu od ljudi, od onih koji su napisali te odeljke i umislili - ne,
bolje bi bilo da kaem eleli - da lie na Boga, da su stvoreni po Bojem liku.
Dakle, zaista poriete da Bog progovara glasovima Proroka?
Sasvim je oito da svaka re u Bibliji koja se smatra Bojom potie iskljuivo iz mate
razliitih proroka.
Mate! Kaete mata? Jakob je, uasnut, zinuo i rukom prekrio usta, dok je Franko
pokuavao da obuzda osmeh.
Iako je znao da sve to izusti Jakoba uzdrma do sri, Bento nije mogao da se zaustavi.
Bio je ushien to razbija okove tiine i glasno iskazuje ideje o kojima je razmiljao u
tajnosti ili ih u vrlo prikrivenoj formi saoptavao rabinu. U svesti mu je iskrslo Van den
Endenovo upozorenje caute, caute, ali on je, bar jednom u ivotu, zanemario razum i srljao
dalje.
Da, nema sumnje da je u pitanju mata, Jakobe, i to ne treba toliko da te uasava: same
rei Tore nam to kazuju. Krajikom oka primetivi Frankov smeak, nastavio je. Evo,
Jakobe, proitaemo zajedno ovaj deo u Zakonima, Ali ne usta vie prorok u Izrailju kao
Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu. 16 Razmisli sada ta to znai. Poznato ti je,
naravno, da nam Tora kae da ak ni Mojsije nije video lice Boje, je li tako?
Jakob je potvrdio. Da, Tora to kae.
Dakle, Jakobe, poto smo eliminisali vid, to onda sigurno znai da je Mojsije uo
istinski glas Boji, i da nijedan prorok posle Mojsija nije uo taj glas.
Jakob nije imao odgovor.
Objasnite mi, umeao se Franko, koji je paljivo sluao svaku Bentovu re. Ako
nijedan drugi prorok nije uo glas Boga, odakle onda dolaze proroanstava?
Obradovan Franko vim ukljuivanjem u razgovor, Bento je spremno odgovorio:
Verujem da su proroci bili ljudi obdareni neobino ivom matom, ali ne nuno i izrazitim
sposobnostima rasuivanja.
Dakle, vi verujete, pitao je dalje Franko, da udesna proroanstva nisu nita vie od
predstava koje su izmatali proroci?
Ba tako.
16

Peta knjiga Mojsijeva, Zakoni ponovljeni 34:10

Bosnaunited

49

zdls

To bi znailo da ne postoji nita natprirodno. Po vama kao da je sve objanjivo,

nastavio je Franko.
To je upravo ono u ta ja verujem. Sve, i zaista mislim sve, ima prirodni uzrok.
Za mene, umeao se Jakob, koji je netremice zurio u Benta dok je ovaj govorio o
prorocima, postoje stvari poznate samo Bogu, stvari iji je uzrok samo Boja volja.
Ja verujem da e, to vie mi budemo znali, biti manje stvari znanih samo Bogu. D
rugim reima, to je nae neznanje vee, vie emo toga pripisivati Bogu.
Kako se usuujete da...
Jakobe, prekinuo ga je Bento, hajde da se podsetimo zato smo se nas trojica uopte
sastali. Doli ste kod mene zbog Frankovih duhovnih nevolja i zato to mu je potrebna
pomo. Ja nisam traio vas - u stvari savetovao sam vam da idete kod rabina. Vi ste objasnili
da vam je neko rekao da e rabin samo pogorati Frankovo stanje. Sea li se? Da, to je
istina, potvrdio je Jakob. Ima li onda svrhe da ti i ja vodimo ovakvu raspravu? Umesto
toga, postoji samo jedno pravo pitanje. Bento se okrenuo ka Franku. Kai mi, da li sam ti
bio od pomoi? Da li ti je pomoglo ita to sam rekao?
Sve to ste rekli donelo mi je olakanje, odgovorio je Franko. Pomogli ste mom
rasuivanju. Izgubio sam orijentaciju, a vaa jasna misao, injenica da nita ne prihvatate
samo na osnovu autoriteta - to je neto to nikad ranije nisam uo. Vidim koliko je Jakob
besan, i izvinjavam se zbog njega, ali to se mene tie - da, pomogli ste mi.
,,U tom sluaju, upao je Jakob, iznenada ustavi, dobili smo ono zbog ega smo dol i, i
zavrili smo svoj posao ovde. Franko je, zapanjen, ostao da sedi, ali Jakob ga je zgrabio za
lakat i povukao ka vratima.
Hvala vam, Bento, dodao je Franko, zastavi na izlazu. Molim vas, recite mi, imate li
vremena da se sastanemo jo neki put?
Uvek sam na raspolaganju za razumne razgovore - samo doi u radnju. Ali, dodao je
okrenuvi se ka Jakobu, nisam raspoloen za rasprave koje iskljuuju razum.
im su se udaljili od Bentove kue, Jakob se iroko osmehnuo, zagrlio Franka i potapao
ga po ramenu, Sad imamo sve to nam treba. Bili smo odlian par. Dobro si odigrao svoju
ulogu - ak previe dobro, ako mene pita - ali neu to ni da pominjem jer smo obavili posao.
Vidi ta sve imamo. Jevreji nisu izabrani od Boga; oni se ni po emu ne razlikuju od drugih
naroda. Bog nema nikakva oseanja prema nama. Proroci su samo izmiljali stvari. Sveti
spisi nisu sveti, ve u celini delo ljudi. Boja re i Boja volja ne postoje. Postanje i ostatak
Tore su prie ili metafore. Rabini, ak i najvei meu njima, ne raspolau nikakvim
posebnim znanjima ve postupaju u vlastitom interesu.
Franko je odmahnuo glavom. Nemamo sve to nam treba, jo ne. elim ponovo da ga
vidim.
Upravo sam ti naveo sve gadosti koje je izgovorio: njegove rei su ista jeres. To je ba
ono to je ujak Duarte traio od nas i uradili smo sve kako je hteo. Dokaz je tu: Bento
Spinoza nije Jevrejin; on je anti-Jevrejin.
Ne, ponovio je Franko, nemamo dovoljno. Ja hou jo da ga ujem. Bez toga neu da
svedoim.
Ma, imamo i previe. Porodica ti je u opasnosti. Pogodili smo se sa ujakom Duarteom a iz pogodbe s njim niko se ne povlai. Ba to ova budala Spinoza i pokuava da uradi - da ga
Bosnaunited

50

zdls

izigra tako to e preskoiti jevrejski sud. Samo zahvaljujui ujakovim poznanstvima,

podmiivanju i njegovim brodovima ti se ne skriva i danas po peinama Portugala. I za
samo dve nedelje, njegov brod se vraa po tvoju majku i tvoju i moju sestru. Zar hoe da i
njih ubiju kao nae oeve? Ako ne ode sa mnom u sinagogu i ne svedoi pred Glavnim
odborom, onda e ti biti taj koji je potpalio njihove lomae.
Ja nisam budala i ne dozvoljavam da me vuku naokolo kao ovcu, rekao je Franko.
Imamo vremena, i treba mi jo informacija da bih svedoio pred stareinama sinagoge. Jo
jedan dan ne znai nita, ti to vrlo dobro zna. Uostalom, ujak je duan da vodi rauna o
svojoj porodici ak i ako ne uradimo nita.
Ujak radi ta hoe. Ja ga znam bolje od tebe. On ne potuje nikakva pravila osim
sopstvenih i nije velikoduan po prirodi. Ja ne elim vie nikad da posetim tvog Spinozu. On
kleveta itav na narod.
Taj ovek ima vie znanja nego cela naa kongregacija zajedno. I ako ti ne eli da ide,
sam u razgovarati s njim.
Ne, ako ti ide, idem i ja. Neu te pustiti samog kod njega. Previe je ubedljiv. I mene je
uzdrmao. Ako ode sam, sledi her em i tebi i njemu. Primetivi Frankov zbunjen izraz lica,
Jakob je dodao, Herem je ekskomunikacija - jo jedna hebrejska re koju bi ti bilo bolje da
naui.

Bosnaunited

51

zdls

Poglavlje 10
REVAL, ESTONIJA - NOVEMBAR 1918
Guten Tag, rekao je stranac, pruajui ruku, ja sam Fridrih Pfister. Znamo li se?
Izgledate mi poznato.
Rozenberg, Alfred Rozenberg. Odrastao sam ovde. Upravo sam se vratio iz Moskve.
Prole nedelje sam diplomirao na Politehnici.
Rozenberg? O, da, da - to je to. Vi ste Eugenov mladi brat. Imate njegove oi. Mogu li da
vam se pridruim?
Naravno.
Fridrih je spustio svoju kriglu s pivom na sto i seo naspram Alfreda. Va brat i ja smo
bili najbolji prijatelji i jo smo u kontaktu. esto sam vas viao u vaoj kui - ak sam vas
nosio na krkae. Mlai ste od Eugena, koliko - est, sedam godina?
est. I vi ste meni poznati, samo vas se ne seam najbolje. Ne znam zato, ali malo toga
pamtim iz detinjstva - sve mi je to nekako zamagljeno. Znate, bilo mi je samo devet ili deset
godina kad je Eugen napustio kuu i otiao u Brisel na studije. Jedva da sam ga i video od
tada. Kaete da ste sad u kontaktu s njim?
Da, pre dve nedelje veerali smo zajedno u Cirihu.
,,U Cirihu? Napustio je Brisel?
Pre nekih est meseci. Imao je recidiv tuberkuloze i doao u vajcarsku na oporavak. Ja
sam bio na studijama u Cirihu i poseivao ga u sanatorijumu. Otpustie ga za par nedelja a
onda e se preseliti u Berlin i upisati vii kurs iz bankarstva. Sluajno se i ja za nekoliko
nedelja selim u Berlin zbog studija, tako da emo se tamo esto viati. Vi ne znate nita o
tome?
Ne, otili smo svaki svojim putem. Nikada nismo bili bliski i sada smo bezmalo
potpuno izgubili kontakt.
Da, Eugen je to pominjao - sa setom, rekao bih. Znam da vam je majka umrla kad ste
bili mali - to je bilo teko za obojicu - a seam se da vam je i otac isto umro mlad, od
tuberkuloze?
Da, imao je tek etrdeset i etiri godine. Meni je tada bilo jedanaest. Recite mi,
gospodine Pfister...
Zovite me Fridrih, slobodno. Brat mog prijatelja je i moj prijatelj. Dakle, sada smo
prijatelji, Fridrih i Alfred?
Alfred je klimnuo glavom.
Dakle, Alfrede, hteo si da zna?...
Pitam se da li me je Eugen ikada pominjao?
Prilikom naeg poslednjeg susreta nije. Jer, pre toga se nismo videli skoro tri godin e i
imali smo tota da nadoknadimo. Ali ranije je esto priao o tebi.
Bosnaunited

52

zdls

Alferd je malo oklevao a onda mu je izletelo, Moe li da mi kae sve to je rekao o

meni?
Sve? Pokuau, ali dozvoli mi samo jednu primedbu: prvo mi kae, onako usput, da ti i
brat nikada niste bili bliski, a izgleda da se niste ni potrudili da uspostavite kontakt. Pa ipak,
danas kao da si eljan - ak bih rekao gladan - vesti. To je donekle paradoksalno. I navodi
me da se zapitam nisi li moda u nekoj vrsti traganja za samim sohom i svojom prolou?
Alfred je momentalno ustuknuo - zaprepastila ga je pronicljivost tog pitanja. Da, tano
je. Zadivljen sam to si to uoio. Ovi dani su... pa, ne znam kako bih to rekao... haotini. Video
sam mase kako se valjaju po Moskvi slavei anarhiju. Sada to uzima maha irom istone
Evrope, irom itave Evrope. Reke raseljenih ljudi. I ja sam neusidren kao i oni, moda i vie
izgubljen od drugih... odseen od svega.
,,I zato trai sidro u prolosti - ezne za nepromenljivom prolou. Mogu to da
razumem. Dozvoli mi da sad prekopam po svojim seanjima i potraim ono to je Eugen
govorio o tebi. Daj mi samo minut da se koncentriem, i te slike e isplivati na povrinu.
Fridrih je sklopio oi, a onda ih nakratko otvorio. Samo, tu je jedna prepreka - kao da
me ometaju moja vlastita seanja na tebe. Slae li se da ti prvo to ispriam, a onda u moi
da prizovem i ono to je Eugen govorio. Moe?
Da, u redu je, promrmljao je Alfred. Ali, nije mu se to inilo ba sasvim u redu.
Naprotiv, itav razgovor je delovao udno: svaka re koju je Fridrih izgovorio bila je udna i
neoekivana. Pa ipak, verovao je ovom oveku, koji ga je poznavao kad je bio dete. Fridrih je
imao ukus doma.
Zatvorivi ponovo oi, Fridrih je poeo da govori kao iz neke daljine: Tua jastucima pokuao sam, ali ti nisi hteo da se igra... Nisam mogao da te uvuem u igru. Ozbiljan - tako,
tako ozbiljan. Red, red... igrake, knjige, olovni vojnici, sve vrlo uredno poredano... voleo si
te figure vojnika... smrtno ozbiljan mali deak... ponekad sam te nosio na krkae... mislim da
si to voleo.... ali si uvek brzo silazio... nisi odobravao zabavu?... kua je izgledala hladno... bez
majke... otac udaljen, depresivan... ti i Eugen nikad ne razgovarate... gde su bili tvoji
prijatelji?... nikada nisam video tvoje prijatelje u vaoj kui... bio si plaljiv... tri u svoju
sobu, zatvara vrata, uvek tri svojim knjigama....
Fridrih se zaustavio, otvorio oi, dobro potegnuo iz krigle i pogledao u Alfreda. To je
sve to postoji u banci mojih seanja na tebe - moda e kasnije isplivati druge uspomene. Je
li to ono to si eleo? Hou da budem siguran. Voleo bih da bratu svog najboljeg prijatelja
darn upravo ono to eli i to mu je potrebno.
Alfred je klimnuo, a onda brzo okrenuo glavu, svestan sopstvenog zaprepaenja:
nikada do sada nije uo tako neto. Iako je Fridrih izgovarao nemake rei, jezik kojim je
govorio bio je strani jezik.
,,A sada u nastaviti i prizvati u seanj e Eugenove rei o tebi. Fridrih je opet zatvorio
oi i ve sledeeg trenutka ponovo progovorio istim udnim glasom, kao iz daljine, Eugene,
priaj mi o Alfredu. Potom je preao na neki jo udniji glas, koji je moda trebalo da bude
Eugenov.
Ah... moj stidljivi plaljivi brat, predivan umetnik - on je pokupio sve porodine talente
- volim njegove skice Revala - luke i svih tih usidrenih brodova, Tevtonskog zamka sa
visokom kulom - to su bili vrlo vesti crtei ak i za odraslog, a njemu je bilo svega deset
godina. Moj mali brat - uvek ita - jadni Alfred - usamljenik... u strahu od druge dece...
Bosnaunited

53

zdls

nepopularan - deaci su mu se podsmevali i zvali ga filozof - nije bilo mnogo ljubavi za

njega - naa majka je umrla, otac na samrti, tetke dobrog srca, ipak uvek okupirane
sopstvenim porodicama - trebalo je vie da uradim za njega, ali bilo mu je teko prii... a ja
sam morao da brinem o sebi.
Fridrih je otvorio oi, trepnuo nekoliko puta i povrativi svoj prirodan glas rekao, To je
ono ega se seam. A, da bila je jo jedna stvar, Alfrede, ali nisam siguran da li to treba da ti
kaem: Eugen te je krivio za smrt vae majke.
Mene krivio? Mene? Ja sam tad imao svega par nedelja.
Kad neko umre, mi esto u neemu ili nekome traimo krivca.
Ne misli to ozbiljno. Zar ne? Mislim, zar je Eugen stvarno tako rekao? To nema
nikakvog smisla.
Cesto verujemo u stvari koje nemaju smisla. Naravno da je ti nisi ubio, ali
pretpostavljam da je Eugenu bila utena pomisao kako bi njegova majka i sada bila iva, da
nije tebe rodila. Ipak, samo nagaam, Alfrede. Ne seam se tano njegovih rei, ali znam da
je prema tebi oseao tu ozlojeenost koju je i sam smatrao iracionalnom.
Alfred je, potpuno bled, utao nekoliko trenutaka. Fridrih se zagledao u njega, srknuo
malo piva, i neno mu se obratio, Plaim se da sam moda rekao previe. Ali kad prijatelj
zatrai neto od mene, nastojim da mu pruim sve to mogu.
Tako i treba. Temeljitost, iskrenost - vrline dobrog, plemenitog Nemca. Ja te
pohvaljujem, Fridrih. A mnogo toga to si rekao zvui istinito. Moram priznati da sam se
ponekad pitao zato Eugen nije uradio vie za mene. I to ruganje - mali filozof - koliko puta
sam ga uo od drugih deaka! Mislim da je to mnogo uticalo na mene, i na kraju sam im se
osvetio tako to sam stvarno postao filozof. Na Politehnici? Kako je to mogue? Ne ba
filozof sa diplomom - diplomu sam stekao iz inenjerstva i arhitekture, ali moj istinski dom
bila je filozofija, i ak sam i na Politehnici naao neke uene profesore koji su me usmeravali
ta da itam izvan lektire. Vie od svega poeo sam da se divim jasnoi nemake misli. To je
moja jedina religija. A sada, evo ovog momenta, koprcam se u nejasnim mislima. U stvari,
gotovo da sam oamuen. Moda mi je samo potrebno vreme da svarim sve to si rekao.
Mislim da mogu da objasnim ta osea, Alfrede. I sam sam to iskusio, a video sam to i
kod drugih. Nije u pitanju reakcija na moja seanja, ve neto drugo. To najbolje mogu da
objasnim filozofski. Ja sam takoe mnogo prouavao filozofiju, i zadovoljstvo mi je da
razgovaram s nekim ko ima sline sklonosti.
Meni e, takoe, biti zadovoljstvo. Godinama sam bio okruen inenjerima i eznem za
filozofskim razgovorom.
Dobro, dobro. Evo, da ponem ovako: sea se uasa i neverice koje je izazvalo
Kantovo otkrie da spoljanja stvarnost nije onakva kakvom je obino opaamo - odnosno,
da mi na osnovu naih unutranjih mentalnih konstrukata uspostavljamo prirodu spoljanje
realnosti? Pretpostavljam da si dobro upoznat sa Kantom?
Da, vrlo dobro sam upoznat. Ali to bi to bilo vano za moje trenutno stanje svesti...
Pa, mislim da iznenada tvoj svet, govorim sad o tom unutranjem svetu, koji se u
velikoj meri sastoji od tvojih iskustava iz prolosti, nije onakav k akav si ti mislio da je bio. Ili,
da kaemo to drugaije, ako dozvoli, upotrebio bih Huserlov termin i rekao da se tvoja
noema razbila u paramparad.
Bosnaunited

54

zdls

Huserl? Ja izbegavam jevrejske pseudofilozofe. I ta je uopte noema?

Savetujem ti, Alfrede, da ne odbacuje Edmunda Huserla - on je jedan od velikana.
Njegov termin noema odnosi se na na doivljaj stvari, i na to kako ih mi strukturiemo. Na
primer, uzmi ideju neke zgrade. Sad zamisli da se oslanja na tu zgradu i otkriva da ona
nije vrsta i da tvoje telo zapravo propada kroz nju. U tom trenutku raspada se tvoja noema
zgrade - tvoj Lebenswelt 17 odjednom vie nije onakav kakav si mislio da jeste.
Potujem tvoj savet. Ali, bih te zamolio za dodatno objanjenje - razumem taj koncep t
strukture kojoj podvrgavamo svet, ali mi i dalje nije jasno od kakvog je to znaaja za Eugena
i mene.
Dakle, hou da kaem da je tvoje vienje odnosa koji si celog ivota imao sa bratom
jednim potezom iz osnova promenjeno. Mislio si o tom odnosu na odreeni nain, ali
prolost je iznenada izmenjena, samo malo, i ti sad otkriva da je on ponekad bio ozlojeen
na tebe - iako je, naravno, ozlojeenost bila iracionalna i nepravedna.
Dakle, ti kae da sam oamuen zato to se promenila vrsta osnova moje prolosti?
Upravo tako. Dobro reeno, Alfrede. Tvoj um je preoptreen jer je potpuno okupiran
rekonstituisanjem prolosti, i nije u stanju da obavlja svoje normalne aktivnosti - kao to je,
recimo, briga o tvojoj uravnoteenosti.
Alfred je utke potvrdio, Fridrih, ovo je bio zapanjujui razgovor. Dao si mi mnogo
materijala za razmiljanje. Samo bih hteo da naglasim da je te oamuenosti donekle ve
bilo i pre naeg razgovora.
Fridrih je mirno ekao nastavak. Kao neko ko zna kako da eka.
Alfred je oklevao, Obino ne priam mnogo o tome. U stvari, jedva da sam ikome
govorio o sebi, ali kad si ti u pitanju ima neto vrlo - kako bih rekao - neto to budi
poverenje, motivie.
Pa, na neki nain ja sam porodica. I, naravno, ti zna da ne moe ponovo da stekne
stare prijatelje.
Ponovo da steknem stare prijatelje... Alfred je promislio na trenutak, a onda se
osmehnuo, shvatio sam. Vrlo pametno. Dakle, zapoeo sam ovaj dan sa oseanjem
otuenosti - tek jue sam stigao iz Moskve. Sada sam sam. Bio sam oenjen, vrlo kratko moja ena ima tuberkulozu, i pre nekoliko nedelja otac ju je smestio u sanatorijum u
vajcarskoj. Ali, nije problem samo tuberkuloza: njena bogata porodica je izriito protiv
mene i mog siromatva, i uveren sam da je na kratkotrajan brak zavren. Malo vremena
smo proveli zajedno i prestali smo ak i da se dopisujemo.
Alfred je halapljivo ispio gutljaj piva i nastavio. Jue, kad sam doputovao, moje tetke i
ujaci i neake i neaci, izgledali su sreni to me vide i prijala mi je njihova dobrodolica.
Oseao sam se kao da pripadam negde. Ali ne zadugo. Ve jutros, kad sam ustao, vratila se
otuenost, ponovo sam bio ovek bez doma i lutao sam gradom, traei... ta?
Pretpostavljam: dom, prijatelje, ili barem poznata lica. A video sam samo strance. ak i u
Realule, nisam sreo nikog poznatog, osim mog omiljenog nastavnika, predavao mi je
umetnost - pa i on se samo pretvarao da me je prepoznao. Onda je, pre manje od sat
vremena, doao poslednji udarac. Odluio sam da odem tamo gde istinski pripadam, da
prestanem da ivim u izgnanstvu, da se povezem sa svojom rasom i vratim se u Otadbinu.
17

(nem.) svet ivota

Bosnaunited

55

zdls

Hteo sam da se prikljuim nemakoj vojsci i otiao u njihovu komandu preko puta. A tamo
me je narednik zaduen za regrutaciju, Jevrejin po imenu Goldberg, zgazio kao mrava. Odbio
me je reima da je nemaka armija za Nemce a ne za graane neprijateljskih zemalja.
Fridrih je saoseajno klimnuo glavom. Moda je taj poslednji udarac bio blagoslov.
Moda si imao sree to si odbijen, to ti je uskraena besmislena smrt u blatnjavom rovu.
Rekao si da sam bio neobino ozbiljno dete. Valjda sam jo uvek takav. Na primer, ja
Kanta ozbiljno shvatam: smatram moralnim imperativom da se prijavim na regrutaciju.
Kako bi izgledao na svet ako bi svi napustili smrtno ranjenu Otadbinu? Kad ona zove,
njeni sinovi moraju da se odazovu.
udno je to, zar ne, primetio j e Fridrih, kako smo mi baltiki Nemci mnogo vei
Nemci od samih Nemaca. Moda svi mi koji smo raseljeni imamo tu istu monu enju koju
si opisao - za domom, mestom gde stvarno pripadamo. Nas baltike Nemce posebno mui ta
boletina neukorenjenosti. Trenutno je i ja izuzetno snano oseam zato to mi je otac umro
poetkom ove nedelje. Zbog toga sam i doao u Reval. Sada ni sam ne znam gde pripadam.
Moji deda i baba po majci su vajcarci, pa ipak ne pripadam ni tamo.
Moje sauee, rekao je Alfred.
Hvala ti. Iz mnogo razloga, u mom sluaju je to lake nego u tvom: ocu je bilo skoro
osamdeset godina, i imao sam ga ivog i zdravog itavog svog ivota. A i majka mi je jo iva.
Trenutno joj pomaem da se preseli kod svoje sestre. Zapravo, ostavio sam je da malo
odrema i uskoro u morati da se vratim. Ali pre toga, rei u ti da je po mom miljenju
pitanje doma za tebe vrlo vano, gorue pitanje. Mogu da ostanem i neto due ako eli da
to jo malo ispita.
Ne znam kako to da ispitam. U stvari, zadivljuje me tvoja sposobnost da s takvom
lakoom govori o duboko linim stvarima. Nisam uo nikoga da tako otvoreno saoptava
svoje intimne misli kao ti.
Jesi li raspoloen da ti pomognem da i sam to postigne?
Kako to misli?
Da ti pomognem da prepozna i razume svoja oseanja koja se tiu doma.
Iako je delovao nepoverljivo, Alfred je, posle dugog laganog gutljaja letonskog piva,
pristao.
Pokuaj ovako. Radi upravo ono to sam ja radio kad sam kopao po svojim seanjima
na tebe kao dete. Evo ta predlaem: razmiljaj o reima nisam kod kue, i ponovi to sebi
nekoliko puta: nisam kod kue, nisam kod kue, nisam kod kue.
Alfred je bezglasno izgovarao te rei itav minut ili dva, a onda odmahnuo glavom.
Nita ne dolazi. Moj um trajkuje.
Um nikada ne trajkuje; on uvek radi, ali esto neto blokira nae znanje o tome.
Obino je u pitanju svest o sebi. U ovom sluaju, meutim, pretpostavljam da je u pitanju
svest o meni. Probaj ponovo. Predlaem da zatvori oi i zaboravi na mene, na to ta u ja
misliti o tebi, zaboravi kako bih mogao da sudim o onome to kae. Imaj na umu da
pokuavam da pomognem, i zapamti da ima moju re da e ovaj razgovor ostati meu
nama. Neu o njemu priati ak ni sa Eugenom. Sad zatvori oi, pusti da ti se u glavi pojave
misli o tome da nisi kod kue, i onda im daj glas. Samo kai ono to ti je na umu - ne mora
da ima smisla.
Bosnaunited

56

zdls

Alfred je ponovo zatvorio oi, ali rei nisu dolazile.

Ne ujem te dobro. Glasnije, malo glasnije, molim te.
Lagano, Alfred je poeo da govori. Nisam kod kue. Nigde. Ni kad sam kod tetke
Cecilije, niti kod tetke Lidije... nigde nema mesta za mene, ni u koli, ni sa drugim deacima,
ni u porodici moje ene, nema ga u arhitekturi, niti u inenjerstvu, ni u Estoniji, ni u Rusiji....
Majka Rusija, kakva prevara...
Dobro, dobro - nastavi, bodrio ga je Fridrih.
Uvek izvan, gledajui unutra, uvek sa eljom da im pokaem... Alfred je zautao,
otvorio oi. Nita drugo ne dolazi...
Rekao si da eli da im pokae. Kome da pokae, Alfrede?
Svima koji su mi se podsmevali. U susedstvu, koli, na Politehnici, svuda.
A kako e im pokazati, Alfrede? Ostani i dalje kod svojih slobodnih asocijacija. Ne
mora da im daje smisao.
Ne znam. Nekako u ih naterati da me primete.
Ako te primete, hoe li onda biti kod kue?
Dom ne postoji. Je l to pokuava da mi kae?
Nemam nikakav zacrtan plan, ali sad imam jednu ideju. To je samo nagaanje,
meutim, pitam se da li bi ti ikada mogao negde da bude kod kue, jer dom nije mesto - to
je stanje svesti. Zaista biti kod kue je oseaj da si kod kue u svojoj vlastitoj koi. A ja
mislim, Alfrede, da se ti u sopstvenoj koi ne osea kao kod kue. Moda se nikad nisi ni
oseao. Moda si celog ivota tragao za domom na pogrenom mestu.
Alfred je izgledao kao gromom pogoen. Obeene vilice, oiju prikovanih za Fridriha.
Tvoje rei su mi se arile pravo u srce. Kako zna takve stvari, tako udesne stvari? Rekao
si da si filozof. Da li to odatle dolazi? Moram da proitam tu filozofiju.
Ja sam samo amater. Ba kao i ti, voleo bih da provodim ivot u filozofiji, ali moram i
da zaraujem. Zavrio sam medicinsku kolu u Cirihu i nauio mnogo o tome kako da
pomognem ljudima da govore o onome to ih mui. A sada, Fridrih je ustao, moram da te
napustim. Majka me eka, a prekosutra idem natrag u Cirih.
Ba teta. Ovo je bilo pravo prosvetljenje, a imam oseaj kao da smo tek poeli.
Moemo li da nastavimo pre nego to ode iz Revala?
Jedino sutra. Moja majka se uvek odmara popodne. Moda u isto vreme? Hoemo li da
se naemo ovde?
Alfred je suzbio svoju nezasitost i elju da usklikne, Da, da!. Umesto toga, samo je
propisno naklonio glavu i rekao: Radujem se tome.

Bosnaunited

57

zdls

Poglavlje 11
AMSTERDAM 1656
Te veeri, u Akademiji, Van den Enden je prekinuo revnosno vebanje latinskog pod
nadzorom Klare Marije, obrativi se svojoj erki uz formalni naklon, Izvinite to prekidam
as mademoiselle Van den Enden, ali moram neto da kaem gospodinu Spinozi. Potom se
okrenuo Bentu, Molim vas da za jedan sat doete u veliku salu na as grkog,
raspravljaemo o nekim tekstovima Aristotela i Epikura. Iako je vae znanje grkog jo uvek
rudimentarno, ta dva gospodina imaju neto vano da vam kau. Zatim se obratio Dirku,
Znam da vi niste naroito zainteresovani za grki jer on, na veliku sramotu, vie nije uslov
za upis u medicinsku kolu, ali neki aspekti te diskusije vam mogu biti korisni za budui rad
sa pacijentima.
Van den Enden se jo jednom formalno naklonio erki. ,,A sada u vas, mademoiselle,
ostaviti da ih i dalje poduavate latinskom jeziku.
Klara Marija je nastavila da ita kratke pasae iz dela Cicerona, koje su Bento i Dirk
naizmenino prevodili na holandski. Nekoliko puta je kucnula lenjirom o sto ne bi li prenula
zamiljenog Benta, koji je, umesto da prati tekst, bio potpuno zaokupljen zanosnim
pokretima njenih usana dok je izgovarala slova m i p u multa, pater, puer, i to je bilo
najlepe od svega, u praestantissimum.
ta je s vaom panjom danas, Bento Spinoza? upitala je Klara Marija, nastojei po
svaku cenu da svom krukolikom, lepukastom licu trinaestogodinje devojice da izraz
mrke strogosti.
Izvinite, gospoice Van den Enden, na trenutak sam odlutao u mislima.
Bez sumnje, u pravcu grkog simpozijuma mog oca?
Bez sumnje, sloio se Bento, iako je u stvari mnogo vie mislio o erki nego o ocu. A
proganjale su ga i rei koje je Jakob izgovorio pre nekoliko sati, kad mu je prorekao sudbinu
usamljenog, izolovanog oveka. Jakob je bio tvrdoglav, dogmatian, i greio je u mnogo
emu, ali u ovome je bio u pravu: Bento je znao da moda nee imati enu - ni porodicu, ni
zajednicu. Razum mu je govorio da treba da tei slobodi i da e sva borba za oslobaanje od
stega praznoverne jevrejske zajednice biti smena ako pristane da je trampi za okove ene i
porodice. Sloboda je bila njegov jedini naum, sloboda da misli, analizira, da zapisuje
gromovite ideje to su mu odzvanjale u umu. Ali, ah, bilo je tako teko otrgnuti panju od
ljupkih usana Klare Marije.
Van den Enden je zapoeo diskusiju sa studentima grkog uzvikom Eudaimonia. 18
Hajde da ispitamo znaenje dva korena ove rei: eu? Nauljio je ui i ekao. Studenti su
nesigurno dobacivali dobro, normalno, prijatno. Van den Enden je potvrdno klimao
glavom i ponovio istu vebu sa daimon, na ta je dobio poletniji horski odgovor duh,
avolak, manje boanstvo.
18

(gr.) [eudaimonia]

Bosnaunited

58

zdls

Da, da i da. Svi odgovori su tani, ali u kombinaciji sa eu znaenje se pomera ka imati
sree pa tako, eudaimonia obino oznaava blaenstvo ili sreu ili ispunjenje. Da li su
ova tri termina sinonimi? Na prvi pogled se ini da jesu, ali filozofi su i pored toga
raspravaljali o nijansama koje ih razlikuju. Da li je eudaimonia starije duha? Nain ivota?
Ne ekajui odgovor, Van den Enden je dodao, Ili je to samo hedonistiko zadovoljstvo? Ili
moe da se dovede u vezu sa pojmom arete, koji znai? Ponovo nauljivi ui, saekao je
dok dva studenta nisu istovremeno doviknuli vrlina.
Ba tako, i mnogi starogrki filozofi su ukljuivali vrlinu u pojam eudaimonije,
verovatno ga tako uzdiui iznad subjektivnog stanja, oseanja sree, do uzvienijeg
znaenja moralnog, poeljnog ivota u vrlini. Sokrat je posebno insistirao na tome. Setite se
Platonove Apologije, koju smo itali prole nedelje, kad se on obraa sugraaninu
Atinjaninu, i pokree pitanje arete sledeim reima... Tu je Van den Enden zauzeo teatralnu
pozu i izdeklamovao Platonove rei na grkom da bi ih onda, polako, zbog Dirka i Benta
preveo na latinski: .. .a nije te stid to se stara za blago kako e ga vie nagomilati, i za
slavu, i za ast, a za pamet, i za istnu i za duu, da bude to bolje, za to da se ne stara i
nimalo ne haje? 19
Imajte na umu da Platonovi raniji radovi odraavaju ideje njegovog uitelja, Sokrata,
dok u kasnijem delu, Dravi, razvija vlastite ideje uspostavljajui apsolutne norme za
pravednost i druge vrline u tom metafizikom poretku. ta je po Platonovoj zamisli na
osnovni cilj u ivotu? Da li je to postizanje najvie forme znanja, to je po njemu bila ideja
dobra, iz koje proistiu sve druge vrednosti. Samo tada smo, kae Platon, u stanju da
dostignemo eudaimoniju - po njegovom vienju, stanje harmonije due. Ponoviu taj izraz:
harmonija due. Vredi ga upamtiti; moe vam koristiti u ivotu.
Pogledajmo sada sledeeg velikog filozofa, Aristotela, koji je itavih dvadeset godina
uio kod Platona. Dvadeset godina. Neka to imaju u vidu oni meu vama to prigovaraju
kako je moj nastavni plan previe teak i obiman.
,,U delovima Nikomahove etike koje ete itati ove nedelje, videete da je i Aristotel
imao jasna stanovita o dobrom ivotu. Bio je uveren da se on ne sastoji od ulnog
zadovoljstva ili slave ili bogatstva. ta onda, prema Aristotelu, jeste svrha naeg ivota? Po
njemu je to bilo ispunjenje samo oveku svojstvene unutranje funkcije. A ta je to, pita se
on, to ljude izdvaja od drugih oblika ivota? To isto i ja pitam vas.
Odgovor nije dobio odmah. Najzad, jedan student je rekao, Mi moemo da se smejemo,
a druge ivotinje ne mogu, i izazvao prigueno cerekanje kolega. Drugi, pak: Mi hodamo na
dve noge. Smeh i noge - zar vam nita pametnije ne pada na pamet? uzviknuo je Van den
Enden. Tako budalasti odgovori nisu dostojni ove diskusije. Razmiljajte! Koje je to
osnovno svojstvo koje nas razlikuje od niih formi ivota? Iznenada se okrenuvi prema
Bentu rekao je: Vas pitam, Bento Spinoza.
Ne razmiljajui ni trenutak, Bento je odgovorio, Verujem da je to naa jedinstvena
sposobnost rasuivanja.
Ba to. Otuda je Aristotel tvrdio da je najsreniji onaj ko najvie ispunjava upravo tu
funkciju.
19

Platon, Dijalozi, Odbrana Sokratova, Kultura 1970, Beograd

(prevod Milo N. uri i Albin Vilhar).

Bosnaunited

59

zdls

Znai, najuzvienija su i najveu sreu donose nastojanja da se bude filozof? upitao je

Alfons, najbistriji meu studentima grkog, ljut zbog Bentovog munjevitog odgovora. Zar
vam ne izgleda pretenciozno kad filozof tako neto tvrdi?
Da, Alfonse, i vi niste prvi koji je doao do takvog zakljuka. A ba ta primedba nas vodi
pravo do Epikura, jo jednog vanog grkog mislioca, koji je dao veliki doprinos ovoj
raspravi svojim radikalno drugaijim idejama o eudaimoniji i misiji filozofa. Za dve nedelje,
kad budete itali neke Epikurove radove, videete da je i on govorio o dobrom ivotu ali je
koristio sasvim drugu re. Najee je to bio izraz ataraksija 20, to se prevodi kao..... Van
den Enden je jo jednom nauljio uho.
Alfons je smesta uzviknuo smirenost, a ubrzo za njim ostali su dodali mir i spokoj
due.
Da, da i jo jednom da, rekao je Van den Enden, oigledno sve zadovoljniji znanjem
svojih studenata. Za Epikura, ataraksija predstavlj a jedinu istinsku sreu. A kako se ona
postie? Ne Platonovom harmonijom due, niti Aristotelovim samoostvarenjem razuma, ve
jednostavno otklanjanjem brige ili strepnje. Da vam s e Epikur obrati ovog trenutka, pozvao
bi vas da pojednostavite ivot. Evo ta bi rekao da je danas pred vama.
Van den Enden je proistio grlo i obratio im se drugarskim tonom: Momci, vae
potrebe su malobrojne, lako ih je zadovoljiti, a svaku neizbenu patnju moete podneti bez
tekoa. Ne komplikujte ivot tako nitavnim ciljevima kao to su bogatstvo i slava: oni su
neprijatelji ataraksije. Slava, na primer, poiva na miljenju drugih i podrazumeva da
moramo da ivimo onako kako drugi ele. Da bismo je stekli i ouvali, moramo voleti ono
to drugi vole i zanemarivati ono to oni zanemaruju, ta god to bilo. Dakle, ivot u slavi ili
ivot u politici? Beite od toga. A bogatstvo? Izbegavajte ga! Ono je zamka. to vie stiemo,
vie eznemo, i naa tuga se produbljuje ukoliko se enja ne zadovolji. Sluajte me, momci:
ako udite za sreom, ne traite svoj ivot borei se za ono to vam uistinu nije potrebno.
A sada, nastavio je Van den Enden, vrativi svoj uobiajeni glas, obratite panju na
razliku izmeu Epikura i njegovih prethodnika. On misli da je najvee dobro postii
ataraksiju oslobaanjem od svake strepnje. Imate li komentare ili pitanja? O, da, gospodin
Spinoza. Vae pitanje je?
Da li Epikur nudi samo negativan pristup? Mislim, da li on kae da je otklanjanje brige
sve to je potrebno i da je ovek koji ne brine o nevanim stvarima savren, prirodno dobar,
srean? Zar nema nekih pozitivnih atributa kojima treba da stremimo?
Odlino pitanje. A tekstovi koje sam odabrao rasvetlie njegov odgovor. Na sreu,
gospodine Spinoza, neete morati da ekate da usavrite svoje znanje grkog, jer Epikurove
ideje moete itati i na latinskom, onako kako ih je zapisao rimski pesnik Lukrecije, koji je
iveo nekih dvesta godina kasnije. Odabrau vam na vreme odgovarajue stranice. Danas
sam hteo samo da ukaem na osnovnu ideju po kojoj se on razlikuje od drugih: da se dobar
ivot sastoji u otklanjanju strepnje. Ali ak i povrno itanje e pokazati da je Epikurovo
uenje daleko kompleksnije. On zagovara znanje, prijateljstvo, i ivot u umerenosti i vrlini.
Da, Dirk, vi imate pitanje? Izgleda da su moji studenti latinskog vie zainteresovani za Grke
nego studenti grkog.
20

(gr.) [ataraxia]

Bosnaunited

60

zdls

Ima jedna taverna u Hamburgu, rekao je Dirk, koja se zove Epikurejsko

zadovoljstvo. Je l to znai da su dobro vino i pivo po njemu deo dobrog ivota?
Oekivao sam takvo pitanje - moralo je da se pojavi. Mnogi pogreno vezuju njegovo
ime za dobru hranu ili pie. Da je ovde da to uje, Epikur bi se zapanjio. Ta udnovata
greka, uveren sam, potie iz njegovog doslednog materijalizma. On je smatrao da ne postoji
zagrobni ivot i da, poto imamo samo ovaj, zemaljski, treba i da stremimo samo zemaljskoj
srei. Ali nemojte pogreno zakljuiti da Epikur sugerie kako ivot treba provesti valjajui
se u ulnim ili sladostrasnim radnjama. Apsolutno ne - on je i iveo gotovo asketskim
ivotom i zagovarao ga. Ponavljam: verovao je da je zadovoljstvo utoliko vee ukoliko je
patnja manja. Jedan od njegovih osnovnih zakljuaka bio je da je glavni izvor patnje strah od
smrti, i proveo je dobar deo ivota tragajui za filozofskim metodama kojima bi se taj strah
umanjio. Sledee pitanje, molim?
Da li pominje sluenje drugima i zajednici, ili ljubav? - upitao je Dirk.
Umesno pitanje od budueg lekara. Vama e biti zanimljivo da ujete da je Epikur sebe
smatrao filozofom isceliteljem, koji pomae kod tegoba due kao to lekar pomae u
ublaavanju tegoba tela. Jednom je rekao da filozofija koja nije u stanju da izlei duu
jednako malo vredi kao i medicina koja nije u stanju da izlei telo. Ve sam pomenuo neke
od tegoba due koje proistiu iz tenje za slavom, moi, bogatstvom, i seksualnim uitkom,
ali one su tek sekundarne. Strah od smrti i ivota posle smrti je ona neman, behemot meu
strepnjama, koja se nalazi u osnovi svih drugih briga i pothranjuje ih. U stvari, jedan od
prvih principa katehizisa, koji su njegovi uenici morali da naue bio je da smo smrtni, da
ne postoji ivot posle smrti, i da stoga nema osnova za strah od bogova. Uskoro ete itati
vie o tome kod Lukrecija, Dirk. Zaboravio sam ta ste jo pitali.
Prvo, rekao je Dirk, moram da priznam da mi je nepoznata re behemot.
Dobro pitanje. Da li neko zna tu re? Bento je jedini podigao ruku.
Recite nam, gospodine Spinoza.
udovina zver, odgovorio je Bento. Od hebrejske rei bhemah koja se javlja u
Postanju i Knjizi o Jovu.
Aha, i kod Jova. To ni ja nisam znao. Hvala vam. Da se vratimo vaem pitanju, Dirk.
Pitao sam za ljubav i sluenje zajednici.
Koliko ja znam, Epikur nije bio oenjen, ali jeste verovao u brak i porodicu, posebno
kad je re o nekima od nas - onima koji su spremni za tu odgovornost. Meutim, snano se
protivio iracionalnoj strastvenoj ljubavi koja porobljava ljubavnika i na kraju krajeva donosi
vie patnje nego zadovoljstva. On kae da, kad proe zanesenost poudom, ljubavnik
doivljava dosadu, ili ljubomoru, ili i jedno i drugo. Ali pridaje ogroman znaaj vioj formi
ljubavi, ljubavi meu prijateljima, koja nas dovodi u stanje blaenstva. Treba znati da je
Epikur bio otvoren prema svima i da je sve ljudske due tretirao jednako: njegova kola je
bila jedina u Atini koja je rado primala i ene i robove.
Ali vrlo je vano i vae pitanje o sluenju, Dirk. Epikurov stav je bio da treba da ivimo
mirno i povueno, da izbegavamo javne dunosti, slube i svaku drugu vrstu odgovornosti
koja moe da ugrozi nau ataraksiju.

Bosnaunited

61

zdls

Nisam uo nita o religiji, umeao se katoliki student, Edvard, iji je stric bio
antverpenski biskup. Priali ste o ljubavi prema prijateljima ali u tom planu za sreu nisam
uo nita o Bojoj ljubavi ili Bojoj promisli.
Ukazali ste na jednu vanu stvar, Edvarde. Epikur uasava dananje itaoce zato to
njegova formula sree poklanja tako malo panje boanskom. On je verovao da srea
proistie iskljuivo iz naeg uma i nije pridavao nikakav znaaj odnosu prema bilo emu
natprirodnom.
Hoete da kaete da je poricao postojanje Boga?, upitao je Edvard.
Mislite bogova, u mnoini? Setite se o kom vremenu govorimo, Edvarde. To je etvrti
vek pre Hrista, i grka kultura je, kao i sve rane kulture, izuzev hebrejske, bila politeistika,
ispravio ga je Van den Enden.
Edvard je potvrdno klimnuo glavom i pokuao da preformulie pitanje: Da li Epikur
porie boansko?
Ne, bio je hrabar, ali ne i nepromiljen. Roen je ezdesetak godina nakon to je Sokrat
pogubljen zbog jeresi, i znao je da neverovanje u bogove moe biti opasno po ivot. Zauzeo
je sigurniju poziciju i tvrdio da bogovi postoje, da ive blaeno na Olimpu, ali da nimalo ne
brinu o ivotu ljudi.
Ali kakav je to Bog? Kako neko uopte moe da pomisli da Bog ne eli da ivimo prema
njegovoj zamisli? pitao je dalje Edvard. Nepojmljivo je da nam Bog, koji je zbog nas
rtvovao sopstvenog sina, nije namenio da ivimo na jedan poseban, sveti nain.
Mnogo je razliitih zamisli bogova u razliitim kulturama, umeao se Bento.
Ali ja sam duboko uveren da nas Hirst, na Gospod, voli i da u svom srcu ima m esto i
plan za nas, rekao je Edvard, podiui pogled.
Dubina uverenja nije ni u kakvoj vezi sa njegovom istinitou, uzvratio je Bento.
Svaki bog ima svoje duboke i vatrene vernike.
Gospodo, gospodo, prekinuo ih je Van den Enden, uzdrimo se od ove diskusij e dok
ne proitamo i savladamo tekst. Ali, Edvarde, rei u vam i to da Epikur nije bio lakomislen
kad su u pitanju bogovi: on ih je obuhvatio svojim poimanjem ataraksije i pozvao nas da ih
uvamo u svojim srcima, ugledajui se na njih, i da po uzoru na njih ivimo u blaenom
spokojstvu. tavie, izriito je savetovao svoje sledbenike - tu j e Van den Enden pogledao u
pravcu Benta - da u cilju izbegavanja nevolja spokojno uestvuju u svim aktivnostima
zajednice, ukljuujui i religijske obrede.
Edvard nije odustajao. Ali moliti se samo zato da bi se izbegle nevolje znai lano
potovanje.
Mnogi su ga tako shvatili, Edvarde, no Epikur je napisao i da bogove treba potovati
kao savrena bia. Povrh toga, mi doivljavamo estetsko zadovoljstvo razmiljajui o
njihovom savrenom biu. Za sada toliko, gospodo. Sve su ovo odlina pitanja, i
pozabaviemo se svakim od njih kad budemo itali samog Epikura.
Dan se zavrio tako to su Bento i njegov uitelj zamenili uloge. Bento je odrao
poluasovnu nastavu hebrejskog profesoru i njegovoj erki, posle ega ga je Van den Enden
zamolio da ostane da jo malo porazgovaraju.
Seate li se o emu smo priali kad smo se prvi put sreli? Vrlo dobro se seam, i vi me
zaista uvodite u krug ljudi koji misle slino meni.
Bosnaunited

62

zdls

Ne sumnjam da ste primetili da su neki od Epikurovih stavova krajnje prikladni za

neprilike koje trenutno imate u svojoj zajednici.
Ba sam se zapitao da li ste ka meni usmerili neke od njegovih komentara o
spokojnom ueu u religijskim obredima zajednice.
Upravo tako. I jesu li pogodili metu?
Zamalo, ali su bili toliko optereeni unutranjim kontradiktornostima da su pali
nadomak cilja.
Kako to?
Ja ne mogu da zamislim mir ponikao iz semena hipokrizije.
Pretpostavljam da ciljate na Epikurov savet da radimo sve to je neophodno,
ukljuujui i uee u javnoj molitvi, kako bismo se uklopili u zajednicu.
Da, to zovem hipokrizijom. ak je i Edvard reagovao. Kako je mogua unutranja
harmonija ako je ovek neiskren prema sebi?
O Edvardu sam eleo posebno da razgovaramo. ta mislite kako on doivljava nau
diskusiju, a posebno vas? Iznenaen, Bento je zastao. Ne znam odgovor na to. Pitam vas
za pretpostavku.
Pa, ne prijam mu. Ljut je, ini mi se. Moda se osea ugroenim.
Da, dobra pretpostavka. Sasvim oekivana, rekao bih. Odgovorite mi sad na jo jedno
pitanje. Da li je to ono to elite? Bento je odmahnuo glavom.
,,I da li bi Epikur rekao da ste se ponaali na nain koji vodi dobrom ivotu?
Moram priznati da ne bi. Ali tog trenutka sam smatrao da, zapravao, postupam mudro
time to se uzdravam od svakog daljeg izjanjavanja.
,,A to bi bilo?
Da nije Bog nas stvorio po svom liku - ve mi njega po svom. Mi zamiljamo da j e on
bie nalik nama, da slua molitve koje mrmljamo i brine o onome to elimo...
Blagi Boe! Ako je to ono to ste zamalo rekli, onda shvatam vau poentu. Recimo zato
da ste postupili ne ba mudro ali ipak ne i sasvim nepromiljeno. Edvard je predani katolik.
Njegov stric je bio katoliki biskup. Oekivati od njega da se zbog nekoliko opaski, makar i
racionalnih, odrekne svojih verovanja, potpuno je nerazumno, a moda i opasno.
Amsterdam trenutno uiva reputaciju najtolerantnijeg grada u Evropi. Ali setite se znaenja
rei tolerantan - ona podrazumeva da svi budemo tolerantni prema verovanjima drugih,
ak i ako ih smatramo iracionalnim.
Sve vie i vie verujem, rekao je Bento, da ovek koji ivi meu ljudima sa potpuno
razliitim uverenjima ne moe da se uklopi, a da se u velikoj meri ne promeni.
Polako poinjem da shvatam ono to mi dounik govori o nemiru koji ste izazvali u j
evrejskoj zajednici. Jeste li o svim svojim idejama govorili pred drugim Jevrejima?
Pre godinu dana, reio sam, u svojim najintimnijim razmiljanjima, da u svakom
trenutku budem odan istini...
Ah prekinuo ga je Van den Enden, sad razumem i zato vam posao ide tako loe.
Poslovni ovek koji govori istinu je oksimoron.
Bento je zavrteo glavom. Oksimoron?
Bosnaunited

63

zdls

Od grkog: oxys, to znai otar i moros, to znai tup. Dakle, oksimoron ukazuje na
unutranji paradoks. Zamislite kad bi trgovac, koji govori samo istinu, rekao muteriji:
Molim vas kupite ovo suvo groe - time ete mi uiniti veliku uslugu. Ima mu dosta godina,
smeurano je, i moram ga se reiti pre nego to mi sledee nedelje stigne nova
isporuka sonog groa.
Primetivi da na Bentovom licu nema ni traga osmeha, Van den Enden se prisetio
neega to je ve ranije uoio -Bento Spinoza nije imao smisao za alu. Vratio se na temu.
Ali nije mi bila namera da umanjim ozbiljnost toga to ste rekli.
Pitali ste me koliko sam oprezan u zajednici. Uglavnom ne govorim o svojim
gleditima, osim pred bratom i ta dva neznanca iz Portugala, koji su traili moj savet. U
stvari, video sam ih pre nekoliko sasti, i trudei se da pomognem onome koji je priznao da
ima duhovnih nevolja, nisam se uzdravao da saoptim svoje stavove o praznoverju.
Upustio sam se s njima dvojicom u kritiko itanje hebrejske Biblije. Otkako sam se pred
njima rasteretio, doiveo sam ono to ste nazvali unutranjom harmonijom. Zvuite kao
da ste se dugo sputavali. Ne dovoljno, ako biste pitali moju porodicu ili rabina, koji je
potpuno razoaran u mene. Ja eznem za zajednicom koja ne robuje lanim verovanjima.
Pretraite ceo svet i neete nai zajednicu koja nije praznoverna. Sve dok postoji
neznanje, postojae i sklonost sujeverju. Odagnati neznanje, jedino je reenje. Zato ja i
poduavam.
Bojim se da je to izgubljena bitka, uzvratio je Bento. Neznanje i praznoverje ire se
kao poar, i mislim da verske voe potpiruju tu vatru kako bi osigurale svoje pozicije.
Opasne su to rei. I prevazilaze vae godine. Ponoviu vam da je za pripadanje bilo
kojoj zajednici neophodan oprez.
Ubeen sam da moram biti slobodan. Ako je takvu zajednicu nemogue nai, onda u
moda morati da ivim bez ikakve.
Setite se, ta sam rekao o caute. Ako ne budete obazrivi, sasvim je mogue da se
ostvare vae elje, a verovatno i a verovatno i strahovi.

Bosnaunited

64

zdls

Poglavlje 12
ESTONIJA 1918
Dan posle njihovog prvog susreta, Alfred je stigao neto ranije u pivnicu i sedeo zurei
netremice u ulazna vrata. im je spazio Fridriha, skoio je da ga pozdravi. Fridrih, drago mi
je to te vidim. Hvala ti to si odvojio vreme za mene.
Poto su uzeli pivo sa anka, ponovo su seli za isti mirni sto u uglu. Reen da ne dozvoli
da i ovog puta on bude centralna tema razgovora, Alfred je zapoeo, Kako ste, ti i majka?
Ona je jo uvek u oku, i dalje pokuava da shvati da mog oca vie nema. Ponekad
izgleda kao da zaboravi na to. Dva puta joj se uinilo da ga je videla meu ljudima na ulici. A
tek poricanje u njenim snovima, Alfrede - to je neverovatno! Jutros, kad se probudila rekla
je da joj je bilo uasno da otvori oi: bila je tako srena dok je etala i razgovarala s njim u
snu da nije elela da se probudi i vrati u stvarnost u kojoj je on mrtav.
,,A to se mene tie, dodao je Fridrih, ja se borim na dva fronta, ba kao nemaka
armija. Ne samo da moram da se rvem sa injenicom da je on mrtav, ve u ovom kratkom
vremenu koliko sam tu, moram i da pomaem majci. A to je nezgodno.
Kako misli nezgodno? upitao je Alfred.
Po mom miljenu, pomoi nekome znai da mora ui u njegov ivot. Ali kad god to
pokuam da uradim sa majkom, duh mi odluta, i iznenada pomislim na neto sasvim drugo.
Ba pre nego to u doi ovde, ona je plakala, i kad sam je zagrlio da je uteim, primetio sam
kako mislim o dananjem susretu s tobom. Na trenutak sam osetio krivicu. A onda sam
rekao sebi da sam i ja samo ljudsko bie, i da ljudi imaju tu uroenu sklonost da se tite
odvraanjem panje. Razmiljao sam zato ne mogu da ostanem usredsreen na oevu smrt.
Verujem da je razlog to to me ona suoava sa mojom vlastitom smru, a ta perspektiva je
sama po sebi krajnje zastraujua. Nemam drugo objanjenje. ta ti misli? Fridrih je
zautao i pogledao Alfreda pravo u oi.
Ja ne znam mnogo o tim stvarima, ali tvoj zakljuak deluje prihvatljivo. Ni ja sebi nikad
ne dozvoljavam da se duboko zamislim nad smru. Uvek sam mrzeo to je otac insistirao da
idem s njim na majin grob.
Fridrih je utao sve dok nije bio sasvim siguran da Alfred ne namerava da kae vie
nita, a onda je rekao, Dakle, Alfrede, ovo je bio vrlo dugaak odgovor na tvoje ljubazno
pitanje kako sam, ali, kao to vidi, ja volim da pratim sve te mahinacije mog uma i da
govorim o njima. Jesam li ti odgovorio podrobnije nego to si oekivao ili eleo?
Odgovor jeste bio dui nego to sam oekivao, ali je bio realan, produbljen i iskren.
Divim se tome kako izbegava povrnost - tvojoj spremnosti da saopti svoje misli iskreno,
i da ti zbog toga ne bude neprijatno.
,,I ti si Alfrede zaronio duboko u sebe na kraju naeg jueranjeg razgovora. Da li je bilo
nekih naknadnih posledica?
Priznajem da sam bio uzdrman: i dalje pokuavam da shvatim na razgovor.
Koji deo nije bio jasan?
Bosnaunited

65

zdls

Nije u pitanju jasnoa ideja, ve udno oseanje koje sam imao dok sam razgovarao s
tobom. Mislim, priali smo vrlo kratko - koliko, moda tri etvrt sata? A ipak, otkrio
sam toliko toga i toliko se uneo, vrlo udno... prisno. Kao da sam te intimno poznavao
itavog ivota. Da li je to oseanje neprijatno?
Nekako je pomeano. Bilo je dobro zato to je dotaklo moju izolovanost, moje oseanje
neukorenjenosti. Ali bilo je neprijatno jer je itav na razgovor bio krajnje neobian - kao
to rekoh, nikad nisam tako intimno razgovarao ni sa kim, niti sam ikada tako brzo stekao
poverenje u stranca.
Ali, s obzirom na Eugena, ja nisam stranac. Ili moemo da kaemo da sam poznati
stranac koji je imao pristup unutranjim prostorima tvog dejeg doma.
Od jue sam mnogo razmiljao o tebi. Neto se izdvojilo i zanima me da li bi mi
dozvolio jedno lino pitanje...
Naravno, naravno. Nema razloga da okleva - ja volim lina pitanja.
Kad sam te zamolio da mi objasni kako si stekao vetine istraivanja uma i umee da
o tome govori, pomenuo si medicinsku obuku. Ali, razmiljao sam o svim lekarima koje
sam upoznao, i niko od njih, ba ni jedan jedini, nije pokazao ni traga tvoje
zainteresovanosti. Sa njima je sve to samo posao - nekoliko letiminih pitanja, nikad
nikakva lina ispitivanja, onda hitro vrljanje na latinskom nekog misterioznog recepta,
praeno sa Sledei pacijent, molim. Kako to da se ti toliko razlikuje, Fridrih?
Nisam bio sasvim otvoren, Alfrede, odgovorio je Fridrih, gledajui ga, kao i obino,
pravo u oi. Tano je da sam lekar, ali neto sam ti preutao - zavrio sam i obuku iz
psihijatrije, i to iskustvo je uobliilo nain na koji mislim i govorim.
Taj podatak izgleda tako... tako bezopasno. emu uopte trud da se prikrije?
Danas ljude uglavnom hvata nervoza, povlae se, i najradije bi pobegli kad uju da sam
psihijatar. Imaju sulude ideje da psihijatri mogu da im itaju misli i da doznaju sve njihove
mrane tajne.
Alfred je klimao glavom. Pa, moda to i nisu sasvim sulude ideje. Jue je izgledalo kao
da stvarno jesi u stanju da ita moj um.
Ne, ne, ne. Ja tek uim da itam svoj vlastiti, i na osnovu tog iskustva mogu da ti
posluim kao vodi kako bi i ti itao svoj. To je najnoviji pravac u mojoj oblasti.
Moram da priznam da si ti prvi psihijatar koga sam sreo. Ne znam nita o tvojoj
oblasti.
Pa, psihijatri su vekovima pre svega bili dijagnostiari i staratelji hospitalizovanih
psihotinih, gotovo uvek neizleivih pacijenata, ali u poslednjoj deceniji sve se to promenilo.
Promena je zapoela u Beu sa Zigmundom Frojdom, on je izumeo leenje razgovorom koje
se zove psihoanaliza. To omoguava da pomognemo pacijentima da prevaziu psiholoke
probleme. Danas moemo da leimo oboljenja kakva su ekstremna anksioznost ili
neprekidno tugovanje, ili ono to zovemo histerija - oboljenje u kojem pacijent ima psihiki
uzrokovane fizike simptome poput paralize, ili ak slepila. Moji profesori u Cirihu, Karl
Jung i Eugen Blojler, su pioniri u toj oblasti. Zainteresovan sam za taj pristup i uskoro u u
Berlinu krenuti na vii kurs psihoanalize kod Karla Abrahama, izuzetno cenjenog
profesora.
Bosnaunited

66

zdls

uo sam neto o psihoanalizi. Sluao sam o tome kao o jo jednoj jevrejskoj ujdurmi.
Da li su svi tvoji profesori Jevreji?
Jung ili Blojler to svakako nisu.
Ali, Fridrih, zato se uputa u tu jevrejsku oblast?
To e biti jevrejska oblast dok se ne umeamo i mi Nemci. Ili, da kaemo ovako: to je
suvie dobro da bi bilo preputeno Jevrejima.
Ali zato se truje? Zato pristaje da bude uenik Jevreja?
To je nauna oblast. Evo, Alfrede, uzmimo primer jednog drugog naunika, nemakog
Jevrejina Alberta Ajntajna.
Cela Evropa bruji o njemu - njegov rad e zauvek promeniti lice fizike. Ne moe
govoriti o modernoj fizici kao o jevrejskog fizici. Nauka je nauka. U medicinskoj koli jedan
od mojih nastavnika anatomije bio je vajcarski Jevrejin - on mi nije predavao jevrejsku
anatomiju. I da je veliki Vilijam Harvi bio Jevrejin, ti bi i dalje verovao da krv cirkulie, zar
nije tako? I da je Kepler bio Jevrejin, ti bi i dalje smatrao da se Zemlja okree oko Sunca?
Nauka je nauka, bez obzira na naunika.
Drugaije je sa Jevrejima, prekinuo ga je Alfred. Oni kvare, prisvajaju, isisavaju svaku
oblast dok je potpuno ne isue. Uzmi politiku. Video sam svojim oima jevrejske boljevike
kako iz temelja unitavaju celokupan ruski sistem. Video sam lice anarhije na ulicama
Moskve. Uzmi banke. Jasna ti je uloga Rotildovih u ovom ratu: oni su vukli konce i itava
Evropa je igrala po njihovom. Pogledaj pozorite. Kad jednom neto preuzmu, samo svojima
dozvoljavaju da rade.
Alfrede, svi mi volimo da mrzimo Jevreje, ali ti to radi tako... sa toliko ara. To se vrlo
esto javljalo u naim kratkim razgovorima. Da vidimo... Bio je taj pokuaj da se regrutuje,
kod onog narednika Jevrejina, pa Huserl, Frojd, boljevici. ta kae na to da filozofski
ispitamo taj ar? Kako to misli?
Jedna od stvari koje volim u psihijatriji je to to, za razliku od bilo kojeg drugog polja
medicine, esto zadire u filozofiju. Slino filozofima, i mi psihijatri se oslanjamo na logiko
istraivanje. Ne pomaemo pacijentima samo da prepoznaju i izraze oseanja, nego pitamo i
zato? Odakle ona potiu? Zato se u umu pojavljuju odreeni kompleksi? Nekad mislim da
naa oblast istinski poinje sa Spinozom, koji je verovao da sve, ak i oseanja i misli, ima
uzrok koji moe da se otkrije valjanim istraivanjem.
Zapazivi zbunjenost na Alfredovom licu, Fridrih je nastavio. Kao da si zaprepaen.
Dozvoli da razjasnim. Osvrnimo se na na kratak izlet u ono to te progoni - oseanje da ne
pripada nigde. Jue smo, za samo nekoliko minuta neformalnog askanja, otkrili razliite
izvore tog oseanja neukorenjenosti. Priseti se - pomenuli smo odsustvo majke, i bolesnog i
distanciranog oca. Onda si govorio o tome kako si izabrao pogrenu akademsku oblast, pa je
tu bio i nedostatak samopotovanja, koji vodi tome da se ne osea kod kue ni u sopstvenoj
koi - je li tako? Prati li me?
Alfred je potvrdno klimnuo glavom.
Zamisli koliko bi nam iskopavanje bilo plodnije da smo imali na raspolaganju vie,
mnogo vie sati, nekoliko nedelja za detaljno ispitivanje svih tih izvora. Shvata?
Da, razumem.
Bosnaunited

67

zdls

Upravo se time bavi moj a oblast. Maloas sam ti nagovestio da ak i tvoja snana
netrpeljivost prema Jevrejima mora imati psiholoke ili filozofske korene.
Blago se zavalivi, Alfred je rekao, ,,U tome se ti i ja razlikujemo. Ja bih pre rekao da sam
imao sree da budem dovoljno prosvetljen i da razumem opasnosti koje Jevreji donose
naoj rasi i tetu koju su u prolosti naneli velikim civilizacijama.
Shvati Alfrede da sa mnom ne treba da se spori oko svojih zakljuaka. Obojica imamo
ta oseanja prema Jevrejima. Poenta je u tome to su ona kod tebe izuzetno snana i krajnje
strastvena. A ljubav prema filozofiji, koja nam je zajednika, nalae nam da ispitamo logiku
osnovu svih misli i uverenja. Zar nije tako?
Tu se ne slaem s tobom, Fridrih. Ne mogu da te pratim. Izgleda gotovo opsceno
filozofski istraivati tako oigledne zakljuke. Kao kada bi analizirao zato misli da je nebo
plavo ili zato voli pivo ili eer.
,,Oh, da, Alfrede, verovatno si u pravu. Prisetio se Blojlera koji ga je u vie navrata
prekorevao: Mladiu, psihoanaliza nije malj: ne treba da udaramo naokolo sve dok
iscrpljeni ego ne podigne dronjavu belu zastavu i ne preda se. Budite strpljivi, strpljivi.
Treba stei poverenje pacijenta. Analizirati i razumeti otpor - pre ili kasnije otpor e nestati
i otvorie se put ka istini. Fridrih je bio svestan da treba da promeni temu. Ali nije uspevao
da umiri svog nestrpljivog unutranjeg demona - taj je morao da zna.
Ukazau ti samo na jo jednu stvar, Alfrede. Uzmimo primer tvog brata, Eugena.
Sloie se da je on izuzetno inteligentan, odgojen u istoj kulturi kao ti, sa istim nasleem, u
istom okruenju, meu istim roacima - a on se ipak ne unosi u problem Jevreja sa tolikom
strau. On nije zaraen germanstvom i radije misli da mu je Belgija pravi dom. Fascinantna
zagonetka. Braa sa istim zaleem, a ipak sa tako razliitim stanovitima.
Mi smo imali slino, ali ne identino zalee. Kao prvo, Eugen nije imao taj peh da u
Realule ue u sukob sa direktorom koji voli Jevreje.
ta? Direktor Peterson? Nemogue. Dobro ga znam iz vremena kad sam pohaao tu
kolu.
Ne, ne Peterson. On je bio na odsustvu kad sam ja bio maturant, a njegovo mesto je
preuzeo her Eptajn.
Samo trenutak, Alfrede - sad mi se vraa kako mi Eugen pria o tebi i her Eptajnu, i o
nekoj ozbiljnoj nevolji u koju si upao neposredno pred maturu. ta se u stvari desilo?
Alfred je ispriao Fridrihu celu priu - o svom antisemitskom govoru, o Eptajnovom
besu, o tome kako je bio obuzet emberlenom, kako su ga primorali da ita Geteove
komentare o Spinozi, i o svom obeanju da e proitati Spinozu.
Kakva pria, Alfrede. Voleo bih da vidim ta poglavlja u Geteovoj autobiografiji. Obeaj
da e mi ih pokazati jednog dana. I reci mi: jesi li ispunio obeanje i proitao Spinozu?
Pokuavao sam u vie navrata, ali nisam uspeo. Potpuno nepojmljiv neuspeh. One
neshvatljive definicije i aksiomi na poetku bile su mi nepremostive prepreke.
Ah, poeo si od Etike. Velika greka. Teko je to itati bez dobrog vodia. Trebalo je da
pone od njegove jednostavnije knjige, Teoloko-politikog traktata. Spinoza je paragon
logike. Ja ga svrstavam u sam vrh svog panteona, uz Sokrata, Aristotela i Kanta. Moramo
ponovo da se naemo u Otadbini, i ako eli, pomoi u ti u itanju Etike.
Bosnaunited

68

zdls

Moe samo da pretpostavi kakvo je optereenje za mene itanje dela tog Jevrejina.
Pa ipak, veliki Gete ga je cenio, a i dao sam re direktoru da u ga proitati. Znai, moe da
mi pomogne da razumem Spinozu? Ljubazna ponuda. ak primamljiva. Potrudiu se da
nam se putevi ukrste u Nemakoj, i radujem se to u o Spinozi uiti od tebe.
Alfrede, moram da se vratim svojoj majci, i kao to zna, sutra odlazim u vajcarsku.
Ali hteo bih da ti kaem jo neto pre nego to se rastanemo. Pomalo sam u nedoumici. S
jedne strane, drag si mi i elim ti svako dobro, a sa druge, optereuje me informacija koja bi
mogla da te povredi, ali, kad bolje razmislim, moda i da te na kraju dovede do nekih istina o
samom sebi.
Kako ja, kao filozof, da odbijem da tragam za istinom? Od tebe nisam ni oekivao
drugaiji odgovor, Alfrede. Moram ti rei da je tvoj brat tokom godina, pa ak i prolog
meseca, proveo sa mnom mnoge sate u razgovoru o injenici da je baka vae majke - vaa
prabaka - bila Jevrejka. Rekao mi je da ju je jednom posetio u Rusiji i da je ona, iako je jo u
detinjstvu prela u hrianstvo, priznavala svoje jevrejsko poreklo.
Alfred je utei zurio u daljinu. Alfrede?
Ja to poriem. To je skaredna glasina koja dugo krui naokolo, i vrea me to i ti
uestvuje u njenom irenju. Ja to poriem. Moj otac je to poricao. Moje tetke, sestre moje
majke poriu. Moj brat je smetena budala! Alfredovo lice preplavila je ljutnja. Izbegavajui
Fridrihov pogled, dodao je,
ne mogu da shvatim zato Eugen prihvata tu la, zato to govori drugima, i zato ti to
meni govori.
Molim te, Alfrede, Fridrih je utiao glas gotovo do apata. Prvo, uveravam te da je ja
ne irim. Ti si jedina osoba kojoj sam to pomenuo i tako e i ostati. Ima moju re, moju
germansku re. A to se tie toga zato sam ti kazao - hajde i to da objasnimo. Priznao sam ti
da sam imao dilemu: inilo mi se bolnim da ti to saoptim, a opet, da ti ne kaem, izgledalo
je jo gore. Kako mogu da se smatram tvojim prijateljem, a da ti ne kaem? To sam uo od
tvog brata i inilo mi se da je vano za na razgovor. Dobri prijatelji, naroito ako su filozofi,
mogu i treba da govore o svemu. Jesam li te mnogo ozlojedio?
Zapanjen sam onim to si rekao. Fridrih je pomislio na svog supervizora Blojlera i
njegova esta upozorenja: Ne morate da kaete sve to mislite, doktore Pfitser. Terapija ne
slui tome da se vi oseate bolje i da se rasteretite uznemirujuih misli. Nauite da ih
zadrite za sebe. Nauite da upravljate nepokornim mislima. Klju je u izboru pravog
trenutka. Okrenuo se ka Alfredu. Onda sam verovatno pogreio i trebalo je to da zadrim
za sebe. Moram da nauim da postoje neke stvari koje treba da ostanu neizgovorene.
Oprosti mi, Alfrede. Rekao sam ti, nezavisno od prijateljstva i mojih uverenja, da tvoja
neobuzdana strast na kraju moe da bude autodestruktivna. Pogledaj samo koliko si bio
blizu izbacivanja iz Realule. Dalje obrazovanje, studije, svetla budunost pred tobom, sve je
to moglo da bude rtvovano. Hteo sam da pomognem da se takvi dogaaji nikad vie ne
ponove.
Alfred nije izgledao nimalo ubeen. Treba da razmislim o tome. I znam da sada mora
da ide.
Fridrih je iz depa koulje izvadio presavijen list papira i pruio ga Alfredu, Ako iz bilo
kog razloga poeli da me ponovo vidi - da nastavimo neki deo razgovora, ili da ti
pomaem u itanju Spinoze, ili bilo ta - ovde su moja sadanja adresa u Cirihu i podaci o
Bosnaunited

69

zdls

tome kako moe da me nade u Berlinu, gde u biti za tri meseca. Alfrede, nadam se da
emo se ponovo sresti. Auf wiedersehen.
Alfred je ostao da sedi natmuren jo petnaestak minuta. Ispraznio je kriglu i ustao.
Onda je otvorio cedulju koju mu je Fridrih ostavio, zagledao se nakratko u adresu, pocepao
papir na etiri dela, bacio ga na pod, i uputio se ka vratima pivnice. Na izlazu je zastao, jo
jednom promislio, vratio se i pokupio komadie papira.

Bosnaunited

70

zdls

Poglavlje 13
AMSTERDAM 1656
Narednog jutra oko deset sati, dok su braa Spinoza uveliko poslovala po svojoj radnji,
Bento istio a Gabrijel otvarao novopristigle sanduke sa suvim smokvama, na vratima su se
pojavili Franko i Jakob. Neko vreme su samo stajali, dok Franko nije rekao, Ako vaa
ponuda jo vai, voleli bismo da nastavimo razgovor. Tu smo kad god vama odgovara.
Radujem se nastavku, kazao je Bento, i okrenuvi se Jakobu, upitao, I ti to eli,
Jakobe?
Ja elim ono to je najbolje za Franka.
Bento se malo zamislio i, uzvrativi, Saekajte me trenutak, molim vas, otiao u zadnji
deo radnje, proaptao neto sa bratom a onda saoptio, Evo, sad sam vam na usluzi. Hoete
li da odemo mojoj kui i nastavimo prouavanje svetih spisa?
Ona ista teka Bibilija bila je ve na stolu a stolice rasporeene, kao da je Bento
oekivao goste. Odakle da ponemo? Proli put smo dotakli mnoga pitanja.
Priali ste nam o tome kako Mojsije nije napisao Toru, rekao je Jakob, blaim i znatno
pomirljivijim tonom nego prethodnog dana.
Godinama sam to prouavao i uveren sam da paljivo itanje Mojsijevih knjiga,
osloboeno predrasuda, prua mnotvo unutranjih dokaza da on nije mogao da je napie.
Unutranji dokazi? Objasnite mi to, upitao je Franko.
Postoje neusaglaenosti u prii o Mojsiju; pojedini delovi Tore su meusobno
protivreni, i mnogi odlomci prosto nisu logini. Naveu vam primere, poev od jednog
oiglednog, koji su i drugi pre mene zapazili.
Tora ne samo da opisuje Mojsijevu smrt i sahranu, i tridesetodnevno tugovanje
Hebreja, ve takoe poredi Mojsija sa prorocima koji su se pojavili posle njega, i tvrdi kako
ih je sve nadmaio. Jasno je da ovek ne moe pisati o tome ta se s njim deava posle smrti,
niti moe da se poredi sa prorocima koji nisu ni roeni. Dakle, oito je da on nije mogao da
napie taj deo Tore. Zar ne?
Franko je potvrdio. Jakob je slegnuo ramenima.
Ili, pogledajte ovde. Bento je otvorio Bibliju na stranici obeleenoj koncem pokazujui
na odeljak 22 u Postanju. Tu se brdo Morija naziva brdo Gospodnje. A istoriari nas
obavetavaju da mu je to ime dato posle izgradnje Hrama, mnogo vekova posle Mojsijeve
smrti. Obrati panju na ovaj odlomak, Jakobe: Mojsije jasno govori da e Bog u nekom
buduem vremenu izabrati mesto kojem e biti nadenuto to ime. Dakle prvo kae jedno, a
onda sasvim suprotno. Uvia li unutranju kontradikciju, Franko?
I Franko i Jakob su potvrdili.
Da preemo na drugi primer? upitao je Bento, jo uvek zazirui zbog Jakobovih
jueranjih izliva besa. Obino mu je bilo neprijatno da se sukobljava, ali je sada bio ushien
to konano ima s kim da podeli svoje misli. Kontrolisao se; znao je kako treba - injenice
Bosnaunited

71

zdls

predoavati s merom i izloiti neporecive dokaze. Hebrejima je u vreme Mojsija svakako

bilo poznato koje su zemlje pripadale plemenu Jude, ali ih nipoto nisu mogli znati pod
imenom Argovski kraj ili Zemlja divovska, kako pie u Bibliji. Drugim reima, Tora koristi
imena koja su nastala tek vekovima posle Mojsija.
Videvi da obojica potvruju, Bento je nastavio. Slino je u Postanju. Evo, pogledajmo
ovaj deo. Okrenuo je drugu stranicu obeleenu crvenim koncem i itao Jakobu odlomak na
hebrejskom: ,,A u to vreme ivljahu Hananeji...u onoj zemlji 21 Jasno je da Mojsije nije mogao
to da napie jer su Hananci proterani posle Mojsijeve smrti. To je morao napisati neko drugi,
ko se osvrtao na to vreme, neko ko je znao da je pleme hanansko bilo proterano.
Poto su se ova dvojica i s tim sloila, Bento je produio, Ovde je jo jedan oigledan
problem. Mojsije je navodno tvorac teksta, a tu, ne samo da se o njemu govori u treem licu
ve se i iznosi mnotvo detalja koji se odnose na njega; na primer, Mojsije govorae s
Bogom; Mojsije je bio najsmerniji ovek; i ovaj deo koji sam jue pomenuo Bog govorae
licem k licu s Mojsijem.
Na sve to sam mislio kad sam govorio o unutranjim protivrenostima. Tora toliko vrvi
od njih da je jasno kao dan da Knjige Mojsijeve nije mogao da napie Mojsije, i da je
iracionalno i dalje tvrditi da su one njegovo delo. Pratite li moju argumentaciju?
Franko i Jakob su jo jednom potvrdili. Isto vai i za Knjigu o sudijama. Niko ne bi
poverovao da je svaku knjigu koja nosi njegovo ime napisao ba taj sudija. Nain na koji su
neke od njih meusobno povezane ukazuje da su sve delo istog autora.
Ako je tako, ko ih je onda napisao i kada? upitao je Jakob. ,,U datiranju pomau navodi
poput ovog - Bento je potom okrenuo jednu stranicu Knjige o carevima i proitao - ,,U to
vreme tamo ne bee cara. Shvata, Jakobe, ta hoe da kae? Znai da je ovaj deo morao biti
napisan nakon to je Carstvo uspostavljeno. Sve to mogu da pretpostavim jeste da je glavni
pisac-sastavlja Knjige o carevima bio Ibn Ezra.
Ko je on? upitao je Jakob.
Sveteniki pisar koji je iveo u petom veku pre Hrista. On je poveo pet hiljada
hebrejskih izgnanika iz Vavilona nazad u rodni Jerusalim.
,,A kada je onda itava Biblija sastavljena? zapitao je Franko.
Mislim da moemo biti sigurni da pre Makabejaca - to znai, oko 200. godine pre
Hrista - nije postojala zvanina zbirka svetih spisa po imenu Biblij a. Sva je prilika da su je u
vreme obnove Hrama fariseji sastavili od mnotva dokumenata. Zato, molim vas, imajte na
umu da ono to je u njoj sveto, i ono to nije sveto, uglavnom predstavlja zbirku misli rabina
i pisara koji su sasvim obini ljudi, pri emu su neki od njih bili dubokoumni, blaeni, a
drugi se moda borili za sopstveni poloaj i napredovanje u kongregaciji, muili muke sa
glau, mislili o veeri, i brinuli o svojim enama i deci. Bibliju je sastavila ljudska ruka. Nema
drugog valjanog objanjenja za toliko neusaglaenosti. Za svaku razumnu osobu
nezamislivo je da je boanski sveznajui tvorac pisao s namerom da samom sebi tek tako
protivrei.
Jakob je, zbunjen, pokuao da se usprotivi. Ne mora da znai. Zar nije bilo uenih
kabalista koji su ukazivali da Tora sadri namerne greke u kojima su skrivene mnoge tajne,
21

Prva knjiga Mojsijeva, Postanje 13:7

Bosnaunited

72

zdls

i da je Bog svaku re, u stvari, svako slovo Bibilije zatitio tako da niko ne moe da ih
izokrene?
Bento je zavrteo glavom. Prouavao sam kabaliste i znam da su eleli da se nametnu
kao jedini koji poznaju Boje tajne. Ali nisam naao u njihovim spisima ni daka svete tajne,
ve samo detinjasta preterivanja. Ja elim da ispitujemo rei same Tore, a ne tumaenja
nekih triarija.
Posle kratkog utanja, upitao je, Je li vam sada jasno ta mislim o nastanku svetih
spisa?
To jeste, odgovorio je Jakob. Moda bi trebalo da preemo na druge teme. Na primer,
da odgovorite na Frankovo pitanje o udima. Pitao je kako to da je Biblija krcata udima a
da od tada vie nijedno nije vieno. ta mislite o tome?
uda postoje samo zahvaljujui ljudskom neznanju. U drevna vremena, svaki dogaaj
koji nije mogao da se objasni prirodnim uzrocima smatran je udom, i to je bilo vee
neznanje masa o delovanju Prirode, vie je bilo i uda.
Ali postoje velika uda koja je mnotvo naroda videlo: Crveno more kako se deli pred
Mojsijem, sunce kako neprekidno sija za Isusa Navina.
Narod vide - to je samo fraza, jedan od naina da se tvrdi da su neki neverovatni
dogaaji istiniti. Kad su u pitanju uda, to je vee mnotvo koje tvrdi da ga je videlo, to je,
po mom miljenju, dogaaj manje verodostojan.
Kako onda objanjavate sve ono neobino to se zbilo ba u pravom trenutku, kad je
jevrejski narod bio u opasnosti?
Poeu time to u vas podsetiti na milione isto tako pravih trenutaka u kojima se uda
nisu desila, kad su najpoboniji i najpravedniji pojedinci bili krajnje ugroeni i vapili za
pomoi, a kao odgovor dobili samo utanje. Franko, ti si govorio o tome kad smo se prvi put
sreli, i kad si se pitao zato se udo nije dogodilo dok je tvoj otac goreo na lomai. Je li tako?
Da, tiho se sloio Franko, bacivi pogled na Jakoba. To sam rekao i ponoviu - gde su
bila uda kad su portugalski Jevreji bili u opasnosti? Zato je Bog utao?
Takva pitanja treba postavljati, hrabrio ga je Bento. Rei u vam jo neto o udima.
Moramo imati na umu da u priama o njima uvek postoje pratee prirodne okolnosti koje se
ne pominju. Na primer, Izlazak nam kae, I prui Mojsije ruku svoju na more i doe opet
more na silu svoju...22 a kasnije o Mojsiju, itamo jo: Ti dunu vjetrom svojim i more ih
pokri. 23 Drugim reima, u nekim opisima se izostavljaju prirodni uzro ci, vetrovi. Prema
tome, jasno je da spisi priaju o udima na nain koji ima najveu mo da pokrene ljude,
posebno neobrazovane, na pobonost.
,,I sunce je nastavilo da sija za veliku pobedu Isusa Navina. Je li i to izmiljotina? upitao
je Jakob, nastojei da ostane miran.
To udo je najklimavije. Prvo, Jakobe, seti se, da su svi drevni narodi verovali da se
Sunce kree a da Zemlja miruje. Sada znamo da je Zemlja ta koja se okree oko Sunca. Sama
po sebi ta greka je dokaz o umeanosti ljudskih ruku u stvaranje Biblije. tavie, odreenu
vrstu uda su oblikovali politiki motivi. Zar nisu neprijatelji Isusa Navina oboavali boga
22
23

Druga knjiga Mojsijeva, Izlazak 14:27

Isto, 15:10

Bosnaunited

73

zdls

sunca? Dakle, ovo udo na sva zvona poruuje da je hebrejski Bog bio moniji od tog,
paganskog Boga.
Izvrsno objanjenje, rekao je Franko.
Ne veruj u sve to uje od njega, Franko, dobacio je Jakob i upitao Dakle, Bento, je li
to celo objanjenje onog uda u Knjizi Isusa Navina?
Ne, samo deo. Ostatak se nalazi u izrazima karakteristinim za to doba. Mnoga
takozvana uda predstavljaju samo nain izraavanja. Ljudi su prosto tako govorili i pisali u
ono doba. Kad je rekao da je sunce nastavljalo da sija, pisac Knjige Isusa Navina je verovatno
samo hteo da kae da se dan bitke oduio. Kad Bibilija navodi da je Bog otvrdnuo faraonovo
srce, to samo znai da je faraon bio tvrdoglav. Kad kae da je Bog udario u stenu zbog
Hebreja i voda pokuljala iz nje, to samo znai da su Hebreji nali izvor i utolili e. U svetim
spisima se gotovo sve nesvakidanje pripisuje Boijem delu. ak se i drvee neuobiajene
veliine naziva drveem Gospodnjim.
,,A ta je onda upitao je Jakob, sa udom opstanka Jevreja, onda kad drugi narodi nisu
preiveli?
Ne vidim nikakvo udo u tome, nita to se ne bi moglo objasniti prirodnim uzrocima.
Jevreji su opstali nakon Rasejanja, jer su uvek odbijali da se meaju sa drugim kulturama.
Ostajali su izdvojeni zahvaljujui svojim sloenim obredima, pravilima ishrane, i
obrezivanju kao obeleju, ega su se pomno drali. Na taj nain jesu preiveli, ali po koju
cenu: tvrdoglavo se drei svoje posebnosti, navukli su na sebe univerzalnu mrnju.
Bento je zastao i, opazivi zabezeknuta lica Franka i Jakoba, primetio, Verovatno vam
nije jednostavno da progutate i svarite toliko tekih misli koje sam vam servirao danas?
Ne brinite se za mene, Bento Spinoza, odgovorio je Jakob. Siguran sam da znate da
sluati ne znai i progutati.
Moda greim, Jakobe, ali uveren sam da si najmanje tri puta klimnuo glavom na moje
rei. Jesam li u pravu?
Najvei deo onoga to sam uo je drskost. Smatrate li vi da znate vie nego nebrojene
generacije rabina, vie nego Rai, Gersonid, vie nego Majmonid.
Ali ti si ipak klimao glavom.
Onda kad ste pruili dokaz, kad ste pokazali dva navoda u Postanju koja protivree
jedan drugom, to ne mogu da poriem. Ali, siguran sam da i za to ipak postoje objanjenja
koja prevazilaze vae znanje. Siguran sam da greite vi, a ne Tora.
Zar sad ti ne protivrei samom sebi? S jedne strane potuje dokaz a u isto vreme
ostaje siguran u neto za ta ne postoji dokaz. Bento se okrenuo ka Franku. ,,A ti? Bio si
neobino utljiv. Problemi s varenjem?
Ne, nije mi teko da svarim sve to, Baruh - da li vam smeta ako vas zovem vaim
hebrejskim, a ne portugalskim imenom? Vie mi se svia tako. Ne znam zato. Verovatno
zato to ste drugaiji od svih Portugalaca koje sam sreo. Nemam tekoa s varenjem - kod
mene ste izazvali neto sasvim suprotno. ta bi to bilo? Smirenje, rekao bih. Smirenje
stomaka. Smirenje due, takoe.
Seam se koliko si bio uplaen kad smo prvi put razgovarali. Usudio si se da pria o
svom doivljaju rituala i u sinagogi i u katedrali. Govorio si o njima kao o ludilu. Sea li se?
Bosnaunited

74

zdls

Kako bih zaboravio? Ali saznanje da nisam sam, saznanje da drugi - posebno vi - slino
misle... To je dar koji mi spaava zdrav razum.
Franko, tvoj odgovor me ohrabruje da nastavim i nauim te jo toga o ritualima. Doao
sam do zakljuka da obredi nae zajednice nemaju nita sa boanskim zakonima, da nemaju
veze sa blaenstvom, vrlinom ili ljubavlju, i da se samo tiu graanskog mira i neprekidnog
obnavljanja autoriteta rabina...
Opet ste otili predaleko, prekinuo ga je Jakob povienim glasom. Zar vaa drskost
nema granice? I deca u koli znaju da sveti spisi ue da je potovanje obreda Boji zakon.
U tome se ne slaemo. Ponoviu, Jakobe, ja ne traim da mi veruje. Samo apelujem na
tvoj razum i jednostavno traim da sopstvenim oima pogleda u rei Svete knjige. Na
mnogo mesta Tora nam kae da sledimo svoje srce i ne pridajemo obredu preveliki znaaj.
Obratimo panju na Isaiju, koji najotvorenije propoveda da Boji zakon ukazuje na pravi
nain ivota, a ne na onaj proveden u upranjavanju ceremonija. Isaia jasno kae da se
uzdravamo od rtvovanja i praznovanja i saima itav Boji zakon ovim jednostavnim
reima - Bento je otvorio Bibliju na obeleenom mestu u Knjizi proroka Isaije i proitao Prestanite zlo initi (...) uite se dobro initi; traite pravdu, ispravljajte potlaenoga. 24
Vi, dakle, kaete da rabinski zakon nije zakon Tore?, upitao je Franko.
Kaem da Tora sadri dve vrste zakona: postoji moralni zakon, i zakoni smiljeni da
ouvaju Izrael kao teokratiju odvojenu od suseda. Naalost, fariseji, u svom neznanju, nisu
razumeli razliku, pa su mislili da je potovanje dravnih zakona vrhunac moralnosti, iako su
takvi zakoni bili namenjeni samo blagostanju zajednice. Nije im bio cilj da poue Jevreje, ve
da ih dre pod kontrolom. Te dve vrste zakona se fundamentalno razlikuju po svojoj svrsi:
potovanje ceremonijalnog zakona vodi samo graanskom miru, dok potovanje boanskih
ili moralnih zakona vodi blaenstvu.
Da li ja dobro ujem, umeao se Jakob? Vi savetujete Franku da se ne pridrava
obrednog zakona? Da ne ide u sinagogu, da se ne moli, da se ne pridrava jevrejskih pravila
ishrane?
Pogreno si me razumeo, odgovorio je Bento, posegnuvi za upravo steenim
znanjem o Epikurovim gleditima. Ja ne negiram znaaj graanskog mira, ali ga razlikujem
od istinskog blaenstva. Bento se obratio Franku. Ako voli svoju zajednicu, eli da bude
njen deo, da ovde osnuje porodicu, da ivi meu svojima, onda mora da uestvuje na
odgovarajui nain u aktivnostima zajednice, ukljuujui i verske obrede.
Zatim je, obraajui se ponovo Jakobu, upitao, Mogu li biti jasniji?
ujem da kaete kako treba da sledimo obredni zakon samo zarad drugih, i da on u
stvari ne znai mnogo, jer je vaan jedino onaj boanski zakon koji jo niste objasnili,
odgovorio je Jakob.
Kad kaem boanski zakon, mislim na najvie dobro, istinsko znanje o Bogu i ljubav.
To je nejasan odgovor. ta je istinsko znanje? Istinsko znanje podrazumeva
savrenstvo naeg intelekta koje omoguava da potpunije spoznamo Boga. Jevrejske
zajednice kanjavaju nepotovanje obrednog zakona: javnim prekorom koji upuuje
kongregacija i rabin ili, u ekstremnim sluajevima, progonstvom ili heremom. Ima li kazne
za nepotovanje boanskog zakona? Da, ali to nije neka posebna kazna; to je odsustvo
24

Knjiga proroka Isaije 1:16-17

Bosnaunited

75

zdls

dobra. Drage su mi rei Solomona, koji kae, Kad doe mudrost u srce tvoje, i znanje omili
dui tvojoj, pomnjivost e paziti na te, razum e te uvati, izbavljajui te od zla puta... 25
Jakob je odmahnuo glavom. Ove zvune fraze ne prikrivaju injenicu da dovodite u
pitanje osnovni jevrejski zakon. Sam Majmonid ui da one koji slede zapovesti Tore Bog
nagrauje blagoslovom i sreom na onom svetu. Svojim uima sam uo Rabi Morteru kako
nedvosmisleno izjavljuje da e svakome ko osporava boansko u Tori biti uskraen veni
ivot s Bogom.
A ja kaem da su rei - onaj svet i veni ivot s Bogom - ljudske rei, a ne boanske.
tavie, njih ne moete nai u Tori; to su fraze rabina koji su pisali komentare na
komentare.
ujem li ja to, uporno e Jakob, kako poriete postojanje onog sveta?
Onaj svet, veni ivot, blaeni ivot posle smrti - sve te fraze su, ponoviu, izmislili
rabini.
Vi osporavate, navaljivao je Jakob, da pravednost vodi u trajnu radost i jedinstvo s
Bogom, a da e zlo biti prezreno i osueno na venu kaznu?
Protivno je razumu misliti da emo, ovakvi kakvi smo danas, trajati i posle smrti. Telo i
um su dva aspekta iste osobe. Um ne moe nastaviti da postoji posle smrti tela.
Ali, Jakob je gotovo vikao, sada vidno uznemiren, mi znamo da e telo vaskrsnuti. Svi
nai rabini nas tome ue. Majmonid je to izriito tvrdio. To j e jedan od trinaest postulata
jevrejstva. To je osnov nae vere.
Jakobe, mora da sam ja lo vodi. Mislio sam da sam do kraja objasnio da su takve
stvari nemogue, a ti opet tumara po zemlji uda. Jo jednom te podseam da su sve to
ljudska shvatanja; da nemaju nikakve veze sa zakonima Prirode, i da nita ne moe da se
dogodi protivno nepromenljivim zakonima Prirode. Priroda, koja je beskrajna i vena, i koja
obuhvata celokupnu supstanciju univerzuma, dela prema ureenim zakonima, a oni se ne
mogu podrediti niem natprirodnom. Istrulelo telo, vraeno prahu, ne moe se opet
sastaviti. Postanje nam to govori najjasnije: Sa znojem lica svojega jee hljeb, dokle se ne
vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti. 26
Znai li to da ja nikada neu ponovo sresti svog oca muenika?, upitao je Franko.
Poput tebe, i ja udim za tim da ponovo vidim svog blaenog oca. Ali zakoni Prirode su
takvi kakvi su. Oseam istu udnju, Franko, a kad sam bio dete, i ja sam verovao da postoji
kraj vremena, i da emo jednom, posle smrti, svi ponovo biti zajedno - otac, ja i majka, mada
sam bio tako mlad kad je ona umrla da je se jedva seam. I naravno, da e oni biti zajedno sa
svojim roditeljima i ovi sa svojim, i tako u beskraj.
Ali sada sam, Bento je nastavio blagim glasom uitelja, napustio te detinjaste nade i
zamenio ih sigurnom spoznajom da oca nosim u sebi - njegovo lice, njegovu ljubav, mudrost
- i da sam na taj nain ve sjedinjen s njim. Blaeno sjedinjenje mora se dogoditi u ovom
ivotu, jer je ovaj ivot sve to imamo. Nema nikakvog venog blaenstva na onom svetu, jer
nema ni takvog sveta. Na zadatak je, a verujem da nas Tora ba tome ui, da postignemo
blaenstvo u ovom ivotu sada, ivei u ljubavi i uei kako da spoznamo Boga. Istinsku
pobonost ine pravda, milosre i ljubav prema blinjem.
25
26

Prie Solomunove 2:10-12

Postanje 3:19

Bosnaunited

76

zdls

Jakob je ustao odgurnuvi stolicu u stranu. Dosta! uo sam dovoljno jeresi za jedan
dan. Dovoljno za ceo ivot. Odlazimo. Hajde, Franko.
Kada je Jakob zgrabio Franka za ruku, Bento je rekao, Ne, ne jo Jakobe. Ostalo je jo
jedno vano pitanje koje si, zaudo, propustio da postavi.
Jakob je pustio Franka i ljutito pogledao u Benta. Koje pitanje?
Rekao sam da je Priroda vena, beskonana i da obuhvata celokupnu supstanciju?
Da, i, rekao je Jakob besno i ispitivaki, koje pitanje.
Pa zar nisam upravo kazao da je Bog vean, beskrajan i da obuhvata svu supstanciju?
Jakob je klimnuo glavom, potpuno pometen.
Kae da si sluao, da si uo dovoljno, a ipak mi nisi postavio najosnovnije pitanje.
Koje je to pitanje?
Ako Bog i Priroda imaju identina svojstva, kakva je onda razlika izmeu Boga i
Prirode?
Dobro, uzvratio je Jakob. Evo pitam: kakva je razlika izmeu Boga i Prirode?
A ja ti dajem odgovor koji ve zna: nema razlike. Bog je Priroda. Priroda je Bog.
Jakob i Franko zurili su u Benta, i Jakob je ne progovorivi vie ni re, epao Franka i
izvukao ga na ulicu.
Kad su izali, obgrlio ga je i vrsto stegnuo. Odlino, odlino, Franko, dobili smo od
njega ba ono to nam je trebalo. A smatrao si ga mudrim? Kakva je to budala!
Franko se otrgao iz Jakobovog zagrljaja. Stvari nisu uvek onakve kakvim se ine.
Moda si ti budala ako misli da je on budala.

Bosnaunited

77

zdls

Poglavlje 14
MINHEN 1918-1919
Karakter je sudbina. Novi talas psihoanalitike misli koji je Fridrih prihvatio bio je u
saglasnosti sa Spinozinim shvatanjem da je budunost odreena onim to se dogodilo u
prolosti, naom fizikom i psiholokom konstitucijom - strastima, strahovima, ciljevima;
naim temperamentom, ljubavlju prema sebi, stavovima prema drugima.
Ali pogledajmo Alfreda Rozenberga, pretencioznog, izolovanog, hladnog, antipatinog
neuspelog filozofa, kojem je nedostajala radoznalost ak i za sebe samog, i koji je, uprkos
izmanipulisanoj svesti o sebi, samozadovoljno hodao naokolo sa oseanjem superiornosti.
Da li je Fridrih, ili bilo koji prouavalac ljudske prirode mogao da predvidi meteorski uspon
Alfreda Rozenberga? Ne, karakter, sam po sebi, nije dovoljan za proroanstvo. Postoji jo
jedan kljuni i nepredvidivi sastojak. Kako da ga nazovemo? Srea? Prilika? Srena prilika
da se nae na pravom mestu u pravo vreme?
Pravo vreme? Novembar 1918. Rat se zavravao i Nemaka je, tugujui i posrui zbog
poraza, bila u haosu i iekivala spasitelja. A pravo mesto? Minhen. Alfred Rozenberg e
uskoro biti na putu ka tom odabranom mestu u ijim se sporednim ulicama i popularnim
pivnicama ve kuvala teka drama, i samo ekala pojava njenih izuzetno zloudnih glumaca.
Alfred je ostao jo nekoliko nedelja u Revalu, pokuavajui da se izdrava predavanjem
umetnosti u kolama na nemakom jeziku. Jednom prilikom je na sopstveno iznenaenje
osvojio malu nagradu za svoja dva crtea - prvi i jedini novac koji e mu crtako umee
ikada doneti. Te veeri, u slavljenikom raspoloenju, zalutao je na neki skup, stajao
oduevljeno u poslednjem redu u publici i sluao izvesnu debatu o budunosti Estonije.
Iznenada, kao u transu, probio se u prednji deo sale i izgovorio kratak strastveni govor o
opasnostima jevrejskog boljevizma koje su se nadvile nad susednom Rusijom. Da li je bio
uzdrman kad ga je jedan Jevrejin, vlasnik velikog magacina, prekinuo i u znak protesta
poveo veliku grupu Jevreja prema izlazu? Ni najmanje. Alfredove usne su se razvukle u
samouveren smeak, bio je ubeen da je dobro to je publika proiena. Nije eleo to
jevrejsko zlo. Nadao se da e oni biti sreni i zadovoljni u svojim vlastitim kuhinjama. eleo
je da naprosto odu iz Revala. Seme velike ideje je polako klijalo: da odu, ne samo iz Revala, i
ne samo iz Estonije, nego d a nestanu iz cele Evrope. Otadbina e biti bezbedna,
prosperitetna, samo onda kad svaki Jevrejin napusti Evropu.
Iz dana u dan bio je sve odluniji u nameri da emigrira u Nemaku; vie se nee
zadravati u jednoj tako beznaajnoj perifernoj zemlji. Pred Estonijom, sada bez Nemaca,
bila je nestabilna budunost slabane nezavisne drave ili, to je jo gore, drave koju e
direktno preuzeti jevrejsko-ruski boljevici. Ali, kako da ode? Putevi koji su vodili iz
Estonije bili su zatvoreni, i vojska je konfiskovala sve vozove za prevoz poraenih trupa u
Nemaku. Uhvaen u klopku i bez jasnog usmerenja, prvi put je sreo svog anela sree.
U radnikom kafeu gde je esto obedovao, Alfred je polako ispijao pivo i jeo kobasice,
itajui Brau Karamazove. itao je na ruskom, ali je na stolu drao otvoren i primerak na
nemakom, i s vremena na vreme zastajao da proveri tanost prevoda. Ubrzo je, razljuen
Bosnaunited

78

zdls

bunim veseljem za susednim stolom, ustao i potraio mirniji kutak. Dok se osvrtao po
kafeu, sluajno je uo razgovor na nemakom, koji se odvijao za drugim stolom.
Da, da, naputam Reval, govorio je sredoveni pekar sa belom keceljom, branjavom, i
do pucanja zategnutom oko ogromnog stomaka. iroko se osmehnuo otvarajui bocu
slavljenike rakije za svoja tri drugara, napunio au, visoko je podigao i nazdravio. Pijem
za oprotaj s vama, moji dragi prijatelji, i nadam se da emo se sresti u Otadbini. Prvi put u
ivotu uradio sam neto pametno - pekarski pametno.
Upro je prstom u elo, a onda u stomak. Odneo sam vojnom komandantu dve vekne
mog nemakog hleba i svoju najbolju trudlu od jabuke sa suvim groem, vruu, pravo iz
rerne. Njegov autant je pokuao da bude strog i da mi ih oduzme, rekavi da e ih on
predati komandantu, ali ja sam ga prostrelio pogledom i obeao da u i njemu kasnije doneti
trudlu koja se ve pee u rerni. tavie, rekao sam mu da je komandant traio da mu je
lino isporuim - to sam izmislio tog asa. Onda sam uao u komandantovu kancelariju,
pokazao mu poklon, i molio ga da mi dozvoli da odem u Berlin. Bie loe za mene kad
vojska ode odavde, rekao sam mu. Estonci e me proglasiti kolaboracionistom, jer sam
pekao dobar nemaki hleb i kolae za vojnike. Evo, pogledajte kakav je to hleb, teak i
hrskav. Pomiriite ga. Probajte. Odlomio sam komadi i stavio mu u otvorena usta. On je
vakao, i oi su mu sijale od zadovoljstva. A sad pomiriite trudlu, prineo sam je njegovom
nosu. On je udisao i udisao njena isparenja. Uskoro je bio opijen: kolutao je oima i poeo da
se klati na nogama. Sad otvorite usta da okusite raj. Otvorio ih je. Kao ptica svoje ptie
hranio sam ga komadiima trudle, birajui one sa suvim groem, a on je, vaui ih, poeo
da stenje od zadovoljstva. Da, da, da, ponavljao je i naredio da mi se odobri prolaz u
Nemaku. Tako u se sutra ujutru ukrcati na voz a vi ste, prijatelji moji, kao to smo se
dogovorili, dobrodoli na testo koje raste u mojoj rerni.
Alfred je tri dana mozgao o onome to je uo, a onda jednog jutra, ustao reen da i sam
pokua sa slinom podvalom. Otiao je u vojnu komandu sa svoja tri najlepa crtea Revala
i, kao i pekar, rekao autantu da eli lino da preda poklon komandantu. Autantov otpor je
ispario im je i njemu ponudio jedan na poklon. Kod komandanta, pokazao je crtee i rekao,
Ovo su male uspomene na vreme koje ste proveli u Revalu. Ja sam ovde poduavao Nemce
crtanju, a sada vie od svega elim da i Berlincima prenesem svoje umee. Komandant je
paljivo pregledao crtee, isturivi donju usnu u znak odobravanja. Kad mu je Alfred
prepriao svoj govor na gradskom mitingu i izlazak Jevreja iz sale, komandant se jo vie
zagrejao. Samoinicijativno je konstatovao da Alfred posle evakuacije nemake vojske moda
nee biti siguran u Estoniji, i ponudio mu poslednje mesto u pononom vozu za Berlin.
Kui! Konano ide kui, u Otadbinu! Kui koju nikada nije upoznao. Ta misao istisnula
je sve neprijatnosti koje je doiveo u narednih nekoliko dana smrzavanja u vozu, na putu za
Berlin. im je stigao, ushienje mu je splasnulo pred prizorom poraene nemake vojske
koja se klonulim korakom kretala ulicom Unter den linden. Berlin, ubrzo je to shvatio, nije
bio po njegovoj meri, i oseao se usamljenijim nego ikada. Nije se uputao u kontakt ni sa
kim na stanici za pomo imigrantima gde se prijavio, ali je pomno sluao tue razgovore.
Minhen je bio na svaijim usnama. Tamo su bili avangardni umetnici, kao i antisemitske
politike grupe, a Minhen je bio i mesto okuplj a nja radikalnih Belih Rusa, antiboljevikih
agitatora. Stii do Minhena bilo je neodoljivo, i uveren da ga tamo eka njegova istinska
sudbina, Alfred se ve iste nedelje, u stonom vagonu, klackao ka tom gradu.
Bosnaunited

79

zdls

Novac mu je polako ponestajao, pa je uzeo besplatan ruak i veeru u minhenskom

centru za imigrante, koji je nudio pristojnu hranu ali uz nimalo dostojanstven zahtev da se
donese vlastita kaika. Minhen je bio otvoren, sunan, uurban, sa mnotvom galerija i
ulinih slikara. Razgledao je njihove akvarele, uznemiren - bili su daleko bolji od njegovih a
nisu se prodavali. Vremenom je dola i strepnja: kako e iveti? Gde da nade posao? Ali,
uglavnom je bio ravnoduan; uveren da se nalazio na pravom mestu, znao je da e mu se
pre ili kasnije budunost sama otkriti. A dok je na to ekao, dane je provodio u galerijama i
bibliotekama, itajui sve to je mogao da nade o jevrejskoj istoriji i knjievnosti, i poeo da
skicira okvir za knjigu Trag Jevreja kroz mene vremena.
U svemu to je itao o jevrejskoj istoriji, neprekidno se pojavljivalo Spinozino ime. I
mada je Reval napustio sa celokupnom imovinom u jednom koferu, i dalje je uvao
primerak Spinozine Etike, ali po Fridrihovom savetu nije ponovo pokuavao da je ita.
Umesto toga, upisao se na listu ekanja u biblioteci za drugu Spinozinu knjigu, Teolokopolitiki traktat.
Dok je partao ulicama Minhena u bezuspenom pokuaju da proda neke crtee, srea
mu se jo jednom osmehnula kad je ugledao zgradu na kojoj je bila tabla Edit renk: asovi
plesa. Edit renk - to ime mu je bilo poznato. Pre mnogo godina njegova nekadanja ena
Hilda i Edit uile su ples u istoj klasi u Moskvi. Iako je po prirodi bio stidljiv, i mada je sa Edit
razgovarao samo jednom ili dva puta, eljan poznatih lica, smerno je pokucao na vrata. Edit,
u crnom trikou, sa modernim svilenim alom oko vrata, pozdravila ga je srdano, pozvala da
ue, ponudila mu kafu i raspitivala se o Hildi, koja joj je oduvek bila draga. Tokom dugog
razgovora Alfred je opisao svoju neizvesnu budunost, interesovanje za jevrejsko pitanje i
svoja iskustva iz perioda ruske revolucije. Kad je pomenuo da je pisao izvesne beleke o
opasnostima od jevrejskog boljevizma, Edit ga je uhvatila za ruku.
U tom sluaju, Alfrede, morate posetiti mog prijatelja Ditriha Ekarta, izdavaa
nedeljnih novina Auf gut doj 27. I on ima slina gledita, i moda bi bio zainteresovan za vae
opservacije o ruskoj revoluciji. Evo njegove adrese. Slobodno se pozovite na mene.
Alfred je bez oklevanja pojurio napolje i krenuo na sastanak koji e mu promeniti ivot.
Na putu do Ekartove kancelarije, potraio je Auf gut doj u dve novinarnice ali su mu rekli
da je rasprodat. Dok se peo na trei sprat, gde se nalazila Ekartova kancelarija, setio se
Fridrihovog upozorenja da ga nepromiljeni, fanatini postupci mogu unititi. Ne obazirui
se na to, otvorio je vrata, predstavio se Ditrihu Ekartu, pomenuo Editino ime, i impulsivno
izbrblj ao, Treba li vam borac protiv Jerusalima? Tome sam posveen i spreman da se
borim do smrti.

27

(nem.) Auf gut Deutsch

Bosnaunited

80

zdls

Poglavlje 15
AMSETRDAM - JULI 1656
Dva dana kasnije, dok su Bento i Gabrijel obavljali poslednje pripreme za otvaranje
radnje, dotrao je jedan deak sa kipom na glavi, zastao da uzme vazduh, i rekao, Bento,
rabin hoe da razgovara s vama. Odmah. eka vas u sinagogi.
Bento nije bio iznenaen: oekivao je ovaj poziv. Natenane je odloio metlu, ispio
poslednji gutljaj kafe, klimnuo Gabrijelu u znak pozdrava, i utke krenuo za deakom ka
sinagogi. Gabrijel je, duboko zabrinut, izaao napolje i gledao za njima.
U svom kabinetu na drugom spratu sinagoge, rabin Saul Levi Mortera, obuen poput
imunog holandskog buruja, u pantalonama i aketu od kamilhara, i s konim cipelama sa
srebrnom kopom, iekujui Baruha Spinozu nervozno je kuckao olovkom o sto. Visok,
impozantan ezdesetogodinjak izrazito otrog nosa, zastraujueg pogleda, strogih usana i
uredno tucovane sede kozje bradice, Rabi Mortera bio je mnogo toga - uvaeni teolog,
plodni pisac, vatreni intelektualni borac, neko ko je preiveo ljuta rivalstva sa drugim
rabinima, portvovani branilac svetosti Tore - samo nije bio strpljiv ovek. Prolo je gotovo
pola sata otkako je poslao glasnika, momka koji se pripremao za bar micvu, po svog biveg
svojeglavog uenika.
Saul Mortera je ve trideset i sedam godina ponosno vodio amsterdamsku jevrejsku
optinu. Prvi put je bio postavljen za rabina 1619. godine, u sinagogi Bet Jakob, jednoj od tri
male sefardske sinagoge u gradu. Kada se 1639. njegova kongregacija spojila sa Neve alom
i Bet Izrael, upravo je on meu svim kandidatima bio izabran da preuzme mesto glavnog
rabina nove Talmud Tora sinagoge. Kao moni bastion tradicionalnog jevrejskog zakona,
decenijama je titio svoju zajednicu od skepticizma i sekularizma, koji su dolazili sa svakim
talasom portugalskih imigranata, jer su mnogi od njih bili primorani da se preobrate u
hrianstvo, a tek nekolicina prola rano tradicionalno jevrejsko vaspitanje. Bio je iscrpljen
- verska obuka odraslih je teak posao. Vrlo dobro je nauio lekciju koju na kraju shvate svi
verski uitelji: najvanije je da se uenici pridobiju dok su sasvim mladi.
Kao neumorni pedagog, razvio je sveobuhvatan nastavni program, angaovao mnogo
uitelja, lino svakodnevno drao asove hebrejskog, Tore i Talmuda starijim uenicima, i
beskonano raspravljao sa drugim rabinima dokazujui ispravnost sopstvenih tumaenja
zakona Tore. Jednu od najljuih borbi vodio je pre etrnaest godina sa svojim pomonikom i
rivalom, Rabi Isakom Aboabom de Fonsekom, o tome da li e jevrejski grenici koji se ne
pokaju, ak i Jevreji koje je inkvizicija smrtnim mukama primorala da se preobrate u
hrianstvo, iveti veno na onom svetu. Rabi Aboab, u ijoj je poro dii, kao i u porodicama
mnogih u kongregaciji, bilo preobraenika koji su ostali u Portugalu, smatrao je da Jevrejin
zauvek ostaje Jevrejin, te da e svi Jevreji naposletku dospeti u blaeno carstvo nebesko.
Jevrejska krv uvek je jevrejska krv, tvrdio je, i ne moe se niim ponititi pa ni prelaskom u
drugu religiju. Paradaoksalno, tu tvrdnju je potkrepljivao citirajui kraljicu Izabelu od
panije, veliku neprijateljicu Jevreja, koja je priznala neizbrisivost jevrejske krvi kad je
Bosnaunited

81

zdls

ustanovila Estatutos de Limpieza de Sangre, krvne zakone koji su zabranjivali da Novi

hriani - odnosno jevrejski preobraenici - zauzmu vane civilne i vojne pozicije.
Beskompromisnost Rabi Mortere bila je u saglasnosti sa njegovom fizikim izgledom nepopustljiv, rigidan, uvek u opoziciji - insistirao je na tome da e svi Jevreji koji se nisu,
pokajali i koji su prekrili jevrejski zakon biti zauvek prognani iz sveta blaenih i suoeni sa
venom kaznom. Zakon je zakon i vai bez izuzetaka, ak i kad je re o onima koji su pod
pretnjom smrti popustili pred portugalskom i panskom inkvizicijom. Svi Jevreji koji nisu
bili obrezani, ili su prekrili stroga pravila ishrane, ili nisu potovali abat ili bilo koji od
mnotva religijskih zakona, bie prokleti zauvek.
Morterina objava da nema oprosta razjarila je amsterdamske Jevreje, koji su jo uvek
imali preobraenike meu roacima u Portugalu i paniji, ali on nije poputao. Debata koja
je usledila bila je tako ogorena i izazvala toliki razdor, da su se stariji pripadnici sinagoge
obratili rabinatu u Veneciji, traei da se umea i dostavi im zvanino tumaenje zakona.
Venecijanski rabini su nevoljno pristali i sasluali argumente koje su predstavnici obe
strane u tom zamrenom sporu uno branili. Dva sata su odmeravali kako da odgovore.
Stomaci su se prevrtali. Veera je bila odloena, i konano su doli do jednoglasne odluke da
ne donesu odluku: nisu hteli da uestvuju u tom munom sukobu i presudili su da
amsterdamska kongregacija mora sama da rei problem.
Ali amsterdamska zajednica nije uspela da nae reenje i, kako bi spreila nepopravljivi
raskol, hitno je poslala drugu delegaciju u Veneciju sa jo usrdnijom molbom za
intervenciju. Konano je venecijanski rabinat doneo odluku i podrao stanovite Saula
Mortere (koji se, uzgred budi reeno, kolovao na venecijanskoj jeivi). S takvom rabiskom
odlukom delegacija je pourila nazad u Amsterdam, i etiri nedelje kasnije mnogi lanovi
kongregacije snudeno su stajali u luci opratajui se s Rabi Aboabom i njegovom
porodicom, ije stvari su utovarene na brod za Brazil, gde e on preuzeti dunost rabina u
udaljenom primorskom gradu Resifu. Otada nijedan rabin u Amsterdamu nikada vie nee
protivreiti Rabi Morteri.
Danas je Saul Mortera bio suoen sa krizom koja mu je lino mnogo tee pala.
Prethodne veeri sastalo se vee stareina sinagoge, parnasim, donelo odluku o problemu
Spinoza i ovlastitlo svog rabina da Baruha obavesti o ekskomunikaciji koju je za dva dana
trebalo ob aviti u sinagogi Talmud Tora. Baruhov otac, Mihael Spinoza, bio je etrdeset
godina jedan od najbliih prijatelja i pristalica Saula Mortere. Mihaelovo ime stajalo je na
tapiji prilikom prvobitne kupovine sinagoge Bet Jakob i on je decenijama velikoduno
pomagao kasu sinagoge (iz koje su se isplaivale plate rabinima) i davao mnoge druge
priloge. Tokom tog perioda retko je proputao sastanke Krune Zakona, Rabi Morterine
grupe starijih uenika koji su se okupljali u njegovoj kui, i bezbroj puta, katkad i sa svojim
izuzetno darovitim sinom Baruhom, veerao kod njega zajedno sa etrdesetak drugih
zvanica. tavie Mihael, a i njegov stariji brat Abrabam, esto su i sami bili lanovi
parnasima, vea stare ina, najvie vlasti u upravljanju sinagogom.
Sada se rabin premiljao. Danas, svakog trenutka... Gde je vie taj Baruh? Trebalo je da
obavesti sina svog dragog prijatelja o katastrofi koja ga eka. Saul Mortera je izgovarao
molitve za Baruha prilikom obrezivanja, nadgledao je njegovu savreno izvedenu bar micvu
i godinama pratio njegov razvoj. Kakve udesne talente je posedovao taj deak, kao niko
drugi! inilo se da mu je svako predavanje isuvie lako, upijao je znanja kao suner, pa su
mu uitelji zadavali sloenije tekstove dok se ostatak razreda muio sa redovnim zadacima.
Bosnaunited

82

zdls

Ponekad se Rabi Mortera brinuo da e zavist drugih aka izroditi neprijateljstvo prema
Baruhu. To se, meutim, nikada nije dogodilo: njegove sposobnosti bile su toliko oigledne,
toliko superiorne da je bio veoma cenjen i poeljan drug, pa su ga ostali aci, esto radije
nego uitelje, molili da im pomogne oko teih problema u prevoenju ili tumaenju. Rabi
Mortera je pamtio kako je i sam izuzetno cenio Baruha i mnogo puta molio Mihaila da ga
dovede na veeru ne bi li zadivio nekog vanog gosta. Ali danas je Saul Mortera tugovao,
Baruhov zlatni period od etvrte do etrnaeste godine odavno je proao. Mladi se
promenio, krenuo stranputicom; sada se itava zajednica suoila sa opasnou da se udo
od deteta pretvori u monstruma koji e prodrati samog sebe.
Na stepenitu su se zauli koraci. Pribliavao se Baruh. Rabi Mortera je ostao da sedi, a
kad se Baruh pojavio na vratima, umesto da okrene glavu i pozdravi ga, samo je pokazao na
nisku i neudobnu stolicu pored svog stola i otro rekao, Sedi tu. Imam katastrofalne vesti
za tebe, vesti koje e ti zauvek promeniti ivot. Govorio je ne ba tenim, ali solidnim
portugalskim. Iako je poreklom bio Akenaz a ne Sefard, i mada se rodio i kolovao u Italiji,
Rabi Mortera se oenio jednom Maranom i nauio da govori taj jezik dovoljno dobro da
odri na stotine slubi abata u kongregaciji iji su lanovi preteno bili portugalskog
porekla.
Baruh je staloenim glasom odgovorio, Nema sumnje ta se dogodilo - stareine su
odluile da me ekskomuniciraju, a vama naloile da mi javno u sinagogi smesta izreknete
herem?
Drzak si kao i uvek, vidim. Do sada je trebalo da se naviknem, ali sam i dalje zapanjen
preobraajem bistrog deteta u odraslu budalu. Dobro si pretpostavio, Baruh - naloili su mi
upravo to. Sutra e ti zaista biti izreen herem i bie zauvek ekskomuniciran iz ove
zajednice. Ali ne bih se sloio sa tvojom upotrebom neodreenog glagola dogoditi se.
Nemoj da se uljuljkuje pomilju da je herem neto to ti se prosto desilo. Naprotiv, ti si sam,
sopstvenim delima doveo do herema.
Baruh je zaustio da odgovori, ali ga je rabin preduhitrio. Ipak, moda jo nije sve
izgubljeno. Ja sam lojalan ovek i dugogodinje prijateljstvo sa tvojim blaenim ocem nalae
mi da uinim sve to je u mojoj moi da te zatitim i posavetujem. Ono to sada, u ovom
trenutku elim od tebe, jeste da prosto sedi i slua. Poduavao sam te od tvoje pete godine
i jo nisi prestar za dodatni nauk. Imam za tebe jednu posebnu vrstu istorijske pouke.
Vratimo se u drevnu paniju, zemlju naih predaka, poeo je Saul Mortera, slubenim
tonom rabina. Zna da su Jevreji prvi put doli u paniju pre moda hiljadu godina i da su
vekovima iveli u miru sa Mavarima i hrianima, uprkos injenici da su na svim drugim
mestima nailazili na neprijateljstvo?
Baruh je umorno klimnuo glavom, kolutajui oima.
Rabi Mortera je primetio taj gest ali ga je preutao. ,,U trinaestom i etrnaestom veku,
izbacivali su nas iz svih zemalja redom, prvo iz Engleske, gde je smiljena prokleta kleveta
kojom smo optueni da mesimo macu 28 sa krvlju hrianske dece; posle nas je Francuska
izbacila, zatim nemaki gradovi, pa Italija i Sicilija - zapravo itava zapadna Evropa - osim
panije, gde je i dalje trajala La Convivencia, a Jevreji, hriani i Mavari se prijateljski meali
28

(hebr.) beskvasni hleb

Bosnaunited

83

zdls

jedni s drugima. Ali je postepeno hriansko ponovno preuzimanje panije od Mavara

najavilo kraj tog zlatnog perio da. A ti zna kako se zavrila La Convivencia 1391. godine?
Da, znam za proterivanja i pogrome 1391. u Kastilji i Aragonu. Znam sve to i vi znate
da znam. Zato mi danas o tome govorite?
Znam da ti misli da zna. Ali postoji znanje i postoji istinsko znanje, znanje u srcu, a ti
jo nisi dostigao taj stadijum. Zato sada i traim da samo slua. Nita drugo. Vremenom e
ti sve postati jasno.
Ono to je bilo zaista drugaije 1391, nastavio je rabin, bilo je to to su posle
pogroma, Jevreji prvi put u istoriji poeli da se preobraaju u hrianstvo - i to masovno,
hiljade njih, i desetine hiljada. panski Jevreji su se predali. Bili su slabi. Za njih naa Tora neposredna re Boja - i nae naslee staro tri hiljade godina nisu bili vredni stalnog
zlostavljanja.
To masovno preobraanje bilo je tako znaajno da je uzdrmalo ceo svet: nikada ranije
u istoriji Jevreji nisu naputali svoju veru. Uporedi to sa odgovorom Jevreja 1096. Da li ti je
poznat taj datum? Zna li na ta mislim, Baruh?
Sasvim sigurno mislite na Jevreje koji su bili poklani u pogromima za vreme krstakih
ratova - na pogrom u Majncu iz 1096.
,,U Majncu i drugde po itavoj Rajnskoj oblasti. Da, poklani, a zna li ko je predvodio
koljae? Monasi! Kad god su Jevreji klani, ustanovilo se da su ljudi od krsta bili na elu
koljakih hordi. Da, oni estiti Jevreji iz Majnca, oni velianstveni muenici, izabrali su smrt
umesto preobraenja - mnogi su poturili vratove delatima i mnogi su poubijali roene
porodice da ih ne bi posekli maevi neznaboaca. Radije su birali smrt nego preobraenje.
Baruh ga je gledao s nevericom. I vi to pozdravljate? Smatrate da je vredno okonati
svoj ivot a nekad ak i ubiti sopstvenu decu da bi...
Baruh, mora jo mnogo da ui ako smatra da ne postoji razlog dovoljno vredan da
za njega poloi vlastiti beznaajan ivot, ali nemamo dovoljno vremena da te sada
poduavam tim stvarima. Danas nisi ovde da bi paradirao svojom drskou. Imae kasnije
dovoljno vremena. Hteo ti to ili ne, nalazi se na vanoj raskrsnici u ivotu, a ja pokuavam
da ti pomognem da izabere put. elim da paljivo i u tiini saslua moje vienje opasnosti
s kojom se sada suoava itava jevrejska civilzacija.
Bento je visoko uzdigao glavu, usporio disanje, primetivi pritom da mu rabinov ljutiti
glas, koji ga je nekad plaio, danas ne zvui nimalo opasno.
Rabi Mortera je uz dubok uzdah nastavio svoju priu. ,,U petnaestom veku i dalje je bilo
na desetine hiljada preobraenja u paniji, ukljuujui i lanove tvoje porodice. Ali glad
Katolike crkve za krvlju nije bila utoljena. Tvrdilo se da konvertiti nisu dovoljno hriani,
da u nekima od njih jo uvek obitavaju jevrejski sentimenti, i doneta je odluka da im se
poalju inkvizitori ne bi li otkrili bilo ta to ima odlike jevrejstva. Pitali su ta si radio u
petak, u subotu? Da li pali svee? Kojim danom menja posteljinu? Kako pravi supu? I
ako bi inkvizitori kod nekoga nali makar i najmanji nagovetaj jevrejskih obeleja ili
obiaja, ili jevrejske kuhinje, milostivi svetenici bi naredili da taj smesta zavri na lomai.
ak ni tada nisu bili ubeeni u istotu konvertita. I poslednji trag jevrejstva morao se
iskoreniti. Iz straha da se ne vrate staroj veri, hteli su da izbegnu da se konvertiti makar i
sluajno sretnu s pravim Jevrejima, pa su 1492. prognali iz panije sve Jevreje, sve do
jednog. Mnogi su, ukljuujui i tvoje pretke, otili u Portugal, ali su tamo tek nakratko
Bosnaunited

84

zdls

predahnuli. Pet godina kasnije, kralj Portugala je naredio da se svaki Jevrejin opredeli
izmeu preobraenja i proterivanja. I opet su desetine hiljada izabrale preobraenje i bile
izgubljene za nau veru. To je bilo doba kad je judaizam pao na najnie grane u istoriji, doba
toliko teko da mnogi, i ja meu njima, verujemo u skoranji dolazak Mesije. Sea li se da
sam ti pozajmio veliku trotomnu Mesijansku trilogiju Isaka Abrabanela, koja govori upravo
o tome?
Seam se samo da Abrabanel ne navodi racionalne razloge zbog kojih su Jevreji morali
da dospeju na najniu taku kako bi se zbio taj mitski dogaaj. Ni bilo kakvo objanjenje
zato je svemoni Bog nemoan da zatiti svoj izabrani narod i dozvoljava mu da doe do te
take, niti zato...
Tiina. Samo sluaj, danas, Baruh, zagrmeo je rabin. Bar jednom, moda poslednji
put, uradi ono to ti kaem. Kad te pitam neto odgovori samo sa da ili ne. Imam jo nekoliko
stvari da ti kaem. Govorio sam o najnioj taki u jevrejskoj istoriji. Gde su Jevreji krajem
petnaestog i poetkom esnaestog veka mogli da trae utoite? Gde je na celom svetu za
njih bila sigurna luka? Neki su otili na istok u Otomansku imperiju ili u Livorno u Italiji, gde
su ih trpeli zbog njihovih dragocenih meunarodnih trgovakih veza. A onda su, posle 1579,
kada su severne holandske provincije proglasile nezavisnost od katolike panije, neki
Jevreji stigli ovde u Amsterdam.
Kako su nas Holandezi doekali? Kao nijedan narod na kugli zemaljskoj. Bili su sasvim
tolerantni kad je u pitanju religija. Nikoga nisu pitali za veru. Bili su kalvinisti, ali su
svakome priznavali pravo da slui Bogu na svoj nain - osim katolicima. Prema njima nije
bilo toliko tolerancije. Ali to nije naa stvar. Nas ovde ne samo da nisu uznemiravali, nego
smo bili dobrodoli, jer je Holandija htela da postane vaan trgovaki centar, a znali su da
jevrejski trgovci mogu da im pomognu u razvoju trgovine. Uskoro je dolazilo sve vie
imigranata iz Portugala, i svi su uivali toleranciju kakva vekovima nije nigde viena. A doli
su i drugi Jevreji: reke siromanih Akenaza zaputile su se iz Nemake i istone Evrope da bi
izbegle tamonje divljanje nad Jevrejima. Naravno, nedostajala im je kultura sefardskih
Jevreja: bez obrazovanja i vetina, veina njih postali su torbari, prodavci stare robe i
duandije, ali smo ih ipak prihvatili sa dobrodolicom i pruili im pomo. Jesi li znao da je
tvoj otac redovno davao velikodune priloge fondu za pomo Akenazima u naoj sinagogi?
Baruh je bez rei klimnuo glavom. ,,A zatim, nastavio je Rabi Mortera, posle nekoliko
godina, amsterdamske vlasti su u dogovoru sa velikim pravnikom Grocijusom zvanino
priznale nae pravo da ivimo u Amsterdamu. U poetku smo bili pokorni i ostali pri starim
navikama da ne privlaimo panju. Tako nismo spolja oznaili nae etiri sinagoge, nego
smo slubu drali u zgradama koje su liile na obine privatne kue. Tek nakon mnogih
godina provedenih u spokojstvu, shvatili smo da odista moemo da praktikujemo svoju
veru otvoreno i da budemo sigurni da e nam drava zatititi ivote i imovinu. Mi, Jevreji u
Amsterdamu, imali smo izuzetnu sreu da ivimo na jedinom mestu na celom svetu gde su
Jevreji mogli da budu slobodni. Je l ti to jasno - jedino mesto na celom svetu?
Baruh se uzvrpoljio na svojoj drvenoj stolici i blago klimnuo glavom.
Strpi se, Baruh, strpi se. Posluaj me jo malo - upravo stiem do onoga to je posebno
vano za tebe. Naa izuzetna sloboda ide uz izvesne obaveze koje je savet grada
Amsterdama jasno formulisao. Ti bez sumnje zna koje su to obaveze?
Bosnaunited

85

zdls

Da ne kleveemo hriansku veru i da ne pokuavamo da preobraamo Hriane ili

stupamo u brak sa njima, odgovorio je Baruh.
Ima ih jo. Tvoje pamenje je izuzetno, a ne sea se drugih obaveza. Kako to? Moda
zato to ti ne idu u prilog. Podsetiu te. Grocijus je takoe propisao da svi Jevreji stariji od
etrnaest godina moraju ispovedati svoju veru u Boga, Mojsija, proroke, ivot posle smrti, i
da nae verske i graanske vlasti moraju garantovati, pod pretnjom gubitka slobode koja
nam je data, da niko iz zajednice nee rei ili uraditi nita to bi na bilo koji nain dovelo u
pitanje ili podrilo bilo koji aspekt hrianske religij ske dogme.
Rabi Mortera je zastao, mahnuo kaiprstom govorei sporo, pojaanim tonom. Moram
da ti naglasim jo neto, Baruh - kljuno je da ovo shvati. Ateizam ili otvoreno poricanje
religijskog zakona i autoriteta - bilo jevrejskih bilo hrianskih - izriito su zabranjeni. Ako
pokaemo holandskim civilnim vlastima da nismo u stanju da vladamo sami sobom, gubimo
dragocenu slobodu i ponovo se podreujemo hrianskim vlastima.
Rabi Mortera je jo jednom zastao. Zavrio sam s lekcijom iz istorije. Moja najvea
nada je da e razumeti da smo mi i dalje poseban narod i da, premda danas imamo neku
vrstu ograniene slobode, nikada neemo biti potpuno autonomni. ak ni sada nam nije lako
da se odrimo kao slobodni ljudi jer nam je toliko zanimanja nedostupno. Imaj to u vidu,
Baruh, kada razmilja o ivotu izvan ove zajednice. Moda zapravo bira smrt od gladi.
Baruh je zaustio da odgovori, ali ga je rabin ponovo utiao podizanjem desnog
kaiprsta. Ima jo neto to hou da naglasim. Danas su napadnute same osnove nae
religijske kulture. Talase imigranata koji nastavljaju da pritiu iz Portugala ine Jevreji bez
ikakvog jevrejskog obrazovanja. Njima je bilo zabranjeno da ue hebrejski; bili su primorani
da prihvate katoliku dogmu i da se ponaaju kao katolici. Oni su izmeu dva sveta, sa
uzdrmanom verom i u katoliku dogmu i u jevrejska verovanja. Moja je misija da ih
prizovem, da ih vratim kui, jevrejskim korenima. Ova zajednica napreduje i razvija se: ve
stvaramo teologe, pesnike, dramske pisce, kabaliste, lekare i tampare. Na poetku smo
velike renesanse i za tebe ovde ima mesta. Tvoja uenost, bistrina tvog uma i uiteljski dar
bili bi od ogromne pomoi. Ako bi poduavao zajedno sa mnom, ako bi nastavio moj rad kad
me vie ne bude, ispunio bi snove svoga oca - a i moje takoe.
Zapanjen, Baruh se zagledao u rabinove oi. Kako to mislite da poduavam s vama?
Vae rei me zbunjuju. Zaboravljate da sam ja duandija i da sam pod heremom.
Herem je jo uvek samo pretnja. On nije realnost sve dok ga ja javno ne izreknem u
sinagogi. Tano je da stareine imaju vrhovnu vlast, ali ja imam veliki uticaj na njih. Dvojica
novopridolih Marana, Franko Benite i Jakob Mendoza, svedoili su jue, vrlo tetno su
svedoili pred stareinama. Ispriali su da ti veruje da Bog nije nita vie od prirode, i da ne
postoji ivot posle smrti. Da, to je bilo vrlo tetno, ali meu nama reeno, ja ne verujem
njihovom svedoenju i znam da su iskrivili tvoje rei. Ond su neaci Duartea Rodrigea, koji
je ljut na tebe, jer si se obratio holandskom sudu da bi izbegao isplatu duga, i ubeen sam da
im je on naredio da lau. A, veruj mi, nisam jedini koji tako misli. Nisu lagali, Rabi.
Baruh, prizovi se pameti. Znam te od roenja, i znam da ponekad, kao i svi, ima
luckaste misli. Preklinjem te: ui sa mnom, dozvoli da proistim tvoj um. Sad me sluaj.
Ponudiu ti neto to ne bih ponudio nikome na ovom svetu. Siguran sam da mogu da ti
obezbedim doivotna primanja koja bi te zauvek oslobodila trgovakog posla i omoguila ti
da ivi kao teolog. uje li me? Nudim ti na dar doivotna primanja, ivot u uenju i
Bosnaunited

86

zdls

razmiljanju. Moe ak da misli svoje zabranjene misli dok u rabinskoj uenosti trai
potvrdna ili negativna svedo anstva. Razmisli o ovoj ponudi: doivotna puna sloboda. Uz
samo jedan uslov: utanje. Mora pristati da zadri za sebe sve ideje tetne po na narod.
Baruh kao da se zaledio u razmiljanju. Posle dugog utanja Rabi je rekao, ta kae
Baruh? Sada kad je dolo vreme da govori, ti uti.
Mnogo ee nego to mogu da se setim, odgovorio je Baruh mirnim glasom, moj
otac je govorio o vaem prijateljstvu i o dubokom potovanju koje je oseao prema vama.
Govorio mi je i o vaem visokom miljenju o mom umu - bezgranina inteligencija - to su
bile rei koje je vama pripisivao. Jesu li to zaista bile vae rei? Da li ih je tano navodio?
To jesu bile moje rei.
Ja verujem da svet i sve u njemu funkcionie u skladu sa prirodnim zakonom i da mi
inteligencija, pod uslovom da je koristim na racionalan nain, moe pomoi da otkrijem
prirodu Boga i realnosti, i put ka blaenom ivotu. To sam vam i ranije rekao, zar ne?
Rabi Mortera je zario glavu u ruke i potvrdio. ,,A vi mi danas predlaete da provedem
ivot u potvrivanju ili negiranju svojih gledita prouavajui rabinska uenja. To nije i nee
ni biti moj nain. Rabinski autoritet nije zasnovan na istoti istine. On poiva samo na
iskazanim miljenjima generacija praznovernih teologa, onih koji su verovali da je svet
ravna ploa, da oko njega krui sunce, i da se jedan ovek po imenu Adam pojavio niotkuda i
zaeo ljudsku rasu.
Ti porie boanski karakter Postanja?
Da li vi poriete svedoanstva o postojanju civilizacija daleko pre Izraelita? U Kini? U
Egiptu?
Kakvo bogohuljenje. Zar ne shvata koliko dovodi u opasnost svoje mesto na onom
svetu?
Nema razumskog osvedoenja da postoji onaj svet.
Rabi Morteru kao da je grom pogodio. Ba to su neaci Duartea Rodrigea naveli kao
tvoje rei. Mislio sam da lau po nalogu ujaka.
Verujem da me niste uli, ili niste eleli da ujete kad sam malopre rekao - Nisu lagali,
Rabi.
,,A ostale njihove optube? Da osporava boansko poreklo Tore, da Mojsije nije
napisao Toru, da Bog postoji samo u filozofskom smislu, i da obredni zakon nije sveti
zakon?
Neaci nisu lagali, Rabi.
Rabi Mortera je zurio u Baruha, a njegova teskoba se pretvarala u bes. Svaka od ovih
optubi pojedinano je razlog za herem; a sve zajedno zasluuju najotriji herem koji je
ikada izreen.
Bili ste moj uitelj hebrejskog i dobro ste me poduili. Dozvolite mi da vam se za to
oduim tako to u umesto vas sastaviti herem. Jednom ste mi pokazali neke od
najsurovijih izreenih u venecijanskoj zajednici, i zapamtio sam svaku re u njima.
Rekao sam ve da e imati dovoljno vremena za drskost. Sad, vidim, to ve poinje.
Rabi Mortera je zastao kako bi se pribrao. Ti hoe da me ubije. Hoe do kraja da unititi
sve to sam uradio. Zna da je moj e ivotno delo posveeno kljunoj ulozi koju zagrobni
Bosnaunited

87

zdls

ivot ima u jevrejskoj misli i kulturi. Poznata ti je moja knjiga Opstajanje due, stavio sam ti
je u ruke na tvojoj bar micvi. Zna za veliku raspravu koju sam o tome vodio sa Rabijem
Aboabom i za moju pobedu?
Da, naravno.
Sve to olako odbacuje. Ima li uopte ideju ta je sve tada bilo u igri? Da sam izgubio u
toj debati, da je bilo odlueno da svi Jevreji imaju jednak status na onom svetu, i da vrlina
nee biti nagraena a greh kanjen, ta misli kako bi se to odrazilo na zajednicu? Da je
svima osigurano mesto na onom svetu, ta bi ih onda podstaklo da se vrate judaizmu? Da
nema kazne za nepoinstvo, moe li da zamisli kako bi nas gledali holandski kalvinisti?
Koliko bi jo trajala naa sloboda? Misli li da je to bila deja igra? Imaj na umu posledice.
Da, velika je to rasprava - a vae rei su upravo pokazale da to nije bila rasprava o
duhovnoj istini. Nema sumnje da je upravo zato venecijanski rabinat bio zbunjen. Obojica
ste dokazivali razliite verzije ivota posle smrti iz razloga koji nemaju nikakve veze sa
postojanjem tog ivota. Vi pokuavate da kontroliete ljude putem moi straha i nade - a to
su tradicionalna orua verskih voa kroz istoriju. Vi, rabinske vlasti, svuda tvrdite da
posedujete kljueve zagrobnog ivota i koristite ih za politiku kontrolu. Rabi Aboab se, sa
druge strane, drao svog stanovita da bi otklonio patnje sopstvene zajednice, koja je samo
htela da pomogne preobraenim roacima. To nije bilo duhovno neslaganje. Bila je to
politika rasprava preruena u religijsku. Niko od vas nije ponudio nijedan dokaz za
postojanje zagrobnog ivota, bilo da je re o dokazu na osnovu razuma, ili nekom drugom
izvedenom iz Tore. Uveravam vas da toga nema u Tori, i vi to znate.
Oito nisi shvatio ta sam ti govorio o mojoj odgovornosti prema Bogu i opstanku
naeg naroda, rekao je Rabi Mortera.
Verske voe ine mnogo toga to nema veze s Bogom, odgovorio je Baruh. Prole
godine ste izrekli herem oveku koji je kupio meso od koer mesara Akenaza, a ne od
sefardskog mesara. Mislite da je to bilo vano Gospodu?
To je bio kratkotrajni herem koji je pre svega trebalo da ukae na znaaj jedinstva u
zajednici.
,,A uo sam i da ste prolog meseca rekli eni, koja je dola iz malog sela gde nema
Jevreja pekara, da sme da kupi hleb od pekara hrianina, pod uslovom da sama ubaci iver u
njegovu pe, jer e tako uestvovati u peenju.
Dola je kod mene oaloena, a otila sa olakanjem i srena.
Otila je jo zbunjenija nego to je dola, kao ena jo manje sposobna da samostalno
misli i da razvije svoje umne sposobnosti. To je upravo ono to hou da naglasim: verski
autoriteti svih vrsta gledaju da nam zauzdaju razvoj umnih sposobnosti.
Ako misli da na narod moe da preivi bez kontrole i autoriteta, ti si budala.
Mislim da verske voe gube duhovni pravac meajui se u politike poslove drave.
Vaa ovlaenja ili misija trebalo bi da se ogranie na davanje saveta o unutranjoj
pobonosti.
Politike poslove drave? Zar nisi razumeo ta se desilo u paniji i Portugalu?
Upravo sam na to i mislio: u pitanju su bile religijske drave. Religija i drava moraju
da se odvoje. Najbolji mogui vladar bio bi slobodno izabrani voa ije bi moi
Bosnaunited

88

zdls

ograniio nezavisno izabrani savet, i koji bi delao u skladu sa javnim mirom, sigurnou i
drutvenim blagostanjem.
Baruh, sada si uspeo da me ubedi da e iveti usamljeniki ivot i da e tvoja
budunost obuhvatiti ne samo bogohuljenje ve i izdaju. Gubi se!
Dok je sluao odjek Baruhovih koraka sa stepenita, Rabi Mortera je podigao pogled i
promrmljao, Mihael, prijatelju moj, uinio sam za tvog sina to sam mogao. Ima mnogo
drugih dua koje moram da titim.

Bosnaunited

89

zdls

Poglavlje 16
MINHEN 1919
Zamislimo scenu: mladi imigrant, anoniman, nezaposlen, u pohabanoj odei, sa
kaikom za supu u depu od koulje, upada u kancelariju poznatog novinara, poete i
politiara i izgovara, Treba li vam borac protiv Jerusalima?
To svakako nije najsreniji poetak razgovora za posao! Svaki odgovoran, vrstan,
iskusan urednik bi odmah odbacio takvog uljeza kao nezrelog, bizarnog i potencijalno
opasnog. Ali ne - ovo je bila 1919, dogaaj se odigrao u Minhenu, i Ditriha Ekarta su
zaintrigirale lepe rei tog momka.
Dobro, dobro, mladi ratnie pokai mi svoje oruje.
Um mi je luk, a moje rei su... zgrabivi olovku iz depa i zamahnuvi njome uvis,
Alfred je uzviknuo, Moje rei su strele!
Lepo zbori, mladi ratnie. Priaj mi sad o tim podvizima, juriima na Jerusalim.
Alfred je drhtao od uzbuenja dok je nabrajao svoje anti-jerusalimske podvige: skoro
napamet nauenu knjigu Hjustona Stjuarta emberlena, antisemitski izborni govor koji je
odrao kad mu je bilo esnaest godina, sukob sa sumnjivim Jevrejinom, direktorom
Eptajnom (preskoio je deo sa Spinozom), odvratnost prema prizorima jevrejskoboljevike revolucije, nedavni nadahnuti antijevrejski nastup na gradskom skupu u Revalu,
plan da napie svoje svedoenje o pobuni jevrejskih boljevika, kao i istorijsko istraivanje
opasnosti koje nosi jevrejska krv.
Odlian poetak. Ali samo poetak. Moramo sad ispitati kalibar tvog oruja. Ima
dvadeset etiri sata da mi donese hiljadu rei svog svedoanstva o boljevikoj revoluciji, i
videemo da li to zasluuje da bude objavljeno.
Alfred se nije pomerio s mesta. Ponovo je pogledao Ditriha Ekarta, impozantnog oveka
obrijane glave, plavih oiju iza naoara s tamnim okvirom, kratkog mesnatog nosa i iroke,
gotovo brutalne brade.
Dvadeset i etiri sata, mome. Vreme je da pone.
Alfred se osvrtao oko sebe, oigledno nerad da napusti Ekartovu kancelariju. A onda je
bojaljivo rekao: Imate li ovde neki sto, neki kutak, i papir koji bih mogao da iskoristim? Da
ne idem u biblioteku, jer je sad tamo gomila nepismenih izbeglica koje bi da se ogreju.
Ditrih Ekart je pozvao sekretaricu. Pokaite ovom kandidatu pomonu kancelariju. I
dajte mu malo papira i klju. A Alfredu je rekao, Nije ba zagrejana ali je mirna i ima
zaseban ulaz, pa moe da radi celu no, ako treba. Auf Wiedersehen, do sutra tano u ovo
vreme.
Ditrih Ekart je podigao noge na sto, odloio cigaru na pepeljaru i zavalio se u stolicu da
odrema. Iako tek u ranim pedesetim, nije vodio rauna o svom telu, i salo mu se prelivalo na
sve strane. Roen u bogatoj porodici, sin carskog belenika i advokata, u detinjstvu je ostao
bez majke a nekoliko godina kasnije i bez oca. Pri kraju srednje kole odao se boemskom
ivotu ogrezlom u drogu, i tako proerdao bogatstvo koje mu je ostavio otac. Posle serije
Bosnaunited

90

zdls

neuspelih pokuaja sa umetnou i radikalnim politikim pokretima, te jedne godine u

medicinskoj koli, zapao je u ozbiljnu zavisnost od morfijuma zbog koje mu je bilo
neophodno viemeseno psihijatrijsko leenje. Tada je postao pisac pozorinih komada, ali
nijedno njegovo delo nije ugledalo pozornicu.
Duboko uveren u vlastite literarne sposobnosti, za neuspehe je krivio Jevreje, koji su,
po njegovom miljenju, kontrolisali nemaka pozorita i bili uvreeni njegovim politikim
gleditima. elja za osvetom izrodila je karijeru profesionalnog antisemite: ponovo roen
kao novinar, pokrenuo je Auf gut doj kao poslednju u nizu publikacija usmerenih na borbu
protiv jevrejske moi. Godine 1919, dogaaji su mu ili na ruku, njegov novinarski stil
postao je ubedljiv, a list koji je osnovao uskoro je izrastao u obavezno tivo za sve koji su
bili zainteresovani za opake jevrejske zavere.
Iako loeg zdravlja i ne naroito vitalan, Ditrih je oseao neutoljivu glad za promenom i
eljno iekivao dolazak nemakog spasitelja - oveka izuzetne snage i harizme koji e
Nemaku povesti do zasluene slave. Odmah je uoio da ovaj mladi zgodni Rozenberg nije
taj ovek: iz njegovog drskog nastupa sasvim jasno je isijavala alosna elja za
dokazivanjem. Ipak, moda i za tog Rozenberga postoji neka uloga u pripremanju puta za
onoga koji tek treba da doe.

* * *

Sledeeg dana u Ekartovoj kancelariji, Alfred je nervozno svaki as prekrtao noge, dok
je sedeo i gledao urednika kako ita njegovih hiljadu rei.
Ekart je skinuo naoare i uperio pogled ka njemu. Za nekoga ko je zavrio arhitekturu i
nikada nije pisao ovako neto, rekao bih da tekst nije bez potencijala. Istina je da u ovih
hiljadu rei nema niti jedne jedine gramatiki ispravne reenice, ali uprkos toj neprijatnoj
injenici, tvoj rad ima izvesnu snagu. Napet je, inteligentan i sloen, a sadri ak i nekoliko,
mada ne dovoljno, ivopisnih slika. Obavetavam te da je ovim okonano tvoje novinarsko
devianstvo. Objaviu ti lanak. Ali ima tu jo posla: svaka reenica vapi za ispravkama.
Dovuci ovamo stolicu i proi emo kroz tekst, red po red.
Alfred je spremno privukao stolicu do Ekarta.
Ovo e biti tvoja prva lekcija iz novinarstva., nastavio je Ekart. Posao pisca je da
prenosi. Naalost, mnoge tvoje reenice ukazuju na odsustvo svesti o tom prostom pravilu, i
u stvari nastoje da zamute stvar ili da saopte kako autor zna mnogo vie nego to je odluio
da kae. Svaka takva reenica mora na giljotinu. Evo vidi, ovo i ovo i ovo. Crvena olovka
Ditriha Ekarta poela je da vrlja naokolo, i to je bio poetak uvoenja Alfreda Rozenberga u
tajne zanata.
Ispravljena verzija Alfredovog teksta objavljena je kao deo serijala, Jevreji meu nama
i oko nas, i on e uskoro napisati jo svedoanstava o boljevikom zloinu, uz postepeno
poboljanje stila u svakom sledeem lanku. U roku od nekoliko nedelja bio je na redovnoj
plati kao Ekartov pomonik, a posle par meseci ovaj je bio toliko zadovoljan, da ga je
zamolio da napie predgovor za njegovu knjigu, Grobari Rusije, u kojoj je do najsitnijih
detalja opisivao kako su Jevreji podrivali ruski caristiki reim.
Bosnaunited

91

zdls

Bili su to idilini dani i Alfred e se do kraja ivota sa zadovoljstvom i sjajem u oima

priseati kako je radio rame uz rame sa Ekartom i kako se s njim vozio taksijem po celom
Minhenu dok su distribuirali Ekartov vatreni pamflet Svim radnicima. Alfred je, konano,
imao dom, oca, cilj kojem je sluio.
Uz Ekartovu podrku zavrio je istorijsko istraivanje o Jevrejima i te godine objavio
svoju prvu knjigu, Trag Jevreja kroz mene vremena. Tu je posejano seme onoga to e postati
osnovni motivi nacistikog antisemitizma: Jevreji kao izvor destruktivnog materijalizma,
anarhije i komunizma, opasnosti od jevrejske masonerije, opaki snovi jevrejskih filozofa od
Ezre i Jezekilja do Marksa i Trockog, i iznad svega, pretnja koju viim civilizacijama donosi
trovanje jevrejskom krvlju.
Tako e, pod Ekartovim tutorstvom je poeo da uvia da je nemaki radnik, ve
ugnjeten jevrejskim finansijskim pritiscima, sada dodatno podjarmljen i okovan
hrianskom ideologijom. Ekart se sve vie oslanjao na njega u istorijskim pitanjima, ne
samo kad je re o antisemitizmu ve, otkrivajui kako se iz judaizma Talmuda razvijao
jezuitizam, i o snanim antihrianskim raspoloenjima.
Ekart je svog mladog tienika vodio na radikalne politike proteste, predstavio ga
uticajnim politikim linostima, ubrzo podrao Alfredovo lanstvo u Drutvu Tule i zajedno
s njim otiao na njegov prvi sastanak ovog velianstvenog tajnog udruenja.
Na tom sastanku, nakon to ga je upoznao sa pojedinim lanovima, Ekart ga je ostavio
samog i u etiri oka obavio nekoliko razgovara sa kolegama. Alfred se osvrtao oko sebe. Bio
je to neki novi svet - umesto pivnice, konferencijska sala u raskonom minhenskom hotelu
etiri godinja doba. Prostorija u kakvoj nikada nije bio. Oseao je debljinu crvenog tepiha
pod svojim iznoenim cipelama i gledao u kitnjasti plafon oslikan runastim oblacima i
debeljukastim anelima. Nije bilo piva na vidiku, pa je odetao do centralnog stola i
posluio se aom slatkog nemakog vina. Posmatrajui druge lanove, njih moda oko sto
pedeset - svi oigledno uticajni, dobro obueni i preuhranjeni - Alfred je postajao svesniji
svoje odee: i poslednji komad koji je imao na sebi kupio je u prodavnici polovne robe.
Shvativi da je nesumnjivo najsiromaniji i najotrcaniji u sali, trudio se iz petnih ila da
se uklopi meu lanove Drutva Tule, i ak pokuao da stekne izvesno potovanje
predstavljajui se, kad god bi mu se za to ukazala prilika, kao filozof-pisac. Dok je stajao
sam, zabavljao se uvebavajui novi izraz lica, neznatno izvijanje usana i zatvaranje oiju,
to je, uz blagi naklon, nadao se, izraavalo, Da, tano znam na ta mislite - i ne samo da
znam to, nego znam i vie nego to vi mislite. Kasnije tokom veeri, proverio je ovaj izraz u
ogledalu u mukom toaletu i bio zadovoljan. Taj zlobni smeak e uskoro postati njegov
zatitni znak.
Zdravo! Vi ste gost Ditriha Ekarta? upitao je ovek markantnog izgleda, dugog lica, s
brkovima i naoarima crnog okvira. Ja sam Anton Dreksler, lan odbora za doek.
Da, Rozenberg, Alfred Rozenberg. Filozof i pisac za Auf gut doj, i da, ja sam gost
Ditriha Ekarta.
Lepe stvari mi je priao o vama. Ovo vam je prva poseta i sigurno imate pitanja. ta vas
interesuje o naoj organizaciji?
Mnogo toga. Prvo, zanima me ime Tule.
Da bih vam na to odgovorio treba najpre da vam kaem da je nae prvobitno ime bilo
Istraivaka grupa za nemaku starinu. Tule je, prema verovanju mnogih, bilo ostrvo, sada
Bosnaunited

92

zdls

iezlo, za koje se misli da se nalazilo negde oko Islanda ili Grenlanda i da je bilo postojbina
arijevske rase.
Tule... Dobro poznajem svoju arijevsku istoriju iz knjiga Hjustona Stjuarta emberlena
i ne seam se niega o tome.
Ah, emberlen je istoriar, jedan od naih najboljih, ali ovde je re o vremenu pre
emberlena, i pre istorije. To je oblast mita. Naa organizacija eli da oda poast naim
plemenitim precima o kojima znamo samo preko usmenog predanja.
Dakle, to znai da su se svi ovi impresivni ljudi sastali ovde veeras zbog interesovanja
za mit, za drevnu istoriju? Ne dovodim to u pitanje - zapravo smatram da je zadivljujue
videti tako spokojnu i uenu posveenost u ovo nestabilno vreme, kad Nemaka samo to ne
eksplodira.
Sastanak jo nije poeo, gospodine Rozenberg. Vrlo brzo ete imati priliku da vidite
zato Drutvo Tule visoko ceni vae tekstove u Auf gut doj. Da, da, mi smo vrlo
zainteresovani za drevnu istoriju. Ali nas i vie od toga interesuje naa posleratna istorija,
ova u nastanku, o kojoj e naa deca i unuci jednog dana itati.
Alfred je bio ushien govorima. Jedan za drugim, govornici su upozoravali na smrtnu
opasnost koja Nemakoj preti od boljevika i Jevreja. Svaki je naglaavao neodlonu
potrebu za akcijom. Pri kraju veeri, Ekart, pripit od neprekidnog nalivanja nemakim
vinom, spustio mu je ruku na rame i izjavio, Kakvo uzbudljivo vreme, zar ne, Rozenberg! A
bie sve uzbudljivije. Pisanje za novine, menjanje stavova ljudi, upravljanje javnim mnenjem
- sve sami uzvieni poduhvati. Ko se s tim ne bi sloio? A ipak, pravljenje vesti, da, pravljenje
vesti - e, tu je istinska veliina! I ti e biti sa nama, Alfrede. Videe, videe. Veruj mi, znam
ta se sprema.
Neto vrlo vano lebdelo je u vazduhu. Alfred je to snano osetio i, previe uzbuen da
bi spavao, nastavio je da hoda ulicama Minhena itav sat nakon to se raziao sa Ekartom.
Prisetivi se kako mu je njegov novi prijatelj Fridrih Pfitser savetovao da se oslobodi
napetosti, poeo je duboko i brzo da udie kroz nos, zadravao dah nekoliko sekundi, i onda
ga lagano isputao na usta. Posle samo nekoliko ponavljanja oseao se bolje ali i bio
iznenaen delotvornou tako jednostvane vebe. Nesumnjivo - Fridrih jeste bio pomalo
arobnjak. Nije mu se dopadalo u ta se izrodio onaj razgovor u vezi sa moguim jevrejskim
precima u familiji njegove bake, ali je uprkos tome imao pozitivna oseanja prema Fridrihu.
eleo je da im se putevi ponovo ukrste. A on e se potruditi da se to i dogodi.
Po povratku kui, na podu je naao cedulju ubaenu kroz otvor za potu; na njoj je
pisalo, Minhenska gradska biblioteka e na recepciji nedelju dana uvati za vas Spinozin
Teoloko-politiki traktat. Alfred je nekoliko puta proitao poruku. Na neki udan nain
uspokojila ga je ta kratka ljubazna beleka, koja je kroz mrane, opasne ulice Minhena nala
put od biblioteke do njegovog majunog stana.

Bosnaunited

93

zdls

Poglavlje 17
AMSTERDAM 1656
S dubokom tugom posmatraj ui oko sebe, Bento je lutao ulicama Vlojenburha, dela
Amsterdama u kojem je ivela veina sefardskih Jevreja. Netremice bi se zagledao u svaki
prizor, kao da je hteo zauvek da upije te slike, kako bi u budunosti mogao da ih prizove,
iako mu je glas razuma aptao da e sve ispariti i da se ivot mora iveti u sadanjosti.
Kad se vratio u duan, Gabrijel je odbacio metlu i uspanienog pogleda pohitao ka
njemu. Gde si do sad, Bento? Sve vreme si razgovarao sa rabinom?
Imali smo dug, ne ba prijateljski razgovor, i posle toga sam etao po gradu
pokuavajui da se priberem. Ispriau ti sve to se dogodilo, ali voleo bih da i Rebeka to
uje.
Ona nee doi, Bento. Ne samo zato to je ona ljuta na tebe - nego zato to je ljut i njen
mu. Otkako je prole godine zavrio rabinske studije, Samuel je sve tvrdi u stavovima. Sad
zabranjuje Rebeki da te uopte vida.
Doi e ako joj kae koliko je situacija ozbiljna. Bento je zgrabio Gabrijela za ramena i
pogledao ga u oi. Znam da hoe. Pozovi se na nau blagoslovenu porodicu. Podseti je da
smo jo samo mi ostali. Doi e ako joj kae da e to biti poslednji razgovor koji emo
voditi.
Gabrijel je bio vidno uspanien. ta se desilo? Plai me, Bento.
Molim te, Gabrijele. Ne mogu dva puta da govorim o tome - mnogo je teko. Molim te,
dovedi Rebeku. Smisli kako e to da uradi. To je poslednje to u ti traiti.
Gabrijel je strgnuo pregau, bacio je na tezgu i istrao iz radnje. Vratio se za dvadesetak
minuta u pratnji zlovoljne Rebeke. Nije mogla da odbije Gabrijelovu molbu - uostalom, ona
je pune tri godine odgajala Benta, od trenutka kad je umrla njihova majka Hana pa sve do
oeve enidbe sa Ester - ali je u radnju dola kiptei od besa. Pozdravila je Benta ledenim
naklonom i rairila ruke. I ta sad?
Poto je ve okaio na vrata obavetenje na portugalskom i holandskom da e radnja
ubrzo biti ponovo otvorena, Bento je odgovorio, Hajdemo kui, tamo moemo na miru da
razgovaramo.
Kod kue, zatvorivi ulazna vrata, pokazao je Gabrijelu i Rebeki da sednu, a on ostao da
se etka gore-dole po sobi. Koliko god ja eleo da ovo bude moja lina stvar, znam da nije.
Gabrijel mi je jasno stavio do znanja kako se moji problemi odraavaju na celu porodicu.
Bojim se da e vas ovo to u vam rei uasnuti. Teko je, ali moram sve da vam ispriam.
Ne bih voleo da niko, apsloutno niko u zajednici, zna vie nego vi o onome to se sprema.
Bento je zastao. Njegovi brat i sestra su sedeli skamenjeni i paljivo ga sluali. Duboko
je udahnuo. Odmah u prei na stvar. Jutros mi je Rabi Mortera rekao da su se stareine
sastale i da je herem neizbean. Sutra u biti ekskomuniciran.
Herem? Uzviknuli su Gabrijel i Rebeka u glas, oboje prebledevi.
Bosnaunited

94

zdls

Nema naina da se to sprei? uitala je Rebeka. Zar te Rabi Mortera nee uzeti u
zatitu? Na otac je bio njegov najbolji prijatelj!
Upravo sam itav sat razgovarao sa Rabi Morterom, i rekao mi je da to nije u njegovoj
moi - stareine je izabrala zajednica i sva vlast je u njihovim rukama. On nema izbora, mora
da postupi kako parnasim odlui. Ali je rekao da se i sam sloio s tom odlukom.
Bento je oklevao. Ne smem nita da preutim. Gledajui brata i sestru u oi, priznao je,
On jeste rekao da moda postoji ansa. Kazao je: ako se odreknem svih svojih stavova, ako
ih javno opovrgnem i objavim da u od ovog momenta prihvatati Majmonidovih trinaest
odredbi o veri, on e se obratiti stareinama i svim silama pokuati da ih ubedi da
preispitaju herem. U stvari - a nisam siguran da bi on eleo da se ovo zna jer mi je o tome
aputao - ponudio mi je doivotno izdravanje iz fondova sinagoge ako se zavetujem da u
svoj ivot posvetiti prouavanju Tore i Talmuda, s respektom i u tiini.
,,I? Rebeka ga je gledala pravo u oi.
,,I... Bento je oborio pogled. Odbio sam. Za mene, sloboda nema cenu.
Budalo jedna! Razmisli ta radi. Rebeka je gotovo vritala. Moj Boe, ta je s tobom,
brate? Jesi li izgubio razum? Nagla se kao da hoe da ustane i pobegne iz sobe.
Rebeka, Bento je nastojao da zvui smireno. Ovo e biti poslednji, i doslovno
poslednji put da smo zajedno. Ovaj herem znai apsolutno progonstvo. On e ti zabraniti da
ikad vie razgovara ili na bilo koji nain bude u kontaktu sa mnom. Zauvek. Pomisli kako
e se ti, kako e se svako od nas troje oseati ako na poslednji susret bude pun gorine i
lien ljubavi.
Gabrijel, previe uznemiren da bi ostao da sedi, ustao je i poeo da hoda po sobi.
Bento, zato stalno govori poslednji? Poslednji put kad emo te videti, poslednji zahtev,
poslednji susret? Koliko je dug herem? Kad e se zavriti? uo sam za hereme koji traju
jedan dan ili nedelju.
Bento je na trenutak zastao i zagledao se u brata i sestru. Ovo e biti druga vrsta
herema. Znam dosta o heremima i ako ga sprovedu kako treba, ovaj nee imati kraj. Bie
doivotni i neopoziv.
Idi ponovo kod rabina, rekla je Rebeka. Prihvati njegovu ponudu, Bento, molim te.
Svi pogreimo kad smo mladi. Vrati nam se. Potuj Boga. Budi Jevrejin, to i jesi. Budi sin
svoga oca. Rabi Mortera e ti obezbediti doivotno izdravanje. Moe da ita, ui, da radi
ta god hoe, da misli ta hoe. Samo zadri to za sebe. Prihvati njegovu ponudu, Bento.
Zar ne vidi da je on zarad naeg oca spreman da ti plati da ne poini samoubistvo?
Molim te, Gabrijel je zgrabio Benta za ruku, prihvati njegovu ponudu. Poni
ispoetka.
On bi mi plaao da radim neto to ne mogu da radim. Ja nameravam da sledim istinu i
da posvetim ivot spoznaji Boga, a rabinova ponuda zahteva da ivim neasno pa stoga ne
potujui Boga. Nikada to neu uraditi. Neu slediti nijednu drugu vlast na zemlji osim
sopstvene savesti.
Rebeka je zajecala. Uhvatila se za glavu i stala da se njie ponavljajui, Ne razumem te,
ne razumem, ne razumem.

Bosnaunited

95

zdls

Bento joj je priao i spustio ruku na rame. Ona ju je strgnula, podigla glavu i okrenula se
ka Gabrijelu. Vi ste bili previe mali, ali ja se seam, kao da je bilo jue, naeg blaenog oca
kako se hvali da Rabi Mortera naziva Benta najboljim uenikom koga je ikada imao.
Pogledala je u Benta kroz suze koje su joj tekle niz lice. Najpametniji i
najdubokoumniji, rekao je. Koliko je otac bio ponosan kad je uo da e ti moda biti sledei
veliki teolog, moda sledei Gersonid. Da e pisati vane komentare Tore u naem veku!
Rabin je verovao u tebe. Govorio je da u tvom umu sve ostaje zapameno i da niko od
starijih u sinagogi ne moe s tobom da se nosi u raspravi. A sada, uprkos tome, uprkos
talentima koje ti je Bog dao, vidi ta si uradio! Kako moe sve da odbaci? Rebeka je uzela
maramicu koju joj je Gabrijel pruio.
Sagnuvi se kako bi je gledao pravo u oi, Bento je rekao, Rebeka, molim te, pokuaj da
shvati. Moda ne sada, ali jednog dana e verovatno razumeti ove rei: ja sam izabrao svoj
put, zbog mojih talenata, ne uprkos njima. Razume li? Zbog mojih talenata, a ne uprkos
njima.
Ne, ja to ne razumem, i nikada te neu shvatiti iako te poznajem od roenja, iako smo
nas troje delili krevet toliko godina posle majine smrti.
Seam se, rekao je Gabrijel. Seam se kako smo spavali zajedno i kako si nam ti itao
prie iz Biblije, Bento. I kako si tajno uio Rebeku i Mirijam da itaju. Seam se da si govorio
koliko je nepravedno to devojke nisu uili da itaju.
Priala sam to svom muu, kazala je Rebeka. Sve mu govorim: priala sam mu kako si
nas poduavao, i itao nam i preispitivao sve, sva uda. I kako si imao obiaj da otri ocu i
upita, Oe, oe, da li se to stvarno desilo? Seam se kako si nam itao o potopu i Nojevoj
barci, i pitao oca je li Bog stvarno mogao da bude tako okrutan. Pitao si, Zato je sve
potopio? I kako je ljudski rod ponovo nastao? I S kim su onda Nojeva deca mogla da se
ene? - isto pitanje si postavljao i o Kainu i Avelju. Samuel veruje da su to bili prvi znaci
tvoje bolesti. Prokletstvo od samog roenja. Nekad mislim da sam ja kriva. Priznala sam
svom muu da sam se obino kikotala svemu to bi ti rekao, svim tvojim bezbonim
zapaanjima. Moda sam te ohrabrivala da misli na taj nain.
Bento je odmahnuo glavom. Ne, Rebeka, nisi ti kriva za moju znatielju. Priroda mi je
takva. Zato bismo preuzimali krivicu za neto to se dogaa iz razloga koji su izvan nas?
Sea se kako je otac krivio sebe za smrt naeg brata? Koliko smo ga puta uli da kae kako
Isak ne bi dobio kugu da ga on nije poslao u susedno mesto da isporui kafu. To je tok
Prirode. Mi ne moemo da ga kontroliemo. Preuzimanje krivice je samo nain na koji
obmanjujemo sebe mislei da smo dovoljno moni da kontroliemo Prirodu. I, Rebeka,
molim te, znaj da ja potujem tvog mua. Samuel je estit ovek. Mi se samo ne slaemo oko
izvora znanja. Ja ne verujem da je zapitkivanje bolest. Bolest je slepa pokornost bez
dovoenja u pitanje bilo ega.
Rebeka je utala. Sve troje su utonuli u tiinu koju je Gabrijel prekinuo pitanjem,
Doivotni herem? Zar postoji tako neto, Bento? Nikad nisam uo za to.
Siguran sam da e tako postupiti, Gabrijele. Rabi Mortera kae da moraju to da urade
kako bismo pokazali Holananima da moemo sami da upravljamo sobom. Moda je tako
najbolje za sve. Tebe i Rebeku e to ponovo ujediniti sa zajednicom. Moraete da se
pridruite ostalima i povinujete se heremu. Da uestvujete u progonstvu. Vi, kao i svi drugi,
duni ste da potujete zakon i da me izbegavate.
Bosnaunited

96

zdls

Najbolje za sve, Bento? upitao je Gabrijel. Kako moe tako da govori? Kako to moe
biti najbolje za tebe? Po emu je najbolje iveti meu ljudima koji te preziru? Neu ostati
ovde; iveu negde drugde. Gde e moi da ivi? upitala je Rebeka. Zar planira da se
preobrati u hrianstvo?
Ne. Neka te to ne brine. Ima mnogo mudrosti u Isusovim reima. One su sline
osnovnoj poruci nae Biblije. Ali se nikada neu prikloniti nekim praznovericama po kojima
Bog, kao bilo koji ovek, ima sina i alje ga u misiju naeg spasenja. Poput svih religija,
ukljuujui nau, hrianstvo zamilja Boga sa ljudskim osobinama i ljudskim eljama i
potrebama.
Ali gde e iveti ako namerava da ostane Jevrejin? pitala je dalje Rebeka. Jevrejin
moe da ivi samo sa Jevrejima.
Nai u ve naina da ivim izvan jevrejske zajednice.
Bento, moda ti jesi nadaren, ali ti je um ujedno i detinjast, rekla je Rebeka. Jesi li
dobro razmislio o tome? Zar si zaboravio Urijela da Kostu?
Koga? upitao je Gabrijel.
Da Kosta je bio jeretik kojem je herem izrekao Rabi Modena, uitelj Rabi Mortere,
objasnila je Rebeka. Ti si tada jo bio mali, Gabrijele. Da Kosta je osporavao sve nae
zakone - Toru, kipu, tefilin 29, obrezivanje, ak i mezuzu na naim vratima - ba kao tvoj brat.
to je najgore, poricao je besmrtnost due i uskrsnue tela. Jedna za drugom, i ostale
jevrejske zajednice u Nemakoj i Italiji proterale su ga izrekavi mu herem. Niko ga ovde
nije eleo, ali on je neprekidno molio da se vrati. Na kraju smo ga prihvatili. A onda je
ponovo poeo sa svojim ludilom. I ponovo je molio za oprotaj, pa je sinagoga organizovala
obred okajanja. Bio si jako mali Gabrijele, ali Bento i ja smo zajedno gledali tu ceremoniju.
Sea li se?
Bento je klimnuo glavom a Rebeka nastavila, Morao je da skine koulju u sinagogi i da
primi trideset devet stranih udaraca biem po leima, a kad se obred zavrio, morao je da
legne na prag i onda su ga svi iz kongregacije gazili dok su izlazili, a deca su posle trala za
njim i pljuvala ga. Mi im se nismo pridruili - otac to ne bi dozvolio. Nedugo zatim, Da Kosta
je uzeo pitolj i pucao sebi u glavu.
Tako to bude, rekla je, okreui se Bentu. Nema ivota izvan zajednice. On nije uspeo,
a nee ni ti. Kako e iveti? Nee imati novca - nee ti dozvoliti da vodi posao u ovoj
zajednici - a Gabrijelu i meni e biti zabranjeno da ti pomaemo. Mirijam i ja smo se
zavetovale majci da emo brinuti o tebi, a kad je Mirijam umirala, molila me je da vodim
rauna o tebi i Gabrijelu. Ali sada ne mogu vie nita da uradim. Kako e iveti?
Ne znam, Rebeka. Moje potrebe su skromne. Ti to zna. Osvrni se. Pokazao je rukom
po sobi. Vrlo malo mi je dovoljno.
Ali odgovori mi, kako e iveti? Bez novca. Bez prijatelja?
Razmiljam o tome da se izdravam obraujui stakla. Da brusim soiva. Mislim da u
biti dobar u tome. Kakva stakla?
Za naoare. Lupe. Moda ak i za teleskope. Rebeka je u udu gledala u brata. Jevrejin
koji brusi stakla. ta se desilo s tobom, Bento? Zato si tako izopaen? Uopte te ne zanima
29

Tefilin - dve molitvene kone kutijice s trakama, koje sadre odlomke Tore ispisane na pergamentu. Mukarci ih
vezuju oko ruke i na celo, uglavnom za vreme jutarnje molitve. (Vidi poglavlje 21)

Bosnaunited

97

zdls

stvarni ivot, ena, brak, porodica. Kad smo bili deca stalno si govorio da eli mene da
oeni, ali s godinama - od svoje bar micve - nikada vie nisi pomenio enidbu, niti sam ula
da te interesuje neka ena. To je neprirodno. Zna li ta ja mislim? Mislim da se nikad nisi
oporavio od smrti nae majke. Gledao si je kako umire, kako se gui i bori za dah. To je bilo
uasno. Seam se kako si me drao za ruku dok smo plovili pogrebnom dereglijom koja je
nosila njeno telo ka groblju Bet Haim u Auderkerku. Nisi progovorio ni re, celog tog dana samo si netremice gledao u konja koji je vukao deregliju kanalom. Susedi i prijatelji su
plakali i jecali tako glasno da su holandski uvari prilazili i utiavali nas. A onda si, za vreme
sahrane, tokom celog obreda drao zatvorene oi, kao da si spavao stojei. Nisi gledao ni
kad su sedam puta obili oko majinog tela. Utinula sam te dok su je sputali u zemlju, i ti si
otvorio oi i uasnut pokuao da pobegne kad su poeli da bacaju grumene zemlje na nju.
Moda je to bilo previe za tebe - moda te je njena smrt prosto sprila. Jedva da si
progovarao nedeljama posle toga. Moda to nikad nisi prevaziao, i sad ne eli da rizikuje
da voli drugu enu, ne eli da rizikuje jo jedan gubitak, jo jednu smrt nalik toj. Moda ti
zato nije stalo ni do koga.
Bento je odreno odmahnuo glavom. To nije tano, Rebeka. Stalo mi je do tebe. I do
Gabrijela. Boli me to to vas vie neu viati. Govori kao da nisam ljudsko bie.
Rebeka je nastavila, kao da ga nije ula. Mislim da se nisi oporavio od svih tih smrti.
Kad je umro na brat Isak, pokazao si tako malo oseanja, kao da nisi ni shvatio ta se desilo.
A kad ti je otac rekao da mora da prekine rabinske studije da bi preuzeo radnju, samo si
klimnuo glavom. U jednom trenutku ceo ivot ti se promenio, a ti si samo klimnuo glavom.
Kao da ti to nije vano.
To nema smisla, umeao se Gabrijel. Gubitak roditelja nije objanjenje. I ja sam iveo
u istoj toj porodici, patio zbog istih smrti, a ne razmiljam kao Bento. Ja elim da budem
Jevrejin. elim enu i porodicu.
,,A kad si mene uo da kaem da porodica nije vana?, upitao je Bento. Ja sam
presrean zbog tebe Gabrijele. Raduje me i sama pomisao na to da e osnovati sopstvenu
porodicu. I duboko me rastuuje to nikada neu videti tvoju decu.
Ali ti voli ideje, a ne ljude, prekinula ga je Rebeka. Moda je to posledica naina na
koji te je otac vaspitavao. Sea li se medene tablice?
Bento je klimnuo glavom.
ta je to?, upitao je Gabrijel.
Kad je Bento bio sasvim mali, moda je imao tri ili etiri godine - ne seam se tano otac ga je na udan nain uio da ita. Kasnije mi je rekao da j e to ve stotinama godina bio
uobiajeni nain poduavanja. Dao bi mu tablu na kojoj je bio ispisan itav alefbet i
premazao je medom, a onda bi mu rekao da polie sav med. Mislio je da e to pomoi Bentu
da zavoli hebrejska slova i sam jezik.
Moda je to bilo isuvie delotvorno; nastavila je Rebeka. Moda je to razlog zato ti je
vie stalo do knjiga i ideja nego do ljudi.
Bento se premiljao. ta god da kae samo e pogorati stvar. Ni sestra, ni brat, nisu
mogli da prihvate njegove ideje, to je, na kraju krajeva, verovatno bilo i bolje. Ako bi uspeo
da im pomogne da uvide problem slepe pokornosti autoritetu rabina, ugrozio bi im nade u
branu sreu i zadovoljstvo zajednicom. Morao je da ih napusti bez njihovog blagoslova.
Bosnaunited

98

zdls

Znam da si ljuta, Rebeka, i ti takoe, Gabrijele. I kad pogledam sve ovo sa vae take
gledita, mogu i da razumem zato. Ali vi ne moete to da vidite sa moje, i rastuuje me to
moramo da se rastanemo bez razumevanja. Iako mala uteha, ovo su moje oprotajne rei:
obeavam vam da u iveti svetim ivotom i potovati rei Tore, da u voleti druge, initi
dobro, ii putem vrline i upravljati misli prema naem bezgraninom i venom Bogu.
Ali Rebeka nije sluala. Imala je jo toga da kae. Misli na svog oca, Bento. On ne poiva
pored svojih ena, ni pored nae majke, ni pored Ester. Poiva u svetoj zemlji pored
najsvetijih ljudi. Sneva svoj veni san poastvovan za posveenost sinagogi i naem zakonu.
Otac je bio uveren u skoranji dolazak Mesije i verovao je u besmrtnost due. Pomisli - samo
pomisli, kako bi se oseao zbog svog sina Baruha. Pomisli kako se osea, jer njegov duh nije
umro. Tu je, lebdi, vidi, uvia jeres svog miljenika. On te ovog asa proklinje!
Bento nije mogao da se uzdri. Radi upravo ono to rade rabini i teolozi. A ba se u
tome oni i ja razilazimo. Svi vi sa sigurnou tvrdite kako me duh naeg oca gleda i
proklinje. Odakle dolazi vaa sigurnost? Iz Tore svakako ne! Poznajem je do sri, u njoj ne
postoje takve rei. Ne postoji dokaz ni za jednu vau tvrdnju o oevom duhu. Znam da si te
bajke ula od naih rabina, ali zar ne uvia da one slue njihovim ciljevima? Oni nas
kontroliu pomou straha i nade: straha od toga ta e se desiti posle smrti i nade da emo,
ako sada ivimo na odreeni nain - onako kako je dobro za kongregaciju i za ouvanje
autoriteta rabina - biti blaeni na onom svetu.
Rebeka je pokrila ui rukama, ali Bento je nastavio glasnije, Ja ti tvrdim da kad telo
umre i dua umire. Ne postoji drugi svet. Neu dozvoliti rabinima niti bilo kome da mi
zabrani da mislim, jer Boga moemo spoznati samo pomou razuma i ta spoznaja je jedini
istinski izvor blaenstva u ovom ivotu.
Rebeka je ustala i spremila se da krene. Prila je Bentu i pogledala ga u oi. Volim te
zato to si nekada bio u naoj porodici, i zagrlila ga. A sada - snano ga je oamarila - sada
te mrzim Onda je zgrabila Gabrijela za ruku i odvukla ga iz sobe.

Bosnaunited

99

zdls

Poglavlje 18
MINHEN - 1919
Sledeeg jutra, u biblioteci, iekujui u redu da mu donesu Spinozinu knjigu, Alfred se
priseao sna koji je usnio te noi: etam umom i razgovaram sa Fridrihom. Iznenada, on
nestaje, ja ostajem sam i prolazim pored nekih ljudi koji kao da me ne vide. Oseam se
nevidljivim. Niko me ne vidi. Onda se uma zamrauje. Uplaen sam. To je bilo sve ega se
seao; znao je da ima jo ali to nije mogao da prizove. udno, pomislio je, kako su snovi
neuhvatljivi. U stvari, nije se ni seao da je ita sanjao, sve dok mu ovaj odlomak
jednostavno nije iskrsnuo u svesti. Priseanje je sigurno podstakla povezanost Spinoze i
Fridriha. Stajao je tu u redu da bi dobio Spinozin Teoloko-politiki traktat, knjigu koju mu je
Fridrih predloio da proita pre nego to se upusti u Etiku. Neverovatno kako mu Fridrih
esto pada na pamet - na kraju krajeva, sreli su se samo dva puta. Ne, nije ba tako. Rekao je
da ga je poznavao jo kao malog. Moda je ba to davalo onaj naroiti, neobino prisan ton
njihovom razgovoru.
Kada je stigao u kancelariju, Alfred je ustanovio da se Ekart jo nije pojavio. To nije bilo
nita neuobiajeno, jer Ekart je svake veeri mnogo pio i nije mu se znalo jutarnje radno
vreme. Poeo je da lista Uvod, gde je Spinoza opisivao ta namerava da dokae. Sa itanjem
ove knjige nije bilo problema - tekst je bio kristalno jasan. Fridrih je bio u pravu, bila je
greka poeti sa Etikom. Panja mu je ostala prikovana ve za prvu stranicu. Strah
proizvodi praznoverje, proitao je. I: Slabi i pohlepni, kad su u nevolji, slue se molitvama i
enskim suzama dok preklinju Boga za pomo. 30 Kako je jedan Jevrejin iz sedamnaestog
veka mogao to da napie? Ovakve rei su priliile Nemcu dvadesetog veka!
Na sledeoj stranici pisalo je kako obredi i ceremonije kojima religije obiluju sputavaju
ljudski um dogmatizmom i potiskuju glas razuma ne ostavljajui prostora ak ni za traak
sumnje. Neverovatno! Pa ni to nije bio kraj! Spinoza je nastavljao da govori o religiji kao o
nizu smenih misterija to privlae ljude koji naprosto preziru razum. Alfred je disao
ubrzano, razrogaenih o iju.
Hebreji kao od Boga izabrani narod? Besmislica, pisao je Spinoza. Ako se paljivo i
bez predrasuda ita Mojsijev zakon, tvrdio je, otkriva se da je Bog pokazao da su mu Jevreji
omiljeni samo time to je za njih izabrao jedan uzani pojas teritorije gde mogu da ive u
miru.
I sveti spisi, kao re Boja? Spinozina mona misao je rasprila tu ideju tvrdnjom da
Biblija sadri samo duhovnu istinu - zapravo, ivljenje u pravednosti i milosru - ne i
zemaljske istine. Svi oni koji u Bibliji nalaze zemaljske istine i zakone gree ili to rade iz
sopstvenog interesa, naglaavao je Spinoza.
Baruh de Spinoza, Teoloko politiki traktat, preveo dr Branko B. Gavela, Kultura, Beograd 1957. (Svi navodi
preuzeti su iz ovog izdanja.)
30

Bosnaunited

100

zdls

Na kraju Uvoda stajalo je upozorenje, Molim neuke da ne itaju moju knjigu, i

objanjenje da praznoverne, neuke mase koje dre da je razum tek sluga teologije, nee
nita nauiti iz nje. U stvari, njihova vera moe biti ozbiljno uzdrmana.
Zapanjen ovim reima, Alfred nije mogao a da se ne divi Spinozinoj odvanosti. U
kratkim biografskim belekama je proitao da je identitet autora bio dobro poznat iako je
knjiga bila objavljena anonimno 1670. (kada je Spinozi bilo trideset i osam godina). Trebalo
je imati hrabrosti da se 1670. izrekne ovako neto: to je bilo samo sedamdeset godina poto
je ordano Bruno spaljen pod optubom za jeres, i samo etrdesetak nakon to je Vatikan
sudio Galileju. U uvodu je stajalo i da su knjigu vrlo brzo zabranili drava, Katolika crkva,
Jevreji, a nedugo potom i kalvinisti. Sve je to govorilo u njenu korist.
Nije se mogla osporiti izuzetna inteligencija autora. Sada je konano, konano, shvatio
zato je veliki Gete, i zato su svi drugi Nemci koje je toliko voleo - eling, iler, Hegel,
Lesing, Nie - uvaavali tog oveka. Kako se ne bi divili takvom umu? Ali oni su, naravno,
iveli u drugom veku i nisu znali nita o novoj nauci o rasi, nita o pretnjama koje nosi
zatrovana krv - naprosto su se divili toj mutaciji, tom izvanrednom pupoljku niklom iz gliba.
Alfred je pogledao u naslovnu stranu: Benedikt Spinoza - hmm, Benedikt, ime koje ni
najmanje ne lii na semitsko. U biografskim belekama je pisalo i da su ga u njegovim
dvadesetim godinama Jevreji ekskomunicirali i da od tada vie nije imao kontakta ni sa
jednim Jevrejinom. Dakle, on i nije bio uistinu Jevrejin. Bio je mutacija - Jevreji su prepoznali
da nije Jevrejin, a s takvim imenom, mora da je i sam to shvatao.
Ditrih se pojavio oko jedanaest i dobar deo dana proveo poduavajui Alfreda kako da
efikasnije obavlja uredniki posao - jer, odnedavno je on bio odgovoran za pripremu veine
lanaka koji su pristizali u novine. U roku od samo nekoliko nedelja, Alfredova crvena
olovka je letela brzinom munje kroz tue tekstove dok im je veto popravljao stil i
izraajnost. Smatrao se srenikom; ne samo da je imao izvanrednog uitelja, ve je bio i
Ditrihov jedini tienik. Meutim, uskoro e se to promeniti. U leglu e se pored Alfreda
pojaviti neko nov - neko ko e ubrzo zauzeti sav prostor.
Promena je zapoela nekoliko nedelja kasnije, u septembru 1919, kada se Anton
Dreksler, ovek koji je doekao Alfreda na sastanku Drutva Tule, sav usplahiren pojavio u
kancelariji. Ditrih je taman hteo da zatvori vrata kako bi razgovarao s njim nasamo, kada je
Dreksler, uz njegovu saglasnost, rukom dao znak Alfredu da ue.
Alfrede, dozvoli da te uputim u stvar, rekao je Dreksler. Siguran sam da zna da smo
nas nekolicina, nedugo posle tvog prvog dolaska na sastanak Drutva Tule, osnovali novu
politiku partiju - Nemaku radniku partiju? Koliko se seam, prisustvovao si jednom od
naih prvih sastanaka, onom u malom krugu. Ali sada smo spremni da se irimo. Nas dvojica
elimo da te pozovemo da doe na sledei sastanak i napie uvodnik o naoj partiji. Mi
smo jedna u moru partija i moramo nekako da se istaknemo.
Alfred je najpre pogledao u Ekarta, ije je otro klimanje glavom ukazivalo da je ovo
bilo vie od obinog poziva, a onda odgovorio, Biu na licu mesta i izvetavati sa sledeeg
sastanka.
Dreksler je izgledao zadovoljno. Zatvorio je vrata i pokazao Alfredu da sedne. Dakle,
Ditrih, mislim da smo nali onoga koga si ekao. Evo ta se desilo. Sigurno se sea da smo
onda kad smo odluili da nau stranku iz debatnog drutva Tule pretvorimo u aktivnu
Bosnaunited

101

zdls

politiku partiju sa otvorenim sastancima, morali da traimo dozvolu od vojske? I da smo

bili obaveteni da e vojni posmatrai povremeno prisustvovati naim sastancima?
Seam se i potpuno odobravam taj propis. Neophodan je kako bi se komunisti drali
pod kontrolom.
Dakle; nastavio je Dreksler, prole nedelje, na sastanku kojem je prisustvovalo oko
dvadeset pet ili trideset ljudi, pojavio se sa izvesnim zakanjenjem i taj njihov ovek,
prilino sirovog izgleda, neugledno odeven, i seo u poslednji red. Na telohranitelj i
izbaciva Karl mi je doapnuo da je to vojni posmata u civilu i da je vien i na drugim
politikim skupovima, i u pozoritima i klubovima, u potrazi za opasnim agitatorima.
,,I tako je ovaj posmatra - ime mu je Hitler, kaplar je u vojsci, ali za nekoliko meseci
treba da bude demobilisan - u potpunom miru sasluao glavnog govornika i njegov dosadan
govor o propasti kapitalizma. Ali je onda, kad je dolo vreme za diskusiju, odjednom sve
postalo ivlje. Neko iz publike je nadugako govorio u prilog onom glupom planu o kojem se
naokolo pria, da Bavarska treba da se otcepi od Nemake i spoji sa Austrijom u
Junonemaku dravu. E, tog asa se dotini Hitler razbesneo, skoio na noge, jurnuo ka
elu sale i estoko napao tu ideju i svaki predlog koji bi znaio namerno slabljenje Nemake.
Nastavio je jo nekoliko minuta da erei neprijatelje Nemake - one povezane sa
Versajskim kriminalcima koji pokuavaju da ubiju nau zemlju, da nas podele, da nas lie
slave koja nam je suena - i sve u tom smislu.
Bio je to istinski nastup divljeg besa, izgledao je kao ludak na ivici da potpuno izgubi
kontrolu. Publika se nelagodno uskomeala i spremao sam se da kaem Karlu da ga skloni oklevao sam samo zato, pa eto, zato to je iz vojske. Ali upravo tada, kao da je znao o emu
sam razmiljao, on se sabrao, povratio smirenost i odrao zadivljujui petnaestominutni
improvizovani govor na opte teme. Nita originalno po sadraju. Njegovi stavovi antijevrejski, promilitaristiki, antikomunistiki - slini naim. Ali nastup mu je bio
zapanjujui. Nakon nekoliko minuta svi, bukvalno svi su bili opinjeni, panja im je bila
prikovana za njegove blistavo plave oi i za svaku re koju je izgovorio. Taj ovek ima dar.
Odmah mi je to bilo jasno, i posle sastanka sam potrao za njim i dao mu svoj pamflet Moje
politiko buenje. Dao sam mu i vizitkartu i pozvao ga da mi se javi ako eli da sazna vie o
partiji.
I? - upitao je Ekart.
Pa, sino me je posetio. Dugo smo priali o ciljevima i planovima partije i on je sad lan
sa brojem 555, i obratie nam se na sledeem sastanku.
Petsto pedeset i pet? umeao se Alfred. Neverovatno! Ve ste toliko narasli?
Meu nama reeno, ali neka to zaista ostane meu nama, Alfrede, taan broj je 55,
apnuo je Dreksler. Za javnost elimo da ti u lanku doda jedan broj i napie 555.
Ozbiljnije e nas shvatati ako budu mislili da nas je vie.
Nekoliko veeri kasnije, Ekart i Alfred su zajedno otili da uju govor kaplara Hitlera,
nakon ega su zavrili kod Ekarta na veeri. Hitler je samouvereno iskoraio pred publiku
od oko etrdeset ljudi i bez ikakvog uvoda se upustio u strastvena upozorenja na opasnosti
koje Nemakoj prete od Jevreja. Doao sam, zagrmeo je, da vas upozorim na Jevreje i da
ukaem na hitnu potrebu za novim tipom antisemitizma. Ja se zalaem za antisemitizam
zasnovan na injenicama a ne na emocijama. Emocionalni antisemitizam vodi samo
nedelotvornim pogromima. To nije reenje. Treba nam neto vie, mnogo vie od toga.
Bosnaunited

102

zdls

Potreban nam je racionalni antisemitizam. Racionalnost nas vodi samo jednom apsolutno
neopozivom zakljuku: eliminaciji svih Jevreja iz Nemake.
Zatim je izrekao jo jedno upozorenje. Revolucija koja je poistila s vlasti krunisanu
glavu Nemake ne sme da otvori vrata judeo-boljevizmu.
Alfred je bio zateen Hitlerovim izrazom judeo-boljevizam. On je ve neko vreme
koristio tu frazu, a sada je ovaj kaplar razmiljao isto i baratao istim reima. To je bilo i loe
i dobro. Loe, jer je on polagao pravo na taj izraz, ali dobro jer je shvatio da ima monog
saveznika.
Rei u vam neto vie o jevrejskoj opasnosti, nastavio je Hitler. i o racionalnom
antisemitizmu. Ne radi se tu o jevrejskoj religiji. Njihova vera nije nita gora od drugih - sve
su one deo iste religijske podvale. I nije u pitanju njihova istorija, ili nepodnoljiva
parazitska kultura - mada su im kroz vekove gresi protiv Nemake bili vie nego brojni. Ne,
nisu to razlozi. Pravi problem je njihova rasa, njihova zatrovana krv koja svakog dana,
svakog asa, svakog minuta slabi Nemaku i ugroava je.
Zatrovana krv nikada ne moe da se oisti. Rei u vam neto i o Jevrejima koji su
izabrali pokrtavanje, o onima preobraenim u hrianstvo. Oni su najgora sorta. I
predstavljaju najveu opasnost. Ti e podmuklo zagaditi i unitititi nau veliku zemlju, ba
kao to su unitili sve velike civilizacije.
Alfred je na to zaklimao glavom. U pravu je, u pravu je, pomislio je. Ovaj Hitler ga je
podsetio na ono to je i sam znao. Krv se ne moe promeniti. Jednom Jevrejin - uvek
Jevrejin. Morao je u celini da preispita svoj pristup problemu Spinoze.
,,A sada, danas - govorio je dalje Hitler, udarajui se na svaku poentu u grudi - morate
shvatiti da ne moete zatvarati oi pred tim problemom. I da mali koraci nisu reenje za
njega - za ozdravljenje nae nacije. Jevrejsko seme se mora zatrti. Ne dozvolite da vas
zavede misao da moete da se borite protiv bolesti a da ne ubijete njenog nosioca, da ne
unitite kliconou. Ne zamiljajte da se moete boriti protiv rasne tuberkuloze a da se ne
pobrinete da naciju oslobodite prenosioca rasne tuberkuloze.
Hitler je svaku re izgovarao sve glasnije i odsenije, svaku reenicu viim tonom, i
inilo se da e mu se glas raspui - ali to se nije desilo. Kad je zavrio urlajui To jevrejsko
trovanje nee prestati, to trovanje nacije se nee okonati sve dok sam nosilac, Jevrejin, ne
bude prognan iz nae sredine, itava publika digla se na noge divlje aplaudirajui.
Veera u Ekartovom domu bila je intimna - samo njih etvorica, Alfred, Dreksler, Ekart i
Hitler. Ali, bio je to drugaiji Hitler - ne onaj to se busa u grudi, ne ljutiti Hitler, nego utiv,
ljubazan Hitler.
Ekartova supruga Roza, otmena ena, ispratila ih je do salona ali se ubrzo diskretno
povukla, ostavljajui ih da nasamo razgovaraju. Ekart je sa naglaenom predusretljivou
doneo iz podruma jedno od svojih najboljih vina, ali mu je oduevljenje splasnulo kad je
shvatio da je Hitler trezvenjak i da je Alfred od onih to popiju samo po aicu. Jo vie je
splasnuo kad je shvatio da je Hitler vegetarijanac i da se nee posluiti vruom peenom
guskom koju je domaica ponosno unela u trpezariju. I poto je na brzinu za Hitlera
pripremljena nekakva kajgana sa krompirom, njih etvorica su seli da jedu i razgovarali su
vie od tri sata.
Dakle, her Hitler, priajte nam o vaoj trenutnoj slubi i vaoj budunosti u vojsci,
zapoeo je Ekart.
Bosnaunited

103

zdls

Nema za armiju naroite budunosti otkako nas je Versajski ugovor - proklet bio ograniio na sto hiljada vojnika, a naim neprijateljima nije utvrdio nikakav limit. To
ogranienje znai da u za oko est meseci biti demobilisan. Trenutno imam nekoliko
dunosti, pored toga to nadgledam sastanke najopasnijih od pedeset politikih partija
koliko ih deluje u Minhenu.
,,A zato se Nemaka radnika partija smatra opasnom? upitao je Ekart.
Zbog tog radnika. To budi sumnje o komunistikom uticaju. Ali, her Ekart, uveravam
vas da ete posle mog izvetaja od armije dobiti samo podrku. Ova situacija je opasna za
sve nas. Boljevici su odgovorni za rusku predaju u ratu, i sada se bave time da se infiltriraju
u Nemaku i pretvore i nas u boljeviku dravu.
Vi i ja smo jue razgovarali, rekao je Dreksler, ,,o nedavnom talasu ubistava
leviarskih voa. Da li biste bili ljubazni da ponovite her Ekartu i her Rozenbergu ta mislite
o tome kako armija i policija treba da odgovore?
Moje miljenje je da imamo nedovoljno ubistava, i kad bih se ja pitao, snabdeo bih
ubice sa vie metaka.
Ekart i Dreksler su se iroko osmehnuli na ovaj odgovor i Ekart je upitao, ,,A kako vam,
za sada, izgleda naa partija?
Dopada mi se ono to vidim. Potpuno se slaem sa politikom platformom i, kad bolje
razmislim, bez rezerve sam spreman da se kladim na vau partiju.
,,A to to smo mali? upitao je Dreksler. Alfred, ovaj na novinar, bio je prilino
iznenaen kad je shvatio da naih prvih petsto vojnika pripada sferi mita.
Ah, kao novinar, Hitler se obratio Alfredu, valjda ete se sloiti da je istina ono u ta
javnost veruje. Iskreno govorei, her Dreksler, naa malobrojnost je za mene prednost, a ne
mana. Ja imam svoju vojnu platu, a nadreeni oficir mi ne postavlja naroite zahteve, pa
narednih est meseci planiram da bezrezervno radim za partiju, i uskoro u joj, nadam se,
dati svoj lini peat.
Mogu li biti slobodan da zatraim vie informacija o vaoj vojnoj slubi, her Hitler?,
zapitao je Ekart. Posebno me interesuje va in. Imate tako oigledan potencijal za vou.
Trebalo bi da imate visok in, a ipak ste samo kaplar?
To pitanje morate postaviti oficirima pod ijom sam komandom. Pretpostavljam da bi
vam rekli kako potencijalno jesam veliki voda, ali se suvie opirem tome da budem
sledbenik. No, vanije su injenice. Okrenuo se Alfredu da proved da li ovaj zapisuje i
nastavio, Odlikovan sam sa dva gvozdena krsta za hrabrost. Proverite to u vojsci, her
Rozenberg. Dobar novinar treba da proveri injenice, iako ponekad moe da odlui i da ih
ne iskoristi. I bio sam povreen dva puta u akcijama na prvoj borbenoj liniji. Najpre u nogu,
rapnelom. Ali umesto da uivam u dugotrajnom oporavku, traio sam da se odmah vratim
u svoju regimentu. Drugi put je bio u pitanju poklon od naih britanskih prijatelja - bojni
otrov. Nekolicina nas bili smo privremeno oslepljeni i preiveli smo samo zahvaljujui tome
to je jedan bio tek napola slep. On nas je od fronta do saniteta vodio tako to smo jedan
drugoga drali za ruke. Leio sam se u bolnici u Pazevalku i otputen sam pre otprilike
godinu dana sa oteenjem glasnih ica.
Alfred je, urno beleei, podigao pogled i rekao Vae glasne ice su veeras zvuale
krepko i srano.
Bosnaunited

104

zdls

Da, slaem se. udno, ali onima koji su me znali pre tog trovanja izgleda kao da je
hlorin uinio moj glas snanijim. Verujte mi, neu se ustruavati da ga upotrebim protiv
francuskih i britanskih kriminalaca.
Vi ste odlian govornik, her Hitler, rekao je Ekart, ,,i mislim da ete biti od
neprocenjivog znaaja za nau partiju. Recite mi, jeste li imali neku profesionalnu obuku za
javne nastupe?
Samo kratko, u vojsci. Posle nekoliko improvizovanih govora koje sam odrao
vojnicima imao sam par sati obuke i dobio zaduenje da poduavam nemake ratne
zarobljenike, povratnike, o glavnim opasnostima za Nemaku: komunizmu, Jevrejima i
pacifizmu. Moj vojni dosije sadri i izvetaj komandanta koji me naziva roenim
govornikom. Ja verujem u to. Imam talenat i nameravam da ga stavim u slubu nae
partije.
Ekart je nastavio da postavlja pitanja o Hitlerovom obrazovanju i knjigama koje ita.
Alfred se iznenadio kad je uo da je Hitler slikar i saoseao je sa njim dok je besno govorio o
Jevrejima koji kontroliu beku Akademiju umetnosti i nisu mu dozvolili da se upie u
slikarsku kolu. Pao je i dogovor da ponekad zajedno crtaju. Na kraju veeri, dok su se gosti
pripremali da idu, Ekart j e zamolio Alfreda da ostane, jer treba da porazgovaraju o poslu.
Kad su ostali sami nasuo je brendi obojici, zanemarujui Alfredovo odbijanje i rekao: Dakle,
Alfrede, stigao je. Mislim da smo veeras videli budunost Nemake. On je sirov i neotesan puno nedostataka, znam. Ali u njemu je mo, velika mo! I sva ona prava oseanja. Slae li
se?
Alfred je oklevao. Shvatam o emu govorite. Ali kad razmiljam o izborima, jasno mi je
i da se mnogi slojevi u Nemakoj s tim ne bi sloili. Da li bi oni prihvatili oveka koji nijedan
jedini dan nije proveo na univerzitetu?
Jedan ovek - jedan glas. Ogromna veina se, kao i Hitler, kolovala na ulicama.
Alfred je iao jo dalje: Ipak, uveren sam da veliina Nemake potie od naih velikih
umova - Getea, Kanta, Hegela, ilera, Lajbnica. Zar ne mislite tako?
Upravo zato sam te zamolio da ostane. Njemu je potrebno... kako to da kaem?
Poliranje. Zavrna obrada. On ita, ali vrlo selektivno i treba da mu popunimo praznine. To
e, Rozenberg, biti na posao - tvoj i moj. Ali moramo biti veti i suptilni. Oseam da je vrlo
ponosan i pred nama je herkulovski zadatak - da ga obrazujemo a da on to ne primeti.
Alfred se zaputio ka kui tekim koracima. Budunost je postajala sve jasnija. Na scenu
se postavljala nova drama, i premda je sada bio siguran da e u njoj imati ulogu, ona koja
mu je dodeljena nije bila ba uloga o kojoj je sanjao.

Bosnaunited

105

zdls

Poglavlje 19
AMSTERDAM - 27 JULI 1656
Sinagoga Talmud Tora, glavna sinagoga sefardskih Jevreja, nije se po spoljanjosti
razlikovala od ostalih kua oko Hauthrahta, prometnog dela grada gde su iveli mnogi
amsterdamski Sefardi. Ali po svojoj raskonoj mavarskoj unutranjosti pripadala je nekom
drugom svetu. Naspram bonog zida - onog najblieg Jerusalimu - skriven iza tamnocrvene
izvezene pliane zavese, nalazio se bogato izrezbareni Sveti koveg sa niom za Sefer
Toru 31. Ispred kovega bila je drvena bima koja je sluila kao podijum gde su staj ali rabin,
kantor, dnevni ita i drugi asnici. Svi prozori bili su pokriveni tekim draperijama sa
izvezenim pticama i vinovom lozom, koje su titile unutranjost od pogleda prolaznika.
Sinagoga je bila centar jevrejske optine, hebrejska kola i molitvena kua za obine
jutarnje slube, due ceremonije o abatu, i za gozbene sveanosti na Velike praznike.
Kratkim dnevnim slubama koje su se odvijale radnim danima nije prisustvovalo
mnogo ljudi; obino je tu bila nekolicina mukaraca - neophodni minjan 32 - a ako ih ne bi
bilo dovoljno, za nedostajuima bi po ulici usledila hitna potraga. ene se, naravno, nisu
raunale u minjan. Tog jutra, u etvrtak, 27. jula 1656. godine, u sinagogi je bilo, ne desetak
tihih pobonih vernika, ve skoro tri stotine bunih pripadnika optine, koji su popunili sva
sedita i svaki pedalj prostora za stajanje. I bili su tu, ne samo obini vernici, Jevreji koji
dolaze tokom nedelje i za abat, nego ak i oni koji su se retko viali u sinagogi, samo na
Velike praznike.
ta je bio razlog za takvu graju i guvu? Pomamu su podstakli isto ono uzbuenje, isti
uas i mrana opinjenost koji su vekovima uspaljivali mase to su hrlile da gledaju raspea,
veanja, odrubljivanja glava i pogubljenja jeretika. Jevrejskom zajednicom Amsterdama
brzo se rairila vest da e Baruh Spinoza biti ekskomuniciran.
U ovoj zajednici su u sedamnaestom veku heremi bili uobiajeni. Izricani su svakih
nekoliko meseci, i nije bilo odraslog Jevrejina koji im barem jednom nije prisustvovao. Ali
ogromna masa to se okupila tog 27. jula nije oekivala obian herem. Porodica Spinoza bila
je dobro poznata svakom amsterdamskom Jevrejinu. Baruhov otac i stric Abraham esto su
bili lanovi mahamada, rukovodeeg odbora sinagoge, i obojica su poivali na najsvetijem
mestu na groblju. Ali, svetinu je oduvek uzbuuvalo kad oni na najviim poloajima gube
milost: mrana strana divljenja je zavist udruena sa nezadovoljstvom zbog sopstvene
obinosti.
Drevnog porekla, heremi su prvi put opisani u drugom veku pre nae ere, u Mini,
najranijoj pisanoj zbirci usmenih rabinskih predanja. Saet pregled prestupa koji nalau
herem sainjen je u petnaestom veku, u uticajnoj knjizi Rabi Josifa Karoa Kodifikacija zakona
31

(hebr.) Knjiga Tore ili svitak pet knjiga Tore. Osim ovog, Tora ima jo nekoliko naziva: Torat Adonaj i Torat
Eloim (Boja Tora), Torat Moe (Mojsijeva Tora ili Tora data po Mojsiju). U doba Talmuda pominje se i izraz
Hamia hume Tora (Pet knjiga Tore).
32
Minjan - grupa od deset mukaraca starijih od 13 godina koja predstavlja najmanji broj vernika potreban za itanje
Tore, obavljanje odreenih zajednikih molitvi i nekih drugih verskih obreda.

Bosnaunited

106

zdls

(ulhan Aruh)33, tampanoj u ogromnom broju primeraka i dobro poznatoj amsterdamskim

Jevrejima sedamnaestog veka. Rabi Karo je navodio veliki broj prekraja za koje je zapreen
herem, ukljuujui kockanje, razvrat, neplaanje poreza, javno vredanje drugih lanova
zajednice, enidbu bez roditeljskog odobrenja, bigamiju ili preljubu, nepotovanje odluke
mahamada, neiskazivanje potovanja prema rabinu, uee u teolokim raspravama sa
nejevrejima, osporavanje vaenja usmenog rabinskog zakona, i dovoenje u pitanje
besmrtnosti due ili boanske prirode Tore.
Radoznalost gomile u Talmud Tora sinagogi nije podsticalo samo to kome i zato
predstoji herem: glasine su najavljivale neuobiajenu strogost. Veina herema bili su blagi
javni prekori, koji su se svodili na novanu kaznu ili izolaciju u trajanju od nekoliko dana ili
nedelja. U ozbiljnijim sluajevima, to podrazumeva i bogohuljenje, osuda je obino izricana
na dui period - jednom prilikom, na jedanaest godina. Ipak, povratak u zajednicu je uvek
bio mogu ako je kanjeni bio spreman na pokajanje i prihvatanje neke propisane kazne uglavnom, visoke novane globe ili, kao u sluaju ozloglaenog Urijela da Koste, javnog
bievanja. Ali u danima koji su prethodili 27. julu 1656. prialo se o nezapameno strogom
heremu.
Prema propisanim pravilima, unutranjost sinagoge osvetljavale su samo svee od
crnog voska, sedam u velikom viseem svenjaku i dvanaest u niama u zidovima. Rabi
Mortera i njegov pomonik Rabi Aboab, koji se vratio nakon trinaest godina provedenih u
Brazilu, stajali su jedan kraj drugog na podijumu ispred Svetog kovega, okrueni
estoricom lanova stareinstva. Strpljivo saekavi da se kongregacija umiri, Rabi Mortera
je visoko podigao dokument pisan hebrejskim i, bez pozdravljanja ili uvodne besede,
gromkim glasom proitao proglas na hebrejskom. Veina lanova kongregacije je utke
sluala. Nekolicina njih koji su razumeli izgovorene hebrejske rei aptali su na
portugalskom onima kraj sebe, a ovi su te rei prenosili dalje. Do trenutka kada je Rabi
Mortera zavrio sa itanjem, raspoloenje u sinagogi je postalo ozbiljnije, gotovo sablasno.
Rabi Mortera je odstupio dva koraka unazad, a Rabi Aboab iskoraio i poeo da prevodi
herem, re po re, sa hebrejskog na portugalski.
Gospoda Stareinstva objavljuju da su, znajui odavno za zle misli i zlodela Baruha de
Spinoze razliitim sredstvima i obeanjima nastojali da ga odvrate sa zlog puta. Ali kako
nisu uspeli da ga nateraju da ispravi svoja nepoinstva, ve su naprotiv svakodnevno
dobijali sve ozbiljnije izvetaje o gnusnim jeresima koje je inio i irio te o njegovim
udovinim delima, a imajui za to i brojne pouzdane svedoke koji su dali izjave pod
zakletvom i neposrednog oevica koji je prisustvovao ovakvom delovanju Spinoze, doli su
do uverenja ta je prava istina po tom pitanju; i nakon to su sve ovo ispitali u prisustvu
asnih rabina, doneli su odluku da se reeni Spinoza ekskomunicira i progna iz naroda
Izrailja.
Gnusne jeresi? Zlodela? udovina dela? Kongregacijom se irio amor. Zapanjeni,
lanovi su se meusobno zgledali. Mnogi su poznavali Baruha Spinozu itavog njegovog
ivota. Veina mu se divila, i niko nije znao ni za kakva njegova nepoinstva, udovina dela
ili gnusnu jeres. Rabi Aboab je nastavio:
Shulchan Arukh - Zbirka zakona ili miljenja prvih kodifikatora hebrejskog prava, zasnovanih na uenjima
panskih rabina.
33

Bosnaunited

107

zdls

Po presudi anela i po nalogu svetaca, mi progonimo, odbacujemo, kunemo i

proklinjemo Baruha Spinozu s odobrenjem Gospoda, blaen bio, i ove svete kongregacije,
pred licem svetih spisa sa 613 zakona koji su u njima sadrani; proklinjemo ga kletvom
kojom je Isus Navin prokleo Jerihon i kletvom kojom je Jelisije prokleo svoje sinove i svim
kletvama koje su zapisane u Knjizi zakona.
Iz dela u kojem su stajali mukarci, Gabrijel je pogledom traio Rebeku u delu gde su
bile ene, ne bi li video njenu reakciju na ovako estoko proklinjanje njihovog brata. I ranije
je prisustvovao heremu, ali nikada ovako estokom. A sledilo je jo gore. Rabi Aboab je
govorio dalje:
Neka je proklet Baruh Spinoza danju, i neka je proklet nou; neka je proklet kad lee na
poinak, i neka je proklet kad ustaje. Neka je proklet kad odlazi, i neka je proklet kad dolazi.
Gospod neka mu nikad ne oprosti, i neka srdba i gnev Gospodnji planu protiv njega, i neka
Gospod zbrie ime njegovo pod nebesima. I neka ga Gospod u zlu rastavi od svih plemena
Izrailja, u saglasju sa svim kletvama zapisanim u ovoj Knjizi zakona. A vi to se prikloniste
Gospodu, va Bog ivi danas u svakom od vas.
Kad se Rabi Aboab povukao, Rabi Mortera je istupio napred sevajui pogledom po
kongregaciji, kao da hoe da dopre do oiju svakog lana, a zatim polako, naglaavajui slog
po slog, objavio izoptenje:
Nareujemo da niko s Baruhom Spinozom ni pismeno ni usmeno ne opti, da mu niko
milost nikakvu ne iskazuje, da niko ne ostane s njim pod istim krovom, da mu se niko ne
priblii na manje od etiri lakta, i da niko ne ita bilo ta to bi on sastavio ili napisao. 34
Rabi Mortera je klimnuo glavom Rabi Aboabu. Bez rei, obojica su preksrstili ruke i
istovremeno sili sa bime. Potom su u pratnji estorice lanova stareinstva, dugim
koracima proli ka vratima i izali napolje. Sinagogom se prolomila zagluujua buka. ak ni
najstariji lanovi nisu pamtili tako surov herem. Tu nije bilo ni pomena o pokajanju ili
vraanju u zajednicu. Svima su bile jasne posledice rabinovih rei. Ovaj herem je vaio
zauvek.

34

B. de Spinoza, Teoloko politiki traktat, (prema navodima iz predgovora Anta Fiamenga)

Bosnaunited

108

zdls

Poglavlje 20
MINHEN - MART 1922
Kako je vreme prolazilo, tako je Alfred menjao miljenje o ulozi koja mu je dodeljena.
Nekad nevana, sada je to, meutim, postala perfektna uloga, sjajna mogunost da
odluujue utie na sudbinu Otadbine. Partija je i dalje bila mala, ali znao je da je to partija
budunosti.
Hitler je iveo u skromnom stanu u blizini redakcije i gotovo svakodnevno poseivao
Ekarta, koji mu je kao mentor brusio antisemitizam, proirivao politike vidike i upoznavao
ga sa istaknutim nemakim desniarima. Tri godine kasnije posvetie drugi tom Mein
Kampfa Ditrihu Ekartu, oveku koji je, svojim tekstovima, svojim mislima i delima itav
ivot predano radio na buenju naeg naroda. I Alfred ga je esto viao, uvek kasno
popodne ili uvee, poto je Hitler ostajao budan do kasno u no a onda spavao do podneva.
Razgovarali su, etali, i obilazili galerije i muzeje.
Postojala su, zapravo, dva Hitlera. Jedan je bio razjareni govornik, koji je uspaljivao i
opinjavao svaku gomilu kojoj bi se obratio. Alfred nikada ranije nije video nita slino, a
Anton Dreksler i Ditrih Ekart su bili oduevljeni to su konano nali oveka koji e njihovu
partiju povesti u budunost. Alfred je prisustvovao mnogim govorima, a bilo ih je dosta. S
bezgraninom energijom Hitler je govorio gde god bi naao publiku, na okovima
prometnih ulica, u pretrpanim tramvajima i, najee, u pivnicama. Njegova oratorska slava
brzo se irila, a broj slualaca uveavao - povremeno premaujui i hiljadu. A da bi partiju
uinio to pristupanijom, predloio je i promenu njenog imena iz Nemaka radnika partija
u Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija. 35
I Alfred je ponekad drao govore lanovima partije, kojima je Hitler esto prisustvovao
i uvek aplaudirao. Ideje su bile wunderbar 36, govorio bi. Ali treba to vatrenije, sa vie
ara.
Uz to, postojao je i drugi Hitler - ljubazan, oputen, utiv, koji je sluao Alfredove
meditacije o istoriji, estetici, nemakoj knjievnosti. Mi slino mislimo, imao je obiaj da
izjavi, nesvestan injenice da je upravo Alfred posejao mnogo toga to je sad klijalo u
njegovom umu.
Jednoga dana Hitler je doao u Alfredovu novu kancelariju u Felkier beobahteru 37 i
doneo lanak o alkoholizmu koji je eleo da objavi. Neto ranije te godine, Nacistika partija
je kupila novine Drutva Tule, Minhener beobahter, odmah im promenila ime, i predala ih
Ditrihu Ekartu, koji je ugasio svoj stari list i preselio celokupno osoblje u novi. Hitler je
saekao da Alfred proita lanak i iznenadio se kad je ovaj iz fioke svog stola izvukao
koncept teksta koji je, igrom sluaja, i sam pisao o alkoholizmu.
Na brizinu proitavi Alfredov lanak, podigao je pogled i rekao, Oni su blizanci.
35

Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, ili NSDAP

(nem.) prekrasne
37
(nem.) Vlkischer Beobachter - Narodni posmatra
36

Bosnaunited

109

zdls

Da, toliko su slini da u odustati od svog teksta, uzvratio je Alfred.

Ne, insistiram da ne odustaje. Objavi oba. Imae vie uticaja ako oba budu tampana u
istom broju.
Kad je stekao veu izvrnu vlast u partiji, Hitler je traio da svi partijski govornici svoje
govore podnesu njemu na uvid pre nego to ih javno odre. Kasnije e Alfreda osloboditi te
obaveze - nije neophodno, rekao je, jer su im govori veoma slini. Ali Alfred je uoavao
izvesne razlike. Pre svega, Hitler je, uprkos ogranienom formalnom obarazovanju i
ogromnim prazninama u znanju, imao neverovatno samopouzdanje. Neprekidno je koristio
rei poput nepokolebljivo, sugeriui time krajnju izvesnost svojih uverenja i potpunu
odlunost da ih nikada, ni pod kojim uslovima i ni u jednom aspektu ne menja. Divio se her
Hitleru dok ga je sluao. Otkud tolika sigurnost? Alfred bi duu prodao za takvo
samopouzdanje i bila mu je odvratna pomisao na to kako se on sam uvek osvre i trai
znake podrke i odobravanja.
A postojala je jo jedna razlika. Dok je Alfred esto govorio o neophodnosti uklanjanja
Jevreja iz Evrope, o njihovom preseljenju ili premetanju, ili proterivanju, Hitler je
koristio drugaiji renik. On je govorio o istrebljenju, ili iskorenjivanju Jevreja, ak i o
njihovom veanju o bandere. No, to je, dakako, bilo samo pitanje retorike i umea da se
zapali publika.
S vremenom, Alfred je shvatao da je u poetku potcenio Hitlera. Bio je to veoma
inteligentan ovek, autodidakt koji je halapljivo gutao knjige, skuplj ao informacije, i strasno
uivao u slikarstvu i Vagnerovoj muzici. Ipak, budui da nije imao sistematino
univerzitetsko obrazovanje, znanje mu je u osnovi bilo neujednaeno i iz njega su zjapile
provalije neukosti. Alfred je inio sve to je umeo da ih popuni, ali to nije bio lak posao.
Hitler je bio do te mere ponosan, da se nikada nije usudio otvoreno da mu preporui ta da
ita. Umesto toga, nauio je da ga izokola upuuje, jer je primetio da bi, svaki put kad
pomene, recimo ilera, nekoliko dana kasnije Hitler nairoko i sa nepokolebljivom
sigurnou diskutovao o ilerovim dramskim delima.
Jednog jutra, u prolee te godine, Ditrih Ekart je priao vratima Alfredove kancelarije,
gledao neko vreme kroz staklo kako njegov tienik uurbano priprema tekst, a onda,
zavrtevi glavom, kucnuo i rukom mu dao znak da doe u njegovu kancelariju. Kad su uli,
pokazao mu je da sedne.
Imam neto da ti kaem - pobogu Alfrede, ne gledaj me tako zabrinuto. Dobro ti ide.
Sasvim sam zadovoljan tvojim zalaganjem. Ako bih ti ita predloio, to bi bilo malo manje
marljivosti, a malo vie piva, i mnogo vie neobaveznog druenja. Preterana marljivost nije
uvek vrlina. Ali o tome emo drugi put. Sluaj, postaje sve vaniji za nau partiju, i hou da
ubrzam tvoje napredovanje. Slae li se s tim da su urednici koji objavljuju tekstove o
onome to dobro poznaju, u velikoj prednosti?
Svakako. Iako uznemiren, jer nije znao ta mu se sprema, Alfred se trudio da zadri
smeak. Ekart je bio krajnje nepredvidljiv.
Koliko si putovao po Evropi?
Vrlo malo.
Kako da pie o naim neprijateljima ako ih nisi video sopstvenim oima? Dobar ratnik
mora ponekad da zastane i naotri svoje oruje. Zar nije tako?
Bosnaunited

110

zdls

Bez sumnje, saglasio se Alfred oprezno.

,,E pa onda idi i spakuj se. Za tri sata ti polee avion za Pariz.
Pariz? Avion? Tri sata?
Tako je. Dimitri Popov, jedan od glavnih ruskih donatora nae partije, ima tamo vaan
poslovni sastanak. Danas leti sa dvojicom saradnika i pristao je da nam pribavi vea
sredstva od tamonje zajednice Belih Rusa. Letee jednim od novih Junkera F13, koji prima
etiri putnika. Planirao sam da mu se pridruim, ali ne mogu jer sam jue imao nekakav
nelagodan bol u grudima. Doktor i ena su mi zabranili da putujem. Hou da ide umesto
mene.
ao mi je zbog vae bolesti, her Ekart. Ali ako vam doktor savetuje odmor, ne bi
trebalo da vas ostavim da sami prireujete dva sledea izdanja...
Doktor nije pominjao odmor. On je samo oprezan jer ne zna kako bi let mogao da utie
na ovo moje stanje. Novine su veim delom pripremljene. Ja u se pobrinuti za njih, a ti idi u
Pariz.
ta treba da radim tamo?
Hou da ide sa her Popovom na sastanke sa potencijalnim finansijerima nae partije.
Ako bude hteo, i ti e im predstaviti partiju. Vreme je da naui kako se govori bogataima.
Posle toga e se polako vraati vozom. Ostani celu nedelju ili deset dana. Budi slobodan
ovek. Putuj gde god eli i jednostavno posmatraj. Gledaj kako nai neprijatelji piruju zbog
Versajskog ugovora. Zapisuj. Sve to bude video bie korisno za novine. Uzgred, her Popov
je pristao i da ti obezbedi pozamanu sumu francuskih franaka. Bie ti potrebni. Nemaka
marka je napolju, zbog inflacije, gotovo bezvredna. A i ovde jedva da ita vredi!
Vekna hleba je svakog dana sve skuplja, sloio se Alfred.
Ba tako. Upravo za sledei broj piem tekst o tome zbog ega i mi opet moramo da
poveamo cenu novina.
Prilikom poletanja, Alfred se grevito drao za ruke sedita i zurio kroz prozor,
gledajui kako Minhen svake sekunde postaje sve manji. Zaintrigiran njegovim strahom, her
Popov je kroz zagluujue zvuke motora povikao, Prvi put letite? - otkrivajui pri tom
svoje bljetave zlatne zube.
Alfred je utke potvrdio i nastavio da gleda kroz prozor, zahvalan to buka
onemoguava dalji razgovor sa her Popovom i drugom dvojicom putnika. Razmiljao je o
Ekartovoj primedbi o druenju... zato je zapravo bio tako lo u neobaveznim razgovorima?
Tako zatvoren? Zato nije rekao Ekartu da je jednom, sa tetkom, putovao u vajcarsku i da
je pre nekoliko godina, neposredno pred izbijanje rata, sa verenicom Hildom bio u Parizu.
Moda je samo eleo da izbrie svoju baltiku prolost i da se ponovo rodi kao nemaki
graanin u Otadbini. Ne, ne, ne - znao je da to see mnogo dublje. Otvaranje je uvek
doivljavao kao pretnju. Upravo zato su mu ona dva razgovora u pivnici sa Fridrihom bila
tako nesvakidanja i oslobaajua. Pokuao je da pronikne dublje u sebe ali je, kao i uvek,
gubio nit. Moram da se promenim... ii u ponovo da se vidim s Fridrihom.
Sledeeg dana her Popov je prepustio Alfredu da govori o partijskom programu i
objasni zato je ba ta partija jedina sposobna da zaustavi judeo-boljevike. Jedan bankar, sa
zaslepljujuim dijamantskim prstenom na malom prstu, rekao je Alfredu, Koliko sam
Bosnaunited

111

zdls

razumeo, zvanino ime vae partije je sada Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija
- Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei?
Da.
emu tako glomazno i zbunjujue ime? Nacionalna implicira da je desna,
socijalistika da je leva, nemaka desna, i radnika opet leva! To je nemogue. Kako vaa
partija moe da bude sve to zajedno?
Ba to Hitler i hoe, da bude sve za sve ljude - osim za Jevreje i boljevike, naravno. Mi
imamo dugoroni plan. Prvi zadatak nam je da u nekoliko sledeih godina u velikom broju
uemo u Parlament.
Parlament? Verujete da su neuke mase sposobne da vladaju?
Ne. Ali prvo moramo da osvojimo vlast. Naa parlamentarna demokratija je fatalno
oslabljena najezdama boljevika, a ja vam obeavam da emo se na kraju obraunati sa
itavim tim parlamentarnim sistemom. Upravo su to rei koje je Hitler koristio mnogo puta
u razgovoru sa mnom. I u svom novom programu je vrlo jasno definisao ciljeve partije.
Doneo sam nekoliko primeraka tog programa u dvadeset i pet taaka.
Na kraju zajednikog dela putovanja, her Popov je darivao Alfreda debelom kovertom
francuskih franaka. Dobro obavljen posao, her Rosenberg. Ovi franci e vam koristiti na
putovanju kroz Evropu. Vae predstavljanje partije je bilo odlino, ba kao to me j e her
Ekart i uveravao da e biti. I to na tako dobrom ruskom. Izvrsnom ruskom jeziku. Svi su bili
zadivljeni.
Slobodna nedelja pred njim! Kakvo je zadovoljstvo naprosto lutati gde god poeli.
Ekart je bio u pravu - stvarno je radio previe. Tumaraj ui ulicama Pariza, Alfred je poredio
vedrinu i izobilje koje je uoavao svud oko sebe, sa sumornou Berlina i siromatvom i
uzavrelou Minhena. Rat je na Parizu ostavio neznatne oiljke, stanovnici su izgledali
dobro uhranjeni, restorani su b ili krcati, a ipak, Francuska je, zajedno s Engleskom i
Belgijom, drakonskim zahtevima za ratne reparacije, i dalje sisala krv Nemakoj. Odluio je
da provede dva dana u Parizu - privukli su ga muzeji i galerije - i da se onda ukrca na voz za
sever, do Belgije i konano Holandije - Spinozine postojbine. Odatle e krenuti na dug
povratak vozom, preko Berlina, gde e svratiti kod Fridriha.
U Belgiji je ustanovio da Brisel nije po njegovom ukusu i gnuao se pri pogledu na
belgijske upravne zgrade u kojima neprijatelji Nemake nikada nisu prestali da smiljaju
nove metode za pljakanje njegove Otadbine. Sledeeg dana je posetio nemako vojno
groblje u Iperu, gde su Nemci pretrpeli uasne gubitke u svetskom ratu i gde se Hitler tako
hrabro borio. A onda j e krenuo na sever, u Amsterdam.
Alfred nije imao nikavu predstavu o tome za im traga. Znao je samo da mu problem
Spinoza i dalje odzvanja negde duboko u glavi. Taj Jevrejin Spinoza ga je i dalje kopkao. Ne,
rekao je sebi, ne kopka on tebe; budi poten - ti mu se divi - ba kao i Gete. Alfred nikada
nije vratio biblioteci primerak Spinozinog Teoloko-politikog traktata i esto bi nou u
krevetu itao po nekoliko paragrafa. Imao je problema sa spavanjem; iz neobjanjivog
razloga njegova uznemirenost je rasla im bi legao u krevet, i kao da se borio protiv sna. Bila
je to jo jedna tema za razgovor sa Fridrihom.
U vozu je otvorio Traktat na stranici kod koje je prethodne noi zaspao. I ponovo ga je
impresioniralo kako je Spinoza jo u sedamnaestom veku neustraivo dovodio u pitanje
religijsku vlast. I kako je samo ukazao na nedoslednosti u svetim spisima i na apsurdnost
Bosnaunited

112

zdls

verovanja u boansko poreklo jednog dokumenta izreetanog ljudskim grekama. Posebno

su ga zagolicali odeljci gde je Spinoza iskaziavo prezir prema svetenicima i rabinima koji
umiljaju da imaju povlaen pristup i poseban uvid u Boju re.
Kad bi tvrdnja da se u Svetom pismu nalaze greke znaila bogohulstvo, kojim bi
imenom trebalo nazvati one koji mu podmeu sva uobraenja svoje mate i koji, unizujui
Pismo prikazuju pisce svetih knjiga kao decu koja mucaju i sve brkaju. 38
A gle kako je, jednim udarcem, potkrpio jevrejske mistine zilote: itao sam i
poznajem kabalistike triarije, ijoj se ludosti nikada nisam mogao dovoljno nauditi.
Kakav paradoks! Jevrejin koji je i hrabar i mudar. Kako bi Hjuston Stjuart emberlen
reagovao na problem Spinoza? Zato ga ne bi posetio u Bajrotu i upitao ga ta misli o tom
problemu? Tano, to u i da uradim - i pozvau Hitlera da mi se pridrui. Uostalom, zar nas
dvojica nismo njegovi intelektualni naslednici? Najverovatnije bi emberlen zakljuio da
Spinoza i nije Jevrejin. I bio bi u pravu - kako Spinoza moe da bude Jevrejin? Sva ta
neprestana religijska indoktrinacija, a on i dalje odbacuje jevrejskog Boga i jevrejski narod.
Spinoza je posedovao mudrost due - u njemu je moralo biti nejevrejske krvi.
Ali do tog trenutka, u svojim genealokim istraivanjima ustanovio je samo da je
Spinozin otac, Mihael Depinjoza, verovatno poticao iz panije i da je poetkom
sedamnaestog veka emigrirao u Portugal, a potom u Amsterdam. Ipak, istraivanja su ga
dovela i do nekih neoekivanih, zanimljivih rezultata. Ba pre nedelju dana otkrio je da je
kraljica Izabela, u petnaestom veku, proklamovala zakone o istoti krvi (Limpiezas de
sangre) koji su zabranjivali da preobraeni Jevreji zauzimaju uticajne pozicije u vlasti i u
vojsci. Bila je dovoljno mudra da shvati da izopaenost Jevreja ne potie iz religijskih
predstava - poivala je u samoj njihovoj krvi. I ona je to ozakonila! Svaka ast kraljici Izabeli!
Zbog toga je promenio miljenje o njoj. Ranije ju je uvek povezivao samo sa otkriem
Amerike - te septike jame meanih rasa.
Amsterdam mu se dopao mnogo vie od Brisela, moda zbog holandske neutralnosti u
svetskom ratu. Pridruivi se turistikoj grupi, ali drei se po strani, Alfred je plovio
amsterdamskim kanalima i u pauzama obilazio znamenita mesta. Poslednja stanica je bila
na Jodenbrejstratu, s posetom Velikoj sefardskoj sinagogi, odvratnoj, ogromnoj zgradurini,
u koju je moglo da stane dve hiljade ljudi, i koja je predstavljala najgoru vrstu jevrejskog
bukuria - uasna meavina grkih stubova, zasvoenih hrianskih prozora i mavarskih
duboreza. Alfred je zamiljao Spinozu kako stoji pred centralnom platformom dok ga rabini
neznalice kunu i proklinju i onda odlazi, verovatno sa potajnim oseanjem trijumfa zbog
vlastitog osloboenja. Ali morao je da izbrie ovu sliku samo nekoliko minuta kasnije, kad je
u svom vodiu proitao da Spinoza nikada nije kroio u tu sinagogu. Ona je bila izgraena
1675, dvadesetak godina posle ekskomunikacije, kojom e, Alfred je to znao, Spinozi biti
zabranjeno da ue u bilo koju sinagogu ili da uopte razgovara sa nekim Jevrejinom.
S druge strane ulice nalazila se velika sinagoga Akenaza, mranija, robusnija, i manje
pretenciozna. Nedaleko od obe bilo je mesto gde se rodio Spinoza. Kua je odavno sruena i
na njenom mestu je podignuta velika katolika crkva Mojsija i Arona. Alfred je jedva ekao
da sve to ispria Hitleru. Bio je to oigledan primer onoga u ta su obojica vrsto verovali da su judaizam i hrianstvo dve strane jedne iste medalje. Sa smekom se priseao
38

B. de Spinoza, Teoloko politiki traktat.

Bosnaunited

113

zdls

Hitlerove dobre konstatacije - taj neverovatni ovek je tako vesto baratao reima:
Judaizam, katolicizam, protestantizam - u emu je razlika? Sve je to deo iste religijske
podvale.
Sledeeg jutra ukrcao se na parni voz za Rejnsburg, mesto gde se nalazio Spinozin
muzej. Iako je to bilo samo dvosatno putovanje, tvrde drvene klupe sa est sedita uinile su
da izgleda mnogo due. Stanica najblia seocetu Rejnsburg bila je tri kilometra udaljena od
njegove destinacije, do koje je na kraju stigao konjskom zapregom. Muzej je, zapravo, inila
jedna mala kua od grubog kamena sa brojem 29 i dve ploe na proelju.
SPINOZINA KUA DOKTOROVA KUA OD 1660 FILOZOF B. DE SPINOZA IVEO JE
OVDE OD 1660. DO 1663.

Na drugoj ploi je pisalo:

AVAJ, KAD BI SVI LJUDI MUDRI BILI I VIE DOBRA INILI OVAJ SVET BI RAJ POSTAO A
SADA JE MAHOM PAKAO

Baljezganje, pomislio je Alfred. Spinoza je bio okruen idiotima. Razgledajui unaokolo,

ustanovio je da je polovina kue bila muzej a da je u drugoj polovini stanovala neka seoska
porodica koja je koristila boni zaseban ulaz. Stari plug na stazi ukazivao je da su verovatno
zemljoradnici. Vrata muzeja bila su tako niska da je morao da sagne glavu kako bi uao. A
onda je trebalo platiti ulaznicu jevrejskom uvaru, u otrcanoj odei, koji je izgledao kao da
se upravo probudio iz dremea. Taj uvar je bio poseban prizor! Oigledno se danima nije
brijao, a ispod krmeljivih oiju su mu kao vree visili podonjaci.
Alfred je bio jedini posetilac. Razoarano se osvrnuo oko sebe: itav muzej se sastojao
od dve nevelike sobe, jedva dva i po sa tri metra, obe sa malim kockastim prozorima koji su
gledali na jabukov vonjak iza kue. Prva soba nije bila naroito interesantna - tu se nalazila
originalna oprema za bruenje soiva iz sedamnaestog veka - ali u drugoj, onoj koja je
obradovala Alfreda, bila je smetena Spinozina lina biblioteka, izloena na bonom zidu u
est stopa dugakim policama pokrivenim staklom, koje je oajniki vapilo za pranjem.
Debeo crveni gajtan razvuen izmeu etiri stuba spreavao je da se prie blie knjigama.
Police su bile pretrpane tekim tomovima, ukorienim u tvrde omote koji su poticali iz
sedamnaestog veka ili bili jo stariji, i poredanim uglavnom uspravno - samo su oni vei bili
poloeni horizontalno. Tu je zaista lealo blago. Alfred je pokuao da izbroji naslove - pa, u
svakom sluaju, bilo ih je vie od stotinu. Provirivi preko novina iz svoje stolice u uglu,
uvar je dobacio, Honderd een en vijftig39.
Ne znam holandski. Govorim samo nemaki i ruski, odgovorio je Alfred, nakon ega se
uvar smesta prebacio na odlian nemaki - Ein hundert ein undfunfzig- i vratio se svojim
novinama.
Na susednom zidu, u maloj staklenoj vitrini bili su izloeni primerci prvih pet izdanja
(iz 1670. godine) Teoloko-politikog traktata - knjige koju je Alfred upravo nosio u svojoj
torbi. Svaki je bio otvoren na naslovnoj strani, i u legendi ispisanoj na holandskom,
francuskom, engleskom i nemakom, stajalo je da su izdavai tu knjigu smatrali toliko
39

Stotinu pedeset i jedna

Bosnaunited

114

zdls

opasnom da nisu navodili ni svoje ime, niti ime autora. tavie, na svakom od ovih pet
izdanja pisalo je da je tampano u drugom gradu.
uvar je glavom pokazao Alfredu na knjigu posetilaca i pozvao ga da se upie. Poto je
to uinio, Alfred je prelistao nekoliko stranica, paljivo pregledajui ostala imena. Priavi
stolu, uvar je prevrnuo nekoliko stranica unazad, upro prstom na potpis Alberta Ajntajna
(sa datumom 2. novembar 1920) i, tapkajui po njemu, ponosno rekao, Dobitnik Nobelove
nagrade za fiziku. Poznati naunik. Proveo je skoro ceo dan itajui u ovoj biblioteci i piui
pesmu posveenu Spinozi. Pogledajte, pokazao je na mali uramljeni list papira koji je visio
na suprotnom zidu. to je njegov rukopis - napravio nam je prepis. Ovo je prva strofa te
pesme. Alfred je priao i proitao:

O kako volim tog plemenitog oveka vie nego to rei mogu iskazati A ipak, bojim se da
ostaje sam sa svojom blistavom aurom

Umalo nije povratite Jo baljezganja. Jevrejski pseudonaunik daje jevrejsku auru oveku
koji je odbacio sve to je jevrejsko. Ko vodi ovaj muzej? upitao je. Holandska vlada?
Ne, ovo je privatni muzej.
Ko ga izdrava? Ko plaa trokove?
Drutvo Spinoza. Slobodni zidari. Privatni jevrejski dobrotvori. Ovaj ovde ovek je
platio za kuu i najvei deo biblioteke - uvar se vratio na poetnu stranicu velikog registra
posetilaca i pokazao prvi potpis iz 1899. godine: Georg Rosental.
Ali Spinoza nije bio Jevrejin. Jevreji su ga ekskomunicirali.
Jednom Jevrejin - uvek Jevrejin. Zato toliko zapitkujete?
Ja sam pisac i urednik jednih novina u Nemakoj.
uvar se sagnuo da bolje pogleda njegov potpis. Aha, Rozenberg? Bist an undzericker?
ta govorite? Ne razumem.
Jidi. Pitao sam da li ste Jevrejin.
Alfred je ustuknuo. Dobro me pogledajte. Zar vam liim na Jevrejina?
uvar ga je odmerio od glave do pete. Ne dovoljno, rekao je i odgegao se nazad do
svoje stolice.
Proklinjui ga u sebi, Alfred je ponovo priao polici sa Spinozinim knjigama i u
pokuaju da proita naslove nagnuo se preko gajtana koliko god je mogao. I vie od toga.
Izgubio je ravnoteu i svom teinom se sruio pred policu. uvar je skoio iz svoje stolice u
uglu, bacio novine i pritrao, kako bi se uverio da knjige nisu oteene. ta radite? viknuo
je. Jeste li ludi? Ove knjige su neprocenjive.
Pokuavam da vidim naslove.
,,A to morate da ih znate?
Ja sam filozof. Hou da vidim odakle je crpeo ideje. Aha, prvo ste iz novina, a sad ste
filozof?
,,I jedno i drugo. Ja sam i filozof i urednik novina. Razumete?
uvar ga je ljutito gledao.
Bosnaunited

115

zdls

Alfred mu je uzvratio istim besnim pogledom, piljei posebno u njegove oputene usne,
debeo nakazan nos, dlake koje su mu nicale iz prljavih mesnatih uiju. Je l to tako teko
razumeti?
Razumem ja mnogo toga.
Da li shvatate da je Spinoza vrlo vaan filozof? Zato njegove knjige drite na tolikoj
udaljenosti? Zato ovde ne postoji katalog knjiga? Pravi muzeji slue tome da prikazuju
stvari, a ne da ih prikrivaju.
Niste vi ovde doli da nauite neto vie o Spinozi. Doli ste da ga unitite. Da dokaete
da je pokrao ideje.
Kad biste vi ita znali o bilo emu na ovom svetu, znali biste i da je svaki filozof pod
uticajem i isnspirisan drugim filozofima koji su mu prethodili. Kant je uticao na Hegela;
openhauer na Niea; Platon je uticao na sve. To je najobinija stvar koju...
Uticao, inspirisan. To je to: vi niste rekli uticao. I niste rekli inspirisan. Vae rei su
doslovno bile odakle je crpeo ideje. To je neto drugo.
Aha, ovo je talmudska rasprava, zar ne? To je ono to vi i va narod volite da radite. Vi
prokleto dobro znate ta sam ja mislio...
Znam tano ta ste mislili.
,,I to mi je neki muzej. Dozvolili ste Ajntajnu, jednom od vaih, da provede ceo dan
prouavajui biblioteku, a druge drite tri stope daleko.
Obeavam vam her filozofe-urednie Rozenberg - kad osvojite Nobelovu nagradu moi
ete da zagrlite svaku knjigu u ovoj biblioteci. Muzej se sad zatvara. Izaite napolje.
Alfred je video pravo lice pakla: jevrejski uvar sa vlau nad jednim arijevcem, Jevreji
blokiraju pristup nejevrejima, Jevreji zarobljavaju velikog filozofa koji je prezirao Jevreje.
Nikada nee zaboraviti ovaj dan.

Bosnaunited

116

zdls

Poglavlje 21
AMSTERDAM - 27 JULI 1656
Dve ulice dalje od sinagoge Talmud Tora, Bento je, uz Dirkovu pomo, spakovao svoju
biblioteku od etrnaest knjiga u veliki drveni koveg i zatim rasklopio porodini krevet sa
baldahinom. Potom su natovarili krevet i knjige na baru na Niuve Herenhrahtu kako bi ih
prebacili do Van den Endenove kue, gde e Bento privremeno iveti. Dirk se ukrcao sa
stvarima, a Bento se vratio da, u torbu koju e sam poneti do Van den Endenove kue,
spakuje ostatak svoje imovine - dva para pantalona, cipele sa mesinganom nalom, tri
koulje, dva bela okovratnika, ve, lulu i duvan. Torba nije bila teka, i ponosio se to
poseduje tako malo stvari. Da nije kreveta i knjiga, mogao bi da ivi sasvim nesputano, kao
nomad.
Osvrnuvi se poslednji put po sobi, pokupio je brija, sapun, i pekir, a onda, na najvioj
polici ugledao svoj tefilin. Nije ga dotakao od dana kad mu je otac umro. Posegnuo je za
dvema malim konim kutijama sa trakama, i neno ih uzeo pomislivi da je to, verovatno,
poslednji put da ih dri u rukama. Kakvi neobini predmeti! A neobino je, kad bolje
razmisli, i kako su ga istovremeno odbijali i privlaili. S panjom ih je zagledao. Za kutijicu
sa oznakom ,,ro - za glavu - bile su privrene dve kone trake. Za jad - onu za ruku samo jedna dugaka. U obema su se nalazili pergamenti sa stihovima iz svetih spisa. I,
naravno - koa od koje su bile napravljene, niti koje su upotrebljene za vezivanje,
pergament, trake - sve je poticalo od koer ivotinja.
Seanja stara petnaest godina isplivala su mu u svesti. esto je, kao dete, sa nezasitom
radoznalou gledao kako otac ujutru, pre doruka, ogre talit 40 i vezuje tefilin - inio je to
svakog radnog dana u nedelji, itavog ivota. (Tefilin se nikad nije vezivao na abat.) Jednog
dana, otac se okrenuo ka njemu i rekao, eli da zna ta radim, zar ne?
Da!, uzvratio je Bento.
Ovim, kao i svim drugim stvarima, objanjavao je otac, sledim Toru. Rei Zakona
ponovljenih upuuju nas, i vei ih sebi na ruku za znak i neka ti budu kao poeonik meu
oima. 41
Nekoliko dana kasnije, otac je doao kui s poklonom - tim istim kutijicama koje je
Bento sada drao u rukama.
Ovo je za tebe, Baruh, ali jo nije vreme. uvaemo ga dok ne napuni dvanaest godina,
a onda, nekoliko nedelja pre tvoje bar micve, ti i ja emo poeti zajedno da vezujemo tefilin.
Bento je bio toliko uzbuen pomilju na to, i toliko mu je dosaivao pitanjima o tanoj
proceduri, da je otac popustio, posle smo nekoliko dana. Danas emo, ali samo ovog puta,
probati, a onda emo odloiti tefilin dok ne doe tvoje vreme. Slae li se? Bento je
spremno zaklimao glavom.
40
41

Talit - molitveni al ili ogrta

Peta knjiga Mojsijeva, Zakoni ponovljeni 6:8

Bosnaunited

117

zdls

Otac je nastavio. Vebaemo zajedno. Radi isto to i ja. Stavi jad kutiju na gornji deo
leve ruke, licem prema srcu, a onda obmotaj konu traku sedam puta oko ruke, tako da
zavri kod ake. Evo ovako - gledaj me. Zapamti, tano sedam puta - ne est, i ne osam tako su nas uili rabini.
Posle toga, otac je zapevao propisani blagoslov:
Baruch atah Adonai Eloheinu melech haolam asher kidishanu bmitzvotav vtzivanu
Ihaniach tefillin.
(Blagosloven da si Gospode, na Boe, gospodaru sveta koji si nas posvetio svojim
zapovestima i naloio nam da vezujemo tefilin.)
Otvorio je svoj molitvenik i pruio ga Bentu, rekavi, Sad, ti itaj molitvu. Ali Bento
nije uzeo knjigu. Umesto toga, podigao je glavu da otac vidi da muri, a onda ponovio
molitvu tano onako kako je otac izgovorio. Bentu je bilo dovoljno da samo jednom uje rei
molitve ili nekog drugog teksta i nikada ih vie ne bi zaboravio. Ozaren, otac ga je neno
poljubio u oba obraza. Ah, kakva micva, kakav um. Svim srcem znam da e biti jedan od
najveih Jevreja.
Bento se prenuo iz sanjarenja kako bi osetio ukus rei najvei od svih Jevreja.
Dok se vraao seanjima, suze su mu tekle niz obraze.
Hajde sada da nastavimo sa tefilin el ro kutijom, rekao je otac. Stavi je na elo,
ovako kao ja - visoko, tik uz kosu, i tano izmeu oiju. Zatim na potiljku vei trake u vor,
kao to ja radim. I sada izgovori sledeu molitvu.
Baruch atah Adonai Eloheinu melech haolam asher kidishanu bmitzvotav Vtzivanu al
mitzvatyefillin.
(Blagosloven da si Gospode, na Boe, gospodaru sveta koji si nas posvetio svojim
zapovestima i naloio nam da potujemo tefilin.)
I opet je, na oevo zadovoljstvo, Bento ponovio svaku re.
Sada, stavi dve ro trake ispred ramena, tako da njihova tamnija strana bude okrenuta
prema spolja i da ti leva traka doe dovde - otac je upro prstom u Bentov pupak i zagolicao
ga. Desna traka mora da ti dopre neto nie - tano do tvoje male slavine za isputanje
vode.
Sada se vraamo na tefilin el jad traku i obmotavamo je tri puta oko srednjeg prsta.
Gledaj kako ja to radim? Onda je obmotaj oko ruke. Vidi kako ona formira slovo shin oko
mog srednjeg prsta? Znam da to nije lako uoiti. ta shin oznaava?
Bento je odmahnuo glavom.
Shin je prvo slovo u Shaddai (Svemogui).
Bento se prisetio neobine smirenosti koju mu je donelo obavijanje konih traka oko
glave i ruku. Oseaj omeenosti, povezivanja, veoma mu je prijao, inilo mu se da je skoro
sjedinjen sa ocem, koji je kone trake vezao na isti nain.
Otac je okonao lekciju: Bento, znam da nee zaboraviti nijedan od ovih koraka, ali
mora da odoli vezivanju tefilina sve do formalne probe, neposredno pred tvoju bar micvu.
A posle bar micve, stavljae ga svakog jutra do kraja ivota, osim za?...
Za praznike i abat.
Bosnaunited

118

zdls

Da, Otac ga je poljubio u obraze. Ba kao ja, i kao svaki Jevrejin.

Bento je pustio da slika oca iezne, vratio se u sadanjost, zagledao se u udne male
kutije i, na trenutak zaalio zbog toga to vie nikada nee staviti tefilin, i nikada vie
doiveti taj prijatan oseaj omeenosti i spajanja. Da li je postupio neasno ne ispunivi
elju svog oca? Zavrteo je glavom. Otac je, blaen bio, poticao iz jednog doba sputanog
praznoverjem. Pogledavi ponovo u tajanstveno prepletene ro i jad trake, Bento je shvatio
da je doneo ispravnu odluku. Ali ta da radi sa oevim poklonom, svojim tefilinom? Nije
mogao da ga ostavi tek tako, da ga Gabrijel nae. To bi uasno povredilo njegovog brata.
Morao je da ga ponese sa sobom i kasnije odlui ta e s njim. Za sada, stavio je kutijice u
torbu pored brijaa i sapuna, a onda seo da napie dugo i neno pismo Gabrijelu.
Na pola posla, shvatio je da je to ludost. Ubudue, Gabrijelu e, kao i svima u
kongregaciji, heremom biti zabranjeno da ita bilo ta to on napie. Ne elei da dodatno
povreuje brata, pocepao je pismo i na brzinu sastavio poruku od nekoliko redova o vanim
stvarima, koju je stavio na kuhinjski sto:

Gabrijele - poslednje rei, avaj. Uzeo sam krevet koji mi je otac testamentom zavetao,
svoju odeu, sapun i knjige. Sve ostalo ostavljam tebi, ukljuujui i na celokupan posao onako jadan kakav jeste.

Znao je da e bara koja je nosila njegov krevet i knjige, raunajui usputne stanice,
putovati dva sata do Van den Endenove kue. Peke je mogao da prede tu razdaljinu za pola
sata, tako da je imao vremena da poslednji put proe ulicama jevrejske etvrti u kojoj je
proveo itav ivot. Ostavivi torbu, uputio se, donekle smiren, u kratku etnju, ali je ubrzo
osetio potitenost, jer su ga sablasno puste ulice podsetile da su gotovo svi koje je poznavao
u tom trenutku bili u sinagogi i sluali Rabi Morterino proklinjanje imena Baruh Spinoza i
nareenje da ga zauvek izbegavaju. Zamiljao je kako bi izgledalo da u tu etnju ode
narednog dana: svi bi skretali pogled i gomila bi se razdvajala pred njim, kao da je leprozan.
Iako se mesecima pripremao za ovaj trenutak, bio je zateen neoekivanim bolom koji
mu je prostrujao celim biem - bolom beskunitva, izgubljenosti, saznanja da nikada vie
nee ponovo etati ovim ulicama prepunim seanja na mladost, ulicama Gabrijela i Rebeke i
svih prijatelja iz detinjstva, i suseda, ulicama kojima je nekada etao sa najdraima, od kojih
vie niko nije bio meu ivima - sa ocem i majkom, Mihaelom i Hanom, maehom Ester, i
mrtvim bratom i sestrom, Isakom i Mirijam. Prolazio je pored nanizanih malih radnji. Ove
ulice su bile njegova poslednja opipljiva veza sa mrtvima. I oni i on, koraali su tuda i
pogledi su im se zaustavljali na istim prizorima: Mendozina koer mesara, Manuelova
pekara, Simonova tezga s haringama. Ali sada se ta veza prekida; nikada vie nee gledati
nita to su i njegov otac, majka, i maeha gledali. Usamljenost - spoznao ju je sada kao
nikad ranije.
Gotovo istog trena, primetio je kako mu se u umu raa suprotna misao. Sloboda,
apnuo je samom sebi. Kako je to zanimljivo! Nije voljno prizvao tu misao - pojavila se da
bi ublaila bol usamljenosti. Kao da je njegov um time sam nastojao da povrati ravnoteu.
Kako je to mogue? Je li to duboko u njemu postojala sila nezavisna od svesne volje, koja je
kreirala misli, pruala zatitu i omoguavala mu da ide dalje.
Bosnaunited

119

zdls

Da, sloboda, rekao je - Bento je ve neko vreme imao naviku da sa sobom vodi podue
razgovore - sloboda je protivotrov. Konano si osloboen jarma tradicije. Seti se kako si
eznuo i udeo za slobodom - od molitvi, i rituala, i praznoverja. Seti se koliki deo ivota ti je
bio okovan ritualima. Nebrojeni sati posveeni tefilinu. Pevanje propisanih molitvi tri puta
dnevno u sinagogi, i onda opet kad god pije vodu ili jede jabuku, ili uzme neki drugi
zalogaj hrane. Kad god neto radi u ivotu. Seti se beskrajnih sati nabrajanja svih grehova
po abecedi i udaranja u svoje nedune grudi, i molitvi za oprotaj.
Bento se zaustavio na mostu na Ververs kanalu i preko hladne kamene ograde zagledao
u mastiljavo plavu vodu, priseajui se svojih prouavanja religijskih komentara. Sve vreme
koje mu je preostajalo posle obreda posveivao je njihovom itanju. Iz dana u dan, iz noi u
no, tokom nebrojenih sati, okapavao je nad reima - nekad banalnim, nekad mudrim itave armije teologa koji su svoje ivote proveli piui o smislu i znaenju Bojih rei u
svetim spisima, i o opravdanju i posledicama 613 propisanih micvi (zapovesti), koje
kontroliu svaki aspekt ivota Jevrejina. A onda, kad je kod Rabi Aboaba zapoeo
prouavanje kabale, i polako se upoznavao sa tajnovitim znaenjima svakog slova i
grananjem brojeva pripisanih tim slovima, lekcije su postale okultne i izlazile iz okvira vere.
Pa ipak, niko od njegovih uitelja rabina i nijedan drevni teolog nikada nije doveo u
sumnju valjanost osnovnog teksta, niti se zapitao da li su knjige Mojsijeve zaista bile rei
Boje. Kad se na asu jevrejske istorije, pre vie od dvanaest godina, on usudio da upita
kako je Bog mogao da napie dokument koji sadri toliko protivrenosti, Rabi Mortera je
lagano podigao glavu, zagledao se u njega s nevericom i odgovorio, Kako moe ti, obino
dete, ti j edini, da dovodi u pitanje Boga kao tvorca i da pretpostavlja da zna neto o
Bojem beskrajnom znanju i Bojim namerama? Zar ti nije poznato da su predaju Zakona
Mojsiju videle desetine, stotine hiljada ljudi, itav narod Izraela? Da je tome prisustvovalo
vie svedoka nego bilo kom drugom dogaaju u itavoj istoriji.
Rabinov ton je celom razredu davao do znanja da nijedan uenik nikada vie ne treba
da postavi tako glupo pitanje. I niko ga vie nikada nije ni postavio. Niti je iko osim Benta,
kako mu se inilo, uoio da je narod Izraela u celini, svojim stavom neupitnog potovanja
prema Tori, poinio greh na koji ga je Bog preko Mojsija najvie upoz.oravao: idolatriju.
Svuda na svetu, Jevreji su oboavali, ne zlatne idole, ve idole od hartije i mastila.
Gledajui kako mali brod nestaje u sporednom kanalu, Bento je zauo korake koji su mu
se urno pribliavali. Podigavi pogled, ugledao je Manij a, pekarovog sina, svog
debeljukastog i malo sporoumnog ali odanog kolskog druga, i prijatelja od roenja. Po
navici mu se osmehnuo i zastao da ga pozdravi. Ali Mani je, ne zaustavljajui se, i bez
ikakvog znaka da ga je prepoznao, samo projurio pored njega, preko mosta, niz ulicu u
pravcu oeve pekare.
Bento je uzdrhtao. Dakle, herem je postao stvarnost! On je, naravno, znao da e se desiti
- u to ga je uverio pogled Rabi Mortere, kao i prazne ulice i Rebekin amar, od kojeg mu je
jo uvek brideo obraz. Ali Manijevo okretanje glave bacilo mu je tu stvarnost u lice.
Progutao je ovu injenicu i pomislio, Tim bolje - primoravaju me da ne inim ono to ni
svojom vlastitom voljom ne bih uinio. Plaio sam se skandala, ali poto tako ele, rado stupam
na put koji mi se otvara.
Ja vie nisam Jevrejin, promrmljao je Bento i oslunuo zvuk tih rei. Ponovio ih je vie
puta. Vie nisam Jevrejin. Vie nisam Jevrejin. Vie nisam Jevrejin. Proela ga je jeza. ivot je
Bosnaunited

120

zdls

izgledao hladno i bezduno. Ali ivot je bio hladan jo otkako su mu umrli otac i maeha. A
od danas vie nije bio Jevrejin. Moda e sada, kad je izopten, moi da misli i pie onako
kako je eleo, i moda e biti u prilici da razmenjuje misli sa neznabocima.
Nekoliko meseci pre toga, Bento se preutno zavetovao da e iveti bogougodno u
potenju i ljubavi. Sada je kao nejevrejin mogao da ivi mirnije. Jevreji su oduvek smatrali
da za istinske stavove i ivotni plan do kojeg se dolazi razumom, a ne preko prorokih
Mojsijevih spisa, nema mesta na putu ka blaenstvu. Za Benta je nipodatavanje razuma bilo
besmisleno, i zar sada, kad vie nije Jevrejin, ne bi trebalo da bude u stanju da ivi ivotom
razuma?
Silazei s mosta, iznenada je pomislio, ta sam ja? Ako nisam Jevrejin, onda ta sam?
Potraio je u depu belenicu koju je uvek nosio sa sobom - onu istu u koju je zapisivao kad
ga je Van den Enden prvi put video. Skrenuvi desno u malu ulicu, seo je uz ivicu kanala i
potraio odgovor meu mislima zabeleenim u poslednje dve godine. Zastajao je da ponovo
proita komentare koji su posebno jaali njegovu odlunost.
Ako se nalazi meu takvima koji se ni malo ne slau sa njegovom prirodom, ovek e
jedva moi da im se prilagodi bez velike promene samoga sebe.
Slobodan ovek koji meu neznalicama ivi trudi se koliko moe da izbegne njihova
dobroinstva.
Slobodan ovek ne radi nikad podmuklo, nego uvek poteno.
Samo su slobodni ljudi jedni drugima istinski od koristi i vezuju se meu sobom
najveom nenou [vezom] prijateljstva.
I uopte, svakome j e, prema najviem pravu prirode, doputeno da ini ono to sudi
[smatra] da doprinosi njegovoj koristi. 42
Bento je sklopio belenicu, ustao, i krenuo nazad pustim ulicama prema kui da pokup i
stvari. Iznenada, zauo je preplaen glas kako ga doziva, Baruh Spinoza. Baruh Spinoza.

42

Spinoza, Etika.

Bosnaunited

121

zdls

Poglavlje 22
BERLIN 1922
Berlin je tog prvog dana prolea izgledao ba onako kakvim ga je Alfred i pamtio posle
kratkog boravka u zimu 1919. Granitno nebo, otri hladni vetrovi, neprekidna blaga kia to
naizgled nikad ne dopire do tla, i trgovci koji umotani u nekoliko slojeva odee, sumorno
sede u nezagrejanim radnjama. Na ulici Unter den linden nije bilo nikoga, osim vojnika koji
su straarili na svakom oku. Berlin je bio opasan grad: svakodnevno su se dogaale
nasilne politike demonstracije i ubistva, kako komunista tako i socijaldemokrata.
Na kraju njihovog poslednjeg susreta, pre etiri godine, na papiriu koji je Alfred najpre
pocepao i bacio da bi se odmah zatim vratio i sastavio komadie, Fridih je zapisao arite
bolnica, Berlin. Priao je straaru i upitao ga kako da stigne do tamo. Ovaj ga je odmerio od
glave do pete i odbrusio, Glasali ste za?
Zbunjen, Alfred je uzvratio, ta ste rekli?
Za koga ste glasali?
A to, pribrao se. Kazau vam za koga u glasati na sledeim izborima: za Adolfa
Hitlera i anti-jevrejsko-boljeviki program NSADP.
Ne znam ni za kakvog Hitlera, odgovorio je vojnik, ,,i nikad nisam uo za NSDAP. Ali
svia mi se ta platforma.
arite, uh - ne moete je promaiti - to je najvea bolnica u Berlinu. Pokazao je na ulicu
sa svoje leve strane. Idite tuda, samo pravo.
Mnogo vam hvala. I, gospodine, zapamtite ime Hitler. Vrlo brzo ete i vi glasati za
njega.
Portir na glavnoj prijavnici je odmah znao ko je Fridrih Pfister. O, da, her doktor Pfister
je savetnik u ambulanti na odeljenju za nervne i mentalne poremeaje. Proite hodnikom sa
vae desne strane, izaite u dvorite i onda pravo napred do sledee zgrade.
Pred prijavnicom u drugoj zgradi bilo je toliko mladih i sredovenih mukaraca, jo
uvek u sivim vojnikim injelima, da je Alfredu trebalo petnaestak minuta da se probije do
altera gde je, ljubazno se osmehujui, konano privukao panju nervozne slubenice i
izjavio, Molim vas, molim vas, ja sam blizak prijatelj doktora Pfistera. Uveravam vas da e
hteti da me vidi.
Ona ga je pogledala pravo u oi. Alfred je bio zgodan mladi. Vae ime?
Alfred Rozenberg.
im zavri pregled rei u mu da ste ovde. Dvadesetak minuta kasnije, toplo se
nasmeila Alfredu i dala mu znak da krene za njom do velike kancelarije. Fridrih ga je ekao
u punoj lekarskoj opremi, u belom mantilu prepunih depova iz kojih su virili baterijska
lampa, olovka, oftalmoskop i drveni depresori, sa eonim ogledalom na glavi i stetoskopom
oko vrata.
Bosnaunited

122

zdls

Alfrede, kakvo iznenaenje! Prijatno iznenaenje. Mislio sam da te vie nikada neu
videti. Kako si? ta se desilo s tobom posle naeg susreta u Estoniji? ta te dovodi u Berlin?
Ili, moda ivi ovde? Kao to vidi, malo sam nestrpljiv sa ovim budalastim zapitkivanjem
jer, zapravo, nemam vremena da ujem odgovore. Klinika je pretrpana, kao i uvek, ali
zavravam u pola osam - jesi li slobodan tada?
Potpuno slobodan. Ja sam, ah, samo sam u prolazu kroz Berlin. Pomislio sam kako bi
bilo dobro da pokuam da te naem, rekao je Alfred, prekorevajui se u sebi, Zato mu ne
kae pravi razlog svoje posete?
Dobro, dobro. Hajde da popriamo uz veeru. Bie mi zadovoljstvo.
,,I meni takoe.
Nai emo se kod prijavnice u sedam i trideset.
Alfred je proveo popodne peaei po gradu i poredei zaputene ulice Berlina sa
blistavim bulevarima Pariza. Kad bi zima postala neizdriva, zalazio je u najtoplije
prostorije nezagrejanih muzeja i tamo se zadravao neko vreme. U sedam se vratio u
bolniku ekaonicu, sada gotovo praznu. Fridrih je stigao tano u pola osam i poveo ga do
lekarske trpezarije, velike prostorije bez prozora ispunjene mirisom kiselog kupusa, gde je
brojno osoblje urno usluivalo goste u belim mantilima. Vidi, Alfrede, ovde ti je kao i u
celoj Nemakoj: mnogo stolova, mnogo osoblja, ali malo toga za pojesti.
Veera u bolnici, obavezno hladan obrok, koji se sastoji od tankih kriki birvursta,
lebervursta, seoskog Limburger sira, hladnih kuvanih krompira i kiselog kupusa i
krastavia. Fridrih se izvinio. ao mi je, ovo je najbolje to mogu da ti ponudim. Nadam se
da si danas ve jeo neto toplo?
Alfred je klimnuo glavom, Kobasice u vozu. Nisu bile loe.
Moemo se radovati desertu. Zamolio sam kuvara za neto posebno - esto mi pee
slatka iznenaenja, sin mu je jedan od mojih pacijenata. Sada, Fridrih se, vidno iscrpljen,
zavalio u stolicu i duboko uzdahnuo, konano moemo da se opustimo i porazgovaramo na
miru. Prvo, rei u ti neto o tvom bratu. Eugen mi je upravo pisao i pita imam li vesti od
tebe. Nas dvojica smo se viali jedno vreme u Berlinu, ali se pre nekih est meseci preselio u
Brisel poto je dobio dobro mesto u jednoj belgijskoj banci. I dalje je u remisiji sa svojom
tuberkulozom.
O, ne, jauknuo je Alfred.
Nemoj tako? Remisija je dobra vest.
Da, naravno. Moja reakcija se odnosila na Brisel. Da sam samo znao. Upravo sam
proveo ceo dan tamo.
Ali kako si mogao da zna? Cela Nemaka je ispremetana. Eugen mi pie da nema
predstavu o tome gde ivi. Niti kako. Sve to sam mogao da mu kaem na osnovu naeg
susreta u Revalu, bilo je da si se nadao da e dospeti do Nemake. Ako eli, biu posrednik
i tebi u dati njegovu, a njemu tvoju adresu.
Da, hteo bih da mu piem.
Doneu ti adresu posle veere - u sobi mi je. A ta si radio u Briselu?
eli da uje duu ili krau verziju?
Duu. Imam dovoljno vremena.
Bosnaunited

123

zdls

Ali sigurno si umoran. Zar nisi celog dana sluao ljude? Kad si poeo jutros?
Radim od sedam. Meutim, razgovarati sa pacijentima nije isto to i razgovarati s
tobom. Ti i Eugen ste sve to mi je ostalo od ivota u Estonij i - bio sam jedinac, i moda se
sea, otac mi je umro neposredno pre naeg poslednjeg susreta. A majka pre dve godine. Ja
drim do prolosti - verovatno u nekoj iracionalnoj meri. I duboko alim to smo se
poslednji put rastali pod onako neprijatanim okolnostima - samo zbog moje
nepromiljenosti. Dakle, molim te, da ujem duu verziju.
Alfred je spremno poeo da pria o svom ivotu u protekle tri godine. U stvari, bilo je to
vie od spremnosti: dok je govorio, obuzimala ga je neka toplina, prijatnost koja je
proisticala iz injenice da j e o vlastitom ivotu priao nekome ko je to istinski hteo da slua.
Priao je o svom bekstvu iz Revala poslednjim vozom za Berlin, o vonji stonim vagonom
do Minhena, o sluajnom susretu sa Ditrihom Ekartom, svom poslu novinara i urednika,
pristupanju NSDAP, o strastvenom odnosu sa Hitlerom. Priao je o glavnim postignuima pisanju knjige Trag Jevreja kroz mene vremena, prologodinjem objavljivanju Protokola
sionskih mudraca.
Protokoli sionskih mudraca su privukli Fridrihovu panju. Pre samo nekoliko nedelja,
uo je za taj spis na predavanju o veitoj ljudskoj potrebi za rtvenim jagnjetom, koje je
jedan ugledni istoriar drao u Berlinskom psihoanalitikom drutvu. Saznao je da su
Protokoli sionskih mudraca poznati kao zbirka govora odranih 1897. na Prvom
cionistikom kongresu u Bazelu, kojima se razotkriva navodna meunarodna jevrejska
zavera usmerena na podrivanje hrianskih institucija, izazivanje Ruske revolucije i utiranje
puta za jevrejsku dominaciju svetom. Predava na psihoanalitikoj konferenciji je pomenuo
i da su ih neke beskrupulozne minhenske novine nedavno u celini ponovo objavile, uprkos
injenici da je vie vodeih naunih institucija ubedljivo dokazalo da su Protokoli ist
falsifikat. Da li je Alfred znao da je to falsifikat? zapitao se Fridrih u udu. Da li bi ih objavio
bez obzira na to? No, nije progovorio ni re. U intenzivnoj linoj psihoanalizi tokom
poslednje tri godine, nauio je kako da slua i razume, ali i da razmisli pre nego to neto
kae.
Ekartovo zdravlje se pogorava, nastavio je Alfred, prelazei na svoje planove. To me
brine jer bio je odlian mentor, ali u isto vreme znam i da e mi njegov odlazak u penziju
otvoriti put i omoguiti da postanem glavni urednik novina Nacionalsocijalistike partije,
Felkier beobahter. Sam Hitler mi je rekao da sam nesumnjivo najbolji kandidat. Novine
ubrzano rastu i uskoro e postati dnevne. Ali ono emu se najvie nadam jeste da e mi
mesto urednika, zajedno s injenicom da sam blizak sa Hitlerom, na kraju i u partiji doneti
neku vanu ulogu.
Alfred je okonao svoju, priu saoptavajui veliku tajnu: Trenutno radim na vrlo
vanoj knjizi iji e naslov biti Mit dvadesetog veka. Nadam se da e svakoj misleoj osobi ta
knjiga ukazati na dimenzije jevrejske opasnosti po Zapadnu civilizaciju. Trebae mi mnogo
godina da je napiem, ali oekujem da to bude nastavak velikog dela Hjustona Stjuarta
emberlena, Osnove devetnaestog veka. Eto, to bi bila moja pria, do 1923.
Alfrede, zadivljujue je ta si sve postigao za ovako kratko vreme. Ali nisi zavrio.
Vratimo se u sadanjost. ta je sa Briselom?

Bosnaunited

124

zdls

Ah, da. Ispriao sam svata, samo ne ono to te je interesovalo! Alfred je potom
detaljno opisao svoje putovanje u Pariz, Belgiju i Holandiju. Iz nekog nedokuivog razloga,
izbegao je da uopte pome ne posetu Spinozinom muzeju u Rejnsburgu.
To su vrlo bogate tri godine, Alfrede! Sigurno si ponosan na svoja postignua.
Poastvovan sam tvojim poverenjem. Slutim da, verovatno, ni sa kirn do sada nisi
razgovarao o ovome, posebno o svojim tenj ama. Je l tako?
Da. Potpuno si u pravu.. Nisam govorio o tako intimnim stvarima od naeg poslednjeg
susreta. Ima neto kod tebe, Fridrih, to me ohrabruje da se otvorim. Alfred je bio na ivici
da kae Fridrihu da eli da promeni neke vane stvari u sebi, kad se pojavio
kuvar sa izdanim porcijama tople Linzer torte.
Svee ispeena za vas i vaeg gosta, dr Pfister.
Vrlo ste ljubazni, her tajner. A ta je s vaim sinom Hansom? Kako je ove nedelje?
Danju je bolje, ali i dalje ima uasne none more. Skoro svake noi ga ujem kako vriti.
Njegove none more postale su i moje.
None more su uobiaj ene za njegovo stanje. Budite strpljivi - proi e one, her
tajner. Uvek prou.
ta je s njegovim sinom? upitao je Alfred kad se kuvar udaljio.
Ne mogu da ti priam ni o jednom pojedinanom pacijentu, Alfrede - lekarsko naelo
poverljivosti. Ali jedno mogu da ti kaem: sea li se onih ljudi koje si video u ekaonici? Svi
oni, svi do jednog, pate od iste stvari - sindroma ratne neuroze. I tako je u svim ekaonicama
za nervna oboljenja, u svakoj bolnici u Nemakoj. Strane su njihove patnje: razdraljivi su,
nesposobni da se koncetriu, mue ih uasni napadi anksioznosti i depresije. Neprekidno
iznova preivljavaju svoju traumu. Danju im u svest prodiru zastraujue slike. A nou, u
komarima, vide svoje saborce raskomadane, i vlastitu smrt kako im se pribliava. Iako se
smatraju srenim to su je izbegli, svi pate od krivice preivelih - krivice to su oni preiveli
a toliki drugi stradali. Razmiljaju ta je trebalo da urade da bi spasili svoje pale drugove, i
kako su i sami mogli da umru. Umesto da budu ponosni, mnogi se oseaju kao kukavice. To
je ogroman problem, Alfrede. Govorim o celoj jednoj generaciji Nemaca koja pati. A,
naravno, tu je i bol porodica. Izgubili smo tri miliona ljudi u ratu, i gotovo svaka porodica u
Nemakoj ostala je bez sina ili oca.
I sve je to, Alfred je spremno dodao, verovatno jo vie pogorano tragedijom
satanskog Versajskog ugovora, koji je sve njihove patnje uinio besmislenim.
Fridrih je primetio kako je Alfred vesto vratio razgovor na svoj teren, politiku, ali je to
prenebregao. Zanimljiva spekulacija, Alfrede. Da bismo se time pozabavili, trebalo bi da
znamo ta se dogaa u ekaonicama pariskih i londonskih vojnih bolnica. Ti moda ima
sjajnu priliku da istrai taj problem za svoje novine i, da budem iskren, voleo bih da pie o
tome. Pomogao bi nam svaki publicitet koji bismo dobili. Nemaka treba ovo da shvati
ozbiljnije. Treba nam vie sredstava.
Ima moju re. im se vratim napisau priu o tome.
Dok su lagano uivali u Linzer torti, Alfred je upitao Fridriha, Znai, sad si zavrio
obuku?
Da, vei deo formalne obuke. Ali psihijatrija je udno polje jer, za razliku od svih
drugih oblasti medicine, s njom nikada zaista ne zavrava. Tu si ti najvaniji instrument,
Bosnaunited

125

zdls

sam ti, a rad na samorazumevanju je beskonaan. Ja jo uvek uim. Ako primeti bilo ta to
bi moglo da mi pomogne da saznam neto vie o sebi, molim te da se ne ustruava da mi
ukae na to.
Ne mogu to ni da zamislim. ta bih ja mogao da primetim. ta da kaem?
Bilo ta to uoi. Moda me uhvati kako te udno gledam, ili te prekidam dok
govori, ili koristim neku neadekvatnu re. Moda u te pogreno razumeti ili ti postaviti
neumesna ili nezgodna pitanja... bilo ta. Stvarno to mislim, Alfrede. Voleo bih da ujem.
Alfred, prilino uzdrman, nij e progovarao. Opet se to dogodilo. Jo jednom je uao u
Fridrihov udan svet, sa potpuno drugaijim pravilima razgovora - svet kakav nigde drugde
nije susreo.
Dakle, nastavio je Fridrih, rekao si da si bio u Amsterdamu i da mora da se vrati u
Minhen. Ali Berlin nije ba usput.
Alfred je posegnuo u dep od kaputa i izvukao Spinozin Teoloko-politiki traktat.
Dugo putovanje vozom bilo je savrena prilika za itanje. Podigao je knjigu i pokazao
Fridrihu. Zavrio sam je u vozu. Bio si u pravu kad si mi je predloio.
Zadivljen sam, Alfrede. Ti zaista jesi vrlo posveen uenik. Nema mnogo takvih. Osim
profesionalnih filozofa, malo je onih koji Spinozu itaju i posle zavretka studija. Pomislio
bih da si do sada, sa svojom novom profesijom i uz sve te burne dogaaje u Evropi,
zaboravio na starog Benedikta. Reci mi ta misli o toj knjzi?
Lucidna, hrabra, inteligentna. To je razarajua kritika judaizma i hrianstva - ili, kako
bi rekao moj prijatelj Hitler, cele te religijske podvale. Ipak, ne slaem se sa Spinozinim
politikim gleditima. Nema sumnje da su naivna njegova zalaganja za demokratiju i
individualnu slobodu. Pogledaj samo gde su nas te ideje dovele u sluaju Nemake danas.
ini se da on zastupa ameriki sistem, a svi znamo kuda ide Amerika - takva meavina rasa
je katasrofa za jednu zemlju.
Alfred je zastao, i obojica su uzeli poslednji zalogaj Linzer torte, pravog luksuza u ta
gladna vremena.
Ali reci mi neto vie o Etici, nastavio je. Ta knjiga je Geteu donela toliko smirenja i
jasnih uvida, godinu dana ju je nosio u depu. Sea li se da si ponudio da mi bude vodi i
pomogne mi da shvatim kako da je itam?
Seam se, i ta ponuda i dalje stoji. Nadam se samo da sam jo uvek u stanju, jer mi je
um pretrpan raznim vanim i nevanim stvarima u vezi sa mojom profesijom. Nisam
razmiljao o Spinozi od naeg poslednjeg susreta. Odakle da ponem? Fridrih je sklopio oi.
Vraam se nazad u univerzitetske dane i sluam predavanja svog profesora filozofije.
Seam se da je rekao kako je Spinoza bio izuzetno znaajna figura u istoriji ljudske misli.
Usamljenik koga su Jevreji prognali, ije su knjige hriani zabranili, i koji je promenio svet.
Tvrdio je da je Spinoza zaetnik modernog doba, da su prosvetiteljstvo i uspon prirodnih
nauka poeli s njim. Neki ga smatraju i prvim zapadnjakom koji je iveo otvoreno ne
pripadajui nijednoj religiji. Seam se kako je i va otac javno prezirao crkvu. Eugen mi je
priao da je odbijao da kroi u nju, ak i za Uskrs ili Boi. Je li to istina?
Pogledao je Alfreda u oi, a ovaj je potvrdio, Tako je. Dakle, va otac je na neki nain
bio istinski sledbenik Spinoze. Pre Spinoze, tako otvoreno protivljenje religiji bilo je
nezamislivo. I ti si pomenuo njegovu ulogu u usponu demokratije u Americi. Amerika
Bosnaunited

126

zdls

Deklaracija o nezavisnosti je inspirisana uenjem britanskog filozofa Dona Loka, a on je

pak bio inspirisan Spinozom. Da vidimo. ta jo tu ima? Aha, seam se da je moj profesor
filozofije naroito isticao Spinozino insistiranje na imanenciji. Zna li na ta mislim?
Nesiguran, Alfred je upitno rairio ruke.
To je suprotnost transcedericiji. Odnosi se na ideju da je ovozemaljski ivot jedino to
postoji, da je sve voeno zakonima prirode i da je Bog potpuni ekvivalent Prirode.
Spinozino poricanje bilo kakvog ivota posle smrti bilo je od presudnog znaaja za filozofiju
koja je sledila, jer je to znailo da celokupna etika, sva pravila o svrsi ivota i ponaanju
moraju da ponu od ovog sveta i ovog postojanja. Fridrih je zastao. To je sve ega se
seam... A, da, ima jo jedna stvar. Moj profesor je tvrdio da je Spinoza bio najinteligentniji
ovek koji je ikada hodao zemljom.
Jasna mi je ta tvrdnja. Bilo da se ovek slae s njim ili ne, on je jednostavno brilijantan.
Siguran sam da su to uoili i Gete i Hegel, i svi nai veliki mislioci.
Pa ipak, kako je mogue da takve misli potiu od jednog Jevrejina? Alfred je pomislio da
doda, ali se uzdrao. Verovatno su se obojica trudili da izbegnu stvari koje bi mogle da ih
odvedu do onako otrih rei kao prilikom poslednjeg susreta.
Pa, Alfrede, ima li jo uvek onaj svoj primerak Etike?
Kuvar je priao stolu i posluio im aj.
Mi vas zadravamo?, upitao je Fridrih nakon to se osvrnuo i shvatio da su Alfred i on
jedini preostali gosti.
Ne, ne, dr Pfister. Ima puno posla. Biu ovde jo satima.
Poto se kuvar udaljio, Alfred je odgovorio, Jo imam svoj primerak Etike, ali je
godinama nisam otvorio.
Fridrih je dunuo u aj, srknuo gutljaj i rekao, Mislim da je dolo vreme da pone da je
ita. Teka je to materija. Ja sam pohaao jednogodinji kurs o njoj i esto smo na nastavi
po itav as raspravljali o samo jednoj stranici. Savetujem ti da ide polako. Neopisivo je
bogata i bavi se gotovo svim vanim pitanjima filozofije - vrlinom, slobodom i
determinizmom, prirodom Boga, dobrom i zlom, linim identitetom, odnosom tela i duha.
Moda samo Platonova Drava ima tako irok opseg tema.
Fridrih se ponovo osvrnuo na praznu trpezariju. Uprkos her tajnerovim ljubaznim
razuveravanjima, bojim se da ga ipak zadravamo. Hajdemo do moje sobe, mogao bih da
prelistam beleke o Spinozi i malo osveim seanje, a treba i da ti dam Eugenovu adresu.
Fridrihova soba u lekarskoj spavaonici delovala je spartanski, bili su tu samo polica za
knjige, radni sto, stolica i uredno nameten krevet. Ponudivi Alfredu stolicu, Fridrih mu je
pruio svoj primerak Etike, a on seo na krevet i poeo da prelistava stare beleke. Desetak
minuta kasnije, zapoeo je reima: Dakle, evo nekoliko uoptenih komentara. Prvo - i
najvanije - ne dozvoli da te obeshrabri njegov geometrijski stil. Ne verujem da je ikada
postojao italac kojem je prijao taj stil. Podsea na Euklida, sa preciznim definicijama,
aksiomima, sudovima, dokazima i konsekvencama. avolski je teko za itanje i niko nema
objanjenje zato je izabrao da pie ba tako. Seam se da si mi priao kako si u vie navrata
odustajao, jer ti je izgledalo neprobojno, a ja sam te bodrio da istraje. Moj profesor je
govorio da Spinoza verovatno nije razmiljao na taj nain, ve ga je naprosto smatrao
Bosnaunited

127

zdls

vrhunskim pedagokim instrumentom. Moda mu je izgledalo najprirodnije da tako

predstavi svoju osnovnu ideju da nita nije sluajno, da je sve u Prirodi ureeno, da se moe
razumeti, i da u osnovi svega lee odreeni uzroci koji stvari neminovno ine onakvim
kakve jesu. Ili je moda eleo sve da podredi logici, potpuno iskljui sebe i pusti da logika
brani njegove zakljuke, umesto da priziva u pomo retoriku ili autoritet, ili da dozvoli da se
o njima unapred sudi na osnovu njegovog jevrejsko g porekla. eleo je da se o tom delu sudi
onako kako se sudi o matematikom tekstu - istom logikom njegovog metoda.
Fridrih je uzeo knjigu od Alfreda i poeo da je prelistava. Podeljena je u pet odeljaka,
naglasio je. O Bogu, O Prirodi i poreklu duha, O poreklu i prirodi afekata, O ljudskome
ropstvu, ili o snazi afekata, O moi razuma, ili o ljudskoj slobodi. etvrti odeljak O
ljudskome ropstvu, je ono to me najvie interesuje, jer je najvaniji za oblast kojom se ja
bavim. Malopre sam ti rekao da nisam razmiljao o njemu od naeg poslednjeg susreta, ali
sada, dok razgovaramo, shvatam da nije ba tako. Vrlo esto, dok itam ili sluam
psihijatrijska predavanja, ili razgovaram sa pacijentima, razmiljam o Spinozinom, u velikoj
meri nepriznatom uticaju na moju oblast psihijatrije. I peti deo O moi razuma ili o ljudskoj
slobodi takoe je vaan za moj posao, a trebalo bi i tebi da bude interesantan. Mislim da je
taj deo Geteu najvie koristio.
Nekoliko stvari u vezi sa prva dva dela... Fridrih je bacio pogled na sat. To su za mene
najtei i najnejasniji odeljci i nikada nisam uspeo da shvatim sve pojmove. Osnovno je da je
sve u univerzumu jedna jedinstvena vena supstancija, Priroda ili Bog. A ne zaboravi da on
ta dva termina koristi kao sinonime.
Pominje Boga na svakoj stranici? upitao je Alfred. Mislio sam da nije bio vernik.
Oko toga ima puno neslaganja. Mnogi ga smatraju panteistom. Moj profesor je vie
voleo da ga zove neiskrenim ateistom, koji uestalo ponavlja termin Bog kako bi itaoce u
sedamnaestom veku ohrabrio da nastave sa itanjem. Ali i izbegao da zajedno sa svojim
knjigama zavri na lomai. U svakom sluaju, Spinoza ne koristi pojam Bog u uobiajenom
smislu. On se suprotstavlj a naivnosti tvrdnje da su ljudi stvoreni po Bojem liku. Negde,
mislim u svojim pismima, kae da bi trouglovi, kad bi mogli da misle, smislili trouglastog
boga. I da su sve antropomorfne verzije Boga samo praznoverne izmiljotine. Za Spinozu,
Priroda i Bog su sinonimi; moglo bi se rei da on naturalizuje Boga. Jo nisam uo nita o
etici.
Mora da saeka do etvrtog i petog odeljka. Prvo, on tvrdi da ivimo u jednom
determinisanom svetu prepunom prepreka naem blagostanju. Sve to se deava posledica
je nepromenljivih zakona prirode i mi smo, kao njen deo, podvrgnuti tim determiniuim
zakonima. Uz to, priroda je beskrajno sloena. Kako bi on rekao, neogranien je broj
modusa odnosno atributa, a mi ljudi, moemo da razumemo samo dva od njih, miljenje i
materiju.
Alfred je postavio jo nekoliko pitanja u vezi sa Etikom, ali je Fridrih zapazio da se on
zapravo napree da odri razgovor. Paljivo birajui pravi trenutak, usudio se da primeti
Alfrede, zadovoljstvo mi je da se priseam Spinoze i razgovaram s tobom o njemu. Ali voleo
bih da budem siguran da nisam neto propustio. Kao terapeut, nauio sam da obraam
panju na slutnje koje mi prolaze kroz svest, a u vezi s tobom imam jednu slutnju.
Alfred je podigao obrve. Iekivao je. Slutim da nisi doao samo zato da razgovaramo o
Spinozi, da ima jo neki razlog.
Bosnaunited

128

zdls

Kai mu istinu, govorio je Alfred sebi. Priaj mu o svojoj teskobi. O nesposobnosti da

zaspi. O tome da nisi voljen. O tome kako si uvek autsajder, odvojen od svega, nikad deo
neega. Umesto svega toga, rekao je, Ne, bilo je sjajno videti te, razgovarati s tobom, nauiti
vie o Spinozi - uostalom, koliko esto ovek moe da naie na nekoga ko e ga poduavati o
Spinozi. Osim toga, imam i dobru priu za novine. Ako bi mogao da mi da neke medicinske
lanke o ratnoj neurozi, napisao bih priu ve u vozu, na putu do Minhena, i objavio je u
izdanju za sledeu nedelju. Poslao bih ti taj primerak.
Fridrih je otiao do radnog stola i pregledao nekoliko asopisa. Evo, ovde u asopisu za
nervne bolesti ima jedan dobar osvrt. Ponesi taj primerak i vrati mi ga potom kad zavri. A
evo i Eugenove adrese.
Dok je Alfred lagano, pomalo nevoljno ustajao, Fridrih je reio da pokua jo neto - jo
jedan metod koji je nauio od svog analitiara, i koji je esto primenjivao sa pacijentima.
Retko kada bi zakazao.
Saekaj malo, Alfrede. Imam samo jo jedno pitanje. Hajde da vidimo da li moe neto
da zamisli. Zatvori oi i zamisli da ovog trenutka odlazi. Da se udaljava od naeg
razgovora i sedi u vozu na svom dugom putovanju za Minhen. Reci mi kad to zamisli.
Alfred je zatvorio oi i ubrzo potvrdio da je spreman. Evo ta bih sad eleo da uradi.
Vrati se na na veeranji razgovor i postavi sebi sledea pitanja: Da li alim zbog bilo ega u
vezi sa razgovorom sa Fridrihom? Da li je bilo vanih pitanja koja nisam postavio?
Alfred je zatvorenih oiju, posle dugog utanja blago klimnuo glavom.
Pa, ima jedna stvar....

Bosnaunited

129

zdls

Poglavlje 23
AMSTERDAM - 27 JULI 1656
Zauvi svoje ime, Bento se okrenuo i ugledao izbezumljenog, uplakanog Franka, koji se
smesta bacio na kolena i sagnuo glavu dodirnuvi elom plonik.
Franko? Otkud ti ovde? I ta radi tu na zemlji?
Morao sam da te vidim, da te upozorim, da te preklinjem za oprotaj. Molim te, oprosti
mi. Molim te, dozvoli mi da ti objasnim.
Ustani, Franko. Bie opasno za tebe ako vide da razgovara sa mnom. Poao sam kui.
Prati me na odreenom rastojanju, a onda samo ui bez kucanja. Ali vodi rauna da te niko
ne vidi.
Neto kasnije, u Bentovoj sobi, Franko je nastavio drhtavim glasom, Upravo dolazim iz
sinagoge. Rabini su te prokleli. estoko - bili su nemilosrdni. Sve sam razumeo, jer su
prevodili na portugalski - nisam ni slutio da bi mogli da budu tako okrutni. Naredili su da
niko ne sme da razgovara s tobom niti da te pogleda niti...
Zato sam i rekao da nije dobro da te vide sa mnom.
Ti ve zna? Kako? Dolazim pravo iz sinagoge. Istrao sam odmah posle slube.
Znao sam da se to sprema. Bilo je sueno.
Ali ti si dobar ovek. Pristao si da mi pomogne. I pomogao si mi. A ta su ti oni uradili?
Za sve sam ja kriv.
Franko je ponovo pao na kolena, uzeo Bentovu ruku i prislonio je sebi na elo. To j e
raspee, a ja sam Juda. Izdao sam te.
Bento je izvukao ruku i na trenutak je spustio na Frankovu glavu. Molim te, ustaniHou da ti kaem neke stvari. Pre svega, mora znati da nisi ti kriv. Samo su traili izgovor.
Ne, ima neto to ne zna. Dolo je vreme: moram da priznam. Mi smo te izdali, Jakob i
j a. Otili smo kod stareina i Jakob im je ispriao sve to si nam rekao. A ja nisam uinio
nita da ga spreim. Samo sam stajao tamo i klimao glavom dok je on govorio. I svaki put
kad bih klimnuo, zakivao sam novi klin u tvoje raspee. Ali morao sam. Nisam imao izbora...
Veruj mi, nisam imao izbora.
Uvek postoji izbor, Franko.
To dobro zvui ali nije istina. Stvarni ivot je mnogo sloeniji.
Iznenaen, Bento se zagledao u Franka. Bio je to neki drugaiji Franko. Zato misli da
nije istina?
ta ako si suoen sa samo dve mogunosti, obe pogub.....
Pogubne?
Franko je izbegavao Bentov pogled. Je l ti znai neto ime Duarte Rodrige?
Bosnaunited

130

zdls

Bento je potvrdno klimnuo glavom. ovek koji je pokuao da pokrade moju porodicu.
Njemu nije bila potrebna rabinova objava da bi me mrzeo.
On je moj ujak.
Da, znam to Franko. Rabi Mortera mi je jue rekao.
Je l ti rekao i da mi je ujak ponudio dve mogunosti? Da me izbavi iz Portugala ako
pristanem da te izdam, i da onda, kad do kraja ispunim svoj deo pogodbe, odmah poalje
brod i izvue odande moju majku i sestru, i Jakob ovu majku, moju tetku. One se kriju i u
velikoj su opasnosti od inkvizicije. Da sam odbio, on bi ih ostavio u Portugalu.
Shvatam. Napravio si dobar izbor. Spasao si svoju porodicu.
ak i da je tako, to ne moe da izbrie moj stid. im mi prodica bude na sigurnom otii
u ponovo kod stareina i priznau da smo te mi podsticali da govori sve ono to si
govorio.
Ne, Franko, ne ini to. Za mene je sada najbolje da uti. Da utim?
Tako je najbolje za mene, za sve nas. Zato je najbolje? Mi te jesmo naveli da govori
sve ono. Ali to nije istina. Sve to sam rekao, rekao sam slobodnom voljom.
Ne, samo si milostiv prema meni, hoe da ublai moj bol. Ali ja i dalje ostajem kriv.
Sve je to bila gluma, sve je bilo planirano. Poinio sam greh. Obmanuo sam te. Naneo sam ti
veliko zlo.
Nisi me obmanuo, Franko. Znao sam da e svedoiti protiv mene. Namerno sam
govorio prenaglaeno. eleo sam da svedoi. Ja sam kriv za obmanu.
Ti?
Da, ja sam tebe iskoristio. Da bude jo gore, uradio sam to iako sam imao utisak da ti i
ja moda slino razmiljamo.
Nisi se prevario. Ali to to slino razmiljamo samo poveava moju krivicu. utao sam
dok je Jakob prepriavao tvoja gledita stareinama, a trebalo je da viem na sav glas, Ja se
slaem sa Baruhom Spinozom. Mislim isto to i on.
Da si to uradio, nastao bi pakao. Ujak bi ti se osvetio, porodica bi ti bila ugroena, a ja
bih svejedno bio ekskomuniciran i stareine bi zajedno sa mnom prognale i tebe.
Baruh Spinoza...
Molim te - od sada me zovi Bento. Nema vie Baruha Spinoze.
,,U redu, Bento. Ti si velika zagonetka Bento Spinoza. Nita od onoga to se danas desilo
nema smisla. I sad mi odgovori jo na ovo prosto pitanje: ako si hteo da prekine sa ovom
zajednicom, zato je nisi jednostavno napustio svojom voljom? Zato si navukao na sebe
takvu nemilost i nesreu? to se nisi samo odselio? Otiao negde drugde?
Gde? Da li ti liim na Holananina? Jevrejin ne moe tek tako da nestane. A ne zaboravi
i mog brata i sestru. Zamisli samo kako bi bilo teko napustiti ih i onda svakoga dana iznova
odluivati da ostane daleko od njih. Bolje je ovako. Bolje i za moju porodicu. Sada ni oni
nee morati neprestano da odluuju da ne razgovaraju sa svojim bratom. Rabinski herem je
odluio umesto mene i umesto njih, jednom za svagda.
Time kae da je bolje sopstvenu sudbinu prepustiti drugima. Da je bolje ne odluiti
sam nego primorati druge da odlue umesto tebe? Zar nisi maloas rekao da uvek postoji
izbor?
Bosnaunited

131

zdls

Bento se trgnuo i ponovo pogledao ovog drugaijeg Franka, promiljenog, otvorenog,

bez traga stidljivosti, nesigurnosti, sutu suprotnost Franku iz njihovih prethodnih susreta.
Mnogo je istine u tome to kae. Otkud to da razmilja tako?
Moj otac, onaj koga je inkvizicija spalila na lomai, bio je mudar ovek. Pre nego to je
primoran da se preobrati, bio je glavni rabin i savetnik u naoj zajednici. ak i nakon to
smo svi postali hriani, seljani su mu i dalje dolazili da razgovaraju s njim o ozbiljnim
ivotnim problemima. esto sam sedeo uz njega i tako nauio mnogo o krivici i sramoti, i o
izboru i kajanju.
Ti, sin mudrog rabina? Dakle, kad si dolazio kod mene s Jakobom, prikrivao si svoje
znanje i istinske misli. Dok sam govorio o reima Tore, pretvarao si se da ih ne zna.
Franko je pognuo glavu i potvrdio. Priznao sam ti da sam igrao lanu ulogu. Ali, kad je
re o jevrejskim pitanjima, uistinu jesam neznalica. U svojoj mudrosti i ljubavi prema meni,
otac nije eleo da uim o naoj tradiciji. Da bismo preiveli, morali smo da budemo hriani.
Namerno me nije nauio hebrejski, niti bilo ta o jevrejskim obiajima jer su lukavi
inkvizitori vrlo veto uoavali i najmanji trag jevrejstva.
,,A oni tvoji estoki izlivi o ludilu religija? Je li i to bila gluma?
Ni najmanje. Jakobov plan jeste bio da ja izrazim veliku sumnju u religije ne bih li te
time naveo da razvee jezik. Ali to mi nije bilo teko - nema glumca koji je ikada dobio
laku ulogu. U stvari, Bento, bilo je veliko olakanje izgovoriti naglas te rei. Ranije sam
uvek skrivao svoja oseanja. to su me vie primoravali da uim hriansku dogmu i prie o
udima, to sam vie shvatao kako su i hrianska i jevrejska vera zasnovane na detinjastim
matarijama o natprirodnom. Ali ocu to nikad nisam bio u stanju da kaem. Nisam mogao
toliko da ga povredim. A onda je on ubijen zato to je skrivao stranice Tore za koju je
verovao da sadri Boju re. I ja sam opet morao da utim. Zato je sluati tvoje rei bilo
toliko oslobaajue da sam izgubio svest o obmani, i pored toga to je moj iskreni razgovor
s tobom, sam po sebi, bio u slubi obmane. Komplikovan paradoks.
Potpuno te razumem. Dok smo razgovarali i ja sam oseao olakanje to konano
saoptavam svoja istinska uverenja. Nije moglo da me odvrati ni to to sam znao da u
najmanju ruku uasavam Jakoba. Upravo suprotno - priznajem da sam prilino uivao u
tome to ga uasavam, premda sam bio svestan da e uslediti mrane posledice.
Obojica su zautali. Muno oseanje potpune izolacije koje je Bento imao nakon to je
Mani, pekarov sin, okrenuo glavu od njega, poelo je da bledi. Ovaj susret, ovaj trenutak
iskrenosti sa Frankom dirnuo ga je i ispunio toplinom. Koliko god za tim udeo, nije se dugo
preputao ovim oseanjima, nego bi se prebacio u ulogu posmatraa i ispitivao svoj um,
posebno tu blagost koja ga je obuzimala. ak ni jasna svest o njenoj prolaznosti nije
umanjivala prijatnost. Ah, prijateljstvo! Dakle, ovo je taj lepak to ljude dri zajedno - ova
toplina, ovo stanje duha koje rasteruje usamljenost. Uz toliko sumnji i toliko strahova,
doiveo je tako malo, i jedva da je ikada iskusio istinsko prijateljstvo.
Franko je opazio Bentovu spakovanu torbu i prekinuo tiinu. Odlazi danas?
Bento je potvrdio.
Kuda? ta e da radi? Od ega e iveti?
Nadajmo se da je preda mnom neometan ivot u kontemplaciji. Prole godine sam se
obuio kod ovdanjeg majstora da pravim soiva za naoare i, to mi je jo zanimljivije, za
Bosnaunited

132

zdls

optike instrumente, poput teleskopa i mikroskopa. Moje potrebe su skromne i ne bi trebalo

da imam problema sa izdravanjem.
Ostae ovde, u Amsterdamu?
,,U prvo vreme. Biu u kui Franciskusa van den Endena, koji vodi Akademiju blizu
Singela. Kasnije bih mogao da se preselim u neko manje mesto, gde u u miru nastaviti svoja
prouavanja.
Bie potpuno sam? Pretpostavljam da e ig progonstva udaljavati ljude od tebe?
Sasvim suprotno, bie lake iveti meu nejevrejima kao prognani Jevrejin. I
verovatno jo lake kao zauvek prognani, a ne Jevrejin odmetnik koji samo privremeno eli
drutvo hriana.
Znai, to je jo jedan razlog to pozdravlja herem? Da, priznajem to, a i jo neto: na
kraju krajeva, poto nameravam da piem, moda e svet pre itati dela jednog prognanog
Jevrejina, nego pripadnika jevrejske zajednice. Jesi li siguran?
To je puko nagaanje, ali ve sam se povezao sa nekoliko kolega koji razmiljaju slino
meni i oni me podstiu da piem.
Oni su hriani?
Da, ali sasvim drugaiji tip hriana od fanatinih iberijskih katolika koje ti zna. Oni
ne veruju u udo vaskrsenja, ili ispijanja krvi Isusove tokom mise, niti u spaljivanje onih koji
misle drugaije. Ovo su slobodoumni hriani koji sebe nazivaju kolegijantima i samostalno
misle, bez propovednika ili crkava.
Ima li nameru da se preobrati i bude jedan od njih?
Nikada. Nameravam da ivim bogougodnim ivotom bez uticaja bilo koje religije.
Verujem da nas sve religije - katolicizam, protestantizam, islam, kao i judaizam - samo
ometaju u sagledavanju osnovnih religijskih istina. Nadam se svetu bez religija, svetu sa
jednom univerzalnom religijom u kojoj svaki ovek koristi sopstveni razum kako bi spoznao
i potovao Boga.
Znai li to da prieljkuje kraj judaizma?
Prieljkujem kraj svih tradicija koje ograniavaju ovekovo pravo da samostalno
misli.
Franko je utao nekoliko trenutaka. Bento, ide u krajnost, to zastrauje. Oduzima mi
dah i sama pomisao da, nakon to je opstala hiljadama godina, naa tradicija treba da
nestane.
Stvari moramo negovati zato to su istinite, ne zato to dugo traju. Insistiranjem na
tome da naputanje tradicije znai nepotovanje svih nekadanjih vernika, stara verovanja
nas zapravo dre u zamci. I ako je neki od naih predaka mueniki postradao, onda smo jo
vre zarobljeni u toj zamci, jer oseamo da smo iz potovanja prema njegovom stradanju,
duni da ovekoveimo verovanja muenika, ak i kada znamo da su poivala na grekama i
praznoverju. Zar nisi i sam nagovestio da zbog muenke smrti svog oca osea neto
slino?
Jesam - da u uiniti njegov ivot besmislenim ako negiram upravo ono za ta je umro.

Bosnaunited

133

zdls

Ali zar ne bi isto tako bilo besmisleno ako bi ovaj, jedini ivot koji ima, posvetio
pogrenom i praznovernom ustrojstvu sveta - onom koje bira samo jedan narod i iskljuuje
sva druga bia?
Bento Spinoza, odvukao si moj um predaleko. Jo korak dalje i pui e. Ja se nikada
nisam usudio da razmiljam o tim stvarima. Ne mogu da zamislim da ivim izvan svoje
zajednice, svoje vlastite grupe. Kako je tebi to tako lako?
Lako? Nije to lako, ali je Lake ako su oni koje ovek voli ve mrtvi. Trajna
ekskomunikacija mi sada nalae da preoblikujem itav svoj identitet i nauim da ivim tako
da ne budem ni Jevrejin, ni hrianin, niti pripadnik bilo koje druge religije. Moda u biti
prvi ovek te vrste.
uvaj se! Moda tvoja trajna ekskomunikacij a i ne bude tako trajna. U oima drugih,
moda ni nema tu privilegiju da ivi kao nejevrejin. Baruh, ta zna o Limpiezas de sangre?
Iberijski krvni zakoni? Ne znam mnogo, osim da ih je panija primenila da bi spreila
preobraene Jevreje da steknu previe moi.
Otac mi je priao da su nastali tako to je Torkemada, veliki inkvizitor, pre dvesta
godina ubedio kraljicu Izabelu da jevrejski beleg ostaje u krvi uprkos preobraanju u
hrianstvo. I poto je, etiri generacije unazad, i sam imao jevrejske pretke, Torkemada j e
postavio granicu krvnih zakona na tri generacije. Otuda noviji preobraenici, pa ak i oni
koji su se preobratili pre dve ili tri generacije, ostaju duboko sumnjivi i zabranjen im je
pristup mnogim slubama - u crkvi, vojsci, brojnim gildama i graanskim poslovima.
Oito je da su pogrena verovanja, kao to - tri a ne etiri generacije - smiljena da bi
odgovarala onome ko ih je izmislio. Pogrena uverenja e, isto kao i siromatvo u svetu,
uvek postojati, i na to ne mogu da utiem. Sada se trudim da brinem samo o onome to
mogu da kontroliem.
,,A ta bi to bilo?
Mislim da je samo jedna stvar potpuno pod mojom kontrolom: poboljanje mog
razuma.
Bento, gorim od elje da ti kaem neto za ta znam da je nemogue.
Ali nije nemogue rei?
Jasno mi je da to nije mogue, ali eleo bih da poem s tobom! Tvoje misli su velike, a
znam da e biti jo vee. elim da te sledim, da budem tvoj uenik, tvoj sluga, da uestvujem
u onome to e raditi, prepisujem tvoje spise, olakam ti ivot.
Bento je na trenutak zastao. Osmehnuo se, a onda odmahnuo glavom.
Lepo je uti to to govori, ak primamljivo. Odgovoriu ti gledano iz unutranje, a
onda i spoljanje perspektive.
Prvo unutranja. Iako prieljkujem usamljeniki ivot i stalno naglaavam kako mi je
potreban da bih nastavio svoja razmiljanja, uviam i da drugi deo mene ezne za
intimnou. Ponekad sam u stanju da skliznem u neizrecivo snanu udnju za starim
oseanjima kad su me voljeni roditelji drali u naruju i grlili, i deo mene - taj deo koji udi raduje se tvojim reima i navodi me na pomisao da te zagrlim i odgovorim ti, Da, da, da! U
isto vreme, drugi deo mene, onaj snaniji i uzvieniji, vapi za slobodom. Boli me to je
prolost nestala i nikad se nee vratiti. Patim zbog toga to su svi koji su me nekad drali u
naruju mrtvi, no mrzim i tu tugu koja me porobljava i sputava. Ne mogu da utiem na
Bosnaunited

134

zdls

dogaaje iz prolosti, ali sam odluio da ubudue izbegavam snane veze. Nikada vie neu
popustiti pred tom detinjastom eljom da me neko dri u naruju. Shvata? Da, jako
dobro.
To je unutranji razlog. A evo kako stvari stoje spolja gledano. Pretpostavljam da, kad
kae nemogue, govori o nemogunosti da napusti svoju porodicu. Da sam na
tvom mestu, i ja bih to smatrao nemoguim. Meni je dovoljno teko to moram da napustim
mlaeg brata. Sestra ima svoju porodicu i za nju manje brinem. Ali, Franko, ne spreava
tebe samo to da poe sa mnom. Postoje i druge stvari. Maloas si rekao da ne moe da
zamisli ivot izvan zajednice. Moj put je pak put samoe i na njemu nema udnje ni za
kakvom drugom zajednicom osim za apsolutnim uranjanjem u Boga. Ja se nikada neu
oeniti. ak i ako bih poeleo brak, to ne bi bilo mogue. Kao usamljeni udak moi u da
ivim bez religijske zajednice, ali teko je verovati da bi ak i Holandija, najtolerantnija
zemlja na svetu, dozvolila da neki mu i ena ive tako i podiu decu izvan svake crkve. Moj
usamljeniki ivot znai da nema ni tetki, ujaka ili roaka, nema porodinih proslava, nema
Pesaha, Ro Aana. Postoji jedino samoa.
Razumem, Bento. Jasno mi je da sam ja drutveniji i da mi verovatno vie toga treba.
Divim se tvojoj neverovatnoj samodovoljnosti. Ne izgleda kao da bilo koga eli ili da ti je
bilo ko potreban.
Toliko puta su mi to govorili da sam i sam poeo da verujem da je tako. Ipak, nije istina
da ne uivam u drutvu drugih - u ovom trenutku, Franko, uivam u naem razgovoru. Ali,
dobro kae, meni drutveni ivot nije najvaniji. Ili mi barem nije vaan koliko i drugima.
Seam se kako su se moji brat i sestra oseali uskraeni ako ne bi bili pozvani na neka
slavlja kod svojih prijatelja. Takve stvari na mene nikada nisu ni najmanje uticale.
Da, potvrdio je Franko, tano je: ja ne bih mogao da ivim kao ti. Zaista mi je stran taj
nain ivota. Ali, Bento, razmisli, ta meni preostaje. Delim sa tobom mnoge sumnje i elju
da ivim bez predrasuda, a ipak, osuen sam da sedim u sinagogi, molim se Bogu koji me ne
uje, uestvujem u suludim obredima, da ivim kao licemer, da prihvatim besmislen ivot. Je
l to ono to meni preostaje? Je li to ivot? Zar neu i ja biti primoran na usamljeniki ivot,
usred te gomile?
Ne, Franko, nije tako crno. Dugo sam posmatrao ovu zajednicu i znam da ima naina da
i ti u njoj ivi. Preobraenici iz Portugala i panije slivaju se u Amsterdam svakoga dana, i
tano je da mnogi eznu za tim da se vrate svojim predakim jevrejskim korenima. Poto
niko od njih nije imao jevrejsko obrazovanje, moraju da ponu da ue hebrejski i jevrejski
zakon kao deca, i Rabi Mortera danonono radi sa njima kako bi ih vratio judaizmu. Mnogi
e ga oponaati i postati vei vernici i od samog rabina, ali veruj mi, bie i drugih poput tebe,
koji su se zbog prinudnog preobraenja u hrianstvo, oslobodili robovanja bilo kojoj
religiji, i pridruie se jevrejskoj zajednici bez religijskog zanosa. Nai e ih ako ih bude
traio, Franko.
Ali i to je pretvaranje, hipokrizija. Rei u ti neto o idejama Epikura, mudrog,
starogrkog mislioca. Verovaoje, kao to svako razuman mora verovati, da ne postoji
carstvo nebesko i da ovaj, jedini ivot koji imamo, treba da provedemo to mirnije i
radosnije. ta je svrha ivota? Njegov je odgovor da je to tenja ka ataraksiji, to se moe
prevesti kao smirenost, ili sloboda od emocionalne uznemirenosti. Smatrao je da mudar
ovek ima malo potreba i da lako moe da ih zadovolji, a da ljudi sa neutaivim udnjama za
Bosnaunited

135

zdls

moi ili bogatstvom, kao tvoj ujak, recimo, nikada ne dostiu ataraksiju jer se udnje
umnoavaju. to ih vie ima, to te vie obuzimaju. Kad razmilja o svom prilagoavanju
ovoj zajednici, misli o postizanju ataraksije. Nai sebi mesto u delu zajednice koji te
najmanje uznemirava. Oeni neku srodnu duu - otkrie mnoge preobraenike koji e se,
kao i ti, pridravati judaizma zbog svega onoga to im donosi pripadnost zajednici. I ako
ostali u toj zajednici nekoliko puta godinje prolaze kroz obrede ili molitve, onda se moli
zajedno sa njima, znajui da to radi samo zato da bi postigao ataraksiju, da bi izbegao
nelagodnost i neprilike koje donosi neuestvovanje.
Ti me omalovaava, Bento? Znai li to da ja treba da se zadovoljim ataraksijom dok
e ti teiti neem viem? Ili e i ti tragati za ataraksijom?
Teko je to pitanje. Mislim... iznenada su se oglasila crkvena zvona. Bento je na as
zastao da ih poslua i pogledao prema svojoj torbi, a onda nastavio. Naalost, malo je
vremena za ozbiljan razgovor. Moram ubrzo da krenem, pre nego to na ulicama ponovo
bude mnotvo ljudi. Ali u najkraem - ja nisam izriito izabrao ataraksiju kao svoj cilj, ve
sam se, umesto toga, usmerio na usavravanje vlastitog uma. Moda je to zapravo isti cilj,
premda je metod drugaiji. Razum me je doveo do izuzetnog zakljka, da je sve u svetu
jedna supstancija, a to je Priroda ili, ako tako eli, Bog, i da sve, bez izuzetka, moe da se
razume rasvetljavanjem prirodnog zakona. Kako mi priroda stvarnosti postaje jasnija, a
znajui da nisam nita vie od blagog nabora na Bojoj povrini, ja povremeno doivljavam
stanje radosti ili blaenstva. Moda je to moj vid ataraksije. I moda je Epikur u pravu kad
nam savetuje da teimo smirenju. Ali svaki ovek, u skladu sa spoljanjim okolnostima,
svojim prirodnim duhovnim sklonostima i unutranjim duevnim svojstvima, mora da je
ostvari na sopstveni, poseban nain. Zvona su se ponovo oglasila.
Pre nego to se raziemo, Franko, imam jo jednu molbu.
Reci. Tvoj sam veliki dunik.
Molim te samo za utnju. Danas sam ti ispriao stvari koje nisu nita vie od napola
roenih misli. Preda mnom je mnogo razmiljanja. Obeaj mi da e sve to smo danas
govorili ostati naa tajna. Tajna pred stareinama, Jakobom, pred svima, zauvek.
Obeavam ti da u tvoju tajnu odneti u grob. Moj otac, blaen bio, mnogo me je nauio
o svetosti utnje.
Sad moramo da se oprostimo, Franko.
Saekaj jo trenutak, Bento Spinoza, jer i ja imam poslednju molbu. Upravo si rekao da
moda imamo sline ciljeve u ivotu i sline sumnje, ali da svaki od nas mora da ide svojim
putem. Tako emo, na neki nain, obojica iveti drugaijim ivotom u odnosu na okolinu, ali
emo ii ka istom cilju. Da su se sudbina i vreme samo malo izokrenuli i promenili nae
spoljne okolnosti i karaktere, moda bi ti iveo moj ivot, a ja tvoj. Evo ta te molim: elim
da s vremena na vreme saznam neto o tvom ivotu, makar to bilo jednom u godinu dana, ili
svake druge ili tree godine. I elim da ti zna ta se deava u mom ivotu. Tako emo
obojica moi da vidimo ta je moglo da bude - drugi ivot koji smo mogli da vodimo. Hoe li
da mi obea da e ostati sa mnom u vezi? Jo ne znam kako emo to da uradimo. Ali, hoe
li me obavetavati o svom ivotu?
Ne elim to nita manje od tebe, Franko. Mom umu je sasvim jasno da moram da
napustim dom, ali srce se koleba vie nego to sam oekivao, i zato rado prihvatam tvoju
izazovnu ponudu da te obavetavam o svom novom ivotu. Siguran sam da e dvoje ljudi
Bosnaunited

136

zdls

uvek znati moje boravite, Franciskus van den Enden i prijatelj, Simon de Vre, koji ivi na
Singelu. Nai u nain da preko njih stupim u vezu sa tobom, bilo pismom ili lino. Sad
mora da ide. Vodi rauna da te niko ne vidi.
Franko je otovorio vrata, provirio da ispita okolinu i izaao. Bento se poslednji put
osvrnuo po svom domu, premestio poruku za Gabrijela na stolicu blizu ulaza, gde je bila
uoljivija, uzeo torbu i otvorivi vrata iskoraio u novi ivot.

Bosnaunited

137

zdls

Poglavlje 24
BERLIN 1922
Pa.., premiljao se Alfred, ima jedna stvar zbog koje bih zaalio ako ne porazgovaram
s tobom, ali... hmm... teko mi je da izgovorim. Cele veeri nis ara bio u stanju da
priam o tome.
Fridrih je strpljivo ekao. Prisetio se rei svog supervizora, Karla Abrahama: Kad
zapadne u orsokak, zaboravi na ono o emu se govori i usredsredi se na otpor. Shvatie
da tako moe da sazna jo vie o pacijentu. Imajui to na umu zapoeo je: Mislim da
mogu da pomognem, Alfrede. Imam predlog. Zaboravi na trenutak ta si hteo da mi
kae i hajde da umesto toga ispitamo sve prepreke zbog kojih ne moe da govori o tome.
Prepreke?
Ono to te spreava da mi pria. Na primer, ta bi mogle biti reperkusije ako kae to
to ima da kae?
Reperkusije? Nisam siguran na ta misli.
Fridrih je bio strpljiv. Znao je da otporu treba prii taktino i sa vie strana. Hajde da
probamo ovako. Postoji neto to eli da mi kae, ali ne moe. ta bi loe moglo da se
dogodi ako bi kazao? Imaj na umu da sam ja u centru ovoga. Jer, ti ne pokuava to da kae
u praznoj sobi - pokuava da kae meni. Je li tako?
Alfred je nevoljno klimnuo glavom. Fridrih je nastavio, Dakle, probaj sad da zamisli da
si mi upravo otkrio ta ti je na umu. I ta misli, kako bih ja reagovao?
Ne znam kako bi ti reagovao. Ali pretpostavljam da bi meni bilo neprijatno.
Ali to oseanje uvek podrazumeva drugu osobu, a danas sam to ja, neko ko te poznaje
od malena.
Fridrih je bio zadovoljan svojom taktinou. Upozorenja dr Abrahama, da prestane da
juria na otpor kao pomamljeni bik, urodila su plodom.
Dobro... - Alfred je duboko udahnuo i otisnuo se u priu - ,,pre svega, mogao bi da
pomisli kako te zloupotrebljavam da bih dobio tvoju pomo. Neprijatno mi je da besplatno
traim tvoje profesionalne usluge. I zato imam oseaj da sam ja slab, a ti jak.
Sjajan poetak, Alfrede. Ba ono to sam i mislio. I sad shvatam tvoju dilemu. Sigurno ti
se ini da nismo sasvim ravnopravni. Ni ja ne bih voleo da budem duan nekome. A opet, ti
si mi ve vratio dug, poto si pristao da objavi u novinama priu do koje je meni stalo.
Nije to isto. Ti lino ne dobija time nita.
Razumem. Nego, reci mi, da li misli da meni nije drago da uinim neto za tebe?
Ne znam - moda. Ali tvoje vreme je dragoceno. Po ceo dan to radi za platu.
I nita ti ne znai kad ti kaem da si mi kao lan porodice?
Da. Zvui umirujue.
Bosnaunited

138

zdls

,,A kai mi, kako stvari stoje kad razgovaramo o Spinozi, o filozofiji? Imam utisak da si
tada mnogo oputeniji.
To je drugo. Iako me i u tom sluaju poduava, imam utisak da uiva u filozofskom
razgovoru.
to se toga tie, potpuno si u pravu. S druge strane, misli da mi nije uivanje da te
sluam dok govori o sebi?
Ne mogu da zamislim zato bi, za ime boga, to bilo uivanje?
Sluaj sad - ovo je ista pretpostavka. Moda ima negativna oseanja prema sebi i
misli da u ih i ja imati, ako bude otvoren?
Alfred je bio zbunjen. Pretpostavljam da je to mogue, ali i ako je tako, to nije glavni
uzrok. Ne mogu ni da zamislim da ja budem tako zainteresovan za nekoga.
Ovo je vano, i ini mi se da ti nije bilo lako da kae. Reci mi, Alfrede: ima li to - veze
sa onim zbog ega bi alio ako danas ne iznese na videlo?
Alfred se iroko osmehnuo. Blagi Boe! Ti si stvarno dobar u ovome, Fridrih! Da, i te
kako ima veze. To je tano to.
Priaj dalje, rekao je Fridrih oputeno. Sad je uplovio u poznate vode.
Pa eto, neposredno pre nego to u krenuti na put, moj ef, Ditrih Ekart, pozvao me je
u svoju kancelariju. Hteo je samo da razgovaramo o mom odlasku u Pariz, to ja nisam znao,
i im sam uao odmah me je izgrdio to izgledam tako zabrinuto. A onda, poto me je uverio
da dobro radim svoj posao, rekao je i da bi mi bilo mnogo bolje kad bih bio manje marljiv a
vie pio i jo vie se druio s ljudima.
,,I to te je pogodilo.
Da, jer je to istina - na ovaj ili onaj nain to su mi mnogo puta govorili. I sam to
govorim sebi. Ali naprosto ne mogu da sedim sa praznoglavim svetom i vodim isprazne
razgovore.
Jedna scena je iskrsla u Fridrihovoj svesti: to je vreme pre dvadeset i pet godina, kada
on bezuspeno pokuava da nosi Alfreda na krkae. Pomenuo mu je to kad su se poslednji
put videli, uz komentar Nisi voleo da se igra. Fascinirala ga je injenica da je Alfred
itavog ivota sauvao tu osobinu. Kakva jedinstvena prilika za prouavanje poetaka
formiranja linosti! Ovo bi mogao da bude ogroman profesionalni uspeh. Koji je to analitiar
ikada imao ansu da analizira nekoga koga je poznavao od detinjstva? I vie od toga, lino je
poznavao za pacijenta znaajne odrasle figure: Alfredovog oca, brata, surogat majku, tetku
Ceciliju, ak i Alfredovog doktora. A bilo mu je dobro poznato i njegovo fiziko okruenje kua, dvorite - i jo su ili u istu kolu i imali iste nastavnike. teta to Alfred ne ivi u
Berlinu, pomislio je, onda bi mogao da ga podvrgne kompletnoj psihoanalizi.
I upravo tada, ba posle komentara Ditriha Ekarta, nastavio je Alfred, odluio sam da
te potraim. Znao sam da je bio u pravu. Samo nekoliko dana pre toga nauo sam razgovor
dvoje zaposlenih o meni. Poredili su me sa sfingom.
Kako si se oseao zbog toga?
Neodreeno. Nisu to bili neki vani ljudi, obian ista i kurir, i najee ne obraam
panju na miljenje takvih. Ali ovog puta sam se zainteresovao, jer su bili u pravu. Ja jesam
Bosnaunited

139

zdls

zatvoren i utogljen, i znam da moram da promenim to u sebi ako hou da budem uspean u
Nacionalsocijalistikoj partiji.
Rekao si da su ti oseanja bila neodreena. ta je pozitivno u tome biti sfinga?
Hmmm, nisam siguran, moda je to...
Saekaj, daj da se zaustavimo na trenutak, Alfrede. Istrao sam pred rudu. Ovo nije fer
prema tebi. Zatrpavam te linim pitanjima, a zapravo se nismo dogovorili ta uopte
radimo. Ili, da kaem to tehnikim jezikom moje profesije, nismo definisali okvir naeg
odnosa, zar ne?
Alfred je bio zbunjen. Okvir?
Hajde da se vratimo korak nazad i dogovorimo se ta u stvari elimo da postignemo.
Pretpostavljam da eli terapijom da promeni neto u sebi. Je l tako?
Nisam siguran ta znai terapija.
Upravo ovo to si tako dobro radio poslednjih desetak minuta: govoriti iskreno i
otvoreno o onome to te mui.
Definitivno elim da promenim neto u sebi. Dakle, odgovor je - da, elim terapiju. I
elim da to bude s tobom.
Ali, Afrede, promena zahteva mnogo, veoma mnogo sastanaka. Veeras smo obavili tek
neobavezni uvodni razgovor, a ja sutra idem na trodnevnu konferenciju psihoanalitiara.
Razmiljam o tome kako emo ubudue. Berlin je daleko od Minhena. Zar ne bi imalo vie
smisla da potraimo psihoanalitiara u Minhenu koga bi mogao ee da via. Ja bih ti
iskreno preporuio..
Alfred je odseno odmahnuo glavom. Ne. Niko drugi. Ne mogu da verujem nikom
drugom, naroito ne u Minhenu. Uveren sam, duboko sam uveren, da u jednog dana biti na
vrlo vanoj poziciji u ovoj zemljji. Imau line neprijatelje, i neko ko zna moje tajne mogao
bi da me uniti. Sa tobom znam da sam bezbedan.
Da, sa mnom si bezbedan. Dobro, da se dogovorimo onda o rasporedu - kad bi mogao
ponovo da doe u Berlin?
Nisam siguran, ali znam da e Felkier beobahter uskoro postati dnevni list i da emo
pokrivati mnogo vie nacionalnih i meunarodnih dogaaja. Moda u ubudue moi ee
da dolazim u Berlin i, nadam se, da te viam na jednoj do dve seanse kad god doem.
Ako mi unapred javi, pokuau svaki put da izdvojim vreme za tebe. I znaj da u sve
to kae uvati u potpunom i apsolutnom poverenju.
Siguran sam da hoe. To mi je najvanije, a dodatno si me uverio da je tako kad si
odbio da mi kae bilo ta lino o svom pacijentu, sinu onog kuvara.
,,I jo ti garantujem da nikada ni sa kim, ukljuujui i tvog brata, neu priati o tvojim
tajnama, ak ni o tome da si kod mene na terapiji. U mom poslu je poverenje najvanije, i
dajem ti svoju re.
Alfred je stavio ruku na srce i teatralno izgovorio, Hvala. Mnogo ti hvala.
,,I zna, rekao je Fridrih, moda si u pravu. I meni se ini da bi na dogovor ipak bolje
funkcionisao ako ne bude neravnopravan. Zato mislim da bi trebalo, poevi od sledeeg
susreta, da ti naplaujem uobiajenu cenu analitiara. Siguran sam da e moi to sebi da
priuti. ta kae na to?
Bosnaunited

140

zdls

Savreno.
Dakle, vratimo se sad poslu. Nastavimo gde smo stali. Malopre si rekao da si imao
neodreena oseanja kad si uo da su te nazvali sfingom. Da ujem sada tvoje slobodne
asocijacije na sfingu. Pokuaj da pusti da ti sve na ta te sfinga podsea slobodno prodre
u svest i da naglas misli o tome. Ne mora da ima smisla.
Sada?
Da, bar na trenutak.
Sfinga... pustinja, ogromno, misteriozno, mono, zagonteno, svoje misli zadrava za
sebe... opasno - sfinga je davila one koji ne odgovore na njene zagonetke. Alfred je zastao.
Nastavi.
Jesi li znao da je u korenu grka re koja znai davitelj ili onaj koji stee? I sfinkter je
isto povezan sa sfingom - svi sfinkteri u telu se steu... gre... vrsto stiskaju.
Znai, upitao je Fridrih, kad si rekao neodreena oseanja hteo si da kae da ne
voli da te smatraju tako utljivim, rezervisanim i vrsto stegnutim, ali voli da o tebi misle
kao o nekom ko je zagonetan, misteriozan, moan i opasan?
Da, tako je. Ba tako.
Onda te moda ti pozitivni aspekti - zadovoljstvo time to si moan i misteriozan, ak i
opasan - spreavaju da bude drueljubiv i otvoren. To znai da ima izbor - drui se i budi
prihvaen, ili ostani misteriozan, opasan, ali neprihvaen.
Vidim na ta cilja. Nije to tako jednostavno. Alfrede, zar nisi, ako se dobro seam, i u
mladosti bio izolovan?
Uvek usamljenik. Nisam pripadao nijednoj grupi.
Ali pomenuo si i da si vrlo blizak sa partijskim liderom, her Hitlerom. Mora da je to
dobar oseaj. Priaj mi o tom prijateljstvu.
Provodim dosta vremena sa njim. Pijemo kafu, razgovaramo o politici, knjievnosti,
filozofiji. Obilazimo galerije, a prole jeseni smo jednog dana zajedno ili na Marijenplac zna to mesto?
Da, glavni trg u Minhenu.
Jeste. Tamo je svetlost neverovatna. Postavili smo tafelaje i satima crtali zajedno. To
mi je jedan od najlepih dana. Crtei su nam bili dobri; hvalili smo jedan drugoga i otkrili
dosta slinosti u nainu rada. Obojica smo jaki u arhitektonskim detaljima a slabi sa
ljudskim figurama. Uvek sam se pitao da li je u mojoj nesposobnosti da crtam ljudske figure
bilo neke simbolike i laknulo mi je kad sam shvatio da i on ima isti problem. A kad je Hitler
u pitanju tu sigurno nema nikakve simbolike - niko nije vetiji od njega u ophoenju s
ljudima.
ini se da si uivao. Jeste li crtali jo neki put zajedno?
Nikada to nije predloio.
Priaj mi ta si jo lepo doiveo sa njim.
Najlepi dan u mom ivotu desio se pre oko tri nedelje. Iao sam sa Hitlerom da
kupimo radni sto za moju novu kancelariju. Novanik mu je bio pun vajcarskih franaka - ne
znam kako je doao do njih i nikad ne zapitkujem. Radije pustim da mi, ako hoe, sam kae
detalje. Tog jutra je doao u redakciju Beobahtera i rekao, Idemo u kupovinu. Moe da
Bosnaunited

141

zdls

izabere radni sto koji poeli - i sve ostalo to ti treba uz njega. I sledea dva sata smo
uivali obilazei najskuplje prodavnice nametaja u Minhenu.
Najlepi dan u tvom ivotu - to dosta govori. Priaj dalje.
Delom je tome doprinelo uzbuenje zbog poklona. Zamisli da te neko povede i kae ti
Kupi koji hoe radni sto.
Koliko god da kota. A i sama injenica da mi je poklonio toliko vremena i panje, to je
stvarno bilo blaenstvo. Zato ti je Hitler toliko vaan?
On je praktino sada ef partije, a moje novine su partijske. Dakle, ujedno mi je ef i na
poslu. Ali rekao bih da nisi mislio na to.
Ne, mislio sam vaan u dubljem, linom smislu.
Teko je to objasniti. Hitler jednostavno tako deluje na tebe, na svakoga.
Time to te povede u fantastinu kupovinu. Zvui kao neto to bi voleo da je tvoj otac
radio.
Poznavao si mog oca! Moe li da ga zamisli kako me izvodi i daruje mi bilo ta, makar
jednu jedinu bombonu? Tano je da je rano ostao bez ene i da mu je zdravlje bilo uasno
loe, a imao je i velike novane probleme, ali ja od njega svejedno nikad nisam dobio nita,
apsolutno nita.
Mnogo je oseanja u tim reima
Celog ivota su mi se skupljala.
Poznavao sam tvog oca. I znam da si od njega dobio malo onog dragocenog oinskog a, uz to, majku nikad nisi ni upoznao.
Tetka Cecilija je uradila ta je mogla. Nikada je nisam krivio - imala je sopstvenu decu.
Previe onih koje je trebalo grliti.
Dakle, moda deo tvog ushienja u vezi sa Hitlerom dolazi otuda to konano dobija
neku stvarnu oinsku figuru. Koliko je njemu godina?
Ah, nekoliko godina je stariji od mene. Drugaiji je od svih ljudi koje sam ikada
upoznao. I on je doao niotkuda, potie iz neke neugledne, neobrazovane porodice. U ratu je
bio obian kaplar, mada vie puta odlikovan. Nema mnogo novca, nije kulturan, nema
univerzitetsko obrazovanje. Ali, uprkos tome, on opinjava. Ne samo mene. Ljudi se
skupljaju oko njega. Svi ele njegovo drutvo i njegov savet. Svi oseaju da je on spasitelj,
sudbinska linost, zvezda vodilja nemake budunosti.
Znai, druenje s njim je za tebe privilegija. Da li se va odnos razvija u blisko
prijateljstvo ?
E, to je poenta - ne razvija se. Sa izuzetkom tog dana radnog stola, Hitler me nigde ne
zove. Mislim da mu se dopadam, ali da me ne voli. Nikada me nije pozvao na ruak. Sa
drugima je mnogo bliskiji. Prole nedelje sam ga video kako aska sa Hermanom Geringom.
Bili su tako blizu jedan drugome da su im se glave skoro dodirivale. Tek to su se upoznali, a
ipak su se smejali i zbijali ale, etali ruku pod ruku, lupkali jedan drugoga po stomaku kao
da se znaju celog ivota. Zato sa mnom nikad nije tako?
Razmisli o svojim reima - on me ne voli. Pusti da ti se um malo pozabavi time.
Razmiljaj naglas.
Alfred je sklopio oi.
Bosnaunited

142

zdls

Ne ujem te dobro, rekao je Fridrih.

Alfred se osmehnuo. Ljubav. Neko kome kae ja te volim. Samo jednom sam uo te
re i, od Hilde u Parizu, pre nego to smo se venali.
Ti si oenjen! Da, skoro da sam zaboravio. Retko pominje svoju enu.
Trebalo bi da kaem da sam bio oenjen. Pretpostavljam da zvanino jo uvek jesam.
Vrlo kratak brak tokom 1915. Hilda Lesman. Bili smo zajedno dve nedelje u Parizu, gde je
ona ila u baletsku kolu, i ne vie od tri do etiri meseca u Rusiji. Onda je dobila ozbiljnu
tuberkulozu plua.
To je uasno. Kao tvoj brat i majka i otac. ta se onda desilo?
Nismo u kontaktu ve dugo vremena. Prema poslednjim vestima koje sam uo,
porodica ju je smestila u sanatorijum u varcvaldu. Nisam siguran da li je jo iva. Kad si
rekao to je uasno, prenuo sam se, jer nemam neka naroita oseanja u vezi s tim. Nikad ne
mislim na nju. A sumnjam i da ona misli na mene. Otuili smo se. Seam se, jedna od
poslednjih stvari koje mi je rekla bila je da me nikad nije interesovao njen ivot, da je nikad
nisam pitao kako je provela dan.
Dakle, napravili smo pun krug i stigli do razloga zbog kojeg si me potraio, kazao je
Fridrih, gledajui u sat. Poeli smo od nedrueljubivosti, nezainteresovanosti za druge.
Zatim smo se pozabavili onim delom tebe koji eli da bude nalik sfingi. Onda smo se vratili
na tvoju udnju za Hitlerovom ljubavlju i panjom i na to koliko ti je bolno da ga gleda kako
blisko aska s drugima dok tebe ostavlja po strani. I posle smo priali o tome kako si se
udaljio od svoje ene. Hajde da na trenutak pogledamo kako stojimo sa bliskou i
udaljenou kad sam ja u pitanju. Rekao si da se ovde osea bezbedno?
Alfred je potvrdio.
,,A ta je sa tvojim oseanjima prema meni? Vrlo bezbedno. I oseam da me potpuno
razume.
,,A da li bi rekao da osea bliskost? Da ti se dopadam? Da, i jedno i drugo.
U tome lei nae veliko dananje otkrie. Mislim da ti se zaista dopadam, a glavni
razlog je to to sam zainteresovan za tebe. Seam se da si na poetku rekao kako misli da
tebe ne interesuju drugi. A ipak, ljudi vole one koji su zainteresovani za njih. To je najvanija
poruka koju danas imam za tebe. Ponoviu: Ljudi vole one koji su zainteresovani za njih.
Danas smo obavili dobar i teak posao. Ovo nam je prva seansa, a ti si zakoraio pravo u
sredite. ao mi je to moramo da zavrimo, ali ovo jeste bio vrlo dugaak dan, i ja sam na
izmaku snaga. Zaista se nadam da e ubudue esto dolaziti. Oseam da mogu da ti
pomognem.

Bosnaunited

143

zdls

Poglavlje 25
AMSTERDAM 1658
Tokom narednih godinu dana je Spinoza - ne vie Baruh, ve od sada i zauvek poznat
kao Bento (ili Benedikt, kako je potpisivao svoja dela) - odravao udnu nonu vezu sa
Frankom. Pojavljivao mu se u umu gotovo svake veeri, dok bi u svom krevetu sa
baldahinom, na malom tavanu Van den Endenove kue, sa strepnjom iekivao san. Dolazio
je tako neprimetno i beumno da Bento, to mu inae nije bilo svojstveno, nikada nije
pokuao da razume zato je tako esto mislio na njega.
Meutim, ni u jednom drugom delu dana nije razmiljao o Franku. Jutra su mu bila
ispunjena napornim uenjem u kojem je uivao vie nego u bilo emu do tada. Kad god bi
zamiljao sebe kako se kao izborani starac osvre na vlastiti ivot, znao je da bi upravo ove
dane odabrao kao najlepe, dane prijateljstva sa Van den Enden om i kolegama studentima,
ispunjene usavravanjem latinskog i grkog i zainjene velikim temama klasinog sveta Demokritovim atomistikim kosmosom, Platonovom idejom Dobra, Aristotelovim
Nepokretnim pokretaem, i stoikom slobodom od strasti.
ivot mu je, u svoj svojoj jednostavnosti, bio lep. Bento se potpuno slagao sa
Epikurovom tvrdnjom da su ovekove potrebe malobrojne i da ih je lako zadovoljiti. On,
kojem su bili potrebni samo krov nad glavom, malo hrane, nekoliko knjiga, papir i mastilo,
mogao je da zaradi neophodne guldene brusei soiva za naoare samo dva dana nedeljno i
poduavajui hebrejskom kolegijante, koji su eleli da itaju svete spise na izvornom jeziku.
Akademija mu je pruala ne samo posao i dom, ve i drutveni ivot - nekad i u veoj
meri nego to bi eleo. Oekivalo se da veerava sa Van den Endenovom porodicom i
ostalim studentima, ali je on umesto toga, radije odnosio tanjir sa hlebom i tvrdim
holandskim sirom i sveu u svoju sobu da bi itao. To bi uvek razoaralo madam Van den
Enden, koja ga je smatrala zanimljivim sagovornikom i pokuavala, bez uspeha, da pojaa
njegovu drueljubivost, nudei se ak i da mu kuva omiljena jela i izbegava hranu koja nije
koer. Bento ju je uveravao da ni najmanje ne mari za hranu, da je naprosto ravnoduan
prema jelu i sasvim zadovoljan najjednostavnijim obrokom - hlebom, sirom i aom piva
dnevno, uz po neki dim iz svoje duge glinene lule.
Izvan nastave, izbegavao je druenje sa kolegama, osim sa Dirkom, koji e uskoro
krenuti na studije medicine, i naravno, za svoje godine neverovatno talentovanom i
oboavanja dostojnom Klarom Marijom. Ipak, posle kratkog vremena, obino bi pobegao i
od njih, i radije birao drutvo dve stotine tekih, plesnivih tomova Van den Endenove
biblioteke.
Ako se izuzme uivanje u slikama izloenim u galerijama u malim ulicama oko Gradske
venice, Bento nije imao previe sklonosti ka umetnosti i opirao se Van den Endenovim
pokuajima da mu razvije estetski oseaj za muziku, poeziju i pripovedanje. Ali nije se
opirao uiteljevoj strastvenoj posveenosti pozoritu. Klasina drama se u punoj meri moe
razumeti, naglaavao je Van den Enden, samo ako se ita naglas, i Bento je, zajedno sa
ostalim studentima, predano uestvovao u asovima dramskog itanja, iako je bio odve
Bosnaunited

144

zdls

samosvestan da bi se previe unosio u svoje uloge. Po pravilu, dva puta godinje, Van den
Endenov blizak prijatelj, direktor Gradskog pozorita u Amsterdamu, doputao je da
Akademija koristi glavnu pozornicu za predstave koje su studenti igrali pred malobrojnom
publikom roditelja i prijatelja.
Te zime, 1658, vie od dve godine posle ekskomunikacije, izvodili su Terencijev komad
Evnuh, a Bento je igrao Parmena, mladog promuurnog roba. Kad je prvi put proitao svoj
tekst, iroko se osmehnuo naiav i na deo gde se kae:
Ako misli da neizvesne stvari razumom moe uiniti izvesnim, postii e isto kao i da
se pomou razboritosti trudi da poludi.
Bento je znao da je Van den Endenov neobian smisao za humor svakako bio zasluan
to je ba njemu dodelio tu ulogu. Ovaj ga je uporno zadirkivao zbog prenaglaene
racionalnosti koja nije ostavljala prostora oseaju za estetiku.
Javno izvoenje je bilo sjajno, studenti su poletno igrali svoje uloge, publika se esto
smejala i dugo aplaudirala (iako su malo razumeli od dijaloga na latinskom), i Bento je
napustio pozorite izuzetno raspoloen, idui ruku pod ruku sa svoja dva prijatelja, Klarom
Marijom (koja je glumila Taisu, kurtizanu) i Dirkom (koji je igrao Fed riju). Iznenada,
vitlajui dugim mesarskim noem, iz mraka je iskoraio pomahnitili ovek unezverenog
pogleda. Urlao je na portugalskom, Ere, ere! 43 (Jeretik, jeretik!), nasrnuo na Benta i dva
puta ga ubo u stomak. Dirk se uhvatio u kotac s napadaem i uspeo da ga obori na zemlju,
dok je Klara Marija priskoila Bentu u pomo i neno ga uzela u naruje. Krhke grae, Dirk
nije bio veliki problem za napadaa, i ovaj ga je odgurnuo i s noem u ruci hitro pobegao u
mrak. Van den Enden, nekada lekar, pourio je da pregleda Benta. Primetivi dva duboka
reza na tekom crnom kaputu, brzo ga je raskopao i video da mu je koulja takoe
proseena i natopljena krvlju, ali i da su same rane tek dublje ogrebotine.
Potpuno uasnut, Bento je, uz Van den Endenovu i Dirkovu pomo, uspeo da prepeai
tri kvarta do kue i polako se popne stepenicama u svoju sobu. Uz mnogo grimasa progutao
je dozu valerijane koju mu je pripremio uitelj-lekar. Ispruio se, i dok je Klara Marija sedela
pored njegove postelje i drala ga za ruku, uskoro pao u dubok san i spavao itavih dvanaest
sati.
Sledeeg dana, u kui je vladao potpuni haos. Rano ujutru, u potrazi za podacima o
napadau, na vratima su se pojavili optinski slubenici, a kasnije i dvojica posluitelja sa
porukama besnih roditelja koji su kritikovali Van den Endena, ne samo zbog izvoenja
skandalozne predstave o seksualnosti i transvestitizmu ve i zbog toga to je dozvolio da
mlada devojka (njegova erka) igra u toj predstavi - i to ulogu kurtizane. Uitelj je, meutim,
ostao zadivljujue smiren - ne, bilo je to vie od smirenosti - pisma su ga u stvari zabavljala i
smejuljio se zamiljajui kako bi Terencija uveselio taj gnev kalvinistikih roditelja. Ubrzo je
njegova vedrina umirila itavu porodicu, a on se vratio svojim predavanjima grkog i
klasike.
Gore na tavanu, Bento se i dalje borio sa strpenjama i jedva da je mogao da trpi sve jae
stezanje u grudima. Neprekidno su ga opsedale slike napada, krici Jeretik!, bljesak noa,
pritisak seiva koje mu prodire kroz kaput, pad na zemlju pod teinom napadaa. Da bi se
43

(port.) herege

Bosnaunited

145

zdls

smirio, prizivao je u pomo svoje uobiajeno oruje, ma razuma, ali ovoga dana ni on nije
mogao da se nosi sa svim tim uasom.
No, Bento nije odustajao. Pokuavao je da umiri disanje kontrolisanim dubokim
udisajima i svesno je doaravao zastraujuu sliku nasilnikovog lica - zaraslog u bradu,
razrogaenih oiju, oblivenog penom kao u besnog psa - i zurio pravo u njega sve dok slika
ne bi iilela. Smiri se, mrmljao je. Misli samo o ovom trenutku. Ne troi snagu na ono na
ta ne moe da utie. Prolost ne moe promeniti. Uplaen si jer zamilja da se taj
dogaaj iz prolosti deava ovog asa, u sadanjosti. Tvoj um stvara sliku. Tvoj um stvara
oseanja u vezi sa tom slikom. Usredsre di se s amo na kontrolu uma.
Ali sve ove precizne formule koje je nekad zapisao u belenicu nisu mogle da mu umire
snano lupanje srca. I dalje je razumom pokuavao da se smiri: Seti se da sve u Prirodi ima
svoj razlog. Ti si, Bento Spinoza, beznaajni deo tog ogromnog uzronog lanca. Misli na dugu
putanju ubice, na dugi lanac dogaaja koji su nuno doveli do njegovog napada. Kakvi su to
dogaaji? - pitao se Bento. Moda rabinovi zapaljivi govori? Moda neki bol koji je napada
pretrpeo u prolosti ili u sadanjem linom ivotu? Sve je to preturao po glavi hodajui
svojom sobom.
A onda se zaulo tiho kucanje. Kako je bio nadomak vrata, smesta je otvorio i ugledao
Klaru Mariju i Dirka - stajali su pred njim drei se za ruke, prsti su im bili isprepletani.
Istog trena su pustili ruke i uli.
Bento, rekla je usplahireno Klara Marija. Ah, vi ste ustali i hodate? Pre samo jedan sat
kucali smo, i poto niste otvorili, provirili smo a vi ste vrsto spavali.
O, da, drago mi je to vas vidim na nogama, kazao je Dirk. Jo nisu nali tog luaka, ali
dobro sam ga video i prepoznau ga kad ga uhvate. Nadam se da e ga zatvoriti na due
vreme.
Bento je utao.
Pokazujui na Bentov stomak, Dirk je dodao, Da pogledamo ranu. Van den Enden me je
zamolio da je proverim. Priao je Bentu i dao znak Klari Mariji da ih ostavi nasamo.
Ali Bento je ustuknuo i zavrteo glavom. Ne, ne. Dobro sam. Ne sada. Voleo bih jo malo
da budem sam.
,,U redu, vratiemo se za sat vremena. Izlazei iz sobe, Dirk i Klara Marija su razmenili
upitne poglede.
Bentu je sada bilo jo gore: to dodirivanje ruku i, pred njim, kriom razdvajanje - blisko
pogledavanje ovo dvoje. Pre samo nekoliko minuta bili su mu najblii prijatelji. Koliko sino,
Dirk mu je spasao ivot; i koliko sino divio se glumi Klare Marije, bio oaran svakim njenim
pokretom, svakim koketnim gestom njenih usana i njenim treptanjem. A sada je iznenada
oseao neprijateljstvo prema oboma. Nije bio u stanju da se zahvali Dirku, pa ak ni da
izgovori njegovo ime, ili da kae hvala Klari Mariji to je prethodnu no presedela pored
njega.
Polako Bento, mrmljao je. Mani se toga i pogledaj sebe sa strane. Vidi kako ti se
oseanja kovitlaju u pomami - prvo ljubav, sad mrnja, pa bes. Kako su strasti promenljive,
hirovite. Pogledaj koliko su te u ovom i u prethodnom sluaju uznemirili postupci drugih.
Ako hoe da napreduje, mora prevazii strasti tako to e konano usidriti svoja
oseanja i vrsto ih vezati za neto nepromenljivo, neto veno.
Bosnaunited

146

zdls

Ponovo se zaulo kucanje na vratima. Isto tiho kucanje. Da nije ona? A zatim njen mio
glas, Bento, Bento, mogu li da uem?
Nada i strast su se pokrenule. Bentu se odmah poboljalo raspoloenje i zaboravio je na
veno i nepromenljivo. Moda e Klara Marija sad biti sama, drugaija, s griom savesti.
Moda e ga ponovo drati za ruku.
Uite.
Klara Marija je ula sama nosei u ruci cedulju. Bento, jedan ovek mi je ovo dao za
vas. udan, uznemiren, prilino krupan ovek sa jakim portugalskim akcentom, neprekidno
se osvrtao po ulici. Mislim da je Jevrejin, i eka va odgovor tamo dole kod kanala.
Bento joj je istrgao cedulju iz ruke, otvorio je i na brzinu proitao. Klara Marija ga je
radoznalo gledala: nikada ga ranije nije videla da ita guta tako halapljivo. Proitao joj je
naglas, prevodei s portuglaskog na holandski.
Bento, uo sam ta se desilo sino. Cela kongregacija zna za to. Moram danas da te vidim.
Vano je. Stojim blizu tvoje kue ispred crvenog splava na Singelu. Moe li da doe? Franko
Klara Marija, rekao je Bento, on je moj prijatelj. Jedini koji mi je preostao iz
prethodnog ivota. Moram da odem da se vidim s njim. Samo treba nekako da siem niz
stepenice.
Ne, tata je rekao da danas izbegavate stepenice. Kazau vaem prijatelju da doe za
dan ili dva.
Ali naglasio je danas. To sigurno ima veze sa dogaajem od sino. Moje rane su tek
ogrebotine. Mogu ja to.
Ne, tata vas je prepustio meni na brigu. Ja vam zabranjujem. Doveu ovde tog oveka.
Sigurna sam da bi tata to dozvolio.
Bento je klimnuo glavom. Hvala, ali vodite rauna da na ulici ne bude nikoga - niko ne
sme da ga vidi da ulazi. Moja ekskomunikacija zabranjuje svakom Jevrejinu da govori sa
mnom. Ne smeju da ga vide.
Desetak minuta kasnije, Klara Marija se vratila s Frankom. Bento, kad da doem po
njega?, upitala je. Njih dvojica su se netremice gledali u oi i on a se, ne dobivi odgovor
diskretno povukla, dodavi Biu u susednoj sobi.
im su se vrata zatvorila, Franko je priao i vrsto zgrabio Benta za ramena. Jesi li
dobro, Bento? Ona kae da nisi teko ranjen.
Ne, Franko, samo dve posekotine ovde - rekao je Bento pokazujui na trbuh - ali i
jedna vrlo duboka rana ovde, dodao je, pokazavi na glavu.
Kakvo olakanje to te vidim.
,,I za mene, takoe. Doi ovde da sednemo. Bento ga je poveo prema krevetu, i kad su
seli, Franko je nastavio.
Kongregacijom je u prvi mah prostrujala vest da si mrtav, usmren Bojom voljom.
Otiao sam u sinagogu i tamo su svi likovali - ljudi su govorili da je Bog uo njihov pla i
sproveo svoju pravdu. Bio sam van sebe od muke, i tek poto sam porazgovarao sa
policajcima koji su u potrazi za napadaem pretraivali okolinu, shvatio sam da si ranjen, i
naravno, da te nije ranio Bog, ve neki suludi Jevrejin. Ko je on?
Bosnaunited

147

zdls

Niko ne zna. Ili, barem, niko nee da kae. uo sam da je Jevrejin koji je tek stigao u
Amsterdam.
Da, Portugalac je. Urlao je Ere kad me je napao.
uo sam da su mu inkvizitori ubili porodicu. I moda je posebno ogoren na bive
Jevreje. Neki bivi Jevreji u paniji i Portugalu su postali najvei neprijatelji Jevreja:
svetenici koji su brzo napredovali pomaui inkvizitorima da otkriju skrivene tragove
jevrejstva.
Dakle, sada uzroni lanac postaje jasniji.
Uzroni lanac?
Franko, lepo je ponovo biti s tobom. Uvek sam voleo nain na koji me prekida i trai
razjanjenje. Ja naprosto mislim da sve ima odreeni uzrok.
ak i ovaj napad?
Da, sve! Sve je podvrgnuto zakonima Prirode, i taj uzroni lanac mogue je razumom
dokuiti. Verujem da to vai ne samo za fiziki svet ve i za sve ljudsko, i upravo sam se
posvetio razmatranju ljudskih postupaka, misli i prohteva kao da su u pitanju linije, ravni i
geometrijska tela.
Hoe da kae da moemo da znamo uzrok svake misli, prohteva, hira, sna?
Bento je potvrdno klimnuo glavom. Znai li to da ovek ne moe jednostavno da odlui
da misli na neto. Da ja ne mogu da odluim da okrenem glavu na jednu a onda na drugu
stranu? Da naprosto ne postoji slobodan izbor?
Upravo tako. ovek je deo Prirode i samim tim potinjen prirodnom uzronom lancu.
Nita u Prirodi, pa ni mi sami, ne moe tek tako, hirovito da odlui da pokrene neku akciju.
Unutar te suverenosti nema i ne moe biti nikakve zasebne suverenosti.
Nikakve zasebne suverenosti unutar te suverenosti? Opet sam se izgubio.
Franko, prolo je vie od godine otkako smo poslednji put razgovarali, a vidi ta ja
radim, umesto da te pitam ta se za to vreme desilo u tvom ivotu, odmah sam zapoeo
filozofsku priu.
Ne. Meni nita nije vanije od ovakvih razgovora s tobom. Ja sam kao ovek koji umire
od ei i nailazi na oazu. Sve drugo moe da eka. Priaj mi o suverenosti unutar
suverenosti.
Budui da je ovek u svakom po gledu deo Prirode, on sledi poredak Prirode i
pogreno je misliti da moe da ga naruava. Pogrena je pretpostavka da on, ili bilo koji
drugi entitet u Prirodi, ima slobodnu volju. Sve to radimo uslovljeno je bilo spoljnim, bilo
unutranjim uzrocima. Sea se da sam ti ranije pokazao da Jevreji nisu izabrani od strane
Boga ili Prirode?
Franko je potvrdio.
Dakle, zar nije isto tako tano da Bog nije izbrao ljudsku vrstu da bude posebna, da
bude izvan zakona Prirode. Verujem da ta ideja nema nikakve veze sa prirodnim poretkom
stvari i da zapravo potie iz nae duboke potrebe da budemo posebni, veni.
ini mi se da sam dokuio ta hoe da kae - to je kolosalna misao. Nema slobode
volje? Sumnjam. Hou da raspravim to. Eto, ja mislim da sam slobodan da odluim i kaem,
hou da raspravim to. Ali ne mogu da ti dam nikakve argumente. Morau da smislim neke
Bosnaunited

148

zdls

do naeg sledeeg susreta. Ali priao si o napadu i uzronoj povezanosti kad sam te
prekinuo. Molim te, Bento, nastavi.
Mislim da mi po zakonu Prirode na itave skupove pojava reagujemo na isti nain.
Ovaj nasilnik, verovatno poludeo od tuge za svojom porodicom, uo je da sam ja neki bivi
Jevrejin i svrstao me meu druge bive Jevreje koji su povredili njegovu porodicu.
Ima smisla razmiljati u tom pravcu, ali ta je sa uticajem drugih koji su ga moda
ohrabrili da to uradi.
Ti drugi su takoe potinjeni lancu uzroka, rekao je Bento.
Franko se premiljao, klimajui glavom. Zna ta ja mislim, Bento?
Bento ga je pogledao podigavi obrve.
Mislim da je ovo tema za ceo ivot.
,,U tome se potpuno slaemo. I ja sam spreman, sasvim spreman, da svoj ivot posvetim
tom pitanju. A ta bi ti rekao o uticaju drugih na nasilnika?
Verujem da su rabini podstakli ovo i da su oni odredili pravac napadaevih misli i
postupaka. Pria se da se sad krije u podrumu sinagoge. Uveren sam da su oni eleli tvoju
smrt da bi upozorili kongregaciju na opasnosti koje prete onome ko dovede u pitanje
rabinski autoritet. Nameravam da obavestim policiju o tome gde se on moda skriva.
Ne, Franko. Nemoj to da radi. Razmisli o posledicama. Spirala bola, besa, osvete,
kazne, odmazde bie beskonana i na kraju e progutati i tebe i tvoju porodicu. Izaberi put
vere.
Franko je bio zapanjen. Put vere? Otkud to da ti koristi re vera?
Mislim na moralni put, na put vrline. Ako eli da prekine ovu spiralu patnje, mora
da upozna tog nasilnika, rekao je Bento. Utei ga, ublai njegov bol, pokuaj da ga
prosvetli.
Franko je blago klimnuo glavom, neko vreme utao, kao da vari Bentove rei, a onda
upitao, Bento, vratimo se onome to si maloas rekao o dubokoj rani u tvojoj glavi. Koliko
je ozbiljna?
Da budem iskren, Franko, strah me je potpuno paralisao. U grudima oseam gr, kao
da e prepui. Ne uspevam da se smirim iako sam celog j utra radio na tome.
Kako si radio?
Ba kao to sam ti rekao - podseap sebe da sve ima svoj uzrok i da je ono to se desilo
bilo nuno. Kako misli, nuno?
,,S obzirom na sve to mu je prethodilo, ovaj inddent je morao da se desi. Bio je
neizbean. A jedna od najvanijih stvari koje sam shvatio jeste da je nerazumno pokuati
kontrolisati stvari nad kojima nemamo kontrolu. Uveren sam da je tako, a ipak vizija tog
napada mi se vraa i neprekidno me progoni. Bento je zastao na trenutak i bado pogled na
svoj proseeni kaput. Ovog asa mi je palo na pamet da mi prizor tog kaputa tamo na stolici
moda oteava problem. Velika je greka drati ga ovde. Moram ga se reiti. Pomislio sam
na tren da ga ponudim tebi, ali naravno, ne bi smeli da te vide u njemu. Bio je to kaput mog
oca i lako bi ga prepoznali.
Ne slaem se s tobom. Nije dobro da ga skloni odavde. Rei u ti neto to sam uo da
je moj otac govorio ljudima u slinoj situaciji. Ne uklanjajte takve stvari. Ne zatvarajte deo
Bosnaunited

149

zdls

svog uma, ve inite upravo suprotno. Dakle, ja ti predlaem, Bento, da ga uvek dri na
vidnom mestu, negde odakle e te u svakom trenutku podseati na opasnost koja ti preti.
Jasno mi je da je to mudar savet. Ali on trai mnogo hrabrosti.
Bento, sutinski je vano da ti taj kaput bude na vidiku. Mislim da si potcenio opasnost
svoje trenutne situacije. Jue si zamalo umro. Sigurno se pla i smrti?
Bento je klimnuo glavom. ,,Da. Premda se trudim da prevladam taj strah.
Kako? Svi se plae smrti?
Ljudi je se plae u razliitoj meri. Neki drevni filozofi koje trenutno itam, tragali su za
nainima ublaavanja uasa smrti. Sea se Epikura? Jednom smo razgovarali o njemu.
Franko je potvrdio. Da, onaj to je rekao da je ivotni cilj iveti u stanju smirenosti.
Koji je ono izraz koristio?
Ataraksija. Epikur je verovao da nas strah od smrti u najveoj meri ometa u postizanju
ataraksije, i navodio je svojim uenicima nekoliko snanih argumenata pomou kojih mogu
da ga umanje.
Na primer?
Polazna taka mu je da ne postoji ivot posle smrti te da nemamo zbog ega da se
plaimo bogova. Zatim kae da ivot i smrt nikada ne mogu da postoje u isto vreme i na
istom mestu. Drugim reima: gde postoji ivot, smrt ne postoji, i gde je smrt, nema ivota.
Zvui logino, ali sumnjam da to moe da donese smirenje usred noi kad se ovek
probudi iz komara o umiranju.
Epikur ima jo jedan argument, to je argument simetrije, koji je moda i jai. Tvrdi da
je stanje nepostojanja posle smrti identino stanju nepostojanja pre roenja. I dok se smrti
plaimo, kad razmiljamo o tom prethodnom, identinom stanju, nemamo nikakav strah.
Stoga, dakle, nema razloga ni smrti da se bojimo.
Franko je duboko udahnuo. To me interesuje, Bento. Istinu govori. Taj argument ima
umirujuu mo.
Da bi neki argument imao umirujuu mo treba prihvatiti ideju da stvari same po sebi
nisu istinski ni dobre ni loe, niti prijatne ili zastraujue. Samo tvoj um ih ini takvima.
Razmisli o tome Franko - samo ih tvoj um ini takvima. Ta ideja ima istinsku mo, i uveren
sam da u njoj lei klju za leenje moje rane. Dakle, moram da promenim reakciju svog uma
na dogaaj od prole noi. Ali jo nisam otkrio kako to da uradim.
Zapanjuje me da ti ak i usred ovog uasa nastavlja da filozofira.
Moram na to da gledam kao na priliku da neto razumem. ta moe biti vanije od toga
da iz prve ruke naui kako da ublai strah od smrti? Ba jue sam proitao jedan odeljak
kod rimskog filozofa Seneke, gde se kae Nijedan strah nee kroiti u srce u koj em nema
straha od smrti. Drugim reima, jednom kad pobedi strah od smrti, pobedio si sve druge
strahove.
Poinjem bolje da razumem tvoju opinjenost tim uasom.
Problem postaje jasniji, ali reenje je i dalje skriveno. Pitam se da li je moje
strahovanje od smrti sada posebno izraeno zato to se oseam tako ispunjenim.
Kako to?
Bosnaunited

150

zdls

Hou da kaem, duhovno ispunjenim. Mnogo tek zaetih misli kovitla mi se u umu, i
neizrecivo mi je bolna pomisao da te misli mogu da umru neroene.
Onda se uvaj, Bento. Zatiti te misli. I zatiti sebe. Iako si na putu da postane veliki
uitelj, na neki nain si i vrlo naivan. Ja mislim da zato to u sebi ima tako malo mrnje
zanemaruje njeno postojanje u drugima. Sluaj me: u velikoj si opasnosti i mora da ode iz
Amsterdama. Mora da nestane iz vidokruga Jevreja, da se sakrije, i u tajnosti pie i
misli.
,,A ja mislim da se u tebi raa pravi uitelj. Dao si mi dobar savet, Franko, i ubrzo, vrlo
brzo u te posluati. Ali sada je red na tebe, priaj mi o svom ivotu.
Nije jo vreme. Palo mi je na pamet neto to bi moglo da pomogne u ublaavanju tvog
uasa. Imam jedno pitanje: misli li da bi bio toliko ranjen tu gore, Franko je pokazao na
svoju glavu, da je nasilnik bio samo obian luak, a ne Jevrejin koji je svoj oaj usmerio na
tebe?
Bento je klimnuo glavom. Pravo pitanje. Naslonio se na stranicu kreveta, sklopio oi, i
malo promislio. Mislim da razumem tvoju poentu, i to je jedna od najpronicljivijih do sada.
Ne, siguran sam da rana u mojoj glavi ne bi bila tako bolna da on nije bio Jevrejin.
Aha, uzviknuo je Franko, ,,a to znai - To nuno znai da moj strah nije vezan samo
za smrt. On ima jo jednu komponentu, povezanu sa prisilnim progonom iz jevrejskog
sveta.
Slaem se. Koliko ti je trenutno bolan taj progon? Kad smo poslednji put razgovarali,
priao si samo o olakanju to naputa svet praznoverja i o velikoj radosti zbog
predstojee slobode.
Tako je. I to olakanje i radost su i dalje tu, ali samo u mom dnevnom ivotu. Sad ivim
dva ivota. Danju sam novi ovek koji je odbacio svoju staru kou, ita latinske i grke
tekstove i bavi se uzbudljivim, slobodnim mislima. Ali nou sam Baruh, Jevrejin lutalica koji
trai utehu od majke i sestre, kog stareine ispituju o Talmudu i koji tumara po spaljenim
ruevinama sinagoge. to se vie udaljavam od potpuno budnog stanja svesti, to vie klizim
nazad ka sopstvenim poecima i hvatam se za te utvare iz detinjstva. I, ovo e te moda
iznenaditi, Franko: gotovo svake noi, dok leim u ovom krevetu iekujui san, ti mi dolazi
u posetu.
Nadam se da sam dobar gost.
Mnogo bolji nego to moe i da zamisli. Prizivam te jer mi donosi utehu. A i danas si
dobar gost. Toliko, da oseam kako me obuzima ataraksija, dok razgovaramo. Pa i neto vie
od ataraksije - pomae mi da mislim. Tvoje pitanje o napadau - kako bih reagovao da
nasilnik nije bio Jevrejin - pomae mi da istinski dokuim sloenost determinanti. Sad znam
da moram dublje da razmotrim okolnosti koje su prethodile tom napadu i da se pozabavim
ne samo potpuno svesnim, dnevnim mislima, nego isto toliko i onim nonim. Zahvalan sam
ti za to.
Franko se iroko osmehnuo i potpaao Benta po ramenu.
,,A sada, Franko, mora da mi pria o svom ivotu.
Mnogo toga se desilo, mada je moj ivot manje opasan. Majka i sestra su mi stigle
mesec dana nakon tvog odlaska, dobili smo pomo iz fonda sinagoge i nali mali stan
nedaleko od tvoje radnje. esto prolazim pored nje i viam Gabrijela, ali on mi samo klimne
Bosnaunited

151

zdls

glavom i ne razgovara sa mnom. Verovatno zato to zna, kao i svi ostali, za moju ulogu u
tvom heremu. Oenio se i sada ivi sa eninom porodicom. Ja radim kod ujaka i pomaem u
popisivanju robe pristigle njegovim brodovima. Mnogo uim i idem na asove hebrejskog
nekoliko puta nedeljno, zajedno sa drugim doseljenicima. Uenje hebrejskog je zamorno ali
i uzbudljivo. To mi predstavlja utehu i donosi sigurnost, oseanje povezanosti sa ocem i
ocem moga oca i njegovim ocem, stotinama godina unazad. I to oseanje povezanosti uliva
mi beskrajno pouzdanje.
Tvoj zet Samuel je sada rabin i poduava nas etiri puta nedeljno. Drugi rabini, ak i
Rabi Mortera, dre nastavu preostalim danima. Iz Samuelovih uzgrednih opaski sam stekao
utisak da je tvoja sestra, Rebeka, dobro. ta jo?
,,A ta je sa tvojim roakom, Jakobom?
Vratio se u Roterdam i retko ga viam.
Imam jo jedno, vrlo vano pitanje: jesi li zadovoljan, Franko?
Da, ali to je neko melanholino zadovoljstvo. Jer sad znam da postoji i drugi aspekt
ivota na koji si mi ukazao, ivot uma koji ja ne ivim u potpunosti. Velika mi je uteha to
znam da emo ostati u vezi i da e nastaviti da mi pria o svojim istraivanjima. Moj svet
je manji, i ve mogu da sagledam njegove budue obrise. Majka i sestra su mi izabrale enu,
devojku od esnaest godina iz naeg sela u Portugalu, i za nekoliko nedelja emo se venati.
Pristao sam na njihov izbor - devojka je lepukasta, prijatna i izmamljuje mi osmeh. Bie
dobra ena.
Hoe li moi da razgovara sa njom o svemu to te zanima?
Verujem da hou. I ona isto udi za znanjem. Kao i veina devojaka iz naeg sela, ne
ume ak ni da ita. Poeo sam da je uim.
Nadam se da ne preteruje s poduavanjem. To moe da bude i opasno. Nego, reci mi,
pria li se o meni u zajednici?
Do ovog dogaaja nita nisam uo. Kao da je svima bilo nareeno ne samo da te
izbegavaju, nego i da ne pominju tvoje ime. Nisam uo da ga je iko izgovorio, mada naravno,
ja ne znam ta se pria iza zatvorenih vrata. Moda je u pitanju samo moja mata, ali zaista
verujem da tvoj duh lebdi nad zajednicom i jo uvek ima veliki uticaj. Na primer, nai asovi
hebrejskog su potpuno ispunjeni i nema mogunosti za postavljanje bilo kakvih pitanja. Kao
da su rabini hteli da se osiguraju da im se vie nikad ne dogodi neki drugi Spinoza.
Bento je pognuo glavu.
Moda nije trebalo ovo da kaem, Bento. Bio sam neuviavan.
Ti bi bio neuviavan samo ako bi mi preutao istinu. Zaulo se blago kucanje, a onda i
glas Klare Marije: Bento.
Bento je otvorio.
Moram uskoro da izaem. Koliko e jo ostati va prijatelj?
Bento je upitno pogledao Franka, koji je proaptao da ubrzo mora da krene, jer ne sme
dugo da odsustvuje s posla - i potom odgovorio, Klara Marija, dajte nam, molim vas, samo
jo nekoliko minuta.
Saekau u sobi za muziku. Klara Marija je lagano zatvorila vrata.
Ko je ona, Bento?
Bosnaunited

152

zdls

erka direktora kole i moja uiteljica. Poduava me latinskom, a i grkom.

Tvoja uiteljica? Nemogue. Koliko joj je godina?
Oko esnaest. Poeo sam da uim kod nje kad joj je bilo trinaest. Ona je pravo udo.
Potpuno je drugaija od svih devojaka.
Rekao bih da se odnosi prema tebi s ljubavlju i nenou.
Da, ba tako, i ja uzvraam na isti nain ali... Bento je oklevao; nije imao obiaj da
pria o svojim najdubljim oseanjima. Ali danas mi je upravo ona dodatno pogorala nemir
pokazujui jo vie nenosti prema mom prijatelju i kolegi.
Ah, ljubomora. To stvarno moe da bude bolno. Tako mi je ao, Bento. Ali zar mi nisi
poslednji put kad smo se videli priao o prihvatanju usamlj enikog ivota i odricanju od
same ideje o braku. Izgledao si tako predan ili moda pomiren sa tim da ivi sam.
Predan i pomiren. Apsolutno sam posveen duhovnom ivotu i znam da nikada neu
moi da preuzmem odgovornost za porodicu. Znam i da je nemogue da se zakonito oenim,
ni sa hriankom, ni sa Jevrejkom. A Klara Marija je katolkinja. I to, predana katolkinja.
Znai, teko ti je da se odrekne onoga to u stvari ne eli niti moe da ima?
Tano! Uivam kad tako pogaa pravo u srce mog apsurda.
,,I kae da je voli? A tu je i tvoj dobar prijatelj kome ona daje prednost?
Voleo sam i njega 3 do danas. On mi je pomogao da se preselim posle herema; spasao
mi je ivot sino. Dobar je ovek. Namerava da bude lekar.
Ali ti bi da ona eli tebe a ne njega, iako zna da bi vas to sve unesreilo.
Da, to je istina.
,,A to bi vea bila njena elja za tobom, bio bi vei i njen oaj to te nema. I to je
neopsorno.
Ali ti je voli, i eli da bude srena. I ako ona pati, i ti e patiti?
Da, da i da. Sve to govori je tano.
I samo jo jedno pitanje. Kae da je predana katolkinja? A katolici oboavaju obrede i
uda. Kakav je onda njen stav prema tvojim idejama o Bogu kao Prirodi, tvom odbacivanju
obreda i praznoverja?
Nikada ne bih priao sa njom o tim idejama.
Jer bi ih ona odbacila, a s njima bi moda i tebe odbacila?
Bento je klimnuo glavom. Sve to si rekao, istina je, Franko. Toliko sam teio, i toliko se
stvari odricao da bih bio slobodan, a sada odustajem od svoje slobode i zanosim se Klarom
Marijom. Kad mislim o njoj, potpuno sam nesposoban da razmiljam o neem drugom,
uzvienijem. Po tom pitanju oito nisam sopstveni gospodar nego rob strasti. I premda mi
razum ukazuje ta je bolje, prinuen sam da sledim ono to je gore.
To je stara pria, Bento. Ljubav nas oduvek porobljava. Kako e e osloboditi?
Mogu da budem slobodan samo ako potpuno prekinem sve veze sa ulnim
zadovoljstvima, bogatstvom i slavoljubljem. Ako se ne upravljam prema razumu, ostau rob
strasti.
Pa ipak, Bento, dodao je Franko, dok je ustajao i pripremao se za odlazak, znamo da
je razum nemoan pred strau.
Bosnaunited

153

zdls

Jeste. Emociju moe da nadvlada samo neka jo snanija emocija. Jasno je ta treba da
radim: moram da nauim kako da razum pretvorim u strast.
Da pretvori razum u strast, aputao je Franko dok su ili ka sobi za muziku, gde ih je
ekala Klara Marija. udesan zadatak. Nadam se da u sledei put kad se budemo sreli uti
kako napreduje u tome.

Bosnaunited

154

zdls

Poglavlje 26
BERLIN - 26 MART 1923
Nije lako izai na kraj niaim baltikim porodicama: ini se da u njima ima neto loe, a
u isto vreme odaju utisak superiornosti, kao da su gospodari svega - to nigde drugde nisam
sreo.
Adolf Hitler Alfredu Rozenbergu

Dragi Fridrih,
Sa aljenjem moram da otkaem svoju predstojeu posetu. Iako ovo inim ve trei put,
molim te da ne odustane od mene. Najozbiljnije elim da nastavim rad sa tobom, ali mi je
vreme ispunjeno sve veim brojem obaveza. Prole nedelje Hitler me je zamolio da zamenim
Ditriha Ekarta na mestu glavnog urednika Felkier beobahtera. Hitler i ja samo sada bliskiji vrlo je zadovoljan to sam objavio Protokole sionskih mudraca. Pre mesec dana, uz
velikodunu pomo jednog darodavca, FB je postao dnevni list i sada ima tira od 33.000
primeraka (uzgred, sad moe da ga nade i na kisocima u Berlinu).
Svaki dan donosi novi problem o kojem treba izvetavati. Svakoga dana budunost
Nemake kao da visi o koncu. Na primer, upravo u ovom momentu moramo da odluimo
kako da se izborimo sa Francuskom, koja je zaposela Rur da bi iz njega izvlaila svoje
kriminalne ratne reparacije. I svakoga dana spirala inflacije celu nau zemlju dovodi na ivicu
propasti. Moe li da veruje da ameriki dolar, koji je pre samo godinu dana vredeo 400
maraka, jutros vredi 20.000 maraka? Da poslodavci u Minhenu poinju da plaaju radnike tri
puta na dan? Je li tako i u Berlinu? ena isprati mua do posla i on dobije platu odmah ujutru
a onda ona tri da kupi doruak pre nego to cene skoe. U podne dolazi da pokupi drugu
platu (ovog puta veu) i ponovo mora da uri da kupi ruak - za 100.000 maraka, za koliko je
prethodnog dana kupila etiri kobasice, sada moe da kupi samo tri - a onda dolazi i po treu,
u jo veem iznosu, na kraju dana kad se trite zatvara pa je novac siguran do jutra, dok se
berza ponovo ne otvori. To je skandal, tragedija.
A bie sve gore. Uveren sam da e ovo biti najvea hiperinflacija u istoriji: svi e Nemci
osiromaiti, naravno, osim Jevreja, koji, po prirodi stvari, zarauju na ovoj nonoj mori. Sefovi
u njihovim firmama prepuni su zlata i strane valute.
Moj uredniki ivot je tako grozniav da ne mogu da napustim kancelariju ni za ruak, a
kamoli da se ukrcam na voz, platim 20 miliona maraka za kartu i krenem na desetosatno
putovanje u Berlin. Ako tebe bilo kojim povodom put navede u Minhen, molim te da me
obavesti kako bismo mogli ovde da se sastanemo. Bio bih ti veoma zahvalan. Jesi li ikada
razmiljao o tome da radi u Minhenu? Ja bih tu mogao da pomognem: imaj na umu besplatne
oglase koje bih mogao da ti objavim.
Proitavi pismo, dr Karl Abraham ga je vratio Fridrihu. ,,I ta ete mu odgovoriti?
Bosnaunited

155

zdls

Ne znam. Voleo bih da iskoristim dananji sat vae supervizije da porazgovaramo o

tome. Seate li ga se? Pre nekoliko meseci sam vam opisao razgovor koji sam vodio s njim.
Izdava Protokola sionskih mudraca? Ko bi to zaboravio?
Nisam video her Rozenberga od tada. Poslao je tek par pisama. Ali, evo, imam
jueranje izdanje njegovih novina Felkier beobahter. Pogledajte samo ovaj naslov:
ZLOSTAVLJANJE DECE U BEKOM BORDELU: UESTVOVALO MNOGO JEVREJA

Bacivi pogled na naslov, dr Abraham je s gaenjem zavrteo glavom i upitao, ,,A ti

Protokoli - jeste li ih itali?
Samo izvode i neke rasprave u kojima se karakteriu kao falsifikat.
Oigledan, ali opasan falsifikat. I ne sumnjam da va pacijent, Rozenberg, to zna.
Ugledni jevrejski teolozi iz moje zajednice kau da je Pro tokole smislio ozloglaeni ruski
pisac Sergej Nilus, u nameri da ubedi cara kako Jevreji pokuavaju da zavladaju Rusijom.
Posle itanja Protokola, car je naredio seriju krvavih pogroma.
Dakle, rekao je Fridrih, ja se pitam, kako da vodim terapiju sa pacijentom koji je
umean u takve gadosti? Jasno mi je da je opasan. Kako da se nosim sa kontratransferom?
,Ja sam skloniji da kontratransfer tretiram kao neurotinu reakciju terapeuta na
pacijenta. U ovom sluaju, meutim, vaa oseanja imaju sasvim racionalne osnove. Pravo
pitanje je zato, Kako raditi sa nekim ko je, prema svim objektivnim kriterijumima,
odvratna, izopaena linost sposobna za toliko destrukcije?
Fridrih je razmiljao o reima dr Abrahama. Odvratan, izopaen. Jake rei.
,,U pravu ste, dr Pfister - to su bili moji izrazi, ne vai, i verujem da s pravom aludirate
na jo jedno pitanje - kontratransfer supervizora - koji moe da se odrazi na moju
sposobnost da vas vodim. Budui da sam Jevrejin, ja lino ne bih mogao da leim tu
pogubnu antisemitsku linost, ali da vidimo mogu li ipak da budem od koristi kao
supervizor. Recite mi neto vie o svojim oseanjima prema njemu.
Iako nisam Jevrejin, lino me vrea njegov antisemitizam. Uostalom, gotovo svi ljudi
ovde s kojima sam blizak, Jevreji su - moj analitiar, vi, i veina osoblja na Institutu. Fridrih
je uzeo Alfredovo pismo. Pogledajte. Ponosno mi pie o svom napredovanju na poslu,
oekujui da meni bude drago. Umesto toga, ja sam jo vie uvreen i uplaen za vas, za sve
civilizovane Nemce. Mislim da je on zlo. A njegov idol, taj Hitler, mogao bi biti inkarnacija
samog sotone.
To je jedan deo. Ipak, postoji drugi deo vas koji eli da nastavi da ga via. Zato?
U pitanju je ono o emu smo ranije priali - moja intelektualna zainteresovanost za
analiziranje nekoga s kim sam delio prolost. Njegovog brata znam celog svog ivota, a
Alfreda sam poznavao jo kao malog.
Ali dr Pfister, oito je da nikada neete biti u stanju da ga analizirate. To je nemogue i
zbog same fizike distance. U najboljem sluaju, viaete ga samo tokom nekoliko
povremenih seansi i nikada neete moi duboko, arheoloki da istraite njegovu prolost.
,,U pravu ste. Moram odustati od te ideje. Sigurno ima jo razloga.
Bosnaunited

156

zdls

Seam se da ste mi priali o svom oseanju nestale prolosti. Ostao je samo taj va
dobar prijatelj, taj brat. Zaboravio sam mu ime...
Eugen.
Da, ostao je samo Eugen Rozenberg i, u mnogo manjoj meri poto nikada niste bili
bliski sa njim, Eugenov mlai brat, Alfred. Roditelji su vam mrtvi, nemate brae i sestara, i
nemate druge kontakte sa svojim ranijim ivotom - ni s ljudima ni s mestima. Meni se ini
da pokuavate da negirate starenje ili prolaznost, tragajui za neim neprolaznim. Nadam se
da se bavite time u linoj analizi?
Ne jo. Ali vai komentari mi po mau. Ne mogu da zaustavim vreme drei se Eugena
ili Alfreda. D a, dr Abraham, sad mi je jasno, vianje sa Alfredom ne moe da razrei moje
unutranje konflikte.
Veoma je vano to to ste rekli, dr Pfister, i ponoviu. Vianje sa Alfredom
Rozenbergom ne moe da razrei vae unutranje konflikte. Pravo me sto za to je vaa vlastita
analiza. Je li tako?
Fridrih je pomireno klimnuo glavom.
Zato vas ponovo pitam - zato elite da ga vidite?
Nisam siguran. Slaem se s vama, on je opasan i iri mrnju. A ipak, i dalje o njemu vie
mislim kao o malom deaku iz susedstva nego kao o samom zlu. Smatram da je obmanut a
ne da je demon. On istinski veruje u te rasne gluposti i njegove misli i dela sasvim dosledno
proizilaze iz premisa Hjustona Stjuarta emberlena. Ne verujem da je psihopata, sadista, ili
nasilna osoba. U stvari, pre je bojaljiv, takorei kukavica, i nesiguran. Teko ostvaruje
odnose sa ljudima i celim biem se nada ljubavi svog vode Hitlera. A ipak, ini se da je
svestan vlastitih ogranienja i iznenaujue spreman da se podvrgne nekoj terapiji.
Dakle, vai terapijski ciljevi su onda....
Moda sam naivan, ali ako mogu da ga promenim i doprinesem da postane moralnija
osoba, zar onda nee naneti manju tetu? To je bolje nego ne uiniti nita. Moda ak mogu
da mu pomognem da se p ozabavi silinom i iracionalnou svog antisemitizma.
Ah, kad biste mogli uspeno da analizirate antisemitizam, dobili biste Nobelovu
nagradu, koja je bar za sada i Frojdu izmakla. Imate li ideju kako da pristupite tome?
,,U ovom trenutku ne - jo je to daleko i, u svakom sluaju, to je moj cilj, a ne pacijentov.
,,A ta je njegov cilj? ta on eli?
Njegov eksplicitni cilj je da se blie i delotvornije povee sa Hitlerom i drugim
lanovima partije. Morau da prokrijumarim sve to je iole uzvienije od toga.
Jeste li dobar krijumar?
Samo poetnik, ali imam jednu ideju. Pomenuo sam vam da sam mu pomagao oko
Spinoze. E, pa u etvrtom odeljku Etike - onom o prevazilaenju robovanja strastima - ima
jedna reenica koja mi je privukla panju. Spinoza kae da je razum nemoan pred strau i
da je stoga neophodno razum pretvoriti u strast.
Hmm, zanimljivo. Kako nameravate to da uradite?
Nemam na umu neki poseban metod. Ali znam da ga moram podstai da se
zainteresuje za samog sebe. Zar nije svaki ovek snano zainteresovan za sebe? Zar ne eli
Bosnaunited

157

zdls

svako da sazna sve o sebi? Znam da ja elim. Pokuau da pobudim kod Alfreda tu vrstu
zainteresovanosti.
Zanimljiv nain uobliavanja terapije, dr Pfister. Originalan. Nadajmo se da e on
saraivati, a ja u uiniti sve to mogu da budem od pomoi u superviziji. Pitam se samo,
postoji li neka pukotina u vaem argumentu.
ta bi to bilo?
Preterano uoptavanje. Terapeuti se razlikuju. udna smo mi sprta. Veina drugih ljudi
ne deli nau strastvenu zainteresovanost za duu. Trenutno znamo da je njegov cilj bitno
drugaiji od vaeg: on eli da postane omiljeniji meu svojim dragim nacistima. Zato imajte
na umu i opasnost da terapija moe da pogora stvari za sve nas! Biu konkretniji. Ako
uspete da pomognete Rozenbergu da se promeni tako da ga Hitler vie voli, onda ete ga
samo uiniti efikasnijim u zlu.
Jasno mi je. Moj zadatak je da mu pomognem da prihvati drugi, sasvim suprotan cilj da shvati i umanji svoju oajniku i iracionalnu potrebu za Hitlerovom ljubavlju.
Dr Abraham se osmehnuo svom mladom studentu. Tano tako. Raduje me va
entuzijazam, Fridrih. Ko zna? Moda ete uspeti u tome. Hajde da vidimo ima li nekih
profesional nih skupova u Minhenu na koje biste mogli da odete ujedno s njim odrite
nekoliko seansi.
Bajrojt - Oktobar 1923

* * *

I pored obaveza na poslu, Alfred nije odustao od plana da poseti Hjustona Stjuarta
mberlena i lako je ubedio Hitlera da mu se pridrui. I Hitler je bio oduevljen
emberlenovim Osnovama devetnaestog veka i do kraja ivota e tvrditi da je emberlen
(zajedno sa Ditrihom Ekartom i Rihardom Vagnerom) bio jedan od njegovih prvih
intelektualnih uzora.
emberlen je iveo u Bajrojtu, u Vanfridu, Vagnerovoj ogromnoj staroj kui, sa svojom
enom Evom (Vagnerovom erkom) i Kozimom, osamdesetesto godinjom Vagnerovom
udovicom. Alfred je uivao u vonji do Bajrota, udaljenog nekih dvestaetrdeset kilometara
od Minhena. Bilo je to njegovo prvo putovanje Hitlerovim bljetavim mercedesom i prva
prilika da na nekoliko sati uiva u punoj Hitlerovoj panji.
Sluga ih je doekao i odveo na sprat, gde je emberlen sedeo u kolicima, s plavozelenim kariranim ebetom preko nogu, i netremice gledao kroz veliki prozor okrenut ka
unutranjem dvoritu. Oboleo od neke misteriozne neuroloke bolesti koja ga je delimino
paralizovala i donekle mu oduzela mo govora, emberlen je u svojih sedamdeset godina
izgledao daleko stariji: koa mu je bila u krastama, pogled prazan, polovina lica iskrivljena u
gru. Oiju uprtih u Hitlerovo lice, s vremena na vreme j e klimao glavom, kao da razume ta
ovaj govori. Rozenberga nije ni pogledao. im su uli, Hitler se nagnuo, primakao usta
emberlenovom uhu i rekao, Visoko cenim ono to ste napisali u svojoj velianstvenoj
knjizi, Osnove devetnaestog veka: Germanska rasa ulazi u odluujuu borbu sa Jevrejima,
borbu koja nije samo kanonska, ve mora da se vodi svim orujem kojim raspolae ovek i
Bosnaunited

158

zdls

ljudsko drutvo. emberlen je klimnuo glavom, a Hitler nastavio, Her emberlen,

obeavam vam da u ja biti taj koji e u vae ime voditi ovu borbu, i zatim poeo nairoko
da pria o svom partijskom programu u dvadesetpet taaka i svojoj apsolutno
nepokolebljivoj reenosti da Evropu oisti od Jevreja. emberlen je energino klimao
glavom i s vremena na vreme krkljao, Da, da.
Kasnije, kad je Hitler otiao da porazgovara sa Kozimom Vagner, Rozenberg je ostao
sam sa emberlenom i priao mu kako je i on, kad mu je bilo svega esnaest godina, kao i
Hitler, bio opinjen Osnovama devetnaestog veka, i kako mu i sam, takoe, mnogo duguje. A
onda mu je, primakavi se blie njegovom uhu onako kako je to Hitler uinio, poverio,
Poeo sam da piem knjigu koja e, nadam se, biti nastavak vaeg dela za sledei vek.
Moda se emberlen osmehnuo - lice mu je bilo toliko izoblieno da je to bilo teko
proceniti. Alfred je nastavio, Vae ideje i vae rei nai e se na svakoj mojoj stranici. Tek
sam na poetku. Bie to posao za narednih pet godina - mnogo je toga to treba uraditi.
Meutim, upravo sam napisao jedan odeljak za kraj: Sveto doba Germana ponovo e
nastupiti kad simbol buenja - zastava sa svastikom, znakom vaskrslog ivota - postane
jedina vaea vera u Rajhu. emberlen je krkljao. Moda je rekao, Da, da.
Alfred se zavalio u stolicu, osvrui se oko sebe. Hitlera jo nije bilo na pomolu. Ponovo
se nagnuvi ka emberlenovom uhu, rekao je, Dragi uitelju, potrebna mi je vaa pomo u
jednoj stvari. U pitanju je problem Spinoza. Kaite mi, kako je taj Jevrejin iz Amsterdama
mogao da napie dela koja su najvei nemaki mislioci, ukljuujui i besmrtnog Getea, toliko
cenili. Kako je to mogue? emberlen je uzrujano pomerio glavu i ispustio neke
nerazgovetne zvukove od kojih se jedino moglo razabrati, Ja, ja. Ubrzo potom pao je u
dubok san.
U povratku su malo govorili o Cernberlenu, jer je Alfred imao drugi plan: ubediti Hitlera
da j e dolo vreme da partija krene u akciju. Podsetio ga je na osnovne injenice. Nemaku
zahvata haos, rekao je. Spirala inflacije izmie kontroli. Pre etiri meseca, dolar je vredeo
75 hiljada nemakih maraka, a jue 150 miliona. Jue je moj piljar za trista grama krompira
traio 90 miliona maraka. A zasigurno znam da e tamparija dravnog trezora uskoro
izbaciti novanice od billion maraka.
Hitler je umorno klimao glavom. Sve mu je to Afred ve vie puta govorio.
,,I pogedajte te pobuni to izbijaju na sve strane, nastavio je Alfred. Komunistiki pu
u Saksoniji, napad na rezerve Rajhsvera u Istonoj Pruskoj, Kapov pu u Berlinu, pobuna
rajnskih separatista. Ali Minhen i cela Bavarska su istinsko bure baruta spremno da
eksplodira. Minhen je prepun raznih desnih partija suprotstavljenih vladi u Berlinu, ali smo
mi daleko jai od svih njih, najmoniji smo i najbolje organizovani. Ovo je nae vreme! Ja
sam podbunjivao mase sa svakim tekstom u naim novinama, pripremajui ih za glavnu
akciju partije.
Hitler i dalje nije izgledao uveren. Alfred je pritiskao, Dolo je vae vreme. Morate da
krenete u akciju, ili ete propustiti svoj trenutak.
Kad su stigli do redakcije Felkier beobahtera, Hitler je na sve to samo rekao, Mnogo je
stvari o kojima treba razmisliti, Rozenberg.
Nekoliko dana kasnije doao je u Alfredovu kancelariju i sa irokim osmehom na licu,
maui pismom koje je upravo dobio od Hjustona Stjuarta emberlena, naglas proitao
neke delove:
Bosnaunited

159

zdls

23. septembar 1923.

Vrlo potovani i dragi gospodine Hitler:
Imate puno pravo da budete iznenaeni mojim nametanjem, budui da ste i sami videli
koliko mi je teko da govorim. Ali ne mogu da odolim elji da vam uputim nekoliko rei.
Pitao sam se kako to da ste ba vi od svih ljudi na svetu, vi koji ste tako nenadmani u
buenju ljudi iz sna i ustaljene rutine, nedavno uspeli meni da podarite san, dui i lekovitiji
nego ijedan koji sam doiveo od tog fatalnog dana u avgustu 1914, kada me je ova podmukla
bolest oborila. Sada verujem i shvatam da je to upravo ono to karakterie i definie vae bie:
pravi razbuiva je u isto vreme uvar mira...
To to ste meni doneli mir ima mnogo veze sa vaim oima i gestikulacijom vaih ruku.
Oi vam rade gotovo isto to i ruke: hvataju i dre oveka; i imate jedinstvenu osobinu i mo da
u svakom trenutku usmerite svoje rei na jednog odreenog sluaoca. to se tie vaih ruku,
one su tako izraajne u svojim kretnjama da konkuriu vaim oima. Takav ovek donosi
oduka jadnoj napaenoj dui! Posebno kada je posveen sluenju Otadbini.
Moja vera u Germanstvo nikada nije bila ni na trenutak pokolebana, iako su mi nade,
priznajem, dospele na najnie grane. Jednim potezom vi ste promenili stanje moje due.
injenica da je Nemaka, u vreme kad joj je to najpotrebnije, rodila Hitlera potvrda je njene
vitalnosti; vaa dela su dodatni dokaz za to da ovekova linost i dela idu zajedno.
Sad mogu da spavam bezbrino. Vie nita ne ugroava moj san.
Neka vas Bog uva!
Hjuston Stjuart emberlen
Mora da je povratio mo govora i diktirao ga - to velianstveno pismo, rekao je Alfred
trudei se da prikrije zavist. A onda hitro dodao, ,,I sasvim zaslueno, her Hitler.
Sada e da uje pravu vest, rekao je Hitler. Erih Ludendorf nam se pridruio!
Bravo! Bravo! uzvratio je Alfred. Ludendorf je, blago reeno, bio ekscentrik, ali i
iroko uvaavan i potovan kao feldmaral iz svetskog rata.
Saglasan je s mojom idejom o puu, nastavio je Hitler. Slae se da treba da udruimo
snage sa drugim partijama desnog krila, ak i sa monarhistikim grupama i bavarskim
separatistima, i da up adnemo na veernji skup zakazan za 8. novembar, kidnapujemo
nekoliko zvaninika bavarske vlade i pod pretnjom oruja ih primoramo da mene prihvate
za svog vou. Sledeeg dana svi emo marirati kroz centar grada do ministarstva rala i uz
pomo talaca i ugleda feldmarala Ludendorfa, preuzeti nemaku armiju. A onda emo, po
uzoru na Musolinijev mar na Rim, marirati na crveni Berlin, i sruiti nemaku
demokratsku vladu.
Odlino! Kreemo u akcij u. Alfred se toliko radovao da nije obratio panju na
Hitlerovo zanemarivanje injenice da mu je upravo on predloio taj plan. Navikao je da ovaj
prisvaja njegove ideje a da mu za to ne odaje nikakvo priznanje.
Ali, sve je krenulo naopako. Pu je bio potpuni fijasko. U noi 8. novembra, Hitler i
Alfred su zajedno otili na skup koalicije desnih partija. Ove partije nikada ranije nisu
odravale zajednike sastanke i skup je izmakao kontroli tako da je u jednom trenutku
Bosnaunited

160

zdls

Hitler skoio na sto i pucao iz pitolja u plafon kako bi uspostavio red. Nacisti su potom
kidnapovali delegate Bavarske vlade da bi ih drali kao taoce. Meutim, mislei da je sama
otmica bila dovoljna za nacistiku stvar, nisu ih dobro uvali i taoci su pobegli u no. Bez
obzira na to, Hitler je, na Ludendorfovo insistiranje, pristao da se ujutru zapute u planirani
masovni mar, s nadom da e izazvati optenarodni ustanak. Ludendorf je bio siguran da se
ni armija ni policija nee usuditi da pucaju u njega. Rozenberg je pourio nazad u
kancelariju i pripremio naslove za FB pozivajui na optu pobunu. Rano ujutru, 9. novembra
1923, kolona od dve hiljade ljudi, od kojih su mnogi bili naoruani - ukljuujui Hitlera i
Rozenberga, krenula je u mar ka centru Minhena. Na elu su bili: Hitler, feldmaral
Ludendorf, blistajui u punoj vojnoj uniformi sa vapskim lemom na glavi, Herman Gering,
slavni pilot iz svetskog rata okien mnogobrojnim ratnim odlikovanjima i ojbner Rihter,
koji je hodao ruku pod ruku sa bliskim prijateljem Hitlerom. Rozenberg je bio u drugom
redu, tano iza Hitlera. Rudolf Hes je marirao iza Rozenberga, kao i Puci Hanftengl
(darodavac koji je omoguio da FB postane dnevni list). Nekoliko redova iza njih, marirao
je Hajnrih Himler nosei zastavu Nacistike partije.
Na prvoj raskrsnici saekale su ih vojne barikade. Hitler je urlao na vojnike da se
predaju. Umesto toga, oni su otvorili vatru i usledila je trominutna paljba tokom koje su se
uesnici mara smesta razbeali na sve strane. esnaest nacista i tri vojnika bili su ubijeni.
Feldmaral Ludendorf je neustraivo marirao pravo napred, proao kroz barikadu
odgurnuvi vojnike i njihove puke u stranu, nakon ega ga je oficir s potovanjem
pozdravio i izvinio se to mora da ga privede. Gering je ranjen sa dva hica u prepone, no
uspeo je da otpuzi na sigurno i odneli su ga kod nekog ljubaznog Jevrejina, lekara koji mu je
pruio odlinu negu, i ubrzo potom bio je proteran iz zemlje. ojbner Rihter, koji je Hitlera
drao pod ruku, ubijen je na licu mesta i prilikom pada ga je povukao za sobom i iaio mu
rame. Telohranitelj Ulrih Graf, bacio se preko Hitlera i spasao mu ivot zadobivi pritom
vie smrtonosnih hitaca.
Iako je ovek koji je stajao tik uz Alfreda bio ubijen, ovaj je ostao nepovreen, otpuzao
do plonika, daleko od krvoprolia, i umakao u gomilu. Nije se usudio da ode kui ili u
redakciju - vlada je momentalno zatvorila FB na neodreeno vreme i postavila straare
ispred redakcije. Naposletku je ubedio jednu stariju enu da mu dozvoli da se na nekoliko
dana sakrije u njenoj kui, a nou je lutao Minhenom pokuavajui da sazna sudbinu svojih
saboraca. Hitler je, uz jake bolove, puzao nekoliko stopa, a onda su ga uvukli u kola koja su
ga ekala i, u pratnji partijskog lekara, odvezli do kue Pucija Hanftengla, gde su mu leili
rame i krili ga na tavanu. Neposredno pre nego to je uhapen, navrljao je poruku
adresiranu na Alfreda i zamolio frau Hanftengl da mu je preda. Sledeeg dana ona je nala
Alfreda i uruila mu cedulju, koju je ovaj smesta zgrabio, otvorio, i na svoje veliko
iznenaenje u njoj proitao:
DRAGI ROZENBERG, VODI POKRET DO DALJEG. ADOLF HITLER

Bosnaunited

161

zdls

Poglavlje 27
REJNSBURG 1662
U narednih nekoliko dana, Bentov strah je uminuo. Nestali su ubrzani otkucaji srca, gr
u grudima, kao i nametljive slike napada nasilnika. Kakvo je blaeno olakanje bilo ponovo
disati lako i oseati se sigurno u sopstvenoj koi! Mogao je, prilino ravnoduno, ak i da
prizove napadaevo lice i da, po Frankovom savetu, gleda svoj proseeni dugi crni kaput
obeen na upadljivom mestu na zidu sobe.
Nedeljama posle pokuaja ubistva i Frankove posete, preispitivao je mehanizme
pomou kojih je savladao uasan strah. Kako je povratio mir due? Zar to nije bilo
zahvaljujui boljem razumevanju uzroka koji su doveli do napada? Bio je sklon tom
objanjenju - delovalo je ubedljivo, razumno. Ali i sumnjiav prema svojoj tako snanoj veri
u mo razumevanja. Uostalom, u poetku mu nije pomagalo; tek nakon to se Franko
pojavio, ta zamisao je izbila u prvi plan. to je vie razmiljao, bilo mu je jasnije da je od
Franka dobio neto sutinski vano za svoj oporavak. Bento je znao da ga je Franko posetio
u trenutku kad mu je bilo najtee i da se onda vrlo brzo poeo oporavljati. Ali ta je tano
dobio od Franka? Moda je najvanije bilo to to je Franko ralanio njegov strah i ukazao
mu da ga je posebno uznemirila injenica da je napada bio Jevrejin. Drugim reima, strah je
dodatno pojaavao potisnuti bol zbog odvajanja od sopstvenog naroda.
To je objanjavalo Frankovu isceliteljsku mo: on mu nije samo pomogao u rasuivanju
nego mu je, to je moda jo vanije, ponudio samo svoje prisustvo - prisustvo Jevrejina.
Uz to, Franko je Benta prenuo iz mune ljubomore, suoavajui ga sa iracionalnou
udnje za neim to niti istinski eli, niti moe da ima. Bento je postepeno povratio
smirenost i ubrzo opet uspostavio drugarski odnos sa Klarom Marijom i Dirkom. Ipak,
mrani oblaci su mu nanovo prekrili um onog dana kad se Klara Marija pojavila s bisernom
ogrlicom koju joj je poklonio Dirk. Nedugo zatim, na vest o njihovim zvaninim zarukama, iz
tih oblaka je grunula prava oluja. No, ovoga puta je razum prevladao; Bento je sauvao
ravnoteu i nije dozvolio da mu strasti pokvare odnos sa dvoje dobrih prijatelja.
Uprkos tome, nije uspevao da odagna gotovo opipljivo seanje na to kako ga, u noi
posle napada, Klara Marija dri za ruku. Pamtio je i kako ga je Franko srdano zgrabio za
ramena, a i kako su se on i brat Gabrijel esto drali za ruke. Ali, koliko god mu telo udelo
za tim, u nj egovom ivotu vie nee biti dodira. Ponekad bi mu se u um prikrala matanja o
dodirivanju i grljenju Klare Marije, ili njene tetke Marte, koju je takoe smatrao privlanom,
ali bi ih lako odagnao. None udnje su bile druga stvar: nije bilo vrata koja je mogao da
zakljua pred njima i tako sprei da mu uu u snove, niti je bilo naina da zaustavi noni tok
semena koje mu je esto ostavljalo trag na posteljini. Sve je to, naravno, drao u najdubljim
trezorima svog utanja, a i da je bio u prilici da poveri Franku, znao je ta bi ovaj rekao:
Oduvek je bilo tako - seksualna udnja je deo neeg bia; to je sila koja omoguava odranje
vrste.
Iako je uviao mudrost Frankovog saveta da napusti Amsterdam, Bento je ipak ostao
jo nekoliko meseci. Zbog znanja jezika, a i zbog njegovih logikih sposobnosti, mnogi
Bosnaunited

162

zdls

kolegijanti su ga esto molili za pomo u prevoenju hebrejskih i latinskih tekstova. Osim

toga, ubrzo su osnovali Filozofski klub koji je vodio njegov prijatelj Simon de Vre, redovno
se sastajali i esto diskutovali o Bentovim idejama.
Ali ovaj sve ueniji krug poznanika, koji su tako blagotvorno delovali na njegovo
samopouzdanje, ujedno mu je okupirao dobar deo vremena i onemoguavao da se potpuno
posveti mislima koje su mu bujale u umu. Priao je Simonu de Vreu o elji za mirnijim
ivotom pa mu je ovaj ubrzo, uz pomo jo nekih lanova Filozofskog kluba, u Rejnsburgu
pronaao kuu u kojoj je mogao da ivi. Rejnsburg, mestace na obali reke Vlit, etrdesetak
kilometara udaljeno od Amsterdama, bilo je zgodno ne samo zato to je tu bio centar
pokreta kolegijanata, ve i zato to se nalazio blizu univerziteta u Lajdenu, gde e Bento,
sada sa odlinim znanjem latinskog, moi da pohaa asove filozofije i uiva u drutvu
drugih uenih ljudi.
Rejnsburg je umnogome bio po Bentovom ukusu. Kua, napravljena od grubog kamena,
imala je nekoliko malih prozora s pogledom na dobro negovan drvored jabuka. Na proelju
se mogao proitati kratak stih koji je izraavao nezadovoljstvo mnogih kolegijanata stanjem
u svetu:

Avaj! Kad bi svi ljudi mudri bili, i vie dobra inili ovaj svet bi raj postao a sada je mahom
pakao

Bentov stan se sastojao od dve sobe u prizemlju, jedne za uenje, njegovu sve veu
biblioteku i krevet sa baldahinom; i druge, manje, sobe za rad, u koju je smestio opremu za
bruenje soiva. Dr Homan, hirurg, iveo je sa enom u drugom delu kue - gde je bila velika
kuhinja povezana s dnevnim boravkom i jedna spavaa soba na spratu, do koje su vodile
strme stepenice.
Bento je doplatio neznatnu sumu za veeru i obino je obedovao zajedno sa dr
Homanom i njegovom izuzetno dragom enom. Ponekad se, posle dugih dana usamljenikog
pisanja i bruenja soiva, radovao njihovom drutvu, ali kada bi bio posebno zaokupljen
nekom idejom, vraao bi se starim navikama, nosio veeru u sobu, i pisao i razmiljao
zagledan u plodna jabukova stabla.
Bila je to prilino dobra godina. Jednog septembarskog jutra Bento se probudio
mrzovoljan, trom i sa bolovima. Ipak je odluio da se dri plana i otputuje u Amsterdam
kako bi muteriji isporuio specijalna soiva za teleskop. Pored toga, prijatelj Simon de Vre,
sekretar Filozofskog kluba kolegijanata, upriliio mu je sastanak na kojem je trebalo da se
diskutuje o prvom odeljku njegovog novog dela. Izvukao je Simonovo poslednje pismo iz
torbe i ponovo ga proitao.
Duboko potovani prijatelju - sa nestrpljenjem oekujem tvoj dolazak. Ponekad sam kivan
na sudbinu koja nas je razdvojila i tebe odvela tako daleko. Srean je, da, najsreniji doktor
Homan, to ivi pod istim krovom sa tobom, i moe za rukom, veerom ili tokom, etnji da
razgovara s tobom o najvanijim stvarima. Meutim, iako smo telom udaljeni, vrlo si esto
prisutan u mom umu, posebno dok itam i prelistavam tvoje spise. Ali kako oni nisu do kraja
jasni lanovima naeg kluba, zbog ega smo i zapoeli novu seriju sastanaka, s nestrpljenjem
oekujemo objanjenja teih odeljaka da bismo, rukovodei se tvojim preporukama, mogli
Bosnaunited

163

zdls

bolje da branimo istinu od svih koji su optereeni religijskim predrasudama i odupremo se

napadu celog sveta.
Tvoj najodaniji, S.J.DE VRE
Sklapajui pismo, Bento je osetio i radost i nelagodnost - radost zbog Simonovih lepih
rei, ali podozrivost zbog vlastite udnje za divljenjem drugih. Preseljenje u Rejnsburg je,
nema sumnje, bila mudra odluka. A mudrije bi, inilo mu se, moglo biti odseliti se jo dalje
od Amsterdama.
Proetao je do oblinjeg Uhsthejsta, gde se za 21 peni 44 ukrcao na jutarnju trekshojt,45
deregliju koju su vukli konji, i koja je prevozila putnike do malog trekvarta, nedavno
prokopanog kanala to je vodio pravo do Amsterdama. Za nekoliko dodatnih penija mogao
je uzeti sedite u kabini, ali bio je divan sunan dan, pa je sedeo na palubi i ponovo itao
sam poetak svog teksta, Rasprava o poboljanju razuma, o kojem je sutra trebalo da se
razgovara u Simonovom filozofskom klubu. Zapoeo ga je opisom svog linog traganja za
sreom.
Poto me je iskustvo nauilo da je sve ono to se u svakodnevnom ivotu esto sree
tato i nitavno, i kada sam video da sve ono ega sam se plaio i to me je plailo ima u sebi
samo onoliko dobra ili zla koliko pokree duu, odluio sam, najzad, da ispitam da li ima
kakvog istinskog dobra, ali i u kome bi se moglo uestvovati, i koje bi samo, odbacujui sve
ostalo, obuzelo duu; zatim, da li postoji neto, u emu, kada ga otkrijem i dostignem, mogu
veito uivati neprekidnu i najviu radost. 46
Zatim je opisivao kako je bio nesposoban da ostvari taj cilj sve dok se vrsto drao
uverenja vlastite kulture da se najvie dobro sastoji od bogatstva, slave i ulnih uitaka. Ova
dobra, naglaavao je, nisu zdrava za oveka. Paljivo je proitao ta je napisao o
nedostacima ta tri ovozemaljska dobra.
Jer, to se tie poude, ona tako obuzima duu da se ova u njoj kao u nekom dobru,
smiruje, ime je u najveoj meri spreena da misli na neto drugo; a posle uivanja u njoj
sledi najvea alost, koja, ako i ne unitava duh, ipak ga remeti i onesposobljava.
Tenja za slavom i bogatstvom ne razbija duh nita manje, naroito ako se trae radi
njih samih, jer se tada pretpostavlja da su oni najvie dobro.
Slavoljublje jo vie razbija duh, jer se esto pretpostavlja da je ono dobro po sebi, i
krajnji cilj prema kome se sve upravlja. Zatim, u njima nema kajanja kao u poudi, ve to
vie i jedno i drugo posedujemo, vie im se radujemo i, prema tome, sve nas vie i vie
podstie da ih oboje uveavamo; ali ako nas ponekad prevari nada, tada nastaje najvea
alost.
Slavoljublje, najzad, predstavlja najveu prepreku, zbog toga to je, da bi se zadovoljilo,
nuno podesiti ivot prema shvatanjima ljudi; i to, izbegavajui ono to ljudi obino
izbegavaju i traei ono to oni obino trae. 47
44

peni ili peninngen (hol.) - kovani novac koji se koristio u Holandiji u 17. veku (esnaesti deo guldena).
(hol.) trekschuit
46
Baruh De Spinoza, Rasprava o poboljanju razuma (prevod Radmila ajkovi), Kultura, Beograd 1956.
47
Isto
45

Bosnaunited

164

zdls

Bento je klimao glavom, posebno zadovoljan svojim obrazloenjem problema

slavoljublja. A sada je na redu lek: predstavio je tekoe koje je sam imao u pokuaju da se
zarad neizvesne stvari odrekne one izvesne i uobiajene. Zatim je odmah pojasnio tu misao
rekavi da je on tragao za trajnim dobrom, neim nepromenljivim, i da je ono bilo neizvesno
u smislu dostignua, a ne po svojoj prirodi. I mada je smatrao da je valjano razvijao
argumentaciju, dok je itao dalje, postajalo mu je sve nelagodnije. Moda je u sledeim
pasaima rekao i otkrio previe o sebi:
Video sam, naime, da se nalazim u najveoj opasnosti, i da sam primoran da svim
silama potraim leka, upravo kao bolesnik od neizleive bolesti, koji predvia sigurnu smrt
ako ne upotrebi lek, koji on svim silama mora traiti, pa ak ako je i neizvestan, jer u njemu
lei sva njegova nada. 48
Zajapurio se dok je itao i poeo da mrmlja za sebe. Ovo nije filozofija. Previe je lino.
ta sam to uradio? Ovo je samo dokaz strasti koji treba da pobudi emocije. Odluio sam...ne,
vie nego odluio, ja se zavetujem... da e, ubudue, Bento Spinoza i njegovo traganje,
njegovi strahovi i nade, biti nevidljivi. Moje pisanje je la ako ne mogu itaoce do kraja da
ubedim razumskim argumentima.
Klimao je glavom dok je dalje iitavao pasae u kojima je opisivao kako ljudi rtvuju
sve, ak i svoje ivote, u potrazi za bogatstvima, ugledom i zadovoljenjem poude. I opet je
tu bio lek, dat u nekoliko kratkih snanih crta.
(1) Izgledalo je, dalje, da je poreklo ovih zala u tome to se sva srea, ili nesrea, nalazi
u jednom i jedinom, to jest u kvalitetu objekta koji volimo.
(2) Jer, radi onoga to se ne voli i nikada nee nastati svaa, nee biti alosti ako
propadne, zavisti ako ga neko drugi poseduje, ni straha, ni mrnje, i, jednom rei, nikakvog
uzbuenja due.
(3) Jer sve se ovo dogaa zbog ljubavi prema takvim stvarima koje mogu propasti, a
kakve su sve one o kojima smo upravo govorili.
(4) Meutim, ljubav prema veitoj i beskrajnoj stvari ispunjava duu istom radou i
osloboena je svake alosti; nju treba iznad svega eleti, i njoj svim silama teiti. 49
A onda, vie nije mogao da ita. U glavi je poelo da mu bubnja - danas se zaista nije
oseao dobro - sklopio je oi i sledeih etvrt sada proveo dremajui. Kad se razbudio, prvo
to je video bila je gusto zbijena grupa od oko dvadesetak ili tridesetak ljudi koja se
okupljala kraj kanala. Ko su bili oni? Kuda su ili? Nije mogao da otrgne pogled s tih ljudi
dok im se dereglija pribliavala i ostavljala ih za sobom. Na sledeoj stanici, jo uvek
najmanje sat hoda udaljenoj od kue Simona de Vrea u Amsterdamu, gde e prenoiti, na
sopstveno iznenaenje, zgrabio je torbu, iskoio sa dereglije i krenuo nazad, ka njima.
Ubrzo im se pribliio dovoljno da uoi da su svi mukarci, koji su na sebi imali
prepoznatljiva odela holandskih radnika, nosili jarmulke. Da, bez sumnje su to bili Jevreji,
ali Jevreji Akenazi, koji ga nee prepoznati. Priao je blie. Grupa se zaustavila na platou
pored kanala i okupila oko voe, nesumnjivo svog rabina, koji je zapoeo pevanje nadomak
vode. Bento se primicao sve blie ne bi li uo njegove rei. Jedna starija ena, niska i
debeljukasta, ogrnuta tekim crnim alom, gledala ga je neko vreme a onda mu lagano
48
49

Isto
Isto

Bosnaunited

165

zdls

prila. Spazivi njeno izborano lice, tako srdano i brino, Bento je odmah pomislio na svoju
maj ku. Ali ne, njegova majka je, kad je umrla, bila mlaa nego on sada. Ova ena bi mogla
biti u dobi njene majke. Starica mu je prila i upitala ga, Bist an undzeriker? (Jesi li ti
na?)
Iako je iz svojih trgovakih poslova sa Akenazima pokupio samo delie jidia, Bento je
savreno razumeo njeno pitanje a ipak nije bio u stanju da joj odgovori. Konano,
odmahujui glavom, proaptao je, Sefard.
Ah, ir zayt an undzeriker. Ot iz a matone fun Rifke. (Onda si ipak na. Evo, ovo ti je dar
od Rifke.) Izvadila je iz depa pregae pozamaan komad sveeg hleba, pruila mu ga i
pokazala na kanal.
On je klimnuo u znak zahvalnosti, i kad se udaljila, lupio se po elu i promrmljao za
sebe, Talih 50. Zapanjujue... to je Ro Aana 51 - kako sam mogao da zaboravim? Dobro je
poznavao obred Taliha. Vekovima su jevrejske zajednice pored obala tekue vode
odravale slubu Ro Aane, koja se zavrava bacanjem hleba u vodu. Rei svetih knjiga
vratile su mu se u seanje: Opet e se [..Gospod..] smilovati na nas; pogazie naa
bezakonja; bacie u dubine morske sve grijehe njihove. 52
Priao je da uje rabina, koji je pozivao svoju kongregaciju, mukarce to su ga
okruivali i ene koje su stajale iza njih, u spoljnom krugu, da razmisle o svim svojim
pokajanjima iz protekle godine, svim svojim bezobzirnim delima i neasnim mislima, svojim
zavistima i gordostima i krivici, i rekao im da ih odbace, da sve nedostojne misli bace, ba
kao to sada bacaju taj hleb. Rabin je bacio svoj komad hleba u vodu, a odmah za njim i svi
ostali. Bento je u trenutku krenuo rukom ka depu u koji je stavio hleb, ali je odmah zatim
odustao. Nije voleo da uestvuje ni u kakvom obredu, osim toga, ovde je bio samo
posmatra i stajao je predaleko od kanala. Rabin je pevao molitve na hebrejskom, a Bento je
nehotino mrmljao rei sa njim. Bila je to, sve u svemu, prijatna i najrazumnija ceremonija, i
kad se gomila okrenula nazad i pola ka svojoj sinagogi, mnogi su mu klimnuli glavom i
rekli, Gut Yontef (Srean praznik). On im je uz osmeh uzvraao, Gut Yontef dir (Srean
praznik i vama). Dopadala su mu se njihova lica; delovali su kao dobri ljudi. Premda su se
po izgledu razlikovali od lanova njegove sefardske zajednice, ipak su liili na ljude koje je
poznavao kao dete. Jednostavne ali obzirne. Spokojne i naklonjene jedne drugima.
Nedostajali su mu. Oh, koliko su mu nedostajali.
Dok je iao ka Simonovoj kui, grickajui Rifkin hleb, Bento je razmiljao o onome to je
doiveo. Oigledno je bio potcenio mo prolosti. Njen ig je neizbrisiv; ne moe se ukloniti;
ona boji sadanjost i snano utie na oseanja i dela. Jasnije nego ikada ranije, shvatio je da
su nesvesne misli i oseanja deo ukupnog uzronog lanca. Toliko toga je razumeo:
isceliteljsku mo kojom je nadahnuo Franka, snano slatko ushienje Talih obredom, ak i
izuzetan ukus Rifkinog hleba koji je vakao lagano, kao da je hteo da oseti slast svake

Jevrejski praznik ienja prvog dana Nove godine (hebr. schalach)

Ro Aana (ili Ro Haana, u prevodu glava godine) - jevrejski praznik koji oznaava poetak nove jevrejske
godine. Slavi se prvog dana meseca tiri, koji je sedmi mesec u jevrejskom kalendaru. Tradicionalno predstavlja
jedno od etiri oznaavanja nove godine koja su odreivala razliite godine u razliite svrhe (u zavisnosti od toga
da li se odnose na ljude, ivotinje, itarice, voe, ...). Ro Aana je Nova godina za ljude, ivotinje i pravne poslove,
ali i dan koji odreuje poetak raunanja kalendarske godine i simbolino predstavlja dan nastanka sveta, odnosno,
univerzuma.
52
Knjiga proroka Miheja 7:19
50
51

Bosnaunited

166

zdls

mrvice. tavie, bio je uveren da u njegovom umu nesumnjivo postoji neki nevidljivi
kalendar: iako je bio zaboravio na Ro Aanu, nekim deliem svesti setio se da dananji dan
oznaava poetak nove godine. Moda je ba to skriveno znanje izazivalo slabost koja ga je
muila itavog dana. S tom milju, nestali su njegovi bolovi i utuenost. Ubrzao je korak i
nastavio ka Amsterdamu, gde ga Je ekao Simon de Vre.

Bosnaunited

167

zdls

Poglavlje 28
FRIDRIHOVA KANCELARIJA OLIVER PLAC 3, BERLIN 1925
Jer niste vi, gospodo, ti koji nama sudite. Tu presudu izrie veni sud istorije...
Proglasite nas krivima po hiljadu puta: boginja venog suda istorije e se nasmejati i na
komadie iscepati optunicu dravnog tuioca i sudsku presudu; jer ona e nas osloboditi.
- Adolf Hitler, zavrne rei na suenju u Minhenu 1924. godine

Na dan 1. aprila 1925, FB su se ponovo pojavile kao dnevne novine. A ko je ponovo

postavljen za urednika, uprkos svim mojim zalaganjima i argumentima? - Rozenberg,
nepodnoljivi, uskogrudi, lani mitolog, polujevrejin antisemita, koji je, i dan danas tako
mislim, naneo vie tete pokretu nego bilo ko drugi, izuzev Gebelsa.
- Ernst (Puci) Hanftengl

Hitlerova poruka me je potpuno zapanjila. Evo, Fridrih, pogledaj svojim oima. Nosim
je u novanku sve vreme. Sad je drim u koverti - poela je da se raspada
Fridrih je obazrivo uzeo kovertu, otvorio je i izvukao poruku.
DRAGI ROZENBERG, VODI POKRET DO DALJEG. ADOLF HITLER

Znai ovo si dobio odmah posle propalog pua - pre dve godine?
Dan posle pua. Napisano je 10. novembra 1923. Priaj mi vie o svojoj reakciji.
Rekao sam ti, bio sam zapanjen. Nita mi nije nagovetavalo da bi mogao mene da
izabere za naslednika. Nastavi.
Alfred je zavrteo glavom. Ja... Zagrcnuo se na trenutak a onda se pribrao i iz njega je
pokuljalo: Bio sam okiran. Zbunjen. Kako je to mogue? Pre ove poruke, nikada nije
govorio o tome da ja rukovodim partijom - niti je to ikada posle toga pomenuo!
Hitler nikada nije govorio o tome ni pre ni posle. Fridrih je pokuao da svari tu nejasnu
misao usredsreujui se i dalje na Alfredove emocije. Obuka u analizi ga je uinila
strpljivijim. Znao je da e se sve otkriti na vreme. Mnogo je emocija u tvom glasu, Alfrede.
Vano je da ih pratimo. ta ti se onda desilo?
Sve se raspalo posle tog pua. Partija je bila razbijena. Voe, ili u zatvoru kao Hitler, ili
izvan zemlje kao Gering, ili su se krili kao ja. Vlada je zabranila partiju i trajno zatvorila
Felkier beobahter. Ponovo je pokrenut tek pre nekoliko meseci, i opet sam na starom
poslu.
Bosnaunited

168

zdls

elim da ujem vie o svemu tome, ali vratimo se na trenutak na tvoja oseanja u vezi
sa porukom. Uradi ono to smo i ranije radili: zamisli scenu kad si je prvi put video, i onda
ispriaj sve to ti padne na pamet.
Alfred je sklopio oi i pokuao da se koncentrie. Ponos. Veliki ponos - on je izabrao
mene, mene pre svih ostalih - meni je poverio svoje ezlo. Ta poruka je znaila sve. Zato je
nosim sa sobom. Nisam imao predstavu da mi toliko veruje i da me toliko ceni. ta jo?
Veliko zadovoljstvo. To mi je verovatno bio trenutak najveeg ponosa u ivotu. Ne, ne
verovatno, to jeste bio trenutak kad sam bio najponosniji. Toliko sam ga voleo zbog toga. A
onda... onda...
ta je onda bilo, Alfrede? Nemoj da prekida.
Onda se sve to pretvorilo u jedno obino sranje! Ta poruka. Sve! Moja najvea radost
pretvorila se u najveu... najveu poast mog ivota.
Od radosti do poasti. Objasni mi taj preobraaj. Fridrih je znao da su njegovi
komentari izlini. Alfred je goreo od elje da pria.
Potroio bih sve vreme koje mi je danas na raspolaganju ako bih ti detaljno odgovorio
na to, svata se desilo. Alfred je pogledao na sat.
Znam da ne moe da mi ispria ba sve to se dogodilo u poslednje tri godine, ali da
bih zaista razumeo tvoju uznemirenost potreban mi je barem kratak osvrt.
Alfred se nakratko zagledao u visoki plafon Fridrihove prostrane kancelarije i sabrao
misli. Kako to da izrazim? U sutini, ta poruka mi je postavila nemogu zadatak. Od mene se
zahtevalo da vodim alosnu grupu otrovnih ljudi eljnih vlasti, od kojih je svako imao svoje
line planove i bio spreman da me uniti. Svi do jednog povrni i glupi, svi u strahu od moje
superiorne inteligencije i potpuno nesposobni da shvate ta govorim. I pritom potpuni
ignoranti kad su u pitanju principi za koje se partija zalae.
A Hitler? On je traio da vodi partiju. Zar nisi imao njegovu podrku?
Hitler? On je bio potpuno izgubljen i samo mi je oteao ivot. Ti nisi pratio dramu kroz
koju je prolazila naa partija?
ao mi je, ali nisam ba u toku sa politikim dogaajima. I dalje sam preokupiran
novim dostignuima u mojoj oblasti i pacijentima kojima sam potreban - uglavnom bivim
vojnicima. Osim toga, najbolj e je da o svemu tome ujem iz tvog ugla.
Pa, da samem priu. Kao to verovatno zna, 1923. godine pokuali smo da ubedim o
elne ljude Bavarske da nam se pridrue u maru na Berlin, koj i smo organizovali po uzoru
na Musolinijev mar na Rim. Ali na pu je bio potpuni fijasko. Po optem miljenju, nije
mogao proi gore. Bio je loe planiran i loe izveden, i raspao se na prvi znak otpora. U
trenutku kad mi j e napisao tu poruku, Hitler se krio na tavanu kue Pucija Hanftengla, i
pretila je neposredna opasnost da bude uhapen i moda deportovan. Kad mi je donela
poruku, frau Hanftengl mi je ispriala ta se desilo. Troje policijskih kola je dolo pred
kuu, i Hitler je pomahnitao i maui pitoljem vikao da e se pre ubiti nego to e dozvoliti
tim svinjama da ga odvedu. Sreom, nju je mu uio diudicu, a i zbog tog povreenog
ramena lako ga je savladala. Otela mu je pitolj i bacila ga u ogromno bure za brano od
dvesta kila. I poto je na brzinu navrljao poruku za mene, Hitler je pokorno otiao u zatvor.
Svi su mislili da je njegova karijera zavrena. Bio je gotov - postao je predmet podsmeha u
celoj zemlji.
Bosnaunited

169

zdls

Ili je barem tako izgledalo. Ali upravo tada, kad je dospeo na najnie grane, pojavio se
njegov istinski genije. Pretvorio je taj fijasko u isto zlato. Biu iskren: mene je tretirao kao
govno. Razorilo me je to to mi je uradio, ali trenutno sam ubeen, vie nego ikad, da on
jeste spasitelj, ovek sudbine.
Objasni mi to, Alfrede.
as njegovog iskupljenja nastupio je na suenju. Tamo su se svi drugi uesnici pua
ponizno izjanjavali da nisu krivi po optubi za izdaju. Neki su dobili blage kazne - na
primer, Hes je dobio sedam meseci. Neki su, kao nedodirljivi feldmaral Ludendorf,
osloboeni krivice i odmah puteni. Ali Hitler je sam insistirao na izjanjavanju da je kriv za
izdaju i na suenju je svojim etvorosatnim udesnim govorom opinio sudije, posmatrae,
izvetae svih vanih novina u Nemakoj. To je bio njegov najsvetliji trenutak - trenutak koji
ga je nainio herojem u oima svih Nemaca. Sigurno zna za to?
Da. Sve novine su izvetavale sa suenja, ali nikad nisam proitao sam taj govor.
Za razliku od onih slabia koji su izjavljivali da nisu krivi, on je neprekidno priznavao
krivicu. Ako je rekao je, nasilno svrgavanje ove vlade novembarskih kriminalca koja je
hrabroj nemakoj vojsci zarila no u lea veleizdaja, onda ja jesam kriv. Ako je elja za
obnovom velianstvene uzvienosti nae nemake nacije veleizdaja, onda ja jesam kriv. Ako
je elja za obnovom asti nemake armije veleizdaja, onda ja jesam kriv. Sudije su bile
duboko dirnute, estitali su mu, rukovali se s njim, i eleli su da ga oslobode, ali nisu mogli:
sam je insistirao na tome da je kriv za izdaju. Na kraju su ga osudili na pet godina, ali u
Landsbergu, zatvoru sa minimalnim obezbeenjem, i uveravali ga da e uskoro biti
pomilovan. I tako je, za samo jedno neverovatno poslepodne, iz novopeenog politiara i
predmeta ismejavanja iznenada izrastao u nacionalnog junaka kome se svi dive.
Da, primetio sam da sad svi znaju za njega. Hvala ti na ovom objanjenju. Ima neto to
mi je zagolicalo panju i na ta bih voleo da se vratim - tvoj snaan izraz poast. ta se to
desilo izmeu tebe i Adolfa Hitlera?
ta se nije desilo? Najnovija stvar - pravi razlog zbog kojeg sam ovde - je to to me je
javno ponizio. Imao je jedan od svojih stranih izliva besa, i u tom besu me je estoko
optuio za nekompetentnost, nelojalnost i sve mogue zloine redom. Ne pitaj me za detalje.
Izbrisao sam to i seam se samo fragmenata, kao to se ovek ujutru sea prohujale none
more. Bilo je to pre dve nedelje i jo se nisam oporavio.
Vidim koliko si potresen. A ta je izazvalo njegov bes?
Partijska politika. Ja sam odluio da podrim neke kandidate na parlamentarnim
izborima 1924. godine. Jasno je da partija treba da deluje u tom pravcu. Propali pu je
dokazao da nemamo drugog izbora osim da uemo u parlamentarni sistem. Od partije su
ostali samo dronjci i u suprotnom bi potpuno nestala. Poto je NS DAP bila stavljena van
zakona, predloio sam da nai lanovi udrue snage sa partijom feldmarala Ludendorfa. O
tome sam nadugako diskutovao sa Hitlerom tokom jedne od mojih brojnih poseta
Landsberg zatvoru. Nedeljama je odbijao da donese odluku i na kraju je mene ovlastio da
odluim. To lii na njega - retko kad e doneti politiku odluku, radije preputa
potinjenima da se izbore s tim. Ja sam odluio i dobro smo proli na izborima. Meutim,
kasnije, kad je Ludendorf pokuao da ga potpuno potisne, Hitler je javno osudio moju
odluku i objavio da niko ne moe da govori u njegovo ime - oduzimajui mi time sva
ovlaenja.
Bosnaunited

170

zdls

Zvui kao da je njegov bes prema tebi potisnuta ljutnja - odnosno, ta ljutnja je
preusmerena sa drugih izvora, pre svega sa pomisli da bi on mogao da izgubi vlast.
Da, da, Fridrih. Tano tako. Hitler je sada preokupiran jednom jedinom stvari - svojom
pozicijom voe. Nita drugo mu nije toliko vano, naroito ne naa osnovna naela.
Promenio se otkako je pomilovan posle trinaest meseci u Landsbergu. Dobio je neki izraz
kao da vidi budunost, kao da samo on vidi ono to drugi ne mogu, kao da je iznad i izvan
ovozemaljskih stvari. I sada apsolutno insistira da ga svi zovu firer - nikako drugaije.
Neopisivo se udaljio od mene.
Seam se da si mi, poslednji put kad smo se videli, priao kako osea da se prema tebi
dri na distanci, i koliko te je rastuivalo kad bi video da je sa drugima prisniji - ini mi se da
si pominjao Geringa?
Da, tano. Ali to je sada jo izraenije. U javnosti se dri daleko od svih. A i taj glupak
Gering je dobrim delom problem. Ne samo da je ljigav, da unosi razdor i da me neprekidno
vrea, ve je i njegova otvorena zavisnost od droge prava sramota. uo sam da na javnim
skupovima svaki as vadi svoju teglicu i guta itavu aku pilula. Pokuao sam da ga izbacim
iz partije, ali se Hitler nikad nije sloio s tim. U stvari, Gering je drugi vaan razlog zbog
kojeg sam danas ovde. Iako je jo uvek van zemlje, uo sam iz pouzdanih izvora da iri
gnusne glasine kako je Hitler namerno mene odredio da vodim partiju u njegovom odsustvu
jer je znao da sam najnepodesniji kandidat koji se moe zamisliti. Drugim reima, ja u biti
toliko nesposoban da Hitlerova pozicija i mo nee biti ugroeni. Ne znam ta da radim.
Doe mi da iskoim iz sopstvene koe. Alfred je pogledao u plafon i zavalio se u stolicu.
Potrebna mi je tvoja pomo. Stalno zamiljam kako razgovaram s tobom.
ta ja kaem ili radim u tim tvojim zamiljanjima?
To ostaje prazno. Nikad ne stignem dotle.
Pokuaj da zamisli da ti govorim neto to e ublaiti tvoj bol. Reci mi, ta bi bilo
najbolje da kaem? Ovo je bio jedan od Fridrihovih omiljenih trikova, jer je uvek vodio u
dublje ispitivanje odnosa pacijent-terapeut. Ali ne i danas.
Ne mogu, ne mogu ja to da radim. Moram da ujem od tebe.
Shvativi da je Alfred previe uznemiren da bi jo mogao i da razmilja, Fridrih mu je,
najbolje to je umeo, ponudio podrku. Alferede, evo o emu sam mislio sluajui te. Prvo,
oseam teinu tvog tereta. Ovo je stravina pria. Ti kao da si u zmijskom leglu i od svih
doivljava samo nepravdu i zlobu. I mada sam te paljivo pratio, nisam uo da ti je s bilo
koje strane dolo nekakvo priznanje.
Alfred je glasno uzdahnuo. Sve si shvatio. Znao sam da hoe. Niko ne ceni nita to ja
uradim. Doneo sam ispravnu odluku u vezi sa izborima i firer sada ide tano onim putem
koji sam ja predloio. Ali nikad, ba nikad nisam uo pohvalu.
Ni od koga u ivotu?
Dobijam pohvale od svoje ene, Hedvige - nedavno sam se ponovo oenio - ali njene
pohvale nisu bitne. Rauna se samo ono to Hitler kae.
Imam jedno pitanje, Alfrede. Ta ponienja koja trpi, te zlobne glasine, Hitlerove tirade
omalovaavanja, potpuno odsustvo zahvalnosti - zato podnosi sve to? ta te tu dri
zakljuanog i tera da trai jo? Zato ne vodi vie rauna
0 sebi?
Bosnaunited

171

zdls

Alfred je odmahnuo glavom kao da je oekivao ova pitanja. Ne bih hteo da zvuim
banalno ali moram od neega da ivim. Treba mi novac. ta bih drugo mogao da radim?
Poznat sam kao radikalni novinar i nemam drugih ansi za posao. Profesionalna znanja iz
arhitekture mi nee doneti zaposlenje. Jesam li ti ikada rekao da je moj diplomski rad bio
projekat krematorijuma?
Poto je Fridrih odrino odmahnuo glavom, Alfred je nastavio, Pa, bojim se da se u
katolikoj Bavarskoj niko nee utrkivati da izgradi jo krematorijuma. Ne, nemam druge
anse za posao.
Ali tako se podrediti Hitleru, pristati na toliko ponienje, i dozvoliti da ti celokupno
samopotovanje potone ili se uzdigne u zavisnosti od njegovog raspoloenja - to nije recept
za uravnoteenost ili dobrobit. Zato ti njegova ljubav ba toliko znai?
Ja ne gledam tako na to. Ne traim ja samo njegovu ljubav; traim podrku. Moj raison
detre je proienje rase. Svim srcem znam da je to moj ivotni zadatak. Ako elim da se
Nemaka ponovo uzdigne, ako elim Nemaku oienu od Jevreja i Evropu bez Jevreja,
onda moram da ostanem sa Hitlerom. Samo s njim to mogu da ostvarim.
Fridrih je bacio pogled na sat. Bilo je jo dovoljno vremena, jer su se dogovorili da
danas odre dvostruku seansu, a i za sutra planirali isto. Alfrede, palo mi je na pamet neto
u vezi sa promenom Hitlerovog ponaanja prema tebi. Mislim da je povezano s promenom
njegovog dranja, sa zauzimanjem tog vizionarskog stava. ini se da on pokuava da
redefinie sebe, da bude vei od ivota. I rekao bih da eli da se distancira od svih koji su ga
poznavali kad je bio tek obian ovek. Moda je to razlog to se udaljava od tebe.
Alfred se malo zamislio. Ne bih ja rekao ba tako. Ali mislim da i u tome ima dosta
istine. On ima novi uski krug miljenika i svi mi koji smo izvan tog kruga moramo silno da se
trudimo da bismo privukli njegovu panju. Jedini izuzetak je Gering, samo za njega od itave
stare garde to ne vai. Tu je i jedan naroito poguban novajlija, Jozef Gebels, koji e, ubeen
sam, biti Mefisto naeg nekad asnog pokreta. Njega ne mogu da podnesem, a ni on mene.
Trenutno je Gebels urednik nacistikog dnevnog lista u Berlinu, i uskoro e voditi sve
izborne aktivnosti nacista. I postoji jo jedan miljenik: Rudolf Hes. Taj se ve neko vreme
muva naokolo, komandovao je SA jedinicom tokom pua. Ali, svejedno je uao u Hitlerov
ivot mnogo posle mene. U Landsbergu je bio u eliji do njegove i svakodnevno su se viali.
Poto je nameravao da preuzme oev posao, vebao je stenografiju i Hitler mu je diktirao
Mein Kampf. Priznajem, zavideo sam Hesu. Ja bih rado otiao u zatvor ako bih tako mogao
svakodnevno da se viam s Hitlerom. Zavrili su tamo prvi tom i verujem da je Hes obavio
dosta posla na ureivanju teksta - uglavnom vrlo loe. Pored mene ivog, vodeeg
partijskog intelektualca i daleko najboljeg pisca - ovek bi pomislio da e mene zamoliti da
mu redigujem tekst. Mogao sam toliko da ga poboljam. Sigurno bih izbacio nekoliko
pasusa zbog kojih sad i sam otvoreno ali to ih j e napisao - onaj sumanuti deo o sifilisu,
svakako. Ali nikada to nije traio od mene.
Zato nije traio?
Imam jedan snaan predoseaj o kojem ne mogu da razgovaram ni sa kim drugim osim
sa tobom. Pre svega, mislim da je znao da zbog svih ideja koje je pokrao od mene, ja ne bih
bio nepristrasari urednik. Shvata, pre nego to je on otiao u zatvor, ja sam bio zvanini
partijski filozof. U stvari neke leviarske novine su redovno objavljivale tvrdnje poput:
Hitler je Rozenbergov glasnik ili Hitler komanduje ono to Rozenberg eli. To ga je
Bosnaunited

172

zdls

beskrajno nerviralo, i sad hoe jasno da stavi do znanja da je on jedini tvorac partijske
ideologije i da ja u tome nisam imao nikakvu ulogu. U Mein Kampfu to sasvim jasno i kae.
Zapamtio sam taj deo od rei do rei: Tokom dugog perioda ljudskog napretka povremeno
se deava da politiar praktiar i politiki filozof budu jedno. Hoe da njega smatraju tom
retkom vrstom voe.
Alfred je utonuo u stolicu i na trenutak zatvorio oi.
Izgleda oputenije, Alfrede.
Pomae mi razgovor s tobom.
Hajde da ispitamo to. Kako ti ja pomaem?
Nudi mi nove naine sagledavanja onoga to mi se desilo. Olakanje je razgovarati sa
nekim ko je takoe inteligentno ljudsko bie. Ja sam okruen potpunim mediokritetima.
ini se da ti ovo mesto, ovaj nain razgovora donosi izvestan predah od te tvoje
izolovanosti. Je li tako?
Alfred je potvrdno klimnuo glavom.
Da, nastavio je Fridrih, ,,I meni je drago zbog toga. Ali to nije dovoljno. Pitam se da li
postoji neki nain na koji bih mogao da ti pruim neto znaajnije od olakanja. Neto dublje
i trajnije.
Ja sam potpuno za to. Ali kako?
Hajde da pokuamo. Poeu s jednim pitanjem. Puno je negativnih oseanja koja ti
upuuju i Hitler i mnogi drugi. Moje pitanje je: kakva je tvoja uloga u tome?
Ve sam odgovorio. I uvek u ponoviti, svi me oni preziru zbog moje superiorne
inteligencije. Um mi je kompleksan i veina ljudi nije u stanju da prati moju sloenu misao.
To nije moja greka, ali ljude to zastrauje. Poto nisu kadri da shvate moje ideje, mnogi se
oseaju glupim i onda me napadaju kao da sam ja za to kriv.
Ne, nisam na to mislio. Hteo bih u stvari da mi odgovori na pitanje ta ti eli da
promeni kod sebe? Jer to je ono to pokuavam da radim - pomaem svojim pacijentima
da se promene. Odgovor koji si mi dao, da problem proistie iz tvog superiornog uma, vodi
nas u orsokak jer, po prirodi stvari, ti nee eleti da rtvuje makar i deli svog
superiornog uma. Niko to ne bi eleo.
Izgubljen sam, Fridrih.
Po meni, terapija se sastoji od promene, i zato pokuavam da ti pomognem da utvrdi
ta eli da promeni u sebi. Ako kae da su za tvoje probleme u potpunosti odgovorni
drugi, onda meni ne preostaje nijedno pomono terapijsko sredstvo, osim da te jednostavno
teim i pomaem ti da naui da tolerie ponienja ili da ti sugeriem da nae druge
saradnike. Fridrih je pokuao s drugom taktikom koja je gotovo uvek bila plodonosna.
Evo, da kaem to ovako - koji procenat problema sa kojima se suoava uzrokuju drugi? Da
li je to 20, 50, 70, ili 90 procenata?
Ne moe to tako da se meri.
Naravno, ali ne oekujem da bude precizan; samo elim da ujem tvoju najgrublju
procenu. Uini mi to, Alfrede.
,,U redu, recimo da je to 90 odsto.
Bosnaunited

173

zdls

Dobro. Znai da si ti odgovoran za 10 odsto tih neprijatnih dogaaja koji te toliko

uznemiravaju. To moe da nam bude izvestan pravac. Ti i ja treba sad da istraimo tih
10 procenata i da vidimo moemo li to da razumemo, a onda i promenimo. Prati li me
Alfrede?
Obuzima me taj neprijatan oseaj kao da mi se muti u glavi, koji imam svaki put kad
razgovaram s tobom.
To nije nuno loe. Proces promene esto se doivljava kao destabilizacija. Vratimo se
zato poslu. Hajde da ispitamo tih 10 procenata. eleo bih da znam kakva je tvoja uloga u
tome to te drugi toliko poniavaju.
To sam ve objasnio. Rekao sam ti da je u pitanju zavist prosenih ljudi prema oveku
uzviene imaginacije i intelekta.
Rekli smo da to da se ljudi prema tebi loe ponaaju zbog tvoje superiornosti, pripada
kategoriji od 90 procenata. Usredsredimo se na onih 10 odsto - tvoj udeo u tome. Kae da
si iskljuen, omraen, rtva glasina. Kako ti tome doprinosi?
Ja sam uradio sve to sam mogao da ubedim Hitlera da se oslobodi kukolja, sitnih dua
- svih tih Geringa, trajhera, Himlera, Rema - ali nisam uspeo.
Ali Alfrede, govori o superiornosti arijevske krvi, a upravo ti ljudi e, ako Hitler
pobedi, vladati Arijevcima. Kako je mogue da su takvi, ako su deo arijevske loze? Sigurno i
oni imaju neke kvalitete, neke vrline?
Njima je potrebno obrazovanje i prosvetljenje. Knjiga na kojoj radim pruie naim
buduim arijevskim voama odgovarajue obrazovanje. Samo kad bi me Hitler podrao,
mogao bih da poboljam i proistim njihovo razmiljanje.
Fridrih je bio oamuen. Kako je mogao toliko da potceni snagu Alfredovog otpora?
Pokuao j e ponovo. Kad smo se poslednji put sreli, Alfrede, priao si kako te na poslu
porede sa sfingom, i kako su te kritike Ditriha Ekarta ubedile da treba znaajno da
promeni neke stvari u sebi. Sea li se?
To je davno prolo vreme. Ta pria i uticaj Ditriha Ekarta su prolost. On je umro pre
nekoliko meseci.
ao mi je to to ujem. Veliki gubitak za tebe? To je neodreeno. Mnogo mu dugujem,
ali na odnos se pogorao kad je Hitler konstatovao da je Ekart previe bolestan i previe
slab da bi nastavio da radi kao glavni urednik FB-a, i odluio mene da postavi na njegovo
mesto. Ja nisam bio kriv za to, ali Ekart me je optuivao. I mada sam se trudio koliko sam
znao i umeo, nisam uspeo da ga ubedim da mu nisam radio iza lea. Tek kad se primakao
smrti, ublaio mu se gnev prema meni. Poslednji put kad sam ga posetio dao mi je znak da
priem blie njegovoj postelji i apnuo mi na uvo, Sledi Hitlera. On e igrati. Ali ne zaboravi
da sam ja naruio muziku. Kad je umro, Hitler ga je nazvao zvezdom vodiljom nacistikog
pokreta. Ali, ako mene pita, nikada mu nije odao priznanje da ga je bilo emu nauio.
Fridrihova energija je ilela, ali je nastavio s pokuajima. Vratimo se na ono to sam
hteo da naglasim. U vreme dok si radio za Ekarta, govorio si da eli da promeni neto u
sebi, da manje lii na sfingu, da se drui...
To je bilo onda. Sad nemam nameru da slabim sebe da bih uinio ustupak inferiornim
umovima. U stvari, ta misao mi je sad odvratna. Sama ta ideja je zapravo slika u malom
ogromnog problema s kojim kao nacija moramo da se suoimo: slabi nisu jednaki jakima.
Bosnaunited

174

zdls

Ako jaki oslabe svoju volju i mo, ako odustanu od vlastite sudbine da vladaju, ili zagade
svoju lozu meovitim brakom, onda i sami podrivaju istinsku veliinu Volka 53.
Alfrede, posmatra svet samo kroz prizmu slabosti i snage. Sigurno postoje i druge
mogunosti sagledavanja...
Celokupna istorija je, prekinuo ga je Alfred, govorei sve glasnije, pria o jakima i
slabima. Evo kako ja na to gledam: jaki ljudi poput Hitlera, mene, i tebe Fridrih, imaju
zadatak da potpomognu procvat superiorne arijevske rase.
Ti predlae sagledavanje istorije na druge naine. Sigurno misli na naine na koje to
radi crkva, koja nastoji da nas oslobodi krvnih veza i da stvori suverenog pojedinca, koji nije
nita drugo do obina apstrakcija bez uporita i snage? Sve prie o jednakosti su fantazije i
kose se s prirodom.
Fridrih se danas suoavao sa drugaijim Alferdom - bio je to Alfred Rozenberg
nacistiki ideolog, propagandista, govornik na masovnim nacistikim skupovima. Nije mu se
dopadalo ono to vidi, ali je, kao po inerciji, istrajavao u svojoj ulozi. Seam se da si onda
kad smo prvi put razogavarali kao odrasle osobe, rekao da uiva u filozofskim
razgovorima. Kazao si da godinama nisi imao priliku za to.
To je svakako istina. I jo uvek je tako.
Mogu li onda da ti postavim jedno filozofsko pitanje u vezi sa ovim to si rekao?
Slobodno.
Sve to si jutros tvrdio poiva na j ednoj osnovnoj pretpostavci: da je arijevska rasa
superiorna i da treba uloiti velike napore i sprovesti drastine mere kako bi se uveala
istota rase. Je li tako?
Nastavi.
Moje pitanje je, jednostavno - ta je tvoj dokaz? Ne sumnjam da bi svaka druga rasa,
ako bi dolo do toga, proklamovala vlastitu superiornost.
Dokaz? Osvrni se, pogledaj sve one velike Nemce. Upotrebi sopstvene oi i ui, sluaj
Betovena, Baha, Bramsa, Vagnera. itaj Getea, ilera, openhauera, Niea. Pogledaj nae
gradove, nau arhitekturu, i pogledaj velike civilizacije koje su nai arijevski preci osnovali i
koje su na kraju propale poto su bile zagaene inferiornom semitskom krvlju.
Verujem da citira Hjustona Stjuarta emberlena. Proitao sam neto od onoga to je
napisao i, iskreno reeno, nisam impresioniran nj egovim dokazom, koji jedva da sadri ita
vie od tvrdnje da j e tu i tamo, na portretima egipatskih, indijskih ili rimskih dvorjana viao
plavooke, plavokose arijevce. To nije dokaz. Istoriari s kojima sam razgovarao kau da
emberlen naprosto izmilja istoriju koja e podrati njegove poetne tvrdnje. Molim te,
Alfrede, daj mi neki sutinski dokaz za svoje premise. Daj mi dokaz koji bi uvaio Kant ili
Hegel ili openhauer.
Dokaz, kae? Oseanja koja nosim u svojoj krvi su moj dokaz. Mi pravi Arijevci
verujemo svojim strastima i znamo kako da ih upregnemo da bismo povratili mesto vladara,
koje nam s pravom pripada.
ujem strast, ali jo nisam uo nijedan dokaz. U mojoj profesiji se traga za uzrocima
snanih strasti. Rei u ti neto o teoriji u psihijatriji koja je, ini mi se, najvanija za na
53

(nem.) Volk - narod

Bosnaunited

175

zdls

razgovor. Alfred Adler, beki lekar, mnogo je pisao o univerzalnim oseanjima inferiornosti
koja nastaju jednostavno kao rezultat odrastanja i produavanja perioda u kojem se
oseamo bespomonima, slabima i zavisnima. Mnogo je onih koji taj oseaj inferiornosti
smatraju nepodnoljivim i kompenzuju ga razvojem kompleksa superiornosti, to je samo
druga strana iste medalje. ini mi se, Alfrede, da se u tebi moda odvija taj proces. Priali
smo o tome da kao dete nisi bio srean, o tome da se nigde nisi oseao kao kod kue, da nisi
bio omiljen i da si nastojao da postigne uspeh delimino i zato da bi njima pokazao - sea
li se?
Alfred nije odgovorio, samo je sedeo zurei u njega. Fridrih je nastavio, Verujem da
pravi istu greku kao Jevreji, koji su tokom dva milenijuma sebe smatrali superiornim
narodom, Bojim izabranicima. Sloili smo se da je Spinoza sruio taj argument, i ne
sumnjam da bi on, da je iv, snagom svoje logike isto tako sruio i tvoj arijevski argument.
Upozorio sam te da ne zalazi u tu jevrejsku oblast. ta psihoanaliza zna o rasi i krvi i
duhu? Upozorio sam te, a bojim se da si ve zatrovan.
,,A ja sam tebi rekao da su to znanje i taj metod isuvie dobri i moni da bi bili iskljuivo
vlasnitvo Jevreja. Moje kolege i ja smo koristei upravo naela tog uenja znaajno pomogli
mnogim ranjenim Arijevacima. I ti si ranjen, Alfrede, ali, uprkos sopstvenim eljama, ne
dozvoljava mi da ti pomognem.
A ja sam mislio da imam posla s jednim bermenschom 54. Koliko sam se samo
prevario! Alfred je ustao, izvukao iz depa kovertu s novcem, spustio je vrlo precizno na
sam ugao Fridrihovog radnog stola, i krenuo prema vratima.
Videemo se sutra u isto vreme, dobacio je Fridrih za njim.
Ni sutra, doviknuo j e Alfred iz predvorja, niti ikad vie! A ja u se pobrinuti da te
jevrejske misli napuste Evropu zajedno sa Jevrejima.

54

(nem.) bermensch - natovek

Bosnaunited

176

zdls

Poglavlje 29
REJNSBURG I AMSTERDAM 1662
Dok je peaio put Amsterdama, Bento se trudio da odagna misli o prolosti i
nostalgina seanja na Ro Aane provedene sa porodicom, koja su mu pobudili prizori
ekenaskog Taliha, i da se okrene onome to ga je ekalo. Za nekih sat vremena ponovo e
videti Simona, dragog velikodunog Simona, svog najvatrenijeg pristalicu. Bilo je dobro to
je Simon iveo dovoljno blizu pa je povremeneo mogao da ga poseuje, ali i to nije iveo
blie, jer je u vie navrata pokazao znake elje za prevelikom bliskou. Jedna scena iz
Simonove poslednje posete Rejnsburgu isplivala mu je u svesti.
Bento, kae Simon, Jako smo bliski, i dalje mi se ini nedostinim. Uini mi to, prijatelju
moj, i ispriaj mi podrobno kako provodi dane. Na primer, ta si jue radio?
Jueranji dan je bio kao i svaki drugi. Zapoeo sam ga sabirajui i ispisujui misli koje su
mi se tokom noi rojile u umu, a onda sam naredna etiri sata proveo brusei soiva.
ta ti u stvari radi? Priaj mi o tom procesu, korak po korak.
Bolje je da ti pokaem nego da ti priam o tome. Ali to bi potrajalo.
Vie od svega elim da budem upuen u tvoj ivot. Hajdemo onda u drugu sobu.
U laboratoriji Bento - pokazuje na veliku staklenu plou. Ovde poinjem. Preuzeo sam
jue tu plou iz staklare samo kilometer udaljene odavde. Onda uzima testeru. Otra je, ali ne
dovoljno. Sada je premazujem uljem i dijamantskim prahom.Bento zatim see kruni komad
staklaprenika tri centimetra. Sledei korak je da se ovaj komad stakla pod odreenim uglom
izbrusi do odgovarajue obline. Prvo u ga privrstiti stegom - evo, ovako. Bento vrlo paljivo
stavlja crnu smolu da bi fiksirao komad stakla gde treba. ,,A sada emo upotrebiti strug za
grubo bruenje sa feldspatom i kvarcom. Posle deset minuta bruenja, Bento stavlja staklo u
kalup na brzo rotirajuem drvenom disku. ,,I konano zavravamo sa delikatnim finim
bruenjem. Za to koristim blagu smeu korunda i oksida kalaja. Samo u poeti, da te ne bih
gnjavio, to je dugotrajan i zamoran proces.
Okree se ka Simonu. Eto, sad zna kako provodim jutra i kako nastaju naoari.
Simon odgovara, Dok te gledam, Bento, mue me dve stvari. S jedne strane, elim da zna
koliko potujem tvoju vetinu i prefinjenu tehniku, ali sa druge, vei deo mog uma, glasno
negoduje, Prepusti to zanatlijama. Svaka zajednica u Evropi ima svoje zanatlije. Mnotvo
neverovatnih majstora, ali gde na svetu postoji drugi Bento Spinoza? Radi ono to samo ti
moe da radi, Bento. Zavri filozofsko delo koje iekuje ceo svet. Sva ova buka, praina,
zaguljiv vazduh, ovi mirisi, sve to dragoceno vreme potroeno. Molim te, jo jednom te
preklinjem, dozvoli mi da te oslobodim bremena ovog zanata. Dozvoli da ti obezedim
doivotna godinja primanja - u kojem god hoe izn osu - kako bi mogao sve svoje sate da
posveti filozofiji. Ja to mogu sebi da dozvolim i takva pomo bi mi priinila veliku radost.
Simone, velikoduan si ovek. I znaj da cenim tvoju velikodunost. Ali moje potrebe su
skromne i lako ih je zadovoljiti, a prekomerni novac bi pre poremetio moju koncentraciju
nego to bi joj pomogao. tavie - tebi, Simone, ovo moda nee zvuati verodostojno, ali veruj

Bosnaunited

177

zdls

mi - bruenje soiva pomae razmiljanju. Ba tako, ja se duboko koncentriem na bruenje,

na ugao i prenik soiva, na delikatno glaanje, ali dok to radim, negde u pozadini moje misli
klijaju tako ubrzano da esto kad zavrim soivo otkrijem kako, mirabile dictu, tog momenta
na dohvat ruke postoje nova reenja za problematine filozofske argumente. Ja, ili bar onaj
svesni deo mene, kao da nije ni potreban. To je slino fenomenu reavanja problema u
snovima, o emu su govorili mnogi drevni narodi. A nezavisno od toga, optika nauka me
opinjava. U ovom momentu razvijam potpuno novi metod bruenja finih teleskopskih soiva
koji e, verujem, predstavljati veliki napredak.
Razgovor je okonan tako to je Simon obema rukama zgrabio Benta za ruku i dugo je
ne isputajui rekao, Nee moi da pobegne od mene. A ja neu odustati od pokuaja da ti
olakam rad. Znaj da e moja ponuda ostati otvorena dok sam iv.
To je bio momenat kad je Bento pomislio da je dobro to Simon nije iveo blie.
U Amsterdamu, na klupi kraj Singela, Simon Josten de Vre ekao je prijatelja. Bio je sin
bogatog trgovca i iveo nekoliko ulica dalje od Van den Endena, u ogromnoj etvorospratnoj kui dvostruko iroj od susednih, okrenutoj prema kanalu. Simon, ne samo da je
oboavao Benta, ve je svojom pojavom i liio na njega - krhke grae, sitnih kostiju, sa
lepim, delikatnim crtama lica i vrlo dostojanstvenim dranjem.
Dok je sunce zalazilo i uareno narandasto nebo lagano postajalo ugljeno sivo, Simon
je nestrpljivo Hodao pred svojom kuom i sve uznemirenije se pitao gde je vie taj njegov
prijatelj. Dereglija je trebalo da stigne pre sat vremena. Ugledavi napokon u daljini Benta
kako dolazi, Simon mu je mahnuo i pourio u susret, a onda navalio da on nosi teku torbu
sa sveskama i novim izbruenim soivima. im su uli u kuu, poveo je gosta do stola na
kojem su bili servirani raani hleb, sir i svee ispeen mirisan audevejvenkuk 55,
severnoholandski specijalitet sa anisom.
Pripremajui kafu, Simon je predstavio Bentu planove za sledei dan. Filozofski klub e
se sastati ovde oko sedam uvee. Oekujem dvanaest lanova, koji e proitati onih deset
stranica to si mi poslao potom. Prepisao sam ih u dva primerka i zamolio da se proitaju
za dan i onda proslede drugima. A za popodne sam planirao jedan poklon od Filozofskog
kluba, koji, siguran sam, nee odbiti. Naao sam zanimljive tomove kod dvojice knjiara Abrahama de Vesa i Luberta Meinderca - i otii emo tamo da po svom ukusu izabere neku
od primamljivih knjiga Vergilija, Hobsa, Euklida, Cicerona.
Bento nije odbio ovu ponudu; naprotiv, oi su mu zasjale. Hvala, Simone. Stvarno si
velikoduan.
Da, Bento je imao slabu taku koju je Simon otkrio. Bio je oaran knjigama - ne samo
itanjem, ve i njihovim posedovanjem. I mada je sve druge poklone ljubazno i uporno
odbijao, s vrednom knjigom to nikada ne bi bio sluaj, pa su mu Simon i mnogi drugi kolegij
anti postepeno sastavljali lepu biblioteku koja je gotovo ispunila veliku policu na bonom
zidu njegove dnevne sobe u Rejnsburgu. Ponekad, kasno nou, kad nije mogao da spava,
Bento bi otiao do svojih polica i smeio se gledajui u knjige. Katkad bi ih preureivao i
slagao po veliini ili tematski, ili prosto po abecedi, a ponekad bi udisao njihov miris ili ih
milovao, uivajui u dodiru i oseaju koji je imao dok je dlanovima prelazio preko raznolikih
poveza.
55

(hol.) oudewijvenkoek - bakin kola

Bosnaunited

178

zdls

Ali pre kupovine knjiga, nastavio je Simon, eka te iznenaenje. Posetilac! Nadam se
da e mu se obradovati. Evo, proitaj ovo pismo, stiglo je prole nedelje.
Bento je otvorio pismo vrsto urolano i uvezano kanapom. Prvi red bio je napisan na
portugalskom, i odmah je prepoznao Frankov rukopis. Dragi moj prijatelju, prolo je
previe vremena. Na tom mestu, na Bentovo veliko iznenaenje, Franko je preao na
odlian hebrejski. Mnogo je stvari o kojima bih hteo da porazgovaram s tobom. Prvo, ja
sam sada ozbiljan student i otac. Iz opreza ne bih previe pisao i nadam se samo da e tvoj
prijatelj uspeti da nam organizuje susret.
Kad je ovo stiglo, Simone?
Pre nekih nedelju dana. ovek koji ga je doneo bio je smeno tajnovit poto je uleteo
unutra im sam otvorio. Odmah mi je predao pismo, a onda odkrinuo vrata, paljivo
provirio levo i desno niz ulicu ne bi li se uverio da ga niko nee videti, i hitro mugnuo
napolje. Nije ostavio svoje ime ali je rekao da si ga uputio da preko mene moe stupiti u
vezu s tobom. Pretpostavljam da je to onaj ovek koji ti je pomogao posle pokuaja
ubistva?
Da, zove se Franko, ali ak i to mora ostati tajna. Mnogo rizikuje - sea se da
ekskomunikacija izriito zabranjuje svakom Jevrejinu da razgovara sa mnom. On mi je
jedina veza sa prolou, a ti si mi jedina veza s njim. arko elim da ga vidim.
Dobro je. Bio sam slobodan da mu kaem da e danas biti u Amsterdamu, i poto su
mu oi neverovatno zasjale, predloio sam mu da svrati ovde sutra ujutru ako eli da se
sretne s tobom.
,,I ta je odgovorio?
Rekao je da ima nekih prepreka, ali da e uiniti sve to moe da stigne ovde neto pre
podneva. Hvala ti, Simone.
Sledeeg jutra, kuom je odjeknulo snano lupanje na vratima. Kad je Simon otvorio,
Franko je, u ogrtau sa kapuljaom koja mu je pokrivala glavu i dobar deo lica, skliznuo
unutra. Simon ga je odveo do Benta, koji je ekao u prednjem salonu okrenutom ka kanalu, i
diskretno ih ostavio same. Sav ozaren, Franko je zgrabio Benta za ramena. Ah, Bento,
blaenstvo je videti te opet.
Za mene takoe. Skini ogrta i daj da te pogledam, Franko. Bento je kruio oko njega.
Dobro je, dobro. Promenio si se: ugojio, lice ti je punije, srdarnije. Ali ta brada i crna odea
- izgleda kao student Talmuda. Koliko je za tebe opasno to si ovde? I kako je biti oenjen?
Biti otac? Jesi li zadovoljan?
Koliko pitanja! nasmejao se Franko. Na koje prvo da odgovorim? Moda na
poslednje. Zar ne bi i tvoj prijatelj Epikur smatrao da je ono najvanije? Da, vrlo sam
zadovoljan. ivot mi se uglavnom promenio na bolje. A ti, Bento? Jesi li ti zadovoljan?
I ja sam zadovoljniji nego ikada. Simon ti je moda rekao, ivim u Rejnsburgu, malom,
mirnom mestu, i ivim upravo onako kako elim - sam i malo mi toga odvraa panju. Hou
da kaem, piem, i niko ne pokuava da me probode noem. Moe li biti bolje? A ostalo to
sam te pitao?
Moja ena i sin su istinski blagoslovi. Ona je srodna dua kojoj sam se nadao - a sada
polako postaje i obrazovana srodna dua. Poduavam je da ita portugalski i hebrejski, i
zajedno uimo holandski. ta si jo pitao? Ah, moja odea i brada? Franko je pogladio
Bosnaunited

179

zdls

bradu. Verovatno e se zapanjiti, ali postao sam student u tvojoj staroj koli, Pereira
Jeiva. Rabi Mortera mi je obezbedio tako velikodunu stipendiju od sinagoge da vie ne
moram da radim kod ujaka niti bilo gde.
To je retkost.
Pria se da je i tebi jednom bila ponuena takva stipendija. Moda je nekom igrom
sudbine onda preusmerena ka meni. Moda sam tako nagraen za to to sam te izdao.
Koji razlog ti je Rabi Mortera naveo?
Kad sam ga pitao ime sam to zasluio? iznenadio me je. Rekao je da je to nain na
koji on i jevrejska zajednica ele da odaju poast mom ocu, iji je ugled, kao i ugled dugog
niza njegovih predaka rabina, mnogo vei nego to ja mogu i da zamislim. Ali je dodao i da
sam nadaren student koji jednoga dana moe da krene stopama svoga oca.
,,I - Bento je duboko udahnuo. ta je bio tvoj odgovor rabinu?
Zahvalnost. Bento Spinoza, zbog tebe sam postao edan znanja i, na zadovoljstvo
rabina, radosno sam prionuo na prouavanje Talmuda i Tore.
Shvatam. Uh... pa... dosta si postigao. Hebrejski u tvojoj poruci je izvrstan.
Da, zadovoljan sam sobom i, iz dana u dan, sve vie uivam u uenju.
Usledilo je kratko utanje. A onda su obojica istovremeno zaustili neto da kau pa stali.
Posle jo jedne kratke pauze, Franko je upitao, Bento, bio si u tekom stanju kad sam te
poslednji put video, posle napada. Brzo si se oporavio?
Bento je klimnuo glavom. Da, zahvaljui i tvom, ne malom udelu. Zna, ak i sada u
Rejnsburgu drim svoj stari proseeni kaput obeen na vidnom mestu. To je bio odlian
savet.
Priaj mi jo o tome kako ivi.
Ah, ta tu ima da se pria? Pola dana brusim soiva i razmiljam, a ostatak vremena
itam i piem. Mimo toga skoro da nema niega za priu. ivim potpuno u svom umu.
,,A ona mlada ena to me je dovela do tvoje sobe? Ona zbog koje si toliko patio?
Ona i moj prijatelj Dirk planiraju da se venaju. Kratko utanje. Franko je upitao, ,,I?
Reci mi vie o tome.
Ostali smo prijatelji, ali ona je predana katolkinja i on prelazi u katolianstvo. Mislim
da e nae prijateljstvo biti dovedeno u pitanje kad objavim svoja gledita o religiji.
A ta je s brigom zbog siline tvoje strasti?
Ah... Bento je oklevao. Pa, otkako sam te poslednji put video, uivao sam u miru.
Ponovo je nastupila tiina koju je na kraju prekinuo Franko.
Primeuje da je danas neto drugaije meu nama.
Bento je, zbunjen, slegnuo ramenima. Na ta misli?
Mislim na ovo utanje. Ranije nikad nismo utali. Uvek je bilo mnogo toga da se kae askali smo bez prekida. Nije bilo ni trenutka tiine.
Bento je klimao glavom.
Moj otac, blagosloveno bilo ime njegovo, nastavio je Franko, uvek je govorio da onda
kad se preutkuje neto vano, nita od onoga o emu se govori zapravo nije bitno. Slae li
se s tim Bento?
Bosnaunited

180

zdls

Otac ti je bio mudar ovek. Neto vano? Na ta misli?

Bez sumnje, to ima veze sa mojim izgledom i mojim entuzijazmom za jevrejsko
obrazovanje. Pretpostavljam da te je to uznemirilo i da ne zna ta da kae.
Da, ima istine u tome to govori. Ali... uh... nisam siguran ta da...
Bento, nisam navikao da ujem da se ti mui s reima. Ako mogu da kaem umesto
tebe, mislim da je neto vano to to ne odobrava moje studiranje, a u isto vreme svim
srcem ti je stalo do mene, eli da potuje moju odluku i da ne kae nita to bi me
povredilo.
Dobro zbori, Franko. Ja nisam uspeo da naem prave rei. Jasno ti je da si neobino
dobar u tome.
Tome?
Mislim u razumevanju nijansi onoga to ljudi kau i onoga to preute. Zapanjuje me
svojom pronicljivou.
Franko se blago naklonio. Hvala, Bento. To mi je dar od pokojnog oca. Uio sam u
njegovom krilu.
Ponovo je nastupila tiina.
Molim te, Bento, pokuaj da mi kae kako ti je do sada izgledao na dananji susret.
Evo, pokuau. Slaem se, neto jeste drugaije danas. Promenili smo se, i ja se vrlo
nespretno suoavam s tim. Mora mi pomoi da to resim.
Najbolje je da naprosto popriamo o tome kako smo se promenili. Iz tvog ugla,
naravno.
Ranije sam ja bio uitelj a ti uenik koji se slagao sa mojim gleditima i eleo ak da
provede sa mnom ivot u izgnanstvu. Sad se sve to promenilo.
Zato to sam ja poeo prouavanje Tore i Talmuda? Bento je odmahnuo glavom: To
je vie od prouavanja: rekao si radosno prouavanje. I dobro si rekao ono o mom srcu.
Zaista se plaim da u te uvrediti ili umanjiti tvoju radost. Misli li da se nai putevi
razilaze? Zar se ne razilaze? Doista, da li bi i sada, ak i kad te u tome ne bi spreavala
porodica, izabrao da krene sa mnom, mojim putem?
Franko je oklevao i dugo razmiljao pre nego to je odgovorio. Moj odgovor je da i ne.
Mislim da ne bih iao tvojim putem u ivotu. Ali uprkos tome, nai putevi nisu odvojeni.
Kako je to mogue? Objasni mi. Ja i dalje potpuno prihvatam sve kritike religijskog
praznoverja koje si izrekao u onim razgovorima sa mnom i Jakobom. U tome se potpuno
slaem s tobom.
Pa ipak, sada uiva u prouavanju praznovernih tekstova?
Ne, to nije tano. Uivam u procesu prouavanja, ne uvek u sadraju koji prouavam. Ti
zna, uitelju, da postoji razlika izmeu te dve stvari.
Molim te, uitelju, objasni mi je. Bento se, sada mnogo oputeniji, iroko osmehnuo i
pogladio Frankovu razbaruenu kosu.
Franko mu je uzvratio osmeh, zastao na trenutak uivajui u Bentovom dodiru, i
nastavio. Kad sam rekao proces mislio sam na to da volim uenje koje me podstie na
razmiljanje. Zadovoljstvo mi je da uim hebrejski i uivam u tome to se preda mnom
Bosnaunited

181

zdls

otvara ceo drevni svet. asovi Talmuda su mi zanimljiviji nego to sam zamiljao da e biti.
Ba jue smo raspravljali o prii o Rabi Johananu...
Kojoj prii o njemu?
Kad je on izleio jednog rabina dajui mu ruku, a onda njemu, kad se i sam razboleo, u
posetu doao drugi rabin i pitao ga Prihvata li rado te patnje? A Rabi Johanan mu
odgovorio, Ne, ni njih, ni nagradu koju donose. I onda je taj rabin izleio Rabi Johanana
tako to mu je dao ruku.
Da, znam tu priu. I po emu je tebi zanimljiva?
,,U raspravi smo postavili mnoga pitanja. Na primer, zato Rabi Johanan nije prosto
izleio samog sebe?
I, naravno, diskutovali ste o tome kako zatvorenik ne moe da oslobodi samog sebe i
kako nagrada za patnje dolazi na onom svetu.
Da, znam da je tebi to dobro poznato, moda i dosadno, ali za nekoga kao to sam ja,
takve rasprave su podsticajne. Gde bih drugde imao priliku za takva preispitivanja due?
Neko iz mog razreda kae jedno, drugi se ne sloe, neki se pitaju zato su upotrebljene
odreene rei kad bi druge bile mnogo jasnije. Uitelj nas ohrabruje da ispitujemo svaki, i
najsitniji detalj u tekstu.
,,A naveu ti jo jedan primer, nastavio je Franko. Prole nedelje smo raspravljali o
prii o poznatom rabinu koji je bio na samrti, u stranoj agoniji, i u ivotu su ga odravale
jo samo molitve uenika i drugih rabina. Njegova slukinja se saalila i s krova bacila krag
koj i se razbio uz takvu buku da su se ovi prenuli i prestali da se mole. I upravo u tom
trenutku, rabin je umro.
Ah, da - Rabi Jeuda Hanasi. I siguran sam da ste raspravljali o tome da li je slukinja
uinila dobru stvar ili je bila kriva za rabinovu smrt, i da li su drugi rabini pokazali da
nemaju dovoljno samilosti jer su ga odravali u ivotu i odlagali njegov radosni odlazak na
onaj svet.
Mogao sam da pretpostavim kako e odgovoriti na ovo, Bento. Vrlo dobro se seam
tvog stava prema verovanju u zagrobni ivot.
Tano. Osnovna pretpostavka o onom svetu je pogrena. Pa ipak, tvoj razred nije bio
toliko otvoren da dovede u pitanje tu pretpostavku.
Da, slaem se, postoje ogranienja. Ali i pored toga, privilegija je, i uivanje, satima
sedeti s nekim i raspravljati o tako vanim temama. I uitelj nas upuuje kako da vodimo
raspravu. Ako poenta izgleda isuvie oigledno, ui nas da pitamo zato je pisac uopte to
rekao - moda postoji neki dublji razlog koji se krije iza njegovih rei. Kad potpuno
savladamo tekst, onda nas poduavaju otkrivanju osnovnog opteg naela. Ako je neko
mesto nevano, uimo da se pitamo zato ga je autor uopte uvrstio. Ukratko, Bento, kroz
prouavanje Talmuda uim kako da mislim, a verujem da je tako bilo i sa tobom. Moda su
upravo prouavanja Talmuda tako snano izotrila tvoj um.
Bento je klimnuo glavom. Ne mogu da poreknem, Franko, da i u tome ima zasluge.
Gledano iz ove perspektive, radije bih se opredelio za manje zaobilazan, racionalniji put.
Euklid, na primer, cilja pravo u metu i ne muti vodu zagonetnim i esto kontradiktornim
priama.
Euklid? Osniva geometrije?
Bosnaunited

182

zdls

Bento je potvrdio.
Euklid e doi na red u mom sledeem, svetovnom obrazovanju. Ali za sada mi je
dovoljan Talmud. Pre svega zato to volim prie. One unose ivot i dubinu u nae asove. Svi
vole prie.
Ne, Franko, ne svi! Razmisli o svojim dokazima za tu tvrdnju. To je neopravdan
zakljuak za koji lino znam da je pogrean.
Ah, ti ne voli prie. Zar ih ni kao dete nisi voleo?
Bento je sklopio oi i izdeklamovao, Kad bijah malo dijete kao dijete govorah, kao
dijete miljah, kao dijete razmiljah...
Franko ga je prekinuo i nastavio istim tonom, ,,a kad postadoh ovjek, odbacio sam ono
to je djetinjsko.56
Zapanjujue! Sad si tako brz, Franko, tako samouveren. Mnogo drugaiji od onog
razbaruenog, neobrazovanog mladia, tek pristiglog s broda iz Portugala.
Neobrazovanog u jevrejskim pitanjima. Ali ne zaboravi da smo mi preobraenici imali
prinudno, ali sveobuhvatno katoliko obrazovanje. Proitao sam svaku re Novog zaveta.
Da, zaboravio sam na to. Znai, ti si ve zapoeo neku vrstu svog drugog obrazovanja.
To je dobro. Ima vie mudrosti kad se proitaju i Stari i Novi zavet. Posebno je ima kod
Pavla. Samo nekoliko redova pre ovoga, rekao je tano ono to i ja mislim o priama: a kad
doe savreno, onda e prestati ono to je djelomino. 57
Franko se zamislio, ponavljajui za sebe, Delimino? Savreno?
Savreno je, kazao je Bento, moralna istina. Nesavreno, ili to delimino j e, tek
puki omot, u ovom sluaju pria koja, jednom kad je istina otkrivena, vie nije neophodna.
Nisam siguran da bih prihvatio Pavla kao uzor. Njegov ivot, kako nas ue, ini se nije
bio ba uravnoteen. Tako estok, fanatian, tuan, toliko kritian prema svim
ovozemaljskim zadovoljstvima. Bento, previe si strog prema sebi.
Zato se odrie zadovoljstva koje donosi dobra pria, zadovoljstva koje je tako
bezopasno, tako univerzalno? Koja to kultura nema prie?
Seam se jednog mladia koji je negodovao zbog pria o udima i proroanstvima.
Seam se uznemirenog, ustreptalog i buntovnog mladia koji se tako snano odupirao
Jakobovoj ortodoksiji. Seam se njegove reakcije na slubu u sinagogi. I mada nije znao
hebrejski, pratio je portugalski prevod Tore i bio ljutit zbog pria u njoj, ukazivao na
ludilo i besmislenost i jevrejske i katolike slube. Seam ga se kako pita, Zato je doba uda
prolo. Zato Bog nije izveo udo i spasio mog oca? Isti taj mladi je oajavao to je njegov
otac dao ivot za Toru punu praznoverica, verovanja u uda i proroanstava.
Da, sve je to tano. Seam se.
,,I gde su sad sva ta oseanja, Franko? Sad govori samo o svom uivanju u
prouavanjima Tore i Talmuda. A pritom kae da i dalje potpuno prihvata moju kritiku
praznoverja. Kako je to mogue?
Odgovor je isti, Bento - proces uenja je ono to mi donosi radost. Sadraj ne shvatam
suvie ozbiljno. Ja volim prie, ali ih ne smatram istorijskim istinama. Bavim se moralnou,
56
57

Knjige Novog zaveta, Korinanima poslanica prva sv. Pavla 13:11-12

Isto, 13:10

Bosnaunited

183

zdls

porukama svetih spisa o ljubavi, milosru, dobroti, o etikom ponaanju. I ne obraam

panju na ostalo. Osim toga, ima svakakvih pria. Neke od onih koje govore o udima su, kao
to kae, neprijatelji razuma. Ali druge privlae panju uenika, a ja to smatram korisnim i
za moje uenje i za nastavu koju poinjem da drim. Jedno sigurno znam - uenici e uvek
biti zainteresovani za prie, a nikada nee biti mnogo onih eljnih da ue o Euklidu i
geometriji. I da, kad sam ve pomenuo poduavanje, setio sam se neega to sam arko
eleo da ti ispriam! Poinjem da drim nastavu o elementima hebrejskog, i pogodi ko je
jedan od mojih uenika. Spremi se za veliko iznenaenje - tvoj nesueni ubica!
Ah! Moj ubica! To je stvarno iznenaenje! Ti, uitelj mog ubice! ta zna o njemu?
Zove se Isak Ramirez, i tvoja pretpostavka o njegovim prilikama je bila potpuno tana.
Porodicu mu je proganjala inkvizicija, roditelji su mu ubijeni, i bio je lud od tuge. Upravo me
je to to je njegova pria tako slina mojoj navelo da se ponudim da ga poduavam, i za sada
nam dobro ide. Dao si mi neke vane savete o tome kako da se odnosim prema njemu, koje
nikada nisam zaboravio. Sea li se?
Seam se, govorio sam ti da ne kae policiji gde se krije.
Da, ali si onda kazao jo neto. Rekao si, izaberi put vere. Sea li se? To me je
zbunilo.
Moda nisam bio jasan. Ja volim veru, ali mrzim praznoverje.
Franko je klimnuo glavom. Tako sam i shvatio - da treba da pokaem razumevanje i
saoseanje i pratanje. Je li tako? Bento je utke potvrdio.
Dakle Tora sadri i to, moralni kodeks ponaanja, a ne samo prie i uda.
Nema sumnje da je tako, Franko. Moja omiljena pria iz Talmuda je ona o neznabocu
koji je doao kod uenjaka Hilela i traio od njega da ga na brzinu, dok stoji na jednoj nozi,
podui i objasni mu Toru. A Hilel mu je odgovorio, Ono to je mrsko tebi, ne ini svom
blinjem. To je sutina Tore - sve ostalo su komentari. Idi i ui.
Vidi, ipak voli prie...
Bento je zaustio da odgovori ali se Franko brzo ispravio: .. ili barem jednu. Prie mogu
da poslue kao sredstvo za prizivanje seanja. Za mnoge, daleko delotvornije od puke
geometrije.
Shvatam na ta cilj a, Franko, i nema sumnje da ti studije izotravaju um. Postaje
nesavladiv protivnik u raspravi. Oito je zato te je Rabi Mortera izabrao. Veeras u
raspravljati o nekim svojim tekstovima sa kolegijantima, lanovima Filozofskog kluba i
voleo bih kad bi svet bio tako ustrojen da i ti moe da prisustvuje. Vie bih voleo da ujem
tvoje kritike nego bilo ije.
ast bi mi bila da proitam neki tvoj rukopis. Na kom jeziku pie? Moje znanje
holandskog napreduje.
Na latinskom, avaj. Nadajmo se da e to biti deo sledee etape tvog obrazovanja, jer
sumnjam da e te stvari ikad ugledati prevod na holandski.
Na katolikoj obuci sam uio osnove latinskog. Potrudi se da dobije potpuno
obrazovanje na latinskom. Rabi Menae i Rabi Mortera su dobri uitelji i moda bi ti to
dopustili, ili te ak podrali.
Rabi Menae je umro prole godine, a bojim se da e i Rabi Mortera ubrzo.
Bosnaunited

184

zdls

Ah, to su tune vesti. Ali, moda e ipak nai nekoga ko e te podrati. Verovatno
postoji nain da provede jednu godinu u venecijanskoj Jeivi. To je vano: latinski ti otvara
jedan novi...
Franko je iznenada ustao i hitro priao prozoru da bolje pogleda siluete trojice
mukaraca koji su proli. Vratio se nazad. Izvini, Bento - uinilo mi se da je proao neko iz
kongregacije. Prilino me je strah da me ne vide ovde.
Da, nikada nismo stigli do mog pitanja o riziku. Reci mi, koliko je ovo opasno za tebe,
Franko?
Franko je oborio glavu. Rizik je ogoman - toliko veliki da je to jedina stvar o kojoj ne
mogu da razgovaram sa svojom enom. Ne mogu da joj kaem da stavljam na kocku sve to
smo se namuili da izgradimo u ovom novom svetu. To je rizik koji preuzimam samo zbog
tebe i ni zbog koga drugog na zemaljskoj kugli. Uskoro u morati da krenem. Nemam razlog
kojim bih pred enom ili rabinima mogao da opravdam ovako dugo odsustvo. Smislio sam
da bih, ako me neko vidi, mogao da slaem da je Simon od mene traio asove hebrejskog.
Da, i ja sam razmiljao o tome. Ali nemoj da koristi Simonovo ime. Moje veze s njim su
poznate, barem u nejevrejskom svetu. Bolje je da kae ime nekog drugog koga si mogao da
sretne ovde, moda Petera Dajka, lana Filozofskog kluba.
Franko je uzdahnuo. Tuno je ukoraiti u zemlju lai. To je teren u koji nisam zalazio
otkako sam te izdao, Bento. Ali pre nego to odem, reci mi, molim te, neto o svom napretku
u filozofiji. Kad nauim latinski, moda e Simon moi da mi pozajmi tvoje radove. Ali za
sada, danas, sve to mogu da imam je tvoja usmena re. Zanimaju me tvoje misli. Jo se
trudim da odgonetnem ono to si govorio meni i Jakobu.
Bento je upitno podigao bradu.
Prvi put kad smo se sreli rekao si da je Bog celovit, savren, da mu ne nedostaje nita i
da mu nije potrebno nae slavljenje.
Da, to je moje miljenje i to su moje rei.
,,A seam se i jedne opaske koju si uputio Jakobu - zbog nje sam te zavoleo. Rekao si,
Molim te, dozvoli mi da volim Boga na svoj vlastiti nain.
Da, a ta tu treba da odgonetne?
Zahvaljujui tebi, znam da Bog nije bie nalik nama. Niti nalik bilo kojem drugom biu.
Ti si nedvosmisleno rekao - i to je bio konaan udarac za Jakoba - da je Bog isto to i
Priroda. Ali reci mi, podui me. Kako moe da voli Prirodu? Kako moe da voli neto to
nije bie?
Prvo, Franko, ja koristim pojam Priroda na poseban nain. Ne mislim pod tim na
drvee, ume, travu, ili more, niti na bilo ta od toga to nije stvorila ljudska ruka. Mislim na
sve to postoji: apsolutnu nunost, savrenu celinu. Priroda je ono to je beskonano,
ujedinjeno, savreno, racionalno i logino. Ona je imanentni uzrok svega. I sve to postoji,
bez izuzetka, dela prema zakonima Prirode. Zato, kad govorim o ljubavi prema Prirodi, ne
mislim na ljubav koju ti osea prema svojoj eni ili detetu. Govorim o drugaijoj vrsti
ljubavi, o intelektualnoj ljubavi. Na latinskom to oznaavam kao amor dei intellectualis.
Intelektualna ljubav prema Bogu? Da, ta ljubav je najvee mogue razumevanje
Prirode, ili Boga. Razumevanje mesta svake konane stvari u njenom odnosu prema
Bosnaunited

185

zdls

konanim uzrocima. To je razumevanje univerzalnih zakona Prirode, u meri u kojoj je ono

uopte mogue.
Znai, kad govori o ljubavi prema Bogu, ti zapravo misli na razumevanje zakona
Prirode.
Da, zakoni prirode su samo drugo, racionalnije ime za vene Boje zakone.
Dakle to se razlikuje od obine ljudske ljubavi po tome to ona ukljuuje samo jednu
osobu?
Tano tako. A voleti neto to je veno i beskonano znai da nisi potinjen hirovima
duha ili prevrtljivosti ili konanosti voljene osobe. To takoe znai, da ne pokuavamo da
zaokruimo sebe u drugoj osobi.
Bento, ako sam te dobro shvatio, to onda znai i da ne smemo da oekujemo uzvratnu
ljubav.
Upravo tako. Ne moemo nita da oekujemo zauzvrat. Nama oseanje radosnog
strahopotovanja dolazi od nekog letiminog intuitivnog uvida, od ogranienog
razumevanja ogromnog, beskrajno sloenog plana Prirode. Jo jedan doivotni posao?
Da, Bog ili Priroda poseduje neogranieni broj atributa koji e zauvek izmicati mom
sveobuhvatnom razumevanju. Ali i to ogranieno shvatanje mi ve donosi veliko
strahopotovanje i radost, povremeno ak ekstatinu radost.
udna religija, ako to moe da se nazove religijom. Franko je ustao. Moram da te
napustim, iako sam i dalje zbunjen. Ali imam jo jedno pitanje: zanima me da li ti deifikuje
Prirodu ili naturalizuje Boga?
Dobro reeno, Franko. Treba mi vremena, mnogo vremena da sroim odgovor.

Bosnaunited

186

zdls

Poglavlje 30
BERLIN 1936
Mit dvadesetog veka - tu stvar koju niko nije u stanju da shvati napisao je ogranieni
Estonac koji razmilja zastraujue komplikovano.
- Adolf Hitler

Meu itaocima Rozenbergove knjige ima i nekoliko starijih lanova partije. to se

mene tie, samo sam bacio letimian pregled na nju. U svakom sluaju, po mom miljenju,
napisana je previe nejasnim stilom.
- Adolf Hitler

Zigmund Frojd dobio Geteovu nagradu

Geteova nagrada, najvee nauno (u akademskom smislu) i knjievno priznanje u

Nemakoj, dodeljena je Frojdu, 28. avgusta 1930, na dan Geteovog roendana, u Frankfurtu,
uz velike poasti. asopis Izraelitie gemajndecajtung 58 je to proslavio na sva zvona.
Novana nagrada iznosi 10.000 maraka. .. Poznato je da ugledni naunici u potpunosti
odbacuju tu psihoanalizu Jevrejina Zigmunda Frojda. Veliki antisemita Gete prevrnuo bi se u
grobu kad bi saznao da je jedan Jevrejin dobio nagradu koja nosi njegovo ime.
- Alfred Rozenberg u Felkier beobahteru

Moj fireru, molim vas pogledajte ovo pismo o rajhslajteru Rozenbergu od dr Gebharta,
glavnog lekara u Klinici Hoenlihen.
Hitler je uzeo pismo iz ruku Rudolfa Hesa i letimino ga pregledao, obrativi panju
samo na delove koje je Hes podvukao.

Ustanovio sam da je izuzetno teko uspostaviti kontakt sa rajhslajterom Rozenbergom...

Kao lekar, pre svega imam utisak da njegov usporeni oporavak... je u velikoj meri posledica
njegove psihike izolacije... Uprkos mojim, ako tako mogu da kaem, obazrivim naporima da
izgradim most, ovo nije dalo rezultata... zahvaljujui duhovnoj konstituciji rajhslajtera i
njegovoj posebnoj poziciji u politikom ivotu... On bi se mogao osloboditi ogranienja samo
ukoliko bi uspeo da se otvori prema onima koji su u najmanju ruku ovlaeni da s njim
58

(nem.) Israelitische Gemeindezeitung

Bosnaunited

187

zdls

razgovaraju ravnopravno, i koji su slinih intelektualnih sposobnosti, to bi mu pomoglo da

ponovo nae mir i odlunost, neophodne za delanje, i naravno, za svakodnevni ivot.
Prole nedelje sam pokuao da saznam da li je ikada s nekim u potpunosti delio svoje
najintimnije misli. Prilino neoekivano, odgovorio mi je pomenuvi ime izvesnog Fridriha
Pfitsera, prijatelja iz detinjstva u Estoniji. Nakon toga sam saznao da je taj Fridrih Pfister sada
her oberlajtnant Pfister, visoko cenjen lekar Vermahta stacioniran u Berlinu. Mogu li da
zamolim da on smesta bude prekomandovan na dunost lekara rajhslajtera Rozenberga?
Hitler je pruio pismo Hesu. Ovde nema nieg iznenaujueg za nas, ali se svejedno
pobrini da ovo niko ne vidi. I smesta naloi da se her oberlajtnant Pfister premesti.
Rozenberg je nepodnoljiv. Oduvek je bio. Svi to znamo. Ali je lojalan, i partija jo moe da
iskoristi nj egovu sposobnost.
Kliniku Hoenlihen, koja se nalazila sto kilometara severno od Berlina, osnovao je
Himler za leenje obolelih nacistikih funkcionera i visoko rangiranih SS oficira. Alfred je
zbog manine depresije 1935. u njoj ve proveo tri meseca. Sada, 1936, onesposobljavali su
ga isti simptomi: iscrpljenost, uznemirenost i depresija. Nije bio sposoban da se koncentrie
na uredniki posao u Beobahteru, potpuno se povukao u sebe i ve nekoliko nedelja j edva
da je razgovarao i sa svojom enom i erkom.
im je primljen u bolnicu, dr Gebhart ga je podvrgnuo ispitivanjima, ali on je uporno
odbijao da odgovara na pitanja o svom mentalnom stanju ili privatnom ivotu. Karl Gebhart
je bio Himlerov lini lekar i dobar prijatelj, a leio je i druge nacistike voe (osim Hitlera,
koji je svog privatnog lekara, Teodora Morela, uvek drao na dohvat ruke). Alfred je bio
uveren da e svaka re koju izgovori pred Gebhartom biti smesta preneta itavom leglu
njegovih nacistikih neprijatelja. Iz istog razloga, nije priao ni sa psihijatrom. Zakovan u
mestu i sit sedenja u tiini uz Alfredov prezrivi pogled, dr Gebhart je eznuo za tim da ovog
iritantnog pacijenta prosledi nekom drugom lekaru, i uloio je velike napore da briljivo
sroi pismo Hitleru, koji je, iz njemu neshvatljivih razloga, cenio Rozenberga i s vremena na
vreme se raspitivao o njegovom zdravlju.
Dr Gebhart nije imao psiholoko obrazovanje, niti je razmiljao kao psiholog, ali je Lako
uoio znake velikog razdora meu voama - neprekidno rivalstvo, uzajamnu netrpeljivost,
nemilosrdno spletkarenje, nadmetanje za vlast i Hitlerovu naklonost. Nisu se slagali ni u
emu, ali je otkrio jednu stvar koja im je bila zajednika: svi su mrzeli Alfreda Rozenberga. A
nakon nekoliko nedelja svakodnevnih poseta Alfredu, shvatio je i zato.
Ovaj je to nasluivao, nastavljao da uti i provodio nedelje u Hoenlihen klinici itajui
nemake i ruske klasike i odbijajui da se ukljui u razgovor sa osobljem ili bilo kojim
drugim pacijentom, nacistom. Jednog jutra, u petoj nedelji boravka na klinici, izuzetno
uznemiren, odluio je da malo proeta bolnikim krugom. Kad je shvatio da je iscrpljen
toliko da nema snage ni pertle da vee, prokleo je samog sebe i snano se oamario po oba
obraza ne bi li se prenuo. Klizio je u nepovratni oaj i morao da uini neto kako bi se
zaustavio.
U svom beznau, prizivao je u svest Fridrihov lik. Fridrih bi znao ta da uini. ta bi on
predloio? Nema sumnje da bi pokuao da shvati uzrok ove proklete depresije. Alfred je
zamiljao ta bi mu ovaj rekao: Kada je sve to poelo? Pusti da ti se um slobodno kree i
vrati se na poetak svog pada. Samo posmatraj ideje, slike koje ti prolaze kroz glavu. Obrati
panju na njih. Zabelei ih u kratkim crtama ako moe.
Bosnaunited

188

zdls

Alfred je pokuao. Zatvorio je oi i pratio misli koje su mu defilovale kroz glavu. Vratio
se u prolost i pred oima mu se materijalizovala jedna scena.
Bilo je to pre nekoliko godina, on je u svojoj kancelariji u FB-u, sedi za stolom koji mu je
Hitler kupio. Radi zavrnu redakturu poslednje stranice svog remek-dela, Der Mythus des 20.
Jahrhunderts (Mit dvadesetog veka), odlae crvenu olovku, trijumfalno se smesi, slae sedam
stotina stranica rukopisa u urednu gomilu koju uvezuje s dve gumene trake, i s ljubavlju je
prislanja na grudi.
Da, priseanje na te najbolje trenutke mami, ak i sada, suzu, moda dve, na njegovo
lice. Alfred se s toplinom priseao tog mlaeg sebe, mladia koji je znao da e Mit zapaliti
svet. Raanje knjige bilo je dugo i mukotrpno - nedelja za nedeljom, punih deset godina,
plus svaki slobodan sat u sedmici za koji bi uspeo da se izbori - ali vredelo je truda. Da, da znao je da je zanemarivao enu i erku, ali ta je to u poreenju sa pisanjem knjige koj a e
uzburkati ceo svet, knjige koja e ponuditi novu filozofiju istorij e zasnovanu na krvi, rasi i
duhu, novo shvatanje Naroda, narodne umetnosti, arhitekture, knjievnosti, muzike i, to je
najvanije, nove temeljne vrednosti za budui Rajh.
Dohvatio je sa stoia pored kreveta svoj primerak Mita i nasumice ga prelistavao.
Pojedini pasusi su mu odmah prizvali u seanje mesta koja su ga inspirisala da ih napie. Bio
je u katedrali u Kelnu i posmatrao vitra sa Hristovim raspeem i gomilom izgladnelih
muenika, kad je dobio inspiraciju za ideju - Rimokatolika crkva nije suprotstavljena
judaizmu. Iako se deklarisala kao antijevrejska, bila je zapravo glavni kanal kojim su jevrej
ske ideje inficirale zdravo telo germanske misli. Sa uivanjem je itao vlastite rei:
Veliki Nemci su iveli u skladu sa prirodom i cenili svoju dobro razvijenu telesnu gradu
i muevnu lepotu. Ali su to podrili hrianski antagonizam prema telu i sentimentalne ideje
o ouvanju ivota hendikepirane dece, i doputanju kriminalcima i onima sa naslednim
bolestima da prenose svoje nedostatke na sledeu generaciju. Takvo zagaivanje rasne
istote dovodi do fragmentacije karaktera, gubitka oseaja za upravljanje i miljenje, i do
unutranje nesigurnosti. Nemaki ovek nije roen u grehu ve u plemenitosti... Sa Starim
zavetom kao knjigom verskih pouka moramo se obraunati jednom za svagda. Time e se
okonati i neuspeli jednoipomilenijumski pokuaj da nas sve uine duhovnim Jevrejima...
Duh vatre - herojski duh mora da zauzme mesto raspea.
Da, mislio je, ovakvi pasusi doveli su do toga da Mit 1934. dospe na katoliki indeks
zabranjenih knjiga. Ali nije to bila zla srea - naprotiv, bio je to boji dar koji je uveao
prodaju.
Vie od trista hiljada prodatih primeraka, i sada je moj Mit na drugom mestu, odmah iza
Mein Kampfa, a ja sam tu gde sam - psihiki uniten.
Alfred je odloio knjigu, naslonio glavu na jastuk i utonuo u misli. Moj Mit mi je doneo
toliko radosti ali i mnogo muka! Usrani knjievni kritiari - svi do jednog koriste izraz
unbegreiflich (nerazumljivo). Zato im nisam odgovorio? Zato ih nisam javno preko novina
upitao da li su ikad pomislili da moje pisanje moe biti previe suptilno i kompleksno za
mozgove insekata? Zato ih nisam podsetio na veni ishod kolizije izmeu osrednjih umova i
velikuh dela: da inferiorni uvek napadaju superiorne mislioce. ta javnost eli? Ona vapi za
glupavim vulgarnostima Juliusa trajhera. ak i Hitler vie voli trajherovo pisanje. Zabada mi

Bosnaunited

189

zdls

no sve dublje svaki put kad me podseti da se ona trajherova krpa od novina, Der tirmer
zvanino bolje prodaje nego moj Beobahter.
I kad samo pomislim da nijedan od tolikih nacistikih voa nije proitao moj Mit! Samo je
Hes bio iskren i pravdao mi se, rekavi da je uporno pokuavao, ali nije mogao da se nosi s
teinom teksta. Ostali mi nikad nisu ni pomenuli knjigu. Zamisli to - veliki bestseler, a ti
zavidni gadovi me ignoriu. Ali zato bi me to muilo? ta sam drugo mogao da oekujem od te
bande? Problem je Hitler, uvek Hitler. to vie mislim o tome, sve sam vie uveren da je moj
pad poeo onog dana kad sam uo da je Gebels svima rekao kako je Hitler, nakon to je
proitao samo nekoliko stranica, bacio Mit i uzviknuo, Ko ovo moe da shvati? Da, bila je to
smrtna rana. Na kraju krajeva, vaan je samo Hitlerov sud. Ali ako mu se knjiga nije dopala,
zato je onda naredio da joj se nae mesto u svakoj biblioteci i uvrstio je kao osnovno tivo na
zvanini spisak partijske literature? ak i Hitlerjugenda. Zato to radi, a u isto vreme odbija da
joj se sam posveti?
Mogu da razumem njegov javni stav. Znam da katolika podrka jo uvek ima presudan
znaaj za njegovu poziciju firera, i da, naravno, ne moe javno da pohvali delo tako oigledno
antihriansko. Kad smo bili mladi, u dvadesetim, svesrdno se slagao sa mojim antireligioznim
stavom. Znam da se jo uvek slae. U privatnim razgovorima ide i dalje od mene - koliko puta
sam ga samo uo kako kae da e poveati svetenike zajedno sa rabinima? Razumem njegova
javna istupanja. Ali zato mi privatno ne kae neto afirmativno, bilo ta? Zato me nekad ne
pozove na ruak i privatan razgovor? Hes mi je priao da je nadbiskupu u Kelnu, kad mu je
ovaj prigovorio zbog Mita, Hitler uzvratio, Ja ne vidim nita u toj knjizi. Rozenberg to zna.
Rekao sam mu. Ne zanimaju me te neznaboake stvari kao to je kult Odina i slino. A poto
nadbiskup nije odustajao, Hitler je izjavio, Rozenberg je na partijski dogmatiar; i onda
izgrdio nadbiskupa to napadajui knjigu tako estoko, u stvari podstie njenu prodaju. I kad
sam ponudio da istupim iz partije ako mu moj Mit stvara probleme, samo je odbacio tu ideju n i tada mi nije ponudio susret u etiri oka. A sve vreme se via sa Himlerom koji je mnogo
otvoreniji i agresivniji antikatolik od mene.
Znam da me sigurno, bar malo potuje. Nudio mi je jednu za drugom vane dunosti:
diplomatske zadatke u Londonu, pa u Norvekoj, onda mesto naelnika ideolokog
obrazovanja u NSDAP i Nemakom radnikom frontu, i u svim organizacijama povezanim sa
partijom. To su vana mesta. Ali zato sam o svojim postavljenjima obavetavan iskljuivo
pismeno? Zato me nije pozvao u svoju kancelariju, rukovao se sa mnom, seo i razgovarao? Zar
sam toliko odbojan?
Da, nema sumnje: Hitler je problem. Vie nego ita na svetu, elim njegovu panju. Vie od
bilo ega drugog, plaim se njegovog besa. Ja vodim najuticaj nije novine u Nemakoj; zaduen
sam za duhovno i filozofsko obrazovanje svih nacista. Ali, piem li ja neophodne lanke? Drim
li neophodna predavanja? Da li planiram nastavni program? Da li nadgledam obrazovanje
svih mladih Nemaca? Ne, rajhsiajter Rozenberg je previe zauzet jadikovanjem zbog toga to
nije dobio ljubazni osmeh ili klimoglav, ili, boe sakloni, poziv na ruak od Adolfa Hitlera!
Gadim se samog sebe. Ovo mora da prestane!
Alfred je ustao i otiao do stola. Uzeo je torbu i iz nje izvukao svoju Ne fasciklu. (Imao
je dve fascikle, jednu sa oznakom Da, koja je sadrala pozititivne prikaze, novinske lanke
i pisma oboavalaca, i drugu, Ne fasciklu, u kojoj su bila samo suprotna miljenja.) Da
fascikla bila je potpuno pohabana. Nekoliko puta nedeljno prelistavao je pohvalne kritike i
Bosnaunited

190

zdls

pisma oboavalaca, to mu je sluilo kao okrepljenje - poput uzimanja jutarnjih vitamina. Ali
sada je to okrepljenje gubilo mo. Svi Da komentari jedva da su dopirali do njega, kratko
ostajali negde na povrini i brzo isparavali. Ne fascikla je, meutim, bila nepoznata
teritorija - peina u koju je retko zalazio. Danas! Dananji dan e oznaiti preokret! Suoie
se sa svojim demonima. Dok je posezao za tom retko poseivanom fasciklom, zamiljao je
kako iznenaena pisma i lanci bee u zaklon. Usne su mu se razvukle u osmeh, prvi posle
mnogo nedelja - veoma je cenio svoj neobini smisao za humor. Izvukao je nasumino jedan
list - bilo je vreme da prevazie ovu glupost. Hrabar ovek prisiljava sebe da ita bolne
stvari svakoga dana, sve dok ne prestanu da ga povreuju. Pogledao je ta je izvukao Hitlerovo pismo od 24. avgusta 1931:

Dragi moj her Rosenberg: Upravo itam u Felkier beobahteru, broj 235/236, strana 1,
lanak pod naslovom Da li Virt namerava da odstupi? Tendencija lanka je da sprei dalje
uruavanje sadanjeg oblika vladavine. Ja lino putujem svuda po Nemakoj kako bih postigao
upravo suprotno. Mogu li stoga da zamolim da mi moje vlastite novine ne zabadaju no u leda
sa taktiki glupim lancima?
Uz nemaki pozdrav, Adolf Hitler

Preplavio ga je oaj. Pismo je bilo staro pet godina ali je jo uvek ostavljalo moan,
bolan utisak. Rane koje Hitler nanese svojim reima nikad ne zarastu. Alfred je energino
protresao glavu ne bi li mu se svest razbistrila. Razmisli o tom oveku po imenu Hitler,
rekao je sebi. Na kraju krajeva, on je samo ovek. Sklopivi oi, prepustio se mislima.
Uveo sam Hitlera u dubinu i irinu nemake kulture. Ukazao sam mu na neizmernu
jevrejsku poast. Izbrusio sam njegove ideje o rasi i krvi. On i ja smo hodali istim ulicama,
sedeli u istim kafeima, neprekidno razgovarali, radili zajedno na tekstovima za Beobahter,
jednom ak i crtali zajedno. Ali toga vie nema. Sada mogu samo da ga gledam zaprepaeno,
kao to kokoka gleda jastreba. Bio sam svedok kad je po izlasku iz zatvora skupljao odbegle
lanove partije, svedok njegovog uea na parlamentarnim izborima, gledao sam kako je
gradio propagandnu maineriju kakvu svet do tada nije video - maineriju koja je izumela
direktno obraanje i radila neprekidno, ak i kad nije bila izbora. Gledao sam kako u prvih
nekoliko godina postie slabe rezultate i osvaja manje od pet odsto glasova, i kako se trudi da
ih pobolja sve do 1930, kada je njegova partija sa 18 odsto osvojenih glasova, postala druga
najvea partija u Njemakoj. I objavio sam 1932. velike naslove o tome da su nacisti sa 38
odsto osvojenih glasova postali najvea partija. Neki kau da je za sve bio zasluan Gebels, ali
ja znam da je to bio Hitler. On je stajao iza svega. Izvetavao sam za Beobahter o svakom
koraku na tom putu. Video sam kako leti iz grada u grad i nastupa po itavoj zemlji u jednom
istom danu, da bi narod ubedio kako je on bermensch, sposoban da svuda bude istovremeno.
Divio sam se njegovoj neustraivosti kad je namerno organizovao mitinge u najopasnijim
kvartovima koje su kontrolisali komunisti i komandovao svojim jurinicima da se biju sa
boljevicima po ulicama. Video sam kako odbacuje moj savet i 1932. ustaje protiv
Hindenburga. Osvojio je samo 37 odsto glasova, ali mi je pokazao da je bio u pravu to
je krenuo na njega: znao je da Hindenburga niko nije mogao da porazi, ali zahvaljujui
izborima, njegovo ime je postalo svima poznato. Nekoliko meseci kasnije, pristao je na

Bosnaunited

191

zdls

koalicionu vladu Hitler-Papen i uskoro postao kancelar. Pratio sam svaki njegov i najmanji
politiki korak i jo uvek mi nije jasno kako mu je to uspelo.
I poar u Rajhstagu. Seam se kako se u pet popodne pojavio u mojoj kancelariji s divljim
pogledom, urlajui Gde su svi? i zahtevao veliki lanak o tome kako su komunisti spalili
Rajhstag. Ja i dalje mislim da komunisti nisu imali nita sa tom paljevinom, ali nije bitno - tim
genijalnim potezom iskoristio je poar da zabrani Komunistiku partiju i uspostavi apsolutnu
diktaturu. Nikada nije osvojio veinu glasova, nikada vie od 38 odsto, a dokle je dogurao apsolutni gospodar! Kako je to izveo? I dalje ne razumem!
Alfredova razmiljanja prekinulo je kucanje na vratima i ulazak dr Gebharta u pratnji
Fridriha Pfistera. Imam iznenaenje za vas, rajhslajter Rozenberg. Dovodim vam starog
prijatelja koji moe biti od pomoi u vaem leenju. Ostaviu vas nasamo da porazgovarate.
Alfred je zurio u Fridriha, a onda rekao, Izdao si me. Prekrio si zavet o poverljivosti.
Kako bi inae on znao da smo ti i ja...
Fridrih se gotovo smesta okrenuo i bez rei ili pogleda upuenog Alfredu izaao iz sobe.
Uspanien, Alfred se sruio na krevet, sklopio oi, i pokuao da uspori disanje.
Nekoliko minuta kasnije, Fridrih se vratio sa dr Gebhartom, koji je kazao, Dr Pfister me
je zamolio da vam objasnim kako sam odluio da ga pozovem. Zar se ne seate, rajhslajteru
Rozenberg, naeg razgovora od pre tri ili etiri nedelje, kad sam vas pitao da li ste ikad s
nekim bili potpuno otvoreni? Vae rei su doslovce bile, S jednim prijateljem iz Estonije,
sada ivi ovde, dr Fridrih Pfister.
Alfred je lagano vrteo glavom. Maglovito se seam tog razgovora, ali ne i da sam
pomenuo njegovo ime.
Naravno da jeste. Kako bih mogao da znam za njega? I da je u Nemakoj? Prole
nedelje, kad se vaa depresija pogorala i kad ste odbijali svaki razgovor sa mnom, odluio
sam da pokuam da naem vaeg prijatelja, mislei da bi njegova poseta moda mogla biti
blagotvorna. Kad sam saznao da je u Vermahtu, zamolio sam firera da naloi njegov
premetaj u Hoenlihen kliniku..
Da li biste mogli, upitao j e Fridrih, da kaete rajhslateru Rozenbergu ta sam
odgovorio?
Rekli ste samo da ste ga nekad poznavali kao deaka u Estoniji.
,,I jo... podsticao ga je Fridrih.
Nita vie... osim da alite to ostavljate mnogo pacijenata kojima ste potrebni, ali da
nita nij e pree od izvravanja firerovog nareenja.
Mogu li, pre nego to napustite odeljenje, da porazgovaram nasamo sa rajhslajterom
Rozenbergom?
Svakako. Saekau vas u ambulanti.
Kad su se vrata zatvorila, Fridrih je rekao, Jo neko pitanje, rajhslajteru Rozenberg?
Molim te Fridrih, zovi me Alfred. Ja sam Alfred. Zovi me Alfred.
,,U redu. Jo neko pitanje, Alfrede? On eka.
Ti e biti moj lekar? Veruj mi da bih pod nekadanjim uslovima to jedva doekao. Ali,
kako sada da razgovaram s tobom? Ti si u Vermahtu i obavezan si da im podnosi izvetaj.
Bosnaunited

192

zdls

Da, razumem tvoju dilemu. I ja bih se oseao tako, da sam na tvom mestu.
Fridrih je seo na stolicu pored kreveta i promislio nekoliko trenutaka, onda ustao,
izaao iz sobe rekavi, Tu sam za minut, i ubrzo se vratio, opet u pratnji dr Gebharta.
Gospodine, obratio se dr Gebhartu, nareeno mi je da vodim rauna o rajhslajteru
Rozenbergu i ja u, svakako, izvriti to nareenje najbolje to umem. Ali postoji jedna
prepreka. On i ja smo stari znanci, i dugo smo jedan drugome poveravali najintimnije misli.
Da bih mu pomogao, kljuno je da nas dvojica imamo potpunu privatnost. Moram biti u
stanju da mu garantujem apsolutnu poverljivost. Znam da su dnevne beleke u
medicinskom kartonu obavezne, ali molim vas da mi dozvolite da unosim samo one koje se
odnose na njegovo medicinsko stanje.
Ja nisam psihijatar, dr Pfister, ali mogu da shvatim neophodnost privatnosti u ovom
sluaju. To nije standardna procedura, ali nita nije vanije od oporavka i povratka
rajhslajtera Rozenberga njegovom vanom poslu. Prihvatam va zahtev. Salutirao je obojici
i otiao.
Da li je ovo odagnalo tvoje sumnje, Alfrede? Ovaj je klimnuo glavom. Jeste.
,,I, jesu li to bila sva pitanja?
Zadovoljan sam. Uprkos tome to se na poslednji susret neprijatno zavrio i dalje
imam neobino poverenje u tebe. Kaem neobino zato to, istinu govorei, ja praktino ne
verujem nikome. I potrebna mi je tvoja pomo. Prole godine sam ovde proveo tri meseca u
slinom stanju - kao u dubokoj crnoj rupi. Nisam mogao da se iupam. Mislio sam da mi je
doao kraj. Nisam mogao da spavam. Bio sam iscrpljen a ipak nisam mogao da sedim s
mirom, da poinem.
Tvoje stanje - zovemo ga manina depresija - gotovo uvek se razreava za oko tri do
est meseci. Mogu da ti pomognem da skratimo taj period.
Bio bih ti veno zahvalan. Sve - ceo moj ivot - je na kocki.
Preimo na posao. Poznat ti je moj pristup i verovatno se nee iznenaditi ako ti
kaem da nam je prvi zadatak da uklonimo sve prepreke naem zajednikom radu. I ja, kao i
ti, imam neke brige. Moram da razmislim.
Fridrih je na trenutak sklopio oi i poeo da govori. Bie najbolje da raistim situacij u
tako to u prosto rei ono to mi je na umu. Mue me neke sumnje u vezi sa tim
zajednikim radom. Previe smo razliiti. Ja teim da razumem, da otkrijem skrivene korene
tekoa - to je osnovni princip psihoanalitikog metoda. Znanje o svim pojedinostima
otklanja konflikte i podstie ozdravljenje. Ipak, bojim se da sa tobom ne mogu tako da
radim. Poslednji put, kad sam pokuao da objasnim izvore tvojih problema, razgnevio si se,
zauzeo odbrambeni stav i ljutito izleteo iz moje kancelarije. Zato se pitam da li ja, i da li
uopte moj pristup, moe biti koristan za tebe.
Alfred je ustao i poeo da seta po sobi.
Da li te uznemirava ova iskrenost?
Ne, to su samo moji nervi. Ne mogu da sedim predugo. Cenim tvoju iskrenost. Niko
drugi sa mnom ne razgovara tako neposredno. Ti si mi jedini prijatelj, Fridrih.
Fridrih je pokuao da svari ove rei. Uprkos svemu, bio je ganut. Ali i besan zato to je
bez ikakvog prethodnog obavetenja prekomandovan u Hoenlihen kliniku. Zbog tog
iznenadnog premetaja napustio je veliki broj pacijenata usred tretmana, bez ikakvih
Bosnaunited

193

zdls

mogunosti da im kae datum svog povratka. A nije se radovao ni to e ponovo videti

Alfreda Rozenberga. est godina ranije, gledao mu je u lea dok je ovaj besno naputao
njegovu kancelariju mrmljajui zlokobne pretnje u vezi sa jevrejskim poreklom njegove
profesije, i laknulo mu je pri pomisli da ga vidi poslednji put. Bez obzira na to, pokuao je da
ita Mit dvadesetog veka. Ali je, kao i svi drugi, zakljuio da je nerazumljiv. Bio je to jedan od
onih bestselera koji svi kupuju a niko ne ita. Ono malo to je proitao uznemirilo ga je.
Alfred moda pati, alostivo saoptava da sam mu jedini prijatelj, ali on je opasan ovek opasan za Nemaku, za svakoga.
Ideje iznete u Mitu i Mein Kampfu bile su sline - seao se Alfredove prie kako mu je
Hitler pokrao ideje. Obe knjige su mu se gadile - tako gnusne, neasne. I toliko pretee da je i
sam poeo da razmilja o odlasku iz zemlje i ve pisao Karlu Jungu i Eugenu Blojleru,
raspitujui se za mesto u Cirikoj bolnici u kojoj se obuavao. Ali onda je, uz estitke, stigla
zlosrena depea o njegovom imenovanju za oberlajtnanta u Vermahtu. Trebalo je ranije da
preduzme neto. Na to ga je upozorio njegov analitiar Hans Mejer, koji je pre nekoliko
godina, jednog vikenda proitao Mein Kampf, shvatio kakva se kataklizma sprema, i od tada,
svakom Jevrejinu meu svojim pacijentima savetovao da to pre napusti zemlju. U roku od
mesec dana i sam je emigrirao u London.
Dakle, ta da radi? Fridrih je odustao od naivne zamisli da Alfredu moe pomoi da
postane bolji ovek - to je sad izgledalo kao deo mladalakog zanosa. Zarad sopstvene
karijere (i zbog dobrobiti svoje ene i dva mala sina), imao je samo jednu valjanu
mogunost: izvriti nareenje i dati sve od sebe da Alfred to je mogue pre izae iz bolnice,
a onda se vratiti u Berlin, svojoj porodici i pacijentima. Morao je da pokopa sopstveni prezir
prema pacijentu i da se ponaa profesionalno. Prvi korak mu je bio da uspostavi jasan okvir
za terapiju.
Dirnut sam onim to si rekao o naem prijateljstvu, kazao je. Ali zabrinjava me ta
izjava da sam ti jedini prijatelj. Svakome su potrebni prijatelji i ljudi od poverenja. Treba da
se pozabavimo tvojom izolacijom: nema sumnje da ona igra vanu ulogu u ovoj bolesti. A
to se tie naeg zajednikog rada, rei u ti ta me jo brine. To nije jednostavno izraziti, ali
je vrlo vano da kaem. I ja, takoe, imam problem u vezi sa privatnou. Zna i sam da j e
dovoenje u pitanje bilo kog stava partije sada krivino delo. Svaija re se prati i nema
sumnje da e s vremenom nadzor biti ak i pojaan. Tako je oduvek bilo u autoritarnim
reimima. Kao i veina Nemaca, ja se ne slaem sa svim postavkama NSDAP. A ti, naravno,
dobro zna da Hitler nikada nije osvojio veinu glasova. Poslednji put kad smo se videli ima tome mnogo godina - est, rekao bih - izleteo si iz moje kancelarije, dozvoli da tako
kaem, van sebe od besa. S obzirom na to, ne mogu imati poverenje da e potovati moju
privatnost. I zbog toga u oseati da sam ogranien i manje delotvoran u radu sa tobom. Sad
postajem isuvie brbljiv, ali mislim da si shvatio moju poentu: poverenje mora da bude
obostrano. Ti ima moju linu i profesionalnu re da e ono to ovde kae, ovde i ostati.
Meni su potrebne iste garancije.
Obojica su sedeli utei neko vreme, a onda je Alfred rekao, Da, razumem. Dajem ti re
da e svi tvoji komentari ostati meu nama. I shvatam da ne moe da se osea sigurnim
ako ja opet izgubim kontrolu nad sobom.
Tano tako. Dakle, na rad mora biti neometan i moramo se potruditi da se obojica
oseam o bezbedno?
Bosnaunited

194

zdls

Fridrih je paljivije pogledao pacijenta. Alfred je bio neobrijan. Tamni kolutovi ispod
oiju sve doili su o besanim noima, a njegov izgled oajnika pobudio je Fridrihove
lekarske instinkte; iskljuio je vlastitu antipatiju i dao se na posao. Reci mi, Alfrede, ta je
na cilj? Hou da ti pomognem. ta bi ti eleo da dobije od mene?
Alfred je oklevao nekoliko trenut aka a onda rekao, Da pokuamo ovako. Poslednjih
nedelja sam mnogo itao. Pokazao je na gomilu knjiga razbacanih po sobi. Vraam se
klasicima, posebno Geteu. Sea li se da sam ti priao o problemima koje sam neposredno
pred maturu imao sa tadanjim direktorom kole, Eptajnom? Podseti me?
Zbog jednog antisemitskog govora koji sam odrao kao predsednik odeljenja, morao
sam da nauim napamet neke odlomke iz Geteove autobiografije.
,,A, da, da - sad se seam svega. Neke odlomke o Spinozi. To su ti zadali jer je Gete
izuzetno potovao Spinozu.
Bio sam toliko uplaen mogunou da ne maturiram, da sam ih dobro zapamtio. ak i
sad bih mogao da ti izdeklamujem, ali u ih saeti na najvanije take kako bismo utedeli
vreme: Gete je pisao da je bio uznemiren i da je itanje Spinoze predstavljalo izvanredan
sedativ za njegove afekte. Spinozin matematiki pristup uneo je fantastinu ravnoteu u
njegove uznemirujue misli i doveo ga do spokojstva i disciplinovanijeg naina razmiljanja,
koji mu je omoguio da veruje u vlastite zakljuke i oslobodi se uticaja drugih. Dobro
reeno, Alfrede. A u odnosu na tebe i mene...? Pa, to je ono to elim od tebe. elim ono to
je Gete dobio od Spinoze. Meni je sve to potrebno. Hou sedative za svoje afekte. elim...
Ovo je dobro. Vrlo dobro. Stanimo na trenutak. To u da zapiem. Fridrih je uzeo
penkalo, poklon od njegovog supervizora, i zapisao sedativ za afekte. Dok je pisao, Alfred
je nastavio: Sloboda od tueg uticaja. Ravnotea. Smiren, disciplinovani nain
razmiljanja.
Odlino, Alfrede. Bilo bi dobro za obojicu da se vratimo Spinozi. tavie, moda bi
pokuaj da primenimo njegove ideje dobro odgovarao umu poput tvog, sklonom filozofiji.
Moda e nas to, takoe, drati podalje od spornih oblasti. Hajde da se vidimo sutra u isto
vreme, a ja u se do tada dati na posao i proitati neke stvari. Moe li mi pozajmiti Geteovu
autobiografiju? I ima li jo svoj primerak Etike?
Isti onaj koji sam kupio kad mi je bilo dvadeset godina. Kau da je Gete Etiku nosio u
depu itavih godinu dana. Ja nisam. U stvari, godinama je nisam uzimao u ruke. A ipak, ne
mogu se naterati da je se otarasim.
Iako je pre samo nekoliko minuta j edva ekao da ode, Fridrih je sad ponovo seo.
Shvatio sam svoj zadatak. Pokuau da naem delove i ideje koje su pomogle Geteu a
moda i tebi mogu da pomognu. Ali mislim da treba da znam Vie o tome ta je izavalo ovaj
sadanji napad oajanja.
Alfred je ponovio samoanalizu koju je sproveo ranije tog dana. Ispriao je Fridrihu o
odsustvu zadovoljstva sopstvenim uspehom i kako mu je Mit, njegovo najvee postignue,
doneo mnogo muka. Izlio je sve iz sebe, a posebno to kako svaki problem neumitno vodi do
Hitlera. I zavrio rekavi: Vie nego ikada, sad shvatam da nain na koji doivljavam samog
sebe u potpunosti zavisi od Hitlerovog miljenja o meni. Moram to da prevaziem. Ja sam
rob elje za njegovim odobravanjem.
Seam se da si se s tim problemom borio i kad smo se poslednji put sreli. Priao si mi
kako on uvek radije bira drutvo drugih i nikada te ne ukljuuje u najui krug.
Bosnaunited

195

zdls

Sad pomnoi oseanje koje sam tada imao sa deset, sa sto. To je prokletstvo; uvuklo se
u svaki oak mog uma. Moram to da isteram iz sebe.
Uiniu sve to mogu. Hajde da vidimo ta Benedikt Spinoza ima da nam ponudi.
Sledeeg popodneva, Fridrih se obradovao kad je uao u Alfredovu sobu a tu ga
doekao obrijan i uredno odeven pacijent koji je ustro ustao i rekao, Ah, Fridrih, jedva
ekam da ponemo. Poslednja dvadeset i etiri sata nisam mislio ni na ta drugo osim na
na dananji sastanak.
Izgleda vedrije.
Tako se i oseam. Bolje mi je nego nedeljama unazad. Kako je to mogue? Iako su se
nai susreti ve dva puta loe zavrili, vianje s tobom mi i dalje koristi. Kako to postie,
Fridrih?
Moda donosim nadu?
To sigurno. Ali ima jo neto.
Verujem da je u pitanju tvoja potpuno ljudska potreba za panjom i povezivanjem.
Hajde da i to stavimo na dnevni red - vano je. Ali usredsredimo se za sada na na plan.
Izdvojio sam nekoliko Spinozinih pasusa koji mi se ine znaajnim. Da ponemo sa sledee
dve reenice.
Otvorio je svoj primerak Etike i proitao:
Razni ljudi mogu od jednoga i istoga predmeta na razne naine da budu aficirani; a
jedan i isti ovek moe od jednoga i istoga predmeta u raznim vremenima na razne naine
da bude aficiran. 59
Primetivi Alfredov zbunjeni izraz lica, Fridrih je objasnio. Citirao sam ovo samo kao
polaznu taku za na rad. Spinoza jednostavno kae da ista spoljanja stvar na svakoga od
nas moe uticati razliito. Tvoja reakcija na Hitlera moe biti potpuno drugaija od reakcije
drugih ljudi. Drugi mogu da ga vole i uvaavaju kao i ti, a da ipak njihova ukupna dobrobit i
samopotovanje ne zavise u toj meri od toga kako ga doivljavaju. Zar nije tako?
Moda. Ali ja nemam naina da saznam kako ga drugi doivljavaju.
Dobar deo ivota proveo sam istraujui tu oblast i naao mnogo dokaza u prilog
Spinozinom postulatu. Recimo, pacijenti razliito reaguju na mene, ak i prilikom prvih
susreta. Neki su nepoverljivi, drugi mi odmah pristupaju s poverenjem, ali ima i onih koji
strahuju da bih mogao da ih povredim. A ja sam uveren da se prema svima odnosim na isti
nain. Kako to objasniti? Samo pomou pretpostavke da postoje razliiti unutranji naini
sagledavanja jedne iste stvari.
Alfred je klimnuo glavom. ,,Ali kako to moe da se primeni na moju situaciju?
Dobro kae. Ne dozvoli mi da odlutam. Hou samo da naglasim da je tvoj odnos
prema Hitleru u izvesnoj meri plod tvog vlastitog uma. Moja poenta je jednostavna. Moramo
poeti od toga to e nam cilj biti da promenimo tvoje, a ne da pokuavamo da promenimo
Hitlerovo ponaanje.
,,S tim se slaem, ali drago mi je da si rekao u izvesnoj meri, jer svi su pod uticajem
Hitlera. ak mi je i Gering, u trenutku neuobiajene iskrenosti rekao da su oni koji su oko
Hitlera poslunici, poto su svi koji su mu se usprotivili est stopa pod zemljom.
59

Spinoza, Etika

Bosnaunited

196

zdls

Fridrih je klimnuo glavom.

Ali ti si me uverio da sam previe pod njegovim uticajem, nastavio je Alfred, ,,i hou
da mi pomogne da to promenim. Ima li Spinoza neki predlog kako to izvesti?
Da vidimo ta kae o tome kako se osloboditi uticaja drugih, rekao je Fridrih,
prelistavaj ui svoje beleke. To je jedna od stvari koju je Gete nauio od Spinoze. Evo, ovde
je jedan vaan pasus u Poglavlju 4, u odeljku pod naslovom O ljudskom ropstvu: ...jer
ovek, podloan afektima, nije svoj gospodar, nego je potinjen sudbini.. 60. To opisuje ono
to se tebi dogaa Alfrede. Potinjen si svojim emocijama, noen naletima strepnje, straha,
samoprezira. ini li ti se da je to tano?
Alfred je klimnuo glavom.
Spinoza dalje kae da, ako se tvoje samopotovanje zasniva na ljubavi drugih, onda e
uvek strepeti jer je takva ljubav nepouzdana. On to naziva prazno samopotovanje.
Kao suprotnost emu? ta je puno samopotovanje?
,,I Gete i Spinoza naglaavaju da svoju sudbinu nikada ne treba da vezujemo za neto
trono ili promenljivo. Naprotiv, Spinoza nas poziva da volimo ono to je postojano i veno.
,,A ta bi to bilo?
To bi bio Bog, ili Spinozina verzija Boga, koji je potpuni ekvivalent Prirodi. Seti se
njegove reenice koja je toliko uticala na Getea: Onaj ko istinski voli Boga ne sme eleti da i
Bog njega zauzvart voli. On kae da je ludost voleti Boga u oekivanju da emo zauzvrat
dobiti njegovu ljubav. Spinozin Bog nije oseajno bie. Ako volimo Boga, ne moemo
zauzvrat dobiti ljubav, ali dobijamo neka druga dobra.
Koja druga dobra?
Neto o emu nam Spinoza govori kao o najviem stanju blaenstva - amor dei
intellectualis. Evo, sluaj ta on kae u Etici:
Otuda je u ivotu pre svega korisno da, koliko moemo, usavrimo intelekt ili razum - i
u tome jedinom sastoji se ovekova najvea srea ili blaenstvo, jer, blaenstvo nije nita
drugo nego samo zadovoljenje [mirnoa] due, koje proizilazi iz intuitivnoga saznanja
Boga. 61
Vidi, nastavio je Fridrih, Spinozino religijsko oseanje izgleda da je stanje
strahopotovanja koje doivljavamo kada se divimo velianstvenom poretku zakona
Prirode. Gete je u potpunosti prihvatio tu ideju.
Pokuavam da te pratim, Fridrih, ali treba mi neto opipljivo, neto to ja mogu da
primenim.
Izgleda da nisam dobar vodi. Vratimo se tvom prvobitnom zahtevu: Hou isto ono to
je Gete dobio od Spinoze.
Fridrih je bacio pogled na svoje beleke. Evo ta si rekao da hoe: spokojstvo,
ravnoteu, nezavisnost od uticaja drugih, i smiren, disciplinovan nain razmiljanja koji
vodi do jasnog sagledavanja sveta. Uzgred, pamenje ti je odlino.
60
61

Isto
Isto

Bosnaunited

197

zdls

Sino sam ponovo itao Geteove komentare o Spinozi, i citirao si ga vrlo precizno. Mada
za Spinozu kae da je plemenita, izuzetna i uzorna dua, i odaje mu zahvalnost to mu je
promenio ivot, ne navodi, na alost, konkretne pojedinosti o tome kako mu je zapravo
Spinoza pomogao, koje bi nama koristile.
,,I kuda nas onda ovo vodi?
Evo ta predlaem. Ponudiu ti neke osnovane pretpostavke o tome kako je Spinoza
uticao na njega. Prvo, imaj na umu da je Gete, i pre nego to se susreo sa Spinozom, ve
formulisao izvesne ideje nalik njegovim - o povezanosti svega u Prirodi, ideju da priroda
samu sebe ureduje i da nita ne postoji izvan ili iznad nje. Za sve to, Gete je naao mnogo
potvrda itajui Spinozu. Obojicu je ushiivalo saznanje o toj povezanosti svega u Prirodi. A
sea se da je za Spinozu Bog isto to i Priroda. On ne govori o hrianskom ili jevrejskom
Bogu, ve o univerzalnoj religiji razuma u kojoj vie nee biti hriana, judaista, muslimana
ili hinduista.
Hmmm, nisam shvatio da je on eleo da eliminie sve religije. Interesantno.
Bio je univerzalista. Oekivao je da konvencionalne religije ieznu kako se bude
uveavao broj ljudi koji se posveuju traganju za potpunijim razumevanjem univerzuma. O
tome smo delom priali i ranije. Spinoza je bio vrhunski racionalista. Shvatio je beskrajnji
lanac uzronosti u ovom svetu. Za njega ne postoji entitet kao to je volja ili snaga volje. I
nita se ne dogaa sluajno. Sve je uzrokovano neim to mu je prethodilo, i to se vie
budemo posvetili razumevanju tog uzronog lanca, biemo slobodniji. Upravo to stanovite,
o jednom ureenom univerzumu, sa zakonima koj i se mogu predvideti i matematiki
izvesti, taj svet beskrajne objanjavalake moi, bilo je ono to je Geteu donelo oseaj
spokojstva..
Dosta je bilo, Fridrih, zavrtelo mi se u glavi. Plai me ta prirodna pravilnost. Zvui
zastraujue.
Samo sam nastojao da odgovorim na tvoje pitanje kako je Spinoza pomogao Geteu i
tvoju elju da i sam izvue istu korist. Ne postoji neka odreena tehnika u Spinozinom
delu. On ne nudi nikakav postupak poput ispovesti, ili katarze ili psihoanalize. ovek mora
da ga sledi korak po korak da bi doao do njegovog sveobuhvatnog pogleda na svet,
ponaanje i moralnost.
Mene mui Hitler. Kako bi Spinoza predloio da se oslobodim toga?
Spinoza je smatrao da ono to nas mui, i sve ljudske strasti uopte, moemo da
prevaziemo ako dopremo do razumevanja sveta kao satkanog od logike. On toliko snano
veruje u to da kae - Fridrih je prelistao stranice -... posmatrau ljudske radnje i prohteve
na isti nain, kao da su u pitanju linije, povrine ili tela. 62
,,A ja i Hitler?
Siguran sam da bi rekao da si potinjen strastima, afektima voenim neadekvatnim
idejama, a ne idejama koje proizilaze iz istinskog zahteva za razumevanjem prirode
realnosti.
,,A kako ovek da se otarasi tih neadekvatnih ideja?
62

Isto

Bosnaunited

198

zdls

On eksplicitno tvrdi da strast prestaje da bude strast im formiramo jasniju i

razgovetniju ideju o njoj - to jest, o lancu uzroka koji joj se nalaze u osnovi.
Alfred je uutao i zavalio se u stolicu, a na licu mu se pojavio izraz gaenja, kao da je
progutao abu. Ima neto uznemirujue u vezi sa tim. Vrlo uznemirujue. Mislim da
poinjem da prepoznajem Jevrejina u Spinozi - neto mlitavo, bledo, slabo, i antigermansko.
On negira volju i strasti smatra inferiornim, dok smo mi, moderni Germani, na suprotnom
stanovitu. Strast i volja nisu neto to treba eliminisati. Strast je srce i dua Naroda, ije je
trojstvo hrabrost, lojalnost i fizika snaga. Da, nesumnjivo: ima neto antigermansko kod
Spinoze.
Alfrede, prebrzo izvodi zakljuke. Seti se kako si odbacio Etiku zato to je prvih
nekoliko stranica bilo prepuno neshvatljivih aksioma i definicija? Da bismo razumeli
Spinozu kao to ga je Gete razumeo, moramo da poznajemo njegov jezik i da korak po
korak, teoremu po teoremu, pratimo nastanak njegovog pogleda na svet. Uen si ovek.
Siguran sam da si piui svoj Mit mnoge godine proveo u istorijskim istraivanjima. A
Spinozi, jednom od najveih umova u istoriji, odbija da posveti vie od usputnog po gleda
na naslove njegovih poglavlja. Veliki nemaki intelektualci poniru duboko u njegov rad.
Posveti mu vreme koje zasluuje.
Ti uvek brani Jevreje.
Ne predstavlja on Jevreje. On zastupa ist razum. Jevreji su ga prognali.
Ja sam te odavno upozorio zbog tvog bavljenja tim stvarima s Jevrejima. Skrenuo sam
ti panju da ne ulazi u tu jevrejsku oblast. Upozorio sam te da si u velikoj opasnosti.
Moe biti spokojan. Opasnost je prola. Svi Jevreji iz Psihoanalitikog instituta su
otili iz zemlje. Kao i Albert Ajntajn. I drugi ugledni Jevreji meu nemakim naunicima. I
veliki nemaki nejevrejski pisci - poput Tomasa Mana i jo dvesta pedeset naih najboljih
pisaca. Da li stvarno misli da to nau zemlju ini jaom?
Nemaka postaje sve snanija i istija kad god neki Jevrejin ili ljubitelj Jevreja ode iz
nje.
Veruje li da takva mrnja...
Ne radi se o mrnji. Radi se o ouvanju rase. Za Nemaku, jevrejsko pitanje e biti
reeno samo onda kad i poslednji Jevrejin napusti svetu nemaku zemlju. Ja im ne elim
nikakvo zlo. Samo elim da odu negde drugde.
Fridrih se nadao da e Alfreda naterati da sagleda posledice svojih elja. Slutio je da je
besmisleno nastavljati s tim pokuajem, ali nije mogao da se obuzda: Zar ne vidi nikakvo
zlo u iskorenjivanju miliona ljudi i - ta onda s njima?
Oni moraju negde da odu - u Rusiju, na Madagaskar, bilo gde.
Upotrebi svoj razum! Sebe smatra filozofom...
Postoje stvari koje su iznad razuma - ast, krv, hrabrost.
Ali vidi koje su posledice toga za ta se zalae, Alfrede. Pozivam te da skupi hrabrost
i sagleda, stvarno sagleda, kakve posledice tvoja zalaganja imaju po ljude. A moda si ih i
svestan na nekom nivou. Moda sva ta tvoja uznemirenot potie iz dela tvoje svesti koji zna
sav uas...
Bosnaunited

199

zdls

Zaulo se kucanje. Alfred je ustao, krenuo prema vratima, otvorio ih i potpuno se

zapanjio ugledavi Rudolfa Hesa.
Dobar dan, rajhslajteru Rozenberg. Firer je doao da te poseti. Ima vesti za tebe i eka
te u sali za sastanke. Biu ispred dok se spremi i otpratiu te.
Alfred se na trenutak sledio. Onda se uspravio, dugim koracima odmarirao do ormana,
izvukao iz njega svoju nacistiku uniformu i okrenuo se prema Fridrihu - gotovo iznenaen
to ga jo uvek vidi tu. Her oberlajtnant Pfister, idite u svoju sobu. Saekajte me tamo.
Hitro je navukao uniformu, obuo izme, i pridruio se Hesu. utke su otili do sale u
kojoj je Hitler ekao.
Hitler je ustao da pozdravi Alfreda, uzvratio na njegovo salutiranje, dao mu znak da
sedne a Hesu pokazao da saeka napolju.
Dobro izgleda, Rozenberg. Nimalo ne lii na bolnikog pacijenta. Sad mi je laknulo.
Alfred se, usplahiren Hitlerovom ljubaznou, zahvalio, jedva otvarajui usta.
Upravo sam ponovo proitao tvoj prologodinji tekst u Felkier beobahteru o dodeli
Nobelove nagrade Karlu fon Osjekom. Odlian primer urnalizma, Rozenberg. Daleko bolji
od bledih tekstova koji se u tvom odsustvu objavljuju u naim novinama. Pravi ton
dostojanstva i gneva prema Nobelovom komitetu, to nagradu za mir dodeljuje graaninu
koji je u sopstvenoj zemlji u zatvoru, i to pod optubom za izdaju. Potpuno se slaem sa
tvojim stanovitem. To je zaista uvreda i direktan napad na suverenitet Rajha. Molim te,
pripremi itulju za Osjekog. Ne podnosi ba dobro koncentracioni logor i moda emo
uskoro imati sreu da izvestimo o njegovoj smrti.
No, danas ti nisam doao u posetu samo da bih se raspitivao za tvoje zdravlje i izrazio
ti najbolje elje, nego i da ti saoptim novosti. Veoma mi se dopala tvoja sugestija iz tog
lanka da Nemaka vie ne treba da tolerie drskost Stokholma, i da treba da ustanovimo
sopstveni, nemaki ekvivalent smrdljive Nobelove nagrade. Ve sam pokrenuo akciju i
formirao izbornu komisiju koja e da razmotri kandidate za Nemaku nacionalnu nagradu
za umetnost i nauku, i naruio sam da Miler-Erfurt izradi jednu medalju optoenu
dijamantima. Bie tu i novani deo od 100.000 rajhsmaraka. elim da pre svih sazna da
sam te nominovao za prvu Nemaku nacionalnu nagradu. Ovde je kopija izjave za javnost
koju u uskoro objaviti.
Alfred je uzeo papir i udno itao:
Nacionalsocijalistiki pokret, a time i itav nemaki narod, duboko je zahvalan to je
firer odabrao Alfreda Rozenberga, jednog od svojih najstarijih i najvernijih saboraca za
dobitnika Nemake nacionalne nagrade.
Hvala. Hvala moj fireru. Hvala za ovaj najponosniji trenutak u mom ivotu.
,,I, kad se vraa na posao? Potreban si novinama. Sutra. Sad sam sasvim dobro.
Taj novi doktor, tvoj prijatelj, mora da je udotvorac. Treba da ga pohavlimo i
unapredimo.
Ne, ne - oporavio sam se pre nego to je doao. Ne zasluuje on nikakvo priznanje. U
stvari, obuavao se u tom Frojdovom institutu u Berlinu koji su vodili Jevreji i suze roni to
su svi jevrejski psihijatri morali da napuste zemlju. Ja sam pokuao, ali mislim da nisam
uspeo da izbacim Jevrejina iz njega. Treba da ga drimo na oku. Moda e mu biti potrebna
izvesna rehabilitacija. Sad kreem na posao. Heil, mein Fhrer!
Bosnaunited

200

zdls

Alfred je ustro odmarirao do svoje sobe i poeo ubrzano da se pakuje. Posle nekoliko
minuta, Fridrih mu je pokucao na vrata.
Ti to odlazi, Alfrede? Da, odlazim. ta se desilo?
Desilo se to da mi vae usluge vie nisu potrebne, her oberlajtnant Pfister. Smesta se
vratite u Berlin, na svoj posao.

Bosnaunited

201

zdls

Poglavlje 31
VORBURG - DECEMBAR 1666
Dragi moj Bento, Simon obeava da e ti predati ovo pismo u narednih nedelju dana, i
ukoliko mu ne kae drugaije, doi u kod tebe u Vorburg oko podneva 20. decembra. Imam
toliko toga da ti priam i toliko da saznam o tvom ivotu. Mnogo si mi nedostajao! Bio sam
pod strahovitim nadzorom i nisam se usudio ak ni da odem do Simona i po njemu ti poaljem
pismo, lako se nismo viali, znaj da si svih ovih godina bio u mom srcu. Ne proe ni dan a da ne
ugledam tvoje ozareno lice i ne zaujem tvoj glas.
Sigurno si doznao da je Rabi Mortera umro nedugo posle naegposlednjegsusreta, a
nekoliko nedelja kasnije i tvoj zet Rabi Samuel Kaseres, koji mu je drao posmrtnu besedu.
Rebeka, ivi sa sinom Danijelom, kojem je esnaest godina i priprema se za rabinat. Tvoj brat
Gabrijel, sada poznat pod imenom Abraham, postao je uspean trgovac i esto poslom putuje
na Barbados.
Ja sam postao rabin! Da, rab in! I do nedavno sam bio pomonik Rabi Aboaba, koji je
imenovan za glavnog rabina. Amsterdam je trenutno zahvatilo svojevrsno ludilo, i niko ne
govori ni o emu osim o dolasku Mesije, abetaja Cvija. Zaudo, a ovo u ti naknadno objasniti,
upravo to ludilo mi omoguava da te posetim. Premda Rabi Aboab i dalje pomno nadgleda
svaki moj pokret, to vie nije vano. Grlim te, i uskoro e saznati sve.
Franko (poznat i kao Rabi Benite)
Bento je itao Frankovo pismo po drugi, a onda i trei put. Mrtio se na zloslutnu
reenicu vie nije vano? ta to znai? A mrtio se i na pomen novog Mesije. Svuda se
prialo o abetaju Cviju. Ba jue, Bento je primio pismo o dolasku Mesije od oveka s kojim
se redovno dopisivao, Henrija Oldenburga, sekretara za korespondenciju Britanskog
kraljevskog naunog drutva. Uzeo je Oldenburgovo pismo i ponovo proitao deo koji se
odnosio na to:
Ovde se mnogo pria o tome da se Izraeliti, koji su bili rasejani vie od dve hiljade godina,
spremaju za povratak u svoju postojbinu. Malo je onih koji veruju u to, ali mnogi prieljkuju...
Nestrpljiv sam da ujem ta Jevreji u Amsterdamu znaju o tome i kako reaguju na ovako vanu
objavu.

Utonuo u misli, Bento se etkao po sobi. Ova u kojoj je sada iveo, sa poploanim
podom, bila je znatno prostranija od sobe u Rejnsburgu. Dve police, ve ispunjene sa vie od
ezdeset velikih tomova zauzimale su ceo jedan zid; na drugom je, pored dva mala prozora,
visio njegov proseeni dugi kaput; a preostali zidovi bili su ukraeni bordurama od ploica
iz Delfta, sa vetrenjaama i tucetom finih holandskih pejsaa, radova lokalnih slikara koje je
sakupio njegov stanodavac Danijel Tajdeman, kolegijant i potovalac Spinozine filozofije.
Upravo na Danijelov predlog Bento je pre tri godine napustio Rejnsburg i iznajmio sobu u
Bosnaunited

202

zdls

njegovoj kui u Vorburgu, ljupkom seocetu, samo tri kilometra udaljenom od sedita vlade u
Hagu. Uz to, Vorburg je bio i dom cenjenog poznanika, Kristijana Hajgensa, uglednog
astronoma, koji je esto hvalio Bentova soiva.
Bento se lupio po elu mrmljajui, abetaj Cvi! Dolazak Mesije! Kakvo ludilo! Da li e
ikada doi kraj toj budalastoj lakovernosti? Neke stvari ljutile su ga vie nego iracionalna
numeroloka verovanja, a 1666. godina bila je prepuna fantastinih predvianja. Mnogi
praznoverni hriani dugo su smatrali da se veliki potop dogodio 1656 godina posle
Postanja i da e se sledei potop, ili neki drugi dogaaj koji e promeniti svet, desiti 1656.
Kada je ta godina prola a da se nita nije dogodilo, samo su preneli oekivanja na 1666,
godinu koja je postala vana jer je u Otkrovenju broj zveri oznaen kao 666 63. Otuda su
svojevremeno mnogi proricali dolazak Antihrista 666. godine. Poto je i to proroanstvo
ostalo neostvareno, noviji proroci su pomerili sudbonosni dan jedan milenijum unapred, na
1666 - a to verovanje steklo je dodatni kredibilitet zahvaljujui velikom poaru u Londonu,
koji se zbio samo tri meseca ranije.
Jevreji nisu bili nita manje lakoverni. Mesijanisti, posebno meu maranima, bili su
potp uno uvereni u neizbean dolazak Spasitelja, koji e okupiti sve raseljene Jevreje i
vratiti ih u Svetu zemlju. Otuda je za mnoge dolazak abetaja Cvija zapravo bio odgovor na
njihove molitve.
U petak, na dan kad je Franko najavio svoju posetu, Bentu je neuobiajeno smetala
vreva sa Vorburke pijace, samo tridesetak metara udaljene od njegove sobe. udio se tome
- obino je, uprkos buci i svemu to se dogaalo napolju, uspevao da se koncentrie na svoj
filozofski rad - ali sada mu se Frankov lik neprekidno vrzmao po glavi. Posle pola sata
ponovnog iitavanja jedne iste Epiktetove stranice, odustao je, sklopio knjigu i vratio je na
policu. Ovog jutra je dozvolio sebi da se prepusti sanjarenj u.
Pospremio je sobu, namestio jastuke i zategao prekrivae na svom krevetu sa
baldahinom. Koraknuo je unazad da bi se divio obavljenom poslu i pomislio, jednog dana
umreu na ovom krevetu. eljno je iekivao Frankov dolazak i pitao se da li je soba dovoljno
topla. Mada sam nije bio osedjiv na hladnou, strepeo je da bi Franko mogao da promrzne
na putu. Zato je uzeo dva naramka cepanica sa gomile iza kue, ali se sapleo dok je ulazio i
drva su se uz veliku buku rasula po podu. Pokupio ih je, odneo u svoju sobu i sagnuo se nad
kamin da potpali vatru. Poto je uo larmu, Danijel Tajdeman mu je lagano pokucao na
vrata. Dobro jutro. Loite? Ne oseate se dobro?
Ne loim zbog sebe, Danijele. Oekujem gosta iz Amsterdama.
Iz Amsterdama? Bie gladan. Rei u da hajshoudster 64 pripremi malo kafe i dodatnu
veeru.
Vei deo tog jutra Bento je proveo gledajui kroz prozor. U podne, spazivi Franka,
radosno je pohitao da ga zagrli i uvede u sobu. Kad su uli, odmaknuo se da ga bolje
osmotri; Franko je sada bio obuen kao svaki pristojan holandski graanin, nosio je visoki
cilindar, dugi kaput, sako zakopan do gue, etvrtastu belu kragnu, pumparice i duge
arape. Kosa mu je bila zaeljana, a kratka brada uredno oblikovana. Obojica su seli na
Bentov krevet utei i osmehujui se jedan drugome.
63
64

est stotina, est desetica i est - Otkrivenje Jovanovo 13:18

(hol.) huishoudster, domaica, gazdarica

Bosnaunited

203

zdls

utljiv si danas, rekao je Bento na portugalskom koji im je davnih godina bio

uobiajen, ali ovog puta znam zato. Naprosto ima mnogo toga da se kae.
,,I velika radost esto ugui rei, primetio je Franko.
Ugodnu tiinu prekinuo je Bentov kratki napad kalja. lajm koji je ispljunuo u
maramicu bio je proaran braon i utim tragovima.
Opet taj kaalj, Bento. Nisi dobro?
Bento je odmahnuo rukom da odagna brigu prijatelja. Kaalj i krkljanje nastanili su se
u mojim grudima i nikad ne odlaze daleko od kue. Ali u svakom drugom smislu ivot mi je
dobar. Izgnanstvo mi prija i izuzimajui dananji dan, naravno, zahvalan sam za svoju
samou. A ti Franko, ili bi trebalo da kaem Rabi Franko Benite, ti izgleda nekako
drugaije, tako doteran... tako... pravi si Holandez.
Da, Rabi Aboab, koliko god bio kabalista ili predan onostranom, ipak trai da se
oblaim kao Holananin i ak insistira na tome da potkresujem bradu. Mislim da vie voli da
bude jedini Jevrejin u zajednici sa dugom bradom.
,,I kako si uspeo da stigne tako rano iz Amsterdama?
Doao sam jue, ukrcao se u Amsterdamu na konjsku deregliju za Hag i tamo prenoio
kod jedne jevrejske porodice.
Jesi li edan? Hoe kafu?
Moda kasnije, ali sad mi treba samo jedno - razgovor sa tobom. Hou da znam ta si
novo pisao i o emu si razmiljao.
Bie mi lake da razgovaram s tobom ako prvo rasteretim duu. Jedna reenica iz tvog
pisma me je veoma zabrinula. Bento je priao radnom stolu i uzeo Frankovo pismo. Evo
ovo: Premda Rabi Aboab i dalje pomno nadgleda svaki moj pokret, to vie nije vano. ta se
to desilo Franko?
Desilo se ono to je nuno moralo da se desi - i verujem da sam ispravno upotrebio tvoj
termin nuno, u smislu da nije moglo biti drugaije.
Ali ta?
Ne uzbuuj se, Bento. Ovog puta ne urimo, imamo vremena do dva popodne. Tad mi
polazi trekshojt za Lajden, gde treba da posetim nekoliko jevrejskih porodica. Dovoljno je
vremena da proeljamo i tvoju i moju ivotnu priu. Sve e biti reeno, i sve e biti kako
valja, ali prie treba priati od poetka a ne od kraja. Kao to vidi, i dalje volim prie i ne
odustajem od namere da i tebe navedem da ih vie potuje.
Da, seam se tvoje udne primedbe kako ja potajno uivam u priama. Ali tu ih nee
nai mnogo - Bento je po-, kazao rukom prema polici s knjigama.
Franko je priao biblioteci i ovla pregledao naslove na policama. Ah, divne su, Bento.
Voleo bih da mogu da provedem mesece ovde itajui tvoje knjige i razgovarajui s tobom o
njima. A gle ovo! Pokazao je na jednu policu. ta ja to vidim? Zar to nisu najvei od svih
pripovedaa? Ovidije, Homer, Vergilije? Zapravo ih ujem kako mi apuu. Franko se
nagnuo prema knjigama i naulio uho. Oni preklinju, Molimo te, molimo te, itaj nas - u
nama ima mudrosti, a na nezainteresovani gospodar nas potpuno zanemaruje.
Bento je prasnuo u smeh, ustao i zagrlio prijatelja. Ah, Franko, mnogo si mi nedostajao.
Samo ti tako razgovara sa mnom. Svi drugi su tako smerni prema Mudracu iz Vorburga.
Bosnaunited

204

zdls

O, da. A ti i ja znamo da Mudrac nema nita s tim to se oni tako ophode prema njemu.
Bento se jo jednom glasno nasmejao. Kako se usuuje da puta Mudraca da eka?
Prei na svoju priu.
Franko je seo do Benta i zapoeo. Kad smo se poslednji put sreli u Simonovoj kui, tek
sam poinjao da prouavam Talmud i Toru i bio oaran procesom sticanja znanja.
To si nazvao radosnim prouavanjem.
Franko se osmehnuo. Ba taj izraz sam koristio - ali nisam od tebe ni oekivao da ga
zaboravi. Pre tri ili etiri godine, pitao sam starog uvara sinagoge Abrihima, boleljivog i
ve jedva ivog, o njegovim seanjima na tebe a on mi je odgovorio, Baruh Depinjoza nita
ne zaboravlja. Taj sve pamti. Jeste, stvarno sam se radovao uenju, a moje sklonosti i
sposobnosti bile su toliko oigledne da me je Rabi Aboab ubrzo smatrao svojim najboljim
uenikom i produio mi stipendiju kako bih mogao da nastavim rabinske studije. Pisao sam
ti o tome. Jesi li primio to pismo?
Bento je klimnuo glavom. Primio sam ga, ali me je zbunilo. U stvari, bio sam
zaprepaen. Ne zbog tvoje ljubavi prema uenju - razumem je, ona nam je zajednika.
Zaprepastilo me je to si, s obzirom na svoj a jasna oseanja u vezi sa opasnostima,
ogranienjima, iracionalnou religije, odluio da postane rabin? Zato si se pridruio
neprijateljima razuma?
Pridruio sam im se iz istog razloga iz kojeg si ih ti napustio.
Bento je podigao obrve i blago se osmehnuo u znak razumevanja.
Mislim da razume, Bento. I ti i ja elimo da promenimo judaizam - ti spolja, a ja
iznutra!
Ne, ne, nipoto se ne slaem. Moj cilj nije da promenim judaizam. Moj cilj je radikalni
univerzalizam, a on e iskoreniti sve religije i uspostaviti univerzalnu religiju u kojoj e
svaki ovek teiti da dostigne blaenstvo kroz spoznaju i razumevanje Prirode. Ali vratimo
se ovom pismu. Budemo li previe skretali s teme, neemo stii do tvog objanjenja zato
nadzor Rabi Aboaba vie nije vaan.
Dakle, kad sam zavrio studije, nastavio je Franko, Rabi Aboab me je uveo u slubu,
blagoslovio i odredio za svog pomonika. Prve tri godine sve je bilo u redu. Bio sam uz njega
na svim dnevnim slubama i rasteretio ga preuzimajui mnoge bar micve i venanja. Ubrzo
je stekao toliko poverenja u mene da mi je slao sve vi e onih iz kongregacije kojima su bile
potrebne preporuke i saveti. Ali zlatno doba, vreme kada smo u sinagogu ulazili ruku pod
ruku, kao otac i sin, naglo je prestalo. Na horizontu su se pojavili mrani oblaci.
Zbog dolaska abetaja Cvija? Seam se da je Rabi Aboab bio vatreni mesijanac.
ak i pre toga. Stvari su pole naopako kad je poeo da me uvodi u Kabalu.
,,A, da. Naravno. I pretpostavljam, kada si prestao da bude radosni uenik.
Tano tako. Trudio sam se koliko sam mogao, ali je moja lakovernost ve bila
nategnuta do pucanja. Pokuao sam sebe da ubedim da je taj tekst vaan istorijski
dokument koji treba paljivo da prouim. Zar teolog ne treba da poznaje mitologiju svoje
vlastite kulture, kao i drugih kultura? Ali, Bento, tvoj kristalno jasan glas i britka kritika
Tore odzvanjali su mi u uima, i bio sam potpuno svestan nedoslednosti i neosnovanosti
premisa na kojima poiva kabalistiko uenje. I, naravno, Rabi Aboab je naglaavao kako me
ne poduava mitologiji - tvrdio je da govori o istoriji, injenicama, sutoj istini, o rei Bojoj.
Bosnaunited

205

zdls

Koliko god sam se trudio da se pretvaram, nisam mogao da sakrijem svoju nevericu. Lagano,
dan za danom, nestajao je njegov ljubazni osmeh; vie me nije hvatao pod ruku za vreme
etnje; udaljavao se od mene i njegovo razoaranje je raslo. A onda, kad mu je jedan od
mojih uenika kazao da sam upotrebio izraz metafora govorei o Lurijinom opisu
kabalistikog kosmikog stvaranja, javno me je ukorio i ograniio moja zaduenja. Verujem
da je tada poslao dounike u svaki moj razred i odredio posmatrae koji su ga obavetavali
o svemu to radim.
Sad razumem zato nisi mogao da stupi u vezu sa Simonom i da mi pie.
Da, iako je nedavno moja ena preuzela od Simona dvanaest stranica njegovog
prevoda na holandski nekih od tvojih razmiljanja o prevazilaenju afekata.
Tvoja ena? Mislio sam da s njom ne moe da razgovara o...
Zapamti gde si stao. Strpi se. Brzo emo se vratiti na to, a sad u nastaviti sa svojom
linom hronologijom - moji problemi sa Kabalom su sami po sebi bili dovoljno
zabrinjavajui. Meutim, navodni mesija abetaj Cvi, bio je povod za ozbiljno
razmimoilaenje sa Rabi Aboabom.
Priaj mi o njemu?
Pretpostavljam da je prolo mnogo vremena otkako si itao Zohar, ali ne sumnjam da
se sea predvianja o dolasku Mesije.
Da, seam se i svog poslednjeg razgovora sa Rabi Morterom koji je bio uveren da Sveto
pismo najavljuje dolazak Mesije onda kad Jevrejima bude najpotrebniji. Imali smo
neprijatnu raspravu o tome kad sam ga upitao, Ako smo zaista izabrani, zbog ega je
neophodno da dospemo do najveeg oaja pre nego to Mesija doe? A kad sam rekao da su
ljudi izgleda izmislili ideju o Mesiji kako bi se izborili sa sopstvenim beznaem, pobesneo je
to sam se usudio da dovodim u pitanje boansku re.
Bento, moe li da veruje da ja zapravo eznem za dobrim vremenima Rabi Mortere?
Rabi Aboab ide toliko daleko u svojim mesijanskim uverenjima da Rabi Mortera u
poreenju s njim izgleda prosveeno. tavie, neke koincidencije su samo poveale njegov
zanos. Sea li se proroanstva iz Zohara o datumu roenja Mesije?
Seam se devet pet - deveti dan petog rneseca.
,,I, gle uda, izvetava se da je abetaj Cvi roen devetog dana meseca Ava u Smirni u
Turskoj 1626, i da ga je za Mesiju prole godine proglasio Natan, kabalista iz Gaze, koji je
postao njegov zatitnik. Mnogo se pria o udima. O Cviju se govori da je harizmatian, visok
kao kedar, lep, poboan i asketa. Da je upranjavao duge postove i svojim melodinim
glasom pevao psalme po itavu no. Gde god je putovao inilo se kao da je sve radio ne bi li
naljutio i doveo u pitanje utvrene rabinske autoritete. Rabini iz Smirne su ga proterali, jer
se usudio da sa bime u sinagogi izgovori ime Boje, a proterali su ga i rabini Soluna zato to
je organizovao obred venanja na kojem je on bio mladoenja, a Tora njegova mlada. Ali
njega kao da nije mnogo pogaao gnev rabina, i nastavio je da luta Svetom zemljom
okupljajui sve vei broj sledbenika. Uskoro su vesti o dolasku Mesije kao uragan
protutnjale jevrejskim svetom. Svojim oima sam video amsterdamske Jevreje kako igraju
po ulicama kad je ta vest stigla, i mnogi su prodali ili razdelili sva svoja ovozemaljska dobra
i isplovili da mu se pridrue u Svetoj zemlji. I ne samo neobrazovani, nego su i neki od naih
znamenitih graana bili opinjeni - ak je i uvek oprezni Isak Pereira napustio itavo svoje
bogatstvo i otiao da mu se pridrui. A Rabi Aboab, umesto da pokua da povrati razum,
Bosnaunited

206

zdls

slavi i uzdie zanesenost ovim ovekom do grozniave pomame. I to, uprkos injenici da
mnogi rabini u Svetoj zemlji abetaju Cviju prete heremom.
Sklopivi oi, Bento se obema rukama uhvatio za glavu i zajaukao, Budale, kakve
budale.
Saekaj. Najgore tek dolazi. Pre tri nedelje doao je putnik sa istoka i saoptio da je
otomanski sultan bio toliko ljut zbog hordi Jevreja koje su se slivale na istok kako bi se
pridruile Mesiji, da je hitno pozvao abetaja Cvija u svoju palatu i ponudio mu da bira smrt u mukama ili prelazak u islam. I ta je ovaj izabrao? Mesija je smesta odluio da
postane musliman!
Preobratio se u islam! Znai tako? Bento se iznenadio. Tek tako. Gotovo je s ludilom
Mesije?
ovek bi pomislio da e se s tim okonati! Pomislio bi da e svi Mesijini sledbenici
shvatiti da su bili prevareni. Ni sluajno - umesto toga, Natan i ostali su ih uverili da je
njegovo preobraenje deo boanskog plana, i stotine, moda hiljade, Jevreja su ga sledile i u
preobraenju u islam.
,,A ta je bilo s tobom i Rabi Aboabom? Vie nisam mogao da se uzdrim i javno sam
pozvao kongregaciju da se urazumi, pozvao sam ljude da prestanu da prodaju kue i
imovinu, i da saekaju, bar godinu dana da saekaju, pre nego to se isele u Svetu zemlju.
Rabi Aboab se razbesneo i sada me je suspendovao i preti mi heremom.
Heremom? Heremom? Franko, moram da ti uputim jednu primedbu a la Franko neto to sam nauio od tebe.
,,A to je? Franko je u iekivanju pogledao u Benta. Tvoje rei i ton kojim govori nisu
u saglasnosti. Moje rei i moj ton?
Opisuje tako zloslutne dogaaje - Rabi Aboab te je javno ukorio, uskrauje ti
naklonost, alje uhode, ograniava tvoju slobodu, i na kraju preti heremom. I mada si onda
kad si prisustvovao mom heremu bio uasnut, sada ti na licu ne vidim oajanje, nema straha
u tvojim reima. Zapravo, izgleda - kako? Gotovo poletno. Otkud ta bezbrinost?
Dobro si to uoio Bento, mada ne bih bio tako bezbrian da smo priali pre samo
mesec dana. Ali nedavno sam naao reenje. Odluio sam da se iselim! Najmanje dvadeset i
pet jevrejskih porodica koje veruju u jevrejstvo kakvo ja zastupam, isplovie za tri nedelje
sa mnom u Novi svet, ka holandskom ostrvu Kurasao, gde emo osnovati sopstvenu
sinagogu i uspostaviti vlastiti nain religijskog ivota. Jue sam posetio dve porodice u Hagu
koje su pre dve godine napustile kongregaciju Rabi Aboaba, i obe e nam se najverovatnije
pridruiti. Nadam se da u veeras pridobiti jo dve.
Kurasao? Na drugoj strani sveta?
Veruj mi, Bento, iako polaem mnogo nade u budunost u Novom svetu, ujedno sam i
veoma tuan kad pomislim da se ti i ja moda vie nikada neemo videti. Jue, dok sam se
vozio dereglijom matao sam, i to ne prvi put, kako dolazi u Novi svet da nas poseti i onda
odluuje da ostane kao na mudrac i teolog. Ali znam da je to san. Taj kaalj i krkljanje u
grudima govore mi da ne moe na put, a tvoje zadovoljstvo vlastitim ivotom da to ne bi ni
pokuao.
Bento je ustao i poeo da hoda po sobi. Toliko sam oajan da ne mogu s mirom ni da
sedim. Iako se silom prilika retko sreemo, tvoje prisustvo u mom ivotu mnogo mi znai.
Bosnaunited

207

zdls

Pomisao na trajni rastanak je takav uas, toliki gubitak, da nema rei kojima bih to opisao. A
u isto vreme, moja ljubav prema tebi pokree druge misli. Opasnosti! Kako e iveti? Zar
nema ve Jevreja i sinagoge na Kurasau? Kako e te oni prihvatiti?
Za Jevreje uvek postoji opasnost. Uvek su nas tlaili - ako ne hriani ili muslimani,
onda nae vlastite stareine. Amsterdam je jedino mesto u starom svetu koje nam je
ponudilo neki stepen slobode, ali mnogi predviaju kraj te slobode. Brojni neprijatelji
okupljaju snage: rat sa Engleskom je zavren, ali najverovatnije samo nakratko, Luj XIV nam
preti, i naa vlastita liberalna vlada se moda vie nee odupirati holandskim oranistima,
koji ele da uspostave monarhiju. Zar tebe to ne brine, Bento?
Naravno da me brine! Toliko da sam ostavio po strani rad na Etici i trenutno piem
knjigu o svojim teolokim i politikim gleditima. Verske vode utiu na organe vlasti i sada
se ve toliko upliu u politiku da ih treba zaustaviti. Religija i politika moraju biti odvojene.
Priaj mi vie o tom novom radu, Bento.
Dobar deo toga i nije nov. Sea li se kritike Biblije o kojoj sam govorio tebi i Jakobu?
Svake rei.
O tome piem i ukljuiu sve one argumente, a i mnoge druge koji e u svakom
razumnom oveku pobuditi sumnju u boansko poreklo svetih spisa i na kraju ga nagnati da
prihvati misao da se sve deava prema univerzalnim zakonima Prirode.
Znai, objavie upravo one ideje koje su dovele do tvog herema?
Razgovaraemo kasnije o tome. Hajde da se vratimo na tvoje planove. To nam je sad
pree.
Naa grupa sve vie veruje da za nas nade ima samo u Novom svetu. Jedan od lanova
koji se bave trgovinom, ve je bio tamo i izabrao pare zemlje koju moramo da otkupimo od
Holandske zapadne indijske kompanije. I u pravu si: na Kurasau postoji jedna zvanina
jevrejska optina. Ali mi emo biti na suprotnoj strani ostrva, na sopstvenoj zemlji, uiemo
kako da je obraujemo i stvoriemo drugaiju zajednicu.
,,A tvoja porodica? Kako oni reaguju na to preseljenje? Moja ena, Sara, pristaje da ide,
ali samo pod odreenim uslovima.
Pod odreenim uslovima? Moe li jevrejska ena da postavlja uslove? Kakvi su to
uslovi?
Sara je tvrdoglava. Pristaje da ide samo ukoliko ja pristanem da uvaim njena gledita
o promeni naina na koji judaizam posmatra i tretira enu.
Ne mogu da verujem u ovo to ujem. Kako mi posmatramo enu? Nikad nisam uo
takvu glupost.
Zamolila me je da porazgovaram s tobom upravo o tome.
Priao si s njom o meni? Mislio sam da si ak i od nje morao da krije da si u vezi sa
mnom.
Ona se promenila. Mi smo se promenili. Ne krijemo nita jedno od drugoga. Mogu li da
ti prenesem njeno pitanje?
Bento je s oklevanjem klimnuo glavom.

Bosnaunited

208

zdls

Proistivi grlo, Franko je poeo da govori viim tonom. Gospodine Spinoza, da li se

slaete s tim to se ena tretira kao nie bie u svakom pogledu? U sinagogi moramo da
sedimo odvojeno od mukaraca i na loijim seditima i...
Saro, prekinuo ga je Bento, smesta prihvativi svoju ulogu, naravno da vi ene sa
vaim poudnim pogledima treba da sedite odvojeno. Zar je u redu da mukrace neto
odvraa od Boga?
Tano znam ta bi odgovorila! , rekao je Franko i, imitirajui je, nastavio: Vi mislite
da su mukarci kao ivotinje, uvek spremni da se prepuste poudi i da je samo prisustvo
ena dovoljno da ih odvrati od racionalnih misli - i to onih istih ena pored kojih spavaju
svake noi. I da e sam pogled na naa lica odagnati njihovu ljubav prema Bogu! Moete li da
zamislite kako se mi oseamo zbog toga?
O, luda eno - naravno da morate biti izvan naeg vidokruga! Prisustvo vaih
primamljivih oiju i lepravih marama, i vai povrni komentari tetni su za duboka
religijska promiljanja.
Znai, ene su krive za to to su mukarci slabi i ne mogu da ostanu usredsredeni, a ne
oni sami? Moj mu kae da vi tvrdite kako nita nije samo po sebi dobro ili loe i da um
stvari ini takvima. Je li to tano? Bento je nevoljno klimao glavom. Dakle, moda je um
mukaraca taj koji treba poboljati. Moda mukarci treba kao mazge da nose naonjake,
umesto to trae da ene nose velove! Jesam li bio dovoljno jasan ili da nastavim?
Bento je zaustio da odgovori podrobnije ali je odustao i, vrtei glavom, rekao, Nastavi.
Nas ene dre kao zatvorenice u kui i nikada ne nauimo holandski, to nam oteava
kupovinu i ograniava nas u razgovoru sa drugima. Nosimo sav teret porodinih poslova,
dok mukarci najvei deo dana sede i raspravljaju o pitanjima iz Talmuda. Rabini se
otvoreno protive da nas poduavaju jer, kau, naa inteligencija je inferiorna i zalud bi nas
oni uili Toru, poto nismo u stanju da dokuimo njenu sloenost.
,,U tome se slaem sa rabinima. Zar iko stvarno veruje da ene i mukarci imaju
podjednaku inteligenciju?
Pitajte mog mua. Stoji pred vama. Pitajte ga da li sam uila jednako brzo i s isto
onoliko razumevanja kao on?
Bento je pokretom glave pozvao Franka da odgovori, a ovaj se nasmejao i rekao, Istinu
govori, Bento. Ona ui i razume isto tako brzo, moda i bre nego ja. A i ti si poznavao enu
nalik njoj. Seti se one mlade devojke koja te je poduavala latinski, sam si je nazvao udom?
Sara ak veruje da ene treba da se raunaju u minjan i da budu pozivane da itaju sa bime,
ak i da postanu rabini.
Da itaju sa bime? Postanu rabini? To je neverovatno! Da su ene bile sposobne da
uestvuju u vlasti, onda bismo u istoriji mogli da naemo mnogo takvih primera. Ali ne
moe se nai nijedan, nema primera ena koje vladaju ravnopravno sa mukarcima, i nema
primera ena koje vladaju mukarcima. Moemo samo da zakljuimo da ene imaju jednu
uroenu slabost.
Franko je odmahnuo glavom. Sara bi rekla - i tu bih se sloio s njom - da tvoj dokaz
uopte nije dokaz. Razlog zbog kojeg ne uestvuju u vlasti je...
Kucanje na vratima prekinulo je njihov razgovor i domaica je unela posluavnik sa
hranom. Gospodine Spinoza, mogu li da vas posluim?
Bosnaunited

209

zdls

Bento je klimnuo glavom i ona je poela da postavlja na sto posue sa kuvanim jelom.
Okrenuvi se ka Franku, Bento je rekao, Pitala je da li smo spremni za ruak. Moemo ovde
da jedemo.
Zbunjen, Franko ga je pogledao i odgovorio na portugalskom, Bento, kako si mogao i
da pomisli da bih jeo ovu hranu sa tobom? Zar si zaboravio? Ja sam rabin!

Bosnaunited

210

zdls

Poglavlje 32
BERLIN, HOLANDIJA 1939-145
On je gotovo Alfred. Rozenberg je gotovo uspeo da postane naunik, novinar, politiar
- ali tek gotovo.
Jozef Gebels
Zato svet roni krokodilske suze nad dobrano zasluenom sudbinom neznatne
jevrejske manjine?... Pitam Ruzvelta, pitam ameriki narod: jeste li spremni da u svoju
sredinu primite ove trovae nemakog naroda i univerzalnog duha hrianstva? Mi emo
rado svakome od njih dati kartu za brod i ek na hiljadu maraka za putne trokove da bismo
ih se otarasili.
- Adolf Hitler

Iako vie nije zapadao u iznurujuu depresiju, Alfredu i dalje nije uspevalo da se osea
udobno u vlastitoj koi, i samopotovanje mu je do kraja ivota snano osciliralo: nadimalo
se ili splanjavalo, u zavisnosti od toga kako je procenjivao bliskost sa Adolfom Hitlerom.
A Hitler ga nikada nije voleo; ipak, uveren da su Alfredove sposobnosti korisne za
partiju, nastavio je da ga zatrpava dunostima. Te dunosti, uvek su bile dodatak
Alfredovom primarnom poslu glavnog urednika partijskih novina. Felkier beobahter,
borbene novine Nacistike partije, cvetale su pod Alfredovom upravom: do 1940. njihov
dnevni tira premaio je million primeraka. Lino, Hitler je vie voleo vulgarne
antisemitskse karikature u trajherovom Der tirmeru, ali Beobahter je bio zvanino
partijsko glasilo i Hitler i njegov zamenik Rudlof Hes, obavezno su ga itali svakoga dana.
Alfred je imao srdaan odnos sa Hesom i preko njega obezbeivao pristup Hitleru. Ali
to je naglo okonano 10. maja 1941, kada se, posle dugog leernog doruka sa
Rozenbergom, Hes odvezao na aerodrom i, iz razloga i dalje nejasnih istoriarima, odleteo
Mesermitom BF110 u kotsku, iskoio tamo sa padobranom, nakon ega su ga Britanci
smesta uhapsili i osudili na doivotnu robiju. Mesto zamenika preuzeo je Martin Borman koj
i je, kako je Alfred isticao, postao diktator predvorja. Osim u retkim prilikama, Borman je
samo pripadnicima najueg kruga dozvoljavao pristup fireru - a to nikada nije ukljuivalo
Rozenberga.
Ipak, Alfredu se nije mogao osporiti neverovatan uspeh njegove knjige Mit dvadesetog
veka. Do 1941. prodata je u vie od milion primeraka i nalazila se na drugom mestu u
Nemakoj, odmah iza Mein Kampfa. A obavljao je i mnoge dunosti: pozicija naelnika za
ideoloko obrazovanje Nacistike partije zahtevala je este sastanke i javna obraanja.
Govori mu nikada nisu odstupali od katehizisa koji je zacrtao u svojoj knjizi: rasne
superiornosti Arijevaca, jevrejske pretnje, istote krvi, pitanja neistog porekla,
neophodnosti Lebensrauma, i opasnosti koje predstavlja religija. Neumorno je ponavljao
kakva su Jevreji pretnja za Rajh i nikada nije proputao da naglasi da jevrejsko pitanje mora
Bosnaunited

211

zdls

biti reeno uklanjanjem i poslednjeg Jevrejina iz Evrope. Kada je 1939. postalo jasno da
nijedna zemlja nee prihvatiti nemake, poljske i eke Jevreje, zalagao se za preseljenje
evropskih Jevreja u rezervat (uz naglasak da to nije drava) izvan Evrope - na primer, na
Madagaskaru ili u Gvajani. Neko vreme je zagovarao Aljasku, ali je onda zakljuio da bi
njena otra klima za Jevreje mogla biti previe surova.
Godine 1939, Hitler je pozvao Rozenberga na sastanak. Rozenberg, ovo to drim u
ruci je moja zvanina objava da dobija Nemaku nacionalnu nagradu. Siguran sam da se
sea naeg razgovora kad sam ti saoptio da u te nominovati - nazvao si to najponosnijim
danom u svom ivotu. Lino sam odobrio ove redove. Rozenbergova neumorna borba da
ouva istotu nacionalsocijalistike filozofije zasluuje posebne pohvale. Samo e budunost
moi u potpunosti da proceni dubinu uticaja ovog oveka na filozofske osnove
Nacionalsocijalistikog Rajha.
Alfred je rarogaio oi: bio je zapanjen Hitlerovom dareljivou.
,,A danas nameravam da te postavim na mesto kao stvoreno za tebe. Odluio sam da
zvanino ustanovim Hoeule, visoku kolu, koja e biti elitni partijski univerzitet za
nacizam. Ti e biti njen voa.
Duboko sam poastvovan, moj fireru. Ali nisam znao nita o planovima za Visoku
kolu.
Bie to jedan uspean centar za ideoloka i pedagoka istraivanja, smestiemo ga u
severnu Bavarsku. Zamislio sam salu sa tri hiljade sedita, biblioteku sa petsto hiljada knjiga
i posebne ogranke u mnogim gradovima Rajha.
Alfred je uzeo svoju belenicu. Hou li da piem o tome u Beobahteru?
Da. Moj sekretar e ti dati potrebne podatke. Za sada e biti dovoljna kratka najava
osnivanja i informacija o tvom imenovanju za direktora. Prvi zadatak ti je - a to nije
za objavljivanje - Hitler je snizio ton - da osnuje univerzitetsku biblioteku. I uradi to brzo.
Smesta. Knjige su ti ve sad na raspolaganju. Hou da preuzme vostvo u zapleni knjiga iz
svih jevrejskih i masonskih biblioteka na okupiranim teritorijama.
Alfred je bio potpuno ushien: taj zadatak jeste bio kao stvoren za njega. Odmah se
bacio na posao. Ubrzo su Rozenbergovi emisari pljakali jevrejske biblioteke po istonoj
Evropi i slali na hiljade retkih knjiga u Frankfurt, meu kojima e bibliotekari izdvajati
najbolje za biblioteku Hoeule. Hitler je planirao i muzej izumrlih naroda, pa je trebalo
odabrati i posebno vredne primerke koji e u njemu biti izloeni. Vrlo brzo, Alfredova
nadlenost je sa knjiga proirena i na sva umetnika dela. Kao ustreptalo tene eljno
panje, pisao je Hitleru na firerov pedeseti roendan:
Heil, mein Fhrer:
U elji da Vam, moj Fireru, priredim radost za Va roendan, dao sam sebi slobodu da
vam predstavim fotografije nekih od najvrednijih slika koje je moje specijalno obueno osoblje,
u skladu sa Vaim nareenjem, spasio iz poseda jevrejskih umetnikih kolekcija na okupiranim
teritorijama. Ove fotografije predstavljaju dodatak kolekciji od pedeset i tri najvrednija
umetnika predmeta: koja su pre izvesnog vremena ukljuena u vau zbirku.
Molim Vas, moj Fireru, da mi tokom moje sledee audijencije pruite priliku da Vam
usmeno podnesem izvetaj o ukupnom obimu i ishodu akcije zaplene umetnikih dela. Molim

Bosnaunited

212

zdls

Vas da prihvatite kratak pisani preliminarni izvetaj o napretku i obimu ove akcije, koji e biti
osnova za taj kasniji usmeni izvetaj, i takoe da prihvatite tri primerka privremenog
kataloga slika, koji isto tako prikazuje samo deo kolekcije koju posedujete. Ja u biti slobodan
da Vam tokom audijencije, za koju sam Vas zamolio, moj Fireru, predam drugih dvadeset
fascikli sa slikama, u nadi da e to kratko bavljenje lepim umetnikim predmetima tako
bliskim Vaem srcu, uneti zraak lepote i radosti u Va potovani ivot.
Godine 1940. Hitler je zvanino obavestio Nacistiku partiju o formiranju ERRAjnzactab rajhslajtera Rozenberga 65 - ija je misija bila da za potrebe Rajha konfiskuje sva
evropska umetnika dela i knjige u vlasnitvu Jevreja. Rozenberg se tako naao na elu
ogromne organizacije koja je zajedno s vojskom ulazila u okupirane teritorije sa zadatkom
da zatiti i skloni niiju imovinu, jevrejska dobra od znaaja za Nemaku.
Alfred je bio oduevljen. Taj zadatak bio mu je najvea poast. Dok je sa svojom trupom
marirao ulicama Praga i Varave, sanjario je: Mo! Konano imam mo! Odluujem o ivotu i
smrti jevrejskih biblioteka i galerija po Evropi. A imam i vea prava od Geringa, koji je
iznenada tako dobar prema meni. On je svuda i u svaku pljaku umetnikih dela umeao svoje
gramzive prste. Ali sada sam ja glavni. Ja sam prvi koji ih bira za firera, pre nego to Gering
uspe da ih otme za svoju zbirku. Kakva pohlepa! Geringa je odavno trebalo ukloniti. Zato
Hitler tolerie takvu izdaju arijevske tradicije i ideologije?
Zaplena jevrejskih biblioteka u Poljskoj i ehoslovakoj pobudila je Alfredov apetit za
najveim blagom - bibliotekom muzeja u Rejnsburgu. Imajui na umu upravo Spinozinu
biblioteku, udno je ispisivao uvodnik s trijumfalnim naslovom o napredovanju nacista na
Zapadnom frontu. Nita ne moe zaustaviti na blickrig, trubio je Beobahter. Jedna za
drugom, drave su se predavale pred Hitlerovim snagama, i uskoro je doao red i na
Holandiju. Iako je ta mala zemlja u Prvom svetskom ratu ostala neutralna i nadala se da e
joj isto poi za rukom i u novom ratu, Hitler j e imao drugaije planove. Nacistike trupe su
10. maja 1940. napale Holandiju punom snagom. etiri dana kasnije, Luftvafe je tepihom
bombi zasula industrijski grad Roterdam, unitivi pritom pun kvadratni kilometar
gradskog jezgra, i sledeeg dana Holandija je kapitulirala. Alfred je u ushienju pripremao
naslove za prvu stranu Beobahtera i priu o petodnevnom holandskom ratu, a napisao je i
uvodnik o nepobedivosti nacistike vojske u blickrigu. U redakciji su bili zapanjeni njegovim
ponaanjem - nikada ranije ga nisu videli da se tako iroko osmehuje. Da li je mogue da je
to Alfred Rozenberg, taj to otvara boce ampanjca u kancelariji, sipa pie svima i glasno
nazdravlja, prvo fireru, a onda uspomeni na Ditriha Ekarta?
Nekoliko nedelja pre toga, Alfred je nabasao na citat Alberta Ajntajna: Tajna
kreativnosti je znati kako prikriti svoje izvore. U prvi mah frknuo je - Bestidno nepotenje,
tipina jevrejska hipokrizija - i odbacio ga. Ali Ajntajnove rei su mu se neobjanjivo
danima vraale u misli. Da li je tu bio klju za reavanje problema Spinoza? Moda
originalne ideje Benta Spinoze i nisu bile tako originalne. Moda je istinsko poreklo tih
misli bilo skriveno meu stranicama 151 knjige u njegovoj linoj biblioteci.
ERR, Alfredova pljakaka trupa, bila je spremna za akciju u Holandiji u februaru 1941.
Alfred je odleteo u Amsterdam i prisustvovao sastanku kolegij uma koji je organizovao
Verner vir, nemaki oficir zaduen za likvidaciju masonerije i slinih organizacija u
65

(nem.) Einsatzstab of Reichsleiter Rosenberg

Bosnaunited

213

zdls

Holandiji. Nacisti su mrzeli masone bez razlike, bilo da su Jevreji ili nejevreji. Hitler je u
Mein Kampfu tvrdio da su Slobodni zidari podlegli Jevrejima i da su najzasluniji za to to
je Nemaka izgubila Prvi svetski rat. Kolegij umu je prisustvovala i virova grupa od
dvanaest lokalnih likvidatora, od kojih je svaki bio nadlean za odreeni deo teritorije. Pre
sastanka, vir je zatraio Alfredovo odobrenje za instrukcije koje je planirao da izda
likvidatorima. Trebalo je unititi sve predmete sa masonskim oznakama: stakla, biste, slike,
bedeve, nakit, maeve, estare, vikove, mistrije, ekie, sedmokrake svenjake i sekstante.
Svi drveni predmeti sa neizbrisivim amblemima moraju se zdrobiti ili spaliti. Sve masonske
kone kecelje isei na etvrtine i konfiskovati. Alfred se smeio itajui, i uneo je samo jednu
ispravku - kone kecelje treba pre konfiskacije isei na esnaest delova. Sve drugo je
odobrio i pohvalio vira za revnost.
Potom je, pogledavi spisak lokacija gde su bile predviene konfiskacije, upitao, Her
vir, vidim da ste na listu stavili Spinozinu kuu u Rejnsburgu. Zato?
Celo Drutvo Spinoza vrvi od Slobodnih zidara.
Da li odravaju masonske sastanke u Spinozinoj kui?
Ne, koliko ja znam. Jo nismo otkrili mesta gde se sastaju u Rejnsburgu.
Ja vas ovlaujem da uhapsite sve osumnjiene za masoneriju, ali Spinozinu kuu
prepustite nama. Lino u otii tamo da konfiskujem biblioteku, i ako naem bilo kakav
masonski materijal, predau vam ga.
Vi lino, rajhslajteru? Naravno. Treba li vam pomo? Bilo bi mi drago da vam ustupim
nekoliko svojih saradnika.
Hvala, ne treba. Moji ljudi iz ERR su tu i potpuno smo spremni.
,,S vaim doputenjem, rajhslajtere, mogu li da pitam zato je to mesto toliko vano da
zasluuje vae lino prisustvo?
Spinozina biblioteka i njegovi radovi uopte, mogu biti vani za Hoeule. Ta biblioteka
zahteva da budem lino prisutan. Moda e biti izloena u Muzeju izumrlih naroda koji firer
planira.
Dva dana kasnije, u 11 sati prepodne, Rozenberg i njegov glavni pomonik
oberberajhslajter imer stigli su u Rejnsburg u luksuznom mercedesu u pratnji jo jedne
limuzine i malog kamiona koji je dovezao pripadnike ERR i prazne sanduke. Alfred je
naredio dvojici vojnika da straare ispred domarove kue pripojene muzeju, a drugoj dvojid
da uhapse predsednika Drutva Spinoza, koji j e iveo nedaleko odatle. Vrata muzeja bila su
zakljuana, no nije trebalo mnogo vremena da se dovede domar Gerard Egmond i otvori ih.
Alfred je odmarirao kroz predvorje do police s knjigama. Izgledala je drugaije nego to ju
je pamtio - napola ispranjena. utke je prebrojao knjige. ezdeset i osam. Gde su ostale?
upitao je.
Zaprepaen i uplaen, domar je slegnuo ramenima. Preostale osamdeset i tri knjige,
rekao je Alfred i izvukao pitolj.
Ja sam samo domar. Ne znam nita o tome. A ko zna?
Upravo u tom trenutku uli su njegovi ljudi sa Johanesom Diderikom Birensom de
Hanom, predsednikom Drutva Spinoza, dostojanstvenim, doteranim starijim ovekom sa
belom kozjom bradicom i naoarima sa elinim okvirom. Alfred mu se obratio, maui
Bosnaunited

214

zdls

pitoljem prema polupraznoj polici. Mi smo ovde zbog biblioteke. Da je premestimo na

sigurno. Gde su jo osamdeset i tri knjige? Zar mislite da smo mi budale?
Birens de Han je bio vidno potresen, ali nije rekao nita.
Alfred je koraao po sobi. ,,I gde je, her Predsednie, Ajntajnova pesma koja je visila
upravo ovde? - upitao je kucnuvi pitoljem po mestu na zidu.
Tog asa Birens de Han je izgledao potpuno zbunjeno. Zavrteo je glavom mrmljajui,
,,Ne znam nita o svemu tome. Nikad u ivotu nisam video da tu visi neka pesma.
Koliko dugo ste predsednik?
Petnaest godina.
Onaj uvar, ona masna raspojasana bruka, to je radio ovde poetkom dvadesetih
godina. Ponaao se kao vlasnik ovog mesta. Gde je on?
Verovatno mislite na Abrahama. Odavno je mrtav. Srenik. Ba teta. Toliko sam
eleo da ga ponovo vidim. Vi imate porodicu, gospodine predsednie Spinozine kue?
Birens de Han je utke potvrdio.
Imate dve mogunosti: ili ete nas odvesti do knjiga i odmah se vratiti svojoj porodici i
toploj kuhinji, ili nam neete nita rei, to e znaiti dug period hladnoe pre nego to im se
vratite. Nai emo mi te knjige, uveravam vas, makar morali da rasturimo ovaj muzej na
sastavne delove, dok od njega ne ostane nita osim gomile drvlja i kamenja. Ovog momenta
poinjemo.
Birens de Han nije odgovarao.
,,A onda emo isto to uraditi sa susednom kuom. Posle i sa vaom. Nai emo te knjige
- budite sigurni.
Birens de Han je promislio nekoliko trenutaka a onda se, neoekivano, obratio
Egmondu rekavi, Odvedi ih do knjiga.
Zahtevam i pesmu, dodao je Alfred.
Nema nikakve pesme, odbrusio je na to Birens de Han.
Domar ih je odveo u drugi deo kue do skrivenog plakara u ostavi, gde je ostatak knjiga
bio neveto zatrpan posuem i teglama sa zimnicom, i prekriven nekakvim izguvanim
platnom.
Vojnici su uspeno spakovali biblioteku i sve ostale vredne predmete - Spinozine
portrete, pejsa iz sedamnaestog veka, Spinozinu bronzanu bistu, mali sto za itanje - u
drvene sanduke i utovarili na kamion. Dva sata kasnije, pljakai i blago bili su na putu za
Amsterdam.
Uestvovao sam u mnogo ovakvih operacija, rajhslajteru Rozenberg, rekao je imer
dok su se vozili nazad, ali nijednom od njih nije rukovoeno efikasnije. Bila je
privilegija videti vas na delu. Kako ste znali da su knjige nedostajale?
Znam mnogo o toj biblioteci. Ona e biti od neprocenjive vrednosti za Hoeule. Pomoi
e nam u reavanju problema Spinoze.
Problema Spinoze?
Suvie je komplikovano da bih vam sada potanko objasnio. Rei u samo da je u
pitanju velika jevrejska podvala u filozofiji, koja traje vekovima. Lino u se tome posvetiti.
Isporuite knjige direktno u tab ERR u Berlinu.
Bosnaunited

215

zdls

A zadivljen sam i nainom na koji ste postupali sa starcem. Hladnokrvno. Efikasno.

Tako lako se slomio.
Alfred ga je potapao po elu. Pokaite svoju snagu. Pokaite svoj superiorni um i
odlunost. Oni se prave pametni, ali drhte pri pomisli na svoje kue u ruevinama. im sam
pomenuo da vie nee biti tople kuhinje, igra je zavrena. Eto zato emo mi lako zavladati
elom Evropom.
,,A ta je s tom pesmom?
Ona nita ne vredi u poreenju s knjigama. Bilo je jasno da govori istinu: niko ko
predaje takvu, neprocenjivu biblioteku nee dovoditi sebe u opasnost zbog nekih loih
stihova nakrabanih na paretu papira. Najverovatnije nije ni pripadala muzeju, ve ju je tu
drao uvar.
Dvojica Holandana sedeli su potiteno u domarovoj kuhinji. Birens de Han je jadikovao
drei se za glavu. Izdali smo poverenje. Bili smo uvari tih knjiga.
Nisi imao izbora, rekao je Egmond. Prvo bi sruili muzej a onda i ovu kuu, i ne bi
nali samo knjige ve i nju.
Birens de Han je i dalje jadikovao.
ta bi Spinoza uinio? upitao je domar.
Ne mogu da zamislim da bi izabrao bilo ta osim vrline. Ako treba birati izmeu
spaavanja vrednih dobara i spaavanja oveka, onda moramo spasiti nju.
Slaem se. Dakle, otili su. Da joj kaem da je gotovo?
Birens de Han je klimnuo glavom. Egmond se popeo na sprat i dugim tapom pokucao
tri puta u ugao tavanice u spavaoj sobi. Posle nekoliko minuta kapak se otvorio, merdevine
su se spustile i sila je uplaena sredovena Jevrejka, Selma de Vre-Koen.
Selma, rekao je Egmond, ne brini. Otili su. Odneli su sve to je vredno i sada e se
okrenuti daljem pljakanju nae zemlje. Zato su ovde dolazili? ta su hteli?, upitala je
Selma. Celokupnu Spinozinu biblioteku. Nemam pojma zato im je toliko vana. To je
potpuna misterija. Mogli su samo da skinu jednu od desetak Rembrantovih slika sa zida u
Rejks muzeju u Amsterdamu i ona bi vredela daleko vie nego sve te knjige zajedno. No, ja
imam neto za tebe. Jedna im je promakla. To je Spinozina Etika u prevodu na holandski,
koju sam posebno sakrio u kui svog sina. Nisu znali za nju, doneu ti je sutra. Moda e ti
biti interesantno da je ita - to je njegovo najvanije delo.
Prevod na holandski? Oduvek sam mislila da je on Holananin.
Bio je, ali u to vreme ueni ljudi su pisali na latinskom.
Jesam li sad bezbedna? upitala je Selma, jo uvek drhtei. Je li bezbedno dovesti moju
majku ovde? I koliko ste uopte vi bezbedni?
Niko nije sasvim bezbedan pored ovih rasputenih zveri. Ali ti si u najbezbednijem
gradu u Holandiji. Trakom su zapeatili vrata i prozore muzeja, zabranili Drutvo Spinoza i
nemaka vlada je preuzela prava nad kuom. Ali najiskrenije, sumnjam da e se oni vraati u
ovaj prazan muzej. Ovde vie nema nieg vanog. No, da bi bila potpuno bezbedna, ja bih te
bar na mesec dana preselio na drugo mesto. Nekoliko porodica u Rejnsburgu se
dobrovoljno prijavilo da te krije. Ima mnogo prijatelja u Rejnsburgu. U meuvremenu
treba da instaliram toalet u sobu pre nego to sledeeg meseca doe i tvoja majka.
Bosnaunited

216

zdls

Kad su knjige stigle u Berlin, Alfred je naredio svojim ljudima da mu ih smesta dopreme
u radnu sobu u njegovoj kui. Sledeg jutra, odneo ja tamo kafu, seo i zurio u njih,
naslaujui se prisustvom i mirisom svih tih dragocenih dela - knjiga koje je Spinoza drao
u svojim rukama. Satima ih je milovao i pregledao naslove. Neki autori su mu bili poznati.
- Vergilije, Homer, Ovidije, Cezar, Aristotel, Tacit, Petrarka, Plinije, Ciceron, Livije,
Horacije, Aristotel, Epiktet, Seneka, i Makijaveli i njegovo petotomno delo. E, jadikovao je, da
sam ja iao u gimnaziju. Mogao sam da itam sve ovo. Ne znam latinski ni grki - tragedija
mog ivota. I tada, potpuno neoekivano, Alfred je sa zaprepaenjem shvatio da tu nema
nijedne jedine knjige koju moe da ita: nijedne na nemakom ili ruskom. Nala se tu
Dekartova Discours de la methode, ali je njegovo znanje francuskog bilo tek elementarno.
A i veina naslova mu je bila potpuno nepoznata: mnogo hebrejskih tekstova,
verovatno Stari zavet i biblijski komentari, i brojni autori za koje nikad nije uo, kao to su
Nizolio, Josif Flavije i Panjino. Neke su, sudei po ilustracijama, bile iz oblasti optike
(Hajgens, Longomontan), druge iz anatomije (Riolan) ili matematike. Alfred se ponadao da
bi se tu, na osnovu marginalija ili obeleenih mesta, mogli nai tragovi koji bi vodili do
Spinozinih izvora, i ostatak dana je proveo prelistavajui svaku knjigu stranicu po stranicu.
Ali uzalud - nije bilo niega, nijednog Spinozi nog traga. Do popodneva, surova stvarnost je
bila potpuno jasna: nedostajalo mu je znanje da bi iz te biblioteke otkrio bilo ta o Spinozi.
Oito, sledei korak je morao biti da zatrai pomo od nekoga ko je znao klasine jezike.
Hitler je, meutim, imao druge planove za njega. Ubrzo poto je biblioteka stigla u
Rozenbergovu kuu, etiri i po miliona nacistikih vojnika napalo je Rusiju. Hitler je
postavio Rozenberga za ministra Rajha za okupirane istone teritorije i zaduio ga da izradi
glavni plan za naseljavanje Nemaca u veliku oblast zapadne Rusije, gde je ivelo trideset
miliona Rusa. Petnaest miliona je trebalo deportovati. Preostalih petnaest miliona bi dobili
odobrenje da ostanu, ali s tim da budu germanizovani u roku od trideset godina.
Alfred je imao veoma jasne stavove u pogledu Rusije. Bio je uveren da Rusiju mogu
pobediti samo Rusi i da Nemci treba da nastoje da je rasparaju i pokuaju da formiraju
borbene snage sastavljene od Ukrajinaca koji bi krenuli na boljevike.
Ovo vano zaduenje, u poetku Rozenbergov trijumf, ubrzo se pretvorilo u katastrofu.
Podneo je svoj plan Hitleru, ali vojne voe - Gering, Himler i Erik Koh - estoko su se
usprotivili i u potpunosti ignorisali ili podrivali svaki njegov predlog. Prebacili su ito i
ostale namirnice u Nemaku i pustili da desetine hiljada ukrajinskih ratnih zarobljenika
umre u logorima, i da milioni civila pomru od gladi. Rozenberg se neprekidno alio Hitleru,
dok mu ovaj na kraju nije odbrusio: Prestani da se mea u vojne stvari. Zbog
preokupiranosti ideolokim pitanjima izgubio si vezu sa svakodnevnim poslovima.
Pisac bestselera prodatog u milionskom tirau. Glavni urednik najvanijih novina.
Jedna za drugom prestine dunosti u vladi: naelnik za nacistiku ideologiju i obrazovanje,
ef ERR, ministar Rajha za okupirane istone teritorije. A ipak, veno omraen i ismejan u
najuem krugu nacista. Kako je Rozenberg nakupio toliko poasti? Ponekad teko
razumljiva, nejasna, nedokuiva proza dovodi do nerealno visoke ocene autorove
inteligencije. Moda mu je zato Hitler uporno dodeljivao toliko zahtevnih zadataka.
Konano, kada su Rusi poeli da odbijaju nemake snage i vraaju svoje teritorije,
Alfredova pozicija dravnog ministra za okupirani Istok postala je nevana i on je ponudio
ostavku. Hitler je bio previe zauzet da bi mu odgovorio.
Bosnaunited

217

zdls

Alfredova nada da e temeljno prouiti Spinozinu biblioteku nikada se nije ostvarila.

Uskoro su Saveznici svim snagama bombardovali Berlin. Kad je pogoena i unitena kua
udaljena samo dvesta metara od njegove, naredio je da biblioteka, zbog vee bezbednosti,
bude prebaena u Frankfurt.
Alfredov Felkier beobahter, borbene novine nacistike Nemake nastavile su da se
bore do kraja, i on sam nikada nije prestao ropski da velia Hitlera na njihovim stranicama.
U jednom od poslednjih izdanja (od 20. aprila 1945), odajui mu poasti povodom pedeset i
estog roendana, Rozenberg je proglasio Adolfa Hitlera za oveka veka. Deset dana
kasnije, dok je nadirua ruska armija bila samo nekoliko ulica udaljena od Hitlerovog
podzemnog bunkera, firer je na svom venanju sa Evom Braun podelio kapsule sa
cijanidom, napisao testament i, nakon to je njegova ena progutala cijanid, pucao sebi u
glavu. Dvadeset i etiri sata kasnije, u istom bunkeru, Gebels i njegova ena ubili su svoje
estoro dece morfijumom i cijanidom, a onda i sami izvrili samoubistvo. tamparija
Felkier beobahtera je ak i tada radila i nije se zaustavljala sve do nemake predaje 8. maja
1945. Kad su pretresali kancelarije redakcije, Rusi su nali nekoliko unapred pripremljenih
izdanja. Poslednje nedistribuirano, sa datumom 11. maj 1945, sadralo je uputstvo za
preivljavanje pod naslovom Opstanak u nemakim poljima i umama.
Posle Hitlerove smrti, Alfred je zajedno sa ostalim preivelim nacistikim voama
pobegao u Flensburg, gde je admiral Denic, novi ef drave, ustoliio svoju vladu. Alfred se
nadao da e kao visoki preiveli zvaninik i rajhslajter, biti pozvan da se pridrui kabinetu.
Ali niko nije ni pomiljao na njega. Najzad je sam poslao briljivo sroeno pismo predaje
maralu Montgomeriju. No, ak ni Britanci nisu uviali njegov znaaj pa je rajhslajter
Rozenberg est dana nestrpljivo ekao u svojoj hotelskoj sobi pre nego to je britanska
vojna policija dola i uhapsila ga. Ubrzo je stavljen pod ameriku kontrolu i obaveten da e
se njemu i maloj grupi glavnih nacistikih ratnih zloinaca odvojeno suditi u specijalnom
Meunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu.
Glavni nacistiki ratni zloinci! Nego ta. Alfredove usne su se razvukle u osmeh.

U meuvremenu, u Rejnsburgu na dan pobede, Selma de Vre-Koen i njena stara majka

Sofija spustile su se merdevinama iz tesne sobice na tavanu i prvi put posle vie godina
izale na svetlost dana. Otile su do ulaza u Spinozin deo kue i upisale se u knjigu
posetilaca - bio je to prvi potpis posle etiri godine: ,,U znak zahvalnosti i seanja na vreme
kad nam je bilo omogueno da se krijemo ovde. Zahvalnost Spinozinoj kui i onima koji su
tako dobro brinuli o nama i spasli nae ivote od nemake pretnje.

Bosnaunited

218

zdls

Poglavlje 33
VORBURG - DECEMBAR 1666
Bento je, zaprepaeno odmahujui glavom, priao domaici i promrmljao na
holandskom da oni ipak nee ruati. Kad je otila, uzviknuo je, Ko er! Ti se pridrava
koeNaravno! ta si mislio, Bento? Ja sam rabin.
,,A ja sam zbunjeni filozof. Ti se slae da ne postoji natprirodni Bog koji ima elje,
postavlja zahteve, koji je zadovoljan, ljut ili uopte svestan naih tenji, molitvi, pa i samog
naeg postojanja?
Potpuno se slaem.
I slae se da je itava Tora - ukljuujui Levitske zakone Halaha i sva tajanstvena
pravila ishrane - zbirka teolokih, pravnih, mitolokih, politikih tekstova koje je prikupio
Ezra pre dve hiljade godina?
Sasvim.
,,I govori da e stvoriti jedan novi prosveeni judaizam? Tome se nadam.
Ali zbog zakona za koje zna da su ista izmiljotina, ne moe da rua sa mnom?
,,E, u tome nisi u pravu, Bento. Franko je posegnuo za svojom torbom i iz nje izvukao
zaveljaj. Porodica koju sam posetio u Hagu, pripremila mi je hranu. Hajde da podelimo
jevrejski obrok.
Dok je on odmotavao dimljenu haringu, hleb, sir, i dve jabuke, Bento je nastavio. Ali,
Franko, ponovo te pitam, zato se pridrava koera? Kako moe da iskljui razum? Ja ne
mogu. Boli me kad vidim da se ovek takvog uma posluno povinuje proizvoljnim zakonima.
I molim te, Franko, preklinjem te, potedi me uobiajenog odgovora kako si duan da uva
dve hiljade godina staru tradiciju.
Franko je progutao zalogaj haringe, uzeo gutljaj vode i zamislio se na trenutak. Jo
jednom te uveravam da kao i ti - jednako kao ti Bento - i ja osuujem iracionalnosti u naoj
religiji. Ne zaboravi da sam se pozivao na razum kad sam kongregaciji govorio o lanom
Mesiji. Isto kao i ti, i ja elim da promenim nau veru, ali za razliku od tebe mislim da ona
mora da se menja iznutra. U stvari, imajui u vidu ono to se tebi dogodilo, zakljuio sam da
samo iznutra i moe da se promeni. Ako hou istinski da menjam judaizam i da promenim
stavove svoje kongregacije prema natprirodnom, onda prvo moram da pridobijem njeno
poverenje. Moraju me smatrati jednim od njih, a to podrazumeva i potovanje koera.
Budui da sam u svojoj zajednici rabin, neophodno je - to je imperativ - da se svaki Jevrejin
na svetu u mom domu osea kao kod kue i da moe da jede kod mene.
,,I zato potuje i sve druge zakone i obredne rituale?
Potujem abat, vezujem tefilin, molim se pred obroke i, naravno, vodim mnoge slube
u sinagogi - to jest, do nedavno sam ih vodio. Bento, ti zna da rabin mora potpuno da se
preda verskom ivotu zajednice...
Bosnaunited

219

zdls

,,I, prekinuo ga je Bento, to radi samo zato da bi pridobio poverenje ljudi?

Franko je na trenutak oklevao. Ne samo zbog toga. Bilo bi nepoteno rei tako. esto
se, dok obavljam obredne dunosti, dogodi da zanemarim sadraj rei i prepustim se ritualu
i prijatnim oseanjima koja me preplave. Pevanje me inspirie i proima zanosom. I volim
poetiku psalma, svih pijutima. 66 Volim ritam, aliteracije i veoma me potresa patos s kojim se
govori o starenju i suoavanju sa smru, i o udnji za spasenjem.
Ali ima neto jo vanije, nastavio je Franko. Kad itam i pevam hebrejske napeve
zajedno sa kongregacijom, oseam se sigurnim; oseam da tu pripadam i da sam na neki
nain sjedinjen sa svojim narodom. Saznanje da svi delimo isto oajanje i iste udnje
ispunjava me ljubavlju prema svakom oveku. Zar ti, Bento, nikada nisi doiveo tako neto?
Siguran sam da jesam, kad sam bio mlad. Ali ne sada. Nisam ve godinama. Za razliku
od tebe, ja nisam u stanju da ne obraam panju na znaenje rei. Moj um je uvek na oprezu,
i im sam odrastao dovoljn o da ispitujem stvarno znaenje Tore, moja veza sa zajednicom
je poela da bledi.
Vidi, Franko je uhvatio Benta za ruku, upravo u tome se sutinski razlikujemo. Ja se
ne slaem s tim da sva oseanja moraju biti podreena razumu. Ima nekih oseanja koja
zasluuju jednak status kao i razum. Uzmi nostalgiju, na primer. Kad drim molitve,
povezujem se sa prolou, svojim ocem i dedom i, da Bento, usuujem se to da kaem,
mislim na svoje pretke koji su dve hiljade godina izgovarali iste stihove, pevali iste molitve,
iste melodije. U tim trenucima gubim oseaj sopstvene vanosti, svoje izdvojenosti, i
postajem deo, vrlo mali deo neprekinutog trajanja zajednice. Ta misao mi prua neto
neprocenjivo - kako to da opiem? - povezanost, sjedinjenost sa drugima, to je ogromna
uteha. Meni je to potrebno. Pretpostavljam i svima.
Ali, Franko, u emu je prednost tih oseanja? U emu je prednost udaljavanja od
istinskog razumevanja? Udaljavanja od istinske spoznaje Boga?
Prednost? Recimo opstanak? Zar ljudi nisu oduvek iveli u nekoj vrsti zajednice, ak i
da je to samo porodica? Kako drugaije moemo da preivimo? Zar ti nimalo ne uiva u
zajednici? Zar ne osea da pripada negde?
Bento je poeo da vrti glavom, ali se brzo zaustavio. Doiveo sam to, vrlo udno, dan
pre naeg poslednjeg susreta. Na putu za Amsterdam video sam grupu ekenaskih Jevreja
pri Talih obredu. Bio sam na deregliji ali sam brzo iskoio, pridruio im se, i oni su me
toplo prozdravili, a jedna starija ena po imenu Rifka, dala mi je hleb. Ne znam zato mi se
njeno ime tako urezalo u seanje. Sluao sam obred i oseao prijatnu toplinu i neku udnu
pripadnost toj zajednici. Umesto da bacim Rifkin hleb u vodu, pojeo sam ga. Lagano. I
neobino mi je prijao. Ali onda, kad sam nastavio svojim putem, toplo oseanje nostalgije je
izbledelo. itav taj doivljaj bio je jo jedno podseanje na to da me je herem pogodio vie
nego to sam mislio. No, sada je konano bol zbog izoptenja nestao, i ne oseam nikakvu
potrebu za utapanjem u zajednicu, niti bilo ta slino.
Ali Bento, objasni mi: kako moe, kako uspeva da ivi u takvoj usamljenosti? Ti po
prirodi nisi hladan, ne dri se na odstojanju. U to sam uveren, jer kad god smo zajedno,
Pijutim - napevi dodati starim tekstovima molitvi kako bi se pomou njih izrazila snana oseanja i tenje ka
jedinstvu naroda. Smatra se da oni otkrivaju jevrejsko srce pred Bogom i sva njegova raspoloenja: u pokajanju,
strahu, kao i u uspesima i pobedama.
66

Bosnaunited

220

zdls

oseam tako snanu povezanost - sa tvoje, isto koliko i sa svoje strane. Znam da meu nama
postoji ljubav.
Da, i ja oseam i briljivo uvam tu ljubav. Bento se zagledao u Frankove oi samo na
as, a onda skrenuo pogled. Usamljenost. Pitao si o mojoj usamljenosti. Postoji vreme kad
patim zbog nje. I veoma alim to nemam priliku da s tobom razgovaram o svojim idejama.
Dok pokuavam da ih razjasnim, esto zamiljam kako raspravljamo o njima.
Bento, ko zna - ovo e nam moda biti poslednja prilika za to. Molim te, priaj mi sad o
tim idejama. Kai mi barem u kom pravcu razmilja.
Da, voleo bih, ali odakle poeti ? Krenuu od onoga to je i meni bila polazna taka - ta
sam ja? ta je moja sr, moja esencija? ta je to to me ini onim to jesam? ta dovodi do
toga da sam upravo ova osoba a ne neka druga? Kad razmiljam o biu, jedna
fundamentalna istina mi se ini sama po sebi oiglednom: kao sve to je ivo, i ja teim da
istrajem u svom biu. Rekao bih da ovaj conatus, tenja da opstane i razvija se, pokree sva
ovekova nastojanja.
Znai, poeo si od usamlj ene individue a ne od onoga to je na suprotnom polu,
zajednice, koju ja smatram najvanijom?
Ali, ne zamiljam ja oveka kao usamljeno bie. Re je samo o tome da iz drugaij e
perspektive gledam na ideju povezivanja. Tragam za iskustvom radosti koje ne proizilazi
toliko iz povezanosti, koliko iz odsustva odvojenosti.
Franko je zbunjeno odmahnuo glavom. Eto, tek si poeo, a ja te ve ne razumem. Zar
nisu povezanost i odsustvo odvojenosti isto?
Postoji jedna suptilna ali sutinska razlika. Pokuau da objasnim. Kao to zna, u
samoj osnovi mog razmiljanja je ideja da samo pomou logike moemo u potpunosti da
dokuimo neto od sutine Prirode ili Boga. Kaem neto, jer je stvarno bie Boga misterija
iznad i izvan promiljanja. Bog je beskonaan, i budui da smo mi samo konana bia, nae
razumevanje je ogranieno. Jesam li jasan?
Za sada.
Stoga, nastavio je Bento, da bismo to vie razumeli, moramo pokuati da sagledamo
ovaj svet sub specie aeternitatis - sa stanovita venosti. Drugim reima, moramo da
prevaziemo prepreke saznanju, koje proistiu iz nae vezanosti za vlastito bie. Bento je
zastao. Franko, izgleda potpuno smeteno.
Izgubio sam se. Hteo si da objasni gubitak odvojenosti. ta je s tim?
Strpi se. Sad dolazi. Prvo moram da ti objasnim odakle to. Kao to sam rekao, da bih
sagledao svet sub specie aeternitatis najpre moram da odbacim vlastiti identitet - tojest,
sopstvenu vezanost za sebe samog - i da sve posmatram iz apsolutno odgovarajue i
istinske perspektive. Kad u tome uspem, prestajem da doivljavam granice izmeu sebe i
drugih. A kad se to dogodi, nastupa potpuna smirenost i ne postoji dogaaj koji me brine,
ta god da je u pitanju, ukljuujui i moju smrt. A ukoliko i drugi dostignu tu perspektivu, mi
postajemo jedni drugima prijatelji, elimo svima ono to elimo sebi i postupamo visoko
moralno. To blaeno i radosno iskustvo je stoga posledica odsustva odvojenosti a ne
povezivanja. Dakle, shvata li da postoji razlika - razlika izmeu ljudi koji se okupljaju da bi
zajedno osetili toplinu i sigurnost, nasuprot onima koji meusobno dele radost prosveene
spoznaje Prirode ili Boga.
Bosnaunited

221

zdls

Franko je, i dalje zbunjen, rekao, Pokuavam da te razumem, Bento, ali nije lako jer
nikad nisam imao takvo iskustvo. Ostati bez sopstvenog identiteta - teko je to zamisliti.
Pomuti mi se u glavi na samu pomisao. I izgleda mi tako usamljeniki - tako hladno.
Usamljeniki, a ipak, paradoksalno, ta ideja moe povezati ljude - to znai istovremeno
biti odvojen od neega i deo neega. Ja ne zagovaram, niti uzdiem samou. U stvari, ne
sumnjam da bi naa tenja za razumevanjem bila mnogo vea, ako bismo nas dvojica mogli
svakog dana da raspravljamo o tome. Zvui paradoksalno kad se kae da su ljudi
najkorisniji jedni drugima ukoliko svako od njih sledi ono to je za njega najbolje. Ali kad su
u pitanju ljudi od razuma, jeste tako. Prosveeni egoizam vodi uzajamnoj koristi. Poto nam
je svima zajednika sposobnost racionalnog miljenja, istinski ovozemaljski raj e nastati
onda kad naa posveenost spoznaji Prirode ili Boga zameni sve druge veze, bile one
religijske, kulturne ili nacionalne.
Bento, ako sam razumeo tvoju misao, bojim se da je ta vrsta raja bar hiljadu godina
daleko. A pitam se i da li bih ja, ili bilo ko drugi ko nema um poput tvog i tvoju irinu i
dubinu, bio sposoban da u potpunosti dokui ove ideje.
Nema sumnje da to zahteva trud. Sve izuzetne stvari je onoliko teko dosegnuti koliko
se retko javljaju. Pa ipak, ja uistinu imam zajednicu kolegijanata i drugih filozofa koji itaju i
razumeju moje rei, premda je istina i da mi mnogi od njih esto piu traei dodatna
razjanjenja. Ne oekujem da moje ideje itaju i razumeju nespremni umovi. Naprotiv,
mnogi e biti zbunjeni ili uzdrmani, i njima bih savetovao da ne itaju moja dela. Piem na
latinskom, za filozofske umove, i nadam se samo da e neki od onih koji shvate isto to i ja,
kasnije i drugima pomoi da to shvate. Na primer, trenutno su Johan de Vit 67, na uvaeni
domain, i Henri Oldenburg, sekretar Britanskog kraljevskog drutva, meu onima s kojima
se dopisujem. Ali ako misli da moji radovi moda nikada nee biti tampani za iru publiku,
verovatno si u pravu. Sasvim je mogue da e ove ideje morati da saekaju tih hiljadu
godina.
Obojica su uronuli u tiinu, a onda je Bento dodao, Dakle, s obzirom na sve to sam
rekao o tome koliko se oslanjam na razum, shvata li sad zato se protivim itanju i
izgovaranju rei i molitvi bez obaziranja na njihov sadraj? Taj unutranji rascep ne moe
biti dobar za zdravlje tvog uma. Ne verujem da obred moe da koegzistira sa budnim
misleim umom. Po mom uverenju, oni su otro suprotstavljeni.
Ne mislim da je obred opasan, Bento. Sea se da sam bio indoktriniran verovanjima i
ritualima i katolicizma i judaizma, a da sam poslednje dve godine prouavao i islam. to
vie itam, vie uviam da sve religije, bez izuzetka, podstiu oseaj zajednitva, koriste
obred i muziku i razvijaju mitologiju punu pria o udima. I svaka religija, bez izuzetka,
obeava veni ivot pod uslovom da ovek potuje propisana pravila. Zar nije neverovatno
koliko religije, koje se nezavisno pojavljuju u razliitim delovima sveta, lie jedna na
drugu? ta hoe da kae?
Ako su obred, ritual, pa i praznoverje tako duboko usaeni u samu prirodu ljudskih
bia, onda je moda opravdano zakljuiti da ih mi sami traimo. To hou da kaem, Bento.
Ja ih ne traim. Deci trebaju stvari koje odraslima ne trebaju. ovek od pre dve hiljade
godina je traio neto to dananji ovek ne trai. Mislim da je razlog praznoverja u svim
67

Holandski dravni sekretar, ubrzo posle Spinozine ekskomunikacije, doneo je dekret na osnovu kojeg je na
holandskim univerzitetima filozofija odvojena od teologije, sankcioniui time stav o razdvojenosti razuma i vere.

Bosnaunited

222

zdls

tim kulturama to to je drevnog oveka uasavala neobjanjiva udljivost postojanja.

Nedostajalo mu je znanje za ono to mu je bilo najpotrebnije - objanjenja. I u tim drevnim
vremenima dograbio je jedinu dostupnu formu objanjenja - natrpirodno - pomou molitvi i
rtvovanja i zakona koera i...
,,I ta jo? Nastavi, Bento - emu slui objanjenje? Objanjenje umiruje. Ono ublaava
agoniju neizvesnosti. Drevni ovek je hteo da opstane, plaio se smrti, bio je bespomoan
pred mnogim stvarima u svom okruenju, a objanjenje mu je prualo oseaj, ili barem
iluziju, kontrole. Zakljuio je da, ukoliko je sve to se deava uzrokovano natprirodnim,
moda ipak postoji nain da se to natprirodno umilostivi.
Bento, ne bih rekao da se u tome ne slaemo; samo nam se metode razlikuju. Promena
vekovnog naina razmiljanja je spor proces. Ne moe sve odjednom da uradi. ak i kad se
sprovodi iznutra, promena mora biti lagana.
Siguran sam da si u pravu, ali sam siguran i da veliki deo te sporosti proistie iz
upornosti sa kojom se stari rabini i svetenici dre vlasti. Tako je bilo s Rabi Morterom, a
tako je i danas sa Rabi Aboabom. Zgrozio sam se maloas kad si opisivao kako je potpirivao
verovanja u abetaja Cvija. itavu mladost sam proiveo meu praznovernima; pa ipak me
uasava ta pomama za Cvijem. Kako Jevreji mogu da veruju u takvu glupost? ini se da je
nemogue preceniti njihovu sklonost ka iracionalnom. Negde u ovom svetu, sa svakim
treptajem oka raa se jedna budala.
Franko je uzeo poslednji zalogaj jabuke, namrtio se i upitao, Bento, jesi li raspoloen
za primedbu a la Franko?
Ah, moja poslastica! Nema nieg boljeg od toga. ekaj da se namestim. Bento se
zavalio i podupro lea jastukom. Mislim da u saznati neto o sebi.
Rekao si da moramo da se oslobodimo robovanja strastima, a ipak, tvoje strasti su
danas u nekoliko navrata izbile na povrinu. Iako si potpuno opros tio oveku koji je
pokuao da te ubije, strasno si reagovao na Rabi Aboaba i one koji su odluili da prihvate
novog Mesij u.
Bento je klimnuo glavom, Da, to je istina.
Idemo dalje - takoe si imao vie razumevanja za tog jevrejskog zlikovca nego za
stanovita moje ene. Zar nije tako?
Bento je ponovo klimnuo, ovog puta uzdranije. Nastavi, uitelju.
Jednom si mi rekao da ljudska oseanja mogu da se shvate naprosto kao linije, ravni i
geometrijska tela. Je V tako? Usledila je jo jedna potvrda.
Hajde onda da pokuamo da primenimo upravo to naelo na tvoje prekore upuene
Rabi Aboabu i lakovernim sledbenicima abetaja Cvija? I mojoj eni Sari?
Bento je delovao zbunjeno. Kuda nas to vodi, Franko?
Traim da svoje razumsko orue usmeri ka sopstvenim oseanjima. Sea li se ta si
mi rekao kad sam bio onako razjaren zbog napada. Sve, svaka stvar, bez izuzetkakazao si,
ima svoj uzrok, i moramo razumeti da se sve to se dogaa nuno dogaa. Jesam li u
pravu?
Pamenje ti je besprekorno, Franko.
Bosnaunited

223

zdls

Hvala. Hajde da primenimo danas istu logiku. Zna da ne mogu da odbijem taj poziv
kad u isto vreme tvrdim da je posveenost razumu moj raison detre.
Dobro. Sea se pouke talmudske prie o Rabi Johananu?
Bento je klimnuo glavom. Zatvorenik ne moe osloboditi samog sebe. Hoe da kae
da ja mogu da oslobodim druge ali ne i sebe samog?
Ba tako. Moda ja mogu da uoim neke stvari o Bentu Spinozi koje on sam ne moe.
Bento se osmehnuo. ,,A zato je tvoj vid otriji od njegovog?
Ba kao to si maloas i sam rekao: tvoje vlastito ja ti stoji na putu i ometa uvide.
Uzmimo, na primer, grube komentare o lakovernim budalama u Amsterdamu obuzetim
lanim mesijom. I ta tvoja strastvena kritika, i njihova lakovernost su takode nune. Nije
moglo biti drugaije. A ja, Bento, imam neto da kaem o izvorima i njihovog i tvog
ponaanja.
Je l? Kai.
Pre svega, zanimljivo je da smo ti i ja svedoci istih dogaaja, a da drugaije reagujemo
na njih. Citirau tvoje rei, Na um je zasluan to je to tako. Je li tano?
Sasvim.
Ja nisam iznenaen ili zbunjen lakovernou marana, obinih ljudi. Franko je sada
govorio slobodnije i sa vie ubeenja. Oni nuno veruju u mesiju. Mi marani smo, naravno,
podloni mesijanskoj ideji! Uostalom, zar se nismo u katolikoj indoktrinaciji neprestano
suoavali sa idejom Isusa kao oveka koji je bio vie od obinog oveka, i koji je poslat na
Zemlju s misijom naeg spasenja? I, naravno, marani nisu ljuti zbog toga to je abetaj Cvi
pod pritiskom prihvatio drugu veru. Nismo li i mi iz prve ruke iskusili prisilno
preobraenje? tavie, mnogi od nas su imali lino iskustvo ponovnog preobraenja u neke
bolje Jevreje.
Tano, tano i tano, Franko. Shvata li koliko e mi nedostaju razgovori s tobom!
Pomae mi da uoim svoje neosloboene oblasti. U pravu si: ono to sam rekao o abetaju
Cviju, Rabi Aboabu, i lakovernim budalama nije u skladu s razumom. Slobodan ovek ne
remeti svoj mir takvim oseanjima prezira i ogorenja. Mnogo toga jo moram da uradim da
bih kontrolisao svoje strasti.
Jednom si mi kazao da je razum nemoan pred strau i da je jedini nain na koji se
moemo osloboditi strasti, taj da razum pretvorimo u strast.
Aha, mislim da moda znam na ta cilja - da sam toliko preobrazio razum da se
povremeno ne razlikuje od nerazuma.
Ba tako. Primetio sam da se tvoj bes i zlovoljne optube javljaju samo kad je razum
ugroen.
,,I razum i sloboda, dodao je Bento.
Franko je neko vreme oklevao, paljivo birajui rei. Kad bolje razmislim, bio je jo
jedan trenutak u kojem sam video da se u tebi bude strasti: onda kad smo priali o mestu i
pravima ene. Mislim da tvojim argumentima u prilog inferiornosti enske inteligencij e
nedostaje uobiajena strogost. Na primer, tvrdio si da ene nisu uestvovale u vlasti, i tako
zanemario postojanje monih kraljica - poput Kleopatre u Egiptu, Elizabete u Engleskoj,
Izabele u paniji i...
Bosnaunited

224

zdls

Da, da, ali vreme nam je danas dragoceno i ne moemo se baviti svim temama. Hajde
da se vratimo razumu i slobodi. Nisam ni najmanje raspoloen da se sada bavim pitanjem
ena.
Hoe li makar priznati da je to jo jedna oblast kojom treba da se pozabavi u
budunosti? Moda. Nisam siguran.
Onda mi dopusti samo jo jedan komentar i prei emo na te druge teme. Ne ekajui
odgovor Franko je odmah nastavio. Jasno je da su nam stavovi o enama vrlo razliiti i
mislim da imam jedno objanjenje uzronog lanca. Da li te zanima?
Trebalo bi, ali nisam ba voljan da sluam o tome. Svejedno u ti rei - vrlo kratko.
Mislim da to proistie iz naeg razliitog iskustva sa enama. Ja oduvek imam vrlo nean
odnos sa majkom, a sada i sa enom i erkom, i pretpostavljam da su tvoji stavovi prema
enama nuno negativni zbog prethodnih iskustava koja si imao sa njima. Zbog toga to su,
kako si mi priao, ta iskustva bila turobna: majka ti je umrla kad si bio mali, a i one koje su je
zamenjivale - starija sestra, a onda i maeha - takoe su umrle. Cela zajednica zna kako te je
druga sestra, Rebeka, grubo odbacila. uo sam da je podnosila tubu sudu i osporavala oev
testament kako ti ne bi nasledio njegovo imanje. A tu je i Klara Marija, jedina ena koju si
voleo, i koja te je povredila izabravi drugoga. Ako izuzmemo nju, nikada nisam uo da
pominje bilo kakvo pozitivno iskustvo sa nekom enom.
Bento je utao, klimao glavom neko vreme polako pokuavajui da svari Frankove rei,
a onda kazao, Preimo sad na druge teme. Prvo, ima neto to sam propustio da ti kaem koliko se divim tvojoj hrabrosti da istupi pred kongregaciju i pozove je na umerenost.
Tvoje javno suprotstvaljanje Rabi Aboabu zasnovano je na onome to ja zovem adekvatnim
idejama - to su ideje voene razumom, a ne strau. Voleo bih i da ujem neto vie o tvojoj
viziji novog judaizma koji se nada da e izgraditi. ini mi se da sam maloas skrenuo
razgovor s te teme.
Znali su da im vreme istie i Franko je govorio brzo. Nadam se da u stvoriti drugaiji
judaizam, zasnovan na meusobnoj ljubavi i na zajednikoj tradiciji. Nameravam da
zadrim verske slube u kojima se ne poziva na natprirodno i koje poivaju na humanosti
koja nam je svima zajednika, i da iz Tore i Talmuda crpem mudrost koja vodi ivotu
okrenutom ljubavi i moralu. I, upravo tako, mi emo potovati jevrejski zakon, ali u slubi
povezivanja i moralnog ivota, ne zato to je to boanski nalog. A sve e to biti proeto
duhom mog prijatelja Baruha Spinoze. Nekad, dok planiram budunost, zamiljam te kao
oca. San mi je da izgradim sinagogu u koju bi ti rado poslao svog sina.
Bento je obrisao suzu koja mu je klizila niz obraz. Da, slaemo se ako veruje da
obrede treba da koristimo onoliko koliko iziskuje onaj deo nae prirode kojem su jo uvek
potrebni, ali ne i da im robujemo.
Upravo je to moj stav. I zar nema ironije u tome da se, iako ti pokuava da promeni
judaizam spolja, a ja iznutra, obojica suoavamo sa heremom - tvojim koji se ve dogodio, i
mojim koji nesumnjivo dolazi?
Slaem se sa drugim delom - da je ironija to se obojica suavamo sa heremom - ali, da
me ne bi pogreno razumeo, ponoviu jo jednom: moja namera nije da menjam judaizam.
Ja se nadam da e sutinska posveenost razumu iskoreniti sve religije, pa tako i judaizam.
Bento je pogledao na sat. Avaj, vreme je, Franko - skoro je dva sata - i dereglija e uskoro
biti ovde.
Bosnaunited

225

zdls

Dok su ili ka pristanitu, Franko je rekao, Ima jo jedna stvar, poslednje to moram da
ti kaem - ta knjiga koju namerava da pie o svojoj kritici Biblije?
Da?
Raduje me to e je napisati, ali molim te prijatelju, budi oprezan. Ne potpisuj je. Ja
verujem u ono to govori, ali ljudi to nee primati razumom. Ne sada, ne za naeg ivota.
Franko se ukrcao. Ladar je otkaio vezove, konji su zategli uad i trekshojt se udaljio od
doka. Bento je dugo gledao za dereglijom. Kako je ona iezavala na horizontu, tako je
njegov herem postajao jasnij i. Konano, kad vie nije bilo ni traga od Franka, Bento je
polako krenuo sa doka, nazad u zagrljaj samoe.

Bosnaunited

226

zdls

EPILOG
Bento je zavrio Teoloko-politiki traktat 1670, kad mu je bilo 38 godina. Izdava je
dobro predvideo da e to biti zapaljivo tivo. Otuda je Traktat objavljen anonimno, sa
impresumom izmiljenih izdavaa iz izmiljenih gradova. I civilne i verske vlasti ubrzo su
zabranile njegovu prodaju. Uprkos tome, tajno su kruile brojne kopije.
Nekoliko meseci kasnije, Spinoza se iz Vorburga preselio u Hag, gde je proiveo ostatak
ivota, najpre u iznajmljenoj skromnoj sobi u potkrovlju kue udovice Van der Verve, a na
kraju u jo jeftinijoj - samakoj sobi u kui Henrika van der Spajka, majstora zidnog
slikarstva. Spokojan ivot - to je ono to je Spinoza eleo i naao u Hagu. Tu je provodio
dane itajui velika dela iz svoje biblioteke, radei na Etici i brusei soiva. Uvee bi puio
lulu i prijateljski askao sa Van der Spajkom, njegovom enom i njihovo sedmoro dece, osim
kada bi bio isuvie obuzet pisanjem da bi napustio svoju sobu, to mu se u poslednjim
danima ivota esto dogaalo. Nedeljom je ponekad iao sa porodicom Spajk da slua
propoved u oblinjoj Nive kerk (Novoj crkvi).
Zbog kalja koji se nikako nije smirivao, izazivajui esto krvavi ispljuvak, iz godine u
godinu, vidno je bio sve slabiji. Moda mu je udisanje staklene praine tokom optiarskog
rada otetilo plua, ali verovatnije je da je imao tuberkulozu, kao njegova majka i drugi
lanovi porodice. Na dan 20. februara 1677. oseao se toliko slabo da je pozvao doktora, koji
je savetovao gospoi Van der Spajk da skuva kokoku i nahrani Spinozu hranljivorn orbom
sa povrem. Ona je sledila uputstva, i Bento je sledeeg jutra izgledao bolje. Porodica je
popodne otila u crkvu, ali kad su se posle dva sata vratili, Bento Spinoza je u svojoj 44.
godini, bio mrtav.
Spinoza je iveo vlastitu filozofiju: postigao je amor dei intellectualis, oslobodio se
okova uznemirujuih strasti i smireno se suoio sa krajem svog ivota. Ipak, taj ivot i smrt
u spokojstvu izazvali su veliku buru koja traje do dananjih dana, pa su tako, osim mnogih
koji ga potuju i pozivaju se na njega, jo uvek brojni i oni koji ga odbacuju i otro kritikuju.
Premda nije napisao testament, ostavio je instrukcije stanodavcu da u sluaju njegove
smrti otpremi radni sto i sve to je u stolu njegovom izdavau Riuvercu u Amsterdam. Van
der Spajk je ispunio Spinozinu elju: vrsto je uvezao sto, utovario ga na konjsku deregliju i
poslao u Amsterdam. Sto je stigao bezbedno, a u njegovim zakljuanim fiokama bili su Etika
i drugi vredni neobjavljeni rukopisi i prepiska.
Bentovi prijatelji su se odmah dali na posao da prirede rukopise i pisma za
objavljivanje. Sledei Spinozina uputstva, uklonili su sve lino iz pisama, ostavljajui samo
filozofsku sadrinu.
Nekoliko meseci posle Spinozine smrti, njegova Posthumna dela (koja su sadrala Etiku,
nedovreni Tractatuspoliticus i De Intellectus Emendatione, izabrana Spinozina pisma, kao i
Saetu gramatiku hebrejskog jezika i Traktat o dugi) objavljena su na holandskom i
latinskom, i ovoga puta bez autorovog imena, i uz navoenje fiktivnog izdavaa i grada. Kao
to se i oekivalo, holandska drava je ubrzo zabranila knjigu zvaninim ukazom, uz
optube za vulgarno bogohuljenje i ateistike stavove.
im se proula vest o njegovoj smrti, Spinozina sestra Rebeka, koja ga je izbegavala
dvadeset i jednu godinu, pojavila se sa sinom Danijelom u svojstvu jedinog zakonitog
Bosnaunited

227

zdls

naslednika. Meutim, kada joj je Van der Spajk uruio spisak Spinozine imovine i obraun
dugova, predomislila se: shvatila je da su Bentovi dugovi za prethodne stanarine, trokove
sahrane, berberina i apotekara, verovatno premaivali vrednost njegove celokupne
imovine. Osam meseci kasnije, odrana je licitacija na kojoj je prodato sve to je posedovao
(uglavnom njegova biblioteka i oprema za bruenje soiva) i zaista, dobijena suma nije bila
dovoljna da pokrije raune. Da ne bi nasledila dugove, Rebeka se zvanino odrekla svih
prava na imovinu i ponovo nestala iz istorije. Preostala Bentova dugovanja izmirio je zet
njegovog prijatelja Simona de Vrea. (Simon, koji je umro deset godina ranije, 1667, ponudio
je Bentu u naslee svu svoju imovinu. Bento je odbio uz obrazloenje da bi to bilo
nepravedno prema Simonovoj porodici i da bi mu, tavie, taj novac predstavljao samo
smetnju. Simonova porodica mu je potom ponudila godinji prihod od pet stotina guldena.
Spinoza je, meutim, i to odbio, rekavi da je vie nego to mu je potrebno. Na kraju je
pristao na mali godinji prihod od tri stotine guldena.)
Prodaju Spinozine imovine vodio je Van den Hove, savestan belenik koji je ostavio
detaljan popis 151 knjige iz Spinozine biblioteke, sa preciznim obavetenjima o datumu,
izdavau i broju stranica svake knjige. Godine 1900. Georg Rozental, holandski industrijalac,
iskoristio je belenikov popis kako bi za Spinozin muzej u Rejnsburgu ponovo prikupio
filozofovu kolekciju knjiga. Uloen je veliki trud da se kupe ista izdanja sa istim datumima i
gradovima objavljivanja ali, naravno, to nisu bile one iste knjige koje je Spinoza drao u
rukama. (U poglavlju 32 izmislio sam scenu u kojoj Alfred Rozenberg ne zna za tu
injenicu.) Na kraju, Georg Rozental je uspeo da prikupi 110 od 151 knjige iz Spinozine
originalne zbirke. Uz to, poklonio je muzeju jo 35 drugih knjiga objavljenih pre 17. veka,
kao i radove o Spinozinom ivotu i filozofiji.
Spinoza je bio sahranjen pod kamenom ploom u okviru Nive kerk, to je mnoge navelo
da pomisle kako je pred smrt preao u hrianstvo. Ipak, s obzirom na njegov stav da se
verovanje da je Bog poprimio prirodu ovekovu ini protivrenim jednako koliko bi bila i
tvrdnja da je krug poprimio prirodu kvadrata, preobraenje izgleda potpuno neuverljivo. U
liberalnoj Holandiji 17. veka, sahranjivanje neprotestanata unutar crkava nije bilo retkost.
ak su i katolici koji su u protestantskoj Holandiji bili omraeniji od Jevreja, povremeno
sahranjivani unutar crkava. (U sledeem stoleu politika se promenila i tu su sahranjivani
samo izuzetno bogati i ugledni graani.) Po obiaju, Spinozino grobno mesto bilo je
iznajmljeno na ogranieni broj godina, i kada vie nije bilo raspoloivog novca za
odravanje, verovatno nakon deset godina, njegove kosti su izvaene i rasute po malom
crkvenom dvoritu.
S vremenom, Holandija ga je sve vie priznavala i ugled mu je porastao toliko da je
njegov portret stajao na novanici od hiljadu guldena sve do uvoenja evra 2002. godine.
Kao i svi Spinozini portreti, i taj na novanici bio je zasnovan na turim opisima iz razliitih
tekstova; nije bilo verodostojnih portreta naslikanih za njegovog ivota.
Povodom dvestapedesete godinjice Spinozine smrti, u dvoritu Nive kerke je 1927.
postavljena spomen ploa. Komemoraciji je prisustvovala i nekolicina jevrejskih entuzijasta
iz Palestine, koji su eleli ponovo da istaknu Spinozino jevrejstvo. Na spomen-ploi stoji
natpis na latinskom: Ova zemlja pokriva kosti Benedikta Sp inoze nekada sahranjenog u
Novoj crkvi.
U Palestini, otprilike u isto vreme kada je otkrivena ova ploa, Jozef Klausner, poznati
istoriar i kasnije kandidat na prvim izraelskim predsednikim izborima, odrao je govor na
Bosnaunited

228

zdls

Hebrejskom univerzitetu u kojem je tvrdio da je jevrejski narod poinio straan greh

ekskomunicirajui Spinozu, i pozvao na odbacivanje ideje da je Spinoza bio jeretik. Govor je
zavrio reima, Spinozi, Jevrejinu, mi poruujemo... sa vrha planine Skopus, iz naeg novog
svetilita - Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu - prokletstvo je skinuto! Nedelo judaizma je
time poniteno i bilo kakav da je tvoj greh prema njemu, bie oproten. Ti si na brat, ti si
na brat, ti si na brat!
Na tristotu godinjicu Spinozine ekskomunikacije, 1956, H.F.K. Dauglas, jedan od
Spinozinih holandskih potovalaca, doao je na ideju da se pored ploe iz 1927. postavi
dodatno spomen obeleje. Znajui da je Ben-Gurion, premijer Izraela, izuzetno cenio
Spinozu, Dauglas ga je zamolio za podrku. Ben-Gurion je zduno prihvatio da pomogne i
kad se to proulo u Izraelu, lanovi humanistike jevrejske organizacije u Haifi, koji su
Spinozu smatrali zaetnikom jevrejskog humanizma, ponudili su da poklone crni bazaltni
kamen za deo spomen obeleja. Zvaninom otkrivanju je prisustvovalo mnogo ljudi,
ukljuujui i predstavnike vlada Holandije i Izraela. Ben-Gurion nije bio na samom
otkrivanju, ali je spomenik obiao tri godine kasnije, tokom jedne zvanine posete.
Na novoj spomen-ploi, postavljenoj pored one iz 1927, nalazili su se u reljefu izraen
Spinozin portret i samo jedna re: Caute (oprez), naena na Spinozinom peatnom
prstenu, a ispod toga crni izraelski bazaltni kamen spojen sa ploom na kojoj stoji hebrejska
re jay (ama), to znai Tvoj narod.

Neki Izraelci se nisu slagali sa Ben-Gurionovim pokuajem da rehabilituje Spinozu.

Ortodoksni lanovi Kneseta bili su toliko ljuti zbog same pomisli da Izrael odaje poast
Spinozi, da su zahtevali da se Ben-Gurionu i ministarki spoljnih poslova Goldi Meir izrkene
strogi ukor zato to su izraelskom ambasadoru u Holandiji naloili da prisustvuje otkrivanju
spomenika.
Ranije u jednom lanku, Ben-Gurion je postavio pitanje Spinozine ekskomunikacije.
Teko je kriviti jevrejsku zajednicu Amsterdama u 17. veku. Njen poloaj je bio ranjiv... i
traumatizovana jevrejska zajednica je morala da brani svoje jedinstvo. Ali danas, jevrejski
narod nema pravo da zauvek iskljui besmrtnog Spinozu iz zajednice Izraela. Ben-Gurion je
naglaavao i da je hebrejski jezik nepotpun bez Spinozinih dela. I zaista, ubrzo nakon
objavljivanja ovog lanka, Hebrejski univerzitet je objavio celokupna Spinozina dela na
hebrejskom.
Neki drugi Jevreji su eleli da Ben-Gurion apeluje na amsterdamski rabinat da povue
odluku o ekskomunikaciji, ali on je to odbio i napisao: Nisam traio da se ekskomunikacija
poniti, jer se podrazumeva da je njegova ekskomunikacija nitavna... Jedna ulica u Tel
Avivu nosi Spinozino ime i nema nijedne razumne osobe u ovoj zemlji koja misli da je ta
ekskomunikacija jo uvek na snazi.
Spinozinu biblioteku u Rejnsburgu je 1942. godine konfiskovao Rozenbergov ERR.
Oberberajhslajter imer, komandant ERR u Holandiji, opisao je ovu zaplenu u svom
izvetaju iz 1942. (to e kasnije postati zvanini nirnberki dokument): Oduzete su i
biblioteke Spinozinog drutva u Hagu i Kue Spinoza u Rejnsburgu. Bile su zapakovane u 18
sanduka, i sadrale su izuzetno vredne rane radove od ogromne vanosti za prouavanje
problema Spinoze. Nije bez razloga direktor Drutva Spinoza, pod lanim izgovorom koji
smo razobliili, pokuao da sakrije biblioteku od nas.
Bosnaunited

229

zdls

Ukradena rejnsburka biblioteka smetena je u Frankfurt, u najvee skladite ratnog

plena u svetskoj istoriji. Pod Rozenbergovim vodstvom ERR je pokrala vie od tri miliona
knjiga iz hiljada biblioteka. Kada su Saveznici 1944. bombama zasuli Frankfurt, nacisti su
urno premestili svoj plen u podzemna skladita. Spinozina biblioteka je, zajedno sa
hiljadama drugih nekatalogizovanih knjiga, poslata u rudnik soli u Hungenu pored Minhena.
Po zavretku rata, sve blago iz Hungena premeteno je u centralni ameriki depo u
Ofenbahu, gde je mala armija knjiara i istoriara tragala za njihovim vlasnicima. Konano je
Dirk Marius Grasvinkel, holandski arhivista, doao do Spinozinih knjiga i itavu kolekciju
(osim aice primeraka) holandskim brodom Mary Roterdam otpremio u Holandiju. Knjige
su stigle u Rejnsburg u martu 1946. i bile ponovo izloene u Muzeju Spinoze, gde se i danas
mogu videti.

U mesecu koji je prethodio suenju, Alfred je bio u samici nirneberkog zatvora i viao
samo advokata koji je pripremao njegovu odbranu, jednog amerikog vojnog lekara i jednog
psihologa. Tek 20. novembra 1945, prvog dana suenja, susreo se sa ostalim nacistikim
optuenicima, kad su ih pre glavnog pretresa okupili pred timom tuilaca iz Sjedinjenih
Amerikih Drava, Velike Britanije, Rusije i Francuske. Tokom narednih jedanaest meseci
oni e se jo 218 puta susretati u istoj prostoriji.
Bilo je dvadeset i etiri optuenika, ali su samo dvadeset i dva prisustvovala suenju.
Dvadeset trei, Robert Lej, obesio se pekirom u svojoj elili dve nedelje ranije, a dvadeset
etvrtom, Martinu Bormanu, diktatoru predvorja sudilo se u odsustvu, iako se uveliko
verovalo da je ubijen kad su Rusi osvojili Berlin. Optuenici su sedeli na etiri drvene klupe
postavljene u dva reda a iza njih je straarila eta naoruanih vojnika. Alfred je sedeo drugi
u prednjoj desnoj klupi. Na prednjoj levoj klupi bili su Gering, Hes, Joahim fon Ribentrop,
nacistiki ministar spoljnih poslova i feldmaral Vilhelm Kajtel, vrhovni komandant vojske.
U mesecima pritvora koji su prethodili suenju, Gering je bio skinut sa droga, izgubio je vie
od jedanaest kilograma i izgledao ivahno i raspoloeno.
Sa Alfredove desne strane nalazio se Ernst Kaltenbruner, najvii preiveli SS oficir. Sa
leve strane su bili Hans Frank, guverner-general okupirane Poljske, Vilhelm Frik, zastupnik
Rajha za Bohemiju i Moravsku, i na kraju klupe Julijus trajher, izdava Der stirmera.
Alfredu je sigurno laknulo to nije morao da sedi pored trajhera koji mu je bio naroito
odvratan.
U drugom redu bile su takve eminencije kao to su admiral Denic, predsednik Rajha
posle Hitlerovog samoubistva, komandant ratne mornarice i zapovednik podmornike flote,
i feldmaral Alfred Jodl. Obojica su zadrali arogantno vojniko dranje. Do njih su bili Fric
Zaukel, glavni ideolog nacistikog programa ropskog rada, Artur Zajs-Inkvart, gaulajter
okupirane Holandije, a zatim Albert per, Hitlerov bliski prijatelj i arhitekta - ovek koga je
Alfred mrzeo gotovo koliko i Gebelsa. Do njega, sedeli su Valter Funk, koji je Rajhsbanku
pretvorio u skladite zlatnih zuba i drugih dragocenosti otetih od rtava koncentracionih
logora, i Baldur fon irah, voda Hitlerjugenda. Druga dva optuenika u zadnjem redu bili su
manje poznati nacistiki industrijalci.
Izbor glavnih nacistikih ratnih zloinaca trajao je mesecima. Oni svakako nisu, inili
pravi najui krug, ali su posle samoubistva Hitlera, Gebelsa i Himlera, predstavljali
najpoznatije naciste. Najzad, najzad, i Alfred Rozenberg je uao u najui krug. U skladu sa
Bosnaunited

230

zdls

svojim karakterom, Gering, Hitlerov drugokomandujui, pokuao je sugestivim

namigivanjem ili preteim pogledima da preuzme kontrolu nad grupom, emu su ubrzo
mnogi podlegli. Tuilaki tim, zabrinut zbog Geringovog mogueg uticaja na svedoenje
drugih optuenika, odvojio ga je od ostalih. Prvo su naredili da Gering u pauzama za ruak
tokom suenja obeduje sam, dok su ostali optuenici sedeli za stolovima po trojica. A
kasnije su, da bi dodatno umanjili njegov uticaj, propisali najstroije samice za sve
optuenike. Alfred je, kao i uvek, odbijao da uestvuje u malo preostalih prilika za di uenj e
- za vreme obroka, na putu do sudnice, ili u doaptavanju tokom suenja. Drugi nisu skrivali
svoje antipatije prema njemu i on im je uzvraao istom merom: te su bili ljudi koje je
smatrao odgovornim za propast plemenite ideoloke osnove koju su firer i on tako paljivo
oblikovali.
Nekoliko dana u toku procesa, u sudnici je prikazivan potresan film koji su amerike
trupe snimile prilikom oslobaanja koncentracionih logora. Nita, ni najmanji detalj
nije isputen: itav sud je bio zaprepaen i revoltiran slikama gasnih komora,
krematorijumskih pei punih polusagorelih tela, brdima natrulih leeva, ogromnim
gomilama predmeta oduzetih od mrtvaca - naoara, dejih cipelica, ljudske kose. Jedan
ameriki kamerman zumirao je lica optuenika dok su gledali film. Na Rozenbergovom
bledom licu video se uas i on je smesta skrenuo pogled. Posle filma tvrdio je, kao i ostali
nacistiki optuenici, da apsolutno nije imao pojma o postojanju svega toga.
Da li je to bila istina? Koliko je on stvarno znao o masovnim egzekucijama Jevreja u
istonoj Evropi? ta je znao o logorima smrti? Rozenberg je tu tajnu odneo u grob. Nije
ostavio pisani trag, nikakav definitivan dokaz (ak se ni Hiderov potpis nikad nije pojavio na
nekom dokumentu koji je povezan sa logorima). I naravno, Alfred nije pisao o logorima u
Beobahteru, poto je nacistika politika jasno zabranjivala bilo kakvu javnu diskusiju o
njima. Rozenberg je u svom svedoenju pourio da naglasi da je odbio da prisustvuje
Vanzejskoj konferenciji u januaru 1942, na kojoj su uestvovali vrhovni nacistiki
zvaninici, i tokom koje je Rajnhard Hajndrih ivo opisao planove za Konano reenje.
Rozenberg je tamo poslao svog pomonika Alfreda Mejera da ga zastupa. Ali Mejer je itav
niz godina bio njegov blizak saradnik i nepojmljivo je da njih dvojica nikada nisu razgovarali
o ovoj konferenciji.
Sedamnaestog dana suenja, tuilatvo je predstavilo kao dokaz etvorosatni film,
Nacistiki plan, kompilaciju raznih nacistikih propagandnih filmova i urnala. Poinjao je
scenama iz Trijumfa volje, filma Leni Rifental u kojem Rozenberg, u sveanoj partijskoj
uniformi, pompezno dri govor. Alfred i optuenici su neskriveno uivali u ovom kratkom
putovanju kroz vreme, u njihovo slavno doba.
Dok su drugi optuenici unakrsno ispitivani, Alfred je delovao odsutno. Ponekad je
skicirao portrete ljudi u sudnici; ponekad bi okretao slualice na ruski prevod svedoenja
i smejuljio se i vrteo glavom na brojne greke. ak je i tokom sopstvenog ispitivanja sluao
ruski prevod i javno protestvovao zbog mnogih greaka u prevoenju.
Tokom procesa, Rozenberga je sud shvatao daleko ozbiljnije nego to su ga sami nacisti
ikada shvatali. Mnogo puta sudije su ga opisivale kao vodeeg ideologa nacistike partije,
oveka koji je zacrtao plan razaranja Evrope, a Rozenberg niti jednom nije negirao te
optube. Moglo se pretpostaviti kako e sve Gering reagovati: podsmevao se navodnoj
Rozenbergovoj vanosti u Treem rajhu i, s druge strane, smejuljio zbog injenice da
Rozenberg nije svestan da sam zakiva eksere u sopstveni koveg.
Bosnaunited

231

zdls

Za vreme dugog svedoenja u vlastitu odbranu, Rozenberg je svojom opirnou,

pedantnim navoenjem detalja i sloenim jezikom veoma iritirao tuioce. Za razliku od
Hitlera, oni nisu bili opinjeni njegovim pretenzijama na dubokoumnost, moda zato to su
advokati u Nirnebrgu imali rezultate IQ testa koji je sproveo ameriki psiholog, porunik
G.M. Gilbert. Rozenbergovih 124 poena IQ smetalo ga je u prosek meu dvadeset i jednim
optuenikom. (Julius trajher, glavni izdava omiljenog Hitlerovog lista je sa 106 poena, bio
ubedljivo najgori.) Iako je Rozenberg uspeo da zadri svoj uvebani superiorni smeak, vie
nikoga nije mogao da prevari i navede na pomisao kako su njegove misli dublje nego to to
iko moe da shvati.
Glavni ameriki tuilac, sudija amerikog Vrhovnog suda Robert Dekson napisao je,
Upravo je Rozenberg, taj intelektualni prvosvetenik vie rase, autor doktrine mrnje koja
je dala podsticaj unitenju Jevreja, pretvorio svoje neznaboake teorije u praksu protiv
okupiranih istonih teritorija. Njegovo smueno filozofiranje je dugoj listi nacistikih
strahota dodalo i dosadu.
U svojim sabranim pismima Tomas Dod, ameriki istrani sudija (i otac senatora
Kristofera Doda), otkrio je svoja oseanja prema Rozenbergu: Prola su jo dva dana.
Unakrsno sam ispitao Alfreda Rozenberga jutros, i mislim da sam dobro obavio posao.... Bilo
ga je jako teko ispitivati - laljiva bitanga kakvu nisam video. Zapravo mi je odvratan - to je
veliki folirant, i neverovatan licemer.
Ser Dejvid Maksvel, glavni britanski tuilac, komentarisao je, Jedini dokaz koji je
podnet, jeste tvrdnja da Rozenberg ne bi ni mrava zgazio, i da nema onih koji bi mogli
posvedoiti da je ikada zgazio mrava. Rozenberg je majstor eufemizama, birokratski
pedantan, i njegove naizgled beskrajne reenice se prepliu i lepe jedna za drugu kao
prekuvani pageti.
A poslednje rei zavrne izjave ruskog glavnog tuioca, generala Rudenka, bile su:
Uprkos Rozenbergovim naporima da onglira sa istorijskim injenicama i dogaajima, nije
mogao da negira da je bio zvanini ideolog Nacistike partije; da je ve pre etvrt veka
poloio teorijske temelje faistike hitlerovske drave, koja je tokom itavog ovog perioda
moralno iskvarila milione Nemaca, ideoloki ih pripremajui za monstruozne zloine koje
su izvrili hitlerovci.
Rozenberg je imao samo jednu mogunost da se delotvorno brani - to to ga njegove
kolege nacisti nikad nisu uzimali za ozbiljno i to su ignorisali sva reenja koja je predlagao
za okupirane istone teritorije. Ali, on je imao tako visoko miljenje o svojim vrednostima
da nije mogao javno da prizna sopstvenu beznaajnost. Umesto toga, izabrao je da
neodreeno vrda iz sata u sat. Kako je rekao jedan posmatra u Nirnbergu dokuiti ta je
on govorio bilo bi isto kao zahvatiti aku magle.
Za razliku od drugih optuenika, Rozenberg nikada nije uzmicao. Na kraju je ostao
jedini pravi vernik. Nikada se nije odrekao Hitlera i njegove rasistike ideologije. Nisam
video u Hitleru tiranina, rekao je Rozenberg sudu, ali kao i milioni nacionalsocijalista
verovao sam mu na osnovu iskustva koje sam s njim stekao tokom etrnaestogodinje
borbe.
Sluio sam Adolfu Hitleru lojalno, i ta god da je partija uradila tokom tih godina, ja sam
to podravao. U razgovoru sa jednim drugim optuenikom jo strasnije je branio Hitlera:
Ma kako esto prebirao po mislima, jo uvek ne mogu da verujem da je postojala i jedna
Bosnaunited

232

zdls

jedina slabost u karakteru tog oveka. A nastavljao je da insistira i na ispravnosti svoje

ideologije: Ono to me je motivisalo poslednjih dvadesetpet godina bila je ideja da sluim
ne samo nemakom narodu, nego celoj Evropi - u stvari, itavoj beloj rasi. Neposredno
pred smrt, izrazio je i nadu da ideja nacionalsocijalizma nikada nee biti zaboravljena i da
e se ponovo roditi u novoj generaciji oelienoj patnjom.
Dan presude bio je 1. oktobar 1946. Sud se sastao 218 puta i tokom estonedeljnog
prekida sudije su obavile dodatna veanja. Ujutro 1. oktobra svakom optueniku je po redu
sedenja izreena presuda. Troj ica optuenih, aht, Fon Papen i Frie bili su osloboeni i
odmah puteni. Ostali su proglaeni krivima po nekim ili svim takama optunice.
Tog poslepodneva svaki optuenik je saznao svoju sudbinu. Alfred je bio esti po redu u
suoavanju sa kaznom: Optueni Alfred Rozenberg, na osnovu optunice koja vam se
stavlja na teret, Tribunal vas osuuje na smrt veanjem.
Deset drugih optuenika ulo je identine rei: Gering, Fon Ribentrop, Kajtel,
Kaltenbruner, Jodl, Frank, Frik, trajher, Zajs-Inkvart i Zaukel. Martin Borman osuen je na
smrt u odsustvu, a preostalih sedmorica na zatvorske kazne u razliitom trajanju.
Egzekucije su bile zakazane u rano jutro 16. oktobra 1946. Posle izricanja presude,
ispred svake elije je postavljena vojna straa zaduena da kroz mali otvor na vratima iz
sata u sat nadgleda zatvorenike. Na uoi egzekucij a, optuenici su mogli da uju udarce
ekia dok su veala graena u dvoritu zatvora.
U noi pred izvrenje smrtnih presuda, 15. oktobra u 23 sata, straar ispred elije uo je
Geringa kako krklja i video ga kako se koprca u krevetu. Upravnik zatvora i lekar utrali su
u eliju ali je on ve bio mrtav. Komadii stakla u njegovim ustima bili su dokaz da je
zagrizao kapsulu cijanida. Stotine takvih kapsula za samoubistvo raspodeljeno je
nacistikim liderima, ali je ostala tajna kako je Gering uspeo, uprkos viestrukim pretresima
i njega lino i sve njegove imovine, da sakrije ovu koja mu je okonala ivot. Drugi
optuenici nikad nisu saznali za njegovu smrt. Fon Ribentrop je umesto Geringa prvi
prozvan za egzekuciju. Straari su ulazili u jednu po jednu eliju, prozivali osuenika po
imenu, i pratili ga do dvorita u kojem su samo nekoliko dana ranije ameriki oficiri za
bezbednost igrali koarku. Tog 16. oktobra, u njemu su se nalazila tri drvena postolja sa
vealima, ofarbana u crno. Dvoja veala su koriena naizmenino. Tree je bilo tu za svaki
sluaj. Podnoja su bila oiviena daskama kako oevici ne bi mogli da vide koprcanje
obeenog nakon to bi propao kroz pod.
Rozenberg je, etvrti po redu, vezanih ruku doveden na gubilite i upitan za ime. Tihim
glasom je odgovorio Rozenberg, i dok su ga dvojica narednika amerike vojske pridravali
sa obe strane, popeo se uz trinaest stepenika do samih veala. Na pitanje da li eli jo neto
da kae, u njegovim oima uokvirenim tamnim podonjacima i zagledanim nakratko u
delata, oitavala se zauenost i ustro je odmahnuo glavom. Svaki od ostalih devetorice
nacista dao je poslednju izjavu - trajher je uzviknuo, Jednog dana vas e boljevici obesiti.
Ali Rozenberg je otiao u smrt utke. Kao sfinga.
Tela Geringa i preostale desetorice pogubljenih smetena su u kovege i fotografisana,
kako bi se otklonila svaka sumnja da su zaista bili mrtvi. Pod okriljem noi, leevi su odneti
u Dahau, gde su poslednji put potpaljene pei, da bi spalile svoje tvorce. Dvadeset i sedam
kilograma pepela, sve to je ostalo od nacistikih lidera, rasuto je u potok i ubrzo se ulilo u
reku Isar koja tee kroz Minhen, gde je i zapoela ova najtunija i najmranija od svih pria.
Bosnaunited

233

zdls

IZMEU STVARNOSTI I FIKCIJE GDE SU

INJENICE?
Pokuao sam da napiem roman o neemu to se moglo dogoditi. Drao sam se to je
mogue vie istorijskih dogaaja, i na osnovu vlastitih profesionalnih psihijatrijskih znanja
nastojao da zamislim unutranje svetove svojih protagonista, Benta Spinoze i Alfreda
Rozenberga. Izmislio sam dva lika, Franka Benitea i Fridriha Pfistera, koji su mi posluili
kao kapije za ulazak u psihu glavnih junaka. Sve scene u kojima se oni pojavljuju su,
naravno, fikcija.
Moda zato to je sam odabrao da bude nevidljiv, o Spinozinom ivotu se vrlo malo
pouzdano zna. Pria o dvojici jevrejskih posetilaca, Franku i Jakobu, bazirana je na kratkom
prilogu u najranijoj Spinozinoj biografiji, gde se pominju dva neimenovana mladia koji su
naveli Spinozu na razgovor kako bi ga podstakli da otkrije svoj a jeretika gledita. Posle
kraeg vremena, Spinoza je prekinuo kontakt sa njima, nakon ega su ga oni prijavili Rabi
Morteri i jevrejskoj zajednici. Nita drugo se ne zna o tim ljudima - to je dobrodolo piscu
romana - a neki prouavaoci Spinoze sumnjaju u verodostojnost celog tog dogaaja. Ipak,
on se mogao desiti. Pohlepni Duarte Rodrige, o kojem piem kao o njihovom ujaku, a koji
se sudio sa Spinozom, jeste stvarna istorijska linost.
Spinozine rei i ideje iskazane u raspravi sa Jakobom i Frankom u najveoj meri su
uzete iz njegovog Teoloko-politikog traktata. U stvari, kroz itav roman preuzimao sam
mnoge njegove rei iz tog teksta, iz Etike i iz njegovih pisama. Spinoza kao trgovac je
izmiljen; nije izvesno da se on ikada bavio trgovinom na malo. Njegov otac, Mihael Spinoza,
osnovao je i vodio uspean uvozno-izvozni posao koji je, u vreme kada je Bento odrastao,
zapao u tekoe.
Spinozin uitelj Franciskus van den Enden bio je vrlo poznat, energian,
slobodnomislei ovek koji se kasnije preselio u Pariz, gde je, po nalogu Luja XIV, na kraju
pogubljen zbog umeanosti u zaveru za zbacivanje monarhije. Njegova erka Klara Marija,
koju govoto svi Spinozini biografi pominju kao zanosnu i udesno nadarenu, na kraju se
udala za Dirka Kerkrinka, Spinozinog kolskog druga iz Van den Endenove Akademije.
Od malobrojnih injenica koje se znaju o Spinozi, najpouzdanija je njegova
ekskomunikacija, i ja sam verno preneo zvanini tekst objave progonstva. Najverovatnije je
da Spinoza nikada vie nije imao kontakt ni sa jednim Jevrejinom, i naravno, njegovo dalje
prijateljstvo sa Jevrejinom Frankom je potpuno fiktivno. Zamislio sam Franka kao oveka
daleko ispred svog vremena, kao preinkarnaciju Mordekaja Kaplana, pionira modernizacije
i sekularizacije judaizma iz dvadesetog veka. Spinozina dva stvarna roaka potovala su
zabranu i prekinula svaki kontakt sa njim. Rebeka se, kao to sam napisao, zaista nakratko
ponovo pojavila posle Spinozine smrti, u pokuaju da dobije imovinu svog brata. Gabrijel se
iselio na jedno karipsko ostrvo i tamo umro od ute groznice. Rabi Mortera je bio vodea
figura jevrejske zajednice u sedamnaestom veku i mnoga od njegovih brojnih tumaenja
svetih spisa sauvana su do danas.
Bosnaunited

234

zdls

O Spinozinom emocionalnom odgovoru na izoptenje iz zajednice doslovno se nita ne

zna. Svi opisi njegovih reakcija su potpuno izmiljeni ali, po mom sudu, njegov odgovor na
radikalnu separaciju od svih koje je ikada upoznao, mogao je biti takav. Gradovi i kue u
kojima je stanovao, bruenje soiva, odnos sa kolegijantirna, prijateljstvo sa Simonom de
Vreom, anonimno objavljivanje radova, njegova biblioteka i, najzad, okolnosti njegove smrti
i sahrane - sve je to istorijski zasnovano.
Deo romana koji se odnosi na 20. vek daleko je vie istorijski zasnovan. Ipak, Fridrih
Pfister je potpuno izmiljen i svi razgovori izmeu njega i Alfreda Rozenberga su plod
mate. Uprkos tome, u skladu sa mojim razumevanjem strukture Rozenbergove linosti i
stanja psihoterapije poetkom 20. veka, ovakvi razgovori Rozenberga i Pfistera mogli su da
se dese. Uostalom, kao to je Andre id rekao, Istorija je fikcija koja se dogodila. Fikcija je
istorija koja se mogla dogoditi.
Kako je naznaeno u Prologu, u dokumentu (17b-PS), koji je napisao Rozenbergov ERR
oficir (oberberajhtslajter imer), koji je konfiskovao Spinozinu biblioteku, stoji da e
biblioteka pomoi nacistima da ispitaju problem Spinoze. Nisam mogao da naem nijedan
drugi dokaz koji bi povezivao Rozenberga i Spinozu. Ali to se moglo dogoditi: Rozenberg je
umiljao da je filozof i nesumnjivo je znao da su mnogi veliki nemaki mislioci cenili
Spinozu. Otuda je svaki pasus koji povezuje Spinozu i Rozenberga izmiljen (ukljuujui i
dve Rozenbergove posete Muzeju Spinoza u Rejnsburgu). U svim ostalim sluajevima,
nastojao sam tano da opiem glavne pojedinosti iz Rozenbergovog ivota. Znamo iz
njegovih memoara (koje je napisao u zatvoru tokom Nirnberkog procesa) da je u
esnaestoj godini zaista bio oaran antisemitskim piscem Hjustonom Stjuartom
emberlenom. Ta injenica je inspirisala zamiljeni susret adolescenta Rozenberga sa
direktorom Eptajnom i her eferom.
ire pojedinosti potonjeg Rozenbergovog ivota zasnovane su na istorijskim podacima:
njegova porodica, obrazovanje, brakovi, umetnike aspiracije, rusko iskustvo, pokuaj da se
pridrui nemakoj vojsci, bekstvo iz Estonije u Berlin a zatim u Minhen, egrtovanje kod
Ditriha Ekarta, put do mesta urednika, odnos sa Hitlerom, uloga u Minhenskom puu, susret
utroje sa Hitlerom i Hjustonom Stjuartom emberlenom, razliite funkcije u nacistikom
reimu, tekstovi, njegova Nacionalna nagrada i dogaaji tokom suenja u Nirnbergu.
Vie verujem u svoj prikaz Rozenbergovog unutranjeg ivota nego Spinozinog, jer sam
mnogo vie podataka dobio iz Rozenbergovih govora, njegovih autobiografskih beleki i
opservacija drugih. On je stvarno bio dva puta hospitalizovan u Hoenlihen klinici, tri nedelje
1935. i est nedelja 1936. godine, zbog, barem delimino, psihijatrijskih razloga. Tano sam
preneo pismo dr Gebharta Hitleru, u kome su opisani Rozenbergovi lini problemi (osim
izmiljenog zavrnog pasusa u kojem se pominje Fridrih Pfister). Dr Gebhart je, uzgred
reeno, 1948. godine obeen kao ratni zloinac, zbog medicinskih eksperimenata koje je
sprovodio u koncentracionim logorima. Pismo emberlena Hitleru citirano je doslovno. Svi
novinski naslovi, ukazi i govori su verno preneseni. Fridrihovi psihoterapijski pokuaji sa
Alfredom Rozenbergom bazirani su na tome kako bih ja lino moda pristupio radu sa
ovekom kao to je Rozenberg.

Bosnaunited

235

zdls

ZAHVALNOST
Veliku zahvalnost za mnoge sugestije i primedbe koje su mi uputili nakon itanja
pojedinih delova ili celog ovog teksta dugujem: Stivenu Nadleru, Vanu Harviju, Valteru
Sokelu, Rudolfu Binjonu, Rebeki Goldstajn, Mariani Siroker, Alisi fon Harten, i lanovima
Pegasus grupe pisaca. Mojoj agentkinji, Sandi Dijkstra, koja mi je neumorno pruala
podrku i davala preporuke. Veoma sam zahvalan i svojim asistentima istraivaima, Kejt
Mek Kvin, Mojri van Dajk, Marselu Odenu; Morini Lila, koja je uredila prve verzije dva
poglavlja; mnotvu velikodunih prijatelja i kolega koji su se ljubazno odazivah na moje
brojne zahteve za konsultacijama, meu kojima su: Stefan Alder, Zahari Bejker, Robert
Berger, Danijel Edelstajn, Lazar Flisman, Dagfin Folesdal, Jozef Frank, Debora Hajden, Lija
Hir, Den Dejkobs, Rutelen Jozelson, Regina Kamerer, Dej Kaplan, Rabi Patricija KarlinNojman, Molin Lesc, Pesa Lihtemberg, Mirijam van Reijn, Aron Rodrig, Abraham W.
Rozenberg, Mia de Vre, Ori Sokes, David pigel, Danijel Spiro, Hans tajner, Evar Stranga,
Karlo trenger, Teo van der Verf, Hans van Vijngarden, Simona van Vijngaden-Bota i Stiven
Ciperstajn.
Posebno sam zahvalan filozofima Rebeki Goldstajn i Stivenu Nadleru na strunim
savetima. Razgovori sa Rebekom i njena izvrsna knjiga Betraying Spinoza, izuzetno su mi
pomogli u razumevanju Spinoze. Stivenovi biografski i drugi radovi o Spinozi takoe su bili
nezamenljivi.
Imao sam veliku sreu da radim sa Danijelom Menakerom, izuzetnim urednikom koji
mi je omoguio da napiem knjigu kakvu sam eleo. Kao i uvek, imao sam ogromnu podrku
kod kue: prvi urednik bila je moja ena, Merilin, koja mi je najzahteviji kritiar i stalni
pomaga; moj sin, Ben Jalom, vrhunski urednik, dao je konaan sjaj ovom rukopisu.

Bosnaunited

236