You are on page 1of 13

LITERATURA ZA REAVANJE TESTA

TROVANJA-PRVA POMO
Sve je otrov i nita nije bezazleno, samo je doza presudna.
Paracelzus, XV vek
Mnogobrojne su hemijske materije koje unete u organizam bilo kojim putem,mogu dovesti do
manjih ili veih oteenja organizma koja, ako se blagovremeno ne preduzmu mere prve pomoi
i leenja mogu zavriti smrtno.
Trovanja mogu biti sluajna, zadesna , samoubilaka i kriminogena(ubilaka).
Otrov je u telo mogue uneti na razne naine: preko koe i sluzokoe,organa za
varenje i disanje.U zavisnosti od koliine unetog otrova u poetnoj fazi trovanja, najee se
razvijaju dominantni poremeaji koji direktno ugroavaju ivotne funkcije/gubitak
svesti,vrtoglavicu,glavobolju,muninu povraanje, oteenje plunoh tkiva,paralizu disajnog
centra,ok.../
Smrtnost od trovanja zavisi od toksinosti otrova brzine prodiranja u
organizam,blagovremene dijagnostike i adekvatne pomoi na licu mesta.
CILJEVI PVE POMOI
1.
identifikacija otrova
2
prekid daljeg ulaska otrova u organizam
3.
odstranjivanje /eliminacija/ otrova iz organizma
4.
neutralizacija daljeg delovanja otrova/davanje antidota/
5
ouvanje vitalnih funkcij
6.
hitan transport u odgovarajuu ustanovu
PRICIPI ZBRINJAVANJA UNESREENOG
Prema dostupnim mogunostima spasilac na licu mesta utvruje:
1.-ime se unesreeni otrovaoime ,miris boja,agregatno stanje,vreme i nain trovanja
2-.kolika je koliina otrova kojim se unesreeni otrovao
3.-vreme trovanja,duina izloenosti otrovu
4.-znaci trovanja,redosled pojave tegoba i karakteristinih simptoma(karakteristian
zadah,miris,boja ko,stanje svesri,puls,disanje)
5.-line podatke.o godinama,prethodnom zdravstvenom stanju unesreene osobe
6.-mogunost uspostavljanja to breg kontakta sa lekarom,u cilju obezbeivane medicinske
pomoi ili neophodnih lekarskih saveta.
PRIMENA NESPECIFINIH POSTUPAKA ZA RAZREIVANJE I ELIMINACIJU OTROVA IZ
ORGANIZMA
1.izazivanje povraanja u sluaju trovnja putem sistema organa za varenje postupak je sledei:
-sa svim otrovanim sa kojima postoji adekvatna saradnja izazvati povraanje davanjem 300-400
ml mlake vode i draenjem mekog nepca i zadnjeg zida drela.Postupak ponavljati do dobijanja
bistrog dadraja bez mirisa.Iz prvog povraanog uzorka uzeti sadraj za dalju toksikoloku
analizu.
Na kraju razmutiti 300 gr aktivnog uglja u ai vode i dati unesreenom da popije.
Povraanje s ne izaziva kod dece ispod 4 do 5 god.,retardiranih i osoba sa dubljim
poremeajima svesti kao i oknog stanja.

2.U koliko je otrov uneen preko organa za disanje,unesreenog odmah izneti na ist vazduh uz
stalno odravajne prohodnosti disajnih puteva(po potrebi primeniti mere vetakog disanja.)
3. U koliko je trovanje nastalo preko koe i vidljivih sluzokoa,obavezno skinuti kontaminiranu
odeu, a kou oprati vodom i sapunom.Sluzokou oiju isprati istom vodom u mlazu.
Kod trovanja postoji nekoliko specifinih antidota,uglavnom se primenjuje simptomatska terapija.
U radnim organizacijama u kojima se rukuje sa otrovima,specifini antidoti treba da budu
blagovremeno primenjeni a svi zaposleni da budu upoznati sa nainom korienja antidota i
merama prve i samopomoi u sluaju trovanja.
Unesreenog treba to pre transportovatu u zdravstvenu ustanovu.
Svi predmeti koji mogu posluiti identifikaciji otrova(ambalaa, ostaci otrova,deo povraanog
sadraja) prenose se sa unesreenim u zdravstvenu usanovu.
ZAGULJIVCI
UGLJEN MONOKSID
Ugljen monoksid se stvara pri nepotpunom sagorevanju ugljenika ili materija koje sadre
ugljenik.
Svaki plamen ili ureaj za sagorevanje otputa ugljenmomoksid.
Na svetu se isputa 232 miliona tona ugljenmomoksida svake god
MDK CO je 35 ppm
Za atmosferu naselja 9 ppm CO za kontinuirani period od 8 asova.
CO reaguje sa hemoglobinom kojine moe da prenosi kiseonik i dolazi do anoksije tkiva
Hemoglobin ima 210 puta vei afinitet prema ugljen momoksidu nego prema kiseoniku.Prisustvo
CO poveava stabolnost veze hemoglobim kiseonik ,prema tome prisustvo Co snanjuje
iskoriavanje kiseonika na 2 naina.
1.Direktnom reakcijomsa hemoglobinom ime se smanjuje koliinu hemoglobina sposobnog da
prenosi Hg
2.spreavanjem oslobaanja kiseonika koji je pod malim pritiskom prisutan u tkivima.
Pored velikog afiniteta Co prema Hg ,Co se takoer vezuje za mioglobin miia i sa nekim
enzmima, naroito citohromoksidaze.
Kod tekog trovanja Co pa ak kada se nivo karboksihemglobima vrati na normalu preporuuje
se primena hiperbarinog kiseonika.Miii su sposobno da preive i ksada je sav Hg eritrocita
vezan za CO,u koliko je pritisak kiseonika dovoljno visok.
4% hg vezano za Co smanjije vidnu sposobnost,smanjeni neki psiholoki testovi/biranje
slova/

8-19% Hg vezanoza Co,javljaju se greke u raunanju

pose ekspozicije koncentraciji od 50 ppm u toku 90 min smanjuje se sposobnost


razlikovanja vremena trajanja

U patolokomm nalazu umrlih kod trovanja CO otkrivene su mikroskopske hemoragije i


nekrotina polja po celom telu.javlja se edem mozga,jetre bubrega i slezine.Pri vrednosti
karboksihemoglobina 25-50% moe doi do oteenja miokarda.
Glavni znak trovanja je DISPNEA
Klinika slika

AKUTNO trovanje zavisi od koncentracije Co u udahnutom vazduhu,od duine


ekspozicije.Simptomi od jaka glavobolja, munina,razdraljivost, pojaano disanje,bol ugrudima
konfuznost ,smanjeno rasuivanje nsvestica pri veem naporu,cijanoza i bledilo, pa do
bsvesnog stanja prekida disanja i smrti.
U 7% smrtnih sluajeva trovanja Co nivo karboksihemoglobina je ispod 40%.
HRONINO trovanje,ponavljana anoksija usljed apsorpcije Co dovodi do postepenog oteenja
CNS-a sa gubitkom osetljivosti uprstima,slabom memorijom Romberg poz.
PRVA POMO
1.prekinutu dalju ekspoziciju
2 davatI KISEONIK
3 po porebi KPR
4.odravati telesnu temperaturu
5.stalno pratiti vitale funkcije
6.pozvati struni medicinsku pomo
Prognoza:
Ako doe do oporavka siptomi se postepeno povlae,mentalna poremeenost i
nenormalnoponaanjemogu se pojaviti posle slobodnog intrvala od 2 nedelje.
UGLJED DIOKSID CO2
-gas
-MDK 5000 ppm
-glavoblja,poremeaj vida trmor,gubitak svesti u toku 1 min.
PRVA POMO
1.prekinutu dalju ekspoziciju
2 davatI KISEONIK
3 po porebi KPR
4.odravati telesnu temperaturu
5.stalno pratiti vitale funkcije
6.pozvati struni medicinsku pomo
CIJANOVODONIK i derivati AKRILONITRIL,CIJANOMID,CIJANIDI,NITROPRUSIDI i
CIJANOGENI glikozidi
CijanovodonikHCN se koristi kao fumigant u hemiskoj industriji.
Akrilonitril se koristi u proizvodnji sintetske gume
Cijanid se upotrebljava kao ubrivo i i kao ivor cijanovodonika
Nitroprusidi se koriste za proizvodnju lekova i i u hemiskoj industriji.
Seme jabuka,ttrenji,breskve kruke kajsije ljive,umskih bobica sadri cijanogene glikozide
kao amigdalin.Smrtna doza za malo dete je 5-25 semenki.
Seme je opasno samo ako se aura izlomi.
Prirodno ulje gorkih badema sadri 4% cijanovodonika,neke vrste pasulja sadre .
cijanovodonika se moe hidrolizom i ispiranjem.ako se sirovo seme koje sadri cijanogene
glokozide unese u eludac,enzimi koji se nalaze u semenu oslobaaju cijanovodonik.Jedan
ovek se otrovao poto je pojeo 48 jezgara kajsija.
Trovanje cijanidima dolazi usled inhibicije eliskog enzima citohrom-oksidaze koji slui za
korienje kiseonika u elijama
Glavni simptomi trovanja su ubrzano disanje pad krvnog pritiska,konvulzije i koma.

AKUTNO trovanje,peroralno unoenje ili inhalacija veih koliina ovih jedinjenja /10 puta MLD/
dovodi odmah do gubitka svesti konvulzije i kome.
Smrt sa grevima nastupa u toku 4 sata pri trovanju svim cijanidnim derivatima izuzev sa
narijumnitroprusidom koje moe dovesti do smrti 12 asova posle peroralnog noenja.
HRONINO treovanje ,nataje ponavljanom inhalacijom malih koliina cijanohlorida,dovodi do
vrtoglavice, slabosti,kongestije plua,promuklosti, konjuktivitisa,gbitka apetita,gubitka TT
mentalnog pogoranja
Prvi simptomi nastaju posle nekoliko minuta,unesreeni posle jednoh udaha oseti miris
badema,vrtoglavicu ,stezanje u grudima,gubi svest,dolazi do paralize sranog rada i smrtnog
ishoda rolku 1-2 minuta.
im se posumlja o ovoj vrsti trovaja unesreenog treba to pre prebaciti u bolnicu da primi
specifinu terapiju.
Mesta na kojima se radi sa cijanidima moraju da inmaju najmanje po 3 ampule:
1.0,2 ml Amilnitrita
2. 10ml 3%natrijumnitrit
3.25 ml25% natrijum tiosulfat
SUMPORVODONIK H2S,Gas Dovodi do oteenja CNS.
U sluaju iznenadnog trovanja sumporvodonikom nema karakteristinog patolokog nalaza
Moe se osetiti po mirisu koji je neprijatan,posle kratkog vremena miris se gubi
Javlja se konjuktivitis, pojava svetlog kruga oko svetla, glavobolja,munina,pvraanje
kaalj,vrtoglavica, nesanica pluni edem..
Koncentracija iznad 500 ppm dovodi do momentalnog gubitka svesti ,sniene respiracije i smrti
za 30 do60 min.
PRVA POMO
1. prekinuti kontakt sa otrovom
2. KPR
3. 3.Ispiranje eluca
4. Povreenog staviti u boni relaksirajui poloaj
5. Pratiti vitalne funkcije
6. Pozvati strunu medicinsku pomo
TH
Antidoti,primena natrijumnitrita, potpomae stvaranje sulfmethemoglonina ,ime
se spreava vezivane sulfida za tkivo.
Simptomatska terapija
NADRALJIVCI
AMONIJAK NH3
Je gas na obinoj temperaturi.
Amonijak se koristi u organskim sintazama kao sredstvo za hlaenje i kao ubrivo.
Amonijak i amonijumhidroksid direktno oteuje elije, alkalnim kaustinim delovanjem i izaziva
izrazito bolne iritacije svih sluzokoa.
Perpralno unoenje izaziva jak bol u ustima stomaku,grudima kaalj povraanje okno stanje.
Inhalacija amonijaka izaziva iritaciju oiju i respiratornog sistema sa simptomima do edema
plua.
Kontakt sa koom izaziva korozivno oteenje sa jakim blom.
Kontakt sa okom jak bol sa edemom konjuktive.

Preventivne mere:zaposleni koji rade na mestima gde se koristi amonijak upotreba zatitne ore
U koliko se ulazi zagaeni prostor mora se koristiti preko celog obraza ili maska sa sopstvenom
kiseonkom
TH
1. izmestiti blesnika u istu prostoriju,
2. vriti ispiranje oka koe ili davanje velike koliine vode
3. datiO2
4. simptomatka terapija
Prognoza:bolesnici koji preive 48 sati imaji izgleda za ozdravljenje.Kontakt sa okom je esto
praen stalnim slepilom.
HLOR
Hor je zelenkastouti gas,neprijatnog mirisa .Ima veliku primenu u industriji.
Kod trovanja hlorom javljaju se:
kod manje koncentracije hlora javlja se crvenilo sluzokoe,grla,onih kapaka,nadraajno
kalanje,oteano disanje,oseaj stezanja u grudima.
Ako je dolo do udisanja veih koncentracija gasa dolazi do kratkptrajnog zaustavljanja
disanja koje se posle nekoliko sekundi nastavi i postaje ubrzanp
Ako je vea koncetacija otrova dolazi do depresije disanja to dovodi do sranog
zastoja
FOZGEN
Fozgen je bezbojni gas koji smrdi na trulo seno ili zelenu jabuku.
Poetni simptomi trovanja manifestuju se nadraajem sluzokoe i unosu i grlu,stezanjem u
grudima,ubrzanim i povrnim disanjem koje traje 10-15 min.
Posle 4-6 sati dolazi do ponovnog razvoja tegoba sa oteanim disanjem,stezanjem u grudima i
iskaljavanje penuavog sadraja.
Ako trovanje traje i dalje ,razvija se bleda hipoksija,kada unesreeni ima bledu boju
koe,usporeno disanje i jedva pipljiv puls.Stadijum oporavka traje 2-3 dana nakon trovanja.
NITROZNI GASOVI
Nitrozni gasovi ine smeu gasova koja u razliitim proprcijama sadre
azot-oksid,azot monoksid,azot dioksid,azot trioksid i azot pentoksid.Izvori nastajanja su
drvo,ugalj,papir,u procesu proizvodnje azotne kiseline,vetakog ubriva,nastaje takoe kod
rada motora.
Simptomi trovanja su munina,glavobolja,povraanje,oteano disanje koje se smirije
posle boravka na sveem vazduhu.
PRVA POMO KOD TROVANJA NADRALJIVCIMA
Osobu odmah izneti na sve vazduh
Skinuti mu kontaminiran odeu i postaviti ga u boni ralaksirajui poloaj
Potrebno je utopliti povreenog i
Apsolutno mirovanje
Ne davati mu nia da pije
Ako postoji potreba sprovesti mere KPR
to hitnije pacijenta transportovati u zdravstvenu ustanovu

ALKOHOLI
Metanol
Metil alkohol se upotrebljava kao antifriz sredstvo za skidanje boja u hemiskoj industriji.Visoka
toksinost metil alkohola pri inhalacionom i preralnom unoenju nije objanjena.Trovanje nastaje
jer se zameni sa etanolom.
Metil alkohol se priblino 5 puta sporije metabolie od etil alkohola.Metaboliki proizvod mravlja
kiselina stvara teku acidozu.
Davanje etil alkohola smanjuje toksinost metil alkohola
Simptomi: umor glavobolja,gubitak vida do prestanka disanja
PRVA POMO
kod lakih oblika trovanja moete oekivati da e doi do povraanja,pa treba paljivo
nadzirati povreenu osobu i omogui joj odgovarajui poloaj
stalno ptariti vitalne funcije i po potrebi primeniti mere KPR
davati tenost da pije,utopliti otrovanog
Leenje: ako se u toku prva 2 sata otkrije trovanje isptati eludac,dati antidot etil alkohol 50% 11.5 ml/ kg per os,siptomatska th
Pri akutnom trovanju metil alkoholom 25-50% otrovanih se ne oporavlja a a nroito u
sluajevima kada trovanje nije na vreme prepoznato.
TROVANJE NIKOTINOM
Trovanje nikotinom moe biti akutno i kronino.
Hronino trovanje povlai poveanu razdraljivost, slabljenje pamenja, glavobolju i poremeaj
sna, zatim se javlja gubitak apetita, neurogene smetnje u predelu srca, smetnje u vidu,
poremeaj u hodu
U poljoprivredi i umarstvu kao insekticidi najee se primenjuje nikotin-sulfat, koji je veoma
toksian. Nikotin se u organizam moe uneti udisanjem finih kapljica praine ili preko probavnog
trakta, a moe i kroz povreenu kou. Iz organizma nikotin se uglavnom eliminie putem
mokrae, a u manjoj meri preko znoja i pljuvake. Maksimalno dozvoljena koncentracija nikotina
je 5 mg/m3. Poznato je da je nikotin otrov nervnog sistema, te u poetku ima nadraajno dejsto,
a kasnije deluje paralitino. Zna se, takoe, da nikotin ima blago iritativno dejstvo na sluzokoe.
Trovanje nikotinom moe biti akutno i hronino.
Simptomi akutnog trovanja su glavobolja, vrtoglavica, munina, jaki prolivi ili povraanje,
pojaano luenje pljuvake, javlja se ubrzan ili usporen rad srca, pacijenta probija hladan znoj,
telesna temperatura se naglo smanjuje. U teim sluajevima akutnog trovanja nikotinom dolazi
do gubitka svesti i smrt nastupa usled paralize srca i centra za dizanje. Znaci hroninog trovanja
nikotinom praeni su poveanom razdraljivou, slabljenjem pamenja, glavoboljom i
poremeajem sna. Posle ovih simptoma, javlja se gubitak apetita, neurogene smetnje u predelu
srca, smetnje u vidu, poremeaj u hodu, a usled iritativnog delovanja na sluzokoe javlja se
upala gornjih disajnih puteva, hronini bronhitis i konjunktivitis.

TROVANJE KOKAINOM
Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su:

oralni (vakanje)intranazalni (umrkavanje)


intravenozni (injiktiranje)
inhalatorni (puenje)
Droga se, takoe moe utrljati u tkivo sluzokoe i najee se utrljava u ustima iznad
zuba, direktno na desni. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se
naziva "speedball".

Ne postoji siguran nain uzimanja kokaina. Svaki nain dovodi do apsorpcije toksinih
koliina kokaina, to moe dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih
tekoa koje mogu rezultirati iznenadnom smru.
Ponovljena upotreba kokaina moe dovesti do zavisnosti i drugih tetnih posledica po
zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon
nekoliko minuta ili sati.
Uzet u malim koliinama (do 100 mg) kokain obino kod korisnika stvara oseaj euforije,
energinosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji.
Moe se, takoe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici
smatraju da im droga pomae pri brem izvoenju jednostavnih psihikih i intelektualnih
zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte.
Duina trajanja euforinih efekata koje stvara kokain zavisi od naina unoenja droge u
organizam. to je bra apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takoe, to je bra apsorpcija, to
je krae trajanje oseanja opijenosti. Po umrkavanju, euforija relativno sporo poinje, ali
moe trajati 15 do 30 minuta, dok kod puenja traje od 5 do 10 minuta.
Kratkoroni efekti kokaina manifestuju se suavanjem krvnih sudova, proirenim zenicama,
ubrzanim kucanjem srca, povienom temperaturom i krvnim pritiskom.
Vee koliine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vie) mogu intenzivirati oseaj euforije,
ali takoe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponaanja, to moe biti
praeno drhtavicom, vrtoglavicom, grevima u miiima, paranojom, ili, kod ponovljenog
uzimanja, toksinom reakcijom slinom onoj kod trovanja amfetaminima.
Neki korisnici kokaina oseaju nemir, napetost, razdraljivost i zabrinutost. U retkim
situacijama moe doi do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti
su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog
sistema.
Kokain je veoma adiktivna droga. Poto prvi put proba kokain, osoba e teko moi
predvideti ili kontrolisati kada e je i do kada uzimati. Moe da se razvije vidljiva tolerancija
na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znai da ne uspevaju da ponovo doive
prijatne efekte koje su doiveli prvi put.
Zato stalno poveavaju doze da bi intenzivirali i produili euforine efekte. Dok se prag
toleracije za uzbuenje poveava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anestetike i
konvulzivne (izaziva greve) efekte, bez poveavanja koliine uzete droge. Ova poveana
osetljivost moe biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina.
Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve veim koliinama dolazi do stanja poveane
razdraljivosti, nemira i paranoje. Ovo moe rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde
osoba gubi svaki kontakt sa stvarnou i doivljava halucinacije.

ZDRAVSTVENI PROBLEMI PRI UPOTREBI KOKAINA


Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najeih su:
kardiovaskularni problemi kao to su aritmija i srani udar; respiratorni problemi kao to su bol u
grudima i prestanak disanja; neuroloki problemi kao to su modani udar i glavobolja; stomani
problemi kao to su bolovi u abdomenu i munina.
Upotreba kokaina je vezana za razliite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva opasne
promene sranog ritma; ubrzano disanje; povien krvni pritisak i poviena telesna temperatura.
Fiziki simptomi su bolovi u grudima, munina, zamagljen vid, groznica, grevi i koma.
TROVANJE MARUHUANOM
Ganja, marihuana, trava, kanabis, ganda, vutra, doint ... sve su to nazivi za sredstvo dobijeno
od enskih listova Indijske konoplje
Marhuana se radi uivanja najvie pui u obliku cigarette.
Znaci trovanja marihuanom su: crvenilo konjktive,ubrzan srani rad I do 50%(zabranjena za
srane bolesnike.),porast krvnog pritiska u leeem a poveanje u stajeem poloaju.
Potrebno je razmotriti dva akutna simptoma vezana za konoplju.Prvi je HIGH oseaj odnosno
promenjeno stanje svesti.Prema opisu uivaoca ovo stanje traje dva do etiri sata nakon
puenja a petdo dvanaest sati kada se jede.Najei oblik promene stanja svesti je mirno ,blago
euforino stanje svesti,u kome se vreme uspori a osetljivost na slike,zvuke I dodir pojaa.
Za vreme trajanja efekta trovanja marihuanom neophodno je stalno nadzirati opijenog uz
umirujui razgovor.
TROVANJE GLJIVAMA
U prirodi postoji nekoliko stotina vrsta gljiva od kojih su 10% otrovne.Inkubacioni period je vreme
od unoenja gljiva u organizam pa do pojave prvih simptoma trovanja.Ovaj period moe biti
kratak sa pojavom simptoma posle 30 min pa do 3 sata i najee je znak trovanja sa povoljnim
ishodom.Kod dugog inkubacionog perioda javlja se kod tekog trovanja gljivama gde se javljaju
oteenja jetre i bubrega to se esto zavrava smru.
Simptomi mogu biti razliiti i zavise od vrste gljiva koja izaziva trovanje.
Poveana sekrecija znojnih i sluznih lezda
Gr i suenje disajnih puteva,oteano disanje
Jaki bolovi u trbuhu,munina povraanje i uestale stolice
Jeza,drhtavica,glavobolja,bolovi u miiima i opta slabost
Halucinacije,delirijum i na kraju koma
PRVA POMO
izazivati povraanje davanjem tople slane vode
sauvati uzorke povraanog sadraja radi toksikoloke analize
pratiti vitalne funkcije
pozvati strunu pomo i transportovati otrovanog u zdravstvenu ustanovu

BOJNI OTROVI
Bojni otrovi su hemijska jedinjenja koja namerno upotrebljena direktno ili indirektno veoma brzo
mogu da izazovu poremeaje ili prestanak fiziolokih funkcija kod oveka,ivotinja ili biljaka.
Iako je po meunarodnim konvencija zabranjena upotreba bojnih otrova,naalost imamo primera
da su se bojni otrovi koristili u mnogim skoranjim ratnim sukobima.
Postoje:
nervni bojni otrovi(tabun,sarin i soman)
plikavci(iperit i luizit)
nadraljivci(suzavci i kijavci)
NERVNI bojni otrovi su organska jedinjenja fosfora koja su slina organofosfatnim insekticidima
,ali imaju znatno veu toksinost.Simptomi trovanja javljau se posle nekoliko minuta do dva sata
od prodora otrova u organizam i manifestuje se:poremeajem ponaanja,bolom u
oima,suenjem zenica i slabljenjem vida,pojavom jake glavobolje i pojaanim znojenjem.
Zatim se javljaju jaki grevi i bolovi utrbuhu sa uestalim stolicama i uestalim
mokrenjem.Otrovanog teba odmah uz upotrebu zatitne maske i odela izvui iz kontaminirane
sredine,skinuti mu odelo i izvriti dekontaminaciju koe.Akoj je otrovani pri svesti izazvati
povraanje i dati aktivni ugalj.Stalno pratite vitalne funkcije.
PLIKAVCI,u organizam mogu dospeti preko koe,disajnog sistema i ogana za varenje.Na koi
se javlja u poetku crvenilo uz prisustvo blagog otoka a u daljem toku dolazi do pojave plikova
koji unutar 48 sati prskaju.Na mestu ispranjenog plika stvarju se kruste.Najznaajnije promene
s izraene na koi oko oiju,skrotuma i ispod pazuha.esto se javlja crvenilo sluzokoe onih
kapaka i disajnih puteva.Ako je trovanje nastalo preko digestivnog trakta javlja se
munina,nagon na povraanje,jaki bolovi u trbuhu i prolivi.Zbrinjavanje kao kod nervnih bojnih
otrova.
NADRALJIVCI i kijavci su otrovi koji u malim dozama iritaju kou i sluzokou gornjih disajnih
puteva i oiju ,te kratkotrajno onesposobljavaju osobu koja nezatiena dolazu u kontakt sa
ovim otrovom.
Suzavci su poznati kao policijski otrovi.U malim dozama izazivaju iritaciju koe i sluzokoe
gornjih disajnih puteva i oiju.odmah posle izlaganja otrovu dolazi do pojave peckanja i bola u
oima sa izraenim suzenjem i oseajem arenja u disajnim putevima,nadraajnim kaljem i
kijanjem.Po koi se javlja svrab i peckanje.Simptomi spontano prestaju posle 15 minuta od
kontakta sa otrovom ili posle ispiranja koe i oiju obinom vodom.
UJED ZMIJE
Zmijski otrov ima zadatak da paralizuje i usmrti povreenog.Sastoji se od 26 enzima i bioloke
aktivne tvari niske molekularne teine koje su odgovorne za toksino dejstvo otrova.U otrovima
se mogu nai tvari koje zgruavaju krv ,kao i one koje spreavaju zgruavanje.U retkim
sluajevima otrov moe izazvati i anafilaktiku reakciju jer je preoteinskog sastava.
Ujed zmije se prepozna po tragovima otrovnih zuba na mestu ujeda.
U rtoku od 10-etak minuta od ugriza javlja se otok koji se brzo iri na ujedeni deo
tela(ruka,Noga),mogu se javiti i lokalna krvarenja u povrnim slojevma koe.Koa je
napeta,sjajna i osetljiva na dodir.U povreenoj regiji javljaju se uveani limfni vorovi.U roku od
tri sata od ujeda na ugrienom delu tela javljaju se mehurii ispunjeni seroznom tenocu
nekada pomeanom krvlju.

Osim bola koji je stalan javlja se slabost, povraanje,grevi u crevima,ponekad gubitak


svesti.Kod ugriza onih zmija koje u svom otrovu imaju tvari koje spreavaju zgruavanje krvi
izazivaju spoljanja i unutranja krvarenja,naroito krvarenja i sluznice usta.
Prva pomo:
1.biti pribran,smrtni ishod je redak ako se leenje vri u prvih 6-8 sati
2.Imobilisati ugrieni deo tela i obmotati ga elastinim zavojem (ne previe)
3.Transportovati povreenog u bolnicu
Ako 5-10 minuta nakon ugriza ne dolazi do oticanja ugrienog mesta onda nije dolo do trovanja
ili zmija nije otrovnica ili nije ubrizgala otrov.
UJED MEDUZE
Otrov izaziva kod oveka jak bol slian opekotini.Na mestu aplikacije otrova vie meseci nakon
tog moe se javiti pigmentacija koe ili oiljak.Otrov nekih vrsta meduza je jako toksian moe
dovesti do guenja,gubitka svesti.Nakon susreta sa meduzom treba sauvati mir,lagno otresti
meduzu i izai iz vode.Mesto koje je bilo u dodiru sa meduzom treba isprati slanom vodom(ne
slatkom),kako bi se lovke isprale.Ne pokuavajte ih odstraniti rukama,nemojte trljati kou je time
izazivate dalje pucanje arinih elija.Kad se odstrane sve lovke treba deaktivirati preostale
arne ahure.U tu svrhu prepruuje se korienje obinog sireta ,on e svojim osmotskim
delovanjem spreiti dalje pucanjearnih ahura. Ako nemate pri ruci sire moe am posluiti
limunov sok ili urin.
Ne koristite za ispiranje obiniu vodu kao ni alkohol.
UBOD KRPELJA
Krpelje je praktino nemogue izbei. ive u travi i kronjama drvea, na zelenim povrinama
dvorita, parkova i uma.
Po statisci, svaki trei krpelj zaraen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Najpodlonija
napadima krpelja su deca, jer je i njihova aktivnost u igri na travi vea. Budui da je ujed krpelja
bezbolan, nakon boravka u prirodi paljivo pregledajte odeu i posebno pregibe na telu. Krpelj
se hrani sisajui krv gmizavaca,ptica i sisara.Krpelji su esti prenosnici
mikroorganizama(rikecija,protozoa,spiroheta i bakterija),koje kod ljudi mog da izazovu razliite
bolesti.Neke od njih mogu biti i veoma opasne,virusno zapaljeenje mozga i mozdanih
ovojnica,lajmsku bolest,Q-groznicu,zularemiju.Ako se krpelj ne kloni ili pri uklanjanju ostane
glava,moe doi do pojave neke od ovih infekcija.
Neki ljudi mogu da doive krpeljsku paralizu,slabost i bol u nogama i poremeaj disanja,ali se to
veoma retko deava.Bolest se suzbija edukacijom stanovnita i linom zatitom.
Izbegavajte predele zaraene krpeljima
Nosite odeu svetle boje koja pokriva noge i ruke
Stavite pantalone u arape
Ako se nalazite u zaraenom podruju svaka 3-4 sata pregledajte telo
PRVA POMO
Krpelj se skida pomou dezinfikovane pincete (sa ravnim vrhovima),rotiranjem krpelja
suprotno kretanju kazaljke na satu
Krpelja treba hvatati to blie glavi da bi se izbeglo njeno kidanje
Nije dozvoljno na krpelja stavljati ulje,lak za nokte i slino,to bi dovelo do grenja i
povraanja krpelja.Na taj nain bi se poveala mogunost prodora potencijalno
zaraenog materijala u ubodnu ranu
Ubodno mesto treba pratiti mesec dana
Ako doe do pojave crvenila treba se javiti lekaru

10

UJEDI INSEKATA
Veina insekata koji ive na naem tetenu nisu toliko opasni da bi ugroili ivote oveka.Od
kukaca jedino pela ostavlja svoju aoku,koja sadri otrov.
Meutim postoje ljdi koji su preosetljivi na ubode i otrove koje izluuju insekti.Oni mogu dobiti
alergijsku reakciju posle ujeda,koja je nekad veoma ozbiljna i ima sliku anafilaktikog oka.Za
pojavu ozbiljne lokalne reakcije znaajno je mesto uboda.Opasni su ubodi u predelu
vrata,glave,usne upljine ili direktno u krvni sud.Tada mogu da oteknu grnji disajni putevi to
dovodi do potekoa u disanju.nekada ok i smrt.
Otrovi opnokrilaca sadre enzime koji izazivaju reakciju na mestu uboda.Viestrki ubodi mogu
da dovedu do kumulativnog efekta.Ipak ovek moe da podnese i vei broj uboda u koliko nije
alergian na njih.
Kakva e reakcija ubodne osobe biti zavisi od njene preosetljivosti na otrov i mesto
ujeda.
PRVA POMO
Smirite povreenog i stavite ga da lei na mirnom i toplom mestu
Uklonite aoku
Skinite nakit
Na mesto uboda staviti led ili hladnu oblogu da umanji bol i otok
Ako se radi o ubodima na glavi,vratu i ustima povreenom dajte da sia led
Neprekidno pratite vitalne funkcije
U sluaju sranog zastoja mere KPR
UJEDI PAUKA
Ujedi otrovnih pauka i korpina izazivaju otok i bol na mestu uboda,a u zavisnosti od vrste otrova
koji izluuju,mogu izazvati i veoma ozbiljne simptome,ak i ugroziti ivot.Ima ga u mnogim
krajevima sveta,a u naim krajevima veoma slisn postoji na jadranskom primorju.
Ujed pauka crna udovica
Kod nas je od praktinog znaaja pauk nazvan crna udovica. enka, koja ujeda, ima
raspon nogu do 5 cm i karakteristine crvene takice na leima. Zadrava se po umama,
podrumima i nunicima. Poseduje jak neurotoksin koji deluje nadraajno na centralni i periferni
nervni sistem, ukljuujuci i vegetativni deo.
esto mesto ujeda je podruje polnih organa i meice. Budui da mesto uboda nije upadljivo,
dijagnoza u poetku, pogotovo kod malog deteta, koje ne zna da opie ta se dogodilo, nije
laka. Obino se najpre diferencijalno dijagnostiki pomilja na akutni abdomen ili neku
intoksikaciju.
U trenutku ujeda nastaje otar bol. Nakon 15 do 20 minuta greviti bolovi koji se ire od mesta
ujeda i mogu obuhvatiti ceo trup i ekstremitete. Bolovi dolaze u talasima. Trbuh moe biti tvrd.
Postoji slinjenje, muka, povraanje, znojenje, glavobolja, tremor (podrhtavanje), parestezije,
hipertenzija, oteano disanje. Nakon nekoliko sati bolovi jenjavaju, ali se mogu javljati jo
nekoliko dana.
Prva pomo

Odmah povreenog treba transportovati u bolnicu.


Neposredno olakanje moe pruiti vrua kupka

11

ipolagana intravenska injekcija 10% Calcihepta 5-10 ml polako uz nadzor rada srca i
prekid u sluaju usporenja frekvencije.
Analgetici se daju po potrebi.
Definitivno leenje sastoji se u davanju specifinog antiseruma i moe se ponavljati Obad ume
biti vrlo nezgodan. Na njega se ee nailazi u blizini sela ili recimo u blizini polja za ispau.
Napada velike sisare (krave, konje). Ubod je vrlo bolan, i preporuuje se hlaenje. Mogue su i
upale, tako da bi antibiotska mast dobrodola.
Ujed pauka pustinjaka
Ovu vrstu pauka moete sresti na travama u starim tamnim prostorijama i u starom drvetu.otrov
izaziva lokalno razaranje elija i tkiva.Negov ujed se jedva primeuje.
Bolovi se javljaju posle 2-3 sata.Prvo se javlja crvenkasti krug na koi,na mestu ujeda,sa malim
otvrdnuem u centru(pustula).Za tri do etiri dana ta promena toliko naraste da lii na
krater.Ovako nastali defekt koe tj .rana sporo zarasta.
KORPION
Na prostorima sredinje i jugoistone Europe ive tri vrste korpiona. Otrovni aparat se sastoji
od uplje bodlje na vrhu repa i dve lezde na zatku. Na mestu uboda razvije se kvrica koja
svrbi, a okolina se zacrveni. U pravilu ubod nije tei od uboda komarca. Ali kod posebno
osetljivih osoba moe se poremetiti opte stanje uz znojenje, greve i povraanje.
PRVA POMO
Protiv otrova nekih vrsta korpiona daje se antitoksini serum. Nakon uboda naih korpiona,
leenje, u pravilu, nije potrebno. Mesto uboda moe se hladiti ledom.
Alergijske reakcije
Alergiska reakcija poinje na mestu kontakta organizma sa uzronikom-alergenom.. Ukoliko je
re o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se moe
razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiu, a
disanje postaje oteano. Mogue je povraanje, grevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje
uznemirena, zvuci koje uje dobijaju metalni prizvuk i osea kao da tone. Njen krvni pritisak
poinje da pada. U tom momentu rtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju ve nakon
5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se
moe razvijati i satima nakon poetka. Pojedine osobe nakon blage poetne reakcije osete
spontano poboljanje, ali se nakon 3-4 asa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazina
reakcija.
Prva pomo
Anafilaksija se mora urgentno leiti jer se respiratorne tegobe i ok razvijaju veoma brzo. Ukoliko
osoba primeuje poremeaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono to se moe uraditi na ulici, u
restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u leei poloaj, podii mu donje
ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljalo vraanje krvi u srce. To e za trenutak
usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i to pre pozvati hitnu
pomo-ali napomenuti da mislite da je osoba moda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba
bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (vetake
vilice, zalogaje hrane itd...) Nakon toga ih staviti na bok sa glavom takoe okrenutom u stranu.
Izuzetak ine osobe koje su svesne i imaju jak oseaj guenja. Njima treba pomoi da sede. U
najveem broju sluajeva dalje leenje moe obaviti samo struna ekipa koja dalje daje
adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice.

12

Literatura:
1. http://www.medradanis.rs/docs/knjiga_medicina_rada.pdf
Medicina rada; Prof. dr M.Aranelovi,Prof. dr Jovica Jovanovi
Medicinski fakultetUniverzitet u Niu;2009.
2.Bev-Lorraine True i Robert H. Dreisbach ,Trovanja - prevencija, dijagnostika i leenje;Data
status, beograd, 2005.
3..Morbidity and Mortality Weekly Report. 2014;63(13):292-293. 2014 Centers for Disease
Control and Prevention (CDC)
4.http://www.medscape.com/viewarticle/779295Pesticides and Kids: An AAP Report
James Roberts, MD, MPH, Laurie Scudder, DNP, PNPFebruary 15, 2013
5. 11.Harrison TR. Harrisons Principles of Internal Medicine. (Fauci AS, ed.). New York
[u.a.: McGraw-Hill; 2008
6. www.belimantil.info/Skripte/.../Osnovi_urgentne_i_intenzivne_0.9.pdf;
Stevan luki,Osnovi urgentne medicine .2012

13