Betonske Konstrukcije Skripta Za Studente GAF Nis PDF

PRORAÛN PRESEKA PREMA
Konstrukcije
Generated by Foxit PDF Creator Betonske
Foxit Software
http://www.foxitsoftware.com
For
evaluation
only.
GRANI^NIM STANJIMA SAVIJANJA
Mu 0 i
Nu 0
M g , M p - momenti savijanja u eksplataciji konstrukcije

N g , N p - normalne sile u eksplataciji konstrukcije
M u , N u - moment savijanja i normalna sila od dejstva grani~nih optere}enja.

M u g Mg p Mp M
Nu g N g g N p M
M au - moment savijanja od dejstva grani~nih optere}enja u odnosu na teì{te zategnute armature

( ako je N u 0 , tada je M au M u )
d
M au M u N u ( a1 )
2
(+) za slu~aj sile pritiska , (-) za slu~aj sile zatezanja
k 1,719 - jednostruko armiran presek

k 1,719 - dvostruko armiran presek
h0
Mu
f b b
Jednostruko armiran presek (k >1,719)

- za usvojeno k, iz tabele se o~itava: a , b , s , ,
koeficijet armiranja:
fb
min
v
Za slu~aj min usvaja se minimalni presek armiranja.

Potrebana povr{ina armature:
N
Aa 1
b h0 u
100
v
(+) za slu~aj sile zatezanja , (-) za slu~aj sile pritiska.
Dvostruko armiran presek
(k < 1,719)
Moment savijanja koji moè da primi jednostruko armiran presek.
M bu (
h0 2
) f b b
k*
k * 1, 719
M ub Aa 1 v z b
Aa 1 v h
M au je vrednost momenta za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu

M au M au M bu
Potrebna armatura:
N
M au
Aa1
b h0 u
100
v v (h0 a2 )
Povr{ina pritisnute armature
M au
Aa 2
v (h0 a 2 )
(+) za slu~aj sile zatezanja , (-) za slu~aj sile pritiska.
-1-
stankogaf@yahoo.com
Betonske Konstrukcije
Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
PRORAÛN PREMA DOPU[TENIM NAPONIMA
Dimenzionisanje pravougaonog preseka pri sloènom savijanju sa momentom M i normalnom silom N .

Po defuniciji, naponsko stanje u preseku je u oblasti velikog ekscentriciteta u slu~aju pritiska za
bz b / 3 za MB 30
bz b / 4 za MB 30
( ~lan 121)
d
a1 , odnosno kada je poloàj sile zatezanja van teì{ta zategnute armature.
2
Sile u preseku se daju uvek u odnosu na osu sistema koja je ili sredi{na ili teì{na osa.
M g , M p , M - momenti u eksplataciji konstrukcije (M q M g M p M )
A u slu~aju zatezanja eaz
N g , N p , N - normalne sile u eksplatacijikonstrukcije (N q N g N p N )

M a = moment savijanja od dejstva eksplotacionih optere}enja u odnosu na teìste zategnute armature
(ako je N u 0 ; M a M q )
d
a1
2
M a M q N q
(+) za slu~aj sile pritiska , (-) za slu~aj sile zatezanja

(~lan 122, tab. 21)
b - ivi~ni napon pritiska

bz - ivi~ni napon zatezanja
(~lan 122, tab. 21)

2
h
M b 0 b
r
r k
M b M a - jednostruko armiran presek

M b M a - dvostruko armiran presek
Jednostruko armiran presek ( M b M a )

h0
Ma
b
Potrebna armatura:
s
za r , o~itava se r ; ; s ; 1
3
min - usvaja se min procenat armiranja.
Aa 1
100
Nq
a
(+) za slu~aj sile zatezanja
b h0
(-) za slu~aj sile pritiska ,
Dvostruko armirani presek ( M b M a )

2
h
- moment koji moè da primi jednostruko armirani presek.
M b 0 b
r
M a - moment za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu zategnutu.
N
M a
Povr{ina zategnute armature : Aa1

b h0
q
100
a ( h0 a 2 ) a
(-) za slu~aj sile pritiska , (+) za slu~aj sile zatezanja
M a
h x
0
a (h0 a 2 ) x a 2
x s h0 - rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice armirano betonskog preseka.
a2 - rastojanje od teì{ta pritisnute armature do pritisnute ivice.
Povr{ina pritisnute armature: Aa 2
stankogaf@yahoo.com
-2-
Konstrukcije
Foxit Software
ZA[TITNI SLOJ BETONA
ao - minimani za{titni sloj

ao 1,5 cm - za (plo~e, ljuske, zidove, rebraste i olaksane
medjuspratne konstrukcije )
ao 2.0 cm za (grede, stubove i ostale elemente konstrukcije)
ao - minimalni za{titni sloj betona u umereno agresivnim sredinama a0 0, 5 cm

a0 - minimalni za{titni sloj betona u jako agresivnim sredinama
a0 1,5 cm
Ovako utvrdjen za{titni sloj koriguje se za:
+ 0,5 cm, ako su povr{ine armiranobetonskih elemenata, posle betoniranja, nedostupne kontroli ili
ako je marka betona manja od 25.
+ 1.0cm, kada se planira naknadna obrada betonske povrsi.
- 0.5cm, kod monta`nih elemenata koji se proizvode u fabri~kim uslovima
PRORAUN ARMIRANOBETONSKIH NOSAÂ

Primer: GA 240/360
240 = granica razvlaenja

360 = vrstoa na kidanje
Hukov zakon a E a a
ÊLIK
Uzima se da je:
Za GA i RA E a 200 do 210 GPa
Za MAG i MAR i BIA E a 190 do 200 GPa
f a ~vrsto}a ~elika
Ea modul elasti~nosti ~elika
al - dilatacija kidanja
* maksimalno dopu{tena dilatacija: max a =10
BETON
fb
4
(4 b ) b
za 0 b 2
za 2 b 3.5
b fb
f b - ra~unska ~vrsto}a betona na pritisak
MB ( f bk )
10
15
20
25
30
35
f b (MPa ) f b z m
10,5
14
17,25
20,5
23
Tabela 17. K.Sr.[

40
50
60
25,5
30
33
NAPOMENA:
Kod armirano betonskog elemenata ija je visina d p 12 cm , f b se umanjuje za 10% u odnosu na
vrednost iz tablice.
PRIMER: d p 12 cm f p ' 0, 9 f b( MB 30) 0, 9 20,5 18, 45 MPa
vrsto}a betona pri aksijalnom zatezanju:
MB 30 : f b 20,5 MPa
(f bz ,m )f bz 0, 25 3 f bk2 MPa
Primer za:
(~lan 51)
f bz 0, 25 3 30 2
-3-
stankogaf@yahoo.com

f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona (marka MB)
Pri odredjivanju grani~nog stanja pojave prslina, gornja vrednost ~vrsto}e se smanjuje za 30%, tj.
uzima se da je ~vrsto}a pri aksijalnom zatezanju
f bz 0, 7 f bz MPa
(f bz )
(f bz ,m )
Najzad, ~vrsto}a betona na zatezanje pri savijanju uvek je ve}a ili jednaka ~vrsto}i betona na aksijalno
f bzs
0.4
0.4
0, 6 4 1
f bzs f bz 0,6 4 1
(~lan 51)
zatezanje:
f bz
d
d
d- visina popre~nog preseka elementa u metrima

d m - se unosi
Ako ne postoje eksperimentalni podaci za njegovo odredjivanje moè se koristiti obrazac;
GPa
Modul elasti~nosti betona E b 9, 25 3 f bk 10
Eb
b
ke
(~lan 52)
f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona na pritisak (MB i (MPa))

f bk - je 20, 30, 40, 50.. ne 14, 20,5 bitno
PARCIJALNI KOEFICIJENT SIGURNOSTI

Prema na{im propisima, grani~ni stati~ki uticaj S u , koji se poredi sa odgovaraju}om nosivo{}u preseka S l ,
sadrì udeo stalnog, pokretnog i dodatnog optere}enja.
S u g S g p S p S
S g - uticaj sopstvene teìne i drugog stalnog optere}enja
Sp -uticaj stati~kog i dinamickog pokretnog optere}enja, kao i uticaj snega i vetra
S - dodatni uticaji: temperatura, sleganje oslonca, skupljanje betona itd
Tab:18 K.Sr.S
Nepovoljno
dejstvo
g p
g p+
Povoljno
dejstvo g
stankogaf@yahoo.com
g p
g p+
g
1.6
1.9
1.3
1.5
1.0
1.2
1.0
1.2
p
1.8
2.1
1.5
1.8
1.8
2.1
1.5
1.8
-4-
1.3
1.5
1.3
1.5
Dilatacija ~elika
3
0
3
0
3
0
3
0
Konstrukcije
Foxit Software
PRORAÛN DU@INE SIDRENJA ARMATURE

Prestanak stati~ke funkcije
ls
ls
l s duìna sidrenja pravog dela {ipke

pre~nik {ipke
v minimalna granica razvla~enja
(za hladno vu~eni ~elik se unosi 02 )
p - dozvoljeni napon prijanjanja (tab 19)
v
4 u p
u 1,80 odnos grani~nog i dozvoljenog napona prijanjanja
Tab:19 K.Sr.S
M P a
MB
15
20
30
40
50
60
GA
0,60
0,67
0,76
0,85
0,92
0,98
RA
1,20
1,40
1,75
2,10
2,45
2,80
(k)
MB
Tab:20 K.Sr.S
15
20
30
40
50
60
GA
56
50
44
39
36
34
RA
46
40
32
26
23
20
u
p
U tabeli 19 dati su dopu{teni naponi prijanjanja za slu~aj dobre athezije
NAPOMENA:
Smatra se da je dobra adhezija ostvarena:
- ako je armatura nagnuta za 45 90 prema horizontali
- ako je taj ugao manji ili je armatura horizontalna ali je sme{tena u donju polovinu preseka ,
najmanje na 30 cm od gornje povr{ine elementa
- u ostalim uslovima smatra se da je adhezija lo{a, pa dozvoljene napone iz tabele treba
smanjiti za tre}inu
- duìa sidrenja moè se izraziti ipreko obrasca l s k tab. 20
- kada je athezija lo{a l s se pove}ava za 50%
Ako nosivost sipke na mestu sidrenja nije iskori{}ena, umesto ls usvaja se efektivna duìna
sidrenja ls (ef ) , koja se izra~unava iz obrasca;
ls ( ef ) l s
a ( ef )
v
l s i l s (ef ) duìna sidrenja i efektivna duìna sidrenja

a (ef ) napon koji odgovara stvarnoj duìni {ipki
v granica razvla~enja ( ili tehni~aka granica razvla~enja 02 )
1 za pritisnute {ipke, kao i za zategnute {ipke bez kuka
2/3 za zategnute {ipke sa kukama.
-5-
l s (ef )
0,5 l s
10
15 cm
stankogaf@yahoo.com

Ako se sidrenje obavlja povijanjem pod uglom od 45, i u slu~aju dobre i u slu~aju lose adhezije duìna
sidrenja se moè smanjiti za 5 prema slici.
Lo{a athezija
l
20
s(ef) -
Dobra athezija
10
15
ls(ef) - 15
NASTAVLJANJE ARMATURE
lp
Po paravilu treba nastavljati pritsnutu armaturu, procenat armature koja se nastavlja moè da bude do
100% ukupne armature preseka.
Dunìe nastavka na preklop zategnute, glatke i rebraste, armature odredjuju se u funkciji efektivne
Duìne sidrenja i iznosi:
0.5ls
l p 1 ls ( ef ) 15
20cm
NAPOMENA:
Najve}i dozvoljeni procenat nastavljanja zategnute armature u jednom preseku iznosi:
-50% za GA, ako je <16 mm i 25%, ako je 16 mm
-100% za RA, ako je <16 mm, 50% ako je 16 mm
Duìna preklapanja ne sme biti manja od duìne sidrenja l p ls .
Tab:21 K.Sr.S
îst razmak izmedju dva

susedna preklapanja
îst razmak od najbliè

povr{ine betona
a 10
a 10
b 5
b 5
Procenat nastavljanja {ipki preklapanjem u jednom preseku
20%
1.20
1.0
25%
1.4
1.1
33%
1.6
1.2
50%
1.8
1.3
60%
2.0
1.4
ARMIRANO BETONSKI ELEMENTI NAPREGNUTI NA SAVIJANJE

Za optere}en nosa~ se kaze da je napregnut na savijanje ako se u njegovim presecima pojavljaju
momenti savijanja i transverzalne sile *
(* ovo je definicija tzv. Savijanja silama, za razliku od ~istog savijanja pri kojem se u presecima
nosa~a pojavljuju samo momenti savijanja)
Ovakvim naprezajima su izloène, uglavnom, grede i plo~e.
stankogaf@yahoo.com
-6-
Konstrukcije
Foxit Software
q
x
n
M
M(z)
M (z )
y
I
- Napon u preseku bi bili linearna funkcija vertikalne koordinate
M (z )
- moment savijanja preseka
b d 3
M (z )
y
I
- glavni centralni momet inercije za horizontalnu osu
12
Y
n n
- vertikalna koordinata
- neutralna linija
Da bi se odredili naponi u preseku ovakvog nosa~a mora se voditi ra~una o slede}im ~injenicama.
1. Presek nije vi{e homogen, vec sloèn iz betonskog i ~eli~nog dela.
2. U prora~unu prema grani~nom stanju loma ni za jedan od tih materijala se ne uzima da je linearno
elasti~an.
b
a
BiA
Dijagram napon/dilatacija za pritisnut beton je f b
Parabola + prava sl.(a), a za ~elik,

Prava + prava sl. (b).
MAG i MAR
b
RA
GA
(a)
02
Ea Ea
(b)
3. Kako beton slabo prima zatezanje, sile zatezanja se poveravaju armaturi medjutim, kada maksimalni
napon zatezanja u betonu prekora~i njegovu ~vrsto}u na zatezanje pri savijanju f bzs , u ovom
materijalu se pojavljuju prsline. Zavisno od stepena naprezanja, te prsline se protezu od zategnute
ivice navie{e, najpre do armature, a zatim i dalje, ka neutranoj osi. Deo preseka proèt prslinama
isklju~uje se iz rada, a teì{te (sa neutralnom linijom) pomera navi{e.
n
n
< f bzs
stanje Ia
= <
stanje
III
II
presaek u
stanje
f bzs
bz
presaek u
stanje
II i III
Aa
a
Aa
a
-7-
stankogaf@yahoo.com

Kod armirano betonskog nosa~a poloàj neutralne ose zavisi od veli~ine momenta savijanja. Prema
tome, u gredi koja se posmatra gde se momenti savijanja menjaju od nule ka kraju do momenta loma
na sredini slike napona u presecima du` ose nosa~a bi}e vrlo razli~ite.
Uobi~ajeno je da se izdvoje ~etri karakteristi~na naponska stanja (kaè se i faze napona) koji }e se
obeleìti sa Ia, Ib, II, III.
Stanja Ia i Ib pripadaju delu nosa~a na kojem nema prslina, a stanja II i III delu koji je proèt
prsinama u zategnutoj zoni.
Stanje Ia
U naponskom stanju Ia raspored normalnih napona u betonu je pravolinijski i ceo presek je aktivan.
To zna~i da sve pritiske prima beton a zatezanje i beton i armatura. Maksimali napon zatezanja u
betonu je manji od ~vrsto}e betona na zatezanje pri savijanju bz f bzs .
Stanje Ib
To je grani~no stanje koje prethodi pojavi prslina u betonu. U tom preseku, maksimalni napon
zatezanja iznosi bz f bzs [to se ti~e dijagrama b , on je u pritisnutom delu I dalje linearan, a u
zategnutom delu postaje zakrivljen.
Stanje II
Kada moment savijanja prerasta moment nastanka prslina M M Ib , na zategnutoj povr{ini se
pojavljuju prsline koje , {to se ide ka sredini nosa~a, postaju sve dublje. Kako je beton proèt
prslinama isklju~en iz rada, neutralna linija se pomera navise a armatura preuzima gotovo celu silu
zatezanja. Dijagram b u pritisnutom delu postaje zakrivljen.
Prora~unski model (koji se koristi za prora~un prema grani~nim stanjima prslina i deformacija) nesto
je druga~iji. Za dijagram b uzima se da je pravolinijski, a celokupna sila zatezanja se poverava
armaturi.
Stanje III
U okolini opasnog preseka armatura po~inje da te~e a
III
v a beton se plastifikuje, po{to napon
pritisnute ivice dostiè ra~unsku ~vrsto}u betona b f b . Na sredini nosa~a (gde je maxM=ML ),
dilatacija ~elika ili/i, betona dostiè maksimalno dozvoljenu odgovaraju}u dilataciju pri savijanju
(max a 10 ; max b 3,5 ). Taj presek je u stanju III, tj. u grani~nom stanju loma.
NAPOMENA:
Kako ovo III stanje odgovara grani~noj nosivosti preseka pri savijanju,
ba{ ono sluzi za dimenzionisanje nosa~a.
stankogaf@yahoo.com
-8-
Konstrukcije
Foxit Software
Dopu{teni napon u armaturi a
Stati~ko Optere}enje
VRSTA ARMATURE
Glatka
armatura
GA 240/360
GA 220/340
Rebrasta armatura
RA 400/500-1
RA 400/500-2
Zavarene armaturne
mreè
MAG 500/560
MAR 500/560*
Armatura specijalnog
oblika od hladno
vu~ene ìce
Bi
Vrsta i dimenzije
elementa
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
Plo~e < 12 cm
Za sve elemente
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
Plo~e < 12 cm
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
Plo~e > 12 cm
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
Plo~e < 12 cm
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
Plo~e > 12 cm
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
MB
( 5-12 )
( 14-36 )
160
140
180
160
15 60
20 30
Mostovi i sli~ne
konstrukcije
za >
140
125
220
Samo za
RA 400/500-2
240
> 30
240
ad1) 140 0, 7 min

220 MPa
260
20 30
240 (250)*
260 (270)*
> 30
260 (270)*
Nije dozvoljena
upotreba ovih
~elika
280 (290)*
20 30
Plo~e < 12 cm
Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
380
400
> 30
400
Nije dozvoljena
upotreba ovih
~elika
400
Plo~e > 12 cm
min najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja

ad dopu{teni napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja
Dozviljeni napon ad za dinami~ka optere}enja za rebrastu armaturu RA 400/500-2 ograni~en je do najvi{e
220 MPa. Ovaj se napon moè pove}ati 10% ako se uprora~un uvedu uticaji od ukupnih optere}enja
isklju~ivo promena temperature, skupljanje betona i sl.
-9-
stankogaf@yahoo.com

Dopu{teni naponi pritiska u armiranom betonu b

Naponska stanja
preseka
Centri~
pritisak
Elementi u oblasti
primene
1,1
Stubovi
b > 20 cm ;
Zidan platna
d 15 cm ;
Sandu~asti preseci
b 12 cm
1,2
Manje dimenzije
date pod 1,1
2,1
Stubovi
b > 20 cm ;
Grede, nosa~I T
preseka, sandu~asti
preseci I plo~e
najmanje najmanje
dimenzije 12
cm
Vrsta
napona
Marka Betona
15
20
30
40
50
60
4,5
5,5
8,0
10,0
11,5
13,0
3,5
4,5
6,5
8,5
10,0
11,5
6,0
8,0
12,0
16,0
18,5
20,5
4,5
12
14
16
7,0
9,0
13,5
18,0
20,5
23,0
MPa
Savijanje sa
normalnom
silom i bez
normalne sile u
jednoj ravni
simetrije ili koso
savijanje bez
normalne sile
Koso
savijanje sa
normalnom
silom
2,2
Manje dimenzije
date pod 2,1
Pravougaonai ili
drugi preseci sa
ivi~nim
naponima u uglu
preseka
s
MPa
r
MPa
PRORAÛN ARMIRANOBETONSKIH NOSAÂ PRAVOUGAONOG

PRESEKA IZLO@ENOG NA SAVIJANJE
Posmatra}e se pravougaoni presek armirano betonskog nosa~a, dimenzija bxd oja~an armaturom Aa,
na koji deluje grani~ni moment savijanja.
M u g M g p M p / M - To je presek iz stanja III
b
n
Db
Mu
z =h
h-x
z =h
Aa
a
dilatacija
Za
naponi
b i b - Napon i dilatacija pritisnute ivice betona

a i a - Napon i dilatacija armature
x - Udaljene neutralne linije od pritisnute armature
Db - Rezultanta pritiskaju}ih sila u betonu
Z a - Rezultanta sila zatezanja u armaturi
h0 - udaljenje Za (odnosno teìsta) od pritisnute ivice, koja se naziva STATI^KAVISINA preseka;
z - Krak sprega unutra{njih sila Db i Za
stankogaf@yahoo.com
- 10 -
Konstrukcije
Foxit Software
Odredjivanje poloàja neutralne linije
Prema BERNULI-jevoj hipotezi, dilatacije se linearno menjaju po visini preseka, iz sli~nosti trouglova
iznad i ispod neutralne linije.
b
x h x
x
h
b
a
b a
Ako se uvede bezdimenzionalni koeficijent (s) , s
koji zavisi od odnosa dilatacija betona i ~elika.
b a
Udaljenje neutralne linije od pritisnute ivice x = s h0
Po{to je napon u armaturi a sila zatezanja koju prima Aa iznosi
Z a a Aa
Sila pritiska koju prima aktivni deo betonskog preseka {irine b i visine x jednaka je proizvodu
dijagrama pritiska u betonu Aa i {irine preseka b. Taj rezultat moè se napisati:
Db f b x b f b s b h0
sila pritiska u betonu
f b - ra~unska ~vrsto}a betona

- koeficijent puno}e naponskog dijagrama u betonu.
Ovaj bezdimenzionalni koeficijent zavisi od dilatacije gornje ivice betona a dobija se iz obrasca:
(6 b ) za
b 2
12
3 2
za 2 b 3,5
b
3 b
Sial Db deluje u teì{tu dijagrama b njeno udaljenje od pritisnute ivice preseka iznosi , x , gde
bezdimenzionalni koeficijent takodje zavisi od dilatacije pritisnute ivice b . On iznosi:
8 b
4(6 b )
(3 4) 2
b b
2 b (3 b 2)
za b 2
za 2 b 3,5
NAPOMENA:
Kako u preseku nema normalnih sila, unutrasnje sile moraju biti medjusobno
jednake Z a Db a p{to su suprotne, formiraju spreg ~iji je moment u stanju III
jednak momentu loma M L , odnosno grani~noj nosivosti preseka na savijanje.
Krak sprega unutra{njih sila je jednak
z h0 x h0 sh0 (1 s )h0 h0
gde je uveden bezdimenzionalni koeficijent 1- s
Izjedna~imo moment loma i grani~ni moment, pa se dobija:

z Db Mu
h f b s b h0 Mu
h0 k
Mu
f b b
- 11 -
stankogaf@yahoo.com

NAPOMENA:
da bi se h0 dobilo u (m) Mu treba uzeti
MNm i f b
u MPa
Nalaènjem stati~ke visine (h0), odredjena je povr{ina betonskog dela preseka Ab b h0 . ( Uzima se
da u presecima nosa~a napregnutog na savijanje sloj betona od teìsta zategnute armature do donje
ivice preseka nema stati~ke funkcije)
Povr{ina preseka armature moè se odrediti ili iz jednakosti momenata sprega unutra{jih sila i
grani~nog momenta:
z Z a Mu , Aa
Mu
a
z
ili iz uslova jednakosti
Aa a f b s b h0
Deljenjem leve i desne strane poslednjeg izraza sa a b h dobija se
f
f
b s b
a
a
Aa
- odnos povr{ina ~eli~nog i betonskog dela preseka koji se naziva (koeficijent armiranja).
Ab
*sto puta ve}i izraz od je (%) koji se naziva ( procenat armiranja )
s - predstavlja ( mehani~ki koeficijent armiranja )

*sto puta ve}i izraz od je (%) koji se naziva ( mehani~ki procenat armiranja )
Napon a zavisi od dilatacije ~elika a :
Ako je a
Ako je a
Ea
Ea
02
) a E a a
Ea
( odnosno 02 ) a
Ea
(odnosno
NAPOMENA:
Prema na{im propisima, u nosa~ima napregnutim na savijanje, maksimalna dozvoljena dilatacija
(pritiska) u betonu iznoisi 3,5 , a maksimalna dozvoljena dilatacija (zatezanja)
u armaturi iznosi 10.
stankogaf@yahoo.com
- 12 -
Konstrukcije
Foxit Software
BITNO ZA DIMENZIONISANJE PRESEKA

1. U slu~aju takozvanog slobodnog dimenzionisanja, za date spoljne uticaje, marku betona
i vrstu ~elika treba odrediti povr{ine betonskog i ~eli~nog dela preseka, odnosno,
dimenziju h0 ili b preseka, i koeficijent armiranja .
Najpre treba usvojiti dilatacije betona i ~elika. Da bi presek radio u stanju loma, bar
jedna od tih veli~ina mora imati grani~nu vrednost.
*1 Predpostavi li se lom po armaturi uzima se:
a 10 0 00 a b 3,5 0 00
*2 Predpostavi li se lom po betonu uzima se:
b 3,5 a dilatacija ~elika u intervalu 3 a 10
Napomena:
Diloatacija a 3 treba izbegavati jer, prema pravilniku, u tom slu~aju treba pove}ati
koeficijent sigurnosti, pa time i grani~ni moment M u
# U *1 dobija se ve}a stati~ka visina a slabija armatura
# U *2 manja stati~ka visina i ja~a armatura
2. Dati su grani~ni moment
M u , dimenzije preseka, marka betona i vrsta armature. Treba
odrediti povr{inu armature. Kada je zadatak ovako postavljen, najpre se izra~unava

koeficijent k , pa se odgovaraju}a vrednost trazi u obe tabele. U slu~aju potrebe
obavlja se linearna interpolacija. Tako se dolazi do b / a , kao i do mehani~kog
procenta armiranja (%)
3. Odredjivanje nosivosti preseka. Poznati su: dimenzije preseka, povr{ina armature,

marka betona i vrsta ~elika, a treba na}i moment loma M L . U tom slu~aju najpre se
izra~unava mehani~ki procenat armiranja:
(%)
Aa a
f
b h0
100 % Aa b
100
Ab f b
v
gde, radi punog iskori{}enja ~elika treba uneti a v (ili 02 ) .

s tim procentom se u jednoj od tabela nalazi b / a , kao i koeficijent k
s tim koeficijentom se izra~unava nosivost ML (=Mu)
- 13 -
stankogaf@yahoo.com

ARMIRANJE ELEMENATA OPTERE]ENIH NA SAVIJANJE
NAPOMENA:
U principu ako je u pitanju prosta greda, deo armature se povija u gornju zonu, jer se u
konstrukcijama retko kad moè obezbediti zglobno oslanjanje, tj. slobodno okretanje popre~nog
preseka. Izvesni stepen uklje{tenja skoro uvek postoji.
2
3
monta`na armatura
monta`na armatura
e d 30
uzengije
glavna armatura
glavna armatura
uzengije
stankogaf@yahoo.com
a
0
- 14 -
.......
a a a a
n
.......
Za visine elementa d > 50cm monta`na armatura se postavlja i po visini preseka.

Pre~nik uzengije je pribli`no jedna tre}ina glavne armature.
1
u g
3
Konstruktivne uzengije su uvek od GA 240/360, bez obzira na vrstu armature.
2d / 3
Maksimalni razmak uzengija u gredi (rigli) e
d-visina grede
30 cm
Ako je d > 60cm u 8 mm
sveznja
Broj {ipki koji se povijaju 40 : 60 %

Od ukupnog broja {ipki glavne armature
3cm
a
d n - veli~ina najve}eg zrna
d
n
U gornjoj zoni a=5:6 cm zbog pervibratora
Grupisanje {ipki: sveànj (cvast)
sve`nja
n ,max
44 mm
a
Konstrukcije
Foxit Software
ARIRANO BETONSKE PLOÊ
sl. 1
sl. 2
sl. 3
Od stati~kog sistema plo~e zavisi na~in armiranja, zbog ~ega se one dele:
# Plo~e sa glavnom armaturom u jednom pravcu;
# Plo~e sa glavnom armaturom u dva ortogonalna pravca.
( krstasto armirane plo~e)
Moè da se kaè i plo~e koje nose u jednom i plo~e koje nose u dva pravca.
a 1
a
ili 2 (sl.3). Tada
b 2
b
se uzima da plo~a nosi u kra}em pravcu. Strelice pokazuju na~in rada plo~e, odnosno pravac
pruànja armature.
- Ako se plo~a oslanja du` tri ili ~etri ivice, ali je odnos dimenzija
PRORAÛN ARMIRANO BETONSKIH PLOÂ SA GLAVNOM

ARMATUROM U JEDNOM PRAVCU
Pri usvajanju debljine plo~e treba voditi ra~una da ona ne bude ve}a od:
dp
a - kra}a strana
5
Minimalna debljina plo~e:
7 8 cm
u visokogradnji
10 12 cm
u niskogradnji
d p
l0
35
l 0 - razmak nultih ta~aka momentne linije koji zavisi od stati~kog sistema.
- 15 -
stankogaf@yahoo.com

za prostu gredu 0
za obostrano uklje{tenu gredu 0 0,8
za krajnje polje kontinualnog nosa~a
0 0,8
0 0, 7
-za ostala polja
u visokogradnji, debljina krovnih plo~a, kao i plo~e po kojima se retko hoda
d p 0 5 cm ( ~lan 207)
40
Prema pravilniku: ~lan 211

Kod plo~a koje nose u jednom pravcu min procenat armiranja
za GA 0.15%
za RA 0.10%
za MA 0.075%
0.10 % GA
1
za podeonu armaturu : min glavne armature 0.085 % RA

5
0.075 % MA
* min d = 10cm za putni~ka vozila

min d = 12cm za teretna vozila
(~lan 207)
Po dobijenom Aa treba odrediti t razmak izmedju {ipki

100 A
t
Aa
t opt 8 12 cm
%
min
GREDA
za visokogradnju usvajati 6 12
PLOÂ
GLAVNA
PODEONA
GA
0,25
0,15
0,10
RA
0,20
0,10
0,085
0,0750
0,0750
NAPOMENA:
Za lak{e odredjivanje pre~nika {ipki
( mm ) d p (cm )
t glavne
2d za podeljeno optere}enje MAG ; MAR
(3 )cm t 1,5d za koncentrisane sile

20 cm
t max = 40 cm
Aa , pod
0, 20 - ravnomerno optere}eni (moze i vi{e)
Aa
A a,pod
Aa
t pod
t pod
0,65 - neravnomerno optere}eni ( propisuje pravilnik (max))
4d za podeljeno optere}enje
3d za koncentrisane sile
30 cm
Zadatak podeone armature.
1. Da povezivanjem sa glavnom armaturom obezbedi njen pravilan razmak tokom

betoniranja.
2. Da primi eventualne sile zatezanja izazvane momentima ( koji se ne ra~unaju u duèm
pravcu).
3. Da obezbedi da plo~a radi po {irini kao jedna celina.
stankogaf@yahoo.com
- 16 -
Konstrukcije
Foxit Software
KONZOLNA PLOÂ
NAPOMENA:
Prilikom projektovanja konzolnih ispusta treba voditi ra~una o tome da se ovim
povr{inskim nosa~ima obezbedi dobro uklje{tenje, a pri armiranju da se armatura dobro
usidri u oslona~ku betonsku masu.
PLOÂ UKLJE[TENA NA JEDNOM

I UKLJE[TENA NA DVA KRAJA
b = 1.0 m
b = 1.0 m
Za izra~unavanje reakcija stati~ki neodredjenih nosa~a neophodno je uzeti u ra~un i njihove deformacije.
x
1/2
5
8
-3
8
-1
8
- 1
12
1/8
9
128
0.424*l
1
5
384
u=0
u=0
1
384
1
185
-M0
f = 18
x q
2
x q
1
24
u=0
-1
2
1
12
M(z)
M(z)
f = 18
1
2
-1/2
q 4
x
EJ
Elasti~no uklje{tenje
0 0
0 - ugao obrtanja za slobodan oslonac
elasti~na linija
Ekstremni momenti savijanja elasti~no uklje{tenih plo~a optere}enih jednako podeljenim optere}enjem.
Tab:22 K.Sr.S
q
Stati~ki sistem
Vrsta uklje{tenja
Totalno uklje{tenje
Zid od opeke u
produ`nom malteru
Zid od opeke u
cementnom malteru
Betonski i armirano
betonski zid
AB nosa~i
max
min
M s gl 2
a(l )
9/128
1/10
1/12
1/12
1/14
0.375
0.45
0.41
0.41
0.38
l
max
min
M o gl 2
-1/8
-1/20
-1/12
-1/12
-1/18
- 17 -
max
min
M s gl 2
1/24
1/10
1/14
1/12
1/20
1/10
1/24
1/18
1/24
max
min
M o gl 2
-1/12
-1/40
-1/20
-1/24
-1/14
-1/20
-1/12
-1/14
-1/12
stankogaf@yahoo.com

KONTINUALNE PLOÊ
a
pobvlaka
n = -2
l1
l2
b
b = 1.0 m
Sl. 1
n = -3
l1
l2
l3
l4
Kada su {irine zidova ili oslona~kih podvlaka jednake ili ve}e od desetine svetlog otvora plo~e
b
10
b
b
M/2
l=1.05
M0
M1
Sl. 2
Moè se formirati fiktivni nosa~, ~iji su rasponi za 5% ve}i od svetlih otvora. U takvim slu~ajevima se
oslona~ki preseci dimenzioni{u prema redukovanim momentima na osloncima (sl. 2)
IZVOD IZ PROPISA O OSIGURAJU OD GLAVNIH NAPONA

ZATEZANJA ZA GRANI^NO STANJE NOSIVOSTI PRI
UTICAJU TRANSVERZALNIH SILA
Tu g T g p T p / T
Tu
b z
Grani~na T sila
( ~lan 88)
Smi~u}i napon
Tab:23 K.Sr.S
Marka betona MB
Ra~unska ~vrsto}a
smicanja r MPa
b
MPa
MPa
15
20
30
40
50
60
0.6
0.8
1.1
1.3
1.5
1.6
1,9
2,2
2,8
3,4
3,9
4,4
0,6
0,8
1,0
1,1
1,2
1,3
r - ra~nska ~vrsto}a smicanja
(~lan 89)
NAPOMENA:
(PBAB 87) treba razlikovati slede}e sl~ajeve
1. kada je : n r onda se ne obezbedjuje armatura. Za grani~nu transverzalnu silu Tu
2. kada je : n r prora~unava se armatura za transverzalne sile ali samo od preseka gde je do tog
(~lan 90)
prekora~enja do{lo pa do oslonca.
2.1 kada je : r n 3 r potrebna armatura se odredjuje iz redukovanog (smanjenog) dijagrama

nominalnog napona n .
n , R - redukovani napon smicanja nR koji treba pokriti kosom armaturom ili uzengijama
stankogaf@yahoo.com
- 18 -
Konstrukcije
Foxit Software
(~lan 91)
nR n b
b - deo smi~u}eg napona koji se poverava betonu
(Tn)
nR
= 3
1
2
b 3 r n
Sl. 1
2.2 kada je: 3 r n 5 r : ne vr{i se redukcija dijagrama n , ve} isti treba u celini pokriti
armaturom.
=2 - )
nR
n=5
Sl. 2
3. kada je n 5 r : ako se ovo dogodi pri prora~unu , to zna~i da presek treba pnovo dimenzionisati
prema uticaju Tu:
Tu
Tu
5 r
b z b h0
Tu
b h0
5 r
PRORAÛN ARMATURE ZA PRIMANJE GLAVNIH

NAPONA ZATEZANJA
Za podru~je gde je n r sra~unava se potrebna armatura , koso povijene {ipke ili/i uzengije na
duìni , sl. 1 i 2
H vR
* Ukupna povr{ina kose armature odredjuje se iz obrasca Aak
(~lan 92)
v (cos sin ctg )
x q
gde je
H vR min b
x b
nR dx
x b
H vu
x a
TRu
dx
z
Aak - povr{ina armature

H vR - horizantalna sila veze
v - granica razvla~enja ~elika (odnosno tehni~ka granica raazvla~enja 02 )
- ugao nagiba prsline, ( 250 550 )

- nagib zategnute armature za primanje glavnih napona zatezanja
* 450 600 za koso povijene {ipke

* 900 za uzengije
* Ukupna sila zatezanja koja se ne moè poveriti betonu, moè se na duìni prihvatiti uzengijama.
Minimalna povr{ina uzengija na dìni odredjuje se :
- 19 -
stankogaf@yahoo.com

min Aau
min u (%)
min u (%) b eu
m
100
0.20 %
(~lan 94)
eu - razmak uzengija
m - se~nost uzengije
(m 2,4)
( nA r )
nA
l *
l * - duìna dijagrama koji se redukuje
1
2 h
({irina preseka)
max e u min b
25 cm
l
l
l
l
* U slu~aju da je nagib prslina razli~it od nagiba kosih {ipki , potrebna je dodatna podu`na armature
Aa , koja se dodaje glavnoj podu`noj armaturi, a odredjuje se iz obrasca.
T
Aa u (ctg ctg ) 0
2 v
*
D
*
D
*
L
*
L
0.75 d
*
0.75 d
*
T u - redukovana sila
maxTu
Tu= maxTu - Tu
Tu
t
2
t
2
Sl: a '
* Pravlnik PBAB87 predvidja smanjenje uticaja grani~nih transverzalnih sila Tu u zoni oslonca, na
duìni t b 1.5d (sl. a)
* Pri izboru kose armature i uzengija treba uzimati tanje profile, tako da nosa~ bude {to bolje prozet
armaturom.
* Prema PBAB87, a za slu~aj 3 r n 5 r , preporu~uje se da :
max eu
max e k
20cm - maximalni razmak uzengija
25cm - maximani razmak kosih {ipki
Napon smicanj koi se poverava uzengijama:

m au
v cos + sin ctg
b eu
1
n ,R
MPa
Potrebna povr{ina uzengije:

au1
n, R b eu
m v cos + sin ctg
m 2 - dvose~ne uzengije
90 - vertikalne uzengije
eu 10 cm - razmak uzengija
45
stankogaf@yahoo.com
- 20 -
cm
2
Konstrukcije
Foxit Software
PLOÂ SA REBROM NOISAÎ
PRESEKA
dp
b'
b2 b0
b0
Plo~a koja ide preko rebra, u stati~kom smislu, radi kao sastavni deo T-preseka, samo ako je dobro
povezana sa rebrom, stoga, prema PBAB87, njena debljina dp na spoju sa rebrom mora iznositi
min d p 8, 0 cm gornji uslov se ne odnosi na sitnorebraste konstrukcije.
U slu~aju kada aktivna {irina plo~e nije jasno odre|ena, korisna {irina plo~e ( koja radi sa rebrom),
odre|je se kao najmanja vrednost dobijena iz izraza:
b r 20 d p
b min b r 0, 25 0
e
r
b r b0
0 - rastojanje nultih ta~aka dijagrama momenata savijanja str.16

KADA PLOÂ NIJE SIMETRI^NA U ODNOSU NA REBRO
b 2 b r 8 d p
b ' min b 2 b r 0, 25 0
3
e r
2
(~lan 183)
dp
va ` i za d p 8 cm i ve}e od
10
b'
b b r 12 d p e r
b r 8 d p
b ' m in b r 0, 25 0
3
e r
2
ili
b ' br 5 d p
- 21 -
dp
dp
e r va ì za d p 8 cm i manje od 10
b ' b2 b r 5 d p
2
Za slu~aj b2 0 G - presek
er
b0
stankogaf@yahoo.com

For evaluation only.
fb
x < dp
Db
z =h
dp
Za
a
Aa
b0
Pritisnuta plo~a
n n prolazi kroz plo~u
sl. 1c
dp
Za
z =h
Aa
Mu
Pritisnuto rebro
n n prolazi kroz rebro
Db
b0
sl. 1b
fb
fb
Db
z =h
x > dp
dp
Mu
Za
sl. 1a
fb
dp
x > dp
x < dp
fb
n
Aa
b0
Pritisnuta plo~a
n n prolazi kroz rebro
fb
* Pri dimenzionisanju ovakvih nosa~a moè se koristiti empirijsko pravilo da je pribli`na visina nosa~a.

d d R , gde je raspon.
12 20
* Podu`na armatura kod T- nosa~a, kao i kod ostalih grednih nosa~a, mora se prevesti preko slobodnog
ili delimi~no uklje{tenog krajnjeg oslonca i to najmanje 1/3 ukupne armature u polju, tj. do 2/3 ukupne
armature iz polja moè se poviti u zategnutu zonu.
PRORAÛN T PRESEKA KADA JE PRITISNUTA PLOÂ
NEUTRALNA LINIJA U PLOÎ

x < dp
fb
Db
z =h
dp
Za
b0
sl. 1c
Aa
Pri prora~unu ovakvog preseka prema grani~nom stanju loma, vaè sve pretpostavke, pa samim tim i svi
izrazi, kao i pri dimenzionisanju pravougaonog preseka.
Polazi se odatle da su dp , b r i b poznate, poznato je i MB , GA ili RA
stankogaf@yahoo.com
- 22 -
Konstrukcije
Foxit Software
h0 k
Mu
- stati~ka visina preseka
f b b
b - aktivna {irina plo~e

x s h0 - polozaj neutralne ose s-iz tablice
d p h0 a
Kada je : x d p
Potrebna armatura:
Aa
fb
b h0
100
v
NEUTRALNA LINIJA U REBRU

b
= 3.5
bm = f b
Db
z =h
x > dp
dp
Mu
Za
b0
sl. 1a
Aa
U preseku kada je pritisnut gornji deo preseka a neutralna osa je u rebru ovakav nosac se i u stati~kom
pogledu pona{a kao T presek. Tada se za prora~un koriste slede}i postupci:
1. Ta~na metoda, kada se u prora~un T-preseka unosi nosivost plo~e, pritisnuti deo rebra i pritisnuta
armatura.
2. Pribli`ni prora~un za T- pesek kod kojih je ispunjen uslov
b / br 5
3. Pribli`ni prora~un za T -presek
b / br 5
Prora~un T preseka za uslov
b
5
br
Kada je ra~unska {irina plo~e b znatno ve}a od {irine rebra, odnosno kada je
b
5 , pri prora~unu
br
T-preseka se zanemaruje nosivost pritisnutog dela rebra.
Prora~un T preseka za uslov
b
5
br
- 23 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 24 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 25 -
stankogaf@yahoo.com

PRORAÛN T PRESEKA KADA JE PRITISNUTO REBRO

Kod T-preseka, plo~a uvek leì na rebru. Negativan moment (momenti koji zateù gornje vlakno) u plo~i
izazivaju napone zatezanja, dok je rebro pritisnuto.
b
dp
Za
n
Mu
z =h
Aa
Db
sl. 1b
= 3.5
fb
Kod uklje{tenih T- preseka, na mestu uklje{tenja javljaju se momenti koji zateù gornja vlakna,
tj. vr{e pritisak na rebro.
Ovakav vid naprezanja T-preseka, kada je pritisak u zoni rebra, javlja se i kod nosa~a T-preseka,
koji ide neprekidno preko medjuoslonaca, kao {to je kod grede sa prepustom ili kod kontinualnih
nosa~a.
Raspored unutra{njih sila loma, kao i potrebne stati~ke i geometrijske veli~ine dati na slici.
U ovom slu~aju u stati~kom smislu vi{e nije u pitanju T-presek ve} pravougaonik, dimenzije b r d '
b0
stankogaf@yahoo.com
- 26 -
Konstrukcije
Foxit Software
Prora~un ovakvih preseka po teorji loma, istovetni su kao prora~un pravougaonih preseka
Mu
f b br
b h
f
- potrebna armatura: Aa r 0 % b
v
100
h0 k
- stati~ka visina:
min za RA ili GA
za T - presek
KOSO SAVIJANJE PRAVOUGAONIH PRESEKA

(VELIKI EKSCENTRICITET)
Dimenzionisanje pravougaonih preseka na koso savijanje mogu}e je pored iterativnog postupka i
pribli`nim postupkom uz omo} dijagrama iterakcija.
S obzirom da se dijagrami iterakcije delimi~no razlikuju u zavisnosti od autora, ovde }e biti obja{njeno
koris}enje dijagrama iterakcija koji se naj~e{}e koriste u na{oj praksi.
Ovde se misli na dijagrame iterakcije objavljene u knjizi :
DIJAGRAMI ZA DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH PRESEKA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI
(prilog 1) ; Ili dijagrame iterakcije objavljene u knjizi:

BETON I ARMIANI BETON 2 (prilog2)
KORI[]ENJE DIJAGRAMA IZ PRILOGA 1

Prvi korak za pravilno kori{}enje ovih dijagrama je pravilna orijentacija preseka i zadovoljenje uslova
sa date slike.
M1 M 2
l1
l2
M 2 M1
l2
l1
M x M1
Mx M2
y
y
Nu
n
b d f b
My
a
M2
Mx
l2
Mx
b d 2 f b
M
my 2 y
b d f b
Mx
Aa
a
M1
l1
mx
- 27 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 28 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 29 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 30 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 31 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 32 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 33 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 34 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 35 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 36 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 37 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 38 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 39 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 40 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 41 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 42 -
Konstrukcije
Foxit Software
KORI[]ENJE DIJAGRAMA IZ PRILOGA 2

y
Aa
N
ey
ex
Aa
Aa
Aa
b
Za poznati betonski presek, material i uticaje prora~unavaju se bezdimenzionalne vrednosti
2
Nu
kN
nu
;
1
b h0 fb ' cm cm MPa 10
2
ex d
N u e y
kN
cm
m
' m '
1
mu

e y b cm cm 2 MPa 101
b h02 f b '
m ' m '
t g
e x d
e y b
Povr{ian potrebe armature uz jednu stranu preseka:

f '
Aa1 b b h0
Pri ~emu je:
e y ex
f b ' 0,95 f b
NAPOMENA:
Pri kori{}enju dijagrama interakcije voditi ra~una o tome da li je normalna sila pritiska ili zatezanja.
- 43 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 44 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 45 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 46 -
Konstrukcije
Foxit Software
PRIMER: 1
Odrediti potrebnu povr{inu preseka podu`ne armature za armirano betonski presek, prema slede}im pdacima
MB 30 RA 400 / 500 2
b 50 cm , d 50 cm
M ux 500, 0 kNm
M uy 200, 0 kNm
a 5 cm , Aa ?
N u 600, 0 kN ( sila pritiska )
Re{enje:
500, 0
;
0,833 m
600, 0
Bezdimenzijonalna veli~ina:
ey
ex
200, 0
0,333 m
600,0
nu
f b ' 0, 95 f b 0, 95 20,5 19,50 MPa
Nu
600,0
0,137
b h0 f b ' 50 45 19,5 10 1
2
e x d
Nu
600, 0 83,3
0, 333 50
1
1
mu

0, 273
2
2
1
50 45 19,5 10
b h0 f b '
0,833 50
e y b
tg
e x d 0,333 50
0, 399
e y b 0,833 50
21, 750
Sa dijagrama interakcije se o~itava:

Za 150 0,17
Za
300 0,19
Linearnom interpolacijom se sra~unava, za 21, 750

21, 75 15
0,17 0,19 0,17
0,179
30 15
f '
19,5
Aa b b h0 0,17
50 45 19,63 cm 2
400
v
Ukpno armature u popre~nom preseku:
4 19,63 78,54 cm 2
PRIMER: 2
Odrediti potrebnu povr{inu preseka podu`ne armature za armirano betonski presek, prema slede}im pdacima
MB 30 RA 400 / 500 2
b 50 cm , d 50 cm
M ux 500,0 kNm
M uy 200, 0 kNm
a 5 cm , Aa ?
N u 600, 0 kN ( sila zatezanja )
Re{enje:
500, 0
;
0,833 m
600, 0
Bezdimenzijonalna veli~ina:
ey
ex
200, 0
0,333 m
600,0
nu
f b ' 0, 95 f b 0, 95 20,5 19,50 MPa
Nu
600,0
0,137
b h0 f b ' 50 45 19,5 10 1
2
e d
Nu
600, 0 83,3
0, 333 50
1 x
1
mu
0, 273
2
2
1
b h0 f b '
50 45 19,5 10
0,833 50
e y b
- 47 -
stankogaf@yahoo.com

tg
e x d 0,333 50
0, 399
e y b 0,833 50
21, 750

Za 00 0, 20
Za
450 0, 275
Linearnom interpolacijom se sra~unava, za 21, 750

21, 75 0
0, 20 0, 275 0, 20
0, 236
45
f '
19, 5
Aa b b h0 0, 236
50 45 25,88 cm 2
400
v
Ukpno armature u popre~nom preseku:
4 25,88 103,55 cm 2
SLO@ENO SAVIJANJE SA EKSCENTRI^NOM GRANI^NOM

SILOM PRITISKA Nu (MALI EKSCENTRICITET)
Armirano betonski presek optere}en silom pritiska Nu i momentom savijanja Mu, nalazi se u fazi malog
ekscentriciteta (stanju bez prslina) ako je ceo presek pritisnut, tj. ako je
xd
x - udaljenost neutralne linije od ja~e pritisnute ivice popre~nog preseka.
d - visina popre~nog preseka
Nu
b d f b
Mu
mu
b d 2 f b
nu
N u 1, 9 N g 2,1 N p
M u 1, 9 M g 2,1 M p
Koeficijent armiranja :
Potrebna armatura:
Aa1
a , b ,
fb
100
b h0
NAPOMENA:
Procenat armiranja u odnosu na potreban betonski presek Ab obi~no se nalazi u granicama
0,8 % 3, 0 %
S obzirom na ~injenicu da je beton sposoban da primi sile pritiska, iz eknomskih razloga treba teìti
min (0,8 1, 0) %
Obzirom na dilatacije potrebno je korigovati parcijalne koeficijente sigurnosti.
ug 1, 78 ; up 1, 95
stankogaf@yahoo.com
- 48 -
Konstrukcije
Foxit Software
yb
ya a2
SLO@ENO SAVIJANJE SA EKSCENTRI^NOM GRANI^NOM

SILOM ZATEZANJA Nu (MALI EKSCENTRICITET)
Aa
Aa
1.
ya
a1 yb
ivica 2
e ya1
ivica 1
b
M
e u - ekscentricitet normalne sile zatezanja u odnosu na tezi{te betonskog preseka
Zu
ya1 - udaljenost teì{ta preseka ja~e zategnute armature Aa1 , od teì{ta betonskog peseka
M u kNm 10 2
Zu
kN
Z u ui N i - sila zatezanja
ui - parcjalni koeficijent pri a 3, 0 %
2.
(presek se nalazi u fazi veliog ekscentriciteta)
e y a1
Celokupna sila zatezanja se poverava samo armaturi

Aa1
Aa 2
ya 2 e Z u
ya1 ya 2 v
1, 6 M
Z u 1, 6 Z
y a1 e Z u
y a1 y a 2 v
1, 8 M
1, 8 Z
Aa Aa1 Aa 2
Zu
CENTRI^NO PRITISNUTI I ZATEGNUTI ELEMENTI

BEZ UTICAJA IZVIJANJA
Mu
0 to zna~i da je presek centri~no optere}en. U zavisnosti od toga da li
Nu
je sila pritiska ili sila zatezanja imamo, centri~no pritisnute ili centri~no zategnute elemente.
Ukoliko je ekscentri~nost e
- 49 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 50 -
Konstrukcije
Foxit Software
PRORAÛN VITKIH ELEMENATA PREMA

GRANI^NOJ NOSIVOSTI
( ~lan 103-106 )
Klasifikacija konstrukcija prema osetljivosti na horizontalno pomeranje. Konstrukcija se moè smatrati
prakti~no nepomerljivom, ako se elementi koji se ukru}uju u horizontalnom pravcu relativno simetri~no
rasporedjeni u osnovi objekta i ako njihova krutost na savijanje zadovoljava slede}e bezdimenzionalne
reakcije:
Q
H
n 3
0 , 2 0 ,1 n
E bI b
Q
E b I b
0, 6
n 4
- ukupna visina deformabilnog pomerljivog dela konstrukcije, mereno od nivoa temelja ili nivoa
uklje{tenja za uticaje seizmike.
n - ukupan broj spratova konstrukcije
E b I b - suma krutosti na savijanje u neisprskalom stanju svih vertikalnih elemenata za ukru}enje objekta u
pravcu za koji se utvrdjuje osetljivost na pomeranje. Ako se krutost elementa menja po visini, moè
se u prora~un uvesti odgovaraju}a krutost.
suma
svih vertikalnih eksploatacionih optere}enja, uklju~uju}i i deo optere}enja koje (prihvataju
Q
elementi za ukru}enje).
H
- 51 -
stankogaf@yahoo.com

DU@INA IZVIJANJA (EFEKTIVNA DU@INA) STUBA
Pod duìnom izvijanja armirano betonskog stuba se podrazumeva razlika nultih ta~aka momenata
savijanja drugog reda. To su mesta na kojima momenti drugog reda i krivine menjaju znak.
i k h
Duìna izvijanja se moè opisati kao:
i - duìna izvijanja
- slobodna , nepoduprta duìna stuba u posmatranoj ravni deformacije
k - fakor efektivne duìne stuba, koji od`rava uticaj pomerljivosti krajeva, i uticaj stepena
uklje{tenja krajeva na duìni izvijanja.
Da bi se odredila vrednost faktora efektivne duìne stuba , potrebno je da se za oba kraja stuba odredi
odnos ( ) ukupna krutost svih stubova ( EI / l ) s , prema ukupnoj krutosti svih greda - rigli ( EI / L ) r ,
vezanih u prostranom ~voru.
EI

s
EI
L r
- visina odgovaraju}eg stuba,
L - duìna odgovaraju}e grede.
Za potpuno uklje{ten kraj stuba 0

Za globno oslonjen kraj stuba

Sa odredjenim odnosima za oba kraja posmatranog stuba iz nomograma se o~itava vrednost faktora
efektivne duìne stuba k.
U koliko je sra~unata vrednost faktora manja od 0.40, usvaja se minimalna vrednost =0.40 jer se
dobijaju podcenjene vrednosti duìne izvijanja realnih armirano betonskih stubova.
Za nepomerljive ramove, za faktor efektivne duìne usvaja se manja od slede}ih vrednosti.

k 0, 70 0, 05 ( a b )
k 0,85 0, 05 min
Za poverljive ramove, za faktor efektivne duìne usvaja se manja od slede}ih vrednosti.
k 1, 0 0,15 ( a b )
k 2,0 0,30 min
NAPOMENA :
min
je manja vrednost od
b)
PRORA^N CENTRI^NO PRITISNUTIH STUBOVA

Kako }e se neki centri~no pritisnuti stub ra~unati zavisi od vitkosti
lk
ib ,min
i ib,min
I b,min
Ab
Prema PBAB-u, samo se stubovi male vitksti k 25 mogu racunati kao centri~no pritisnuti, bez
uticaja izvijanja.
stankogaf@yahoo.com
- 52 -
Konstrukcije
Foxit Software
N
Svi ostali stubovi cija je vrednost 25 moraju se ra~unati kao

Ekscentri~no pritisnuti , tj. kao da su njihovi preseci optere}eni grani~nom
normalom silom N u i ( alternativno grani~nim momentom savijanja)
lk=l
M u N u (e0 e1 )
lk
e e
0
Po~etni ekscentricitet e0 , koji obuhvata neizbe`ne

(geometrijske i staticne) izvodjacke greske iznosi
l
2cm e0 k 10cm
300
Dodatni ekscentricitet e1 , kada su u pitanju stubovi srednje vitkosti.
25 k 75
Nu
NAPOMENA:
1. Ako je vitkost u opsegu 25 k 50 u dodatni ekscentricitet ne treba unositi uticaj te~enja betona.
2. Ako je vitkost u opsegu 50 k 75 onda dodatnio escentricitet mora da obuhvati i uticaj te~enja betona.
3. Ako je vitkost u opsegu 75 k 140 dodatni escentricitet se odredjuje ta~no ( po teoriji II reda), a ra~un
mora sadrzati i uticaj te~enja betona.
4. A elementi mogu imati vitkost 140 k 200 samo u toku montaze i u njihov prora~un se, po{toje stanje
kratkotrajno, ne unosi uticaj te~enja betona.
PRORAÛN STUBOVA BEZ UTICAJA IZVIJANJA

To su stubovi ~ija je vitkost k 25
Za dimenzionisanje ovih konstruktivnih elemenata prema grani~nom stanju loma, koristi se jednakost
grani~ne normalne sile i nosivost stuba N u N L
Prema propisima, maksimalna dilatacija betona ( i armature) centri~no pritisnutih elemenata iznosi
( max b 2 )
kako je u pitanju pritisak, u izraz za grani~nu normalnu silu
Nu g N g p N p / N
Treba uneti parcijalne koeficijente sigurnosti (tab.18 K.Sr.S) koji odgovaraju a 0 i pri tome, uzeti da
stalno opterecenje deluje nepovoljno na nosivost.
- 53 -
stankogaf@yahoo.com

min u 6mm
Nu
Ab b d
Aa n A
n - broj {ipki
Nu
b a 2
00
b fb ; a
Sila loma odnosno nosivost stuba iznosi:
N u Ab f b Aa v Ab f b (1
v
) Ab f b (1 )
fb
Aa
- koeficient armiranja preseka
Ab
v (%) - mehani~ki koeficijent armiranja

fb
Kada je N u N procenat armiranja treba da ispunjava uslov:
0,6 % (%) 6 %
a kada nosivost nije iskori{}ena ( N u N ) procenat armiranja se moze smanjiti na
N
s (%) 0,6 u 0,3 %
N
NAPOMENA:
ako je jedna od dimenzija popre~nog preseka manja od 20cm marka betona mora biti MB20
za MB30 usvaja se meki glatki ~elik GA240/360
za MB>30 usvaja se ~elik RA400/500
minimalni pre~nici poduznih {ipki su 12mm za stubove, a 8mm za zidove.
za ~etvrtaste stubove minimalno 4 {ipki u svakom uglu, a kod kru`nih 6 {ipki podu`nih.
rastojanje {ipki u popre~nom preseku ne treba da je ve}e od 40cm niti manje od 3cm.
pre~nik uzengija moè se uzeti u 0,3 podu`ne {ipke u (6 10mm)
15
razmak uzengija u stubu ne sme biti ve}i od e min b

30cm
na mestu nastavka podu`ne armature, postavaljaju se zatvorene uzengije na preklop po kra}oj ivici
na razmaku 7, 5 15 cm
u sezmi~kim podru~jima, podu`na armature se provodi preko ~vora za najmanje 1m ( bez
nastavljanja na preklop). Na toj duìni postavljaju se zatvorene uzengije na preklop po kra}oj ivici
na razmaku 7, 5 10 cm ,na preostalom delu stuba postavljaju se obi~ne uzengije, bez preklopa,
na razmaku 15 20 cm
stankogaf@yahoo.com
- 54 -
Konstrukcije
Foxit Software
VITKOST STUBA
Uz pretpostavku da je duìna izvijanja i poznata, vitkost i i se defini{e kao:
i i
ib
i b - polupre~nik inercije oko koje se presek obr}e prilikom izvijanja ili savijanja
ib
Jb
Ab
J b - odgovaraju}i moment inercije homogenog betonskog dela popre~nog preseka.

Ab - povr{ina homogenog betonskog dela popre~nog predeka.
U ~lanu 105 su dati slu~ajevi kada se ne vr{i provera stabilnosti velikih elemenata na izvijanje.
Za pomerljive i ne pomerljive sisteme, provera stabilnosti velikog elementa na izvijanje nije potrebna
ukoliko je zadovoljen bar jedan od slede}ih uslova:
i 25
e1
3,5
d
e1 3,5 i
d
75
i 75
i 75
ekscentricitet normalne sile pritiska sra~unat po teoriji I reda za elasti~an sistem.

- odgovarau}a visina popre~nog preseka u pravcu ekscentriciteta e1
e1 -
U slu~aju nepomerljivih sistema, kod stuba gde se momenti savijanja prvog reda linearno menjaju du` ose
stapa, prvi uslov se zamenjuje slede}im.
i 50 25
M1
M2
su momenti na krajevima izolovanog vitkog elementa sra~unati po teoriji I reda. Treba voditi
1 i M 2
ra~una da se M 1 i M 2 u prethodni izraz unose sa pravim algebarskim vrednostima. M 1 i M 2 se moraju
tako izabrati da bude ispunjen uslov:
/M 2 / /M 1 /
Svi ostali slu~ajevi , koji nisu obuhva}eni u prethodnim podleù postupku provere stabilnosti na izvijanje.
M
Trenutno vaze}i propisi dozvoljavaju odredjivanje vitkosti za vi{espratne okvire sa pomerljivim ~vorovima
prema pribliznom obrascu ( prose~na vitkost stuba k-tog sprata)
12 k Abk
ik
k
k - relativno horizontalno pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji sprat usled dejstva
horizontalne sile H=1,0 , koja deluje na vrhu konstrukcije , ra~unato sa modulom elasti~nosti betona
E b 1, 0
Abk - zbir svih popre~nih preseka stuba posmatranog sprata.
k - teorijska spratna visina k-tog sprata.
OBLAST SREDNJE VITKOSTI
( 25
i 75
Propisi omogu}avaju da se za jedno veliko podru~je vitkosti ( 25 i 75 ) mogu dovoljno ta~no

primeniti pribli`ni postupci koji na jednostavan i brz na~in priblizno uvode efektivne teorije II reda.
U daljem tekstu }e biti obja{njen priblizan postupak tzv.
dopunske ekscentri~nosti
e1 - ekscentricitet usled uticaja prvog reda.
e1
- 55 -
M
N
stankogaf@yahoo.com

Kod sistema sa nepovoljnim ~vorovima, pri linearnoj raspodeli eksploatacionih momenata savijanja du`
osovine {tapa, ekscentricitet e 1 se dovoljno ta~no odredjuje iz izraza:
1
e1 (0,65 M 2 0,35 M 1 )
Gde su : M 1 i M 2 - momenti savijanja na krajevima {topa sra~unati za optere}enje u stanju upotrebljivosti,

pri ~emu je
/ M 2 / /M 1 /
e 0 - ekscentricitet usred neta~nosti pri izvodjenju.
2, 0 cm e 0
10, 0 cm
300
- sistemna duìna elementa
Za okvire sa pomerljivim ~vorovima dodatna ekscentri~nost e 0 odredjuje se iz pretpostavke da je nagib
(ugao odstupanja od vertikale) vertikalnog stuba okvira usled neta~nosti pri izvodjenju takav da je
ispunjeno:
1
- za jednospratne okvire optere}ene uglavnom vertikalnim optere}enjem
tg
150
1
- za ostale tipove ramova
tg
200
e - dodani ekscentricitet usled te~enja betona.
Uticaj skupljanja i te~enja betona mogu se zanemariti ako je :
i 50
e1
2
d
N g 0, 2 N q
Gde je:
e1 - ekscentricitet normalne sile pritiska po teoriji I reda za elasti~an sistem.
U merodavnom preseku unutar srednje tre}ine duìne izvijanja hi
d - odgovaraju}a visina popre~nog preseka u pravcu ekscentriteta e
N g - eksploataciona normalna sila pritiska od stalnog optere}enja
N q - eksploataciona normalna sila pritiska od totalnog opterecenja

Kada nisu ispunjeni prethodni uslovi, treba uvesti uticaje te~enja preko pove}anja ekscentri~nosti prema
izrazu:
E
1 E
e (e1g eo ) 2, 718
1
Ng
NE
; N E Eb J b
2
hi2
e1g - ekscentricitet normalne sile od stalnog optere}enja

eo - ekscentricitet usled neta~nosti pri izvodjenju konstrukcije
e 2 - dodatni ekscentritet II reda
Ova ekscentri~nost se odredjuje prema slede}im obrascima, koji su u funkcii vitkosti i i ekscentri~nosti
prvog reda e1
stankogaf@yahoo.com
- 56 -
e1
d
Konstrukcije
Foxit Software
e1
0,30
d
100
e
25
; 0,30 1 2,5
e2 d i
d
160
25
e
e
e2 d i
3.5 1 ; 2,5 1 3,5
160
d
d
e2 d
i 25
0,1
Gde su:
d - dimenzija popre~nog preseka
OBLAST VELIKA VITKOST ( i
75 )
U slu~aju vitkosti 75 i 140 , uticaji u vitkoj konstrukciji moraju se prera~unati prema teoriji II reda.
Ako ne postoje uslovi da se sra~unaju ticaji po teoriji drugog reda za pomerljive ramove mogu}e je
koristiti P
Ovim postipkom se dobijaju grani~ni uticaji koji pribli`no obuhvataju i efekte drugog reda u bilo kom
preseku konstrukcije.
KRATKI ELEMENTI
(~lan 199)
( ^lan 199 ): Kratki elementi su elementi konstrukcije ~ija je visina
ili jednaka tom kraku.
ve}a od kraka dejstva spoljne sile,
a h
Kratki elementi se dimenzioni{u prema momentima savijanja i prema transverzalnim silama.

Armatura za prijem momenata savijanja se sra~unava na isti na~in kao kod (grednih) nosa~a.
Kosa armatura, za prijem uticaja od transferzalne sile sra~unava se iz slede}eg izraza:
Tu
Aak
2 v cos
- ugao izmadju pravca kose armature i nagiba od 45 pema horizontali.
Ako je koso ploèna armatura pod uglom od 45 prema horizontali, {to je naj~e{}i slu~aj u praksi,
prethodni izraz izgleda
Aak
Tu
2 v
Primenjuje se Menager-ov zglob

(dodaju se ukr{tene kose sipke kojima se predaje ukupna transverzaln asila T )
U protinom se primenjuje Freyssinet ov zglob.
Ukupna povr{ina ukr{tenih kosih {ipki Aak postavljenih pod uglom u odnosu na podu`nu osu stuba.
Aak
Tu
2 v sin
v - granica razvla~enja kose armature
- 57 -
stankogaf@yahoo.com

LOKALNI NAPOMNI PRITISKA

( ~lan 109 i ~lan 134 )
Lokalni naponi pritiska pri lomu f 0 za elemente leì{ta ne smeju pre}i slede}e vrednosti.
f0 fb
Ab 1
1, 6 f bk
Abo
f b - ra~unska ~vrsto}a betona odredjena ( ~lan. 82 )

Ab1 i Ab 0 - povr{ine definisane
( ~lan.134 )
Popre~ne sile cepanja iznose:
Z u 0,3 N u 1
do
d
Potrebna povr{ina popre~nog preseka armature svih {ipki u jednom pravcu

Z
N d
Aaz u 0,3 u 1 o
v
v d
N u - normalna sila od grani~nog optere}enja
v - granica razvla~enja armature

T
0 . 75
N
Ukoliko je odnos transferzalne i normalne sile:
Dopu{teni lokalni naponi pritiska v ne smeju prekora~iti vrednosti date izrazom.
Ab 1
0, 75 f bk
Abo
s - dopu{teni srednji napon u betonu, definisan pravilnikom
0 s
GEOMETRIJA ZGLOBA
1 1
3 4
d o ( ) d1
bo b1
t =2 cm
ili
bo b1
do
d
3
d o
5
b
t min o
5
2 cm
d0 =d1 =45
d0
30.0 30.0 30.0

d1 =90
Likalni naponi pritiska

fo fb
Ab1
1,6 f bk
Abo
Ab1 b1 d 1
stankogaf@yahoo.com
min d 0 15cm
- 58 -
; Abo bo d o
cm
2
Konstrukcije
Foxit Software
Vertikalna armatura u zglobu

Aav
cm
2
d o bo
min (0,8 1, 0)%
100
Optere}ena povr{ina temelja:
2
1, 6 f bk
1,6 30
bo d o ............. cm 2
Aat
Abo
20,5
fb
x=................ cm 2
d o 2x bo 2x Abt
d t d o 2x
, bt bo 2x
Sila zatezanja u stubu:
d
Z u 0, 3 N u 1 o
d
Armatura u stubu:
Aaz
Aa
Z u Z ud
v v
Aa
Z u Z ub
v v
Uticaj tranferzalne sile:

T
............ 0, 75
N
Sila zatezanja u temelju:
Armatura u temelju:
Zu
v
Z u 0, 3 N u 1
do
dt
PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA UPOTREBLJIVOSTI

PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA PRSLINA
( ~lan 111-114 )
~isto zatezanje
90
45
90
90
T
M
~isto savijanje
savijanje silama
T
Potrebno je dokazati da karakteristi~na {irina prslina a k (t ) armirano betonskog elemenata usled najnepovoljnije
najnepovoljnije kombinacije dejstva u toku eksploatacije, u proizvoljnom trenutku vremena t nije nije ve}a od
grani~ne vrednosti {irine prslina au .
(~lan 111)
a k (t ) au
a k (t ) - karakteristi~na {irina prslina

au
- grani~na vrednost {irine prslina (tab.18 BAB 87)
au (mm)
Tab:24 K.Sr.S
Trajanje uticaja
Agresivno stanje
Stalno i dugotrajno
promenljivo
Stalno i
kratkotrajno
promenljivo
Slaba
Srednja
Jaka
0.2
0.1
0.05
0.4
0.2
0.1
(~lan 113)
Kod armirano betonskog elemenata sa ve}im za{titnim slojem betona, grani~ne {irine prslina se mog upove}ati
za 50%, ali ne smeju biti ve}i od 0.4 mm.
- 59 -
stankogaf@yahoo.com

NAPOMENA:
U knjizi Betonske Konstrukcije, Du{an Najdanovi}, slobodno se moè uzeti

E
E
broj ekvivalencije n a
n a 10
Eb
Eb
Stanje
Tb
Ti
Ta
Poloàj teì{ta idealnog preseka

d
Ab n h Aa
yi x 2
Ai
x = yi
Aa
bz = bzs
Karakteristi~na {irina prslina

a k (t ) 1.7 as (t )
as (t ) - srednja {irina prslina
( u trenutku vremena t )
as (t ) l ps a1s ,R (t )
Srednja {irina prslina

l ps - srednje rastojanje prslina
a 1s ,R (t ) - relativna srednja dilatacija donje zone armature u odnosu na zategnuti beton u njenoj
neposrednoj blizini.
Srednja {irina prslina
) k1 k 2
Az,ef
1z ,et
hz,ef
e
ao - zastitni sloj betona

e - medjusobno rastojanje {ipki
k1 , k 2 - koeficijenti
1z ,ef - koeficijemt armiranja
10
l ps 2 (ao
Srednje rastojanje prslina
s (t .t o )
( sa uticajem skupljanja betona )

as (t ) l ps a 1s , R (t ) s (t .to )
- slobodna dilatacija skupljanja betona
e
b1
b2
KOEFICIJENT ARMIRANJA ZATEGNUTOG DELA BETONSKOG PRESEKA
1z ,ef
Aa1
Abz ,ef
Aa 1 - povr{ina donje zategnute armature

Abz ,ef - efektivna povr{ina zategnutog betona
Koeficijent k1 : predstavlja slede}i odnos
f
k1 bzs
f ps
f bzs - ~vrsto}a betona pri zatezanju savijanjem
f ps - osrednja ~vrsto}a prijanjanja za odredjenu vrstu armature
stankogaf@yahoo.com
- 60 -
0,80
0, 40
GA 240 / 360
RA 400 / 500
za
k1
Konstrukcije
Foxit Software
za
Koeficijent k 2 : zavisi od puno}e dijagrama napona zatezanja u betonu, neposredno pred pojavu prslina
0.125
0.25
k2
k2
I
1r
za trougaoni oblik dijagrama kod savijanja

za pravougaoni oblik dijagrama kod ~istog zatezanja
2r
za trapezni oblik dijagrama kod ekscentri~nog zatezanja.
8 1Ir
RELATIVNA SREDNJA DILATACIJA DONJE ZATEGNUTE ARMATURE
aII1(t )
Ea
Srednja dilatacija ~elika, je medjutim, manja jer, zbog prijanjanja, betona izmedju prslina saradjuje u
primanju sle zatezanja:
as a
a 1s ,R (t ) aII1(t )
- koeficijent koji zavisi od sadejstva zategnutog betona izmedju prslina i kre}e se u slede}im granicama.
1, 0 - ukoliko nema sadejstva
0 - u slu~aju punog sadejstva ( bez postojanja prslina )
2
Za ~isto savijanje:
M
1 1 2 r 0, 40
M
Za ~isto zatezanje:
N
1 1 2 r 0, 40
N
Za sloèno savijanje:
II
1
1 2 IIa1r 0, 40
a 1(t )
o
koefcijent 1 : zavisi od vrste armature (uvodi uticaj stepena prijanjanja izmedju armature i betona ).
za GA
0,5
za RA
1,0
koefcijent 2 : preko ovog koeficijenta uvode se u ra~un reolo{ka svojstva betona (uvodi reolo{ke
karakteristike betona u toku vremena ).
za kratkotrajno optere}enje
1, 0
2
za dugotrajno i vi{e puta ponovljeno optere}enje.
0, 5
karakteristi~na {irina prslina se moè sra~unati i na osnovu slede}eg izraza:

2
ap
a
a k 1, 70 1 1 2
l ps
Ea
a
KONTROLA USLOVA
iz ~lana 114.
z (%)
35
30
kp
k p au
za GA
za RA
Aa
100
Abz
Abz b d
- najdeblja {ipka u preseku (mm)

au - dozvoljena s{irina prsline (mm)
- 61 -
stankogaf@yahoo.com

NAPOMENA:
Ako dati kriterijum nije ispunjen, posle izra~unavanja srednjeg rastojanja prslina l ps . Treba pre}i na
odredjivanje momenata inercije idealizovanog preseka u naponskom stanju I
Moment inercije:
betonskog preseka: J b
armature:
b d 3
12
Ja 0
2
d
2
idealizovanog preseka: J i J b x Ab n h x Aa
2
Za dalji prora~un potrebno je na}i i moment nastanka prslina M r tj. onaj moment savijanja koji presek
dovodi u stanje I b . On se dovija iz uslova jednakosti maksimalnog napona zatezanja u betonu i ~vrsto}e
betona na zatezanje pri savijanju (za prora~un prslina)
bz f bzs
Mr
Mr
(d x )
Ji
f bzs J i
d x
f bk - ~vrsto}a betona na pritisak
Srednja dilatacija zategnute armature.

Da bi se dobila srednja dilatacija zategnute armature, treba najpre obraditi geometrijske karakteristike
preseka u naponskom stanju II. Kako zategnuti deo nosa~a sada proìmaju prsline, aktivni deo betonskog
preseka redukovan je na pravougaonik b x ;
x - udaljenje neutralne ose ( u naponskom stanju II ) kao na slici.
Povrsina:
Stanje
idealizovanog preseka : Ai Ab n Aa
Tb
Ti
Uslov jednakosti stati~kih momenata povr{ina

za pritisnutu ivicu preseka:
b x 2
x (b x n Aa )
n h0 Aa
2
II
x = yi
betonska povr{ina: Ab b x
Armatura: Aa
Ta
Aa
Sada daje kvadratnu jedna~inu po x ~ije je jedino realno re{enje:

n Aa
2 b h0
x yi
1 1
b
n Aa
Moment inercije:
b x3
betonskog preseka: J b
12
armature:
Ja 0
idealizovanog preseka:
stankogaf@yahoo.com
Ji
b x3 x
b x n ( h0 x )2 Aa
12 2
- 62 -
b x3
3
n ( h0 x )2 Aa
Konstrukcije
Foxit Software
Maksimalna dilatacija zategnutog ~elika pod eksplatacionim optere}enjem je onda
M
a a
(h x )
Eb E b J i 0
M brojno najve}i moment savijanja nosa~a
NAPOMENA:
U navedenom izrazu je modul elasti~nosti betona a ne ~elika, zato {to je idealizovani
presek sveden na betonski.
Napomena:
U slucaju da uslov iz ~lana 114 (BAB 87) nije ispunjen pa je prora~un otvora prslina neophodan
Ra~unski primer 1
N 250 kN
MB 30 ; f b 20,5 MPa
# Geometrijske karakeristike preseka

Ab 29 22 638 cm 2
Aa 1214 (18,47cm 2 )
GA 240 / 360 ; v 240 MPa

b 29 cm
d 22 cm
* Kontrola uslova iz ~lana 114
z (%)
k p au
14
2, 0
35 0, 20
au 0, 20 mm iz tab.18
Aa 18,47
100 2,89 %
Abz
638
Uslov je ispunjen ali prora~un }e biti sprovedn.
- 63 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 64 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 65 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 66 -
Konstrukcije
Foxit Software
Korak: 1 Prora~un se vr{i za trenutke vremena

<a> t=t0 < 1 >
 t=t0 i t=t < RETURN >
-----------------------------Korak: 2 Analiziraju se stanj u okviru:
<a> popre~nog preseka < 1 >
 elementa.< RETURN >
-----------------------------Korak: 3 Vrste optere}enja:
<a> dugotrajno < 1 >
 dugotrajno i kratkotrajno< RETURN >
-----------------------------Korak: 4
AB element se deli na n delova u ~ijim
se ~vorovima analizira stanje napona i deformacija:
Po~etni ~vor/presek ima broj 1, a krajnji < n+1 >
n=.
Upisami n <paran broj = 4,6>
-----------------------------Izbaci: Broj preseka koji se analizira < n+1 > =..
-----------------------------Korak: 5 Polozaj sistemne ose:
<a> teì{te betonskog preseka < 1 >
 upisuje se poloàj..< 2 >
<c> visine preseka< RETURN >
NAPOMENA: Upisuje se poloàj neutralne ose X= koje je ve} ara~unato.
-----------------------------Korak: 6 Ulaz podataka sa CREEP.INP < da=<Y>es
ne=< RETURN >> :
-----------------------------Korak: 7 Duìna elementa u m= :
NAPOMENA: Unese se duzina elementa u metrima
-----------------------------Korak: 8 Stati~ki sistem:
<a> konzola < 1 >
 prosta greda< RETURN >
-----------------------------Korak: 9 Dugotrajno optere}enje:
Tip optere}enja
Intenzitet Rastojanje (m)
A B C D (izmedju po razmak) posle ukucanih vrednosti Enter. Program izbaci Intenzitet i rastojanje
A {ifra optere}enja iz tabele ( dole bold)
B intenzitet
C i D - rastojanja
NAPOMENA: Primer: kao sa skice
2 12 0 2.5
- za kontinualno oprere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
5 12 17 2.5 6.25 za trapezno optere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
2 14 6.25 7.4
- za kontinualno oprere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
8 -59.78 -65.14 0 0
M ik 59, 78 kNm M ki 65,14 kNm ; N ik 0 kN ; N ki 0 kN daih ima unesuse
Ako je usvojeno i kratkotrajno i ono se unese.
Posle svega Enter, onda izbaci tavelu sa stati~kim uticajima du` elementa
Pa opet Enter.
-----------------------------Korak: 10 Broj preseka koji se analiziraju je < n+1 > =.. :
Izbor preseka za prora~un stanja prslina:
< za ove preseke daje se ispis rezultata >
<a> z=0 < presek broj 1> < 1 >
 z=L/2 < presek n/2+1 >.< 2 >
<c> z=0 ; L/2 ; L < preseci broj 1 , n/2+1 , n+1 > < 3 >
stankogaf@yahoo.com
- 67 -

svi preseci ...<
4>
<d>
<e> nije potreban prora~un prslina ...< 5 >
<f> posebni slu~ajevi < 6 >
1. sra~unava prsline,ugibe i krivine samo za presek 1
3. sra~unava samo za prvi, srednji i zadnji presek prsline,ugibe i krivine
4. max 8 preseka sra~unava
5. ta~ka sama kaè
6. nepotrebno !!
2. Izbaci samo srednji presek. Npr. Od 13 preseka to je 7-i
PRESEK broj 7
Dugotrajno optere}enje
t=t0
-----------------------------Tablica
------------------------------ Enter pa izbaci
U odnosu na DONJU ivicu preseka < ivica 1 > upisati
- Za{titni sloj. Horizontalno rastojanje i dijametar armature < sve u cm >
Q povrsina arm. u donjoj
zaoni
Q W G pa Enter
W razmak izme|u {ipki
Izbaci
G pre~nik {ipki
NAPOMENA: Visina zategnute zone betona neposredno pre pojave
prsline u preseku iznosi Hbz=..cm
- koeficijent k 2 ( upisuje se 0.125 ili 0.25 zavisno od naprezanja) 0.125
- egektivni koeficijent armiranja zategnute armarure .. ( upisuje se: a ra~una se) 0.004722
A
6, 28
z ,ef a %
; Npr : z ,ef
0.004722
Az ,ef
1330
Aa ....... cm 2 zategnuta ; Az ,ef b hbz ...... cm 2 ; hbz d s h0 cm '

-----------------------------Korak: 11 Modul elasti~nosti armature
< GPa > Ea = ..
( 200 210 GPa )
Modul elasti~nosti betona
< GPa > Eb(t0) = .. ( zavisno od marke betona
GPa )
^vrsto}a betona na zatezanje < znak - , MPa > fbzs< t0 > =.. ( -2.59) racuna se
Koeficijent te~nja
Fi < t,t0> =..
( zavisno od marke betona )
( zavisno od marke betona )
Koeficijent starenja
Hi < t,t0> =..
Deformacija skupljanja betona < znak + > EPSbs< t,t0> =.. moè 0.000 Enter
-----------------------------Korak: 12 Geometrija betonskog preseka < sve u cm >
Broj trapeze koji defini{u betonski presek je Nb = .
Za i =1 do Nb upisati <B1<B2<Hb>< RETURN> ( ispod se upisu dimenzije trepeza)
.. . . Enter
-----------------------------Korak: 13 Definisanje vrste armature kod svakof preseka sa
Pojavom prslina za sli~ajeve armiranja
Primer: uklje{tena greda sa RA za M<-> i GA<+>
< da=<Y>es
ne=< RETURN >>
-----------------------------Korak: 14 Vrsta armarmarure <Glatka = <G> ; Rebrasta = < RETURN>>
Za Glatku: G pa Enter
Za Rebrastu samo Enter
-----------------------------Korak: 15 Preseci sa istim geometriskim podacima armature
imaju isti TIP armiranja. Jedan presek ili vi{e susednih
preseka istog tipa armiranja sa~injavaju jednu ZONU armiranja
Broj preseka koji se armiraju je < n+1> = ..
Broj tipova armiranja AB elementa je . (upise se) Enter
Korak: 16 Tip armiranja 1
( U prilogu je obja{njeno skicom kako se obelezavaju zone)
stankogaf@yahoo.com
- 68 -
Konstrukcije
Foxit Software
zona 1
upi{e se vrednost koju program trazi
upi{u se vrednosti koje program trazi

-----------------------------Korak: 17 Sra~unavaju se:
<a> ugibi i pomeranja < 1 >
 pomeranja.< 2 >
<c> ugibi..< RETURN >
Posle svega sam izbaci tablice:
------------------------------
PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA UPOTREBLJIVOSTI

PRORACUN PREMA GRANI^NIM STANJIMA DEFORMACIJA
~lan 115 118 (BAB 87)
Prora~unom prema grani~nim stanjima deformacija, potrebno je dokazati da maksimalne deformacije

armirano betonsog elementa, usled najnepovoljnije kombinacije dejstva u toku eksploatacije, u proizvoljnom
trenutku vremena t , nisu ve}e od grani~nih vrednosti.
Kod elemenata izloènih sloènom savijanju ovo se svodi na grani~no stanje ugiba.
Najve}e vrednosti grani~og ugiba v u (~lan 117 )
vu
ku
ku 300 zagredne nosa ~ e
ku 150 zakonzolne nosa ~ e
ku 750 zakranske staze
(}lan.117 )
Prema ~laniu 118. prora~un prema grani~nim stanjima deformacija nije neophodan ako je
ispunjen uslov:
ku
k km
Mg
1

Mq
Gde je:
d - visina popre~nog preseka
- raspon armirano betonskog elementa
M g - ekstremna vrednost momenta savijanja od dugotrajnog uticaja
Mq
ku
k
km
- ekstremna vrednost momenta savijanja od ukupnih uticaja

- koeficijent (dat u ~lanu. 117 )
- koeficijent koji zavisi od stati~kog sistema i optere}enja
- koeficijent koji zavisi od oblika popre~nog preseka, vrsrte armature koeficijenta armiranja
(prikazan u tab.20. BAB 87 )
2 1, 2
Aa 2
0,8 - koeficijent uticaja skupljanja i te~enja betona.
Aa1
NAPOMENA:
Primena koeficijenta k m ( iz tab. 20) za dvostruko armirane pravougaone preseke ili za T preseke na
strani je sigurnosti.
- 69 -
stankogaf@yahoo.com

Tab.19
l
2
l
2
9.6
12.0
13.9
16.8
16.0
24.0
4.0
3.0
km
Tab. 20.
Koeficijent
Armiranja (%)
GA 240/360
RA 400/500
B I A 680-800
MAG I MAR
0.50
0.75
1.00
1.25
1.50
1.75
2.0
2.25
2.50
2.75
3.0
1065
990
930
880
840
805
775
745
720
695
675
640
595
560
530
505
485
465
445
430
420
405
375
350
330
310
295
285
275
265
255
245
240
510
475
445
425
405
385
370
360
345
335
325
Vrsta armature
Za stanje I
M
I
Eb J i
v "
Tab:25 K.Sr.S
Nosa~ sa optere}enjem
q
v max
l
2
l
2
v max
5
q 4
384 E b J ef
v
l
2
1 P 3
48 E b J ef
max
l
2
v
l
2
P 3
a 3a 2

6 E b J ef 4 2
max
l
2
v
l
max
P
3 E b J ef
Za stanje II
Zna~i da se u razmatranje ovog problema uvodi idealizovana greda efektivne krutosti, na koju
prirodno, uti~u obe stvarne krutosti armirano betonskog elementa.
stankogaf@yahoo.com
- 70 -
Konstrukcije
Foxit Software
NAPOMENA:
Uslov iz ~lana 118 nije ispunjen pa je potrebno sra~unati ugib.
Prema predlogu Branson - a

M MI
E b J ef E b J b
3
M Ib 3
M Ib
I
II
Efektivna krutost:
E b J ef E b
M i M i

M Ib MI
M 3
M 3
I
I
M MI
E b J b E b
II
b
M
M
Ib
M - moment savijaja pri pojavi prve prsline.
Neutralna osa
x
n
Ea
Eb
n ( Aa1 Aa 2 )
2 b (h0 Aa 1 a 2 Aa 2 )
(1) 1
b
n ( Aa1 Aa 2 )2
a moze slobodno da se uzme
Jb
b d 3
; J II
b x3
12
3
Pojava prve prsline se odredjuje:
M Ib
bz f bzs I (d x )
Ji
Ea
10
Eb
n Aa 1 ( h0 x )2 Aa 2 (x a2 )2
f bzs
'
f bz

0, 40
0,6 4 1
d

d (m)
Za prora~un prslina se koristi f bz' 0, 7 f bz
M Ib - moment prslina je ve}i od istoimenog momenta, koji je u prora~unu prslina obeleèn sa M r

M
M Ib r
* Netrana osa u stanju II
0, 7
2 b h0 Aa
JI
n Aa
x II
1 1
M Ib f bzs i
n Aa2
d x
b
Sa M , u izrazu za efektivnu krutost, ozna~en je moment savijanja koji odgovara eksplatacionom optere}enju
Moment pri pojavi prve prsline

MI
b d 2
6
f bzs
Wd
Za T presek: M I Wd , g f bzs
Jb
yt
Wg
Jb
d yt
Ugib u vremenu t 0
a) Za neisprskali presek
E b 31, 5 GPa
Vo , g ,max
5 M g 2
48 E b J ef
b) Za isprskali presek
Vo , g ,max
5 M g 2
48 E b J ef
Ugib u vremenu t
v t v o (1 tx )
tx 2, 0 1, 2
- 71 -
Aa 2
Aa1
vo
ku
stankogaf@yahoo.com

PEÛRKASTE PLOÊ
~lan 218- 222
(BAB 87)
Pe~urkaste plo~e su plo~e koje se neposredno oslanjaju na stubove sa oja~anom glavom stuba (kapitelom ) ili
bez oja~anja glave stuba i koje su sa stubovima kruto ili zglobno povezane.
Napon smicanja u kriti~nom preseku izra~unava se prema izrazu
T max
O kr hs
gde je:
Tmax - Transferzalna sila pri eksplatacionom optere}enju

O kp - Obim preseka oko stuba ili oja~anja sa pre~nikom d kr
hs - srednja stati~ka visina plo~e za dva usvojena pravca armature
(cm)
O kp d kp
O kr O kp
d kp d s hs (cm)
d s 1,13 b d (cm)
Gde je:
d s - pre~nik kruznog oslonca
b - manja dimenzija pravougaonog stuba
d - ve}a dimezija pravougaonog stuba
( u izrazu se moè uzeti najvi{e d 1,5 b bez obzira na stvarni odnos)
U zavisnosti od poloàja stuba za obim O kp kriti~nog preseka treba uzimati:
-za srednji stub 1, 0 O kp
- za krajnji stub 0,6 O kp
- za ugaoni stub 0,3 O kp
Ako je ispunjen slede}i uslov nije potrebna posebna ra~unska armatura za prijem zateù}ih sila usled dejstva
transferzalne sile T max
2
1 a
3
- U slu~aju da se nalazi u granicama
2
1 a 2 b
3
Presek se moè armirati posebnom popre~nom armaturom koja se sra~unava iz slede}eg izraza:
Aak 1,35
Propisi ne dozvoljavaju slede}i slu~aj:

Koeficijenti 1 i 2 se sra~unavaju iz izraza:
Tmax
v
2 b
1 1,3 a
2 0, 45 a
Koeficijent a :
a 1, 0
a 1,3
a 1, 4
stankogaf@yahoo.com
( GA 240 / 360 )
( RA 400 / 500 )
( MA 500 / 560 )
- 72 -
Sredja vrednost koeficijenta
Konstrukcije
Foxit Software
For
evaluation
only.
armiranja mora zadovoljiti uslove:
f bk
1,50 %
v
Tab: Vrednost dopustenih napona zatezanja a i b
0,50 % 25
MB15
0.50
1.50
a (M P a)
b (M P a)
MB20
0.60
1.80
MB30
0.80
2.20
MB40
1.0
2.60
MB50
1.10
3.0
MB60
1.20
3.40
NAPOMENA:
U slu~aju da je potrebna dodatna armatura za pokrivanje kapitela
Aak 1,35
Tmax
v
Sra~unavanje srednje vrednosti koeficijenta armiranja preseka plo~e zategnutom amraturom iz dva upravna
pravca na {irini oslona~ke ta~ke 0, 4 x i 0, 4 y
Aax
Aa
100
Ab 100 hy
Aay
Aa
100
Ab 100 hy
NAPOMENA:
Ako sum reè uzima se isto Aa i za Aax i Aay
1
2
min 0,50 % - za kapitele.
Ako je min u dalji prora~un se uzima min
( x y )
Konstrukcija hiperbole probijanja

G P 2 x y doz
2 x y
- povr{ina omota~a cilindra po kojoj se vr{i prodor

G P
x y
2 doz
Za kvadratni stub: G P 2 x 4 y doz 8 x y doz

G P
x y
8 doz
G P g p
; doz
2
1 a
3
MPa
G P Tmax
Ako je 1 dobijeno za min 0,50 % i ve}e , nije potrebna kontrola napona probijanja u okviru kapitela.
Kontrola se zato vr{i samo u plo~i.
- 73 -
stankogaf@yahoo.com

x6
x3
x2
x1
x4
x5
min 5 cm
y4 y5 y6
y3
y2
1/2
y1
3
2
1/2
1
s
ds
Kontrola na probijanje plo~e:

d s 1,13 b d
d k d s hs
b d 2s
O kp d kp
;
2
3
1 a
ARMIRANOBETONSKI ZIDNI NOSACI

~lan 200- 203
(BAB 87)
^lan.200.
* Zidni nosa~i su ravni povr{inski nosa~i optere}eni u srednjoj ravni ~ija je visina jednaka ili ve}a od
polovine raspona, za nosa~e na dva slobodna oslonca, a jednaka ili ve}a od 0,4 raspona za kontinualne nosa~e.
* Ukupna granicna sila zatezanja Z u se poverava glavnoj podu`noj armaturi Aa koja se sra~unava iz slede}eg
izraza.
Aa
Z au
Mu
v z v
M u - grani~na vrednost momenta savijanja u karakteristi~nom preseku odredjena kao za gredni nosa~
Z
odgovaraju}eg stati~kog sistema.

- krak unutra{njih sila
Minimalna povr{ina preseka glavne podu`ne armature Aa i glavne po du`ne armature iznad oslonca Aa0
iznosi:
Aa ,min Aa0,min k b d
f bzm
f bzm
v
- srednja vrednost ~vrsto}e betona pri aksijalnom zatezazju.
stankogaf@yahoo.com
- 74 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 75 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 76 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 77 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 78 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 79 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 80 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 81 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 82 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 83 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 84 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 85 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 86 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 87 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 88 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 89 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 90 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 91 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 92 -
Konstrukcije
Foxit Software
Geometrijske karakteristike GLATKE armature
Geometrijske karakteristike REBRASTE armature
GA 240/360
RA 400/500
- 93 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 94 -
Konstrukcije
Foxit Software
- 95 -
stankogaf@yahoo.com
stankogaf@yahoo.com

- 96 -

Betonske Konstrukcije Skripta Za Studente GAF Nis PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Betonske Konstrukcije Skripta Za Studente GAF Nis PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

PRORA^UN PRESEKA PREMA

M g , M p - momenti savijanja u eksplataciji konstrukcije

M u , N u - moment savijanja i normalna sila od dejstva grani~nih optere}enja.

M au - moment savijanja od dejstva grani~nih optere}enja u odnosu na te`i{te zategnute armature

k 1,719 - jednostruko armiran presek

Jednostruko armiran presek (k >1,719)

Za slu~aj min usvaja se minimalni presek armiranja.

Dvostruko armiran presek

Moment savijanja koji mo`e da primi jednostruko armiran presek.

M au je vrednost momenta za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu

(+) za slu~aj sile zatezanja , (-) za slu~aj sile pritiska.

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

PRORA^UN PREMA DOPU[TENIM NAPONIMA

Dimenzionisanje pravougaonog preseka pri slo`enom savijanju sa momentom M i normalnom silom N .

A u slu~aju zatezanja eaz

N g , N p , N - normalne sile u eksplatacijikonstrukcije (N q N g N p N )

(+) za slu~aj sile pritiska , (-) za slu~aj sile zatezanja

b - ivi~ni napon pritiska

(~lan 122, tab. 21)

M b M a - jednostruko armiran presek

Jednostruko armiran presek ( M b M a )

(-) za slu~aj sile pritiska ,

Dvostruko armirani presek ( M b M a )

Povr{ina zategnute armature : Aa1

Povr{ina pritisnute armature: Aa 2

ZA[TITNI SLOJ BETONA

ao - minimani za{titni sloj

ao 2.0 cm za (grede, stubove i ostale elemente konstrukcije)

ao - minimalni za{titni sloj betona u umereno agresivnim sredinama a0 0, 5 cm

PRORAUN ARMIRANOBETONSKIH NOSA^A

240 = granica razvlaenja

Ea modul elasti~nosti ~elika

Tabela 17. K.Sr.[

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona (marka MB)

d- visina popre~nog preseka elementa u metrima

Modul elasti~nosti betona E b 9, 25 3 f bk 10

f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona na pritisak (MB i (MPa))

PARCIJALNI KOEFICIJENT SIGURNOSTI

PRORA^UN DU@INE SIDRENJA ARMATURE

l s du`ina sidrenja pravog dela {ipke

u 1,80 odnos grani~nog i dozvoljenog napona prijanjanja

U tabeli 19 dati su dopu{teni naponi prijanjanja za slu~aj dobre athezije

l s i l s (ef ) du`ina sidrenja i efektivna du`ina sidrenja

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

^ist razmak izmedju dva

^ist razmak od najbli`e

Procenat nastavljanja {ipki preklapanjem u jednom preseku

ARMIRANO BETONSKI ELEMENTI NAPREGNUTI NA SAVIJANJE

- Napon u preseku bi bili linearna funkcija vertikalne koordinate

- moment savijanja preseka

- glavni centralni momet inercije za horizontalnu osu

Dijagram napon/dilatacija za pritisnut beton je f b

Parabola + prava sl.(a), a za ~elik,

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

v a beton se plastifikuje, po{to napon

Dopu{teni napon u armaturi a

ad1) 140 0, 7 min

min najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software

Dopu{teni naponi pritiska u armiranom betonu b

PRORA^UN ARMIRANOBETONSKIH NOSA^A PRAVOUGAONOG

b i b - Napon i dilatacija pritisnute ivice betona