Ova knjiga e vas poduiti jeziku koji svi ve znaju.

To je
govor tela. Svaki put kada sa nekim razgovaramo, telo
potpomae ono to govorimo desetinama malih gestova,
migova, promenama u dranju i izrazu lica. injenica da svi ve
znaju govor tela nee vam smetati da nauite da ga govorite
efektnije. Zbog toga je ova knjiga i nastala.
Veina Ijudi ne shvata koliko koristi ovaj nemuti jezik svaki
put kada komunicira sa drugom osobom. Koriste ga nesvesno.
Pa tako i vi. Verovatno i vi, takoe, ne shvatate da je mogue
koristiti govor tela efektnije. Ova knjiga e vas ubediti u
suprotno. Ako je proitate paljivo i iskoristite uputstva,
posebno vebe i eksperimente koje sadri, shvatiete da ste
postali vetiji u korienju govora tela. I takode, da ste vetiji u
razumevanju naina na koji ga drugi ljudi koriste.
U poslednjih dvadeset godina, a ponajvie tokom poslednjih
deset, sprovedena su brojna istraivanja u domenu neverbalne
komunikacije. Pregaoci iz razliitih disciplina psihologije,
sociologije, antropologije i iingvistike su prouavali aspekte
Ijudskog ponaanja koje vri neku funkciju pri komunikaciji.
Kao rezultat toga, danas znamo mnogo vie o ijudskoj
interakciji na najniem nivou nego pre. U mnogo sluajeva, ono
za ta smo znali da je tano na osnovu zdravog razuma potvrdilo
se, ali u nekima nije.
Svrha ove knjige je da se istrai ovo polje u razvoju i otkrije
ta se nauilo, kao i da proceni praktinu primenljivost i
implikacije ovog novosteenog znanja. U prolosti smo imali
tendenciju da na komunikaciju meu ljudima gledamo
iskljuivo kroz korienje jezika. Vreme je da se ozbiljnije
pozabavimo uticajem neverbalnih faktora u interakcij licem u
iice.
Ova knjiga takoe eli da objasni ono to se saznalo iz
istraivanja o vetinama i tehnikama govora tela kao to su
5

GOVORTELA

fiziki kontakt, razdaljina, orijentacija, izrazi lica, neverbalni

aspekti govora itd. Ispituje kako se ovo znanje primenjuje u
raznim kontekstimfl i takoe kako se primenjuje da se popravi
efekat Ostatak ovog poglavlja e, stoga, ukratko opisati (aii
malo due nego sadraj!) teme koje moete oekivati malo
kasnije u knjizi. Nadam se da e ovo uspeti da vas ubedi da je
istrajavanje u itanju ove knjige vredno vaSeg vremena i moda
ak i da se okuSate u nekim praktinim vebama i
eksperimentima koji su predloeni na kraju svakog poglavlja.
Kada je u pitanju govor tela, isto onotiko koliko nauite iz
prakse, moete nauiti dok itate o tome Sta drugi rade. Ali
glavna svrha ovog poglavlja je da ete na njegovom kraju, imati
jasniju ideju o tome ta se podrazumeva pod terminom "govor
tela", kakvu vrstu ponaanja to ukljuuje i takoe, ta moe da
se zakljui iz njegovog odsustva, kakvu vrstu ponaanja ne
ukljuuje.
Kontakt oima i pravac pogleda su zastupljeni u poglavlju br.
2. Ovo su najsnanija sredstva neverbalne komunikacije koja
posedujemo. Kontakt oima, zadran samo deli sekunde due
nego to osoba koju ste pogledali smatra prikladnim moe ak
da dovede do reakcije, ili fizike agresije ili, u nekom drugom
kontekstu, moe da bude shvaena kao na?nabi seksualne
privlanosti. Moramo da obratimo panju na ono to radimo
oima.
Poglavlje br. 3 se bavi izrazima lica, ukijuujui i osmeh.
Osmeh je jedan od nekoliko univerzalnih pojmova u govoru
tela, kao i podizanje obrva u znak prepoznavanja i pozdrava.
NaSa lica moda nisu uvek naa srea, ali zasigurno su mesto iz
koga potiu neki od najsnanijih neverbalnih signala.
Pokreti glavom i klimanje, iako su zapravo gestovi, odvojeno
su tretirani u poglavlju br. 4. Njihova uloga u drutvenoj
interakciji je objanjena, kao i znaaj klimanja glavom dok
sluamo druge.
Gestovi i pokreti tela su fokus poglavlja br. 5. Mnogi
istraivai su traili dokaz za postojanje govora tela sa stroghn
pravilima kao kod govornih jezika u ovom domenu, ali im to
nije poio za rukom. Meutim, kao to emo videti, postoje neki
pokazatelji da odredeni pokreti u nekim kulturama imaju sasvim
specifina i fiksna znaenja, a postoje i gestovni jezici, kao to
6

PRAKTINI PRIRUNIK

su oni koje koriste gluvi, ali postoje mnoge oigledne razlike

jzmeu njih i naina na koje se koriste gestovi u normalnom
svakodnevnom ivotu.
Poglavlje br. 6 ispituje ulogu dranja i stava u govoni tela.
Do nedavno se smatralo da ovaj domen viSe pripada
prirunicima protokola i lepog ponaanja, ali se sada ozbiljnije
smatra aspektom ponaanja koji buja korisnim neverbalnim
signalima. Dranje, na primer, moe biti dobar pokazatelj stanja
svesti neke osobe u trenutku dok traje komunikacija.
U poglavlju br. 7, baviemo se blizinom i orijentacijom. Kao
i dranje, orijentacija moe mnogo da nam kae o stavovima
neke osobe prema onome s kim komuniciraju i prema prirodi,
temi i lokaciji u kojoj se komunikacija dogaa. Koncept linog
prostora je istraen, kao teritorijalnost u Ijudskom ponaanju.
Obraa se panja i na odbranjiv prostor i njegov znaaj za
linost i drulvo.
U poglavlju br. 8 radi se o fizikom kontaktu i dodiru.
Glavna razlika izmeu njih se svodi na nameru, jer prvi
implicira sluajni dodir, a dmgi namemi in. Ali razlika nije
preterano kruta i moda je mogue razlikovati ova dva samo na
osnovu dodimutog dela tela (dodir u ovom sluaju podrazumeva
korienje aka).
U poglavlju br. 9, fiziki izgled i pojava su na razmatranju.
Jednostavne promene u ove dve kategorije mogu imati uticaja
na sposobnost osobe da uspeno komunicira sa drugima, Sto nije
beznaajno.
Deseto poglavlje razmatra procenu vremena i sinhronizaciju
kao aspekte govora tela. Vanost vremena u zapadnoj kulturi
daje mu znaajnu ulogu u komunikaciji. Kako sinhronizujemo
dok razgovaramo sa drugima takode moe biti znaajan faktor
za uspenu interakciju.
Poglavlje br. 11 bavi se neverbalnim aspektima govora. Ono
to kaemo moe biti prilino izmenjeno korienjem,
naraemim ili nesvesnim, pauza, hm-ova, mmm-ova, aa-ovima,
promenama tona, visine glasa, brzine i akcenta, da navedemo
samo nekoliko karakteristika koje su vanije nego to mnogi
mogu da pretpostave.
Kultume razlike u korienju govora tela su fokus poglavlja
br. 12. Ovde je uinjen pokuaj da se podvuku neke neobinije,
7

GOVORTELA

neodekivanije i znaajnije razlike, kao i da se istrai opta

proroda meu-kultumih varijacija u neverbalnom ponaanju.
Poglavlje br. 13 istrauje ulogu govora tela u profesijama kao
to su poduavanje, poizanje dece, televizijsko intervjuisanje,
trgovina i ostali oblici kontakta sa javnou.
Poglavlje br. 14 govori o ulozi govora tela u razliitim
situacijama koje se pojavljuju u svakodnevnom ivotu, kao i u
pokuajima da prevarimo druge. Sistematski pristup analiziranja
govora tela drugih ljudi tokom askanja je preporuljivo.
U poglavlju br. 15. panja se pomera na ulogu kqju igra
govor teia pri uspostavljanju i odravanju veza sa suprotnim
polom. Razmatra se kako neverbabio ponaanje moe da se
koristi d a bi osoba delovala privlanije, uz bolju linu
prezentaciju i korienje utiska.
U Zakljuku emo preleteti preko svega to smo nauili i
raspravljaemo o granicama i prednostima govora tela kao
sredstva komunikacije.

KONTAKT OIMA
Poeemo a unapreujemo baratanje govorom tela
posmatranjem oiju i naina na koji se one koriste u procesu
svakonevne komunikacije. Poinjemo sa oima, jer su one
najmonije sredstvo komunikacije koje posedujemo, posle rei
(iako ponekad jedan pogled moe da napie knjigu, kako
kaemo). Ova mo oiju je najvea, naravno, kada se dvoje Ijudi
gledaju oi u oi. Ovo se obino zove uzajamni pogled ili
kontakt oima.
Nije jasno zbog ega je kontakt oima toliko moan. Mnogi
pisci iz oblasti neverbalne komunikacije (altemativni termin za
govor tela) su spekulisali nad moguim razlozima. Neki
smatraju da mi, od kolevke, nalazimo da su oi drugih ljudi
potpuno opinjavajue zanimljive i ak reagujemo na skupove
krngova koji lie na oi, jer kroz njih pravimo prvi kontakt sa
drugima. Neki smatraju da je naa reakcija na kontakt oima
instinktivna i povezana sa osnovnim nagonom za odranjem, u
smislu da su mladunci koji uspeju da postignu i zadre kontakt
oima imali najvie anse da budu nahranjeni i da im budu
zadovoljene ostalepotrebe. Drugi smatraju d aje znaaj kontakta
oima nauen i da, dok odrastamo, brzo nauimo da se lepo
ponaamo kada nas odrasli posmatraju ili nauimo da odreeni
pogledi znae da se ljudima dopadamo (ili ne).
Kakvi god bili razlozi za to, mo kontakta oima u
komunikaciji je nepobitna i ovde emo obratiti svu nau panju
na razmatranje njegovih formi, moguih funkcija i naina na
koji moemo uspenije da ga koristimo. Poeemo nau analizu
kontakta oima sa malom praktinom vebom. Bie od pomoi
ako dok itate ovu knjigu uspete da naete malo vremena da
izvedete ove jednostavne eksperimente i vebe. Na taj nain
ete nauiti efektniji govor tela na isti nain na koji bi nauili i
unapredili bilo koji drugi jezik. Sledi veba kontakta oima koju

GOVORTELA

treba da pokuSate Cim vam se za to ukae prilika. Posle toga

emo razmatrati rezultate koje ste mogli da oekujete. Ovo
emo raditi u svakom poglavlju tako da ete imati mnogo prilika
da ova uputstva sprovedete u delo.

VEBA: U TA ONIGLEDAJU?
Sledei put kada budete na javnom mestu, npr. u baru ili u
restOTanu, posmatrajte druge prisutne Ijude najdiskretnije gto
moete. Obratite panju na to kako se gledaju dok razgovaraju.
Obratite panju i na duinu kontakta oima (nema potrebe da
merite vreme, samo obratite panju na to da li su pogledi dugi ili
kratki). Da li provode sve vreme gledajui jedno u drugo ili
gledaju i u drage prisutne Ijude? Da li provode dosta vremena
posmatrajui objekte u prostoriji? Kako reaguju kada neko ude
ili izade? Koja vrsta Ijudi gleda jedno u drago najvie (i
najmanje) dok razgovara? Na koji nain se Seme kontakta oima
razlikuju meu ljudima koji sede jedno pored dragog od onib
koji sedejedno preko puta drugog? ta jo primeujete u vezi sa
emama kontakta oima?
Ako ostali primete da ih diskretno posmatrate, bilo bi
preporuljivo da na neko vreme napustite svoju studiju. Razlog
je to to Jjudi mogu da reaguju na neoekivane naine, ako ib
posmatrate. Nekima bude neprijatno, neki e pomisliti da ste
ekscentrini, a ostali bi moda mogli da postanu netrpeljivi pa
ak i agresivni.
Verovatno e vam biti od pomoi ako budete zapisivali svoje
reakcije i zakljuke u vezi sa ovim vebama dok itate knjigu.
Moete ih i snimati na kasetu. Na taj nain e vae prouavanje
govora tela biti olakano.
Pa, ta ste zakljuili? Verovatno neke od sledeih teza:
1. Kada ljudi razgovaraju, ne gledaju se sve vreme,
ve u seriji isprekidanih pogleda.
2. Na mestima kao to su barovi ili restorani, neko
vreme e provesti posmatrajui prisutne, posebno one
privlane ili one kojt se neobino ponaaju (pijance, iii
one koji se svaaju sa kelnerom).
3. Osim u sluaju kada su ovi gnv. kriterijumi
primenljivi, malo panje e obraati na osoblje, pa ak
10

PRAKTINIPRIRUNIK

e se i poverljivi razgovori nastaviti kaa je ono u

bliziiu (ista stvar se dogaa i u taksiju).
4. Kada Ijudi obraaju vie panje na predmete u sobi,
pa ak i na dekor, to verovatno znai da im je razgovor
dosadan, da su prvi put na tom mestu ili tako dobro
poznaju osobu sa kojom su, da neki opiran razgovor
nije neopbodnan.
5. Ulaenje i izlaenje uvek privlae panju. Mnogi
Ijudi kojima je neprijatno da sami udu u bar ili u
restoran zaboravljaju da e to poetno interesovanje
iSileti im neko drugi ude.
6. Oni koji vode intiman, lini razgovor gledae se
vie i due od ostalih.
7. Ljudi koji sede nasuprot jedno drugom uspostavie
vie kontakata oima nego oni koji sede jedno pored
drugog. Ako ovi koji sede jedno pored dnigog poele
vie kontakata oima, okrenue se jedno prema
drugom.
8. Verovatno ete uspeti da vodite ovaj eksperiment
nekoliko minuta pre nego to neko primeti Sta radite ili
bar postane svestan da se ne ponaate normalno.
Neki od moguih razloga zbog kojih Ijudi ne vole da budu
posmatrani su:
1. Posmatra moda ima nameru da ih na neki nain
povredi.
2. To ih tera da se zapitaju zbog ega su posmatrani, pa
postaju napeti i zbunjeni, i na taj nain im podrivate
samouverenosL
3. Mogu da osete potrebu da prepoznaju onog koji
posmatra, a ako ne uspeju, to moe da im poremeti
emu interakcije sa drugima.
4. Mogu da pomisle da je posmatra seksualno
zainteresovan za njih, a ne smatraju ga/je privlanim,
pa poele da izbegnu kontakt oima. Bilo bi im
neprijatno ako bi posraatra nastavio da ih gleda.
5. Moda se ponaaju blesavo, kao to Ijudi esto ine
u drutvu voljenih osoba ili prijatelja, pa mogu da
II

GOVORTELA

osete da e stranac koji ih posmatra misliti da su uvek

takvi. To moe da im narui ideju da su inteligentni i
sofisticirani Ijudi.
6. Mogu da posmatranje shvate kao posmatraevu
elju da im se pridrui (ili njihovoj grupi), a Ijudi
obino ne ele novopridolice jer to moe da im narui
stnikturu gntpe. to je manja grupa ljudi, ovaj oseaj
e biti jai.

ONA GRAMATIKA
Sada kada smo zavrili sa naom prvom vebom, hajde da
istraimo kakve sve oblike koniakt oima moe da poprimi i
neka pravila u vezi sa njegovim korienjem. Kontakt oima
moe biti dugotrajan (dvoje ljubavnika) ili kratkotrajan (kada
gledamo u nekog za koga znamo da ne voli da ga gledaju). Moe
biti direktan (smeo, frontalni pogled) ili indirektan. Moe biti
isprekidan (kao kada razgovaramo s nekim, pa s vremena na
vreme "bacimo pogled" samo da bi proverili da li nas
sagovomik razume) ili neprekidan (kada zurimo).
Postoje pravila o tome u koja mesta moemo da gledamo
jedno drugo i koliko dugo. Pokuajte da gledate u neije
genitalije ili u devojin dekolte i uskoro ete shvatiti da ste
prekrili pravilo. Ovo pravilo je izuzetno kruto.
Previe kontakta oima e za veinu ljudi biti uznerairujue.
Zurenje se obino smatra noprbtojnim, u najmanju ruku. Samo
mala deca su u stanju da koriste otvoreno, iskreno zurenje, a kod
njih se to ak moe protumaiti kao zdrava znatielja i
otvorenost prema svetu.
Skoro uvek to se tolerie kod dece, ali neke majke e deci
koja dodu u godine za kolu rei da je to nepristojno. Kod
odraslih se to smatra nepristojnim, a za one koji zure se obino
pretpostavlja da su opasni ili pretei, ako ne i mentalno
uskraeni. Neprekidno zurenje je nain na koji ete lako nekoga
uznemiriti ili isprovocirati.
Veina pravila one gramatike zavise od konteksta u kome se
kontakt oima dogodi. Neka su, meutim, univerzalna. Imaju
slinu primenu u bik> kom kontekstu, vremenu, svugde u svetu.
Glavna pravila su:
12

PRAKTINIPRIRUNTK

1. Previe kontakta oima se obino smatra

komimiciranjem superiomosti, manjkom potovanja,
pretnjom ili preteim stavom, i eljom da se uvredi.
2. Premalo kontakta oima se interpretira kao
nedostatak panje, oepristojnost, neiskrenost,
nepotenje, ili stidljivost
3. Povlaenje kontakta oima tako Sto se spusti pogled
obino se tumai kao signal podreenosti.
4. Osoba e esto gledati u onu drugu: kada ih smeste
daleko jedno od drugog; kada raspravljaju o
uoptenim ili lakim temama; kada je osoba
zainteresovana za dragu i njene/njegove reakcije; kada
se osobi svia ili voli drugu osobu; kada pokuava da
dommira.ili utie na dragu osobu; kada je osoba
ekstrovertna; kada zavisi od druge osobe, a ona ne
reaguje.
5. Osoba e veoma malo gledati u onu drugu: kada ih
postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju line ili
teke teme; kada osobu ne zanima reakcija drage; kada
se osobi ne dopada ona druga; kada je osoba
introvertna, kada pati od neke mentalne bolesti.
6. Ljudi e efikasnije komunicirati jedan s dragim ako
njibova interakcija sadri onoliko kootakta oima
koliko oboje smatraju prikladnim u situaciji u kojoj se
nalaze.

LPOTREBA KONTAKTA OIMA

Veliki broj funkcija kontakta oima je ve pomenut, ali
postoje i druge. Veina fimkcija moe biti grupisana u est
kategorija. Drugim reima, mi uspostavljamo kontakt oima
kada:
/. Tratimo informaciju.
2. Pokazujemo painju i interesovanje.
3. Tratimo i kontroliSemo interakciju.
4. Domimramo, pretimo i utiemo na druge.
5. Pruiamo priliku za reakciju onih koji sluaju dok
govorimo.
6. Otkrivamo stavove.
13

GOVOR TELA

Hajde da poblie pogiedamo svaku od ovih kategorija. Vrsta

informacija koju dobijamo kroz kontakt oCima sastoji se od
stvari kao to su naznake da li neko ili ne govori istinu (laovi
imaju tendenciju da izbegavaju kontakt ofiima, ukoliko nisu
veoma drski); da li se nekome sviamo ili ne; da li druga osoba
obraa panju na ono to govorimo ili da li nas razume; u
kakvom je mentalnom stanju osoba (depresivni ili introvertni
Ijudi, na primer, esto izbegavaju kontakt oima); i da li nas
osoba prepoznaje ili ne.
im pogledamo nekoga, jasno im je da su zadobili nau
panju. Ako ih gledamo due od dve sekunde, zakljuie takoe
i da su zadobili na interes. Kontakt oima igra vitalnu ulogu u
jednom od aspekata pokazivanja panje i interesa, seksualnoj
privlanosti.
Kada pogledamo nekoga, mi ga pozivamo da komunicira sa
nama. Ako doe do interakcije, kontakt oima se tada koristi na
razne naine da bi se kontrolisala priroda i trajanje interakcije.
Kontakt oima igra presudnu ulogu u sinhronisanju onoga to se
deava izmeu-dvoje Ijudi.
Mnogo vie gledamo u osobu dok je sluamo, a kontakt
oima takoe daje znak onome koji slua da je govomik zavrio
i da mu predaje re. Kada se pozdravljamo s Ijudima, mi brzo
podignemo i spustimo obrve, osim to ih pogledamo. Kada se
naui kontakt oima, na videlo izlazi druga ema. Osobe imaju
obiaj da prekinu pogled ulevo ili udesno, tj. kada odvrate
pogled, pogledaju desno ili levo od govomika. Postoje dokazi u
korist teorije da su oni koji sklafijaju pogled u levo, studirali
umetnost ili drutvene nauke, a ne prirodne nauke, kao i da
imaju jaku sposobnost vizualizacije i jaku matu. Oni koji
odvraaju pogled u desno naginju ka prirodnim naukama i imaju
slabiju vizuelnu matu. Takoe, ako se Ijudima postavi pitanje
uz koje ide verbalni odgovor, oni e pogledati udesno i nadole,
a ako im se postave pitanja u vezi sa prostorom, onda e gledati
ulevo i nagore, iako ova tendencija nije preterano siguma.
Namigivanje se takoe koristi za kontrolu interakcije da bi se
ukazalo da neto ne treba uzimati ozbiljno ili da se izrazi
prijateljski stav prema dmgome.
Duge, neisprekidane poglede koriste oni koji ele da
dominiraju, prete, zaplae ili na neki dmgi nain utiu na dmge.
14

PRAKTINIPRIRUNIK

Mnogi ljudi ne vole oseaj da neko dominira nad njima, ili im

preri, tako-da, ako se ovakvo ponaSanje ispolji tokom pregovora
ili intervjua, moe imati negativan efekat na ishod.
Povratna informacija/ispoljena reakcija i kritika (u daljem
tekstu: fidbek) je vana kada Ijudi razgovaraju. Govomike treba
ubediti da ostali sluaju, a sluaoci treba da osete da se njihova
panja ceni i da govomici govore njima, a ne u njih. Obe gmpe
zahteva se mogu ispuniti odgovarajuim korienjem kontakta
oima.
Stavovi se esto otkrivaju kroz voljno pruanje prilike za
kontakt oima. Ljudi koji se dopadaju jedno drugom esto se
uputaju u kontakt oima, za razliku od onih koji se ne podnose.
Agresija, ekstremni oblik dominacije, moe se signalizirati kroz
proueni kontakt oima (kada se "streljaju oima"). Stid,
neprijatnost i tugu obino karakterie namemo izbegavanje
kontakta oima. I ostale emocije, takoe, ispoljavaju tipino
ponaanje oiju. Kada su ljudi uzbueni, oi im naginju ka
brzim, skenirajuim pokretima. Kada su uplaeni, oi im deluju
razrogaeno i sleeno, kao da ne ele da propuste ni najmanji
pokret koji bi mogao jo vie da im priblii opasnost. Kada su
ljuti, oi su im suene, esto iie na male proreze. Tuga se
ispoljava gledanjem na dole, smanjivanjem kontakta oima, a to
se deava skoro svuda u svetu.
ISTRAIVANJA U OBLASTI KONTAKTA OIM A
Cilj ove knjige nije razmatranje raznih istraivakih metoda,
ali je interesantno primetiti da su eksperimenti pokazali da Ijudi,
posebno deca, reaguju ak i na najjednostavnije crtee oiju
skoro na isti nain na koji reaguju i na same oi. Pokreti oiju
dok gledaju statine objekte, ili dok itaju, prate sline eme i
pri percepciji Ijudi. Postoje kulturoloke varijacije pri kontaktu
oima, kao to emo videti u poglavlju br. 12. Veliki broj dokaza
prikupljen je u korist injenice da vei stepen kontakta oima
vodi veem dopadanju - dakle, dokazano je da neko, zapravo,
moe vie da vam se dopadne ako ga vie gledate u oi.
Postoje znaajne razlike u tipovima linosti i oblicima
kontakta oima koji se koriste (kao na primer, izmeu
introvertnih i ekstrovertnih osoba, iii mukaraca i ena) i postoji
15

GOVOR TELA

posleiCna potreba da se dobro obiati panja na kontekst pre

nego Sto se pokuSa isuvie slobodna interpretacija preciznog
znafienja neke odredene eme kontakta oitna. eroe kontakta
oCicna e se promeniti pri odreenim vrstama mentainih bolesti
i to raoe postati efikasan dijagnostiki alat budunosti. ak i
kada ljui razgovaraju preko telefona, pa se stoga ne mogu
videti, eme pokreta ouna imaju mnogo slinosti sa onima iz
komunikacije Iicem u lice.
U ovoj i drugim oblastima, istraivanja kontakta oima i
pokreta oiju su otknla da su komunikacijske upotrebe oiju
raznolike i mnogobrojne. Oi su postale mnogo vie od "prozora
due", pa bi bilo korisno da u ovom trenutku razmotrimo neke
d tajni naih oiju koje tek poinjemo da spoznajemo.

TA MOGli DA NAS NAUE NAE ZENICE

Tokom proteklih godina otkrivene su dve intrigantne
injenice o ponaanju naih oiju. Jednaje da kada vidimo neto
interesantno, zenice nam se raire. Druge je da nam se vie
dopadaju ljudi sa proirenim nego sa sunim zenicama.
Prva injenica je rezultat istraivanja koje je sproveo Ekard
Hes. U svojim eksperimentima ijudima je pokazivao po pet
slika: bebu, majku i bebu, golog mukarca, golu enu i pejza.
Izmerio je reakcije zeoica na ove slike i otkrio da su se zenice
mukaraca najviSe rairile pri pogledu na golu enu (osim
homoseksuaiaca, ije su se zenice najvie rairile na golog
mukarea). enske oi su se irilena golog mukarca, ali najvie
na majku i dete. Istraiva je ustanovio da su ta irenja zenica
ekvivalentna interesu ispitanika za razliite slike.
Hes je takoe pokazad ljudima dve slike lica privlane
devojke. Slike su bile identine, ali su na jednoj zenice bile
retuirane tako da deluju vee. Skoro svi ispitanici su izjavili da
smatraju da je slika sa uveanim zenicama privlanija, ali je
veoma- malo njih znalo da kae zbog ega. Cini se, dakle, da
iako reagujemo na promene veliine zenica, nismo svesni
njihovog efekta na nae svesne reakcije. (Vidi sliku br. 1 na str.
Reakcije zemca se takode koriste da se izvagaju stavovi
prema raznim stvarima, na primer, reklamiranim artiklima ili
16

PRAKTINIPRIRUNIK

politiCJcim kanidatima. Takode je mogue izvagati promene u

stavu merenjem promena u reakciji zenica tokom vremena.
poto promene u zenicama nisu pod kontrolom nafie svesti, one
su veoma pouzdan pokazatelj interesa, privlaCnosti i
mnogobrojnih drugih stavova.
kako

B O U EISK O R ISTITIO I

Stika br. 1 Oba lica su oasmejana, ali veina Ijudi misli da je ono sa leve strane
hladno i naiskreno. ta vi mislite?

Prvo, moemo postati paljiviji posmatrai. Moemo, tako

da to ne bude previe oigiedno, obratiti malo vie panje na to
u ta drugi Ijudi gledaju i koliko dugo. Moemo biti posebno
osetljivi na promene u veliini zenica. Jasno je da to moemo
initi samo sa ljudima sa kojima smo fiziki bliski. Moemo
zapamtiti koliinu kontakta oima koje odgovaraju razliitim
linostima koje sreemo. I moemo da se setimo da esto
moemo da proitamo neije prave misli i oseanja iz toga kako
i gde gledaju, iako ih oni nikada ne bi izgovorili.
Drugo, moemo da se upustimo u veu koliinu kontakta
oima, da bi nas drugi vie voleli i da bi dobili pozitivne
reakcije.
Tree, treba se setiti da je, u veini sluajeva, direktni
otvoreni pogled, bolji i od najmanje naitake izbegavanja
kontakta oima ili tendencije da se brzo pomera pogled sa jedne
na drugu stvar.
17

GOVOR TELA

Takoe, moemo koristiti sve informacije gore navedene da

poveamo nau osetljivost oa vrstu i koliinu kontakta oima
koja odgovara razliitim kontekstima i izbegavati ekstreme kao
to su zurenje ili potpuno odbijanje da se sretne neiji pogled.
Moemo razviti pozitivne stavove prema Ijudima jer e ovo,
potpuno nesvesno i bez imalo truda, pospciii efektniju upotrebu
kontakta oima kod nas.
Moemo iz istih razloga razviti otvoreniji pristup drugim
Ijudima. Ako volite Ijude i trudite se da se s njima druite, to,
prirodno, utie na bolje korienje kontakta oima.
Konano, moemo koristiti informacije ponuene u
poglavljima koja slcde, o govoru tela, da sebi omoguimo
efektivnije povezivanje kontakta oima sa ostalim neverbalnim
i verbalnim komunikacijskim vetinama.
VEBE l EKSPERIMENTI
1. Gtedaj m e dok li govorim!
Kada sremete osobu koju dobro poznajete, uspostavite to
vie moete kontakta oima, a da joj ne bude neprijamo. Da li se
ini da to tumai kao signal da elite da nastavite s razgovorom
i produite taj susret?
2. Zurertje
Zurite u nekog dok ne odvrati poglcd. l2aberite nekoga koga
dobro poznajete za ovaj eksperiment. ali im nemojte nita rei
unapred. Nemojte izabrati stranca, zato to zurenje esto moe
biti protumaeno kao agresivno ponaanje i moe da izazove
agresiju zauzvrat. Obratite panju na to kako se oseate tokom
eksperimenta. Pitajte svog sagovomika kako se oseao tokom
vaeg zurenja. Koliko dugo je prolo, otprilike, dok va
sagovomik nije odvratio pogled? Ako ste u stanju da probate
ovaj eksperiment sa veim brojem Ijudi, bicete u stanju ne samo
da istraite u detalje vaa oseanja, ve ete biti u stanju da
sakupite mnogo korisnib informacija o prirodi i efektima samog
zurenja.
3. Pogledaj me u oi
Izaberite nekog koga dobro poznajete i mnogo volite.
Ubedite ib da sednu sa vama i da vas gledaju u oi jedan minut.
18

PRAKTINI PRIRUNIK

Qnda raspravljajte o tome ta ste oboje oseali tokom tog

eksperimenta.
4. Da li j o j / m u se dopadam?
Izaberite privlanu nepoznatu osobu na urci ili nekom
drugom mestu gde je uobifiajeno da stranci priJaze jedno
drugom i razgovaraju. Pokuajte da na osnovu njihovih oiju,
dok neobavezno askate, otkrijete da li mu/joj se dopadate ili ne.
K.ako njihova volja da se upuste sa vama u kontakt oima utie
na vau procenu u kojoj meri im se dopadate ili ne? Posmatrajte
druge parove i pokuajte da utvrdite prirodu njihove veze iz
koliine i vrste kontakta oima u koji se uputaju.

19

% IZRAZI LICA
PouCavanje izraza lica ima dugu isloriju. arls Darvin, pisac
Porekla vrsta i Puta ovara, objavio je prvu ozbiljnu naufinu
studiju, Izraavanje emocija kod oveka i iivotinja, 1872.
godine. Ali fizionomijaje izrodila mnoge pseudo-naufine umove
i pre toga. Nekolicina je pokuSala da dokae da je izgled lica
pouzdan pokazatelj raznih Ijudskih osobina kao Sto su
inteligencija, kriminalitet, emocionalna stabilnost, pa fiak i
ludilo. Naravno, jjropali su. Jotoostavno, nije mogue koristite
lice kao pouzdan pokazatelj bilo fiega. Ono to moe da se
utvrdi, medutim, kao to moderna istraivanja ukazuju, jeste
korienje izraza lica kao sredstva za postizanje boljeg
razumevanja onoga Sto drugi pokuavaju da prenesu. U govoru
tela, izraajnost lica je druga na iestvici vanosti, iza izraajnosti
ofiiju.
Mnogo dobijamo iz infonnacija koje sakupljamo o
emocionalnom stanju Ijudi sa njihovih lica. Njihovi stavovi
prema nama mogu biti ja$ni iz toga da li im lica prikazuju
zadovoljstvo ili ne, interesovanje ili dosadu, strah ili ljutnju.
esto je lice prvi deo osobe koji gledamo, tako da se izrazi
lica mnogo koriste u znak pozdrava. Jedan od univerzalnih
fenomena koji emo razmatrati u ovom poglavlju je podizanje
obrva. Otknemo da su izrazi lica veoma mono sredstvo za
kontrolu i kolifiinu komunikacije koja se odvija medu ljudima.
Takode emo uvideti da sudove o lifinosti ljudi i sve ostale
donosimo na osnovu onoga to im vidimo na licima. Ljudima sa
privlafinim Iicima se fiesto pripisuju i drugi atributi koje moda
poscduju, a moda i ne. U kombinaciji sa efektnijim
korienjem ofiiju, izrazi lica nas mogu odvesti jo mnogo dalje
na naem putu ka usavravanju govora tela.

20

PRAKTINI PRIRUNIK

PRAKTINA VEBA: SM EITE SE PO SVAKU CENU

Veina nas e pre iii kasnije videti mali humoristiki natpis
koji ljudi koji rade u kancelarijama i na mestima gde se radi sa
ljudima sve ee istiu, koji kae: "Budite naporni, ako morate,
ali smeite se, makar vas to ubilo." Taj natpis u sutini dokazuje
veoma vanu stvar, a to je da moemo tolerisati mnogo
neprijatnog ponaanja ako osoba koja na taj nain komunicira
licem pokazuje da ne bi bila takva da nema dobar razlog.
Drugaije reeno, ako ljudi licem ukazuju da se true najvie to
mogu da budu prijatni prema drugima, bie im dozvoljeno
mnogo vie neprijatnog i tekog ponaanja, nego onima koji su
neprijatni i delom i izgledom.
Veba za ovo poglavlje je stoga da pokuate da sledite
poruku iz natpisa. Tokom sledee nedelje se bar javite svakome
koga sretnete dok radite prijatnim ostnehom, kao da vsm je
iskreno drago to ih vidite. Ne treba da zadrite kez na licu.
Dovoljno je da bar pozdravite Ijude osmehom.
Zapazite reakcije drugih na to. Da li uzvraaju osmeh? Da li
se susret odvija prijatnije ili neprijatnije nego obino? Da li neki
od njih deluju iznenadeno? Da li je susret trajao due il krae
nego obino?
Obratite panju oa vae reakcije. Da li nalazite da je ova
veba teka ili laka? Da li se oseate blesavo dok to radite? Da
li nalazite da se va stav prema ljudima menja? Da li provodite
vie vermena sa ljudima koji vam se ne dopadaju? Da li nalazite
da se averzija umanjuje? Kako se oseate kada vam se drugi
smee?
PREGLED VEBE
Hajde da pogledamo rezultate vebe. Ako je sve prolo
uobiajeno, verovatno ste primetili neke od sledeih stvari:
1. Veina Ijudi je uzvratila va osmeh u znak pozdrava.
2. Veina susreta je protekla lake nego obino.
3. Neki ljudi, pogotovo oni sa kojima oseate
uzajamnu aveiziju, bie iznenaeni - ali moda ne
nepnjatno - vaim novim pristupom. Neki e,
meutim, reagovati sumnjiavo i pomisliti "ta li je
sad smislila/o?"

GOVOR TETA

4. Susreti e verovatno trajati due nego obino. Ljudi

dozvoljavaju sebi da produe prijatnu aktivnost j da
skrate nepnjatnu, iz prilino oiglednih razloga.
5. Verovatno ete otkriti da e se, ako ste neke od Ijudi
sreii viSe puta tokocn te nedelje, vaS odnos popraviti na
neki nain.
6. ene e imati tendenciju da reaguju bre i sa vie
naklonosti preroa mukarcima, ako ste muSkarac. Ako
ste ena, verovatno e i obmuto biti tano.
7. Mladi Ijudi e spremnije odgovoriti nego stariji.
8. Podredeni i kolege e imati tendenciju da bolje
reaguju od nadreenib, iako e i u tom shiaju
promena na vama biti primeena, i verovatno e se
kasnije isplatiti.
9. MuSterije i klijenti e verovatno spremnije
odreagovati nego kolege. U takvim javnim poslovima
pozitivne aktivnosti, kao Sto je osmehivanje, izuzetno
su vane.
A Sta je sa vaSim reakcijama? Verovatno ste primetili neke od
sledeih teza:
1. Posie poetne neprijatnosti, otkrili ste da je veba
izuzetno laka.
2. Verovatno se niste oseali glupavo tokom ove
vebe. Ako jeste, meda niste dobro pratili uputstva. Moda ste nastojali da se kezite i zadrite osmeh na
licu preugo.
3. Trebalo bi da se vaS stav prema ostalima popravio i
postao pozitivniji.
4. Verovatno ste uhvatili sebe kako provodite viSe
vremena sa ljudima koje ne volite, a moda ste ak
otkrili da se vaSa averzija smanjila.
5. Sigurao vam se dopada kada vam se Ijudi sroeSe?
Pa, setite se ee kako se i njima dopada kada im se
vj smeite.

22

PRAKTINIPRIRUNIK

RASPON izraza lica

Kada razmislite o broju facijaloih miia, ne iznenauje to
je raspon izraza lica tako irok. Postoje mooge fmese u
promenama u izrazu koje se vide. Na primer, razmislite o
raznolikosti moguih osmeha izmedu Mona Lizinog polovinog
osmeha pa do otvorenog smeha. Medutim, u komunikaciji se
izrazi lica najee koriste da izraze stepen emocije i postoji
ogranien broj onih koje veina nas u praksi moe pouzdano da
prepozna.
Dva amerika istraivaa, Pol Ektnan i Volas Frajzen, otkrili
su da postoji est glavnih izraza lica koji se koriste da pokau
sreu, tugu, gadenje, Ijutnju, strah i zainteresovanost (iako ovo
poslednje zapravo nije emocija). Otkrili su da se samo oko
ispoljavanja ovib emocija svi slaemo. U tom sluaju, treba da
paljivije osmotrimo svaki od ovih est izraza lica.
Osmesi, iako irokog spektra, mogu biti podeljeni u:
poluosmehe, normalne osmehe (kao one koje ste koristili u
vebi) i iroke osmehe. U osmehu su usta obino zatvorena, ali
kod otvorenih osmeha se pokazuju i zubi. irok osmeh sa
pokazivanjem zuba se kolokvijalno zove "kez", a oni se dele na
zatvoren (sa spojenim zubima) i otvoren (sa razdvojenim
zubima) i bolan (bez zuba). Osmesi se obino koriste kao
pozdravni gest i uopteno pokazuju razliite stepene
zadovoljstva, zabavljenosti ili sree, iako u odreenim
kontekstima mogu da prikau agresiju, sarkazam i druga
negativna oseanja.
Suprotna emocija, tuga, nema neki poseban izraz lica koji bi
je karakterisao. Tuga, razoaranje i depresija se obino otkrivaju
kroz stvari kao to su oputanje uglova usana, gledanje u pod t
opte zgurivanje. Ekstremnu tugu e karakterisati pojava suza,
drhtanje usana i pokuaji da se lice sakrije.
Gaenje i prezir se pokazuju kroz suavanje oiju i krivljenje
ustau grimasu, to postaje izraenije toje oseanjejae. Nos e
se verovatno namrekati, a glava okrenuti u stranu da bi se
izbegao pogled na uzrok reakcije.
Ljutnja se najee ogleda u neprekidnom zurenju u izvor
uvrede, mrekanju ela i mrgoenju ili krgutanju zubima. Neki
Ijudi poblede kada se naljute, a neki pocrvene - pa ak i dobiju

GOVOR TF.LA

neki ljubiasti ton - u ekstremnim sluajevima. Dranje je

napeto, kso da je telo sprcmno da poleti u napad.
Strab se ne izraava nekim jedinstvenim izrazom lica. Mo2e
se prikazati kroz Siroko otvorene oi, otvorena usta i drhtanje,
koje ima uticaj 1 na lice kao i na telo. Moda e ak doi i do
znojenja i bledila.
Zainteresovanost se esto izraava nakrivljavanjem glave.
Glava se dri po uglom u odnosu na predmet interesovanja.
Interes takoe pokazuju i oi, raSirenije nego obino. Kada Ijudi
sede, ponekad podupru brau prstima dok paljivo sluSaju.
Ovo su samo neki od izraza lica koje treba posmatrati da bi
se usavrio ovaj aspekt govora teia (vidi sliku br. 2 na str. 25).

LICE IPR V I UTISAK

Kau da je najkritiniji period tokom susreta dvoje Ijudi
prvih pet minuta. Utisci koji se formiraju tokom tog vremena
zadrae se i ak pojaad Ictoz kasnije ponaSanje, to nee biri
objektivno interpretirano, nego u svethi tib prvih utisaka. U
mnogim prilikama primetili smo da moramo da revidiramo prve
utiske o ljudima jer su bili pogreni, zato to ih ima tako malo.
Poto je lice prva stvar koju primerimo na Ijuima, jasno je da
igra presudnu ulogu u uspostavljanju odnosa sa drugima.
Gest koji se skoro univerzalno pojavljuje na poetku faze
pozdravljanja (posebno jcada sreemo Ijude koje dobro
poznajemo) jeste podizanje obrva. Ono se sastoji iz brzog
podizanja i sputanja obrva, praenog osmehom i ini se da
pokazuje osobi sa kojom se spremamo da progovorimo da nam
je drago to je vidimo. U riuaju poznatih Ijudi, to slui kao gest
prepoznavanja. Koristi se i u civilizovanim i u primitivnim
drutvima.
Kada prvi put sretnemo nekoga i pogledamo ga u lice
verovatno je prvi su koji donesemo da li nam se dopada ili ne,
da li nas privlai ili ne. Sakupljeno je mnogo dokaza o tome
kakva lica smatramo privlanim. Ljudima su pokazivane
forografije mnogih drugih Ijudi, za koje bi se svi sloili da su
zgodni mukarci i lepe ene. Crte koje se obino smatraju
doprinosom privlanosti su lepo oiana i oeljana kosa, visoko
elo,jasne oi, lep ten, jednaki zubi i simetrine crte lica.
24

PRAKTINIPBIRUNIK

Slfka br. 2 Da li moete tano identifikovati svaku od sledeih emocija

na slici?
a) Srea

d) Ljutnja

b) Tuga

e) Strah

c) Gadenje/Prezir

J) Zainteresovanost

5
3 9 iq s i f lp iv f i 'z ip '/ :uoaopq

GOVORTELA

Ali u tih prvih nekoliko minuta mi radimo vie od

jednostavnog utvrivanja da li nam se neko svia ili ne. Sudimo
0 karakteru, linosti, inteligenciji, naravi, linim navikama,
radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijatelja ili
Ijubavnika i sl. Sve to radimo na osnovu veoma malo
infonnacija o onom drugom, a opet smo ee u pravu nego u
krivu. Zapitajte se koliko esto ste povukli svoj prvi utisak o
ljudima i uporedite taj broj sa ukupnim brojem ljudi koje ste
upoznali.

GOVORITE LICEM
Osim oiju, lice je sledee po redu najmonije sredstvo
kojim neverbalno komuniciramo. Koristimo ga - a ostali se
oslanjaju na njega kada su im potrebni pokazatelji - da
pokaemo koliko smo dobre Iinosti, da izrazimo nae
emocionalno stanje u tom trenutku, da pokaemo koliko smo
paljivi prema drugima i slino. Osmeh govori ljudima da nam
je drago to ih vidimo, mrgoenje ih odbija. Pogled uperen u
pod im daje do znanja da nismo ba najsreniji, podignuta obrva
1 izvijene usne ukazuju da smo raspoloeni za alu. Glava
nakrenuta u stranu pokazuje da sluamo. Zatvaramo oi i
profesor u elu sobe zna da smo se iskljuili.
Mnogo toga moemo rei licem. Moemo da koristimo
izraze lica onda kada su rei nepodesne. Kaa neko kae neto
to nije na mestu, licem moemo da mu pokaemo da je
napravio greku. U bunoj fabrici, rei su potpuno beskorisne,
ali e prijateljski osmeh preneti poroku.
Izrazi lica mogu, izmeu ostalog, da pojaaju verbalne
poruke. Majka e grditi dete a njeno lice e mu rei a se ovog
puta stvamo naljutila. Grupa prodavaca e preneti upravi poruku
o tome ta misle o smanjenju plata tako to e umiriti vilicu, i
tako im rei da moraju da smisle neto bolje. Na zvaninom
skupu, dve osobe koje imaju potpuno suprotne stavove vodie
pristojan razgovor, ali e njihova smrznuta lica odavati
neprijateljstvo.
Iz ovoga je jasno d aje glavna uloga lica u naem korienju
govora tela izraavanje emocija. Kao to smo ranije videli,
postoji ogranien broj emocija koje mogu biti pouzdano
26

PRAKTINIPRIRUNIK

prepoznate iz izraza lica. I pored toga, lice bez sumnje daje svoj
doprinos u izraavanju svake emocije, a osim toga igra vanu
ulogu u izraavanju stepena jaine te emocije, bez obzira na to
koliko je suptilna. Ovo je primenljivo i na stepen doprinosa
ostalih delova tela, pa ne treba da se zavaravamo da se poruke
mogu jednostavno preneti samo jednim od njih. Veina poruka
zavise od konteksta, to je vano ako elimo da ih potpuno
shvatimo.
Drugi aspekt koji je vredan zadravanja je koliko artefakti
doprinose govoru tela. U njih spadaju brkovi, brade, naoare,
minue i upotreba minke. Poto takve stvari menjaju nau
pojavu, treba da uzmemo u obzir na koji nain one utiu na to
kako smo prihvaeni. Na primer, brkovi e esto ukazivati na
veu starost nego obrijana gomja usna, to moe biti razlog
njihove populamosti kod mlaih ljudi. Brade se mogu smatrati
znakom nezavisnog uma koji se odupire pritiscim a za
prilagoavanjem.
Naoare esto doprinose da se osobama pripisuje vea
inteligencija od one koju poseduju. Minue, ako ih nose
mukarci, mogu biti protumaene kao feminiziranost, mada ih
mnogi deaci danas nose kao prkosni gest mukosti u razvoju.
Devojka koja nosi teku minku rizikuje esto neosnovane
zakljuke po pitanju svojih moralnih standarda.
Iz svega ovoga vidimo da ponekad ne aljemo ba one
neverbalne poruke koje smo nameravali da poaljemo. to smo
svesniji ovakvih propusta u neverbalnom govoru tela, bolje
emo ga koristiti.

SUOITE SE SA INJENICAMA
Istraivanje izraza lica nije samo otkrilo njihovu ulogu u
izraavanju emocija, ve nam je pruilo uvid i u njihovu ulogu
u otkrivanju tipova linosti, stavovima prema drugima,
seksualnoj privlanosti, elju za komunikacijom ili izazivanju
interakcije, i stepena izraajnosti tokom komunikacije. Takoe
je proizvelo neke veoma interesantne zakljuke.
Na izraze lica utie i zdravlje osobe. Otkriveno je da
neposredno pre porodaja enino lice pokazuje vie brige i stresa,
mada one koje su ve jednom raale pokazuju manje tih
27

OOVORTELA

znakova. Ljudi koji imaju gastritis mrte se vie od ostalih.

Depresivni pacijenti se ire osmehuju posle elektro terapije nego
pre nje.
Posmatrai trae razliite emocije na razliitim delovima
lica. Strah se obino trai u oima, kao i tuga. Srea se vidi na
obrazima i u oima. Iznenaenje se pokazuje na elu, u oima i
na pokretima usana. Ljutnja se zakijuuje iz slike ceiog lica, a
ne samo iz obrva i boje tena, kao to neki ijudi misie.
Izraz lica se tokom komunikacije neprekidno menja. Medu
tim promenama, istraivai su nam pomogli da prepoznamo
mikrotrenutne izraze lica. Oni traju samo deli sekunde, kao to
im samo ime, i esto ukazuju na prava oseanja. Na primer,
osoba moda govori da joj je milo to nekoga vii i moda se
ak i smei, ali svoj pravi stav moe otkriti mikrotrenutnim
izrazom gaenja. Takvi izrazi lia su isuvie kratki da bi ih
veina Ijudi mogla zapaziti, ali se hvataju kamerom. Ovo
istraivanje nam daje mnogo mogunosti za korienje govora
tela u svrhu otkrivanja pravog miljenja i oseanja Ijudi.
Veliki broj studija je napravljeno na temu ljudske
sposobnosti da kopira izraze lica drugih. Veina ljudi je boije
kopirak uz pomo ogledala, ali su nesigumije osobe pokazivaie
boije rezuhate bez njega. Neke studije su ukazaie na injenicu
da su neki ijudi bili sreniji dok kopiraju osmehe, to prua neke
interesantne mogunosti o kojima e se govoriti u sledeem
odeljku ovog poglavlja.
Primeene su brojne railike u nainima na koje ene i
mukarci koriste izraze lica kada komuniciraju. ene imaju
obiaj da se smeju i smee ee nego mukarci, ali esto i zbog
toga to nalaze da je situacija neprijatna, a ne iz vee
drutvenosti.
Ljudi imaju tendenciju da manje govore, prave vie greaka
u govoru i smee se vie kada nameravaju da prevare druge,
nego kada su potpuno otvoreni i iskreni. Sposobnost
medicinskih sestara da varaju izrazom lica je u korelaciji sa
posledinom efektivnou u poslu koji obavljaju, smatraju
njihovi nadredii. Poto medicinske sestre treba da sakriju od
bolesnih pacijenata koliko su zapravo bolesni, ovo otkrie ne
iznenauje toliko, ali ukazuje na to da ijudi koji, kao medicioske
28

PBAKTINI PRiRUNlK

sestre, provode svoj radni vek saraujui sa Ijudima treba da

produ kroz obuku u govoru tela.
Jedan psiholog je otkrio da tjudi prosuuju stvari kao to je
kriminalitet iz izraza lica. Brojne fotografije nevinih ljudi su
pokazane ispitanicima i onda je od njih traeno da pripiu
zloine kao to su oruana pljaka i silovanje odgovarajuim
licima. Znaajan broj ljudi je, na primCT, izabrao jednog
nesrenog nevinog oveka da bude silovatelj. Istraivanja kao
gto je ovo ine nas nesigumim ne samo, na primer, po pitanju
policijskog postrojavanja radi identifikacije ve i po pitanju
signala koje osoba Salje drugima u vezi sa njenim stavovima,
linou i ponaanjem.

SMEITE SE, OSEAETE SE BOLJE

Poto je osmeh verovatno najuniverzalnija kategorija govora
tela, kao i najpozitivniji izraz lica, bilo bi korisno obraditi ga
detaljnije. Osmesi se koriste irom sveta da bi prikazali uitak ili
sreu. Cak i deca koja su slepa od roenja se smee kada su
srena. Osmesi se takode koriste da prikau razuveravanje,
zabavu, pa ak i ismevanje. Ovde emo se pozabaviti pozitivnim
funkcijama osmeha.
Osmesi se retko namemo koriste, aii je to mogue.
Eksperimenti su prikazali a kada zamole osobu da se smei i
onda joj pokau slike raznih dogadaja, ona izjavi kako je slike
vesele i ak ine da se ispuni zadovoljstvom. Ako osobu
zamolite da se mrti tokora istog eksperimenta, izjavie da je
iskusila oseanja iritacije i Ijutnje. Ovakva istraivanja daju
naunu podrku populamoj izreci: "Ako se smeje, ceo svet se
smeje sa tobom."
Osmesi se takode koriste da zamaskiraju ostale emocije.
Sportista koji gubi od protivnika koji mu se posebno ne dopada
pokuae da se hrabro smei da sakrije svoje razoaranje.
Osmeh takoe moe biti krotak nain za odbijanje napada. Oni
koji se bave profesijama u kojima se stupa u dodir sa javnou,
kao to su recepcionari i stjuardese, poduavaju se da koriste
osmeh kako bi razuverili klijente i putnike. Osmehivanje se
moe koristiti da uini napetu situaciju prijatnijom. Jedan osmeh
e terati na osmeh i drugoga, pa e tako smanjiti napetost.
29

GOVORTELA

Najbolje vreme za tesdranje moi osmeha jeste kada vam je

najmanje do smejanja, usled bolesti ili depresije. Svaki put kada
osmeh nestane, saekajte nekoliko minuta pa probajte ponovo.
Za kratko vreme ete primetiti poboljanje raspoloenja. Ova
tehnika nee uvek uspevati, ali je vredna pokuaja. Od svih
izraza lica koje koristimo, osmeh najvie treba ohrabrivati.

VEBE I EKSPERIMENTI
1 Dobro ju tro , svete!
Postoje dve verzije ovog eksperimenta - jedan za stidljive i
drugi za otvorene. Stidljivi treba da izaberu Ijude koje poznaju,
a otvoreni mogu da pokuaju sa bilo kime. Kada sutradan
izaete iz kue, nemojte se smeiti kada se pozdravljate s
ljudima na ulici. Prebrojte koliko njih vam se ipak nasmeilo.
Sledeeg jutra se toplo nasmeite svakome koga sretnete.
Ponovo prebrojte one koji vam uzvrate osmeh. U emu je
raziika. Otvoreni e naleteti na najdublje razlike. Iznenaujue
je koliko e se stranaca nasmeiti ako im vi prvi ponudite
osmeh. Kao da su sve vreme to eleli, ali su se plaili da
preuzmu inicijativu.
2 Vebe za lice
Da bi razvili miini tonus (i oslobodili se mlitavog i
oputenog lica), pokuajte a radite ove vebe jedan minut
svakog dana:
a) Poevi od mimog lica, razvucite usne u irok osmeh, i po
mogustvu uzdignite obrve.
b) Poevi od mimog lica, podignite bradu najvie to
moete, pa napuite usne kao da izgovarate slovo 'o'.
c) Poevi od mimog lica, podignite brau najvie to
moete, podignite obrve, pa na smenu razvlaite usne u irok
osmeh i puite ih.
3 Prekinite da se mrStite
Kada god treba da se koncentriete, stavite dlanove preko
ela. Ako otkrijete da se mrtite, prestanite. Ako ba morate da
pomerate lice, pokuajte da uzdignete obrve, da bi vam se elo
naboralo horizontalno, a ne vertikalno. Otkriete da je jedan od
30

PRAKTINIPBIRUNIK

rezultata ove vebe smanjenje glavobolje.

4 P okaiite svoja oseanja
Vebajte na smenu svako od navedenih oseanja po redu
pred ogledalom:
a) srea
b ) tuga
c) iznenadenje
d) gaenje
e) strah
f) Ijutnja
Ako uspete da obezbedite pomagaa, zamolite ih da
pokuaju da identifikuju svaku od ovih emocija iz vaeg izraza
lica. Izmenite redosled emocija koje prikazujete a bi im malo
oteali zadatak, Ova veba e vam pokazati koliko dobro ste u
stanju da izrazite svoja oseanja. Takode e vam ukazati na to
koliko je va partner dobar u prepoznavanju emocija. Moete i
obmuti uloge, im va partner potpuno shvati sutinu vebe, pa
onda moete ukljuiti i dmge.
5 Da li je i vaSe lice vaSa srea?
Sakupite est fotografija Ijudskih lica, na jednoj od njih treba
da bude neka poznata, privlana TV ili filmska zvezda. Pokaite
ih najveem moguem broju ljudi i zamolite ih da ocene
privlanost svakog lica na skali od 1 do 10. Da li se ocene drugih
ljudi slau sa vaim? Da li se svi slau po pitanju najprivlanije
osobe od svih? Ova veba vam moe pruiti fascinantni uvid u
to kako ostali doivljavaju druge ljude.
6 Koliko je lica?
Prouavajte lica ljudi koje sreete? Mogu li se podeliti u
tipove? Da li se stalno pojavljuju slina Iica? Da li je svako
jedinstveno?

31

% POKRETI GLAVOM
Ako gledate dvoje Ijudi koji razgovaraju, primetiete da, uz
pokrete usana i promene u izrazima lica, oni pomeraju glave u
naoko sasvim nasuminim pravcima. Nije tako. Ti pokreti nisu
nita manje nasumitni od pokreta oiju i izraza lica koje smo
ve ispitali. U ovom poglavlju emo razmatrati neke od naina
na koje moemo da koristimo glavu da bi efektnije govorili
govorom tela.
Najoigledniji i najee korieni pokret glavom je
klimanje. U skoro celom svetu taj pokret oznaava slaganje,
potvrdu ili odobrenje i stoga moe biti veoma koristan kada
verbalne jezike razlike oteaju komunikaciju.
Pokreti glavom nisu vani samo dok govorimo, ve i dok
sluamo, jer, kao to emo videti, ako se koriste na pravi nain,
mogu nam pomoi da lake komuniciramo, a ako se pogreno
upotrebe, mogu nam brzo pokvariti odnos sa dnigom osobom.
Klimanje ne treba koristiti onda kada je rukovanje adekvatniji
pokret, i obmuto. Postoje sluajevi kada giava treba da je
pognuta, a i sluajevi kada je treba drati uspravno.
Pokreti glavom se mogu koristiti kao oznake govora, i da
ukau na na stav u vezi tog susreta, kao i kako doivljavamo
sebe u toj ulozi. Dakle, sposobni su za mnogo veu raznovrsnost.
i suptilnost u izraavanju nego to se a pretpostaviti i postoje
mnogi individualni pokreti iji emo znaaj i svrsishodnost
istraiti. Otkriemo da postoji jo mnogo naina na koje
moemo koristiti nae glave.
Moraemo stalno da imamo na umu da ne pokuavamo da
interpretiramo pokrete glavom individualno. Fokus nae panje
u ovom poglavlju su pokreti glavom, ali to ne znai da treba da
zaboravimo na efekte ostalih elemenata govora teia. Dobar
primer predstavlja namigivanje. Ovo vam se moda ini kao
jednostavan pokret oima, ali je takoe i izraza lica a, poto se
32

PRAKTINl PBIRUNIK

glava obino pomeri u jednu stranu kada namigujete, on je i

pokret glavom. Samo kada se namiguje kriom, pokret giavom
bie izostavljen. U stvari, prisustvo ili odsustvo pokreta glavom
moe biti presudan faktor pri tumaenju migova.
VEBA: Klimanje
Poto je klimanje glavom tako uobiajen pokret, bie
koristan da na njemu zasnujemo glavnu vebu za ovo pogiavlje.
Izaberite razgovor sa nekim koga dobro poznajete. Dok govori,
klimajte glavom ohrabrujue. Da li govore vie ili manje?
U drugoj prilici, sa istom osobom, dok govori nemojte
uopte klimati glavom. Da li govore vie ili manje?
Ponovite razgovor sa strancem.
Sada, po mogustvu sa istim osobama, klimajte tokom
polovine razgovora, a onda prestanite. ta se dogada?
Da li nalazite da je ova veba laka ili teka? Koji deo vam je
najlaki a koji najtei?
Posmatrajte naine na koji ljudi koriste klimanje dok
razgovaraju sa vama. Posmatrajte novinare tokom intervjua na
televiziji, po mogustvu s iskljuenim tonom. ta sve
primeujete po pitanju klimanja? Da li Ijudi vie klimaju dok
sluaju ili dok govore? Zbog ega mislite da je tako? Da li
postoji mnogo stvari koje primeujete o nainima n a koji Ijudi
koriste klimanje glavom u komunikaciji licem u lice?
PREGLED VEBE
Da vidimo ta ste mogli da otkrijete.
U prvom delu vebe, klimanje je moralo da ohrabri drugu
osobu da govori due i vie. Odbijanje klimanja bi rezultiralo
brzim okonanjem razgovora. Trebalo bi da ste dobili iste
rezultate i tokom razgovora sa strancem, osim to ete primetiti
da stranci bre prestaju da govore kada primete odsustvo
klimanja za razliku od osobe koju dobro poznajete.
Dok ste klimali tokom polovine razgovora, a tokom druge
niste, trebalo bi da ste naleteli na istu reakciju. Prva polovina
razgovora je verovatno prola mnogo bolje od dnige. Osoba sa
kojom razgovarate e govoriti slobodnije i lake kada klimate,
nego kada ne klimate.
33

GOVOR TELA

to se tie vaih linih oseanja, zasigurno ste se oseali

mnogo udobnije i oputenije dok vam je bilo dozvoljeno da
klimate. U stvari, moda ste ponekad nalazili da je sasvim
nemogue da ne klimate.
Dok ste posmatrali kako drugi koriste klimanje glavom,
verovatno ste primetili da Ijudi mnogo vie klimaju kada sluaju
nego kada govore. Televizijski novinari, na primer, klimaju dok
sluaju odgovore onoga koga intervjuiu, zbog toga to ih to
ohrabmje da nastave i govore potpunije o toj temi. Klimanje,
kao to emo videti kasnije, je izuzetno mono sredstvo kojim
pokazujemo da smo svesni onoga ta dmga osoba govori.

GLAVE KOJE GOVORE

Kao i dmgi aspekti govora tela, pokreti glavom mogu se
koristiti u raznorazne svrhe. Mogu se koristiti za pokazivanje
stavova, kao zamena govom u znak podrke onome to je
izreeno. Mogu ak i da protivree onome to je reeno, a ako
se to dogodi. kao i u dmgim formama govora tela, verovae se
u ono to klimanje pomuje, a ne ono to dmga osoba pokuava
da prenese reima.
Na primer, hajde da razmotrimo pokrete glavom u
izraavanju, svesnog ili nesvesnog, stava neke osobe. Kada je
glava visoko i moda malo nagnuta unazad, to se tumai kao
preziran, gord i moda ak i agresivan stav (ako ga prate otar
pogled, izvijene usne i neuobiajeno crveno - katkad belo - lice).
Kada je glava pognuta, to ukazuje na pokomost, poniznost ili
ak depresiju (ako ovo prate faktori kao to je spor, isprekidan i
tih govor, opta pognutost u dranju i izbegavanje kontakta
oima).
Pokreti glavom imaju interesantnu primenu u ulozi
obeleivaa pri govom. Blago klimanje, zanoenje glave u
stranu i isturanje brade slue kao akcenti pri govom na odreene
rei fraze. Vrsta konteksta u kome se ovaj tip ponaanja
najspremnije koristi je javno govorenje, pri kome je neophodno
stavljati dramatinije akcente nego u svakodnevnom razgovom.
Ovo se da primeniti i na gestove.
Glava se moe koristiti da pokae, u onim prilikama kada je
nepristojno koristiti prst. Glava se pomera a ukae na pravac u
34

PRAKTINIPRIRUNIK

lcome eli da se neko okrene ili pomeri. Takoe, esto je koriste

predsedavajui na sastancima da ukau na sledeu osobu koja
treba da govori.
Interesantno je posmatrati glave ljudi dok govore (televizija
sa iskljuenim tonom je odlino sredstvo za ovo), da bi se
primetiii mali ali ritmini pokreti glave koji prate govor. Ako
pokuate, pokuajte na primer, da prepoznate kraj reenice po
pokretu giave. Obino taj trenutak obeleava blag pokret na
dole, kao i mala pauza pre nego to se glava ponovo pomeri.

GLAVE KOJE SLUAJU

Ve smo se susreli sa korienjem klimanja pri sluanju (u
vebi na poetku ovog poglavlja) i , zbog toga to je to od
kljunog znaaja za usavravanje govora tela, vratiemo mu se
na kraju. Ali postoje i drugi pokreti koji su vani za efikasno
sluanje.
Jedan od njih je pravac u kome je uperena glava. Uvek je
teko prihvatiti da nas neko slua ako ne gleda direktno u nas.
Ako zaista sluaju, oekujemo da nas bar gledaju. Zato je to
tako jo uvek nije razjanjeno, jer je oigledno sasvim mogue
da se paljivo slua ak iako su vam oi sklopljene i ako gledate
u suprotnom pravcu. Ipak, sluanje, kao i mnoge druge stvari,

Slika

br. 3 Dve verzije nakretanja glave

35

GOVORTELA

ini se, nije dovoljno samo po sebi, ve mora da ukljui i

gledanje.
Sledei pokret je nakretanje glave. Ono se sastoji iz dranja
glave pod uglom u odnosu na osobu koju sluamo (vidi sl. br. 3).
Ovaj pokret mnogo koriste ivotinje, posebno psi, deca, koji taj
pokret Cak koriste i sa osobama iju panju ele da obezbede.
Skoro kao da pokazuju drugoj osobi kako ona ili on treba da se
ponaaju da bi ispoljili eljeni stepen panje.
Kada sluamo druge, teimo nesvesno da imitiramo njihove
pokrete glavom. To je kao da elimo da demonstriramo
istovetne interese slinim pokretima.
Takode je prilino uobiajeno, kada siuamo nekoga u
relativno intimnom okruenju, da se glava priblii osobi koja
govori. Govor oi u oi postaje bukvalno to u sluaju Ijubavnika
koji tiho apuu jedno drugom. Fizika blizina se koristi kao
indikator intelektualne i emocionalne bliskosti.
Kada sluamo u sedeem poloaju, giava se esto podupre
palcem i saprva va prsta ake. Govomici ovo naroko tumae
kao znak razumevanja i zainteresovanosti. Treba se ipak
pobrinuti da se glava koju ste poduprii celim dlanom, ne
protumai kao znak dosade (naroito ako ponu da vam padaju
kapci) koju uzrokuje govomik ili ono to govori.
Efikasno sluanje je tako potpuno pasivan zadatak. Aktivno
korienje pokreta o kojima se ovde govorilo moe da nam
pomogne da sluaocu pokaemo kako ima nau potpunu i
nepodeljenu panju, ili da je nema.

SVE ZAVISIIOD GLEANJA

Orijentacija giave dok gledamo u ijude moe imati primetan
efekat na njihovo tumaenje naeg ponaanja. Jedan od razloga
koji vam omoguava da gledatc u nekoga 'krajikom oka', kao
to je navedeno, jeste da Ijudi oekuje da vaa panja bude
usmerena na ono to gledate. Ovo nije pravilo, ipak, ako je
pravac pogleda isuvie oigledno neusaglaen sa pravcem glave
li ako su pogledi 'krajikom oka' suvie dugi ili esti, osoba
koju sluate e ih primetiti.
Dok je indirektno posmatranje esto socijalno neprihvaeno,
korienje pokreta glavom da se ukae na nedostatak ozbiljnosti
36

PRAKT2NI PRIRUNIK

u neijem stavu jeste. Krivljenje giave u stranu (slino pokretu

na siici br. 3) moe da se koristi za ukazivanje na to da ono to
ta osoba govori ne treba uzeti ozbiljno. Taj pokret se takode
moe koristiti kao gest privlaenja, posebno kada mlade
privlane devojke razgovaraju sa mladiima flertujui i
poigravajui se. Moe se koristiti pri pozdravu, u kombinaciji sa
uzdizanjem obrva o kome smo govorili u poglavlju br. 3, da bi
se postigao vii stepen prijateljske atmosfere pri pozdravljanju.
Glava se moe koristiti i agresivno. Isturanje glave unapred
iz ramena ima pretei uticaj na protivnika i, u esto uasavajuoj
taktici huligana tinejdera, moe se korisiti kao opasno oruje.
manje agresivni ljudi, kao to su politiari koji dre govore pune
jakih oseanja i stavova, koriste glavu u kratkim otrim
pokretima na dole da bi podvukli odredene rei ili delove
reenica.
U korienju pokreta glavom postoje mnoge polne razlike,
kao i u mnogim drugim aspektima govora tela. ene koriste
nakretanje glave vie nego mukarci i esto ih prikazuju u
reklamama i novinskim fotografijama u tom poloaju. Mukarci
naginju glavu unapred u obliku klimanja glavom pri pozdravu
vie nego ene. ene su ee primeene kako sputaju glavu u
gestu podreivanja od mukaraca. Moda su ovakve razlike u
ponaanju neverbalni obeleivai socijalne meuzavisnosti i
razlike izmeu polova. Moe biti da e, to se ene budu vie
oslobaale, takve razlike izmedu polova postati manje izraene.

KAKO DA KORISTITE CLAVU

Kao to smo videli, glavu moete koristiti za mnogo vie od
razdvajanja uiju. U ovom delu bi bilo korisno da pregledamo
ta smo sve nauili o pokretima glavom i da podvuemo one
meu njima koji bi bili posebno korisni u budunosti.
Prvo, pokreti glavom su korisni kao drutveno priznanje.
Mukarci koriste klimanje glavom da oznae da su nekoga
videli i prepoznali. ene koriste nakretanje glave. Nema razioga
da ovakvo ponaanje i u budunosti bude nepromenjeno, ali bi
moda bilo efikasnije u drutvu da se povinujete obiajima
grupe u kojoj ste se nali.
Pokreti glavom mogu se koristiti da prizovete nekoga u
prilikama kada bi uzvik ili ak mahanje rukom bili neprikladni.
37

GOVOR T E IA

Ovaj pokret prizivanja ima oblik dijagonalnog zabacivanja

glave i moe biti ponovljen nekoliko puta, u zavisnosti od
hitnosti 'doi ovamo' zahteva.
Da bi izrazili sumnju ili nevoljnost, glavu ponekad
zamahujemo s jedne na drugu stranu, kao da elimo da
izvagamo zahtev ili predlog. Da bi izrazili prezir ili gordost,
glava se moe prodrmati, na slian nain kao to prkosan konj
drma glavom i grivom. Ovaj gest verovatno ee koriste ene
nego mukarci. Gest koji ee koriste mukarci je odmahivanje
glavom koje se zavrava tako to se glava uperi u predmet ili
osobu koju je tek tada primetio. esto se deava da kada ovek
tako odmahne glavom, njegovu panju zaokupi neka privlana
ena.
Namigjvanje, u kombinaciji sa otrim, kratkim pokretom
glave na ole i u stranu, koristan je gest. Pokazuje da izjavu ne
treba uzimati ozbiljno. Moe biti duhovito zaverenika, kao da
hoe da porui: "U ovome smo zajeno", ili: "Ovo je naa
tajna". Moe se jenostavno koristiti i kao znak prijateljskog
diutvenog priznavanja.
Pokreti glavom mogu da izraze stavove, pa bi moda stoga
bilo bolje, osim ako ne elite a vas smatraju beznaajnim ili
poniznim, da glavu drite relativno uspravno. Ovo e takoe
uticati na dobro dranje.
K LIM N IA K O ELI DA NASTAVIM
Klimanje glavom ' oznaava slaganje, odobravanje,
prihvatanje, neprekidnu panju i razumevanje u okviru
konteksta u kome se koristi. Uopteno govorei, snaga klimanja
(tj. stepen klimanja gore dole) smanjuje se redom ovih
kategorija.
Najvee klimanje obino ukazuje na slaganje, dok i najblae
klimanje moe da da govomiku ideju da je dobro shvaen. Kao
i sa ostalim pokretima tela, meutim, to je govomik dalje,
klimanje mora biti vee da bi se shvatilo na pravi nain.
Najmanje oigieno, a ipak na vie naina najefektnije
klimanje je u pokazivanju neprekidne panje. Kao to ste
verovatno i sami otkrili ako ste uradili vebu sa poetka
poglavlja, relativno esto klimanje (ali ne neprekidno) kada
38

PRAKTINl PRIRUNIK

neko govori, ohrabruje ga da govori due i kae viSe. Vei broj

istraivakih studija su to izmerili i otkrili da se na taj nain
neiji govor moe uveati tri ili etiri puta nego obino. To je
otkrie koje je od velike praktine vanosti za procese
intervjuisanja i rasprava, jer oni postaju prouktivniji i
efektivniji. Odbijanje sluaoca a klima moe da prouzrokuje
potpunu blokadu ko govomika bez oiglednog razloga, osim
utiska da slualac nije preterano prisutan iako sve vreme gleda u
govomika.
Klimanje glavom je tehnika koja ima znaaj koji prevazilazi
nau predstavu o tome. Na taj nain je slina tehnikama
korienja kontakta oima o kojima smo raspravljali u pogiavlju
br. 2 i esto se sa njima kombinuje.
Klimanje je takoe vano, kao to smo videli, u
omoguavanju govomika, posebno javnog govomika, da
podvue odredene rei i fraze. U tom sluaju ih ne treba
preterano koristiti, jer moe, kao i bilo koja dmga tehnika
akcentovanja izjava, izgubiti dosta od svog efekta. Previe
ponavljanja otklanja uticaj bilo koje od tehnika podviaenja.
Poto mukarci vie koriste klimanje glavom od ena, moda
bi za ene bilo korisnije da u praksi ee nego obino
upotrebljavaju klimanje glavom. Meutim, postoje dokazi koji
ukazuju da su smatrane boljim sluaocima od mukaraca to
moe da znai da ene samo tokom govora treba da koriste vie
klimanja glavom.
VEBE I EKSPERIM ENTI
/ Nakretanje glave
Potraite prilike u kojima ljudi koriste nakretanje glave.
Posmatrajte malu decukoja jo uvek nisu nauila razgovetno da
govore. Cini se da oni koriste vie govora tela, skoro sigumo
zbog nedostataka u vetini verbalnog izraavanja. Pokuajte
vie da koristite nakretanje glave pri susretima sa dmgima da bi
pokazali zainteresovanost. Pokuajte da ih ne uinite suvie
oiglednim ili preteranim jer e rezultat izgledati glupavo.
Otkriete da ljudi vie sa vama razgovaraju.
39

GOVORTELA

2 Oi u o ii
Pronaite vie primera u kojima ljudi razgovaraju sa
priblienim giavama. Da li samo Ijubavnici razgovaraju na
ovakav naCin? Otkriete da oni koji ele da spree da ih neko
drugi uje takode pribliavaju glave - na primer, biznismeni, ili
grupa koja prepriava neke opscene prie.
3 Ples glavom
Iskljuite ton dok gledate neku TV emisiju u kojoj se
uesnici raspravljaju i koncentriSite se na njihove pokrete
glavom. Primetiete emu u pokretima gore-dole, levo i desno.
Kraj reenice je najee oznaen pokretom glave na dole i
kraom pauzom.
4 ta m oe a ka ie vaa glava?
Koristei informacije iz ovog poglavlja, napravite listu
poruka koje samo pokreti glavom mogu da prenesu drugima. Ali
setite se, samo pokreti glavom.

40

%GESTOVII POKRETI TELA

Pravu elokvenciju u govoru tela postiemo usavravanjem
gestova. Kontakt oima, izrazi lica i pokreti giavom, iako su od
vitalnog znaaja, imaju odreena ogranienja. Gestovi nam
dozvoljavaju stepen izraajnosti i suptilnosti k o jaje nemogua
sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije. Veina tjudi
smatra da su upravo gestovi ti koji drugima prenose znaenja
govora tela, pa emo u ovom poglavlju razmatrati raznovrsne
poruke koje moemo poslati gestovima.
Nekoliko pisaca je pokuSalo da kategorie gestove. Majkl
Argajt je predloio pet razliitih fiinkcija koje gestovi mogu da
obavljaju, i to su: ilustrovanje i ostali signali povezani sa
govorom; obiajni znaci i znakovni jezici; pokreti koji mogu da
izraze emocije; pokreti koji izraavaju linost; i potaeti koji se
koriste pri raznim reiigijskim i drugim ritualima. Pol Ekman i
Volas Frizen takode smatraju da postoji pet grupa, ali se
kategorije razlikuju: amblemi (pokreti koji zamenjuju rei);
ilustratori (pokreti koji prate govor); regulatori (pokreti koji
zadravaju ili signalizuju promenu u ulozi govomika ili
sluaoca); adapteri (pokreti kao to su ekanje glave ili trljanje
ruku ili igranje sa nekim predmetima koji mogu da ukau na
emocionalno stanje te osobe); i pokazivai afekta (pokreti koji
direktnije izraavaju emocije, kao izrazi lica).
Kako god da su kategorisani, gestovi mogu da se koriste da
iskau itav dijapazon stavova, emocija i 'drugih poruka. Majkl
Argajl daje veliki broj konvencionalnih gestova koji imaju skoro
umverzalna znaenja. Primeri mahanja pesnicom da se pokae
Ijutnja, trljanje dlanova u znak anticipacije, tapanje u znak
odobravanja, podizanje ake da se zadobije panja, zevanje iz
dosade, tapanje po lema u znak ohrabrenja i trljanje stomaka
da se nknft na glad. Derard Nirenberg i Henri Kalero ukazuju
da se gestovi koriste za izraavanje otvorenosti, obrane,
41

GOVOR TEIJV

razuveravanja, frustracije, poverenja, nervoze, prihvatanja,

oekivanja, snmnje... Oni ukazuju da se gestovi pojavljuju ak
i u situacijama kada druga osoba nije prisutna ili se ne vidi, kao
kada telefoniramo ili koristimo kasetofon.

VEBA: Svakodnevna mimikn

Pronadite situaciju u kojoj moete da posmatrate ljude koji
ne mogu da komuniciraju reima, zato to je to preglasno ili je
tiina neophodna, ili su isuvie daieko a bi se uli, ili postoji
neka druga barijera govomoj komunikaciji. Primeri mogu da
ukljuuju i bunu fabriku, brodogradilite, bolnicu, TV studio,
restoran, gradilite, biblioteku... Traite gestove koji se koriste
u kontekstu zadobijanja panje, upuivanja, poruivanju da
nekoga eka telefonski poziv, prizivanja, pozdravljanja,
ukazivanje na prolaznost vremena, utiavanje, i bilo koje dmge
poruke koje gestovi mogu da prenesu.
Kakve slinosti i razlike primeujete? Kakve primere
posebnih kodova gestova ste primetili? Koliko vam se ini da su
gestovi uspeni kao sredstva komunikacije? Kakve su prednosti
toga? A ogranienja?
Ako moete da obezbedite saranju gmpe Ijudi moete da
igrate pantomime. Ovo nee biti samo odlina veba korienja
gestova, ve i dobra zabava.
Kakve situacije ili naslovi su najlaki za pogaanje iz samih
gestova? Kakvi ljudi najbo.lje komuniciraju gestovima? Zbog
ega neki ljudi nisu sposobni da prenesu poruku gestovima? U
emu je tajna uspenog igranja ove igre?
PREGLED VEBE
Tamo gde ste primetili da se slini gestovi koriste u
raznoraznim kontekstima, verovatno ste videli univerzalne'
gestove ili konvencionalne gestove o kojima smo ve govorili.
Trebalo bi da ste primetili kako gestovi postaju preteraniji sa
poveanom razdaljinom izmeu uesnika. Verovatno ste
primetili razliku izmeu gestova u kui i napolju, oni u kui su
verovatno bili suptilniji i kontrolisaniji. Verovatno ste primetili
razliku izmedu gestova koje prave ene i mukarci; razliku
izmedu gestova koje prave deca i odrasli; razlike izmeu
gestova koje koriste razliite drutvene klase; razlike izmeu
42

PRAKTINIPRIRUNIK

gestova koji se prave danju i nou; razlike izmeu gestova koje

koristimo na poslu i u slobodno vreme.
Verovatno ste otkrili da ljudi na poslu imaju svoje kodove za
znaenje gestova. To je posebno primetno na mestima kao to su
TV studiji, gde je tiina od strane ljudi koji ne uestvuju na sceni
obavezna. Moda ste zakljuili da su gestovi korisni, ali i da
imaju odreena ogranienja. Prednost gestova je ta da mogu da
pomau u komunikaciji onda kada Ijudi ne mogu da
razgovaraju, slue kao neke konvencionalne preice i dodaju
interesantan stepen izraajnosti svakodnevnoj drutvenoj
meuzavisnosti. Njihova ogranienja sastoje se u tome da je
koliina informacija koju mogu da prenesu ograniena,
odreene stvari se ne mogu preneti samo gestom (pokuajte
nekome da date ime i adresu gestovima), a u nekim kontekstima
su jednostavno neprikladni (na primer, da upozorite nekoga na
opasnost koja se pribliava). Ako ste imali prilike da posmatrate
ljude koji govore razliite jezike kako pokuavaju da
razgovaraju, skoro je sigumo da ete primetiti da se veoma
oslanjaju na gestove.
Jednostavno, osnovne potrebe koje su svima potrebne (kao
to su glad i e), je lako preneti nego neke kompleksne i
prefmjene. Uopteno gledano, imenice i glagoli se mogu lake
prevesti na gestove nego pridevi, prilozi i ostale rei. Gestovi su
verovatno najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija, to je
tano i za ostale aspekte govora tela.
Ako ste igrali pantomime, verovatno ste otkrili da su
situacije koje imaju veze sa akcijom ili pokretom lake za
prenos od naslova koji govore o apstraktnim kvalitetima (kao
to su istina, pravda, demokratija i verovanje) ili nepokretnim
objektima (kao to je kua, put, ograda i stolica). Verovatno ste
primetili da otvoreni i drutveni Ijudi bolje igraju ovu igru nego
oni stidljivi i zatvoreni, ali ovi drugi esto imaju skrivene talente
koje treba izvui na povrinu. Neki ljudi su toliko zbunjeni da
uopte ne mogu da komuniciraju na ovakav nain. Ova knjiga bi
tim Ijudima mogla pomoi da se opuste, ak iako ne urade
ponuene vebe. Tajna uspenog igranja pantomime je
koncentracija na pokrete i akciju, pa na oblike, onda na elemente
sline nekim aktivnostima koje bi se mogle lako preneti
gestovima.
43

GOVORTELA

DOZVOLITE TELU DA GOVORI

Bilo koji deo tela moe da se koristi za pravijenje gestova.
Ve smo razmatrali korienje glave. Ako bi obratili panju na
preostale delove tela, bili bismo u stanju da prepoznamo ostale
gestove i pokrete tela koji imaju vrednost u komunikaciji.
Ovaj aspekt govora tela se obino naziva kinezikom. Ovaj
termin je smislio ameriki istraiva, Rej Birdvistel, jedan od
prvib istraivaa koji se bavio prouavanjem komunikacije
pokretima tela kada se za tim kasnih etrdesetih javila potreba.
Najuobiajeniji pokret ramenima je sleganje, koje obino
prenosi poruke kao to su: "Ne znam", "Briga me", "Nisam
siguran", ili "ta a radi" (kada je situacija beznadena). To je
pokret ramenima gore-dole koji moe pratiti odgovarajui izraz
lica i pokret glave. Kada spustimo jedno rame to obino znai:
"Skidaj ruku s mene!" ili "Pusti me na miru!".
Grudi se mogu nauvati kao znak ponosa ili dostignua ali se
obino koristi na smean, samoismevajui nain. Neko ko taj
pokret koristi ozbiljno mogao bi biti smatran uobraenim.
Stomak moe da se uvue kao da elimo da poruimo: "Ba
sam miiav/a" ili 'Nisam ba tako debeo kao to izgledam".
Iako mukarci imaju obiaj da nesvesno uvlae stomak u
prisustvu privlanih ena, ovaj gest se koristi samo poluozbiljno.
Pelvis i zadnjica se koristi za gestove, takoe, ali je veina
njih tumaena kao seksualni poziv i esto se smatra opscenim.
Moda se moe rei da je vae poznavanje govora tela, ako
imate potrebu da te pokrete na ovaj nain koristite, u najmanju
ruku neuglaen.
Ruke, ake i prsti se koriste za irok dijapazon gestova, a
neke od njih emo pobiie objasniti u sledeem odeljku.
Moraemo da budemo selektivni jer ne bi bilo mogue
razmotriti sve mogunosti. Jedan interesantan pokret akom je
sklapanje vrfiova prstiju kao za molitvu, samo to su dlanovi
udatjeni jedan od drugog. Ovaj pokret oznaava sigumost u
sebe, ili bar elju da se slualac ubedi da je govomik siguran u
sebe.
Noge mogu biti prekrtene ili ne i mnogi istraivai su
pokuali da proitaju raziiite poruke u ovim gestovima. Moda
44

PRAKTINIPRIRUNIK

bi bilo preterano primetiti da kada ena prekrsti noge ili povue

suknju na dole da pokrije kolena ona zapravo odbija nekoga ko
eli da joj prie, ali je interesantno da ene sede prekrtenih
nogu ak i kada nose farmerke ili pantalone. Mukarci e
zadovoljno sedeti i rairenih nogu.
Stopala mogu biti interesantna. Kada tapkaju prstima ili gre
stopala to moe ukazivati na curenje informacija, tj. da osoba
pokuava da sakrije neki stav ili informaciju od drugih, pa joj to
ba i ne polazi za rukom. Neko ko igra poker redovno moe da
zna kada neko od igraa ima dobru ruku zato to mu se, uprkos
tradicionalnom umrtvljenom izrazu lica, gri stopalo. Takvo
odavanje informacija se obino dogaa u donjem delu tela,
verovatno zato to se mnogo vie trudimo da kontroliemo stvari
kao to su izrazi lica.
Jo jedan interesantan fenomen je gestovni eho. Posmatrajte
grupu ljudi koja razgovara i primetiete kako, kada jedna osoba
upotrebi neki gest, ostali to uine malo kasnije. Kao to emo
videti kasnije, slina stvar se dogaa sa dranjem. To se takoe,
sluajno, dogaa i sa reima tokom razgovora.

MORISOVE MAPE GESTOVA

Dezmond Moris je veoma popularan pisac na temu
neverbalne komunikacije. Godine 1979. on i tim njegovih
istraivaa sa Oksforda objavili su vodi kroz poreklo i irenje
dvadeset izabranih gestova. Od informacija sakupljenih iz
etrdeset mesta u Evropi, bili su u stanju da prepoznaju koliko
esto se svaki od gestova pojavljuje i kakva su m u znaenja
pripisana. Njihova otkria ukazuju na znaaj poznavanja
konteksta u kome je gest korien pre nego to pokuamo a
tumaimo njegovo znaenje. Takode pokazuju da gest ponekad
moe da ima suprotno znaenje u jednom elu Evrope nego u
drugom.
Prvi gest koji je Morisov tim studirao bio je slanje poljupca.
Poljube se spojeni palac i dva prsta ake, a onda se ruka brzo
udalji od usta a prsti se raire. Ovo simbolizuje poljubac, i to je
gest koji se irom sveta koristi da ukae na dopadanje. Gest se
najvie koristi kao pohvala u paniji, Francuskoj, Nemakoj i
Grkoj. U Portugalu, Sardiniji i Siciiiji koristi se u znak
pozdrava. Retko se koristi u Britaniji i u Italiji.
45

GOVOR TELA

Gest koji izgleda ima najuniverzalnije znaenje u Evropi je

palac na nosu (siika br. 4). Palac se stavi na vrh nosa a prsti se
raire i ponekad se njima mae. Obino se koristi da uvredi ili
ismeje.
Prekrteni prsti, s druge strane, imaju nekoliko znaenja.
Kaiprst i srednji prst se prepletu jedan preko drugog a ostali
prsti se saviju na dlan. Obino se koristi kao zatita. Kada neko
slae, obino napravi ovaj gest iz sujeveija, verujui da e tako
otkloniti bes bogova koji bi ih zapao zbog prevare. To znaenje
je najuobiajenije u Britaniji i Skandinaviji. Ovaj gest koristi se
da prekine prijateljstvo u Turskoj. Na drugim mestima on
ukazuje da je neto dobro, ili u znak zaklinjanja ili kao simbol
kopulacije.
Povlaenje onog kapka na dole prstom da bi se oko proirilo
znai "Sluam i gledam paljivo" u Francuskoj, Nemakoj,
Jugoslaviji i Turskoj. U Austriji, ovaj gest oznaava dosadu. U
paniji i Italiji znai "Sluaj i gledaj paljivo".
Tapkanje nosa kaiprstom znai sauesnitvo, poverenje ili
uputstvo da se neto zadri u tajnosti u Britaniji i na Sardiniji. U
Italiji ovo znai "Sluaj i gledaj paljivo". Ako se tapka prednji
deo nosa, to u Britaniji, Holandiji i Austriji znai "Giedaj svoja
posla".
Mape gestova koje su konstruisali Dezmond Moris i njegov
tim za dvadeset izabranih gestova su, u najmanju ruku,
fascinantni. Osim toga^ imaju i praktinu vrednost. Na primer,
gest podignutog palca, koriste autostoperi irom sveta. Ako se
putuje kroz Belgiju, Siciliju, Sardiniju, Maltu ili Grku, budite
paljivi - gest se moe protumaiti kao uvreda seksualnog tipa.

POSMATRANJE LJUDI
Osim Dezmonda Morisa, mnogi drugi su vrili istraivanja
gestovajo od 1600. godine, a istraivanje gestova potie jo od
Starog Rima, od Ciceronovog Govomika. Ljudi posmatraju
druge Ijude i belee njihove gestove ve jako dugo.
Nedavna istraivanja su, ipak, naunija i sistematinija.
Veina ih se zasniva na onome to se dogaa kada se govor tela
ne koristi normalno. Psihijatrijski pacijenti, na primer, kao jedan
od simptoma, pokazuju varijacije u neverbalnom ponaanju
46

PRAKTINIPRIRUNIK

Povlaenje donjeg onog kapka

Tapkanje nosa

Slika b r. 4: N eki od uobiajenih gestova

GOVORTELA

j
koje, samim tim Sto su neobine, rasvetljavaju ono Sto j
uobiajeno u svakodnevnoj druStvenoj interakciji. Iz takvifr
klinikih studija je pokojni Albert eflen, istaknuti ameri&i)
psihijatar, identifikovao kategoriju pod hnenom kvazi-j
udvaraka ponaanja. To su ponaSanja koja su sasvim normalna:
pri udvaranju jedne osobe drugoj, ali koja mentalno oboleli
pacijenti koriste esto sasvim neprikladno na svom lekaru ili.
ostalim pacijentuna. Ona se, meutim, takode mogu primetiti i
u svakodnevnom ivotu kada se jednoj Mobi svii druga.
Spremnost na udvaranje je obino signalizirano zategnutim
miiima, smanjenom naduvenou oiju, oputenom donjom
vilicom, smanjenom pogrbljenou, ispravljenijim ramenima i
uvuenim stomakom. Primeuje se lickanje, u to ponaanje
potpada zaglaivanje kose, ispravljanje vora na kravati ili'
ostale garderobe, i popravljanje minke. Takoe postoji i oblik
ponaanjakoji se nazivapozivanje, kao to su flertujui pogledi,
prekrtanje nogu da bi se pokazala butina i sl.
Ostali istraivai su identifikovali fenomen poznat kao
gestovna sinhronija. Kada osoba govori, njeni telesni pokretipleu u ritmu govora. Sluaoevi pokreti takoe 'pleu' uz istu
melodiju. Kod mentalno obolelih pacijenata takav ritam ne
postoji i to je jo jedna ilustracija kako primeujemo stvari tek
onda kada ih nema.
Ekman i Frizen su primetili da odredeni gestovi prate
odredene stavove. Rotirajui pokret rukama sa slegnutim
ramenima obino Uustruje nesigumost i zbunjenost. Drmanje
ake obino prati izraavanje nesposobnosti da se kontrolie
neije ponaanje. Neprestano kiaenje oogom je primetno kada
se pacijenti primaju u psihijatrijske institucije, dok, pri
otputanju iz istih, pomeranje stopala postaje raznovrsnije i
aktivnije.
Jedan tim istraivaa je otkrio da Ijudi koji su aktivni i
koriste mnogo neverbalnih pokreta, bivaju ocenjeni kao topli,
neobavezni, prijatni i energini. Kada su isti Ijudi mimi i prave
samo nekoliko pokreta, bie ocenjeni kao logini, hladni i
analitini. Interesaotno je primetiti izjednaavanje pokreta sa
energijom. Jasno je da ako elite da odajete utisak entuzijazma i
snage, na priroer, u razgovoru za novi posao, treba da poveate
broj gestova koji koristite.
48

PRAKTINIPRIRUNIK

Neke interesantne studije su napravljene na osnovu

neregulamosti pri inu ostavljanja nekoga. U poslednjem
tninutu susreta, osoba koja eli da ga prekine prekida kontakt
oima, naginje se unapred i esto klima glavom. Vrhunac takve
aktivnosti dogada se u poslednjih petnaest sekundi pre ustajanja.
Ako tu osobu tada ne puste da ode, ona e iskusiti odreeni
stepen frustracije zato to to znai da se kroz celu proceduru
mora proi jo jednom. Jasniji primer znaaja razumevanja
tudib signala bi bilo jako teko nai.
PSIHO LO GU A GESTOVA
0
vrstama gestova koje individue koriste mogu se povezati,
a mogu se i razlikovati, sa drugim psiholokim faktorima. Na
primer, linost ima primetan efekat na koliinu i raznovrsnost
gestova koji se koriste. Takoe, koristimo gestove da bi utvrdili
kakvu vrstu linosti osoba poseduje.
Jedna studija je iznela da veina ena koje sede skupljenih
kolena i stopala ispruenih nogu imaju linost koja ima potrebu
za urednou i redu, da vole a planiraju unapred, ne vole
promene i nesigumost i vie vole da organizuju ivot po
strogom rasporedu. Druga studija je pokazala da zapovedniki
nastrojene osobe koriste manje telesnih pokreta od antizapovenikih. Keri bez oeva koriste mnogo vie
samododirivanja od onih sa oevima. Keri razvedenih roditelja
vie se naginju unapred, dre noge i ruke otvorenije i koriste tri
puta vie gestova, kao i devojice koje su izgubile oeve pre
pete godine.
Jedan istraiva je otkrio da kada osobe sluaju fiziki
hendikepiranog govomika, prave manje i sitnije gestove nego
obino. Ovo se verovatno pojavljuje zbog nesigumosti po
pitanju naina interakcije sa hendikepiraoom osobom.
to se tie polnih razlika u gestovnom ponaanju otkriveno
je da mukarci mnogo vie menjaju poloaj dok sede od ena.
Ako moraju da prou kroz dva razgovora za posao, mukarci e
u drugom praviti manje gestova i manje pomerati stopala. Kod
ena je obmuto. Moda zbog toga to se mukarci opuste u
drugom intervjuu, a enama izgleda jo stresniji nego prethodni.
Neki istraivai su otkrili da kada dvoje Ijudi u razgovoru
koriste iste gestove i pokrete telom, oni zakljue da su slini i jo
49

M,M

GOVOR TEI.A

"

se vie dopadnu jeno drugom. Iz ovakvih studija zakljuCujemo

da kada Ijudi pokuavaju da komuniciraju, sliCnosti u gestovnia
stilovima mogu da pomognu. Takve sbnosti mogu da prue
pozadinu za hannonian odnos koji moe biti Cak i svesno
neprimeen.
Otvoreni i pozitivni gestovi i telesni pokreti su uticajniji kada
elite nekoga da ubedite u svoje miljenje. Otvorenost i
samouverenost u pokretima je uvek ocenjivana kao aktivnija,
pozitivnija i potentnija od zatvorenih ili kolebljivih gestova I
telesnih pokreta.

KAKO DA KORISTITE GOVOR TELA

Iz onoga 5to je do sada u ovom poglavlju reeno o razliitim
nainima na koje se gestovi koriste za samo-izraavanje, bie
jasno da postoje naini na koji se isti gestovi i pokreti koriste
radi boljeg efekta.
Kad koristite bilo koji gest, treba dobro da procenite kontekst
da bi bili sigurni da mu gest odgovara. Imajte u vidu da Ijudi iz
razliitih krajeva sveta mogu da shvate znaenje gesta sasvira
drugaije od onoga to ste vi imali u vidu. Izbegavajte gestove
koji se mogu lako pogreno interpretirati. ene koje prekrtajif
noge i otkrivaju budnu pri tom mogu esto da prenesu odredeno
znaenje koje nisu nameravale. Gestovi, posebno oni u donjem
delu tela, mogu da znae posmatrau odavanje istinskib
oseanja koje bi eleli da sakrijete.
Koristan gest kada pokuavate da prenesete osobi odreeni
stepen povertjivosti ili uveravanja je spajanje prstiju kao za
molitvu, sa rairenim dlanovima, ali morate paziti da ne izglea
oigleno i izvetaeno. Gestovni eho moe bid koristan nain
za ukazivanje na opd oseaj identiteta ili saoseanja sa grupom.
Trebalo bi da pokuate da obraate panju na tude gestove
to je vie mogue. Kao ostali oblici govora teia, oni vam
mogu pruiti veoma informadvnu pratnju onome to je zapravo
reeno. Mnogo toga o neijoj linosd i stavovima moe se
zakljuid iz stepena aktivnosti njihovih gestova.
Kvazi-udvaraki gestovi mogu vam ukazati na vrstu veze
koju imate sa pripadnikom suprotnog pola. Traite znake
nedostatka sinhronije izmeu ritma govora i ritma tela jer ovo
50

PR A K H N l PRIRUNIK

moe da vam ponudi brojne ideje o emocionalnoj stabilnosti i

uopStenom mentalnom zdravlju te osobe. Budite osetljivi na
tue gestove kada vam se uini da se pribliava kraj susreta.
jslema mnogo svrhe u odbijanju da pustite nekoga da ode ako on
to jasno eli.
Otvoreni gestovi i pokreti telom raogu biti korisna sredstva
za prenoenje toplote, poverenja i prijateljstva. Kao to srao ve
rekli, pogotovo su korisni kada elite da nekoga ubedite da
promeni miljenje ili da uradi neto to inae ne bi. Rei mogu
biti primami fektori ubedivanja, ako se navedu injenice i
logini argumenti, ali ulogu govora tela u ovom procesu ne treba
potcenjivati. Pregovarai, trgovci i prodavci, na primer, to
ignoriu na svoju tetu.

VEBE I EKSPERIMENTI
1 Pokera
Posmatrajte grupu ljudi koja igra poker ili neku drugu
kartaku igm. Pokuajte da se postavite tako da moete da vidite
karte bar jednog od igraa. Traite gestove i telesne pokrete u
trenutku kada igra dobije stvamo dobm ruku ili obmuto. To e
biti posebno oigledno ako se igra u relativno visok iznos novca.
2 Viie svakodnevne m im ike
Posmatrajte situacije u kojiraa su rei neadekvatna sredstva
izraavanja. Na primer, kada neko doivi gubitak voljene osobe,
kada je dvoje Ijudi veoma zaljubljeno, kada je neko posebno
zahvalan za pomo ili uslugu, neko ko je dobio veliku sumu
novca, ili je pobedio u sportskom takmienju ili trci, ili je osoba
neverovatno srena. Napravite listu gestova koji se koriste da
prenesu oseanja koja su iskusili. Koliko efektno gestovi i
telesni pokreti zamenjuju izgovorene rei? Zbog ega su rei
same po sebi neadekvatne u mnogim situacijama?
3 Nikaa se ne zatvaramo
Vebajte otvorene gestove, kao to su neprekrtene noge,
neprekrtene ruke, gestovi sa dlanovima na gore i sl. Kako dmgi
Ijudi na to reaguju? Kako se oseate dok koristite te gestove.
Trebalo bi da moete da komunicirate sa dmgima bez potrebe da
31

GOVORTELA

sedite visto isprekrStanib i zatvorenib udova, koji vam pruaju

'sigumosf.
4 M uikurci i lene
Fosmatrajte ijude u razlifiitim drutvenim situacijama.
Pronaite najvie to moete gestova koje koriste sam
mukarci i samo ene. Da li postoje neki gestovi koje specijainc
moemo povezati sa homoseksualcima? Takoe, nabrojte
gestove koje uglavnom koriste ili ene ili mukarci. Kakve
gestove koriste i ene i mukarci?
5 O m iljeni gestovi
Posmatrajte gestove svojih blinjih. Pronaite njihov
omiljeni gest. Da li znate koji je vaS najkarakteristiniji gest?
Trebalo bi da pitate svoje prijatelje a vam kau.

52

 DRANJE I STAV

Gestovi i dranja su usko povezani i zaista je bar jedan pisac,

Voren Lemb, zauzeo stav da su neodvojivi i istraivao je domen
koji zove dranje-gest integracija. Mi emo samo zbog
preglednosti o njima govoriti odvojeno, kao Sto smo ve uradili
u prethodnim poglavljima, na isti nain kao to delimo govome
jezike.
Komunikativna vrednost dranja se esto ignoriSe. Obino se
povezuje sa kursevima iz pravilnog dranja u kolama za mlade
dame i sa noenjem knjige na glavi dok se eta po sobi. Ali,
uioga dranja je mnogo znaajnija od toga. Pravilno i uspravno
hodanje nije nevano, ali to je samo jedan od aspekta korienja
dranja.
Svako od nas ima repertoar poza koje su karateristine za
nas, iako je taj repertoar prilino ogranien. Sasvim je mogue
prepoznati Ijude koje poznajemo na velikoj udaljenosti po pozi
koja je za njih tipina. Dranje moe umnogome ukazivati na
linost i karakter. Osoba koja se obino dri pravo ima prilino
razliit temperament od osobe koja je pogrbljena i ramena dri
slegnuto.
Postoji tri glavne vrste dranja: stajanje, sedenje (tu se
ubrajaju i uanje i kleanje) i leanje. Ovi imaju mnogo
varijacija, u zavisnosti od razliitih poloaja ruku i nogu i
razliitih uglova pod kojima se telo dri. Jedan ameriki
istraiva, Rej Biidvistel, proizveo je veoma komplikovanu
klasifikaciju moguih poloaja, ali se neki od njih koriste samo
u odreenim kulturama (kao to se Japanci pomalo naklone u
znak pozdrava) a i svaka individua ima uzak izbor omiljenih
poloaja.
Omiljeni poloaji potiu iz prolosti osobe. Ljudi koji su, u
odreenom trenutku u ivotu, proli kroz produene periode
depresije, na primer, i dalje stoje povijeno i oputeno godinama
53

GOVOR1 ELA

poSto su se povratili i nastavili da ive svoj ivot. Veravatno su

promene u emama dianja vaan deo u procesu promene
stavova i poboljSanja sposobnosti za uspostavljanje pozitivnih,
komunikativnih odnosa sa dmgima.
VEBA: Uspravno hodanje
Moda ste vi ve osoba koja redovno odrava uspravno
dranje, pa ako jeste, moete odluiti da prq)ustite ovu vebu.
Ali, vefika veina italaca koji to ne rae, shvatie da je ova
veba interesantna i blagotvoma.
SuStina vebe je da tokom sledee nedelje hodate uspravnog
tela, pravih ramena i visoko podignute glave. Nemojte se
ispravljati na silu, ali ne dozvolite da vam se telo opusti na dole,
da vam se zaoble ramena i da vam glava visi.
NajlakSe je gledati u napred, a ne na dole, da zabacite ramena
u na2ad i da uvuete stomak. Ne bi trebalo da u ovo ulaete
previe truda, samo onoliko koliko je neophodco.
PoSto ste vebali da se ovako kreete par dana, razmotrite
kako se oseate. Da li se oseate drugaije? Da li se oseate
pozitivnije i sigumije u sebe? Da li se oseate oputenije? Da li
vam se poboljala kondicija? Da li oseate da se kreete malo
bre? Da li primeujete vie od onoga Sto se dogaa oko vas?
ta jo primeujete na sebi?
Razmislite kako ljudi sada reaguju na vas. Da li vam se ini
da su topliji i voljniji da komuniciraju sa vama? Da li oseate
kako vie isterujete svoju volju? a li je iko prokomentarisao
vaSe dranje i figuru? Da li ima nekih negativnih reakcija na
vaSu uspravniju figuru? Da li primeujete promene u ponaanju
ljudi prema vama?
PREGLED VEBE
Ako niste navikli da hodate okolo uspravno, verovatno ete
prunetiti nekoliko stvari kroz ovu vebu. Najverovatnije je da
ete poett da se oseate pozitivnije i samouverenije tokocn
vaih dnevnih aktivnosti. Mogue je da ste, paradoksalno, iako
ste na silu pokuavali da zadrite uspravni poloaj (to je
verovatno zahtevalo nemalo truda u poetku), otkrili da je ovo
54

PRAKTINIPRIRUNIK

novo dranje udobnije i opuStenije. Verovatno ete se oseati

bolje fiziki i poeti da hodate bre, bez oseaja da ste u urbi.
Sigumo ete primetiti viSe onoga to se dogaa oko vas i
verovatno ete bie reagovati. VaSe razmiSljanje e biti jasnije i
preciznije, a i bre. Sve druge promene koje primetite na sebi e
verovatno biti dobrooSle i pozitivne.
to se tie reakcija ostalih, trebalo bi da primetite da oni
reaguju na vas sa viSe topline i prijateljstva i da su voljnjji da se
sa vama drue. Verovatno ete primetiti i da se vaSa taka
glediSta spremnije prihvata, a i eSe (to se verovatno dogada
zato Sto uspravnu figuru odravaju osobe sklone dominiraoju).
Komentari koji budu zasnovani na vaSem novom dranju e biti
pozitivni. Ako bude nekih negativnih komentara, to je verovatno
zato Sto ste malo preterali u uspravnom poloaju. Toga se treba
paziti kada vrSite ovakve eksperimente.

ITANJE M ISLIKROZ DRANJE

Niko ne eli da kae da moete pogoditi detalje neijih misli
samo iz posmatranja njihovog dranja. Meutim, mogue je
otkriti mnogo toga o njihovom stanju svesti, da li su puni nade
ili depresivni, samouvereni ili stidljivi, dominantni ili pokomi, i
sl. Na primer, oni koji su puni nade, samouvereni ili dominantni
e uglavnom imati uspravnije dranje o onih depresivnih,
stidljivih ili pokomih. Posmatranje dranja je stoga veoma
korisna aktivnost, posebno pre samog susreta, jer naro moe
posluiti kao vodi pri odluivanju za najproduktivniji pristup
toj osobi. Dranje ima tu prednost da moe biti precizno
sagledano iz daljeni, za razliku od, na primer, izraza lica, gde je
vea blizina neophodna.
Pozitivni stavovi prema dmgima su najee praeni
naginjanjem unapred, posebno kada sedimo. Negativni ili
neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad.
Negativan stav prema drugoj osobi takode se moe iskazati
rukama prekitenim na grudima. Ako se nike dre labavo pored
tela, to se obino interpretira kao otvorenost i pristupanost i
generalna voljnost za interakcijom.
Kao i ostali aspekti govora tela, dranje ima svoje eme i
stoga sadri elemenat predvidljivosti. Jedan psihijatar otkrio je
55

GOVOR TEI.A

da pacijent moe da poprimi oreeno ranje svaki put lrada

govori o svojoj majci, a sasvim drugaije kada govori o ocu. i
Otkriveno je da, kada ljudi sede i razgovaraju u grupi, oni
koji su zaista u toj grupi imaju sasvim drugaije eme dranja od
onih koji nisu preterano omiljeni. Autsajderi obino stoje sa
teinom na jednoj nozi, dok se upuena osoba naginje unapre,
a glava mu je malo isturena.
Aibert Mehrabian, o ijem emo radu uskoro govoriti,
napravioje neka interesantna otkria o dranju. Oputen stav pri
susretu, na primer, signaliziran je u asimetrinom stavu ruku t
nogu, naginjanjem na stranu, labavim akama i naginjanjon
celog tela unazad. Ovaj poloaj se esto koristi kada osobft
smatra drugu prisutnu osobu sebi jednakom ili ispod svog nivo.
Koriste ga uglavnom mukarci u prisustvu ena. Manje oputeni
poloaji koriste se kada se osobi ne dopadaju ostali prisutni.
Verovatno najinteresantnije Mehrabijanovo otkrie (bar za
mukarce) je da ene, kada sede, zauzmu stav otvorenih ruku u
prisustvu nekoga ko im se dopada. Ako su ruke prekrtene na
grudima, to ukazuje na nedostatak oputenosti i obino prati
ravnodunost iti nedopadanje.

JASA M CA R
Pri signaliziranju statusa, pretnje ili agresije - u sutini su to
sve samo verzije istog ponaanja - dranje igra vanu ulogu.
Najjednostavnije gledano, visoki status moe biti signaliziraa
uspravnim dranjem, a nizak status, poniznost i pokomost pogurivanjem i sleganjem ramena.
Jenak status se obino signalizira istim dranjem, to jest,
uesnici u susretu pokazujii neverovatnu slinost u dranju koje
poprimaju. Ako jedna osoba stoji sa rukama u depovima, i
dmga e. Ako jedna osoba sedi naslonjena u stolici sa jednom
nogom prekrtenom preko dmge, dmga osoba e izgledati kao
eho prve.
Nii status se obino iskazuje kroz pognutu glavu, zatvorene
telesne pokrete i poloaje (kao da elimo da se zatitimo od
napada) i takvog dranja da telo deluje manje (i samim tim
manje pretee) nego to u stvari jeste. Kao da Ijudi nieg statusa
ele da pokau svetu da su manji, slabiji, i da moraju da zauzmu
56

PRAKTINI PRIRUNIK

jai odbrambeni stav od brae i sestara vieg statusa.

Tamo gde se vii status pokazuje kroz uspravno dranje sa
visoko podignutom glavom, moe da se dogodi da su ruke
sklopljene na ledima, kao da ele da kau da vii status ne mora
obavezno da bude pretnja. Ali pretnja ne moe da nestane
sasvim, jer glava moe da se dri sa isturenim elom unapred
(kao da je osoba spremna da udari ikoga ko ga ozbiljnije ugrozi).
Agresija i pretee ponaanje obino se sastoje iz progresivno
preteranog ispoljavanja visokog statusa ili dominantnog
ponaanja. ake nee biti sklopljene pozadi, ve e stajati sa
strane sa stisnutim pesnicama. A elo e trati unapred
oiglednije.
Ponekad, meutim, oputen poloaj moe sluiti u agresivne
svrhe, posebno u kontekstu kada se oekuje uspravno dranje.
Ekstremno oputanje u dranju moe se koristiti da ukae na
odbijanje i potpuni nedostatak potovanja autoriteta. Ipak,
najuobiajenije dranje kada nekom pretimo ili smo agresivni je
napeto, kao i kada primamo pretnje ili trpimo agresiju. Svakako,
obino se dogaa daje napeta osoba opasnija od oputene. Neko
ko je napet je oigledno blii pribegavanju agresiji nego neko ko
je oputen.

D A LISEN A G IN JETE?
Albert Mehrabian je doao do interesantnih otikria o
vezama izmeu dranja i dopadanja. Na primer, otkrio je da
kada se Ijudi dopadaju jedno dmgom, imaju tendenciju da se
naginju jedno ka dmgom. ini se da je ovo sluaj bez obzira na
stepen dopadanja, od blagog prihvatanja neijeg prisustva, do
najblie intimnosti.
Naginjanje u stranu kada sedimo je pokazatelj oputenosti i
skromnog stepena prijateljskih oseanja. Mukarci se najmanje
naginju u stranu i najmanje oputaju dok sede sa dmgim
mukarcima koje ne podnose. ene, medutim, pokazuju najvie
naginjanja u stranu kada sede sa enama i mukarcima koje ne
podnose. Postavljanje mku i nogu u otvoreni poloaj, u sluaju
ena koje sede, prenosi dopadanje za starije i mlae osobe, ali
ne i za 6ne istog uzrasta. Poloaj kada je ruka postavljena na
kuk, a Iakat savijen koristi se u prisustvu osoba nieg statusa. To
57

Sllka br. 5: ta vam ovi poloaji govore o Ijudima na crteima?

PRAKTINIPRIRUNIK

je takoe tano i za uzdignutu glavu, opuStene ake i telo, kao i

naginjanje u stranu u sedeem poloaju.
Seksualni poziv se moe pokazati kroz dranje. ene mogu
da se nagnu unapred i da pribiju ruke blie uz telo, jer to pribija
grodi i produbljuje dekolte. Mukarci, naroito mlai, obino
stoje sa palevima zakaenim za pojas pantalona ili za depove,
sa labavo stegnutim pesnicama.
Ekman i Frizen su otkrili da, dok izrazi lica odaju vie
informacija o emocijama, dranje pokazuje stepen napetosti.
Drugi istraivai su otkrili da dranje kae mnogo o
emocionalnom stanju. Ekstremi se mogu posmatrati u dranju
nekih mentalnih pacijenata. Depresivci su mlitavi, sede
gledajui na dole, odsutni. Manini pacijenti su pripravni,
uspravni, a njihovo teio i dranje su napeti.
Neke od ovih otkria je teko tumaiti. Zato, na primer,
otvoreni poloaji, kada ih koriste ene, ukazuju na dopadanje u
prisustvu mladih i starijih Ijudi, ali ne i sa osobama istog
uzrasta? To nije jasno. Moe biti da postoji neka neotkrivena
greka u proceduri eksperimenta. Sigumo je kod dranja, kao i
kod drugih aspekata govora tela, neophodna neprekidna
istraivaka delatnost da bi se objasnila i ustanovila
neoekivana otkria i da se razjasne ona kojima trenutno
nedostaju odgovarajua objanjenja.
Ipak, ini se da je veoma dobro ustanovljeno da je naginjanje
unapred, oputenog dranja znak dopadanja. Nema potrebe da
se prelomite u struku, naravno. I ovde, kao i u drugim
instancama, ravnotea je neophodna.

ISTRAIVANJE DRANJA
Osim otkria koja su ve navedena, istraivanje dranja je
iznelo na povrinu i neke malo manje oiglene injenice. Jedna
odnjih je stepen u kome uesnici susreta kopiraju svoja dranja.
Dakle, kada jedna osoba prekrsti noge, ili ruke, to e uraditi i sve
druge, pa se to naziva eho dranja. Ova tendencija je posebno
primetna ako su harmonini odnosi na visokom nivou u datoj
grupi.
Isto tako moe da postoji i konflikt dranja, u kome Ijudi
namemo izaberu dranje razliito od onog koje su izabrali drugi.
59

OOVOR TET.A

To se obino radi da naglasi razlike i da se postavi

izmedu jedne i druge osobe. Dranje takode moe da se koristif
da oznai granice u interakciji. Ruke mogu biti postavijene na
takav naCin, i noge isturene, da se pokae da je u pitanju grapsj*
i da novopridolice nisu dobrodole. Ponekad se to radi ralfn
je, osim ako se ne primeni fiziko nasilje, sasvim nemogue uji
u grupu. To moe biti posebno primetno u pabovima i kafiim |
u kojima su este grupe mladih Ijudi.
Albert eflen je primetio da se u kvazi-udvarakon*
ponaanju promene u dianju dogaaju veoma slino kao i q
pravom udvarakom ponaanju. To ponaanje se dogada obino
kada ljudi suprotnog pola razgovaraju. Lickanje (zaglaivanj
kose ili ispravljanje vora na kravati) prati usvajanj|.
odgovarajuih pozicija (licem u lice ili jedno pored drugog). Urazgovoru koji sledi, grudi mogu biti isturene, pelvis uzdignut,
ake smetene na kukove i mogu biti zauzeti ostali poloaji koji,
ukazuju na seks, iako situacija nije otvoreno seksualna. To moe
biti ak i tako izraeno da jedna od osoba oseti potrebu da
verbalno nagiasi da takvo ponaanje nije ozbiljno.
Ostale promene u dranju koriste se da oznae faze
razgovora. Na primer, kada se sa uoptene teme prelazi na neku
privatniju, postojae promena dranja koja e zbliiti uesnikef
Postoje ak i promene u dranju tokom sna koje oznaavajffi
faze, kao to su prelazak iz sna bez snova u REM stanje koje
sadri snove. Ove promene u dranju su talcn redovne da su
predvidljive i prate emu. Razumljivo, ovo je doraen koji dobija
mnogo panje istraivaa.
interesantan aspekt istraivanja dranja odnosi se na njegovo
odsustvo, ili, pre, na odsustvo ovih ema. ini se da meu nama
postoje oni koje zovemo 'pojave', koji retko menjaju svoje
dranje i koriste veoma malo gestova. To je ponaanje koje se
esto moe primetiti na TV-u kada se prikazuju lanovi
kraljevskih porodica ili nekih starijih politiara.
Istraivanja su takoe izvedena na temu odnosa izmeu
dianja i faktora linosti. Prekrtene ruke, kao da sami sebe
obmotavamo ukazuju na povlaenje i tenju ka samozatiti;
posebno grudi. Zbog toga je taj poloaj tipiniji za ene nego za
mukarce. Razgovaranje sa uvuenim i slegnutim ramenim sa
60

PRAKTINI PRIRUNIK

dianovima podignutim uvis ukazuje aa bespomonost i

neprilagodenosL

PRENAGLAENI POLOAJl
Dranje odslikava nau ideju o tome kako nam telo izgleda
(uporedite dranje dve mlade devojke, od kojih se jedna stidi
svojih grudi, a druga se ponosi njima) i igra vanu ulogu u
samo-prezentaciji (osoba moe da koristi dranje da bi namemo
prikazala odreenu vrstu linosti). Dranje je uvek, dakle, bilo
izuzetno vano - kao i gestovi - za one koji se bave dramskom
umetnou i javnim govorenjem.
U ovim aktivnostima dranje esto mora biti prenaglaeno da
bi ga publika lake tumaila. Stogajekorisno posmatrati glumce
i politiare zato to nam to moe pornoi da identifikujemo
poloaje u dranju (kao i ostaie aspekte govora teia) koji su
adekvatni ili ne u raznim situacijama.
Prenaglaeni poloaji u dranju mogu biti uoeni i u
ponaanju pijanaca. Ovde se, medutim, malo toga moe dobiti
kroz imitaciju jer e veina ljudi negativno reagovati na
ponaanje pijanca. Nee eleti da na bilo koji nain budu
povezani sa njima.
V EB E IE K SPER IM EN TI
/ Da U se naginjete?
Siedei put kada budete sedeli sa nekim koga dobro
poznajete, pokuajte da se blago nagnete ka njemu. TrebaJo bi
da primetite kako ih je to ohiabrilo da vie govore, da osete da
ste zainteresovani za ono to imaju da kau i da je stoga taj
susret bio uspeniji. Onda, u sledeoj prilici, pokuajte da se
nagnete unazad od njih. Trebalo bi da uoite kako manje govore,
oseaju da niste zainteresovani za njih i pokazuju znake
nezadovoljstva po pitanju uspeha tog susreta.
2 Ja sam tvoje ogledalo
Obratite panju kako u svakodnevnom ivotu i na TV-u
uesnici meusobno kopiraju poloaje. Uporedite situacije u
kojima je eho prisutan sa onima u kojima nije. Verovatno ete
61

GOVOR TELA

zakljutti da je interakcija prola glatko u onim situacijaraa^

kojima je eho prisutan, kao i da je odnos medu tim Ijudima
prirodniji. Isto tako, kada eho izostaoe, trebalo bi da primetite
znake neslaganja i trvenja i neki opti oseaj neprijatnosti. Akpj
pokuate da koristite eho dranja, vano je da to uraditi
najnenametljivije to je mogue. Ako promenite poloaj odm ai
poto je to uradila osoba sa kojom ste, to e biti jo oidbojnije
nego sam nedostatak eha. Moda e ak pomisliti da vi svesno
pokuavate da ih imitirate i to e im biti veoma neprijatno.
3 Sedite pravo
Pokuajte da sedite relativno jmivo pri nekim susretima i da
se namemo pogurite pri nekim drugim. Posmatrajte kako drugt
reaguju na vae ponaanje. Otkriete da reaguju pozitivnijc,
toplije i prijatetjskije i da su zainteresovani za siedee susretej
to nee btti sluaj ako ste pogureni.
4 Ko je pijan ?
Posmatrajte ponaanje Ijudi koji su pijani i kako se ponaanje
ostalih menja prema njima. Neki Ijudi e biti tolerantni, moda
ak i blago zabavljeni, ali e ostali pokuati da izbegavaju svaki
kontakt iU da ga skrate koliko god je mogue. Jedan od moguib
razloga za ovakve reakcije je da pijanci obino ne mogu da
kontroliSu svoje dranje. Ako je osoba zaista pijana, to je skoro
nemogue salaiti, mada bi to moda bilo lake ako sedne.
5 Gluma
Posmatrajte javne goVomike i glumce i pronaite instance U
kojima $e promene u njihovomdranju ine prenaglaenim van
granica onog to je notmalno u svakodnevnom ivotu. Zbog
ega postoji potreba za prenaglaenim poloajima u dranju n
ovakvim prilikama? Pokuajte da nabrojite to vie mogue
razloga. Neki od njih su: razdaljina izmedu govomika t
sluaoca, pa je prenaglaenost neophodna zbog jasnoe;
dramske predstave zavise od odreene koUine prenaglaavanja
zbog akcentovanja; mnogi Ijudi koji se bave glumom jesu vrsta
ljudi koji obino prenaglaavaju svoje dranje.
6 Sam o napred!
U susretima, vebajte zatvorene poloaje tako to ete
prekttati noge, ruke na grudima, okretati telo od ljudi dok vam
govore i koristiti dranje da spreite druge da vam priu. Onda
62

PRAKTINIPRIRUNIK

vebajte obcnuto, tj. otvoreoe poloaje. ViSe pokazujte lanove,

postavite se ka Ijudima i biago se naginjite ka njima. Primetite
kako ostaJi dmgaije reaguju na otvorene poloaje i kako se
oseate kada se vie otvorite dranjem prema drugima. Trebalo
bi da zakljuite da je otvorenost primamljivija i vama i drugima.

63

R A Z D A L JIN A I
O R IJE N T A C IJA
U poglavlju br. 5 ve smo se susreli sa jenom od
poddisciplina neverbalne komunikacije, kinezikom, ili studijom
telesnih pokreta. Jo jedna poddisciplina je proksemika ili nauka
o korienju prostora pri komunikaciji. Koliko smo bliza
ljudima i da li smo okrenuti prema njima ili od njih ima efekta
na interakciju koja se zatim odvija na znaajne i esto
previdljive naine.
Edvard Hol je smislio termin proksemika i definisao je etiri
zone korienja prostora. Razdaljina od nule do pola metra
naziva se intimnom zonom, tada se Ijudi dodiruju ili im je lako
da dodimu jedno drugo. Druga zona je lina zona i prostire se
od pola metra do sto dvadeset santimetara i tu su Ijudi u stanju
da se rukuju ili su makar na duinu ruku udaljeni jedno od
drugog. Trea zona je drutveno-konsultacijska zona i prostire
se od sto vadeset sandmetara do tri metra. Najee se koristi
pri svakodnevnim susretima drutvenog ili poslovnog tipa.
Poslednja zona koja se naziva javnom zonom prostire se od tri
metra pa na vie. Zatim je podelio svaku od ovih zona na dve
podgrupe: blisku i neblisku zonu.
Prouavanje korienja prostora efektnije, pomoi e nam da
napravimo krupan korak unapred u naem usavravanju govora
tela. Razmotriemo pet glavnih aspekata: efekte razliitih vrsta
postavki pri sedenju tokom komunikacije licem u lice;
horizontalnu, vertikalnu i asimetrinu orijentaciju; kako se ,
iskazuje status kroz razdaljinu i orijentaciju; ta se dogaa kada
se Ijudi suvie priblie; i neke od naina na koje moerao
koristiti razdaljinu i orijentaciju koji mogu da olakaju, uine
oputenijom i efektivnijom interakciju sa rugima.
Dejms Bakster i Riard Rozel sproveli su eksperiment koji
ilustruje esto ramatine efekte pri promeni razdaljine izmedu
64

PRAKTINIPRIRUNIK

Ijudi dok komuniciraju. Izabrali su dve grupe Ijudi, prvu bi,

licem u lice, na roaloj udaljenosti ispitivao neko ko igra ulogu
policajca, a druga bi bila podvrgnula istom (retmanu, ali sa
veom razdaljinom.
Ispitivaiije se u oba sluaja sastojalo od etiri dvominutna
segmenta. Policajac je pitao svaku osobu ta dre u novaniku.
U obe grupe policajac je bio sto dvadeset santimetara udaljen od
ispitanika tokom prvog segmenta. Na poetku sledeih dva
minuta, neobavezno se pribliio na razdaljinu od pola metra od
ispitanika. Na poetku treeg dvorninumog segmenta, pomerio
se na razdaljinu od par desetina santimetara blie prvoj grupi, a
sa drugom je ostao na razdaljini od pola metra. U poslednjih dva
minuta pomerio se ponovo na razdaljinu od pola metra sa prvom
grupom, i ostao gde je sa drugom grupom. Reeno m u je da
odrava kontakt oima sa svim svojim ispitanicima u svakom
delu intervjua.
Pripadnici prve grupe reagovali su mnogo drugaije nego
obino kada im je policajac najblie priao. Njihov govor je
postao isprekidan i neorganizovan. Pojavio se porast u
pokretanju oiju i odvraanju pogleda. Zauzeli su poloaje koji
su im omoguavali da prekrste ruke u nivou prepona, kao
fudbaleri koji ekaju slobodan udarac. Generalno su bili
nervozniji i nemimiji kada je policajac naruio njihov lini
prostor tako to se previe pribliio. Ovo ukazuje na mo
razdaljine i pokazuje da, kao i ostali aspekti govora tela,
zasluuje a poveamo na stepen osetljivosti po tom pitanju.
VEBA: Takmienje naspram saradnje
Slika br. 6(i) prikazuje sto i est stolica. X pokazuje da
osoba koju upravo treba da upoznate sedi na toj stolici. Treba da
odluite koju bi stolicu zauzeli u svakoj od situacija koje slede:
a) Treba da igrate partiju aha sa tom osobom i vano vam je
da pobedite. Stavite slovo A na stolicu koju ste izabrali.
b) Treba da pomognete toj osobi da ispuni ukrtene rei.
Stavite slovo B na stolicu koju ste izabrali.
c) Intervjuisaete tu osobu jer se prijavila na konkurs za
slobodno radno mesto u maloj, prijateljski nastrojenoj firmi.
Stavite slovo C na stolicu koju ste izabrali.
65

GOVOR TELA

[Z
X
Sliks br. 6(1)

Sada, na slici br. 6(ii) stavite slovo C za drugu osobu i slovc

O za vas na stolice za koje smatrate da su odgovarajue ako bj
voili formalni disciplinski razgovor.

Slika br. 6(0)

PRAKTINI PRIRUNIK

PREGLED VEBE
Prema istraivanju koje je izvedeno, verovatno ste izabrali
odredene pozicije za svalcu od situacija ponudenih u vebi.
Za a), verovatno ste izabrali sediSte tano prekoputa osobe
protiv koje ete igrati Sah. Kao Sto emo kasnije otkriti, imamo
tendenciju da sedimo nasuprot ijudima sa kojima se takmiimo.
To moda ima veze sa injenicom da preferiramo da smo u
pozictji iz koje moemo da vidimo sve ono Sto i protivnik.
Za b), verovatno ste izabrali sedite pored osobe kojoj elite
da pomognete (tj. seite desno od onog oznaenog siovom X).
Imamo tendenciju da sedimo pored Ijudi ako smo u
kooperativnom odnosu s njima. Veaovatno zbog toga to nema
mnogo potrebe da pazimo na sve ono to osoba vidi ako se ne
takmiimo s njom.
Za c), verovatno ste izabrali sedite dijagonalno sa leve
strane osobe, na zaelju stola. Ponovo, kao to emo videti,
takvo poziciomranje u situacijama intervjua je naroito korisno.
Kada birate pozicije za disciplinski intervju, velike su anse
da ste izabrali mesto na supromom kraju stola od osobe koju
treba da ukorite. Verovatno je prirodna tenja za distanciranjem
od onoga to smatramo neprijatnim zadatkom. Ponekad,
meutim, moe da se desi da sedenje u takvoj dijagonalnoj
postavci moe malo da otupi situaciju u sluaju neke ruge vrste
intervjua. Pogledajte ponovo vebu i pokuajte da vizualizirate
interajcciju koja se dogada u svim moguim kombinacijama
seita. Verovatno ete smatrati da dijagonalno pozicioniranje
nudi najbolji kompromis izmeu preterano formalnog i sasvim
neformalnog. Ako ne mislite tako u ovom trenutku, verovatno
ete promeniti miljenje kada proitate ovo poglavlje do kraja.
BIRANJE SEDITA
Gde Ijudi izaberu da sednu u razliitim siruacijama u kojima
se nalaze otkriva odreene predvidljive eme ponaanja. Ali gde
izaberu da sednu nee uvek biti najbolje mesto za ono to ele
da postignu. Na primer, prostorija u kome se odrava preavanje
e se obino puniti otpozadi, iako se pretpostavlja da su ljudi
doli da bi uli ta predava ima da kae. Naravno da bi bilo
mnogo bolje da se zauzme mesto napred nego pozadi.
67

GOVOR TELA

Sliks br. 7: Mehrabijanov cik - cak oblik stolova u kafeteriji

Isto tako, mnogi ljudi biraju apsurdno formalne pozicije za

sedenje za intervjue. Za te pozicije obino moe da se dokae da
viSe inbibiraju nego Sto ohrabruju upravo ono to treba da se
dogodt, a to je najpotpunija i najslobodnija mogua razmena
informacija i gledita. Osobe koje odlaze u barove i na ruga'
drutvena mesta u nadi da e upoznati nekoga s kim mogu da
razgovaraju obino e traiti mesto u oku ili neko drugo s
koga iake i potpunije mogu da posmatraju. To, medutim, nisu
pozicije na koje ostali bivaju privueni. Mnogo bolje mesto je
ravno u sredini dogaanja i aktivnosti: verovatno za samim
barora ili za stolom pored bara ukoliko su ta raesta slobodna.
Albert Mehrabian, iji rad smo ranije pomenuli, ponuio je
nekoiiko interesantmh sugestija a.one koji se nadu nasamo na
javnom raestu, moda u nekom stranom gradu, a koji ele a
ostave otvorenu mogunost razgovora sa nekim. Oigledno je
da e ako senete leima okrenuti prema prisutnim Ijudima ta
mogunost biti iskljuena. Sedeti okrenuti ka njima bi moda
bilo malo zastraujue, ne samo za osobu koja zauzima taj
poloaj, ve i za sve prisutne. Sedenje pod uglom je odlian
kompromis. Spreava preterano pribliavanje na poetku a nudi
ansu da se pridraite razgovoru kasnije ako se ukae ansa u
njegovoj kasnijoj fazi, ako to bude odgovarajue. U stvari,
Mehrabian je predloio da se barovi konstruiu u cik-cak, a da
se tako postave i stolovi, jer bi se tako potpomogli novi susreti i
kontakti (vidi sl. br. 7).
68

PRAKTINIPRIRUNIK

Kao to vidite, ovo prua veoma fteksibilnu postavku u kojoj

grupe Ijudi mogu da razgovaraju, dok u isto vreme ostavlja
prostora za Ijude koji ele a budu nasamo. Ako su sedita na
stolicama rotirajua, utoliko bolje.
U kafeterijama koje su dekorisane na tradicionalan nain sa
kvadramim ili pravougaonim stolovima, Ijudi koji ele da
razgovaraju sede na stranicama koje Cine prav ugao za stolom, a
ako ne ele, nasuprot jedno drugom. Ako su stolovi
pravougaoni, pa na primer ima po dva sedita na duim
stranicama i po jedno sedite na eiu i zaelju stola, Ijudi koji
ele da razgovaraju sedee direktno nasuprot jedno drugom, ili
jedno pored drugog (oko oka stola). Ljudi koji ne ele da
razgovaraju sedee ili dijagonalno preko puta jedno drugog za
duim stranicama stola, ili jedno preko puta drugog na elu i na
zaelju.
Kaoto smo videli u ovoj vebi, Ijudikoji suutakmiarskorn
odnosu sedee nasuprot jedno drugom. Oni koji imaju
zajedniki zadatak sedee jedno pored dragog. Ove pozicije ne
samo da ljudi zauzimaju prirodno u takvim situacijama, ve se i
namemo koriste da bi potakle eljeno ponaanje. To jest, ako
postavite ljude nasuprot jedno drugom, najverovatnije e se
takmiiti. Ako ih postavite jedno poreddrugog, saraivae. Ovo
otkrie je veoma korisno pri pripisivanju sedita Ijudima na
sastancima i konferencijama. Bilo bi interesantno posmatrati
efekat nekog manje tradicionainog sedeeg rasporeda od onog
'licem u lice' na, na primer, nekim industrijskim pregovorima.
Takoe je jasno da je okrugli sto Kralja Artura davanjem
jednakosti svim uesnicima anticipirao neke skoranje
istraivake studije na temu neverbalne komunikacije.
U intervjuima, pozicioniranje koje se obino zauzima nije
ba najbolje koje se nudi. Kao to smo ranije videli, za
disciplinske razgovore, ljudi zauzimaju pozicije to dalje jedno
od dragog, licem u lice. I dalje postoji mnogo Ijui koji bi
zauzeli isti poloaj i pri drugim vrstama intervjua, kao to su
razgovori za posao, savetovanja i procene uinka. Ipak,
istraivanja koja su sprovedena sugeriu nam da je, poto je
svrha intervjua dobijanje i davanje informacija i miljenja,
dijagonalna pozicija oko oka stola poeljnija ako postoje samo
dva uesnika, ispitiva i ispitanik. Uopteno govorei, bolje je
69

GOVOR TF.T.A

zauzeti neformalan poloaj nego formalan. Sedeti u udobnim

stolicama za niskim stolom dovodi do razmene mnogo vife
informacija nego razgovor u folmalnijem okmenju kada
ispitivai sede za kancelarijskim stolom a ispitanici na sto lia
ispred njib.

ZBOG EGA PSIHIJATRIIMAJU KAUEVE?

Usmerenje se obino definige kao stepen ugla izmeu linije
koja povezuje dve osobe i kao pravac u kome se osoba koja se
posmatra okrenula. Tako da, kada su ljudi okrenuti jedno ka
drugom licem u lice, taj ugao je 0. Otkriveno je da je
najverovatnije da e taj ugao biti 0 ako su Ijudi udaljeni jedno
od drugog.
Usmerenje takoe moe biti simetrino ili asimetrino.
Simetrina orijentacija podrazumeva da su ljudi postavljeni
licem u lice, leda u leda, ili su usmereni pod istim uglom (tj.
oboje su, na primer, za treinu ili pola okreta udaljeni jedno od
rugog). Asimetrino usmerenje dozvoljava veu blizinu nego
simetrina, pogotovo ako su ljudi postavljeni licem u lice.
Usmerenje lea u lea oteava icomunikaciju jer iako verbalne
poruke mogu da se razumeju, injenica da uesnici ne mogu da
vide govor tela onog drugog znai da je veliki deo poruke
odstranjen. Mehrabian je izraunao iz svojih istraivanja da je
oko devedeset i tri procenta poruke u komunikaciji licem u lice
neverbalno, Sto ostavlja samo sedam procenata verbalnom.
Usmerenje moe biti horizontalno ili vertikalno. U
horizontalnoj ravni je najvanije da li je usmerenje licem u lice
ili ne. U vertikalnoj ravni, interes lei u tome da li je osoba koja
je u pitanju na viSem ili niem poloaju od one druge. Ako je
vie, ili jejednostavno viSa od druge osobe, to znaajno utie na
interakciju koja se odigrava.
Postoje razlike u ponaSanju Ijudi kada lee ili kada stoje.
Ljudi koji lee imaju tendenciju da se vie toga seaju. Ljudi e
biti maStovitiji kada lee, ali e manje reagovati na akciju. Kadf
stojimo, misli spremnije rezultiraju akcijom, ali manje reaguju
na nove predloge i detaljnije razmiSljanje na datu temu. Odluke
se donose bre i silovitije ako stojimo. Ovome se verovatno
moe pripisati predlog bar jednog od autoriteta 2a menaderske
70

PRAKTINT PRIRUNIK

tehnike, da se dnevni sastanci menadera odravaju stojedi, a ne

sedei oko okrugiog stola kao i obino. A otkria na temu
maStovitosti i boljeg seanja u leeem poloaju rasvetljavaju
naslov ovog odeljka.

STATUS, BLIZINAI USMERENJE

Kada razmatramo zauzimanje mesta ili pozicije kao aspekt
usmerenja, interesantno je primetiti kako se time status moe i
preneti i potvrditi drugima. Primeeno je, na primer, da su ljudi
koji sednu na elo ili zaelje stola u sobi za porotu uvek birani
za predsedavajue. elo stola je dakle, veoma jasno povezano sa
viSim statusom. Takoe je primeeno da stariji ljudi sedaju sa
desne strane izabranog predvodnika, Sto znai da je termin
'desna ruka' vie od metafore.
Vii poloaj, kod visokih Ijudi ili onih koji se popnu na
podijum za govomike, automatski stavlja te osobe u dominantan
poloaj. Lideri su obino vii, a to se moe podvui sa veoma
malim brojem lidera u istoriji koji su bili niski. Medutim,
primeena je i jedna zbunjujua stvar - da lideri imaju
tendenciju da sede dok ostali stoje.
U nekim interesantnim eksperimentima, ponaanje Ijudi koji
ulaze u kancelarije prouavano je da bi stekli neke ideje o tome
kako mi signaliziramo svoj status drugima. Primeeno je da
osobe nieg statusa stoje pored vrata poto uu. Oni vieg
statusa odmah prilaze stolu. Oni jednakog statusa e ui i sesti
pored stola te osobe. Prijatelje obino osoba za stolom pozdravi
tako to ustane, zaobide sto i pozdravi se.
Razdaljina i usmerenje, dakle, mogu biti korieni ne samo
da ukau na status, ve i da nam ga drugi priznaju. Iako to nije
jedini faktor koji treba razmotriti, izuzetno je vaan.
NE PRILAZI BLIE
Robert Somer je definisao ono to naziva linim prostorom
kao onaj predeo oko svakog od nas u koji ne volimo da ulaze
drugi, osim ako ih pozovemo ili pod nekim posebnim
okolnostima. Lini prostor nosimo sa sobom gde god da
krenemo. Vie se iri ispred nas, nego u stranu i pozadi.
71

GOVORTE1.A

U gomili smo sprenmi da piihvatimo manje Unog prostof^

nego obino. Jedan istraiva je procenio da u gustoj guijj
tmarao pola do 0.75 kvadratnih metara po osobi, dok u manjnaf
guvama imamo oko jedan kvadratni metar po osobi.
Ponekad ostali naruavaju na lini prostor iz odreenogj
razloga. U eksperimentu o kome se pisalo na poetku ovog
poglavlja, ugroavanje linog prostora prve grupe je taktika)
slina onoj koju esto koriste u poiiciji. Ameriki policajci sif,
ponekad poueni da sede biizu osumnjienog, bez stola ili klup'
koja ih deli. Oni postepeno pomeraju stolicu unapred tokod
isledivanja tako da posle nekog vremena koiena osumnjienoa
stoje izmedu policajevih. Takva blizina je skoro uveg
doivljena kao pretnja, ukoliko nije traena.
Ljubavnici e prihvatiti veu blizinu izmedu sebe, ali je
interesantno primetiti kako uvek zatvaraju oi kada se Ijube,
Poto se priblie veoma blizu i skoro sve vreme se gledaju u oi,
ini se da nema loginog razloga zbog kog zatvaraju oi tokoift
najprijatnijeg dela interakcije. Moda je ak i u ovoj prilici nek4
iluzija o Iinom prostoru neophodna.
Somerove studije su na interesantan nain rasvetlile linu
teritorijalnost. U njegovim studijama prostora koji je Ijudinut
potrcban za rclativno miran ivot, otkrio jc da odrecni raspored
prostorija i dizajn kua lake vodi ka nevoljama sa susedim^
nego drugi. Razvila se ideja o odbranjivom prostoru. Ovo znafifi
da je svakom od nas potreban prostor za ivot koji moemtj1
zatititi od neeljenog upadanja drugih. Ako su stanovi previe
mali, previe natrpani, pa tako prisiljavaju Ijude da su stalrnj
zajedno, to e voditi podizanju tenzije. Ove tenzije se brzo mogu
razViti u otvoreno neprijateljstvo i agresivno ponaanjq.!
Meutim, Somer takode pominje da su se ljudi u Hong Kongtj'
prilino dobro navikli na ogranienje prostora. On kae di;
Ministarstvo stanovanja u Hong Kongu gradi jeftinije stanove!
zasnovane na tri i po kvadratna metra po osobL Kada ih je pitao
kakav bi efekat imalo proirivanje dodefjenog prostora po osobi
na pet i po kvadratnih metara, bilo tnu je reeno da bi sa tim
prostorom, staaari izdavali sobe.
Da bi se spreilo ugroavanje i naruavanje linog prostora,
usmerenje esto moe da se koristi kao teritorijalni obeleiva.
Ustraavamo se da proemo izmedu dvoje Ijudi, pa tako stajanje

PRAKTINIPRIRUNIK

licetn u lice sa osobom $ kojom komuniciramo odbija

naruavanje naSeg zajenikog linog prostora. Mogue je
sedeti pod uglom na nain na koji moemo da se zatvorimo
prema nametljivcima. Treba ispruiti noge tako da e se ostali
ustruavati da preskoe. U stvari, ugao usmerenja moe da
regulie i stepen privatnosti u razgovorima. Ljudi koji
razmenjuju poverljive informacije okrenue se od opte
interakcije da bi obeshrabrili nametljivce.
Ako je lini prostor naruen, Ijudi e se odmai od
nametljivca ali e i dalje zadrati direktno usmerenje meu
sobom, kao da ele da podsete nametljivca da je njegovo ili
njeno prisustvo nepoeljno i da e odmah zauzeti prethodni
poloaj im on ili ona odlue da ou. Ponekad, ako nametijivac
insistira na svom prisustvu, Ijudi e promeniti usmerenje od
nametljivca da bi podvukli svoje odbijanje njegovog prisustva.
Vei broj interesantnih opservacija proizaao je iz korienja
usmerenja kao alatke neverbahe komunikacije. Na primer,
tokom dolazaka i odlazaka usmerenje e esto uzeti u obzir
status, kao na primer u onom dobro poznatom fenomenu
odmicanja unazad od Ijudi vieg statusa pre nego to se
okrenemo. Ovo ima korene ili u davno ustrojenoj tradiciji
odmicanja unazad u prisustvu plemstva, tli je ovaj obiaj
izrastao iz prirodnog potovanja statusa.
Ljui koji su u zaverenikom odnosu sa drugima prilazie im
sa strane, bukvalno se priunjavajui bratu zavereniku.
Iznenadujue je koliko esto ovakvo ponaanje moe da se
primeti na politikim sastancima i konferencijama, kao i ono
okretanje od optih zbivanja pomenuto neto ranije.
Usmerenje u pretrpanim uslovima moe da pokae neke
interesantne varijacije od normalnog ponaanja. Ljudi u
liftovima, u gradskom saobraaju i na fudbalskim utakmicama
obino e izbegavati direktno usmerenje. U situacijama u
kojima je guva toliko srana da telo ne moe da se okrene,
okrenue se glava. Ovo se verovatno najee moe primetiti u
autobusima, gde su Ijudi najee toliko sabijeni da se dodiraju
cclim telom. Drugi fenomen koji se primeuje na takvim
mestima je da Ijudi sede ukrueno, prave najmanje mogue
pokreta i zure ukoeno u jednu taku u prostoru, izbegavajui
kontakt oima sa ostalima.
73

GOVOR TELA

I
mukarci i ene koriste direktno usmerenje za mukarat;
vieg statusa koji im se ne dopadaju, ali koriste indirektna
usmerenje za ene nieg statusa. Cini se da je sluaj da tamo gda
je potencijal pretnje najvii, usmerenje je najdirektnije. Bilo
interesantao primetiti koliko raziiCito se Ijudi usmeravaju %
prisustvu efe ili u prisustvu istaice iti domara.
Kada ene razgovaraju meusobno, stajae blie je n i
drugoj i koristie vie direktnog usmerenja nego mukarci u
takvoj prilici. Ovo je ipak samo jedna od mnogih razlika izmeu
polova u korienju govora tela. Takve individualne i kultume
razlike e biti objanjene u nekoliko poglavlja ove knjige.
Jedan fenomen koji ukazuje na neka neobina ponaanja je d
sluaju ljudi koje smatramo 'ne-osobama'. 'Ne-osoba' je svakri
prema kome se ponaarao kao da nije tu, da ne postoji. Dobar
primer su doktori koji raspravljaju o pacijentu u njegovom
prisustvu; gosti u restoranu koji veeraju i ignoriu kelnera; Ijui
u pidamama ili spavaicama koji otvaraju vrata potam, pa im
je zbog toga neprijatno. Neko ko je ne-osoba ima jedinstvena
priliku da posmatra ponaanje Ijudi koje mi ostali ne vidimo.

KAKO OLAJCATIINTERAKCIJU?
to je direktniji ugao usmerenja, to se vie panje dobija.
Ako se koristi indirektna orijentacija, to e obino znaiti da je
uestvovanje u razgovom manje. U takvom sluaju, moda e se
povremeno pojaviti okreti glavom u pravcu razgovora, samo da
pokau da se nisu sasvim iskljuili. Ako nekome okrenete lea,:
to e sasvim prekinud razgovor. Verovatno se zbog toga ovakaV
postupak smatra vifauncem nepristojnosti. Kada ste s nekirn
licem u lice, gledanje preko ramena te osobe ili okretanje glave.
ima isti efekat, mada e due potrajati. U grnpi od troje ljui,
gomji deo tela moe da bude uperen ka jednoj osobi, a donji ka
dmgoj. ak se ukazuje i na to da trea osoba moe da se oset
zapostavljenom ako se ovaj poloaj ne zauzme.
'
Sve ovo treba da vam poslui da bolje koristite usmerenje da
izazovete ili izbegnete interakciju sa dmgima. Generalno
gledano, direktno usmerenje e pozvati na interakciju. esto
moete koristiti indirektno usmerenje dok prilazite rugim
ljudima da ne bi delovali pretee, a i da bi im ostaviii mesta da
74

PRAKTINI PRIRUNIK

se lake povuku ako ne ele da razgovaraju sa vama i da im ne

bude neprijatno. Ako vam dozvole pristup, moete se prebaciti
na direktniju orijentaciju u odgovarajuem trenutku.
Vredi primetiti da se uzajamno gledanje pojaava sa
indirektnim usmerenjem. Kao to smo videii u poglavlju br. 2,
pojaani kontakt oima poveae mogunosti uspene
inteiakcije.
Tako da dovodenje u ravnoteu usmerenja i ostalih aspekata
govora tela treba paljivo posmatrati, da bi se drugi ohrabrili na
interakciju. To je neto to moe da nam pomogne da efektivnije
neverbalno komuniciramo od drugih. Stoga je usmerenje jo
jedno korisno oruje u naoj oruamici koje ne treba zapostaviti.

VEBE I EKSPERJMENTI
/ Ko je gazda?
Pokuajte da posmatrate veliku otvorenu kancelariju. Vidite
da li moete da utvrdite, na osnovu dodele prostora i naina na
koji prisutni koriste razdaljinu i usmerenje, ko su osobe vieg
statusa. Da Ii sede neto izolovaniji od ostalih? Da li imaju vee
stolove? Da li imaju vie prostora za etnju oko stolova? Da li
sede na kraju sobe ili u sredini? Koje jo teritorijalne
obeleivae primeujete? Kako ostali pristupaju stolovima
nadredenih? Kako se nadredeni koji dolaze iz ostalih biroa
ponaaju?
2 Lateralno razmiljanje
Lezite na kau, sofu ili u fotelju i pokuajte da razmiijate o
svom ivotu u detinjstvu. Posle pet minuta, ustanite i nastavite
da razmiljate. Da li vam je lake da se seate kada ieite? Onda,
kada ustanete, pokuajte da razmisiite o onome to vam se
dogaalo tokom dana. Onda lezite i nastavite da razmiljate. Da
li ponovo nalazite da je lake priseati se dok leite, kao to je
ovo poglavlje i predvidelo?
3 D a li udobno sedite?
Ako moete, pronaite jo dvoje troje ijudi da vam pomognu.
Napravite intervju - na primer, vi se prijavljujete za posao - u
razliitim sedeim rasporedima predloenim u ovom poglavlju.
Koji raspored vam se ini najproduktivnijim?
75

GOVORTELA

Ako ne uspete da pronadete pomo, gledajte neke intervjo)

na televiziji, isldjuenog tona i odredite koji tee najboijl
posmatrajui korienje razdaljine i usmerenja. Da li su to onia)
najveim stepenom neformalnosti, ili oni u kojima je usmereigi
formalno?
4 D oi i razgovaraj sa mnom
Sledei put kada se nadete na mestu gde se Ijudi kao V
obino sreu, pokuajte da koristite razdaljinu i usmerenje ni
neke od naina predloenih u ovom pogiavlju da bi pozv&t
druge na interakciju. Najlaki nain za to je da se postavite i
sred zbivanja ili nege blizu sreita. Takoe, moete da s<
postavite negde sa strane i da posmatrate kako Ijudi reaguju.
5 Drutveno usmeravanje
Prouavajte razne drutvene situacije u kojima se nalaziU
tokom dana i pokuajte da odredite koji je najadekvatniji stepet
razdaljine i usmerenja za svaku od njih.

76

KONTAKT TELO M 'D O D IR

Dodir je verovatno prvo od svih naih ula koje se razvije.
Beba u storaaku ne moe da vidi, mirie ili uje (iako ovo
poslednje moda nije tano). Kada se rodi, dodir postaje
najvanije ulo i kroz njega se dogadaju neka od naih najranijih
iskustava u komunikaciji. Istraivanja su pokazala da je
drutveni, emocionalni pa fiziki razvoj beba (i ostalih mladih
ivotinja) usporen, ukoliko nisu dodirivane.
Dodirivanje moe imati moan efekat na to kako reagujemo
na situaciju. ak, ako smo dodimuti sluajno i nenamemo, i
dalje to na nas moe znaajno uticati. Mark Knap je napravio
eksperiment u kome je bibliotekar dodimuo ake nekih od
studenata dok im je vraao ianske karte, ali ne svih. Pooaanje
bibliotekara je osim toga bilo nepromenjeno. Razlika je bila
samo u tome da li je ili nije dolo do dodira.
Kada su izali iz biblioteke, studentima je zatraeno da ocene
tog bibliotekara i biblioteku po odredenoj skali. Studenti koji su
bili dodimuti, posebno ene, ocenili su i biblioteku i bibliotekara
boljom ocenom nego oni koji nisu bili dodimuti. To se dogodilo
i u sluaju onih koji su bili svesni da ih je bibliotekar dodimuo
i onih koji nisu. Tolika je mo ak i blagog, jedva primetnog
iskustva dodira.
Koristimo dodir na mnogo naina, mada moda ne na
onoliko na koliko bi mogli. Moda prebrzo pripisujemo
seksualne konotacije dodiru. Meutim, ipak koristimo razliite
oblike dodira da bi ohrabrili, da bi izrazili nenost ili saoseanje
i da bi pruili podrku.
Dodirivanje se ee dogaa u nekim situacijama nego u
ostalim. Ljudi e radije dodirivati kada pruaju neke informacije
ili savet nego kada ih primaju; kada nareduju pre nego kada
ispunjavaju naredenje; kada mole za uslugu radije nego kada je
nekom ine; kada pokuavaju da ubede radije nego dok su
77

GOVOR TELA

ubeivani; na urci pre nego na poslu; kada izraavaju

uzbuenje radije nego dok prisustvuju tuem; kada sluaju'
neCije brige pre nego kada izraavaju svoje. Jedno istraivanje
je pokazalo da se ezdeset procenata ljudi pri pozdravljanju na
aerodromu dodiruje. Kao to je i bilo za oekivati, dui zagrljaji
su primeeni pri rastanku nego pri sastanku. Vei broj studija
takoe je otkrilo da dodirivanje ee iniciraju mukarci nego
ene.
U ovom poglavlju emo doi do jo nekih otkria kada
budemo razmatrali vrste dodira koje postoje, ta znae i kako ih
moemo bolje iskoristiti u razvijanju nae vetine govorenja
telom. To je domen u kome moramo biti oprezniji nego u
ostalim, zato to ne moemo biti blii ljudima nego kada ih
dodirujemo. Zbog toga se lako prave greke. Ali, i bez obzira na
to moemo da nademo naine dodirivanja koje emo iskoristiti
da ostvarimo bolji efekat.
VEBA: Ko koga dodiruje?
Koristei figure kao na slici br. 8, na kojoj su tela podeljena
u razliite delove, sprovedite brzu anketu meu prijateljima i
poznanicima da bi otkrili gde dozvoljavaju da ih drugi Ijudi
dodiruju. Pokuajte da ispitate isti broj mukaraca i ena.
Zamolite ih da identifikuju delove tela za koje oekuju da e ih
dodimuti majka, otac, prijatelj istog pola, i prijatelj suprotnog
pola.
PREGLED VEBE
Ovu vrstu istraivanja sproveo je Sidni urard, a posle njega
i mnogi drugi. Rezultati su skoro uvek identini. Tipian primer
je na slici br. 9 i moete je uporediti sa sopstvenim otkriima.
Kao to vidite, veina ljudi (osim, moda, homoseksualaca)
dozvoljava dodire po veem delu tela nekome ko je suprotnog
pola nego nekom drugom. Jedini izuzetak je koliina dodira
odreenih delova tela koji su dozvoijeni majkama. Zbog ega
mislite da ista koliina dodira nije dozvoljena oevima? Zbog
ega postoji tolika razlika izraeu prijatelja istog i razliitog
pola? Da li je razlog isto seksualan?
78

PRAKTINIPRIRUNIK

Sllka br. 8

G O VO RTELA

Dodiruje oiajka

Dodlruje otac

Dodiruje prijatclj istog pote

0-2596

Dodiruje prijatelj suprotnog pola

= 26-5096

M=Mukarac
Z=Zena

Slika br. 9

k 51-7596;

1= 76-100%

PRAKTINI PRIRUNIK

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE

Treba napraviti razliku izmeu kontakta telom i dodirivanja.
Uglavnom se kontakt telom odnosi na sluajne dodire, nesvesne
i uinjene bilo kojim delomtela. Dodirivanje ukazuje na to da je
ta akcija namema, svesna i uinjena primetno akama.
Koristiemo oba izraza, aii e dodirivanje obifino vui
konotacije aktivnog uestvovanja osobe koja dodiruje.
Prepoznato je nekoliko vrsta kontakta. Majki Argaji kae da
su neki sa liste koja sledi najuobiajeniji u zapadnim kulturama:
Vrsta dodirivanja

Delovi tela koji se dodiruju

Tapanje

Glava, lea

Pljeskanje

Lice, ake, zadnjica

Vdaranje pesnicom

Lice, grudi

iipanje

Obraz

Milovanje

Kosa, lice

Drmusanje

ake

Ljubljenje

Usta, obrazi, aka

Lizanje

Lice

Dranje

aka, ruka

Voenje

aka, ruka

Grljenje

Rame, telo

Uplitanje

Ruke

Sputanje na

ake

utiranje

Zadnjica

Glaenje

Kosa, lice

Golicanje

Svugde

Riard Hedin je stavio razliite vrste dodirivanje u kategorije

koje seu od veoma linih do veoma neutralnih poruka:
81

GOVOR TRLA

1 Funkcionalno - profesionalni: kao golf profesionalac

sa uenikom; kao kroja sa muterijom; doktor sa
pacijentom.
2 Socijalno - pristojni: rukovanje ili tapanje ruku o
ruku.
3 Prijateljski - topli: prijateljsko tapanje po ledima ili
zagrljaj oko ramena.
4 Ljubavno - intimni: dodirivanje obraza voljene
osobe ili poljubac ljubavnika.
5 Seksualno uzbueni: uzajamno dodirivanje koje
prati vodenje ljubavi.
Dezmond Moris je identifikovao dvanaest koraka kroz koje
zapadnjaki parovi prou na putu do seksualne intimnosti.
Povremeno se poneki korak izostavi, ali se obino uvek
dogaaju ovim redom:
1 Oi ka telu
2 Oi u oi
3 Glas na glas
4 akau aci
5 Ruka na ramenu
6 Ruka na struku

7 Usta na usta
S aka na glavi
9 aka na telu
lO U stanagrudi
11 aka do genitalija
12 Genitalije na genitalijama

ta razliite vrste dodira znae, meutim, zavisi od nekoliko

faktora. Zavisi kojim delom tela ste doimuli rugu osobu; koji
deo tela dodirujete, koliko dugo traje dodir; koliki pritisak se
koristi; da li ili ne postoji pokret posle dodira; da li je iko drugi
prisutan; ako jeste, ko su oni; situacija i raspoloenje u kome se
dogodi dodir; i veza izmedu uesnika. Sve u svemu, odredivanje
znaenja dodirivanja je kompleksna stvar. Podjednako
korapleksna kao i bilo koji drugi aspekt govora tela.
Dodirivanje ukazuje na vezu izmeu dodimutog i onoga koji
dodiruje. Sledi, stoga, da glavne razlike u naoj reakciji na tui
dodir zavise od intimnosti veze izmeu nas i druge osobe.
Postoji veoma bliska veza izmedu dodirivanja i dopadanja.
Dodirivanje moe voditi ka dopadanju, ali ne samostalno u
82

PRAKTINIPRIRUNIK

odnosu na ostale aspekte govora tela. Ne treba da pomislite da

e te se automatski dopasti ljudima, ako budete etali okolo i
dodirivali ih. Mnogo bolje je koristiti ostaie vetine govora tela
da bi uspostavili s nekim odnos, pa onda dozvoliti da do
telesnog kontatka dode to je prirodnije mogue tokom tog
procesa.
Stavovi prema dodirivanju veoma se razlikuju. Neki Ijudi za
koje su razni oblici telesnog kontakta (grljenje, Ijubljenje)
normalan eo porodinog ivota imaju pozitivnije stavove nego
oni kod kojih se to retko dogaa. Prvo morate posmatrati ljude
da bi nauiii kakvi kontakti im prijaju, pre nego to se upustite
ak i u ne-seksualno pipanje. Seksualno pipanje je veoma
opasna oblast za svakodnevno eksperimentisanje, pa to ne treba
raditi. Ako se to, pak, dogodi uz obostrani pristanak, sve je
divno i krasno, ali je najbolji savet: kada niste sigumi, ne
dodirujte.
POTREBNE SU VAM AKE
Postoje neki relativno bezbedni delovi tela na kojima telesni
kontakt moe biti pojaan. Pri sastanku i rastanku, kao to smo
ve videli, telesni kontakt je normalni deo procedure. Posebno
uobiajeno je rukovanje i, ako se ne dogode spontano, esto
moe biti inicirano bez neprijatnosti ili stida.
Mogu da poprime mnoge oblike, od najmlitavijeg u zglobu
pruanja ake i dozvoljavanja da je druga osoba pridri slabano
i kratko, do najjaeg i najivahnijeg drmusanja tue ake, od
koga se ponekad pojavi i bolan izraz na licu vlasnika ake.
Veina ljudi preferira rukovanja koja su vra. Slabana
rukovanja se povezuju sa feminiziranim mukarcima ili
generalno nesposobnim linostima. ene mogu da se provuku sa
slabanim rukovanjem, ali ak i u tom sluaju, kada je rukovanje
preslabo, mogu biti shvaene kao neiskrene i nevoljne.
Treba da se setite da je svrha rukovanja poeleti nekome
dobrodolicu ili nekoga ispratiti ili potvrdivanje dogovora.
Treba da bude relativno pozitivno, toplo i prijateljsko da bi
uradilo svoj posao.
ake se koriste i za malo due dranje nego u rukovanju.
Dezmond Moris ukljuuje i dranje za ruke, ili ponaanje koje
83

GOVORTELA

ukazuje oa postojanje indnme veze. Ostali priraeri su kadc

koristite Saku da nekoga uputite tamo gde elite da ide uz pomod
blagog pritiska ake na ledima; tapanje, pri kome se osoba
tape po ruci, ramenu ili ledima; i razliite vrste zagrljaja.
>.
ake mogu a se koriste i za samododirivanje. Nek4
uobiajeni oblici samododirivanja su trljanje bra^
zaglaivanje kose, eanje glave i trljanje nosa. To se obinp
dogada u stresnim trenucima. Posmatrajte vozae iza ije$j
vozila stane neko drugo, ali preblizu. Veoma esto e u ovakvoj
situaciji eati glavu ili obrve ili obraz. Ako sumnjate u ovo i
smatrate da se to dogaa samo zato to vozaa ta mesta svrb^
posmatrajte paijivije vozae na ulici.
G R LJEN JE I LJUBLJENJE
Postoji psiholoka kola koja pripisuje mnoge na
savremene line i drutvene probieme injenici da se, kaO
odrasli, ne uputamo u grtjenje kao kad smo bili deca. Smatraju
da bismo, ako bi samo bito mogue da se vratimo u te situacije
u kojima smo slobodno grliii jedno dmgo onako slobodno kao
to to rade deca, bili mnogo sreniji. U tome verovatno ima
mnogo istine, ali je teko zamisliti kako bi se to postiglo. Moda
bi svako od aas trebalo da pone tako to e vie grliti svojf
blinje.
Ista stvar se da primeniti na maenje i golicanje, iako ponovo
vodei princip treba da bude da se izabere situacija u kojoj je
takvo ponaanje odgovarajue. Napokon, ima onih koji uivaju
u telesnom kontaktu i spremno na njega odgovaraju i oni kojjl
tome pristupaju nevoljno ikolebljivo, iii ga se klone. Obino s
stavljaju u dvekategorije: dodirivai i anti-dodirivai. Ima nekih
indicija da postoji veza ovoga i gestova, tj. da su dodirivaj
skloni otvorenim gestovima a anti-dodirivai zatvorenim.
Jo jedna potekoa u poveavanju uestalosti grljenja i
ljubljenja je veza izmeu telesnog kontakta i statusa. Ovo utie
na sve vrste dodirivanja. Dovoljno je lako grliti i ljubiti dete, alj
bi to bilo nemogue rei i za nadreenog na poslu. Dovoljno je
lako da doktor potape sestru po ramenu na poslu, ili da dodirn
pacijenta. Ali, mnogo je tee da to isto sestra i pacijent urade
doktoru. I opet, izuzeci su mala deca, i moda, veoma stare
osobe.
84

PRAKTINl PRIRUNIK

Gladenje i milovanje sudodiri rezervisanj za one koji uivyu

u bliskoj, obino seksualnoj vezi. U svakodnevnom ivotu mi
naginjemo ka zamenjivanju fizikog milovanja verbalnim. Erik
Bem, osniva transakcione analize, smatra fraze kao to su
svako dobro', lepo se provedi' i sl. verbalnim milovanjem i kae
da su izuzetno vane u popravljanju interpersonalnih odnosa.
Meu strancima, verovatno je bolje da takva milovanja ostanu
verbalna.
Postoji jedna aktivnost, meutim, u kojoj dodirivanje nije
samo dozvoljeno, ve je i ohrabrivano. To je ples. Ples moe biti
preliminami korak ka kasnijoj intimnosti ili moe biti aktivnost
u koju se uputamo zbog nje same. Oni koji oseaju da su na
neki nain uskraeni za iskustvo dodira mogu da poprave svoju
situaciju na bilo kojoj igranci.
Do Ijubljenja se tee stie jer ima eSe seksualne asocijacije.
U nekim porodicama je obiaj da se lanovi koji se sastaju ili
rastaju Ijube. U nekim drugim porodicama jedva da se ikada
Ijube, ak i tokom vodenja Ijubavi.

NE SILUJTE
Agresivno ponaanje obino ukljuuje telesni kontakt, iako
9e mnogo agresije moe iskazati verbalno. Prema Majklu
Argajlu, agresija je urodena reakcija na napad, frustraciju i
takmienje za resurse. Obino se sve zavri na pretnjama, kao da
imamo neki mehanizam u sebi koji nas spreava da povredimo
jedno drugo, osim ako smo isprovocirani van svih granica
tolerancije.
Meu decom se kod deaka moe videti ranogo vie naoko
nasilnih igara nego kod devojica. Mladi Ijudi esto mogu biti
glasni i grubi, uputajui se u sparingovanje i ostale vrste
relativno nasilnih igara. Ljubavnici mogu da razmene vragolasto
tipanje, aktivnost koja se esto pretvara u neku vrstu predigre.
Takve aktivnosti nam mogu pomoi da izbacimo iz svog sistema
agresivne tendencije.
Jasno je a bi bilo bolje kada bi mogli da reagujemo na
agresivne situacije na isti nain kao na dodir kada je nepozvan
na mestima kao to su autobusi, gde okretanjem glave
reagujemo na naizbenost konlakta, a ne borbom. Okretanje
85

GOVORTELA

dnigog obraza moc da, napokon, ima praktinu, svakodnvi

primenu.

BOLJl TELESNI KONTAKT

Iz svega ovoga moda moemo da izvuemo neke naine ni
koje moemo da popravimo svoj uinak u ovoj visoko osetljivoj
oblasti govora tela, proetog opasnostima za one nepaljive 1
neosetljive. Moemo da razvijemo vist, prijateljski stisak n d a
koji e umiriti one s kojima komuniciramo. Moemo da se
upustimo u pokoji poljubac u obraz u situacijama u kojima je to
adekvatno. Da bi odluili koje su adekvatne situacije moramo dp
razvijemo osetljivost na reakcije na dodir kod ostalih.
Izvoenjem nekib vebi sa kraja ovog poglavlja pomoi e
da izgradimo optu osetljivost pri korienju razliitih aspekala
govoratela.
Kae se da je najbolji nain da smekate nekoga da ga
potapete po ramenu ili po leima. Taj pokret je, kao to smo
videli, gest ohrabrenja ili podrke. esto je ba to potrebno
Ijudima koji su na neki nain ignorisani ili potcenjeni. Na slian
nain je zagrljaj rukom oko ramena gest kojim pokazujemo
Ijudima da smo na njihovoj strani.
Treba se setiti da, u odgovarajuim okolnostima, dodirivanje
moe da prethodi dopadanju. Kao to studija o kojoj smo na
poetku govorili kae, dodirivanje takode moe da osvoji
pozitivne reakcije drugih tjui, pa je stoga ono sredstvo za
uticanje na prosuivanje, pa ak i na delovanje drugih Ijudi.
Dodirivanje je sasvim prihvatljivo kada nekome estitamo na
nekom dostignuu ili uspehu. Obino se ispoljava kroz tapanje
po leima, rukovanje ili grljenje.
Dodirivanje se esto sasvim legitimno koristi da se privue
panja, pogotovo onoga ko je oigledno usmeren na neto.
drugo. Moe se takoe koristiti i kada vodite druge ljude.
VEBEIEKSPERIMENTI

/ Ne dodiruj me
Posmatrajte kako se Ijudi dodiruju u kafiima, restoranima,
barovima i na ostalim javnim mestima. Pokuajte da prepoznate
86

PRAKTINI PRIRUNIK

osobe sklone doirivanju i one koje to nisu. Da li primeujete

razlike u koriSenju govora tela izmeu te dve grupe?
2 Zagrli me!
Sledei put kada budete u prilici, zagrlite nekoga koga dobro
poznajete, a koga uobiajeno ne grlite jer smatrate da to nije
potrebno da bi shvatio da vam se dopada. Na primer, mamu,
tatu, sestru, brata, enu, mua ili nekog drugog bliskog rodaka.
Kako ste reagovali na ovu vebu? Kako su oni reagovali?
3 Ko je to?
Zamolite za pomo par prijatelja. Neka vam jedan povee oi
i odvede vas ka drugoj osobi. Pokuajte da otkrijete ko je u
pitanju tako to ete mu dodirivati Hce. Da li je ovo laka veba?
Neka svi ostali pokuaju. Raspravljajte o svojim reakcijama na
ovu vebu. Da li moete da izdvojite nekoliko glavnih pravila za
prepoznavanje ljudi dodirom? Kako se Ijudi oseaju dok ih na
ovaj nain prepoznaju?
4 R u ku j se, prijatelju
Tokom dana pokuajte da se rukujete s ljudima na razliite
naine. Kako reaguju? ta ste zakljuili, da li ljudi preferiraju
vre ili meke stiske? Kako vi reagujete na stisak ruke drugih
ljudi? Kakvo rukovanje se vama vie dopada?
5 Produite kontakt
Tokom
kada se naete u fizikom kontaktu s Ijudima
koje dobro poznajete, bilo da je to rukovanje, poljubac ili
zagrljaj, pokuajte da odrite takav kontakt due nego obino.
Kako vam se dopada? Kako drugi Ijudi reaguju?

87

POJAVA I G RAA
Sada emo obratiti panju na koraunikativnu vrednost naoii
izgleda drugim ljudima. Veliina i oblik naih tela i nain na kcw
to telo pokrivamo tkaninama raznih vrsta ima znaajan uticaj m
to kako nas tjudi doivljavaju i koliko nam panje p o sv eu ^
Ove kategorije deluju na prvi pogled kao da nad njima ttt
moemo imati preteranu kontrolu, ali, kao to emo videti, *iii
nije sluaj. Zapravo, to su domeni u kojima imamo znaaja|
prostor za manipulisanje, a da to tako ne izgleda onima kc$|
sreemo u svakonevnom ivotu. Neki aspekti su nam potpuri^
pod kontrolom, a neki makar delimino.
Nema sumnje da se izuzetno trudimo da se dopaneradj;
svetu. Samo retki meu nama ustanu iz kreveta, obuku isto odt^
to su nosili jue i krenu da se suoe sa ponudama novog
Sasvim je jasno da naa pojava ozbiljno utie na to kako e]
rugi reagovati na nas.
Mark ICnap citira neke dramatine i uznemirujue primerei
naina na koji na izgled utie na druge, pa tako i na nas. Sudijtj
u Italiji je naplatio kaznu jednoj nemakoj posetiteljki zato S1
je prekrstila noge i otkrila butinu dok je sedela i pila kafu
kariu pored puta. Istraiva psiholog otkrio je da bi ena auto
stoper udvostruila broj Ijudi koji stanu da je povezu ako bi
dodala nekoliko centimetara uloaka svom brushalteru. Devojka
ije je lice bilo toliko deformisano poinila je zloin da bi je
uhapsili. Sudija je naredio da je poalju plastinom hirurgu.
Smatraoje da bi promeia u Czikom izgledu dovela do promene
ponaanja j smanjila antisocijalne tendencije.
Pojava i grada nee nam uvek pomoi da procenimo da Ii je
neko poten ili ne. Ali, ipak ih treba shvatiti ozbiljno, ako elirao
a dalje usaviavamo svoju vetinu govora tela.

88

FRAKTINI PRIRUNIK

VEBA: Potpun* promena naina odevanja

Sleei put kada izaete negde, obucite se na potpuno
drugaiji nain nego obino. Ako obino nosite odelo i kravatu,
obucite se veoma sportski ili obmuto. Kakve promene u
reakcijama svojih prijatelja primeujete? Da li muSkarci reaguju
drugaije od ena? Kako se vi oseate u promenjenoj garderobi?
Da Ii se oseate neprijatno ili osloboeno?

PREGLED VEBE
Trebalo bi da otkrijete, bar, da e, ako ste promenili svoju
pojavu, Ijudi to tolerisati, s tim Sto e verovatno biti negativnih
komentara. U najboljem sluaju ete otkriti da neki drugi stil u
odevanju moe da vam pomogne da bolje i uspenije komunicirate s drugima. Odea vam moe pruiti samouverenost, ako je
odaberete paljivo, pazei da bude u skladu s prilikom.
Povueni ljudi naginju odei koja je moda preterano konzervativna. Ako vas je ova veba ubedila da budete malice slobodniji, posluila je svrsi.
Ako se ne uklapate u norme oblaenja na poslu, verovatno
ete primiti kritike ne samo od kolega ve i od nadreenih. Va
ef e vam moda ak i narediti da odete kui i presvuete se u
uobiajenu odeu za posao. Ako ne primite nijedan negativan
komentar, radite u veoma liberalnoj sredini ili se bavite poslom
ukom eodea ne igra vanu ulogu- A koje tosluaj, a vi se uvek
oblaite na isti nain, sada znate da u buunosti moete
raznovrsnije da birate garderobu.
PRVI UTISCI
Kao to smo u prethodnom poglavlju videli, na prvt kontakt
s ljudima je 'oi na telo'; tj. prvo pogleamo neije telo, pa onda
uspostavimo kontakt oma. Moe da doe do izuzetaka, ali je
ovo uglavnom tano. Ovo znai da mi prvo obino vidimo
garderobu koju nose, i iz toga izvlaimo odreene zakljuke.
Odea moe, u srednjim ili hladnijim klimatima, biti
obavezna zbog zatte i moe biti kulturom nametnuta zbog
pristojnosti, ali i bez obzira na sve to ona ima znaajnu vrednost
pri komunikaciji. Ona otkriva poneto o vaim prihodima,
statusu, profesiji, linosti i mnogim drugim stvarima. Ljudi
89

GOVOR TRIA

mogu dosta rei o nama samo pri pogledu na ono Sto

izabrali da obuemo. ak i kada samo neto 'navuemo' na sebtr
u najveoj urbi odea pie tomove o nama. Nita ne vredi d^j
drngima pokuavamo da nametnemo utisak da znamo dosta a
modi ili da srao bogati ako to ne podrava naa garderoba. On^
e nas zasigumo odati.
Odea, naravno, moe biti kategorisana na mnogo naina, ail
jedna osnovna razlika je da li je formalna ili neformalna.
Formalna odea znai mnogo viSe od smokinga i veemj#
haljine. Ukljuuje i razne vrste uniformi, pa ak i odelo jednogi
biznisraena. kolske kecelje mogu se smatrati formalnom
odeom.
Danas neformaina garderoba podrazumeva 'dempcr J
farmerke', koulje otkopanog okovratnika, biio kakve
pantalone Ui orc... ene takode mogu da nose sve to je ve6
navedeno, kao i suknje i haljine raznih vrsta.
Opte uzev, formalna garderoba je mnogo zastupljenija n^
poslu, a neformalna u slobodno vreme, ali mi imamo tendenciju,
da biramo ono to emo obui prema udobnosti, ili prema
pristojnosti, ili prema onome to prikazuje nae telo onako kako
elimo da ga dnigi vide. Takoe moramo uzeti u obzir i opbt
pravila o prihvatljivosti. Mnogi klubovi, pa ak i barovi i
restorani nee da vas uslue ukoliko, ako ste mukarac, nemate
kravatu i sako. Obmuto se moe primetiti na plaama tokora
leta, gde e se ene oseati neprijatno ako na sebi imaju vie od
bikinija.
Moda je posebno uticajna u odluivanju ta e nostiti mladi
ljudi, iako danas ne postoji samo jedan trend koji mora da se
prati. Tako da moda vie nije uticaj koji nas ograniava u izbont
kao to je nekada bila. Nakit i drugi ukrasi kompletiraju efekat
odee.
Ne smemo zanemariti efekat siluete teia u odei. Naa (ela
mogu uticati na mnogo vie od broja koulje ili haljine. Savet
punakima, na primer, je da ee nose tamnije boje na donjem'
dehi tela, a svedije na gomjem, kao i da radije nose vertikalne a
ne horizontalne pruge i sl. ini se da ak i debljina moe biti
prikrivena, pa da se i tako moe uticati na osvajanje dobrog
prvog utiska.
90

PRAKTINI PRIRUNIK

MORAMO IMATI STILA

Jasno jc, ona, da odea, poto se njome moe manipulisati,
postaje vaan elemecl u nainu na kojl komuniciramo. Na
izbor odee govori drugima ko smo, ili im bar govori o tocne
kako sami sebe vidimo. Istie nau jedinstvenost, ili ako nosimo
uniformu, nau slinost drugima. Pokazuje im kako gledamo na
svoju linost. To se esto prenosi bojom, tako da neSto
introvertniji ljudi biraju mimije i nejasnije boje, a oni otvoreniji
svetlije, pa ak i kontrastne boje. Naa odea e ukazati na nae
godine i pol, obino, a moe ak i da ukae na nau socijalnu
ldasu, status i profesiju.
Koliko prenosimo drugima naom garderobom zavisi i od
toga koliko elimo da prenesemo. To moe biti ogranieno
naom gradom. Teko je obui se kao meunarodni det-set
plejboj ako imate pedeset godina i imate sto dvadeset kila. Na to
takode moe da utie i nae raspoloenje u tom trenutku.
Ponekad elimo da budemo upadljivi (na primer, na nekoj
sveanosti) a ponekad elimo da se utopimo u gomilu. U
zavisnosti od promene svih ovih faktora mi menjamo garderobu,
sasvim nezavisno od aspekta line higijene. ini se da neki Ijudi
non-stop nose isti demper i farmerke, dok se drugi presvlae
nekoliko puta dnevno.
Pojava nam, tako, daje neke korisne infbrmacije o Ijudima
koje upoznajemo po prvi put. Zbog toga se prodavci ili Ijudi koji
se bave odnosima s javnou trude da izgledaju lepo. Ponekad
preteraju pa izgledaju previe uglaeno, bezbojno, servilno. Cilj
je samo ne prelaziti granicu konvencije i izbegavati previe
dodataka, kao to su rupice za dugmad, svilene maramice,
previe parfema i sl.
Neke interesantne studije su pokazale da stepen u kome e
studenti prihvatiti ono to profesor govori umnogome zavisi od
profesorove pojave. Oni koji se oblae relativno ozbiljno i
konvencionalno pre e biti prihvaeni kao eksperti, nego oni
koji se oblae neformalno ili preterano obino. Veina profesora
je izgleda nesvesna ove injenice, pa ne pazi preterano na
pojavu.
Ponekad treba da odvojimo na stranu pojavu i grau i da
proniknemo u pravu poruku koja nam je upuena. N e smemo
91

GOVORTELA

dozvoliti da medijum postane poruka. Ono to nm se poruiij*

vamje je od naina na koji se poruuje, ukoliko uspemo d^
dodemo do toga. To nije tako lako kao Sto zvui. Pojava uti&
ak i na porotu. Dobro obuene, privlane miade ene p ro u aj
blaim osudama, kau studije, ukoliko oisu poinile neki ztoill
koristei svoj izgled kao sredstvo, u uceni ili nekim trikovitn%;
samouverenosti.
RAZDVAJANJE E N A I MUKARACA
ak i u ovom vremenu kada se za jednakost meu poloviral
aktivno zalae, a na seksistike komentare i gledita mrko gleda,
razlike u pojavi i gradi izmeu ena i mukaraca su neizbene^
One ouvek neminovno utiu na nain na koji mi reagujema
jedni na druge u neverbalnoj komunikaciji. Lagali bi sebe ako bf
ih ignorisali.
Mukarci su ee vii i tei od ena. Jai su i mogu i
podigau vei teret. Imaju ue noge i vea stopala u odnosu n%
ostatak tela. Bre tre, bolji su bacai i bolje tre na duge staze'
Imaju ira ramena i due ruke, ire grudi, piua i srce, jaft
lobanje i vilice. Iz tih razloga su zatieniji kada doe do>
fizitrih napada. Oni takode imaju dublje glasove, kosmatiji si*
(iako esto oelave u srednjim godinama) i imaju sklonosti ka
putanju stomaka.
Pomisliete da sve ovo umnogome olakava posaa
razlikovanja ena i mukaraca. Ali, to nije uvek tako. Lf
poslednje vreme dolazi do zabuna, jer mukarci sve vie koriste
minku, a ene nose muku garderobu.
,
Ipak, postoje naini na koje moemo identifikovati ak i en^
u mukoj garderobi. Potoje razne delovi anatomije koje treba
posmatrati kada traimo neke enske osobme: lice, na primer,
zato to enama ne raste brada. ene obino imaju ire kukove*'
to je prirodno za njihovu ulogu majki. Imaju tanke strukove i:
deblje butine. Pupkovi su im dublji, a stomaci dxii. Grudi
obino tre. Imaju oblije zadnjice i vie njiu kukovima kada
hodaju.
Neko e moda pitati zbog ega moramo biti u stanju da
otkrijemo razlike raedu polovima. U ranogim svakodnevnim
92

PRAKTINl PRIRUNIK

susretima, uistinu, pol ufiesnika nije stvamo bitan. U naprednim

industrijskim druStvima, uloge polova se umnogome smenjuju.
Te razlike postanu od suStinske vanosti samo pri udvaranju i
razmnoavanju.

OBLlK I VELIINA TELA

LakSe je promeniti svoj izgled nego svoju grau, ali i tu se
ponefito moe promeniti. Danas je modemo biti mrfiav, pa se
ene, viSe nego mufikarci mue da smanje veliinu svog tela
dijetama. MuSkarci pokuavaju da postignu isti efekat
vebanjem, kao Sto je na primer, tranje.
Neki Ijudi smatraju da je takvo ponafianje smeno. Ipak, ima
valjanih razloga da se pokuSa sa menjanjem oblika i veliine
svog tela. Ljudi vas vide na drugi nain, a prihvatljiviji oblik i
veliina teia esto utie i na to koliko vas primeuju. Ljudi koji
su uspeli da smraju esto primeuju poboljanja u njihovim
socijalnim ivotima. ak i odea koja maskira debljinu moe da
postigne slian rezultat.
Oblici tela se najeSe dele na ektomorfe (mrSava i koata),
mezomorfe (miiava) i endomorfe (debeia). Majkl Argajl tvrdi
da Ijudi eslo smatraju ektomorfe mimim i napetim, mezomorfe
nezavisnim avanturistima, i endomorfe toplim, pristupanim i
zavisnim. Vidite, ak i debljina ima dobrih strana.
Promene esto utiu na vae vienje sebe. Ponovo, ljudi koji
su smrali primeuju poveanu samouverenost i jai oseaj
blagostanja. Ljudi koji se ugoje u srednjim godinama postaju
prilino depresivni zbog te promene, pogotovo ako nemaju volje
da uine nefito po tom pitanju. Nasuprot tome, oni koji slabe do
granice anoreksije imaju lofie mifiljenje o sebi i takoe postaju
depresivni. Izgleda da trik lei u odabiranju oblika i veliine tela
koji mire ono Sto elite i ono to moete da postignete, da elite
to da postignete dovoljno jako, te da se onda bacite na
ispunjavanje zadatka relativno odluno. Motivacija je izgleda
najaiaajniji faktor kako treba da se promenite, koliko elite da
postignete i koliko dugo ete se time baviti.

93

GOVOR TELA

ektomorf

Slika br. 10

mezoraorf

endomorf

PRAKTINIPBIRUNIK

U U D l SE MENJAJU
Rej Birdvislel je predloio da treba da nauimo da budetno
ono to smo. To nije neto to je nepromenljivo ili unapred
odreeno. Pogledajte samo kako ljudi iz istog regiona deluju
slino, iako ne dele iste gene. Sloio se a poloaj naih obrva,
oblik naih usana, konture lica i mnoge druge aspekte nae
pojave uimo o Ijudi sa kojima ivimo i druimo se. Kada bi
ovo samo delimino bilo istinito, otvorilo bi dalje mogunosti za
promene u naoj pojavi.
Postoje promene koje se pojavljuju dok starimo, ali moda
moemo da nauimo da neke od njih izbegnemo ili odloimo, a
da ne poseemo za ekstremima. Najlakeje izbei oputanje crta
lica i tela, preteranu gojaznost, pogrbljenost i mnoge druge
promene pravilnom ishranom i vebanjem.
Ljudi se esto menjaju posle traumatinih dogaaja u linom
ivotu, i to ne obavezno na gore. Posle rastave ili razvoda
(ponekad i posle gubitka ivotnog partnera), Ijudi naglo postanu
ivahniji i otvoreniji. Moda ak i ponu da izlaze i da se drue
po prvi put posle mnogo godina.
Jedan od ivotnih paradoksa je da stariji Ijudi esto
pokuavaju da izgledaju mJade, dok mladi pokuavaju da
izgledaju starije. Mukarci koji elave ponekad nose perike.
Mladi Ijudi putaju brkove ili brade jer tako izgledaju zrelije.
Nema nieg tetnog u ovakvim aktivnostima. Ako drugi
pozitivno odreaguju na takve promene, a vi se osetite bolje,
znai da imaju blagotvoran efekat.
POPRAVITE SVOJ IMID
Zamislite da elite da se poblie pozabavite svojom pojavom
i figurom, te da uradite neto da ih popravite kako bi poeli?
Prvi korak je oigledan: pogledajie se u ogledalo. Ali, takode
pregtedajte i svoje skorije fotografije. Posmatrajte sebe u
izlozima dok hodate niz ulicu. Ako moete, snimajte sebe, ili
dozvolite nekom drugom da to uradi. Sklopite sliku sebe u svom
umu i onda se upustite u popravljanje onih mesta koja to trae.
Mogli bi da ponete tako to ete promeniti svoju garderobu.
Ako se obino formalno odevate, pokuajte da budete malo
oputeniji, ili obmuto. Ako obino nosite odeu priguenih boja,
95

GOVORTELA

pokuajte da joj dodate malo boje. Pokuajte da

ekspenmeatiete sa razliitim vrstama garderobc. Ako budete
paijivo kupovali, to ne mora da bude skup eksperiment.
Moda bi mogli da promenite frizuru. Ako ste potpuna
elavi, pokuajte sa perikom. Mnoge modeme perike je veomi
teko razlikovati od prirodne kose. Moda bi bilo korisop
promeniti boju kose. Danas je sasvim prihvatljivo da
farbaju kosu. Novi imid moe da ima izuzetno pozitivan efekst
na vau linost i samouverenost
Ako imate viak kilograma, pokuajte da smrate i da
vebate. Pokuajte to na odreeni period, recimo, tri mesec%
Najbotje bi bilo konsultovati vaeg doktora opte prakse ko$
metod bi bio najbolji za vas. Nema potrebe da se ulanite
preskupe sportske klubove, osim ako ne elite da budete s
blizini drugih Ijudi sa slinim namerama da bi uspeli.
Obratite posebnu panju na Iice i kou. Mukarci bi mogli dk
pokuaju sa putanjem brade i brkova da vide kakav e to efekafc
postii, ne samo na druge, ve i na njih same. ene bi mogle da
promene Sminku. Postoje mnoge knjige o lepoti u kojim s*
moe nai mnogo korisnih saveta o tome kako se najbolje moe
iskoristiti odo fito vam je priroda dala.
Posmatrajte druge Ijude da bi ustanovili kakvi trendovi
trenutno vladaju. Verovatno ete pronai neto to e vam
odgovarati u mnotvu stilova koje ljudi biraju da se predstavt
svetu. Kako izgledaju vai prijatelji? Da li ste moda dozvolilj'
sebi da ponete isuvie da Irite na njih?
Nema potrebe preterivati sa promenama. I ovdeje umerenost
klju uspeha. Kako zaista elite da izgiedate? Odluite se, pa se
onda odluno uputite ka cijju.

VEBE 1 EKSPERIMENTI
1 N em ojte izm iljati, kopirajte
Isecite stike iz raznih asopisa koje prikazuju Ijude sline
vama u razliitoj garderobi. Isecite glave, da bi istakli
garderobu. Zamolite nekoliko prijatelja i lanova porodice da ih
ocene na skali privlanosti od I do 10. Pitajte ih ta ih je
96

PRAKTINIPRIRUNIK

posebno privuklo, pa su ocenili neku od fotografija visokom

ocenom. Pokuajte to da uklopite u sopstveni izgled. Da li su
rezultati poboljSani?
2 Endo, ekto Ui mezo?
Odredite da li ste endomorf, ektomorf ili mezomorf. Ako se
ne uklapate lako u ove tipove, izaberite najblii, ili zamolite
dobrog prijatelja da odredi va tip. Odredite tip lanovima svoje
porodice. Da li postoji neki tip koji dominira u vaoj porodici?
Ako ste mladi, pogledajte paljivo starije lanove porodice.
Tako moete videti kako ete izgledati za neko vreme. Da li vam
se dopada ono Sto vidite? Odredite tip svojim prijateljima. Da li
izgledate isto? Da li se neko od vas izdvaja? Da li keri lie na
majke a sinovi na oeve? Kakve joS slinosti i razlike
primeujete?
4 TraiUe informacije
Obucite se lepo i formalno. Idite na elezniku fii autobusku
stanicu, ili na aerodrom i pitajte neke od prisutnih da vas upute
na neko mesto koje ste prethodno izabrali. Sledeeg dana se
obucite u najstariju odeu koju imate i izvedite ponovo isti
eksperiment. Kakve razlike u reakciji Ijudi primeujete?
5 Procenjivanje stranaca
Dok obavljate svoje dnevne poslove, posmatrajte pojavu i
gradu diugih ljudi. Pogadajte njihovu starosnu dob, pol, status i
verovatno zanimanje. Koje faktore razmatrate kada donosite
svoj sud? Ako se ukae zgodna prilika, pitajte ih, da bi vieli
koliko ste bili tani.

97

TAJMING I
% SINHRONIZACIJA

U svojoj knjizi Tihi jezik Edvard Hol nam prenosi svojtf

iskustva sa zadatka koji je dobio jednom prilikom kada je bio d
gradonaelnikovom odboru za meduljudske odnose u velikon|
amerikom gradu. Trebalo je da razgovara sa menaderima
velikim kompanijama da bi utvrdio da li je mogue usvajanje,
ne-diskriminativnih ponaSanja. Posvetio je posebnu panjlz
organizovanju tih sastanaka. Svakom menaderu je saopteno
da treba da bude spreman da provede sat vremena ili vie na tora
razgovoru.
Uprkos paljivom ugovaranju sastanaka, razgovore su itf
zaboravljali, ili bi morao da eka na njih dosta dugo u nekiitf
zabaenim kancelarijama, a duina samih sastanaka je spala nk
deset do petnaest minuta.
'
Menaderi su, svesno ili nesvesno, zapravo koristili vrem#
da mu porufie neto za ta verovatno ne bi imali hrabrosti, ili
bezobrazluka, da izraze reima. Tako da i vreme moe, stogajj
biti mono sredstvo neverbalne komunikacije.
Ovaj aspekt govora tela obuhvaen je terminom kronemika,
tj. studija o korienju vremena. Ono to nas iz te oblasti zaninuf
je ta nam moe rei o korienju vremena za uticanje na
komunikaciju roeu Ijudima i kako moemo poboljati nau
vetinu komuniciranja kroz poboljanje naina na koji
upravljamo svojim vremenom. Takode emo razmatrati ulogu
sinhronizma u govoru tela dok Ijudi razgovaraju.
Na koncept vremena je sredite naeg pogleda na svet
Zaista, naa zapadna kultura je skoro opsednuta vremenom.
Pridajemo veliku vanost tanosti i pridravanju unapred
odreenog rasporeda. To je jedan od razloga zbog koga se
ostavljanje Ijudi da ekaju smatra izuzetao neprijatnim inom.
Tempo naeg delovanja govori ljudima mnogo o nama. Jedan
jednostavan nain da impresionirate druge je da delujete kako
98

PRAKTINIPRIRUNIK

st< stalno preoptereeni rrmogim sastaocima i posiovima. Brz

ritam se na zapadu mnogo vie ceni od sporog. Spor ritam
smatramo lenjou, iako takvi ijudi moda u stvari postiu vie
nego oni koji stalno jurcaju, a nigde ne stiu.

VEBA: Bra komunikacija

Izaberite neku aktivnost. Bilo kakvu, ali neke od najlakih za
ovu vretu vebi su itanje, pisanje pisama, hodanje od autobuske
stanice do kancelarije, pranje kola. Izmerite koliko vremena
vam je bilo potrebno. Tokom sledee nedelje merite vreme pri
takvim aktivnostima i svaki sledei put se trudite da malo
ubrzate. Ne previe, nemojte se ttinogo truditi, jednostavno
pokuajte da oborite svoj lini rekord svaki put. Najvanije je da
merite vreme trajanja aktivnosti, da pokuate da je zavrite neto
bre nego ranije i da negde zapisujete vreme. Takode treba da se
pobrinete da su aktivnosti slinog obima (npr. novine sa istim
brojem stranica i sl.).
PREGLED VEBE
Verovatno ste otkrili da moete da ubrzate svaku aktivnost a
da ne izgubite na kvalitetu uinka. Ponekad poveanje brzine
moe biti od sutinske vanosti. Kod itanja, npr, poznati su
rezultati i do sto posto poboljane brzine, bez gubitka na
razumevanju, postignuti ovom jednostavnom metodom.
Uobiajeno poboljanje brzine je oko 50%.
Ako ste sproveli ovu vebu pridravajui se uputstava,
pogotovo po pitanju vremena i zapisivanja prolaznog vremena
svake aktivnosti, otkriete da je mogue utedeti ozbiljne
koliine vremena ne samo u komunikaciji, ve i u
svakodnevnom ivotu.
VREME I PLIMA
Jedan od naina za stvaranje vremena koje moete koristiti
za efektniju komunikaciju ili neke druge aktivnosti je poveanje
stope prometa. Ovo je koncept kome emo se vratiti pred kraj
ovog poglavlja kada buemo razmatrali dvanaest tehnika za
efektnije korienje vremena. Ono ega treba da se prisetimo je
99

GOVOR TELA

stara posledica: Ko moogo uri, sporije stie." U potrazi za

nainima poboijSanja koriSenja vremena u komunikacijij
veoma je vano izbei urbu. urba nas moe navesti na grekei
Potrebno je da se koncentriemo na naine koji e nam pomoi
da ostvarimo na cilj, a da to ne rezultira siabijim uinkom.
Sledea injenica na koju stalno moramo da se podseamo
jeste da je vreme konaan resurs. To jest, dostupna nam je samo
odredena koliina. Koliko god se trudili, ne moemo da
iscedimo vie od dvadeset etiri sata dnevno. Kada izraunam^
koliko vremena je potrebno za spavanje, jelo i ostale aktivnostfi
doemo da zakljuka da u komunikaciji sa drugima ry|
provedemo vie od par sati. Izraunato je, na primer, d4
prosean menader provede oko trideset i pet procenata svo$
vremena na poslu u komunikaciji sa drugima. Kada uzmemo u
obzir da radni dan traje osam sati, govorimo o periodu od oko 0$
sata. Ubrzavanje aktivnosti u proseku do pedeset posto moei
znai, osloboditijo vremena da se proitaju tri izvetaja, dok je
ranije biio mogue proitati dva, ili obaviti tri telefonsla
razgovora, a ne va i sl.
Stvaranje dodatnog vremena je aktivnost koja ima znaajan
potencijal za dranje koraka sa svetom koji se sve vie i bre
menja. To jest, ritam promena je ubrzan i mi moramo ili ds
naemo naina da se nosimo s tim, ili emo zaostati. Ali pre
nego to se poblie pozabavimo ovim tehnikama stvaranjs
dodatnog vremena, hajde da razmotrimo neke diuge aspekte
toga kako na stav prema vremenu i njegovo korienje utie ad
prirodu i kvalitet komunikacije koja se odvija izmedu nas i
drugih ljudi.
D O B R A ILO A VREMENA
Svi znamo da postoji vreme kada se oseamo dobro \
komuniciramo lake i radije, kao i vreme kada elimo da se
izolujemo i izbegnemo kontakt s dragim Ijudima. Takva
oseanja su neretko pod uticajem prirodnih vremenskih ritmova
naih teta. Ovi ritmovi utiu na sve to radimo. Kada se ofii
poremete, kao na primer kod promena asovnih zona prilikong,
dugog leta avionom, ne samo to se oseamo loe i
neraspoloeno, ve moemo da napravimo i greke, donesemo
loe odluke i ponaamo se iracionalno.
100

PRAKTINI PRIRUNIK

Neki Ijudi veruju da nae ponaSanje kontroliu tri stalna

cklusa, poznata kao bioritmovi. Oni veruju da postoji fiziki
ciklus koji traje oko dvadeset tri dana, ciklus osetljivosti koji
traje oko dvadeset osam dana i intelektualni ciklus koji traje
trideset tri dana. Uz pomo digitrona moete izraunati svoje
sopstvene bioritmove, poevi od dana rodenja, da bi otkrili da
li ste trenutno na vrhuncu ciklusa (na pola prve polovine) ili na
najnioj taki (u sredini druge polovine). U fizikom ciklusu,
energija i izdrljivost navodno skau do vrhunca a onda
opadaju; u ciklusu osetljivosti dogaa se isto sa emocijama i
raspoloenjem; a u intelektualnom ciklusu menjaju se budnost i
mentalne sposobnosti. Za sva tri cilusa, dan u kome dolazi do
prelaza iz pozitivnog u negativno je kritian. Veruje se da je to
dan kada je najverovatnije da moete da doivite neku nesreu,
da budete promenljivog raspoloenja i razdraljivi, da
razmiljate sporo i imate lou memoriju. ema ovih ritmova je
ilustrovana na sl.br. 11.
Treba da znate, meutim, da mnogi naunici smatraju da
bioritmovi pripadaju kategoriji slinoj astrologiji - najblae
reeno, neproverenoj. Ostali smatraju da su na potpuno
pogrenoj osnovi.
Neki ljudi nalaze da obino deluju bolje u odreenom delu
dana nego u nekom drugom. Neki su najsposobniji rano ujutru.
Ostalima je bolje kasnije tokom dana, ili ak nou. ini se da
nije vano kojoj kategoriji pripadate, dok god 'ranoranioci'
mogu da organizuju ivot tako da najvanije stvari obavljaju
ujutru, a 'none ptice' uvee.
Deo ovih razlika, medutim, je iluzija. Istraivanja
sposobnosti izvravanja zadataka u razliito vreme dana kau da
je najbolje vreme sredina prepodneva i negde u prvoj polovini
popodneva, dok je vee najgore vreme. Bez obzir na to, mnogo
ljudi smatra da su produktivniji nou, moda je za njih to mnogo
bolje nego rezultati nekih studija. Moda odsustvo smetnji
uvee i tokom noi nekim ljudima vie odgovara.
Ritam, u obliku odmeravanja vremena, takoe je veoma
vaan u humoru. Posmatranje komiara moe biti veoma
interesantno pri razmatranju vanosti odmeravanja vremena.
Gledajte ih na TV-u i posmatrajte kako ekaju da se stiaju smeh
i aplauz, ali ne i da sasvim prestanu, pre nego to nastave sa
101

GOVOR TE IA

Slika br. 11 Kako izraunati svoj bioritam

F= fiziki, O = osetljivost, I = intelekt
Za izraunavanje taCke u kojoj se naiazite:
Broj dana od dana rodenja + 23,28 ili 33
Ostatak = VaS trenutni bioritam
Primer: 17029 = 740, otatak 9
23
To jest, uli ste devet dana u dvadeset trodnevni ciklus
sledeim gegom. Ljudi ne priaju viceve loe zato to oni nisu
smeni, ve esto ne pogode ritam vica, pa njihovo odmeravanje
vremena utie na zavrni efekat.

TIINAIPAUZE
l^iisa tiina i pauza rooe imad komunikativnu vrednost.
Kiatka oklevanja, ukoliko su povezana sa mnogim grekama u
govoru, mogu da ukau da govomik Iae ili je nervozan. Duga
102

PRAKTINIPRIRUNTK

pauza moe da znai da govomik vie nema ta da kae. Takoe,

u razgovoru, ona moe ukazati na promiljenost i odbijanje da
se bude nateran na odgovor.
Pauze dok ljudi govore na televiziji obino su krae nego
preko bilo kog medija. To moe biti posledica urednikog stila
koji esto diktira saetost delova programa, da bi se pokrilo
nekoliko tema. Samo u emisijama, u kojima jedan iii dva
voditelja razgovaraju sa dvoje troje Ijudi, tokom jednog sata,
ema pauza i tiina se vraa u normalu. U policijskim i drugim
ispitivanjima, tiina se esto smatra priznanjem krivice, posebno
ako je trajna. U ostalim kontekstima, moe se interpretirati kao
stidljivost, kao svesno odbijanje da se govori, ili kao neznanje.
Kod javnog govorenja, pauze se veoma efektno mogu
koristiti da izmame smeh ili aplauz od publike. Na neki nain,
uspean javni govomik koristi iste tehnike odmeravanja
vremena kao i komiari, kada ekaju da se smeh skoro utia da
bi nastavili. Govomici na konferencijama, esto e naznaiti da
oekuju aplauz tako to e napraviti pauzu. Ovo je posebno
primetno na politikim konferencijama koje su organizovane po
principu pozomica - publika. Medutim, znaajno je da esto
samo visoko kotirani pripadnici stranaka mogu da upotrebe te
tehnike uspeno.
IMTTIRANJE U RAZGOVORU
Veliki broj istraivanja bavi se nainom na koji
sinhronizujemo nau interakciju sa drugima. Otkriveno je da
koristimo sve aspekte govora tela o kojima smo dosada govorili
da bi uskladili, kontrolisali i regulisali nae lice-u-lice susrete s
drugima. Naroito koristimo kontakt oima, klimanje glavom,
pokrete telom i gestove i to u prepoznatljivim emama.
Sinhronisanje sa drugima proizvodi ritmike eme za koje neki
veruju da su neophodne da bi se uspena komunikacija uopte
ogodila.
Vilijam Kondon je ameriki istraiva koji je proveo na
hiljade asova analizirajui filmove. Otkrio je da ljudi ne samo
to ritmino klimaju kada govore, ve se i slualac posle nekog
vremena mrda u istom ritmu. ak i kada se ini da je slualac
savreno miran, on trepe oima ili izuvava dim istovremeno
103

GOVOR TELA

sa reima koje uje. Veiiki deo ovih ritmikih ema nij$

oigledan povrnom posmatrau, postaje jasan samo kada se
film ili razgovor analizira sliku po sliku.
Adam Kendon, u svojoj studiji ema kontakta oima izmedu
voje ljudi koji razgovaraju da bi se bolje upoznali, otkriva d%
postoji ema kontakta oima i na poetku i na kraju dugiML
govora. Dok jedna osoba zavrava ono to govori, mimo gleda
u drugu, koja odmah odvraa pogled i poinje da govori ono to
je namerila. Kendon je otkrio da ako se ovo ne dogodi, dolazi d6
pauze pre nego to druga osoba pone da govori. Kroz ovako
suptilne ritmove regulie se itav proces interpersonalne
komunikacije. Ako se prekine, kao pri komunikaciji sa
odredenim mentalnim bolesnicima, razgovor moe, zapravo,
postati nemogu.
Kendon je takode otkrio da kada neko poinje da govori,
sluatac pokazuje pojaanu sinhronizovanost pokreta sa
govomikom, pokazujui na taj nain da paljivo slua. Onda 66
se moda nasloniti unazad i pokazivati mnogo manje pokreta
sve dok ne uvidi da govomik stie do kraja onoga to ima da
kae. Onda e siualac ponovo poeti da se pomera prilino
upadljivo. Ovoga puta e pokreti poprimiti ritam onog drugog,
ali nee biti isti. Pomeranjem na takav nain, slualac signalizira
da saa on eli da govori.
UPADANJE U RE
Ako elite da upadnete u razgovor, pomoi e ako ste osoba
visokog statusa. Podsvesno se povlaimo pred onima koje sma*
tramo postavljenim vie na lestvici socijalne ili organizacione
hijerarhije od nas samih. Medutim, ak i najponizniji od nas e
imati vee anse da buu sasluani ako odreena ponaanja
koristimo vie od nekih dmgih.
Majkl Argajl smatra da postoje razliiti signali koje moemb
upuivati da bi to postigli. Ako eiimo neto da kaemoj
moemo, na primer, jednostavno da prekinemo druge. Ali
postoje i suptilniji metodi. Govorenje neto giasnije od opteg
tona razgovora esto moe da nam obezbedi panju dovoljnd
dugo da moemo da iznesemo svoje miljenje. Normalna
pristojnost e vam onda omoguiti da snizite ton i zavrite s
104

PRAKTINIPRIRUNIK

onim to ste zapoeli. Vano je da ne povisite ton previe, jer bi

ostali to mogli smatrati nepristojnim kao i prekidanje.
Trostruko klimanje, pogotovu praeno signalima kao to su
'da', 'ali' ili 'pa' mogu da upale. Obino, kod sluanja, kao to
smo videli u poglavlju br. 4, klimanje glavom je jednostruko ili
dvostruko. Trostruko klimanje stoga drugi interpretiraju kao
signal neeg drugog, a ne panje. Pokazuje im, zapravo, da mi
elimo da govorimo.
Da bi spreili da vas neko prekida, moete podii glas. To
moe da obeshrabri, ali vas pri tom ostali mogu smatrati gmbim
ili nepristojnim ako preterate sa jainom. Istu stvar moete dati
do znanja ostalima tako to ete zadrati ruku na pola gesta na
kraju reenice.
Da bi pokazali da ste voljni da dozvolite nekom drugom da
preuzme ulogu govomika u razgovoru, ili da sami ubacite po
koju re, imate nekoliko opcija. Moete jednostavno zavriti
reenicu i napraviti pauzu. Moete zavriti tako to ete odlutati
i rei 'ne znam. Moete razvui poslednji slog. Moete zavriti
pokret rukom koji prati govor. Ili moete jednostavno samo
gledati u dmgu osobu.
Ako, s dmge strane, dobijet priliku da govorite, ali to elite
da odbijete u tom trenutku, moete jednostavno klimnuti.
Moete da zatraite da vam se tema dalje razjasni, ili
jednostavno moete dmgaije formulisati ono to je ve reeno,
to e ohrabriti dmge da nastave i razviju temu.
Korienjem ovakvih signala mogue je ne samo poveeti
efektivnost u razgovorima i diskusijama sa drugima, ve je
mogue osetiti da dobijate vie linog zadovoljstva iz njih.
KAKO EFEKTIVNO KORISTITI VREME
Bilo bi korisno razviti dvanaest tehnika koje e vam pomoi
da bolje koristite vreme dok komunicirate i da bolje koristite
vreme koje troite na sveukupne dnevne aktivnosti.
1 Poveana stopa prometa
Merili ste koliko vam je vremena potrebno za odredenu
aktivnost (na primer, itanje), a ona ste u nekoliko prilika
ubrzali po malo, dok niste dostigli taku u kojoj vie ne bi bilo
prijatno ubrzavati dalje.
105

GOVOR TELA

2 Rokovi
Aktivnost mora biti zavrena u progresivno kraetii
vremenskom roku, sve dok ne dode momenat da se potrebno
vreme jo viie smanji. Treba zapisivati rezultate.
3 Fleksibilne strategije uinka
Smisiite sistematski pristup aktivnostima i primenite ga.
Program koji je ponuden dole je jedan od primera fleksibilnifi
strategija uinka.
4 Predvianje
Pre nego to izvrite neki zadatak, razmislite ili pogledajtp
sledei i planirajte kako ete ga obaviti. Ovaj sistem moete
videti kod mnogih profesija u kojima se dolazi u kontakt si
Ijudima, na primer, kao kod ekiranja avionskih karata - vet
slubenik e povremeno gledati niz red da bi se pripremio za
nervozne ili udne muterije pre nego to zapravo stignu na redi
5 Selekdvno biranje vanik detalja
Ovo se odnosi na sposobnost prepoznavanja odreenih
iniiaca u nekoj situaciji koji su vaniji od drugih.
6 Adekvatni periodi inkubacije
Neko vreme morate odvojiti da bi vam se ono to ste nauili
iz korienja ovih tehnika 'sleglo' u glavi.
7 ozvolite maStovite i intuitivne reakcije
Kada 'jednostavno znate' ta je najbolji i najbri nain da
neto uradite.
8 K ritini periodi za uenje
U sutini, ovo znai da treba da radite stvari onda kada ste u
najproduktivnijem stanju uma.
9 Odmeravanje vremena i sinhronizacija
Radite stvari u najboljem trenutku i glatko prelazite sa jedne
aktivnosti na drugu.
10 K hzanje vremena
Napravite svoju rezervu aktivnosti onda kada vam se ukae
slobono vreme ili dode do nekog nepredvienog odlaganja.
11 Krika analiza uinka
Morate prouavati svoje rezultate i videti gde se jo moe
napraviti poboljanje.
106

PRAKTINI PRIRUNIK

Koricnje ovih tehnika trebalo bi da rezultira veom

efikasnou i efektivnou i stvaranjem vie slobodnog
vremena. Stvaranje slobodnog vremena je, kao to ete videti,
jedno veoma oslobaajue iskustvo.

VEBE IEKSPERIMENT1
1 Tanost
Da bi otkrili kako se Ijudi sa kojima se niite odnose prema
tanosti, pitajte ih kada bi zapravo stigli na sledee sastanke:
Pregled kod lekara u 9 : 4 5 h ujutra.
Veera sa prijateljima u 17 : 00 popodne.
urka koja je zakazana u 20 : 00 asova uvee.
Sastanak sa efom u 14 : 30 h popodne.
Let avionom koji polazi u 11 :0 0 h ujutra.
Sastanak sa prijateljem u kafiu u 19 : 30 h.
Razgovor povodom posla koji bi zaista eleli da dobiju,
zakazan za 9 : 30 ujutru.
2 Kako provodite svoje vreme?
Uzmite komad papira formata A4 i ipartajte pavougaonike
za svakih pola sata radnog dana od ponedeljka do petka. Tokom
dve probne nedelje, zapiite u svaki prostor glavnu aktivnost
kojom ste u to vreme bili zaokupljeni. Koliki procenat vaeg
radnog dana provodite u komunikaciji licem u lice s drugima?
3 Koliko dugo traje telefons/U poziv?
Tokom sledee nedelje merite vreme trajanja svakog
telefonskog poziva koji uputite ili primite i zapiite to vreme u
svesku. Kolika je prosena duina telefonskog poziva koji vi
upuujete? A onog kpji primate? Pokuajte da skratite poziv po
malo, a da ne ispadnete grubi ili nepristojni. Ako moete to da
postignete, ta ste time dobili (osim manjeg telefonskog
rauna?Trebalo bi da otkrijete da pozivi mogu biti poprilino
skraeni, a da to ne utie na kvalitet komunikacije do koje
dolazi. Trebalo bi da takode otkrijete da je ovo jo jedna od
beneficija merenja duine vremena potrebnog za odreene
aJctivnosti. To pomae da postanete stvamo svesni onoga to se
dogada i donosi neke iznenaujue rezultate.
107

GOVORTELA

4 Upaanje u razgovor
Kada rszgovarate sa prijateljima, pokuajte da koristite nekfc
od tehnika za uplitanje u razgovor koje smo objasoili u ovora
poglavlju. Kakvi su rezultati? Da li ste otkrili kako vam jd
dodeljeno vie vremena za govorenje nego ranije?
5 Tim ski rad
Posmatrajte Ijude dok govore, ili oko vas ili na televiziji i
traite primere loSe ili odsustva sinhronizacije. Primeri bi bili
kada Ijudi govore u isto vreme, duge i neprijatne pauze, osoba
koja ne uspeva da se ubaci u razgovor i sl.
6 Planirajte unapred
Kada itate, ili se bavite nizom ljudi ispred Saltera, ili sluite
u baru, pokuajte da na kratko razmiljate o sledeem zadatku
koji treba da obavite. Da li smatrate da vam to pomae?

%GOVOR TELAIGOVOR

Cifre 95-63-95 poznate su mnogiin ljudima, posebno onim

seksistikim oboavaocima takmienja za Mis Sveta. Cifre 5538-07 bie moda manje prepoznatljive, ali su od vee
svakonevne vanosti. One se odnose na proporciju utiska koji
ostavtja poruka pri susretu licetn u lice, a stoje umesto izraza
lica, neverbalnih aspekata govora, i samog govora. Drugim
reima, samo sedam procenata tog utiska je verbalno, ostaiih
devedeset i tri procenta pripada neverbalnim aspektima.
Verbalni element je mnogo neznaajniji nego to se obino
pretpostavlja.
U ovom poglavlju baviemo se sa onih trideset osam
procenata dodeljenih neverbalnim aspektima govora i njihovoj
vezi sa onom sedmoprocentnom veibalnom komponentom. Ova
oblast analize naziva se paralingvistikom.
Neverbalni aspekti govora ukljuuju mnoge elemente. Kada
procenjujemo kako da interpretiramo ove aspekte, uzimamo u
obzir jainu zvuka, ton, relativnu visinu tona, kvalitet glasa,
brzinu govora, akcenat i naglaavanje. Takode na nas utie, kao
to emo videti u nastavku ovog poglavlja, i priroda i broj
greaka u govoru.
Mnoge stvari zakljuujemo iz glasa. Sudimo o starosnoj
dobi, poiu, privlanosti, socijalnoj klasi i obrazovanju. Takoe
koristimo vokalne karakteristike da bi odredili profesije, odluili
da li nekom verujemo ili imamo poverenja, i one nam pomau
da odluimo da li nam se neko dopada ili ne. Veina nas je
verovatno dosada ve negde videla privlanog stranca i poeiela
da mu se priblii, samo da bi bili potpuno odbijeni im bi
otvorio usta, a mi mu uli glas.

109

GOVOR TELA

VEBA: Veruj mi
Upotrebite kasetofon i smmite sebe kako pokuavate da
ubedite prijatelja ili zamiljenog stranca da treba da vam veruje.
Pretvarajte se da pokuavate da ubedite nekoga da treba da kupi
ono to prodajete, da treba da vas pore za kandidata na
lokalnim izborima ili da ga odgovorite od samoubistva. Ako
moete da pronaete drugu osobu za ovu vebu, utoliko bolje.
Kako odredujete jainu svog glasa dok govorite, svoj akcenat
i kako naglaavate rei koje koristite? Kako se odredeni
neverbalni aspekti govora integriu sa verbalnim aspektima
samih rei? ta mislite, koliko ste bili uspeni? Ako jo neko
radi sa vama na ovoj vebi, trebalo bi da od njih ujete kakvi ste
bili. Ako ste predano radili ve&e iz prethodnih poglavlja, ovo
vam verovatno nije teko palo. Sada bi ve trebalo da
primeujete poboljanja u vaoj osetljivosti pri korienju
govora tela.

PREGLED VEBE
Ako ste imali uspeha u izvoenju ove vebe, trebalo je da ste
primetili neku od teza koje slede:
1. Da bi zadobili neije poverenje, jaina glasa ne
treba da bude ni prejaka, ni preniska. Poverenje je
odnos u kome dvoje Ijudi imaju jednak status. Veoma
je teko verovati nekome ukoliko oseate da oni ne
veruju vama. Kada ste glasni, odajete utisak da elite
da dorainirate, fito e stajati na putu izgradnje vebe
uzajamnog poverenja. Glas kojt je previfie mek odaje
utisak rezervisanosti ili poniznosti koja ponovo staje
na put uspostavljartju veze u kojoj su obe strane
jednake.
2. Vafi ton ne sme biti ni previfie grub ni previfie
umilan. Grubost smeta sluaocu i verovatno e ga
odbiri. Preterana umilnost e ih uiniti sumnjiavim
jer e misliti da ih varate, to je antiteza poverenju. Va
ton e takode morati da bude samouveren. Teko je
verovati nekome ko ak ni ne zvui kao da veruje
samom sebi.
3. Treba da izbegavate piskutav ton. Relativno dubok
ton ima smirujui kvalitet, ali nemojte preterivati.
110

PRAKTINIPRIRUNIK

4. Kvalitet glasa koji zvui nazalno ili kao a ste bez

daha nee usaditi sluaocu poverenje.
5. Velika brzina govora spreie razvoj poverenja.
Ljudi koji brzo govore obino su smatrani btbljivcima.
6. U Velikoj Britaniji, na primer, Ijudi ocenjuju one
koji imaju 'standardni' akcenat kao vrednije poverenja
i uverljivije nego one koji imaju regionalne akcente.
Istraivanja su pokazala, na primer, da profesore koje
obino stavljaju u kategoriju akcenata srednje klase,
uenici ocenjuju kao bolje i kompetentnije strunjake
nego one sa akcentima radnike klase.
7. Verovatno ste primetili da naglaavanje pozitivnih
rei i fraza, pre nego negativnih, pomae. Previe
naglaavanja imae isti efekat kao t prevelika jaina i
prenee sluaocu utisak dominiranja, ili bar elje za
njim.

PODRAVANJE IZREENOG
Govor tela generalno moe biti korien za podvlaenje
onoga to je reeno. Neverbalni aspekti govora, meutim, imaju
posebno vanu ulogu u tome. Akcenat na vanim reima i
frazama, kao to smo videli, moe se postii pojaanom jainom
glasa i naglaavanjem istih. Naglasak se takoe moe postii
tako to ete ponavljati rei sa slinim, aii malo jaim vokalnim
karakteristikama. Ako se stopa govora naglo povea ili smanji,
to takoe ima naglaavajui efekat. Vana stvar koje se treba
setiti po pitanju ovih tehnika nagiaavanja u komunikaciji je da
imaju sve manje efekta to ih vie koristite. Naglaavanje mora
biti selektivno. Zamislite neko pisano delo u kome svaka
reenica sadri znak uzvika. Previe naglaavanja vodi ka
nikakvom naglaavanju.
Neverbalni aspekti govora mogu se koristiti da podre
emociju koja se izraava. Tugu obino karakterie niska jaina,
ozbiljan ton, dublji kvalitet glasa nego obino, spor govor i
relativno jednako nagiaavanje rei. Sreu i uzvienost, s druge
strane, karakterie vea jaina glasa, otriji ton, kvalitet glasa
bez daha, brz govor i primetnije naglaavanje rei i fraza.
Interpunkciju u govoru takoe odreuju neki od ovih
elemenata, kao i kiiraanje glavom, gestovi i prekidanje kontakta
li l

GOVORTELA

oima. Obino postoje pauze izmeu reenica. Do pauza takoe,

moe oi pre i posle odreenih rei i fraza koje govomik eli
da naglasi. Ko god nije potpuno siguran gde da stavi taku kada
pie, pomoi e sebi tako to e naglas itad napisano i vieti
gde se nalazi stiavanje tona praeno pauzom. To su obino
mesta na kojima se zavrava reenica.

GREKE U GOVORU
Veina ljudi smatra da je izuzetno teko, ak i kada itajui
pripremljen tekst, itati bez greaka u govoru. Kao to emo
videti u poglavlju br. 14, poveana stopa greaka moe biti
pokazatelj da neko govori lai ili pokuava da nas na neki drugi
nain prevari. Te greke mogu dobiti i formu pogreno1
izgovorenih rei, kao npr. 'institucija' umesto 'intuicija'. Mogu
poprimiti oblik mucanja i zastajkivanja, a ovo e, kod ljudi
kojima se to obino ne deava, biti protumaeno kao nervoza iti
sklonost ka prevari. Takoe, pojavljuju se 'hm-ovi', 'a-ovi',
uzdisaji i slini zvuci, koji omoguavaju govomiku da napravi
pauzu da bi razmislio, a da ne uuti potpuno i na taj nain nam
da do znanja da vie nema ta da kae. Cesto je, meutim, bolj$
trenirati sebe da se takvi zvuci ne prave, jer su tiine e$
tumaene kao neznanje i neostatak rei od strane govomik*
nego od strane sluaoca. Greke takoe mogu poprimiti obtilfS
ispravljenih reenica, nedovrenih reenica, kalja, omaki t
ostalih odstupanja od normale.

KONTRADDCCIJA ONOGA TO JE REENO

Greke u govora i u dragim aspektima govora tela imatfj
tendenciju da vas dovedu u situaciju u kojima ono to je reeoo
dolazi u konflikt s onim to telo radi. Osoba moe biti prijatst
prema drugoj, ali joj je govor tela, a posebno ton glasa ledeinlj
Osoba moe rei svojim prijateljima da je ne priviai nekij
zgodan pripadnik suprotnog pola, a da ipak ne odoli dugtift
pogledima u njegovom pravcu. Takoe moete rei nekome da
ste veoma zainteresovani za ono to govori, a ipak ne budete-^i
stanju da odrite kontakt oima i esto odvraate pogled k 4
dragim fjudima na urci kojoj prisustvujete. Moete rel
nekome TJbiu te!' ili 'Mizim te!' a da se ipak smeite dok tol|
izgovarate. U svim takvim sluajevima, veruje se govoru tela.
112

PRAKTINl PRIRUNIK

Zbog ovoga je sposobnost preispitivanja sopstvenog

koriSenja govora tela izuzetno vana. Jasno je da nema nikakve
svrhe u kontradikciji govora i govora tela. Situacija e biti
nemerljivo gora ako vi toga niste svesni.

POLITIKI GOVOR TELA

Jedna od prednosti emokratije je ta da se politiari esto
pojavljuju u meijima. Njihovo esto pojavljivanje na televiziji
je od najveeg interesa ueniku govora tela, poSto se u ovom
sluaju pojavljuje u najkonvencionalnijem obliku. Kao i
fudbalske utakmice, najbolje je gledati politiare na ekranu.
KoriSenje priblienih kadrova, mogunost korienja
snimljenih video kaseta da bi se ispoetka posmatralo odreeno
ponaanje, kao i relativno prihvatljiv sistem boja blizak
prirodnom, mogu nam pruiti obilje informacija.
U sedeem poloaju, svi politiari trude se da se naginju
unapred. To ukazuje na njihovu elju da sarauju sa sluaocem
u diskusiji. Obino koriste vie kontakata oima dok govore
nego to je normalno. Zbog toga ne samo to deluju
ominantno, ve dobijaju ansu da kontroliu ili reguliu
interakciju sa osobom koja ih intervjuie. Takoe, pokuavaju
da imaju poslednju re u intervjuima, jer su svesni i verbalnog i
neverbalnog efekta ukoliko to postignu. Imamo tendenciju da
mislimo kako poslednja re na neku temu treba da bude
dodeljena prisutnoj osobi vieg statusa.
Kada stoji, politiar koristi tako prenaglaene gestove da bi
postideo viktorijanskog glumca. Demagozi e 'testerisati'
vazduh divljaki dok urlaju i besne. Udarae pesnicom o sto,
pokazivae prstom optuujui, podizae ruke u znak molitve
Svevinjem i dramatino e pauzirati posle neke fraze koja
izazovc aplauz u publici. ak i prilino blagi politiari kao da
promene linost kada se nau za govomicom. To je kao da
peak, Ijubazan i obziran, postane drumski razbojnik kada sedne
za volan.
Politiari se veoma trude da sakriju svoje pokuaje da
prevare Ijue. Oni moraju da varaju ljude, ne zato to su
sutinski manje iskreni i poteni od veine nas, ve zbog toga to
moraju da predstave politiku koja je dovoljno razliita od one
113

GOVORTELA

koju nude njegovi protivnici. Znaju da, kada dou na eijenu

funkciju, nee moi da sprovedu tu politiku bez odreeniK
modifikacija. Te modifikacije e njihovu politiku uiniti
slinom onoj njihovih protivnika. Drugim reima, u voenju.
modeme drave, opcije koje su dostupne vlastima su
ograniene. Zbog toga politiar koji tvrdi da e raditi stvari
drugaije ima jaz u kredibilitetu koji mora da prevazide. Taj jaz
samo nekolicina uspeva uspeno da prede. Oni koji uspevaju,
obino mogu da kontroliu donji deo svojih tela, na kome se
prepoznaju znaci koji ih odaju. Postoji razlog zbog koga se
politiari koji javno govore esto kriju iza govomice, ili kada
sedi, koristi sto iti stolnjak da iza njega sakrije donji deo tela.
Politiari trae poverenje. Odrae kontakt oima Sjj
iskrenim pogledom. Imae vrst, topao stisak ruke. esto
klimati kada sluaju, kao da ele da se pobrinu da uju svakj
detalj vaeg problema. Stavie zatitniki ruku oko vaeg
ramena i nai ete se napolju pre nego to shvatite da je on
nameravao da vas se otrese da bi napravio mesta za sledeeg
molioca. I, najvanije od svega - stalno se smee.
Velike politike stranke poduavaju svoje glavne govomike
kako da izlaze na kraj s medijima i kako da predstave povoljnu
sliku o sebi i stranci. Ta slika se uspostavlja i odiava skort),
sasvim neverbalno. Napokon, rei koje ine odreenu politiku
govori ve postoje, pa ako su neadekvatni, nikakva manipulacija
siikom u svetu nee pomoi. Politiari su poznati po menjanju
garderobe, frizure, omekavanju glasova i menjanju stava i eme
gestova da bi ostvarili bolji imi.
U Velikoj Britaniji postoje razlike izmeu stranaka. Tipian
konzervativac nosi tamno oelo, koulju i kravatu, ima uredrijj
frizuru i uglancane cipete. Koa mu je glatka i deluje zdravo,
Akcenat pripada srednjoj klasi, a ton je samouveren i siguran.
Gestovi su mu sputani, stav uspravan ili nonalantnd
asimetrian. ena, pripadnica konzervativaca, obuena je na
slian nain. Njen glas, ponaanje i maniri uklapaju se savrend
sa opisanim mukarcem.
Mukarac koji pripada laburistima, s druge strane, je grubljft
osoba, manje zainteresovana za spoljanji izgled. Glas mu sadrl
bilo koji od irokog dijapazona akcenata, poevi od onog
najvie klase, do najgrubljeg, industrijske radnike klase.
114

PRAKTINIPRIRUNIK

Dranje je vie pogrbljeno, a gestovi su manje promiSljeni. Stoje

blie nego njihovi konzervativni protivnici i vie naginju glavu
u stranu. ena koja pripada laburistima e ee nositi sportsku
garderobu. Frizura joj nee biti toliko sreena, bie prirodnija.
Gestovi e biti sliniji mukim i koristie mnogo klimanja i
naginjanja glave u stranu.
Govor tela manjinskih gmpa demonstranata na dogaajima
kao to su marevi za mir, opravdae paijivo posmatranje. Sa
druge strane politikih aktivnosti je govor tela dravnika.
Karakterisae ga sputani spoljni pokreti, sputani gestovi u
gomjem delu tela, uspravno dranje, sputani pokreti glavom,
blagi osmesi u javnosti i odmerena, jednaka brzina govora.
Gledajte televizijske izvetaje sa sastanaka izmeu glaveina
raznih drava i videete koliko je ovaj stereotip est. Govor tela
meunarodnog dravnika postao je standard, kao i usluge u
meunarodnim lancima hotela. U stvari, politiki govor tela u
celom svetu postaje isti, to obeshrabruje umesto da daje nau.
Jedan o problema homogenosti je da naginje ka tome da ljudi
pretpostave da svi koriste isto znaenje rei ili gesta, to
verovatno nije sluaj.

SMEJ SE I CEO SVET E SE SMEJATI SA TOBOM

Povremeno se izraavaju odreene sumnje u to da li je smeh
elemenat neverbalnog ponaanja ili je dovoljno blizu da se
smatra reju, kao to je sluaj sa ostalim uzvicima. Ovde emo
ga smatrati neverbalnim ponaanjem.
Smeh obino prati, ili se dogaa uz osmehe. Kree se od
najmanjeg i najtieg kikota do najglasnijeg 'smeha iz stomaka'.
Smeh je takode zarazan. Kada jedna osoba u drutvu pone da
se smeje, ostalima je veoma teko da ne prate njen primer. A i
zato bi? Smeh podie duhove.
Poto se ovde bavimo nainima koji bi popravili nae
korienje govora tela, vredi uzeti smeh u obzir. Trebalo bi,
tamo gde za to ima uslova, da ohrabrujete smeh. Ako imate
sposobnost da nasmejete Ijude, koristite je. Dokle god postoji
naglasak na injenici da se smejete s njima, a ne njima, rezultati
e biti sasvim pozitivni i blagotvomi. Sve to treba da
izbegavate je besmisleni kikot. Prijateljski, prijatan smeh lako se
nalazi.
115

HOVOR TFAA

VEBE I EKSPERIMENTl
1 G reike it govoru
Izaberite jednog ili dva javna govomika, predavaa ill
politiara na televiziji. Prebrojte broj i tip greaka u govoru koje
naprave. Koju najee prave? Trebalo bi da otkrijete da svaki
govOTnik ima svoju omiljenu govomu greSku.
2 Stranaiko m edijsko predstavljanje
Gledajte nekoliko medijskih predstavljanja politikih
stranaka i pokuajte a prepoznate omiljeni izraz lica, pokret
teiom, dranje i sl. svakog politiara. Sastavite listu tipinog
neverbainog ponaanja povezanog sa svakom strankom.
Uporedite ih. Koje stranke su najslinije po stilu? Koje su
najmanje sline? Da li je mogue prepoznati kakvi su politiki
afiniteti oreene osobe samo iz njihovog govora tela?
3 BtuRte m im i
Uzmite kasetofon, stanite ispred ogledala i snimite krai
govor na temu koju dobro poznajete. Pokuajte da govorite bez
ikakvog govora tela. Da li je to mogue? Ako jeste, da li je lako?
Verovatno ete otkriti da je ova veba sasvim nemogua za
izvodenje.
4 Telefon za tebe!
Posmatrajte ljude dok telefoniraju. Koliko njihov govor tela
lii na onaj zastupljen u Susretima licem u lice? Koje vrste
govora tela se mogu preneti \i telefonskom razgovoru, a koje ne'
mogu?

116

GOVOR TELA
O K O SVETA
Govor tela, ega ste sada verovatno svesni, dovoljno je
kompleksan i kada se bavite ijudima iz sopstvene kulture, aii
kada susretnete one iz neke druge, obuzmu vas potekoe. Stvari
mogu tako lako krenuti loe sasvim nenamemo, da e nam biti
korisno ovo razmatranje nekih glavnih potekoa i naina da se
one izbegnu.
Edvard Hol govori o sluajevima u kojima neodogovarajue
neverbalno ponaanje, zajedno sa optom kulturnom
neosetljivou moe da prouzrokuje lou komunikaciju i njen
potpuni prekid. Jedan primer opisuje neke pregovore tzmeu
amerikih i grkih zvaninika, koji su se zavriii neuspehom.
Kasnije istraivanje otkrilo je da je navika Amerikanaca da buu
otvoreni i direkmi uvredila Grke, koji takvo ponaanje smatraju
prostim, pa ih je to obeshrabrilo u pregovorima. Dalje,
Amerikanci su eleli da ogranie trajanje sastanaka i da dostignu
sporazum po pitanju optih principa, a da detalje ree neki podkomiteti. Ovo su Grci doiveli kao pokuaj da ih prevare, poto
oni obiavaju da razrade detalje pred svima i da produe
sastanke koliko je to potrebno.
Drugi primer bavi se korienjem vremena. Ameriki atae
koji je tek pristigao u jednu junoameriku zemlju pokuao je da
organizuje sastanak sa ministrom koji mu je bio protivnik. Razni
pokazatelji su pristigli i ukazivaii na to da za takav sastanak jo
nije vreme. Amerikanac je insistirao i posle odreenog vremena
sastanak mu je nevoljno dozvoljen. Kada je stigao, zamoljen je
da saeka u ekaonici. Vreme sastanka je prolo. Posle petnaest
minuta, on je zamolio ministrovu sekretaricu da proveri da ii
ministar zna da on eka. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta,
dvadeset pet... Posle etrdeset minuta, skoio je i rekao je
sekretarici da je 'uao tu' dovoljno duge i da mu je 'muka' od
takvog tretmana. Njegov ostanak u toj zemlji nije bio
117

GOVOR TELA

najsreniji. Zaboravio je d aje period za ekanje od etrdeset pet

minuta u toj zemlji jednako vredan kao i pet minuta u Americi.
Efektivna meukulturalna komunikacija je tako vana u
modemom svetu da slomovi ovog tipa treba da se prouavaju
zbog lekcija koje nam prenose. Takoe, zbog njih je izuzetno
vano da Ijudi koji ive i rade u stranim zemljama dobiju
odgovarajue obrazovanje lokalnog govora tela kao i govoroog
jezika.

KULTUROLOKE RAZLIKE
I dalje postoji potreba za istraivanjem tane prirode razlika
u nainima na koje Ijudi trom sveta koriste govor tela. Do sada,
najvie panje posveivalo se Amerikancima, Japancima,
Arapima i u manjoj meri nekim dravama u Evropi. Bez obzira
na to, dolo se do nekih interesantnih zakljuaka.
U istraivanjima kontakta otma, na primer, primeeno je da
Grci vie gledaju u ljude na javnim mestima i dok govore i dok
sluaju. U stvari, prilino se uzbue ako im Ijudi sa kojima su ne
pokau podjednako interesovanje, i oseaju se ignorisanim. Sa
druge strane, veani gledaju jedni druge rede nego ostali
Evropljani, ali gledaju due. Arapi su ovisni o kontaktu oima
kada razgovaraju. Gledaju se i kada sluaju i kada govore.
Stnatraju veoma tekom interakciju s nekim ko nosi tamne
naoare, pa ne mogu da mu vide oi. Japanci veoma malo
gledaju u druge Ijude i trude se da oi upere u njihov vrat kada
govore.
Amerikanci i Britanci trude se da sputavaju izraze lica.
Italijani, naprotiv, naginju vatrenosti. Japanci na javnim
mesrima deluju izuzetno.ozbiljno, a privatno stalno nose blag
osmeh. Vie se smee pri pozdravljanju i poslovanju nego
Evropljani.
to se tie gestova, Indijci i Arapi verovatno imaju
najbogskiji renik. Japanci imaju formalne gestove za prizivanje
drugih k sebi. Isprue ruku od sebe, dlanom na dole i raire i
prodrmaju prste. Da bi ukazali da je neko laov, oni liznu
kaiprst i njime poglade obrvu. Veliki broj evropskih gestova
opisan je u pogjavlju br. 5.
Jedan od kontrasta u dranju vidi se kada uporedimo obiaj
Arapa da sede u 'turskom seu i Japanaca da se klanjaju.
118

PRAKTINI PRERUNIK

Kianjanje se koristi pri pozdravljanju i rastajanju, a osobe nieg

statusa klanjaju se dublje od onih vieg. Nemci imaju uspravnije
i krae dranje od Ijudi iz junoaroerikih drava.
itaiijani stoje blie drugome dok razgovaraju, dok Nemci
stoje dalje. Arapi stoje blie i ugao im je direktniji. Nije
neobino da se na meunarodnim konferencijama primeti kako
se Amerikanci i Evropljani povlae pre nego 5to se Arapi
priblie, poSto svi pokuavaju da ostvare eljenu distancu od
ljudi. U Japanu, pozicijaje esto isto tako vana kao i razdaijina,
pa ete videti kako tradicionalna porodica eta u javnosti tako
to je otac na elu, pa onda majka, pa deca na kraju.
Junoamerikanci koriste dodirivanje vie nego ostali narodi,
iako se Arapi mnogo dodiruju i mukarci se esto dre za ruke,
to fiesto zabavlja Evropljane. Arapkinje nije dozvoljeno
dodirivati u javnosti. Japanci se veoma malo dodiruju na javnom
mestu, iako se tradicionalno zajdeno kupaju bez ikakvih
seksualnih konotacija.
to se tifie pojave, neki narodi imaju veoma stroga pravila.
Arapske ene moraju biti tako dobro pokrivene garderobom da
im se saroo oi vide. ak i arapski mukarci e ugiavnom biti
dobro pokriveni garderobom. U Japanu su najfiee uniforme.
kolska deca i studenti nose bele koulje i cme jakne i pantalone
(ili suknje). Lift-operateri u robnim kuama nose uniforme i
bele rukavice. 6ele rukavice takode nose oferi i taksisti.
Meu raznim drugim neverbalnim ponaanjima koje smo
razmatrali, ton glasa je veoma vaan Arapima. Oni takoe
mnogo koriste miris i Cak diu jedni u drage dok govore, to
Evropljani smatraju odbojnim. Emocije se prepoznaju iz tona
glasa u svim kulturama. Takorei, fiak i ako Ijudi ne razumeju
jezik, mogu da prepoznaju emocionalno stanje govomika.
UNIVERZALNO NEVERBALNO PONAANJE
Postoje i dragi univerzalno razumljivi primeri govora tela.
Ve smo neke pomenuli u poglavlju br. 3, na primer. Ekman i
Frajzen su otkrili da Ijudi iz trinaest razlifiitih kultura mogu
ispravno da procene neverbalno izraavanje uitka, iznenaenja,
straha, Ijutnje, tuge i gadenja. Postoje kulture u celom svetu u
kojima se Ijudi smee kada su sreni i mrte kada su ljuti.
119

GOVORTELA

Majld Aigajl je prepoznao sedam eleroenata koji se obioo

javijaju pri pozdravljanju: podizanje obrva, smeSak, kontakt
oCirna, kontakt telom, ak i u kulturama koje inae ne koriste
preterano dodir; pruanje dlana ake, mrdanje giavom ili
klimanje u formi naklona.

PREGOVARAKI STILOVI
Derard Kirenberg i Henri Kalero predstavili su
sveobuhvatnu studiju govora tela pri pregovorima, analiziravi
2500 situacija. Primetili su koliko je vana razdaljina ptj
pregovaranju tokom prodaje. Ljui e kupiti vie od nekoga ko
im je blizu nego od onoga ko ostaje na distanci. Stoga, mnogi
prodavci nose sa sobom literaturu i vizuelna pomagala da bi
mogli da se pribiie potencijalnom kupcu. Ako kupac odreaguje
prekrstivi ruke, ili nekim drugim odbrambenim gestoitt,
proavac se udaljava, dok se kupev stav ne opusti i postane
manje odbramben.
Signaliziranje voljnosti da se sarauje u situaciji pregovora
pOstie se na brojne naine. Sedeti na stolici nagnut unapred
moepreneti i zainteresovanost i elju da se sloite sa drugima.
Otkopavanje sakoa moe da ukae na otvaranje ka drugirB

Slika br. 12: MoUtveni poloaj

120

PRAKTINIPRIRUNIK

Ijuima. Takoe moe da pokae interes za neSto Sto neko dnigi

govori. Naginjanje giave ukazuje na interes, kao to smo videli,
pa se i to moe koristiti za prenoenje namere za saradnju.
Molitveni poloaj ruku je uobiajen pri pregovorima,
posebno kad potencijalni kupac razmatra ono to se nudi.
Takoe se moe videti i u nekim drugim situacijama kada neko
eli da signalizira samouverenost i visok status. Ali, u stvari, taj
poloaj moe da ukae i na odbrambeni stav i slabost.
Trupkanje prstima i tapkanje stopalima su ponaanja na koje
treba posebno paziti pri pregovorima, jer ona ukazuju na dosau
ili nestrpljenje. Ove negativne reakcije mogu da pokvare uspeh
pregovora, pa neto mora da se preuzme da se one otklone. To
moe da se postigne tako to ete pozvati onoga koji trupka da
govori (veina Ijudi ne trupka kada govori).
vrljanje moe jednostavno pokazati da je osobi potrebno
jo neto to bi radila dok slua. Cee to ukazuje na dosadu, iii
bar na slabljenje interesa. Morate uiniti neto da vrijaCa
uvuete u diskusiju.
Naginjanje unapred, naginjanje glave u stranu, otvoreni
gestovi i dranja su najbolji za one koji ele da drugima deluju
voljno za saradnju u pregovorima. Ako Ugovina treba da bude
teka i nita ne sme da se pokloni, onda vrljanje, nagmjanje
unazad, prevrtanje oCima i zatvoreni gestovi treba da iskau
protivljenje prema drugima.

POSAO, KAO I UVEK

Kao to smo videli, svest o proticanju vremena. raziikuje se
iz kuiture u kulturu. ekanju na ugovorene sastanke treba se
nadati ne samo u Junoj Americi, ve i u Maloj Aziji. Tamo
osobe vieg ranga i statusa treba prvo primiti. Arapi vole
ekspresivnost i povremeno pokazivanje emocija. Grupni
poslovni sastanci na kojima se dogaa vie stvari u isto vreme
su tipini. Treba da sedite najblie to moete osobi sa kojom
elite da poslujete i treba da govorite o stvarima koje se tiu vas
u sred svega ostalog o emu se na sastanku radi.
U Sjedinjenim Dravama, opsesija s vremenom i
rasporedima znai da su tanost i efikasnost vani. Podstie se
takmiarski duh. Amerikanci su veseli i srdani pri prvom
121

GOVORTELA

susretu i ne tiu ih se preterano razlike u statusu. Preferiraju

oStar, poslovan pristup.
Afrikanci vole da upoznaju nekog pre nego to preu na
posao, pa askanje na poetku poslovnih sastanaka moe da
potraje neko vreme. Vreme je fleksibilno i ljuima koji deluju
kao da su u urbi, niko ne veruje. Kanjenje je normalan deo
ivota. Oekuje se ukazivanje potovanja starijim ljudima.
U Kini, ljudi ne vole da budu izvojeni kao pojedinci i vole
da buu tretirani kao deo tima. ene esto dre vane pozicije i
oekuju da ih tretiraju jednako kao i mukarce. Zdravice su
vaan deo poslovnih veera i treba a pripremite odgovarajuu
unapred. Sastanci, takode, treba da se najave unapre,
Dugotrajne veze su visoko cenjene, treba ovojiti vreme da se
one uspostave. Vie vole lini kontakt od pisama i telefonskih
poziva. Nekoliko pregovarakih sastanaka e biti potrebno, jer
su Kinezi Jjudi koji ne vole da ure.
Pri koriSenju govora tela u posebnim poslovnim
situacijama, treba izbegavati odredene stvari. Ako elite da
pozovete kelnera na poslovnom ruku u zapadnim zemljama,
uobiajeni nain je da podignete ruku sa ispnienim kaiprstom.
U Aziji, meutim, na taj nain bi pozvali psa ili neku drugu
ivotinju. U arapskim zemljama, pokazivanje onova ili tabana
je uvreda, a Arapin takode moe da uvredi nekoga
postavfjanjem dlana ispred lica neke osobe.
U Sjedinjenim Dravama, moete signalizirati da je sve u
reu tako to ete napraviti krug palcem i kaiprstom i rairiti
ostale prste. Ali treba da znate da u Japanu taj pokret oznaava
novac, a u Brazilu je to uvreda.
esto tapkamo decu po glavi iz milote, ali u isiamskim
zemljama glava se smatra seditem mentalnih i uhovnih moi.
Stoga je ne treba dodirivati.
ekamo se po glavi kada smo zbunjeni. U Japanu, istim
gestom iskazuje se ljutnja.
U mnogim delovima sveta, mahanje glavom znai 'ne', ali
kod Arapa i u delovima Grke, Jugoslavije, Bugarske i Turske,
uobiajeni, nain je odmahivanje u stranu i moda coktanje
jezikom. U Japanu, osoba e moda pomerati desnu aku napred
nazad da bi prenela odbijanje ili neslaganje.
122

PRAKTINI PRIRUNIK

S
druge strane, u Africi se slaganje iskazuje tako to se
podignuti uspravljeni dlan udari pesnicom druge ruke. Arapi e
pokazati slaganje tako to e ispruiti spojene ake iji kaiprsti
pokazuju na rugu osobu.
Svako ko mora da posluje u svetu treba prvo malo da se
obrazuje da bi otkrio kakve neverbalne zamke treba izbegavati.

TA DA RADITE KADA NE GOVORITE JEZIK

Bez obzira da li ste u inostranstvu zbog posla ili godinjeg
odmora, saznavanje oblika govora tela ljudi koje ete sresti je
razumna predostronost. Ali ima jedna ili dve stvari koje moete
raditi da bi smanjili na minimum rizik od uvrede i uveali anse
da provedete prijatno vreme bez nevolja.
Treba da koristite govor tela koji je univerzalan to je vie
mogue. Osmesi, podizanje obrva, naginjanje glave, pruanje
dlana desne ruke za rukovanje trebalo bi da vas provedu kroz
poetne faze susreta do take kada moete da koristite druge
opisne gestove da ukaete ta elite ili ta hoete da kaete
drugoj osobi.
Uopteno govorei, prijateljski izraz lica, izbegavanje
agresivnih pokreta i svest o najoiglednijim opasnostima govora
tela pomoi e vam da izgladite neprijamosti. Ako je to
podrano bar nekim pokuajem da nauite najvanije rei i fraze
govomog jezika, bie manje potekoa. esto je iznenaujue
kako e ljudi biti oduevljeni i kako e toplo reagovati ako
pokuate da komunicirate sa njima na njihovom jeziku. esto e
biti voljni da vam izau u susret. ak i oni koji ive u veoma
formalnim dravama, kao to je Japan, veoma dobro reaguju
kada je prihvatljiv govor tela praen nekolicinom rei.

VEBEIEKSPERIMENTI
1 Strani film ovi
Gledajte jedan ili dva strana filma, po mogustvu da ne
razumete jezik. Obratite panju na sluajeve udnog i
neuobiajenog govora tela i na njihovo znaenje. Traite
pogotovo korienje kontakta oima, klimanja glave, gestova,
dranja i sl. Gledajte japanske, indijske, kineske, arapske
filmove.
123

GOVOR TELA

2 Isterajte svoje
Izaberite neke svakodnevne pregovore, kao na primer,
biranje programa koji e porodica gledati na televiziji ili
traenje odsustva na poslu. U prvom shiaju pokuajte da
isterate po svome koristei zatvorene , negativne gestove i
dranje. U sledeem, koristite pozitivne, otvorene gestove. Koji
nainje uspeniji?
3 Poslovni govor tela
Posmatrajte poslovne ljude na javnom mestu, u holu hotela
ili u baru aeroroma. Koja su najee koriena neverbalna
ponaSanja? a li se razlikuju na neld nain od opte javnosti?
4 I ja sam ovde stranac
Sa grupom prijatelja koji poele da uestvuju u ovoj vebi,
pona^jte se kao da ste stranac koji ne govori jezik. Kako ostali
reaguju na vas? Koji su najkorisniji oblici govora tela? Da li
postoje situacije s kojima je nemogue izai na kraj?

124

GOVOR TELA
NA PO SL U

Sada smo razmotrili sve glavne aspekte govora tela i njegove

upotrebe u susretima sa drugima. Sada emo pahju skrenuti na
praktinu primenu ovog znanja, u svrhu popravljanja naSeg
naina koriSenja govora tela u specifinim kontekstima.
Poeemo, u ovom poglavlju, tako Sto emo istraiti kako ga
moemo efektnije koristiti na poslu. Poglavlja koja prate e
razmatrati njegovu upotrebu u svakodnevnim susretima, u
intimnim vezama i razvijanju boljih odnosa sa drugima.
Profesije u kojima je govor tela najvaniji su one u kojima
postoji komunikacija licem u lice sa javnou. U takve profesije
moemo ukljuiti i medicinsko osoblje, televizijsko
intervjuisanje, sve vrste poslovnih aktivnosti i poduavanje.
Za sve mogue aspekte govora tela na poslu koje treba uzeti
u obzir, razmatraemo njihovu upotrebu na sastancima, u
ukazivanju stavova svojim kolegama, u industrijskim odnosima,
u motivisanju drugih da sastavljaju radne timove.

PROFESIONALNI GOVOR TELA

U profesiji medicinskih sestara govor tela je vaan jer ljudi
kojima se sestre bave, osim 8to su bolesni, mogu da brinu zbog
operacije, ili da brinu da li je sve u redu kod kue i sl. Oni e
posebno traiti utehu i razuveravanje.
Efektivan govor tela za medicinske sestre ukljuivae i
pojaano korienje kontakta oima, smeenja i ostalih
pozitivnih izraza lica, klimanje glavom pri sluanju, otvorene
gestove, naginjanje unapred, smanjivanje razaljine i direktno
usmerenje, povean kontakt telom u znak podrke (dranje za
ruku, grljenje oko ramena, blago grljenje i sl.), urednu pojavu,
obraanje panje na sinhronizaciju pri razgovoru sa pacijentima
i korienje ohrabrujuih vokalizacija (korienje a-ha', 'da' i
s!.).
125

GOVOR TET.A

Televizijski novioari moraju da koriste vie kontakata oima

nego obino jer imaju ulogu shiaoca. Izrazi lica treba da se
koacentriu na pokazivanje zainteresovanosti i treba da obilato
koriste klimanje glavom iz istog razloga. Naginjanje glave u
stranu takoe moe biti korisno. Gestove treba smanjiti na
minimum jer oni mogu da ometu govomika. Dranje treba da se
fokusira na naginjanje unapred ili asimetrino naginjanje
unazad, u skladu sa tim da li je dominantni zahtev pokazivanje
interesa ili smirivanje nervoznog ispitanika tako to ete stvoriti
eto oputeniju atmosfem. Razaljinu treba da diktira oseaj
prijatnosti ispitanika, iako su ljudi obino zbijeni vie nego to
je normaino zbog zahteva kamere. Inirektno usmerenje se iz tih
razloga vie koristi. Obino nema teiesnog kontakfa, a veraa
ljudi koji se pojavljuju na televiziji ele da izgledaju najbolje to
mogu. Verovatno zato to e na njihov javni imid mnogo uticati
to kako na njih milionska publika odreaguje. Panja posveena
sinhronizaciji bie vana i neverbalni aspekti govora bie
korieni da bi se razgovor produio do kraja predvienog
vremena, koje je obino prekratko za paljivo ispitivanje teme.
S
drage strane, novinari koji intervjuiu ponekad ele da
uznemire ispitanika tako to e im odbiti kontakt oima, imati
leden izraz lica, nee klimati, gestikulirae esto ak i kada
ispitanik govori, usvojie previe krut ili previe oputen
poioaj ili direktno ili potpuno odvraeno usmerenje. Takoe e
esto prekidati novim pitanjem pre nego to je odgovoreno na
prethodno.
Poslovnim ljudima je potrebna druga vrsta govora tela.
Kontakt oima treba da bude dominantan a ne ponizan. Izrazi
lica treba da budu neutralni, iako se osmesi pojavljuju pri
pozdravljanju i rastajanju. Pokreti glavom e takoe biti sputani,
sa klimanjem i naginjanjem glave u stranu suptilnije nego
obino. Razlog za to je verovatno zato to posiovni ljudi i ene
esto moraju da dre karte sakrivene. Poto govor tela mo
lako da oda stvari, vano je da pokuaju da ih kontroliu to je
vie mogue.
Jedna od najvanijih lekcija koje poslovni ovek mora da
naui je a treba da prilagodi svoj govor tela onome sa kim
posluje. Ono to je u prethodnom poglavlju reeno o
kulturolokim razlikama treba posebno uzeti u obzir.
126

PRAKTINI PRffiUNIK

Ostale profesije imaju svoje specijalne zahteve. Recepcionari

moraju da imaju prijatne tzraze lica, da koriste mnogo kontakta
oima i da obraaju vie panje nego obino na pojavu.
Prodavci treba da deluju sreeno, ali ne preterano modemo i
takode moraju da se smee, da imaju uspravno dranje. Prodavci
moraju da koriste mnogo kontakata oima, klimanja i naginjanja
glavom u stranu kada muterije ukazuju na svoje potrebe, i malu
razdaljinu, kao i kontakt telom, gde se on moe postii bez
neprijatnosti. Takode treba da deluju konvencionalno i uredno.
Pop zvezda nije ba neko standardno zvanje, a ipak pop
zveze esto rade vie i tee nego veina nas. Ono to nama
eluje kao zadovoljstvo esto moe biti potpuno iscrpljujue.
Njihov govor te!a sadri produeni kontakt oima sa publikom,
esto izveden na namemo Sertujui nain. lzrazi lica, na i van
scene, naginju ka prenaglaenosti. Pokreti glavom postaju
oigledniji i dramatiniji. Pojava je obino nekonvencionalna,
ponekad ak i ekstremno bizaraa, a minka preterana, kao i
frizure. Te promene u izgleu se onda filtriraju u samo rutvo.
ivot imitira umetnost.
Jedna od profesija u kojima je savrena upotreba govora tela
izuzetno va&ia, ne samo zbog uticaja na omladinu i njihov
razvoj, je poduavanje. Nastavnici i profesori mogu da koriste
govor tela na poraavajui nain. Na osnovu istraivanja
neverbalne komunikacije, nudi se profil efektivnog korienja
govora tela za profesorsku profesiju. Uopteno gledano, treba da
buu prijateljski nastrojeni, topli i da uzvraaju dobrim. Treba
da su u stanju da ostvare kontakt sa svim grupama uenika.
Treba da su samouvereni i dobro organizovani i emotivno
stabilni. Vano je da obraaju panju na reakcije i doprinose
uenika kao i da izbegavaju ismevanje, sarkazam,
neprijateljstvo, ljutnju ili drskost. Kao i mnogi drugi, treba da
budu svesni kuiturolokih raziika u korienju govora tela.
Ovakva vrsta ponaanja moe biti neverbalno promovisana
ako su nastavnici svesni restrikcija po pitanju telesnog kontakta,
ako koriste tapanje po Ieima tamo gde je to adekvatno kada
nekog hvale i ako su generalno osetljivi na neverbalne znake
koje studenti pokazuju po pitanju odgovarajue blizine i
potovanja njihovog linog prostora. Treba da imaju relativno
uspravno ranje da bi ukazali na svoju dominantnu ulogu u
127

GOVORTELA

interakciji koja se odvija u uionici, ali i da koriste naginjanje

unapred da bi pokazali panju. Treba da podeavaju svoje
usmerenje da bi se uskladilo sa takmiarskom ili timskom
prirodom odreenih zadataka na asu. Izraajni gestovi treba da
se koriste u znak podrke onoga to je reeno, kao i klimanje
glavom koje treba da potvrdi, nagradi i ohrabri druge da govorc.
Osmesi mogu da prue razuveravanje, da ukau na
dopadanje i odobravanje, kao i da pokau voljnost a se
komunicira. Svi izrazi lica treba a pomau da se prestavi
dobar imid i da se zaobije pozitivna reakcija ostalih. Visok
stepen kontakta oima e obino ogovarati, iako treba da se
smanji ako uenici pokau da im je neprijatno. Ugiavnom ga
treba koristiti da bi se dobile povratne informacije tokom
interakcije na asu. Naglaavanje rei, ton, visina glasa, jaina
glasa, brzina govora i odmeravanje vremena kada se izgovara
svaka re, razlikovae se od situacije o situacije. Greke u
govoru i oklevanje treba da budu smanjeni na najmanju moguu
meru, a pauze treba koristiti da bi se zadrala panja uenika, da
bi se naglasileodredene rei ili fraze i da bi se ohrabrio doprinos
uenika. Pojava moe biti vana u odluivanju da li uenici
pripisuju kredibilitet onome to profesor govori i stoga se mora
uzeti u obzir. Formalna garderoba nije neophodna, ali preterano
nonalantan stil smanjuje ocene uenika za akademsku
strunost. Profesori mogu da tvrde kako njihov stil u odevanju
uopte nema efekta na njihove sposobnosti. To je moda tano,
ali dokazi ukazuju da na studente taj faklor utie kada odreuju
ko je dobar profesor, a ko nije. Profesori koji vrednuju miljenje
svojih studenata ne mogu to da zanemare.

EFEKTIVNO KORIENJE SASTANAKA

Govor tela moe se koristiti na sastancima ako se ukae elja
da se govori tako to ete se nagnuti unapred ili podii kaiprst.
Kada govorite, kontakt oima sa predsedavajuim moe vam
pomoi a nastavite dalje. Kada to osigurate, kontakt oima sa
uesnicima sastanka, jednim za drugim pomoi e vam da
zadrite njihovu panju i takoe da dobijete povratnu
informaciju o tome kako su primljene informacije koje primaju.
Izrazi lica e ukazati na njihove stavove prema temi, ali mogu
takoe biti razh'iti da bi dali malo ekspresivnosti onome to je
128

PRAKTINIPRIRUNIK

reeno. Isto moe biti reeno o gestovima, iako ima mnogo vie
mesta za ekspresivnost kada stojite nego kada sedite. Osetljivost
na odmeravanje vremena i sinhronizaciju omoguie nekome ko
eli da govori da se ubaci dok prethodni govomik zavrava, bez
prekidanja, ali ba pre drugih koji ele da se ubace.
Vrei prouavati sastanke i videti ko su osobe koje najee
uspevaju da govore i kako to rade. Ako ne koriste jainu glasa i
prekidanje, obino im je odmeravanje vremena otrije nego
kolegama.
Osoba kojoj je neophodno delotvomo korienje govora tela
je predsedavajui na sastanku. On neverbalno moe postii
mnogo stvari. Moe da sprei nekoga da govori ako poeli,
samo ako mu uskrati kontakt oima i pogleda u dmge da im
pokae da je njihov red da govore. Njegovi izrazi lica mogu da
pokau odobravanje ili neodobravanje onoga to je reeno i da
tako usmere sastanak u odreenom pravcu. esto e govomici
oklevati da govore protivno eljama onoga kome je dodeljen
vii status predsedavajueg. Moe da koristi klimanje glave da
ohrabri nekoga da nastavi ili moe da to ne radi kako bi ih
spreio da nastave. Moe gestom da umiri Ijude ili da ih natera
da govore. Moe da se okrene od onih koji govore stvari sa
kojima se ne slae. Toliko o predsedavajuem. U stvari, zbog
uticaja neverbalnih faktora, neutralni predsedavajui je mitski
termin. Hteo, ne hteo, on je skoro primoran da oda svoja stvama
oseanja, osim ako je neobino vet u korienju govora tela.
Paljiva upotreba govora tela moe da utedi mnogo napora
pri pokuavanju da vas uju. Iznenadujue je koliko e se esto
predsedavajui okrenuti nekome i zamoliti ga da govori ako
izraz lica te osobe pokazuje snano neslaganje sa onim to je
reeno. Kada vas neko zamoli da govorite, to je mnogo bolje
nego a prekidate ili upadate.

STAVOVI KOLEGA
Kroz korienje svih aspekata govora tela, otkrivamo onima
sa kojima radimo svoja oseanja i stavove prema njima. esto
osmehivanja i smeh, otvoreni gestovi, oputeno dranje, bliska
razdaljina i pravac koji odbija uljeze u grupi, kontakt telom i
podela vremena za govorenje karakteriu radnu grupu u kojoj se
129

GOVORTELA

svi slau. Uskraivanje kontakta oima, leden izraz lica,

ovraen pravac - sve to odaje negativan stav.
Grupe u kojima je ema interakcije slina prvom primeru e
biti efikasinja od one druge. Ne znai uvek, meutim, da je
srena grupa produktivna grupa. To moe jednostavno biti samo
srena grupa. Ali, moda na sreu, ipak se ini da je obino tako
- Sto se grupa bolje siae meu sobom, to je produktivnija.

MOTIVISANJE DRUGIH
Govor tela koji treba da motiviSe ukljuuje poveano
koriSenje kontakta oima, pozitivne izraze lica, kiimanje i
naginjanje glave u stranu dok sluSamo probleme drugih ili
sluSamo njibovo miSljenje na temu posla. Otvoreni gestovi,
naginjanje unapred, bliska razdaljina, direktno usmerenje,
odgovarajui kontakt telom i poravajua vokalizacija pomoi
e da se stvori klima u kojoj e se Ijudi oseati motivisanim.
Pojava je verovatno minoma stvar, ali odmeravanje vremena i
sinhronizacija mogu da postanu o izuzetne vanosti. Ako Ijudi
treba da se oseaju motivisanim, moraju da osete da mogu da
oprinesu diskusijama i sastancima. Ako imaju problema da to
postignu, neto mora da se uini da im se pomogne.

IZGRADNJA TIMOVA
Voren Lerab smatra d a je nemogue odvojiti dranje i
gestove. Oni su se sjedinili na takav nain da ih morate
posmatrati simultano. Takode smarta da ako bi ljude trebalo
spojiti u efikasne timove, pomoglo bi ako bi se njihove eme
dranja i gestova uklapale ili bile jednake.
Nema sumnje da eme neverbalne komunikacije utiu na to
u koliko dobar tim e se grupa Ijudi razviti, ali moramo
razmotriti uticaj svih aspekata govora tela, a ne samo dva.
Jedna od najprimetnijih karakteristika mnogih efikasnih
timova je da esto lanovi iie jedni nadruge. imamo tendenciju
da oseamo kako bolje raimo i uopte imamo bolju interakciju
sa Ijudima koji izgledaju slino nama. Ali, bie tu slinosti i u
korienju ostalih aspekata govora tela.
Ponekad, ne postoji toliko slinosti koliko uklapanja, na
primer, dominantna i povuena aosoba e se esto odlino
130

PRAKTINI PRIRUNIK

slagati. Dominantni ljudi vole da kontroliu i reguliSu

interakciju, a povueni ljudi e zadovoljno to dopustiti i moda
e to ak i eleti jer to sa njih skida odgovomost da donose
aktivne odiuke kada bi radije bili pasivni.

VEBE I EKSPERIMENTI
1 ta da kaem?
Ako moete da pronadete saradnike, zamolite ih da redom
opiu neku profesiju koristei samo govor tela. Ostali moraju da
pogode ta je u pitanju. Koje poslove je najlake ovako opisati?
Koje je najlake pogoditi? Da li obe kategorije sadre iste
poslove?
2 Idealni kolega
Napravite listu neverbalnog ponaanja koje bi eleli kod
idealnog kolege.
3 Pogodite ko dolazi na posao
Zamisiite da novi kolega na vaem ranom mestu izgleda
potpuno suprotno od vas i vah kolega. Kako e to uticati na
grupu ili tim u kojoj radite?

131

SVAKODNEVNI SUSRETI

Uz sretanje Ijudi na poslu, postoje jo mnoga druga mesta na

kojima sreemo najrazliitije ljuck. Ti susreti seu od onih
najkraih, prolaznih, do produenih veemjih dogaaja na
kojima se moramo pokazati u najboljem svetlu, razgovarajui i
pooaajui se u okviru najstroih pravila, moda ak i nekoliko
sati.
Razmotrite dan relativno tipine porodice. Majka ustaje i
prvi \judi koje sree su njen mu i deca. Ako je domaica,
verovatno e tokom dana sresti komije, prijatelje, potara,
prodavce, ostale muterije, ostale majke koje ekaju decu posle
koie, bebisiterku, roditelje sa roditeljskog sastanka i Ijude u
kafiu posie sastanka. Otac prvo sretne enu i decu, prodavca
novina, osobu koja prodaje karte na stanici, ostale .putnike,
kolege, osoblje u restoranu, prijatelje u kafiu poslc posla, Ijude
u kafiu kada konano ponovo sretne svoju enu. Deca prvo
sretnu roditelje, pa prijatelje, uitelje, prodavce, pa bebisiterku.
U svakom od ovih susreta, na i govor tela drugih Ijudi e
neprestano podravati (ili kontrirati), regulisati ili kontrolisati
interakciju koja se odigrava. Oblikuje neprekidan tok aktivnosti
kroz svaki budan sat. Posebno je vaan na poetku susreta, a
kako se ponaamo, manje-vie odredie eventualni ishod
itavog susreta.
VEBA: Starosna dob i pol
Snimite glasove nekolicine ljudi razliitih starosnih dobi.
Snimite mukarce i ene u jednakom broju. Neka govore o
temama koje nee odati njihove godine. Pustite kasetu dnigim
ljudima i vidite da li mogu da pogode pol i starosnu dob
govornika samo po glasu.
132

PRAKTINI PRIRUNIK

PREGLED VEBE
Kao Sto ste verovatno oekivali, nije preterano teko u veini
sluajeva prepoznati pol neke osobe po glasu. esto je prilino
lako prepoznati ak i rasu i nacionalnost. Vreovatno ste otkrili
a deiji glasovi mogu biti otkriveni odmah, bez potekoa.
Veoma stari ljudi takoe imaju kvalitet glasa koji je lako
prepoznatljiv. Stvami problemi dolaze s glasovima ljudi izmeu
trideset i sedamdeset godina.
Postoje neki pokazatelji koje treba koristiti. Jaina glasa je
vea kod mladih ljudi nego kod starijih. Ton se produbljuje sa
zreloSu, iako se izoStrava i zvui prilino krhko u dubokoj
starosti, a moe postati i drhtav. Mladi glasovi imaju sigumiji,
ak drskiji prizvuk u veini sluajeva.
PRVIH PET MINUTA
U prvih pet minuta susreta, posebno susreta sa strancem,
umnogome zavisimo od govora tela pri saznavanju informacija
o drugoj osobi, o tome kakva je, koliko e sa njima biti lako i!i
teko izai na kraj, da li e nam se dopasti i sl. Zavisimo od
govora tela je r se poetne faze razgovora zaustavljaju na
askanju i uoptenim informacijama, kao Sto je vreme, i ne
poinjemo sa detaljnim vcrbaltum informacijaiua koje slede
mnogo kasnije. Interesantno je primetiti da nismo spremni da
odgodimo prosudivanje do ovog trenutka. Kao da imamo
potrebu da brzo odmerimo Ijude. Odatle zavisnost o govoru tela.
Prvi utisci izgleda traju. injenica da su veoma brzo stvoreni
uopSte ne oduzima od njihove snage i postojanosti. Zaista, na
njih moe uticati ak i neto to nam je o nekome reeno
unapred, pre nego Sto smo ga upoznali. Ako nam je reeno da e
nam se neko opasti zato to je prijateljski nastrojen, to e
usloviti da mi budemo prijateljski nastrojeni prema toj osobi
kada je upoznamo.
Procenjujemo ljude kroz nekoliko aspekata kada ih
upoznajemo. Prvo ocenjujemo njihovu privlanost, to ne znai
samo da ocenjujemo stepen seksualne privlanosti koju
oseamo. Za mnoge Ijude, meutim, ako je osoba privlani
pripadnik suprotnog pola, ovo e biti znaajan faktor. Vratiemo
se linoj privlanosti u sledeem poglavlju, zato to ima jak
133

nOVOR TF.T.A

uticaj oa oas u naem druStvu i zavisi skoro sasvim od govora

tela.
Deo proceue privlanosti je odreivanje poia. Ako je to
teko, kao sa nekim enama dubokog glasa, malih grudi i
mukobanjastih telesnih karakteristika, ili sa nekim mukarcima
koji imaju feminizirano dranje i gestove, minku i nenu kou,
rezultirajua zbunjenost moe odbojno uticati na komunikaciju
koja se meu naraa odvija. Iako su svi mukarci i ene jednaki,
drugaCije reagujemo na osobe suprotnog pola.
Pokuavamo da procenimo neiju starosnu dob. Ponovo,
nae rekacije na Ijude koje doivimo starijim nego to smo mi
sami razlikovae se od onth prema mlaim Ijudima. Na ove
reakcije e takoe uticati status te osobe. Reagujemo razliito
ako je mlaa osoba vieg statusa ili je starija osoba nieg
starusa.
Drugi aspekti Ijudi koje procenjujemo u prvih nekoliko
minuta ukljuuju kvalitet njihovog glasa, njihovu rasu i
nacionalnost, optu pojavu i dranje, njihovu verovatnu
profesiju, gde ive i njihovo obrazovno i kultumo poreklo.
Takode moemo procenjivati i njihove drutvene i politike
stavove i gfedita iz njihovog konenja govora tela.

ZAPOINJANJE I ZAVRAVANJE RAZGOVORA

Na poetku susreta vrste govora tela koje se mogu primetiti
ukljuuju dosta kontakata oima, kao da upravo formiramo one
prve utiske o kojima smo priali, j izraza lica koji e verovatno
biti pozitivni, u obiiku osmeha, nego negativni. Da je postojala
assa da budu negattvni, verovatno bi zbegli taj susret.
Verovatoo e biti podizanja obrva tokom prepoznavanja
naeg poznanika, naginjanja glave dok pokazujemo
zainteresovanost za vesti koje nam saoptavaju, naginjanja
unapred, bliske razdaljine i direktnog pravca, rukovanja, moda
grljenja i sl.
Takva ponaanja prate poetne faze veine razgovora
stereotipima kao to su Kako si?*, 'ta ima novo?*, 'Dobro, kako
si ti?* i sl. Kada razgovor ovako pone, brzo e se pomeriti na
opimije teme ili e biti kratak. Posle te prelazne take, govor
tela se smmije u obliku smenjivanja kontakta oima kao to je
134

PRAK HNI PR m U N IK

opisano u poglavlju br. 2. Izrazi lica i pokreti glavom promenie

se u skiadu sa sadrajem razgovora. Gestovi e podrati poente
razgovora, usmerenje e se promeniti da ne bi stalno bilo
direktno, te stoga pretee. Oba uesnika e nesvesno
sinhronisati jedan sa diugim kao to je opisano u poglavlju br.
10.
Mark Knap i neki od njihovih kolega su istraivali ono to
zovu 'retorikom rastanka'. Prepoznaii su veliki broj delova
govora tela koji prate zavretke razgovora. Ovi ukljuuju prekid
govora tela, okretanje u levo kojim osoba koja eli da ode
ukazuje ka izabranom izlazu, naginjanje unapred, ubrzano
klimanje glavom, iroki pokreti nogama, osmehivanje. Ostala
ponaanja koja mogu biti predstavljena ukijuuju mahanje
rukama kao da neto istimo pred sobom i, kada sedamo,
odkrtanje nogu sa trupkanjem noge o pod, koristei ake da se
podignemo iz stolice, kao da hoemo da kaemo: Dobro, to je
to, sad smo sve rekii, Zaista, takve verbalizacije poneka i prate
govor tela.

KAKO PREPOZNATl LAOVA

Postoji jedan stari vic o tome kada politiar lae, a ide ovako:
kada se smei, govori istinu. Kada uperi u nekoga prst
optuujui, govori istinu. Ali kada otvori usta, lae. Jasno je da
u stvamom ivotu ne moemo primeniti ovako jasne
kriterijume. Ali postoje odredena ponaanja koja se dogadaju
ee kada Ijudi lau nego kada govore istinu.
Odavanje se esto deava u donjem delu tela. Premetanje sa
noge na nogu, grenje prstiju na nogama, prekrtanje i
odkrtanje nogu, i slino brojno se poveaju kada pokuavamo
da prevarimo druge.
Pokuaji prevare takoe ukljuuju i gomji deo tela u
odreenoj meri. Izrazi lica se mogu kontrolisati, a uspean laov
moe ak odrati i kontakt oima sa sluaocem, ali pokreti aka
ne kontroliu se tako iako. Jedan gest se najee ponavlja kod
onih koji ele da nas prevare. To je podizanje i rotiranje aka da
bi se pokazali dlanovi. Koristi se da signalizuje bespomonost.
Kao da prevaranti pokuavaju da se pozovu na nae saaljenje,
poto ne mogu da se zaustave.
135

OOVORTELA

Dodirivanje strane nosa, dodirivanje oka, lizanje usana,

tapkanje prstima i visto dranje za rukohvate pojavljuju se
ee kada osoba lae, iako sami po sebi ne ukazuju na prevaru.
Sve se ponovo svodi na kootekst. Moramo da podsetimo sebe da
postoji samo nekoliko aspekata govora tela koji imaju svoje
znaenje nezavisno od konteksta.
Albeit Mehrabian, koji je istraio kako se Ijudi ponaaju
kada prenose istinite ponike a kako kada lau, otkrio je a oni
koji lau manje govore, sporije govore i prave vie greaka u
govoru. inilo se da je i stopa telesnih pokreta bila manja.
Crvenjenje, znojenje, drhtanje glasa, gutanje pljuvake,
njihanje i igranje olovkom ili naoarima su neke od preostalih
oiglednih aktivnosti na koje treba paziti kod ljui koji ne
govore istinu. Manja je verovatnoa da e se laovi upustiti u
teleni kontakt ili se ak pribliiti nekome. Njihov govor tela
esto je kontradiktoran u odnosu na rei. Na primer, mogu da
kau da su voljni da se povrgnu pnmoj istrazi, a ipak e njihov
izraz lica pokazivati odbijanje, a gestovi i dranje biti zatvoreni.
Govor tela je skoro uvek bolji vodi do istine nego ak i
najelokventnije rei.

ASKANJE
Nejasna, neobavezna askanja o zdravlju druge osobe, o
vremenu, o rezultatima lokalnog fudbalskog tima nekim Ijudima
deluju potpuno bezvredno - aktivnost na koju se troi
besmisleno mnogo vremena. Ipak, askanje ima mnogo vei
znaaj.
Tokom askanja, kada je verbalni sadraj sasvim nezahtevan,
moemo se potpuno posvetiti govoru tela osobe sa kojom
razgovaramo. Moemo ak, ako elimo, sistematino obratiti
panju na svaki aspekt govora tela, tako da moemo za kratko
vreme mnogo da nauimo o toj osobi. Druga prednost
sistematskog pristupaje da nam on omoguava da proverimo da
nismo nekd aspekt izostavili.
Sledei put kada se naete s nekim na piu ili kada upoznaie
oeku nepoznatu osobu na urci, pokuajte s takvim pristupom.
Posmatrajte svaki aspekt govora tela pojedinano i razmotrite
kako ga ta osoba koristi.
136

PRAKTINIPRIRUNIK

Prvo: kontakt oima: da li ga koriste maio ili mnogo? Da li

se ini da ga izbegavaju? Koliko su im rairene zenice? Da li
odvraaju pogled u levo ili u desno? Da li gleaju okolo u druge
Ijude ili su posvetili panju samo vama?
Drugo, posmatrajte izraze lica. Da li su pozitivni ili
negativni? Da li se zainteresovano smee ili se zgaeno mrte?
Da li retko iii esto menjaju izraz lica? Da li postoje neki
mikromomentaini izrazi lica koje moete da uhvadte?
Tree, kakvi su tm pokreti glavom? Da li pokazuju interes
naginjanjem glave? Da li vas ohrabruju da govorite klimanjem?
Da li reaguju na vae klimanje glavom? Da li se ritam njihovog
klimanja uklapa sa ritmom govora?
Sledee, da li prave malo ili mnogo gestova? Da li su gestovi
izraajni? Da li su odgovarajui? Da li su otvoreni ili zatvoreni?
Da li prekrtaju ruke na grudima? Ako prekrtaju noge, da li ih
prekrtaju u pravcu vas ili od vas?
Ona obratite panju na njihovo ranje. Da li je uspravno ili
pogrbljeno? Da li se naginju unazad ili unapred?
esto, obratite panju na razdaljinu i usmerenje. Da ti prilaze
blizu ili ne? Ako se vi pomerite blie, da li se odmiu ili se
okreu da budu manje direktno usmereni? ta vi radite ako se
oni priblie? Da li im je usmerenje direktno ili indirektno? Da H
je simetrino ili asimetrino? Horizontalno ili vertikalno?
Semo, razmotrite kako upotrebljavaju telesni kontakt. Da li
ga uopte koriste? Ili samo pri pozdravu? Da li su dodirivai ili
anti-dodirivai? Koje delove tela dodiruju najee kada
govore? Ruke, ake, ramena, lea ili neke druge? Da li dodir,
kada se desi, signalizira veu intimnost meu vama ili samo
elju onog drugog za intimnou?
Sledee, ocenite njihovu pojavu i gradu i kako ona utie na
vau reakciju na njih. Da li smatrate da su privlani? Da li su vii
ili nii od vas? Da li vam to smeta? Da li su debeli ili mravi?
Da li to utie na vau reakciju na njih?
Onda, ta je sa odrrteravanjem vremena i sinhronizacijom?
Da ii se uredno smenjujete u diskusiji ili postoje trenuci kada
oboje govorite u isto vreme? Ako postoje, zato? Iz nervoze ili
niste iz nekog razloga uspeli da se sinhronizujete?
137

GOVORTELA

Postoje, naravno, jo mnoga pitanja koja bi mogia biti

postavljeaa, ali e ova biti ovoljna da bi vas opskrbila
jednostavnim, a ipak sistematinim metodom procene kako
dnigi ljudi koriste govor tela u svakodnevnim susretima.
Pomoi e vam, takoe, da popravite svoju upotrebu govora tela
a da ne budete preterano oigledni. S vebom e sve to
postepeno postati prirodnije i lake.

VEBEIEKSPERIM ENTI
1 K o je to rekao?
Nabavite fotografije o nekoiiko Ijudi snimljene u naoko
normatnom okruenju. Zatim ifa zamolite da snime govor na
neku temu koja nee odati njihovo okruenje. Onda sve to
pokaite drugim Ijudima i zamolite ih da poveu glasove i
fotografije. Koliko su bili uspeni?
2 Koliko Ijudi sreete dttevno?
Napravite spisak Ijudi koje sreete tokom dana. Uradite to
paljivo, da nekoga ne bi propustili. Onda ih razdelite na
prijatelje, porodicu, poznanike, strance i osoblje (kelnere,
vozae autobusa, i sve ostale sa kojima je interakcija isto
tehnike prirode). Kakva je ema vaih dnevnih interakcija? Da
li provodite onoliko vTemena sa prijateljima i porodicom koliko
bi eleli? Ako ne, moete li neto da uradite po tom pitanju?
3 ta prvo prim etite?
Kada upoznate nekog stranca, ta prvo na njemu primetite?
Da li se to razlikuje kod mukaraca i ena? Za starije i mlae
Ijude? Koje fizike karakteristike traite (ili na njih reagujete)
kod privlanog stranca suprotnog pola?

138

15.

SEK SU A LN A
P R IV L A N O S T

Moda je istina da je lepota u oima onoga koji posmatra, ali

ipak je mogue uticati na ono Sto oko prvo vidi. Znanje je uvek
mo, a znati viSe, kao to mi sada znamo, o tome ta ljudi
smatraju privlanim, omoguava nam da se potrudimo da im
predstavimo ono to ele da vide ili bar da se tome pribiiimo
vie nego bez ovog steenog znanja.
Ali zato da se trudimo? Jedan od razloga je da se onima koje
drugi smatraju privlanima, pripisuju i drugi atributi. Nekoliko
studija pokazalo je da e takve osobe lake biti smatrane
talentovanim, toplim i Ijubaznim, osetljivim, interesantnim,
drutvenim i veselim. Kada se uporede sa neprivlanim ljudima,
njima se pripisuje drutveno poeljna linost, podobniji su za
brak, vii profesionalni status, vea inteligencija i srea. Da li
svi privlani ijudi poseuju ove kvalitete ili ne, podlono je
sumnji. Ali, ako ih rugi tako vide, to e ohrabriti razvoj ovih
karakteristika. Istina nije uvek realnost, ve ono to Ijudi vide
kao realnost. Drugim reima, ako misle d a je istina, onda je to,
praktino istina.
Pa ta je onda to to mi traimo? Koga i ta mi smatramo
privlanim? Veina studija tvrde da mukarci u enama trae sve
one karakteristika koje ih ine razliitima od njih. Pune usne,
tanje obrve, neniji ten, odsustvo facijalne kose, velike vrste
grudi, uzak struk, relativno iroke kukove i duge noge - sve su
to obino poeljne karakteristike. Glen Vjlson i Dejvid Najas
predstavljaju studiju koja je otkrila da je tokom godina Mis
Sveta biia u proseku manekenka koja govori engleski, ima
dvadeset jednu godinu, 170 cm, plavu kosu i smede oi sa
merama 96-63-96. Jasno je da se i mnoge ene koje se ne
uklapaju u ovaj stereotip smatraju privlanim. Bez obzira na to,
studije u kojima ljudi treba da ocene fotografije privlanih ena
pokazale su da e se veina sloiti koja medu njima je
najprivlanija.
139

GOVOR TELA

Nije ba lako prepoznati ono to ene nalaze privlanim na

mukarcima. Mukarci zamiljaju da one trae visinu, miiave
grudi i ramena, bicepse i veliki penis. Najmanje jedna studija,
meutim, otkrila j e da su ene vie zainteresovane za
mukareve oi, da li je mrav ili ne i da li ima maiu i seksi
zadnjicu. Vei broj studija otkrilo je da su ene vie
zainteresovane za linost mukarca i opti karakter.
Mark kuk i Robert MekHenri citirali su studiju koja je
ukazala da je idealno lice za oba pola ovalno, istog tena, velikih
plavih oiju, plavog nosa, usta srednje veliine, skladnih uiju,
dugih trapavica, bujnih obrva kod mukaraca i tankih kod eoa.
Nijedno lice, meutim, nije savreno simetrino, pa su neke
varijacije neminovne.
U stvamosti, seksualna privlanost ne zavisi samo od pojave
i grae. Svaki aspekt govora tela daje svoj doprinos i mi esto
previdimo neko manje savreno lice ili gradu kada su na primer,
zenice preirene i postoji vie kontakata oima, izrazi lica i
gestovi izraajni, ili nam se dopadne zvuk neijeg glasa,
VEBA: Ocena 10!
Mnogi itaoci setie se filma 10, u kome su glavne uloge
igraii Bb Derek i adli Mur, koji je delimino zasnovan na
ocenjivanju privlanosti ljudi na skali od 1 -10. Film se zasniva
na navici mladih zapadnjakih mukaraca kada trae drutvo
mladih, privlanih ena. Ova veba trai da se isti pristup
primeni na pripadnike oba pola. Koristei skalu za ocenjivanje
na slici br. 13, ocenite nekoliko stranaca tokom sledee nedelje.
Ako moete, zamolite i druge da vam se pridrue, tako da na
kraju imate relativno veliki broj popunjenih tablica.
PREGLED VEBE
Dve stvari e postati oigledne iz ove vebe. Trebalo bi da
dobijete jaaniju ideju o tome koja vas neverbalna ponaanja i
fizike karakteristike privlae kod drugih Ijudi. Trebalo bi
takoe da otkrijete da se vae ocene slau sa ocenama ostalih
koji su uestvovali u eksperimentu.
ta je vanije, pojava ili neki rugi aspekt govora tela?
140

PRAKTINI PRIRUNIK

VAIPARTNERI
OpSti principi korienja govora tela su veoma vani da bi se
pronali privlani partneri ili uspostavile veze manje stalne
prirode. Na mnogo naina, ovi su slini onima koji su vani za
uspostavljanje prijateljstava.
Kontakt oima izmedu Ijubavnika i prijatelja ima ak i veu
vanost nego, kao to smo videli, na poslu i u svakodnevnim
susretima. Poto vie gledanja esto vodi ka dopadanju, trajanje
uzajamnih pogleda bie due.
Izrazi lica e bhi pozitivni, makar samo zbog toga to je
osoba u prisustvu prijatelja i sebi bliskih. Ali, takoe je tano da
e, samo zbog toga, negativni izrazi lica biti spremnije
tolerisani. Zata, napokon, slue prijateiji i ljubavnici, ako se sa
njima ne moete jednostavno opustiti i pokazati svoja prava
oseanja?
Slino, nije neophodno baviti se pokretima glave, gestovima
i chanjem. Razdaljina i usmerenje, meutim, zahtevaju vie
panje. Bliski prijatelji i Ijubavnici sumnjae da neto nije u
redu ako im se ne dozvoli blizina. Neto slino moe se
primeniti i ako usmerenje nije dovoljno direktno. Telesni
kontakt bie ei a, u sluaju Ijubavnika, ako ne bude est i
produen, zakjjuie se da stvari ne stoje onoliko dobro koliko
bi trebalo.
Pojava ne bi trebalo toliko da znai, ali je vana. Ako
insistirate na tome da se oblaite potpuno drugaije, da imate
drugaiju frizuru ili minku (ili potpuno odsustvo minke) na
otkaen nain, to e u najmanju ruku isprovocirati aljive
komentare, a u najgorem e vas dovesti do isljuenja iz grupe.
Odmeravanje vremena i sinhronizacija ne zahtevaju previe
panje, ali su neverbalni aspekti govora vani. Ako se va
akcenat ne uklapa, ili vam je glas prejak, a vai prijatelji su tihi,
ili vam je ton grub, a prijatelji su vam neni ljudi, verovatno ete
imati problema.
Paljivo baratanje najvanijim domenima govora tela
izmedu prijatelja i Ijubavnika nee biti uzaludno.

141

GOVOR TB1.A

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
kosa
elo
obiik glave
lice
oi
nos
usta
ui
vrat
koa
graa
ram ena
grudi/grudni ko
ruke
5ake
struk
zadnjica
abdom en
butine
kolena
listovi
stopala
oblik noffu
duina nosu
kontakt oim a
izrazi lica
pokreti ftlave
eestovi
poloai i stav
biizina i pravac
odmer. vrem ena i sihronizaciia
kontakt telom
neverbaini aspekti govora
Uknpno:
M u = 330
Sllka br. 13: Skala za ocenjivanje privlanosti
142

PRAKTINIPRIRUNIK

KAKO SE SLAGATI S LJUDIMA

Empatija je termio koji se esto koristi da se opie
sposobnost Ijudi da sagleaju situaciju ili problem sa neije
druge take gledita. Uspena empadja, ona vrsta koja je
neophodna pri savetovanju, zavisi od vie nego uobiajeno
osetljive reakcije na govor tela drugih, i uspenog korienja
govora tela nas samih. u sutini, to je pitanje prilagoavanja
onome to druga polovina u interakciji smatra odgovarajuim.
Ako trae vie kontakata oima, veu blizinu, direktno
usmerenje, pruite im to. Kad su u pitanju izrazi lica ili gestovi,
poto oni ne ukazuju oigledno na to ta im vie prija, moraete
da upotrebite svu vau osetljivost pri odluivanju ta je
odgovarajue. Pustite ih da vode u odmeravanju vremena i
sinhronizaciji, pojavi i neverbalnim aspektima govora.
to se tie klimanja glavom, inicijativa je na vama. Poto je
njihova uloga da potaknu na govor, da potvrde i razuvere, obilno
korienje klimanja glavom pomoi e vam da ohrabrite
'otvaranje' neophodno za savetovanje. Savetovanje je
svakodnevna vetina, pa ovi pristupi imaju datekoseni znaaj.
KAKO BITI PRIVLANIJI
Od svih aspekata govora tela o kojima smo raspravljali, koji
od njih ine da Ijudi misle da smo privlani? Hajde da
pogledamo svaki aspekt ponaosob i da viimo ta treba da
radimo:
1. Kontakt oima: Oni koji gledaju su poeljniji od
onih koji odvraaju pogled. Gledajte Ijude u oi
onoliko koliko mogu da podnesu.
2. Izrazi lica: Buite ivahni. Smejte se mnogo, na
topao, prijateljski nain. Neka vam se na licu vidi da
ste zainteresovani.
3. Pokreti glavom: Klimajte glavom dok drugi govore
da bi ih ohrabrili i pokazali da obraate panju.
Naginjite glavu u stranu iz istih ra2loga. Bradu drite
visoko.
4. Gestovi: Budite izraajni, ali ne preterujte. Moda je
najbolji nain da izvadite nike iz depova, da ih ne
prekrtate i da izbegavate drnge zatvorene gestove.
143

GOVORTE1.A

5. Dranje: Kada stojite, budite uspravni u razumnoj

meri. Kada sedite, nagnite se unazad, drei se
asimetrino da bi signalizirali neformalnost. Nagnite
se unapred kada elite da pokaete interes.
6. Razdaljina i usmerenje: Pribliite se najviSe Sto
moete a da drugima ne bude neprijatno. Koristite
direktno usmerenje najee Sto moete.
7. Telesni kontakt: Dodirujte Sto ee moete, a da ne
uvredite druge. Ohrabrujte druge da vas dodiruju.
8. Pojava i grada: Obiaite se prema normama grupe,
ali izaberite tve boje kad god moete. Neka vam koa
bude meka i glatka. Trudite se da budete vitki. Ovo se
odnosi na oba pola, ali muSkarci treba da nose mimije
boje, a koa im je po prirodi gmblja.
9. Odmeravanje vremena i sinhronizacija: Budite
osetijivi na ove faktore.
10. Neverbalni aspekti govora: Nemojte govoriti
previSe. ili prebrzo, ali pokuSajte da govorite i sluate u
jednakim delovima. Ljudi vole sluaoce, ali privlani
Ijudi viSe govore. Moraete da balansirate govor i
sluanje. Trudite se da imate relativno standardni
akcenat i izbegavajte regionalne ekstreme.

V EBEI EKSPERIMENTI
1 Ko ep rvi daprie?
Posmatrajte ljude na javnim mestima kada se po prvi put
upoznaju. Ko inicira interakciju? MuSkarac ili ena? Kakav
govor tela spaja ova dva stranca?
2 Partneri za ceo Svot
Prouavajtc govor tela ljudi koje poznajete i koji su u
srenom braku najmanje deset godina. Da li kopiraju pokrete i
gestove jean od drugoga? Da li kopiraju neke druge aspekte
govora tela? Na koji nain se njihovo ponaanje razlikuje kada
su zajeno i kada su odvojeni?

3 Hej, seksi
Koje komponente seksepila ini govor tela?
144

ZAKUUAK

Pribliavamo se kraju nafieg prouavanja govora tela,

njegove prirode i upotrebe, kao i naina za njegovo efektivnije
korienje. Meutim, ne bi trebalo da mislite da je ovo kraj
vaeg uenja govora tela. To uenje, ako elite, moe da se
nastavi do kraja vafieg ivota. Nadamo se da ete uvek u
budunosti obraati vie panje neverbalnim aspektima
komunikacije, nego pre itanja ove knjige. Nadamo se da ete
prevazii neprijatnost koju mnogi ljudi oseaju kada se
raspravlja o govoru tela. Trebalo bi da ga smatrate vefitinom, na
isti nain kao i itanje, pisanje, slufianje i govorenje. Kao to ove
mogu biti unapredene vebom, tako moe i govor tela.
Od svib zakljuaka u ovoj knjizi i svih informacija koje su
ponuene, koje su najvanije? Koje su sufitinske crte govora tela
na koje ete se koncentrisati i truditi se da ib unapredite pri
susretima s Ijudima na poslu i u svakondevnim susretima?
Slobodni ste, naravno, da formirate svoja sopstvena miljenja na
osnovu onoga to ste nauili iz ove knjige i iz vebi i
eksperimenata koje ste izvodili. Bez obzira na to moda e vam
biti korisno da imate pri ruci neko gledite sa kojim moete
uporediti svoje. Saa emo razmotriti svaki aspekt govora tela
odvojeno, ali setite se da uspena upotreba govora tela zahteva
da svi aspekti budu integrisani. Moramo se podsetiti da
razdvajamo aspekte govora tela samo zato to ih je tako lakfie
prouavati.
Kontakt oiraamora seohrabrivati. Treba izbegavati zurenje,
ali vie kontakata oima vodi ka dopadanju, kao i svesnijem
doivljaju i boljem razumevanju govora tela druge osobe.
Moramo se setiti da je komunikacija onoliko pitanje tanog
primanja signala koliko vetog signaliziranja. Veliina zenica je
koristan ukazatelj dopadanja. Poto zenice nisu podlone
145

GOVOR TBLA

svesnoj kontroli, one mogu otkriti viSe nego bilo koji drugi
aspekt govora tela.
Izraz: lica trebalo bi da budu ivahni i izraajni, pre nego
paljivo kontrolisani i ogranieni. Pokreti drugjma pruaju
infonnacije o nama, informacije koje e verovatno izvui
povoljne reakcije. ak i neprivlani ljudi mogu da deluju
privlano ako imaju ivahna i izraajna lica. Mnogi komiari
su runi ili imaju udna lica, a ipak su tako izraajna da ta
runoa postane neka vrsta lepote.
Pokreti glavom, posebno klimanje, moe pomoi da se susret
odvija glatko, pa tako i njih treba ohrabrivati. to vie dozvolite
Ijudima da govore, i ohrabrujete ih, vie ete im se dopadati. Ne
treba se zadovoljiti ulogom stalnog sluaoca, jednostavno, treba
traiti re, ali ne drati monolog.
Gestovi treba a budu otvoreni i izraajni, ali se treba paziti
afektacije i preterivanja. Jednostavno ih pustite da teku u skladu
sa vaim govorom tela i onim to govorite. Izbegavajte
odbrambene zatvorene gestove. Dlan okrenut na gore ili na
spolja posebno ohrabmje druge. S ruge strane, treba primetiti
da osobe visokog statusa manje gestikuliraju i manje menjaju
dranje. Jo jednom, u pitanju je prosuivanje ta je adekvatno
situaciji.
Dranje, zapravo, treba a bude uspravno, pomalo nagnuto
unapred kada elite da prenesete da ste zainteresovani i
ukljueni. Ali, postoje situacije kada je asimetrino naginjanje
unazad odgovarajue da -bi atmosfera bila neformalna i
oputena. Pogrbljenost i siegnuta ramena treba izbegavati jer e
uvek odavati nedostatak zainteresovanosti i druga negativna
oseanja.
Biizinu treba ohrabrivati.
Telesni kontakt treba ohrabrivati tamo gde nee voditi ka
neprijatnosti. Rukovanje, tapkanje po ruci, ramenu, grljenje oko
ramena i navoenje jednom rukom je dobro za poetak. Ali, kao
to smo rekli, treba paziti i koristiti telesni kontakt onako kako
ga diktiraju rugi. U tom sluaju treba ekati na inicijativu
drugih i pratiti ih.
Pojava i graa mogu da se menjaju tamo gde smatrate da e
te promene dovesti do poboijanja. Eksperimentisanje sa
146

PRAKTINI PRIRUNIK

oeom moe vam otkriti neke nove naine oblaenja koji e

proizvesti povoljnije reakcije rugih. Poto je mravost visoko
cenjena u naem drutvu, gojazni tieba ozbiljno da razmisle o
mravljenju ili bar o odevanju na nain koji e prikriti viak
kilograma.
Odmeravanje vremena i sinhronizacija su moda zasnovani
na tako suptihhm signalima da se njihovom popravljanju mora
posvetiti izuzetno mnogo vremena. Ipak, vredi posvetiti im se.
Moda je najbolji nain da posmatrate one Ijude za koje
smatrate da imaju odlian oseaj za omeravanje vremena i koji
su u stanju da se sinhronizuju s drugima u interakciji potpuno
savreno.
Neverbalni aspekti govora su domen u korne imate kontrolu.
Izbegavajte a govorite preglasno grubim tonom. Izbegavajte da
govorite suvie brzo i izbegavajte potapalice hm-ove', a-ove' i
sl
Iznad svega, treba imati na umu da je govor tela samo jedna
od vetina komunikacije. Ima svoje granice u koliini i rasponu
informacija koje moe da prenese. Najvie odgovara opisivanju
emocija i stavova. Ali poto takoe ima vitalnu ulogu u
podravanju verbalne komunikacije mora da bude razvijen na
isti nain kao i ostale vetine komunikacije. Pazite na svoj i na
govor tela drugih Ijudi, vebajte uputstva iz ove knjige i
otkriete da, ok se vaa vetina poboljava, uivanje i
zadovoljstvo koje oseate u interakciji s drugim ljuima raste.
Na taj nain ete napraviti vane korake u razvoju svojih punih
potencijala i pomoi ete dmgima da postignu najvii cilj kome
oveanstvo tei, rastu razumevanja meu Ijudima i
unapreivanju istinski efektivne meuljudske komunikacije.

147