You are on page 1of 480

D ragan M arkovi

JOSIP BROZ
I
GOLI OTOK

BESEDA

Dragan Markovi
JOSIP BROZ I GOLI OTOK
Copyright by
"Bcscda, Beograd, 11050, p.f. 88
Urednik
Mirko Deki
Recenzenti
prof. dr. Radoslav Ratkovi
Milan Mlloevi
Za izdavaa
Mirko Deki
Tehniko ureenje i slog
Slobodan Stuhli
tampa: GP "Prosveta"
Beograd, D. akovia 21

GOLI

CIP y
,
,
Josip Broz i Goli otok / Dragan Markovi.
Beograd : Beseda, 1990 (Beograd :
Prosveta). 2 knj. ; 21 cm
T. 1 : ovek bez prijatelja. 233 str.
343.819.7(497.13)
929:321.728/.74 Tito
1029132
ISBN 86-7619-002-
a) , (1892-1980) )
o t o k ( )

CIP y
,
,
Josip Broz i Goli otok / Dragan Markovi.
Beograd : Beseda, 1990 (Beograd
Prosveta). 2 knj. ; 21 cm
T. 2 : Pakleno ostrvo. Str. 238-468
343.819.7(497.13)
929:321.728/.74
1029388
ISBN 86-7619-002-
a) , (1892-1980) )
o t o k ( )

Prvi tom
OVEK BEZ PRIJATELJA

Umesto predgovora

ZATO PIEM

Autor ove tragine "knjige mrtvih" nije do skora ni slutio


da e biti podvrgnut ovakvom testu i ovakvom suoavanju sa
zabludama i istinom. Naalost, desilo se. Iako je ovekova savest,
po svojoj ljudskoj prirodi, uvek sklona sum njam a i neverovanju
- ja nisam ni sumnjao ni neverovao. Povremeno sam ak i fana
tino, kao u ratu, a i dugo potom bio privren ne samo idejama
nego i mitovima. Bilo Je marginalnih, prolaznih kriza, kao to Je
verovanje u nepogreivost 1948, u opstanak ilasove "nove
demokrati je", u prve sumnje nemilosrdnog obrauna sa Rankoviem. Ta retka "intimna kolebanja" nisu mogla uvek da se
prikriju, niti sam ja to eleo, pa sam zato vie puta partijski
kanjavan, i kao lan CK SK Srbije i kao poslanik. No to su
ipak male line drame, nebitne za dubinu motivacije ove knjige.
I sad, posle svega, i uprkos svemu, mnoge stvari i dalje ne
dam: rat i revoluciju, kojima je izvren istorijski dravni i dru
tveni prevrat na ovom nesrenom tlu, silinu materijalne, eko
nomske izgradnje zemlje, Javni epohalni obraun sa Moskvom i
Staljinom 1948, uspeno ouvanu nezavisnost i integritet zemlje,
uporan i istraJan pritisak demokratskih snaga i ideja, pre svega
u graanskom sloju ali i u samoj partiji, i nada sve-neprevazienost mnogih ideala socijalizma.
Druge neke istine stvorile su rascep u svesti.
U vreme kada je bio iv, neprikosnoven i ak ustavno
"doivotan", mali je krug ljudi iz generacije revolucionara ili
Javnih radnika, intelektualaca, kritiki govorio o njemu ili o
njegovoj politici. To je uglavnom bio gluvi prostor. A kritiari su
obino za svoje isterivanje avola plaali ceh odstranjenjem iz
javnog ivota, neki gubitkom graanskih prava i zatvorom. Bez
sumnje, najotriji jeretik i kritiar Brozove orijentacije bio Je
njegov do tada bliski saradnik Milovan Dilas, ovek iz samog
vrha, ija su se predvianja gotovo vizionarski ostvarila. Dilas je
9

tu svoju slobodu duha platio po najvioj ceni, traginog obima,


devetogodinjom robijom i potpunom izolacijom iz Javnosti.
Posle njega je uglavnom (izuzimajui pojedine politiare, grupe
filozofa i ponekog pisca) trajalo u javnosti vreme utanja. Iza
tog Javnog zida, interno, u senci, bilo Je vie kritiara i kanjenika zbog svojih jeresi (politiara, generala, javnih radnika).
Meutim, njegov oreol, njegova legenda i kult, opta indoktrina
cija, i apsolutni monopol jedne ideologije i Jedne lini Je - drali su
svaki glas neslaganja na margini.
Autoru bi se, moda, moglo a priori prigovoriti da e biti
pristrasan, neobjektivan, s obzirom na to da je bio Jedan od
publicista koji je branio ili bar nekritiki pisao o Titovoj liniji
za vreme njegova ivota. U tome je samo deo istine. Spirala mog
linog "odvajanja od njega trajala je zbilja dugo. Ali, zavrila
se; jasno, ubedljivo, argumentovano. A poela je sredinom njego
ve vladavine.
Prvi put sam ga lino upoznao i bio s njim u direktnom
razgovoru 11. aprila 1959. godine na Brionima. Tada sam bio
urednik "Komunista", pa smo Cvjetin Mijatovi, direktor, Nikola
Vujanovi, glavni urednik i ja poli na ovaj put sa zadatkom da
napravimo intervju sa Titom povodom 40. godina KPJ.
Na Brione smo otili specijalnim vojnim avionom, 11. apri
la ujutro. Sleteli smo na pulski aerodrom, a onda smo iz male
pristanine luke kod Fazane brodiem preli na ostrvo. Primio
nas je odmah.
Ve posle prvog "dobro jutro" ispred vile "Jadranka" osetili
smo da je ljut. Ubrzo se to i potvrdilo. Kao da je jedva ekao da
neko naie, otpoeo Je monolog. Iao je napred, ka salonu za
prijem, kao domain koji vodi goste kroz kuu i govorio... Dobro
sam zapamtio sve.
Najpre Je izrazio veliko nezadovoljstvo zbog postupka
Jednog od najuticajnijih lidera na Bliskom istoku, Nasera, nepo
sredno posle svog odlaska iz Egipta. Tamo Je u Javnim govorima
dao punu podrku inicijativama i reformama tog dravnika, a
zatim se, im je on otputovao, u toj zemlji odigrao progon
komunista. Jo ozlojeen zbog toga, rekao nam Je:
Poslao sam odmah jutros pismo Nehruu, Sukarnu i
aseru i objasnio im da mi gradimo socijalizam, da smo komu
nisti, da to nije u redu to se uradilo tamo im sam ja otiao...
(Dva dana kasnije, proitao sam u tampi Tanjugovu vest
a je aser, koga e inae istorija zapamtiti po mnogim progre
10

sivnim reformama, doputovao na Brione "u jednodnevnu prija


teljsku posetu predsedniku Titu. Bilo mi je jasno o emu su
razgovarali).
Jo smo ili prema salonu, kada Je poela i "druga ljut
nja". Kritikovao je naeg sjajnog i popularnog pisca Branka
opia zato to je dozvolio da mu upravo objave u nekim listo
vima na Zapadu deo tekstova jedne njegove satirine drame.
Poelo se tada zuckati da su to nekorektne, zlonamerne aluzije
na partizane, pa su se neki stari revolucionari alili Titu.
- Proitajte tu dramu, pa vidite... ako je tano ovo to se
pria - napiite to... Nije u redu da se neko tako podsmeva naoj
borbi, naim ljudima... Kakva je to satira...
Bio je jo otriji, rekao je da je opi poeo da koketira sa
etnicima, da kada se vratimo u redakciju kritiki prikaemo u
"Komunistu" sva njegova del i da mu Je sada jo jasnija njego
va "Jeretika pria". Morali smo, dabome, videti - ta emo. Mijatovi je ipak prethodno pozvao Rankovia da ga konsultuje, a
ovaj mu je odgovorio: da je to, Stari, ljut, da e ga proi i da ne
vodimo nikakvu hajku protiv opia. Tako se stvar i zavrila,
na nau sreu-dobro.
Drugi moj lini susret sa njim bio je u jesen 1961. god.
kada smo Tihomir Stanojevi1 i ja pisali biografsku knjigu o
njemu. Ona je u izvesnom smislu bila dogovorena, i meni je
tada imponovalo to sam pozvan da budem jedan od njenih
autora. Javljeno nam je jednoga dana da e nas primiti nared
nog jutra, u 11 asova, u svojoj kui, u Uikoj 15, radi dogovora
o knjizi. Bili smo ve pri kraju sa rukopisom, ali su neke dileme
ostale. Koliko se seam, kua u Uikoj jo nije bila renovirana
u svom poslednjem "dvorskom stilu". Delovala je relativno
skromno.
Na ulazu smo sreli Tempa, koji je bio kod njega. J a sam
se nekoliko trenutaka zadrao u razgovoru s njim, jer sam
Tempa cenio i voleo. U malom pretsoblju prihvatio nas je mlai
oficir, valjda ordonans. Uli smo zatim u prostrani radni kabi
net. Pored njega je leao crni vujak, koji je samo na trenutak
podigao glavu. Domain je bio raspoloen. Zabeleiu ta nam je
rekao, prema ondanjim belekama i seanju. Koju fotografiju o
sastanku najviih rukovodilaca, u peini na Visu 1944. godine
1 Tihomir Stanojevi je radio kod Tita jo od 1945. godine. U lo vreme bio je
njegov sekretar za tampu, u rangu dravnog jxxlsckretara.

objaviti: onu gde se nalazi i Dilas ili bez njega! Dilas je, po sta
rom receptu, ve bio retuiran na svim ratnim fotosima, a sa
ovoga snimka je bio iseen. Ogromna fotografija tog sastanka
na Visu bila je u to vreme izloena na ulazu u Muzej Revolucije
u Beogradu, ali bez Dilasa. Rekli smo mu to. A on je pola u ali,
pola u zbilji odgovorio: Vratite Dilasa. Pa bio je na tom sastan
ku. Ako njega sad skinemo, ta emo sutra. Da ne ostanem na
kraju ja sam.
Istorija se ponavlja kao farsa. Na toj fotografiji, pored
njega, bili su jo: Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Svetozar Vukmanovi - Tempo, Vladimir Bakari i Edvard Kardelj.
Neki su zaista i otili, na ovaj ili onaj nain. Da se ova fotografi
ja "retuirala" po uobiajenom dogmatskom receptu, on bi zaista
na kraju ostao sam.
ta je jo tada rekao? Traio je da se objave samo one
fotografije rukovodeih ljudi u ratu koji su u uniform am a a ne
u civilu ("Mi smo bili ozbiljna vojska"), da bude vie Jovankinih
fotografija ("Ona nije samo moja ena, Jovanka je bila i ratnik,
sada vodi mnoge poslove, naroito po "enskom pitanju kada
putujemo u inostranstvo"), da objavimo bar jednu njegovu foto
grafiju iz rata na konju ("Ja sam bio Vrhovni komandant,
kakav je to komandant koji samo peai"), da ne objavimo foto
grafiju njegove prve ene Pelagije - Ruskinje ("Ma ne treba to, to
Je daleka prolost"). A nama je bilo ao zbog tog zahteva, Jer Je
snimak bio izvanredan: Ruskinja je podseala po stasu i frizuri
na Marlen Ditrih. A i sin arko je bio s njom. Bila bi to prva
takva fotografija u javnosti! I tako dalje. Dugo smo ostali s njim
u razgovoru.
Trei i poslednji susret s njim bio Je kada smo mu zaje
dno sa izdavaem predali knjigu, u maju 1962. takoe u Uikoj
15.

etvrti "indirektni susret" imao sam novembra 1979. kada


Je on u razgovoru s nekim srpskim rukovodiocima, bio upoznat
sa pisanjem NIN-a, koji je, eto, opet poeo sa liberalizmom. Bio
sam glavni urednik. Uzgred je rekao: "Pa dobro, smenite ga!
NIN je u to vreme odlino napredovao, imao je visok tira i
U -Javnostl 1 preteno mladu, ambicioznu i talentovanu
edakciju. Muno Je bilo to smenjivanje s dunosti glavnog
urednika. Sijaset republikih rukovodilaca Je dolo povodom
toga na sastanak sa redakcijom, ali nisu uspeli. Najzad sam se
sam povukao, jer sam doznao ta sve iza toga stoji - i pre svega
12

ko stoji. A i bio sam ve oguglao na zakulisne odluke o kadro


vima i grekama.
Nije mi bilo prvi put da me kanjavaju. Desilo se to ve za
vreme obaranja Dilasa (tada sam radio u redakciji "Borbe", koja
je preteno bila ilasovski orijentisana sve do zadnjega asa,
emu sam i ja skromno dobiberio lankom "Odgovorni drugovi").
Pa 1968. kada sam partijski kanjen, zajedno sa Ristom Tooviem, zbog toga to smo kao urednici NIN-a objavili u Pesnikoj
itanci Branka Radievia pesmu Onamo, namo koju su u CK
Srbije ocenili kao nacionalistiku, i lanak Dragoljuba Golubovia - Piona "Ne kolje se vo za kilo mesa" (o privilegijama i dr). Te
studentske 1968. NIN se ipak "drao" i bio takorei jedini list u
Beogradu koji studenti nisu napadali i u iju je redakciju dola
zilo rukovodstvo studentskog pokreta. Pa u leto 1969. kada sam
partijski kanjen zbog uvodnika i ankete u NIN-u "Jugosloven ko je to", koja je ocenjena kao unitaristika itd. Spirala "odva
jan ja se ve dosta bila zamotala.
Neto ranije dogodio se jo vei ok. Odravao se VI
plenum CK Srbije; Bilo je to 14. septembra 1966.: o Rankoviu.
Kako je to mraan i ritualan sastanak bio. Sednicom je predsedavao stari revolucionar. A na toj sednici se govorilo i o nemo
ralu njegove ene. Tu pred njim, bez ikakvih skrupula. Delila se
lanovima CK, kao poverljiv materijal, tzv. "Bela knjiga" u kojoj
je, pored ostalog, opisano i prilino njenih ljubavnih avantura.
Sve je to dabome umnoeno kao zgodan priruni dokaz za poli
tiki obraun sa Rankoviem i njegovim pristaama. utao sam,
okiran. Nisam znao ta da mislim... Izneto je i dosta "prljavih
Udbinih akcija" na Kosovu. Najgrlatiji su bili Albanci, ali i neki
Srbi. Sve se izmealo. Kao da su se utrkivali ko e u ovom obre
du ispoljiti veu vernost partiji. Nekim "dokazima" o UDB-inom
teroru na Kosovu sam i sam poverovao. Rankovi je iskljuen iz
partije na predlog njegove najbolje drugarice u pokretu - Cane
Babovi.
Seme budueg zla Je bilo posejano. Nastao je kafkijanski
period u kome sam se vie godina oseao kao u bunilu, postien,
utuen, sa smanjenom verom u sve, usamljen, ali bez izlaza, bez
snage da se od svega toga odvojim. Kao u klopci, kao u kavezu.
(Kuda i kako? Sedam milja Je do neba, a celim putem uma! kae Solenjicin.)
Pa ipak, prave sumnje se nisu uvrstile sve dok nisam
poeo Istraivaki rad za knjigu "Istina o Golom otoku". Sazna
13

nja koja sam tada stekao su me porazila. Sve Je do kraja puklo


pred oima, sve zablude, sva verovanja, sva pratanja. Sve sam,
ini mi se, dotle mogao pred sobom da pravdam, za sve da
naem "revolucionarne motive" i "vie ciljeve", ali - sa Golim
otokom se sve sruilo. To se jednostavno ne moe ni zaboraviti
ni opravdati. To se mora priznati - javno, pokorno, hrabro. Pok
loniti se tim senima: kao Vili Brant u Poljskoj.
Jedan mit, jedna legenda nee se sruiti ni zbog grehova
jednopartijskog sistema, ni zbog monopola nad ljudima, ni zbog
ideolokog jednoumlja, sruie se zbog - Golog otoka.
Otok Je sve to i jo vie.
Najvie grehova pripisuje se "vodi" za politiku u posleratnom periodu, za primenu tzv. "revolucionarnih", nelegitimnih
ustavno-pravnih zakona. Taj oblik samovolje i obrauna sa
protivnikom, moe se tvrditi, posle mnogih novih saznanja i
svedoka najdrastinije je doao do izraaja u vreme Inform
biroa. Najtee e i biti istorijski objektivno oceniti to dramatino
vreme.
Mnoge injenice jo ukazuju na to da je ondanje svesno i
aktivno opredeljivanje za Staljina i Informbiro bilo ne samo
ideoloko, doktrinarno pitanje, ve i nacionalno, patriotsko dakle pitanje teke moralne dileme: dosledne vernosti ili izdaje
sopstvenog naroda. Druga Je stvar, to su ondanji informbirovci
drukije to oseali, to su - suprotno svojim protivnicima - sm at
rali da su oni pravi, izvorni uvari istoe jugoslovenske revolu
cije i njenih internacionalistikih obaveza. Tako Je Jedno psiho
loko stanje, stanje svesti dolo u sukob sa objektivnom stvar
nou i izalo iz okvira linog i ideolokog u sferu nacionalnog i
dravnog.
Bilo kako bilo, istorija otvara danas do kraja i ovu najte
u dramu komunista. Dabome, ne moe da se mimoie i presu
dna uloga Josipa Broza u tome. Poslednji in drame, rasplet, kao
da jo nije zavren. Po mom miljenju, ovaj najvei sindrom
jugoslovenskih komunista ima dva lica: ono isto, otvoreno pred
svetom, kada Je Staljinu i Moskvi reeno ne ", i drugo - koje se
dugo skrivalo, utalo se p njemu i dralo kao tajna, to Je ve
samo po sebi dokaz da se neto iza toga, kao neasno, htelo pririti od javnosti, a to su odmazda, teror nad ljudima, progon i
neljudska osveta nad " jereticima ". To drugo lice i " voe " i
njegovih neposrednih sledbenika i egzekutora u ovom poslu
mora se do kraja razotkriti, ne moe ostati samo na Istoriskoj
14

osudi. Pravna drava mora taj in oceniti i pravnim sredstvima,


odmeriti ga osudom koja e opominjali zauvek.
Ponoviu stoga, u izvesnoj meri, svoja razmiljanja i i
njenice do kojih sam dolazio, pa ih i objavio 1986-87. u feljtonu
NIN-a a zatim i kao knjigu " Istina o Golom otoku Tada je jo
bilo ozbiljnih pritisaka, od rukovodstva Srbije, da se feljton u
NIN-u ta e nam sad to! "), iako je list uz pomo njega poveao
tira za vie od 30 hiljada primeraka, zaustavi ili grubo skrati, a
o knjizi (tampanoj u 25 hiljada primeraka) koja se ipak nije
mogla zabraniti, prema istim politikim zahtevima, nije objav
ljena nijedna jedina vest ili kritika u tampi niti ijedan plaeni
oglas. ak je izdava2, koji je takoe bio pod paskom cenzure, ali
se ipak usudio da prvi objavi ovakvu knjigu, bio prinuen da u
rukopisu skrati neke konstatacije i injenice.
to je najinteresantnije cenzura nije bila policijska, i
savezna, ve politika i republika. Policijski vrh (Dobrosav
ulafi i Srdan Andrejevi) odobrio mi je, na moj pismeni zahtev decembra 1986. istraivanje obimne arhive, i to bez ikakvih
uslova, bez nadzora, uhoenja ili sugestija. Poluistinite su prie
koje krue po javnosti da su sve te arhive unitene ("da bi se
prikrio zloin"!), da su zabravijene, da ne mogu da se vide. One
se i dan danas nalaze, sem u SSUP-u, u raznim ustanovama: u
republikim SUP-ovima, u sudovima, u vojnim nadletvima. Ali,
u zvaninoj politikoj javnosti je jo do nekoliko godina sve
bilo pod velom utanja.
U meuvremenu, od izlaska knjige, doao sam do novih
saznanja, od kojih su mi naroito dragocena ona koja sam uo
od bivih visokih funkcionera UDB-e, koji su po prirodi svoje
slube imali pristup i najtajnijim arhivam a i razgovorima. Oni
su mi pomogli da otklonim, na ubedljiv nain, i sum nju koja se
jo bez pravog odgovora vrti u javnosti: ko je odobrio Goli otok i
sve ono to se na njemu deavalo? Pismenog traga o tome nema,
ali: zar Je iko mogao doneti takvu odluku, primenjivati takve
mere, slati na najcrnju robiju generale, panske borce, ministre,
lanove CK pa i narodne heroje, a da to ne odobri i da o tome ne
zna Broz?
Pa zato se onda o tome tako dugo utalo? Ali, zar se i o
gulagu u SSSR nije utalo sve do smrti Staljina? Svojevremeno
su Sovjetski Savez - kada Je ve desetak miliona Rusa bilo po3
3 Narodna knjiga. Beograd

15

logorima - obili Bernard o, Romen Rolan, Andre id i drugi


veliki intelektualci i humanisti, koji su hvalili i opevali Staljina.
A znali su za gulage. I kod nas Je sa Golim otokom bilo takvih
sluajeva.
Posle svega ovaj crni period jugoslovenske revolucije
mora se ipak povezati s imenom Broza i otuda i potreba i neop
hodnost da se opet vratim injenicama iz Istine o Golom otoku,
ovoga puta uz nova saznanja.
Kada sam poinjao da istraujem temu o Golom otoku i
represiji bio sam svestan, a u izvesnoj meri i zaplaen tekoa
ma na koje u nailaziti. Znao sam da tu temu vredi otkrivati
samo pod uslovom da se doe do pune istine, bez optereenja
bilo kakve doktrinacije, ali i sa sveu o realnom istorijskom
vremenu u kome se sve to dogaalo i odvijalo. Vano je bilo, pre
svega, savladati u sebi samom ve unapre, od ranije, stvorena
ubeenja i na osnovu njih ranije izvedene zakljuke. Dabome, to
nije bilo nimalo jednostavno za oveka koji je izaao iz rata kao
komunist i koji je na obraun s Informbiroom gledao, prevashodno, kao na patriotsku obavezu da se odbrani nezavisnost
zemlje i njenih tekovina, ostvarenih uz krvave i ogromne rtve
u proteklom ratu.
Ali to je vreme vie prolazilo, sve vie su iskrsavala 1 dva
osnovna pitanja iz tog vremena: prvo - kakva je stvarna opas
nost, unutranja i spoljna, pretila tada naoj zemlji, 1 drugo kakve su bile posledice prvog: ta se to i zato dogaalo medu
komunistima, podeljenim oko Informbiroa, na Golom otoku i
drugde?
Ono to verujem da nisam izneverio, to su injenice, onak
ve kakve su, bez obzira na njihovu oporost i tragiku. To mi Je i
bio prevashodni motiv u istraivanju. Druga je stvar lini stav i
odnos prema injenicama. To Je ve moj subjektivni kritiki
zakljuak do koga sam doao, i koji dabome - kao takav - podlee i neslaganju.
Ostalo je da razjasnim i neke teze, medu kojima i one koje
pretenduju da produe sumnju, da svaku istinu ostave i dalje u
distance1 relaUvno& ekajui produenje takozvane istorljske
Jedna teza Je da je ondanja istorijska situacija nalagala
ucno reagovanje KPJ da bi otklonila svaku, I spoljnu i unuttTi/1 i PasnosL za zemlju i tako sauvala njene interese i
ov ne i evolucije. Iz te teze proizale su sankcije prema proti
16

vnicima. Oni su morali biti izolovani, pod zakonskom prinudom,


pri emu se ne mogu opravdati i represivne metode koje su
prema njima primenjivane.
Druga teza izraava stav da se morala odmah primeniti
radikalna represija, jer se - zbog opasnosti po zemlju i revoluci
ju, iji je dobar deo politikog aktiva bio jo snano pod uticajem staljinistike indoktrinacije i fanatizovanog verovanja u
nepogreivost centra svetske revolucije" - nije vie imalo vre
mena za dugotrajno, demokratsko ubedivanje. Zato su represije
bile neophodne i kao "mera zastraivanja" dok se ne dobije u
vremenu.
Po treoj tezi, bez obzira na sve istorijske realnosti, ni Goli
otok ni sline mere odmazde nisu bile neophodne. One su nepos
redan odraz staljinistikih ostataka u Partiji i ispoljavale su
njeno jo uvek nedemokratsko bie.
A etvrta teza, bez ire elaboracije, sadrana je u nekim
istorijskim i filozofskim analogijama. Po njoj su represivne
mere na Golom otoku i meusobni neljudski obrauni bili u
stvari samo produetak starih "crkvenih", "frakcijskih" metoda
likvidacije jeresi, nasledenih jo od ekstremista - levih ili desnih
- iz predratnog revolucionarnog pokreta, naroito sa politike
robije u kraljevinskoj Jugoslaviji.
Istorija, meutim, nije tako jednostavna.
Godine 1948. nalazio sam se, kao mlad oficir iz rata, u
Politikoj upravi Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, na
privremenom uenju u partijskoj koli, koja je bila smetena u
kasarni na Banjici. Svi mladi i ambiciozni, provodili smo dane u
uenju, ali smo i kriomice beali nou iz zgrade, u dosluhu sa
deurnim, da bismo posvravali razne "intimne poslove po
gradu. iveli smo lepo, i moglo bi se rei bezbrino. Sve do jed
nog dana.
Te veeri krajem maja 1948. hitno je sazvan partijski
sastanak ele kole. Pitali smo jedan drugog, u uenju, ta to
moe da bude, da nije neko neto zabrljao i prekardaio, ali niko
nije znao da odgovori. Ubrzo smo saznali ta je uzrok vanrednom stanju. Na sastanku nam je reeno i dosta podrobno obja
njeno da je Staljin napao nau partiju i zemlju, da joj osporava
izgradnju socijalizma, pa ak i narodnooslobodilaku borbu, da
klevee rukovodstvo KPJ kao revizionistiko i izdajniko, da sve
u svemu hoe da Jugoslaviji - koja Je toliko krvi prolila za
svoju nezavisnost - nametne status ruske gubernije, koja bi
posluno i pokorno sluila interesima Moskve.
17

Objanjenje Je najpre izazvalo ok, a zatim ogorenje.


Salom se razlegao agor. Ljudi prosto kao da nisu verovali u ono
to su uli, toliko je sve delovalo neverovatno, zlokobno - kao no
u leda. Oseali smo se nesreno, ali i ozlojeeno. Zemlja je Jo
krvarila zbog gladi i nematine, zbog pustoi rata iji su tragovi
bili vidljivi na svakom koraku, pa i u zgradi gde smo iveli. Zar
Je to bila prijateljska pomo iz bratskog SSSR-a! Mnogi su i u tu
kolu bili stigli pravo sa terena - iz borbi, neki su tek zaleili
rane. Meni je samo pola godine pre toga poginuo u sukobu sa
etnikim ostacima, nedaleko od Kurumlije, kom andant bataljona, prvoborac, otac dvoje dece, uitelj, ovek koji je proao ceo
rat. Pao je pokoen pored mene. A Staljin nas napada da smo
"izdali revoluciju".
Tako je odjednom - gotovo preko noi - iskrsao novi
pojam: "informbirovac", koji e od tada znaiti novu "petu kolo
nu", protiv koje se mora voditi neprekidna, istrajna i nepomir
ljiva borba kao protiv staljinistikog dogmatizma.
Dramatini sukob sa Staljinom tek je otpoinjao.
Epizoda u partijskoj koli podsticala je na dublja istorijsko-politika istraivanja koja bi dala odgovor na pitanje: ta se
u stvari zbilo 1948. godine. Od tada pa do danas moje interesovanje za tu temu nije prestajalo. Samo arhive me nisu mogle
zadovoljiti. Bez njih se nije moglo, dokumenti su ipak najobjektivniji svedok, ali vie su me uzbuivale sudbine, ljudi, njihovi
putevi, nedoumice, patnje, opsesije.
Ozbiljne sumnje su se prvi put javile 1959. godine kada
sam se susreo sa svojim drugom iz logora u SmederevskoJ
Palanci, Dukom Vuiniem. On Je bio dva puta kao "dvomotorac na Golom otoku. Osuen Je bio kao oficir. Pozdravili smo se,
ja sam se obradovao vie valjda nego to je on oekivao, pa me
Je gledao sa izvesnim podozrenjem. Znao Je da radim u "Komu
nistu a i ja sam znao da Je on informbirovac, da Je bio na
ermeru . Ali, voleo sam iskreno elu njegovu familiju. Kada
smo se malo raskravili, on me odvede u oblinji bife 1 tako, mic
po mic, poe Jedna tragina ispovest. O njoj u kasnije, ali secam se - ovaj deo njegove prie me Je oamutio.
itao sam ga za neke nae zajednike drugove iz logora,
oj su za vreme IB-ea takoe oterani na Goli otok. Gorko se
nasmes c. Zna ta, V. nije izdrao, umro je, na Golom. Familija
h
a ^r?b a11 nlJe Sa nala. A i meni Je dugo trebalo da
m a su oni mrtvace stavljali pred nam a u sanduke i
18

odvozili morem, toboe na sahranu, a te iste sanduke vraali su


nou prazne, bez naeg prisustva, za nove muterije".
Da bih kasnije doao jo do nekih odgovora, prekopao sam
arhive, slubene i line zabeleke, dokumenta, izvetaje, razgova
rao sa mnogima - i sa ove i sa one strane, traio i nalazio svedoke. Nailazio sam i na podrku i na nerazumevanja, to je i
logino, prirodno. Rane su Jo ive. Mnogi su eleli da ute. Ima
vie razloga za to. Ljudi se teko otvaraju kada su line sudbine
u pitanju. Neki su sumnjiavo primali slubene statistike. Svako
ima "svoju istinu". Znao sam da su one nedovoljne, da su sku
ene, pristrasne, subjektivne, pod raznim opsesijama i trau
mama, da se mora tragati ire i traiti neka zajednika slika.
Nemam iluzija da sam je otkrio, da sam video sve njene dubine,
mnogi e jo o tome pisati.

19

I
TVORCI GOLOG OTOKA

U periodu od 1948. kada je objavljena Rezolucija IB, pa do


1963. organi unutranjih poslova u Jugoslaviji evidentirali su
55.663 lica za koja se smatralo da su na razne naine podra
vala akciju Moskve i istonog tabora protiv nae zemlje. Mogu
no je, dabome, tvrditi da bi ta brojka bila prilino m anja kada
bi se iz nje izuzeli svi oni koji su - iz raznoraznih razloga - bili
nevini a ipak doli pod udar represije, koja je u poetnom peri
odu (1949-1951) bila iroka i suvie preventivna. Ali, isto se tako,
uz pomo analiza, moe postaviti suprotno pitanje: ne bi li broj
"informbirovaca" bio i vei da radikalnost represivnih mera nije
uticala upozoravajue - na koliinu i stepen straha kod onih
koji su se kolebali.
U svakom sluaju, to nije bila mala kolona. No bez obzira
na njenu masovnost, druga jedna - strukturalna - dimenzija
daje joj jo vei znaaj, jer pokazuje da su se na strani Inform
biroa nali i mnogi politiki aktivni ljudi, oni koji su do tada
imali jake pozicije i irok uticaj u drutvu.
Deo kadrovske strukture evidentiranih informbirovaca
izgleda ovako:
- 21.880 uesnika narodnooslobodilakog rata:
- 4.153 pripadnika Jugoslovenske armije:
- 1.673 nosilaca "Partizanske spomenice 1941;
- 2.616 lanova raznih rukovodstava KPJ;
- 1.722 pripadnika SUP-a;
- 4.008 studenata:
- 5.081 radnika:
- 5.626 zemljoradnika itd.
Analiza te strukture nedvosmisleno upuuje na tezu o
znaajnoj snazi "unutranjeg pua".
23

Meu 2.616 politikih funkcionera, koji su se opredelili za


IB, bilo je: 2 lana Politbiroa CK KPJ (Sreten ujovi i Andrija
Hebrang), 8 lanova CK KPJ, 16 lanova CK republikih KP, 50
lanova oblasnih komiteta i 773 lana sreskih komiteta Partije,
meu kojima se jedan sreski komitet - u Bijelom Polju - u pot
punosti izjasnio za IB, uzeo oruje i januara 1949. po cii zimi,
odmetnuo se u umu, raunajui, podstaknut propagandom iz
Moskve, na poetak ire oruane pobune. Grupu je organizovao
sekretar Komiteta, a odmetnulo se jo 17 lica, meu kojima
sekretarov zamenik, ef UDB-e i komandir milicije. Raunali su
na ustanak u prolee. Ali veoma brzo, za 15 dana, lanovi te
grupe su uhvaeni. Neki su u sukobu ubijeni, a drugi su na
drastian nain, surovo likvidirani ili kanjeni.
U slojevima niih politikih funkcionera izjanjavanje za
IB bilo je jo masovni je: 318 lanova optinskih komiteta opredelilo se za IB, 498 lanova mesnih komiteta i 953 sekretara os
novnih organizacija KPJ. U isto vreme, to je uinilo i 293 predsednika optina, 72 predsednika sreza, 17 republikih ministara,
85 pomonika ministara, 6 saveznih ministara, 14 njihovih
pomonika, 30 saveznih i 33 republika poslanika.
Kako u Partiji i vlasti tako i u vojnim i policijskim struk
turama bilo je dosta funkcionera koji su se izjasnili za IB: 457
podoficira, 636 potporunika, 744 porunika, 1030 kapetana, 322
majora, 118 potpukovnika, 43 pukovnika i 6 generala. A u slu
bi unutranjih poslova: 496 zaposlenih u UDB-i i 1.226 u SUP-u,
medu kojima je posebno karakteristian sluaj u Crnoj Gori gde se za Informbiro opredelilo 490 slubenika UDB-e i milicionera, na elu sa komandantom milicije.
Iako je u tom sklopu injenica fenomen nacionalne pripa
dnosti karakteristian na svoj nain, teko je iz analize izvui
bilo kakav kompetentan zakljuak, bez utvrivanja itavog niza
okolnosti i odnosa. Zato u ga dati samo tabelarno, bez irih
elaboracija.
Od ukupnog broja kanjavanih i osuivanih (16.731) bilo
Je:
- Srba
- Hrvata
- Slovenaca
- Makedonaca

7.235 ili 0,10 odsto od


broja stanovnika
2.588 ili 0,06 odsto
566 ili 0,03 odsto
883 ili 0.09 odsto
24

- Crnogoraca
- Albanaca
- Maara
- Italijana
- Bugara

3.439 ili 0,73 odsto


436 ili 0,05 odsto
244 ili 0,05 odsto
87 ili 0,16 odsto
251 ili 0,40 odsto

Nekoliko konstatacija moguno je izvui iz tog i drugih


prikaza nacionalne pripadnosti informbirovaca. Pre svega, meu
hapenima i kanjenima bilo je najvie Srba (43.24 odsto) a
zatim Crnogoraca (20.55 odsto). Meutim prema broju stanov
nika, to je vidljivo i u gornjem pregledu, najvie je bilo Crnogo
raca (0,73 odsto) ili gotovo osam puta vie od jugoslovenskog
proeka u poreenju sa drugim populacijama. Za njima odmah,
i po toj analizi, dolaze Srbi. Karakteristino je takode da je
uee pripadnika pojedinih narodnosti u broju hapenih i
kanjavanih bilo relativno vee nego svih drugih naih naroda
izuzev Crnogoraca (Bugara 4,4 puta vie od svog uea u jugoslovenskoj populaciji, a zatim dolaze esi, pa Italijani).
U IB-strategiji blokade Jugoslavije, tzv. unutranji faktor po ondanjoj oceni - imao je veoma vanu ako ne i presudnu
ulogu. Zato se u politikom vrhu i smatralo da taj faktor mora
da bude energino onemoguen, pre nego to stupi u organizo
vanu akciju. Iz istorije je poznato da su mlade revolucije, koje
nisu bile u stanju da odluno ouvaju svoje poetne tekovine i
svoju novu vlast, brzo propadale, bilo zbog strane bilo zbog
klasne intervencije unutar njih samih.
Time se i pravda brza i radikalna odmazda prema svima
onima za koje se znalo ili samo sumnjalo da su pristalice IB. Po
"liniji IB" ukupno je kanjen i izdravao kaznu 16.731 osuenik.
Bilo ih je dve vrste: 11.694 onih koji su "administrativno ka
njeni" na osnovu etiri take zakona, koji je tada po hitnom
postupku i donet, a u kome je najvanija odredba bila ona o
izolaciji, to jest o upuivanju na "odreeno mesto boravka", na
tzv. "drutveno-koristan rad"; i 5.037 sudski kanjenih na razne
vremenske kazne.
Oba zakona su, po odredbama, bili rigorozni a njihova
primena jo surovija i pod budnim nadzorom policije.
To je vreme velike vlasti UDB-e i uopte organa bezbednosti i odbrane, koji su u prethodnom periodu obrauna sa
kontrarevolucijom" do 1948. podneli ogromne ljudske rtve (oko
2000 poginulih)! tako stekli irok uticaj u vlasti i prejaku samo
25

stalnost u drutvu. Na pojedince e sve to imati krajnje negati


vne posledice: osilie se i osetiti kao najpozvaniji uvari revoluci
je, za iju "budnost" su pre svega oni odgovorni. Do kakvih
apsurda je ta deformacija dovodila pokazae i ovaj sluaj s
kraja 1953. godine. U KPD "Bilee stigao je bio, po slubenoj
dunosti, jedan mladi pripadnik KOS-a (kontraobavetajne slu
be u vojsci), po inu vodnik, sa svim ovlaerijima da saslua
neke bive pukovnike - osuene po IB. U razgovoru sa upravni
kom zatvora, rekao je da su mu potrebne izvesne provere za
neke osumnjiene generale, koji su na slobodi. Jedan od njih bio
je i narodni heroj, koga Je upravnik lino poznavao. Vodnik
dozvolu nije dobio, uz riskantan zakljuak upravnika: da nam
nisu potrebni "puevi" u kojima e vodnici sasluavati generale!
Sta se dogaalo na ostrvima i u zatvorima, gde su se ibeovci nalazili u izolaciji? Bilo je oigledno da su neki pod tezu o
"neophodnoj izolaciji hteli da strpaju i sve drugo to Je pred
stavljalo grubu, nehumanu odmazdu, koja je bila vieslojna i
poinjala ve u istranom zatvoru da bi trajala sve do putanja
osuenika, pa u mnogim sluajevima i kasnije. Njena neovena
sutina ne moe se umanjiti nikakvom "objektivnom opasnou
spolJa". Jedan podatak uzet iz slubenih arhiva SSUP-a kazuje
da je na izdravanju kazne umrlo 404 (pominju se i m anje cif
re) osuenika3, preteno usled tortura, raznih prinuda, muenja
eu, fizikih obrauna, samoubistava, ili epidemija nastalih
usled tekih, nehigijenskih uslova ivota. Veina njih sahranje
na Je na gradskom groblju u Rijeci, a nekima, koji nisu imali
rodbinu, grob se i ne zna. Meutim, mnogi bivi osuenici tvrde
da Je bilo daleko vie rtava i da tu traginu brojku tek treba
utvrditi.
Najtei oblik odmazde bio Je svakako onaj u nasilnoj
istrazi, po kojoj je na izdravanje kazne otiao i izvestan broj
sasvim nevinih ljudi koji su bili rtve m ontiranih procesa. Te bi
se sudbine i nepravde lake podnele, Jer se one dogaaju i u
demokratskim pravnim sistemima, kada su prouzrokovane tzv.
sudskom zabludom. Ali one su bile posledica, kao to e se videti,
namerno i prinudno falsifikovanih "dokaza za sud ili iznuenih
priznanja. Njihove rtve nikad vie nisu mogle da se vrate
normalnom ivotu, niti su bile u stanju da do kraja sa sebe
skinu nametnuti ig izdaje I sumnjienja.
5 Dokument br. 001-5-0001/250 u SSUP

26

Karakteristian je za tzv. "slubeni stav" prema represiji


nad ibeovcima i jedan razgovor koji je Broz imao od 25. do 29.
m arta 1949. godine, na Brionima, sa najviom delegacijom JA.
Dogaalo se to u vreme najteeg obrauna sa Staljinom i
Informbiroom. Zabeleke koje slede nastale su posle mog dugog
razgovora 1986. sa generalom u penziji Ilijom Kostiem, glavnim
Javnim tuiocem u vreme IB.4
Tita je - kae Kosti - saznanje o represijama najtee
pogaalo i zato Je hteo da se i lino upozna sa sudskim predme
tima. Izvetaj su najpre bili napisali Veljko Ii, vojni tuilac
JA i Mirko Krdi, predsednik Vrhovnog vojnog suda. Oni su u
tom izvetaju znatno ublaili odgovornost osuenih oficira,
naroito onih koji su, kao komandiri ili komandanti, govorili da
se sa svojim jedinicama ne bi mogli, ni hteli, u sluaju agresije
suprostaviti Crvenoj armiji. Oigledno uzbuen tim - kae Kosti
- i kao Vrhovni komandant i kao generalni sekretar Partije, Tito
Je tada napisao rukovodiocima u vojsci - da ljudima treba vie
pomoi da razumeju ta se dogaa, da ne treba prestrogo suditi
jer smo godinama nae borce i komuniste uili da vole i veruju
Staljinu, da smo zajedno sa Crvenom armijom ratovali protiv
faizma, i da Je sada teko to promeniti preko noi, da se opet
moramo boriti za svakog oveka.
Visoki vojni funkcioneri poeli su se tada pitati: a ta
onda da radimo sa takvima koji govore da bi odbili poslunost u
sluaju rata, nee li to loe uticati na moral i borbenu disciplinu
u Armiji?
Tito je posle toga naredio da se formira jedna komisija
(predsednik je bio Boko iljegovi, a lanovi Vukain Miunovi, Ilija Kosti i Zvonimir Otri) koja e ponovo ispitati sve
sudske predmete. Tako je i uinjeno. Komisija je utvrdila da je
prethodni izvetaj iia i Krdia bio netaan, da Je davao
lanu, retuiranu sliku i da se ne moe uvaiti. Na osnovu toga
dolo Je i do navedenog sastanka na Brionima. Tito se tada,
pored ostalog, puna tri dana upoznavao sa osam sudskih pred
meta, sa nainima istrage, sa procesima na sudu, traio je da
mu se sve referie. A onda Je, na kraju, i sam govorio.
Tri njegove osnovne teze, prema tvrenju g e n e ra l Ko
tica, vrlo karakteristine, bile su:
- prvo: moramo voditi bitku za svakog oveka; mora sve
biti Jasno i vrsto dokazano; niko nevin ne srne stradati;
4 O ovome opirnije u II tomu "Pakleno ostrvo".

27

- drugo: u istrazi i na sudu ne srne se "dokazivati krivica"


ve objektivno utvrivati sve injenice i svestrano ih procenjivati, imajui u vidu sve razloge;
- tree: u oveku uvek gledati oveka, njegovo dostojan
stvo, njegovo ljudsko bie. Ako je kriv, neka se kazni, ali bez
ikakve samovolje.
Tito je to to je rekao i traio, nastavio i da lino kontrolie. Sledee godine (1950) zahtevao je da mu se podnese izvetaj o
svim vojnim zatvorima i da vojni tuilac JA svaka tri meseca
obie sve zatvore i pismeno ga izvesti o tome. Za neke sluajeve
je i lino intervenisao i traio komisijska ispitivanja (maltreti
ranja jednog potporunika i hapenje Jednog majora, koji je
posle toga puten kao nevin).
Pribeleio sam tano Kostievu priu. Pokazao mi Je i svoj
izvetaj o tom sastanku na Brionima. Intimno sam se tada malo
umirio, oseao sam se spokojnim to je lider partije i vrhovni
komandant tako reagovao na prljavtine oko represija i surovog
progona protivnika. Tako su se neke ranije sumnje, jo skrivene
u meni, opet stiale a pojaavala se vera da su odmazdu sprovodili, na svoju ruku, ve ogrubeli i osiljeni policajci, bez znanja
"politikog vrha". Ali, uskoro zatim imao sam dug razgovor i sa
jednim od bivih visokih funkcionera UDB-e, u koga sam s raz
logom imao veliko poverenje. Pitao sam ga, govorei o Koticu:
kako je ipak bilo moguno da se sve to radilo mimo Brozovih
zahteva, nasuprot njegovom stavu izreenom na sastanku na
Brionima? Iskusni udba se nije dvoumio: "Pa dabome da nije
bilo moguno. Nigde ti nee, ne samo o Golom otoku, nego ni u
emu to bi se jednog dana moglo otvoriti kao "negativno pita
nje nai pisane tragove o Titovom stvarnom miljenju. Napro
tiv: sve to je zapisano ima pozitivnu vrednost. A usmeno su
tekle druge naredbe. Zar ti zaista misli da bi UDB-a smela da
radi to to je radila u progonu informbirovaca, a da to glavni
gazda nije znao, odobrio pa i traio? Zar bi se smeli hapsiti i
muiti toliki stari revolucionari, panski borci, ministri, lanovi
CK, generali, komunisti - bez njegovog znanja? A ovamo: trai
dosije nekog potporunika koga su na pravdi boga osudili"!
Eto, i to bi mogao da bude jedan od odgovora na stalno
otvoreno pitanje: ko je izmislio i odobrio Goli otok?
Dalja pria to samo potvruje.
Ako se trai u atlasima i na geografskim kartam a - Goli
0 0 2 ^ na1 881110 kao Jedva primetni krui. To Je malo ostrvo, nedaleko od velikog Raba, nazvano Goli otok po tome to Je
28

zaista golo, kamenito: kao obrijano, naborano lice starog paeni


ka. Udaljeno je jedva desetak milja od obale, usamljeno, stalno
izloeno burama i munjama, kao neka fantomska, usamljena,
naputena stena.
Trokutnog je oblika - izmeu Raba, S. Grgura i Prvia nasuprot velebitskom podgorju; obuhvata 4,7 kvadratnih kilo
metara, sa najviim usponom od 105 m u severnom delu. Ogolele
kamene padine, izloene buri i posolici, rue se strmo prema
severu. Du severne obale nema nikakvih uvala ni zaklona:
dubine neposredno uz obalu prelaze 30 metara. Juna i jugois
tona obala dobro su razvedene: na njima se nalazi vie manjih
uskih draga, od kojih je najvea i najvanija uvala Tatinja. Na
Junim, osobito na jugozapadnim padinama, ima neto oskudne
niske vegetacije.
Goli otok je nekada, pre rata, bio vlasnitvo Rada Vukovia, veletrovca iz Brinja, na kome su Italijani obavljali rudarske
radove, traei boksit. Nali su ga, ali slabog kvaliteta, tako da
se nije isplatio za eksploataciju. Na otoku nije niko iveo. Dolazi
li su povremeno obani iz Lopara, s ovcama na ispau, ili poneki
turist da ga razgleda iz radoznalosti. Za vreme prvog svetskog
rata Austrijanci su tu drali zarobljenike. Kasnije, 1939. general
Duan Simovi predlagao je da se na otoku podigne koncentra
cioni logor za komuniste, o emu postoji i dokument u Vojno-istorijskom institutu u Beogradu. Istorija se udno ponavlja.
Vladimir Dedijer tvrdi da mu je Stevo Krajai, tadanji
ministar unutranjih poslova Hrvatske, priao da su on i va jar
Antun Augustini "otkrili Goli otok. Sve je poelo - po tom
kazivanju - iz "umetnikih pobuda". Vajar je traio po ostrvima
za svoje skulpture mermer - pa je tako sa Krajaiem naiao i
na Goli otok. Umetnik je tu zbilja i otkrio za sebe kamen, a
iskusni policajac - budui logor.
Posebno o tome je dragoceno svedoenje Nikole Mianovia
u razgovoru sa piscem i akademikom Dragoslavom Mihailoviem, objavljenom u "Knjievnim novinama". (Iz rukopisa " Mali
vodar dugo pamti , nastavak 12, " Knjievne novine ", 1988-89.
Beograd.) Deo tog razgovora tee ovako:
"Ti, ini mi se, zna neto i o tome kako je pronaeno
mesto za logor. Hoe li, molim te, da mi to ispria?
Pa, evo, vidi. J a ne znam kada Je donesena odluka o logorisanju ibeovaca. To Je bilo negde, verovatno, poetkom etrdeset
devete godine ili moda i krajem etrdeset osme godine...
-Dilas u jednoj svojoj knjizi pie da Je odluka o otvaranju
29

logora za ljude koji su se izjasnili za Rezoluciju Informbiroa


donesena jo etrdeset osme godine.
Pa to moe biti. I ja ne znam kad se ova komisija prvi put
sastala, ako je to bila neka komisija, verovatno je to bila neka
vrsta komisije. To su bili ljudi koji su zadueni da pronau na
kom je mestu najzgodnije da se taj logor osnuje. Tako Je prvi
koji je, kako bih rekao, ispred hrvatske vlade, zvanino, bio
zaduen da uestvuje u radu te takozvane komisije bio general
Drakuli Veljko. Drakuli Veljko u tom momentu mislim da je
imao resor sekretara unutranjih poslova Hrvatske. Drugi lan
te ekipe bio je general Kapii Jovo, koji je bio podsekretar u
Saveznom sekretarijatu za unutranje poslove. Trei Je bio
Augustini Antun, va jar iz Zagreba, koji je u neku ruku bio
komija Golog otoka.
Augustini Antun je bio prijatelj jednog lekara iz Zag
reba. Taj zagrebaki lekar - ne mogu da mu se setim imena imao je na Loparu svoju vilu. On je bio dosta star ovek u to
vreme, mogao je imati blizu esdeset pet, sedamdeset godina, a
imao je relativno mladu enu. Ona je u stvari bila tri puta
mlaa od njega, imala je, moe biti, dvadeset pet, trideset godina
A bila mu je ena zato to je njegova prva ena umrla. I
ta sadanja njegova ena bila Je prijateljica njegove prve ene...
I kako je on bio bolestan, ona se nala njemu pri ruci u kui da
mu pomogne oko njegovog leenja, oko nabavke lekova, oko
nabavke namirnica, oko kuvanja ruka. I kako se vrtila po
njegovoj kui, on njoj predloi brak. I tako je bio stvoren Jedan
brak iz zahvalnosti, zato to joj Je on hteo da se nekako revani jer ona je bila, navodno, siromana devojka. A Augustini Je
poseivao njihovu vilu...
- Izvini, molim te, maloas si spominjao neko ime?...
- Pa, to - ermak, erneJ, em ju, ili tako neto - mota mi
se po glavi da bi njegovo prezime sliilo takom nekom prezime
nu. Ali se ne mogu tano setiti.
- ini mi se da danas u Zagrebu postoji neka medicinska
ustanova pod tim imenom.
Moe i to biti. On je, kako rekoh, imao tu vilu i bilo Je tako
u eseno da Je Augustini kod njih, u toj vili, bio gost. I nije bio
m!m ^ 1111 godinu, on Je bio gost na Loparu u toj vili
, . 0.^?^1 Poto nije imao posla, Augustini, na Loparu,
(VrkpV1*
,. kamen 1 od tog kamena pone da klee glavu
Hrairo
, - v erovatno Je to ovome bila erka iz prvog
braka. Tu cerku Ja nisam upoznao.
30

Kad Je taj kip bio gotov, kad ga Je Augustini bio zavrio,


ja sam ga video i tano se seam kako je izgledao. To Je bila
glava jedne devojice koja je mogla imati deset, dvanaest godina
i verovatno Je to raeno sa neke fotografije.
Po tome mogu da naslutim da Je Augustini Antun,
va jar, bio onaj ovek koji je moda upro prstom na Goli otok
kao na mesto gde bi bilo zgodno da bude logor; poto je taj otok
izolovan, poto je udaljen od kopna dovoljno - videli smo ranije
da je teko doplivati do kopna i spasti se bekstvom: poto je taj
otok potpuno nenaseljen i prema tome, nema nikakvih trokova
oko raseljavanja. I verovatno je vie Augustini Antun uticao
na to opredeljenje da se na Golom otoku napravi logor nego,
recimo, Kapii Jovo koji za Goli otok verovatno nije znao ni da
postoji. A verovatno je Kapiia Jovu doveo u vezu s Augustiniem Drakuli koji je kao resorni ministar unutranjih poslova
Hrvatske bio zaduen da pomogne Kapiiu u pronalaenju
pogodnoga mes ta za logor.
etvrti lan te ekipe je bio Jedan graevinski inenjer,
koji se zvao Suji Josip. Taj Suji Josip je iz Zagreba. On je
graevinac, ali specijalizovao se za graevinske materijale,
prvenstveno za kamen. I kasnije je, taj Suji Josip, ak bio
zastupnik Golog otoka u Zagrebu za prodaju toga obraenog
kamena, kamenih ploa i tako dalje.
Eto, to Je najraniji istorijat stvaranja logora na Golom
otoku... (Ovaj razgovor je obavljen, i tako rei otet od smrti, 1984.
godine. Moj sagovornik Nikola MIanovi Je bolovao od eerne
bolesti ali oseao se dosta dobro. Ba u vreme naeg razgovora,
kao posleica bolesti, na nozi mu se pojavila rana, koja nikako
nije zaceljivala. Zbog nje je najpre prestao da izlazi iz kue, a
zatim je morao da se kree i pomou taka. Jednog dana se, na
takama, u stanu okliznuo, pao i slomio kuk. Mesec dana kasni
je, u 66. godini Je umro)."
Goli otok nije sam. U njegovom susedstvu, tek nekoliko
milja dalje prema puini, nalazi se Jo siunije ostrvo - Sveti
Grgur, manje poznato Javnosti, a vie kanjenicima, Jer su na
njemu preteno zatvarani "dvomotorcf, kako su u informbirovskom logorskom argonu nazivali povratnike, ili vojni osue
nici i oni koji su tretirani kao tei krivci. Jedno vreme su tu bile
i ene.
Goli otok - alijas "Mermer" ili "Kamen" - otkrio se, i meu
politikim osuenicima i u javnosti, kao najpoznatiji zatvor iz
vremena IB. Ali slinih zatvora za kanjenike istog delikta bilo
31

je jo: Sv. Grgur, Rab, Bilee, Ugljan, Stara Gradika i dr. Koji je
od njih bio najtei za izdravanje kazne, nije lako utvrditi: oni
koji su tamo leali uvek kau da Je njihov zatvor bio najgori.
in koji je trebalo da oznai antidogmatsku, demokratsku
prekretnicu u razvoju ugoslovenskog socijalizma, da ga odvoji
od sovjetskog boljevikog modela, da mu obezbedi autonoman,
humani pravac, da raskrsti s lanim viim ciljevima i name
tnutim centrom "svetske revolucije" - preobratio se naalost u
sopstvenu dogmu i birokratsku vladavinu. Tako je najzad i
poslednja nada, koja je dugo trajala i u koju je ak i progresiv
ni deo sveta verovao, izgubljena. Dogodio se ak istorijski ap
surd. Raskid sa Moskvom samo je Jo vie ojaao kult Brozove
vladavine, uvrstio njegov lini autoritet i uinio ga neprikosno
venim. Demantovana je svaka logika razvoja: jugoslovenska
1948. znaila je za svet socijalizma poetak kraja staljinistikog
sistema, a za samu Jugoslaviju - nastajanje jednog novog birok
ratskog fenomena: antistaljinistikog staljinizm a u neto blaoj,
mediteranskoj varijanti.
Ve u prvim danima sukoba sa Moskvom, posle poetnog
straha, Broz je ubrzo osetio da mu vie nita nee stajati na
putu apsolutne vladavine. Na parolama nacionalne nezavisnosti
Jugoslavije, koja se tek bila oslobodila jedne teke okupacije i
rata, uspeo je lako da okupi i pridobije narod, a u nutar partije,
gde mu je pretio rascep, reio je da energino i radikalno deluje.
Probu svoje line snage morao je najpre da izvri na najjaim a
- u samom vrhu, a ako to uspe, a uspeo je, represivni sistem po
liku Golog otoka nee biti teko sprovesti.
Tako se i desilo.
Geneza rasta jednog novog kulta otpoela je ustvari u
martu 1948.

32


POINJE VREME ISTKI

Prve rtve kuha: Aleksandar Rankovi, Milovan ilas, Sreten uiovi i


Andrija Hebrang s J. Brozom (u blizini Jajca 1943)

Pritisak Moskve na Jugoslaviju 1948. poeo je najpre na


meudravnom planu. Pod izgovorom da su u naoj zemlji "ok
rueni neprijateljstvom", Vlada SSSR-a je 18. m arta 1948. godi
ne opozvala iz Jugoslavije sve vojne strunjake, da bi ve sut
radan, 19. marta, sa istim obrazloenjem povukla i civile.
General Barksov, ef vojne misije u Beogradu, saoptio je
tada naelniku Generaltaba JA Koi Popiviu da je ministar
oruanih snaga SSSR maral Bulganjin, izvravajui odluku
sovjetske vlade, naredio hitno povlaenje svojih savetnika i ins
truktora iz nae zemlje, jer su, toboe, u njoj "okrueni nedrueljubljem". Sutradan, 19. m arta otpravnik poslova sovjetske
ambasade Armjaninov zatraio je da ga Tito hitno primi. Kad je
primljen, proitao je depeu o povlaenju strunjaka, koju je
potpisao Molotov. Takva odluka predstavljala je iznenaenje i
za sovjetske strunjake u Beogradu i za nae ljude koji su s
njima radili. I jedni i drugi pitali su se: ta se to najednom zbi
lo?
Dodue, ti strunjaci su za jo neoporavljenu Jugoslaviju
bili s jedne strane pomo, a s druge veliko materijalno opteree
nje.
"Mi smo kazali: nama su potrebni sovjetski strunjaci,
instruktori i specijalisti, ali nama nisu potrebni sovjetski
komandiri, i mi smo nauili komandovati i moemo komandovati i sami. A to se njima nije svidelo - rekao je Tito osvrui se
na dane koji su prethodili konfliktu.
Posle posete otpravnika poslova, ba kad je Tito poeo da
sprema odgovor na depeu iz Moskve, zatraio je prijem i preds
tavnik SKP (b) u Informbirou, Judin, ije je sedite bilo u Beog
radu. Tito je i njega odmah primio. Da 11 je to zbog neega krio
ili za to zaista nije znao, tek Judin ni jednom reju nije pomenuo depeu i sukob sa Staljinom, ve Je zamolio Tita da napie
35

lanak za list "Za vrsti mir, za narodnu dem okratiju, organ


Informbiroa, ija se redakcija takoe nalazila u Beogradu. Po
svoj prilici, Judin nije to uinio na svoju r u k a Neto Je "ispipa
vao. Tito mu je odgovorio da e dati lanak ukoliko bude imao
vremena da ga napie.
Istoga dana, 20. m arta 1948. Tito Je, u svojstvu predsednika Ministarskog saveta, uputio pismo sovjetskom m inistru inos
tranih poslova Molotovu. Upozorio ga Je na tetnost njihove
odluke, odbivi kao neosnovane razloge navedene za povlaenje
strunjaka.
18. marta saoptio nam je general Barksov" - pisao je Tito
Molotovu - "da Je dobio depeu od m arala Bulganjina, ministra
Narodne odbrane SSSR-a, u kojoj nam se saoptava da je Vlada
SSSR-a rijeila odmah povui svoje vojne savjetnike i instrukto
re s motivacijom da su, okrueni nedrueljubljem, tj. da se ne
postupa prijateljski prema njima u Jugoslaviji.
Razumije se, Vlada SSSR-a moe kad hoe opozvati svoje
vojne strunjake, ali je na nas poraavajue djelovala motivaci
ja s kojom Vlada SSSR-a objanjava tu svoju odluku. Ispitujui
na osnovu te optube odnos niih rukovodeih ljudi nae zemlje
prema sovjetskim vojnim savjetnicima i instruktorima, mi smo
doli do dubokog uvjerenja da nema mjesta takvoj motivaciji
njihovog povlaenja, da Je kroz itavo vrijeme njihovog boravka
u Jugoslaviji odnos prema njima bio ne samo dobar ve upravo
bratski i najgostoprimljiviji, kakav Je uopte uobiajen prema
sovjetskim ljudima u novoj Jugoslaviji. Prema tome, za nas Je
upravo to udnovato, nerazumljivo i duboko nas pogaa, ne
znajui pravi uzrok tome rjeenju Vlade SSSR-a.
Drugo, 19. marta 1948. godine, posjetio me Je otpravnik
poslova Armjaninov i saoptio sadraj depee u kojoj Vlada
SSSR-a nareuje povlaenje i svih civilnih strunjaka iz Jugos
lavije. I motivacija tog rjeenja Je nam a neshvatljiva i zauu
jua. Tano Je da Je pomonik ministra Kidria, Srzenti, dao
izjavu vaem trg. predstavniku Lebedevu da, po rjeenju Vlade
FNRJ, nemaju nikome pravo davati vanije privredne informa
cije, ve da se sovjetski ljudi obrate za takve informacije gore,
tj. na CK KPJ i Vladu. Ujedno je Srzenti kazao Lebedevu da se
obrati za informacije koje ga interesu ju na ministra Kidria.
Ve odavno Je bilo kazano vaim ljudima da oficijelni predstav
nici Sovjetske vlade mogu dobiti sve vanije potrebne informa
cije direktno od rukovodstva nae zemlje.
36

Takvo rjeenje donijeto Je s nae strane na osnovu toga


to je svaki inovnik u naim ministarstvima davao kome bilo
potrebne i nepotrebne informacije. Znai, davali su razni ljudi
dravne, privredne tajne, koje su mogle, a neke su i dolazile u
ruke naim zajednikim neprijateljima.
Nikakvog specijalnog sporazuma, kako se navodi u depei,
mi nemamo u pogledu toga da nai ljudi imaju prava davati
razne informacije privrednog karaktera, bez odobrenja nae
Vlade ili CK, sovjetskim radnicima u privredi, razumije se, osim
onih informacija koje su njima potrebne pri vrenju njihove
dunosti na kojoj se oni nalaze.
Svaki put kad je ambasador Vlade SSSR-a drug Lavrentijev traio lino od mene potrebne informacije, ja sam ih njemu
bez rezerve dao, a to su uinili i drugi nai odgovorni, rukovode
i ljudi. Nas bi veoma iznenadilo kad Sovjetska vlada ne bi bila
saglasna s takvin naim stavom sa dravnog gledita.
U isto vrijeme prisiljeni smo da otklonimo i po ovom slu
aju motivaciju o nekakvom "nedrueljublju i nepovjerenju"
prema sovjetskim strunjacima i predstavnicima u Jugoslaviji.
Niko od tih ljudi se do danas nije kod nas alio na neto
slino, premda je svaki imao mogunost da to uini lino kod
mene; Ja do danas nisam nikoga od sovjetskih ljudi odbio da
primim, a to isto vai za sve nae odgovorne, rukovodee ljude.
Iz svega toga proizilazi da gornji razlozi nisu uzrok tak
vim koracima Vlade SSSR-a, a naa elja bi bila da nam Vlada
SSSR-a otvoreno saopti u emu Je ovdje stvar, da nam ukae
na sve to ona misli da nije u skladu s dobrim odnosima izmeu
naih dviju zemalja. Ml smatramo da Je ovakav tok stvari te
tan za obje zemlje i da e se prije ili kasnije morati ukloniti sve
ono to smeta prijateljskim odnosima izmeu naih zemalja.
Ukoliko Vlada SSSR-a crpi svoje informacije od raznih
drugih ljudi, to mi mislimo da prema takvim informacijama
treba biti oprezan, jer one nisu uvijek ni objektivne, tane, ni
dobronamjerne.
Primite i ovaj put izraz mog potovanja."
Sedam dana kasnije dogaaji su dobili dram atian tok.
Dvadeset sedmog m arta 1948. Tito je bio u vili "Vajs" u Zagrebu,
kada je iz Moskve stigao odgovor - u stvari prvo direktno optuujue Staljinovo pismo. Tada su ga posetili sovjetski am basa
dor Lavrentijev i otpravnik poslova Armjaninov.
"Uli su u sobu u kojoj se nalazio Tito za jednim malim
37

stolom" - pie Vladimir Dedijer u "Prilozima za biografiju". "Lav


renti jev je drao u ruci Staljinov odgovor. Odmah posle rukova
nja, Lavrentijev je predao pismo, tako da su i Tito i sovjetski
predstavnici ostali da stoje, jer im Tito nije bio ponudio da
sednu.
Tito je stajao za svojim stolom, jednom rukom se naslonio
na sto, a drugom je prelistavao pismo koje je na brzinu itao."
Kako se tada Tito oseao, ta Je mislio? Evo ta on o tome
kae:
"Kad sam preletio oima preko prvih redaka uinilo mi se
kao da me je oinuo grom. A Lavrentijev i Armjaninov piljili su
mi u oi da vide kakvo e biti moje reagovanje. J a nisam ni
trepnuo, uzdravao sam se to god am vie mogao.
Lavrentijev je zakoraio prema meni, neprekidno me fiks
irajui. Nije dugo mogao da izdri i prije nego to sam stigao da
predem oima itavo pismo, koje Je imalo osam stranica, zapitao
me Je:
-Kada emo dobiti odgovor?
Ja sam mu kratko odgovorio:
-Razmotriemo pismo.
Time je sastanak bio zavren. Nije trajao vie od tri-etiri
minute." im su oni izili, Tito je uzeo da paljivo ita pismo.
Imalo je osam stranica na ruskom Jeziku. U gornjem desnom
uglu ljubiastim mastilom bilo je napisano "Sekretno" (povjer
ljivo). Uporedujui to sa potpisom koji se nalazio uz Staljinov na
dnu pisma, ovu naznaku je svakako dodao rukom Molotov.
Pismo je ve od samog poetka imalo zapovedniki ton,
poinjalo je grubo i uvredljivo. Ponovljene su i proirene optube
o povlaenju vojnih i civilnih strunjaka, s velikim "aneksom"
raznih drugih optubi na raun rukovodstva Jugoslavije i KPJ.
im je proitao Staljinovo pismo, Tito Je pozvao telefonom
lanove Sekretarijata CK KPJ, koji su bili u Beogradu, da
odmah doputuju u Zagreb.
Tito Je etao gore - dole po sobi, razmiljajui o sadrini
pisma. Zatim je, posle nekog vremena, seo za sto i poeo da pie
nacrt odgovora. Za dva sata ga je zavrio. Na debljoj hartiji,
dugog formata, krupnim slovima Tito Je napisao 33 stranice
odgovora.
Posle nekoliko sati, kada su iz Beograda stigli Edvard
Kardelj, Aleksandar Rankovi, Milovan llas i Boris Kidri, dao
im Je da proitaju Staljinovo pismo u kojem su bili napadnuti
38

poimenino i oni, sem Kidria. Njih trojica i Svetozar Vukmanovi Tempo nazvani su "sumnjivim marksistima".
Deo pisma bio je tempiran s oiglednom namerom da se
izazove rascep u Centralnom komitetu KPJ.
Na sastanku u vili "Vajs" odlueno je da se ceo spor iznese
pred plenum Centralnog komiteta i zajedniki odgovori Staljinu.
Utvren je i datum odravanja plenuma: 12 april, ponedeljak.
Kardelj, Rankovi, Kidri i Dilas vratili su se zatim vozom
u Beograd.
U to vreme navravala se trogodinjica potpisivanja Ugo
vora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji
izmeu SSSR-a i Jugoslavije. Tito i Staljin izmenjali su pozdra
ve.
Uoi samog plenuma CK, 11. aprila Tito je uputio telegram
Staljinu:
" U ime naroda i vlade FNPJ i u svoje lino ime, estitam
Vama i vladi Sovjetskog Saveza treu godinjicu potpisivanja
Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji
izmeu Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika i Federativ
ne Narodne Republike Jugoslavije.
elei da taj istorijski in poslui naim narodima kao
neraskidiva veza i snana garancija mirnog razvitka ka srenoj
budunosti, ja koristim ovu priliku da u ime naroda Jugoslavije
zaelim bratskim narodima Sovjetskog Saveza najvee uspehe u
stvaranju blagostanja i daljeg napretka u svojoj velikoj socija
listikoj zemlji".
Staljin mu je odgovorio:
"Srdano Vam zahvaljujem na estitki povodom tree
godinjice potpisivanja Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj
pomoi i posleratnoj saradnji izmeu Sovjetskog Saveza i Fede
rativne Narodne Republike Jugoslavije. elim uspeh i procvat
bratskim narodima Jugoslavije."
Hladnoa i neiskrenost predstavljali su glavno obeleje
Staljinovog telegrama.
Sednica Centralnog komiteta KPJ bila je zakazana u
punom sastavu za ponedeljak, 12. aprila 1948. godine. "Borba"
organ CK KPJ, toga dana na svojoj prvoj strani imala Je ove
naslove:
"Imperijalistiki pokuaj prebacivanja vlastite odgovornos
ti na Jugoslaviju" (odbacivanje protesta vlada SAD 1 Velike
Britanije zbog incidenta na demarkacionoj liniji Slobodne terito
39

rije Trsta), "Telegram ministra Stanoja Sirnica V. M. Molotovu"


(povodom trogodinjice sovjetsko-jugoslovenskog ugovora), "Tele
gram generalisimusa Staljina m aralu Titu" (zahvalio se na
estitki povodom tree godinjice potpisivanja Ugovora o prijate
ljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji izmeu FNRJ i
SSSR-a), "Pismo omladine Kosova i Metohije m aralu Titu", "Sve
anim mitingom proslavljen Je poetak radova na izgradnji
Novog Beograda", "Plan otkupa itarica u Bosni i Hercegovini
premaen za 60 odsto". Na poslednjoj strani lista: "Mihali pobedio na krosu na 10.000 m". "Redosled Prve fudbalske lige: Dina
mo, Hajduk, Partizan, Crvena zvezda, Lokomotiva, Metalac,
Vardar, Ponciana, Sarajevo, Spartak"; u "Malim oglasima" svih 8
oglasa u rubrici "sluba", trae nove radnike i slubenike.
Nita, dakle, to bi najavljivalo odravanje bilo kakve
sednice Centralnog komiteta.
Uoi sednice Dilas se telefonom Javio Temopu i pozvao ga
na predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Uvee , u
foajeu pozorita, Tempo Je zatekao Aleksandra Rankovia i
Borisa Kidria.
- Kako se osea? - upitali su ga.
Odgovorio im je da se osea dobro, na to su mu oni doba
cili:
- Videemo kako e se oseati u ponedeljak! Nismo spava
li nekoliko noi pa nee ni ti, kada sazna ono to ml znamo...
"Traio sam da mi kau o emu se radi - kae Tempo "pa makar ne spavao do ponedeljka, ali mi oni rekoe da to ne
smiju, jer je tako zakljueno kod Tita. Tada se prisjetih razgo
vora sa ujoviem i njegovog tajanstvenog dranja...
Tempo je, naime, Log dana telefonom razgovarao sa Sretenom ujoviem, koga je na kraju upitao: "Kako si, Crni, a ovaj
mu Je, "dosta zajedljivim tonom odgovorio: "Ja, bogami, dobro,
veseo, zadovoljan, a ne kao neki drugi..."
A zato Crni nije traio m aralsku uniformu? - zapitao
Je Rankovi, kad im je Tempo ukazao na tajanstveno dranje i
udan utisak koji Je stekao iz razgovora sa ujoviem.
Bilo mi je Jasno da se radi o neem krupnom, o neem u
sto sam i ja umijean - kae Tempo. - "Muen radoznalou,
prekorijevao sam ih to nee da mi saopte ono to se tie Jed
nako i njih i mene. Najzad su pristali 1 rekli mi da Je stiglo
p smo koje su potpisali Staljin i Molotov, da se u njemu kritikuje linija nae Partije u cjelini, a nas etvorica proglaavamo
sumnjivim marksistima i antisovjetskim elementima.
40

Ujutro 12. aprila 1948. godine lanovi Centralnog komiteta


ve su bili na okupu u biblioteci Starog dvora na Dedinju, kada
je u 10 asova doao Tito. Sednica je bila tajna. Osim lanova
CK niko drugi, ak ni tehniko osoblje, nije prisustvovao sasta
nku.
Dnevni red je imao etiri take:
1. Pismo CK SKP (b)
2. Privredna situacija u zemlji;
3. Pitanje V kongresa i
4. R a z n o.
S kakvim Je oseanjem doao na ovu sednicu, Tito je
kasnije ispriao:
Bio sam svjestan njenog sudbonosnog znaenja. ivot me
je nauio da je u tako kritinim trenucima najopasnija stvar
biti bez stava, oklijevati. Uvijek se u takvoj situaciji mora djelo
vati smjelo i odluno".
Tito Je govorio gotovo jedan sat.
"Sluao sam ga paljivo - kae Tempo - "jer sam osjeao
da stojimo pred novim revolucionarnim borbama koje nee biti
lake od onih za vrijeme rata, da prisustvujem sastanku koji po
dubini promjena koje e izazvati ne zaostaje iza sastanka od 4.
jula 1941. god."
Svoje izlaganje Tito je zavrio recima:
"Drugovi, vodite rauna da se ovdje ne radi ni o kakvim
teoretskim diskusijama, ne radi se ovdje o grekama KPJ, o
tobonjem naem ideolokom zastranjivanju. Ne smijemo dopus
titi da budemo gurnuti na diskusiju o tome... Ovdje se radi, prije
svega, o odnosu izmeu drave i drave... Meni se ini da se oni
slue ideolokim pitanjima da bi opravdali svoj pritisak na nas,
na nau dravu... O tome se, drugovi, radi... Ovo pismo je rezultat
stranih kleveta, pogrenih obavetenja... Molim da diskusija
bude hladnokrvna... Ovdje treba da se izjasni svaki lan CK...
Ako drugovi iz CK SKP (B) budu traili zapisnik, mi emo im ga
poslati..."
Na aprilskoj sednici CK KPJ (12 i 13) nije bilo ni steno
grafa ni magnetofona, iako je sednica imala istorijski znaaj.
Zapisnik je vodilo troje lanova Centralnog komiteta, svako za
sebe - Vida Tomi, Jakov Blaevi i Krsto Popi voda. Oni su
uspeli, iako ne stenografski, ipak da zabelee sutinu ove dvod
nevne sednice i ostave dokumenta koja danas im aju istorijsku
vrednost. Naravno, svako od njih, na izvestan nain, daje i peat
41

svoje linosti, pored ostalog, jezika i nareja kojim se slui, kao i


sopstveni naglasak na bitnija pitanja. Stoga i koristim samo
ire izvode iz dva zapisnika - Krste Popivode i Jakova Blaevia
- sa minimalnim popravkama nekih zapisniarskih i pravopis
nih omaki. Iz zapisnika koji je vodila Vida Tomi nisam uzeo
nita, jer bi to bilo ponavljanje onoga to donose prethodna dva,
a i stoga to je ona vodila beleke u skraenom vidu i skraeni
cama koje je tek potrebno "deifrovatf. Zbog istorijskog znae
nja ove sednice, a i zbog njene ilustrativnosti za dalje stvaranje
kulta, opisujem je u irem obimu.
Krsto Popivoda je ovako zabeleio tok rasprave:
"Tito: Ovdje treba da se izjasni svaki lan CK. Ovo pismo
je rezultat stranih kleveta... podvlai da diskusija treba da
bude hladnokrvna...
Edvard Kardelj: Imamo pravo da traimo od Sovjetske
vlade da gaji poverenje prema Partiji koja Je izvojevala takve
rezultate... Smatram da je pravilan odgovor koji Je proitao drug
Tito... Mi ne bismo bili iskreni ve podlaci kada bismo priznali
ono to nije tano. Ovo nije niko oekivao...
uro Pucar: Sve nas je ovo iznenadilo... ovdje se radi o
principijelnim pitanjima...
Blao Jovanovi: Nemam mnogo da kaem. Oni su nasjeli
obavetenjima...
Milovan Dilas: Slaem se sa odgovorom.
Svetozar Vukmanovi Tempo: Ne znam kome je od intere
sa tako izvrtanje injenica. Instruktori u V arm iji im aju tri
posilna. Nai oficiri nemaju. Istina Je da mi niko ne moe prigo
voriti da ne volim Sovjetski Savez. U tabu Tolbuhina sam
rekao jednom drugu da treba ljubav za SSSR ceniti djelima, a
ne rijeima... Mnoge stvari mi se ne sviaju...
Bozo Ljumovi: ... J a sam optimista pa mislim da e se ovo
pitanje regulisati da se na licu mjesta uvjere. Slaem se sa
odgovorom.
Ivan Krajai Stevo: ... Bilo bi pogreno ako ne bi utvrdili
ko klevee nau Partiju...
Boris Kidri: ... Najalosnija je stvar to ne postoji povere
nje u CK partije, a postoji kod onih koji ne vole nau Partiju...
Franc Leskoek: ... Potpuno se slaem sa svim (misli na
odgovor - pim. red.).
Spasenija Cana Babovi:... Dok Je Tito itao pismo oseala
sam duboku nepravdu prema naoj Partiji...
42

Vida Tomi: ... Trebalo bi uz pismo poslati stvari koje jo


nisu rekli...
Miha Marinko: Teak utisak - udarili oveka maljem po
glavi...
Vicko Krstulovi: Ja nisam preivljavao teih trenutaka
nego neki dan na CK kada se vratila delegacija i ovo sluanje
pisma... To Je jedno pismo koje ne ukazuje na nedostatke, ve
tue po glavi. Ja nisam teoretski na visini ve govorim instin
ktom radnika proletera... Iz pisma ne vidim ni topline drugar
ske... Nadam se da emo izvesti stanje naisto i ubediti ih...
Ivan Gonjak: ... Ono to nas zaudava jeste da posle toli
kih priznanja primimo ovakvo pismo..."
Svi su govorili sedei. Sedamnaest lanova CK izjasnilo se
protiv stavova u Staljinovom pismu i saglasilo se s nacrtom
odgovora koji je Tito proitao.
Tada se javio za re Sreten ujovi. Ustao je i poeo povi
enim tonom. Krsto Popivoda je u zapisniku to zabeleio ovako:
"Sreten ujovi Crni: Ja sam protiv ovakvog stava da se
uputi pismo CK SKP (b). Na mene je ovakav stav i izlaganje
prema SSSR-u i SKP (b) izazvalo nezgodan utisak. Mi smo se svi
vaspitavali na uenju SKP (b). Ja nisam istupio na proloj sednici protiv, jer sam na proloj sednici zaprepaen, a nisam
namemo istupio, jer nisam mogao formulisati kako treba. Ne
radi se o mom linom odnosu prema CK. Tu se radilo o sudbini
nae Partije. Radilo se... kuda dalje, ako se zauzme takav stav
protiv Sovjetskog Saveza. J a sam duboko razmiljao o ovim
stvarima. J a sam procenio kakvu su ulogu imali pojedinci.
Saoptio bih ovo miljenje Centralnom komitetu i bez ovog sas
tanka. Treba razmisliti, jer se radi o sudbini nae zemlje i Parti
je. Mi u pogledu izvravanja zadataka i u pogledu borbe za
komunizam smo odgovorni. Poloaj nae Partije Je komandujui
poloaj. Rukovodea uloga nae Partije stavila nas je - u odnos
prema Sovjetskom Savezu. Uveren sam da svaka i najm anja
primedba od strane SKP (b) treba da bude opomena da razmot
rimo na stav. J a sam bio u uveren ju da su sve nae odluke i
mere, a naroito one po spoljnopolitikim pitanjim a ispravne.
Titu sam rekao: SKP (b), eto, ne slae se s naim radom.
Treba razabrati to i ne treba na osnovu primedaba, koje su
moda tane, stavljati ono to Je moda sudbonosnije za nau
zemlju, za nau Partiju.
43

... J a apelujem na vau komunistiku svest kada donosite


ovakav stav...
"Iz misli me tre ujoviev glas - zapisao je o tom dram a
tinom trenutku Tempo. U cjelini je podravao Staljinovo
pismo i odbacio prijedlog naeg odgovora. Dakle, razilazimo se! A
bili smo dobri prijatelji... ao mi je, ali u politici nema sentimen
talnosti! Politiko razmimolaienje mora se odraziti I na line
odnose...
Naem strpljenju doao je kraj! Svi smo skoili, traei da
se do kraja izjasni. Tito mu je postavio niz pitanja, zahtijeva
jui otvorene odgovore.
ujovi je utao! Nije imao smjelosti da se izjasni... Morao
bi pljunuti na svoju prolost, a to ga je bilo stid da uini pred
nama. S druge strane, ako se sloi s nama, mora doi u sukob sa
Staljinom, a on to, takode, nije htio jer, vjerovatno, u tom slua
ju ne bi mogao raunati da e doi na elo novog rukovodstva
koje poslije Staljinove intervencije treba da zamijeni postojee.
Prikljeten izmeu ta dva osjeanja, bio Je sprem an na sve
gadosti samo da ne propusti ansu koja mu se pruala!
U agoru glasova Izazvanom ujovievim dranjem,
Rankovi je postavio direktno pitanje:
- A ta si ti, Crni, radio jue kod sovjetskog ambasadora?
ujovi se zbunio. Vjerovatno nije oekivao takvo pitanje.
Poeo je mucati i najzad je rekao da je iao zbog nabavke
automobila za ambasadora. Izgovor Je bio toliko providan da
smo svi shvatili da Je posjetio ambasadora kako bi ga obavijes
tio o nastaloj situaciji..."
Izjanjavanje lanova Centralnog komiteta nastavljeno Je
i posle toga.
Ustao Je Moa Pijade. I ranije, svako Moino istupanje
puno duha i vrcavih aluzija, bivalo je protkano vedrinom i
humorom, pa je i ovo oekivano s radoznalou.
- Drugovi - poeo Je Moa - mene je, pre svega, iznenadio
nizak nivo Staljinovog pisma!
Bibliotekom je zabrujao priguen smeh, prvi i jedini
tokom sednice.
Oko 14 asova data je pauza za ruak. Posle podne Je
diskusija nastavljena. Prema zapisnicima, poeo Je Tito:
Tito: Misli li ti, Crni da idemo u kapitalizam, da se naa
partija razvodnila u Narodnom frontu, da se naa vlada dri
pijuna. Smatra li da su optube, iznesene u pismu SKP (b)
44

tane?! Mi smo ravnopravni po uenju Marksa, Engelsa, Lenjina


i Staljina. Ovo su nepravedne optube.
Crni: ... Na proloj sednici CK pale su takve optube da su
u SKP (b) nastale ideoloke promene. Pale su izjave da se spro
vodi velikoruski ovinizam. Mi te stvari treba da raistimo:
pitanje izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, i nastojanje Jugo
slavije da bude samostalna i nezavisna. J a se ne bojim zavis
nosti od Sovjetskog Saveza. Mislim da je cilj da naa zemlja
bude u sastavu SSSR-a... Izgradnja socijalizma bez Sovjetskog
Saveza - pae u vodu...
Tito: itav tvoj stav Je takav, dobi ja se utisak, kao da si ti
sve ovo iznio sa sednice CK. Mi nismo za federaciju sa Bugari
ma...
Potom je uzeo re KardelJ, pa opet ujovi, pa Tito ponovo,
pa Kardelj, pa ujovi, pa Tito, a zatim i Vlado Popovi, koji je,
izmeu ostalog, rekao: Ovo to je Crni pred nam a iznio nepote
no je, nekomunistiki je...
Jakov Blaevi: Crni je protiv toga da sa gnuanjem odbi
jemo stav po pitanju nae linije. Aktivirali su se izvesni elemen
ti koji su bili u rupama...
Blagoje Nekovi: Podlo je od Crnoga to nas poziva na
komunistiku svest...
Moa Pijade: Pismo me zaprepastilo. Tito je bio u pravu
kada Je pretpostavljao da one sitne stvari nisu pravi uzrok.
Tragino oseanje. Moda u pismu trebaju Jai izrazi, krupne su
optube i teke ocene. Potpuno je netana i neopravdana karak
teristika... ja mislim da ovo pismo i ne daje definitivan odnos
prema naoj Partiji.
Aleksandar Rankovi: ... Istupanje Crnoga nije nikakvo
iznenaenje. Ono to je rekao pokazuje neverovanje u nau
Partiju. Ima to mrane i zakulisne svrhe.
Nama se prebacuje da nam Je Partija ilegalna, i to posle
etiri godine rada.
Milovan Dilas: ... Ko ove stvari liferuje gore, taj je neprija
telj... Optube su la i kleveta. Imao sam utisak da ne znaju sve
promene u Jugoslaviji. A danov pita imate li operu u Jugosla
viji... Istup Crnoga nije me iznenadio... Crni ne veruje u izgrad
nju nae ekonomike... Posle istupa Crnoga nekako mi je lake.
Edvard Kardelj: Istupanje druga Crnoga nije sluajno. Sa
Crnim postoji neslaganje po pitanju ekonomike 1 Narodnog
45

fronta. Crni je gurao linijom sektatva - suavanjem Narodnog


fronta. Crni je bio uporno pasivan kao sekretar Fronta. Nijednu
stvar nije napravio.
Crni nije bio nikada zadovoljan svojim poloajem. U
Hrvatskoj, Crni je svojom ulogom pokazivao to svoje nezadovolj
stvo. Ovo je jedno olakanje. To je tumaenje."
Posle ove Kardeljeve diskusije Tito je prekinuo sednicu i
dao krai odmor za veeru.
Sednica je nastavljena uvee.
Sreten ujovi: ... ja od prole sednice duboko preivlja
vam ove stvari. Spremao sam se da to iznesem Kardelju. Meni je
ovo pismo isto tako teko. Ne mogu ga meriti sa vaim oseanjem. Govorim sada zato to sam duboko uveren da treba raz
misliti. Ne mogu sebi da prebacim da nisam verovao u isprav
nost naeg rada. Ne mogu da se sloim da sam ja hteo i sprovodio neku drugu liniju. Ja sam se trudio ukoliko sam razumeo
Marksa. Na ovoj sednici nisam se oseao odgovornim za privre
du...
Tito: ... U pismu su navedena etiri imena. Inae, klevete
su upuene na mene kao rukovodioca. Diskvalifikovati jedan
deo rukovodstva, proglasiti trockistima, itd. - ta je to. Kada je
trebalo da delegacija ide u Moskvu, rekao sam Lavrentjevu da
je bolje da idu Kardelj, Bakari i Dilas. Uinjena je provokacija
u Bukuretu: da je Tito priao "Maralovom planu". Otkuda to
dolazi ne znam. Ja mislim da drug Crni, koji je poeo ovde da
govori s patetikom: Kako vi, pigmeji, da se suprostavite SKP (b)
potresa ovjeka kada ga uje. I mi smo dali rtve za ovu zemlju.
Mene udi kako to moe Crni, kada vidi omladinu kako pravi
pruge... Uvjeren sam da niko od onih koji su ginuli nije mislio
da ostanemo bezimena drava. Sve ovo to smo postigli posle
rata predstavlja doprinos socijalizmu u svijetu, nacionalna
ravnopravnost, dravnost. Sta bi rekao talijanski narod, ta
francuski narod i drugi narodi. Nije put i stimul prisajedinjenje,
ve razvitak svake zemlje posebno. Mi se u tome razilazimo. A
kada se desi takva stvar, onda se nae lan CK koji kae: Nema
te pravo da se branite! Primite pismo, to je zabluda, Sovjetski
Savez mora znati da Je to zabluda. Primiti pismo znai biti
podlac, priznati ono to nije.
Mislim da imam pravo da govorimo na ravnoj nozi sa
Sovjetskim Savezom. Ti, Crni, nama namee trockistike meto
de za ljude za koje zna da nisu... Pismo treba da bude staloe
no, moda i negdje preotro.
46

Ovo pismo ne otkriva po prvi put nesporazume. Ima kod


nas vrtoglavice i dizanja nosa. Mi smo ili s jednim nevienim
oduevljenjem u izgradnju socijalizma. Bilo je itav niz stvari
koje su nas titale... Zato nam se osporava pravo da mi brani
mo ono to smo postigli i doprineli marksizmu - lenjinizmu na
datoj etapi. Kod njih postoji duboko nerazumijevanje onoga to
se desilo kod nas... Pri donoenju ovoga pisma izjava Crnoga
igrala je odluujuu ulogu. Kada su drugovi Kardelj i Bakari to
izgovorili, Crni je utao. Ti si, Crni, sebi uzeo za pravo da vie
voli SSSR od mene.
Mi smo bili poraeni injenicom da je prekinut trgovinski
sporazum, da nam se uskrauje naoruanje. J a ne bih dozvolio
takve izraze koji bi vredali Sovjetski Savez. Posle izjave Crnog,
nastalo je olakanje. Naa partija je ista ko sunce. Sta hoe
Crni, Hebrang i Gustini; 11 godina radi jedno rukovodstvo, a
oni hoe da ga razbiju. To je rukovodstvo vezano krvlju s naro
dom. Mi narod tjeramo na rtve. Naa revolucija ne jede svoju
djecu, djeca ove revolucije su potena. Moramo uiniti sve da
onemoguimo ljude koji hoe da unite jedinstvo nae Partije.
Moa Pijade: Crni treba da odgovori na ova pitanja.
Aleksandar Rankovi postavlja ta pitanja:
1. Da naa Partija nije marksistiko-lenjinistika?
2. Da drimo pijune kao most s Velikom Britanijom?
3. Da su poznati drugovi sumnjivi marksisti?
4. Da je KPJ ilegalna i da se utopila u Narodnom frontu?
5. Da se u CK govorilo da su u SSSR-u nastale duboke
ideoloke promene?
6. Da SSSR hoe ekonomski razbiti Jugoslaviju?
7. Da u naem radu ima trockistikih elemenata?
8. Da postoje kapitalistiki elementi?
9. Da li ima ikakve osnove da mi zastupamo teoriju o
mirnom urastanju u socijalizam?
Sreten ujovi: Pitam ja vas da li se Jugoslavija moe
odbraniti."
Kasno uvee Tito je prekinuo sednicu i predloio da se
nastavi sutra ujutro.
Sutradan, 13. aprila u 10,30 asova, na samom poetku
Tito je obrazloio izmene i dopune u pismu Staljinu i zakljuak
CK. Potom je Aleksandar Rankovi dao uvodnu re za taku
koja je raspravljala sluaj Andrije Hebranga. On je proitao i
Hebrangovo pismo Kardelju i odluku CK o Hebrangu.
47

Tito: Hebrang je glavni krivac za sve nepovjerenje prema


naem Centralnom komitetu. Zato su oni i poeli slati depee na
Hebrangovo ime. Kakav je Hebrangov stav po privrednim pita
njima? Sprovodio je suprotnu liniju od stava CK i sa njim se
slagao i ujovi. Andrija je iskljuen iz Politbiroa, ali je ostao u
Centralnom komitetu. Protiv Hebranga se vodi istraga zbog
dranja u ustakom logoru. Zbog toga nije pozvan na sednicu.
ujovi i Hebrang slagali su se po besprincipijelnim pitanjima.
Sreten ujovi: ... J a se sa Hebrangom nisam slagao po
privrednim pitanjima.
Svetozar Vukmanovi: ... Crni Je branio Hebranga i kad Je
smijenjen. Dranje Crnog Je nespojivo ne samo sa lanstvom u
CK ve i u Partiji..."
Govorili su potom Milovan Dilas, Ivan Krajai, Blagoje
Nekovi, Cana Babovi, Boo Ljumovi, Moa Pijade, Blao
Jovanovi, uro Pucar, Edvard Kardelj, Franc Leskoek, Vicko
Krstulovi.
"Edvard Kardelj: Tito je postavio i pitanje da li da da
ostavku. Kada bismo prihvatili stav Crnoga ta bi bilo od nae
zemlje i nae Partije. Jedan od najveih naih kapitala to je
poverenje masa u druga Tita, u nau Partiju. Crni Je pretposta
vio interese nae Partije i zemlje nekim linim interesima. Zato
Je oklevetao nau Partiju. Mi branimo socijalizam, ast nae
Partije. Crni je izgubio svaku vezu s naom Partijom..."
Govorili su potom Vlado Popovi, Miha Marinko, Lazar
Kolievski, Vlado Janji, Vida Tomi, Ivan Gonjak.
"Aleksandar Rankovi: Ako je iko hteo da spase Crnog
onda je to bio drug Tito. Poznat Je njegov izbor na Petoj zemalj
skoj konferenciji. Crni nikad nije bio iskren. Nikad nije bio
prisan. Crnom se nije svialo da bude m inistar finansija. Hteo
Je da ode nekud. Crni nije izvrio nijedan zadatak kako se od
njega oekivalo. Kada stav treba prenositi, onda treba bez rezer
ve da se sprovodi...
Jakov Blaevi: Sada Je lake. Teke su optube u pismu.
Uloga Crnog i slinih je karakteristina. Crni Je istupio kao da
zna ta Je u pismu, iako se pravio da treba stvari proveriti. Nije
tano da Tito nije napadnut kada se napadaju njegovi najblii
saradnici...
Tito: Podvlaim Jo jedanput da je ova stvar uperena na
mene. Pomislio sam na onoj sednicl da ne mogu drugaije raditi
nego to radim. Da sam beskarakteran mogao bih. Suprostavio
48

sam se shvatanju da treba ukinuti politiki i organizacioni sis


tem rada u naoj Armiji, koji je izgraen u ratu i usavren
posle rata. Naa Armija Je kola za radne mase. U naoj Armiji
nije dovoljno samo imati vojnu doktrinu, ve i politiku - da
podie mase. Nije dovoljno imati samo socijalizam, ve i graani
moraju biti prevaspitani u socijalistikom duhu. Po pitanju
privrede, moj stav i ostalih drugova bio je da naa zemlja poka
e ta moe sa svojim snagama. Ja sam smatrao da e to biti
veliki doprinos naprednom pokretu u svijetu..."
Na kraju ovog del sednice prihvaena je odluka o isklju
enju Sretena ujovia iz Centralnog komiteta i prihvaen predlog da se povede istraga o njegovom opstanku u lanstvu KPJ. U
Komisiju za istragu izabrani su: Blagoje Nekovi, Ivan Gonjak
i Vida Tomi.
Tito je tim povodom rekao:
"Nije nama bilo lako kada je jue Crni tako istupao, kao
da nas je tukao neko maljem. Predloio sam da se Crni izabere
na Petoj zemaljskoj u Plenum CK. Crnome smo davali teke
zadatke i on ih je izvravao. Ba zato to se Crni cijelo vrijeme
rata i posle rata nalazio sa mnom nerazumljivo je njegovo
dranje. Predlaem da se shvati da se Crni iskljuuje iz Centra
lnog komiteta, ne da se uniti ve da mu se pomogne da se oslo
bodi svojih tekih mana. Mislim da ne treba Crnog iskljuiti iz
Partije. Bilo je kod njega preteranih ambicija. Nek se Crni zami
sli nad osudom CK SKP (b) o naoj Partiji i Centralnom komite
tu. Mi emo imati tekoa da zbacimo tu ljagu.
Ne radi se ni o mojoj ostavci, ni o ostavci Marka ni Djide,
ne smijemo da dajemo ostavke nego da se borimo. Treba, Crni,
da dokae da si vjeran Partiji".5
Skoro dve i po godine posle Rezolucije IB u novembru
1950. u jugoslovenskoj i svetskoj tampi ponovo se pojavilo ime
Sretena ujovia, "oveka iz samog vrha Partije koji Je otpao u
krizi izazvanoj Staljinovim napadom.
Sreten ujovi nije bio van kursa dogaaja, niti je Staljinov pritisak mogao da doivi kao "prvo ravo iskustvo u
meunarodnom radnikom pokretu. Postao je lan KPJ jo 1924.
godine. Pre toga je takode aktivno uestvovao u klasnoj borbi preko sindikata - i to odmah po povratku u zemlju nakon zavr
etka Prvog svetskog rata. Buntovne prirode, ujovi je u I svete Vidi "Dokumentaciju" na kraju poglavlja

49

skom ratu bio u legiji stranaca i borio se na Zapadnom (francu


skom) frontu protiv Nemake. Ulaskom u KPJ, poinje njegov
direktan sukob sa vladajuim reimom u Kraljevini Jugoslaviji.
Stalno pod prismotrom policije, 1933. bei ilegalno u Sovjetski
Savez. Neto kasnije ulazi u najvie rukovodstvo KPJ (lan
Zagranikog biroa CK KPJ za vreme Gorkia) i kree se izmeu
Moskve i Pariza. Kada je Tito 1938. godine formirao novo ruko
vodstvo KPJ u zemlji, ujovi je bio Jedan od retkih ljudi iz
starog Politbiroa kojeg je novi generalni sekretar Partije prihva
tio. Radio je jedno vreme na obnavljanju partijskih organizacija
u Srbiji, koje su bile razbijene u doba estojanuarskog terora.
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ (oktobar 1940) u Zagrebu,
izabran je za lana CK, opet na Titov predlog. U Politbiro su
tada uli: Josip Broz Tito, kao generalni sekretar, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Rade Konar, Franc
Leskoek i Milovan Dilas. Meutim, i neki lanovi CK su prisus
tvovali sastancima Politbiroa (Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi, Sreten ujovi, Andrija Hebrang), pa su tako neformalno i
tretirani kao lanovi najueg rukovodstva.
U okupiranoj zemlji, 1941. godine ujovi Je bio jedan od
organizatora ustanka. Izabran je za kom andanta Glavnog taba
Srbije i lana Vrhovnog taba NOV i POJ. Na prvom zasedanju
AVNOJ-a (novembra 1942) izabran je za lana Predsednitva, a
na Drugom (novembra 1943) za poverenika za saobraaj u
Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije.
Posle rata ujovi Je vrio odgovorne funkcije u vladi
FNRJ - bio je savezni ministar za finansije. Kada Je 1948. godi
ne ustao protiv stava KPJ prema IB iskljuen Je iz svih partij
skih i dravnih foruma. Ubrzo zatim je uhapen zbog odavanja
dravnih i partijskih tajni. Iziao je iz zatvora 1950. godine.
Do penzionisanja, ujovi Je bio komercijalni direktor
"Borbe" i direktor Privrednog instituta. U meuvremenu Je
ponovo primljen u Savez komunista. Na proslavi 50-godinjice
SKJ, na centralnoj sveanosti koja je odrana u Beogradu, ap
rila 1969. sedeo je u prvom redu sa starim borcima i istaknutim
revolucionarima naeg radnikog pokreta i Partije.
Sreten ujovi Je 11. novembra 1950. godine, po sopstvenoj
elji, dao izjavu Centralnom komitetu KPJ, a zatim slinu upu
tio i Borbi (objavljena 25. novembra 1950), u kojima govori o
svojim r'rbludama i grekama koje su proistekle Iz njegovog
odnosa i dranja prema pismima (optubama) Staljina i Moloto
va i, kasnije, prema Rezoluciji IB.
50

"Stvarno tek sada, kada sam saznao istinu", pie ujovi,


pored ostalog, u izjavi koju Je uputio "Borbi", "uvideo je jasno i
ubedio se u nju, mogao sam da izaem pred Partiju i CK. To
zato Jer sam ponovo uvideo i osetio Partiju od koje sam i protiv
koje sam bio daleko otiao. Tek sada sam i doao do saznanja i
postao svestan da greka koju sam uinio predstavlja krupan
prestup protiv Partije, protiv interesa naih naroda i nae zem
lje, protiv postojanja nae dravnosti kao takve.
Zahvaljujui dalekovidosti Partije i druga Tita, da shvate,
snau se i rukovode dogaajima, zahvaljujui budnosti CK i
snazi nae Partije, zahvaljujui jedinstvu nae radnike klase i
radnih masa svih naroda nae zemlje, i njihovoj upornoj elji i
naporima za izgradnju socijalizma, razotkriveni su i razbijeni
svi neprijateljski planovi kovani protiv jedinstva nae Partije,
protiv izgradnje socijalizma u naoj zemlji, protiv slobode i
nezavisnosti nae zemlje. Namere, ciljevi i pravo lice naeg nep
rijatelja otkriveni su i postali Jasni i vidljivi ne samo nama, ve
i elom svetu. Naa Partija spasla je milione ljudi jedne uasne
more, jedne strane zablude - i izvela ih na put istine.
Partija je spasla i mene. Spasla me uasnih duevnih
patnji, preivljenih m uka i lanog poloaja u kojem sam se
stalno nalazio, oslobodila me lanog uverenja o "viim razlozima
i "o vioj disciplini". Popucali su teki okovi koji su mi sputavali
mozak i duu. Partija ml Je dala mogunost da sagledam istinu,
pomogla mi da ponovo naem sebe i svoju Partiju.
Sada oseam da sam apsolutno duan da iziem pred
Partiju sa istinom. Inae ne bih imao nikakvog moralnog prava
da se za bilo ta obratim Partiji.
Sve do momenta dok se nisam upoznao s proteklim doga
ajima, bio sam uveren da je na CK na krivom putu, da zas
tranjuje u svom stavu u odnosu prema SKP (b) i Sovjetskom
Savezu. To uveren je se kod mene formiralo posle sednice od 1.
m arta 1948. godine. toga oseao sam da ima neto nejasno
izmeu nas i Sovjetskog Saveza. Trudio sam se da shvatim, ali
nisam mogao da razumem. Bio sam uveren da Je sve to prolaz
nog karaktera i prosto stvar Jednog objanjenja izmeu naeg
rukovodstva i CK SKP (b).
Kao to se vidi, oni su ili na obraun, hteli da se obrau
naju s naim rukovodstvom, s naom Partijom i zemljom. Stva
rno se radilo o nezavisnosti nae zemlje i o njenom ekonomskom
podreivanju. To Je CK, na elu sa drugom Titom, uvideo. Jasno
51

je da Je CK morao, bio duan, da se suprostavi tom obraunu i


da spremi i naorua Partiju za samoodbranu.
Znaaj i veliina dogaaja koji su usledili, iznoenje istine
na videlo elom svetu, zahvaljujui doslednoj i principijelnoj
borbi nae Partije, zbrisali su jednim zamahom u mojoj glavi
"moje pitanje". Tu, zapravo, nema nikakvog "mog pitanja", niti
ita od onoga to sam ja eleo, mislei da radim za dobro Partije;
ja sam bio samo jedan zgodan povod i zgodno slepo oruje; tre
balo je da dejstvujem za raun odreene politike neasnih
namera i ciljeva CK SKP (b) koji su bili upereni protiv nae
Partije i njenog rukovodstva, protiv izgradnje socijalizma u
naoj zemlji, protiv interesa nae radnike klase i naih naroda.
"Moje pitanje" svelo se na stvarnu istinu: P artija ima pravo, a ja
sam radio protiv Partije.
Danas mi je potpuno jasno da bi ta diskusija na Plenumu
bila i besplodna i besciljna, prosto nepotrebna. Radilo se o obra
unu, kao to rekoh, i na Plenum je pravilno uradio to Je
odbacio pismo CK SKP (b), i, osetivi opasnost koja preti Partiji,
preduzeo mere za samoodbranu Partije i njenu pripremu za
krupnu ideoloku borbu koja je predstojala...
Ranije - upravo doskora - kod mene Je bila ovakva pos
tavka:
a) Jugoslavija e postati sovjetska socijalistika republika
i onda stupiti u sklop Sovjetskog Saveza i to, kako sam mislio,
treba da "zaslui" da bude primljena u bratstvo sovjetskih
naroda;
b) naa Partija e se sliti u SKP (b) i postati njen deo;
v) Sovjetski Savez kao rezultat oktobarske revolucije,
zemlja socijalizma, domovina proleterijata celoga sveta... jeste
drava sa organizacijom uprave, rukovoenjem, organizacijom
privrede i proizvodnje - ono to odgovara uenju klasika socija
lizma i postavkama lenjinizma, teoretski oformljenog i razrae
nog od strane Staljina. Zato nema i ne moe biti nikakvog
komentara, niti tumaenja - to Je nauka;
g) SKP (b) Je partija - matica, Jedini potpuni i ispravni
tuma marksizma - lenjinizma, nosilac Ideolokih misli i lenjini
zma, koje dalje razrauje i produbljuje, jedini krajnji arbitar;
d) i nadasve Staljin voda, uitelj, itd.
U toku i posle rata naa Partija Je sprovela i izvrila
krupne preokrete istorijskog znaaja, obezbedivi i pobedu
revolucije i uslove socijalizma. Bio sam svestan toga i zalagao
52

sam se u svome radu. Sva bogata praksa I rad Partije u ratu i


posle rata doneli su mnogo novoga, toga sam isto tako bio svestan.
Ali Jedno Je ostalo nepromenjeno u meni i u mojoj glavi:
SKP (b) i Sovjetski Savez su iznad svega, i krajnji arbitar.
Moje shvatanje nije moglo da izae iz tih okova, ak i kad
se radilo o oiglednim nepravilnostima ili odnosima koji su po
nas tetni, to nije - kao to je danas jasno - bila neka omaka i
sluajna pojava ve odreen stav i svesno voena politika
prema nama od strane rukovodilaca SKP (b) i Sovjetskog Save
za, a to je proizilazilo iz njihovog revizionizma. I u takvim slu
ajevima smatrao sam da treba da bude onako kako oni postav
ljaju i kau, iako sam bio svestan da trpimo i podnosimo rtvu.
Smatrao sam da je to pravilno i uvek iznalazio, upravo trudio se
da naem, razloge za opravdanje po nas tetnih odnosa i postu
paka.
Eto, ta dogma i taj fetiizam ograniavali su i onemogui
vali mi dalji misaoni razvoj. Nainili su od mene autom at oveka pogodnog da postane njihovo slepo oruje.
A ovo to se do sada desilo, ovo more i poplava kleveta i
lai, besomuna hajka na sve to je nae, oruane provokacije,
negiranje nae borbe i narodne revolucije (to ja ranije nisam
znao), razotkrili su svu idejnu golotinju tih lanih ideologa
socijalizma i izneli na videlo njihov pravi lik i namere, to je
razbilo dogmatizam i fetiizam koji su me okivali.
To nisam oekivao. Niti se slaem s takvim metodama u
reavanju odnosa izmeu bratskih kompartija, izmeu socijalis
tikih zemalja, osuujem i prosto sm atram nespojivim sa
komunistikim moralom.
Oni su me uzimali u zatitu. Mene je sada sramota i gadi
mi se od takvih branilaca. Iako sam bio u zatvoru, ja sam se
oseao slobodnim otkad sam se njih oslobodio. Oslobodila me je
Partija. Naa Komunistika partija Jugoslavije i CK KPJ oslo
bodili su moju misao njihovih mranjakih okova. Partija je u
pravu. Partija Je ispravno postupila prema meni, jer sam bio
oruje, i to slepo, neprijateljske politike s kojom su neprijatelji
nae Partije hteli da srue nau Partiju i porobe nau zemlju.
Partija me nije uhapsila, ve me otela od njih i spasia me.
J a sam prvo proitao knjigu o Rajkovom procesu. Prva
moja reakcija bila Je strana. Mislim da se moe osporavati ovaj
ili onaj stav nae Partije, da je ovo ili ono nepravilno reeno, da
53

se u ovom Ili onom zastranjuje. Moe neko tvrditi da je cela


partijska politika nepravilna ili pogrena. Moe neko da ode i
dalje i da sm atra da ak treba povesti i Idejnu, naelnu borbu
protiv nae Partije. Ali se ne moe dovoditi u pitanje I u sum nju
iskreno komunistiko ubeenje, ast, estitost i potenje ni poje
dinca, ni CK kao celine, ni nae Partije uopte. J a poznajem sve
oklevetane drugove, znam ta misle, znam kako diu, znam
njihovu odanost stvari I interesima radnike klase, naih naro
da i nae zemlje, znam njihovu privrenost velikoj socijalistikoj
misli i velikom uenju marksizma - lenjinizma.
Ja znam nae ljude iz vremena nae velianstvene
narodnooslobodilake borbe i narodne revolucije, njihove napore,
njihove rtve, njihove snove, ja znam sm rt mnogih i mnogih
boraca i heroja Partije i narodne revolucije. Iz granitnih stubova
velikog zdanja nae socijalistike domovine gledaju njihova lica,
svetla i ista, lica narodnih boraca i heroja, koji su bili svesni
zato ginu i ili sa Partijom, s verom, s oduevljenjem, ili napred u pobedu ne bojei se smrti. J a znam i one koji su ostali
ivi. Znam da ne sede na zasluenim lovorikama, da su produ
ili dalju borbu, neumornu i upornu, ostali neimari velike
socijalistike stvarnosti, oduevili i poveli za sobom radne mase
naih naroda u izgradnju socijalizma u naoj zemlji.
Rukovodioci SKP (b) su potom utvrdili da su pojedinci ne
samo pijuni, ve da Je i cela partija faistika. To je prosto
besmisleno, nepojmljivo, amoralno, udovino.
Ja znam lanove nae Partije, znam ko su i kakvi su,
znam da su to najbolji radni ljudi, oduevljeni, ponositi na
zvanje lana Partije, sa visokim moralom komuniste, borci za
socijalizam, za sve to Je uzvieno i lepo, spremni da na poziv
Partije pou na svaki zadatak i izvre ga ne obazirui se na
tekoe i rtve. Sada mislim da to znaju i klevetnici i da ba
zato to znaju i kleveu.
Sta Je svrha kleveta kao onih sa Rajkovog procesa?
Jasno da je to bila namera da se oklevetaju rukovodei
ljudi u naoj Partiji, da se izmisle razlozi za agresivnu politiku
protiv nae zemlje. Meutim, ta emo ako se - kao kod nas cela Partija izjasni za svoje rukovodstvo? I zato kod njih postoji
Jednostavan iskaz: Cela partija je faistika. Sta ako Je ceo
narod faistiki? Rat tome narodu? Unititi ga!
Pa gde smo onda doli, ta je onda marksizam - lenjinizam, najprogresivnije uenje najnaprednije drutvene klase 54

proleteri jata? Unitenje naroda 1 njegovo podjarmljivanje da bi


saznao ta je socijalizam, ili je to svesno stremljenje, oduev
ljenje i radost borbe za stvaranje novog ljudskog drutva na
socijalistikim osnovama, novog komunistikog oveka, svesnog
neimara bolje budunosti..."
Istonoevropske radio stanice i tampa pisali su o tome
kako je Sreten ujovi u zatvoru, muen, a potom ubijen. Kau
da su to bili naseli podvali Vladimira Dedijera, direktora Direk
cije za informacije, koji je preko nekih svojih kanala proturio
lanu vest o ubistvu ujovia, znajui da e je informbirovska
propaganda, kao i sve druge lai i glasine, brzo prihvatiti i uvr
stiti u svoj program. Prvog dana decembra 1950. godine u
Direkciji za informacije zakazana je konferencija za tampu sa Sretenom ujoviem, ivim i zdravim. Konferenciji je prisus
tvovalo vie od 40 dopisnika stranih listova i agencija i domaih
novinara.
"Naao sam se u situaciji da dokazujem da sam iv rekao Je na poetku konferencije za tampu ujovi i stavio se
na raspolaganje novinarima od kojih je oekivao da mu postav
ljaju pitanja.
Na pitanje: Kakav je smisao vesti koju protura informbi
rovska kam panja da Je ubijen, ujovi Je odgovorio:
"Ja mislim da se irenje tih vesti sa njihove strane nalazi
na liniji kampanje koja se itavo vreme vodi protiv naeg
rukovodstva i nae zemlje. Nema sumnje, da su, uzimajui me u
zatitu, oni hteli da me suprostave, kao nosioca njihove politike,
politici nae zemlje. Sada kada sam uspeo da uvidim svoju
greku, njima Je nezgodno da se povuku, naroito zbog svoje
publike, tako da su produili sa svojim glupostima i tvrde da ja
naprosto i nisam iv. Njima je nemogue da izjave da ja nisam i
dalje u opoziciji prema dravnom rukovodstvu, jer lm je nemo
gue da to objasne. Sto se tie naeg sveta, odnosno obavetenja
naih ljudi, oni imaju poverenje u svoju Partiju i dravno ruko
vodstvo i to pitanje ne postavljaju.
Podseajui ga na tvrdnje informbirovske propagande da
je pre navodnog ubistva zlostavljan u zatvoru, jedan od stranih
novinara upitao Je ujovia kako se prema njemu postupalo
dok Je bio uhapen.
"To nije postupak koji ide za tim da se okrivljeni zlostav
lja. J a sam slab na pluima i ranije sam esto poboljevao. U
zatvoru sam se Jednom razboleo. Zamolio sam za lekara i on je
55

odmah doao. Sto se tie ishrane, kao i u pogledu svakodnevnih


tekuih potreba, sa te strane nai zatvori mogu da slue stvarno
za primer."
Da li ste ponovo lan Partije, i ako Jeste od kada? - upitao
je Jedan vajcarski novinar.
"Na alost, nisam. J a ne znam da li vi znate te stvari, ali
nije tako jednostavno biti lan Partije, ja treba da zasluim
poverenje. Nadam se da u ga zasluiti."
Novinar Asoijeted-presa ga je upitao:
- Vi ste bili uhapeni zajedno sa Hebrangom. Da li ste ga
viali za vreme istrage ili za vreme dok ste bili u zatvoru?
"Nisam ga video, odgovorio je ujovi, ni za vreme istrage
ni dok sam bio u zatvoru, jer sasvim je drugaiji moj sluaj, a
drugaiji je Hebrangov. Interesantno je da informbirovska
kampanja obino vezuje mene i Hebranga iako je njim a pozna
to da je Hebrang bio ustaki agent. Pokazalo se da je njim a ba
takav ovek potreban, i da im treba i dalje. J a ne bih eleo da
moje ime bude vezano sa njegovim.
- Kada ste doli do zakljuka da informbirovska linija
nije pravilna i koja vas je stvar navela na taj zakljuak? upitao ga je jedan strani novinar.
"Kada sam dobio tampu od islednikih vlasti i bio upoz
nat sa dogaajima, onda sam uvideo jasno i nije mi bilo teko
da se opredelim, s obzirom na to da stvarni stav Informbiroa i
kampanja koju je preduzeo uopte ne idu za tim da objasne
stvari nego je to, naprotiv, bila m aska za njihove dalje namere.
Tako je pao prvi iz vrha KPJ 1948.
ujovi tada nije bio u pravu, bio je ovek tvrdog dogmat
skog jezgra KPJ. On je to i sam priznao. Jednostavno, zbog svoje
fanatine veze s Moskvom i Staljinom, zbog gotovo religiozne
privrenosti kanonima Kominterne i "svetske revolucije", on nije
u sukobu 1948. video sutinu - hegemonizam SSSR-a i njegovu
politiku dranja u potinjenosti novoosloboenih zemalja,ve
ideoloko doktrinarno pitanje.
Ali, on je to i rekao, otvoreno, direktno, bez uvijanja - na
plenumu CK. Zbog toga je iskljuen.
I sve dotle, moguno Je braniti Brozov stav, njegovu ener
ginost i odlunost, sve dotle ne moe se postaviti pitanje kulta i
samovolje. ujovi Je zbog neslaganja, pogotovo u tako krupnim
i sudbonosnim pitanjima, morao biti iskljuen iz CK i KPJ. Ali,
tu se ne zavrava njegova kazna. Starog revolucionara, koji Je
56



)

a IO

DOKUMENTA
Poinje vreme istki.

Ovo su iri Izvodi iz zapisnika koji su vodili Krsto Popivoda i Jakov


Blaevi na plenumu CK KPJ 12-13. IV 1948.
"Moa Pijade Je predloio da plenum izrazi apsolutno poverenje
drugu Titu.
Diskusija Je. posle svega, nastavljena o privrednim pitanjima kako
je i navedeno u dnevnom redu. Uvodnu re o ovome dao je Boris Kidri.
Zapisnik na ovoj istorijskoj sednici vodio je i lan CK Jakov Blae
vi. Sauvane su dve verzije njegovog zapisnika - prva i druga koju je
sredio posle sednice. Iako Je njegova verzija zapisnika, po sadraju, isto
vetna s onom koju je vodio Krsto Popivoda, razlika je u nainu beleenja pojedinih izlaganja i opirnija je. Evo veih delova toga teksta, koji
prekucan iznosi 53 i po strane:
Blaevi Je zabeleio da je prelaska na dnevni red u Centralni
komitet kooptiran Lazar Kolievski. koji Je odmah posle izbora uao u
prostorije biblioteke Staroga dvora na Dedinju, gde se odravala sednica.
"ita se pismo CK SKP (b). Na pojedinim mestima Tito. Dilas, delj, Vukmanovi i jo neki drugovi daju primedbe i blia objanjenja.
Potom je Tito proitao predlog naeg odgovora. Tito je pozvao prisutne
da se u svojoj diskusiji izjasne i o pismu SKP (b) i o.predlogu odgovora
CK KPJ."
U rei koju Je uzeo Edvard Kardelj. a koju je zabeleio Jakov Bla
evi kao zapisniar, stoji i ovo:
"Naa Partija je u periodu od 1937. do 1941. godine vodila borbu za
svoje unutarnje ozdravljenje i uvrenje protiv grupatva, frakcionatva, pijuna, itd. To je period povezivanja nae Partije sa irokim na
rodnim masama, pripreme ustanka, aktivne oruane pomoi SSSR-u.
Na ustanak je stvorio najsnaniju regularnu armiju u Evropi u borbi
protiv faizma. Naa Partija se u borbi oelilla, kod svog lanstva i
irokih masa stvorila je duboku vjeru i najtjenju vezu sa SSSR-om.
Svojim vlastitim snagama, rukama, naa Partija je sve ovo uinila ne
samo za nas. ve je svoju pobjedu ugradila i u pobjedu i snagu narodnih

61

demokratija istone Evrope. Ne tvrdimo da smo sve to mogli bez SSSR-a,


bez njegove borbe, bez njegove konkretne pomoi u 1944. godini, mi smo
tu pomo uvijek isticali i uvijek davali zahvalnost. Ali. Jugoslavija je
jedina zemlja koja je postigla odluujue uspjehe, sami smo skoro svu
zemlju oslobodili (za razliku od eha i drugih).
Ba na osnovu toga to smo se sami svojim unutranjim snagama
oslobodili sprijeili smo i politiki da se vrate Karadordevii, to bi sas
vim drugaije bilo da nas je kao druge direktno oslobaao SSSR. Bez
ovih injenica ne bi bilo ovakve Maarske, Rumunije itd. Zato imamo
pravo na povjerenje, kako naa Partija tako i njeno rukovodstvo. Likvi
dacijom kapitalizma kod nas i ostataka reakcionarnih reima, ruenjem
aparata buroaske drave, agrarnom reformom, petogodinjim planom,
dakle samo takvim pravcem, pravcem socijalizma, mi smo ponovo doka
zali da je naa Partija zrela za izgradnju socijalizma u naoj zemlji. Ne
samo da smo se borili protiv izvrtanja marksizma - lenjinizma, ve smo
marksizam primenjivali na nae prilike, uvijek vjerni duhu marksizma
- lenjinizma. Sumirajui rezultate izgradnje drave, njenog aparata,
vojske, ekonomike, kulture itd. uprkos grekama, uzevi u cjelini, dajui
bilans teoriji i praksi moemo rei da je naa Partija obogatila iskustvo
praktine izgradnje socijalizma i dala novih momenata u riznicu mar
ksizma - lenjinizma. Poslije rata. u borbi protiv imperijalizma u meu
narodnim okvirima, uz SSSR mi imamo najvee uee, i to ne mehani
kim slaganjem, ve stvaralakim podupiranjem. Za tu pomo smo od
SSSR-a vie puta dobili priznanje. Kroz deset godina borbi ovakvi rezul
tati zaista nisu mali. Zato je smijeno na temelju nekih "izvjetajia"
donositi zakljuke da mi idemo linijom restauracije kapitalizma, itd.
Meutim, mi idemo bre nego i jedna Partija u istoriji Evrope.
Zato tako teki zakljuci - nerazumljivo?!"
Na kraju kae. da ima kod nas slabosti i greaka, ali ne takvih
slabosti i tendencija, nema takvih materijala, za ovakve zakljuke, koje
itamo u pismu CK SKP (b). Zato smatra predlog odgovora pravilnim,
slae se s njim.
Mi smo. Vlada i CK, stavljeni u teak poloaj, klevetnici nae Par
tije e sada udesetostruiti takve "informacije", ali mi bismo bili nepo
teni i podlaci kad bismo priznali ovo to nam se prebacuje. Zato Je to
teko, jer smo mi sve drugo oekivali, a ne ovo!
Drugovi u SSSR-u ne vide, verujui ovim "informacijama" da nas
jedaju antipartijskim elementima, koji hoe da oslabe pozicije nae
Partije, a lime nakode i samom SSSR-u. To se pokazalo 1 u Albaniji da
su oni, koji su traili zatitu SSSR-a protiv nas. u stvari, bili neprijatelji
SSSR-a. Zbog toga bi bilo bolje da se sve ovo usmeno raisti."

62

uro Pucar kae da smo znali neke razloge zategnutih odnosa sa


SSSR-om. ali danas Izlazi da to nisu oni pravi i osnovni. Jer u pozadini
moraju biti neki drugi razlozi.
Smatra da su drugovi u SSSR-u neobavijeteni i da samim pismom
neemo rijeiti stvar. Posle ovog pisma. tj. odgovora, trebalo bi ii u SSSR
sa autoritetom delegacije CK i neposredno raspraviti stvar. Veru Je da
ovo pismo (odgovor) moe ovakve odnose sa SSSR-om produiti, ako ih
jo i ne zaotri...
Svetozar Vukmanovi obrazlae kako je zlonamjernim izvrtanjem
dolo do sovjetske tvrdnje da mi potcjenjujemo Sovjetsku armiju, njenu
vojnu nauku itd. Kae. da Je stav u naem Ministarstvu narodne odbra
ne da sovjetska vojna pravila ne treba mehaniki primjenjivati. Jer, na
primjer, mi imamo brdski rat. Sovjeti u ravnici: oni imaju mnogo razvi
jeniju eljezniku mreu nego ml, itd. Dalje, ispriao Je Jednu zgodu,
kako Je za neki top rukovodei sovjetski ovjek rekao da Je zastareo,
dok su neki za isti top suprotno govorili; izvedeno je iz toga da je general
Hamovi govorio u Albaniji da Je sovjetska vojna tehnika zastarela itd.
Tvrdi da su sve to naduvavanja i postavlja pitanja kome sve to koristi...
Istie da mu niko ne moe prigovoriti da ne voli Sovjetsku armiju.
Napominje svoj razgovor u Tolbuhinovu tabu kada ga je ovaj upitao:
"Zato vi Jugosloveni ne volite Sovjetsku armiju kao Bugari?..." On
(Tempo) mu je rekao da Bugari sve povlauju, doim e on rei ta
smatra nepravilnim, a ljubav prema SSSR-u ostvaruje na djelu.
Tempo navodi dalje da se nijednom lanu KPJ ne moe osporiti
ljubav prema SSSR-u. Jer je to krvlju dokazano. Kae. da mu se ne moe
rei da ne voli SSSR ako mu se ne svia, na primjer, injenica to ni jesu
dali nijedan primjerak vojne literature i slino.
Ivan Krajai Stevo... smatra da se zakljuci i navodi u pismu CK
SKP (b) zasnivaju na krivim i tendecioznim obavetenjima ljudi koje
treba otkriti, jer oni mute. Mi to danas bolno osjeamo, jer znamo da su
svi drugovi za SSSR voljni ivot dati. Moe biti da neko neto kae neho
tice. ne mislei zlo, to zajedniki neprijatelji prihvate... Slae se sa predlogom pisma - odgovora. Smatra da postoji mogunost da u naim redo
vima postoji klevetnik koga treba otkriti.
Boris Kidri obrazlae da su nam svi predstavnici komunistikih
partija istone Evrope priznali da smo mi najdalje otili u likvidaciji
kapitalizma, u drutvenom i ekonomskom ivotu. Moe se rei da Je 90
odsto industrije u dravnim rukama: industrija je organizirana na soci
jalistiki nain. Osim nekih specifinih formi, Jo ostaje borba za likvi
daciju kapitalistikih elemenata na selu. To lako, Jednostavno i brzo nije
ilo ni u SSSR-u. pa tako ni kod nas...

63

Krsto Popivoda... neshvatljivo mu je kako se sve to moe tvrditi


kada razvoj i prilike kod nas sasvim drugo govore. Ne radi se o sitnim
primjedbama, ve o tekim optubama. Ne govori se tu o par ljudi, ve o
naoj Partiji i sposobnosti naeg CK i Partije da vode zemlju. Kae da e
dokazati da su naa Partija i njeno vodstvo na pravom putu...
predstojei kongres nae Partije dati dokaz ljubavi prema SSSR-u i
Ml smo uili i izdavali Jo u ilegalnim vremenima "Istoriju SKP (b)".
Naa Partija Je uila lanstvo i stvarala heroje koji su umirali vjerni
SSSR-u i SKP (b).
Sve tvrdnje, zakljuci i klevete protiv nae Partije delo su oloa i
neprijatelja nae Partije.
Spasenija Cana Babovi... slae se sa predlogoni odgovora. Kada je
sluala proitano pismo kae da Je oseala duboku nepravdu optubi. U
svemu osea napabirenost i sitniavost informacija to otkriva rad
frakcionaa. njihov metod i mrnju protiv uspjeha Partije.
Lazar Kolievski slae se sa predlogom pisma - odgovora. Postavlja
pitanje ko su ta lica koja daju informacije. Odgovora da su to stari
neprijatelji Partije...
Vida Tomi slae se sa predlogom pisma - odgovora. Kae da
pismo CK SKP (b) ne pomae, u njemu ima zlonamjernosti. a ne samo
neobavijetenosti. Ima jo neto u tom pismu to nije kazano...
Miha Marinko postavlja pitanje: hoe li ovo koditi jedinstvu Parti
je. Govori o neprijateljima Partije, frakcionaima i karijeristima, koji su
i zbog napada na SSSR iskljueni iz Partije. Te kukavice i dezerteri, koji
su se slabo drali po faistikim logorima, dobljaju danas podrku od
SKP (b). to se da po pismu zakljuiti... Obrazlae dalje kako smo mi rije
ili nacionalno pitanje, kroz koje uspeno reavamo i privredna pitanja
socijalizma kod nas. Tvrdi da u naoj Partiji ima demokratinosti i kri
tike. doim sve ovo to se dogada nanosi nam udarac ne samo moralno-politiki ve i ekonomski. Radi se o naem petogodinjem planu.
Vicko Krstulovi preivljava, danas, kae, najtei trenutak od doba
frakcionakih borbi. Pismo CK SKP (b) nije samo "kritika ve i ocjena na
temelju obavjetenja dobivenih zbrda-zdola". Ovakva "kritika" Je pro
maila cilj. Jer ona ne ukazuje, ona zbunjuje i razbija, to on kao rad
nik. proleter osea instinktom, on nema toliko teoretske spreme.
U pismu CK SKP (b) nema one topline, onog boljevikog, nema one
pomoi, koju daje stariji, bolji ltd.
Veruje da emo s Titom dosta uiniti, oboriti sve "argumente" na
kojima se temelji pismo SKP (b).
Slae se s predlogom pisma - odgovora.
Ivan Gonjak istie da su navodi pisma CK SKP (b) nevjerovatnl s
obzirom na nae uspjehe. Nije to samo ocjena, ve Je optuba i osuda

64

(Tito: Bez sasluanja!). udno Je, kae. da CK SKP (b) moe bez ranijeg
provjeravanja, diskusije, poziva i sasluanja tako pisati, tim vie to se
to moglo poeti raspravljati kada je drug KardelJ s drugovima bio u
Moskvi.
Sreten ujovi ne slae se i protivan Je da se uputi takvo pismo odgovor na pismo CK SKP (b). On Je protiv ovakvog stava prema SSSR-u
i CK SKP (b). Naglaava da je ovo sudbonosno... Na proloj sednici CK.
kae. kada se raspravljao sluaj sa Albanijom, zauzet Je i utvren stav
prema "gore". Takav stav je ostavio njega u nekom mranom osjeanju,
nije mogao shvatiti da naa Partija moe imati nepovoljno miljenje i
stav prema SSSR-u i SKP (b), ak i suprostavljanje. Mi smo se. nastavlja,
odgajali u marksizmu - lenjinizmu. stvorili jaku organizaciju na elu s
Titom i razvijali se. Kroz uenje i rad Partije povezivali smo mase naih
naroda i osigurali daljnje rukovoenje za socijalizam. Tvrdi da na pro
loj sjednici CK nije istupao jer Je bio zaprepaen.
Namjerno nije istupio. Jer u tom momentu nije mogao sve ono, to
bi trebalo rei. formulirati. Mislio Je o svim tim stvarima i doao do zak
ljuka da njegov stav nije lini odnos prema Partiji i CK, ve se tu radi o
dubljem i krupnijem pitanju. Radi se tu ne samo o sudbini nae Partije i
Jugoslavije ve o tome: "Sta dalje?". Naime, kako ovu ulogu moe Jugos
lavija imati dalje u borbi protiv imperijalizma i na putu za komunizam,
ako se zauzme takav stav prema SSSR-u? Duboko je. kae. razmiljao o
Partiji, pojedincima i njihovim zaslugama... a da smo na krivom putu
uvrstilo ga Je pismo CK SKP (b). Brzi zakljuak bio bi sudbonosna gre
ka, Jer se radi o sudbini SSSR. Govorilo se, nastavlja dalje, na sjednici o
ljubavi prema SSSR-u. o tome kako smo se borili itd. To niko ne moe
porei. MI se bez fraza borimo za komunizam, odgovorili smo savjesti i
dunosti.
Danas je naa partija vladajua i zato se trebamo snai rukovoe
nju dravom, njenom organizacijom i izgradnjom. Iz svega toga proizilazi i odnos prema SSSR-u i narodu. Ali to mjesto i poloaj ne smiju nika
da dovesti u sumnju SSSR 1 SKP (b). kao i mjerilo kako se ima rukovodi
ti. Svaka i najmanja rije i primjedba itd. od SKP (b) nama mora biti
opomena da ponovo razmotrimo stav i nae metode rada. a zatim da
donosimo odluke 1 mjere. Kae da Je bio uvjeren da se sve odluke prema
vani donose u saglasnosti sa SSSR-om i SKP (b), a to mu Je Tito potvrdio.
MI smo uvjereni da danas radimo dobro, ali se pokazalo da SKP (b) tako
ne misli. ta treba?" Nisu dovoljni zakljuci da su obavjetenja neistini
ta, ima tu neto vie, to Je sudbonosno za zemlju i Partiju. Nastojao Je
uvijek proniknuti, traio Je dublje uzroke za sve ovo. Naa odgovornost
koju smo stekli borbom da rukovodimo vlau, dravom, daje nam iz

65

vjesna gledanja, shvatanja i vidike na metod rukovoenja dravom, itd.


To nas je. meutim, sve izoliralo da ire marksistiki promatramo dalj
nji razvitak u odnosu na imperijalizam i susedne zemlje.
Ako su naa osjeanja prema SSSR-u ista. ako kroz uenje mark
sizma - lenjinizma izgraujemo zemlju, onda moramo voditi rauna ta
to drugovi kau (misli na SSSR i SKP (b)). Jer su oni produbili, a ne samo
usvojili marksizam. Zato moramo shvatiti potpuni smisao svake Staljinove rijei i miljenja, kao i mjera SKP (b) koja vodi SSSR: Kako emo
sebe i druge uvjeriti u pravilnost naeg puta ako se s tim ne slau SKP
(b) i drug Staljin. Zato misli da mi, a ne oni, u tome greimo.
U procjeni pravilnosti prijetnji i drukijih gledanja, mi se izravna
vamo sa SKP (b) i dapae tvrdimo da su se u SSSR-u izvrile ideoloke
promjene. Poto se radi o presudnim pitanjima apelira na komunistiku
svijest, jer historija nae borbe dokazuje da za pravilan stav i primjenu
dijalektikog metoda u rukovoenju treba prouavanje i poznavanje
svih elemenata za konaan stav.
Tito mu upada u re: Crni, smatra 11 ti, da mi, idemo u restauraci
ju kapitalizma, da se Partija izroava, da mi i vlada drimo pijune, i
uoptc jesu li optube tane?
Crni na to kae da e on na sve to odgovoriti.
Tito: ... Mi imamo komunistiku svijest i na odnos sa SKP (b) Je
ravnopravan, ba po uenju Lenjina i Staljina... Optube su nepravilne,
bez osnove i sve je to paklena rabota nekih ljudi.
Crni nastavlja, kako nemamo razraenog stava prema nekim
pitanjima karaktera nae revolucije, itd.
Dilas primeuje, da je o tom pisao Tito. Kardelj, on i drugi, na ta
Crni odgovara da to sve nije dovoljno.
Crni govori, da emo dalje imati sve tenji kontakt sa SSSR-om po
svim pitanjima i zato da se moramo truditi da shvatimo odnos prema
SSSR-u.
... Govorei dalje, Crni razmatra pitanje da li se danas kod nas i u
kakvoj formi izgrauje socijalizam uz postojanje SSSR-a. kako i u kom
stepenu utie kapitalistiko zaokruenje i kakva treba biti taktika iz
gradnje itd. Naglaava da Je ovde pala izjava o zavisnosti, odnosno
nezavisnosti od SSSR-a. i kae da se ne boji zavisnosti od SSSR-a da Je
na cilj da naa zemlja ude u sastav SSSR-a. |er Je to put koji daje
uenje marksizma.
Tito i Marinko: Kada?
Mo:v Kojim putem?
Crni nastavlja da se pitanje nae zavisnosti, odnosno nezavisnosti
od SSSR-a ne smije postavljati, jer do kakvih to posledica moe dovesti
66

u naim meunarodnim odnosima (misli da nas SSSR prepusti udaru


imperijalista). Treba jasno postaviti kakvo mjesto ima Jugoslavija u
borbi dvaju tabora, kakvu politiku i taktiku diktira situacija. Zakljuu
je, da e nae ekonomske mogunosti i teoretske postavke izgradnje
socijalizma pasti u vodu. ako se mi ne moemo osloniti na SSSR i ne
koordiniramo rad sa ekonomikom SSSR-a. Ako su o p o ziv i (misli na opo
zive vojnih i civilnih strunjaka) usledili i zbog drugih razloga, onda
treba svaki put pregovarati sa SSSR-om.
Kardelj kae da mu je Molotov ba u pitanju mjeovitih drutava
kazao da nisu uvjereni u njihovu pravilnost.
Tito. Kardelj. i jo neki drugovi stavljaju kratke primjedbe na
izlaganje ujovia koji nastoji Jo govoriti, ali se sve oitije vidi da pos
toji veza izmeu stava, miljenja i tvrdnji druga ujovia sa svim onim
to je navedeno u pismu CK SKP (b). Poinje se razjanjavati pozadina
navedenog pisma i otkrivati izvor "informacija".
Tito (mislei na te "informacije") govori da se ne smije van iznositi
ono to se govori na sjednicama CK. Konstatira da je stav druga ujovi
a dijametralno razliit od stava CK... Kae. dalje. ujoviu da se svi
drugovi oseaju pogoeni pismom CK SKP (b). samo ne on uprkos toga
to i on tvrdi da je pogoen.
Tito obrazlae da uslovi za federaciju sa Bugarskom nisu zreli. Jo
nisu. kae. uniteni ostaci germanskog uticaja, ekonomski slaba i zadu
ena. dovela bi time u pitanje na petogodinji plan itd. Za federaciju
kako kod nas tako i u Bugarskoj nisu sazreli moralrio-politiki uslovi, a
pogorali bi federacijom nau vanjsko-politiku situaciju. Niko od nas
nije protiv federacije sa SSSR-om. niti se tako postavlja pitanje, ve se
postavlja pitanje je li to u ovom momentu pravilno, jaa li to pozicije i
izglede daljnjeg revolucionarnog razvoja u svijetu ili ne. U diskusiji o
tome nismo ravnopravni sa SSSR-om.
Kod nas je nacionalno pitanje najbolje rijeeno, u tom se pravcu
tekovine tog uspjeha uvruju i mi ne moemo sada "uleteti" u federa
ciju sa SSSR-om. Treba zato jo vremena.
Crni dobacuje Titu da nas sve to ne treba djelltl od SSSR-a.
Tito odgovarajui drugu ujoviu, koji Je tvrdio da se na poslednjoj sednici CK osuivao SSSR. kae da se SSSR nije osuivao, ve su se
samo traili i disku 11rali razlozi zato SSSR ne produuje s nama trgo
vaki ugovor. To ne znai liniju nae Partije prema SSSR.
Rankovi i Dilas tvrde da se ne sjeaju, i da se nije govorilo o ideo
lokim promenama u SKP (b) i o izrodavanju SSSR.
Kardelj: govorilo se o tome da se u SSSR-u zakanjava sa proua
vanjem i analizom stanja u zemljama narodnih demokrati ja. Tvrdi da

67

se nije nita drugo govorilo osim toga da sovjetski ljudi rade u okviru
sovjetskih prilika. Obrazlae da svaka zemlja, provodei i razvijajui
svoju revoluciju, sama razvija i marksizam, te da revolucionarna teorija
i praksa nisu stale sa oktobarskom revolucijom.
Tito dobacuje da je pismo CK SKP (b) uvreda za na narod...
Dilas kae da se u pismu CK SKP (b) tvrdi da Je on trocklsta; pos
tavlja pitanje ujoviu ta on misli o tome.
ujovi ne odgovara direktno na to pitanje, ve, zaobilazei, govori
kako u naim mjerama i radu ima "izvjesnih trockistikih elemenata."
Tito sumirajui izjave i dranje druga ujovia zakljuuje da Je
on (ujovi) spremio za Lavrentijeva ovakve klevete nae partije i nje
nih rukovodeih ljudi. Jer ujovi klevee nae ljude zbog trocklzma,
kako se to postavlja u pismu CK SKP (b). Govori da se tu radi o klevet
nikom napadu na jedinstvo nae Partije i njeno rukovodstvo. Sve to
skupa danas objanjava neke ranije injenice u vezi sa ujoviem.
Treba kazati drugovima u CK SKP (b) da primaju za vjerodostojno ono
to tvrdi Jedan lan CK, a da nita ne uvaavaju ovo, to svi drugi tvrde.
ujovi na pitanje Dilasa i Tita odgovara da Je po nekim nevanim
poslovima odlazio LavrentiJevu.
Tito govori kako su navodima u pismu CK SKP (b). stavom i tvrd
njom ujovia popljuvani grobovi naih rtava, kao i naa revolucija.
Postavlja pitanje ujoviu da li on misli da bi na K dozvolio u svom
sastavu postojanje i rad trockistikim elementima i nije li na CK kvali
ficiran da to uvidi prije ujovia. Zakljuuje da su takve tvrdnje skan
dalozna uvreda i kleveta nae Partije i CK. Ovo pitanje treba raistiti.
Jer prije toga ujovi nema pravo govoriti.
Kardelj kae da je ono to Je napisano u pismu CK SKP (b) rezultat
rada nekoga ko Je raniju diskusiju CK unakazio.
Marinko konstatira da mu Je sada lake. Jer mu postaje Jasno
odakle potiu i gdje je izvor onih klevetnikih informacija.
ujovi nastavlja da sva sporna pitanja sa SSSR-om treba rijeiti.
Treba sve nae mjere u vezi sa petogodinjim planom revidirati, i to
prije kongresa nae Partije.
Tito mu odgovara da odravanje kongresa nae Partije ne ovisi od
SKP (b), jer u odnosima komunistikih partija, po rasputanju Kominteme, vlada princip ravnopravnosti partija.
Vlado Popovi govori kako Je sve ono to Je Crni iznio, s obzirom na
nain, stav i shvaanje, podlo, naroito zbog toga to Je dugo vreme tajio
ono to je mislio, a to Je nekomunistiki...
Mi svoje greke ne negiramo, ali to nije razlog za takvo pismo kao
to Je ovo (misli na pismo CK SKP (b)). Na graanin se ne moe s tim
68

pismom sloiti. Obraajui se direktno kae: "Crni. podlo je iza leda


drugova i Partije rjeavati ovakva pitanja". Govori dalje i pita: "Ko Je
gradio i oduevljenje i ljubav prema SSSR-u? CK u kojem si i ti bio.
Jakov Blaevi: Crni nije direktno negirao da sumnja u Didu kao
trockistu: to znai da ga sumnjii zbog trockizma. Sumnjati u Didu
znai sumnjati u itavo vodstvo. To odbija... U SSSR-u ne nailazimo na
razumijevanje. tampa, nauni asopisi itd. ne vide i smatraju da se kod
nas ne izgrauje socijalizam. Trpaju nas u red drugih zemalja... U pos
ljednje vrijeme su o nama u SSSR-u krivo obavjetavani, prebacivalo
nam se da smo uobraeni. Trebalo nas Je drugarski kritikovati. a za
pismo kriv je Crni.
ujovi upada i pita: A zato? Ja sam iznio sve to mislim.
Nekovi: Ne sve, nego to si mislio da treba izneti.
Tito: MI emo kazati i braniti nae miljenje, a ako oni drugo misle
diskutirat emo. Neko e nekog uvjeriti.
Popovi zavravajui kae da... prihvatiti pismo CK SKP (b) znai
pljuvati na sve ono to smo stvorili i to nam je sveto. Jednostavno,
primiti to pismo znai priznati da u naem CK ima trockista. On. koji Je
u SSSR. i te kako osea kakve teke posledice za nas trna to pismo.
Vlado Janji govori da su djela nae Partije velika ba zato to
smo se ugledali i uili na primjeru SKP (b). Vjeruje da emo sve prepreke
kao boljevici savladati i da se ne mogu tako lako izmeu nas i SSSR-a
drugarski odnosi razbiti. Naa Partija Je stvorila ba u naoj vojsci
golemu ljubav prema SSSR-u. vjeruje da emo razbiti intrige i slae se s
predlogom pisma - odgovora.
lako Nekovi slae se sa predlogom pisma - odgovora. Ne slae se
sa osudom naeg CK, jer se nikad ne moe uvjeriti u tvrdnje i zakljuke
izvedene u pismu CK SKP (b). Pita se odakle taj njihov stav prema
nama. Jer Je to strana reakcija, kao da smo neprijatelji. Ovo se pismo
ne bi moglo shvatiti bez govora Crnoga, on to objanjava. Smijeni su
zakljuci i stavovi Crnoga kako je SSSR zavisan o nama itd.
Sve su to. kae. fraze. Bez krivih informacija ovo pismo Staljin ne
bi potpisao. One su podmetnute. Onaj koji je dao klevetnike informacije
imao je za cilj razbiti na CK i to Je ba ono najtee, to se da naslutiti
kao pozadina pisma...
Kardelj: Nigdje ne stoji da Je put u socijalizam - federacija sa
SSSR-om.
Nastavlja da bi vjetake federacije oslabile nau zemlju, naroito
u ovoj situaciji ratnog hukanja, priprema 1 mogunosti agresije. Crni
seje klevete i svoj rad hoe da sakrije iza nekih "principa": podlo Je kad
istupa kao advokat SSSR-a, tvrdei kako on voli SSSR.

69

Ovakav rad 1 Istupi su frakcija u naoj Partiji i treba se boriti za


Jedinstvo u Partiji.
Moa Pijade: zaprepastilo ga je pismo. Mi smo u pravu. kae. kad
smo pretpostavili da iza svega onog reenog u pismu ima neto drugo.
Misli da ni u pismu nije kazano sve. To nije kritika - to Je osuda. Kae
kako nas to teko pogaa i kako Je to tragino oseanje. Za predlog
pisma - odgovora misli da bi ga trebalo Jo dotjerati, Jo Jae naglasiti
nae zaprepaenje itd. Zaprepauje ga nepoznavanje zbivanja kod
nas. nae borbe i djela nae Partije. Za ovakva pitanja trebalo bi stvari
bolje prouiti, jer bi se tada vidjelo koliko Je naa Partija napredovala i
uinila od Otvorenog pisma 1928. godine do danas. "Obavjetenja" na
kojima je graen stav CK SKP (b) su iz nae sredine (misli na Crnog). Da
Je komunistiki mislio i radio o svemu tome bi s nama razgovarao.
Ta su "obavjetenja" sitne dostave... Treba gledati na nau liniju,
razvitak, rad i planove pa onda donositi zakljuke. Kritika bi bila kons
truktivna. kada bi sve to bilo na osnovu dokumenata (uzmimo nae
zakone i dr.). onda bi mi tu kritiku kao drugarsku primili.
Ovako Je to osuda. Tvrdnje o Velebitu, trockizmu, itd. strane su
stvari: kada bi to bilo tano onda nita ne vredi to smo postigli (Tito:
Onda ne vredi ivjetil). Govorei o predlogu - pismo - odgovor- misli da bi
trebalo kazati kako stvar treba radikalno presei da ni najmanji osta
tak sumnje ne ostane. Jo se radi o tome da oni (CK SKP (b)) prema
nama nemaju povjerenje uope a na koga se SSSR moe sigurnije oslo
niti? I prije pisma, kae. mi smo ekonomski kanjeni, i pita se. zato oni
nisu to nama sve ranije kazali i provjerili (kada su KardelJ i drugovi bili
u SSSR-u), poto su ve ranije imali te "informacije". Na poslednjoj sednici CK Crni nije govorio i u razgovoru s njim mogao sam zakljuiti da
se ne slae sa stavovima CK. Oseao sam i danas da e Crni govoriti
protiv. Smatra da Je Crni izvor "informacija" za najtea mesta u pismu.
Crni nije nikad govorio, uvijek je utio. Da Je to bilo njegovo poteno
uvjerenje svakako bi nekad ranije govorio o zastranjivanju i troc
kizmu... Istup i rad Crnog remeti Jedinstvo u naoj Partiji, teko stvoreno
radom Tita i drugih drugova. Pretpostavlja da e na odgovor ipak iza
zvati razmiljanje u CK SKP (b). Postavlja pitanje ta hoe Crni kad
kae da je CK SKP (b) svojim pismom prema nama zauzeo definitivan
stav i odnos. Ja smatram da bi to bila nesrea. Ipak misli da nije tako.
Slae se s predlogom pismo - odgovor. Kae za pismo CK SKP (b) da
Je napisano bez prouavanja problema 1 ulaenja u stvar. Trebalo Je
prouiti nau Partiju u ratu, stvaranje 1 razvitak nae drave 1 tako
shvatiti nae probleme, ulogu, korist, vrednost nae Partije i drave za
stvar revolucije itd.

70

Rankovi (Marko): slae se 1 prihvata predlog - pismo odgovor. Ne


udi ga sve ovo to je Crni rekao. Stav 1 izjave Crnog pokazuju duboko
nevjerovanje u Partiju i snagu nae zemlje. Ne samo to. ima tu dublje
mrane i zakulisne pozadine. Navodi neke konkretne primjere kako se
Lavrentijev uplie u stvari nae Partije, harangira protiv nje. kao i
protiv vodstva...
Uvredljivo Je kad neko danas, poslije rata. izgradnje socijalizma i
drave tvrdi za nau Partiju da Je ilegalna. Iz injenice da su partije
drugih zemalja slale delegacije da prouavaju rad nae Partije po pita
nju organizacije i dravne linije (sve balkanske i srednjoevropske zemlje
kao i Francuska) moe se zakljuiti da te partije stvarno drugo o nama
misle.
Niko ne kontrolie Partiju, naprotiv u lnostranstvu (misli na naa
poslanstva). Partija kontrolie organe. Tito je odmah 1945. godine nare
dio da se kod nas sovjetski ljudi ne kontroliu. da dobiju podatke o
svemu to ih interesira, a i mi smo traili da od njih dobijemo sve poda
tke. bar one koji se tiu pitanja vanjske politike. Meutim, oni su (misli
na SSSR) kod nas odmah organizirali obavjetajnu slubu, vrbovali nae
ljude, partijce itd., za nju. Na primjer, u Makedoniji Je uhapen engleski
agent, meutim, ispostavilo se da Je on i sovjetski agent. U stvari on je
engleski agent. Bugarski oficir Je. meutim, traio da se pusti i proglasio
je Lazu i Cvetka za engleske ljude. ita zapisnike i izjave nekih lanova
Partije koje Je Stefanov vrbovao za obavetajnu slubu SSSR-a. Mi smo
njima jasno kazali na stav u tim pitanjima i uvijek su rekli kako nji
hovi obavetajci prave gluposti.
Dilas govori Jo o pismu CK SKP (b) 1 o Crnom. Teko Je. kae,
diskutovati na takav nain kako je to u pomenutom pismu postavljeno.
Naime, bezono se tvrdi da si lopov i laov, i sad treba iz pozicije "laova
i lopova" da se brani i dokazuje da to nisi. Gde Je tu ravnopravnost u
diskusiji i to u pitanjima koja 1 te kako treba prodiskutirati. Tu nema
mogunosti principijelne diskusije Jer se sve svodi na Insinuacije i na
sitna lina pitanja...
Istupanje Crnog ga nije iznenadilo, ve ga Je s moralne strane
iznenadilo: kako Je Crni mogao dolaziti na sjednice CK i vlade, tako dugo
u svemu uestvovati, utjeti o svemu i odjednom tvrditi kako Je kod nas
trockistika praksa idr. Odakle mu hrabrost: neka ne misli da Je SSSR
iza njega - iza nas je.
Crni nije mogao raditi kao sekretar Fronta kad Je smatrao da
Front ne treba... Zavravajui, kae da mu je po istupu Crnog laknulo,
jer mu je sad Jasno kako je dolo do ovakvog pisma CK SKP(b).
Vukmanovi Tempo pita ujovia zato ga Je zvao i koja svrha Je

71

bila telefonskog razgovora kad ga je on (ujovi) zvao i pitao kako Je:


kad je njega Vukmanovi isto upitao, a on (ujovi) odgovorio: "Ja dob
ro. a kako drugi ne znam".
Kardelj: govori kako istupanje ujovia nije sluajno. za vri
jeme rata, a naroito poslije rata, on se nije slagao s partijskom linijom.
Uvijek je bilo sa ujoviem diskusije oko Fronta kod nas i vani. Zauzi
mao Je sektaki stav prema Frontu - linijom njegovog suavanja. Zato
je bio i pozivan na kritiku kao generalni sekretar Fronta. Poslije Drugog
kongresa Fronta trebalo je formirati i izvesti u rad razne komisije, odr
ati seljake konferencije itd. ali ujovi nita nije uinio, tj. nije Izvrio
odluke Partije i CK.
U pitanjima ekonomske izgradnje ujovi Je uvek sumnjao kako u
planove, tako i u budet (1946). pitanje poreza, tempa izgradnje... Podu
pirao Je Hebranga u sektaenju, u tome kako Je kod nas sistem drav
nog kapitalizma, a Hebrang je i za to iskljuen iz Politbiroa CK. Od 1946.
godine CK kritikuje ujovia zbog nevjerice, potcjenjivanja naih sna
ga. zbog neprovoenja odluka CK i linije Partije, a danas on nas krltlkuje da idemo linijom trockizma. Od poslednje sednice CK Crni Je utio, a u
stvari nije se slagao sa stanovitem CK. To je svakako morao rei.
SLuaJ sa ujoviem je izraz kolebanja malog broja partijaca ( na liniji
problema grad - selo). ujovi je ranije davao liniji partije 1 odlukama
CK otpor tako to nije zadatke sprovodio u ivot, a danas, produujui
tu liniju hoe da za sebe pridobije SSSR. da ga iskoristi. Izraava vjeru
da e SSSR brzo uvidjeti o emu se radi, da e dobro paziti od koga
prima informacije. Ne vie od ujovia. koji pripada onom sloju pod
muklih ljudi koji ekaju svoj dan, da udare i razbiju Partiju. Sada misli
da smije govoriti o tome da li je on to svjesno ili nesvjesno radio. Sam
rad ujovia Je rezultat tog procesa (kolebanje malog broja partijaca na
tekoama socijalistike izgradnje i problem grad - selo)...
Iz izlaganja Crnog mogu se izvui zakljuci, "principi" koje i on
sam postavlja, kakvi bi trebalo biti odnosi Izmeu nas 1 SSSR-a. Po tim
"principima" trebalo bi prihvatiti sve ono to neko kae protiv nas. Jasno
Je da je to nepravilno i neprihvatljivo i da se na takvoj bazi ne mogu
zasnivati nai odnosi prema SSSR-u. To nigdje ne pie, to od nas ne trai
Staljin ni iko od vodstva boljevika...
Crni je netano reproducirao razgovor o ideolokim promenama u
SSSR-u. Kae da Je Judinu i LavrentiJevu govorio da sovjetski ljudi u
nauci ne vide nove forme 1 putcve koji nastaju i razvijaju se u drugim
zemljama. Tako jc i prema nama. zato mi te specifine forme u kojima
se razvijala i razvija naa socijalistika revolucija moramo obraivati.
Nije rukovodea uloga SKP (b), u svjetsko historijskim razmjerama, da

72

svaku sitnicu propisuje, naprotiv, svaka nova inicijativa otkriva i stva


ra nove puteve u socijalizam.
ujovi, na primer, kae, da je na cilj sovjetska drava. Meutim,
mi smo to ve danas, uprkos jakih kapitalistikih ostataka na selu.
itav na sistem ima bitnu crtu socijalizma (bez onakvih situacija kao u
NEP-u). to se tie mjeovitih drutava sami su se sovjetski ljudi uvjerili
da to nije ona forma ekonomske saradnje koja se trai. Meutim, ta Je
saradnja praktiki ve dalje otila, investicioni sporazumi, to Je nova
forma ekonomske saradnje socijalistikih zemalja. Tako treba ii dalje...
ujovi Jo u ratu nije bio zadovoljan svojim poloajem. Jo tada
je u Hrvatskoj kritikovao Partiju i tvrdio kako se ne moe raditi. On
(Kardelj) mu nije davao momentalno mnogo otpora, dok Je ujovia
Dilas ispravljao.
Tito: prekida sjednicu s tim da se odmah po veeri nastavi."
Nastavak posle veere.
"ujovi: obrazlae kako je poslednji sastanak CK na njega teko
uticao. Govorili su mu se sve i svata. Kardelj ak i iz rata. Tvrdi da
Partiji nikada nita nije krio. da nikada nije bio karijerista i nezadovo
ljan Partijom. Lino mu nije do funkcije. Ljudi su ga u Partiji voljeli,
lino je vezan za drugove. Od prole sjednice duboko proivljava sve i
ve se nekoliko dana sprema da Kardelju iznese svoje miljenje. Misli da
drugovi imaju pogreno miljenje, stav i zakljuke prema njemu i nije
mislio da e doi do ovoga. Kae da je pismo CK SKP (b) i za njega teko.
to se tie njegove utnje, obrazlae injenicom da ni Kardelj njemu
(ujoviu) o tim stvarima nije govorio. Upozorava da treba duboko raz
misliti prije odluke.
Neka se njegov rad cijeni kako hoe. ali Je on radio po uvjerenju,
vjerovao Je u uspjeh i ispravnost rada CK. Nikakvu svoju liniju u priv
redi nije provodio. Koliko je znao Marksa i organizaciju socijalistike
privrede nastojao Je uticati da nae mjere budu na bazi socijalistike
proizvodnje. Na sjednici o Hebrangu reeno mi je i opomenut sam. Meu
tim, ja se nisam oseao odgovornim za privredu".
Tito: Izjava ujovia postavlja stvari drugaije i zato treba i nae
pismo u vezi sa svim ovim redigirati, odreenim i jasnim nainom. Nae
pismo - odgovor Je pisano na osnovu sumnji i nagaanja ko daje infor
macije...
Kae da Je iz prvog koncepta pisma - odgovora izbaeno da u
naem CK i oko njega ima ljudi koji bi nas klevetali. CK SKP (b) je svoje
pismo tampao za ui partijski aktiv, zato se i mi sada moramo drugai
je postaviti. U pismu CK SKP (b) se pominju etiri imena, a u stvari se
cilja na njega (Tita).

73

Kae da je njega teko direktno napasti i zato, da bi ga se diskredi


tiralo. napadaju se ljudi oko njega. Jedan dio rukovodstva. Govori da
nisu sluajne glasine, koje su se u Rumuniji bile pronele da Je on (Tito)
priao "Maralovom planu", ba u momentu kada su Kardelj i Bakari
otili u Moskvu i kad je on (Tito) kazao Lavrentijevu da e on (Tito) ii u
Moskvu, ako to bude potrebno. Govori kako nas je ujovi svojom pate
tikom i upozoravanjem da se ne zatrimo htio zastraiti.
ujovi se postavio u pozu. frazirajui: Kud srljate, vi pigmeji,
kako se vi moete suprostaviti SSSR-u, ta moe mala Jugoslavija bez
SSSR-a, kako ona moe sanjati o socijalizmu, itd. Kako moe ujovi
ignorisati... kada zna kako se zalae naa omladina, svi ljudi, ene, star
ci. itd. Svi su se oni borili, i danas se bore i rade da ostvarimo socijalizam
i budemo ravnopravni.
Danas je prerano govoriti o federaciji sa SSSR-om. Upozorava
ujovia da je sve ono to smo stvorili znaajan doprinos revoluciji.
Naa dravnost, nacionalna nezavisnost itd.. sve su to primjeri drugim
narodima - koji se Jo uvek bore jer nemaju tih tekovina - da se ue na
naem primjeru i borbi. Sigurno ne bi bio stimul za revoluciju u Italiji,
Francuskoj itd, kad bi nas SSSR ukljuio u svoju federaciju. Sada Je
stimul za revoluciju da svaka zemlja gradi svoj put u najuoj saradnji
sa SSSR-om. po nauci Marksa. Lenjina itd.
Osnova pisma CK SKP (b) je klevetnika 1 sada se naao lan CK
koji kae: Priznajte sve. Jer nemate pravo braniti sel Naprotiv, naa je
dunost oprati ljagu. Primiti ovo pismo znai priznati trockizam, da smo
neprijatelji SSSR-a itd. Pisao Je (Tito) vie tekstova odgovora, preprav
ljao i ublaavao. SSSR je u zabludi i zabluda se mora razbiti. ujovi,
umjesto da razbije tu zabludu, on Je stvara. To potvruje i svojim dana
njim istupom.
Kad to ne bi bile klevete i zablude, mi ne bismo imali pravo biti na
elu naroda. Mi imamo pravo na ravnopravnost sa SKP (b). mi volimo
SSSR, ne smijemo dozvoliti SSSR-u i revoluciji tetu. ujovi nam tu
ljubav hoe oteti, optuujui drugove da su troektsti. U osnovi nae
pismo - odgovor treba da ostane, moda Je negdje preotro, treba ga
nadopuniti materijalom koji je dala dananja sjednica. Nae pismo odgovor je na drugi i pravilniji nain postavljeno nego ovo CK SKP (b).
Ima kod nas, nastavlja, tvrdoglavosti, dizanja nosa itd, ali smo u
ekonomskim pitanjima ili naprijed. Dizali smo 1 diemo sav narod na
izgradnju socijalizma, za SSSR i za borbu protiv imperijalizma u svijetu.
Za na plan nismo naili na razumijevanje, neke stvari nismo nikome
govorili, to nas Je titalo, otkazivanje pomoi od SSSR-a. pitanje nafte, i
cijena, sve Je to sitnica prema pismu CK SKP (b). Nevjerovatno Je kako

74

se na osnovu kleveta moglo doi do ovakvih zakljuaka. To boli i treba


objasniti da smo mi SSSR-u najverniji saveznici, da ne prtendujemo na
neko vodstvo ispred njih.da smo skromni uenici itd. Ne moemo se,
meutim, sloiti da nam se iskustvo i uspjesi u izgradnnji socijalizma ne
priznaju kao novo u nauci marksizma - lenjinizma. To Je novo i dopri
nos je nauci marksizma -lenjinizma u revolucionarnoj praksi i teoriji u
datoj etapi. Zato se sa raznim Vargama ne moemo sloiti. Od njihovih
najodgovornijih (od Politbiroa do CK SKP (b)) neko mora doi k nama da
vidi na licu mjesta kako stvari stoje kod nas. Moe li na CK raditi s
takvim lanom kao to je ujovi, koji daje iskrivljene informacije.
ujovi: Veruje ti to?
Tito: ujovi misli da on nama i narodu nije odgovoran. Izjava
ujovia je osnova pisma CK SKP (b).
Na posljednjoj sjednici, kada su Dilas, KardelJ 1 Bakari referisali o
svome putu u Moskvu, cijelo je vrijeme ujovi utio. Mislio je ve tada
(Tito) da ujovi nema dobre namjere. Ne moe dozvoliti da neko voli
vie SSSR od njega, jer ima iza sebe 20 godina revolucionarnog rada bez
sjenki. Nije zbog izjava drugova, koje ujovi interpretira kao napad na
SSSR. protiv njih potpisao, jer u njihovim izjavama nije bilo nita protiv
i tetno za SSSR. Prebacuje ujoviu da ga nije boljelo, koliko druge,
kada im SSSR nije dao oruje za odbranu od imperijalizma. Govori o
putu u Moskvu (Kardelj, Dilas. i Bakari), koji je bio uzaludan. Svi su
osjeali da neko muti. da neto nije u redu. O tome se govorilo, a ujovi
kae da su ga izrazi zaprepastili. Poziva ujovia neka ponovi kakvi su
to izrazi bili. to se govorilo.
Sada je nastalo olakanje, jer je danas postalo jasno ko je mutio.
MI emo sa SSSR-om raistiti i naa e Partija izai ista ko sunce.
Nala se grupa ljudi (Gustini, pa ujovi i naroito Hebrang) koji hoe
da razbiju rukovodstvo Partije, koje ve jedanaest godina radi i koje je
oslobodilo narod. Zar se to rukovodstvo moe razbiti kao da je u vazduhu. Kada bi se razbilo ubila bi se vera u narodu, uinio bi se zloin. Mi
od naroda traimo najvee rtve i zar sada da narod vidi da smo grupa
koju Revolucija jede.
Ne. revolucija ne jede svoju decu, ako su ona potena - a potena
su. Treba onemoguiti one ljude koji hoe tekovine narodne revolucije i
jedinstvo Partije razbiti.
Moa Pijade: kae da ujovi treba dati obavjetenje. Mislio Je da
e dati jasna obavjetenja kad se digao govoriti, ali ujovi ne ree ni
ta. udi ga taj postupak i kae da ujovia iskren odnos prema Partiji
sili da dade jasan odgovor: da li je on (ujovi) bilo na koji nain iznosio
razgovore u CK, s kim i kako je te razgovore vodio, kakvi i koji su to
trockisttki elementi itd. Preko toga se ne moe prei sentimentalnim
priama o drugim stvarima. Neka govori jasno i otvoreno.

75

Rankovi: postavlja pitanja ujoviu:


1. Da li je naa Partija marksistiko-lenjinistika ili nije?
2. Da li su neki nai ljudi sumnjivi marksisti?
3. Da li drimo engleskog pijuna na visokom mjestu, u dravnoj
funkciji, da bi se ulagivalo Engleskoj i slino?
4. Da li Je KPJ nelegalna i da li se utopila u Frontu izgubivi ruko
vodeu ulogu?
5. Da li je u naem CK govoreno da su u SKP (b) izvrene duboke
ideoloke promjene?
6. Da li je govoreno da nas SSSR hoe ekonomski "zahvatiti"?
7. Da li u nekim naim mjerama ima trockistikih elemenata?
8. Da 11 kod nas jaaju kapitalistiki elementi?
9. Ima li bilo kakvog stvarnog osnova za zakljuak da mi zastu
pamo teoriju mirnog uraivanja u socijalizam (da li ima kod nas tak
vih mjera)?
ujovi: kae da se na takva pitanja ne moe uproeno odgovoriti.
Tvrdi da nikakve izjave i obavjetenja o sjednici CK nije nikome dao.
kao i uope o radu CK. O odbrani zemlje kae da Je Tito Jasno govorio
da mi sami ne moemo Jugoslaviju braniti.
Tito: Odgovaraj na pitanje. Mi emo zemlju braniti, a ne postavlja
se pitanje hoe li nas SSSR braniti. ta bi ostalo od lenjinizma, kada
SSSR ne bi nas, zemlju socijalizma, branio?
ujovi dalje izjavljuje da smatra da Je naa Partija marksis
tiko-lenjinistika. ali greke treba priznati.
Tito: Koje?
ujovi: Na ovoj sjednici CK pale su izjave koje nisu neprijateljske
prema SSSR-u. ali su momentalne okolnosti gurnule neke ljude da pog
reno gledaju.
KardelJ i Popivoda: pitaju odakle ba takve tvrdnje u pismu CK
SKP (b).
ujovi... Ja trebam to pismo tono prouiti, ne verujem da bi CK
SKP (b) mogao na temelju moje izjave to napisati. SKP (b) ima svoje
ljude koji bi je mogli obavijestiti... Govori kako se kod nas govorilo da
nas niko od ljudi koji dodu iz SSSR-a ne razumije. (Rankovi: To nisi
nikad govorio, a ujovi odgovora da Jeste).
to se tie Velebita, nastavlja da nema nita rei. A kada mu
Rankovi dobacuje da se tu radi o tvrdnji da je Velebit 1 nama poznat
kao engleski pijun.... ujovi odgovora: Ako su opominjali (SSSR) treba
lo ga je maknuti...
KardelJ, Rankovi i Nekovi: upozoravaju ujovia da on nee da
kae da je ta tvrdnja u pismu netana, prema tome nee da kae da je
naa Partija takva koja ne dri pijune ltd. Jer se ba o tome radi.

76

ujovi na sve to ne odgovara.


ujovi: odgovarajui Nekoviu na pitanje - ta Je sa Partijom,
partijskom ilegalnou - kae da on ne zna ta CK SKP (b) misli pri tom.
da li o nekim firmama, prijavama vlasti itd. Tvrdi da su Tito i DIlas
kazali da su u CK SKP (b) nastale ideoloke promjene i kada Je to uo da
Je htio viknuti iz sve snage.
(Rankovl: onda nije bilo sve jasno, pa nisi viknuo, a ujovi odgo
vara: N1 sada nije sve jasno).
Tvrdi dalje da je Dilas rekao da e na nas SSSR initi presiju. Jer
smo mi prema njima centar otpora.
Dilas: Pa to me nisi pitao o tome. to nisi razgovarao?
ujovi: Zato. Jer Je to pogreno i hteo sam to odmah rei.
Dilas: Mi nismo centar otpora protiv SSSR-a, ve protiv takvih
shvatanja i svega onoga to nam se insinuira.
ujovi: kae da Je mislio da su drugovi to govorili pod impresijom
sluaja sa Albanijom. Navodi, kako Je Bulganjin upitao to e nama
toliko vojske, kada su oni tu sa svojom Sovjetskom armijom. Trebalo je
zato rei nae razloge.
Vukmanovi: Naa situacija trai veliku vojsku.
Kardelj: tvrdi da nije rije "velikoruski ovinizam" pala u razgovo
ru, ve se prialo o nekim pretjerivanjima prilikom razgovora u Moskvi,
u teatru, te da Je rekao da je nezgodno da je predsjednik Ukrajinske
Sovjetske Republike Hruov (Rus)...
Kardelj: pita kako Je on (ujovi) mogao iz nekih obinih razgovo
ra. fragmentarnih primjedaba itd. i nekih zlonamjerno shvaenih, izvrnutih injenica, izjava itd. iskonstruisati liniju CK.
ujovi: kae da mu je strano kada Tito govori o neprijateljima u
Partiji.
Kardelj: kae da se medu drugovima iskreno govori - ta nam Je na
dui, to nam je i na Jeziku...
Tito: Zna li o principu veine u Partiji?
ujovi: kae da ga Je ubilo to to smo dozvolili da nam CK SKP (b)
napie takvo pismo.
Dilas: Mi nismo dozvolili.
NeSkovi: Ne moe pljunuti na ono u emu si uestvovao - zato da
mi ne odgovorimo da nije tano.
ujovi: Zato. jer Je to zvanini dokument Partije.
Tito: Da, historijski dokument!
Babovi: Da li Je pismo CK SKP (b) pisano na pogrenim pretpos
tavkama.
ujovi: Vi svi grijeite.
Rankovl 1 Nekovi: pitaju Je li on opovrgao te tvrdnje i Jesu li one
tane?

77

ujovi: Ne znam, trebalo bi to u CK SKP (b) razjasniti.


Nekovi: dobacuje da ujovi za sve govori da nije tano.
ujovi kae: Pa bili ste u Moskvi.
Kardelj i Rankovi: nita nam u Moskvi nisu rekli niti primjetili.
Tito: Ovako neemo doi na kraj. Rekapitulirajui kae:
1. Krutikov je kazao da naa delegacija ne treba dolaziti. Od nas se
sada trai da tvrdimo i priznamo obratno:
2. Opoziv sovjetskih vojnih savjetnika nije mogao uslijediti zbog
naeg maltretiranja, jer im je bilo dobro kod nas, nikada se nisu alili:
3. Za Dilasa nije tano. ja sam o tome sa Staljinom govorio:
4. U vezi sa civilnim strunjacima tano je ovo to Je Srzenti
rekao tj. da smo zabranili da inovnici daju vana obavjetenja, da to
moe samo vlada i na CK:
5. Nije tano da Judina i sovjetske ljude pratimo:
6. Nije tano da je Partija nelegalna:
7. Nije tano da u Partiji ima trockista:
8. Tvrdnje u vezi s Velebitom nisu tane:
9. Nije licemjernost iskreno govoriti o SSSR-u;
10. Nije tano da u naoj Partiji nema demokracije i
11. Da kod nas nema klasne borbe, da se zatakava, jer kakva bi
onda to na kraju bila Partija.
Govori o tome kako sa nae strane ima greaka, kako Je nemogue
kontrolirati sve ljude i sitnice. Pita mogu li u jednoj partiji sjediti ljudi
koji se principijelno ne slau - ne samo to. Jo i vie.
Popovi: Kae da Je Mikojan rekao da naa delegacija moe u
martu ove godine doi u Moskvu. A zato nije dola?
Nama je bilo stalo do toga, ali nije otila, jer je odbijena. Molotov
mu je rekao da se eka na na odgovor na njihovo pismo. Treba im
odgovoriti a ti si (ujovi) protiv odgovora.
ujovi: Ne treba pisati, a u krajnjem sluaju samo formalno tra
iti da se ova stvar razjasni.
Nekovi: pita ujovia da li se slae s tim da Je od sovjetskih ljudi
pravilno da za svoje obavjetajce vrbuju nae ljude.
Tito: Takav rad (vrbovanje) je demoralizacija i u vezi s tim ima
sluajeva da se neki oficiri ubijaju.
To sve nas duboko vrijea.
ujovi: kae da mu izgleda da e se nai odnosi sa SSSR-om previ
e "iskompliciratr.
Tito: kae da mi ne mislimo komplicirati: za nae pismo - odgovor
kae da je dobro, vjeruje da e vodstvo SKP (b) stvar raistiti. Na
odgovor - pismo jedini je put da se povede dobra istraga, da njihovi ljudi
dou k nama.

78

Pucar: konstatira da Je suvino dalje natezati stvar sa ujoviem.


koji nije odgovorio Titu na postavljena pitanja, a i na pitanje da li on
(ujovi) moe sjedjeti i dalje u naem CK.
Tito: predlae da se prema rezultatima dananje diskusije formira
redakcija - Kardelj, Pijade i Popovi, i konano rediguje nae pismo odgovor. Dalje, da se ne radi samo o stavovima ujovia, ve i o tome da
se sa razlogom sumnja da je on davao "informacije" Lavrentijevu, i da
se na ovom plenarnom sastanku CK donese odluka o ujoviu.
Ovaj CK ne moe ovako dalje raditi. Jer je bio jedinstven, diskuti
ralo se itd., ali nije bilo sluajeva, i ne smije biti, da lan CK neuvjeren o
bitnim stvarima uti a i dalje sjedi u CK. Naprotiv, i dalje se intrigira i
kazao sam ako smatraju da sam ja kriv. dat u ostavku. Meutim, - ako
to partija i narod hoe. Ba zato sada moram ostati, jer se oito radi o
naem pravu i o intrigama neprijatelja Partije koje treba razbiti. Ne
moe se voliti SSSR. a ne voliti svoja zemlja, to granii sa izdajstvoml"
Plenum jednoglasno usvaja:
a) predlog Komisije za konanu redakciju pisma - odgovora - Kar
delj. Pijade i Popovi:
b) da se sjednica prekine i nastavi sjutra. 13. aprila 1948. u 9. 30
asova".
Sjednica je nastavljena sjutradan. 13. aprila, s poetkom u 10
asova i 25 minuta.
"Tito: ita revidirano pismo - odgovor, ta se ima izmijeniti i ime
dopuniti na osnovu rezultata jueranje diskusije.
Pijade: ita novi zakljuak pisma - odgovora. Plenum se slae i
prihvata izmene i zakljuke pisma. Nastavlja se diskusija u vezi sa
ujoviem.
Rankovi: izvjetava da je Politbiro rijeio da CK upozna sa slu
ajem Hebranga u vezi sa ujoviem.
Hebrang je 1943. godine kooptiran u Politbiro CK KPJ. ita pismo
Hebranga od 1946. godine to ga Je pisao Kardelju. ita dalje odluku
Politbiroa CK koju je ovaj doneo povodom tog pisma.
Tito: objanjava kako je Hebrang u Moskvi kod odgovornih drugo
va stvorio o naem CK nepovoljan utisak, krivo ih informiui da kod
nas u Partiji nema demokracije, da CK ne radi. ne dri sjednice itd.
Hebrang je stoga prvi krivac za nepovjerenje koje je CK SKP (b) poeo
gajiti prema nama. Zato su slubeno od vlade SSSR-a i od CK SKP (b)
lino na Andriju dolazile neke depee. Hebrang se naljutio kada ga nije
stavio na elo delegacije za Moskvu drugi put, a bilo je za to i drugih
razloga ( u prvom redu je razlog bio stav Hebranga u pitanjima izgrad
nje Jugoslavije). Naime, kao predsjednik Privrednog savjeta nije radio
prema zakljucima i nije sve saglaavao sa linijom Partije u pitanjima

79

privrede. ujovi se s njim u osnovi slagao.


Hebrang Je ostao u CK (skinut je sa rada u Politbirou), ali ne dolazi
na sastanke Jer se protiv njega vodi istraga u vezi sa njegovim dra
njem u logoru kod ustaa, i o nekim drugim pitanjima. ujovi Je dao
neku nesreenu izjavu protiv Hebranga, njih dvojica se u nekim stva
rima nisu slagali ali su bili saglasni u negativnom odnosu i radu prema
liniji i odlukama, kako je to CK i Partija postavljala.
ujovi: tvrdi da se sa Hebrangom slagao u bitnim pitanjima priv
rede. da je Hebrangovo pismo Kardelju okarakterizirao kao nezdravu
reakciju ltd. to nije otro napao Hebranga. kae da nije bilo potrebe
poto se uope nije postavljalo pitanje Jedinstva CK. Nije vjerovao, da bi
Hebrang sabotirao odluke CK.
Kidri: izlae posljedice i stanje kakvo Je zatekao u Planskoj komi
siji i Privrednom savjetu, kada je doao na te dunosti: kako se saboter
ska politika praktiki i teorijski odrazila na rad ljudi u tim ustanovama.
Tako je aparat u Planskoj komisiji i Ministarstvu finanslja potcjenjivao
privredne snage nae zemlje, raunajui u 1947. godini akumulaciju sa
12 milijardi dinara, to smo ostvarili kroz pola godine. Time su Jasno, sa
tih polaznih taaka. uvjeravali o neostvarivosti naeg plana...
Vukmanovi: tvrdi da je Jo ranije, kada Je poela diskusija u CK o
radu i postupcima Hebranga, saoptio drugovima da Hebrang i ujovi
"miriu" na frakcionae. Daljnji tok stvari o tom sastanku uvjerio ga Je
u stvarnost te pretpostavke. Kada se u CK donosila odluka da se Heb
rang smijeni sa rukovodstva u Planskoj komisiji, ujovi Je branio
Hebranga i nije bio za smjenjivanje. Dalje spominje telefonski razgovor
sa ujoviem, koji je bio zadovoljan i veseo kada Je dolo pismo od CK
SKP (b). Njegovo istupanje na ovoj sjednici CK Je podlo i zato mu nema
mjesta ni u Partiji a kamo li u CK. Uvjeren je da Je ujovi sa Heb
rangom SSSR krivo obavjetavao.
Dilas: objanjava da ne bi drugovi van Politbiroa, na temelju izla
ganja ujovia, pomislili da se nije diskutiralo 1 da se nisu donosile
odluke CK po liniji nae privrede. I te kakol Svi znaju za tu liniju. Jer po
njoj naa zemlja radi. ivi i razvija se. Hebrang Je JavaliJa, unosio Je
zbrku u Plansku komisiju i to se po republikama osjealo. ujovi na
ovom sastanku tvrdi da u njegovom radu 1 stavu nema principijelnih
razlika sa CK. Meutim, to protivrjei njegovim izjavama ba na ovom
sastanku. Na primjer, on Je rekao da Je pitanje moe li se u nekoj zemlji
van SSSR-a izgraditi socijalizam, odnosno u kakvoj se formi moe iz
graditi. Mi ba tvrdimo da se kod nas u oslonu na SSSR moe izgraditi
socijalizam, dok protivno tvrde Hebrang i ujovi. ujovi Je dalje rekao
- ta emo ako nas napadnu Imperijalisti, a SSSR nas ne bude branio.
To Je apsurdno, kae Dilas. Jer kako mi moemo biti napadnuti, a da

80

time stvarno ne bude napadnut i SSSR. ujovi kae da bi na plan


trebalo biti u okviru plana SSSR-a, a mi kaemo da Je na plan u oslonu
na SSSR. Rezonovanje ujovia je otprilike ovako: Ne treba raditi ve
ekati ujedinjenje sa SSSR-om. Kada to bude "juriati u socijalizam, a
dotle pustiti slobodan hod kapitalizmu...
Popivoda: obrazlae da je sadanji stav ujovia nastavak onog
stava iz 1946. godine. On Je podravao Hebranga, koji Je tvrdio da nema
linije u ekonomskoj politici. Kada se Kardelj tome suprostavio, ujovi
Je govorio da Hebrangovo pismo nije najzdravije, ali da Je ono rezultat
nerijeenih pitanja. Prema izlaganju Kidria jasno se vidi saradnja
ujovia i Hebranga. ujovi nije nikad dolazio u CK da ita izvjetaje
ve se pasivistiki povlaio. ujovi se na kritiku nije popravio, ve je
nepoteno dalje u svom stavu ustrajao. To je neiskrenost prema CK i
Partiji...
Krajai: izlae da Hebrang. dolazei u Hrvatsku, nikada nije govo
rio da je kanjen i povuen s rada u Politbirou. Dolazio Je na sjednice
CK Hrvatske. Kae da mu je drugarica Berus rekla kako joj Je ujovi
priao da ga on (ujovi). spaava od Kidrievog "pritiska". Obraajui se
ujovtu pita ga kako moe sjedjeti u CK i zakljuuje da takvi ljudi ne
mogu sjedjeti u CK.
NeSkovi: ... za ujovia tvrdi da nije "ist", da Je neiskren, to se
ba vidi iz njegove tvrdnje da se u CK nije diskutiralo po pitanjima
privrede. Kae da se u odluci CK 1946. godine vrlo blago govorilo o ujoviu, dapae i o Hebrangu. iji bi rad u Planskoj komisiji, gdje je on
mnogo zla uinio, trebalo detaljnije ispitati.
Crni je bio protiv auto-strade.
Crni: Nisam ba protiv auto-strade, ve protiv nepravilnog postup
ka.
Tito: Hebrang i Crni bili su protiv auto-strade iz velikosrpskih i
ustakih motiva...
Nekovi: smatra da ujovi ne moe ostati ni u CK ni u Partiji.
Govori kako je ujovi htio da bude predsjednik vlade NR Srbije i sekre
tar Partije i pita to je time htio. (ujovi na to reagira i kae da Je uzeo
finansije iz discipline. Inae bi volio raditi kao predsednik vlade NR Srbi
je. jer Je to posao provoenja programa u praksi).
Babovi: ujovi apelira na dublju svijest itd, to Je za nas uvred
ljivo. Govori o autoritetu i ogromnom povjerenju koje uiva na CK.
Prema tvrdnjama 1 formulacijama ujovia proizilazi da CK SKP (b) zna
sve o nama. A odluke? Kae. da ujovi radi farisejski i da Je pismo CK
SKP (b) rezultat rada neiskrenih elemenata koji sjede u CK.
Slae se s tim da se ujovi iskljui iz CK.
Ljumovi: govori o potrebi discipline i jedinstva u rukovodstvu, da

81

bi se sprovela linija Partije u privredi. Smatra nemoguim da bi CK SKP


(b) obavio tako vane zakljuke na dostavu nekog inovnika Ili slino,
ve Je "informacije" dao neki drugi - autentinije. Kae da ini zloin
onaj ko unosi u Partiju nered i ko trai Titovu ostavku.
Pijade: kae da ujovi nije odgovorio na neka pitanja, kao na
primer - ima li u naim mjerama trockizma. Neodgovaranje ga diskvali
ficira kao lana CK. ujovi Je rekao da nije informirao Lavrentijeva,
ali mu je to poricanje neuverljivo.
Jovanovi:... tvrdi da na Politbiro ima sve kvalifikacije, itava ova
stvar mirie frakcionatvom i treba Je raistiti. Govori o tome kako
ujovi ni u nacionalnoj politici nije stajao na partijskom gleditu,
tvrdei da se Crna Gora treba ujediniti sa Srbijom. Slae se s kaznom.
Pucar: imajui sve u vidu zakljuuje da Je pismo CK SKP (b) rae
no na informacijama ujovia i Hebranga. Tvrditi da kod nas ima troc
kizma uvreda je. Zato ujovi sve to nije nama prije rekao nego
SSSR-u. Kae da Je ujovi trebao rei u emu su te mjere trockistike
kao linija. (KardelJ: kae da Je ba u ratu faistika tampa pisala o
nama da smo trockisti, hotei nas time oklevetati pred SSSR-om.)
Leskoek: govori da je ujovi sa Hebrangom radio protiv partijske
linije, zato se slae da se iskljui iz CK.
Krstulovi: upozorava kako Je ujovi uvijek pisao u svoj notes sve
to se na sjednicama govorilo. Vjeruje da su "informacije" davane iz CK.
Sada mu je jasno odakle to i treba CK SKP (b) uvjeriti u podvalu. Slae
se sa iskljuenjem ujovia iz CK.
Kardelj: kae da se zgranuo kada Je Tito govorio o ostavci. ta bi
znaila "ostavka" Partije i predavanje zemlje imperijalizmu. Treba se
protiv kleveta boriti i ne prihvatiti "liniju" ujovia pa iz discipline priz
nati da smo trockisti ltd. ujovi i Hebrang izgubili su vezu sa zemljom 1
narodom, i to bi bilo od zemlje da njima doe u ruke. Narod ima ogro
mno povjerenje u Partiju i Tita. ujovi Je svoje line interese i preten
zije pretpostavio interesima Partije. On Je oklevetao nau Partiju i na
Je zadatak braniti Je kao i nae socijalistiko delo. ujovi je izgubio
svaku vezu sa Partijom i u najmanju ruku on mora biti iskljuen iz CK.
Popovi: opisuje stanje i odnose prema nama u SSSR-u u posljed
nje vrijeme. Ni Jedno se pitanje s njima nije moglo rijeiti. Uvjeren Je da
Je CK SKP (b) za svoje pismo crpio podatke iz nekog "solidnog" izvora. Jer
ne bi pravio tako teke zakljuke...
Marinko: kae da se neprijatelji Jedinstva nae Partije nastoje
zakamuflirati kao prijatelji SSSR-a. Vjeruje da emo mi iz svega ovoga
izii isti...
Kolievski: kae da ujovi hoe da bude savjest nae Partije.
Smatra da mu nije mjesto u CK 1 u Partiji. Prikazuje kako se haos u

82

Privrednom savjetu 1 Planskoj komisiji odraavao kod njih u Makedoni


ji. Da neto ne valja "gore" svi su to osjeali.
Janji: kae da Je Sovjetsko poslanstvo imalo u naem CK svog
obavetajca. Ako bi se stvar sa CK SKP (b) brzo raistila, moda ne bi
trebalo ujovia iskljuiti iz CK. ve tada kada se obelodani i dokae
njegov antipartijski rad.
Tomi: uporeduje zrelost i odanost obinih partijaca prema nepartijnosti i neiskrenosti ujovia koji Je licemjer i neiskren prema Partiji.
Da Je bio iskren kazao bi na vrijeme sve to Je mislio. Predlae da se
iskljui iz CK i iz Partije.
Gonjak: uvjeren Je da su Hebrang i ujovi obavetajcl. Sad mu
je jasno da su Staljin i Molotov potpisali pismo jer su bili obavijeteni iz
autoritativnog izvora.
Rankovi: obrazlae kako je Tito uvijek spaavao ujovia; na
Petoj zemaljskoj konferenciji predloio je da ga izaberu u Plenum CK.
ujovi nije bio nikad iskren, uvijek Je utio i sada izabrao pogodan
momenat.
Sada se moe shvatiti elja ujovia da odsustvu je iz zemlje, da ne
bude ministar finansije itd.
ujovi nijedan zadatak do kraja nije izvrio. Ustrajao Je u odvo
jenom miljenju i poslije odluke CK. poslije zauzetog stava i linije. Tako
je i u sluaju Hebranga. ujovi nije radio u Frontu, kao da u centru
nije bilo posla, ve samo u republikama...
Blaevi: Treba poveati budnost u privredi i vjeru u vlastite sna
ge. Ne moe se tvrditi da Tito nije napadnut kad su Dilas i drugi napa
dnuti.
Tito: podvlai da Je sve ovo na njega upereno, to Je on ve na pro
loj sjednici osjetio i bio pogoen stavom SSSR-a. Smatra da nije kriv. da
bi bio nekarakteran kada bi drugaije radio. Kad bi imao samo golu
ambiciju onda bi mogao raditi kako ko hoe. Smatra da su partijska
organizacija i njen rad u naoj Armiji pravilni. Jer naa Armija Je kola
u kojoj se koluju nai ljudi. Drugo je to u Sovjetskoj armiji koja moe
da se bavi samo vojnom naukom. Protivio se gledanju i nainu mehani
kog prenoenja, kako su to radili sovjetski vojni strunjaci, s ime su se
odgovorni drugovi iz SSSR-a sloili. Tako Je i u pitanjima privrede. Svo
jim vlastitim snagama treba graditi osloboenu zemlju, a to ne znai da
nam ne treba pomo SSSR-a i da mi tu pomo ne cijenimo.
Uvjeren je da je naa borba i izgradnja doprinos daljnjem razvit
ku revolucije u svijetu. injenice potvruju da je tako (znadu nas naj
udaljenije zemlje i narodi u svijetu koji vode oslobodilaku borbu). Sada
se taj na stav. stav nae Partije 1 naroda na osnovu krivih informacija
ujovia i Hebranga optuuje. Potreban Je direktan saobraaj i obja

83

njavanje sa rukovodiocima CK SKP (b). Primjedbe, zamjerke ltd, mi


emo primiti, ali mi imamo svoj stav, miljenje, i ne moemo sve kao
gotovo primiti, bez objanjenja i stvarne diskusije po tim pitanjima. Mi
smo patrioti, ali ne u negativnom smislu. Patrioti smo zbog nae borbe,
izgradnje, zbog nae omladine i naroda, zbog unitenja reakcije itd. Mi
nismo nikakvi nacionalisti. Jer na stav, borba i rad su po svim pitanji
ma duboko internacionalni. Informacije na kojima se temelje optube
nisu od sitnih ve od krupnih obavjetajaca.
Zato ujovl ne moe sjedjeti u ovom Komitetu.
Treba SKP (b) napisati propratno pismo o radu Plenuma na ovoj
sjednici. Plenum treba da da u zadatak Politbirou - da se odnosi sa
SSSR-om urede i uvrste.
Treba formirati komisiju za istragu protiv onih koji nas kleveu,
tj. koje ve znamo - ujovia i Hebranga.
Da komisija od tri druga formulira pismenu odluku CK o iskljue
nju ujovia iz naeg CK. Predlae za tu komisiju drugove: Pucara,
Popovia i Blaevia".
Uporedujui zapisnike voene na ovoj sjednici lako je utvrditi
njihovu gotovo potpunu identinost. Zato se i mogu smatrati verodostojnim dokumentima o tadanjem stanju odnosa u Politbirou. o njegovim
pogledima na unutranji razvoj zemlje i KP. a posebno na odnose prema
SSSR-u. Iz zapisnika se mogu uoiti i neke tadanje naivnosti i zablude.
Tumaenja mogu biti razliita: od toga da su ona bila odraz stvarnog
nivoa svesti o razvoju revolucije i njenim osnovama, do toga da nam jo
nerazvijeni sopstveni socijalizam nije pruao dovoljno Iskustva za ira,
realnija i nova teorijska uobliavanja socijalistikog programa. Meu
tim. ono to Je ve tada bilo jasno - na emu se temeljio i stav KPJ i
njeni osnovni pogledi na socijalizam - su ocene o pravu na samostalan
razvoj, na ravnopravne odnose meu socijalistikim zemljama 1 KP, na
neprihvatanje dogme o jednom, neprikosnovenom centru, na svest o
znaenju sopstvenlh snaga naroda i radnike klase, o "nacionalnom" i
"internacionalnom".
Odgovor Centralnog komiteta KPJ potpisali su Tito i Kardelj. Adresovan Je "Drugovima J. V. Staljinu i V.M. Molotovu". Pismo Je imalo
datum poslednjeg dana sednice Centralnog komiteta - 13. april 1948.
godine.

84


MISTERIOZNA SMRT

M isteriozna smrt u zatvoru: Andrija Hebrang

- Hrvatska je dala svoj veliki doprinos narodnooslobodilakoj borbi svih naroda Jugoslavije. O sobito su
m nogo pridonijeli Srbi u Hrvatskoj, koji su dugo vrem ena
snosili glavni teret borbe.
Zatim e posebno pozvati vijenike ... Natjeite se u
uvrenju jedinstva Hrvata i Srba, u jaanju i irenju Nar-

odno-oslobodtlake fronte, u irenju plamena ustanka i na one


krajeve, koje on jo nije dovoljno zahvatio. Natjeite se u
uvlaenju najirih narodnih redova u borbu i izgradnju ujedin
jene Federalne Drave Hrvatske (antipoda okupatorskoj
"Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj" - ZIV) i Demokratske Federa
tivne Jugoslavije .273 (Naglasio ZIV)
- Srbi u Hrvatskoj, koji su lili svoju krv i podnosili velike
rtve, pokazali su i ogromnu ljubav za svoju hrvatsku
domovinu. Zloin bi bio prema srpskom narodu, prema
podnesenim rtvam a, kad bi se samo i pomislilo na to, da
se Srbima uskrate ona ista prava, koja e imati Hrvati. Srbi
u Hrvatskoj zasluili su da budu potpuno slobodni i
ravnopravni s Hrvatim a
(Naglasio ZIV)

.274

Ovo su citati A. Hebranga na zasedanju ZA V N O H -a u ratu, koje navodi


Z . Ivankovi Vonta kao dokaz za njegov odnos prem a nacionalnom pitanju
i Srbima

Posle duge 1 tajne Istrage u zatvoru, tokom 1948., poluzvanino Je saopteno da je A. Hebrang izvrio samoubistvo (videemo - na udan i voleban nain). Oko njegove smrti i dalje
traje misterija. Javljaju se ozbiljne pretpostavke - da je ubijen.
ivih svedoka iz tadanje istrage jo ima, pa nije nemogue da
se itav taj tragini sluaj najzid ispita i otklone sumnje u
javnosti. Ne ulazim u linost i greke samog A. Hebranga, i to
e se jednog dana morati do kraja da obelodani, ali sam sklon
verovanju da sa njegovom krivicom" i smru nisu ista posla.
Zato to pretpostavljam?
Imao sam prilike da proitam jedan od Dnevnika Boka
Bearevia, zloglasnog efa Specijalne policije za vreme nemake
okupacije u Beogradu, koji je on kriom vodio u zatvoru UDB-e
tokom 1947-1948. godine. Iz tog Dnevnuika (koji i danas postoji)
mogu se saznati udne, a ukoliko su tane, i monstruozne stvari.
One se, dabome, ako se hoe, mogu i kompetentno utvrditi.
Bearevi zapisuje izmeu ostalog sledee:
- da je Jedno vreme po nalogu najviih organa iveo u
zatvoru", u UDB-inoj vili na Avail;
- u toj vili, gde su mu donosili ekstra hranu, imao je tri
zadatka: da do detalja ispie svoju policijsku biografiju, rad,
metode, uhapenike, njihovo dranje i dr.; da dri kurseve za
specijalne oficire UDB-e; da glavnom istraitelju Andrije Hebra
nga pomae u "strunim konsultacijama, analizom pitanja i
odgovora datim tokom istrage.
Iz Dnevnika, koji nije zavren, ne vidi se kakav Je bio kraj
B. Bearevia. Da li je streljan, ili je umro od bolesti u zatvoru,
ili...?
Ali ta se vidi ili se moe videti i pretpostaviti?
Vidi se da se u obraunu sa politikim protivnikom (A.
Hebrang) nisu birala ni najnemoralnija sredstva. Jednog od
87

najstarijih revolucionara KPJ, u osloboenoj, socijalistikoj


Jugoslaviji, posredno je sasluavao krvni neprijatelj komunista
- ef kvislinke policije!
ta se, kako i zato zbilo sa A, Hebrangom? Izneu to na
osnovu podataka koji su do sada dostupni, koji su uglavnom
optuujui, a sasvim je izvesno da to nije sve i da e se cela
istina tek otkriti. Ali, za objanjavanje Brozovog metoda obra
una u vrhu, za vreme -, kao i za objanjavanje uticaja tog
metoda na rast njegovog kulta i ovo je dovoljno.
CK KPJ je, u prolee 1948. godine, formirao partijsku
komisiju, iji je zadatak bio da ispita istinitost injenica koje su
teko optuivale Hebranga. U m aju je otvorena i sudska istraga.
Zavravajui izvetaj o organizacionom radu na Petom
kongresu KPJ (jula 1948), Aleksandar Rankovi je obavestio:
"Pre no to zavrim, moram se osvrnuti na antipartijski i
tetoinski rad Sretena ujovia i Andrije Hebranga. Kao to
vam je poznato, ti antiparti jski elementi su pokuali da razbiju
Komunistiku partiju Jugoslavije, ali im t o, zahvaljujui vrs
tini, budnosti i jedinstvu Partije i CK nije polo za rukom.
CK KPJ ih je iskljuilo iz CK i KPJ:12
1. Andriju Hebranga kao dvolinjaka, tetoinu, kao
izdajnika i orue klasnog neprijatelja.
2. Sretena ujovia kao okorelog frakcionaa i dvoli
njaka, klevetnika i neprijatelja nae Partije i nae zemlje.
Zato to su tetili interesima drave i radnog naroda,
Hebrang i ujovi su predati na nadlenost organa narodne
vlasti, koji e ispitati njihov tetoinski i izdajniki rad (Burno
odobravanje. Poklici drugu Titu.)
S tom odlukom blagovremeno je upoznato celokupno par
tijsko lanstvo i spovedena je diskusija u svim partijskim orga
nizacijama. Sve partijske organizacije i celokupno lanstvo
jednoduno su primili tu odluku CK KPJ i u svojim rezolucija
ma osudili izdajniki i tetoinski rad ujovia i Hebranga...
Sve Je - prema tadanjoj zvaninoj verziji - poelo od izja
ve jednog ratnog zloinca u kojoj se pominju imena ustakih
policajaca i agenata sa kojima Je Hebrang saraivao za vreme
rata. Prilikom naputanja Jugoslavije u Jesen 1944. taj zloinac
je sa sobom - kako je tvrdila istraga - poneo i dokumenat u
kome se govori o saradnji Hebranga sa ustaama, tako da se
posle njegovog izruenja naim vlastima - saznalo i za to.

Dokument, verovatno, nije bio sasvim dovoljan da se Hebrang


ve tada izvede pred sud, pa se, iz opreza, odluilo da se on samo
pomeri sa najodgovornijih funkcija.
Kasnije se sve otkrilo, po ovom "slubenom redu".
Posle okupacije zemlje i stvaranja tzv. NDH, Hebrang je sa
veim brojem lanova CK KPH ostao u Zagrebu do kraja 1941.
godine. Ilegalno je odravao sednice CK na kojima se, pored osta
log, raspravljalo o pripremama za ustanak. Stanovao je u ilega
lnom stanu. Uhapen je februara 1942. godine u kui Srebrenjaka (Antonova), koji je drao vojno-obavetajni centar SSSR-a
u Zagrebu. Tom prilikom je ranjen pod misterioznim okolnosti
ma. Posumjalo se da je pokuao samoubistvo, pucao je u sebe,
pored oka, navodno ne s namerom da se ubije, ve da samo
padne u ruke policiji. O tome kako se to desilo, Hebrang je, tvrde slubeni organi - ispriao svoju verziju u istrazi 1948.
godine.
Prema njegovoj izjavi, a i neki dokumenti su to potvriva
li, Hebrang je posle hapenja smeten u bolnicu na Svetom
Duhu, odakle je posle trodnevnog leenja prebaen u ustaki
zatvor koji se nalazio na dananjem Trgu rtava faizma. Posle
dva meseca tamnovanja odveli su ga u zatvor na Savskoj cesti,
a odatle, ubrzo u logor u Staru Gradiku.
U svojoj izjavi Hebrang nije naveo, niti je na insistiranje
islednika hteo da prizna, da je bio i u zloglasnom logoru Jase
novac. Izjavio je da je tokom celoga zatoenitva samo dva puta
sasluavan, i to Jednom u Zagrebu i jednom u Staroj Gradiki,
kratko, deset do dvadeset minuta. Rekao je da nita nije priznao
i nikoga nije odao. Iz ustakog zatvora Hebrang je pisao pisma
na nekakvim "baenim" formularima i potvrdama.
Najvea sum nja je ostala u to: zato je krio svoj boravak
u zloglasnom Jasenovcu?
Meu dokumentima koji govore o njegovom zatoenitvu
u ovom logoru - kako tvrdi istraga - naen je i zapisnik ustake
policije, u kome je pod brojem 12734 registrovano upuivanje
Hebranga u Jasenovac. Uhvaeni ustaki policajci, koji su Hebranga isledivali 1942. godine, izjavili su da je on izrazio sprem
nost da sarauje sa njima, ne bi li sauvao glavu. Poznati usta
ki zlikovac Joco Rukavina, kome je sueno u Zagrebu 1945.
godine, priznao je da je bio povezan sa Hebrangom 1941. godine.
Inae, jo rata su se na robiji upoznali, on kao frankovac,
Hebrang kao komunist.
89

Tokom Istrage Hebrang nije mogao da pobije ni navode da


su ga u zatvoru u Zagrebu posetili Paveli i Eugen Dido Kvaternik, glavni zapovednik ustake nadzorne slube. "Ove posete
nisu bile radi mene" - tvrdio je.
Izjava zloinca Ahmeta LjubiJankia takoe je teretila
Hebranga. On je pre rata kao frankovac bio osuen na osam
godina robije. U Lepoglavskoj i Mitrovakoj kaznionici se i
upoznao sa Hebrangom. im je proglaena Pavelieva NDH,
Ljubijanki je stupio u ustaku obavetajnu slubu. Kao agent
obnovio je svoje poznanstvo sa Hebrangom i povezao ga sa viso
kim ustakim funkcionerima. Hebrang nije poricao da se viao
sa nekolicinom bivih frankovaca sa kojima je izdravao kaznu
u robijanici stare Jugoslavije. Pomenuto je i ime Marka Oania, kojeg iz mitrovake robijanice poznaju gotovo svi komu
nisti - robijai, koji su izdravali kaznu u ovom mestu. Oani Je
u prolom ratu postao jedan od najveih zlikovaca, koji je sa
svojom kaznenom grupom terorisao sela i klao neduni svet.
Uhvaen je pred kraj rata i streljan. Hebrang je priznao da se
viao sa Filipom Poverom, upraviteljem Ureda prve ustake
nadzorne slube, dodavi da nije znao za njegove funkcije u
NDH.
Islednik tvrdi da je imao i dokument sa datumom od 29.
juna 1942. godine, u kome Eugen Kvatemik izvetava Pa velia o
rezultatima istrage i pristanku Andrije Hebranga da sarauje
sa UNS-om (Ustaka nadzorna sluba).
Tokom poznate operacije UDB-e na slovenakoj granici i
Papuku, 1948. godine, kada Je bilo uhvaeno vie od stotinu
ustakih terorista, ubaenih iz inostranstva u zemlju, meu
njima se naao i zloglasni komandant logora u Jasenovcu Ljubo
Milo. Milo Je bio doveden iz zatvora na suoenje sa Hebran
gom. Izjava ustae Miloa je, takoe, teko teretila Andriju
Hebranga.
U logoru, u Staroj Gradiki, Hebrang Je bio smeten u
uslove kakvi se obino obezbeuju oveku koji je u istrazi rekao
sve to je od njega traeno i prihvatio saradnju sa ustaama.
Trebalo Je sve to, meutim, sakriti od ostalih logoraa. Jedan od
ustakih straara ispriao je kako mu je donosio ustake novine
Hrvatski narod" i "Spremnost". Cigareta i hrane imao Je "da mu
je ostajalo". Iz ustakih zapisnika (14. Jun 1942.) vidi se da lm Je
ispriao sve to su ga pitali: o svome ivotu, kada Je 1 kako
primljen u Partiju, o svojim funkcijama u pokretu, o hapenju
90

u predratnoj Jugoslaviji, o pojedinim partijskim savetovanjima


i konferencijama, o drugovima sa kojima je saraivao, o Kominterni itd.
Pritisnut dokazima i dokumentima koja je sam potpisivao
i izjavama svedoka, koje su ga teretile, Hebrang je u zatvoru
1948. potpisao zapisnik istrage.
Iste noi, 1948. godine - tvrdi istraga - presudio je sam
sebi: iskoristio je neopreznost uvara i obesio se o radijator u
samici. To je zvanina (ili poluzvanina) verzija Hebrangovog
sluaja "izdajstva i smrti.
Interesantno je gledite koje je Vladimir Bakari izneo na
sednici Izvrnog biroa Predsednitva SKJ (16-18. m arta 1970. na
Brionima). Na proirenoj sednici, u ijem radu je uestvovao i
Tito i na kojoj je raspravljano o aktuelnim idejnim i politikim
problemima u Savezu komunista i u drutvu - kritikovane su,
pored ostalog, neke teze iz referata tadanje predsednice CK SH
Hrvatske Savke Dabevi-Kuar na lo. sednici CK SKH (januar
1970). U irem osvrtu na stanje i odnose u SK i u drutvu, Baka
ri je tada ovako poeo svoje izlaganje:
"Bio sam u rukovodstvima koja su bila homogena, bio sam
u rukovodstvu kojem je na elu stajao agent neprijatelja (A.
Hebrang - prim, autora) i bio sam u rukovodstvu gdje je tako
rei sa sjednice nekoliko ljudi otilo u zatvor (vreme IB - prim,
autora). Dakle, u raznim rukovodstvima. Trebalo bi tome dodati
da su u to vrijeme ta rukovodstva, u kojima sam bio, u osnovi
svoje zadatke izvrila. Izvrila su ih, po mom miljenju, zato to
je linija Komunistike partije bila vrlo jasna i to se znalo na
emu emo se diferencirati".
O svojim nevoljama sa Andrijom Hebrangom i o teti koju
je naneo oslobodilakom pokretu u Lici, svedoi i Jakov Blaevi. On kae:
"Kao to se zna, radilo se o djelovanju Andrije Hebranga,
koji je krajem 1942. postavljen za sekretara CK KPH. Treba rei
da u to vrijeme nitko od nas nije znao za ono, to je o Andriji
Hebrangu kasnije otkriveno, da nitko u to vrijeme nije u njega
sumnjao. Meutim, injenica je da je ve tada Mile Poua,
organizacioni sekretar Okrunog komiteta Partije za Liku,
nakon naeg prvog sastanka s Hebrangom, kada je on kao
sekretar CK KPH doao u Liku da se upozna s prilikama u njoj
i naim radom, posumnjao u Hebranga, jer mi je, nakon dugog
razgovora s Hebrangom u kojem je bilo mnogo neslaganja,
rekao: "Sluaj, Jakove, neto tu ne valja.
91

Mi smo u prvi mah mislili da nae neslaganje s Hebrangom i njegovim procjenama proizilazi iz djelovanja Rade igica,
kojeg je Hebrang ugurao u Politbiro i koji je bio ovjek njegovog
povjerenja. Meutim, kasnije su dogaaji pokazali da se radilo o
mnogo teim stvarima i da Je Mile Poua, kao stari i iskusni
revolucionar, robija, lan prve partijske organizacije u Lici od
1922. imao pravo kada je posumnjao u Hebranga.
Treba rei da je Andrija Hebrang u to vrijeme za sve pa i
za nas bio veliki autoritet, kao poznati komunista robija, koji
je proveo 12 godina na robiji, gdje je svata nauio. Znao je vrlo
uvjerljivo govoriti, kratko i jezgrovito. Ostavljao je dubok dojam.
Sjeam se, na primjer, Drugog zasjedanja ZAVNOH-a, kada su
svi bili oduevljeni njegovim referatom. To ope oduevljenje
izrazio je Josip Dera, rekavi: "Da li osjea, Jakove, da Andrija
formulira i govori kao Staljin? Bio je to veliki kompliment jer
je u to vrijeme Staljin za sve nas bio pojam velikog ovjeka,
komuniste i dravnika.
Zbog svega toga nije ni udno to i danas ima razliitih
mistifikacija toga vremena i pojedinih ljudi, kao i razliitih
protivrjenih ocjena koje se esto baziraju i na, do kraja, u
javnosti i povijesti neraienoj istini o Andriji Hebrangu...
Jedni ele na primjeru izdaje Andrije Hebranga sumnjii
ti ne samo pojedine ljude i rukovodioce nego i cijelo rukovodstvo
i, sa ne ba dobrim namjerama, izvlaiti dalekosene zakljuke,
tvrdei da su o izdaji Andrije Hebranga znali, ali da su iz opor
tunizma ili drugih razloga utjeli. Meutim, ima i onih koji idu
u drugu krajnost, koji sm atraju da o svemu tome ne treba pisa
ti, da ne treba istraivati historijske istine.
Iz dananje pozicije i saznanja Jasno Je da Je dolazak
Andrije Hebranga znaio hvatanje pozicije izdajnika u vitalnom
centru pokreta. On je napravio mnoga zla, to je i razumljivo s
obzirom na poziciju koju je imao. Slabiji pokret bi unitio, no,
na je komunistiki pokret bio prejak organizam, koji se nije
dao unititi, a revolucija previe iroka, demokratska i narodna,
samosvjesna, tako da je ni izdaja Jednog rukovodioca nije mogla
zaustaviti..."
U jednom polemikom pismu koje je Vladimir Bakari
uputio NIN-u (2. Juli 1972. godine) povodom dogaaja u Hrvat
skoj 1941. godine, o Hebrangu se, pored ostalog kae:
Hebrang je 1928. godine na poznatoj zagrebakoj mjesnoj
konferenciji podrao Tita u njegovoj borbi protiv frakcionatva.
92

Bio je hapen te lste (1928) godine 1 suen na dvanaest 1 po


godina zatvora. Izaao je iz zatvora polovinom februara 1941,
uao u Operativno rukovodstvo KPH poetkom Jula 1941, bio
uhapen 25. februara 1942; zamenjivao sekretara CK KPH,
odnosno Operativnog rukovodstva (Vladu Popovia) od polovine
novembra 1942. pa do polovine aprila 1943. kada odlaskom
Vlade Popovia postaje sekretarom CK KPH, na kojoj funkciji
ostaje do polovine oktobra 1944. kada biva smijenjen.
Rade Konar je uhapen 17. novembra 1941. u Splitu i
streljan 22. maja 1942. u ibeniku.
Kako se vidi Hebrang je postao sekretarom CK KPH "us
koro potom", tj. nakon vie od godine dana, i to ratne godine,
godine u kojoj su se zbivali dogaaji najpresudniji za razvoj
ustanka u Hrvatskoj. U toj je godini bio skoro punih sedam
mjeseci (od 25. II do 23. IX 1942) u ustakom zatvoru (gdje je bio
zavrbovan da radi za njih)..."
U prolee 1982. godine beogradski nedeljnik NIN je objavio
izvestan broj nastavaka i o "sluaju Hebrang. Tada se redakciji
javila pismom Dunja Hebrang, erka Andrije Hebranga, u nas
tojanju da pobije tvrdnje koje su iznete u tekstu. Redakcija je
dobila dva pisma, ali tada u NIN-u nisu objavljena. Ona glase:
"U NIN-u od 7. februara 1982. objavili ste pismo D. Kljaia
iz Novog Beograda, u kojem va italac izraava elju da sazna
neto vie o sluaju Hebrang. Oekivala sam da bi se mogao
oglasiti neki historiar da barem djelimino udovolji ovoj radoz
nalosti, jer su naim historiarima neki dokumenti poznati. Po
svemu sudei ova tema nije pokrenuta bezrazlono. U poslednjih
nekoliko mjeseci razni listovi i asopisi bave se sluajem Heb
rang' tako da prepriavaju stare blasfemije i dodaju im obilje
novih izmiljotina. Piem vam da bih iznijela nekoliko injenica
iz biografije Andrije Hebranga, moga oca, o kojima se, kako
vidim, vrlo malo zna.
Andrija Hebrang rodio se u jednom selu kotora Virovitica
1899. Za vrijeme estojanuarske diktature proveo je dvanaest i
pol godina u zatvorima stare Jugoslavije. U Zagrebu 1941. i
poetkom 1942. g. bio je, uz Konara i V. Popovia, lan Opera
tivnog rukovodstva za Hrvatsku. Ustae su ga uhapsili u esto
kom oruanom sukobu, 25. 2. 1942. g. u Zagrebu. Zamijenjen je,
na zahtjev slavonskih partizana, 23. 9. 1942. Sekretar CK KP
Hrvatske bio Je od kraja 1942. do oktobra 1944. g. U tom razdo
blju nalazio se na funkciji potpredsjednika ZAVNOH-a i tajnika
93

JNOF Hrvatske. Bio je lan Politbiroa CK KPJ. Krajem 1944.


postavljen je za saveznog ministra industrije; bio Je prvi pred
sjednik Planske komisije FNRJ. Pod njegovim rukovodstvom
izraen je prvi Petogodinji plan FNRJ koji je prihvaen u
Saveznoj narodnoj skuptini aprila 1947. Uhapen je u m aju
1948.
U biografiji Andrije Hebranga ubacuje se jedan falsifikat
na kojem se gradi konstrukcija o HebrangovoJ izdaji. Kako o toj
izdaji ne postoji ni Jedan historijski verodostojan dokument, bilo
je potrebno posluiti se jednim trikom, a taj trik je ovaj: ustae
su ponudili Hebranga partizanim a za zamjenu. Meutim, ni
ustako pismo kojim bi Hebrang bio ponuen partizanim a za
zamjenu, ne postoji. Zbog toga je bilo potrebno da se takav
"dokument" izmisli. To je uinio M. Milatovi 1952. godine i
objavio u svojoj knjizi na strani 212 falsificirano ustako pismo,
kojim bi trebalo dokazati da su ustae ponudili Hebranga. Jer,
kada su ga ve nudili, tada je normalno pretpostaviti da su ga
nudili s nekim ciljem. Zatim su taj falsificirani dokument preu
zimali drugi autori, pa se njime slue sve do danas. Javnosti se
ve trideset godina podnosi na uvid jedan lani dokument, a tim
falsifikatom treba indirektno dokazati da je Hebrang sumnjiva
osoba. Nasuprot ovakvom izvrtanju injenica i sramoenja his
toriografije, postoje vjerodostojni partizanski dokumenti o toj
partizanskoj zamjeni. Sauvana su dva partizanska pisma o
zamjeni Andrije Hebranga i jo 14 boraca NOP-a i ta pisma
objavljena su ve odavno 1963. i 1964. godine u zborniku "Graa
za historiju Narodnooslobodilakog pokreta u Slavoniji. Iste
dokumente objavljuje Pavle Gregori u svojoj knjizi "NOB u
sjeveroistonoj Hrvatskoj 1942" (Zagreb, 1978).
Pismo koje se odnosi na poetak pregovora o zamjeni
glasi:
"Dana 29. VIII o.g. tano u 12 sati primili smo dopis iz
Nove Gradike pisan 28. kolovoza u kome nam ustake vlasti
predlau pregovore po predmetu zamjene za neke nae drugove.
U listu ONI NE NAVODE IMENA VE NAM PRUAJU MOGU
NOST DA STAVIMO SVOJE PREDLOGE" (podvukla D.H.)
Dva dana nakon citirana pisma, dakle 1.IX 1942. tab III
operativne zone NOP Hrvatske u svom dopisu upskoj redar
stvenoj oblasti u N. Gradiki, trai osloboenje iz zatvora pet
naest (15) komunista i boraca NOP-a. Radi se o PARTIZANSKOM
* Mile Milatovi, general UDB-e koji Je vodio istragu A. Hebranga.

94

PRIJEDLOGU zamjene u kome je naveden popis boraca koje su


partizani ZATRAILI za zamjenu.
Citiram pismo:
"tab II operativne zone N.O.P.O.V. Hrvatske spreman je da
stupi u slubene pregovore sa predloenom od vae strane dele
gacijom o predmetu izmjene zarobljenika i zatvorenika.
U pogledu izmjene PREDLAEMO (istakla D.H.) da nam se
za g. Mirka Vutuca natporunika U.N.S. i zamjenika glavnog
nadzornika U.N.S. i Karla Wagnera, upravitelja upske redar
stvene oblasti, izrue slijedei narodni borci:
1) Andrija Hebrang, privatni namjetenik, roen u Baevcu, mjeseca veljae ili poetkom oujka, uhapen u Stenjevcu.
5) Dr Mladen Ivekovi, nastanjen u Zagrebu, uhapen
mjeseca veljae...
11) Bogdanka Podunavac iz Pakraca...
14) Olga Kohn iz Pakraca...
Izvolite nam odgovoriti i obavijestiti nas o Vaem stavu na
prema gore navedenim prijedlozima to hitnije, na adresu koju
smo vam dostavili u naem prvom dopisu od 29.VIII o.g..."
Politkomesar: Grga (Jankes)
Originali ovih dokumenata nalaze se u Vojnoistorijskom
institutu u Beogradu.
Pavle Gregori, koji Je rukovodio Povjerenstvom CK KPH
za Slavoniju u doba zamjene, pie u svojoj knjizi "NOB u sjeve
roistonoj Hrvatskoj 1942" na strani 200:
"Za zamjenu ustake su nam vlasti uputile 35 logoraa od
kojih smo SAMO Andriju Hebranga, Mladena Ivekovia, Bogdanku Podunavac, Olgu Kohn i Ivanku Komar MI TRAILI.
Ostale su nam uputili kao "naknadu" za one koje smo traili, a
bili su ve ubijeni" (istakla D.H.)
Prema tome, zamjenu Andrije Hebranga NISU predloile
ustae, nego su popis s imenima boraca za zamjenu sastavili i
zamjenu ZATRAILI slavonski partizani. Zamjenom su rukovo
dili Karlo Mrazovi, Ivan Krajai i Grga Jankes.
Ovo su samo neki ispravci brojnih blasfemija na raun
Andrije Hebranga. Treba podsjetiti brojne autore novinskih i
drugih napisa na injenicu da do sudskog procesa Andriji
Hebrangu nikada nije dolo, prema tome sudska presuda nika
da NIJE izreena, niti Je slubeno objavljeno saopenje.
95

Navodim jo neke podatke iz biografije koji nisu poznati


javnosti. Andrija Hebrang odlikovan je ordenom Narodnog hero
ja 5.10.1944. godine, ordenom Narodnog osloboenja I reda odli
kovan je u Beogradu 15.10.1945. godine. Postoji li Jo neki revo
lucionar s ordenom Narodnog heroja u Jugoslaviji o kome svako
piskaralo smije i moe pisati to god eli, a pri tome su svakom
takvom tekstopiscu otvorene brojne redakcije i pristupane
mnoge stranice revijalne tampe?
Zagreb, 15.3.1982.
P.S.

Uz drugarski pozdrav
Dunja Hebrang

U prilogu vam aljem fotokopije stranica iz knjige Pavla


Gregoria koje obrauju temu zamjene".
U drugom pismu (28. m arta 1982.) NIN-u Dunja Hebrang
pie:
"Nakon telefonskog razgovora s Vama provjerila sam
podatke to sam ih navela u pismu vaoj redakciji. Isto tako
provjerila sam i podatke koje su iznijeli vai novinari o Andriji
Hebrangu u NIN-u br. 1629 od 21. m arta 1982. u feljtonu pod
naslovom "Pokuaj razdora u vrhu KPJ".
Prema informacijama koje sam prikupila, vidim da sam u
pismu iznijela jedan netoan podatak. Radi se o ordenu Narod
nog heroja kojeg, kako sada znam, Andrija Hebrang nije dobio,
ve je tada, 5.10.1944. odlikovan ordenom Narodnog osloboenja
I reda. Prilikom tog odlikovanja doista je podijeljeno i nekoliko
ordena Narodnog heroja, ali Hebrang je odlikovan ordenom
Narodnog osloboenja. Greka je nastala prilikom prepisivanja
teksta iz dokumenta.
Nemam ni namjeru ni volje da se detaljnije osvrem na
tekst vaih novinara (S.Kravca i D. Markovia), zbog naina na
koji su prili tom problemu, ali rei u neto o dijelu teksta koji
se odnosi na biografske podatke.
1. Nije sigurno da je Andrija Hebrang lanom KPJ postao
1919. godine.
2. Mjesto roenja Hebranga nije selo Uzlovac, nego selo
Baevac.
3. Andrija Hebrang nikada nije radio kao bankarski ino
vnik.
4. Andrija Hebrang nije doao za sekretara CK KP Hrvat96

ske 1941. godine poslije pogibije Rada Konara, a nije doao na


tu dunost iz ovog razloga: Hebrang se u to vrijeme nalazio u
ustakom zatvoru!
Znam da vi (NIN) niste u takvoj situaciji da objavite pismo
koje ispravlja namjerne neistine. Umjesto mog odgovora vaim
novinarima, predlaem da objavite dva partizanska dokumenta
koji se odnose na zamjenu Andrije Hebranga i 14 boraca NOP-a.
Prvo pismo nosi datum 29.8.1942. a poslao ga Je tab III operati
vne zone NOPO Hrvatske komandantu te zone. Drugo pismo od
1.9.1942. godine upueno je ustakim vlastima u Novu Gradiku
i tim pismom tab III operativne zone NOPO Hrvatske TRAI da
mu se izrue, u zamjenu za dva visoka funkcionera, Andrija
Hebrang i jo 14 narodnih boraca. Prvo pismo navela sam u
izvodu u mojem prvom pismu vama upuenom, a fotokopiju
drugog pisma poslala sam vam u prilogu. Objavite samo doku
mente bez ijedne moje rijei i bez mog potpisa, radi apstraktnog
i neuhvatljivog pojma historijske istine, tek zato da se zna, da
osim nedokumentarnih novinskih napisa postoje provjereni
partizanski dokumenti.
Dok neki vjeruju ratnim zloincima na rije, ja sam dale
ko vie sklona uvaiti partizanske dokumente.
Objavite ova partizanska pisma i radi ouvanja ugleda
NIN-a!
Uz drugarski pozdrav
Dunja Hebrang"
Redakcija nije objavila ova pisma. Autori feljtona u NIN-u
su to ovako objasnili (NIN, 2.maj 1982):
"Hipoteka izdajnika je beskrajno teak teret. Zato su nam
razumljiva nastojanja i onih koji su to postali, a potom okajali
svoj greh, i njihovih bliih roaka, naroito dece, da po svaku
cenu odbrane svoje oeve. Ne smatramo da treba da nose grehove svojih roditelja...
I to je jedan od razloga to smo smatrali da ne treba uvek
i o svemu rei "sve", ponajvie iz ljudskih obzira. Ljudi su ivi,
vratili su se u drutvo, uli u normalan ivot. Zato unositi
nemir u njihove domove, u ime koje "istine, za ije zadovoljstvo.
erka Jedne od pominjanih linosti u feljtonu poslala nam
je tri pisma, sa "dokumentacijom", dola Je i u redakciju - sve
zato da odbrani oca i "ispravi nepravde. A nije mogla. Na alost
97

njenu (i nau) injenice su govorile suprotno. Nismo hteli da


objavimo njena pisma, jer bi morali dati i odgovor. Takvu
"prednost" i argumente nismo hteli da koristimo u raspravi sa
nekim ko ne snosi nikaku krivicu za izdaju koju je izvrio
drugi".
Dunja Hebrang prepoznala je sebe u ovom pasusu i novim
pismom (. 1982) estoko reagovala. Ona pie:
"Potovani drue urednice,
U NIN-u od 2.5.1982. u zadnjem nastavku feljtona (br. 10)
"Informbiro i Goli otok" vai novinari Savo Kravac i Dragan
Markovi lano prikazuju moja pisma i dokumente koje sam
poslala u vau redakciju, m anipuliraju mojim namjerama, pa
ak i mojim imenom, Jer su ga pisci feljtona - zatajili. Takvim
nainom autori feljtona su namjerno netono informirali jav
nost.
Citiram tekst koji se odnosi na mene, iz nastavka br. 10 s
naslovom "NI za Goli otok, ali ni protiv 1948. Tekst citiram sa
str.56, stupac 2, redak 32-41, NIN od 2.5.1982.
"erka jedne od pominjanih linosti u feljtonu poslala
nam je tri pisma, sa "dokumentacijom, dola je i u redakciju sve zato da odbrani oca i "ispravi nepravde". A nije mogla. Na
njenu alost (a i nau) injenice su govorile suprotno. Nismo
hteli da objavimo njena pisma jer bismo morali dati odgovor.
Takvu "prednost i argumente nismo hteli da koristimo u ras
pravi sa nekim ko ne snosi nikakvu krivicu za izdaju koju je
izvrio drugi".
1. Nisam vaim novinarima poslala tri pisma. Vaoj reda
kciji poslala sam dva pisma.
2. Nisam poslala nikakvu "dokumentaciju", poslala sam
prava, vjerodostojna i od strane historiara verificirana PARTI
ZANSKA PISMA o zamjeni Andrije Hebranga i 14 boraca u
Slavoniji 1942. Ne udi me to Savo Kravac i Dragan Markovi
vrijeaju mene tako da stavljaju pod navodne znakove izraz
dokumentacija i podvaljuju mi da sam redakciji poslala lane
dokumente, ali me udi da se ne ustruavaju da Javno vrijeaju
sudionike nae revolucije i da negiraju rad cijele jedne redakci
je (redakcije "Grae za historiju NOP u Slavoniji"). Ta partizan
ska pisma ja nisam ni izmislila ni krivotvorila niti objavila! Sva
pisma pclfisao je Karlo Mrazovi, a pismo od 1.9. 1942. sastavili
su zajedniki Karlo Mrazovi, Vlado Majder I Grga Jankes i tim
pismom trae od ustakih vlasti zamjenu Andrije Hebranga i 14
98

boraca NOP-a. Objavili su te partizanske dokumente Historijski


arhiv u SI. Brodu 1963. i 1964. i Pavle Gregori u svojoj knjizi
1978. Pa ipak za novinare NIN-a ne radi se ni o kakvim partiza
nskim dokumentima, nego se radi o "dokumentaciji".
Ukoliko autori feljtona raspolau s ovako verificiranim
dokumentima, koje su provjerili i historiari i sudionici nae
revolucije (a ne s "dokumentima" bez relevantnih podataka o
arhivu i bez provjere od strane historiara), bilo bi dobro da se
njima poslue.
3. Nisam imala namjeru da "ispravljam nepravde", za
takav pothvat ja nisam mjerodavna osoba. Jedino to sam
pokuala uiniti jest to, da pisanje o mom ocu Andriji Hebrangu
bude u granicama HISTORIJSKE ISTINE, a ne proizvoljnih
izmiljan ja. Zbog toga sam poslala fotokopije dokumenata, te
sam ukazala da bi se njihovim objavljivanjem dobio objektivni
ji uvid u nain zamjene Andrije Hebranga, jer se ta zamjena
lano prikazuje u tekstovima koji pate od nedostatka objektiv
nosti. A sada je isti postupak primjenjen i na moja pisma i
informacije.
4. Od autora feljtona Save Kravca i Dragana Markovia
traim da se prema meni ne postavljaju kao autori, da me ne
uzimaju u zatitu, kao to su to uinili u svom tekstu 2.5.82. Jer
kau da sam ja netko ko ne snosi nikakvu krivicu za izdaju
koju je izvrio drugi".
Ne znam kako su NIN-ovi novinari uope doli na ideju da
bih ja mogla snositi krivicu za nekog drugog, pa bio to moj otac,
kad takav transfer krivice ni jedno zakonodavstvo svijeta ne
propisuje. Osim, ako NIN -ovi novinari misle posluiti se staljini
stikim principom po kojem Je kriv onaj tko nije. Neobino je
to me NIN-ovi novinari uzimaju u zatitu, dok istovremeno
zarauju honorare tako da manipuliraju mojim pismima i par
tizanskom dokumentacijom. Izgleda da NIN-ovim novinarima
nije poznat lan zakona koji nalae slijedee:
"Ako Je osoba na koju se odnosi informacija umrla, pravo
zahtijevati da se objavi odgovor imaju redom njezina djeca,
brani drug, roditelji, braa i sestre."
Isto tako mojim nezvanim zatitnicima, autorima feljtona,
nedostajao Je jo samo jedan, sasvim nevaan, podatak. J a se
nisam bila ni rodila u doba za koje ovi novinari okrivljuju mog
oca, pa su NIN-ovi novinari doveli stvar do apsurda, odriui
krivicu jednom neroenom djetetu.
99

5.
Nije mi jasno o kakvoj to "prednosti govore NIN-ovi
novinari. Da li se ta prednost odnosi na NIN-ove novinare u
ijim je rukam a mo tampe i javnog informisanja, a time i
mo da prikazuje moja pisma i partizanske dokumente onako
kako oni ele, ili se radi o nekoj drugoj vrsti moi i prednosti?
Iz pisanja Save Kravca i Dragana Markovia proizilazi da
sam se ja posluila lanom, proizvoljnom i krivotvorenom
dokumentacijom. Time je meni osobno nanesena javna uvreda.
Zbog ovakvog naina prikazivanja mojih pisama i informacija
to sam ih dostavila redakciji NIN-a traim da se po Zakonu o
tampi objavi moj odgovor na tekst S. Kravca i D. Markovia
objavljen u NIN-u br.1635 od 2.5.1982. str. 56 stupac 2, redak
32-41.
Tekst mog pisma glasi:
Iz teksta autora feljtona S. Kravca i D. Markovia (NIN od
2.5.1982) proizlazi da sam ja redakciji NIN-a poslala nevjerodos
tojne dokumente. To je postignuto stavljanjem rijei dokumen
tacija pod navodne znakove.
Meutim, nisam poslala NIN-u "dokumentaciju" nego DVA
PARTIZANSKA PISMA o zamjeni Andrije Hebranga i 14 boraca
NOP-a. To sam uinila zato jer Je ta partizanska zamjena lano
prikazana u javnosti, a takvo lano prikazivanje zamjene ima
za posljedicu manipulaciju i s drugim dogaajima i podacima.
Radi se o dva pisma taba III operativne zone NOPO Hrvatske,
gdje u prvom pismu od 29.8.1942. se kae da "oni (ustae) ne
navode imena ve nam pruaju mogunost da stavimo svoje
predloge". U drugom pismu od 1.9.1942. tab III operativne zone
NOPO Hrvatske PREDLAE za razmjenu 15 boraca, a meu
njima i Andriju Hebranga. Originalni dokumenti nalaze se u
Vojnoistorijskom institutu u Beogradu, fotokopije u HIS u
Sl.Brodu. Ovi dokumenti objavljeni su u knjizi "Graa za histo
riju NOP u Slavoniji", knj. II i III, HAS, SI. Brod, 1963 i 1964. Iste
dokumente objavio je Pavle Gregori u svojoj knjizi "NOB u
sjeveroistonoj Hrvatskoj", Zagreb, 1978.
Traim da NIN objavi oba partizanska pisma bez krae
nja, jer Je to jedini nain da se moje informacije objektivno
prikau.
Uz drugarski pozdrav
Dunja Hebrang"
100

Vratimo se sada opet poluzvaninoj verziji "sluaja A.


Hebrang".
Na plenumima centralnih i pokrajinskih komiteta u
republikama, aprila 1948. osim Staljinovog, na dnevnom redu
nalo se i pismo Andrije Hebranga, oveka iz samog vrha KPJ i
KP Hrvatske. O kakvom je pismu re?
Na poetku svojih "Sabranih djela" u prvoj knjizi (1977)
Josip Broz je u predgovoru napisao i ovaj pasus:
"Bilo je, naravno, i obrnutih sluajeva. Izvjesni ljudi su
svojevremeno djelovali kao istinski revolucionari, a kasnije su
otpadali od pokreta. Ja ni u takvim sluajevima nisam smatrao
da se dokumenti o tome mogu izostavljati, ili da treba u njima
ita mijenjati. Na primjer, ja sam sa Andrijom Hebrangom
jedno vrijeme blisko saraivao. On je sa mnom bio ona manjina
mjesnog komiteta Zagreba koja je odluno istupila protiv obje
frakcije. Ali Je Hebrang kasnije, nalazei se due na robiji, poeo
poputati, a posebno Je podlegao u ustakom zatvoru. Imajui u
vidu upravo taj negov pad, njega su u momentu Staljinovog
napada na nas izvjesni sovjetski organi pokuali iskoristiti u
borbi protiv nae Partije".
Andriju Hebranga je jo u prvim posleratnim godinama
pritiskivalo oseanje nesigurnosti. Pokatkad je nastojao da to
prikri je, ali nije dugo izdrao. Sedamnaestog aprila 1946. godine,
napisao je pismo Edvardu Kardelju u kojem je izrazio nezado
voljstvo poloajem u kojem se naao i odnosom koji, kako je
napisao, Tito ima prema njemu. Pisao je iz Beograda, iako se
Kardelj u njenu nalazio. Kako je na samom poetku rekao, nije
uspeo da ga nade preko telefona, pa je seo i napisao pismo.
Evo ta Hebrang kae u tom pismu:
"Dragi Edo,
Zvao sam Te veeras nekoliko puta na telefon, ali mi
svaki put rekoe da si u dvoru. Poto se radi o vanoj stvari, a
ne znam kada emo moi razgovarati, piem Ti ovo pisamce.
Po podne je bio kod mene Lavrentijev. Doao je da se malo
upoznamo. Poslije kratkog uvoda preao je na stvar.
Prvo, zna za moje pismo od 19.1 o.g. u kojem se predlae
stvaranje tijesne ekonomske saradnje izmeu nas i SSSR-a i
osnivanja zajednikih drutava...
Na koncu mi je rekao: "Govorio sam sino na prijemu kod
Unre o toj stvari sa Bevcom. On mi je objanjavao zato se
odgaaju pregovori o rjeavanju tih pitanja i ograniava na
101

pregovore o razmjeni dobara u 1946. No, ja iz tog razgovora


nisam mogao uhvatiti sutinu stvari.
Drim da bi tu stvar trebalo rijeiti da kod njih izbriemo
svaki trag sumnje. A najbolji put za to jeste u tome, da se u
predstojee razgovore ukljue pitanja naeg tijesnog poveziva
nja s njima u privrednom pogledu i osnivanju zajednikih
drutava.
... Ti si nabacio misao, da bi u tom sluaju ja trebao biti
na elu delegacije. Kad si Ti poslao prijedlog lanova delegacije,
telefonirao si mi da bi politiki sastav delegacije morao biti jai.
Poslije toga si razgovarao sa Starim i telefonirao mi je da se
pregovori ogranie na razmjenu dobara u 1946. i da Nikola ide
za efa delegacije.
Nisam smatrao da je takva odluka pravilna. Ali sam nazi
rao ta se iza nje krije. Takva je odluka donijeta da ja ne bih
iao u Moskvu. Moja se sum nja potvrdila. Jue sam saznao, da
je Stari u razgovoru sa Koom rekao: "Andrija ne moe u Mos
kvu, on vodi pogrenu ekonomsku politiku. On vodi politiku
dravnog kapitalizma. U Moskvu ide Nikola."7
Koa je to prepriao na nekom sastanku u Generaltabu.
Neu da ulazim u to zato Stari govori takve stvari o meni
pred nelanovima CK. Jedno je iz toga jasno. On ima vie povje
renja u Nikolu nego u mene. Sada je, najednom iznenada taj
grenik, na koga se ranije toliko opravdano galamilo, Ispao kao
ekonomski strunjak, a Ja sam zabrazdio u nepovrat. Razumije
se da nije stvar u tome. Nasluujem zato ne mogu u Moskvu.
Imao sam tu "nesreu" da se poslije mog boravka u Moskvi na
nekim depeama spominjalo moje ime...
Nezavisno od svega toga trebat e razgovarati o onome ta
Je Stari rekao Koi. Iz toga Je oito da on nema povjerenja u
mene. A pod takvim uvjetima nema nikakvog smisla da i dalje
sjedim na dosadanjem poloaju. To je ujedno logiki zakljuak.
Ako smatra za potrebno, molim Te rezerviraj sutra malo
vremena da razgovaramo o tim stvarima.
Drugarski pozdrav ,
Andrija."
To pismo se nalo 19. aprila 1946. na dnevnom redu sednice CK KPJ, kojoj su prisustvovali: Tito, Edvard Kardelj, Milo Nikola Petrovi

102

van Dilas, Moa PIjade, Sreten ujovl, Ivan Gonjak, Andrija


Hebrang, Svetozar Vukmanovi i Krsto Popi voda.
Pored toga, na dnevnom redu sednice bila su i neka priv
redna pitanja.
Uesnici skupa ocenili su Hebrangovo pismo kao pokuaj
razdora u samom vrhu KPJ i osudili ga svi sem Sretena ujovia, koji se, kako je na sednici ocenjeno, frakcionaki drao.
Na istoj sednici osnovana je komisija CK (Aleksandar
Rankovi, Ivan Gonjak i Blagoje Nekovi) koja je imala da
ispita postupak Andrije Hebranga i, u vezi s njim, dranje Sre
tena ujovia. Komisija je zavrila rad i na sednici CK KPJ od
24. aprila 1946. (prisustvoyali su Tito, KardelJ, Miha Marinko,
Tempo, Gonjak i Krsto Popi voda) podnela izvetaj.
Komisija je pismo Andrije Hebranga ocenila "kako po
nainu na koji je napisano, tako i po nainu na koji u njemu
postavlja stvari, kao jedinstvenu pojavu u Birou CK KPJ od
njegovog formiranja 1937. godine". Hebrang je u pismu "na
podozriv i u Partiji nedopustiv nain osumnjiio druga Tita da
ga lino ne trpi". Hebrangovo dranje na sednici CK od 19. aprila
ocenjeno Je kao nesamokrltino, ime se potvruje da se u nje
govom pismu "ne radi o nekom linom sukobu sa drugom Titom,
nego o pokuaju da se politike razlike izmeu druga Tita, kao
nosioca politike CK, i druga Hebranga prebace na lini teren.
U istom izvetaju Komisija je dranje Sretena ujovia,
na sednici CK od 19. aprila, povodom Hebrangovog pisma, oceni
la "ne samo kao pomirljivo, nego da je u stvari oznaavalo i
podrku drugu Hebrangu".
Odlueno je da se Hebrang iskljui iz Biroa CK KPJ i
kazni strogim ukorom. Odlueno Je, takoe, da Hebrang napusti
poloaj ministra industrije u Saveznoj vladi i poloaj predsednika Privrednog vea, a da ostane na poloaju predsednika
Planske komisije. Staljinova pisma i rezolucija IB-a samo su
ubrzali rasplet "sluaja A. Hebranga. Otvorena je istraga koja
nije do kraja rasvetlila sve pojedinosti.
CK KPJ je u prolee 1948. godine formirao partijsku
komisiju, iji je zadatak bio da ispita istinitost injenica koje su
teko optuivale Hebranga. U maju 1948. Je otvorena i policijska
istraga koja Je poverena generalu Udb-e Milu Milatoviu.
U svom opirnijem izvetaju "O izgradnji socijalistike
ekonomike FNRJ", na Petom kongresu KPJ Boris Kidri se ukra
tko osvrnuo i na Hebrangove i ujovieve ekonomske teorije. To
103

je bilo neophodno, jer se Jugoslovenski ekonomski sistem - u


uslovima centralistikog planiranja i odluivanja - tek nalazio u
izgradnji. Osim toga, on vie nije smeo da bude m ehanika kopi
ja "sovjetskog sistema", ve specifino i samostalno kreiran.
"Ovaj izvjetaj - kae Kidri - "bio bi nepotpun ako se ne
bih dotakao negativnog znaaja koji su imale razne "teorije"
Hebranga i ujovia za proces naeg privrednog razvitka.
Kao i tetoinski put svih narodnih neprijatelja, tako se i
njihov put ispoljio najpre u dubokoj neverici. Oni nisu verovali
ni u privredne snage nae zemlje ni u stvaralake snage nae
radnike klase i radnog naroda, ni u mogunosti izgradnje soci
jalizma kod nas. Tu nevericu nisu zadravali samo za sebe niti
su je ispoljavali Jedino u uskom krugu stvarne i merodavne
diskusije odgovornih foruma. Oni su tu nevericu irili, pre svega,
u itavom naem privrednom aparatu koliko god su to stigli, pa
i u irokoj javnosti. Tako je, na primer, Hebrang, avgusta 1945.
godine, onda kada se radna ofanziva naih narodnih m asa ve
razvijala s divnim poletom, javno istupio: "Za obnovu privrede,
za oivljavanje razmene dobara i za ostalu raznovrsnu pomo
postradalim krajevima, dok se oni privredno ne podignu, potre
bna su velika novana sredstva koja prelaze milijarde i desetine
milijardi, i usklaen napor miliona ljudi. Osim toga, potrebno je
i stanovito vreme. Sve to zaboravljaju oni koji misle da se obno
va moe i treba izvesti za par meseci ili godinu dana."
Hebrang je tada, na tipino kapitalistiki nain, pretpos
tavio novana sredstva svesnoj radnoj mobilizaciji miliona ljudi.
Po njemu, stvar je izgledala ovako: najpre novana sredstva - pa
onda usklaeni napor miliona ljudi. Da smo poli tim putem u
obnovu zemlje, mi prvo, ne bismo obnovu blagovremeno izvrili,
a, drugo, zapali bismo u inflaciju. Meutim, naa Partija pola Je
pre svega putem radne mobilizacije najirih narodnih masa,
verujui u njihovu svest i u stvaralake snage, u ta Hebrang i
ujovi nisu nikada verovali. Na takvoj se osnovi izvrilo upra
vo ono za ta Je avgusta 1945. godine Hebrang tvrdio da Je
nemogue. Godinu dana docnije obnova je, na sektoru proizvod
nje, zahvaljujui pravilnoj liniji Partije i silnom radnom poletu
naih radnih masa, uglavnom bila zavrena, a u novoj, 1947.
godini, moglo se ve prei na praktino sprovodenje novog plana
industrijske proizvodnje - koja se u toj godini podigla na 167 u
poredenju sa 100 predratnog nivoa.
Hebrang i ujovi nisu bili sposobni da argumentima
104

dokau nemo naih privrednih snaga 1 pomanjkanje mogu


nosti za izgradnju socijalizma u naoj zemlji: uspeno sprovoenje linije nae Partije i vera nae radnike klase, naeg radnog
naroda, u svoje snage i u budunost svoje otadbine, nepobitno
su ih demantovali. Oni su zato, po gvozdenoj logici koja prati
sve postupke narodnih neprijatelja, poeli da sabotiraju privre
dne mere nae partije i nae Vlade,iji Je cilj bio privredno podi
zanje nae zemlje i proirenje socijalistike ofanzive.
Od neverice oni su preli na klevetanje onih pojava u
naoj privredi i u naoj zemlji koje su jasno osvetljavale uspehe
privredne politike nae Partije, a od klevetanja - jo dalje, na
sabotau..."
Posebno znaenje o tome ko je bio Hebrang, ima svedoenje starog revolucionara, panskog borca, narodnog heroja Grge
Jankesa (1906-1974). On je odavno poznavao Andriju Hebranga i
imao velikih nevolja s njim. Jankes je 13. novembra 1972. godi
ne u svome stanu, u Bregalnikoj ulici u Beogradu, ispriao Savi
Kravcu sledee:
"U zasedi uhvatili smo dvojicu ustakih oficira u automo
bilima. Jedan je bio Paveliev savetnik dr Vutuc, a drugi funkcioner okrunog redarstva dr Wagner. Nai su doekali u zasedi
i ostale lanove komisije i njihovu pratnju pobili, Vutuc i
Wagner su digli ruke i predali se. Vutuc je bio lake ranjen u
aku, kurum ga je samo ogrebao.
Nekoliko dana posle toga, kod mene je doao jedan domo
branski oficir sa ponudom za razmenu zarobljenih ustaa za
nae ljude koji su amili u ustakim logorima i zatvorima. Pos
lali su ga iz ustake komande. Rekao sam mu da smo spremni
za razmenu, ali je trebalo utvrditi uslove, pa sam ugovorio i
drugi susret. To je bila naa prva razmena, dotle nismo imali
iskustava u tom pogledu. Sve se to dogodilo poetkom avgusta
1942. godine.
U meuvremenu smo napravili spisak drugova koje emo
traiti. U spisku je bilo nekoliko lanova CK KP Hrvatske, meu
ostalima i imena Mirka Bukovca, Antuna enjaka, Rika Znidaria, pa i samog Andrije Hebranga. Mislili smo da Hebrang
nita nije kazao. Znali smo da Je u Zagrebu provaljen stan Lole
Ribara, ali smo mislili da je to uinio Anton Biniki, koga su
takode uhapsile ustae i muili ga.
Provaljeni su, naime, oni punktovi za koje je znao Biniki.
Zakljuili smo tada da je on izdao. Istina, za te iste punktove
105

znao je i Hebrang, ali on je znao i za mnoge druge, a oni nisu


bili provaljeni! Raunali smo, zbog toga, da je Hebrang progovo
rio - izdao bi, valjda, jo neki punkt, ne ba samo one koje je
znao i Biniki.
To je, meutim, bio lukavi plan ustaa. Poto je Hebrang,
meu ostalima, provalio Binikog, udareno je samo na one
punktove koje Je Anton znao. Raunali su da emo odmah
posumnjati na Binikog, i nisu se, na alost, prevarili. Ostale
nisu dirali da mi ne bi otkrili Hebranga. uvali su ih za bolju
priliku.
Nai su posle osloboenja zbog toga sudili Binikom. On je
u to vreme iz Zagreba doao kod mene u Beograd, da moli za
pomo. Isterao sam ga iz kancelarije, rekavi da ne titim kuka
vice i izdajnike. Pogreio sam.
Kad smo ustaam a dali prvi spisak za razmenu, odgovorili
su nam da neki koje traimo - Bukovac, enjak, Znidari nisu ivi. Tada smo mislili da ubacimo imena drugih naih
poznatih komunista, ali nismo znali pod kojim su imenima
uhapeni, pa smo se plaili da ih ne gurnemo jo u veu nevolju.
Tri puta je spisak menjan i dopunjavan. Konano sam
poslao svog kurira u Staru Gradiku sa spiskom. Traili smo
petnaestoricu drugova. Oni su nam dali trideset troje, jer su
nam umesto nekih drugova koje smo traili, a nije ih bilo, dali
po dvojicu-trojicu vie. Razmena je izvrena 23. septembra
1942.godine.
Mi smo, dakako, znali da e nam u razmenjenoj grupi
ustae podmetnuti nekoga od svojih agenata. Zato smo formirali
komisiju koja e paljivo ispitati dranje svakog pojedinca.
Komisiju su sainjavali Karlo Mrazovi Gapar, komesar Tree
operativne zone, zatim Vlado Kurt, obavetajni oficir u tabu
Zone, Pajo Gregori, koji nije ostao do zavretka rada Komisije 1
Andrija Hebrang.
Neki su predloili i mene u Komisiju, meutim i Hebrang i
Kurt su bili odluno protiv toga: "Ti si vojnik, ne treba da se
petlja s time, to je politika stvar!
Komisija je donela odluku da se strelja Jedan drug, sekre
tar Sreskog komiteta KP iz Gorskog Kotara. Rekli su da se izda
jniki drao i da su ga ustae podmetnule kao svog pijuna.
Kazali su da Je izdao neke drugove i nacrtao poloaj partizanske
bolnice.
Kao komandant Zone, trebalo Je da izdam naredbu za
106

Izvrenje kazne. Nije bilo lako tako neto uiniti. Razgovarao


sam s njim 1 stekao utisak da ovek nije onakav kakvim ga je
Komisija procenila. "Nije tano sve ono to mi pripisuje Komisija
- rekao mi je. Dajte mi ansu da istinu potvrdim u borbi, da
poginem i sperem ljagu koja mi se nanosi. O mom ivotu odlu
uje ovek koji bi, umjesto mene, trebalo da sjedi na optueni
koj klupi. To je Hebrang! Zato ne ispitate dranje Hebranga!
Imam greaka, ali su one manje od Hebrangovih. Crtao sam
skicu bolnice, ali ne pravu ve izmiljenu. Nisam mogao izdrati
muenje, i morao sam im neto kazati. Video sam, meutim,
veoma srdaan odnos ustakih funkcionera u logoru u Gradiki
prema Hebrangu. Imao je povlaen poloaj, cigarete, dobru
hranu i sve to mu je trebalo".
Upozorio sam drugove iz Komisije da preispitaju svoju
odluku, da su je prebrzo doneli, ne govorei ono to mi je taj
drug rekao o Hebrangu. Radi se o ivotu naeg oveka. Da li su
sigurni u svoj zakljuak?
"Sta se ti mea u nae poslove! To nije tvoje, izvri streljanje i ne petljaj se u stvari koje nisu vojnike, ve politike bili su vrlo odluni, naroito Hebrang.
Morao sam izdati naredbu, neubeden u njenu opravda
nost. To i danas nosim kao teak teret na svojoj dui. Neposred
no pred streljanje skinuo je odelo i koulju, rekavi naima da
to daju nekom od boraca: "teta je da se baci u zemlju, val jae
nekome".
Sa Hebrangom je osloboena i ena s kojom se kasnije
venao. Ona je u istrazi, prema tvrenju istrage, m aja 1948.
godine, priznala da je vrbovana kao agent UNS-e i da Je kao
takva zamenjena. Godine 1951. osuena je na viegodinju robi
ju."
"Andrija se" - ispriao je dalje Jankes - "esto povlaio sa
svojom buduom enom, koja je zamenjena zajedno s njim. Niko
nije znao ta su govorili. A nama su jo tada iz partijske orga
nizacije rekli da je ona izdajnik, ali smo im mi odgovorili da su
u zabludi, opet na uveravanje samog Hebranga.
Svi koje smo dobili u zamenu za ustake oficire, raspore
eni su u tabove i jedinice prema predlogu samog Hebranga.
Neki su, isto uz Hebrangovu podrku, veoma brzo napredovali.
One koji su vie znali o njemu Hebrang Je drao stalno na oku i
uz sebe.
Bio je veoma netrpeljiv prema nekim bliskim saradnici107

ma, podmetao im je i optuivao ih iza leda. Oni koji su bili blizu


njega mogli su zapaziti da nije podnosio ni Tita. Nije to smeo,
dakako, Javno da ispolji, ali su ga pojedini postupci pokatkad
otkrivali.
Iako nisam znao za Hebrangovo izdajstvo, on je bio ovek
prema kome nisam gajio potovanje. Nije mi izgledao ist. Meu
tim, vrio je znaajnu funkciju i kao disciplinovani komunist
izvravao sam zadatke koji mi se postavljaju, iako nerado.
Hebrang je oseao moju netrpeljivost, pa je odluio da me skine
sa funkcije komandanta Tree operativne zone. Izmislio je da
sam nesposoban kao vojnik. Uspeo je da ubedi u to neke drugo
ve koji su bili u mome tabu.
Tada je doao jedan drug iz Centralnog komiteta, neu
mu spominjati ime, da me smeni. Zakazan je sastanak vojnih i
politikih rukovodilaca Tree operativne zone. Seam se, pred
sam sastanak, na kojem je trebalo da se raspravlja o mom slu
aju, malo sam zakasnio, jer je trebalo u tabu da izdam neka
nareenja i obavim hitne poslove. Primetio sam da je i Vlado
Kurt pored mene. Nije otiao na sastanak. Kad sam zavrio pos
love i on je poao sa mnom.
- Zna li ti o emu e se raspravljati na sastanku? - upitao
me je tonom oveka koji zna odgovor na pitanje koje je meni
postavio.
- Znam, ja u biti na dnevnom redu - rekoh.
- A zna li zato te optuuju?
- I to, otprilike, znam.
- Ti si u pravu od poetka do kraja. Nijedne greke nema.
A ja znam koji su motivi i zato te optuuju. Uvek sam te smat
rao dobrim komunistom i elim i danas da te vidim vrstog, da
ne popusti?
Pogledao sam ga u oi.
- Sto ti to meni pria. Meni takva upozorenja nisu potre
bna. Nisam nikada pognuo glavu pred neistinom, pa neu ni
danas.
Utom smo stigli i na mesto sastanka. Ostali su ve bili na
okupu. Primetio sam i Hebrangovo lice.
Sve se to dogaalo poetkom novembra 1942. Proitae
dnevni red. Glasio je otprilike: problem komandanta.
Najpre me je ocrnio zamenik komesara. Re Je uzeo i Kurt
1 poeo da govori. Zanemeo sam, kad sam ga uo. Sve najgore Je
o meni govorio. Da li Je to onaj isti ovek to mi je koji as rani
je govorio neto sasvim drugo? Mislio sam ta li je to nateralo
Kurta da tako bezono lae. To nije bilo bez razloga. Navikao
108

sam na kritiku, nauio sam na nju kao ilegalac i komunista


robija, ak i na kritiku koja nije opravdana, ali Je motivisana
dobronamemou. Ali ovo je bilo neto sasvim drugo. Pred
sobom sam imao nepotena oveka.
Napali su me da sam ak spasao tri pijuna, to jest tro
jicu radnika - Slovenaca koji su doli iz Beograda u partizane.
im su doli Kurt ih je prebio, traei od njih da priznaju da su
pijuni! Osetio sam da su poteni ljudi i spasao sam ih. Da sam
bio u pravu pokazali su svojim dranjem u naoj vojsci - dvoji
ca su hrabro poginula kao oficiri, a Jedan je i danas iv.
Na kraju sastanka pitali su da li elim neto da kaem.
- Ne, Jer nemam ni kome, ni ta da kaem...
Sastanak se zavrio odlukom, koja je unapred doneta, da
se smenim sa dunosti komandanta Tree operativne zone.
Posle toga sam ostao bez zaduenja i funkcije. Bio sam uz
Glavni tab Hrvatske, bez ikakvog zaduenja. Takav poloaj
nisam mogao dugo izdrati.
Jednog dana, dok se Glavni tab nalazio u Slunju, Hebrang se spremao da ide u Vrhovni tab u Biha. Bio Je novem
bar 1942. godine, ba negde oko Prvog zasedanja AVNOJ-a.
Rekao sam mu da i ja hou da idem do Tita.
- Ne, ti ne moe ii - odgovorio Je. Nema ni mesta u koli
ma.
- Makar i peke u ii - bio sam odluan.
Kada je video da neu odustati, naao mi Je mesto u koli
ma.
Po dolasku u Biha, pred zgradom Vrhovnog taba, Hebrang mi je kazao da saekam.
- Rei u im da si ti tu, pa e te oni pozvati.
Ostao sam da ekam. Vreme je prolazilo, a mene niko ne
zove. Poela me je i nervoza hvatati. Najednom se na vratima
pojavio uro Vujovi, moj drug iz Spanije, koji je bio Titov
pratilac.
- Grga, otkud ti ovde, koga eka?! - iznenaeno upita,
obradovan to me vidi.
Rekoh mu zato ekam i da se udim to me tako dugo
niko ne zove. Odmah me poveo kod Tita.
- Kad si doao? - upitao me Tito,
- Odavno ve, zajedno sa Hebrangom, on je kazao da e
me ti pozvati.
- Nita mi nije rekao - kae Tito.
- Doao sam da te vidim i kaem neto...
- Znam, Hebrang mi Je ve priao o tvom smenjivanju.
109

- Hebrang je ispriao svoju priu, ali ja bih eleo da uje


i moju.
Sluao me paljivo, a zatim predloio da idem u Bosanski
Petrovac do svojih starih znanaca: Moe Pijade, Spasoja Stejia,
Cane Babovi i drugih. Otiao sam tamo i posle nekoliko dana
vratio se u Biha. Bio sam ponovo kod Tita, koga sam zamolio
da se vratim u Glavni tab Hrvatske, ali da neto radim. Pustio
me da idem. Kada sam se vratio, Hebrang mi je naao "nekakav
posao". U stvari, davao mi je takve zadatke koji su me vodili
pravo na ustake klopke i zasede. Nekoliko puta sam jedva
izvukao ivu glavu.
Na kraju su me poslali kao instruktora CK i G u estu
primorskogoransku i etrnaestu brigadu.
esto mi je padao na pamet sastanak na kome sam srnenjen. Naroito nisam mogao da zaboravim postupak Vlada
Kurta, njegovo dvolino dranje. Sumnja, koja mi se jo onda
pojavila, nikako me nije naputala. Kopkalo me da doznam
zato je tako postupio. Interesovao sam se za njega gde god sam
mogao. Istinu sam doznao tek posle njegove smrti.
Vlado Kurt se posle sloma panske republike naao u
logoru Kamp-De Verne u Francuskoj. Tada su doli Nemci i
traili Hrvate koji govore nemaki. Po nalogu Partije javila se
jedna grupa u kojoj je bio i Kurt. Nemci nisu znali da su to
panski borci. Neko se, meutim, na putu za Nemaku izrekao i
otkriveni su. Umesto na rad, sprovedeni su u logor Dahau. Tamo
su mueni. Da bi se spasao muka, Kurt Je prihvatio ponudu
Gestapoa da radi za njih. Posle svega stigao je na partizansku
osloboenu teritoriju i postao, ni manje ni vie, glavni obavetajac Tree operativne zone. Dospeo je i do obavetajca Glavnog
taba. Umro je od tuberkoloze pre zavretka rata.
Hebrang je, posle rata, iako na visokim poloajima, u
susretima sa mnom bio manji od makovog zrna. to god sam
traio, trudio se da mi uini. J a sam posle osloboenja odgovorno
za beogradsku privredu, a on Je bio predsednik Privrednog save
ta FNRJ. Trebao nam Je, seam se, jednom prilikom, hitno hlor
da zatitimo beogradski vodovod. Nigde ga nije bilo u zemlji. On
ga je hitno naruio iz Sovjetskog Saveza. Desilo se, meutim, da
Je na putu izmeu sovjetske i nae granice hlor pokraden a
vagoni stigli prazni. Brzo je intervenisao i stigla Je nova poiljka
sa oruanom pratnjom Crvene Armije" - zavrio Je svoju priu
Grga Jankes.
Jakov Blaevi tvrdi:
"U poetku 1943. godine u etvrtoj ofanzivi, dolazi pismo,
110

pisano Andrijinom rukom - da je gotova kataklizma, da emo


biti zbrisani iz Like. Trai da Okruni komitet, AF, omladinsko
rukovodstvo, sve bjei u Bosnu. Proitah to pismo na sastanku:
nareuje Andrija i lino potpisuje da se bjei. A mi se osjeamo
vojniki snani, bije se bitka, narod organiziran, nema panike,
kuha se za vojsku, narod radi po zbjegovima, po selima, logori
ma. A on kae da se bjei. A onda ja pred svima iz OK to pismo
pocijepam.
To nas Je pismo zaprepastilo zbog svoje nerealnosti. Neki
lanovi Okrunog komiteta ak su se smijali, govorei: "Ofanziva
kao ofanziva, skloni se sa ceste, ode u planinu i vrati se kad
ofanziva proe. Mi neemo, mi nemamo zato da idemo u Bosnu,
moramo ostati tu sa svojim narodom i na odlazak bi vrlo nega
tivno djelovao na daljnji razvoj ustanka u Lici.
Sjeam se, da tako reem, jednog zagonetnog ponaanja A.
Hebranga.
Poslije sloma IV ofanzive mi smo u proljee 1943. godine
oslobodili Gacku dolinu i Otoac. Nakon nevolja s tifusom I
prehranom nali smo se u "Misiru. U Otoac se tada smjestie
na CK, Glavni tab, ZAVNOH, rukovodstva AF, omladine itd.
Tu smo doekali i kapitulaciju Italije. Otoac je bio vojniki
prazan, sve se kretalo prema Rijeci.
Tu smo mi, u kui generala Matasia, dugo u no razgova
rali. Bio je tu Ribar, pop Vlada Zeevi, monsignor Ritting, Stevo
Krajai, Pajo Gregori, Hebrang i jo neki. Vladimir Nazor je
usred Otoca u stanu spavao.
Da ne duljim, ustae su u Gospiu znale stanje u Otocu i
te noi upadne u Otoac ustaki bojnik, poznati razbojnik Delko
Bogdani. Prema toj naoj kui pribliavala se pucnjava. Bili su
oprezni, ne znajui da nemamo jaku odbranu.
Dobjealo k nama neto straara sa raznih straarskih
mjesta, koje na brzu ruku postroji Stevo Krajai i krene niz
ulicu, u susret ustaama. Tu pripucae.
Dok je to trajalo, izaao sam sa Hebrangom u dvorite i
upitao ga to emo, kako da spaavamo ljude. Nazor spava u
gradu itd. Strano bi to bilo da izginu ili da ih zarobe. Ne priam
sva zbivanja te noi, ve samo zgodu, kako rekoh, o zagonetnom
ponaanju Hebranga. Na moja pitanja, insistiranje da moramo
brzo djelovati, donositi odluke, on mi mirno ree: Nita me se ne
tie, neka svako misli o sebi, to e i kuda e.
Jasno je da sam se zaprepastio, Jednostavno nepojmljivo
mi je to bilo. Imali smo sree te noi. Stevo Krajai je ranjen u
borbi, ali stvarno nas Je i odbranio, dok smo mi bez Hebranga
111

evakuirali drugove, prebacivali ih preko brda na sigurnije mjes


to.
Sto je tada ovjek mogao misliti o ponaanju sekretara
CK?

Gotovo u svim stvarima sukobljavali smo se s direkivama


Hebranga, a posebno oko uloge Maeka i uloge Vrhova HSS-a.
Hebrang nam je prigovarao da na drugaiji nain tretiramo
HSS od stavova CK, da provodimo neku svoju antihaesesovsku
politiku, iako smo mi upravo u Lici politikim radom prije rata i
u ratu dobili veinu lanstva, pa i rukovodstva HSS-a na svoju
stranu. Meutim, Hebrangovi su planovi bili drugaiji. On Je
pokuao stvarati koaliciju Partije i HSS-a ne samo u borbi pro
tiv okupatora nego i u stvaranju nove narodne vlasti i rukovod
stva. Hebrang Je nastojao da stvori sistem podjele vlasti, to Je
bilo na liniji razbijanja revolucije i odluka ZAVNOH-a. Samo da
napomenem da sam se kasnije, radei u izvrnom odboru
ZAVNOH-a, kao sekretar te elije, na sastanku partijske elije
ZAVNOH-a . 1943. godine, kojem je prisustvovao i Andrija
Hebrang kao sekretar CK KPH, estoko sukobio s Hebrangom
oko pokuca ja da se dijeli vlast sa HSS-om.
No vratimo se situaciji u Lici. Rade igi i Andrija Heb
rang, odluivi da rascepe Okruni komitet, dosta su smiljeno i
organizirano stvarali atmosferu da Okruni komitet ne slua
CK, da se pretvorio u frakciju - opoziciju CK, Jer je znao da smo
mu najvea smetnja za ostvarivanje njegovih planova s vrhom
HSS-a, te mu je smetala naa politika i kritika gospodskog vod
stva HSS-a i Maeka.
Zato je Hebrang odluio da nas na Treoj likoj partijskoj
konferenciji na Vrhovinama 1943. likvidira. Kritika je bila ubi
tana. Hebrang nas je optuio i proglasio opozicijom CK.
U to vrijeme optuba sekretara CK protiv jednog okrunog
rukovodstva ili njegovog sekretara bila je vrlo krupna stvar.
Treba znati to je u tim uvjetima znaio sekretar CK i to Je to
znailo kad on doe na konferenciju i konkretno pone kritizi
rati rukovodstvo, odnosno kad ga on politiki diskvalificira.
Pogotovo Je bila teka kvalifikacija optube - suprostavljanja
Centralnom komitetu.
Energino smo odbili optube. J a sam prvi diskutirao, Mile
Poua Je takoer otro to odbio. vrsto smo stajali uz ono rani
je to sam ispriao. Rekli smo da Je okruna organizacija ista i
Jasna u odnosu prema CK i u odnosu prema onom to Je Andri
ja iznio. Nitko se nije javio da ga podri. Jedino ga Je neki sko
112

jevac podrao. Hebrang je u napadu koristio i neke drugove koji


nisu bili lanovi ni OK ni CK KPH.
Muk delegata bio mi je najvea podrka, a u isto vrijeme i
potvrda da Hebrangova diskvalifikacija nema realnog osnova,
naprotiv, da smo ispravno postupali, da smo vodili rauna o
stvarnim uvjetima borbe u Lici i da nam to svi ovi delegati na
odreeni nain priznaju.
Meutim, i pored toga Hebrang Je faktiki smijenio i mene
i Mila Pouu i jezgro Okrunog komiteta, i na taj nain otvorio
prostor za irenje svoje politike koja je ubrzo krahirala.
Na kraju, citirau dnevnik dr Nine Rubia. Piui o
smjenjivanju 1943. godine u sukobu s Hebrangom, Nina Rubi
je izmeu ostalog napisao:
"Jue sam se vratio s "Vjesnikom" iz tamparije. Saznajem
da je u Vrhovinama zavrena Trea okruna konferencija KPH
za Liku u prisustvu 110 delegata. Trajala je dva dana, 1. i 2.
spra ja. Prisustvovao Je i lan CK KPJ Edvard Kardelj. Kau mi
da je bila prilino burna. Otre kritike primjedbe na rad Okru
nog komiteta izrekli su Andrija Hebrang i Josip era. Sekre
tar OK Jakov Blaevi nije prihvatio njihove kritike, jer su se
zasnivale na jednostranim i neprovjerenim podacima. Odatle i
njegova polemika s Hebrangom.
KaJco Je Blaevi ve izabran u Izvrni odbor ZAVNOH-a,
Okruna partijska konferencija izabrala je novog sekretara
Branka Ognjenovia.
Razgovarao sam s Blaeviem o toj konferenciji. Tom pri
likom kazao mi je: Nek ne misli Andrija Hebrang da su nae
rasprave zakljuene. J a samo ekam partijski kongres..."
Nisam govorio na Kongresu nakon rata kao to sam obe
ao, jer Je ve u to vrijeme bilo Jasno tko je Andrija Hebrang i
zato je vukao pojedine poteze, koji su nanijeli dosta zla i meni
osobno i naoj revoluciji u Lici, Hrvatskoj i Jugoslaviji.
Smatrao sam da su kasniji dogaaji pokazali tko Je bio u
pravu.
Hebrang je za vrijeme Kongresa ve bio u zatvoru.
Ulogu branioca Hebrangovog, a oigledno njegovog dobrog
biografa, prvi je javno preuzeo Zvonko Ivankovi - Vonta, koji je
u svojoj knjizi "Hebrang" (izdava Scientia Yugoslavica, Zagreb,
1988) izneo niz argumentovanih tvrdnji i hipoteza. Verujui da i
one doprinose rasvetljavanju "sluaja Hebrang", pogotovo to se
kritiki odnose prema "zvaninim verzijama", naveu neke
Vontine tvrdnje.
Hebrang je, navodi Vonta, odmah po svrgavanju s funkci
113

ja, stavljen u kuni pritvor u svome stanu u Beogradu, Uika


ul. br. 56. Tu je bio, prema svedoenju njegove supruge Olge, oko
est nedelja. Uhapen je 7. m aja 1948. i odveden najpre negde u
Fruku Goru, zatim u beogradsku Glavnjau, pa opet u Fruku
Goru.gde Je i skonao - neznano kako i kada.
Posebno Je u Vontinoj knjizi uzbudljivo svedoenje Olge
Hebrang (Kohn), Andrijine supruge, koja je zajedno s njim,
Bogdankom Podunavac i Mladenom Ivekoviem, boravila poslednje dane, pre partizanske zamene, u ustakom zatvoru u Novoj
Gradiki. Andrija i Bogdanka su izgubili ivot u zatvoru UDB-e,
Ivekovi je umro 1970. Olga Hebrang je u razgovoru sa Vontom,
izmeu ostalog, ispriala:
"Bila sam zatvorena u logoru Stara Gradika u podrum
skoj samici u strahovitim uvjetima, bez hrane, esto batinana i
bolesna, uvjerena da sam predviena za skoru likvidaciju, bilo
kao idovka, bilo kao komunista. ivot mi je faktiki produio
jedan sisaki idov (picer), koji je odravao instalacije u pod
rumu i donosio mi neto hrane... Ujutro 17.9. 1942. izveli su me
iz te samice pred zgradu: bila sam uvjerena da me vode negdje
radi likvidacije, zato nisam ponela nita od svojih stvari osim
maramice. Na moje veliko iznenaenje, pozvali su me da uem
u jedan luksuzni automobil koji je tu stajao. Nakon mene, uao
je i jedan drugi zatvorenik, koga su posjeli uz mene na stranje
sjedalo. Jedan ustaa sjedio Je uz ofera i, okrenut nama, pazio
da ne bismo moda razgovarali. Odvezli su nas u upravnu zgra
du i tamo nas posjeli u neku kancelariju, svakog u Jedan kut,
uz svakoga Je stajao po jedan straar. Nakon kraeg vremena
doveli su ovamo jo jednog zatvorenika, tako da nas je bilo tro
je. Ni jednoga od njih nisam do tada vidjela niti poznavala, to
sam rekla ustai koji je pitao - da li se poznajemo. Tek kasnije,
saznala sam da je prvi bio Andrija Hebrang, a drugi Mladen
Ivekovi. Oni su pak odglumili da se ne poznaju. Nakon toga
ustae su njih dvojicu svezali lancima, a mene icom, poto nisu
vie imali lanaca, te nas odveli na kamion koji Je ekao pred
zgradom. Posjeli su nas na pod, njih dvojicu naprijed, a mene
iza njih. Oko nas su stajali ustae, kako ne bismo eventualno
pokuali bjeati.
Tako smo doli u upsko redarstvo u Novoj Gradiki.
Tamo su nas u jednoj kancelariji posjeli svakoga za poseban
stol, a suelice nam sjedio je Jedan ustaki agent, neoekivano
uljudan. Cn je zapravo vrio konanu identifikaciju, tu sam i
saznala za imena svojih saputnika Andrije i Mladena...
Nakon veere odveli su nas u gradski zatvor koji se nala
114

zio na drugom kraju grada, tamo su Andrija i Mladen stavljeni


u jednu eliju, a ja sama u drugu. Nakon kraeg vremena k
meni je dovedena Bogdanka Podunavac, koja nije bila u logoru,
ve su Je drali u tome zatvoru. Tu smo no provele u razrjea
vanju zagonetke - to e biti s nama, vjerujui jo uvijek u
skoru likvidaciju...
Sutradan su nas sve etvero vratili natrag u upsko reda
rstvo i tamo su nam konano rekli - zato smo ovdje dovedeni...
Tu nas je svakoga posebno pitao glavni agent - da li prih
vaamo da budemo zamijenjeni i mi smo dali svoju saglasnost.
Nakon toga stavili su nas sve etvoro u priruni zatvor u dvori
tu upskog redarstva, kako bismo bili odvojeni od drugih zatvo
renika. Bili smo svi u istoj prostoriji, svatko je bio vezan lancem
dugim oko 2 metra - noga za nogu prine, tako da smo mogli
doi samo do svojih kibli. To je trajalo od 18. do 23.9. 1942., tj.
do same zamjene. Za to vrijeme dobro su nas hranili, ak su nas
i cigaretama astili.
Andrija je povremeno pozivan u kancelariju na razgovore
o zamjeni i sve nam nakon toga referirao. Problem Je iskrsao
kad su ustae utvrdile da je samo nas etvero sa liste, koju su
partizani traili, ivo, pa smo se mi ukljuili u traenje zamjene
za ove mrtve. Tako sam i sama bila predloila neke Slavonke,
primerice Duanku Pavlovi. Na kraju su ustae sastavili doda
tni spisak, ali ga Andrija nije prihvatio, ve je traio da o tome
upoznaju tab III zone te da on o tom odlui. On je sve to radio
veoma demokratski, ime nam je postao jo blii.
Na kraju je dolo do zamjene, kako je to ve opisao... dr
Pavle Gregori a s njime se slae I ... Mladen Ivekovi.
... Iz razgovora u zajednikoj eliji vidjelo se da Andrija
dobro poznaje Ivekoviev rad, ali da ustae nita o tome nisu
znale, to znai da im Andrija nije nita otkrio, da nije nita
izdao...
Bili smo zajedno na oporavijanju u tabu III zone, tamo
smo ja i Bogdanka esto same etale, tu nam se znao prikljuiti
Andrija i tako smo se zbliili i zavoljeli. Poto Je on uskoro tre
bao otii u Vrhovni tab, on me Je zaprosio s napomenom, da
mora traiti odobrenje za brak i kad ga dobije, da e me pozvati
"dolje". Ja sam ponudu prihvatila i, kad je doao Vlado Popovi i
kazao da Je dozvola dobivena i da me Andrija poziva, Ja sam
otila za Kordun s grupom drugova, meu kojima je bio i Grga
Jankes.
Na pitanje - da li sam takvu izjavu dala i Milatoviu u
vrijeme istrage - odgovaram: Da, takvu izjavu dala sam i Mila115

ioviu, jer za drugu istinu ne znam. Sigurna sam da su slinu


izjavu dali i Andrija i Podunaveva, a dao bi je i Ivekovi da ga
je Milatovi pozvao za svjedoka. U protivnom, nae bi razlike
lako razrijeio putem suoen ja, do koga meutim nikada nije
dolo...
Ovdje bih jo dodala da sam slian iskaz dala i UDB-i za
grad Zagreb 20.6.1964. na njen zahtjev. To je bilo nakon to sam
nevina odleala osam i pol godina na robiji... Nitko mi nije na to
stavio primjedbu, znai takav moj iskaz primljen je na znanje...
Ve sam naglasila da se do zamjene uope nismo poznava
li, da smo sve vrijeme zajednikog boravka u Novoj Gradiki
imali uz nas svjedoke Mladena Ivekovia i Bogdanku Podunavac. Ne moram isticati da nigdje ne postoje zatvorske elije u
kojima su muki i enski zatvorenici zajedno.
Na pitanje - zato je morala i Bogdanka Podunavac posta
ti "ustaka pijunka - odgovoram: Ne znam, mogu samo pretpo
stavljati. Bile smo dobre drugarice, zajedno smo bile hapene i
dijelom bile zajedno u zatvoru. Poto su mene bili nagovarali da
lano optuim Andriju i sebe da smo u ustakom zatvoru (logo
ru) sklopili nekakav "pijunski brak", da u za uzvrat imati sve
- bit u putena k svojoj djeci i t.sl. vjerujem da su to htjeli uti
i od Bogdanke. A da bi za to imala "naslov" morala je i sama
biti - prema Milatovievom sinopsisu "pijunka.
U vezi s ovom udovinom izmiljotinom rei u jo sledee. U takvom, po policiji zacrtanom braku, sigurno nema i ne
moe biti nikakve ljubavi, a stoga ni spremnosti na rtvu za
svoga partnera. Zato je umjesno pitanje: Ako Je tako kao to to
tvrdi Milatovi, zato nije uspio razvrgnuti taj "laki pijunski
brak", zato me nisu uspjeli privui svojim obeanjima, ta nita
mi se ne bi dogodilo, vratila bih se svojoj siunoj djeici, za
kojom sam toliko patila? Koja bi to pijunka muu u tekim
ratnim i prvim poratnim godinama izrodila troje djece i povrh
toga, njemu za ljubav, usvojila i etvrto, jedno ratno siroe? Na
je brak bio toliko skladan da nikada nisam poalila to sam
bila ena Andrije Hebranga, iako sam znala da sam samo zbog
toga doivjela ovu strahovitu sudbinu, uasne patnje i beskraj
na ponienja. Tako moe govoriti samo osvjedoena ljubav, a ne
nekakav policijski plan. To Je iznenadilo Stefanovia i Milatovia, zasigurno su mislili da u se lako odvojiti od Andrije, kao to
se to odvojila bila ujovieva ena."
Olga Hebrang (Kohn) uhapena Je 17.5.1948. deset dana
posle Andrije, i osuena presudom Vrhovnog suda u Beogradu
(K-303/51 od 6.VII 1951.) zbog krivinog djela pomaganja nepri
116

jatelja za vreme NOR-a na kaznu strogog zatvora od 12 godina,


na gubitak odreenih graanskih prava u trajanju od 4 godine
i na konfiskaciju imovine u Pakracu. Izdrala je osam i po
godina, pa je putena na uslovni otpust.
Vonta u svojoj knjizi iznosi vie podataka koji bi mogli da
ospore bilo kakvu krivicu Olge Hebrang, da dokau njenu nevi
nost i da upute na sumnju da je Olga Hebrang osuena, za
odmazdu, samo zato to je bila ena Andrije Hebranga.
Kada je uhapena nije imala ni 35 godina, ostavila je troje
male dece (jedno 4 godine, drugo 2 godine, a tree tek pet meseci
- jo na dojci), a drana je pod najgorim uslovima u samici,
muena i silom naterana da potpie "priznanje". Suenje Joj je
bilo tajno, bez prava odbrane, a nije ni dobila presudu. Tako je
zavrila ena kojoj su ustae ubile prvog sina, mua, roditelje i
pedesetak roaka zato to su bili Jevreji.
Vonta brani od "falsifikovane optube" i Bogdanku - Seku
Podunavac, koja je takoe tragino zavrila u "sluaju Heb
rang". O njenoj sudbini, on izmeu ostalog pie:
Bogdanka Podunavac - Seka, udata Rai (1920-1951) bila
je ki pakrakog prote Danila Podunavca. Studentica prava,
skojevka. Brata Miu, advokatskog pripravnika, lana KPJ, ubili
su ustae ve u ljetu 1941. Sestrin mu Duan Marijan - Zuco,
bivi kotarski sudac u Pakracu, poginuo je u oujku 1942. na
elu jedne jedinice psunjskih partizana. I neki drugi lanovi
obitelji bili su aktivisti NOP-a. Kao takva, Bogdanka je dospjela
u ustaki zatvor, pa u logor, da bi bila zamijenjena zajedno sa
Hebrangom, na zahtev svojih slavonskih drugova.
Bogdanka je kod Glavnog taba Hrvatske zavrila radiotelegrafski teaj pa je kao osoba povjerenja poslana u Zagreb
da na tajnoj radio-stanici (danas Kempfova 4) zamijeni Kopinie,
koji su doli na osloboeni teritorij. Bogdanka je preuzela posao
Kopinieve ene Stele, imala je dunost da, onda saveznikom
sovjetskom Generaltabu, prenosi informacije o kretanju nepri
jatelja, koje joj je davala partizanska obavetajna sluba u
Zagrebu, na elu s Ivicom Snidariem. Svoj je posao vrlo korek
tno obavljala, radiostanica nikada nije otkrivena, a sve osobe s
kojima je bila u vezi, ukljuujui i Kopinievu sestru Anelu s
kojom Je ivjela u istoj kui ( i zajedno pobjegla u partizane
neposredno prije kraja rata), i ive i zdrave doekale osloboe
nje. I sve je bilo u najboljem redu do 1948. Sada e ona postati
iznenada "ustaka pijunka", a onda e je i Kopini optuiti da
je radila i za Gestapo, ega se ni Milatovi nije sjetio.
Odgovarajui na Kopinieve, a time i na Milatovieve
117

optube, Ivan - Stevo Krajai, onda naelnik OZN-e za Hrvat


sku, koji Je Bogdanku i poslao u Zagreb, kae u "Vjesniku
11.11.1984.: "Ja sam Je smatrao potenom i ona je otila u Zag
reb da radi za nas i Sovjete. ... Ako Je bila pijunka, zato nije
odala Kopiniev stan i radio-stanicu, zato nije odala nidaria
preko kojeg je i dola u Zagreb, a on je drao na glavni punkt...
ja ne mogu (za nju) garantirati... ali znam da nije nikoga odala.
To su vrlo teke optube za mrtve ljude. Tragino je da rasprav
ljamo o ljudima koji vie nisu ivi. Nije lako eprkati po sudbi
nama onih koje je Kopini nemilosrdno ispremijetao i isfarbao
raznim pijunskim i izdajnikim bojama.
Kopini i Ceni dali su u svojoj knjizi i fotografiju, ispod
koje stoji: "Miranda Mori i Seka Podunavac u Beogradu 1945.
godine (eu ulicom). To je dokaz da su bile prijateljice, a to su
postale za ilegalnog rada u Zagrebu, u kojem je sudjelovala i
Miranda Mori, inae akademska slikarica. Ona Je pak sestra
pok.in. Zvonka Moria, koji Je bio jedan od glavnih suradnika
Kopinievog obavjetajnog centra u Zagrebu. Ova slika uvjerlji
vo pobija Milatovieve i Kopinieve izmiljotine: da je Bogdanka
bila "pijun", Miranda Mori bila bi mrtva, a stradala bi i ostala
Morieva obitelj, ove slike ne bi moglo biti.
Slobodan Seleni, knjievnik, svedoi o svojoj tetki Bogdanki Podunavac u "Dugi od 25.1. do 5.2.1986: "ivjela je u
Beogradu i... udala se za jednog nepartijca, asnog oveka, ine
njera Siniu Raia... Ostala Je u drugom stanju i tako trudna,
negde u prolee 1948. (dakle pre hapenja Hebranga i pre Rezo
lucije Informbiroa) jedne noi bila odvedena. Preko prljavog
vea, koji smo uzimali u Glavnjai, u zamenu za isti, Javila
nam je da je pobacila. Zatim su nas obavestili da moemo uzeti
i sahraniti njeno telo uz prisustvo samo najue porodice. Obesila
se pre suenja Hebrangu. Budui da Je bila zajedno s njim u
ustakom zatvoru... pretpostavljam da su od nje traili da sve
doi na suenju Hebrangu i da se, pretpostavljam, ona radije
obesila. Pretpostavljam. Ne znam nita! Onda se etrdeset godina
kasnije pojavi neki dripac i kae da je Seka, kerka pakrakog
prote, istaknutog Srbina, suenog na veleizdajnikom procesu u
Zagrebu (1908-1909), Seka, predratni komunista na Pravnom
fakultetu u Beogradu Iz porodice iz koje su svi, koji nisu ubijeni
na samom poetku rata, prebegli u Beograd pred ustakim tero
rom - ni manje ni vie nego ustaki agent! Tek tako! Nita mu
ne smeta to sutra u to upueni Stevo Krajai Javno objavi da
je to la i da je Seka bila astan ovek. Njegova la, koliko i
Stevlna istina. ivim u prljavim neizvesnostima. Zbog nekakvog
118

vieg cilja koji odavno ne razumem, svaka la moe postati isti


na i svaka istina - potencijalna la. Sta je prirodnije onda od
elje da se iz te mistifikatorske magle pronae izlaz?"
Na beogradskom Novom groblju, na grobu broj 376, grob
na parcela 108 stoji natpis: "Ovde poiva Rai Bogdanka-Seka,
rod. Podunavac". Uprava zatvora predala je 16.5.1951. mrtvo
Bogdankino telo njenoj porodici da ga pokopa - bez bilo kakvog
rjeenja ili objanjenja.
Vontinoj knjizi "Hebrang mora se pokloniti izuzetna
panja, jer se autor, posle dugog i serioznog istraivanja, slui sa
oko 320 izvora da bi opovrgao tvrdnje o krivici Andrije Hebranga i ostalih iz njegove uhapene grupe.
Istinu je sada, posle toliko godina, teko dokazati, jer su
mnoga dokumenta izgleda i namemo unitena ili falsifikovana.
Meutim, ba to kao i analiza ondanjih istorijskih prilika i
odnosa u "politikom vrhu" omoguavaju da se ukae na neke
logine a vane pretpostavke.
Ve u samom poetku sukoba sa Staljinom, 1948, Broz je
shvatio da iz te teke bitke ne moe izai ako ne obezbedi puno
jedinstvo rukovodeeg jezgra i svoju apsolutnu neprikosnovenost u donoenju odluka. Tad je i reio da odmah, bez milosti,
udari - prvo na "tvrdo Jezgro" u samom vrhu, na stare, iskusne
revolucionare, koji su mu mogli biti prepreka ili konkurencija u
daljoj borbi. Mlade je ve imao za sobom (Rankovia, Kardelja,
ilasa, Kidria) jer ih je on i doveo u Politbiro i jer je njihovu
privrenost svom kultu ve proverio I u ratu i neposredno posle
rata. To su bili pripadnici one generacije u KPJ koja je bila
protiv svake frakcije, a to znai protiv svakog protivljenja ili
neslaganja sa voom, protiv sopstvenog miljenja, a za gvozdenu
boljeviku disciplinu u Partiji. Iako je takav tip centralizovane,
tvrde, kultne organizacije, zadojene fanatizmom poslunosti i
vemosti, imao presudnu ulogu u pripremanju za oruanu borbu
i u samom ratu, on Je - u osloboenoj zemlji - kada Je poela
izgradnja "novog drutva" postao barijera svakoj demokratiza
ciji i slobodi.
Stari revolucionari, sa dugim staom i ugledom u pokretu,
teko su se privikavali ili nisu uopte kultu vode. Broz je to
znao i ve Iskusio u mnogim raspravam a sa ujoviem i Hebrangom. Osim toga, znao Je i za njihov ugled u Moskvi i u
meunarodnom komunistikom pokretu, kao i za mogunost da
Staljin nae u njima oslonac u svojoj strategiji sukoba sa KPJ.
U kriznim situacijama povode za obraun nije nikada teko
nai, pogotovo to je - prema boljevikom ustrojstvu - policija
119

za svakog aktivistu, pa i u vrhu, imala "pripremljena dosijea za


upotrebu.
Broz je bio kolovani boljevik, moskovski ak, Kominternin funkcioner i znao je dobro za tehnologiju likvidacije protiv
nika. To znanje i iskustvo je sada i iskoristio. Oznaivi dvojicu
lanova Politbiroa, ujovia i Hebranga, kao organizatore zavere
na strani Staljina, lako je pridobio ostale iz rukovodstva, a u
isto vreme - njihovom likvidacijom - stavio svima do znanja da
je apsolutni arbitar i da nee imati milosti. Posao m u je bio uto
liko laki to je za sobom imao narod, koji nije voleo ni staljinis
tiki reim niti je jo sumnjao u slobodarsku, demokratsku poli
tiku KPJ.
I ujovi i Hebrang su uklonjeni Jo pre nego to je ira
javnost saznala za Rezoluciju Informbiroa i raskid sa Moskvom.
Cela operacija sm aknua sa funkcija i hapenja odvijala se
brzo, tajno i bez "prisustva zakona". I ujovi i Hebrang su
odmah izolovani. Milovan Dilas kae u svojoj knjizi "Vlast":
"ujovi Je ostao u eliji oko dve i po godine. Za sve to
vreme nad njim nije vrena nikakva istraga. Takva prestroga,
jedva zamisliva, izolacija je sprovedena iz dva razloga - da bi se
onemoguio svaki kontakt zatvorenika sa spoljnim svetom i da
bi se skrio njegov otpor. Dravna bezbednost je pri tom uivala
da ispolji svoju savrenu mo...
Jedan bivi oficir slube bezbednosti, predratni partijac
Pavle Baljevi, bio je zaduen da se stara samo o ujoviu.
ujovi je bio strogo izolovan, tako da ga niko, a niti on ikoga,
nije mogao videti. Nije dobijao ni tampu - to je bilo tako strik
tno sprovedeno da su mu straari skidali i nalepnice sa ibica da ujovi ne bi iz natpisa zakljuio kakav je poredak, kakva
je vlast napolju...
Posle dve i po godine, poto Je prihvatio da izae pred
javnost sa pokajanjem i napadom na Staljina, ujovi je puten
iz zatvora. A Hebrang Je u meuvremenu izgubio ivot u zatvo
ru - kada i kako ostalo je i dalje pod velovima sumnje, iako Je
poluzvanino reeno u Javnosti da se sam ubio, da se obesio u
eliji.
Tako su ve u prvom talasu represije dvojica iz samog
politikog vrha surovo uklonjena i kanjena - bez zakona, bez
suda, bez svedoka. Put ka stvaranju "jugoslovenskog gulaga bio
Je irom raskren. Sa ostalima, koji se budu bilo na koji nain
suprostavili Brozu i njegovoj vladarskoj volji i strategiji, taj
obraun e biti sve suroviji. Stradae pre svega "vojnici Partije",
ali u mnogim sluajevima nee bolje proi ni njeni generali.
120

IV
NOVA KANJAVANJA

Iako je aprilskl Plenum CK KPJ 1948, koji sam ve uz


pomo stenograma opisao, izrazio izuzetno jedinstvo rukovodstva
KPJ, niko sa sigurnou nije mogao raunati da e tako biti i na
partijskom kongresu koji se upravo pripremao. Radilo se uveli
ko u Centralnom komitetu, Dvoru i u stanu kod Tita. Niko vie
nije raunao kada poinje no, kada dan. Sa terena su stizale
ohrabrujue vesti, ali i one koje uznemiravaju. Bilo je izjanja
vanja za Rezoluciju IB, kolebanja i u optinskim, sreskim, pa i
republikim organima rukovodstva KPJ. Ulazilo se u vrue i
dramatine dane koje na svojevrstan nain ilustruje i jedan
sastanak bosanskohercegovakog rukovodstva, lanova PK KPJ
sa Titom i nekoliko lanova CK KPJ. Sauvana Je i beleka
(zapisnik) sa tog sastanka u kojoj je, pored ostalog, i iskrena
ispovest jednog od najstarijih i najuglednijih revolucionara, koji
je uvek uivao veliko potovanje naroda, jer je Jo kao mlad pao
reimu u ruke i robijao dvadeset godina - Rodoljuba - Roka
olakovia. I iz rei drugih revolucionara na ovom sastanku,
vidi se koliko Je bio teak sukob sa Staljinom.
"Sednica CK KPJ i PK KPJ 7.VII 1948. Prisutni: Tito,
Marko, Blako, Tempo, Gonjak, Vicko, Bevc, Kidri, Dido, Krsto,
uro Pucar, Niko Jurini, H.Brki, . Maglajli, Roko, Mandi,
Ugljea, Papi, Humo.
Dnevni red:
Razmimoilaenja izmeu lanova PK po pitanju linije CK
u vezi odnosa nae partije prema CK SKP(b) i Informbirou.
Roko: itav spor izmeu nas i SKP (b) mene je ne samo
pokolebao, nego i potpuno demoralisao. Prvo pismo primili smo
sasvim iskreno, iako smo bili zaprepaeni. Dolo je drugo pismo,
odbijaju da poalju delegata, ve su nas pozvali na Informbiro.
Ako je sa strane SKP(b) neprincipijelno, onda se kod mene ljulja
komunistiko uverenje. Ako poemo od dobronamjernosti SKP
(b), onda je trebalo ii na Informbiro...
123

Skrivaju se l. Partije (Smatra da Je to trebalo raskritikovati)... Tvrdio sam da mi ne bi mogli izgraditi socijalizam bez
pomoi SSSR-a. Ostao sam uporan da su Rusi naelni. Doiveo
sam moralni slom. Htio sam da se ubijem. Rei e da ga Je ubio
Tito. Napisao sam izjavu da hou da istupim iz Partije.
Drugarska kritika - dezerterstvo - kapitulanstvo, ta e
vam ovjek kome je sve pusto, prazno, kad bi se ovjek mogao
za neto da bije, pa m akar i protiv CK, onda bi mogao da ivi.
Postavlja se pitanje daljeg nastavka revolucije. Tuku nas braa
komunisti, tuku nas imperijalisti...
Sada mi je postalo jasno da se ima za ta ivjeti i boriti.
Zahvalan sam Titu i Bevcu. Gdje su uzroci moje kolebljivosti teoretska zaparloenost, dogmatizam. Ne radimo ve dugo teoret
ski. Teoretska nesposobnost, ja sam pokuao da to objasnim.
Moje povjerenje, vaspitanje, Komintema, lini put, zdravlje.
Slaem se sa svim to je naa partija preduzela po pitanju
odnosa sa SKP (b).
Paaga Mandi:... Nije mi jasno zato CK SKP (b) vodi
prema nama takvu politiku. Slae se sa linijom CK, ali mu nije
jasno zato...
Ugljea Danilovi: Zauzeo sam stav po dva pitanja: odla
zak na Informbiro i drugo - da ima stvari koje treba priznati.
Polazei od toga da Je Staljin potpisao i drugo pismo... Smatrao
sam da su to klevete i lai... Smatrao sam da Je bolje ii na
Informbiro. Mislio sam da se moe dokazati.
Hasan Brki: Diskutovali smo o drugom pismu kad Je ve
stigla i Rezolucija IB. Mnogb tea. Pozvali su Javno na pobunu
protiv CK i zemlje. Mislio sam da je trebalo priznati neke stvari
- koje nijesu tane da bi se sauvali od...
Tito(upada): Neu da ivim u sramoti...
Brki(nastavlja): Najvea je uvreda da smo nacionalisti.
Vidio sam da su nam Rusi pravili neprilike... Smatrao sam da Je
bilo bolje da smo ili na IB.
Tito-Moa(istovremeno): Sta sada misli?
Brki: Ubijeden sam u pravilnost linije CK.
Radovan Papi: Nijesam se pokolebao ni po Jednom pita
nju u pismima. Jedino sam mislio da treba ii na Informbiro...
Ubijeden sam u stav CK.
uro Pucar: U Sarajevu se odrazio ovakav stav drugova.
Mi smo okupili aktiv oko PK i sa njima govorili. To Je odraz
stanja... Rezolucija Je otila sa stavom. Ministarska elija Je
jedinstvena da je trebalo ii na IB.
124

MI emo Imati jo diskusija. Doznalo se o stavu PK... Ima


ljudi u PK SKOJ-a I drugim mjestima: po njihovim izjavama ne
bih mogao zakljuiti da su drugovi lieni svakog kolebanja.
Izvjesne rijei prenose se. Rijeiemo ovu situaciju.
Blako: Udariti po elementima.
Dido: Drago mi je to je Roko olakovi dao dobru samo
kritiku.
Paaga Mandi: Sretan sam to sam doao na ovaj sas
tanak...
Ugljea: Dugo sam se kolebao da li da iznesem ove stvari
pred PK. Nikad nijesam posumnjao da su pravilne optube
protiv CK. Iskreno kaem da su mi stvari jasne. Pogrijeili su.
Nepravilan im Je put. Kolebanje nam je nanijelo tetu.
Tito: Nae dranje - ne!
Bevc (Edvard Kardelj): Zato mi nismo nita priznali?
Priznati ono nemogue je. Pokuao je Tito da da ostavku. ta bi
tada bilo od nae zemlje.
Kao to se iz ovog zapisnika vidi, stvari nisu ile nimalo
lako ni jednostavno.
Procenivi da je u elom bosansko-hercegovakom ruko
vodstvu dolo, povodom IB-ea, do talasanja, do zbunjenosti i
kolebanja, Broz tada nije i prema tim ljudima, posebno prema
Rodoljubu olakoviu, mogao da preduzme neke otrije mere.
Oigledno je smatrao da bi to bilo riskantno, da bi moglo da
izazove i ire posledice, Jer su u pitanju bili komunisti koji su
jo u ustanku i ratu stekli veliko poverenje i popularnost u
vojsci i u narodu. Zato je iao na "stiavanje kolebanja. I uspeo
je u tome, pogotovo to su se i svi oni brzo smirili i pokajniki
podrali Brozove stavove. A ta su i stvarno mislili o njemu i
njegovom kultu, koji e ubudue dobiti udovine razmere,
najbolje govore "Dnevniki zapisi" Rodoljuba olakovia - Roka, koji se tek danas obelodanjuju. U njima je stari revolucio
nar zabeleio 30.jula 1977. i sledee opservacije:
"Kao to decenijama nalazi izlaze iz najsloenijih situacija
u raznim periodima naeg razvitka, tako Tito decenijama uka
zuje i na puteve osloboenja revolucionarnih energija cijelog
ovjeanstva". Tako gudi Branko Mikuli, pridruujui se horu
slavopojaca koji Tita diu na pijedestal voe oveanstva i mis
lioca epohe. Naravno, niko danas ne srne da javno ustane protiv
tih neukusnih ditiramba, ali im se ve danas smeju ljudi koji
znaju ta je ta i u teoriji i u istoriji. Staljin Je isto tako postao
125

vod vsvo progresivnoga eloveenstva, a sad znamo ta Je od


toga ostalo. Tito, koga izjede tatina, kome nikad dosta zvonjave,
parade, cvea, doeka i bleska pozornice, prima tako neto
normalno i ne slutei da zbog toga gubi u oima mnogih koji
inae visoko cene doprinos borbi radnike klase za slobodni
napredak".
Roko je umeo da spase svoju glavu kada Je bilo kritino
1948. jer je imao dugo iskustvo revolucionara i znao ta znai
neslaganje sa voom. Boravio je on i u Moskvi, pre rata, i video
ta se radi, upoznao Staljinove metode, a i kasnije bio neposre
dni svedok moskovske naredbe da se iz Pariza povue tadanji
generalni sekretar KPJ Milan Gorki, koji je zatim ubijen u
istkama.
Imao sam, piui ovu knjigu, vie razgovora o strahu,
unutranjoj borbi oveka da se otme od idolopoklonstva a da
ipak sauva glavu. Ispriau jedan od tih susreta. Mislim da on
moe da potvrdi tezu "o upozorenju, o strahu kao nainu da se
agresivnost zaustavi, da se dobije u vremenu". ovek s kojim
razgovaram bio je predratni komunist, Jedno vreme je bojkotovan u Partiji kao desniar - semievac (pristalica Sime Markovia). Neka u ovoj prii ostane anoniman, ona Je jedino i vana
kao svedoenje o strahu, o kolebanju, o onoj tankoj granici
izmeu ovekove svesti, razuma i emocija.
"Sinia Drobac bio je uesnik panskog graanskog rata.
Vaio je za hrabrog revolucionara. Negde na bojitu u Andaluziji izgubio je nogu. Posle pada republike, uspeo je da ode u SSSR.
Tamo su mu napravili drvenu protezu. Kasnije se vratio u zem
lju. Osuen je kao informbirovac i naao se na Golom otoku, u
"Petrovoj rupi". Poto je imao drvenu nogu, smeten Je na prvi
leaj u baraci, da bi nou - ako zatreba - mogao lake da ustane
i obavi posao. Baraka u rupi bila Je osvetljena samo Jednom
kiljavom sijalicom. Straari sa kontrolnih kula na zidu iznad
barake mogli su da ih osvetle i reflektorima, ali su to inili retko
i samo kada bi osetili potrebu da neto provere.
E, sad dolazi pravi razlog tog pejsanog opisa, te koreogra
fije koja se odigrava nou. Nismo znali ta se deava, svi smo
spavali, premoreni od rada i od drugog. Oko ponoi, u "Petrovu
rupu" doveli su iz velike ice na Golom otoku Veljka iia,
biveg saveznog vojnog tuioca. Oni koji ga poznaju, priali su
mi da je u ratu bio hrabar, da Je tako i postao general. Sutra
dan, od njega smo uli drugu priu. "Nisam znao za Petrovu
126

rupu. Digli su me oko ponoi i poveli k njoj. Stigli smo po mr


klom mraku, dva straara i Ja. Iz daljine nisam gotovo nita
video, samo siluetu nekog zida. Kada smo prili, video sam u
polutami da je to zid iznad rupe sa straarskim kulama. A dole,
pri mutnoj treperavoj svetlosti male sijalice - nazirala se rupa.
Kao bunar, kao jama, kao neko sablasno ruilite, kao kraj pomislio sam. Vode me polako dole, u taj ambis. Da me ubiju! A
ta bi drugo mogli ovde da rade. Stiemo do barake, koja deluje
kao grobnica, u mrkloj tiini. Odkrinue vrata od nje. Ona kao
da cvile. Pod malom svetiljkom spolja, ugledah unutra red lee
va - pomislio sam tada. Najpre drvenu nogu, a onda poredani
ostali pod mrkim ebadima. Oblio me je samrtni znoj. Zar e me
ivog tu sahraniti!"
Nikada nam ii nije priao o svom ratovanju. Zaustio
bi, i uvek nastavio sa Dropevom nogom i "leevima" koje je te
noi video u baraci "Petrove rupe".
I iz Rokovih zapisa i iz ovog svedoenja o generalu Veljku iiu vidi se da je strah bio znaajan element represivnog
sistema, da su surovo uklanjanje neposlunih i primena drasti
nih kazni bili zastraujua opomena ostalima da paze ta rade.
Broz je to staro boljeviko iskustvo primenio od prvih dana
sukoba sa Moskvom. Vraao im je udarac istim metodama.
Posle ujovia I Hebranga, doao je na dnevni red i trei
lan Politbiroa, izabran na V kongresu KPJ, dr Blagoje Nekovi.
Dr je za sobom ve imao sopstvenu legendu. Vaio je za
superiornog Ilegalca, koji je veto vodio rat po Srbiji, iako su mu
stalno za petama bili i Gestapo i specijalna policija i kvislinzi.
Prvi put sam ga bolje upoznao 1955. godine kada sam pisao
knjigu o Beogradu pod okupacijom - "Zabranjeni ivot (Nolit,
1956). Znao sam da bez njega ne mogu da objasnim mnoge li
nosti I dogaaje. A Dr je ve bio u nemilosti. Zamolio sam Momu
Markovia da posreduje. Ovaj je to prihvatio I Dr me je primio u
svom stanu. Dugo smo razgovarali. Impresionirao me je memori
jom. Imao sam utisak da Je sve pamtio. Nekoliko stvari iz tog
susreta ostae mi zauvek u seanju.
Dr je posle novembra 1941., kada se Vrhovni tab povu
kao iz Uica pod pritiskom nemake ofanzive, bio prisiljen da
uglavnom sam, bez veza sa Brozom i CK KPJ, donosi odluke o
razvoju NOB-e u Srbiji. Do tada, a povremeno i kasnije, pisma
za Srbiju i Makedoniju iz Vrhovnog taba esto su stizala "Dok
toru", iji identitet ni policija ni Gestapo, i pored svih napora,
127

nisu nikada uspeli da otkriju. A on je sve do 1943. najee bio


u Beogradu, odakle je i rukovodio NOP-om. Iako m arkantan,
visok skoro dva metra, krupan, u civilu, ali naoruan do zuba,
sa dva pitolja i bombama, Dr se esto kretao po Beogradu. Imao
je vie ilegalnih stanova i stalno ih je men jao. Tajnu arhivu Je
uvao u ilegalnoj tampariji CK KPJ na Banjikom vencu, gde
je takoe povremeno dolazio. Za Dr su radila i dva znaajna
oveka - agent Specijalne policije Cvetko Crnjak i ef arhive u
istoj ustanovi Janko Jankovi. Obojica su bili lanovi KPJ. Niko
ili gotovo niko nije znao za njih sem Dr. Oni su mu u mnogim
tajnim stvarima bili desna ruka.
Jednom je Janko Jankovi otkrio u Bearevievom stolu
cedulju nekog vanog dounika iz KPJ sa potpisom "Sotir Sotirovi. Taj je mnoge ljude otcinkario i poslao na streljanje. NOP
ga nikako nije mogao da otkrije. Kada je Dr dobio od Jankovia
tu cedulju prisetio se da mu je taj rukopis poznat. Otiao Je
odmah u tampariju CK i prelistavajui arhivu naiao na izja
vu Lazara Doia, koju je on napisao po nalogu Dr kada je posle
jednog hapenja bio puten iz zatvora. Doi je inae bio poverljiv ovek: jedno vreme je, kao specijalni kurir, odravao vezu
izmeu Dr i CK KPJ, a zatim je bio i sekretar reonskog komiteta
u Beogradu. Kada su ga uhapsili pristao je da radi za policiju,
lino za Bearevia. Ovaj mu je davao i uputstva i ime "Sotir
Sotirovi. Uporedivi tako dva rukopisa, Dr je otkrio ko je
"Sotir". Posle toga pijun je bio onemoguen da radi, a kada Je
osloboen Beograd pronaen je i osuen kao izdajnik.
I Janko Jankovi i Cvetko Crnjak su, u prolee 1944.
godine - putem izdaje - otkriveni i zatim streljani.
Dr je za vreme rata stekao veliko iskustvo, osamostalio se
i nauio da rukovodi bez iijih uputstava iz centra. A ve Je i
pre toga imao "ratniku biografiju". Bio Je dobrovoljac u Spaniji
gde se elo vreme, kao lekar, nalazio u glavnoj sanitetskoj upra
vi internacionalnih brigada. Upoznao je mnoge strane i Jugoslovenske revolucionare. Proao je elu Golgotu I posle propasti
Spanske Republike. Kada se vratio u zemlju i kada Je poeo
ustanak, Broz ga Je postavio za sekretara Pokrajinskog komiteta
KPJ za Srbiju. Tako je, uz Rankovia i ujovia postao jedan od
najuglednijih revolucionara u Srbiji. Izabran Je i u Politbiro.
Meutim, bio je "svojeglav" i to nije moglo dugo da traje u
send novoga kulta koji se brzo stvarao. Broz Je, ubrzo posle rata,
zapazio da Dr esto ima "svoje miljenje", da nije tako posluan
128

kao ostali koji su "rasli" uz njega tokom ratnog perioda, pa i


uoi revolucije. Do prve pobune Dr dolo je ve 1947. zbog otku
pa u Srbiji. Smatrao je da seljak u Srbiji ne moe i nema toliko
da daje i da su zato metode obrauna sa njim u prisilnom otku
pu suvie surove. Zatim Je imao primedbe na nae preveliko
vojno vezivanje za SAD posle Rezolucije IB. Kad ga je Tito jed
nom upitao: Hoe li Srbi ratovati protiv Rusa? Dr je odgovorio:
Hoe samo ako ih napadnu! Postavio je i pitanje: da moda
treba ii u Bukuret, na drugo zasedanje Informbiroa, kada su
nas pozvali da raspravimo "sluaj KPJ. Hteo je i da se proceni:
da li treba ba toliko zaotravati sukob sa SSSR, ili voditi mirni
ju, obazriviju dravnu politiku?
Sumnje su se tako nakupile. Trei lan Politbiroa nije vie
imao nikakve anse da opstane. Dr je to najzad i sam osetio.
Uvideo je da "diskusije nema, da se mora drati jezik za zubi
ma. Ubrzo ga smenjuju sa dunosti sekretara Partije u Srbiji i
postavljaju za predsednika Savezne kontrolne komisije a zatim
za potpresednika Savezne vlade. Pad je bio uoljiv. Poinju i da
ga prate. Na kraju ga pozivaju pred istranu partijsku komisiju
i iskljuuju iz KPJ. Potom sledi sve ostalo: iseljavanje sa porodi
com iz stana, bojkot, prislukivanje. Dr meutim zna da od
otpora nema nita, da ne moe ut sa rogatim. Posveuje se
medicini, poinje ispoetka, i ubrzo postaje jedan od istaknutih
naunika u oblasti onkologije.
Punih trideset godina je utao. A onda je 15. Januara
1984. uputio pismo Predsednitvu CK Saveza komunista Srbije.
Pismo glasi:
"Vama Je vrlo dobro poznato da se ve trideset godina
sprovodi diskriminacija prema meni u Partiji i u javnom ivotu,
a takoe i prema ljudima koji su sa Pokrajinskim komitetom za
Srbiju i sa mnom radili u Beogradu za vreme rata vrlo odgovo
rne i teke poslove.
Vama Je, moda, manje poznato da za ovakav diskriminatorski odnos prema meni nije bilo nikakvih razloga zasnova
nih na injenicama. Tokom svih ovih proteklih decenija, a naro
ito u poslednje vreme, pitao sam se 1 pitam se: emu i zato sve
ove diskriminacije prema meni bez ikakve realne osnove? Kome
Je to potrebno? Istina, u poslednje vreme, neki dogaaji su doprlneli da se ublai ova diskriminacija, ali je to daleko od jedne
pravedne i potpune rehabilitacije.
eleo bih da iznesem da je u vreme, kada sam bio sekre129

tar Partije i predsednik vlade NR Srbije, vie puta dolazilo do


nesporazuma, pa i sukoba, izmeu mene i J. Broza oko tekuih
pitanja politike i vlasti (otkup ita, industrijalizacija Srbije u
okviru petogodinjeg plana i drugi problemi). Za otkup ita, na
primer, Srbija je bila zaduena za povrinu 200.000 hektara
veu nego to je imala, to smo tek kasnije saznali.
Ali Ja nikada nisam radio suprotno zakljucima rukovod
stva Partije.
Izloiu neke injenice koje bi mogle da osvetle moj rad i
odnos tadanjeg rukovodstva prema meni.
1. Na V Kongresu KPJ izabran sam u Politbiro CK KPJ. Te
1948. godine, kada sam bio predsednik vlade NR Srbije, sekretar
CK KP Srbije i lan Politbiroa CK KPJ, Vlada Popovi - panac
zamolio me je da obavestim J. Broza da Amerikanci pripremaju
da organizuju "osloboenje istonoevropskih zemalja od komu
nista. Preneo sam to J. Brozu. Posle nekoliko dana on me je
pozvao i pitao me sledee: Hoe li Srbi da ratuju protiv Rusa?.
Odgovorio sam mu: "Hoe, ako budu napadnuti od Rusa, inae
nee". Na tome se zavrio na razgovor.
Moje tadanje upozorenje na ameriku politiku "osloboe
nja" u sutini je ukazivalo da Amerikanci priprem aju trei
svetski rat. Zna se da Je, ini mi se 1955. godine, u Jugoslaviju
dolazio ameriki sekretar spoljnih poslova Dales, sastao se sa
Brozom u elji da sa njim naini sporazum o zajednitvu u poli
tici osloboenja". Broz je to odbio, ali su amerike novine tada
objavile da je Broz na to pristao.
Posle gore navedenog razgovora, Broz me nije pozivao na
sve sastanke Politbiroa.
Iste godine na proirenom sastanku Politbiroa odlueno Je
da predem na rad u Saveznu vladu kao jedan od potpresednika
vlade i kao predsednik Komisije dravne kontrole. Ova komisija
Je kasnije rasformirana, negde 1950. godine, a Ja sam nastavio
da radim u drutvenim organizacijama. Imao sam utisak da taj
moj rad CK KPJ nije dovoljno podravao.
2. Tokom 1952. godine vie puta sam biran i skidan sa
liste delegata za VI Kongres KPJ i konano nisam izabran.
Na VI Kongresu ljudi su se pitali to mene nema na Kong
resu kac ^legata, pa je sa govornice Kongresa E. KardelJ "obja
snio" da sam bio "birokrata" i da sam se u Srbiji ponaao kao
"gazda".
130

3. Posle VI Kongresa sam sasluavan od komisije CK KPJ,


na elu sa M.Dllasom. Komisija nije mogla da utvrdi nikakve
injenice koje bi me teretile da sam imao razliite stavove od
"linije Partije" ili da sam radio suprotno zakljucima rukovod
stva Partije.
Ipak je odluka bila: Iskljuenje iz Partije.
Od tada se ponovo bavim medicinom.
4. elim da kaem neto vie o mom povratku medicini.
1935. godine bio sam asistent na Medicinskom fakultetu u
Zavodu za sudsku medicinu. Sa tog mes ta otiao sam u Spaniju.
Kada sam se 1953. godine "vratio medicini, ponovo sam se
zaposlio u Zavodu za sudsku medicinu, ali sam, radi specijaliza
cije, pohaao interne klinike i Patoloki institut. Do kraja 1956.
godine poloio sam obe specijalizacije, iz interne medicine i iz
patologije, i na poziv profesora K. Sahovia preao da radim cito
logiju i patoloku histologiju u njegovoj eksperimentalnoj labo
ratoriji. Posle smrti profesora Sahovia, 1956. godine Medicinski
fakultet me je postavio da rukovodim Laboratorijom za ekspe
rimentalnu onkologiju.
U mom istraivakom radu u onkologiji najvie sam se
bavio pretvaranjem normalne elije u eliju raka i funkcionisanjem malignih elija. Iz ovog rada objavio sam vie publikacija
u inostranim asopisima. Periodizacija razvoja maligne elije,
koju sam ja otkrio i formulisao, potvrena Je kao originalna i
najtanija od vie stranih naunika.
1964. godine od branio sam doktorat sa temom: "Korelacija
morfologije i funkcije L elije u intermitozi in vitro", a teza Je
pod tim naslovom tampana 1965. godine.
1970/71 bio sam direktor Onkolokog instituta u Beogradu
i tom prilikom sam uveo mnoge novine u dijagnostici i terapiji
raka kao i u organizaciji Instituta.
Negde oko 1975. godine Medicinski fakultet me je angaovao da poslediplomcima predajem "Osnovne principe molekular
ne biologije to i danas inim. 1978. godine tam pana mi je
knjiga pod tim naslovom.
1982. godine tampana je moja nauna monografija
"Molekularna biologija tumora" za koju sam prole godine dobio
Oktobarsku nagradu grada Beograda.
Pre vie godina Srpsko lekarsko drutvo predloilo me Je
za lana Srpske akademije nauka, ali nisam bio izabran. Dis
kriminacija se, dakle, prema meni protegla i do Srpske akade
mije nauka.
131

5.1950. godine, na Jednom sastanku, kojim Je rukovodio


M.ilas, predlagani su borci za zvanje narodnog heroja. I ja sam
predlagao vei broj drugova, ali mene ni tada ni kasnije niko
nije predloio.
Svi ovi nepravedni postupci prema meni nisu me opterei
vali, jer sam bio svestan znaaja i odgovornosti za svoj protekli
vojni i politiki rad.
6. Poznato Je da je poetkom 1941. godine J.Broz mene
postavio za lana Politbiroa Pokrajinskog komiteta za Srbiju, a
11. septembra 1941. godine i za politikog sekretara Komiteta. U
to vreme Je M.ilas insistirao kod A. Rankovia da se za lana
Politbiroa Pokrajinskog komiteta, a zatim i za sekretara, uzme
S.Vukmanovi. A.Rankovi i J.Broz se s tim nisu sloili i postavi
li su mene, o emu ja uopte nisam znao, niti sam tako ta oe
kivao.
7. J.Broz Je mene poslao u Zagreb, krajem Jula 1941. godi
ne, da ispitam "sluaj povezivanja CK KP Hrvatske preko "Vazduha (Kopinia) sa Komintemom zbog tobonjeg prekida njiho
vih veza sa CK KPJ.
8. Septembra 1941. godine, pred odlazak Sekretarijata
Politbiroa CK KPJ na osloboenu teritoriju, odlueno Je da Sek
retarijat rukovodi vojskom i Partijom na osloboenoj teritoriji
Srbije, a da sekretarijat Pokrajinskog komiteta ostane u Beog
radu i rukovodi vojskom i Partijom na neosloboenim teritoriJama Srbije, i da ja, kao lan CK KPJ, pomaem organizaciji
Vojvodine, Makedonije i Kosovu.
9. 1944. godine, na Visu, Sekretarijat CK KPJ sasluao je
moj izvetaj o radu Pokrajinskog komiteta u rukovoenju Parti
jom i odredima za vreme rata u Srbiji, jednoglasno usvojio izve
taj i odobrio moj rad.
10. Zbog razliitih zlonamemih prikazivanja nekih ljudi
moga stava u vezi sa sukobom KPJ sa Sovjetskim Savezom i
Kominformom, naveu kao interesantno istupanje vodeih ljudi
na V Kongresu KPJ, 1948. godine.
- Svoj referat J.Broz zavrava ovako: ... duboko sam uvje
ren da e KPJ... svojom nepokolebljivou i Jedinstvom, svojom
nepokolebljivom vjernou nauci Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina dokazati da ona nije skrenula s puta te nauke. Delegati
ustaju i kliu Tito-Staljin.
- A.Rankovi zavrava izvetaj klicanjem J.Brozu, a zatim
je uskliknuo: iveo voda i uitelj meunarodnog proletarijata veliki Staljin."
132

- M.ilas u svom referatu napada one "koji su primili


buroaske lai i klevete o Sovjetskom Savezu i tobonjoj Staljinovoj diktaturi..."
- B.Nekovi u svom govoru povodom referata M.ilasa
govori takoe o ljubavi prema SSSR-u i Staljinu".
- V. Miunovi navodi citat lanka Staljina "O opoziciji" i
kae: "Ove rijei druga Staljina, koje imaju opti i duboko prin
cipijelni karakter, mogu se primjeniti i na KPJ...
- E.Kardelj u svom referatu navodi "druga Staljina na
vie mes ta i zavrava da emo se "rukovoditi velikom naukom
Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina".
- B.Kidri u svom referatu citira na vie mesta miljenje
Staljina o ekonomskim problemima.
- P.Stamboli u svojoj diskusiji govori o naem komuni
zmu kao o "komunizmu Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina",
koga smo ispisali "krvavim slovima na naoj zastavi".
- M.Pijade u svom referatu na vie mesta citira "druga
Staljina".
- B.Nekovi u svom referatu na vie mesta citira milje
nje "Staljina" (ne druga Staljina), a na kraju ne klie "drugu
Staljinu" ve "drugu Titu".
Veina delegata na Kongresu u svojim istupanjima velia
SSSR i "druga Staljina.
Ovi citati najjasnije pokazuju koliko sam neosnovano i
nepravedno napadan i klevetan za tobonji moj blai pristup
sukobu izmeu KPJ i Staljina.
Posle VI Kongresa strani novinari su pitali J.Broza: "Zato
je otiao Nekovi?", nato je on odgovorio: "Zato to je vie verovao njima nego nama." A Ja bih na to mogao rei da nisam
slepo verovao ni Jednima ni drugima.
Danas, posle trideset godina neosnovane politike diskri
minacije i isto toliko moga priznatog strunog i drutvenog rada
u medicini, pitam se da li Je konano dolo vreme da se Isprave
sve nepravde uinjene prema meni?
elim Jo da dodam da se ne bih setio da sve ovo napiem
da nije bilo povoda to mi je dodeljena Oktobarska nagrada na
emu vam se zahvaljujem.
Pozdravlja vas i potuje
Dr Blagoje Nekovi,s.r.
Beograd, 15. Januar 1984.
Beograd, Molerova 11/11
tel.451-008
133

Prilog: Spisak ljudi za dodelu


zvanja narodnog heroja.
SPISAK DRUGOVA KOJI SU RADILI U ILEGALNOJ ORGANI
ZACIJI U BEOGRADU ZA VREME RATA KOJE BI TREBALO
PROGLASITI NARODNIM HEROJIMA
1. ore Andrejevi - Kun
2. Srbijanka Bukumirovi
3. Ljubica onovi
4. Janko Jankovi
5. Zagorka Jovanovi
6. Dana Lonar
7. Branko Maksimovi
8. Dana Maksimovi
9. Zagorka Milivuk
10. Elza Metorli
11. Slavka Mori
12. Marko Nikezi
13. Brana Perovi
14. Branko Pei
15. Jelena Popovi
16. Milada Rajter
17. Vladislav Ribnikar
18. Danka Savi
19. Cvetko Crnjak
20. Radmila najder
Beograd, 15.Januara 1984.

Spisak sainio Dr Blagoje Nekovi

Odgovor Predsednitva CK SK Srbije Je "naalost" glasio:


"Drugu DR BLAGOJU NEKOVIU
Predsednitvo CK SK Srbije razmotrilo Je Vae pismo od
15.Januara 1984. godine, u kome pokreete pitanje svoje rehabi
litacije to - kako predpostavljamo - podrazumeva i Va povra
tak u SKJ.
Kao to Je poznato, preispitivanje neke odluke donete u
Savezu komunista mora da poiva na stvarnim injenicama,
koje bacaju novo svetio na tu odluku i dogaaje koji su joj
prethodili.
U pismu VI ne navodite injenice te vrste, nego uglavnom
134

okrivljujete druge linosti zbog navodnog subjektivizma i samo


volje u odnosu prema Vama. Nain na koji pri tom govorite o
pojedinim linostima daleko je od prihvatljivosti.
to se tie Vaeg rada u Pokrajinskom komitetu KP Srbije
i doprinosa u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji, sve bitne
injenice su dobro poznate i one su deo istorije SKS i SKJ.
O Vaem radu i dranju nakon iskljuenja iz KPJ i pov
ratka u struku postoji pozitivno miljenje. Va nauni, struni i
drutveni rad u oblasti medicine je dobro poznat naunoj i iroj
javnosti. Oktobarska nagrada koju ste nedavno dobili kao dru
tveno priznanje za taj rad pokazuje da nema diskriminacije
prema Vama i doprinosu koji ste dali nauci.

135

V
TRAGINI DOSIJE

Prvi prognani jeretik: Milovan ilas

Vreme IB-ea je vreme velikog uspona Josipa Broza. Njego


va popularnost raste ne samo u zemlji nego i u svetu. Odluan
raskid sa Moskvom i Staljinom stvara od njega gotovo mitolo
ku linost, iji kult nadmauje istonjake vladare. Ono to Je
izgledalo kao velika istorijska nada, kao novo otkrovenje socija
lizma sa demokratskim likom - ne iz 1948 - sve se vie pretva
ra u svoju suprotnost, u Jugoslovensku varijantu neostaljinizma.
Uspeni obrauni sa trojicom lanova Politbiroa, a zatim i
neometana masovna represija i stvaranje Golog otoka, jo vie
su ojaale Brozove pozicije u partiji i omoguile mu nove kaz
nene mere" prema neposlunima.
Jo dok traje sukob sa Moskvom (1948-1955) etvrti lan
Politbiroa, koji postaje rtva, Milovan Dilas, pada ne zbog popus
tljivosti prema Rusima nego obratno - zbog stava da se socijali
zam moe spasti samo potpunom demokratizacijom. Dotadanji
"vrsti boljevik", vatreni govornik ija je filipika o Lenjinu
uzbudila ceo VI Kongres KPJ, beskompromisni agitpropovac,
najleviji od levih - doivljava preobraaj i postaje glavni borac
za demokratiju, protiv kulta linosti, protiv birokratskog socija
lizma, za humano demokratsko drutvo.
Njegova sudbina je najpounija, ona je u neku ruku sub
limat ondanje tragedije ljudi koji su hteli da budu slobodni, i
zato u je i dati najopirnije.
Predamnom vie ni je samo jedan "tragini dosije biveg
oveka broj 4 Revolucije, kasnijeg disidenta, otpadnika i "dra
vnog neprijatelja", ve i sopstvena savest - priznanje da je u
svesti nastao rascep, jedna duboka 1 trajna pukotina izmeu
vremena bezuslovnog sluenja "crkvi" i njenin kanonima i
vremena kada se poinje misliti bez kompleksa "viih ciljeva".
Ima li opravdanja za ondanje posluniko bogosluenje? Ima i
nema. Nema - ako je savest ostala i dalje tvrdokorna, neprobu139

ena, ako se zauvek izgubila moralna hrabrost da se otvoreno,


bez uslova, pogleda oi u oi sa istinom. Mnogi e moda rei:
nije li za to sada malo kasno? Kasno nije nikada. Samo religije i
crkve trae pokajanje odmah.
Zato smo tada tako pokorno utali i oglasili Dilasa - samo
zbog njegovih 13 lanaka objavljenih u "Borbi, od oktobra 1953.
do januara 1954. - Jeretikom, izdajnikom, neprijateljem br. 1?
To je bila prva, meka faza odobravanja represije, koja se
jo i mogla podneti u ondanje "demokratsko vreme: pisao Je
neto to je bilo konfrontlrano sa stavovima "politikog vrha
Partije, ona ga zbog toga javno osuuje, odstranjuje iz rukovod
stva, nee vie s njim i - kvit. Druga faza je mnogo tea: ilas
posle toga, jer nee ni dalje da uti, jer se jo vie u meuna
rodnoj javnosti eksponira kao "kritiar komunizma i jugoslo
venskog puta u socijalizam, biva osuen na robiju - dugogodi
nju, surovu, slamajuu.
A u javnosti i dalje - uglavnom - utanje i odobravanje.
Iznosim dva moguna opravdanja ili objanjenja, sa pitanjem:
nije li najtea kazna to - to smo im verovali!
To je vreme neprikosnovenog autoriteta politikog vrha
koji je:
prvo: pobedonosno i trijumfalno zavrio Jednu veliku revo
luciju, u surovim ratnim uslovima;
drugo: ostvario masovnu "homogenost naroda", eljnog
jedinstva i jasnih ciljeva pravde i jednakosti;
tree: rekao odluno "ne Staljinu i moskovskom Vatikanu
i u tom obraunu sa hegemonijom nametnutog "svetskog centra
uspeo i pred svojom i pred svetskom javnou da se predstavi
kao demokratski David koji je pobedio dogmatskog Golijata.
S takvim moralnim kapitalom, kojim je skinuto s trona i
do tada najvee boanstvo svih revolucija, pa i nae - Staljin i
Moskva, nije vie niko imao anse da bude "novi David", a svi (ili
gotovo svi) u partiji primali su odluke "vrha kao JevanelJe, kao
istinu bez priziva.
Staljin je umro, bioloki Je bio mrtav, ali Je staljinistika
svest ostajala da rije u glavama. Otpori njoj su rasli, Partija se
upinjala i uvoenjem samoupravljanja i estim kongresom i
Programom da zakorai u "eru demokratije", ali nije imala
snage da prede taj Rubikon. U takvoj situaciji svesti i istorijskog stanja Dilas Je hteo da bude novi David. Unapred se znalo
da Je izgubio ne samo bitku nego i rat. Samlela ga je "maina
140

homogenizacije": petao Je prerano zakukurikao. Iako ve dobro


poznata, ilasova sudbina se mora stalno ponavljati, kao veita
pria upozorenja, da bi se videlo kuda i dokle moe da odvede
bespogovorno, religijsko verovanje vodi i njegovoj nepogreivosti.
Zbog toga, dakle, ali i zbog daljeg istorijskog utvrivanja istine
o tome zato se Jugoslavija nikako nije mogla izvui iz jedno
partijskog zagrljaja - moraju se stalno ponavljati neke istine.
Radio sam tada, 1953. godine, u "Borbi" kao novinar mlae
generacije. List je jo uvek bio organ Centralnog komiteta KPJ,
koji nam se i fiziki nalazio blizu: do same "Borbe - u zgradi
dananjeg Muzeja revolucije, koju smo mi zvali Agrarna banka.
Direktor je bio Veljko Vlahovi a glavni urednik, tek doao, Ivan
ibi, u to vreme general, narodni heroj a kasnije maspokovac.
Novinari kao novinari, kad zavre posao, vreme su provo
dili "boemski" - u klubu, na treem spratu, gde se sve saznavalo.
Tu smo najee imali priliku da viamo i Dilasa, popularnog
sekretara CK KPJ, etvrtog oveka Partije a njenog prvog inte
lektualca (prva trojica: Tito, Kardelj, Rankovi). Prolazio Je kroz
klub, obino zajedno sa Skenderom Kulenoviem, Oskarom
Davicom i drugim lanovima redakcije asopisa "Nova misao,
koja je u klubu imala Jednu prostoriju.
Tako smo u septembru 1953. saznali i da e Dilas otpoeti
redovno da pie za "Borbu". Sve nas je to obradovalo, naroito
nas mlae. Dilas je vaio za talentovanog pisca ali i za veliki
autoritet u Partiji. Sve je poelo sa inicijativom direktora Veljka
Vlahovia. On je bio otiao kod Dilasa, koji Je bio predvien da
se u novim izborima kandiduje za predsednika Savezne narodne
skuptine. Razgovor se vodio u zgradi do nas - u CK KPJ, "agra
rnoj banci". Kao novi ef partijskog organa, Vlahovi je imao
ambicije da list uini politiki jo aktivnijim, pogotovo u tom
periodu ustavne reforme i prvih koraka radnikog samouprav
ljanja i demokratizacije. Vlahovi je predloio Dilasu da, posle
konstituisanja nove Skuptine, angauje desetak uglednih pos
lanika da piu za "Borbu" o aktuelnim unutranje politikim
pitanjima. Sloili su se pa je Dilas rekao kako i on ima nameru
da pie...
"Meutim, krajem septembra - priao Je kasnije o tom
susretu Vlahovi - doznao sam da je Dilas sklopio ugovor sa
"Politikom" za objavljivanje svojih lanaka i da je tom prilikom
rekao da ja i "Borba" ne primamo njegovu saradnju. Mene je to
zabolelo, Jer nisam mogao niti sam imao pravo da ne primam i
141

ne objavim lanke sekretara Partije. Otiao sam kod druga ilasa i izneo da me taj postupak i takav odnos lino boli...
Usledila su dva sastanka Vlahovia sa Vladislavom Ribnikarom, direktorom Politike". Posle jo nekih drugih dogovora,
reeno Je da Dilas ipak pie u "Borbi, a Moa Pijade u "Politici.
Tako je prvi Dilasov lanak tam pan na stubcima "Borbe"
11.oktobra 1953. pod naslovom "Nove sadrine". U njemu on,
izmeu ostalog, pie:
"Zagazili smo i mi i itav svijet u novu istorijsku epohu i
povratka vie nema. Tu, u njoj, moramo se boriti i izboriti. Ali
na naem vjetrobojnom tlu, u jednom kovitlacu kad se hrvu sva
zla i dobra ovoga svijeta. Nikakva tekoa ali i nikakva radost
ne minuse nas..."
Poto u lanku ukratko analizira tri glavne snage u suko
bu (kapitalizam i buroazija, birokratizam i birokrati ja, socijali
zam i demokrati ja) Dilas dalje pie:
"Birokratizam ima za sobom "slavnu prolost i "dragocje
no iskustvo: on je u Rusiji pobijedio i na tlu koje je raistila
revolucija ostvario svoj poredak (dravni kapitalizam). Takvu
"slavu i "iskustvo" socijalistika demokratija jo nema. Ona tek
treba da dokae da moe pobijediti. Ali poto ustaju dvije stihije
i dvije svijesti - buroaska i birokratska, koje se spontano mire
protivu socijalistike demokratije - ova moe pobijediti samo
ako je i sama svjesna to jest - i organizovana...
I na kraju, Dilas zakljuuje:
"Revolucija se ne moe spasiti svojom prolou. Revoluci
ja mora nai nove ideje, nove oblike, nove pozive, drukije od
nje same, nekadanje. Nov stil i jezik.
Nove zanose. Nove generacije u hiljadam a stupaju u tu
novu stvarnost. One ne mogu da prave Revoluciju, Jer ona je
ruenje vlasti, poretka. Za takvo to nema uslova. One mogu
samo da stvaranjem premauju slavu i zanos starijih drugova.
Bez tog stvaranja i sama Revolucija Je za njih breme, slavna
tradicija, ali ne i - ivot. Revolucija se mora preobraziti, ako nee
da bude ugaena - u demokrati ju i socijalizam, u nove humanis
tike odnose. U stvaranje. To Je njena budunost.
Buroazija i birokratija ve nalaze za sebe nove oblike i
parole. Demokratija ih trai. I mora ih nai. I nai e ih. Radi
daljeg kretanja Jugoslavije, te ie suprotnosti savremenog svi
jeta".
Poetak Jo nije bio "opasan". Imao Je preteno karakter
142

esejistike zasnovane na linim opservacijama. Dilas se u vreme


svojih prvih lanaka obraa i Titu s pitanjem:
-Kako Ti, Stari, gleda na moje pisanje, ta misli o nje
mu?
Tito mu je odgovorio:
- Zna ta, ima izvjesnih stvari sa kojima se Ja ne slaem,
ali uglavnom ima dobrih stvari i mislim da ono drugo ne moe
biti razlog da ne pie. Pii dalje.
I Dilas pie: 1.novembra 1953. izlazi u "Borbi lanak "Novi
oblici", u kome na kraju kae:
"Moramo, dakle, uiti i nauiti da potujemo tue mi
ljenje, m akar nam izgledalo i glupo i konzervativno (konzer
vativno kao socijalistiko). Moraemo se privii i da svojim sta
vovima ostajemo u manjini, m akar bili u pravu, a da pri tome
ne mislimo da socijalizam, revolucionarne tekovine i si. moraju
propasti.
Jer socijalizam, tekovine revolucije, vlast radnog naroda,
danas su stvarnost, bez obzira ta ma ko, pa i mi, mislio o nji
ma".
Sa svakim sledeim novim lankom (Za sve? Bez zaklju
ka. Ima li cilja? Ideal, Opte i posebno) Dilas izaziva u politi
kom vrhu sve vea podozrenja, nedoumice i pitanja: ta on trai,
kakvu demokrati ju hoe, za koga?
"Za sve" - kae Dilas u istoimenom lanku:
"Pravi komunista - demokrata danas se i razlikuje od
birokrate i malograanina zalutalog u komunizam po tome to
ne negira ovo protivrjeje, nego to se bori da ga ukine na korist
socijalizma, tj. - to se bori za ravnopravnost svih - buruja pred zakonima, a istovremeno vodi idejnu borbu protiv buroaskih shvatanja i vaskrsavanja kapitalizma.
Ta i takva borba je, u datim uslovima, jedan od bitnih
oblika socijalistike demokrati je.
Po partijskim komitetima su ve poinjale "nove borbe": za
i protiv Dilasa. "Borba je dobijala mnoga reagovanja, preteno
pozitivna. I objavljivala ih Je. I mi novinari odjedared smo osetili
veu slobodu, poinjali smo sa otrijom kritikom birokratizma i
naroito monopola vlasti u provincijama. Ohrabreni ilasovim
nainom razmiljanja, a verujui da je to i nova orijentacija
Partije, podstaknuta estim kongresom KPJ, raspisali smo se i
rastrali na sve strane. J a sam imao i jedan "Incident". Bio sam
u Zrenjaninu, i poto se narodu razvezao jezik svata sam tamo
143

uo o birokratizmu partijskog komiteta. I to sam i napisao pod


sarkastinim naslovom "Odgovorni drugovi. Napravila se velika
guva. "Borba" je dobila hrpu pisama podrke, a komitet je
doao kod Veljka Vlahovia da intervenie i trai "ispravku". Na
kraju smo je morali objaviti ali ipak uz moju napomenu: "da bi
najbolje bilo utvrditi istinu izmeu mene i komiteta na sudu".
Kada su videli da se pominje sud "odgovorni drugovi su batalili
dalju svau. Privremeno je sve leglo.
Ve u decembru 1953. o Dilasu poinje sa velikim nezado
voljstvom da se govori i u samom vrhu. Osea se da e doi do
dramatinog raspleta. Jo mi ne znamo kakvog, ali se o tome u
klubu "Borbe" ve uka. Dilas, koji to bolje zna, sada uri sa
svojim lancima: ne objavljuje ih jednom nedeljno, nego svaki
drugi dan. I to od 20. decembra 1953. od lanka "Opte i poseb
no".
Na emu dalje insistira, ta pie, ime uzbuuje i zaotra
va odnose?
Poinjala je "trka s vremenom". Uz lanak "Opte i poseb
no, objavljen 20.decembra 1953. urednitvo "Borbe tampa i
kratku Napomenu: "U dogovoru sa drugom ilasom ova serija
lanaka (o subjektivnim i objektivnim mogunostima socijalisti
ke demokrati je) bie odsada objavljivana redom svakog utorka,
etvrtka i nedelje. Idui lanak Izlazi u utorak, 22.decembra.
Razlozi su ovi: poto se u toj seriji predvia vei broj lanaka
italac bi izgubio unutarnju vezu izmeu njih ako bi oni bili
objavljeni u toku dueg perioda. Kada ta serija bude zavrena,
otprilike posle est-sedam nedelja, bie nastavljeno objavljivanje
redovnih nedeljnih priloga, na ta e itaoci biti na vreme upo
zoreni".
Napomena se, dabome, nije obistinila, Jer nije ni zavisila
od redakcije. Jeste njen prvi deo, uz svu dram atinu temperatu
ru koja je rasla, da e lanci biti objavljivani svaki drugi dan,
ali drugi deo - da e doi do nove serije - nije se obistinio.
U to vreme, decembra 1953. kada se i pojavljuje lanak
"Opte i posebno", koji emo ire citirati da bi se videle njegove
"sporne teze, Tito se nalazio na leenju u Sloveniji. Otro Je
reagovao na ilasovo razm atranje uloge Partije. Poslao mu je
pismo, u kome ga upozorava:
"Smatram da si propustio podvui posljedice onoga to ti
naziva "odstupanje ili "istravanje, to Ja sm atram da Je
osnovno kod cijele stvari. Ba te posljedice najizrazitije dokazu
144

ju da su ovakve javne diskusije, kao to si ih ti poeo u svojim


lancima, opasne ne samo za jedinstvo Saveza komunista, nego i
za razvoj nae socijalistike stvarnosti".
A sada da najpre vidimo ta je to Dilas napisao u lanku
'Opte i posebno. Na jednom mestu on kae:
"Danas nikakva partija ili grupa, a ak ni sama klasa, ne
moe da bude iskljuivi odraz objektivnih potreba itavog dru
tva,, ne moe da prisvoji iskljuivo pravo da "upravlja kreta
njem proizvodnih snaga a da ove i ono to je najvanije u
njima - ljude, ne ukoi i porobi. I to iz prostog razloga to u
uslovima drutvene svojine svako jaanje uloge ma kog politi
kog pokreta, svejedno jednog jedinog ili vie njih, ne moe a da
ne vodi ka tom koenju i porobljavanju. Slabljenje te uloge,
slabljenje monopolizma politikih pokreta nad ivotom drutva to je zahtjev vremena, pogotovo kod nas, u socijalizmu":
Uz ovu konstataciju Dilas daje i kratku fus-notu: "Stvari
su se okrenule: od nunog monopola partije u ratu, ka nunosti
ukidanja tog monopola u socijalizmu, eto dijalektike stvarnosti!
Eto i tu neto sasvim suprotno obinom, "normalnom tradicio
nalnom malograanskom ili birokratskom rezonovanju".
U daljem tekstu Dilas je jo precizniji:
"Jer sada su odnosi ve takvi da svi oni - bilo da se radi o
grupama, ustanovama ili pojedincima - koji identifikuju svoj
udes sa udesom socijalizma, koji pretenduju na to da je jedino
njihovo miljenje socijalistika teorija, a samo ono to oni rade
nepatvoreni socijalizam, - takvi moraju da se sukobe s objektiv
nim - demokratskim i socijalistikim - procesom. Izlaza iz toga
nema i ne moe biti do - jo vie demokrati je, jo vie slobodnih
diskusija, jo slobodnijih izbora drutvenih, dravnih i privred
nih organa, jo dosljednijeg pridravanja zakona..."
Sve je jasnije na koga Dilas misli i na ta cilja. Dva dana
posle ovoga lanka (Opte i posebno) 22.decembra sastaju se
Kardelj i Dilas. Razgovor je na oko drugarski, uzdran, paljiv,
ali sasvim je izvesno da su pozicije potpuno razliite i da Je to
prvi ozbiljan znak da "ue rukovodstvo nee dalje tolerisati
njegove opservacije. Kako se Kardelj sea, Dilas je tom prilikom
postavio otvoreno etiri teze: 1. Da Je Tito branilac birokratizma
i da se on prije ili kasnije mora sukobiti s njim; 2. Da se Rankovi i Ja (Kardelj -prim.autora) zapravo, slaemo s njim, Dilasom, ali da smo oportunisti, pa se zbog toga ne elimo svaati: 3.
Da kod nas - hteli mi ili ne hteli - ve nastaje neka socijalistika
145

"levica i 4. Da se ne moe iskljuiti ni mogunost da se kod nas


razviju dve socijalistike partije."
Kardelj je kasnije tvrdio, i to izneo i javno na Treem
plenumu CK SKJ o "sluaju ilas", da Titu nije rekao ni rei o
pomenutim ilasovim tezama. "Verovao sam - kae on - da se
kod Dilasa moda ipak radi samo o jednom od onih nepromi
ljenih i neozbiljnih zaletanja na kakva smo bili kod njega inae
navikli. Oekivao sam da e u buduim lancima ipak vie yoditi rauna o miljenjima svojih drugova iz CK SKJ".
Oekivanja se dabome nisu Ispunila. Dilas je u lancima
iznosio "svoje" a ne miljenje "svojih drugova. I tako je nasta
vio. Istoga dana, kada je obavio razgovor s Kardeljom, on u
lanku "Konkretno" izmeu ostalog alje "otpozdrav na pismo"
recima: "Nove ideje uvek su poinjale kao ideje manjine. Ljudi
ne misle kolektivno, iako svi misle. Ali misao jednog ili vie njih
moe postati kolektivna. No niko ne moe unaprijed znati koja
nova ideja moe biti ba ona progresivna, ba ona koja pokazuje
da se zaeo budui ivot miliona, ona to pokuava da obasja te
prve klice novoga ivota...
"Prvi zadatak socijalistike i svake iole stvarne demokratije jeste da omogui izlaganje ideja, da osigura da niko stvarno
ne bude gonjen zbog svojih ideja. Jer jedino u takvoj atmosferi
mogu one, nove ideje, zasada svojina pojedinaca, manjine, da
izbiju na povrinu...
Jer ljudskom miljenju granice treba da odreuje ono
samo odnosno - njegove realne mogunosti. Svako ograniavanje
miljenja, m akar I u ime najljepih ideala, i ponajee ba u
ime njih, ne moe a da ne unakazi ba one koji to ine. ordano
Bruno i hiljade slinih bili su spaljeni "radi" spasa ljudskog
roda od paklenih Jeresi. Isto tako, u nae vrijeme "radi" spasa
ljudskog roda od komunistikog pakla izgoreli su milioni po
hitlerovskim logorima. Milioni su, prezreni i osramoeni, sagnjili
u Sibiru jer ni jesu vjerovali u pravovjernost Staljinovih uenja.
Svakako, ideje same po sebi nijesu tome krive. ak ni fanatino
vjerovanje u njih. Nego Je i to fanatino vjerovanje, u krajnjoj
liniji, bilo proizvod fanatine, monopolistike, praktine uloge
nazadnih drutvenih sila. Sem demokratskih formi i njihovog
stalnog jaanja, sem slobode misli i misaonog stvaranja - nema
preprekt takvim despotskim tendencijama i opasnostima...
U meuvremenu Milovan Dilas Je Izabran za novog predsednika Savezne narodne skuptine. I na tom poslu nastavio Je
146

odmah sa "demokratskim okovima". Ukinuo je luksuzna kola


za rukovodioce u Skuptini, a vozio se u Skuptinu dipom, tra
io je da se sa ulaza u zgradu parlamenta ukloni policijska
kontrola da bi narod mogao slobodno da ulazi i slua svoje
predstavnike i dr. To je sada ve bilo dolivanje ulja na vatru.
Ali, u tome je imao i podrku. Pored "Borbe", koja mu je
objavljivala lanke, redakcija lista "Naprijed", organa CK KP
Hrvatske, odmah se angaovala da propagira ilasove ideje i da
trai pravo na frakcije u partiji. ira javnost Jo nije znala ta
se dogaa u samom partijskom vrhu. Dilas je tih dana obavestio
i Tita o tome ta je i kako razgovarao sa Kardeljom. Veljko
Vlahovi, kao direktor "Borbe, do koga su sve ee dopirale
kritike na raun ilasovih teza, otiao Je da se konsultuje sa
Rankoviem, takoe jednim od tadanjih sekretara CK SKJ. Nije
dobio pravi odgovor sem "da e se videti ta e i kako e". Neto
kasnije, Vlahoviu je na zasedanju Savezne narodne skuptine
priao Boris Ziherl, lan CK SKJ, koji je inae u naunoj filozo
fskoj javnosti vaio za marksistu-dogmatiara, i izneo mu svoja
neslaganja sa Dilasovim pisanjem. Dogovoreno je da to i Javno
objavi u "Borbi".
Iako poslednje "tri bombe" (lanci "Subjektivne snage i
"Revolucija", kao i novela "Anatomija jednog morala objavljena
u asopisu "Nova misao") jo nisu bile ispaljene, Dilas Je oigled
no i oseao i iskustveno predviao ta e se dogoditi. On vie nije
raunao na zadravanje starih pozicija u Partiji i vlasti. Jeres je
morala biti kanjena!
"Seam se kako je sve to poelo - pie on u knjizi objav
ljenoj najpre u SAD, "Nesavreno drutvo", april 1969. - samog
tog dana, ak i sata, moda isto onako kako su pokrteni i pus
tinjaci seaju trenutka kada im se bog ukazao.
Bilo je to u noi izmeu 7. i 8. decembra 1953. godine.
Mada sam kao i obino zaspao tek oko ponoi iznenada sam se
probudio obuzet nekim nepokolebljivim sudbonosnim sazna
njem da neu biti u stanju da se odreknem svojih gledita. U to
vreme bio sam napisao seriju lanaka, za koje su neki izjavili
da su "revizionistiki, za partijski list "Borbu". Znao sam da e
me moja gledita dovesti u sukob sa drugovima iz Centralnog
komiteta, ljudima sa kojima sam sagoreo mladost i polovinu
zrelih godina u potrazi za idealom koji se, nakon toliko nada i
toliko mnogo krvi i napora, pokazao nerealnim i neostvarljivim.
Moja supruga Stefanija mimo je spavala u drugom delu sobe,
147

no bio sam svestan njenog prisustva u tami i nenaruenoj tiini


noi. Nastojao sam da odgumem svoje zle slutnje, tvrdoglave u
svom insistiranju da se neto definitivno desilo, neto unutar
mene ili neto to se tie mene, a to Je znailo, da u morati
tome da podredim svoj dotadanji nain ivota, svoje nade - i,
to je jo gore, podredim svoju porodicu ili ak da sve to skupa
rtvujem. Znao sam da nemam izgleda na pobedu.
Setio sam se sudbine Trockog i rekao sebi: "Bolje sudbina
Trockog nego Staljina, bolje biti poraen i uniten nego izdati
svoj ideal, svoju savest". ak mi se i verovatna duina kazne
zatvorom (obino iznosi 7 do 9 godina za "klevetanje" drave ili
vrenje "neprijateljske propagande") vrzmala u glavi, kao da je
ve bila izreena. Video sam sebe izolovanog, drugove koji me
preziru i kleveu, a svoju porodicu uasnutu i u nedoumici ta
da radi. Video sam sebe meu tzv. malim ljudima koji nee
imati nikakvog naina da saznaju da li sam bio luak ili
mudrac. Ta borba unutar mene bila je kratka. T rajala je samo
nekoliko minuta dok nisam uspeo da otrgnem misli od snova i
povratim se od tih nagovetaja. J a sam ve znao, da znao, da Je
to bilo ono istinsko ja, i da to ne mogu opovrgnuti uprkos kole
banju kojem sam bio podlegao, uprkos tekih iskuenja sa
kojima u morati da se suoim. Ustao sam i otiao u svoju
radnu sobu i tamo u nekoliko reenica pribeleio ono to sam
sada znao: nastanak razlika u odnosu na upravljae partije,
neminovnost prestanka daljeg druenja s njima, predstojei
ispit moje sopstvene snage ili slabosti zbog skretanja s njihovog
puta... Posle te noi, postepeno ali bez kolebanja, sve vie sam se
udaljavao od zvaninih dogmi i gledita dolazei u sukob sa
stvarnom situacijom u svojoj sopstvenoj zemlji i sa komuni
zmom u celini...
Jedan od poslednjih ilasovih lanaka "Subjektivne sna
ge ("Borba", 27.dec.53) koji Je oznaio klimaks njegove opozicije i
sukoba sa politikim vrhom zavrava se reima:
"rvanj ivota ubacio je u neumoljivu eljust dosadanje
pojmove i oblike, i melje li melje, uprkos najboljim namjerama".
Oigledno Je bilo da Je lanak - "Subjektivne snage" prevrio meru, da Je doveo u pitanje dotadanju monopolsku
ulogu partije i da se politiki vrh spremao za konani obraun
sa Dilasom. M.ilas, kao to smo ve videli u njegovom seanju
na no izmeu 7. i 8. decembra 1953. opisanoj u knjizi "Nesavr
eno drutvo, nije imao iluzija da e sve da legne, da e mu se
148

progledati kroz prste, da e ui tab progutati tako gorku jeres


kakvu je on zakuvao. Zato i uri.
Svoj poslednji lanak "Revolucija" objavljuje 7.januara
1954. posle ega e nastavak serije biti obustavljen nalogom iz
CK. Opisaemo sada ta se dogaalo iza kulisa, u najuim kru
govima, kakve su se jo "paralelne drame" odvijale.
U decembru 1953. redakcija asopisa "Nova misao, iji je
glavni urednik bio Skender Kulenovi, a Jedan od lanova i
Milovan Dilas, odluila je da se fuzionie sa asopisom "Naa
stvarnost". U isto vreme pripreman Je 13-ti broj "Nove misli,
koji e biti i poslednji i koji e ui u dokazni materijal za Ple
num o "sluaju Dilas, zbog njegove novele tampane u tom
broju - "Anatomija jednog morala". asopis je proitao, naalost,
mali broj ljudi, jer je bio zabranjen, a njegovi primerci, ak i po
privatnim bibliotekama, zaplenjeni su uz revnostan napor
UDB-e.
Oni koji su ga tada proitali, ne iz radoznalosti ili po svo
jim literarnim sklonostima, ve iz politikih predubeenja o
ilasovoj "mrnji" prema starim revolucionarima i privilegijama, govorili su da je to pamflet sa iskonstruisanom fabulom,
koja je trebalo da kompromituje partijske kadrove, njihov nain
ivota i shvatanja - od porodice i prijateljstva do politike. Dilasova namera Je bila, tvrdili su, da kroz "Anatomiju - kada Je
ve video da gubi filozofsku i "politiku" bitku - prebaci sukob
na "etiki plan" i da tako izae m akar kao moralni pobednik.
ta se oko "Anatomije" deavalo?
Pre nego to e asopis izai, Dilas je poslao pismo izvesnom broju sekretara sreskih i optinskih komiteta SKJ, poziva
jui ih na pretplatu. Deo njih je to i uinio. Usledila je "druga
faza" akcije: tampariji "Borbe" u kojoj je pripremljen asopis,
nareeno je da nikome ne srne dati nijedan primerak, to jest da
se asopis mora otpremiti samo na naznaene adrese. I tako je
asopis tampan i pakovan pod strogom kontrolom. U meu
vremenu, dok je novela "Anatomija" jo bila u rukopisu, supru
ga Svetozara Vukmanovia Tempa, Milica, saznala je, lako na
neobian nain, za sadrinu Dilasove prie. Naime, nekoliko
dana pre nove godine, Dilas Je zajedno sa generalom Pekom
Dapeviem bio na veeri u TempovoJ kui. Priali su o raznim
stvarima, a onda je Dilas pozvao Milicu u stranu i rekao joj kako je napisao novelu u kojoj ne pominje autentina imena, ali
e se svakom initi da su ona i Tempo u pitanju.
149

Iznenaena i zauena ovakvim postupkom prijatelja


kue, Milica je s gorinom odgovorila:
- Nije poteno da se sa drugima obraunava preko Tempovih leda!
Dilas je preutao njenu primedbu i opet seo za sto sa osta
lima. Zabrinuta onim to je ula, Milica je, kada su gosti otili,
sve rekla Tempu. Smirivanja nisu pomogla. Sutradan, Milica je
uspela da preko ilasove sekretarice dobije rukopis "Anatomije
i da ga proita u samoj kancelariji. Uzbuena, emotivna tako je
otrala kod Dilasa i opet mu rekla da to "nije poteno.
Nekoliko dana kasnije opet su se nali u zajednikom
drutvu. Vladimir Dedijer ih je pozvao da kod njega u kui
doekaju Novu 1954. godinu zajedno sa ilasom, Koom Popoviem, Pekom Dapeviem, Joe Vilfanom i jo nekim prijateljima
iz intimnog kruga. Lepo je bilo poelo, ali Je Tempu - kako on to
opisuje u svojim memoarima - priseo ovaj susret. Dok su stajali
malo po strani i razgovarali, Peko Dapevi mu Je zabrinuto
rekao:
- Bio sam kod Starog na Brdu (kod Kranja, u Sloveniji prim, autora). Jutros sam stigao. Strano Je ljut na Dida zbog
njegovih lanaka.
Tempo mu je odgovorio:
- Pa i ima pravo da se ljuti. ta treba Didu da predlae
likvidaciju Partije? Inae, ostali lanci mi se sviaju. A Jesi li
rekao Didu za miljenje Starog?
Peko je odmahnuo glavom:
- Ne, nijesam.
- Pa, reci mu! - Insistirao Je Tempo.
- Neu! - bio Je uporan Peko.
- Onda u ja! - odgovorio je Tempo i priao Dilasu. Ispriao
mu Je ta je uo od Peka. Dilas se na to zabrinuto upitao:
- A ta misli: hoe li da idu na Plenum?
Sada se Tempo zaudio:
- TI si lud! Kakav Plenum! Treba da ode Starom i da se
dogovorite ta da uini.
Dilas nije nita odgovorio. Njegovo neraspoloenje je zatim
uticalo i na druge. Doek Je prolazio monotono, tek da se ispune
"praznine formalnosti" i bude uljudan u prijateljskoj kui.
Nekoliko dana kasnije, kako Je Aleksandar Rankovi
rekao Tempu, "Vrh Je razgovarao sa ilasom. Dva dana su
raspravljali, ali Je Dilas odbio sve primedbe i savet. Ostao Je na
svome.
150

Posle obustavljanja ilasovog pisanja, nakon poslednjeg


lanka Revolucija", 7.januara 1954. u redakciji "Borbe nastalo
je komeanje. Preteno raspoloenje je bilo na strani "jeretika",
naroito medu mladim novinarima. ovek iz UDB-e, koji je bio
slubeno "zaduen" za "Borbu", priao mi je kasnije da se politi
ki vrh pomno interesovao za miljenje novinara i da je on
svaki as telegrafski izvetavao: da je "Borba" jo uvek i prete
no na strani Dilasa.
Devetog januara po podne, direktor "Borbe" Veljko Vlahovi bio je dva sata kod Kardelja. Kada se vratio sazvao Je na
sastanak sve novinare. Predpostavljali smo zato, "Borba" je bila
direktno umeana u "konflikt". Odmah u poetku obratio nam
se recima:
- Moram da vam kaem da smo pali na ispitu iz marksi
zma. J a upravo dolazim od druga Kardelja, s kojim sam razgo
varao o ilasovom pisanju u naem listu...
Vlahovi je zatim u kraim crtama disciplinovano obja
njavao sutinu neslaganja i konflikta sa ilasom. Posle njega,
glavni urednik Ivan Sibl, kratko i otvoreno je rekao:
- Ja moram da priznam da sam sa velikim zadovoljstvom
itao ilasove lanke. Bio sam srean to ih objavljuje ba "Bor
ba". Slagao sam se sa njegovim miljenjima. Ali, eto, uli ste ta
je rekao drug Veljko Vlahovi...
Zatim je nastao muk, oseala se neprijatna, teka atmos
fera, kao na pogrebnom rastanku sa prijateljem. Za re su se
javila samo dva, tri urednika, koja su u "Borbu" stigla neko
vreme ranije kao "politiko ojaan je" iz raznih partijskih struk
tura. Oni su dabome govorili o tome da su i sami "osetili" "kuda
vodi" ilasovo pisanje i ta e se desiti. Ostali su utali. Tako se
sastanak i zavrio, ali je nastavljen do dugo u no "po grupa
ma".
I dok Je zbor novinara sa Veljkom Vlahoviem trajao, u
tampariji lista ve se vrteo sutranji broj (10.januar 1954.) sa
Saoptenjem Izvrnog komiteta CK SKJ, koje je glasilo:
"lanci koje Je drug Milovan Dilas poslednjih nedelja
objavio u "Borbi", a iznad svega lanak "Anatomija jednog
morala", objavljen u poslednjem broju "Nove misli", izazvali su s obzirom na njegov poloaj kao lana Izvrnog komiteta CK zabunu u redovima lanova Saveza, tako da su Izvrnom komi
tetu upuena mnoga pitanja o znaaju i smislu tih lanaka, kao
i o tome kako rukovodstvo Saveza gleda na te lanke i da li su
151

oni objavljeni s njegovom saglasnou.


Izvrni komitet sm atra za svoju dunost prema celokupnom lanstvu Saveza komunista, kao i prema itavoj javnosti u
zemlji, da izjavi:
lanci druga Milovana Dilasa plod su njegovog sopstvenog
miljenja, koje je u svojoj osnovi protivno m iljenju svih ostalih
lanova Izvrnog komiteta, duhu odluka estog kongresa i odlu
ka Drugog plenarnog sastanka Centralnog komiteta Saveza
komunista Jugoslavije. On ih je objavljivao ne izlaui unapred
drugovima iz Izvrnog komiteta ideje koje u njim a namerava
objaviti, ak i uprkos tome to su mu neki drugovi u toku obja
vljivanja prvih lanaka iz te serije ukazivali na oiglednu tetu
koju bi takvi lanci mogli naneti razvitku Saveza komunista i
izgradnji socijalistike demokrati Je u naoj zem lji.
Izvrni komitet iznee ovo pitanje na diskusiju pred Cen
tralni komitet Saveza na prvoj njegovoj sednici.
Drug Dilas je izjavio Izvrnom komitetu da e obustaviti
dalje objavljivanje svojih lanaka s obzirom da e itav problem
biti diskutovan na plenumu Centralnog komiteta."
To je bio poetak kraja.
Posle 10.januara 1954. kada je izalo Saoptenje Izvrnog
komiteta CK SKJ o DIlasu, dramatini rasplet u politikom vrhu
Jugoslavije dobio Je svoj "zvanini peat" na Plenumu CK. Sas
tanak najvieg foruma SKJ poeo je 16.januara i trajao je dva
dana. U istoriji je ostao poznat kao Trei plenum. Imao je samo
jednu taku dnevnog reda: Milovana Dilasa, lana Izvrnog
komiteta.
Plenum je odran u zgradi CK SKJ, u tzv. Agrarnoj banci,
neposredno pored "Borbe, na Trgu Marksa i Engelsa br. 11.
Interesovanje za ovaj dogaaj, svega politike Javnosti, a
zatim i ele zemlje, bilo je izuzetno veliko. Izmeu ostalog i zato
to Je to posle Informbiroa i sukoba sa Staljinom 1948. bio prvi
vei "partijski sluaj, koji Je oznaavao raskid i otpadnitvo
jednog od etvorice vodeih ljudi u SKJ.
Ceo tok Plenuma Je, po obiaju, sniman u specijalnim
kabinama. Tu niko sem predvienih slubenih lica nije imao
pristup. Ipak, nas nekoliko novinara "Borbe" pustili su u kabine,
tako da smo mogli neposredno, i vizuelno i govorno, sa svim
utiscima na licu mesta da pratimo raspravu. Za nas je ona,
dabome, bila uzbudljiva, iako izvesna. Naroito su nas impresio
nirala pojedina lica i pojedini govori. Dilas osobito, Jer je o
152

njemu i njegovoj drami 1 bila re, lako nas je njegova lzvesna


zbunjenost 1 posustalost razoarala. To vie nije bio onaj tribun,
koji je godinu dana ranije, na VI Kongresu Partije, odrao bri
ljantan govor o Lenjinu i naoj Revoluciji, i tada izazavao goto
vo masovnu emotivnu reakciju meu delegatima, ili onaj politi
ki esejist i kritiar, koji je - inilo nam se - otvarao pred licem
ele javnosti samu "duu Partije" i naroda.
Drugi dan Plenuma prenoen je preko Radio-Beograda,
tako da je raspravu mogla pratiti cela zemlja.
Plenum je otvorio Tito i dao politiku ocenu ilasove "jeretike serije". A zatim je kraa objanjenja izneo Dilas. Delovao
je sumorno, monotono, "bez mate". Kao da nije imao ili nije hteo
da kae "ono glavno". Svi su oekivali Kardelja, i kao ilasovog
"teoretskog konkurenta", i kao drugog ili treeg oveka iz politi
kog etvorougla (Tito, Kardelj, Rankovi, Dilas). Kardelj je govo
rio dugo, ambiciozno, sa opirnim analizama svakog ilasovog
lanka i tezama da su to, uglavnom, "stare revizionistike ili
reformistike teorije", "bez klasnog kriterija", sa apstraktnim
predstavama o demokratiji, i sa "socijalizmom bez svojih divizi
ja".
Otra i sarkastina Kardeljeva re nije bila samo izraz
"idejnog neslaganja ve je imala i svoje dublje, line korene.
Uostalom, Kardelj o tom svom odnosu sa Dilasom kae u razgo
voru za "Delo" l.maja 1974;
"elim da kaem da je meu ljudima sa kojima sam dugo
vremena veoma tesno saraivao bilo i nekih sa kojima smo se
kasnije razili. Medu njima bih pomenuo Milovana Dilasa i
Aleksandra Rankovia. Sa obojicom sam se sreo kada su, isto
vremeno kad i ja, postali lanovi novog rukovodstva Komunisti
ke partije Jugoslavije, koje je formirao Tito posle 1937.godine.
Sa Titom na elu nas etvorica smo bili i stvarni politiki sekre
tarijat pred rat, za vreme rata i posle njega, mada formalno
nismo uvek bili u istom sastavu, jer smo i delovali esto odvoje
no u raznim delovima Jugoslavije.
Milovan Dilas je bio aktivan radnik, a naroito sposoban
publicista. Sve dok se drao organizovanog partijskog rukovod
stva, bio je esto i nosilac korisnih, stvaralakih, idejnih i politi
kih inicijativa. Stavie, na svoj nain smo ga voleli zbog njego
ve pomalo divlje iskrenosti i otvorenosti. Jer, na jeziku bi mu
odmah dolazilo sve to god se raalo u njegovoj glavi. No, upra
vo tu i poinnje njegova nesrea, jer, u svojim razmiljanjima i
153

pogledima bio je veoma nestalan i zato nikada nisi znao ta e


misliti sutra. Zato je meu nam a uvek bio nekakav enfant
terible. Ali i pored te nestalnosti miljenja bio Je ujedno veoma
ambiciozan ovek, to ga je bacalo iz jedne krajnosti u drugu. To
je esto prouzrokovalo sporove meu nama. Za vreme narodnooslobodilakog rata morali smo da ga opozivamo iz Crne Gore
zbog njegove line odgovornosti za preterane represivne mere,
koje su dovele do nepotrebnog prolivanja krvi i koje su veoma
natetile ugledu ne samo KP nego narodnooslobodilakog pokre
ta uopte. No to mu nije smetalo da kasnije, kada je doao u
spor sa revolucijom, postane pobornik neograniene slobode. U
prvom posleratnom periodu morali smo ublaavati posledice
njegovog radikalizma u dogmatskom sreivanju prilika u oblas
ti kulture i propagande, a to mu nije smetalo da se kasnije,
posle naeg spora sa Staljinom, vrlo brzo nae na pozicijama
nekakvog socijal-demokratizma. I zato nije ni malo udno ni to
to se kasnije odrekao i toga i to danas izjavljuje ne samo da
nije komunista, ni marksista, ni socijalista, nego da mu Je sis
tem parlamentarne demokratije ustvari ostao jedina idelogija.
Poetne radikalne, liberalistike i revolucionarne iluzije su
prema tome tu nale svoj klasini kraj u konzervativnom mire
nju sa postojeim stanjem kapitalistikog drutva protiv koga
se borio u svojoj mladosti.
Moji lini odnosi sa Dilasom bili su dugo vreme veoma
prijateljski, iako me je nestalnost njegovog miljenja uvek
uznemiravala, a esto i dovodila u sporove s njim. I kada su
poela njegova dublja kolebanja poetkom pedesetih godina
pokuao sam na prijateljski nain da ga upozorim kuda e ga
odvesti put za koji se otpoeo odluivati. Ali, tu Je nezajaljiva
ambicija, graena na iluzijama, nadvladala razum. Moram rei:
mada sam dugo saraivao sa Dilasom, bio sam u dnu due ipak
nekako uveren da e zbog njegove neuraunljive nestalnosti, pre
ili posle, doi do nepopravljivog konflikta...
Intimno, dakle, kako vidimo, u Kardelju je od samog poe
tka saradnje postojao otpor prema ovom "enfant terible, koji se
nikako nije mogao uklopiti u tada vaee "revolucionarne ablo
ne.
Posle Kardelja, na Plenumu se prvi Javio za re ilasov
bliski prijatelj Vladimir Dedijer. On Je poeo dosta uzbueno ,
rekavi da doivljava teke dane. Najpre je govorio o grekama
154

u Dilasovom metodu, a zatim Je kritikovao i metode koje se


primenjuju u "takozvanom raskrinkavanju" Dilasa. Dedijer se
nije sloio sa lankom Borisa Ziherla, koji je objavljen isti dan u
"Borbi" kada i Saoptenje Izvrnog komiteta. Ziherl je, naime,
zastupao gledite - polemiui sa ilasom - da se umetnost mora
zatiti od "prolaznih modnih gluposti.
"Ja sam uo - rekao je Dedijer - mnoge pisce i kulutrne
radnike koji se prosto za glavu hvataju i pitaju ta je ovo. Zar
ne moe svaki pisac da ima svoj pravac, da gleda da bude nov?
Zato da se drimo propisa od pre sto godina, kao da u literaturi
od Balzaka nema nieg novog? Zato da se u literaturi ponovo
propisuje dvanaest bojih za povesti po kojima ima odreeno da
misli i odreeno da osea? Ljudi se pitaju ta e nam to, ta e
nam takvi recepti, kada i u samom SSR lija Erenburg i drugi
otvoreno kritiku ju takve metode."
To je bila prva odbrana Dilasa na plenumu. Drugu je
izrekla Mitra Mitrovi, njegova biva supruga, koja je reagovala
i emotivno. I niko vie. Zatim Je otpoela serija otrih i dugih
napada koja e i oznaiti kraj ilasove "partijske karijere".
Kada se danas, sa ove distance i sa proteklim istorijskim
iskustvom, posmatra Trei plenum o "sluaju Dilas", koji je
demonstrirao ustvari dalju "monolitnost partije", moe se doka
zivati predpostavka da je politiki vrh zemlje brzo ispoljio strah
od sopstvene "demokratske vizije" proklamovane na VI kongresu
u novembru 1952. Dilasova kritika birokratizma, monopola Par
tije i antidemokratskog otpora i usporavanja sloboda, bez obzira
na "diskutabilne delove, bila je u sutini radikalna razrada VI
kongresa Partije. Ali njegov Adamov greh se sastojao u tome to
je smetnuo sa uma da je u meuvremenu ve bio narastao
"strah od sopstvenih odluka i da Je zato u junu 1953. odran II
Plenum CK SKJ koji je izvrio korekciju VI Kongresa.
Nije, dakle, tek Trei plenum bio "naputanje linije estog
kongresa" (kako tvrdi Dilas u "Borbi" od 1Zmaja 1989. povodom
inicijative za njegovu rehabilitaciju) ve je to u stvari uinio ve
II plenum, a na Treem je - drastinom osudom Dilasa - ta "nova
orijentacija" samo potvrena i produena. Partija je tada (posle
VI kongresa, da je ostala kod njegovih odluka) mogla da bude
na demokratskoj prekretnici, jer Je usvojila bila politiku svog
odvajanja od drave i odricanja od komandovanja i dranja
svega u svojim rukama. Ali, demokratske inicijative, podstaknute obraunom sa Staljinom, koje su se osecale 1 u samoup
155

ravnom ivotu privrede i naroito u kulturi i umetnosti, brzo su


zaplaile svojom kritinom sveu zvanine ideologe Partije. I
ona Je nastavila da dri sve konce u svojim rukam a, represivno
interveniui kod prvog (ilasovog) pokuaja da se linija VI
kongresa i oivotvori.
Dogmatski mentalitet je dobio prevagu. Osetilo se to i u
monolitizmu III Plenuma. Iako su sve diskusije imale "demokrat
sku i hum anu oblandu" iza njih Je uglavnom stajala stara
"boljevika budnost, iji se vek znatno produio. Ne znam da Je
kod tih kadrova, uvek opreznih prema svakoj Jeresi i uvek
privrenih do fanatizma "viim ciljevima", taj fenomen ikada
ieznuo. Uostalom, ne seam se da Je neko sakupio moralne
hrabrosti da koriguje sopstveno ondanje miljenje I postavi
pitanje rehabilitacije tadanjeg "prvog jeretika.
Indulgencija nema u to vreme. Monolitnost Partije je iznad
svega. Moe se u nijansama drukije misliti, pa i govoriti, ali
globalno sve mora da bude utimovano i svedeno u odreene
kanone i norme. Svako iskakanje iz obeleenog kruga kvalifikuje se i dobija etiketu ugroavanja tekovina Revolucije, pri
emu se tekovine niti vide niti oseaju kao razvojni proces ve
kao okamenjeni spomenici. Rezolucije nisu takve ali praksa
uglavnom jeste. Partija s mukom nastavlja trku da za svoju
demokratsku viziju nade i sadrine u stvarnom ivotu. Neka
unutranja "religiozna snaga ne da Joj da se preobrazi i uskladi
sa vremenom.
"Borbu e taj dogaaj teko pogoditi. Nee biti kadrovskih
represalija, ali njen nagli zaokret ka disciplini i pokornosti uticae da postepeno gubi ugled kod italatva. Mlada generacija
novinara se tokom sledeih godinu dana znatno osipa, list
menja fizionomiju, dobija i nove urednike, a tira koji Je do
tada bio veoma visok - oko 300 hiljada - poinje da pada.
Posle dvodnevne rasprave Trei plenum se zavrava Zak
ljucima koji su glasili:
"1. Da su shvatanja koja Je Milovan Dilas izneo u svojim
lancima u svojoj osnovi protivna politikoj liniji usvojenoj na
VI Kongresu Saveza komunista Jugoslavije;
2. Da su ta shvatanja, s obzirom na poloaj druga Dilasa
u Savezu komunista, unela zabunu u Javnost i nanela ozbiljnu
tetu kako Savezu komunista tako i interesima zemlje;
3. Da se drug Dilas svojim stavovima i postupcima udaljio
od Centralnog komiteta i od itavog Saveza komunista, da se
156

lino izolovao od praktinog rada i dao politiku osnovu za raz


bijanje idejnog i organizacionog Jedinstva Saveza komunista i
za njegovu likvidaciju.
Zbog toga plenarni sastanak Centralnog komiteta odluuje
da se drug Milovan Dilas iskljui iz Centralnog komiteta, udalji
sa svih funkcija u Savezu i kazni poslednjom opomenom.
Plenum je istovremeno, na Titov predlog, doneo odluku da
se u Izvrni komitet kooptiraju tri nova lana: Blao Jovanovi,
Miha Marinko i Petar Stamboli. Sva trojica su bili u to vreme
sekretari centralnih komiteta u svojim republikama: Crnoj Gori,
Sloveniji i Srbiji.
Posle estog kongresa SKJ, novembra 1952. godine, bila je
to prva krupna izmena u personalnom vrhu partije. Godinu
dana ranije, na tom istom kongresu bila se dogodila itava
"mala revolucija u kadrovskom razmetaju. Umesto dotada
njeg Politbiroa CK KPJ, kao najvieg partijskog tela, izabran je
Izvrni komitet od 13 lanova. Svi do jednog bili su stari revolu
cionari: Tito, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Milovan
Dilas, Boris Kidri, Moa Pijade, Ivan Gonjak, Svetozar Vukmanovi - Tempo, uro SalaJ, uro Pucar, Lazar Kolievski, Franc
Leskoek i Vladimir Bakari. estorica iz Izvrnog komiteta
sainjavali su tada Sekretarijat: Tito, Kardelj, Rankovi, Dilas,
Kidri i Gonjak.
Desetak dana posle Treeg plenuma, 27.januara 1954. na
popodnevnoj sednici Savezne narodne skuptine, potpresednik
Vladimir Simi upoznao je poslanike sa pismenom ostavkom
koju je 13. Januara podneo dotadanji predsednik Milovan Dilas.
Ostavka je glasila:
"Poto sam svojim javnim radom, publicistikim i drugim,
doao u raskorak sa Saveznim odborom Socijalistikog saveza
radnog naroda Jugoslavije, postalo Je neprirodno i neodrivo da
i dalje budem predsednik Savezne narodne skuptine, pa ovim
putem podnosim ostavku na svoj poloaj."
Poslovnik je zahtevao da se odmah izabere novi predsed
nik, to Je i uinjeno. U ime Socijalistikog saveza i 26 poslani
ka, Lazar Kolievski je kandidovao Mou Pijade, koji je Jedno
glasno izabran.
Uskoro zatim, Dilas je vratio i partijsku knjiicu. Devet
naestog aprila 1954. godine uputio je pismo sekretaru osnovne
organizacije SK u Palmotievoj ulici, gde i sada stanuje. Pismo
glasi:
157

"Na ruke sekretara, druga Stojanovia.


Od danas se ne sm atram lanom SKJ i po svojoj slobodnoj
volji istupam iz organizacije".
Tako je u naem politikom ivotu i argonu stvoren Jo
jedan novi izraz, kao opasna etiketa - "ilasovtina. Ali, "prvi
jeretik" jo nije bio - bar to se dotadanjih titula 1 poasti tie dotuen. To je tek predstojalo, moralo je da dobije zakonsku
formu. A nije dugo trajalo.
Put do kaznione, do prve roblje bio Je kratak: samo godinu
dana. Ve 24. januara 1955. godine Okruni sud u Beogradu
saotava, na osnovu priznanja samih optuenih, da su izjavama
datim stranim dopisnicima neposredno inspirisali i podstakli
kam panju protiv unutranjeg ureenja u Jugoslaviji, da se
Milovan Dilas osuuje na kaznu zatvora od godinu i po dana
uslovno na tri godine, a Vladimir Dedijer na est meseci uslovno
od dve godine.
Ali, poto ni jedna ni druga strana "nije popustila", ^ .d e
cembra 1956. Okruni sud u Beogradu izrie ilasu kaznu stro
gog zatvora u trajanju od tri godine. Dilas gubi in general-pukovnika, orden narodnog heroja i druga visoka odlikovanja.
Tako "ogoljen" sa celim paketom osuda putuje u Kaznlonu u
Sremskoj Mitrovici i dobija osueniki broj 6880. Tamo e i
ostati, s prekidima, devet godina. A vie od trideset nee moi u
Jugoslaviji, na svom maternjem jeziku da objavi ni re od 3.127
strana koje je napisao tokom robije. Nareeno utanje bila Je
nova, najtea kazna, bez obzira to mu se u svetu knjige tam
paju u milionskim tiraima.
Ali, u sopstvenoj zemlji jeretik Je, malo po malo, bio oteran
u neku vrstu samoizolacije, unutranjeg emigranstva. Da je
utao moda bi na tome i ostao. Ali, kako utati? Taj fenomen
straha od utanja i opiranja "politikoj smrti", Jedan od naj
poznatijih amerikih novinara starije generacije, S.L. Sulcberger,
u svojoj knjizi o ilasu "Ponovo steeni raj - monografija bun
tovnika", ovako objanjava:
"Sam Tito je Jednom rekao da politiku sm rt sm atra "naj
okrutnijom" smru i pobrinuo se da Milovana protera kako iz
knjievnosti, tako i iz politike, da bi takvu sm rt doiveo".
Dilas, valjda zato, nastavlja da govori ali ovoga puta poto to ne moe u jugoslovenskoj Javnosti - govori stranim
novinarima i politiarima.
Tokom 1955. godine on daje vie intervjua stranim agenci
158

jama I novinarima, koji ga saleu kao najuglednijeg disidenta


Istoka i socijalizma. U to vreme dolazi do posete Hruova Jugos
laviji, pomirenja i priznavanja "greha" od strane Moskve. Pot
pisuju se Beogradska i Moskovska deklaracija, kojima se odre
uju novi, ravnopravni odnosi i pravo na autonomni razvitak.
Dilas kritiki gleda na "pomirenje", on ne veru je Kremlju. Na
Zapadu, povodom svega toga, piu o "semenu destrukcije", "o
vraanju Tita staljinizmu", "o neveri Jugoslovena, ije Je prijate
ljstvo prema Zapadu bilo samo lukavi manevar", o "pobedi
promoskovske frakcije u SKJ i dr.
Mnogi ilasovi "duebrinici" veruju da e jeretik konano
uutati silom prilika, da se iza reetke - i p s ih o lo k i i fiziki ovek osamljuje i postaje maloduniji, gubi hrabrost i prkos. U
isto vreme, van zidina kaznione, traje i dalje ritual okrivljavanja i likvidacije. Dilasovo ime se spominje samo u osudama, a
izbacuje sa svih stranica istorije. Skidaju ga ak i sa poznate
fotografije sastanka Politbiroa u peini na Visu, 1944. koja je u
velikom formatu (bez njega) istaknuta u svim muzejima Revo
lucije. Na toj fotografiji, on sedi poslednji, pa je utoliko zgodnije
bilo isei ga, a da se to i "ne primeti".
Dilas je, meutim, i na robiji nastavio da pie, i to sada
jo aktivnije i jasnije.
Po dolasku u kaznionicu, traio je da bude sam u sobi, to
mu Je i dozvoljeno. Ali, posle vie meseci, uvidevi da samoa
nije uvek prijatna a i da mu treba kakva takva komunikacija
sa svetom, zatraio je da ga premeste u neku od kolektivnih
soba. Ponudili su mu da bira. On je tada rekao: Pa biu sa bibli
otekarom i kantinerom. I tako se preselio.
Izdravajui kaznu, najvie vremena je provodio u pisa
nju. Prva tema mu je i dalje ostala: birokratija u socijalizmu.
Ali, sada ve poinje dublje, kritiki da razmilja ne samo o
jugoslovenskom drutvu, ve i o Lenjinu, pa i Marksu.
"Moram da napomenem - pie on kasnije u svojoj knjizi
Nesavreno drutvo" - uz rizik da me za misticizam optui vei
na mojih italaca - komunista, da sam odavno intuitivno oseao
slabe strane ba ovog Mai ksovog izlaganja, ali nisam bio u sta
nju da to razumno izloim sve do "otkrovenja" za vreme Jedne
moje etnje. Zaboravio sam godinu i godinje doba kada se ovo
zbilo, i ne znam da li se to dogodilo za vreme Jutarnje ili poslepodnevne etnje: ali se zaista seam vremenske promene, sa
oblacima koji su plovili sa zapada na istok, ostavljajui za
159

sobom svetle povrine. Dogodilo se to iza bive zatvorske kapele,


koja je postala dvorana kulture pod novim reimom, ispod "pet
lipa", kako sam zvao etalite koje je za mene improvizovala
grupa starih zatvorenika. Dogodilo se to du "ilasovog etali
ta", kako su ga u svojim tajnim aputanjim a zvali ostali osue
nici.
Bio sam oajan, Jer sam se jo borio sa tekom morom
koja me je muila i pritiskivala nou ili popodne, kada mi Je
odjednom postalo Jasno, sa neospornom sigurnou u oseanju
vie nego u rasuivanju, da nije tano da drutvo i pojedinac,
naroito misao, zavise iskljuivo od m aterijalnih snaga. Stavie,
shvatio sam da se ne moe nai nikakvo standardno merilo za
takvu zavisnost, poto e ona uvek da varira prema stvarnim
okolnostima...
Sve su one meusobno nezavisne i prouzrokovane dejstvom razliitih ivotnih snaga, nikada ne mogu biti iste za ma
koje dve individue, poto je ovek razumno stvaralako bie isto
kao i obino ivo stvorenje. A zar nije "svestan" ideoloki "nap
redak" jednog odreenog drutva kakav su preduzeli komunisti
ili kako misle da su preduzeli, sam po sebi suprotan MarksovoJ
tezi da nain proizvodnje materijalnog ivota... uslovljava proces
drutvenog, politikog i duhovnog ivota ljudi uopte..
Rukopis prve knjige, koji Je Dilas uspeo da iz kaznione
doturi svetskoj javnosti nosio je naziv: "Nova klasa - analiza
komunistikog sistema". Knjigu Je tampao ameriki izdava
Frederik A. Preger u Njujorku, samo osam meseci posle Dilasove
osude na robiju, 12. avgusta 1957. godine.
Knjiga doivljava fantastian publicitet. tampa se u tira
u od tri miliona primeraka, na trideset svetskih jezika. Stigla
je i do nas, na engleskom jeziku, ali ilegalno, sa koricama na
kojima pie "Zbirka propisa o trgovini. Mnogi prikazivai na
Zapadu stavljaju je u red "najveih Jeresi: Luterovih 95 teza,
Miltonove "Areopagitike, Zolinog "Optuujem.
"Manester gardijan pie da Je "Dilas bio Jedan od aris
tokrata, jo vie nego princ Kropotkin ili grof Tolstoj. On Je bio
lan "ekskluzivnih grupa koje odreuju politiku... Morgan Fi
lips, Jedan od prvaka Laburistike partije Engleske u lanku
"Pobunjeni zatvorenik", kae: "Nita drugo nego njegovo slobod
no gledite o drutvenom sistemu u FNRJ odvelo je mog prijate
lja na robiju... A zatim dodaje da mu u zemlji progone roake,
kao i sve one koji udu u kuu u PalmotievoJ ulici br. 8, a pose
bno njegovu suprugu Stefaniju.
160

I tako e posle "Nove klase" doi robija na robiju. Od stra


ne Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici, gde je ve izdravao
kaznu, Dilas e .oktobra 1957. biti osuen na ukupno sedam
odnosno devet godina strogog zatvora. U isto vreme osuen je i
na kaznu ogranienja graanskih prava u trajanju od pet godi
na nakon izdrane glavne kazne, kao i na oduzimanje svih
odlikovanja, meu kojima i Ordena narodnog heroja.
Posle tri godine, tri meseca i devet dana izdranog zatvora,
Dilas je 14. januara 1961. godine uputio molbu Saveznom izvr
nom veu da bude uslovno puten.
est dana kasnije, savezna vlada je donela odluku da se
Dilas pusti iz zatvora, i 20. januara 1961. on je stigao kui u
Beograd.
Njegova "Izjava" SIV-u je zvanini, slubeni dokument. Ali,
u svojoj knjizi "Nesavreno drutvo", koja e izai aprila 1969. u
Njujorku, Dilas o tom sluaju "pomilovanja" pie:
"Zatvorska administracija inila je sve da osigura moju
pokornost i promenu due. Kada sam zapretio da u odagnati
svaki dalji pokuaj u razgovoru, poslali su mi Slobodana Penezia, lana Centralnog komiteta i visokog slubenika tajne poli
cije, koji mi je dao na potpis ve pripremljenu molbu. Tu je bila
jedna reenica koja je mogla da se protumai kao priznanje da
su injenice iz stvarnog ivota dokazale netanost mojih tvrdnji.
Ipak, potpisao sam dokument...
Uskoro, Beograani su mogli da vide Dilasa na ulicama u
Starom gradu ili, katkad, sa prijateljima u hotelu "Metropol".
Iako malo oronuo i sa tragovima trogodinjeg ivota u zatvoru i
izolaciji, Dilas je tada jo delovao vitalno i mladalaki. Uostalom,
bio je tek pedesetogodinjak.
im je izaao sa robije, Dilas poinje jo intezivnije da
pie, i kao knjievnik, koga ne naputaju mata i literarne teme,
iji su koreni pre svega na crnogorskom tlu, i kao politiki misli
lac i analitiar, koji je i dalje pod opsesijom bivih ideala, nastalih deformacija u socijalizmu i demokrati Je u savremenoj civili
zaciji. On skicira svoju buduu knjigu "Nesavreno drutvo, a u
isto vreme privodi kraju rukopis "Susreti sa Staljinom, koji e
ga uskoro kotati ponovne robije. Knjigu e tampati izdavaka
kua "Herkurt Brejst u Njujorku.
Meutim, ve 7. aprila 1962. Dilas Je ponovo uhapen u
svom stanu u Palmotievoj ulici. O tome je zapisao: "nisam
mogao da stvorim za sebe samog reku u kojoj sam mogao da
161

plivam ,a morao sam da plivam ili da ostanem na obali reke


koja nije moja".
Ovoga puta optuen je po lanu 320 Krivinog zakona koji
je stupio na snagu 29.Jula 1959. a glasi: "Slubeno lice koje - za
vreme slube ili posle njenog prestanka - nepozvanom licu saopti, preda ili na drugi nain uini dostupnim poverljive doku
mente ili podatke koje je u vrenju slube saznalo a koji po
svom znaaju predstavljaju slubenu tajnu, bie kanjeno zat
vorom do deset godina".
Po tom paragrafu Dilasa su ovoga puta osudili 14. maja
1962. na ukupno 13 godina zatvora, s obzirom da je "prekrio i
uslovnu kaznu.
Ostala je misterija, bar u iroj Javnosti, zato je knjiga
"Susreti sa Staljinom ocenjena u Jugoslaviji kao subverzivno-politika a ne kao obina memoarska literatura.
Svoj prvi zapis o susretu sa Staljinom, ilas je objavio u
"Borbi 21.decembra 1944. godine, Jo dok Je rat trajao i dok je
"boanstvo iz Kremlja" bilo ne samo njegova fanatina opsesija.
Otuda i impresije koje iznosi o Staljinu:
"...On je iao dugim korakom, malo pognute glave, mirno
oputenih ruku, u svakodnevnoj maralskoj uniformi, u dubo
kim mekim izmama. Nije ba sasvim liio na fotografije. Brko
vi, a naroito kosa, bili su svuda podjednako zelenkasto - bijeli,
a lice bijelo, na jagodicama rumeno i malo kao rohavo. On je
nieg srednjeg rasta, ima lijepe male ruke s dosta dugim prsti
ma, duge noge, ua ramena i krupnu glavu. Glava Staljinova
nije samo prijatna, zbog svoje udne njene tvrdoe, zbog itave
svoje narodske izraajnosti, zbog umnih, ivih, nasmejanih.
strogih i brinih tamnoutih oiju, ona je 1 lijepa svojom harmoninou,svojom jednostavnou, svojom uvijek ivom mir
noom i izrazitou.
Svega toga nema na fotografijama. A na njima, dalje,
nema ni onih Staljinovih pokreta tijela, glave i ruku, koji nikad
ne miruju, ali nikad nijesu ni iznenadni i nagli, nema onog
Staljinovog kaiprsta koji se podie s vremena na vrijeme...
A kada je dolo vreme otrenjenja, pogotovo sedamnaest
godina kasnije, 1961. to vie nije bila - ni kad Je re o fizikom
izgledu - "lijepa, harmonina, m udra glava".
U ^ j iz i "Susreti sa Staljinom taj portret sada izgleda
ovako:
"Ja sam bio iznenaen i neim drugim: on Je bio malog
162

rasta i runog tela. Njegov trup je bio kratak i uzan a noge i


ruke predugake - leva ruka i rame kao da su bili malko uko
eni. Imao je povelik trbui, a kosa mu je bila proreena,
mada potpuno elav nije bio ni na temenu...
Pa ta je onda bilo "krivino", ta je predstavljalo slube
nu tajnu u ovoj knjizi? Staljinov portret valjda nije.
Knjiga "Susreti sa Staljinom" je bila nevelikog obima (oko
144 stranica) ali je imala velike posledice: donela je Dilasu novo
robijanje, sve do 1967. godine.
Optunica ga je teretila da je na nedozvoljen nain obja
vio poverljive podatke iz svojih slubenih susreta u Moskvi i sa
Staljinom, od 1944. do 1948. A Dilas se branio da nije objavio
nita to ve nije bilo na neki nain objavljeno. Po svoj prilici su
dve teme iz knjige bile "presudne": razgovori o odnosima sa
Albanijom, tojest balkanska politika uopte, i neprijatan opis
Hruova, koga je Dilas upoznao 1946. kada je zajedno sa Titom
bio i u Kijevu.
Za novog sekretara sovjetske KP Dilas kae:
"Posle paljivog itanja njegovih govora na kongresima, ja
nisam imao utisak da njegova znanja prelaze okvire klasine
ruske knjievnosti i ruske istorije, a njegov teorijski nivo onaj iz
srednjih partijskih kola... Ali treba dodati da on trpi manje no i
jedan komunistiki samouk i nedouk od oseanja manje vrednosti, odnosno manje osea potrebu da lina neznanja i nemoi
prikrije spoljnjim sjajem i optim mestima - opta mesta koji
ma on obiluje izraz su stvarnog neznanja ili nabubanih marksi
stikih shema."
ilasove asocijacije na "elitu Kremi ja" nisu nita lepe. A
shvaene su kao "antikomunizam", kao poturanje da Beograd i
sada brani Moskvu zato to je u SkJ preovladala "proboljevika frakcija. Takve politike etikete nisu se, dabome, mogle
zavriti dobro.
U "Susretima sa Staljinom" Dilas pie:
"Pijanke sovjetskih predstavnika, koje su dobijale karak
ter pravih bahanalija, u koje su nastojali da uvuku Jugoslovenske vrhove, mogle su u mojim oima, kao i u oima mnogih
drugih, samo da pojaaju uoeni nesklad izmeu sovjetskih
ideja i postupaka, njihove etike na recima i amoralnosti na
delu."
Tako je autor druge nepoudne knjige, posle "Nove klase",
14. maja 1962. ponovo odveden na robiju u Sremskoj MitrovlcL
163

Smeten je u sobu sa dva kreveta, zajedno sa jo jednim


osuenikom. Kao starosedelac imao je i neke "privilegije": dozvo
ljeno mu je bilo da mu posete due traju, mogao Je da nabavlja
tampu, knjige, pisai materijal i dr. Ali, posledice ivota u zat
voru ne mogu se ipak izbei. Dilas je uskoro osetio tee bolove a
zatim i napade u predelu slepog creva. Hitno je prebaen na
kliniku u Beograd i operisan. Sam je izabrao dvojicu profesora
univerziteta, koji su hirurki intervenisali.
Kada se vratio iz bolnice u zatvor, Dilas nije pokleknuo,
nastavio je da jo marljivi Je radi i pie. Znao je da mu je to jo
jedino oruje, koje mu je ostalo, a i s kojim moe opstati "gla
san". Za vreme izdravanja kazne u Sremskoj Mitrovici napisao
je - kako kau - 38 veih i m anjih rukopisa, ili 3.127 kucanih
strana. itavu malu biblioteku. Veinu Je tampao u inostranstvu. Meu njima i pripovetke: "Razdoblja, "Rat, "Kamen i lju
biice, zatim roman o Njegou, prevod Miltonovog "Izgubljenog
raja" i dr.
S.L.Sulcberger, Jedan od najveih amerikih publicista,
pie u svojoj knjizi o Dilasu "Ponovo steeni raj:
"Dilasov najvei poduhvat tokom njegovog dugogodinjeg
zatoenitva Je srpsko-hrvatski prevod "Izgubljenog raja" Dona
Miltona. Kao i sve njegove druge knjige, bez obzira na sadraj,
ni ovaj prevod nije (donedavno) mogao da bude objavljen u
Jugoslaviji. Poduhvat je utoliko vie vredan divljenja, to Dilas
nije znao engleski i uio ga je, kao i francuski, ruski i nemaki,
u zatvorskoj eliji. ... Dilas kae da Je odabrao da prevodi Milto
na, jer raj oigledno simbolizuje slobodu. A "ponovo steeni raj"
je u ilasovom sluaju istinit. "Shvatio sam da je raj mogue
ponovo stei samo ako je bio izgubljen". Moda Je Dilasov izbor
pao na Miltona i zato ta Je i ovaj veliki engleski pisac bio slo
ena linost svoga doba. Sa katolianstva preao Je na anglikanstvo, a potom na prezviterijanstvo. Dilas je od ortodoksnog
marksizma preao na staljinizam, na titoizam, pa na antititoistiki marksizam, da bi naposletku stigao do demokratije i nega
cije "izama".
Sulcberger otkriva u Dilasu i veliki literarni talenat i
sm atra da Je majstor kratke prie, meu kojima su "Gubavac i
"Kamen i ljubiice "remek del ovog veka".
Posle novih etiri i po godine u Kazneno-popravnom domu
u Sremskoj Mitrovici, Dilas je puten na slobodu 31. decembra
1966. Nastaje period, kada e on - pored ostalog - zavriti i ruko164

pis obimne politiko filozofske studije "Nesavreno drutvo", u


kome iznosi svoje poglede na savremene tokove razvoja i para
dokse u njemu. Ali, pre pojave te nove knjige Dilas e, 9.decembra 1968. godine dobiti u SAD prvo veliko priznanje: "Nagradu
Slobode". Primie je lino, u "Domu slobode" u Njujorku, u hotelu
"Ruzvelt", zajedno sa bronzanom plaketom na kojoj su ispisane
rei: "Herojskom lideru i buntovniku koga su njegov razum i
savest okrenuli protiv tiranije. Ova nagrada je inae ustanov
ljena 1943. godine i dodeljuje se uglavnom dravnicima i jav
nim radnicima. Dilas je tada, na sveanosti, odgovorio recima:
"Duge i uporne proteste, kao to su moji protiv svog vlasti
tog drutva, ja ne bih mogao drugaije da objasnim nego kao
izraze stvaralakog nagona svojstvene svakom ljudskom biu.
Ovaj nagon za mene je znaio pokuaj reavanja problema moje
zemlje i njenog drutvenog sistema. Stvaranje u tome drutvu,
ili da budem jo precizniji, borba za irenje uslova ljudske
egzistencije - to je bila sloboda za mene koja me je podsticala, i
podstie me i danas, da traim izlaz iz zatvorenog kruga u kome
nacionalne i drutvene zajednice jo ive u Istonoj Evropi.
Ali nijedan ideal nije toliko uzvien niti je ijedna ljudska
mo toliko snana da bi se mogla odupreti nasilju bez nesebine
pomoi drugih ljudi. To se potvrdilo i u mom sluaju: nije samo
moja supruga Stefanija nepokolebljivo stajala uz mene u svim
trenucima, nego sam stalno, na svakom koraku, imao prilike da
osetim ljubav graana moje zemlje, bio sam svestan podrke
javnog mjenja, naroito u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Dra
vama. Stoga priznanje koje mi se ovde daje pripada svima onim
ljudima koji su me na ma koji nain pomagali i branili, svima
onima koji saoseaju sa mnom.
Tadanje ilasovo prvo putovanje u svet posle robije tra
jalo je oko dva meseca: bio je u Engleskoj, SAD, Austriji i Italiji.
Odrao je mnoge konferencije i predavanja, kao na univerzite
tima u Brajtonu i Oksfordu, i u drugim uglednim svetskim ins
titucijama. Svi su hteli da ga uju i upoznaju, jer je za sobom
ve imao slavu pisca svoje prve knjige "Nova klasa", koja je
doivela 50 izdanja, vie od tri miliona primeraka i prevod na
trideset svetskih jezika.
Po povratku u zemlju opet ga ekaju razna "upozorenja i
"pretnje" od kojih je svakako najtea bila: ponovno oduzimanje
pasoa. To mu je saopteno poetkom 1970. kada je zatraio vizu
za ponovni odlazak u SAD i neke evropske zemlje. Objanjeno
165

mu je da je ta mera preduzeta zbog njegove neprijateljske delatnosti prilikom prethodnog putovanja.


Odiseja "prvog jeretika je tako nastavljena, ali ovoga
puta u drugoj vrsti izolacije: ne vie u zatvoru, izmeu etiri
zida, iza reetaka, ve bez pasoa, bez prava da se ide u svet. A
odlazak u svet za njega nije bio prohtev radoznalog turiste ili
hobi bogatog oveka, ve jedini legalni nain komunikacije i
prava na re. U zemlji ni dalje nije mogao da objavljuje svoje
rukopise. Pokuaj da to uini sa dva svoja literarna (ne politi
ka) del - zbirkom pria "Pogubljenje i "Studijom o Njegou" beogradski "Nolit Je odbio sa obrazloenjem da su oba del
"napisana nejednakim stilom i da su potrebna brojna pobolja
nja, a i inae ne odgovaraju literarnim kriterijum im a "Nolita.
Na slian dogovoreni i oekivani cinizam nailazio Je i u nekim
drugim pokuajima. Sta je onda znailo oduzimanje prava na
paso? Opet neka vrsta - nasilnog utanja i izolacije, jer se sopstvena re u sopstvenoj zemlji nije mogla iskazati.
Ali, s gledita "verbalnog delikta" prekraj je postojao i
mogla se "prema potrebi i primeniti zakonska sankcija. Dilas Ju
je iskusio u punom vremenskom obimu. "Posle 29 godina neslo
bode ili ograniene slobode, najpoznatiji jugoslovenski disident i
dugogodinji politiki zatvorenik, postao je 1986. godine slobo
dan ovek - kae u istoj knjizi S: LrSulberger. Toliko vremena
trebalo je da proe da Dilas ponovo dobije paso i da mu se u
sopstvenoj zemlji ponu i da tam paju knjige.
Poslednja ilasova politiko-filozofska studija, nazvana
"Nesavreno drutvo", izala je iz tampe aprila 1969. godine u
izdanju njujorke kue "Harcourt, Brace and World, Ine". Pisana
je preteno kao teorijska kritika savremenog socijalizma, s
tendencijom da analizira mitos i utopiju koji vladaju ovim
drutvima preteno na Istoku. Meutim, Dilas u ovoj knjizi
opservira i mnoge strukturalne probleme nove civilizacije, stav
ljajui ih esto 1 u aktuelan kontekst. Ne mimoilazi dabome ni
kritiko razm atranje procesa u Jugoslovenskom drutvu.
U svakom sluaju to Je polemika studija, koja je pogoto
vo u raznim leviarskim strujam a i intelektualnim krugovima
izazvala razliite reakcije. To je bilo i prirodno, Jer Je autor u
svojoj knjizi primenio vrlo radikalan metod kritike socijalizma,
i kao doktrine i kao prakse, pa Je i morao naii na suprostavljanje.
Dilas na jednom mestu kae:
166

"... ne samo drutvo nego i dravna maina nalazi se u


komunizmu u neprestanom, as jaem as slabijem, spontanom
otporu oligarhiji koja tei da ovu svede na golu silu. U praksi,
komunisti ne mogu do kraja da postignu da drava bude jedino
gola sila, kao to ne mogu ni drutvo potpuno da podrede...
Zbog te protivrene, neizbene i stalne potrebe komunista
da dravu tretiraju ako ne i iskljuivo, a ono preteno kao
organ nasilja, komunistika drava nije mogla i ne moe da
postane pravna drava, odnosno drava u kojoj bi sudstvo bilo
nezavisno od vlade i zakoni stvarno sprovodeni.
itav sistem se opire takvoj dravi. ak ako bi komunisti
ki voi i hteli, oni ne mogu ostvariti pravnu dravu a da ne
ugroze svoje totalitarno gospodstvo..."
I u poslednjoj deceniji Dilas pie kao i u svom "srednjem
dobu", aktivno, stalno, i neprestano je na politikoj i literarnoj
sceni u svetu. Vie mu usta nisu zatvorena ni kod kue, u zem
lji. Poinju da mu se objavljuju i knjige, medu kojima je i
roman "Crna Gora" u izdanju "Knjievnih novina".
"Ideja za ovaj roman - kae Dilas - Javila ml se jo 1933.
godine, dok sam bio u zatvoru u Beogradu. Re je o vremenu
neposredno posle prvog svetskog rata. U prvom delu saoptavam
uspomene iz mog detinjstva, ija je istorijska podloga bitka na
Mojkovcu. U drugom delu, pod nazivom "Veala, sueljavaju se
istorija i psihologija. To Je zapravo neka vrsta egzistencijalne
drame trojice Junaka koji su osueni na smrt, a mogu se isku
piti po cenu odricanja od svojih ideja. I najzad, u treem delu,
"Kraj" pripovedam o sukobu do kojeg je dolo izmeu crnogor
skih poglavara."
Pored literarne Dilasa, ni u ovim godinama, ne mimoilazi
ni "politika sudbina". To Je kao njegov trajni i veiti fatum. U
razgovoru koji je imao sa nemakim "Spiglom" 1985. godine
karakteristini su neki njegovi odgovori, pa ih zato i treba
interpretirati:
pigl: "Gospodine Dilas, Vi ste poslednji preiveli od uteme
ljivaa Jugoslovenskog sistema, kojim Je Tito 1948. godine prko
sio sovjetskoj prevlasti. Nije li se tada tako slavljena ideja da
radnici upravljaju svojim fabrikama, graani svojim optinama, u praksi ve odavno pokazala kao neupotrebljiva?"
Dilas: "Da, pokazala se neuspenom. Ideja da se razlikuje
mo od sovjetskog sistema sigurno nije bila loa. Kasnije, meu
tim, nije uspela ni ideja, ni praksa. Partija Je sve vie prisvajala
samoupravljanje.
167

pigl: "Da li bi bez radnikog sam oupravljanja poloaj


Jugoslavije bio bolji?"
Dilas: "Ne, ne verujem. Pa, to se vidi na primeru Poljske.
Tamo nije bilo organizovanog samoupravljanja. Vidite kuda je
to dovelo. Jugoslovensko samoupravljanje ipak obezbeuje
minimum antibirokratske kontrole i ono je na izvestan nain
prodrlo u svest m asa.
pigl: "Da li bi neki hrvatski radnik trajkovao za nekog
srpskog kolegu?"
Dilas: "Ne, sada ne bi. Pa, dolo je dotle da su republike
ideologije, ako to tako hoemo da nazovemo, jae od klasnih
interesa. ak se moe rei da se radi o jednom obliku refeudalizovanja, u kojem svaka republika vlast ima delimina prava i
vrsto ih brani. To je kao za vreme feudalnih gospodara, koji su
za ve davno zaboravljene zasluge dobijali od kralja komad
feuda.
Vremena su se, u poslednjoj deceniji, bitno promenila.
Dilasu se danas kod nas ne samo tam paju knjige, ve se jedna
davno tragino zapoeta pria ipak optimistiki nastavlja.
U svom razgovoru sa novinarom "Borbe Momilom orgoviem, m aja 1989. Dilas o tom vremenu kae:
"Mislim da je moja kritika bila preuranjena, s obzirom na
atmosferu u vrhovima Partije. Mada je i u vrhovima Partije
tada bilo dosta drugova u CK koji su imali ista, ili vrlo slina
gledita. Nisam bio potpuno usamljen u tim gleditima. Koa
Popovi, Vukmanovi, Bakarl... ak ni Kardelj nije bio sasvim
protiv, odnosno u velikoj meri smo se saglaavali. Nismo u svim
detaljima, ali u velikoj meri ipak Jesmo. Mijalko Todorovi je
verovatno slino mislio, mada se nije izjanjavao. Bilo je dosta
istomiljenika meu Bosancima, ali Rodoljub olakovi ne.
Humo nije bio daleko. ak ni Osman Karabegovi, samo se
povukao im je osetio da to vie nije politika najueg vrha.
- Vi ste do takvih ideja dolazili u slobodnom razgovoru sa
drugovima?
- Da. Kada bi se strogo uzelo,, te ideje nisu bile potpuno
moje, originalne. One su se javljale u raznim sredinama - medu
novinarima, piscima i u partijskim sredinama. To Je bilo u
vazduhu. Ono to bi se moglo pripisati meni kao originalno, to Je
da sam ja sve to sintetizovao, oformljeno iskazao.
- ta Vas je, koji dogaaj, nagnao da se na taj nain 1 na
tim temama angaujete Javno?
168

- Jedan trenutak u toj mojoj orijentaciji bio je preloman:


to je Brionski plenum u junu 1953. godine, posle Staljinove
smrti. Na njemu je dolo do blagog zaokreta u odnosu na proklamovanu demokratizaciju na VI kongresu. Mada je i pre njega
bilo nagovetaja da e doi do zaokreta u liberalizaciji u partiji.
Na tom plenumu ja sam istupao konfuzno, pod uticajem u
prvom redu Tita i te atmosfere koja je tamo vladala. S jedne
strane, branio sam iste ili sline stavove koje je branio Tito i
neki drugovi, a s druge strane, u nekim pitanjima sam istupao
demokratski. Bio sam u dilemi. Ve u toku noi kod mene se
formiralo vre uverenje da idem demokratskim putem, koji je
ve bio na VI kongresu naglaen. Da li je znaajno da Vam
kaem da sam sve rezolucije VI Kongresa ja pisao? Posle su
komisije samo dodavale neke popravke.
- Ima ocena da ste vi velikim delom taj VI kongres prip
remali na svoju ruku i da se niste dovoljno usaglasili sa glav
nim ljudima u Partiji?
- To nije tano. I u toku VI kongresa i u toku priprema
bilo je raznih nijansi u gledanjima. Svi mi smo bili jedinstveni
u tome. Ako itate govor Tita na VI kongresu, vidite da je i on
zastupao ta stanovita i da meu nama nije bilo velikih razlika.
- Poto je to bila i Titova orijentacija, zato je onda nap
ravio, kako vi kaete, zaokret na Brionskom plenumu?
- Tito je napravio takav zaokret iz vie razloga. S jedne
strane, kod njega se pojavila, po mom miljenju, bojazan da e
te demokratske ideje dovesti do slabljenja partijske vlasti i do
slabljenja celog sistema, pre svega jedinstva Partije kako ga je
on shvatao. Onda mi se inilo da je kod njega igralo ulogu i
uverenje da bi time slabila i njegova lina vlast u Partiji i dra
vi. A ja ni u svojim intimnijim gledanjima nisam imao nikakve
namere protiv Tita, pogotovo ne da slabim njegov uticaj. On je
bio linost visokog autoriteta, pa stvarno njegova vlast ne bi se
bitno mogla oslabiti. Bio je u Partiji za sve i svakog neosporni
voa.
- Koliko je Tito bio upoznat sa razgovorima i idejama koje
ste Iznosili u krugu vaih ondanjih drugova i rukovodilaca?
-Razgovaralo se i sa Titom. On je o svemu bio obaveten.
Niko od njega nita nije krio. Ali je tano i to da su se u toku
vremena neki ljudi, meu njima i Ja, u izvesnoj meri osamosta
lili, tako da su kontakti bili redi, naroito u tim idejnim i teoret
skim pitanjima, gdje je Tito sporije reagovao, nego na aktuelne
politike teme.
169

On je putao da se te teoretske raspre kreu, razvijaju,


posle sukoba sa Staljinom, naroito 1949. godine, dok ne bi saz
rele i dostigle po njegovoj oceni opasnost za partijsku monolit
nost, kako je on shvatao. Tito po prirodi nije bio teoretiar.
- Da Tito nije stavljao akcenat na politiku verovatno ne bi
mogao da uradi sve ono to je uradio?
- Mogao bi. Vidite Lenjina. Bio Je izvanredan realista. Tito
je lenjinistiku teoriju primio onakvu kakvu je zatekao, bez
promena.
- U ondanjim predratnim i ratnim uslovima teorija
sigurno nije mogla ni da se razvija, uostalom na dnevnom redu
je bio niz praktinih zadataka?
- Tito jeste praktiar, ali jeste i neto vie od toga. Ipak je
on politiar od formata, koji ne misli samo dan na dan, nego i
dalje, ali nema pravih teorijskih, originalnih osnova sem onih
koje je kao definitivne nasledio od lenjinista.
- Pa neke originalne osnove niko tada nije ni imao. Kada
bi se danas neke vae ondanje sinteze stavile pod kritiku lupu
- mnogi vai stavovi ne bi izdrali proveru? Mnogo to-ta nije
celovito, mnogo to - ta trai naknadna razjanjavanja?
- Tano je to. Poetkom tridesetih godina kada sam uao u
Partiju, u Partiju se nije drukije moglo ui nego prihvatajui
teoriju onako kako ste zatekli, a to Je, ue uzev, u stvari bio
staljinizam, ono to mi danas tako nazivamo. Imamo i drugih,
Buharina, Trockog, ali staljinizam je interpretacija koja se pozi
vala na Lenjina. Kada se radilo o Staljinovim spisima, nikada
nismo pravili razliku izmeu Lenjina i Staljina. Staljina smo
uzimali kao definitivnu formu za nae vreme, mada smo znali
da je Lenjin dublji. U pravu ste kada kaete da kod mene nema
koherentne teorije. Kad uzmete sve moje politike spise u njima
nema odgovora. Ima samo kritika totalitarizma, nedemokratizma, monopolizma, policijskih velikih nadzora nad drutvom,
partijom i javnim ivotom. To Je kritika, ali nemam potpuni
odgovor.
ta je to to Je vae drugove uplailo u tim vaim idejama,
da li ste suvie radikalizovali vae slobodne meusobne diskusi
je, ili je neke ve samo nezadovoljstvo veine partijskog vrha
nagnalo da odustanu od tih ideja?
- Ako imate u vidu lanke u "Borbi" gde se to najreljefnije
izrazilo, ali Ja sam s tom kritikom poeo mnogo ranije, poetkom
1949, ili krajem 1948.godine sa "Savremenim temama" koje su
170

objavljene u Borbi, a i u nekim drugim lancima. Ipak sam


iao u toj kritici Ispred ostalih drugova, ali sam se uklapao u
kolektivno miljenje. Meutim, posle Brionskog plenuma, kad
sam shvatio da dolazi do zastoja u teoretskom miljenju, pa i u
praktinoj politici, nisam mogao vie da se uklapam u taj kolek
tivni trend jer je u stvari on bio zaustavljen kao demokratski
trend. Onda sam svesno Iao ka iskazivanju svog miljenja iako
sam oseao da se ono razlikuje od Titovog."
Dilas je bez sumnje od svih revolucionara "Titove epohe
najbre, svesno, rizino i hrabro, izvrio sopstveni i filozofski i
politiki - salto mortale. Od uesnika "tvrdog jezgra" KP i uvara
dogme - do jeretika i beskompromisnog kritiara boljevikog
socijalizma. Od patetino doslednog Titovog oboavaoca - do
njegovog najotrijeg protivnika. S obzirom na taj svoj "prethod
ni ivot", neki danas i postavljaju pitanje: moe li se Dilas oslo
boditi odgovornosti za sve ono to se deavalo do njegove katak
lizme - 1954? Za predratne likvidacije u KP, za "leve greke u
NOB, za odstrel graanskih stranaka posle rata, za uvoenje
"discipline" u sferu kulture, umetnosti i nauke u vreme vladavi
ne agitpropa, za Goli otok? I moe i ne moe. Pre svega - moe,
jer je jo u vreme dok su mnogi njegovi dananji kritiari utali
i beali u mije rupe, digao "glas savesti", pobunio se, odvojio,
rizikovao i reio da - po svaku cenu - otpone borbu za istinu, za
ljudsku linost, za humano drutvo, i za sve to bio surovo ka
njen. A ni tada nije popustio. Vie ga nita nije moglo vratiti
nazad.
Svoj "prethodni ivot on je sam kaznio, i otpoeo nov. Za
razumne ljude - dovoljno.
Iz svega je danas moguno zakljuiti da su, pre svega, tri
faktora uticala na tako brz i surov obraun politikog vrha sa
ilasom.
Prvi je: dogmatski strah rukovodstva, koje je iskreno i
ubedeno robovalo modelu jednopartijskog monopola i diktaturi
proleteri jata, da bi ilasova "demokratska revizija" oslabila mo
jedinstva i monolitnosti, da bi mogla dovesti do politike konku
rencije;
drugi Je: potajno koketiranje sa Moskvom i istonim lage
rom, pod parolama lenjinistike budnosti i vernosti, pogotovo
posle Staljinove smrti (1953) zbog ega se, eto, iz rukovodstva
zbog revizionizma odstranjuje i jedan od glavnih ljudi;
trei je: Titov "monistiki princip da Je voda neprikosno
171

ven i da zato na vreme treba staviti do znanja ostalima iz naj


ue vlasti (Kardelj, Rankovi) da nee biti milosti za one koji ne
sluaju.
Simptomatino je za mentalitet tadanjeg SK da u Centra
lnom komitetu niko nije imao ni re odbrane za Dilasa (sem
Dedijera i Mitre Mitrovi, njegove bive supruge). To je bio naj
bolji znak uvrenja kulta i podreenosti Jednoumlju.
S politikom likvidacijom Dilasa morao je, dabome, biti
zaustavljen ionako spor proces demokratizacije odnosa u Jugoslovenskom drutvu. U taj proces se dotle verovalo, on je budio
neku novu nadu ne samo kod nas ve i u evropskoj levici - da
se na "jugoslovenski nain" moe izai iz dogmatskog socijali
zma, jer su do 1954. napravljena dva istorijska, ali nominalna,
koraka u tom pravcu: 1948. - raskid sa Staljinom, i 1950. uvoenje samoupravljanja.
Prve sumnje u taj proces javile su se u "Dilasovom slua
ju .
Ali, pritisak demokratskih snaga u drutvu, pa i u samom
SKJ, nije bilo lako zaustaviti. U Jugoslaviji ipak nije nikad do
k raja vladao totalitarizam kao u istonom lageru. Raskid sa
Staljinom 1948. i uvoenje sam oupravljanja neprekidno su i
podsticajno delovali na buenje demokratske svesti i tenji ka
drutvenim slobodama. Zato se taj proces, posle zastoja sa "ilasovim sluajem, ipak postepeno razvija, 1 dovodi do novih
promena kao to su: Program SKJ, otvaranje granica, vee slo
bode stvaralatva, reforma 1965.
To je, meutim, bio - po svemu sudei - i poslednji "period
nade" nakon koga SKJ ulazi u Jo vei politiki komar iz koga
se vie nikada nee izvui. Istoriari e to svakako podrobnije
oceniti. Nama ovoga puta - na tragu "za i protiv Broza" - ostaju
Jo neke otvorene teme, neke velike rane.

172

VI
MIT O PRISLUKIVANJU

Vreme uspona: A. Rankovi u Beogradu 1963.

Iako je "informbirovski rat ve bio davno zavren (1955),


ni pad petog lana Politbiroa Aleksandra Rankovia, 1966.godine, ne moe se - po mom miljenju - odvojiti iz tog istorijskog
kompleksa.
Na pitanje zato, odgovoriu sa dva pitanja, koja dosad
nisu postavljana:
- Zar nije simptomatino da se u "paketu optubi" Alek
sandra Rankovia na IV plenumu 1966., meu kojima je bilo i
besmislenih, nigde ni reju ne pominje njegova odgovornost za
Goli otok i Dahauske procese u Sloveniji, iako je to bio "zgodan
trenutak" da se vodstvo partije oslobodi jedne teke hipoteke a
ministru policije natovari preteak teret? Zato se o tome nije
smelo govoriti?
- Nije li u novoj Trizi u drutvu (posle propasti reforme iz
1965.) bio trenutak da se sa javne scene ukloni glavni svedok
svih prethodnih "voinih grehova", ovek koji je mnogo znao,
naroito iz vremena IB, i da se na taj nain obezbedi rezervni
krivac za sve, koji se vie ne moe braniti (Sta Je Staljin radio
sa svojim efovima policije i zato?)
Ne verujem da bi voa izbegao i preutao ovako vane
"argumente", da on lino nije bio vinovnik i kontrolor tih zala.
Zato bi se inae bez potrebe muio sa raznoraznim smisalicama
oko prislukivanja, reirao jednu neubedljivu am atersku dramu
0 "zaveri, ako Je mogao da za smaknue efa tajne policije
upotrebi takve optube kao to su masovan progon ljudi i likvi
daciju mnogih uglednih starih revolucionara i ratnika.
A o tome ni rei na IV plenumu.
Zakljuak bi mogao da bude: ili nije hteo da s tim rizikuje
1 odmota klupko koje bi na kraju dovelo i njega u kripac i na
"O ovom opirno u II tomu "Pakleno ostrvo"

175

optueniku klupu, ili je svesno sankcionisao itav prethodni


period represalija, kao sopstvenu politiku, kao opravdanu odma
zdu nad protivnicima.
Osim toga, mora se imati u vidu i sve vei demokratski
pritisak u drutvu, pa i u samoj Partiji, koji se osea u tom
periodu. U strahu da se taj proces nee vie moi nasiljem zaus
tavljati, a da se u javnosti mora sauvati veto stvaran oreol
antidogmatskog vode, koga drugi spreavaju da sprovede demo
kratizaciju, bilo je neophodno "oistiti" prethodni period progona,
to jest ukloniti glavnog svedoka (A.Rankovia) jer su ostali
glavni ve bili uklonjeni (ujovi, Hebrang, Nekovi, Dilas) a
poslednji meu njima, iskusni moskovski ak, nastavie iz
zahvalnosti to je ostao itav da slua kao to je i do tada sluao
(E.Kardelj).
Tako je nastavljena cik - cak linija obrauna sa linim
protivnicima, bez obzira na njihov politiki stav, da bi se obezbedilo dalje jaanje kulta kao osnove itavog sistema odnosa.
Nije dakle vano i presudno bilo politiko neslaganje - nego
lino, ubeenost voe da mu se osporava neprikosnoveni autori
tet. Zato obraun i ide cik-cak linijom:
- ujovi, Hebrang i Nekovi se likvidiraju zbog dogma
tizma,
- Dilas zbog antidogmatizma,
- A. Rankovi opet zbog dogmatizma,
Kako je tekao ovaj poslednji egzodus.
Smrt Aleksandra Rankovia (avgusta 1983) mogla se oe
kivati: doiveo je nov srani udar, nije izdrao, Jer Je ve dugi
niz godina pre toga imao ozbiljne zdravstvene probleme, od
prvog infarkta na Brionima, u vreme IV plenuma (1966) pa na
dalje.
Izgledalo je tada da e ostati da ga ali samo njegova
usamljena privrena porodica - supruga Slavka, prvoborac
Revolucije i profesor Univerziteta, koja je posle IV plenuma na
silu odstranjena iz naunog ivota i dva odrasla sina.
To se moglo oekivati, s obzirom na "tvrdu atmosferu" j I
koja je Jo vladala Jugoslavijom, kao i na produeno utanje u
Javnosti o montiranom procesu na IV plenumu i svim zabrana
ma koje su vaile u vezi sa Rankovievom linou i njegovim
tzv. sluajem.
Ono to se nije moglo oekivati - to Je bila atmosfera na
sahrani.
176

Vie od sto hiljada ljudi dolo je da ga isprati i oda mu


poslednju postu u aleji narodnih heroja na Novom groblju u
Beogradu. Sve ulice ispred ovog velikog poslednjeg boravita,
kao i trg pred ulazom, bili su zakreni. Ogromna masa sveta
izvikivala je njegovo ime. Kao da je iv, kao da im se obraa,
kao da im govori. U toj lucidnoj, udesnoj sceni svi su uestvo
vali: i mladi i stari, i ratnici iz Srbije, i narodni heroji iz Dalma
cije, Bosne, iz svih krajeva, i graani i komunisti, i kanjavani i
"verni", svi kao da su doli na neko veliko druenje, na prijatelj
ski susret, na pokajanje, na ponovni iskaz potovanja.
Slubeno rukovodstvo zemlje je bilo zbunjeno tim inom.
Oni izvan Srbije pokuavali su to da objasne starim, politikim
dogmama, da podmetnu, da okrive Beograd. Nije im ta manipu
lacija prihvaena. Prisustvovao sam tadanjoj sednici Gradskog
komiteta SKJ (predsedavao Ivan Stamboli) koja je energino
odbila svaku insinuaciju, a bio sam ponosan to su se povodom
ovog dogaaja ule mudre, otvorene, hrabre rei - i o potovaocima Rankovieve revolucionarne linosti i o nezadovoljstvu
naroda stanjem u zemlji, koje se i na ovaj nain - na njegovoj
sahrani - snano ispoljilo.
Nema vie nikakvih tajni - zato se to tako desilo. Utoliko
je udnije i dalje utanje Televizije Beograd koja o tom dogaa
ju ima izvanredan jednoasovni dokumentarni film, koji sam
video, a koji bezrazlono i dalje dri u bunkeru, pod sedam
brava. Valjalo bi ga javno videti kao dokaz da istoriju ne piu
uvek samo "pobednici".
U saoptenju Tanjuga, 20. avgusta 1983. o smrti Aleksan
dra Rankovia, narodnog heroja i jedne od najistaknutijih li
nosti Partije i revolucije, reeno je - izmeu ostalog - da je na
Brionskom plenumu, jula 1966. godine, njegova delatnost nepos
redno posle 8. kongresa SKJ (1964) "osuena kao antipartijska",
te da je, "zbog suprostavljanja razvitku socijalistikog samoup
ravljanja I politici nacionalne ravnopravnosti sa birokratsko-dogmatskih pozicija i zloupotrebe svojih funkcija u slubi
dravne bezbednostf lien svih funkcija, i da Je na sednici CK
SK Srbije (septembar 1966) iskljuen iz SK.
ta se tada dogaalo i zato je dolo do odluke da jedan
od najistaknutijih rukovodilaca SKJ i potpredsednik Republike
bude smenjen sa svih funkcija i iskljuen iz Partije?
Kada su u leto 1966. godine, neposredno pred etvrti ple
num CK SKJ, na zatvorenim partijskim sastancima uli prve
177

informacije o zloupotrebama u slubi Dravne bezbednosti i o


odgovornosti koju za to snosi Aleksandar Rankovi - veina
komunista a i naroda, pogotovo u Srbiji, bila je iznenaena. U
pitanju je bio: ovek iz samog vrha Partije i drave, bliski Brozov saradnik, revolucionar koji Je vaio za moralni uzor, potpredsednik Republike.
Kada je smenjen, Aleksandar Rankovi (pseudonimi Leka
i Marko) imao Je 57 godina. On se Jo od rane mladosti (1924),
kao radnik, vezao za klasni sindikalni pokret, tako da Je ve
1928. u svojoj devetnaestoj godini primljen u lanstvo KPJ i
odmah postao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju.
Bio je organizator tam panja i rasturanja prvog letka protiv
estojanuarske diktature kralja Aleksandra 1929. pa Je uskoro
od suda za zatitu drave oteran na est godina robije. I u
sremskomitrovakoj kaznioni Rankovi se nije povukao - bio Je
stalno medu organizatorima trajkova glau i demonstracija.
Kao ve istaknuti revolucionar, 1937. godine postaje sekretar
Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Broz zapaa njegovu
borbenost i sposobnost, posebno privrenost antifrakcijskoj liniji
KPJ i zato je predloio na V Zemaljskoj konferenciji KPJ,
novembra 1940. da ue u Politbiro CK KPJ. Rankovi u svojoj
31 godini postaje lan najueg podmlaenog rukovodstva Parti
je, u kome se, pored Broza kao generalnog sekretara, nalaze jo
Edvard Kardelj, Franc Leskoek, Ivan MIlutinovi, Milovan Dilas
i Rade Konar.
Rankovi je naroito u ratu i oruanoj revoluciji stekao
veliki ugled u pokretu. Postao je drugi ovek Vrhovnog taba
NOV i organizacioni sekretar KPJ. I posle osloboenja njegov
ugled raste: neprekidno Je, sve do Brionskog plenuma, kada Je
smenjen, lan najueg vrha Partije, a 1963. Je izabran i za potpresednika Republike.
Poeo je zatim njegov pad.
Prve informacije i objanjenja o sutini i karakteru odva
janja Rankovia i grupe oko njega od pokreta bile su - nedovo
ljne. I sam etvrti plenum (jula 1966) - na kome Je posebna
komisija podnela opiran izvetaj - nije dublje ulazio u idejnu i
politiku sadrinu odstupanja od politike SKJ i drutva, za koje
je kao nosilac i kao najodgovorniji oznaen Aleksandar Ranko
vi. P ret^^n deo izvetaja, rasprave pa i zakljunog dokumenta,
odnosio se na zloupotrebe pojedinaca I nekih organa Dravne
bezbednosti.
178

U drugoj taki dnevnog reda na ovoj sednici, "O reorgani


zaciji i daljem razvoju SKJ, dotaknuta su i neka sutinska
pitanja borbe za nove drutvene, demokratske odnose. Reeno Je
da se ve due vreme osea slabljenje politike akcije komunis
ta. Konstatovano Je nejedinstvo u rukovodeim organima SK u
prihvatanju i, posebno, u sprovodenju donetih odluka. Poeo Je
da vlada odnos koegzistencije sa idejnim i politikim strujam a
koje su nagrizale osnove samoupravljanja. U Savezu komunista
Jaale su snage koje su otvoreno zastupale politiku "vrste ru
ke.
Predistorija te borbe poela je 1962 i ranije. Osmi kongres
SKJ (1964) postavio je osnove za drutvenu i privrednu reformu
1965. godine. Njen osnovni cilj je bio da se ubrza dalji proces
deetatizacije u drutvu, da umesto drave sredstvima i rezulta
tima svog rada upravljaju neposredni proizvoai. U pitanju Je
bio krupan poduhvat u promenama drutveno-ekonomskih
odnosa.
Ovaj kurs ekonomskog i drutvenog razvoja, i pored izvesnih rezultata, naiao je odmah na ilav otpor. Oduzimanje moi
i monopola dravi u oblasti proirene reprodukcije vreno je
sporo i nedosledno.
Struktura snaga koje su pruale otpor reformi i demo
kratskom kursu, kao i njihovi motivi, bili su veoma raznoliki.
Pored organizovane opozicije, nali su se na istoj liniji i dobronamemi ljudi, koji su reformu federacije i demokratizaciju
drutva doiveli dramatino, ak tragino, oseajui nove mere
kao "propast zemlje". Jaanje trita i robne proizvodnje, otva
ranje Jugoslavije prema inostranstvu, izvestan broj komunista
doiveo je kao udar na neke osnovne tekovine revolucije, u koje
su bili ugradili i deo svog ivota. Stoga je strah, naroito pojedi
naca iz ratne generacije, pred promenama koje su nailazile, bio
iskren i ljudski. Doiveli su ih kao ruenje Jednoga sveta koji su
oni do tada stvarali. Ovakav, vie emotivan nego racionalan
otpor, iako je inio smetnje Savezu komunista, nije predstavljao
i pravu snagu opozicije. Ta snaga se nalazila u onim struktu
rama koje su imale mo, sredstva i vlast u rukama, i ija je
pozicija reformom bila uzdrmana. Zato su imali i vrlo ozbiljne
razloge da se reformi suprostave.
"Nismo mogli da sprovodimo nae odluke - rekao je Tito
1966. na etvrtom plenumu CK SKJ - "koje smo donosili na
plenumima i kongresima, naroito na VIII kongresu... dolazilo Je
179

do nekakve stagnacije... odluke su bile odline, narod lh je


prigrlio, poradovao se, nai radni ljudi... govorili su: E, konano
emo ipak krenuti naprijed. A ipak, nije ilo ..."
Time su i krah reforme i zaustavljena demokratizacija
drutva svaljeni na lea Aleksandra Rankovia. Trebalo Je nai
veliku rtvu za veliki neuspeh 1 time zavarati Javnost da slom
nije u monopolu Jednopartijskog, birokratskog sistema ve u
neposlunoj linosti. A najpogodniji za to je bio A.R. jer je, pored
ostalog nosio na sebi krst jedne dravne slube, koja nikad ni u
jednom reimu nije omiljena u narodu - politike policije. Osim
toga, "izabrana rtva" mogla se i nacionalno identifikovati kao
pripadnik naroda koji je, eto, tradicionalno uvek bio za dravni
centralizam, za vrstu ruku, pa se i to moglo iskoristiti za dalji 4
obraun sa tobonjim jezgrom I izvoritem otpora demokratijl tj. sa stalnom opasnou od Srbije, kao potencijalnim hegemo
nom.
Jednim udarcem, dakle, dobie se "dve pobede": sve crne
mrlje, koje je policija do tada po nalogu vrha stvorila, pripisae
se A.R. i tako spasti savest i obraz sistema i vodstva, i - opravdae se politika "to slabija Srbija - to Jaa Jugolsavija, jer Je,
eto u Srbiji i otkrivena zavera protiv stvaranja ravnopravne
federacije i demokratizacije drutva.
Ali, vratimo se opet dogaajima oko etvrtog plenuma da
bismo se na pravi nain nali na tragu istine.
Razgovarao sam sa vie ljudi koji su poznavali to vreme,
sa bivim rukovodiocima UDB-e, i onima koji su smenjeni 1
onima koji su ostali u resoru i posle IV plenuma, sa politiarima,
sa funkcionerima iz vojske, sa lanovima komiteta. Pregledao
sam i neke arhive ukoliko su mi bile dostupne. Sta sam mogao
zakljuiti?
Politiki vrh je prilino strahovao kako e se reagovati u
Srbiji kada se u Javnosti obnaroduje "sluaj Rankovi. Rauna
lo se sa njegovom popularnou i ugledom koji Je imao ne samo
meu borcima i komunistima, ve i u narodu. Osim toga, naglo
skidanje s vrha jedne od prvih linosti moglo Je da ima i nepre
dviene "nacionalne komplikacije". Pogotovo to Je to dolazilo
posle niza prethodnih likvidacija srpskih kadrova: Sretena
ujovia, dr Blagoja Nekovia, Milovana Dilasa i dr. Zato su
usledile opsene "mere bezbednosti", od kojih Je veina sprove
dena sasvim tajno, u etiri oka, I prema raznim neslubenim
dogovorima sa ljudima u koje se imalo poverenje.
180

U jednu zgradu u Brankovoj ulici, prema mostu, gde se


nalazio deo beogradske UDB-e, vojska - njena kontraobavetajna
sluba (KOS) dobila je dozvolu da se useli u potkrovlje. Kasnije
je otkriveno da je njen zadatak bio da prislukuje i kontrolie
one "dole", jer se u njih nije imalo poverenje poto su pripadali
Beogradu.
I deo milicije i vojnih specijalaca doveden je nou, tajno, u
Beograd da pojaa snage bezbednosti. Od domae, lokalne, pa i
republike UDB-e sve se to krilo. Akcijama je uglavnom rukovo
dila vojska i poverljivi kadrovi iz beogradske partijske organi
zacije, kao Stevan Doronjski, tadanji sekretar GK, iji brzi poli
tiki uspon i poinje posle ovih obrauna. I krajnje mere su
preduzete: neke vee vojne jedinice dobile su naredbu da izvre
pokret prema Beogradu i okrue ga. Voda oigledno nita nije
preputao sluaju.
Putovao sam tih dana na godinji odmor u Istru. Nisam
jo nita pouzdano znao ta se dogaa. Nasluivao sam, Jer smo
neto od toga saznali kao lanovi CK na sastanku politikog
aktiva u CK SK Srbije, pre IV plenuma. Ali, ipak sam se izne
nadio kada sam na ovom putu, vozei kola, naiao na motorizovane vojne jedinice koje su se kretale u pojasu oko Briona. To
nije bila uobiajena slika, ve ona koja se vida na manevrima.
Kasnijim, a pogotovo dananjim analitiarima mora biti
jasno da je, eto, ve pre IV plenuma sve bilo gotovo. Ista reija, i
ista slika, za ono vreme tajna, ponovila se i kasnije - oko Zagre
ba i u Karaorevu, prilikom 21. plenuma CK SKJ o hrvatskom
maspoku.
etvrti plenum odran je na Brionima, l.jula 1966. godine
u sali hotela "Istre. Predsedavao je generalni sekretar SKJ Josip
Broz. Prisustvovalo je 155. lanova CK. Svi su doputovali specija
lnim avionima iz republika i pokrajina, i svi su ve bili dobro
pripremljeni za dogaaj koji e se odigrati. U meuvremenu su
dobili razne izvetaje komisija Izvrnog biroa, koje su toboe
utvrdile "pravu istinu". Jedino A. Rankovi, glavni optueni, to
nije znao, izvetaj je dobio uoi same sednice, u hotelskoj sobi,
gde je tada i dobio srani udar pa nije ni mogao da se ozbiljno
pripremi za odbranu.
Ponavljala se scena iz vremena "Dilasovog sluaja. Uoi
sednice, u holovima i u parku, svi su izbegavali Rankovia, i oni
koji su ga do tada snishodljivo obigravali, sem Ivana Gonjaka,
tadanjeg ministra odbrane i lana najvieg politikog vrha, s
kojim je nasamo razgovarao. ekala se oigledno samo presuda.
181

Uvodnu re o prvoj takl podneo je Broz, koji Je rekao:


" Na sjednici Izvrnog komiteta odranoj 16. Juna pretre
sano je pitanje izvjesnih deformacija u radu nekih organa u
organizaciji dravne bezbjednosti. Na toj sjednici Izvrni komitet
Je rijeio da se izabere jedna partiJsko-dravna komisija koja bi
te probleme ispitala. Prij toga, form irana je Jedna tehnika
komisija koja je trebalo da tehniki utvrdi izvjesne deformacije
u radu nae dravne bezbjednosti. I to je bio Jedan od elemenata
koji je podstakao Izvrni komitet CK SKJ da formira i politiku
komisiju, to jest partijsko-dravnu komisiju. Komisija e poslije
podnijeti izvjetaj o dosadanjem radu, jer istraga o raznim
devijacijama i anomalijama koje su se dogaale u naoj drav
noj bezbjednosti nije potpuno zavrena.
Drugovi, ja bih htio ovdje da se vratim malo unazad. Mi
smo u m artu 1962. godine imali proirenu sjednicu Izvrnog
komiteta na kojoj su pretresani razni problemi koji su se ticali
odnosa u naem rukovodstvu, odnosno u naoj Partiji i uopte
raznih anomalija koje su se dogaale. Ta sjednica Je trajala tri
dana. Toga se uesnici sjednice vrlo dobro sjeaju. Mi smo tada
po prilici utvrdili u emu se sastoje te razne anomalije, devijaci
je itd. ali nismo utvrdili izvore toga. Meni se ini da smo mi tu
pogrijeili to tada nismo ili do kraja, nego smo zbog izvjesnih
kompromisnih tenji da se to ne odrazi na jedinstvo nae Parti
je i na jedinstvo naeg rukovodstva - koje Je zapravo ve onda
bilo narueno - stali na pola puta. Dakle, to zbog ega mi danas
ovdje zasjedamo i o emu emo diskutovati - nije najnovija
stvar. To ima svoje porijeklo unazad nekoliko godina, gotovo
blizu deceniju.
Mi smo, drugovi, pogrijeili to smo nau dravnu bezbjednost u toku dvadeset i vie godina njenog postojanja prepu
stili tako rei samoj sebi, i glavni rukovodilac Je bio drug Rankovi. Vi znate da je u toku rata i prvih godina poslije rata
naa dravna bezbjednost odigrala ogromnu ulogu u emu,
razumije se, Jedan veliki dio zasluga ima i drug Rankovi i osta
li drugovi koji su bili pod njegovim rukovodstvom. No, zbog toga
ogromnog povjerenja koje smo imali i prema drugu Rankoviu i
prema slubi dravne bezbjednosti, mi na naim sjednicama
Izvrnog komiteta nijedanput nismo iimali pitanje ove slube. A
mogu li se bilo koja organizacija ili bilo kakvi organi tako dugo
pustiti bez kontrole Partije, bez kontrole rukovodstva nae Parti
je. Razumije se da Je to naa krivica.
182

Kada ovo pitanje pretresamo danas ovdje treba poi od


injenice da je naa bezbjednost odigrala ogromnu ulogu u lik
vidiranju klasnog i svih neprijatelja koji su kod nas htjeli doi
do svoga izraaja i u toku rata i poslije, i to mi ne smijemo
nikada izgubiti iz vida. To je historijska injenica. Ljudi koji su
u toj slubi radili imaju velike zasluge, i drug Rankovi. Ali
imamo li prava, drugovi, da opratamo za ono to se dogaa
poslije, kada se jedna takva organizacija deformie, i kad se,
uslijed raznih deformacija, stvori jedan sistem koji je pritiskao
itavo nae drutvo? Razumije se da nemamo i da ne moemo.
Ono su zasluge, a ovo su ogromne greke. I ta pitanja moramo
razmotriti i donijeti odreene zakljuke. Kada smo prili tome,
mi smo postepeno uviali do kakvih su nevjerovatnih razmjera
dolazile te deformacije. I onda nam je postalo jasno - a ja mis
lim da e se to sve jo bolje sagledati - zato mi nismo mogli sve
to jo bolje sagledati - zato mi nismo mogli da sprovodimo nae
odluke koje smo donosili na plenumima i Kongresima, naroito
na Osmom kongresu.
Poslije toga dolazilo je do nekakve stagnacije, nekako nije
ilo. Odluke su bile odline, narod ih je prigrlio, poradovao se,
nai radni ljudi su bili veseli, govorili su: "E, konano emo ipak
krenuti naprijed". A ipak, nije ilo.
Znai, itava stvar mora biti postavljena na politike
temelje, to je politika stvar. Osmi kongres, privredna reforma to su krupne akcije naeg drutva radi poboljanja naeg ivota
i breg kretanja naprijed. I ako razmatramo izvjesne deformaci
je, onda ne moemo govoriti o pojedincima kao o nekom sluaju.
Ja, drugovi, mislim da se tu radi, ne mogu da tvrdim, ali to je
moje miljenje, ne samo o pojedincima, i ti pojedinci ne moraju
biti ti koji su tu uglvnom odgovorni - ali tu se radi o jednoj
frakcijakoj grupakoj borbi, borbi za vlast. Jer, kako bi se te
stvari, poslije 1962. godine, kada smo ih pretresali, mogle sada
ponovo da pojave u Jo eem, i teem vidu, da se o tome ne
radi. Mislim da dalja istraga mora da krene u tom pravcu, da to
vidimo, jer je to opasnost za jedinstvo naeg naroda, opasnost za
Savez komunista i njegovo jedinstvo, jednom rijeju: za na
socijalistiki razvitak.
Molim vas da me razumijete, ja ne govorim o dravnoj
bezbjednosti kao cjelini: ogromna veina kadrova tamo su odli
ni ljudi. J a govorim o pojedincima koji su se osilili, koji su stvo
rili vlast nad ljudima, vlast nad Savezom komunista, vlast nad
183

naim drutvom. Te negativne deformacije su prodrle dalje, do


preduzea, fabrika, u razne drutvene organizacije, svugdje.
Zato su neki organi dolje mislili da je njihovo da oni kontroliu, odreuju, da oni ocjenjuju javno mjenje, to nije njihova
stvar.
Na ovom plenumu, drugovi, radi se o jednom krup
nom pitanju - o ozdravljenju nae Partije, odvajanju unutranje
bezbjednosti od Partije, a ne kao to je do sada bilo da se to
pobrkalo, da je unutranja bezbjednost prejaila Partiju. O tome
je sada rije. To je, drugovi i drugarice, historijski trenutak
kada moramo uiniti sve, pogledati injenicama otvoreno u oi i
donijeti takve zakljuke koji e biti na korist, a ne na tetu
naeg daljeg razvitka i naeg prestia u spoljnom svetu. Mi smo
toliko jaki da moemo gledati injenicama u oi 1 donositi
dalekosene odluke koje e omoguiti naoj zemlji, naem naro
du da bre ide naprijed.
Ja, drugovi, nisam htio da u uvodnoj rijei ulazim u deta
lje. Ali moram da kaem da su ljudi poeli da apuu, da Je
stvoreno nepovjerenje jednog prema drugom, odozgo do dolje. A
ne slii li vam to pomalo na ono to je nekad bilo kod Staljina?
J a mislim da to prilino slii. Dok je na cjelokupni drutveni
razvitak iao brzim tempom naprijed, dravna bezbjednost je ne
samo stagnirala nego i ila natrag. Ona je zakrljala, nije prati
la tokove naeg drutvenog razvitka, ve Je imala, neke svoje
koncepcije, to jest da se stavi iznad drutva. Eto, drugovi i dru
garice, sve je to danas pred vama. Komisija Je svoje prve rezul
tate oformila i ona e vam svojim izvetajem omoguiti da te
stvari malo vie vidite..."
Posle Brozove uvodne rei, Krste Crvenkovski je kao predsednik Komisije Izvrnog komiteta, koja je imala est lanova,
proitao njen izvetaj. Komisiju su sainjavali: Krste Crvenkov
ski, uro Pucar, Blao Jovanovi, Dobrivoje Radosavljevi, Mika
Tri palo i Franc Popit. U toku rada Komisija Je podnela svoj
prethodni izvetaj Izvrnom komitetu CK SKJ 22. juna 1966.
godine. Izvrni komitet CK SKJ je odobrio rad Komisije 1 prihva
tio njene nalaze i konstatacije, stavljajui joj u zadatak izradu
definitivnog izvetaja za etvrtu sednicu Ck SKJ zakazanu za
l.Jul 1966. godine.9
Prvi se zatim za re javio Aleksandar Rankovi. Na poet* Izvetaj donosimo u celini kao Dokumentaciju ovog poglavlja.

184

ku svog izlaganja on je govorio o iznetim podacima o prisluki


vanju razgovora u stanovima i radnim prostorijama istaknutih
dravnih i partijskih funkcionera.
Teko je nai prave rei - rekao je on - kojima bi se osu
dila ovakva jedna prljava akcija slube bezbednosti, bez obzira
u kom je periodu ona sprovedena, s kakvim je motivima i od
koga je ona planirana i odobrena."
Rankovi je u nastavku izlaganja rekao da mu Je taj
dogaaj utoliko tee pao to Je ranije, dugo godina, bio neposre
dno odgovoran za rad ove slube, koja je, po njegovim recima,
od osnivanja, kao i u svim periodima razvoja i njene delatnosti
imala krupnih uspeha. Njen rad i postojanje - nastavio Je
Rankovi - bili su uslovljeni potrebama nae socijalistike revo
lucije u ostvarivanju njenih ciljeva. S obzirom na prirodu i
karakter slube, na specifine, teke i veoma odgovorne zadatke,
postojala je i uvek postoji opasnost raznih deformacija u nje
nom radu u izvravanju zadataka.
"U naim drutvenim uslovima - izjavio je Rankovi sluba bezbednosti ne moe i ne srne postati neki faktor iznad
drutva i Saveza komunista, i drugih politikih i drutvenih
organa. to se tie moga rada za vreme kada sam neposredno
rukovodio slubom dravne bezbednosti i kada su mi u vrenju
mojih funkcija u Saveznom izvrnom veu poveravani poslovi u
oblasti unutranje politike, normalno je taj rad podvri kritici i
ocenama, pa m akar i sada, sa ovim zakanjenjem. U svojoj par
tijskoj i drutvenoj aktivnosti uvek su mi poveravane drutvene
dunosti koje su esto i prevazilazile moje mogunosti.
Razmiljajui o svemu ne mogu da se otmem utisku da se
radi o jednoj neprijateljskoj grupi i njenom radu za neprijatelje,
ili o nekim zaista duboko deformisanim ljudima koji su sve ovo
uinili iz sasvim odreenih i podlih ciljeva. U stvari, i jedno i
drugo se u krajnjoj liniji svodi na isto - rekao je Aleksandar
Rankovi.
On je u nastavku izjavio da sm atra opravdanim i potre
bnim da se i ovi organi naeg drutva, gde jo uvek postoje
centralistike i etatistiko-birokratske koncepcije i praksa, dove
du u sklad sa optim demokratskim kretanjima u naoj drut
venoj zajednici. " Zato i sluba bezbednosti - rekao je Rankovi mora da pretrpi takve promene koje bi obezbedile kontrolu
drutva nad njenom delatnou". On se izjasnio za odluno
preispitivanje celog rada dravne bezbednosti i uspostavljanje te
185

organizacije prema naim savremenim uslovima i potrebama,


pri emu, u iznalaenju boljih i savremenijih reenja, treba
voditi rauna o specifinom karakteru ovih organa, njihovog
rada i zadataka.
Aleksandar Rankovi je na kraju izlaganja rekao: "Jo
jedanput, drugovi, elim da naglasim da za ovakav rad i ovakve
postupke organa bezbednosti ne snosim nikakvu drugu sem
moralnu odgovornost koja proizlazi iz toga to je trebalo da
pokaem vie budnosti kako ranije kada sam neposredno ruko
vodio ovom ustanovom, tako i kroz svoj rad u Centralnom komi
tetu. S obzirom na to, sm atram da sam duan da ovom forumu,
vama drugovi, stavim na raspolaganje sve svoje funkcije. J a se
izvinjavam, ako na neka pitanja nisam odgovorio, zakljuujui
da primam izvetaj i re koju je na ovoj sednici dao drug Tito".
Zato je Rankovi tako pomirljivo govorio, iako je znao da
je sve to farsa, reija, zato je bio tako deprimiran, bez volje,
gotovo ubeen u to da mu je sudbina ve odreena, da drugog
izlaza nema. Iskusni revolucionar, koji je i sam uestvovao u
stvaranju takvog sistema odnosa, oigledno je mogao ne samo
predvideti ve i oceniti da je "maina stavljena u pogon i da je
vie nita ne moe zaustaviti dok ne zavri svoju meljavu. Jedi
no to je pokuavao to je da sauva svoj moralni integritet, da
se spase otvorenog pljuvanja, da bar asno ode u "mirovinu".
I ono to je verovatno i predviao to se i desilo. Niko ga
nije branio. Mnogi su se utrkivali da ga to vie optue. Nekima
je je to bio zgodan start za dalju karijeru. Drugi su nastojali da
to vie iskau svoju pravovernost i odanost voi. Svi su bili
protiv optuenog. Odjedared svi - iako su do tada, do zadnjeg
asa veliali njegovu linost, ulagivali mu se, poltronisali, inili
sve to Je i traio i nije traio samo da mu se dodvore.
Na kraju rasprave, Rankovi Je jo jednom govorio. Evo,
ta Je tada, prema stenogramu, rekao:
"Hteo sam, drugovi, da vam kaem da sam na prvoj sedni
ci Izvrnog komiteta, kad su pokrenuta ova pitanja, iskreno
sagledao svu dubinu tog dogaaja i da sam tada odmah predlo
io da budem razreen dunosti i izrazio spremnost da odgova
ram za ono za ta treba da odgovaram. Moda se Ja nisam sna
ao u nekim stvarima. Nisam se, naime, snaao u tome to
nisam uspeo da odvojim sebe od onog niza godina kada sam
radio u slubi bezbednosti i za nju odgovarao. Bio sam pod Jed
nim stranim dojmom u vezi sa onim to sam zaista prvi put
uo o prislukivanju i radnih prostorija drugova.
186

J a osuujem elu tu stvar, isto tako ogoreno kao to je


osuujete i vi. Nisu to samo staljinistike metode, to je neto
gore, jer dolazi u naim uslovima kad za to nema nikakvog
mesta, kad smo mi u razvitku nae partije, Saveza komunista i
socijalizma u zemlji, uspostavili takve odnose meu nama i
razvijamo ih i dalje i zato su takvi metodi kudikamo gori od
staljinistikih.
Mislim da e pokretanje ovog pitanja samo obogatiti na
Savez komunista i da e mu dati nove snage da savlada sve
tekoe, pa i ovu o kojoj mi danas diskutujemo.
Ne bih eleo da se shvati da sam izaao sa nekom plat
formom. S kakvom ja platformom mogu da izaem u naem
drutvu i u Savezu komunista, koje su to snage uopte koje bi
danas u ovim naim uslovima mogle da izau sa nekom politi
kom platformom radi mobilisanja ljudi oko te platforme? Spre
man sam da se u granicama svojih daljih mogunosti suprostavim svakom pokuaju okupljanja na bilo kojoj liniji koja bi
bila suprotna Savezu komunista, jer to moe da bude samo
besprincipijelno, nepartijsko, nekomunistiko okupljanje. I u
tom smislu ne mogu biti nikada sredstvo za neke takve pokua
je, jer bih time pogazio ono to sam, mislim, pored svih nedos
tataka, pored svih greaka, ipak uinio u ovoj partiji kroz
40-godinje lanstvo.
Nisam ja branio UDB-u. Ja sam rekao da ne branim niko
ga i nita i da svako mora odgovarati punom merom za greke
koje je poinio. J a to mislim i ovoga puta, ukljuujui i sebe.
Ja sam mislio da je u mojoj diskusiji najtea re moja
moralna odgovornost. Prihvatam da je to i moralna i politika
odgovornost, s obzirom na sve ono to se dogodilo i to je oprav
dano pobudilo sve nas da danas, i pored drugih problema, ras
pravljamo i o ovome, iako sam duboko uveren da sve ovo ne
moe potresti Savez komunista, nego e samo doprineti njego
vom daljem jaanju.
J a sam se u svojoj izjavi, koja sigurno nije dobra, ograni
io samo na jedan sluaj, na sluaj prislukivanja. Za mene je
to prvenstveno bilo moralno pitanje. I sigurno je da sam propus
tio da govorim i o drugim stvarima, jer jue nisam bio sposoban
da posle proitanog Izvetaja nadopunim svoju re. Slaem se sa
drugovima koji su izneli moje greke, politike i u pogledu ak
tivnosti i nerada, i svega. Sa onim to je politiko u tome, to ne
udara na moral oveka, ja se slaem. J a sam rekao u svom
187

istupanju da je kod mene bilo takvih greaka i mnoge se stvari


u prvom redu meni mogu pripisati. Mi nismo analizirali na rad
tako opirno u CK ni ranije, a ni u poslednje vreme, iako su
problemi nicali. Nema nikakve sum nje da sam za to odgovoran
ja, jer sam bio na takvom mestu.
Mogu neki drugovi da se sete, da sam esto govorio kako
su mene mnoge stvari prevazile i kako ja ne mogu da ih radim,
ili bar ne mogu tako kao to sam ih radio u pojedinim periodi
ma naeg razvitka i naih zadataka.
Mogu da vas uverim da nisam bio protiv linije Saveza
komunista, protiv onoga to smo radili, izgraivali, donosili i
sprovodili u ivot u ovoj zemlji. Uostalom, o sebi sam uvek mis
lio i mislim i danas da mogu samo da sprovodim, da donekle
moda i tumaim liniju i stavove, jer nisam u stanju da ues
tvujem u izgraivanju nekih stavova, sem u izvesnim pitanji
ma,da nisam u stanju da o nekim drutvenim pitanjim a nai
roko uestvujem u kreiranju politike. Iako sam kroz svoje istu
panje propustio da govorim o drugim stvarima, mislim da bi
bilo apsolutno pogreno ako bi se to shvatilo kao neka posebna
linija ili kao neka politika platforma za okupljanje nekoga, jer
kao to sam malopre rekao, u naim se uslovima takve stvari ne
mogu dogaati.
J a sam, isto tako, rekao na Jedan nain da Je dravna
bezbednost zaista korisna organizacija, ali da se ba zbog takvih
metoda i propusta ta pitanja blagovremeno stave na diskusiju i
da se ukae na deformacije, da se ta sluba dovede u sklad sa
naim drutvenim razvitkom i sa potrebama ovog drutva. I
mislim da, bez obzira ma ko bi pokuao da brani deformacije
ove slube, ja ili ea, ili neko drugi, da se te stvari odbraniti ne
mogu. J a sam zato i rekao da je dunost svakog komuniste iz te
slube da potpomogne sve mere koje su preduzete od Izvrnog
komiteta da se raisti ono to treba raistiti i da se ta organi
zacija postavi na svoje mesto.
Kad sam zavrio, izjavio sam da prihvatam izvetaj Komi
sije. To nisam formalno izjavio, Jer to znai da prihvatam politi
ke ocene, da prihvatam onaj rad koji je Komisija uloila da
doe do onoga do ega Je jedino moglo da se doe u ovakvom
radu koji je obavljen i zbog ovakvih dogaaja koji su se odigrali
u slubi bezbednosti. Isto tako, izjavio sam da se slaem i sa
uvodnim izlaganjem druga Tita. Ako bih Ja imao sa svojom
izjavom neke druge namere, onda se to ne bi sigurno Jedno s
drugim poklapalo.
188

Nemojte oekivati da u sad da ulazim u neke detalje u


ovom izlaganju, jer ja nisam za to sposoban. Mislim da mi se ne
moe prebaciti nikakav nacionalizam i ovinizam. Koliko sam to
uoavao i koliko sam bio sposoban, ja sam ta pitanja postavljao,
bez obzira gde i kod koga dolo do takvih pojava. Druga je stvar
da li sam ja u svemu tome bio dovoljno aktivan, uporan. Sigur
no da nisam, a naroito nisam u poslednje vreme. ao mi je,
drugovi, zbog ovog uporedivanja oko nasledstva itd. Kod mene to
nije prisutno i mislim da vi znate da to ni ne moe biti. Prvo, to
sam u pitanju ja koji mogu da radim samo ovo to sam radio, a
drugo, to ipak znam da se u ovim naim uslovima ne moe
uopte tako diskutovati, niti moe neko imati takvo oekivanje.
arija je priala, a mi imamo dve arije. Imamo onu klasinu
i imamo neku oko nas. Kada sam nailazio na te stvari ja sam ih
postavljao.
Na kraju izjavljujem da sam spreman da primim svaku
odgovornost koju ovaj forum utvrdi i zakljui".
Kao i u sluaju ilasa, ni na etvrtom plenumu, za Rankovia se nije naao nijedan glas. Svi su bili "jedinstveni". Kako
objasniti takvu monolitnost, kada su se svi oni, koliko jue, kleli
u "druga Marka" i veliali ga kao moralni uzor komuniste?
Pevali su i pesme njemu i UDB-i. Jedan od naih najveih pesnika, stari revolucionar i ortodoksni marksist, Oskar Davio,
napisao je samo dve godine ranije, maja 1964. za 20-godinji
jubilej UDB-e poemu "Za borce 13. m aja, koja je malo poznata,
jer je tampana samo u 2050 numerisanih primeraka, pa u je
zato ire citirati:
U slubu bezbednosti drug Rankovi uneo je duh "svog
revolucionarnog iskustva i svog humanizma". Ali hou da
kaem: ako Sluba nastaje s revolucijom kao vid njene samozatite, ako se ona bori uz nju, raste s njom i ne prestaje kao ni
ona prilagoujui se svim njenim potrebama, onda i ne bi treba
lo gledati na nju drukije nego li kao na jednu specifinu slu
bu revolucije revoluciji. Kao jedan svrsishodan oblik revolucio
narne aktivnosti.
Mislio sam dvorac bie, a ono - sred proste avlije jel var
ka? - Sam ovek, to Ve-E?
Pogleda me tad. Oko mu duinim dnom rije,
al osmeh mu blag
kao na tihom moru - barka.
Pa ipak, grlo se stislo, nigde me nije
189

ceptim, a ega - julski arka


no odmah zatim - sve jasno mi Je
te ja sam kod druga...
Pozvan ja lino kod Marka.
I ta? On odmah i bez uvijanja, prelazi na rad u UDB-u!
avola, UDB-a bilo je to spoetka.
Narodna zatita se tad to zvalo! Ali, reci, kako je
poeo drug Marko?
"Tvoja se vernost zna, junatva znaju
Ce-Ka ima poverenja
u tebe..."
Dakako ta dulji!
... ta da duljim! Premetaju
mene u odsek tajni
obavetajni.
A1 otkud meni obavetenja?
To je moja sad m uka?
Dabe se
pitam: ko sam? Znam: radnik, lan obian
kakav ja pa sad - obavetajac
otkud mi znanje... i ta da priam
zar ja da budem na pijaci c a j a c
s palicom pajac? Ja?
Zar ja mesto filosofa - ozna?
Kako je to zlo? I kao filosof
zar ne voli sve da spozna? A i OZN-a
Ne? Sve dozna!
Pst, tajac i lie ima ui
pa UDB-a
Dosta je! Pokret...
Po dui,
Verovali ili ne, ali kad je mene pozvao
drug, bio sam od neke radosne prepasti prvo nem, pa
poraen, pa blaen, pa...
Nije vano ko sam,
odakle potiem
ko mi je prezime dao:
Izlegendirati moe
svako sebe pred sobom.
J a sam iv, ali ja sam i drug koji Je u Juriu pao.
Nije vano to sam voleo da uim
190

to sam se s desetkama vraao sa ispita.


Vano je:
Mesto u AJntajna ii Eskulapa
zakleo sam se u Tita.
Nije vano to neu biti
matematiar
ili hirurg.
Da, hirurg, on kraj svog pacijenta svanjiva.
A ja? Mesto da leim jednog oveka
biu slobode
preventiva."
Eto delova te opsenarske poeme.
I ta se sad - dve godine kasnije - odjednom dogodilo?
Da li je opet pobedila samo harizma vode ili je u ovom
kafkijanskom procesu odnela prevagu nova iluzija demokratske
levice u partiji - da Je A.R. krivac za sve i da e njegovim ukla
njanjem opet krenuti da se topi led.
Gotovo indentina atmosfera stvorena je bila dva meseca
kasnije, i na VI plenumu CK SK Srbije, 14. septembra 1966.
Temperatura Je ak i poveana: do potpunog moralnog i politi
kog lina. Tad sam bio lan ovoga foruma. Sada bih, posle svega,
iako to oseanje nisam krio od svojih prijatelja ni ranije, jo
dodao: da se stidim to tada, jednostavno, nisam napustio SK.
Ali, zato nisam, ne samo ja? Verovao sam u mnoge tadanje
optube, gadno mi je bilo to se sve to tako deava i reira, ali
sam verovao. I kako se onda "oistiti" od svega toga? Iz crkve se
nije moglo izai jednostavno - bez krsta na leima.
Plenum je dugo pripreman, vie od dva meseca, ceo aparat
Partije je bio pokrenut da SK Srbije to odlunije odbaci A.R. i
tako se - pred ostalima u federaciji - "oslobodi njegove senke.
Mnogi ljudi su prethodno obraivani da bi pristali da ga to vie
optue. Ima danas o tome dosta injenica. Mnoge su u meu
vremenu i objavljene. Ali jedna je posebno karakteristina za to.
General Ljubodrag Duri pie u svojim "Seanjima koja su
posmrtno objavljena 1989. godine sledee:
"Prolo je nedelju dana od prijema kod Tita i Jovanke, pa
me pozva tadanji sekretar Izvrnog komiteta CK SKJ Mijalko
Todorovi Plavi.
Jo s vrata me Je obasuo pitanjima: Sto sam se tri sata
zadrao kod Tita? Sta sam sa njim toliko razgovarao? I, ta sam
od njega traio?
191

Odgovarao sam mu kratko:prvo, da me Je Tito zadrao u


dugom razgovoru; drugo, ako ga interesu je ta smo razgovarali
onda nek pita Tita a ne mene, Istina je, dodao sam, da me Tito
pitao da li imam nekih zahteva, da li neto traim,ali da sam
mu Ja odgovorio da nita ne zahtevam, niti traim, da sam samo
doao da mu uruim svoj Ratni dnevnik" i da malo porazgova
ramo.
Tad je Plavi poeo da vie kako se on ne slae da se kre
dogovoreni principi i Statut. Da je prolo vreme kooptacija - ve,
ako nekoga treba vratiti u Centralni komitet, treba da krene
predlog od osnovne organizacije do Kongresa S K J....
im je Plavi pomenuo kooptaciju - jasno mi je bilo da Je
Tito naredio da preduzme mere za moj povratak u Centralni
komitet. Jedino nisam znao u koji CK: da li u CK SK Srbije, iz
koga su me izbacili, ili u CK SKJ u koji me je Tito predloio.
Kad sam doao do rei, rekao sam mu:
- Sluaj, Plavi!... Ti dobro zna: ako je Stari neto naredio vi to morate sprovesti! Tako je to uobiajeno kod nas. Prema
tome, nema razloga da vie, a nisi imao potrebe ni da me zo
ve.
Povieni tonovi Mijalka Todorovia Plavog podsetili su me
na njegovu bezobzirnu upadicu na estom kongresu, pa sam
razljuen ustao i bez pozdrava napustio njegov kabinet, zalupiv
i vratima!
Opet je prolo oko nedelju dana. Onda me Je pozvao Dobrivoje Radosavljevi Bobi, sekretar CK KP Srbije. Kad sam seo,
on Je poeo samouvereno kako zna da sam bio kod Tita i kod
Plavog, te da, kako ne bismo mnogo duili, preemo odmah na
stvar. Oni e me vratiti u Centralni komitet, ali i Ja treba da
neto uinim, a to Je: da odem kui, presavijem tabak i napiem
neto protiv Marka (Aleksandra Rankovia) i ee (Svetislava
Stefanovia).
Zgranut ovim bezonim i nemoralnim zahtevom, odgovorio
sam:
- Sluaj drue Bobi, to to ti, kao stari komunista, trai od
mene, takoe starog komuniste Je sramota! LJubodrag Duri nije
nauio da se preko tuih grobova penje na poloaje! Meni, uosta
lom, poloaji i nisu potrebni - niti sam ih traio!
Bobi me prekide:
- E! ... drue Ljubo! Mi smo se svi izjasnili na Brionskom
plenumu o tome. Jo ne znamo ta ti misli?! ... Zato, posluaj
mene.
192

Ustao sam I produio svoju prekinutu izjavu:


- Za to to ste vi uinili na Brionskom plenumu - vi ete i
snositi odgovornost pred istorijom! Upamti jo jednom: Ljubodrag Duri se nikad nije peo ni na kakve poloaje preko tuih
grobova!
Okrenuo sam se i opet bez pozdrava napustio i ovog parti
jskog rukovodioca - uzdignute glave, ali sa sumornim mislima o
budunosti nae partije i otadbine!
Pretpostavljam da je Tito imao nameru da ublai svoju
krivicu prema meni. Meutim, njegove "pridvorice", kojima se
okruio pred Brionski plenum i posle njega, nastojale su da ga
prevazidu u monstruoznim igrama sa ljudima i komunistima.
Tako su i ova dvojica partijskih rukovodilaca - inae i Jedan i
drugi partijski kanjeni - uzvraali Titu svoju zahvalnost za
neobjavljivanje njihovih kazni, i za visoke poloaje koje im je
Tito podario. Na alost, klevete starih i zaslunih komunista
postale su uslov za vee poloaje u Partiji i u drutvu!
Nije potrebna velika pamet da se zakljui ta su sve Titu
napriali Mijalko Todorovi Plavi i Dobrivoje Radosavljevi Bobi
posle sastanka sa mnom. Po svemu izgleda da je I Tito oekivao
da ponovo postanem njegov poltron, pa su mu ova njegova dva
savetnika u tom smislu rasprili oekivanja.
Kad smo Hajra i Ja ipak ostali u ivotu - i posle "planirane
saobraajne nezgode" i posle "propasti" na izborima za Saveznu
skuptinu - stekli su se uslovi i za odlazak u penziju. U penziju
sam otiao krajem decembra 1969. godine, sa poloaja direktora
i odgovornog urednika "Slubenog lista SFRJ". Ni dana nisam
prekoraio taj uslov, jer su mi dve kerke sa fakultetskim dip
lomama ekale na zaposlenje po nekoliko godina.
Pored svojih redovnih dunosti i zaduenja - redovno sam
itao i povremeno pisao. Nauen na svakodnevni rad, nastavio
sam sa zapisivanjem i pisanjem i po odlasku u penziju. Tako
nisam mogao zaobii meni nejasne, krupne istorijske dogaaje,
kao to je Brionski plenum. Pogotovo, to Je on na mene delovao
okantno i mimo svih mojih oekivanja 1 procena. Zato sam
razgovarao i sa drugom Aleksandrom Rankoviem Markom.
Iako je razgovor bio podui, drug Marko je izrazio elju da
pribeleim samo neke karakteristike te zakulisne igre, koja Je
potajno pripremana i rigorozno sprovedena. On se nadao da e
doi vreme kada e prava Istina ugledati svetlost dana. To pravo
pripada njemu i njegovoj porodici, Jer su svi oni tada preivlja
vali najtee dane u svojim ivotima.
193

Prvo, pripreme za Brionski plenum zapoele su u potpunoj


tajnosti jo s prolea 1966. godine. Dok Marko o tome nije nita
znao, drugi lanovi Centralnog komiteta obavetavani su i
konsultovani. Tu je obilato iskorien Titov autoritet i autoritet
Armije.
Drugo, tek posle sednice Izvrnog komiteta, 16. Juna, u
Uikoj 15, posle Titove uvodne rei, kad je legalizovana i komi
sija Krste Crvenkovskog, Marko je nazirao tragediju, koja je
poela da se odvija pod bajonetima gardijske jedinice. To Je
sledeih dana raslo do nevienih razmera. Vojska je bila pokre
nuta, a svi osetljivi punktovi "pokriveni" sa ljudima iz Hrvatske,
Slovenije i JNA. Beogradski kadrovi i kadrovi iz Srbije odjed
nom su postali krajnje nepouzdani.
Tree, uoi Plenuma sprovedena je totalna izolacija druga
Marka. Iako je oekivao da dobije materijal, kao i ostali uesnici,
Marko je taj materijal dobio tek oko 23 asa. itajui to monti
rano tivo Marko je dobio srani udar.
etvrto, Jo ranije nezadovoljstvo pojedinaca Titovim
samostalnim odlukama, iskorieno je u toku Brionskog plenu
ma, naroito kada je Svetislav Stefanovi ea nastojao da
objasni da stvari ne stoje tako kako se iznose. Usled otrih i
preteih upadica bio Je prinuen da se povue.
Ni dva istupanja Aleksandra Rankovia, nakon sranog
udara, nisu uticala na promenu scenarija Brionskog plenuma.
Poznati su sluajevi vrenja pritiska na pojedine drugove
iz Uprave dravne bezbednosti. Ali, zahvaljujui istini koju su
oni iznosili - bumerang se okrenuo protiv onih koji su bili podstrekai tih optubi. Tada sam drugu Marku ispriao ta sam
uo od Selima Numia, pomonika saveznog sekretara SUP-a.
Njega su obolelog pod straom zatvorili u bolnicu i neprekidno
sasluavali.
Kad je Selim demantovao sve optube oko prislukivanja,
inicijatori tih sramnih optubi bili su prinueni da ga puste kao
i sve ostale okrivljene iz pritvora - sa 45 kilograma teine. U
skrhanom organizmu Selima Numia ostala Je netaknuta istina
o tim nepravednim i lanim optubama. Na alost, ta istina se
jo nalazi zakljuana u arhivama naeg najvieg partijskog i
dravnog rukovodstva. Da Je Selim Numi pokleknuo pod svim
tim bezonim pritiscima - sudbina svih neopravdano optuenih
poprimila bi tragine posledice.
Zbog ovakvog dranja pojedinaca iz Uprave dravne bez194

bednosti - jer su propale nade o Javnom suenju - Inicijatori


Brionskog plenuma izmislili su aboliciju (opratanje) svim optu
enim oko ove zakulisne igre".
Posle trodnevne vernike rasprave, na predlog Spasenije
Cane Babovi, VI plenum Ck Srbije je otiao i dalje od etvrtog
(Brionskog) i iskljuio Rankovia iz SK. Jedna od najmunijih
sednica, kojoj sam prisustvovao, bila je zavrena.
O "sluaju Rankovi" nije se, meutim, raspravljalo samo
na partijskim plenumima. Morale su se primeniti i neke dravne
mere.
Zato Je Savezno vee Savezne skuptine, kojim je predsedavao Milo Mini, razmatralo 9. decembra 1966. godine i usvoji
lo izvetaj SIV-a o zloupotrebama u radu nekih organa slube
dravne bezbednosti. Usvajanjem izvetaja, potvrena je i odlu
ka Predsednika Republike da se odustane od krivinog gonjenja
Aleksandra Rankovia i 17 drugih bivih funkcionera slube
dravne bezbednosti. U glasanju za izvetaj SIV-a, devet posla
nika se uzdralo, a svi ostali su glasali za taj izvetaj.10
Tako Je stupila na snagu i odluka Predsednika Republike
o aboliciji, o "opratanju krivice 16 bivih funkcionera Slube
dravne bezbednosti na elu sa Rankoviem i Stefanoviem.
Ali, vratimo se zasad dogaajima oko etvrtog (Brionskog)
plenuma, jer kada se oni danas analiziraju, stvari postaju
mnogo jasnije kao i sam makijavelistiki princip - da cilj op
ravdava sredstvo.
Samo dve godine pre ovog Plenuma, 1964. Tito o slubi
bezbednosti kae: "U itavom ovom proteklom periodu ja sam
pratio va rad. Prvih godina posle rata kada je naa zemlja bila
razruena.... va rad, dragi drugovi, nije bio nita laki od rada
borbe u toku rata.Mislim da je bio jo sloeniji. Jer, neprijatelj
je vrebao sa svih strana i nastojao da razbije nae jedinstvo
stvoreno u toku rata. Klasni neprijatelj u naoj zemlji potpomo
gnut izvana inio je sve da bi nas onemoguio da gradimo novo
socijalistiko drutvo. Vaa je zasluga u velikoj mjeri, to je
naa revolucija bila manje krvava od drugih. Vi ste umjeli da
onemoguite klasnog protivnika u njegovom razornom radu, to
je mnogim revolucijama, pa i u Oktobarskoj, bilo veoma teko...
Vi ste asno izvrili svoj zadatak i u periodu izgradnje socijali-

10

U "Dokumentaciji" ovog poglavlja vidi integralan tekst Izvetaja komisije


podnet na IV plenumu i intervju dr Slavke Rankovi.

195

zrna u Jugoslaviji, Jer ste, moram to da kaem, i tad ispoljili istu


dosljednost, upornost i elan u borbi protiv svih moguih neprija
telja, protivnika i raznih devijacionista, kao to ste to inili i
prije"
U m aju 1964. godine Edvard Kardelj kae: "... J a mislim
da Je jedna od najveih vrlina nae slube unutranje bezbednosti upravo bila uvek ta, to se ona nije nikad pretvarala u
neki izolovani samostalni aparat, nego Je uvek bila svestan
faktor nae revolucije. Jedan, da tako kaem, od odreda nae
revolucije i Jedan od svesnih faktora i odreda nae socijalistike
izgradnje. U tom smislu je i vaa sluba ila u korak s naom
sposobnou kao drutva, kao komunista, da probijamo puteve
napred u izgradnji socijalizma u Jugoslaviji. Mislim da Je velika
srea za drutvo koje Je bilo sposobno da stvori jednu takvu
organizaciju u borbi za socijalizam.
Oigledno je da se, prema novim potrebama, i miljenja i
ocene bitno i brzo men jaju. Tako biva i sa sednicom Izvrnog
komiteta CK SKJ iz 1962. iji je stenogram sve do skoranjih
dana dran iza sedam brava, a po kojoj je Tito toboe ve tada
bio "ljut na Rankovia". Sta se, meutim, stvarno dogodilo?
U svojoj memoarskoj knjizi "Seanja i saznanja" (Titog
rad, 1989) Vojin Luki, nekadanji savezni m inistar unutranjih
poslova, koji Je morao da sie s politike scene zajedno sa
A.Rankoviem, sm atra da Brlonski plenum ne bi mogao da prestavlja na neki nain produenje proirene sednice IK iz 1962. On
tvrdi da se "po sadrini, po svome toku, po svojim odlukama,
politikoj pozadini, motivima i ciljevima, ove dve sednice nikako
ne mogu dovesti u loginu vezu".
Po Lukiu, " to se vidi Jasno iz sledeeg: Posle proirene
sednice Izvrnog komiteta CK SKJ odrane u m artu 1962, tanije 3. apila iste godine, IK je uputio pisma rukovodstvima i la
novima SKJ. Izmeu 27.marta i 1.aprila iste godine, svi izvrni
komiteti CK SK svih republika odrali su proirene sednice i
prihvatili izlaganje Tita i zakljuke sa proirene sednice IK CK
SKJ. estog m aja iste godine Tito je odrao svoj poznati govor u
Splitu...
Na svim ovim skupovima bili su podvrgnuti optoj kritici
prvenstveno Savez komunista i posebno rukovovstva zbog politi
kih greaka i slabosti u radu. Govorilo se o neodgovornosti,
nedisciplini u sprovoenju usvojenih zakljuaka, o zloupotre
bama i privilegijama, o porastu socijalnih razlika, o prevelikim i
196

neopravdanim rasponima plata, o nepotrebnim putovanjima u


inostranstvo, o kupovini automobila i si. Osueni su nelojalna
konkurencija, dupliranje kapaciteta, tzv. korisne malverzacije,
korupcija i drugi vidovi kriminala u privredi, nagoveteno je
preduzimanje otrih mera u partiji, dravnim organima i priv
redi radi presecanja takvih slabosti i ozdravljenja stanja. To su
bile teme i odluke proirene sednice i politiki kurs koji je ta
sednica najavila. Jasno se vidi da je taj kurs dijametralno
suprotan kursu koji je utemeljio Brionski plenum.
Ako je Tito ve tada bio "ljut na A.R." - kako je to kasnije
lansirao na etvrtom plenumu - zato je onda 1963. doneo odlu
ku da mu Rankovi ustvari bude ustavni naslednik. Publicist
Sava Dautovi saznaje o tome u vezi sa navedenom sednicom
1962. nove injenice i iznosi ih u NIN-u 28. maja 1989. : "I mada
Tito istom prilikom kae da ga takve prie nee navesti da "ba
cim koplje u trnje" jer se jo osea "sposoban" za akciju da se
"ouva" naa socijalistika zajednica i revolucija - za ta je,
kako je govorio u pauzi sednice Izvrnog komiteta, u martu aprilu 1962. spreman upotrebiti ako zatreba ak i vojsku kao
general Ne Vin u Burmi - on ubrzo i sam u internim razgovori
ma otvara problem svoga naslednika.
Tako u krugu svojih bliskih saradnika, prilikom donoe
nja novog Ustava Jugoslavije 1963.godine, Kardelju kae da mu
ostavlja Saveznu skuptinu sa njenih pet vea, a da e za svog
naslednika uzeti Rankovia i dati mu partiju i dravu a Ivanu
Gonjaku armiju. Ustav iz 1963. kao to Je poznato, uveo je in
stituciju potpresednika SFRJ i na tu funkciju imenovan je
Rankovi.
"Iako pitanje Titova nasljednika formalno tada nije nitko
postavljao, imenovanjem Aleksandar Rankovi postaje Titov
zamenik a njegov potencijalni nasljednik. inilo se da je put
nasljedniku otvoren pa i gotovo osiguran. I javnost je to tako
doivljavala", pie tim povodom dr Duan Bilandi u knjizi
"Jugoslavija poslije Tita 1980-1985" ("Globus", Zagreb 1986).
ovek iz tadanjeg partijskog vrha koji nam je ispriao
epizodu o Titovoj neformalnoj nominaciji naslednika, do danas
nije odgonetnuo ta se posle toga dogaalo i zato su dogaaji
ili suprotno tome. To, kae, sam Bog zna. Taj istaknuti revolu
cionar, koji je svoju dravniku karijeru zavrio asno i dosto
janstveno, sm atra takoe da je Brionski plenum ostao pod veli
kim znakom pitanja. Stavie, pita se zato Je do tog plenuma
197

uopte dolo, a posebno zato Rankovl jednostavno nije sve


odbio s obzirom na to da on nikada nominalno nije bio sekretar
unutranjih poslova niti kao lan Politbiroa zaduen za tu slu
bu. Prisea se i razgovora s Titom u etiri oka uoi Brionskog
plenuma kada je, kao i mnogi drugi tadanji funkcioneri, bio
zamoljen da prui podrku da se isplanirani obraun s Rankoviem uspeno izvede.
Da li je klica Rankovieve tragedije zam etnuta onoga asa
kada je izdvojen kao potencijalni Titov naslednik? Koliko je
istine u nagaanjim a da je to hteo postati jo za Titova ivota i
da Je na tome dosta radio? Nije li to izazivalo rivalstvo drugih
pretendenata na Titovo naslee, pre svega Edvarda Kardelja kao
drugog dugogodinjeg Titovog najblieg saradnika?
Odreeniji odgovori na takva pitanja ne mogu se dobiti
dok se ne napravi puniji uvid u partijsku i dravnu dokumen
taciju iz tog vremena. No, istoriari i na osnovu onoga ime sada
raspolau tvrde da se od poetka do sredine ezdesetih godina
zaista vodila jedna potmula borba za vlast, a i za ouvanje line
vlasti.
Istraujui sluaj Rankovi, Sava Dautovi, zajedno sa
publicistom Miloradom Vueliem, iznosi 21.ma ja 1989. u NIN-u i
ovu analizu:
U knjizi Aleksandra Nenadovia "Razgovori s Koom,
Koa Popovi, izjanjavajui se o Brionskom (etvrtom) plenumu
i padu Aleksandra Rankovia, tvrdi da Je taj plenum izneverlo
nade, jer se praktino sve svelo na ruenje Jednog od najmo
nijih ljudi u vrhu strogo centralizovane vlasti, umesto da se i
sama takva vlast promeni u korist demokratskog otvaranja.
Govorei o "prislukivanju, Koa sm atra da Je Rankovi osuen
za neto to se nije moglo dokazati i to on "nije nameravao da
uini-, a birokratsko-demagoki, ako ne i vojnopolicijski obra
un (KOS umesto UDB-e) s Rankoviem, bio je, u stvari, iskorien za uvrivanje istog poretka - birokratskog dogmatizma i
harizmatinog kulta. Drugim recima, sauvana Je ona ista polu
ga jednopartijskog autoritarnog monopola koja e, poetkom
sledee decenije, biti iskoriena za presecanje demokratskog
stremljenja u Srbiji i irom zemlje..."
Jednostavno, Rankovi Je poeo da "smeta i sm aknut je iz
"autoritarne, ako hoete vladarske predostronosti: Tito Je to, po
Koinom miljenju, uinio", da bi ouvao i ojaao takvu, uveliko
linu vlast, on je starei, svuda, pa i u Srbiji, favorizirao poslu198

ne, a potiskivao, pa i proganjao, neistomiljenike. Pogotovo one


koji su se usuivali da trae stvarnu, a ne dekorativnu demok
ratizaciju partijske i dravne uprave.
Na Brionskom plenumu, nastavlja Koa "bilo je najma
nje prave principijelne rasprave o dilemama drutva i partije.
Preovladala su ritualna, bezobzirna anatemisanja politiki ve
osuenog oveka koji je, povrh svega, bio i fiziki slomljen: uoi
sednice pretpreo je srani udar...!
U intervju koji je dao "Knjievnim novinama (1.3.1987)
filozof arko Puhovski osvrnuo se sledeim recima na obraun s
Rankoviem: U dobrom delu Jugoslavije IV plenum se zaista
osjetio kao razlog da se odahne, jer je, eto, konano krenulo ka
liberalizaciji, kada je ak i policija, koja se smatrala nedodirivom, u stanovitom smislu rijei dola "na tapet". Mislim da bi se
moglo pokazati kako se zapravo u tom pogledu stanje veoma
brzo promijenilo, odnosno da nije dolo do prozirnosti najviih
vrhova aparata drave, nego su oni i dalje ostali van efikasne
kontrole. S druge strane, konsekvencija je bila ta da je reorga
nizacija Partije, koja je tad pola punim tokom, krenula u smis
lu, to je vailo i za Partiju i za dravu, koji je htio demokrati
zaciju nadomjestiti decentralizacijom. Dakle, da se naglasak u
kritici razumije kao naglasak na centraliziranu policiju, a ne na
tajnu policiju uope i na prava, ili mogunosti, vlasti da ovlada
ju ivotom ljudi. Pa se onda dogodilo postepeno decentraliziranje
takvih trendova i konsekvencija je bila ona koju smo nakon
nekoliko godina poeli uoavati i koja je danas za Jugoslaviju
karakteristina. Da se je naprosto multiplicirao niz tih za jav
nost i dalje neprozirnih centara moi... Time su centri moi u
svojoj pluralnosti uinjeni zapravo nekontrolirljivim djelimice
ak i neprepoznatljivim. Decentralizacija se, ukratko, pojavila
kao nadomjestak za javnu kontrolu i susprezanje centra moi.
Meutim, ni ocene o nekakvoj centralizovanoj policiji i
slubi bezbednosti sve do 1966. u kojoj je Aleksandar Rankovi
ili Svetislav Stefanovi ea "sve znao", nisu naroito osnovane.
Vie nego oigledan dokaz za ovu tvrdnju i za injenicu da je
"decentralizacija poela mnogo pre Brionskog plenuma je svedoenje Ivana Krajaia Steve objavljeno u "Vjesniku
28.10.1984. godine: "Smatrao sam ranije, pa i danas smatram da
sve republike uprave, svejedno bilo to zdravstvo ili unutranji
poslovi, moraju biti na istoj razini kao i one u federaciji. Po
opremljenosti, po kadrovima i saznanju informacija. Nisam ja
199

gurao ni ono s policijom zato to sam bio na elu policije u


Hrvatskoj, nego zato da ona dobije meunarodni ugled..."
Koliki su bili stvarni domaaji "svemone UDB-e i njenog
m ada ne formalnog, "neprikosnovenog efa", moe se videti i iz
nastavka svedoenja Steve Krajaia: "I kad je 1966. dolo do
onog poznatog sluaja prislukivanja telekomunikacija pred
sjednika Republike, ja sam iz Zagreba slao strunjake da bi
uklonili mogunost takve rabote. Dakle, pokazalo se pravilnim
ono to sam godinama zastupao, tj. da i izvan savezne policije
treba imati jednako strune ljude.
Da to pojasnimo. Vidite, ja sam ilegalno u Beograd mogao
poslati, i to nou, avionom dvojicu strunjaka RSUP-a. Jedan od
njih je ujedno bio i pilot. Obavili su posao - ispunili zadatak.
Dakle, dobro su doli strunjaci iz republikih organa i koristili
su ne samo svojoj republici nego i cijeloj zemlji. Sposobnost
republikih organa unutranjih poslova dobro je dola i Partiji i
drutvu. Na osnovu toga je i etvrti plenum CK SKJ dobio jas
niju sliku o svim dimenzijama sluaja prislukivanja, nego to
bi je imao da nije bilo nalaza koji su pribavili ovi nai strunja
ci o zloupotrebama nekih slubi.
I za poznati ishod etvrtog plenuma Krajai tvrdi da je
bio mogu samo na Brionima: ... I moram kazati da sam bio
jako zadovoljan s redosljedom dogaaja na IV plenumu. Mislio
sam da e biti tee, a ono je bilo lake nego to smo pretpostav
ljali. Po istom izvoru, iz sigurnosti i Tito je tom prilikom uobi
ajenu rutu puta za Brione promijenio. Iao je obilaznicom. Za
svaku sigurnost.
Bez obzira na mogue rezerve prema ovoj vrsti memoar
skih kazivanja, ne moe proi neprimeeno da ona - budui da
je re o svedoku koji ima sve pretpostavke da se sm atra kompe
tentan - logino i nuno vode zakljuku o postojanju nekih
paralelnih slubi bezbednosti koje su, takode, izmicale kontroli
politikih i skuptinskih organa, a kao to se vidi, nisu bile pod
kompetencijom Aleksandra Rankovia. elu stvar ini jo
prozirnijom i drastinijom injenica da Krajai u to vreme nije
bio ni ministar policije ni ef bezbednosti, ve - predsednik
Sabora SR HRvatske.
Takode se sa puno osnova moe postaviti pitanje koje Je
svojevremno postavio i Vojin Luki, Jedan o najistaknutijih
funkcionera Slube bezbednosti: "Da je Sluba zaista bila tako
centralizovana kako tvrdi Komisija (koja Je ispitivala deformaci200

Je i na ijem je elu bio Krste Crvenkovski -prim, autora), kako


je mogue da su pored centra, odnosno savezne UDB-e, bile deformisane samo slube u Srbiji, a posebno u Beogradu i na
Kosovu, a u drugim republikama i pokrajinama nije bilo nikak
vih deformacija?"
O ogranienoj "svemoi A.R." i postojanju paralelnih taj
nih slubi, koje su bile pod neposrednim optim nadzorom Broza, svedoi i intervju Ivana Mikovia - Brka, dat 25.maja 1990.
Radomiru Vukeviu u listu "Intervju". Poto i ovaj razgovor
otkriva u mnogo emu zakulisnost i misterioznost "operacije IV
plenum" donosim ga u celini:
"Protekle nedelje oglasio se u "Crnoj kutiji" Televizije
Sarajevo penzionisani General-pukovnik Ivan Mikovi Brk,
dugogodinji naelnik Slube bezbednosti JNA i prvi i poslednji
specijalni savetnik predsednika Tita za bezbednosna pitanja. Od
1943. pa skoro do penzionisanja je u Obavetajnoj slubi. Za
naelnika uprave Slube bezbednosti JNA naimenovan je 1963.
godine i tako bio sudionik najtananijih politikih zbivanja u
Jugoslaviji do 1973. godine, kad je ukazom predsednika Tita i
vrhovnog komandanta oruanih snaga SFRJ smenjen s mesta
specijalnog savetnika.
Poto je Brionski plenum, trebalo organizovati u apsolut
noj diskreciji, general Sai je tiho uklonjen s mesta naelnika
Slube bezbednosti a na njegovo mesto postavljeni ste vi 1963. a
sledee godine ministar unutranjih poslova postaje va brat
Milan. ta su ova naimenovanja znaila u buduim dogaaji
ma?
- Nemaju oni nikakve veze s Brionskim plenumom. Nisam
naimenovan uoi Plenuma i zbog Plenuma i Stevo Krajai
nema nikakvog upliva u mom naimenovanju. Do danas nisam
spoznao da postoji ikakav elementarni dokaz u tom polgedu.
Ako neko ima suprotne argumente, neka ih izloi.
Koji su razlozi bili da Tito od vas zatrai formiranje Teh
nike komisije?
- Predsednik Tito i vrhovni komandant oruanih snaga
raspolagao je najsavremenijim komunikacionim vezama. U
jednom trenutku posumnjalo se da su te veze ugroene. On je o
tome obavestio generala Gonjaka, koji mi Je tu informaciju
preneo, pre nego to sam saznao o organizovanju i pripremanju
Plenuma. Saveznom sekretaru sam odgovorio da bi bilo dobro
komisijski utvrditi kakve su i ko proizvodi smetnje na komuni
201

kacionim vezama vrhovnog komandanta. Tada mi nita savezni


sekretar nije rekao.
Meutim, posle izvesnog vremena, pozvao me i zajedno
smo otili predsedniku Titu. On je ukratko rekao: "Ovde kod
mene stvari nisu u redu. J a ne znam ko se sve uplie u moje
veze. ivimo u vrepienu pojaanog interesovanja stranih obavetajnih slubi za vojne i dravne tajne. Svedoci smo zaotrava
nja blokovskih odnosa. U isto vreme s Istoka snano prezentira
ju Brenjevljevu doktrinu ogranienog suvereniteta socijalisti
kih zemalja. Ko se sve tu uplie ja ne znam. Traim od vas da u
moje,ime formirate jednu komisiju koja e pregledati moje veze.
Uostalom, imam i neposrednih indicija da tu ima i druge vrste
zloupotreba. Traim da se ustanovi stepen sigurnosti mojih veza
i utvdi da li je bilo prislukivanja od bilo koga. Nakon rada
hou da mi se podnese izvetaj ta je komisija utvrdila. Istrai
vanja bi trebalo da se kreu u dva pravca. Prvo, da se tehni
kim putem ^stanovi svaki detalj na vezama. A drugo, da se
porazgovara sa svim akterim a koji su bilo kakve veze sa tim
vezama imali.
Rekao sam vrhovnom kom andantu da mi imamo dva
dobra inenjera. Odmah se s predlogom sloio.
Ko su oni?
Tadanji major inenjer Omer ii i kapetan Vlajko
Stankovi, briljantni strunjaci za sisteme veza. U Komisiju Je
predloen Jedan tehniar iz Makedonije, dva iz Hrvatske, na
alost imena sam zaboravio. Ipak je to davno bilo.
Pitao sam Tita, ima li sugestiju da angaujemo nekog
strunjaka iz Beograda. Odbio Je taj predlog, obrazlaui ga da
Komisiju za sada ne treba iriti. Kasnije emo videti, dodao je...
Kad Je Komisija formirana?
- Prvog dana druge polovine juna 1966. godine.
Govorili ste nedavno u "Crnoj kutiji da su neke Titove
prostorije ozvuene narueno, a neke ilegalno. Budite ljubazni,
pojasnite to.
- Prema naim spoznajama, u Titovom kabinetu bilo Je
naruenih ozvuenja. Pratei dokumentaciju nismo do kraja
mogli ustanoviti da li su svi zateeni ureaji bili narueni. To je
manjkavost dokumentacije. Po Titovom seanju, on Je najvei
broj tih aparata sam naruio. Meutim, jedan prisluni ureaj
Je bio problematian. On za Jedan mikrofon nije znao.
I neki telefoni bili su sumnjivi?
202

- Da. U spavaoj sobi predsednlkove supruge, nakon preg


leda njenog telefona, Komisija je ustanovila da su na telefonu
vrena neka prespajanja koja nisu imala nikakvog opravdanja.
Ta indicija ukazivala je, to ne mora da znai, da se preko tele
fona prislukivalo.
Ustanovili ste da su, osim Titovih prostorija, jo neke
zgrade u blizini rezidencije bile ozvuene?
- Preko puta Titove rezidencije nalazila se zgrada u kojoj
su odsedali partijski radnici iz republika i pokrajina kada dou
na savetovanje kod Tita. U toj zgradi smo nali neke mikrofone
ije je ozvuenje bilo prekinuto. Meutim, ne treba zaboraviti da
se to vrlo lako prespoji u sluaju potrebe za prislukivanjem. Mi
smo znali da su te prostorije ranije bile ozvuene. udilo nas je
jedino to to nije izvaeno i definitivno uklonjeno, kad je preseena veza izmeu tih aparata i odreenog centra gde su se raz
govori snimali.
Vi ste i u televizijskoj emisiji naglasili da ste o svemu
obavetavali Tita?
- Ne samo Tita ve i Komisiju na ijem je elu bio Krste
Crvenkovski do etvrtog plenuma, kao i saveznog sekretara za
narodnu odbranu, generala armije Ivana Gonjaka. Podatke
Tehnike komisije dostavili smo i Komisiji koju je obrazovao
SIV.
Za svaku delatnost Tehnike komisije, rekli ste, traili ste
odobrenje od Tita?
- Sigurno. Imali smo striktne instrukcije da naa nadle
nost prestaje im je trebalo po bilo kom poslu izai iz okvira
rezidencijalnog prostora. Reeno nam je da vanjski prostor
kontroliu poslenici Slube dravne bezbednosti, odnosno Savez
nog sekretarijata za narodnu odbranu. Kad se ukazala potreba
da otvorimo aht Ispred Uike 15, iz kojeg su se ravale komu
nikacione linije, traili smo za taj posao odobrenje.
Da li ste nali u tom ahtu bilo ta to bi ukazivalo na
mogunost prislukivanja Titove rezidencije?
- Kako da ne. Naen je jedan kabl, ne znam koliko ilni,
koji Je iao u suprotnom pravcu od linija koje su predsednika
vodile ka centrali preko kojih se prespajaju. Idui za tim tragom
doli smo do ahta u Uikoj ulici pred brojem 25. Tu se nalazi
la vila Aleksandra Rankovia. Po odobrenju, aht smo ovtorili u
prisustvu vie svedoka i u njemu nali neke etiri linije koje su
neobjanjivo ile u tom pravcu...
203

Kom pravcu?
- Pa, ka Rankovievoj rezidenciji. Od generala Gonjaka Je
zatraeno da konsultuje politiki vrh ta u toj situaciji da se
radi. Donesena je odluka da se sudskim putem, odnosno uz
prisustvo sudije Okrunog suda, ue u rezidenciju tadanjeg
potpresednika drave. Ove linije su bile sumnive, mada niim
nije dokazano da su sluile za prislukivanje. To eksperti Teh
nike komisije nisu ustanovili. Meutim, taj nalaz su dostavili
zvaninim organima koji su vodili istragu oko takozvanih zlou
potreba i deformacija u Slubi dravne bezbednosti.
Da li sm atrate da Je Aleksandar Rankovi prislukivao
Tita?
- Kao to sam i nedavno u svom prvom obraanju Javnosti
na televiziji rekao, teko Je na to pitanje odgovoriti. Tehnikom
ekspertizom to nije dokazano. Meutim, Jednom prilikom, u
periodu oko pripreme Plenuma, Tito je u prisustvu generala
Gonjaka, saveznog sekretara za unutranje poslove Milana
Mikovia, Rankovia i Jednog general-pukovnika rekao: "Dobro,
boga mu, ta ste mi to radili? A Rankovi je odgovorio: "Stari,
nije to bilo protiv tebe upereno"! Tad sam zakljuio, a kasnije to
i potvrdio, da je Rankovi stavio Titu do znanja da Je to uinje
no zbog eventualnog nekog treeg, obezbeujui ga ukoliko bi se
neto oko Tita dogodilo.
A kako tumaite prislunu aparaturu u telefonu Jovanke
Broz?
- I vi, kao i vae kolege sa sarajevske televizije, izgleda
ciljate na uee u tom poslu Steve Krajaia. On je davao
svojevremno neke izjave o tome i dezavuisao Javnost. Ponovo
tvrdim: niko od lanova Tehnike komisije, kojom sam Ja ruko
vodio, nikad nije razgovarao, niti se susreo sa Stevom KraJaiem. Sve pekulacije u tom pravcu spadaju, ponavljam, u sferu
mistike i krimikombinatorike.
Pre nego to zavrimo razgovor, zamolio bih vas da mi
odgovorite kako vi danas gledate na Brionski plenum:
- Oko etvrtog plenuma ima mnogo mistifikacija. Nekim
linostima, u koje ubrajam i sebe, u tim dogaajima pridaje se
mnogo vei znaaj nego to su ga imale. To se svesno radi, da bi
se stvari posmatrale i objasnile kako to kome odgovara. Kad
sam Ja u pitanju, gledajui se u ogledalu Brionskog plenuma, Ja
predstavljam jedan segment konkretnog posla koji se mora
uraditi da bi se dolo do odgovora da li Je ili nije bilo zloupotre
be Titovih komunikacionih veza.
204

injenice govore o sledeem. Bilo je nereda. Neodgovaraju


e evidencije. Bilo je legalnih zahteva za ozvuenjem, ali i povla
enja Uh zahteva. Bilo je instalacija koje nisu imale svoju
funkciju, odnosno namenu. A u tehnici, svaka ica, svaki raf
ima svoje opravdanje na odreenom mestu. On slui ili ne lui
ili neem drugom slui? To je sva istina. Iz nje moete izvui
zakljuak da Je moglo biti zloupotreba. Da je neko neto smerao.
Meutim, moja komisija, u kojoj su bili asni i poteni ljudi, od
struke i zanata, prislukivanje otkrila nije. Politike zakljuke
iz naeg izvetaja donosili su i plasirali drugi. Mi s tim nemamo
nikakve veze".
Odreenu potvrdu tome da se radilo o smiljenoj reiji a
posebno o obraunu sa Srbijom i srpskim kadrovima daju i svi
oni politiki procesi koji su se odvijali krajem ezdesetih i po
etkom sedamdesetih i koji su doveli do stvaranja Ustava iz
1974. godine. Ustava koji je po svojoj sutini nedemokratski, a
na planu unutranjeg ureenja uspostavlja Jugoslaviju kao
konfederalistiku tvorevinu.
Koa Popovi ne veru Je da je Tito lino "imao neto protiv
Srba", ali istie da je u Titovoj "politikoj kombinatorici moda,
s gledita borbe za vlast, bilo i tog zaziranja od Srba, tanije od
pojedinih srpskih predstavnika. Ali sam uveren da to kod njega
nije bila neka hrvatska nacionalistika odbojnost nego autori
tarna, ako hoete vladarska predostronost: da bi ouvao i oja
ao takvu, uveliko linu vlast, on je, starei, svuda, pa 1 u Srbiji,
favorizovao poslune, a potiskivao, pa i proganjao neistomiljenike. Pogotovo one koji su se usuivali da trae stvarnu, a ne
dekorativnu demokratizaciju partijske dravne uprave".
Razmiljajui o svom postavljanju na mesto potpresednika drave umesto Aleksandra Rankovia, Koa Popovi kae da
je Titova i Kardeljeva "glavna briga bila stiavanje neraspoloe
nja i eventualnog revolta medu Srbima zbog naina na koji su
se obraunali s Markom (Rankoviem). Mogao sam pretpostaviti
da se trai "odgovarajui ukras" da bi teza o razbijanju birokratsko-dogmatskog otpora bila uverljivija".
Posebno zanimljivo i znaajno je svedoenje novinara
Dragoljuba Golubovia - Piona, tadanjeg urednika NIN-a koji
je imao Jedinstvenu priliku da sa Aleksandrom Rankoviem
razgovara samo nekoliko dana posle IV plenuma. Ovo su detalji
tog razgovora iz njegove belenice:
"Bilo je to Jedne od prvih Julskih veeri 1966. godine, u
205

Dubrovniku, na Lapadu. Poao sam na veeru kod "Bate kape


tana", u mali privatni restoran ispred domae kue. To je tiho,
mimo i slabo osvetljeno dvorite sa stolovima. (Iste veeri sedeo
sam za drugim stolom, u svom drutvu, i video ovaj susret prim.aut.)
Usred veeri primetio sam Aleksandra Rankovia kako
malo podalje, u svetlosivom letnjem odelu, sedi sa suprugom
Slavkom, sinom Miom i jo jednim, meni nepoznatim ovekom.
Nekoliko m inuta kasnije neko se pribliio stolu: "Da li je
slobodno?"
Bio je to Aleksandar Rankovi. ta je jedan novinar
mogao vie da poeli u tom asu?
Da bi se bolje razumeo razgovor koji sledi, moram da
kaem da Rankovia nikad pre toga nisam sreo nasamo. On Je
mene, meutim, viao kao reportera na velikim prenosima i pri
likom politikih dogaaja, kao i prilikom jedne posete Brionima.
Seo je sa nam a za sto. Nije to vie bio onaj Aleksandar
Rankovi kakvog smo bili navikli da viamo. Mada nije odavao
utisak oveka koji Je slomljen padom sa vlasti, u njemu Je neto
bilo ubijeno, kao u oveku, kao u prevarenom ratniku, i on to
nije mogao da sakrije, uprkos poznatom miru na licu. Videlo se
da je uznemiren. Dok smo razgovarali, uzeo Je kriku hleba u
levi dlan i poeo je da Je mesi, tako da se ona polako pretvorila
u loptu, kuglu koja se sve vie smanjivala kako je razgovor
tekao.
Nisam imao utisak da je uplaen, m ada mi Je vlasnik
kafane kasnije govorio da mu se ini kako se Marko boji da mu
ne nameste nekog "ozlojeenog robijaa" sa Golog otoka koji bi
ga mogao ubiti.
- Ipak izlazite u javnost.
- Znam da bi mnogi voleli da me vide u manastiru. Ali,
nemam razloga ni da se skrivam, ni da izazivam. Nezgodno mi
je samo zbog Slavke, nju su ve poeli da maltretiraju. Morala
Je zato da se vrati iz Herceg Novog sa nekog simpozijuma. Decu
mi jo ne diraju, ali videemo.
- Svuda se samo pria o prislukivanju, i narod Je ogoren
na tu priu, iako komisija nije pruila nikakve dokaze.
- Da sam prislukivao Tita, znao bih ta mi se sprema. Ne
bih dobio srani udar kad sam poslednji, u poslednjem asu,
saznao za cilj zakazanog Plenuma. Bilo bi nemoralno da sam
prislukivao svoje drugove u krevetu, ili u kadi.
206

- Pria se da ste prislukivali neke tajne sastanke?


- Sto bih prislukivao tajne sastanke kad sam na njima
sedeo?
Zameraju vam da ste upozoravali Jovanku da ne uznemirava Tita.
- Nisam sa njom imao takve odnose da bih joj to rekao.
- Napadali su vas najblii politiki drugovi: Tempo? Zato
je bio tako estok?
- Tempo Je ezdesetih godina traio da mu 9e prizna da je
bio izabran u Izvrni komitet na Petoj zemaljskoj konferenciji
(1940). Ja to nisam mogao da uinim, jer to nije bila istina. Pa,
zato nisam svojevremeno pristao da on bude sekretar Komiteta
Srbije? Posle je hteo da ide u Crnu Goru za sekretara CK, ali ga
nisu hteli. Sta sam ja mogao da uradim? Nisam mogao da ga
postavim, kao Rusi Rokosovskog u Poljskoj.
- Vlada Popovi Je, takode, bio estok u napadima. Rekli
ste da snosite moralnu odgovornost za eventualne zloupotrebe u
periodu dok ste rukovali slubom. Zato se sada trai i krivina
odgovornost?
- Napadali su me najvie oni koji su traili da uinim
neto to se kosilo sa mojim partijskim ubeenjem. Vlada Popo
vi je, izgleda, oekivao da mu pripadne vea dunost od one
koju je dobio. Mislio je da sam ja to, kao organizacioni sekretar
Partije, spreavao, to nije bilo tano.
- Pera (Stamboli) i Koa vas nisu napadali na Plenum u...
- Nisu. Ali tamo gde je trebalo, govorili su. (Rankovi ovde
misli na sednicu proirenog Izvrnog komiteta CK SKJ sa kom
pletnim Izvrnim komitetom CK SK Srbije, odranu 22. juna
1966. na koju Je bio pozvan i Koa Popovi. Tad se govorilo o
zloupotrebi Slube dravne bezbednosti). Pera Stamboli mi je u
Francuskoj kupio lovaku puku na poklon.
- Neko od delegata izneo Je na Plenumu kako je u SSSR,
gde ste predvodili partijsku delegaciju, neko podigao au sa
zdravicom: "U zdravlje Titovog naslednika.
- Ja to nisam razumeo, niti sam razumeo ta Je taj priao.
- Kad je to obavetenje o tome stiglo u Beograd, ta ruska
zdravica kao da je oznaila poetak kraja...
- Nikad sebe nisam mogao videti kao Titovog naslednika,
niti sam o tome bilo kada razmiljao.
- Zar je mogue da do samog poetka Plenuma niste znali
ta vam se sprema?
207

- J a sam poslednji, negde pred pono uoi Plenuma, dobio


materijal. Nisam mogao nita da shvatim.
- A kada ste ga proitali?
- itao sam ga dok nisam dobio srani udar. Leao sam
pola sata na podu dok nije stigao lekar.
- Ba nita niste znali?
- Znao sam jedino neto malo na bazi onoga to je Tito
govorio (16. juna 1966) na sednici Izvrnog komiteta CK SKJ,
kada Je reeno da Je on prislukivan i to dovedeno u vezu sa
mnom. On je tada bio ve obrazovao komisiju. J a sam tada
ponudio ostavku, ali Tito nije hteo da je prihvati.
- Da li vas je komisija zvala na razgovor?
- Ni sluajno.
- Da li ste imali prilike da vidite Tita pre Plenuma i da
razgovarate o reorganizaciji slube, ako to ve treba da se ura
di?
- Gonjak je, u stvari, organizovao susret sa Titom na
Brionima, pet dana pre Plenuma. Prebacili smo se vojnim avio
nom. Na Brionima me je Tito saekao veoma hladno. Imao je
tamne naoari, lako u salonu nije bilo mnogo svetlosti. Pitam ga
zato me optuuju, a Tito kratko odgovara: "Videe". Pitam
zato komisija nije zvala mene na razgovor, a Tito opet kratko
odgovara. "Ja se ne meam u rad komisije". Gledam ga, vidim
da se neto sprema to ja ne smem da znam. Da prekine munu
artmosferu, Tito dodaje: "Ne treba to tragino shvatiti. Jo emo
mi saradivati". Spremao sam se da govorim na Plenumu Jedno, a
govorio sam drugo. Bio sam zbunjen, iznenaen, prevaren. Dobro
je da sam bilo ta mogao da kaem, posle pretrpljenog infarkta.
- Da li je to moda bio sukob izmeu KOS-a i UDB-e?
- To bi trebalo pitati Gonjaka. Ko u koga nije imao vie
poverenja? U koga Je Tito Imao vie poverenja? Mi smo radili
najbolje to smo umeli, nita bez Titovog znanja.
- I ta posle svega mislite o Titu? Bili ste sve vreme uz
njega, u najteim trenucima.
- Tito Je za mene bio i ostao idol.
Bilo je ve kasno, moje kerke su dremale za stolom,
Slavka Je pogledavala u nas. Rankovi se podigao I vratio svojoj
porodici.
Slino kao i drugi kritiari etvrtog plenuma misli i ilas,
svakako kompetentan za ovu vrstu kontroverzi, koji inae ima
najm anje razloga da brani A.R. U razgovoru sa Miloradom
Vueliem (NIN, 28.maj 1989) on izmeu ostalog kae:
208

Smatram da Rankovia treba odmah rehabilitovati. Sve


ono to je dosad objavljeno o Rankovlu, ak i ako bi bilo tano,
ne zasluuje mere koje su primenjene prema njemu. Mislim da
pretpostavljate koliko se ja razlikujem od Rankovia, ali u par
tiji je veoma teko, sem moda Marka, nai oveka prema kome
su uinjene takve nepravde kao prema Rankoviu.
Rankovi je posle rata svojim upornim radom najvie
doprineo kreiranju sistema. Ja o tom sistemu imam loe mi
ljenje, ali kada govorim o Rankoviu i o nepravdi prema njemu
govorim sa stanovita tog sistema i partije koja se sa njim obraunala.
Te prie o prislukivanju Titove vile su ista besmislica.
Dodue, mislim da je u drugim stanovima bilo aparata za pris
lukivanje rukovodilaca. Ali, njihovo prislukivanje je vreno sa
znanjem i odobrenjem sa najvieg mes ta.
Meutim, Rankovi zasluuje vrlo ozbiljne kritike zbog
rada UDB-e, apsolutne kontrole UDB-e nad celokupnim drutve
nim, kulturnim i partijskim ivotom. Ali, taj deo krivice, nije
samo njegov nego je vezan za najvei deo vodstva i, po mom
miljenju, samog Tita i samog sistema organizacije po kome su
mnoge intervencije toj slubi davane potpuno mimo zakona.
Da li je postojala neka posebna Rankovieva politika na
Kosovu?
- Ne postoji Rankovieva politika na Kosovu, odnosno nije
postojala dok sam ja bio u vlasti. A mislim da ni kasnije nije
postojala. Rankovieva politika na Kosovu je politika partijskog
vrha i u najuem smislu Josipa Broza. Istina je da su mere poli
cije na Kosovu bile stroe nego u drugim krajevima, ali ne zbog
Rankovievog antialbanstva, ve stoga to je otpor vlastima na
Kosovu bio vei. Mi posle rata na Kosovu imamo organizovane
protivnike, najpre balistike, a od 1948. i enverovske grupe.
Tako kada se sada govori o toj politici na Kosovu, treba govoriti
o politici Saveza komunista, partijskog vrha i procenjivati je
kao takvu.
Bio sam na robiji kada je Rankovi 1966. godine iskljui
van iz CK Srbije. Neverovatno Je kakvo je bilo slepilo srpskih
komunista da nasednu onom besomunom kukanju Veli Deve i
drugih o patnjam a Albanaca na Kosovu i progonima od Ranko
via i Rankovieve policije!
Ne tvrdim da tih patnji nije bilo, ali je patnji i proganja
nja bilo po celoj Jugoslaviji. Ceo taj plenum sam kao zatvorenik,
209

itajui tampu, doiveo ka vaskrsavanje albanskog nacionali


zma u novoj formi. Optube protiv Rankovia bile su samo
motiv. Da je Rankovi bio Hrvat ili Slovenac, ubeen sam da se
tada ne bi govorilo o njegovoj politici na Kosovu...
Rankovi i vi ste, po svemu sudei, veoma razliiti. Na
emu su se onda zasnivali vaa bliska saradnja i prijateljstvo?
- Pre svega to potie iz naeg predratnog rada u Srbiji. Ja
sam od jeseni 1936. u Srbiji, na partijskom radu, a on je doao
u Beograd u prolee 1937. Najue smo saraivali, i ako mogu
procenjivati neije zasluge, verovatno smo i najzasluniji za rad
u Srbiji. Naravno, nikako ne poriem zasluge i drugih ljudi. U
ali sam imao obiaj da kaem: Rankovi i Ja zajedno - to Je
jedan dobar boljevik. Tako je naa duga saradnja stvorila blis
kost. Mi smo bili toliko bliski da smo smeli i mogli da "ogovara
mo i Tita. J a sam znao da me on nee odati i obratno, mada
sam, istini za volju, ja bio vei "ogovara od njega. Nije
se,dabome, radilo ni o kakvim politikim primedbama, nego o
nekim linim stvarim a i slabostima.
ta moete rei o samoj linosti Rankovia?
- Rankovi je bio vrlo stabilan ovek, dobar i metodian
organizator koji nikada i nita nije zaboravljao. Nije imao nekih
novih ideja, nije bio u stanju da ih proizvodi, ali Je u prakti
nom radu bio veoma temeljita, metodina, moralna, solidna i
radna linost U odnosima prema drugovima, dok ne pone
krupnije neslaganje, bio je vrlo korektan. Nije bio ni osvetolju
biv, ni zlopamtilo. Verovatno Je pamtio ako ga neko uvredi, ali
se ne bi moglo rei da Je bio osvetoljubiv...
Dilas pominje Veli Devu i njegovu "kuknjavu". Pritom
misli na njegov govor na VI plenumu CK SK Srbije septembra
1966. kada je A:R: ikljuen iz partije. Evo tog dogaaja.
Iznosei podatke da Je na Kosovu i Metohiji "praen veliki
broj graana i lanova SK i da "izgleda da je bilo oko 120.000
dosijea, a od toga samo po liniji UDB-e preko 50.000, Deva Je
rekao: "Od 1960. godine uspostavljeno Je preko 900 dosijea za
politike ljude sa sela, pa preko lanova Pokrajinskog komiteta,
Centralnog komiteta Srbije i Centralnog komiteta Jugoslavije,
do svih vrsta poslanika - od pokrajinskih do saveznih. Sumnjivi
su postali kadrovi koji su se na bilo koji nain bavili politikim
radom i ^ j i su bili od znaaja za ivot u sredini u kojoj su se
nalazili."
Naglasivi da su "posebne mere preduzimane prema inte
210

ligenciji iz redova iptara", Deva Je ukazao: Nepostojanje otpora


u naoj sredini omoguilo je da takva linija ide prilino iroko.
Stoga danas, kad sve to odbacujemo, moramo da raunamo i na
politike posledice koje je takva delatnost organa bezbednosti
ostavila".
Mnogi su lanovi CK, na alost, u to poverovali, kao i ja
sam. Iskusni i hrabri revolucionar Mihailo Svabi Je tada rekao:
"Moram rei, iako moda nije mesto da se iznose subjektivna i
lina oseanja - da sam se lino ponosno oseao kada se govorilo
o naoj nacionalnoj politici prema narodnostima, pravoj i mark
sistikoj kakvu je teko nai u drugim zemljama. Utoliko vie
sam se oseao postien - i kao komunista i kao Srbin i kao
ovek - kada sam sluao izlaganje druga Deve na sastanku
Izvrnog komiteta CK SKS, kada je ove podatke i materijale prvi
put iznosio. Iako u tome nisam uestvovao ni na koji nain,
ovek ipak mora da se osea krivim, da se osea odgovornim za
ono to se deava,a to izlazi iz okvira ovog to ovek moe da
zamisli, da razume ili da shvati i pretpostavi da se moe desiti".
Pravnici tvrde danas da abolicija A.R. nije bila "humani
gest" ve manevar da se izbegne javno suenje (do koga bi posle
tako tekih optubi moralo doi) jer bi se tek na njemu otvorile
mnoge tajne i utvrdila prava pozadina politike likvidacije A.R.
Kasniji razvoj dogaaja u zemlji u mnogome e potvrditi takvu
procenu.
Ubrzo se pokazalo da od obeane demokratizacije SK i
drutva na IV plenumu nema nita. Iluzije veine komunista da
e osudom UDB-e, posle Brionskog plenuma, zapoeti snaniji
proces slobodnijih politikih odnosa u drutvu - rasprile su se
kao i posle "istorijske 48". Moda je i samo rukovodstvo mislilo
da e stvari najzad krenuti "progresivnijim tokom,ali ako je
tako,ako Je to bilo iskreno ubeenje, onda je procena bila stra
teki pogrena i vodila je u sve vei ponor. Posle IV plenuma
dolazi uskoro do separatistike pobune na Kosovu 1968., do
maspoka u Hrvatskoj, do poznate hajke na "kritiare u BiH, do
smenjivanja rukovodstva u Srbiji, Sloveniji, Makedoniji, do
Ustava 1974. itd.
Ostaje, dakle u mnogo emu i dalje otovreno pitanje: zato
je Josip Broz uklonio A:R. sa politike scene? Da li tadanje
priklanjanje tzv. "drugoj koncepciji bila samo demagogija,
farsa koja e jo vie ubrzati slom sistema, ili iskreno politiko
ubeenje vode, koji je ve bio u strahu od odogovomosti za pro
21

tekli period i od konanog sloma dogme, da je najzad pronaao


"izlaz iz tunela"?
Ali, razvoj dogaaja mu nee dati za pravo. Pokazalo se to
ve sledeih godina u jo drastinijem vidu.
Tako se konano razbio "ruiasti portret Politbiroa" stvo
ren uoi rata, za koji se verovalo da je monolitan, da jedinstveno
misli i da e ostati trajna scenografija jedne partije.
Na slikama Je posle toga ostao samo jedan lik, sve do
samoga kraja, ostao Je: ovek koji nikada nije imao prijatelja.
Obrauni sa vrhom su dabome mogli da ostanu sasvim /
van oiju javnosti. Ali,ti obrauni su bili samo briljivo reirana
fasada one zakulisne masovne represije protiv neistomiljenika,,
koja je otpoela 1948. i iji je simbol Goli otok.
^
Kada saznamo i istinu o tom paklenom ostrvu srama,
kada dakle otvorimo i taj najm raniji dosije, moi emo da
kaemo: od svih grehova - kazni u kojima smo se nali, najstra
niji je bio taj to smo mu dugo verovali, to je u ljudima ugu
io osnovnu prirodnu odliku - da sum njaju, to je stvorio novu,
lanu religiju, novi krst, nove ikone. to je zarobio mnogima i
duu i um.

212

DOKUMENTA

IZVJETAJ KOMISIJE ZA IV PLENUM CK SKJ


(Podnosilac Krste Crvenkovski)
Ovo je izvetaj Komisije koji Je podnet na IV plenumu CK SKJ.
l.jula 1966.godine, a koji je proitao Krste Crvenkovski.
"I. U svom radu Komisija je sakupila niz materijala, izjava i sas
luanja koji u velikoj meri osvetljavaju stanje i metode rada pojedinih
funkcionera organa dravne bezbednosti. bez obzira to su mnoge stvari
jako zamrene i mistificirane. Rad Komisije je pokazao da su bile tane
analize i konstatacije Izvrnog komiteta, iznesene na sednicama od 16. i
22. Juna 1966.godine, o stanju u organima dravne bezbednosti i ozbilj
nim zloupotrebama poloaja, vlasti i poverenja od strane nekih istaknu
tih funkcionera. Zatvorenost organizacije i nepostojanje kontrole pred
stavnikih tela i njihovih izvrnih organa nad njenim radom onemogu
ili su stalan i sitematski uvid u rad. To Je dalo mogunost pojedincima
da donose odluke koje nisu bile zasnovane na principima politike SKJ i
zakonskim normama. Mnogi, ak krupni i osetljivi problemi.reavani su
na bazi linih veza i autoriteta a ne normalnim, zakonom ustaljenim
putem.
Rad Komisije Je bio posebno otean zatvorenou i neiskrenou
nekolicine odgovornih funkcionera dravne bezbednosti. Oni su saoptavali i priznavali samo ono do ega smo ve bili doli ili su pretpostavljali
da znamo. ak i kod takvih situacija neki su namemo i smiljeno zaobi
lazili odgovore sa ciljem da dezinformiu. Pojedinci su svoje izjave davali
posle nekoliko dana i naih naknadnih upozorenja. Neke od tih izjavba
su i posle svih naih naknadnih zahteva bile sasvim bez sadraja.
1. Komisija posebno istie da stanje organizacija, metodi rada, ci
ljevi i zadaci dravne bezbediiosti nisu nlgde pretresani, ni na Jednom
dravnom, predstavnikom ili partijskom forumu, u itavom posleratnom periodu. Dravna bezbednost je postala manje ili vie monopol
pojedinaca. Oni su njom rukovodili kao linosti ili, kako neki kau, kao
njeni organizatori i osnivai, bez obzira na to kakve su Javne funkcije
imali. Otuda se i stvorila atmosfera da su se. kako pojedini funkcioneri,
tako i deo osoblja dravne bezbednosti. vezivali za pojedine linosti, koje
su poistoveene sa dravnim rukovodstvom i Centralnim komitetom

215

SKJ. Iz izjava se vidi da Je drug Aleksandar RankoviC (Marko) poistoveen sa Centralnim komitetom.
2. Dravna bezbednost se rodila u jednom revolucionarnom perio
du. kada je borba protiv okupatora i njegovih slugu, a kasnije protiv
ostataka starog i novog klasnog neprijatelja i oruanih kvinslikih
bandi bila od odluujueg znaaja za konsolidaciju nove narodne vlasti.
Organi draven bezbednosti, izvravajui svoju ulogu zatite socijalis
tikog poretka, nezavisnosti i bezbednosti zemlje, rukovoeni idejama
Partije, dali su znaajan doprinos u borbi protiv Staljinovog nasrtaja na
nezavisnost nae zemlje i samostalnost nae revolucionarne Partije.
Kadrovi u njoj su ispoljili portvovan Je. hrabrost i odanost delu Partije i
socijalizma. Oni su bili izloeni mnogim tekoama i ljudskim dilemama,
a posao su u osnovi uspeno obavljali.
Meutim, poslednjih godina, a naroito pre i posle VIII kongresa
SKJ, zaotreni su neki politiki problemi 1 dileme oko traenja najefi
kasnijih puteva za na dalji drutveni razvitak. U isto vreme Javili su se
i otpori sprovodenju odluka foruma Saveza komunista, kao i pojave da
su neki funkcioneri pokuavali da organe bezbednosti iskoriste u politi
ke svrhe.
Nae drutvo je, zahvaljujui pre svega pravilnoj politikoj liniji i
orijentaciji Saveza komunista, otilo napred u razvitku socijalizma i
socijalistikih drutvenih odnosa. Brzo je napredovalo samoupravljanje i
neposredna demokrati ja. a organi bezbednosti usled konzervativnog
otpora pojedinih funkcionera zaostali su iza tog razvitka, zbog ega Je i
moralo doi do odreenih sukoba. Ranijim tendencijama da se dravna
bezbednost pretvori u silu iznad drutva prikljuile su se i nove, to jest
da dravna bezbednost postane jedan od odluujuih faktora u formi
ranju drutvene politike. Ti funkcioneri su. koristei svoje pozicije, zlou
potrebljavali organe dravne bezbednosti sa tendencijom da uspostave
kontrolu u itavom drutvu, od preduzea do najviih vrbova. Oni su
sebi prisvojili i pravo da dre pod kontrolom i odgovorne dravne 1 politi
ke funkcionere - putem prislukivanja, praenja i dobljanja izvetaja
od tehnikog osoblja koje Je angaovano u radu oko funkcionera. Na
bazi ovakvih izvetaja vrlo esto su davane ocene o pojedinim ljudima i
takve ocene su bile. ne tako retko. odluujue za odluke kadrovske poli
tike. Naime, drug RankoviC se. kao sekretar CK zaduen za kadrosku
politiku 1 organizacionu izgradnju SKJ. esto oslanjao na materijale
bezbednosti pri odluivannju o razmetaju kadrova.
3. Na sve bri demokratski razvitak i sve vea inicijativa ljudi i
kadrova SKJ vrili su snaan pritisak da se zaostajanje organa bezbed
nosti kao i tetna praksa vrena od pojedinaca u njima, sprei i stanje
promenl. U poslednje vreme sve znaajniji su bili zahtevi i pokuaji

216

reorganizacije dravne bezbednosti od Jednog del kadrova unutar nje,


podstaknuti progresivnim kretanjem drutva i odreenim drutvenim
kritikama upuenim zatvorenim organima. Odreeni procesi prilagoavanja slube dravne bezbednosti dostignutom stepenu razvitka naeg
drutva su u toku. Meutim, te promene su nailazile na otpor nekih
funkcionera dravne bezbednosti, oni su jedino sebe smatrali pozvanim
da odluuju o reorganizacijama kao i o drugim poslovima. Izvrene
promene su postale krajnje nedovoljne u odnosu na zahtev vremena.
Osnovne pozicije, tenja za vlau nad ljudima i kontrolom nad drut
venim kretanjima, nisu ni do danas naputane od Jednog del rukovo
deeg kadra.
4. Dravna bezbednost, stvorena za borbu protiv inostranih obavetajnih slubi koja deluje protiv nezavisnosti nae zemlje i naeg socija
listikog sistema, kao i protiv delovanja klasnog neprijatelja, postepeno
je teila da proiruje svoje kompetencije. Pojedini organi dravne bez
bednosti. polazei od koncepcije kontrole celokupnog drutvenog ivota
od strane slube dravne bezbednosti i preventivne borbe protiv neprija
telja. stvarali su razgranatu mreu svojih saradnika u radnim organi
zacijama. pa ak i u SKJ. Ta mrea se vrlo esto uplitala u celokupan
rad preduzea sve do investicija i kadrovske politike. Takvi metodi i
postavljeni sistem rada ne doprinose razvitku naeg drutvenog samo
upravljanja i njegovoj zatiti, ve ga usporavaju i ometaju. Tim putem i
drugim metodama rada organi dravne bezbednosti postali su ne samo
smetnja i konica daljeg drutvenog razvitka ve i odreena opasnost za
njegov dalji socijalistiki razvitak. Ljudi koji rade u njoj misle da time
obavljaju odreene revolucionarne i drutvu jako korisne zadatke, bez
obzira to se takav rad pojedinih organa dravne bezbednosti. zloupo
trebljavan od pojedinaca u kontroli nad ljudima, javlja kao jedna od
najjaih prepreka osloboenju ljudi za izgradnju slobodne i odgovorne
linosti osloboene straha i pritisaka.
5. Pojedini organi dravne bezbednosti, koristei savremenu tehni
ku. upustili su se poslednjih godina u velike operacije prislukivanja i
kontrolu pojedinaca i ustanova. Rad Komisije je pokazao da se te meto
de upotrebljavaju dosta masovno protiv potenih 1 socijalizmu odanih
ljudi, protiv odreenog broja dravnih i politikih funkcionera. Te su
metode upotrebljavane i sa namerom da se pojedinci dikredituju i
konano skinu sa funkcija.
Obavetajni materijali pojedinih organa dravne bezbednosti esto
puta su bili smiljeno tempirani. Nedozvoljeno Je. politiki opasno i
nehumano, da se pojedincima imputiraju politike ocene njihove neloJalnosti, antidravne i antipartijske delatnosti. samo zato to su u etiri
oka rekli po koju re kritike, a moda ponekad upali i u ogovaranja

217

pojedinih istaknutih dravnih ili partijskih funkcionera. Takvih slua


jeva insinuacije bilo je podosta, pa i u poslednje vreme.
6. Komisija Je, sasvim prirodno, svoj rad otpoela razgovorom sa
drugom Svetislavom Stefanoviem. kao neposrednim rukovodiocem
Slube dravne bezbednosti za itav posleratnl period. Komisija Je tokom
svog rada dola do zakljuka da Je drug Svetislav Stefanovi, kao predsednik Komisije za unutranju politiku SIV-a i predsednik Komisije za
koordinaciju slubi bezbednosti, neposredno politiki odgovoran za rad
dravne bezbednosti. Pored toga. Komisija Je utvrdila, na bazi niza i
njenica, da se on sa svoje finkcije direktno meao u rad organa dravne
bezbednosti i esto mimo saveznog organa dravne bezbednosti. mimo
saveznog sekretara za unutranje i dravnog sekretara za inostrane
poslove. Oekivali smo da e on pomoi da Komisija svoj rad zavri
normalno. Drug Stefanovi se, meutim, pred Komisijom drao krajnje
neiskreno. On je u toku rada Komisije obilazio skoro sve ljude sa kojima
je Komisija razgovarala, i sa njima se dogovarao kako dalje da odgova
raju. i podsticao ih na odreeni nain na suprostavljanje radu Komisije.
Neki od njih nam ni do danas nisu rekli o emu su zapravo razgovarali
sa drugom Stefanoviem. Iako ga je Komisija dva puta upozorila da o
radu Komisije ne razgovara sa ljudima, u Interesu utvrivanja objek
tivne istine, on je upravo produio svoju akciju. Ljudima, sa kojima Je
razgovarao, sugerirao Je svoje ocene o merama raiavanja koje Je
preduzeo Izvrni komitet CK SKJ. Govorio im Je kako Je Izvrni komitet
CK SKJ predimenzirao elu stvar, formirajui Komisiju sastavljenu od
drugova iz svih republika 1 da je drug Rankovi od strane Izvrnog
komiteta zaobien. Dalje je Isticao da Je stvar uperena protiv UDB-e.
Treba istai da Je Komisija dola do vrstog ubedenja da Je drug
Stefanovi ak direktno smenjivao i postavljao ljude na pojedinim sek
torima dravne bezbednosti. Oktobra meseca 1964. godine pozvao je kod
sebe u kancelariju hitno dvojicu funkcionera DSIP-a, 1 saoptio lm da
nee vie biti rukovodioci ove slube. Drug Stefanovi, na nae pitanje u
kom svojstvu Je to uinio i po ijem nalogu, odgovorio Je da ih Je samo
privatno i prijateljski informisao o donetoj odluci. Meutim, ova dvojica
su ipak otila sa svojih funkcija, a da ih niko drugi o tome nije obavestio sem druga Stefanovia. Isto tako, on Je lino saoptio postavljanje na
dunost novom naelniku slube.
7. Komisija je kroz rad mogla da konstatuje injenicu da Je kad
rovska politika u organima dravne bezbednosti skoro iskljuivo mo
nopol pojedinaca. Glavnu re za itav protekli period od vie od dve
decenije kod postavljanja rukovodeih funkcionera u dravnoj bezbed
nosti imali su drugovi Rankovi i Stefanovi. Kadrovi su se u dravnoj
bezbednosti na rukovodeim mestlma stalno uzdizali iz same ustanove, a

218

nikako lz redova van nje. to je jo vie jaalo ttendenclju lzolovanostl i


zatvorenosti ove organizacije u naem drutvu.
Poslednjih godina mnogi kadrovi iz dravne bezbednost i po poseb
nim kriterijumima postavljani su na odgovorne politike i dravne
funkcije. Tim putem se stvarala 1 izgraivala odanost linostima a ne
delu socijalizma i ciljevima SKJ.
Komisija je mogla konstatovati da je Jo na snazi |edna vrsta
obaveze koju daju funkcioneri i osoblje u organima dravne bezbednosti
ouvanju tajnosti. Kadrovi u UDB-i se tom obavezom deklariu da
nikada 1 nikome ne smeju odati nikakve tajne iz svog rada. Ne postoji
nijedan propis koji ovu obavezu regulie: ona Je pravno ilegalna. U sa
danjim naim uslovima takav metod vaspitavanja i zatvorenosti Je
neodriv. ak su 1 lanovi SKJ i istaknuti funkcioneri tu obavezu shva
tili tako da treba da kriju i od SKJ i onda kada se radi o preispitivanju
rada organa dravne bezbednosti i zloupotrebama u njoj, to je radom
ove Komisije potvreno. Takvo vaspitanje je samo jo vie utvrivalo
praksu da je UDB-a zaseban organizam u drutvu, stvarno odgovoran
pojedincima, a pod vidom odanosti SKJ i socijalizmu.
8.
Dravna bezbednost, kako smo na poetku istakli, zadrala je
svoju zatvorenost i posebno rukovodee mesto i u samom resoru unut
ranjih poslova. Ona je ostala vrsto centralizovana organizacija, a ver
tikalna povezanost po svim pitanjima svela se na vrhu na jednog ili dva
funkcionera. Ona je kao organizam poptuno izolovana od bilo kakve
drutvene kontrole. Stvoren Je jak i glomazan aparat u centrima repub
lika. a Jo vie u Saveznom sekretarijatu. Svi pokuaji da se to smanji i
svede na pravu meru ostali su bez znaajnih rezultata. Stalno Je pot
hranjivano uverenje da je ova sluba u stanju da daje sud o svim dru
tvenim problemima.
Posedujui mo kontrole, pojedinci su u dravnoj bezbednosti zlo
upotrebljavali svoj poloaj i ulazili u lina pitanja pojedinih funkcione
ra. To su oni prepriavali i pretvarali u ogovaranje. Umesto da se sve
vie modemizuje i osposobljava za borbu protiv neprijatelja, u prvom
redu stranih obavetajnih slubi, dravna bezbednost se, izlazei iz delokruga svoga rada, sistematski centralizovano bavila politikim proble
mima. ime je umnogome 1 paralisala rad organa SKJ i izgraivanje
sopstvenog metoda politikog informisanja i politike analize. Ona Je
esto pretendovala da daje ocene ak i o radu politikih rukovodstava
na svim nivoima.
U dravnoj bezbednosti se posebno razvio sistem infomisanja o
raspoloenju javnog mnenja. Ona se ve godinama javlja kao skoro
jedina sluba koja prikuplja politike informacije o komentarima i
reagovanju na najznaajnije dogaaje iz naeg javnog 1 politikog ivo

219

ta. Dravna bezbednost je time postala nekakva politiko-obavetajna


sluba unutar zemlje. Ona Je to obavljala nestruno, improvizovano. po
svojim merilima, i Sto je najgore, esto sa odreenim ciljem. Zbog svoje
izolovanosti i nestrunosti, kadrovi u slubi nisu mogli kompetentno da
ocenjuju veliki broj podataka dobijenih iz niza negativnih sredina ili
nekompetentnih izvora. Te su informacije skoro uvek bile Jednostrane, a
ne retko i svesno tempirane. One nisu odraz pravog stanja: na osnovu
reagovanja neprijateljski nastrojenih elemenata i nezadovoljnika i
pojedinanih sluajeva vre se uoptavanja. Dravna bezbednost je
sama analizirala razne pojave, vrila selekciju materijala i obradu in
formacija i, prema vlastitoj oceni ili oceni pojedinaca na bazi krajnjeg
subjektivizma i proizvoljnosti, distribuirala informacije odreenim
funkcionerima a ne prema dunostima na kojima se ljudi nalaze. Stvo
reno je stanje u kome su pojedini funkcioneri cenjeni po tome da li
primaju ili ne informacije dravne bezbednosti. odnosno kakve su im
sve informacije dostavljene. Mnoge su stvari bile monopolisane samo za
pojedince.
Putem anketiranja Javnog mnenja nestrunim, subjektivnim i, sa
odreenim ciljem, izgraenim metodama, pojedini organi dravne bez
bednosti su dosta esto unosili dezinformacije i time dezorijentlsali poje
dina rukovodstva o pravom stanju stvari. Informacije se najee ne
daju kao celina, ve samo odreena fakta gde se opet. po subjektivnoj
oceni, izvlai ono to je obradiva sklon ili eli da istakne. To dovodi do
toga da se citiraju izvodi ili pasusi koji sami za sebe daju sasvim druga
iju ili pogrenu sliku.
Time to se rukovodstva Saveza komunista Jugoslavije, u prvom
redu Centralni komitet SKJ. nisu zaloili za promenu stanja i takvog
sistema, SKJ je zapostavio svoj rad na politikim ocenama i anketira
nju. Tek u nekoliko poslednjih godina poelo se razvijati u naem dru
tvu struno i nauno anketiranje Javnog mnenja. kao i druge politike
analize unutar SKJ.
Sluba dravne bezbednosti moe biti na sadanjem stepenu razvo
ja drutva kompetentna samo za ocenu podataka o neprijateljskoj ak
tivnosti.
9.
Na drutveni razvitak poslednjih godina sve vie je dolazio u
sukob sa odreenim ostacima starog sistema. On nije vie mogao da
podnosi zatvorene sisteme i organizme. Samoupravljanje imperativno
zahteva da se svi organizmi drutva stave pod Javnu 1 drutvenu kon
trolu na bazi ustavnih i zakonskih normi. Neki su se tome odupirali i Jo
vie zatvarali u sebe. To je dovodilo do pojave demoralizacije i deforma
cija u takvim institucijama Danas ne moe i ne srne vie niko posedovati monopol ni na pojedine funkcije niti na ocenu stanja organizacija i

220

institucija u kojima radi, a pogotovo kojima stoji na elu. Centralni


komitet Saveza komunista Jugoslavije mora uoiti te pojave i povesti,
uz mobilizaciju itavog lanstva i svih radnih ljudi, odlunu bitku za
transformaciju odreenih slubi 1 delatnosti u pravcu prilagoavanja
nastalim drutvenim promenama i razvijenijim socijalistikim odnosi
ma.
Vie drugova u toku rada Komisije Je isticalo da, pored dravne
bezbednosti, postoje i drugi jo uvek zatvoreni organizmi i institucije, o
emu bi Centralni komitet u svom daljem radu trebalo posebno da
povede rauna.
10. Centralni komitet SKJ i njegov Izvrni komitet ne mogu a da
ne prime odreeni deo odgovornosti i na sebe, tim vie to se na elu
dravne bezbednosti u itavom predenom periodu direktno ili indirektno
nalazio jedan od njegovih sekretara, drug Aleksandar Rankovi. Ustalila
se. i u krajnjoj liniji prihvatila, tetna praksa da jedan ovek u ime
Centralnog komiteta i dravnih organa, sam, bez kontrole i polaganja
rauna bilo kome. rukovodi ovom slubom. Ne samo da se u minulom
periodu Centralni komitet mirio sa injenicom postojanja monopola
pojedinaca nad pojedinim institucijama ve Je. proglaavanjem te i sli
nih institucija tabuom za drutvo,a i za sebe. taj monopol objektivno
podravao i dalje uvrivao.
Sve ovo pokazuje da su u znatnoj meri zanemarene, nepotovane i
nedovoljno razvijene neke osnovne norme demokratskog ponaanja i
demokratske procedure u forumima Saveza komunista, kakve nastaju i
kakve se razvijaju u naem drutvu. Centralni i Izvrni komitet moraju
iz svega ovoga izvui odreene zakljuke i preduzeti potrebne mere,
kako bi sline pojave bile ubudue onemoguene.
11. Komisija Je posebno konstatovala da Je novi savezni sekretar za
unutranje poslove drug Milan MIkovi dolaskom na taj poloaj bio
praktino onemoguen u svojim nastojanjima da izvri potpunu reorga
nizaciju i obavlja svoj posao.
12. U vezi sa stanjem u organima dravne bezbednosti i pretresanjem problema na ovoj sednici. Komisija posebno skree panju Cen
tralnom komitetu na ozbiljnost i osetljivost pretresanja mesta i uloge
dravne bezbednosti u sadanjem momentu. Naa kritika mora biti
usmerena na to da se odstrane tetni metodi i zloupotreba i da se dr
avna bezbednost transformie u savremenu organizaciju za zatitu
naeg socijalistikog sistema i nezavisnosti zemlje. Pri tome. ne treba
dozvoliti da se kritika okrene protiv slube u celinl, to zaista ne bi
odgovaralo objektivnoj oceni njenog rada. a to bi moglo eventualno da
dovede i do neeljenih posledica i do negativnih uticaja na sve one
mnogobrojne ljude u organima dravne bezbednosti koji su poteno i
predano raidi, borei se protiv stvarnog neprijatelja. Dravna bezbednost

221

ima i treba i dalje da zadri i razvija ono svoje mesto i ulogu u drutvu
koje joj pripada i koje je sa drutvenog stanovita vrlo osetljivo i odgo
vorno.
Dravna bezbednost te svoje zadatke moe uspeno ostvarivati
samo otvarajui se prema drutvu i oslanjajui se na patriotizam i so
cijalistiku svest naih garadana. a ne zatvaranjem od drutva i ostva
rivanjem kontrole nad njim. Komisija za ovako kratko vreme nije ni
izdaleka mogla u celini rasvetliti sva pitanja u vezi sa stanjem u slubi
dravne bezbednost! i poslednjim pojavama zloupotreba. Zbog toga je
Komisija mogla u svom izvetaju dati samo osnovnu politiku ocenu
stanja u slubi i ocenu line odgovornosti neposrednih rukovodilaca u
njoj.
Prilaui dokumentaciju ovom izvetaju, Komisija naglaava da za
mnoge ocene ima u njoj dosta elemenata, mada za potpuno utvrivanje
stanja i osvetljavanje navedenih pojava treba Jo naknadno raditi i
ispitivati. U tom cilju Komisija predlae sledee:
1. Da Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije preporui
Saveznom izvrnom veu da se odmah i bez odlaganja prie reorgani
zaciji organa dravne bezbednosti, kako bi se oni prilagodili nastalim
promenama u naem drutvu i razvijenom sistemu samoupravljanja.
Potrebno je da predstavnika tela i njihovi izvrni organi obezbede fak
tiku drutvenu kontrolu nad radom dravne bezbednosti na bazi us
tavnih normi i postojeih zakonskih propisa. Preporuuje se takoe
odgovarajuim organima da na dunosti rukovodilaca organa unutra
njih poslova biraju politike funkcionere i pre konane reorganizacije
dravne bezbednosti:
2. Da Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije preporui
Saveznom izvrnom veu da se istraga nastavi od strane zato posebno
formirane komisije, kako bi se razotkrile sve materijalne injenice,
prave namere i smisao pojedinih poduhvata i zloupotreba poloaja i
vlasti, kao i da se krivci pozovu na odgovornost:
3. Da se drug Svetislav Stefanovi, kao neposredno odgovoran za
rad organa dravne bezbednosti u itavom ovom periodu kada su se
pojavile istaknute deformacije i ozbiljne zloupotrebe, kao 1 zbog njego
vog neiskrenog dranja pred Komisijom, to znai pred SKJ, onemogua
vanja rada Komisije i akcije koje je u tom pravcu vodio kod drugih u
samom toku rada, iskljui iz Centralnog komiteta Saveza komunista
Jugoslavije. Komisija, takode, predlae da Centralni komitet SKJ prepo
rui Saveznoj skuptini da ga razrei dunosti lana Saveznog izvrnog
vea:
4. Da se prihvati ostavka koju Je drug Aleksandar Rankovi podneo na svoje funkcije na sednici Izvrnog komiteta. Komisija smatra da
je njegova politika odgovornost za rad organa dravne bezbednosti
takva da on vie ne moe ostati na ovim funkcijama".

222

DOKUMENTA

TOGA JEDNOSTAVNO NIJE BILO


(Intervju Slavke Rankovl)
Ovo Je tekst intervjua koje Je Slavka Rankovi dala slovenakoj
tampi, na njihovu molbu. 1986. godine.
- Da ne okoliamo recimo odmah: vi ste ena pokojnog Aleksandra
Rankovia koji Je dugo godina u Jugoslaviji obavljao niz visokih dr
avnih i politikih funkcija. Godine 1966. posle etvrtog plenuma su mu.
ako citiram Tanjugovo saoptenje povodom njegove smrti, "... zbog pro
tivljenja razvoju socijalistikog samoupravljanja i politici nacionalne
ravnopravnosti sa birokratsko-dogmatskih stanovita i zloupotrebe svo
jih funkcija u Slubi dravne bezbednosti.... oduzeli sve funkcije u SK.
Na sednici CK SK Srbije, koja je odrana 14. i 15. septembra 1966. is
kljuili su ga iz SKJ i zatim penzionisali". Bolje je. meutim, da ponemo
od poetka: u partizane ste otili u rodnom kraju u DolenjskoJ. zatim ste
bili u "bazi 20". a onda u Drvaru. Kako ste doli u Drvar?
- U Drvar sam stigla kao lanica slovenake omladinske delegacije
na Drugom kongresu USAOJ-a koji Je odran poetkom maja 1944.
godine u Drvaru. U to vreme Vrhovni tab NOV i POJ organizovao je
poseban teaj za radio veziste i ifrante koji je poeo da radi takorei
odmah posle Kongresa. Na taj su teaj iz svake republike poslali po
nekoliko partizana iz omladinskih delegacija. Tako su pored mene iz
Slovenije odabrali Jo dve omladinke. Izabrali su samo proverene omla
dince. "krvlju vezane za NOB" - takva Je tada bila ocena. I Nada Praprotnik 1 Zdenka Hofbek su bile iz partizanskih porodica. itava moja
porodica uestvovala je u NOB. svih estoro. etvoro je u ratu izgubilo
ivot - otac, majka, sestra 1 brat. Vie nego previe za Jednu porodicu.
Isuvie za dokazivanje odanosti 1 pripadnosti idealima NOB.
Otac Je bio najstariji uesnik Zbora narodnih poslanika u Koevju.
Izabrali su ga za delegata AVNOJ-aali Je poginuo neposredno pre nego
to Je slovenaka delegacija otila u Jajce.
Posle zavrenog teaja dodelili su mi da radim u aparatu CK SKJ,
koji se tada nalazio zajedno sa Vrhovnim tabom.

225

- Gde ste bili u vreme desanta na Drvar?


- Za vreme desanta nalazila sam se u peini sa Vrhovnim tabom.
Kada smo se spasli iz peine poela Je 7. neprijateljska ofanziva. Mi smo
se povukli iz Drvara i otili smo prema Potocima, planini ator. Vitorogu
itd. Kasnije su savezniki avioni dovezli Vrhovni tab sa Kupreskog
polja, preko Barija, na Vis. Nekoliko meseci bili smo na Visu. a onda smo
opet preko Barija, otili u Srbiju, u Beograd.
- Posle toga niste se vie vraali u Sloveniju?
- Posle osloboenja radila sam u aparatu CK u Beogradu i isto
vremeno zavrila gimnaziju, poloila maturu. Poela sam da studiram,
jer sam to elela itavo vreme rata. Diplomirala sam na ekonomskom
fakultetu i onda krae vreme radila u Institutu drutvenih nauka, a
zatim se vratila na Ekonomski fakultet kao asistent za predmet "Teorija
ekonomskog razvoja". U meuvremenu studirala sam Jo viu matema
tiku i zavrila teaj iz kibernetike koji je vodio profesor Grenijevski sa
Varavskog univerziteta: to je bila dobra osnova za kvantitativne ana
lize. Doktorirala sam sa podruja "Efektivnosti uvoenja nove tehnike u
socijalistikoj privredi". Veoma sam mnogo uila, elela sam da nadok
nadim vreme izgubljeno u ratu. Zatim sam bila docent i kasnije u re
dovnom roku bila izabrana za vanrednog profesora.
- 1 zapelo je prilikom reizbornosti za vanrednog profesora?
- Da. reizbornost Je dola upravo u vreme otre kampanje protiv
"rankovievaca", mada je od etvrtog plenuma ve bilo prolo sedam
godina. Objavljeno je bilo pismo predsednika SKJ i Izvrnog biroa (ok
tobra 1972.), gde su, uz ostalo, bile i primedbe na raun kadrovske politi
ke na Univerzitetu. Postala sam meta: to Je. Izmeu ostalog, jasno i iz
obrazloenja zbog ega su me Iskljuili iz Partije:
... Stoga njeno dranje, najblae reeno, karakteriu zatvorenost i
pasivna politika rezistencija. Zbog toga Je ogranak SK nastavnika 1
saradnika, u sklopu preispitivanja svoje delatnosti u duhu pisma pred
sednika SKJ i Izvrnog biroa, a imajui u vidu i direktnu kritiku druga
Tita na raun kadrovske politike na univerzitetu,doao do zakljuka da
Ladlslava Rankovi nije idejno-politiki i moralno podobna za univerzi
tetskog nastavnika u smislu lana 89. Zakona o visokom kolstvu. U isto
vreme ogranak SK nastavnika i saradnika je odluio da Ladislavu
Rankovi iskljui iz lanstva SKJ".
alila sam se. ali nita.
- Kada su vas iskljuili iz Partije onda vie niste imali odgovara
juih mo^ino-politikih kvaliteta koji su po zakonu potrebni za obav
ljanje pedagokog posla. Kakvo Je bilo stanje na Fakultetu u vreme
reizbornosti, atmosfera, ako se moe tako rei?

226

- Na brojne lanove su vrili veoma Jake pritiske kako da glasaju.


Lino su ih ubeivali, ak su im i pretili. Samo su retki medu njima
imali dovoljno hrabrosti i snage da kau svoje miljenje. Ponovo su
stvorili atmosferu etvrtog plenuma i ako si oklevao brzo si proglaavan
rankovievcem. A Ja sam bila iv primer ta to znai, zar ne? I iv pri
mer kako neko moe biti bez krivice ^riv. Prvi lan Komisije za retzbornost dr Radmila Stojanovi je ubrzo poela da alje pisma i to ne samo
samoupravnim organima na Fakultetu ve i raznim forumima. U tim
pismima molila Je za podrku akcije jer se. navodno, "radi o specifinom
sluaju". Neke od formulacija iz tih pisama kasnije su se. ne sluajno,
nale i u obrazloenju o mom iskljuenju iz SK.
I samo glasanje se odvijalo vrlo neobino. Svakog pojedinca pozi
vali su posebno i morao je da se izjasni "za" ili "protiv", to je. razume se.
bio poseban met od pritiska.
Sve su potpuno negirali, itav moj struni rad. ak i ono o emu je
ranije Radmila Stojanovi davala pozitivne ocene. Istovremeno su se
trudili da mi onemogue normalan rad. Tako sam, na primer, radila
neko nauno istraivanje sa svog podruja, koje sam zapoela pre et
vrtog plenuma i zbog kojeg sam morala mcsec dana raditi u londonskoj
biblioteci - oni. naime, imaju svu strunu literaturu koja mi je bila
neophodno potrebna. Ve sam imala rezervaciju za put Beograd-London
i morala bih da otputujem 19. oktobra 1966. 18. oktobra doao je u
kabinet na Fakultetu predstavnik SUP-a i zahtevao da mu predam
paso.
Komisija za reizbomost je u vezi s tim navela da se u cilju dopune
izvetaja obratila odgovarajuim organima unutranjih poslova za in
formacije o tome zato su mi oduzeli paso, pa navodi: "... na ta smo
dobili izriit odgovor da za I^adislavu Rankovi postoji zabrana o dobijanju putne isprave za putovanje u inostranstvo iz razloga bezbednosti
zemlje". Na osnovu toga moe se zakljuiti da je drava bila u opasnosti
- zbog mene.
- Pomenuli ste delovanje Radmile Stojanovi...
- Ona je bila samo mali raf u toj maineriji, inicijativa Je. po
meni. dola "odozgo", iz nekadanjih krugova moga supruga. Kada Je
odista postalo vrue, redali su se sastanci od fakulteta do Univerziteta i
Gradskog komiteta pa do nekih komisija pri CK SK Srbije, ali i jo
ponegde. Zato sam postala rtva tih politikih igara jasno Je. izmeu
ostalog, iz stavova Sofije Mii iz beogradskog Gradskog komiteta. Na
sastanku sa grupom Ekonomskog fakulteta ona mi je posebno zamerila
to se druim sa Rankoviem. Zamislite, rekla je u toj diskusiji, ona Je,
ipak, svakodnevno u drutvu sa Rankoviem! Sama sam se tada pitala

227

zar nije najprirodnije da ena bude kraj svoga mua. Utoliko vie Jer
zna da Je njen mu posvetio dobrih etrdeset godina svog veoma pote
nog ivota upravo toj Partiji. I Jo utoliko vie Jer istovremeno zna i to
da ga neopravdano proganjaju i da je sve to se tie prislukivanja u
stanovima izmiljeno i da su u igri sasvim druge stvari. Posle rionskog
plenuma neki su zadovoljno odahnuli - nali su deurnog krivca za sve.
- Kako ste to podnosili?
- Nikako nisam mogla pristati na te optube. Borila sam se. dokazi
vala. ubedivala do poslednje trunke snage. Mogla bih rei fizike i psi
hike. Pisala sam albe, objanjavala statute i zakone. Borila sam se
protiv kleveta i zahtevala da se formira komisija pred kojom bih mogla
dokazati svoju podobnost. Ali sve Je bilo uzalud. Na kraju sam pokuala
dokazati istinu, odnosno odbaciti lai i klevete na sudu.
- 1 na sudu?
- Ve sam pomenula dr Radmilu Stojanovi. Ona Je bila prvi lan
moje Komisije za reizbornost i ona je lino, kako ve rekoh, pisala pisma
samoupravnim organima na naem Fakultetu, a i izvan te institucije. U
njima su lai, klevete. Tuila sam Je, ali se sud nije bavio istinitou ili
netanostlma tih stavova ve Je presudio da nije re o klevetama. Jer Je
optuena "inkriminisani dopis potpisala kao lan Komisije za reizbor
nost, tj. u okviru obavljanja drutvene aktivnosti", kao i da je bila
"duna da svestrano i u celini oceni moj rad". Sud Je takode odbacio moj
zahtev da saslua svedoke koji bi potvrdili da Je Stojanovieva ve ra
nije davala ocene o meni, tvrdei da moram sa Fakulteta, zahtevajui
izvetaj saveznog javnog tuilatva i CK SKJ o mojoj saradnjl prilikom
deformacija Slube dravne bezbednosti, ltd., ltd. alila sam se na ovu
presudu i drugostepeni sud Je mojoj albi udovoljio i vratio tubu na
prvostepeni sud. Tamo sam iznova izgubila. Na kraju krajeva ova tuba
se vukla do 1976. godine.
- Da li su miljenja na Fakultetu bila potpuno Jedinstvena? Je li
neko stao na vau stranu?
- Ve sam govorila o velikim pritiscima, ak pretnjama. lan
Komisije za reizbornost dr Nikola obelji Je izaao iz ove komisije, a
svoje razloge uputio Pedagoko-naunom veu. Ovako to objanjava:
"Motivi i razlozi za moje istupanje su Jasni i u skladu sa ukupnim
mojim stavom. Istupio sam zbog nenormalnog poloaja koji Je izazvala
prvi lan Komisije dr Radmila Stojanovi. Moja ostavka Je protest protiv
njenog ponaanja i postupanja, koji su u suprotnosti sa akademskim
normama i akademskom etikom. Te razloge nisam hteo izriito da nave
dem u svojoj pismenoj ostavci, nisam eleo da lm dajem publicitet 1

228

stvaram prilike za nepoeljne sukobe 1 suoavanja u Pedagoko-naunom veu. O njima sam detaljnije obavestio samo dekana Fakulteta i
predsednika kadrovske komisije i manji broj svojih kolega na Fakul
tetu. Telefonom sam eleo o tome da obavest im i profesora Davldovia
(trei lan Komisije za reizbomost. napomena plsca),ali tada nije bio u
Beogradu.
Na kraju moram odbaciti tvrdnju profesora Davldovia da sam Ja
bio taj koji je vrio pritisak na lanove Komisije. Upravo Je obrnuto, bio
sam rtva neobinih postupaka i smiljenih deizinformacija profesorke
Radmlle Stojanovi koja se pozivala na autoritete 1 forume pri emu
sam imao dosta razloga da sumnjam u autentinost svega toga. itd. To
se jo naroito i najbolje pokazalo kada mi Je donela da potpiem izvetaj i kada Je iskoristila sredstva pritiska za koja nikada nisam mogao
da pomislim da ih neko moe upotrebiti u odnosima medu ljudima i
saradnicima na istom poslu. Tada sam u znak Javnog protesta istupio iz
lanstva Komisije. - Dr Nikola obelji, redovni profesor, 13.11.1974."
- Iz vaeg prianja se moe zakljuiti da Je "brana pripadnost"
bila, zapravo, jedini razlog za vae iskljuenje iz Partije i iz pedagokog
procesa.
- Bilo mi je jasno, i ne samo meni. zato tako besno lupaju po meni,
ali mi ni u srcu ni u pameti nije bilo da razbijam svoju porodicu. Volela
sam ih i sa svim pravom sam pripadala toj porodici i ona meni.
Sramni kriterijum "moralno-politiki nepodobna za predavaa" i
sve uvrede sasule su se na mene - iskljuivo zato to sam u nekom
veoma tunom vremenu bila ovek i to i ostala: naime ovek prema
svojoj porodici: oito su oekivali da neu biti.
U toj i u takvoj situaciji takode sam bila ponosna to pripadam
Rankoviu. Ja i deca, njegovi sinovi. A zato ne? Mi smo. ipak, znali
punu istinu. Za nju su znali jo i mnogi drugi - i upravo Je to sramno!
Imala sam dovoljno snage da sve to dugo izdrim, ali ipak ne i do
kraja. Posle toliko stresova i trpljenja izgubila sam nadu ne samo u
"svetlu budunost ve i u bilo kakvu budunost. Ubrzo sam se obrela u
bolnici, na onkologiji. Zatim Je dola operacija, pa zraenje. Ko Je. osim
porodice, mogao da ml vrati veru i nadu u ivot?
- U dostupnim dokumentima oko etvrtog plenuma vae ime sam
zapazila samo jednom i to u izvetaju saveznog tuioca: "Utvrdili su da
Je Jedna linija specijalnog telefona (predsednika Republike, napomena
pisca) ila do Rankovievog telefona u njegovoj radnoj sobi i da se duavala i do njegove spavae sobe. etiri slobodne linije su vodile nepo
sredno u spavau sobu Aleksandra Rankovia. A odatle tri linije u
radnu sobu Slavke Rankovi..."

229

- Nedavno je u "Dugi" objavljeno svedoenje Ljubodraga Duria


koji tvrdi da su ureaji za snimanje u predsednikovoj rezidenciji bili
postavljeni kada Je on bio ef Titovog kabineta i to sa Titovim znanjem.
Moete li to da komentariete?
- to se tie iz vjetaja javnog tuioca mogu rei sledee: nikada,
odista nikada u naoj kui (u kui SIV-a) gde smo stanovali - i ni jedna
komisija nikada, nita nije pronala - nije bilo ni jednog aparata, "lini
je". ili bilo ega to bi moglo da poslui za prislukivanje. Toga Jed
nostavno nije bilo. I to tvrdim sa punom odgovornou!
(U tekstu se zatim citira deo izvetaja Saveznog javnog tuilatva o
prislukivanju - objavljen u "Delu", 10.12.1966, zatim prva intervencija
A.Rankovia i S.Stefanovia na etvrtom plenumu. "Komunist", 1966,
kao i deo teksta Ljubodraga Duria objavljen u "Dugi", br.329 od 14. do
17. oktobra 1986. "Prislukivanje nije bilo", posle ega se razgovor nas
tavlja. Govori S.Rankovi)
- Sve posledice - ponienja, omalovaavanje, vredanja i maltreti
ranje, koje su se posle ovih monstruoznih izvetaja osule na itavu
porodicu Aleksandra Rankovia sramne su, neljudske i nedopustive.
Zato da senka klevete i lai padne na Rankovieve sinove koji su
fakultetski obrazovani, poteni graani ove zemlje? Ako ve nije vreme
da krivci za to odgovaraju sigurno Je vreme da izbije na videlo istina o
svim igricama koje su oni u nekom vremenu igrali.
Kada tvrdim da u naem stanu, gde smo iveli 1 vaspitavali nae
sinove, nije bilo nikakvih ureaja za prislukivanje mislim preciznije
samo na vreme do 30. juna 1966. (etvrti plenum Je bio l.Jula 1966.,
napomena pisca); tada smo otili na odmor i kua Je ostala prazna i
otvorena, u njoj Je ostao samo oficir Titove garde, pratilac Aleksandra
Rankovia.
Pretpostavljam da za vreme dok nas u stanu nije bilo niko bez
naeg znanja nije tumarao po naem stanu, mada nije bilo nieg to Je
trebalo sakrivati.
Tano je da su tada angaovali razne "strunjake" koji, su trebalo
da "potrae" ureaje za prislukivanje kojih nije bilo. Tano Je isto tako
da itavog Jula i avgusta u stanu Aleksandra Rankovia nije bilo
nikoga iz njegove porodice.
Neto, ipak, moram Jo da kaem: nekadanji hrvatski sekretar za
unutranje poslove Ivan Krajai - Stevo Je u zagrebakom "Nedeljnom
Vjesniku" objavio intervju koji su pretampale i beogradske "Novosti". U
njemu kae da Je "ilegalno i to "nou" poslao u Beograd avionom dva
strunjaka, radnika RSUP-a, da onemogue prislukivanje predsednika
Republike...

230

Sigurno vam je poznato ovo: ako bi se istrani sudija odluio da


izda nalog za pretres naeg stana (privatnog stana) morao bi po zakonu
da pozove stanara, ili lice koje Je nosilac stanarskog prava ovlastio da
tome prisustvuje. Poto takav poziv nismo dobili logino zakljuujem da
niko nije uao u na stan. Isto tako. razume se pretpostavljam, da niko
nije "ilegalno" i "nou" neto traio po naem stanu, ili ak neto i pos
tavio.
Naravno da se i pored toga postavlja pitanje kako Je Javni tuilac
doao do zakljuka "da je bilo mogue u Rankovievom stanu osluki
vati specijalne telefone". 1 jo ko, kada i gde Je pronaao i montirao
toliko linija?
Od Brionskog plenuma prolo Je ve dobrih dvadeset godina i Jo
uvek niko nije izaao sa nekim argumentom koji bi bio vredan tog
imena, ili sa nekim preciznim dokumentom. Na primer ovo: koja komi
sija. koji lanovi te komisije su kada i gde i na kojoj osnovi, injenicama
i materijalnim dokazima doli do zakljuka da Je postojala mogunost
prislukivanja.
- Da li vam Je nekada bilo omogueno da odgovorite na te optube?
-Poznato vam Je kako su zavravale moje tube i albe. Aleksandra
Rankovia nikada nisu nita pitali ili sasluali. Nikada niko, ni Komisija
(formirana na sastanku IK CK SKJ. 16. juna 1966. sa ciljem da istrai
deformacije u Slubi dravne bezbednosti koja je na etvrtom plenumu
o tome izvetavala, - primedba pisca) niti neko izvan Komisije nije sa
njim razgovarao, mada je on to eleo i zahtevao. Ve na prvoj sednici IK
CK SKJ predlagao je svoju ostavku da bi olakao postupak. Takode. nije
bio u mogunosti da bilo ta kae prilikom traenja materijalne istine ili
u svoju odbranu.
Rankovia su na etvrtom plenumu osudili za veoma teke stvari
("politika zavera.sraunata na osvajanje vlasti na neustavan nain";
napomena pisca: citirano po "Delu", 10.12. 1966.), a onda ga je predsednikova abolicija oslobodila optubi od kojih nije nikada imao mogunost
da se brani... Nije li to krenje naih zakona i ne samo naih i pravnog
sistema, da ne kaem izigravan je potenja i morala u Partijil
(U nastavku se navode razlozi za aboliciju, citirano po "Delu".
10.12.1966.)
Slavka Rankovi nastavlja:
- Abolicija je dola kao znak "humanosti". U stvari nije se radilo o
tome. ona je bila neophodna, jer nije smelo da bude sudskog procesa
poto nije bilo argumenata i materijalnih dokaza. Sa praznim priama

231

ne moe na sud. Optube su. znai, bile lansirane, objavili su ih. vodili
opasnu kampanju, ali na sud nisu ili.
Jedan od dokaza za "humanost" Je i ovo: Rankoviu nisu dali
materijale pripremljene za etvrti plenum, mada su ih svi ve ranije
proitali. Kada ih je zahtevao, odgovorili su mu da Jo nisu gotovi. Dobio
ih je tek nou, neto pre ponoi.
(U tekstu se citira druga intervencija A. Rankovia na Plenumu)
Nastavlja S.Rankovi:
- Kada je proitao materijale ugledao je gomilu optubi koje mu
ranije niko nije ni pomenuo. Sve su radili i pripremali u strogoj tajnosti,
potpuno su ga lzolovall, niko sa njim nije govorio - tako da uopte nije ni
slutio zato ga sve optuuju. Bio Je teko pogoen i doiveo Je Infarkt.
Doao Je lekar, ali nikome nisu rekli da Je doiveo infarkt - ni njemu, ni
porodici. To su utvrdili tek kasnije, prilikom nekog pregleda. I pored
tekog zdravstvenog stanja otiao Je ujutru na Plenum.
- Jara Ribnlkar je nedavno objavila svoja seanja. I ne samo ona.
Da li ste i vi kada razmiljali da ih napiete?
- Odista ve od rata ivi sam svedok mnogih dogaaja. Seanja Je
mnogo, dobrih, lepih, tekih, runih. A sve to Je ve prilino daleko,
morala bih ponovo izvui sve na svetlost dana. srediti i razvrstati.
Uspomene i papire. A ja sam ve skoro na kraju. Na tom kraju svoga
puta nepravedno sam odgumuta na marginu i o tome bih. odista, mo
rala neto napisati. Ja. naime, znam da Je Aleksandar Rankovi do
kraja ivota bio dosledan sebi i svojoj odluci da nee sejati razdor u
Partiji. Radije je bio neduna rtva nego razbija partijskog Jedinstva.
Ne znam da li znate, ali Rankovi se nikada nije kolovao u inostranstvu kao ostali funkcioneri. ni na Zapadu niti u Rusiji. Sa Kominternom
nije imao nikakvih veza. Sva iskustva za politiki rad sakupljao Je u
zemlji...
Najtee nam Je bilo kada je umro. Pogreb Je bio velianstven, to
nam je predstavljalo veliku utehu. To i to smo otkrili da ljudi imaju
veliki oseaj za pravdu 1 istinu.
(U tekstu se citira deo teksta Jure Bllla u "Danasu" od 14.10.1986.
"Kuda ide ova zemlja", gde se govori o pogrebu A.Rankovia)
Zatim S.Rankovi kae:
- Njegov ivot se vie ne moe braniti - uostalom ni pre smrti nije
se mogao odbranitl. Nisu mu dali.
ta e biti sa ostalim lanovima nae porodice? Sa sinovima, unu
cima? Da li e i njih tek smrt oprati od prljavtine i kleveta koje su se
nepravedno osule na njih?

232

Sva ta pitanja sada mi se motaju po glavi. Ali to nije samo moja


stvar, ni stvar nae porodice. Bilo Je i drugih rtava tih dogaaja, bilo je
mnogo nepravilnosti. Do sada niko to Jo nije otkrio.
Zoja Skuek - Monik

233

NAJM ASOVNIJI ZATVOR: Goli otok i Sveti G rgur - euaedi Raba

Drugi tom
PAKLENO OSTRVO

Novi paviljoni i ostaci biveg logora na Golom otoku

I
NAA NO DUGIH NOEVA

Ako se trai u atlasima i na geografskim kartam a - Goli


otok e se nai samo kao jedva primetni krui. To je malo ostrvo, nedaleko od velikog Raba, nazvano Goli otok po tome to je
zaista golo, kamenito; kao obrijano, naborano lice starog paeni
ka. Udaljeno je jedva desetak milja od obale, usamljeno, stalno
izloeno burama i munjama, kao neka fantomska, usamljena,
naputena stena.
Trokutnog je oblika - izmeu Raba, Sv. Grgura i Prvia nasuprot velebitskom podgorju: obuhvata 4,7 kvadratnih kilo
metara, sa najviim usponom od 105 m u severnom delu. Ogolele
kamene padine, izloene buri i posolici, rue se strmo prema
severu. Du severne obale nema nikakvih uvala ni zaklona;
dubine neposredno uz obalu prelaze 30 metara. Juna i jugois
tona obala dobro su razvedene; na njima se nalazi vie manjih
uskih draga, od kojih je najvea i najvanija uvala Tatin ja. Na
junim, osobito na jugozapadnim padinama, ima neto oskudne
niske vegetacije.
Goli otok je nekada, pre rata, bio vlasnitvo Rada Vukovia, veletrgovca iz Brinja, na kome su Italijani obavljali rudarske
radove, traei boksit. Nali su ga, ali slabog kvaliteta, tako da
se nije isplatio za eksploataciju. Na otoku nije niko iveo. Dolazi
li su povremeno obani iz Lopara, sa ovcama na ispau, ili
poneki ribar da ga razgleda iz radoznalosti. Za vreme prvog
svetskog rata Austrijanci su tu drali zarobljenike. Kasnije,
1939. general Duan Simovi predlagao je da se na Otoku podi
gne koncentracioni logor za komuniste, o emu postoji i dokumenat u Vojno-istorijskom institutu u Beogradu. Istorija se
udno ponavlja.
Vladimir Dedijer tvrdi da mu je Stevo Krajai, kao mini
star unutranjih poslova Hrvatske, priao da su on i vajar
Antun Augustini "otkrili" Goli otok. Sve je poelo - po tom
239

kazivanju - iz "umetnikih pobuda". Va jar je traio po ostrvima


za svoje skulpture kamen, pa Je tako sa Krajaiem naiao i na
Goli otok. Umetnik je tu zbilja i otkrio za sebe kamen, a iskusni
policajac - budui logor. U i tomu ove knjige naveo sam iz
"Knjievnih novina" svedoenje Nikole Mianovia u razgovoru
sa piscem i akademikom Dragoslavom Mihailoviem. On u poslu
oko pronalaenja Golog otoka za IB zatvor pominje i imena
visokih funkcionera UDB-e Jove Kapiia i Drakulia, tadanjeg
m inistra unutranjih poslova Hrvatske.
Goli otok nije sam. U njegovom susedstvu, tek nekoliko
milja dalje prema puini, nalazi se jo siunije ostrvo - Sveti
Grgur, manje poznato javnosti, a vie kanjenicima, jer su na
njemu preteno zatvarani "dvomotorci, kako su u informbirovskom logorskom argonu nazivali povratnike, ili vojni
osuenici i oni koji su tretirani kao tei krivci. Jedno vreme tu
su bile i ene.
Goli otok - alijas "Mermer" ili "Kamen - otkrio se, i medu
politikim osuenicima i u javnosti, kao najpoznatiji zatvor iz
vremena IB. Ali, slinih zatvora za kanjenike istog delikta bilo
je jo: Sv. Grgur, Rab, Bilee, Ugljen, Stara Gradika, Ramski rit,
i dr. Koji je od njih bio najtei za izdravanje kazne, nije lako
utvrditi: oni koji su tamo leali uvek kau da Je njihov zatvor
bio najgori.
Prvi kanjenici - njih 1.200 - stigli su na Goli otok 9. Jula
1949, godinu dana posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa.1
Bili su - kau - tvrdoglavi, osorni, vrsti u svom stavu, spremni
na svaki otpor prema "kunom redu i zatvorskoj represiji.
Drali su se homogeno, vrsto i nisu imali u svojoj grupi cinkaroe, niti one koji bi bili ubaeni da ih kriom dostavljaju
upravi. Oigledno je bilo da su bili reeni da za svoja ubedenja
ispataju bez kompromisa, dosledno, sigurni da na njih "vaspitne mere, teak fiziki rad na golom, otrom kamenu, pod usi
janim suncem, e ili ma ta drugo prinudno - nee uticati da se
izmene.
Meutim, zatvorsko vreme i okolnosti koje, u svakoj pri
nudnoj izolaciji, postaju sve surovije i teko se podnose, ine
svoje. Volja za otporom slabi, patnja za slobodom, za porodicom,
za ljubavima jaa, i inat poputa. Sve se to ponekad dosta brzo
deava u ovekovoj svesti kada nema kud, pogotovo ako ga ta
1 Statistiki podaci iz Arhive SSUP-a

240

apatina sredina u kojoj sputano ivi pone iz dana u dan da


kljuca ubeivanjem o zabludi i besmislenosti rtvovanja na
pogrenoj strani.
Tako se desilo da je i tvrdoglavost prve grupe", kako je to
zabeleeno u slubenim spisima, poela da poputa kada je na
Goli otok stigla druga grupa - iz Bosne, koja Je odmah bila
spremna na "reviziju svog neprijateljskog stava", i oigledno
pripremljena za sluenje islednicima u obraunu sa "tvrdima.
Postoje i sumnje da u toj grupi nisu bili samo kanjenici po
IB-eu ve i oni koji su odgovarali kao kvislinzi i zato bili spre
mni na sve da bi spasli glavu. S tom grupom poinje i period
meusobnog terora na Otoku, itav Jedan sistem "politikog
prevaspitavanja" koji je - po svojim grubim, neljudskim meto
dama - i doveo do udovinim oblika nasilja.
Ve do kraja 1949. godine na Goli otok je stiglo 3.663
kanjenika. Tako je polovina onih koji su bili uhapeni u prvom
talasu borbe protiv Informbiroa - od Juna 1948. do decembra
1949. - poslata u izolaciju, na to usamljeno bezbedno ostrvo. I
ako u javnosti pa i u nekim knjigama, krue razne prie o tome
kako se u kom kraju represivno reagovalo na pojavu informbirovaca, s poentom da su recimo Slovenci toboe bili najstrpljiviji, da su propustili taj talas, ekajui da se glave ohlade - evi
dencije pokazuju drukiju sliku. Manje-vie, svugde je - sem u
Crnoj Gori - bilo isto, ako se uzme u obzir apsolutni broj lanova
KPJ i stanovnika.
Evo statistike uhapenih po IB do 15. decembra 1949. koja
se nalazi u SSUP-u:
Srbija 1.657
(Beograd) 604
Crna Gora 1.580
BIH 1.378
Hrvatska 957
Slovenija 348
Makedonija 288
Najvie Je meu njima bilo studenata, ako se u tu socijal
nu populaciju ubroje i oni lanovi KPJ koji su Jo pre rata, na
univerzitetima, pripadali komunistikom pokretu. U istom tom
periodu, od godinu 1 po dana, pobeglo Je preko granice oko 250
Infrombirovaca, a Iz istonih zemalja prebeglo Je kod nas 2.773,
najvie Iz Maarske - 1.276 i Albanije - 608.
241

Iako je ve u 1949. puteno sa Golog otoka 1.270 zatvore


nika (vie od treine onih koji su deportovani) sve Je ukazivalo
na zaotravanje situacije i u zemlji i sa Staljinom, na dugotraj
nost konflikta. Uskoro e se po svim param etrim a videti da
sukob sa dogmatskim, hegemonistikim centrom u Moskvi nije
bio samo ideolokog karaktera ve je on, u sutini, izbio oko
pitanja odnosa meu socijalistikim zemljama, da bi na povri
nu izneo drukija gledanja na razvoj socijalizma, dravu, parti
ju i odnose u meunarodnom radnikom pokretu. Rascep Je,
dakle, u dotadanjoj na izgled monolitnoj crvenoj crkvi" morao
biti totalan.
U periodu od 1948. kada je objavljena Rezolucija IB, pa do
1963. organi unutranjih poslova u Jugoslaviji evidentirali su prema arhivi SSUP-a - 55.663 lica za koja se smatralo da su na
razne naine podravala akciju Moskve i istonog tabora protiv
nae zemlje. Moguno je, dabome, tvrditi da bi ta brojka bila
prilino m anja kada bi se iz nje izuzeli svi oni koji su - iz raz
noraznih razloga - bili nevini i tako doli pod udar represije,
koja je u poetnom periodu (1949-1951) bila iroka i suvie pre
ventivna. Ali, isto tako, najekstremniji uz pomo raznih analiza,
postavljaju i suprotno pitanje: ne bi li broj informbirovaca bio i
vei da radikalnost represivnih mera nije uticala upozoravajue
- na koliinu i stepen straha kod onih koji su se kolebali.
U svakom sluaju, to nije bila mala kolona. No bez obzira
na njenu masovnost, druga jedna - strukturalna - dimenzija
daje joj jo vei znaaj, jer pokazuje da su se na strani Infrombiroa nali i mnogi politiki aktivni ljudi, oni koji su do
tada imali jake pozicije i irok uticaj u drutvu.
Deo kadrovske strukture evidentiranih infrombirovaca
ovako izgleda:
- 21.880 uesnika narodnooslobodilakog rata;
- 4.153 pripadnika Jugoslovenske armije;
- 1.673 nosilaca "Partizanske spomenice 1941;
- 2.616 lanova raznih rukovodstava KPJ;
- 1.722 pripadnika SUP-a;
- 4.008 studenata;
- 5.081 radnik;
- 5.626 zemljoradnika itd.
Analiza te strukture nedvosmisleno upuuje na tezu o
znaajnoj snazi "unutranjeg pua".
242

Meu 2.616 politikih funkcionera, koji su se opredelili za


IB, bilo je: 2 lana Politbiroa CK KPJ (Sreten ujovi i Andrija
Hebrang), 8 lanova CK KPJ, 16 lanova CK republikih KP, 50
lanova oblasnih komiteta i 773 lana sreskih komiteta Partije,
meu kojima se Jedan sreski komitet - u Bijelom Polju - u pot
punosti izjasnio za IB, uzeo oruje i januara 1949. po cii zimi,
odmetnuo se u umu, raunajui, podstaknut propagandom iz
Moskve, na poetak ire oruane pobune. Grupu je organizovao
sekretar Komiteta, a odmetnulo se jo 17 lica, medu kojima
sekretar i zamenik, ef Udbe i komandir milicije. Raunali su
na ustanak u prolee. Ali veoma brzo, za 15 dana, neki lanovi
te grupe su uhvaeni a neki u sukobu ubijeni.
U slojevima niih politikih funkcionera ta pojava bila je
jo masovni ja: 318 lanova optinskih komiteta opredelilo se za
IB, 498 lanova mesnih komiteta i 953 sekretara osnovnih orga
nizacija KPJ. U isto vreme, to je uinilo i 293 presednika optina, 72 presednika sreza, 17 republikih ministara, 85 pomonika
ministara, 6 saveznih ministara, 14 njihovih pomonika, 30
saveznih i 33 republika poslanika.
Kako u Partiji i vlasti tako i u vojnim i policijskim struk
turama bilo je dosta funkcionera koji su se izjasnili za IB: 457
podoficira, 636 potporunika, 744 porunika, 1.030 kapetana, 322
majora, 188 potpukovnika, 43 pukovnika i 6 generala. A u slu
bi unutranjih poslova: 496 zaposlenih u Udb-i i 1.226 u SUP-u,
medu kojima je posebno karakteristian sluaj u Crnoj Gori gde se za Informbiro opredelilo 490 slubenika UDB-e i milicionera na elu sa komandantom milicije.
Iako Je u tom sklopu injenica fenomen nacionalne pripa
dnosti karakteristian na svoj nain, teko je iz analize izvui
bilo kakav kompetentan zakljuak, bez utvrivanja itavog niza
okolnosti i odnosa. Zato u ga i dati samo tabelarno, bez irih
elaboracija.
Od ukupnog broja kanjavanih i osuivanih (16.731) bilo
je:
- Srba 7.235 ili 0,10 odsto od broja stanovnika
- Hrvata 2.588 ili 0,06 cdsto
- Slovenaca 566 ili 0,03 odsto
- Makedonaca 883 Ili 0,09 odsto
- Crnogoraca 3.439 ili 0,73 odsto
- Albanaca 436 ili 0,05 odsto
- Maara 244 ili 0,05 odsto
243

- Italijaoa 87 ill 0,16 odsto


- Bugara 251 ili 0,40 odsto i dr.
Nekoliko konstatacija moguno Je izvui iz tog i drugih
prikaza nacionalnih pripadnosti informbirovaca. Pre svega,
meu hapenima i kanjenima bilo je najvie Srba (43,24 odsto)
a zatim Crnogoraca (20,55 odsto). Meutim, prema broju stanov
nika, to je vidljivo i u gornjem pregledu, najvie je bilo Crnogo
raca (0,73 odsto), ili gotovo osam puta vie od jugoslovenskog
proeka u poreenju sa drugim populacijama. Za njima odmah,
i po toj analizi, dolaze Srbi. Karakteristino je takoe da je rela
tivno uee pripadnika pojedinih narodnosti u broju hapenih i
kanjavanih bilo vee nego svih drugih naih naroda izuzev
Crnogoraca (Bugara 4,4 puta vie od svog uea u jugoslovenskoj populaciji, a zatim dolaze Cesi pa Italijani).
U IB-strategiji blokade Jugoslavije, tzv. unutranji faktor
imao Je veoma vanu ako ne i presudnu ulogu. Zato se u politi
kom vrhu i smatralo da taj faktor mora da bude energino
onemoguen, pre nego to stupi u organizovanu akciju. Iz istorije
je poznato da su mlade revolucije, koje nisu bile u stanju da
odluno ouvaju svoje poetne tekovine i svoju novu vlast, brzo
propadale, bilo zbog strane bilo zbog klasne intervencije unutar
njih samih.
Tako je i usledila brza i radikalna odmazda prema svima
onima za koje se znalo ili samo sumnjalo da su pristalice IB. Po
"liniji IB" ukupno je kanjen i izdravao kaznu 16.731 osuenik.
Bilo ih Je dve vrste: 11.694 onih koji su "administrativno ka
njeni" na osnovu etiri take zakona, koji je tada i donet, a u
kome je najvanija odredba bila ona o izolaciji, to jest o upui
vanju na "odreeno mesto boravka", na "drutveno-koristan
rad"; i 5.037 sudski kanjenih na razne vremenske kazne.
Oba zakona su, po odredbama, bili rigorozni a njihova
primena jo surovija i pod budnim nadzorom policije.
Rasvetljavanju Golog otoka moe, pored dokumenata i
pisanih dokaza, Jo i vie doprineti saznanje o sudbinama osu
enih. Jedan od njih, kome sam s razlogom verovao, moj Je drug
s poetka ove prie (u I tomu) hercegovac Duko Vulni. Nije
izmiljao, niti uveliavao, govorio je alosnu istinu to sam kas
nije i u slubenim zabelekama utvrdio. Znao sam se s njim Jo
iz rata: bili smo Jedno vreme zajedno i u zatvoru Specijalne
policije u Beogradu i u logoru u Smederevskoj Palanci. Vaio je
244

za hrabrog borca. Zato je posle rata i postao oficir OZN-e (OdeIjenje za zatitu naroda, kasnije - UDB-a). Najstariji brat mu je
bio narodni heroj - poginuo je kao komandant bataljona. Ubili
su ga etnici, ali tri dana mu ni mrtvom, na breuljku gde je
pao, nisu smeli da priu, plaei se da se pretvara da Je mrtav.
Duko se, eto, opredelio za IB. Zato - to je duga i druga pria.
Tek, naao se, kao i mnogi drugi, u "trvdoglavoj grupi" na Golom
Otoku. Evo dalje prie Duka Vuinia:
- Ja sam mogao mnogo da izdrim: pa i besmisleno a teko
lomljenje i noenje kamena pod uarenim suncem na Otoku.
Mlad, snaan, imao sam tada 100 kila i dva metra visine - sve
sam bio u stanju... Slabunjave sam pomagao. Ali kad su stigli
"novi, kad je prolo tri meseca - poelo je neto drugo. Polako se
tanjila granica mrnje izmeu nas i "uvara - crv sumnji uao
je u same barake. Niko vie nikome nije verovao. Nije to ni krio.
Naprotiv, nastao je javni rascep. Prvo je sve poelo sa takoz
vanim politikim konferencijama, na kojima su se neki "kajali"
i "popravljali", a drugi pokuavali da ostanu "tvrdi". Mrnja je
bila neizbena. Od "prevaspitanih" je stvorena mrea agitatora,
od njih odbori za paviljone, a od ovih Centralni odbor za agita
ciju i propagandu za ceo logor. Oko ) kanjenika ulo Je, po
kadrovskom kljuu, u sistem politikog prevaspitanja. Tako je
koska baena...
- Uskoro su se mnogi utrkivali na "nonim ispitima"
samokritike u barakama da to vie sebe ispljuju, da se ocrne,
da izblate svoje slabosti u karakteru, u porodici, i u drutvu, da
priznaju "grozne zablude". Dok je onaj koji je doao na red da
sebe optuuje - govorio, ostali su - kao zverinjak u kavezu vikali na njega "bando, priznaj", pritiskali ga da "kae jo",
psovali, pljuvali, tukli. Ako bi sve to izdrao, bez roptanja, bez
povlaenja, jo crnje sebe optuujui - mogao je biti primljen u
krug aktivista. Mrnja i nepoverenje su rasli. Svako je za sva
kog znao da je dvolinjak. Niko nije bio siguran ta ko stvarno
misli.
- Taj strah od neizvesnosti susretao je "novajlije odmah
po dolasku. Oni to dabome nisu ni slutili. Moda su se ak, u
izvesnom smislu, i radovali, to posle zatvorske i islednike tor
ture, posle isrpljujuih noi u samicama i na sasluanjima,
posle smrtnog straha u potpalublju broda koji ih je negde tajno
vozio, moda i u bacanje na puinu, bez svedoka, najzad stiu na otok. Uplovljavaju u luku, na ijoj obali vide stotine i stotine
245

postrojenih jednomiljenika, sa brae, sa patnika. Ali zato stoje u


dve kolone, kao slavoluk? Zato ute, zato lm ne mau? Sum
njiavo Izlaze s broda i tada poinje pakleni ritual, koji e im od
prvog trena uliti strah u kosti...
Poinje "stroj, "koridor", "topli zec...
Dok starosedeoci urlaju "bando, oni upadaju u taj zbijeni
palir, tre kroz njega, sa svih strana ih udaraju 1 nogama i
rukam a, biju svom snagom, ne tede, tuku da prti, lome i noge
I ruke, prskaju i oi i ui, a oni tre, posru i izubijani ispadaju
na k raju "toplog zeca.
To im je prva "vaspitna lekcija". Na izgled, bez posredstva
uvara, strae, uprave. "Samoinicijativno, kao upozorenje onih
koji su ve "prevaspitani, oieni, novi. Sta je to sad? - prva je
pomisao novajlija, kojima e ubrzo i samima postati jasno da
glava ne slui samo za razmiljanje ve i za batine. Sistem
"kolektivne svesti brzo je usavravan. Uskoro Je - takoe toboe
samoinicijativno, u samim barakam a - stvoren precizan repre
sivni pravilnik o kaznama. Izricao ih Je sam kolektiv (!), a i
primenjivao ovim redom, obrnutim po teini: bojkot, samica,
poarstvo, deurstvo, oduzimanje cigareta, opomena.
Bojkot Je bio najdrastinija kazna. Mogao Je da traje do
dva meseca i due. Za to vreme, onome koji je pod bojkotom
(pogrdno su ih zvali i "reponje, jer su ih obeleavali crvenim
lampasima - krpom koju su im vezivali na leima ili drugde) bio
je zabranjen svaki razgovor, morao je da bude nem, bez rei, da
radi najtee poslove na tucanju kamena, da poari svake druge
noi po 2-4 sata, bez cigareta, da stoji satima u "magareem
uglu u baraci, da spava u izolovanoj postelji i da ezdeset dana
podnosi "prezir kolektiva": pljuvanje, psovanje, pretnje, udarce,
prebijanja, lin.
U svom izvetaju od 17. jula 1951. godine Saveznoj UDB-I,
pukovnik istoga resora doktor Jovan Bijeli2, sanitetski stru
1 Doktor Jovan Bijeli Je inae bio prvoborac, formirao Je prvu partizansku
bolnicu u Bokl Kotorskoj 1941. Kasnije Je bio naelnik saniteta Prve armije, a i
ef hirurkog odeljenja pri Vrhovnom tabu. Njegov ivot Je i posle rata bio
predan i uzbudljiv. Ve u novembru 1946. on doblja specijalan, poverljiv zada
tak - da pod tekim uslovima organlzuje leenje i rehabilitaciju partizana ranjenika Markosove oslobodilake vojske. Grke. Istovremeno, duan Je 1da vri
sanitetsko snabdevanje njihovih jedinica. Tri godine Je doktor Bijeli to radio
tajno, portvovano, s uspehom. Oko devet hiljada ranjenika leeno Je u stacio
narima koje Je on organizovao sa svojim sanitetskim ekipama. Poetak tog
poduhvata - na ograncima planine Osogovo - bio Je najtei. Tako Je to trajalo

246

njak, pie posle inspekcije Golog otoka, da "specijalni reim


bojkota ostavlja dosta ozleenih i kontuzovanih, ak sa smrto
nosnim prelomima baze lobanje". Navodi primere surovosti i
kae da je od tih posledica samo za prvih 17 dana u julu 1951.
umrlo od bojkota 5 kanjenika, a da su etvorica, verovatno i
zbog toga, izvrila samoubistvo.
Ni "normalni uslovi nisu bili mnogo bolji. Bijeli izvodi
statistiku, prema strunom lekarskom nalazu, da Je u istom
periodu (od 17 dana) bilo ukupno 42 smrtna sluaja, pa konstatuje da je 17 umrlo od sunanice i toplotnog udara, 9 od distrofije i isrpljenosti itd.
- Ti sluajevi su delovali zastraujue - nastavlja priu
Duko Vuini, koji je takode bio "dvomotorac, povratnik, jedan
od nepopravljivih. - Ne zbog smrti, ljudi umiru i u svili, u
komforu, na slobodi. Ali umiru prirodno, kad doe vreme, kad
im je fatum. Kada je prvi stradao, bilo je popodne. Tek smo se
vratili s kamena, izmodeni, nikaKvi, samo da se strovalimo bilo
gde. Sunce pripeklo kao rotilj, ni da dane. Seo sam ispred
barake, mislei u toj muci na jednu raniju udnu, smenu epi
zodu. Sto ti je ivot, kao da se zajebava. Jedna naa grupa priv
remeno je radila na obali kod Trebinja postolje za spomenik
narodnim herojima. Vukli smo kamen, tucali ga i betonirali. Seo
sam malo da odahnem. Kad milicioner prie s kundakom, i
gurnu me: "Ne zabuavaj, bando, jebem ti mater! J a se prvo
brecnuh, a onda mu podsmeljivo rekoh: Ne psuj majku narod
nom heroju! On jo vie pobesne: "Ustaj, ta trabunja! A ja:
Ovo je spomenik mom roenom bratu! Eto ti! (To je bila istina najstariji brat Duka Vuinia je narodni heroj, i ovaj spome
nik je zbilja podizan njemu i grupi palih boraca iz ovog kraja).
- Tog popodneva, predvee, na povratku sa kamena, ispred
barake, seao sam se te udne surove istine i smekao se sam za
sebe, kad neko iz sveg grla uzviknu: ora se ubija! Svi pojurismo u pravcu visoke, otre stene. Na njenom vrhu, kao utvara,
sve do septembra 1949. kada je 1 tu humanu akciju jugoslovenskih komunista
Informbiro napao, sluei se laima i provokacijama. Uvek portvovan i predan
u radu. dr Bijeli Je od oktobra i 946. godine u Udb-i. gde je bio naelnik sanitet
ske slube. I na tom poslu je uvek imao poverljive i delikatne zadatke, koje je
savesno i poteno obavljao. Bio je izuzetno astan i skroman, ekao je stan goto
vo do pred smrt. Umro je jula 1985. i jedna ulica u Herceg Novom nosi danas
njegovo ime. Valja znati i to da je Jovan Bijeli roen 1906 u Nikiu, u kui
serdara - hercegovakog ustanika, a da Je posle balkanskih ratova odrastao u
Pei.

247

kao kip - stoji .ora, onako goljav, spren, nem i zuri ka puini.
Gomila je najpre stajala kao ukoena, kao pod hipnozom. Onda
su poeli povici. Neki su i krenuli da se pentraju k njemu. ora
kao skamenjen. Odjednom m ukla tiina: poleteo je, bez rei, kao
da pravi lastu s tram buline i nestao u otrom stenju... Drugi
sluaj nisam video, priali su mi, a znao sam ga dobro. On je bio
optuen kao agent NKVD. Dabe se branio od toga. Ne znam ta
je istina, moda je i bio. To u ovom sluaju nije ni vano. Jed
noga dana prerezao je sebi grlo, ali valjda je britva bila tupa pa
to nije dobro uradio. Brzo su ga, sveg okrvavljenog, u ropcu,
odveli u bolnicu. Hitno su ga operisali, zaili. Kada Je doao k
svesti, hirurg je bio sav srean: "Eto, spasli smo te! ta ti Je to
trebalo! A on Je hladno, umirui rekao: "Niste me spasli, doktore.
Vi ste spasli grlo, a u glavi Je ostalo dva eksera!" I uskoro je
izdahnuo. Kau: sa smekom, valjda zato to je podvalio lekarima...
Bijeliev sanitetski izvetaj je iskren, kao to i dolikuje
lekarskoj etici, bez obzira to su mu njegova pripadnost resoru i
visoki in mogli nalagati i opreznost i uzdranost. Izmeu osta
log, on daje i ovu analizu: da je stambeni prostor u kanjenikim paviljonima suvie stenjen (1, 8-2,10 ma umesto 4m2) tako
da mnogi, po letnjim egama, nou, dobi ja ju toplotne udare i
padaju u nesvest: oko 40-50 odsto ljudi nesposobno Je za rad a
ipak ih teraju da rade, i to pod veoma tekim uslovima, na
tucanju i noenju kamena: na leenju dnevno lei 500-600 kanjenika, a jo dva puta toliko ih ostaje da lei u paviljonima.
Vreme o kome pie doktor Jovan Bijeli spada uoi "zrelog
doba Golog otoka, kada su na njemu graeni mnogi objekti.
Logor je kasnije imao 17 stambenih paviljona, sale, radionice,
igralita za slubenike. Paviljoni su bili prizemni, zidani kame
nom i cementom, a pokriveni crepom. Na prozorima nije bilo
reetaka, ali je cela kolonija bila ograena icom. Leajevi su se
nalazili u drvenim boksovima.
Otok je kasnije imao i tzv. "sanitarni propusnik: optu
ambulantu, stacionar sa pet kreveta, bolnicu sa pet odeljenja prijemno, interno, hirurko, grudno i infeklivno. Kapacitet bol
nice je bio 103 leaja. Na Otoku je radilo 10 lekara, 7 medicina
ra, 9 lekarskih pomonika, 1 dentista i 1 apotekar. To je omogu
avalo da svaki osuenik, im doe, bude smeten u tronedeljni
karantin sa obaveznom vakcinacijom.
Simptomatino Je da izvetaj pukovnika doktora Jovana
248

Bijel ia iz SSUP-a, kao i otkrivanje nekih lanih optubi i viso


kih osuda nevinih (o emu e kasnije biti vie rei) dolazi upravo
u vreme kada se Juna 1951. godine odrava IV plenum CK KPJ,
na kome Aleksandar Rankovi u referatu "Za dalje jaanje
pravosua i zakonitosti" govori o 47 odsto nevino osuenih i o
drastinim nepravilnostima tih resora. Taj podatak mogao bi da
govori o dve stvari: da se u politikom rukovodstvu ipak znalo o
stanju u zatvorima, zbog ega i dolazi, radi smirivanja javnosti,
do takve indirektne intervencije najvieg partijskog organa plenuma CK - i drugo, da su Partiji servirani samo opti podaci
o nepravilnostima a da je stanje i dalje drano "u uem resorskom krugu" ili samo u politikom vrhu i da se zato nije ni
moglo doi do pune istine.
Neposredno posle ovoga plenuma, 11. avgusta 1951. Alek
sandar Rankovi je bio na Golom otoku. Kanjenici su bili pos
trojeni ispred svojih baraka. Zajedno sa Rankoviem bio je i
Svetislav Stefanovi - ea, njegov zamenik za resor unutra
njih poslova. Poto su obili kanjenike, naredili su im da se
okupe u krug, i tada im je - kako se seaju kanjenici - Ran
kovi govorio. Izmeu ostalog je rekao: "Od danas vie nee biti
batina, a ishrana e biti bolja!". Posle toga je pitao da li ko ima
ta da kae. Stari revolucionar Pavle Popovi - Crni ("Intervju",
25. 5. 1990) sea se tog dogaaja i tvrdi da je tada istupio Milan
Kalafati, lan KPJ od njenog osnivanja i, poto je ukratko iz
loio svoju biografiju, ozlojeeno je rekao: "Ova zverstva koja ste
vi, kao nai drugovi komunisti uinili nad nama komunistima,
istorija vam nikada nee oprostiti. Ovakva zverstva nisu inili
ni gestapovci u nacistikim logorima smrti". Popovi tvrdi da se
Kalafatiu zbog toga nita nije desilo.
Na Golom otoku se 1 posle toga nastavilo po starom.
Rankovi je obiao Goli otok i u leto 1952. Prema svedoenju islednika D.M. (s kojim sam razgovarao 20. 2. 1987. u sobi
tadanjeg glavnog urednika NIN-a Mirka Dekia) koji je bio tada
prisutan na Golom otoku sa Rankoviem su doli Svetislav
Stefanovi, Jovan Veselinov i jo neki funkcioneri. Obili su ceo
logor, a i enski blok, gde se - kae D.M. - desila i jedna neoeki
vana scena. Kada je medu osuenicima ugledao Branku Semi3,
stariju, lepu, uvek hladnog, ponosnog dranja, enu Sime Markovia - Semia, jednog od sekretara CK KPJ, koji je takoe
s Branka Semi Je posle putanja sa Golog otoka izvrila samoubistvo

249

tragino zavrio u SSSR-u, Rankovi joj je priao i spontano je


upitao: Kako si? Sta je mogla na to da odgovori, pogotovo to je
Branka, zbog svog stoikog dranja, stalno bila pod bojkotom. S
gaenjem se okrenula i sklonila. D.M. tvrdi da je Rankovi drao
tada sastanak sa islednicima i objanjavao, Izmeu ostalog, da
je stav prema represijama nad onima koji su za IB - stav naj
vieg politikog rukovodstva.
Interesantna je statistika Golog otoka napravljena posle
tri godine - 20. juna 1952. Po njoj, od osnivanja do tada, kroz
logor je prolo 9.748 kanjenika, a puteno 5.920. ena, koje su
prvi put posla te na Otok aprila 1950, bilo je ukupno 828. Pre
toga, one koje su bile kanjene nalazile su se u zatvorima u
Ramskom Ritu i u Zabeli, ali su posle bekstva upravnika logora
iz Rita, preko Dunava u Rumuniju, sve prebaene u sigurnije,
udaljene zatvore. ena je u istom periodu puteno 447. "Dvomotoraca - povratnika bilo je ukupno 111. Za to vreme, na Golom
otoku umrlo je 242 osuenika i 3 ene: 1949. - umrlO 16; 1950 48; 1951 - 175 i 1952 - 3. Karakteristine su dve poslednje godi
ne: u 1951. bilo je najvie sm rtnih sluajeva zbog epidemije
tifusa, a 1952 - niko nije umro prirodnom smru, sva tri zabeleena sm rtna sluaja bila su samoubistva.
U istom periodu, kroz ostale KP domove - Stara Gradika,
Grgur, Rab, Ugljan i Bilee proao je 2.881 osuenik medu koji
ma veina vojnih lica - 1981. Karakteristian Je bio socijalni
sastav tih kanjenika. Gledao sam, recimo, u arhivi SSUP-a sta
tistiku KPD "Rab od 1. januara 1955.:
oficira 853
oficira Narodne
milicije 40
seljaka 234
inovnika 143
radnika 125
slubenika SUP-a 84
aka 34
uitelja 24
profesora 17
novinara 6
inenjera 4, itd.
Svi su oni bili duni da rade, Jer Je po l. 54 Krivinog
250

zakona "rad osnovna mera za prevaspitavanje. Ali - ta da


rade? U zakonu se to ne kae. A to je bio surov, neljudski posao,
pogotovo onaj na tekom transportu iz uma kao i na golom
kamenu. Manje izdrljivi - poputali su pa i stradali. U 1954.
godini dvojica su umrla od ozleda na radu, a jedan se, koji sve
to nije mogao da podnese, ubio.
Prema slubenim izvetajima, aprila 1952. na Golom otoku
Je bilo 3.788 kanjenika, meu kojima 388 ena. ena je bilo i u
Bilei, iako veoma mali broj. Inae, kroz taj kanjeniki dom u
Bilei, u kome je nekada bila vojna kasarna pa poznati logor za
komuniste u predratnoj Jugoslaviji, prolo Je od 1949. do 1953.
godine 3.567 osuenika, od kojih je 98 umrlo. Samo je jedan
uspeo da pobegne. U istom periodu na Golom otoku bilo je naj
vie kanjenih - 11.611 meu kojima 870 ena.
Posebno tajanstven deo logora na Golom otoku bilo je tzv.
radilite "1; "Manastir" ili "Petrova rupa", kako su ga zvali
kanjenici. To ime ovaj deo logora dobio je po Petru Komneniu,
presedniku republike skuptine Crne Gore, inae profesoru,
starom komunisti, koji Je takode kao zatvorenik doveden s
prvom grupom na "loi". On je i nazvao to mesto pogrdnim ime
nom "rupa" i tako Je i ostalo. A dao mu je tano ime.
"Petrova rupa" bila je u stvari vrtaa duboka oko sedam a
iroka nepunih dvadesetak metara. Vrtau su pre rata, u vreme
kada Je vlasnik Golog otoka bio Rade Vukovi, izdubili Italijani,
traei boksitnu rudu. I tako je vrtaa ostala.
U "rupi" Je bila sagraena najobinija drvena baraka za
dvadesetak zatvorenika, koliko ih je i stiglo u prvoj grupi. Do
barake se sputalo merdevinama, da bi kasnije bile napravljene
kamene stepenice. Pored te barake za spavanje, bila je jedna
manja - za kuhinju i "prevaspitavanje". Iznad vrtae, skroz u
krug, nalazio se kameni zid visok tri metra sa straarskim
kulama I stazama. Izolacija je bila potpuna, nikakve nade za
bekstvo nisu postojale. Nou su sa kula svetleli reflektori i obas
javali "rupu" i elu okolinu
Leajevi u baraci bili su na sprat, drveni, bez posteljine,
samo sa vojnikim ebadima, a spavalo se u odei u kojoj se i
radilo preko dana. S vremena na vreme, ona se parila da ne bi
dolo do vai ju i neke vee zaraze.
U Petrovoj rupi" su se uglavnom nalazili specijalni
informbirovski zatvorenici, predratni komunisti kolovani u
SSSR-u, ministri, generali, meu kojima su neki bili optueni i
251

kao agenti NKVD. Bilo je i lanova centralnih komiteta, bivih


ambasadora, profesora univerziteta.4 Sa nekima od njih sam i
razgovarao. Bili su to uglavnom muni susreti. Najvie me je
zainteresovalo i uzbudilo svedoenje profesora dr Mirka Markovia. Pre toga ga nikada nisam lino video, ali sam ga pozna
vao jo od 1947. godine, jer smo mi tadanji studenti, sprema
jui se za ispite na Pravnom fakultetu u Beogradu kod dr Uvalia, bubali popularni Markoviev udbenik Politika ekonomija
(do imperijalizma). Za mnoge je taj udbenik bio spas, jer se nije
imalo vremena za Marksov Kapital, i zato su pisca tog udbe
nika studenti posebno voleli. Mirko Markovi je doktorirao u
Moskvi 1935. godine na Ekonomskom institutu posle itave
decenije boravka u SSSR-u. Tamo je dospeo sa svojim stricem,
legendarnim starim revolucionarom Vukainom Markoviem,
lekarom, bivim Lenjinovim drugom, koji je ve bio proao sve
revolucije u Rusiji, kao i sa svojom sestrom Stojom, takoe
poznatim komunistom u Crnoj Gori. Njihova Odiseja Je posebno
uzbudljiva pria. Mirko je, posle doktorata i studija na "Crvenoj
profesuri" u Moskvi, postao nastavnik jugoslovenskog sektora na
Meunarodnoj lenjinskoj koli u istom gradu. Predavao je politi
ku ekonomiju. U isto vreme zavrio je vojnu kolu i dobio in
pukovnika Crvene armije.
Sudbina je valjda htela da posle toga ritam njegovog ivo* Milinko Stojanovi, advokat iz Titograda poslao mi je 7.2. 1987. u svom
pismu i ovaj spisak osuenika u "Petrovoj rupi"; "Petar Komncni. predsednik
Crnogorske skuptine. Boo Ljumovi, potpredsednik vlade Crne Gore; Niko
Pavi, ministar. Radivojc Vukicvi, ministar; Boco Lazovi. visoki funkcioner.
oko Miraevi. general; Veljko ii, general; Branko Poljanac, general - pukov
nik. Branko Petrievi Kada. general - major; Vlado Dapcvi. pukovnik; Mileta
Perovic'-, pukovnik, oko Novosel, pukovnik; Dukljan Vukoti, potpukovnik;
Vlado Laki. pukovnik; Cenc Logar, profesor univerziteta; Labud Kusovac, funk
cioner; Ljubo Radovanovi, profesor; Mirko Markovi. profesor univerziteta; edo
Jovanovi, pukovnik; Dragoljub Jovanovi. pukovnik; Slobodan Radulovl,
pukovnik; oko Pstorski, pukovnik; edo Ilikovl. pomonik ministra; Milan
Kalafati, funkcioner; Kota ufka, funkcioner; Duan Duka Boovi, pukovnik;
Branko Vukell, diplomata; I.a zar Popi voda, major; Savo Stanojevi, pukovnik narodni heroj; Mika Vujkovac. funkcioner; Vukosav Bokovi. pukovnik; Momo
Duri, pukovnik; Radomir Duri, pukovnik; Nikola - Nina Rupi, sekretar Sabora
Hrvatske; Smoljan Vjckoslav, funkcioner; Rapaji Boidar, publicista; Viko
Jelaska, funkcioner; bivi sekretar Oblasnog komiteta za Dalmaciju; Nikola
Kovaevi (Lianin), funkcioner. stari revolucionar; Dejanovi Novica. funkcioner;
tumf Adolf, publicista; Dcmajo Dido, umetnik; Bubanja Andrija, pukovnik;
Ljubo Vujoevi, profesor - pukovnik; Mikovskl Trajko. funkcioner - stari revo
lucionar; dr Milovan ctkovl. funkcioner. panski borac.

252

La postane jo dramatiniji. To je itav roman: u panskom


graanskom ratu komanduje amerikim bataljonom "Dord
Vaington", gde se na Harami upoznaje sa Hemingvejom. Posle
ruenja panske republike, po nalogu KPJ vraa se u SAD da
organizuje nae iseljenike, ali silom prilika ostaje godinu dana u
Havani, opet zajedno sa Hemingvejom, i u njegovoj kui; po
bekstvu iz panije susreo se sa Brozom u Parizu, koji ga i alje
u SAD. Neposredno posle osloboenja dobi ja nalog iz CK KPJ da
se vrati iz Njujorka u Beograd. Kada je stigao u zemlju, prvo se
susreo u "Maderi", gde se tada nalazio CK KPJ, sa Rankoviem,
ilasom i Mihom Marinkom. A zatim i sa Titom. Postao je dekan
Ekonomskog fakulteta.
Dve godine kasnije, septembra 1948. uhapsie ga kao
informbirovca. Neposredan povod za to bio je partijski sastanak
na Beogradskom univerzitetu. Kada je on rekao ta misli o Rezo
luciji Informbiroa, aula Pravnog fakulteta odjeknula je povici
ma: "Dole izdajnik!" Nije branio Rezoluciju, ali je bio za to da se
izmirimo s Moskvom, da e sve biti u redu, da ne treba kidati
veze. Iznerviran tako demonstrativnom osudom, viknuo je pri
odlasku sa sastanka: "Moete me iskljuiti iz Partije, ali vi ste
ve iskljuena Partija"! Bilo je sve jasno. Dva dana kasnije,
Ozn-a je dola u njegov stan i uhapsila ga.
Usledile su dve godine zatvora u "Glavnjai" i na
Adi Ciganliji. Posle toga, Mirko Markovi - vezan lisicama sa
Nikolom Paviem, ministrom u vladi Crne Gore - i jo njih
dvadesetak sprovedeni su vozom do luke Bakar, a odatle ve
poznatim zatvorenikim brodom "Punat" na Goli otok. U tra
bakuli susree: Dragutina Gustinia, profesora na KUNMZ-u u
Moskvi; Roberta Finalda, kapetana XV internacionalne brigade
u Spaniji; Siniu Drobca, s jednom nogom - druga mu je ostala
na bojitu kod Madrida; Dimitri ja Stanisavljevia Krku, kome
sara bataljona "Dimitrov" i funkcionera NKVD u Spaniji, Slavka
Samardia, takode panskog borca.
Stiu na ostrvo. Na okupu se opet nalo staro drutvo iz
Moskve: Labud Kusovac Obarov, advokatski pripravnik, koji je
studirao u Francuskoj i Belgiji, a u Moskvi radio u aparatu
Crvene sindikalne internacionale (Profiterna), i tu iveo sa
enom Kristom; Nikola Kovaevi Nikita - udnovski, uesnik
oktobarske revolucije i panskog graanskog rata, delegat na VI
kongresu Kominterne; Adolf Stumf i Mita Despotovi, predstav
nici u Kominterni. Bili su tu jo i Boco Lazovi i Mia Milanovi,
takode stari komunisti.
253

S profesorom Markoviem sam se susreo u njegovom


stanu, u RisanskoJ ulici, blizu glavne eleznike stanice u Beog
radu. Imao je ve vie od 80 godina, ali je i dalje Izgledao ou
vano, stameno: visok, tanak, prav, s malo proreenom kosom i
ivahnim oima. Kada smo seli u njegovoj maloj radnoj sobi,
nasmeio se i upitao:
- Pa, imenjae, da ujem, ta biste hteli od mene?
Iako je bio vrlo ljubazan video sam da se malo snebiva.
Znao sam, ustvari sam bio nauo od nekih naih zajednikih
poznanika, da profesor sum nja da sam i ja bio na Golom otoku,
ali kao islednik. Ta sum nja se stvorila na osnovu toga to je
stvarno jedan od mladih islednika na Golom otoku, kasnije
novinar, imao moje ime i prezime i tako su neki informbirovci iz
ovog logora pretpostavili da sam to bio Ja. Morao sam znai da
prvo otklonim tu sumnju. Rekao sam mu to otvoreno i ispriao
da sam neprekidno od 1947. bio novinar i da nikad nisam ni
video Goli otok. Prijatno se iznenadio, ustao i zagrlio me, i tako
je otvoreno, iskreno i za mene uzbudljivo otpoeo razgovor koji
e potrajati vie dana.
- Nikitu Kovaevia sam sreo u Beogradu pre hapenja priao mi je Markovl. On je ve bio pre toga est meseci u
"Glavnjai". Kada sam ga video, zapanjio sam se. Beketovska
scena! Iao sam Terazijama, etao, kad - vidim starijeg oveka,
bednog, odrpanog, nikakvog, vozi neka kola u koja je upregnuto
olinjalo kljuse. Pogledam malo bolje - Nikita. Izljubismo se. ta
je udnovskl ? - pitam ga. Kae, vozi neko povre, snabdeva Je
restorana na Kalemegdanu, jer mora od neega da ivi.
Ponovni susret bio je u "Glavnjai" pa u "Petrovoj rupi.
Markovi kae da su ih tee pogodile psihike nego fizike
muke u "Petrovoj rupi". Iako je rad bio iscrpljujui, robovski, Jer
su bili i gladni i edni, radili i po cii zimi 1 po uzavrelom suncu,
maltretirani besmislenim prenoenjem kam enja s Jednog na
drugo mesto i natrag - sve je to ovek mogao da podnese I pod
nosio je, ali - ponienja, pljuvanja, vredanja i "neprekidnu
istragu" koja je znaila nasilje bez kraja... mnogi nisu mogli.
Halucinirali su, smrali kao gladni gavranovi, obrasli dlakama,
svugde su virile kosti ispod koe. Neki su otekli, padali u komu.
Danilo Drezgi reio je da se ubije. Naotrio Je kriom o kamen
aluminijsku drku od kaike i prerezao sebi krkljan. Nije ni za
to imao dovoljno snage, pa je rukam a dubio ranu. Krkljao Je:
liio je na avet. Kada je umro, proturena je verzija da se ubio
254

zato to kao agent NKVD I nije imao drugi izlaz! Smru je to i


dokazao? - govorili su islednici. Drezgi je inae iveo pre rata u
SSR-u i vratio se u zemlju sa Crvenom armijom.
Jo je brutalnija bila smrt Dragana Ozrena. On je, kao
stari komunista, radio u Kominterni, pre svega na prevoenju
Istorije SKP (b) na na jezik. Bio Je slabaan, boleljiv, patio je
od trulih bubrega. Kada se naao u "Petrovoj rupi, naglo je
poeo da kopni. Teko je podnosio vuu kamenja i batine. Jed
nom je osetio da je kraj i poverio se nekima u baraci. Da bi ga
tuom prinudili na "poslunost", izmislili su da je neto ukrao iz
uvareve sobe. To je bilo opravdanje da ga te noi i dodatno
izbatinaju. Pred zoru je umro, bubrezi nisu izdrali.
Medu osuenicima u "Petrovoj rupi bio je i Mia Bral.
Imao je tada oko 46 godina. To je udna, osobita, dramatina
biografija. Pre rata je radio kao politiki urednik provladinog
lista Vreme. Po tome je spadao u vie slojeve drutva. To je bilo
javno. A njegov "tajni ivot" pripadao je levici, ije je ideje usvo
jio preko svog linog prijatelja - profesora Sime Markovia Semia, koji je jedno vreme bio i generalni sekretar KPJ. Tako
je Brai postao i sovjetski oba vesta jac ve 1932. godine, ime se
ponosio jer je bio ubeen da "centar svetske revolucije" uzima
samo najodanije komuniste za takve zadatke. Posle povlaenja
ruske ambasade iz Beograda 1941. data mu Je specijalna radio-stanica za vezu sa Moskvom. Trebalo je da obrazuje centar
Crvene Armije "Pavlodar" u Beogradu, pod linim nadimkom
Din. Da bi to mogao sa uspehom da radi, morao je da nastavi
ivot "uvaenog graanina" koji nema nikakve veze sa KPJ.
Ali ideje su jedno, a ivot drugo. Emisiona radio-stanica
"Pavlodar" umesto za Moskvu nastavila je da radi na NOB preneta je u aak. Brai ju je, po dogovoru sa tadanjim par
tijskim rukovodiocem Ratkom Mitroviem, poslao u taj kraj
Srbije - za stvaranje ilegalnog centra veze. Kasnije je ona stigla
i do Vrhovnog taba. A njenom vlasniku - Dinu, koji je ostao
da ivi u Vmjakoj banji, priinila je mnoge nevolje, naroito
kod Rusa. Kada se rat zavrio, Slobodan Penezi Krcun, prvi
ministar unutranjih poslova Srbije, rekao je: Brai je uinio za
NOB koliko i jedna divizija. Meutim, uskoro to nije mnogo
vredelo - Mia Brai se 1949. kao informbirovac ipak naao u
"Petrovoj rupi". I on je pokuao samoubistvo, kad je uo da su
mu kao ibeovca uhapsili kerku Mirjanu, m aturantkinju, i
doveli je na Goli otok. Zario je sebi u stomak zaralu icu, ali
nije uspeo: operisali su ga i spasli.
255

Zatvorenici "Petrove rupe" iveli su pod potpunom izola


cijom. Niko nije smeo da ih vidi niti su oni smeli da vide druge.
Kada bi osuenici iz "velike ice " sa Golog otoka donosili za
"101" vodu i hranu, morali su kazane da ostavljaju stotinak
metara dalje, a za to vreme u "rupi" su svi bili zatvoreni u
baraku, utali su i mogli su samo apatom da govore. Niko van
"rupe" nije znao ko se sve tu nalazi. Nije znao ni kako izgleda
"rupa. Mogli su samo da nagaaju.
"Rupa" je bila tajna, to je stvaralo posebnu atmosferu
nesigurnosti i psihoze. Njeni zatvorenici imali su i posebnog
islednika. Taj stalno "otvoreni dosije" naroito je muio, unosio
nove slutnje i strahovanja, pritiskao i dovodio do ludila - jer se
iz njega neprekidno izvlailo pitanje: ta jo ima da prizna,
izdajnice? I tako iz dana u dan, iz noi u no, bez nade da e se
stii do bilo kakvog kraja. U "rupi" je izdravao kaznu i Stefan
Mitrovi, bivi sekretar Agitpropa CK KPJ. Nije dugo izdrao,
um je potpuno popustio, i on vie nije ni znao gde se nalazi.
Stalno je pevuio, halucinirao, sanjario o nekom svetu na nebe
sima.
Svako je patio za sebe . Niko se nikom nije poveravao.
Uglavnom se utalo. Bio si nula - kae Markovi - "banda", to Je
bilo jedino zajedniko i pojedinano ime za sve. Ne ni broj, niti
bilo koji drugi znak - samo "banda". "Bando, ajde kal ta ti
misli o ratu u Koreji?", "Bando, jo kamena natovari!", "Bando,
danas si poarni!" Svi smo u tome bili jednaki - "banda".
Iako su mnogi "obini osuenici na Golom otoku mislili
da su oni u "Petrovoj rupi" privilegovani, da su to bivi funkcioneri prema kojima se ima blai odnos, da su ih zato i izolovali,
sistem represija prema njima je bio najdrastiniji. Jedino to se
nije desilo - kae Markovi,a to su mu potvrdili i drugi - to je da
mi jedan drugoga tuemo. To ne. Iz prve grupe koja je stigla u
"Petrovu rupu" niko nikoga nije ni prstom takao. Ali, ne lezi
vrae! Uskoro su u "rupu" doveli I aktiviste, one koji su "prevaspitani", koji su ve imali iskustva s batinom, koji su sve eim
nasiljem morali da dokazuju svoju pravovernost. Krenuli su i
na nas bez milosti.
Kada bi "stari rupai" onemoali na lomljenju i noenju
kamenja, oni su im vezivali "tragae" icom oko vrata i tako ih
dokusurivali. Neki su bili obeleeni i "repovima". To su bile stare
krpe, koje su im vezivali na zadnji deo pojasa, da im vise, a
prema duini repa oznaavala bi se I veliina krivice. Zvali su ih
256

"reponje", i tako su i vikali za njima, gonei ih batinama na rad.


A biti reponja znailo je da jo nisi revidirao svoj stav i to je
jo gore - da zna jo za neka imena informbirovaca na slobodi
koja nee da oda, koja krije. Tako je i "rupa" bila razbijena.
Jedna scena je naroito oznaila poetak "druge etape. Te noi
doveli su bili grupu bivih oficira, informbirovaca iz logora u
Staroj Gradiki. Meu njima se nalazio i Vladimir Dapevi. A
medu nama - priaju svedoci iz "rupe" - ve je bio kao aktivista
njegov roeni stariji brat Milutin. Odmah po silasku osuenika
s broda na obalu, aktivisti su zapoeli svoj batinaki pir. Stariji
brat je poleteo na mlaeg. Bio je i jai. A imao je i toljagu u
ruci. Psovao ga je i tukao toliko da su ostali priskoili da ga ne
ubije.
Aktivisti su naroito tukli "reponje. Markovi Je takode
bio "reponja i plaao za to. Vie puta je leao nepokretan, kao
mrtav, u baraci, a jednom je dobio i infarkt za vreme prenoe
nja kamena. Pria da je tada klonuo i polako umirao. Vie nije
ni oseao bilo kakav bol, jednostavno je utrnuo, seo na kamen,
koa i kost, i ekao. I tada je, kao od neke utvare, uo glas iza
sebe: "Profesore, vama nije dobro!" Neverovatno. Uvek su ga zvali
samo "bando. ta je sad, ko ga to provocira, ili moda sanjari.
Pogledao Je, iznad njega je stajao novi islednik Ranko Balonda.
Nije nita mogao da mu odgovori. Ovaj ga je podigao i rekao mu
da odmah ode u bolnicu. Tako se spasao, preiveo je.5
Time je druga geneza Markovia bila zavrena.
Ali avo niti sedi niti miruje. Posle etiri godine Mirko je
ponovo odveden na otok, ovoga puta na Sv. Grgur, gde su se ve
nalazili stari zatvorenici - Boo Ljumovi, lan CK KPJ, Labud
Kusovac, anica Opai i Duko Brki, osueni kao funkcioneri
CK KP Hrvatske i drugi. To je ve bila 1958. godina. Po recima
Posle gotovo est godina, to u zatvorima to u "Petrovoj rupi", Mirko
Markovi je februara 1954. puten na slobodu. Naao se sam. bez kue i kuita:
prva ena Ana Sekulovi, s njihovom erkom Nataom, otila je u meuvremenu
u SAD i vie se nije vraala; sestra Stoja. koja se vratila iz SSSR-a umrla je
1947. pre nego to je dolo do Rezolucije 1 njegovog hapenja; dva brata. Jedan
profesor, drugi pomonik republikog ministra, Izjasnili su se za IB i prebegli u
Albaniju - prvi Je zatim otiao u Moskvu, a drugi je dugo hajdukovao, da bi na
kraju stigao i na Goli otok. pa u penziju - umro Je decembra 1986; preostala
sestra Zora izjasnila se 1948. protiv Rezolucije pa tako i protiv brae. Brat koji
Je otiao za Moskvu, Radule. profesor, postao je tamo knjievnik. Umro je 1966. i
tako se ipak vratio u zemlju, sahranjen Je u svom selu u Crnoj Gori, u Stijenskom, po kome je i dobio u Rusiji knjievni nadimak Stijenski.

257

Markovia, Sv.Grgur se vie nije mogao prepoznati, ni traga od


starih metoda. Dozvoljene su bile posete, paketi, pisma, kantina
u krugu, knjige, tampa, i niko ih nije nasilno prevaspitavao.
Mogli su da misle ta hoe.
Posle Sv.Grgura, Markovi je u 55-oj godini ivota osnovao
novu porodicu: oenio je erku Mie Braia Mirjanu, s njom
ima odraslu decu - erku Eminu i sina Draka, i postao je zna
ajan i priznat strunjak i naunik u oblasti modernih infor
mativnih sistema i kibernetike. Napisao je i vie studija iz tih
oblasti, koje su posluile kao prvi fakultetski udbenici: Encik
lopedija kibernetike, Kibernetika i sistemi, Prilaz kibernetici,
Uvodna objanjenja kibernetike i Novu politiku ekonomiju.
Kada sam ga poslednji put posetio u njegovom stanu,
dosta skuenomm i blizu neprekidnog tektanja lokomotiva na
eleznikoj stanici u Beogradu, morao sam mu izrei kompli
ment da mu niko ne bi dao vie od sedamdeset godina! Nasmejao se. On ima osamdeset i dve. Visok, tanak, io za razgovor.
Samo ruke podrhtavaju. Valjda je primetio da sam to zapazio:
"To je jo od Spanije, sa Brunetskog fronta. Ekslplodirale su
granate blizu mene, i od tada mi dru ruke. Ostae mi zauvek
ao, to dve godine kasnije, kada je umro, nisam bio u Jugosla
viji, da se i posledni put oprostim od tog divnog, udesnog oveka iji Je ivot itava istorija.
Kanjenici "Petrove rupe" seaju se da ih je u leto 1952.
obiao i knjievnik Dobrica osi. Doao je po specijalnoj dozvo
li, a hteo je da upozna taj ambijent valjda radi svojih buduih
romana. Na Otoku se susreo i sa Mirkom Markoviem. Vodili su
dug, otvoren razgovor. osia Je interesovao ceo njegov mukotr
pan ivot. Sedeli su u islednikovoj kancelariji i priali. U stvari,
pisac je sluao, beleio. Videlo se da Je bio iznenaen ivotom
osuenika. Rekao Je to kasnije i upravniku Golog otoka, s
napomenom da e o tome izvestiti CK KPJ, to mu ovaj nije
savetovao. Ipak je osi to uinio u razgovoru s Aleksandrom
Rankoviem i Kardeljom, koji su - kau - takoe reagovali sa
iznenaenjem (!). Meutim, ni posle toga, kao ni posle Rankovievog obilaska Golog otoka istog leta 1952. nije e mnogo izmenilo. Neto jest, neto je postalo snoljivije, krenulo Je nabolje, ali
je opet stalo i tako trajalo sve do kraja 1953. godine.
Mno^i su na Goli otok dovedeni i kao rtve montiranih
procesa. Njihove sudbine su posebno tragine.
U Nin-ovom feljtonu o Informbirou, pod naslovom "Dvojica
258

zavrbovanih" (7.XII 1975), ne znajui za pravu istinu, autori su


iznell i podatak sa negdanjeg suenja da Je, posle Rezolucije IB,
otkriven kao agent sovjetske obavjetajne slube (NKVD) i major
Glavne uprave Narodne milicije Joe Slovene. Zajedno sa njim,
na robiju je tada oterana, pod istom presudom, i vea grupa
oficira.
ta se, meutim, dogaalo, ta je bila prava istina - saznao
sam tek kasnije, piui knjigu "Istina o Golom otoku". Tajnu mi
je najprije razotkrio Nikola Bugari, bivi visoki funkcioner
UDB-e, a zatim sam sve to detaljnije utvrdio i u arhivi SSUP-a.
Naao sam o tome svu dokumentaciju. Pria je monstruozna.
Najpre sam za korienje te dokumentacije, koja se vodila
u posebnom odeljku, morao opet da uputim 11.12.1986. pismo
Srdanu Andrejeviu, podsekretaru SSUP-a, ustvari efu SB.
Pismo glasi: "Posle rada u Vaoj arhivi i sreivanja sopstvene
dokumentacije, utvrdio sam da mi - radi dovravanja svoje
knjige ISTINA O GOLOM OTOKU - nedostaju jo neki spisi
neophodni za dalji rad.
Uskoro iz tampe izlazi prvi tom - knjiga ZAVERA
INFORMBIROA, tako da drugi tom (Istina o Golom otoku) moram
predati izdavau najkasnije do kraja Januara 1987. Rukopis te
knjige Je pri kraju, a da bi mogao biti sasvim zavren neop
hodno je da mi odobrite da u Vaoj arhivi pogledam Jo neke
materijale. S obzirom da ste mi do sada u tom pogledu uvek
izlazili u susret, molim Vas da mi ovaj rad opet omoguite. Re
je o sledeoj dokumentaciji:
1. Suenje Stanimiru Zlatanoviu (Zlatanovu), koga smo 1951.
godine otkrili kao bugarskog diverzanta i osudili na smrt. To Je,
koliko znam, jedina osuda na smrt za vreme IB. 2. Suenje Nikitoviu (i njegova "knjiga priznanja), koji je kao slubeno lice
naneo tetu akciji protiv IB. 3. Dokumentacija oko suenja
grupi Putnik i Turudi u vezi sa Paneva.mostom. 4. "Memoari
Vlade Dapevia sa G.otoka. 5. Izvestaji funkcionera SUP-a
Bulatovia i Damnjanovia o G. otoku. 6. Izvjetaj o poseti dele
gacije francuskih socijalista G. otoku. 7. Pravilnik o kunom
redu na G.otoku i na drugim mestima gde su se nalazila lica
Dsuena za IB."
Jskoro sam dobio dozvolu i za upoznavanje sa ovim delom
259

arhive, to mi Je i omoguilo da se uverim u istinitost "sluaja


Nikitovi.
Pukovnik Milenko Nikitovi bio je u to vreme na visokoj i
poverljivoj dunosti: naelnik kontraobavetajnog odeljenja
Glavne uprave Narodne milicije. Uivao je takorei neogranieni
ugled i imao je u rukam a veliku policijsku vlast. Nikitovi je bio
mlad, imao je tek 24 godine, ali i pedigre borca i komuniste iz
revolucije. Vaio je za ambicioznog ali nasrtljivog oveka. Voleo
je da se istie, da u svemu bude prvi, da neprekidno dokazuje
svoju revolucionarnost i privrenost. Pretpostavljeni su to obino
cenili. I tako je on sticao sve vee poverenje. U njegovu se re
nije gotovo nikad sumnjalo.
Na mnogim zatvorenim sastancim a u vrhu resora prvi je
govorio. Bio je uvek beskompromisan kada bi se povela raspra
va o hapenjima i zaverama informbirovaca. Nije nikada popu
tao, nije se dublje uputao u razloge, nije imao samilosti. Krle
(kako su ga zvali) imao je, meutim, dve m ane za koje se uglav
nom nije znalo. Umeo je veto da ih prikriva. Glumio je sasvim
drugaijeg oveka, uvajui u sebi tajnu svoje druge prirode
zbog koje e s vremenom nainiti teka zlodela i baciti u trage
diju mnoge nevine ljude. Te dve njegove strasti bile su Jae od
svega: ambicija da eliminie sve one borce koji su iz zaviaja
odakle Je bio i on, sa Durmitora u Crnoj Gori, i gde su uivali
vei ugled od njega, i - seksualna agresivnost, uslovljena raznim
patolokim kompleksima. Kada je posle pojave Rezolucije
Informbiroa krenuo prvi talas hapenja, Nikitovi Je osetio svoju
ansu i poeo pedantno i precizno da kuje "lini plan osvete".
Saznao je bio da su neke od ena iz resora, koje je on
ucenjivao i pokuao raznim lukavstvima da im iznudi ljubav,
poverile to njegovim saradnicima. Uhvatio ga je strah da e biti
otkriven i da ga ta prirodna slabost" moe stajati karijere koja
je upravo bila u usponu. Podozrenje se prvo javilo prema njego
vom zameniku Joetu Slovencu. Zato je dobro prouio dosije tog
oveka. Zakljuio je da se iz te inae sjajne borake biografije
ipak moe sa uspehom iskoristiti onaj period kada Je major
Slovene bio, kao mladi istaknuti obavetajni oficir, na kolova
nju u Moskvi. A znalo se, inae, iz izjava mnogih naih oficira
koji su bili u SSSR-u, da su tamo pokuali svim silama da ih
pridobiju i vrbuju za pijunsko-agenturni rad protiv Jugoslavi
je. (Jedan slubeni podatak govori da je NKVD imao tada u
260

Jugoslaviji blizu deset hiljda agenata). Ta biografska epizoda


mogla je, dakle, u glavi lukavog i bezobzirnog obavetajca da
inspirie realnu sumnju i da na nju navue i druge vanije
efove. Meutim, kakva bi to neprijateljska mrea bila sa
samo Jednim agentom. Plan je, dakle, morao biti kompleksan,
struno obraen i do kraja izveden. "Prvog agenta Nikitovi Je
pronaao u svom zameniku, a onda je napravio plan - dobro
prouavajui sve detalje i okolnosti - za hapenje jo 35 funkcionera Narodne milicije i vojske, veinom kolovanih u SSSR-u,
koji bi se mogli optuiti kao zavrbovani pijuni NKVD. Kada Je
sve to dobro izuio, otpoeo je i praktino da sprovodi svoju
"senzacionalnu operaciju". Lukavo i smiljeno upoznao je svoje
glavne efove najpre sa sumnjama u Slovenca, a onda i sa pret
postavkom da je moda u pitanju i itava mrea prikrivenih
agenata. U strahu da sve to moe biti i istina, odobrili su mu da
otpone sa hapenjima i istragom.
Ovo to dalje opisujem nije samo slubeno utvreno, to je
detaljno, u pismenoj formi, priznao i sam Nikitovi na 91 strani
ci svoje "line ispovesti, 8. marta 1952. godine, za vreme izdra
vanja kazne. Ostaje dabome tajna: ta ga Je podstaklo da naj
zad progovori istinu, da li je ipak deo savesti ostao bio u njemu,
ili su ga zli snovi toliko muili zbog stradanja nevinih ljudi - da
vie nije mogao utati? Svejedno ta je - tek o tom "monstruoz
nom sluaju sve se ipak saznalo.
Dakle, Joe Slovene je dopao zatvora poetkom 1949. godi
ne, a istraga nad njim, kao visokom funkcioneru milicije, poverena je njegovom efu Milenku Nikitoviu. Sada je ve sve bilo
mnogo lake. Ceo proces "ispiranja mozga" odvijae se u etiri
oka, izmeu zidova zatvora, bez svedoka, brzo, drastino, uz
primenu raznih metoda nasilja i pritisaka. Tako je Slovene,
slomljen i sateran u milju rupu, bez ikakve nade u istinu ili
neiju pomo, suoen sa bezizlazom, priznao da je agent NKVD i
da je radio zajedno sa jo nekim "izdajnicima. Afera Je bila na
pomolu. U hodnicima resora aputalo se o "stranoj zaveri, a
Krletu se aplaudiralo i estitalo. Hapenja su nastavljena - spi
sak sumnjivih se brzo irio.
Kada Je uvideo da mu operacija uspeva i kada je time jo
vie uvrstio svoj ugled i poverenje najviih efova UDB-e, Niki
tovi se odluio da ostvari jo jednu davnanju elju - osvetu
nad svojim zemljakom generalom R.B. Ona je u njemu tinjala
dugo, nekoliko godina, patio je, muio se, guio u sebi tu mrnju,
261

ali nije mogao da je se oslobodi. Noima je sanjario o osveti,


budio se u gru i smiljao kako da Je ostvari. Sada mu se, eto,
pruila prilika. Otkuda tolika, gotovo patoloka zloba prema
R.B.?
General je bio istaknuti ratni junak iz njegovog zaviaja
na Durmitoru. Osim toga i kolovan ovek, predratni student,
lep, naoit, veoma cenjen i u svom kraju i meu drugovima u
vojsci i u Partiji. Priroda i sudbina su mu, zakljuivao je Nikitovi, podarili sve to je on mrzeo kod njega, i jo i vie - pret
hodnu, m ladalaku ljubav njegove ene, s kojom Je inae, Nikitovi imao troje dece. Kako skloniti tu senku koja ga je kao
mora pratila? Iskusni, lukavi obavetajac poeo je "razradu
svog plana izdaleka, da bude to uverljiviji. Najpre je saznao s
kim se sve R.B., kao predratni student, leviar, druio na Sveui
litu u Zagrebu. Otkrio je da je, kao, popularan momak, imao
vie prijatelja, ali da se jedan krug njih ee sastajao i druio
u stanu sadanjeg oficira i lekara dr M.R., koga je Nikitovi
poznavao. Tako je i smislio da prvo uhapsi lekara, i osumnjii
ga kao agenta NKVD, a onda e biti logino da sum nja padne i
na njegovog starog i nerazdvojnog prijatelja - generala R.B.
Iskonstruisae priu o agentima sovjetske slube, koji su zavrbovani jo kao mladi komunisti - studenti u Zagrebu.
Lekar Je uhapen, operacija je krenula, ali sumnju u
uglednog generala niko od efova Udb-e i drugih funkcionera
nije hteo da prihvati. Verovali su u njega. Niim nije pruao
povod da bi bilo drugaije. Tako je nastao "zastoj" u Nikitovievim planovima. No on Je istrajavao dalje. Uhapsio je dve ene
koje je ranije ucenjivao i napastvovao, da bi ih spreio da otkri
ju njegove intimne tajne - ega se najvie plaio.
Drugi udar na Nikitovieve planove doao Je onda kada su
mu radi pomoi u istrazi efovi odredili jo dvojicu inspektora
Udb-e; Jedan od njih bio je veoma cenjen mlad oficir - prvobo
rac, a predratni komunista Nikola Bugari. Nijedan od te dvoji
ce nije sumnjao ni u ta. Ali ve posle prvih sasluavan Ja okriv
ljenih, Bugari Je zapazio tragove prinude na njima, a i nelo
ginosti u priznanjima. On Je bio ovek iste savesti i irokog
obrazovanja, a estit komunista, kome strah i iznuena prizna
nja uhapenih nisu mogla da promaknu. Posle dve noi razgo
vora u etiri oka sa okrivljenima, te sumnje su se jo vie uvrs
tile. Ali, u isto vreme, to Je osetio i Nikitovi i opet sam preuzeo
elu istragu, tvrdei svojim efovima da mu pomo vie ne tre
262

ba. Isposlovao je zatim brza suenja i uspeo da se Joetu Slo


vencu, kao glavnom optuenom, za koga je spakovao debeo dosiJe, izrekne drastina vremenska kazna od dvadeset godina zat
vora. Uskoro su i drugi iz te grupe oterani u Bilee, pa na Goli
otok.
Nikitovieva sumanutost nije se, meutim, na tome zaus
tavila. Sada on zapoinje Jo nekoliko novih osvetnikih akcija:
da osumnjii sopstvenu enu, zatim roenog brata, kome Je
zavideo na dobrom porodinom ivotu, a onda i dve grupe viih
oficira - jednu crnogorsku, koja mu je smetala svojim autorite
tom u zaviaju, a drugu - milicijsku, u Srbiji, da se ne bi reklo
kako se okomio samo na "svoje sugraane". To ga je stajalo
glave. Osumnjiene oficire iz Srbije, kao estite i hrabre borce II
proleterske, poznavao je lino iz rata Slobodan Penezi Krcun,
tadanji ministar unutranjih poslova Srbije. On nikako nije
mogao da prihvati sumnju u njih kao u informbirovce ili agente
NKVD. Odbio Je Nikitoviev zahtev za hapenjem i istragom.
U isto vreme, na partijskim sastancima u resoru poelo se
govorkati o linom ivotu i nekim Krletovim proneverama.
Saznalo se i za utiske inspektora Nikole Bugaria o lanim
priznanjima uhapenika. Tako je otvorena partijska istraga
protiv Nikitovia. Neto Je priznao o nedolinom linom ponaa
nju, ali istina o "zaveri" jo se nije bila poela odmotavati. To je
bio komplikovan posao. Iskljuen je iz KPJ i prebaen na rad u
Ministarstvo spoljne trgovine. Meutim, tu nije bio njegov kraj.
Pravda je ipak bila dostina, iako sa kobnim zakanjenjem po
one koji su ve nevini otili na Goli otok, a kasnije osloboeni.
Milenko Nikltovi je najzad do kraja otkriven i osuen za svoja
zlodela (po presudi I.K.br. 1. 350/51 Vojnog suda, 24. novembra
1951) na 18 godina strogog zatvora. Mnogi kau - dobro je pro
ao. Ali ig koji Je tada poneo na sebi ostao Je zauvek kao naj
tea ljudska kazna.
U to vreme, od 5. do 20. oktobra 1951. odvija se Jo Jedan
iznueni sudski proces u Beogradu - grupi od 14 graana optu
enih za pijunau u korist NKVD. Rekonstruisau ga, prema
tadanjim zapisnicima, onako kako je voen, a posle u opisati
kako sam - nakon toliko godina - saznao za njegovu traginu
pozadinu i pravu istinu, od ljudi sa kojima sam razgovarao i
radom u arhivama.
Suenje je odrano u zgradi Vatrogasne komande pred
Veem Okrunog suda u Beogradu. Bilo Je javno, tako da Je
263

veliku salu ispunjavalo mnotvo "slubene publike, kao i doma


i i strani novinari. tampa je o tome pisala preko celih strani
ca, iz dana u dan.
Prvooptueni - inenjer Branko Putnik, visok, mlai ovek
(39) seo je na optueniku klupu obuen u elezniarsku uni
formu. Uoi hapenja, radio je kao inenjer u vojnom odeljenju
Glavne direkcije eleznica. Na pitanje predsednika Vea, odmah
je, malo uzbuen, odgovorio: da se osea krivim po svim delovima za koje ga optunica tereti, dodavi da ima samo da stavi
izvesne, neznatne primedbe. Zatim je ispriao svoj ivot: za
vreme rata bio je u zarobljenitvu, gde se hrabro drao na stra
ni patriota i komunista, a po povratku u zemlju zaposlio se u
Ministarstvu eleznica. Bio je lan KPJ. Kao projektant upuen
je na izgradnju Panevakog mosta, novembra 1945. godine.
Radio je u grupi ruskog majora Siljina, jer su u to vreme mnogi
sovjetski strunjaci "pomagali" u obnovi nae zemlje. Putnik
zatim iznosi kako ga je za sovjetsku obavetajnu slubu zavr
bovao partijski sekretar na gradilitu, Jugosloven, koji je uivao
veliko "rusko poverenje". Priznaje da je potpisao obavezu da e
raditi kao agent NKVD i da e ispunjavati sve zahteve te slube.
Putnik je bio na tom gradilitu do poetka 1947. a zatim je
premeten u Titel.
- Prilikom premetaja - priznaje on - Rusi su me podsetili
na potpisanu obavezu. Rekli su mi: "Moe se desiti da mi priv
remeno napustimo Jugoslaviju, ali emo se opet brzo vratiti.
Vai e morati da popuste, inae e biti smenjeni".
- Kada ste vodili taj razgovor? - pita predsednik Vea.
- U m artu 1948.
- Dakle, tri meseca pre izlaska Rezolucije Informbiroa?
- Tano.
- Da li ste ta preduzeli posle objavljivanja Rezolucije? pita dalje predsedavajui.
- Tada sam bio lan partijskog biroa i koristio sam taj
poloaj da oprezno organizujem neke ljude za pomo Rusima.
Posle sam premeten u Ljubljanu.
Putnik tada postaje direktor eleznikog preduzea, koje
gradi pruge Seana - DugoviJe i Lupoglav - tali Je.
- Godine 1949. kada se i Turudi poeo kolebati da li da
bei iz zemlje ili da ostane, ja sam ve pomiljao na bekstvo u
Trst - kae optueni Putnik - jer sam video da stav Sovjetskog
saveza nije pravilan. To su mi pokazale injenice koje dotle
nisam znao.
264

Evo kako je dalje, prema sudskim zapisnicima i izvetajima u tampi, teklo suenje.
Predsedavajui podsea optuenog Putnika na njegov
iskaz da je sva ona lica za koja mu je personalac rekao da su
informbirovci stavljao u spisak za rukovodioce, dodajui da e
oni biti osloboeni od vojne dunosti.
Optueni Putnik priznaje da je tako rekao u istrazi, ali
stoga da bi to vie krivice svalio na sebe.
- Ja sam bio u situaciji - kae Putnik - ili da se prijavim
vlastima ili da postupim kako sam postupio. Izabrao sam ovaj
put, a nije trebalo da ga izaberem.
Drugi dan suenja ispitivan je drugooptueni - inenjer
Nedeljko Turudi. On je radio u vojnom odeljenju Ministarstva
eleznica. Govori o tome da je Putnik odmah poeo da stvara
planove o merama koje treba preduzeti u saobraaju u sluaju
rata.
- Kakve su to mere bile?
- Stvaranje Jedinica za ratno stanje, - nastavlja Turudi organizacija i raspored kadrova. Zadatak je bio da u eventual
nom ratu dezorganizujemo saobraaj i tako doprinesemo pobedi
napadaa na nau zemlju.
- Da li ste ve imali spiskove svojih kadrova?
- Da, sve je bilo isplanirano.
Turudi dalje govori o tome kako su on i Putnik izvravali
sabotae, usporavajui izgradnju pruge Lupoglav - Stalije. Put
nik to ne priznaje, ali Turudi ostaje kod svog iskaza.
Na pitanje predsedavajueg zbog ega se optueni Turudi
odluio na obavezu da radi za sovjetsku obavetajnu slubu,
ovaj odgovara:
- Ja sam Rusima verovao. Bio sam sa njima na Panevakom mostu, bio sam sa njima i u Armiji oko est do sedam
meseci. Smatrao sam SSSR kao bratsku zemlju...
- Da li vas je ko upozoravao da nikome ne priate o prim
ljenoj obavezi i zadacima?
- Rus mi je jednom rekao da o tome ne priam nikome i
ja stvarno nisam nikome ni priao.
- Zbog ega su oni upozoravali na konspirativnost, na to
da se ne pria nikome o tome ako je to stvar koja je od zajed
nikog interesa i za nau zemlju, za nae narode?
- Upozoravali su ba zato to su vrili pijunau i prikup
ljali te podatke preko mene - odgovara optueni.
265

- Da U vam je onda bilo Jasno?


- Nije sasvim.
- To je bilo 1946. godine. Verovali ste i na poetku 1948.
Ali vidimo kasnije da ste inili neto to namee zakljuak da
ste vi usvojili sve to je sledovalo posle Rezolucije - kae predsedavajui.
Optueni Turudi odgovara na neprijatna pitanja vrlo
tiho i kae da Je bio u zabuni, ali da nije promenio svoje
dranje.
Zastupnik tube postavlja sledee pitanje optuenom:
- Posle ubistva na granici i preduzimanja raznih mera sa
njihove strane koje su ugroavale ekonomski opstanak zemlje,
kako vi kao ovek koji se bavite tim pitanjima, razumete se u
ekonomiku i politiku - kako to da niste promenili dranje?
- Nisam promenio dranje - ponavlja optueni.
- Zato niste?
- Ostao sam u njihovoj obavetajnoj slubi. Do kraja 1949.
godine radio sam ono to se trailo od mene.
- Da li se kajete danas?
- Kajem se, jer sam uvideo svoje greke, vidim da sam
izdao zemlju - odgovara tiho optueni.
Na pitanje Javnog tuioca kada je predao poslednji izvetaj, optueni Turudi odgovara da ga je predao krajem 1949.
godine.
U nastavku suenja, poto su branioci postavili nekoliko
pitanja optuenom, predsedavajui se obraa Turudiu:
- Vi ste, pored ovoga, optueni da ste zajedno sa optuenim
Putnikom, za vreme dok Je on radio na pruzi, dok Je bio ruko
vodilac pred uzea broj 14 u Lupoglavu, preduzimali mere sabo
tae, i u smislu tog vaeg sporazuma sabotaa je izvrena.
Zatim, da ste razgovarali i sporazumeli se kako da prikriJete to,
a kasnije da otklonite izvesne posledice, kad Je zapretila opas
nost da ete biti otkriveni.
Optueni priznaje da Je dva puta razgovarao sa Putnikom
- jednom u Direkciji, a drugi put u Lupoglavu - o tome kako da
se zamaskira sabotaa. Kae da Je direktivu za sabotau dobio
februara 1949. godine. Smatrao Je da mora da odgovori obavezi
koju je potpisao za sovjetsku obavetajnu slubu i zbog toga Je
pristao na sabotau.
Optueni Turudi opirno pria o nainu rada na pruzi, o
dogovorima sa Putnikom, o merama koje treba pred uzeti da se
266

opravda neizvrenje plana. On kae da je Rus T. bio prvi koji


mu Je preneo direktivu da se sabotira, a zatim je doao Putnik i
rekao mu to isto.
Turudi mu Je odgovorio da on o tome ve zna, ali mu nije
rekao ko mu Je direktivu preneo.
- Zbog ega vas je Putnik pitao kako da pravda utroak
materijala i radne snage?
- Zato da nas ne bi uhvatili u sabotai.
Optueni Turudi izjavljuje da je pristao na sabotau
zbog obaveze koju Je dao Rusima.
Branioci optuenog Turudia traili su tada od suda da se
putem vetaenja utvrdi njegovo duevno stanje. Sud je to uva
io i psihijatri - specijalisti dali su pred sudom ovakvu izjavu:
"Na osnovu prouavanja dokumenata o ranijem oboljenju
optuenog Nedeljka Turudia, na osnovu Jueranjeg psihijat
rijskog pregleda i dananjeg dopunskog posmatranja, miljenja
smo da kod optuenog ne postoji nikakvo duevno obolenje,
zaostali duevni razvoj, niti kakva privremena duevna poremeenost uopte, koja bi umanjila njegovu podobnost za uraunljivost. Optueni se danas nalazi u stanju depresivne uzbudenosti koja potpuno odgovara njegovoj sadanjoj situaciji..."
Posle esnaestog dana suenja, 20 oktobra 1951. javni
tuilac Je dobio re:
"Javna optuba predlae da sud izree optuenom Branku
Putniku najstrou kaznu predvienu naim Krivinim zakonom;
ona podvlai da je optueni Branko Putnik mnogostruki zloi
nac koji je svoja nedela izvravao sa naroitom zloinakom
upornou i nalazi da nema nikakvog izgleda da bi vremenska
kazna, koja bi se prema njemu izrekla, postigla svoj cilj. Dalje,
javna optuba predlae da se optuenom Nedeljku Turudiu
izrekne vrlo stroga kazna - "duga izolacija". Optueni je takoe
teki zloinac. Strogu kaznu predlaem i za sve ostale optuene.
Nalazimo da stroge kazne koje bi sud izrekao prema svim optu
enim ne bi bile ni osveta ni odmazda. Tako stroge kazne odgo
varale bi drutvenoj opasnosti svih optuenih. S druge strane,
takve kazne bile bi opomena za one koji bi ubudue podigli
ruku na podrivanje tekovina naroda Jugoslavije i ugroavali
njihovu mirnu izgradnju".
Posle rei odbrane i optuenih, Okruni sud Je 23. oktobra
po podne izrekao presudu, po kojoj su Branko Putnik i Nedeljko
Turudi osueni najteim kaznama: Putnik na sm rt streljanjem
267

a Turudi na doivotni zatvor. Prva kazna Je zatim preinaena


na vremensku.
Ali time ta teka ljudska drama, koja podsea na antike
sudbine, nije bila zavrena.
Kada je, posle rada brojne vieresorske dravne komisije
koja je obila sve zatvore, 1953. godine u Bilee, pa na Goli otok
stigao novi upravnik N.B. - poelo je da se odmotava do kraja i
klupko istine o procesu "etrnaestorici". im je stigao u Bilee,
upravnik je, po obiaju, nastojao da najpre upozna dosijea svih
kanjenika. itao ih je dan-no. Sa mnogima je i razgovarao.
Tako je dolo i do susreta s inenjerom Brankom Putnikom.
Ovaj je, kao osuenik koji se disciplinovano drao "kunog re
da, a vaio je i za iskusnog projektanta, uivao izvesne povlas
tice: radio je u konstrukcionom birou, ne na tekim fizikim
poslovima, i to je bila prilika da se ee via i sa upravnikom.
Ovaj je ve imao u rukam a neke indicije o njegovom
suenju, u stvari o istrazi. Prvi je te sum nje u osnovanost optu
bi izazvao, povodom hapenja pukovnika S.B., tadanji gene
ralni direktor Jugoslovenskih eleznica Ljubia Veselinovi.
Znajui dobro pukovnika S.B. iz rata, iz njihove II proleterske,
Veselinovi je uporno obijao pragove najviih funkcionera i
tvrdio da je nemogue da Je on informbirovac, da je estit i
odan komunist, da Je to kleveta, la, neka osveta ili greka.
Toliko je navaljivao, u to "nezgodno vreme, da su neki udbai
ve poeli ukati: ta to Ljubia hoe, brani informbirovce, da
nije moda i on... Ali Veselinovi nije poputao. I tada je od
Aleksandra Rankovia stiglo nareenje da se sve ponovo ispita.
Formirana Je i jedna specijalna komisija. Tako Je estiti pukov
nik osloboen kao nevin. Upravnik zatvora u Bilei N.B. je sve to
znao i poeo izdaleka i sam da Ispituje Putnika. Meutim, on se
drao dosta rezervisano, naroito nije voleo da govori o raz
lozima svoje kazne, o "svojoj izdaji. Bio je zatvoren, nepoverljiv,
trudio se da u razgovoru upotrebi to manje rei. A kada bi se
ipak zatekli kod njegove osude, deklamovao Je, kao nauenu
pesmicu, priznanje da je "izdao Partiju i zemlju, da je zasluio
najteu kaznu, da je kriv za sve... Tako Je to trajalo iz dana u
dan, sve dok ga upravnik N.B. nije najzad uverio u svoje dobre
namere i tako mu otvorio duu. Pria koja Je zatim usledila
* Ljubia Veselinovi Je Izvrio samoubistvo 16. aprila 1986. godine pred
kapljom Groblja oslobodioca Beograda ostavio oporuku da to ini zbog stanja u
zemlji i izneverenostl svih Ideala Revolucije od strane rukovodeih ljudi.

268

delovala je gotovo neverovatno, otkrivala je svu dubinu straha


koji je bio toliko usaen da je nadvladao kod nekih osuenika i
samu pomisao da se ipak mogu, uz pomo istine i upornosti,
spasti sudbine kanjenika za "nacionalnu izdaju". Vera u ljude
bila je sasvim uguena, iznuena je potpuna pokornost fatumu,
ili je to bilo neko gotovo religiozno ritualno samortvovanje.
Te noi, kada je u zatvoru u Bilei inenjer Putnik poeo
da otkriva svoju tajnu, ispriao je da su njegova osnovna i
najtea priznanja, kao i Nedeljka Turudia, falsifikovana i
spremljena za sud sa mnogim drugim iznuenim i vesto monti
ranim "dokazima. Uvidevi, posle mnogih tortura, da se ne
mogu izvui, da im niko nee verovati, pa ni sam sud, pomirili
su se sa sudbinom, i s tom milju otili i na izdravanje kazne.
Tek sada, eto, posle dve godine, on prvi put pria pravu istinu:
"Potvrdie je, takvu kakva je, i Turudi. Ali raunajte na
to da je on posebno utuen, zatvoren u sebe, da je ubijen, da ga
je teko otvoriti. On kao da se zauvek pomirio sa tim da robija
do kraja kao izdajnik. Kao da se plai i same pomisli na obnovu
postupka..."
I zbilja, desiio se pno to se teko moglo oekivati. Kada je
upravnik pozvao Turudia na razgovor i rekao mu ta je sve
uo od inenjera Putnika, Turudi Je mirno, ledenih oiju, bez
trunke uznemirenja odbio da to potvrdi:
"Ne, to nije istina. Ja jesam bio agent NKVD, i zato sam i
osuen. Za izdaju to je blaga kazna".
- Gledao sam ga zaueno, nisam mogao da poverujem u
ono to ujem - pria mi ondanji upravnik N.B. - Pokuao sam
opet da ga ohrabrim, da ga ubedim da sam iskren, dobronameran, da hou samo istinu. Nije reagovao. I dalje je tvrdio da je bio
agent NKVD. Ni jednu jedinu grimasu na licu nisam mu mogao
otkriti. Gledao me je kao kip... Tek posle vie zajedniki prove
denih dana i noi, priznao je: sve je bila la. A ranije nije hteo
nita da men ja u iskazu, iz straha da e opet morati da proe
iznova elu istranu proceduru dokazivanja istine...
O Turudievom sluaju rehabilitacije ostala je i jedna
gorko-smena epizoda. Dok je ceo predmet ispitivala specijalna
komisija, on je leao u samici u Bilei. Jednog dana, kao uzgred,
na putu za Niki, u bileki zatvor banuo je Aleksandar Rankovi sa jo nekoliko visokih rukovodilaca. Upravnik N.B. zate
en kao domain, ponudio ih je rukom u restoranu za slubeno
osoblje KP doma. Ali, dok su obedovali, Rankovl je zatraio da
269

vidi zatvor. Poli su ka "kolektivnim sobama. Moda je bolje da


obiemo samice! - rekao je Rankovi. Upravnik je dabome to
prihvatio. Uli su u prvu eliju. Unutra su bila dvojica zatvore
nika. Prvoga (Turudia) Rankovi nije poznavao i ovaj mu se
predstavi. A drugoga, biveg pukovnika milicije T., za koga se
takoe tih dana utvrivalo da je nevin i da je Nikitovieva
rtva, Rankovi oslovi imenom: Sta e ti tu? Zar u samici? Ovaj
se zbuni, uzmuva se, zamuca, pa valjda da ne ostane pred svo
jim glavnim efom "kriv" i "osramoen, procedi: A ne, drue
Marko, ja sam ovde po specijalnom zadatku! Rankovi se nasmei, a upravnik pognu glavu, pa izaoe. Umesto da nastave
obilazak samica, Rankovi ree upravniku: Ne moramo dalje, da
ti ne kvarim posao!
Ispostavilo se da je komisija, koja je ispitivala Turudiev
sluaj, ubacila kod njega u samicu pukovnika T. ne bi li jo
neto vie naula i saznala.
O sluaju Putnik - Turudi imao sam verodostojne i
kompetentne svedoke, koji su u to vreme bili na znaajnim i
poverljivim dunostima. Nisam naiao i na sve pismene tragove
tog dramatinog i nemilog dogaaja, Jer Je sasvim moguno da
su jo u arhivam a koje se tek otvaraju ili da vie - zbog duga
vremena i namernog skrivanja - i ne postoje.
Nekoliko meseci, posle onog otvorenog razgovora sa
upravnikom na Golom otoku, inenjeri su osloboeni daljeg
izdravanja kazne i otili su kuama. Ali, time njihova Golgota
nije zavrena.
Razgovarao sam u leto 1986. i lino sa obojicom, u njiho
vim stanovima u Beogradu. Putnik mi je rekao da vodi borbu za
obnovu procesa, za sudsku rehabilitaciju, ali da to ide veoma
teko, da jo nailazi na utanje i zapetljavanje.7 Obojica su ve
stari ljudi, umorni, iscrpljeni, ali pokazuju snanu psiholoku
stabilnost i optimistiku nadu da e u "novom pokuaju" doka
zivanja lai ipak uspeti.

7 Dvadesetog avgusta 1990. obaveten sam da Je Putnlkov zahtev za ob


novu procesa odbijeni

270


PRVE NASILNE SMRTI

U vreme napada Moskve I kampanje IB-ea zgraali smo se


nad surovim sudbinama onih revolucionara u istonom lageru
koji nisu hteli da pognu glavu pred Staljinovim diktatom. Saz
nali smo tada, deceniju posle zloglasnih istki u SSR-u, za novi
talas "ideoloke" omazde. rtve su bile nemilosrdno uklanjane.
Neke su zavrile i na vealima, kao Laslo Rajk, jedan od sekre
tara KP Maarske.
Bili smo zaprepaeni onim to se dogaa.
Naalost, nismo tada jo znali za pravu istinu o tzv.
"Dahauskim procesima" u Sloveniji, posle kojih Je jedanaest
nevinih ljudi pogubljeno, a mnogi su trunuli na robiji, kao pro
fesor univerziteta Mirko Koir, pre rata sekretar PK KPJ za
Sloveniju koji je zavrio na Golom otoku.
Slinost tih montiranih procesa, kod nas i na Istoku, ije
su posledice u oba sluaja bile iste - tragine za nevine komu
niste, otkriva sutinu antipravne "partijske drave". Kob je ista,
bez obzira to su prvi procesi (Dahauski) drani sa oreolom antistaljinizma a drugi (istoni) sa oreolom staljinizma. Oba moramo
upoznati, jer oba pokazuju kako se jedna velika istorijska
pobeda KPJ ("NE" Staljinu 1948) poela ve tada pretvarati u
budui poraz.
ta se ustvari zbilo na Dahauskim procesima s tako
traginim zavretkom?
Mislim da je pravo otkrivanje istine poelo 13. septembra
1969. kada se Andrej Bohinc, nekadanji narodni poslanik
Skuptine FNRJ i sekretar Sreskog komiteta za rudarsko Jesenice, obratio pismom inenjeru Andreju Marincu, tadanjem
sekretaru CK SK Slovenije. Deo tog pisma glasi:
"...Seam se da su me vie dana i noi sasluavali o
Zahariadisu, sekretaru CK KP Grke, s kojim sam u Dahau bio
273

u istoj sobi8 ... (...) Tana je konstatacija olakovia, koji Je u


svojoj knjizi napisao da je Staljin pobio vie komunista nego
sva svetska buruazija zajedno.
Hajne je napisao: "Prijatelji koje sam voleo i koji su mi
bili dragi naneli su mi najvie zla!" Da li u ove godine biti oslo
boen te svoje zle kobi, da li e poinjene nepravde biti isprav
ljene? Moda vas uznemiravam, drue sekretaru, ali nadam se
da obeanje koje ste izrekli 8. m aja ove godine stoji..."
Tog 8. m aja 1969. uoi Dana pobede, dogodio se susret koji
pominje Bohinc. Kao prvi rezultat "peticije rtava" (15. aprila
1969.) inenjer Marine primio je njihovu trolanu delegaciju. U
delegaciji su bili: Igor Torkar, Andrej Bohinc, Vlastimir Kopa.
Za "spikera" je odreen Torkar. U knjizi "Umiranje na rate pod naslovom "Melodramski prilozi u kancelariji organizacijskog
sekretara SK" - Torkar prenosi tok razgovora kod Marinca:
"Torkar".
Drue sekretaru, izabrali su me da vodim delegaciju zainteresovanih. Budui da nisam govornik, uz pomo drugova, naa
sam stajalita i jasno napisao.
Marine:
Sluam vas...
Torkar:
Prije nego to u vam nau kratku izjavu proitati, eleo
bih rei, drue sekretaru, da jednu kopiju ove izjave imam kod
kue, a drugu kopiju uva jedan ugledni odvjetnik. Original
izjave predaemo vama.
Marine:
Zbog vaih proteklih iskustava pametna, ali danas nepot
rebna briga.
Torkar (ita):
Mi preivjeli osuenici i roaci nepreivjelih (ustrijeljanih!)
osuenika u procesima godina 1948. i 1949. mislimo da su osno
va za poten i politiki razum an razgovor sa CK SK slijedee
e Sve do 1987. - do mog podrobnog Istraivanja o Golom otoku a zatim 1do
Javne rehabilitacije rtava tzv. Dahauskih procesa, nisam dovoljno sumnjao u
Istinitost 1 opravdanost IV plenuma CK SKJ (1966). Smatrao sam ga lstorijskl i
politiki opravdanim, kao novi pokuaj uklanjanja barijere demokratizaciji
drutva. A onda je. posle svega, iskrslo pitanje: Ako Je A. Rankovi zaista bio
toliko kriv, iko je bio samovoljni kreator represivnog sistema, zato mu onda
nije na IV plenumu pripisana 1 odgovornost za Goli otok i Dahauske procese?
Zato o tome nije bilo ni reci? (O ovom pitanju opirnije u I tomu.

274

injenice: Dahauski procesi I njima slini sudski procesi u godi


nama od 1948. do 1951. bili su plagijati staljinistikih montira
nih procesa u Rusiji. Naa politika vrsta socijalistika vlast
svoju e vrstou potvrditi i time to e sudskim organima sav
jetovati obnove naih plagijatorskih logorskih procesa. Budu li
te obnove pravnom strunou vodile rauna o svim zakonski
propisanim postupcima, mi pogoeni uvjereni smo da e sudovi i
Javno tuilatvo presude odnosno optunice iz godine 1948. i
1949. proglasiti nevaeim, odnosno da e ih povui. Time e
naa narodna vlast svim preivjelim i nepreivjelim nevinim
optuenicama oistiti uprljanu ast i ispraviti teku nepravdu.
Ispraviti, naravno, samo u sluaju ako se nee zadovoljiti samo
suhopamo-pravnom rehabilitacijom ve e se pobrinuti da se
nevino osueni rehabilitiraju i u irem drutveno-politikom
smislu. Svi mi pogoeni znamo da su takve samokritike obnove
spornih procesa i rehabilitacije za svaku vlast pred povijeu
znaajne injenice, ali ujedno i politiki dvosjekli no, osobito za
vanjske neprijatelje. Delegacija se nada, u ime svih nevino
osuenih, da nitko od zainteresovanih taj dvosjekli no nee
pomoi brusiti.
Marine:
Vau izjavu prihvaam. Za sada, dakako, samo kao osno
vu za na razgovor.
Bohinc:
I to je bolje nego nita.
Marine:
Na razgovor smo vas pozvali zato, da bi smo vam drugar
ski rekli svoje.
Tor kan
Sluamo.
Marine
Prvo. Ve nekoliko mjeseci prije vaeg protestnog pisma, a
u vezi s objavljivanjem Londonovih sjeanja u naem tisku,
formirali smo komisiju od pet drugova. Ta komisija pregledava
sve materijale spornih procesa. Mora nam podnijeti podrobnu
pismenu analizu, kojom treba utvrditi, postoji li dovoljno raz
loga, novih utvrenih injenica i novih dokaza za obnove spor
nih procesa.

I kada e analiza petorice drugova biti podnesena?


Marine
275

Ve je umnoavaju. Nakon povrnog itanja analize, ini


mi se, da u njoj primjetno prevladavaju zakljucikoji e za
zainteresirane vjerojatno biti povoljni.
Bohinc:
I kada emo saznati, da za nas ti zakljuci nisu povoljni
samo vjerojatno?
Marine:
Kada e izvjetaj prosuditi naa rukovodea grupa.
Torkar:
Hoe li ga dugo prosuivati?
Marine:
Ne... Uostalom, sve reeno samo je uvod u na razgovor. ..
Prije svega elio bih vam objasniti razliku izmeu naih spornih
procesa i staljinskih montiranjh proseca u Rusiji. Oekujemo, i
iskreno e nas radovati budete li nae objanjenje, kao nai
stari istomiljenici, prihvatili zrelom politikom logikom. Svi
znate, da svaka revolucija mora u svojim djetinjskim godinama
uvrivati svoju vlast i mjerama sigurnosti koje nisu uvijek
humane. U svaku mladu dravu, u kojoj je pobjedila revolucija,
u prvim je godinama prodiranje stranih obavjetajnih agenata i
sabotera uvijek najsnanije u industriju i u gospodarstvo. Logi
k a borbe s tim agentima uvijek Je vrsta, pokatkad neljudska.
Bohinc:
To znamo.
T orkar
Ministar za unutranje poslove mi Je rekao: Radije zatvo
rimo dvojicu, trojicu nevinih nego da mi pobjegne jedan pravi
agent.
Marine:
Na alost, u poetku uvrivanja vlasti nema drugog
izbora. Pa ipak, ba to, tadanje, nehumano poduzimanje mjera,
uvjerljivo nam pomae da objasnimo bitnu razliku izmeu
naih i staljinistikih procesa u Rusiji. Nae Je sporne procese
pokrenula naa iskrena bojazan za nau mladu, Jo neiskusnu
narodnu vlast kao cjelinu. A staljinistiki montirani procesi bili
su samo surova borba za stolice u ruskom CK. A prije svega bili
su providna kulisa za Staljinova ubijanja svih moguih konku
renata na njegovu krvavu putu do apsolutne osobne diktature.
Meutim, sve to mi inili s pripremanjem i izvoenjem spornih
procesa, inili smo u iskrenom uvjerenju, ponavljam, u iskre
nom uvjerenju, da uvrujemo, krvavim rtvama, izborenu
vlast naem narodu.
276

Kopa?
U redu. Pokuavam razumjeti vae izvorno usporeivanje
staljinistikih i naih logorskih procesa. Ali nikada neu razum
jeti, zato su u naem socijalizmu mene i druge neljudski mui
li. Fiziki, psihiki, i surovo, drue sekretaru! Mjesecima. Do
sloma tijela! Do halucinacija duha!
Marine:
elim da se smirite, 1 razumijem vau provalu bijesa, ali
se istodobno nadam, da unato tekoama koje ste vi preivjeli...
Bohinc:
Nisu ih preivjeli svi... drue sekretaru...
Marine
Nadam se, kaem, da ste nakon ovog naeg objanjenja,
kao stari suborci, shvatili bitnu razliku izmeu naih i staljinis
tikih procesa u Rusiji.
Torkar:
Unato tome, to pokuavam tu razliku shvatiti, tvrdim da
Je u godinama Dahauskih procesa naa vlast bila posluna
uenica staljinizma. Odlikaica!
Marine
Pretjeravate. Nakon Informbiroa sve smo staljinistike
deformacije iz nae prakse odagnali!
Bohine
Ali dvije - tri takve deformacije ipak su se malo zadrale
na Golom otoku, kao to mi je ispriao pisac Ludvik Mrzel...
Marine
Tako su ih priinjavali pojedinci. A i oni ne dugo, jer ih je
naa demokratska vlast ubrzo odstranila. Uostalom, ova tema ne
spada u na razgovor, kojeg zakljuujem. Hvala vam na vaoj
dananjoj suradnji. Jedno upozorenje za vae budue vladanje.
Ne elimo da problematika Dahauskih procesa izazove u javnos
ti preveliku buku. Savjetujemo vam, da naim ili ak stranim
novinarima ne dajete nikakve izjave. Ne budete li vodili rauna
o naem savjetu, moemo postupak za vae moe-biti rehabilita
cije obustaviti. Na osnovu Jo neupotrebljenog optereujeeg
materijala mogli bismo, za mnoge od vas, pokrenuti i novi pro
ces.
Torkar:
Je li to prijetnja?
Marine
Za sada samo drugarsko upozorenje.
Kopa?
277

Ako je prijetnja, drue sekretaru, moram vam rei da Je


se ne bojimo. Vai novi progoni nevinih rtava Dahauskih pro
cesa ne bi kodili nam a ve nepopravljivo vama, pa ma kakvi
bili!"
Aprila 1986, X Kongresu SK Slovenije obratilo se sedam
preivelih sa Dahauskih procesa: dvojica osuenika - Andrej
Bohinc i Ivan Rancinger i pet udovica, iji su muevi bili pogub
ljeni (in. Branko Dil, dr in. Boris Kranjc, in. Vladimir Lien,
in. Milan Stepinik, Mirko Koir - sve visoki funkcioneri u
FNRJ do osude na smrt).
U pismu Kongresu pisalo je:
"Politika odluka za inscenirane Dahauske procese, tipine
staljinistike metode u istranom postupku, nepravedne presude,
izvrene likvidacije uglednih predratnih revolucionara, panskih
boraca i prvoboraca NOB-e, te dugotrajne zatvorske kazne koje
su morali da izdre nepravedno osueni i kasnije samo sudski
rehabilitovani dahauovci - sve su to nae line i porodine
tragedije, ali takoe su i bolna tragedija slovenakog naroda u
celini, i jo posebno partijska sramota koju nije mogue ukloniti
samo formalnim krivino-pravnim dokumentima o rehabilitaciji
niti nepotpunim politikim izjavama ili spornim, deliminim
merama na rate niti pravdanjem tekim objektivnim okolnos
tima u vremenu kad nas je stvarno ugroavala opasnost sta
ljinistike agresije.
Dahauski proeci odrani su u aprilu i avgustu 1948.
godine pred Vojnim i Okrunim sudom u Ljubljani.9 Sudilo se
istaknutim komunistima i funkcionerima (koji su za vreme rata
stradali u zlogasnom logoru "Dahau) za saradnju sa Gestapoom.
Veina njih su bili i vrsni intelektualci, stari revolucionari i
panski borci. Oklevetani su, pohapeni, podvrgnuti stranim
torturama, prinueni na priznanje i osueni. Jedanaest njih Je i
pogubljeno. Preiveli su Dahau ali Ljubljanu i Goli otok nisu
mogli. Teko Je oteti se mnogim iskazima i nagovetajima da su
prve sumnje na njih kao "gestapovske agente" potekle - iz
Moskve. A jo je tee i dalje braniti tezu da su sve to rtve zab
lude, resorske samovolje a ne "boljevikog koncepta" i odluke
najvieg partijsko-dravnog vrha.
Obraun na Istoku Je u isto to vreme bio Jo suroviji. I da
farsa bude vea vodi se "zbog boljevike izdaje KPJ". U svojoj
' Vidi o tome knjigu Bora Krivokapia 'Dahauski procesi" Prosveta, Beog
rad.

278

pokajnikoj izjavi posle pada 1948, Sreten ujovi za razlog


svog definitivnog razoaranja u SSSR i odvajanja od staljinizma navodi i "Rajkov proces".
Kako Je i zato do njega dolo?
Inscenirani procesi u istonoevropskim zemljama, iji je
cilj bio da se "dokau" optube protiv socijalistike Jugoslavije,
zapoeli su u prolee 1949. godine. Pod optubom da su odravali
vezu sa vladom FNRJ radi svrgavanja reima u svojoj zemlji,
osueni su i pogubljeni najistaknutiji dravni i partijski ruko
vodioci: Koi Dozdze u Albaniji (maja 1949), Laslo Rajk u
Maarskoj (septembra 1949), Trajo Kostov u Bugarskoj (de
cembra 1949), Rudolf Slanski u ehoslovakoj (u drugoj polovini
1952) i vie drugih komunista.
Procesi u istonoevropskim zemljama bili su po svojoj
konstrukciji, po nezakonitom i neljudskom postupku ne samo
slini, ve gotovo u dlaku isti sa Staljinovim procesima
1937-1939. godine, na kojima su osueni, a potom i likvidirani
mnogi vredni kadrovi meunarodnog radnikog pokreta, pa i
sovjetski. Monstruoznim postupkom, pod giljotinu su stavljeni
najpre ljudska dua i sa vest, a zatim su optueni i fiziki istreb
ljivani. Pod pritiskom mainerije neobjanjive moi optueni su
"priznavali greke", utrkivali se da ih izmisle to vie i to tee, i
sa blatom koje su bacili sami na sebe odlazili na veala.
I infrombirovski procesi vodeni su po istovetnom "uzoru".
Sve je od poetka do kraja bilo reirano po unapred pravljenom
scenariju.
Laslo Rajk (1909-1949) bio je istaknuti revolucionar
maarskog radnikog pokreta, uesnik Internacionalnih brigada
u Spaniji. Godine 1941. iz franscuskih koncentracionih logora
dolazi u Maarsku gde organizuje pokret otpora. Postao je sek
retar CK KP Maarske. Godine 1944. biva uhapen i deportovan
u Nemaku odakle se vraa posle osloboenja, 1945.
im je rat zavren postao Je ministar unutranjih poslova
u maarskoj vladi, a kasnije i ministar spoljnih poslova.
U optunici na procesu protiv Rajka kae se da je Jugos
lavija jo 1945. godine organizovala u Maarskoj svoju pijun
sku mreu, iji je cilj bio da se obori socijalistiki reim u toj
zemlji. U Jugoslaviji je, prema istoj optunici, bio sainjen deta
ljan plan za likvidiranje itavog niza maarskih istaknutih
linosti: Jugoslovenske uesnike u panskom graanskom ratu
navodno su zavrbovale za rad zapadne obavetajne slube,
279

posebno Gestapo. Neki od njih su, toboe, dobili i specijalne


zadatke u vreme ustanka 1941. Na spisku "agenata priprem
ljenih u Spaniji nala su se i imena Alea Beblera, Ivana Gonjaka, Boidara Maslaria, Koste Nada, Karla Mrazovia, Svetozara Vukmanovia Tempa. Koliko su sve te lai bile isfabrikovane, vidi se i po tome to se na spisku "panskih agenata
naao i Svetozar Vukmanovi koji nije ni bio uesnik u panskom ratu.
Dramatino suenje Laslu Rajku i njegova sm rt imali su i
dram atinu predistoriju. Zato to je taj proces bio posebno
karakteristian za mo i metode obraunavanja meu komuni
stima, svugdje pa i u Maarskoj, u vreme Informbiroa opisau
ga opirnije - kroz portret jednog od glavnih "policijskih svedok a - infrombirovca na suenju.
Pariki nedeljni list Democratic u desetak nastavaka (od
22. do 27. 2 i od 18. do 20. 12 1959. godine) objavljivao Je svoje
vrsne memoare Lazara Brankova, IB-emigranta iz Jugoslavije,
oveka koji je desetak godina ranije bio krunski svedok - pro
vokator na monstruoznom procesu Laslu Rajku u Budimpeti.
Proavi kroz razne peripetije, od luksuznih vila i apart
m ana u eksluzivnim hotelima, preko zatvora 1 kazniona, Brankov se 1956. godine, nakon poznatih dogaaja u Maarskoj, u
kojima je "avanzovao" do potpredsednika pobunjenike vlade,
obreo najpre u Austriji, a potom u Francuskoj. Tu se nastanio i
odmah postao predmet panje centra reakcionarne antikomuni
stike propagande. Tako su i nastali njegovi memoari u Demokratic.
ta Je to Lazar Brankov saoptio preko stranica ovog pari
kog lista?
Brankov u njima najpre tvrdi da su tadanje maarske
vlasti za vreme Ifrombiroa, uz asistenciju Berijinih policajaca,
pokuavale da iskoriste i najm anji povod da podstaknu antijugoslovensku kampanju. Tako Je dolo i do hapenja ataea
Jugoslovenskog poslanstva u Budimpeti ivka Boarova pod
optubom da je ubio Miloa Mojia, pripadnika nae nacionalne
manjine, jer ga Je ovaj navodno zatekao kod svoje verenice. Ta
stvar, meutim, kae Brankov, bila Je u celini montirana: Boarov Je zadran u zatvoru i pod presiJom priznao ubistvo koje
nikad nije poinio. Bio Je to kapital koji se mogao dobro iskori
stiti za tvrdnju da je, eto, Jugoslovensko diplomatsko osoblje i
zlikovako! Brankov kae da je to inspirisalo maarske staljiniste i njihove savetodavce da odu Jo dalje.
280

Meutim, on tvrdi da Je Boarov bio sitna figura, sporedna


linost meu Jugoslovenskim diplomatima, i kao takav neopho
dan za veliku infrombirovsku igru i kombinaciju.
"Najpre su izdaleka ispitivali moje raspoloenje, pokua
vali su da uspostave kontakt da me pridobiju - pie Brankov. "U
meuvremenu sam putovao na referisanje u Beograd i vraao
se. Maari, i u Maarskoj prisutni Rusi, nestrpljivi i nezadovolj
ni razvojem dogaaja, najpre proturaju glasine da sam se izjas
nio za Rezoluciju Infrombiroa i da sam traio azil, a kada Jugoslovenske vlasti tome ne nasedaju, Maari me Jedne noi, u Jesen
1948. godine, hapse u Budimpeti, bez obzira to sam uivao
diplomatski imunitet."
Rano je jo govoriti o tome kako je i gde Brankov provo
dio te dane i kako izgleda prava istina. Zadrimo se stoga jo na
njegovoj prii.
Odmah su ga - tvrdi Brankov - optuili da je sa Rajkom
kovao zaveru protiv Maarske i Sovjetskog Saveza. Kad nije
priznao tukli su ga, drali u ledenoj vodi, pekli noge, ostavljali
bez vode i hrane. To Je trajalo etiri meseca u budimpetanskom
zatvoru. Nakon vienedeljne pauze, jedne noi, odveli su ga u
neku vilu, U novom ambijentu, nastavak sasluanja vrio je
neki general. On mu je predloio ve spremljenu izjavu o Jugoslovenskoj zaveri koju je Brankov trebalo samo da potpie. Dobio
je obeanje da e u tom sluaju, naravno posle suenja Rajku,
otii u Sovjetski Savez i tamo slobodno iveti.
Brankov se pravda da je u pomenutoj vili dao pristanak
da e potpisati izjavu i jo napisati dodatne podatke, samo zato
to je ocenio da odatle moe pobei. To Je, veli, i pokuao jedne
noi, na taj nain to je u pogodnom trenutku uspeo da zak
ljua svoje uvare u njihovoj sobi (!). Ipak nije uspeo da pobegne,
Jer se pod balkonom vile nalazio jo Jedan straar. Posle toga su
ga Jo vie muilL Nakon nekog vremena njegovi islednici poeli
su da mu daju "vitaminske injekcije", "serum istine", i on Je
poeo da govori sve to su od njega traili. Mesecima je uio
svoju ulogu. Rei su bile snimane na gramofonsku plou i vie
puta ponavljane. Na isti nain vreno je i suoavanje meu
optuenima.
I u vezi sa ovim Brankov nastoji da se prikae rtvom
koja je, po cenu ivota, nastojala da doskoi svojim muiteljima.
On kae, a francuski list to sa zadovoljstvom podvlai, da je
posle Jednog takvog suoavanja sa Laslom Rajkom, poto je
281

dejstvo injekcije ve opadalo, napisao noktom na prozoru Rajkove elije - da sada u istrazi treba da priznaju sve to se trai,
ali da na sudu sve poreknu. Straari su i to otkrili, pa Je usledila nova serija batina.
No, pripreme za proces tekle su onako kako su reiseri bili
zamislili.
Brankov kae da Je pre suenja odrano est proba u istoj
dvorani gde je kasnije bilo suenje i 'generalna proba* sa istim
ljudima, optuenima, tuiocem, svedoima, sudskim veem,
advokatima, kao i na premijeri. I injekcije su stavljene na
probu. "Na jednom od pet opita dobili smo slabiju dozu 'seruma',
pa su neki od optuenih poeli da poriu. 'Suenje' je odmah bilo
prekinuto. Drugom prilikom desilo se obratno: usled prejakog
dejstva preparata optueni nisu bili u stanju da izgovore nijed
nu re. Deavalo se i to da su neki pobrkali uloge ili izgovarali
dijametralno suprotne rei."
Brankov kae da je ve u toj pretprocesnoj fazi bio pot
puno skrhan, zdravstveno oronuo i, usled psihikog iscrpljivanja
i preteranog drogiranja, u stanju permanentnog polupijanstva.
Zbog svega toga, on se, veli, i ne sea samog suenja, ne zna ta
su ga pitali, niti ta je govorio. Veruje da su se u takvom stanju
nalazili i ostali optueni. Osuen je na 12 godina robije.
Nakon zavretka procesa vie godina je proveo u samici.
Tu je doekao i 1955. godinu kada je puten, rehabilitovan i
materijalno obeteen, uz obavezu da ne naputa Maarsku 1 da
ne dolazi u dodir sa Jugoslovenskim graanima.
Tako pie Lazar Brankov 1959. godine na stranicama
Democratic.
Lazar M. Brankov roen Je u Starom Beeju 1912. godine.
Posle zavrene gimnazije bio je optlnski inovnik.
U predratnom periodu pripadao Je Jugoslovenskoj radi
kalnoj zajednici, buroaskoj stranci Milana Stojadinovia i kao
takav na izborima korteio u korist lokalnog poslanika te
stranke Stevana Kaanskog. Kretao se u drutvu "bolje stojeih
graana ovog vojvoanskog gradia, ne proputajui nijednu
intimnu sedeljku u kuama mesne buroazije.
Na aktivnost napredne omladine toga vremena, mahom
ve afirmisanlh aktivista svoje generacije, gledao Je sa visine,
bahato - "ta hoe ti paori" - a kada bi se sreo sa nekim od akti
vista, nije skrivao simpatije, opet u stilu da bi on to sve bolje
umeo i znao. Vaio Je za razmetljivog i dosta priljivog oveka,
282

"salonskog kicoa", koji, istina nije tetio, ali nije ni uestvovao u


delatnosti napredne omladine.
Bio je vrlo komunikativan, brzo i lako sklapao poznanstva
i lino snalaljiv. Krug njegovih prijatelja i poznanika po
socio-politikoj pripadnosti bio je heterogen, pa ga verovatno jo
otada prati glas da je dvolian i nesiguran.
Kad Je poela okupacija Brankov se odmah snaao.
Dok su mnogi njegovi dotadanji prijatelji beali, sklanja
jui se pred Hortijevim okupatorskim vlastima, on, budui da Je
od ranije dobro znao maarski jezik, vrlo brzo je dobio dozvolu
za kretanje. Putovao je slobodno, obilazei roake i poznanike u
mnogim mestima okupirane Vojvodine. Zna se da je u 1941. i
1942. godini nekoliko puta, kao "maarski dravljanin", putovao
u Budimpetu, Segedin i neka druga mesta.
No, Brankov je kao vispren ovek shvatio da ne moe
dugo igrati na Hortijevu kartu. Pristupio je NOR-u i postao lan
KP, ali Je u dva maha, jo u toku rata, partijski kanjavan.
Promenio je vie dunosti, no zahvaljujui tome da je imao lega
litet uesnika NOP - poznavaoca maarskih prilika, a posebno
maarskog jezika, odmah po osloboenju upuen Je na dunost
sekretara nae delegacije pri Saveznikoj kontrolnoj komisiji u
Maarskoj.
Od tada, tj. od 1945. godine, sa malim prekidima, Brankov
se praktino stalno nalazio u Maarskoj.
Kada je, nakon niza zahteva, linih i drugih intervencija,
postavljen za savetnika poslanstva u Budimpeti, ponaao se u
kolektivu kao ovek broj Jedan. Tako je doekao i Rezoluciju
Informbiroa 1948. godine.
U to vreme poslanik je bio stari, prekaljeni revolucionar
Karlo Mrazovi Gapar, ali razvoj odnosa sa Jugoslavijom i
kampanja koja je bila u svojoj uzlaznoj liniji, uinili su prak
tino neodrivim boravak poslanika u Budimpeti. Mrazovi se
nalazio u zemlji, Jer nije imao ni najelementarnijih uslova za
obavljanje svoje misije.
Sticajem okolnosti, prva linost poslanstva, u kome se broj
osoblja stalno smanjivao jednostavnim otkazivanjem gostoprim
stva, postao je Lazar Brankov. Po nudi postao Je i vrilac du
nosti otpravnika poslova. To Je upravo ono to Je on prieljkivao,
jer mu se tada ukazala prilika da neometano radi i planira.
Sada je on bio taj koji Je odravao vezu sa zemljom, podnosio
izvetaje i usmeravao rad osoblja ka "zatiti interesa Jugoslavi
je".
283

U meuvremenu dva puta je dolazio u Beograd na referisanje. Oba puta prikrio je mnotvo injenica, veoma znaajnih
za zatitu jugoslovenskih interesa i naih graana u Maarskoj.
Prilikom poslednjeg boravka u Beogradu, septembra 1948. bilo
mu je reeno da e, u njegovom interesu, uskoro biti povuen,
odnosno im mu se nae zamena. Bilo je jasno da se sa ovim
ovekom ne mogu voditi nikakvi ozbiljniji razgovori, a najm a
nje mu se mogu poveriti odgovorni zadaci. Ovo utoliko pre to Je
u usmenom i pismenom objanjenju pogreno interpretirao
ubistvo Miloa Mojia, sluaj koji je sam inscenirao i koji su
Maari i te kako koristili u kam panji protiv Jugoslavije.
Milo Moji, "prienjenf m aarski dravljanin, pripadnik
jugoslovenske nacionalne m anjine iz sela Lavra, bio je Jo iz
rata poznanik Lazara Brankova. To poznanstvo i kontakti
produbljeni su i posle rata, naroito otkad se Brankov naao na
radu u poslanstvu u Budumpeti.
U redovima Demokratskog saveza Junih Slovena (DSJS),
organizaciji nae nacionalne m anjine u Maarskoj, gde su
maarski staljinisti 1948. godine po svaku cenu nastojali da
obezbede svoj uticaj, Moji nije bio popularan. Bio je izbaen iz
rukovodstva i upravo ga je to jo vie zbliilo sa Brankovom.
esto su se sastajali, prireivali jedan drugome veere, odlazili u
lov, i, oito se dobro meusobno poznavali. Moji je imao ambici
ja da postane jedan od lidera Demokratskog saveza Junih
Slovena. Brankovu se alio da su mu to maarske vlasti obeale,
ali da odugovlae, uprkos tome to je on na svakom koraku
dokazivao da je na liniji IB. Takvih razgovora bilo Je vie, ali
onaj koji Je Brankov vodio sa Mojiem 8. Jula 1948. godine bio Je
presudan.
Toga dana Moji je doao kod Brankova u stan i doneo
mu svoju lovaku puku. Kao i obino priali su o svemu. Posle
nekog vremena, Moji je rekao da vie ne moe da eka obea
nje o postavljanju za generalnog sekretara DSJS. Uinio je toli
ke usluge Maarima, to je i njemu, Brankovu poznato. Vie ne
moe da igra izmeu dve vatre, pa je reio da ode u Jugoslaviju,
da se tamo nastani i, razume se, ispria ta se ovde zbiva.
U prvom trenutku Brankov je bio zgranut, ali se brzo
pribrao i rekao mu da odlui sam kako najbolje zna. No, da li je
Moji zaista nameravao da ostvari to to Je rekao, teko Je pret
postaviti. Verovatnije je da je eleo da podstakne svog prijatelja
Brankova da mu preko veze u maarskim viim krugovima
284

izdejstvuje prijem u rukododstvo DSJS, gde bi, bez sumnje,


predano uestvovao u antijugoslovenskoj kampanji.
S druge strane, Brankov je brzo razmiljao o tome kakve
bi posledice po njega imao eventualni odlazak Mojia u Jugosla
viju. I resio je da odmah pree u akciju. Doneo je odluku: Mojia
treba ubiti!
Dva dana posle fatalnog razgovora sa Mojiem, 10. jula
1948. godine u 17 asova, pozvao je u kancelariju ataea u pos
lanstvu ivka Boarova i naredio mu da ubije Mojia. Nastupio
je autoritetom poloaja otpravnika poslova, tako da je ovaj to
mogao da shvati kao "nareenje iz zemlje". S druge strane, iako
bliski roak, Boarov je u mnogo emu zavisio od Brankova.
Brankov mu je znao mnoge nedostatke, registrovao greke, on
mu je otvorio perspektivu. Najzad, smatrao je, on e ga i izvui
iz sosa. Bio je to odnos podreenog prema pretpostavljenom,
kombinovan roatvom, pa je zadatak mogao da se smatra i
gestom poverenja.
Boarov se prihvatio zadatka. Uzeo je pitolj koji mu je
Brankov dao i iste veeri potraio Mojia na nekoliko mesta gde
se obino nalazio u veernjim satima. Nije ga naao ni u kafanama ni u stanu. I ve, kad je oko 22,30 asova hteo da se vrati,
sreo ga Je na ulici. Ovaj ga je pozvao u stan gde su neko vreme
sedeli, a onda je Boarov potegao pitolj na Mojia i ubio ga.
Maari su ubrzo ustanovili ko je ubica. No, Boarov "ini
greku" i posle ubistva dolazi pravo u poslanstvo, gde pred
okupljenim slubenicima i Brankovom izjavljuje da ga Je Moji
napao i da je u hrvanju pitolj opalio i ranio ga. Brankov ga
tada pred svima kritikuje da to nije smeo da uini, a posebno
mu zamera to je doao u zgradu poslanstva. No, kako bilo da
bilo, Maarima u boljem trenutku nije mogao doi Jedan ovakav
sluaj.
Nakon zloina, Brankov tek sutradan o svemu izvetava
nadlene u zemlji. Njegova depea Je kratka. Ne ustruava se da
bezono dezinformie svoje pretpostavljene: "Milo Moji 10. jula
uvee naen u svom stanu ranjen iz revolvera. Izjavio Je da je
hteo da izvri samoubistvo. U toku noi umro. Ispitujem sluaj.
Sledi izvetaj" (koji nikada nije stigao). Brankov namerno prik
riva zloin koji je sam isplanirao i dezinformie svoje pretpos
tavljene. Kada je stvar dobila dramatine tokove i kada maar
ska policija dri pod blokadom zgradu poslanstva, traei izru
enje Boarova koji se tu sklonio, Brankov i dalje dezinformie
285

Ministarstvo inostranih poslova. On izvetava da je Boarov


pucao u samoodbrani.
Lako Je zamisliti pod kakvom Je presijom tada ivelo dip
lomatsko osoblje naeg poslanstva u Budimpeti. Ve sam a i
njenica da se u zgradu poslanstva sklonio ubica predstavljala je
teak problem i kompromitovala nae predstavnitvo. U takvoj
situaciji Brankov je ak predlagao da se Boarov ilegalno prebaci
u zemlju, to je, razumljivo, odbijeno.
U vezi sa ovim sluajem, Brankov Je 25. septembra 1948.
pozvan na referisanje u Beograd. To je bio njegov poslednji
boravak u zemlji. Ni tada nije rekao pravu istinu o ubistvu
Mojia. Nareeno mu je da sluaj Boarova raspravi i rei sa
maarskim vlastima (u kom smislu Je i DSIP delovao) nastojei
da ga legalno izrue u zemlju gde bi odgovarao za delo koje Je
poinio. Posle toga trebalo je ponovo da doe na referisanje.
Meutim, Brankov je i dalje inio suprotno. Boarova Je
sistematski psihiki mrcvario, govorei da ga se u zemlji odriu,
da ga Beograd nee. Tako ga Je do k raja demoralisao i uinio
pogodnim za nastup m aarske policije. Do toga je i dolo posle
izvesnog vremena i Boarov je vrlo brzo postao sredstvo za naj
raznovrsnije prljave kombinacije protiv Jugoslavije.
Narednih sedam godina on Je, prema elji i potrebi organi
zatora antijugoslovenske kampanje, isfabrikovao na desetinu
udovinih "dokaza" koji su posluili kao "argumenti" za delovanje protiv Jugoslavije. Bio je svedok na procesu Laslu Rajku i
u nizu drugih procesa odranih kasnije. U zatvoru je proveo
skoro osam godina, a da uopte nije osuen. Izgleda da mu Je
bila namenjena uloga profesionalnog svedoka-provokatora, Jo
od onog dana kada mu je Brankov dao pitolj i nalog da ubije
Mojia - oveka koji je mnogo znao i mogao to da otkrije pre
vremena.
Boarov je, kako e se videti, doiveo i to da bude svedok
na suenju onima koji su ga koristili i povlaili ga sa procesa
na proces. Posle 1956. godine meu mnogima i Boarov Je puten
iz zatvora. Tada je Brankov ve bio u Parizu i uveliko pisao
svoje memoare. Vie godina posle toga pridruio mu se i ivko
Boarov.
Brankov je poslednji put bio u Jugoslaviji 25. septembra
1948. godine. Nakon par dana vratio se u Budimpetu i odmah
poeo pripreme - za dezerterstvo.
Najpre Je medu osobljem proneo glas da se vraa u zem286

Iju, pa zbog toga mora mnogo da radi da bi pripremio primo


predaju dunosti. To je bilo razlog, smatrali su, to se narednih
nedelja nou dugo zadravao u kancelariji, pisao i itao doku
menta, sreivao arhivu. Valjda Je zato danju rede svraao u
kancelariju i, uopte, izbegavao susrete sa lanovima kolektiva,
pa ak i slubene sastanke kojih je u to vreme bilo dosta.
Konano, 25. oktobra 1948. godine, na vee Brankov skida
masku i izjanjava se za Rezoluciju IB sa objanjenjem da "ne
moe prihvatiti direktive CK KPJ da radi na razbijanju brat
skih partija, pa se kao svestan marksist izjanjava i podrava
Rezoluciju Informacionog biroa, jer je KPJ ula u imperijalisti
ke vode".
Ovo svoje saoptenje dao je pred malim brojem slubenika
koji su se posle 19 asova te veeri nali u poslanstvu. Zatim je
u drutvu ibeovaca poao u obilazak Jugoslovena koji su iveli i
radili u Budimpeti. Ova ekipa ibeovaca vrila je pravi lov na
ljude, prisiljavajui ih da pou njihovim putem, da izdaju svoju
Partiju i zemlju. Za vreme obilaska jugoslovneskih graana,
kroz petanske ulice, obezbeivala ih je maarska policija u
naoruanom dipu.
Jo lste veeri u poslanstvu su se okupili svi slubenici,
ukljuujui i one u konzulatu i drugim jugoslovenskim predstavnitima. Brzo je ustanovljeno da Je Brankov, verovatno Jo
za vreme "sreivanja arhive za primopredaju", ukrao vie poverljivih depea, ifru, dosta raznih pisanih dokumenata, 30.000
forinti, 508 dolara i dva automobila.
Dva dana kasnije sva maarska tampa objavila je izjavu
Lazara Brankova. Osim ve citiranog saoptenja, koje je dao kad
je naputao poslanstvo, sada je preko maarskih listova i radija
uputio i poziv "svim komunistima i rodoljubima Jugoslavije" da
"bez oklevanja zaponu odlunu borbu protiv izdajica radnike
klase i onih koji klevetaju bratski Sovjetski Savez ("Sabat Nep",
od 27. 1948. godine).
Od tada nastaje tako uurbana delatnost ovog izdajnika
da praktino nema dana kada negde javno ne nastupa, daje
izjave, dri govore, poseuje skupove, organizuje klopke i provo
kacije za nae graane.
Ve sutradan posle emigracije Lazara Brankova, 26. okto
bra, Tanjug Je iz Budimpete Javio: "Jutros oko 9 asova u
kancelariju agencije Tanjuga upala je maarska tajna policija i
protivupravno uhapsila sekretara naeg poslanstva Duana
287

Devedia, u asu kada je vrio prim anje poslanstva agencije


posle smenjenog izdajnika Ozrena Krstonoia i dolaska novog
efa diopisnitva Aleksandra Sabatke. Hapenje su izvrili agen
ti na zahtev izdajnika Lazara Brankova, koji ih Je telefonom
pozvao, a pod izgovorom da se Devedi nalazi u privatnom
stanu i da pravi nered, mada se stvarno nalazio u kancelariji
Tanjuga. I pored svih energinih protesta odveden je u policiju i
zadran sve do 12 asova. U policiji je m altretiran, provociran i
vrean. Devedi Je na kraju, revoltiran, istrgao svoj diplomat
ski paso 1 demonstrativno napustio prostorije policije i pored
pokuaja da ga zadre".
Desetog novembra 1948. godine u Mohau je odrana veli
ka Zemaljska skuptina Demokratskog saveza Junih Slovena
u koju su se ve infiltrirali staljinisti. Govorio je Brankov: "..
.Jugoslavija vodi licemernu politiku, dok govori da Je ostala
verna socijalizmu ona, u stvari, prilazi imperijalistikom tabo
ru . Obraajui se uesnicima skuptine, predstavnicima jugoslovenske nacionalne manjine u Maarskoj, onima koji su, oki
rani pod faistikim Hortijevim reimom sa divljenjem pratili
jugoslovensku oslobodilaku borbu, i posle rata podravali stva
ranje maarsko-Jugoslovenskog prijateljstva, kao most i zalogu
bolje budunosti, Brankov je rekao: "Vae veze sa Jugoslavijom,
ljubav prema zemlji i narodu, veze srca i krvi, obavezuju vas da
pomognete svim sredstvima da se srui Titova klika."
Brankov ne miruje: 18. novembra on je ve na zboru
manjinske organizacije u Baji gde, prema pisanju tamonjih
"Naih novina", dri govor i kae: "Mi smo se uverili da je Titova
grupa nepovratno stupila na put izdaje meunarodnog radni
kog pokreta. Ta sram na izdaja sastoji se u vulgarnom vreanju
i klevetanju linosti vode i uitelja naprednog oveanstva, veli
kog Staljina... Ukoliko su vee vae simpatije i ljubav za narode
Jugoslavije utoliko treba da bude vea vaa m rnja prema tim
izdajnicima...
Desetak dana kasnije, 28. novembra 1948. godine Brankov
se pojavljuje u pozoritu "Madach" u Budimpeti, gde govori da
narod Jugoslavije doekuje Dan Republike "sa bolom i gori
nom".
I tako redom: 20. januara 1949. godine u Batanji, 26.
Januara u Deski, gde su izlepljeni plakati sa pozivom na zbor na
kojem e govoriti Lazar Brankov, 17. februara u Peuju na
zboru jugoslovenskih uitelja...
288

Otpada, dakle, svaka pria lansirana u Parizu da ga Je


protivpravno uhapsila maarska policija u Jesen 1948. godine i
pod pritiskom privela da se izjasni za IB: Njegova izjava i
memoari u francuskom listu "Democratic su najordinarnija la.
Svojom notom dravni sekretarijat inostranih poslova
Jugoslavije od 27. oktobra 1948. godine, broj 427286, traio je od
maarske vlade da Lazara Brankova izrui jugoslovenskim
vlastima, i da vrati imovinu koju Je neovlaeno prisvojio. Ve
sutradan maarsko Ministarstvo inostranih poslova, notom broj
776P01449, dalo Je odgovor, u kome pored ostalog, stoji: "Raznim
organima maarske vlade kao i maarskom MIP-u ukazala se
prilika da za tri i po godine upoznaju Lazara Brankova i, na
osnovu toga, maarski MIP iskljuuje osnovanost optube nave
dene protiv Lazara Brankova. Maarski MIP dri da se Lazar
Brankov iz politikog uverenja okrenuo protiv vlade FNRJ. Ovo
dokazuje i to to je vlada FNRJ dostavila prigovor protiv Lazara
Brankova tek kada se on suprostavio sadanjem politikom
vodstvu Jugoslavije. Taj postupak jugoslovenskog MIP- po svoj
prilici je politiki manevar iji je cilj dezavuisanja Lazara
Brankova..."
Uostalom, posle 1956. godine, kada Je proces destaljinizaciJe zahvatio i Maarsku, i kada su se otkrile mnoge prljave rad
nje, baeno Je malo vie svetlosti i na onaj period u kome je
Brankov emigrirao. Dokazano Je da je on davno bio povezan sa
Maaom Rakoijem i Mihaljom Farkaom, sivom eminencijom
maarskih staljinista. Stavie, u vreme intenzivne prepiske
izmeu CK SKP(b) i CK KPJ, za vreme zasedanja Informacionog
biroa u Bukuretu i posle, pozivan je i bio gost na veerama i
rukovima kod istaknutih maarskih funkcionera toga doba.
Bio Je dobar poznanik mnogih u policiji, tadanjoj vladi i partij
skom aparatu.
U septembru 1948. godine, Brankov je telefonom pozvao
Rakoija i preko sekretara zatraio prijem. Ve sutradan bio je
primljen u kabinet, gde je osim Rakoija bio i Farka. Na pita
nje Rakoija ta eka, Brankov je odgovorio da Je doneo odluku
da napusti poslanstvo i da izjavu u kojoj e podrati Rezoluciju,
ali zahteva da mu se garantu je redovna novana pomo u visini
plate koju je imao u poslanstvu.
Rakoi je bio oduevljen ovom odlukom i obeao mu
svaku podrku, pa i materijalno obezbedenje. Nasuprot njemu,
Farka je bio rezervisan. On je Brankova smatrao nallckanim
289

frazerom, prevrtljivim i nesigurnim ovekom. Ipak, obojica su


se sloila da e se dobrim radom od njega neto nainiti".
I pored angaovanosti na antijugoslovenskom planu i
upinjanja da se pokae iskrenim staljinistom, Brankova su
pritvorili. U novembru 1948. godine uputili su ga u Prag pod
izgovorom da pomogne oko organizovanja tamonje grupe Jugoslovenskih IB-emigranata. U stvari, poslali su ga sa ciljem da ga
ta grupa proveri, da utvrde u kojoj meri je iskren staljinista.
Takva pitanja u odnosu na Brankova ovoj grupi postavljali su i
eki organi bezbednosti, ne krijui da je to eleo "drug Rakoi.
Iz Praga je stigla ocena: "Brankov Je poten i do kraja odan
drugu Staljinu."
Tih dana je iz Moskve u Prag doao i emigrant Pero Popivoda, koji Je uurbano stvarao emigrantske organizacije takoz
vani "Savez jugoslovenskih revolucionarnih boraca". Njegov
stalni pratilac bio je jedan oficir NKVD-a. Pratio ga Je kroz sve
metropole istono-evropskih zemalja koje je poseivao. U maju
1949. godine Popivoda je boravio u Budimpeti. U isto vreme
tamo su bili i drugi ibeovci. Svi su nakon par dana razgovarali
sa Maaom i Rakoijem i Mihaljom Farkaom. Na tom sas
tanku nije bio Lazar Brankov. Prialo se da su ve tada za
njega bili zainteresovani u NKVD-u. No, bilo kako bilo, ubrzo je
uhapen Laslo Rajk, a zatim i Lazar Brankov. On od policije
dobi ja posebnu ulogu koju e do kraja besprekomo igrati. Isto
onako dobrovoljno kako se izjasnio za IB, tako se prihvatio da
bude i lani svedok-optueni u procesu Lasla Rajka.
Prema sopstvenom pisanju, u maarskom zatvoru ostao Je
do 1955. godine. Osloboen je i sudski rehabilitovan zajedno sa
ostatkom preivelih osuenika sa Rajkovog procesa. Dobio Je
materijalno obeteenje od nekoliko miliona forinti. Nastanio se
u Deru, u zapadnom delu Maarske, gde praktino nije nita
radio.
I ovaj period nastojao Je u Parizu da prikae tekim, isto
onoliko koliko i prethodni. Tvrdi da su ga stalno pratili agenti,
da mu je bio zabranjen svaki kontakt sa Jugoslovenima i
strancima uopte.
injenice su meutim suprotne.
U Deru Je imao visok standard. Bilo mu Je sve plaeno,
iako je raopolagao velikim sumama novca. Svim njegovim zahtevima izlazilo se u susret bez pogovora. Tako su doli i okto
barski dani 1956. godine.
290

Der je postao jedan od jaih uporita pobune. U taj indus


trijski grad pristizali su pobunjenici sa vie strana. Revolt pro
tiv Rakoijeve tiranije mnogi su nastojali da transformiu u
kontrarevolucionarnom pravcu: protiv socijalizma kao drutveno-ekonomskog sistema. Otuda su poele da se viju mnoge
zastave. Kler, odbegli emigranti, profaistiki elementi traili su
prostora u tom optem haosu izazvanom svemonom vladavi
nom Maaa Rakoija i grupe.
Pobunjenicu su u Deru pobili policiju, i osnovali komitet
"intelektualaca i radnika. U taj komitet, odmah nakon njegovog
osnivanja, uao je i Lazar Brankov 1 dobio zaduenje da organizuje novu vlast i borbu protiv stare. Sa oduevljenjem je pristu
pio poslu i ema njegove nove vlasti bila je prihvaena i primenjena na sve pobunjenike centre. Na predlog Brankova ubrzo
je bila osnovana i jedinstvena uprava (privremena vlada) za
elu Maarsku. Posle povezivanja svih pobunjenikih centara,
na Jednom sastanku predstavnika u Budimpeti, Brankov je
imenovan za potpredsednika pobunjenike vlade i predsednika
za Pokrajinu Der. Karakteristino Je da su taj predlog podrali i
predstavnici kardinala Minsdentija, katolikog klera, koji je bio
vrlo angaovan u pobuni.
Do kraja pobune Brankov je ne samo bio aktivan u organizovanju pobunjenike vlasti, nego je i aktivno uestvovao u
borbi. Kada Je ta novostvorena udna koalicija poela da gubi
tlo pod nogama, on se svesrdno angaovao da to vie izbjeglica
prebaci na Zapad. Sa poslednjim grupama te zime i on Je stigao
u Be. Zahvaljujui stvorenim vezama sa katolikim klerom, ve
u Austriji posebno je tretiran. Nije proao kroz selekcione logore
za prihvatanje izbjeglica iza gvozdene zavese". Uz pomo
"Caritas Intemacionalisa", meunarodne organizacije katolike
crkve, ubrzo Je otpremljen u Francusku. Najpre se nastanjuje u
Bizansonu, gde kod jedne porodice ostaje nekoliko meseci "na
odmoru. Iza toga odlazi u Pariz, a ubrzo potom u London. Putu
je esto na relaciji London-Pariz. Sa legalitetom maarskog izbeglice, oveka stradalog od komunista, uesnika na Rajkovom
procesu, "rtve crvenog terora, stvara mnotvo veza meu agen
tima.
Za sve to vreme uporno izbegava Jugoslaviju. Kad je
primoran da kae neto o svojoj prolosti vezanoj za Jugoslavi
ju, izjavljuje da se intimno osea desnim socijalistom, da mu je
blizak Dilas, da je protivnik kapitalizma.
291

Krajem 1948. godine Jo niko nije oekivao da e razvoj


dogaaja dobiti tako dramatine tokove u kojima e se i unut
ranje nevolje drugih zemalja iskoriavti kao optube protiv
Jugoslavije. Pa ipak, dogodilo se to najpre u Maarskoj.
Ta zemlja imala je i Rezolucije Informbiroa teke
unutranje probleme: obraun sa levim socijaldemokratima, koji
su posle fuzije radnikih partija ostali van Partije m aarskih
trudbenika, likvidacija stranke malih posednika i drugih desnih
elemenata. Zemlja sa Jakim ostacima graansko-feudalnog
drutva, koja je do dolaska Crvene arm ije bila u sastavu hitle
rovske koalicije, sa Jo uvek jakim uticajem katolikog klera,
teko je krila put novom, socijalistikom razvoju. Otuda nije
sluajno da su se u vladinim institucijama, vojsci i policiji Jo
uvek nalazili stari kadrovi, ak i oni koji su bili u Hortijevom
faistikom aparatu. Razumljive su stoga pojave antisovjetizma
i opasnosti od delovanja buroaskih i antisocijalistikih eleme
nata.
Apstrahujui injenicu da se meu naprednim kadrovima
Maarske nalo dosta takvih koji se nisu saglaavali sa Rezolu
cijom Informbiroa, to je inilo smetnje staljinistikom rukovod
stvu na elu sa Maaom Rakoijem, bilo je logino pretpostaviti
da e reakcionarne snage pokuati da zloupotrebe antijugoslovensku kam panju u stilu "drite lopova, da se nam etnu kao
saveznici i kompromituju estite kadrove i socijalizam kao
takav.
Bilo je vie nagovetaja da se priprema akcija irih razmera, da e Jugoslavija biti optuena za zaveru, pijunau i
podrivaku delatnost u Maarskoj.
Pripremao se nezapameni proces Laslu Rajku, lanu
Politbiroa Komunistike partije Maarske, ministru inostranih
poslova, sa jo osmoricom ljudi, proces na kome e biti optuena
- Jugoslavija.
O tome ko je, kako i u kom cilju organizovao taj proces,
najubedljivije objanjenje dao Je sam Maa Rakoi u govoru
koji je 30. septembra 1949. godine odrao pred partijskim akti
vom Budimpete. Istiui svoje line zasluge, on Je rekao: "Nismo
imali prakse u likvidaciji ovakvih sluajeva, a znali smo da im
ne smemo olako prii. Priznajem, proveo sam mnogo neproepavanih noi dok Je plan izvoenja na sud oformljen... Sa slua
jem Rajkove bande bavio sam se tako mnogo da Je stvoren uti
sak kako maarsku demokratiju poslednjih meseci nije nita
drugo interesovalo osim likvidacije ove pijunske bande...
292

cilju.

Time je i objanjeno - kako je pripreman proces i u kom

Proces Laslu Rajku i drugovima odran Je pred narodnim


sudom grada Budimpete. Poeo je 15, a zavrio se 24. septembra
1949. godine, kada je izreena i presuda. Na sud Je izvedeno 9
lica, a pripremljeno oko 30 svedoka, od kojih je 19 dovedeno iz
zatvora, okrivljenih takoe za sline zloine i posebno priprem
ljenih.
Prvooptueni Laslo Rajko, roen 1909. godine. Od svoje 27.
godine lan je KP Maarske, borac u Spaniji, a za vreme drugog
svetskog rata, kao lan CK KP Maarske organizuje otpor u
Maarskoj. Posle rata bio je ministar unutranjih, a potom i
inostranih poslova, generalni sekretar Narodnog fronta i lan
Politbiroa CK.
Sledei je Der Palfi, pre rata Hortijev oficir i lan stranke
malih posednika. Od 1944. godine lan Komunistike partije
Maarske i oficir. Brzo Je napredovao u vojsci i postigao in
general-lajtanta, podsekretara u Ministarstvu vojske i efa
kontrapijunae. Imao je zasluga za raskrinkavanje opozicionih
elemenata, pa je ak sa Rakoijem, Farkaom i Rajkom bio u
Odboru dravne bezbednosti.
Treeoptueni bio Je Lazar Brankov, bivi IB-emigrant,
bivi savetnik Jugoslovenskog poslanstva u Budimpeti i vrilac
dunosti otpravnika poslova.
Tibor dr Senji, lekar, bio je sledei optueni. Roen 1903.
godine (Jevrejin po nacionalnosti), lan KP Maarske od 1919.
godine, radio je kao lekar u Svajcarskoj i Francuskoj, a po oslo
boenju bio je lan CK KP Maarske.
Andra Salaji, roen 1919. godine, poreklom iz Jugoslavije,
"raspusan tip" koji se pre rata u Zagrebu pokazivao kao trajkbreher, bio Je takoe optuen. Za vreme rata iveo je u Maar
skoj (bio je i hapen). Nakon osloboenja radio je u kadrovskom
i propagandnom odeljenju CK KP Maarske. im Je mehanizam
IB-a poeo da dejstvuje, Salaji je postavljen za lana "jugoslovenskog odseka" pri propagandnom odeljenju CK. Njegov glavni
zadatak bio je da pridobije jugoslovensku nacionalnu manjinu
za Rezoluciju IB. Taj zadatak Salaji je savesno izvravao.
Sledei optueni bio je Pal dr Justus, roen 1905. godine,
istaknuti rukovodilac levog krila Socijal-demokratske stranke,
doktor pravnih i medicinskih nauka, rukovodilac partijske kole
svoje stranke, koga su smatrali trockistom. U fuziji radnikih
293

partija i stvaranju Partije m aarskih trudbenika, 1948. godine,


za koju se svesrdno zalagao, Ju stu s je Izabran za lana CK. Bio
je potpresednik Maarske telegrafske agencije i radija.
Bela Korondi, roen 1914. godine, bio Je takoe na optu
enikoj klupi. Kao Hortijev oficir u andarmeriji, odravao Je
vezu sa komunistima. Sa tom legitimacijom postao je pukovnik
policije u Ministarstvu unutranjih poslova.
Poslednji optueni bio je Milan Ognjanovi, roen 1916.
godine, pripadnik nae nacionalne manjine, maarski drav
ljanin, koji je posle rata bio ef policije, pa direktor rudnika
uglja u Peu ju. Od 1947. godine bio Je na radu u organizaciji
nae nacionalne manjine, gde Je postao sekretar Centralne
uprave Demokratskog saveza junih Slovena.
Nije teko prozreti kakve su strategijske ciljeve sebi pos
tavili reiseri neuvenog procesa.
Glavni optueni bila Je Jugoslavija, njena Komunistika
partija i rukovodstvo - za "imperijalistiku zaveru protiv
Maarske i zemalja narodne demokrati je na elu sa Sovjetskim
Savezom. Takvom optubom Rezolucija Informbiroa dobila bi
svoje prave dimenzije, potvrdila bi se pravilnost postupaka i
dalekovidnost njenih tvoraca, pre svega Staljina. No, to je treba
lo i dokazati, pa su reiseri posebnu panju posvetili izboru li
nosti za proces i podelu uloga.
Rajkov je, po oceni organizatora, bio najkvalifikovaniji da
dokumentuje optube, da izvri anatom iju zavere, pa mu je i
dodeljena takva uloga. On je trebalo da bude Jugoslovenski i
imperijalistiki trojanski konj. No, zavera ne bi bila to to Jeste
ako u njenom uem tabu ne bi bilo i linosti koje, s obzirom na
svoj poloaj i funkciju, mogu da je izvedu. Zato su tu general
Palfi, lan Odbora za dravnu bezbednost i policijski pukovnik
Korondi, dakle vojska i policija. Za organizatore procesa, srenu
okolnost je predstavljala injenica to Je krajem 1948. godine
dolo do krae jednog kamiona sa arhivom kontraobavetajne
slube, iji Je naelnik bio Palfi. Naime, prilikom preseljenja u
drugu zgradu u Budimpeti, jedan kamion sa arhivom Je "zalu
tao - u Austriju, gde je postao plen stranih slubi. To Je bio
dodatni teg na vagi optube protiv PalfiJa. On i Korondi postali
su tako "podobni da preuzmu ulogu zaverenika, eksponenata
Jugoslavije za obaranje reima u Maarskoj.
Ipak, najgnusnija uloga dodeljena Je Lazaru Brankovu.
On Je preuzeo dunost "glavnog oevica svih dogaaja, "koordi
294

natora i veznika izmeu Jugoslovenskog rukovodstva i voe


zavere, Rajka.
itavom ovom akcijom rukovodio je lino Maa Rakoi.
Kako je i sam izjavio u govoru od 30. septebra, on nita drugo
nije ni radio nego se bavio organizovanjem procesa. U svom
kabinetu imao je magnetofonske trake svih sasluanja, svu
domau i stranu tampu, poseban telefon za vezu sa istraite
ljima, sa tuiocem i predsednikom sudskog vea. Rakoijeva
desna ruka bili su Mihalj Farka i general Peter Gabor, siva
eminencija procesa, ef maarske politike, kontraobavetajne
policije (AVH), inae dugogodinji Rajkov pomonik u Ministar
stvu unutranjih poslova. Rakoi, Farka i Peter bili su istovre
meno i lanovi "Odbora za odbranu drave" (ranije su to bili
Rajk i Palfi), a Peterova ena bila Je sekretar tog Odbora.
Pod rukovodstvom Odbora, a u neposrednoj realizaciji
Petera, obavljena su sva hapenja, sasluanja, suoen ja, pripre
me i samo izvoenje suenja. Odbor je odluivao ko e biti svedok, koga i sa kim suoavati, koga pustiti. Pojedini oficiri AVH,
islednici, direktno su obavetavali Rakoi ja o rezultatima i od
njega dobijali instrukcije.
Ekupu strunjaka predvodio je ve pomenuti general
Peter Gabor, ef AVH i lan "Odbora za zatitu odbrane drave.
(On je imao i linih razloga da se obrauna sa Rajkom).
Od samog poetka bilo je vidljivo da Maari sami (bez
obzira na reprezentativan sastav organizatora i izvrilaca) ne
reiraju ovu stvar. Uostalom, i sam proces imao je daleko iri
znaaj. Otuda, u kontekstu opte situacije, poloaja Maarske u
lageru 1 u duhu Staljinovog kursa, normalno je bilo da su
mnogi konci vodili u Berijin NKVD. Sve vreme pripremanja
procesa, vie-manje neposredno, u svim fazama i radnjama,
uestvovalo Je oko desetak Berijinih obavetajaca - oficira. Oni
su se pojavljivali u svojstvu usmerivaa pojedinih radnji, koor
dinatora, instruktora, ljudi koji odreuju ko e biti svedok i po
kom pitanju, ko e se i s kim suoavati. Istaknutu, rukovodeu
ulogu u toj ekipi strunjaka imao Je general Bielkin.
to se vie primicalo vreme procesu ova ekipa je, ne bez
dogovora sa RakoiJem, sve vie preuzimala ulogu glavnih orga
nizatora. Svaki od agenata NKVD-a sasluavao je po jednog od
optuenih i po nekoliko svedoka. Tumai su bili oficiri AVH. Svi
zapisnici u prevodu dostavljeni su na uvid Bielkinu, koji Je
odluivao kakav e ko iskaz dati.
295

Sudskim veem na procesu Rajku rukovodio Je predsednik budimpetanskog suda, u svojstvu predsednlka vea, dr
Janko Peter; zastupnik optube, bio Je, dravni tuilac Budimpe
te dr ula Alapi, a ula Dei, potpukovnik AVH, imao je fun
kciju pomonika dravnog tuioca.
U pozadini svih radnji, ukljuujui i saiti proces, nalazili
su se Rakoi i general Bielkin, koji je itavo vreme procesa sedeo
u izdvojenoj loi sudnice, da bi po potrebi odlazio u sobe za
optuene i svedoke, i na licu mesta, kao pravi majstor reije,
vrio izmene u redosledu izlaska pred sud, svedoenja i dr.
Izvesno je da Laslo Rajk nije bio omiljen ni kod partijskog
rukovodstva, ni kod svemone politike policije AVH, na elu sa
Peterom Gaborom. Izmeu njih dvojice vladala Je i lina netrpe
ljivost. Sa strane AVH, odnosno Petera Gabora proturani su
glasovi da je Rajk "slab m inistar unutranjih poslova", da Je
antisemita i slino.
Peter je inae u svemu video zaveru i nastojao da policij
skim metodama reava stvari. Kada Je 1947. godine izbio "sluaj
Nada", Peter Gabor Je nameravao da tome d karakter "oruane
zavere". Rajk se s tim nije sloio, dobacivi mu "kakva vam Je to
zavera u kojoj nema nijednog vojnog lica". Meutim, nije prolo
ni nekoliko dana, a Peter je doneo podugaak spisak vojnih lica
"zaverenika". Peter je svoju liniju u MUP-u ostvarivao Jaom
povezanou sa Rakoijem i Farkaom, i nakon Rajkovog odlas
ka u MIP nije ga ostavio na miru.
U kasnijem, informbirovskom periodu, neprijatelji Rajka
pomno su registrovali svaki negativan poen koji bi mogao biti
iskorien protiv njega. Iskren i otvoren, ovek ije su rei i delo
predstavljali celovitu linost, nije mogao pretpostaviti da e te
osobine biti proglaene manama i zloinom. Tako su mu zamerili da je jedini od lanova CK koji je posle diskusije o Rezoluciji
IB traio vremena za razmiljanje pre nego to e potpisati
saglasnost. Dalje, evidentirali su da u svojim govorima izbegava
da pominje Jugoslaviju, a da je na jednom zboru u epelu 1948.
godine, na pitanje radnika ta misli o Jugoslaviji, rekao: "Mi
imamo i preih problema nego to Je pitanje Jugoslavije". Feb
ruara 1949. godine, u okviru politike akademije, Rajk Je odrao
referat u kome Je neizbeno trebalo da napadne Jugoslaviju. No,
on Je to sveo na dve reenice: "I Jugoslavija bi mogla biti kova
svoje istorije, ali to nije, jer je izgubila kompas marksizma,
lenjinizma. Ona se danas nalazi na putu sa kojeg se moe lako
pasti u zagrljaj imperijalizma".
296

Pod pritiskom zvanlne politike, Maarsko-Jugoslovensko


drutvo donelo je klevetniku rezoluciju koju su potpisali svi
lanovi osim Lasla Rajka. I to mu nije oproteno. Iste godine u
martu mesecu, prilikom formiranja Narodnog fronta Maarske,
glavni govornik Maa Rakoi otro je napao Jugoslaviju. U tom
trenutku prisutni su ustali i pljeskali. To nije uinio jedino Rajk.
Verovatno je da su iza kulisa injeni napori da ga slome.
Razume se, Rajk Je, oseajui opasnost, sve to teko preivljavao.
Oseao je da mu se blii kraj.
Neposredno hapenja, na svega etrnaest dana, Rakoi
je u svojoj vili priredio intimnu veeru. Bili su prisutni svi la
novi Politbiroa, zatim grupa Jugoslovenskih IB-emigranata iz
Praga i Moskve. Stimung je bio na nivou vremena u kome se
ivelo. Nazdravljalo se Staljinu i veliala Rezolucija IB. U toku
ele veeri Rajk Je bio utuen, ni sa kim nije priao, sedeo je po
strani i izgovarao tek po neku konvencionalnu re.
Nekoliko dana hapenja pozvao je brau u svoj stan
na veeru. Po prianju njegovog sekretara Otoa Tekea, koji je
takode bio prisutan, atmosfera Je bila takva da je liila na opro
tajnu veeru.
Najzad, 30. maja 1949. godine Lasla Rajka su uhapsili.
Nalog za taj in nosio je potpis njegovog biveg pomonika,
generala Petera Gabora.
Nije teko pretpostaviti kako su se stvari dalje razvijale.
Odmah Je dobio tretman najteeg zloinca i, sudei po izgledu,
ve posle nekoliko dana, podvrgnut je estokom muenju.
Naime, 5. i 6. Juna, u jednoj budimpetanskoj vili koja Je bila
pretvorena u zatvor za specijalne krivce, izvreno je suoenje
"prepariranih" svedoka i okrivljenih. Ve tada Rajk Je izgledao
stravino: bio je u izguvanom, prljavom odelu, iznuren, upalih
oiju, bledog lica, neobrijan. Suoenje Je vreno pred Peterom
Gaborom i pukovnikom Ernom Siom.
Oni koji su imali sreu da preive ovaj proces, iz kruga
okrivljenih, svedoka ili drugih lica koja su na neki nain bila u
blizini ili oevici dogaaja, saglasni su u tome da je u toku
istrage primenjivan metod stravinog muenja i psihofizikih
tortura, kombinovan sa metodama politikog ucenjivanja.
Svi okrivljeni, kao i svedoci, pojedinano su ubedivani u
nunost prihvatanja postavki, priznavanja i davanja izjava
onakvih kakve su od njih traene. Govoreno im je da oni, kao
297

pripadnici pokreta koji su do tog asa bili u zabludi, moraju biti


svesni da su meunarodni radniki i komunistiki pokret i
socijalizam u opasnosti zbog "podmukle izdaje KPJ i podrivake
delatnosti imperijalistike agenture u redovima same m aarske
Partije". Ubeivali su ih da ako ele dobro Partiji i narodu
moraju se rtvovati u interesu raskrinkavanja i likidiranja te
zavere pred licem itavog sveta.
Kod svakog optuenog stvarano je ubeenje da ba od
njega zavisi koliko e se efikasno razobliiti "Jugoslovenska
faistika klika" i imperijalistika zavera protiv Maarske i
zemalja socijalistikog lagera. Zato je od svakog zahtevano da se
ba on rtvuje za te interese, Jer su svi ostali optueni izdajnici i
agenti, i ba on treba da doprinese da se ta Izdaja razotkrije.
Takvim metodama, okrivljeni, nevino uhapeni, dovoeni su u
stanje apatije, razoaranja, nemoi da upravljaju svojom voljom
i razumom, pa su davali i potpisivali sve to im.se poturilo.
No, ponekad, ili u veini sluajeva, nisu pomogla politika
ubeivanja, apeli i pritisak na svest. Nijedan od uesnika
Rajkovog procesa, sem moda Brankova nije odmah - samo na
osnovu ubeivanja - pristao da bude svesna rtva spremna na
samooptube, da prizna ono to nije poinio. Kada to nije uspelo,
pristupilo se "fizikom obraivanju".
Najvie je primenjivan metod "neprekidne istrage, istrage
u smenama bez hrane, vode i sna uhapenika. Pa i u kratko
trajnim trenucima prekida, u njihove elije su upadali straari,
budili ih pod izgovorom da kre zatvorski red - da se okrenu ka
vratima, da dre ruke iznad pokrivaa i si. Uz batinjanje ru
kama, nogama, pendrecima ili drugim predmetima, zatvorenici
su mueni gledanjem u sijalice jake voltae, dugotrajnim sta
janjem u kosom poloaju, u kome je glava prislonjena a noge
oko pola metra udaljene od zida, izvoenjem "slepog mia.
(oveka poloe potrbuke, a zatim veu noge i ruke lancima iji
su krajevi privreni u uglovima prostorije; tako vezanog ekr
kom ga podiu na visinu od Jednog metra i u tom poloaju
ostave desetak minuta. Za to vreme Jedan od islednika laktom
pritiska kimu to redovno, uz strahovite bolove, ima za posledicu istegnue miia, iaenje zglobova, rastezanje prljenova,
a kod rtve oseanje da se raspada). Bilo je, razume se, i drugih
vrsta muenja.
Nije udo to su nakon svih tih mera mnogi svedoci i
okrivljeni bili do te mere "psihiki pripremljeni da su insistirali
298

da to iziu na proces. Bilo je to iz straha od pogubljenja u


zatvoru i straha da fiziki nee izdrati, bekstvo iz stanja u
kome su se nalazili.
Mada se uporno tvrdilo, ak i posle rehabilitacije osuenih,
da nisu upotrebljavana nikakva narkostimulativna sredstva,
sredstva narkoanalize, ostaje injenica da su mnogi posle govori
li da su dobijali injekcije "za umirenje ivaca I za "osveenje.
Ovako pripremljeni i obraeni, bili su podobni za sve vrste
kombinacija. Tokom istrage koja Je za veinu trajala vie od pet
meseci, islednici su esto menjali pojedine detalje u zapisnicima
i onda drugaije prikazivali razne dogaaje. U tim sluajevima
okrivljenom bi se obino reklo, predoilo ili kao "novo otkrovenje saoptilo da je u toku istrage nepobitno utvreno da se taj i
taj dogaaj nije odigrao onako kako stoji u zapisniku, ve u
verziji kako ga islednik sada iznosi. A okrivljeni ili svedoci su
potpisivali tako izmenjene zapisnike.
Skoro svi uesnici na Rajkovom procesu su smeteni u
podrumskim zatvorima glavne centrale AVH (Andrai, Ut, 60),
gde Je vreno i isledivanje. Tokom jula jedan deo zatvorenika
prebaen je u budipetanski zatvor zvani "Marko". Meutim,
krajem Jula 1949. godine glavni optueni (Rajk, Palfi, Senji i jo
neki), u isto vreme ili naizmenino, bili su prebacivani u naro
ito adaptirane vile na brdu "Sabatag" u Budimu. Ovde su
vrena suoavanja i konano oblikovanje svake pojedinane
uloge na pretresu.
Krajem avusta zavrene su sve glavne istrane radnje, svi
uesnici bili su toliko "preparirani da je proces mogao poeti.
Zbog toga su svi premeteni u podrume i prizemlje Centrale
AVH u Andrai Ut. 60. Organi AVH vrili su manje izmene u
iskazima i poele su probe za pretres. U toj fazi, u svakoj eliji
nalazila su se po dvojica, i to Jedan od glavnih optuenih i Jo
jedan zatvorenik, "zabavlja svog sapatnika, odnosno zaduen
za nadzor i kontrolu. Hrana se poboljala do te mere da su ih
oficiri AVH posluivali u belim mantilima. Zatvorenici su dobi
jali knjige, karte za igru, ah i sve drugo. To su bile predradnje
za proces koji se uurbano pripremao.
U pripremanju procesa posebna panja posveena Je svedocima. Teilo se da taj proces, sa krivino-pravncg stanovita
ima svoju formu, da zadovolji propisane norme, pri emu su
svedoci, za spoljnu upotrebu, predstavljali vaan element. Meu
tim, svi ti svedoci, njih oko trideset, bili su hapenici, lieni slo
299

bode Jo m aja 1949. godine, dakle unapred planirani Jo u


samom poetku Istrage. Oni su bez izuzetka svi proli kroz razne
faze sasluavan ja i suoavanja, ba kao i ostali optueni. Prema
svedocima su primenjivane iste metode pritiska i muenja kao
prema Rajku i ostalima. To je, u stvari, najvee razoaranje za
Lazara Brankova koji se, svesno opredeljen za i izdaju svoje
zemlje, nenadano naao u dvostrukoj ulozi: svedoka-dobrovoljnog provokatora i optuenog. Svedoci, ak i oni koji su posle
procesa po svemu mogli da budu puteni na slobodu, oni koji
nisu bili osueni, zadrani su i nakon te sudske lakrdije u zat
voru. Neki su posle toga na posebnim, tajnim pretresima osueni
na dugogodinje robije.
Na Rajkovo suenje dovedeno je oko 30 svedoka. Ta broj
nost objanjava se taktikom organizatora da se po krivici sva
kog optuenog obezbede bar dva svedoka. Ono nije samo gola
simbolika, ve i dobro smiljeno obezbedenje za sluaj da jedan
od svedoka "podbaci ili da fiziki, ili iz nekog drugog razloga ne
moe svedoiti.
U zavrnici, neposredno pred suenje, svaki od svedoka
dobio je zapisnik, u stvari svoju ulogu napisanu za proces, da je
jo jedanput dobro naui. Uz taj finalni materijal bio je otkucan
spisak sa pitanjim a koja e im biti postavljena na sudu. Svaki
svedok morao je napam et da naui svoju ulogu - iskaz koji e
dati na glavnoj raspravi. I svedoci su proli kroz probe. Njihovi
islednici su izigravali predsedavajueg na sudu i propitivali ih o
stvarim a o kojima e govoriti.
Koliko su svedoci bili vani za ovaj monstruozni proces i
koliko su organizatori inili napore da izbegnu promaaje, vidi
se i iz injenice da je general Bielkin pred samo suenje pozivao
k sebi neke svedoke da proveri njihovu sprem nost On Je sebi
dozvoljavao da skrauje, odnosno proiruje iskaze, ili da ih
men ja iz temelja.
Na glavnu raspravu u zgradu suda dovedeno je svih tri
deset svedoka. Meutim, Bielkin Je zakljuio da ih ima previe,
pa je pred sudskim veem prodefilovalo svega devetnaest. On i
njegovi ljudi zajedno sa oficirima AVH pratili su tok rasprave,
izlazili iz sale u prostoriju odreenu za svedoke 1 okrivljene,
odreivali kada e ko ii na svedoenje i uopte ponaali se kao
"menaderi kakvog borilakog tim a.
Pa i pored svega toga, svedoenje nije teklo potpuno glat
ko. Iz mnotva nauenih lekcija mnogi su poneto zaboravili,
300

nisu se seall ili su nastojali da izbegnu odgovor. Uzalud su se


predsedavajui i dravni tuilac naprezali da ih podsete, pa Je
stvarana muna situacija. Neki opet, kao Ljubica Hribar, odbija
li su da bilo ta kau. Tek na "ubeivanje Petera Gabora i
nadlenog agenta" (Jedan od njih je od besa cepao odelo kad Je
Hribarova odbila da svedoi), svedoci su "pristajali" da govore
onako kako je to od njih traeno.
Suenje Rajku i drugovima trajalo je osam dana i, posmatrano sa stanovita obima optuenog materijala i uesnika
(svedoka i optuenih), moe se rei da je u rekordnom vremenu
zavreno.
Sutinu optube o kojoj se raspravljalo, i po kojoj su
optueni i svedoci morali da daju odgovore, najbolje je objasnio
Maa Rakoi u ve pomenutom govoru, pet dana nakon izrica
nja presude.
"Ve godinu dana ameriki imperijalisti samouverenim
glasom govore o tzv. planu 'Operacije X. Jedan od glavnih delova tog plana bilo je prodiranje u rukovodstva partija zemalja
narodne demokratije... Osovinu i bazu ovog imperijalistikog
plana sainjavala bi banda izdajica, pijuna i gestapovskih
agenata, koji se nalaze na elu Jugoslavije. Zadatak ovog ljama
bio bi da poslue protiv narodnih demokrati ja po zadatku impe
rijalista kao ovan za ruenje bedema."
Razvijajui tezu o imperijalistikoj zaveri, on je dodao:
"Jugoslovenski rukovodioci bili su imperijalistiki agenti u
Spaniji, a kasnije su postali agenti Gestapoa... NOP Jugoslavije
bio Je spontani pokret naroda nikao iz ljubavi prema SSSR-u,
koga su sadanji jugoslovenski rukovodioci nastojali da likvidi
raju zajedno sa najboljim antifaistima... Posle rata gestapovska
arhiva dospela je u ruke Amerikancima, te su Jugoslovenski
rukovodioci, kao I Rajk, postali ameriki agenti... Da bi zavarali
zemlje narodne demokratije i svoj narod, Jugoslovenski rukovo
dioci su socijalistikom ureenju dali samo spoljnu formu, ime
su omoguili stvaranje pijunske mree za raun Amerikanaca...
Rajk, Palfi i ostali hteli su da organizuju oruanu restauraciju
kapitalizma u Maarskoj, a jugoslovenske jedinice, uz pomo
maarske faistike emigracije iz Austrije, trebalo Je da izvre
oruanu intervenciju i prue pomo Rajku...
Na kraju Je pobedonosno saoptlo da Je "Jue Sovjetski
Savez otkazao ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi sa
Jugoslavijom, a danas Je i maarska vlada u tom smislu uputi
la notu Jugoslaviji...
301

To su bile optube i njihov cilj, o njim a su optueni na


prosecu trebalo da daju iskaze, da ih potvrde.
Rajku je imputirano da je bio glavni agent amerike i
jugoslovenske pijunae koga je, kako se kae, Jo 1931. godine
zavrbovala m aarska policija. Po zadatku policije vrio je pi
junski rad meu internacionalnim brigadama u Spaniji, kao i
za vreme rata u Maarskoj za Gestapo. Posle rata, kae se u
optunici, radio je za ameriku i jugoslovensku pijunau protiv
SSSR-a i narodnog demokratskog ureenja u Maarskoj.
era Palfia teretili su da Je, kao kadrovski oficir Hortijeve vojske, ubeeni faist, i da Je od 1945. godine bio u slubi
Titove pijunae. Bio je, stajalo je u optubi, rukovodilac za vere
po vojnoj liniji i lino zaduen za ubistvo Maaa Rakoija,
Nikloa Farkaa i Eme Gerea.
Lazar Brankov je bio optuen da je ef jugoslovenske
pijunae u Maarskoj, da je jo od 1945. godine poeo da se
bavi time, i da je bio glavni ovek za vezu izmeu zaverenika i
najvieg Jugoslovenskog rukovodstva.
Sledei optueni, Tibor Senji, okvalifikovan je kao okoreli
ameriki pijun koga su Amerikanci povezali sa jugoslovenskom obavetajnom slubom.
Andra Salaji optuen je kao stari provokator i izdajnik
koji je radio za policiju Jo od 1933. godine, zatim za Gestapo, a
od 1946. za jugoslovensku pijunau.
Milana Ognjanovia su teretili da od 1948. godine radi za
Udbu, Pala Justusa da je trockista od 1931. godine, agent
maarske policije od 1932. godine, zatim saradnik francuske
obavetajne slube i, napokon, jugoslovenski pijun. Bela
Korondi je optuen kao andarmerijski oficir Hortijevog reima
koji se prikljuio zaverenicima.
To Je u najkraim crtam a sadraj optubi koje obiluju
mnotvom drugih fantastinih izmiljotina.
Svet je ostao zapanjen kada Je preko radija i tampe
Maarske i drugih istono-evropskih zemalja obaveten da optu
eni priznaju svoje krivice! Nesumnjivo, neto se s tim ljudima
dogodilo. Posebno iznenaujue delovala je vest da se Rajk na
sudu "osetio krivim".
Rajk Je, prema pisanju tampe, izjavio da se jo u Spaniji
povezao sa "jugoslovenskim trockistima" i nabrojao na desetine
jugoslovenskih revolucionara koje Je tako okvalifikovao. Rekao
je da je do 1941. godine bio u raznim logorima u Francuskoj
302

kojima je rukovodio Gestapo, a koji se posebno interesovao za


Jugoslaviju i Jugoslovene. Njemu je otuda poznato da se vie od
150 Jugoslovena vratilo u zemlju preko Nemake, i uz pomo
Gestapoa.
Prema pisanju maarske tampe i sredstava informisanja
drugih istono-evropskih zemalja, Rajk je dalje izjavio na sudu
da je posle osloboenja stupio u vezu sa amerikom obavetajnom slubom i da mu Je predstavnik te slube rekao da e sa
njima odravati vezu preko Jugoslavije. Dodao je da Je nezavis
no od tog zadatka, jo od 1945. godine, uspostavio vezu sa Jugoslovenskom obavetajnom slubom i to sa Lazarom Brankovom.
Objanjavajui sada tu ulogu, prema istim izvorima, Rajk je
rekao: "Brankovu sam davao razne izvetaje koji imaju tajni
karakter o unutranjim prilikama u zemlji, a on mi Je donosio
pozdrave od Jugoslovenskih trockista sa kojima sam se povezao
u francuskim logorima. Svi se oni sada nalaze na vanim dra
vnim poloajima."
U nastavku, Rajk je govorio o susretima sa jugoslovenskim najviim funkcionerima i dolascima u Jugoslaviju. Tada
Je, veli, njegova pijunska saradnja sa Jugoslavijom uvrena.
U vezi s tim Rajk je, kae se, izjavio: "Ubeen sam da je veza
Titove klike sa Amerikancima ve odavno uspostavljena.
To Je bila osnovna poenta procesa koji je trebalo "razra
diti", a Rajk je imao zadatak da prui "autentine dokaze. I, on
je, prema istono-evropskoj tampi tog vremena, ba na tom
pitanju bio "otvoren i iskren". U stvari, u Rajkova usta stavljane
su tako neverovatne, nelogine i fantastine rei optube i kleve
ta, kakve se ne bi mogle zamisliti ni u arsenalu najokorelijih
faistikih propagatora.
Rajka su dopunjavali ostali sapatnici na ovom prosecu,
gotovo utrkujui se koji e izneti vie samooptubi, izmiljotina i
kleveta protiv Jugoslavije. Reiseri su likovali nad isfabrikovanim "argumentima", koji su im davali pravo da protiv Jugosla
vije razvijaju besomunu kam panju i pretnje najgore vrste.
Der Palfi: "Pripreme prevrata po vojnoj liniji poverene su
meni... Rajk mi je posle razgovora sa jugoslovenskim rukovodio
cima rekao da za vreme oruanog prevrata treba odmah uhapsi
ti Rakoija, Farkaa i Gerea, a u sluaju otpora treba ih ubiti...
Korondi je trebalo da oformi tri odreda koji bi nou uhapsili
pomenutu trojicu. Korondi mi je rekao da ima bive andarme
koji e to uiniti... Ja sam znao da nam je Jugoslavija obeala
303

pomo za ostvarenje ovog plana... J a sam za prevrat pripremio


deset bataljona... Rajk je odredio da to bude krajem m aja
poetkom juna 1949. godine."
Optueni Senji, Salaji, Korondi, Ognjanovi i Ju stu s takoe su priznali "svoje zloine". Dosledan sebi, Brankov je ispunio
oekivanja reisera procesa. Iz njegovih usta izale su na strani
ce informbirovske i istono-evropske tampe klevete najgore
vrste:
"...Jugoslovenski rukovodioci su jo za vreme rata usposta
vili vezu sa engleskom i amerikom obavetajnom slubom i to
ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu... Te veze tekle su preko
saveznikih vojnih misija, koje su bile pri partizanskim tabo
vima, kao i preko izaslanika NOP-a u inostranstvu. Te veze jo
vie su utvrene posle osloboenja... Amerikanci su Jugoslaviji
dali pomo kao savezniku koji ide zajedno s njim a protiv Sov
jetskog Saveza..."
Govorei o unutranjim odnosima, Brankov Je izjavio na
sudu da se "Titova klika ve odavno odvojila od naroda i proda
la njegove interese anglo-amerikim imperijalistima...
Posle ovakvih izjava, priznanja i ponaanja optuenih,
gotovo da je bilo izlino sasluavati bilo koga od svedoka. Ipak,
forma je i u ovome zadovoljena. Od pripremljenih trideset sve
doka, sasluano je devetnaest. Dovedeni su iz zatvora gde se sa
njim a posebno radilo. Svi su, osim par izuzetaka, potvrdili navo
de iz optunice.
Na presudu se nije dugo ekalo. Ve sutradan po zavret
ku "dokaznog postupka", 24. septembra 1949. godine, izreena Je
presuda. Svi optueni proglaeni su krivim za teke zloine,
zavere i izdaje i osueni: petorica na sm rt (Rajk, Palfi, Senji,
Korondi i Salaji), a ostali (ukljuujui i Brankova) na dugogodi
nje kazne robije.
Nije prolo ni nekoliko dana, a egzekucija je izvrena u
onom istom zatvoru AVH u kome su i poele Istrage, i u kome e
se, est godina kasnije, nai i sami egzekutori.
Jo neko vreme Rakoi e moi da likuje, da svodi raune,
da dri govore i da od "restlova velike zavere organizuje nove
manje procese sa antijugoslovenskom notom.
Ne obazirui se na zgraanje i proteste svetskog i
demokratskog Javnog mnenja, organizatori Rajkovog procesa ili
su i dalje. Ocenjujui da su presudom u Budimpeti stekli
dokument koji im daje pravo daljeg zaotravanja odnosa prema
304

Jugoslaviji i raspaljivanja hladnoratovske atmosfere, oni su


nastavili sa progonima.
U takvoj situaciji i IB-emigracija iz Jugoslavije dobila je
nove zadatke. Do Rajkovog procesa emigranti su verbalno ili
kroz svoje listove pamfletski "razraivali pojedine postavke iz
Rezolucije, polemisali sa ovim ili onim natpisom u jugoslovenskoj tampi, ili u odnosu na neki dogaaj u zemlji. Sada, posle
procesa, usledili su brojni sastanci u kojima se na osnovu
"nepobitno dokazanih injenica na Rajkovom procesu zahtevaJu mere protiv "imperijalistikih agenata" - jugoslovenskog
rukovodstva. Bilo Je nareeno da svaki IB-emigrant napie neto
na tu temu, nijedan nie smeo da ostane po strani. Zavisno od
toga odakle je i iz kog kraja je rodom, trebalo j da ocrni pone
kog estitog jugoslovenskog komunistu u zemlji kao "faistikog
ili imperijalistikog agenta". Na udaru su bili ne samo lanovi
Centralnog komiteta, slavni ratni komandanti, pisci, naunici,
umetnici, ve i obini ljudi koji su se borili za Komunistiku
partiju i suprostavljali hegemonistikom staljinistikom kursu i
Rezoluciji IB.
Takav kurs posle Rajkovog procesa imao je za cilj zastra
ivanje u zemljama gde je sprovoen, stvaranje histerije koja je
ila na ruku kreatorima hladnog rata, nanosei ogromnu tetu
meunarodnom radnikom pokretu.
Tu histeriju podstakao je jo vie Maa Rakoi u govoru
od 30. septembra 1949. godine, a ubrzo potom i Miklo Farka.
Ovaj poslednji okupio je pripadnike politike policije (AVH), da
bi im se zahvalio na uspeno okonanoj likvidaciji zavere. U
govoru koji Je tom prilikom odrao, Farka je rekao da "neprija
teljski elementi ipak ne miruju, infiltriraju se u dravni aparat,
u Partiju, pa ak i u AVH. Njih treba dotui.
Odmah zatim usledila je serija manjih procesa. Ve na
tom sastanku sa Farkaem, pukovnik Erne Si hteo je da se
istakne predlaui da se uhapsi lan Politbiroa Joef Reval, kao
imperijalistiki agent i revizionist. Tada o tome nije nita ree
no, ali je Si bio uporan pa je i kasnije na tome insistirao. Ne
krijui svoj stav o ovom oveku ni u AVH, pa ni u CK, stvorio je
tako nemoguu situaciju, da su Rakoi i Farka nali izlaz u
tome to su naredili da se uhapsi - Si, pod optubom da je on u
AVH ubaeni Rajkov agent.
Na tome se nije stalo, hapenja su nastavljena. Der Acel,
upanijski sekretar za Peuj, vaio je za jednog od najboljih
305

sekretara komiteta. Kada je bio uhapen njegov drug, komunis


ta Demeter, Acel je iao u CK da intervenie, dokazujui da se
radi o potenom komunisti. Iz CK je bio upuen u AVH da to
tamo kae. Meutim, Acel je bio uhapen na licu mesta i posle
toga osuen na 15 godina robije.
Tako je nastala prava hajka na "rajkovce, "jugoslovenske
i imperijalistike agente". Rauna se da je posle procesa Rajku,
do kraja 1949. godine, pod tom optubom bilo uhapeno i postu
pno osueno na tajnim procesima oko 120 "rajkovaca".
Jav n a rehabilitacija Lasla Rajka izvrena je na svean
nain 7. oktobra 1956. godine. Tada je zamenik predsednika
maarske vlade, pored ostalog rekao i ovo:
"Nikad nije bilo traginije dunosti od ove sada, kada
rehabilitujemo nae mrtve drugove, koje ne moemo vaskrsnuti.
Mi duboko alimo to smo verovali u zlobne klevete koje su
odvele te drugove u njihovo muenitvo. Pozvali smo na odgo
vornost sve one koji su odgovorni za njihovu sudbinu. Vie se
nikada nee dogoditi ovako uasna stvar."
Bile su to noi dugih noeva na obe strane, vreme velikog
zla u kome su tragino zavrili mnogi nevini, asni ljudi zbog
kojih e istorija socijalistike epohe uvek crveneti.

306


RTVE "POOTRENE BUDNOSTI

Svako sa Golog otoka ima svoju priu: svaka je, kao i sam
ivot "u izolaciji, izmeu ice, pa ma gde se on vodio, tuna,
zatvorska, siva, kao ledena kora. Niko tamo nije proao "bolje.
Kada slua iskaze onih koji su - od robijakoga broja 1 do 136 bili zatoenici "Petrove rupe, vrtae na dnu otoka, zatvora u
zatvoru, ne moe se oteti utisku da je njihov ig bio najtei.
Verovatno i jeste. Uostalom, tu su i bili kanjenici sa "pedig
reom, oni koji su odreeni da do kraja iskuse "svoju krivicu i
odgovornost".
Jedan od takvih je bio i Pavle Popovi Crni, revolucionar i
knjievnik. Njegovu ispovest zabeleila je u Intervjuu (25. 5.
1990.) Vera Muketalo, iz koje donosim jedan potresan odlomak,
znaajan i po tome to podsea na stradanja nekih poznatih
linosti.
"Govorei o Didi Demajo, vaem linom prijatelju, rekli ste
da je dobijao pisma od svog venanog kuma knjievnika Andre
Malroa I da vam ih je itao. Iz kog perioda ona datiraju?
- To je period kada je De Gol postao predsednik Francuske
Republike (1. januara 1959), a Andre Malro njegov ministar za
kulturu. U to vreme francuska javnost od svog dopisnika iz
Jugoslavije (a ovaj iz dobro "obavetenih krugova) saznaje o
logoru na Svetom Grguru, u kojem se kanjenici ne batinaju
niti zlostavljaju. Mario ohrabren tim saznanjem, po poverljivoj
osobi iz Pariza, alje pismo Didi. Dida je pismo dobio iz ruke i
odmah me je pozvao: "Pavle. doi, treba mi za neku lektiru"! U
pismu Malro ga poziva da se sa porodicom preseli u Pariz i da ni
za ta ne brine, jer e mu on sve srediti poto je njegov veliki
dunik. uvi sadrinu, upitao sam: "Dido, ta e da uradi?"
Odgovorio mi je: "Napisau mu da ne mogu da napustim zemlju,
jer ne elim da o meni govore kao o emigrantu. Da ne mogu
ostaviti svoje patnike i da im moram pomagati". Zatim je poce309

pao pismo uz kom entar "Neu da kompromitujem Malroa ako bi


mi UDB-a nala pismo".
U pismu koje je usledilo nakon pola godine, Andre Malro
izraava svoje aljenje zbog takve Didine odluke i obavetava
ga da su De Gol i on odluili da do kraja ivota nee stupiti na
tlo prijateljske i bratske Jugoslavije zbog zverstava koja su
uinjena na Golom otoku. I ovo pismo je Dida pocepao, ali se
ovoga puta zaplakao. Saoseajui s njim, poeo sam da govorim
Jesenjinove stihove: "Cepam majkino pismo i tonem u bol zane
sen, zar nigde izlaza nema na putu zavetnom mom?...
Pominjete logor na Svetom Grguru, pa nam recite da li
vam je poznato koga Je UDB-a tamo slala i kojim povodom?
- Goli otok je zvanino rasputen 1954. godine, neposredno
pred Hruovljev dolazak u Jugoslaviju, u prolee 1955. Posle te
posete dolazi do poboljanja naih odnosa sa SSSR-om. Na
desetogodinjicu IB-a 1958. u Ljubljani Je odran kongres Parti
je. Tada je cela prva garnitura republike i savezne UDB-e bila
prisutna u svojstvu "bezbednosnog kiobrana".
Za vreme odravanja kongresa desio se dram atian doga
aj. Naime, jedna grupa Golootoana, na elu sa Vladom Dapeviem i Milanom Kalafatiem, iskoristila je oslabljenu bezbednost u Crnoj Gori i puzei preko granice prela u Albaniju.
Odatle je avionom bila mnogo kasnije prebaena u Moskvu.
Kada je Udb-a saznala za to, dolo je do masovnih hapenja,
uglavnom u Srbiji i Crnoj Gori. Iza tih hapenja stajala Je
namera UDB-e da sazna ko je sve kontaktirao s tom prebeglom
grupom. Spremao se veliki sudski monstrproces. Porodice su
angaovale najuglednije advokate koji su na kraju dokazali da
niko od uhapenih niti je bio u vezi sa tom grupom niti je znao
za njenu nameru. Meutim, i pored toga, grupa hapenika bila
je deportovana krajem 1958. u kaznjeniki logor na otoku Sveti
Grgur. U logoru nije bilo ni batinanja, ni robovskog rada, a to
stoga to su Jugoslovensko-sovjetski odnosi bili mnogo bolji.
Sveti Grgur je bio 1958. raj prema logoru sm rti 1949. na
Golom otoku. Njemu se ponovo vraamo. Smestili su vas u
baraku 15 posle onog stravinog "doeka". Da li tu ostajete do
kraja ili vas premetaju u druge barake?
- UDB-a nije dozvoljavala kanjenicima da due budu u
jednoj baraci. Zato me poetkom 1950. prebacuju u baraku 7.
Tu sam zatekao knjievnika Marka Vranjeevia. Zverska
muenja su ga dovela u stanje psihikog rastrojstva, tako da
310

vie nije znao ni svoje ime ni prezime. Bio je pod bojkotom, a to


Je znailo da je od jutra do veeri morao golim rukama da tuca
kamen o kamen. Kamenje Je bilo otro i seklo mu Je ruke. Vodu
nije dobijao i da bi ugasio e povremeno bi se pomokrio u
krvave ake i mokrau pio. Njegove oi su pokazivale da Je u
gorem paklu od Danteovog.
U to vreme, na Golom otoku je dolo do serije samoubistava. Oficiri UDB-e su Marka, da bi spreili da se ubije, vezali
kouljom i transportovali na Psihijatrijsku kliniku, u Beograd.
Njegova hrabra ena Branka Vranjeevi, profesor francuskog
jezika, traila Je od UDB-e dozvolu da ga, o svom troku, odvede
u Pariz Jednom poznatom psihijatru, Poljaku. Na njeno uporno
traenje, UDB-a joj je dozvolila da odu u Pariz. U Parizu ostaju
due vreme. Kad su se vratili, Marko me je, prilino oporavljen,
posetio. Zagrlili smo se. Bio je to robijaki zagrljaj jai i razliitiji od drugih zagrljaja. Robijaki zagrljaj daleko vie znai nego
bilo koji drugi.
Marko se oporavio, ali mu UDB-a i dalje nije davala mira.
I on je, poto vie nije mogao da izdri njihov pritisak, jednoga
dana skoio na beton sa etvrtog sprata, u dvorite svoje stam
bene zgrade u Ulici Borisa Kidria i na mestu ostao mrtav.
Nakon toga tampa je objavila kratku vest: "U toj i toj zgradi u
dvoritu, naen Je le nepoznatog oveka." Za UDB-u je knjiev
nik Marko Vranjeevi i mrtav bio "NEPOZNAT. Stidim se
tueg stida".
Da li je boravak u baraci 7 bio drugaiji i moda laki, ili
ste i dalje bili izloeni novim okrutnostima?
- Moj poloaj se nimalo nije promenio. Naprotiv, bio je jo
tei. To prvo vee u baraci 7, prozvan je jedan Slovenac iz
Kranjske Gore. Prepoznao sam ga. Bio Je to prodava voa sa
mog letovanja iz 1947. godine. Nije znao dobro da govori srpski i
dosta se muio oko izgovora pojedinih rei. Kad ga je sobni
stareina pitao ta misli o Rajkovom procesu u Budimpeti, koji
se odigrao Juna 1949. (na tom procesu dravni tuilac je optuio
grupu maarskih rukovodilaca, Lasla Rajka, generala Dera
Palfija, Andraa Sala ja i druge koji su bili u vezi sa Jugoslovenskom ambasadom, da rade kao Titovi ljudi, dounici), odgovorio
Je na slovenakom "rasprava na sodicu a to je u prevodu
trebalo da znai "sudski proces". Kada Je to izgovorio, agenti
UDB-e (tzv. "revidirci) poee da kidiu na njega: A, tako, ban
do, za tebe Je to "nauna rasprava", za tebe Je to "nauna istina"
31

kojom trai da se skine glava Laslu Rajku. Sada emo te nau


iti..."
Poto sam znao slovenaki, digao sam dva prsta u elji da
prevedem ta je Slovenac hteo da kae i da ga spasem batina.
Savivi moja dva prsta, sobni stareina mi ree: "Ajde govori, da
ujemo... Objasnio sam da "rasprava na sodiu" u prevodu
znai "sudski proces". Meutim, umesto da uvae moje obja
njenje, agenti UDB-e jurnue na mene i povikae: "Dole advokati
informbirovaca!" "Kroz stroj bandu!" Iste te veeri su me prebili i
izgazili. Sledio je moj drugi bojkot i sutradan sam po kazni
odreen u kanjeniku "Kordinu etu".
Pretpostavljam da Je ta ozloglaena eta dobila Ime po
nekom kanjeniku, pa nam recite neto o tome?
- Ivan Korda Gukov bio je lan Partije od njenog osniva
nja. Takode je bio lan Boljevike partije. U SSSR-u Je iveo 20
godina. Borio se protiv sabotaa. Odmah posle osloboenja vraa
se u Jugoslaviju i radi kao terenac, takode na istom poslu. Sa
njim Je dola i njegova ena Ruskinja i dvoje dece. Saradivali
smo. Uputili su ga na mene kao oveka koji "ima otro pero". Za
sve to bi naao i proverio na terenu da Je sabotaa u prevozu
hrane za pasivne krajeve, pisao je izvjetaje koje je predavao
meni. U vrhu tih izvetaja pisalo je : "Pavlu Popoviu: PROVERENO. OTRO UDARI! U TEBE IMAM POVERENJA! "
Uhapen Je poetkom jula 1948. i transportovan na Goli
otok. Kao bojkotovanom odredili su mu da iz mora lopatom vadi
so i da je izbacuje na obalu. Ulazio je u more dok mu voda ne bi
stigla do vrata, zatim bi eli dan, na suncu, bez vode, vadio so.
Bio je prvi koji je to morao da radi. Kasnije se eta poveavala.
Jedan od njih bio sam i ja. I to to sam tada ostao iv, imam da
zahvalim Ivanu Kordi, heroju za nas muenike s Golog otoka,
dinovske snage, koji me je dva puta spasao od sigurnog dav
ljenja.
Da li je Ivan Korda preiveo Goli otok i ako Jeste, znate li
kakva je bila njegova dalja sudbina?
- Pustili su ga pred samu likvidaciju Golog. Sreo sam ga
1955. u Knez Danilovoj ulici. Poznao sam ga po dinovskoj figu
ri. Zdravstvuj, moj, Ivane. PROVERENO! Nasmejao se i otpozdravio: Pavluka moj. PROVERENO, Vot...
Ubrzo sam ga posetio. Stanovao Je u Jednom naputenom
dvoritu, u improvizovanom stanu od trulih dasaka i krovom od
pareta lima. Unutra Je bila Jedna slamarica, za enu, decu i
312

njega. Ispriao mi je kako je njegova ena, kad su ga odveli,


isterana iz stana sa dvoje dece i kako su est i po godina spavali
u naputenoj grobnici na Novom groblju.
Kada je dobila paso, otila je sa decom u SSSR, a Ivan se
odselio u Hercegovinu poto mu UDB-a nije dala paso. Tamo je
i umro. Bio je heroj Golog otoka i kao takav ostao u srcima nas
muenika iz "Kordine ete". PROVERENO.
Niste smeli da imate papir i olovku, a vae porodice su
dobijale izvetaje o vama. Ko je te izvetaje pisao i slao?
- Povremeno bismo posle tekog i napornog dnevnog rada
nou dobijali po jednu dopisnicu koju smo slali kui. Sobni
stareina je davao obrazac za tekst koji smo imali napisati. Red
rei se mogao men jati, ali sutina je morala ostati ista. Tekst
koji smo pisali glasio je: "Dragi moji, ne brinite za mene. Dobro
sam i zdravo. Partija o nama vodi rauna da se sa puta izdaje
zemlje i Partije vratimo na astan put kojim nas vodi na veliki
Tito. Titova ljubav prema nama je velika. Tito vodi brigu o
nama, kao to to radi i o naim porodicama na slobodi. Drue
Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo. Vratiemo
se preporoeni. ekajte nas i radujte se to emo uskoro doi..."
Dopisnicu sam i ja dobio i ispisao je. Trebalo je jo samo
da je adresiram. Nisam mogao, jer se osim imena moje ene
Ljubice Popovi niega nisam seao. Ulica i broj su, usled silnih
udaraca u glavu, izbrisani iz seanja. Dopisnicu sam odneo
sobnom stareini i zamolio ga da mi dozvoli da iz dosijea prepiem ulicu i broj. Na to mi je on odgovorio: "Znai, bando, saboti
ra na pruenu ruku Partije i njenu humanost. Nauiemo te
pameti." Kazna je bila rad na "labudu". Bila je to svirepost koja
je u sistemu muenja odskakala. Zapravo, svakome ko je radio
na toj spravi "labud" stradala je kima. "Labud" je bila neka
vrsta nosiljke za mermerne gromade od 150 do 200 kilograma.
Prednji drai su bili krai od zadnjih, tako da se svaljivao na
kanjenika koji je iao napred. Na "labudu" se moglo izdrati
samo dva do tri dana. Kima je pucala ve drugog dana. Mnogi
ga nisu preiveli. Medu preivelima Je, pored mene, inenjer
Panta Jakovljevi. ministar graevina NR Srbije. Na Goli otok je
stigao brodiem Nada ili Mira iz luke Bakar, sam, u pratnji ofi
cira UDB-e. Odmah je "leteo kroz stroj, a zatim morao da radi
na "labudu". Sva ta muenja je izdrao i po izlasku sa Golog
otoka izgradio hidrocentralu "erdap". Poznavao sam ga iz pred
ratnog studentskog pokreta.
313

Iako su muenja i zverstva unitavala ljudsko u vama,


mnogi su ostali veliki u svojoj humanosti i portvovanosti.
- Da nisam ateista, rekao bih: Te Deum laudam us (Tebe
Boga hvalimo) a doktora Nikolu Nikolia, lekara knjievnika.
Taj ovek, koji Je za vreme ustaa bio u Jasenovcu i koga su
zamenili 1943. godine za zarobljene nemake vie oficire, ovek
koji je odmah posle rata prvi napisao knjigu o zloinima u
Jasenovcu, spasao mi Je ivot kada za mene vie nije bilo spasa.
Bio sam gotovo lep, na umoru, sam a kost i koa. Leao sam u
bolesnikoj baraci. Neko mi Je priao i rekao: "Pavle, od danas
e jesti riblju orbu koju mi lekari dobijamo. Od nje e ti biti
bolje. Bio Je to dr Nikola Nikoli. Svakog dana mi Je donosio
polovinu svoje porcije, a ja sam posluno otvarao usta i gutao
orbu. Uspeo sam da ustanem i da se uspenjem, kada sam sti
gao sa Golog otoka u Beograd, do mansarde - potkrovlja moje
ene. Pozvonio sam. Otvorila mi Je vrata ali me nije prepoznala i
upitala je: "Koga Vi traite"? Imao sam samo 39 kg. a uhapen
sam sa 96 kilograma.
Mnogo godina kasnije sreo sam se sa dr Nikoliem. Pobra
tili smo se i ostali prijatelji do kraja njegovog ivota.
Sluajui vas, neprestano razmiljam o etici komunista u
sistemu Golog otoka. Zapravo, tu Je iao komunista na komunis
tu. Sta se desilo da su dojueranji drugovi - borci protiv Hitlera
i nacista postali neprijatelji? Ko Je uneo razdor meu njima i
ta im je obeeno.
- O tom fenomenu niko nije pisao, niti se ijedan psiholog
bavio tom problematikom. Takav zverski nain obraunavanja
nije bio ni u okupatorskom logoru na Banjici, niti u ustakom u
Jasenovcu, a niti u nacistikim logorima smrti, Auvicu, Dahau,
Mauthauzenu. Neshvatljiva Je saradnja jednog del komunista s
ostacima ustake "handar divizije u zverstvima nad komunistima-kanjenicima. Taj fenomen je Jo neobjanjen. Neki su
pokuali da ga objasne tako to sm atraju da Je UDB-a "obeala"
putanje na slobodu. Meutim, ono to hou da naglasim Jeste
da Je bilo i takvih koji nisu pristajali na uzajamni obraun, niti
na Udbina "obeanja" o putanju na slobodu.
August Cesarac Je tom svojom odlukom iskazao visok
stepen moralnosti. Da li Je i na Golom otoku bilo takvih ljudi
koji nisu pristajali na uzajamni obraun i "obeanu" slobodu?
- Pamtim sobnog stareinu Iz barake 13. Duana uria,
Dalmatinca. Pre rata Je bio metalski radnik. Uhapen kao oficir
314

UDB-e za Hrvatsku i deportovan na Goli otok. UDB-a ga je pos


tavila za sobnog stareinu s direktivom da organizuje tuu.
Meutim, tue nije bilo.Izlagale su stav dvije istorijske linosti iz
moje barake 13. Milan Kalafati, politiki komesar svih interna
cionalnih brigada u panskom graanskom ratu, ovek koji Je
proveo 20 godina u SSSR-u, a posle rata bio pomonik Alek
sandra Rankovia, i crnogorski komunista Vidak Arsenijevi,
uesnik Staljingradske bitke u svojstvu politikog komesara.
Njihovo "izlaganje stava" ilo je sporo, jer su boravei dugo u
SSSR-u i govorei samo ruski, zaboravili izvesne nae rei i
trebalo ih se setiti. U sebi su sklapali reenice na ruskom a
zatim su ih "glasno prevodili". Takav nain "izlaganja" nije se
svideo agentima UDB-e (revidirci i ostaci ustake "handar-divizije) esto su nasrtali na njih dvojicu, ali bi ih sobni stareina
Duan uri zaustavio irei ruke prema svakoj strani stroja
viui: "e - kaj! Stoj". Zatim bi se okrenuo Milanu Kalafatiu,
ako je on "izlagao stav", ili pak Vidaku Arsenijeviu, i rekao:
"Ajde nastavi sa izlaganjem stava". I tako je sobni stareina ovu
dvojicu kanjenika spasao batina svesno izlaui sebe opasnos
tima od "revidaraca, jer je i on bio kanjenik sa posebnim
ovlaenjem da organizuje tuu.
Ponaanje vaeg sobnog stareine sigurno nije prolo bez
ikakvih posledica? Da li Je posle toga mogao i dalje da bude
sobni stareina?
- Na alost, nije. Jedne veeri kasno doli su stariji agenti
iz takozvanog "Centra i viknuli svima koji su u tom trenutku
rasturali staru pocepanu ebad: "Ustaj, bando. U vaoj baraci je
jedna zamaskirana banda u licu vaeg sobnog stareine Duana
uria". U glavi je poela da nam se okree baraka. Izveli su ga,
a zatim odveli u specijalni bunker pod zemljom, gde su muenja
bila jo groznija i stravinija.
Bio sam teko bolestan i ekao ispred sanitetske barake
da mi ukazu pomo. Spazio sam Duana uria, oteenog i
crvenog od krvi, kako sei na kamenu. Bili smo sasvim blizu.
apnuo mi Je: "Grozno me tuku, barba, ve tri meseca u bunke
ru. Ako ostanem iv, voleo bih da mi doete i vidite moj zaviaj.
Pamtiu vas kao dragog oveka." elja mu se nije ispunila.
Ubrzo posle tog naeg susreta izdahnuo je pod batinama.
Seate li se jo nekih likova iz vae barake 13 koji su se
svojom hrabrou i moralnou upisali u knjigu ljudi sa ime
nom ovek?
315

- Slavoljub Ivanovi Pura, kotunjavi Crnogorac Blao


Popovi, "dvomotorac" Novica Dejanovi, nezaboravni LJubia
Pavlovi Gavran. Zadrau se na Gavranu. Taj nadim ak je
dobio u partizanima. Ljubiu je uhapsio 1949. u Vladimircima
mlad islednik UDB-e Rade Mari. I dok je bio u zatvoru m ajka
Zorka mu je svaki dan donosila pakate, sve do njegovog deportovanja na Goli otok. Jednog dana, kao i obino, m ajka Zorka je
donela paket i prila isledniku Maricu da ga pregleda. Mari Je
odbio da primi paket uz komentar; Ne primam vie pakete za
Gavrana, on ovde vie ne postoji. Majka je briznula u pla i
insistirala da vidi sina. "Hou da vidim sina i ako je mrtav da
ga sahranim." Pred kapijom UDB-e okupio se svet privuen
majinom kuknjavom. Iznerviran, islednik Mari, ionako ljut,
otkopao je lic, rairio ga i rekao joj: "Evo ti sina Gavrana". Taj
gest trebao je da izrazi njegovu odanost Partiji.
Gavran je jednog dana, kao bojkotovan u baraci, stavljen
u kiblu sa mokraom i fekalijama. Tu scenu je, na papir, preneo
za zidne novine barake slikar - grafiar Dida Demajo i u des
nom donjem uglu se potpisao. Tu karikaturu je kasnije Gavran
demontirao i sauvao kao krunski dokaz o naem kupanju u
fekalijama i mokrai. Kada je puten, Gavran je pre nego to e
se ukrcati na brod, karikaturu uvijenu u m astan papir stavio u
gunje crevo. Bio je to jedini nain da je prenese kao krunski
dokaz naeg oneoveavanja".
Znai li to da je drugima bilo bolje? I kome? Onima koji
su tukli, jer su "revidirali stav". Ili onima - koji su bili tueni, jer
su terali svoje do kraja? Razgovarao sam, i dobio pisma i od
jednih i od drugih. Ne znam ni sada pravi odgovor na to pitanje.
Tueni ne kriju tragove svog ispatanja. Oni koji su tukli - ute,
ne govore, anonimni su, kriju i dan-danas ono to su na Golom
otoku inili, stide se. Kome je bilo gore?
Danilo Krstaji iz Beograda bio je avgusta 1951. osuen
na pet godina. Tada je imao in kapetana prve klase. Uestvo
vao Je u ratu, u IV crnogorskoj brigadi kao pukom!traljezac pa
komesar ete, a i svi su njegovi iz ugledne borake familije sa
Durmitora. On ve vie od tri i po decenije obilazi sve mogue
institucije, traei rehabilitaciju, Jer sm atra da Je nevin, da je
osuen na osnovu lanog denunciranja.
(U julu 1990. poslao mi je i svoj poslednji dopis - zahtev za
rehabilitaciju, i ovaj novi beznadni odgovor zaveden u Vojnom
tuilatvu JNA pod br. 43-4/90 od 29. m arta 1990.:
316

Drug DANILO KRSTAJI


Ul. Sinie Stankovia br. 18/1
11030 Beograd
Skuptina SFRJ - Sluba za predstavke i predloge dostavi
la je ovom tuilatvu Vau predstavku da je, kao nadleni
organ, razmotrimo sa stanovita eventualnog stavljanja zahteva
za ponavljanje krivinog postupka, jer je u tom pravcu Vaa
predstavka usmerena.
Nismo nali zakonskog osnova za stavljanje zahteva za
ponavljanje krivinog postupka, koji je protiv Vas okonan
pravosnanom presudom Vrhovnog suda u Beogradu K. br. 788
od 11. 7. 1951. godine. Ovo stoga to u Vaoj predstavci, niti u
priloenim spisima, niste izneli nove injenice niti ponudlili nove
dokaze koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima bili
podobni da prouzrokuju donoenje oslobadajue presude ili
osude po blaem zakonu.
VOJNI TUILAC JNA General-major Ahmet Hodi, s.r.)
Posle mnogih tortura u istrazi i posle suenja, Danila
Krstajia su prebacili, zajedno sa grupom od tridesetak osue
nika, na ostrvo Sv. Grgur. Stigli su nou, avgusta 1951. Nisu ni
znali gde su; to su tek kasnije otkrivali. A bili su susedi Golog
otoka, za koji, takode, do tada nisu uli. Imae vremena, dve
godine, da saznaju sve. Njegova pria gotovo Je identina sa
svim ostalim, malo vie obojena nesreom oveka koji se osea
nevinim, a ipak ispata sve "grehove" najteih osuenika.
- U sedamnaestoj godini ivota, 1943 - kae Krstaji postao sam lan KPJ. To je bilo vreme kada sam ratovao kao
pukomltraljezac u IV proleterskoj crnogorskoj brigadi. Kao
komesar ete, 1944. godine i etvrti put sam ranjen, pa sam zato
postavljen za komesara divizijske bolnice. Za ratne zasluge odli
kovan sam Ordenom zasluga za narod drugog reda i sa dva
ordena za hrabrost. Cela porodica Krstaji, ispod Durmitora, od
1941. bila je za NOP, a moji roaci su bili i venici AVNOJ-a.
Otac i nas etvoro dece preko 15 godina postali smo u ratu la
novi KPJ, a starijia sestra i nosilac "Partizanske spomenice". .
Poetkom 1950. premeten sam iz politikog odeljenja
Armije u Kragujevcu u politiko odeljenje divizije u Titovom
Uicu, u inu kapetana prve klase.
Ujutru, 21. m arta 1951. godine, na slubenom putu, ispred
317

Kragujevca, uhapsili su me i odveli u samicu. Moja Jedinica


tada nije znala gde sam, a mojoj majci, koja mi je uvala sina,
rekli su da sam prekomandovan na "specijalni posao" i da ona
ode u Zemun sa detetom, gde smo imali svoju kuu kao kolonis
ti.
U istranom zatvoru bio sam oko tri meseca. Sem desetak
dana, nalazio sam se u samici bez svetlosti, lancima vezanih
ruku iza leda. Nisam mogao da se hranim, pa mi Je hranu
davao straar. Na isleivanje sam odvoen Jednom nedeljno.
Upozoravali su me da znaju za moj neprijateljski rad, da omah
sve priznam i tako to pre raistim istragu Jer je to bolje po
mene. Uporno sam odgovarao da sam nevin, da nikad nisam
neprijateljski delovao.
Posle toga, poele su batine i razna provociranja. Jednom
su me zvali da mi saopte da su mi ubili sina. Primio sam tu
vest hladnokrvno jer sam oseao da lau i rekao: pa dobro, sad
bar nemam ega da se plaim! Tada su me nazvali velikom
informbirovskom bandom.
Posle mog hapenja, u Titovom Uicu uhapsili su jo oko
desetak oficira, meu kojima i komesara divizije i naelnika
KOS-a. Nijedan od tih oficira nije imao ta rei za mene u vezi
sa Rezolucijom -. I moja razvedena ena, kad sam doao iz
zatvora, kazala mi je da su joj donosili na potpis napisanu pri
javu protiv mene, obeavali nagradu i zaposlenje ako potpie, ali
- kako mi je rekla - ona je to energino odbila.
U Beograd sam dovoden Juna 1951, u Deligradsku ulicu.
Tu sam i smeten u zajedniku zatvorsku sobu, gde sam ekao
suenje. Suenje Je bilo tajno i osuen sam od Vrhovnog suda u
Beogradu (K. br. 788 od 11. Jula 1951. godine, l. 100 KZ) na pet
godina strogog zatvora i godinu dana gubitka graanskih prava.
I na suenju sam izjavio da sam nevin.
Posle toga, vezan, sa drugima, vozom, sproveden sam do
Rijeke. Nismo znali kuda idemo. Potrpali su nas nou u brod,
pod palubu. Ujutro smo stigli na ostrvo Sveti Grgur. Bio Je poe
tak avgusta 1951. godine. Mislio sam da smo stigli meu luake.
Stari osuenici su veinom bili crni od sunca, polugoli, u starim
pocepanim pantalonama i sa nikakvom obuom. Okotali, mra
vi, delovali su kao zverinje. Kad sam prepoznao neke svoje ratne
drugove, uasnulo me. I ja u uskoro biti takav. Gde li smo to
stigli, ta e biti s nama? Niko od nas Jo nije znao da Je to
zatvor na Grguru - susedu Golog otoka.
318

Moju grupu su smestili u jednu od drvenih baraka u "i


ci . Unutra su bili kreveti sa obe strane na tri sprata. Kreveti
su od poredanih balvana i debelih dasaka. Sobni stareina bio Je
L.O., on nije bio zlikovac. Svako vee ribao sam prostoriju zemlju u sobi I nametao obuu zatvorenika. Tako do kasno u
no, kada mi je deurni odobravao da legnem. U pokuaju da se
negde uvuem, tukli su me I terall. Jedva sam uspevao da se
uguram meu balvane. Najgore su me tukli moji, Crnogorci. S
nama Je bilo i nekoliko Slovenaca - oficira, koji nisu hteli da
biju. esto su zato plaali batinama, ali Izdravali su, nisu se
dali. I predratni oficiri nisu hteli da tuku, odbijali su to kao
ponienje, pa su kanjavani kao "banda".
Mislio sam kad osvanem da neu omrknuti. esto sam se
radovao smrti kao spasenju. Ali nisam hteo sam sebi da oduz
mem ivot, to su neki pokuavali. Kad uporno nisam hteo da
bilo ta "priznam", premestili su me u drugi paviljon. Ali ni tu
nisu uspeli da mi iznude neki iskaz, bez obzira na silna mue
nja, batinanja, nespavanja. Vodili su me kao oravog konja sa
natuenom ajkaom na oi i sa ularom - icom oko vrata. Bio
sam sav oteen i izubijan. Svako vee vodili su me na batinanje
u Centar radilita - zatvor za osuenike u KPD, gde su rukovo
dioci bili osuenici. Tu sam pod ebetom ostao oko mesec dana.
Nekoliko puta su me vodili da iz broda iznosim dakove
cementa. Tovarili su mi na lea po 4-5 dakova; cela desetina brigada hvatala me za noge i ruke i zajedno sa dakovima iz
nosila napolje, ostavljajui me da leim pod dakovima dok se
oni odmore. I tako opet. Rukovodilac naih radova - zatvorenik
Milorad Milai - gledao Je jednom kako me mue, pa kada nije
mogao da se savlada, zaleteo se pesnicama na moje gonitelje,
poeo da ih udara, neki su od udara i pali na zemlju. Vikao je:
zar ne vidite da je iznemogao, da teko hoda, hoete da crkne
pre nego to iznese svoju neprijateljsku delatnost. Odobrio mi je
da sednem i da se odmorim. On me je vie puta titio i spaavao
kad sam bio na granici izdrljivosti i njemu mogu da zahvalim
to sam ostao iv.
udno Je to, valjda zbog tolikog zla, ovek pamti i naj
manju dobrotu. Seam se, recimo, advokata V., koji Je bio zamenik sobnog stareine. A zna se ko je to mogao da bude. I on me
je tukao, morao Je kao "revidirac, ali oseao sam kad me tue
da - uzdrava ruku, da to ini lake, da nije krvnik. Posle Otoka,
vie godina kasnije, sreli smo se na ulici. Zagrlio sam ga i polju
319

bio. ena mi posle kae: kako moe da ga ljubi kad te je tu


kao? Tukao me Je, ali lake! Ona to moda nije razumela, ali
tako je bilo...
Ljudi su ljudi, ali na muci su razliiti. Pamtim i one koji
ni po koju cenu nisu hteli da dignu ruku na drugove. Plaali su
za taj prkos, za obraz, krvavo su plaali ali nisu pljunuli na
sebe. Marko Prlja Je dobi Jao batine za to, muili su ga, ali Je
ostao estit ta je taj sve proao: zarobljeniki logor, gestapovski
zatvor, "Staru Gradiku", "Bilee", Goli otok. Sve Je Izdrao, pred
ratni oficir, kom unist sam je patio i plaao, drugome zlo nije
hteo da nanese. Kada Je umro, otiao sam da mu se poklonim.
Samnom je na Otoku bio i general Branko Poljanac. Sve
vreme smo zajedno kanjavani bojkotom. Ljudi moji, ta je taj
sve prepatio. Tukli su ga "revidirci" do besvesti. Vezivali mu
repove. Pljuvali ga. Strano je to to priam, ali moram, jo stranije bi bilo preutati. Toliko su ga zlostavljali, bubrezi su stra
dali, pa je nou mokrio ispod sebe. Osealo se to im mu prie.
Ve je bio na ivici ludila... Kada je puten, naao se na ulici. Sve
su mi bili oduzeli. Sam, pustinjak, tako Je i umro. A bio je
Junak u ratu, zar bi drukije postao general.
Jo se nekih seam. Ivo Mari je bio stariji ovek, "kufera - povratnik iz Moskve, radio je u Komintemi. Nije bio "akti
vista". Trpeo je. Njegov posao su bili - klozeti. Dobar posao! Dali
su mu ga to Je bio stariji, boleljiv, iznemogao. Samo Je utao i
radio. Ni sa kim ni rei. Zavue se u te smrdljive, govnave
umeze i - uti, vreme prolazi.
Nije, znai, kako se pria, moralo da se bude gad, da druge
bije i mui kako bi se dodvorio isednicima. Bilo je teko, mnogi
nisu izdrali, pristali su na sve, ali ipak - ne svi. A da je bilo
gadno - bilo je. Kad kima pukne, kad prvi put pljune u sebe nema vie povratka. Onda i roenu m ajku otkuca isledniku. Ne
znam, ja to ni danas ne mogu da objasnim - zato, zato su se
tukli izmeu sebe, komunisti, do Jue ratni drugovi, brat brata,
sin oca, poniavali se, pljuvali, lagali, puzili, koji Je avo ulazio u
ljude...
Poto sam bio uporan u utanju, proglasili su me za agen
ta NKVD. Na ostrvu je to bilo "zvanje" koje Je znailo da me
"prevaspitani" osuenici mogu muiti po svom izboru, ali da me
uvaju da ne crknem ili da se ne ubijem dok ne raistim tajne
veze i pijunski rad.
Jednoga dana na ostrvu Grguru cela brigada me terala na
320

rad - tukla me, vezali su mi icu oko vrata, padao sam, leao
okrvavljen sa tekim kamenom na leima... Kada sam klonuo, i
psihiki, hteo sam da se ubijem. emu sve to dalje trpeti? Resio
sam da natrim na milicionera, kao da hou da mu otmem
oruje, da bi on pucao. Ali nisam imao snage ni za to... Upravnik
me tada kaznio da idem "pod ebe".
Krstaji zatim opisuje ta to znai:
- U zadnjem oku sobe ebadima je bio ograen prostor,
gde sam zatvoren kao u samici. Niko me, sem ovlatenih, nije
smeo videti niti sam ja mogao nekoga da vidim. Tu sam provo
dio dan, kleui, jer mi nisu dali ni da sedim ni da spavam. A u
pono su me odvodili u "Centar gde su me "revidirci tukli do
besvesti - da priznam da sam neprijatelj. Tako je bivalo mesec
dana...
Posle godinu i po dana provedenih u "bandi, izneo sam
svoj stav pred kolektivom sobe i zato dobio strogi bojkot. Stav
pred kolektivom osuenici obino iznose kad prethodno pristanu
da raiste istragu, da revidiraju i izvre samokritiku. Taj stav
se veinom iznosio odmah po dolasku na izdravanje kazne, ili
to , u roku od 1-3 meseca. Ja to nisam hteo, uvek sam tvrdio
da sam nevin, da nemam nita zajednikog sa IB. Nisam hteo ni
sa kim da razgovaram. utao sam kao nem.
Sobni stareina je tada bio neki Marko M., kod koga su
mnogi propitali i propevali. Raunao je, verovatno, da e i kod
mene uspeti. Ali kad to nije uspeo ni muenjem ni teranjem na
rad, organizovao Je konferenciju na kojoj sam iznosio "stav".
Sala je odzvanjala od vike osuenika "ua banda, "ubij bandu.
Nakon gaenja, tue, sav krvav, rekao sam u jednom dahu:
"Znate kako se zovem, nevin sam i nemam vie nita da vam
kaem"! I to mi je bila poslednja reenica. A za godinu i po dana
u izolaciji sluao sam oko sto osuenika koji su iznosili "stav":
svi su priali o svom neprijateljskom radu, raskrinkavali se,
napadali ponaanje ostalih zatvorenika prema njima, pljuvali
recima svoje ukuane - odraslu eljad, pa opet dobijali batine,
dok se Jo vie ne uprljaju.
Za vreme strogog bojkota ribao sam prostorije bez savi
janja kolena, u prisustvu i pod nadzorom deurnog sobe, od
uvee do pola noi. Zatim me deurni sobe vodio kod sobnog
stareine na isleivanje. Ovaj bi me vezao za klupu, potrbuke, i
tako me tukao. Jednom mi je slomio dva rebra i ruku iznad
nadlaktice. Posle toga sam kaselu ili traga nosio tako to mi je
drka bila vezana kanapom za vrat.
321

Zatim sam prebaen u zatvor na ostrvu Ugljan. Tu Je bilo


malo bolje: zgrade za spavanje, vie hrane, m anje batina. Nisu
mi mnogo ni savijali glavu, niti me muili. Neto sam povratio
snagu. Ali, za kratko. Nekoliko meseci kasnije prebaen sam u
Bilee... Posle stalnih batinanja ulazim u tzv. "govnarsku bri
gadu. Tu nas je estorica. Posao nam Je da silazimo u septike
jame do gue, do usta, da istimo fekalije. I telo i odelo su nam
bili govnavi. Ali bar nas ne biju, sreni smo, Jer niko nee da
nam prie zbog smrada. Na alost, sve smo jame uskoro oistili...
Posebno uzbudljiva ispovest Danila Krstajia Jeste o nje
govom susretu sa majkom i etvorogodinjim sinom, kada su
mu dozvolili posetu. Uskoro zatim, osloboen je bojkota, prestala
su muenja, poeo je da se uvodi neki zatvorski red. To se doga
a u jesen 1953. godine.
- Nakon etiri meseca bojkota, kada nisam ni rei progo
vorio o svom tobonjem neprijateljskom radu, islednici su nare
dili da mi kolektiv skine bojkot. To je bilo oko dva meseca pre
putanja na slobodu, u kasnu jesen 1953.
Putanjem na slobodu decembra 1953. bio sam sretan da
vidim svoje, ali utuen i nepoverljiv prema svemu. Nakupljeni
strah i neverica u ljude bili su prisutni kod mene i izlaskom iz
zatvora, vie godina i Jo nisu sasvim iezli. Izbegavam pozna
nike i drutvo, naroito razgovore sa bivim zatvorenicima po IB,
ne samo da se ne podseam na zatvor nego i zbog sumnje da su
provokatori, laljivci, kao to su mnogi bili. Plaim se novih
podvala.
Izlaskom iz zatvora, zaposlio sam se poetkom 1954. godi
ne kao fiziki radnik u fabrici noeva u Zemunu. Kad sam bio
predloen da radim u raunovodstvu, direktor mi Je saoptio da
iz SUP-a to ne odobravaju. Spreavali su me jo na nekoliko
mes ta. Te godine prijavio sam se na konkurs za loaa na Po
ljoprivrednom fakultetu. Sekretaru fakulteta bilo Je neugodno
da bivi oficir JNA radi u loionici, pa me je odvraao od tog
posla. Shvatili su moje razloge I primili me za loaa. Ubrzo se
pojavilo slobodno mesto laboranta. Ali opet Je bilo smetnji iz
SUP-a. Onda me je pozvao profesor dr J.B. I rekao - da on ne
pita ni SUP, ni mene, niti ga interesu je to sam kanjavan, nego
- da li u marljivo i dobro raditi. Kad sam mu to obeao, rekao
je: doteraj se (kod njega sam tada doao iz loionice, sav prljav i
garav) i ujutro doi na posao. Kasnije sam dobio mesto vieg
tehnikog saradnika i na tom poslu ostao sve do penzionisanja
1977. godine.
322

Na kraju svoje duge I dramatine ispovesti Krstaji kae:


- Ja ni danas ne traim milost, Jer ne smatram da sam bio
muenik "neke ideje", ve traim samo istinu na videlo, istinu o
mom izdravanju kazne i igu koji i dalje nosim - mada sam
stradao nevin.
Obraun sa informbirovcima Je bio, po svim dokumentima
i svedoenjima, to se vidi i iz Krstajieve prie, najsuroviji u
vojsci. Pre nego to kasnije ire objasnim tu ocenu, opisao bih
neke dramatine dogaaje, koji nisu ostali bez uticaja na "kaz
nenu politiku" i progon onih vojnih lica u koje se posumnjalo ili
su se stvarno nali na "drugoj strani".
Sve je poelo saoptenjem Ministarstva unutranjih poslo
va FNRJ, 18. avgusta 1948. godine, u kome je stajalo:
"U noi izmeu 11. i 12. avgusta o.g. u Jedan sat posle pola
noi, u rejonu sreza Vrac, preko jugoslovensko-rumunske gra
nice, pokuala su da preu u Rumuniju tri10 lica Pogranini
straar - milicioner, koji se nalazio zaklonjen na tom graninom
odseku, primetio je etiri osobe kako ubrzanim korakom idu
prema granici. Kada je na to hteo da upozori komandira strae,
jedan od trojice, koji su eleli da predu granicu, istrgao je revol
ver i ispalio metak u straara. U samoodbrani, ovaj je upotrebio
oruje i na mestu ubio dva lica, dok su se druga dvojica dala u
bekstvo u pravcu rumunske granice, ali je Jedno lice pre prelaza
uhvaeno..."
Ko su bili ljudi koji su te noi, po kii, tako urno grabili
prema dravnoj mei? Zato je dolo do sukoba sa straom i ko
je ovek koji je potegao revolver i ubrzo bio pogoen hicem sa
druge strane?
Milicioner koji je bio u zasedi i koji je zapucao iz puke Vladimir Kovaevi, ovako opisuje taj dogaaj u slubenoj istra
zi:
"Bila Je velika pomrina. Leao sam u zasedi i primetio
kako ispred mene prolaze neka lica. Video sam bele uniforme.
Diui se, uo sam kako neko od njih ree: Izgleda da neto u
ti? Viknem: Stojf, a oni nita ne odgovore, nego opale dva met
ka. U tome i ja opalim jedan, pa drugi metak, i ujem kako od
njih neko ree da Je Jedan ve poginuo. Kad to uh, opalim trei,
10 U istrazi Je utvreno da su bekstvo pokuali Jovanovi. Petrievi i
Dapevi-, a etvrta osoba bio Je upravnik imanja koji ih je samo pratio do gra
nice (pr. aut.)

323

pa etvrti metak, a peti mi se zaglavi. Posle toga povuem se


natrag, u pravcu sela Soice, da potraim svoga komandira
Kneevia. U svitanje sam se naao sa njim i rekao mu: Drue
vodnie, ja sam nekoga ubio, ne znam ko je. S pukom na
gotovs poemo da vidimo koga sam ubio i prvo naidemo na belu
apku...
Neposredno pred tu no, 11. avgusta, oko 15 asova, u
putnikom automobilu sa vojnim oznakama prevezli su se iz
Beograda preko Panevakog mosta: general-pukovnik Arso
Jovanovi, general-major Branko Petrievi Kada, pukovnik
Vladimir Dapevi i voza Arsa Jovanovia, koji ih Je vozio.
Putnici su u Vrcu svratili do sekretara Sreskog komiteta
KP, kome su rekli da idu u lov na divlje svinje. Sekretar im se
pridruio. Tako su stigli do Bele Crkve. Arso Je odmah poao da
trai svog roaka, komandanta tamonje tenkovske kole JA,
koji Je inae zavrio tenkovsku akademiju posle rata u Sovjet
skom Savezu. Nije ga zatekao kod kue jer Je ovaj ve bio otpu
tovao na godinji odmor. Arso to nije oekivao, pa Je bio vidno
uznemiren.
Uvee se grupa uputila u selo Soice. Iako Je bio avgust,
vreme je bilo kiovito i prohladno. Automobil se zaglavio u seos
koj kaljuzi i nije mogao dalje. Voza je ostao kod kola, a ostali
su nastavili peice prema selu. U gluvo doba noi, po mrklom
mraku, zakucali su na vrata upravnika tamonjeg poljopriv
rednog dobra i probudili ga. Pozvali su ga da lm sutradan zorom
bude vodi u lovu. Ovome, dabome, nije ni palo na pamet da
odbije, naprotiv, godilo mu je da pravi drutvo visokim funkcionerima iz Beograda. Bilo mu Je, istina, malo udno da se nisu i
opremili za tako teak lov, kakvim se sm atra lov na divlje svi
nje. Tokom tog dogovora, Arso Jovanovi Je Izrazio elju da "kad su ve na granici, obiu i karaule i "provere budnost
knojevaca (KNOJ - Korpus narodne odbrane Jugoslavije). A da
bi to uspeno obavili, najbolje Je da odmah - dok Je Jo no pou. Tako Je upravnk dobra neoekivano unapreen za vanog
vodia.
Probijali su se kroz retku umicu prema granici. Napred
su ili Arso i upravnik, a iza njih Petrievi i Dapevi. Sekretar
Komiteta ostao je na poljoprivrednom dobru. Posle kraeg peaenja ispred sebe su uli pucketanje granica, na ta ih Je Arso
upozorio: "Neto se uje, kao da neto uti!" Pri tom Je drao
revolver u desnoj ruci, a levom se oslanjao na upravnika.
324

Kad se suanj ponovio, Arso je u pravcu odakle se uo,


opalio: najpre Jedan, pa drugi metak. Otuda je vrlo brzo odgovo
reno brzometnom puanom paljbom sa etiri metka. Prva dvo
jica su istog trenutka pala. Iza njih, Dapevi se bacio na zem
lju. Petrievi, ne stigavi da se razabere, uo je tak o neko repetira puku. Zbunio se. Nepoznati nije vie pucao ve se povukao
dublje, u umu.
Kad se sve smirilo, Dapevi i Petrievi su se kroz mrak
dovukli do prve dvojice iz svoje grupe da provere lee li u zak
lonu ili su pogoeni mecima. Kad su im prili, videli su da su
Arso Jovanovi i upravnik poljoprivrednog dobra ubijeni.
Iako u panici, Dapevi je predloio da jo jednom pokua
ju da se probiju preko granice. Pre toga je poupao epolete i
zajedno sa apkom bacio ih na zemlju. Petrievi Je odbio da ide
ponovo prema granici, smatrajui to suvie rizinim. Rekao je
da e se vratiti u Beograd.
Videvi da nema kud, Dapevi mu je sugerirao da, kada
ga vlasti budu pitale za njega, kae kako su se ve posle prvog
pucnja razbeali i da vie jedan drugoga nisu videli. Posle dogo
vora sklonili su se pod jedno drvo, gde su i osvanuli. im je
zasvitelo - razili su se. Dapevi je otiao uz granicu, a Petrie
vi je poao natrag u selo. Tu je naao predsednika Mesnog
odbora.
Poto mu je ispriao dogovorenu verziju o tome ta se
dogodilo na granici, zatraio je da ga ovaj odvede do milicije. Uz
put, dok su ili, siao je s puta u udolicu do jednog izvora da se
napi je vode. Ali samo to se sagnuo, uo je iza sebe uzvik: "Ruke
uvis!" Bio Je bez apke, ali je imao epolete general-majora. Kada
se osvrnuo, iznad njega na drumu stajao Je milicioner sa pu
kom u ruci - Duan Kneevi, komandir pogranine stanice.
Petrievi mu je na to strogo rekao da skloni puku, jer
valjda vidi da Je on general Jugoslovenske armije. Kneevi se
malo zbunio, predomiljao, pa je ipak spustio puku. Onda je,
pravdajui se, ispriao kako su sino presreli grupu pijuna,
pripucali na njih i ubili dvojicu, dok su se ostali razbeali.
- Nisu to nikakvi pijuni - prekinuo ga je Petrievi - ve
nai ljudi, koji su poli u kontrolu granice, pa su naleteli na
zasedu. Onaj u uniformi koga ste ubili je general-pukovnik Arso
Jovanovi, a onaj drugi Je upravnik vaeg poljoprivrednog
dobra. Nesrea, vidi! I ja sam bio sa njima.
uvi to, Kneevi se uplaio. Zar takav "kiks da im se
desi na granici - da ubiju generala!
325

- Nije mogue - promucao je. - Pa ja poznajem Arsa Jovanovia, bio sam u Prateem bataljonu Vrhovnog taba za vreme
rata. Ono nije on.
- Otii, pa zagledaj bolje, videe da jeste! - rekao mu je
Petrievi.
Zajedno su onda poli do poljoprivrednog dobra i probudili
sekretara Sreskog komiteta KP. Ispriali su mu kakva im se
nesrea dogodila. U meuvremenu, Arsov voza izvukao Je
automobil iz blata, tako da su se kolima uputili u Vrac: Petri
evi, Kneevi, sekretar Komiteta i voza. Petrievi je prvo
svratio u sekretarevu kuu, gde se presvukao, Jer Je bio sav
blatnjav. Domaica mu Je dala mueviJeve pantalone i koulju.
A sekretar i komandir milicije Kneevi otili su u Oznu (Odeljenje za zatitu naroda) da prijave sluaj.
Od prvog susreta sa Kneeviem, Petrievi je strepeo da
e ga otkriti. Meutim, I ovaj, a i drugi u srezu, poverovali su
izgledu u lovaku priu" ili su glumili i sauestvovali u nesrei
koja je zadesila generala i njegove drugove. Trudili su se da mu
se nau pri ruci dok ne doe do Beograda.
Sekretar Komiteta i Kneevi su se, ubrzo, vratili sa efom
Ozne Aleksandrom Vasiem koga su zvali apajev. Petrievi
mu je ispriao ta se sve dogodilo, ponovio mu je verziju o tome
kako su nabasali na graninu zasedu. apajev i Kneevi morali
su da pou u Beograd, u Ministarstvo unutranjih poslova Srbi
je, prvo ministru Slobodanu Peneziu Krcunu, da mu lino
podnesu Izvetaj o incidentu. Zamolili! su Petrievia da ih
poveze automobilom.
Dok su se pribliavali Beogradu, Petrievi Je, s vremena
na vreme, kriom pogledao na svoje saputnike. Jo nije bio sigu
ran da li stvarno idu na referisanje u Ministarstvo, ili, u stvari,
njega sprovode. Da bi to proverio, pred Panevakim mostom ih
je upitao:
- Gde ete da vas ostavim?
- Pred Ministarstvom, u Marala Tita ulici - odgovorio Je
apajev.
Tu ih Je i ostavio, a vozau rekao da ga vozi kui.
Podne 12. avgusta 1948. godine ve Je bilo prolo. U kui se
presvukao i telefonom Javio Glavnoj politikoj upravi JA da e
brzo doi. Obukao je civilno odelo.
U kancelariji Uprave doekao ga Je Otmar Kreai Kultu
ra, prvi pomonik naelnika Glavne politike uprave JA, zadu
en za agitaciju i propagandu.
326

- Taman sam hteo da te pozovem telefonom kod kue rekao mu je Jo s vrata. - uo sam ta vam se desilo.
Svetozar Vukmanovi Tempo, naelnik Glavne politike
uprave, nije bio tada u Beogradu. Nalazio se na odmoru.
- Zvali su nas da odemo do Centralnog komiteta, hoe da
im ispria kako se sve dogodilo - dodao Je Kreai.
Poli su odmah u CK KPJ, koji se tada nalazio u bivoj
zgradi "Agrarne banke na Trgu Marksa i Engelsa broj 11, do
redakcije Borbe.
Petrievi je i u CK KPJ ponovio dogovorenu "priu o
lovu".
U meuvremenu, u istu kancelariju gde su razgovarali,
uao Je i zamenik ministra unutranjih poslova Srbije, koji Je
doao da izvesti ta su mu rekli ef Ozne i sekretar Komiteta iz
Vrca. Petrievi i Kreai su otili, pre nego to je ovaj izneo
dobijene informacije.
Sili su najpre u bife u zgiadi CK, popili kafu, a zatim se
vratili u zgradu Politike uprave. Tek to su tamo stigli, u Kreaievoj kancelariji je zazvonio "specijalni telefon", koji su imali
samo visoki rukovodioci.
- Da - javio se Kreai. - Tu je... da, da...
Uznemiren, Petrievi je pokuao da uhvati togod iz
Kreaievih "da, da". I dalje ga je muila sumnja: da li su doku
ili istinu?
- Odoh asak, zovu me. Ti sedi ovde dok se ne vratim rekao mu je Kreai.
Samo to je on izaao iz kancelarije, uao je jedan od
generala koji je takoe radio u Politikoj upravi.
- Jesi li uo ta se desilo? I ja sam bio tamo? - upitao ga je
Petrievi.
- Ti! - zaudio se tobo ovaj.
Nisu progovorili vie ni re, a u sobu su uli Jo Jedan
general i zamenik ministra unutranjih poslova Srbije. Neposre
dno za njima, uao je i naelnik kontraobavetajne slube. Petrievia je sada poela da mui Jo vea neizvesnost. Da li su
poverovali u "priu o lovu", da li ga ti uvaju ili mu samo prave
drutvo?
Radno vreme Je ve odavno prolo, a oni su jo bili tu.
Hteo Je da proveri svoje slutnje. Poao je do toaleta. Za njim je
odmah, kao sluajno, poao i jedan od drugova da "opere ruke".
Zajedno su se vratili. Petrievi tada jo nije znao da su oficiri
na izlazu iz zgrade ve upozoreni da ga ne puste.
327

U kancelariju se zatim vratio Otmar Kreai sa nekoliko


oficira kontraobavestajne slube.
- Drue Kada - obratio se on Petrieviu - poto Je sluaj
veoma zamren, moraemo da te stavimo u preventivni pritvor.
Na ispitivanjima u zatvoru, Petrievi je u poetku uporno
ponavljao "priu o lovu. Kasnije Je sve priznao.
U meuvremenu, Vladimir Dapevi, poto posle dugog
lutanja nije uspeo da pree granicu, vratio se vozom u Beograd i
sklonio u jedan stan. Odmah je uspostavio telefonsku vezu s
Ambasadom SSSR-a. Sastao se sa pomonikom vojnog ataea, od
kog je traio da mu hitno omogui bekstvo iz Jugoslavije, jer
mu "gori pod nogama. Dapevi Je i ranije bio nestrpljiv, pou
rivao je bekstvo, insistirajui kod Arsa Jovanovia i Branka
Petrievia da se to pre krene. Petrieviu je ak jednom prili
kom rekao da e ako ne poe u odreeno vreme sa njima, Arso i
on otii sami.
Pomonik sovjetskog ataea nije mogao udovoljiti zahtevu
Dapevia. Tako se ovaj do 31. avgusta 1948. godine krio u
Beogradu, a onda na svoju ruku otputovao vozom u Suboticu.
Poneo je sekcije graninog podruja prema Maarskoj, kao i
kompas radi lake orijentacije. Krijui se, peice, po mraku,
lutao je dva dana a potom uspeo da doe na 40 m etara od gra
nice. Po kompasu je, meutim, ocenio da Je ve odavno preao
granicu. Onda je iznenada uo uzvik:
- Stoj, ko ide?
- Jugosloven! - odgovorio je Dapevi, mislei da ga zaus
tavljaju maarski graniari.
- Jugosloven, napred!
Kada je priao blie, u m raku Je prepoznao uniformu
jugoslovenskih vojnika. Bio je 21 as, 2. septembar 1948. godine.
Uvidevi da je kasno da bilo ta uini, predao se. Sproveden je
iste noi u Beograd.
Sluaj Petrievia i Dapevia posebno je iznenadio Svetozara Vukmanovia Tempa, njihovog tadanjeg efa - naelnika
Glavne politike uprave. Evo kako se on sea tih trenutaka:
"Sto se tie Arsa Jovanovia, nije me iznenadio njegov
postupak: bio je oficir stare vojske, a poslije rata Je poslat u
Vojnu akademiju Voroilov, gdje Je mogao biti i zavrbovan. Ali
me je iznenadilo da su u to upleteni Petrievi i Dapevi. Dodu
e, da sam malo vie pratio njihovo dranje, sigurno bih doao
do zakljuka da sa njima nije sve u redu. Jedino su se njih
328

dvojica, od cijelog sastava Politike uprave, nali pobueni da


protestuju protiv mojih utisaka koje sam stekao prilikom
boravka u SSSR-u. Petrievi je kasnije tri puta izvrdao da ide
u jedinice i da istupa povodom Staljinovih pisama i Rezolucije
Kominforma. Ne seam se da li je uopte istupao u Gardijskoj
diviziji; izbjegao je da istupi na Petom kongresu KPJ; napravio
se bolestan i iscrpljen. A ja sam mu bezrezervno vjerovao!
im sam stigao u Beograd, sazvao sam rukovodee kadro
ve Politike uprave koji nijesu bili na odmoru. Iznio sam ono o
emu sam razmiljao od kada sam saznao za pokuaj bjekstva
Jovanovia, Petrievia i Dapevia. Istovremeno sam izdao
direktivu da svi politiki kadrovi prekinu odmor i da se vrate u
jedinice. Zatim sam otputovao na Bled da referiem Titu...
- Kao komunista osjeam da treba da se povuem sa
funkcije u Armiji - zakljuio sam svoje izlaganje drugu Titu. Bilo bi nepravilno ako bih drugaije postupio. Jer, Petrievi je
bio moj zamenik... imao sam veliko povjerenje u njega.
- Kako moe komunista da se povlai iz borbe!- prekinuo
me Tito.
- Ja se ne povlaim iz borbe, ve samo sa funkcije u
Armiji... Kako mogu govoriti o potrebi budnosti kada sam bio
toliko nebudan da se to granii sa naivnou! A revolucionar ne
smije biti naivan...
- Po tvojoj logici treba i ja da se povuem, jer je ujovi
bio moj blizak saradnik - opet me je prekinuo Tito.
- To je neto drugo! - nijesam se zbunio. - J a sam imao
toliko poverenja u Petrievia da smo Kreai, on i ja svako
jutro razgovarali o novostima za koje bismo saznali. Povjeravao
sam im svoje najintimnije misli...
Tito, oigledno, vie nije imao volje da razgovara o toj
stvari, pa me je otro prekinuo:
- Neu vie da razgovaram... Vrati se na dunost koju ti je
poverio Centralni komitet!
Preli smo na razgovor o drugim stvarima. Kao uzgred,
Tito je rekao da ne treba da povlaim ljude s odmora, da ne
treba dramatizovati pokuaj bjekstva dva-tri oficira. Vano je
da se Armija u cjelini dobro dri.
Vratio sam se na dunost, ali s utiskom da sam loe startovao u novoj borbi..."
Suenje Branku Petrieviu i Vladimiru Dapeviu odra
no Je dve godine kasnije - od 1. do 4 juna 1950. godine pred
329

Vojnim sudom. Optunica ih je, pored ostalog, teretila da su


radili na razbijanju jedinstva i odbrambene moi Armije, te da
su izdali svoju domovinu i "pogazili zakletvu vemosti narodu i
vrhovnom komandantu",
Zbog znaaja tog procesa, koji je imao irok odjek u jav
nosti, rekonstruisau ga podrobnije, na osnovu sudskih zapis
nika i novinskih izvetaja.
Sudsko vojno vee sainjavali su potpukovnik Milonja
Stijovi u svojstvu predsedavajueg, sudi je porotnici gene
ral-major uro Lonarevi i pukovnik Bogdan Vujoevi. Optu
bu Je zastupao vojni tuilac JA pukovnik Ilija Kosti, a za
branioce optuenih odreeni su pukovnici Danilo Kneevi i
Rado Raievi. Vojni tuilac je, izmeu ostalog, rekao:
- Oba optuena, poev od Jula 1948. godine pa do njihovog
zajednikog pokuaja bekstva u noi izmeu 11. i 12. avgusta
1948. godine, ilegalno su radili na organizovanju grupe izdaj
nika iz redova vojnih i civilnih lica u cilju da se, silom i uz
intervenciju strane drave, zbace vrhovni organi narodne vlasti
i dravne uprave FNRJ i time ugrozi nezavisnost FNRJ i slobo
da njenih naroda. Radili su na razbijanju Jedinstva i odbram
bene moi Jugoslovenske armije, te su tako izdali svoju domovi
nu i pogazili zakletvu vemosti narodu i vrhovnom komadantu.
- Njihova karijeristika i protivnarodna shvatanja dovode
ih do zakljuka da je u FNRJ i na njenim granicama nastala
situacija koja omoguuje bilo pobunu unutar zemlje bilo agresi
ju izvana, ili jedno i drugo u isto vreme. U tu svrhu oba optue
na su planski i organizovano radili na pridobijanju pojedinih
viih rukovodilaca JA i narodnih vlasti za svoj neprijateljski
rad.
- Radi ostvarivanja svog cilja povezali su se sa vojnim
ataeom SSSR-a u Beogradu, gardijskim general-majorom Georgijem Stepanoviem Sidoroviem, pa se od tada sva njihova
ilegalna delatnost odvijala pod rukovodstvom generala Sidorovia. U vezu sa tim generalom oba optuena stupila su preko
njegovog pomonika majora Ivana Vasiljevia Kolobanova.
Poev od 14. Jula pa do 11. avgusta 1948. godine oni su bili u
vezi sa generalom Sidoroviem; optueni Dapevi Je sa majorom
Kolobanovom odrao osam sastanaka, tipino zaverenikih po
nainu odravanja, a sa generalom Sidoroviem, vojnim ataeom
SSSR-a u Beogradu, pet sastanaka i to u zgradi Sovjetske
ambasade, na kojima Je od generala primao direktive za svoj
subverzivni rad i podnosio mu izvetaj o tome.
330

- Konano, ocenivi da je nemogue ostvariti postavljene


ciljeve, Jer su uprkos nastojanju bili potpuno usamljeni, doneli
su odluku da nastave svoju protivnarodnu delatnost van grani
ca nae domovine, iz inostranstva. Tako su, po direktivi i pod
rukovodstvom generala Sidorovia , radili na pripremanju grupe
izdajnika za prebacivanje u inostranstvo, a primili su i zadatak
da formiraju ilegalni centar u zemlji za borbu protiv postojeeg
poretka u FNRJ.
- Kao vojna lica, oni su saoptavali predstavniku strane
drave - vojnom ataeu vlade SSSR-a - podatke koji su se odno
sili na oruane snage i odbrambenu sposobnost FNRJ. Ta njiho
va delatnost bila je naroito opasna, jer su oni kao vii oficiri
JA znali mnoge strogo poverljive vojne i dravne tajne.
- Tako je na sastanku, etvrtom po redu, koji je odran 1.
avgusta 1948. godine, general Sidorovi traio od optuenog
Dapevia vojnoobavetajne podatke o tome da li je bilo pomeranja Jugoslovenske armije prema granici Albanije. Optueni
Petrievi, poto je prethodno izvidio i ustanovio da nije bilo
nikakvih pokreta jedinica JA u pravcu Albanije, obavestio Je o
tome generala Sidorovia preko optuenog Dapevia na sastan
ku od 7. avgusta 1948. godine.
- Sedmog avgusta 1948. general Sidorovi im je stavio u
zadatak da ispitaju stanje cesta u Jugoslaviji i da ga o tome
obaveste, to su oni i prihvatili.
- Pored tih vojnoobavetajnih podataka, general Sidorovi
Je od optuenih traio i obavetajne podatke o stavu najviih
rukovodilaca Jugoslovenske armije u vezi sa napadima rukovo
dilaca SSSR-a na FNRJ. Dapevi mu Je dao i te podatke.
- Poto su se prethodno povezali sa generalom Arsom
Jovanoviem, njih trojica su pokuali da naoruani pobegnu iz
Jugoslavije u Rumuniju, u noi izmeu 11. i 12. avgusta 1948.
na graninom sektoru Vrac. Pribliavajui se granici, 900
metara daleko od nje, Arso Jovanovi Je pucao iz pitolja na
milicionera Vladimira Kovaevia koji je tu bio na dunosti.
Milicionar je, vrei svoju dunost, uzvratio vatrom sa etiri
puana metka, kojima Je pogodio Arsa Jovanovia i Svetolika
Ra biJaca, zvanog Tole, vodia te grupe begunaca. Obojica su
ostali na mestu mrtvi, a Petrievi i Dapevi uspevaju da
umaknu.
- Ostatak noi, sada ve 12. avgusta, njih dvojica - pres
traeni, lutaju i kriju se do svitanja. Dapevi produava bek331

stvo du granice u pravcu Juga. A Petrievi, koji se naao u


svitanje vie sela Soice, predsedniku odbora toga sela i milicioneru Duanu Kneeviu lano predstavlja nameravano bekstvo,
a njegovo osujeen je kao nesrean sluaj koji se desio prilikom
lova. Isto to on je tvrdio i svojim stareinam a po povratku u
Beograd.
- Kad Dapevi ne uspeva da prebegne preko granice,
vraa se u Beograd, gde se krije od narodnih vlasti sve do 31.
avgusta 1948. godine.
- U tom vremenu Dapevi je ponovo uspostavio kontakt
sa pomonikom vojnog ataea SSSR-a u Beogradu, majorom
Kolobanovom, te je sa njim imao sastanak 25. avgusta 1948, od
22 do 23 asa, u Palmotievoj ulici broj 27 (prvi sprat).
- Razne mogunosti ponovnog bekstva, razraivane uz
pomo vojnog izaslanika SSSR-a u Beogradu, otpadale su jedna
za drugom, te je ostalo na tome to Je major Kolobanov obeao
optuenom Dapeviu vojnu sekciju Subotice 1:100.000 kao i 10.
000 dinara, s porukom general-majora Sidorovia da ide peke
do granice izbegavajui naseljena mesta.
- Drugog septembra 1948. godine oko 21 as, na sektoru
karaula 85 i 86, nedaleko od granice, hvata ga patrola graninih
jedinica KNOJ-a i onemoguuje u nameri.
- Optunica stavlja na teret obojici optuenih da su poini
li del izdaje i vrili pijunau u korist strane drave 1 pokuali
da pobegnu i inostranstvo da bi otuda produili borbu protiv
nezavisnosti FNRJ i slobode njenih naroda. Neprijateljska ak
tivnost Petrievia i Dapevia poinje posle 1. Jula 1948. godine,
tj. posle otvorenog poziva Rezolucije Informbiroa na pobunu kada njihova krjeristika i protivnarodna shvatanja dolaze do
punog izraaja. U toj svojoj delatnosti optueni idu tako daleko
da se povezuju sa vojnim ataeom SSSR-a u Jugoslaviji, general-majorom Georgijem Stepanoviem Sidoroviem i pod njego
vim rukovodstvom deluju protiv sopstvenog naroda.
Jedan od ljudi koje Je Dapevi pokuao da pridobije general Vukain Miunovi, obavestio je o njegovom neprijatelj
skom radu generala Petrievia. A ovaj je, dabome, to odmah
otkrio Dapeviu, upozoravajui ga da u pridobijanju pojedi
naca bude mnogo oprezniji.
Zadatak povezivanja sa predstavnicima SSSR-a u Beog
radu primio Je Vladimir Dapevi. Od 8. do 10. jula dobijene su
adrese privatnih stanova pomonika generala Sidorovia, majo332

ra Kolobanova, a 14. jula Dapevi odlazi u Ulicu 29. novembar,


u zgradu broj 1, gde je ustanovio da stanuju ruski majori Kolobanov i Koetov. Od ene majora Kolobanova saznaje da njen
mu nije kod kue, i poto je ugovorio sastanak, dolazi istoga
dana u 15 asova, presvuen u civilno odelo. U razgovoru koji je
trajao svega pet minuta, oni su zakazali ponovni sastanak istog
dana u 19 asova, u parku pred starim Univerzitetom. Dapevi
u ugovoreno vreme prilazi majoru Kolobanovu, ne pozdravljaju
i ga, ve toboe da pripali cigaretu, i Kolobanov mu tada zaka
zuje novi sastanak za 20.30 pred Francuskom ambasadom. Po
dolasku u Sovjetsku ambasadu, Dapevi je generalu Sidoroviu
izloio svoj plan i general-majora Petrievia, obavetavajui ga
da su njih dvojica spremni da u celosti izvre naloge iz Moskve.
Trai od generala Sidorovia da im se prenesu novi, do tada za
njih i za javnost nepoznati nalozi Moskve i, konano, da im se
dade miljenje kako se iz Moskve ocenjuje njihova ve postojea
i nameravana aktivnost.
General Sidorovi, pravei beleke prilikom razgovora,
pohvalio je nameru i plan zaverenika, istiui da je ona pravil
na. Na molbu Dapevia da ih Sovjetska ambasada povee sa
jo nekim eventualnim diverzantima, koji su se prijavili Sovjet
skoj ambasadi, Sidorovi je odgovorio da jo niko nije traio
pomo Sovjetske ambasade niti se njoj za neto slino obraao.
Na drugom sastanku, Sidorovi obavetava Dapevia da
je borba protiv dravnog rukovodstva FNRJ pravilna, da treba
okupiti i povezati to vie ljudi, koristei izmeu ostalog i tribi
nu Petog kongresa KPJ. Istakao je da se Moskva slae sa tom
taktikom.
Na tom drugom sastanku, generala Sidorovia interesuje
stav pojedinih najviih rukovodioca JA. Podaci koje daje Dap
evi svode se na jedno: Informbiro ni na jednog ne moe da
rauna.
Na treem sastanku Sidorovia najvie interesuje kakvo je
raspoloenje delegata Petog kongresa i jesu li Petrievi i Dap
evi razgovarali sa njima. Na to pitanje Dapevi mu je nega
tivno odgovorio i izloio da se taktika otvorenog istupanja ne
moe usvojiti, poto sm atraju da nemaju istomiljenika. General
Sidorovi se morao sloiti s tim.
Uvee 23. jula 1948, optueni Dapevi sastao se sa majo
rom Kolobanovom, koji je primio materijal i poruke za generala
Sidorovia.
333

I na etvrtom sastanku sa generalom Dapevi izvetava


sovjetskog predstavnika da svi delegati vrsto stoje uz CK KPJ i
da je to nedvosmisleno potvrdio odrani Kongres. Poto je Dap
evi rekao da ne vidi nikakvu mogunost za svoj dalji rad,
zakljueno je da bi bilo najbolje da se njih nekolicina, koje bi
jo trebalo pronai, ilegalno prebace u inostranstvo za dalje
voenje borbe. Sloili su se da za to dolazi u obzir i Boo LJumovi, sa kojim su ve obavljeni rzgovori.
Na dan 7. avgusta odran Je peti i poslednji sastanak sa
generalom Sidoroviem. On se sloio da jedna grupa pobegne u
SSSR, insistirajui meutim da neko ostane u zemlji i da se o
tome definitivno odlui na sastanku koji je tada zakazao.
Zbog straha da ne budu prerano otkriveni, Dapevi i
Petrievi ubrzavaju bekstvo iz zemlje, ne ekajui zakazani
sastanak sa generalom Sidoroviem. Poto su prethodno diskutovali o stavu i dranju Arsa Jovanovia, Dapevi mu prilazi
otvoreno i pridobija ga za begstvo.
Desetog avgusta donosi se konaan plan bekstva: Rumunija, a odatle u SSSR. Odluka je donesena u stanu Arsa Jova
novia, koji je sugerirao da Je najzgodnije prebacivanje u
Rumuniju na terenu Vrca ili Bele Crkve. Kao prednost za
prebacivanje na tom mestu, Jovanovi Je istakao da u BeloJ
Crkvi ima roaka, pukovnika Dukljana Vukotia od kojega
oekuje, iako s njim do tada nije razgovarao, da e im pomoi
da se prebace u Rumuniju. On ak pretpostavlja da bi od njega
dobio tenk s kojim bi se mogli prebaciti preko granice. Kao
prednost istakao Je 1 neposrednu blizinu granice, kraj koje se
nalazi dravno poljoprivredno dobro i lovite iji se upravnik
im anja zove Tole, istiui pri tom da bi se njihov put mogao
karakterisati kao odlazak u lov. Poto je obavestio Petrievia o
razgovoru sa Jovanoviem, Dapevi forsira bekstvo, iako Je
Petrievi smatrao da Dapeviu Jo ne preti opasnost. Meutim,
Dapevi je insistirao da i on bei iz Jugoslavije.
U odreeno vreme Jovanovi, Petrievi i Dapevi nali
su se u stanu Arsa Jovanovia. Jovanovi je bio obuen u letnju
generalsku uniformu i nosio Je aktentanu u kojoj je bila putna
karta FNRJ i pitolj - parabelum sa devet metaka. Dapevi Je
bio takoe obuen u letnju uniformu i nosio je dva revolvera i
lovaku puku. Petrievi Je od oruja imao takoe parabelum
sa osam metaka. Posle nekoliko zastajkivanja i konsultovanja,
kao kod Alibunara, oko 18.30 asova begunci su automobilom
334

Arsa Jovanovia stigli u Belu Crkvu, gde su doznali da je puko


vnik Vukoti otiao na odsustvo. Uz put Je optueni Dapevi
napomenuo da u Vrcu dobro poznaje sekretara Sreskog komi
teta Mila Vukmirovia, koji Je njegov prijatelj iz detinjstva, isti
ui da e mu rei da idu u lov, kako bi im ovaj pomogao da se
prebace do lovita, a odatle preko granice.
Iste veeri, izmeu 22 1 23 asa, stigli su na dravno ima
nje koje se nalazi vie sela Soice - kod kue upravnika Svetolika Ra vijaca zvanog Tole, i zatraili od njega da ih povede naj
kraim putem kroz umu prema granici, jer da pored lova hoe
da provere i budnost graniara. Oni su zahtevali da idu kroz
najzabitija mes ta.
Jedanaestog avgusta, kada su Jovanovi, Petrievi i
Dapevi pokuali da predu granicu, bio Je na strai na tom
mestu milicioner Vladimir Kovaevi. Oko dva asa on Je primetio neko kretanje seoskim kolskim putem u pravcu granice i
kad Je malo podigao glavu, nazreo Je na jedan metar daljine
neka lica. Poto su ga ve bila mimoila, ustao je da ih zaobie i
zaustavi. Meutim, ubrzo je uo glas "neto uti i odmah zatim
pucnjeve iz revolvera u svom pravcu. Kao odgovor na to, Kova
evi je opalio jedan za drugim etiri metka, dok mu se peti
metak zaglavio. Od etiri metka, dva su pogodila Arsa Jovanovi
a a jedan Svetolika Rabi jaca. Dapevi, koji se u momentu
pucanja nalazio neposredno iza Arsa i Tola, prilegao Je uza
zemlju. uo je hroptanje Arsa Jovanovia i jauk upravnika
dobra: "Nemojte pucati, drugovi, Ja nisam nita kriv." Na
deset-petnaest metara iza Dapevia leao je na zemlji pritajen
Petrievi. Ostatak noi Dapevi i Petrievi proveli su lutajui
po okolnom terenu. Ujutru je Petrievi predloio da se vrate sa
priom o sluajnoj pogibiji prilikom lova, na to Je Dapevi
odgovorio da u to nee niko verovati. I tu su se razili. Petrievi
Je stigao Jednim putem u Beograd sa bajkom o lovu, a Dapevi
drugim putem, krijui se od vlasti. Od 12. do 31. avgusta on
nastoji da uspostavi vezu sa sovjetskim izaslanstvom. Na sa
stanku u Palmotievoj ulici broj 27, u stanu pomonika sovjet
skog vojnog ataea majora KIlJdieva, Kolobanov Je primetio da
Je Dapevi napravio veliku pogreku to o bekstvu nije izvestio
nikoga od njih, kako bi oni organizovali prebacivanje. Dapevi,
meutim, i dalje Insistira na ponovnom bekstvu i trai pomo
automobil do granice, paso ili lanu legitimaciju, pa i mogu
nost da se prebaci avionom.
335

Sutradan, 26. avgusta, major Kolobanov uruuje mu


vojnu sekciju Subotice, a drugoga dana obavetava ga da mu Je
nemogue da nabavi legitimaciju. Pozdravlja Dapevia od stra
ne general-majora Sidorovia i uruuje mu od njega novac i
preporuku kako najbezbednije da stigne do Subotice.
Naoruan i obuen u civilno odelo, Dapevi je pokuao jo
Jedanput bekstvo preko granice, ali ni tog puta nije uspeo.
Drugog septembra 1948, oko 21 as, na 40-50 metara od maar
ske granice, u blizini mesta Bajmok, uhvatila ga je patrola
karaule broj 86, razoruala i sutradan sprovela za Beograd.
Petrievi i Dapevi priznaju injenice iznesene u optu
nici, ali nastoje da svoj in opravdaju nepromiljenou. Svesni
teine poinjenih krivinih del, oni ih ublaavaju stavovima o
internacionalizmu.
U nastavku suenja priveden je na sasluanje optueni
Branko Petrievi. On se pred sudom ponaa pokajniki i poku
ava zaobilaenjem direktnih odgovora da umanji svoju krivicu
i prikae sebe kao sporedniju linost u grupi. Meutim, upozora
van od strane sudi ja i tuioca na njegove izjave u istrazi, Petri
evi priznaje delo izdaje naroda i Armije kojima je poloio
zakletvu.
Na postavljena pitanja o Lome kako su on i Dapevi
shvatili situaciju 1. 2. 1 3. jula 1948. godine, optueni Petrievi
odgovara da su ocenili: prvo, da je stav CK KPJ nepravilan, i
drugo, da e vlada Sovjetskog Saveza verovatno preduzeti neke
ekonomske i politike mere protiv Jugoslavije. Istovremeno su
zakljuili da ne treba sedeti skrtenih ruku i zato se povezuju
sa predstavnicima Sovjetskog Saveza u Jugoslaviji.
- Kada ste vi i optueni Dapevi poeli da se dogovarate o
neprijateljskom radu? - pitao ga Je predsedavajui suda.
- Smatram da naa neprijateljska aktivnost nastaje fakti
ki onog dana kada smo reili da se poveemo sa generalom
Sidoroviem.
Govorei o povezivanju sa stranim predstavnicima, optu
eni Petrievi kae da Je to predloio Dapevi, a da Je veza s
majorom Kolobanovom uspostavljena onako kako Je izloena u
optunici.
- U ije Je ime optueni Dapevi iao u Sovjetsku amba
sadu 1 govorio s generalom Sidoroviem?
- U moje i u svoje ime. General Sidorovi mu Je rekao da
su nae namere pravilne ali da on mora za dalje direktive da
pita CK SKP(b).
336

- Je li optueni Dapevi zatim razgovarao sa Sidoroviem


o istupanju na Petom kongresu KPJ?
- Jeste. Meni je takoe rekao da bi trebalo to uiniti.
Na pitanje general-majora Dura Lonarevia, sudije
porotnika, da li je s optuenim Dapeviem diskutovao o
mogunosti intervencije u Jugoslaviji, optueni Petrievi odgo
vara da Je bilo o tome razgovora i da je stajao na stanovitu da
bi Sovjetski Savez okupirao Jugoslaviju u sluaju rata.
- Da li vi znate kakvo je bilo stanje u naim jedinicama
ba u danima kada ste odluili da se poveete sa sovjetskim
predstavnicima i da radite za njih? Zatim, kakvo je bilo tada
stanje u pojedinim uilitima u SSSR-u, kakav se pritisak vrio
na nae ljude? Je li to bio pritisak?
- Jeste, bio je pritisak.
Na pitanje predsedavajueg kako sada gleda na sebe a
kako na svog roaka zastavnika Petrievia, koji se, uprkos pri
tisku, vratio iz SSSR-a posle Rezolucije, i koji se sastao s njim,
optueni odgovara:
- Smatram da sam poinio izdaju.
U nastavku sasluanja optueni Petrievi pria kako mu
je Dapevi govorio da se general Sidorovi interesovao za ujovia i Hebranga i za stav pojedinih jugoslovenskih rukovodilaca,
naroito generala Gonjaka, Koe Popovia i Peka Dapevia.
Optueni dalje govori o razgovorima vodenim sa genera
lom Sidoroviem uoi Petog kongresa. Na sastanku u Staljingradskoj ulici, on je kazao Dapeviu da nee istupiti na Kon
gresu, a Dapevi se u poetku tako izjanjavao kao da Je oba
vezan pred generalom Sidoroviem da istupi. Pa ipak, stao je na
gledite da to ne uini, iz straha da e biti sam. S tim stavom se
sloio i general Sidorovi, savetujui im da se upravljaju prema
konkretnoj situaciji.
Optueni Dapevi izjasnio se na jednom od sastanaka u
Sovjetskoj ambasadi da mu je nezgodno da stalno dolazi u
Ambasadu, jer se boji da ne bude otkriven. General Sidorovi
mu je na to odgovorio da nema ta da se plai i dodao - po
recima optuenog Petrievia - da Sovjetski Savez ne zaboravlja
svoje prijatelje.
- A je li bilo rei - pita vojni tuilac - o onim prijateljima
koji su dali 1.700.000 rtava u zajednikoj borbi protiv zajed
nikog neprijatelja?
337

Optueni nije odgovorio.


Od optuenih, na sastancima u Sovjetskoj ambasadi tra
eni su i drugi podaci.
- Je li general Sidorovi pitao optuenog Dapevia da li
postoje kakvi pokreti naih vojnih jedinica prema Albaniji?
- Jeste, to mi je Dapevi rekao. A Ja sam njemu kazao da
tih pokreta nije bilo.
- Je li to bilo odavanje vojnih tajni?
- Pa... ja nisam saoptio nikakva fakta.
- Svejedno, vi ste rekli da pokreta nije bilo, a i to Je oda
vanje vojnih tajni. Je li vam poznato da Je to krivino delo?
- Znam.
Sudija-porotnik Vujoevi
- Da li je davanje takvih podataka imalo kakav uticaj na
vae dalje dranje prema Sidoroviu?
- J a sam Dapeviu rekao da Sidorovi nas pretvara u
pijune.
- ta je general Sidorovi traio od optuenog Dapevia
na poslednjem, petom sastanku.
- Podatke o stanju cesta u Jugoslaviji?
U nastavku suenja, u subotu 3. juna, ispitani su svedoci.
Prva je sasluana Branka Berginc, lina prijateljica optu
enog Dapevia, i njegov glavni jatak. Ona mu je davala sve
potrebne informacije za vreme dok se skrivao pred organima
narodne vlasti. Priznala Je da Je bila obavetena o prvom Dapevievom pokuaju da prebegne preko granice, i kada mu to
nije uspelo, po povratku u Beograd, da ga Je sakrila u stanu
svoga brata Marka Majukovia, u Moskovskoj ulici broj 4,
donosila mu hranu i obavetenja. Uestvovala je i u zakaziva
nju sastanaka sa Brankom Spasiem, koji je trebalo da pribavi
linu kartu za Dapevia; zatim u prenoenju direktiva pred
stavnika Sovjetske ambasade, u nabavci sekcije sektora Subotice, novca i drugog.
Na pitanje sudije-porotnika Lonarevia kakvu Je poruku
od majora Kolobanova trebalo da prenese optuenom Dapeviu,
ona odgovara:
- Da pode do Subotice i da ne putuje eleznicom.
Lonarevi ita izjavu Branke Berginc pred islednim
organima. U njenoj izjavi stoji da Je Rus rekao da ga Dapevi
vie apsolutno ne trai, da poe peice u Suboticu, odnosno da se
snae kako sam zna. Tom prilikom predao je sekcije i 10.000
dinara".
338

- Da li je to tano?
- Jeste.
Branka Berginc iznela Je jo neke pojedinosti o organiza
ciji bekstva optuenog Dapevia, pa se prelo na sasluanje
svedoka Bruna Benzana, vozaa Arsa Jovanovia.
Benzan Je detaljno ispriao o putovanju do mesta gde se
automobil zaglavio i o povratku za Beograd s optuenim Petrieviem. Oba optuena potvrdila su njegove navode kao tane.
Trei svedok na pretresu bio je Milo Vukmirovi, koji je
avgusta 1948. godine bio sekretar Sreskog narodnog odbora u
Vrcu i sekretar Sreskog komiteta Partije. On navodi kako optu
ene poznaje jo od detinjstva, ali da se za vreme okupacije nije
nalazio sa njima poto je bio u zarobljenitvu.
- Jeste li se sretali posle osloboenja? - pitao ga je sudija
Stijovi.
- Na Petom kongresu bio sam sa Dapeviem i Petrieviem jedan minut. Oni su bili prilino oholi prema meni i ja
nisam hteo da im se nameem. Deset godina se nismo videli i
vie se nisu drali tako prijateljski prema meni.
Jedanaestog avgusta, kada su Jovanovi, Petrievi i
Dapevi doli u Vrac, potraili su Sreski narodni odbor i tom
prilikom ponovo se sreli s Vukmiroviem. Rekli su mu da bi ili
na imanje u Socu. Vukmirovi im je napomenuo da je to opas
no, jer Je put blatnjav pa mogu se zaglibiti. Oni su, meutim,
insistirali da se ide.
- Poeli smo malo da razgovaramo i o politici, pored osta
log - pria svedok. - Dapevi me je pitao kakav je moj stav. Ja
sam rekao da je moj stav jasan, da se nalazim na liniji naeg
CK.
Upozorio sam ih na opasnost od izvesnih bandi pored
granice i ponudio da uzmem svoju mitraljetu. Rekli su mi da to
nije potrebno. Smatrao sam da kad se oni ne plae, da ja Jo
manje treba da se plaim. Kad smo doli u Jablanku, nisam
znao put prema imanju, jer je bila no i predloio sam da
uzmemo sekretara elije iz sela. Na to mi je Dapevi rekao: Sta
e nam sekretar elije, bolje je da uzmemo Jednog seljaka." Ipak
smo poveli sekretara elije iz Jablanke, iju mi je kuu pokazao
jedan drug iz Mesnog odbora, poto Ja nisam znao gde stanuje.
Kad smo izali na jedan kilometar od sela, na breuljak, kia je
naglo poela da pada i nismo mogli kolima dalje. Predloio sam
da se vratimo, poto emo uspeti da izbegnemo kini pojas. No
339

Arso je bio uporan, i traio da se ide napred. Podravao ga je


Dapevi, a Petrievi je, koliko se seam, utao. Bilo Je smeno
da ti ljudi toliko insistiraju da dou na imanje kao da je tamo
bilo bogzna ta. Ali Ja jo uvek nisam nita sumnjao. Kia Je
poela Jae da pada i Arso se obratio sekretaru elije iz Jablanke da nas prebaci konjskim kolima. Rekao sam da do pola noi
ne moemo stii na imanje, no Arso je ve poeo sekretaru da
nareuje da dovede konjska kola.
I sekretar elije je otiao u selo. Mi smo ostali napolju.
Poeo je pljusak. U tom momentu ja sam primetio da Dapevi,
Petrievi i Arso Jovanovi imaju pitolje i to velike pitolje parabelume. Poeli su da ih pune mecima koje su pozajmljivali
izmeu sebe. Ne znam tano ko ih je drao. Tom prilikom Dap
evi se odvojio od Arsa Jovanovia i Petrievia i pozvao da
malo proetamo dok ne naiu konji s kolima. Poli smo napred.
Dapevi mi je tada rekao: "Pa dobro, tvoj stav je prema CK
jasan." Ne mogu detaljno da se setim svega, ali osnovno je to da
mi je Dapevi tada rekao: da je Tito izdajnik, da su hapenja u
Crnoj Gori i u Sarajevu, da Je Generaltab u rasulu. Jo ranije
mi je rekao da je moj ujak - general Blao Jankovi nestao. On
je to govorio povienim glasom tako da su to mogli da uju i
Petrievi i Arso Jovanovi. Sve vreme igrao se pitoljem.
J a sam mu odgovorio da o tome neu da diskutujem, da
dobi jam direktive koje sprovodim i da vidim, koliko sam Ja
sposoban po svome znanju da ocenim, da su te direktive na lini
ji marksizma-lenjinizma, da Ja konkretno sprovodim socijalizam
na selu. Na to mi je on odgovorio: "Ti si budala i takve budale
treba pobiti."
Naljutio sam se na njega i poao natrag. Meutim, on Je i
dalje terao svoje. J a nisam hteo da diskutujem i poeo sam da
se nerviram. Tada mi je rekao da o tome nita ne priam, Jer da
e njemu, kad se vrati u Beograd, zbog toga otii glava. U tom
momentu, Petrievi je dobacio: "Vidi, on te provocira. Dobro Je,
ti se dri muki."
Poto su stigla kola, Arso Jovanovi, Petrievi i Dapevi,
zajedno sa Milom Vukmiroviem i sekretarom partijske elije iz
Jablanke Ljubom Gvozdenoviem stigli su do im anja i pozvali
upravnika. U njegovoj kui Arso Jovanovi i optueni poneto
su pojeli i popili. Kada su njih trojica sa upravnikom imanja
otili, Milo Vukmirovi Je ostao sa Ljubom Gvozdenoviem da tu
no prenoe na imanju. Iako Je postojala izvesna doza sumnje u
340

bekstvo, im su se on i Gvozdenovi probudili, pitali su da li su


se ona etvorica vratila iz lova...
U tom razgovoru - nastavio je svoj iskaz svedok Vukmirovi - doao je odozdo Petrievi sa pomonim milicionerom i
vodnikom Kneeviem. Petrievi je bio sav prljav i znojav, sa
tanom u ruci. Ja sam priao, i pitao ga gde su ostali. Rekao mi
je da Je Tole pogreio put i da su ih napali. Ja sam video da ima
neto. Vodnik je rekao da je ubijen Arso Jovanovi i Tole. Rekao
je da Petrievi ima pitolj u tani. Kada smo poli, uz put Je
priao ta se dogodilo. Posle smo doli u Jablanku, seli u auto
mobil i ja vie nisam pitao Petrievia za ostale.
Vukmirovi je sa vodnikom Kneeviem i optuenim Petrieviem doao automobilom u Vrac. Tu se Petrievi u njego
vom stanu oprao, a on Je u meuvremenu otiao kod organa
Uprave dravne bezbednosti i tamo predao pitolj optuenog.
Odatle je upuen telegram u Beograd da se sumnja u begstvo.
Vukmirovi je zatim sa Petrieviem i dvojicom pripadnika
Udbe otputovao automobilom Arsa Jovanovia u Beograd.
Posle kraeg odmora prelo se na sasluanje svedoka
Ljube Gvozdenovia, biveg sekretara partijske elije u Jablanki. Njegovim iskazom potvren je iskaz Mila Vukmirovia.
Gvozdenovi je dodao da su se Jovanovi, Petrievi i Dapevi
putem prema Soci neprekidno raspitivali o obezbeenju gra
nice, o rasporedu karaula i si.
Kao svedok sasluan je i Duan Kneevi, koji je avgusta
1948. bio vodnik milicije i zamenik komandira stanice u Kutilju. On Je ispriao kako je postavio zasede milicionera da bi
pohvatali konjokradice i krijumuare koji su se prebacivali iz
Rumunije u Jugoslaviju i obratno. Meutim, kako se pokazalo,
umesto krijumara i konjokradica naili su dezerteri i izdajnici.
U svom iskazu, Kneevi je rekao da se bojao da e optueni
Petrievi izvriti samoubistvo, posle onog sluaja koji se odig
rao, poto je, kako je smatrao Kneevi, trebalo da on kao vii
oficir pritekne u pomo Arsi Jovanoviu kada je poelo da se
puca i kada Je on pao. Zatim je i resio da mu oduzme pitolj
koji se nalazio u tani, no ne direktno razoruavanjem, poto je
u pitanju vii vojni rukovodilac, nego da mu neprimetno oduz
me tanu u kojoj se nalazio pitolj. To su Vukmirovi i Duan
Kneevi i uinili.
Zatim Je uveden u sudsku dvoranu svedok Vladimir
341

Kovaevi, miicioner, koji Je, vrei svoju dunost, ubio Arsa


Jovanovia i vodia Svetolika Rabljaca. Vladimir je ispriao
kako se dogaaj odigrao. Toga dana, kad je ubijen Arso Jovanovi, upravo su oekivali da e naii neke konjokradice.
- ta ste uradili?
- J a sam tu ekao sve do jedan sat posle pola noi. Bila Je
velika pomrina. No je sve obuzimala, nisam dobro poznavao
teren. Leao sam do Jedan sat posle pola noi i tada sam primetio kada Je ispred mene prola neka grupica ljudi. Dok sam se
ja podigao, ve su bili proli 10-15 metara. Diui se, uo sam da
jedan od njih ree: "Izgleda da neto uti." Kad uh to, ja uzviknem: "Stoj!" Oni nita ne odgovore, nego opale Jedan, pa drugi
metak. U to sam Ja ve ustao i stojei opalio dva metka. Tada
sam uo da neko od njih ree da Je Jedan poginuo. Posle opalim
trei i etvrti, a peti metak mi se zaglavi. Tada se povukoh
nazad u pravcu sela Soice, tj. u pravcu Kneevia.
- Kada ste se nali sa Kneeviem?
- J a sam bio do svanua u grmlju. Priao sam Kneeviu
u samu zoru. Jo se nije bilo razdanilo, ali sam ga prepoznao po
njegovoj kabanici. Kad sam mu priao na 15 metara, poto me
je i on prepoznao, oslovio sam ga i rekao mu da su neki u toku
noi prolazili i da sam nekog od njih ubio. Tada nas dvojica
poosmo gore u pravcu mes ta gde sam pucao. Kad smo bili u
blizini, on mi ree da je jedan od poginulih civil. Jo nije bilo
dobro svanulo. Prili smo blie i vidimo na putu jednu belu
apku. Kneevi je pozvao jo dva milicionera i postavismo
obezbeenje. On je posle toga poao da Javi u Soicu.
Po podne, na lice mesta, izala je i komisija.
Posto je uzeo generalije od svedoka Petra MilJaka, vojnika-graniara, predsedavajui ga Je pozvao da ispria ono to
zna o hvatanju optuenog Dapevia prilikom njegovog pokua
ja bekstva preko maarske granice. Petar MilJak rekao Je u
svom iskazu:
- J a sam 2. septembra 1948. godine poao sa Jo Jednim
drugom iz nae karaule u pravcu susedne. Kada smo odmakli
oko hiljadu metara i doli u Jedan vinograd, uo sam da se neko
povie toga vinograda kree. Nisam mogao nita videti, Jer Je
bila pomrina. Odmah sam dao znak svom drugu, koji Je bio
pozadi mene, bacivi busen zemlje. To nam je bio znak kad
neto primetimo. On je priao, i Ja sam mu rekao gde se uje
342

utanje i da se odmah prebaci prema graninoj liniji i uhvati


zaklon. Poao sam malo napred i video nekog u travi. Teren mi
je bio dobro poznat. Uzeo sam odmah puku na gotovs, poao
napred i uzviknuo: "Ko je tamo?" On Je odgovorio: "Nai smo." Ja
pitam "koji nai", a on kae "Braa, Jugosloveni,
Predsednik:
- U kakvom je poloaju bio?
Vojnik Miljak:
- Ne znam tano. Bila je no, oko 21 as, pa nisam mogao
dobro da vidim, da li je sedeo ili leao. Samo znam da nije bio u
stojeem stavu.
Predsednik:
- Je li se kretao?
- Nije se kretao.
- U tom je - pria dalje graniar Miljak - od susedne
karaule naila patrola. Poto sam poznavao vodu patrole, pozvao
sam ga i rekao mu da prou sa desne strane, jer smo primetili
neku bandu. Ja sam priao onom u travi sa desne strane, a moj
drug sa lea. Naredili smo mu da digne ruke uvis, poto smo se
bojali da nema kod sebe sluajno bombu, to Je on i uradio.
Zatim sam mu rekao: "Nalevo krug, i prili smo kod njega. On
nas Je pitao ko smo mi i u ijem se rejonu nalazi. Rekao sam
mu: "Nije vano, videe kad doe na mesto. On je hteo jo
neto da pita, ali ja sam mu rekao: "Napred! Poao Je prema
granici, a ja sam mu naredio da ide nalevo. Uz put Je hteo da
spusti desnu ruku dole na to sam mu ja rekao da e biti ubijen
samo ako prstom mrdne. Zatim smo poli prema karauli. Moj
drug je bio sa desne strane, prema granici, drei puku na
gotovs. Zatim je rekao: "Kako to vi postupate sa mnom, ne znate
vi kakva sam Ja linost." J a mu kaem: "Nema ovde nikakvih
linosti (u dvorani odobravanje). A on: "Ja sam bio pet godina
vojnik i borio se." Rekoh mu: "Ne poznajem vas. Hteo je da
izvadi svoje isprave i da mi pokae, a ja nisam pristao, jer se
nije nita videlo. Kada smo doli na sto metara do karaule,
rekao sam svome drugu da produi i da kae komandiru da nas
ne zaustavlja. Kada sam ostao sam s njim, on Je opet poeo da
me neto pita, i da pada, iako je tu bilo ravno kao u ovoj sobi.
Ja mu rekoh "idi fino", a on e na to: "Meni je to nepoznat
teren." U tome smo doli na karaulu. Komandir odeljenja ga pita
ima li neto od oruja. On kae da ima i komandir ga pretrese i
iz jednog depa izvadi pitolj. Tada je, prema svetlu, proitao
343

njegovu legitimaciju: potpukovnik Vladimir Dapevi. On je


zatim priao da je ef Vojne akademije u Beogradu i da Je dobio
godinji odmor pa je, poto je tu imao neke roake, doao da ih
poseti.
A gde vam je objava?
Pa meni kao viem oficiru objava ne treba, ja imam
pravo na noenje oruja.
U tom je doao komandir odeljenja i sproveli smo ga dalje.
Graniar Franc Biljanko u potpunosti Je potvrdio itav
iskaz vojnika Miljaka, s kojim je bio zajedno u patroli pri hva
tanju Dapevia.
Poto su ispitani svi svedoci i poto vojni tuilac nije imao
nikakvih predloga za dopunu dokaznog postupka, a ni odbrana
ni optueni, predsedavajui je objavio da je dokazni postupak
zavren.
Suenje se zavrilo time to su obojica optuenih - i Bran
ko Petrievi i Vladimir Dapevi - osueni na po 20 godina
strogog zatvora. Oduzeti su im inovi i odlikovanja. U zatvoru su
obojica proveli po osam godina. Puteni su na slobodu 1956.
godine. Posle toga su se zaposlili: Branko Petrievi kao urednik
u izdavakom preduzeu Rad" u Beogradu, gde je ostao sve do
penzionisanja, a Vladimir Dapevi u UFUS-u (Udruenje film
skih umetnika Srbije), gde je ostao do bekstva Iz Jugoslavije.
Dapevi Je 1958. godine prebegao u Albaniju.
Posle izvesnog vremena otiao Je preko Rumunije u Mos
kvu. Tamo Je proveo due vreme, a zatim se preselio u Belgiju, u
BriseL Krajem 1975. jugoslovenskoj Javnosti je zvanino saopteno da je Vlado Dapevi uhapen na naoj teritoriji, kao ilegalac, sa falsifikovanim pasoem. Istina je meutim bila druga
ija. On je nasilno kidnapovan u Bukuretu, pod dramatinim
okolnostima, Jer su tom prilikom poginula dva Jugoslovenska
emigranta. Tada je prebaen u Beograd i osuen na sm rt pa na
20 godina zatvora. Sproveden Je u KP dom u Poarevcu, gde Je
ostao trinaest godina. Izaao je sa robije 1988. i tada Je "Borba
objavila njegovu ivotnu priu, posle koje je probijen "zid utanja mnogih osuenika po IB-eu.
Sa Kadom Petrieviem bio je drugi sluaj. Upoznao sam
ga Jo 1947, kada je sa grupom generala i pukovnika obilazio
Politiku upravu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, gde
sam tada radio. To Je valjda i bio razlog da Je, posle izlaska sa
Golog otoka, 1956. prihvatio razgovor sa mnom. Vie puta smo se
344

sastajali. Dugo smo, do kasno u no, etali, kao kolege - on je


bio urednik u izdavakom preduzeu R ad , ja u Politici. 11
Jednom sam ga upitao - kada je prvi put shvatio da je
njegovo opredeljenje za IB bila greka, da je kao general time
otiao na put izdaje. Gorko se nasmeio, a onda je dugo govorio
o svojoj prolosti, traei u tome koren kasnije zablude.
- Greka! Nije to bila greka nego moje ubeenje, stvarano
itavu decenije ranije. Tako sam ja shvatio nau ulogu i du
nost: kao neogranieno poverenje u Moskvu i Staljina. Sta smo
mi - bez SSSR-a? A sad odjednom, rascep! Jednostavno, to nisam
mogao da primim, to da Staljin grei, a da smo mi u pravu. Pa
itav rat smo gledali na Istok, na Moskvu - kao u nebo...
Onda Je dola granica i ono to se tamo desilo. Prvi put
sam se uplaio. Arso je poginuo pored mene. Reio sam tada da
odustanem, od svega. Ako se ne otkrije ta smo hteli, da se
povuem... Bilo je, meutim, kasno...
Ali ve na Petom kongresu bilo mi je jasno da Je to izgub
ljena bitka. Oseao sam da smo sami: Vlado Dapevi, Arso i Ja...
Meutim, ve sam bio zaglibio. I raunao sam, ako nam Rusi
pomognu - pobeiu. Nisam vie imao kud...
Posle, u zatvoru, u logorima, sve mi se smutilo u glavi. To
je bilo uasno. Ne samo to maltretiranje, ta beskrajna sumnja,
ponienje, bezizlaz. Nego, ubeenje da je sve to bilo uzaludno, da
si promaio ceo ivot, da jo samo fiziki postoji, hoda, jede,
gleda da preivi - zato? Due vie nema. Sve je otilo do vra
ga: ast, ljudi, ugled, karijera. ivi kao ivine - prezren, na
kolenima.
Petrievi je prilino brzo prihvatio, na izdravanju kazne,
ulogu "prevaspitanog". Ostaje, dabome, tajna koju je on odneo sa
sobom (umro Je) - da li je to uinio iz novog ubeenja (jer je i
kao intelektialac imao dovoljno i vremena I informacija da
prethodno miljenje promeni, da se uveri u antikomunistiku
sutinu staljinizma) ili zbog gubljenja moralnog integriteta i
straha od novih, daljih represija i posledica. Bilo kako bilo, Pet
rievi Je ve u logoru u Bilei postao lan centralnog taba za
tzv. agitaciju i propagandu. A na toj poziciji, steenoj "doslednim
uslugama" upravi zatvora, i beskrompromisnom samokritikom,
nije vie ni pomiljao na popustljivost prema "neprevaspitanima". I sam mi Je poneto od toga priao.
" . Petrievi mi Je pomogao i da rekonstruiem elu ovu dramu pokuaja
begstva preko granice.

345

- Kada sam se ve odluio da se promenim, odluio sam 1


da budem rigorozan prema onima koji su ostali tvrdi. Znao sam
da sa njima nema mira, da ne mogu iveti sa dva lica, na dve
stolice. To bi, u onakvim kontrolisanim uslovima, bilo i nemoguno. Zato sam prihvatio tu "funkciju" u zatvoru? Nisam
sm atrao ili jednostavno to moja svest nije htela da primi, da
prizna - da sam kapo. Ne, nisam to bio. Ali ipak sam radije
prihvatio da budem "njihov izdajnik" nego da do kraja ivim
ivot oveka koji je osuen da zauvek nosi peat "petokolonaa"
u sopstvenoj zemlji...
U Bilei, a i kasnije na Golom otoku, Petrievi Je do kraja
"beskompromisno" nosio svoj krst "prevaspitanog".
Novodoli upravnik zatvora u Bilei 1953. godine, koji Je nakon rada jedne dravne komisije - imao zadatak da uvede
red i zakonitost u logoru, priao mi je o svom prvom susretu sa
Petrieviem, odnosno "centralnim tabom".
- Iste noi kada sam doao za upravnika pozvao sam nji
hovog komandanta, viegodinjeg kanjenika, da mu saoptim
kakav red hou. Traio sam da odmah, ve iste noi, sakupe sve
svoje "aktiviste" i saopte im da oni vie ne mogu samovoljno
sprovoditi nikakav sistem represija, ve da je "kuni red" zatvo
ra iskljuivo stvar upravnika. On Je otiao a ja sam te noi
nastavio da radim. Hteo sam da se to pre upoznam sa doku
mentacijom zatvora. Kad, negde iza ponoi, dolazi deurni i kae
mi: komandant trai da ga hitno primite. ta Je sad - pomislio
sam - pa pre nekoliko sati Je bio kod mene. Osetio sam da neto
nije u redu. Uao je u kancelariju i snishodljivo mi saoptio da
su on i Kada Petrievi drali sastanak taba, ali da misle da
nije dobro tako brzo i rigorozno prei na zakon i "kuni red".
Zato? - upitao sam. "Banda e onda dii glavu! Bolje je to spro
vesti postepeno, bez urbe, ako se ve mora!" Bio sam zapanjen
do koje Je mere njihov sistem meusobnih represija bio uzeo
maha i zavladao zatvorom. Saoptio sam mu ljutito da se moje
naredbe moraju odmah i bez pogovora sprovesti i da sam za red
u zatvoru iskljuivo Ja odgovoran...
Nisam stigao da to ispriam Kadi Petrieviu - umro Je...
Kao i u mnogim drugim sluajevima progona po IB-eu, i u
ovome - Jovanovi, Petrievi, Dapevi - javljaju se naknadna
svedoenja, nove injenice, ili ak drukije verzije. Ispostavlja se
346

i tvrdnja da Arsa Jovanovi nije bio ubijen na granici, ve da Je


izvrio samoubistvo, Jer je video da nisu uspeli, da je stvar
propala i da je jo gore pasti u ruke vlastima. Moe se napraviti
i pretpostavka: da li su oni zbilja sluajno upali u klopku", ili
su ve bili izdani, pa ih Je UDB-a namemo "pustila do kraja" da
bi se onda od toga moglo napraviti spektakularno izdajstvo i
opravdati surova represija koja je usledila u vojsci. To su
dabome samo hipoteze, ali ne bez osnova, i sasvim je moguno
da e jednoga dana biti i dokazane ili e "cela stvar zauvek
ostati tajna.
U vojsci Je posle ovog "incidenta na granici budnost
pootrena. A u praksi to je esto znailo da se i na svaki uanj
odgovaralo platunom. Imao sam o tome razgovor sa bivim
kapetanom M.. prvoborcem, koji je bio jedan od onih koji su
platili ceh pootrene budnosti. On i dan-danas, kao vraeni lan
SKJ, u penziji, obilazi sve mogune ustanove ne bi li se i sudski
rehabilitovao. M.S. je Jedna od uzbudljivih, nesrenih "drvarskih
biografija". Imao je 13 godina kada je otiao u rat, dobio je
spomenicu i postao lan Partije ve 1942. Doekao je osloboenje
kao mlad kapetan I klase. Odabrali su ga, kao starog borca, iz
partizanske familije, kome je brat poginuo kao narodni heroj,
da se koluje u SSSR-u. Ve januara 1946. otputovao je u Vojno
uilite u Odesi. Tu ga Je zatekla i Rezolucija IB. Poinju pritisci,
duge partijske rasprave, izjanjavanje. Od njih 200, pedeset je
odluilo da potpie izjave protiv KPJ i ostane u SSSR-u. M.S. se
vraa u zemlju.
Postaje naelnik operativnog odeljenja u tabu Jedne
brigade u Zagrebu. Ali uskoro stie reenje da se premeta u
Vipavu. On to ne eli, jer je boleljiv, pet rana iz rata Jo nije
sasvim zaraslo. ali se na vie strana, i najzad, januara 1951.
ide i u Beograd, u Glavnu personalnu upravu JA. Tu podnosi
molbu da ostane u Zagrebu. Meutim, im je izaao na ulicu,
prate ga dva oficira iz KOS-a, s njim su i u vozu, da bi u Zag
rebu otpoelo sasluanje.
Razgovaram sa M.S. o stradanjim a koja e doiveti. Ne
ulazim u to da li je bio kriv ili nije, ni koliko. Sudska dokumen
tacija o tom sluaju vie ne postoji. Svedoka jo ima, i oni su
ostali pri svojim izjavama. Ali ta se sve sa njim deavalo i
zato - to Je ve neobjanjivo. Ni on u poetku to ne sluti. Ne
veru Je, zatvoren je, ali e dokazivati da Je nevin.
347

- Prvih dana sam mislio: zatrali su se, neko me je opanjakao, i to e brzo uvideti. Ali islednik me Je upropastio. Bio Je
ovek bez due, robot, reen da mi doe glave. Ni dan-danas ne
znam zato. Dobio je neke lane izjave protiv mene, i optuio me
da sam hteo da izvrim atentat na Tita. Sve Je, u svojoj bolesnoj
glavi, iskonstruisao: na kolovanju u SSSR-u zavrbovan, planira
put u Beograd - da po nalogu ubije vrhovnog komandanta...
- Stavljao me je na paklene muke da to priznam. Tukao,
noima drao vezanog, u stavu mimo, bez sna, bez vode... i tako
dva meseca. Iivljavao se i smejao, dok sam ja, kao ivine,
sklupan od batina na podu, cvilio i ekao da skonam. Dobijaoo
je napade ludila kada ni posle svega nisam hteo da priznam
njegove optube. Dolazio je nou da me sasluava, pljuvao me,
psovao, tukao nogama... Nita nije vredelo.
Svedoci koji su ga teretili da je bio za Staljina, da je delio
njegove slike, da Je govorio da je On u pravu, ostali su kod svo
jih izjava.
- Na sudu se sve ponovilo: moja odbrana, pa ni alba nisu
uvaene. Osuen sam na 6 godina zatvora. Tada jo nisam
mogao ni zamisliti ta me sve eka.
Posle est meseci u zatvoru, M.. je krajem 1952. odveden
u Bilee. I tada poinje "paklena procedura".
- Ve po samom dolasku upoznajem "stroj", "toplog zeca"...
Vezuju mi oi... Tuku...
Istraga se nastavlja i u Bilei. Ponovo "stroj", bojkot, bati
ne, kamen, i kada vie nije mogao da izdri, M.S. smilja kraj.
- Nekako sam ukrao no iz kuhinje. Sakrio sam ga. I
uvee, kada su svi popadali od umora i ei, kada je budnost
"aktivista oslabila, kada su sve oi pospale, nabio sam no u
stomak. Ali ruke su izgleda bile slabe. Nisam imao snage ni da
se ubijem. Odveli su me u bolnicu, operisali i spasli.
Posle toga, putuje na Goli otok. Sve se ponavlja - samo
sada kao na vrelom tiganju, pod usijanim suncem. To Je bila
posebna kazna: vezan si za stolicu i tako nepokretan, suv kao
barut, edan, sedi satima pod uarenim suncem. Kad posme,
kad pone kolaps - poliju te vodom, pa opet.
- Najzad, 7. decembra 1953. saoptavaju mi da sam pomi
lovan. ta sad? Zar nastaviti ivot kao "osueni atentator", kao
agent, kao pijun? Kako otii u Drvar, medu ljude? ta rei?
M.. produava svoju borbu, uporno, trideset godina. Tri
deset izjava je na njegovoj strani. Prima ga, 1958. i uro Pucar,
348

zna ga iz rata, veru Je mu. Centralni komitet SK Bosne i Herce


govine usvaja njegovu molbu da se vrati u SKJ. Sve je sada u
redu - kau mu. Nije - odgovara M.S., sudska presuda Je ostala.
Iz suda mu je odgovoreno: da je dokumentacija, posle dvadeset
godina, unitena, po zakonu, i da vie nema mogunosti za
obnovu postupka.
Tako je Drvaranin .. prvoborac, ratni invalid, lan
SKJ, ostao ipak posle svega sa starim aktom u dosijeu - kao
"informbirovac koji je dobio nalog da izvri atentat..." No on svoj
rat i dalje nastavlja - i ne veru je da nee uspeti. Posle svega,
razgovarao sam i sa ljudima iz pravosua i vojske koji poznaju
taj sluaj. Seaju se da je za "utvrivanje istine" o M.S. intervenisano i sa visokih mes ta. Verovalo se bez rezerve u njegovu
familiju, u brata - narodnog heroja. Odvojena su dva posebna
pravnika da sve ispitaju. Angaovala se i najvia partijska
kontrolna komisija. Meutim, svedoci nisu hteli da povuku svoje
iskaze. Ali zato Je terorisan? - pitao sam ondanje vojne sudije.
To nisu znali da mi kau. Rekli su: to se dogaalo van njih, u
zatvoru, a posle presude - vojska vie sa izdravanjem kazne
nije imala nita, to je bilg stvar "civilnih vlasti"! Da li?

349

IV
TRAGEDIJA SUVOROVACA

Zbog "generalskog sluaja" i drugih vojnih disidenata


posumnjalo se, izgleda, da je, po Staljinovom nalogu, Berija
Lavrentijev, ef NKVD, posebno upravio svoju panju na Jugoslovensku armiju. To je morao biti i logian zakljuak u uslovima vojne blokade i opasnosti od intervencije. Pri tom se NKVD
sluio svim metodama - od klevete NOR-a do vrbovanja i puis
tikih pokuaja. Znao je, uostalom, da je JA vrsta i monolitna,
da ima za sobom dugu ratnu i revolucionarnu tradiciju, da je
vaspitavana u duhu "Titovih ideja" - da nema vee vernosti od
vernosti sopstvenoj socijalistikoj zemlji. Uneti smutnju u njene
redove znailo bi nagristi Jedan od glavnih temelja stvorenih u
toku Jugoslovenske revolucije. Kako je to planirano da se pos
tigne?
kolovanje Jugoslovenskih oficira u SSSR-a dolo Je kao
prirodan nastavak daljeg upoznavanja vojne nauke i prakse
Crvene armije, s kojom smo bili bratski saveznici u ratu, koja je
podnela najvee rtve u borbi protiv faizma, i koja Je vaspita
vana na svetlim tradicijama oktobarske revolucije. Moral i
snagu Crvene armije nai borci su visoko cenili. Zato je svaki
na oficir, koji Je tada odlazio na kolovanje u SSSR, oseao to
kao veliku ast i priznanje.
I to meusobno poverenje i potovanje oficira - komunista
dveju socijalistikih zemalja i arm ija Staljin Je pokuavao da
podrije i zloupotrebi u informbirovskoj kampanji protiv Jugos
lavije.
im je dolo do napada na rukovodstvo KPJ, 1948. godine,
pojedini funkcioneri kola u SSSR-u, gde su se nalazili nai ofi
ciri, angaovali su se da ih privole za Rezoluciju IB. U Rusiji se
tada kolovalo oko 6000 naih vojnih lica, medu njima i 17
generala. Sa njima Je bio i Arso Jovanovi. Organi Berijine
obavetajne slube nastojali su, u isto vreme, da meu jugoslo353

venskim oficirima stvore i svoju agenturnu mreu. Posao ni


Jednima ni drugima nije bio lak.
Od veeg broja naih ljudi uspelo im Je - raznim sreds
tvima - da privole na obavetajnu saradnjiu samo nekolicinu.
Jugoslovenski oficiri koji nisu podlegli Staljinovom kultu, i nisu
pristali da rade protiv svoje zemlje, vratili su se u domovinu.
Mnogi od njih opisali su tada ta se dogaalo sa njim a u vreme
izbijanja Rezolucije IB. Bile su to itave male drame.
Funkcioneri NKVD trudili su se svim sredstvima da ubede
nae oficire da se ne vraaju u Jugoslaviju. Konano, kada nita
nije pomoglo, nisu im obezbedili vozne karte do Beograda, ve
samo do Kijeva, dajui im jo jednu "priliku" da se barem u
vozu predomisle. Uzgred su im napomenuli da ostave marksis
tiku literaturu, jer se zbog nje otro kanjava u Jugoslaviji, a
nee im ni carinici dati da je tano unesu. Za neke, koji su se
vratili u Jugoslaviju, rekli su da su ve uhapeni, a za neke da
su izvrili samoubistvo.
Berijina obavetajna sluba poela je jo ranije da vrbuje
neke nae oficire, upozoravajui ih da je to "komunistika i
internacionalna obaveza svih revolucionara. Najvei broj je to
odbio, pojedinci su pristali na saradnju, ali su odmah po zavr
etku kolovanja izjavili da sm atraju da su time zavrili svoj
rad za NKVD. Mali broj je prihvatio da i dalje nastavi saradnju.
Posle svih vrbovanja, u emigraciji u SSSR-u ostalo je: 187
oficira, 149 podoficira, 165 vojnih pitomaca i 63 "suvorovaca",
ija Je ruska epizoda gotovo tragina.
Suvorovci su bili grupa nae ratne siroadi, koja je poslata u SSSR na vojna uilita "Suvorov", iz najmlae generacije od 9 do 12 godina. Jo nedorasla deca, uglavnom bez roditelja,
sama, sa svim patnjam a koje su doivela u ratnoj buri i paklu
na naem tlu. Tada jo nismo ni slutili, verujui da im ipak
ostvarujemo neku sreu u ivotu, da e sa njima, ve u prvim
danima, u SSSR-u zapoeti lukavu dresuru ne bi li postali
budui janiari.
Sistem je bio uspean: kada Je dolo do Rezolucije IB, 63
suvorovca izjasnilo se - kolektivno - da ostaje u SSSR-u. Meu
tim, u oveku je ipak teko sasei koren. Deca su rasla. Godine
1956, kaut je, posle, Hruovljevog "puta pomirenja" u Beograd,
Tito bio u Moskvi, kada je svet saznao i u video do kraja istinu o
Informbirou i Jugoslaviji, suvorovci su ve bili mladii, osam354

naestogodinjaci. Zamolili su tada Tita da ih primi, jer ele da


se vrate u zemlju. To im Je 1 omogueno, i njih ezdeset 1957.
godine dolo je u Jugoslaviju a trojica su i dalje ostala u
SSSR-u.
Dugo posle toga, suvorovci su se svakog oktobra (na dan
oktobarske revolucije) sastajali u kafani "Slona braa, pevali i
podseali se, sve dok jednom ipak nisu shvatili da je njihov prvi
i pravi datum - 4. Jul.
Inae, u SSSR Je odmah posle rata upueno na kolovanje
91 Jugoslovensko dete, starosti 9 do 12 godina. Godinu dana
Rezolucije, njih 16 vratilo se u zemlju, a jula 1948. dolo je jo
dvanaestoro dece. Suvorovci su ostali po raznim krajevima
SSSR-a: u Voronjeu 5, u Kursku 9, a najvie u Stavropoljsku 20 i Novoerkasku - 24. Svi su vaspitavani tako da se, svega,
denacionalizuju a zatim bespogovomo veu za Rusiju.
Jedan od suvorovaca, koji se vratio im Je Rezolucija IB
objavljena, danas moj drug, Stevan Petrovi, iz Maribora pria
mi:
- U prvoj polovini leta 1945. godine, im je rat zavren,
naa vlada Je, posredstvom Saveza boraca NOR-a, na kolovanje
u Suvorovska vojna uilita uputila 91 jugoslovensko dete. To
su bila deca palih boraca i rtve faistikig terora, smetena po
domovima za ratnu siroad irom zemlje. Meu njima bio sam i
ja. Mene i Jo nekoliko mojih drugova uglavnom roenih 1935,
uzeli su iz doma u Kruedolu.
Prvobitno nas je za odlazak u Sovjetski Savez bilo sakup
ljeno oko 180 deaka. Meutim, na lekarskim pregledima u
vojnoj bolnici polovina tog broja proglaeno je iz zdravstvenih
razloga nesposobnim I vraeno natrag u domove. Nas 91 je
zatim iz Jajinaca, kraj Beograda, u dve grupe, otpremljeno sta
rim vojnim avionom "DC-3" u Moskvu. Do Moskve smo putovali,
seam se, osam asova sa sputanjem u Kijevu. U glavnom
gradu SSSR-a bili smo smeteni u neku vrstu karantina u Jed
nom muzikom vojnom uilitu. Tu smo ostali petnaestak dana.
Zatim smo rasporeeni po Suvorovskim vojnim kolama u raz
nim gradovima Sovjetskog Saveza: Jelcu kod Orela (tamo sam
godinu i po dana bio i ja sa grupom od 15 mojih drugova), Kalinjinu, Stavropolju, Novoerkasku itd. U leto 1947. dolazili smo
kolektivno na odmor u Jugoslaviju. Oko mesec dana bili smo na
moru, u Meljinama kod Herceg-Novog. Tom prilikom, u zemlji Je
ostalo 16 naih drugova (bilo zato to su sami Izrazili elju da se
355

vie ne vraaju natrag, ili zbog toga to nisu mogli uspeno da


prate nastavu u SSSR-u).
Posle povratka u Sovjetski Savez, nau grupu iz Jelca kod
Orela premestili su u grad Sverdlovsk iza Urala, u Aziji, u isto
imeno uilite. Tu smo bili zajedno do avgusta 1948. godine.
Tada smo prvi put opirnije saznali za Rezoluciju IB. Sovjetski
"vaspitai u koli su nas najpre uveravali da je to "mala sva
a", da e Tito "priznati greke, a onda su poeli govoriti sve
crnje o naoj zemlji. Vrbovali su nas da ostanemo i potpiemo
izjavu protiv KPJ. Nisam tada mnogo znao o svemu tome. Ali
poeo sam da patim i eleo da se vratim u zemlju, u svoje selo,
njegovim mirisima, baki, drugovima.
Za Rezoluciju smo inae saznali 29. juna 1948. iz lista
Komsomolska pravda koja nam je deljena svako jutro za vreme
doruka. Tu je preko ele prve strane bio veliki naslov "Rezolu
cija Informbiroa o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije,
sa svim poznatim optubama protiv nae partije i njenih
rukovodilaca.
Kao deca od 13 do 14 godina nismo nita razumeli, pa su
nam nai oficiri-vaspitai poeli da objanjavaju da su drugovi
Tito i njegovi saradnici pogreili, da to vodi Jugoslaviju u tabor
imperijalizma, da je u naoj zemlji puno amerikih i engleskih
oficira, dok naa sluba dravne bezbednosti progoni vojne ins
truktore i civilne strunjake. Iz dana u dan je ta vrsta pritiska
postajala sve Jaa, da bi na kraju usledile pretnje: kako e
svako od nas, koji se vrati natrag u zemlju, biti preputen ulici,
da neemo moi da nastavimo kolovanje jer smo vaspitavani u
duhu ljubavi prema Staljinu i KP Sovjetskog Saveza. Naravno,
za sve nas Staljin Je tada bio maltene bog, a Sovjetski Savez
zemlja ljudske sree, slobode i blagostanja. O svojoj zemlji smo
sluali uglavnom vrlo malo.
Kasnije nas Je poeo pojedinano da "obrauje" jedan
potpukovnik sa "zelenim epoletama", mislim da Je bio iz slube
bezbednosti. Govorio nam Je da ni u kom sluaju ne treba da
idemo natrag kui, da emo svi u SSSR-u imati lepe uslove za
ivot kada primimo njihovo dravljanstvo i kasnije kada zavr
imo Suvorovska uilita, a zatim i vojne akademije.
Negde sredinom avusta 1948, za vreme logorovanja u
jednoj umi na Uralu, po nas Je doao kamion i odvezao nas
natrag u Sverdlovsk. Svi smo pozvani u kabinet naelnika uili
ta, general-majora Atanasjeva. Bio Je to stariji, dobroudni ii356

ca. Rasporedili su nas za dugaki sto, udaljene po nekoliko


metara jedan od drugog. Dali su nam izjave u kojima je bilo
mainom otkucano da se slaemo sa tekstom i da smo reeni da
ostanemo u SSSR-u i primimo sovjetsko dravljanstvo. Niko ni
sa kim nije smeo da se dogovara o svojoj odluci. Iza lea nam Je
itavo vreme etao pomenuti potpukovnik i gledao ta ko radi.
Seam se toga gotovo do u detalja. Svi smo bili Jedno
vreme zadubljeni u svoje misli, mada smo, kako rekoh, bili
deaci od 13 do 14 godina, koji su eto sada morali da donesu
tako teku i sudbonosnu odluku.
Sta se tada deavalo u mojoj glavi? Iskreno, nisam itavo
to vreme razmiljao o politikom aspektu celog dogaaja, jer ga
nisam kao dete ni razumeo. Ali u tim trenucima u kabinetu
generala Atanasjeva, u glavi je poeo neprestano da mi se vrti
film iz ranog detinjstva. Priseao sam se sela Bosut odakle mi je
tata otiao u partizane, seao sam se ume Kljetevice kraj sela
u kojoj sam uvao svinje kao deak od 6 do 7 godina. Priseao
se svoje babe u Martincima (rodnom selu moje majke), klanja
svinja, sremskih kobasica, krofni, palainaka i kiflica sa salom
koje mi je baba pravila. Priseao sam se svojih drugova iz tog
perioda, mirisa vrbaka na reci Savi i Bosutu gde smo pecali ribu
dok smo uvali svinje; seao sam se noi provedenih kraj vatre
u umi, kada smo mi deca pekli slaninu na tapu. Ukratko, u
tim trenucima osetio sam miris svog zaviaja i pomislio; Pa zar
nikada vie da ne vidim svoj Srem, rodbinu, drugove, da ne
ujem svirke Cigana na seoskim slavama?
Posle toga precrtao sam onaj deo odtampane izjave na
hartiji ispred sebe i ispod tog teksta napisao samo ove rei: "Mo
lim, pustite me kui!
Kada smo posle tog ina izali napolje, pitali smo jedan
drugog ta Je ko uradio. Ispalo Je da sam jedino ja traio da me
vrate kui. Svi drugi su bili potpisali izjavu da ostaju tamo
doivotno. Tada mi Je priao Salih Kapetanovi, sa suzama u
oima, i rekao da se kaje to je potpisao izjavu da ostane. Na to
je brzo uao u kabinet kod generala, zatraio ve potpisani
dokument i napisao iste rei kao i Ja - da se vrati kui.
Posle toga opet smo imali brojne razgovore sa potpukovni
kom koji nas Je "obraivao, ali tada je ve govorio - da smo nas
dvojica "izdajnici, jer smo navodno izdali ostale drugove koji su
potpisali da ne ele da se vrate. Nas dvojica smo ostali uporni.
Sredinom avgusta u pratnji jednog oficira, takoe iz slube
357

bezbednosti sovjetske armije, krenuli smo vozom prema rumunskoj dravnoj granici da se pridruimo vodi transporta naih
oficira-povratnika u zemlju. Kod mesta Ungeni, na reci Prut, na
sovjetsko-rumunskoj granici, Rusi su nas predali rukovodstvu
naeg transporta. Tako smo nastavili put u zemlju.
U Beogradu, na TopiderskoJ eleznikoj stanici, doekani
smo veoma sveano. Zatim smo smeteni u zborni centar u
Zemunu (Konjika kola), da bismo kasnije otili u Vojnu gim
naziju "Josip Broz Tito" u Zagrebu, gde smo nastavili kolovanje
prekinuto u SSSR-u. Godine 1955. nastavio sam studije u Vojnoj
akademiji kopnene vojske u Beogradu, da bih 1958. zbog bolesti
otiao kao stipendista na Ekonomski fakultet.
Stevan Petrovi je kasnije postao novinar i sada radi kao
dopisnik "Politike" u Mariboru.
IB-emigranti su posebna, tragina pria tog burnog raz
doblja. Iako su bekstvom Iz zemlje, u vreme kad Je njoj bilo
najtee, preli na "drugu stranu, iako su neki od njih kasnije
pribegli i zloinu protiv sopstvenog zaviaja, saznanja o njima
govore da su, s tekim krstom kajanja, loe zavrili.
Rauna se da je po liniji IB otilo ili se zateklo u emigra
ciji u istonim zemljama 4.928 ljudi. Kasnije se, po odobrenju
naih vlasti na osnovu Zakona o amnestiji, vratilo u zemlju
1.336, umrlo je ili nestalo 179, a nastavilo da ivi kao emigrant
3.413. Zakon o amnestiji obuhvatio Je gotovo elu IB-emigraciJu,
osim njih 380 koji su poinili takva del protiv naroda i drave
da se vie nisu mogli vratiti u zemlju.
Zanimljivo je kako je IB-emigraciJa formirana. Prvi su bili
oni koji su ve ranije iveli I radili na Istoku - njih oko hiljadu.
Zatim, oni koji su se posle rata kolovali ili bili na raznim
dunostima u SSSR-u i drugim zemljama bloka - oko 1.500.
Najvea skupina su oni koji su, iz raznoraznih razloga, emig
rirali posle Rezolucije - oko 2.400.
Ta poslednja grupa bila Je i najtraginija. Zaslepljeni
mitom o Staljinu, zalueni, ubedeni da Je njihova prva domovi
na tamo, na Istoku, da je KremlJ "Crveni Rim, mnogi od njih
pobegli su Iz zemlje i po cenu ivota emigrirali u Moskvu ili u
zemlje lagera. Buenje je poelo posle StalJInove smrti i otkri
vanja druge strane njegovog kulta na Dvadesetom kongresu KP
Sovjetskog Saveza, a pogotovo posle dolaska Hruova u Beograd
na izmirenje, 1955. godine. Ledeni breg emigracije poeo se tada
358

naglo topiti. Tito je sa najveim moguim poastima doekan u


Moskvi 1956. godine. Uskoro zatim, mnogi emigranti se, po
Zakonu o amnestiji, vraaju u zemlju. Nije im lako, ig ostaje;
skrueni su, sklanjaju pogled, stide se, a to je najgore - u dui
je prazno: zato su beali, ta su hteli, kome su se priklonili. Sve
je to sad otilo u nepovrat, kao ruan, teak, okopneli san. Raz
govarao sam sa nekima od njih. Ne vole da priaju o tome. Ipak
se otkine, kao oduak, deo ispovesti:
Setamo noima ispod Kalemegdana. Vie utimo. Slae se
da pribeleim ono to e rei, ne eli ime. Ne zbog sebe, s tim se
ve pomirio, uzaludno je bilo ta kriti, nema skrivanja, ali zbog
dece, zbog unuka, zato da ih to prati. Pria dugo, sa pauzama,
kao da vodi monolog.
- Kad se zavrio rat, imao sam in kapetana, bio sam
komandant bataljona... Prvoborac. Jo mlad, bez porodice... Ono
to sam imao nekada kada je poinjalo - ustae su pobile.
Majku, brata i dve sestre. Vraao sam se iz ume, sa ee drva, a
kua nam je bila u udolici, sklonita. Kako sam se spustio s brda,
do kamenjara odakle se vidi dvorite, pogledam: kolju, redom, a
kua gori, zapaljena. Odjednom - pustinja. Oni odoe na konji
ma, a udolica osta crna, od dima, od oaja, Jada i smrti. Siao
sam, slomljen, pokopao etiri groba, uzeo sekiru i vratio se u
planinu. Posle me Marko Krntija prihvati. Dugo mi je trebalo da
shvatim gde sam, dok glava nije poela sve to da prima, kao
konica. Zaboravio sam onda i na slavu, na Boga, na crkvu,
samo su On i Moskva su postojali. Moja nova vera, novi Sv.
Luka, i tamjan, i oe na, i ikone. Ti zna kakav Lianin moe
da bude: lud, uporan, sav izboden i izujedan, ko pas, ali tera
dalje. Izaao sam iz rata sav iskrpljen, Jedanaest rana, i one
etiri najdublje u planini, ali iv, soljen, nedosoljen... alju me u
SSSR. Na kole. Videu Kremlj, biu blizu Njega, Njegov ak,
crveni komandir...
ivim kao u snu, lebdim, uim sve slobodno vreme. Nailazi
i Tanja, kao paperje, plava, prozirna; on, njen mu, poginuo Je
kod Pete... im nastava zavri, ja s njom. Ne odvajamo se.
Ludimo. I ta onda da ti kaem: 1948! Kao da sam opkoljen sa
svih strana - u Kremlju On, kod kue Tanja. Ostau .. Nije bilo
lako, da zna. Tamo - etiri humke, jedanaest rana, tu... Noima
ne spavam, muim se, lomim, smrao sam ko strljen, idem
okolo, pitam, a znam - ostau. Dalje, bolje da ti ne govorim.
- Pokajao si se?
359

- Ne, nisam dugo. Izaao sam iz vojske i zavrio za eko


nomistu. Postao sam knjigovoa u jednoj trgovini, u Moskvi. Jo
sam s Tanjom...
- Zovu li te drugi, koji su ostali?
- Zovu. Sastajemo se. Mene bi da poalju u Rumuniju,
blie granici... Vadim se na rane. Sve rede se viamo. A i kad se
vidimo, primeujem - mutne oi, zaziremo, ko zna ta ko misli... I
Tanja postaje udna. Nema vie onog ara, kao da krije pogled
od mene. Posle tri meseca - zatiem cedulju: Volela sam te, ali
vie nemam kud. Nemoj me traiti. Biu daleko." Ne znam zato
i ta je sa njom bilo... Sedam godina ivim kao samotnjak. Sa
sumnjama, patnjama, hladan, kao da kopnim. Ostareo sam,
utim po ceo dan. Nou sanjam udolicu, etiri krsta. Kandila. I
tako ubeskraj, kao pred dugim, nepreglednim sivim poljem.
- Shvatio si tada besmisao ostajanja?
- Nisam. Nita vie nikada nisam shvatio. Sve je bilo zamr
lo, nestalo, otilo nekud. Jednostavno, kraj. Samo sam Jo negde
u sebi, kad je to moglo, kad je dola amnestija, poeleo da se
vratim. To sam strano eleo, a zato - ne znam. Bez oseanja,
bez neke nove nade. Samo, da se vratim. Da vidim ona etiri
krsta. I da jednom i ja tu ostanem.
Uskoro zatim, posle tih razgovora pod Kalemegdanom, bilo
je to prole jeseni, uo sam od naeg zajednikog poznanika - da
je stradao u nekoj saobraajnoj nesrei na auto-putu. A ini mi
se da je on ve ranije, mnogo ranije prestao u stvari da ivi. Da
to vie nije ni hteo.
Sve su te sudbine bile surove. Slobodana Pauljevia sam
upoznao pre vie godinu u "NIN-u. Doao je bio, s jednim naim
piscem, da nam ponudi odlomke iz svoje knjige, koja je uskoro
izala u izdanju "Otokara Kerovanija". Snaan, robustan, jo
mlad ovek. Pun energije. Njega nisu slomili. A svata Je doiveo,
da ne veruje. Bio je oficir specijalnog odseka savezne Ozne,
kada Je 19. decembra 1948. reio da prebegne u Rumuniju. Hteo
je to po svaku cenu, zajedno sa enom, posle dugog premiljanja
ta da uradi sa jo neodraslim detetom. Najzad - ostavie ga kod
svojih. I tako polazi na granicu - naoruan do zuba: majser,
bombe, revolver, no.
Zato? Pa zar nije Jo uvek porunik centralne kontrapijunae?
- Kaem sebi: ti si vojnik svetske revolucije. Javlja se na
dunost. Ovde hapse komuniste. S njima se surovo postupa.
360

Zato? Zato ja kao komunista moram da se sloim... A ako se


ne sloim? elija... Oni hapse!..
Bealo je njih etvoro, po dogovoru, nou, po ledu, cii zimi.
A onda je poela neverovatna apokalipsa: zatvor, dodela pijun
skog zadatka, seoba u posebnu kuu, poseta generala Popivode,
pseudonim Dekster, lani svedok na sudu, prva razmiljanja o
bekstvu u podzemnom zatvoru "Uranus!
- Prolo Je deset dana u "Uranusu", razmiljao sam ve 170
sati.
Poeo sam da sumnjam u Boga. I Staljina. U ispravnost
onoga to Je zapoeo protiv Jugoslavije. Kao da sam se naas
razbudio, ali samo naas...
U zatvoru ga podvrgavaju najteim iscrpljivanjima i tor
turi. Probaju ga, ili sumnjaju. Razmilja da se ubije i tako pre
kine muke. Alu u zatvoru se ne moe ni ubiti. Ucenjuju ga
enom I tek roenim detetom u emigraciji. Simulira ludilo. I
tako 363 dana. A onda tek poinje nova surova borba, po cenu
ivota, za povratak u zemlju. U naoj ambasadi u Bukuretu
upozoravaju ga da e mu, kad stigne u Beograd, biti sueno. Bez
obzira na sve - natrag.
- Presudom Okrunog suda u Beogradu, osuen sam na
pet godina zatvora. Od toga sam izdrao tri. Na Golom otoku.
Devet meseci sam tamo, dobivi zadatak administrativca,
sreivao kartoteku sainjenu od svojerunih izjava osuenih
inform birovaca - povratnika. Kartoteku stravinih pria o sud
binama emigranata.
Jednu od njih - svoju stavljam na uvid javnosti.
Goru od tog "stranog buenja" Slobodana Pauljevia
nisam upoznao.
Po socijalnom poreklu i sastavu meu emigrantima naj
vie je bilo seljaka - 905, vojnika 791, radnika 454, studenata
503, intelektualaca 271, aka 247 i dr. A po nacionalnom sasta
vu: Srba - 1.120, Bugara 1.016, Albanaca 403, Hrvata 320, Crno
goraca 296, Maara 252, Makedonaca 222, Slovenaca 101 i dr.
Najrcnji deo te statistike govori o tome da je u emigraciji
streljano 8, poginuli kao diverzanti I pijuni 40, a 179 umrlo ili
nestalo, mnogima se ne zna ni trag, Iako su im imena ostala u
emigrantskim dosjeima. U direktnim sukobima na naoj terito
361

riji uhvaen je 161 emigrant. Pri tom Je poginulo 43 pripadnika


naih organa bezbednosti, 40 ranjeno, a 14 je nasilno oteto i za
njih se ne zna.
Posle prvog perioda emigracije, neposredno nakon raskida
sa Staljinom, kada je vie od dve treine em igranata pobeglo na
Istok, grupa ibeovaca, posle izdrane kazne na Golom otoku i
putanja na slobodu, pokuava da obnovi neprijateljsku delatnost. Tada dolazi do ponovnog hapenja a potom i suenja grupi
Brki, Radovanovi, Badnjevi i drugima. U strahu od kaznenih
mera koje su se tada primenjivale, grupa od petnaestak ibeo
vaca u leto 1958. ilegalno prelazi Jugoslovensko-albansku grani
cu i emigrira.
I kasnije je bilo pojedinanih emigriranja, pre svega onih
koji su osetili da e biti otkriveni kao agenti. Takav sluaj je sa
Vojislavom Ristiem, generalom koji je bio na leenju u Svajcarskoj i odatle 1964. godine otiao u SSSR. Nastanio se u Mosk
vi, odnosno u Podmoskovlju, gde je dobio vilu, visoku apanau i
penziju koja se obino daje sovjetskim generalima i zaslunim
linostima. Mnogi emigranti, ne samo oni koji se sm atraju
"zapostavljenim", zavide Ristiu na takvom tretmanu, pri emu
izraavaju pretpostavku da Je to nagrada za njegov raniji agentski rad.
Posle poznatih dogaaja u ehoslovakoj i vojne interven
cije snaga Varavskog ugovora, 1968. godine, zabeleena su i
poslednja emigriranja. Trojica graana sa naim pasoima
otputovali su u Bugarsku, zatim u Sovjetski savez.
To su bila i poslednja bekstva na Istok.
Posebno karakteristian sluaj bekstva iz zemlje i
IB-emigranata jeste sluaj Berisava Supeka. Znao sam ga s
aerodroma u Zemunu, koji smo kao oficiri Politike uprave JRV
esto obilazili. On je do 1948. godine bio komandant transport
nog puka u avijaciji, a onda je pobegao. To je bio pilot sa biog
rafijom kakvu Je teko nai i u avanturistikim romanima.
Ovo je dodue zvanina verzija njegove biografije, njegov
dosije otvoren posle begstva, ali sam sklon da u njega poverujem.
Kao maturant, 1928. godine, postao Je lan KPJ u Banja
Luci. Neki ga se seaju i kao sekretara Jedne partijske elije.
Partija ga Je kasnije "prestala zanimati", pa Je odluio da ode u
Kraljevsku pomorsku vazduhoplovnu kolu u Divuljama. Zavr
io je pomorsku akademiju, ali i kurs obavetajnog oficira
362

mornarice. Ubrzo je zavrbovan od Musolinijeve obavetajne


slube - OVRA, a zatim kao pilot, 1936. godine, i od "Intelidens-servisa".
Kasnije je upuen u Nemaku na usavravanje pilotske
vetine. U karakterislci koju su pisali njegovi gestapovski ins
truktori nalaze se i ovi redovi:
"Stav kapetana Supeka prema Nemakoj, Fireru i prema
nemakom narodu je pozitivan. Iskljuuje se svaka mogunost
da se promeni taj stav zbog uticaja neprijateljske propagande.
Kao pripadnik poznate "dalove skupine" u NDH upuen
je na Istoni front. Njegovi uspesi u vazdunim bitkama i
bombardovanju poloaja Crvene armije nagraeni su "gvozde
nim krstom". U prolee 1942. godine, kada se nalazio na ratnom
zadatku, zalutao je i bio primoran da se spusti na sovjetsku
teritoriju. Da li Je zaista magla bila u pitanju ili neto drugo,
teko je danas utvrditi. Ne moe se kao istinita prihvatiti ni
njegova izjava koju je napisao u autobiografiji prilikom stupa
nja u Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo. U njoj kae da je
za vreme rata dobrovoljno preao na stranu Crvene armije.
Meutim, nemaki zvanini vojni dokumenti, koji su naeni
posle rata, ovako objanjavaju njegov nestanak:
"Grupa u kojoj je leteo Supek - iznenada je bila napad
nuta protivavionskom artiljerijom u rejonu Rostova. Da bi izbegli vatru, avioni su se sakrili u oblacima i tada je nestao
kapetan Supek. Sigurno Je da je kod prvog dodira sa neprija
teljskom artiljerijom izgubio prisebnost i orijentaciju i da je
prinudno sleteo na neprijateljsku teritoriju, ili ga Je, pak, oborila
artiljerija."
Supek je, svakako, kazao u zarobljenitvu i poneto o
svojoj prolosti. Tada Je dobio "nove zadatke i novo ime". U
autobiografiji on o tome kae:
"Dobio sam legitimaciju na ime Berislav Viktorovi Horvat, po narodnosti Srbin. U njoj je stajalo da sam u SSSR doao
1937. godine."
Kada je krajem rata u Sovjetskom Savezu osnovana tzv.
Jugoslovenska brigada, Horvat je ponovno promenio ime, vratio
Je svoje staro - Supek. "Traili su da potpiem obavezu da neu
nikome, pa ni svojim dravnim vlastima, govoriti o svom ivotu
u Moskvi i o zadatku koji je trebalo da Izvrim u Jugoslaviji."
Godine 1946. Supek je u Sovjetskom Savezu, zajedno sa
pitomcima iz Jugoslavije, poao u vazduhoplovnu kolu, i tu im
363

je od strane Berijinih organa nam etnut za stareinu grupe, iako


je u njoj bilo vie nosilaca "Spomenice 1941. U koli, u celoj
grupi, uivao je povlaen tretman, stanovao je u varoi.
Dolaskom u zemlju 1947, posle kolovanja u SSSR-u,
Supek je primljen i u Partiju. Dobio Je in oficira u vazduhoplovstvu. Ali im je objavljena Rezolucija IB, odluio je da bei.
Jednoga dana, dok su iz hangara izvlaili tek popravljeni avion,
ponudio se da ga isproba. Uzleteo je sa zemunskog aerodroma i
ubrzo preao granicu prema Rumuniji.
Gotovo u isto vreme kad i Supek, pobegao je avionom i
general avijacije Pero Popivoda. Dok to nije uinio, uivao je
znaajno poverenje u Komandi JRV (Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo), bio je naelnik operativne slube. Inae, pre rata
je bio podoficir. Za vreme rata, upuen je kao lan KPJ u Slo
veniju. Tokom NOR-a dogurao je sve do funkcije komandanta
korpusa. Posle rata kolovao se u Sovjetskom Savezu, u vazduhoplovnoj akademiji. Kada se vratio, postavljen je u Koman
du JRV. Godina 1948. zatekla je Pera Popivodu kao pukovnika.
Uporno je insistirao da bude unapreen. in general-majora
dobio je u vreme kada su u uim politikim aktivima, i u Jugoslovenskoj armiji, itana prva Staljinova pisma i odgovor naeg
Centralnog komiteta. Mi u Politikoj upravi JRV, nismo ga voleli. Bio je osoran, uobraen, primitivan. A moda je to bilo i zato
to smo znali da je u ratu kanjen zbog ubistva jednog kurira.
Kada je izala Rezolucija IB, bio je upadljivo snishodljiv prema
"politikim oficirima". Na partijskoj konferenciji Komande JRV
traio je i itao telegram Staljinu o "neistinitim optubama pro
tiv KPJ.
Uskoro zatim, jedno popodne, kao i obino, Popivoda je
doao u Vazduhoplovno uilite u Panevu. Sada ve u general
skoj uniformi, uzeo je avion i poleteo "u zonu da bi toboe
vebao. Aerodromska posada 1 mehaniari radoznalo su pratili
let tek proizvedenog generala. Popivoda Je, posle uzletanja,
napravio nekoliko krugova iznad aerodroma, a zatim se poeo
udaljavati iz trenane zone. Upozoren Je sa kontrolonog tornja
jer se mislilo da je zalutao. Nije im odgovorio iz aviona. Na aero
dromu su odmah alarmirali poternu slubu. Poleteli su i lovci,
ali je sve bilo kasno - Pero Popivoda se ve pribliavao aerodro
mu u Bukuretu, gde je sleteo. Odatle je uskoro otputovao u
Moskvu. Primio ga je lino Staljin i ostavio mu generalski in.
Znao je Popivoda da Je vano pobei i nai se u emigraciji sa
visokim inom.
364

im Je na istoku IB^emigraciJa, ojaala, iz graninih zema


lja (Albanije, Bugarske, Rumunije, Maarske) otpoela je sub
verzivna delatnost protiv Jugoslavije. Ubacivanje diverzantsko-teroristikih grupa, pijuna sa radio-stanicama, letaka i
propagandnog materijala, eksploziva, naoruanih pojedinaca ili
grupa bilo Je vie godina svakodnevna pojava. Emigranti su u
tome odigrali vidnu ulogu, a od njihove ruke poginulo je i vie
desetina naih graana i vojnika na granici. ManJe-vie, dogaa
lo se to u svim graninim rejonlma, naroito prema Albaniji ili
Bugarskoj.
Dovoljno je navesti samo neke sluajeve. Emigrant Georgi
Aleksov, rodom iz Dimitrovgrada, vie puta je ubacivan u nau
zemlju kao diverzant, a njegov brat Milo (dugo bio zaposlen u
Ministarstvu saobraaja u Sofiji) ubio Je kao ubaeni terorist
1951. godine naeg milicionera Kostadinovia. Nikola Atanasov,
rodom iz Gornje Lisine kod Vranja, Jovan Cekovi Lale iz okoli
ne ZaJeara, kao i Bojan Boilov iz Izvora kod Bosilgrada tokom
1951. 1 1952. godine vie puta su ubacivani na nau teritoriju sa
eksplozivom, radio-stanicom, propagandnim materijalom i oru
jem. Po diverzantskim zadacima i sa radio-stanicama ubacivani
su iz Bugarske i emigranti Branislav Dordevi, zvani Bumbar, iz
Minieva kod ZaJeara, Stefan GeorgiJev, zvani Makarenko, i
drugi.
U Bugarskoj, kao uostalom i u drugim istonoevropskim
zemljama, bili su organizovani brojni diverzantsko-teroristiki
kursevi koje je zavrio najvei broj emigranata iz Jugoslavije (u
Dragomanu, Sofiji, Petriu). Bugarskoj je na tom planu bila
dodjeljena posebna uloga. To ona nije ni krila. U odgovoru na
jednu od mnogobrojnih Jugoslovenskih nota zbog neprijatelj
skog delovanja emigranata, bugarska vlada Ih je otvoreno uzela
u zatita U noti se kae:
"Bugarska vlada sm atra sasvim prirodnim da je bugarski
narod, koji izgrauje socijalizam u svojoj zemlji, ukazao gostop
rimstvo Jugoslovenskim revolucionarima emigrantima... Jugoslovenski patrioti, progonjeni u Jugoslaviji kao borci protiv tamo
uvedenog antikomunistikog teroristikog reima, nali su pot
puno gostoprimstvo bugarskih graana i bugarskog javnog
mnjenja... Bugarska vlada najkategorinije odbacuje neistinito
tvrenje da su bugarske slubene vlasti pomogle aktivnost jugo
slovenskih emigranata u zemlji..."
Meutim, ta tvrdnja Je uskoro upeatljivo demantovana.
365

Naime, organi dravne bezbednosti Makedonije uhvatili su u


dubini nae teritorije ubaenog bugarskog teroristu Nikolu
Palazova. Njega je jo u novembru 1948. godine zavrbovao ef
bugarske policije u Gornjoj Dumaji - Raev, sa zadatkom da
radi s emigrantima i vri diverzantske akcije u Jugoslaviji.
Kada je pao u ruke naih organa bezbednosti, Palazov je izjavio:
"Raev mi je rekao da uzmem eksploziv i oruje kojim
treba izvesti atentate na istaknute linosti. Rekao mi je takoe
da izvodim atentate u pozoritima i bioskopima dok se odr
avaju predstave, da bi se tako stvorila to vea pometnja meu
narodom. Poto se to odigra i sazna, bugarska tampa e to
prikazati kao delo samog naroda koji ne eli da trpi dananju
jugoslovensku vladu."
To je bila trajna linija odnosa prema Jugoslaviji. I emigranti-teroristi ore Radivojevi, iz sela Magaa kod Leskovca,
poznat jo iz doba rata kao saradnik bugarske faistike polici
je, i edomir Stoiljkovi specijalizovali su se u Bugarskoj za
ilegalne upade u nau zemlju, zasede i teror. Oni su u jednoj
takvoj akciji, juna 1952. godine, ubili narodnog heroja Pana
ukia, istaknutog rukovodioca Slube dravne bezbednosti. Evo
kako se to dogodilo.
Tridesetog juna 1952. godine, informbirovski teroristi nai
li su u selo Veliki Trnjani na zasedu Udbe. Ubrzo zatim, meu
glasovima, u opkoljenom vonjaku, jedan se posebno izdvajao:
- Zato mi to niste rekli? Nije tako trebalo da bude!
Bio je to glas jednog od oficira JA. Nekoliko dana te
veeri, on je doao u svoje rodno mesto (Veliki Trnjani kraj
Leskovca) da bi u njemu proveo godinji odmor. Meutim, doga
aji koji su usledili odmah posle njegovog dolaska, nisu mu
samo poremetili odmor ve su ga i ukljuili u likividaciju opas
ne grupe diverzanata, ubaenih iz susedne Bugarske.
Ubacujui dobro uvebane grupe zloinaca, bugarski
informbirovci su u to vreme poeli da plasiraju na tom pod
ruju i zastraujue prie o "vodi velike grupe diverzanata", koji
se bore po "StalJinovoJ naredbi". Sta Je u celoj stavri bilo istina?
Na to i slina pitanja odgovor Je trebalo da nau odabrani ofici
ri bezbednosti. Jedan od rukovodioca tamonje Udbe bio Je i
potpukovnik Pane Duki, poznat po partizanskom imenu Limar.
Prolazili su dani, a "neustraivim diverzantima iz Bugar
ske nije bilo ni traga ni glasa. Onda su u leskovaku Udbu stig366

le prve preciznije vesti o teroristima: utvrdilo se da je to dobro


obuena grupa informbirovaca koja je nameravala da - po
nalogu bugarske policije - pojaa pijunski rad u tom regionu u
kojem se nalazilo vie vojnih objekta. Izbegavala je zasede i
lukavo zametala trag.
Paralelno sa planom koji je napravljen u Udbi za likvida
ciju te grupe, u Leskovac je pozvan oficir koji se nalazio na
odmoru u Trnjanima. Dobio je posebnu ulogu u toj operaciji.
Posle povratka u selo, oficir Je poeo d se ali na uslove ivota i
rada u Armiji. Nezadovoljstvo je bilo namerno "pojaavano" alkoholom. Ubrzo je pripremljeni "scenario" dobio jo jednu li
nost. Jatak ubaenih diverzanata doao je sa ponudama i
naem oficiru: ako je spreman da razgovara sa ibeovcima - Staljinovim tienicima, on e mu vrlo lako obezbediti susret.
Naravno, oficir je, u prvo vreme, samo naelno prihvatao tu
ponudu, glumei strah i opreznost. Posle nekoliko dana Jatak je
opet doao. Ovoga puta susret Je i konkretno ugovoren: trebalo
je da diverzanti dou u kuu kod oficira.
Posle toga, sve zasede i potere za diverzantima bile su
povuene. U susret banditima pola je samo odvana trojka ofi
cira Udbe. U pripremanju nekoliko varijanti obrauna sa uba
enim teroristima bilo je vie riskantnih predloga. A svi su imali
zajedniku sumnju: dolazak u kuu bio je klasian mamac, ali
pomalo i nesiguran, pogotovo sa varijantom da se oficir sam
obrauna sa banditima. Limar se zato opredelio za drugu vari
jantu: oficir nee znati za njegovu grupu koja e ibeovce sae
kati blizu kue, u vonjaku.
U koli gde su ti diverzanti obuavani (na Vitoi kraj Sofi
je) uitelji su im posebno naglaavali da za Jatakovanje biraju
pre svega one kue koje su udaljenije od sela ili varoi. Tako su
i postupali. A onda je u tim kuama "voda" pretio seljacima,
traio da potpiu izjave, ucenjivao ih i zavodio teror. One koji su
pristali na saradnju poduavao Je kako da razvijaju jataku
mreu i prikupljaju znaajne podatke. Ali ako je neko i prihva
tio saradnju, inio je to iz straha. "Voda je to oseao. Znao je
dobro da seljaci iz tog kraja Jo uvek dobro pamte bugarskog
okupatora od 1941. do 1944. godine. Zato je po svaku cenu eleo
da ih uveri kako se oni bore direktno "po nalogu Staljina i
Moskve".
Tih dana bilo je uhvaeno ili likvidirano vie ubaenih
informbirovskih grupa. Stanovnitvo Je u tome masovno poma
367

galo organima bezbednosti. Pane uki se ve dva meseca nala


zio na terenu. Preobuen u seljako odelo kretao se okolnim
selima: ukljevik, Peseine, Trn Jani. Paljivo je obilazio kue,
najee je razgovarao o imanju, a onda uz put i o Informbirou,
o Staljinu. Proveravao je prijateljstvo i odnose izmeu pojedinih
ljudi za koje je, prema podacima, znao da su vrsti, odani,
hrabri.
Ovdanja sela su krajem juna najee prazna, gotovo
pusta. Svi odlaze u polja na rad. Limar ih ipak obilazi. Tako
stie i u kuu oficira s kojim je bio napravljen plan za likvida
ciju terorista. Ovaj ga gotovo nije prepoznao u njegovoj selja
koj odei. U kui su opet razgovarali o pripremljenoj akciji.
- Da li sam spreman? Nema razloga da se posebno pribo
javam susreta sa njim a - odgovorio je oficir na Limarev upitan
pogled.
- Ako se plai da sam likvidira grupu, slobodno reci insistirao je Limar. - Daemo ti pojaanje.
Oficir se nikako nije sloio da dobije pomo. Tako su se i
rastali: oficir u uverenju da e sam, bez pomoi drugih, likvidi
rati diverzante, a Limar da svaka karika u pripremljenom
lancu mora biti sigurna. Imao je znaajno iskustvo u takvim
poslovima.
Gotovo istovremeno sa pojavom "misterioznih gostiju u
leskovakom kraju, u blizini Jugoslovenske granice dovedene su
jedinice bugarske armije na logorovanje pod atorima. Takoz
vane "trudove jedinice tih trupa izraivale su objekte poljske
fortifikacije, kopale rovove u dve i tri linije. Na nekim mestima
ukopavani su i tenkovi, kao nepokretne vatrene take. Bugarska
vojska imala je tih dana dvostruk zadatak: agresivniji pritisak
na nau granicu i stvaranje psihoze straha u mesnom stanov
nitvu na svojoj strani, koje Je prethodne godine pruilo otpor
vlastima prilikom prinudnog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Peadijske i motorizovane Jedinice ulogorenih trupa vrile su
praktine vebe pod punom ratnom spremom.
Dok se to dogaalo na granici, u vee 30. Juna 1952. Limar
je bio u Tmjanima: nedaleko od oficirova kue postavili su
zasedu. Prema planu, oficir o tome nije smeo nita da zna. Zaseda je bila skrivena u vonjaku. Vreme Je odmicalo, a diverzana
ta nigde ni od korova. Da li su neto osetili? Odjednom, u Limarovoj zasedi zaue korake. Tamna silueta spretno se kretala od
368

stabla do stabla, prema vonjaku. Bila je sve blie zasedi. A


onda se sa druge strane vonjaka oglasie koraci jo Jednog
nonog gosta. Limaru je postalo jasno - diverzanti idu na vezu
kod oficira.
Na nekoliko metara ispred njega nalazio se jedan od "gos
tiju" sa uperenim pitoljem u ruci. Hod mu se gotovo nije ni uo.
A onda je iznenada blesnuo dug rafal. Limar je za trenutak
ostao nepomian. Odjeknula je njegova bomba. Bandit se stropotao ubijen. A zatim- je pao i Limar - polako, niza stablo na
koje Je bio naslonjen. Drugi lan bande pucao je iz mainke, s
druge strane vonjaka. Preiveli oficir Udbe odgovarao je rafa
lima. Ali bandit je nestao u noi.
Tamo gde je Limar leao u m raku ulo se samo stenjanje.
Sklupan u travi, Limar je krvario.
Tada se na pragu kue u koju su bili poli banditi pojavio
oficir koji ih je nestrpljivo oekivao - prema dogovoru sa Lima
rom. Bio Je uzbuen i iznenaen, jer je verovao da je zadatak
likvidacije terorista bio preputen samo njemu. Ubrzo je uz
baterijsku lampu utvreno da je ubijeni bandit edomir Stoiljkovi, rodom iz Tmjana, koji je dve godine ranije prebegao
preko granice i u Sofiji se stavio kao informbirovac u slubu
bugarske policije. Kasnije je, posle zavrenih kurseva u diverzantsko-pijunskoj koli, prebaen na nau teritoriju kao terori
sta.
Pane Duki Limar bio je te noi teko ranjen u kimu.
Hitno je prebaen u leskovaku bolnicu. Proslavljeni komandant
sa Jastrepca i junak Slube bezbednosti leao je u samrtnom
hropcu. Oko 14.30 asova izdahnuo je.
Mnogi emigranti iz "crnih dosjea" zavrili su tragino kao pijuni i teroristi. Izneu sluaj dvojice, koji su uhvaeni i
zbog mnogih zlodela osueni na sm rt i streljani. To su ujedno
bila Jedina dva sluaja pogubljenja, po presudi, za vreme
Informbiroa.
Prvi Je Stanimir Zlatanovi (Zlatanov), koji Je bio oficir
JA. Posle Rezolucije Informbiroa on je, kao ve zavrbovani agent
bugarske obavetajne slube, pobegao u Sofiju. Tamo Je obua
van u specijalnim kolama. Kao ve Iskusni diverzant ubacivan
je, ilegalnim kanalima, u Jugoslaviju gde se "istakao zlodelima.
Nije dugo opstao, uhvaen je i streljan.
Drugi Je bio pukovnik V.D., takozvani "plovei em igrant,
koji je radio u Ratnoj mornarici u Rijeci, ali je po zadatku esto
369

slubeno putovao u Inostranstvo - na Zapad. On je teko otkri


ven. Poelo Je sve sa izvetajima nae kontraobavetajne slube
da neko uspeva da deifruje tajne ifre JRM, Jer su one nekoli
ko puta m enjane a ipak otkrivene. Posle dugog traganja sumnja
Je pala na pukovnika V.D., koji Je inae imao veoma poverljivu
funkciju i mogao je da stekne uvid i u ifre. Pre nego to je
uhapen, praen je na putu u Italiju i otkriven kada agentu
sovjetske slube predaje informacije. Zatim je kod njega naeno
vie falsifikovanih pasoa, zlata i strane valute. U istrazi je
pukovnik priznao svoj obavetajni rad, dokazi su potvreni i na
sudu. Njegova veza i uloga bili su veoma znaajni. Uz pomo
ifri trebalo je pratiti kretanje i stanje u naoj ratnoj floti, s
ciljem da se u pogodnom trenutku izazove pobuna u nekim
jedinicama u Splitu, a zatim pozove u pomo sovjetska mornari
ca. Pukovnik je osuen na sm rt i streljan, a dvadesetak njego
vih saradnika otilo je na robiju.
Iz do sada analizirane "kadrovske strukture informbirovaca dovoljno je vidljiva realna opasnost koja Je u to vreme
pretila zemlji.
Ali da bi se dobila jo potpunija slika te opasnosti, neop
hodno je imati u vidu i neke druge znaajne faktore, meu
kojima posebno - vojnu blokadu Jugoslavije i pokuaje diverzantsko-teroristikog razaranja unutar zemlje. Ukratko u se,
na osnovu dokumenata, osvrnuti i na ta dva faktora.
Samo u toku etiri godine - od 1948. do 1. novembra 1951.
godine, na naim istonim granicama bilo Je 2.519 incidenata, u
kojima Je ubijeno 14, ranjeno 18, a nasilno oteto 7 Jugoslovenskih vojnika. Cilj takvog terora bio je: da se Jugoslavija iznutra
dri stalno u napetom stanju, kao da rat moe izbiti svakoga
asa, a da se istovremeno - na meunarodnoj sceni - aktueliziraju sovjetske pretenzije I na taj deo Balkana.
Prvi demonstrativni pokreti veih oruanih snaga na
granicama FNRJ odigrali su se istih dana kad Je vlada SSSR-a,
notom od 18. avgusta 1949. godine, zapretila vladi FNRJ da e
zbog njene kaznene politike prema ruskoj manjini, u stvari
belogardejcima - agentima, " biti primorana da pribegne drugim
efikasnijim sredstvima". U tim vojnim demonstracijama na
jugoslovenskim granicama uestvovali su, uz sovjetske oruane
snage, I rum unske i m aarske jedinice. Vojni pokreti izvreni su
istovremeno i u Bugarskoj i Albaniji.
u "Beloj knjizi" koju smo tada podneli OUN, sa dokazima o
agresiji prema Jugoslaviji, pisalo Je, izmeu ostalog;
370

"Armije Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije po


pravilu izlaze na logorovanje u blizini jugoslovenske granice.
One isto tako du naih granica vre vojne vebe i krupne
manevre, preteno na glavnim pravcima koji vode na Jugoslovensku teritoriju. Tako su, na primer, u Jesen, od 6. do 28. sep
tembra, odrani, uz prisustvo ministra Far kaa, manevri maar
ske vojske na prostoru izmeu Dunava i Tise, svega 20-30 km
od jugoslovenske granice, uz uee avijacije, tenkova i dunav
ske flote. Zastavnik maarske armije Itvan Rudi, komandir
pogranine strae u Herceg-Santu, koji je uestvovao u tim
manervima, izjavio je posle bekstva u Jugoslaviju, na saslua
nju od 20. septembra 1951. godine, da je tema manevra bila
Juna granica Maarske i prelaz u protivnapad i gonjenje Jugoslovenskih oruanih snaga u dubinu jugoslovenske teritorije.
U 1951. godini aktivnost te vrste dostigla je vrhunac uoi
dana maarske armije (29. septembra 1951). Tada Je odran na
prostoru Kikunhala-Seged-Baja - dakle, na istom stratekom
pravcu gde i godinu dana ranije - veliki jesenji manevar, uz
uee svih rodova vojske, uz prisustvo vojnih rukovodilaca
nekih drugih zemalja sovjetskog bloka, posle ega su odrane
vojne parade u vie graninih mesta."
Situacija na rumunsko-Jugoslovenskoj granici nije bila ni
u emu normalnija.
Mnogobrojne izbeglice iz Rumunije, meu kojima ima 20
pripadnika rumunske armije, izjavljuju da od 1949. godine du
itave rumunsko-Jugoslovenske granice i u oblinjim selima
krupnije rumunske i sovjetske vojne snage, a naroito leti, vre
demonstrativne pokrete i manevre.
U Bugarskoj je samo u periodu od 5. maja do 23. jula
1950. godine bilo 13 pokreta krupnijih vojnih Jedinica, a 3. maja
iste godine 80 tenkova u po belog dana demonstrativno naputa
Sofiju i upuuje se glavnim drumom prema jugoslovenskoj
granici.
Prema izjavama svedoka, najobimnije demonstracije voj
nim snagama du naih granica Bugari su izvodili septembra i
oktobra 1950. godine, sprovodel velike manevre u dolini reke
Strume, na prostoriji ustendila (sedam pead. divizija), i okto
bra 1950. u trokutu Vidin-Kula-Vraca (est pead. divizija i delovi IV armije). Tim manevrima prisustvovali su sovjetski oficiri i
generali. Istovremeno su vee ekipe bugarskih i sovjetskih ofici
ra obilazile granini pojas, premeravale i skicirale teren. Godine
371

1951. gotovo su se sve bugarske jedinice, stalno stacionirane u


pojasu do 35 kilometara od jugoslovenske granice, pomerlle jo
vie na zapad ka granici. Te jedinice su itavo to vreme vrlo
intenzivno radile na izgraivanju stalnih vatrenih poloaja za
autom atska i teka oruja i na drugim fortifikacijskim objek
tima.
Bugarski m inistar Narodne odbrane general Panevski
kae u svojoj zapovesti bugarskoj arm iji za 9. septembar 1950;
"Stalna briga naroda, Partije i vlade i lino druga V. ervenkova
za jaanje nae vojske i flote zaduuje nas da beskrajno volimo
svoju dragu otadbinu i da mrzimo njene neprijatelje - titovce."
Bugari su gotovo du ele bugarsko-jugoslovenske granice
podigli utvrenja. Drumovi koji vode prema FNRJ proiruju se i
obezbeuju kamenom ili betonskom podlogom. Mostovi se ojaa
vaju do nosivosti iznad 40 tona. Tako su ureeni, na primer,
drumovi Sofija-Tm, Sofija-Berkovica, Dupnica-ustendil ltd.
Maari uurbano popravljaju utvrenja graena Jo za
vreme Hortija, ve iskoriena za agresiju protiv Jugoslavije u
drugom svetskom ratu, a naroito na prostoru Peuj-Kapovar-Nakanjia.
Broj aerodroma, koji su tada podignuti ili popravljeni i
proireni u tim zemljama, daleko prelazi potrebe vazduhoplovnih snaga koje su te zemlje posedovale. Bugarska tako raspolae
sa 17 aerodroma. Rumunija je do 1947. godine imala svega 28
aerodroma, a tada ih ima oko 60, od toga 18 u izgradnji. I u
Maarskoj se izgrauju novi aerodromi, a neki stari se ureduju
za aparate na mlazni pogon.
Prema Jugoslaviji, u to vreme, Maarska Je drala u pri
pravnosti 7 divizija, Rumunija 9, a Bugarska osam. U isto vreme
znaajne sovjetske jedinice na tim teritorijama pribliene su i
stacionirane du nae granice. Incidenti su bili svakodnevni:
1948. godine - 74.godine 1949 - 442, 1950 - 937 a 1951, u kojoj je
vojni pritisak na Jugoslaviju kulminirao, bilo je 1.066 incidena
ta - tri dnevno. Takva aktivnost oigledno je prethodila nekoj
iroj operaciji. Maral ukov Je to I potvrdio, kada Je 1957. bio u
poseti Jugoslaviji. Za veerom, u uem generalskom drutvu,
ukov Je rekao da je Staljin imao pripremljen plan napada na
Jugoslaviju, i to koordinirano - sa tenkovskim upadom i desan
tom padobranskih divizija na centralni bosanski plato.

372

V
ISTKA U VOJSCI

Vojna lica koja su bila osuivana po Krivinom zakonu nisu


posle odlaska na izdravanje kazne bila vie pod jurisdikcijom
vojnih vlasti. To je bilo i logino, jer su im po sudskim odluka
ma oduzimani inovi, tako da su od tada pa nadalje imali sta
tus civila pod osudom. Iz tih razloga su i moji pokuaji da od
ondanjih sudi ja i tuilaca iz vojske, kao i od pripadnika vojne
slube bezbednosti, saznam neto vie o tretmanu bivih oficira-ibeovaca na izdravanju kazne, ostali bez pravih rezultata.
Svi su ibeovci imali isti status - "civilnih zatvorenika, za
koji Je, posle suenja ili izricanja administrativne kazne, bila
iskljuivo nadlena Udba.
Prema osuenim bivim oficirima reim izdravanja
kazne bio Je izuzetno strog. To se opravdalo injenicom da je u
situaciji vojne blokade, incidenata na granicama i neprestane
pretnje da e doi do vojne agresije na nau zemlju odbrana ceo njen sistem, a posebno Armija, kao udarna i osnovna snaga
otpora neprijatelju - bila izuzetno osetljivo i delikatno podruje
tadanjeg sukoba sa Staljinom i IB. To se videlo i po pritiscima
na nae oficire koji su se zadesili na kolovanju u SSSR-u, a i
po svim drugim pokuajima podrivanja moralnog jedinstva i
borbene gotovosti Armije. Posebno Je na takav rigorozan stav
uticala kolebljivost Jednog del vojnih kadrova koji su se, iz
raznoraznih razloga 1 motiva, opredelili za Informbiro ili bar za
pomirljiv, kompromisan odnos prema pritiscima iz istonog
lagera. Medu takvim oficirima, pod uticajem Staljinovog kulta i
ratnog ugleda Crvene armije, Javila su se i miljenja da oni
"svoje Jedinice nee voditi u borbu protiv "bratskih crvenoarmeJaca" pa m akar dolo i do oruane agresije na nau zemlju.
U prvo vreme, 1948. godine, neposredno po objavljivanju
IB-Rezolucije, takav stav se esto tolerisao. Ocenjivalo se da su to
privremene zablude i kolebanja, koja e ieznuti kada ljudi
375

shvate sutinu staljinistike hegemonije i opasnost za integritet,


slobodu i tekovine revolucije. I sam Tito je - tvrde generali imao u poetku razum evanja za takve pojave meu oficirima,
koji su tako rei tek bili izali iz zajednikog rata sa Crvenom
armijom i koji su ueni ljubavi prema Staljinu i Velikom ok
tobru. To je bio i razlog da je traio od stareina "bitku za sva
koga oveka, strpljenje, vei politiki rad. Meutim, to Je vreme
vie odmicalo, a pritisak sa istoka postajao sve jai, iz Armije su
Titu poele stizati informacije i ocene koje su morale da zabrinu. Politiki kadrovi u vojsci sm atrali su da pomirljiv i toleran
tan stav prema oficirima koji se kolebaju moe loe da utie na
moralnu vrstinu i disciplinu Jedinica, da unosi zabune i nevericu, da iri kolebljivost i neisigurnost u sebe. U isto vreme, na
realnu opasnost takve stihije upozoravala Je i evidencija, kao i
stru k tu ra onih koji se kolebaju ili su ve vrsto opredeljeni za
IB. Na pomolu je bio poetak "Velike istke" u vojsci, koju Je takoe po tvrenju nekih generala - traio lino Tito.
Ta "slika stanja" nije nimalo bila optimistika. Pod "evi
denciju informbiorvaca" moglo se uvesti: 457 podoficira, 636
potporunika, 744 porunika, 1.030 kapetana, 322 majora, 118
potpukovnika, 43 pukovnika 1 6 generala. To je ukupno 3.356
rukovodeih ljudi u Armiji, za koje se vie nije moglo raunati
kao na siguran oslonac u sluaju agresije i neposredne mobili
zacije za odbranu zemlje. Stavie, se moglo procenjivati da
to sutra moe da bude, u izbijanju ratne krize, Jezgro izdaje i
pete kolone.
Zahtevi i ocene Iz Armije morali su se uvaavati da bi se
sauvala njena moralna i borbena monolitnost, kao i da bi se do
k raja uvrstila svest o tome da vojnici jugoslovenske revolucije
pripadaju pre svega njoj samoj, njenim tekovinama i njenoj
ratnoj tradiciji i da nema tog "internacionalizma" koji bi ih
odveo u predaju nezavisnosti svoje zemlje i kapitulaciju.
Oni koji se nisu povinovali tom osnovnom patriotskom i
revolucionarnom naelu, nisu vie mogli ostati u vojsci - ili su
osueni, prema stepenu svoje krivice i odgovornosti, ili su demobilisani i lieni ina. Posle toga su dobijali "civilni status" kanjenika.
Veina bivih oficira-lbeovaca, neposredno posle osude, i to
u prvom "talasu represije 1948-1950, upuivana Je na izdra
vanje kazne u KP-dom u Staroj Gradiki. Bio Je to za njih surov
pa 1 tragian susret sa realnou, Jer Je Gradika ve imala , kao
376

stari zloglasni logor, "stanovnike van zakona" - kvislinge, koji su


tu ispatali za svoja nedela Jo od kraja rata 1945. Veina njih
je radila po radionicama, bilo je tu i majstora, pa su tako - kada
su stigli ibeovci - oni preuzeli te "bive partizane", svoje ljute
neprijatelje, da ih poduavaju radu.
Razgovarao sam sa vie osuenika koji su proli "starogradiku stanicu" na putu za Bilee, Sv. Grgur i Goli otok. Nji
hove ispovesti, prie, svedoenja i traume koje su doivljavali,
gotovo su identine, razlikuju se samo po Jaini emocija,
pretprljenog straha, kajanja ili razoaranja. Sve drugo je isto,
sve Je slika Jedne "ivotne kavalkade" koje se svako s gorinom i
patnjom prisea. Veina njih priznaje krivicu, smatra da se
prema vojniku koji je otkazao "vernost zemlji i mau" moralo
postupiti strogo, po zakonu, bez pardona. Druga je stvar sutina
krivice: ideoloka zaslepljenost, idolopklonstvo prema kultu Sta
ljina, fanatizam i "crvena poslunost" prema "centru svetske
revolucije i tako dalje. Ali pored te ljudske patnje zbog zabluda
i lane vere, mnogo dublji trag na sve njih ostavio je "sistem
odmazde" u Gradiki i kasnije na ostrvima. Do toga nije moralo
doi. Niti je izolacija na taj nain bila jaa niti su ljudi - kao to
su se prikazivali iz straha - "preinaeni", jedino su im slomljene
due i kime, da bi zauvek nosili u sebi taj krst i ig "biveg
ibeovca".
No vratimo se kazivanjima, onako kako su izreena, kako
su urezana i zapamena, ma koliko bila lina, pristrasna i ozlo
jeena, a verovatno je da kod onih koji su sve to podneli i ne
mogu biti drukija...
- Stigao sam u Gradiku "vozom raalovanih, koji je ve
tokom celog puta pripreman za "ivot s one strane" koji emo od
sada voditi. U furgonu, gde smo bili poslagani, utalo se kao na
sprovodu. Svako je bio samo sa sobom i svojim slutnjama. Tu
monotoniju duha i neizvesnosti remetili su samo kloparanje
tokova i povremeni uzvici sprovodnika: "bando, sad e stanica,
da niste pisnuli!" I tako svu no, isto, jednako, kao kinesko
muenje" - tak, tak, tak... do ulaska u logor.
Mi koji smo bili tamo. nismo znali za druge, za Goli otok,
za Grgur, verovali smo da smo jedini. Utoliko je strah bio vei.
Opkoljen si, sa svih strana, svako je nauljen, svakome treba
tvoja slutnja, tvoja skrivena misao. Za nju ako je proda isledniku - ide "stepenicu vie, postaje aktivist, poteen si batina,
dosje ti se zatvara. A to nije mala stvar, prestaju sva ona dano
377

nona ponienja "ua bando", repovi, tue, bojkot, leanje u jaz


bini. Mali je broj nas mogao, bez roptanja, sve to da izdri. Ne
znam u emu Je bila stvar - da li u fizikom sklopu tela, ili u
svesti, u duhu, u karakteru, tek retko koji Je uspeo da sve to
ignorie, da tera svoje. J a to ni u ratu nisam izdravao sve
stoiki - i glad, i e i danonone mareve, a drugi - krupni, Jaki,
volu bi rep da iupaju - padaju kao snoplje...
Ima jo jedna stvar na koju su igrali u Gradiki. Tek kad
naie neko zlo, neka muka, kao nepogoda, ovek se ispolji, otkri
je se do kraja, vide se sve njegove dotle skrivene mane. Ljudi su
ljudi. I meu nama, starim borcima i komunistima, bilo je
pakosnika, zlobnika, beskimenjaka i ulizica. inovi su prestali
da vae, svi smo u istoj orbi, Jednaki, svi bedni, i svi u istim
iskuenjima pred vlau. I ta onda? ... Ispriau vam jedan
sluaj koji sam zapamtio zauvek.
On je bio pukovnik. Znam ga iz rata. Kada smo napadali
Prozor, ilo je teko. Ja k a ustaka skupina ga je branila. Neko
liko puta smo juriali - nita. A opltolili smo ga bili ni mi da
izae. Kao kavez, sa svih strana. I dobro, nije sad vano, kakva
je to borba bila, bila je grozna, dan-no, kao u paklu... po nee
mu drugom sam ga zapamtio. Opkolili smo bili jednu ustaku
jedinicu na periferiji varoi. Ni a mrdnu. Ali oni su bili tako
naoruani, i tako dobro postavljeni, da lm nismo mogli nita.
Samo smo dabe ginuli. Tada on naredi da ustaam a otvorimo
jedan prolaz s lea, da odatle sklonimo nae. Ali zato? Opkolje
ni su. Ba zato - kae. Kad zver nema kud - borie se do poslednjeg, a kada ima m akar jednu rupu za prolaz, pobei e. I tako i
bi. Ustae su brzo pobegle. Zato mi to sada pada na pamet. On
je i u Gradiki, da bi sauvao svoju kou, koristio "rupu" koja
mu je otvorena. Opkoljen sa svih strana, u bezizlazu, pred pos
tepenim ali sigurnim mrcvarenjem koje moda i nee izdrati,
on prihvata "izlaz, rupu, ansu koju mu pruaju. Zato se onda
ne izvui? Posle godinu dana moj hrabri, estiti, prkosni pukov
nik trai da ide kod islednika, da raisti istragu, da propeva, da
se ispovedi. "Otkriva" mu vanu tajnu. Svoj plan da bei iz
zemlje, dok je bio na slobodi, poverio Je i eni. Ona ga Je podra
vala u tome, rekla je da e sauvati decu, neka ide, ekae ga,
samo neka bei. Znao sam mu enu. Lepotica, profesor, negovana, iz stare, imune familije. Bio je ljubomoran na nju, voleo Je,
krio od svih. Sada Ju je cinkarlo, namestio joj... zato Je tu pa
kost uinio? Tek kada je douo da je i ona, posle njegove prija
378

ve, u zatvoru, smirio se. ivnuo je, drugi ovek, postao je Jo vei
gad, tukao je i progonio druge. Nije vie patio, jer je znao da je
sada i ona "na sigurnom", sada su oboje u istom sosu. Eto, tako
je moj "asni pukovnik ", dobar taktiar iz rata, iskoristio u
obruu u kojem se naao u Gradiki - svoju rupu za bekstvo iz
zlobe i ljubomorne pakosti.
O zatvoreniku Jobu iz Gradike moe se doznati iz knjige
Dragana Kalajdia Otok gole istine.
"Bio je stariji ovjek, epav, potpuno elav; imao je neku
konu bolest, pa su mu obrazi i nadlanice bile ljubiaste boje.
Imenom ga nitko nije zvao, valjda mu Ime nisu ni znali, za sve
je bio, pa i za straare, istraitelje, pomonika upravnika - Job!
A on kao da je volio da ga tako zovu, osjeao se da ga tim
imenom gotovo uzdiu od ostalih kanjenika. Tko ga je tako
nazvao nije se znalo - moda neki kanjenik-sveenik - i uope,
malo se o Jobu znalo, a svata prialo. Prialo se da je dve godi
ne poslije rata, vrativi se iz vojske - jedni su govorili da je bio
partizanski, a drugi da je bio domobranski oficir - zaklao sup
rugu, nevjernu krasoticu; prialo se i da je radio, drei veliki
restoran u Ankari, istovremeno za tri meusobno protivnike
obavjetajne slube, pa da je u Amsterdamu orobio poznatu
draguljarnicu, da je falsificirao putne isprave, da je... Jedna od
onih pria iz kaznionice u kojoj nema razlike izmeu stvarnog i
nestvarnog; izmeu podataka i tlapnji, istine i bajke, mogueg i
eljenog, a koja pomae da se istrpi bol,tuga, samoa, i od koje
kanjenici, poput bube-svilca, od beskrajne niti, oko svog neja
kog tijela nam ataju spasonosnu ahuru.
ta je sve Job propatio i kolikom je cijenom platio, koliko
je trebalo vremena i izdrljivosti - dok nije postao "na Job, to
se ne zna i nee se nikada saznati. Meutim, neto drugo se zna:
sve to je Jobu doputeno, a doputeno mu je mnogo - i da ini i
da ne ini i da kazuje i da uti i da hoe i da nee, na sve su to
svi pristajali zato to su znali i osjeali da su krivi.
Job Je uvijek - tko zna koliko godina - skakao s leaja
tono na vrijeme, u stroj je stizao meu prvima, stajao u stroju
kao da je od kamena, urednom odravao odjeu i obuu, u
svemu je stalno bio uzoran. A kad je bio slobodan, to je on bio
vjerovatno najvie u kaznionici, znalo se: stajao bi i dugo gledao
u zid, u zemlju, u nebo. Kad bi se oko njega okupili kanjenici
ili kad bi ga pozvao netko od uprave, zagledao bi se ravno pred
379

sebe, ukoio se, skinuo kapu i - govorio. Ako bi ga prekinuli


nekim pitanjem, odmah bi na njega odgovorio, pa nastavio
govoriti o onome o emu je prije govorio.
Jobov glas bio je promukao, ali razgovijetan: govorio je
gotovo ravno, odvajajui reenice poduim stankam a. Imao Je
rijetku sposobnost: kad bi govorio desetorici, tridesetorici ljudi,
svatko bi osjeao da se obraa upravo njemu. Najpoznatiji
Jobovi govori bili su oni nedjeljom poslije podne. Kanjenici bi
ga odlazili sluati kao da im je bilo nareeno: odlazio bi i S.Z.,
kojega su zvali gluhonijemi, inae profesor filozofije, ovjek koji
bi za dva, tri sata igranja izgovarao tiho, samo rije ah.
Augustin je upoznao Joba ve kad je ovaj postao novi,
kad je znao dok bi govorio, podii ruku, pa i rairiti obadvije,
poeati se iza uha, zakoraknuti, poviti se i uspraviti, uzeti polo
vicu ponuene cigarete: stari Job, priali su Augustinu, govorio
je stojei, u stavu mirno, ni treptao nije, kao da mu Je, osim
jezika i usnica, tijelo bilo oduzeto. Augustin je samo jedanput
vidio kako je Job pao:
- Sruio se iznenada, pao postrance. Bezglasno, a na zemlji
je leao miran, samo nekoliko trenutaka. Onda je ustao, otresao
hlae, otro rukave, blago pogledao iskupljene i nastavio govoriti
kao da nita nije bilo. Nije bilo teko zakljuiti da ne boluje od
padavice...
Job je govorio, ma to poeo govoriti i bilo o emu nasta
vio, samo jedno: o ovjeku. Govorio Je uglavnom u prispodobama
u slikam a: da je umjesto to je govorio, slikao, te bi slike ljudi
gledali dugo, zagledali ih s raznih strana, ali bi ih malo tko
shvaao, meutim, sigurno bi ih mnogi zavoljeli, pa dugo voljeli.
Job oito nije bio kolovan ovjek, nedostajala mu Je, to
se kae - magarea ljestvica. Ali Je imao neke druge ljestve,
penjao se uz njih vjeto i nadareno, stizao u visine do kojih se
ne moe nikakvim magareim ljestvicama. Obrazovan Je bio
prilino, samo nisu ga zbog toga ljudi voljeli sluati: govorio Je
nekim jezikom, moglo bi se rei, zaboravljenim, njegove rijei
kao da su nekada bile svima poznate, pa su zaboravljene i kad
ih on izgovori, kao da se oni to ga sluaju - raduju: prepoznali
su rijei.
- Pita Job, dragi i uvaeni: kad ranom zorom svoje oi
otvorite, to ugledate prvo? Odgvorit e neki: nita. Drugi e rei,
oni koji spavaju na gornjem leaju: vidimo na stropu krvave
mrlje usmrenih stjenica. Trei: najprije vidimo, sobnog starje380

inu, a etvrti: reetke na prozoru. A ja vam kaem da najprije


ugledam - dan! Dan jednak mnogobrojnim danima, dan kojemu
je dosta zla njegova. Upamtite, dragi i uvaeni, svim danima
koji su proli, bilo je dosta njihova zla! Ali ljudi nisu dani, oni
su samo ljudi i nijednom nije nikada niega dosta, jer imaju oi
da vide i ui da uju, naroito oi... ovjeku su oi suvie velike,
a plea na kojima nosi, uska su i slaba. Zbog svojih oiju,
znajte, ovjek je glup, nesretan i nemilosrdan. I zato je pjeva
koji je, svirajui, opjevao ovjekova Junatva i dobrotu - slijep.
Dragi i potovani: savjest ima ruku, ak i mali prst, savjest ima
koljeno i stopalo, ali ovjekove su oi bez savjesti. Oko nema
savjesti! Iz oka ovjekova rastu biljke najotrovnije, a uz ostale i ovjekova volja. Samo, kao to se brzo zamee, klija I raste,
jednako tako volja i sahni, truli I propada. I tako iz jednoga zla
nastaje drugo, uasnije. Pamtite: ovjeka njegova volja odvodi
daleko, ali onaj ija je volja propala, stie dalje! Zar bi inae,
otkad je svijeta i vijeka, robovima najprije unitavali volju?
Dragi i uvaeni, muno je i opasno ivjeti s ljudima koji nemaju
volje. ovjek bez volje sposoban je za svaku nepodoptinu i
svako zlo. I zato vas Job pita: imati oi ili nemati, imati volju ili
nemati, to je za ovjeka pogubnije? I jo vas Job pita: zar nije
bilo dovoljno da ovjek ima dvoje, oko i volju? Nije, jer ovjeka
mogu oslijepiti, mogu mu volju unititi. I zato je ovjeku dano
jo neto, tree - sjeanje. Promislite, dragi i uvaeni: ta Je
sjeanje? Sjea li se jalovim sjeanjem poput ovjeka i vuk u
planini, ptica na grani, riba? Da li se sjea suncokret koji se
ponovo i ponovo za sunce okree? Je li, dakle, ovjeku sjeanje
blagodat i milost ili nedaa i proklestvo? Gledao sam dosta puta
one koji su iz ove kue osloboeni odlazili, i ta sam vidio? Nije
dan odavde nije otiao a da nije poveo sa sobom psa koji ljuto
ujeda, psa - sjeanje!
Job nije pazio, kad bi govorio, slua li ga i koji straar ili
lan uprave, ali ne zato to ih se nije bojao, ve zato to mu
doista nije bilo vano tko ga slua: on jednostavno nije znao
voditi rauna o sluaocima, pa ni o posledicama onoga o emu je
govorio, jedina njegova briga bila je da govori doslovce ono to
misli i da ne bude niim odvojen od izgovorenoga. Uvijek Je
govorio u zanosu I s ljubavlju.
- Pita vas Job: zato uvijek govori istinu, ak i onima
kojima govori? Zato, dragi i uvaeni, to Job tijelom i duom
pripada onima koji ga sluaju, on je toliko njihov da im moe
381

rei istinu! A kako je to da je njihov? Zato? Je r Je promaen


ovjek! ujte i poujte: Job je ovjek. Job je promaen, a to
znai da je Job istinski ovjek. U starim je knjigam a to kazano
blae, obzirnije: svaki ovjek grean, piu drevni pisci. Ali grije
iti, doslovce znai: promaiti cilj! Dragi i uvaeni, ne drhtite
zbog toga to ste promaeni ljudi, ne cvokoite zubima. Radujte
se, kliite, jer blago onima koji su promaeni ljudi!"
U KP-domu u Gradiki bili su i oni za koje se kasnije
ispostavilo da su jo 1947. godine u CazinskoJ krajini podsticali
cazinsku bunu. To je bio udan dogaaj, nije imao neposredne
veze s Inforbiroom, ali poneto u njemu mirisalo Je i na te kore
ne. Bilo je i pokuaja da on dobije taj informbiroovski karakter.
Ali kasnije se sve izmealo. Buna je zapoela . 1950. u
Cazinskoj krajini i slunjskom srezu. Izvetaj o tome pukovnika
Udbe Safeta Filipovia i Davida Lauevia nalazi se u Arhivu
CK SKJ.
Voe te pobune bili su Milan Boi i Mile Devmja (prvi iz
cazinskog sreza a drugi iz slunjskog), koji su bili nezadovoljni,
navodnim, zapostavljanjem starih boraca i zaslunih ljudi, kao i
samim nezadovoljstvom naroda, seljaka izazvanog ekonomskim
merama (otkupom). Radili su na okupljanju svih nezadovoljnih
seljaka, a Devrnja je bio protiv toga da se iskljueni ljudi iz
Partije, zbog IB, ukljuuju u njihovu pobunu: jer su za SSSR.
Na treem, od vie sastanaka koje su imali, izabrali su Operati
vni tab na elu sa Milanom Boiem kao komandantom. U
tabu su bili Srbi, Hrvati i Muslimani. Vojska Je proglaena za
"kraljevu vojsku". Odreen je 6. maj kao zborno mesto za napad
na Cazin, Veliku KLaduu, Rakovicu, slunjski srez. Odlueno Je
da se pale arhive odbora, podeli roba zadruga, magazini sa
itom, da se razorua terenska milicija i likvidiraju svi oni koji
se odupiru predaji oruja.
Tog dana, 3. m aja 1950. odlueno Je da se preseku PTTmree pre "bune". U noi Izmeu 5.1 6. m aja sakupilo se 300
ljudi u sedam eta, i odlueno Je da se ide na Cazin. Priao im je
u Kladui porunik Nikola Gogi, koji Je, sloivi se s njihovom
akcijom, rekao da Je dolo vreme da se svete Hebrang i ujovi.
Uhapeno je 714 uesnika u napadu i pljaki. Vie od
polovine osueno Je na preko 15 godina, 35 odsto od 10 do 15
godina, 15 odsto do 10 godina, a 17 ljudi osueno Je na smrt
streljanjem; 426 lica osueno Je za prekraj i poslato u rudnik
"Breza. Prilikom hvatanja uesnika "bune" ubijeno je 9 osoba.
382

U slunjskom srezu okupilo se 38 ljudi, pobunjenika. Kas


nije su uhapena 53 lica, i izreene tri smrtne kazne.
Boi i Devrnja, iako stari partizanski borci, nezadovoljni
stanjem (govorili su: uguie nas otkupom, mobilizacijom radne
snage), oekivali su povratak kralja Petra II. Raunali su kada
pone "buna", da e doi do intervencije iz Grke i Italije. Plaili
su Muslimane Cazinske krajine da se nisu odazvali 1918. i 1941.
i da im je sada poslednja ansa da se "iskupe". Boi je bio za
povezivanje sa ibeovcima, a Devrnja je govorio da je to nelogi
no jer su oni protiv SSSR-a i "kraljeva vojska".
I grupe pobunjenika u Bosanskoj krajini bile su nezadovo
ljne neizdrljivim merama (otkupom): tamo Je uhapeno 49 lica.
U Bosanskom Novom uhapeno je 6 lica zbog propagande, u
Luci Palanki - srez Sanski Most - 11 lica, a u Bosanskom Pet
rovcu 10 lica angaovanih oko letka "Mladih muslimana".
Nezadovoljstvo je primeeno jo 1947. godine. Njegovi nosi
oci se kvalifikuju kao "etniko-kulaki elementi", demobilisani
oficiri, milicioneri. Oficiri su smatrali da su zapostavljeni, a
seljaci bili nezadovoljni otkupom rai koja se traila iako je oni
nisu ni sejali. Za njima se maja 1950. povelo dosta seljaka koji
su verovali da Je nastupio "prevrat" ili da je vlast slaba i da je
samo treba gurnuti.
Kasnije se situacija u Cazinskoj krajini, Slunju, Glini
pogorala, postala "muna", usled istrage, hapenja i presuda.
- Svakakvih nas je bilo u Gradiki. pijuna, agenata
NKVD, generala koji su "prieljkivali Ruse, pukovnika koji su
hteli da bee, "prialica" koji su tvrdili da emo se mi lako pomi
riti sa Staljinom i priznati greke, onih koji su stradali po izreci
"dvojica bez due - trei bez glave", svakakvih. I tako smo se svi
i nali zajedno. I oni koji su bili nezadovoljni otkupom, koji su
govorili - "mi smo ratovali za seljaka, a njega sad silom teraju u
zadruge, uzimaju mu zemlju". Svega i svaega sam se tu naslu
ao. A onda, jednoga dana, pred vee, taman smo se vratili iz
radionica - zauh vrisku u svojoj sobi. Pritajim se iza Jednog
zida. Unutra vapaj i zapomaganje. ta je, pobogu, ljudi, ta sada
rade? utim, ne mrdam, ekam. Izlaze trojica grmalja sa tojagama i grohotom se smeju. Znao sam ih, bili su zatvorenici iz
druge zgrade. Ulazim u sobu i imam ta da vidim. Na podu - u
krvi, presamieni, pomodreli, pretueni, ropu dvojica bivih
majora, koji su bili pod bojkotom. Reponje! Ostali oko njih, na
krevetima, nemi. Niko ne srne da im pomogne. Ovi bauljaju, jee.
383

Dolee islednik i vikne da ih odnesemo u am bulantu. Sta je to


bilo? apuu mi: ona trojica s batinam a upali su i pretukli ih,
viui: udri bandu, ta su oni bolji od nas da prkose, da ute!
Propevae, m ajku im, i ono to ne znaju!
Bila je to osveta prema majorima koji nisu hteli da se
"prevaspitaju, koji su radije izabrali bojkot i leanje u jazbini
nego savijanje kime. Svi su se u Gradiki plaili takvih, Jer
sutra kad izaemo, oni e biti drugiji, nee se stideti, ogovarae
nas, pljuvati. Zato smo morali biti isti, svi sa puterom na glavi,
svi obeleeni. Batinai su taj dug izravnali. I najee si bili
uspeni. Posle ovog sluaja, i majori su traili "dopunu dosjea",
savili su se, pognuli, propevali...
Sve je ipak moglo da se izdri: i jazbina, i bojkot, i tue,
nema toga to ovek nije u stanju da podnese, ali to to su sa
nam a bili i nai neprijatelji iz rata, kvislinzi raznih boja - to je
ubijalo. To to su oni gledali naa ponienja, to su uivali u
naoj svai, mrnji, progonu. To me je bolelo kao najljua rana,
kao vrela ar, peklo je i progonilo i u snu. Takvi su mi u ratu
spalili kuu, odveli sestru i roditelje u Jasenovac, moda ne ti
isti, ali njihovi... Ipak, ivot Je najvea zagonetka. Nikad ne zna
ta te eka. Tako sam se i ja s jednim od njih sprijateljio. Bio je
majstor u radionici. Mali, mrav, sitnih oiju kao u ribe, proreene kose, hramao je na jednu nogu. Imao Je oko tridesetak
godina. Malo-pomalo, poeli smo Jedan drugome priati svoj i
vot. ta smo drugo mogli u toj pustinji, sami, zaplaeni. Bio je
poboan, ta god je priao, krstio se i pominjao crkvu. Kad su ga
putali iz Gradike, dao sam mu adresu svoje ene. Posle sam
uo ta se desilo. On je otiao da Je potrai, nije bio oprezan, i
zakucao je na vrata. Pojavio se Jedan ovek. Pitao Je za nju.
Zato? Pa, pozdrav od mua. A, tako! Odmah su ga pritvorili. Ni
ja ni on, dabome, nismo znali da su moju porodicu posle mog
hapenja isterali iz stana i strpali ih u jednu staru, memljivu
sobu u ciganmali. Njih troje, enu i dvoje neodrasle dece. A pre
toga smo iveli u velikom, lepom konfornom stanu. Dali su ga
jednome iz SUP-a. I tako je moj "mali kvsling" nastradao, ni
kriv ni duan, zbog IB.
Gradiku, njen logor, vojni osuenici nazvali su "prokleti
zbor". Tako su zadovoljili dva oseanja: jedno izazvano mukom i
patnjom koje su tamo podnosili, sve do odlaska u Bilee ili na
Goli otok, i drugo "vojniko" koje ih je, bez obzira na sve, Jo
dralo u iluziji da e, kao iskusni ratnici, moda ipak Jednom
384

zatrebati. Tako je to trajalo sve do 1951. godine - kada je "prok


leti zbor" otputovao u drugu izolaciju.
U Januaru 1949, dakle u vreme poetka aktivnog obra
una sa Informbiroom, KPJ je imala 480.684 lana. Velik broj
njih su bili borci iz rata. Po republikama ta struktura izgledala
Je ovako:
Srbija 167.825 lanova KPJ
Hrvatska 85.369
BiH 52.014
Makedonija 27.074
Crna Gora 16.214
Slovenija 10.745
A najvei broj lanova KPJ, posle Srbije, imala je Jugoslovenska armija (94.353) jer su mnoge ratne jedinici jo bile u
punom sastavu, a kada je (juna 1948) dolo i do sukoba sa Sta
ljinom, ve zapoeta postepena demobilizacija gotovo je sasvim
zaustavljena.
Veoma je karakteristina i tabela koja pokazuje kako se
kretalo hapenje i kanjavanje informbirovaca, jer se na nju ne
moe gledati kao na prostu "mehaniku evidenciju". Prve, 1948.
godine, jo se verovalo, bar u irim slojevima lanstva,da Je to
samo prolazni "ideoloki incident", da e doi do izmirenja, da e
Staljin pravedno arbitrirati i da zato valja sauvati one ljude
koji su se nali u nedoumicama. Uostalom, evo te tabele uhap
enih i kanjenih:
1948: 501 ili 3,07 odsto
1949: 6.260 ili 38,43 odsto
1950: 3.019 ili 18,53 odsto
1951: 3.550 ili 21,79 odsto
1952: 1.407 ili 8,63 odsto
Kasnije je taj broj stalno opadao da bi 1961. godine bila
uhapena samo 2 lana KJ osumnjiena kao informbirovci.
Ukupno je, kao to je ve reeno u prethodnim poglavljima, bilo
uhapeno i kanjeno 16.731 informbirovaca, od kojih je gotovo
tri etvrtine izdravalo osudu na Golom otoku i Sv.Grguru. Iz tog
pregleda mogu se uoiti bar dve znaajne injenice za ocenu
ondanjeg politikog stanja: prva Je - da u poetku, 1948, Partija
385

jo uvek gleda kompromisno na taj sukob, ne oekuje ozbiljniji


unutranji otpor niti pravu teinu opasnosti, zbog ega i "blago
intervenie" (samo 501 uhapen), i druga - da sledee tri godine,
1949-1951, sukob eskalira, postaje presudan za nezavisnost
zemlje, i zato dolazi do odlunije, represivne intervencije u hap
enjima i kanjavanju. Posle toga, kako je bitka dobiJana, tako
Je i represija poputala.
Posebno Je karakteristina tabela o tome koliko su koji
organi vrili hapenja informbirovaca:
Udba
Udba
Udba
Udba
Udba
Udba
Udba

FNRJ 1.250 ili 7,67 odsto


Srbije 2.982 18,30 odsto
Hrvatske 2.099 ili 12,88 odsto
BiH 2.056 ili 12,62 odsto
Crne Gore 1.798 ili 10,03 odsto
Makedonije 629 ili 3,86 odsto
Slovenije 358 ili 2,19 odsto

Najvei broj hapenja izvrio je KOS (Kontraobavetajna


sluba Jugoslovenske armije) - 3.678 ili 22, 58 odsto, to je i bilo
prirodno s obzirom na znaaj odbrambenih snaga zemlje i
posebna Staljinova nastojanja da u JA stvori svoja "zaverenika i puistika jezgra kako bi oslabio njeno moralno-politiko i borbeno Jedinstvo. Agresivnost tih planova videla se ve u
opisanim pritiscima NKVD na nae vojne sluaoce u SSSR-u,
kao i u sluajevima "unutranje zavere.
"Jedinstveno i jednovremeno angaovanje ovih slubi na
suzbijanju zajednike opasnosti bilo Je dvostruko znaajno. S
jedne strane, time je eliminisana svaka mogunost da kominformizam nae utoite u bilo kom regionalnom ili nacionalnom
ambijentu u zemlji. S druge strane, pojava kominformizma kao
jugoslovenskog problema podrazumijevala je, 1 odista je pokre
nula, borbu svih revolucionarnih snaga u zemlji protiv njega,
to je imalo za posljedicu dalje uvrivanje njihovog idejnog,
politikog i akcionog Jedinstva.
I to Je doprinjelo brzom uspostavljanju kontrole revolu
cionarnih snaga nad metastazama kominformizma u Jugoslovenskom drutvu i paralisanju svakog njegovog ozbiljnog dejstva".12
_____Iako su Udba i KOS od m arta 1946. godine definitivno
11 Doktor Radovan RadonJl, Izgubljena orijentacija, "Rad", Beograd, str.81.

386

razdvojeni i potpadaju pod razliita ministarstva, a donekle


imaju i razliite zadatke, ipak su obe slube i njihovi organi i
dalje vrsto saradivali u izvrenju mnogobrojnih zajednikih
zadataka, koji su bili od znaaja za bezbednost zemlje u celini,
jer je sistem bezbednosti, bez obzira na podelu zadataka, ostao
integralna celina.
U zaotrenoj vojno-politikoj situaciji, intezitet obavetajno-subverzivne aktivnosti prema naoj zemlji bio je naroito
povean. Poseban znaaj imala je razvijena bezbedonosna fun
kcija meu pripadnicima JA. Ratni stareinski kadar, uz njega
i sve mlade stareine i vojnici, u najveem su broju podravali
politiku Partije. Zato je Armija predstavljala snanu prepreku
hegemonistikom pritisku Staljina. To Je, s druge strane izazva
lo i najjae obavetajno-subverzivne kombinacije usmerene
prema Armiji, naroito prema njenom stareinskom sastavu.
Organi KOS-a inili su velike napore da spree prodor protiv
nikih pijuna, neprijatelja i raznih defetistikih elemenata u
armijsku sredinu. Vrlo brzo su otkriveni i predavani organima
pravosua pojedinci i grupice koji su prihvatili saradnju s
obavetajnim slubama ili su na drugi nain podravali
informbirovske pritiske.
I u Crnoj Gori, gde je i inae bilo relativno najvie hape
nja, karakteristine su prve etiri godine sukoba. Kao i drugde, i
tu je 1948. jo vladalo "zatije", uhapeno Je samo 73 lica, ali je
zato 1949. bila odluna godina intervencija. Tada je uhapeno
1.605 informbirovaca, oko 62 odsto od ukupnog broja. Interesan
tna je analiza, koju daje Branislav Kovaevi u svojoj knjizi
KPJ Crne Gore 1945-1952.13
"Na masovno opredeljenje Crnogoraca za politiku
Informbiroa uticao je i dosta liberalan stav crnogorskog politi
kog rukovodstva u poetnoj fazi sukoba sa Informbiroom, kada
se akcija, uglavnom, deklarativno vodila.
Sve do jeseni 1948. godine dominirala je politika * spaa
vanja ljudi', a zatim, kada su informbirovci preli u otvorenu
ofanzivu (bjeanje u umu pojedinaca i grupa 'zdravih snaga,
emigriranje u Albaniju, stvaranje ilegalnih organizacija), nastu
pila Je odluna borba i radikalizacija koja je trebalo da bude
15 NIO "Univerzitetska rije'. Titograd. 1986. Traei uzroke opredeljivanja
za Informbiro, na osnovu istranih dokumenata i velike ankete koju Je lino
sproveo, on nalazi i neke "crnogorske specifinosti" koje su negativno uticale.

387

svjesno dokazivanje i potvrivanje zbog politike spaavanja


ljudi i boleivosti izraenoj u poetnoj fazi borbe. U fazi radikalizacije borbe protiv pristalica Rezolucije Informbiroa u velikoj
meri su bili izgubljeni kriterijum i za ocenjivanje, ta je to to
nekoga ini pobornikom informbirovske politike. Osim toga,
pojedinici iz organa bezbjednosti monopolisali su pravo ocjenji
vanja o tome ko je za Rezoluciju, a da partijska rukovodstva i
organizacije ni jesu u tome imali udjela.
Ovakve greke pojedinaca u organima bezbjednosti bile su
uslovljene i stanjem u zemlji, jer je valjalo sprijeiti vee zlo i
nije bilo vie vremena za politiku strategiju koju bi uslovljavali moralni ideali, ve svrsishodnost i djelotvornost trenutka u
kome su sve vie bujale antipartijske i antidravne strasti,
pothranjivane sve veim spoljnim pritiscima ekonomske i
politike izolacije.
Kod pojedinaca, i ne samo pojedinaca, bio je prisutan
strah da se Jugoslavija, kao mala zemlja, ne moe suprostaviti
stranom pritisku sa Istoka i sa Zapada, a posebno Staljinovom
hegemonizmu. Ovo tim prije to je itava istorija meunarodnog
komunistikog pokreta i odnosa u njemu pokazivala da nije bilo
primjera da se odralo rukovodstvo neke nacionalne komunis
tike partije u uslovima kada je bilo osueno od Kominteme i
Staljina, kao nacionalistiko, revizionistiko, agenturno i slino.
Taj strah Je bio uvean saznanjem o nepobjedivosti Sovjetskog
Saveza i njegove uloge u drugom svjetskom ratu.
Presija organa bezbjednosti u pojedinim sredinama na
ljude bila je tolerisana od strane dravnog i partijskog rukovod
stva, jer je provoena u uslovima jednog izuzetno sloenog sta
nja, bremenitog opasnou od intervencija, a imala je negativne
reperkusije, raala inat i unosila nesigunost u ljudsku
svakodnevnicu.
Tradicionalne veze Crne Gore i njene zatitnice, majke
Rusije koje su se manifestovale u spoju tradicije i inovacije,
rusofilstva, panslavizma i pravoslavlja sa sovjetizmom i bolje
vizmom bile su prisutne u svijesti ljudi i njihovim ubedenjima o
sudbinskoj podreenosti da u svemu do kraja idu zajedno.
Otuda su rtve esto bili oni koji su godinama bili pod udarom
partijske sovjetskofilske propagande.
Prinudna kolektivizacija, mjere otkupa, naplata poreza,
mobilizacija radne snage i slino - raaju u narodu, posebno
meu seljacima koji su predstavljali najjau snagu revolucije,
388

nezadovoljstvo 1 elju za suprostavljanjem zahtjevima nove


vlasti. Partija je ponekad previe silovala uslove i vrijeme,
pourujui stvari koje po samoj njihovoj prirodi nijesu mogle da
budu realizovane onom brzinom kojom je ona eljela. Nekritiko
prihvatanje kolektivizacije i organizovanje zadrugarstva i tamo
gdje zato nije bilo objektivnih uslova - dokaz Je improvizacije i
nekritike primjene sovjetskog recepta po svaku cijenu. U tak
voj situaciji Staljinov napad na Jugoslaviju za pojedince Je
znaio potvrdu njihovog nezadovoljstva.
Politika propaganda KPJ bila je tako intonirana da
postepeno taktiki pripremi javnost, pa se otuda u poetku ne
saoptavaju pravi razlozi Staljinovog napada. Viegodinju
indoktrinaciju, koja je padala na plodno tie jedne sredine sa
niskom sveu, kada se jedan mit ruio, moralo se postupno
razobliavati. Geslo: Odbijati sve klevete, a ne napadati Staljina
- stvaralo je iluzije i gajilo nade da je nesporazum savladiv, da
se samo treba dobro objasniti, da je sve to djelo Molotova,
danova i Maljenkova, da je Staljin pogreno obavijeten i da
ne stoji iza ove stvari. Partija nije vaspitavala svoje lanove da
sumnjaju u Staljina i Rusiju. Naprotiv, sve to se dogaalo u
Sovjetskom Savezu glorifikovano je i isticano kao primjer koji
valja slijediti. Kada je dolo do sukoba, trebalo je u trenutku
mijenjati svoja shvatanja. Mnogi nijesu shvatili fatalnost
trenutka koji je, u stvari, bio epoha i zato to ga nijesu shvatili
nali su se van revolucije i revolucionara. Ljudi su emotivno
reagovali, a politiki trenutak je nalagao racionalnost Bilo je
potrebno vrijeme da ljudi shvate o emu se radi, da se oslobode
predrasuda i pogrenog vaspitanja. Zato taktika nenapadanja
Staljina na poetku sukoba, ma koliko bila sraunata, nije
donijela politiku korist. Takva propaganda je, bar u poetku,
zbunjivala, komplikovala ionako teku situaciju, a time uticala
na pojedinana ponaanja ljudi.
Nizak partijski nivo lanstva Jedan Je od razloga neshvatanja novonastalih promjena u njihovoj uzrono-posljedinoj
povezanosti. Komunisti su se duhovno hranili Istorijom SK P (b).
Ta duhovna hrana ostavila Je mnogo traga. Otuda dogmatizam i
jednosmjerno shvatanje razvojne politike, Jedno odreene
zauvijek...
Te svoje teze Kovaevi potkrepljuje i nalazima veoma
iroke ankete, koju daje u fusnotama, a ona bi u stvari mogla
valjano da poslui i za posebnu studiju o ondanjim odnosima,
389

istorijskoj situaciji i mentalitetu. Naveu nekoliko iskaza iz te


ankete, jer oni, u znaajnijoj meri, otkrivaju sutinu zabluda
mnogih koji su se u to zlo vreme opredelili za IB i zbog toga
podneli sve one teke posledice koje su ih zadesile na Golom
otoku i u drugim zatvorima.
"Motivi za opredeljenje crnogorskih komunista za Rezolu
ciju Informbiroa nalaze se u: tradicionalnim vezama sa Rusijom
i idealima Velikog oktobra, o neobavijetenosti i karijerizmu
pojedinaca, u neshvatanju sutine sukoba o dotadanjem vaspitanju, o majci Rusiji i nepogreivom Staljinu i razoarenju
jednog broja ljudi naviknutih na revolucionarni asketizam, u
nesnalaenju u mirnodopskim uslovima itd.
Da bi se narodna vlast to bolje organizovala, KPJ Je
nastojala da obezbijedi to kvalitetniji kadar. Pri tome se doga
alo da znaajnije funkcije dobiju pojedinci koji su radili u
pozadini, ilegalci i simpatizeri nego revolucionari. Novo stanje
zahtijevalo je novi sistem vrijednosti. To Je kod pojedinaca iza
zivalo nezadovoljstvo 1 nerazumijevanje, pa su napad 1948.
godine doivljavali kao potvrdu svog nezadovoljstva i uvjerenja
da se ne radi kako treba.
Pojedini rukovodioci ovjenani slavom pobjednika i
novom funkcijom (partijskom ili dravnom), htjeli su da imaju
sve, a posebno lijepe ene. Nijesu mogli da shvate da neka
mlada djevojka nee s njima da se zabavlja. Ako se takva dje
vojka dopadala nekom moniku, to Je bio dovoljan motiv da
njenog mladia ukloni i proglasi ga za informbirovca. Bilo Je i
sluajeva hapenja mueva pojedinih lijepih ena. Partija se sa
takvim pojedincima koji su zloupotrebljavali vlast otro obra
unavala, ali u Jednom komaru nesavjesna ponaanja pojedi
nih predstavnika vlasti ostala su nekanjena.
Poslije osloboenja zemlje, u uslovima opte oskudice i
nematine, formirani su posebni magazini za snabdijevanje
jednog broja rukovodilaca. To Je izazivalo podozrenje i nezado
voljstvo kod onih koji na to nijesu imali pravo, kao i kod orto
doksnih komunista. U takvim postupcima oni su vidjeli odstu
panje od revolucionarne askeze...
... Poto Je proao prvi talas hapenja, motivi koji su ljude
opredjeljivali za Rezoluciju Informbiroa neto su se izmijenili.
Razbijen Je romantizam. Surova stvarnost Je donosila otrenje
nje. Sada se nezadovoljstvo pojedinaca i njihova kritinost
usredsredila na druge sfere ivota i rada. Kod starih revolucio
390

nara nezadovoljstvo se naroito Ispoljavalo u odnosu na politiku


prijema novih lanova u KPJ. Godine 1948. Partija je iroko
otvorila svoja vrata. U njene redove uli su pojedinici koji su
bili proetniki orijentisani, kao i druga lica koja su u toku rata
imala neutralan stav, a bilo je i saradnika okupatora. Njihovi
motivi za ulazak u Partiju bili su prevashodno kalkulantski, a
ne idjeni i klasni. Na takvu praksu prijema reagovali su stari
lanovi partijske organizacije, pokazivali su znake razoarenja i
postepeno su se odvajali od Partije. Za borce i komuniste i la
nove njihovih porodica takvo ponaanje doivljavano je kao
zapostavljanje njihovih ratnih zasluga. Zato se i nijesu mirili s
takvom praksom, ve su otvoreno reagovali....
...Osumnjieni za saradnju i solidarisanje sa Rezolucijom
Informbiroa najee su hapeni. O tome se obavjetavalo naj
prije lanstvo osnovne partijske organizaicije, a zatim i ire
lanstvo u organizacijama Narodnog fronta. Tom prilikom se
vrila radikalna kritika njihovog ivotnog puta. Sve greke koje
su poinili u predratnom ili ratnom periodu sada su oivljavane
iako su za te svoje stare grijehe ranije kritlkovani ili ka
njavani. U kritici se ilo daleko, bilo je mnogo pretjerivanja u
ocjenama, nijesu im priznavane nikakve ranije zasluge, niti ma
kakva pozitivna svojstva. Osvjedoeni junaci iz predratnog
ilegalnog revolucionarnog rada i Junaci iz rata proglaavani su
za kukavice i slabie, a njihova do tada mnogo puta potvrena
ljudska svojstva i morlani kvaliteti su degradirani bez stvarnih
dokaza. U politikoj akciji raskrinkavanja, koja ma koliko da je
bila potrebna, bilo je pretjerivanja. Takve ocjene o ljudima,
dojueranjim saborcima i sapatnicima po zatvorima i logorima,
teko su padale nekim lanova Partije. To je izazvalo revolt i
suprostavljanje, naroito u poetku. Moralna osuda, kao i nega
cija svih kvaliteta istaknutih linosti bila Je izazov za ponaa
nje, reagovanje, pa i opredeljenje drugih ljudi za staljinsku poli
tiku. I prilikom hapenja ljudi bilo je manira koji su izazivali
nezadovoljstvo, pa i revolt. Bilo je i sluajeva hapenja na
javnim mjestima, u kafani. Pri tome su postupci bili grubi.
Ljudima su drsko skidana sa grudi odlikovanja, koja su se,
inae, tih poratnih godina skoro redovno nosila. ta su ona za
Crnogorce znaila nije potrebno isticati...
.. Nove pjesme koje su se poslije sukoba 1948.godine pje
vale bile su svojim sadrajem izazov za pojedince, njihovo pona
anje i opredjeljenje. Tako, na primjer, pjesma: Oj, Staljine,
391

stara bako, ne vara se Tito lako za njih je znaila ne samo


uvredu do tada nepogreivog voe sovjetskog proleterijata nego
i uvjerenje da je u pitanju lini sukob Staljin-Tito...
... Jedna od optubi koje su bile sroene u Rezoluciji
Informbiroa bila je ta da se partija razvodnila u front. Bilo je
komunista koji su potvrdu takve optube vidjeli u sve veoj
masovnosti partijske organizacije. Oni ni jesu shvatali novonas
talu situaciju i potrebu da jaaju redovi Partije, kako organiza
ciono, tako i brojano. Njihova shvatanja su ona poznata ten
dencija da se ostane u to uem krugu samo zaslunih lanova,
da se front ne iri i zadri vanost kroz tajanstvenost i brojnost.
Mada su to bila prevaziena i iluzorna shvatanja, ona su bila
dominantna u svijesti tih ljudi...
... Sluanje radio-vijesti, naroito Radio-Moskve i Radio-Tirane bilo je sm rtni grijeh. Oni za koje se utvrdilo da su
prekrili ovu zapovijest bili su najee hapeni i iskljuivani iz
Partije...
... Kod jednog broja lanova Partije bio je veoma naglaen
strah od odvajanja nae partije od partije boljevika. To je iza
zivalo pitanje: ta e biti s nama?...
... Na skojevskim sastancima do sukoba 1948.godine domi
niralo je shvatanje - kao na oena - da se marksizam ne moe
izgraivati i u praksi potvrivati ako Je zemlja okruena impe
rijalistima. Otuda druga razmiljanja: ne moemo izai iz
blokade ako se izdvojimo iz socijalistikih zemalja...
... Kulturno zaostalim i privredno nerazvijenim sredinama
pogoduje dogmatizam i dogmatska svijest kojoj odgovara stva
ranje mitologije o pojedinim linostima ili zemljama. Tako je
mit Staljina, pobjednika u drugom svjetskom ratu, nalazio lako
prodor u svijest ljudi. Ruenje takvog mita nije ilo lako, Jer u
dogmatizovanoj svijesti teko je realno prosuivati o pojavama i
dogaajima...
... Opredjeljenje jednog broja ljudi 1948. godine za sovjet
sku politiku bilo je rezultat svojevrsnog vaspitanja i u stalnoj
tenji ka novom i promjenama, devizom Nikad za staro, uvijek
za novo. Tenja da se rui staro i sada je shvatana kao zah
tjev za promjenu u drutvu...
... Bilo Je i onih koji su formalno odbacivali Rezoluciju
Informbiroa, a u sutini su gradili antipartijsku platformu.
Tako jedan poznati crnogorski intelektualac izraava 1948.
godine svoju spremnost da brani Partiju od informbirovske
392

kampanje, svake nepravde i klevete, ali 'na bazi politike jaanja


i uvrenja socijalistikog fronta na elu sa SSSR-om, politike
priznavanja i uvrenja rukovodee uloge SSSR-a, politike
jedinstva i sve vieg ujedinjavanja socijalistikih zemalja*. On i
njegovi istomiljenici nijesu prihvatili teoriju samostalnog raz
vitka socijalistikih drava, i u tom smislu nastavlja: Spreman
sam da branim partiju od svake nepravde i klevete tako da se
vidi moje neslaganje s teorijom takozvanog samostalnog raz
vitka i sa svim to iz nje proizlazi. Pri tome se zalae i za dr
avno ujedinjenje socijalistikih zemalja a u knjievnosti za
pobjedu socijalistikog realizma.
Slinu anketu, tokom poslednjih nekoliko godina, sproveo
sam i ja u Beogradu, razgovarajui sa 110 bivih informbirovaca i sa nekoliko islednika. Svako od njih na razliit nain vidi
ono vreme, "svoju krivicu, svoj istoni greh, to je i logino s
obzirom na pristrasnost prema sebi i dugo vreme kajanja. Ali,
neke zablude i verovanja su, manje vie, isti i otkrivaju koliko
su to u dramatino vreme otrenjavanja bili snani koreni
dogmatske svesti i gotovo biblijska zaludenost Staljinovom li
nou. Kada ovek danas razmilja i prisea se tog doba izgleda
mu gotovo neverovatno do koje su mere neki ljudi, stari revolu
cionari i borci iz rata, koji su nepokolebljivo rtvovali sve za
revoluciju - i porodice, i kue, i zdravlje - bili pod opsesijom
Moskve i Staljina. Svi njihovi ideali svodili su se na slepo slue
nje tom bogu, njegovoj bezgrenosti, viim ciljevima" koje su
indentifikovali s njim. Taj verski zanos i fanatizam potisnuo je
bio kod tih ljudi i njihova patriotska oseanja. Sve drugo je bilo
sporedno, sve je bilo podreeno - Njemu.
Istorijski gledano na stvaranje takvog dogmatskog menta
liteta uticalo je vie faktora, ali jedan je svakako bila - i sopstvena Partija, koja ih je, sve do 1948. kada je pukla sva istina,
uila toj idolopoklonikoj privrenosti i "bezgrenosti centra".
Zar je malo boraca u ratu izginulo sa Staljinovim imenom na
usnama? Koliko Je njih platilo ivotom odbijajui svako odusta
janje od vere u SSSR i "vodu svetske revolucije? Ni tragina
saznanja o monstrouznim istkama u Rusiji nisu mogla pokole
bati takvu privrenost. Sve je imalo svog opravdanja u viim
ciljevima". Nisu postojale moralne dileme. I kada je 1948. odjed
nom sve puklo - bilo je ve kasno otvoriti oi tim ljudima. Mrak
je bio suvie dubok.
"Nisam nikada bio za Rezoluciju, znao sam da u njoj ima
393

puno neistine. Ali, smatrao sam da moramo popustiti, Jer nisam


mogao da zamislim na socijalizam bez Rusije, bez Staljina. On
valjda zna ta radi. Njegovi pogledi nisu ogranieni nacionalnim
interesima, ve ciljevima svetske revolucije. Kako mi moemo
biti u pravu, kad su sve KP protiv nas. Nismo mi valjda
najpametniji. Uostalom, ako nismo krivi, ako nismo revizionisti,
ako smo spremni da ostanemo u taboru socijalizma, zato odbi
jamo da idemo na razgovore u Bukuret." (S-7, pravnik, lan
KPJ od 1944)
"Neposredno posle rata, moja jedinica Je bila u Piratu. Pri
tabu brigade bilo je nekoliko ruskih instruktora. Kada Je poe
la redovna vojnika obuka, oni su zahtevali krajnju strogost,
disciplinu i bezuslovno pokoravanje stareini. Naroito su insis
tirali na egzerciru u kasarni. Terali su na obuku, pod punom
opremom, i bolesne. Govorili su da su to zabuanti. A medu
njima je bilo i boraca kojima jo rane s fronta nisu bile sasvim
zaleene.
Vojnici su zbog svega toga mrzeli Ruse. J a nisam. Smat
rao sam da oficiri Crvene armije znaju ta rade, da hoe da
nam pomognu,da nas uljude, da stvore od nas pravu vojsku. To
sam i govorio na sastancima. Kada je dola Rezolucija - zamerili
su mi ovakav odnos. Uskoro sam i uhapen, pa u Gradiku,
Bilee i Goli otok. Tu sam u stvari postao informbirovac, Jer se
nisam mogao pomiriti s tim da u sutra morati da ratujem i
protiv Crvene armije ako nas napadne, a s njom smo,rame uz
rame, dobili ovaj rat protiv faizma. Tada nisam razmiljao o
patriotizmu, o vojnikoj zakletvi, o svojoj zemlji - sve je u meni
bilo podreeno "bratskoj Rusiji. (S-15, bivi kapetan, komandir
ete).
"Mnogi su nam 1 tada prigovarali da preterujemo, da u
svakome vidimo neprijatelja, informbirovca, da se sluimo samo
silom - a ne i ubeivanjem. Mi za ubeivanje nismo imali vre
mena. Znali smo vie od drugih, znali smo da protivnik nee
birati sredstva i da nam ve sprema omu. Bilo je "biti ili ne
biti, a on Je i raunao na nau eventualnu sentimentalnost i
ekanje. Pokazau vam dokumentaciju koju uvam. Evo, ovo Je
iskaz agenta Igora Saveka, koji Je bio slubenik meovitog
jugosovensko-sovjetskog drutva "Juspad. Uhapsili smo ga i 25.
avgusta 1949. on je doslovce izjavio kako ga Je vrbovala sovjet
ska obavetajna sluba. itam njegov iskaz: "Otprilike maja
1947. godine priao mi je u Domu sovjetske kulture u Beogradu
394

Vasiljev ( a Vasiljev Antonovi NikolaJ je bio pukovnik i imao je


u Ambasadi SSSR u Beogradu poloaj predsednika komisije za
dravljanstvo), koga ranije nisam poznavao. Pitao me je za moje
prezime i rekao mi je da je on taj ovek o kome mi je govorio
Morozov (Morozov je bio major NKVD, pri tabu I Ukrajinskog
korpusa). Rekao mi je da se naemo kroz nekoliko dana u
parku "Manjea". Prilikom naeg prvog sastanka u parku Vasi
ljev Je rekao da me je njemu preporuio Leonidov (takoe major
NKVD) da e moj rad kod njega biti vie samostalan nego kod
Leonidova, kojeg je on smenio.da emo se povremeno sastajati,
2-3 puta meseno. Kada mi je rekao da se naemo kroz deset
dana na istom mjestu, dao mi je 5.000 dinara i rekao da e mi
to plaati meseno. Krajem novembra 1948.godine rekao mi je
Vasiljev da odem u Skoplje sa zadatkom da ispitam da li se
tamo nalazi Koa Popovi, naelnik Generaltaba Jugoslovenske
armije... Da li vam je iz ovoga jasno da su oni stvarali svoju
agenturnu mreu u Jugoslaviji i pre Rezolucije IB. Znai, spre
mali su se. I ta smo mi onda trebali da radimo, kad je sve
otkriveno? Da ekamo? Evo vam drugi dokument iz istrage.
Sitarski Kiril bio je graevinski tehniar. Pre rata je vie puta
hapen od kriminalne policije. Za vreme okupacije je potpisao
obavezu lojalnosti prema Nemcima. Posle osloboenja postao je
agent NKVD. U istrazi on priznaje: "Radio sam kod Tanjuga kao
prevodilac sa ruskog jezika i dobio sam pismo iz Komisije za
repatrijaciju Ambasade SSSR radi nekog soptenja. Kada sam
tamo doao primio me pukovnik Vasiljev... Poslednje to me je
pitao, to je da je njemu poznato da se ja poznajem sa Tamarom
Andre, vojnim inovnikom. Pitao me Je kako ja sada s njom
stojim i da li bih joj se mogao pribliiti. Rekao mi je da mu je
poznato da je ona verenica nekog pukovnika, da od enidbe s
njim nee biti nita, ali da Je ona za sovjetsku obavetajnu
slubu vrlo interesantna..." Sve Je to bio belogardejski ljam koje
je NKVD angaovao da radi protiv nas. Meu njima, koje smo
uhapsili, a posle im je bilo i sueno, nalazio se i neki AlekseJ
Krika. Znate li ko je on? Bivi svetenik u tabu ruske carske i
Denjikinove bele armije, koji je posle Oktobarske revolucije
prebegao kod nas. On Je 1941. vrbovao belogardejce u ruski
dobrovoljaki korpus za borbu protiv Crvene armije na Isto
nom frontu. Posle objavljivanja Rezolucije IB postao je agent
NKVD. Sirio Je defetistiku i klevetniku propagandu, to mu Je
bio zadatak, da je u Bosni veliki broj ljudi otiao u umu i
395

formirao oruane grupe i da e uskoro biti ustanak protiv Tita i


KPJ. Eto, takve su ljude vrbovali. Morali smo ih u tome spreiti brzo i efikasnoj uspeli smo, ma ta ko priao o naoj prestrogosti (S-20, pravnik, bivi islednik, sada u penziji, prvoborac).
Sa islednikom o kome Je re razgovarao sam, u ovoj anke
ti, i o drugim stvarim a iz vremena IB. Posebno je bio vaan i
interesantan dijalog o represijama, o Golom otoku. On se nije
ustruavao da "sve kae, sm atrao je da mu je "savest ista i da
nema razloga da bilo ta da krije. I pored svega - tvrdi - ostao je
"ponosan na poverenje koje mu je Partija tada ukazala u
obraunu sa Informbiroom. Imao Je i toga teke zadatke,
lovio je preostale etnike u zemlji, krvoloke, one koji nisu prezali
od ubistva, bio je u ranijem sukobu sa njima, ali - kae - to nije
bio razlog da se "umisli, uobrazi kao uvar Revolucije. Ne slae
se sa onima koji danas olako osuuju represivne metode u
vreme IB-ea. "Takvi su ili povrni ili zlonamemi. Nemojte mis
liti da sam fanatik, da sve opravdam, da mi savest nije ista pa
hou, poto poto, da skrijem te mrlje. Ne. Smatram jedino da se
ne moe o svemu tome govoriti jednostrano, crno-belo, toboe
humanistiki, a gubiti iz vida istorijska situacija, realnost u
kojoj smo se nali, svren in pred koji su nas Rusi i Staljin
stavili. Molim vas, zar bi bilo humano da smo im prepustili igru,
da su oni dobili, da od Jugoslavije stvore gulag! Sad bi nas
pokolenja koja to ne pamte - proklinjala. Za mene se tako pos
tavlja pitanje: mi ili oni?
Evo daljeg toka razgovora iz mojih zabeleki.
- A zar nismo mogli sve to postii i bez onakvih represija,
bez Golog otoka?
- Ne znam. J a neu da se bavim predpostavkama, i to
naknadno. J a samo znam da smo ono to smo hteli - postigli.
Zato sada traiti neke nove varijante? To Je isto kao kada bih
ja pitao: Zar je moralo da doe do ustanka,do 1.700.000 rtava,
do toliko bogaljenih, unesreenih, da razruene zemlje, kad smo
lepo mogli da potpiemo pakt sa Nemcima i mirna Bosna. A ta
bismo danas bili, iji, kakvi?
- Ne znam da 11 Je to isto. Razgovaramo o jednoj odreenoj
istorijskoj situaciji. Slaem se da Je opasnost od unutranjeg
pua, od pete kolone bila realna injenica. Zar nije bilo dovoljno
to smo te snage brzom i odlunom intervencijom identifikovali
i stavili u izolaciju? Zato Je onda bila potrebna i onakva repre
sija? Opasnost od njih vie nije pretila?
396

To vi mislite. Ali, ja mislim da je Goli otok za njih bio


upozorenje, da nee biti milosti,da nema trange-frange. Ako
hoe da se bije - raunaj na batinu. Oni su to znali, zato su
vremenom i povili kimu, jer su uvideli da nema igranja, da
emo nau nezavisnost braniti po svaku cenu.
- Znai, opravdavate i metode, ne samo izolaciju?
- Da se razumemo. Nita ja ne opravdavam. Bilo je kako
je bilo. A kada sad o tome razgovaramo, onda je to druga stvar.
Moglo je dabome i drukije, ali ko je tada imao vremena da
misli. Ko je mogao da rizikuje?
- Seate li se nekih drastinih sluajeva.
- Seam se. I grozim se, ma da sam u ratu video i mnogo
muni je scene. Revolucija se ne sastoji samo u dopadanju samoj
sebi.
- Ispriajte mi.
- Posle emo se vratiti na uzroke toga, kako ja mislim. Pa
evo... U jednoj tui, u "stroju", u bojkotu, u linu - stradao je
osuenik B.R. Sin je to posmatrao, nemoan, siuan prema
masi. Bio je lekar, kasnije je umro. R.B. je inae bio stari komu
nist, oglaen za trockistu. Moete zamisliti: prisustvovati nasilnoj
smrti sopstvenog oca!
- To osuujete, zar ne?
- Nije stvar u tome. Osuujem,dabome... Ali, zato se to
desilo, zato je bilo takvih stvari, zbog ega su se oni i izmeu
sebe toliko muili 1 zlostavljali? To je pitanje....
- Pa da. Sta mislite?
- ta Ja mislim. A ta vi mislite?
- Mene interesu je stav oveka koji je sve to doivljavao,
bio svedok, uticao na to, traio uzroke, analizirao - m akar iz
profesionalnih pobuda, ako ne ve kao komunista, kao ovek
koji ne postoji samo zato da hapsi, da bude orue odbrane revo
lucije, ve i humanist, da titi lik te revolucije.
- Opet vi hoete Jedno pragmatino pitanje da pretvorite u
filosovsko? Pa dobro, moe i tako. Evo, ta ja mislim.... Na Otoku
je bilo svakakvih ljudi, verujte ml ipak - najm anje nevinih. A
bilo Je 1 njih, dabome. Bilo je tu i zavrbovanih agenata, i kadro
va na "Staljinovoj listi nove vlasti", i onih koji su ideoloki slepo
verovali Moskvi i neznalica,ali i karijerista, ljudi neiste pro
losti, zlobnika. Mislim da su ovi drugi prvi zapoeli sa odmaz
dama. A posle je to ve postala stihija, nain odnosa, sistem
dokazivanja "pravovernosti.
397

- Vi niste uticali na to?


- Direktno ne.
_ Ali vam nije ni smetalo?
- Jedno due vreme nije. Oni su samo obavljali posao za
nas. Sami su dolazili i nudili da nam "sve kau.
- To je cinino?
- Tako vam je u zatvoru.
- To je uniavalo i ljude i njihovo dostojantsvo. Stvaralo
dvolinjake. Lano "prevaspitane". Da li ste onda postizali suti
nu - da promenite njihov odnos prema dogmi?
- Zar mislite da je to bio na posao. Vano je bilo zaustavi
ti ih, smiriti, onemoguiti. A posle, neka drugi vide ima li tu i
neke "ideoloke vajde.
- Vi tvrdite da te medote nisu bile va izum nego "njihov"?
- Nae je bilo da se u to ne meamo, da pustimo...
- Dakle, sauesnici?
- Ne, nego arbitri. Sauesnici su "oni.
- ime dokazujete efikasnost Golog otoka?
- Mogu ak i statitikom. Evo pogledajte. Od ukupnog broja
uhapenih po IB-eu ipak je najvie bilo u 1949. godini. Do 15.
decembra 1949. u zatvor je dopalo 7.158 informbirovaca. Kasnije
Je taj broj padao.
- Kakve to veze ima sa Golim otokom? Pre se moe rei da
je 1949. bila presudna za obraun sa IB, da se tada shvatilo da
"mira nema", da e sukob potrajati, da peta kolona die glavu?
- I Goli. Ne potcenjujte taj faktor, faktor upozorenja, stra
ha, represije. Da nije bilo tako, ko zna dali bi se unutar zemlje
oni brzo "smirili.
- Imam utisak da prevelik znaaj dajete sili, aparatu rep
resije?
- ut sa rogatim ne moe.
- Moglo bi se rei da ste u tom periodu bili "bri od Parti
je"?
- Ne razumem.
- Niste uvek ekali da Partija pokua sa ubedivanjem, sa
politikim radom, sa svojim uticajem, pa ako ne uspe - da vi
interveniete?
- Mislim da tu dve stvari treba razumeti. Jedna je ta o
kojoj govorite. Bilo Je dabome sluajeva, ili regiona, gde je Parti
ja suvie kasnila, ponaala se olako, oportunistiki, a mi to
nismo smeli. Mi smo imali Jasan zadatak. A i nas treba shvatiti
398

kao deo Partije, samo na jednom drugom, operativnom poslu. I


drugo - ne bi bilo objektivno, ni poteno podmetati nam da smo
mi uvek radili ma svoju ruku. Mi smo sluali Partiju, i dosledno
sprovodili njene zahteve.
- Uvek i svi?
- To nisam rekao. Bilo je izuzetaka.
- Ako Je tako, kako tumaite da je i posle IV plenuma CK
KPJ, juna 1951. godine, o nepravilnostima u pravosuu, pa i u
UDB-i, stanje na Golom otoku i drugde ostalo manje vie isto?
- To nije tano. Tano je da se "nije mnogo" izmenilo. A to
je ve neto drugo. A istina je - da se poelo men jati i da je
krajem 1953. ve sasvim bilo drukije.
- Dugo se ekalo?
- Opet ne valja gubiti iz vida istorijsku realnost. 1951 - jo
smo u vruem sukobu. I spolja ali i u zemlji. A 1953 - Staljin je
ve mrtav, na poloaj u svetu se izmenio, Informbiro se polako
povlai, mnoge bitke su ve bile dobijene.
- Vi to time tumaite?
- Molim vas. Pa 1955. kada smo se "izmirili", kada je Hruov doao u Beograd, kada je IB ukinut, kada je Staljinov kult
osuen, mi jo hapsimo, ima jo informbirovaca, ali je to sada
neto sasvim drugo. I oni sami ve imaju "sve na Golom otoku;
pakete, posete, novine, knjige, bifea...
- Ima Jo jedno pitanje, ne morate odgovoriti na njega, ali
voleo bih da to ujem. Da li ste se, posle Golog otoka, susretali sa
bivim Ibeovcima koji su puteni, koje ste znali?
- Retko, ali jesam. Sa nekima se i ee viam.
- I?
- Ako mislite na to, ja se ne sklanjam od njih. Nije mi ba
prijatno, ali tako je kako je. A veina od njih, podnosi to kao
teret, stidi se. Zna se da sam bio svedok kakvi su bili - da su
tukli, cinkarili, lagali, podmetali. Oni koji to ipak nisu inili - ne
kriju pogled. Idu uspravno. Sa njima imam o emu i da razgo
varam.
- Prihvataju li?
- Veina da. Mnogo Je prolo. A ivot Je ivot. Medu njima
ima i mojih drugova iz rata. Velike bitke su prole, zavrene su,
sada stari borci vode druge borbe. Nisu ni one lake, ali - moe
se..."
Imao sam jo razgovora u anketi, i sa bivim informbirovcima, neke u i dati onako kako su zabeleeni, Jer doprinose
399

irem istorijskom i sociolokom sagledavanju ondanjih prilika i


zabluda, a za sada evo Jo nekoliko odgovora iz ankete.
J a sam jedan od onih koji su bili nevini - kanjeni. Bio
sam oficir JA. Uesnik sam NOR-a od 1941. Ratovao sam u IV
proleterskoj brigadi. U partizane sam poao kao deak od 14
godina. Svi moji ukuani su uestvovali u NOP-u od 1941, i dali
su velike rtve za stvar dananjice.
Ne elim da istiem vie nita iz prolosti. Kada sam bio
uhapen shvatio sam gde sam se naao i odluio sam da sve
priznam.Izneo sam pred istragom ak I neke neistine i o sebi 1 o
drugima, to kasnije nisam znao kako da opravdam. Sve sam to
radio iz kukaviluka - samo da ostanem iv. Kanjen sam etiri
godine zatvora. Najtee mi pada to sam oklevetao neke svoje
drugove. Zbog toga se danas stidim i ne elim da kaem svoje
ime.
I na Golom otoku sam brzo postao "aktivista", imao sam
poseban tretman i pomilovan sam. Na slobodi sam ponovo prim
ljen u SKJ, kazna mi je bila brisana. Zaposlen sam kao civil, jer
sam lien ina i drugih "borakih prava". Nita vie ne elim da
kaem, sem da esto sanjam zatvor i sve strahote koje sam u
njemu doiveo ili video". (S-34, bivi oficir).
Kada sam uhapen Imao sam 20 godina. Nisam bio u
ratu. Studirao sam "istu filosofiju" i to me je zabludilo. Znao
sam napamet gomilu citata iz "Pitanja lenjinizma i iz "Istorije
SKP (b)". I da nesrea bude vea - bezrezervno sam verovao u
njih, kao u Sveto pismo, kao u Bibliju. Kad god bi na fakultetu
zapoinjali neku polemiku ja sam ih citirao, nisam dao da se
"slobodoumno proganjamo. Tako je bilo i kada je izala Rezolu
cija. Sazvan je sastanak I trailo se da kaemo ta ko misli. Ja
sam izaao sa deset pitanja. I sada ih se seam. To je bilo kao 10
bojih zapovesti: 1. Zato smo kritikovali sovjetske vojne i eko
nomske savetnike? Oni su nam pruali pomo a mi smo ih ote
rali. 2. ime se moe opovrgnuti Staljinova tvrdnja da se "naa
Partija utopila u Narodni front? 3. Lenjin govori o internaciona
lizmu kao o "svetoj dunosti proletera", a mi hoemo da se izdvo
jimo od bratskih narodnodemokratskih zemalja? 4. Kako mi
moemo biti pametniji od Staljina i Moskve, kada Je tamo
kolevka Oktobarske revolucije? 5. Ako se ne plaimo istine, zato
ne odemo u Bukuret na razgovor? I tako redom. J a sam oeki
vao polemiku, a umesto toga - zatvor. Nisam dugo bio na Golom
otoku - dve godine, ali dovoljno da sve vidim I osetim. To Je
400

najstraniji deo mog ivota. Ne toliko zbog fizikih patnji, koliko


zbog stida. Nikada se vie nisam oporavio od toga. I dalje su mi
pred oima likovi ljudi, koje sam tukao, cinkario, provocirao sve samo zato da bih opstao i izaao napolje. Bio sam mlad i
mogao sam vie da izdrim od njih. Sada se grozim samog sebe
kada se setim toga. utim, trpim, pokuavam da to zaboravim ali ne vredi. Nou dolaze sami kao utvare, cere se, izazivaju me,
pljuju. Ali, i to u preiveti. Najtee me tek eka. Unuk e usko
ro u kolu. ta u mu odgovoriti, kada doe vreme i kada me
upita: Deda, ta je to Goli otok? Zato si ti bio tamo? ta si ra
dio?" (S-39, bivi student).
U anketi imam i jedan razgovor o strahu. Mislim da on
moe da potvrdi tezu onog islednika " o upozorenju, o strahu
kao nainu da se agresivnost zaustavi, da se dobije u vremenu".
ovek s kojim razgovaram bio Je predratni komunist, jedno
vreme je bojkotovan u Partiji kao desniar - Semievac, (pris
talica Sime Markovia). Neka u ovoj prii ostane anoniman, ona
je jedino i vana kao svedoenje o strahu, o kolebanju, o onoj
tankoj granici izmeu ovekove svesti, razuma i emocija:
Sinia Drobac bio Je uesnik pansko-graanskog rata.
Vaio Je za hrabrog revolucionara. Negde na bojitu u Andaluziji izgubio Je nogu. Posle pada republike, uspeo je da ode u
SSSR. Tamo su mu napravili drvenu protezu. Kasnije se vratio
u zemlju. Osuen je kao infrombirovac i naao se na Golom
otoku, u "Petrovoj rupi. Poto je imao drvenu nogu, smeten Je
na prvi leaj u baraci, da bi nou - ako zatreba - mogao lake
da ustane i obavi posao. Baraka u rupi bila je osvetijena samo
jednom kiljavom sijalicom. Straari sa kontrolnih kula na zidu
iznad barake mogli su da ih osvetle i reflektorima, ali su to ini
li retko i samo kada bi osetili potrebu da neto provere.
E sad dolazi pravi razlog ovog pejsanog opisa, te koreog
rafije koja se odigrava nou. Nismo znali ta se deava, svi smo
spavali, premoreni od rada i od drugog. Oko ponoi, u "Petrovoj
rupi" doveli su iz velike ice na Golom otoku Veljka iia, biv
eg saveznog vojnog tuioca. Oni koji ga poznaju, priali su mi
da je u ratu bio hrabar, da je tako i postao general. Sutradan,
od njega smo uli drugu priu. "Nisam znao za Petrovu rupu.
Digli su me oko ponoi i poveli k njoj. Stigli smo po mrklom
mraku, dva straara i ja. Iz daljine nisam gotovo nita video,
samo siluetu nekog zida. Kada smo prili, video sam u polutami
da je to zid iznad "rupe" sa straarskim kulama. A dole, pri
401

mutnoj treperavoj svetlosti male sijalice - nazirala se rupa. Kao


bunar, kao jama, kao neko sablasno ruilite, kao kraj - pomis
lio sam. Vode me polako dole, u taj ambis. Da me ubiju. A ta bi
drugo mogli ovde da rade. Stiemo do barake, koja deluje kao
grobnica, u mrkloj tiini. Otkrinue vrata od nje. Ona kao da
cvile. Pod malom svetiljkom spol ja, ugledah unutra red "leeva" pomislio sam tada. Najpre drvenu nogu, a onda poredani ostali
pod mrkim ebadima. Oblio me je sam rtni znoj. Zar e me ivog
tu sahraniti!..."
Nikada nam ii vie nije priao o svom ratovanju. Zaus
tio bi, i uvek nastavio sa Drobevom nogom i "leevima koje je
te noi video u baraci "Petrove rupe (S-41).
U vremenu, o kome govorim, bio sam oficir Prve prole
terske brigade Prve proleterske divizije. Moje prvo oseanje
nesporazuma sa Rusima doiveo sam na frontu, u zajednikim
borbama koje smo vodili za osloboenje Beograda, oktobra 1944.
Nije mi jo tada bilo po volji ponaanje oficira Crvene armije,
podcenjivali su nas i gledali oholo. Ali, dobro, bio je rat i to sam
nekako preboleo.
Drugi put se to desilo za vreme mog kolovanja kao arti
ljerijskog oficira. U kolu smo doli sa Sremskog fronta 15.
m arta 1945. Bilo nas Je oko 500. Uili smo pod vrlo nepovoljnim
uslovima: loa organizacija rada, slaba ishrana i jo - oholo
ponaanje oficira bive Jugoslovenske vojske i ruskih instruk
tora. Najpre je sve poelo sa drilom a uskoro 1 sa batinama.
Onda smo odluili da izvrimo pobunu na taj nain to emo
blokirati ulaze za nastavnike i ruske instruktore i zahtevati
razgovor sa nekim iz Generaltaba. To nam je uspelo i od onda
je nareeno da nam se u obuci nastavnici i ruski instruktori ne
smeju pribliavati vie od tri metra udaljenosti.
Slian, samo pojedinaan sukob opet sa Rusom, pukov
nikom, imao sam u Artiljerijskoj brigadi u Slovenskoj bistrici.
Dolo Je do tekog incidenta u kome mi Je on opsovao i majku.
J a sam na to izvadio pitolj. Komandant brigade je to prekinuo,
ali mi je kasnije rekao da sam ja u pravu, naroito ono to sam
odbrusio Rusu: "Dok Jede na hleb, ja ti se neu slepo pokora
vati, a ako ti je dodrila ti se vrati u SSSR pa ga tame sprovodi,
ovde nee!"
Bojao sam se ipak da e me zbog toga isterati iz armije.
Nisam znao kako se stvari razvijaju u vezi ovog incidenta, sve
do Juna 1948. kada je izala Rezolucija.
402

Na sastanku oficira Artiljeriske brigade Mariborske divizi


je bio je i predstavnik V Armije Ante Banjanin. Posle objanje
nja Rezolucije i Odgovora CK KPJ, Banjanin je rekao: Svi prisu
tni treba da se ovde izjasne koji dokument odobravaju, svi sem
porunika Dragoja Stojakovia, koji se ve izjasnio u decembru
1947.
Ovo je za mene bila najvea pohvala i tako se ja nisam
izjanjavao po drugi put.
U jesen 1948. upuen sam u redovnu artiljerisku kolu u
Zagreb, koji sam zavrio prvi u rangu kao "Titov pitomac". Tada
sam prvi put imao ozbiljan razgovor o Rezoluviji IB, nou 30.
aprila 1949. kada sam prenoio kod roaka u Bosanskoj Dubici.
Njegov brat je bio uhapen kao informbirovac. A roak je, bez
obzira na to, imao ispravan stav: osuivao je Rezoluciju kao
klevetniku i naroito se pozvao na rtve koje Je na kraj dao u
ratu. Dugo smo te noi, skoro do pred zoru, razgovarali i sloili
se da nam predstoje opet teki dani u ovom sukobu, koji nam Je
nametnut. Nisam ga zatim video dve godine, niti sam znao ta je
sa njim, sve dok jednog dana oficir KOS-a nije zatraio od mene
izjavu za roaka. Posle toga su ga pustili iz zatvora. Kasnije Je
jo Jednom hapen. Tada sam se zainteresovao za sve. I ta sam
utvrdio? Nije UDB-a na naem terenu bila samovoljna niti je
lako hapsila ljude. Naprotiv, oni koji su radili u njoj bili su
vrlo savesni i moralni borci. Ali, neki iz Sreskog komiteta Parti
je "trudili su se" da klevetanjem nekih ljudi poveaju sopstveni
ugled i vlast. Nametali su UDB-i gotova reenja, sami su stvarali
douniku mreu i olako optuivali mnoge nevine. Zato Bosan
ska Dubica i nosi - nepravedno - barjak po broju informbirovaca... "(S-53, Oficir JNA u penziji, i danas aktivan u borakim i
drugim organizacijama u Banja Luci).

403

VI
ENSKI LOGORI

Karakteristino je da mnogi svedoci o Golom otoku i


dan-danas uglavnom ute. ene pogotovo. Da li je to strah koji i
dalje traje ili oseanje besmisla: to Je bilo - bilo je, tek uglav
nom usta kao da su zanemela. Verovatno Je da su razlozi za
takvu apatiju vieslojni, da su i Intimni, i da je zato i teko
saznati ih. Kod ena se, po svoj prilici, javlja jo jedna psiholo
ka barijera - stid zbog pretprljene torture, nedostojne naroito
njihove osetljivije svesti i prirode, kao i nemo za odgovornost
pred porodicom koja je, zbog svega, morala izdrati mnoge
traume ili se raspasti. Bez obzira na vei obim nasilja i drasti
ne metode kanjavanja mukih zatvorenika, ene su - zbog svih
tih i drugih okolnosti - tee podnosile Goli otok i zato bile vee
rtve. A i sankcije prema njima bile su pootrene posle bekstva
upravnika iz zatvora u Ramskom Ritu, preko Dunava u Rumuniju. Pogotovo to je bekstvo brodiem izvrio major V.P., inae
komandant zatvora. Nakon toga ene su, aprila 1950, premetene na Goli otok. Do 1952. bilo ih Je 828, tri su u meuvremenu
umrle.
- Bilo nas je iz raznih razloga - pria biva osuenica,
profesorka M.V. - Neke su stradale zbog grehova mueva i dece,
u stvari zbog sopstvene asti i potenja. Nisu htele, to je i pri
rodno, to je jedino moralno i estito, da ih prijavljuju policiji
zbog informbirovskih razgovora. Naroito je teko meu nama
patila jedna studentkinja. Njen verenik je bio zatvoren. To je
duga pria - zato i kako. Tek, on je vrsto bio ubeen da ga je
ona otkucala policiji. Nita ga nije moglo razuveriti. ak ni to da
Je i ona dopala zatvora. Ali jo dok Je bila na slobodi, njihovi
zajedniki prijatelji su je prezreli, nisu hteli ni da uju za nju,
Jer ih Je on nekako obavestio da ga je ona prijavila Udbi. Nikad
se vie nisu sastali, niti pomirili, sum nja je ostala.
Na Golom otoku je bilo i poznatih ena - nekih koje su
407

takoe nevine stradale, a i onih koje su ostale privrene Stalji


nu, koje su iz "starog ubeenja" sm atrale da u Jugoslaviji nema
socijalizma bez Rusa, da biti nezavistan znai, u stvari, izdati
"svetsku revoluciju" i njen "centar u Moskvi", da je naa "sveta
dunost" sluati ta Hazjajin kae.
Meu takvima je bila i Brana Markovi, ena profesora
Sime Markovia, starog revolucionara, jednog od prvih sekretara
Partije (1920-1921), koji je 1935. godine emigrirao u SSSR po
nalogu Partije, da izbegne teror policije. Iako je vaio za vou
desne frakcije KPJ, Sima je - medu tamonjim revolucionarima
- uivao i znaajan ugled. Bio je istaknuti teoretiar, naroito u
oblasti nacionalnog pitanja i politike ekonomije. S njim Je i
Staljin polemisao, osuujui Semia (njegov pseudonim) kao
desniara-antimarksistu po nacionalnom pitanju. To je izgleda
bilo dovoljno da i nesreni Semi kasnije zavri u Staljinovim
istkama. Osuen je 1939. na deset godina robije. Umro Je u
zatvoru, ali se ne zna ni kada ni gde.
Njegova ena Brana, i sam a stari radniki borac, nije
verovala u takvu Semievu sm rt i sudbinu. Kad god bi se na
Golom otoku poveo razgovor o tome, o stradanjim a Jugoslovenskih revolucionara u Staljinovim istkama, ona bi drala stranu
Staljinu.
- Bila je fanatiki zaslepljena - kazuje profesorka M. V. ak se i ljutila kada bismo pokuale da Je ubedimo da Je i Sima
rtva "ruskih denuncijacija" i odmazde u Kominterni. To nije
primala. Tvrdila je da su to podmetanja "leve linije, revizionista, Udbe. Najzad smo se uverile da je sve uzalud; ona Je jednos
tavno opsesivno, tvrdo, bez sluha, ula samo glas Moskve. S tim
je i umrla: kad su je pustili s Golog otoka, Jednog dana, otila Je
na Novo groblje, da nekoga obie, i ubila se...
Mladim enama je ipak bilo najtee.
Ponimo od najmlae.
Ona je tada imala nepunih 18 godina, ak na velikoj
maturi. Ljuba Sevcova iz Mlade garde do 1948! Bila Je instruk
tor SKOJ-a u jednom rejonskom komitetu u Beogradu. Otac Ju
je od malena vaspitao da voli rusku literaturu i Rusiju, jer Je
ona "kolevka slovenstva i zaetnik socijalizma". U porodici Je
bila mezimica, verovatno i zato to Je bila boleljiva na pluima
a uvek vedra i naklonjena alama. Posebno Je bila privrena
ocu, koji Je uhapen, kao informbirovac - ruski agent, ve u
jesen 1948. To ju Je teko pogodilo.
408

- Za mene je tada svako matanje o srei i o pravdi bilo


zavreno. Njemu sam beskonano verovala. Ne, nije na mene
uticao to se tie Rezolucije. O tome nije govorio. Ali ja sam
znala za njegovu privrenost Rusiji, i zato sam bila sigurna da
je on "u svemu u pravu. Noima nisam spavala. Poeo je da me
nagriza crv sumnje - da e ga streljati, da je zauvek sve gotovo.
Bio je zatvoren u "Glavnjai".
Svako vee sam odlazila u blizinu zatvora i tu satima
razmiljala o njemu. On je unutra, pati, rtvuje se, a ja... Neka i
mene dovedu tu, ta u ja bez njega... Bila sam tada uenica
osmog razreda u III enskoj gimnaziji. Prestali su da me zovu
Ljuba Sevcova. Jednoga dana prile su mi dve drugarice i od
vele me u stranu. Razgovor se vodio o IB.
"Moe li ti da uva tajnu?" - pitale su.
"Kakvu tajnu?"
"Moe li? Nee izdati."

"Neu."
"Mi smo dobile zadatak, sa Medicinskog fakulteta, da
organizujemo ilegalnu grupu od etiri devojke. Moramo uzeti
pisau mainu iz Komiteta, pisati letke i pridobijati nove."
"Ja mainu neu. Neu nita. Bolesna sam. Ali ako hoete
da budem lan - biu."
Pristale su.
U to vreme, iz nae kue, gde smo iveli s ocem i gde sam i
ja roena, nasilno su nas iselili. Jednostavno, doli su s kamio
nom, natovarili najnunije stvari i odveli nas u ciganmalu, u
jednu memljivu sobu. Posle smo, uz pomo nekih prijatelja, oti
li na neku mansardu, opet u jednu sobu, ali je ova bar bila
suva, ista I svetla. Tu je sve i poelo...
Te veeri, sestra i ja bile smo same. Majka je otila da
neto kupi. Uila sam francuski, jer je sutradan bio u koli
pismeni. Napolju zima, sneg, l.decembar 1949. U sobi toplo.
Vebam nepravilne glagole, oni su najvea muka u francuskom.
Odjednom, neko lupa na vrata. Otvaram ih - trojica mladih,
gledaju me i ulaze. Doli su da me vode. Mogu li da se obuem?
Moe. Uzimam mamin koni kaput, izme, eljam kike, ba
lepo - mislim u sebi - biu s ocem. Oni se ude to sam raspolo
ena, kao da idem na igranku. U glavi mi samo jedna misao "neu da izdam!"
Zatvorili su me u jednu kancelariju. Uskoro, uleti unutra
ovek s oiljkom preko lica, sumanuto, i udari mi amar. To e
409

biti jedini am ar za godinu i po, koliko u provesti u zatvoru.


Nita ne ree, udari me i ode.
Odveli su me, posle toga, u sobu 4A u prizemlju "Glavnja
e". Zajednika soba - unutra oko 15-20 ena i kibla. Niko me
niti zove niti neto pita. U meuvremenu, druge odvode na sas
luanje. Neke i biju. mene kao da su zaboravili. Tako desetak
dana. A onda me prozivaju. Mislila sam: najvanije ostavljaju
za kraj!
Sasluavaju me dvojica mladih: Lepi Slavko i Fini Ivica tako sam ih u sebi nazvala. Oni kao da se zezaju sa mnom,
nita ne pitaju ozbiljno, sve neto o koli i zadirkuju me.
Slavko: "Dosad si bila neiskrena. Sad Jedno iskreno pita
nje. Kad dou oni..."
"Koji oni?"
"Pa Rusi! Koji e od nas dvojice prvi da visi? Pogledaj
nas."
A oni lepi, puni sebe, kao da se zezaju.
"Neemo mi da besimo!" - prihvatam i ja isti stil. "Nego
emo polako da prevaspitavamo. Polako, bez urbe."
Oni se smeju.
Posle petnaest dana, u sobu 4A ulazi cela svita Udbaa i
prozivaju. Prozivaju i mene. Prvi put sam se uplaila. Gde emo?
Znai, ono zezanje Je bilo samo maska, farisejstvo, cinizam
mladih, osionih na vlasti. Vode nas u Jednu veu, zajedniku
sobu - od 30 do 40 ena. Opet prozivaju. Vode u treu sobu. Tu
je sada puno islednika, 10-15, visokih inova. Ne vidim Lepog
Slavka i Ivicu. Jedan od njih mi kae: Proitaj ovo! itam: ka
njava se sa dve godine drutveno popravnog rada. .. ta Ja da
radim? Jo kao mala preleala sam deiju paralizu. Imala sam
dve operacije. I plua. A sada da radim! E, Sevcova!
Posle ponoi, u dvorite zatvora stiu kamioni prekriveni
ciradama. Ulazimo u njih. Vidim, prema kamionu tri Fini Ivica.
Mae mi. I dobacuje:
"Srean p u t Ono to si ti mislila o nama, kad oni dou,
ono o prevaspitanju, mi emo sad s tobom!
Smeje se i mae. ta mogu, smejem se i Ja. Nema vie
zezanja.
U to vreme upravnik enskog zatvora u Zabeli, kod Poarevca, bio Je V.P., sada advokat u Beogradu. Mlad, visok, krupan,
u poluvojnikom odelu.
410

- On nas je saekao. Postrojio nas je. Pored njega je staja


la islednica M.Z. Mlada, lepukasta plavua, strogih oiju, kruta,
bez reci. Upravnik nam je rekao da e traiti od nas vrstu dis
ciplinu, poslunost i rad. Zatvor mora biti stalno ist - "kao
apoteka", rekao je.
To Je bila "druga enska grupa uhapena po IB. Prva je
ve radila u Ramskom Ritu, a kasnije Je i ona prebaena u
Zabelu.
- U Zabeli sam bila do 12. marta, oko dva i po meseca.
Moda bi tu ostala i due, ali 8. marta upravnik V.P. i jedan
milicioner pobegli su u Rumuniju, i tada je reeno da nas iz tog
"nesigurnog zatvora prebace u drugi. Nismo znale gde emo.
Posle bekstva upravnika prvi put sam videla tuu. To, kada su
pustili "bojkotovane". Doekale su ih "aktivistkinje". Ja nisam
videla, ali prialo se da je jedna starija zatvorenica tada podleg
la batinama. Tua je bila odvratna, upale su kose, grizle se,
udarale izmeu nogu. Ceo zatvor je odjekivao od jauka. A onda
sam doivela nov ok, kada smo transportovane na Goli otok...
Iz Bakra su nas vozili na brodu "Punat". Sve smo strepele gde nas vode. Tada su, po noi, po mrklom mraku, "aktivistki
nje" uhvatile Doru. Ona je dugo bila pod bojkotom. Vezale su Joj
i ruke i noge, tako kao da je razapeta na krstu. utala je, trpela
i stenjala. One su prolazile pored nje, kao procesija, i pljuvale je.
Bio je to jeziv, nestvaran prizor, kao iz biblijskih scena.
Ta "druga grupa najpre Je sprovedena na ostrvo Sv.
Grgur, u susedstvu Golog otoka. Posle su prebaene na "Goli".
Sve su radile kao i mukarci, koje inae nikada nisu videle. One
su bile na drugom, suprotnom kraju ostrva. Lomile su i nosile
kamen, ruile stene, zidale, palile dinamit, sve to i njihov "Jai
pol" u susedstvu. Na ostrvu je tada bilo oko 800 ena.
- I mene u prvo vreme nisu tedeli. Radila sam na izgrad
nji puta. Cia zima i bura. Vetar nosi, jedva sam se drala na
nogama. Bolesna. Sva u blatu i raskaljanom snegu. Ne mogu!
bunila sam se. Jer, zaista nisam mogla. Nikakav prkos, bes,
teranje inata, nego iznemoglost. A M.Z. na to cinino kae: Moe,
moe. Inae emo ti vezati traga za kike, pa e videti da
moe. Neke su ml tada apatom savetovale da se javim na
raport i da tako izbegnem to muenje. Uspelo je. Javila sam se i
posle su me kao bolesnu prebacili na rad u ambulantu.
U enskom delu Golog otoka bilo je ipak dosta drukije.
411

Ako nita drugo - Imale su pravo a i obavezu da se redovno


kupaju, nisu bile valjive, morale su uvek da sve dre isto - i
leajeve i bluze. Samo su one pod bojkotom bile u dronjcima,
namemo, da se zna ko su, da se raspoznaju. Takve su gadno
plaale ceh.
- Da li sam bila sa Branom Markovi, enom Sime via - Semia? Bila sam. Starija, lepa, ponosita. Skoro uvek pod
bojkotom. Sve je trpela, nije roptala. Jedino su je "aktivistkinje"
mrzele. Kad god bi naile na nju, pljuvale su Je i vreale. Bilo Je
to grozno gledati. Ne toliko zbog samog prizora, u zatvoru Je sve
moguno, svaka gadost, zloba, mrnja, nego zato to smo znale
da se one na taj prljav nain udvaraju islednicima i upravi da
bi sebi olakale kaznu.
Dugo nisam znala gde mi Je otac. A progonilo me Je i to ko ga je prijavio, zato je osuen. J a sam znala da je on rusofil,
da je pre rata i u ratu radio za njih, ali mislila sam - to nije
dovoljno da ga hapse i osuuju. Moda ja i nisam znala sve. Ali,
muilo me Je to.
Jednoga dana, dok sam bila u krojakoj radionici, naila
je Branka. Osvrtala se oko sebe. Oigledno se plaila da je ko ne
vidi. Kad se uverila da smo same, rekla mi Je: "Sluaj dobro, i
pamti. J a moda neu dugo. Kai ocu, kad ga vidi, da ga Je
prijavio general M, va prijatelj." Nisam mogla da verujem.
Znala sam dobro tog oveka. Dolazio je stalno u nau kuu.
Zato je to uinio?
Ubrzo je saznala da Joj je i otac tu. I umesto da se raduje
to Je bilo ta ula za njega, poele su nove strepnje i strahovi.
Jednoga dana, prila joj je islednica MZ. koja Je sad ve bila
njihov upravnik, Jer Je napredovala u slubi, i rekla Joj da
napie pismo ocu, koji izdrava kaznu nedaleko od nje, na
Golom otoku. Da ga vidi ne moe, ne moe ni da mu pie, ali, eto,
oni e joj to uiniti. Brzo je prihvatila ponudu i napisala ocu da
joj je dobro, da nita ne brine, da je i zdravlje u redu, i neka se
uva. Ne valja! - rekla Joj je MZ. kada ga Je proitala. Zato?
Suvie Je vedro, a to e Jo gore uticati na njega. On Je ionako
sav apatian, samo uti, zatvorio se u sebe i trpi, a to nije dobro.
Loe e proi. Bolje Je da progovori, da se otvori. Sutradan, MZ.
joj Je donela "napisano pismo: da Je bolesna, da prolazi kroz
"stroj" zbog oca, da Je maltretiraju... Ne, Ja to neu potpisati, to Je
la! Ubedivala Ju Je. Nije ni slutila u emu Je sva monstruoznost
412

te lukavo smiljene podvale. Najzad je pristala, prepisala je


pismo svojom rukom i potpisala ga.
Sve dok joj otac nije puten sa Golog otoka, nije znala da
Je on, kada je dobio njeno pismo, pokuao da se ubije. Jedva su
ga spasli, morao je da bude operisan. A upravnikova "ideja" bila
je da e ga to pismo - otvoriti, da e posle njega, radi spaavanja
kerke, propevati, da e "proiriti svoj dosje". Glavni upravnik
Golog otoka u to vreme bio je ovek koga su se naroito plaili.
- Moj otac je imao i posebne razloge za to. im su iz zatvo
ra u Beogradu dopremljeni na otok, njegovu grupu saekao je u
pristanitu upravnik. Kada su se iskrcavali sa "Punata" na
obalu, on ga je prozvao po imenu. Otac se javio i priao mu. A
ovaj ga Je nekom debelom letvom raspalio po elu i povikao:
"Propevae ti meni, ovde, ko ptica!" Udarac je bio snaan. Otac
je najpre posmuo, tako priaju oevici, a onda pao u nesvest.
Pet dana je leao u agoniji. A oiljak na elu mu je ostao
zauvek.
Iako su u enskom zatvoru na Golom otoku uslovi ipak
bili bolji nego u mukome, ene su tee podnosile tu izolaciju.
Starije ene pogotovo. Razgovarao sam sa Jednom od njih o
tome. Bila je u poetku zadrti informbirovac. Danas je starica
koja broji svoje dane sama, izmeu etiri zida.
- Nisam bila takva iz nekog inata ili zbog nezadovoljstva.
Ne, Jednostavno sam verovala da je Staljin u pravu. Jo vie me
Je na taj fanatizam nagnalo nae zaklinjanje prvih dana posle
Rezolucije da smo mi "verni, dobri staljinisti", ali eto neko lae,
podmee, i Staljin treba da pomogne da se to raisti. Bila sam
tada profesorka u gimnaziji. Krila sam svoje miljenje, uvala
se, ali kada su maturanti, spremajui neku priredbu, skinuli
Staljinovu sliku sa zida u sali, ja sam je vratila. Nisam tada jo
znala da Je ve dolo i do toga. Tako, znai. Sutradan ujutro,
doli su u moj stan i uhapsili me...
Tek na Golom otoku poele su prave patnje. Prvo, mu me
je napustio i naao drugu. Dobio je odmah razvod, s obrazloe
njem da ne eli da ostane pod istim krovom sa neprijateljem
nae zemlje. Ne znam ta se to dogodilo u njemu. Nije bio takav.
Dobro smo se slagali, to je bila ljubav Jo iz rata. i sve smo
jedno drugom poveravali. Moda se uplaio. Ili Je ljubav zbilja
prestala, tek - odrekao me se. A onda je usledio i drugi udarac.
erka je prestala da mi se Javlja. Udala se i njen mu Joj nije
413

dozvoljavao nikakav kontakt sa "informbirovkom". Tako ml se,


za nekoliko meseci, sve sruilo, sve o emu sam matala, sve to
sam imala. Ostala sam potpuno sama: ja, kamen, none bure i
mrnja...
Imala sam tada 40 godina. Moda Je bilo Jo neke nade za
mene, da opet sve ponem iznova, ali nisam vie imala volju za
tim. Posle godinu dana reila sam da se ubijem. emu sve to?
Vie i nisam ena, ogrubela, miiava, bez trunke elje, jalova,
prazna. Da li me je neto uzbuivalo, neki san, neko podseanje,
mladost, enja za mukarcem? Nita. Oseala sam se kao drvo,
kao kamen. Poniena i naputena. Jedne noi, kada su u pavi
ljonu svi spavali, uzela sam kamenu ploicu koju sam vie dana
kriom brusila, i poela da seem vene. Deurna Je primetila da
se vrpoljim pod aravom. A onda je videla krv i viknula. Odneli
su me u am bulantu i spasli. Tako su muke nastavljene. Opet:
no, bure, i runi snovi.
- Jeste li se poveravale jedna drugoj? Ne mislim oko IB,
ne, nego intimno, o svojim patnjam a, o muevima, o deci?
- Uglavnom nismo. Mrnja i strah su bile nae odluke. Sto
vie utati, iveti u sebi, sam. ene su u samoi udne, zlobne.
Ispriau vam jedan sluaj pa e vam moda onda sve biti Jas
nije. Njih dve su se uvek malo izdvajale. Kasnije sam saznala
zato. Obe su bile mlade, kolovane i lepukaste. Nije ih ni
kamen naruio. Naprotiv, bile su iz dana u dan privlanije,
pocrnele, vitke, divlje. Sve su jedna drugoj poveravale. Jedna Je
bila udata, druga ne. Iz duga vremena, ova druga upoznala Je
sve mane i vrline mua one udate. Sluala Je I o tome kakav je
mukarac, ta voli, gde ima mlade, njegova ena se tim pria
ma valjda uzbuivala, a i ova druga Je to volela da slua. Tako
je to, u samoi, bez dodira sa uspomenama. Posle godinu dana,
devojka je bila putena. I znate li ta se desilo? Otila Je kod
mua svoje drugarice i mlc po mlc, priajui o njemu - postala
mu i ena. Ona se u stvari zaljubila u njega jo na Golom otoku.
Tu je prvi put zavolela i njegovo telo i duu.
- Da li ste plakale?
- Ne. Javno ne, moda nou, na spavanju, kada se pogase
svetla, kad niko ne vidi. ene su ponosne, mogu mnogo da istrpe,
ne vole da otkrivaju pred drugima svoju nenost, slabosti,
mekou...
- A smeha, je bilo, humora, ale?
- Bilo je. Izgledalo je to tuno, kao stisnuto, kao nabeeno,
414

na silu, ali bilo je. Nikakve rane to nisu mogle da ugase. Odjed
nom, iz ista mira, zbog malo vica - prasne kikot, gotovo histe
rian. Seam se, Jednom nas nisu mogli da smire itavih pola
sata nou. Legle smo, deurna seta, tiina, samo se uje fijuk
vetra. kad odjednom, neko uzviknu: "ujete li? Sve nauljismo
ui. I deurna se zbuni, slua. Napolju fijue. Ona ista nastavi:
"Avioni!" Kakvi avioni? "Rusi putuju u raj! Nasta kikot bez
kraja. Tek su nas batinama smirili. I tako, kao deca...
Ostala je ipak injenica da ene ne vole da se podseaju
Otoka. Njihov ivot tamo i dalje je uglavnom obavijen tajnama,
koje samo one znaju. Moda je tako i bolje.

415

vn
NOVINARI

Meu "evidentiranim informbirovcima" u ono vreme bili


su ljudi raznih profesija, naroito onih iz intelektualne sfere
bliske politici. Prema Jednom slubenom dokumentu - analizi, za
Rezoluciju Informbiroa izjasnilo se, pored ostalih, i 630 knjiev
nika, glumaca i umetnika, 253 sudije i tuioca, 50 advokata i
313 novinara. Izdvojio sam te poslednje ne zato to su mi profe
sionalno poznatiji i blii, ve zato to su oni u to vreme imali
privilegovan poloaj u drutvu.
Novinari su tada bili mezimci politike birokrati je, svi su
ih se "plaili", oni su imali prava da upadnu gde hoe, da o
svemu piu, i mnogi su se trecali kada ih novinar obelei u
tampi. Bili su i izuzetno plaeni. Sve u svemu predstavljali su
drutvenu elitu", za koju se vrila ozbiljna selekcija, ne samo
po talentu ve i po strogim partijsko-politikim merilima. Tako
su u septembru 1948. dobili i Novinarsko-diplomatsku kolu u
rangu fakulteta. Za prvu generaciju odabrano je 200 redovnih i
200 vanrednih studenata. Niko se na taj "izuzetni fakultet nije
mogao sam upisati. Odbir su vrili partijski komiteti, a saglasnost za svakog studenta morao Je da da Centralni komitet KPJ.
kola je bila smetena u jednoj zgradi na Painom brdu.
Imala Je i internat, sa lepo ureenim sobama i dobrom ishra
nom. Dekan Je bio stari, iskusni novinar Politike, komunista i
ugledni javni radnik Duan Timotijevi Duda. A nastavnici za
pojedine predmete su bili: Milan Barto, Boris Ziherl, Maks Bace,
Veljko Ribar, Radivoje Uvali, Duan Nedeljkovi, Marijan
Hubenji, Voja Duri, Vido Latkovi, Radmila Stojanovi, Julijana Vrinac i drugi. Sve vrsni, poznati intelektualci i profesori.
Seam se dobro da smo svi mi tada mladi intelektualci
eleli da nekako odemo u tu kolu. Ona Je bila kao specijalni
koled". U njoj su se, prema programu, kolovali budui novinari
i diplomati, to je posebno razbuivalo ambicije i matu mla
419

dosti. Ugled koli donosili su i profesori, ija su imena tada, i po


znanju i po revolucionarnom ugledu, imala izuzetan odjek u
javnosti.
I sve je bilo lepo i dobro do jednoga dana 1952. kada je
Udba uhapsila 13 studenata, 11 m ukaraca i 2 ene. To je unelo
pometnju i sumnjienje. Uskoro je poela da radi i partijska
komisija CK, ija je istraga trajala tri meseca. Organizacija KP
na fakultetu je rasputena. Razlozi koji su se uli sa "zvaninog
mesta" bili su: Informbiro, liberalizam, nemoral, anarhizam,
koketiranje sa "zapadnim nainom ivota. Studenti su, apa
tom, poeli govoriti da je sve to zamesio Akim ilas. brat ilasov, koji mu je otkrio te "fakultetske zavere i dekadenciju.
Stvorene su 1 sumnje da su na fakultetu umeale svoje prste i
istona i zapadna obavetajna sluba.
Komisija Je redom sasluavala sve studente i ponovo odabirala one od kojih e formirati novu partijsku organizaciju.
kola Je prestala da radi, ukinuta je. Samo Je prva generacija
studenata dobila dozvolu da diplomira i neki iz druge i tree
generacije.
Oni koji su bili uhapeni, poslati su i na Goli otok. Razgo
varao sam sa nekima od njih, vie puta, dobro sam ih i pozna
vao. To su danas ugledni, poznati novinari, publicisti, doktori
nauka.
- Seam se, bio Je maj 1952. "Jedanaesta grupa", nas oko
500 iz ele zemlje. toga bio sam dva meseca u "Glavnjai",
pod istragom. Islednik mi na kraju kae: "Sto Je bilo, bilo je. Ali
da vas pustimo, ne moemo. Vi nam morate pomoi. Priznajte,
dajte nam neto. Nema drugoga." Grdno smo se tada namuili
ta da uradimo. Bili smo, mi novinari - studenti, svi u istoj sobi,
sa Jo desetak "revidiraca. Prvi Je od nas "popustio" Z.B. Doao
je bio na neobinu ideju, koja se posle, na Golom, prepriavala.
Z.B. je kada su ga pitali: PriznaJe li da si delovao na liniji IB? odgovorio: Moguno je da je moje ponaanje objektivno delovalo
u korist Informbiroa. To je zatim postao na "zajedniki odgo
vor. Svima je laknulo - i nama, to Je najzad kraj maltretiranju
u istrazi, i islednicima jer su s uspehom zavrili posao.
U to vreme u "Glavnjai" ne biju. Druge su metode iznu
ivanja. Duge, neprekidne istrage, provokacije, nametanja,
lana priznanja. I u vozu za otok ne biju. Sve je u redu, mimo,
ak korektno. Odjednom, u Bakru - pakao. Ostajemo zatvoreni,
kao u vrelom kavezu, elu no u vagonu, koji je sklonjen na
420

sporedni kolosek. Usred noi, otvaraju se vrata vagona, straari


pucaju uvis, viu. Dreka na sve strane. Teraju nas vezane po
dvojicu da skaemo iz vagona. Mnogi padaju, lome se. itava
mala reija: psiholoko zastraivanje. To je priprema za pravi
pakao, koji e tek doi.
Nije to Jo ni utovarivanje u brod za Goli otok. I to je tek
priprema Dva snana reflektora uperili su na nas u potpalub
lju. A onda silaze medu nas dva dina. Pravi se krug oko njih.
"Sad emo malo da razgovaramo... Sta si ti bio?" Oficir Udbe. "A,
tako!" I poinju da ga biju besomuno, grubo, divljaki. Niko ni
makac, a ovaj arlaue... To traje, ta prozivka i tua, 10-15 minu
ta. tiva se zatvara i brod polazi...
Posle dva-tri sata plovidbe, ne znamo kuda, oko 7 ujutro,
pristajemo na Goli otok. Vidimo kameno, otro, stenovito ostrvo,
ali koje Je - ne znamo. Na obali Je potpuna tiina. Formira se
"stroj" - "topli zec dug kilometar, kao neka sablasna, adska
kolona. Oseam da Je cilj - efekat straha. To Je itava scenogra
fija, koja kao da se spontano stvara. Dalje znate ta biva...
Seam se, jednom smo na otvorenoj pozornici, gde je bilo
bioskopsko platno, gledali film Prohujalo s vihorom. Sentimen
talna, ratna dram a i mi. Klerk Gebl s briima. I ona - Vivijan
Li. Nas Je dve hiljade, odjednom, fantastina scena - svih dve
hiljade ljudi hre. Umor, iscrpljenost Onda aktivisti poinju da
biju, tako nas bude - nema spavanja, sada je po "kunom redu"
film 1 to ima da bude.
Najstranija su bila kajanja. Borba sa samim sobom.
Strah od kukaviluka, od ponienja. Jednom, vraamo se s rada
kad odjednom, kao duh iz flae, iskoi na binu anica Opai,
stari revolucionar 1 poe da vie: "Nije istina ono to sam govorio!
Lagao sam!" Posle ga nismo videli mesec dana. I tako tri puta.
anica je inae bio kuvar na Otoku. Zavideli smo mu. Bio je
bolestan.
Jedno vreme nam Je islednik bio V.P.Bokelj, Crnogorac.
Duevan, razuman ovek, hteo Je da razume, pomogne, a mrzeo
Je cinkaroe. Njegov prethodnik je bio manijak. V.P. me zove u
isledniku sobu i pone: "pazi dobro, mogu ti pomoi u budu
nosti. Ali uvaj se trojice ljudi..." I kae mi imena. "Svata laje
pred njima.- I kada se to skupi, to to oni javljaju, teko da e
skoro napolje! Utom ude drugi islednik, a V.P. poe da vie na
mene i izbaci me. PretL Takav Je odnos bio ona Otoku, ne samo
izmeu nas, nego i Izmeu nekih islednika. Kao da je svako u
svakog sumnjao, krio svoje misli, lagao, pretvarao se.
421

Posle godinu dana, sretnem se sa V.P. u letovalitu, na


moru. Dugo smo se posle toga druili. Vodili smo iskrene, otvore
ne razgovore. Sve bih mogao da saberem u Jednu reenicu:
Moralo Je tako da bude, inae bismo najebali! Nikad nisam do
kraja dokuio na ta je time mislio.
Kad smo ve bili podue na Otoku, vodili su nas u Jelenje
kod Rijeke, na seu ume. Tovarili smo grau u kamione. Bilo
nas je etvorica zatvorenika i jedan milicioner. Zbliili smo se.
Ceo dan zajedno, ele noi, stalno. On vie nije bio Sistem, nije
nas zakljuavao, motrio, tukao. Stalno ga je kopkalo ko smo mi,
tasmo to uradili, gde smo napravili gaf. O, ljudi, ljudi moji, pa
ta vam je to trebalo! Jebala vas Rusija. Jedva Nemce oterasmo,
a sad hoe ovi... ko mravi...
Pored "sluaja ND", nije bilo vee redakcije lista, radija
ili Tanjuga u kojoj nije dolo do hapenja povodom IB. U Borbi,
koja je tada bila organ CK KPJ, zatvorena je vea grupa novi
nara, izuzetno darovitih i obrazovanih. Ve su bili poznati autori
i reporteri, sa zapaenom reputacijom u javnosti. Borba je tada
bila najitaniji dnevni list u zemlji, imala Je - u vreme Rezoluci
je IB pa i kasnije - tirae i do 800.000 primeraka. Hapenje te
grupe potreslo je redakciju, jer niko to nije ni nasluivao. Ispos
tavilo se, i tokom istrage, i na suenju, da je nekoliko njih Iz te
grupe htelo da se organizuje, da aktivno sabotira rad u novin
skom kolektivu i u tampariji. Stvar Je bila utoliko neprijatnija
to se desila u samom jezgru Partije, u njenom glasilu, u organu
CK KPJ. Jo tei je bio sluaj sa redakcijom partijskog lista
Naprijed u Hrvatskoj. Na kraju je to glasilo i ugaeno. U Tanjugu Je uhapen glavni urednik, a i nekoliko novinara.
Za neke od njih sankcije su bile prestroge, dramatizovale
su se "zavere", kriteriji "politike podobnosti" su bili prejaki. To
se ubrzo i videlo, kako na Golom otoku tako i u naknadnim
politikim, pa i policijskim analizama. Ali stvari su se ve bile
zahuktale I nije se imalo vremena za "ispravljanje greke". Kao
da je vailo neko ratno pravo. Jedan od funkcionera SUP-a, na
prigovore o teini represija, odgovorio je: "Vie volim da i deset
nevinih pohapsimo nego da mi jedan informbirovac proe."
Takvo Je pasje vreme bilo, tua u kojoj se ne bira batina.

422


ISPOVEST ISLEDNIKA

Imam pred sobom izvetaj beogradske Udbe: Pregled hapenja


od l.jula 1948. do 20.decembra 1952. Taj dokument je zanimljiv
po mnogo emu, a najvie po tome to pokazuje "eskalaciju is
trage" paralelno sa porastom agresivnog "politikog pritiska" na
Jugoslaviju. On je znaajan I zato to odslikava vreme u kome
e "u kontakt sa Golim otokom" prvi put doi i jedna strana
delegacija.
Evo tog pregleda, prema mojim zabelekama:
Neposredno posle Rezolucije uhapen je: ..71 graanin u
Beogradu. Poetak Je blag, Jo se ni Jedna ni druga strana nisu
dobro pripremile. Rezolucija je dola iznenada, kao grom iz
vedra neba. U toku 1948, nijedno lice nije posla to iz Beograda
na "drutveno koristan rad". Ve sledee, 1949. godine, u zatvoru
je 531 informbirovac: 394 odlazi na "Mermer (pseudonim Golog
otoka), a 223 je puteno. Reim hapenja se pootrava, iako broj
zatvorenih Jo ne raste rapidno, kao to e biti kasnije: 1950.
uhapeno je 262, a na "Mermer" upueno 270, jer su toj grupi
pridodati i neki iz istranog zatvora u 1949. Sledee, 1951. zat
voren je 361 informbirovac: dvojica su izvrila samoubistvo, na
Goli otok Je deportovan 281, a odande se vratilo 184 "prevaspitanih".
Za elu zemlju te su brojke, dabome, mnogo vee. Goli
otok ve uveliko "funkcionie. To Je i vreme izvetaja pukov
nika dr Jovana Bijelia (17.jul 1951), slubenika SUP-a, koji je
obiao Otok u prvih 17 dana tog letnjeg meseca i konstatovao:
42 smrtna sluaja, od kojih 4 samoubistva i 17 od sunanice i
toplotnog udara. Na Otoku je tada bilo oko 3800 osuenika,
meu kojima i blizu 400 ena.
U Beogradu se, u to vreme, dri - kao to Je poznato - IV
plenum CK KPJ (jun 1951) o nepravilnostima u hapenju, istrazi
425

i pravosuu. Neposredno posle toga, Otok obilazi ASleksandar


Rankovi sa grupom visokih funkcionera SUP-a.
Jedan od islednika na Otoku govori mi:
- Kakva je bila atmosfera u vreme te strane posete o kojoj
ste pitali? Evo najpre proitajte vest u Politici:
"Na poziv Meunarodne komisije CK KPJ Jue je u Beog
rad stigla delegacija Socijalistike stranke Francuske od 16
lanova. Delegaciju, u kojoj se nalazi 14 parlamentaraca, pred
vodi narodni poslanik an Bue.
Francuske goste doekali su i pozdravili na stanici u ime
Narodnog fronta Jugoslavije, Vladislav Ribnikar, i u ime
meunarodne komisije CK KPJ Ivan Boievi, generalni sekre
tar Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije, i Velimir
Stojni, sekretar Saveza boraca Jugoslavije. Pored toga doeku
su prisustvovali Skender Kulenovi, sekretar Vea naroda
Narodne skuptine FNRJ, i Ivo Drui, sekretar Saveznog odbora
Narodnog fronta. To je bilo 22.novembra 1951. est dana kas
nije na Otok stie 11 njihovih delegata sa francuskim novina
rima. Traili su da sve obiu i sve vide! E, to ba, toliko, nee
moi, mislim sve. Ali ipak smo im dosta pripremili: i paviljone, i
kuhinju, i susret sa "odabranim osuenicima. Dabome da smo
reirali stvar. Nije to bilo tako jednostavno: u jeku borbe sa IB,
sa Staljinom, stranci sa Zapada, i to socijalisti, hoe da vide
zatvor sa politikim kanjenicima. Morali smo da se pripremimo.
Nismo ni mi bili naivni. Nismo nikom smeli da pruimo materi
jal za klevete i na Zapadu.
I tako, krenu oni redom, naroito novinari. Imali su dva
desetak pripremljenih pitanja. Najvie su hteli da uju zato je
ko kanjen i koliko, kakav je odnos prema osuenicima, gde
spavaju, ta Jedu. Sa jednim od njih, povratnikom, "dvomotorcem", najdue su razgovarali. Sluao sam to. "Koliko si osuen?"
Pet godina. Bio je oficir, major. "Zato?" Rekao sam da neu, kao
komandant, voditi svoj bataljon protiv Crvene armije, ako nas
napadne. "To je krenje vojne zakletve I poslunosti?" Da, to Je
bila moguna izdaja. "Da si to u ratu uinio, kako bi bio ka
njen? Streljanjem. To bi bio posao preko vojnog suda. "Zato si
bio za Ruse?" Tako su me uili. "Ali zato? Zbog Staljina, soci
jalizma, oktobarske revolucije, Crvene armije. "Zna li ti za logo
re u Sibiru?" Sada znam. "I za ubijanje najpoznatijih revoluci
onara?" Sada znam. "ta je vanije - internacionalizam ili svoja
otadbina? Svoja otadbina. Ali tada sam mislio ono prvo. "Da
426

li si pravedno kanjen?" Nisam, suvie je to blaga kazna za ofi


cirsku izdaju.
Mnogi su na slian nain odgovarali, jedan je samo prekr
io "dogovor". Kada su ga Francuzi pitali: da li na Otoku ima
sluajeva samoubistva? - odgovorio je: Ima. Posle smo ispitivali
kako se to desilo, zato je to ovaj rekao. Ispalo je da "direktiva" o
tom ta rei a ta ne - nije jasno doprla do njega. Na kraju smo
se i smejali. On se Jadnik pravdao - da je nagluv, to su i lekari
potvrdili, pa nije dobro uo ta ne srne da kae Francuzima.
Delegacija je otila zadovoljna sa Golog otoka. Posle su
pisali u svojoj tampi da sami osuenici priznaju svoje izdajstvo
i da smatraju da su blago kanjeni. Imalo je u tome istine, kao
to je bila i istina da socijalisti nisu voleli Staljina i Ruse i
dobro im je dola ta potvrda njihove teze o "internacionalizmu
za raun Moskve".
Drugi islednik s kojim sam razgovarao i ijem svedoenju
poklanjam posebnu panju, moj je stari poznanik. Na Goli otok
je otiao kao mlad udba, imao Je jedva 22 godine. Nije dugo
ostao, nepunu godinu dana, jer se razboleo. To Je bilo 1952.
- Nisam voleo to idem, jer sam ve imao devojku i stan u
Beogradu. A 1 uio sam u slobodnom vremenu da zavrim prava.
Sada je sve to dolo u pitanje: oni kau ide na dve godine a ko
zna koliko e biti. Sukob sa IB se rasplamsavao i jo se nije
mogao videti kraj. A dok sukob traje - trajae i zatvor, to sam
bar znao. No, sluba je sluba, nema prigovora. Pogotovo kada je
IB u pitanju. Tada se to shvatalo kao najvaniji zadatak, ne
samo komunistiki nego i patriotski.
Ja znam dosta o ondanjim hapenjima, o istrazi. Bilo Je
dabome i greaka. Ali ne svia mi se to, i boli me, to se sve to
onda nije bilo dobro sada svaljuje samo na nas - Udbu. To nije
tano. Poto sam bio neposredno, da tako kaem, zaduen za IB,
znam da su se stvari drukije odvijale. U Srbiji Je hapenje svih
vanih linosti morao da odobri CK, jedna komisija. Sve se pa
ljivo i dugo ispitivalo. Nismo smeli nita da uradimo na svoju
ruku. ak se i Blagoje Nekovi, kao sekretar CK, lino interesovao za neke sluajeve i traio od komisije, da ih detaljno raz
motri...
Druga je stvar Goli otok. Tu je bilo i nae samovolje. Ali
tu smo bili sami, izolovani, bez neke stalne kontrole i mogli smo
da radimo kako hoemo. Znam da su i razlike meu nama bile
velike, po savesti, moralu, znanju. Ni upravnici nisu bili svi isti.
427

A onda, kad se svemu tome dodaju: nai prethodni uspesi u


obraunu s ostacima etnika i ustaa, voda u uima, rtve koje
smo podneli (meni je najbolji drug poginuo 1946. kod Jastrepca),
ubeenje da su informbirovci spremni na sve - da bi Rusi doli jasno je to je to sve bilo tako. Zatvor je zatvor, a zatvor u
ratnom stanju - to Je ve logor.
Otok je posebna pria. Bilo je i nevinih, dabome. Seam se,
jednoga jutra, javili su nam da stie "brod sa Crnogorcima".
Odemo na obalu. Vidim, iz broda izlaze seljaci, ogrubeli, Jadni,
uplaeni. Zaustavim jednoga: Zna li ti ko je Informbiro? "Kako
ne bih znao, ovee. Pa onaj, m ajku mu kukaviku, to pobee
preko granice, a ja nastrada jer sam tu uvao stoku! I druge
smo ispitivali. Isto. Onda sutradan vratimo brod natrag: ne zaje
bavajte se vie!
Svi su najvie mrzeli "permanentna dosjea". Tu nesigur
nost, ekanje ta e biti dalje, stalno traenje novih Izjava repove. I mi to nismo voleli, ali to se trailo. Nismo, jer Je takav
metod terao i nas da stalno pritiskamo ljude, da izmiljamo, da
konstituiemo "nove dokaze", da vodimo punu sobu dosjea.
Svata se tu izmealo. Osuenici su sami dolazili da "dopune
dosje. Znali su da e tako bre postati "prevaspitani", aktivisti,
da im se to belei kao poen za odlazak kui. I u toj lanoj igri, i
oni su svata izmiljali. Jednom mi je doao neki profesor koga
su kaznili zato to je priao meu kolegama u koli - da Je "u
Rezoluciji pola stvari istinito, a drugu polovinu sada zarau
jemo! Eto, nasilne zadruge, otkup, V kongres na brzinu itd."
Robijao Je ve godinu dana. Doao mi Je i kae: "Nisam rekao
Jednu stvar, a mislim da Je vana! ta Je to vano? Pa moj
kum iz Bosanske Dubice... Jednom, kada smo pili kod mene,
ree: E, moj kume, nee to s Rusima ii lako - mnogo ih je, veli
ka Je to carevina! Pa, i velika je! "Ali nije to, on Je navijao za
nju!" Jadnik, presamitio se, cinkari kuma, jer misli - prola je
godina, pa e moda biti ranije puten. Grdno su se ljudi tu
iskvarili. Podmetali su jedan drugome - kum kumu, sin ocu,
ena muu... Kad sam kasnije, posle Gologa, sretao neke od njih
u Beogradu - saginjali su glavu, stideli se i sklanjali. Nije lako.
. Nije se znalo za Goli sve do 1953. To Je bila zabranjena
zona, za sve, i za vojsku. Jedne noi, zamenjivao sam upravnika,
Jave mi da je neka Jahta zalutala u blizini Otoka. Brzo smo se
utovarili u stari carinski amac "Kraljevi Marko i stigli do
jahte. Kad ono - brod sa generalom Bulatom. im smo doli, on
428

kae; Znam, zona je zabranjena, ali se motor pokvario. A struja


iz Senjskog kanala nas gura pravo ovamo. Vezali smo mu Jahtu
i odvezli ga na drugu obalu. Nije niko smeo da prie Golom. Ni
vojska, ni ribari, niko...
itao sam ti ono za Rankovievu posetu 1951. Bio Je on,
koliko Ja znam, i u leto 1952. Ja sam ga dovezao. Stigli su on,
Jovan Veselinov, ea Stefanovi i, mislim, Avdo Humo. Obili
su tada ceo logor. I enski. Posle Je Rankovi drao sastanak sa
nama, islednicima i upravom. Objanjavao nam je situaciju sa
IB, pritiske, vojne demonstracije na granicama. Dugo je govorio,
kao da Je hteo da nam kae: moramo nastaviti ovako, odluno,
jer jo je rano da poputamo! Moda sam to Ja tako razumeo, a
moda smo mi 1 hteli da ga tako shvatimo, da opravdamo svoju
savesL Ne znam, tek nastavili smo svoj posao i kad je on otiao...
Zna ono: posle boja, svi su generali pametni.
- ta hoe time da kae?
- Nita. to. Tada nije bilo vremena za filozofiranje i merenje hum anosti uvala se gola koa. Sad moemo da askamo
natenane. Sad Je vreme ispiranja. Dok...
- Dok?
- Pa ne znam, dugo...
Samo nekoliko islednika prihvatilo je razgovor o represi
jama i o fenomenu meusobnih obrauna na Golom otoku i u
drugim zatvorima za informbirovce. Moguno je da u se sa
nekima tek sresti U svakom sluaju, ovi koji su svedoili eleli
su da ostanu anonimni.
Na alost, nisam uspeo o tome da razgovaram i s Antom
Rategorcem, s kojim sam inae imao ugovoren sastanak. Umro
je 16. decembra 1986. godine, kao lan Sa veta SR Bosne i Herce
govine, i sahranjen, uz sve poasti, u aleji narodnih heroja na
Novom groblju u Beogradu. Rategorca sam poznavao odavno,
tridesetak godina: upoznao me njegov prijatelj Milo Mia Gojkovi, vrsni reporter PollUke, poznati pisac drutvenih hronika
iz sudnice. Rategorac Je zatvoren, utljiv ovek. Nije voleo da
pria ni o ratu ni o Golom otoku. Valjda mu je svega toga bilo
dosta.
Roen Je 1923. godine u Zloselu kod Kupresa. Bio Je elezniarski radnik 1 komunista Jo rata. Rukovodio je jednim
skojevskim aktivom u Sarajevu, a im Je buknuo ustanak, uzeo
Je oruje i bio pukomitraljezac, a kasnije i rukovodilac u Prvoj
proleterskoj brigadi Hrabrou Je stekao glas Jednog od naj
slavnijih junaka u NOR-u.
429

Vladimir Dedijer je ipak uspeo da mu se Ante poveri.


Zbog dragocenosti tog svedoenja, kao i zbog toga to Je Ratego bio i islednik i ef obezbeenja na Golom otoku a i u drugim
zatvorima za informbirovce, navodim iz Dedijerove knjige Novi
prilozi za biografiju Josipa Broza Tita<\> ovu isposvest:
"'Slobodan si da navede moje ime, napii da ti ovo svedoi
Ante Rategorac.'
On je, najpre, kategoriki tvrdio da im niko iz savezne
Udbe nije davao direktive kako da se istrage vode, a zatim je
objasnio:
To su bila pasja, zla vremena. Bilo je ili-ili, kao u naj
sudbonosnijim danima rata. Ili e Staljin ui u nau domovinu i
pokoriti je, ili emo se odbraniti, kao to smo inili u najljuim
borbama za vreme rata...'
On je ponovo doao k meni, kao da je eleo da nastavi na
razgovor.
Skrenuo sam mu panju na pitanje retorzije, do koje mere
moe da ide samoodbrana a da se nae mere odmazde ne pret
vore u svoju suprotnost, u cilj za sebe. A Rategorac mi je mir
nim glasom re