Elementi elektroenergetskih

sistema
Povezivanje EES-a u velike sinhrone interkonekcije
Elementi elektroenergetskih sistema
Nadzemni vod
Mehaniki proraun nadzemnih vodova
Provodnici nadzemnih vodova
Naprezanje provodnika

1.4 Povezivanje EES-a u velike

sinhrone interkonekcije
Povezivanje EES-a pojedinih zemalja je uslovljeno
ekonomskim faktorima. Osnovne prednosti povezivanja u
velike sinhrone interkonekcije:
ekonominije iskorienje izvora koje omoguava
pokrivanje (zadovoljenje) vee potronje sa datom
instalisanom snagom
snienje rezerve snage u pojedinim sistemima u
interkonekciji
mogunost korienja velikih agregata (300-600-1000 MW)
poveanje pouzdanosti i sigurnosti napajanja potroaa
bolji kvalitet elektrine energije (stabilnija uestanost i
manje varijacije napona)

1.4 Povezivanje EES-a u velike

sinhrone interkonekcije
Velike sinhrone interkonekcije:
ENTSO
UCTE (zajednice za koordinaciju prenosa
elektrine energije)
NORDEL
UKTSOA (UK),
BALTSO (Baltik)
ATSOI (Irska i Severna Irska),
IPS/UPS

European Network of Transmission System Operators for Electricity (ENTSO-E)

/Evropska mrea operatora prenosnog sistema za elekrtrinu energiju/.

1.5 Elementi EES

U proizvodnim kapacitetima EES-a osnovni energetski
element je sinhroni generator.
U proizvodnim, prenosnim i distributivnim kapacitetima
vaan energetski element je energetski transformator.
U prenosnim i distributivnim mreama osnovni energetski
element je nadzemni vod i vazduni vod (dalekovod).
U manjoj meri javljaju se kablovski vodovi.
U irem smislu i potroai su elementi EES-a.

2 Nadzemni vod
Prenosne i distributivne mree sastoje se
prvenstveno od nadzemnih vodova, a daleko
manje od kablova.
Razlog je cena (kablovi su 10 puta skuplji za isti
naponski nivo).

2 Nadzemni vod
Nadzemni vod se sastoji od sledeih elemenata:
- provodnik
- izolator
- ovesna oprema (oprema za privrivanje
izolatora za stub i provodnika za izolator)
- stubovi
- uzemljiva.

Izgled nadzemnih vodova

Nadzemni vod, dalekovod energetski vod na portalnom stubu.

Vod ine tri fazna provodnika (crvena boja).
Od atmosferskih pranjenja vod je zatien sa dva zatitna ueta (crna boja)
koja su uzemljena, a postavljena su na vrhu stuba.

Zatezni stub nadzemnog voda

nominalnog napona 400kV

2.1 Mehaniki proraun

nadzemnih vodova
Uslovi za projektovanje i gradnju dalekovoda
definisani su u:
,,Pravilniku o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1kV do 400kV (Slubeni
list SFRJ br. 65/1988 god.)

2.1 Mehaniki proraun

nadzemnih vodova
Opis:

2.1 Mehaniki proraun

nadzemnih vodova
Pojmovi:
Zatitno ue titi provodnik od atmosferskih
pranjenja (od udara groma)
Izolatori mogu biti:
- visei (provodnik ispod)
- potporni (provodnik iznad, nosi ga)

2.1 Mehaniki proraun

nadzemnih vodova
Kod visokih napona, stubovi imaju i svoj
uzemljiva.
Uloga uzemljivaa je odvoenje atmosfeskih
prenapona.
Spoj uzemljivaa i zatitnih uadi je ostvaren
preko konstrukcije stuba (kod metalnih stubova)
ili pocinkovanih gvozdenih traka od zatitnih
uadi do uzemljivaa kod neprovodnih stubova.

2.1 Mehaniki proraun

nadzemnih vodova
Na noseim stubovima, take veanja su fiksne,
ako se koriste potporni izolatori.
Meutim na VN vodovima Un35kV, najee se
koriste visei izolatorski lanci (od kapastih
izolatora).
Zatezno polje predstavlja rastojanje izmedju dva
susedna zatezna stuba.

2.1.1 Provodnici nadzemnih vodova

Za nadzemne vodove koriste se goli ili
neizolovani provodnici, koji se postavljaju tako da
se van domaaja ljudi i ivotinja.
Za stubove se privruju pomou izolatora.
Zatitni provodnici nisu izolovani u odnosu na
stub i na njega se direktno privruju.
Da bi zatitni odigrali svoju ulogu moraju biti
vezani za uzemljivae (FeZn traka).

2.1.1.1 Materijal za izradu provodnika nadzemnih vodova

Provodnici za nadzemne vodove izraduju se od bakra,
aluminijuma, njihovih legura i elika. Osnovne osobine
ovih materijala date su u tabeli 1.
Bronza je legura Bakra(Cu) + Cinka(Zn) + Silicijuma(Si)
Aldrej je legura Aluminijuma(Al) +
malo(Magneijuma(Mg), Si, Gvodja(Fe))
Najbolji provodnik je Cu
Najlaki je Al
Najbolju vrstou ima elik

Osnovne osobine materijala za

provodnike nadzemnih vodova
materijal
bakar
aluminijum
bronza
I
bronza II
bronza III
aldrej
elik

specifina
otpornost na 20*C
mm/km
17,8
28
20,8
27,8
55,6
33,3
143

specifina
teina
daN/dm
8,9
2,7

ispitna
vrstoa
daN/mm
40
17

8,6-8,9

50-70

2,7
7,8

30
40-150

2.1.1.2 Konstruktivni oblici provodnika za nadzemne vodove

do S16 mm2, provodnici se izradjuju u vidu
jedne ice
za S>16 mm2, provodnici se izradjuju u vidu
uadi, da bi se obezbedila fleksibilnost
Provodnici preseka ispod 16 mm2 ne koriste se za
izradu nadzemnih vodova, zato e se analizirati
provodnici u obliku ueta.

2.1.1.2 Konstruktivni oblici provodnika za nadzemne vodove

Mogue su sledee konstrukcije:
- homogeno ue sve ice od istog
materijala
- kombinovano ue ue od ice dva
razliita materijala

2.1.1.2 Konstruktivni oblici provodnika za nadzemne vodove

Obino se kombinuju Al i elik (Al lak, a
relativno dobar provodnik, elik obezbedjuje
mehaniku vrstou)
Cu skup i vrlo retko se koristi za DV.
Izrada ueta prvo ide elino ue koje se mae
neutralnim mastilima protiv korozije, pa zatim se
oblae slojevima Al spirale, svaki naredni sloj
uvue se u suprotnu stranu.

2.1.1.3 Minimalni presek provodnika

Propis: Presek ica i uadi mora biti dovoljno veliki, da temperatura od
zagrevanja strujom ne predje 80 C, pri spoljanjoj temperaturi od 40
C.
Strujno optereenje voda, koje pri spoljanjoj temeraturi od 40 C
zagreje provodnik na 80C, naziva se TERMIKA GRANICA
VODA.
Minimalni preseci za provodnike vodova VN su prema propisu:
Za: Cu 10 mm2
Al 25 mm2
Kombinovana uad 16 mm2
elik 16 mm2

2.1.1.3 Minimalni presek provodnika

Presek se bira tako da pri strujama kratkog spoja ne doe
do njegovo termikog preoptereenja, tj. da mu
temperatura ne pree 80 C.
Presek se bira uvaavajui sledee faktore:
- zagrevanje provodnika
- gubitke snage
- pad napona
- mehaniku vrstou
- pojavu korone
- ekonomske razloge

2.1.1.4 Naprezanje provodnika

D = granica elastinosti
E = granica vrstoe
A - mr = maksimalno radno naprezanje

2.1.1.4 Naprezanje provodnika

B - nd = normalno dozvoljeno naprezanje je najvee
dozvoljeno naprezanje koje se sme dostii pri normalnim
uslovima rada.
C - id = izuzetno dozvoljeno naprezanje je najvee
naprezanje koje se sme dostii pri izuzetnim uslovima
rada.
nd, id = su konstruktivni parametri za odredjeno ue i dati
su u tabeli.