You are on page 1of 216

BIBLIOTEKA

XX VEK

49

Urednik
IVAN COLOVIC

Luj an Kalve

LINGVISTIKA
I
KOLONIJALIZAM
Mala rasprava o glotofagiji

Prevela sa francuskog
JAGODA KRIVOKAPI

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFIKI ZAVOD


1981.

Naslov originala
LouisJean Calvet: LINGUISTIQUE et COLONIALISME
Petit traite de glottophagie
Payot, 1974

Francuski lingvista Luj an Kalve, roen 1942,


objavio je nekoliko zapaenih knjiga u kojima
razmatra uglavnom iz marksistike perspek
tive, odnos izmeu jezika i drutva: Roland
Barthes, un regard politique sur le signe,
1973 (na prevod objavljen u biblioteci XX
vek: Rolan Bart, jedno politiko gledanje na
znak, 1976), Linguistique et colonialisme, 1974
(koju sada predstavljamo itaocima), Pour et
contre Saussure, 1975, La production revolutionnaire, slogans, affiches, chansons, 1976,
Les jeux de la societe, 1978. i Langue, corps,
societe, 1979.

Recenzent
dr NADA PETROVI
Korice
IVAN MESNER

ETIRI GODINE KASNIJE

Prvo izdanje ove knjige izalo je iz tampe 2.


aprila 1974. na dan smrti ora Pompidua. Tri-etiri dana kasnije, avion kojim sam putovao za Abidan krenuo je sa dva sata zakanjenja ekajui
na vanu linost, predsednika Ufue Boanjija,
koji je, uz mnoge druge efove afrikih drava, pri
sustvovao sahrani. Sazrela u De Golovo, napisana
u Pompiduovo vreme, ova knjiga je dosada ivela
pod iskarom d'Estenom. S afrikog stanovita,
ove uzastopne promene malo znae: bar to se tie
Fokara i lova na divlje zveri, dok intervencije u
Zairu, adu, Mauritaniji i dalje zapahnjuju bira
e dahom pustolovine, bojei sadanjicu militariz
mom bliske prolosti ... Predsednici prolaze, a
kolonijalizam ne odumire, to naravno nee izne
naditi one po kojima istoriju ne stvara nekolicina
ljudi, pa makar se oni proglasili i za proroke,
ve bitke, odnosi sila, opreni ekonomski interesi.
Lingvistika i kolonijalizam spajala je i jo
uvek smelo spaja dve nam ere i dva naina izraa
vanja. Dok se u njenom drugom delu1) na ve po-*
J) U naem izdanju drugi deo knjige je izostavljen.
On sadri etiri, kako sam autor u podnaslovu naglaava,
posebna rada (ukupno oko 60 stranica). To su: Le

Lingvistika i kolonijalizam

znat univerzitetski nain opisuju posebni slua


jevi Afrike ili Evrope, dotle se u prvom delu prou
avaju ideoloke sprege izmeu nauke kao to je
lingvistika i istorije u njenom kolonijalnom izda
nju. Ako danas pokuamo da procenimo njen uticaj i sledbenike, oni e biti vrlo razliiti zavisno od
toga koliko je ostala u seanju. Sto se tie poseb
nih studija, brojni su tekstovi koji nam pruaju
novu grau i nove analize. Dva nam dala (Balibar, Laport, 1974; Serto, dilija, Revel, 1975) daju
produbljenu analizu dvosmislenosti onog perioda
kada je, u samom jeku francuske revolucije, vlast
poela da namee nacionalni jezik, odbacujui
kao folklorno preterivanje regionalne jezike i kul
ture. Druga dela vrlo zanimljivo govore o udarcu
koji je zadat nametanjem centralizatorskog jezika
(Dinton, 1973). S druge strane, u preteno lingvisti
kim studijama polako se javljala ideoloka i epi
stemoloka kritika temelja nauke (Korseti, 1976;
Bulkus, 1977), ne bez nekih pozajmica iz ovog dela,
koje nisu uvek naznaene: no to je nain na koji
se ideje ire . . . U toku nedavno odranog kongre
sa u Velsu, u Ejbristvitu, mnoga saopstenja su do
takla ovaj iisti problem trudei se da odgovore na
pitanje kako se jezici ire (Dresler, 1978; Luis,
1978; Mahmud, 1978). Prethodne godine na alir
skom kolokvijumu (maj-jun 1977) odmah se name
tnuo problem odnosa izmeu kulturnih instancija
(jezik, knjievnost, film) i kolonijalizma. U samoj
colonialisme linguistique en France, La situation e
Vanglais au XIV siecle selon Ranulph Higden et John
Trevisa, Le systtm es de numeration en Bambara, Dioula
e t Malinke i Le francais en Afrique. (Prim, ur.)

Luj Zan Kalve

lingvistici se zbog toga nije uznapredovalo. Ubu


due se termini dijalekt ili patua koriste s vie
obazrivosti, no amerika terminologija i dalje ne
promiljeno i bez ikakvog reda trpa u termin Zmgua franca vrlo raznolike sluajeve, kolonijalni je
zik, kontaktno nareje (Skoton 1978) . . .
Ma kako bilo, prave se promene, ako ih ima,
deavaju u mentalitetima. U Aliru i Maroku, gde
se ignoriu jedini govorni narodni jezici (arapski,
kabdski, berbersiki), da bi se kao zvanian jezik
nametnuo jedan mrtav jezik, ljudi poinju da se
bune. U skoro celoj Africi oni koji koriste ove je
zike ne oseaju vie nikakvu krivicu, ne stide se
da govore neto to nije francuska ili engleski. Os
talo e ovde mislim na promene u jezikoj po
litici, u izboru uprave i kole moda usledati,
ali se, to je najvanije, tlo malo-pomalo za to pri
prema. Sluaj Gvineje, Tanzanije, Madagaskara,
gde se nacionalni jezik ui u kolama koje su jo
uvek malobrojne, ima izgleda da se proiri. Kada
sam, suoivi se 1977. u Mozambiku sa neuobia
jenim lingvistikim opredeljenjem za portugalski
kao jezik kolstva i opismenjavanja, utanjem iz
razio svoje neslaganje, s iznenaenjem sam pred
sobom otkrio sagovomike koji su branili svoju po
litiku, spremni na dijalog i diskusiju. Vie nije
bilo rei o oiglednoj istini (portugalski kao jedi
ni jezik sposoban da vri te funkcije), ve o opredeljenju ikoje se moglo dovesti u pitanje: menta
liteti se menjaju.
U tom smislu je aktivizam ove knjige jo uvek
aktuelan. Promene zavise od borbe naroda i nje
nog politikog lispoljavanja, ali su uvek na dne

Lingvistika i kolonijalizam

vnom redu. Nasuprot tome, razvitak same lingvis


tike je manje jasan. Otkrie i prevod na engleski,
a zatim i na francuski, sovjetskog teksta nastalog 1929. (Bahtin/Voloinov, 1977) najzad nam
prua okvir za jednu ideoloku kritiku: ako je
znak prevashodno ideoloka pojava, tad je potreb
no stvoriti ideoloki pristup semiolokim naukama. Na tom se polju stvari sporo menjaju. Tu i
tamo 'lingvistika pokuava da se obnovi zahvalju
jui sociolingvistici, ali e prave promene biti
mogune tek posle ozbiljne procene temelja struk
turalizma, iji smo mi, hteli to ili ne, batinici.
Ako politike promene o kojima smo prethodno
govorili slede iz borbe naroda, onda one slede i iz
nae vlastite prakse. Kritika upuena lingvistici ti
e se svih, naroito onih zemalja gde se, zahva
ljujui jezikom planiranju, nauka pretvara u po
litiku. Ona se, ipak, na prvom mestu tie samih
lingvista. Ostaje nam da obavimo veliki posao,
ovaj n a . . .
L. . K.
Oktobar, 1978.

LITERATURA
Mikhail Bakhtine (V. N. Volochinov), Le marxisme
et la philosophic du langage, Paris 1977.
Rene Balibar, Dominique Laporte, Le frangais na
tional, Paris 1974.

Luj Zatt Kalve

Ahmed Boukous, Langage et culture populaire au


Maroc, Casablanca 1977.
Michel de Centeau, Dominique Julia, Jacques Re
vel, Une politique de la langue, la revolution frangaise et les patois, Paris 1975.
Renato Corsetti (ed.), Lingua e politica, imperials
smi, identity nazionali e politike linguistiche in
Asia, Africa, America Latina, Roma 1976.
Wolfang Dressier, Acceleration, retardation and
reversal in language decay, saoptenje na Savetovanju o rasprostiranju jezika u Ejbristvitu 1978.
Claude Duneton, Parter croquant, Paris 1973.
Glynn Lewis, The numerical decline of the Welsh
language, and the agencies and characteristics of
its functional advance, Aberystwyth 1978.
Ushari Mahmud, Language spread as a wave-like
diffusion process: Arabic in the Southern Sudan,
Aberystwyth 1978.
Carol Myers Sootton, Lingua Francos as White Ele
phants, Aberystwyth 1978.

UVOD
Sva legalna ubistva nastaju tako
to se u ime samog jezika oveku
uskrauje pravo na njegov vlastiti
jezik.
Roland Bart

Dzek bi bio dentlmen kada bi govorio francuski.


Engleska srednjovekovna poslovica

Ova knjiga je nastala zahvaljujui dvojakom


iskustvu: iskustvu sa lingvistikom, koju autor pre
daje ve pet godina, i iskustvu steenom u kolo
ni jalistikim i neokolonijalistikim zemljama, gde
je proveo polovinu svog ivota. Drutvena nauka
i kolonijalizam: kakvi su im meusobni odnosi? U
sreditu dola je postulisanje njihovog dvostrukog
odnosa koji je jednim delom produktivan (u ravni
ideologije), a (drugim deskriptivan.
Danas raspolaemo izvesnim. brojem studija
o istoriji lingvistike ili tanije, poto je lingvistika
kao nauka skoranja pojava, o istoriji pristupa je
ziku (langage) i jezicima (lingues). Naveemo samo
skoranje tekstove Zora Miunena, R. H. Robinsa,
Morisa Lerua, G. Lepeg, G. Taljavinija i drugih,
koji isu sakupili i sredili vanu grau. A da ne go
vorimo o posebnim studijama kakve su K. G. Dibuaova o XVI veku, M. Dieova i K. Porseova o
XVIII veku, kao i S. Oruova itd. Ovi radovi koji
sadre mnogo podataka, ponekad i previe, ne od
govaraju cilju koji smo mi ovde postavili. Bilo da
jeziku pristupaju sa stanovita epistemologije od
govarajueg veka (takav je, na primer, Oruov (Au-

12

Lingvistika i kolonijalizam

roux) postupak), ili da tu istoriju ponovo ocenjuju shodno dananjem miljenju o jeziku (kao Munen npr.), oni se ograniavaju na interno stanovi
te: pristup jeziku (pa tako i lingvistici u sosirovsikom smislu te rei) je kao stroj koji se sam po
kree. to ostavlja po strani znaajnu injenicu:
teorija (naravno lingvistika, u optijem znaenju
te rei) ima uvek svoje padove tokom vekova; bilo
da je usko povezana s -problemima vremena ili da
je koristi ideologija na vlasti, njena je uloga uvek
istarijska, politika.
Namera mi je da ovde, pre svega, pokaem ka
ko je prouavanje jezika, na kraju krajeva, uvek
prualo predstavu o jezikim zajednicama i nji
hovim odnosima, i kako se ta predstava koristila
kao opravdanje za kolonijalno osvajanje (poglavlja
I i II). Takozvane (drutvene nauke doista robuju
svetovnim problemima: htele to ih ne (a vrlo e
sto one to nee, ih se prave da nee), one govore o
mama, naim sukobima, naim borbama, ije tu
maenje koristi najee, (to u ovom sluaju lak
e patihvataju) samo jednoj strani. Osim nekih bez
naajnih izuzetaka, re svakako nije o smiljenim
devijacijama: oigledno da vie ne ivimo u vreme N. Mara. Problemi su danas sloeniji, i stoga
opasniji.
Poto se od neega mora poeti, pratiemo
pristup jeziku i jezicima poev od renesanse. Ova
studija nee biti hronoloko izlaganje injenica ni
ti e teiti iscrpnosti. Ona e naprosto pokua
ti da pripremi tlo i da ukae na vezu izmeu pri
stupa jeziku i imperijalistike ekspanzije koja se
javlja istovremeno sa njim (poglavlje V) ili mu

Luj 2an Kalve

13

sledi. Ovu vezu emo prouiti kroz ideoloke i


politike pojave, u ijoj osnovi lei sistematsko
obezvreivanje tueg jezika, kao bod rasizma i
kolonijalizma. Do poetka ovog veka pomou lin
gvistike se poricao jezik drugih naroda, to je,
uz ostala poricanja, bilo ideoloki temelj nae
superiornosti, superiornosti hrianskog Zapada
na egzotinim narodima koje smo sa zadovoljsvom porobili. Lingvistiki diskurs o jezicima
pripremio je 'diskurs politiara naklonjenih anek
siji i teoretiara kolonijalizma. Ako bismo hteli
da ovo gledite isamemo na lako shvatljiv i iza
zovan nain, mogli bismo ga izraziti kao Istovetnost borbi Mopertisa i ila Ferija.
Jeziki problem ima drugorazredno mesto u
kolonijalnom procesu. Ako -lingvistiku, u poetnom
periodu kolonijalizma, posmiatramo kao njegovu
pripremu u ideolokoj ravni, onda je u poodmaklom periodu kolonijalzma moemo koristiti za nje
govo prikazivanje isa stanovita jezikih odnosa:
pokuaemo da pratimo sve vee ugnjetavanje jed
nog naroda od strane drugog kroz promene u nji
hovim jezicima (poglavlje III), koristei dobro po
znatu lingvistiku deskripciju (poglavlje TV). Me
utim ova deskripcija nas zanima samo ukoliko
moe da pomogne delanju, da ga usmeri. Daleko
od toga da je kolonijalizam kao pojava iezao,
on je preiveo u svom dobro poznatom obliku, ili
pod maskom lane samostalnosti. U svim tim slu
ajevima, problemi koje pokree ova knjiga su su
tinski: ikoje je mesito jezika u kolonijalnom i neokolonijalnom ugnjetavanju, koja e mu uloga pri
pasti u borbi za nacionalno osloboenje itd? Ne

14

Lingvistika i kolonijalizam

postoje konani odgovori na ova pitanja, jer oni,


u ikrajnjoj liniji, mogu da prodsteknu samo iz bor
bi koje se upravo vode; postoje samo pitanja, pi
tanja kojima nema kraja (poglavlje VI).
Teorijske pretpostavke modela koji emo mo
i ili pokuati da izgradimo, bie primenjene na izvestan broj posebnih sluajeva. Ovde objanjeni
primeri mnogobrojni su i raznorodni: konstituisa
nje Francuske u imperiju, izrastanje engleskog u
nacionalni jezik, odnosi izmeu potinjenog afri
kog i vladajueg jezika, najzad pokuaj procene naj
novijeg oblika francuskog kulturnog imperijalizma
frankofomije. No glavni posao tek treba obaviti.
Moraju ga na sebe preuzeti lingvisti, svaki u svo
joj zemlji. Poto je sluila kolonijalizmu, kao to
smo pokuali ovde da dokaemo, lingvistika (na
ime lingvisti) je morala i mogla da se bori pro
tiv neokolonijalizma, suprotstavljajui jezikom
imperijalizmu i obezvreivanju potinjenih jezika,
koji m u slue kao svakodnevna hrana, spori rad
na deskripciji lokalnih jezika, posao vrlo konkre
tan i ponekad nezahvalan: utvrivanje sistema
transkripcije i leksika, pisanje dela na tim jezici
ma, izdavanje asopisa itd. Ova borba nije, kao
to bi neki mogli da smatraju, sporedna: to je
borba za oveka, za njegovo pravo na postojanje
u okrilju vlastite kulture, pravo na ivot koji sam
bira.
Zanimljivo je, tim povodom, proitati obja
njenje koje Roberov renik daje za re koloni
zacija:
1. naseljavanje kolonima, pretvaranje u ko
loniju.

Luj Zan Kalve

15

2. injenje prinosom, iskoritavanje zemalja


ikoje su postale kolonije.
U ovom objanjenju se ne spominje kolonizovani narod. Kolonije su, dakle, puste zemlje u ko
je su se koloni, prispeli s druge rene obale, na
stanili bez ikakvog problema. Ovde nije re o za
boravu ili, itanije, on nije sluajan: da bi se ko
lonijalno osvajanje opravdalo pred zapadnom kul
turom i pred humanizmom, kojim su nam ui
probili, trebalo je zaboraviti na tue postojanje.
Prvi antropofag stigao je iz Evrope i progutao
kolonizovanog oveka. A to se tie posebne obla
sti kojom se bavimo, progutao je njegove jezi
ke, >te je tako i glotofag. Uostalom, ti jezici i ne
postoje, zar ne? To su samo dijalekti, tavie me
sni govori (patois). . . Objanjenje koje prua
Roberov renik nije sluajnost. Proitao sam ga
tek poto sam svoju knjigu zavrio. A moglo joj
je posluiti kao polazna taka.

TEORIJA JEZIKA I KOLONIJALIZAM

Predmet postoji samo kad ga opisujemo. Opi


si su uvek proizvod ovekovog posmatranja i ideo
lokog tumaenja sveta ikoji ga okruuje: drutve
na praksa i ideologija kao njen sastavni deo me
usobno se opravdavaju. Namera je ovog poglav
lja da pokae kako je otkrivanje sveta, terajui
zajednice da razmiljaju o meusobnim odnosima,
navelo neke od njih da ispekuliu o svojoj supe
riornosti nad ostalima, to se zatim moglo iskori
stiti za opravdavanje kolonijalnog osvajanja.
Ovo bi se naravno moglo (dokazati na osnovu
razliitih primera iz prava, religije itd., na osnovu
svega onog u emu se ispoljava odnos izmeu raz
liitih zajednica. Baviemo se iskljuivo jezikom,
zato to je potrebno ograniiti se, ali i zato to
kolonijalna praksa, koju je teorija jezika podrala,
jo uvek traje. Vieemo da nema bitne razlike
izmeu jezike politike u vreme velike francuske
revolucije i kolonijalne politike Treeg Carstva, te
da je takva jezika politika prema frankofonskom podruju i danas, posle Deksonovog zako
na, ostala ista.
Obino se poeci lingvistike pripisuju Ferdi
nandu ide Sosinu, ali jezika teorija ima ipak duu
istoriju. Svi istocri'oari lingvistike navode, na pri
mer, Paninija, ija transkripcija sansikrta ima ve

18

Lingvistika i kolonijalizam

sve odlike fonolokog pogleda na jezik1). Ovo


je navoenje, /samo po sebi, ideoloke prirode: po
tie od dzvesnog uvaavanja savremene lingvistike
koja je, posmatrajui istoriju pristupa jeziku sa
stanovita strukturalistike kole, morala da me
u /svojim precima da prednost onima koji bi se
mogli proizvesti u pretee. Od Paninija (onakvog
kakvog nam ga predstavljaju) do fonologije po
stoji isto beanje u strunost, isto odbacivanje fi
lozofije koja se, u ovom sluaju, smatra nenaunom. Filozofija je ipak otkrivalaka kroz ono
to kae, a to /strunost esto pretpostavlja. Ta
ko se u Platonovom Kratilu moe nai jedan od
prvih ideolokih pogleda na jezik i jezike (naime,
na odnos meu zajednicama koje govore tim je
zicima). Namera mi nije da objanjavam ovaj pri
mer, ali je pojam ispravnosti rei, zajedno sa vrednosndm sudom o njihovom nainu postanka, za
nimljiv: uspostavljajui jeziku onostranost u od
nosu na koju bi se mogla utvrditi ispravnost ili
neispravnost jedne rei (rei dobro i loe uoblie
ne), Platon je provlaio ideju o grkom kao dobro
uoblienom jeziku, to je znailo da su varvarski
jezici bili loe uoblieni (uostalom, Platon nije po
znavao nijedan drugi jezik, pa je ova okolnost uto
liko znaajnija: za Platona to nije problem poneenja jezika, ve potvrivanja naela koje je ve
kod njega kulturno i ideoloko naslee).
Jezika onostranost koju je Platon postulisao
bala je metafizika, dok e u XVI veku ona biti*
*) Upor. na primer R. H. Robins, A short history of
linguistics, str. 144148, i G. Mounin, Histoire de la /inguistique, str. 66.

19

Luj an Kalve

teoloka. To je prvi period koji emo prouiti i


koji na zanimljiv nain spaja dva elementa: zae
tak jezike teorije i poznavanje mnogih, dotada
nepoznatih, jezika.
XVI VEK: PIRAMIDA
Francuski XVI vek istie se po mnotvu dela
o jeziku koja su, izuzev gramatika koje poinju
da se javljaju, najee teila da utvrde poreklo
jezika. Ne toliko iz naunih, koliko iz teolokih
pobuda (ak i ako su pojedini tekstovi, posebno
oni o hebrejskom jeziku, za nauku ponekad za
nimljivi).
Ukratko reeno, teza je otprilike sledea: ne
dae ljudskoga roda potiu jo od jezike zbrke
u Vavilonu; naimo prvobitni jezik i pronai e
mo raij. Ovaj teoloki stav ne dele svi (Kalvin i
Luter se pre zanimaju za vavilonsku kaznu i nje
ne posiedice nego za prevaviilonski jezik), ali on
utie na opte raspoloenje. Kako istie Klod ilber Dibua: Renesansne teorije o jeziku pojavlju
ju se uglavnom kao pokuaj da se, putem grama
tike ili ideologije, pronae izgubljeni raj2). Pa
poto taj prvobitni jezik moe da bude samo neki
plemeniti jezik, predak e se najpre potraiti u
grkom, latinskom i hebrejskom.
Potrebno je blie objasniti sam pojam pleme
nitog iezaka, koji ukljuuje sakralne jezike, jezike
stare knjievnosti, jezike koji se ue na Kole de
2)
str. 20.

C. G. Dubois, Mythe et langage au seizieme siecle,

20

Lingvistika i kolonijalizam

Fransu, i nalazi se u to doba na nianu neprija


telja plemenitosti. U poreenju sa plemenitim je
zicima, vulgarni zasluuju manje potovanja: na
njima poinje da se pie, ali oni nemaju nikakvu
religioznu potvrdu. Pa se, verovatno zato to je
refoirmacija prihvatila lokalne jezike kojima je na
rod stvarno govorio, smatra da Kalvin i Luter od
toga odstupaju3). U tom pogledu je znaajan pro
gram studiranja koji je Gargantua postavio pred
Pantagnuela4): uenje grkog, latinskog, hebrejskog,
kaldejskog, arapskog. Grki, latinski, i hebrejski
e posluiti za itanje svetih spisa, arapski za
prouavanje medicine itd. Savremeni evropski je
zici se tu, oito, ne pominju.
Postoje dve grupe jezika: tri sakralna jezika
s jedne strane, i vulgarni jezici s druge. Pa poto
trijada nije u modi, ova se hijerarhija produbljuje.
Pojedinosti (mnogobrojnih) rasprava ovde nisu
vane poto se hebrejski najee pominjao kao
prvobitni jezik5). No tu se odmah namee problem
poloaja vulgarnih jezika u odnosu na hebrejski.
Tako e lingvistiko istraivanje prerasti u su
kob, u kojem e svako pokuavati da dokae da
je njegov jezik najblii prvobitnom, (ili bar sakral
nim jezicima. Firentinac Pjerfranesiko anbulari
(Pierfirancesco Giambullari) e pre svih ostalih
tvrditi da je njegov jezik (toskanski) postao od
3) Up. tim povodom Tullio de Mauro, Minima Linguistica, II Mulino, br. 21, Bolonja, 1970.
4) Oeuvres de Rabelais, knjiga II, glava VIII, Pariz,
Gamier, 1950.
5)
Up. naroito Gessnera, Dureta, Pereriusa, Postela
ija se dela nalaze u bibliografiji.

Luj an Kalve

21

hebrejskog, preko etrurskog6). Ovako postulisano


srodstvo imalo je dvostruki znaaj: potvrdilo je
srodnost isa prvobitnim jezikom ( te tako dalo vrednost toskanskom jeziku) i odbacilo pojam jezika
proisteklog iz latinskog, to je u anbularijevim
oima bilo degenerisanje.
Joanes Goropijus, sa svoje istrane, ide jo da
lje. Obre shemu i na poetak stavlja germanski
jezik. Njegovi argumenti su da germanskih rei
ima u svim jezicima, a sama re germains bi zna
ila oni koji okupljaju7):
ovek koji neprestano robuje svojoj elji da oku
plja zove se doslovno German; zato su se Germani otvo
reno hvalili svojim /domorodakim poreklom jer je to
ime bilo vrlo rasprostranjeno u Galiji8).

Francuzi koji isu u ovoj trci prednjaili nad


Goropijusom, videli su u Galima Nojeve potomke
(zar Gallim na hebrejskom ne znai iz vode spasen?), te su se tako kandidovali za prestolonaslednike9). to je hipoteza (!) koja navodi na pogre
an put: ono malo galskog jezika to nam je po
znato ne moe se dovesti u vezu sa hebrejskim
(uprkos ovom Gallim), ali se zato zna, na ta Ce
zar upuuje, da su se Druidi sluili grkim slovi
ma. Kad je ve tako, onda nema smetnje! Fran
cuzi se ubudue okreu ka grkom i dokazuju, u tr
6) P. F. Giambullari, II Gello, Firenca, 1546.
7) J. Goropius, Origines Antwerpianae sive Cimmeriorum Becceselana novem libros complexa, Antverpen,
1569, i C. 'G. Dubois, nav. delo, str. 8586.
8) Naveo C. G. Dubois.
9) G. Postel, Apologie e ta Gaule, Pariz, 1552.

22

Lingvistika i kolonijalizam

kujui se, da postoje duboke slinosti izmeu gr


kog i francuskog jezika (puknetan je brz prolaz
sa galskog na francuski: bretonski se, na primer,
ne uzima u obzir). Tako su nastala dela ana Bo
dena (Methous a facilem historiarum cognitionem, 1566), Anirija Etjena (Traite de la conformite
du langage francais avec le grec, 1569), itd. Iznose
se razliite teorije iji je cilj dokazivanje izuzetno
sti keltske teze i pobijanje Goropijusove teze.
Gali isu na izvoritu grke i rimske civilizacije, za
uzeli su germanske teritorije (odatle leksike sli
nosti ikoje je isttukao Goropijus), na izvoru su kul
ture10*).
Podismeh tu niem ne slui. Vano je da se
razmiljanje o jeziku podreuje nacionalizmu: trka
oko prava nasleivanja jeste jeziko-politika trka.
Osim toga, ovako naznaena evoluciionistika she
ma jezika duboko je evrocentristika. Samo nemaki i francuski jezik (i toSkanski, ali je anbulari ipak po strani) mogu da prieljkuju prvo mesto. A drugi jezici? Oni e ise nai u piramidi iju
osnovicu ine veoma brojni varvarski jezici:
Varvarskima nazivamo sve jezike izuzev latinskog i
grkog. Izuzimamo i hebrejski jer je to najstariji jezik
i predak svih ostalih; on je pored toga sveti jezik i od
Boga nadahnut11).
10)
Vidi posebno Guillaume Postel, Histoire memo
rable des expeditions depuys le dluge faictes par les
Oauloys ou Frangoys depuis la France jusques en Asie
ou en Thrace et en VOrientale partie de VEurope, i C. G.
Dubois, nav. delo, str. 8692.
") Conrad Gessner, Mithridates, naveo C. G. Dubois.

Luj an Kalve

23

Otuda znaaj ove trke za nasleem: ukoliko


vode neposredno poreklo od hebrejskog (ili, to
da ne, ako su ga stvorili) jezici su manje varvarski. Neki su umereniji, kao Di Bele (U odbrana i
slavu francuskog jezika), no njihovi argumenti se
gube u povicima gomile.
emu tolika nervoza? Prvo su se oni koji u
Evropi govore lokalne jezike pobunili protiv is
kljuive upotrebe latinskog i grkog jezika u knji
evnosti. U tome je smisao Plejadinog pokuaja,
naroito Di Beleovog; svi jezici su jezici podjed
nako vredni, uostalom svi su istog porekla, pa za
to onda da jedan bude povlaen. No ova relativizacija tek izdaleka prati ire pokuaje hegernonizacije. Evropska politika suparnitva pruaju
delimino objanjenje kad su u pitanju Goropijus,
Postel, Etjen: bitka izmeu Valoa-Angulema i Habzburgovaca, Karlo V, francuski poraz kod Bavije,
mir u Kambreu (1525, 1529), u osnovi su raspri
o poreklu jezika. Teorijsko suprotstavljanje kelt
ske teze germanskoj nije sluajno izomorfa suko
ba izmeu Valoa i Habzburgovaca.
Isto je tako znaajna i sudbina neevropskih
jezika koji isu se, kao varvarski, zauvek nali na
dnu piramide. itava dela se posveuju jezicima
kao to su: turski, sanskrt, arapski, neki indijan
ski jezici Brazila, kineski itd.12) Oni nemaju pravo
uea u trci za prvenstvo. Odnosi meu jezicima
shvataju ise kao drutveni odnosi, postoji hijerar
hija na ijem vrhu se nalazi izabrana m anjina i
osnovica gde se nalazi veina. Ova piramidalna
12) Vidi G. Mounin, nav. delo, str. 124125.

24

Lingvistika i kolonijalizam

organizacija jezika, to jest naroda koji njima go


vore, podsea pomalo na arhitekturu vavilonske
kule, aili nadasve na drutvenu organizaciju tog
vremena. K. . Dibua tim povodom pravilno primeouje da je Anri Etjen svoje metafore posudio
od kaistinskog jezika:
Veliki nered koji vlada u naem jeziku najveim
delom dolazi otud to se gospoda dvorjani smatraju po
zvanima da iskvarene francuske rei ozakone, a strane
odomae1*).

Tako je,. to ne treba da nas udi, nain na


koji se svi jezici i njihovi meusobni odnosi ana
liziraju duboko odreen organizacijom drutva u
kojem se pie, i sukobima koje autorova zajednica
ima sa ostalim zajednicama. Sto se tie XVI veka, kolske i univerzitetske istorije pominju uglav
nom samo Di Belea i Plejadu, naime umerenu
struju ovog pokreta. Meutim, frankofilska bor
benost tog veka svedoi o preteranom ovinizmu,
koijem je ravna jo samo geirmanofilska borbenost,
s kojom se sukobljava. Treba istai da nije re
samo o Habzburgovcima (i, dakle, o suprotstavlja
nju Goropijusovim tezama), ne samo o prekomor
skim jezicima koje su poeli da preziru, ve i o tome
da se u samoj Francuskoj Bretoncima i Langdoaniima francuski jezik namee: Langdok je potpao pod francusku vlast u XIII veku, Bretanja
>xprisajedinjena Francuskoj (1532), dok Viler-kotretska odredba (1539) namee upotrebu franou-13
13)
autor.

H. Estienne, Traite de la conform ite. . . Podvukao

Luj an Kalve

25

sikoig u pravnim spisima. udno je (ili logino) da


ovi problemi ne postoje u knjievnosti tog vreme
na. Govori se o Galima i Druidima, ali ne i o
Bretondma i Langdoku. U stvari, jezici ve tada
imaju politiku vlast ili nisu jezici. Znaajan je
u tom pogledu naslov Burguanovog dela14), gde
se u romanske jezike raunaju samo francuski, italijanski i panski.
Razliiti pravci, kao evrocentrizam (i neprizna
vanje prekomorskih jezika, nacionalizam (naroito
kroz otpor austrijskoj kraljevskoj kui) i centrali
zam, kojii se u svemu tome preoutno oseaju, poka
zuju da je, to se samog tog perioda tie, nemogue
odvojiti istoriju nauke (iako je lingvistika nauka
tek u zaetku) od same istorije. Kroz ispekulisanje
o odnosima meu jezicima spekulie se o odnosi
ma meu zajednicama, dok se vladajua ideologija
epohe svugde osea.

XVII VEK: KRALJEVSKA VLAST


U gramatici XVII veka centralizam i naciona
lizam se oseaju u izvesnom broju pitanja koja se
sva tiu upotrebe (usage): kojim jezikom pisati?
gde pronai njegov uzor? itd. Odgovori e biti raz
noliki, ali ne i protivureni, pa je moda pogre
no Vol-aa suprotstavljati Malerbu, kao to se to
14)
garium
1583.

Jacques Bourgoing, De origine, usu et ratione vulvocum linguae gallicae, italicae et hispanicae,

26

Lingvistika i kolonijalizam

esto ini. Zna se15) da je Malerb stavio sebi u za


datak 'da francuski jezik oisti, kako od stranih
i domaih posuenica tako i od provincijalizma.
Njegova ala, koju Rakan pominje, svugde se na
vodi: Kada bi ga upitali za miljenje o nekoj
francuskoj rei, obino se pozivao na nosae sa
Portofuana i govorio da su oni njegovi uitelji
jezika, to je postalo rukovodno naelo za koje
se ne zna tano ta znai. Jer Malerbova namera
nije bila da govor jedne drutvene grupe (nosai)
suprotstavi govoru druge takve grupe, ve da se,
nastavljajui tono to je Anni Etjen zapoeo, bori
protiv jezikog paregrinizma kao to e se Etjambi
tri veka kasnije boriti protiv franglea16). S ovog
stanovita, nosa ne oliava jednu klasu, on oliava
Pariz nasuprot provinciji i inostranstvu.
Njegovi protivnici su u pravu: oni se ne bra
ne toliko kao aristokrate koliko kao pesnici koji
zahtevaju vee stilske slobode. Oni oduzimaju
poeziji slobodu, dostojanstvo, bogatstvo, jednom
reju njenu bujnost, plodnost, i nadanje, pie gospoiioa d Gurne17), a Maturen Renjije i Teofil de
Vio iz istih razloga odbacuju Malerbovu kolu:
Renjije mu pebracuje to svoj uzor trai u narodu:
15) Njegovo uenje poznajemo u stvari zahvaljujui
dvama spisima: Commentaire sur Desportes, izdatom
1825, i Memoires pour la vic de Malherbe od Rakana,
1672, kojima se moe dodati VAcadimie de Vart poitique
Pierrea de Deimiera, 1610.
16) U francuskom tekstu franglais. Kalve ovde misli
na Etjamblovu knjigu Parlez-vous franglais? Gallimard,
1964. (Prim. prev.).
17) Mademoiselle de Goumay, LOmbre, 1627.

Luj lan Kalve

27

Kako! moramo, dakle, da bismo stvorili delo veliko


Koje se od ogovaranja i vremena brani,
Koje trai svoje m esto meu piscima odlinim
Da govorimo kao to na pijaci nosai govore16);

dok Balzak, opisujui Malerba, kae:


Ovaj doktor vulgarnog jezika uobiajio je da kae
kako se ve godinama trudi da odstrani uticaj gaskonjskog jezika na dvoru, i kako tome ne moe da stane na
kraj*19.

Alko jednostavno uzmemo da itamo Stance Di


Perjeu ili Odu kralju Luju XIII, videemo da Malerb nije nipoto bio doktor vulgarnog jezika
(bilo bi zabavno itati njegove stihove posveene
nosaima sa pijace Sveti Jovan), i da mu je nje
gova glavna namera bila da odstrani uticaj gaskonjskog, naime da se bori protiv tuica. Tu
i tamo mu ise prigovara to se poziva na narod,
a to je sasvim puadistiki20): u njemu nalazi do
kaz ad absurdum ispravnosti svojih stavova, kao
neki Pikar koji bi danas stavio prigovor Bartovom reniku, pod isprikom da ga pijani nosai
ne razumeju. Meutim, Malerb, kao i svi u to
vreme, ne pie za narod (koji, uostalom, ne ume
da ita), ve za neznatnu manjinu, dok m u je
elja za pojednostavljivanjem isto estetske priro
,8) M. Regnier, Satire IX, Le critique outre.
19) J.-L. Guez de Balzac, Socrate Chretien, 1632.
*) Termin puadistiki dolazi od imena pokreta Pjera
Puada (Pierre Poujat) formiranog 1953. pod nazivom Uni
ja za odbranu trgovaca i zanatlija. Po socijalnoj struk
turi to je pokret najkonzervativnijeg dela srednjih sloje
va, u politikom pogledu profaistiki orjentisan. (Prim,
prev).

28

Lingvistika i kolonijalizam

de: njegova svaa sa protivnicima svaa je meu


estetdarima. Ali ta estetika poiva na donekle o
vinistikom (dole s tuicama) i centralistikom
shvatanju jezika (dole s provincijalizmima), to je
kod njega stalno prisutno.
Stoga nije osnovano suprotstavljati ga Volau
kao to se esto ini. Pre svega, ovaj izgleda vrlo
savremen u svom odbacivanju norme i stalnom po
zivanju na upotrebu (usage): Ne samo da ne
elim da postanem sudi ja u jezikim raspravama
nego hou da ostanem tek obian svedok koji iz
nosi ono to je video i uo21). No im pokua da
odredi ta podrazumeva pod upotrebom injenice
postaju mnogo jasnije: postoji pravilna i nepra
vilna upotreba, to je diihotomiija koja se skoro
poklapa sa razlikom izmeu dvora i naroda: Ne
pravilna upotreba je delo najveeg broja ljudi, ko
ja skoro ni u em nije valjana, dok pravilna upo
treba, naprotiv, nije delo veine, ve elite koja go
spodari jezikom. Razlika izmeu njega i Malerba
je jasna: prvi se oslanja na jezike znalce, a
drugi na jezik parike ulice. Ako je autoritet na
roda kod Malerba bio puka retorika (Rakan ga
ne prikazuje kako oslukuje po parikim trgovi
ma), ova dva gledita se konano dopunjuju: jed
no je osnova za nadmo plemstva nad narodom
(Vola), drugo za nadmo Pariza nad provincijom
(Malerb), tako da obojica uestvuju u opravdava
nju kraljevske vlasti. Treba zapaziti da se, po Rieljeovom nagovoru, u periodu izmeu smrti ove
21)
Vaugelas, predgovor za Remarques sur la langue
frangaise, 1647.

Luj tan Kalve

29

dvojice22), osniva Francuska akademija. Kraljevska


naredba izdata 29. januara 1635. kao i Akademijin
statut (naroito lan 24) pokazuju da je re, bar
to se vlasiti 'tie, o pruanju odreenih pravila
naem jeziku, kako bi se proistio, postao reit i sposoban da govori o umetnosti i nauci23), ali
i o njegovom izgraivanju i uvrivanju u svoj
stvu jezika kraljevstva. Tako je politiki centrali
zam istekao sredstvo jezike centralizacije, a Aka
demija pravi monopol24), koji dosta govori o smi
slu celog poduhvata. U stvari, razlike izmeu Malerba i Volaa su varka; oni se u sutini slau, a
da to moda i ne znaju, pa e Akademija braniti
francuski jezik, kako od nepravilne upotrebe pro
tiv koje se borio Vezla, tako i od gaskonjskill tu
ica protiv ikojih se borio Malerb.
Mnogo je vea razlika izmeu shvatanja gra
matike koje zastupa Vola i onog koje se razvija
22) Claude de Vaugelas, francuski gramatiar, roen
u Maksimjeu (15851650), pisac je uvenih Remarques
sur la langue frangaise, u kojima je uveo pojam bon
usage. Frangois de Malherbe, francuski lirski pesnik
(15551628), pisao prigodne pesme, ode, sonete; njegove
su teorije bile uticajnije od dela: bio je pobornik poezije
sa jednostavnim i vrstim izrazom. Usprotivio se uenoj
poeziji nastavljaa Plejade i otvorio put klasicizmu. (Prim,
prev.).
23) lan 24. statuta i zakonika Akademije koje je sa
stavio Rielje.
24) Firtjer e 1685. biti iskljuen iz Akademije zato
to je objavio Renik, poto se na osnovu privilegije
koju je Akademija stekla 1674. zabranjivalo svakom
tamparu i knjiaru da tampa bilo kakav novi renik
francuskog jezika, sa ma kakvim naslovom, pre izdanja
Francuske Akademije.

30

Lingvistika i kolonijalizam

u Optoj i sreenoj gramatici (Grammaire gene


rale et raisonnee) For Roajala. Aoio d Lanslo ne
ele da se bave jezikom upotrebom, ve da na
pisu delo promiljeno, koje bi se bavilo raz
nim jezicima i prouavalo uzroke mnogih poja
va koji su zajedniki svim jezicima ili svojstveni
samo nekima2526). Treba zapaziti ovo pozivanje na
sve jezike, utoliko pre to se u delu esto po
javljuje: Neto. . . to je zajedniko svim vulgar
nim jezicima u Evropi (str. 92), Prva je najve
im elom isita u svim jezicima (str. 104), valja
uoiti nekoliko optih maksima koje se mnogo
upotrebljavaju u svim jezicima (str. 105) itd. Me
utim, 'kako to tano primeuje or Munen25),
Gramatika u stvari navodi samo nekoliko jezika,
naroito latinski i francuski. Kada navodi i osta
le jezike, to je retko, onda ih prilagoava unapred
utvrenom ablonu. Tako se, povodom tabele sa
moglasnika (stanice 1213), objanjava da su la
tinska, grka i hebrejska azbuka dovoljne da pru
e pregled glasova koji postoje u svim jezicima,
kada se eli naglasiti da u fraticuskom vlada lo
gian redosled rei, uzima se latinski primer Dominus me regit, koji je besmislen jer je redosled
rei u tom jeziku proizvoljan, itd.
Ovakva povrnost i nedostaci mogli bi se ob
jasniti nepoznavanjem svetskih jezika, to ovde ni
je sluaj. Poto su pomorska putovanja uestala,
ve poetkom XVII veka postoji prilino tana
predstava o izgledu zemljine kugle. Australija je
25) Grammaire generale et raisonnee, str. 3. Republication Paulet, Pariz, 1969.
26) Mounin, nav. delo, str. 131.

Luj an Kalve

31

otkrivena 1605, Novi Zeland 1742, u Sevemoj Ame


rici se traga za prolazom u Aziju (Hadison 1610,
Bafiin 1616), afrike obale su dobro poznate, kao
to to tome svedoi prilino tana karta koju je
izradio Pjer Daviti27), Marko Polo je odavno bio u
Kini (gde je boravio od 1272. do 1292), ukratko,
Evropa ima sliku sveta koja postaje sve jasnija28),
i shodno tome, poznaje izvestan broj svetskih je
zika. Mnoga dela koja nabrajaju te jezike pozajm
ljuju oid Komada Gesnera naslov njegovog dela
Mitridat29) (Meizer ih je, na primer, pobrojao e
tiri -stotine); pojavljuju se dela posveena pojedi
nim jezicima (etiopskom, turskom ...), tako da po
sle otkrivanja sveta sledi otkrivanje jezika. Zato
je priline nedostatke Gramatike Por Roajala ne
mogue sm atrati tehnikim nedostacima poto su
njeni sastavljai mogli da koriste mnotvo izvora.
A injenica to se o >svim jezicima raspravlja na
osnovu nekoliko evropskih jezika, posebno na os
novu francuskog, mnogo je vie pitanje ideolo
kog opredeljenja nego obeleje nesposobnosti.
To je osnovni postulat dela o kome je ovde
re. Govoriti, znai objanjavati svoje misli po
mou znakova, itamo na prvoj stranici Grama
tike, a pun naslov Logike Por Roajala glasi: Lo
gika ili vest ina razmiljanja. Ovako postulisana
veza izmeu logike i jezika ogleda se na svim stra
nicama Gramatike! Postoji logika organizacija ko
ja se kod svih jezika oituje u ravni sintakse. Do
21) Description de VAfrique, 1637.
M) Vidi tim povodom, na primer, F. Mauro, L'expansion europeenne, J6001870, Pariz, 1964.
29) Mounin, nav. delo, str. 134135.

32

Lingvistika i kolonijalizam

te mere da je, u XVII veku, jedini problem kod


uenja stranih jezika savlaivanje vokabulara: po
to jezici imaju istu logiku organizaciju, promena jezika je naprosto pramena rei30).
Svi ti pristupi doprinose uvrivanju premo
i francuskog jezika. Mailerbovo i Volaovo pona
anje je odbrambeno, dok je Malerb posebno sklon
samoprikraivainju. Gospoda iz Por Roajala su, na
protiv, napadaki raspoloena. Oni su prvi koji
spekuliu o jezakoj superiornosti: poto je najbli
i nekom logikom redu, francuski jezik je i naj
plemenitiji. U tri sluaja je pristup jeziku (i je
zicima) omoguio reavanje problema odnosa iz
meu zajednice kojoj autori Gramatike pripadaju
i ostalih zajednica za koje se zna. Bilo da je re
o provinciji, susednim ili egzotinim zemljama,
sve ove zajednice govore jezicima koje je Pariz
odbacio, ne elei da od njih posuuje rei, ve
da ih ocenjuje na osnovu univerzalnog merila (lo
gike), koje u stvari odraava strukturu francuskog
jezika.
JEZIK, ARGON I NEJEDNAKOST
U XVIII VEKU
Osamnaesti vek srodan je prethodnom veku,
ali isto tako i samosvojan. Srodan mu je to se
tie teorije znaka, pa usled toga i krajnje kon
zervativan: Trevuov (Trevoux) renik i EnciklopeVidi, na primer, Geraud de Cordemoy, Discours
physique de la parole, 1666, str. 1920. i 5758. izdanja
iz 1704.

Luj la n Kalve

33

dija od rei do rei preuzimaju definiciju znaka


koju je dala Logika Par Roajala. Nasuprot tome,
samosvojnost mu se oituje u ispitivanju porekla
jezika, to je problem dostojan panje u tom veku,
koji e, prirodno, -pokuati da zauzme stav prema
divljacima ikoje, zahvaljujui sve eim puto
vanjima, upoznaje. . . Poreklu i formiranju jezika
pristupie se kao komparativnim problemima (ka
kav je odnos izmeu naih jezika i jezika divlja
ka?), na osnovu dve pretpostavke koje svi autori
bespogovamo piihvataju: senzualistike, proistekle
iz Kondijakove teorije koja prevladava u drugoj
polovini veka3132), i ideje da su se jezici, u poetku
jednostavni, malo-pomalo uslonjavali kako je mi
sao postajala tananija.
Sam Konijak je u deki Nastavni teaj za po
uavanje kneza od Parme (Cours d*etude pour Vin
struction du prince de Parme)*1) primenio svoje
ideje na jezik. Na poetku je postojalo ono to
on naziva jezikom radnje, naime pokreti tela,
lica, i neartikulisani povici, dok su jezici bili pu
ka zamena za jezik radnje, nudei tek niz rei,
konkretnu leksiku bez gramatike, naime, bez za
kona konkatenacije. Imenovali su se predmeti
(Konijak kao porimere navodi stablo, voka, vuk),
zatim radnje (videti, dodirnuti, jesti, bezati), dok
su jedine mogune reenice bile tipa voka jesti,
vuk bezati, drvo videti, poto je jezik pokreta nadometao nedostatke tog prvobitnog jezika33). Po
31) Traite des sensations napisan je 1754.
32) 1775, up. Varia Linguistica, ed. Ducros, 1970, str.
149211.
33) Varia Linguistica, str. 203205.

34

Lingvistika i kolonijalizam

tom su dole rei pogodne da se oznai razumevanje: imenice, pridevi, predloi, jedan jedina gla
gol, kao glagol bitiM). Talko su istorija jezika i
istorija miljenja jedinstvene: Treba jo istai da
je proteklo mnogo vremena pre nego to su re
enice mogle da izraze apstraktne misli, pa su se
tako jezici vrlo sporo usavravali*35).
To je ideja harmoninog napretka gde su je
zik i misao strogo paralelni, poto je napredak
jednog istovremeno i napredak drugog, a nesavr
enost jednog onemoguava savrenost drugog. Svi
se slau s ovim stavovima. Mopertis pie otprilike
isto to i Kondijak: Svi su jezici u poetku bili
jednostavni. Oni svoje poreklo duguju prostim i
grubim ljudima, koji su najpre stvorili mali broj
znakova, potrebnih da se izraze prvobitne misli36).
Ruso zastupa iste ideje: pojava jezika je u vezi sa
strastim a (a ne sa potrebama, to je Kondijakov
uiticaj), nisu ni glad, ni e, ve ljubav, mrnja,
samilost, bes, iupali iz oveka prve glasove37), i
to misao postaje tananija, to se jezik vie razvija.
Ovo naelo Ruso je proirio i na pismo koje je
dokaz o istananosti jednog jezika (jedne misli):
Pismo je sredstvo koje nam omoguava poreenje jezika i odreivanje njihove starosti, to je u
obrnutoj srazmeri sa njegovom savrenou. Uko
M) Nav. elo, str. 206. Ovo donekle podsea na od
lomak iz Gramatike Por Roajala koja svaku glagolsku
reenicu svodi na oblik est + part, prezenta.
35) Nav. elo, str. 211.
) Reflexions philosophiques sur Vorigine des langues et la significations des mots, 1748.
) J.-J. Rousseau, Essai sur Vorigine des longues, Bibliotheque du ,graphe, s.d, str. 505.

Luj lan Kalve

35

liko je pismo nesavrenije utoliko je jezik stari


ja38) (ta >da se onda misli o narodima iji se jezik
ne pie! ...). I Adam Smit se pridruuje ovim gla
sovima: ovelk je najpre dao elementima svog is
kustva (stablo, peina, izvor) vlastita imena (jed
no jedino drvo), koja su malo po malo postala za
jednika (i oznaavaju stoga mnotvo slinih pred
meta): to je antonomazija (ili sinegdoha) koja
je u osnovi obogaivanja jezika i njegove podele
na Mase, rodove, v rste .. .39).
Iz ovakve predstave o poreklu jezika sledi
heuristiki postupak. Kako prouiti poreklo naih
jezika? pita se Mopertis. Odgovor je prost: dovolj
no je ispitati argone primitivnih naroda koji
e nam, poto su bliski izvornoj jezikoj magmi,
mnogo toga rei o poreklu naih jezika. Adam Smit
ide istim putem i, pokuavajui da zamisli prvi
korak u formiranju jezika, govori o dva divlja
ka koji se spomazumevaju na prvobitnom ar
gonu40). Sama gramatika, prava nauka tog veka, ako takva postoji, ukljuie se u evoluciju, od
prvobitnog argona do razvijenog jezika, pa Fransoa Tiro, u predgovoru Harisovom Hermesu, pie
u vezi s tim: Videli smo kod Grka da je grama
tika kao nauka nastala tek kad je grki jezik do
stigao savrenstvo i kad su filozofi poeli da ga
koriste u spekulativnom miljenju i rasuivanju:
u Francuskoj e se ona pojaviti kad nam idiom
dostigne najvei stepen savrenstva, i kad bude
Isto, str. 508.
39) Adam Smith, Considerations sur Tori gine et Ja
formation des langues, u Varia Linguistica, nav., str. 310.
*) Varia Linguistica, str. 307.

36

Lingvistika i kolonijalizam

mo imali pesnike, govornike i filozofe, i poto


nam je jezik dostigao najveu savrenost, opta i
filozofska gramatika poela je i za nas >da po
stoji41).
Ovakav vokabulair ukazuje na etnocentrizam
koji je u osnovi sledeeg pristupa istoriji jezika:
postoje primitivni i civilizovani ljudi, jezici i ^ar
goni, gde ova poslednja re ima snanu pejora
tivnu konotaciju, kao to svedoi ovaj odlomak iz
Molijera: Nerazumnice! Zove argonom jezik ko
ji poiva na razumu i plemenitoj upotrebi42).
Najvanije je ovde to to se na eli vek gle
da iistorijski, i to ise dijahronijska pretpostavka
ostvaruje sinhronijski: Mopertis e traiti tragove
starih jezika u savremenim jezicima, to svakako
podrazumeva da hie et nunc postoje civilizovani
i primitivni jezici: Ovo je prouavanje vano, ne
samo zato to jezici utiu na nae znanje, ve
zato to se u jezikoj grai mogu nai tragovi pr
vih koraka koje je nainio ljudski duh. Moda bi
nam u tom pogledu argoni primitivnih naroda
mogli biti korisniji od jezika onih naroda koji su
govoru najviniji43). Ruso, sa svoje strane, poku
ava da da opte odlike prvih ili prvobitnih
jezika: sastojali su se od glasova i imali malo
artikulacija (glasovi = samoglasnici, artikulaci
je = suglasnici), imali su mnotvo akcenata (to
nova) i mnogo sinonima za iskazivanje istog biti41) F. Thurot, Tableau des progres de la science
gram m atical, 1796, ponovno izdanje, Ducrot, 1970, str.
97. i 103104.
42) Moliere, Les femmes savantes, II, 6.
43) Varia Linguistica, str. 24.

Luj ari Kalve

37

sanja kroz razliite odnose4445). Meutim, jo jasni


je no u drugim tekstovima, Ruso ilustruje svoje
rei poredei prvobitne jezike sa savremenim je
zicima, sa kineskim po tonu, a sa arapskim po si
nonimima: liio bi donekle na kineski, a pomalo
na grki i u izvesnoj meri na arapski4'). injeni
ce su jasne: neki savremeni jezici (koji pasiraju
argoni?) vrlo su bliski ovim prvobitnim argo
nima.
Re je o pojavi vrlo rasprostranjenoj u XVIII
veku: da se u svakom pogledu istakne modemost
Evrope nasuprot preistorijskom divljatvu ostalog
dela sveta, i da se geografska razbacanost pretvo
ri u istorijisku sreenost sagledavanjem sinhronijskog u dijahronijskoj perspektivi. 0 tuem, razli
itom, spekulie se tek kad se ono svari, jer
tue jeste i moe biti samo preanje stanje na
e vlastite istarije, samo nesavren oblik nae vla
stite nesavrenosti. an Bju (Jean Biou) iznosi ide
ju da XVIII vek prihvata razliite kulture tek kad
ih uvede u evropski isistem koordinata, kad ih
proguta: Razmislimo samo o velikodunoj ide
ji koju je Zapad ponudio kulturama s kojima je
doao u dodir, o asimilaciji ikoja je, to emo e
sto zaaliti, dolazila skoro uvek prekasno, kada bi
Indijanci, Crnci, i Arapi ve shvatili da treba da
se odvoje ili bili mrtvi. Po svojoj biolokoj kono
taciji ova re podsea na uspenu antropofagiju.
Ideologija veka prosveenosti je kanibalska jer
porie tue zato to je razliito, a zadrava samo
u) Essai sur Vorigine es langues, str. 507.
45) Isto, str. 507.

38

Lingvistika i kolonijalizam

ono to moe da usvoji46). to se nas tie, re


je samo o jezikoj strani tog procesa, o glotofagiji: tui jezici (no iza jezika smera se na kul
ture, zajednice) postoje samo kao dokaz superior
nosti naih jezika, ive u negativnom smislu, kao
ostaci nae vlastite evolucije. Nai jezici, jezici za
padne Evrope (koja e uskoro postati kolonijalna
Evropa) predstavljaju procvat zrelog razuma, kraj
greenju i mucanju, vrhunac razvojnog puta koji
se dokazuje prevazilaenj em47). Ova glotofagija,
ija je svrha udobnost, predstavlja zaetak rasiz
ma i opravdavanja kolonijalizma koji je neposredno
prate. Nije bez znaaja zapaanje da je teleoloko
ustrojstvo, koje se namee raznim jezicima, stro
go paralelno sa drugim ustrojstvima: tako onda
nji renici najee tumae re crnac reju rofe48),
iza ega se ukazuje ideologija koja nekim pravi
lima ikoja je stvorila naa kultura pridaje elemen
tarnu snagu prirode. Uveren u svoju superiornost
koja proistie iz pretpostavljene istorijske savre
nosti, Zapad je spreman za kolonijalistdoku pusto
lovinu, koja e se, u stvari, sastojati u tome da
nai jezici dospeju tamo gde se upotrebljava ar
gon. No ovaj rasizam, koji je sastavni deo pri
stupa jeziku u XVIII veku, ima zrno humanizma
koje e vrlo brzo izgubiti i koje treba istai: on
*) Jean Biou, Lumieres et anthropophagie, Revue
es sciences humaines, sv. 146, jun 1972, str. 233.
47) Judith Schlanger, L'enfance de rhumanite, Diogene, br. 73, naveo . Bju.
48) Vidi tim povodom S. Delesalle, L. Valensi, Le
mot negre dans les dictionnaire d'ancien regime. Langue
jrangaise, br. 15, sept. 1972.

Luj an Kalve

39

veruje u mogunost prelaska iz jednog u dirugi


istorijski stadijum, u mogunost evolucije od ar
gona ka jeziku. Nejednakost, po njemu, proistie
iz razliitog stepena razvitka, a ne iz neke sutin
ske inferiornosti: ti divljaci su u stvari na trag
u istanji, seanje na nae sopstveno poreklo. to
ne utie na pojavu gliotofagije koja je odatle po
nikla d koja u raznim drugim oblicima traje sve
do naih dana; meutim, jo smo daleko od mo
dernog rasizma, kakav se u XIX veku javlja kod
Gobinoa, razjedinjujuoi grupe i odbacujui svaku
ideju o zajednikom poreklu. Opoziciju Ijudi/praljudi zamenjuje opozicija ljudi/neljudi.
XIX VEK: U ODBRANU I SLAVU
ARIJEVSKE EVROPE
Trudili smo se da na prethodnim stranicama
samo u optim crtama istaknemo izvesne tenden
cije koje postoje u obimnoj lingvistikoj literatu
ri. U svakom sluaju, re nije o istoriji jednog
pristupa jezicima, ve o istorijskom mestu tog
pristupa: kako u teoriji o jeziku i jezicima pro
nai trag ideolokog prikazivanja odnosa meu za
jednicama i iklicu potonje prakse iji je ono sa
stavni deo. Poto ne teimo za iscrpnou, moramo
se brzo odluiti za jedan put u razjanjavanju ovog
pitanja.
to se tie XIX veka, mane i opasnosti ovog
pristupa bie jo jasnije. To je period ikoji nam
doputa da uvidimo svu dvosmislenost onog to
se uglavnom naziva naunim napretkom.

40

Lingvistika i kolonijalizam

Ne moe se porei da e pojava novih dela


u prvim decenij ama XIX veka prilino unaprediti
lingvistiku. Interesovanje za san krt, dokazivanje
srodnosti izmeu sanskrta i latinskog, grkog,
francuskog, nemakog itd., prouavanje fonetske
evolucije (up. na primer, Grimove zakone), najav
ljuju komparativnu lingvistiku, koja je poslednji
presosirovski stadijum. Sam Sosir priznaje napre
dak postignut u to vreme, kada pie povodom F.
Bopa: Osvetljavanje jednog jezika pomou dru
gog, objanjavanje oblika jednog pomou oblika
drugog jezika, eto to jo niiko nije uinio49). Po
jam sistema koji se pojavljuje u naslovu Bopovog
dela50) nije sasvim nov. Sline slutnje postoje i u
XVIII veku. U Enciklopedijinom lanku Etimo
logija (nepotpisanom, ali pripisanom Tirgou) ob
razlau se unutranji inioci evolucije, dok se u
delima predsednika de Brosa i Kura deblena51)
jezik smatra graom koja je podlona fizikim i
mehanikim zakonima prirode: jezik je uvek odseen od svojih drutvenih korenova, ali poinje
polako da se ukazuje kao celovit sistem sa svo
jim vlastitim zakonima. U XIX veku e se uzdii
opta gramatika, pa e se gramatiari baviti istorijom i poreenjem jezika, to predstavlja ko
rak niapred, vaan sa strunog stanovita: fonet49) CLG (Cours de linguistique generale), str. 14.
,0) System e de conjugaison de la langue sanscrite
compare a celui des langues grecques, latines, persanes
et germaniqu.es, 1816.
51) Des Brosses, Traite de la formation micanique
des langues, 1765; Court de Gebelin, Histoire naturelle
de la parole, 1776.

Luj 2an Kalve

41

ski zakoni, rekonstm kdja indoevropskog jezika,


zaeoi glotohr onologij e itd. Neemo se zadravati
na tom periodu, iji podroban opis postoji u istorijama lingvistike, nego emo razmotriti nalije
medalje.
Ova prilino pozitivna struna strana ima, kao
i uvek, ideoloke elemente koji, pod vidom na
uke, ine dvosmislenim pojam drutvenog napret
ka. Stara predstava o jeziku, koja je prevladavala
u XVI veku, i nikada potom nije bila osporavana,
rui se: vie se ne veruje u monogeuezu i u he
brejski kao prajezik. A. F. legel 1801. u svom
delu52) predlae (tipologiju jezika zasnovanu na re
lativnoj produktivnosti korenova: postojae flektivni jezici, iji su korenovi produktivni, i neflektivni jezici bez korenova (gde su sve jezike jedi
nice korenovi, to je isto). Prelazi se na trolanu
tipologiju koja razlikuje:
izolativne jezike, kod kojih su jezike jedinice
nepromjenljive, i gde se ne moe razlikovati ko
ren gramatikih elemenata (tip kineskog);
aglutinativne jezike, kod kojih se jezike jedi
nice sastoje od korena kojem se dodaju gra
matiki lafiksi, podloni segmentaciji i analizi
(tip turskog);
flektivne jezike, kod kojih afiksi nisu podloni
segmentaciji, poito su stopljeni sa reju.
Ova tipologija nije sama po sebi sporna: Blumfild je menja na svoj nain53), uvodei dva jezika
) Vber die Sprache und Weisheit der Indien.
M) Le language, str. 195.

42

Lingvistika i kolonijalizam

tipa (analitiki i sintetiki jezici), a savremeni lin


gvistiki renici ne dovode je u pitanje54). Ona se
sagledava istarijisifei, u dijahronijkoj, a potom i
hijerarhijskoj perspektivi, posebno kod A. lajhera koji tvrdi da su svi jezici bili izolativni, pa su
onda neki postali aglutinativni, a oni najii, flektivni. Tu se istovremeno osea uticaj Hegela i
Darvtina, kao i predsednika de Brosa i Kur d eblena: jezik je prirodan ivi organizam, koji se raz
vija i odumire. To je teza o odumiranju jezika;
posle evolucije koju odlikuju tri stadij uma (izolativni aglutinativni flektivnd), jezici su po
eli da odumiru. Kako objasniti ovo odumiranje
jezika u toku istorije? Veina komparatista
Bop i lajher naroito pripisuju ga odnosu istoiijsfcog oveka prema jeziku, a to je odnos ko
risnika koji sa jezikom postupa kao sa prostim
sredstvom optenja, ije korienje mora biti to
je mogue lagodnije i korisnije. Fonetski zakoni,
u ijoj osnovi je tenja za to manjim naporom,
rtvuju gramatiki sklop to jednostavnijem optenju55).
U jezikom raslojavanju nas pre svega zanima
njegova normativno-evrocentristika strana. Flektivni jezici su najrazvijeniji (normativna strana),
i kao pukim sluajem odgovaraju indoevropskim je
zicima (evrocentristika strana). Ovde treba istai
sve ono po emu se ovo gledite razlikuje od
onog koje je prevladavalo u XVI veku. Tada su
54) Vidi, na primer, Dictionnaire de linguistique, Larousse, 1973.
55) O. Ducrot, u Dictionnaire encyclopedique des
sciences du language, Le Seuil, 1972, str. 2526.

Luj lan Kalve

43

jeziki sukobi bili vezani za sukobe izmeu evrop


skih nacdonadizama, naroito za francusko-nemaki
sukob. Posle postepenog otkrivanja sveta u XVII
i XVIII veku, sada smo u jeku odbrane Zapada
od ostalog dela planete: re nije o dokazivanju
superiornosti francuskog jezika nad nemakim, ili
vice versa, ve o dokazivanju superiornosti evrop
skih jezika nad ostalim jezicima.
Osim toga, ovo jeziko jedinstvo se shvata
kao rasno jedinstvo: sa jezike srodnosti pre
lazi se na prvobitno rasno jedinstvo. To je sticaj izvesnog broja tenji: tenje kamparatiista ko
ji ele da dokau savrenost indoevropskih je
zika, tenje prirodnih nauka koje se, zahvalju
jui Mendelu, pribliavaju pojmu naslea, i optije tenje koja se bavi poreklom svega (to
je nemaoki Ur, ovde naravno Ursprache). to se
nas tie, na raskru ovih tenji stoji pojam ari
jevskog. Litre ovako definie taj termin: ime ko
je je dato svim narodima koji govore sanskrt, persijski, grki, latinski, nemaki, slovenski i kelt
ski. Arijevski, tzv. jafetski ili indoevropski jezici,
ime pokazuje da su se, u vremenu kad on pie
svoj recnik, jeziko i rasno jedinstvo ve poistovetdli. U meuvremenu se grof Gobino usudio da
kae neto jo znaajnije, pretpostavljajui izvor
nu superiornost arijevske rase nad ostalim rasa
ma. Neki su pokuali da opravdaju ozef Artur
de Gobinoa. Naroito je . Golmje (J. Gaulmier)
pokuao da pokae kako on nema nikakvog udela u
potonjem korienju reci arijevski56), poto je on
) Le spectre de Gobineau, Pariz, 1965.

44

Lingvistika i kolonijalizam

sam nairoko obrazlagao izumiranje civilizacije i


potpuni nestanak arijevaca u toku istorije: ikod
Gobinoa se, stoga, ne moe susresti savremeni ra
sizam, jer arijevci o kojima je govorio nisu vie
postojali. Pomalo brzopleto dokazivanje, neposred
no itanje Gobinoovih spisa uopte ne potvruje:
on kao osnovu elitizma jo uivek istie biofizike
odlike57). Njegov se rasizam ublaava samo prezi
rom prema savremeniicimia, kao to o tome svedoi na prim er sledei odlomak: U potpunosti se
pox>tivim dokazivanju koje se sastoji u tome da
se kae: svaki je crnac budala, a glavni razlog mog
uzdravanja je to to bih za uzvrat bio primoran
da priznam kako je svaki Evropljanin pametan, a
ja se drim podalje od slinog paradoksa58). Me
utim, sam izbor reci arijevski je zanimljiv i do
sta govori. U poetku su se, izgleda, tako nazi
vala, za razliku od crnakih uroenika kojima su
gospodarila, indoiranska plemena izmeu XVIII i
X veka pre nae ere. A Rgvea predstavlja crn
ce (dakle nearijevce) kao zle duhe: bez nosa, sa
tri glave i/td.
U stvari, poreklo termina postavlja sloene
probleme i Emil Benvenist, koji je strunjak u
svom poslu, poto je ukazao da je re arya ime
kojim se nazivaju slobodni ljudi za razliku od*)
**) Vidi, osim Gobineauovog, Essai sur Vinegalite des
races humaines, analizu koju u vezi s tim daje Colette
Guillaumin, Uideologie raciste, ParizHag 1972, naroito
str. 5657, primedba 1, i str. 6566, primedba 11.
5S) Naveo R. Lalou, Histoire de la litterature jran
Gfdse, Pariz, 1922.

Luj tan Kalve

45

robova59), zakljuuje da ovaj pojam kod Indusa


i Iranaca oznaava buenje nacionalne svesti60),
ali ne eli da se izjasni o etimologiji. Iz ovih eti
molokih nejasnoa proizilaze, meutim, dva bitna
semia: re arya izgleda, oznaava drutvenu i/ili
rasnu superiornost. Upravo je to sutina Gobinoove argumentacije. Po njemu je etnika degene
racija opravdanje za nadmo osvajaa sa severa
nad porobljenima sa juga i za nadmo plemstva
nad pukom. Ideja nije nova, ak je preuzeta nepo
sredno od Bulenvilijea: Gali postae podanici,
Francuzi gazde i gospodari. Posle osvajanja, prvi
Francuzi su bili pravi plemii i jedini kadri da to
i ostanu61). Kod Gobinoa e ova ideja zajedno sa
otkriima gramatiara komipaira/tista (koji mu, va
lja priznati, sa svojom teorijom o stadijumima i
degeneraciji jezika, idu na ruku) i sa uenjem o
nasleu ikoje se zahvaljujui Darvinu i MendeJu
osea u vazduhu, pruiti ideoloki model primenljiv na razliite situacije. Kao kontrarevoluoionarni aristokrata, sin uvara Tiljerija, s jedne stra
ne, Gobino vrlo ozbiljno doivljava sukob izmeu
plemstva i treeg stalea, kao da je re o ratu
izmeu Saliskih i Ripuarskih Franaka i pobeenih Galo-Rimijana. Kao ljubitelj putovanja i je
zika, s druge strane, on usput saznaje o istraiva
njima nemakih lingvista u oblasti opte etimolo
59) E. Benveniste, Vocabulaire des institutions indo-europeennes, tom I, str. 368. Vidi takoe P. Thieme, Der
Fremdling im Rgveda, i G. Dumezil, Lideologie tripartite
des indo-europeens.
*) E. Benveniste, nav. delo, str. 373.
61) Naveo J.-P. Faye, Theorie du recit, str. 22.

46

Lingvistika i kolonijalizam

gije evropskih jezika (izuzev finskog, maarskog i


baskijskog) i persijsko-sanskrtske grupe. Spajaju
i te prve zaetke ideologije sa ovim proverenim
otkriem, stvarao je ex nihilo arijevske i semitske
,rase'62). Klasna i rasna borba mogu se smanji
vati (sa ime e kasnije raunati nacistika ideo
logija), dok je spekulisanje o lingvistikoj nadmo
nosti Evrope samo nastavak spekulisanja o nje
noj rasnoj nadmonosti, pa isto onako kako se
slavilo i opravdavalo franako osvajanje Galije (po
pravu osvajaa Franci su postali plemii), tako se
opravdavaju i francuska kolonijalna osvajanja. Biv
i robovi, po prirodi inferiorni, bie kolonizovani
pre nego to postanu proleteri.
Tako se neosporan nauni napredak, olien u
indoevropskoj hipotezi i u sporednoj teoriji o stadijumima obeleen rasistikom ideologijom, po
stavlja u jednu iru teoriju, ne samo rasistiku
(ak ako se u pozadini Gobinoove ideje kao kraj
nosti ukazuju superiorni arijevci, inferiorni crnci,
dok su semiti poteeni i blie prvima), ve i eletistiku, gde su elite kako rasne tako i drutvene
(pa tako hronoloki i slede). Kada kolonijalizam
bude morao da opravda svoja osvajanja, posluie
se teorijom o nadmonosti kolonizatora (osvajaa
sa severa) i tome, ako ustreba, pridodati zrno
humanosti (oni su inferiorni, kae saeto il Feri,
i naa je dunost da im donesemo civilizaciju).
Mori U.i je uoio vezu izmeu jezike teorije i
kolonijalne prakse: Tako se ukorenila ideja o je
zicima primitivnim po svojoj strukturi d elemen62) J.-P. Faye, Languages totalitaires, str. 178*

Luj an Kalve

47

tarnim po svojim mogunostima. Radovi takvih


afnikanista kakvi su Delafos i Vesterman pruili
su naunu potvrdu kolonijalnoj politici. Ova kom
promisna veza izmeu nauke i politike deo je istonije cmoafiike lingvistike. Bez toga neemo razumeti Davenovu brouru o Francuskom jeziku
kao jeziku civilizacije u zapadnoj Africi, izda,tu
u San Luju 1933, koja, izmeu ostalog, naunim
obezvreivanjem afrikog jezika opravdava isklju
ivost francuskog u nastavi63). Meutim, on tu opi
suje potonji, od ovog vrlo razliit stadijum. Ulo
ga teorije jezika u celokupnom kolonijalnom os
vajanju ispoljava ise u tri razliita trenutka. U
prekolonijalizmu, koji smo pokuali da prikaemo
u ovom poglavlju: spekuliui o odnosu prema
tuinu, evropska misao men ja odnose koji poi
vaju na razlici u odnose koji poivaju na superiornostu U imperijalizmu, kada lingvistika deskrip
cija u doslovnom smislu reci funkcionie na te
meljima prethodne teorije koju podrava, istovre
meno podravajui i sam kolonijalizam: to je sta
dijum koji Ui opisuje i na koji emo se vratiti
u IV poglavlju. U neokolonijalizmu, periodu kada
jeziki problem poprima ponekad prvorazredni
znaaj, poto je opstanak jezika uslov politikog
i ekonomskog opstanka, na ta emo se vratiti u
V poglavlju.
Treba priznati da teorija o jeziku (langage)
i jezicima (langues) nije mogla neoekivano, pu
kom sluajnou ili itek tako stupiti u slubu ko
) M. Houis, Anthropologie linguistique de VAfrique
noire, str. 3031.

48

Lingvistika i kolonijalizam

lonijalizma. Moris Ui govori o naunoj zalozi


kolonijalizma, o (kompromisu izmeu nauke i
politike, kao da se moe moralno osuditi takvo
skretanje jedne nepristrasne nauke: u ovom po
glavlju pokuali smo da ukaemo na neto sasvim
suprotno. Moda je mogue braniti nepristrasnost takozvanih egzaktnih nauka, mada se to
gledite ne namee kao oigledno. Problem je
mnogo jasniji to se tie takozvanih humanisti
kih nauka: ne shvatamo kako bi se one, ako dru
tvene odnose posmatramo teorijski, mogle oslo
boditi ideologije koja ih prenosi na jezik. Suprot
no tome, prenoenje drutvenih odnosa na jezik,
na diskurs, i samo poiva na doprinosu tih na
uka: niz komparatisti-Gobino-kolonijalizam-diskurs
o kolonijalizmu moe u tom pogledu da poslui
kao uzor.
Svaki vek ima gramatiku koja odgovara nje
govoj filozofiji, pie Antoan Meje64). Ova tvrdnja
nam se, razumljivo, ini vrlo nepotpunom, pa e
mo je, jednostavnosti radi, zameniti sledeim za
kljukom: svako drutvo ima lingvistiku koja od
govara njegovim proizvodnim odnosima.

Linguistique historique et linguistique genrale,


tom 1, str. viii.

II

DIJALEKTI I JEZIK

Termin dijalekt pojavio se, izgleda, prvi put


u francuskoj knjievnosti 1565, kod Ronsara, koji
u svom Kratkom pregledu pesnike umetnosti ova
ko savetuje pesnicima:
Umee kako valja da pravilno izabere i svome
delu prilagodi naj izrazitije rei naih francuskih dijale
kata, naroito onda kada u svome narodu ne bude imao
dovoljno dobrih i podesnih rei; i nemoj se brinuti jesu
li rei iz Gaskonje, iz Poatjea, Normandije, iz Mansoa,
Lij ona ili iz drugih krajeva, samo ako su dobre i tano
znae ono to ti eli da kae.

ta je smisao ovog termina? Primeujemo od


mah da je u vezi sa reju kraj (oblast, pokrajina)
i sa reju nacija (to je otprilike isto: stari pari
ki univerzitet sastojao se od etiri nacije: fran
cuske, pikardijske, normandijske i germanske), pa
je tako dijalekt govor jedne oblasti, Rableov raz
govorni jezik1), i podrazumeva pokrajinu, unu
tranjost kraljevine.
Vano je, izmeu ostalog, istai da se fran
cuski ne pojavljuje u Ronsarovom nabrajanju, to
nas uostalom ne srne iznenaditi: francuski je ve
1) Pantagruel, knjiga VI.

50

Lingvistika i kolonijalizam

postao francuski, jezik Francuske, kojim valja,


po pesnicama Plejade, zameniti latinski i grki je*
zik. Poto se suprotstavljaju jeziku centralizovanog kraljevstva, dijalekti su pre svega odreeni
svojim provincijskim obelejem (to je oigledno
u navedenom tekstu). Ali se takoe odlikuju sta
rinom: to su ostaci, tragovi, bore koje donosi ple
menita starost, ukratko, to su govori ije stare
reci daju francuskom jeziku njegove vlastite korenove. Di Bele tim povodom ak pominje re
likvije:
Ne sumnjaj da e umerena upotreba takvih rei
dati uzvienost, kako stihovima tako i prozi, kako to
ve ine crkvene relikvije i neki drugi crkveni ukrasi2).

U oba se sluaja jezik (francuski) nalazi u povlaenom poloaju: pire svega, geografski i poli
tiki gledano, poto je, u odnosu na regionalne
dijalektike, jezik Francuske, zatim istorijski posmatrano, jer je, u poreenju sa dijalektima-istorijsikim reliktima, moderan jezik. Tako, ve od sa
mog poetka, vidimo u nenaunoj upotrebi ovog
termina trag glotofagije: dijalekti okrepljuju je
zik, pridodajui mu svoju staru i plemenitu knji
evnost. U sledeem veku Molijer e obilato kori
stiti ovu lingvistiku razliku kao komini element.
Njegovi likovi francuski govore prirodno (prirod
no govorenje ovde treba razumeti kao suprotnost
kulturnom govorenju), ali, tu ponekad iskrsnu i
drugi idiomi. U Don uanu3) arlota, Matirin i
2) Defense et illustration de la langue frangaise. II, 6.
3) Don Juan, II, 1, 2, 3. i 4.

Luj lan Kalve

51

Pjearo govore jezikom (u stvari za ondanja shvatanja argonom) koji istovremeno komotira mesto
(poneseni tokom dogaaja Don uan i Zganairel
su daleko od Pariza) i klasnu pripadnost (seljaci).
Dok u Graaninu plemiu*) pisac u komine svrhe
koristi poluizmiljen i poluromanizovan turski je
zik. U oba sluaja u pitanju je drutvena i/ili geo
grafska razlika koju imp'likuju ove lingvistike
razlike. Ni turski nije proao bolje od dijalek
ta sa francuskog podruja, jer, kada gospodin
unden, koji je tu nedavno postao turski velikodo
stojnik, podraava taj jezik, njegova ena uzvikuje:
Koji H je to sad argon? Jo jednom se ita raz
lika pretvorila u ismevanje drugog i njegovu in
feriornost: smejemo se onom to mi sami nismo
(ili pak, to izlazi na isto, zato to drugi nisu
kao mi).
Ovaj termin se nikada nee osloboditi seman
tike dvosmislenosti. Tek u XIX veku dijalekti
zaista postaju predmet prouavanja: poetkom veka, pod uticajem romantizma, budi se interesovanje za narodne tvorevine, dok istovremeno komparatiisti poinju da u svom istorijskom pristupu
jeziku koriste dijalekte (najpre Jakob Grim, R.
Rask, potom, krajem veka, Gaston Pari i opat Ru
io u Francuskoj, Askoli u Italiji itd.). Georg Venker zapoinje 1876. rad na svom delu Jezici atlasa
Nemakog Carstva (Sprachatlas des deutschen
Reichs), a il ilijeron 1898. rad na svom uve
nom Lingvistikom atlasu Francuske (Atlas linguistique de la France): dijaiektologija je ula u 4
4) Le bourgeois gentilhomme, IV, 4. i 5, V, 1.

52

Lingvistika i kolonijalizam

oblast lingvistike nauke. No pojam dijalekta nije


u sled toga postao nimalo jasniji ili odreeniji.
Teko je rei u emu se sastoji razlika izmeu
jednog jezika i jednog dijalekta, izjavljuje Sosir5) i ustanovljuje zone prelaenja, izoglose, talase novatorstva: po njemu, nije re o utvrivanju
dijalektoloke kante, ve mnogo pre o atlasu dija
lekatskih odlika (i upravo tu se on poziva na ra
dove ilijerona i Venkera). Dijalekt je geografski
pojam, bar ako se o tome sudi po odlomcima na
koje sam se pozvao, ali, na nekoliko prethodnih
strana, Sosir ga je istorijski definisao: dijalekti su
proizvod evolucije jezika, evolucije ikoja nikada ni
je jednoobrazna i koja e se zavriti stvaranjem
raznovrsnih dijalekatskih oblika678).
Antoan Meje u svom predgovoru za Jezike
sveta!) koristi neto manje kolebljivu terminolo
giju. Poto je govor odredio kao skup lingvisti
kih sredstava koje koristi lokalna grupa, u okvi
ru prostorno razuenije grupe, naime kao lokalni
oblik jezika, belei: U okviru razuene lingvisti
ke grupe, zapaa se uglavnom da izvesni govori
imaju zajednike crte, i da govorni subjekti nekih
oblasti oseaju da pripadaju istoj podgrupi: u tom
sluaju, kae se da ti govori pripadaju istom di
jalektu9). Dijalekt je tada iskljuivo sinhronijski
pojam, poto evolucija moe da dovede samo do
novih jezika. Ukoliko stanovnici razliitih pokra5)
6)
7)
8)
str. 67.

CLG, str. 278.


CLG, str. 272274.
Langues u monde, Paris, 1924.
Linguistique historique et linguistique generale, II,

Luj an Kalve

53

jiina prestanu da se razumeju, moemo rei da je


zajedniki jezik zamenjen novim jezicima9). Raz
lika je znaajna, jer je, u prvom sluaju (kod Sosira), dijalekt uzgredni istorijski proizvod jezika
(koji, to je uostalom zauujue, Sosir eli da od
redi postojanjem knjievnosti. Up. Opta lingvisti
ka, str. 285), dok je u drugom sluaju (Meje), di
jalekt geografski rairen oblik jezika. Kao dijahronijski pojam dijalekt je nuno relativan: ako su
jezici A, B, G Atd., dijalekti nekog jezika a, ovaj
je nesumnjivo sa drugim jezicima a, b, c itd., di
jalekt nekog jezika a koji je, sa drugim jezicima
P, *y itd., jednak dijalektu jednog jezika X, i tako
skoro do u beskonanost. Sa gledita prolosti,
idiom je dijalekt, a sa gledita budunosti, jezik,
poto je taksooomi'ja ovde pitanje gledita, istorijske usmerenosti. Ali, kao sinhronijski pojam,
dijalekt je samo sredstvo deskripcije savremenih
lingvistikih promema. Ovde nam nije namera da
se odluimo za jedno od ova dva gledita, ve da
pokaemo kako nejasnoa pri odreivanju potie
od vanlingvistike upotrebe pojmova jezik i dija
lekt, pojmova koje su kolonizatori obilato koristi
li, te da je ona preuzeta istovremeno sa predjezikim nasleem (pogledati, na primer, smisao
ovog termina kod Ronsaira).
Kolebljive Sosirove odredbe ostavljaju nas u
nedoumici. Kada pie: Preputen sam sebi, jezik
zna samo za dijalekte od kojih nijedan ne zalazi
u drugi i tako je osuen na beskonano cepanje.
Meutim, kako civilizacija, razvijajui se, umnoa
9) Isto, str. 53.

Lingvistika i kolonijalizam

54

va komunikacije, nekom vrstom preutnog ugovo


ra hira se, jedan od postojeih dijalekata, i on
postaje prenosnilk svega to iinteresuje naciju kao
celinu10*), Sosir daje do znanja da razlika izmeu
jezika i dijalekta nije lingvistike, ve politike
prirode: jezik je samo dijalekt koji je usvojila ela
nacija. Aid on nikada do kraja ne sledi svoju in
tuiciju, poto mu je deskripcija lingvistikih inje
nica unutranja, i on se, u svom pristupu evolu
ciji, nikada ne poziva na drutvene pojave. Njegov
pogled na pretvaranje dijalekta u jezik je uostalom
izuzetno idilian: govori o preoutnom ugovoru i
na drugom mestu izjavljuje: Izvesne vlade, kao
na primer, vajcarska vlada, prihvataju koegzisten
ciju vie jezika; druge pak, kao francuska, tee
lingvistikom jedinstvu11). Preutni ugovor ili te
nja, videemo dalje da su to blagi eufemizmi koji
oznaavaju surove jezike ratove, koji su i sami
znak i proizvod opipljivih sukoba.
Trenutno je vano uoiti da su ove dvosmisle
nosti u samom krilu lingvistike ohrabrile i podstakle suprotstavljanje termina jezik i dijalekt, i
ja je funkcija drutvena, a ne saznajna. Ustaljujui
ove pomalo nepouzdane suprotnosti, jezika upo
treba tei da ustanovi sutinu jezika i sutinu di
jalekta. I ovde, pak, postojanje prethodi sutini:
francuski nije jezik vean i boanski, on je to po
stao kroz istoriju, ina osnovu francuskog dijalekta
i u toku nimalo jezikog procesa. Ali je lingvisti
ka literatura dozvolila ili pustila da se poveruje
10) CLG, str. 267268.
) CLG, str. 41.

Luj Zan Kalve

55

u teorijsku valjanost ove suprotnosti na njoj stra


nom tlu.
Edvard Sapiir je predosetiio ovu tekou jo
1931, i poto je podsetiio na genealoko odreenje
dijalekta, pisao je: U manje strunoj i sasvim
obinoj upotrebi, termin dijalekt ima prilino raz
liite konotacije. Obino se smatra da se ljudski
gjovor ispoljiava u izvesnom broju iz diferenciranih
i normiranih priznatih oblika, nazvanih jezicima,
koji pak, sa svoje strane, imaju neke manje vredne podvrste dijalekte . . . Ova zbrka dolazi uglav
nom otuda to se jeziki problem poistovetio sa
nacionalnim problemom u iroj kulturnoj i etni
koj grupi koja je u sebe upila lokalnu tradiciju.
Jezik takve nacionalnosti poiva uglavnom na lo
kalnom dijalektu koji preovladava u oblasti kultu
re i razvija se nautrb drugih dijalekata sa istim
poetnim prestiom12). Ali ove skrupule i oklevanjia ne smetaju Leonardu Blumfildu da u to isto
vreme lakoumno pobrka sve ove pojmove. U svom
delu Jezik on redom odreuje dijalekt kao lokalni
oblik nacionalnog govora, potom kao idiom kojim
govori najnepovlaeniji sloj, a koji se suprotstav
lja nacionalnom jeziku i, najzad, kao izvedenicu
(dijahronijski gledano) jednog jezika13). Jedno od
pitanja koje se ovde postavlja jeste nije li veza
izmeu pojma dijalekta i odreene jezike situaci
je jednoznana. Ona moe, u stvari, prema usvoje
nim definicijama, da ihnplikuje monolingvizam
ili disglosiju: kao lokalni oblik govora, dijalekt je
12) E. Sapir, Linguistique, str. 6667.
13) L. Bloomfield, Le langage, str. 52, 5354, 294298.

56

Lingvistika i kolonijalizam

izdvojen, ali se kao govor povlaenog sloja su


protstavlja drugim jezikim oblicima. Eto zato je
poeitna dvosmislenost mogla, kao to emo videti,
da dozvoli tendenciozna tumaenja koja su smesta ula u politiku upotrebu: taj nejasno odreeni
dijalekt kod lingvista postao je kod kolonijalista
nerazumljivi govor.
Ma ta se inilo, injenice ni danas nisu ja
snije. Pogledajmo, na primer, sledei odlomak, ko
ji se odnosi na jeziku situaciju u Alzaisu:
U dvojezinim podrujima na istoku Francuske, do
diruju se dva jezika: prvi je dijalekt, koji se menja od
sela do sela, i koji govorno lice moe koristiti samo na
podruju svoje seoske optine i susednih optina; koris
nici nareja moraju da poznaju drugi jezik, nacionalni
koine kojim se slue u optenju sa govornim licima poreklom iz drugih oblasti .. ,14)

Alzaiki i francuski su najpre dva jezika, za


tim, prvi postaje nareje, a oni koji njima go
vore korisnici nareja. Ovo ikarikiranje je sva
kako poislediea prethodne zbrke i neodreenosti
-koje smo istakli. Zaklonjene iza nepristrasnog i
naunog lingvistikog diskursa, definicije alzakog
i francuskog su, sasvim drukije: pojam nacional
nog jezika je oigledno pravno-politiki, a mogli
bismo mu suprotstaviti samo nenacionalni jezik.
No, danas je preplitanje lingvistike i drutvene
nauke takvo da, u odsustvu prave drutvene na
uke o lingvistikim injenicama (koja bi se, u
svakom sluaju, mogla ustanoviti jedino polazei
14)
Marthe Philipp, La prononciation du francais en
Alsace, u: La linguistique, 1967, 1, str. 63.

Luj Zan Kalve

57

od marksistike analize drutvenih injenica), opisivai evoluiraju najee izmeu raznolikih zahteva nepomirljivih pri sadanjem stanju lingvistike
nauke.
U novijim tekstovima, meutim, relativizuju
se i opreznije koriste ovi termini: Todorov i Dikro, na primer zapaaju: slubeni jezik je naje
e samo regionalni govor, koji je zahvaljujui vla
sti, nametnut naciji u celini1516), a pojavu pojma
vlasti treba ovde istai, jer se jo uvek retka su
sree. Tako u jednom novijem delu moemo da
proitamo:
Dijalekt je takav oblik jezika koji ima svoj vlastiti
leksiki, sintaksiki i fonetski sistem, i koji se koristi na
uem podruju, to je jo uvek ponavljanje Mejeove de
finicije, i dalje:
Upotrebljavan obino kao regionalni govor u sup
rotnosti sa jezikom, dijalekt je sistem kombinatornih
znakova i pravila ije je poreklo jednako poreklu bilo kog
jezikog sistema, samo to on nije stekao kulturni i dru
tveni status onog jezika nezavisno od kojeg se razvio'6).

Oigledno je da, sa stanovita strogo unutra


nje strukture, nema, shodno ovoj definiciji, nikak
ve razlike izmeu jezika i dijalekta (oba imaju
vlastiti leksiki, sintaksiki, i fonetski sistem);
razlika je u steenom statusu. Meutim, priroda
toga statusa i procesi njegovog sticanja nisu sa
svim jasni: ta znai kulturni status, kada se
zna da su u srednjem veku razliiti dijalekti (nor
mandijski, pikardijski, francijsiki ...) imali isto ta
15) Dictionnaire encyclopedique des sciences du langage, Le Seuil, 1972, str. 80.
16) Dictionnaire de linguistique, Larousse, 1973.

58

Lingvistika i kolonijalizam

ko znaajnu knjievnost? A drutveni statusi? i


ni se, u stvari, da se pisci opet oseaju obavezni
ma da prue neligvistiku definiciju suprotnosti
jezdk/ddjialekt, i da ne mogu da ustraju u tom
nastojanju. Doista, na osnovu kojih merila se od
luuje o kulturnom i drutvenom statusu govora
koji se potom razvrstavaju na jezike i dijalekte?
Plroblem se utoliko manje namee to lingviste ne
zanima da klasifikuju, oni legalizuju prethodnu
klasifikaciju, nadme postojee stanje: nacionalni je
zik se sistematski krsti kao jezik, nenacionalni
jezici kao dijalekt, dok nejasnoa u definisanju
postaje nuna u takvoj situaciji.
Polazei od postojeeg stanja i dajui imena
njegovim sastavnim dolovima, lingvisti su ne samo
ojaali postojee odnose 'snaga, ve su i uestvo
vali u obezvreivanju nekih sastavnih delova. An
dre Martine je, na primer, predlagao nedavno da
se napravi razlika izmeu dijalekta 1, jeziokog
oblika koji koristi jednojezino stanovnitvo u
svom govornom opteniju, a to Amerikanci zovu
ikalko ili njujorko nareje (lokalni oblik govo
ra) i dijalekta 2, jezikog oblika koji koristi dvo
jezino stanovnitvo kao naireje, u svom optenju
sa pojedinim lanovima zajednice1718). Zatim, ne
koliko stranica dalje on odbija da nazove jezi
kom dijalekte 2, jer jezik mora da uiva status
koji se ni na koji nain ne moe dodeliti mnogim
dijalektima 2, koji opsitaju samo kao osiromaena
jezika sredstva zaostalih seoskih optina13). Bolje
17) A Functional View of Language, Oxford, 1961,
str. 112.
18) Isto, str. 113.

Luj an Kalve

59

se ne bi mogla napraviti razlika izmeu plemeni


tih i zaostalih jezika. A malo dalje, povodom ba
skijskog, flamanskog, bretonskog, Martine govori
o neromanisk'im govornim oblicima, o nareju,
paljivo izbegavajui termine jezika (langage) i
jezik (langue)19), koji je izgleda namenjen samo
govornim oblicima na vlasti. Istovremeno, dijalekt
je i dalje ne samo jezik koji nema vlast, ve i go
vor koji je po prirodi stvari omalovaen zbog svo
jih provincijskih i seljakih odlika (poto se jezik
na vlasti govori pre svega u prestonici, a potom u
paovmcijskdm glavnim gradovima. Vidi pogl. III):
on je nie vrste. Naravno, neki lingvisti su poku
ali sa naglaenim istorijiskim pristupom, kao E.
Bursije koji je pisao:
Iz politikih razloga je ba dijalekt II d Fransa,
onako kako se u PariziT govorio, najzad potisnuo ostale
dijalekte kao knjievni jezik. Ve od XII veka pokazivao
je svoju premo i irio se sve vie srazmemo napredova
nju kraljevstva i administrativnom centralizovanju koje
mu je usledilo. Pa ipak, tek poetkom XV veka, drugi
dijalekti (raunajui tu i langdokske dijalekte na jugu)
najzad su bili svedeni na status 'patua'20).

No ovo su samo izuzeci: lingvisti ne tee istorijskom razumevanju meujezikih odnosa, ve


pre ukidanju istorije i utvrivanju postojeih sta
vova. Deskripcija i njeno teorijsko obrazlaganje
pretvaraju postojee odnose snaga u neto od pri
rode dato: istorijska sluajnost postaje nunost.
,9) Isto, str. 119.
20) E. Bourciez, Precis de phonetique francaise, Pariz,
1958, osmo izdanje, str. XV.

60

Lingvistika i kolonijalizam

Tvrenje da se lingvistika tako stavlja (ili se


stavila) u slubu glotofagije ili kolonijaliistike
ideologije moglo bi se shvatiti kao dokaz izvesnog
intelektualnog terorizma koji posvuda nastoji da
ukae na udeo vlaajue ideologije. Treba ipak
shvatiti da je neuspeh ove zanimljive suprotnosti
dijalekt/jezik dejstvovao u dva znaajna pravca.
Ka optem sagledavanju problema, s jedne stra
ne, gde je zdrav razum nastavio sa sve veim obez
vreivanjem dijalekta, koje su jo lingvisti zapo
eli, i s druge strane, ka deskripciji jezika kolonizovanih zemalja ikoju su lingvisti pruili.
JEZIKO OPTUIVANJE
Obezvreivanje dijalekta ne tie se samo
onih koji ga p osmatraj u kao jezik, ve se pone
kad tie i njegovih sopsttvenih korisnika, koji se
nalaze pod pritiskom ideologije. Razumemo to
Balzaik u uanima ispoljava prilian prezir prema
bretonskom jeziku (nareje ovog kraja, donjobretonski idiom, mukli bretonski glasovi, itd.),
prezir koji se ponekad granii sa rasizmom: on je
neosporni naslednik prezira koji XVIII vek gaji
prema argonu. Razumemo takoe to je atobrijan mogao da napie u predgovoru At ali 1801,
poto je na samo nekoliko stranica upotrebio se
dam puta divlju Divljak je taj koji je vie nego
polucivilizovan, jer zna ne samo ive nego i mrt
ve evropske jezike. Razumemo, moda, to to je
or Sand mogla naivno da prizna u svojoj uvod
noj napomeni za avolju movaru 1851.: Nita

Luj an Kalve

61

novo nisam uradila ako sam sledila nagon koji


civilizovanog ovaka vodi arima primitivnog i
vota. U svim ovim sluajevima, lano objanjenje
poiva na lagodnoj suprotnosti divlji (ili primiti
van) / civilizovan, suprotnosti koja je kao to smo
ve sugerisali u prethodnom poglavlju, jednaka ni
ta manje lagodnoj suprotnosti argon/jezik.
Ali moda manje razumemo Zolu koji 1867,
u romanu koji je pun raskrinkavanja, i uperen
protiv podmitljivih sudija, kocke, buruja-zelenaa, nemilostivih bankara, u romanu posveenom
odbrani naroda, u Tajnama grada Marselja, uspeva da ne prozbori ni jednu jedinu re na jeziku
tog naroda. Postoji, meutim, jo jedan oigled
niji sluaj, sluaj marseljskog pesnika Viktora
elija. Pod utdcajem ansonjera Beranea, on je
poeo da pie na oksitanskom jeziku, poto je sa
stavio nekih petnaestak pesama na francuskom. Ali
e odnos koji je imao prema tom jeziku, svom je
ziku, ostati zauvek obeleen prestonikim obezvre
ivanjem koje smo pokuali da opiemo. Tako,
1840, u predgovoru svojim izabranim tekstovima,
eli kae:
Svoje heroje sam uzeo iz najniih drutvenih slojeva,
jer je nae nareje moglo valjano da se stavi samo u nji
hova usta, poto je bez ikakve ljupkosti i moe da izrazi
samo snagu; jer je sirovo i silovito kao severozapadni
vetar koji ga je stvorio, i dao mu osobine uragana, jer i
same nae ene, koje su pak toliko lepe, postaju rune
kada izgovaraju ovaj satanski jezik.

Pesnik je 1848. godine kandidat za zakonodav


nu skuptinu, i on, koji je na langdokskom ispevao politike pesme (na primer, u vrerne krimskog

62

Lingvistika i kolonijalizam

rata postigao je veliki uspeh sa snanom pesmom


protiv regrutovanja, Veusa Metgi, na Beraovu me
lodiju Na granici), on koga je tada razumeo marseljski narod na ulicama, u lukama, na trgovima,
nije umeo, kako je sam pisao, da iskoristi srenu
okolnost i da svom jeziku plemeniti status, vo
dei izbornu kampanju na provansalskom jeziku.
Ostao nam je jedan oglas upuen marseljskim
radnicima, poitpiisan Viktor eli, mlinar, u pot
punosti napisan na francuskom. Ve je ideoloki
pritisak bio dovoljno jak da jedan intelektualac,
pa bio on i samouk, smatra francuski jedinim ple
menitim jezikom u zemlji, jezikom koji je jedini
kadar da saopti izvest an broj ozbiljnih pojmova.
Viktoru eliju oksitanski jezik slui za obraanje
narodu, jezik je to sirotinjskih marseljskih etvrti,
ali svakako ne jezik kojim bi se govorilo u Parizu,
za Pariz i za izbor u skuptinu21).
Malo kasnije, bretonski socijalista Emil Ma
son, poto je kazao povodom bretonskog jezika:
to nije nareje, to je pravi jezik, pie: oslobo
dilaka propaganda, ma gde se vodila, mora da
usvoji lokalni dijalekt22), zapadajui tako i sam
u klopku koju je obelodanio. Snaga ideologije je
doista takva da su i oni koji brane svoje potla
ene jezike od centralizatorske glotofagije njene
rtve. ta da se kae o onima koji, govorei svo
jim jezikom, nemaju naina da kritikuju sliku ko21) O Viktoru eliju vidi u: V. Gelu, Cancons causidas per G. Basalgas, .E.O. de Montpellier.
a) E. Masson, Les tem ps nouveaux, 6. jun 1912, pretampano u: Les Bretons et le socialisme, Pariz, 1972,
str. 186.

Luj ta n Kalve

63

ju o njemu stvara vladaijua ideologija! Njihovo


jedino utoite jeste oseoanje pokajnitva: da sva
kako, mi govorimo tim jezikom divljaka, tim di
jalektom, tim patuom, ali nam je najmilija elja
da govorimo francuskim jezikom. Nevine nam us
ne u tome jo ne uspevaju, poto su naviknute
na mumlanje udnih rei, ali e bar nai sinovi
nauiti jezik. Od tog trenutka, bitke koje su u
odstupnici, vodili jedan eli i jedan Mason, ne
maju vie velikog smisla: oni ne hrane svoj bretonsiki ili oksitanski jezik od imperijalistikog je
zika, niti od pobedinikog jakobinizma, ve od sa
mih Bretonaca i Gksitanaca. Tradicionalno obez
vreivanje lanog teorijskog para jezik/dijalekt,
davno zapoeto, no koje su lingvisti nastavili i
obnovili u naunom duhu, usadilo se duboko u
ljudskim glavama.
KOLONIJALNA DESKRIPCIJA
injenice su postale jo jasnije kada su lingvi
sti poeli da opisuju jezike kolonizovanih zema
lja. Pre svega, samom poduhvatu deskripcije ne
dostajala je od samog poetka ozbiljna sadrina:
o jezikoj deskripciji stvarno nije moglo biti go
vora boanska re je neto to samo nama pri
pada ve, u najboljem sluaju, o saaljiivom pri
stupu tom varvarskom mumlanju ije je mesto u
muzeju ili u cirkusu. 0 tome svedoi zauujui
lanak ikoji je 1893. u Figarou napisao guverner
Bajol. Raspravljajui o suprotstavljanju Behanzena, (kralja Dahomejia, francuskoj kolonijalnoj ar

64

Lingvistika i kolonijalizam

miji, ovaj gospodin je tada mimo izjavio: Moda


e po svretku ovog rata, amazonke i poglavice,
prestavi da se bore za svoga kralja, stupiti u
Bamiamovu slubu, pa tako obilaziti Evropu. Ka
da bi jedan od naih zemljaka imao ono isto strp
ljenje koje je g. de Avezak nekada -imao, mogao
bi obogatiti nauku francusko-dahomejskom grama
tikom i renikom23). Bolje se ne bi moglo staviti
do znanja da je ovim jezicima, koji bi se strp
ljivo dali transkribovati i prouiti, pravo mesto u
cirkusu, i da e ih civilizovani naunik, ako je
iskusan, tamo i pronai, u ivotinjskom zadahu i
konjskom izmetu.
Ima, dakako, i ozbiljnih ljudi. Ali i oni naj
ozbiljniji i najdobronamemiji, koji su na poetku
kolonizacije pokuali 'da proue jezike kolonizovaniih naroda, nisu se, u veini sluajeva, mogli
osloboditi ovog ideolokog pogleda, na jeziku si
tuaciju. I Moris Delafos, prouavajui jezike sta
rog Sudana, koristi suprotnost jezik/dijalekt prilagoavajui je na najjednostavniji mogui nain:
sve je dijalekt, nita nije jezik, ili bar danas nita
nije jezik. Raspravljajui, na primer, o jezicima
bambara, malinke, i dijula, on ih prikazuje kao
tri dijalekta jednog te istog mande-jezika, iz kog
su nastali24), to je istoorijski svakako tano. Ali
zato naziv jezika davati samo mande-jeziku, koji
je ve davno iezao? Zato ne posmatrati odnos
izmeu mande-jezika s jedne strane, i jezika bam-*)
s ) Navedeno prema R. Comevin-u, u novom izdanju
Delfosove knjige Haut Senegal Niger, tom 1, str. XI.
*) M. Delafosse, La Langue Maningue et ses Dialectes, tom 1, str. 10.

Luj an Kalve

65

bara, malinke i dijula s druge strane, na isti na


in kao i odnos izmeu latinskog, s jedne strane,
i francuskog, italijanskog i panskog, s druge stra
ne? Ovde se ukrtaju dva shvatanja dijalekta. Re
lativno nauno, dijahronijsko shvatanje, dozvolja
va nam oigledno da razvrstamo bambara ili malinke kao dijalekte mande-jeziika, isto kao to nam
doputa da francuski razvrstavamo kao dijalekt la
tinskog jezika. Ali nam omalovaavaj ue, rasisti
ko i kolonijalistdko shvatanje uskrauje posmatranje francuskog i bambara-jezika kao jednakih
sredstava optenja. Uostalom, francuski je pisani
jezik, a bambara nije, francuski je jezik naroda
sa dugotrajnom kulturnom tradicijom, a bambara
to nije; najzad, to je moda najvanije od svega,
francuski je jezik belca kolonizatora, a bambara-jezik kolonizovanog crnca. I ova nepriznata jed
nakost izmeu belca i oma, izmeu kolonizatora
i kolonizovanog, nalazi, sasvim prirodno, u ravni
lingvistike deskripcije, svoj izraz u paru jezik/di
jalekt. Svakako bi bilo ispravnije rei da upotreba
ovog para predstavlja istovremeno prihvatanje i
jaanje lingvistike diskriminacije, ali je razlika
tanana, jer je ovde oigledno sutinski kompromis
izmeu jedne humanistike nauke (lingvistika) i
potreba drutva u kojem se ona razvija (kapitali
zam u svom imperijalistikom stadijumu). Ovo sauesniko brkanje nije samo deija bolest afrikanistike lingvistike. Neto blie naem vremenu,
g-ica Hamburger nehatno brka pojmove jezik, di
jalekt i idiom i, sledei Delafosa, postojee tragove
jezika mande dosledno predstavlja kao dijalekte2*).
) Les longues negro-africaines, str. 8, 46.

66

Lingvistika i kolonijalizam

Mogli bismo navesti vie primera. Ono to je


ovde neobino vano jeste da se sugerie stalna
veza izmeu jedne nauke koja se ikonstituie i
drutva u kojem se ona razvija. Nije tano, ma
ta rekle slepe pristalice mepristrasne nauke
(njih, hvala Bogu, ima), da je lingvistika oblik je
zike analize odvojen od drutva, naime od klasne
borbe. Isuvie je velika povezanost suprotnosti jezik/ddjalekt, u kojoj je, na kraju krajeva, zdrav
razum prevagnuo (emu su manje-vie lingvisti doprineli), sa razliitim oblicima ispoljavan ja impe
rij alizsma (ras'izam, glotofagija itd.), da bi smo je
mogli posmatirati kao sluajnost. Ve smo istakli
paralelu izmeu parova jezik/dijalekt i oivilizovan/divlji. Ali ima i drugih koje potpuno spadaju
u isto dibotomno podruje. Obezvreivanje dija
lekta, jezika koionizovanih (pa prema tome i div
ljaka), ide naporedo sa obezvreivanjem njihove
drutvene ili porodine organizacije. Tako mi u
Evropi imamo drave, nacije, narode itd., to za
visi od nadahnua samog opdsivaa, dok u Africi
najee imamo samo plemena. Iv Person belei
da u engleskoj antropologiji preterana upotreba
ovog poslednjeg termina dovodi do paradoksalnih
situacija:
Hauze, kojih ima petnaest miliona, ine ple
me, a 120 000 Islanana narod i nacija26). To nas
voi ka skladnoj dihotomnoj organizaciji na kojoj
poiva udobnost kolonijalistikog Zapada:
) L'Afrique noire et ses frontieres, u: Revue i rancaise d'etudes politiques africaines, br. 80, avgust 1972,
str. 23.

67

Luj Zan Kalve


Civilizovan / divlji
Jezik / dijalekt (argon)
Narod (ili nacija) / pleme,

s tim to bi ova lista mogla, naravno, biti upot


punjena.
Ceo problem sastoji se u tome da saznamo ta
je u neposrednoj vezi sa namerom ove knjige, da
li lingvistika ima drutvenu ili saznajnu funkciju.
Ideologija ima pre svega drutvenu funkciju, ona
je tu radi odbrane jedne klase (klase na vlasti,
kada je u pitanju vladajua ideologija) ili grupe,
dok bi ista nauka (ukoliko takva moe da po
stoji) imala pre svega funkciju saznavanja. Meu
tim, poloaj lingvistike, u odnosu na ovu dihotomiju, nezgodan je: drutvena funkcija joj esto
nadjaava saznajnu funkciju.
Zbog toga se moramo odrei naziva jezik i
dijalekt, ija je upotreba esto sporna, i ije protdvrene definicije ne mogu da budu opravdanje
za tolika odstupanja. Pa, poto se u tom pogledu
tei preplitanju sinhronijiskog i dijahronijskog, mo
emo privremeno usvojiti sledeu terminologiju,
koja e nam dopustiti da kroz ovu knjigu kolo
nijalnu injenicu sagledamo u jezikoj ravni. Sve
to je prethodno kazano jasno pokazuje da je di
jalekt samo jezik koji je izgubio bitku, a jezik sa
mo dijalekt ikoji je politiki uspeo. Ili, tanije re
eno, dijalekt iji su korisnici preuzeli vlast kroz
drutvene i politike forme i u odreenim ekonom
skim uslovima. No, ove nam definicije ne dopu
taju da ponovo koristimo oba termina, jer oni
danas suvie konotiraju ideoloke kompromise na

68

Lingvistika i kolonijalizam

kaje smo pokuali da uikaemo: lingvistika ne os


taje pas-uvar imperijalizma bez tetnih posledica.
I mi bismo naravno, poput belgijskog pevaa ila
Bakarna27), mogli da objavimo: Da se Luj XIV
smestio u Namiru, ela bi Francuska govorila naminski valonski. Francuski je nareje koje je us
pelo, koje se nametnulo na hit-paradi jezika. Ali
ova rasvetljavanja su nemona pred vievekovnom
pogrenom upotrebom. Stoga, da bismo izbegli sva
ku opasnost od nesporazuma, na sledeim strani
cama neemo vie koristiti termin dijalekt a, ta
mo gde lingvistiki odnosi, o kojima emo ra
spravljati, budu ukljueni u odnose snaga (to e,
najee biti sluaj), govoriemo iskljuivo o potinjenom i vladajuem jeziku, preputajui termin
dijalekt njegovoj strogo dijahronijskoj upotrebi.

III

KOLONIJALNI PROCES
U JEZIKOJ RAVNI

Kolonijalizam nije nikada puko sukobljavanje


dveju zajednica, sukobljavanje iz kojeg izostaje
klasna borba. Kao ekonomsko-politika pojava, on
tei da onde gde se javi stvori klasnu podelu ka
kva postoji tamo odakle potie. Stoga se u kolo
nijama uvek nae nekolicina klasnih kolaboranata koja se obogauje eksploatiui svoj narod (onaj
iz kojeg potie), a to je plaena buroazija.
Uz kolonijalizam idu i neke uzgredne, retko
prouavane pojave. Upadljivo je, na primer, da i
Buharin (Svetska ekonomija i imperijalizam, 1917)
i Lenjin (Imperijalizam, najvii stupanj kapitaliz
ma, 1917) pridaju vanost samo ekonomskim i
niocima, tako da prvenstvo infrastrukture kod njih
znaci gubljenje superstrukture. To je tenja koja
uostalom jo i danas preovladava, ako sudimo po
novom deki Pjera alea Imperijalizam u 1970}) Pa
ipak, imperijalizam nije samo (ak i ako je prevashodno) ekonomska pojava: do sada srno s pra
vom isticali kulturne, taonije, jezike inioce, koji
su njegov sastavni deo, dok se u prethodnim po
glavljima pominjala teorija o jeziku i naciji koja
opravdava teritorijalnu ekspanziju. Videemo nji-*)
*) Lim perialism e en 1970, Pariz, 1970.

70

Lingvistika i kolonijalizam

hov znaaj za potonji period kolonizacije, naroito


za oslobodilake borbe i neokolonijalizam. Meu
tim, za sada, emo pokuati da proces kolonizaci
je ograniimo na njegovo jeziko ispoljavanje, i
da u ravni odnosa izmeu potinjenih i vladajuih
jezika pratimo mnogo ire i obuhvatnije odnose.
PRAVO NA IMENOVANJE
Sve poinje imenovanjem. Prezir prema tuem
(naime, nepoznavanje i nerazumevanje tueg, uz
koje ne ide briga i napor oko poznavanja i razumevanja) uoljiv je, ve prilikom prvih prekolonijalnih dodira u taksonomijskom inu. Nazivanje
drugih pogrdnim imenima prastara je pojava koja
dolazi otuda to se razlike u jeziku shvataju kao
izraz nejednakosti: Grci nazivaju varvarima one
koji govore jezikom drukijim od njihovog, Sloveni su Nemcima dali ime koje izvorno znai nemi, u Maliju narod Bobo nosi ime koje na bambara-jeziku znai nem itd. Jo ire, osvajai, is
pitivai i trgovci imenuju po svom nahoenju one
koje susreu i koje, iz razliitih ideolokih pobu
da, sm atraju inferiornijim. Dok u VI veku Velarui sebe zovu cymry (to na veikom znai zem
ljaci, dotle im anglosaksonski osvajai daju ime
koje e se zadrati, a koje znai stranci: Welsh.
Kada hroniar E1 Bekri u XI veku pie u svom
delu Severna Afrika2):
2) Abou-Obeid E1 Bekri, Description de VAfriqne Sep~
tentrionale, izdanje na arapskom i francuskom, Alir,
1912, str. 333.

Luj la n Kalve

71

Iza te zemlje postoji jedna druga koja se zove Melel i iji se vladar zove El-Moslemani,

on oigledno hoe da kae da su arabofoni po


zvali (reju koja znai musliman) kralja koji go
vori. malinke-jezikom. Sline primere nalazimo u
prekolonij alizrnu ili kolonijalizmu. Tako su severnoameriki Indijanci, proizvoljno kirteni Leni-lenapi (narod sa poetka), dobili ime engleskog
junaka, lorda Deluera, i tako za potomstvo postali
Delaueri; Dakota, Nakota i Lakota, tri grupe istog
naroda, zovu ise optim imenom Sijuksi, usled po
grenog francuskog izgovora (Nadusijuksi) rei ko
ja je sluila da ih oznai na ipeva-jeziku; ti isti
Francuzi krste narod iji su ratnici uobiajili da
nose prsten u nosu probuenim prstenovima itd.3).
Prezir prema starosedelaokim imenima posledica je prezira prema tim narodima; teritorije i
stanovnici nisu postojali pre kolonizatorovog do
laska (poto <se nisu nikako zvali ili se mi pona
amo kao da je tako) pa mesta i narode moe
da zove kako mu se prohte. Tako e Arapi zapad
noj Africi na jugu Sahare dati ime Sudan koje iz
vorno znai crn. Prvi portugalski moreplovci na
zvali su reku Vuri rio dos camerroes (raka rako
va), to je naziv koji e vrlo brzo, zahvaljujui sinegdohskoj upotrebi oznaavati elu oblast i po
stati u pianskom camerones, u engleskom ameroons, u nemafcom kamerun, i u francuskom Ca
meroon: danas su, blagodarei ovakvom davanju
imena, Kotoko, Bamileke, Fang, Fali, Duala itd.
3) Up. U. H. Jackson, Un siecle de deshonneur, Pariz,
1972, str. 37.

72

Lingvistika i kolonijalizam

Kamenmci. Bilo je dovoljno da portugalski mor


nari ugledaju rakove u reci Vuni. Pravo na imeno
vanje jeste jezika strana prava na prisvajanje.
Grupa od dvanaest francuskih plemia dobij a
1653. od Mazarena koncesiju za Gijanu4), pa je zaplena zemlje (koja naravno nikom ne pripada po
to Mazaren ima pravo da njome raspolae i po
dari je kome hoe) srodna ovoj pojavi: taksonom ija i deljenje su, koliko znam, lingvistiki srod
ne pojave, meiutim, ovde je re o deobi zemlje,
globljenju, prisvajanju. Geografski i ekonomski
gledano, svet se deli, ali o tome svedoi taksonomirja. To znai da se ova pojava moe semioloki
analizirati, kako to uostalom sugerie Rolan Bart:
Budui zadatak semiologije mnogo je manje utvr
ivanje leksika za pojedine predmete, a mnogo
vie pronalaenje onih veza koje ljudi nameu
stvarnosti; utopijski reeno, semiologija i taksonornija, iako jo neroene, moda su pozvane da
se jednog dana pripoje novoj nauci o podelama ili
artologiji5). Alko samo malo nategnemo metaforu,
moemo rei da kolonijalna podela poinje taksonomijskom segmentacijom.
Deoba kolonijalnih granica koja se odvija na
velikom prostoru potie od tog istog artrolokog
prava, koje omoguava povezivanje teritorija pre
ma pravilima (a nadasve interesima) kolonizatora.
Iv Person navodi, kad su u pitanju afrike grani4) Up. J. M. Hureault, Francais et indiens en Guy am,
Pariz, 1972, str. 78.
5) Roland Barthes, Elements de semiologie, Pariz,
1971, str. 130.

Luj la n Kalve

73

ce, ovaj zapanjujui odlomak iz dela lorda Salizberija:


Hteli smo da povuemo granice na karti onih oblasti gde
noga belog oveka nije nikada kroila. Meusobno smo
podelili planine, reke i jezera, jedva marei to nikada
tano nismo znali gde su se nalazile te reke, jezera i
planine67).

Kada afriki i sevemoafriki odredi uestvuju


u francuskomemakim pokoljima 1914, javlja se
ta ista toksonomijska sloboda: Arapi postaju arbicots (ire od koje e kasnije postati rasistiki na
ziv bicots), a crnci bamboulas. O tome svedoe
mnoge pesme nastale u pozadini radi jaanja trup
nog morala:

ili:

Ja sam lepo Arape


Uvek sam ko magare
Pleem kfo u Africi
apkunski mi koraci.
To je crnja
Sin Afrike
Simpatini Senegalac.

Pa poto pokrtavanje nije dovoljno, menja im se


i boja koe:
Kad je majka otadbina
Decu svoju pozvala
Na crnja iz Alira
Prisutan raportira.17)

6) Yves Person, L'Afrique noire et ses frontieres,


u: Revue francaise d'etudes politiques africaines, br. 80,
avgust 1972, str. 18.
7) Navodi su uzeti iz Le bel arbico, rei Z. Due,
Bam-bouh-lah!, rei Albert Deligny i Les arbicots, rei
Stephane Morel. Ove pesme, zajedno sa 12000 drugih,
nalaze se u arhivi parike policije, gde su smetene posle
zabrane cenzure.

74

Lingvistika i kolonijalizam

Meutim, najlepi primer ove kolonijalne i ra


sistike artrologije jeste istorija rei kojom se
u francuskom oznaava ljudoder: cannibale. Eti
moloki renik 0. Bloka i V. fon Vartburga u
ovom sluaju je bar izriit: Kanibal, pozajmica
od panskog canibal, sto je izmenjena re caribal,
koja potie od caribe, rei na jeziku antilskih Karibljana, koja doslovno znai odvaan i slui da
ih oznai. Re se, u stvari, prvi put pojavljuje u
Brodskom dnevniku Krisitifora Kolumba, koji spa
ja svoju iskrivljenu re caribe (u poetku pie caniba) sa podatkom i o tome da Karibljani jedu
ljudsko meso. Montenj 1580. upotrebljava ovaj ter
min u Ogledima (es cannibales) koje je 1603.
na engleski preveo ekspirov prijatelj Davani Flo
ro. ekspir ita delo i koristi ga u Oluji za stva
ranje nakaznog lika Prosperovog zarobljenika, ije
je ime anagram od Canibal: Caliban8). Prevara je
izvrena, pa je istorija ove rei izuzetak koji po
tvruje nae pravilo: kad stranci preuzmu ime ko
je su sami sebi dali uroenici, onda ono promeni
smisao i slui za pogrdno oznaavanje najpre tih
uroenika, a potom i sve njihove potinjene brae.
Primecujem da je ta pojava ira i da svedoi
o optoj tekoi glasovnog reprodukovanja tue
reci. Ovaj argument nije sasvim umesan, jer ve
ina evropskih naroda nosi u drugim evropskim
jezicima ime 'koje je tek neznatno promenjena iz
vorna re. Uzmimo primere iz francuskog jezika
gde reci rus se (ruski), anglais (english), italien
(itaJiano), espagniol (espanol) nisu daleko od iz8) Up. R. F. Retamar, Caliban cannibale, Pariz, 1973.

Luj lan Kalve

75

vome rei. Meutim, ekonomski i politiki odnosi


(kao i njihovo ideoloko posmatranje) izmeu
Francuske, Rusije, Italije itd., veoma su se razli
kovali od odnosa izmeu zapadne Evrope i njenih
buduih kolonija. Panavo na imenovanje je prilino
ogranieno u prvom sluaju (vodi se rauna o lo
kalnim nazivima), a bezgranino u drugom slua
ju. U tome je razlika.
Razlika znaajna, jer najavljuje jeziki kolo
nijalizam koji emo sada opisati.

PRVI STADIJUM: RAANJE KOLONIJALIZMA


Poznato je da se svaiki neprijateljski upad
uglavnom zavrava dovoenjem u gradove vojske,
uprave i trgovaca, tako da e se u okviru tih gru
pa odvijati jezika bitka. Izdvaja se, kao to sam
podsetio na poetku poglavlja, klasa lokalnih kolaboranata koji e, iz nude i interesa, koristiti
jezik osvajaa. Re je pre svega o onome to se
danas zove plaena buroazija, iju su funkciju u
svako doba vrile razliite drutvene kategorije:
trgovci, pravnici, itd .. . . Istovremeno e i druga
drutvena grupa, talkoe iz interesa i nude, na
uiti vladajui jezik: domoroci koje osvaja regrutuje. Najzad, u situaciji kad umetnosr i knji
evnost ive zahvaljujui vlasti, umetnost prihvata
vladajui jezik. Ovaj prvi stadiijum je pre svega
rezultat ekonomske situacije: vladajui jezik prihvataju oni koji su bliski vlasti, ili je zastupaju, i
oni koji se njome koriste (krupni trgovci ili do-

76

Lingvistika i kolonijalizam

morooi). Samo mali broj pojedinaca je dvojezian:


ogromna veina stanovnitva je jednojezina.
Postoji mnotvo primera koji ilustruju ovak
vu situaciju. ire gledano, jeziko rasprostiranje
je jednosmerno: nije re o spojenim sudovima,
ve o injekciji. Za razliku od Rene Kajea, koji po
dunosti, pre polaska za Tombuktu, ui arapski i
mandingo-jeziike (nameravao je da se predstavi
kao Egipanin), postoji na hiljade sluajeva u ko
jim a osvaja ne zna ni jedne rei potinjenog je
zika, a svoj namee tamonjem stanovnitvu.
Vrlo je vano to ta pojava nema veze sa ideolo
gijom: u poetku nema smiljenog i usaglaenog
delovanja, ve naprosto jeziko oitovanje jednog
odnosa snaga. Situacija u Velsu, s poetka nae
ere, sasvim odgovara onome to smo upravo opi
sali. Rimljani su osvajanje Engleske poeli 54. go
dine n.e., u Vels su prodrli 47. i tu ostali oko 450
godina. Bila je to uglavnom vojna okupacija koja
je imala svoja uporita u utvrenjima podignutim
na etiri razliita kraja zemlje: Deva, Segonitdijum,
Iska i Maridunum. Meutim, najvei deo zemlje
i dalje govori britski, a samo su vie klase, oko
rimskih sredita, dvojezine9). Videemo, uosta
lom, u sledeem poglavlju da vrlo ogranien broj
latinskih rei u modemom velkom (oko 600) po
kazuje da prisustvo Rimljana nikad nije prevazilo taj prvi stadijum, koji ni na koji nain ne
nagovetava potonji proces. Istu pojavu nalazimo
nekoliko vekova kasalije u armorikanskoj Bretanji:
9)
Up. A. Le Calvez, Un cas de bilinguisme, le Pays
de Galles, Lannion, 1970, str. 14.

Luj Zan Kalve

77

vojvodski dvor se vrlo brzo pofrancuzio i latinizovao, to su pesnici prihvatili. Poslednji dvorski
pesnik koji peva na bretonskom je bard Kadju iz
Kempara, koji se nalazio na dvoru vojvode Oela
od Komuaja, ali, poev od XII veka, pesnici piu
prevashodno na latinskom, pa tek onda na fran
cuskom. Oni piu za plemie, na jeziku za koji
su ovi spremni da plate. Kada se oksitanska vla
darka an dAlbre pobunila protiv Francuske, Peti
ci Garos pie za nju na gaskonjskom, prelazi na
francuski kad kraljica Margo pofrancuzuje dvor u
Pou, iitd.
Poto se uprava 'koristila vladaj uim jezikom,
dvojezinost je u prvom stadijumu zastupljena i
na sudovima (gde se narodu sudilo na jeziku koji
on nije razumeo), u pravnim aktima, zvaniniim
spisima. U srednjovekovnoj Engleskoj, na primer,
zvanini spisi su uvek na latinskom ili anglonormanskom, a tek u XIV veku javlja se engleski je
zik: zahtev koji su 1386. sitni trgovci Londona
uputili Parlamentu napisan je na srednjoengleskom londonskom nareoju, dok su svi prethodni
bili pisani na jednom od slubenih jezika10).
Odnos izmeu strukture dvojezinosti i ekonomsko^politikih struktura zasluuje nau panju.
Upliua se 1950. u postmarovsku raspravu na te
mu marksizam u lingvistiai, Josif Staljin se tru
dio da pokae da jezik nije ni superstruktura ni,
shodno tome, klasna injenica. Jedan od njegovih
,0) Tekst ove peticije objavljen je u: F. Mosse, Ma
nuel e Vanglais u moyen age, moyen anglais, tom 1,
str. 323.

78

Lingvistika i kolonijalizam

najjaih argumenata bio je da podseti kako je


Rusija 1917. dozivala preokret u infrastrukturi, a
jezik se nije promanio. Nasuprot ovome, kae on,
jezik je sredstvo koje podjednako slui svim dru
tvenim klasama, prema kojima je on inae pot
puno ravnoduan: ne postoji jezik klase, ve pro
sto Masna upotreba jezika.
Ako pominjemo Staljina, onda je to stoga to
je on, elei da potkrepi delimino tanu tezu (je
zik doista nije superstruktura, ali ne treba tu tra
iti izraz njegovog klasnog karaktera, on je oigle
dan kad se ima u vidu uloga jezika kao prenosioca
ideologije), uzeo primer koji se i nas tie, ali
koji on sasvim pogreno posmatra. Da bi dokaza
li klasno obeleje jezika, veli on, neki drugovi su
naveli prim er Engleske gde su, u odreenom pe
riodu, feudalci govorili francuski, a narod englesiki. To je anegdota, a ne argument, podsmeva se
Staljin i zakljuuje: Znamo da je oduevljenje
onih -koji su iz zabave govorili francuski jezik ne
tragom nestalo, ustupajui mesto engleskom jezi
ku kojim govori eli narod11). Neemo se baviti
terminima oduevljenje, iz zabave, koji svedoe o
potpunom nerazumevanju veze koja postoji izme
u ^odnosa isile ii jezikih odnosa. Istai emo tek
apsurdnu tvrdnju po kojoj je francuski netragom
nestao, dok je engleski jezik ostao onakav kakav
je i bio: savremend engleski je proizvod borbe iz
meu saksonskog kojim je govorio narod i normanskog ikojim je govorila aristokrati ja, i koji je*
u) J. Staline, Apropos du marxisme en linguistique,
Cahiers marxistes-leninistes, br. 1213, str. 32.

Luj la n Kalve

79

ostavio prilian trag na leksici. Tu je pre svega


vana Staljinova krutost rasuivanja:
1. jezik nema klasno obeleje,
2. dakle, francuski kojim se govorilo u srednjovekovooj Engleskoj nije u veoj meri fclasan
od francuskog kojim se govori u Francuskoj,
3. dakle, feudalci su se zabavljali govorei je
zik iz pukog oduevljenja.
Istina je da jezik mije superstruktura i da je
njegov odnos prema klasnoj borbi drukije priro
de, ali je isto tako istina da Staljinova misao, u
svoj svojoj uproenosti, vai samo za jednojezi
ne situacije. Problem je sasvim drukiji u sluaju
viejezinosti, naroito kada je ona proizvod osva
janja. U tom sluaju postoje jedan vladaiui je
zik, osvajaev (ili ikolomizatorov), kojim elita go
vori iz nude i interesa (a ne iz oduevljenja), i
jedan ili vie potinjenih jezika kojim govore oni
koji su kolomizovani. Postaju li jezici u toj novoj
situaciji superstrukture? Naravno da ne, jer ne
ma nikakvog razloga za pramenu njihovog statusa,
iako se jezika podela na vladajui jezik (potinjeni jezik moe se posmatraiti kao superstrubtum a
injenica. Tu je viejezinost geografski i drutve
no organizovama, sa njoj svojstvenim statikim i
funkcionalnim obelejima, pa u je posmatrati kao
superstrukturnu injenicu. U tom sluaju pred na
ma je jasan istraivaki pravac: ako se vratimo
na reenicu iz Komunistikog manifesta, prema
kojoj je istonija celokupnog drutva do naih da
na bila samo istorija klasnih borbi, mogue je
posmatrati istooju jezike superstrukture (kako

80

Lingvistika i kolonijalizam

sam je upravo odredio: ne jezik, ve drutvena je


zika organizacija) kao posebnu istoriju u okviru
istorije klasnih borbi. Staljinova teza da jezik kao
sredstvo optenja meu ljudima u drutvu slui
svim klasama podjednako12) oevidno je lana: u
srednjovekovnoj Engleskoj, kao i u sadanjim ko
lonijama, (situacija je sasvim drukija, jer jezik
nije samo sredstvo optenja, ve i sredstvo ugnje
tavanja. Ideja o jeziku kao sredstvu optenja, ko
ja je imala velikog uspeha u savremenoj struktu
ralistikoj lingvistici, ve je sama po sebi sumnji
va13) kada se primeni na jednojezina drutva. A
kad se primeni na koloniju, postaje smena: u
stvari, oko 2 ili 3% stanovnitva kolonizovane
zemlje govori zvaninim vladajuim jezikom, a
ogromna veina naroda potdnjenim jezikom. Te
ko je to shvatiti kao nevano za klasnu borbu u
zemlji, utoliko pre to je korienje vladajueg je
zika jedini nain da se dospe do odgovornog po
loaja, kakav je na primer inovniki poloaj. Po
staje jasno da taj jezik slui interesima jedne kla
se, plaene buroazije, sluei istovremeno intere
sima neokolonijalizma. Toga Staljin uopte nije
svestan, osim ako nije eleo da brzo preleti pre
ko problema kako bi izbegao raspravljanje o so
vjetskim nacijama.
Rolan B ait nam nudi pojam koji se moe is
koristiti za analizu ovog problema. U tekstu o
Ignjaciju Lojoli, objavljenom pre knjige Sad, Furije, Lojola, pod naslovom Kako se obraati Bogu,
) Isto, str. 30.
13) Up. L.-J. Calvet, Roland Barthes: un regard poli
tique sur le signe, poglavlje 1.

Luj tan Kalve

81

on uputstva iz Duhovnih vezbi tumai kao dalju


razradu onoga to naziva oblau iskljuenja.
Da bismo se obraali Bogu, treba da apstrahujemo sve prethodne jezike, naroito isprazne rei,
kako to kae Lojola, emu i tee uputstva iz Vez
bi: Svi ovi propisani postupci ciljaju na to da
u oveku posveenom duhovnoj vebi stvore neku
vrstu lingvistike praznine, potrebne da bi se iz
gradio i uvrstio novi jezik: praznina je idealan
prostor svake semiofanije14). Ovu analizu je lako
obrnuti (kao to se lako obre avion) i primeniti
je na kolonijalnu jeziku situaciju. Tada pitanje
vie ne glasi Kako se obraati Bogu?, ve, zavi
sno od sluaja, Kako se obraati prestonici? ka
da se nalazimo u Bretanji, u Oksitaniji ili na Kor
zici, a Kako se obraati metropoli? kada se na
lazimo u sevemoj Africi, crnoj Africi, Indokini itd.
Ovaj se pristup lako moe primeniti na socioloku
analizu jezikih odnosa u jednojezikoj sredini (ka
ko se obraati gazdi, direktoru, generalu? itd.), ali
to nam trenutno nije cilj i moda mu se treba vra
titi u nekom drugom delu. Meutim, odgovor na
prethodna pitanja je jednostavan: obraamo se
prestonici ili metropoli zaboravljajui na korzikanski, bretonski, oksitanski, arapski, volof, bamabaru itd., izbegavajui te jezike da bismo koristili
francuski koji postaje iskljuivi jezik. To znai da
kolonijalizam u jeziko j ravni stvara polje dvo
strukog iskljuenja: iskljuenje potdnjenog jezika
iz sfere vlasti i iskljuenje onih koji nisu nauili
vladajui jezik iz te iste sfere. Pa ako u prethod
14) Barthes, Sade, Fourier, Loyola, str. 55.

82

Lingvistika i kolonijalizam

nom sluaju jezik jo uveik nije superstruktura,


njegov status iskljuivog jezika, ili jezika koji tei
da se razvije u polju iskljuenja, jeste superstrukturalan. Jezika status kojim se odlikuju izvesni
odnosi sile (ne samo u koloniji), dvojezinost u
kojoj su suprotstavljeni vladajui i potinjeni je
zik, potiskivanje jednog ili vie jezika od strane
drugog, iskljuivog jezika itd., zvaemo odsada je
zikom superstrukturom.
Uporedo sa procesom uspostavljanja polja is
kljuenja, i ire, jezike superstrukture, kolonija
lizam utie na jezike zahvaljujui dekretima, poli
tikim opredeljenjdma, planiranju kolstva, to je
oigledno u vezi sa pomenutim uspostavljanjem
superstrukture, ali je istovremeno i proizvod izvesne ideologije koju smo pokuali da opiemo u
prva dva poglavlja. U stvari, kolonizator izgrauje
svoju kulturu nasuprot kulturnoj praznini koju
sm atra (ili eli) da je zatekao, naime on izgrauje
jednu odreenu kulturu. Poev od 1880, kada je
izmirenje gotovo zavreno, (izuzmemo li otpor
grupe iriikaua koju vodi eronimo), vlada Sjedi
njenih Amerikih Drava otvara kole u kojima
se engleski namee, a indijanski zabranjuje. Pada
u oi, uostalom, da Helen Dekson (Helen Jackson), ija je naklonost prema Indijancima oigled
na (i borbena), sistematski procenjuje njihov stepen civilizovanosti sa stanovita belaca, odreu
jui stepen asimilovanosti:
eroki: Teko je poverovati u napredak
ovog naroda tokom deset sledeih godina. Otvore
ne su 22 osnovne kole 1851---- drutvo antialkoholaara brojalo je tri hiljade lanova.

Luj an Kalve

83

i obrnuto, za Sijukse: Ne moe se porei


da su plemena pomalo neprijateljski raspoloena
prema svakoj civilizaciji, to je na kraju krajeva
prirodno: to je bilo neminovno protivljenje jedne
ponosite i hrabre rase naputanju obeleja njenog
naina ivota15).
I
talko, sa jedne strane civilizacija, a sa druge
nain ivota!
Pa ipak, ne samo da Indijanci imaju jezike
(ko bi to pomislio!), ve ponekad i piu (to-, ob
jektivno gledano, ne poboljava status tih jezika,
ali ima znaaja na Zapadu gde se jo uvek, usled
etnocentrizma, tei izjednaavanju civilizacije sa
pisanim jezikom). Posle Ougltorpovog dolaska u
Dordiju, eroki 1734. upuuju kolonijalnoj kom
paniji pismo hijeroglifima isliikanim na bizonskoj
koi. Malo zatim, otkrie eroki-azbuke izaziva po
kroviteljsko iuivanje. Tomas Mek-Keni (Thomas
Me Kenney) skree panju 1825. na filoloke ra
dove uroenika po imenu Ges. Re je o Sekvoji
kome Nort American Review (Severnoameriki a
sopis) 1842. posveuje jedan lanak dirljiv po svo
jim pokroviteljskim oseanjima:
eroki-Indijanac po imenu Sekvoja, umesto da ue
stvuje u okrutnim igrama ostalih mladih Indijanaca, voleo je jo kao dete da vlastitu pronicljivost koristi za
izradu preciznih mehanizama. U tome je istrajao i posti
gao cilj sakupivi ukupno 86 slova16).

Sve u svemu, Sekvoja je bio dobar Indijanac,


kao to se u Africi kae dobar crnac. Lingvista
15) Isto, str. 89. i 175.
l) Navela H. Jackson, str. 294295.

84

Lingvistika i kolonijalizam

Leonard Bhimfild taikoe e ukazati na to: Sekvoja, jedan anofci, izmislio je niz od 85 silabikih
simbola za svoj jezik; Indijanci Foks imaju vie
silabarija, koji se svi zasnivaju na engleskim pisa
nim oblicima, a jezik Kri-Indijanaca ima silabarij
sastavljen od jednostavnih geometrijskih slova1718).
To samo podstie prezir prema indijanskoj kulturi
i ocenjivamje njihovog stepena civilizovanosti is
kljuivo sa stanovita belaca. Ova tenja dostie
ponekad vrhunac smenog i granii se sa verskim
sektatvom (to izlazi na isto). Misionar, doktor
Vilijamson, pie 1870. ministru inostranih dela po
vodom Santi-Indijanaca: Oivilizovani Indijanci su
svakako mnogobrojmiji nego to vi mislite. Za vre*
me slube prvog sabata u mesecu, bilo je 77 priesnika nae crkve i izvestan broj posetilaca1*).
Ovo nije greka prolosti, kao to bi >se moglo poverovati, ve praksa koja danas postoji svugde u
svetu. an-Mari Iar skree panju da u Francu
skoj Gijami ne samo da decu ue iskljuivo fran
cuski, nego ih jo i silom odvajaju od porodica,
poto misionari nameu sistem internata zvanih
deji domovi19). Konienje kole u glotofagijske
svrhe nije ni po emu izuzetak: Vajana-Indijanci
iz Gijane koluju se 1969. na francuskom jeziku,
a jo niko, izgleda, nije pokuao da traniskribuje
njihov jezilk20); u Peruu, kod ipibo-Indijamaca, kolonizovamiih jo 1656, protestantske sekte su zapo
17) L. Bloomfield, Le langage, str. 271.
18) Naveo Jackson, str. 185.
19) J. M. Huart, Francais et indiens en Guyane, Pa
riz, 1972, str. 343.
20) De Lethnocide, Pariz, 1972, str. 165.

Luj 2an Kalve

85

ele sa dvojezinom nastavom na panskom i ipibo-jeziku21), tek pre nekih trideset godina.
Najbolji primer za ulogu kole u lingvistikom
procesu kolonizacije prua nam Alir, to je do
tanina prouila Ivon Tiren22), iju emo knjigu ko
ristiti u sledeim pasusima. Posle zauzea Alira
1830, znatan broj manje-vie ozbiljnih pedagoga
eli da rukovodi kolstvom u novom Eldoradu, te
se na samom poetku postavlja pitanje jezika. Ka
da se 1831. omar obratio ministru mornarice i
ponudio svoju saradnju (on je rukovodio Egipat
skom kolom u Parizu, a nekoliko godina ranije,
omoguio prouavanje putnog dnevnika Rene Kajea napisavi predgovor), odgovaraju mu da po
stoji pre svega problem jezika: na jednom mestu
arapski, turski i lingua franca, plus francuski. Ko
ji da se ui? G. Kost, sluga Svetog Jevanelja,
daje mu vrlo neobian odgovor: u Aliru moe da
poduava indijanske jezike23). Meutim, pored ovog
lakoumnika, ima i ozbiljnih, merodavnih ljudi sa
vlastitim miljenjem, ali je zanimljivo primetiti da
su svi zaokupljeni istim problemima. Na molbu ge
nerala Klozela, G. Penje oprezno objanjava u pi
smu upuenom 20. maja 1831. da o Aliru nita
ne zna te da bi bilo poeljno da se obavesti, to
mu ne smeta da zakljui o francuskom sistemu
kolstva: ne mislim da je, bez neke vee potrebe,
nuno ita menjati, kada ga preselimo preko mo
21) Isto, str. 177187.
2?) Ivonne Turin, Affrontements culturels dans VAXgerie coloniale, Pariz, 1971.
") Turin, str. 37.

Lingvistika i kolonijalizam

86

ra24). Vojvoda od Roviga izjanjava se 1832: Sma


tram da su irenje kolstva i naeg jezika najuspenije sredstvo vladavine u toj zem lji.. . udo
koje treba izvesti jeste postepeno zamenjivanje
arapskog francuskim jezikom25).
Pa ipak, odluku treba doneti i anti d Bisi
naimenovam 1832. za upravitelja, prihvata predlo
enu ideju o uzajamnoj nastavi, pod istim krovom
(u ovom sluaju to je damija) Francuzi, musli
mani i Jevreji sami ue jedni druge. To je humana
zamisao koja e, smatra se, okonati versku mr
nju i netrpeljivost i, uprkos suzdranosti Pariza,
ugledati dana: kola sa uzajamnom nastavom ot
vara se u Airu 1. juna 1833. pod upravom G. Bartelemija. Ona e primiti 100 Francuza, 21 Nemca,
15 panaca, 5 Italijana, 2 Malteanina i 58 do
morodaca (u stvari Jevreja, nijednog Alirca).
anti de Bisi ali zbog ovog neuspeha, jer dri da
je koranska kola koju poseuju mladi muslimani
puko obostrano zanoenje26): za njega je prihvat
ljiv samo evropski uzor dopunjen uzajamnom na
stavom. Ali njegovo aljenje ne moe da promeni
injenice koje su, kao to znamo, neumoljive: ko
la s uzajamnom nastavom u Aliru, a zatim u Boni nee imati nimalo uspeha, kao to asovi arap
skog, namenjeni Francuzima, nee imati aka. De
set godina po zauzeu Alira on dolazi do zaklju
ka koji, u jezikoj ravni, ostaje nepromenjen: ot
pala je zamisao o uzajamnoj nastavi, ali ne i glotofagijsiki plan koji je sa toliko vetine izloio
24) Turin, str. 38.
25) Isto, str. 40.
26) Isto, str. 45.

Luj an Kalve

87

vojvoda od Roviga. Grof Gijo, naslednik antija


de Bisija, zakljuuje povodom otpora rasa da
se meaju: Dva su tabora evropska, a dva arap
ska; za decu koja im pripadaju potrebne su od
vojene kole na francuskom jeziku.27)
Meutim, jo uvek postoji bojazan zbog od
sustva domorodaca, nepodnoljivog jer otkriva la
no perje kojim se kiti kolonijalizam: irenje kul
ture i civilizacije. Tada se pojavila genijalna zami
sao, koja mnogo govori o pometnji nastaloj u up
ravi: plaanje uenika sraz memo je njihovom pri
sustvu u koli. Gospoa Alis28), neobina pusto
lovka, koja je otvorila kolu za muslimanske devojke, pie tim povodom 1845: Samo ako vrlo
slabo poznajemo Arape, verujemo a jedino elja za
obrazovanjem doprinosi uspehu koji sam postigla.
Beda i glad su moji pravi pomagai. Alir je krcat
nesrenim porodicama, koje izjeda ljuta beda i
desetkuje uasna neimatina. Dajui ovim porodi
cama kao pomo isvotu od dva franka meseno,
uutkala sam sve njihove skrupule: dajui, povrh
toga, jedan obrok dnevno svojim izgladnelim ue
nicima, stekla sam svu naklonost njihovih maj
ki29). Ovde nam objanjenja nisu potrebna. To je
metod koji se ustalio tako to su se uenicima delile knjiice u kojima se redovno overavalo prisu
stvo: ispunjena knjiica vredela je dva franka me
seno. Ovim veto smiljenim nainom upisivanja
27) Isto, str. 49. Moj kurziv.
M) Ponekad poznata pod imenom gospoe Luce, ime
nom svog drugog mua.
29) Isto, str. 5859.

88

Lingvistika i kolonijalizam

pre asa postignuti su neki rezultati: godine


1850. bilo je 75 uenika muslimana u Aliru, a
1851. bilo ih je 159 . . . Istovremeno se u Parizu
otvara kola za sinove poglavica, oigledno sa ci
ljem da se francuski uticaj neprekidno obnavlja i
da se naudi sistemu obrazovanja u koloniji (gde
su poglavice u kolu slale deou svojih slugu): iako
dotirana ogromnim kreditima, ova kola imala je
u periodu 18391847. svega jedanaest uenika . . .
Dvadeset godina po dolasku u Alir Francuzi
jo nisu uspeli da nametnu svoj sistem obrazova
nja. Administracija nema sasvim jasnu politiku.
Jedino je jasno i neosporno da ona slabo poznaje
arapsku kulturu, s jedne strane, i da misli da e
francuski biti optepriznati jezik, s druge strane.
Tako nejasnu situaciju pojaava svaa izmeu mi
nistarstva rata i ministarstva prosvete koji ele da
nadziru obrazovanje u Aliru. Ovaj kratkotrajni
rat oko uticaja okonan je 1848. kompromisom:
dekret donet 22. jula blie odreuje da e kole
za Jevreje i Evropljana zavisiti od prosvete, a mu
slimanske od rata (!!!). Tako je ovaj problem pri
mio neposredno politiko i vojno obeleje, na ta
emo se vratiti. Dva dekreta doneta 1850. daju jo
blia odreenja. Jedan od njih (14. jul) predvia
arapsko-firancuske kole po uzoru na one koje
je gospoa Alis stvorila u Aliru, Boni, Blddi i Mostaganemu. Tu e se uiti itanje i pisanje fran
cuskog i arapskog, neto malo rauna, prirodne
nauke i geografija. Ove kole se nalaze pod nad
zorom ministarstva vojske. Drugi dekret (30. sep
tembar) priznaje osnovno i srednje muslimansko
obrazovanje i stavlja ih pod upravu glavnog guver-

Luj lan Kalve

89

nera, to je pokuaj da se kontrolie ono to ve


positoji. U poreenju sa ludim snovima tridesetih
godina, dekreti dometi 1850. su, ako hoemo, rea
listike mere jer uzimaju u obzir prethodne po
kuaje i potvruju rascep izmeu nastave za Evropljane i za domoroce. Osobito se istie policijska
koncepcija domorodake nastave: poto ih ne mo
emo naterati da dolaze u mae lkole, nadziraemo
njihove i rovariti u njima. O tome svedoi podela
odgovornosti izvrena 1848, ali moda jo vie izvetaj koji je 1854. napisao general Kamu: Prosveivanju domorodaca jo mnogo toga nedostaje;
uostalom, moramo priznati da se nismo potrudili
da mu damo suvie maha, poto nismo u mogu
nosti da ga nadgledamo i njime rukovodimo u
skladu s naim interesima i naom politikom30).
Vidi se da je u pitanju bio politiko-policijski po
duhvat koji nikakve veze nema sa civilizatorskim
pobudama koje istiu ideolozi kolonizacije: suprot
stavljanje arapsko-francuskih kola tradicionalnoj
nastavi, s jedne strane, i to je mogue vei nad
zor nad tradicionalnom nastavom, s druge strane.
U svim ovim sluajevima, bilo da je re o Gijani, Aliru ili kasnije, o crnoj Africi, kola se
koristi u skladu sa ideolokom namerom koja se
lepo uklapa u razvoj jezike superstrukture eks
panzivnog kolonijalizma, koji smo pokuali da opi
emo. Svakako da isu glotofagija, ali i ruenje kul
ture, ili bar nasrtaj na nju, doprineli izgradnji
kolonijalizma. kola sasvim prirodno nalazi svo
je mesto u polju jezikog iskljuenja, i namerava
M) Turin, str. 207.

90

Lingvistika i kolonijalizam

da ostvari usmeremu komunikaciju, ka metropoli,


i na njenom jeziku. Naroito kad je u pitanju ma
njina (na prim er sinovi poglavica), poto drugi ne
m aju pravo na re. Ova usmerena komunikacija
je izomorfna uismerenoj ekonomiji koju donosi
kolonijalizam: zar mono-proizvodnja (realna) i
jednojezinost (idealiizovana) nisu paralelne u jed
nom irem sagledavanju ikoje ne ostavlja mesta za
lokalne civilizacije, koje se uostalom poriu?
DRUGI STADIJUM: KOLONIJALIZAM
NA VRHUNCU MOI
Prvi stadijum glotofagije koji smo opisali bio
je vertikalan: jezika diferencijacija javljala se
prevashodno u okviru drutvenih klasa, poto je
potinjeni jezik poeo da se gubi na dvoru, meu
lokalnim plemstvom, buroazijom i, u manjoj me*
ri, meu slugama i trgovcima. Vladajui jezik pri
hvatili s-u ljudi koji predstavljaju kolonijalnu vlast,
kao i oni ikoji za nju rade (sluge, trgovci, ali i
pisci, pesnici, u zemljama sa bogatom pisanom
tradicijom kao to je Francuska).
Drugi stadijum je horizontalan jer e se je
zika diferencijacija odrediti ne samo prema kla
snom (kao to ismo videli), ve i prema geograf
skom merilu: grad nasuprot selu. Promeniu pravca
u rasprostiranju vladajueg jezika prati znaajna
pramena superstrukture: polako se prelazi, to sve
zavisi od sluaja, sa dvojezinosti na jednojezi
nost ili sa jednojezionosti na dvojezinost. Ta
ko, vie klase, koje su usvojile vladajui je-

Luj an Kalve

91

zik (dvojezinost), tee -da napuste potinjeni je


zik (prelaz na novu jenojezienost), dok nie kla
se po gradovima, koje su govorile samo potinjenim jezikom (jenojezienost), tee da usvoje vla
dajui jezik (dvojezinost). Ukratko, dok u prvom
stadijumu postoji dvojezina vladajua klasa i jed
nojezian narod, u drugom su to jednojezina vla
dajua klasa, dvojezino gradsko stanovnitvo i
jednojezino seosko stanovnitvo, to daje novu
jeziku superstiruikturu.
0 povezanosti ova dva fenomena (diferencija
cije na grad i selo i drutvene diferencijacije) go
vori Antoan Meje povodom rasprostiranja latin
skog u Galiji:
Iako su galska vladajua klasa i gradsko stanovni
tvo u IV veku govorili latinski, na selu galski jezik nije
sasvim iezao31.

Malo dalje on se osvre na isti problem, s raz


logom istiui ekonomski uzrok te evolucije:
Poto su vladajui krugovi Galije, priznavi nadmonost rimske civilizacije i u elji da sauvaju vladarski po
loaj brzo usvojili latinski jezik, galski govor se, pored
latinskog, na selu odrao tokom vie vekova. Odatle
proistie da su u tom periodu mnogi koristili istovremeno
i latinski i galski. U staroj Galiji su dugi niz godina po
stojali dvojezini pojedinci, poto su, vladajui krugovi
zadrali galski da bi ih razumeli oni koji su ostali verni
tom jeziku, dok su, obrnuto, mnogi ljudi iz naroda uz
vladajue krugove brzo usvojili latinski. Zbog nedostatka
3!) A. Meillet, Le sens linguistique de Punite latine,
u: Linguistique historique et linguistique generale, tom 1,
str. 314.

92

Lingvistika i kolonijalizam

bliih podataka na ovim injenicama se ne bismo zadr


avali32).

Ovde nam pieva obazrivost ne sme prikriti


vanu injenicu da proces opisan u sluaju rasprostranjivanja latinskog jezika postoji, u odre
enom trenutku evolucije, u gotovo svim sluaje
vima glotofagije. Iako su ekonomski i politiki
uzroci od prvorazrednog znaaja, samu evoluciju
prilino podstiu inioci kao to su zakon o upra
vi, sudovi, kola i, u nae vreme, tampa, radio,
televizija, koji jaaju odnos sile i olakavaju obnav
ljanje jezike superstrukture.
Jedan od takvih primora je Vels. Na prethod
nim stranicama smio videli da je vojni i jeziki uticaj Rima bio relativno slab. U stvari, latinski nije
nikad ozbiljno ugroavao velki koji e se tek ka
snije sukobiti sa engleskim. Fre svega, engleski
osvaja je gajio potovanje prema velkom jeziku:
Rudlanski zakon, koji je m arta 1284. doneo Ed
vard I, nema nieg glotofagijskog, pa A. L. Kalvez
primeuje da su se velki obiaji i tradicija po
tovali. Velki ostaje jezik uchelwyra (plemia) i
naroda. Vels je 1284. izgubio samo politiku neza
visnost33). Tek 1536, kada se ukljuio u engleski
administrativni i pravosudni sistem, situacija po
inje da evoluira. Pravosue se i nadalje koristi
engleskim, inovnici govore engleski, zvanini spi
si su na engleskom, a ponekad i na latinskom; os
vaja, koji se tu nedavno oslobodio francuskog je32) A. Meillet, Sur les effets des cbangements de
langues, nav. del., tom 2, str. 105.
33) A. Le Calvez, nav. del., str. 26.

Luj lan Kalve

93

zika, namee vlastiti sistem; tek to je izmakao


jezikoj dominaciji koju je podnosio, svojim susedima namee novu jeziku dominaciju. Ostalo
e virio brzo uslediti: kola, meso viti brakovi i
ekonomski interesi jaaju engleski jezik, pa narod
osea alijenaciju uobiajenu u takvom sluaju: te
i da vlastiti jezik posmaitra kao podjezik. Tako
Grifis Robert belei krajem XVI veka: Naii ete
na one koji, im ugledaju Severn i zvonike ruzberija, i uju Engleza gde veli good morrow, za
borave svoj velki i loe ga govore. Velki im je
poengleen, a engleski pokelen, iz preteranog po
nosa ili tatine! Jer nikad se dobrim i vrlim ne
smatra onaj koji se odrie svog oca, svoje majke,
svoje zemlje ili jezika. Pesnik Riziar Filip tuguje:
Slab i suvoparan, sirotinjski, prezren
umnogom si,
Deci tvojoj dokonoj ponesiaje glasa
Stadoe da govore jezik engleski
I da te zaboravljaju kojeg li zlodela!
I bedi tvojoj da te preputaju.
Im a li u tvojoj porodici
Nekog ko jo zna da te govori34)?

Tako je u vreme engleske vladavine velki je


zik poeo polako da se gubi, ali e se sauvati za
hvaljujui veri. U stvari prednost reformacije nad
katolicizmom (u Velsu je 1603. bilo 200 000 anglikanaca i 808 katolika) u neposrednoj je vezi sa
prevoenjem Novog Zaveta (1567) i Biblije (1588)
na velki. Treba se uvati pogrenog tumaenja
ovih prevoda. Teko je, na primer, sloiti se sa
Iv Personom kada pie: Meutim, jeziki fanaM) Naveo A. Le Calvez, nav. del., str. 3738.

94

Lingvistika i kolonijalizam

tizarn, naime, elja za nametanjem vlastitog jezika, nije stalni pratilac britanske istorije. Ne jav
lja se pare XVIII veka. U XVI veku Tjudori, koji
su i sami velkog porekla, pripajaju zakonski gle
dano Vds Engleskoj, usvajajui pri tom naziv Ve
lika Britanija da bi stavili do znanja da re nije
0 jednostranom pripajanju. Poto je to doba refoonmacije, drava plaa prevod Biblije na velki,
to e odigrati odluujuu kulturnu ulogu. U isto
vreme Fransoa I je Vilerkotretskim ediktom proklamovao doktrinu kulturnog genocida u Francu
skoj35)* U stvari, novana pomo dodeljena za
prevoenje Zaveta na velki jezik, nije omela en
glesku dravu da sprovede isto tako uspean kul
turni genocid kao Francuska. Stie se utisak da
Iv Person, nastojei sasvim prirodno da osudi
francusku glotofagiju, pokuava da joj suprotstavi
povran engleski liberalizam. U toku sledea dva
veka, pored nametnute engleske kole, samo verske kole koriste velki sluei se najee provo
dom Zaveta kao osnovnim udbenikom. To su ko
le koje je osnovalo Drutvo za unapreenje hrianske nauke u sevemom Velsu, putujue kole
koje je osnovao Grifit Dounz, zatim nedeljne ko
le (Yr ysgol, sul) koje se javljaju poev od 1781.
1 pored svega, engleski se sve vie govori u gra
dovima, a velki gubi, tako da e u XIX veku
Vels postati dvojezino podruje ija elita go
vori samo engleski.
Sve je ovo znaajno jer otkriva jedan od glav
nih inilaca otpora glotofagiji: religiju. Optepo35) Yves Person, Imperialisme linsuistique et colonialisme, u: Ar Falz, br. 1, 1973, str. 23.

Luj an Kalve

95

znata je injenica da su sve religije uspele da sa


uvaju svoj jezik, uprkos mnogim preprekama.
Takav je sluaj samskrta u bramanizmu, latinskog
u katolicizmu, hebrejskog u jevrejskoj veri, itd.
Refonmacija je utoliko osobena to je, uprkos
svim ovim religijama, uvek usvajala jezik kojim
narod govori, a ne mrtav jezik, ili jezik koji je
na putu da to postane. Tako je prevod Biblije na
nemaki odigrao znaajnu ulogu u jezikoj i po
litikoj istoriji nemakih drava, a isto se, kao
to smo videli, desilo i u Velsu. Religija moe da
spase jezik, ali je njeno posredovanje dvosmisleno
jer istovremeno ograniava taj jezik na one oblasti
koje joj prepusti vladajui jezik. To je nesumnji
vo u sluaju Velsa gde u periodu XVIXIX veka, pored engleskog kao zvaninog jezika admini
stracije i kolstva, velki ostaje jezik uporednih
kola. Re je o prilino rasprostranjenom sluaju.
Mustafa Laeraf istie da je u Aliru narod proz
vao francuski jezikom ovozemaljskim, nasuprot
arapskom koji je jezik duhovnosti i onozemaljskog
ivota16), pa se ovo spaavanje jezika moe brzo
pretvoriti u njegovo sahranjivanje. Vladajui je
zik (ovde francuski) obuhvata oblast profanog, na
ime sve ono to se tie svakodnevnog ivota, ad
ministracije, pravosua, tehnike, politike, studira
nja, dok je potinjeni jezik (ovde arapski) potis
nut u oblast sakralnog. Tako je opozicija vladajui
jezik/potdnjeni jezik prerasla u opoziciju staro/
novo: potinjeni jezik se mora prihvatiti kao na
zadan crkveni jezik, kako ga uostalom prikazuju *)
*) M. Lacheraf, L'Algerie: nation et societe, Pariz,
1965, str. 324.

96

Lingvistika i kolonijalizam

mas-mediji. Slino se desilo u Francuskoj sa bretonsikim jezikom koji je Trea Republika, laiki i
glotofagijskd raspoloena, predstavila kao jezik po
pova. Ova diglosija, koja je srodna jezikoj super
strukturi, nosi u sebi klicu konanog nestajanja
potinjeniog jezika koije bi se moglo izbei samo
politikim preokretom: tako spasen, jezik nema
nikakvu snagu, nikakav dinamizam koji bi mu po
mogao da pobedi, a najvie to moe da uini je
ste da odloi vlastitu agoniju. A to e trajati sve
dok ga drutveni, ekonomski i politiki uslovi bu
du vezivali za staro.
Tako je horizontalno rasprostiranje vladajueg jezika gotovo nezaustavljivo sve dok traju eko
nomski i politiki uslovi koji su ga omoguili. U
manjim mestima on je vrlo brzo poeo da se upo
trebljava, dok su sela ostala jednojezina. To je
onaj istaddjum glotofagije koji i danas postoji u
veini bivih kolonija van i unutar Francuske. to
se tie ovih poslednjih moemo pomenuti zanim
ljiv sluaj Oksitaniije. il Rona govori o cifri od
deset miMona oksitanofona37), dok Rober Lafon bli
e procenjuje:
jedan od dva miiliona punovremenih ko
risnika koji su dvojezini, ali francuski govore sa
mo van kue ili svog mesta;
est miliona deliminih korisnika, koji razumeju i govore oksitanski, ali ga koriste samo u
nekim prilikama;
37) J. Ronjat, Grammaire historique des paries provencaux modernes, Monpelje 19301941. (4 torna).

Luj an Kalve

97

to iznosi sedam do osam miliona oksitanofona na


oko dvanaest miliona stanovnika38). Ova podela na
grupe je istovremeno i geografska i drutvena.
Ako izuzmemo interesovanje mladih za vlasti
ti jezik (broj onih koji za maturu biraju oksitansfci poveava se svake godine, to je sluaj i
sa bretonsikim, dok su asiovi oksitanskog sve
brojniji u koledima, gimnazijama, na univerzite
tima ...), koje postoji samo u gradovima i na uni
verzitetima, est miliona oksitanofona o kojima je
re ive uglavnom na selu, poito je grad odavno
popustio pred navalom francuskog jezika. I ovde
jezika superstruktura i ekonomsko-rutvena or
ganizacija imaju kao uzor podreenost sela gradu,
to je pre svega ekonomska i drutvena injenica,
u okviru koje jeziki odnosi sustiu (i prestiu)
drutvene odnose. Promena jezikih odnosa pret
postavlja uostalom pramenu ekonomskih i drutve
nih odnosa. U ne tako davna vremena oksitanski
seljaci, koji nisu znali francuski, morali su da ga
naue kao drugi jezik poto ih je siromatvo teralo da emigriraju u grad. Stoga je i prirodno to
poitinjeni jezik nastaje prvo u gradovima i to su
Bordo i Marselj frankofonsika uporita na oksitanskoj teritoriji, prirodno je to je bretonski za sa
mo nekoliko godina nestao iz Sen Briea (ponekad
se uje na gradilitima gde rade bretonski seljaci
koji su napustili svoju zemlju), to se povlai iz
Laniona, ali ostaje na osamljenim seoskim ima
njima.
38) R. Lafont, Clefs pour VOccitanie, 1971, str. 57.

98

Lingvistika i kolonijalizam

Ovakva organizacija (tenja ka dvojezinosti


u gradovima i jednojezinosti na selu) postoji u
veini sluajeva za koje danas znamo i gde glotofagija nije do kraja sprovedena. Videemo ka
snije da je uglavnom re o onom delu Afrike koji
se danas rado naziva frankofonska Afrika. U
svim tim sluajevima vladajui jezik je odraz veo
ma savremeuih ekonomskih oblika (kao i najuspenijih oblika kapitalistike eksploatacije oveka
po oveku), dok je potinjeni jezik odraz zastarelih proizvodnih oblika (kao i onih oblika dru
tvenog ivota koji su najblii lokalnoj tradiciji).
Tako imamo tri izomorfna opozitivna para:
Industrija, trgovina / poljoprivreda
Grad
/ selo
Vladajui jezik
/ potinjeni jezik

Ovaj paralelizam je zastupljen i u etvrtoj


ravni, ravni oznaavanja, poto par jezik/dijalekt
koji smo razmatrali u prethodnom poglavlju preseca tri gornja para. Seljak koji obrauje zemlju
govori dijalekt, varosanin govori jezik, pa su
i pogrdni naziivi za potinjeni jezik (po definiciji
onaj jezik koji je nerazumljiv) i one koji njime go
vore, esto posueni od tih istih potinjenih je
zika: posle argona enciklopedista, na selu se jo
koriste charabia ili baragouin (charabia je sve do
kraja XIX veka za pariku buroaziju oznaavala
oksdtaniski koji se govori u Overnji; baragouin do
lazi od dve bretonske rei bara, hleb i gwin, vi
no) kojima govore ploucs i pacoulins (sama re
paysan ima u francuskom ponekad pogrdno zna
enje).

Luj an Kalve

99

SNAGE KOJE SE ODUPIRU GLOTOFAGIJI


Ova dva dinamina stadijuma vode sasvim pri
rodno ka treem stadijumu uspene glotofagije
izumiranju potinjenog jeziika koga je progutao
vladajui jezik. U stvari, sam proces glotofagije
ne dostie uvek ovaj poslednji stadijum, a kad se
to ipak desi, ostaju samo arheoloki tragovi iez
log jeziika, o kojima emo govoriti u sledeem po
glavlju. Vrlo su retki pnimeri potpunog gutanja
jednog jezika (i jedne civilizacije) koje smo u mo
gunosti da podrobno opiemo, ne zato to se to u
istoniji retko deavalo, ve stoga to su nam ostali
malobrojni tragovi. Kada to nije sluaj najei iz
vor podataka su hronike koje su nam osvajai os
tavili. Tako se pouzdano zna da je u Galiji latinski
zamenio galski (potisnuvi ga na selo, kao to smo
videli), jer je Timski osvaia ostavio o tome brojna
pisana svedoanstva. Meutim, to se tie mnogih
preanjih, sadanjih ili ak buduih sluajeva, mo
emo samo da nagaamo i tragamo za arheolokim
dokazima, glotohronologijom, itd---- Teko je na
primer, pouzdano ustanoviti odnose snaga (te pre
ma tome i jezike odnose) koji su uticali na istoriju zapadne Afrike, poto u prilinoj meri nedo
staju pisana dokumenta, dok je pomo arheologi
je, s obzirom na malobrojna istraivanja, ograni
ena. Verovatno su izmeu X i XIV veka nae
ere istovremeno postojale dve velike jezike sku
pine u oblasti koja je otprilike obuhvatala juni
deo sadanje republike Mali, deo Mauritanije, Se
negala i Gvineje: jezika skupina sarakole iz oko
line Kumbija, prestonice kraljevine Gane i jezika

100

Lingvistika i kolonijalizam

skupina iz okoline Nijanija, za koji se pretpostav


lja da je bio prestonica kraljevine Mali. Gansko
kraljevstvo konano je unitila vojska malinkekog
kralja Sundate (u bici kod Kirine), aili nam o
tome govori samo usmeno predan je, kao i hronike koje su znatno kasnije napisane na arapskom
u Tombuktuu. Na nestalnoj granici izmeu dva
kraljevstva, jezici -saralkole i malinke su se suko
bili, pa je posle Sundatine pobede i tokom spo
rog propadanja kraljevine Gane, malinke postao
vladajui jezik. Moda je jezik kojim se danas go
vori u oblasti Kajes, na granici izmeu Senegala
i Malija, proizvod ovih jeziokih oidno-sa (u prilog
toj hipotezi govore hronolofci dokazi koje je ovde nepotrebno navoditi). Za sada ne moemo ni
ta da -tvrdimo, pa se problem istorijskog nestan
ka sarakole-jezika, ije etape nismo u stanju da
rekonstruiemo, i dalje postavlja.
Ma kakve bile tekoe na koje nailazim pri
likom opisivanja ovih pojava, istiem da sam, jed
nostavnosti radi, proces glotofagije ralanio na
tri stadijuma: re je o vrlo postojanoj pojavi, bez
kvantitativnih skokova, poto su skokovi koje sam
ja pokuao da upiem prevashodno kvalitativni.
Kao po pravilu, vladajui jezik prihvata najpre
vladajua klasa, potom gradsko stanovnitvo i naj
zad selo, a tamo- gde se potinjeni jezik odupire,
javlja se dvojezinost. Meutim, nestanak jednog
jezika (uspena glotofagija) ili pak obrnuti sluaj,
zavise od brojnih, ne samo jeziokih inilaca, po
sebno od otpora koji prua narod iji je to jezik.
Latinski nije smenio galski zato to je bio jeziki
superioran (prethodna poglavlja su pokazala da

Luj lan Kalve

101

ne postoje superiorni jezici, ali da ideoloki diskurs nastoji da podri ovu tobonju superior
nost), ve zato to je rimska vojska u poetku bi
la vojno nadmonija od galske, i to je, kasnije,
rimska drava mogla da podnese dugotrajnu vojnu
okupaciju Galije, i kolonizaciju smiljenu tako da
sve to se uini osigura pobedu rimske civilizacije:
galski nije pao kao rtva latinskog jezika, ve
kao rtva rimskog imperijalizma, isto kao to bretonski i oksitanski nije ozbiljno ugrozio francuski
jezik, ve francuski ekonomski i politiki centra
lizam, sprovodei unutranju kolonizaciju.
Kada se opisuje proces glotofagije, onda se
nuno moraju opisati i snage koje se njoj odupi
ru: ishod bitke zavisi od njihovih meusobnih od
nosa. Uoili smo ve neke od tih snaga koje se
odupiru, osobito religiju u svim onim sluajevima
kada se vezuje za jezik. Najvei podstrek ovom
otporu prua nacionalna svest ugnjetenog naroda,
koja podstie na pobunu protiv ugnjetaa. Jer, kao
to nema klase za sebe (suprotno klasi po se
bi), bez klasne svesti, nema ni nacije za sebe
bez nacionalne svesti, poto bez nje ne moe ni
jedna oslobodilaka borba. Borba naroda protiv
spoljanjeg ugnjetavanja najee je glavna snaga
koja se odupire glotofagiji, te je to razlog to
francuski jezik, i pored znatne pomoi dravnog
aparata, koji tlai i unitava kulture, Alirci nisu
nikada stvarno prihvatili tokom 130 godina vlada
vine kolonijalizma. Protivnici francuskog bili su
arapski, ija je snaga poticala od njegove religij
ske uloge (s istog stanovita, jezik je narodni
zbeg, skrovite gde se narod sklanja i bori protiv

102

Lingvistika i kolonijalizam

vladajueg jezika) ii berbersiki jezik, koji se odr


ao u planinama gde ivi narod koji njime govori,
prua otpor ugnjetavanju i koji e se konano di
i na oruje protiv francuskog ekonomskog i poli
tikog prisustva. Suprotno tome, u Izraelu je he
brejski prihvaen za dvadeset godina, u Italiji toskanski za jedan vek, jer je u oba sluaja posto
jala nacionalna svest, elja za ujedinjenjem koja
je, izmeu ostalog, pronala svoj jeziki izraz. Raz
lika u godinama je znaajna: bilo je potrebno dva
deset godina da hebrejski jezik, koji su svi pred
ratni renioi svrstavali u mrtve jezike, postane je
zik Izraela, a jedan i po vek nije bio dovoljan da
Alir prihvati francuski. To je vano, jer ova dva
primara razdvaja volja i borba naroda koji tas
naginju na jednu ili na drugu stranu: hebrejski
je bio na strani naroda, francuski na strani ug
njetaa.
Meiutim, postoji neto to koi odupiranje
giotofagiji: lokalna, pre svega objektivna viejezinost, adi i ona viejezinost koju podstie sam
ugnjeta. Neosporna je injenica da dijalektizacija bretonskog, koji se deli na etiri dijalekta (vanetski, kornuajski, leon^ki, tregorski) od kojih su
tri poslednja relativno srodna (navode se u skra
enici KLT), dok se vanetsiki od njih razlikuje po
tonskom akcentu ikoji je izmenio fonetski razvoj
morfema, ne olakava odupiranje francuskom je
ziku. Francuski jeziki imperijalizam iao je na
ruku dijalektizaciji tako to je zabranjivao opismenjavanje naroda na vlastitom jeziku, meutim, ona
je postojala od samog poetka, zbog ega ovu vi
ejezinost smatram objektivnom: jezika diferen-

Ltij an Kalve

103

djacdja u okviru isitog naroda postojala je i pre


kolonijalnog osvajanja. Meutim, kolonizator bi
esto sam uzrokovao viejezinot tako to je od
reivao nove 'granice. Znamo da su neke sadanje
afrike republike doivele da im Francuzi smanje
dravnu teritoriju, i da se veoma rasprostranjeni
jezici kao to su peul, hauzia, bamfoara govore u
vie zemalja, ali ne mogu da postanu niiji nacio
nalni jezik, jer u svakoj od tih zemalja postoje
jo mnogi drugi jezici. Tako nastala vrlo sloena
viejezinost slui interesima glotofagije ak i po
sle tobonje dekolonizacije: udarnoj snazi neokolonijalizma, firanlkofbiniiiji, potrebna je samovolja da
bi vladala, meutim, taj problem emo osmotriti
u drugom poglavlju.
Vano je upamtiti da se kolonijalizam kao
pojava moe prikazati kroz neke uspehe postignu
te u oblasti glotofagije koja nije nikada izdvojena
pojava. Nemogue je, na primer, prihvatiti tako
neodreene i neuhvatljive prikaze kao to je ovaj:
Pomenimo samo, ne osvrui se na pojedinosti, da
su postojale istorije sline istoriji Francuske i njenog
jezika, tako da se na pisani latinski nadovezao itav niz
nacionalnih jezika koji su kasnije postali knjievni jezici
i, svaki u svojoj zemlji, sveli ostale jezike na mesne go
vore (patois) i na, male regionalen jezike39).

Iako se poziva na marksizam, pisac ovih re


dova zapada u dobro poznati idealizam: ne prika
zuje realnost kroz njen odraz. Pokazuje prezir pre
ma pottiinjenim kulturama. ta u njegovom tekstu
39) Marcel Cohen, Histoire d'une langue: le frangais,
Pariz, 1967, str. 51.

104

Lingvistika i kolonijalizam

treba podrazumevati pod malim jezicima? Je


zike kojima govori malo ljudi poto je u tom smi
slu koristio ovaj izraz u jednoj drugoj svojoj knji
zi40) o bretonskom jeziku. Meutim, da li jezik
stie pravo na postojanje srazmemo broju nje
govih korisnika? Ako tako krenemo, onda je dan
ski mali jezik u poreenju sa francuskim, francu
ski mali jezik u poreenju sa pansfcim ltd ---Osnovu procesa glotofagije ine, u stvari, tri
komponente koje smo pokuali da opiemo.
Ekonomska komponenta. Ako se prihvati
pojam jezike superstrukture koji sam napred iz
loio, tad poreklo jezikih sukoba treba traiti u
ekonomskim i drutvenim sukobima, u nainu pro
izvodnje, ukratko u kolonijalizmu kao ekonomskoj
i politikoj pojavi. S tog stanovita moemo tvr
diti da svaka kolonizacija nosi u sebi klicu gloto
fagije, i da tek prava dekolonizacija omoguava
prestanak glotofagije (to uopte ne znai da je
kulturna borba bezuspena u toku kolonizacije).
Pravna komponenta, gde je termin pravni
uzet u irem znaenju. U stvari, kolonijalizam, kao
i svaka prinuda koju namee dravni aparat, podrazumeva istovremeno postojanje zakonodavstva i
mogunost vlastitog obnavljanja. Ovde je re o
vanoj ulozi pravnog aparata doslovno shvaenog
i kole, koja izuzetno pogoduje obnavljanju siste
m a (primer Alira). Ova pravna komponenta je
teorijski nuna, oekivana, i od znatne pomoi u
procesu glotofagije, ali nije prevashodna, niti je
") M. Cohen, Materiaux pour une sociologie u langage, tom 1, str. 95.

Luj an Kalve

105

krajnja instanca na kojoj se reavaju sukobi. To


znai da se borba za jeziku dekolonizaciju ne od
vija mimo borbe za potpunu dekolonizaciju, da je
uzaludno boriti ise samo za ukidanje ili izmenu ne
kog zakona o koli.
Ideoloka komponenta. Ideologija opravda
va kolonijalizam u svim njegovim stadijumima. U
dva prethodna poglavlja videli smo kako su to
inili francuski mislioci, meutim, treba priznati
da se u razliitim tipovima kolonizacije to razli
ito inilo. Ako se engleskom imperijalizmu ne
pnipie liberalizam u pogledu jezika, onda ipak
treba priznati da mu pravne i politike kompo
nente nisu tako plaljive, paranoine kao francu
ske. To svakako nikakvog uticaja nema na pro
ces glotofagije: u starim engleskim kolonijama
predavali su se lokalni jezici, to je u Tanzaniji i
Keniji samo olakalo prihvatanje svahilija kao na
cionalnog jezika. Meutim, do danas se zadrao
onaj i;sti odnos izmeu vladajueg jezika (engleski)
i potinjenih jezika, koji je postojao i u vreme
kolonizacije: u anglofonoj Africi engleski je is
to tako klasni jezik kao francuski u frankofonoj
Africi. Glotofagija i njene pristae nemaju povlaeno dravljanstvo.

IV
JEZI K I TRAGOVI KO LONIZACIJE

U prethodnom poglavlju videli smo da se glotofagijski proces moe samo grubo periodizovati.
Re je o ekonomskoj i politikoj pojavi (vladavi
ni jedne zajednice nad drugom), prikazanoj kroz
vlastitu posledicu, tanije, vlastiti proizvod (glotofagija), koja se odvija pred naim oima (Ali, to
je isto, ije odvijanje moemo rekonstruisati za
hvaljujui dokumentima). Bez obzira kako nastaje,
ovaj proces se uvek u datom trenutku javlja kao
diglosija koja se razliito razvija. U sluaju neuspeha kolonijalilizma, ili zaustavljanja njegove ne
posredne ekspanzije (dekolonizacija), diglosija osta
je najee sastavni deo jezike superstrukture: u
tom sluaju postoji vie jezika, dok je situacija
vrlo slina prvom (kolonijalizam u nastajanju) ili
drugom (kolonijalizam na vrhuncu moi) stadij umu gore opisanom. U sluaju uspeno spnovedenog
kolonijalizma, do kraja dovedene glotofagije, vla
dajui jezik je progutao potoinjeni jezik dajui
iznova jednojezinu situaciju, gde je jednojezinost, isitorijsiki gledano, proizvod -rata meu je
zicima.
Nastanak diglosije, kao i ona sama, omogua
vaju nam jedno drukije prouavanje kolonijaliz

108

Lingvistika i kolonijalizam

ma u jeziikoj ravni. Diglosija stvara jezike promene (interferencije, posuenice), ostajui pri tom
proizvod istorije i snaga koje je pokreu, to nam
doputa itanje jezikih tragova kolonizacije, na
ime, odgovor na pitanje: kakve tragove ostavlja
diglosija nastala u glotofagijskom procesu? Re je
0 razliitim vrstama tragova. Potrebno je razli
kovati arheoloke od superstrukturnih tragova. Mo
gue je u postojeem stanju jednog jezika ukazati
na trag neke stare glotofagije ili sukobljavanja, ak
1 onda kada je jedna od sukobljenih rei nestala,
bilo da je odbaena ili progutana, to je arheo
loki postupak kojim se, zahvaljujui prouavanju
ostataka, u ovom sluaju jezikih, oivljava istorija ili jedno shvatanje istorije, isto kao to ar
heolog oivljava jedan nain ivota prouavajui
ostatke graevina i zanatskih predmeta. To emo
pokuati da pokaemo koristei leksikografske i
toponimiijske izvore. S tog nas stanovita i zani
ma sama diglosija i njeni raznoliki oblici, jer je
mogue pokazati viejezinost kao rezultat koloni
jalizma ili, ire, odnosa snaga, pa e nam jezika
superstruktura, kako sam je ja odredio, dopustiti
da utvrdimo tragove proteklog kolonijalizma. Najreitiji je u tom pogledu sluaj kreolaca koji emo
sada prouiti.
Postupak koji emo ovde koristiti sutinski
se razlikuje od postupka u prethodnom poglavlju
jer je sinhronijski, dok je prvi dijahronijski, po
karakteru deskriptivan, istorian i obuhvatan. Sa
da e on biti heuristian, pokuavajui da u mno
tvu nerazjanjenih injenica uhvati istoiijsku nit.

Luj lan Kalve

109

SISTEM POSUENICA
Za jeziku posuenicu postoje mnoge defini
cije poto su, izgleda, svi lingvisti pokuali da je
definiu i da se bave ovom udnom vrstom raz
metne koja se zove samo posuivanje jer o vraa
nju nema govora. Dva nova lingvistika renika
ovako odreuju posuenicu:
Jezika posuenica se javlja onda kada neki govor
A koristi i na kraju prisvoji jednu jeziku jedinicu ili
odliku koja je prethodno postojala u govoru B, i koju A
nije posedovao; pozajmljena jezika odlika naziva se je
dinica ili posuenica. Ona je veoma znaajna sociolingvi
s tik a pojava u svim kontaktima jezik a. . . Nuno je u
vezi sa prestiem koji uiva jezik ili narod koji njime
govori (meliorativnost) i sa prezirom kojem su oni izlo
eni (pejorativnost)1).
Posuenica se javlja kada se re b svesno pravi po
uzoru na re a, koja je preuzeta iz prolog stanja jezi
k a . . . Naslee se javlja onda kada je prelaz sa rei a
na re b nesvesan*2).

Posuenica je oigledno premetanje jedne je


zike jedinice ili odlike u drugi jezik, bilo da su
jezici savremenicd (francuska posuenica iz engle
skog: breakfast je primer koji smo izabrali) bilo
da je jedan nastao iz drugog (francusko hopital je
posuenica od latinskog hospitale, ali je hotel nasleena re od hospitale). Neemo se posebno ba
*) Dictionnaire e linguistique, Pariz, 1973, str. 188.
2)
Dictionnaire encyclopedique des sciences du langage. Pariz, 1972, str. 20.

110

Lingvistika i kolonijalizam

viti sudbinom ovih izdvojenih jedinica koje smo


navela: ono to je stvarno zanimljivo za prouava
nje, i na emu emo zasnovati na pristup, jeste
opti sistem posuenica izmeu dva jezika kao od
raz onih odnoisa koji su postojali izmeu zajedni
ca koje su govorile tim jezicima. Prva gore nave
dena definicija istie sociolingvistika znaaj posuenice. Meutim, u sledeoj reenici posuenica se
dovodi u vezu sa jezikim uticajem (posuuje se
iz uticajnog jezika, zavisno od sklonosti), to nam
stvara probleme jer je sa jezikog stanovita ne
mogue odrediti ta je uticajan jezik. Uostalom,
ako pod uticajnim jezikom treba podrazumevati
jezik iji je uticaj vei od uticaja onog jezika ko
ji pozajmljuje, tvrdnja je oito lana: moe li se
na osnovu injenice da su panci od Acteka po
zajmili reci koje su u francuskom dale tornate i
chocolat sa ozbiljnou tvrditi da je acteki jezik
u to vreme uiticajniji od panskog? Osim toga,
svaka druga definicija, bila ona kulturna, politi
ka ih religiozna, nuno e ukljuiti drutvena, po
litika i istorijska razmiljanja: uticajan je samo
jezik grupe koja je, iz ovog ili onog razloga, za
dobila izvestan uticaj, naime, nametnula ga dru
gima. Ovde se susreemo sa problematikom koja
nam je manje^vie bliska i koja omoguava uklju
ivanje posuenice u nau deskripciju glotofagije.
Meutim, jezika taksonomija je zauujue rasplinuta, poto se u samom odreivanju posueni
ce uopte ne vodi rauna o istorijskim uslovima
u kojima je nastala.
To je stanovite koje su naunici retko kad
pohvatali. Prouavajui odnose izmeu nemakog

Luj 2an Kalve

111

i sorapskog3), izmeu mimona i alamanskog4), lin


gvisti erba i Uriel Vajnrajh govore o interferen
cijama, ne vodei dovoljno rauna o drutvenom
statusu onih koji govore jedan i drugi jezik. Luj
Deroa, koji je svoju obimnu doktorsku tezu posve
tio problemu posuenica5), o uzrocima pojave go
vori samo na dvema od etiri stotine strana, pominjui prisilno jeziko potinjavanje celokupne
nacije6), i navodei na jednoj od te dve strane
nekog kvebekog a u to ra . . . Da bismo otkrili so
cioloki i sociolingvistiki pristup jezikim kon
taktima, moramo se opet vratiti na Antoana Mejea.
U lanku koji je posvetio postojanju dvojezinosti
u Francuskoj, izmeu lingua romana i germanskih
govora osvajaa, on se bavi interferencijalnim delovanjem germanskog na francuski: interogacija
pomou inverzije (vient-il?, po uzoru na kom m t
er?), korienje nekih leksema kao zamenica
(homme koje je dalo on po uzoru na man, rem
koje je dalo rien po uzoru na nicht) itd. U njego
voj analizi socioloki problemi se samo uzgred pominju:
Od VI do IX veka, politika mo je bila u rukama
osvajaa iji je jezik bio germanski. Govori tih osvajaa
bili su raznoliki: burgundski se razlikovao od frankonijskog. Svi ti govori zajedno stajali su nasuprot lingua ro
mana, jeziku stanovnika. Kraljevi i voe koji su vladali
3) Sur la notion de melange de langues, Recueit
japhetique, IV, 1926.
4) Languages in contact, Hag, 1968.
5) Uem prunt, Pariz, 1956.
6) Nav. del., str. 169170.

112

Lingvistika i kolonijalizam

zemljom zadrali su germanski govor: zna se da je pravi


jezik Karla Velikog bio germanski. No oni su rano pri
hvatili hrianstvo iji je jezik bio latinski.. .7)

Ovde se javlja ideja o odnosu izmeu posuenica i jezike superstrukture, s jedne strane, i od
nosa snaga, s druge strane. Ne shvatam po emu
bi lingua romana, da se posluim terminima ve
pomenutog, Lingvinistikog renika, imala u ovom
sluaju manje utdcaja od germanskih govora od
kojih je posudila mnotvo rei, ali zato razumem
da su stanovnitvo, koje je govorilo lingua romanu
vojniki porobili i potiinili osvajai iji je jezik
bio germanski: u tome, a ne u nekom idealisti
kom uticaju, treba traiti poreklo buduih posuenica.
Teza koju u braniti i pokuati da ilustrujem
poinje tek da se nazire, a moe se saeti u sledeu
tvrdnju: Meusobna posuivanja veju jezikih za
jednica govore o vrsti odnosa koje su one odrava
le i odravaju, koja se odnosi kako na broj posuenica i njihovu ujednaenost ili neujednaenost u
jednom i drugom jeziku tako i na semantiku ob
last posueoica. U stvari, ako se danas posmatraju posuenice izmeu takvih jezika kao to su
francuski i engleski, opaa se da postoji izvesna
statistika ujednaenost: francuski od engleskog
posuuje bezmalo isto onoliko koliko i engleski
od francuskog. Izmeu ostalog, oblast posuenica
je relativno raspldnuta, heterogena: od odevanja
(pull over) do trgovine (pressing), preko informisa7)
Sur ime periode de bilinguisme en France, Linguistique historique et linguistique generale, II, str. 92.

Luj lan Kalve

113

nja (speaker) i sporta (jedina oblast gde je fran


cuski sve posuivao, kad su u pitanju francuske
posuenice, iz engleskog; od ljubavi (affaire e
coeur) do lingvistike (patois), preko gastronomije
(vol-au-vent), kad su u pitanju engleske posuenice
iz francuskog. ini se u stvari da kod savremenih
meusobnih posuivanja rei dva jezika, kao to
su engleski i francuski, ne postoji velika koherent
nost, ili neka sreenost: kada je re o kulturnim
dodirima i utioaju civilizacija, posuuje se bez
ikakvog reda i nasumice. Izmeu ostalog, relativna
statistika ujednaenost pokazuje nam da su ova
dva jezika (pa tako i ove dve zajednice) na istoj
nozi: ne postoji vladavina jedne nad drugom.
Naprotiv, ako se posmatraju posuenice izme
u engleskog i francuskog jezika od XI do X III
veka slika je sasvim drukija. S jedne strane
francuski skoro ne posuuje od engleskog, dok su
u drugom pravcu posuivanja brojna. Ova stati
stika neujednaenost govori o vladavini jedne za
jednice nad drugom, a uoljiva je u veini kolo
nijalnih situacija: francuski skoro ne posuuje od
bretonskog, dok bretonslki vrvi od francuskih re
ci, u francuskom ne postoji nijedna jedina bamabara re, ali je bamabara posudio mnogo rei od
francuskog, u laponskom ima mnogo vedskih i
norvekih reci, ali vrlo malo laponskih reci u ved
skom i norvekom ltd. S druge strane, semantike
oblasti u kojima prevashodno ima posuenioa go
vore neposredno o vrsti odnosa izmeu frankofonske i anglofonske zajednice. Feman Moe predlae
razvojnu tabelu sainjenu prema New English Dictionnary on Historical Principles, reniku koji pri

114

Lingvistika i kolonijalizam

kazuje istoriju engleske leksike poev od 1150.


Oigledno je da pozajmice iz francuskog jezika
spadaju u politiki renik, (government, parliament,
assembly, minister, sovereign), crkveni (clergy,
parson, sacrament, communion, abbey, confession
itd.), vojni (army, battle, spy, enemy, soldier, cap
tain, ltd.) umetniki (art, painting, sculpture, co
lumn, poetry, prose, comedy itd.), gastronomski
(dinner, supper, veel, beef, mutton, salmon, so
le, cream itd.), u renik istananog odevanja i na
kita (fashion, gown, petticoat, jewel, broach, dia
mond itd.) u renik lova, plesa itd.8)* Meutim, ovo
mno'tvo rei nije samo po sebi znaajno, te ga
je nuno, da bi se bolje shvatio njegov smisao,
suoiti sa njegovom suprotnou, naime, sa obla
stima gde nema posuenica iz francuskog. Ali, dok
oblast pomenutih posuenica tano odgovara onom
drutvenom ivotu u kojem se koristio francuski
jezik (dvor i imuni slojevi), dotle francuskih re
i nema, na primer, ni u oblasti poljoprivrede ni
u oblasti zanata. A termini veel, beef, mutton (te
letina, govedina, ovetina), koji oznaavaju meso
koje se jede, imaju odgovarajue saksonske nazi
ve (calf, ox, sheep) za oznaavanje etvorononih
ivotinja koje se uzgajaju: ovo leksiko udvajanje
neposredno otkriva drutvenu podelu, poto je za
datak seljaka bio da uzgajaju stoku (otuda speci
jalizacija znaenja kod termina koje su oni kori
stili: saksonske rei), a zadatak plemia i buruja da je troe (otuda, specijalizacija znaenja kod
francuskih termina jer su te drutvene klase go) Esquisse une histoire de la langue anglaise, Lion,
1974, str. 6771.

Luj an Kalve

115

vorile samo francuski). Sistem srednjovekovnih en


gleskih posuenica iz francuskog trag je jezike
superstrukture u Engleskoj, od XI do XIII veka,
superstrukture koju uostalom savreno ilustruje
jedna poslovica na srednjoengleskom jeziku:
Dek bi bio dentlmen kad bi govorio francuski/*

Da biste bili otmeni, trebalo je da govorite


francuski, poto su se intelektualni, politiki, prav
ni ivot i zabava ljudi iz te klase odvijali na fran
cuskom jeziku, dok je puk govorio saksonskim
jezikom. Svakajko, gore oslikano udvajanje na vokabular za meso iz mesarnice i onaj za stoku sa
mo je jedan od mnogih primera: zahvaljujui svo
joj jednostavnosti, celokupni sistem posuenica
svedoi o glotofagiji.
Takvih sluajeva ima u izobilju. Uzmimo ih
iz razliitih geografskih i istorijskih oblasti da bi
smo bolje zasnovali svoju hipotezu. U sevemoj
Africi transkripcija francuskih rei pomou arap
skih slova je ponekad prilian problem, na pri
mer, usled nedostatka fonerna (p) i odgovaraju
eg grafema u arapskom: limena mesta (Paris,
Perpignan) ili trgovake firme (Philips, Agip) ne
mogu se transkribovati pomou postojee azbuke.
U svakom takvom sluaju postoje dve vrste reenjia. Jedno reenje, najekonominije i najraspro
stranjenije, sastoji se u prilagoavanju stranog ter
mina fonologiji jezika, a zatim njegovom transkribovanju uz pomo raspoloivih sredstava. To je
reenje usvojio francuski koji strane rei sistemat
ski svodi na foneme i grafeme koji su mu svoj-

L in gvistika i kolonijalizam

116

stvani (Brejnev, datcha, Mao tse toung) izuzev po


nekih inovacija u pogledu grafematskog niza (na
primer, kh kod nekih araipskih rei, premda se
taj niz, iako redak, koristi: kh&ne, khmer itd.).
Drugo, mnogo neekonominije reenje sastoji se u
piilagoavanju pozajmljenom terminu fonologije i
azbuke jezika koji pozajmljuje, Sto je reenje koje
francuski nikada nije koristio, ali se to inilo u
sevem oj Africi. Tako se odnedavno pojavljuje no
v i grafem

(koji, da bi se razlikovao od jednog

drugog arapskog grafema, ima tri take: ovim gra


fem om sa dve take transkriibuje se jat, sa jednom
takom /b /), koji se koristi u natpisima i u tam
pi: l

*j za agip na pumpnim stanicama


za Filips na pnodavnicaina tehnikih

ureaja. Istovrem eno su neke francuske skraeni'


ce bez ikakvog menjanja prilagoene arapskim
slovim a. Tamo gde francuski prevodi engleske
skraenice (O.N.U sa U.N.O. N.A.T.O. sa O.T.A.N.
itd ., gde je jedini suprotan primer U.N.E.S.C.0
koji je do nas dospeo leksikalizovan kao tmesco,
isto kao to su leksikalizovane i neke ruske skra
en ice kao guepou) arapski transkribuje:

1 0 1

Jb*

shell sa I.C.A., to u tom jeziku, strogo uzev,

ik -u tfi

n Kalve

griy*u
reel
izm
nos

117

nikakvog smisla9). Nedostatak odgovarajue


aatske inovacije za transkripciju arapskih
a francuski doputa nam da shvatimo odnos
u jednostavnog pralagoavanja azbuke i odsnaga svojstvenih francusko-arapskim komtaku severnoj Africa,
rugi primer: francuski je od bretonskog poo osamnaest sledeih rei (ako je verovati
a Pjera Giroa: u stvari, lista nije iscrpna,,
taje najvie desetak termina) od kojih je, dapolovina van upotrebe:
- balai (XII vek), od bretonske rei balon, uko-

" SD

li
ta

]
f'Co

Ti .

baragouin (1532) od reci bara,

hleb i gwin

bijou (1410) od bretonskog bizou, prsten. Ovaj


a zamenjuje francusku re joyau;
biniou (1872);
boite (1672);
cohue (1235) od srednjobretonskog cochuy, pokripijaca;
darne (1528) od darn, komad, u smislu ribe;
dolmen (1805);
drouine (1680);
ecouffe (XII vek);
faim-valle (XII vek), to je dalo u XVIII vekj
ile glad kod konja, od fain + gw all;
goeland (1500), od gw elan;
goemond (XIV vek), od gwemon;
kor rigan (1873);
lieue (1827);
menhir (1834);
mine (XV vek) od min. kljun, njuka;
raz (1484), od raz, morska struja;

ii] 9) Videti, na primer: S. G am adi, Quelques faits de


- tet linguistique franco-arabe en Tunisie, u: Revue
- nenne de Sciences Sociales, br. 8, decembar 1966.

Lingvistika i kolonijalizam

118

Ako, nasuprot tome, pokuamo da sastavimo


listu bretaniskih posuenica iz francuskog, bie to
neuporedivo vei broj rei nego u prethodnom slu
aju, ak ako se imaju u vidu neophodne adjunkcije. Nabrajanje posuemica bilo bi dugotrajno i do
sadno, ali jedno brzo prebrojavanje onih rei ko
je se nalaze pod, A, B i C u bretonsko-francuskom
rendiku (Roparz Emomovom) daje oko 160 termi
na, to je vie od broja francuskih posuemica iz
hretomiskog. I ovde statistika procena uzajamnih
posuemica govori o istorijskim odnosima izmeu
frambofomske i bretonske zajednice.
Lingala, kontaktno nareje koje se koristi u
Demokratskoj Republici Kongo i Narodnoj Repub
lici Kongo, posudila j$ znatan broj reci od kolo
nijalnih jezika, kao to su francuski, engleski i
portugalski. Ove posuemice su se, uostalom, pot
puno uklopile u jeziik i poprimile klasno obeleje,
svojstveno bantu-jezioima:

velo-bavelo (bicikl, bicikli);


disiki-badisiki (ploa, ploe):
zamande-bazamande (badem, bademi);
mopz-bamopz (svetenik, svetenici);

itd __ to se tie posuenica iz francuskog;


mesa-bamesa (sto, stolovi)
mateka-bamateka (maslac, maslaci)
sapato-basapato (cipela, cipele)

itd ---- to se tie posuenica iz portugalskog, i


buku-babuku (knjiga, knjige)

itd .. . . to se tie posuenica iz engleskog10), dok,


ie) Up. Antoine Ndinga, Structures lexicographiques
d u lingala, teza.

Luj Zan Kalve

119

kolibo ja znam, ni francuski, nii portugalski nisu


posuivali od lingale.
Odgovoriete da je lingala isto tako posuiva
la od susedinih afrikih jezika, naroito od bantu-jezika kao to su svahiiM, kiluba, mboi, kota, la
ri, mongo, ikongoanslki muinukotuba ... Talko* infinitiv iz munukotuba-jezika prelazi u lingalu zamenjujui prefiks ku prefiksom ko:
kukamuna > kokamuna (cediti robu)

isto kao i infioitiv iz svabili jezika:


kufanya > kofanya (initi)
infinitiv lari-jezika dodaje ko:
kadila > kokadila (obnoviti)

a infinitiv mboi-jeizika gubi svoje i u korist ko:


iwa > kowa (umreti)

Re je o vrlo raznolikoj pojavi. U prvom slu


aju imamo vertikalni sistem posuenica gde potdnjeni jezik posuuje od vladajueg (vladajuih)
jezika, to je srodno onome to se u lingvistici na
ziva superstrat: trag stranog jezika u lokalnom
jeziku, koji se nije mogao odrati pa je iezao.
U drugom sluaju, naprotiv, imamo horizontalni
sistem, srodan adstratu: trag koji geografski bli
zak jezik ostavlja na drugom jeziku. Osim toga,
svahili, kiluba, lingala, itd. neprestano posuuju
jedan od drugog to, kako smo videli, nije sluaj
sa kolonijalnim jezicima i lingalom: u prvom slu
aju je re o meusobnom optenju, u drugom o
vladavini, tako da posuenice nemaju vie isti
smisao, istu funkciju. Drugim recima, posuenice

120

Lingvistika i kolonijalizam

su u jednom i u drugom sluaju tragovi razliitih


drutvenih i politikih odnosa. Kakvih odnosa?
Treba se uvati idealistikog shvatanja ove poja
ve, to vodi nejasnom pojmu uticaja, ili, istina,
bliem ali ne sasvim jasnom pojmu kulturnog
otuenja, kao to to ini Anise Kaamura kada
pie:
Lingala je vise od bilo kog drugog govora preplavljena
francuskim reima. Jer, u osnovi, oni koji njime govore,
a nisu svi Bangale, imaju vrlo izraen kompleks evropske
kulture. Naprotiv, bisvahili i iluba su vrlo malo otu
eni od zapadne kulture11).

Shvatanje, nimalo materijalistiko, jer ovde ni


je re o kulturnom otuenju, ve o tragovima
ekonomskih odnosa i odnosa snaga. Uostalom
svahili-jezik (kisvahili), Ikoji po A. Kaamuri nije
otuen, sadri, sa svoje strane, 25/o arapskih rei, to ne govori samo o alijenaciji arapske kul
ture, ve o arapskom prisustvu na obalama isto
ne Afrike. I ovde su odnosi snaga odredili oblast
posuendca, pa je tako skoro ceo tradicionalni po
litiki vokabular arapskog porekla:
sultani (obiajni voa)
rais (predsednik republike)
waziri (ministar)

itd.
Suprotno tome, mali broj posuenica iz jed
nog jezika moe da govori o vrlo slabim odnosi-*
u) A. Kashamura, Culture et alienation en Afrique,
Pariz, 1971, str. 72.

Luj lan Kalve

121

ma izmeu dveju zajednica od kojih je jedna to


boe gospodarila drugom. Tako, iako je Rimlja
nima trebalo dosta vremena da osvoje Vels, to
smo vdideli u prethodnom poglavlju, labava rimska
vladavina ogleda se u malom broju velkih posuenica iz latinskog: est stotina termina, prema
Kenetu Deksonu (Language and History in early
Britain), petsto dvadeset sedam, prema H. Luisu
(Datblygiad yr Laith gymaraeg)f to je jo uvak
manje od hiljadu rei koje je engleski posudio iz
francuskog. U tom sluaju posuenice omoguuju
da se shvati obeleje rimske vladavine u Velsu.
Ove iste posuenice ponekad slue da se otkrije
neko privremeno osvajanje. U Meksiku, na poluostrvu Jukatan, odrao se maja-jezik (to se tie
indijanskih jezika, mada je panski vrlo raspro
stranjen), dok se na ostaloj teritoriji, posebno u
Gvatemali, govori jezik Tolteka, nahuatl (re
Gvatemala je uostalom nahuatlanska i znai: mesto okrueno umovitim planinama). Meutim, u
maja-jeziku se nalazi izvestan broj nahuatlansikih
rei, naroito kada su u pitanju politika i ratova
nje. Ova injenica je neshvatljiva jer Maje nisu
nikada naputali poluostrvo, te je jedino obja
njenje pretpostavka o toltekom privremenom os
vajanju Jukatana. Ova hipoteza, koja se oslanja na
jezike injenice (postojanje superstrata nahuatlanskog u maja-jeziku, to se tie leksike), ima, uosta
lom potvrdu u jednoj drugoj nejezikoj injenici.
uveni hram ien Ica nema nijedan od odlika crk
vene maja-arhitekture: otvoren je prema nebu, sa
velikim kolonadama, dok su Maje za prizivanje
svojih bogova vie volele male zatvorene prosto

122

Lingvistika i kolonijalizam

rije. Tajna se razjanjava kada shvatimo da je ien Ica doslovno ponavljanje tulskog hrama koji
se nalazi 1.400 kom sevem ije, usred tolteoke teri
torije (vidi sliku 1). Izgleda da su Tolteci, posle
osvajanja najveeg dela sadanjeg Meksika, upali
na teritoriju Maja, o emu svedoe arheoloki tra
govi (ire shvaeni) kao to su hram ien Ica i
posuenice12).

Drugo je pitanje odrediti trenutak u procesu


glotofagije kada se najvie posuuje, ili pak utvr-

) Up. Eric Wolf, Peuples et civilisation e l'Amrique centrale, Payot, Pariz, 1962.

Luj Zan Kalve

123

ti postojanost stope posuivanja dok su jezici u


dodiru. to se toga tie, raspolaemo izuzetnim
dokumentom, statistikim izvodima Femana Mosea o slovu A iz New English Dictionary, Jespersen
i Bou su, koristei razliite metode, dobili sline
rezultate, zbog ega treba imati povereoja u dobijenu krivu (vidi si. 2).

Slika 2, Uestalost pozajmljenih francuskih


rei u engleskom od XI veka (na apscisnoj
osnovi je vremenski razmak od 50 godina, na
ordinatnoj osnovi je odgovarajui broj po
zajmljenih rei). Prema F. Moseu, naved. delo, str. 70.

Na prvi pogled, rezultat je zauujuc. U stva


ri, francuska vladavina u Engleskoj poinje 1066,

124

Lingvistika i kolonijalizam

poto je Gijom Normandijski potukao kod Hastingsa vojsku kralja Harolda II, a zavrava se u
XIV veku sa drugim stogodinjim ratom (1337
1453), koji konano stvara rascep izmeu ostrva i
kontinenta, tako da, to je vrlo vano, od 1362.
sudovi i parlament poinju da koriste engleski
umesto francuskog. Gornji grafikon pokazuje da
su pozajmice najbrojnije izmeu 1350. i 1400, tanije, u trenutku kad francuski uticaj slabi, a
Francuzi samo to nisu proterani. Najvie posuenica smo mogli oekivati u toku dugotrajne fran
cuske vladavine, naime od 1100. do 1300. Sto je
samo na izgled protivureno i prua nam model
primani jiv na razliite postkolonijalne situacije.
Lako je pretpostavljivo da u vreme francuske
vladavine, engleski politiki, pravni i administra
tivni vokabular nije postojao, ili se nije koristio,
te je zastarevao. Nikakva veza nije postojala izme
u grupa koje su govorile ova dva jezika (izuzev
malobrojne prelazne grupe slugu i veletrgovaca ko
ji imaju veze sa dvorom), tako da se vokabular
potinjenog jezika specijalizovao za oblast blisku
njegovim korisnicima: svakodnevni ivot radnih
ljudi. Suprotno tome, u trenutku kad u oblasti
gde se dotada koristio francuski prodire engleski
jezik, osea se potreba za nadoknaivanjem ovog
zaostajanja ili nedostatka. Najjednostavniji nain
za to je neposredno posuivanje, pa odatle mno
tvo posuenih francuskih termina posle proterivanja Francuza, u trenutku kad sudovi, parlament
itd. prihvataju engleski jezik.
Vrlo slinu situaciju imamo danas u takozva
noj francuskoj Africi. Lokalni jezici su, naravno,

Luj lan Kalve

125

posuivali iz francuskog, ali se broj njihovih posuenica ne moe uporediti sa engleskim srednjovekovnim posuenicama iz francuskog. Razlog je
jednostavan: u administraciji, pravosuu i poli
tikom ivotu uvek se koristio francuski, tako da
e se broj posuenica verovatno poveati kada
lokalni jezici budu stekli status nacionalnih je
zika, i odbace francuski. Ti jezici e morati da
stvore odgovarajue renike za razliite oblasti,
do kojih se moe doi samo na dva naina: preko
posuenica ili tvorbom reci na osnovu lokalnih
korenova. Izgleda da posuenica ima naroito
mnogo u trenutku prelaska sa kolonijalne ili neokolonijalne jezike superstrukture (postojanje
vladajueg jezika) na jednojezinost (ili viejezinost koja poiva na lokalnim jezicima) koja je
znak potpunog osloboenja. Paradoksalno je to
osloboenje jezika ide uz masovno posuivanje
izuzev sluaja kad lokalni lingvisti pripreme prelaz
sa jednog na drugi jezik, pokuavajui da unapred
stvore sve neophodne termine.
Dosada se nae razmiljanje kretalo u okviru
leksikih posuenica, no postoje i druge mogu
nosti. Sintaksioke interferencije, na primer, ili
gramatike posuendce (u diula-jeziku iz Obale
Slonovae najee se kae me, mais, umesto
mandiinkog nka). 0 odnosima snaga najvie go
vori posuivanje strukture, ono koje se ne odnosi
samo na jedan termin, na skup termina, ili na sin
taktiku konstrukciju, ve na strukturno ustroj
stvo itave jedne jezike oblasti. Primer za to
prua nam sistem brojanja u jezicima bambara,
diula i malimke, no ovde bih eleo da dam jedan

Lingvistika i kolonijalizam

126

drugi, relativno srodan primer: vigintezimalni si


stem, brojanja u bretonskom jeziku.
Luj Deroa je naglasio relativnu postojanost
naziva brojeva: U lingvistici se uglavnom prihva
ta da nazivi brojeva spadaju meu najpostojanije
rei vokabuilara, te da je potrebno biti savreno
dvojezian pa ne produiti govorei jedan strani
jezik, u mislima brojati na matemjem jeziku13),
to uikazuje na znaaj onih pramena koje su se
ispoJjile u mandmgo-jezdcima. U bretonskom jezi
ku deava se danas skoro ista stvar. Poznato je
da su Kelti imali sistem brojanja ija je osnova
dvadeset (moda zato to su raunali pomou
prstiju ruku i stopala), sistem koji su nam delimino preneli Gali (quatrevingt, ali i bolnica
quinze-vingt koju je osnovao Luj IX da bi prihva
tio 300 bolesnika), a sauvao se u bretonskom i
galskom:
bretonski
20 ugent
40 daou-ugent
60 tri-ugent
80 pevar-ugent

galski
ugain
deugain
trigain
pedwar ugain

Za oznaavanje meudesetica u bretonskom se


koriste razliiti oblici:
10
30
50
70
90
100

dek
tregont
nanter-kant (polovina od 100)
dek ha trigent (10 i 60)
dek ha pevar-ugent (10 i 80)
kant

13) Louis Deroy, L'emprunt linguistique, str. 68.

Luj lan Kalve

127

Meutim, ovaj sistem brojanja polako se povlai


pred francuskim sistemom, za kojim se povodi.
Tako se sledei oblici:
120 c 'hwech' ugent (6 puta 20)
140 seizh-ugent (7 puta 20)
160 eizh-ugent (8 puta 20)

esto zamenjuju sa:


120 kant-ugent
140 kant-daou-ugent
160 kant-tri-ugent

to je i ugledanje na francuski i dalja primena


sistema koji je za meudesetice odavno pri
hvaen:
110 kant-dek
130 kant-tregont
150 kant-hanter-kant

Osim toga, u poslednje vreme ise tei, mada


jo uvek nedovoljno, da se vigintezamalni sistem,
koji je u osnovi bretonskog naina brojanja, iz
jednai sa decimalnim francuskim sistemom doda
vanjem sufiksa -kont (kakav se koristi kod broja
30, tregont) za nazive jedinica. Tako pevar (4) da
je pevargont (40), pemp (5) daje pempkont (50),
itd. Shodno francuskom uzoru menja se i redosled brojeva u brojci. Bretonci u stvari govore:
21 unan-warri-ugent (1 na 20)
32 daou-ha-tregont (2 i 30)
43 tri-ha-daou-ugent (3 i 40)

Lingvistika i kolonijalizam

128

iako tee da kau:


21 ugent-unan
32 tregont-daou
43 pevargont-tri

iitd___
to je tek puko prenoenje francuske strukture na
nazive bretonskih brojeva. Tako se u bambari, kao
i u bretonskom jeziku, javlja posuivanje struk
ture kao rezultat surovog postupka vladajueg je
zika prema podinjenom, to se ispoljava kroz pri
sustvo sile u kulturnom ivotu, kad ve nije mo
glo da doe do nestajanja potcinjenog jezika. U
stvari, te dve pojave su ponekad istovremene i
konvergentne: bretonski posuuje od francuskog
a istovremeno se broj onih koji govore bretonski
smanjuje. Meutim, to nije sluaj sa mandingo-jezicima, za koje se s pravom moe kazati da
pred njim a stoji budunost. Eto zato je u ovom
sluaju posuenica jo uvek pre trag prohujale
glotoragije, nego sastavni deo glotofagijskog pro
cesa koji se upravo odvija.
Tako emo vrstu odnosa i dodirne take iz
meu dveju zajednica pokuati da obradimo po
mou prouavanja posuenica, koje e se uglav
nom odnositi na sledee probleme:
dvosmemost i jednosmemost posuivanja
(dvosmemosit: francuski i engleski danas; jedno
smemost: engleski od francuskog u toku srednjeg
veka);
semantika oblast posuivanja (kao izraz
drutvenih odnosa, kulturnih i ostalih veza...);

Luj an Kalve

129

najzad, gramatika oblast posuivanja (naj


uestalije je posuivanje supstantiva, to je sta
tistiki dokazano: imenice 7175%, glagoli 18
23%, pridevi 34%, prilozi i predloi 1%, uzvici
1%14). Treba objasniti svaki sluaj koji odstupa
od srednje vrednosti).

ETNONIMIJA, TOPONIMIJA
Ve sam u prethodnom poglavlju istakao ko
lonizatorove pravo na imenovanje koje je in
uvoenja u kolonijalizam i glotofagijski proces, nji
hovo saimanje i zaetaik: varvari, Bobo, Velani,
Delaueri, Sijuksi itd. Meutim, ovo imenovanje po
nekom boanskom pravu i samo je ponekad ar
heoloki trag onih snaga i vladavina koje su se
kroz istoriju javljale i omoguile ga. Jer ono je
uvek nekakav, ako ne i jedini, trag. Uzmimo pri
mar srednje Amerike gde su jezici mnogobrojni
i izdiferenoirand do te mere da jedna tako raspro
stranjena i svugde uzgajana biljka kao to je ku
kuruz ima u indijanskim jezicima nazive koji ne
maju zajedniki koren:
centli na nahuatlanskom kosak na ontalskom
mok na soke-jeziku
xal na mamskom
zuba na sapotekom
nal na jukatanskom
itd.
maja-jeziku
14)
E. Haugen, The Analysis of Linguistic Borro
wing, u: Language, 26, 1950.

130

Lingvistika i kolonijalizam

Meutim, danas nalazimo razliite etike i je


zike grupe koje ne govore istim jezikom i; oi
gledno, nemaju istu kulturu, ali nose isto ime:
anitaHi (u Tabasku i Oaksaki);
Popoluoi (u Pueblu, Vera Krusu, i u Gva
temali);
Totonaoi (u Vera Krasu, Halisku i Oaksa
ki);
Da li je to sluajnost? Velika mo rasprostira
nja? Malo verovatno: kako to da su imena naroda
ostala ista i pored toga to su im jezici postali vr
lo razliiti? Re je o tragovima tolteke vladavine
koja se, od 800. do 1100, proirila na itav taj deo
kontinenta: Tolteci su pogrdnim imenima (na svom
nehuatlansfcom jeziku) zvali one narode koje bi
susretali, kao to je to sluaj u ve navedenim
primerima. Na nahuatlanskom ontal znai stra
nac, popoloka znai nerazumljiv, totopak znai
seljak . . .
Ponekad nam imena naroda (etnonimija) po
mau da pratimo osvajanje, otkrivamo njegove
tragove i granice prostiranja. Meutim, u ovom
sluaju toponimija je mnogo pouzdanija. Uopte
uzev, nazivi mesta imaju vrlo malo veze sa jezi
kom etnike grupe, koja se nastanila u toj oblasti:
toponim je supstrat koji se najvie opire jezikim
slojevima ikoji se smanjuju, ili jedan dragog gu
taju na nekim mastima Zemljine kugle. Tu je ve
uoljiv trag izezlih jezikih grupa, a samim tim i
glotofagije: U Sjedinjenim Dravama, gde je indi
jansko stanovnitvo doivelo sudbinu koja je po
znata i koju sam ve pomenuo, nazivi mesta su
esto indijanski: Masausets, Minesota, Misisipi,

Luj ta n Kalve

131

Misuri, Oregon itd. I Engleska, od davnina ipa sve


do rimskog osvajanja naseljena Keltima (od 55.
godina pre n. e. do odprilike IV veka n. e.), zatim
porobljena od strane germanskih gusara (do VII
veka) i na kraju od Francuza, ima esto keltske
nazive mesta, dok su keltske rei u samom jeziku
vrlo retke: Kent, Devon, Kamber (land), Dover, Lon
don, Jork, Evon, Esk, Temza, Uaj, Lidz, Glo(tes
ter), Eks(eter), Vin(ester), Salis(beri), itd., to se
tie toponima, dok F. Moe istie najvie desetak
tekuih reci istog porekla15).
Nije pak dovoljno rei da mesta uglavnom
uvaju imena koja su im dali njihovi prvi naseljenici iji jezik nestaje. S jedne strane, ova opta
teza ne vai za neke posebne sluajeve, tanije za
mnoge savremene kolonijalizme. Kolonizator je e
sto menjao naziv mesta, inei to u skladu sa vla
stitom tradicijom: Brazavil, Ferivil, Bona, Por Liote, For Lami, Johanezburg, Porto Novo itd. Ako je
u vreme dekolonizacije nekim gradovima bio po
novo promenjen naziv, to ne treba shvatiti kao
optu pojavu (Kazablanka je ostala Kazablanka,
uprkos svom arapskom nazivu: dar el beida) niti
kao obavezno vraanje na prvobitni naziv (Ferivil
je na primer postao Mencel Burgiba). S druge
strane, toponimija nam ponekad moe pruiti mno
go tanija i sloenija objanjenja nego to je trag
iezlog jezika i zajednica: ona e nam pomoi da
razumemo kuda su se sve narodi kretali.
15)
Up. F. Mosse, Esquisse d une histoire de la langue
anglaise, str. 29.

132

Lingvistika i kolonijalizam

Za poetak emo uzeti najjednostavniji pri


m er galske toponime u Francuskoj. Poznato je
da su Gali prispeli na sadanju francusku teritori
ju oko V vaka pre n. e., da im je jezik postao neo
bino rasprostranjen, i da je u vreme rimskog os
vajanja ustuknuo pred latinskim, da bi najzad ne
stao (ako V veka posle n. e.?), ostavljajui znaajan
supstrat: to je lep primer uspele, do kraja izvede
ne glotofagije. Galski se prevashodno zadrao u
toponimima, dok isu galske rei u francuskom re
lativno retke. Evo nekoliko primera:
nazivi reka (Rajna, Sena, Mama, Soma,
Meza ...);
nazivi mesta u blizini neke reke, sa osno
vom briva, sto je znailo most (Briv, Drives,
B rioude,...) ili sa condate, to je znailo prito
ka (Coisne, Gombres, Condate, to je stari naziv
za Ren ...);
nazivi mesta u blizini neke pilje, sa osno
vom balma, to je znailo pilja (La Balme, La
Bauune.. .)16);
nazivi mesta u blizini nekog brzog planin
skog potoka, sa osnovom froud (Fnocaurt, Frouvilile, Firomereville ...);
nazivi mesta koja se nalaze na velikoj vi
sini, sa osnovom cnoc iili croc (Carrach, planina
Crequi, Carrezac, Q uenet.. .)17).
Svi ovi primeri, koji su samo mali deo topo
nima galskog porekla, pokazuju ta postaju tna16) Primeri uzeti iz: Jean Markale, Les Celtes, Pariz,
1971, str. 297.
17) Primeri uzeti od: Francois Falc'hun, Les noms de
lieux celtiques, tom 2, Ren, 1970, str. 168.

Slika 3. Doseljavanje Bretonaca: toponimijski


podaci. (Iz dela F. Falkuna, K eltski nazivi mesta).

134

Lingvistika i kolonijalizam

govi izezle jezike zajednice kada se ogranie na


nazive mesta: jedino e erudita u ovim toponimima
moi da vidi (ili pokae) trag galskog jezika (i sa
mih Gala).
To nas upuuje na jedan sloeniji i za nas za
hvalniji prim ar na Bretanju. Po predanju sta
rom diva veka, iji je najvatreniji branilac u pro
lom veku bio ozef Lot, Bretonci, koji su napustili
Veliku Britaniju i ikrenuli ka Armorikom poluostrvu oko V veka n. e., iskrcali su se u oblasti iz
koje je galski bio sasvim iezao, tako da su lako
nametnuli svoj jezik koji se proirio na istok: Lot
je ak odredio graninu liniju tog prostiranja, po
znatu pod nazivom Lotova linija (vidi si. 3).
Zahvaljujui toponimima moglo bi se pratiti
napredovanje keltskih doseljenika: oni su selima
davali nazive na plou (parohija) ili na gui
(selo). Dok nam podela na plou i na gui pokazuje
da je severna obala Bretanje, od Kempera do Sen-Maloa bila prilino naseljena, da se zatim preko
poluostrva, polazei iz oblasti Tregje-Sen Brije,
prodirailo ka jugu (Van), na ta nam jasno ukazuje
slika broj 3.
Sve to nije tako jednostavno, pa je ovaj leti
mian pogled na toponimi ju varljiv. U stvari, i
objanjenje podale naziva mesta na plou i na gui,
s jedne strane, i teorija Lotove linije, s druge stra
ne, nailaze na izvestan broj neobjanjivih injenica.
S jedne strane, imamo hipotezu o keltizaciji
(ili ponovnoj keltizaciji) Armorikog poluostrva od
strane Bretonaca prispelih iz Velike Britanije, koja
uopte ne objanjava primetnu razliku (koja naro
ito potie od mesta akcenta) izmeu bretonskog

Luj an Kalve

135

koji se govori u oblasti Van (vanetski) i bretonskog koji se govori u Komuaju, Leonu i Tregoru
(navodi se skraeno kao KLT). Zato bi, vanetski
imao akcent na poslednjem slogu, a KLT na penulitimi, ako su oba rezultat keltizacije Armorike
koja je ve bila romanizovana u vreme bretonskog
doseljavanja? Ovo znaajno pitanje pristalice Lotove teorije nikada nisu stvarno resile.
S druge strane, imamo objanjenje koje nam
o irenju Bretonaca priispelrih iz Velike Britanije
daje podela na plou i gui, to nam ne doputa da
razumemo zato se bretonski jezik u onim oblasti
ma gde se, sudei po toj podeli, doseljenici nisu
nikada naselili, vrlo kasno pojavio. Tako F. Falkun
istie da se na Gerandsfcom poluostrvu, gde ne
postoji nijedan jedini Plou, bretonski jo uvek go
vorio poetkom XIX veka, dok se na poluostrvu
Sarzo (takoe bez ijednog Ploua), govorio do po
etka XX vefca. Dok je sevema obada, sa mnogo
vie Ploua nego oblast gde se jo govorio breton
ski, bila brzo pofirancuena poev od Mon Sen-Miela pa sve do Sen-Brijea18). Jedna ovako struna
rasprava doputa nam da bolje shvatimo kakvi su
bili jeziki odnosi na poluostrvu. Prvi problem je:
da li je Armorika bila stvarno romanizovana u vre
me dolaska Bretonaca, ili se tu jo uvek govorio
galski?
^ T-.n
* luvek tvrdio da se galski jezik,
Bretonaca, jo uvek govorio,
na ta su njegovi protivnici uglavnom odgovarali
da je u V veku romanizacija ve bila zavrena. Me18> F. Falcliun, nav. del., str. 58.

136

Lingvistika i kolonijalizam

utdm, ni teza o zavrenoj romaniizaciji ni vrenie


dolaska nisu sasvim pouzdani. Sto se prvog prob
lema tie, Leon Flerio ne daje sasvim potvrdan
odgovor, kao to to ine Lotove pristalice:
Da li su u Armorici ostali tragovi galskih govora
kada su Bretonci poeli da se tu doseljavaju? Hipoteza
nije nimalo neverovatna. U svakom sluaju, ovi ostaci gal
skog lsu bili nevani ili do te mere srodni britskom iz V
veka da je kontinentalni bretonski ostao u IX veku skoro
istovetan sa drugim britskim jezicima. Ovo nije hipoteza
ve injenica19).

Sto se tie drugog problema, vremena dolaska


ostavljana, Nora edvilk je nedavno poljuljala optepnihvaeno miljenje iistoriara. Ona iznosi do
bro obrazloenu hipotezu da je prodiranje Bretonaca iz Velike Britanije u Armoriku zapoelo pot
kraj III veka.20).
Otuda je sasvim prihvatljivo da se doseljava
nje odigralo u oblasti gde se galski jo uvek govo
rio. To podrazumeva da karta sa plouim i guiim
prua podatke samo o napredovanju onih zajedni
ca koje su govorile ostrvski britski, poto ostale
oblasti gde se bretonski govorio ukazuju na trag
galskog u Armorici. Odatle Falkun izvlai drugi
zakljuak: Lotova diniija, koja pokazuje dokle se
bretonski irio ma istolk, ukazuje, naprotiv, na po
vlaenje keltskog jezika ka zapadu:
U stvari, linija koja oznaava granicu napredovanja
bretonskog jezika ka istoku ukazuje, naprotiv, i na povla
enje keltskog pred romanskom navalom ka zapadu, tako*)
19) L. Fleuriot, Le
grammaire, Pariz, 1964,
*) Nora Chadwich,
from Celtic Britain, u:
m y, LI, 1965.

vieux breton, elements d'nne


str. 9.
The colonization of Brittany
Proceeding of the British Acade

Luj lan Kalve

137

da termin keltski obuhvata kako jezik armorikih G ali


tako i jezik bretonskih doseljenika. Prvobitni dijalekat
ski dualitet, nastao usled razliite brojnosti Bretonaca i
Armorikanaca u tim oblastima, odrao se do naih dani
zahvaljujui injenici da vanetski Bretonci nisu kadri da
razumeju govore zapadne i seveme obale, koji su zadr
ali svoje ostrvske odlike21).

Ispada da bretonski kojim se sada govori u


Armomcd ima svoje izvore u galskom (to se tie
govora sa naglaskom na poslednjem slogu) i ostrvskom (to se tie govora sa naglaskom na peuultimii), to nam omoguava da razumemo kolonijal
nu situaciju na poluostrvu od III do V veka. S je
dne strane, izgleda da je romanizacija tu slabo od
micala: keltski se povlaio ika zapadu (Lotova lini
ja), zadravajui se na junoj obali. S druge stra
ne, Bretonci su s ostrva doli u skoro nenastanje
ne oblasti (sevema i zapadna obala) gde novi jezik
nije nailazio na vei otpor. Tako su jeziki odno
si bali sloeniji nego to se uglavnom misli. U p r
vom naletu, romanizacija je potisnula galski ka za
padu, posebno du june obale, dok je u drugom
naletu, doseljenje na sever poluostrva donelo dru
gi keltski govor, pa su onda oba ova govora, u tre
em naletu, zajedno pretrpela napad francuskog
jezika.
Analiza celog tog razvitka je stvar strunosti
i tanosti. Ja sam dao samo letimian osvrt na
problem, poto je literatura posveena ovom pita
nju veoma obimna. Meutim, ma kakav bio, taj
osvrt nam omoguava da shvatimo sav znaaj toponimiije u izuavanju tragova kolonizacije. U ve
) F. FalcTiun, Les noms de lieux celtiques, II, str. 58.

138

Lingvistika i kolonijalizam

likom broju sluajeva raspolaemo mnogobrojnim


izvorima podataka: pisani tekstovi, jo uvek pri
sutna diglosija itd., to za istoriju Bretanje od III
do V veka nije sluaj jer ne postoje dokumenti. U
takvom sluaju arheoloki pristup moe biti od
koristi, ak i ako se s njim mora obazrivo postu
pati. Toponimija nam moe mnogo toga rei, iako
treba umeti razabrati njen govor.
TRAGOVI SUPERSTRUKTURA
U svim sluajevima osujeenog ili vladajueg
kolonijalizma postoji diglosija opisana u prethod
noj glavi: tu su drutvena i jezika organizacija
istovetne, sa vremenskom razlikom svojstvenom
toj vrsti odnosa: jezika super struktura nastaje
sporije od kolonijalne infrastrukture koja je stva
ra. Stoga je, u sinhronijiskom pristupu, ovako na
stala jezika superstruktura oigledno trag kolo
nijalizma. Postoji, meutim, posebna vrsta diglosije na kojoj emo se zaustaviti jezik u uobia
jenom smislu te red i kreolski (koji je itakoe je
zik, ali se kao termin esto koristio u peorativnom znaenju, meutim, ja ga zadravam jer ima
tu prednost to oznaava poreklo one vrste jezika
o kojem emo sad govoriti).
Sa sociolokog stanovita, kolonizacija je naj
ee sukobljavanje dvaju drutvenih ureenja: ta
monjeg, koje je bilo napadnuto, i donesenog, ko
je je napadalo i pobedilo zahvaljujui vojnom i ad
ministrativnom aparatu samog kolonijalizma. No
postoje izvesmi izuzeci od tog pravila: mislim na

Luj lan Kalve

139

sve one kolonije nastale zauzimanjem nenastanje


ne teritorije (ih teritorije ijii su stanovnici proterani ili poubijani) i naseljene kolonima koji su kao
radnu snagu doveli crnce-robove kupljene na oba
lama Afrike. Takav je, na primer, sluaj Redniona,
Gvadalupa, Martiniika. U tim zemljama ne postoje
drutvene strukture koje su postojale i pre koloni
zacije, jer kolonijalna struktura nastaje na osnovu
elemenata koje je kolonizator u celosti oneo: nije
postojala tamonja drutvena organizacija koju je
kolonizacija mogla poremetiti, sruiti ili pripojiti
kolonijalistikom sistemu, sve je poteklo od kolo
nijalizma iz kojeg je proizaao relativno originalan
sistem, bar to se tie njegovog porekla.22)
U skladu sa onim to sam dosad zakljuio
stoji miljenje da se slino deava sa jezikom su
perstrukturom. Ona nije, kao u svim primerima
koje sam dosad naveo, rezultat borbe izmeu lo
kalnog (lokalnih) i donesenog jezika (jezik koloni
zatora), ve je stvorena nevezano sa stvarnou,
tako da se jedan od njenih sastavnih delova, koji
pre nije postojao (potinjeni jezik), javlja u toku
samog kolonijalnog procesa. To znai da, u ovom
sluaju, ne moemo do kraja govoriti o glotofagiji,
odnosno, da ona proiistie iz samog kolonijalizma:
javlja se u poetnom i odmaklom stadijumu kolo
nijalizma sa uvek razliitim jezikom koji potisku
je potinjeni jezik.
Kreolski je u stvari jezik ije samo postojanje
znai izvestan oblik eksploatacije (u poetku je to
a) Videti, na primer: Edouard Glissan, Propositions
de base, u: Acoma, br. 45, april 1973, broj posveen
verbalnom ludilu na Martiniku.

140

Lingvistika i kolonijalizam

bilo na ropskoj osnovi), koja je sastavni eo tog


jezika, i koju u, jednostavnosti radi, zvati koloni
jalizmom. Svi dosad proueni sluajevi koloniza
cije podnazumevali su, u stvari, postojanje lokal
nog stanovnitva, kojeg ovde nema: no razlika je
u poreklu, a ne u sutini, jer ii dalje postoji eks
ploatacija koja odatle proistie. Poznato je da je
kreolski, ve u polazitu heterogen jezik, stvoren
da zadovolji potrebe za optenjem, kao sabiri, ka
snije dostigao vee razmere, kao pidini, najzad
postavi m atem ji jezik onih koji s-u ga najpre ko
ristili kao najnunije sredstvo za meusobno razumevanje: kreolski je
slian pidinu (ili pseudo-sabiru), koji je, iz istorijskih i sociolokih razloga, postao jedini jezik kojim jezi
ka zajednica govori. Kreolski je mnogim ljudima maternji jezik i oni drugi jezik ne poznaju23).

Poreklo kreolskog i pidina u tesnoj je vezi


sa vladavinom jedne zajednice nad drugom. U slu
aju pidina re je o bezuslovnom odbijanju jedne
grupe da govori jezik drugih grupa sa kojima odr
ava trgovinske veze, tako da iz susreta jezika te
grupe i drugih jezika koji su u pitanju nastaje
jedan nov jezik. To je sluaj engleskog pidina
(pidgin-english) ikoji je nastao u jugoistonoj Aziji,
na osnovu kineskih sintaiksikih struktura i engle
ske leksike. Jasno je da odnosi sile upravljaju po
javom pidina. Kad je u pitanju kreolski, re je o
uskraivanju jezika, odbijanju da se govori jezi
kom (jezicima) drugih grupa: crni robovi kupljeni
na afrikim obalama i dovedeni na Antdle bili su
M) Le langage, encyclopedic de la Pleiade, str. 608.

Luj 2an Kalve

141

razdvojeni, rastureni, izmeani tako da im se, do


slovno reeno, onemogui da meusobno razgova
raju. To je nasilna glotofagija o kojoj sam ve
govorio: za postanak kreoliskog jezika potrebno je
prethodno unititi jezike robova, uiniti ih besko
risnim, gomilajui na jednom mestu one koji go
vore razliitim jezikom. Tada ih nauiti onim naj
nunijim recima, da razumeju zapovesti, na osno
vu ega su oni ipak stvorili sredstvo optenja:
Zbog razumevanja i dobrog radnog uinka, belac
e svoje ljude nauiti onim najneophodnijim reima i ni
ta vie; crnac e, sa svoje strane, to bolje ume, ponav
ljati to to bude uo ili mislio da je uo54).

Mada je ponikao iz vertikalnog odnosa (razumeti gazdu), kreolski e postati sastavni deo hori
zontalnih odnosa (razumevanje meu robovima);
pri tom je vano da su procesi pidzinizacije (stva
ranje kontaktnog nareja na osnovu vie jednorodnih jezika) i kreolizacije (prihvatanje pidina kao
matemjeg jezika) posledica odnosa sile meu za
jednicama: piine i kreolske jezike stvorili su potinjene zajednice2425), to nije sluaj sa kolonijalnim
jezicima koje smo dosada prouavali. U prvom slu
aju, vladavina je sastavni deo jezika a, u drugom,
sastavni deo statusa potinijenog jezika, to je sa
svim razliito, ak i ako su, sinhronijski gledano,
situacije o kojima je re strogo paralelne. Hetero
24) Elodie Jourdain, Du francais aux parlers creoles,
Pariz, 1956, str. XXI.
M) Up., na primer: Albert Valdman, Creole et fran
cais aux Antilles, u: Le francais en France et hors de
France, tom 1, Annales de la Faculte des lettres et scien
ces humaines de Nice, br. 7, 1969.

142

Lingvistika i kolonijalizam

geni jezik ne javlja se samo u sluaju kreolaca.


Takav je forofifon naspa, francuski jezik slobod
nih radnika preduzimaa, koji je manje-vie kon
taktno nareje zapadne Afrike:
On nije pohaao kolu kao Vangren. Govorio je
forofifon naspa ili francuski jezik kojim se slui slo
bodni radnik preduzima. U 'forofifon naspi' glagoli nisu
imali ni vremena ni naina, a imenice, zamenice i pridevi ni broja ni roda26).

Za razliku od mnogih drugorazrednih jezika,


kreolski se odlikuje time to postaje maternji jezik ugnjetene grupe i to se, kao takav, u okviru
jezike superstrukture bori protiv jezika koloniza
tora, kao potinjeni protiv vladajueg jezika: to je
glotofagija u potonjem stadiijumu o kojoj sam
ve govorio. Dokaz a contrario su svi oni retki slu
ajevi gde su kreolski jezioi iezli. Na primer u
Sjedinjenim Dravama su, izuzev gula-jezika (gullah) sa ostrva du dordajske obale (koji se odrao
zahvaljujui ostvarenoj izolovanosti), kreolski je
zici ukidanjem ropstva polako nestajali. Crnake
zajednice su, po izlasku (vrlo relativnom) iz geta
i (naputanju ropskih navika prihvatile vladajui
jezik, dajui mu specifine fonoloke, sintaksike
i leksike odlike: meutim, taj crnaki engleski
(black english) ne moemo tumaiti pomou glotof agi je, ve pomou klasnih odnosa prisutnih u jezikim odnosima. Neko e rei da je i na Antilima
ropstvo ukinuto, pa su se kreolski jezici ipak odr
ali. Moda odatle treba zakljuiti da je ropstvo
samo na papiru ukinuto . . .
26) Amadou Hampate Ba, Letrange estin de Wangrin, Pariz, 1018, str. 32.

143

Luj lan Kalve

Pomenuemo, trim povodom, sluaj Martinika,


koji e nam posluiti da slikovito prikaemo sukob
izmeu ikreolskog i vladajueg jezika koji ga je stvo
rio27). Ostrvo je bilo do XVI veka, nastanjeno karipskim Indijancima, koji su pre toga isterali Aravake, i koje e sredinom XVII veka Francuzi pro
gnati na Dominik. Ostrvo e naseliti, s jedne stra
ne, koloni, a sa druge roblje poreklom iz Gvinejskog zaliva, tako da je brojno stanje Evropljana i
crnog robija 1 prema 8, kako pokazuju sledee
brojke:
Evropljani
1715..................................
1738. ............................
1826..................................
1848..................................

6.400
?

11.000
10.000

Afriki robovi
?
57.000
81.000
75.000

Ovi robovi su tako paljivo rasporeeni da se


ne mogu razumeti: lanovi iste porodice, istog sela
bili su rastavljeni itd. Tako se, kroz dve-tri gene
racije, martinikanski kreolski pojavljuje kao maternji jezik robova. Zatim je ropstvo ukinuto (elerov dekret donesen 27. aprila), ali se drutveno
ureenje tada nastalo ne razlikuje mnogo od ure
enja koje je prethodilo dekretu. Danas, od 40000
obradivih hektara Martinika, 7500 obrauje 10,
26250 hektara drugih 70 vlasnika, dok je preosta
lih 6000 hektara podeljeno na 5000 sitnoposednika,
emu treba dodati 3500040000 poljoprivrednih
radnika koji obrauju mali komad zemlje. To zna21) Robert Damoiseau, Rapports linguist iques
rapports sociaux en Martinique (u rukopisu).

et

144

Lingvistika i kolonijalizam

a da 85 V obradive zemlje pripada malom broju


vlasnika (oko 80). Drutvena struktura ostrva obra
zovala se, istarijski gledano, kroz meovite brakove
i njihovom zabranom: Beke, naime, beli kreolci (dve
do tri hiljade na 32.000 stanovnika), ine viu kla
su, melezi lokalni malograanski sloj, a crnci og
romnu veinu niih klasa. Ta veina govori kreolsiki, slui se francuskim, nekim najneophodnijim
reima, samo u dodiru sa administracijom, to je
veoma nalik na tradicionalnu koloniju. Beke su
uglavnom dvojezini: za obraanje slugama kori
ste kreolski, ali ponekad to ine ii u porodici. to
se tie meleza, oni su onaj drutveni sloj ikoji je
najm anje voljan da govori kreolski: za njih je
francuski jezik sredstvo drutvenog uspona (mele
zi su vrlo brojni u kolstvu).
Razlike koje u poetku postoje izmeu kreolskih jezika i klasine glotofagije vrlo brzo ne
staju pa je jedina prava razlika u tome to beke
govore i lokalni i francuski jezik, to u Africi ili
Indokini nije nikad bio sluaj, i to je lako obja
njivo davnanjim dovoenjem fcreoiaca (beke) na
ostrva. Ma kaikva bila, superstruktura koja obuh
vata kreolski i francuski strogo je paralelna tra
dicionalnoj superstrukturi kolonije: i pored toga
to kreolski ima posebno poreklo, njegova super
struktura je, jezicki gledano, trag jednog svojevrs
nog kolonijalizma.
Ostaje nam da, pre nego to zakljuimo, nave
demo sluaj engleskog jezika u Indiji, koji su ne
ki strunjaci eleli da predstave kao neto poseb
no. Zna se da je u Indiji jezika situacija vrlo slo
ena: pored govornog hindi i urdu-jezika, kojim go-

Luj an Kalve

145

vori ezdeset miiliana stanovnika, ili bengalskog,


kojim govori sedamdeset miliona, (postoje jezici ko
jima se slui znatno manji broj ljudi i sve ito ini
arenilo koje je samo ilo na ruku irenju, a pose
bno odranju engleskog jezika. Meutim, rezultat
je isti kao u francuskim sadanjim ili bivim ko
lonijama: engleski kao vladajui jezik nasuprot
mnotvu poitdnjenih jezika, kao jezik administra
cije, vlasti, ukratko, jezik ugnjetavanja naroda.
Stoga je u najmanju ruku zanimljivo videti kako
neki lingvisti pokuavaju da sluaj Indije predsta
ve u sasvim drugoj svetlosti. Tako Brad Karu28)
uvodi pojam indijstva engleskog jezika koji se go
vori u Indiji (indian english), stavljajui ga u isti
red sa englestvom britanskog engleskog ili ameri
kanstvom engleskog koji se govori u Sjedinjenim
Dravama (indianess, englishness, americaness),
ne vodei rauna o tome koliki procenat engleskog
ili amerikog stanovnitva govori engleski, i ne po
miljajui da taj broj poredi sa procentom indij
skog stanovnitva koje govori engleski: rezultat bi,
meutim, bio pouan. Poto je sakupio izvestan
broj leksikih i kulturnih interferencija, B. Karu
smatra da moe govoriti o kontekstualizaciji en
gleskog jezika. Meutim, ova kontekstualizacija
ne umanjuje neokolonijalni status jezika. To to
indian english upotrebljava flower-bed za nuptial-bed, po uzoru na bengalski phul shojja, samo
govori o pojavi interferencije koja se javlja u kon
fliktnim jezikim situacijama: u zapadnoj Africi
) Braj B. Kachru, Indian English: A Study in Contextualization, u: In Memory of J. R. Firth, London, 1966,
str. 255287.

146

Lingvistika i kolonijalizam

kae se gagner petit za avoir un enfant, to ni izda


leka ne govori o pojavi jednog afrikog francus
kog jezika. Trebalo bi se ponovo zapitati koliko
ljudi u Africi govori francuski ili koliko ljudi u In
diji govori engleski, to B. Karu ne pominje ni na
jednoj od 33 strane svog lanka.
Najvaniji u svemu tome su statistiki podaci
o diglosiji. Jeziku superstrukturu, proisteklu iz
osujeenog kolonijalizma, ne ini stoprocentna dvo
jezinost i, ako je mogue u tom pogledu izneti ne
ki podatak, onda je desetoprocentna dvojezinost
nesumnjivo najblia istini. Glotofagija, koja odli
kuje savremeni kolonijalizam i neokolonijalizam,
ne sastoji se u tome da svi kolonizovani postanu
dvojezini, ve naprosto (ako moemo sebi da do
pustimo tu re) u tome da se jezicima kolonizovanih oduzme pravo graanstva. Dvojezinost uopte
ne znai da su u jednoj zemlji svi dvojezini ili da
je to veina. Na to nas je tu nedavno podsetio an
Darbelne:
Zvanino je Kanada dvojezina zemlja, ali koliko
u njoj ima dvojezinih stanovnika? Engleski i anglofoni
Kanaani veinom nisu dvojezini; dvojezini su uglavnom
frankofoni koji zbog svog drutvenog i ekonomskog po
loaja moraju da znaju drugi zvanini jezik zemlje29).

Upravo dvojezinost ini jeziku superstruk


turu, kolonijalnu po svojoj sutini. U Kvebeku
frankofoni m oraju da ue engleski da bi doli do
izvesnih zaposlenja, jer zakon ikoji propisuje oba
veznu francusko-englesku dvojezinost za neka iw) Jean Darbelnet, Le bilinguisme, u: Annales e
la faculte es lettres et sciences humaines de Nice, br.
12, oktobar 1970.

Luj an Kalve

147

novnika mesta vai samo za fran'kofone (poto


anglofoni ne moraju, u stvari, da govore francu
ski).
'
Treba se uvati neokolonijalnog diskursa koji
upotrebu francuskog u kolonijama prikazuje kao
neto dobro, pozitivno: nije li francuski jezik
sadanjice i sutranjice, pravi jezik budunosti?
Ne treba se osvrtati na ovaj rasistiki razlog, ve
se naprosto setiti da kolonizacija u kolonije nije
donela francuski (tako da svi narodi koje je Fran
cuska kolonizovala govore francuski), ona je pro
sto postavila franlkofonu manjinu, koja vlada i na
mee zakon nefrankofonoj veini. Umesto zaklju
ka, bolje je dati re nekom ko e govoriti u ime
kolondijalizovanih naroda:
Kau da nam je francuski jezik nametnut. Poverovati u to tek tako, bez ikakve analize, bilo bi prihvatanje
predrasude koja ide naruku kolonijalizmu, sve to u zem
lji koja broji oko 85 /o nepismenih, iako je tokom 130 go
dina bila u neposrednom dodiru sa francuskim jezi
kom30).

M) Mostefa Lacheraf, UAlgerie: nation et societL Pa


riz, 1965, str. 313.

KOLONIJALNI DISKURS O JEZIKU

Jezici koji se danas govore, i koje su nekada govo


rili razliiti narodi nae zemaljske kugle, dele se u tri
razreda: jezici bez ikakve gramatike strukture, jezici
koji koriste afikse i jezici sa infleksijama.

Navodei ovaj odlomak A. V. legela, po ko


jem su indoevropska jezici predstavljali vrhunac
evolucije na ijem su se prapoetku nalazili najnecivilizovaniji jezici, or Munen pie da je toj
lingvistikoj tipologiji bilo sueno da vlada bar
pedeset godina1), dok Moris Ui, pozivajui se na
isti odlomak, dodaje:
Ta vladavina je trajala mnogo due. I jo uvek tra
je. Tipologija, o kojoj je re, izraava optu ideju vodi
lju tog vremena, po kojoj su jezici indoevropske^ porodi
ce na vrhuncu evolucije a crnaki jezici na najniem stu
pnju. .. Ideju je utoliko vie prigrlilo kolonijalno dru
tvo < koje to ini u onoj meri u kojoj postoji ukoli
ko je bila ovenana naunim oreolom i opravdavala poli
tiku i stav po kojem je crnac dete, ili primitivac kojeg
treba civilizovati protiv njegove volje*2).

U 'Stvari, iako je lingvistika uglavnom napus


tila rasistike ili njiima sline pretpostavke pome!) Georges Mounin, Histoire e la linguistique des
origines au X X siecle, Pariz, 1970, str. 188189.
2)
M. Houis, Anthropologie linguistique de VAfrique
noire, Pariz, 1971, str. 26.

150

Lingvistika i kolonijalizam

nute u prvoj glavi, njihove se posledice jo uvek


oseoaju zbog toga to ljudi sporo prihvataju nau
ne ideje, s jedne strane, a s druge, zato to se
lako ne rastajemo od neeg to opravdava nau
praksu, sem ako na to nismo primorani, a i tada
nerado. Videli smo da glotografija lako nie na
plodnom zemljitu, gde je hrani nauno-ideoloki
disburs: postoje oni jezici koje govorimo, i dijelekti i argoni, zahvaljujui kojima teko opte ple
mena .koja emo osloboditi njihove primitivnosti.
Divljatvo je negativno odreeno, jer mu nedosta
je sve ono to ini kulturu Zapada: mi imamo je
zik, knjievnost, arhitekturu, etiku, Weltanschauung,
sve to kolonizovami narodi nemaju. I kad sve to
uzmemo u obzir i uoptkno, tada mi imamo isto
riju, a oni je nemaju. Zanimljivo je tim povodom
izneti na videlo neke izabrane odlomke, kao to je
ovaj iz predgovora koji je guverner Klozel janua
ra 1911. napisao za delo Morisa Delafosa Gornji
Senegal Niger:
Sudan ima vlastitu istoriju, za razliku od veine
afrikih kolonija, ija se prolost, netaknuta kao i njiho
ve ume, svodi na hronoloko opisivanje napora evrop
skih istraivaa da u njih prodru3).

Otkrie koje, u isto vrerne, odrie crncima koji


nisu Sudanci pravo na istoriju. to je Sudan po
teen, ista je sluajnost, poto je prilian broj
arapskih spisa o njegovoj prolosti sauvan4). U
3) M. Delafosse, Haut-Senegal Niger, Pariz, 1912, no
vo izdanje 1972, str. 3.
4) Pored drugih izvora, ovde navodimo sleee: E1
Bekri, Description de l'Afrique sertentrionale (1068-69),

Luj tan Kalve

151

drutvu u kojem ivimo, gde je pisana re mistifikovana do te mere da se smatra jemstvom za kul
turu i civilizaciju, gde distoriija postoji samo kad
su o njoj sauvani pisani spomenici, Klozel nije
mogao da ne prihvati svedoainstva E1 Bekrije, Ibn
Batute, Es Saadija ili E1 Katija. Sudan je u sred
njem veku postojao, poto su ovi poverenja dos
tojni pisci u nijemu boravili. Ali druge zemlje, po
to hroniara nemaju, nee ni istoriju imati: te
ko se moe zamisliti tananija dedukcija.
Meutim, ak i u onim izuzetnim sluajevima
kad se ne moe porei da su afriki narodi posto
jali davno pre kolonizacije, njihovo e se postoja
nje i osobenost obezvreivati i svoditi na ve pri
hvaane norme: njihova istorija i civilizacija ne
mogu se, naravno, takmiiti sa naima. Staro shvatanje enciklopedista, po kojem su ovi primitivci
trag nae prolosti, a mi sami poslednja ire evolu
cije, jo je uvak ivo u shvatanjima ljudi, ali i u
delima koja itee zia naunou. Glavni guverner
Ru, Klozelov prethodnik u Gornjem Senegalu Nigeru, pie 25. aprila 1905. u noti upuenoj svojim
saradnicima:
Naa vrsta reenost da potujemo njihove obiaje
ne obavezuje nas na to da ih potedimo od uticaja pro
gresa,

i jo:
Naim podanicima ne moemo nametnuti francu
ske pravne propise koji su oigledno nepomirljivi sa nji
Pariz, 1859; Leon L'Africain, Description de VAfrique
(14911540); Es Saadi, Tarikh es Soudan (hronika Suda
na), napisana oko 1655, prev. na francuski 1900; Mo
hammed Kati, Tarikh el Fattach (hronika posmatraa)
15191665, prev. na francuski 1913.

152

Lingvistika i kolonijalizam

hovim drutvenim poloajem. Meutim, ne moemo dalje


tolerisati obiaje koji su van domaaja nae vlasti i pro
tivni naim naelima humanosti i prirodnog prava.

Taikio, kada potujemo lokalnu tradiciju, i


nimo to zato to u osnovi domoroce smatramo isuvie nazadnima da hi im koristila naa civilizacija
koja je, meutim, jedina u skladu sa prirodnim
pravom: zna se, poto je Rolan Bart to odluno
obelodanio, da je tenja za prirodnim vrhunsko lu
kavstvo razuma, pomou kojeg graanska ideolo
gija hoe da prikrije svoje duboko kulturno-istorijsko obeleje, to nam je, ako se ulkae potreba,
jo jedan dokaz vie. Na ovako optem planu raz
miljanja jezici su samo prividno odsutni. No, mi
im se brzo vraamo. Klozel alje svojim upravite
ljima i zapovednicima okruga 15. januara 1909. oirkular sa priloenom listom pitanja na koja treba
odgovoriti radi pisanja monografija posveenih
svakom okrugu ponaosob. (Republici je stalo da
se obavesiti o svojim podanicima). Ovako je sroen
osami deo upitnika: Jezici. Dijalekti koji se govo
re. Broj ljudi koji govore svaki dijalekt. Jezik je
ovde samo opti naziv poto domoroci mogu da
govore samo dijalekte.
Jasno je da u sam osvit kolonizacije postoji
duboka saglasnost izmeu administrativnog diskursa o kolonizovanim narodima (a naroito o njiho
vim jezicima) i diskursa lingvista. Delafos e se
posebno truditi da dokae kako se mandingo-jezik
u sutini sastoji od jednoslogova (dvoslozi se ne
mogu smatrati istim korenovima) zato da bi ga

Luj lan Kalve

153

pretvorio u izolativmd jezik5). Ovde nije re ni o


kaibvoj raunica: Delafos iskreno veruje da je mandingo-jezik jednosloan. Problem je, pre svega, sa
znati zato on u ovo tako vrsto veruje, toliko da
esto iskrrivljuje injenice kako bi ih doveo u saglasniost sa teorijom (on je rtva ideologije o jed
nostavnim jezicima), a potom istai da e ise postuhrana jednostavnost kolonizovanih jezika odmah
iskoristiti za jedan pejorativan diskurs. Paralelni
diskursi lingvista i administratora naii e na brz
odziv u kolonijalnom diskursu u najirem smislu.
Postoje, na kraju krajeva, dve dogme kojih se ko
lonijalna glotografija ne moe odrei. Prva je do
gma ona po ikojoj koloniizovanim narodima moe
samo da koristi aiko ue na jezik, koji e ih uve
sti u civilizaciju, u savremeni svet. Druga dogma
otvoreno stavlja do znanja da bi domorodaki je
zici, u svakom sluaju, bili nesposobni da sami to
uine, nesposobni da stvore savremene pojmove,
naune koncepte, nesposobni da postanu jezici
kolstva, kulture ili naunog istraivanja. Tako se
razvijao diskurs koji su belci stvorili za belce i za
one ikoje njihovi interesi i obrazovanje gone da se
smatraju belcima, idisikurs koji ima ili bi hteo da
ima svoju teorijsku stranu: treba da se pokae da
je glotofagija injenica jasna kao dan, neizbena,
koju sami kolonizovani narodi prieljkuju. Dezire
Tebo ne boji se da napie:
Pofrancuenje Alira, koje je ve prilino odmaklo
u KabiUji i Telskoj oblasti, jezika je injenica od najve
5)
La langue mandingue et ses dialectes, tom 1, Pa
riz, 1929, str. 111118.

154

Lingvistika i kolonijalizam

eg znaaja za budunost ove zemlje. Ona odgovara is


tinskim potrebama tog stanovnitva, ako ne uvek njego
vim oseanjima, ono svakako njegovoj tenji za blagosta
njem u savremenom drutvu, u kojem tek treba da se
izbore za svoje mesto6).

Oigledan je pokroviteljski ton ovih redova,


u kojima se uostalom veito suprotstavljaju oseanja i tenje ka blagostanju, to tumaimo kao da
stanovnitvo, vezano za srednjovekovnu tradiciju,
jo uvek eM da govori svojim jezikom, za kojeg
ga vezuju samo oseamja, i koji je nepovratno osu
en na propast, tako da mu se jedino uz pomo
francuskog jezika moe pribliiti savremeni ivot.
Istorij ski razvoj Alira je, za neto vie od deset
godina, donekle porekao ove autorove rei, no bilo
bi preterano da ismevamo njegovo pogreno pred
vianje. U stvari, D. Tebou nije oigledno stalo da
opie situaciju i iz nje izvue pouku, ve da brani
jedan politiki stav, koji se, videemo kasnije, na
optem planu izraava kroz pojam asimilacije. Vilijam Marse, poznat izmeu ostalog kao ugledni
arabolog, jo vie izvre smisao i lae. U poetku
on cinino prikazuje sukobljavanje jezika u severnoj Africi:
Nepraktino je, nerazumno i, u stvari, retko da
idiomi dve civilizacije dugo koegzistiraju u jednoj istoj
zemlji. Kada ti suparniki jezici imaju podjednak ugled,
kada i jedan drugi isto kazuju, to je posledica slinih
oseanja, ovo rasipanje snage moe da potraje. No, kada
je jedan od njih jezik upravljaa i omoguava pribliava
nje velikoj savremenoj civilizaciji, kada je jasan i kada su
mu pisani i govorni izraz misli potpuno slini, i kada
6)
Langue arabe et parlers maghrebins, u: Cahiers
nord-africainst br. 7, avgustseptembar 1959.

Luj an Kalve

155

drugi jezik, koji pripada onima kojima se upravlja, u


najboljem sluaju izraava srednjovekovni ideal, kada je
dvosmislen i pismo mu se razlikuje od govora, postoji
stvarna nejednakost snaga: drugi jezik neizbeno e us
tuknuti pred prvim. Meutim, moe da se odri kao go
vorni jezik. Ali tamo gde dva naroda razliitih jezika ive
izmeani, ako jedan odreuje i deli plate, a drugi izvra
va, pokorava se i ivi od te plate, treba oekivati da oni
kojima se upravlja, najamni radnici, budu zainteresovani
i podstaknuti da se u izvesnoj meri slue jezikom direk
tora koji ih plaaju, a ne (da ovi ue govor svojih potinjenih slubenika ...

Zatim zakljuuje:
To je, ini se, miljenje, koje i injenice potvruju,
veine magrebskih muslimana7).

Autoru ipak treba odati priznanje: umeo je da


u nekoliko redaka same sve one gluposti koje je
rasizam u vezi s jezikom izmislio. Poto smo mu
odali priznanje, nije naodmet blie ispitati ovaj an
tologijski odlomak. Kao prvo, zapaamo dihotomijsbi nain dokazivanja (razuman-nerazuman, praktian-nepraktian, jasan-dvosmislen), -koji ne vodi
rauna o konkretnim okolnostima i iskustvenim
injenicama: ta je, apstraktno gledano, razum
nost, praktinost? Kao drugo, rasizam i mrnja
su u sreditu celoikupnog autorovog razmiljanja.
Na osnovu ega se moe rei da je jedan jezik
jasan? A neki drugi dvosmislen? ta je to sred
njovekovni ideal? ta mona savremenai civilizaci
ja? Svi ovi vrednosni sudovi poivaju jedino na
nipo da tavanju tueg jezika. A najparadoksalnije
je to da Marse, iz naivnosti, u ravan denotacije,
7)
La langue arabe dans L'Afrique du nord, u: Re
vue pedagogique, Alir, 1931, br. 1.

156

Lingvistika i kolonijalizam

eksplicitnog, stavlja ono to vetijd smetaju u do


nje slojeve konotacije: postoji jezilk upravljaa i
onih kojima se upravlja, to je pravilo koje odre
uje sve ve navedene vredinosne sudove, poto
vlast daje pravo da se ukine jezik onih kojima se
vlada. Nema nikakve potrebe da, dalje ispitujemo
tekst, sve je reeno. Osim toga, ako je mogunost
da direktori i poslodavci ue govor svojih
potinjenih iskljuena, sa obrnutom mogunou
to nije sluaj: potinjeni, najamni radnici morae da steknu bar nekakvo znanje jezika kojim
se slue direktori, zato to im je beskorisno da
ga dobro govore, ili za to nemaju sposobnosti. To
je puko pabirenje jezikog rasizma, jer se pravi
znaaj ovog odlomka ogleda u poslednjoj reenici,
koju vredi ponovo navesti: To je, ini se, milje
nje, koje i injenice potvruju, veine magrebskih
muslimana. Obratimo panju na ovo muslimani
(otkada govornike jednog jezika odreujemo po
njihovoj veroispovestii? Jesu li ljudi o ikojima je
ovde re muslimani ili arabofoni? Nije u pitanju
isprazna prepirka oko rei: celofcupni izraelski
problem, na primer, poiva na slinoj semantikoj
varci). Jo je zanimljivije Marseovo shvatanje do
kaza. injenice, veli on, (ali koje injenice?) do
kazuju da magrebsiko stanovnitvo uglavnom misli
kao on. Njemu za ljubav poverujmo u statistike,
upitnike, ukratko u nauni pristup. Ako je to
tano, onda stanovnici Magreba, o kojima je re,
tako misle. emu onda to je, ini se, milje
nje ...? I ne postoji li tu udna protivrenost iz
meu glagola initi se i sintagme injenice potvr
uju? Ukratko, ne bi bilo lepo od nas da ga isme-

Luj tan Kalve

157

vamo. Utoliko ipre, to, kao i Tebo, Marse pre sve


ga brani pohtiki stav koji se moe otkriti, u ovom
odlomku staram vie od jednog veka:
Obrazovanje nam je izvanredno sredstvo da osla
bimo uticaj i marabuta i tolbi, prodavaa amajlija, protuva koje se uvek protive francuskim namerama89).

Jer, sutina problema je u tome da se obez


vreivanjem lokalnih jezika to vie uvrsti vlada
vina francuskog jezika i, ire, francuskog kolonijal
nog sistema. Tekstovi Teboa i Marsea mogu u tom
pogledu izgledati od malog znaaja poto je kolo
nizacija raspolagala ospeniijim orujem. Meu
tim, oni 'nisu beznaajni, jer se svakidanja kolo
nijalna ideologija napajala upravo ovom vrstom
razmiljanja.
Postoji, s jedne strane, nekoliko pseudonaunih dela kao to su ova koja smo upravo ocenili,
ili kao ono koje je 1933. objavio izvesni Daven,
Francuski kao jezik civilizacije u francuskoj zapa
dnoj Africi?). I tu je zastupljeno isto naelo: po
ugjledu na rasistike i etnocentostike teorije pre
thodnog veka, i iskrivljujui injenice kada je to
nuno, dokazuje ise unapred uverenim itaocima da
su jezici kolonizovanih naroda podjezici, nesposo
bni da bilo kako odgiovore na izazov savremenog
doba, nauke, kulture, tako da moraju da prihvate
jezik kolonizatora. to je trebalo i dokazati.
S druge strane, postoji masovno i toliko uproeno irenje ovih ideja, da se pretvaraju u gesla,
8) Angelami Delorme, u: Revue Orientate, oktobar
1852. Naveo Y. Turin.
9) Naveo M. Houis, nav. del., str. 31.

158

Lingvistika i kolonijalizam

lozinke, ije istine treba da su uverljive i nepobi


tne. Videli smo, na primer u prethodnom poglav
lju, da je posuenica najee trag jezike vladavi
ne, glotofagije u toku. Meutim, ona se u svako
dnevnom ideolokom diskursu, predstavlja kao do
kaz nesposobnosti domorodakih jezika da izraze
savremeni svet. Niko nije nikada pomislio da mno
gobrojne arapske posuenice u panskom i fran
cuskom tumai kao dokaz inferiornosti ova dva
romanska jezika, ali ta vredi kad ideologija ima
slabo pamenje. Uglavnom se sa zadovoljstvom is
tie da se kola, vrhunac modernizma koji je Zapad
uveo u kolonije, ne mogu imenovati na primitiv
nim jezicima. Zar se na sevemoafrikom arapskom
ne kae tomobil, na bumbari mobili, karr na bretonskom? Posuenica se vise ne shvata kao pro
izvod odnosa jezik/odnos sila, ona taj odnos
vie ne odraava. Ne postoji zanimanje za na
in i razloge njene pojave koji su unapred na
eni, i samo ih treba opravdati. To podrazumeva da se pojave suprotne ovima ne zapaaju. Sto
ga nee biti uoeno da je bretonski pomou
svog glagola nij (leteti) stvorio re karr-nij (avion),
ili da je bambera, na osnovu svojih vlastitih korenova so (konj) i nege (gvoe) stvorio ree negeso
(gvozdeni konj, to jest bicikl), umesto nekakvog
bicicleti ili bicileti koji bi samo dali za pravo kolo
nijalnom diskursu. Takoe se zaboravlja da su na
tom istom bambara-jeziku objavljene matematike
knjige i da je stvorena najneophodnija gramatika
terminologija bez ikakvog posuivanja od firancus-

Luj Zan Kalve

159

kog jezika10*): ideologija bira samo ono to eli da


vidi.
Prinudna posuenica shvata se kao dokaz
slabosti potinjenih jezika, njihove nesposobnosti
da izraze savremeni svet. Za tako to svakodnevna
ideologija raspolae uostalom jednim drugim do
kazom: svi ti jezici su podjezici jer nisu pisani.
Tvrenje koje danas zasmejava bilo kog lingvistu,
ali je tako duboko uikorenjeno u shvatanjima ljudi
da ne treba nagliti s njegovim odbacivanjem. Zna
se, pre svega, da je pismo samo jedna dstorijska
etapa u evoluciji jezike zajednice: svi su jezici bi
li nepisani tokom razliitih vremenskih perioda.
Nemanje pisama ne treba dovoditi u vezu sa nepo
stojanjem civilizacije, kao to se to uglavnom ini.
Naprotiv, na toj osnovi se razvio izvorni oblik civi
lizacije, koji je Mori Ui krstio civilizacija usmenog
preanja i koju izuava povodom crne Afrike11).
Tu pamenje obavlja dunost biblioteke (U Africi
je svaki starac koji umre jedna izgorela bibliote
ka, kae Hampata Ba), a usmeno predanje koje
se zasniva na ivoj rei (dok se naa zasniva na
knjievnosti) uslovljava strukturu teksta (koju M.
Ui, povodom jedne bambera poslovice, poredi sa
Kiodelovim stihom), kao i izvesnu drutvenu struk
turu. Vano je to da usmeno predanje odreuje izvestan oblik civilizacije, razliit od naeg, i nita
vie. I da tumaenje nemanja pisma kao neposto
janja civilizacije spada u etnocentristiki pristup
10) Up. Grammaire de la phrase bumbara, Bamako,
1971.
") M. Houis, Anthropologie linguistique de VAfrique
noire, str. 4672.

160

Lingvistika i kolonijalizam

koji smo u knjizi stalno pomimjali. No, postoji ne


to drugo to je bitno. Shvatanje da je nemanje
pisma potvrda uroene inferiornosti jednog jezika
nepoteno je kada ise zna da se kolonijalna uprava
uvak protivila transkripciji lokalnih jezika, pa se
i danas daje nedovoljno novanih sredstava lingvi
stima koji bi mogli da obave taj posao. Dokaz je
utoliko zlonamernijti to se sudbina arapskog nije
mnogo razlikovala od sudbine jezika crne Afrike,
iako je odavno imao pisanu tradiciju. Videli smo
bako je Marse zaobiao tekou da bi omalovaio
arapski: nije se ustruavao da arapsku knjiev-,
nost ocend kao srednjovekovnu. Meutim* iskustvo
je u oba sluaja pokazalo da je kolonijalni nain
dokazivanja bio pogrean. Postoje, s druge strane,
pisani afriki jezici koji danas slue za meusob
no optenje na svim nivoima: takav je na primer
svahimi, nacionalni jezik Tanzanije; meutim, on
nije bio pisani jezik pre sto pedeset godina. S
druge strane, jezici koji se odavno piu a kao tak
vi malo koriste, jer su izloeni glotofagiji, mogu se
sa nekim malim promenama vrlo dobro iskoristi
ti u naem kontekstu. Takav je, izmeu oistalog,
sluaj arapskog i oiksitanskog. Primera radi, na
oksitansikom postoji struna lingvistika literatura
koja je skoro isto tako dobra kao i francuska12).
Nije, meutim, dovoljno ukazati na ove be
smislene tvrdnje o egzotinim jezicima (znaaj
no je tim povodom pomenuti da je taj termin, ko
ji lingvisti esto koriste, poprimio u svakodnev12) Videti, rta primer: Per una semantica occitana,
Joan Larzac, u: Obraors, br. 2, Monpelje, 1973.

Luj la n Kalve

161

nam jeziku folkloran, tuinski sm isao.. .) Jer ko


lonijalni 'ddskurs o jeziku nije samo rasistiki, ili
prezriv: to su mu samo srpoljne manifestacije. On je
pre svega krajnje funkcionalan, potpuno usmeren
na opravdanje glotofagije i politike koja je podr
ava. Jer potpuno zanemarivanje lokalnih kultura
i jezika kojem kolonijalni disikurs tei, pretpostav
lja kulturu i jezik 'koji e ih zameniti: to je m it
o asimilaciji, koji se vie puta ispoljio u raznim
oblicima. Politika propaganda pokuala je da asi
milaciju predstavi kao plemenitu zamisao, to je
obina pramena kolonijalne taktike, jedno lukav
stvo vie. Da bi se shvatio njen uticaj, dovoljno je
uoiti na koliki je postotak kolonizovanog stanov
nitva uticala francuska kultura. Iv Beno je u sa
mo nekoliko redaka izvanredno prikazao ovu pri
krivenu glotofagiju:
Uloga teorije asimilacije u francuskom kolonijaliz
mu bila je propaganda, kako za Afrikance tako i za fran
cusko mnjenje. to se tie njene prave sadrine, moe
se navesti odlomak iz Sire-Kanala (Afrique Noire, II, 116):
asimilacija je imala samo negativan smisao: ona je po
tiskivala ili ignorisala Africi svojstvenu politiku kulturu,
afriku kulturu, koju je zamenila kolonijalnim struktura
ma, kolonijalnim kolstvom; sve je to bilo 'francuski', ali
bitno razliito od onog to je u tom pogledu postojalo u
metropoli13).

Meutim, treba s ogradom primiti kraj ovog


odlomka, jer problem nije u tome da li je kolo
nijalni sistem bio isti kao u metropoli. Lanost
asimilacije je oigledna kada se uzme u obzir da
kolonijalizovani narodi ni izdaleka nisu imali ista
13) Yves Benot, Ideologies des independances africaines, Pariz, 1969, str. 79, brl. 20.

162

Lingvistika i kolonijalizam

prava, mogunosti i anse kao belci. Ali, ak i da


su imali isto prava i anse, tj. da je doslovno
shvaena asimilacija bila stvarna, poricanje i gutanije njihove kulture pretrpelo bi iste kritike.
Francuska gjotofagija u Africi moe nam se danas
initi izbirljivom (malo Afrikanaca u stvari govori
francusikfi), dok je u poetku bila prilino prodr
ljiva: kada je uspeo, kolonijalizam brie svako lo
kalno obeleje.
Zato je kolonijalni diskurs o jeziku (koji je u
stvari uproavanje preivele ideoloke tematike)
toliko znaajan. Re je o mitovima, koji opstaju
tee od teorija. Samo prividno jasni i prirodni,
to dolazi od njihovog ponavljanja, mitovi proi
m aju drutvo stalnim temama, ija je snaga u sa
mom tom ponavljanju. Videli smo kako je neko
liko vekova diskursa o jeziku pruilo kolonijaliz
mu mnotvo naunih opravdanja. Meutim, ko
lonijalizam uvek mora da se opravdava, nije toli
ko cinian da svoju odbranu svede na zasedanja
narodne skuptine, iji je zadatak da mu izglasa
budet. S tog stanovita, jezike teorije, koje su
prethodile vladavini ila Ferija i opravdale je a
posteriori, pripadale su poetnom stadijumu ko
lonijalizma, prethodile mu, dok kolonijalni diskurs
o jeziku, koji sam ovde pokuao da nagovestim,
pripada zavrnom stadijumu kolonijalizma, koji
opravdava ali tek poto je osvajanje poelo.
Kao da isu eleli da umire savest ovenijim
prikazivanjem glotofagije koja se odvija, sem ako
nisu hteli da nagovesite poetak, pripreme budu
nosti i neokolooijalizam, o kome emo neto ka
snije govoriti.

VI

JEZIK I NACIONALNO OSLOBOENJE

U treem poglavlju naveo sam Bartov tekst


o Ignjaoiju Lojoli d koristio pojam polja isklju
ivosti, koji om uvodi govorei o vladajuoim jezi
cima, o ekskluzivnim jezicima, koji, da bi se raz
vili van svog mesta postanka, uklanjaju jezike ko
ji su pre njih postojali. Glotografijski proces se
odlikuje isikljuavosu jezika koja, zajedno sa od
nosom izmeu potinjenog i vladajueg jezika, i
ni jeziku superstrukturu 'kod koje se drutveni
odnosi (u naem sluaju kolonijalni) ispoljavaju
kroz jezik.
Stoga hi svaka promena infrastrukture, to jest
svaka revolucija (amtikolonijalma revolucija ili de
kolonizacija) morala, pre ili posle, da dovede, iz
meu ostalog, do ruenja jezike superstrukture.
Pomalo mehanicistika dijalektika ove poslednje
reenice navodi nas, prirodno, na zakljuak da u
borbi za osloboenje jeziki problem, kao takav,,
ne postoji. Uostalom, zar borba u jezikoj ravni
ne bi liila na borbu protiv privida stvarnosti kao
to je to Marks zamarao nemakim filozofima?
Meutim, sve to nije taiko jednostavno. S jed
ne strane, zbog toga to odnosi izmeu imfrastruk-

164

Lingvistika i kolonijalizam

tuim i superstruktura misu tako jednostavni i ne


posredni kao to bi se to na osnovu moje tvrdnje
moglo pretpostaviti. S druge strane, zato to se,
bez obzira na ovu teorijsku raspravu, jeziki pro
blem postavlja pre osloboenja, u toku same bor
be (na kom jeziku vriti propagandu, poduavati
narod itd___?). Najzad, zbog toga to u mnogim
sadanjim kolonijama neokolonijalizam sa svojom
lanom nezavisnou tei svim snagama da ouva
ekonomsku i kulturnu prevlast, tako da je opsta
nak vladajueg jezika, u tom sluaju, nuan. Eto
zato se postavlja pitanje uloge jezike borbe u
borbi za nacionalno osloboenje, pitanje na koje,
u svakom sluaju, ovde nije mogue odgovoriti, ali
koje bi bilo korisno razmotriti kako bi celokupna
situacija mogla da se sagleda u okviru onog to je
prethodilo kao i onog to znamo o raznim slua
jevima gde se taj problem javlja.
JEZIK POSLE?
udno je to se antikolonijalni pokret sve do
nedavno nije zanimao za jeziki problem. Bilo da
je re o panafrikom kongresu u Manesteru ok
tobra 1945, koji je oko Nkrumaha i Domo Kenijate okupio politike voe anglofone Afrike, ili
o kongresu u Bamaku 1946, kada je stvorena RDA
(Demokratsko okupljanje Afrike), posebno se uka
zivalo na osloboenje od stranog imperijalistikog,
politikog i ekonomskog uticajia (Bamako), ili na
drutvenu, politiku i ekonomsku emancipaciju
(Manester), dok se kulturno, posebno jeziko os

Luj lan Kalve

165

loboenje nije skoro ni pominjalo. U tekstu koji


je RDA objavila u Pairizu1) oktobra 1948, pored
politike, ekonomske, i drutvene emancipacije,
uzgred se pominje i kulturna. Afriki studenti, na
roito oni okupljeni oko FEANF (Savez studenata
francuske crne Afrike) preutkuju jezioki pro
blem, kao to se vidi iz jedne novije studije*2). U
samoj Africi, UGEAO (Generalna unija studenata
zapadne Afrike), koja se uvek borila za afrikanizaciju univerziteta, pre svega Dakarskog (koji je
1958. nastao iz visokokolske ustanove u Dakaru),
a potom i drugih univerziteta koji su se postepe
no otvarali, dugo je o tom problemu utala. Tek
e neki noviji dogaaji doneti promenu. Jedan od
tih dogaaja je tekst koji je 1968. objavio Savez
studenata u Dakaru i u kojem se ogoreno napada
uticaj neokolonijaliizmia na senegalski univerzitet
i pominju lokalni jezici3). Fominju se, uostalom,
ne povodom samog univerziteta (u tekstu se isti
e prvenstvo egzaktnih i prirodnih nauka nad hu
manitarnim i ne pominje se problem jezika u
kolstvu), ve povodom opismenjavanja stanov
nitva:
Opismenjavanje se moe uspeno sprovesti samo na
afrikim jezicima tako da su njihovo izuavanje i upo
treba odgovarajuih azbuka neophodni. U to moramo da
uverimo nae vlade koje bi mogle da prestanu sa izneve*) Le rassemblement democratique africain dans ta
lutte anti-imperialiste.
3) Sekou Traore, Responsabilites historiques des etudiants africains, Pariz, 1973.
3) Memorandum sur Vuniversite de Dakar, broura
Saveza studenata Dakra.

166

Lingvistika i kolonijalizam

ravanjem interesa naih naroda, zalaui se za frankofoniju i odbranu i slavu francuskog jezika. Veliki tro
kovi takvog mistifikovanja mogli bi se bolje isokristiti za
prouavanje afrikih jezika. Profesori i studenti moraju
pomoi u obrazovanju uenika iskljuenih iz privatnih i
javnih kola, radnika i prosenih slubenika koji ele da
proire svoja znanja.

Tekst je vrlo znaajan, posebno onda kada se


zrna da je predisednik Senegalske Republike L. S.
Sengor jedan od tvoraca frankofonije i da su se
studenti pobunili upravo protiv njegove politike.
Uslediila je surova kazna, to barem pokazuje da
su studenti pogodili pravo u cilj. Drugi od tih
dogaaja je maj 1972, kada su madagaskarski stu
denti, u geslu francuski jezik robova, izneli svo
je zahteve u pogledu jezika, i opet pogodili pravo
u cilj, o emu svedoe politike promene nastale
u pokretu.
Nekoliko godina ranije, jula meseca 1962, na
X I kongresu Narodne stranke sporazuma u Kamiziju, Gana, prvi put se u anglofonoj Afriai po
stavlja pitanje jezika, a Program raa i napretka
(ili Program iz Kamizija) brani nacionalne jezike.
Meutim, treba imati u vidu da su engleske kolo
nije pre francuskih stekle formalnu nezavisnost:
Gana je stekla nezavisnost marta 1957, dok su
zemlje frankofone Afiiilke, izuzev Gvineje (1958),
stekle nezavisnost 1960. (izuzev Maroka i Tunisa
koji su nezavisni od 1956). Uopte uzev, jezioki
problem su najee postavljali, tek posle sticanja
nezavisnosti, intelektualci za koje se u najmanju
ruku moe rei da nisu u neposrednoj vezi sa ma
sama. Iv Beno navodi, primora radi, Lanvenov

Luj Zan Kalve

167

spis koji je na volof preveo edik Aruta Diop, lan


ke Fatea Dijanja koji su se pojavili 1964. i 1965.
i delo Abdua Mumiundja Obrazovanje u Africi, ob
javljeno 1964.4).
Meutim, ovi (usamljeni primeri su karakteri
stini. Izuzev boorbe za nacionalne jezike koju je u
Gvineji 1972. poveo Seku Ture, afrike vlade se
nisu nikada borile za jezik. Uostalom, veina in
telektualaca, koje je kolonijaliistiko obrazovanje
napravilo kulturnim bastardima, koristi vladajui
jezik kolonizatora radi line dobiti, zbog ega se
uopte ne moe pomiljati na bilo kakvu promenu.
Ovde nalazimo klasnu upotrebu jezika, koju je
Staljin jedino priznavao, ali posebno jeziku podelu kao superstruktum u injenicu: u borbi koja
se vodi izmeu francuskog i lokalnog jezika, afri
ka elita e biti na strani vladajueg jezika; uosta
lom, zbog toga je stvorena i postavljena na taj
poloaj. Jezik je u ovim starim, toboe, nezavi
snim kolonijama, vaan klju drutvenog ivota i
izvor moi koju ne ele da izgube oni koji od nje
imaju koristi. tavie, seljaci se opismenjavaju na
svom jeziku, ali se uvek studira na vladajuem je
ziku i kolski sistem preuzima se od Francuske:
to bi znailo da samo opismen javan je jaa jezi
ku superstrukturu i naglaava klasni jaz izmeu
frankofona i nefrankofona.
S tog stanovita, pokuaji eika Ante Diopa
(prevod Lanvena na volof) nisu moda u duhu s
vremenom. Oni su odgovor na kolonijalni diskurs,
pomenut u prethodnom poglavlju, po kojem su
4) Up. Yves Benot, Ideologies des independances agricaines, sir. 414.

168

Lingvistika i kolonijalizam

lokalni jezici nesposobni da izraze nauni sadraj.


No da li je to i najvanije? Treba li univerzitetske
radnike uveravati da e poziv moi da obavljaju
na svom jeziku kad se zna da je veina naunih
publikacija na engleskom jeziku? Ili nacionalnim
jezicima treba vratiti njihovo mesto. a narodu pra
vo govora? Jer narodu nije toliko stalo do Lanvena ili Ajnstajna, koliko do svakodnevnih, politi
kih i drutvenih problema. S izvesnog stanovita,
korisnije je nauiti ga itanju i pisanju letaka, sa
stavljanju politikih i sindikalnih broura na svom
jeziku nego prevoenju tekstova iz nuklearne fi
zike. Iako po mom miljenju pogreno, ovakvo reavanje problema se moglo oekivati. Ono u pot
punosti (odgovara kolonijalnom disikursu: vi tvrdite
da su nai jezici 'siromani, nikakvi, dokazaemo
vam suprotno. Sve dok se rasprava bude vodila
oko beznaajnih sitnica, afriki seljaci e imati
vrlo malo mogunosti da naue svoj jezik. Pa po
to ne postoji mogunost da se na univerzitete u
dogledno vrerne uvede lokalni jezik, poto se pro
blem namee pre svega u bazi, osnovnoj koli, pa
ak i ranije, u opismenjavanju naroda, francuski
kao vladajui jezik zapadne Afrike nije u opa
snosti.
Ako se superstruktura odrava, onda to znai
da se i neke druge strukture takoe odravaju: ne
zamislivo je da se kolonijalni jeziki odnosi za
dre tamo gde je kolonijalizam ukinut. Stoga se
moe rei, ime se vraamo na naslov ovog odeljka, da posle ne postoji i da to to se jeziki pro
blem jo uvek postavlja samo znai da nijedan
od sutinskih problema nije reen i da oslobode-

Luj lan Kalve

169

nje tek predstoji. Da se dobro razumemo: ne e


lim da superstrukturu posmatram kao kamen ku
nje za osloboenje jednog ugnjetenog drutva. Pro
blem jezika nema prvenstvo, o emu ovde poku
avam da raspravljam, ali treba videti ta pojam
prvenstva zaista znai: mora li neto >to nema
prvenstvo biti odlagano za kukove leto i sahranje
no u podrumima neakoloniijalizma? Jer, bez obzi
ra na polje jezike iskljuivosti, koje se javlja u
kolonijalizmu, bez obzira na iskljuivost vladajuih jezika, osloboenje jednog naroda znai takoe
osloboenje njegovog govora. Nije bitan oblik
ugnjetavanja koje je taj govor trpeo: hou da ka
em da se ovaj problem ne postavlja samo u slu
aju diglosija kolonijalnog porekla, ve i kod postulisane jednojezioosti naih drutava.
To znai da svako tobonje osloboenje posle
kojeg ne dolazi pramena jezike superstrukture
nije osloboenje naroda koji govori potinijenim
jezikom, ve one drutvene klase koja je govorila,
a i dalje govori, vladaj uim jezikom. Drugim reci
ma, nacionalno osloboenje u pravom smislu re
i dolazi sa drutvenim osloboenjem i revoluci
jom, i tek kad se oslobode svoje plaene buroazi
je, kad srue kapitalistiku dravu, neokolonijalni
narodi e, drutveno i kolonijalno osloboeni, za
gospodariti i svojom sudbinom i svojim jezikom
(ili, ire i tanije reeno: zagospodariti svojom
civilizacijom). Tu se krije dublji smisao madagaskarske majske pobune. Kada su studenti Antananariva istakli geslo Francuski jezik robova, ne
ki su bili u nedoumici protiv koga su se oni po
bunili: protiv Ciranane, njihovog lokalnog kralja,

170

Lingvistika i kolonijalizam

ili protiv francuskog imperijalizma? Meutim, ja


sno je da su studenti ciljali samo u jednom prav
cu i da je madagaskarska buroazija na vlasti bi
la samo zaklon za neokolonijalizam. Madagarsikar
je u stvari jednojezina zemlja, iji je jezik odav
no tramskiibovan (pre nego to je poela da se
belei latinicom, merina se u XIX veku pisala
arapskim slovima), i u kojoj se jeziko pitanje,
poto ne postoje oni problemi kojima se susreu
viejezine kolonizovane zemlje, postavlja na teo
rijski jednostavan nain. Pa ipak, maja meseca
1972, neto vie od 10 godina po sticanju nezavi
snosti, jeziki problem je bio isti kao i u drugim
zemljama. Jo jedan dokaz vie da je ono to se
ostavlja za posle bolje uiniti pre i da revolucija
jo mije izvedena alko i dalje razmiljamo na vladajucem jeziku (pa i o problemu revolucije), ako
se kolujemo i polaemo ispite na jeziku koloniza
tora, i ako su ustav i zakoni toboe nezavisne zem
lje napisani na tuem jeziku.
JEZIK PRE?
Iako se teorijski problem osloboenja jezika
retko postavljao, borci za nacionalnu nezavisnost
uglavnom su koristili lokalne jezike. To nije bila
posledica opredaljemja, ve je to najee name
tala sama praksa: narod kolonizovane zemlje, u
kojoj glotoigrafija nije do kraja izvedena, uglav
nom ne razume vladajui jezik, tako da bi bilo
teko pokrenuti ga na tuem jeziku. Negde je to
bilo pitanje prakse, a negde opredeljenje za od

Luj lan Kalve

171

reenu strategiju i politiku, to je dobro razumeo


bretanski socijalista Emil Mason:
Moj savet vam je da se narodu obraate na njego
vom jeziku i on e biti na vaoj strani. Ako tako ne ui
nite postupiete kao vlada5).

i jo:
Ako mi, bretonski socijalisti elimo da u Bretanji
pobedimo, obraajmo se naoj brai seljacima na njiho
vom jeziku, naem lepom, starom, slobodnom i varvarskom jeziku6).

Za isto to se danas opredeljuju i borci za oksitanisiki jezik: kada pevai kao to su Patnik ili
Marti i pesnici kao Iv Ruket piu i pevaju na
langdokskom, onda je re o opredeljenju, a ne o
obavezi, poto oni kojima se obraaju i onako
razumeju francuski. Opredeljiiivanje za jedan jezik
je samo po -sebi borbeno, i -omoguava da potinjeni jezik sam svedoi o svom poloaju, kao to
se vidi u ovoj Mantijevoj pesmi:
E quand forguerem mai
grands
Nos claguet parlar tres
lengas
Per far un bon tecnician
Nos calia cargar tres
lengas
E Vangles et Valemand
E co que s'escriu a Roma

A kad smo odrasli


Tri jezika morali smo
znati
Da bismo dobri strunjaci
bili
Sa tri jezika morali smo se
naoruati
Engleski i nemaki
I onaj to se u Rimu pie

5) Emile Masson, u: Les tem ps nouveaux, 28. jun


1912.
6) Emile Masson, Antee, 1912, pretampano u: Les
Bretons et le socialisme, Pariz, 1972, str. 205.

172
Per jar un bon tecnician
Mas perque, perque
M'an pas dit aVescola
La lenga de mon pais?

Lingvistika i kolonijalizam
Da bismo dobri strunjaci
bili
Ali zato, zato
Mi u koli nisu rekli
Koji je jezik moje zemlje?

Vanije od ovog svedoenja je opredeljenje za


narodni jezik, koje je u stvari opredeljenje za bor
bu zasnovanu na kulturnom identitetu i zahtevanju prava na postojanje naroda koji je tim jezi
kom govorio ili jo uvek govori. Re je o neemu
to je isasvim (suprotno ve pomenutom prevodu
Lanvena na volof.
Isto se deavalo i u kolonijama koje nisu bile
francuske. Kada bi morali da odre javne mitinge,
borai tuniskog Destura su ih drali na arapskom,
isto kao to su borci RDA koristili lokalne jezike
orne Afrike. Tu opredeljenje za jedan jezik nije
tako oigledno, jer sagovomici nisu znali francu
ski tako da je, u suprotnom, postojala opasnost
da ih ne razumeju; jedina mogunost da se ovi
pokreti uvrste u narodu bilo je opredeljiivanje za
lokalni jezik. Meutim, posle sticanja nezavisno
sti, afriki (rukovodioci su, da bi doli na vlast
i odrali se na njoj, uglavnom koristili francuski
jezik. Ustavi i zakoni su napisani na francuskom.
Na francuskom su se pisale i novine. Na francu
skom se sudilo. Oktobra 1972, u vreme vojnog dr
avnog udara u Dahomeju, puisti su se naciji
obratili preko radija na francuskom, to je udan
nain da vas narod razume. I danas se u Sene
galu politiki govori dre uglavnom na francuskom
jeziku a govornici se tek pri kraju svoje besede
obraaju na volofu, demagoki uzvikujui dem

Luj lan Kalve

173

kanam (napred). To bi znailo da je taikvo opredeljenje sasvim suprotno onom oksitanskom: ko


ri enje lokalnih jezika bilo je samo taktiki us
tupak konkretnoj situaciji i tek kada je metro
pola pristala na formalnu nezavisnost, lokalna bur
oazija, koja je dola na vlast pohitala je da na
rodu oduzme ono to je borbom ostvario, oduzi
majui mu njegov jezik, ili nastojei da to uini.
Odatle zadravanje kolonijalne superstrukture na
koje smo ve ukazali i koje govori o osloboenju
koje nije do kraja izvedeno.
U stvari, ta dva sluaja se ne mogu poredi.
Iako je jeziki problem bio u ii bretonskog (vidi,
na primer, ulogu koju je odigrao asopis Gwalarn)
ili oksitanskog nacionalizma (videti u poetku zna
ajnu ulogu Felibre), re je u sutini bila o nasleu francuskog i nemakog romantizma, koje je
privuklo intelektualce narodnom jeziku i poezi
ji, i koje nije imalo nikakvog uticaja na borce za
dekolonizaciju Afrike. Ovde je trebalo opredeliti
se izmeu lokalnog jezika i neobraanja narodu,
dok se u Bretanji jasno ispoljavala elja da se lo
kalni jezik, suprotstavi francuskom poto se lo
kalni jezik javljao u jednoj istinski dvojezinoj
situaciji (u sledeem odeljku emo videti da ta
kav stav neminovno pokree itav niz pitanja).
Problem je u oba sluaja isti: da li se borba na
kulturnom frontu mora voditi istovremeno sa bor
bom na ostalim frontovima, politikom, drutve
nom i ekonomskom? Nema sumnje da se na to
pitanje moe dati onoliko tanih odgovora koliko
ima posebnih sluajeva i stoga treba ponovo na
glasiti da jezik uopte nije ona konana instanca

174

Lingvistika i kolonijalizam

na kojoj se svi sukiohi reavaju. Alirski borci, pri


padnici Nacionalne armije osloboenja, vodili su
borbu za osloboenje, a ne za arapski jezik, ali
su imali arapski jezik, iisto kao to su borci Vijetkonga imali vijetnamski jezik. Sefcu Ture je, u
govoiru odranom 22. manta 1972. u Konakriju, iz
javio da Vijetnamoi nisu imali svoj jezik, oni se
ne bi tako junaki i tako dugo odupirali ameri
koj agresiji. Moda, iako je na tako neto teko
dati potvrdan odgovor. Kao to je teko zadovo
ljiti ise nekim konanim sudom. Moe li se, na
primer, ozbiljno tvrditi da se na vlast donosi pu
ka, a ne renik? Nepojednostavljujemo li isuvie
injenice kada suprotstavljamo neto to moda
nije antitetino ve komplementarno?
Situacija je dvosmislena jer je, pored jezikog
problema, u pitanju itav niz drugih sporednih
problema, koji se teko zovu prosto zato to ne
m aju pravo prvenstva. Ako se u ime nekog redosileda odlui da oni dolaze posle, onda se najee
deava da se nikada nee postaviti. Danas za to
imamo itavo mnotvo primera: Komunistika par
tija Francuske i neke trockistike grupe (naro
ito biva Liga komunista) usavrili su jednu is
kljuivu i hijerarhizovanu politiku. Bilo da je re
o borbi ena (oko Pokreta za osloboenje ena),
ili borbi seksualnih manjina (oko Fronta revolu
cionarnih homoseksualaca antdfaista), ili o borbi
etnikih manjina (Bretanja, Euskadi, Gksitanija,
Korzika), odgovor je uvek isti, i reenje problema
se odlae dok na vlast ne dou socijalisti. Na pr
vom mestu se istie klasna borba. Treba prvo dii
revoluciju (tumaenje Lige komunista) ili pobedi-

Luj lan Kalve

175

ti na izborima (tumaenje KPF), i onda e se ta


pitanja reiti sama od sebe. Meutim, nije ba ta
ko, jer su ovi problemi u neposrednoj vezi sa
vrstom socijalizma za koji se borimo i jer njihovo
reavanje isto kao i klasna borba najee najav
ljuju jedan mumificiran i nematovit autoritarni
socijalizam koji ima na raspolaganju snanu poli
ciju, represivna sredstva i psihijatrijske bolnice za
posebne posetioce.
Problem jezika stoji u neposrednoj vezi sa
vrstom drutva za koju se kolonizovano stanovni
tvo bori. To je u ovom sluaju vie nego jasno jer,
ako se u toku same borbe za dekolonizaciju ne
postavi pitanje jezike superstrukture, onda to
znai (i znailo je) stvarno iskljuenje narodnih
masa iz budueg drutva, u kojem one mogu da
igraju neku ulogu samo ukoliko je jezik drutva
i njihov jezik. Ovde se uopte ne moemo zado
voljiti tradicionalnim odgovorom koji nam prua
marksizam i po kome prednost treba dati klasnoj
borbi: odavno je poznato da takozvana socijalisti
ka revolucija u Rusiji nije uopte iskoreoila velikoruski ovinizam, duhovno i intelektualno ugnje
tavanje, antisemitizam. Tako su i afriki borci
vrlo brzo shvatili da njihovo spasenje nije u 'bla
enom iekivanju da se socijalizam uspostavi u
Francuskoj. Rasprave koje su se odvijale 1956. na
XIV kongresu KPF pokazuju koliko su suprotna
ova dva stava koji se provlae u onom to je
reeno.
Zavrni tekst kongresa sa mnogo optimizma
izraava elju za uspostavljanjem:

176

Lingvistika i kolonijalizam

izmeu nae zemlje i zemalja koje su francuski ko


loni jajisti drali, i jo uvek dre pod svojom vlau, do
brovoljni savez slobodnih i jednakih naroda, u kojem e
svaki narod zadovoljiti svoje interese i odgovoriti na pi
tanja koja mu postavlja is torija.

Leon Felcs, odgovoran za probleme kolonija


lizma pri politbiirou izjavljuje povodom dobro
voljno siklopljenog saveza izmeu Francuske i
njenih kolonija:
Mislimo da je to mogue ostvariti zato to radniki
pokret u naoj zemlji napreduje, zato to i jni sami na
predujemo i jo emo vie napredovati kada se bude za
vrio rat u Aliru, ka socijalizmu u Francuskoj7).

Za razliku od njega, Kamij Silvestr delegat sa


veza komunista Martinika, Gvadalupe i Reiniona,
otvoreno je ustao protiv ovog miljenja:
Radnici ovih zemalja ne ekaju da ih francuski narod
oslobodi kada i sam bude uspostavio svoj socijalistiki
poredak. Naprotiv, oni su odluno krenuli jednini pravim
putem: putem borbe protiv kolonijalizma.

Oigledno je da, kako istie Iv Beno, navode


i ove razliite tekstove, iako socijalistika, met
ropola ostaje metropola8) i da, kako je rekao je
dan* drugi autor, treba raunati samo na vlastite
snage. Pada u oi protivrenost izmeu ova dva
stava, iako slinost izmeu sluaja o kojem je re
(kolonijalizam 1956) i onog koji nas ovde zanima
nije ba tako oigledna. Meutim, u oba sluaja
7)
Neto pre toga, 9. marta 1956, P.C.F. je glasala za
davanje punih ovlaenja Gi Moleu.
8) Y. Benot, nav. del., str. 87.

Luj an Kalve

177

postoji dogmatski utvren redosled borbi. U pr


vom sluaju prevashoidna je klasna borba, dok e
ostalo, kao na primer, borba protiv kolonijalizma
i pokret za osloboenje ena, proistei iz pobede
proletarijata (ostaje, meutim, pitanje da li je pobeda koja ne ukljuuje ostalo zaista pobeda pro
letarijata). U drugom sluaju, prevashodna je bor
ba za osloboenje, a ne oekivanje da se sam
ugnjeta promeni.
Meutim, suprotnost izmeu ova dva stava,
mutatis mutandis, uvek postoji. I ako bi ih tre
balo ponovo formulisati u svetlosti ovog naeg
jezikog problema, izgledalo bi to ovako:
1. Najpre borba za osloboenje, dok e osta
lo (naroito reavanje jezikog problema)
uisleditii kasnije, posle isterivanja koloniza
tora.
2. Borba za osloboenje zasnovana na vlasti
tom kulturnom identitetu (posebno jezi
kom).
Uglavnom se prihvatno prvi stav. Videli smo
ta je on domeo. Njegovo dogmatsko utvrivanje
redoisleda borbi unapred odreuje budunost po
kreta, a svaki stav po kojem problem jezika (kao
i ostale probleme koje smo dodirnuli i kojii nam
slue samo kao primeri) treba reavati posle re
volucije, samo jo vie oteava problem. Osloboe
nje je ili potpuno ili nije osloboenje. Zar to nije
ona iista suprotnost ikoja postoji izmeu reformiz
ma i leviarstva? Moda, mada su ti nazivi nez
godni i mada formalna nezavisnost kolonija mno-

178

Lingvistika i kolonijalizam

go vie svedoi o piilagoavanju imperijalizma no


vom uslovima negoli o pobedii reformizma.
ta da se zakljui o svemu ovome? Da je pra
vo osloboenje samo ono koje je potpuno, to ni
je nita novo. Da dokaz pomou jezike super
strukture pokazuje da kolonijalizam nije iezao,
da se prosto pretvorio u neokolonijalizam? iji su
nam politiki i ekonomski uzroci vrlo dobro po
znati. Da borba za nacionalno osloboenje mora
da ukljui i borbu u jezikoj ravni? to je ne
sumnjivo osnovna pouka koju treba da izvuemo
iz ovih razliitih piimera. Meutim, tu se javlja
nova opasnost, preterivanje u suprotnom pravcu.
SAMO JEZIK?
Iz svega to je reeno, ipak ne bi trebalo shva
titi da se jeziko pitanje moe pridodati nizu dru
gih revolucionarnih zahteva i ukljuiti u samu
klasnu borbu. Udruivanje borbi ovde nije mogu
e jer klasna i jezika borba ne daju onu pravu
borbu, ve samo labavo povezane borbe koje su
smiljene odvojeno: sama revolucionarna proble
m atika mora se u mnotvu sluajeva osmisliti ka
ko bi mogla da ukljui nove naine borbe, te se
samim tim mora razmotriti i problematika bora
ca za jezik.
Postoji tradicija jezike borbe potpuno odvo
jene od svake politike borbe (i svake politike
analize), tradicija koja ne postoji u afrikim i indokineslkim kolonijama, ali na koju nailazimo po
svuda u svetu: donedavno u Rvebefcu, jo i danias

Luj an Kalve

179

u vajcarskoj Juri, u Oksitaniji, iitd. Svugde je ova


sauno jezik tradicija u tekom poloaju, to bih
i ja eleo da pokaem na primeru Bretanje u ko
joj je ona stara ve jedan i po vek.
Nastavljajui u prolom velku delo Le Gonideka, ljudi kaikvii su Meven Mondiern (18781949)
ili Fransez Vale (18601949), pravi zaljubljenici u
svoj jezik i voljni da ga po svaku cenu brane,
posvetili su skoro ceo svoj ivot borbi za bretonski
jezik. Mordiem je napisao mnoga nauna dela
(Istor ar Bed, Prederiadennou diwarbenn ar yezhou
hag ar brezhoneg, itd.), Vale je sastavio Veliki
francusko-bretonski renik i, pored L. Gonidekovih napora da ujednai vokabular i grafiju, nji
hov je rad imao velikog znaaja za stvaranje knji
evnog hretonskog jezika koji se danas uglavnom
koristi. Njihov poduhvat je bio ogranien: pod
uticajem mita o klasinom knjievnom jeziku, oni
su u stvari radili za bretonsku elitu, zamiljajui
da je njihova uloga u bretonsfcom ista kao uloga
pesnika Plejade u francuskom jeziku.
To je, po svojim drutvenim i kulturnim oso
binama specifina polazna osnova, sa vlastitim
osloncima, na kojoj e izrasti mnogi pokreti za
odbranu bretonskog jezika. Tako je i Ar Falz, mesenik koji su 1933. pokrenuli i uglavnom itali
uitelji laici, zapoeo borbu za kulturni prepo
rod Bretanje, o ijim uzrocima i naelima vredi
razmisliti.
Pod uticajem Jana Sojera /Yann Sohier/
(19011935), lana Komunistike partije, bretonski
jezik e biti prikazan kao proleterski, a njegovo

180

Lingvistika i kolonijalizam

postepeno nestajanje kao dokaz potinjenosti bretonsibog proletarijata kapitalistikom sistemu:


Politika vlast Francuske pretvorila nas je u narod slugeranja, a njena jezika vlast u narod robova . . . Bretanja e se stvarno osloboditi francuskog intelektualnog uticaja samo ako sauva i proui vlastiti jezik. On e nas
izbaviti ropstva. Zahvaljujui njemu, uspeemo u kultur
nom buenju naeg plemena9).

Napominjem da je redosled borbe koiji sam


ve pomenuo ovde obrnut: nije u pitanju samo
jezik, ve jezik pre klasne borbe, to u najmanju
ruku izgleda udno. Na osnovu svoje analize Ar
Falz donosi zakljuak da se narod mora kolovati
sauno na bretonskom jeziku i, poto su ideoloki
oslonci ono to jesu, navodi kao primer SSSR:
elimo da bretonski jezik ne ui manjina, ve svi Bretonci. elimo, a to je nae neotuivo pravo, da donjobretonska kola bude kola za bretonski narod . . . Ovo bi
nam pravo trebalo dodeliti, jer primer SSSR koji je na
cionalne manjine oslobodio rusifikacije i vratio im matem ji jezik svetli bretonskom narodu, njegova je sutra
njica nada10).

U prvom trenutku oveku se ini da izmeu


elitistike Mordiemove zamisli, koja je bila namenjena intelektualnoj manjini, a ne narodu, i po
pulistike analize Ar Falza, postoji nepremostivi
jaz. Pa ipak, one su obe sline jer su svoje delovanje usmerile na jeziku oblast. Poto se kao tak
vo ne mora nuno krrtiikovati, ovo usmeravanje
9) Ar Falz, br. 10, decembar 1933.
10) Ar Falz, br, 8, oktobar 1933.

Luj an Kalve

181

otkriva neto vrlo znaajno. Prava dodirna taka


izmeu Mordierna i Valea, s jedne strane, i po
bornika Ar Falza, s druge strane, jeste u stvari
nedovoljno ozbiljno razmatranje uzroka opteg po
vlaenja i nestajanja bretonskog jezika u istonom
deki poluostrva, koje se ogleda u ogranienom
dometu iskljuivo jezike borbe. U sutini, ovi
borci za jezik lie na afrike seljake koji poku
avaju da spasu etvu koju su skakavci unitili,
ne shvatajui da je jedino pravo reenje unapred
se zatititi, i da bi balo bolje pokuati skakavce
unititi pre nego to navale na polja. Analize se
sve rede susreu taiko da e, i pored Sojerovog za
laganja, bretonska jezika bitka zavriti u apolitinosti, s primesom tobonje progresivnosti: jezik
se brani na potpuno apolitian nain i to u ime
briljivo istaknutih politikih naela levice. Polaz
nici kursa za prouavanje bretonske narodne kul
ture (u Plogofu, Finister), kao i uesnici oksitanskog pedagokog staa (u Izesu, Gard) usvojili su
1958. jednu zajedniku deklaraciju na osnovu koje
se trai:
1. Da se ubudue uitelji koluju za nastavu o regional
nim kulturama.
2. Da sva deca steknu predstavu o nekim osobenim civi
lizacijama koje su se razvile na tlu Francuske.
3. Da se prvih godina kolovanja mali Baskijac, Katalanac, Oksitanac ili Bretonac ne odvaja od svoje ivotne
sredine i da se, ako im a potrebe, uspostave ljudske veze
koje e ga za nju vezati.
4. Da se uenik docnije postepeno uvede u svoju osobenu, u isti mah tradicionalnu i duhovnu kulturu.
5. Kada je re o kulturi, da se dete uputi u sve oblike
kulturnog ivota koji istorijski i geografski pripada nje
govoj sredini.

182

Lingvistika i kolonijalizam

6. Da se ovakva nastava predvidi programom, dobije


svoje asove i mogunost strogog ocenjivanja na ispitima.
7. Da visoko kolstvo obrazuje regionalnu elitu koja do
bro poznaje svoju kulturu i moe da je povee sa fran
cuskom kulturom u celini11)-

Ovakvo pisanje je deo borbe koja je, u meuvremenu, naterala skuptinu da usvoji Deksonov zakon, koji trai uvoenje potoinjeniih jezika
u sistem obrazovanija koji hi odgovarao vladajuem jeziku. To je naizgled ostvarljivo (videemo
dalje da se zahteva samo nekoliko sati), ali pot
puno nerealno, jer je spoj dva nepomirljiva ele
menta. Nema ocene uzroka koji su doveli do ne
stajanja jezika (naime, nerazumevanje glotofagjije
kao politike i ekonomske pojave), onemoguava
da se tom jeziku piitekne u pomo. Bezizlazan po
loaj u koji se zapada kada se prednost daje pro
blemu jezika oituje se u zahtevima takvih grupa
kakve su Odbrana i unapreenje jezika Francuske
ili GALV (Akcioni progresistiki odbor za bretonski jezik). Ova poslednja ovim redosledom navodi
svoje zahteve:
I kolstvo:
1. Tri fakultativna asa bretonskog nedeljno u svim
osnovnim i srednjim donjobretonskim kolama.
2. U nastavi i na ispitima jednakost bretonskog sa
ostalim jezicima u upotrebi.
3. Izuavanje bretonske civilizacije (istorija, ekono
mija, geografija, knjievnost) u okviru nastavnog prog
rama.*
) Ar Falz, 1959, br. 1, str. 11.

Luj lan Kalve

183

II Francuski radio i televizija:


1. Televizijske emisije na bretonskom.
2. Jednoasovni radio-program na bretonskom.
3. Radio i televizijske emisije iz oblasti kulture na
bretonskom jeziku12).

Da je malo pametnija, centralistika vlast bi


bez problema prihvatila ove zahteve, ma kakvi oni
bili, to ne bi mnogo izmenilo sutinu problema
kao ni odnose meu silama koje su u pitanju.
Zbog ega mi se ova vrsta zahteva ini apoliitimo-progresistikom? Trai se podrka leviarskih
snaga (kakva je Demokratska bretonska unija),
trae se saveznici na toj strani, dok je analiza (ako
takva postoji), kojom je potkrepljen sam jeziki
zahtev, vrlo daleko od oblasti teorijske rasprave
sa leviarskim i revolucionarnim snagama. To
je izazvalo politika reagovanja i kritiku ove vrste
zahteva sa stanovita bretonske borbe (o ijim na
elima ovde neu raspravljati):
Borba za Bretanju mora da pone ruenjem fran
cuske drave u Bretanji i njenih orua vladavine. Fran
cuski univerzitet je ve sto godina glavno sredstvo otu
enja bretonskog naroda. Osloboenje bretonskog naro
da dolazi sa ukidanjem francuskog univerziteta u Bre
tanji. Upotreba bretonskog jezika na francuskom uni
verzitetu isto je to i:
uvlaenje bretonskog naroda u kolonijalnu zam
ku;
odvraanje Bretonaca sa revolucionarnog puta;
slabljenje revolucionarnog duha bretonskog je
zika13).
12) Galy, Livre noir et blanc de la langue bretonne,
Brest, 1969, str. 43.
13) E.S.B., br. 1, Les donnees socio^historiques de
l'emsav, Ren, 1969, str. 28.

184

Lingvistika i kolonijalizam

Ton u kojem je ovaj odlomak napisan ne sme


ta nam da procenimo njegovu zasnovanost. Jedini
problem je da li je sadanja situacija u Bretanji
stvarno kolonijalna (kaem sadanja, poto je ja
sno da je francusko asimilovanje Bretanje u pro
losti kolonijalni proces), posebno da li je bretonski narod svestan da je potinjena nacija. Ako je
tako, ocena koju daje ESB (Bretoniske socioloke
studije) je neoboriva kad je u pitanju bilo koja
kolonijalna situacija, a naroito je primenljiva na
sve afrike situacije. Boriti se iskljuivo protiv
frankofonije danas niemu ne slui, jer je frankofomija samo jeziki izraz neokolonijalizma, i jer je
krajnje nedosledno zahtevati da jedan jezik prizna
drava koja je bila uzrok njegovog nipodatavanja
i podinjenosti. Ovakav pristup se moe odbaciti
jer ne daje ocenu oslova u kojima se glotografija
javlja. ao nam je kad jedan jezik nestaje, zahtevamo za njega pravo da postoji, da ivi; od cen
tralistike vlasti se trai malo slobode, dok sama
naela te drave gue lokalne jezike (iako ona mo
e da odobri nekoliko asova univerzitetske nasta
ve nedeljno, da bi se ipak sauvali istorijsbi spo
menici koji nestaju. Postavlja se pitanje da li se
jezici posm atraju kao ugroena remek-dela ili kao
izraz ljudske zajednice).
Neki su pokual da nau alternativno reenje
za ovu izrazitu apolitinost koju smo ve uoili.
Poto je ustvrdio da:
Problem nije u tome da kao Bretonci izaberemo
ovaj ili onaj jezik, ve da se, poznajui sociopolitike im
plikacije upotrebe tog i tog jezika, jeziki opredelimo, za
visno od naih optih istorijskih odluka, i da nau borbu

Luj lan Kalve

185

uskladimo sa jezikim ciljevima, s jedne strane, i sa celokupnom politikom orijentacijom, s druge strane).

Erv&n Vailri zakljuuje:


Bretonska revolucija e stvoriti bretonski jezik su
tranjice. Svaka revolucija stvara svoj vlastiti jezik, a
ako to ne uini, ne moe da bude do kraja izvedena*15).

Dok pobornici ESB (Bretonske socioloke stu


dije) otvoreno istiu:
Nijedna, pa ni bretonska, drava nee bretonski
pretvoriti u jezik bretonskog drutva ako on prethodno
nije postao orue revolucionarnog rada koji e to drutvo
stvoriti . . . (Revolucionari) prihvataju samo takvu njego
vu ulogu, posebno ukazujui na bezizlaznost bilo kakve
kulturne borbe, u kojoj se, u skladu sa idejom o bretonskoj dravi, eli da ponovo bretonizuje ivot u jednoj
francuskoj pokrajini ili ivot nacija16).

I ovde treba istai da se ovakve analize daju


savreno primeniti na sluajeve kolonijalizma ili
neokolonijalizma koji su nam danas poznati van
Francuske. Nikakve vajde to se u Maliju zahteva
uvoenje bambara ili peula u kolu, to se u Sene
galu bore za volof ili serer, to se na Martiniku
trude da kreolski dobije zaslueno priznanje, ako
se borba ogranii na samo jeziku ravan. U stvari,
da bih ostao u skladu s onim to sam rekao o pro
M
) E. Valerie, Place de la langue dans le combat
de liberation nationale (1), Sav Breiz, br. 6, januar 1972,
str. 7.
15) E. Vallerie, Place de la langue dans le combat
de liberation nationale (2), Sav B reiz, br. 7, mart 1972,
str. 27.
16) E.S.B., 7, La langue bretonne et la revolution, Ren,
1972, str. 48.

186

Lingvistika i kolonijalizam

cesu glotofagije i prilikama u kojima je nastala,


rei u da je nemogue do kraja sprovesti borbu
za ukidanje glotofagije ako se u obzir ne uzmu sa
me te prilike, naiime kolonijalizam onako kako se
najee ispoljava.
Pa kao to nije mogue smatrati da se jeziki
problem moe postaviti posle problema vlasti u celini, nemogue je smatrati da se on moe postaviti
sam, izdvojeno. Ovde se obino poziva na injeni
cu da se borbe udruuju: prepustimo politiku bar
bu politikim borcima, kulturnu borbu pobornici
ma kulture, a one e se ve nekako udruiti. to
je vrlo loe, jer je to udruivanje borbi isamo slu
ajno i privremeno ako bitke nisu usledile posle
iste ocene situacije i iste strategije.
Ni ovde nema udesa, kao to ih nigde nema,
dok jezika bitka (kao i ire shvaena kulturna bi
tka) moe samo da pootri ugnjetavanje kojem se
protivi.
BEZ JEZIKA?
Isto kao to je teko pojmiti da sam jezik mo
e biti zaloga ili sredstvo u borbi za nacionalno os
loboenje, teko je shvatiti kako jedna takva bor
ba moe da uspe ako ne ukljui jeziki problem.
Da prvo razmotrimo teorijske razloge. Ako pri
hvatimo da jeziki sukobi spadaju u oblast super
strukture, onda je jasno da se ona ne moe odrati
ako se infrastruktura promeni: Svaka pramena ko
lonijalne infrastrukture, naime svaka stvarna, a ne
formalna dekolonizacija, podrazumeva slinu pro

Luj an Kalve

187

menu superstrukture koja je sa tom infrastruktu


rom povezana. S tog stanovita, odravanje sooiolingvistikog 'sistema proisteklog iz kolonijalizma
znak je odravanja samog kolonijalnog sistema.
Jasnije govorei, ne postoji i ne moe postojati eko
nomska i politika dekolonizacija koja ne uklju
uje i jeziku dekolonizaciju. Ova tvrdnja nije uopte posledica dogmatizma, ve puke loginosti i
povezanosti: ako uzroik stvarno prestane da deluje, onda ni posledice ne deluju.
Meutim, neki istoirijiski razlozi potvruju ovu
tvrdnju. Letimian pogled na razliite sluajeve
dekolonizacije, koje smo mogli da upoznamo, pri
lino brzo nas uverava u sledeu injenicu: narod
ne moe da ise oslobodi kolonijalnog uticaja ako
zadrava jezik kolonizatora. To je injenica koju
nam valja prihvatiti i analizirati. Tamo gde je je
dan jezik zavladao, vladala je pre njega zajednica
koja se njime sluila, nameui u isti mah svoje
trite, svoje pravno i politiko ureenje itd. Ako
danas postoji niz jezika koje zovemo romanskim
jezicima, onda je to zato to je rimsko osvajanje
bilo uspemo, zato to je rimska kolonizacija bila
izvedena do kraja. Bilo da je re o Iberijskom poluostrvu, Galiji, severnom Balkanu, oksitanski,
francuski, panski, portugalski i rumunski mogu
nas u to uveriti. Suprotno tome, mada su tokom
sedam vekova vladali na jugu Spanije, arapski os
vajai nisu uspeli da nametnu svoj jezik. Ostali su
samo neki tragovi, o kojima smo ve govorili: arap
ski superstrat u panskom (naroito sve one reci
koje poinju sa a ili a/, to je arapski odreeni
lan). Ovi isuperstrati svedoe da je jedan jezik iz-

188

Lingvistika i kolonijalizam

vesno vreme vladao, ali nije uspeo da se nametne.


Naprotiv, supstrat (kao to je keltski supstrat u
francuskom) svedoi da je prvobitni jezik nestao:
on je za uspenu kolonizaciju ono to je superstrat
za do kraja nespnovedenu kolonizaciju. Postoje,
naravno, mnogi drugi pirimeri koji ukazuju na vezu
izmeu postanka kolonijalizma i postanka jezike
superstrukture kolonijalnog tipa. Kolonizacija La
tinske Amerike (naziv Latinska je ovde znaajan)
nametnula je Indijancima paniski i portugalski,
ba kao to im je kolonizovanje Seveme Amerike
nametnulo engleski: ima tu sluajeva do kraja
sprovedenog kolonijalizma: sevemodndijaoski jezici
su pratkino mrtvi, juni u opasnosti da nestanu,
to nam samo ukazuje na nestajanje drutvenog
ureenja tih naroda. I, suprotno tome, na istom
tom kontinentu, Kvebeanima je njihov jezik jed
na od glavnih taaka u borbi protiv federalizma
koji je po njima uvredljiv i nalik kolonijalnoj vla
davini.
U tom pogledu je veoma znaajan, iako jedin
stven, prim er stvaranje Izraela gledano s jezikog
stanovita. Pre nekih sto godina jevrejski skoro vi
e nije postojao, svi su ga renici svrstavali u mrt
ve jezike, dok mu je renik (oko osam hiljada reci)
bio arhaian, preuzet iskljuivo iz Biblije, i odseen od stvarnih dogaaja tog vremena. Ni po emu
se, dakle, nije moglo proceniti da e taj grkom i
latinskom blizak jezik postati sredstvo optenja
jedine modeme drave. Krajem prolog veka Eliazar Ben Jehudan, odlazei iz Nemake u Palestinu,
pokuava da osavremeni ovaj liturgijski jezik. Po
inje da sastavlja renik od sedamnaest tomova

Luj an Kalve

189

(Thesaurus Totius Hebraitatis), za koji izmilja na


hiljade rei, ili stvara izvedenice saobrazne unutra
njim jezikdm pravilima da bi njima zamenio kal
kove (umesto bet sefarim, kua knjiga, on pred
lae sifriya, biblioteka; umesto sefer-milim, >reniik, prekopiran od nemaekog Worterbuch, pred
lae milone; umesto rekhev barzel, gvozdeno vo
zilo, on predlae rakevet, voz itd.). Meutim, to
je samo pokuaj jednog usamljenog intelektualca
(to je, uostalom, relativno: Ben Jehudan nije ra
dio sam; on 1890. osniva va ad halashon, odbor za
jevrejislki jezik, koji e 1948. prerasti u Akademiju
za jevrejski jezik), kojeg je opsedala ideja cionizma i koji je u sutini dosta blizak prevodiocima
naunih tekstova na afrike jezike o kojima sam
ve govorio. Vano je to to e se, prilikom osni
vanja Izraela, kad su mnogi nacionalni jezici mo
guni, jer lanovi dijaspore govore englesiki, ruski,
nemaki, francuski, itd., hebrejski izabrati za na
cionalni jezik, i tako potvrditi stara (i nepotpuna)
teorija po kojoj je jezd/k merilo postojanja ili osobenosti jedne nacije. U tome su prevashodno odlu
ivali venski razlozi (od kojih su cionistike namere nerazdvojne): za dravu, ija je osnova venska,
birao se crkveni jezik te vere, jezik tore. Ostaje i
njenica da se ono to je hebrejska dijaspora -sma
trala osloboenjem bilo praeno i jezikim oslo
boenjem, poto povratak svetoj zemlji povlai
povratak svetom jeziku. Moda stoga to se stara
izreka idue godine u Jerusalimu izgovarala na
jevrejskom jeziku.
Primer je prilino zamren kao i samo stvara
nje Izraela, koji je, u ovom sluaju mnogo vie ko

190

Lingvistika i kolonijalizam

lonijalna sala nego dekolomizovana nacija. Osim to


ga, poloaj svugde ugnjetenog jevrejskog jezika ne
moe se sasvim uporediti sa poloajem potinjeniih jeziika u kolonijama, poto dijaspora kao geo
grafski inilac daje jednu novu dimenziju. On ipak
pokazuje da, u pogledu onog to je stanovnitvo
pcreivelo kao i u teorijskom pogledu, narod u pot
punosti gospodari vlastitom sudbinom onda kada
gospodari svojim jezikom, koji ima sva prava, na
ime koji je nacionalni jezik.
JEZIK KAO OBLIK NARODNOG OTPORA
Sada emo se baviti pitanjem odnosa kolonizovanog naroda prema svom jeziku. Sve to je re
eno pokazuje da je kolonizator teio da potisne
lokalne jezike, da ih, oslanjajui se na lane nau
ne dokaze, unizi svojim govorom i ponaanjem
uniavajui samim tim one koji te jezike koriste.
Iako starosedeoci, oni su u svojoj kui stranci
(njihov jezik nije i slubeni jezik) poto im je je
zik potisnut, a oni sami nesposobni su da razumeju jezik administracije, sudstva, itd ...
U tom sluaju korienje vlastitog jezika je
in otpora, je r kolonizator na njega ne moe stvar
no da utie, kao to ni koloniizovani narod ne mo
e stvarno da utie na kolonijalni sistem. I dok
neokolonijalizam, pod izgovorom formalne nezavi
snosti, sprovodi glotofagiju, taj otpor stalno traje.
Osea se i vidi na svakom koraku: kada oksitansilti seljak pred strancem sa severa koristi svoj
jezik, kada se bretonski mornar, koji zna francu-

Luj lan Kalve

191

ski, pred turistom pravi da razume samo bretonsfci. To se moe shvatiti kao luako ponaanje,
ali koje podrazumeva neto sasvim drugo, mnogo
dublje. Isto je tako kad u Africi na raun belaca
ujemo duge ironine prepirke na lokalnom jeziku
koji uopte ne razumemo: ovde je jezik utoite,
zaklon za osporenu samosvojnost, poslednje skrovite od kolonijalnog otuenja, jednom reju, ob
lik narodnog otpora. oveku moemo mnogo ta
oduzeti, ali mu nikada neemo moi milom oduzeti
njegov vlastiti jezik. Uspena glotofagija je, kao
to smo vieli, rezultat dugotrajnog procesa koji
je ljudske zajednice sveo manje-vie na istorijski
objekt. Nije se nigde i nikada desilo da ljudi uni
te svoj vlastiti jezik: uvek su to radili drugi, po
malo unitavajui i njih. U takvoj situaciji jezik
je za spas, kao slamka za davljenika. On je posledinje utoite. Ali, to nalae konano opredeljenje
za ili protiv potinjenog jezika, jer se ne moe os
tati na isredini. Nalaenje utoita u vlastitom je
ziku postaje tada borbeni in, esto nesvestan, ali
ipak prevratniki. Pomislite ta bi se desilo kada
bi svi kolonijalni slubenici, koji moraju da go
vore francuski, odjednom odbili da koriste vlada
jui jezik! I kada bi sutra svi Gksitanci zaboravili
francuski i rekli: ne razumemo francuski! Kada bi
senegalski poslanici poeli da napadaju Sengora
na volofu ili s e re ru ... Sve je to matanje, koje
se ipak ponekad ostvari i tada izaziva prevrat. Ok
tobra 1972. za vrerne suenja pripadnicima FLB
(Front za osloboenje Bretanje), pred sudom za
dravnu bezbednost, jedan od osuenih Iv Gurves
dugo je odbijao da koristi jezik kojim govori pred-

192

Lingvistika i kolonijalizam

sediniik suda, zahtevajui prevodioca za bretonski


Bruka, sramota! Mi smo to bili u stanju da protu
maimo jedino kao folklor, to je tampa i uinila.
Zamislite kada bi sutra skuptinski poslanici Gva
dalupe, Martinika poeli da koriste kreolski ..
Svesitan sam da je to jo uvak san. Pa ipak, kreol
ski se svakodnevno govori na Antilima, bambara
ili peul u Maliju, volof ili serer u Senegalu: ioni koje
ih govore pravi su odmetnici.
Odmetnici koji uostalom imaju svoje vlastito
oruje. U potoinjendm jezicima ima mnotvo iro
ninih izraza kojima se moe izraziti i naj tanani ja
politika analiza. Lokalni inovnici su u suprotnom
taboru, zajedno sa belcima, na strani pompiufan
ge, kako se na bambarajjeziiku kae za imperija
lizam, na strani Pompiduove vlasti. Zato bi ih
trebalo drukije i nazivati? Na bambaru se istim
imenom tubabu zove Evropljanin ili crnac-inov
nik. Na svahiliiju mzungu ima slino dvojako zna
enje. Ponegde se imena lokalnih politiara u slu
bi imperijalizma koriste za vreanje:
U Tanzaniji, Ugandi, Zambiji i kod svih svahili na
roda ombeovo ime se upotrebljava za nekog ko je pro
dat interesima imperijalizma i ko je obian, prezrenja
dostojan pustolov. Pozapadnjaenom i kultivisanom crncu
koji zagovara kulturnu i rasnu asimilaciju priiva se ime
Sengor17).

Stvarni narodni otpor nie iz jeziikog odmetnitva onih kojima je kultura oduzeta. Nikada!
Ne, nikada se nee junica spariti sa vukom!, kae
17) A. Kashamura, Culture et aliination en Afrique,
str. 88.

Luj an Kalve

193

bretomska pesma iz XVI veka Ar reunaded1*). Sli


no se moe shvatiti uzvik Crnih pantera, bez ob
zira na razliite okolnosti u kojima je nastao:
Black is beautiful!
I pored toga to je izraz borbenosti, sluenje
potinjeniim jezikom nije pitanje izbora: ono se po
samoj prirodi stvari protivi glotografiji koja se
uspostavlja. Iako ovo razmiljanje o povezanosti
jezike borbe i nacionalnog osloboenja moemo
zakljuiti samo tako to emo istai koliko je te
ko bilo ta zakljuiti, jasno je da e upravo masa,
ona poraavajua veina naroda koja u neokolonijama ne govori jezik kolonizatora, odluivati o bu
dunosti. Ponovio bih jo jednom da je narod, jeziki gledano, u odmetnitvu. A to e i trajati sve
do onoga dana kada e sa prezirom zaboraviti vla
dajui jezik koji vole njegovi sadanji upravljai.

18) H. de la Villemarque, Barzaz Breiz, str. 284.

BIBLIOGRAFIJA

A. ARNAULD et C. LANCELOT, Grammaire generale et


raisonnee, reedition, Paris, 1969.
S. AUROUX, La semiotique des encyclopedistes, these de
3* cycleroneotee.
H. de BALZAC, Les Chouans.
R. BARTHES, Elements de sdmiologie, Paris, 1964.
Sade, Fourier, Loyola, Paris, 1971.
J. du BELLAY, Defense et illustration de la langue frangaise.
Y. BENOT, Ideologies des independances africaines, Pa
ris, 1969.
E. BENVENISTE, Problemes de linguistique generale, Pa
ris, 1966.
Vocabulaire des institutions indo-europeennes, 2 vol.,
Paris, 1969, 1970.
J. BIOU, Lumieres et anthropophagie, in Revue des
sciences humaines, fasc. 146, juin 1972.
M. BLANCPAIN, Lumieres de la France, Paris, 1967.
L. BLOOMFIELD, Le langage, trad. fr. Paris, 1970.
J. BODIN, Methodus ad facilem historiarum cognitionem,
Paris, 1566.
F. BOPP, Vber das Konjugationsystem der Sanskritsprache in Vergleichung m it jenem der griechischen,
lateinischen, persischen und germanischen Sprache,
lena, 1816.
N. BOUKHARINE, Udconomie mondiale et Vimpirialisme,
1917 pour Tedition russe.
E. BOURCIEZ, Prdcis de phondtique frangaise, Paris, 1958.

196

Lingvistika i kolonijalizam

J. BOURGOING, De origine, usu et ratione vulgarium vocum linguae galUcae, italicae et hispanicae, Paris, 1583.
DES BROSSES, Traite de la formation mecanique des
langues, Paris, 1765.
F. BRUNOT, Histoire de la langue frangaise, 10 vol., Pa
ris, 19051937.
L. J. CALVET, Roland Barthes, un regard politique sur
le signe, Paris, 1973.
N. CHADWICK, The colonization of Brittany from Celtic
Britain, in Proceedings of the British academy, LI,
1965.
R. de CHATEAUBRIAND, Atala.
N. CHOMSKY, La linguistique carlesienne, trad. fr. Paris,
1969.
M. COHEN, Histoire d!une langue: le frangais, 3a ed. Pa
ris, 1967.
Materiaux pour une sociologie du langage, 2 vol.,
Paris, 1971.
CONDILLAC, Traite des sensations, Paris, 1754.
G. de CORDEMOY, Discours physique de la parole, Pa
ris, 1666.
COURT de GEBELIN, Histoire naturelle de la parole, Pa
ris, 1776.
J. DARBELNET, Le bilinguisme, Annales de la faculte
des lettres et sciences humaines de Nice, n 12, Nice,
1970.
P. DAVITY, Description de VAfrique, Paris, 1637.
P. DEIMER, Academie de Part poetique, Paris, 1610.
S. DELASALLE et L. VALENSI, Le mot negre dans les
dictionnaires d'ancien regime, in Langue frangaise n
15, sept 1972.
M. DELAFOSSE, Haut-Senegal Niger, 3 vol., reedition,
Paris, 1972. La langue mandingue et ses dialectes,
premier tome, Paris, 1929.
L. DEROY, Uem prunt linguistique, Paris. 1956.
Dictionnaire de linguistique, Paris, 1973.
C. G. DUBOIS, Mythe et langage au XVI si&cle, Bor
deaux, 1970.

Luj 2an Kalve

197

O. DUCROT et T. TODOROV, Dictionnaire ency eloped ique


des sciences du langage, Paris, 1972.
EL BEKRI, Description de VAfrique septemtrionale. trad,
fr. Alger, 1912.
E. S. B., Les donnees socio-linguistiques de Vemsav, Ren
nes 1969.
La langue bretonne et la revolution, Rennes, 1972.
ES SAADI, Tarikh es Soudan, trad. fr. Paris, 1913.
F. FALC'HUN, Les noms de lieux celtiques, Rennes, 1970.
J.P. FAYE, Theorie du recit, Paris, 1972.
Langages totalitaires, Paris, 1972.
L. FEVRE, Civilisation, le m ot et Videe, Paris, 1930.
L. FLEURIOT, Le vieux breton, elements d'une grammaire, Paris, 1964.
G. A. L. V., Livre noir et blanc de la langue bretonne, Brest,
1969.
S. GARMADI, Quelques faits de contact linguistique
franco-arabe en Tunisie, in Revue tunisienne des scien
ces sociales, n 8, dec. 1966.
J. M. GAULMIER, Le spectre de Gobineau, Paris, 1965.
V. GELU, Cangons causidas, Montpellier, 1972.
P. F. GIAMBULLARI, II gello, Florence, 1546.
E. GILLIERON et E. EDMONT, Atlas linguistique de la
France, 9 vol., Paris, 19021912.
E. GLISSAN, Propositions de base, in Acoma, n 45,
1973.
A. de GOBINEAU, Essai sur Vinegalite des races humaines.
J. GOROPIUS, Origines Antwerpianae sive cimmeriorum
becceselana, novem libros complexa, Anvers, 1969.
M1U DE GOURNAY, Uombre, Paris, 1627.
J.L. GUEZ de BALZAC, Socrate chretien, Paris, 1652.
C. GUILLAUMIN, Uideologie raciste, Paris-La Haye, 1972.
A. HAMPATE BA, Uetrange destin de Wangrin, Paris, 1973.
E. HAUGEN, The analysis of Linguistic Borrowing, in
Language 26, 1950.
L. HOMBURGER, Les langues negro-africaines, Paris, 1941.

198

Lingvistika i kolonijalizam

M. HOUIS, Anthropologie linguistique de VAfrique noire,


Paris, 1971.
La francophonie africaine, in Le frangais dans le
monde, n 95, 1973.
J.M. HUREAULT, Frangais et indiens en Guyana, Paris
1972.
H. H. JACKSON, Un siecle de deshonneur, trad. fr. Paris,
1972.
P. JALEE, Uimperialisme en 1970, Paris, 1970.
E. JOURDAIN, Du frangais aux parlers creoles, Paris,
1956.
B. KACHRU, Indian English: a study in contextualization, In memory of 7. R. Firth, Londres, 1966.
A. KASHAMURA, Culture et alienation en Afrique, Paris,
1971.
M. LACHERAF, VAlgerie: nation et societe, Paris, 1965.
R. LAFONT, Clefs pour VOccitanie, Paris, 1971.
R. LALOU, Histoire de la litterature frangaise, Paris, 1922.
J. LARZAC, Per una semantica occitana, Obradors, n
2, Montpellier, 1973.
A. LE CALVEZ, Un cas de bilinguisme: le pays de Galles,
Lannion, 1970.
Le langage, encyclopedic de la Plei'ade, Paris, 1968.
LEON TAFRICAIN, Description de VAfrique, trad. fr. Pa
ris, 1929.
G. LEPSCHY, La linguistique stnicturale, Paris, 1967.
MALHERBE, Stances a du Perier.
Odg au roi Louis XIII.
Commentaires sur Desportes.
W. MARMAIS, La langue arabe dans TAfrique du nord,
in Revue pedagogique, Alger, 1931, n 1.
J. MARKALE, Les Celtes, Paris, 1971, reed. 1973.
A. MARTINET, A functional view of language, Oxford,
1962.
K. MARX et F. ENGELS, Le manifeste communiste.
E. MASSON, in Les bretons et le socialisme, Paris, 1972.
MAUPERTUIS, Reflexions philosophiques sur Vorigine des
langues et la signification des mots, Paris, 1748.
F. MAURO, Lexpansion europeenne 1600-1870, Paris, 1964.

Luj la n Kalve

199

T. de MAURO, Storia linguistica dell'Italia unita, Bari,


1970.
Minima linguistica, in II mulino, n 21, Bologne,
1970.
A. MAZOUNI, Culture et enseignement en Algerie et au
Maghreb, Paris, 1969.
A. MEILLET, Linguistique historique et linguistique gene
rale, 2 vol., Paris, 1921, 1936.
A. MEISTER, Alphabitisation et developpement, Paris,
1973.
MOLIERE, Les femmes savantes.
Don Juan.
Le bourgeois gentilhomme.
O. MORDREL, Breiz Atao, Paris, 1972.
F. MOSSE, Manuel de I'anglais du moyen age, 2 vol., Pa
ris, 1945, 1949.
Esquisse d'une histoire de la langue anglaise, Lyon,
1947.
G. MOUNIN, Histoire de la linguistique des origines au
X X e siecle, Paris, 1970.
A. NDINGA, Structures lexicographiques du Lingala, The
se de 3e cycle roneotee.
S. NDONGO, La cooperation franco-africaine, Paris,
1972.
Y. PERSON, L'Afrique Noire et ses fronti&res, in Revue
frangaise d etudes politiques africaines, n 80, aout 1972.
Imperialisme linguistique et colonialisme, in Ar
Falz, n 1, 1973.
M. PHILIPP, La prononciation du frangais en Alsace,
La linguistique, n 1, 1967.
G. POSTEL, Apologia de la Gaule, Paris, 1552.
F. RABELAIS, CEuvres, Paris, 1950.
RACAN, Memoires pour servir la vie de Malherbe, Paris,
1672.
M. REGNIER, Satires.
R. F. RETAMAR, Caliban cannibale, Paris, 1973.
R. H. ROBINS, A short history in linguistics, Londres,
1967.
J. RONJAT, Grammaire historiques des parlers provengaux modernes, Montpellier, 19301941.

200

Lingvistika i kolonijalizam

RONSARD, Abrege de Vart poetique, Paris, 1565.


J. J. ROUSSEAU, Essai sur Vorigine des langues, Geneve,
1781.
Y. ROUQUETTE, La nouvelle chanson occitane, Toulouse,
1972.
G. SAND, La mare au diable.
E. SAPIR, Le langage, trad. fr. Paris, 1953.
F. de SAUSSURE, Cours de linguistique generale, Paris,
1916, reed. 1973.
M. ERBA, Sur la notion de melange de langues, in
Recueil japhetique, IV 1926.
J. SCHLANGER, L'enfance de l'humanite, in Dio gene,
n 73.
F. SCHLEGEL, Vber die Sprache und Weisheit der Indien,
in (Euvres completes, tome 8, Vienne, 1846.
L. SENGHOR, Liberte I, Paris, 1964.
J. STALINE, Le marxisme et la question nationale.
La question nationale et le leninisme.
A propos du marxisme en linguistique, Cahiers
marxistesleninistes, n 1213.
J. SURETCANALE, Afrique Noire, 2. vol., Paris, 1964.

r< s

C. TAGLIAVINI, Storia della linguistica, Bologne, 1963.


D. THEBAULT, Langue arabe et parlers maghrebins,
Cahiers nordafricains, n 74, 1959.
F. THUROT, Tableau des progres de la science grammaticale, 1796, reedition Bordeaux, 1970.
G. TOUGAS, La francophonie en pril, Montreal, 1967.
A. S. TOURE, Technique de la revolution, Conakry, s. d.
S. TRAORE, Responsabilites historiques des etudiants africains, Paris, 1973.
TRAVELE, Petit manual frangais-bambara, Paris, 1910.
TURIN, Affrontements culturels dans VAlgdrie coloniale, Paris, 1971.

A. VALDMAN, Creole et frangais aux Antilles, in Le


frangais en France et hors de France, tome I, Annales
de la faculte des lettres et sciences humaines de Nice,
n 7, Nice, 1969.

Luj an Kalve

201

E. VALLERIE, Place de la langue dans le combat de li


beration nationale, Sav Breiz, n 6 et n 7, 1972.
Varia linguistica, introduction et notes de M. Duchet
et C. Porcet, Bordeaux, 1970.
VAUGELAS, Remarques sur la langue frangaise, Paris,
1647.
A. VIATTE, La francophonie, Paris, 1969.
U. WEINREICH, Languages in contact, La Haye, 1968.
E. WOLF, Peuples et civilisations de VAmerique centrale,
Paris, 1962.
E. ZOLA, Les m ysteres de Marseille, Paris, 1867.

I N D E K S JE Z IK A , N A R O D A I ZEM ALJA

Nazivi jezika su dati masnim slovima, nazivi na


roda kurzivom. Taiko je Francuska naziv za zem
lju, Francuz za narod a francuski za jezik.
Acteki 110
Alir 8589, 95, 102, 153,
154
Alzas 56
alzaki 56
arapski 20, 23, 71, 76, 81,
88, 101, 116, 120, 154,
160, 187
Aravaci 143
Australija 30
Azija 31, 140
Balkan 187
Bamako 164
bambara 65, 70, 81, 103,
113, 185
Bamileke 71
La Beaume 132
Berberi 102
Blida 88
Bobo 70
Bona 86, 88, 131
Bordo 97
Brazavil 131
Brazil 23
Bretanja 24, 76, 81, 134,
138, 180, 183, 184
bretonski .22, 59, 60, 62,
81, 96, 97, 102, 113, 117,
126128, 158, 173

Carrach 132
Carrezac 132
Combres 132
Condate 132
Crna Afrika 81, 89, 98,
120, 160, 165
Cosne 132
Crequi (planina) 132
eroki 82
ien Ica 121, 122
ikago 58
ipeva-jezik 71
irikaue 82
ontalski 129
Dahomej 63, 172
Dakote 71
Delaueri 71
Deva 76
Devon 131
diula 65, 125
Dominik (ostrvo) 143
Dover 131
Duala 71
Dordija 83, 142
Esk 131
Ekseter 131
engleski 14, 74, 105, 113,
124, 145

Luj lan Kalve


Engleska 7677, 79, 115,
124
etiopski 31
Evon 131
Fali 71
Fang 71
Ferivil 131
flamanski 57
For Lami 131
francuski 22, 24, 30, 40,
49, 50, 78, 79, 109, 104,
110, 113, 124, 187
Francuska 35, 45, 50, 79,
103, 132, 175
francijski 57
Franci 46
Galija 21, 46, 91, 99, 101,
187
Gali 21, 22, 25, 45, 132
galski 99, 100, 132, 136
Gana (srednjovekovno car
stvo) 99, 166
germanski 49
Gerandsko ostrvo 135
Gijana 72, 84
Gloester 131
grki 18, 20, 21, 30, 40, 43
Grci 35, 70
Gvatemala 121
Gvineja 99, 166, 167
gula-jezik 142
Hastings 124
hauza 66, 103
hebrejski 20, 21, 30, 102,
189
Indija 145
indian english 145
Indokina 81
indo-evropski 40, 42
Iska 76
islandski 66
Italija 74, 102

203
italijanski 25, 74
Izrael 102, 188, 189
Johanesburg 131
Jork 131
Jukatan 121
Jura (vajcarska) 179
Kajes 100
kaldejski 20
Kamber(land) 131
Kambre (mir u) 23
Kamerun 72
Kamizi (Kumasa) 166
Kanada 146
Karibi 74
Karibljani 74
Kazablanka 131
keltski 43
Kemper 134
Kent 131
Kenija 105
kiluba 119
Kina 31
kineski 23
Kirina 100
kisvahili, vidi svahili
KLT 102, 135
Konakri 174
Kongo 118
kongoanski 119
Komuaj 77, 135
Korzika 81
kota 119
Kotoko 71
kreolski 138144, 185
Kumbi 99
Kvebek 146, 178
Kvebeani 188
La Balme 132
Lakote 71
langdoki (langdokski) 24,
61
Langdok 24

204
Lanion 97
laponski 113
lari 119
Latinska Amerilka 188
latinski 20, 30, 40, 43, 92,
100, 109, 121
Leni-Lenapi 71
Leon 102, 135
Lids 131
lingala 118, 119
London 131
Madagaskar 170
mala 121, 122, 130
Mali 70, 100, 185
malinke 64, 100, 125
mamski 130
mande 64
mandingo 76
Maridunum 76
Mama 132
Maroko 166
Marsel i 61, 97
Martinik 139, 185
Masausets 131
M auritania 99
mboi 119
Meksiko 121
Mencel Burgiba 132
merina 170
Meza 132
Minesota 131
Misisipi 131
Misuri 131
mongo 119
munukotuba 119
nahuatlanski 121, 130
Nakote 71
Nemci 70
nemaki 40, 43
Niiani 100
Nju Jork 57
normandski 57

Lingvistika i kolonijalizam
norveki 113
Obala Slonovae 125
oksitanski 63, 81, 96
Oksitanija 77, 96, 179
Pariz 26, 51, 62
Pavija (bitka) 23
persijski 43
Peru 84
peul 103, 192
pikardijski 57
Pikardija 49
pidin 140, 141
Po 77
Popoluci 130
Por Liote 131
Porto Novo 131
portugalski 118, 187
Rajna 132
Reiinion 139
Ren 132
Rimljani 76
rumunski 187
Rusija 75, 78, 175
ruski 75
SAD 82, 135, 142, 145
Salisberi 131
Sanskrit 23, 40, 43
Santi-Indijanci 84
sapoteki 129

sarakole 100

Segonitijum 76
Sena 132
Senegal 100, 185
Sen-Brije 97, 134, 135
Sen-Malo 134
serer 191, 192
Sevema Afrika 81, 116
soke-jezik 129
Soma 132

sorabski 111

Srednja Amerika 129


Sudan (Mali) 64, 71

Luj lan Kalve


svahili 105, 119, 120, 160
ipibo-Indijanci 84
ipibo-jezik 85
panija 187
panski 25, 74, 104, 187
vedski 113
Tananariv (Antananarivu)
169
Tanzanija 105, 160
Temza 131
Tolteci 122, 130
Tombuktu 76, 100
toskanski 20
Totonaci 130
Tregje 134
Tregor 102, 134
Tula 122

205
Tunis 166
turski 23, 31
Uaj 131
Vajana-Indijanci 84
Van 135
vanetski 102, 135
Vavilon 19
Veldka Britanija 70, 134
Vels 76, 92, 93, 94, 95, 121
velki 70, 76, 92, 93, 94, 95
Viler-Kotre 24, 94
Vinester 131
volof 81, 167, 172, 185
Vorester 131
Vuri (reka) 72
Ouerret 132

IN D E K S IM E N A

Albre . d 77
Arno 30
Askoli 51
Bafin 31
Bajol 63
Balzak O. d 60
Balzak .-L. G. d 27
Bart R. 27, 72, 80, 81, 152,
163
Basalgas . 62
Behanzen 63
Bele, Di 23, 24, 50
Ben Jehudan E. 189
Beno I. 161, 166, 176
Benvenist E. 44, 45
Bera 62
Berane 61
Bju . 38
Blok O. 74
Blumfild L. 41, 55, 84
Boden . 22
Bokam . 68
Bop F. 40, 42
Bou 123
Bros de 40, 42
Buharin 69
Bulenvilije 45
Burguan . 25
Bursije E. 59
Cezar 21
Ciranana 169
edvik N. 136
Damuazo R. 143
Darbelne . 146

Darvin 42, 45
Daven A. 47, 157
Daviti P. 31
Dekson M. 17, 182
Delafos M. 47, 64, 65, 150,
152, 153
Delasal S. 38
Deroa L. 111, 126
Dibua K.-. 11, 19, 21, 24
Dijanj P. 167
Dikro O. 42, 57
Dimezil . 45
Diop . A. 167
Die M. 11
eronimo 82
Dekson H. H. 82, 83
Dekson K. 121
Dounz G. 94
E1 Bekri 70, 150, 151
E1 Kati 151
Emon R. 118
Engels 79
Es Saadi 151
Etjambi 26
Etjen A. 23, 24, 26
Falkun F. 135, 136, 137
Faj .-P. 45, 46
Feks L. 176
Feri . 13, 46, 162
Filip M. 56
Filip R. 93
Firtjer 29
Flerjo L. 136
Floro . 74

Luj an Kalve
Fransoa I 94
Garmadi S. 116
Garos P. d 77
Gesner G. 20, 31
Gijo grof 87
Gijomen K. 44
Giro P. 117
Glisan E. 139
Gobino .-A. 43, 44, 45, 46,
48
Goropijus J. 21, 22, 23
Grim J. 40, 51
Gurne g-ica d 26
Gurves I. 191
Hadson 31
Hampate Ba A. 142, 159
Hamburger L. 65
Haris 35
Harold II 124
Haugen E. 129
Hegel 42
Iar .-M. 84
Ibn Batuta 151
Jespersen O. 123
Kadju 77
Kaje R. 76, 85
Kalve L.-. 80
Kalvin 19
Kalu, general 89
Karlo V 23
Kaamura A. 120, 192
Karu B. 145, 146
Kenijata D. 164
Klozel (Clauzel) 85
Klozel (Clozel) 150, 151
Koen M. 103, 104
Kolumbo K. 74
Kondijak 33, 34
Kordmua . d 32
Komven R. 64
Kost M. 85
Kur d eblen 40, 42

207
Lafon R. 96
Lanslo 30
Lanven 166, 167, 168
Larzak . 160
Laeraf M. 95, 147
L. Gonidek 179
Lenjin 69
Lepi G. 11
Lerua M. 11
Litre 43
L Kalvez A. 92, 93
Lojola I. de 80, 81, 163
Lot . 134, 135, 136, 137
Luis H. 121
Luj IX 126
Luj XIV 68
Luter 20
Malerb 25, 26, 27, 28, 29,
32
Mar N. 12
Markale . 132
Marko Polo 31,
Marti 171
Martine A. 58, 59
Marks K. 79, 163
Marse V. 154, 156, 157
Mason E. 62, 63, 171
Mauro F. 31
Mauro T. de 20
Mazaren 72
Meje A. 48, 52, 53, 91, 92,
111
Mek-Keni T. 83
Mendel 43, 45
Mole . 176
Molijer 36, 50
Montenj 74
Mopertis 13, 34, 35, 36
Mordiem M. 179, 180, 181
Moe F. 77, 113, 123, 131
Munen . 11, 23, 30, 31, 149
Mumuni A. 167

208
Ndinga A. 118
Nkrumah 164
Oel, vojvoda od Komuaja 77
Oru S. 11
Ougltorp 83
Panini 18
Pari G. 51
Patrik 171
Penje G. 85
Person I. 66, 72, 73, 93,94
Platon 18
Porse K. 11
Postel . 21, 23
Rable F. 20, 49
Rakan 26, 28
Rask R. 51
Renjije M. 26, 27
Retamar R. F. 74
Rielje 28, 29
Robert . G. 93
Robins R. H. 11
Ronsar 49, 53
Rona . 96
Rovigo, vojvoda 86, 87
Ruket I. 171
Ruio 51
Ruso .-. 34, 36, 37
Ru 151
Salizberi, lord 73
Sand . 60
Sapir E. 55
Sekvoja 83
Sengor L. 166
Silvestr K. 176
Sire Kanal . 161
Smit A. 35
Sojer I. 179, 181

Lingvistika i kolonijalizam
Sosir F. de 17, 40, 52, 53,
54
Staljin J. 78, 79, 80
Sundata 100
atobrijan R. de 60
ekspir V. 74
eler V. 143
lajher 42,
laner . 38
legel 41, 149
Taljavini G. 11
Tebo D. 154
Tieme P. 45
Tirgo 40
Tiren I. 85, 89
Tiro F. 36
Todorov C. 57
Traore S. 165
Ture A. S. 174
Ui M. 46, 47, 48, 149, 157,
159
Vajnrajh U. 111
Valdman A. 141
Vale F. 179, 181
Valensi S. 38
Valri E. 185
Vartburg V. fon 74
Venker G. 52
Vesterman D. 47
Vilijamson 84
Viljem Osvaja 124
Vio T. d 26
Vola 25, 28, 29, 32
ale P. 69
anti d Bisi 86
eli V. 61, 62, 63
omar 85
urden E. 141
Zola E. 61

SADRAJ

ETIRI GODINE KASNIJE . . . .


UVOD
....................................................

5
11

I TEORIJA JEZIKA I KOLONIJALIZAM


XVI vek: p i r a m i d a ...................
19
XVII vek: kraljevska vlast . . . .
Jezik, argon i nejednakost u XVIII
v e k u ...............................................
32
XIX vek: u odbranu i slavu Evrope .

17

II DIJALEKTI I J E Z I K ..................
Jeziko o p t u i v a n j e ..................
Kolonijalna d e s k r ip c ija ..............

25
39

49
60
63

III KOLONIJALNI PROCES U JEZIKOJ


RAVNI .....................................................
Pravo na i m e n o v a n j e ..............
70
Prvi stadijum: raanje kolonijalizma .
Drugi stadijum: kolonijalizam na vr
huncu m o i .................................
90
Snage koje se odupiru glotofagiji .
.
IV JEZIKI TRAGOVI KOLONIZACIJE
.
Sistem p o su en ica.......................
109
Etnonimija, toponimi j a ..............
129
Tragovi s u p e r s tr u k tu r a ..............
138

69
75
99
107

V KOLONIJALNI DISKURS O JEZIKU .

149

VI JEZIK I NACIONALNO OSLOBOENJE


Jezik p o s l e ? ..........................................
Jeile p r e ? ...............................................
Samo j e z i k ? ..........................................
Bez j e i z i k a ? ..........................................
Jezik kao oblik narodnog otpora . .

163
164
170
178
186
190

BIBLIOGRAFIJA......................................

195

INDEKS JEZIKA, NARODA I


Z E M A L JA ...............................................

202

INDEKS IMENA

206

Luj 2am Kalve


LINGVISTIKA I KOLONIJALIZAM
Izdanje Beogradskog izdavakografikog zavoda
Bul. vojvode Miia 17, Beograd
Za izdavaa: Vladimir Stojln
Tehniki urednik: Milam brbi
Tira: 4.000 pvhneoraika
tampa: NOVI DANI, Beograd, Vojvode Brane 13