EDVARD

KARDELJ
upravljanje
drutvena
svojina

Depna
knjiga
MARKSIZAM

U ovoj knjizi -data su dva poznata

rada Edvarda Kardelja:
Protivrenosti drutvene svojine u
savremenoj socijalistikoj praksi i
Ustavne promene u oblasti
drutveno-ekonomskih odnosa
(to je deo ireg rada o osnovnim
uzrocima i pravcima najnovijih
ustavnih promena). Obraujui
jedno od osnovnih pitanja svake
revolucije problem svojihe i
promene u svojinskim odnosima
autor je skoncentrisao panju na
ono to predstavlja najznaajniju
karakteristiku i sutinsko pitanje
nae revolucije drutvenu
svojinu u socijalistikom
samoupravljanju. U najveoj meri
oslonjeni na naa samoupravna
iskustva, dotiui se i razvijajui
pitanja kako trajne vanosti tako i
ona koja su vezana za aktuelni
trenutak, ovi radovi svojim
teoretskim i aktueinim politikim
znaajem predstavljaju nesumnjivo
bitan doprinos marksistikoj misli u
nas i ire.

Cena 100 din.

Depna knjiga
Beogradskog izdavako-graiikog zavoda

DEPNA KNJIQA

MARKSIZAM (18)

Urednik
DIMITRIJE TASIC
Korice
BOGDAN KRSlC
Tehniki urednik
DRAGAN PAUNOVI

EDVARD KARDELJ

SAMOUPRAVLJANJE
I DRUTVENA SVOJINA
DRUGO IZDANJE

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFlCKI ZAVOD

BEOGRAD, 1979.

PROTIVRENOSTI DRUTVENE SVOJINE

U SAVREMENOJ SOCIJALISTIKOJ
PRAKSI
Iz grae za studiju o drutvenoj svojini
u socijalistikom samoupravljanju

RAZVOJ OBLIKA DRUTVENE SVOJINE U NAS

Ustavni amandmani usvojeni 1971. godine,
kojima se usmerava razvoj drutveno-ekonomskih
odnosa u samoupravnom udruenom radu, predstav
ljaju pored ostalog, i spoljni izraz promena do kojih
je dolo u razvitku odnosa i oblika drutvene svojine.
Odreivanje drutveno-istorijskog mesta tih promena
ma koliko izgledalo da je to stvar prvenstveno
teorije ima u ovom trenutku odluujui znaaj za
razvoj naeg drutva, odnosno za utvrivanje pra
vaca daljeg razvoja socijalistikih proizvodnih od
nosa i celokupnog ekonomskog i politikog sistema
u naem drutvu. Meu marksistima nije sporno da
prelazak sredstava za proizvodnju iz privatne u dru
tvenu svojinu predstavlja onaj revolucionarni skok
koji treba da omogui ostvarivanje istorijske tenje
radnike klase, radnog oveka i stvaraoca ka oslo
boenju rada i samog radnog oveka, to jest stva
ranje takvih proizvodnih odnosa u kojima e sam
radnik moi uspeno da savlauje sve oblike otui
vanja od objektivnih uslova, sredstava i plodova
njegovog rada. Meutim, kada je trebalo opredeljivati se za sredstva i puteve koji vode ostvarivanju
tog cilja, javila su se i javljaju se razmimoilaenja
i u teoriji i u praksi. Ta razmimoilaenja nisu izraz
samo naprednije ili konzervativnije svesti, ve pre
svega objektivnih protivrenosti u razvoju socijalis7

tikog drutva i drutveno-istorijskih uslova uopte

i reakcija drutvene svesti na te objektivne protivrenosti.
Svakome je, na primer, jasno da rad i radni
ovek ne mogu danas postati slobodni reprodukovanjem drutveno-istorijskog poloaja zanatlije iz ra
nog doba robne proizvodnje. Rad je u savremenim
uslovima u svetu do te mere postao drutven da
proizvod pojedinanog radnika uopte ne moe biti
izraen kao proizvod individualnog rada, ve samo
kao proizvod udruenog, to jest drutvenog rada.
Zato socijalistiko drutvo nezadrivo i svesno i
spontano tei samo takvom prisvajanju proizvoda
rada koje se zasniva na udelu pojedinanog rada u
proizvodu ukupnog drutvenog rada, s tim da svi
ljudi koji rade imaju jednaka ekonomska i politika
prava u pogledu naina raspolaganja zajednikim
sredstvima rada i stvaranja, to jest sredstvima u
drutvenoj svojini. A upravo ti aspekti svojinskih
odnosa su i u naoj teoriji i u naoj praksi nedovoljno
jasni. Naime, manje je jasno da oblici drutvene
svojine koji se izraavaju u klasinim svojinskim
ekonomskim i pravnim kategorijama kao to su dr
avna i grupna ili zadruna svojina mada u istorijskom razvoju mogu da odigraju revolucionarnu
ulogu sami po sebi jo ne znae kraj svih oblika
otuivanja radnika od drutvenog kapitala*1 niti
automatski ukidaju sve uslove i mogunosti za mai Izraz drutveni kapital ovde i u daljem tekstu upo
trebljavam u nedostatku boljeg termina za deo dohotka
udruenog rada koji se u socijalistikom drutvu akumulira
i podrutvljuje kao zajedniko sredstvo radnih ljudi za pro
irenu reprodukciju. No, jasno je da je ovde re samo o eko
nomskim funkcijama kapitala kao celokupnosti drutvenih
sredstava reprodukcije kako u naturalnom tako i u vrednosnom obliku uopte koja svojom vrednosnom ulogom
u procesu reprodukcije i svojim drutveno-svojinskim ka
rakterom nameu razliitim akterima drutvene reprodukcije
odreene odlike odnosa i veza, a ne o kapitalu u smislu
svojinske kategorije, odnosno klasne snage koja reprodukuje
kapitalistike svojinske odnose.
8

n ip u lisa n je radnikom klasom i osnovnim radnim

slo jev im a uopte od strane jednog dela drutva.

To nedvosmisleno potvruju i neka iskustva iz

dosadanjeg razvoja naeg socijalistikog drutva.
Odreena lutanja, tekoe i deformacije koje su
pratile razvoj samoupravljanja javljale su se pre
svega zbog neprekidnog pritiska svojinske tradicije
starog drutva koja je prisutna i objektivno i sub
jektivno. Drugim recima, jo postoje objektivni uslovi za reprodukovanje privatno-sopstvenikih, a po
gotovo dravno-sopstvenikih odnosa u postojeoj
strukturi proizvodnih snaga, pa je zato ta tradicija
kao realna ideoloka i politika snaga prisutna i u
glavama ljudi i u svakodnevnoj ekonomskoj praksi.
Takvi drutveno-istorijski, ekonomski i drugi
uslovi utiu na to da pojam drutvene svojine u nas
iako ona u praksi, uprkos otporima i kolebanjima,
sve vie dobij a karakter zajednike baze i orua
udruenog rada i sve vie dolazi pod kontrolu samo
upravnog udruenog rada jo uvek ima sudbinu
novih istorijskih tvorevina koje pogreno smat
raju kopijom starih i ak preivelih oblika drutve
nog ivota na koje one moda lie2.
T m ese u znatnoj meri moe pVvjocmi^ j
onih shvatnrja koj? * n i^ e n u svolinn tumae kad*
Stafiran

S tvarim a,

p H r .r to f r r n r a lr o

J } *

mei] ]piHimq(
jyrt fan prniTynrini i llllrfivrfin
ekonomski odnos; tavie, kao drutveno-istorijski
proces. To se odnosi ne samo na socijalistiki drav
no-vojinski konzervativizam, koji odnose na bazi
drutvene svojine poistoveuje sa njihovim dravno-fcvojinskim oblikom, to jest sa odnosom izmeu dr
ave i radnika, ve i na buroaska shvatanja svojine,
kojima je, uzgred budi reeno, blia staljinistika
dravno-svojinska dogma nego samoupravljanje.
Nosioci takvih shvatanja u teoriji mogu se, pod uticajem ideologije i prakse socijalizma, odrei burz K. Marks, Graanski rat v Francuskoj, Izabrana dela,
tom I, Kultura, Beograd, 1949, str. 498.

oaskog klasnog sopstvenika i mogu prihvatiti bilo

dravu kao sopstvenika bilo radnika kao akcionara.
Ali oni, izgleda, ne mogu ni razumeti ni prihvatiti
takve socijalistike proizvodne odnose u kojima rad
nik ne na osnovu svojine nad kapitalom, ve na
osnovu svoga rada i zajednike svojine nad dru
tvenim kapitalom, na osnovu samoupravljanja i od
govarajueg sistema meusobnih prava i odgovor
nosti u naelu neposredno, iako u okviru jednog
institucionalizovanog oblika ekonomskih odnosa, u
samoupravnom sistemu udruenog rada, prisvaja
proizvod drutvenog rada.
I naa teorija i naa praksa su u shvatanju su
tine drutvene svojine jo uvek umnogome optere
ene nasleenim kategorijama i odnosima klasine
privatne svojine. One se od njih sporo i teko odva
jaju kada je re o pravnom formulisanju ekonomskih
i drugih odnosa u samoupravnom socijalistikom
drutvu. Drutvena svojina se u nas, naime, jo uvek
tretira gotovo kao odnos izmeu radnih Ilud, s
jedne, i neke vrste p ra v n o g i stvarnog vrioca du
nosti kolektivnog sopstvenika drutvenog kapitala,
s 'nruge strane. Mislim da je upravo takva teorija i
pfKs socijalistike svojine jedan od osnovnih ili
ak glavni drutveno-istorijski izvor takozvanog so
cijalistikog konzervativizma. Iako se ta statika
dogma proglaava marksistikom, ona je zasnovana
na marksizmu samo toliko koliko je i Marks revolu
cionarnu ulogu drave u podrutvljavanju sredstava
za proizvodnju smatrao nunom prelaznom fazom i
sredstvom. Ali Marks nije poistoveivao dravnu
svojinu sa drutvenom svojinom. To ne mislim doka
zivati u okviru ove rasprave, ali u samo ilustracije
radi podsetiti na sledeu Marksovu misao:
U akcionarskim drutvima funkcija je rastav
ljena od svojine na kapitalu, pa je dakle i rad pot
puno rastavljen od svojine na sredstvima za proiz
vodnju i na viku rada. Ovaj rezultat najvieg
razvitka kapitalistike proizvodnje predstavlja nu
nu prolaznu taku za ponovno pretvaranje kapitala
10

u svojinu proizvoaa, ali ne vie kao privatnu svo

jinu izdvojenih proizvoaa, nego kao svojinu njih
kao udruenih, kao neposrednu drutvenu svojinu.
S druge strane, on je prolazna taka za pretvaranje
svih funkcija u procesu reprodukcije, koje su dosad
jo bile skopane sa svojinom na kapitalu, u proste
funkcije udruenih proizvoaa, u drutvene funk
cije.3
Ove reci dovoljno jasno ukazuju na to da je
Marks u drutvenoj svojini u krajnjoj liniji, to
jest nezavisno od prelaznih drutveno-istorijskih ob
lika video drutvenu funkciju udruenih proizvo^
aa, a ne drutvenu funkciju nekog vrioca du
nosti sopstvenika koji tu dunost vri formalno
u ime neposrednih proizvoaa, a stvarno van nji
hovog uticaja. Pri tome se taj vrilac dunosti ne
samo u naoj praksi, ve i u znatnom delu teorije
nasilno smeta u Prokrustovu postelju pravnih od
nosa i oblika nastalih na tlu vladavine privatne svo
jine. Taj vrilac dunosti je, dodue, priznat samo
kao predstavnik i izvrilac kolektivnog sopstvenika,
ali mu se imperativno namee ponaanje privatnog
vlasnika. Logino je to se odmah javljaju i stare
predstave o subjektima drutvene svojine (drava,
radna organizacija, delovi radne organizacije, radni
ovek), da bi se u praksi, prolazei od takvog rezonovan ja, po pravilu, stavovi polarizovali na dravu
i na radnu organizaciju kao na dva glavna subjekta
drutvene svojine, to jest kao na dva glavna vrioca
dunosti kolektivnog sopstvenika. A poslednjih go
dina su se pojavile i teze o radniku kao privatno-sopstvenikom akcionaru drutvenog kapitala.
Takav pristup svojini dovodi do sledea dva
shvatanja. Prema jednom, socijalizam se poistoveuje sa dravnom" svounom. Prema drugom, soeafetako samoupravljanje sp p o is t o v ^ n jo g*
nom ih grupnom svojinom radne organizacije ili
3
K. Marks, Kapital, tom III, Kultura, Beograd, 1948,
ir.; str. 369370.

11

osnovne, organizacije udruenog rada, pri emu se

to i organizaciji pnm suie dlOga izuluvaitog-i aiflSrkinog gospodara koii monnnnnstieki raspoiafe dO^ O t k o m . H frp t a gViTratarija on t^rnijciri

Q u

praksi mogu postati ozbiljna konica razvoja

3listikih drutvenih odnosa. No. to Isto vazi i za rede
prisutnu tezu koja pojmu drutvene svojine u soci
jalizmu odrie svaku konkretnu materi jadnu i pravnu
sadrinu. U toj tezi se izraava samo u obrnutom
vidu, prvo shvatanje poto i ona u sutini tumai
svojinu prvenstveno kao odnos prema stvarima, a
ne kao odnos meu ljudima. A kako su stvari u
drutvenoj svojini i svaije i niije, to po toj tezi
izlazi kao da su svojinski odnosi nestali.
Meutim, dok postoji prisvajanjp, pratnji i svojina. Pitanje je samo na koji nain se to prisvajanje
VTt^u kakvim proizvodnim odnosima. Robovlasnik
je vrio prisvajanje na osnovu vlasnitva nad robo
vima, feudalac na osnovu stvarnog posedovanja zem
lje (nezavisno od toga^da li je to posedovanje bilo
zasnovano na feudalnom pravu ili na snazi vlasti),
kapitalista na osnovu privatnog vlasnitva nad kapi
talom, a drava kao vrilac dunosti kolektivnog
vlasnika kapitala prisvaja na osnovu dravne
prinude. U toj funkciji drava moe da odigra ulogu
revolucionarnog instrumenta radnike klase, a moe
postati i instrument novog oblika njenog otuivanja
od sredstava za proizvodnju u drutvenoj svojini. I
upravo tu, u traenju izlaza iz te protivrene uloge
drave u razvoju socijalistike revolucije i njenih
proizvodnih odnosa, pojavio se na dnevnom redu istorije zahtev za socijalistikim samoupravljanjem.
Drutveno-istorijski smisao samoupravljanja je u
nastajanju taKvot? oblika prdlzVbmh odnosa zasno
vanih na^di'USlveilUl MVbjmi sredstava za proizvodnju
u kome postoji, odnosno u kome u sve veoj meri
treba~aa dominira, prisvajanje na osnovu rada~kao
jedini nain prisvaTama. u takvim proizvodnim od
nosima radnik prisvaja na osnovu svoga rada nepo
sredno, osloboen svih oblika najamnog odnosa prema
12

sopstveniku kapitala ili prema .dravi kao vriocu

dunosti kolektivnog sonsivenika kapitala. Ali, on
t^rprisvaianie ne moe da vrsi autarkino, anarhidnor
i ii svoiinski. ve samo na osnovama
zavisnosti i pune oagovomoti prema j ednakosa*
nravu drugog raamkd. S&ittim tim arusivena svojina
prestaje da bude oanos izmeu radnika i drave,
odnosno monopolskog upravljaa drutvenim kapi
talom, i postaje odnos meu samim radnim ljudima.
Drugim recima, to je put istorijskog nastajanja onog
oblika drutvene svojine za koji je Marks rekao da
uspostavlja individualno vlasnitvo na osnovu teko
vine kapitalistike ere: na osnovi kooperacije i zajed
nikog posjeda zemlje i sredstava za proizvodnju koje
je proizveo sam rad4.
Poto je to istorijski proces, razumljivo je da se
on odvija razliitim putevima i u razliitim oblicima.
I dravna svojina i drugi oblici kolektivne svojine su
faze toga procesa, koje se, dodue, ne moraju ponav
ljati u istovetnim oblicima u raznim zemljama, ali se
gledano kroz prizmu ukupnog drutveno-istorijskog procesa on bez njih ne moe ostvarivati. Zato
ni ocenjivanju drutveno-istorijske uloge razliitih
oblika drutvene svojine ne moemo pristupiti sta
tiki, van vremena i prostora. Moramo polaziti od
toga ta oni znae i koliko su objektivno neophodni
za odreenu fazu revolucije ili razvoja socijalizma,
odnosno za odreene uslove u kojima se taj razvoj
odvija.
Neposredno posle pobede nae revolucije pojam
drutvene svojine je, pravno i po organizaciji uprav
ljanja sredstvima u drutvenoj svojini, bio identian
pojmu dravne svojine. Meutim, ono to je u raznim
razdobljima isto po odredbama prava ne mora biti
isto i po svom drutveno-istorijskom znaenju i priro
di. Drugim recima, dravna svojina danas nema
4
K. Marks, Kapital, tom I, Kultura, Beograd, 1947,
lat., str. 684 (kurziv E. K.).

13

onakvu ulogu u naem drutvu kakvu je imala u pe

riodu neposredno posle rata. U tom periodu drava
je bila neposredan izraz revolucionarne akcije rad
nike klase i ostalih radnih masa, pa je zato i njena
vodea uloga u organizovanju privrednog ivota
novog drutva bila nuna ne samo radi izvlaenja
zemlje iz elementarne ekonomske nerazvijenosti, ve
i radi revolucionarnog socijalistikog preobraaja
proizvodnih odnosa u drutvu. Naa revolucija nije
mogla drukije da izmeni drutvene odnose nego da
nacionalizuje sredstva za proizvodnju, da nasilno,
snagom revolucionarne drave, razvlasti kapitalis
tike sopstvenike, da privatno-sopstveniki kapital
proglasi dravnom svojinom i da tu dravnu svojinu
kao takvu dalje jaa odgovarajuom centralizacijom,
akumulacije, odnosno drutvenog kapitala. Veina
zemalja pogotovo nedovoljno ekonomski razvije
nih i danas e, a sigurno i u budunosti, prolaziti
na svom socijalistikom putu kroz duu ili krau
fazu dravno-svojinskih odnosa.
Dakako, i pored revolucionarne uloge koju moe
da odigra i koju je zaista odigrao i u socijalistikom
preobraaju nae zemlje, prvobitni dravno-svojinski
oblik drutvene svojine je ve tada nosio u sebi klice
osnovne protivrenosti koja je izraena u odvajanju
radnika i njegovog rada od neposrednog upravljanja
drutvenim kapitalom i drugim objektivnim uslovima rada. O karakteru te protivrenosti, sa kojom
sc nae drutvo rano sukobilo i sa kojom se i danas
sukobljava, Marks je, dodue u drugom kontekstu,
rekao sledee:
Stanje u kome se razmenjuje samo rad za rad
bilo to u obliku neposredne ivotnosti, bilo u
cbliku proizvoda pretpostavlja odvajanje rada od
njegove prvobitne sraenosti s njegovim objektivnim
uslovima, zbog ega se on na jednoj strani pojavljuje
kao puki rad, a s druge strane njegov proizvod kao
opredmeeni rad dobij a njemu nasuprot sasvim sa
mostalnu egzistenciju kao vrednost. Razmena rada za
14

y(id __prividno uslov radnikove svojine zasniva se

na radnikovom nemanju svojine kao njegovoj bazi.5
Da je nae drutvo proglasilo poetne dravno-svojinske oblike i odnose neizmenjivom dogmom ono
bi stvorilo uslove za reprodukovanje odreenih ob
lika otuivanja radnog oveka od sredstava za proiz
vodnju u drutvenoj svojini. Radnik je, meutim,
morao teiti stvaranju takvog drutveno-ekonomskog
i politikog poloaja koji e mu omoguiti da se
uspeno brani od otuivanja njegovog vika rada,
koji bi se kao vrednost osamostaljivao prema njemu
i iji bi nosilac postala njegova sopstvena birokra
ti ja, odnosno tehnokrati ja.
^
Pomenuta protivrenost je u nas zbog speci
finih uslova u kojima se posle rata nalazila naa
zemlja, a pre svega zbog autohtonog i istinski masov
nog narodnog karaktera nae socijalistike revolucije
bila veoma rano uoena kao drutveno-ekonomski
i politiki problem. I upravo u procesu prevladavanja
tog problema rodila se ideja i praksa naeg socijalis
tikog samoupravljanja.
Ipak, bilo bi neosnovano tvrditi da su svest o toj
osnovnoj protivrenosti novog drutva ili ideje o sa
moupravljanju kao nainu njenog socijalistikog reavanja bile prisutne u prvom posleratnom periodu
u onom obliku kako su se ispoljavale posle naeg su
koba sa Staljinom 1948. godine. Pre svega, u uslovima uske ekonomske baze naeg drutva i izuzetno
tekih privrednih problema u prvim godinama posle
rata drava je nuno morala da ima dominantnu
ulogu u privredi, koja je objektivno odgovarala tre
nutnim i dugoronim interesima revolucionarno i
socijalistiki orijentisane radnike klase i osnovnih
narodndih masa. Iz istih razloga ni praktina iskus
tva same radnike klase nisu bila dovoljna da bi
njene spontane reakcije mogle jasno i odreeno iz
raziti pomenutu latentnu protivrenost, kao ni zahtev
5
K. Marks, Epohe ekonomske formacije drutva Kul
tura, Beograd, 1960, str. 6970.

15

za nekim konkretnim oblikom samoupravljanja. U

stvari, istorija jo nije bila postavila te probleme u
naoj zemlji na dnevni red u akutnom obliku. Ni
pojava drutvene svojine u nas u specifinom obliku
dravne svojine ni njeno prevazilaenje samouprav
ljanjem nisu bili samo stvar svesti ili neke proiz
voljne odluke vodeih revolucionarnih snaga ili nekih
ideolokih konstrukcija, ve pre svega stvar objek
tivne istorijske neophodnosti. U naim uslovima je
samo oblik dravne svojine mogao odigrati odluu
juu revolucionarnu ulogu u stvaranju polazne drutveno-ekonomske i materijalne baze za razvoj soci
jalizma u naoj zemlji.
Pored toga, naa socijalistika praksa i teorija
bile su pod veoma snanim uticajem pa i politi
kim pritiskom ideolokog koncepta dravnog sis
tema koji je nastao u sovjetskoj praksi u Staljinovo
vreme. Taj uticaj se izrazio naroito u nainu i metoima kojima je dravni aparat raspolagao drutvenim
kapitalom i planirao privredni razvoj. I jedno i drugo
bi vremenom moralo sve jae dejstvovati u pravcu
otuivanja radnika od uslova, sredstava i rezultata
njihovog rada, a pre svega u pravcu sve jaeg otu
ivanja njihovog minulog rada u obliku drutvenog
kapitala u dravnoj svojini i njegovog pretvaranja
u faktor vlasti nad radnikom klasom.
Ti uticaji, dodue, nisu bili odluujui, ali su
svakako u sistem dravnog i partijskog rukovoenja
unosili odreene metode i organizacione oblike koji
su ubrzavali ispoljavanje protivrenosti dravno-svojinskih odnosa. U isto vreme oni su oteavali
sagledavanje, a pogotovo pronalaenje novih socija
listikih puteva i metoda za reavanje tih proti vre
nosti.
Drava je imala dominantnu ulogu u organizovanju i regulisanju privrednog ivota, kao i na dru
gim podrujima drutvenog upravljanja. Upravljake
funkcije u privredi i u drugim oblastima drutvenog
rada bile su produena ruka dravne vlasti, a, to
je najvanije, drava je upravljala celokupnim dru
16

tvenim kapitalom. Zahvaljujui svemu tome, dr

avni, privredni i drugi upravljaki aparat poeo je
da dobij a veliku samostalnu politiku mo. Sem toga,
poto je Komunistika partija bila na elu revolucije,
a samim tim i na elu revolucionarne vlasti, njen
aparat je u novoj, socijalistikoj dravi bio organski
srastao sa dravnim i privrednim upravljakim apa
ratom. Takvo stanje bilo je i objektivno ulo vi j eno
tekim ekonomskim i politikim problemima ije je
reavanje u tom periodu zahtevalo veliko jedinstvo
akcije vodeih snaga novog drutva. Meutim, iako
je taj proces u znatnoj meri bio i potreba i nunost
vremena, on je, ipak, poeo stihijski podreivati dru
tvenu ulogu Komunistike partije prakticizmu drav
nog i privrednog upravljakog aparata, to je jo vie
jaalo njegovu politiku mo. Stihija svakodnevnog
prakticizma poela je da otvara vrata birokratizaciji
drave i Partije i donela je opasnost da se akcioni
centralizam revolucije sve vie deformie u administrativno-birokratski centralizam, kao i da se uprav
ljanje nacionalizovanim sredstvima za proizvodnju,
odnosno drutvenim kapitalom, pretvori u neke vrste
dravno-svojinski i tehnokratsko-upravljaki mono
pol, a Komunistika partija u instrument odbrane
tog monopola. Takvi procesi doli su do izraaja i u
razvoju sistema centralistikog dravnog planiranja.
Ono je, dodue, odigralo ne samo znaajnu, ve
presudnu ulogu u osposobljavanju jedne tako eko
nomski nerazvijene zemlje kakva je bila Jugoslavija
za relativno brz razvoj proizvodnih snaga, ali je
ujedno postajalo orue otuivanja upravljakih
funkcija u drutvenom radu od radnika, to je u sve
veoj meri ograniavalo prvobitnu stvaralaku i up
ravljaku inicijativu radnih ljudi na njihovim radnim
mestima i u njihovim radnim organizacijama.
Takve pojave su imale i svoje politike posledice
koje su se izraavale u pritiscima da se politiki si
stem revolucije i diktature proletarijata poistoveti sa
politikim apsolutizmom centralizovanog politikog
i birokratskog aparata drave. A takav bi razvoj ne
2

17

minovno nametnuo nove oblike otuivanja radnih

masa ne samo od upravljanja uslovima i sredstvima
njihovog rada i drutvenim kapitalom uopte, ve i
od njihove sopstvene revolucionarne drave i njihove
revolucionarne avangarde Komunistike partije.
Pored toga, takav razvoj bi izazvao sve snanija
meunacionalna trvenja u vezi sa podelom drutve
nog kapitala po republikama jer se centralistikim
planom nije mogla izvriti njegova pravedna me
unacionalna raspodela.
Meutim, treba istai da te tendencije nisu pos
tale odluujua karakteristika drutvenog razvoja u
tom periodu iako su njihovi elementi bili prisutni.
Prvo, to je bio kratak period jer ga je presekao sukob
sa Staljinom. Zatim, te tendencije su nailazile na
otpor revolucionarnih masa radnike klase i naroda
uopte, koje su bile aktivna armija revolucije, pa su
i posle njene pobede svojom svesnom aktivnou
bile snana prepreka birokratizacije drutva. I naj
zad, kljune pozicije dravnog sistema bile su u
rukama onih snaga koje su bile na elu revolucije,
to jest Komunistike partije i narodnooslobodilakog
pokreta. U tim vodeim revolucionarnim snagama
bila je razvijena demokratska tradicija povezanosti sa
narodnim masama koja je roena u revolucionarnoj
borbi i narodnooslobodilakom ratu. Iako su se dosta
rano u tim istim redovima pojavljivali i ideoloki
branioci i sprovodioci birokratsko-centralistike
prakse i monopolistikog raspolaganja drutvenim
kapitalom, ipak je kako u Komunistikoj partiji tako
i u dravnom sistemu prevlaivao uticaj onih snaga
koje su postajale svesne opasnosti od takvih ten
dencija.
U to vreme Komunistika partija Jugoslavije i
mlado socijalistiko drutvo su u borbi protiv
takvih tendencija i nastojei da onemogue njihovu
afirmaciju preduzimali niz mera u cilju jaanja
uea radnih masa u privrednom i dravnom uprav
ljanju i uspostavljanja njihove demokratske kontrole
nad radom dravnih, privrednih * drugih organa
18

upravljanja. U istom cilju Komunistika partija je

tada insistirala i na jaanju i proirivanju saveza
sa svim demokratskim snagama u drutvu koje
su prihvatale platformu socijalistike revolucije. Iako
sve to nije unelo sutinske reforme u sistem dr
avno-svoj inskih odnosa, ipak je naelno otvorena
perspektiva demokratskog socijalistikog razvoja.
Danas je teko rei kakav bi bio razvoj odnoa snaga
u naem drutvu da nije dolo do Staljinove inter
vencije 1948. godine. No, injenica je da je do te
intervencije dolo ne samo zbog toga to je Staljinu
smetala spoljnopolitika nezavisnost Jugoslavije, ve
prvenstveno zato to se unutranji socijalistiki drutveno-ekonomski i politiki razvoj u Jugoslaviji po
eo kretati putevima koji su se razilazili sa dravnosopstvenikim, odnosno birokratskim i tehnokratskim
otuivanjem radnike klase od sredstava i uslova
rada, a samim tim i sa staljinistikim dogmatizmom.
U naoj savremenoj publicistici taj period se e
sto karakterie kao period staljinistikog sistema u
Jugoslaviji. Mislim da nema nieg pogrenijeg od
takvih ocena. Svakako, uticaji staljinizma kao ideo
logije na nau revoluciju, kao i na na kasniji dru
tveni i politiki razvoj, bili su vrlo jaki. Ipak ostaje
injenica da je ceo posleratni razvoj u Jugoslaviji
a dobrim delom i praksa Komunistike partije Jugo
slavije pre rata i u vreme narodnooslobodilake borbe
bio, u stvari, period postepenog i sve oiglednijeg
razilaenja sa staljinizmom i traenja sopstvenog
revolucionarnog i socijalistikog puta. Upravo time i
samo time se moe objasniti da se tako rei nepo
sredno posle Staljinove intervencije, to jest ve u
toku 1949. godine, kako u praksi naih radnih orga
nizacija tako i u redovima Komunistike partije
Jugoslavije i u njenim vodeim organima, pojavila
svesna orijentacija na radniko samoupravljanje,
koje je ve svojim prvim koracima poelo da unosi
sutinske progresivne reforme u sistem dravno-svojinskih odnosa. U stvari, kada smo traili uzroke
Staljinovog postupka prema Jugoslaviji, sagledali
2*

19

smo ih ne samo u Staljinovom sistemu, ve i u

poecima nae sopstvene prakse, to jest u pojavama
birokratskog centralizma, dravno-svojinskog mono
pola i politike samovolje. Staljinova intervencija je
imala tu pozitivnu stranu to je bitno oslabila poli
tiku snagu nosilaca, kao i ideolokih i politikih
branilaca takvih tendencija unutar Komunistike
partije Jugoslavije i naeg dravnog aparata.
Ako na tok dogaaja gledamo kroz tu prizmu,
postaje jasnije da smisao zahteva da se presee tok
sraivanja partijskog i dravnog, odnosno privredno-upravljakog aparata, koji je posle sukoba sa Sta
ljinom bio formulisan u dokumentima Komunistike
partije Jugoslavije, nije bio u tome da se dravna
vlast i privredno-upravljake funkcije oslobode
uticaja Komunistike partije, odnosno Saveza komu
nista, to se danas esto moe sresti u naoj publici
stici. Naprotiv, istorijski smisao tog zahteva bio je u
tome da se upravo Komunistika partija oslobodi pri
tiska birokratizma i tehnokratizma koji se raao u
aparatu dravne vlasti i privrednog upravljanja; da
Komunistika partija uvrsti svoju povezanost sa
osnovnim masama radnike klase kako bi na taj na
in postala sposobnija i slobodnija da izraava nji
hove interese i da u ime tih interesa, a pre svega
demokratskim organizovanjem samih tih masa ostva
ruje vodei i odluujui uticaj i u odnosu na dravni
i privredno-upravljaki aparat.
To ne znai da je prelazak na radniko samo
upravljanje, koji je otvorio drugu etapu nae revolu
cije, bio politiki lak zadatak. Bilo je veoma ozbiljnih
otpora delom zbog svesnog ideolokog razmimoilaenja, a delom zbog nerazumevanja kako u
Komunistikoj partiji tako i u celokupnoj dravnoj
i privredno-upravljakoj strukturi. Ali, progresivne
socijalistike snage koje su se opredelile za samo
upravljanje odnele su drutvenu pobedu jer ih je
podrao pokret radnikih masa. Spontano afirmisanje
vie ili manje razvijenih radnikih saveta i slinih
oblika uea radnika u upravljanju u mnogim rad
20

nim organizacijama pokazalo je da je dobar deo rad

nike klase svojim dubokim klasnim instinktom osetio gde zapravo lei glavna opasnost po revolucijom
steen drutveni poloaj radnog oveka i koji su
uzroci Staljinove hegemonistike intervencije protiv
Jugoslavije.
Ali, i dalje su se u naem drutvu niz godina
zadravali, pa i danas se zadravaju, vie ili manje
snani elementi dravno-svojinskih odnosa, bilo u
obliku direktnog raspolaganja drutvenim kapitalom
od strane drave bilo u obliku povezanosti drave sa
upravljakim vrhovima u privredi koji raspolau
centralizovanim drutvenim kapitalom nad kojim su
organizacije udruenog rada izgubile ekonomsku
kontrolu ili je nisu ni imale. To je delimino izraz
objektivnih nunosti koje namee neophodna eko
nomska uloga drave u oblasti drutvenog planiranja
i u ekonomskoj politici drutva, a delimino i posledica nesposobnosti naeg drutva da bre uspostavlja
takve oblike samoupravne integracije u oblasti pro
irene reprodukcije, odnosno upravljanja drutvenim
kapitalom, koji e biti u stanju da ograniavaju tehnokratsko-monopolistiki nain centralizacije dru
tvenog kapitala. No, i pored toga, moe se rei da su
ravno-svojinski odnosi samom pojavom poetnih
vidova samoupravljanja prestali da budu u naem
drutvu sami sebi cilj jer je samoupravljanje poelo
da namee razvoju drutvene svojine svoje sopstvene
zakone i svoje sopstvene oblike.
A to i jeste najvanije. Jer, na kraju krajeva, nije
nesrea jednog socijalistikog drutva, pa ni naeg,
to su u njegovom drutveno-ekonomskom ustrojstvu
vie ili manje prisutni elementi razliitih svojinskih
odnosa koji odgovaraju prostoru, vremenu, kao i spe
cifinim uslovima tog drutva. tavie, to je drutveno-istorijska nunost. Upravo je Marks predvi
ao da e radnika klasa jo dugo posle pobede re
volucije morati da ivi u veoj ili manjoj meri po
buroaskom pravu. Ni takav revolucionar kakav je
bio Lenjin nije se plaio da primeni novu ekonom
21

sku politiku (NEP), bojom je oktobarska revolucija

davala koncesije inostranom kapitalu pa ak na
odreenim podrujima i domaem privatnom
preduzetnitvu. Zato se i u nas nalaze van vremena
i prostora pojedini ljudi a njih ima i u politici i
u profesorijalnoj nauci koji su sebi stvorili neke
statike doktrinarne formule o pravoj i nepravoj
drutvenoj svojini, da bi zatim visokim kritikim
falsetom dramatizovali nesavrenstvo naih drutveno-svojinskih odnosa i neprekidno otkrivali nesocijalistike, staljinistike, kapitalistike, etatistike,
grupno-svojinske, privatno-sopstvenike, klasne i
druge elemente i tendencije u tim odnosima. Nije
teko uoiti takve pojave jer od svega toga po neto
u veoj ili manjoj meri postoji u svakom sa vreme
nom socijalistikom drutvu, pa i u naem. Zato puko
kritiko tumaenje stanja stvari gubi gotovo svaku
progresivnu ulogu ako nije povezano sa istraiva
njem puteva i pronalaenjem sredstava i nosilaca
drutvene akcije koja vodi socijalistikom i samo
upravnom prevazilaenju takvih pojava. Ali zato
drutvene odnose treba posmatrati i shvatiti pre
svega u njihovoj dinamici, a ne u njihovom statikom
obliku, to jest treba shvatiti ta sadanja faza u raz
voju naeg drutva u svojoj ukupnosti znai za raz
voj socijalizma i ta je u njoj glavno, a ta je sekun
darno, odnosno u emu je elemenat prolosti koja je
jo uvek iva i prisutna, ali koja nestaje. A kad
bismo to izgubili iz vida, poeli bismo gubiti i oseanje za to koji objektivni faktori drutvenog raz
voja vre ograniavajuu, a koji podsticajnu ulogu
u tom razvoju. A upravo to se u nas dogaa sa onima
koji ne vide da je odluujui faktor u tim kretanjima
ona iva akcija ljudi koja vodi jaanju drutvene
moi radnike klase, odnosno klasne moi samouprav
nog udruenog rada, a ne neko dogmatske istun
stvo. Ako ne bismo tako posmatrali probleme te
vrste, odricali bismo se upravo one drutvene akcije
za izmenu realnog odnosa materijalnih i ljudskih
22

snaga od kojeg zavisi svaki korak drutvenog pro

gresa.
Tu injenicu najbolje potvruje sudbina koju u
nas doivljavaju neke varijante takozvane teorije
socijalne stratifikacije. Ta teorija dola nam je
putevima idejnog i teorijskog eklekticizma. Sa gledi
ta marksizma ta je teorija u svojim originalnim obli
cima neodriva zato to klasnu borbu na bazi datih
proizvodnih odnosa zamenjuje teorijom o slojevima
na bazi potronje, imovine, naina ivota ljudi itd.
Dodue, pri istraivanju sekundarnih karakteristika
rutveno-ekonomskih odnosa metod te vrste moe
biti i od odreenog naunog i praktinog znaaja (na
primer, kad u nas raspravljamo o socijalnoj strukturi
same radnike klase ili o socijalnim razlikama
sekundarnog znaaja). Ali, kad taj metod pone
da zamenjuje klasni pristup proizvodnim odnosima,
on je tada izrazito reakcionaran. I zaista, ta teorija
socijalne stratifikacije u znatnoj meri vri takvu
politiku ulogu i tamo gde je roena. A preneta u
nae uslove, ona, u stvari, zamagljuje injenicu da je
osnovni i odluujui konflikt u naem drutvu kon
flikt izmeu klasne radnike strukture samoupravnog
udruenog rada i faktora dravno-sopstvenikog i
tehnokratsko-birokratskog monopola, kao i drugih
elemenata starih proizvodnih i svojinskih odnosa.
Pristalice takvih i slinih teorija i u naem dru
tvu otkrivaju novu klasu, ali ne u proizvodnim
odnosima, gde se klase jedino i pojavljuju, ve na
osnovi sekundarnih slojevskih razlika. A to je ne
samo sasvim nemarksistiki pristup problemu klas
nih odnosa u naem drutvu, ve vrlo lako moe da
postane sredstvo reakcionarnih politikih pekulacija.
Dakako, problem ekonomskih i socijalnih razlika za
ista postoji i ak je veoma znaajan izvor drutvenih
konflikata. Ali tumaiti te sekundarne karakteristike
drutvenih odnosa kao primaran izvor socijalne dife
rencijacije u jednom socijalistikom drutvu znai
ne videti ili, pak, prikrivati injenicu da su prima
ran izvor te diferencijacije upravo novi oblici repro

23

dukcije odreenih elemenata starih klasnih odnosa

u socijalistikim i samoupravnim proizvodnim odno
sima, koji su uslovljeni prvenstveno samim karakte
rom raspolaganja drutvenim kapitalom, uticajem
robne proizvodnje, koncentracijom politike moi i
politike vlasti nad kapitalom itd. Upravo zato se ta
teorija u nas morala nai u potpunom bespuu
jedan njen deo gubi se u praznom anarhistikom
ultraradikalizmu, a drugi prelazi na pozicije potpu
nog izjednaavanja kapitalizma i socijalizma, eta
tizma i samoupravljanja.
To samo potvruje da ljudi koji se u jednom
socijalistikom drutvu zalau i bore za samoupravni
oblik proizvodnih odnosa ne srneju ni za trenutak
potceniti injenicu da je u sadanjim uslovima i
u doglednoj budunosti empirijska reprodukcija
takvih odnosa na sve viem nivou mogua samo u
takvom sistemu vlasti i u takvim politikim oblicima
i organizaciji te vlasti koje teorijski obino definiemo kao sistem klasne vladavine radnika. U naim
sadanjim prilikama ta teorijska formula praktino
znai da ne samo u politikom i drutvenom odlui
vanju, ve i u raspolaganju sredstvima u drutvenoj
svojini na svim nivoima odluujui uticaj moraju ne
posredno imati nosioci interesa i tenji osnovnih slo
jeva udruenog rada, to jest onih koji nemaju interes
samo da uvaju svoj steeni drutveni poloaj u soci
jalistikom drutvu, ve i da stvaraju uslove za nje
govo dalje progresivno razvijanje u pravcu osloba
anja rada i humanizovanja odnosa meu ljudima.
U tom smislu, naravno, i sistem politike vlasti mora
biti podreen i prilagoen sistemu samoupravljanja,
to jest mora postati instrument oveka-samoupravljaa u radu i u kulturnom i uopte drutvenom
ivotu.
Razume se, ostaci staroga i razliite dileme i
drutveno-ekonomske tendencije o kojima sam go
vorio izazivali su i izazivaju odreena kolebanja i
sukobljavanja. Socijalistike snage ih, kao to sam
rekao, ne mogu izbei. Uostalom, upravo u tim kon
24

fliktima se i raa budunost. Ne treba, naime, ispu

stiti iz vida injenicu da te dileme i konflikti nisu
samo izraz ljudskog traenja u poetnim fazama
jedne revolucionarne epohe, ve su i realan izraz
objektivnih protivrenosti u drutvu. Zato bi bilo
potpuno nerealno oekivati da odreeno objektivno
stanje u razvoju drutva i njegovih proizvodnih
snaga pogotovo kada se ono pojavljuje i kao nu
nost nee dobiti i svoj subjektivni izraz u praksi,
ideologiji, politici i nauci drutva. Ali zato ni kon
kretan drutveni rezultat tih konflikata nee zavisiti
samo od politike, ideologije i nauke samih po sebi,
ve od realnog odnosa snaga i od sposobnosti svih
socijalistikih faktora drutvenog razvoja da taj od
nos neprekidno akcijski usmeravaju u pravcu socija
listikih i humanistikih reenja. Iz tih razloga oe
kivanje nekog pravolinijskog razvoja na osnovu
ideologije i nauke bilo bi i na tom podruju podjed
nako prazna iluzija kao i verovanje da e sam empi
rizam prakse reiti sve te konflikte nezavisno od uloge
revolucionarne avangarde radnike klase oslonjene
na ideologiju i nauku. Stoga mislim da nema nika
kvog razloga ni za dramatizo van je odreenih proti vrenosti u svojinskim odnosima naeg samoupravnog
socijalizma, ali ni za njihovo potcenjivanje, odnosno
preputanje stihiji prakse.
Naime, isto tako je oigledno da za jedno soci
jalistiko drutvo mora postati pravo istorijsko opte
reenje proglaavanje nekih prelaznih oblika podrutvljavanja sredstava za proizvodnju ideolokom dog
mom i njihovo pretvaranje u sistem koji poinje da
dejstvuje svojom sopstvenom dijalektikom i da po
tiskuje drutvo na kolosek empirikog konzervativiz
ma, sa svim posledicama po raspored i odnos snaga
u drutvu. Upravo takvim tendencijama nae drutvo
se suprotstavilo samoupravljanjem. Bitka za samo
upravljanje je, u stvari, prerasla u novu fazu revo
lucije, koja se iz godine u godinu obraunava sa sta
rim svojinskim odnosima i odgovarajuim pravnim
institutima radikalnije nego bilo koja druga socija
25

listika revolucija. Taj proces se nije mogao niti se

moe odvijati samo u smislu konfrontacije samo
upravljanja sa etatizmom, odnosno dravno-svojinskim odnosima. Samoupravljanje se moralo i jo e
se morati sukobljavati i sa stihijskim i svesnim ten
dencijama restauracije elemenata grupne i privatne
svojine, kao i tehnokratsko-upravljakog monopola
ske uloge ta, nazovimo je tako, samoupravna revoluu raspolaganju drutvenim kapitalom.
U realizovanju svoje osnovne drutveno-istorijcija bila je uspena. Ali, kao i svaka revolucija, ona
je svojim ruilakim dejstvom istovremeno tu i
tamo otvarala i punktove za prodor stihije, a time
iako u bitno suenom okviru i nekih novih
oblika afirmacije starog protivnika sa kojim se su
kobila stvarajui osnovne uslove za razvoj samo
upravljanja. Bilo je neophodno izvriti radikalnu
decentralizaciju prava i odgovornosti u upravljanju
udruenim radom i drutvenim kapitalom da bi
radni ljudi i radni kolektivi postepenom izgrad
njom odgovarajuih ekonomskih, demokratskih i
drugih odnosa, kao i organizacionih oblika samo
upravne integracije zaista zajedniki i neposredno
postali subjekat i nosilac drutvene svojine nad kapi
talom, to je prvi uslov oslobaanja rada, odnosno
samog radnika. Decentralizacija je otvorila puteve
za relativno brz razvoj samoupravljanja u proizvod
noj bazi. To utoliko vie to je ranija dravno-svojinska centralizacija drutvenog kapitala bila samo
prividno oblik integracije drutvenog rada. Ona nije
bila organski izraz razvoja proizvodnih snaga, ve
politiki akt drave. Kao takva, ona je ostavljala rad
ne organizacije meusobno izolovane i automizirane, ime je poveavana ekstenzivnost privrede. Time
se dravno-svo jinska centralizacija u sve veoj meri
pretvarala u konicu realne ekonomske i tehnoloke
integracije. Ali decentralizacija je u isto vreme unela
i odreena kolebanja u pogledu karaktera drutveno-ekonomskih odnosa u oblasti proirene reprodukcije,
to jest uloge drave i planiranja, kao i njihove odgo26

mosti u odnosu na samoupravnu bazu. To je dovo

dilo i do povremenih zastoja u razvoju samoupravlja
nja kao integralnog sistema proizvodnih odnosa u
naem socijalistikom drutvu.
U prvoj fazi razvoja samoupravljanja, koja je
celovitije normativno regulisanje najpre Osnovnim
zakonom o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od strane
radnih kolektiva iz 1950. godine, a zatim Ustavnim
zakonom iz 1953. godine, amortizacija sredstava za
proizvodnju i akumulacija sredstava za proirenu re
produkciju bile su do u detalje propisane i usmerene
saveznim zakonom. U poetku su se i jedna i druga
sredstva, kao i ranije, prelivala i centralizovala u
dravnim fondovima federacije. To znai da je eko
nomska baza samoupravljanja bila toliko uska da je
ak i proces neposredne proizvodnje samo delimino
bio kontrolisan od strane samoupravljaa. Samo
upravljanje je jo uvek bilo vie oblik demokratskih
politikih odnosa nego samoupravnih proizvodnih i
ekonomskih odnosa. Administrativna centralizacija
sredstava je, sem toga, i ekonomski slabila prostu re
produkciju postojeih proizvodnih organizacija poto
su se ta sredstva ulivala u dravne fondove za nove
investicije. Tako je nastao problem takozvanog dezinvestiranja postojeih proizvodnih kapaciteta.
Prvi koraci ka jaanju ekonomske baze samo
upravljanja uinjeni su postepenom decentralizaci
jom sistema amortizacije, i to u znatnoj meri pod
pritiskom radnih organizacija. Time su radne orga
nizacije dobile bar neku materijalnu osnovu za sa
moupravnu inicijativu u oblasti neposredne proiz
vodnje, pa i proirene reprodukcije u ogranienom
obimu. Meutim, svojim najveim i odluujuim delom proirena reprodukcija je i dalje ostala u okviru
ravno-svojinskih odnosa. Dodue, i tu je formira
n em drutvenih investicionih fondova poela poste
pena decentralizacija, ali se taj proces odvijao isklju
ivo u relacijama federacijarepublikeoptine.
Time su donekle reavana ili ublaavana trvenja u
27

meunacionalnim odnosima, ali sutina prevladava

juih dravno-sopstvenikih odnosa na podruju pro
irene reprodukcije nije se izmenila.
Zatim se od takvog sistema proirene reproduk
cije postepeno odstupalo, ali je i dalje zadravano
zakonsko regulisanje tih odnosa. U skladu s tim pro
cesom se Ustavom SFRJ iz 1963. godine proiruju
samoupravna prava radnika i na oblast raspolaganja
vikom rada, odnosno usvaja se princip da radna
organizacija mora da bude samostalna u raspolaga
nju dohotkom. Sistem odnosa koji nastaju na osnovu
samoupravnog raspolaganja dohotkom time poinje
da se razvija u dominantan oblik drutveno-ekonomskih odnosa meu radnim ljudima u udruenom radu.
Meutim, istovremeno se polazilo od stanovita da e
se formiramje i veliina tog dohotka i posebno linih
dohodaka na odreen nain drutveno regulisati, i to
putem takvog sistema koji e obezbeivati to vee
ujednaavanje uslova privreivanja i sticanja do
hotka, a preko toga i to veu slobodu u sticanju
linog dohotka u srazmeri sa rezultatima rada. Naime,
u tom konceptu polazilo se od shvatanja da e dru
tvo zahvatiti onaj deo dohotka radne organizacije
koji nije rezultat rada njenog kolektiva, ve povolj
nijeg poloaja na tritu (ekstradobit, rentu i slino)
i da e se na taj nain ujednaavati uslovi privrei
vanja. Smatralo se da e tako sve radne organizacije
na priblino isti nain sticati dohodak prema radu,
to jest da e stihijski uticaj trine raspodele dru
tvenog dohotka na ostvareni dohodak pojedinane
radne organizacije, a pogotovo na lini dohodak poje
dinanog radnika, biti sve manji. U skladu s takvim
konceptom raspodele proizvoda drutvenog rada uku
pan dohodak radne organizacije trebalo je da bude
u srazmeri sa njenim ukupnim radnim doprinosom
stvaranju ukupnog drutvenog dohotka.
Meutim, u ostvarivanju takvog koncepta dru
tvenog regulisanja raspodele drutvenog dohotka,
po mome miljenju, nismo uspeli. Ali ne zbog same
orijentacije drutva da ini napor u pravcu elemen
28

tarnog ujednaavanja uslova privreivanja i sticanja

dohotka, ve prvenstveno zbog toga to neposredni
ciljevi te akcije drutva nisu bili realno postavljeni,
pa zato nisu mogli biti pronaeni ni odgovarajui
instrumenti drutvenog usklaivanja i usmeravanja
raspodele drutvenog dohotka. Verovatno se upravo
zbog toga nae drutvo odmah u poetku primene
tog koncepta raspodele sukobilo i sa snanim pritis
cima raznih interesa koji su nametali neadekvatna
sredstva i subjektivistike kriterij ume raspodele
drutvenog dohotka.
Mislim da su nai neuspesi u pogledu ujednaa
vanja uslova privreivanja i sticanja dohotka u znat
noj meri proizlazili upravo iz nedovoljnog potovanja
objektivnih trinih zakonitosti. I obrnuto, neke mere
koje su bile preduzimane u cilju postizanja vee sta
bilnosti privrede, i koje su se u praksi pokazale op
ravdanima, ak su produbile nejednakost u uslovima
privreivanja radnih organizacija. Naime, u ostva
rivanju pomenutog koncepta drutvene raspodele
nailo se i na prepreke ekonomske prirode jer se taj
koncept gotovo iskljuivo zasnivao na sredstvima
dravne intervencije. A u uslovima trine privrede
postalo je veoma teko, pa ak po drutvenu privredu
i opasno, vetaki presecati tokove robnog prometa i
premetati koncentraciju sredstava za proizvodnju
koja je ulo vijena trinim privreivanjem, i to na
osnovu veoma proizvoljnih kriterijuma, koji se mo
raju ili bar vrlo lako mogu pretvoriti od ekonomskih
u politike i socijalne. Zbog niza razloga o kojima
bi se, naravno, moglo opirnije raspravljati nae
drutvo tada nije bilo sposobno da probleme te vrste
reava u veoj meri na osnovu samoupravne integra
cije rada i drutvenog kapitala i solidarnosti unutar
udruenog rada, a manje merama dravne prinude
i poreskom politikom.
Iz svih tih razloga nismo uspeli da uskladimo
dejstvo objektivnih trinih zakonitosti sa sistemom
raspodele drutvenog dohotka kakav smo eleli, to
jest da ujednaimo dohodak u radnim organizaci29

jama zahvatanjem ekstradobiti, rente i slino. U

tako neujednaenim trinim uslovima sticanja do
hotka i raspodela dohotka u radnim organizacijama
ili u sistemu cirkulacije drutvenih sredstava bila je
isu vie preputena subjektivistikim individualnim
odlukama, odnosno stihijskom razvoju odnosa snaga
i svesti u svakoj pojedinanoj radnoj organizaciji ili
u ekonomskim odnosima meu njima, bez adekvatne
odgovornosti pojedinane radne organizacije i poje
dinanog radnog oveka prema interesima udruenog
rada, odnosno drutva kao celine, to je bitno oslabilo
i efikasnost drutvenog planiranja.
Sem toga, takva orijentacija je posredno uticala
u pravcu zadravanja odluujue uloge drave u sferi
proirene reprodukcije. Tu ne mislim samo na finansiranje investicija iz vetaki, odnosno subjektivistiki centralizovanog dravnog kapitala, ve i na onaj
prekomerni dravni intervencionizam koji se ako
nije zasnovan na konzistentnom i vrstom sistemu
drutveno-ekonomskih odnosa na bazi samoupravnog
raspolaganja dohotkom, na objektivnim zakonitosti
ma trinog privreivanja i na jasno utvrenoj poli
tici razvoja proizvodnih snaga, odnosno na planskom
usklaivanju materijalnih tokova drutvene proiz
vodnje nuno mora pretvoriti u voluntarizam.
Takav voluntarizam se izraava, na primer, u subjek
tivistikim, odnosno politikim merilima administra
tivnog regulisanja cena, uslova spol jno trgovinske
razmene, deviznog reima, kredita itd. Takav volun
tarizam sputava pre svega razvoj samoupravljanja.
Jer samoupravljanje pretpostavlja ravnopravnost
koja je zasnovana, s jedne strane, na objektivnim
zakonitostima materijalnog, odnosno ekonomskog
razvoja i, s druge strane, na svesnom usklaivanju i
usmeravanju tog razvoja, a posebno ekonomskih i
socijalnih odnosa meu radnim ljudima. Zato su
trino privreivanje, drutveno planiranje i ekonom
ska i socijalna solidarnost radnih ljudi tri nerazdvoj
ne komponente naeg socijalistikog samoupravnog
sistema. Dodue, te komponente nalaze se u protiv30

renom odnosu. Ali za neprekidno progresivno reavanje te protivrenosti bitno je da se ceo na samo
upravni sistem zasniva na ekonomskoj i drutvenoj
odgovornosti za odluke iji se kvalitet objektivno
izraava u njihovim rezultatima u oblasti trinog
privreivanja i proirene reprodukcije, odnosno u
oblikovanju i upotrebi akumulacije, u podizanju pro
duktivnosti rada, u ekonomskoj strukturi dohotka itd.
Bez toga bi svaki sistem drutvenog planiranja bio
bitno ogranien, a i ekonomska i socijalna solidarnost
radnika gubi vrsto tlo pod nogama. A bez toga i
odluke radnika u oblasti samoupravnog odluivanja
gube racionalnu osnovu, pa se i oni poinju ponaati
voluntaristiki, to jest ponekad previe ili premalo
trino, ponekad egoistiki, a ponekad i suvie
mnogo zahtevaju od solidarnosti, ponekad prisvajaju
preterano visok lini dohodak, ponekad podnose preterane i nepotrebne rtve u korist drugih itd. Drugim
recima, takav voluntaristiki dravni intervencionizam u oblasti uslova privreivanja i sticanja dohotka
nije sposoban da ostvaruje cilj koji sam sebi posta
vlja, a komplikuje sva ekonomska kretanja i odnose
u drutvu. Mislim da je upravo ceo taj nereeni kom
pleks pitanja jedan od izvora gotovo hroninih po
java inflacije, nelikvidnosti i drugih privrednih pore
meaja sa kojima se poslednjih godina suoava nae
drutvo.
U periodu o kome govorim jo nisu bili raieni
ni neki ekonomski aspekti meunacionalnih odnosa u
naem drutvu. Na jednoj strani postojao je otpor ori
jentaciji da se problemi te vrste reavaju na nivou
republika zato to bi takav korak zahtevao i druge
reforme u ekonomskim funkcijama i nadlenostima
federacije ili drave uopte. A na drugoj je postojao
strah da e intervencija federacije i drave uopte u
ekonomskim meunacionalnim odnosima ponovo podstai tendencije ka centralizaciji sredstava drutvene
akumulacije u federaciji, to bi vodilo subjektivistikoj politikoj raspodeli tih sredstava, kao i da e
jaati tendencije ka zatvaranju republikih privreda
u sebe.
31

Sa takvim stanjem stvari to jest sa decentra

lizacijom sistema proirene reprodukcije, odnosno
upravljanja drutvenim kapitalom i njegovom cirku
lacijom, a bez dovoljno sistemskih reenja i ekonom
skih stimulusa za njegovu slobodnu samoupravnu in
tegraciju uli smo u privrednu i drutvenu reformu
1965. godine. Neka naelna pitanja raspodele ukup
nog dohotka drutvenog rada ne samo da nisu bila
reena, ve nije bio postignut ni sporazum o nainu
i metodima njihovog reavanja. Posledica takvog
neravnomemog kretanja reforme bila je u tome da
se protivrenost izmeu samoupravnog organizovanog drutvenog rada i naina upravljanja drutvenim
kapitalom pojavila u novom obliku. Poelo se doga
ati upravo ono to je Marks predviao u napred
citiranoj tezi: radnikov proizvod, kao opredmeeni,
minuli rad, poeo je u nekim drugim oblicima ponovo
da dobij a, kao otuena vrednost, njemu nasuprot sve
samostalniju egzistenciju. To se moralo odraziti u
razvitku drutveno-ekonomskih odnosa i u idejnoj i
politikoj svesti drutva.
Ipak, time nikako ne elim da kaem da bi b;la
opravdana negativna ocena tog perioda u razvoju na
eg decentralizovanog i u znatnoj meri deetatizovanog
sistema proirene reprodukcije i samoupravljanja.
Naprotiv, ak ako dopustimo mogunost razliitih
ocena o tome da li smo kao drutvo vie dobili time
to smo se oslobodili starih dravno-sopstvenikih
odnosa ili vie izgubili zbog nastanka novih pro
blema, ostaje injenica da su tek decentralizacija i
deetatizacija sistema proirene reprodukcije i nova
praksa na njima zasnovana omoguile razvoj samo
upravne integracije drutvenog rada i da za nastale
probleme traimo i nalazimo samoupravna reenja.
S ta vie, mislim da se neke proti vrenosti sada poja
vljuju u otrijem obliku i zbog toga to u toj decen
tralizaciji i deetatizaciji nismo bili dovoljno dosledni.
Pomenuu samo kao primer bive savezne banke i
neke druge bive savezne i republike krupne
privredne organizacije u kojima se zadrala odreena
32

masa ranije centralizovanog saveznog dravnog

kapitala. Takvo stanje stvara pre svega odreene
probleme u meurepublikim ekonomskim odnosima.
Ali jo tea posledica od te bila je u tome to su se
neprekidno reprodukovali ostaci tog dravnog kapi
tala, a time i drutveno-ekonomski odnosi na bazi
otuivanja vika rada od radnika, to jest na bazi
tehnokratsko-upravljakog monopola nad delom dru
tvenog kapitala. A branei takve odnose u vezi sa
dravnim kapitalom ne toliko zbog samih tih
odnosa koliko zbog straha da neko ne izgubi neko
liko milijardi dinara u globalnoj raspodeli drutve
nog dohotka neki ljudi su skloni da brane takve
odnose u celokupnom sistemu proirene reproduk
cije. Zato ideologija tehnokratsko-upravljakog
monopola u takvim i slinim ostacima starog sistema
dobij a realno tlo pod nogama.
Prema tome, kurs na deetatizaciju i decentrali
zaciju sistema proirene reprodukcije i pored svih
nedostataka i deformacija u svakodnevnoj praksi
bio je ne samo znaajan korak dalje u stvaranju ma
terijalne baze socijalistikog samoupravljanja, ve je
bio i neophodan da bi se oslobodili putevi samouprav
nim oblicima integracije udruenog rada. Zato kri
tika ocena tog perioda nae prakse nikako ne srne da
vodi odbacivanju tog kursa, ve objektivnom sagle
davanju postojeih protivrenosti i moguih reenja
u socijalistikoj akciji za dalju afirmaciju procesa
samoupravne integracije rada i drutvenog kapitala.
II
PROTIVRENOSTI DRUTVENO-SVOJINSKIH
ODNOSA
Postavlja se pitanje: da li je postojei sistem pro
irene reprodukcije sposoban da sam po sebi uvek
reprodukuje samo drutveno-svojinske, odnosno soci
jalistike i samoupravne drutveno-ekonomske odno
se? Mislim da bi to bilo teko tvrditi, a jo tee
3

33

dokazati. Nije sluajno to je sada u naem drutvu

problem socijalnih razlika i diferencijacija tako rei
u centru diskusija. Nije vano da li je ta diskusija
uvek realna ili nije. Ona je oigledno simptom nekog
objektivnog stanja i zbivanja u naem drutvu.
Takve i sline pojave upravo potvruju injenicu da
postojee stanje u oblasti drutvene reprodukcije ne
raa uvek drutveno-svojinske, socijalistike i sa
moupravne odnose, ve dozvoljava u dobroj meri
zbog nedoslednosti i nedograenosti sistema ekonom
skih odnosa u drutvenoj reprodukciji, u raspodeli
proizvoda drutvenog rada i u integraciji rada i dru
tvenog kapitala da se u raznim oblicima reprodukuju i elementi odnosa iz starih sistema, kako
buroaskog tako i dravno-sopstvenikog. Te sisteme,
dodue, naelno smatramo ve preivelim. Ali dosti
gnuti nivo proizvodnih snaga u naem drutvu jo
uvek proizvodi objektivne uslove za egzistenciju i
jednog i drugog ili bar snanih elemenata oba ta
sistema. Svako zna da bi na sadanjem nivou razvoja
proizvodnih snaga u naoj zemlji bilo smeno pret
postavljati mogunost pojavljivanja nekih tendencija
ka restauraciji, recimo, feudalnih svojinskih odnosa.
Ali nije nimalo neosnovano tvrditi, na primer, da u
naem drutvu na sadanjem stepenu razvoja njego
vih proizvodnih snaga postoje realne mogunosti za
vie ili manje normalno funkcionisanje bilo kapi
talistikih bilo dravno-sopstvenikih odnosa, bar na
nekim podrujima i u odreenim dimenzijama. Zato
nae socijalistiko drutvo mora raunati sa tim da
e se takvi elementi starih odnosa jo uvek uporno
probijati svuda gde samoupravni udrueni rad i
drutveni sistem ne budu u tom pogledu raspolagali
potrebnim odbrambenim mehanizmima.
Bilo bi, dakako, nenauno, a sa gledita socijali
stike prakse ak destruktivno, ako bi se takvoj kri
tikoj oceni stanja stvari u naem drutvu pristupalo
sa nekih statikih doktrinarnih pozicija, to jest cmo-belo, ne sagledavajui celovitu drutveno-istorijsku
ulogu koju takvi odnosi imaju u samoj dijalektici so
34

cijalistikog kretanja. Dravno-svojinski odnosi nisu

samovoljan pronalazak birokratije, kao to se to ne
retko moe proitati u naoj publicistici, ve drutveno-istorijska neizbenost, a u odreenom vremenu i
drutvenim uslovima i jedini mogui odluujui revo
lucionarni korak ka socijalizmu. I tvrdokornost osta
taka decentralizovanog etatizma koji se izraava
u obliku tehnokratsko-upravljakog monopola i kroz
njegovu sraslost sa politikim sistemom drave
nije samo posledica ideologije ili volje ljudi, ve i
izraz razvoja proizvodnih snaga, kao i posledica drutveno-istorijskih uslova u kojima se razvija jedno
mlado socijalistiko drutvo u datom periodu. A ra
zumljivo je da tamo gde ljudi zbog objektivne
neophodnosti ili zbog zaostalosti svesti nisu u
stanju usmeriti stihiju objektivnih zakonitosti u
svesno kontrolisane tokove, stihija namee ljudima
svoje objektivne zakone. Dakle, ne radi se samo o
tome da li treba ili ne treba ukinuti dravno-svojinski
ili tehnokratsko-upravljaki monopol ili elemente
grupne svojine koji su sekundama pratea pojava
takvih svojinskih odnosa. Dekretom ili menjanjem
ljudi takvi se odnosi ne mogu ukinuti. Re je mnogo
vie o tome kojim putevima i sredstvima i u kakvim
drutveno-ekonomskim odnosima radni ljudi mogu
istorijski savlaivati faktore otuivanja drutvene
svojine od rada koje namee sama tehnostruktura
rada na savremenom stepenu razvoja proizvodnih
snaga.
Tu je, verovatno, i jedan od osnovnih izvora od
reenih teorijskih razmimoilaenja u pogledu oblika
i karaktera drutvene svojine u nas. Drugim reima,
ranije pomenuta kolebanja nae teorije u pogledu
drutvene svojine ne proizlaze toliko iz toga to u nas
postoje razliiti oblici drutvene svojine koliko su
posledica razmimoilaenja o putevima daljeg razvoja
oblika drutvene svojine i njenog dananjeg izraa
vanja. Jedan od razloga je, donekle, u statikoj ocem
pojedinih svojinskih oblika u naem drutvenom
sistemu. U takvim ocenama gubi se veza izmeu jed
3*

35

nog ili drugog oblika svojine i objektivno datih pot

reba i nunosti u razvoju proizvodnih snaga i samo
upravne integracije udruenog rada. A ta potreba i
nunost izraava se u prvom redu u svesti ljudi i u
njihovoj praksi nezavisno od toga da li se to teoreti
arima, ideolozima i politiarima svia ili ne, pa ak
i nezavisno od toga da li su takva svest i praksa
objektivno progresivne ili konzervativne. A drugi,
po mome miljenju najvaniji, razlog su teorijska i
praktino-politika razmimoilaenja u pogledu izbora
puteva i sredstava u istorijskom savlaivanju otui
vanja drutvene svojine od rada, o emu je ranije
bdio reci. Mislim da je to pored odreenih objek
tivnih tekoa s kojima se sukobljava jedna zemlja
sa relativno niskim stepenom ekonomskog razvoja i
nedostatkom znanja i iskustava kakva je naa
jedan od glavnih uzroka estih zastoja i kolebanja u
uspostavljanju, raiavanju i uvrivanju celokupnog sistema ekonomskih i politikih odnosa meu
radnim ljudima u udruenom radu na osnovu samo
upravnog raspolaganja sredstvima za proizvodnju u
drutvenoj svojini, a posebno u sferi proirene repro
dukcije. Takvi zastoji i kolebanja nae teorije i prak
se postaju tada izvor dvostrukih idejnih i politikih
krajnosti.
Na jednoj strani pojavljuje se shvatanje da sva
ka upravljaka i drutvena funkcija u raspolaganju i
svaki autoritet u upravljanju i regulisanju kretanja
sredstava u drutvenoj svojini automatski znae na
stajanje nove klase, eksploatacije, vlasti nad rad
nim ovekom i slino. Na takvim se shvatanjima
dobrim delom zasniva kritika nosilaca upravljakih
funkcija koja polazi sa pozicija ultraleviarstva i
anarhizma i koja te nosioce proglaava maltene klas
nim neprijateljima.
A na drugoj se pojavljuje shvatanje da sa vre
mena tehnika i tehnologija, odnosno nauno-tehnika
revolucija, nameu radu takvu tehnostrukturu koja
ne dozvoljava samoupravljanje radnika ili ga bar
svodi na oblik uea u upravljanju. Na tom shva36

tanju zasniva se najvei deo kritike samoupravljanja

sa pozicija tehnokratsko-birokratskog i malograan
skog konzervativizma. Kritike te vrste ne samo da
brane odreene postojee odnose to jest pojavu
da na pojedinim podrujima drutvenih odnosa na
osnovu upravljakih funkcija stvarno nastaju i odr
avaju se centri osamostaljene ekonomske i politike
moi u kojima se reprodukuje tehnokratsko-monopolistiki oblik otuivanja drutvene svojine od radnika
ve nameu drutvu zahteve da takvo otuivanje
drutvene svojine od radnika postane dominantna
karakteristika njegovih drutveno-ekonomskih od
nosa.
U stvari, bilo bi gotovo smeno dokazivati da
razvoj proizvodnih snaga ini da se uloga i znaaj
strune organizacije drutvenih, ekonomskih, tehno
lokih i drugih upravljakih funkcija neprekidno
poveavaju, a ne smanjuju, i to ne samo po njihovom
znaaju za razvoj tehnologije, ve i po njihovom
stvaralakom udelu u ukupnom drutvenom radu.
To u istoj meri vai i za nae samoupravno socijali
stiko drutvo. Udruenom radu su potrebni sposobm
i visokokvalifikovani menaderi, ali takvi koji e
znati da budu ne samo veoma samostalni u svom
struno-poslovnom odluivanju, ve i veoma odgo
vorni prema udruenim radnicima. Stavie, moglo
bi se ak tvrditi da te funkcije po svojoj strunoj
odgovornosti jo nisu u dovoljnoj meri dole do izra
aja u naem drutvu i da nisu dovoljno samostalne,
ali da u drutveno-ekonomskim i politikim odnosima
dobij aj u preterano veliku ulogu.
Pravi problem nije, dakle, u faktikom postoja
nju tih funkcija koje su drutvu neophodno potreb
ne, ve u tome u ijim se rukama nalaze te funkcije,
odnosno kojih drutvenih snaga i tendencija one po
staju neposredni instrument. A taj se problem, ako
imamo u vidu nae drutvo, sutinski ne reava menjanjem ljudi koji se nalaze na tim funkcijama
iako je danas taj zahtev pomodna krilatica karijerizma i politike pekulacije ve samo time da te
37

funkcije prestanu da budu vrilac dunosti sopstvenika kapitala ili monopolistiki predstavnik ko
lektivnog sopstvenika koji je jo uvek u znatnoj
meri autoritativni predstavnik i upravitelj zajed
nike svojine.
Zato za nau socijalistiku akciju nije toliko
bitno pitanje da li pojava otuivanja drutvene svo
jine od rada u raznim svojinskim oblicima ima
malo ili mnogo; koliko su one istorijski uslovljene ili
nisu; da li one vie ili manje ugroavaju socijalizam,
samoupravljanje i revolucionarnom borbom steen
drutveni poloaj radnike klase i radnog oveka.
Dakako, i to je vano jer odreeni kvantitet moe da
znai i novi kvalitet. Ali pre svega bitno je, ak i ako
takve pojave nisu snanije izraene, da socijalistike
snage u drutvu budu svesne njihove klasne i drutveno-ekonomske sutine i da su sposobne da im
se bez obzira na njihove trenutne dimenzije ili
brojnost suprotstavljaju realnim ekonomskim i
politikim sredstvima.
Ako je to tako, onda moemo rei da naa re
volucija nije dovedena do kraja, odnosno da se
nae drutvo nalazi u takvom stadij umu svog revo
lucionarnog preobraaja u kome se ne moe odrei
sredstava i metoda revolucionarnog menjanja posto
jeeg stanja. Dodue, u nas je danas prilino raspro
stranjeno raspoloenje koje bi se moglo izraziti na
sledei nain: revolucija je zavrena, nastupilo je
vreme empirizma i pragmatizma. To je velika iluzija.
Moda je opravdana tvrdnja da je naa praksa preterano optereena ideologijom. Ali time jo nije nita
reeno. Treba se zapitati zato je to tako. Mislim
da uzroke treba traiti upravo u ovim karakteristi
kama postojeeg stanja, odnosno sistema drutvene
reprodukcije i raspodele dohotka udruenog rada o
kojima sam ranije govorio. Jer u takvim uslovima
upravo ideoloki i politiki pritisak postaje onaj ne
ophodni odbrambeni mehanizam socijalizma i sa
moupravljanja o kome je bilo rei. A kad kaem
da naa socijalistika revolucija nije dovedena do
38

kraja, time mislim rei pre svega to da izvrenom

decentralizacijom nije zavren proces integracije
drutvenog kapitala sa udruenim radom. Pogotovo
to nije sluaj sa onim oblicima upravljanja drutve
nim kapitalom koji predstavljaju izvor otuivanja
radnika od ukupnog rezultata njegovog ivog i mi
nulog rada. Dok je ranije nosilac tog sistema bio
centralizovani dravni aparat, sada su to mnogo
brojni autonomni upravljaki centri. To je, svakako,
podsticaj za stvaralaku i ekonomsku inicijativu, pa
i za slobodniju afirmaciju samoupravljanja i samo
upravne integracije drutvenog rada. Ali, drutveno-ekonomski odnosi se time automatski ne menjaju.
Ne moemo, naime, tvrditi da su se bitni je izmenili drutveno-ekonomski odnosi meu ljudima na
osnovi samoupravljanja ako je upravljanje drutve
nim kapitalom preneto sa dravnog aparata na aparat
banaka, na generalne direkcije velikih preduzea i
na razne druge sline nosioce cirkulacije drutvenog
kapitala. Time se u sutini nije istovremeno izmenio
odnos izmeu radnika i podrutvljenog, ali ujedno i
otuenog, njegovog vika rada. A u takvim se odno
sima moraju uvek ponovo reprodukovati i tendencije
da se podrutvljeni minuli rad, koji vri ekonomsku
funkciju drutvenog kapitala, centralizuje kao samo
stalna ekonomska i politika snaga. Ta snaga se izra
ava U obliku tehnokratsko-upravljakog monopola
koji ne moe da postoji samostalno, ve samo organ
ski povezan sa politikim sistemom i aparatom dr
ave ili oslonjen na njih u stvari, on ne moe da ne
reprodukuje dravno-svojinske odnose.
Svakako bi bilo neosnovano tvrditi da takve
tendencije dominiraju u naem drutvu. Ipak nikako
ne bi trebalo potcenjivati njihovu snagu i znaaj.
Jer, iako ne dominiraju, one se stihijski reprodukuju
iz postojeih drutveno-ekonomskih odnosa o kojima
je prethodno bilo reci i ostvarivanjem sasvim kon
kretnih i znaajnih materijalnih interesa u takvim
odnosima. A nosioci takvih interesa oseaju se,
opravdano ili ne, ugroeni eventualnom promenom
39

tih odnosa i postaju konzervativan faktor koji se

suprotstavlja napretku. Sve to se zatim na odreen
nain odraava i u svesti i ponaanju radnika. Ako
se drutvo ne bi suprotstavilo takvim tendencijama,
pre svega intenzivnijom i brom izgradnjom sistema
ekonomskih odnosa u samoupravnom udruenom
radu, one bi mogle postati ne samo ozbiljna konica
razvoja samoupravljanja i samoupravne integracije,
ve i izvor rastue i sve obimnije reprodukcije eta
tizma i antisocijalistikih tendencija.
Pri tome mislim prvenstveno na takve pojave
kao to su: administrativno otuivanje vika rada od
ekonomskih i drugih jedinica unutar radne organi
zacije pomou unutranjeg birokratskog centralizma;
prisvajanje vika rada na tritu u obliku ekstradobiti i slino i njegovo preli van je u line dohotke
pojedinih kolektiva; formiranje samostalnog trgo
vakog kapitala u spoljnoj i unutranjoj trgovini,
koji nije organski vezan ni za proizvodnju, ni za
sopstvenu trgovinsku delatnost ni za organizovanu
integraciju i koji time postaje oblik otuivanja vika
rada od proizvoaa i neke vrste lutajui kapital;
centralizacija vika rada u bankama i osiguravaju
im zavodima, ali ne u vidu funkcije integrisanog
drutvenog rada, ve u smislu formiranja samostalne
finansijske snage koja tei da otuuje akumulaciju
od proizvodnje; budetski nain prinudnog otui
vanja sredstava za finansiranje razliitih drutvenih
delatnosti umesto neposrednih ekonomskih odnosa
izmeu proizvodnje i tih drutvenih delatnosti; monopolistike tendencije u velikim sistemima itd.
Tako se dogaa da se u nas jo uvek tako rei
prepliu elementi dvaju sistema upravljanja sred
stvima za proizvodnju u drutvenoj svojini. Jedni
dominiraju u oblasti neposredne proizvodnje gde
radnik naelno ve ima mogunost ekonomske i po
litike kontrole i neposrednog materijalnog i stvara
lakog uea u sistemu upravljanja sredstvima za
proizvodnju, a i delom drutvene akumulacije. Drugi
dominiraju u oblasti upravljanja i raspolaganja dru
40

tvenim kapitalom koji slui najveem delu proi

rene reprodukcije. U toj oblasti pravi nosilac pro
irene reprodukcije, to jest radnik sa svojim ivim
radom i njegova radna organizacija jo uvek nemaju
odluujui uticaj na upravljanje, a pogotovo ne
uestvuju ili uestvuju veoma ogranieno u raspola
ganju dohotkom koji se realizuje u toj oblasti uprav
ljanja drutvenim kapitalom. Zato u nas esto nema
ni pravog interesa za takvo upravljanje drutvenim
kapitalom niti za integraciju rada i udruivanje do
hotka. A takvo stanje postaje glavni izvor pojava
tehnokratsko-upravljakog monopola i otuivanja
rada i radnika od drutvenog kapitala.
To je samo dokaz vie da procesi te vrste ne
mogu biti preputeni spontano nastalom odnosu
snaga izmeu samoupravljanja i suprotnih ekonom
skih i politikih pritisaka kakvi nastaju u konfliktu
protivrenih interesa na pojedinim sektorima naeg
drutvenog ivota. U sadanjoj fazi revolucionarnog
preobraaja naeg drutva takav spontani razvoj od
nosa snaga nosi u sebi potencijalne izvore socijalnih
i klasnih diferencijacija, odnosno tendencija ka restauraciji dravno-sopstvenikih, grupno-sopstvenikih i privatno-sopstvenikih odnosa. Oigledno je da
je u usmeravanju tih procesa i dalje neophodna
svesna i aktivna uloga organizovane radnike klase i
vodeih socijalistikih snaga, prvenstveno Saveza
komunista.
Progresivne snage naeg socijalistikog drutva
se nisu odluile za revolucionarni put samouprav
ljanja samo zato to on daje osnove za razvoj demo
kratskih odnosa u socijalizmu, ve pre svega zato
to on otvara put slobodnijem razvoju drutveno-svojinskih odnosa, to jest to sadri najefikasnije
odbrambene mehanizme protiv otuivanja sredstava
za proizvodnju i reprodukciju u drutvenoj svojini
od radnika i njegovog rada. To ne znai da samo
upravljanje automatski ukida i spreava takve po
jave i tendencije. U krajnjoj liniji uvek su ljudi oni
koji odluuju. Zato automatizma u tim odnosima ne
41

moe biti. Ali, bez obzira na to, u uslovima samo

upravljanja radni ovek ima bitno vie snage, mogu
nosti i podsticaja da stvara ili da vie ili manje
snano utie na stvaranje uslova u kojima moe da
postaje subjekat drutvene svojine i drutvene rep
rodukcije, to je, na kraju krajeva, sutina procesa
koji nazivamo oslobaanjem rada i radnog oveka.
injenica da su u prvoj istorijskoj fazi razvoja
socijalizma drutvena svojina i raspodela na njenim
osnovama zasnovane pre svega na radu, a u manjoj
meri na zajednikoj drutvenoj potronji prema po
trebama ljudi, nunost je koju namee dostignuti
stepen razvijenosti proizvodnih snaga savremenog
oveanstva. Ako radnik bilo fiziki bilo intelek
tualni ne bi bio svestan da jedino svojim radom
moe stei pravo na korienje drutvenih sredstava
za proizvodnju i da oplemenjujui ta sredstva,
odnosno drutveni kapital stvara i uslove da nje
gov rad bude produktivniji, a udeo u drutvenom
proizvodu za njegove line radne, ivotne, kulturne
i stvaralake potrebe vei, on tada ne bi bio ni slo
bodan ni samostalan ovek i stvaralac niti dovoljno
zainteresovan, dovoljno inici jati van, dovoljno odgo
voran proizvoa i nosilac drutvene reprodukcije.
A produktivnost rada i ekonomska efikasnost dru
tva zasnovanog na drutvenoj svojini sredstava za
proizvodnju za sada zavisi i jo dugo e zavisiti pr
venstveno od snage i uloge takve svesti.
To samo potvruje da drutvena svojina nije
sama sebi cilj niti predstavlja ideoloku konstruk
ciju socijalnih reformatora, ve je orue istorije u
razvoju proizvodnih snaga. Tek takvom svojom ulo
gom ona je u isto vreme sredstvo i istorijski put za
prevazilaenje ekonomskom nudom i spoljnom pri
nudom nametnutog otuenja uslova, sredstava i
plodova rada od oveka koji radi i stvara. To je raz
log zbog koga razvoj socijalizma u sa vremenom svetu
moramo posmatrati kao veoma sloen, ali ipak je
dinstven proces bez obzira na ravnopravnost njego
vih oblika, puteva i dometa.
42

Zato je teorijski neodrivo tumaenje drutvene

svojine kao nekog statikog oblika ili dogme. U dru
tvenoj praksi takva polazna taka moe ak da po
stane i faktor stagnacije u razvitku socijalistikog
drutva. Drutvena svojina je, u stvari kompleks
drutveno-ekonomskih, politikih i pravnih odnosa
u kojima se ljudi u udruenom radu povezuju na
osnovu zajednikih sredstava za proizvodnju kao
uslova zajednikog, odnosno udruenog rada, i to na
osnovu jednakih prava i odgovornosti u raspolaganju
tim sredstvima i u prisvajanju proizvoda, odnosno
dohotka ostvarenog sopstvenim radom. Naravno, i za
takve odnose drutvo mora uspostavljati odgovara
jue pravne institute, ali ne u obliku ustolienja
monopolistikog vrioca dunosti kolektivnog sopstvenika, nego u obliku utvrivanja i regulisanja
uzajamne zavisnosti i odgovornosti radnih ljudi u
njihovom neposrednom i zajednikom raspolaganju
sredstvima u zajednikoj, odnosno drutvenoj svojini.
Drugim reima, istorijski smisao drutvene svo
jine je u savlaivanju otuivanja rada od drutvenog
kapitala, to jest ona mora da vodi integraciji rada i
drutvenog kapitala. A takva se integracija nije mo
gla ostvariti ni u jednom obliku sopstvenikog mo
nopola nad kapitalom, koji u kapitalistikom svetu
omoguuje kupovanje prava na prisvajanje tueg
vika rada, a u socijalizmu se kao prelazni ostatak tog
monopola pojavljuje u obliku dravno-svojinskog
prava na drutveni kapital i potinjavanja rada i
radnika tom pravu. Takva integracija se moe ostva
rivati samo putem neposredne kontrole radnika nad
objektivnim materijalnim uslovima njegovog rada,
to jest u drutveno-ekonomskom jedinstvu ivog i
minulog rada koji je opredmeen u sredstvima za
proizvodnju i u drutvenom kapitalu uopte. Iako su
sredstva za proizvodnju zajednika, ona su istovre
meno objektivan uslov rada svakog pojedinog rad
nika i izvor individualnih prava radnika prema tim
sredstvima. Ta integracija istovremeno zahteva i in
tegraciju drutvenog rada i ekonomsku i socijalnu
43

solidarnost i meusobnu ekonomsku i politiku odgo

vornost radnika ali time ne prekida direktnu eko
nomsku, to jest upravljaku vezu radnika sa njego
vim minulim radom kao najvanijim objektivnim
uslovom njegovog ivog rada. Takav razvoj socija
listikih proizvodnih odnosa namee oblike drutvene
svojine i ini njenu sutinu u prelaznim uslovima od
kapitalizma ka socijalizmu. Tu je i drutveno-istorijski smisao naih sadanjih diskusija o drutvenom
poloaju minulog rada.
Ahilova peta nekih savremenih marksistikih
ekonomista i sociologa u tumaenju drutveno-svojinskih odnosa je upravo u tome to sredstva za pro
izvodnju to jest podrutvljeni opredmeeni ili
minuli rad koji je namenjen proirenoj reproduk
ciji posmatraju kao drutveni kapital za sebe, od
vojeno od rada pojedinanog radnika ili radnog ko
lektiva. Oni ne shvata ju da je drutvena svojina u
isto vreme i onaj oblik radnikove individualne
svojine bez kojeg ni on ni njegov rad ne mogu biti
slobodni. Sa stanovita ekonomske funkcije drutve
nog kapitala, dodue, takvo je posmatranje razum
ljivo i ak neophodno jer se u tom drutvenom ka
pitalu izraava ekonomska snaga drutva, a samim
lim u toj kategoriji se i ujedinjuje individualni eko
nomski interes radnika i njihov kolektivni ekonomski
interes. Meutim, kada taj problem drutveno-svojinskih odnosa posmatramo kroz prizmu drutvenog
karaktera rada i drutveno-ekonomskih odnosa meu
ljudima u udruenom radu, tada nas takav pristup
moe dovesti u ozbiljnu zabludu da smatramo
da radniku pripada kao njegovo samo ono to do
bij a kao udeo u dohotku njegove radne organizacije,
odnosno kao lini dohodak iz njegovog tekueg rada,
a da nije njegovo, odnosno da je tue, to jest
drutveno sve ono to se od njegovog rada odvaja
u vidu podrutvljene akumulacije. Na taj nain bi
smo, u stvari, radnika sveli na najamnog radnika
drave koja odreuje cenu za njegovu radnu snagu.
Meutim, ta akumulacija je samo deo proizvoda dru44

tvenog rada, a od preostalog dela proizvoda dru

tvenog rada razlikuje se samo u pogledu namene,
odnosno samo po tome to slui proirivanju i una
preivanju objektivnih uslova rada svakog pojedinog
radnika i ukupnog drutvenog rada. Ako je to tako,
onda se raspolaganje tom akumulacijom, odnosno
ekonomska funkcija drutvenog kapitala, oigledno
ne moe odvajati, otuivati od pojedinanog rada,
odnosno akumulacija se u naelu ne moe izdvajati
iz dohotka kojim upravlja osnovna organizacija udru
enog rada, a u emu uestvuje svaki radnik, ravno
pravno sa drugim radnicima, na osnovu svog linog
rada, kao to se ni rad radnika ni ostvareni dohodak
osnovne organizacije udruenog rada u kojoj on radi
i odluuje o dohotku ne moe odvajati od zajedni
kog upravljanja udruenih proizvoaa ukupnim
drutvenim radom i drutvenim dohotkom.
Drutveno odreivanje i obezbeivanje tih od
nosa meu radnim ljudima, to jest odnosa izmeu
njihove slobode i njihove uzajamne zavisnosti, ima
onaj elementarni i odluujui znaaj za socijalistiko
drutvo i razvoj proizvodnih snaga u njemu kakav
imaju sveto pravo privatne svojine i privatno-svojinski odnosi meu ljudima za buroasko drutvo.
Meutim, upravo odreivanje tih odnosa i nji
hovo ugraivanje u jedinstven sistem samoupravnog
udruenog rada se u nas veoma sporo ostvaruje.
ak se moe rei da ono to danas vie od svega
drugog slabi i ugroava razvoj naeg socijalistikog
samoupravnog drutva jesu upravo unutranje sla
bosti i nedograenosti sistema dohodovnih odnosa.
Zbog tih slabosti mi sada prilino zaostajemo i u
razvoju i oblikovanju unutranjih ekonomskih i po
litikih odnosa u samoupravnom udruenom radu,
kao i u izgradnji organizacionog mehanizma samo
upravljanja na svim nivoima drutvene reprodukcije.
Zaostajemo i u usklaivanju samoupravnih odnosa i
institucija sa aktuelnim zahtevima razvoja proizvod
nih snaga i drutva uopte u uslovima savremenog
nauno-tehnikog progresa i njegovih ekonomskih i
45

socijalnih posledica. U takvoj situaciji, umesto du

goronijeg idejnog i naunog sagledavanja problema
i puteva za njihovo resa vanje na osnovama samoup
ravljanja, esto preovlauju tehnokratski prakticizam i pragmatizam, koji ostaju to i onda kada sami
sebe proglaavaju naukom, a po kojima grubo
reeno radnici treba da budu, u ime tobonje
efikasnosti privreivanja, lieni svojih osnovnih
samoupravnih prava, Takav pragmatizam predstavlja
pogodno tlo za jaanje konzervativne ideologije i
prakse birokratskog i menadersko-tehnokratskog
etatizma, kao i privatno-svojinskog mentaliteta. Kao
reakcija na takve pojave i pritiske pojavljuje se, s
druge strane i stihijska direktna akcija pojedinih
grupa radnika ili radnih kolektiva koja je nekad
drutveno-istorijski opravdana i progresivna, a po
nekad nosi obeleje zaostale drutvene svesti. Akutni
su zbog toga i neki problemi prevladavanja ostataka
nesamoupravnih odnosa u pojedinim oblicima dru
tvenog ivota, pojave nedovoljne radne i poslovne
efikasnosti, nedovoljne odgovornosti, nedovoljne so
cijalne sigurnosti radnog oveka i slino. Sve to ini
da neblagovremeno reavanje problema koje je mo
gue ve danas reiti dugoronije i vie zaotrava
protivrenosti naeg drutva nego to je to objektivno
neizbeno.
Ako se zapitamo o uzrocima takvih pojava, utvrdiemo da se oni sigurno ne svode samo na nedo
statak iskustva i znanja. Takvo stanje se ne moe
objasniti ni idejnim kolebanjima i eklekticizmom
jednog dela nae teorijske misli, koja je esto vie
pod uticajem ideologije savremenog etatizma, kapi
talizma i tehnokratizma nego pod uticajem samo
upravnih tokova nae sopstvene socijalistike revo
lucije. Svega toga, dakako, ima. Ali osnovni uzroci
takvog stanja ipak lee pre svega u ideolokim,
ekonomskim i politikim otporima koji izviru iz
same savremene strukture naeg drutva. To samo
potvruje da se pobeda radnika, odnosno radnikog
samoupravljanja nad etatizmom i tehnokratizmom
46

ne moe i nee postii automatski preputajui

tok stvari iskljuivo slobodi samoupravljaa ili
direktnoj akciji masa, to jest stihijskoj borbi od
nosa snaga u svakoj pojedinoj eliji udruenog rada i
drutva. A upravo to moemo ponekad proitati u
tezama pristalica teorije spontaniteta i antiinstitucionalizma anarhistike, tanije apstraktnoliberalistike provinence.
Tano je da sam samoupravni poloaj radnika
u proizvodnji i radu mora biti osnovni i odluujui
faktor i nosilac reprodukcije drutvene svojine. Ali
je isto toliko tano da u savremenim uslovima takav
drutveno-ekonomski poloaj i uloga samoupravno
organizovanog radnika ne bi bili mogui ako se ne
bi oslanjali na organizovanu, rekao bih ak institucionalizovanu, snagu radnike klase, to jest udruenih
radnih ljudi u drutvenom radu.
Pojedinani radnik ili neorganizovani radnici ne
mogu imati dovoljno politike i ekonomske snage da
bi se uspeno suprotstavljali stihijskom pritisku bi
rokratskog i tehnokratskog monopola koji nastupa
u ime autoriteta udruenog rada i autoriteta drave.
Tu snagu moe da ima samo organizovana radnika
klasa. A ona mora biti organizovana pre svega u
samom udruenom radu posredstvom stabilnog si
stema meusobnih ekonomskih odnosa, to jest prava
i obaveza, odnosno odgovornosti. Zatim, radnika
klasa mora biti organizovana kao drava, kao poli
tika vlast. Ona mora biti organizovana i kao drutveno-politiki inilac preko takvih organizacija kao
to su Savez komunista, sindikati, Socijalistiki savez
radnog naroda i slino.
Ljudi su uvek iveli u odreenim drutvenim
institucijama, odnosno drutveno-ekonomskim for
macijama. Celokupna istorija je proces smenjivanja
jednih institucija drugima, pri emu pojedine insti
tucije, koje su karakteristine za odreene drutveno-ekonomske formacije, padaju zajedno sa tim
formacijama tek poto su iscrple svoju ulogu u
razvoju proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa
47

meu ljudima. Biti protiv institucionalizma uopte

znai biti protiv konkretnih institucija postojeih
proizvodnih odnosa. Zato takav stav moe biti objek
tivno revolucionaran ali moe biti i krajnje reakcio
naran u zavisnosti od drutveno-istorijskog ka
raktera odreenog drutvenog poretka i njegovih
institucija protiv kojih ustaju antiinstitucionalisti.
I socijalistika revolucija i samoupravljanje rue
institucije, ali ne da bi iveli bez njih, ve da bd
uspostavljali nove institucije koje odgovaraju drutveno-istorijskoj ulozi same revolucije i samouprav
ljanja. Jer posle revolucionarne pobede radnikoj
klasi ostaje samo jedan izbor: ili da se kao to je
rekao Marks organizuje kao drava i da dejstvuje i kao klasa i kao drava ili da izgubi i vlast i
revoluciju.
Upravo zato nastajanje novih odnosa u samoup
ravnom socijalistikom drutvu ne moe biti stvar
samo spontanih reakcija radnih ljudi, ve i svesne i
organizovane idejne i politike akcije socijalistikih
snaga drutva, a pre svega revolucionarne avangarde
radnike klase. Takva akcija mora biti zasnovana
kako na tenjama i borbi masa tako i na stvaralakoj
izgradnji novih oblika drutvenog ivota i udruenog
rada koja se oslanja na nauku i struno znanje u
slubi tih masa. Bez toga direktna akcija masa,
odnosno stihijski pokret masa, mora zavriti porazom
ili se svesti na empiriku i pragmatiku akciju soci
jaldemokratskog tipa. Upravo zato to je ultraleviarstvo svojim voluntaristikim stavovima samo
sebe svelo gotovo iskljuivo na oruje neartikulisanog
pritiska, a time bilo osueno i na poraz, ono u
istoriji radnikog pokreta nikada nije bilo niti je
danas sposobno da postane vodea, pa ak ni znaaj
nija snaga u revolucionarnom radnikom pokretu.
Stavie, ono se nije moglo afirmisati ni kao antiteza
empirikoj i pragmatikoj socijaldemokratiji, a ka
moli revolucionarnom radnikom pokretu koji se
oslanja na nauni socijalizam.
48

O svemu tome govorim zato to su reforme koje

smo do sada preduzimali instrument revolucije ne
samo po onome ta su ruile, ve pre svega po onome
ta su gradile. Revolucija mora biti sposobna da pre
mouje protivrenosti ili e se sama u njima uguiti.
Zato ni pragmatizam ni empirizam niti ultraleviarska permanentna revolucija ne mogu biti vodea
ideologija naeg socijalistikog drutva koje se bori
za ostvarenje svoje samoupravne revolucije. Dinamizam nae revolucije odnosio je pobede i postizao
uspehe prvenstveno zato to se nije oslanjao ni na
subjektivistiku dogmu niti na goli pragmatizam i
empirizam prakse, ve na svesnu stvaralaku socija
listiku revolucionarnu akciju koja je znaila korak
dalje u ostvarivanju dananjih i dugoronih istorijskih interesa radnike klase i koja je istinitost svojih
ciljeva i zadataka neprekidno proveravala i korigovala u praksi. A u krizi smo se nali tada kada je ta
akcija izostala, odnosno kada se poela guiti u jalo
vom obilju kritizerskog verbalizma koji je samo tu
maio stvari, a nije bio sposoban da otkrije bilo
kakvu realnu perspektivu daljeg progresivnog kre
tanja socijalistikog drutva. Realnost vodee uloge
socijalistikih snaga u naem drutvu zavisi prven
stveno od toga da li su one sposobne da daju prave
odgovore i prava institucionalna reenja kakva odgo
varaju objektivnim potrebama razvoja proizvodnih
snaga kao i reprodukciji socijalistikih i samouprav
nih proizvodnih odnosa na sve viem nivou materi
jalne i drutvene slobode oveka u njegovom radu i
stvaranju. I upravo tu su sada realni problemi daljeg
razvoja naeg samoupravnog sistema.
III
INTEGRACIJA RADA I DRUTVENOG KAPITALA
POD KONTROLOM RADNIKA
Drutveno-svojinski odnosi u samoupravnom
udruenom radu ne mogu se izraziti klasinim svojinskim pravnim formulama, ve samo sutinski no
4

49

vim sistemom ekonomskih i politikih odnosa, to jest

prava i meusobnih obaveza i odgovornosti radnih
ljudi u udruenom radu. Sredstva za proizvodnju u
drutvenoj svojini pripadaju svakome ko radi kao
najvaniji objektivni uslov njegovog rada i njegove
slobode kao radnika i kao stvaraoca. Ali prema tim
sredstvima niko ne moe imati nikakva privatno-sopstvenika prava. U tom smislu drutvena svojina je
i svaija i niija. Sredstva u drutvenoj svojini su
u isto vreme i sredstva linog rada radnika u okviru
ukupnog drutvenog rada, a time i sredstva za sticanje njegovog linog dohotka. Kao takva, drutvena
svojina je u isto vreme zajednika, klasna svojina
svih radnika i oblik individualne svojine svakog koji
radi. Zato drutveno-svojinski odnosi ne znae vie
odnos izmeu sopstvenika i nesopstvenika to
u praksi znai izmeu kupca i prodavca radne snage,
ili drave i radnika ve odnos meu samim rad
nicima koji zajedniki raspolau sredstvima za pro
izvodnju, ali individualno prisvajaju plodove svoga
rada. Re je, dakle, o odnosima meu ljudima koji
kolektivno i samoupravno stavljaju zajednika pro
izvodna sredstva u slubu individualne stvaralake
snage i sposobnosti radnika u udruenom radu radi
postizanja to veeg zajednikog i individualnog
uspeha udruenog rada.
Upravo takav protivrean karakter drutvene
svojine mora biti izraen u sistemu proizvodnih i
ekonomskih odnosa u samoupravnom udruenom
radu, kao i u politikom sistemu i pravnim instituci
jama koji treba da obezbeuju takav sistem. A sva
ka negacija takve protivrenosti neizbeno raa i
protivrenost izmeu rada i osamostaljenog drutve
nog kapitala.
Ustavni amandmani iz 1971. godine predstav
ljaju znaajan korak u razvitku socijalistikih i sa
moupravnih drutveno-ekonomskih odnosa. U njima
je nae drutvo utvrdilo naelne osnove i obaveznu
polaznu taku za dalju praktinu drutvenu akciju
kako u oblasti izgradnje ekonomskog i politikog sis
50

tema posredstvom novih ustavnih i zakonskih pro

pisa tako i u pogledu uloge samoupravnih organiza
cija u toj izgradnji, pri emu mislim na samoupravno
sporazumevanje i drutveno dogovaranje. Istina,
ustavni amandmani iz 1971. godine jo uvek imaju
prvenstveno naelan karakter, a tek u drutvenoj
praksi treba da dobiju svoje konkretne oblike. Me
utim, i takvi kakvi jesu, oni ipak daju jasnu ori
jentaciju u pogledu puteva i sredstava za postepeno
prevazilaenje postojeih protivrenosti u naem
drutvu koje se izraavaju u otuivanju radnog oveka od drutvene svojine, odnosno od sredstava za
proizvodnju u drutvenoj svojini.
Ustavne promene iz 1971. godine pre svega oslo
baaju i ubrzavaju proces koji je zapoeo u stvari
jo donoenjem Ustava SFRJ iz 1963. godine, a na
roito reformom privrednog sistema posle 1965.
godine. No, sve do sada taj proces je ostajao u svo
jim poetnim oblicima. Mislim da neu mnogo preterati ako kaem da su problemi i negativne pojave
u razvoju samoupravnih drutveno-ekonomskih od
nosa dobrim delom posledica iluzije da e samoup
ravljai sve sami reiti. Borba za punu samostal
nost i slobodu samoupravljaa vodila se u ime
prava radnika, a u stvari je kao pobenik veoma
esto izlazio tehnokratizam. Ako dravna birokratija
u sistemu dravne svojine po svom drutvenom po
loaju mora da tei monopolistikom raspolaganju
drutvenim kapitalom u ime dravne vlasti, sada se
u toj istoj ulozi ispoljava tehnokratizam u ime up
ravljake vlasti nad drutvenim kapitalom unutar
samoupravljanja. Zato dolazi do subjektivnih otpora
tehnokratsko-birokratskog karaktera i njihovog in
tenzivnog pritiska na praksu. Verovatno je upravo
tu jedan od najvanijih razloga to se pravni i orga
nizacioni mehanizam naeg drutveno-ekonomskog
sistema, naroito u oblasti proirene reprodukcije,
sporo menjao.
Svakodnevna praksa socijalizma ne samo na
eg, nego i u drugim zemljama pokazuje da se na
4*

51

raznim nivoima centralizacije drutvenog kapitala

upravljanje i raspolaganje njime veoma esto ostva
ruje na nain koji ne dozvoljava ak ni obinu
demokratsku kontrolu radnika nad raspolaganjem
tim drutvenim sredstvima, a kamoli da dosledno
podreuje njihovu upotrebu radnim i ivotnim inte
resima radnika. To u znatnijoj meri vai i za ceo
proces proirene reprodukcije u naem drutvenom
sistemu.
Upravo protivrenost izmeu odnosa kakvi su
nastali samoupravljanjem u radnim organizacijama,
s jedne, i odnosa kakvi u velikoj meri nastaju na
osnovi otuivanja vika rada u proirenoj repro
dukciji i prometu drutvenog kapitala, s druge stra
ne, postaje ozbiljna prepreka za dalji razvoj socija
listikog samoupravljanja, pa i za jedinstvo, a time
i za stabilnost ekonomskog sistema. Teorijski posmatrano, konzerviranje i produbljivanje te protivrenosti moglo bi postati, a delom je ve i postalo,
izvor novih socijalnih diferencijacija u naem dru
tvu i uzrok politikog sukobljavanja na toj bazi.
Razume se, koncentracija sredstava za proizvod
nju i centralizacija drutvenog kapitala je neophod
na. Ona u sadanje vreme predstavlja imperativni
uslov moderne proizvodnje i razvoja proizvodnih
snaga, odnosno borbe za viu produktivnost rada i
bolje ivotne uslove radnih ljudi. Ujedno, ona je i
jedan od bitnih materijalnih uslova i faktora dru
tvenog planiranja. Problem, prema tome, nije u sa
moj koncentraciji sredstava za proizvodnju i centra
lizaciji drutvenog kapitala niti u samom drutve
nom planiranju na raznim nivoima udruenog rada,
ve u nainu kako se ti procesi ostvaruju i kako utiu
na karakter proizvodnih i drutveno-ekonomskih
odnosa u socijalistikom drutvu.
Za nae socijalistiko drutvo postoje samo dva
mogua izlaza iz protivrenosti izmeu samouprav
ljanja i postojeih tehnokratsko-monopolistikih ele
menata u koncentraciji drutvenog kapitala. Prvi je
prividan i privremen, a sastoji se u povratku na dr
52

avno-sopstveniku centralizaciju drutvenog ka

pitala u rukama federacije ili republika, koja bi se
mogla zasnivati samo na snazi drutvene prinude. U
tom smeru nas potiskuje ideologija i praksa tehnokratizma, birokratizma i etatistikog centralizma.
Drugi izlaz je u odlunom kursu na uspostavljanje
takvih ekonomskih odnosa u oblasti proirene repro
dukcije koji e obezbediti integraciju rada i dru
tvenog kapitala pod kontrolom radnika. Drugim re
cima, upornije i doslednije treba produiti sa re
formom sistema proirene reprodukcije koja e
koncentraciju sredstava za proizvodnju i sve centre
upravljanja i raspolaganja drutvenim kapitalom
podrediti ekonomskoj i politikoj kontroli, interesi
ma, potrebama i meusobnim odgovornostima samo
upravno organizovanog radnika u osnovnim jedini
cama udruenog rada. To je, u stvari, pravi cilj nae
drutvene i privredne reforme koju smo otpoeli
1965. godine.
Ustavni amandmani iz 1971. godine daju mo
gunost i podsticaj da se ubrza upravo ovaj drugi
proces. Pri tome je njihovo polazno naelo, ako ga
neto pojednostavljeno i shematski formuliemo,
sledee: kada se iz ukupnog dohotka udruenog rada
izdvoji deo namenjen fondovima drutvene potro
nje, kao i raznim rezervnim i drugim slinim dru
tvenim fondovima a taj se deo izdvaja takoe iz
ukupnog dohotka pojedinanih osnovnih organiza
cija udruenog rada, bilo samoupravnim dogovorima
bilo na osnovu ustavnih prava i na njima zasnovanih
odluka drutveno-politikih zajednica preostalim
dohotkom upravljaju i raspolau udrueni radnici u
osnovnim organizacijama udruenog rada. Preko tih
osnovnih organizacija udruenog rada radnici u
zajednikom interesu udruuju svoj rad i svoj doho
dak u radnim organizacijama, integrisanim radnim
sistemima, bankama, veletrgovini, spoljnoj trgovini
itd. zadravajui pri tome i ekonomsku i politiku
kontrolu u pogledu raspolaganja svojim delom
sredstava u ukupnim udruenim sredstvima. To
53

znai da se ta sredstva mogu troiti samo u saglasnosti sa radnicima u osnovnim organizacijama udru
enog rada, odnosno samo na osnovu odredaba samo
upravnog dogovora organizacija udruenog rada o
udruivanju. Osnovna organizacija udruenog rada
ima pravo da uestvuje u zajedniki ostvarenom do
hotku srazmemo doprinosu koji su ostvarenju tog
dohotka dali radnici u njoj svojim ivim radom, kao
i svojim gospodarenjem sredstvima drutvene rep
rodukcije kojima oni na osnovu svog rada upravljaju,
to jest koliko su sopstvenom stvaralakom sposob
nou doprineli uspehu i razvoju organizacije udru
enog rada. Razume se, poto ta sredstva reproduk
cije sadre kako minuli rad radnika te osnovne
organizacije udruenog rada tako i minuli rad
drugih radnika u udruenom radu, ta sredstva nisu
ni privatna ni grupna sopstvenost radnika, ve dru
tvena, odnosno zajednika svojina svih radnika u
udruenom radu. Drugim recima, tim sredstvima
proirene reprodukcije i dohotkom koji stiu na os
novu samoupravnog raspolaganja njima radnici u
osnovnoj organizaciji udruenog rada mogu da up
ravljaju samo na isti nain kao i drugim sredstvima
za proizvodnju i dohotkom koji stiu radei tim
sredstvima. Ali, na drugoj strani, uspeh u raspola
ganju sredstvima proirene reprodukcije podjed
nako kao i drugim sredstvima za proizvodnju
takoe postaje jedno od merila u raspodeli linih
dohodaka prema radu. Na taj se nain, u stvari, mi
nuli rad radnika neposredno povezuje sa njegovim
ivim radom i neposredno se odraava na ivotne
uslove radnika, to olakava da i dugorono plani
ranje tih uslova postaje ne samo radnikovo formalno
samoupravno pravo, ve i ekonomska mogunost. No,
0 tome emo kasnije konkretni je raspravljati.
Iz svega toga jasno proizlazi da osnovna orga
nizacija udruenog rada nije neka za sebe zatvorena
1 izolovana niti samo preko trita povezana institu
cija udruenog rada. Njen poloaj u udruenom radu
i njena prava i odgovornosti proizlaze iz poloaja
54

i prava radnika u udruenom radu uopte i iz nji

h o v ih meusobnih ekonomskih i drugih odgovor
nosti. Osnovna organizacija udruenog rada je zato
polazna i zavrna faza samoupravnog procesa repro
dukcije samo u tom smislu to je ujedno i polazna
i zavrna taka samoupravne integracije udruenog
rada. Razume se da iz takvog poloaja osnovne orga
nizacije udruenog rada proizlaze ne samo njena
prava, ve i njene ekonomske i druge obaveze i od
govornosti prema svim drugim organizacionim obli
cima i nivoima udruenog rada, ukljuujui i
udruivanje dohotka, odnosno akumulacije.
Naravno, ovde je re o polaznim naelima na
osnovu kojih treba graditi sistem konkretnih uprav
ljakih i ekonomskih prava i meusobnih odgovor
nosti i obaveza radnih organizacija, osnovnih orga
nizacija udruenog rada i svih radnika u udruenom
radu uopte, kao i oblike njihove ekonomske i druge
solidarnosti. Vrlo je verovatno da e takav sistem i
ubudue morati da predvidi razne modifikacije tih
naela ili odreena odstupanja kad se radi o speci
finim drutvenim interesima, o solidarnosti radnika,
o potrebama regulativne uloge drave ili drutvenog
planiranja i slino. No, kao polazni princip u iz
gradnji celokupnog sistema ekonomskih odnosa to
sasvim odreeno znai da ni jedna dravna ili
privredna organizacija u kojoj se centralizuje dru
tveni kapital ili koja se bavi finansijskim poslova
njem ma koliko demokratizovana ona bila
ne moe monopolistiki raspolagati svojim kapita
lom. Ta organizacija mora snositi ekonomsku i poli
tiku odgovornost prema radnicima u svakoj osnov
noj organizaciji udruenog rada bilo da je ona
samostalna ili u sastavu integrisanih sistema a
preko nje i prema svakom radniku u tim osnovnim
organizacijama udruenog rada za njihov udeo u
drutvenom kapitalu kojim ona posluje, odnosno
upravlja.
Izgradnja takvog sistema ekonomskih odnosa je
neophodna i radi stabilizacije samoupravnog polo
55

aja radnika i efikasnosti privrednog sistema. Rad

ni ljudi ne mogu imati politiku vlast u drutvu ako
nemaju ekonomsku vlast nad drutvenim kapitalom,
nad sopstvenim vikom rada. A oni takvu vlast ne
mogu ostvarivati drukije nego u jednom vrstom
i na ustavu i zakonima zasnovanom sistemu meu
sobnih ekonomskih odnosa, prava i obaveza koji e
uz odreene modifikacije koje zahteva objektivna
priroda drutvenih odnosa u socijalistikom drutvu
obezbeivati da naelno svaki dinar radnikovog
vika rada, odnosno minulog rada ubaenog u sferu
prometa drutvenog kapitala ostaje i dalje u domenu
njegovog upravljanja, to jest da mu se u nekom
vidu vrati ili da se bespovratno utroi, ali pod
njegovom kontrolom.
Samo takav sistem ekonomskih odnosa moe
obezbeivati relativno slobodan razvoj u kome e
radnik, kao vodei nosilac ekonomskog upravljanja,
potiniti svojim tekuim i dugoronim interesima
sve centre strunog upravljanja radom, privredom,
drutvenom reprodukcijom i integracijom rada i do
hotka. To, dakako, ne znai smanjivanje odgovornosti
strunih organa niti potcenjivanje potrebe za jaa
njem samoupravljanja i time to e se osposobljavati
i to e u samoupravnim drutveno-ekonomskim od
nosima delovati sposobni struno-upravljaki kad
rovi. Ali takav sistem ekonomskim odnosa treba da
ukida proces straivanja menaderskih centara u
privredi se aparatom politike vlasti, odnosno drave
i da ih sve neposredni je vee za samoupravnu bazu
udruenog rada. Odnos tih centara prema samoup
ravnoj bazi udruenog rada treba da bude naelno
slian odnosu struno-upravnog i izvrnog sektora u
pojedinanoj radnoj organizaciji prema drugim sek
torima i svim radnicima te organizacije. Drugim
recima, ti centri moraju biti karika udruenog rada
sa punom odgovornou prema udruenim radnici
ma, a ne ekonomska vlast nad njima, odnosno nad
njihovim dohotkom. I najzad, takav sistem ekonom
skih odnosa treba da omogui radnim ljudima da
56

time to upravljaju dohotkom istovremeno stiu i

odluujui uticaj na razvoj i poslovanje raznih dru
tvenih slubi koje su jo uvek u veoj ili manjoj
meri vezane za dravnu vlast, odnosno da proiruju
svoju samoupravnu aktivnost i organizaciju i na
takva podruja. Tu mislim na delatnosti kao to su
deja zatita, socijalne slube, zdravstvo, obrazo
vanje i slino. U stvari, u takvim ekonomskim odno
sima i te delatnosti treba da postaju posmatrano
kroz prizmu drutveno-ekonomskih odnosa samo
karika u lancu udruenog rada i izraz samoupravne
integracije radnih ljudi.
S druge strane, neophodna samoupravna integra
cija u oblasti rada i udruivanja dohotka moe se
uspeno ostvarivati samo na osnovu jedinstvenog
sistema ekonomskih odnosa meu radnim ljudima,
odnosno njihovim radnim organizacijama i osnovnim
radnim jedinicama, kao i izmeu njih i svih vidova,
odnosno nosilaca realizacije dohotka iz udruenog
rada u oblasti proirene reprodukcije. Samo na taj
nain drutvo moe obezbediti da u uslovima sa
moupravljanja svaki radnik, radei na svom radnom
mestu, i preko svog linog dohotka uestvuje kako
u dohotku svoje osnovne organizacije udruenog
rada tako i u dohotku radne organizacije, u dohotku
zdruenih organizacija, kao i u rezultatima poveane
produktivnosti drutvenog rada uopte. Ako sva os
novna sredstva za proizvodnju u drutvenoj svojini
pripadaju svim radnicima, tada i ukupan dohodak iz
tog udruenog rada, bez obzira na oblik i mesto nje
gove realizacije, treba da pripada svim radnicima,
odnosno njihovim osnovnim organizacijama udrue
nog rada, na osnovu njihovih naelno jednakih prava
i odgovornosti u sticanju i raspodeli dohotka. Sve
dok radnik ne bude imao takav drutveno-ekonomski
poloaj da, na primer, direkcija banke, integrisane
organizacije ili spoljno-trgovinskog udruenja up
ravo njemu, odnosno njegovoj radnoj organizaciji i
njegovoj radnoj jedinici, a ne nekim drugim fakto
rima, isplauje dohodak koji je realizovan poslo
57

vanjem drutvenim kapitalom, dotle e se taj doho

dak koncentrisati van domaaja radnika i odnosie
se prema njemu kao samostalna otuena vrednost,
a time i kao i samostalna ekonomska i politika sna
ga sa tendencijom da vlada i radom i radnikom. A,
s druge strane, ni sam radnik, odnosno radni kolek
tiv, nije u takvim uslovima zainteresovan za udru
ivanje rada, za integraciju i zajednika ulaganja
dohotka van sopstvene radne organizacije. Zato je i
sa gledita razvoja proizvodnih snaga drutva ne
ophodno ne samo da svi centri ekonomskog i stru
nog upravljanja u oblasti proirene reprodukcije i
raspodele ukupnog drutvenog proizvoda budu pod
reeni ekonomskoj i politikoj kontroli radnika u
osnovnim organizacijama udruenog rada, ve i da
se zajedniki dohodak udruenog rada vraa na up
ravljanje radnicima, odnosno njihovim osnovnim
organizacijama udruenog rada.
I razvoj demokratskih oblika samoupravljanja u
svim vidovima radne kooperacije i integracije, pa i u
drutvu uopte, mogue je podsticati samo ako se om
zasnivaju na takvom stabilnom sistemu ekonomskih
odnosa koji e obezbeivati da struno-upravljaki
aparat samoupravljanja, odnosno socijalistiki samo
upravni menaderi budu menaderi u interesu rad
nika i njihovih osnovnih organizacija udruenog rada,
a ne monopolistiki upravljai u ime nekog nedefinisanog vieg interesa, odnosno nekog dravno-svojinskog monopola. Zato u naelu niko, ni jedan organ,
ni na jednom nivou radnog ili drutvenog upravlja
nja, pa ak ni skuptine drutveno-politikih za
jednica ne srneju da imaju pravo i mogunost
monopolistikog raspolaganja drutvenim kapitalom.
Dakako, na drutveni sistem dozvoljava i mora
dozvoliti drutveno-politikim zajednicama da vre
regulativnu ulogu u formiranju i raspolaganju dru
tvenim namenskim fondovima koji slue odreenim
zajednikim interesima udruenog rada ili radnih
ljudi. Ali tu, oigledno, i nije re o monopolistikom
raspolaganju drutvenim kapitalom.
58

Izvan tih okvira sredstvima se moe raspolagati

samo na osnovu neposredne ekonomske odgovornosti
prema svakoj radnoj organizaciji i unutar nje svakoj
osnovnoj organizaciji udruenog rada a preko
njih i prema svakom pojedinom radniku.
To, ipak, ne znai da je akcenat na raspodeli do
hotka, poto je ona u stvari samo izraz i funkcija
proizvodnih odnosa i uslov njihove egzistencije. U
takvim odnosima raspodele dohotka rad pojedinanog
radnika i njegove osnovne organizacije udruenog
rada neposredno se integrie sa ukupnim sredstvima
za proizvodnju i proirenu reprodukciju u drutve
noj svojini, to jest izraava se upravo kao sastavni
deo ukupnog drutvenog rada. Prema tome, pravo
radnika i osnovne organizacije udruenog rada da
uestvuju u dohotku koji se realizuje na osnovu
ulaganja drutvenog kapitala i poveavanja produk
tivnosti drutvenog rada ne znai prisvajanje tueg
rada, kao to neki pisci u nas pokuavaju da dokau,
ve je, u stvari, oblik uea radnika, odnosno nje
gove osnovne organizacije udruenog rada u proiz
vodu ukupnog drutvenog rada, pri emu je merilo
za to uee upravo sopstveni rad radnika i ivi
i minuli.
Dakako, to ne znai da u praksi takvih odnosa
ne nastaju ili da ne mogu nastati i pojave prisva
janja tueg rada. U uslovima robne proizvodnje,
odnosno trinog sticanja dohotka opasnost od takvih
pojava je ne samo realna, ve se nae drutvo i
sukobljava sa njima. O tome u kasnije podrobnije
govoriti. No, to nije razlog da zajedno sa prljavom
vodom iz korita izbacimo i dete. Ta pojava govori
samo o neophodnosti da u sistem ekonomskih odnosa
meu radnim ljudima, o kojima je bilo reci, moraju
biti ugraeni i odgovarajui odbrambeni mehanizmi
koji e takve pojave spreavati, odnosno svoditi ih
na minimum.
Samo pod takvim uslovima dohodak radne orga
nizacije, odnosno osnovne organizacije udruenog
rada, koji ona realizuje svojim radom i poslovanjem,
59

moe zaista biti ekonomski izraz proizvodnih i drutveno-ekonomskih odnosa u kojima radnik ima stvar
nu ekonomsku i politiku vlast nad ekonomskih i
drutvenim funkcijama kapitala u drutvenoj svojini,
to jest moe svesno da ih podreuje svojim klasnim,
radnim, socijalnim i kulturnim interesima. Na taj
nain dohodak osnovne organizacije udruenog rada
postaje poetak podrutvljavanja i specifine cirku
lacije drutvenog vika rada koja obezbeuje pro
irenu i drutvenu reprodukciju uopte. Taj dohodak
je, meutim, istovremeno i kraj tog procesa jer se svi
rezultati produktivnosti drutvenog rada sem onog
dela dohotka koji se pretvara u drutveno konstituisane fondove zajednike i opte potronje vraaju
u dohodak pojedinanog radnog kolektiva i pojedi
nanog radnika, pri emu upravo doprinos koji je
taj kolektiv svojim ukupnim radom tekuim i
minulim dao porastu produktivnosti ukupnog
drutvenog rada objektivno postaje ne samo legiti
macija, ve i osnovno merilo za njegovo uee u
dohotku ukupnog drutvenog rada. Tu nita ne menja
ni injenica to se minuli rad pojedinanog kolektiva,
odnosno radnika, u obliku sredstava drutvene repro*dukcije kojima on samoupravno raspolae, pojavljuje
samo kao neodvojiv i, rekao bih, ak neopredeljiv
deo zajednikog minulog rada svih radnika u udru
enom radu. To znai da individualni kvantum
minulog rada pojedinanog radnog kolektiva ili rad
nika moe biti vei ili manji, pa ak i relativno veo
ma mali u odnosu na ukupan minuli rad izraen u
tim sredstvima drutvene reprodukcije. Meutim,
svim tim sredstvima se uvek upravlja kao sredstvima
u zajednikoj svojini svih radnika, odnosno u drut
venoj svojini. Prema tome, individualni minuli rad
uvek deli sudbinu zajednikog drutvenog minulog
rada. Ali u obrnuto, upravo izdvajanje sopstvenog
vika rada u podrutvljeni minuli rad osposobljava
radni kolektiv da stie dohodak srazmemo mestu
koje njegova delatnost zauzima u drutvenoj repro
dukciji. Zato bi se moglo rei da u takvim uslovima
60

viak rada stvarno postaje samo deo radnikovog

potrebnog rada jer se ekonomska funkcija drut
venog kapitala tu zaista pojavljuje samo kao nepo
sredna funkcija udruenog rada svih radnika, a
viak vrednosti u klasno-antagonistikom smislu te
reci nestaje; on se ne otuuje od radnika, ve ini
deo dohotka kojim sam radnik samoupravno raspo
lae. Iako je dohodak koji stie pojedinani radni
kolektiv rezultat rada i uticaja razliitih faktora, on
je u veoj ili manjoj meri ipak zavisan i od gospo
darenja radnika vikom sopstvenog rada koji ulazi u
podrutvljeni viak rada, odnosno u sredstva drutve
ne reprodukcije. Zato je upravo u skladu sa princi
pom raspodele prema radu da rezultati gospodarenja
radnika svojim vikom rada u odgovarajuem obliku
i u odreenoj srazmeri budu jedno od merila raspo
dele linih dohodaka prema radu.
U sadanjim diskusijama o svim tim pitanjima,
a pogotovo u vezi sa primenom ustavnih amandmana
iz 1971. godine nailazimo na tezu da radne organiza
cije ne bi smele sticati nikakav dohodak po osnovu
upravljanja minulim radom, to jest po osnovu ulaga
nja dela svog dohotka u druge radne organizacije,
odnosno u radnu kooperaciju. To se objanjava time
to minuli rad ne proizvodi nikakvu novu vrednost,
pa bi svaki dohodak po osnovu minulog rada znaio
eksploataciju drugih radnika. Meutim, tim argu
mentom se ne dokazuje i ne objanjava nita osim
to da autori takve teze zaboravljaju na drutveni
karakter rada i njegove konsekvence i da se ne mogu
osloboditi klasinih shvatanja svojine. Tano je da
minuli rad, odnosno drutveni kapital, sam po sebi
ne stvara nikakvu novu vrednost. Ali sutina pitanja
nije u tome. Bitno je to ta se u drutvu deava sa
minulim radom sve dok on kao vrednost opredmeena
i nagomilana u obliku drutvenog kapitala egzistira,
odnosno dok nije potroena, od koga se i na kakav
nain otuuje, ko upravlja njome i u kakvom je
odnosu onaj koji njome upravlja prema njenom stva
raocu i prema samoupravno organizovanim radnim
61

ljudima uopte. To utoliko vie to i u naem socija

listikom samoupravnom drutvu kao, uostalom,
i u svim drugim socijalistikim zemljama oni dru
tveni faktori koji upravljaju drutvenim kapitalom
istovremeno stiu i odreena prava ili mogunosti da
uestvuju esto i u veoma velikoj meri u raspodeli drutvenog proizvoda, koji je naravno, rezultat
ivog rada radnih ljudi.
Marks je veoma jasno istakao istinu da minuli,
opredmeeni rad, odnosno kapital, ne stvara nikakvu
novu vrednost, ve da nju stvara samo radnik svojim
ivim radom. Ali Marks je ukazivao i na drugu istinu,
naime, da se viak rada, odnosno viak vrednosti koji
stvara ivi rad, realizuje delom kao profit vlasnika-industrijalca, a delom kao profit ili kamata banaka,
odnosno nosilaca finansijskog kapitala uopte, ili kao
renta zemljoposednika, kao i u drugim oblicima u
kojima se izraava raspodela profita po osnovu vlas
nitva nad kapitalom. Upravo zato je Marks i nagla
avao da kapitalistiki sistem proizvodnih odnosa nije
mogue razumeti ako se ti odnosi ne posmatraju kroz
prizmu jedinstva procesa proizvodnje i prometa kapi
tala u kome se realizuje veliki deo vika vrednosti
koji je stvoren ivim proizvodnim radom.
Postavlja se pitanje da li u socijalistikom dru
tvu nema ba nikakvih elemenata takvih ekonom
skih odnosa i nikakvih problema te vrste? Analiza
proizvodnih odnosa u naem drutvu pokazuje ne sa
mo da ih ima, ve da je u njima sadrana i jedna od
njegovih osnovnih protivrenosti. Tano je da u nas
kategorije kapitala, vika rada, vika vrednosti itd,
gube svoj klasni karakter u onoj meri u kojoj sva
sredstva za proizvodnju postaju zajednika svojina
svih koji rade. Meutim, mi ovde ukazujemo na inje
nicu da takve karakteristike socijalistikih proizvod
nih odnosa kao to su elementi dravno-svoj inskih
odnosa i tehnokratsko-upravljakog monopola jo
uvek predstavljaju vid otuivanja sredstava od rad
nika, a to se dogaa prvenstveno u sferi proirene
reprodukcije, dakle u oblasti raspolaganja nagomila
62

nim opredmeenim, minulim radom, odnosno dru

tvenim kapitalom. Ne radi se, dakle, o tvrdnji da se
u toj sferi stvara neka nova vrednost, ve o tome da
se u njoj prisvaja, odnosno otuuje od radnika znatan
deo vrednosti koju je on proizveo.
Drugim recima, ako su sredstva za proizvodnju,
ukljuujui i opredmeeni, minuli rad u obliku finansijskih sredstava za proirenu reprodukciju, u
drutvenoj svojini, tada svi oblici dohotka iz ukup
nog drutvenog rada, bez obzira na to da li je re o
njegovoj realizaciji; u neposrednoj razmeni na tritu
ili u sferi cirkulacije drutvenog kapitala u kojoj
se, uzgred budi reeno, takoe vri preli van je, a esto
i prisvajanje tueg rada pripadaju svim radnim
ljudima, odnosno njihovim osnovnim organizacijama
udruenog rada.
Ali, kada se postavi zahtev da se ustavnim,
zakonskim i drugim aktima precizno utvrde prava i
obaveze radnika da samostalno i odgovorno prema
udruenom radu i drutvu upravljaju svojim minu
lim radom, kao delom drutvenog kapitala kojim
samoupravno raspolau u okviru svojih organizacija
udruenog rada, u teoriji i u drutvenoj praksi odmah
se pojavljuju prigovori. Pojavljuje se pre svega teza
da radnici u organizacijama udruenog rada ne mogu
samoupravno raspolagati sredstvima proirene repro
dukcije prosto zato to se ta sredstva ne sastoje
samo iz njihovog vika rada, odnosno iz minulog rada
tih radnika, ve i iz minulog rada svih radnika u
udruenom radu. A iz toga se izvlai zakljuak da
minulim radom svih radnika u udruenom radu treba
da upravljaju neki drugi drutveni faktori, a ne sami
radnici u udruenom radu. I tako se, u stvari, po
navlja stara teza da socijalizam zapravo postoji samo
tada kada drutvenim kapitalom monopolistiki
upravlja i neogranieno raspolae dravni aparat ili
tanak sloj birokrati je i tehnokrati je bilo da se
nalazi u takozvanoj sferi politike ili u privrednoj
organizaciji koji je uvek oslonjen na politiku
snagu drave. Po takvim tezama socijalizma nema
63

ako funkciju upravljanja i raspolaganja drutvenim

kapitalom vri umesto monopolistikih centara
neposredno sam radnik, kolektivno organizovan i
odgovoran u samoupravnom udruenom radu, koji
ve po svom poloaju u takvim socijalistikim proiz
vodnim odnosima tu funkciju ne moe da obavlja
drukije nego uz punu odgovornost prema jednakim
pravima svih drugih radnika.
Takvi prigovori ne samo to postavljaju svaku
logiku na glavu, ve su oigledan izraz ideologije
etatizma i birokratsko-tehnokratskog monopolizma.
Zato bi socijalistikom drutvu morala biti tua
ideja da radnik, kolektivno organizovan u svojim
organizacijama udruenog rada i sa svojim organima
samoupravljanja, moe da vri funkciju upravljanja
drutvenim kapitalom u najmanju ruku toliko od
govorno prema drutvu i udruenim radnicima u
drutvenom radu kao to tu funkciju vre neki birokratsko-tehnokratski organi otueni od neposrednog
rada i proizvodnje, koji su u svom poslovanju i
aktivnosti orijentisani samo ili preteno prema poli
tikom vrhu drave ili njenom aparatu, pa zato mogu
vrlo lako postati neosetljivi prema autentinim inte
resima radnog oveka? I zato bi socijalistikom
drutvu bila tua ideja da udrueni radnik, koji nepo
sredno upravlja drutvenim kapitalom, bude isto
toliko zainteresovan da nauni, struni i poslovni
instrumentarij i aparat budu to sposobniji i uspeniji kao to je za to zainteresovana politika drava
ili neke osamostaljene generalne direkcije i slini
centri ekonomske i politike moi? I najzad, zato bi
socijalistikom drutvu bila daleka pomisao da se
odgovornosti radnih kolektiva u upravljanju dohot
kom koji nije samo njihov, nego i zajedniki, isto tako
jasno preciziraju i formuliu u ustavu i zakonodav
stvu kao to se to ini sa odgovornou dravnog
aparata ili upravnih organa banaka i slino?
Meutim, ideolozi etatizma i birokratsko-tehno
kratskog monopola nee ni da uju za takva pitanja.
Kao to je za kapitalistu privatna svojina svetinja
64

0 kojoj ne dozvoljava ni da se govori, a kamoli da

se u nju dira, tako je za ideologiju birokratizma i
tehnokratizma tehnokratsko-birokratski monopol u
raspolaganju drutvenim kapitalom kvintesencija
socijalizma, tako rei kroj istorije.
Nikako ne elim da idealizujem sistem radnikog
samoupravljanja, a pogotovo ne sistem dohotka koji
e i pored svih odbrambenih mehanizama u
uslovima robne proizvodnje uvek biti pod pritiskom
tendencija da se jednostrano zakida zajedniki
dohodak, odnosno drutveni kapital. Covekova priro
da se samom promenom sistema tako brzo ne menja.
Sebinu tenju da se ivi, ako je to mogue, na tu
raun ne moe ukinuti ni oseanje solidarnosti rad
nike klase. Ali jedno svakako moemo da tvrdimo:
sve takve i sline negativne pojave koje nastaju unu
tar radnike klase, meu samoupravno udruenim
radnim ljudima u drutvenom radu mogue je u
sistemu radnikog samoupravnog dohotka lake suz
bijati i spreavati kako akcijom samoupravljaa tako
1 demokratskim mehanizmima drutva nego to je to
mogue u uslovima birokratsko-tehnokratske domi
nacije nad radom i radnikom klasom, pogotovo kad
takva dominacija postane bazini princip dravnog
sistema i proizvodnih odnosa. U drutveno-ekonomskim uslovima samoupravljanja sve pomenute i sline
negativne pojave i tendencije spadae u kategoriju
svih drugih nasrtaja na prava radnog oveka i na sam
drutveni poredak. Drugim recima, takve pojave
mogu biti vie ili manje ozbiljan uzronik drutve
nih sukoba, ali one, ipak, ne mogu menjati karakter
drutveno-ekonomskih odnosa.
U nas nisu tako retki branioci teze da je sve u
redu sa socijalizmom kada mnogim milijardama
dinara drutvenog kapitala monopolistiki raspolau
uske grupe ljudi, na primer u spoljnotrgovinskim
preduzeima, a da bi bilo nesocijalistiki ako bi tim
istim milijardama drutvenog kapitala, sa punom
odgovornou prema jednakim pravima svih radnih
ljudi, upravljali radni ljudi u radnim organizacijama
5

65

koji taj kapital svojim radom proizvode ili realizuju preko spoljnotrgovinskih organizacija. Umesto
da te spoljnotrgovinske organizacije budu u odnosu
na udruene radne organizacije koje posluju preko
njih u istom poloaju u kome su, na primer, komer
cijalna odeljenja unutar pojedinanih radnih orga
nizacija u odnosu na njih kao celinu, stvaraju se
uslovi da takve monopolistike organizacije poinju
u veoj ili manjoj meri da dominiraju nad udruenim
radom. Prema tome, kakve god slabosti da se pokau
u sistemu ekonomskih odnosa o kojima je ovde re,
one nikad ne mogu da imaju tako dalekosean nega
tivni uticaj po razvitak socijalistikih drutvenih
odnosa kakav ima etatistiki, birokratsko-tehnokratski monopol.
Dakako, pri tome treba imati u vidu da bi kritika
tehnokratsko-birokratskih tendencija ili borba za nji
hovo prevladavanje bila sasvim na pogrenom putu
ako bi se odnosila na same funkcije ili na line oso
bine ljudi na tim funkcijama. Pogotovo bi to bio
sluaj ako bi se radilo o bilo kakvom obliku konfron
tacije sa tehnikom i drugom inteligencijom uopte
ili sa ljudima na rukovodeim funkcijama u radnim
organizacijama. Ogromna veina obrazovanih ljudi u
naem drutvu je ne samo po svojoj socijalistikoj
svesti, ve i po svojim elementarnim materijalnim
interesima bezuslovno i u istoj meri povezana sa
samoupravljanjem kao i fiziki radnik. I obrnuto,
u uslovima tehnokratsko-birokratskog upravljanja
drutvenim radom tehnika i druga inteligencija na
isti nain kao i fiziki radnici postaje objekat manipulisanja. Prema tome, radi se o sistemu, a ne o
ljudima ili, pravilnije reeno: pre svega o sistemu,
pa tek onda o ljudima.
Upravo zbog toga u naoj konkretnoj situaciji
nita ne reavaju i ne mogu da ree takva sredstva
kao to su, na primer, subjektivistike hajke na
direktore i menadere. I to ne samo zbog toga to
su te funkcije neophodne drutvu, ve i zato to
postojee protivrenosti u drutvu ne zavise, ili pak
66

zavise veoma malo od subjektivnih osobama direktora

i menadera. Nije, dakle, re o linim osobinama
ljudi, ve o karakteristikama postojeih proizvodnih
i drutveno-ekonomskih odnosa, to jest o elementima
tih odnosa koji bi se mogli nazvati derivatima
dravno-svoj inskih odnosa.
Naravno, na osnovu tih odnosa u drutvu se
oblikuju i razliiti interesi, shvatanja i reakcije, sve
do antisamoupravne i antisocijalistike ideologije.
Zato socijalistike snage moraju biti spremne i na
sukob meu ljudima kada se radi o traenju i ostva
rivanju socijalistikih reenja u prevazilaenju tih
protivrenosti. Ali takav sukob sam po sebi ne reava
nita, ili vrlo malo i istorijski sporo, ako iz njega,
nasuprot starome, ne izraste stvaralaki, a to znai i
istorijski realan, koncept novoga. Nadme, vodea
uloga socijalistikih snaga u naem drutvu zavisi
prvenstveno od toga da li su one sposobne da daju
prave odgovore i reenja koja bi bila u skladu sa
objektivnim potrebama razvoja proizvodnih snaga,
kao i socijalistikih i samoupravnih proizvodnih i
drutveno-ekonomskih odnosa. Zato je Lenjin s pra
vom isticao da bi radnika klasa bez marksizma bila
osuena na robovanje empirizmu.
Tehnokratsko-upravljaki monopol je vie izraz
odreenih osnovnih klasnih ili prelaznih socijalnih
karakteristika proizvodnih odnosa i sredstvo za
ostvarivanje i odravanje takvih odnosa nego njihova
prava drutveno-ekonomska sadrina. Drugim reci
ma, takav monopol se ukoliko postaje samostalan
faktor proizvodnih odnosa ne moe odrati svojom
sopstvenom snagom. On se mora degenerisati bilo u
pravcu privatno-sopstvenikog kapitalistikog mono
pola to u uslovima socijalistikog drutva nije
realno ili srasti sa sistemom i aparatom drave,
to jest postati instrument restauracije dravno-svojinskog oblika proizvodnih odnosa. Upravo ovo drugo
je praktino jedina realna alternativa razvoju samo
upravnih drutveno-ekonomskih odnosa ako samo
upravni udrueni rad i revolucionarne socijalistike
5*

67

snage ne bi imali snage i sposobnosti da funkcije

upravljanja i raspolaganja sredstvima za proizvodnju
u drutvenoj svojini potine interesima i kontroli
slobodnog radnika u samoupravnom udruenom radu.
U odgovoru na pomenuta pitanja neko moe rei:
kada kritikujemo postavke o minulom radu, ne misli
mo da ekonomski i politiki centri upravljanja dru
tvenim kapitalom treba samovoljno da raspolau tim
kapitalom, ve da njime posluju u interesu radnike
klase i svih radnih ljudi, na poten i demokratski na
in. Meutim, ko moe da govori o interesu radnike
klase izvan nje same: kakvu ulogu igra graansko
potenje tamo gde se u stvari radi o karakteru proiz
vodnih odnosa; i kakvo je demokratsko odluivanje
mogue tamo gde ne postoji precizan sistem ekonom
skih prava i odgovornosti meu radnim ljudima i
organizacijama udruenog rada?
Primeni naela ustavnih amandmana o minulom
radu nae drutvo ne srne prii ni dogmatski ni formalistiki. U vezi s tim hteo bih da upozorim naroito
na dva mogua pogrena tumaenja minulog rada u
svakodnevnoj praksi. Pre svega, pomenuta naela ni
kako ne znae da u naem sistemu ekonomskih odnosa
ne mogu da postoje zajedniki fondovi u koje se
ulae bespovratno niti to da se ne mogu vriti nika
kva bespovratna preli van ja sredstava u cilju spre
avanja privrednih poremeaja, usklaivanja pri
vrednih kretanja, obezbeivanja finansijskih rezervi,
ekonomske pomoi nedovoljno razvijenim delovima
zemlje, materijalnog obezbeivanja ekonomske i
socijalne solidarnosti radnih ljudi itd. Ali odluke o
takvim bespovratnim davanjima ili prelivanjima
mogle bi se donositi samo na dva naina: ili na osnovu
dobrovoljnog i vremenski odreenog samoupravnog
sporazuma radnih organizacija, zasnovanog na nji
hovim statutima ili na sporazumu njihovih osnovnih
organizacija udruenog rada, ili na osnovu zakona u
sluajevima koji su utvreni ustavom. Takvi fondovi
bi morali biti strogo namenski i ne bi se smeli pre
tvarati u neke vrste dravno-sopstveniki kapital.
68

Bilo bi isto tako pogreno smatrati da se ukupan

drutveni kapital mora neprekidno decentralizovati,
odnosno deliti radnim organizacijama na takav nain
da bi one morale uvek ponovo odluivati o njegovom
korienju. Naprotiv, ovde nije re o razgraivan ju
integracije ili udruenog dohotka, ve upravo o tak
vim ekonomskim odnosima u integraciji rada i u udru
ivanju dohotka u kojima e sam radLnik biti zainteresovan za njihovu stabilnost i trajnost. A konkretne
oblike i sadrinu tih ekonomskih odnosa regulisae
zakonodavstvo o udruenom radu, a delom samo
upravni sporazumi o udruivanju, statuti i ugovori
meu organizacijama udruenog rada. Tim aktima
treba da bude reavano pitanje na koji nain e
radnici, odnosno osnovne organizacije udruenog
rada vriti kontrolu nad udruenim dohotkom, odno
sno uestvovati u upravljanju njime, kao i na koji
nain e oni uestvovati u raspodeli dohotka steenog
udruenim radom i zajednikim ulaganjem dohotka.
Pri tome ni u kom pogledu ne moe biti sporno to
da je naem drutvu, kao i svakom drugom savremenom drutvu, potrebna koncentracija sredstava za
proizvodnju i odgovarajua centralizacija drutvenog
kapitala. To ne zahtevaju samo modema tehnologija
i tehnika, ve i sistem socijalistikog planskog privre
ivanja. Meutim, radnik e podrati takvu centrali
zaciju drutvenog kapitala u onoj meri u kojoj bude
u njoj video sredstvo i metod za afirmaciju svojih
sopstvenih radnih i stvaralakih napora i ukoliko
borba za veu produktivnost i ekonominost njego
vog i drutvenog rada bude vodila poboljavanju
materijalnih, socijalnih i kulturnih uslova njegovog
rada i ivota. Interes radnika za koncentraciju dru
tvenih sredstava bie vei ukoliko via produktivnost
rada, kao rezultat centralizacije drutvenog kapitala,
omogui poveanje njegovog linog dohotka i dohotka
njegove radne organizacije i ukoliko omoguuje ire
oblike radne kooperacije nego to je samo ulaganje
u sopstvenu osnovnu organizaciju udruenog rada.
69

U takvim ustavima i udruivanje opredmeenog,

minulog rada kao drutvenog kapitala, odnosno kao
proizvodnog sredstva, postaje samo jedan od vidova
udruivanja rada i zajednikih napora za veu pro
duktivnost rada i vei zajedniki dohodak. To omogu
uje da radnik svesnije uestvuje u borbi za to vei
proizvod ukupnog drutvenog rada i za sve neposred
ni je i vee svoje uee u dohotku iz ukupnog dru
tvenog rada. Na taj nain se ne samo u sve veoj meri
prevazilazi usitnjenost i izolovanost radnih orga
nizacija, ve to doprinosi i vrem povezivanju inte
resa radnih ljudi u njihovim meusobnim ekonom
skim i socijalnim odnosima. Upravo zato ekonomska
i socijalna solidarnost radnih ljudi mora postati
sastavni deo samoupravnih ekonomskih odnosa. Soli
darnost se, dakle, ne bi smela tumaiti samo kao
pojam soci jedne politike, ve kao bitna karakteristika
ekonomskih odnosa zasnovanih na drutvenoj svojini
sredstava za proizvodnju.
Priznanje ovih konkretnih ekonomskih i politi
kih prava i odgovornosti samoupravno organizovanog
radnika u pogledu raspolaganja minulim radom,
odnosno delom vrednosti stvorene njegovim radom
koji se izdvaja u drutvenu akumulaciju ili centrali
zaciju kao drutveni kapital, ne znai da drava moe
ili da treba da izgubi pravo i mogunost da instru
mentima ekonomske politike utie na usklaivanje
odnosa u oblasti integracije rada i kapitala u cilju
privredne stabilnosti u drutvu ili odbrane ravno
pravnosti radnih ljudi, odnosno u cilju regulisanja
ekonomskih i socijalnih odnosa meu ljudima. Napro
tiv, treba se osloboditi iluzije da samoupravni sistem
na sadanjem nivou razvijenosti proizvodnih snaga
moe sam, bez oslonca na mehanizam dravne pri
nude, reavati sve protivrenosti ekonomskog razvoja
naeg drutva, raspodele drutvenog proizvoda, vode
e uloge radnike klase, ravnopravnosti radnih ljudi
i slino. To tim vie to ekonomska i politika prava
i odgovornosti pojedinanog radnika u odnosu na
minuli rad ne mogu postati stvar stihije. Ona moraju
70

biti ne samo drutveno regulisana i utvrena ustav

nim sistemom i zakonima, ve i u praktinoj primeni
ograniavana jednakim pravima drugih radnika i
interesima njihove ekonomske i socijalne solidarnosti.
Kada udrueni radnici ponu da upravljaju za
jednikim drutvenim kapitalom neposredno sa svog
radnog mesta, a ne preko nekog svog politikog pred
stavnika sem u onoj meri u kojoj je regulativna i
planska uloga drave neophodna moe se govoriti
i o znaajnijim poecima procesa koji marksisti nazi
vaju odumiranjem drave. Tek u takvim ekonom
skim odnosima drutvena svojina dobij a, za razliku
od dotadanjeg etatistikog i birokratsko-tehnokratskog oblika, svoj konzistentan samoupravni oblik.
IV
DVOJAKI KARAKTER DOHOTKA
Ve smo istakli da integracijom rada i drutve
nog kapitala u obliku upravljanja dohotkom na
osnovi samoupravljanja od strane radnika, odnosno
osnovne organizacije udruenog rada radnici
stupaju u odreene meusobne proizvodne i drutveno-ekonomske odnose koji su objektivno dati i
koji se moraju izraziti u sistemu, odnosno poretku
drutva. U starim oblicima proizvodnih odnosa rad
nik je bio ekonomski nezavisan u odnosu na druge
radnike: samo ga je klasni i zajedniki ekonomski
interes u odnosu na kapital vezivao specifinim
vezama klasne solidarnosti sa ostalim radnicima.
Ali u isto vreme radnik je bio ekonomski zavisan
od kapitalistikog sopstvenika ili monopolistikog
upravljaa drutvenim kapitalom.
Sada, meutim, kada samoupravno organizovani
radnici u udruenom radu sami, to jest zajedniki
raspolau sredstvima za proizvodnju, odnosno dru
tvenim kapitalom na razliitim nivoima tog rada, oni
kao klasa postaju nezavisni i slobodni u odnosu pre
ma tom kapitalu kao njihovom opredmeenom,
71

minulom radu. Ali oni su kao radnici i dalje zavisni

od objektivnih uslova svoga rada, nivoa razvijenosti
proizvodnih snaga, mase raspoloivog drutvenog
kapitala, usklaenosti materijalnih tokova privred
nog razvoja itd., to sve takoe ima uticaja na razvoj
socijalistikih i samoupravnih oblika drutveno-ekonomskih odnosa. Upravo zato radnici u naim
uslovima postaju meusobno neposredno zavisni u
odnosu da ostvarivanje jednakih prava u udruenom
radu na osnovu zajednike klasne svojine nad dru
tvenim kapitalom. Drugim recima, radna i ekonom
ska sloboda radnika ograniena je istom takvom
slobodom svih drugih radnika. Zato je i u samo
upravnom drutvu nerealno govoriti o apsolutnoj
slobodi radnika u sticanju dohotka, a posebno u
raspolaganju njime i u njegovoj raspodeli.
Teorijski posmatrano, radnik bi mogao imati
punu slobodu u pogledu raspolaganja dohotkom, i
njegove raspodele a da se ipak automatski reprodukuju socijalistiki i samoupravni odnosi jedino
u uslovima u kojima bi dohodak radne organizacije,
odnosno bruto dohodak po radniku, zaista izraavao
samo, kako kae Marks, individualni kvantum rada
te radne organizacije, odnosno tog radnika, to pret
postavlja neki drugi, a ne trini oblik sticanja
dohotka. Drugim recima, to bi bilo mogue samo u
uslovima kada bi radna organizacija i pojedinani
radnik, na osnovu objektivno utvrene individualne
koliine i kvaliteta svoga rada sadranog u proizvo
dima koje razmenjuju sa drugim radnim organizaci
jama i radnicima, automatski sticali srazmeran deo
drutvenog proizvoda.
Meutim, mogunosti za objektiviziranjem indi
vidualnog kvantuma rada praktino ne postoje. Rad
je drutven i radnik se ne udruuje u tom radu po
svojoj volji, ve na osnovu objektivno date strukture
proizvodnih snaga. Pojednostavljeno govorei, radnik
ne moe da radi ako se ne udruuje, to jest njega
samoga udruuje objektivno dat i od njegove volje
nezavisan drutveni karakter rada. Pre svega, struk
72

tura oblika konkretnog rada se istorijski menja, pa

se uporedo sa tim menjaju i merila za ocenjivanje
udela pojedinanog rada radnika u ukupnom dru
tvenom radu. Udeo fizikog rada u proizvodu dru
tvenog rada bio je pre nekoliko decenija mnogo vei,
a udeo nauke i umnoga rada mnogo manji nego to
je to danas sluaj. A u isto vreme fiziki rad je bio
relativno znatno manje, a umni relativno mnogo vie
plaen nego danas. Iako je drutveni poloaj rada u
socijalizmu izmenjen, ipak u raspodeli linih doho
daka prema radu i dalje dejstvuju takvi faktori kao
to su: razvijenost proizvodnih snaga, produktivnost
rada, nivo nacionalnog dohotka, socijalna svest u
drutvu itd. I to je razlog zbog kojeg e drutvena
merila u raspodeli prema radu uvek biti stvar dru
tvene konvencije, dogovaranja i samoupravnih spora
zuma, pa i drutvenih konflikata. Time ne elim da
kaem da je takav proces dogovaranja i reavanja
konflikata u suprotnosti sa mogunou objektiviziranja odnosa u drutvenoj raspodeli. Naprotiv, mislim
da upravo takav proces moe da bude nosilac tog
objektiviziranja, ali ne u obliku statikih formula i
recepata, ve u neprekidnoj borbi protiv krajnosti,
a za usklaivanje prava i meusobnih odgovornosti
radnih ljudi u udruenom radu.
U naoj konkretnoj situaciji moramo imati pred
oima i jedan drugi aspekt stvari. Nezavisno od toga
kakva su drutvena merila ugraena u sistem raspodele prema radu, odnos ukupnog fonda linih doho
daka jedne radne organizacije prema njenom ukup
nom dohotku nikada ne moe biti u istoj srazmeri u
svim radnim organizacijama. Naime, merila za pri
svajanje linog dohotka na osnovu raspodele prema
radu nisu ni u kakvoj linearnoj srazmeri sa ukupnim
dohotkom koji je ostvaren u nekoj radnoj organiza
ciji. Radne organizacije sa razvijenim sredstvima za
proizvodnju su, po pravilu, i nosioci, koncentracije
sredstava za proizvodnju, a time i dohotka. Pokuaj
da se takvi procesi vetaki preseku radi usklai
vanja dohotka sa individualnim kvantumom rada
73

vodio bi sukobljavanju sa objektivnim zakonitostima

razvoja proizvodnih snaga, stagnaciji i zaostajanju
drutva u razvoju proizvodnih snaga i produktivnosti
drutvenog rada. Neravnomemost u koncentraciji do
hotka u odnosu na individualni kvantum rada je,
prema tome, pravilo, a ne izuzetak. To vai podjed
nako za robnu proizvodnju kao i za dravno-sopstveniki sistem raspodele dohotka jer i taj sistem mora
u raspodeli da sledi logiku robne proizvodnje neza
visno od toga da li tu logiku primaje ili ne priznaje.
To dokazuje celokupna praksa savremenog socija
lizma.
Svaki pokuaj da se ukupan dohodak jedne rad
ne organizacije dovede u sklad sa individualnim
kvantumom rada radnog kolektiva te radne orga
nizacije nuno bi vodio otuivanju najveeg dela
drutvenog kapitala od neposrednog upravljanja baze
udruenog rada i dravnom odreivanju plata rad
nicima. Takvi pokuaji vodili bi, dakle, vlasti biro
krati je i tehnokrati je nad radnicima. I svaki drugi
nain raspolaganja ili raspodeljivanja dohotka na
osnovi nekih voluntaristikih utvrenih kljueva
u izjednaavanju dohotka po radnim organizacijama
doveo bi u krizu celokupan razvoj proizvodnih snaga
u drutvu.
Ako, prema tome, samoupravno socijalistiko
drutvo, eli da izbegne i jednu i drugu dilemu, ono
u izgradnji ekonomskih odnosa meu radnim ljudima
mora poi od toga da dohodak kao ekonomska kate
gorija ne izraava samo individualni kvantum rada
radnika, odnosno radne organizacije, ve i ukupan
drutveni rad. Dohodak je ekonomski izraz dru
tvene svojine i kao takav ne samo to ne moe biti
tretiran na grupno-svojinski nain ili kao monopol
radne organizacije, ve ni kao okvir autarkinog
gospodarenja pojedinane radne organizacije, od
nosno radnika udruenih u njoj. Dohodak jedne rad
ne organizacije se, u stvari, formira pod neposrednim
uticajem drutvenog karaktera rada i stepena raz
voja proizvodnih snaga, a posebno pod uticajem
74

robne proizvodnje, trine razmene, drutvenog

plana, ekonomske politike i drugih ekonomskih i
politikih faktora koji dejstvuju na globalnu raspodelu proizvoda drutvenog rada.
Zato neke apsolutne pravde u raspodeli do
hotka na osnovi merenja individualnog kvantuma
rada nema. Sistem ekonomskih i socijalnih odnosa
meu radnim ljudima koje samoupravno drutvo
treba da gradi na osnovi samoupravnog raspolaganja
dohotkom od strane radnika mora imati tri karak
teristike. Prvo, on mora biti ekonomski stimulativan
za bri razvoj proizvodnih snaga i produktivnosti
drutvenog rada. Drugo, on zbog toga mora usmeravati radnika na udruivanje rada i dohotka, to jest
na samoupravnu integraciju. I tree, on mora podsticati na iznalaenje to ujednaenijih merila za raspodelu linih dohodaka na osnovu raspodele prema
radu. Prema tome, ni jedna organizacija udruenog
rada ne moe u raspolaganju svojim dohotkom biti
autarkina, a u njegovoj raspodeli drutveno neod
govorna.
Iluzorno je misliti da se sistemom automatski
mogu reavati svi problemi koji nastaju, ili e nastati
u oblasti raspolaganja dohotkom i u pogledu njegove
raspodele, odnosno da se mogu automatski spreiti
sve pojave neravnopravnosti i konflikti meu lju
dima. Zadatak sistema je da uvrsti samoupravni
oblik socijalistikih proizvodnih odnosa, da tei
uspostavljanju optimalnih uslova za razvoj proizvod
nih snaga i da obezbedi samoupravni i demokratski
red u tim odnosima. A sazrele probleme e ljudi
kao uvek u istoriji postavljati na dnevni red
posredstvom same drutvene prakse. Sopstvenom
praksom, dakle, ljudi e unositi u sistem i sredstva
za reavanje sukoba koje sistem ne bude u stanju
da rei.
U teorijskim diskusijama ponekad se postavlja
pitanje da li u naem drutvu ima mesta kategoriji
dohotka ili je treba zameniti nekim drugim meri75

lima vrednosti stvorene radom kao to je dobit i

slino. Meni se ini da takva dilema u stvari i ne
postoji. Dohodak nije nikakva naa tvorevina. Ta
kategorija je svojstvena svim robno-novanim siste
mima, s tim to uvek ima dva lica: jedno je nje
gova ekonomska struktura, to jest ono to on znai
kao vrednosni izraz rada, a drugo je njegova drutveno-ekonomska, odnosno klasna sutina, to jest
kakav se proizvodni i ekonomski odnos meu ljudima
izraava u njemu. U stvari, pod uticajem trita i
drugih ekonomskih i drutvenih faktora o kojima je
ranije bilo reci vre se takva preli van ja vika rada
meu radnim organizacijama da dohodak jednog
radnog kolektiva ne moemo posmatrati samo kao
rezultat njegovog sopstvenog rada, ve se u njemu
izraava i uticaj ukupnog drutvenog rada, bilo da
ga poveava ili smanjuje. Dohodak svake radne
organizacije je, prema tome, u drutvenoj svojini ne
samo zato to su sredstva za proizvodnju u drutve
noj svojini, ve i zato to je on rezultat ukupnog
drutvenog rada. Zato, kao to je ve reeno u
naelu dohodak svake radne organizacije pripada
svim radnicima, a dohodak ukupnog drutvenog rada
svakom pojedinom radniku u udruenom radu. Iz
takvog drutveno-svojinskog i protivrenog karak
tera dohotka treba da proizlaze prava i meusobne
obaveze i odgovornosti radnih ljudi u raspolaganju
dohotkom, a posebno u raspodeli dohotka.
Ako ispitujemo na emu je samoupravljanje p o
loilo ispit, a na emu nije, ili, pravilnije reeno, gde
je ono uspelo da se afirmie, a gde nije, mislim da
neu preterati ako kaem da je najvie promaaja
bilo uinjeno upravo u oblasti drutveno-ekonomskih
odnosa koji su nastali na osnovu samoupravnog sticanja i raspolaganja dohotkom formiranim preko
primame raspodele na tritu i u sferi prometa dru
tvenog kapitala. Dodue, ti su promaaji vie posledica toga to se razvoj proizvodnih snaga u nas pre
dugo zasnivao pre svega na dravno-svojinskim
oblicima i dravnoj intervenciji umesto da i sfera
76

proirene reprodukcije bude postavljena na samo

upravne osnove. Dugogodinje uporedno postojanje
dvaju sistema upravljanja sredstvima drutvene
reprodukcije otvaralo je pukotine za prodore stihije,
koja je omoguavala deformacije i slabila funkcio
nalnost samoupravnog sistema, to se izrazilo i u
nestabilnosti trita i privrede uopte. Ali, i nesreenost ekonomskih odnosa zasnovanih na samoup
ravnom raspolaganju dohotkom vrila je sa svoje
strane povratni negativni uticaj na stabilnost pri
vrede.
Sve te injenice ne bi nas smele navesti na zak
ljuak da je put za savlaivanje pomenutih protivrenosti bilo u ukidanju robne proizvodnje, odnosno
trita, bilo u ukidanju samoupravnog raspolaganja
dohotkom. Na sadanjem stepenu razvoja proizvod
nih snaga svaki drugi oblik organizovanja drutvene
proizvodnje bio bi ekonomski manje uspean to
potvruje i sva dosadanja praksa socijalistikih
zemalja a sem toga bi neizbeno obnavljao sistem
etatizma sa svim poznatim ekonomskim i politikim
posledicama.
Nae drutvo je posle poetnih ekonomskih na
pora u posleratnim godinama otvaralo sve iri prostor
robnoj proizvodnji i razmeni, odnosno neposrednoj
trinoj razmeni proizvoda, upravo zato da bi stvo
rilo prostor za bri razvoj kako samoupravljanja
tako i proizvodnih snaga. Bili smo svesni da to znai,
kao to je Marks rekao, iveti po buroaskom pra
vu, ali smo smatrali da je taj oblik napredniji i spo
sobniji da obezbedi jaanje rukovodee drutvene
uloge radnike klase, odnosno ekonomskih i politi
kih interesa radnog oveka na njegovom radnom
mestu, nego to je to onaj drugi oblik buroaskog
prava koji nazivamo dravno-sopstvenikim i tehnokratskim monopolom. Neposredna i slobodna trina
razmena proizvoda trebalo je da proiri dimenzije
slobode radnika i radnog kolektiva u njihovom radu
time to je sama ta razmena jedno od merila produk
tivnosti rada, kvaliteta proizvoda, usklaivanja pro
77

izvodnje i drutvenih potreba, rentabilnosti investi

cija, ekonominosti rada itd. A svi se ti odnosi a
pored njih i oni negativni, o kojima je ranije bilo
reci ekonomski izraavaju u trinoj raspodeli
dohotka udruenog rada. Ukinuti takvu ulogu tr
ita i trine raspodele dohotka znailo bi ukinuti
i osnovni razlog njegovog postojanja u naem
drutvu.
Istina, trite nije veiti atribut socijalizma. Ono
za socijalizam nema znaaj onog apsolutno neophod
nog funkcionalnog uslova klasnog i ekonomskog
sistema kao to je to sluaj u kapitalizmu. Stavie,
robna proizvodnja u socijalistikom drutvu nosi u
sebi i mora da nosi faktore svoje sopstvene
negacije. Ali taj proces prevazilaenja, odnosno odu
miranja trita nije stvar samo subjektivne volje
ljudi, ve pre svega razvoja proizvodnih snaga i
produktivnosti drutvenog rada. Zato ukidanje
trita ne moe ni da bude stvar dravnih dekreta.
Takva samovoljna odluka se obino sveti time to
se objektivne ekonomske zakonitosti izraavaju u
drugom, obino destruktivnom vidu, odnosno u
obliku koji koi razvoj proizvodnih snaga, ili se pak
to je sada vladajua praksa svih socijalistikih
zemalja pokazatelji svetskog, a to znai kapita
listikog, trita uzimaju kao polazni elementi unu
tranjeg drutvenog planiranja. Drugim recima, tr
ite je prisutno i u onim socijalistikim zemljama u
kojima vladaj ua doktrina porie njegov uticaj.
Odumiranje trita moe biti samo rezultat organ
skog razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa
u drutvu, a u naim uslovima pre svega rezultat
dalje samoupravne integracije udruenog rada.
Sve dok trite ostaje trite, treba raunati sa
tim da e dohodak radne organizacije, osnovne orga
nizacije udruenog rada ili bruto dohodak po radniku
normalno biti vei u delatnostima sa viim organskim
sastavom faktora proizvodnje, to jest u organizaci
jama u kojima je opremljenost rada savremenom
tehnikom i tehnologijom vea, pa zbog toga u njima
78

i produktivnost ljudskog rada moe biti via i pri

relativno manjem ivom radu i zalaganju. Jer, ako
bi trite delilo dohodak prema individualnom
kvantumu rada, a prestalo da ga deli prema dru
tveno prosenom radu, ono vie ne bi ni bilo trite.
Za raiavanje ovih pitanja nije bitno u emu se
nae trite razlikuje od kapitalistikog trita, ve
je bitno u emu je njegova slinost sa njim. Pored
ostalog, slinost je prvenstveno u tome to nae tr
ite u prilino velikoj meri deli dohodak na osnovu
drutvenog prosenog rada, a to znai i prosene
stope istog dohotka, odnosno prosene stope do
biti. Poto lini radni napor radnika igra sve manju
ulogu u produktivnosti rada, a sve veu ulogu u
tome igraju tehnika, tehnologija i znanje, jasno je
da radni kolektivi koji raspolau modemom tehnikom
i tehnologijom pri istom linom radu radnika stiu
po tom osnovu vei deo dohotka iz ukupnog drutve
nog rada nego kolektivi sa zaostalom tehnikom i
tehnologijom. Prema tome, objektivni uslovi privre
ivanja i sticanja dohotka pri istom linom radu
radnika od jedne do druge radne organizacije nisu
jednaki. Dodue, poreska politika i drugi instrumenti
i mere dravne ekonomske politike, kao i drutveni
dogovori i samoupravni sporazumi usmeravaju delovanje zakonitosti trita ograniavajui time njihov
stihijski karakter. Takvi i drugi faktori drutvenog
usmeravanja trinih zakonitosti nesumnjivo e i u
budunosti imati sve znaajniju ulogu svodei u
krajnjem rezultatu trite na prostu organizacionu
formu odnosa u slobodnoj zajednici proizvoaa.
Time e trite, u stvari, prestati da bude trite. Ali,
za sada ti faktori ne deluju uvek u pravcu smanji
vanja razlika u uslovima privreivanja, ve ih esto
i poveavaju. Te razlike se poveavaju i zbog toga to
trite, na primer, priznaje ekstradobit onim radnim
organizacijama koje imaju monopolski poloaj na
tritu ili druge vanredne ekonomske pogodnosti.
Ono priznaje i zemljinu rentu i rentu za pogodnije
prirodne uslove onim radnim organizacijama koje
79

iskoriuju tu zemlju i te pogodnije prirodne uslove

ltd. Prema tome, trina raspodela drutvenog do
hotka nije raspodela prema radu, ve raspodela pre
ma zakonitostima materijalne proizvodnje u uslovima
kada se proizvod rada realizuje razmenom na tritu.
Ve sama ta injenica jo jednom potvruje da je
dohodak svake radne organizacije samo deo dohotka
ukupnog drutvenog rada u drutvenoj svojini, s tim
o trite u veoj meri dodeljuje taj dohodak na
upravljanje radnim kolektivima sa viom produktivnou rada, sa razvijenijom tehnikom i tehnologijom.
Sa gledita razvoja proizvodnih snaga takva uloga
trita je pozitivna jer podstie napore za poveanje
produktivnosti rada. Ali to vai samo ako se taj vei
dohodak, realizovan na tritu, u veoj meri racio
nalno ulae u razvoj proizvodnih snaga. Meutim,
poto na sistem proirene reprodukcije ovakav
kakav je sada nije dovoljno stimulativan za ula
ganja van sopstvenog preduzea, to se veoma esto
deava da je lina i zajednika potronja u radnim
organizacijama sa visokim istim dohotkom esto
nesrazmemo vea u odnosu na investicionu potronju
nego to je to sluaj u preduzeima sa manjim is
tim dohotkom.
Dodue, neki istraivai ekonomskih kretanja u
nas dokazuju pomou statistikih podataka da nije
tako, odnosno da razlike u linoj i zajednikoj pot
ronji meu pojedinim preduzeima nisu takve da bi
mogle zabrinjavati. Meutim, ak pod pretpostavkom
da je to tano, sama objektivna dijalektika stihijskog
razvoja dohodovnih odnosa u postojeem sistemu si
gurno ne usmerava razvoj stvari u tom pravcu. Teko
je verovati da bi se ljudi zbog klasne svesti ili patri
otizma odricali vee line potronje ako im takvu
potronju njihov dohodak dozvoljava. Ako prihva
timo to tumaenje, onda bi stanje u pogledu pomenutih razlika bilo vie rezultat ideolokog i politikog
pritiska nego dosadanjih ekonomskih odnosa na bazi
samoupravnog raspolaganja dohotkom. A hipertrofirano prisustvo takvih pritisaka sigurno nije pozitivan
80

faktor u razvoju i funkcionisanju ekonomskog sis

tema.
Trini uticaji na primarnu raspodelu dohotka
udruenog rada reprodukuju se, pa ak i multiplikuju, i u sistemu proirene reprodukcije. Znatan deo
dohotka je do sada otuivan od radnih ljudi i centralizovan u raznim fondovima privredne i drutvene
nadgradnje, a posebno u kreditnom sistemu i vele
trgovini. Postojei kreditni sistem, sa svoje strane,
vri novu preraspodelu dohotka, i to opet ne prema
radu, nego prema potrebama ekonomskog razvoja ili
prema finansijskim i drugim interesima kreditora ili
drave, koja ima odluujui uticaj na politiku bana
ka. Ni nove ustavne odredbe same po sebi nee u
sutini promeniti ekonomsku funkciju centralizacije
udruenih sredstava radnih organizacija, odnosno
drutvenog kapitala. One e znatnije izmeniti oblik
samoupravnih drutveno-ekonomskih odnosa u toj
oblasti, ali je sasvim prirodno da e se sredstva udru
enog rada i dalje ulagati prvenstveno u one priv
redne oblasti ili radne organizacije u kojima se mogu
postii optimalni rezultati u pogledu razvoja proiz
vodnih snaga i porasta produktivnosti drutvenog
rada. Samim tim je predodreena i koncentracija
drutvenog dohotka upravo u takvim oblastima i
radnim organizacijama.
Razume se, sredstva proirene reprodukcije za
jedno sa rezervnim fondovima i drugim oblicima
ekonomske solidarnosti radnih ljudi moraju se upo
trebljavati i za rekonstrukciju tehniki zaostalih rad
nih organizacija ako su one radnim ljudima, odnosno
drutvu potrebne. Meutim, proces proirene repro
dukcije nikada se nee odvijati ravnomemo. A to
znai da se uslovi privreivanja i sticanja dohotka ne
mogu ujednaiti na takav nain da bi u svim radnim
organizacijama odnos izmeu realizovanog dohotka i
individualnog kvantuma rada kolektiva bio isti.
Drutvo je, naravno, duno da ini napore u
pravcu to veeg ujednaavanja optih uslova privre
ivanja i sticanja dohotka. Ali to mora initi u tom
6

81

smislu da radni ljudi imaju jednaka prava u radu

i raspolaganju dohotkom u uslovima trine razmene
rada i da pri tome budu zatieni od eksploatacije,
monopola i slinih pojava. Svaki pokuaj, meutim,
da se ulo vi sticanja dohotka ujednaavaju kako bi
se masa dohotka jedne radne organizacije ili osnovne
organizacije udruenog rada dovela u sklad sa indi
vidualnim udelom rada te organizacije u stvaranju
drutvenog dohotka mora voditi ne samo negaciji
robne proizvodnje, ve i nasilju nad objektivnim za
konitostima razvoja proizvodnih snaga.
Naravno, drutvo ima ne samo pravo, nego je i
duno da planom usmerava dejstvo trita u odree
nim pravcima i u okviru realnih mogunosti, na primer, kada je re o politici cena, o suzbijanju nega
tivnih uticaja ekstradobiti ili monopolskog poloaja,
o ulozi rente itd. Ali, i pored toga, uloga trita u
primarnoj raspodeli dohotka, kao i u proirenoj
reprodukciji, u naelu se ne menja. I dalje ostaje
injenica da trite ne deli dohodak prema individu
alnom kvantumu rada, ve prema svojim sopstvenim zakonima, u najboljem sluaju prema drutveno
prosenom radu, a po pravilu i pod uticajem raznih
drugih privrednih i drutvenih kretanja.
Ako je tako, onda upravo priznaje takve eko
nomske strukture dohotka mora biti polazna taka
za razvoj sistema ekonomskih odnosa meu radnim
ljudima u uslovima socijalistikog samoupravljanja.
Nije, dakle, re samo o ujednaavanju uslova sticanja
dohotka, ve u istoj ili ak veoj meri o ujednaa
vanju ekonomskih prava, odgovornosti i obaveza
radnika u raspolaganju dohotkom.
Tako postavljajui pitanje, donosimo i odluku o
drutveno-istorijskoj dilemi koja je prisutna u sva
kom socijalistikom sistemu: kojim putem se ostva
ruje usmeravanje i potiskivanje stihijskog uticaja tr
ita na prisvajanje linog dohotka radnika iz ukup
nog dohotka organizacije udruenog rada? Kao to
je ve ranije reeno, postoje u osnovi samo dva
mogua puta u reavanju te protivrenosti. Jedan
82

put je u jaanju ekonomske uloge drave i njenog

sopstvenikog odnosa prema radu, odnosno radni
cima. Time se razvoj tako rei konzervira u pred
soblju socijalizma, to stvara uslove za nove soci
jalne diferencijacije i drutvene sukobe. Drugi put
je samoupravna integracija drutvenog rada i kapi
tala, za koju se zalaemo i nastojimo da je ostvaru
jemo u samoupravnoj praksi. Razume se, put samo
upravne integracije ne samo da ne iskljuuje, ve
pretpostavlja odreenu ekonomsku ulogu drave.
Ali ona nije dominantna, ve u sve veoj meri postaje
instrument samoupravljanja. Ako bismo se upustili
u hipoteze o budunosti, mogli bismo rei i to da je
na osnovi samoupravne integracije drutvenog rada
i kapitala, i takvog drutveno-ekonomskog poloaja
radnika koji mu omoguuje da neposredno upravlja
i raspolae uslovima, sredstvima i plodovima svoga
rada, mogue posredstvom sve vee uloge samoup
ravnih i drutvenih dogovora, raznih oblika ekonom
ske i socijalne solidarnosti i naunim planiranjem
razvoja proizvodnih snaga i udruenog rada u sve
veoj meri usmeravati trine zakonitosti sve dok
trite tako rei ne postane obina tehnika zado
voljavanja materijalnih i drugih potreba graana i
drutva. Drugim recima, integracija rada i drutve
nog kapitala, o kojoj je ranije bilo reci, istovremeno
se javlja i kao faktor negacije samog trita, odnosno
njegovog postepenog prevazilaenja. Meutim, to je
stvar budunosti. Ako u tim razmatranjima mesta
robne proizvodnje u socijalizmu ostanemo na tlu
sadanjosti, tada se sa uticajem robne proizvodnje i
trine raspodele dohotka iz udruenog rada na raz
voj proizvodnih i drutveno-ekonomskih odnosa uopte mora raunati onako kako se trite i njegove
zakonitosti danas ispoljavaju u naem svakodnevnom
privrednom ivotu. Razume se, u takozvanoj nepri
vrednoj sferi, to jest u nizu drutvenih delatnosti i
slubi, uloga trita je drukija iako i tu deluje za
kon vrednosti. Tu samoupravni sporazumi i druga
slina sredstva drutvenog dogovaranja i planiranja

ve danas mogu zameniti kako mehanizam trita

tako i mehanizam dravnog budeta. No, ta pitanja
nisu bitna za temu ove rasprave.
Trite, odnosno robna razmena, uvek je prvi
faktor u realizaciji dohotka razume se, sa svim
specifinostima koje prate razvoj robne proizvodnje
u raznim klasnim sistemima. U tom smislu dohodak
je po svojoj ekonomskoj strukturi mogao da poka
zuje privredni uspeh ili neuspeh, dobitak ili gubitak,
profit ili bankrotstvo. Dohodak privatnog zanatskog
proizvoaa zasnivao se na njegovom linom radu i
posedovanju sredstava rada; dohodak kapitaliste na
posedovanju kapitala i kupovini najamne radne
snage; a dohodak drave, kao monopolistikog sopstvenika drutvenog kapitala, zasnivao se na njenoj
politikoj vlasti da svojim planom odreuje raspodelu
dohotka na akumulaciju koja se otuuje od radnika
i na plate koje ostaju radnicima.
Nasuprot svim tim istorijskim oblicima dohotka,
bruto dohodak po radniku, odnosno dohodak radnog
kolektiva u naem samoupravnom drutvu zasniva
se na mogunosti i sposobnosti radnika da samim
tim to radi stie i pravo da, ravnopravno sa svim
drugim radnim ljudima, neposredno raspolae celokupnim drutvenim sredstvima za proizvodnju od
kojih neposredno zavise objektivni uslovi njegovog
rada, to jest da drutveni kapital integrie sa radom
i potinjava ga radu koji ga je stvorio. Na toj osnovi
radnik ima i pravo da ravnopravno sa drugim radni
cima iz dohotka neposredno ali u okviru zajedniki
utvrenih merila za rad prisvaja za linu potro
nju deo koji je srazmeran udelu njegovog rada u
zajednikom proizvodu drutvenog rada.
Po svojoj ekonomskoj strukturi, pomenuta etiri
oblika dohotka su meu sobom, ako ne identina,
onda veoma srodna. U njima se u veoj ili manjoj
meri izraavaju zakonitosti robne proizvodnje.
Ono po emu se ti oblici dohotka razlikuju, to je
njihova drutveno-istorijska, klasna i drutveno-ekonomska sutina.
84

U prvom sluaju dohodak je pripadao individu

alnom zanatliji sa sredstvima za proizvodnju u linoj
svojini, a u drugom sluaju kapitalisti koji je posedovao kapital i kupovao radnu snagu. U treem slu
aju dohodak je pripadao dravi kao ekonomskoj i
politikoj vlasti. U etvrtom sluaju dohodak opet
pripada individualnom radniku na osnovu njegovog
linog rada, ali ne vie sa sredstvima za proizvodnju
u linoj svojini, ve u uslovima neposrednog i rav
nopravnog zajednikog upravljanja sredstvima za
proizvodnju u zajednikoj, odnosno drutvenoj svo
jini. U stvari, drutvena svojina se u etvrtom sluaju
pojavljuje upravo na nain kako je to u svoje vreme
nagovetavao Marks:
_
Kapitalistiki nain prisvajanja, koji proizlazi iz
kapitalistikog naina proizvodnje, dakle kapitalisti
ko privatno vlasnitvo jeste prva negacija individu
alnog privatnog vlasnitva zasnovanog na vlastitom
radu.
Ali nunou takvog prirodnog procesa kapitali
stika proizvodnja raa svoju vlastitu negaciju. To
je negacija negacije. Ova ne uspostavlja iznova radnikovo privatno vlasnitvo, ali uspostavlja individu
alno vlasnitvo na osnovi tekovine kapitalistike ere:
na osnovi kooperacije i zajednikog posjeda zem lje
i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sam rad.6
Drutveno-istorijski smisao samoupravljanja i
cilj revolucionarnih socijalistikih snaga u naoj
zemlji izraen u ustavnim amandmanima iz 1971.
godine upravo je u tome da sistem dohotka, odnosno
dohodovnih odnosa to doslednije izraava takve
proizvodne, odnosno svojinske odnose u naem dru
tvu. Ve danas je, uprkos svim svojim slabostima i
nedograenosti, sistem dohotka glavni nosilac takvog
drutveno-istorijskog razvoja.
Kad kaem uprkos slabostima, mislim na i
njenicu da je sistem dohotka u nas jo uvek optere
K. Marks, Kapital, tom I, Kultura, Beograd, 1947,
lat., str. 684 (kurziv E. K.).
85

en vie ili manje izraenim elementima dravno-svo j inskih, tehnokratsko-monopolistikih, grupno-svoj inskih i privatno-svojinskih odnosa, koji ne samo
da ga sputavaju u njegovom ekonomskom funkcionisanju, ve proizvode i specifine drutvene kon
flikte. Uzroci odravanja ili reprodukovanja takvih
pojava nalaze se, s jedne strane, u odreenim objek
tivnim uslovima, pre svega u samom razvoju i
ostvarenom nivou razvijenosti proizvodnih snaga,
koji nameu zaostale oblike drutveno-ekonomskih
odnosa ili zahtevaju prelazna reenja. A s druge
strane, ti se uzroci nalaze u slabostima i u nedograenosti onih ekonomskih odnosa koji u svakodnevnoj
praksi treba da uspostavljaju i automatski reprodukuju ekonomsku i politiku vlast radnika i rad
nike klase kao celine nad celokupnim sredstvima u
drutvenoj svojini, dakle i kontrolu nad celokupnom
cirkulacijom drutvenog kapitala u udruenom radu.
Bez obzira na sve to, praksa je ipak potvrdila da je
sistem dohotka onaj neka mi bude dozvoljeno da
upotrebim jedan Marksov izraz najzad pro
naeni oblik ekonomskih odnosa meu radnim
ljudima koji omoguuje postepeno prevladavanje
otuivanja drutvenog kapitala, odnosno drutvene
svojine uopte, od radnika. A to se postie tako to
u dosledno razvijenom sistemu neposrednog raspo
laganja dohotkom radnik dobij a snagu da se suprot
stavlja monopolu njegove dravne maine, odnosno
njegove sopstvene birokrati je i tehnokrati je.
U razvitku naeg drutveno-ekonomskog sistema
i posebno sistema ekonomskih odnosa u samouprav
nom raspolaganju dohotkom iz udruenog rada mo
ramo polaziti od dvostrukog i protivrenog karaktera
dohotka i dohodovnih odnosa. Ta se protivrenost
izraava pre svega u sledeem:
Da bi radnik imao stvarnu ekonomsku i poli
tiku vlast nad sredstvima za proizvodnju i ukup
nim drutvenim kapitalom u proizvodnji i u proi
renoj reprodukciji, i da se ne bi mogli stvarati nikakvi
od njega otueni i osamostaljeni centri monopolisti86

kog raspolaganja drutvenim kapitalom, a time i vla

danja nad radom, neophodno je da on neposredno
i slobodno upravlja i raspolae ukupnim dohotkom
iz udruenog rada koji on realizuje na tritu i u
oblasti prometa drutvenog kapitala.
Dodue, trini oblik privreivanja i sticanja do
hotka donekle zamagljuje drutveni karakter indivi
dualnog rada. ta vie, ta protivrenost svojim uticajem na raspodelu drutvenog proizvoda i dohotka
dovodi i do odreenih sukobljavanja izmeu drutve
nog karaktera rada i trinog naina sticanja dohotka.
S jedne strane, bruto dohodak radnog kolektiva,
odnosno bruto dohodak po radniku istovremeno je
i proizvod udruenog rada mnogih radnika i radnih
kolektiva, odnosno proizvod drutvenog rada u celini.
S druge strane, dohodak ukupnog drutvenog rada je
istovremeno i proizvod svakog pojedinanog radnika
u udruenom radu.
Uzgred napominjem da, kad u ovom kontekstu
upotrebljavam izraz bruto dohodak po radniku,
nikako ne mislim na neki oblik individualnog
upravljanja dohotkom, nego na odreeni oblik raun
skog iskazivanja ukupnog dohotka radne organizacije
po radniku. No, razumljivo je da rad pojedinanog
radnika nije izolovan individualni rad, ve je uvek
drutveni rad. Zato radnici mogu racionalno uprav
ljati dohotkom samo zajedniki i na osnovu uzajamne
ekonomske i drutvene odgovornosti. A to je mogue
najpre u takvim osnovnim organizacijama udruenog
rada u kojima se konkretni proizvod tog rada moe
meriti kao vrednost, a zatim i u uzajamnim odnosima
osnovnih organizacija udruenog rada u okviru radne
organizacije, kao i u svim drugim oblicima integracije
rada koju zahteva proces koncentracije sredstava za
proizvodnju i razvoj proizvodnih snaga uopte.
Meutim, sasvim je jasno da bi individualizirani
oblik oblik dohotka koji bi doveo radnika u nekakav
akcionarski odnos prema ukupnom drutvenom
kapitalu ili ukupnom dohotku udruenog rada bio u
potpunoj suprotnosti sa drutvenim karakterom rada
87

i sredstava za proizvodnju. tavie, bruto dohodak

po radniku ne moe biti ni merilo za nekakvo linear
no ili procentualno odreivanje njegovog linog
dohotka. Jer bruto dohodak po radniku ne izraava
individualni kvantum rada tog radnika, ve samo
masu dohotka u drutvenoj svojini kojom radnici
moraju zajedniki upravljati, iako se ona moe obra
unavati po radniku u obliku bruto dohotka. Prema
tome, kao to ukupan dohodak radnog kolektiva nije
njegova grupna svojina, ve drutvena svojina, to
jest zajednika svojina svih radnika, tako ni bruto
dohodak po radniku nije njegova lina svojina, ve
drutvena svojina. Bruto dohodak po radniku je
izraz njegove individualne svojine samo u onoj meri
u kojoj radnik ima pravo da iz njega prisvaja onaj
deo namenjen za linu potronju koji mu pripada na
osnovi raspodele prema radu. Prema tome, sa gledi
ta odreivanja drutveno-ekonomskog karaktera ili
ekonomske strukture dohotka; u naelu je svejedno
da li se govori o dohotku radne organizacije, ili
osnovne organizacije udruenog rada ili o bruto
dohotku po radniku. Druga stvar je, dakako, ta je
za razvitak jednog konzistentnog samoupravnog eko
nomskog sistema, zasnovanog na integraciji rada i
drutvenog kapitala, kao i na meusobnoj odgovorno
sti i solidarnosti radnih ljudi, racionalnije i ta u
praksi vie obezbeuje radnikova samoupravna pra
va. Drugim reima, u bruto dohotku po radniku ne
vidim neki novi oblik samoupravnog dohotka, ve
samo jedno od sredstava za izraavanje i efikasnije
ostvarivanje postojeeg. A upravo u tim sredstvima
smo jo uvek veoma siromani, pa zato esto stihija
igra veu ulogu nego to bi to smelo da bude. U tom
smislu eventualno posebno iskazivanje bruto dohotka
po radniku moe biti samo jedno od sredstava u
utvrivanju ravnopravnih ekonomskih odnosa meu
radnim ljudima u samoupravnom udruenom radu
koji su zasnovani na ekonomskoj odgovornosti za
rezultate rada i na raspodeli linog dohotka prema
radu.
88

Ako ostavimo po strani deo dohotka koji se

odvaja u razne drutvene fondove i za drutvenu
potronju, tada radnik svojim radom omoguuje
reprodukciju dela upotrebljenih drutvenih sred
stava za proizvodnju i stvara novu vrednost, iji deo
drutvo, odnosno udrueni radnici koriste za proi
rivanje i unapreivanje proizvodnih snaga, odnosno
objektivnih uslova za rad svakog radnika. Zato taj
udeo radnikovog rada u sredstvima proirene repro
dukcije i u poveavanju produktivnosti ukupnog
drutvenog rada nije samo jedan od izvora dohotka
radne organizacije, odnosno osnovne organizacije
udruenog rada, ve mora biti i jedno od merila za
formiranje linog dohotka u sistemu raspodele ukup
nog drutvenog dohotka prema radu. Iz toga nemi
novno proizlazi da se upravljanje ivim i upravljanje
opredmeenim, minulim radom radnika u sistemu
radnikog samoupravljanja ne mogu odvajati jedno
od drugog niti se drutvena funkcija radnika u samo
upravnom raspolaganju sredstvima drutvene repro
dukcije moe odvajati od rada radnika u okviru
udruenog rada. Jer u suprotnom sluaju radnik bi
bio doveden u drutveno-ekonomski poloaj slian
odnosu prodavca radne snage prema nosiocu mono
polskog raspolaganja drutvenim kapitalom, bilo
kapitalistiko-sopstvenikom bilo dravnom. Razume
se, tu se ne radi samo o neposrednom odnosu radnika
prema objektivnim uslovima i proizvodu njegovog
rada, ve i o njegovoj zavisnosti i odgovornosti prema
jednakim pravima drugog radnika. Takav odnos u
sve veoj meri mora da postaje osnovna karakteri
stika socijalistikih proizvodnih odnosa u oblicima
samoupravljanja. Jer drutvena svojina u uslovima
raspodele prema radu i ne moe da znai neto drugo
nego da proizvod, odnosno dohodak ukupnog dru
tvenog rada pripada svima koji rade u srazmeri,
naelno uzev, prema koliini i kvalitetu rada koji su
oni uloili u drutveni proizvod.
Kaem naelno pre svega zato to se ni u
okviru tih sredstava radniku ne vraa ceo proizvod
89

njegovog rada, pogotovo ne u njegovu linu svojinu.

Deo tog proizvoda izdvaja se bilo na osnovu samo
upravnih dogovora bilo na osnovu dravnih regulativnih mera za rezervne fondove solidarnosti,
ekonomsko osiguranje, pokrivanje gubitaka i slino.
Dodue, ti fondovi u samoupravnom socijalistikom
drutvu moraju biti pod ekonomskom i politikom
kontrolom radnika-samoupravljaa i njihovih radnih
organizacija koje finansiraju te fondove. Ali, sredstva
tih fondova se ne vraaju ni uvek, ni automatski, ni
u celini tim radnicima, odnosno njihovim organizaci
jama, ne zato to se ona od njih otuuju, ve zato to
je njihova priroda takva da se u veoj ili manjoj
meri troe zajedniki i bespovratno.
Ostali deo drutvenog proizvoda pripada rad
nicima kao njihov kolektivni dohodak sa dvostrukom
drutveno-ekonomskom ulogom. On treba da omogui
radniku, odnosno samoupravnom radnom kolektivu
da upravlja i raspolae onim delom tog dohotka koji
ulazi u prostu i proirenu reprodukciju bilo u sopstvenoj radnoj organizaciji bilo u radnoj kooperaciji
sa drugima jer je to uslov da radnik to slobodnije
i to uspenije posluje kao dobar privrednik. Time
on utie i na objektivne uslove i na rezultate svoga
rada i oslobaa se poloaja i mentaliteta najamnog
radnika. A zatim, tako formiran dohodak je i mate
rijalna baza, a i jedno od merila za lini dohodak
radnika. I jedan i drugi aspekt dohotka, i posebno to
da je raspodela drutvenih sredstava za line dohotke
zasnovana na principu raspodele prema radu, ine
neophodnim da radnik ima i slobodu i mogunost da
neposredno utie na objektivne uslove rada od kojih
zavise kako rezultati njegovog rada tako i njegov
doprinos porastu ukupnog proizvoda drutvenog rada.
Zato on mora imati i mogunost da stie jedan deo
svog bruto dohotka iz onog dela ukupnog drutve
nog dohotka koji se, u skladu sa postojeim privred
nim sistemom i sistemom robne proizvodnje, realizuje
u prometu drutvenog kapitala. Takva ekonomska
vlast radnika nad sferom prometa drutvenog kapi
90

tala je najvaniji uslov njegovog samoupravnog

poloaja u udruenom radu. I to iz prostog razloga
to danas upravo u toj sferi postoje i reprodukuju se
faktori otuivanja vika rada od radnika. Takav dru
tveni i ekonomski poloaj radnika u isto vreme ini
da njegov interes u radu prestaje da bude samo
materijalan, ve dobij a i svoju moralnu i stvaralaku
sadrinu. Radnik se okree licem ukupnom drutve
nom radu, a ne samo svom radnom mestu ili svojoj
uoj radnoj organizaciji.
Ali, takvim svojim poloajem radnici istovre
meno stupaju i u odreene meusobne drutveno-ekonomske, politike i pravne odnose u proizvodnji
i raspodeli koji nisu i ne mogu biti zavisni samo od
njihove pojedinane volje ili pojedinanih odluka.
U tim se odnosima izraava i karakter proizvodnih
odnosa. Ekonomski izraz tih odnosa je dohodak koji
radnici realizuju na osnovu svog rada i kojim samo
stalno upravljaju u svoje ime i u ime svih radnika.
Pravo radnika da upravlja dohotkom proizlazi iz
njegovog prava da radi sredstvima za proizvodnju u
drutvenoj svojini, to jest iz toga da je sutina dru
tvene svojine sredstava za proizvodnju upravo u tome
da ta sredstva pripadaju svim ljudima koji rade.
Takav dohodak, odnosno pravo radnika da upravlja
njime je izvor njegove slobode, ali istovremeno i
izvor njegove zavisnosti, njegovih obaveza i odgo
vornosti prema jednakim pravima i interesima drugih
radnika. Time se u dohotku u stvari izraava protivrean odnos izmeu pojedinanog i zajednikog inte
resa radnika i upravo tom protivrenou dohodak
postaje ekonomski izraz drutvene svojine i objek
tivni faktor koji odreuje ekonomske i drutveno-politike odnose meu radnim ljudima. Prema tome,
sistem dohotka ili dohodovnih odnosa je ekonomski
izraz socijalistikih proizvodnih i drutveno-ekonomskih odnosa koji se zasnivaju na samoupravljanju
radnika u udruenom radu.
A iz svega toga proizlazi da radnik upravo
zato da bi to slobodnije upravljao dohotkom ne
91

moe njime raspolagati na grupno-svojinski ili monopolistiki nain, ve samo sa odreenim odgovorno
stima prema ostvarivanju jednakih prava drugih
radnika. Drugim recima, ako je radnik u ranijim
sistemima bio samo solidaran sa drugim radnicima,
a stvarno odgovoran kapitalisti ili dravi, on je sada
ekonomski i politiki odgovoran samo drugim radni
cima, a celokupan mehanizam drutvenog i privred
nog upravljanja i politike vlasti mora biti samo
funkcija i instrument takvih drutveno-ekonomskih
odnosa meu ljudima. Posebno radnik ne moe
neogranieno prisvajati lini dohodak iz ostvarenog
dohotka, to jest ne moe izdvajati za line dohotke
vie nego to mu pripada prema merilima za koli
inu i kvalitet rada koja e zajedniki ponekad i
kroz konflikte utvrivati radnici u udruenom
radu samoupravnim i drutvenim dogovorima, uz
eventualne dodatne drutvene regulativne mere, a
na osnovu objektivnih ekonomskih nunosti i soli
darnosti radnih ljudi.
Ali, s druge strane, u ekonomskoj strukturi do
hotka, u njegovom porastu ili opadanju, u viem ili
niem udelu trokova rada itd., ne izraavaju se samo
trine i druge objektivne zakonitosti, o kojima je
ve bilo rei, ve i uspeh ili neuspeh rada i stvara
latva pojedinanog radnika, ili radnog kolektiva ili
njihovih upravljakih tim o v a . U tom smislu doho
dak osnovne organizacije udruenog rada ili radne
organizacije, kao deo ukupnog dohotka udruenog
rada, nije samo izvor linog dohotka radnika, ve je
i jedno od merila koliine i kvaliteta rada u raspodeli linog dohotka prema radu.
Dakako, naelno posmatrano, dohodak moe vr
iti tu funkciju samo u onoj meri u kojoj je vei us
peh rezultat vee koliine rada ili kvalitetnijeg rada,
odnosno uspenijeg poslovanja, a ne rezultat trinih
uslova privreivanja koji ne zavise od rada datog
radnog kolektiva. Ali, u praksi je teko ili gotovo
nemogue objektivno razgraniiti deo dohotka koji je
rezultat rada kolektiva od onog del dohotka koji
92

je rezultat posebnih uslova na tritu, i bilo bi ak

besmisleno to i pokuavati. U drutvenoj praksi e
se i tako naelo ostvarivati pre svega posredstvom
drutvenih konvencija, samoupravnog i drutvenog
dogovaranja. To su u stvari najpogodnija i najdemo
kratinija sredstva za uspostavljanje i odravanje
takvog sistema slobode i prava radnika, kao i njiho
vih uzajamnih odgovornosti i obaveza o kojima je
bilo ranije govora. U suprotnom sluaju, stihija eko
nomskih zakonitosti e nametnuti druga sredstva
reavanja drutvenih protivrenosti. Jer, kao to smo
ve utvrdili, u protivrenom karakteru dohotka se,
u stvari, ekonomski izraava protivrenost izmeu
drutveno-svojinskog karaktera sredstava za proiz
vodnju i linog prisvajanja dohotka na osnovu rada.
Zato je neprihvatljivo shvatanje koje u nas,
dodue, nema iru podrku, ali se u odreenom obliku
ipak javlja i u teoriji i u praksi po kojem je radna
organizacija, ili osnovna organizacija udruenog rada,
ili pojedinani radnik sa svojim bruto dohotkom
jedinka za sebe koja monopolistiki raspolae tim
dohotkom, to jest koja je sa drugim radnicima u
udruenom radu povezana samo preko trita, a ne i
sistemom uzajamne ekonomske odgovornosti u pogle
du raspolaganja dohotkom, odnosno u pogledu merila za raspodelu linih dohodaka. Ako bi drutvo
priznalo takva shvatanja, ono bi u stvari dalo zeleno
svetio razvoju grupno-svojinskog karaktera radne
organizacije. Ovo utoliko pre to su elementi takvih
odnosa ve prisutni u naem drutvu. Jer monopol
u raspolaganju sredstvima za proizvodnju koja su
pravno u drutvenoj svojini moe biti po nekim
drutveno-ekonomskim posledicama gotovo identian
svojinskom raspolaganju, nezavisno od toga da li se
radi o monopolu drave, banaka i tehnokratsko-upravljakih centara ili o monopolu pojedinanog
radnog kolektiva. Dodue, u praksi opasnost od raz
voja grupno-svojinskih odnosa samih po sebi nije
velika jer same objektivne potrebe razvoja proizvod
nih snaga u sadanjem vremenu, kao i svest socija93

listikog drutva vie ne podnose takve odnose i

potiskuju ih. Ali posredne konsekvence takvih ten
dencija mogu biti veoma ozbiljne.
U naoj drutvenoj praksi, na primer, pogotovo
u poslednjim godinama, potiskivanje elemenata grupno-svojinskih odnosa nije se uvek odvijalo u pravcu
jaanja samoupravne integracije udruenog rada.
Naprotiv, stihija je gotovo po pravilu nadvladavala
takve tendencije jaanjem uloge tehnokratsko-upravljakih centara i drave. Takva iskustva prakse
ubedljivo govore da se ne treba bojati prisustva
grupno-svojinskih odnosa koliko zbog njih samih
toliko zbog toga to oni svojom neodrivou stihijski
vraaju dravno-svojinski monopol i vladavinu biro
krati je i tehnokrati je. I taj aspekt naeg drutveno-ekonomskog razvoja govori o neophodnosti izgradnje
stabilnijeg sistema ekonomskih odnosa meu radnim
ljudima zasnovanih na samoupravnoj integraciji rada
i drutvenog kapitala. Sve dok ti odnosi u naem
drutvu budu u tolikoj meri preputeni stihijskom
reavanju i zavisni od odnosa snaga u svakoj pojedi
noj eliji udruenog rada, dotle e nae drutvo biti
neprekidno razapeto izmeu tendencija ka takozvanoj
grupnoj ili privatnoj svojini, koje nemaju nikakvu
realnu perspektivu, i tendenciju ka dravno-sopstvenikom monopolu, koji ima realne perspektive.
Ako tako posmatramo stvari, klju za reavanje
tih protivrenosti moramo traiti pre svega u dohot
ku kao ekonomskom izrazu integracije rada i dru
tvenog kapitala, odnosno drutvene svojine. U prak
tinom pristupu problemu ekonomskih odnosa meu
radnim ljudima na bazi samoupravne integracije
rada i drutvenog kapitala treba ii prvenstveno na
dalje raiavanje i intenzivno oblikovanje sistema
dohotka i dohodovnih odnosa meu radnim ljudima
u udruenom radu. A ta se problematika prema
onome to smo ve utvrdili izraava u dva osnov
na vida. Prvi je ekonomska funkcija dohotka kao
ekonomskog izraza drutvene svojine, a drugi
drutveno-ekonomska funkcija dohotka kao izvora
94

ekonom sk ih od n o sa meu radnim ljudima i raspodele

linih d oh od ak a prema radu.

Prema tome, ako govorimo o problemima siste

ma dohotka u njegovoj ekonomskoj funkciji, nae
drutvo daljim razvojem samoupravnog sistema
treba pre svega da raiava i reava neke gorue
otvorene probleme drutvenog i ekonomskog poloaja
radnika i meusobnih ekonomskih i politikih odnosa
meu radnicima kada se oni pojavljuju u funkciji
drutvenog upravljanja, to jest kao odluujui faktor
upravljanja i raspolaganja dohotkom u drutvenoj
svojini koji je neravnomemo raspodeljen po radnim
organizacijama. U tom smislu radnik mora biti stimulisan da svoj bruto dohodak posmatra kroz
njegovu ekonomsku funkciju i da ekonomski racio
nalno i odgovorno raspolae njime kao zajednikim
materijalnim dobrom svih radnih ljudi.
Da bi radnika klasa imala punu ekonomsku i
politiku vlast nad sredstvima za proizvodnju i nad
ukupnim drutvenim kapitalom, niko sem radnika u
samoupravno organizovanom udruenom radu, nepo
sredno ili preko strunih organa koji su mu eko
nomski i politiki odgovorni, ne moe upravljati i
raspolagati dohotkom. To znai da ni deo dohotka
koji kao opredmeeni, minuli rad u ekonomskoj
funkciji drutvenog kapitala ulazi u optu drutvenu
reprodukciju i napaja kreditni sistem, koji ulazi u
zajednika ulaganja, u trgovinu, u osiguravajue
zavode itd. ukratko, koji ulazi u proces specifine
cirkulacije drutvenog kapitala u socijalistikoj pri
vredi, ne moe biti izdvojen iz opteg sistema doho
dovnih odnosa. Taj opredmeeni, minuli rad koji vri
ekonomsku funkciju drutvenog kapitala mora biti
sastavni deo osnovnih sredstava za proizvodnju koji
ma radnik, u okviru samoupravnog udruenog rada,
odgovorno upravlja na isti nain kao to to ini sa
mainom na svom radnom mestu. Naravno, u takvim
dohodovnim odnosima na isti nain treba da uestvu
ju radni kolektivi banaka, veletrgovine i drugih
privrednih nosilaca centralizacije drutvenog kapitala
95

ili raznih drutvenih delatnosti. Ali taj centralizovani

kapital ne moe biti tretiran ni kao njihovo osnovno
sredstvo ni kao dohodak kojim oni upravljaju, ve
kao udrueni dohodak svih osnovnih organizacija
udruenog rada koje su svojim tekuim i minulim
radom uestvovale u njegovom stvaranju.
Zadatak takvog ekonomskog sistema je u tome
da spreava ili bar da neprekidno i u sve veoj meri
ograniava mogunosti da se viak rada odnosno
vrednost koju radnik stvara ivim radom, ne pretvara
u osamostaljene kapitale koji e poeti da podreuju i
rad i radnika. Jer rad i radnik ne podreuju se tuim
interesima iskljuivo u obliku privatno-svojinskog
posedovanja kapitala. U stvari, svako monopolistiko
raspolaganje drutvenim kapitalom nosi u sebi i ele
mente klasnog potinjavanja i klasnih suprotnosti.
Neka mi bude dozvoljeno da u vezi s tim podsetim
na Marksove rei koje se odnose na ulogu banaka i
kreditnog sistema u kapitalistikom drutvu, ali se na
odreen nain mogu primeniti i na sline odnose u
socijalistikom drutvu:
Kredit prua pojedinanom kapitalisti, ili ono
me koji vai kao kapitalista, u izvesnim granicama
apsolutno raspolaganje nad tuim kapitalom i tuom
svojinom, a time nad tuim radom. Raspolaganje nad
drutvenim kapitalom, a ne sopstveni kapital, daje
mu raspolaganje nad drutvenim radom. Sam kapital
koji se poseduje stvarno ili po miljenju publike,
postaje jo samo osnovicom za nadgradnju kredita.
Ovo vai osobito u trgovini na veliko, kroz ije ruke
prolazi najvei deo drutvenog proizvoda. Ovde ie
zavaju sva merila, svi osnovi objanjenja koji su vie
ili manje jo opravdani u okviru kapitalistikog na
ina proizvodnje. Sto krupni trgovac pekulant rizi
ku je jeste drutvena, a ne njegova svojina. Isto tako
besmislena postaje fraza o poreklu kapitala iz utede,
poto onaj upravo zahteva da drugi za njega tede . . .
Uspeh i neuspeh vode ovde podjednako centralizaciji
96

kapitala, a otuda eksproprijaciji u najogromnijem

razmeru.. .7
U tim Marksovim recima ja vidim samo potvrdu
teza da u naim socijalistikim i samoupravnim proiz
vodnim odnosima polazna i ujedno krajnja taka
procesa cirkulacije drutvenog kapitala mora biti
dohodak osnovne organizacije udruenog rada, to u
krajnjoj liniji znai i bruto dohodak po radniku. Ovo
utoliko pre to takav sistem dohotka i takav drutveno-ekonomski i politiki poloaj radnog oveka isto
vremeno treba da budu i polazna taka za sve druge
oblike samoupravnog organizovanja radnih ljudi u
zadovoljavanju njihovih zajednikih interesa i njiho
vih kako proizvodnih i ekonomskih tako i socijalnih,
zdravstvenih, kulturnih i drugih potreba, kao i nji
hovih meusobnih ekonomskih odnosa u tim oblasti
ma drutvene aktivnosti. Tim putem e se takoe
lake postii da drava i njen poreski sistem poste
peno prestanu da budu iskljuivi posrednik izmeu
proizvodne i takozvane neproizvodne oblasti dru
tvenog rada, to je samo po sebi izvor niza drutve
nih sukoba.
V
DOHODAK UDRUENOG RADA I LINI
DOHODAK RADNIKA
Sve to istovremeno potvruje da nad dohotkom
u drutvenoj svojini, kao rezultatom ukupnog dru
tvenog rada, ni radnik, ni osnovna organizacija udru
enog rada, ni radna organizacija niti bilo ko drugi
ne moe imati apsolutni monopol. Radnik-samoupravlja i svaki radni kolektiv upravljaju i raspolau
dohotkom, kao to je ve reeno, u ime i u interesu
svih radnih ljudi, dakle, u ime celog drutva, i u
svoje ime, to jest u ime linih materijalnih i stvara
lakih interesa. Deo dohotka koji ostaje radniku,
7 K. Marks, Kapital, tom III, Kultura, Beograd, 1947,
lat., str. 481485.

97

odnosno organizacijama udruenog rada kao njihova

akumulacija izrazito je drutveno-svojinska kate
gorija, sastavni deo sredstava za proizvodnju u dru
tvenoj svojini. Ona sadri deo vrednosti koji je
rezultat rada samog kolektiva i, po pravilu, vei ili
manji deo vrednosti koji se preliva putem trita i
cirkulacije drutvenog kapitala. injenica da radnik
tim delom sredstava za proizvodnju upravlja na isti
nain kao i sredstvima za proizvodnju koja imaju
oblik stvari omoguuje mu, prvo, da u najveoj
moguoj meri sam neposredno odluuje o objektiv
nim uslovima svoga rada, a zatim da ima punu
ekonomsku i politiku kontrolu nad celokupnim kre
tanjem drutvenog kapitala. Na taj nain on sam
spreava da se drutveni kapital prema njemu poja
vljuje kao samostalna i od njega otuena drutvena
snaga. S druge strane, injenica je da akumulacija u
drutvenoj svojini ini radnika, odnosno osnovnu
organizaciju udruenog rada, odgovornim prema dru
gim radnicima u sopstvenoj radnoj organizaciji, u
svim oblicima integracije i kooperacije rada, kao i
udruenom radu uopte. Drugim recima, radnik je
pred drutvom obavezan da upravlja tim sredstvima
u skladu sa zajednikim interesima radnika, odnosno,
kako kae na Ustav, duan je da sredstvima za
proizvodnju u drutvenoj svojini i dohotkom kojim
raspolae upravlja kao dobar privrednik, to jest da
njima raspolae kao delom ukupnog dohotka udru
enog rada. Taj princip bio je i do sada uvek potpuno
jasno izraen u naem drutvenom i ustavnom sis
temu. Ali konkretna odgovornost pred svim radnim
ljudima i pred drutvom za takvo upravljanje i
raspolaganje dohotkom je pre svega zbog lutanja
i kolebanja u razvoju dohodovnih odnosa nedo
voljno razraena i fiksirana u naem ekonomskom i
politikom sistemu. Tu je i jedan od glavnih razloga
to je u nas lina odgovornost strunih i izvrnih
funkcionera u samoupravnom udruenom radu nedo
voljno razraena i precizirana. Zato lina odgovor
nost ni u praksi nije dovoljno dola do izraaja. Takvo
98

stanje je postalo i jedan od izvora nedovoljne efi

kasnosti nekih vanih privrednih i drutvenih funk
cija u sistemu samoupravljanja, pa i drutvenih su
koba. Ukratko, tekoe sa kojima se danas nae dru
tvo bori imperativno zahtevaju da se uine intenziv
niji napori u izgradnji ne samo stabilnijeg privrednog
sistema graenog na samoupravljanju i sistemu
dohotka, ve i konzistentnog sistema prava i odgo
vornosti radnih ljudi u udruenom radu i upravljanju
proizvodnim sredstvima i dohotkom. Jer radnik
upravlja dohotkom, odnosno drutvenim kapitalom
koji ne pripada samo njemu, ve svim ljudima koji
rade sredstvima za proizvodnju u drutvenoj svojini.
Radnik tu vri i odreenu drutvenu funkciju za koju
snosi punu odgovornost kao i svaki drugi nosilac
drutvene funkcije. Razliita ekonomska struktura
dohotka treba da postane izvor razliite materijalne
odgovornosti osnovnih organizacija udruenog rada u
poslovanju dohotkom. Drugim recima, vei isti doho
dak mora da da ne samo apsolutno, ve i relativno
vei doprinos zajednikoj akumulaciji drutvenog
kapitala. Ako takva materijalna, odnosno ekonomska
odgovornost ne bi postojala kao bitan element soli
darnosti radnih ljudi i kao drutvena obaveza, tada
bismo sankcionisali nejednakost radnih ljudi u raspodeli linih dohodaka, to jest umesto raspodele prema
radu imali bismo raspodelu prema trinoj dobiti.
Razume se, ta materijalna odgovornost treba da
se odreuje prvenstveno samoupravnim drutvenim
dogovorima. Ali to ne znai da drutvena zajednica,
odnosno drava moe da se odrie ili da treba da se
odrie svoje uloge i uticaja u primarnoj raspodeli
dohotka i u planskom usmeravanju udruenog rada
i njegovih unutranjih ekonomskih odnosa. Naprotiv,
takva regulativna uloga drutvene zajednice pr
venstveno u vezi sa ostvarivanjem drutvenog plana
- bie i ubudue veoma znaajna. Ali, cilj takve
regulative ne moe biti ni otuivanje dohotka od
radnika niti njegovo friziranje prema nekom ideo
lokom uzoru, ve vea stabilnost privreivanja;
7*

99

usmeravanje razvoja, odnosno ostvarivanje odreene

strukture proizvodnje; obezbeivanje jednakih prava
radnih ljudi u sticanju dohotka i upravljanju; maksi
malno mogue, to jest ekonomski opravdano, ujedna
avanje uslova privreivanja i sticanja dohotka;
ravnomerniji raspored drutvenog bogatstva; sma
njivanje socijalnih razlika i slino.
U savremenoj proizvodnji sa izrazitim drutve
nim karakterom rada ekonomska struktura konkret
nog dohotka ne zavisi samo od subjektivne volje
radnika, ve mnogo vie od razliitih faktora koji
utiu na veu produktivnost rada i bri razvoj proiz
vodnih snaga od tehnologije, tehnike i znanja pa
sve do veliine i rentabilnosti ulaganja, bilo na bazi
samofinansiranja bilo na bazi drutvenog krediti
ranja ili zajednikog ulaganja. Takva ekonomska
struktura dohodaka imperativno zahteva integraciju
udruenog rada, a ne atomiziranje radnih jedinica
ili radnih organizacija u neke zatvorene autarkine
jedinice. Zato bi radnik, po prirodi stvari, morao biti
i klasno i ekonomski zainteresovan da se i svojim
tekuim radom i svojim dohotkom neposredno uklju
uje u sve tokove samoupravne integracije drutve
nog rada. Ako on danas nije za to zainteresovan, to je
posledica neadekvatnih ekonomskih odnosa u udru
enom radu. Mislim da je put za prevazilaenje tih
tekoa upravo u raiavanju ekonomskih odnosa
izmeu tekueg i minulog rada, izmeu radnika i
njegovog akumuliranog vika rada, i, rekao bih, u
takvom institucionalizovanju tih odnosa koje bi odre
ivalo karakter svih odnosa i uzajamnih odgovornosti
meu radnim ljudima u udruenom radu. U tom
sluaju radnik e biti materijalno zainteresovaniji za
udruivanje rada i dohotka, ali i sve sposobniji da na
svoj sutranji dan gleda ne toliko kroz prizmu dana
nje raspodele linog dohotka, ve prvenstveno kroz
prizmu svog doprinosa poveavanju produktivnosti
udruenog rada koji e mu tako rei automatski
doneti i vei lini dohodak i veu radnu i stvaralaku
slobodu.
100

Da bismo nali praktina reenja za takve odno

se, mislim da je potrebno pre svega da se oslobodimo
jedne iluzije koja je bila, a i danas je jo donekle
prisutna u teoriji i praksi samoupravljanja. Naime,
moramo biti svesni ne samo toga da radnik, odnosno
radna organizacija ne mogu monopolistiki raspo
lagati dohotkom u drutvenoj svojini koji su realizovali na tritu, ve i toga da ne mogu biti apsolutno
slobodni u prisvajanju linog dohotka iz ukupnog
realizovanog dohotka osnovne organizacije udruenog
rada ili radne organizacije. Ve smo utvrdili da bi
radnici u osnovnoj organizaciji udruenog rada mogli
neogranieno i slobodno prisvajati lini dohodak iz
ukupnog dohotka osnovne organizacije udruenog
rada samo ako bi taj ukupni dohodak objektivno bio
izraz individualnog kvantuma rada radnika te
organizacije. Meutim, znamo da to u praksi nije
tako, odnosno da bi u savremenim uslovima to bio
sluaj samo ako bi drutveni kapital bio otuen od
radnika i ako bi drava propisivala ta je to indi
vidualni kvantum rada, i to samo prividno, jer se
taj kvantum danas ni administrativno ni na neki
drugi nain ne moe direktno utvrivati. Ali u tom
sluaju ne bi bilo ni samoupravnog raspolaganja
dohotkom, ve bismo imali dravno-najamni odnos.
Prema tome, svaki pokuaj da nateemo dohodak
osnovne organizacije udruenog rada na kalup
individualnog kvantuma rada vodi nas na put
etatizma.
Moramo se, prema tome, odluiti za drugi put.
Merila i kriterij umi unutranje raspodele ostvarenog
dohotka na fond linih dohodaka, fond zajednike
potronje radnika i na fond akumulacije koju
radni kolektiv ulae bilo u sopstveni razvoj, bilo u
radnu kooperaciju, odnosno integraciju ili u kreditni
sistem ne mogu biti stvar samo pojedinane radne
organizacije, odnosno unutranjeg odnosa snaga u
njoj. Tano je da su radnici-samoupravljai u veini
sluajeva do sada racionalno ulagali svoj dohodak u
razvoj proizvodnih snaga. Ali, isto tako je tano i
101

ujedno simpt omatino, da su radni kolektivi sa za

ostalom tehnikom i tehnologijom i niim istim
dohotkom relativno iako ne apsolutno vei deo
svog dohotka ulagali u razvoj nego radni kolektivi
tehniki razvijenijih preduzea sa relativno viim
istim dohotkom. To je, dodue, do izvesne mere i
razumljivo i ak neophodno jer i napor za postizanje
vie produktivnosti rada mora da bude jedno od
merila u raspodeli linog dohotka. Drugim recima,
i bolje raspolaganje dohotkom i vei napor u izdva
janju sredstava za ulaganje u razvoj, ukoliko je on
bio uspean, treba da utiu i na poveavanje linih
dohodaka radnika. Meutim, kada te razlike u li
nim dohocima postanu tako velike da se ve moe
govoriti o prelivanju zajednikog, drutvenog kapi
tala u linu potronju pojedinih kolektiva, tada je
jasno da se tu istovremeno radi i o ozbiljnim defor
macijama socijalistikih drutveno-ekonomskih odno
sa, pa ak i o elementima eksploatacije jednih rad
nika od strane drugih. Takvi odnosi istovremeno
poveavaju nestaicu kapitala i posebno suavaju
mogunosti radnih kolektiva da dou, na primer, do
potrebnih kreditnih sredstava za svoj razvoj. Mislim
da je poslednjih godina pored vetake centraliza
cije drutvenog kapitala i taj faktor uticao na
stalno smanjivanje sredstava kojima samostalno ras
polau radne organizacije.
Istina, nae drutvo, u naelu, nikad nije priznavalo samovolju u namenskoj raspodeli dohotka u
pojedinanoj radnoj organizaciji. U prvim fazama
razvitka samoupravljanja problemi te vrste reavani
su propisivanjem obavezne akumulacije ili drugim
sredstvima dravne intervencije. Decentralizacijom
i razvitkom samoupravljanja takvi metodi bili su
postepeno naputeni. Sistem samoupravljanja, meu
tim, nije bio istovremeno osposobljen da sam po sebi
reava te probleme. Zbog toga su se u sistem raspodele dohotka probili dosta jaki elementi stihije koji
su naneli prilino tete snazi i napretku samouprav
ljanja.
102

Ako danas govorimo o raiavanju i reavanju

problema te vrste u oblasti namenske raspodele
dohotka, moramo imati na umu pre svega to da se tu
vie ne radi ni o odnosu radnika prema dravi koja
odreuje plate ni o odnosu radnika prema tehnokratsko-birokratskom upravljakom vrhu koji dominira
nad kapitalom, ve o usklaivanju pojedinanog
interesa radnika ili radnog kolektiva sa zajednikim
interesom radnika i svih radnih kolektiva udruenog
rada. U stvari, radnici e biti utoliko slobodniji u
gospodarenju dohotkom svojih organizacija udrue
nog rada ukoliko budu spremniji i sposobniji da soli
darno utvruju zajednika racionalna merila i kri
terij ume za ocenu radnog doprinosa i za raspodelu
linih dohodaka prema radu. Nije re, dakle, o neke
vrste tarifnom pravilniku izmeu radnika i sopstvenika ili upravljaa kapitalom bio to privatnik, ili
drava ili direkcija preduzea ve o meusobnom
sporazumu i dogovoru radnika u udruenom radu da,
u osloncu na drutvenu ulogu sindikata, utvrde bitne
elemente meusobne odgovornosti u raspolaganju
dohotkom iz udruenog rada koji se izraava u mno
tvu individualnih dohodaka osnovnih organizacija
udruenog rada ili bruto dohodaka po radniku.
Ve je ranije istaknuto da merila za raspodelu
prema radu i drugi elementi meusobne odgovornosti
radnika u raspolaganju dohotkom ne mogu biti do
kraja objektivizirani. Oni se menjaju samim razvit
kom proizvodnih snaga. Na kraju krajeva, opte je
poznato da su razlike u nagraivanju izmeu umnog
i fizikog, kvalifikovanog i nekvalifikovanog rada
najvee u ekonomski nerazvijenim zemljama, a da
se te razlike sa ekonomskim razvojem smanjuju. Za
tim, neizbeno je da se pojedina podruja rada pone
kad izdvajaju iz optih merila drutvene raspodele
dohotka kako bi se ubrzao njihov razvoj, odnosno
spreilo njihovo zaostajanje. Jasno je da e i odre
ene deficitarne profesije i kvalifikacije biti skup
lje od drugih. Ni socijalistika privreda ne moe
sasvim da izbegne, odnosno da ne prizna takve i sli
103

ne probleme i potrebe i zbog ekonomskog uticaja

spoljnih faktora na nju. Zato e merila rada u dru
tvenoj raspodeli prema radu uvek biti kao to
je to ve Marks rekao stvar drutvenih konvencija.
Ali, takve konvencije moraju da postoje i da vre svoj
uticaj u pravcu najvee mogue ravnopravnosti rad
nih ljudi u udruenom radu u prisvajanju linog do
hotka iz ukupnog dohotka drutvenog rada na nae
lima raspodele prema radu. A to znai da udrueni
radnici moraju da tee takvim merilima odreu
jui ih samoupravnim sporazumima i drutvenim do
govorima koja e izraavati zajedniki priznate
karakteristike drutveno-istorijski uslovljenog indi
vidualnog kvantuma rada.
U naem drutvu je tom problemu dato pravo
graanstva tek poslednjih godina time to je prizna
ta neophodnost drutvenog dogovaranja i samouprav
nog sporazumevanja u oblasti utvrivanja merila za
raspodelu linih dohodaka prema radu. Ti prvi samo
upravni sporazumi i drutveni dogovori nose u sebi,
dodue, i ozbiljne slabosti. U njima su, na primer, su
vie istaknuti takvi elementi raspodele kao to su
obraunske plate, formalne kvalifikacije, poresko iz
vlaenje dela dohotka u budet republike umesto da
bude vraen u privredu i slino. To sve nepotrebno
sputava samostalnost radnog kolektiva u namenskoj
raspodeli dohotka i linih dohodaka. Sem toga, ta
kav pristup daje suvie veliku ulogu dravnim orga
nima i aparatu privredne komore u tim dogovorima,
umesto da to bude prvenstveno stvar dogovora meu
samim radnim ljudima u radnim organizacijama,
granama i oblastima rada, posredstvom sindikata, a
na osnovu zajednikog sagledavanja objektivnih
potreba razvoja proizvodnih snaga.
Dakako, ni drutvena zajednica ne srne biti razvlaena u pogledu prava da odgovarajuim sred
stvima regulie odnose izmeu proizvodnje i potro
nje. Ali, polazna taka za razvoj samoupravnog spo
razumevanja i drutvenog dogovaranja u raspodeli
dohotka mora biti u prvom redu saznanje da je re o
104

samoupravnom ureivanju uzajamnih odgovornosti

radnih ljudi u raspolaganju zajednikim dohotkom, o
sredstvima i okvirnim merilima za utvrivanje kvan
titeta i kvaliteta rada koji treba da doprinesu to
veem ujednaavanju uslova sticanja linog dohotka,
o zajednikom uticaju na trokove proizvodnje ukup
nog drutvenog rada, kao i o oblicima ekonomske i
socijalne solidarnosti radnika i njihove zajednike
zatite od samovolje i zloupotrebe od strane pojedi
naca ili pojedinih radnih organizacija. Interesi dru
tvene zajednice u toj oblasti lee prvenstveno u
stabilnosti privrednog razvoja i u uspenosti pla
niranja.
Poto je sadanja praksa drutvenog dogovara
nja i samoupravnog sporazumevanja o raspodeli do
hotka u pojedinim republikama tek na svom poetku,
ne bi trebalo slabosti tih sporazuma i dogovora pre
uveliavati do te mere da se oni dovedu u pitanje.
Meutim, njihovo ostvarivanje trebalo bi pratiti kri
tikom analizom i u kraim periodima podvrgavati
ih neophodnoj reviziji koja e obezbediti njihov
istinski samoupravni karakter, u skladu sa naelima
o kojima je ve bilo rei.
Mislim da bi, na osnovu iskustava i naunog
istraivanja, u daljem razvoju sistema drutvenog
dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja trebalo
teiti preciznijem odreivanju domena pojedinih
oblika dogovaranja i sporazumevanja. Na primer,
drutveno dogovaranje to jest dogovaranje izmeu
udruenog rada i dravnih organa koji su odgovorni
za plan i ekonomsku politiku moralo bi se, po mom
miljenju, ispoljiti pre svega kao napor da udrueni
rad svesno podri takvu racionalnu globalnu raspodelu nacionalnog dohotka koja treba da obezbedi
neophodne proporcije izmeu potronje i proizvodnje,
kao i druge sline elemente plana i ekonomske poli
tike koji obezbeuju stabilnost privrednih kretanja.
Konkretno odreivanje merila raspodele prema radu
trebalo bi, meutim, da bude stvar prvenstveno
samoupravnih sporazuma samih radnih organizacija,
105

grupacija i grana, uz posredovanje, inicijativu i odgo

vornost sindikata. Sindikati treba na taj nain da
postanu mnogo znaajniji faktor u usklaivanju
pojedinanih i zajednikih interesa radnika nego to
su to danas. Iskustva prakse i nauno istraivanje u
oblasti samoupravnog sporazumevanja treba da omo
gue da iz godine u godinu dolazimo do sve kvalifikovanijih i uticajnijih sporazuma. Upravo zato
mislim da bi se sporazumi takve vrste, naroito u
poetku, morali dosta esto revidirati i usavravati,
odnosno usklaivati sa stanjem u udruenom radu
i sa privrednim razvojem. Vrlo je verovatno da bi ti
sporazumi morali izraziti pre svega dinamiku odnosa
izmeu porasta istog dohotka osnovne organizacije
udruenog rada i globalnog fonda linih dohodaka u
toj organizaciji iz godine u godinu i u povezanosti sa
politikom radnog kolektiva u raspolaganju dohotkom,
to jest u zavisnosti od toga koliko je ta politika doprinela porastu istog dohotka. Naravno, da bi se
samoupravni sporazumi mogli izraavati u takvim
agregatima kao to su isti dohodak, trokovi pro
izvodnje, lini dohodak i slino, neophodno je da
na privredni sistem, graen na samoupravnom do
hotku, preciznije i vre odredi njihovu ekonomsku
sadrinu kao izraz ne samo merila raspodele prema
radu, ve i merila trokova rada sadranih u ceni
proizvoda.
I najzad, mislim da bi radni kolektiv u osnovnoj
organizaciji udruenog rada, i u svim vidovima inte
gracije rada, na osnovu tih optih drutvenih merila,
trebalo da u odreivanju unutranjih merila raspo
dele prema radu unutranjim sporazumima i aktima
slobodno regulie uzajamne odnose radnih ljudi u
raspodeli prema radu. Mislim da radni kolektivi sami
treba da odluuju i o tome u kojoj meri i u kom obli
ku e priznati formalnu kvalifikaciju kao merilo rada.
U vezi sa celim tim kompleksom pitanja organi drutveno-politikih zajednica treba da preduzimaju ne
ophodne regulativne mere tada kada su za to ovlaeni ustavom i zakonom. Oni posebno treba da se
106

pojavljuju kada je u pitanju obezbeivanje jednakih

prava radnika u odnosu na sredstva za proizvodnju u
drutvenoj svojini i na upravljanje i raspolaganje
dohotkom ili kada postoji drutvena potreba da se
posebno stimuliu odreeni oblici rada ili kvalifika
cije.
Takvim samoupravnim sporazumevanj em i dru
tvenim dogovaranjem i takvim regulativnim merama
nae drutvo, naravno, nee postii apsolutnu prav
du u raspodeli prema radu niti e izbei sukobe koje
e u toj oblasti nametnuti sama praksa. U razvoju
naeg drutvenog sistema i ne treba postavljati za
cilj da se drutveni sukobi izbegnu jer je to nemo
gue. Uostalom, konflikt nametnut stihijom je esto
i inilac koji koriguje drutvenu svest. Treba, meu
tim, uspostaviti demokratski mehanizam u kome e
se drutveni konflikti reavati demokratskim putem
i to je vie mogue samoupravnim sporazumevanjem. Drutvena zajednica mora teiti izgradnji tak
vih odnosa u kojima e se ti konflikti reavati u
pravcu drutvenog progresa, a ne na nain koji dru
tvo vue nazad ili produbljuje unutranje suprotnosti.
Nema sumnje da e praksa raspodele linih do
hodaka prema radu i ubudue dovoditi do konflikata.
U nekim sluajevima pojedine grupe radnika ili rad
nih organizacija e iz odreenih razloga biti dovedene
u tako neravnopravan poloaj da e to dovesti do
konflikata. Neke grupe radnika ili radnih organizacija
e, meutim, izazvati konflikte u cilju iznuavanja za
sebe prednosti koje su neopravdane sa stanovita za
jednikih interesa radnih ljudi i njihove solidarnosti.
Praksa pokazuje da se u nas velika veina takvih
konflikata reava samoupravnim sporazume van j em,
ali ponekad oni prerastu i u stanje takozvane obu
stave rada.
Ima miljenja da je obustava rada identina kla
sinom oruju radnike klase trajku. Poto je
obustava rada u nas postala de facto priznato pravo
radnika, po tim miljenjima trebalo bi i formalno
priznati klasino pravo na trajk kao instrument re107

avanja ekonomskih i socijalnih konflikata u udrue

nom radu. Mislim da je to suvie pojednostavljeno
tumaenje problema. Obustava rada je u nas zaista
postala jedan od oblika resavan ja konflikata u rad
nim organizacijama, odnosno unutar samoupravnog
udruenog rada. Meutim, bez obzira na to da li emo
obustavu rada zvati trajkom ili ne jer je to
zaista potpuno sporedno ipak moramo biti naisto
sa tim da klasino pravo na trajk po svojoj drutveno-istorijskoj ulozi nije identino pravu na obu
stavu rada u naim uslovima. Zajedno sa drugim
oblicima ekonomske borbe radnike klase, trajk je
bio i ostao jedino mogue oruje u reavanju odnosa
izmeu radnika koji prodaju svoju radnu snagu i
sopstvenika kapitala kao kupca radne snage. Pravo
na trajk je, prema tome, proizvod kapitalistike
robne proizvodnje, proizvod njenih klasnih odnosa i
sredstvo za reavanje ekonomskih konflikata u tim
odnosima.
U idealnim odnosima socijalistikog samouprav
ljanja trajk bi bio besmislen jer posmatrano kroz
prizmu zajednikih interesa udruenog rada on
uvek nanosi materijalnu tetu samim radnicima. Me
utim, injenica je da samoupravni socijalistiki od
nosi u nas nisu idealni, ve se u njima neprekidno
stvaraju i stanja u kojima se vie ili manje ozbiljno
naruava ravnopravnost radnih ljudi ili njihova po
jedinana prava, ili se radnici oseaju ekonomski ili
socijalno ugroeni, ili se nau pod tehnokratsko-monopolistikim pritiscima itd. Takva stanja neizbeno
raaju drutvene konflikte. Sem toga, te konflikte e
sto prouzrokuju i neinformisanost, neznanje, nespo
sobnost organa upravljanja ili organa dravne uprave
itd. I najzad, kao to je ve reeno, konflikte mogu
izazvati i razni parcijalni pritisci kojima pojedine
grupacije ili slojevi u udruenom radu iznuuju za
sebe prednosti koje nisu u skladu sa oseanjem pra
vinosti kakvo vlada u svesti radnih ljudi u pogledu
merila za raspodelu prema radu. Pa ipak, sve to, po
pravilu, nisu takvi sukobi koji se ne bi mogli uspe108

sno resiti u okviru demokratskog mehanizma samou

pravljanja. Prema tome, iako je obustava rada jo
uvek mogue sredstvo u reavanju odreenih konfli
kata, ona u samoupravnom mehanizmu udruenog
rada nije vie nuan instrument u regulisanju uza
jamnih ekonomskih odnosa meu radnim ljudima.
Obustave rada se javljaju kao posledica i korektiv
samoupravne prakse tamo gde je njen demokratski
mehanizam u reavanju konflikata otkazao ili gde je
zatajila samoupravna drutvena svest ili politika or
gana pojedinih drutveno-politikih zajednica, ili gde
su objektivne ekonomske tekoe nadvladale ljude.
Ali, poto svega toga u nas jo ima, a bie i ubudue,
javi jace se i sukobi koji e se zavravati obustavom
rada. Zato nae drutvo nema nikakvog razloga da tu
injenicu ne prizna. Meutim, upravo zato treba videti i razliku koja postoji izmeu uloge i znaaja
klasinog trajka i obustave rada u uslovima samo
upravno organizovanog socijalistikog rada. Poto
su u nas radnici stekli neuporedivo znaajnije pravo,
naime, pravo da su samoupravljai, ime su prestali
da budu najamni radnici, pravo na obustavu rada
u naim uslovima nema identinu drutveno-istorijsku i klasnu funkciju kakvu je vrilo i vri klasino
pravo na rajk. Tu bitnu i naelnu razliku moramo
imati u vidu ne zato to bismo se plaili rei bobu
bob, a popu pop, ve zato da bismo sagledali pravu
dimenziju koju ta pojava moe imati u naoj dru
tvenoj praksi i da bismo u samoupravne odnose mogli
ugraditi adekvatne instrumente za reavanje takvih
konflikata i njihovih posledica.
VI
REPRODUKCIJA SOCIJALISTIKIH I SAMOUP
RAVNIH DRUSTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA
Postavlja se pitanje koliko je na sistem ekonom
skih odnosa u samoupravnom udruenom radu spo
soban da reprodukuje socijalistike i samoupravne
109

odnose bez oslanjanja ili sa to manje oslanjanja na

takozvane ideoloke i politike take. Jer, da bi
radnici-samoupravljai zaista mogli da se ponaaju
kao dobri privrednici, oni moraju biti slobodni u
raspolaganju dohotkom. A oni to mogu biti ako nji
hova svakodnevna praksa reprodukuje ne samo soci
jalistiko samoupravljanje, ve i ravnopravnost rad
nih ljudi u udruenom radu i korienju sredstava za
proizvodnju u drutvenoj svojini i u raspodeli dohot
ka. Taj cilj nae socijalistiko drutvo postie uspo
stavljanjem odgovarajueg ekonomskog i demokrat
skog mehanizma za neprekidno prevazilaenje pro
ti vrenosti kategorije dohotka o kojima je ranije bilo
reci. To je najvaniji razlog to odvojeno posmatramo,
s jedne strane, sistem i nain izdvajanja sredstava
iz ostvarenog dohotka za line dohotke radnika i
merila njihove raspodele prema radu, kao i sistem i
nain izdvajanja sredstava za opte drutvene pot
rebe i za proirenje materijalne osnove rada, i, s
druge strane, sistem privrednog upravljanja dru
tvenim dohotkom.
Mislim da je neodriva teza po kojoj iz ostvare
nog dohotka treba najpre na osnovu dravne ili po
litike prinude izdvojiti deo za akumulaciju i deo
za podmirenje optih drutvenih potreba, a da ostatak
dohotka pripada radniku na ime linog dohotka.
Podjednako je neodriva i teza po kojoj radnici mogu
neogranieno i drutveno neodgovorno da iz ostva
renog dohotka prisvajaju sredstva za line dohotke
bez obzira na posledice takve raspodele po razvoj
proizvodnih snaga i po interese drugih radnika. U
prvom sluaju lini dohodak radnika svodi se na
neke vrste najamninu koju odreuju snage van uticaja samog radnika. U drugom sluaju radnik koji je
privilegovan time to radi u visoko akumulativnim
radnim organizacijama mogao bi se pojavljivati i
kao parazit koji ivi na raun tueg rada. Nae sa
moupravno drutvo mora teiti uspostavljanju sta
bilnog sistema globalne raspodele dohotka na deo za
akumulaciju, na deo za potronju na bazi drutvenih
110

dogovora i samoupravnih sporazuma i drutvenog

planiranja, kao i odgovarajuih zajednikih merila
radnika u udruenom radu za raspodelu fonda linih
dohodaka zasnovanu na principu raspodele prema
radu. Takav sistem je ne samo ekonomska potreba

drutva, ve i odluujui odbrambeni mehanizam

protiv grupno-svojinskih i privatno-svojinskih de
form acija u samoupravnom raspolaganju dohotkom,
odnosno drutvenim kapitalom od strane radnika, kao
i protiv tendencija reprodukovanja dravno-sopstvenikih, odnosno birokratskih i tehnokratsko-monopolistikih oblika upravljanja dohotkom udruenog
rada, odnosno drutvenim kapitalom.
Ranije smo istakli da integracija rada i drutve
nog kapitala u obliku dohotka osnovne organizacije
udruenog rada ne znai atomiziran je drutvenog
kapitala, odnosno njegovu raspodelu i dodeljivanje
na monopolistiko upravljanje od strane radnika u
osnovnoj organizaciji udruenog rada. Ta integracija
je samo polazna taka udruivanja, cirkulacije i po
novnog vraanja drutvenog kapitala posle dru
tvenih odbitaka u dohodak osnovne organizacije
udruenog rada. U stvari, i udruivanje dohotka, od
nosno sredstva akumulacije predstavlja samo oblik
udruivanja rada na osnovu zajednikog upravljanja
svih radnika celokupnim sredstvima udruenog rada.
Udruivanje sredstava akumulacije, odnosno udrui
vanje dohotka i zajedniko uee radnika u dohotku
oteenom na osnovu poveane produktivnosti rada
Kao rezultata udruivanja nije izuzetak, ve princip
i imperativ socijalistikog privreivanja i sticaja
dohotka. Ali upravo zato ceo drutveni i privredni
sistem, odnosno sistem ekonomskih odnosa meu rad
nicima ili radnim organizacijama, treba da bude ta
kav da svakog radnika i svaku radnu organizaciju
podstie i osposobljava za vrenje takve funkcije. To
e istovremeno biti stimulans za takvo raspolaganje
dohotkom i takvo ulaganje akumulacije koje e se
odraziti neposredno u poveavanju dohotka radnika
ili radne organizacije bilo kao rezultat poveane pro
fil

duktivnosti njegovog rada bilo kao rezultat poveane

produktivnosti udruenog rada na osnovu udrui
vanja dohotka, to jest ivog i minulog rada, odnosno
rada i drutvenog kapitala.
Moglo bi se rei da je ovakvo udruivanje do
hotka samo oblik zajednikog radnikog upravljanja
sredstvima za proizvodnju u uslovima specifine rob
ne proizvodnje u socijalistikom drutvu. Ovde je,
naime, re iskljuivo o upravljanju i udruivanju
sredstava u drutvenoj svojini, koja su, dodue, na
osnovu ekonomskih zakonitosti rasporeena neravnomemo na radne organizacije, ali se opet udruuju
u jedinstven proces cirkulacije drutvenog kapitala
i na taj nain uz neophodnu usmeravajuu ulogu
ekonomskog i planskog sistema pripadaju svima
koji rade.
Ovu konstataciju ne moe promeniti ni to to
radnici svojim linim dohotkom u odreenoj meri
uestvuju u dohotku steenom na osnovu upravljanja
drutvenim kapitalom jer se u tom sluaju minuli
rad pojavljuje samo kao jedno od merila ivog rada,
a steeni deo linog dohotka samo kao deo vrednosti koju je radnik proizveo sopstvenim radom, a ne
kao radnikovo sopstveniko uee u kapitalu. U
naelu, ako su obezbeeni svi drutveni uslovi koji
spreavaju mogua deformisanja drutveno-svojinskih odnosa, tada je sa stanovita drutveno-ekonomskih odnosa re o istom procesu koji nastaje kad
radnici koji proizvode, na primer, cipele prodaju te
cipele na tritu i dobij aju za njih odgovarajuu
cenu, koja im ako su produktivni pokriva tro
kove proizvodnje, obezbeuje odgovarajui lini do
hodak i sredstva za razvoj objektivnih uslova njiho
vog rada, to jest za razvoj proizvodnih snaga u
njihovoj radnoj organizaciji, u drutvu uopte. ak
ako pretpostavimo isto finansijsko uee radnika
jedne radne organizacije u drugoj, kolektiv-kreditor
ne stie nikakva prava na upravljanje dohotkom kolektiva-dunika, odnosno nikakva prava na osnovu
kapitalistiko-svojinskih odnosa. Za uloena sredstva
112

oni dobijaju samo odreenu cenu koja sadri repro

dukciju opredmeenog, minulog drutvenog rada i
odgovarajue uee radnika u proizvodu zajedni
kog rada, odnosno u poveanoj produktivnosti udru
enog rada na osnovu zajedniki uloenih sredstava.
A takvu cenu bi radni kolektiv plaao i samom
sebi kad bi sredstva uloio u sopstveno preduzee,
inae mu se ne bi ni isplatilo da ulae.
Sva takva ulaganja, u stvari, znae uvek ula
ganje kapitala u drutvenoj svojini nezavisno od
toga da li se radi o samofinansiranju ili o kreditu.
Zato i poveani dohodak koji je rezultat ulaganja
nije rezultat samo rada konkretnog kolektiva, ve i
drutvenog rada. Pa ipak, u naoj drutvenoj svesti
je jo uvek prisutno shvatanje da je normalno da
tim izrazito drutvenim dohotkom upravlja kolektiv
samo ako ga je uloio u sopstvenu radnu organiza
ciju, a da je nenormalno da taj isti kolektiv upravlja
svojim dohotkom ako ga udruuje sa sredstvima
drugih radnih organizacija, odnosno kad ulae deo
drutvenog kapitala u druge radne organizacije.
Pri tome ne treba zaboraviti da i u sistemu dr
avne svojine takvu cenu i to dosta viu, a po
drutvene odnose mnogo teu plaa svaka radna
organizacija koja otvara nova radna mesta ili stvara
objektivne uslove za poveanje produktivnosti rada.
No, razlika je u tome to drava ne samo da otuuje
ukupnu dobit radne organizacije steenu na osnovu
ulaganja dravnih sredstava, ve odreivanjem plata
radnicima odreuje i veliinu te dobiti. U oba slu
aja se ceo taj proces odvija u okviru cirkulacije
iskljuivo drutvenih sredstava, odnosno sredstava u
drutvenoj svojini. Samo, u prvom sluaju drutve
nim kapitalom upravljaju udrueni radnici na os
novu jednakih linih prava prema udruenom dru
tvenom kapitalu, a u drugom to ini dravni ili
tehnokratski aparat na osnovu dravne prinude. U
prvom sluaju udruivanje sredstava pokree radni i
ivotni interes udruenih radnika, a u drugom
politika odluka dravne strukture. Ta dravna
8

113

struktura, dodue, moe biti bliska i politiki odgo

vorna radniku, ali moe biti kao to je praksa
pokazala i sasvim odvojena od njegovih tenji i
postati snaga nad njim. Zato do nesocijalistikih raz
lika meu ljudima lake dolazi u drugom nego u
prvom sluaju.
Drugim recima, kada se ne radi o svojevoljnom
linom ili grupnom prisvajanju na raun tueg rada
ili drutvenog kapitala koji pripada svim radnicima,
ve iskljuivo o sistemu ekonomskih odnosa meu
radnim ljudima u kojima oni zajedniki upravljaju
zajednikim sredstvima za proizvodnju u drutvenoj
svojini, tada je bespredmetno govoriti o opasnosti da
e jedan radni kolektiv na osnovu upravljanja minu
lim radom, odnosno drutvenim kapitalom, eksploatisati drugi radni kolektiv. Naprotiv, vee su mogu
nosti za eksploataciju ako se radni kolektiv sa svojim
dohotkom zatvara u sopstvenu organizaciju kori
stei prednosti svog poloaja na tritu ili kad se
radi o neproizvodnim organizacijama prednosti
koje prua njihov monopolistiki poloaj u odnosu
na udrueni rad. A to se danas zaista dogaa i upravo
takve pojave suzbija sistem odnosa koji se uspostav
lja novim ustavnim odredbama iz 1971. godine. No,
ak ako ne mogu biti do kraja suzbijane samim siste
mom, to su ipak sekundarne pojave koje e sve vie
potiskivati sama drutvena praksa.
U praksi, naravno, moe doi do naruavanja
ravnopravnosti i do pojave nesocijalistikih odnosa.
Ali socijalistike snage u naoj zemlji bile bi na
putu utopije ako bi oekivale da neki sistem moe
spreiti sve takve pojave, tendencije i sukobe. Bitno
je da u takvom obliku proizvodnih, odnosno drutveno-svojinskih odnosa pojedinani radnik i udru
eni radnici svojom svakodnevnom praksom utiru
puteve drutvenog razvoja i socijalistikih samoup
ravnih odnosa u drutvu. A sama ta praksa, pa i
konflikti koji u njoj nastanu, svakodnevno e uka
zivati odluujuim socijalistikim snagama u dru
tvu na kojim mestima i na koji nain e biti neophod
114

na i regulativna uloga drutvenog sistema i drave

kao i akcija organizovanih snaga radnike klase,
odnosno socijalistike drutvene svesti.
U svakom sluaju, uloga tih faktora u reproduk
ciji socijalistikih samoupravnih proizvodnih odnosa
bie i ubudue veoma znaajna, i to ne samo u smislu
zatite sistema, ve i razreavanju odreenih njego
vih unutranjih protivrenosti, odnosno u usklai
vanju i usmeravanju materijalnih tokova i drutveno-ekonomskih tendencija u njemu.
I upravo zato to je to tako, postavlja se kao
kardinalno pitanje: koja drutvena snaga i na koji
nain treba da vri u drutvu socijalistikog samo
upravljanja ulogu osnovnog, izvornog nosioca dru
tvene reprodukcije i kakvo je mesto drave u njoj?
Pri tome mislim kako na materijalnu reprodukciju
tako i na reprodukciju socijalistikih i samoupravnih
odnosa na sve viem kvantitativnom i istorijskom
nivou. Jer, ma kako znaajnu ulogu da ima drava
u prvim fazama razvoja socijalistikog drutva, ona
ne srne biti takva da reprodukuje tu ulogu kao svoj
sopstveni monopol u drutvenoj reprodukciji.
Moda poznate Engelsove reci da je ekspropri
jacija buroaske sopstvenosti prvi i poslednji samo
stalni in radnike revolucionarne drave kao
predstavnika celog drutva zvue danas neto su
vie optimistiki s obzirom na dosadanje istorijsko
iskustvo socijalizma kao prakse. Pa ipak, Engels je
ukazao u sutini na pravi problem, to jest na opas
nost da sredstvo ne postaje cilj. Uostalom, tu istu
misao izrazio je i Marks upozoravajui radniku
klasu, kada bude usvojila vlast, na opasnost od njene
sopstvene birokratije.
Uspostavljanje dravno-sopstvenike vlasti nad
sredstvima za proizvodnju u privatnom vlasnitvu
svakako je istorijski i neminovan revolucionarni akt
socijalizma, nezavisno od toga kojim putem i u kom
obliku je on ostvaren. U svakom sluaju, u dosada
njoj istorijskoj praksi nije dokazano da je mogue
uspostaviti samoupravne oblike socijalistikih proiz
8*

115

vodnih odnosa bez tog polaznog revolucionarnog akta.

Zato mi ne izgledaju nimalo objektivne niti na nauci
zasnovane one kritike savremene socijalistike
prakse koje u samoupravljanju vide jedini izraz i
oblik istorijskog razvitka socijalistikog drutva i
pogotovo one koje dravno-sopstvenike odnose u
jednoj socijalistikoj zemlji automatski indentifikuju
sa dravno-kapitalistikim odnosima, nezavisno od
toga kakvu konkretnu istorijsku funkciju oni vre,
to jest ta oni znae kao istorijska faza u nastajanju
i razvoju socijalistikog drutva.
S druge strane, karakteristika te dravno-svojinske istorijske faze razvoja socijalistikih proizvodnih
odnosa jeste da se radnik i viak njegovog rada, to
jest radnikov tekui rad i njegov minuli rad koji se
neposredno pretvara u sredstva za proizvodnju u
drutvenoj svojini, odnosno rad i drutveni kapital
u sistem upravljanja, jo uvek u veoj ili manjoj
meri razdvajaju jedan od drugog, to postaje, s jedne
strane, izvor tendencija ka sveobuhvatnom monopolu
drave, to jest njene odluujue strukture na uprav
ljanje drutvenim kapitalom i na dravno planiranje,
a, s druge strane, uzrok radnikove individualne nezainteresovanosti za sudbinu dravnog kapitala. Do
due, negativne posledice ovog drugog faktora ubla
avaju se u praksi time to se u pojedinim socijalis
tikim sistemima negde u veoj, a negde u manjoj
meri, uvode razni oblici materijalne stimulacije za
produktivniji rad, za izvrenje i prebaaj plana itd.,
u kombinaciji sa ideoloki inspirisanom moralnom
stimulacijom, a ne retko i sa merama dravne pri
nude. Ipak, bez obzira na takve i sline mere, dru
tvena svest radnika oblikuje se prvenstveno pod
pritiskom njegove zavisnosti od sopstvenog tekueg
rada, odnosno plate za taj rad. Veliinu plate odre
uje drava u zavisnosti od svoje politike u drutve
noj reprodukciji, koja se, s obzirom na svojinski
monopol drave u raspolaganju drutvenim kapita
lom, oblikuje pod pritiskom objektivnih ekonomskih
zakonitosti koje namee takav monopol, to jest
116

uglavnom nezavisno od radnika. Stoga se sve protivrenosti takvih drutveno-svojinskih proizvodnih

odnosa izraavaju u odnosima izmeu drave koja
odluuje o stopi i upotrebi radnikovog vika rada i
radnika ija je drutvena pozicija odreena njego
vim radnim odnosom i veim ili manjim politikim
uticajem na odluivanje u dravnim organima i u
tehnostrukturi samog drutvenog rada.
Sem toga u sistemu dravno-sopstvenikih od
nosa drava upravo snagom svoje prinude neprekid
no uspostavlja vezu izmeu radnika i drutvenih
sredstava za proizvodnju i, posebno, akumulisanog
drutvenog kapitala. U tome je njena snaga, ali i
njena nemo. Jer u takvim proizvodnim odnosima
drava neprekidno reprodukuje svoju monopolistiku
poziciju u upravljanju drutvenim kapitalom i dru
tvenim radom, a samim tim isto tako neprekidno
reprodukuje protivrenost izmeu tog monopola i
odreenih neposrednih i dugoronih interesa rad
nika, a naroito njegove istorijske tenje ka oslobo
enju rada, to jest da radnik sam bude slobodan u
radu i da bude sposoban da ravnopravno sa drugim
radnicima odluuje o uslovima, sredstvima i rezul
tatima svoga rada.
Razliiti drutveno-istorijski i meunarodni uslovi u kojima se nalaze pojedine socijalistike zemlje
odreuju nain i tempo razreavanja te proti vrenosti. Ali oigledno je da je razreavanje te protivrenosti nemogue ako socijalistiko drutvo ne
razvija u svojim nedrima, u svom sistemu organizovanu snagu same radnike klase, odnosno samih ljudi
koji rade. Ta snaga mora postati sposobna da pre
uzme na sebe one funkcije u drutvenoj reprodukciji
koje u prvim razvojnim fazama socijalistikog dru
tva mora da vri dravno-sopstveniki monopol preko
svog samostalnog tehnostruktumog aparata. Pojed
nostavljeno reeno, problem je u tome kako usposta
viti i organizovati drutvenu snagu koja e upravljati
onim kolektivnim vikom rada, odnosno onim mi
nulim radom radnika koji se u socijalistikom dru
117

tvu svakodnevno pretvara u akumulaciju i u sredstva

za proizvodnju u drutvenoj svojini, a da se u
takvom upravljanju ne reprodukuje ni dravno-sopstveniki monopol ni monopol tehnostrukture dru
tvenog rada u raspolaganju tim vikom rada. A u
onoj meri u kojoj socijalistiko drutvo prevladava
taj monopol, i viak rada prestaje da bude viak rada
i postaje, u stvari, sastavni deo sredstava rada ko
jima radnik sam raspolae, to jest faktor i veliina
koja odreuje drutveno potrebno radno vreme pro
izvoda samog radnika i proizvoda drutvenog rada
uopte.
Nae drutvo nastoji, pogotovo poslednjim us
tavnim promenama iz 1974. g., da odluujua i iz
vorna snaga drutvene reprodukcije, a to znai i
upravljanja podrutvljenim minulim radom radnika,
odnosno drutvenim kapitalom, bude sam udrueni
rad, u odgovarajuoj demokratskoj organizaciji, s
tim da u dravi ostaju, dodue ograniene ali ipak
znaajne funkcije u procesu drutvene reprodukcije.
Takav se sistem zasniva pre svega na pravu radnika
da u osnovnim organizacijama udruenog rada rav
nopravno i uz uzajamnu odgovornost sa radnicima
drugih organizacija udruenog rada upravlja sred
stvima drutvene reprodukcije kao podrutvljenim
svojim i drutvenim minulim radom podjednako kao
i svim drugim sredstvima za proizvodnju u dru
tvenoj svojini. Ekonomski odnosi na bazi drutvene
svojine na taj nain se oslobaaju politikih taka
i otvaraju put ne samo osloboenju rada, ve i no
vom obliku demokratizacije drutva i daljoj huma
nizaciji odnosa meu ljudima.
Temelj tog sistema je dohodak osnovne organi
zacije udruenog rada i ekonomski odnosi koji na
osnovu tog dohotka nastaju meu radnicima i orga
nizacijama u sveukupnom drutvenom radu i u
drutvu uopte.
U dohodak osnovnih organizacija udruenog
rada sliva se i rasporeuje se na osnovu optih
ekonomskih zakonitosti socijalistike robne proiz
118

vodnje i drutvenog planiranja novano izraen celokupan drutveni proizvod. Ne postoji nikakav drugi
izvor prihoda ni za dravu, ni za drutvene delatnosti
van materijalne proizvodnje niti za same organizacije
udruenog rada i njihove zajednice van dohotka os
novne organizacije udruenog rada. Izuzetak su po
rez na promet i neki drugi poreski prihodi drave
koji imaju izvor u potronji, a ne u proizvodnji.
Dohotkom osnovne organizacije udruenog rada up
ravljaju radnici koji u njoj rade u okviru jedinstve
nog drutvenog sistema dohodovnih odnosa, kao
odnosa uzajamne zavisnosti i odgovornosti radnika u
upravljanju sredstvima u drutvenoj svojini. Doho
dak osnovne organizacije formira se tako to se iz
ukupnog prihoda izdvoje materijalni trokovi i amor
tizacija. A ukupan prihod ne ini samo prihod koji
osnovna organizacija stie, recimo, prodajom svojih
proizvoda na tritu, ve i prihod koji ona stie na
osnovu udruivanja svog rada i dohotka sa drugim
organizacijama, odnosno zajedniki ostvaren prirast
dohotka na osnovu poveane produktivnosti rada,
kao i kamate i anuiteti u okviru bankarske i druge
finansijske saradnje. Ve sama ta injenica govori
o tome da tako ostvaren dohodak osnovne organiza
cije udruenog rada nije samo proizvod njenog rada,
ve i drutvenog rada kao celine. U stvari, to je
drutveni bruto dohodak koji se realizuje u osnov
noj organizaciji udruenog rada prema kome odre
ena prava imaju i radnici drugih organizacija, od
nosno drutvo kao celina. Prema tome, zahvaljujui
svom samoupravnom pravu da upravljaju bruto
dohotkom svoje osnovne organizacije udruenog
rada, radnici ne samo to stiu kontrolu nad celokupnim tekuim i minulim radom, ve postaju i
odluujui faktor proirene reprodukcije u svojoj
osnovnoj organizaciji i u drugim organizacijama
udruenog rada sa kojima su povezani u razliitim
oblicima dohodovnih odnosa, a samim tim, preko
njih, i u drutvenoj reprodukciji uopte. Ali upravo
zbog toga oni u raspolaganju bruto dohotkom nisu
119

nezavisni i neodgovorni, to jest nisu u poloaju fak

tora koji monopolski raspolae tim dohotkom. Jer,
kad bi postojao takav monopol, on bi neizbeno
drutvenu svojinu pretvorio u grupnu svojinu. Ako
kroz tu prizmu posmatramo strukturu dohotka os
novne organizacije, onda dobij amo sledeu sliku
uzajamne zavisnosti i odgovornosti radnika u udru
enom radu.
Iz dohotka osnovnih organizacija materijalne
proizvodnje mora se izdvojiti dohodak koji pripada
osnovnim organizacijama u oblasti drutvenih de
latnosti, kao to su, na primer, nauka, zdravstvo,
obrazovanje itd. U prolosti je tu funkciju vrila
drava time to je te delatnosti finansirala putem
budeta. U sistemu samoupravno udruenog rada to
posredstvo postalo je suvino. Radnici udruenog
rada koji koriste usluge radnika iz pomenutih i sli
nih drutvenih delatnosti ureuju meusobne odnose
slobodnom razmenom rada, to jest meusobnim
sporazumevanjem, bilo neposredno bilo u okviru
samoupravnih interesnih zajednica u kojima se de
legati udruenog rada i delegati pojedinih drutvenih
delatnosti meusobno dogovaraju o obimu i nainu
finansiranja dohotka drutvenih delatnosti, uklju
ujui i njihov zajedniki planirani razvoj. Drava
se tu pojavljuje kao posrednik ili arbitar samo u
sluajevima kada do takvog sporazuma ne doe. U
takvim odnosima radnici koji koriste usluge dru
tvenih delatnosti sami usklauju svoje potrebe i
svoje mogunosti, i obrnuto, radnici u drutvenim
delatnostima postaju svesni svoje zavisnosti od
stvarnih rezultata u porastu produktivnosti rada u
materijalnoj proizvodnji, a samim tim i svoje odgo
vornosti za nain i obim korienja bruto dohotka
u materijalnoj proizvodnji. Organizaciona izgradnja
samoupravnih interesnih zajednica, kao i izgradnja
jednog demokratskog sistema samoupravnog spora
zum evan ja u njima, na osnovu utvrenih ekonom
skih, dohodovnih i drugih odnosa, postaje jedan od
120

najznaajnijih zadataka naeg drutva i stubova sa

moupravne organizacije udruenog rada.
Deo bruto dohotka osnovnih organizacija odliva
se i za zajednike stalne fondove udruenog rada,
kao to je to rezervni fond, fond za kreditiranje pro
daje izvoza opreme i slino, kao i fond za ubrzavanje
razvoja nedovoljno razvijenih republika i Pokrajine
Kosovo. Odluke o visini i nainu fmasiranja ovih
fondova ne mogu donositi osnovne organizacije
udruenog rada same, ve zajedno sa drugima, to
jest putem odgovarajuih delegatskih tela udrue
nog rada koja upravljaju tim fondovima, a delom
odluke o tome donosi i drava. No, bez obzira na to
ko o tome odluuje, radnici u osnovnoj organizaciji
udruenog rada znaju ili mogu da znaju koji deo nji
hovog bruto dohotka se izdvaja u te svrhe i sa kak
vim rezultatima se ta sredstva koriste. Sem toga, oni
imaju mogunost direktnog uticaja na odluke kada
zakljuuju dogovore o zajednikim planovima.
Deo bruto dohotka osnovne organizacije namenjen je i zadovoljavanju optih drutvenih potreba,
koje se, po pravilu, izraavaju u budetima federa
cije, republike, autonomne pokrajine i optine.
Odluku o tome donose skuptine tih drutveno-politikih zajednica, ali s tim da se takva odluka ne
moe doneti ako nema saglasnosti vea koje ine de
legati udruenog rada. Time radnici u osnovnim
organizacijama imaju ne samo uvid u sredstva koja
se izdvajaju iz njihovog dohotka za opte drutvene
potrebe, ve i mogunost odluujueg uticaja na
njihovo korienje putem svojih delegacija i delegata.
Kroz sva ta tri oblika raspodele bruto dohotka
odliva se iz dohotka osnovne organizacije udruenog
rada i deo akumulacije koja je ostvarena u toj orga
nizaciji, za razvojne potrebe raznih drutvenih delatnosti. Ta sredstva se pojavljuju u organizacijama
udruenog rada tih delatnosti kao sastavni deo nji
hovog dohotka ili u odreenim zajednikim razvoj
nim fondovima, odnosno u sredstvima za finansiranje
zajednikih srednjoronih planova.
121

Osnovni instrumenti za ureivanje svih tih od

nosa su, po pravilu, samoupravni sporazum ili
drutveni dogovor o osnovama drutvenog plana, a u
odreenim sluajevima i zakon.
I konano, deo bruto dohotka osnovne organi
zacije jeste dohodak kojim ona sama raspolae i
samostalno ga koristi, a dobij a se tako to se iz bruto
dohotka izdvoji deo za podmirenje njenih obaveza o
kojima je napred bilo reci. U tom dohotku, koji
bismo mogli nazvati neto dohotkom osnovne organi
zacije, sadrana su sredstva za zajedniku i linu
potronju radnika, odnosno za njihove line dohotke
i sredstva za razvoj i proirenje materijalne baze
njihovog i drutvenog rada, to jest sredstva njihove
i drutvene proirene reprodukcije.
Tako tretirani neto dohodak nije, dakle, kla
sini profit, iako je kao ekonomska kategorija i
ovaj sadran u neto dohotku. Ali, neto dohodak u
naim uslovima sadri celokupni obim novostvorene
vrednosti koja se u kapitalistikim odnosima izra
ava kao viak rada, kao viak vrednosti, zajedno sa
prenesenom vrednou realnih trokova za odr
anje radne snage oveka-radnika. Za radnike, me
utim, neto dohodak, predstavlja onu celinu dohotka
kojom oni samostalno raspolau u osnovnim organi
zacijama udruenog rada. U takvim dohodovnim
odnosima profit kao ekonomska kategorija moe
biti samo merilo korienja sredstava za proizvodnju
u drutvenoj svojini kojima radnik upravlja i od ko
jih je zavisan pa je u tom smislu sastavni deo
ekonomskih pokazatelja uspenosti njegovog rada.
Ali, on nije vie sam po sebi cilj radnika, a jo manje
drutveno-ekonomski odnos meu ljudima, ve uslov
normalne proirene reprodukcije sredstava kojima
radnik radi. Radnikov stvarni interes i cilj jeste da
novostvorenu vrednost u neto dohotku tako podeli
da istovremeno obezbedi i odgovarajui rast svog
ivotnog, socijalnog i kulturnog standarda i neop
hodne uslove za dalji rast produktivnosti svog
rada, to jest rast tehnike i tehnologije svog rada i
122

stvaranja, ili kako obino kaemo unapreivanje i

proirivanje materijalne baze i drugih uslova rada,
od ega zavisi ostvarivanje prvog cilja. Motivacija
borbe za dohodak je, dakle, sutinski razliita od
motivacije borbe za profit.
Kad sam rekao da u pogledu raspodele neto do
hotka na akumulaciju i linu potronju radnici u
osnovnim organizacijama udruenog rada odluuju
samostalno, ne mislim rei da su subjektivno oni u
tome potpuno slobodni i neodgovorni.
Oni su zavisni, pre svega, od toga da je porast
njihovog neto dohotka uslovljen porastom bruto
dohotka koji e rasti bre ako se izdvaja odgovarajui
deo za akumulaciju i ako se ta akumulacija uspenije koristi. Drugim recima, u sistemu dohotka
radnik mora gledati na dinamiku rasta svog linog
dohotka i drutvenog standarda kroz prizmu ulaganja
dohotka u dalje proirivanje i unapreivanje mate
rijalne, tehnoloke i tehnike baze svog i drutvenog
rada. I zatim, oni nisu nezavisni i u odnosu na po
loaj drugih radnika. Nae drutvo mora da tei ka
to ujednaenijim merilima rada za raspodelu linih
dohodaka prema radu. Prema tome, ono se ne moe
miriti s tim da u nekim organizacijama zbog toga
to one stiu vei neto dohodak po osnovu naprednije
tehnike i tehnologije dolazi do neopravdano visokih
linih dohodaka na raun smanjivanja akumulacije
u njima. Drugim recima, radnici u organizacijama
sa viom stopom neto dohotka koji stiu po osnovu
vieg organskog sastava faktora proizvodnje duni su
prema drugim radnicima da izdvajaju odgovarajui
vei deo dohotka za razne oblike udruivanja dohot
ka ili u okviru saradnje u bankarskom sistemu za
unapreivanje materijalne baze udruenog rada.
A iz takve meuzavisnosti radnika proizlaze i
odreene uzajamne odgovornosti organizacija udru
enog rada, pa i odreene nadlenosti drave. Ali u
regulisanju svih tih odnosa zakon treba da da samo
opte okvire, a konkretna reenja treba u najveoj
moguoj meri da donose sami radnici meusobnim
123

samoupravnim sporazumima kao i drutvenim dogo

vorima sa drutvenom strukturom na raznim nivoi
ma, pri emu je upravo u tim odnosima uloga
sindikata od najveeg znaaja. Drugim recima, dr
ava treba da se pojavi kao regulator i ak kao
arbitar samo tada kada dolazi do ozbiljnijih narua
vanja naela raspodele prema radu ili ravnopravnosti
radnika u procesu drutvene reprodukcije.
Takav sistem stvara od radnika stvaralaku li
nost koja nije utenjena samo u svoj lini rad i
lini dohodak, ve, naprotiv, i njih (svoj lini rad i
lini dohodak) posmatra u zavisnosti od odluka koje
e on sam, zajedno sa drugim radnicima, donositi u
oblasti gospodarenja sredstvima drutvene repro
dukcije, to jest drutvenim kapitalom koji je sastavni
deo dohotka kojim on upravlja.
Meutim, da bi radnik mogao svesno da ues
tvuje u svim tim procesima odluivanja njemu je
potrebna, pre svega, informacija na osnovu p ok aza
telja koji su dostupni njegovom znanju i koji e mu
omoguiti ne samo to da ocenjuje rezultate rada i
raspolaganja dohotkom, ve i da na njima zasniva
svoje odluke u odnosu na zajednike planove orga
nizacija udruenog rada sa kojima je povezan do
hodovnim odnosima. A to je najvanije radnik mora
kroz dinamiku u strukturi dohotka svoje osnovne
organizacije, a i u strukturi svog linog dohotka ras
poznavati kako rezultate tako i neuspehe u svakoj
pojedinoj oblasti rada i gospodarenja radom, sred
stvima za proizvodnju i za proirenu reprodukciju
koji utiu na ukupan rezultat osnovne organizacije
udruenog rada ili ire radne zajednice sa kojom je
osnovna organizacija udruena. Drugim recima, rad
nik mora biti svestan da je njegov lini i drutveni
standard relativno sve manje zavisan od njegovog
tekueg rada u samoj osnovnoj organizaciji udrue
nog rada, a da postaje sve zavisniji od njegovog
doprinosa razvitku proizvodnih snaga u drutvu
uopte i samim tim sve intenzivnijoj dinamici rasta
produktivnosti drutvenog rada. A s druge strane,
124

on mora b iti svestan da je takav doprinos njegove

osnovn e organizacije zavisan pre svega i od produk
tivnosti li n o g rada.

Iz tih istih razloga sada treba dalje razvijati i

takva zajednika orua radnika-samoupravljaa u
usklaivanju materijalnih, drutveno-ekonomskih i
socijalnih tokova u udruenom radu i drutvu kao
to su sistem ekonomskih odnosa na bazi drutvene
svojine, privredni sistem, sistem planiranja, zajed
nika ekonomska politika, samoupravno i drutveno
dogovaranje, na samoupravnom udruenom radu
zasnovan politiki sistem, regulativne funkcije dr
ave itd. Sada se takva orua esto proglaavaju
etatistikim, ali ona su to bila samo dok su predstav
ljala instrument dravno-svojinskog kapitala. U sis
temu samoupravnog radnikog dohotka u kome se
izraava integracija rada i drutvenog kapitala ona
vie nisu instrument etatizma, ve u sve veoj meri
postaju instrument udruenog rada u upravljanju
stvarima i u regulisanju odnosa meu radnim lju
dima. Zbog toga je neophodno da se ti faktori u na
em drutvu u svojoj novoj ulozi i novim oblicima
sada revalorizuju. Drugim recima, revolucionarna
snaga socijalistike drave jo uvek je neophodna,
ali ne vie kao direktni nosilac drutvene svojine.
Ona treba da dejstvuje kao faktor koji e obezbediti
funkcionisanje sistema ekonomskih odnosa u udru
enom radu kojima e podsticati neprekidno reprodukovanje socijalistikih samoupravnih proizvodnih
odnosa. Zato u taj sistem moraju biti ugraeni
odreeni odbrambeni mehanizmi koji e automatski
dejstvovati protiv reprodukovanja nesodjalistikih
ili nesamoupravnih odnosa.
To se posebno tie ekonomskih odnosa u udru
ivanju dohotka i zajednikom ueu u dohotku iz
udruenog rada. Nae drutvo je i do sada zakonom,
to jest snagom prinude, regulisalo okvire ugovornih
odnosa prilikom udruivanja dohotka kako se ti od
nosi ne bi pretvorili u svojinski odnos izmeu rada i
kapitala. Mislim da postojea naela za odreivanje
125

takvih odnosa treba uvrivati, ali istovremeno

predvideti i veu raznovrsnost oblika u tim odno
sima.
Upravo zato je sada sa stanovita realizacije
naela o kojima je ranije bilo rei odluujua
karika u reavanju problema te vrste karakter i
oblik ekonomskih odnosa u raznovrsnim oblicima
kooperacije i integracije rada i dohotka. Po mom
miljenju, jedan od glavnih izvora problema u toj
oblasti je u prilinom siromatvu stimulativnih eko
nomskih oblika udruivanja dohotka, koje na sistem
inae doputa. Opravdano smo se suprotstavljali
uvoenju takozvanog kapital-odnosa u ekonomski
organizam samoupravne integracije jer bi to zna
ilo unoenje izrazito kapitalistike kategorije u na
privredni sistem. Ali veoma sporo pronalazimo, a jo
sporije uvodimo takve nove oblike ekonomske orga
nizacije drutva, odnosno takve ekonomske i pravne
oblike i institute koji bi omoguavali i podsticali
slobodnije kretanje i udruivanje rada i dohotka i
ujedno obezbeivali reprodukovanje odnosa dru
tvene svojine, samoupravljanja, socijalizma. Zako
nom o dohotku i, posebno, odredbama o zajednikim
ulaganjima uinili smo, dodue, ozbiljan korak dalje
u pogledu takvog odreivanja karaktera ekonomskih
odnosa u radnoj kooperaciji, i integraciji. I ustavni
amandmani XXI i XXII u sutini polaze od istih
naela. Meutim, u ostvarivanju takvih odnosa i
dalje su nam ostala na raspolaganju skromna i esto
neodgovarajua ekonomska i pravna sredstva. Zato
se ekonomsko povezivanje rada i radnika u koope
raciji, integraciji i velikim sistemima udruenog
rada nije ostvarilo onim tempom koji bi bio potreban
naem drutvu. Sem toga, u tim odnosima i dalje je
ostajalo dosta prostora za prodore nesamoupravnih,
to jest tehnokratsko-monopolistikih i etatistikih
tendencija i deformacija.
Neraieni ekonomski odnosi u integraciji za
dravali su koncentraciju sredstava drutvene repro
dukcije uglavnom u krutim oblicima kreditnih
126

odnosa sa anuitetima, rokovima i bankarskom

kamatom. Takvi odnosi ne obezbeuju uvek odgo
varajui ekonomski podsticaj ni za koncentraciju,
a time ni za intenzivniji proces integracije. To je
sluaj naroito kad je re o integraciji u proizvodnji,
a u jo veoj meri kad je u pitanju integracija pro
izvodnje i trgovine. Iako je integracija ekonomski i
tehnoloki neophodna, ona se u nas, ipak, ostvarivala
sa tekoama, presporo i esto suvie stihijski. Pokre
taka snaga integracije vrlo esto nije bio ekonomski,
stvaralaki i socijalno-politiki interes radnika, ve,
moglo bi se rei, neke vrste neformalna prinuda.
Ta se prinuda zasnivala bilo na pritisku politikih
faktora drutva bilo na ekonomskoj snazi jae radne
organizacije u odnosu na onu koja je zapala u beziz
lazne ekonomske tekoe. Da bi se pri tome zaobili
postojei propisi, esto su se stvarala za nae prilike
mamutska centralizovana preduzea, mada bi
moda i ekonomskim i tehnolokim potrebama tak
vog udruenog rada vie odgovarala sloenija struk
tura uzajamno povezanih i odgovornih, ali i samo
stalnijih organizacija udruenog rada.
Na drugoj strani, ni otpori integraciji nisu se za
snivali samo na odbrani od takvih tendencija eko
nomske i politike prinude, ve i na nedovoljnoj
zainteresovanosti radnika, partikularizmu, etatisti
kom autarkizmu, a pogotovo na neadekvatnim reenjima u ekonomskom sistemu.
Ako elimo uspeno da se suprotstavimo kako
metodima prinude tako i konzervativnim otporima
integraciji, nije dovoljno da ih politiki osuujemo i
pravno progonimo. Postojei oblici povezivanja u
nas su u prilinoj meri stihijom nametnuta posledica
slabosti naeg privrednog sistema i njegovog eko
nomskog i pravnog instrumentarija. I upravo zato
je i metod prinudne integracije, ma koliko da je,
dugorono gledano, neadekvatan, ipak dao dosta
pozitivnih rezultata; rekao bih, ak, moda vie po
zitivnih nego negativnih. No, takav metod je istovre
meno izazivao i konflikte koji potkopavaju stabilnost
127

tih integracija ak i u sluajevima koje bi zdravi

ekonomski odnosi nesumnjivo potvrdili.
Zato je neophodno konkretni je formulisati, prav
no obezbediti i stabilizovati ekonomske odnose u ob
lasti jedinstvenog samoupravnog sistema upravljanja
tekuim i minulim radom. Tako e radnik uvek znati
da se njegov minuli rad bilo gde da ga je racional
no uloio u sredstva drutvene reprodukcije uvek
vraa njemu samome, odnosno njegovom kolektivu,
obogaen rezultatima vee produktivnosti drutvenog
rada. Poto e na taj nain radnik, odnosno svaki rad
ni kolektiv, uestvovati i u raspodeli drutvenog
dohotka u odreenoj srazmeri sa doprinosom sopstvenog ukupnog tekueg i minulog rada, a u skladu
sa drutveno priznatim merilima za raspodelu prema
radu to e on biti i ekonomski i stvaralaki zainteresovaniji nego ranije da iz ostvarenog dohotka izdvaja
racionalni deo za akumulaciju. Jer radnik e biti ma
terijalno zainteresovan da tu akumulaciju ulae u ona
podruja drutvenog rada gde e ona najvie moi
doprineti poveanju ukupne produktivnosti drutve
nog rada, odnosno razvoju proizvodnih snaga drutva,
samo tada ako se upravo na takvim efektima ulaganja
akumulacije bude zasnivao i njegov udeo u raspodeli
ukupnog proizvoda drutvenog rada. Integracija e
na taj nain dobiti normalne ekonomske i stvaralake
stimuluse, a dravna, politika i socijalna prinuda e
se sve vie ograniavati samo na pojedina podruja
koja su od posebnog drutvenog interesa ili gde se
sukobljavaju socijalni interesi samih radnih ljudi.
Isto tako je neophodno obogatiti na samouprav
ni sistem udruenog rada raznovrsnijim ekonomskim
i pravnim sredstvima i institutima, kao i organizacio
nim oblicima za udruivanje rada i dohotka. To je
neophodno uiniti i u samoj raspodeli dohotka kako bi
radni ljudi, odnosno osnovne organizacije udruenog
rada, bili ne samo slobodniji u odabiranju onih oblika
i sredstava u udruivanju koji najvie odgovaraju
njihovim zajednikim interesima i konkretnoj prirodi
njihovog rada i poslovanja, ve kako bi time u sve
128

te odnose unosili i vie reda, stabilnosti i odgovorno

sti. Stihija u toj oblasti moe postati najvei nepri
jatelj integracije rada i dohotka. Sem toga, samo na
osnovi takve povezanosti prava i odgovornosti mogu
e je graditi celokupan integrisani sistem samouprav
nog i drutvenog planiranja. Bez toga e svaki plan u
nas ostati vie prognoza koja nikog ne obavezuje nego
realni faktor usklaivanja materijalnih tokova eko
nomskog ivota drutva.
U svim tim procesima samoupravne integracije
udruenog rada posebno znaajnu ulogu treba da ima
sistem drutvenog planiranja. Jer, u uslovima kada su
udrueni radnici u raznim oblicima meusobno pove
zanih, zavisnih i uzajamno odgovornih organizacija i
zajednica udruenog rada gospodar i svog rada i dru
tvenog kapitala, to jest zajednikih sredstava dru
tvene reprodukcije, oni moraju planom obezbeivati
kako optimalne uslove i rezultate svog rada tako i
optimalnu razvojnu politiku, odnosno najracionalnije
ulaganje drutvenih sredstava u razvoj. Time oni, u
stvari, vre jednu drutvenu funkciju. A mogu da je
vre samo zajedniki, u uzajamnoj demokratskoj od
govornosti u drutvu kao jedinstvenoj reprodukcionoj
celini. Upravo zato plan u uslovima socijalistikog
samoupravljanja pored toga to regulie materi
jalne tokove u drutvenoj reprodukciji treba
prvenstveno da bude oblik udruivanja rada i dohot
ka i, potom, oblik raspodele zajedniki ostvarenog
dohotka na nosioce zajednikog plana, a na osnovu
njihovog uloenog tekueg rada i rezultata gospoda
renja drutvenim kapitalom, to jest njihovim i dru
tvenim minulim radom kojim upravljaju.
Stoga se drutvena sadrina plana i planiranja
mora izraavati, pre svega, u utvrivanju i ostva
rivanju meusobnih prava i odgovornosti radnika u
samoupravno udruenom radu, polazei od zajed
nikog interesa radnika da drutveni rad kao celina
bude to produktivniji i da zajedniki reguliu one
opte drutvene uslove privreivanja koji obezbeuju
njihovu ravnopravnost. To je osnovni razlog to si
9

129

stem drutvenog planiranja u uslovima socijalistikog

samoupravljanja ne moe biti isti kao u uslovima
dravno-svojinskog monopola. On vie ne moe biti
puko programiranje materijalnog razvoja i utvri
vanje razvojnih ciljeva i programa ekonomske poli
tike, ve mora postati i instrument demokratske
reprodukcije socijalistikih samoupravnih drutvenih
odnosa. Sem toga, plan ne moe biti neka od radnika
nezavisno utvrena i njemu nametnuta nunost.
Pokuaji da se u uslovima socijalistikog samo
upravljanja planira na stari, dravno-centralistiki
nain u nas su doiveli neuspeh. Takvi planovi su za
praksu bili vie prognoza i preporuka nego realna
osnova za zajedniku akciju. Takav nain planiranja
sadravao bi u naim uslovima stalnu opasnost da
elje i u dravnom centru voluntaristiki odreeni
razvojni i investicioni ciljevi postanu sredstvo za
uspostavljanje monopola tehnostrukture u raspola
ganju drutvenim kapitalom, uz uobiajeno opravda
nje da je re o optimumima materijalnog razvoja
drutva, a time i o odreenim viim ciljevima
kojima radnici treba da se podreuju. Zato u naim
uslovima socijalistikog samoupravljanja plan treba
da bude jedan od bitnih instrumenata drutvene
reprodukcije, i to ne samo materijalne, ve i repro
dukcije socijalistikih samoupravnih drutveno-ekonomskih odnosa. Tek kao instrument ostvarivanja
takve materijalne i drutveno-ekonomske reproduk
cije plan je istovremeno i instrument borbe za viu
produktivnost i pojedinanog i drutvenog rada u
celini, kao i instrument razvojne politike koja mora
da bude u funkciji unapreivanja uslova radnikovog
rada i ivota. I tek ako bude takav, plan e biti opti
malno stimulativan, to jest podsticae radnika da
postie to viu produktivnost rada.
Bitno je da u naem sistemu planiranja osnovni
nosioci planiranja budu oni subjekti drutvene repro
dukcije koji su neposredno meusobno zavisni u
sticanju dohotka, a samim tim meusobno zavisi i
uzajamno odgovorni u zajednikom stvaranju dohot
130

ka. Ti odnosi meusobne zavisnosti i odgovornosti u

raspolaganju dohotkom u procesu planiranja ostva
ruju se samoupravnim sporazumevanjem i drutve
nim dogovaranjem.
Polazna taka celokupnog sistema planiranja su
osnovne organizacije udruenog rada, jer su one i
nosilac celokupnog drutvenog dohotka. Planovi svih
drugih nosilaca planiranja moraju da polaze od pla
nova tih organizacija kao svoje osnove, a pre svega
da budu u skladu sa planiranim dohotkom u njima.
Ali i obrnuto, kada je osnovna organizacija zakljuila
dogovor o zajednikom planu u okviru radne organi
zacije ili ire zajednice udruenog rada, a preko njih
i u optini, republici i federaciji, ona je obavezna da
se tog plana pridrava. Plan treba da obezbedi pravo
i mogunost radniku u osnovnim organizacijama
udruenog rada da preko svog rauna u radnoj,
sloenoj i iroj organizaciji udruenog rada ima nepo
sredan uvid u rezultate udruivanja rada i sredstava,
u stanje i kretanje zajedniki ostvarenog dohotka,
to jest u uspenosti gospodarenja dohotkom na svim
nivoima udruenog rada i u celokupnom procesu
drutvene reprodukcije, kao i da ima kontrolu i pravo
odluivanja i raspolaganja tim dohotkom, uz isto
vremenu odgovornost za ekonomski rezultat takvog
raspolaganja, pa i za materijalne posledice takvog
raspolaganja po njegov lini dohodak.
Srednjoroni plan je u naim uslovima najpo
godniji oblik udruivanja rada i dohotka i osnovni
oblik plana ekonomskog i drutvenog razvoja. Zbog
toga je drutvena obaveza svih nosilaca planiranja da
usklauju svoje srednjorone planove. Srednjoroni
planovi se grade na pretpostavkama dugoronih pla
nova za razdoblje od deset i vie godina, koji su
obavezni samo kao zajednika politika. Godinji plan
je, pak, samo svojevrstan izvod iz srednjoronog
plana.
U izgradnji i razvijanju sistema planiranja na
osnovama socijalistikog samoupravljanja izuzetan
znaaj e imati nai novi propisi sa tog podruja, koji

131

se pripremaju. Njima se predvia da se procedura

donoenja srednjoronog plana odvija u dve meu
sobno povezane faze.
Prva faza sastoji se u istovremenom meusobnom
usklaivanju i donoenju samoupravnih sporazuma o
osnovama srednjoronog plana samoupravnih orga
nizacija i zajednica (osnovnih organizacija udruenog
rada, radnih i sloenih organizacija udruenog rada,
irih asocijacija udruenog rada, samoupravnih inte
resnih zajednica i mesnih zajednica) i drutvenih do
govora o osnovama plana drutveno-politikih zajed
nica (komuna, republika, pokrajina i federacije). Pri
tome, u skladu sa naelom istovremenosti i kontinui
teta planiranja, Skuptina SFRJ, svojom odlukom,
utvruje period za koji se donose planovi, vreme
poetka pripreme za donoenje planova, kao i osnov
ne smemice i okvire ekonomske politike za naredni
srednjoroni period. To predstavlja orijentaciju za
pripremu samoupravnih sporazuma i drutvenih
dogovora o osnovama plana, kao i samih planova svih
nosilaca planiranja. Isto tako, pripremanje, donoenje
i ostvarivanje planova svih nosilaca planiranja, od
osnovne organizacije udruenog rada do federacije,
zasniva se na jedinstvenoj metodologiji i minimumu
obaveznih jedinstvenih pokazatelja.
Sporazum o osnovama plana zakljuuju izmeu
sebe radni ljudi onih samoupravnih organizacija i
zajednica koje su povezane interesima udruivanja
rada i sredstava i uzajamne saradnje u ostvarivanju
zajednikog dohotka. Zakljuivanje tih sporazuma
zasniva se na dobrovoljnoj saradnji samoupravnih
organizacija i zajednica, na osnovu prihvaenih dru
tvenih dogovora o osnovama plana drutveno-poli
tikih zajednica i na osnovu onih propisa i mera
dravnih organa koji se donose u okviru ustavnih
nadlenosti tih organa u sistemu planiranja. Pripre
majui svoj plan, osnovna organizacija udruenog
rada istovremeno priprema i bitne elemente za za
kljuivanje samoupravnog sporazuma o osnovama
plana radne, sloene i ire organizacije udruenog
132

rada, banke, samoupravne interesne zajednice i mes

ne zajednice i druge samoupravne organizacije i
zajednice. Sporazum o osnovama plana na svim tim
nivoima udruivanja rada i sredstava zakljuuje za
osnovnu organizaciju udruenog rada njen radniki
savet neposredno ili preko radnikog saveta ire
organizacije udruenog rada. A li on taj sporazum
moe zakljuiti tek poto su ga referendumom pri
hvatili radnici osnovne organizacije udruenog rada.
Ona, takoe, priprema i elemente za dogovore o osno
vama planova drutveno-politikih zajednica.
Dogovor o osnovama plana drutveno-politikih
zajednica zasniva se na prethodno usklaenim i za
kljuenim sporazumima o osnovama plana samo
upravnih organizacija i zajednica i njihovim plano
vima, kao i na dogovorima o osnovama plana i
planovima uih drutveno-politikih zajednica. Te
dogovore zakljuuju samo one samoupravne orga
nizacije i zajednice udruenog rada, interesne zajed
nice i drugi uesnici planiranja koji na osnovu njih
preuzimaju odgovarajue materijalne i druge obaveze
i odreene zadatke. Dogovor o osnovama plana fede
racije zakljuuju republike i autonomne pokrajine,
kao i one grupacije udruenog rada koje u planu
federacije preuzimaju neposredne obaveze. Dogovor
se moe zakljuiti samo uz saglasnost svih republika
i autonomnih pokrajina. Obaveze koje uesnici pre
uzimaju dogovorom o osnovama plana unose se u na
crt i predlog plana drutveno-politike zajednice,
zajedno sa onim odlukama i merama koje donose
organi tih zajednica na osnovu svojih ustavnih nad
lenosti.
Pripremanje sporazuma, odnosno dogovora o
osnovama plana iniciraju, organizuju i usmeravaju
organi upravljanja samoupravnih organizacija i za
jednica i nadleni organi drutveno-politikih zajed
nica. Oni su, takoe, duni da svim subjektima koji
zakljuuju sporazume i dogovore o osnovama plana
stave na raspolaganje potrebne analitiko-dokumentacione materijale i da obezbeuju odgovarajua
133

nauna i struna istraivanja uslova i mogunosti

njihovog razvoja.
Rad na pripremanju sporazuma o osnovama pla
na u samoupravnoj bazi udruenog rada odvija se
istovremeno i u neposrednoj povezanosti sa pripre
manjem dogovora o osnovama plana u okviru
drutveno-politikih zajednica, kao i uz uzajamno
informisanje udruenog rada i drutveno-politikih
zajednica. Radi pripremanja, zakljuivanja i sprovoenja sporazuma, odnosno dogovora o osnovama
plana, kao i samih planova, samoupravne organizacije
i zajednice i drutveno-politike zajednice mogu
obrazovati zajednika tela za pripremanje i realiza
ciju plana.
Sporazum, odnosno dogovor o osnovama plana
koji zakljuuju nosioci planiranja ima znaaj drut
venog ugovora koji obavezuje onog koji ga potpisuje.
Time se oni koji udruuju rad i sredstva svojim pot
pisom istovremeno dogovaraju o tome ta e se sve
udruivati, koji i koliki deo dohotka, gde e ga i u
koje svrhe angaovati, kakve efekte oekuju od
takvog udruivanja rada i sredstava, odnosno koliki
zajedniki novi dohodak treba da proizae iz udru
ivanja rada i sredstava, kako e se zajedniki
ostvareni dohodak raspodeljivati na osnovne orga
nizacije udruenog rada u skladu sa njihovim teku
im i minulim radom, pod kakvim uslovima i u kojoj
srazmeri e se ostvarivati povezivanje tekueg i
minulog rada, ta e se desiti ako se ne postignu
utvreni ciljevi i slino.
Druga faza u proceduri donoenja srednjoronog
plana sastoji se u donoenju samih planova.
Plan osnovne i ire organizacije i zajednice udru
enog rada, kao i druge samoupravne organizacije i
zajednice, donosi njen radniki savet, odnosno odgo
varajui samoupravni organ. U taj plan unose se kako
obaveze iz prihvaenih samoupravnih sporazuma tako
i obaveze iz drutvenih dogovora o osnovama plana
drutveno-politikih zajednica, odnosno iz zakona i na
njemu zasnovanih odluka organa drutveno-politikih
134

zajednica. Plan radne, sloene i ire organizacije

udruenog rada zasniva se na planovima osnovnih
organizacija udruenog rada, a donosi se na osnovu
zakljuenih samoupravnih sporazuma o osnovama
plana na tim nivoima udruivanja rada i sredstava.
Po priblino istom postupku donosi se i plan banke i
drugih finansijskih organizacija, samoupravnih inte
resnih zajednica i mesnih zajednica.
Planovi drutveno-politikih zajednica moraju se
temeljiti i proizlaziti iz sporazuma o osnovama pla
nova osnovnih i drugih organizacija udruenog rada
i drugih oblika udruivanja rada i sredstava, samo
upravnih interesnih i mesnih zajednica, a kad se radi
o federaciji i iz dogovora o osnovama planova
optina, republika i pokrajina. Plan drutveno-politike zajednice (optine, republike, pokrajine i fede
racije) donosi njena skuptina, na osnovu prethodno
zakljuenih dogovora o osnovama tog plana i samo
stalnih ustavnih nadlenosti tih organa u oblasti
planiranja.
Svi subjekti drutvenog planiranja, od osnovne
organizacije udruenog rada do federacije, duni su,
u skladu sa naelom istovremenosti i kontinuiteta
planiranja, da stalno, a najmanje jedanput godinje,
analiziraju ostvarivanje srednjoronog plana i da, na
osnovu ciljeva i zadataka predvienih srednjoronim
planom, utvruju konkretne zadatke za narednu
plansku godinu i donose smernice za preduzimanje
mera za sledei godinji period radi ostvarivanja
srednjoronog plana.
Obaveze preuzete planom moraju biti vrste i
merljive, da bi se znalo ko za ta odgovara i ko kakva
prava i odgovornosti ima. Niko sem dravnih organa
i to samo u okviru njihovih restriktivno utvrenih
ustavnih nadlenosti nema pravo utvrivanja
planskih obaveza za osnovne organizacije udruenog
rada i druge samoupravne zajednice bez njihove
saglasnosti. Ali, ni jedna osnovna organizacija udru
enog rada ne moe od drugih osnovnih organizacija
udruenog rada ili od drave traiti pokrie za gu
135

bitke ako su oni posledica neukljuivanja osnovnih

organizacija udruenog rada u zajednike planove
integrisanog drutvenog rada, odnosno njenog ravog
planiranja.
Razume se, odluke i mere drutvenog plana koje
su donete na osnovu ustavnih nadlenosti organa drutveno-politikih zajednica obavezne su za sve, bez
obzira da li su se prikljuili sporazumu i dogovoru o
osnovama zajednikog plana. Meutim, te nadlenosti
dravnih organa Ustav prilino restriktivno odreuje.
U stvari, u okviru sistema drutvenog planiranja
drava ima, uglavnom, samo one nadlenosti koje se
odnose na obezbeivanje privredne stabilnosti, osnov
ne usklaenosti privrednih tokova, regulisanje jedna
kih uslova za sve na jedinstvenom jugoslovenskom
tritu i druge sline drutvene zadatke. Prema tome,
ovakav sistem samoupravnog drutvenog planiranja
ne iskljuuje ulogu drave, odnosno drutveno-pohtikih zajednica. Sutina problema nije u tome da li
nam je na tom podruju potrebno vie ili manje
dravne intervencije, ve koji aspekti planiranja
mogu biti stvar dravne prinude, kakvim se sred
stvima drava slui u ostvarivanju svojih planskih
funkcija i kakve su njene obaveze prema slobodi
planiranja samoupravno udruenog rada, a to mora
biti precizno definisano u naem zakonodavstvu kako
bi opasnost od birokratsko-tehnokratske deformacije
te uloge bila svedena na minimum.
Spro voen je obaveza preuzetih planom posta
vljeno je tako da onaj ko ih je prihvatio, a ne
izvrava ih, mora odgovarati. Ali, kao to smo ve
istakli, niko sem dravni organ na osnovu i u
granicama svoje ustavne nadlenosti ne moe ni
jednoj samoupravnoj organizaciji ili zajednici name
tati obaveze koje niie prihvatila. Upravo time sistem
planiranja postaje direktni instrument reprodukcije
samoupravno-socijalistikih proizvodnih i drutveno-ekonomskih odnosa uopte. U sprovoen ju, recimo,
petogodinjeg plana bie osnovno da li je svako od
potpisnika sporazuma, odnosno dogovora o osnovama
136

plana u svom tekuem radu i poslovanju izvrio

preuzete obaveze, naroito u pogledu obima i reali
zacije proizvodnje i u pogledu izdvajanja dohotka
radi postizanja planom utvrenih zajednikih razvoj
nih ciljeva. To je najvanije i sa gledita pozicije
radnika i njegovih samoupravnih prava.
Zato na obaveznost plana i efikasnost planiranja
u uslovima socijalistikog samoupravljanja gledamo
ne kroz prizmu hijerarhijske prinude vieg plana
prema niem, ve kroz jedan sistem institucionalizovanih meusobnih odnosa i obaveza samih nosilaca
plana poev od osnovnih organizacija udruenog
rada i mesnih zajednica, komuna i republika pa do
federacije ukljuujui u taj sklop odnosa i obaveza
i radne organizacije, sloene organizacije, ire aso
cijacije udruenog rada, razne vrste finansijskih
asocijacija u sklopu kreditno-bankarskog i monetar
nog sistema. Takav sistem meusobnih odnosa u
kojima radnici prihvata ju srednjorone i dugorone
obaveze u udruivanju dohotka omoguuje efikasnost
planiranja i ekonomske politike u uslovima socija
listikog samoupravljanja. A princip saglasnosti u
odreivanju planskih obaveza istovremeno titi samo
upravni poloaj radnika od opasnosti da obaveznost
plana postane izvor obnavljanja dravno-sopstvenikog, odnosno tehno-birokratskog monopola u ras
polaganju radnikovim vikom rada.
I najzad, pored prava da slobodno planiraju u
okviru demokratskog sporazumevanja o zajednikom
planiranju, radnici u osnovnim organizacijama udru
enog rada imaju u svojim rukama jo jedan instru
ment kontrole nad sredstvima i celim tokom repro
dukcije, a to je interna banka i sistem banaka kao
celine. Interna banka kao zajednika finansijska
organizacija osnovnih organizacija udruenog rada
koje se nalaze u sastavu bilo radne, sloene ili ire
organizacije udruenog rada treba, u stvari, da bude
drugi osnovni instrument u rukama radnika u osnov
nim organizacijama udruenog rada pomou koga e
efikasno vriti neposrednu radniku kontrolu nad
137

udruivanjem rada i sredstava, kao i nad raspodelom

i kretanjem dohotka celokupnog udruenog rada, od
osnovne organizacije pa do najirih oblika integracije.
To utoliko pre to internom bankom upravljaju dele
gati osnovnih organizacija udruenog rada, koji imaju
uvid u tekuu finansijsku politiku organa upravlja
nja u radnoj i sloenoj organizaciji i irim zajedni
cama udruenog rada. Internu banku osnivaju osnov
ne organizacije udruenog rada koje su meusobno
povezane interesom udruivanja rada i sredstava,
sticanja i raspodele zajednikog dohotka srazmerno
svom radnom doprinosu, i to kako u okviru radnih
i sloenih organizacija tako i irih zajednica udru
enog rada. Poto je interna banka i polazna taka
izgradnje i organizovanja naeg celokupnog bankar
skog sistema, to ona sa svoje strane omoguuje
radnicima u samoupravno udruenom radu da preko
nje dre pod svojom neposrednom ekonomskom i
politikom kontrolom i sva finansijska sredstva koja
drkuliu u procesu drutvene reprodukcije. Poto
nae banke ne mogu imati nikakav svoj kapital,
ve rade samo sa akumulacijom osnovnih organiza
cija udruenog rada, koje su njihovi lanovi i upra
vljai neposredno ili preko radnih i drugih orga
nizacija iji su lanovi one postaju direktni ekspo
nent proizvodnje i samoupravno udruenog rada, a
ne nekog samostalnog drutvenog finansijskog kapi
tala u rukama tehnostrukture ili drave.
Takav sistem planiranja obezbeuje u najveoj
moguoj meri, za nae sadanje uslove, radnikovo
samoupravno odluivanje i kontrolu u elom procesu
reprodukcije i finansiranja, ali ga istovremeno i stimulie za udruivanje rada i dohotka, odnosno za
koncentraciju drutvenog kapitala koja je istorijski
imperativ tehnolokog napretka i odgovorajueg rasta
produktivnosti rada.
U izgraivanju naeg samoupravnog sistema
udruenog rada izuzetan znaaj imae i propisi.
Sem toga, u nas vrlo sporo dobij aju pravo gra
anstva one ekonomske kategorije koje odreuju
138

ekonomsku strukturu dohotka kao to su, na primer,

dobit, gubitak, ekstradobit, renta, pokazatelji tro
kova proizvodnje, odnosno rada, ekonomska merila
produktivnosti rada, odnos organskog sastava sred
stava za proizvodnju i dohotka u pojedinim radnim
organizacijama, rentabilnost ulaganja itd. Nizak
autoritet takvih ekonomskih kategorija u utvri
vanju odgovornosti ne samo to zamagljuje sliku
uspenosti rada i poslovanja radnih organizacija, ve
oteava stabilnost i efikasnost sistema drutvenog
planiranja.
Neki se plae da emo uvoenjem takvih i slinih
ekonomskih kategorija u na privredni sistem ugro
ziti egzistenciju dohodovnih odnosa meu radnim
ljudima. Iz svega to smo ranije govorili proizlazi da
je takav strah sasvim neopravdan, i to pre svega iz
dva razloga. Prvo, re je o dve razliite stvari. Doho
dak je prvenstveno ekonomski izraz takvih proizvod
nih i drutveno-ekonomskih odnosa u kojima su rad
i drutveni kapital integrisani u rukama radnika. A
ekonomske kategorije o kojima sam govorio u stvari
predstavljaju merila uspenosti rada i privreivanja
bez kojih se ni dohodovni odnosi ne mogu razvijati
u skladu sa potrebama samoupravne integracije udru
enog rada i razvoja proizvodnih snaga. I drugo, sve
te ekonomske kategorije u naem privrednom ivotu
objektivno postoje i faktiki gotovo neogranieno vre
uticaj. Na kraju krajeva, nije stvar u tome da li
postoji dobit, ekstradobit, renta itd. jer uticaj tih i
slinih faktora se i te kako jasno izraava u razlikama
u veliini dohotka pojedinih radnih organizacija, pa
ak kao to smo ranije utvrdili i u razlikama u
linom dohotku radnika koje se ne zasnivaju na rad
nom doprinosu ili kvalitetu rada. Stvarni problem,
dakle, nije u tome da li priznati ili ne priznati te
kategorije, ve kako i u uslovima robne proizvodnje
prevazii njihovo stihijsko i negativno dejstvo na
socijalistike drutveno-ekonomske odnose i samo
upravljanje. Njihovu ekonomsku funkciju treba pod
rediti dohodovnim odnosima to jest takvim drutve
139

no-ekonomskim odnosima meu radnim ljudima koji

se zasnivaju na integraciji rada i drutvenog kapitala
koja je i ekonomski i politiki pod kontrolom radnika.
Poseban problem iz oblasti sistema ekonomskih
odnosa je u tome na koji nain radnik sa svojim li
nim dohotkom treba da uestvuje u dohotku ostvare
nom po osnovu upravljanja minulim radom koji vrsi
ekonomsku funkciju drutvenog kapitala. Taj je pro
blem dobio centralno mesto u nekim diskusijama o
minulom radu, mada je njegov znaaj u stvari sekun
daran. Ono to je bitno i odluujue za mesto i funk
ciju minulog rada u naem drutveno-ekonomskom
sistemu jeste integracija rada i drutvenog kapitala,
o emu smo ranije govorili. Integracijom rada i dru
tvenog kapitala se u naem sistemu dohodovnih
odnosa u najveoj meri reava i problem uea
linog dohotka radnika u dohotku osnovne organiza
cije udruenog rada ostvarenom po osnovu raspo
laganja minulim radom. No, ipak, mislim da taj
problem ekonomskog i materijalnog odnosa izmeu
linog dohotka radnika i dohotka koji se realizuje po
osnovu njegovog minulog rada mora u naem drutvu
biti postavljen i sam za sebe. Meutim, jasno je da se
tu ne radi ni o kakvom kompromisu sa nekim privatno-sopstvenikim odnosom radnika prema dru
tvenom kapitalu. To posebno naglaavam jer u nas
oko samih pojmova nastaju ponekad razni nespora
zumi.
Postoji zabuna koja dovodi do izjednaavanja
ekonomskih odnosa u upravljanju minulim radom sa
odnosima u privatno-sopstvenikom akcionarstvu.
Potrebno je istai bar dve bitne razlike izmeu jed
nog i drugog. One su toliko duboke da ne postoji
nikakva opasnost od prerastanja prvih u druge, pod
uslovom, naravno, da razvoj socijalistikih i samo
upravnih ekonomskih odnosa ne bude preputen
stihiji, ve da bude usmeravan i usklaivan stabilnim
drutvenim, ekonomskim i politikim sistemom. Prvo,
sutina privatno-sopstvenikih akcija je u iskoriavanju, odnosno prisvajanju tueg vika rada na
140

osnovi trajnih privatno-sopstvenikih prava na ulo

eni kapital, odnosno na kupljenu radnu snagu. Zato
je i svaki oblik privatno-sopstvenikog akcionarskog
odnosa, to jest svaki oblik privatnog posedovanja
kapitala u sklopu drutvenog kapitala, za nae dru
tvo naelno neprihvatljiv. Drugim recima, ako bi
iz nekih praktinih razloga nae drutvo bilo privre
meno zainteresovano da daje takve koncesije privat
nim sopstvenicima novca koji bi time postajao
kapital ono bi moralo biti svesno da time daje
koncesije upravo kapitalistikim odnosima. Mislim
da nae drutvo nema nikakve potrebe da daje takve
koncesije. Na samoupravni privredni sistem, uz
elastiniju primenu raznovrsnih ekonomskih instru
menata, prua znatne mogunosti za angaovanje
stranog kapitala, kao i slobodnih linih sredstava
naih radnih ljudi bez davanja principijelnih konce
sija koje bi naruavale jedinstven sistem socijalisti
kih i samoupravnih proizvodnih odnosa. Za nae
drutvo je jeftinije platiti viu cenu za kapital
nego postati rob koncesija kapitalistikim odnosima
koje mogu imati dugoronije tetne posledice po
razvoj drutveno-ekonomskih odnosa, a na kraju e
se sigurno pokazati i kao ekonomski skuplje. Za raz
liku od privatno-sopstvenikog akcionarskog odnosa,
prava na osnovu minulog rada sadrana u ustavnim
amandmanima iz 1971. godine znae pravo radnika
na udeo u drutvenom dohotku na osnovu njegovog
sopstvenog rada, a uz to i na osnovu solidarnosti
radnih ljudi, a ne na osnovu posedovanja privatnog
kapitala, bilo u sopstvenoj radnoj organizaciji bilo
u drugim organizacijama udruenog rada.
I drugo, privatno-sopstveniko akcionarstvo je
takav drutveno-ekonomski odnos koji pretpostavlja
svojinu nad kapitalom, a sa njom i trajno pravo na
eksploataciju tueg rada i trajno prisvajanje profita.
Minuli rad radnika, odnosno radne organizacije, pak,
prema ustavnim amandmanima predstavlja samo deo
drutvenog proizvoda koji ima svoju cenu. Ta cena
mora biti drutveno kontrolisana, a na nju radnik,
141

odnosno radna organizacija, ima pravo u okviru je

dinstvenog drutvenog sistema samo dok se uloeni
minuli rad ne amortizuje. Takvi ekonomski odnosi
ne daju, dakle, pravo jednom radnom kolektivu da
ulaganjem dela svog dohotka u drugu radnu organi
zaciju trajno dobij a deo dohotka te druge organiza
cije, ve samo tako dugo dok mu se uloena sredstva
ne vrate u obliku odgovarajue fiksne ili pokretne
cene ija se visina i nain isplate odreuju ugovorom.
Takve odnose bilo je mogue ostvariti jo u okviru
postojeeg sistema ekonomskih odnosa utvrenih
zakonom o zajednikim ulaganjima, odnosno zakonom
0 dohotku, na osnovu ugovora o zajednikim ulaga
njima. Re je, u stvari, o svojevrsnom obliku kredit
nog odnosa, s tim to poslovni rizik snose obe strane,
a brzina kojom se uloena sredstva amortizuju ne
zavisi od visine anuiteta, ve od visine udela u zajed
niki ostvarenom istom dohotku, koji je kao to
smo pre naglasili izrazito drutveno-svojinska ka
tegorija. Takva saradnja moe da bude zasnovana i
na isto finansijskim interesima, a moe da proizlazi
1 iz obostranih interesa za meusobnu radnu koopera
ciju na osnovu ugovora. Meutim, dok su takvi odnosi
do sada bili gotovo izuzetak, prema ustavnim amand
manima iz 1971. godine trebalo bi da postanu opte
pravilo.
Dakako, i takvi ekonomski odnosi mogu sadrati
elemente eksploatacije tueg rada ako bi cena uloe
nog kapitala bila suvie visoka. Taj se problem po
stavlja ve u vezi sa bankarskom kamatom. Zato e u
svim tim odnosima, verovatno, biti veoma znaajna i
uloga intervencije i kontrole od strane drutvenih
organa, a pre svega uloga samoupravnog dogovaranja
i aktivnosti sindikata. Ali probleme te vrste bie
mnogo lake reavati nego sadanje probleme koji su
proizlazili i proizlaze iz starih oblika bespovratnog
otuivanja veoma velikog dela dohotka od radnika i
radnih organizacija koji su ga stvorili.
A svemu tome mogli bismo dodati jo jednu
stvar. Ma u kakvom obliku se ostvarivalo uee rad
142

nika u dohotku na osnovu njegovog minulog rada,

ono e praktino biti samo oblik stimulacije radnika
da racionalno gospodari svojim radom i drutvenim
sredstvima reprodukcije. Prema tome, to e uee
uvek biti znatno manje od onog njegovog udela u
drutvenom radu koji je uloio u podrutvljeni pro
izvod ukupnog rada, odnosno u ukupan drutveni
kapital. Zato bi bilo gotovo smeno tvrditi da princip
takvog uea radnikovog linog dohotka u dohotku
na osnovu minulog rada sam po sebi moe da ugrozi
socijalistike odnose ili da dovede do uzajamne eks
ploatacije radnih ljudi. Naprotiv, upravo neregulisani odnosi te vrste sada dovode do toga da radnici
u visokoakumulativnim radnim organizacijama koji
ostvaruju nenormalno visoke line dohotke u stvari
prisvajaju u odreenoj meri minuli rad drugih rad
nika. A to se izraava u injenici da u nas postoje
tako velike razlike u linim dohocima za isti rad
meu granama koje se niim ne mogu opravdati.
No, jasno je da se takvi odnosi ne mogu uspo
stavljati i razvijati stihijski, ve samo u jedinstvenom
sistemu ekonomskih odnosa meu radnim ljudima u
udruenom radu, o emu je ranije bilo reci. Po mome
miljenju, taj jedinstveni ekonomski odnos morao bi
pre svega:
prvo, da materijalno i stvaralaki stimulie rad
nika na udruivanje rada i dohotka na taj nain to
e ekonomski rezultati takvog udruivanja na svim
nivoima udruenog rada u kojima radnik, odnosno
njegova osnovna organizacija udruenog rada, ues
tvuje svojim radom i dohotkom biti i jedno od merila
za raspodelu linog dohotka prema radu;
drugo, da bude jedan od faktora socijalne sigur
nosti radnog oveka u udruenom radu pre svega na
taj nain to e njegovi ivotni uslovi zavisiti ne samo
i iskljuivo od rezultata njegovog tekueg rada, ve u
odreenoj meri i od toga koliko je on svojim ukup
nim radom iz godine u godinu, u toku svog radnog
veka, doprineo razvoju svoje radne organizacije i
razvoju proizvodnih snaga drutva uopte;
143

tree, da radikalno ukida ostatke najamnih od

nosa u praksi i u svesti ljudi time to e radnik na
svoju budunost gledati ne samo kroz prizmu teku
eg rada, ve pre svega kroz prizmu dugoronih
rezultata rada, i to ne samo svog linog rada, ve
ukupnog rada njegovog radnog kolektiva i ukupnog
drutvenog rada;
etvrto, da izvri neophodan uticaj na reformu
penzijskog sistema u tom smislu da penzija bude ne
samo linim dohotkom kupljena vrednost, ve i
pravo radnog oveka steeno na osnovu njegovog
minulog rada koji je postao sastavni deo drutvenog
bogatstva.
Time sigurno nisam iscrpeo sve to bi trebalo rei
o materijalnom odnosu izmeu radnika i njegovog
minulog rada. Ali namera mi je bila samo da ukaem na osnovne pravce u reavanju tih problema.
Nema sumnje da socijalistikom drutvu odgovara
takav ekonomsko-socijalni sistem u kome e se
ostvarivati materijalni odnos izmeu radnika i njego
vog minulog rada, koji e se bazirati na solidarnosti,
a ne iskljuivo na linim pravima radnih ljudi. Meu
tim, ipak ne treba iskljuivati ni takva prava i
oblike reavanja problema neposrednog odnosa izme
u radnika i njegovog minulog rada. Mnoga preduzea ve danas raspisuju zajmove i posredstvom
obveznica angauju uteevine radnika za svoj eko
nomski razvoj. Mislim da nae drutvo ima interes
da stimulie takve inicijative, naravno pod uslovom
da se one zasnivaju na istim naelima kao i ceo
sistem zajednikih ulaganja, to jest da se obveznice
amortizuju kada se kroz uee u dohotku isplati
ugovorena cena uloenog minulog rada. Stavie,
mislim da bi takvi ekonomski odnosi trebalo da
dobiju daleko veu ulogu u naem drutvu nego to
je danas imaju, i to ne samo kada je re o uteevini
radnika, ve i tada kada se radniku priznaju ekonom
ska prava na osnovu godina njegovog radnog staa,
to ekonomski znai i na osnovu njegovog minulog
rada.
144

I u pogledu priznavanja neposrednog odnosa

izmeu radnika i njegovog minulog rada u nas postoje
neka strahovanja da bi to moglo naruiti socijalis
tiki karakter ekonomskih odnosa u naem drutvu.
Mislim da se tu radi o neem drugom. Re je u stva
ri o novom obliku kreditnog odnosa koji odgovara
upravo socijalistikom drutvu jer se nikada ne moe
pretvoriti u eksploataciju tueg rada pod uslovom
da drutvo svojim ekonomskim sistemom obezbeuje
doslednu primenu naela o kojima je ranije bilo rei.
Takav kreditni odnos predstavlja znaajan korak da
lje u odnosu na sadanju bankarsku kamatu, koja je
po svom spoljanjem obliku izrazit ostatak kapitalis
tikog kreditnog sistema. Time, dakako, ne elim rei
da kamatu u nas treba ukinuti. Svako zna da je ka
mata neophodan instrument savremenog privrednog
ivota ne samo u nas, ve i u svim socijalistikim
zemljama. Ne smatram ni to da ona u nas vri ulogu
koju ima u kapitalizmu. Kamata je takva kakav je
sistem proizvodnih i drutveno-ekonomskih odnosa u
kojem ona postoji. Njen karakter zavisi od toga u
ijim se rukama nalazi drutveni kapital. Ako je
drutveni kapital u rukama radnika, i kamata se jed
nim ili drugim putem vraa u njegove ruke, odnosno
deli sudbinu svih drugih delova radnikovog dohotka.
No, ako sve to vai za kamatu, onda pogotovo vai za
specifini kreditni sistem koji se izraava u ekonom
skim odnosima meu radnicima ili radnim organiza
cijama na bazi zajednikih ulaganja i zajednike
raspodele dohotka po osnovu uloenog tekueg i
minulog rada.
Moram ovde jo jednom ponoviti da je u treti
ranju svih tih i drugih problema razvoja naeg samo
upravnog drutveno-ekonomskog sistema bitno da se
kritika birokratskih i tehnokratsko-monopolistikih
tendencija shvati kao kritika odreenih elemenata u
naem sistemu proizvodnih i drutveno-ekonomskih
odnosa, a ne kao potcenjivanje znaaja i uloge uprav
ljakih funkcija ili neophodnog strunog autoriteta
tih funkcija u procesu rada ili odgovornosti ljudi na
10

145

tim funkcijama. Naprotiv, struno, politiko i kadrov

sko obezbeivanje tih funkcija i poveavanje njihove
efikasnosti spada takoe u jedan od najznaajnijih
zadataka u daljem razvijanju naeg samoupravnog
sistema.
Udruenim radnim ljudima e sve vie biti po
trebna sposobna struno-upravljaka struktura, to
znai da e njen relativni udeo u procesu proizvodnje
i rada u odnosu na fiziki rad biti sve vei. Ali, da bi
se upravo takav proces odvijao sa to manje dru
tvenog sukobljavanja, neophodno je da ta drutvena
struktura danas bude instrument udruenog radnika,
a ne osamostaljenog drutvenog kapitala. Samim tim
e i radnik biti zainteresovaniji da ima to kvalifikovaniji struno-upravljaki aparat. U tom procesu e
se sve vie suavati prostor za sukobe izmeu umnog
i fizikog rada, i to u onoj meri u kojoj takva uprav
ljaka struktura bude samo najodgovorniji nosilac
obrazovnosti i znanja same radnike klase.
I najzad, u daljoj izgradnji samoupravnog siste
ma nikako ne bismo smeli potcenjivati ni znaaj
odbrambenih mehanizama neophodnih za suzbijanje
odreenih antisamoupravnih, antisocijalistdkih ili
partikularistiko-egoistikih pritisaka koji nastaju u
praksi i koji se samim sistemom ne mogu spreiti.
Na primer, dok, s jedne strane, konstatujemo da je
na privredni sistem relativno siromaan u oblicima,
metodima i sredstvima, kao i pravnim institutima
koji bi dali vie slobode mnogostrukim ugovornim
odnosima unutar udruenog rada i njegove integra
cije, dotle, s druge strane, postoji strahovanje da bi
slobodnija kretanja u toj oblasti ekonomskih odnosa
mogla da dovedu, da se izrazim pojednostavljeno, do
nabijanja cene drutvenom kapitalu u korist jednih
radnih kolektiva, a na tetu drugih. To samo u jo
veoj meri zaotrava probleme koji proizlaze iz neravnomemosti razvoja radnih organizacija. I bez
obzira na karakter te cene, postoje realna opasnost da
e radne organizacije ili integracije sa viom stopom
produktivnosti rada ili modernijom tehnologijom
146

centralizovati preterano velike koliine drutvenog

kapitala. Meutim, tome se nije teko suprotstaviti
odgovarajuim instrumentima i pravnim institutima
drutvenog sistema.
Potpuno je jasno da takav sistem ekonomskih
odnosa ne moe zadovoljavajue da funkcionie ako
u te odnose nije ugraena ne samo socijalna ve i
ekonomska solidarnost radnih ljudi. Ona ne srne biti
shvaena samo kao nekakva uzajamna pomo meu
radnim ljudima. Solidarnost mora biti izvor samo
upravljanja i samoupravnog dogovaranja, kao i elemenat ustavnog i privrednog sistema u tom smislu to
e biti jedno od znaajnih sredstava za utvrivanje
meusobne ekonomske odgovornosti radnih ljudi i
radnih organizacija. Solidarnost je i jedan od oblika
povezivanja radnika i radne organizacije sa dru
tvom, a u dugoronoj perspektivi i znaajan faktor
smanjivanja ekonomskih i socijalnih razlika koje na
staju na osnovu raspodele prema radu. Zato solidar
nost mora biti i ekonomska i socijalna kategorija i
sa svoje strane mora uticati ne samo na raspodelu
dohotka, ve i na sam karakter proizvodnih odnosa.
Takozvani rezervni fondovi i drugi oblici eko
nomske solidarnosti radnih ljudi i radnih organiza
cija, kao to su, na primer, osiguranje na bazi uza
jamnosti i solidarnosti, materijalno obezbeivanje
socijalne sigurnosti radnih ljudi itd., morali bi u
naem drutvu dobiti daleko veu ulogu nego to je
imaju danas. Sistem poreske politike i samoupravnih
doprinosa pojedinim fondovima solidarnosti trebalo
bi da bude takav da obavezuje da tim fondovima
tamo gde interes drutvene privrede to dozvoljava
vie doprinose oni koji ostvaruju vei isti doho
dak, odnosno vii stepen trine dobiti, ekstradobiti,
rente, dobiti na osnovu ulaganja drutvenog kapitala
itd. Gde god je mogue, fondovi bi trebalo da imaju
samoupravni karakter, odnosno da njima upravlja
sam udrueni rad ili samoupravne interesne zajed
nice. Meutim, sam sistem mora biti obavezan i
drutveno regulisan.
10*

147

Takva solidarnost mora imati, naravno, i svoje

ekonomsko opravdanje, a ono treba da bude i gra
nica te solidarnosti. Solidarnost koja bi omoguivala
parazitizam ili odravanje takvih oblika rada i
radnih kapaciteta koji nanose tetu produktivnosti
drutvenog rada faktiki bi se okrenula protiv is
tinskih interesa radnih ljudi. Pri korienju sred
stava rezervnih i slinih fondova moralo bi se zato,
s jedne strane, posebno voditi rauna o tome kakva
je opravdanost finansiranja odreene radne organi
zacije koja se nalazi u ekonomskim tekoama sa
stanovita interesa ukupnog udruenog rada, a, s
druge strane, reavati pitanje poloaja radnih ljudi
i njihove socijalne sigurnosti bez obzira u kojoj
radnoj organizaciji rade. Ti fondovi bi zato morali
preuzeti na sebe daleko veu ulogu i po veliini
sredstava i po prirodi svojih zadataka u borbi za
rekonstrukciju proizvodnih kapaciteta, za koopera
ciju i integraciju, za prekvalifikaciju radnih ljudi itd.
nego to je imaju danas. Kao takvi, oni bi trebalo
da budu i instrument drutvenog planiranja.
Realno je i strahovanje da bi prilikom udruiva
nja sredstava proirene reprodukcije kolektiv-ulaga
mogao nametnuti kolektivu-duniku neadekvatne
ekonomske odnose bilo preveliku cenu za uloeni
drutveni kapital bilo da naplauje uloeni kapital
na raun ivog rada, odnosno linog dohotka radnika
u drugoj radnoj organizaciji ili drugim osnovnim
organizacijama udruenog rada. Oigledno je da u
tom pogledu drutvena zajednica bilo putem
drutvenog dogovaranja bilo dravnim regulativnim
merama takoe treba da ima znaajnu odgovor
nost i ulogu. Ni jedan ugovor kojim e se ureivati
ekonomski odnosi u sferi zajednikog ulaganja ne
bi smeo naruiti ravnopravni poloaj radnika u os
novnim organizacijama udruenog rada koje udru
uju svoj rad ili svoja sredstva u pogledu upravljanja
i raspolaganja dohotkom. Drugim reima, deliti se
moe samo onaj deo ostvarenog dohotka koji slui
za proirenje materijalne osnove rada, to jest aku148

muladja u drutvenoj svojini, u svakoj od udruenih

organizacija ili osnovnih organizacija udruenog ra
da, a ne deo ostvarenog dohotka koji pod jednakim
uslovima pripada svim radnicima za njihovu linu i
zajedniku potronju, kao, za njihove unutranje re
zerve i sline fondove.
Da bi se obezbedili to povoljniji uslovi za raz
voj takvih odnosa, odnosno da bi u najveoj moguoj
meri bile spreavane pomenute deformacije prilikom
zajednikih ulaganja, odnosno udruivanja dohotka,
kao i u raspodeli prema radu i praksa tog udrui
vanja dohotka bi trebalo da bude intenzivnije regulisana delom ustavom i zakonodavstvom, a pre
svega samoupravnim i drutvenim dogovaranjem.
Sindikati bi i tu morali imati najodgovorniju ulogu
jer je tu re o usklaivanju interesa pojedinanog
radnika ili radnog kolektiva i zajednikih interesa
udruenog rada, to je inae osnovni zadatak sin
dikata.
Prepreka razvoju integracije rada na bazi takvih
ekonomskih odnosa jeste i strahovanje da ona moe
poveati razlike u regionalnom razvoju. Mislim da
dosadanja praksa u mnogo emu potvruje to stra
hovanje. Kao to je ve naglaeno, neizgraenost
odgovarajueg sistema ekonomskih odnosa u ukup
nom udruenom radu dovela je do toga da se znatan
deo drutvenog kapitala otuivao od radnika, od
nosno od njegove neposredne ekonomske i politike
kontrole. Ta sredstva su se centralizovala u sredi
tima integracije na nain koji je doveo do neade
kvatnog preli van ja sredstava meu regionima, to je
ne retko izazivalo i konflikte meu njima. Zbog toga
su se ne samo pojedini radni kolektivi, ve i politiki
faktori ele drutveno-politike zajednice dosta esto
pojavljivali kao nosioci nekakvih autarkinih ten
dencija koje su u takvim sluajevima bile, u stvari,
odbrana od neravnopravnih odnosa i pokuaja eks
ploatacije. Sistem ekonomskih odnosa koji se izgra
uju na naelima ustavnih amandmana iz 1971. go
dine treba, izmeu ostalog, da spreava, odnosno da
149

bar svodi na minimum opasnost od takvog vida cen

tralizacije drutvenog kapitala. Osim toga, neophod
no je u cilju suzbijanja takvih tendencija, kao to je
ve reeno, i u sam politiki i samoupravni sistem
ugraditi nove i osposobiti postojee odbrambene me
hanizme kao to su to rezervni i drugi fondovi, fond
za nedovoljno razvijene regione itd. Ukoliko ne
bismo dosledno izgraivali ekonomske odnose u ob
lasti integracije i centralizacije drutvenog kapitala
upravo u smislu ustavnog amandmana iz 1971. go
dine, vea integracija i koncentracija sredstava za
proizvodnju ili centralizacija drutvenog kapitala u
okviru krupnih i sloenih organizacija udruenog ra
da pretvarae se u veoj ili manjoj meri u instrument
za izvlaenje dohotka iz integrisanih radnih organiza
cija u korist centra, to e u integraciji radnih
organizacija iz raznih republika znaiti izvlaenje
dohotka iz jedne u korist druge republike. Oigledno
je da bi takvi ekonomski odnosi bili stalan izvor
pojava nacionalizma, i to tako ozbiljan izvor koji bi
bio u stanju da i deo radnike klase dovede pod uticaj ideologije nacionalizma.
Zato nije suvino jo jednom posebno upozoriti
na povezanost tog problema sa karakterom meu
nacionalnih odnosa u nas. Neadekvatni ekonomski
odnosi u integraciji, odnosno centralizaciji drutve
nog kapitala ne retko dovode i do politikih sukoba.
tavie, oni postaju jedan od glavnih izvora naciona
lizma u nas. Neizgraenost naeg privrednog sistema
dovela je do toga da su se u toku decentralizovanja
dravno-sopstvenikih fondova drutvenog kapitala
u odreenoj meri pojavili takvi odnosi meu privre
dama pojedinih republika koje bismo mogli nazvati
kapital-odnosom. Te pojave lie na odnose meu
etatistikim kapitalima. Ta sukobljavanja su ranije
nastajala oko podele dravnih investicionih fondova,
a u poslednjim godinama izraavaju se u pojavama
koje bismo mogli nazvati konkurencijom meu centralizovanim republikim kapitalima. Takve ten
dencije, ako bi postale dominantne, nesumnjivo bi
150

spreile integraciju rada preko republikih granica.

LJporedo s tim te tendencije bi mogle ozbiljno naru
avati ekonomsku ravnopravnost naih naroda i na
rodnosti, a time i jedinstvo Jugoslavije. Naime, svaka
nacija svojim radom i ostvarenim drutvenim proiz
vodom a u naim uslovima dohotkom steenim iz
udruenog rada odrava ne samo tokove svog pri
vrednog razvoja, ve i celokupnu svoju drutvenu
nadgradnju, kulturu i civilizaciju, to je uslov za
njenu afirmaciju i slobodan razvoj. Svako nasilno
preli van je tog drutvenog proizvoda, bilo na osnovi
ekonomske snage ili politike prinude, bezuslovno
mora izazvati meunacionalne konflikte. Istorijski
opravdano, prihvatljivo i progresivno je samo ono
udruivanje sredstava meu nacijama u naoj zemlji
koje se bazira na samoupravnom udruivanju rada i
dohotka, a ne na etatistikoj ili birokratsko-monopolistikoj centralizaciji drutvenog kapitala. Prema
lome, jo je osetljivije nego unutar jedne republike
ili nacije da li e se u svim oblicima meunacionalne
i meurepublike integracije rada i drutvenog ka
pitala voditi racima o tome da principi ekonomskih
odnosa o kojima je ovde re budu potovani. Samo
takvi odnosi mogu dati podsticaja integraciji preko
regionalnih i republikih granica. A svaki kapital-odnos koji omoguuje eksploataciju izazvae
autarkiju. Ostvarivanje u praksi tih principa mora
da obezbeuje u prvom redu sam sistem federacije,
to jest savezni Ustav.
Razume se, re je o polaznim naelima za regulisanje ekonomskih odnosa u oblasti proirene repro
dukcije i integracije. No, samo po sebi je jasno da
ne samo solidarnost radnih ljudi i naroda i narodno
sti Jugoslavije, ve i funkcionisanje jedinstvenog tr
ita zahteva efikasno delovanje onih instrumenata
koji mogu obezbediti bri razvoj nedovoljno razvije
nih delova zemlje i to skladniji regionalni razvoj
uopte. Tu mislim pre svega na sistem odnosa i sred
stava koji e spreiti prelivanje vika rada na osnovi
>kapital-odnosa, kao i na Fond federacije za kredi
151

tiranje breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih

republika i Socijalistike Autonomne Pokrajine Ko
sovo, na kompenzacije, fondove ekonomske solidar
nosti itd.
Hteo bih, najzad, da upozorim na jo jedan uzrok
zaostajanja u izgradnji stabilnog sistema samoup
ravnih ekonomskih odnosa u udruenom radu. Re je
o svesnim ili nesvesnim otporima takvom razvoju sa
pozicija etatizma, tehnokratizma i privatno-sopstvenikog mentaliteta. Upravo kao izraz tih otpora naj
ee se pojavljuje teza da se samoupravna integra
cija rada i drutvenog kapitala ne moe odrati. Pri
tome jedni vide izlaz u vraanju na dravno-sopstveniki monopol i vladavinu birokratizma i tehnokra
tizma, a drugi u koncepcijama privatno-sopstvenikog akcionarstva, koje bi nas, u stvari, dovelo do
restauracije kapitalistikih odnosa na znaajnim pod
rujima udruenog rada.
Dovoljno je, na primer, podsetiti na zahteve koji
su se poslednjih godina pojavljivali u nas u vezi sa
odreivanjem uslova za angaovanje inostranog pri
vatnog kapitala. Privredni pragmatizam naveo je
pojedine nae poslovne ljude na to da su ne samo
odbacivali naela naeg zakonodavstva o zajednikim
ulaganjima, ve su zahtevali i uvoenje klasinog
akcionarskog odnosa kao oblika udruivanja nae
privrede sa inostranim kapitalom. Sasvim je jasno da
bi takav odnos s obzirom na to da se svetska pri
vreda sve vie integrie doveo do sve vee domi
nacije kapitalistikih elemenata u naem privrednom
sistemu, a samim tim i do slabljenja nae ekonomske
nezavisnosti i do potinjavanja ekonomskoj eksplo
ataciji stranog kapitala. Meutim, naela naeg za
konodavstva o zajednikim ulaganjima pod uslovom da se realizuju i konkretizuju u pravcu o kojem
sam ve govorio i pod uslovom da se bre uspostavlja
odgovarajui ekonomski i pravni instrumentarij
daju dovoljno prostora i mogunosti za takvo pove
zivanje naeg samoupravnog udruenog rada sa
inostranim kapitalom kakvo odgovara savremenim
152

tendencijama integrisanja u oblasti proizvodnje, teh

nologije, podele rada i razmene proizvoda, a koje ne
naruava nae socijalistike i samoupravne odnose.
S druge strane, rentijerskom kapitalu koji bi iz nae
privrede izvlaio veu stopu profita nego to je to
prihvatljivo sa gledita naeg ekonomskog razvoja i
nae ekonomske nezavisnosti mi ni onako nemamo
interesa da otvaramo vrata. Prema tome, ni u tom
pogledu na drutveni sistem nije u suprotnosti sa
potrebama savremenog ekonomskog razvoja.
Otpori o kojima je re ne pojavljuju se samo sa
izrazito antisocij alistikih ili antisamoupravnih pozi
cija, ve su esto izraz i straha od odgovornosti za
uspeh novoga to se pojavljuje u naem drutvu.
Meutim, progresivne socijalistike snage u naoj
zemlji moraju u tom pogledu biti svesne pre svega
jedne istine: socijalistiki proizvodni odnosi na osno
vama samoupravljanja i vlasti radnike klase i svih
radnih ljudi ne mogu se odrati i razvijati bez su
tinski novog sistema ekonomskih odnosa u udrue
nom radu. Borba za takav samoupravni sistem
proizvodnih i ekonomskih odnosa je istovremeno
revolucionarna i progresivna politika borba i inten
zivan stvaralaki napor koji se mora zasnivati na
nauci i na iskustvu prakse. Zato progresivne socija
listike snage nae zemlje moraju preuzeti na sebe
punu drutvenu odgovornost za uspeno ostvarivanje
ciljeva te borbe. A to zahteva istovremeno jasan, od
luan i neprekidan otpor svim pritiscima sa suprot
nih pozicija.

USTAVNE PROMENE U OBLASTI

DRUTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA

KLASNA SUTINA TEHNOKRATIZMA

Kada je re o negativnim tendencijama i defor
macijama u dosadanjem razvitku naeg drutva,
kojima, kao to rekoh, moramo postaviti snanije
brane, tu mislim prvenstveno na stanje koje je na
stalo u proizvodnim odnosima, pre svega razrastanjem elemenata tehnokratsko-monopolistikih od
nosa i tendencija. Izvor te pojave je prvenstveno u
tome to je opredmeeni minuli rad, koji se odliva
u drutvenu akumulaciju, poeo putevima koncen
tracije i centralizacije sve vie da izmie samouprav
noj kontroli radnika. Na takav nain otueni fon
dovi drutvene akumulacije poeli su se u toj meri
osamostaljivati u rukama odreenih upravljakih
vrhova u proizvodnji, u spoljnoj i unutranjoj trgo
vini, bankama i u drugim privrednim organizacijama
uopte, da je tu moglo bi se reci kvantitet ve
poeo da prelazi u novi kvalitet. Ako bi te pojave
prerasle u dominantno svojstvo proizvodnih odnosa,
one bi ne samo sve vie ograniavale samoupravna
prava radnika, ve bi i sve vie potkopavale i razjedinjavale sam sistem drutvene svojine nad sred
stvima proizvodnje. Jer, svako monopolistiko ras
polaganje fondovima drutvenog kapitala neizbeno
uspostavlja i elemente klasnih odnosa izmeu rad
nika i nosilaca prava monopolistikog raspolaganja
drutvenim kapitalom. Naime, u onoj meri u kojoj
upravljanje drutvenim kapitalom debija osobine
157

tehno-birokratskog monopola, i rad dobij a osobine

najamnog rada podreenog tome monopolu.
Kad govorimo o svemu tome nikako ne elim da
dramatizujem samu pojavu tendencija da se reprodukuju pojedinani elementi proizvodnih odnosa
koji pripadaju drutvenim sistemima iz kojih je nae
samoupravno socijalistiko drutvo proizalo, jer je
shvatljivo da e se one jo dugo pojavljivati. Takoe
ne mislim da takve pojave umanjuju znaaj i veli
inu uspeha koje je postiglo nae drutvo u dosa
danjem razvoju, i koji su zaista izuzetno veliki i
istorijski, i to kako sa gledita materijalnog razvoja,
tako i u pogledu razvoja drutvenih odnosa. elim
samo da ukazem na neke slabe take, nedoslednosti,
nedograenosti i praznine u naem sistemu, koji ga
slabe u samom funkcionisanju, a time i u otporu
protiv pritisaka sa pozicija preivelih svojinskih od
nosa. Najoigledniji dokaz da u naem sistemu po
stoje takve slabe take je to to je spomenuti tehnokratsko-upravljaki monopol u raspolaganju sred
stvima drutvene reprodukcije uspeo da osvoji vrlo
znaajne pozicije u sistemu samoupravno udruenog
rada. Stavie, on je ne samo uspeo da izvue najvei
deo drutvenih fondova proirene reprodukcije ispod
samoupravne kontrole radnika, ve je poeo iz
meu ostalog i zbog slabosti u naem sistemu plani
ranja i da se oslobaa stvarne kontrole i usmeravanja od strane dravnih organa.
Drugim recima, dok su ranijim merama naeg
drutva, a naroito privrednom i drutvenom refor
mom iz 1965. godine, radikalno podseeni koreni
ekonomske i politike moi dravno-svojinskog bi
rokratizma, ta mo je poela da se seli u upravljake
vrhove centara koncentracije i centralizacije dru
tvene akumulacije. Na osnovu te svoje rastue moi
ovi centri su poeli da utiu i na delovanje organa
dravne vlasti u optinama i republikama, a preko
njih, ili neposredno, i na delovanje organa u fede
raciji. Nae drutvo se, dakle, nalo pred svojevrs
nom opasnou sraivanja nastajueg tehnokratsko158

-upravljakog monopola u privredi aparata dravne

vlasti, samo ovoga puta, rekao bih, u obrnutim ulo
gama: prva violina je iz ruku dravnog aparata
poela da prelazi u ruke nosilaca tehnokratsko- up
ravljakog monopola u privredi.
Rekao bih da su takve tendencije poetak speci
finog pretvaranja tehnokratsko-upravljakih struk
tura u neku vrstu vrioca dunosti kolektivnog
vlasnika drutvenog kapitala, ali bez odgovornosti
upravo prema tom kolektivnom vlasniku, to jest,
prema radnikoj klasi. Ako bi drutvo dozvolilo da
se takve tendencije razviju u sistem, onda bi dru
tveni kapital koji bi se na takav nain otuivao od
radnika, od njihovih osnovnih organizacija udrue
nog rada, dovodio radne ljude u neku vrstu poloaja
najamnih radnika koji treba da izvravaju politiku
upravljaa takvim osamostaljenim kapitalom, umesto
da bude obrnuto. Ili, kao to je rekao Engels, umesto
da radnici vladaju sredstvima za proizvodnju, ta
sredstva vladaju radnicima. Takve tendencije vodile
su, u stvari, potiskivanju samoupravljanja na ita
vom frontu njegovog razvoja i ostvarenja.
S druge strane, takav dalji razvoj davao bi sve
veu politiku snagu upravo toj vodeoj tehnostrukturi ekonomskog i politikog upravljanja u drutvu,
koja bi dobij ala sve dominantni ju poziciju u elom
sistemu politike vlasti a pre svega u dravi to
su i dosadanji procesi ve pokazali to jest samo
upravnu demokratsku diktaturu radnike klase zamenila bi diktatura upravljake tehnostrukture.
Stavie, mislim da neu preterati ako kaem da
bi tehnokratizam u nas ako bi zatajio sistem sa
moupravne ekonomske kontrole mogao postati
ak i jai faktor nego u jednom centralizovanom
dravno-svojinskom sistemu ili u sistemu monopolistikog kapitalizma. Jer, u oba spomenuta oblika
drutvenih sistema, tehnokratizam je u vie ili manje
podreenom i zavisnom poloaju, budui da uprav
ljaki aparat, ipak, mora da putem ekonomskih po
159

kazatelja polae rauna sopstveniku kapitala, bilo

da je re o dravi ili privatnom sopstveniku kapitala.
Meutim, kada u samoupravnom socijalistikom
drutvu u kome je drutvena akumulacija na osnovu Ustava i zakona data na upravljanje radnicima,
pa je zato sa gledita upravljakih prava radnika
decentralizovana tehnokratski monopol uspeva da
taj minuli rad radnika izvue ispod njihove kontrole
i da vie ili manje samostalno raspolae njime, onda
tako uspostavljeni tehnokratsko-upravljaki centri
dobijaju ak i veu snagu nego to je imaju u dravno-svoj inskom sistemu, pa ak veu, kao to sam
rekao, nego i u kapitalistiko-monopolistikom sis
temu, jer ne odgovaraju ekonomski ni radniku, ni
dravi, ni sopstveniku kapitala. Zato moramo rau
nati sa tom opasnou kao sa glavnom protivrenou
u naem drutvu, koja e jo dugo raati tenje da se
upravo na tim tendencijama reprodukuju i neki
elementi grupno-svojinskih odnosa i otuivanja eko
nomske vlasti od radnika, po ak i elementi klasnih
odnosa i klasnih suprotnosti.
DOSADANJI OBLICI KONCENTRACIJE
DRUTVENE AKUMULACIJE
Iz svega to je napred reeno proizlazi zakljuak
da niz slabosti dosadanjeg razvoja samoupravnih
socijalistikih proizvodnih odnosa proistie iz labil
nosti radnikovih prava i odgovornosti u pogledu
raspolaganja dohotkom udruenog rada, ukljuujui
tu i sredstva drutvene akumulacije, odnosno nago
milanog minulog rada udruenih radnika. A sve to
omoguuje prenoenje velikog dela tog dohotka iz
oblasti radnikog samoupravljanja u oblasti tehnokratsko-monopolistikog upravljanja.
A kad ocenjujemo ta to znai sa gledita dru
tvenog poloaja radnika, ne treba zaboraviti da je
klasni sistem kapitalistikog drutva upravo nastao
na odvajanju ekonomske funkcije kapitala od eko
nomske funkcije rada. Time to je klasi kapitalista
160

pripala ekonomska funkcija kapitala kao njen mono

pol, radnik je bio automatski osuen na to da ras
polae samo svojom radnom snagom, to jest mogao
je biti samo najamni radnik.
Zato svako odvajanje ekonomske funkcije aku
mulacije od radnike klase, organizovane u udrue
nom radu, i njeno pretvaranje u monopol bilo kojih
drutvenih faktora van direktne kontrole radnika,
uvek moe postati izvorom obnavljanja elemenata
klasne diferencijacije sa svim svojim drutvenim
posledicama. Jedna od takvih posledica moe da
bude i eksploatacija naroda od strane drugog naroda
kada se bilo politikom dominacijom bilo sistemom
ekonomske neravnopravnosti narodu uskrauje pra
vo da sam raspolae svojim radom.
Znai da i za ocenu karaktera proizvodnih od
nosa u jednoj socijalistikoj zemlji kao to je naa,
nije dovoljno da samo konstatujemo da su sredstva
za proizvodnju u drutvenoj svojini. Odluujue pi
tanje pri tome jeste: na koji nain se vri istorijski
neophodna koncentracija i centralizacija onog dela
opredmeenog minulog rada koji ini drutvenu aku
mulaciju i ko i kako raspolae tom akumulacijom.
Mi smo postavili ustavno naelo da u nas, na
suprot radnicima u udruenom radu ne stoji nikakav
posebni pravni nosilac svojine: ni u vidu drave, ni
u vidu privatnog, ni u vidu grupnog sopstvenika,
naravno, sa izuzetkom onih oblasti gde u nas jo
postoji ogranieno privatno vlasnitvo povezano s li
nim radom.
Sredstva u drutvenoj svojini pripadaju, dakle,
svim ljudima koji rade i svaki radni kolektiv raspo
lae sredstvima proizvodnje i akumulacijom u srazmeri sa udelom svog rada u ukupnom drutvenom
radu, naravno, u uslovima trinog privreivanja i
prema jedinstvenim naelima raspodele dohotka, ut
vrenim Ustavom i zakonom. Meutim, praksa je
pokazala da u ostvarivanju i regulisanju takvih od
nosa na pravni i ekonomski sistem nisu bili dovoljno
uspeni.
u

161

Pogledajmo, primera radi, kako se u nas vrsi

koncentracija onog dela vika rada ili minulog rada
radnika, koji postaje drutvena akumulacija, odnos
no drutveni kapital. Prvo, akumulacija se, putem
trinog mehanizma, koncentrie u onim radnim or
ganizacijama koje zbog svoje savremene tehnologije,
vee produktivnosti rada ili iz drugih razloga imaju
posebno povoljan poloaj na tritu i da upotre
bnu jednu metaforu dobijaju relativno najvei
deo ukupnog drutvenog kolaa u svoj dohodak.
Ta vea produktivnost rada ne mora uvek biti zas
luga tog radnog kolektiva, ak po pravilu i nije. Ona
je najee rezultat ulaganja drutvenih sredstava
to jest i dela minulog rada drugih radnika u
modernu tehnologiju odnosno modernizaciju tehnike
i tehnologije odreenog radnog kolektiva, koja mu
onda omoguuje da postie veu produktivnost rada.
Ta injenica sama po sebi govori ne samo o
tome da se dohodak tog radnog kolektiva formalno
nalazi u drutvenoj svojini, ve i da taj kolektiv
stvarno mora da snosi sasvim odreenu odgovornost
prema svim drugim radnicima, odnosno prema dru
tvu za to kako raspolae tim dohotkom. Ako bi, na
primer, takav radni kolektiv na raun smanjivanja
akumulacije odredio sebi za isti rad bitno vie line
dohotke nego to ih predviaju vaea merila raspodele prema radu u udruenom radu, to bi onda zna
ilo da on ne samo oduzima drugim radnicima dru
tvena sredstva, drutveni kapital koji im je neopho
dan za razvoj proizvodnih snaga, ve i da u odnose
meu radnicima unosi socijalnu neravnopravnost,
pa ak i elemente eksploatacije. Takve tenje u nas
su dole do izraaja. Dakle, ve na tom prvom koraku
na sistem proizvodi odreene pojave koje u njego
vom daljem izgraivanju nae drutvo mora poste
peno prevazilaziti.
Koncentracija akumulacije se, zatim, ostvaruje
u raznim oblicima udruivanja radnih organizacija
odnosno udruenih preduzea. Tu se dohodak poje
dinih delova, odnosno osnovnih organizacija udru
162

enog rada, kako sada kaemo, vie ili manje centralizuje na nivou takvih velikih organizacija od
nosno sistema. Dosadanja praksa nam je pokazala
da se u takvim velikim organizacijama dohodak vrlo
esto centralizuje na nain koji radniku, odnosno
udruenim kolektivima onemoguuva ili bar bitno
oteava ekonomsku kontrolu u pogledu raspolaganja
tim centralizovanim sredstvima.
Stavie, u nas je bilo i takvih integracija koje su
u svojim centralnim fondovima koncentrisale tako
veliki deo dohotka radnih organizacija iz svog sas
tava da su one postale nesposobne ak i za normalno
samoupravno obavljanje proste reprodukcije.
Dodue, bili bismo nepravedni prema takvim
velikim organizacijama ako ne bismo dodali da su
one esto bile prisiljene da idu u takve operacije.
Na primer, privredne organizacije su 1971. godine
raspolagale sa manje od 27% ukupnih investicija u
osnovna sredstva. Kad se tome doda da su i u po
gledu obrtnih sredstava te organizacije posve za
visne od bankarskih kredita i da preko 70% akumu
lacije poslovnog fonda privrede ide za otplatu glav
nice investicionih zajmova, onda nije teko zakljuiti
da tendencije o kojima sam govorio nisu samo pro
izvod shvatanja odgovornosti ljudi u privredi, ve i
objektivnih tekoa u kojima su se nali zbog nenor
malno velikog dela centralizovane akumulacije izvan
radnih organizacija.
Sve to samo dokazuje da je otuivanje dohotka
od radnika putevima stihijske koncentracije i cen
tralizacije tetno ne samo sa stanovita drutvenih
odnosa, ve i sa isto ekonomskog gledita. Osim
toga, ti podaci govore da je najvei deo akumulacije
centralizovan u bankama, u delu spoljne i unutra
nje trgovine, u osiguravajuim zavodima, dravnim
fondovima, itd. A na raspolaganje tim najveim
delom akumulacije, koja je centralizovana u svim
tim oblicima, radnici u bazi udruenog rada imaju
najmanje uticaja. No, o tome e biti vie rei kasnije.
U vezi sa ovim neizbeno se postavlja pitanje na
u

163

kakav onda nain u naem drutvu treba da se os

tvaruje funkcija koncentracije i centralizacije dru
tvene akumulacije, kao i pitanje ko i kako treba
njome da raspolae i iji instrument treba da bude
upravljaka struktura.
Tu se mora poi od toga da je sutina i cilj
samoupravnog socijalizma u tome da nosilac celog
procesa drutvene reprodukcije budu udrueni rad
nici, koji ekonomskim i demokratskim sredstvima
vre kontrolu nad kretanjem sredstava za proizvod
nju i za proirenu reprodukciju. To znai da i celokupna struno upravljaka struktura mora biti in
strument njihovog rada, interesa i njihove ekonom
ske i politike vlasti. Dakle, problem nije u tome
kakva treba da bude struna upravljaka organiza
cija, jer je jasno da ona mora biti tako sastavljena
i organizovana da moe samostalno, kvalifikovano,
uspeno i odgovorno da ostvaruje strune funkcije
u upravljanju stvarima i za to je treba osposobiti.
Ali na glavni problem je u tome kako da se rad
nika klasa bolje organizuje i kao udrueni rad i kao
ekonomska i politika vlast da bi na osnovu jednakih
ekonomskih i politikih prava svih radnika, to jest u
okviru udruenog rada, mogla raspolagati sredstvima
za proizvodnju, odnosno sredstvima drutvene rep
rodukcije i time ureivati odnose meu ljudima.
Samo u tom sluaju struno obavljanje poslova u
oblasti proirene reprodukcije, integracije itd. moe
da se razvija kao nuna funkcija samoupravnog udru
enog rada, a ne kao monopol uskih upravljakih
grupa. Drugim reima, potreban nam je takav sistem
proizvodnih i ekonomskih odnosa u udruenom radu
koji e obezbediti da se ta naela ostvaruju doslednije nego do sada. Amandmani i Teze za novi Ustav
nastoje da daju konkretan odgovor na to pitanje
time to se osnovne organizacije udruenog rada
stavljaju u poloaj vodeeg nosioca te funkcije, koju
ostvaruju u ekonomskim odnosima koji nastaju
udruivanjem rada i dohotka. Ali, o tome e biti vie
rei kasnije.
164

INTEGRACIJA RADA I DRUTVENOG

KAPITALA POD KONTROLOM RADNIKA
Centralno pitanje u oblasti daljeg razvoja drustveno-ekonomskog sistema je priblino u sledeem:
kakvim konkretnim oblicima proizvodnih, ekonom
skih i politikih odnosa reavati i prevladavati one
protivrenosti u naem drutvu, koje se prvenstveno
izraavaju u elementima svojevrsnog tehnokratskog
otuivanja rada od upravljanja sredstvima u dru
tvenoj svojini, a posebno sredstvima u oblasti pro
irene reprodukcije.
Uz put bih eleo da upozorim na jedan termin
koji upotrebljavam u ovom izlaganju. Naime, onaj
deo drutvene akumulacije odnosno nagomilanog
minulog rada, koji se svakodnevno podrutvljuje
da bi se posle pojavljivao kao zajedniko sredstvo
proirene reprodukcije, nazivam ponekad drutvenim
kapitalom, iako je to pojam iz politike ekonomije
kapitalizma. Tu, dakako, ne mislim na kapital kao
klasni odnos, odnos izmeu radnika i sopstvenika
kapitala, ve iskljuivo na ekonomsku funkciju koju
vri drutvena akumulacija. Znai, kad govorim o
drutvenom kapitalu, mislim na onaj deo nagomila
nog drutvenog minulog rada koji slui kao sredstvo
proirene reprodukcije. Ali hteo bih da upozorim i na
to da se ta ekonomska funkcija otuuje od radnika,
odnosno kad tim minulim radom ne raspolau udru
eni radnici, ve monopolistiko upravljake grupe
koje njima nisu odgovorne, onda taj minuli rad
moe da poprima i odreene karakteristike kapitala
u klasnom smislu te rei.
Ako ne elimo da se stihijski razvoj te istorijski
neizbene protivrenosti razreava u korist uspostav
ljanja takvog tehno-birokratskog monopola nad dru
tvenim kapitalom, i ako, s druge strane, hoemo da
spreimo da zaotravanje te protivrenosti pothranjuje politiku snagu onih konzervativnih snaga koje
su orijentisane na obnavljanje dravno-svojinskog
165

centralizma, onda samoupravno socijalistiko dru

tvo mora svesno i organizovano reavati tu protivrenost jaanjem vodee drutvene i ekonomske
uloge radnike klase. I to ne neke apstraktno shva
ene radnike klase, neke politike radnike klase,
to se ponekad moe proitati u naim teorijskim
diskusijama, ve u udruenom radu organizovane i
ujedinjene radnike klase, koja kroz udrueni rad
upravo najneposrednije i dolazi do izraaja u dru
tvu. Samo u tom sluaju kapital prestaje da bude
kapital jer on tada postaje samo funkcija rada udru
enih radnika, a koncentracija i centralizacija aku
mulacije prestaju da budu oblik otuivanja vika
rada od radnika, poto viak rada na taj nain pos
taje u stvari sastavni deo njegovog potrebnog rada . . .
To, u stvari, znai da ekonomsku funkciju dru
tvenog kapitala, to jest raspolaganje sredstvima za
proizvodnju i proirenu reprodukciju u naem soci
jalistikom drutvu ne samo da ne moe vriti neka
posebna klasa sopstvenika kapitala, ve ni neki tehnokratski aparat ili sloj kome bi drava poverila ovu
funkciju, ili koji bi stihijski prisvojio monopol obav
ljanja te funkcije. Tu funkciju mogu da vre samo
udrueni radnici neposredno, to jest na osnovu jed
nakih ekonomskih i demokratskih prava i odgovor
nosti u raspolaganju svojim dohotkom. Oni ostvaruju
tu funkciju u svojim i preko svojih osnovnih orga
nizacija udruenog rada, a i preko zajednikih samo
upravnih i dravnih organa koji su njima ne samo
politiki ve i ekonomski odgovorni. Drugim reima,
takav sistem treba trajno da obezbeuje da minuli
rad udruenih radnika, koji se u kapitalistikom
drutvu sliva u privatni kapital, u naem drutvu
bude zajedniki uslov rada za sve radnike, to jest
da u naelu u svim fazama cirkulacije i upotrebe
bude pod kontrolom i uticajem svih radnika, a po
sebno onih koji su neposredno svojim radom dopri
nosili njegovom stvaranju.
Pri tome mislim na izgradnju takvog samoup
ravnog i demokratskog, a istovremeno i ekonomski
166

efikasnog mehanizma koji e stvarno, a ne samo u

ustavnoj deklaraciji, omoguiti svakom radniku da
uvek ne samo zna gde se nalazi njegov viak rada,
odnosno njegov minuli rad, ve da on i odluuje
0 njegovoj upotrebi, a ne da u ime radnika, a u
stvari bez odgovornosti prema njima, o upotrebi
minulog rada odluuju neke od njih otuene grupe
ili neki otueni upravljaki sloj ljudi. Naravno, tu
funkciju ne moe da vri pojedinani, izolovani rad
nik, ve samo radnik udruen sa drugim radnicima
1 povezan sa njima celim sistemom ekonomskih i po
litikih prava i veoma vrstih uzajamnih odgovor
nosti, a i zajednikim rizikom i solidarnou.
A da bi radnik stvarno bio svestan tih svojih
klasnih, ekonomskih i politikih interesa i da bi
ujedno bio materijalno stimulisan da racionalno ras
polae sredstvima proirene reprodukcije, to jest da
bi stvarno postupao kao slobodan i racionalan gospo
dar svoga rada, a ne kao najamni radnik, njegov
viak rada, odnosno njegov minuli rad ne moe
prosto biti eksproprisan od njega i obavijen velom
dravnog ili tehnokratsko-monopolistikog ili nekog
ideolokog tabua. Neophodno je da ova sredstva
imaju za radnika uproeno da kaem oblik
proizvoda njegovog rada koji ima svoju upotrebnu
vrednost za njega i svoju cenu, kakve ima i drugi
deo proizvoda njegovog rada koji u skladu sa merilima raspodele prema radu ulazi u njegov dohodak,
odnosno u dohodak osnovne organizacije udruenog
rada.
No, moram odmah dodati, da nije re o trinoj
ceni. Jer, ako je nae socijalistiko drutvo igde
sposobno da svesno prevazilazi uticaje trine stihije
i da kontrolie i usmerava materijalna kretanja u
skladu sa svojim dugoronim ciljevima, onda je to
upravo u oblasti cirkulacije drutvene akumulacije.
Mislim, u stvari, na neophodnost da u prelaznom pe
riodu socijalistikog drutva u kome se nalazimo,
drutvo mora primenjivati i odreene prelazne ob
like ekonomskih odnosa meu radnim ljudima, takve
167

kao to su ekonomska uloga drave, raspodela prema

radu, trite, cene, kredit, kamata, itd. A meu tim
prelaznim sredstvima moraju se nai i ona koja su
neophodna za to slobodniju cirkulaciju dohotka
unutar udruenog rada.
Ve sada u nas postoji praksa da se cena usluga
u odreenim drutvenim delatnostima ne utvruje
na tritu, ve putem samoupravnih sporazuma i
drutvenih dogovora, a eventualno i putem dravnih
regulativnih mera, bilo neposredno ili u okviru,
recimo, interesnih zajednica. Tu se cena faktiki
ve pretvara u ekvivalentnu naknadu za tekui i
minuli rad, koja se utvruje drutvenim ugovorom
a ne tritem. Mislim da upravo o takvoj naknadi
moemo govoriti i kad je re o onom ekonomskom
odnosu u oblasti udruivanja dohotka, koji sam
ranije nazvao cenom minulog rada. U krajnjem
rezultatu radi se, u stvari, o tome da na taj nain
sposobnost stvaranja akumulacije, odnosno rezultat
gospodarenja u toj akumulaciji nagomilanim minu
lim radom, postaje takoe jedrio od znaajnih i sti
mulativnih merila rada, to je neophodno kao podsticaj udruivanja rada i dohotka. A to je razlog vie
za to da ekonomski odnosi te vrste budu drutveno,
to jest sistemom regulisani, a potom u svakodnevnoj
praksi usmeravani drutvenim dogovorima, samo
upravnim sporazumima i ugovorima. Drugim recima,
ti odnosi ne mogu biti preputeni ni trinoj stihiji,
ni samotoku meusobnih ekonomskih odnosa organi
zacija udruenog rada.
SUTINA POVEZIVANJA TEKUEG
I MINULOG RADA
Proizvodnja i proirena reprodukcija su samo
faze jedinstvenog procesa drutvenog rada. Nemo
gue je govoriti o tome da je radnika klasa gospodar
svoga rada ako ona ne ovlada celim tim procesom.
I kao to radnici ne mogu upravljati svojim tekuim
168

radom ako ne raspolau sredstvima tog tekueg rada,

tako bi bilo besmisleno govoriti o tome da radnici
treba da imaju odluujuu re u proirenoj reproduk
ciji ako ne raspolau, u stvari, sredstvima te repro
dukcije, to jest ako ne raspolau sredstvima dru
tvene akumulacije.
Isto tako, iluzorno bi bilo verovati da radnici
mogu racionalno privreivati tim sredstvima ako
njihov radni i ivotni poloaj ne zavisi i od toga
kakav e biti rezultat njihovog privreivanja tim
sredstvima. Jer, socijalizam odnosno drutvena svo
jina ukidaju klasni karakter ekonomske funkcije ka
pitala, ali ne ukidaju preko noi samu tu funkciju,
ve je prenose na udruene radnike. I najzad, bilo
bi nerealno oekivati da e radnici udruivati svoj
rad i dohodak sa radom i dohotkom drugih radnika,
odnosno da e svoj dohodak ulagati u banke, u spoljnu i unutranju trgovinu, i druge radne organizacije,
ako to istovremeno bude znailo da se oni moraju
odrei toga dela dohotka. Oigledno je da bi u tom
sluaju i dalje postojala tendencija da se sav doho
dak investira, odnosno utroi u sopstvenoj organiza
ciji udruenog rada, makar to, sa gledita opteg
drutvenog interesa, bilo i neracionalno. Oigledno
je da bi nas, ako drutvo ne bi reagovalo na te pro
cese, zahvatila neke vrste, rekao bih, hronina bo
lest usitnjene privrede i nisko rentabilnih inves
ticija.
Upravo u tome je pravi i najdublji drutveno-ekonomski smisao insistiranja na povezivanju teku
eg i minulog rada radnika.
A drugi, mada nikako sporedni razlog za to je
i ekonomska i socijalna sigurnost pojedinanog rad
nika u udruenom radu. Tu je re, pre svega, o
elementarnom pravu svakog radnika koji je dugo
godinjom akumulacijom svog minulog rada doprineo
poveanju produktivnosti drutvenog rada, i dru
tvenog bogatstva uopte, da uestvuje i u raspodeli
plodova te poveane produktivnosti.
169

Drugim recima, organsko povezivanje tekueg i

minulog rada je put i sredstvo da samoupravni rad
zaista bude sve vie udrueni rad. A on e to biti
samo u tom sluaju ako svaki radnik bude u takvom
poloaju da dohodak njegove osnovne organizacije
udruenog rada i njegov lini dohodak ne budu samo
odraz njegovog tekueg rada, ve da u sve veoj meri
postaju i izraz produktivnosti celokupnog drutve
nog rada, naravno u odreenoj srazmeri sa njegovim
sopstvenim doprinosom toj produktivnosti, a i u
skladu s naelima solidarnosti radnih ljudi, tamo
gde je to danas ekonomski i socijalno neophodno.
Istovremeno, to e radniku dati ne samo veu soci
jalnu sigurnost, jer e moi da sagleda kakav e biti
njegov poloaj u budunosti, ve i pravo da mu lini
dohodak ne odreuju samo svakodnevne radne nor
me nego u odreenoj meri i sve ono to je on svojim
minulim radom doprineo drutvu. To e podsticati
radnika na udruivanje rada i dohotka u irim siste
mima udruenog rada i u drutvenoj privredi uopte.
S druge strane, to e dati drutvu mogunost da
kombine van j em materijalnih i stvaralakih stimu
lansa u tim ekonomskim odnosima, kao i naela
solidarnosti i uzajamnosti, usmerava socijalne odnose
ka sve razvijenijim socijalistikim i humanistikim
oblicima.
OSTVARIVANJE EKONOMSKE FUNKCIJE
DRUTVENOG KAPITALA U NAS
Samoupravna integracija rada i drutvenog ka
pitala moe se uspeno ostvarivati samo u uslovima
jedinstvenog sistema drutveno-ekonomskih odnosa
zasnovanih na jednakim pravima i odgovornostima
svih radnih ljudi u celokupnom udruenom radu.
Dohodak osnovne organizacije udruenog rada,
odnosno svakog radnika ponaosob, postaje poetak
podrutvljavanja i specifine cirkulacije celokupnog
opredmeenog minulog rada koji je namenjen dru
170

tvenoj reprodukciji, pri emu je ta cirkulacija za

pravo, rekao bih, samo tehnika jednog ekonomskog,
materijalnog procesa u samom udruenom radu. Me
utim, taj dohodak osnovne organizacije udruenog
rada istovremeno je krajnja taka tog procesa, jer
se svi rezultati produktivnosti drutvenog rada
sem onog dela dohotka koji se pretvara u drutveno
ili samoupravno konstituisane fondove zajednike
potronje vraaju u isti dohodak osnovne organi
zacije udruenog rada, odnosno na njen konto, pri
emu e na tom povratnom putu merama drutva
i samoupravnih organa vrlo verovatno biti izvr
ena i odreena korekcija tog rasporeda dohotka
po osnovnim organizacijama. Ali, bez obzira na ta
kav moguni delimini preraspored, ipak se time ne
samo dohodak osnovne organizacije ve i lini doho
dak i ekonomski poloaj radnika u sve veoj meri
vezuje za rezultate produktivnosti drutvenog rada
uopte.
Naravno, takvi odnosi se ne mogu ostvariti
preko noi, samim ustavnim dekretom. Ali ono to
je mogue i neophodno initi danas, to je da se obezbedi da celokupni drutveni sistem bude usmeren u
tom pravcu, to jest da taj sistem podstie i regulie
takvo kretanje. I upravo u tom smislu e novi Ustav,
po mom miljenju, predstavljati veoma znaajan
korak dalje.
Takav sistem ekonomskih odnosa samim svojim
funkcionisanjem omoguavae da se, na osnovu sve
intenzivnije integracije udruenog rada za koju e
dalji razvoj proizvodnih snaga stvarati potrebne
uslove a i na osnovu iskustava i naunih saznanja
drutva, postepeno smanjuje zavisnost radnog oveka
od njegovog tekueg rada. Poveavae se, pak, udeo
zajednikog rezultata ukupnog drutvenog rada u
odreivanju ekonomskog i drutvenog poloaja sva
kog radnog oveka, i to u svim oblastima drutvenog
rada i stvaranja. Time sam sistem proiruje mogu
nost da se primena naela raspodele prema radu u
dugoronoj postepenosti dopunjuje i elementima
171

raspodele prema potrebama. Uostalom, to se u odre

enoj meri ve i danas ispoljava u naporima da soci
jalne razlike u naem drutvu ne preu objektivno
uslovljene granice, to jest one koje danas drutvo ne
moe da izmeni, a da istovremeno ne potkopa i ne
destimulie angaovanje ljudskog faktora u radu i
optimalni napredak u razvoju proizvodnih snaga i
produktivnosti rada.
UDRUIVANJE RADA I DRUTVENIH
SREDSTAVA U PRAKSI
Da bi bilo jasnije ta bi u praksi znaila primena
naela o udruivanju rada i drutvenih sredstava,
unekoliko u pojednostaviti problem. Ako je ranije u
procesu koncentracije i centralizacije vika rada u
naem drutvu prevladavala jednosmemost kretanja
to jest od radnika ka vie ili manje samostalnim
fondovima drutvenog kapitala, gde je dohodak vrlo
esto iz ruku radnika prelazio u druge ruke, sada
treba uspostaviti drugi, obrnuti pravac tog kretanja
da se taj viak rada, uvean dodatnim dohotkom
koji je zajedniki rezultat poveane produktivnosti
udruenog rada, vraa udruenim radnicima, s tim da
se jedan deo tog dohotka racionalno prerasporeuje
u tom kretanju u skladu sa drutvenom ekonomskom
politikom.
Zato su Amandmani i Teze za novi Ustav odredili
da celokupni dohodak drutvenog rada sem, na
ravno, onog njegovog dela koji se utroi za zajed
nike potrebe drutva i privrede i koji se ne vraa
u dohodak osnovne organizacije treba da pri tie
ne u neke fondove drutvene akumulacije kojima se
upravlja na monopolistiki nain, ve samo u doho
dak osnovnih organizacija udruenog rada i to kao
to je ve reeno u odreenoj srazmeri s radnim
doprinosom te organizacije zajednikom rezultatu
udruenog rada, ukljuujui i rezultate gospodarenja
akumulacijom. Znai, dohodak osnovne organizacije
172

udruenog rada zavisi i od rezultata njenog tekueg

rada, a i od uspeha u gospodarenju minulim radom.
Kakva e biti ta srazmera, to jest u kolikoj e meri
u dohotku uestvovati rezultati tekueg rada, a u
kolikoj rezultati gospodarenja opredmeenim minu
lim radom, i u kojoj meri e u sve te odnose biti
ugraivani i elementi solidarnosti i uzajamnosti
radnih ljudi, ne moe se jednom zauvek odrediti, kao
to se ni merila rada ne mogu jednom zauvek utvr
diti. Njih e kao drutvenu konvenciju, kao drutveni
dogovor utvrivati sami samoupravljai meusobnim
sporazumevanjem, a i drutvene regulativne mere,
u zavisnosti od potreba i mogunosti ekonomskog
razvoja i optih istorijskih dostignua socijalistikog
drutva. Upravo svesna drutvena aktivnost te vrste
bie jedan od najznaajnijih faktora daljeg unapre
ivanja socijalistikih drutveno-ekonomskih odnosa.
Jer, ne treba zaboraviti da organizacije udrue
nog rada stiu dohodak, pre svega, na tritu. A,
kako trite ne deli dohodak prema radu, ve prema
sopstvenim zakonima, to ni dohodak pojedine osnov
ne organizacije udruenog rada ne odraava samo
koliinu rada njenih radnika, ve i poloaj te organi
zacije u drutvenoj reprodukciji, to jest da li raspo
lae modernijom ili za ostali j om tehnikom i tehno
logijom, i da li je zbog toga njen rad vie ili manje
produktivan. Taj dohodak zavisi i od toga kakav je
inae poloaj pojedinih grana drutvenog rada na
tritu i u meusobnim odnosima. Prema tome, doho
dak jedne osnovne organizacije moe sadrati vie,
a dohodak druge organizacije manje trine dobiti,
ekstradobiti, rente, raznih oblika kamate, itd., a to
znai i vee7ili manje mogunosti za Akumulaciju.
Ta injenica govori sama po sebi da dohodak osnov
ne organizacije udruenog rada ne moe nikako biti
tumaen/iskljuivo kao rezultat radnog doprinosa
kolektivi pojedine osnovne organizacije, ve jedino
kao deo ukupnog dohotka udruenog rada, kojim taj
kolektiv upravlja. A tim upravljanjem, u stvari, on
obavlja drutvenu, a ne neku kolektivno-vlasniku
173

ili individualistiku funkciju. Ali zato je bitno za

ceo taj sistem proirene reprodukcije, za njegovo
stimulisanje i efikasno funkcionisanje, da se vei ili
manji uspeh osnovnih organizacija u obavljanju te
drutvene funkcije prizna kao jedno od veoma va
nih merila rada u svim oblicima raspodele prema
radu. Samo u tom sluaju drutveno prisvajanje
opredmeenog minulog rada, koji ini akumulaciju,
nije u suprotnosti sa radnikovim prisvajanjem linog
dohotka, i obrnuto.
Dodue, jedno je sve to zapisati u Ustavu, a drugo
je to ostvarivati u konfliktima interesa svakodnevnog
ivota. No, Amandmani i Teze za novi Ustav pred
viaju da odluujuu ulogu u obezbeivanju ovih
odnosa u praksi treba da odigraju naroito sledea
tri faktora.
Prvo, trina raspodela dohotka, kakva je ona
danas, nikako ne moe biti priznata kao jedino merilo
u raspodeli dohotka izmeu osnovnih organizacija
udruenog rada, a pogotovu ne u raspodeli linih
dohodaka. Zato Teze za novi Ustav predviaju da e
kako same osnovne organizacije udruenog rada u
meusobnim odnosima, tako i drutvene regulativne
mere dejstvovati u pravcu najveeg mogueg ujedna
avanja uslova privreivanja i sticanja dohotka, to
jest takvog ujednaavanja koje je u skladu sa zahtevima ekonomskog razvoja koji ne podnosi neke apso
lutne ujednaenosti. Ustav, dodue, u tom pogledu ne
daje neka konkretna reenja, ali daje naela koja
obavezuju drutvo da usmerava te odnose ka poste
penom ograniavanju stihijskog uticaja trita na
raspodelu dohotka, odnosno akumulacije. Tako se, na
primer, prema Amandmanima i Tezama za novi
Ustav moe i dravnim propisom drutveno-politikih zajednica odrediti da se renta ili ekstraprofit itd.,
moraju izdvajati ili u zajedniki dohodak udruenih
osnovnih organizacija, koji pripada svim tim orga
nizacijama, ili da se ak izdvajaju iz radne organi
zacije, odnosno osnovne organizacije, i koriste na
drugi nain za razvoj proizvodnih snaga u drutvu
174

uopte. Teze za novi Ustav predviaju i mogunost

da se i unutar radnih organizacija i irih radnih
odnosno poslovnih udruenja, na osnovu ugovora o
samoupravnom udruivanju, vri raspodela dohotka
meu osnovnim organizacijama udruenog rada pu
tem unutranjih cena, odnosno unutranjih eko
nomskih kriterij uma.
Takoe se predvia i mogunost drutvenog
usklaivanja poloaja grana udruenog rada u raspodeli drutvenog dohotka. Dodue, neke od tih mo
gunosti o kojima sam govorio kriju u sebi i opa
snost od mehanikog preli van ja dohotka produktiv
nijih organizacija u manje produktivne. Ali zbog te
opasnosti ne bismo smeli odstupiti od samog tog
naela, ve moramo drugim merama i akcijama
drutva da tu opasnost to je mogue vie isklju
imo. I u tom pogledu Teze za novi Ustav su veoma
jasne.
Meutim, u vezi sa svim tim i slinim proble
mima, treba ukazati i na drugu stranu medalje. Mi
smo veoma sklohi da govorimo o pravednosti u raspodeli, a pri tome esto zaboravljamo na pravednost
prema naporima za veu proizvodnju i veu produk
tivnost rada. A kad se radi o raspodeli dohotka u
osnovnim/organizacijama udruenog rada, onda je
upravo to drugo od presudnog znaaja. Jer, ako se
ne budemo starali o tome da proizvodnja i produk
tivnost rada rastu i da budu stimulisani, neemo
imati ni ta da delimo. Drugim recima, nemogue je
ukinuti one razlike u uslovima sticanja dohotka koje
nameu same razlike u tehnici i tehnologiji sa kojom
raspolau pojedine radne organizacije. Ako bi dru
tvo to uinilo, ono bi u svesti radnog oveka unitilo
svaki oseaj potrebe da se bori za bolju tehniku,
moderniju tehnologiju i za veu produktivnost rada.
A to bi znailo razaranje a ne razvoj proizvodnih
snaga. Tu su, u stvari, granice mogunosti za ujedna
avanje uslova u sticanju dohotka. Takve razlike,
prema tome, nisu iznimka, ve pravilo. Konkretne
razlike te vrste mogu se prevazilaziti samo razvo
175

jem proizvodnih snaga, s tim to e se uvek ponovo

javljati i nove razlike, neka vrsta stalnog takmienja.
A kako su te razlike objektivno uslovljene, one
postoje u svim oblicima socijalistikog drutva, a ne
samo u naem. Zato problemima koji niu na toj
osnovi drutvo mora pristupati i sa jednog drugog
stanovita, to jest ono mora kroz sistem udruivanja
i centralizacije dohotka i kreditni sistem stvarati
ekonomske uslove, odnosno omoguavati dodatna
drutvena ulaganja da bi oni koji zaostaju u una
preivanju tehnike i tehnologije mogli da stiu i
prestiu one koji idu ili koji su ili ispred njih.
I zatim, drutvo treba da se stara da uticaj tih
razlika ne bude suvie veliki i bitan na line ivotne
uslove radnika.
Prema tome, uticaj trita na raspodelu dohotka
izmeu radnih organizacija odnosno osnovnih orga
nizacija udruenog rada, imae znaajnu pozitivnu
ulogu i ubudue, to jest u periodu socijalistike
prakse koji sada moemo da sagledamo. Taj uticaj e
postepeno slabiti u onolikoj meri u kolikoj ekonomski
poloaj radnika u pogledu radnih i ivotnih uslova
bude sve vie zavisio od rezultata ukupnog dru
tvenog rada, a ne samo od njegovog sopstvenog teku
eg rada. Na taj nain e radnik sve manje biti
radnik, a sve vie lan slobodne zajednice proizvo
aa, kao najrazvijenijeg oblika samoupravne zajed
nice ljudi. A time e se postepeno menjati i sam
karakter trita.
No, to je na cilj. To je, moe se rei, budunost
socijalistikog samoupravnog drutva. Dakako, na
putu ka tome cilju bie potrebne i prelazne etape i
mere, a sve e one biti dobre u onoj meri u kojoj
nas budu pribliavale tom cilju.
Meutim, iako je to tako, u tim prelaznim faza
ma, ne znai da bi zbog takvih razlika, samih po sebi,
mogli da nastanu ozbiljni problemi sa gledita repro
dukcije socijalistikih drutvenih odnosa, ali pod
uslovom da u tim odnosima doe do punog izraaja
i drugi faktor drutvenog sistema, a to je drutveni
176

karakter dohotka. I to ne samo zajednikog dohotka

celokupnog udruenog rada ve i dohotka u poje
dinanim osnovnim organizacijama udruenog rada.
U tom sluaju svi ekonomski odnosi koji nastaju u
udruivanju rada i dohotka osnovnih organizacija
udruenog rada ostaju iskljuivo oblici materijalnih
kretanja, ekonomskih kretanja unutar fonda akumu
lacije u drutvenoj svojini, koji e se u krajnjem
rezultatu sve vie svoditi, rekao bih, na takvu teh
niku njenog rasporeivanja u organizacijama udru
enog rada, koja nee biti oblik i sredstvo samovoljne
distribucije nekih monopolistiko-upravljakih cen
tara, ve objektivno date distribucije koju nameu
sama drutvena ekonomika i borba za viu produk
tivnost rada. A sem toga, takav nain ostvarivanja
ekonomske funkcije sredstava drutvene reproduk
cije, to jest opredmeenog minulog rada udruenog
rada, istovremeno omoguuje svim radnicima u udru
enom radu da u sve veoj meri mogu i pojedinano
da uestvuju u zajednikom rezultatu ukupnog udru
enog rada.
A da se u takve odnose ne bi mogli ubaciti i neki
oblici svojinskog ili monopolistikog raspolaganja
dohotkom, neophodno je, prvo, obezbediti ravno
pravnost radnika u pogledu to ujednaenijih zajed
nikih merila rada u raspodeli linih dohodaka; zatim,
neophodno je obezbediti i ravnopravnost radnika u
pogledu reprodukcije uslova njihovog rada; i najzad,
drutveni sistem mora da obezbedi i one drutvene
aktivnosti i mere koje su neophodne za reavanje
problema strukturalnih odnosa izmeu grana, pro
blema regionalnog razvoja i si., koji nemaju samo
ekonomski znaaj, ve mogu uticati i na karakter
drutveno-ekonomskih odnosa. No, o nekim vidovima
tih problema e biti rei kasnije.
Trei faktor drutvenog usmeravanja mora biti
sam sistem unutranjih ekonomskih odnosa u udru
enom radu, to jest sistem meusobnih odnosa orga
nizacija udruenog rada u ostvarivanju njihove dru
tvene funkcije u oblasti drutvene reprodukcije.
u

177

Upravo zato je, po mom miljenju, pitanje kakav e

biti sistem ekonomskih odnosa u udruivanju rada i
dohotka, u zajednikim ulaganjima i slino, od pre
sudnog znaaja za uspeno funkcionisanje celokupnog samoupravnog sistema udruenog rada, u kon
ceptu koji daju Amandmani i Teze za novi Ustav.
Tu se ne treba plaiti ni prelaznih reenja ako ona
otvaraju perspektivu jaanja sistema kao celine i
mogunosti za kasnija nova reenja, to jest onda kad
drutvo bude imalo vie objektivnih uslova da reava
ova pitanja na viem nivou socijalizma i humanizma.
Nema sumnje, na primer, da e u budunosti, kada
ivotni i radni ulo vi radnika budu u manjoj meri
zavisili od rezultata njihovog tekueg rada, a u veoj
meri od rezultata celokupnog drutvenog rada, biti
i sve manje potrebe za takvim sredstvima kao to
su kamata, uee u dohotku po osnovi zajednikog
ulaganja, itd. Ali danas su ova sredstva jo uvek
uslov to slobodnijeg organskog povezivanja udru
enog rada. Tu, uproeno govorei, postoje dve
mogunosti: ili e se rad povezivati takvim ekonom
skim sredstvima i kanalima ili e njega neko odo
zgo povezivati; odnosno, ili e udrueni rad biti
jedan organski povezani sistem, ili e biti kao to
je Marks u svoje vreme govorio vrea krompira
koju neko zavezuje odozgo. Ako je to tako, onda
upravo funkcionisanje takvih i slinih sredstava
treba uiniti to efikasnijim.
Naravno, ovde je bilo rei samo o osnovnim ka
rakteristikama ekonomskih odnosa u procesu dru
tvene reprodukcije. A sve se, dakako, ne svodi samo
na odluivanje u osnovnim organizacijama udruenog
rada. Naprotiv, Amandmani i Teze za novi Ustav
predviaju u toj oblasti veoma znaajnu ulogu kako
drave tako i celog sistema samoupravnih sporazuma
i drutvenih dogovora. Odnosno, jedan sistem ne
samo dravne, ve i samoupravne discipline koji
mora biti usko povezan sa izgradnjom svih ovih
odnosa.
178

Ovome se mora dodati jo i to da se osnovnim

organizacijama iz te cirkulacije minulog rada ne
moe vratiti njihov celokupni viak rada. Jedan nje
gov deo bie bespovratno utroen za odreene zajed
nike potrebe i rizike udruenog rada i drutva, a i
za rezervne i sline zajednike fondove. Drugi deo
e, verovatno, biti prerasporeen izmeu grana, orga
nizacija udruenog rada, neprivrednih delatnosti, itd.,
u skladu sa regulativnim uticajem drutva ka ujed
naavanju uslova privreivanja. Ali, i u jednom i u
drugom sluaju donosioci tih odluka o troenju vika
rada, za koje nije potrebna direktna saglasnost osnov
nih organizacija udruenog rada, moraju biti javno
odgovorni dravni ili samoupravni organi, a ne
neke monopolistiko-upravljake grupe koje se esto
kriju iza samoupravljanja, a u stvari nisu nikom
odgovorne.
Sav preostali dohodak drutvenog rada posle
ovih izdvajanja mora da se sliva na konto dohotka
osnovnih organizacija udruenog rada, da bi se zatim
ponovo udruivao, to jest ukljuivao u proces dru
tvene reprodukcije. Kontinuitet te cirkulacije do
hotka time postaje neophodan uslov uspenog funkcionisanja sistema drutvene reprodukcije. A to e
omoguiti radniku da putem kretanja dohotka nje
gove osnovne organizacije udruenog rada ima puni
uvid u nain i rezultate raspolaganja tim dohotkom.
Sama, pak, njegova osnovna organizacija e upravo
udruivanjem svog rada i dohotka sa drugim orga
nizacijama ostvarivati funkciju neophodne koncen
tracije i centralizacije dohotka koja je jedan od prvih
uslova neprekidnog porasta produktivnosti drutve
nog rada.
Uproeno govorei, prema Tezama za novi
Ustav, postoji samo dohodak osnovne organizacije
udruenog rada, koji kroz razne oblike udruivanja
i cirkulacije u sistemu drutvene reprodukcije daje
svoje drutvene rezultate. Znai, dohodak se vie ne
deli na deo kojim raspolau osnovne organizacije, na
12*

179

deo kojim raspolau radne organizacije, na deo kojim

raspolau udruena preduzea, na deo kojim raspo
lau banke, itd. Meutim, rad se mora udruivati, a
koncentracija i centralizacija drutvene akumulacije
neophodne su za razvoj tehnike i tehnologije i proiz
vodnih snaga uopte. S obzirom na to da udrueni
rad nije mehaniki sastavljen iz pojedinanih radova
radnika, ve je organski povezan i isprepleten udru
eni drutveni rad od neposredno proizvodnog
rada do nauke jasno je da se i onaj deo dohotka
koji kao opredmeeni minuli rad radnika slui za
razvoj zajednike osnove rada svih radnih ljudi,
mora i dalje udruivati na manje ili vie istim ili
slinim nivoima kao sada, ali na bitno drukiji nain,
u drugim koliinama i u drugim srazmerama. A da
bi taj proces udruivanja sredstava i rada zaista to
slobodnije tekao, neophodno je da postoji, pre svega,
dovoljno jak interes samih osnovnih organizacija da
najracionalnije udruuju ne samo svoj tekui rad
ve i svoj dohodak sa radom i dohotkom drugih orga
nizacija udruenog rada. Taj interes e postojati
samo u sluaju ako radnici u osnovnim organizacija
ma udruenog rada budu svesni injenice da od tog
procesa udruivanja rada i dohotka zavise i rad i
dohodak osnovne organizacije udruenog rada, i
lini dohodak i ivotni ulo vi svakog pojedinog rad
nika. Znai, svi problemi funkcionisanja takvog si
stema ekonomskih odnosa izrazie se u pitanju: kako
da drutvo u takvim ekonomskim odnosima praktino
obezbedi ostvarivanje tih ciljeva?

DRUTVENO REGULISANJE I USMERAVANJE

UDRUIVANJA RADA I DOHOTKA
Mislim da su strahovanja da e proces udrui
vanja biti suvie preputen stihiji proizvoljnog odlu
ivanja u osnovnim organizacijama udruenog rada
neopravdana i nedovoljno utemeljena, ukoliko pri
180

vredni i samoupravni sistem budu opremljeni odgo

varajuim sredstvima drutvenog regulisanja i usmeravanja. Ne iskljuujem mogunost da u prvim faza
ma bude i ozbiljnijih problema te ili neke druge
vrste, delom zbog odsustva iskustva, delom zbog
otpora pristalica postojeeg stanja. Ali, bojim se
da e se ti problemi pojaviti vie i ee u obliku
zakidanja prava i uloge osnovnih organizacija nego
u obliku autarkinih tendencija u samim tim orga
nizacijama. No, bilo kako bilo, drutvo mora rau
nati i sa jednom i sa drugom mogunou, i sa jednim
i sa drugim tendencijama, i mora raspolagati potre
bnim sredstvima za usklaivanje i usmeravanje raz
voja tih odnosa, a i za efikasnu intervenciju ako ona
bude neophodna. U tom smislu Teze za novi Ustav
predviaju da odgovorni dravni organi mogu i da
su obavezni da preduzimaju neophodne regulativne
mere, pa i da zakonom mogu propisati kad je to
stvarno u drutvenom interesu i obavezno udru
ivanje sredstava, pa ak i njihovo izdvajanje iz do
hotka osnovnih organizacija udruenog rada. Ali, to
e uvek biti odgovorna politika odluka ovlaenih
organa, i to pod uslovima koje utvruje Ustav, a ne
samovolja nekih tehnokratsko-upravljakih grupa,
kao to se to sada esto dogaa. A to je najvanije,
i kad se preduzimaju takve mere, one po pravilu
nee menjati meusobne ekonomske odnose osnovnih
organizacija udruenog rada, bez obzira na to da li
je udruivanje dohotka dobrovoljno ili obavezno.
Drugim recima, ni obavezno udruivanje nee znaiti
otuivanje dohotka od radnika, ve samo, rekao bih,
autoritativni je usmeravanje upotrebe tog dohotka.
Novi Ustav, dakle, nije orijentisan na neku meha
niku decentralizaciju ili dalje drobljenje privrede
ili na potcenjivanje ekonomske uloge drave, kao to
nam to prebacuju protivnici Amandmana. Naprotiv,
time to donosi nova reenja u sistemu drutveno-ekonomskih odnosa, novi Ustav upravo ima za cilj
181

da uspostavlja vre ekonomske i druge pretpo

stavke i stimulanse za ubrzanje unutranje integra
cije samoupravnog rada, i da, istovremeno, i eko
nomsku ulogu drave podreuje takvim odnosima u
samoupravno udruenom radu.
No, time se ne iscrpljuje uloga drave u udrui
vanju rada i dohotka. Drugi, po mom miljenju glavni
zadatak njene ekonomske uloge, zajedno sa samo
upravnim organima, bie svakako u tome da celokupnim sistemom drutvenog planiranja, kao i svo
jom tekuom politikom i daljom izgradnjom privred
nog sistema oblikuje, jaa i usmerava onaj radni,
ekonomski, poslovni i stvaralaki interes osnovnih i
drugih organizacija udruenog rada koji ih orijentie
ka udruivanju rada i dohotka sa drugim organiza
cijama udruenog rada.
A to e ne samo ekonomski, ve i stvaralaki
zainteresovati radnika da svoj rad i rezultate rada ne
posmatra izolovano, samo kroz svoju osnovnu orga
nizaciju, ve u organskoj povezanosti sa celokupnim
drutvenim radom. To je, po mom miljenju, najvea
novina koja se predvia u Tezama za novi Ustav. Jer,
ne treba zaboraviti na Marksove rei da nikada nije
postojalo drutvo bez nekakvog oblika svojine, pa ni
nae drutvo nije bez svojine. A geneza drutvene
svojine, prema Marksu, je da je to, malo uproeno
reeno, najpre klasna svojina ljudi koji rade, zatim
svojina svih graana, prvo na nivou nacije, a potom
i u meunarodnim razmerama. Mi smo u toj prvoj
fazi, kada je drutvena svojina u stvari klasna svojina
ljudi koji rade sredstvima za proizvodnju u drutve
noj svojini. I to svojina svih radnih ljudi od onih
u materijalnoj proizvodnji do onih u oblasti naunog
istraivanja i u drugim drutvenim delatnostima koje
su sastavni deo udruenog rada jer u proizvodnim
odnosima naeg drutva upravo svi ti ljudi ine rad
niku klasu. I ba za takve oblike proizvodnih odnosa
Amandmani i novi Ustav nastoje da daju naelna
reenja.
182

TEITE IZMENA U SISTEMU

PROIRENE REPRODUKCIJE
Proirena reprodukcija se obino smatra central
nim podrujem svakog drutveno-ekonomskog siste
ma, pa i naeg. Ono to je neizmenljivo i u dosada
njem i u buduem sistemu proirene reprodukcije,
to je injenica da ta reprodukcija zahteva koncen
traciju i centralizaciju drutvene akumulacije, to jest
udruivanje rada i dohotka. Poto se sada ukupan
dohodak nalazi u osnovnoj organizaciji udruenog
rada, koja postaje odluujui subjekt upravljanja i
centralizacije akumulacije, centralni problem sistema
proirene reprodukcije u novim uslovima je: kako
usmeriti i podsticati radnika, odnosno njegovu osnov
nu organizaciju da racionalno udruuje i ulae svoj
dohodak sa drugim organizacijama udruenog rada,
sa bankama itd. Dodue, pri donoenju takvih odluka
osnovna organizacija udruenog rada nije prepute
na sama sebi niti je apsolutno samostalna. Nju e
usmeravati kako njena sopstvena samoupravna odgo
vornost prema drugim radnicima, to jest prema dru
gim osnovnim organizacijama udruenog rada sa
kojima je radno povezana, tako i njena drutvena
odgovornost, kao i drutveni planovi i celokupna
ekonomska politika drutva. Ali se te mere, rekao
bih, u oblasti drutvene nadgradnje moraju ipak
zasnivati prvenstveno na materijalnoj i stvaralakoj
zainteresovanosti radnika u osnovnoj organizaciji
udruenog rada, jer bez toga pomenuta sredstva i
nain usmeravanja razvoja ne mogu dati zadovolja
vajue rezultate.
Prema tome, u ovoj fazi ustavnih promena, tei
te izmena u sistemu proirene reprodukcije je da se
ustavno zagarantuje to neposredni ja ekonomska i
politika kontrola radnika nad sredstvima za proiz
vodnju. Pod kontrolom podrazumevam i odluivanje
i raspolaganje tim sredstvima, ukljuujui tu i sred
stva za proirenu reprodukciju, odnosno za investi183

ije, itd. Ali, teite izmena je i u tome da se ustanove

odgovarajui ekonomski mehanizmi i stimulativniji
oblici slobodnje i bre cirkulacije sredstava proirene
reprodukcije po ekonomskim kriterijumima, koji e
poveati materijalnu zainteresovanost radnika za
veu produktivnost rada i za racionalnu politiku
investiranja. Samim tim e ih takvi odnosi, snanije
nego do sada, upuivati da investiraju tamo gde je
to opravdano i sa stanovita zajednikog drutvenog
interesa, odnosno u skladu sa zajednikim drutvenim
planovima, a relativno manje e doi do izraaja
iako ne tvrdim da e sasvim nestati razni regio
nalni, partikularistiki i slini interesi, koji su u
suprotnosti sa zajednikim interesom udruenog
rada.
Zbog toga je sistemom proirene reprodukcije i
raspodele dohotka uopte pre svega neophodno obezbediti da rast dohotka osnovne organizacije udru
enog rada, a i linih dohodaka radnika bude to
direktniji izraz celovitog rezultata dugoronog gospo
darenja osnovne organizacije udruenog rada i u
okviru zajednica udruenog rada, a ne samo u toj
organizaciji.
Time se svest radnika, da tako kaem, okree
proirenoj reprodukciji, a integracija i drutveno
neophodna koncentracija i centralizacija kapitala
dobij a snanije ekonomske i stvaralake impulse, jer
postaje potreba samog radnika.
U protivnom, ako radnik ne bude video nepo
sredne materijalne koristi od udruivanja svog do
hotka sa drugim radnim organizacijama, neposredno
ili putem banaka i raznih oblika integracije i koope
racije itd., on e sve posmatrati samo kroz sopstvenu
organizaciju udruenog rada, to bi neizbeno vodilo
usitnjavanju sredstava drutvene reprodukcije, a
investicije inilo skupljim i manje rentabilnim, sa
svim negativnim posledicama koje iz toga proizlaze
za privredni razvoj.
184

EKONOMSKI ODNOSI PRI ZAJEDNIKOM

ULAGANJU SREDSTAVA
U sutini, kako Amandmani, tako i Teze za novi
Ustav samo razrauju i uvruju ona naela eko
nomskih i pravnih odnosa u svim oblicima udruiva
nja dohotka, zajednikog ulaganja i poslovanja u
okviru cirkulacije drutvenog dohotka koja su utvr
ena u postojeem saveznom zakonodavstvu o zajed
nikim ulaganjima. Meutim, Teze za novi Ustav
unose i dve novine u taj sistem.
Prvo, ta naela postaju, rekao bih, univerzalna,
to jest jedina mogua u svim ekonomskim odnosima
te vrste, dok su sada, u stvari, samo jedna od mogu
nosti za zajednika ulaganja.
I drugo, i poetak i kraj cirkulacije drutvenog
dohotka uvek je jedino osnovna organizacija udru
enog rada sa svojstvima utvrenim Ustavom, a ne
proizvoljno oblikovana radna organizacija, kao to
je to vie ili manje bio sluaj do sada. A to je, kao
to je poznato, omoguavalo da se pod firmom fuzije,
ili stvaranja udruenog preduzea, formiraju velike
kombinovane organizacije koje samim tim stiu
pravo i mogunost za prilino proizvoljnu centrali
zaciju dohotka. Upravo takve mogunosti su bile
meu najjaim podsticajima tehnokratsko-monopolistikih tendencija.
U skladu sa takvim ustavnim konceptom, eko
nomski odnosi izmeu osnovnih organizacija udru
enog rada, odnosno radnih organizacija koji se uspo
stavljaju kroz raznovrsne oblike udruivanja rada i
sredstava i cirkulacije drutvene akumulacije moraju
biti, pre svega, u skladu sa ustavnim naelima i zako
nom. Oni e se konkretni je razraivati i utvrivati
bilo samoupravnim sporazumom i zajednikim pla
nom dugoronim, kratkoronim itd. kad se radi
o vre udruenim ili trajnijom kooperacijom pove
zanim organizacijama, bilo ugovorom kad je re
o pojedinanim poslovima ili o takvim ulaganjima
185

dohotka koja nisu povezana sa neposrednim udrui

vanjem rada.
Osnovne organizacije udruenog rada, odnosno
partneri u zajednikim ulaganjima prilikom udrui
vanja rada i sredstava mogu zasnivati svoju saradnju kao i do sada, na primer, na istim kreditnim
odnosima, sa utvrenim rokovima, anuitetima i ka
matama. Taj oblik e verovatno prevladavati, ili bar
biti veoma est u onim sluajevima kada je re o
pojedinanim poslovima ili kada se vre zajednika
ulaganja bez neposrednog udruivanja rada.
Druga mogunost je da se partneri, koji udru
uju svoj dohodak ne samo radi zajednikog ulaganja
ve i radi zajednikog snoenja rizika, meusobno
dogovore, u skladu sa ustavnim odredbama, o obli
cima zajednikog uea u poveanom dohotku koji
je steen kao rezultat zajednikog rada i zajednikog
ulaganja. U takvim oblicima saradnje udeo partnera
u novostvorenom dohotku moe biti vei ako je taj
novostvoreni dohodak vei, a moe i da ga uopte
ne bude, ako nisu postignuti ciljevi zbog kojih se
pristupilo udruivanju. Ve sama ta solidarnost u
snoenju rizika i obostrana ekonomska odgovornost
ukazuju da e takav oblik meusobnih ekonomskih
odnosa biti najei, u stvari ak i normalan, u odno
sima meu osnovnim organizacijama u istoj radnoj
organizaciji ili u zajednikom irem udruenju rada,
u kombinatima, poslovnim udruenjima itd. Ovakav
odnos bie verovatno dosta est i u onim sluajevima
kada jedna osnovna organizacija udruenog rada,
odnosno radna organizacija, ulae svoj dohodak u
drugu radi stvaranja uslova za trajniju kooperaciju
rada, i to u sluajevima kad inae ne dolazi do nepo
sredne fuzije ili organizovanog udruivanja tih
organizacija.
U skladu sa Amandmanima, odnosno Tezama za
novi Ustav, radni kolektiv ni jedne osnovne organi
zacije udruenog rada u takvim odnosima ne moe
imati nekakvo sopstveniko pravo na trajno izvla
enje dohotka iz druge osnovne ili radne organizacije
186

u koju je uloio svoja sredstva, ve samo pravo na

povraaj uloenih sredstava kao i na ugovorenu
naknadu u obliku privremenog uea u dohotku,
koje u ovom sluaju, da tako kaem, zamenjuje ka
matu i ima slinu ulogu koja odgovara specifinim
uslovima udruivanja dohotka uz zajedniki rizik a,
pre svega, uslovima zajednike proizvodnje i drugim
zajednikim ciljevima. Takvi odnosi mogu biti uspo
stavljeni i regulisani bilo ugovorom o celovitoj fiks
noj sumi, koja e biti isplaena kroz odreeni procenat uea u novoostvarenom dohotku, bilo ugovorom
kojim e se ustanoviti vremenski rok u kome partner,
odnosno partneri imaju pravo na takvo uee u
dohotku.
Ako to imamo u vidu, onda je pogotovo jasno da
su ograniena preli van ja dohotka putem kamate ili
privremenog uea u dohotku uvek samo preli van ja
u cirkulaciji dohotka u drutvenoj svojini, a ne zadiru
u ravnopravni drutveno-ekonomski poloaj radnika.
Jer sama injenica to e radni kolektiv jedne orga
nizacije, koja ostvaruje veu akumulaciju, raspo
lagati veim dohotkom od drugog koji ostvaruje
manju akumulaciju ne stvara neravnopravne odnose
meu radnicima. Neravnopravnost, u stvari, poinje
tamo gde prvi kolektiv, koji raspolae veom aku
mulacijom, prisvaja vei deo iz te akumulacije odno
sno dohotka za linu i zajedniku potronju, nego
to to priznaju zajedniki utvrena merila rada u
samoupravno udruenom radu u celini i u pojedinim
njegovim delovima. Osim toga, iz svega ovoga takoe
proizlazi da klasini kreditni odnosi sa anuitetima,
odreenim rokovima i kamatama nose u sebi vie
mogunosti za pojave ekonomske i socijalne neravno
pravnosti radnih kolektiva nego odnosi koje predvi
aju Ustavni amandmani, to jest oni ekonomski
odnosi koji su zasnovani na solidarnom riziku radnih
kolektiva.
U skladu sa tim naelima, osnovne organizacije u
sastavu iste radne organizacije ili ireg poslovnog
udruenja ne stiu neko automatsko pravo na uee
187

u zajedniki steenom dohotku, ve samo u srazmeri

sa uloenim radom i dohotkom u zajednika poslovna
sredstva radne organizacije, odnosno poslovnog udru
enja. Takvi odnosi, s jedne strane, prinuduju osnov
nu organizaciju udruenog rada da udruuje svoja
sredstva u okvirima radne organizacije i irih radnih
udruenja, ali joj istovremeno obezbeuju i to da
joj se ta sredstva oploena vraaju nazad u onoj meri
u kojoj je zajedniki poduhvat bio uspean. A merilo
tog uspeha nee uvek biti jedino poveanje dohotka,
ve najee, ak moda u prvom redu, postizanje
odreenih ciljeva u zajednikim naporima za pove
avanje produktivnosti rada putem jaanja uzajamne
radne kooperacije.
No, i kad je re o jednostranom ulaganju jedne
osnovne, odnosno radne organizacije u drugu orga
nizaciju sa kojom ne udruuje neposredno svoj rad i
nije fuzionisana sa njom, odnosi e u sutini biti isti.
Takva e ulaganja organizacije udruenog rada preduzimati verovatno tada kada budu zainteresovane
za radnu kooperaciju sa organizacijama sa kojima
zajedniki ulau dohodak. Dakle, i tu se u sutini radi
0 udruivanju rada i dohotka, jer je ulaganje u drugu
organizaciju udruenog rada samo oblik udruivanja
1 zajednikog ulaganja dohotka. Uostalom, takvi obli
ci finansiranja ve danas se iroko primenjuju, mada
nisu postali opte pravilo. A dosadanja praksa upra
vo u tom pogledu ne ukazuje na neke ozbiljnije de
formacije, sem, dakako, kad se u takve odnose uba
cuje tehnokratski monopol. Naravno, i drava e
zakonom morati regulisati te odnose, naroito u tom
smislu da se istim finansijskim poslovanjem mogu
baviti samo banke i druge ovlaene organizacije te
vrste sa posebnom odgovornou, a ne svako ko bi
to hteo.
U odnosima izmeu osnovnih organizacija udru
enog rada koji nastaju prilikom udruivanja rada i
sredstava moglo bi doi do pojave elemenata ne
ravnopravnosti i eksploatacije ako bi stihija pretvo
rila te odnose u nekakav kapital-odnos. Na primer,
188

ako bi osnovna organizacija iji je dohodak uloen u

drugu organizaciju udruenog rada stekla time neko
svojinsko pravo, to jest da vie ili manje trajno pri
svaja dobit ostvarenu u toj drugoj organizaciji. Dru
gim reima, ako bi ona posle toga, kad su joj ve
vraena njena sredstva zajedno sa ugovorenom na
knadom, i dalje izvlaila dohodak iz druge organi
zacije, onda bi se moglo govoriti o elementima pri
svajanja tueg rada, odnosno ak o jednoj izrazito
nesocijalistikoj deformaciji. Meutim, Amandmani i
Teze za novi Ustav to izriito zabranjuju. Naravno,
tome to je to Ustavom zabranjeno jo ne znai da u
praksi ne mogu da se pojave i takve tendencije. No,
mislim da su ustavna naela dovoljno konkretna i da
bi ih zakonodavstvo moglo do te mere razraditi da
takve tendencije ipak budu spreene.
Ustavni amandmani kao i Teze za novi Ustav,
naime, izriito odreuju da uee u dohotku radne
organizacije moe biti samo oblik isplaivanja ulo
enog dohotka i unapred dogovorene naknade. Kada
se ueem iscrpi i jedno i drugo, onda prestaje svako
pravo ulagaa prema drugoj radnoj organizaciji.
Znai, prestaje uee u dohotku. Time je kapital-odnos unapred onemoguen naravno, ako primena ustavnih naela u praksi bude obezbeena ade
kvatno a zaista ima razloga da verujemo da e to
tako biti.
Do ne tako tekih, ali ipak do nedopustivih po
java neravnopravnosti moglo bi, takoe, da doe ako
bi naknada za uloeni dohodak bila previsoka. Ali to
je slina pojava kao kod kamate. Zato Teze za novi
Ustav predviaju pravo i obavezu drutveno-politikih zajednica da svojim zakonodavstvom, odnosno
regulativnim merama, efikasno obezbeuju ustavnost
u tim odnosima. Oigledno je da e u tim ekonomskim
odnosima biti veoma znaajna kako uloga interven
cije i kontrole drutvenih organa, tako i uloga samo
upravnog dogovaranja i sindikata u tom dogovaranju.
Uopte, rekao bih da sindikati u uslovima novog
Ustava i na njemu zasnovanih drutveno-ekonom189

skih odnosa moraju ii daleko preko granica svoje

klasine uloge i da e morati da preuzmu svoje odgo
vornosti i u ureivanju takvih novih oblika meu
sobnih ekonomskih odnosa izmeu radnih kolektiva
koji se pojavljuju tek u samoupravnom socijalisti
kom drutvu, odnosno u uslovima koji su predvieni
Amandmanima i Tezama za novi Ustav.
Trei izvor odreenih deformacija mogao bi
nastati ako sam sistem ne bi dovoljno efikasno regulisao nain i uslove u kojima se moe ostvarivati
uee u zajednikom dohotku. Naime, to uee
nikako ne bi smelo ii na tetu ravnopravnog polo
aja radnika u meusobnim odnosima. Teze za novi
Ustav daju u tom pravcu sasvim odreena naela,
a zakonodavstvo koje e biti izgraeno na toj osnovi
morae dati i konkretna uputstva za ureivanje
takvih odnosa.
U skladu s tim svakako e biti neophodno da se
prilikom zakljuivanja samoupravnih sporazuma ili
ugovora obezbedi ravnopravnost radnika raznih os
novnih organizacija, naroito u dva pravca: prvo, u
pogledu formiranja zajednikih merila rada za sticanje linog dohotka, tako da bi dve organizacije, koje
se povezuju meusobnim udruivanjem dohotka,
bile istovremeno i meusobno odgovorne za, da tako
kaem, jednak ekonomski poloaj radnika i u jednoj
i drugoj organizaciji; a drugo, u pogledu uslova pri
vreivanja, odnosno reprodukovanja uslova rada te
druge organizacije u koju su sredstva uloena. Jer,
nezamislivo je da bi jedna organizacija udruenog
rada mogla u bilo kom vidu stei pravo ili mogunost
da izvlai iz druge organizacije dohodak po cenu, na
primer, obaran ja linih dohodaka radnika u njoj ili
one akumulacije koja je neophodna za njen norma
lan razvoj i ravnopravni poloaj u uzajamnim odno
sima. Drugim recima, ne celokupni dohodak nego
samo onaj deo dohotka koji preostaje posle obezbeenja onih elemenata ravnopravnosti radnih kolek
tiva koji su utvreni Ustavom, samoupravnim spo
razumima i drutvenim regulativnim merama moe
190

biti izvor raspodele odnosno uea partnera koji su

uloili svoj dohodak u poslove predviene zajed
nikim planovima. Tu e, verovatno, ponekad biti
potrebe i za nekim izuzecima, ali u sutini upravo ti
principi moraju biti obezbeeni. U stvari, tim putem
e svi ekonomski odnosi u oblasti udruivanja rada i
dohotka sve vie postajati samo oblik racionalnog
ekonomskog rasporeivanja sredstava drutvene re
produkcije u drutvenoj svojini, a sve manje e
biti faktor odnosa meu ljudima.
ULOGA BANAKA U SISTEMU
PROIRENE REPRODUKCIJE
U vezi sa ve pomenutim problemima otuivanja
sredstava proirene reprodukcije, koja se koncentriu
u bankama, spoljnoj i unutranjoj velikoj trgovini,
osiguravajuim zavodima itd., rekao bih najpre neto
0 ulozi banaka.
Pre svega, u bankama je centralizovan najvei
deo drutvene akumulacije, i to tako velik da su
privredne organizacije udruenog rada, u stvari, u
punoj zavisnosti od banaka kad je re bilo o finansiranju proirene reprodukcije, bilo o obrtnim sred
stvima potrebnim za normalno odravanje proizvod
nje na dostignutom nivou. Samofinansiranje privred
nih organizacija, kad je re o investicijama u
osnovna ili obrtna sredstva, spustilo se, rekao bih,
na tako nedopustivo nizak nivo, da to ve nanosi
veoma ozbiljnu tetu ne samo drutveno-ekonomskim
odnosima nego i samoj privredi. A bez odgovaraju
eg nivoa samofinansiranja radnih organizacija ne
moe biti ni racionalne politike bankarskog finansiranja. Zbog toga, u naem privrednom sistemu ima
kreditni sistem u celini preveliku ulogu tako da on
u dobroj meri spreava direktno udruivanje rada
1 dohotka samih radnih organizacija. Te organizacije
su u tolikoj meri zavisne od bankarskog ili slinog
kredita da je njihova samostalna odgovornost za
191

privredni razvoj svedena daleko ispod neophodnog

minimuma. I najzad, sam kreditni sistem je tako
postavljen da su banke stimulisane da, preko rela
tivno visokih kamata, uea u dohotku i kratkih
rokova otplate, izvlae nenormalno veliki deo do
hotka iz organizacija udruenog rada i koncentriu
ga u kreditnim fondovima kojima same raspolau.
Karakteristina je, na primer, ve sama injenica da
se u nas vrlo veliki deo sredstava drutvene akumu
lacije, prema nekim podacima, ak oko jedne treine,
formira na osnovu kamata. A ta kamata se, u stvari,
uglavnom sliva u slobodna bankarska sredstva, ko
jima se monopolistiki upravlja, odnosno bez kon
trole od strane radnih organizacija i same drave.
Mislim da u svemu tome treba da traimo glavne
uzroke relativno sporog procesa integracije samo
upravnog rada. Jer zbog ogranienih sredstava pri
vrednih organizacija i dominacije banaka, sama ta
integracija tako malo moe da izmeni ekonomski po
loaj pojedinih radnih organizacija da one gube
interes za nju.
Razume se, banke treba i dalje da budu veoma
znaajan faktor neophodne koncentracije i centra
lizacije dohotka udruenog rada, odnosno drutvene
akumulacije i njene racionalne upotrebe. Ali, one
definitivno moraju da budu liene monopolistike
ekonomske vlasti nad drutvenim sredstvima, a
time i nad udruenim radom. Prema Tezama za novi
Ustav, banke mogu i treba da budu samo sastavni
deo i instrument takve organizacije i takvih odnosa
u samoupravno udruenom radu, u kojima svi oblici
dohotka koji se realizuju u procesu cirkulacije dru
tvene akumulacije kroz bankarski i kreditni
sistem i meusobne ekonomske odnose organizacija
udruenog rada pripadaju, odnosno sliva ju se u
dohodak udruenih osnovnih organizacija.
Ali, takav odnos ne samo da ne spreava, ve
upravo pretpostavlja da banke i dalje posluju kao
samostalne i odgovorne privredne organizacije, a ne
samo kao neka ekonomski i politiki neodgovorna
192

administrativno-izvrna sluba njihovih komitenata.

Takoe je jasno da banka ne moe zavisiti samo od
svakodnevnih odluka osnovnih organizacija udrue
nog rada koje u njoj udruuju svoja sredstva, za
svaki posao u koji ona ulazi. Oigledno je da banka
mora raspolagati i sa dugorono centralizovanim
sredstvima za dugorone planove, za dugorona ula
ganja, da bi mogla da vri svoju ekonomsku funk
ciju u udruenom radu.
Meutim, i u vrenju te funkcije banka nee
moi monopolistiki raspolagati nikakvim takvim
sopstvenim fondom drutvenog kapitala koji bi joj
omoguio da na toj osnovi prisvaja dohodak organi
zacija udruenog rada, odnosno da raspolae njime
bez ekonomske odgovornosti prema tim organiza
cijama.
U skladu sa ovim, celokupna bankarska sred
stva pripadaju dohotku organizacija udruenog rada,
odnosno njihovim osnovnim organizacijama koje
ulau svoja sredstva u banku.
U tom smislu e i sadanji kreditni fond, koji je
isto bankarsko-finansijski instrument, morati da
izmeni svoj karakter. Odnosi u vezi s tim treba da
se izgrauju na istim naelima koja e vaiti za eko
nomske odnose u udruivanju rada i dohotka uopte,
s tim to ta naela i oblici tih odnosa moraju biti
prilagoeni prirodi bankarskog poslovanja.
Iz toga, takoe, proizlazi da banka moe doi do
dugoronih sredstava samo na osnovu, samouprav
nim sporazumima ili ugovorima utvrenih, kratko
ronih i dugoronih uzajamnih obaveza organizacija
udruenog rada koje sa svojim sredstvima uestvuju
u banci, a koje e biti izraene u dugoronim i te
kuim kreditnim planovima i drugim oblicima
privrednog planiranja i samoupravnog dogovaranja.
Ali, to istovremeno znai da u banci udruene orga
nizacije snose solidarnu, odnosno unapred ugovorenu
materijalnu odgovornost i za negativne rezultate
poslovanja banke.
13

193

Sem toga, banka mora obavezno imati i rezervni

fond, kao zajedniki fond njenih lanova koji pred
stavlja jednu od njihovih dugoronih obaveza u
snoenju rizika u poslovanju banke, ali to, naravno,
nije i jedina garanti ja. Na taj nain e iza svake
banke stajati svojom odgovornou i jemstvom sve
organizacije udruenog rada koje su u njoj udruene.
Svakako da e i drava imati u toj oblasti znaajnu
regulativnu ulogu radi obezbeenja solventnosti
banaka i radi normalnog toka drutvene reproduk
cije na osnovu drutvenog plana.
Sama banka, odnosno njen radni kolektiv raspo
lagao bi jedino dohotkom koji je neophodan za rad i
za razvoj same bankarske delatnosti, njenu moderni
zaciju, tehniku opremljenost itd., i naravno, za
line dohotke radnika zaposlenih u njoj i za njihovu
zajedniku potronju. Taj dohodak kolektiva banke,
takoe, mora sadrati i sve potrebne stimulativne
elemente da i sam kolektiv banke bude zainteresovan za dobre rezultate poslovanja banke. Van toga,
radni kolektiv banke sam ne bi mogao raspolagati
ni jednim fondom banke. O njima bi donosile od
luke samo u banci udruene radne organizacije i to
putem odgovarajueg samoupravnog demokratskog
mehanizma, zasnovanog, po pravilu, na delegatskom
sistemu.
Meutim, za uspostavljanje, dalji razvoj i dobro
funkcionisanje takvog bankarskog sistema nisu do
voljna samo ustavna naela, ve je neophodno, na
ravno, da se to je moguno bre izvre i neke druge
nune promene u samoj materijalnoj strukturi nae
privrede.
Uporedo sa reorganizacijom bankarskog sistema
moraju se izvriti i neke druge promene u naem
privrednom sistemu. Ukazau samo na neke od njih.
Organizacijama udruenog rada, pre svega, mora
ostati vie dohotka, odnosno drutvo mora stvoriti
uslove da vie dohotka ostane u samim organizaci
jama udruenog rada, da bi se one mogle u veoj
meri pojaviti kao faktor samofinansiranja u procesu
194

drutvene reprodukcije. Organizacije udruenog rada

moraju u tom okviru takoe doi do veih obrtnih
sredstava, kako bi bile manje zavisne od kreditnog
sistema. Osim toga, banke ne bi smele ulagati sred
stva u razvoj radnih organizacija pod takvim kre
ditnim uslovima da ih se ne tie ni poloaj toga
radnog kolektiva, ni likvidnost te radne organizacije,
ni realni izgledi i rezultat uloenih investicija, ve
samo striktno odravanje rokova isplata, anuiteta i
kamata koje su i inae, kao to je poznato, u nas re
lativno visoke. Drugim reima, mada su granice
rizika u poslovanju banaka vre odreene nego u
bilo kojoj drugoj radnoj organizaciji, o emu, na
ravno, treba voditi rauna, ipak mislim da bi u
poslovanju banaka trebalo da dobiju iri prostor oni
ekonomski odnosi o kojima je bilo reci u vezi sa
udruivanjem rada i dohotka uopte, to jest eko
nomski odnosi koji se zasnivaju na ravnopravnom
snoenju rizika kod ulaganja.
Sem toga, zakonima i samoupravnim sporazu
mima o udruivanju u banci treba odreenije utvr
diti ne samo odgovornosti i obaveze ve i prava
prema banci onih organizacija udruenog rada koje
dobijaju sredstva od banke. Mislim da na taj nain
treba, pre svega, obezbediti da se obavezama tih
organizacija prema banci ne naruavaju ona ustavna
prava osnovnih organizacija koja se odnose na obezbeivanje osnovnih uslova za njihovu prostu i pro
irenu reprodukciju i ravnopravnost radnika u po
gledu linih dohodaka. Jer, ne moe se dalje trpeti
praksa da banke daju kredit, a da pri tome ne vode
rauna o posledicama pretekih obaveza za radnu
organizaciju.
Neko moe rei da e to smanjiti mogunost
radnih organizacija da dou do bankarskih kredita.
Ta je pretpostavka, verovatno, odnosno gotovo si
gurno, i opravdana, ali e takva situacija znatno
snanije usmeravati same organizacije udruenog
rada na direktno udruivanje rada i dohotka, to jest
13*

195

na njihovu integraciju. A sadanje stanje, u stvari,

neguje iluziju da se moe uspeno iveti i u jednoj
razdrobljenoj privredi, oslanjajui se na bankarski
kredit i na oekivanje blagodeti inflacije koja
potire stvarnu vrednost dobrog dela dugova.
EKONOMSKI ODNOSI TRGOVINSKIH
I PROIZVODNIH ORGANIZACIJA
UDRUENOG RADA
Slina centralizacija akumulacije, mada ne tako
velika kao u bankama, vri se u spoljnotrgovinskim
organizacijama, gde se koncentrie znaajan deo
dohotka proizvodnih i drugih privrednih organizacija
i pretvara se, u stvari, u samostalni kapital spoljnotrgovinskih organizacija kojima upravljaju vrlo
male grupe ljudi, a da pri tome ne odgovaraju ni
radnim kolektivima koji preko njih posluju, niti dr
avnim organima, osim, naravno, koliko se to odnosi
na kontrolu zakonitosti. To se u dobroj meri odnosi
i na jedan deo krupne unutranje trgovine. Zato se
i deava da se relativno znaajan deo sredstava tak
vih organizacija odliva u razne investicije ili u pot
rone svrhe izvan privrede. Ovo odlivanje je ne tako
retko i veoma neracionalno, moda vie na tom nego
na bilo kom drugom podruju naih privrednih
investicija. Drugim recima, ove organizacije ne
ulau sredstva u razvoj onih privrednih organizacija
od kojih ive.
Normalno je, dodue, da se u oblasti trgovinskog
prometa centralizuje deo drutvene akumulacije, ali
je neodrivo u sistemu samoupravno udruenog rada
da se upravo ta centralizacija vri na nain kojim se
izvlai viak rada iz proizvodnje i ubacuje u druge
sfere, to jest da se na taj nain razdvaja trgovina i
proizvodnja, umesto da ih ta sredstva udruuju.
Sada postoje i miljenja da bi spol jnotrgo vinske
i unutranje velike trgovinske organizacije trebalo
da budu samo neki komercijalni servis proizvodnje.
196

Meutim, to je druga krajnost u koju nikako ne

bismo smeli ii. Trgovina kako spoljna tako i
unutranja sastavni je deo proizvodnje i udrue
nog rada i ona mora samostalno raspolagati svojim
delom zajedniki ostvarenog dohotka kako bi mogla
samostalno obezbeivati svoj razvoj i time unositi
pozitivne trine inicijative i u proizvodnju.
Na kraju krajeva, danas je optepoznato da se u
svetu ostvaruje veoma visok stepen integracije tr
govine i proizvodnje i da je trgovina postala u neku
ruku prozor u svet za proizvodnju. Prema tome, i
sama proizvodnja mora i te kako biti orijentisana na
to da ima dobro opremljen i izgraen takav prozor
u svet. Ali, kad koncentracija dohotka u takvim
organizacijama prevazie razvojne potrebe same tr
govine, onda se kako dosadanja iskustva pokazuju
stvaraju osamostaljena finansijska sredstva, neke
vrste lutajui kapital, koji poinje da ulazi u finansijske operacije bankarskog tipa, ali mnogo manje
kvalifikovano nego banke. Oigledno je da u naem
sistemu trgovina ne moe imati takvu ulogu, odnosno
takva sredstva moraju biti podreena ekonomskoj
kontroli radnika kako u osnovnim organizacijama
udruenog rada koje posluju preko trgovinskih or
ganizacija, tako i onih u samim trgovinskim orga
nizacijama.
Tezama za novi Ustav je, pored ostalog, predvi
eno da se ekonomski odnosi proizvodnih i drugih
organizacija udruenog rada, s jedne, i organizacija
udruenog rada koje se bave poslovima prometa robe
i usluga, s druge strane, ureuju u oblicima trajne
saradnje na osnovu: meusobnog uticaja na poslovnu
i razvojnu politiku, zajednikog preuzimanja rizika i
zajednike odgovornosti za proirivanje materijalne
osnove i poveavanje produktivnosti rada kako u
proizvodnji tako i u prometu, kao i na osnovu odgo
varajueg uea u dohotku ostvarenom takvom za
jednikom saradnjom i udruivanjem rada i dohotka.
Dohodak koji se ovakvom saradnjom ostvari raspo
197

reivao bi se kao njihov zajedniki dohodak, u za

visnosti od doprinosa tekueg i minulog rada poje
dinih osnovnih organizacija udruenog rada u proiz
vodnji i trgovini, odnosno u zavisnosti od toga koliko
su te organizacije doprinele ostvarivanju tog zajed
nikog dohotka.
Posebno se predvia da se osnovne organizacije
udruenog rada koje se bave poslovima izvoza i uvoza
organizuju i posluju u skladu sa naelima trajne
saradnje sa onim organizacijama udruenog rada za
koje obavljaju uvoz i izvoz, da utvruju zajedniku
politiku proizvodnje, izvoza, itd. Dohodak ostvaren
ovom saradnjom takoe je njihov zajedniki doho
dak, one zajedniki snose rizik i odgovornost za
unapreenje proizvodnje, izvoza i uvoza itd.
Predlogom Teza takoe je predvieno da se
saveznim zakonom moe propisati u kojim sluaje
vima i pod kojim uslovima je jedan ili drugi od ovih
oblika udruivanja organizacija udruenog rada iz
oblasti prometa sa proizvodnim i drugim organiza
cijama obavezan, a i nain njihovog udruivanja,
zajednikog odluivanja u takvim oblicima obavez
nog udruivanja, snoenja rizika i raspodele zajed
niki ostvarenog dohotka na osnovu ravnopravnosti
radnih ljudi.
Prema tome, Teze za novi Ustav ne idu na rasparavanje trgovine i njenog dohotka, ve na urei
vanje takvih uzajamnih ekonomskih odnosa koji e,
s jedne strane, podsticati trgovinu da se brine za raz
voj proizvodnje, a s druge, podsticati i proizvodnju
da se brine o unapreivanju trgovine.
Ove ocene i zakljuci o bankama i trgovini od
nose se i na druge sline organizacije i faktore u sis
temu drutvene reprodukcije. Tako, na primer, neki
slini problemi mogu se zapaziti u praksi osigurava
juih zavoda. Proizvodne i druge organizacije ulau
znatna sredstva za osiguranje, a kad je takva rizina
zajednica privrede suficitna, ne retko se dogaa da
se sredstva tog suficita pretau u deficitarna pod
ruja osiguranja, i to u ona van privrede, na primer,
198

u osiguranje automobila, i privatnih, umesto da se

na neki nain vraaju privredi ili sliva ju u neke
njene rezervne ili sline fondove. Time ne elim da
ulazim u raspravu da li je u sistemu osiguranja
potrebno ili nije potrebno dozvoliti preli van je sred
stava izmeu pojedinih zajednica rizika. Ali je, po
mom miljenju, sigurno da se to bez saglasnosti tih
rizinih zajednica, odnosno bez samoupravnog dogo
vora ne bi smelo reavati, a to je, otprilike, i stav
koji je izraen u Amandmanima i tezama za novi
Ustav.
Razume se, ovim primerima nije iscrpena lista
problema koja se odnosi na razne oblike otuivanja
vika rada od radnike klase odnosno udruenog ra
da, jer tu bi se moglo govoriti i o dravi i o nekim
interesnim zajednicama, i tako dalje.
Ali, kada se sva ta, vie ili manje otuena sred
stva, o kojima sam govorio i o kojima nisam govorio,
uzmu u celini, i kada se tome dodaju jo razni dr
avni fondovi, oigledno je da su to nekoliko puta
vea sredstva nego ona koja ostaju na raspolaganju
proizvodnim organizacijama. Tu je jedan od glavnih
odnosno daleko najvanijih izvora tekoa koje danas
imamo u vezi sa nedostatkom kapitala u osnovnim
organizacijama udruenog rada i u naoj privredi
uopte. A ujedno, takav nain koncentracije i cen
tralizacije sredstava proirene reprodukcije mora
svakodnevno da raa tendencije tehnokratsko-birokratskog monopola, a s tim zajedno i stihijski, a i
svesni, otpor radnike klase protiv takvih tendencija
i odnosa koji u sebi nose zametke klasne diferenci
jacije. I konano, tu je i jedan od izvora naih eko
nomskih tekoa.
Zato je krajnje vreme da nae drutvo koncen
traciju i centralizaciju drutvenog dohotka, koji je
inae neophodno potreban drutvenoj reprodukciji,
usmeri kanalima drugih ekonomskih odnosa, to jest
onim kanalima o kojima je napred bilo rei.
199

DRUTVENO-EKONOMSKA SADRINA PRAVA

RADNIKA PO OSNOVU MINULOG RADA
U naem sadanjem pravnom i ekonomskom sis
temu radnici raspolau demokratskim pravom odlu
ivanja na svm nivoima udruenog rada. Meutim,
izmeu radnika i njegovog minulog rada, koji je
koncentrisan i centralizovan u drutvenoj akumula
ciji, gubi se, ili bar bitno slabi direktna ekonomska
veza sem kad je re o ulaganjima u njegovu
sopstvenu radnu organizaciju. Zbog toga radnik ne
samo da gubi realnu ekonomsku kontrolu nad raspo^
laganjem i rezultatima raspolaganja tom akumula
cijom, ve poinje da gubi i ekonomski interes za od
luivanje izvan svoje organizacije. A to je upravo
glavni razlog to se na dnevnom redu pojavilo pi
tanje odnosa radnika prema njegovom minulog radu.
Tu se ne radi samo o nekoj materijalnoj koristi koja
bi radniku pripadala po osnovu njegovog minulog
rada. U sutini, tu se, u prvom redu, radi o tome
kako povezati radnika sa celovitim fondom drutvene
akumulacije, to jest kako obezbediti njegovu stvarnu
ekonomsku kontrolu nad sudbinom dohotka odnosno
opredmeenog minulog rada, kojim udrueni radnici
u osnovnoj organizaciji udruenog rada, doprinose
poveavanju zajednikog drutvenog fonda akumu
lacije, a time i zajednikom naporu za poveanje
produktivnosti drutvenog rada u celini.
Ta ekonomska kontrola radnika ne znai samo
neku administrativnu kontrolu, raunsku kontrolu,
niti samo neki sistem informisanja radnika. Tu se,
pre svega, misli na direktnu povezanost radnikovog
linog, radnog i ivotnog interesa sa nainom i rezul
tatima ulaganja ili raspolaganja odnosno gospoda
renja minulim radom udruenih radnika, a time i
njegovom, to jest, drutvenom akumulacijom. Kad
radnik raspolae dohotkom on, u stvari, raspolae i
drutvenom akumulacijom, vrei time jednu dru
tvenu funkciju. Ali od rezultata vrenja te funkcije
treba da zavisi i njegov lini, radni i ivotni poloaj,
200

naravno na osnovu ravnopravnosti u pravima i od

govornostima svih radnika u udruenom radu i
njihove uzajamne solidarnosti. Meutim, kako se
sada u nas najvei deo te akumulacije otuuje od
radnika koji je stvara, to se gotovo u istoj meri gubi
i veza izmeu tog direktnog radnikovog ekonomskog
interesa i raspolaganja fondovima akumulacije.
Time nastaju mogunosti da neki drugi interesi, a ne
interesi radnike klase, usmeravaju raspolaganje
drutvenim kapitalom. Na taj nain radnikova di
rektna ekonomska kontrola poinje da slabi ak u
samoj radnoj organizaciji, a pogotovu kad se radi o
irim integracionim sistemima, bankama, trgovi
ni, itd.
Formalna demokratska prava radnika u sistemu
samoupravnog odluivanja, znai, ne mogu sama po
sebi spreiti otuivanje sredstava proirene repro
dukcije od kontrole radnika, ukoliko se ne oslanjaju
na direktan radnikov ekonomski interes za racional
nim raspolaganjem njima. Razume se, to zahteva i
odgovarajui sistem ekonomskih odnosa, odgovara
jue pravne institucije i organizacione oblike. Teze
za novi Ustav nastoje da taj problem ree prven
stveno utvrivanjem odgovarajueg poloaja i uloge
osnovne organizacije udruenog rada. Ali, bie sva
kako potrebne i druge zakonodavne i samoupravne
mere u razvoju naeg drutvenog sistema koje e
obezbediti da osnovne organizacije udruenog rada
zaista mogu ostvariti takvu ulogu u sistemu proirene
reprodukcije.
Teze za novi Ustav, naravno, ne treba, a i ne
mogu ulaziti u konkretne oblike i naine kroz koje
e se u budunosti reavati pitanje povezivanja rad
nikog linog dohotka sa rezultatima gospodarenja
minulim radom udruenog rada u ijem je stvaranju
i radnik uestvovao. Ali, one, prvo, priznaju da je
laj odnos jedan od odluujuih faktora koji odreuje
poloaj radnika u proizvodnim odnosima, i drugo,
daju naelne polazne take za njegovo reavanje pu
tem zakonodavstva i samoupravnog sporazumevanja.
201

Pre svega, moram istai da ekonomska prava

radnika po osnovu minulog rada ni u kom sluaju ne
mogu znaiti deljenje drutvene imovine, tj. deljenje
sredstava za proizvodnju ili drutvene akumulacije
na radnike, bilo u obliku line svojine, bilo u obliku
nekakvog linog monopola radnika u raspolaganju
tzv. svojim delom tih sredstava. O tome, zapravo,
ne bi trebalo ni govoriti, jer bi svakome moralo biti
jasno da bi to bilo uvoenje nesocijalistikih odnosa,
a sem toga da je to i potpuno nerealno. Meutim, tu
ogradu ipak istiem zato to se sada u nas ponekad
zbog nerazumevanja; a jo ee i svesno, to jest radi
unoenja dezorijentacije u diskusiju o Amandma
nima, odredbe Ustavnih amandmana o minulom
radu kritiku ju ili tumae upravo na takav nain.
A, u stvari, tu je re o praktinim oblicima ostvari
vanja prvenstveno sledeih naela:
prvo, da radnici u osnovnoj organizaciji udru
enog rada imaju potpunu ekonomsku kontrolu nad
dohotkom kojim upravljaju i tada kad se on nalazi
u cirkulaciji sredstava udruenog rada, u procesu
drutvene reprodukcije;
drugo, da se sav dohodak, koji se ostvaruje u
tom procesu, sliva u dohodak osnovnih organizacija
udruenog rada; i
tree, da je rezultat koji osnovna organizacija
ostvari u toj oblasti poslovanja jedno od bitnih
merila rada i u raspodeli linih dohodaka. Drugim
recima, predmet raspodele na line dohotke moe
biti samo odreen deo uveanog dohotka koji osnov
na organizacija udruenog rada postie racionalnim
gospodarenjem akumulacijom, a ne sam fond aku
mulacije, koji je neophodan za razvoj osnovne orga
nizacije i za njeno ukljuivanje u razne oblike udru
ivanja rada i dohotka, a pogotovu ne fond sredstava
za proizvodnju.
Neko e moda rei da se to i sada u nas dogaa
svaki dan. Jer, dobre investicije, koje poveavaju
produktivnost rada, donose radnoj organizaciji i vei
dohodak. Istina je da se to ve danas dogaa i izra
202

ava u ekonomskom sastavu dohotka. Ali, upravo taj

ekonomski sastav dohotka je vie ili manje skriven
od radnika, i to pre svega zato to kao takav ne igra
gotovo nikakvu ulogu u nainu sticanja linog do
hotka radnika. Drugim recima, lini dohodak rad
nika je zavisan samo od toga da li je dohodak radne
organizacije vei ili manji, ali ne i od toga koliko je
u tom dohotku uee tekueg rada, a koliko uee
gospodarenja minulim radom. A upravo takvo stanje
omoguuje da se sakriva dobar ili lo rezultat gospo
darenja minulim radom pred radnicima i drutvom,
a i to da plodove minulog rada troe veoma esto
oni koji mu nisu nita doprineli ili su mu, pak, malo
doprineli svojim radom, dok oni koji su ga zaista
stvarali ostaju bez ikakvih ekonomskih prava u tom
pogledu. Takvo stanje, takoe, dovodi do toga da su
radnici preteno zainteresovani samo za investiranje
u sopstvenu a ne i u drugu organizaciju jer sa gle
dita svog interesa ne raspolau nikakvim objek
tivnim merilom ta je za njih racionalnije, s obzirom
na to da ne uestvuju u ukupnom dohotku organi
zacija koje udruuju dohodak. A posledica toga jeste
da se onda kao arbitar neminovno pojavljuje struno-upravljaki aparat, to jest poslovodni organi,
koji odluuju ta je racionalno, a ta nije ali time
stiu i stvarni monopol u raspolaganju akumulaci
jom. I najzad, u takvim uslovima i drutvene oba
veze, to jest porezi, doprinosi itd. esto udaraju
prilino linearno na lini dohodak radnika a time i
na dohodak radnih organizacija to, u stvari, znai da
taj pritisak vie pogaa niskoakumulativne nego
visokoakumulativne grane, grupacije i radne orga
nizacije.
Zato Amandmani i Teze za novi Ustav zahtevaju da se rezultati poslovanja minulim radom, to
jest akumulacijom, moraju iskazivati na takav nain
da budu oigledni svakom radniku. I zatim, taj re
zultat mora da postane dovoljno stimulativno merilo
i ada u sistemu raspodele linog dohotka prema radu,
kako bi radnik zaista bio i materijalno, a ne samo
203

stvaralaki, zainteresovan za stvaranje akumulacije,

kao i za njeno najracionalnije ulaganje, odnosno za
udruivanje rada i dohotka.
Kada sam govorio o ueu radnikovog linog
dohotka u rezultatu gospodarenja minulim radom
upravo sam mislio i na problem poloaja radnika
koji imaju dui radni sta. Sada se to pitanje, uglav
nom, reava u obliku dodatka na godine radnog staa.
Meutim, taj dodatak se vie shvata kao deo linog
dohotka ili ak kao neka socijalna pomo koja pred
stavlja finansijski teret za preduzee. Pa ak da je
to u socijalnom pogledu i najbolje reeno, ipak, sam
oblik dodatka na sta je takav da ne povezuje radnikov lini interes sa interesima proirene reproduk
cije. Stoga dodatak na godine radnog staa i ne
moe da igra onu ulogu u podsticanju akumuliranja
ili ulaganja dohotka, koju bi morao da vri.
Zato mislim da na taj problem ne smemo gle
dati kao na problem socijalnog zbrinjavanja starijih
radnika. U stvari, re je o elementarnim ekonomskim
pravima radnika koji je iz godine u godinu tokom
nekoliko decenija doprinosio drutvu viak svog rada
i time omoguavao neprekidni razvoj proizvodnih
snaga i produktivnosti drutvenog rada. Na kraju
krajeva, radnik ne moe prestati da bude proleter
drukije nego tako da i njegov nagomilani minuli
rad postane faktor njegovog materijalnog napretka
i njegove socijalne sigurnosti. Zato dodatak na svoj
lini dohodak po osnovi gospodarenja minulim ra
dom radnik ne treba da prima kao neku nestabilnu
socijalnu pomo, ve kao sastavni deo rezultata
njegovog gospodarenja celokupnim sredstvima pro
izvodnje i proirene reprodukcije.
A pri tome kao to sam ve rekao drutvo
bi trebalo da tei i ka tome da se lini dohodak rad
nika ne povezuje samo sa rezultatima rada njegove
osnovne organizacije udruenog rada, nego sve vie
i sa rezultatima irih radnih zajednica u koje se nje
gova osnovna organizacija ukljuuje, a u krajnjem
vidu i sa rezultatima celokupnog drutvenog rada. A
204

zavisnost linog ekonomskog poloaja radnika od re

zultata celokupnog drutvenog rada, a ne samo od
njegovog linog rada ili rada njegove osnovne ili
radne organizacije u kojoj se trenutno nalazi, je, na
kraju krajeva, upravo onaj dugoroni strateki cilj
koji nae socijalistiko drutvo ve danas mora imati
pred oima, da bi onda zaista moglo da ini one ko
rake u tom pravcu koji su ve danas mogui.
Razume se, u uslovima raspodele prema radu,
radnik moe da oekuje od ire zajednice udruenog
rada ili od ukupnog drutvenog rada samo udeo koji
je u odreenoj srazmeri sa njegovim sopstvenim
radnim doprinosom rezultatu tog zajednikog rada,
to jest doprinosom kako tekueg tako i minulog rada
radnika. Pri tome ta srazmemost ne moe biti, rekao
bih, isto raunska, a pogotovu ne moe biti nekakav
kapi tal-odnos. A takav bi odnos zaista mogao na
stati ako bi radnici kako u radnoj organizaciji sa
visokom, tako i u onoj sa niskom akumulacijom
sticali lini dohodak, recimo, u istom procentu prema
postignutom rezultatu zajednikih ulaganja. Jer, na
taj nain bi onaj ko ima i ulae velika sredstva auto
matski postigao, po osnovu gospodarenja minulim
radom, i mnogo vee line dohotke, nego onaj ko je
raspolagao manjom akumulacijom. To bi, u stvari,
znailo da radnici u organizaciji sa visokom akumu
lacijom prisvajaju u svoj lini dohodak viak tueg
rada, koji se putem trita prelio u njihov dohodak.
Tu mislim, na primer, na takve injenice kao to
je razliit poloaj privrednih grana, grupacija i rad
nih organizacija u pogledu sticanja dohotka. Ilustra
cije radi, naveo bih sledee podatke. Interna akumulativnost odreenih grana i grupacija u Jugosla
viji izgledala je 1971. godine priblino ovako: rudnici
uglja 3%, poljoprivredno-industrijski kombinati oko
7/o, elezare neto preko 8%, metalna industrija 10%,
trgovina na malo 17%, robne kue oko 25%, grae
vinske projektantske organizacije oko 28%. Dakle,
razlike u uslovima sticanja dohotka su oigledno vrlo
velike, to jest kreu se od 3% pa do 28% samo u
205

granama i grupacijama koje sam spomenuo, a u ne

kim drugim sluajevima ta stopa akumulativnosti je
nia od 3%, odnosno via od 28%.
Zato je to tako, da li mora biti tako i ta treba
uiniti da ne bude tako u ta pitanja u okviru
ovog izlaganja ne bih ulazio. Ali, te razlike ak i kad
su ekonomski uslovljene, to jest i ako se ne mogu
ukloniti, ne smeju da stvaraju sutinske razlike u
linom ekonomskom poloaju radnika. A sa prak
tine strane posmatrano, to znai da radnici u onim
radnim organizacijama koje imaju, na primer, stopu
akumulacije od 28% ne mogu u istom procentu da
uestvuju u dohotku steenom na osnovu gospoda
renja tom akumulacijom kao i oni ija stopa aku
mulacije iznosi 3%. Prema tome, srazmemost o ko
joj sam govorio, mora biti odreivana zajedniki
utvrenim merilima rada u drutvu; ona zatim mora
biti diferencirana i mora sadravati potrebne ele
mente solidarnosti, kao i politike smanjivanja soci
jalnih razlika meu radnicima u udruenom radu.
No, i pored toga, u sadanjim uslovima mora biti u
odreenoj meri prisutna i ona srazmemost izmeu
linog radnikovog doprinosa rezultatu raspolaganja
akumulacijom, s jedne, i udelom minulog rada u
njegovom linom dohotku, s druge strane, jer up
ravo ta srazmera dejstvovae kao stimulativni faktor
u gospodarenju radnika svojim tekuim i minulim
radom.
Poto e se ta pitanja praktino reavati daljom
zakonodavnom i samoupravnom akcijom, ja danas,
vie ilustracije radi, nego kao ukazivanje na kon
kretne predloge, mogu da izrazim samo neka svoja
miljenja.
Sto se tie dugoronog reavanja tog problema
na osnovama solidarnosti i uzajamnosti radnika, ono
je pre svega povezano sa dubljom reformom naeg
penzionog sistema, koja nam svakako predstoji.
Naime, penzija ne bi smela da bude kupljena is
kljuivo linim dohotkom radnika. Preko penzije
treba da doe do izraaja i ekonomsko pravo radnog
206

oveka steeno na osnovu njegovog minulog rada

kao sastavnog dela drutvenog bogatstva, u proiz
vodnim sredstvima. tavie, u interesu jaanja ele
menata solidarnosti u tim odnosima, takav sistem
finansiranja penzionog osiguranja bi, moda, u bu
dunosti mogao da igra odreenu ulogu ne samo u
isplaivanju penzija posle zavrenog radnog staa,
ve i u ostvarivanju odreenih materijalnih prava
radnika po osnovu minulog rada, jo dok on radi.
Meutim, i pored toga, mislim da u sadanjim
uslovima treba da teimo i unutar svake organizacije
udruenog rada uspostavljanju, rekao bih, jedne po
vezujue karike izmeu napora i politike radnika
u samoj osnovnoj organizaciji udruenog rada u po
gledu stvaranja akumulacije kao fonda minulog
rada i raspolaganja tim fondom, s jedne, i linog
dohotka radnika, s druge strane. U kojim konkretnim
oblicima e se takav odnos ostvarivati, predmet je
svakako odgovarajuih analiza i na njima zasnovanih
konkretnih odluka u samoupravnim sporazumima o
udruivanju rada u svim oblicima udruivanja od
osnovne organizacije do najirih sistema udruenog
rada. Ti oblici e, nesumnjivo, biti i stvar regulativne funkcije zakonodavstva o udruenom radu.
Ali, u svakom sluaju, ti oblici bi, po mom miljenju,
morali biti takvi da taj deo dohotka nije automatski
sastavni deo linog dohotka, ve je zavisan od rezul
tata ostvarenih po osnovu udruivanja, odnosno ula
ganja dohotka na raznim nivoima organizovanja
udruenog rada. Time e radnik biti svestan da je
dobro gospodarenje akumulacijom, kao i udruivanje
dohotka po osnovu udruivanja rada, jedan od odlu
ujuih faktora njegovog linog ekonomskog polo
aja.
Mislim da bi reavanje tog pitanja bilo znatno
olakano ako bi u nas znaajniju ulogu dobila i ka
tegorija radnikovog bruto dohotka, koji bi se formi
rao na osnovu dohotka osnovne organizacije udru
enog rada, nakon izdvajanja akumulacije i drugih
obaveznih doprinosa iz ukupnog dohotka. Naravno,
207

ta kategorija dohotka ne bi bila identina sa obra

unskom kategorijom bruto dohotka po radniku ve
bi bila u sutini oblik radnikovog linog bruto do
hotka, kao izvor radnikovog istog linog dohotka
i svih oblika drutvenih doprinosa koji se pla
aju iz radnikovog bruto-linog dohotka. U formi
ranju tog radnikovog bruto dohotka mogla bi se
onda jasno izraziti zajednika, to jest drutvenim do
govorima i samoupravnim sporazumima utvrena
merila za raspodelu dohotka, kako po osnovu teku
eg rada, tako i po osnovu gospodarenja minulim
radom, to jest sredstvima za proizvodnju, ukljuu
jui ak pre svega i akumulaciju. S druge strane,
takav bruto dohodak radnika oostao bi osnova za sve
doprinose, poreze i druge obaveze drutvu osim
onih, naravno, koje e se u skladu sa drutvenim
propisima pokrivati direktno iz dohotka radne orga
nizacije, odnosno osnovne organizacije udruenog
rada, kao i za sve druge obaveze u razmeni rada, na
primer, prema zdravstvu, sistemu obrazovanja itd.
Na taj nain radnik bi preko stanja svog bruto do
hotka imao uvid kako u ekonomske rezultate svoje
osnovne organizacije i svih vidova udruenog rada u
kojima ta organizacija uestvuje, tako i u sve vidove
drutvene potronje koja se finansira doprinosom iz
radnikovog bruto dohotka.
U vezi sa ustavnim garantovanjem prava rad
nika po osnovu minulog rada u nas nekima izgleda
nesocijalistiki ili nepravedno ako radnik na osnovu
gospodarenja svojim minulim radom stie odreene
materijalne koristi u svom linom dohotku. Meu
tim, njima ne izgleda da je nesocijalistiki i nepra
vedno kada se znatan deo dohotka koji je radnik
stvorio svojim radom od njega ne samo otuuje, nego
se pri tome ne tako mali deo tog dohotka troi na
takav nain da iz njega itav jedan drutveni sloj
moe da izvlai dobar deo svog linog dohotka bez
svoje radne zasluge ili sa relativno malo svoga rada.
Zatim, nekima izgleda potpuno pravedno i lo
gino da se dohodak jednog radnog kolektiva prak
208

tino prelije bez odgovarajue naknade ili uea u

zajedniki steenom poveanom dohotku u drugu
radnu organizaciju koja na taj nain visoko podie
produktivnost svog rada i svoj dohodak, ali sve plo
dove te poveane produktivnosti rada pripisuje sebi,
iako ona taj rezultat ne bi mogla postii bez minulog
rada drugih radnika.
Naravno, minuli rad sam po sebi nita ne proiz
vodi, pa prema tome i ne stvara nikakvu novu vrednost. Ali, drutvena akumulacija, odnosno taj minuli
rad, je isto tako proizvod rada kao i svaki drugi pro
izvod, pa prema tome predstavlja odreenu nago
milanu vrednost. Ta vrednost, koja se izraava u vidu
finansijskih sredstava, u socijalistikom drutvu, do
due, nema i ne srne da ima osobinu kapitala, to jest
da se njome moe sticati pravo na prisvajanje tueg
vika rada odnosno vrednosti, kao to je to sluaj u
kapitalizmu. Meutim, ona i dalje ima tu osobinu da
je njome mogue kupiti novu tehniku i tehnologiju
i otvarati nova radna mesta, ime se proiruje ma
terijalna baza udruenog rada, poveava njegova
produktivnost i dohodak drutvenog rada. Prema
tome, ako drutvena akumulacija pripada svima koji
rade, razumljivo je da i dohodak koji nastaje kao
rezultat poveane opte produktivnosti drutvenog
rada takoe mora da pripada svima koji su svojim
ivim i minulim radom doprineli takvim rezultatima,
a ne samo onim radnicima koji su u pojedinoj radnoj
organizaciji reprodukovali taj drutveni kapital.
Kako se problem odvajanja radnika od minulog
rada, o kojem sam malopre govorio, odraava u naoj
svakodnevnoj praksi najdrastinije pokazuje primer
takozvanog tehnolokog vika radne snage koji na
staje prilikom uvoenja modernijih sredstava za
proizvodnju. Svaki napredak u tom pravcu, ako se
istovremeno u istom tempu ne otvaraju i nova radna
mesta, znai pojavu pomenutog vika radne snage
i poinje se govoriti o otputanju radnika ili o tako
zvanim mrtvim brigadama u radnim organizaci
jama, odnosno o poluzaposlenim radnicima itd. Kako
14

209

se onda od radnika moe oekivati da u radnikom

savetu ili na skupovima radnog kolektiva glasa za
veu akumulaciju i vea ulaganja u razvoj tehnike
i tehnologije, kao i za udruivanje dohotka sa dru
gim organizacijama, ako on time, u stvari, istovre
meno glasa za to da izgubi svoje radno mesto u toj
radnoj organizaciji, i to bez ikakvih njenih materi
jalnih obaveza prema njemu?
A to se tie strahovanja da e radnik, time to
e po osnovu gospodarenja svojim minulim radom
sticati odreene materijalne koristi, postati kapi
talista ili akcionar kao to neki govore mislim
da to moe biti stvar vie neozbiljne nego ozbiljne
diskusije. Jer, prvo, on ne prisvaja viak tueg rada
nego samo vraa sebi deo svog sopstvenog vika rada.
A, zatim, taj deo njegovog sopstvenog vika rada,
to mu ga drutvo vraa kao nagradu za uspeh koji
je postigao racionalnim gospodarenjem drutvenim
sredstvima za proizvodnju toliko je mali u odnosu
na ono to on svojim radom daje drutvu, da je
gotovo nehumano mahati lanim argumentom da e
radnik postati kapitalista ako jedan deo linog do
hotka bude stekao i na osnovu svog minulog rada.
Time ne elim da kaem da u praksi ne mogu
nastati i odreena izobliavanja takvih odnosa, ako
se ne bi potovale ustavne i zakonske odredbe. Ali
Ustav daje sasvim dovoljno mogunosti i instrume
nata drutvu i njegovim organima, sindikatima itd.,
da mogu da se suprotstave takvim tendencijama,
ako se one budu pojavljivale.
Kao to sam ve rekao, Amandmani zabranjuju
akcionarsko-sopstveniki odnos prema drutvenom
kapitalu. Ali, s druge strane, oni omoguuju tako
zvanu obligaciju, odnosno ekonomski odnos koji je u
sutini jedan specifini oblik kreditnog odnosa u
kome posednik obligacije ima pravo povraaj a ulo
enih sredstava i odgovarajue naknade, opet bilo u
obliku fiksne kamate, bilo u obliku vremenskog ili
kvantitativno odreenog uea u dohotku, kada on
zajedno sa kolektivom preuzima i rizik za uspeh ili
210

neuspeh poslovnog poduhvata. Tu je re, u stvari,

0 identinim ekonomskim odnosima koji se pojav
ljuju i izmeu osnovnih organizacija udruenog rada.
1 u ovom sluaju pravo na to uee se gasi, im
su putem tog uea vraena uloena sredstva i do
govorena naknada. Jednako kao u prvom sluaju, i
ovde je data mogunost drutvene intervencije i
preduzimanja regulativnih mera radi obezbeenja
dosledne reprodukcije drutveno-ekonomskih odnosa
u skladu sa socijalistikim i samoupravnim karakte
rom naeg drutva. Meutim, takvi i slini ekonom
ski instrumenti omoguie da u naem ekonomskom
sistemu tee slobodnija cirkulacija drutvenih finansijskih sredstava i da na privredni sistem postaje
gipkiji i bogatiji u pogledu metoda i sredstava udru
ivanja rada i dohotka. A sve to je i prvi uslov za
integraciju samoupravnog rada, ako elimo da se ona
vri putem demokratskog odluivanja slobodnih rad
nika, a ne posredstvom dravno-svoj inskog ili tehnokratsko-upravljakog monopola.
U odgovarajuem izgraivanju tih ekonomskih
odnosa je i sutina odgovora na pitanje: ta znai
kontrola radnika nad minulim radom, odnosno dru
tvenim kapitalom? To je, u stvari, put i nain da se
radnik preko svoje osnovne organizacije udruenog
rada ukljuuje u sve tokove drutvene reprodukcije,
i to tako da rezultate svih tih procesa uvek moe da
registruje u dohotku svoje osnovne organizacije udru
enog rada, a time i u svom linom bruto-dohotku.
Na drutveno-ekonomski sistem mora povezati taj
krug cirkulacije minulog rada u stabilan sistem me
usobnih ekonomskih prava i odgovornosti radnih
ljudi i njihovih osnovnih organizacija udruenog
rada i svih oblika njihovog udruivanja. Samo onda
e samoupravni sistem zaista moi da funkcionie sa
manje ne samo dravnog nego i tehnokratsko-upravljakog i politikog meanja spolja u samoupravno
organizovani drutveni rad.
14*

211

NEKA PITANJA RASPODELE DOHOTKA

I LINIH DOHODAKA
Najvea novina koja se Tezama za novi Ustav
predvia na podruju raspodele dohotka i linih
dohodaka je svakako u posledicama koje proizlaze
iz same injenice da se sada na konto dohotka os
novne organizacije slivaju, pored dela dohotka udru
enog rada koji je realizovan na tritu, i svi drugi
oblici dohotka koji se realizuju u celokupnoj cirku
laciji drutvenih sredstava za proirenu repro
dukciju.
Teze za novi Ustav polaze od naela da su radnici
u osnovnoj organizaciji udruenog rada, odnosno u
radnoj organizaciji i irim udruenjima, relativno
slobodni u raspolaganju svojim dohotkom i kad se
radi o odreivanju nivoa line i zajednike potro
nje, ali su oni pri tome istovremeno odgovorni prema
svim drugim radnicima u udruenom radu. To nije
samo stvar socijalne pravednosti, odnosno tenje da
se spree suvie velike i neprihvatljive razlike u
linim dohocima za priblino isti rad. To je, istovre
meno, i stvar meusobnih odgovornosti udruenih
radnika u oblasti upravljanja zajednikim dohotkom
udruenog rada. Radnik, odnosno radni kolektiv, du
an je da sredstvima proizvodnje u drutvenoj svo
jini i dohotkom svoje osnovne organizacije upravlja
kao dobar privrednik, to jest da njime raspolae kao
delom ukupnog dohotka udruenog rada, ili bolje
reeno, kao delom dohotka ukupnog drutvenog rada,
a ne kao sredstvima sa kojima moe da radi ta hoe.
Zato su svaki radnik i svaka osnovna organizacija
udruenog rada duni da vode rauna i o poloaju
drugih radnika i drugih radnih, odnosno osnovnih
organizacija. Oni su duni da se prema njihovim in
teresima odgovorno ponaaju i da svojom nediscipli
nom ili egoizmom pojedinih grupa ne zakidaju onu
zajedniku akumulaciju koja je neophodna za razvoj
zajednike materijalne baze udruenog rada.
212

Malo konkretni je bih oznaio tu meusobnu eko

nomsku i drugu odgovornost radnika u vezi sa raspodelom dohotka. Ranije sam izneo podatak da je
stopa interne akumulacije u jugoslovenskim rudni
cima uglja iznosila 1971. godine svega 3%, dok je u
projektantskim organizacijama iznosila 28%. Znai,
pored toga to je dohodak drutveno-ekonomski od
nos, u kome radnik ima pravo da raspolae i svojim
tekuim i minulim radom, on je istovremeno i eko
nomska kategorija koju kao takvu tek treba rala
niti. Oigledno je, recimo, da ona osnovna organiza
cija koja prema jedinstvenim merilima ima internu
stopu akumulacije 3/o, ima relativno manju oba
vezu prema drugim radnicima nego ona osnovna or
ganizacija koja ostvaruje stopu akumulacije od 17%,
20% ili 28%. Ako ove druge osnovne organizacije
neodgovorno troe suvie velik deo svog dohotka na
line dohotke, koji su mnogo vii od linih dohodaka
u drugim organizacijama za isti rad, onda one oi
gledno ne troe samo rezultate svoga rada, ve i
zajednike rezultate udruenog rada. Time one sma
njuju i akumulaciju celog drutva i oteuju druge
organizacije udruenog rada. To je, pored ostalog,
jedan od faktora koji dovodi i do socijalne nejedna
kosti radnika, odnosno do veih ili manjih socijalnih
razlika u drutvu.
Ako bismo, pak, eleli uvesti neku linearnu
raspodelu i oduzeti vikove tamo gde se oni po
javljuju, poremetili bismo, s jedne strane, sve ob
jektivne tokove ekonomskog razvoja na osnovu ko
jih se koncentrie vie akumulacije tamo gde je i
produktivnost rada via, pa se samim tim stvara i
materijalna baza i podsticaj stalnoj borbi za pove
anje produktivnosti rada, za razvoj i modernizaciju
tehnike i tehnologije. S druge strane, to bi dovelo do
mehanikog preli van ja dohotka iz visoko produktiv
nih u nisko produktivna podruja drutvenog rada,
to bi omoguavalo da i nisko produktivne organi
zacije koje, u stvari, treba da budu likvidirane ili
sanirane i dalje ive na teret smanjivanja dohotka
213

drugih radnih kolektiva. A to bi znailo da drutvo

rasipa, odnosno neracionalno koristi akumulaciju i
da smanjuje takoe svoje mogunosti za reavanje
problema socijalnih razlika.
Prema tome, to ne moe biti put za ureivanje
ekonomskih odnosa u sistemu dohotka zasnovanog
na samoupravljanju. Iz tih razloga je, takoe, nemo
gue doneti propise za nekakvo linearno odreivanje
kvantitativnih odnosa u raspodeli dohotka na line
dohotke i akumulaciju. Mora se, naprotiv, razviti
itav jedan sistem samoupravnog sporazumevanja i
drutvenog dogovaranja.
Taj sistem se, naravno, mora oslanjati i na od
reene, ak veoma autoritativne, drutvene regulativne funkcije i intervencije. Ali, ipak, ne moe se
sve svesti na to. Jedan takav sistem drutvenog do
govaranja i samoupravnog sporazumevanja, oslonjen
na drutvenu regulativnu ulogu, omoguie da sami
radnici, ne samo u svojoj osnovnoj organizaciji
udruenog rada, nego i zajedniki, to jest preko
sindikata, i meusobnim samoupravnim dogovorima
utvruju odgovornost svake pojedine osnovne orga
nizacije u okviru zajedniki utvrenih merila rada.
To nee biti nimalo jednostavan ni lak posao, ali on
je neophodan. U stvari, mi smo ve poeli sa praksom
drutvenog dogovaranja i samoupravnog sporazume
vanja o merilima za raspodelu dohotka. Ne tvrdim
da je takav nain reavanja tih problema najbolji, a
pogotovo da moe biti veit. Naprotiv, to je izrazito
prelazno sredstvo socijalistikog drutva. Ali, sve dok
jedno budue visokorazvijeno socijalistiko drutvo
materijalno ne bude u mogunosti da postepeno, u
sve veoj meri naputa naela raspodele prema radu
i zamenjuje ih raspodelom prema potrebama, takve
drutvene konvencije moraju da postoje i da vre
svoj uticaj u pravcu najvee mogune ravnopravnosti
radnih ljudi u udruenom radu u primeni naela
raspodele prema radu. Naime, u naem socijalisti
kom drutvu nedopustivo je da svako sam za sebe
utvruje merila raspodele. Na osnovu takvog meha
214

nizma drutvenog dogovaranja i samoupravnog spo

razum evan ja lake e se doi i do istinskih racionalnh
reenja za probleme onih neopravdanih razlika u li
nim dohocima radnika koje nastaju zbog razliitog
poloaja grana ili radnih organizacija na tritu, to
jest zbog razliitog obima drutvene akumulacije
koju oni mogu da steknu na osnovu svoga rada.
Praksa drutvenog dogovaranja i samoupravnog
sporazumevanj a u raspodeli linih dohodaka prema
radu tek je na svom poetku i pokazuje, po mom
miljenju, prilino ozbiljne slabosti, iako se ne moe
porei da je donela i odreene koristi. Zato je ostva
rivanje sporazuma i dogovora u toj oblasti neop
hodno stalno pratiti, kritiki analizirati i u kraim
periodima podvrgavati neophodnoj reviziji.
Moj je utisak da su postojei drutveni dogovori
0 raspodeli dohotka za sada suvie usmereni na
kvantitativno odreivanje nivoa linih dohodaka, a
premalo na utvrivanje onih kvantitativnih i kvali
tativnih merila za rezultate rada, od kojih je, pre
svega, zavisan vei ili manji dohodak osnovne orga
nizacije udruenog rada. Po mom miljenju, radnikov bruto dohodak morao bi da bude manje zavisan
od obima dohotka kojim upravlja osnovna organi
zacija, a vie od toga koliko je zajedniki i pojedi
nani rad i radnik doprineo porastu ili pak smanji
vanju tog dohotka. Zato bi se spomenuti drutveni
dogovori morali, po mom miljenju, manje baviti,
rekao bih, kvalifikacijama i radnim poloajima oveka jer time moraju da se bave pojedine organi
zacije udruenog rada vie nego samo drutvo, kao
1 cifarskim rasponima izmeu linih dohodaka, a to
je danas pretena praksa. Oni bi se morali vie ba
viti rezultatima radnikovog tekueg i minulog rada,
odnosno, bolje reeno, doprinosom toga rada ukupnom
rezultatu osnovne organizacije i svih drugih vidova
udruenog rada u kojima ta organizacija uestvuje.
Sem toga, esto se suvie paualno odreuju razni
plafoni za line dohotke, koji zato ne pogaaju one
koji za malo rada primaju relativno veliki dohodak,
215

ve esto upravo one iji je rad od odluujue va

nosti za razvoj i napredak radne organizacije.
Lino mislim da je, na primer, takozvano plafoniranje linog dohotka u oblasti politikih i slinih
institucija i organizacija ne samo korisna, ve i ne
ophodna mera, da bi se spreila karijeristika jagma
za takvim osetljivim drutvenim funkcijama. Ali ta
ista mera moe u oblasti proizvodnog, i samouprav
nog stvaralakog rada uopte, naneti esto vie tete
nego koristi. Mi sada zbog takvih mera ve dolazimo
u situaciju da kvantitativna i kvalitativna merila za
najkvalifikovaniji rad prosto zamenjujemo formal
nim kolskim svedoanstvima i mehanikim odrei
vanjem raspona u linom dohotku prema formalnim
kvalifikacijama. Posledica toga je, na primer, da se
sve vie smanjuje razlika izmeu linog dohotka
inenjera koji obavlja vie-manje rutinski rad i in
enjera koji svojom stvaralakom inicijativom odlu
ujue utie na ukupni rezultat rada pojedine radne
organizacije, jer obojica imaju iste formalne kvali
fikacije. Bojim se, ako se takav pristup reavanju tih
problema u nas ne izmeni, da upravo najsposobniji
ljudi nee biti dovoljno stimulisani za rad. Jer, ista
visoka kolska kvalifikacija ne znai uvek i istu vi
soku stvaralaku sposobnost.
SAMOUPRAVNE INTERESNE ZAJEDNICE
Ve u prvoj fazi ustavnih promena, to jest
Amandmanom XXI, utvren je princip da radnici
slobodnom i neposrednom razmenom svoga rada sa
radom radnika u radnim organizacijama u oblasti
obrazovanja, nauke, zdravstva i drugih drutvenih
delatnosti, kao delom jedinstvenog procesa drutve
nog rada, obezbeuju svoje odreene radne i ivotne,
line i zajednike, potrebe u tim oblastima. Podsetio
bih samo da su ove oblasti i u buroaskom drutvu, a
i u prvim fazama razvoja naeg drutva, materijalno
bile pre svega vezane za dravu, za budet i dravne
216

poreze. Sutinska promena u tom pogledu, koju e

limo da doslednije utvrdimo novim Ustavom i da
ostvarimo u naem drutvu, svodi se, u stvari, na to
da odnosi izmeu korisnika obrazovnih, zdravstve
nih i drugih usluga, a i svih kulturnih vrednosti,
s jedne, i radnih ljudi koji te usluge pruaju, s druge
strane, budu u najveoj moguoj meri stvar samo
upravnog sporazumevanja i udruivanja radnih lju
di, a stvar drave samo utoliko ukoliko se radi o
njenoj Ustavom i zakonima utvrenoj regulativnoj
funkciji. Re je, prema tome, o krupnoj promeni u
odnosima izmeu radnih ljudi u oblasti zadovoljava
nja takvih njihovih radnih, ivotnih i kulturnih po
treba. Promene u tim odnosima su, u stvari, ve
zapoete, ali e im predstojee ustavne promene dati
jo odreeniji pravac i podstrek.
Re je, dakle, o takvim oblicima samoupravnih
odnosa, bilo neposredno meu zainteresovanim orga
nizacijama recimo, radnim organizacijama u pro
izvodnji, u zdravstvu, bilo u okviru ili izmeu inte
resnih zajednica gde se u procesu udruivanja
rada pojavljuju partneri, iji se rad ne razmenjuje
ni posredstvom trita, ni posredstvom dravnog
budeta, ve u specifinim oblicima direktnog meu
sobnog dogovaranja i sporazumevanja. Oigledno je
da partneri u ovom dogovaranju moraju biti u rav
nopravnom odnosu, upueni na to da se sporazumevaju, a ne da se nadglasavaju. Oni to mogu da ine
i bez zajedniki organizovane interesne zajednice, to
jest neposrednim ugovorom. Ali, u odreenim delatnostima, recimo u obrazovanju, zdravstvu ili kulturi
itd., svakako je bolje da se partneri ne dogovaraju
samo o meusobnim ekonomskim odnosima koji se
tiu cene usluga, ve i o zajednikom doprinosu
razvoja tih delatnosti, planiranju njihovog razvoja,
odreivanju ciljeva tog razvoja itd. Upravo za ove
delatnosti u Tezama za novi Ustav predvia se organizovanje takvih interesnih zajednica u kojima e
se delegati oba ili vie partnera stalno, organizovano
i ravnopravno dogovarati, kao to sam rekao, kako
217

o cenama usluga tako i o razvoju i oblicima udru

ivanja rada i dohotka. Ta ravnopravnost doi e do
izraaja bilo u obliku odreenog ugovornog odnosa
u finansiranju, bilo u obliku dvodomnog ili slinog
odluivanja u skuptinama samoupravnih interesnih
zajednica.
Druga karakteristika interesnih zajednica, koja
e biti adekvatni je izraena u novom Ustavu i koja
e vremenom sve vie dobijati u snazi i ulozi, jeste
solidarnost, odnosno zajednika briga ljudi za njihov
socijalni, kulturni i drutveni poloaj. Sve je oi
glednije da moramo posvetiti mnogo veu panju
meuzavisnosti radnih ljudi u tim oblastima; meu
zavisnosti koja istovremeno trai i postepeno uspo
stavljanje i razvijanje takvih samoupravnih fondova
zajednike potronje putem kojih e se postepeno
smanjivati i socijalne razlike, odnosno u sve veoj
meri unositi elementi raspodele prema potrebama.
Naravno, svemu tome mora biti prilagoena i orga
nizaciona struktura pojedinih interesnih zajednica.
Uporedo sa tim bie neophodno povezati i inte
resne zajednice sa celokupnim drutvenim sistemom
u tom smislu da one ne budu zatvorene u sebe, nego
da u odreenim pitanjima budu odgovorne i drutvu
kao celini, osobito ako je delatnost neke interesne
zajednice od posebnog drutvenog interesa. Naravno,
tu je neophodna i odreena regulativna uloga drave.
Kada se, na primer, u interesnoj zajednici ne pos
tigne odgovor o visini stope obaveznog zdravstvenog
osiguranja ili doprinosa za obrazovanje, odreena
drutveno-politika zajednica mora imati mogunost
da intervenie da se takva odluka donese, ili da je
ona sama donese, ako ne bi mogla da je donese inte
resna zajednica. Jer, jasno je da se tako vana oblast
zadovoljavanja ljudskih potreba ne moe prepustiti
stihijskom razvitku. Sem toga, u tim podrujima
esto e biti neophodna i dravna inspekcija.
A takav e sistem samoupravnih odnosa u tim
takozvanim neprivrednim delatnostima iako to
218

nije pravi naziv za te vrste drutvenog delovanja i

stvaranja istovremeno omoguiti i to da i radni
ljudi u tim oblastima drutvenog rada budu u istim
drutveno-ekonomskim odnosima, u istom drutveno-ekonomskom poloaju, kao i oni u materijalnoj
proizvodnji i u privredi uopte . . .
SAMOUPRAVLJANJE U BUDUNOSTI
Jedno od estih pitanja u vezi sa razvojem sis
tema samoupravljanja jeste i to koliko su koraci koje
inimo sadanjim ustavnim promenama na kursu
one budunosti koju predvia savremena nauka,
odnosno nauno-tehnika i tehnoloka revolucija.
Moje lino miljenje je da su te promene upravo
na tom kursu, jer kad ne bi tako bilo, ni samoupravni
odnosi se ne bi mogli odrati. Karakter i struktura
udruenog rada e se svakako u budunosti menjati.
Oni se ve sada dosta brzo menjaju u tom smislu to
e u budunosti sve manje ljudi biti zaposleno u ne
posrednoj materijalnoj proizvodnji. A i oni koji budu
angaovani u toj proizvodnji bie, u stvari, vie visokokvalifikovani upravljai tehnikom i tehnologi
jom, nego radnici u dananjem smislu te rei. Sve
vie ljudi u krajnjem rezultatu ogromna veina
njih bie angaovani u drugim sferama ljudskog
stvaralatva, oslanjajui se na zajednike rezultate
drutvene i materijalne proizvodnje kojom e nepo
sredno rukovoditi, kao to sam rekao, relativno vrlo
mali broj ljudi. Samim tim e i klasna svojina rad
nika sve vie postajati svojina svih graana, a i te
ite samoupravne organizacije drutva e se iz ob
lasti materijalne proizvodnje, rekao bih, u sve veoj
meri pomicati prema irim i globalnij im oblastima
drutvenog stvaranja i ureivanja odnosa meu
ljudima.
A u jednoj jo uvek relativno dalekoj budu
nosti, kada ljudi budu sve vie upravljali celokupnom materijalnom proizvodnjom priblino na nain
219

na koji danas upravljaju najmodernijim elektrocentralama, sigurno je da e i drutveni poloaj oveka

i odnose meu ljudima sve manje odreivati tekui
lini rad, a sve vie ukupni rezultat drutvenog rada
i stvaranja. Ali, ne samo to. Prostor samoupravne
slobode toliko e se proiriti da samoupravna demo
krati ja nee vie biti oblik vlasti za zatitu socija
listikih proizvodnih odnosa, ve slobodan odnos
stvaralake saradnje meu ljudima.
Nae drutvo je, dodue, tek na poetku toga
puta. Ali koraci koje sada inimo upravo su koraci
u pravcu takvih dugoronih ciljeva i to kako u drutveno-ekonomskim odnosima, tako i u daljem raz
voju naeg politikog sistema. Jer, sistem odnosa koji
se izgrauje u naoj zemlji omoguuje da se, uporedo
sa daljim razvitkom proizvodnih snaga, i teite
radnikovog drutvenog i linog poloaja sve vie
prenosi sa tekueg linog rada na rezultat ukupnog
drutvenog rada. Zatim, takav ekonomski odnos
omoguuje da se radni ljudi u proizvodnji sve nepo
sredni je povezuju sa radnim ljudima u svim drugim
oblicima drutvenog rada i stvaranja. Pri tome radni
ljudi, preko samoupravne kooperacije i drugih oblika
udruivanja, prenose dohodak realizovan u sferi ma
terijalne proizvodnje u sve druge sfere drutvenog
rada i stvaranja. Na taj nain udrueni radni ljudi
u materijalnoj proizvodnji i u svim drugim sferama
drutvenog rada na samoupravni nain preuzimaju
na sebe ulogu koju bi inae morao vriti neki monopolistiki distributer drutvenih sredstava. A time
oni istovremeno otvaraju i pripremaju put ka takvim
viim oblicima socijalistikog samoupravljanja u ko
jima e materijalna proizvodnja doslovno sve vie
postajati samo zajednika materijalna baza slobodne
zajednice proizvoaa, a ne i teite samoupravnog
sistema, kao to jeste i mora biti danas.
To, izmeu ostalog, znai da se i dostignua savremene nauno-tehnoloke revolucije mogu u punoj
meri ukljuiti u takav razvoj proizvodnih i dru
tvenih odnosa, a da se pri tom ovek ne potinjava
220

tehnokratskom monopolu, ve obrnuto, da tehnika i

tehnologija postaju sredstvo oveka koji se bori za
takve dugorone ciljeve. Jer, na kraju krajeva, rad
oveka u budunosti to e biti nauka i ostvarivanje
te nauke. Dakle, ne samo dravna, ve i objektivna
tehnoloka prinuda bie u pogledu uticaja na od
nose meu ljudima i poloaj oveka u drutvu
postepeno potiskivana u sve ue granice dejstvovanja.
Mogli bismo, dakle, sa uverenjem rei da su re
volucionarni koraci koje sada inimo promenama u
ustavnom sistemu, u drutveno-ekonomskim odno
sima i u oblasti idejne i politike akcije, ne samo u
skladu sa naim dananjim potrebama, ve e oni
u svom konanom rezultatu znaiti i uklanjanje,
odnosno postepeno prevladavanje odreenih faktora
i prepreka koji bi svojim negativnim uticajima na
drutvena kretanja mogli pomutiti upravo onu per
spektivu dugoronog razvoja, o kojoj sam napred
govorio.

NAPOMENA

Ovo drugo izdanje knjige Samoupravljanje i drutvena

svojina sadri i izvesne izmene i dopune i to u radu Protivrenosti drutvene svojine u savremenoj socijalistikoj
praksi. Izmene se uglavnom odnose na izvesna precizirani a
u tekstu, dok su dopune, koje je autor izvrio pripremajui
italijansko i francusko izdanje ove rasprave, vidni je i
znaajnije, posebno u VI odeljku (Reprodukcija socija
listikih i samoupravnih drutveno-ekonomskih odnosa),
te na njih valja ukazati. Prva dopuna odnosi se na eko
nomsku strukturu dohotka i odnosa u rasporeivanju i
raspodeli dohotka, a druga vea dopuna odnosi se na ulogu
plana i planiranja u uslovima socijalistikog samoupravljanja.
Ove izmene i dopune preuzete su iz drugog izdanja
ove rasprave, objavljene u ediciji Radnike tampe
(Beograd, 1976).
Drugi deo ove knjige pod naslovom Ustavne promene
u oblasti drutveno-ekonomskih odnosa predstavlja te
matski izbor iz intervjua koje je Edvard Kardelj dao RTV
Ljubljana i RTV Beograd tokom aprila 1973. godine. Ovi
intervjui objavljeni su u knjizi Osnovni uzroci i pravci
ustavnih promena u izdanju Komunista, maja 1973.
godine, kao i u prvom izdanju knjige Samoupravljanje i
drutvena svojina (BIGZ, 1973). Ovde se objavljuje u
neizmenjenom vidu.

222

SADRAJ

PROTIVRECNOSTI DRUTVENE s v o j i n e u s a \ 7REMENOJ SOCIJALISTIKOJ PRAKSI

I. Razvoj oblika drutvene svojine
II. Protivrenosti drutveno-svojinskih odnosa
III. Integracija rada i drutvenog kapitala pod kon
trolom radnika
IV. Dvojaki karakter dohotka
V. Dohodak udruenog rada i lini dohodak radnika
VI. Reprodukcija socijalistikih i samoupravnih
drutveno-ekonomskih odnosa
USTAVNE PROMENE U OBLASTI DRUTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA
^
Klasna sutina tehnokratizma

Dosadanji oblici koncentracije drutvene aku
mulacije
Integracija rada i drutvenog kapitala pod kon
trolom radnika

Sutina povezivanja tekueg i minulog rada
Ostvarivanje ekonomske funkcije drutvenog
kapitala u nas
Udruivanje rada i drutvenih sredstava u praksi
Drutveno regulisanje i usmeravanje udruivanja
rada i dohotka

Teite izmena u sistemu proirene reprodukcije
Ekonomski odnosi pri zajednikom ulaganju
sredstava
Uloga banaka u sistemu proirene reprodukcije
Ekonomski odnosi trgovinskih i proizvodnih or
ganizacija udruenog rada

Drutveno-ekonomska sadrina prava radnika
po osnovu minulog rada

Neka pitanja raspodele dohotka i linih doho
daka
Samoupravne interesne zajednice
Samoupravljanje u budunosti
Napomena

5
7
33
49
71
97
109
155
157
160
165
168
170
172
180
183
185
191
196
200
212
216
219
222

E. Kardelj, SAMOUPRAVLJANJE I DRUTVENA SVOJINA.

Depna knjiga Beogradskog izdavako-grafikog zavoda. Izdanje i
tampa: BIGZ, Bulevar vojvode Miia, 17. Tira: 10.000. Za izdavaa:
Vladimir Stojin. Telefoni: 653-121 (urednitvo), 650-933 (plasman) i
653-058 (depna knjiga). Tekui raun za sve uplate: 60802-603-17522
Beograd, 1979.
Red. br. 172.