Vodic Za Novinare PDF

Pregovaraka
poglavlja 23 i 24
Opregovaramo
emu
Vodi za novinare
POGLAVLJA
23 I 24:
O EMU
PREGOVARAMO?
Sadraj
I.
UVOD
II.
ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE
11
III.
SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUIVANJU
17
IV.
35 KORAKA DO CILJA PROCES PREGOVORA ZA LANSTVO

NA ISKUSTVU DOSADANJIH PROIRENJA
V.
33
POGLAVLJE 23 - REFORMA PRAVOSUA I OSNOVNA PRAVA I POGLAVLJE

24 - PRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOST
VI.
UNUTRANJI MEHANIZMI PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI
57
101
VII. USKLAIVANJE NACIONALNOG ZAKONODAVSTVA SA PRAVNIM

TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE
VIII. INSTITUCIONALNI OKVIR EVROPSKE UNIJE
Dodatak: web linkovi; agencije EU; spisak ugovora, konvencija, sporazuma i institucija
111
119
127
Uvod
Autor fotografije: Nemanja Jovanovi
Pristupanje Evropskoj uniji je sloen proces koji se paralelno odvija na nekoliko meusobno
zavisnih nivoa. S jedne strane, to je Proces stabilizacije i pridruivanja, a s druge strane su
pristupni pregovori. Na dinamiku integrisanja drave u Evropsku uniju utiu i sposobnost
da iskoristimo to vie sredstava iz predpristupnih fondova EU, ba kao i nain na koji ih
koristimo. Konano, na ulazak jedne zemlje u EU odraavaju se i dogaaji na nacionalnom
ali i na meunarodnom planu. Na nacionalnom, to je pre svega snaga unutranjih reformi
koja moe u znatnoj meri da doprinese i brzini pregovarakog procesa. To je upravo i deo
pristupnog procesa na koji drava koja pregovora moe najlake i najvie da utie. S druge
strane, meunarodni kontekst zavisi od mnogih inilaca, koje sama drava kandidat ne moe
u potpunosti da menja. Na primer, globalna recesija, zasienje graana EU daljim irenjem
Unije, ali i sve drugo to unutar ove organizacije moe da podstakne drave lanice na pomnije
promiljanje kada je o proirenju re. S obzirom da drava kandidat ne moe u potpunosti da
kontrolie meunarodno okruenje, ona svoju poziciju ipak moe da ojaa izgradnjom dobrih
bilateralnih odnosa sa dravama lanicama, i da na taj nain ublai eventualne negativne procese.
Dosadanje iskustvo EU, kada je re o njenom daljem irenju, a posebno u pogledu Hrvatske
i Crne Gore, iskristalisala su poglavalja 23 - Reforma pravosua i osnovna prava i 24 - Pravda,
sloboda i bezbednost, kao kljuna za konanu odluku o primanju nove drave u lanstvo.
Prirunik koji je pred vama napravljen je sa eljom da se novinarima, koji su nezaobilazni
partner u procesu pribliavanja ideje i procedura evropskih integracija graanima Srbije,
pomogne da potpuno razumeju te reformske procese u kojima uestvuje ne samo dravna
uprava ve i srpsko drutvo u celini.
Cilj ove publikacije je da prui to kvalitetnije informacije o nainu na koji se odvija
pristupanje Evropskoj uniji, a posebno o uslovima koji treba da budu ostvareni u poglavljima
23 i 24. Ideja nam je bila i da doprinesemo jaanju svesti o standardima koje drava kandidat
Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?
treba da ispuni u pogledu vladavine prava, funkcionisanja pravosua, borbe protiv korupcije,
zatite ljudskih prava, kao i pitanjima poput azila, migracija, viza.
Pravne tekovine EU (poznate kao Aquis communautaire) podeljene su u 35 poglavlja, a
pregovori o lanstvu zapravo su proces tokom koga e se Srbija, kao i ostale drave koje nastoje
da postanu lanice Unije, prilagoditi njenom pravnom, ekonomskom i drutvenom sistemu,
reformiui sopstveno zakonodavstvo u svim navedenim segmentima, ali i celokupni drutveni
sistem. U posebnom delu prirunik se bavi poglavljima 23 i 24, koja se odnose na osnovne
vrednosti na kojima poiva Evropska unija. Zbog velike vanosti u procesu pristupanja EU, ova
se poglavlja prva otvaraju i poslednja zatvaraju. Prirunik pojanjava koje pripremne radnje su
neophodne za poetak otvaranja pregovarakih poglavlja, kako se pregovori po pojedinanim
poglavljima otvaraju, kako teku i pod kojim uslovima se zatvaraju.
Tekst donosi i podseanje na Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), ugovor koji
je osnov saradnje Srbije sa EU do trenutka lanstva. Obaveze preuzete ovim sporazumom
predstavljaju kljunu referencu za razumevanje pregovora o pristupanju EU, ali i za ispunjavanje
uslova za lanstvo u EU. Osim toga prirunik nudi i krai osvrt na istorijat odnosa Srbije i
Evropske unije, koji je poeo u oktobru 2000. godine kada je tadanja Savezna Republika
Jugoslavija pristupila Procesu stabilizacije i pridruivanja kao i podseanje na kriterijume i
mehanizme za proirenje koje je definisala Evropska unija. itaocima prirunika od koristi e
biti i podseanja na iskustva susednih zemalja koje su uspeno okonale pregovaraki proces
i postale lanice EU.
Intervju
TEFAN FILE, EVROPSKI KOMESAR ZA PROIRENJE
SPROVOENJE PROPISA JE
GLAVNI IZAZOV NA PUTU KA EU
Gde vidite najozbiljnije izazove za Srbiju
nakon to zapone pregovaraki proces?
Evropski savet je doneo istorijsku odluku
28. juna da zapone pregovore o pristupanju
Srbije Evropskoj uniji, i ovaj proces e sada trajati
nekoliko godina. Nauili smo u prethodnim
proirenjima Evropske unije da glavni izazov nije
u tolikoj meri transponovanje propisa Evropske
unije u nacionalno zakonodavstvo, ve zapravo
sprovoenje tih propisa. To u jo veoj meri
vai u oblastima gde nema opsenih propisa
EU, ali koje su sutinski vane za funkcionisanje
demokratije, poput uspostavljanja nezavisnog
i odgovornog sudstva, dobre uprave, i zatite
osnovnih prava i sloboda. Takoe, reforme moraju
istrajati tokom vremena. Postoji jedan broj oblasti
na koje emo obratiti posebnu panju tokom
pregovarakog procesa, a to su: pravosue i
osnovna prava i pravda, sloboda i bezbednost,
ali i poljoprivreda i ruralni razvoj, ivotna sredina
i klimatske promene, kao i finansijska kontrola.
Na kraju, ali ne i najmanje vano, oekuje se da
Srbija nastavi da se angauje u procesu regionalne
saradnje i pomirenja, te da nastavi da radi na

normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom.
Prva poglavlja koja e se otvoriti se odnose
na pravosue i ljudska prava.
Imajui u vidu da se pravne reforme u Srbiji
paljivo prate i da su esto kritikovane u
godinjim izvetajima Evropske komisije
o napretku, da li mislite da je Srbija sada
spremna da usvoji sve sugestije i uskladi svoj
pravni sistem sa standardima Evropske unije?
Imam puno poverenje u sposobnost i
odlunost srpske vlade da sprovede neophodne
reforme kako bi se ispunili standardi Evropske
unije u pogledu pravosua i osnovnih
prava (poglavlje 23) kao i pravde, slobode i
bezbednosti (poglavlje 24). Srbija je ve ostvarila
poetne oekivane rezultate u prioritetnim
oblastima kao to su pravosudna reforma,
reforma Krivinog zakonika i borba protiv
korupcije. Sada Srbija treba da nastavi da radi
na ovim pitanjima jednako energino i istrajno.
To se moe ostvariti uz vrstu politiku volju
i irok konsenzus o napretku ka cilju zemlje

pridruivanju Evropskoj uniji. S obzirom
na znaaj i tekoe u bavljenju zahtevnim
kriterijumima koji se moraju primeniti u ova
dva poglavlja, i na temelju lekcija koje smo
nauili tokom ranijih proirenja, ova poglavlja
u pregovorima e uistinu biti otvorena meu
prvima, a zatvorena meu poslednjima. To e
Srbiji dati dovoljno vremena da ostvari solidne
rezultate. Pomak ostvaren u ovim oblastima e
se i dalje pratiti u naim godinjim izvetajima
o napretku, a sledei e biti objavljen u oktobru
2013. godine.
Gde vidite potencijal i snagu Srbije u
pogledu ve zapoetih reformi i onih koje
tek treba da ponu?
10
Nema sumnje da Srbija ima potencijala da se

ubrzano kree na svom putu ka Evropskoj uniji,
putem primene i sprovoenja standarda EU. To je
ponajpre posledica odlunosti svih srpskih lidera
tokom proteklih godina da se zemlja pridrui
Evropskoj uniji, kao i postojeeg konsenzusa u
pogledu volje da zemlja ue u EU. Tome je takoe
doprineo deo dravne uprave zaduen za pitanja
EU koji je neumorno radio na pribliavanju
zemlje svom evropskom cilju. Srbija je ve
postigla znaajan napredak u dostizanju mnogih
standarda Evropske unije. Ovog septembra emo
zapoeti postupak skrininga za sva poglavlja. To
e potrajati nekih 18 do 21 mesec, i on e nam
omoguiti da identifikujemo preostale praznine
u zakonodavstvu i implementaciji, a Srbiji e
pomoi da usvoji neophodne promene.
Odnosi
Republike
Srbije i
Evropske
Unije
Srbija je postala deo Procesa stabilizacije i pridruivanja u oktobru 2000. godine na Samitu EU
u Bijaricu. Ipak, najvaniji trenutak u dosadanjem procesu pristupanja nae zemlje Evropskoj
uniji jeste trenutak uspostavljanja prvog obavezujueg odnosa Srbije sa EU, koji je nastupio 2008.
potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, kao i Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Nakon to je Srbija u decembru 2009. godine podnela zahtev za sticanje statusa kandidata,
Evropski savet je u novembru 2010. godine dao mandat Evropskoj komisiji da se izjasni o tom
zahtevu. Komisija je dostavila Srbiji upitnik sa vie od etiri hiljade pitanja u svim oblastima, na
koji je Vlada odgovorila u rekordnih 45 dana. Nakon niza ekspertskih misija i odgovora na set
dodatnih pitanja u svim sluajevima kada je bilo potrebno razjanjenje, Evropska komisija je
zavrila svoj rad objavljivanjem Miljenja o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata (Avis).
Evropska komisija je procenjivala mogunost preuzimanja obaveza iz lanstva na osnovu
ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i napretka u donoenju,
sprovoenju i primeni pravnih tekovina Evropske unije (acquis). U svom Miljenju Evropska
komisija je izmeu ostalog istakla da:
Srbija uspeno ispunjava svoje obaveze koje proistiu iz SSP i Prelaznog sporazuma.
Ukoliko se nastavi proces harmonizacije zakona i uine dalji koraci kako bi se obezbedilo
sprovoenje zakona, Srbija bi bila u poziciji da u srednjem roku preuzme obaveze
lanstva u EU, u skoro svim oblastima pravnih tekovina Evropske unije. Posebnu panju
treba posvetiti oblastima poljoprivrede i ruralnog razvoja, pravosua i osnovnih prava,
pravde, slobode i bezbednosti i finansijske kontrole...
Komisija je preporuila Savetu da Srbiji dodeli status zemlje kandidata za lanstvo,
uzimajui u obzir do sada postignuti napredak, a uz razumevanje potrebe da se
Srbija ponovo angauje u dijalogu sa Kosovom i da ubrzano i u dobroj veri nastavi sa
sprovoenjem sporazuma koji su do sada postignuti.
13
Srbija je na dobrom putu da zadovolji politike kriterijume postavljene na sastanku

Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. godine, kao i uslove postavljene Procesom
stabilizacije i pridruivanja, ukoliko se napredak reformi nastavi i pronau praktina
reenja za problem sa Kosovom...
Kada je re o oblastima pravosua i osnovnih prava i pravde, slobode i bezbednosti Evropska
komisija je istakla da je neophodno da Srbija uloi znatne i kontinuirane napore kako bi
uskladila propise sa pravnim tekovinama EU i delotvorno ih primenila u srednjem roku.
Takoe je ocenila da su u ovim oblastima neophodna znatna prilagoavanja zakonskog
i institucionalnog okvira i jaanje administrativnih kapaciteta i kapaciteta za sprovoenje.
Na samitu Evropskog saveta 28. juna 2013. godine doneta je odluka o otvaranju pregovora o
lanstvu Srbije u Evropskoj uniji. Savet je predvideo da prva meuvladina konferencija, koja se
smatra uvodom u otvaranje konkretnih pregovarakih poglavlja, bude odrana do kraja januara 2014.
godine. Zeleno svetlo dobijeno u Briselu bilo je znak za intenziviranje priprema za sveobuhvatan,
ozbiljan, viegodinji pregovaraki proces koji bi Srbiju trebalo da priblii, a potom i dovede do
lanstva u EU. Proces priprema odvija se u Briselu i Beogradu uz redovnu komunikaciju i pojaanu
saradnju radnih grupa i timova koji e biti ukljueni u pregovaraki proces.
14
Odnosi Republike Srbije i Evropske Unije
Hronologija dosadanjih odnosa Srbije i Evropske unije

28. jun 2013.
Evropski savet doneo je odluku o otvaranju pregovora o lanstvu Srbije u Evropskoj uniji.
1. mart 2012.
Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za lanstvo

u Evropskoj uniji.
12. oktobar 2011.
Evropska komisija je u svom Miljenju o kandidaturi Srbije preporuila da se Srbiji

dodeli status kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, te da se pregovori o lanstvu
otvore im Srbija ostvari napredak u dijalogu sa Pritinom.
31. januar 2011.
Predsednik Vlade Srbije predao odgovore na Upitnik Evropske komisije upuen

RS radi pripreme miljenja o zahtevu Srbije za lanstvo u EU evropskom
komesaru za proirenje, tefanu Fileu.
19. januar 2011.
Evropski parlament ratifikovao je u Strazburu Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

izmeu Evropske unije i Srbije.
24. novembar 2010.
Evropski komesar za proirenje, tefan File, uruio je predsedniku Vlade Srbije, Mirku
Cvetkoviu, Upitnik Evropske komisije upuen RS radi pripreme miljenja o
zahtevu Srbije za lanstvo u EU, ije je popunjavanje jedan od uslova za sticanje
statusa kandidata za lanstvo u EU.
25. oktobar 2010.
Savet ministara spoljnih poslova zemalja lanica Evropske unije doneo je odluku da
kandidaturu Srbije za lanstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje.
14. jun 2010.
EU donela odluku o poetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

izmeu Evropske unije i Srbije.
1. februar 2010.
Prelazni trgovinski sporazum izmeu Evropske unije i Srbije stupio na snagu.
22. decembar 2009.
Srbija podnela zahtev za prijem u lanstvo EU.
19. decembar 2009.
Stupio na snagu bezvizni reim sa EU.
7. decembar 2009.
EU donela odluku o poetku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma

izmeu Srbije i EU.
1. januar 2009.
Srbija poela sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma izmeu Srbije i EU.
15
29. april 2008.
Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropske unije i Srbije.
1. januar 2008.
Stupili na snagu Sporazum o viznim olakicama i Sporazum o readmisiji.
7. novembar 2007.
Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropske unije i Srbije.
18. septembar 2007.
Potpisani su Sporazum o viznim olakicama i Sporazum o readmisiji izmeu

Evropske zajednice i Republike Srbije.
19. decembar 2006.
Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistonoj Evropi (CEFTA).
10. oktobar 2005.
Poetak pregovora Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zakljuenju Sporazuma

o stabilizaciji i pridruivanju koji predstavlja prvu stepenicu ka integraciji u EU.
april 2005.
SCG dobija pozitivnu ocenu o Izvetaju o spremnosti SCG za pregovore o

zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU (Studiju izvodljivosti).
jun 2003.
Samit u Solunu, potvrena evropska budunost drava Zapadnog Balkana na

osnovu individualnog napretka svake od njih, usvojen princip regate.
8. oktobra 2000.
SRJ pozvana na samit EU u Bijaricu, i tad ulazi u PSP.
jun 1999.
Otvoren Proces stabilizacije i pridruivanja - PSP za ZB (za vreme nemakog

predsedavanja EU) SRJ nije bila ukljuena.
Koraci koji predstoje Srbiji do lanstva u EU:

skrining
ispunjavanje merila za otvaranje pregovora
pregovori o 35 poglavlja
ispunjavanje merila za zatvaranje pregovora
potpisivanje Ugovora o pristupanju
referendum u dravi koja pristupa
ratifikacija Evropskog parlamenta i svih drava lanica EU
stupanje u lanstvo EU
16
Odnosi Republike Srbije i Evropske Unije
Sporazum o
stabilizaciji i
pridruivanju
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je vaan za razumevanje pregovora o lanstvu Srbije u EU jer se njegovim sprovoenjem
stvara zona slobodne trgovine sa Unijom, a otpoinje i proces usklaivanja s evropskim zakonodavstvom, ime se sutinski zalazi u
fazu pristupanja. Kako e pristupni pregovori napredovati tako e se ta dva procesa meusobno sve vie ispreplitati da bi na kraju
inili jedinstveni proces integrisanja Srbije u EU. Stoga je veoma vano pravovremeno ispunjavanje obaveza preuzetih Sporazumom
o stabilizacji i pridruivanju.
17
Autor fotografije: Saa oli
SSP je meudravni ugovor koji je Srbija sa EU potpisala 29. aprila 2008. godine. Njegovim
stupanjem na snagu naa zemlja dobija status drave pridruene EU odnosno status drave
potencijalne kandidatkinje za lanstvo u EU. Sporazum je Srbija ratifikovala u septembru
2008. godine, a Evropski parlament ga je potvrdio u januaru 2011, dok ga je poslednja drava
lanica ratifikovala u junu 2013. Oekuje se da Sporazum stupi na snagu na jesen 2013. godine.
Srbija je istog dana kada je potpisan SSP potpisala sa EU i Prelazni trgovinski sporazum
koji se odnosi na trgovinske aspekte SSP, reguliui pre svega slobodnu trgovinu sa zemljama
lanicama Unije. Na taj nain uspostavljeni su po prvi put formalni odnosi izmeu Srbije i
EU i stupanjem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma zapoeo je dijalog o pitanjima
iz nadlenosti Evropske zajednice. Momentom stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju prestaje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, i nastavlja se sa primenom
SSP. Od tada dijalog Srbije i EU proirie se sa ekonomskih pitanja, izmeu ostalog, i na pitanja
politikih kriterijuma odnosno na ona obuhvaena poglavljima 23 i 24.
Ciljevi ovog pridruivanja su:

podravanje napora Srbije u jaanju demokratije i vladavine prava;
doprinos politikoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona;
obezbeivanje odgovarajueg okvira za politiki dijalog, omoguavajui razvoj bliskih
politikih veza izmeu strana;
podravanje napora Srbije da razvija privrednu i meunarodnu saradnju, izmeu ostalog,
i kroz usklaivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice;
podravanje napora Srbije da zavri tranziciju u funkcionalnu trinu privredu;
19
unapreivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine

izmeu Zajednice i Srbije;
podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaenim ovim Sporazumom.
Tela za sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

Zakljuivanjem SSP uspostavljena je institucionalna struktura za voenje politikog dijaloga
izmeu EU i Srbije. Politiki dijalog vodi se na etiri razliita nivoa koji ukljuuju kako struni
dijalog tako i politiki. Za sprovoenje SSP nadlena su sledea tela:
Savet za stabilizaciju i pridruivanje je najznaajnije telo u institucionalnoj strukturi
SSP-a, ine ga lanovi Saveta Evropske unije i lanovi Evropske komisije, s jedne strane i lanovi
Vlade Srbije, s druge strane. Savet je telo koje moe da donosi obavezujue odluke. Sastanci
Saveta su strogo formalni te ukljuuju raspravu samo na politikom nivou. Predsedavanje
sastancima je naizmenino.
Odbor za stabilizaciju i pridruivanje je telo koje raspravlja o svim pitanjima obuhvaenim
SSP-om. Odborom se predsedava naizmenino. U njegovom radu uestvuju i efovi svih
pododbora i strune slube Evropske komisije i predstavnici drava lanica. Rasprave se vode
kako na politikom tako i na strunom nivou.
Sedam pododbora svaki nadlean za odreene teme definisane samim Sporazumom.
Pododbori pomau radu Odbora i reavaju pitanja u oblastima za unutranje trite, trgovinu,
poljoprivredu, ekonomska pitanja i transport. Nakon stupanja SSP na snagu bie formirani
i podobor za pravdu, slobodu i bezbednost, kao i pododbor za socijalna pitanja. Na strani
Srbije radom pododbora rukovodi dravni sekretar institucije koja ima pretenu nadlenost u
pitanjima kojima se pododbor bavi. Pododbori su tela u kojima se vode vrlo strune i temeljne
rasprave o svim pitanjima iz njihovog delokruga.
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruivanje ine poslanici Srbije i Evropskog
parlamenta. Sastajae se u vremenskim intervalima po sopstvenoj odluci radi razmene miljenja
o svim pitanjima od obostranog znaaja. Predsedavanje telom je naizmenino.
20
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju
Autor fotografije: Ivan Zupanc
21
Autor fotografije: Nemanja Pani
22
SSP sadri sledee delove:

Naslov I Opta naela
Naslov II Politiki dijalog
Naslov III Regionalna saradnja
Naslov IV Slobodan protok robe
Naslov V Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pruanje usluga, kretanje kapitala
Naslov VI Usklaivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije
Naslov VII Pravda, sloboda i bezbednost
Naslov VIII Politike saradnje
Naslov IX Finansijska saradnja
Naslov X Institucionalne, opte i zavrne odredbe
Pravda, sloboda i bezbednost prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je osnov saradnje Srbije sa EU do trenutka lanstva
i stoga je sprovoenje obaveza koje su njime preuzete najvanije tokom pregovora o
pristupanju.
S obzirom da je usklaivanje zakonodavstva u svim oblastima osnovna obaveza po
lanu 72. SSP, to se odnosi i na oblasti koje su sadrane u pregovarakim poglavljima 23 Pravosue i osnovna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. U samom Sporazumu ova
materija je regulisana Naslovom VII, koji je osnova pregovora za ova dva poglavlja, emu
je ovaj prirunik i posveen. Naslov VII sadri osam lanova kojima su definisane oblasti
pregovora :
Jaanje institucija i vladavina prava
Zatita podataka o linosti
Vize, kontrola granice, azil i migracije
Spreavanje i kontrola ilegalnih migracija i readmisija
23
Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma

Saradnja u borbi protiv droga
Spreavanje i borba protiv organizovanog kriminala i ostalih nezakonitih aktivnosti
Borba protiv terorizma
S obzirom da je SSP prvi ugovorni odnos izmeu RS i EU, saradnja u oblasti pravde, slobode
i bezbednosti je vana za obe strane. Kreiranjem tog prostora pravde, slobode i bezbednosti
Evropska unija se titi od svih oblika kriminalnih aktivnosti koje se dogaaju i izvan granica
EU i taj cilj ne mogu da postignu bez saradnje sa treim dravama.
Jaanje institucija i vladavina prava

SSP predvia da ugovorne strane posebnu vanost posvete konsolidovanju vladavine prava i
jaanju institucija na svim nivoima uprave, a posebno policijskih i pravosudnih organa. Cilj
saradnje je jaanje nezavisnosti sudstva i poboljanje efikasnosti rada sudova i tuilatva,
zatim poboljanje rada policije i drugih organa za sprovoenje zakona. Sve treba da se
uradi obezbeivanjem odgovarajue obuke za institucije, kao i borbom protiv korupcije
i organizovanog kriminala.
Zatita podataka o linosti

SSP predvia obavezu Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na zatitu podataka
o linosti sa pravnim tekovinama EU i ostalim evropskim i meunarodnim propisima o
privatnosti. Takoe, jedna od obaveza preuzetih Sporazumom je da Srbija formira jedno ili
vie nezavisnih nadzornih tela sa dovoljno finansijskih i ljudskih resursa da efikasno nadzire i
garantuje primenu nacionalnog zakonodavstva o zatiti podataka o linosti. Obaveza je strana
ugovornica da sarauju u ispunjenju efikasne zatite podataka o linosti.
24
Autor fotografije: Marko Risovi
25
Autor fotografije: Marko Rupena
26
Vize, kontrola granice, azil i migracije

SSP predvia da ugovorne strane sarauju u ovim oblastima i da se zajedniki utvrde okviri
te saradnje, ukljuujui i onu na regionalnom nivou, kao i da koriste ve postojee regionalne
inicijative. Kao modeli zajednikog rada u ovim oblastima predviene su meusobne
konsultacije i koordinacija izmeu ugovornih strana, a to pre svega podrazumeva tehniku i
administrativnu pomo u razmeni statistikih podataka i informacija o zakonodavstvu i praksi,
zatim pomo prilikom izrade zakonodavstva, poveanja kapaciteta i efikasnosti institucija,
obuku zaposlenih, sigurnost putnih isprava i otkrivanje lanih isprava, kao i saradnju i pomo
u oblasti upravljanja granicom.
Sporazum u oblasti azila predvia da se posebna panja ugovornih strana posveti saradnji
na sprovoenju nacionalnog zakonodavstva, koje treba da bude u skladu sa meunarodnim
instrumentima o zatiti izbeglica i trailaca azila, a pre svega obezbeivanju potovanja naela
zabrane proterivanja i zatiti svih prava trailaca azila i izbeglica.
U oblasti legalnih migracija ugovorne strane su predvidele da sarauju kada je re o
pravilima ulaska, pravima i statusu lica kojima je odobren ulazak. Sporazum, kada se govori
o migracijama, predvia da ugovorne strane osiguraju pravedan tretman dravljanima drugih
drava koji zakonito borave na njihovoj teritoriji, kao i da promoviu politiku integracije radi
osiguravanja prava i obaveza koje se mogu uporediti s pravima i obavezama koje imaju njihovi
dravljani.
Spreavanje i kontrola ilegalnih migracija i readmisija

SSP podrazumeva sprovoenje Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave, izmeu RS
i EU. Taj sporazum ima primat nad potpisanim bilateralnim sporazumima. Ugovorne strane
sporazuma o readmisiji su se obavezale da e prihvatiti sve svoje dravljane koji ilegalno borave
na teritoriji druge ugovorne strane, kao i dravljane treih drava i lica bez dravljanstva pod
predvienim uslovima. U tom procesu drave lanice EU i Srbija obezbedie svojim dravljanima
odgovarajua lina dokumenta i pruie im odgovarajuu administrativnu podrku u tom
cilju. Srbija je preuzela obavezu da zakljui sporazume o readmisiji sa dravama koje su u
27
Procesu stabilizacije i pridruivanja, kao i da ih efikasno i brzo sprovodi. Pored toga, Savet
za stabilizaciju i pridruivanje moe utvrditi ostale zajednike napore koji se mogu preduzeti
da bi se spreile i kontrolisale ilegalne migracije, ukljuujui krijumarenje i mree ilegalnih
migracija.
Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma

SSP predvia saradnju ugovornih strana radi spreavanja zloupotrebe njihovih finansijskih
sistema i odreenih ne-finansijskih sektora za pranje prihoda od kriminalnih aktivnosti uopte,
a naroito od krivinih dela u vezi sa drogama, kao i u cilju finansiranja terorizma.
Saradnja u borbi protiv droga

SSP predvia da ugovorne strane sarauju kako bi osigurale jedinstven i sistematian
pristup pitanjima u vezi sa drogama. Politika i aktivnosti bie usmerene na jaanje
struktura za borbu protiv nedozvoljenih droga, smanjivanje njihove nabavke, trgovine i
potranje za nedozvoljenim drogama, te bavljenje zdravstvenim i socijalnim posledicama
zloupotrebe droga, kao i delotvornijom kontrolom supstanci koje se koriste u nedozvoljenoj
proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci koje se prema naim propisima
nazivaju prekursorima.
Spreavanje i borba protiv organizovanog kriminala i ostalih nezakonitih aktivnosti

SSP predvia saradnju u spreavanju i borbi protiv kriminalnih i nezakonitih aktivnosti,
organizovanih ili drugih, kao to su:
krijumarenje i trgovina ljudima
nezakonite ekonomske aktivnosti, naroito falsifikovanje novca i falsifikovanje u oblicima
bezgotovinskog plaanja, nezakonite transakcije robom, kao to su industrijski otpad,
28
29
Autor fotografije: Milovan Milenkovi
30
radioaktivni materijal i transakcije koje ukljuuju nezakonite ili falsifikovane proizvode

korupcija, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, naroito povezana sa netransparentnim
upravnim postupcima
poreska utaja
kraa identiteta
nedozvoljena trgovina drogama i psihotropnim supstancama
nedozvoljena trgovina orujem
falsifikovanje dokumenata
krijumarenje i nedozvoljena trgovina robom ukljuujui i automobile
visokotehnoloki kriminal
Sporazum takoe predvia i promovisanje regionalne saradnje i potovanje priznatih
meunarodnih standarda u borbi protiv organizovanog kriminala.

SSP predvia da u skladu sa meunarodnim konvencijama ije su potpisnice i drave
lanice EU i Srbija, kao i u skladu sa njihovim zakonskim i podzakonskim propisima,
ugovorne strane se slau da sarauju kako bi spreile i suzbile teroristike aktivnosti i
njihovo finansiranje.
Taj vid saradnje se odvija kroz punu primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1373 (2001)
Ujedinjenih nacija koja se odnosi na pretnje meunarodnom miru i stabilnosti koje su izazvane
teroristikim aktima, kao i ostalih rezolucija Ujedinjenih nacija, meunarodnih konvencija i
instrumenata.
Saradnja se odvija kroz razmenu informacija o teroristikim grupama i njihovim mreama
koje im pruaju podrku u skladu sa meunarodnim i nacionalnim pravom i razmenom
iskustava u pogledu sredstava i metoda za borbu protiv terorizma i u oblasti tehnikih pitanja
i obuke, i razmenom iskustava u vezi sa spreavanjem terorizma.
31
Finansijska pomo
SSP-om je predviena mogunost finansijske pomoi Unije i nain na koji bi se ta vrsta pomoi
realizovala. Posebno se naglaava da finansijska pomo moe da pokrije sve oblasti saradnje,
pridajui naroito panju oblasti pravosua i unutranjih poslova, usklaivanju zakonodavstva,
odrivom razvoju i smanjenju siromatva i zatiti ivotne sredine.
32
35 KORAKA DO
CILJA PROCES
PREGOVORA
ZA LANSTVO
NA ISKUSTVU
DOSADANJIH
PROIRENJA
33
Kriterijumi za lanstvo
Proces irenja EU, a prethodno Evropske zajednice, sa svakim novim talasom proirenja bio
je sve sloeniji i pratilo ga je dodavanje novih kriterijuma koje drava potencijalni kandidat
treba da ispuni. Do sada je Hrvatska prola kroz najzahtevniji proces pregovora, a steena
iskustva EU e, kako je najavljeno, koristiti i u pregovorima koji slede sa buduim lanicama.
Ugovor o Evropskoj uniji (Lisabonski ugovor) u lanu 49. definie koja drava moe postati
lanica EU, koje sve uslove treba da ispuni, a pre svega onaj da potuje vrednosti na kojima
poiva Unija, onako kako su definisane lanom 2. ovog ugovora.
Tako se u lanu 2. predvia sledee:

Unija se zasniva na vrednostima potovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije,
jednakosti, vladavine prava i potovanja ljudskih prava, ukljuujui i prava pripadnika manjina.
Ove vrednosti su zajednike dravama lanicama u drutvu u kome preovladavaju pluralizam,
nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost izmeu ena i mukaraca.
U lanu 49. navodi se: Svaka evropska drava koja potuje vrednosti navedene u lanu 2.
i posveena je njihovom promovisanju moe da podnese zahtev za lanstvo u Uniji. O ovom
zahtevu obavetavaju se Evropski parlament i nacionalni parlamenti. Drava koja podnosi
zahtev za lanstvo upuuje taj zahtev Savetu, koji odluuje jednoglasno, nakon konsultovanja sa
Komisijom i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, date veinom glasova njegovih
lanova. Uzimaju se u obzir uslovi za pristupanje koji su dogovoreni u Evropskom savetu.
Uslovi prijema i prilagoavanja Ugovorima na kojima se zasniva Unija, a koji proizilaze
iz prijema, predmet su sporazuma izmeu drava lanica i drave koja je podnela zahtev za
lanstvo. Taj sporazum se podnosi na potvrivanje svim dravama ugovornicama, u skladu
sa njihovim ustavnim pravilima.
Evropski savet u Kopenhagenu je u junu 1993. kao odgovor na aspiracije drava istone
i centralne Evrope za lanstvo u Evropskoj uniji postavio politike, pravne i ekonomske
kriterijume koji se moraju ispuniti kako bi drava postala lanica.
35
Kao dodatni kriterijum u decembru 1995. godine, u Madridu, Evropski savet se osvrnuo
na potrebu da se stvore uslovi za postepenu, harmoninu integraciju zemalja u pristupanju,
naroito razvojem trine ekonomije, prilagoavanjem administrativnih struktura i stvaranjem
stabilnog ekonomskog i monetarnog okruenja. Drugim reima, postalo je jasno da je
neophodno da svaka drava kandidat ima razvijen administrativni kapacitet za sprovoenje
svih usvojenih mera. Pod ovim terminom podrazumeva se osposobljenost administracije da
ispravno primenjuje pravne tekovine EU, kao i da postoji dovoljan broj zaposlenih koji bi to
garantovao.
Proces stabilizacije i pridruivanja (PSP) Evropska unija je kreirala i otvorila za drave
zapadnog Balkana jo 1999. godine za vreme nemakog predsedavanja. Nakon demokratskih
promena 2000. godine naa zemlja postaje deo tog procesa. Savet EU je definisao i nove uslove
za drave u Procesu stabilizacije i pridruivanja koji ukljuuju saradnju sa Meunarodnim
krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju i regionalnu saradnju.
Kriterijumi za drave u PSP:

(1) stabilnost institucija koje obezbeuju demokratiju, vladavinu prava, potovanje ljudskih
prava i prava manjina;
(2) postojanje delotvorne trine privrede, sposobnost domaih preduzea da izdre
konkurenciju prisutnu na zajednikom tritu EU;
(3) prihvatanje pravnih tekovina EU i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizlaze iz
lanstva, ukljuujui sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije;
(4) neophodnost postojanja adekvatnih administrativnih struktura za doslednu primenu
pravnih tekovina EU;
(5) saradnja sa Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju;
(6) regionalna saradnja.
Sredite pristupnog procesa usmereno je na ispunjavanja kriterijuma za lanstvo. To
podrazumeva sprovoenje unutranjih reformi i dostizanje evropskih standarda, usklaivanje
36
35 Koraka do cilja proces pregovora za lanstvo na iskustvu dosadanjih proirenja
zakonodavstva i izgradnju potrebnih administrativnih kapaciteta. Pregovaranje, potpisivanje,

ratifikacija, stupanje na snagu i sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u funkciji
su generatora tih reformi. Pored ovog, PSP podrazumeva i unapreenje odnosa u regionu
uz formiranje zone slobodne trgovine, ali i vee korienje fondova EU s ciljem izgradnje
demokratskih drutava u tim dravama.
Uvoenje novih kriterijuma rezultat je dosadanjeg iskustva steenog u procesu irenja EU
i na to treba da se gleda kao na sastavni deo politike irenja EU, a ne kao na politiku koja je
usmerena protiv drave koja u tom trenutku pregovara uslove za lanstvo u EU.
KOPENHAGEN
POLITIKI
Demokratija
Vladavina prava
EKONOMSKI
Postojanje delotvorne trine
privrede
Sposobnost domaih
preduzea da izdre
konkurenciju prisutnu na
zajednikom tritu
PRAVNI
Usklaivanje
MADRID
Potovanje ljudskih prava
ADMINISTRATIVNI
Prava manjina
Jaanje administrativnih
kapaciteta
Potovanje politikih ciljeva EU
Efikasna javna uprava
PSP kriterijumi
Regionalna saradnja
Saradnja sa ICT
37
Pravne tekovine EU su podeljene u 35 pregovarakih poglavlja!
Pristupni pregovori
Pregovori o stupanju u lanstvo EU nisu zapravo u pravom smislu rei pregovori, ve odreivanje
uslova pod kojima e drava kandidat prihvatiti i sprovesti aquis communautaire ili pravne
tekovine Evropske unije i dogovaranje o eventualnim prelaznim rokovima i izuzeima. Kako
u poglavlju 23 gotovo da nema pravnih tekovina, to poglavlje je bilo zasebno te su pregovori
bili usmereni na preuzimanje najviih evropskih standarda u borbi protiv korupcije, zatiti
ljudskih prava i funkcionisanju pravosua.
TA SU PREGOVORI O PRISTUPANJU? S obzirom da se u naelu ne pregovara o sutini
pravnih propisa, odnosno o menjanju sadrine pravnih tekovina EU, vano je da se naglasi da
drava kandidat prihvata te tekovine u postojeem obliku i zapravo se prilagoava pravnom,
ekonomskom i drutvenom sistemu Unije, a pregovaraju se samo uslovi i modaliteti pod
kojima joj drava kandidat pristupa.
Uslov za stupanje u lanstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU
kao i institucionalnog okvira. Pravne tekovine EU su podeljene u 35 pregovarakih poglavlja.
Danom stupanja u lanstvo drava treba da bude sposobna da u potpunosti primeni pravne
tekovine EU. Meutim, ukoliko postoje opravdani razlozi zbog kojih nije mogueu punoj
meri primeniti pravne tekovine u odreenom poglavlju, mogue je da drava kandidat trai
prelazne rokove ili izuzea od primene. Primera radi, Hrvatska je dobila prelazni rok od
12 meseci za usklaivanje standarda kaveza za koke nosilje. Takoe, za objekte u industriji
mesa, mleka, ribe i nusproizvoda ivotinjskog porekla koji ne ispunjavaju strukturne zahteve
osigurano je prelazno razdoblje do 31. decembra 2015.
Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme nakon lanstva koje je potrebno toj dravi
da bi bila sposobna da primeni pravne tekovine EU u potpunosti u odreenom poglavlju. Taj
rok mora biti vremenski i sadrinski ogranien i ne sme uticati na unutranje trite. Izuzea
38
kao trajno odstupanje od pravnih tekovina EU su retko koriena u dosadanjim proirenjima.

Takoe, neophodno je istai i da Evropska unija moe dogovoriti prelazni rok u svom interesu
(npr. u prelaznom razdoblju ograniiti slobodu kretanja radnika).
KO PREGOVARA? Pregovaraju drave lanice Evropske unije i drava kandidat, dok
Evropska komisija za svoje lanice vodi tehniki deo pregovarakog procesa.
Kao dobar pokazatelj prakse u ovim pregovarakim poglavljima, koja su za drave centralne
i istone Evrope nosila naziv Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova i bila jedno
poglavlje, a danas su dva - Pravosue i osnovna prava i Pravda, sloboda i bezbednost, jeste da u
prethodnim proirenjima nije odobreno niti traeno od strane drava kandidata nijedno izuzee
ili prelazni rok, sa izuzetkom Hrvatske. Ona je dobila specifino izuzee od primene Zakonika
o engenskim granicama na graninim prelazima s Bosnom i Hercegovinom (BiH), a do ulaska
Hrvatske u engenski prostor ili izmena Zakonika o engenskim granicama. Razlog je bila vrlo
sloena situacija u Neumskom koridoru gde terotorija BiH preseca teritoriju EU pa bi dosledna
primena engenskih pravila dovela do potpune blokade prometa kroz Neumski koridor.
Merila za pregovore kao novine uvedene u procesu pristupanja Hrvatske

Pouena ranijim iskustvom irenja Unije, Evropska komisija je, u toku pristupnih pregovora
sa Hrvatskom, uvela nov instrument kako bi detaljnije analizirala postignut napredak. To su
bila merila za otvaranje pregovora i merila za zatvaranje pregovora.
Merila za otvaranje pregovora (opening benchmarks) postavljaju se za veinu poglavlja,
tanije za ona za koja EU oceni da drava jo uvek nije spremna za otvaranje pregovora.
Uglavnom su se ta merila, kada su dosadanja iskustva u pitanju, odnosila na usvajanje odreenih
strategija, akcionih planova, zakona ili formiranje potrebnih institucija za sprovoenje, ali i
ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz SSP-a.
Ilustracije radi kada je u pitanju Hrvatska, u poglavlju 23 je bilo tri merila za otvaranje
pregovora koja su, u stvari, ukljuivala donoenje pet stratekih dokumenata - revidirati Akcioni
plan za reformu pravosua, revidirati Nacionalni program za suzbijanje korupcije sa akcionim
39
planom, te dva odvojena plana za sprovoenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina,
kao i za sprovoenje stambenog zbrinjavanja izbeglica, a u poglavlju 24 jedno merilo - izraditi
Akcioni plan za integrisano upravljanje granicom. Vreme potrebno za ispunjavanje merila
za otvaranje pregovora u poglavlju 23 bilo je neto due od dve godine. Pri tome je veliki deo
vremena bio rezultat blokade pregovarakog procesa zbog nesaradnje sa Hakim tribunalom.
Naime, u decembru 2007. Hrvatskoj su predstavljena merila za otvaranje, a ona je potrebne
dokumente usvojila u roku od est meseci te ih je dostavila Evropskoj komisiji, koja ih je
pozitivno ocenila u decembru 2008. No, pojedine drave lanice u Savetu nisu prihvatale
ispunjenost merila te je proces deblokiran tek u februaru 2010. Stoga bi se moglo rei da se
dokumenti za ispunjavanje merila mogu izraditi u roku od est meseci, ali da je bar jo toliko
potrebno za njihovu verifikaciju.
Merila za zatvaranje pregovora (closing benchmarks) se pre svega odnose na efikasno
usklaivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i na jaanje adekvatnih administrativnih
kapaciteta, ali i na efikasnu primenu koja se ogleda kroz dokaze o sprovoenju (track record).
Na primeru Hrvatske za tzv. laka poglavlja je bilo potrebno oko godinu dana za ispunjavanje
kriterijuma za zatvaranje, a za sva ostala poglavlja oko dve godine.
Kao to predvia i Pregovaraki okvir za Crnu Goru za poglavlja 23 i 24, moe se oekivati
da e i u sluaju Srbije i ostalih buduih drava lanica, biti uvedena i prelazna merila
(interim benchmarks) koja e dodatno doprineti kvalitetu reformi i njihovom monitoringu.
Kako je predvieno nakon otvaranja poglavlja, Evropska unija postavlja ta prelazna merila
koja je potrebno prethodno ispuniti kako bi tek nakon toga postavila ona za zatvaranje
pregovora. Jo jednom pokazujui kolika je za nju vanost ova dva poglavlja, EU je postavila
i taj dodatni mehanizam za kontrolu stepena reformi u ovim oblastima, ali i novi putokaz za
dalje usklaivanje i sprovoenje zakonodavstva.
Ova merila potrebna su i dravi kandidatu kako bi na vreme poela sa pripremama za
budue lanstvo i u to ranijoj fazi pokazala spremnost za primenu svih propisa i standarda.
Takoe, nesumnjivo je da je kljuni elemenat u itavom procesu i dalje dosledna primena SSP-a.
Ovo postavljanje merila koje kao drava treba da dostigne u nekom od aspekata procesa
integracije, nije novina za Srbiju s obzirom da je u periodu 2008-2009. godine prola kroz proces
dijaloga sa EU o viznoj liberalizaciji. I u tom sluaju postojala je lista kriterijuma, podeljena
40
po oblastima, u dokumentu koji se zvao Mapa puta i koje je Srbija trebalo da ispuni kako bi
se nala na listi drava kojima nije potreban vizni reim sa EU. Ovaj proces je znaajan jer je
pokrenuo najvei opseg reformi u oblastima koje pokrivaju pregovaraka poglavlja 23 i 24.
Cilj tih reformi jeste bio drugaiji, ali je proces modernizacije jedinstven i nastavie se punom
harmonizacijom sa pravnim tekovinama EU, uz naglasak na efikasne dokaze o sprovoenju svega
postignutog u oblasti borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, kontrole
migracija, ali i funkcionalnog, nezavisnog i efikasnog pravosua i dravne administracije.
Poetak pregovora
Nakon politike odluke Evropskog saveta, pregovori formalno poinju sazivanjem i
odravanjem meuvladine konferencije sastavljene od predstavnika vlada drava lanica
EU, s jedne strane i drave kandidata, s druge strane, na kojoj se razmenjuju pregovaraki
okviri (eng. Negotiating Framework). Pregovori se odvijaju u okviru pomenute meuvladine
konferencije, pri emu se na nivou predstavnika odravaju dva sastanka godinje, po jedan za
vreme svakog predsedavanja, a na nivou zamenika predstavnika po dogovoru.
Prva faza - skrining

CILJ SKRININGA je da se uoe razlike izmeu pravnih propisa drave kandidata i pravnih
tekovina EU.
Pregovaraki proces poinje analitikim pregledom (tj. skriningom, eng. screening) kao prvom
fazom koja prethodi otvaranju pregovora. Analitiki pregled zakonodavstva, ali i funkcionisanja
celokupnog sistema se odvija u tri faze: zapoinje eksplanatornim skriningom, potom se nastavlja
bilateralnim skriningom da bi zavrio sa izvetajem o skriningu. Cilj ovog dela pregovarakog procesa
je da se uoe razlike izmeu pravnih propisa drave kandidata i pravnih tekovina EU. Skrining
se sprovodi za svako pregovarako poglavlje posebno i duina njegovog ukupnog trajanja zavisi
41
42
od sloenosti pravnih tekovina EU u odreenom poglavlju.U sluaju Hrvatske skrining je poeo

odmah po otvaranju pregovora u oktobru 2005. i zavrio se Izvetajem o skriningu za poglavlje
23 u decembru 2007. Dakle, ceo proces skrininga trajao je vie od dve godine.
U prvoj fazi procesa skrininga koji se naziva eksplanatornim, Evropska komisija predstavlja
pravne tekovine EU podeljene u pregovaraka poglavlja (explanatory screening). U sledeoj
fazi, u bilateralnom skriningu, drava kandidat iznosi vlastitu ocenu stepena usklaenosti
domaih propisa sa pravnim tekovinama EU koje je Evropska komisija predstavila na
eksplanatornom skriningu, ali i daje okvirne planove za dalju harmonizaciju, do punopravnog
lanstva (bilateral screening).
SKRINING IZVETAJ daje detaljnu ocenu usklaenosti pravnog sistema te sadri preporuke
da li je drava spremna za otvaranje pregovora. Ako je ocena negativnau jedno se njime
definiu merila za otvaranje pregovora.
Izmeu ostalog, skrining dravi kandidatu, u ovom sluaju Srbiji, omoguava da proceni za koja
e pitanja traiti izuzea ili prelazne rokove. Stoga, analiza koju prua skrining u stvari je ocena stanja
i ocena spremnosti drave kandidata za otvaranje pregovora u svakom pojedinanom poglavlju.
Ukoliko pak nije spremna za to, onda se odreuju merila koja pre otvaranja treba da ispuni.
Kako to u praksi funkcionie pokazuje primer Hrvatske, kojoj je Evropska komisija dostavila
za svako pregovarako poglavlje skrining listu propisa koji se odnose na to poglavlje, ukljuujui
i presude Suda pravde EU. Te liste sadre popis svih relevantnih akata i od drave kandidata
se oekuje da uskladi svoje nacionalne propise sa svakim pojedinanim aktom sa te liste do
kraja pregovora. Ovaj posao zajedniki obavljaju pregovarake grupe s nadlenim dravnim
institucijama, pre svega ministarstvima. Nakon to drava kandidat popuni skrining liste, kako
bi se video stepen usklaenosti u tom trenutku, dostavlja ih Evropskoj komisiji.
Trea i najvanija faza u postupku skrininga je izrada izvetaja o skriningu za svako
pregovarako poglavlje posebno. Izvetaje priprema Evropska komisija, koja u njima daje
presek stanja i ocenu spremnosti drave kandidata za otvaranje pojedinih pregovarakih
poglavlja. Ukoliko se oceni da drava kandidat nije spremna da otvori odreeno poglavlje,
postavljaju se merila koje je potrebno prethodno ostvariti (opening benchmarks). Izvetaji
o skriningu se alju dravama lanicama EU i dravi kandidatu.
43
Druga faza ispunjavanje merila za otvaranje pregovora

Merila za otvaranje poglavlja se uglavnom postavljaju za skoro sva pregovaraka poglavlja
izuzev onih najlakih poput poglavlja 25 - Nauka i istraivanje ili poglavlja 26 - Obrazovanje
i kultura. Kada je re o merilima za otvaranje pregovora od drave kandidata se po pravilu
trai usvajanje dokumenata kao to su strategije i akcioni planovi, ispunjavanje ugovornih
obaveza sa EU, pre svega sprovoenje SSP, kao i usvajanje zakona i podzakonskih akata. Tako
je, na primer, Republika Hrvatska da bi otvorila poglavlje 24 morala da usvoji Akcioni plan
integrisanog upravljanja granicom. Hrvatskoj je trebalo uglavnom izmeu jedne do dve godine
za ispunjavanje kriterijuma za otvaranje pregovora.
Trea faza - pregovori (otvaranje i zatvaranje pregovora)

Pregovori se vode na osnovu pregovarakih pozicija EU i drave kandidata.
OTVARANJE PREGOVORA U POGLAVLJIMA

Nakon analitikog preseka stanja tokom skrininga, EU donosi odluku o otvaranju pregovora
u pojedinom poglavlju ili definie merila koja treba prethodno da budu ispunjena. Odluku
o otvaranju poglavlja drave lanice donose jednoglasno na osnovu predloga Evropske
komisije. Cilj pregovora je da se utvrdi na koji nain e drava kandidat da prenese i primeni
pravne tekovine EU u odreenom poglavlju, ukljuujui i prelazne rokove i izuzetke ukoliko
ih je traila.
Pregovori se vode na osnovu pregovarakih pozicija EU i drave kandidata, koje se
pripremaju za svako pregovarako poglavlje, na osnovu rezultata procesa skrininga. Savet
razmatra izvetaje o skriningu, procenjuje u kojoj meri je drava kandidat u svakom poglavlju
spremna, u pogledu usklaenosti propisa i njihovog sprovoenja, i zatim je poziva da dostavi
svoju pregovaraku poziciju za odreeno poglavlje.
44
KAKO SE VODE PREGOVORI? Pregovori se vode na bilateralnoj meuvladinoj konferenciji

na kojoj uestvuju predstavnici drava lanica EU i Evropske komisije, s jedne strane, i
predstavnici drave kandidata, s druge strane.
Drava kandidat dostavlja tu poziciju sa zahtevima za tranzicione periode, odnosno sa
zahtevom da trai dodatno vreme koje e joj biti potrebno za usklaivanje sa pravnim tekovinama
EU ili da trai izuzee u nekim sluajevima, ukoliko ih ima. Mogue je da i u kasnijoj fazi
drava kandidat dostavi dopunu pregovarake pozicije, za sluaj da se tokom pregovora pojavi
neko vano pitanje o kojem nije zauzeto stajalite.Takva situacija pojavila se u pristupnim
pregovorima sa Hrvatskom u poglavlju 24 kada su obe strane tokom pregovora shvatile da se
situacija u Neumskom koridoru ne moe na zadovoljavajui nain reiti primenom postojeih
pravila pravnih tekovina, te je stoga bilo potrebno da se dopuni hrvatska pregovaraka pozicija.
Savet zatim, na predlog EK, razmatra nacrt Zajednike pozicije EU (common position) i
odluuje da li je mogue da poglavlje bude otvoreno. Savet odluku o otvaranju odreenog
poglavlja donosi jednoglasno, kao i Zajedniku poziciju EU koja sadri merila za zatvaranje
pregovora (closing benchmarks). Za pregovaraka poglavlja 23 i 24 uveden je i nov mehanizam,
koji predstavlja dodatni deo procesa pregovaranja, a to su privremena merila (interim
banchmarks) i to nakon otvaranja pojedinih poglavlja. Tek kada i ta merila budu ispunjena,
pristupie se definisanju onih za zatvaranje pregovora u ova dva poglavlja.
Kada je re o merilima za zatvaranje pregovora oni se uglavnom odnose na efikasnu primenu
pravnih tekovina, kao i na izgradnju administrativnih kapaciteta za njihovu primenu, kao i
na praenje rezultata (track record) usvojenih mera u praksi. Primera radi Hrvatska je u
merilima za zatvaranje poglavlja 23 dobila njih est u kojima se trailo praenje rezultata. Na
primer, traili su se rezultati u imenovanju sudija i dravnih tuilaca na temelju objektivnih i
transparentnih kriterijuma, zatim rezultati pri istrazi, procesuiranju i presuivanju predmeta
organizovanog kriminala i korupcije, ali i ratnih zloina. Dalje, traila se primena u praksi
Zakona o suzbijanju diskriminacije, novog Zakona o kaznenom postupku i novog Zakona o
parninom postupku, te praenje rezultata prevencije korupcije. Hrvatskoj je za merila za
zatvaranje pregovora trebalo oko godinu dana za jednostavnija poglavlja, a oko dve godine
za veinu poglavlja.
45
O pregovarakim pozicijama EU i drava kandidat pregovaraju u okviru meuvladine

konferencije, uz odravanje niza strunih sastanaka izmeu predstavnika EK i predstavnika
drave kandidata radi reavanja svih otvorenih pitanja.
ZATVARANJE POGLAVLJA U PREGOVORIMA

Sve do potpisivanja Ugovora o pristupanju EU postoji mogunost ponovnog otvaranja ve
zatvorenih poglavlja!
Poglavlje se privremeno zatvara u sluaju da je drava kandidat ispunila merila za zatvaranje
pregovora i to na predlog EK, uz jednoglasnu odluku drava lanica. Sve do potpisivanja
Ugovora o pristupanju postoji mogunost ponovnog otvaranja poglavlja za sluaj da drava
kandidat donese nove propise koji se bitno razlikuju ili se ne ispune preuzete obaveze, tako
da EK kontinuirano nadgleda svako privremeno zatvoreno poglavlje.
Takoe, pravne tekovine EU se razvijaju sve vreme, ukljuujui i period dok drava kandidat
pregovora za lanstvo. To govori da mora da dri tempo usklaivanja i sa svim novousvojenim
propisima EU, jer e oni biti obavezni i za nju, kada stupi u lanstvo. Ukoliko ne bi nastavila
sa takvim usklaivanjem zakonodavstva, Uniji to moe biti razlog za ponovno otvaranje
poglavlja. A u tom sluaju se pak ne bi moglo vie smatrati da je u tom poglavlju drava
kandidat spremna za prijem u lanstvo. Ipak, malo je verovatno da je ovaj scenario mogu za
pregovaraka poglavlja 23 i 24 s obzirom da se ona na osnovu novog pristupa otvaraju prva i
zatvaraju na samom kraju pregovora.
Evropska komisija tokom pregovora izvetava Savet o ispunjavanju kriterijuma za lanstvo,
kao i preuzetih obaveza drave kandidata po pregovarakim poglavljima, a takoe i sprema
redovne godinje izvetaje o napretku drava u procesu pristupanja. O toku pregovora redovno
izvetava i Evropski parlament. Pored toga, napredak u ispunjavanju obaveza iz pregovarakog
procesa prati se i kroz institucionalnu strukturu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
(saveta, odbora i podobora). U sluaju Hrvatske, institucionalna struktura SSP-a je naknadno
dopunjena sa Zajednikim odborom regija te Zajednikim gospodarsko socijalnim vijeem
koji su takoe uestvovali u politikom dijalogu oko napretka u pristupnom procesu Hrvatske.
46
47
S obzirom da je potovanje politikih kriterijuma neto to se prati tokom celog procesa

pristupanja, u sluaju da se u dravi kandidatu utvrde ozbiljna krenje vladavine prava i
demokratskih principa, zatim krenje ljudskih prava i sloboda, Savet na predlog EK moe
odluiti o privremenom prekidu pregovora i uslovima pod kojima bi bili nastavljeni. Nakon
to se sva pregovaraka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet jednoglasno odluuje
o zatvaranju pregovora, a zatim se pristupa izradi Ugovora o pristupanju.
Ugovor o pristupanju
Drava kandidat postaje lan Evropske unije kada ovaj ugovor o pristupanju ratifikuju
Evropski parlament i sve drave koje su ve u EU te sama drava pristupnica.
Nacrt Ugovora izrauju predstavnici drava lanica, drave kandidata i institucija EU
i on sadri sve to je dogovoreno u toku pregovora. Ilustracije radi u sluaju Hrvatske za
ovu fazu procesa odnosno od trenutka zatvaranja pregovora do sveanosti potpisivanja
proteklo je neto vie od pet meseci. Naime, kad je tekst usaglaen potrebno je da bude
preveden na sve slubene jezike Evropske unije, a njih sada ima 24. Pre potpisivanja Ugovora
o pristupanju, Evropska komisija daje Miljenje o lanstvu i zavretku pregovora, na koje
Evropski parlament mora da da saglasnost, a Savet jednoglasno odlui o prihvatanju nove
drave lanice. Potom sledi sveanost potpisivanja Ugovora o pristupanju.
Posle potpisivanja, Ugovor o pristupanju mora proi proces ratifikacije u parlamentima
svih drava lanica EU, Evropskom parlamentu i u parlamentu pristupajue drave. Po
pravilu, drava koja pristupa pre same ratifikacije organizuje referendum o lanstvu (bilo
je primera drava koje nisu odrale referendum o lanstvu u EU - Bugarska, Rumunija,
Kipar). Uobiajeno je da se odredi datum kada e drava postati lanica, uz uslov da se
ratifikacioni proces do tada zavri. Tek nakon to sve drave i EP ratifikuju Ugovor, drava
postaje lanica Evropske unije dogovorenog datuma. U sluaju Hrvatske proces ratifikacije
je trajao godinu i po dana.
48
49
Novi pristup pregovorima otvaranje pregovora poglavljima 23 i 24

Osim to se poglavlja 23 i 24 otvaraju prva, oekuje se da budu i poslednja zatvorena,
kako bi se tok pregovora pratio sve vreme, te kako bi se mogla pratiti primena sprovedenih
reformi u praksi!
Na iskustvu dosadanjih proirenja Evropska unija je zakljuila da je znaaj pregovarakih
poglavlja koja se odnose na pravosue i osnovna prava, kao i na pravdu, slobodu i bezbednost,
veliki i da je potrebno da budue drave lanice budu spremne da postanu deo zajednikog
sistema EU. To je pre svega neophodno radi ostvarivanja unutranje sigurnosti u EU, ali je
znaajno i za graane drava koje pristupaju.
U proirenjima koja su bila 2004. i 2007. godine, prijemom drava istone i centralne
Evrope u EU, ova pitanja su se pregovarala u jednom poglavlju koje je nosilo naziv Pravosue
i unutranji poslovi. Tek je u toku pregovora sa Hrvatskom ova oblast podeljena na dve celine
i tano su definisana pitanja koja se razmatraju po odreenim poglavljima.
U Strategiji proirenja za 2012. godinu utvreno je da je potrebno da buduim dravama
kandidatima, koje se nalaze u procesu pristupnih pregovora, bude ostavljeno dovoljno vremena
da pokau stepen primene pravnih tekovina, ali i standarda u ovim oblastima. Na primeru Crne
Gore se ovaj novi pristup vidi na nain da se nakon otpoinjanja pregovora najpre razgovara
na temu pregovarakih poglavlja 23 - Pravosue i osnovna prava i poglavlja 24 - Pravda,
sloboda i bezbednost. Preciznije, proces analitikog pregleda zakonodavstva otpoinje upravo
sa prezentovanjem pravnih tekovina u ovim oblastima.Takoe, odreeno je i da se proces
usklaivanja i primene propisa u ovim oblastima prati tokom celog pregovarakog procesa
i da je mogue zastati sa pregovorima u drugim poglavljima, ukoliko drava nije ostvarila
zadovoljavajui napredak u ova dva poglavlja. Osim to se otvaraju prva, oekuje se da ona
tek na kraju budu zakljuena, kako bi se tok pregovora pratio sve vreme.
Osnovni postulat pregovora da nita nije zavreno dok sve nije dogovoreno predstavlja
maksimu na osnovu koje je mogue privremeno zatvoriti pojedina poglavlja.
50
Poseban pristup za poglavlja 23 i 24 se ogleda i u injenici da u prvoj fazi procesa analitikog

pregleda zakonodavstva u eksplanatornom delu, iako nije uobiajeno, uestvuju i predstavnici
drava lanica kao posmatrai. To sve ukazuje da su ova pitanja pod stalnom kontrolom svih
aktera i institucija u procesu pregovaranja.
51
Intervju
ALEKSANDAR PEJOVI, GLAVNI PREGOVARA ZA VOENJE
PREGOVORA O PRISTUPANJU CRNE GORE EU
PRISTUPANJE EU JE PROJEKAT ITAVOG DRUTVA

Srbiji pre d stoji p o et a k pro ce s a
pregovaranja o pristupanju Evropskoj uniji.
Koje su lekcije nauene prema dosadanjem
crnogorskom iskustvu u pregovorima?
U prvoj godini pregovora smo stekli nova
znanja i neprocenjivo iskustvo. Najpre, shvatili
smo da se radi o procesu konstantnog uenja
i poboljavanja. tavie, pomogao nam je da
steknemo pravu sliku o aktuelnoj situaciji,
raspoloivim kapacitetima i zadacima koji
nas oekuju u budunosti.
Postali smo svesni injenice da je proces
pristupanja Evropskoj uniji projekat itavog
drutva koji iziskuje timski rad i objedinjavanje
znanja, iskustva, ekspertize i energije, kao i
da je profesionalizam osnova za pregovore
i ostvarivanje kriterijuma koji su nuni za
punopravno lanstvo u Evropskoj uniji.
Pomogao nam je da razvijemo visokokvalitetnu
pregovaraku strukturu, ostvarimo pozitivnu
sinergiju i unesemo potpuno novu vrednost
u celokupan postupak. Pored toga, pokazao
se kao dobra veba za predstojee poduhvate
52
kao i za suoavanje sa izazovima koje moramo

prevladati uspeno i kvalitetno.
Prema vaem miljenju, koji se najvei
izazovi i tekoe mogu oekivati u pogledu
pregovora o poglavljima 23 i 24?
Poglavlja 23 i 23, koja se odnose na
pravosue i osnovna prava, i pravdu, slobodu
i bezbednost, svakako predstavljaju najvei
izazov imajui u vidu da su ova poglavlja
u osnovi vladavine prava. Ova poglavlja
predstavljaju temelj za demokratski razvoj
svakog drutva, ukljuujui crnogorsko, i
opredeljuju dalji napredak u svim oblastima
ekonomiji, privredi, itd. tavie, rezultati koji se
ostvare u ovim oblastima e predstavljati temelj
naih demokratskih kapaciteta i kredibiliteta
meu dravama lanicama Evropske unije.
Stoga se moraju uiniti napori radi
sprovoenja brojnih mera i aktivnosti. Treba
prevashodno zaokruiti pravosudni okvir u
preostalim segmentima, ojaati administrativni
kapacitet i obezbediti implementaciju propisa,
primeniti najbolje prakse i obezbediti tehnike,

finansijske i ljudske resurse za uvoenje novih
standarda.
Imajui u vidu otvaranje pregovora o
poglavljima 23 i 24, Crna Gora je pripremila
detaljne akcione planove s jasnim ciljevima i
merljivim indikatorima, naznaavajui institucije
odgovorne za implementaciju i potovanje
rokova. Nae aktivnosti e se sada usredsrediti
na implementaciju ovih akcionih planova.
Konkretan izazov u sprovoenju mera su
finansijski resursi. Stoga smo postigli dogovor sa
Evropskom komisijom da se sprovoenje jednog
broja mera finansira iz IPA fondova. Shodno
tome, rokovi za implementaciju takvih mera
odgovaraju rokovima za sprovoenje konkretnih
projekata koji se finansiraju sredstvima iz IPA
fondova. tavie, sa izazovima se moemo suoiti
u sprovoenju nekoliko povezanih mera, imajui
u vidu sloene procedure koje treba sprovesti,
poput pribavljanja miljenja Evropske komisije i
nadlenih crnogorskih institucija ili angaovanja
eksperata iz drava lanica Evropske unije u
svrhu implementacije pojedinih mera.
Takoe je vano imati na umu da je Crna
Gora prva zemlja na koju e se primeniti novi
pristup u pregovorima prema kome e poglavlja
23 i 24 biti otvorena na poetku, a zatvorena na
kraju pregovarakog procesa. Spremni smo da
uloimo sve neophodne napore kako bi odrali
dinamiku pregovarakog procesa. Svesni smo da
ulazimo u dinamian i sloen proces ispunjavanja

ve preuzetih obaveza, i to ne samo u ova dva,
ve i u drugim pregovarakim poglavljima, te
smo stoga spremni da damo sve od sebe kako
bi blagovremeno sproveli te aktivnosti.
Iskustvo zemalja koje su prole kroz proces
pristupanja pokazuje da kriterijumi na
kojima Evropska unija insistira postaju sve
zahtevniji. Da li je to takoe iskustvo Crne
Gore i da li smatrate kako e taj proces
imati dodatnu kompleksnost u sluaju
Srbije? Ako je to tako, na koji nain e se
to ispoljiti?
Evropska unija ima jasne i stroge kriterijume
za pristupanje. Ti kriterijumi podrazumevaju
sutinske reforme u oblasti politike, a u
vezi sa stabilnou institucija, vladavinom
prava, zatitom ljudskih i manjinskih prava,
nakon ega slede reforme u oblasti privrede,
povezane sa uspostavljanjem funkcionalne
trine ekonomije, i prilagoavanja upravnih
i pravosudnih struktura implementaciji
pravnih tekovina Evropske unije acquis
communautaire.
Od zemalja koje pristupaju Evropskoj uniji
se oekuje da ispune sve uslove i budu spremne
za punopravno lanstvo. Meutim, i sama Unija
treba da bude spremna za prijem novih lanica.
to se tie strogih kriterijuma za pristupanje,
najpre moramo uzeti u obzir injenicu da se
53
obim acquis-a, u odnosu na koji treba uskladiti

domae zakonodavstva, poveavao tokom
vremena. Takoe, drave lanice posebno vode
rauna o ostvarenim rezultatima u sprovoenju
propisa, to implicira da puko transponovanje
acquis-a u nacionalno zakonodavstvo nije
dovoljan pokazatelj napretka ka lanstvu u
Uniji. Od zemlje koja je u procesu pristupanja
Uniji se zahteva da razvije snane institucije
i postigne dobre i odrive rezultate ak i pre
samog pristupanja. To je pouka prethodnih
proirenja Evropske unije, ali je i posledica
unutranje konsolidacije same Evropske unije
i njenih drava lanica.
Svakako, injenicu da su proirenja poveala
broj donosilaca odluka u institucijama Evropske
unije ne bi trebalo zanemariti poto ona utie
na dinamiku i sloenost procesa odluivanja u
Uniji, i posledino utie na proces pregovora
o pristupanju.
U pogledu buduih proirenja, treba
naglasiti da Evropska unija predstavlja viziju
budunosti za sve zemlje u regionu, ali tempo
njihovog napretka ka lanstvu jeste razliit.
Pravila koja se primenjuju na Crnu Goru u
ovom trenutku e se takoe primenjivati na
Srbiju, koja se upravo sprema da zapone
pregovore o pristupanju, kao i na sve druge
zemlje u regionu. Jo je vanije to to napredak
ka lanstvu u Evropskoj uniji zavisi od
pojedinanih napora i rezultata ostvarenih u
54
tom procesu. Stoga bi kriterijume za pristupanje

trebalo posmatrati kao pokuaj da se budue
lanice uine to je mogue spremnijim za
lanstvo u Uniji i osposobljenim da ispune
obaveze koje proistiu iz lanstva.
Koje bi bile vae preporuke i poruke za
Srbiju koja se sprema da uskoro zapone
sloenu fazu skrininga?
Sutinski je vano biti realan pri ocenjivanju
trenutne situacije, pogotovo pri proceni
raspoloivih kapaciteta drutva kao i onih
kojima manjkaju kapaciteti, a koji se moraju
progresivno razviti ili osnaiti.
Pripreme za pregovore bi trebalo pokrenuti
na vreme, a pregovaraka struktura bi trebalo
da obuhvati sve institucije i subjekte koji
mogu doprineti svojim strunim znanjem i
iskustvom ispunjavanju obaveza tokom procesa
pristupanja na jedan kvalitetan nain.
Definitivno bi iskustva i nauene lekcije
zemalja koje su ve prole kroz proces
pristupanja Evropskoj uniji trebalo razmotriti,
prevashodno skoranje hrvatsko iskustvo.
Njihovo znanje i struna pomo bi nam mogli u
velikoj meri pomoi da kroz neke faze procesa
pristupanja proemo bre i s manje tekoa.
Crna Gora je stekla nova znanja i iskustva
tokom prve godine procesa pristupanja i
spremna je da ih podeli s kolegama iz Srbije i
drugih zemalja u regionu. Ona se prvenstveno
odnose na steeno iskustvo i nauene lekcije

u organizaciji i koordiniranju pregovarakog
procesa, upoznavanja s celokupnim acquisom s kojim nacionalno zakonodavstvo
treba uskladiti, i izrade akcionih planova za
pregovaraka poglavlja 23 i 24.
Napredak naih suseda na putu ka lanstvu

u Evropskoj uniji nas ispunjava zadovoljstvom
jer jaa evropsku perspektivu celokupnog
regiona i pribliava nas evropskoj porodici
nacija.
55
POGLAVLJE
23 - REFORMA
PRAVOSUA
i POGLAVLJE
24 - PRAVDA,
SLOBODA I
BEZBEDNOST
Evropska unija je stavila u fokus pregovarakog procesa poglavlja koja se odnose na pravosue
i osnovna prava i pravdu, slobodu i bezbednost jer su to pitanja i oblasti koje su graanima
najvanije. Sutina svih pravnih akata i planskih dokumenata je upravo vladavina prava. Ona
se obezbeuje tako to se potuju temeljne vrednosti na kojima je Evropska unija formirana.
Stoga je vano da takav stepen potovanja osnovnih vrednosti dostignu i drave kandidati
pre prijema u lanstvo Unije.
S obzirom da oblasti koje emo detaljnije objasniti, a sadrane su u ova dva pregovaraka
poglavlja, imaju prekogranini karakter i utiu i na prava graana EU, to znai i da sva merila
moraju biti u potpunosti ispunjena. Tako na primer, borba protiv organizovanog kriminala
ne staje na granicama EU ili Srbije, kao ni kontrola migracija ka Uniji jer ta pitanja treba
da budu regulisana na adekvatan nain i u naoj zemlji kako bi i EU zatitila svoje granice.
U ovim poglavljima postoji niz slinih primera koji pokazuju da je dostizanje visokih kriterijuma
neto to e doneti dobrobit graanima Srbije, ali takoe i zatiti prava graana EU.
Kako i zato je dolo do razdvajanja poglavalja 24 na dva odvojena poglavlja?

Kao to je istaknuto u uvodu, poglavlje 23 je novo u pregovarakom procesu. Njegov sadraj
u prethodnim krugovima proirenja EU bio je razmatran u okviru poglavlja 24 - Pravda,
sloboda i sigurnost. No, kako su pravne tekovine na podruju pravosua i unutranjih poslova
ubrzano rasla pojavila se potreba podele tog poglavlja na dva dela. To nije bilo nimalo lako
sprovesti budui da se brojne teme iz ove oblasti meusobno prepliu. Pretpostavka je da je
podela nainjena po kriterijumu postojanja pravnih tekovina, odnosno dela gde one ne postoje
ve su definisane najboljim praksama. Tako su u poglavlje 24 u naelu ule one tekovine u
59
60
Poglavlje 23 - reforma pravosua i poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost
kojima su uspostavljena pravila na nivou Evropske unije, a poglavlje 23 obuhvata pitanja koja
oznaavamo politikim kriterijumima.
Izdvajanje politikih kriterijuma u zasebno poglavlje, postavilo je pred Evropsku uniju pitanje
standarda koji drava kandidat treba da zadovolji da bi ispunila uslove za lanstvo. Na to ni ona
sama nije imala jasan i nedvosmislen odgovor budui da Uniju ini 27 drava lanica, sa vrlo
razliitim standardima u pogledu nezavisnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti i efikasnosti
pravosua, borbe protiv korupcije, kao i nivoa i naina zatite ljudskih prava. Okolnosti su
se znaajno promenile, drave lanice ovim pitanjima sada pridaju znatno veu panju nego
to je to bio sluaj u ranijim pregovorima. Teite je nekad bilo usmereno na usklaenost
nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama, dok su administrativne sposobnosti i
politiki kriterijumi bili u drugom planu.
Poglavlje 23 - Pravosue i osnovna prava

Poglavlje Pravosue i osnovna prava je novo, uvedeno nakon estog talasa proirenja Evropske
unije. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje politikih
kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija.
Sadrajno, poglavlje 23 je podeljeno na etiri tematske celine:
reforma pravosua
antikorupcijska politika
osnovna prava
prava dravljana EU
No, time je samo postavljen okvir pregovora unutar kojeg postoji vrlo konkretan sadraj. Tako
pod reformom pravosua govorimo o jaanju nezavisnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti i
efikasnosti pravosua. Pod antikorupcijskom politikom usmeravamo se na institucionalni okvir,
prevenciju i represiju korupcije, a pod osnovnim pravima mislimo na podizanje nivoa zatite
ljudskih prava. Konano, prava graana EU podrazumevaju aktivno i pasivno pravo glasa na
61
izborima kako za Evropski parlament tako i na nacionalnim izborima, te pravo konzularne

zatite graana Evropske unije i u onim dravama gde drava lanica nema vlastitu konzularnu
slubu. Kroz ispunjavanje uslova iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i
aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni ivot graana.
Ipak, malo je propisa na nivou Evropske unije koji reguliu ovu oblast, i u najveem delu
ostavljeno je dravama lanicama da na najbolji nain urede ova pitanja i da potuju standarde
koji su temelj Evropske unije. Za razliku od poglavlja 24, gde su pravne tekovine vrlo obimne,
ona u poglavlju 23 u najveem delu nisu na jedinstven nain ureene propisima Evropske
unije, ve se sastoje od meunarodnih dokumenata i najboljih praksi (konvencija UN-a, Saveta
Evrope, i dr.), dakle obavezujueg ali u velikom delu i tzv. mekanih pravnih tekovina. U tom
kontekstu, vremenom su poele da se definiu najbolje evropske prakse kao standard koji
drava kandidat treba da ostvari. To je dovelo do novog momenta u pregovorima.
U sprovoenju reformi drava kandidat mora da se upozna s funkcionisanjem i iskustvima
drava lanica kako bi izabrala model koji e zadovoljiti njene graane, ali ujedno i koji e
biti uverljiv dravama lanicama.
S obzirom da je cilj pregovora da drava kadidat postane lanica EU, neophodno je da
se izgradi meusobno poverenje i da se osigura da e posle sistem funkcionisati, potujui
vrednosti Evropske unije.
injenica da su ovim poglavljem obuhvaeni politiki kriterijumi za lanstvo, dok se samo
u malom delu radi o harmonizaciji zakonodavstva, ini ga izrazito politikim. To znai da na
uspean zavretak u pregovorima ne utiu samo sprovedene reforme ve i druge okolnosti iz
ireg politikog konteksta. Najbolji primer za to su paralele koje su se povlaile sa dravama
koje su ule u Evropsku uniju u poslednjem talasu proirenja, te strah od ponavljanja greaka
iz prethodnog iskustva. Bio taj strah opravdan ili ne, on je kreirao javno mnjenje u dravama
lanicama te je posredno uticao na dinamiku pregovarakog procesa. Iz takvog konteksta
nastale su sintagme o potrebi osiguranja nepovratnosti reformskih procesa za koje je praktino
veoma teko osigurati nedvosmislene pokazatelje. Pored toga, taj strah od ponavljanja greaka
iz prethodnog proirenja doveo je do formalizacije i uslonjavanja pregovarakog procesa.
Uvedena su merila za otvaranje i zatvaranje pregovora te postupak verifikacije ispunjavanja
62
obaveza. Sve to ima za posledicu ukljuivanje Saveta u proces donoenja odluka znatno ee
nego je to bio sluaj u ranijim pregovorima, a za ta je potrebno dodatno vreme, pa se time
sutinski produava proces pregovora.
Reforma pravosua
Osnovni zahtevi u oblasti reforme pravosua su da drava kandidat pokae da je izgradila
pravosue koje je nezavisno, nepristrasno, efikasno, profesionalno i odgovorno. Ovakvo
pravosue temelj je svakog demokratskog drutva, koje obezbeuje adekvatnu primenu
zakonodavstva i zatitu prava graana.
Svaka drava lanica ima svoj sistem pravosua i nema modela koji treba preuzeti, ali je
zato potrebno stvoriti sistem koji e da omogui uinkovito sprovoenje zakona, te koji e
osigurati poverenje drava lanica u njegovo funkcionisanje.
Nezavisnost i nepristrasnost
Nezvisnost i nepristrasnost pravosua su usko povezani i teko razdvojivi pojmovi. Jedno
je teko zamisliti bez drugog. Naime, sudija koji zavisi bilo od politike ili od neke interesne
grupacije, teko moe biti nepristrastan. Zbog toga bi se moglo rei da je nezavisnost sudstva
pretpostavka njegove nepristrasnosti. No, da bi sudija bio nezavisan od kljune je vanosti na
koji je nain doao do svoje pozicije, odnosno na koji je nain imenovan. Da li je imenovan
iskljuivo zahvaljujui vlastitim sposobnostima ili on za svoje imenovanje duguje zahvalnost
onima koji su ga na tu poziciju postavili. Za Evropsku uniju, kao prostor slobode, bezbednosti
i pravde, od velike je vanosti da svi njeni graani uivaju jednak tretman na sudovima u
dravama lanicama bez obzira iz koje lanice dolaze. Upravo stoga je EU posvetila posebnu
panju nezavisnosti i nepristrasnosti pravosua drave koja pregovara o ulasku u lanstvo.
U ostvarivanju nezavisnosti pravosua naglasak je stavljen na ulazak u pravosudnu profesiju
i upravljanje karijerama sudija i javnih tuilaca. Trailo se da postupak njihovog izbora,
imenovanja i razreenja, bude zasnovan na jednoobraznim, objektivnim i transparentnim
63
kriterijumima. Osim za ulazak, trailo se i uvoenje objektivnih i transparentnih kriterijuma

i za napredovanje u slubi. Pored toga za jaanje nezavisnosti pravosua vano je bilo i pitanje
naina imenovanja predsednika sudova, kao i jaanje nezavisnih pravosudnih tela (Visoki
savet sudstva i Dravno vee tuilaca). To znai promenu zakonodavnog i institucionalnog
okvira, koja iz procesa imenovanja treba da iskljui uticaj politike i da prenese tu odgovornost
na samo pravosue. Ilustracije radi Hrvatska je da bi ispunila uslove koji se tiu nezavisnosti
pravosua promenila i sam Ustav.
Takoe, Vrhovni savet sudstva i Dravno vee tuilaca moraju biti nezavisni u svom radu,
tako to e sami administrirati svoje budete, a nezavisnost se ogleda i u nainu njihovog izbora,
kao i u sastavu ovih tela i nadlenostima koje imaju. Potrebna je i potpuna depolitizacija kada
je re o nosiocima pravosudnih funkcija.
Osim nezavisnosti, pravosue koje je zasnovano na evropskim vrednostima podrazumeva i
odgovornost, nepristrasnost i profesionalnu etiku. Odgovornost i nepristrasnost sudija i tuilaca
je takoe neophodan preduslov da posao koji obavljaju donosi dobre rezultate u zatiti prava
graana, ali je jo vanije da osigura poverenje graana u pravosudne institucije. Zbog toga se
Evropska unija usmerava i na podizanje nivoa odgovornosti pravosua. Naglasak je stavljen na
automatsku dodelu spisa, dalje jaanje sistema imovinskih kartica, na postupke usled povrede
etikih kodeksa, jaanje sistema disciplinske odgovornosti sudija i javnih tuilaca, te pitanje
imuniteta sudija od krivinog gonjenja.
Automatska dodela spisa uklanja rizik manipulacije i osigurava da predmet u rad dobije
u potpunosti nepristrasni sudija. Naime, ona je nasumina tako da se predmeti rasporeuju
prema unapred utvrenim kriterijumima. Kada je o imovinskim karticama re, panja Evropske
unije je usmerena na osiguranje preduslova kako bi taj sistem davao oekivane rezultate.
A osnovni je spreavanje korupcije u pravosuu. Najznaajnije pitanje odnosi se na adekvatnu
kontrolu samih imovinskih kartica. Kada je re o disciplinskoj odgovornosti, trai se irenje
spektra moguih sankcija kako bi se prilikom njihovog izricanja mogla odmeriti ona koja u
najveoj meri odgovara poinjenoj povredi. Takoe, trai se jaanje objektivnosti u sprovoenju
disciplinskih postupaka kroz razdvajanje samog utvrivanja injenica navodno poinjenih
povreda od odmeravanja sankcije. Adekvatno postavljen sistem disciplinske odgovornosti kako
u sudstvu, tako i u tuilatvu vaan je aspekt obavljanja posla nosilaca pravosudne funkcije.
Do sada usvojeni etiki kodeksi i njihova potpuna primena dalje e unaprediti rad pravosua.
64
65
Pitanje imuniteta pravosudnih dunosnika povezano je sa percepcijom njihove preterane

zatite u odnosu na ostale graane, te se stoga trai ograniavanje imuniteta na funkciju koju
obavljaju (na tzv. funkcionalni imunitet).
Profesionalnost
Nezavisnost i nepristrasnost same po sebi su nedovoljne ukoliko nedostaje strunost i profesionalnost
nosilaca pravosudnih funkcija. Sudije i tuioci moraju dobro da poznaju zakonodavstvo koje
primenjuju. Upravo zbog toga je Evropska unija veliku panju posvetila jaanju sistema strunog
usavravanja i jaanja profesionalnosti u pravosuu. Trai se uspostavljanje nezavisne pravosudne
institucije koja ima osigurana finansijska sredstva i potrebne kadrove za sprovoenje programa
usavravanja. Osim institucionalnog jaanja, trai se unapreenje obrazovnih planova i programa.
Dakle, potrebno je uspostaviti Pravosudnu akademiju koja e biti sposobna da prui inicijalnu
obuku buduih pravosudnih kadrova, osposobljavanje za budue sudije i javne tuioce, kao i da
osigura stalno usavravanje svih nosilaca pravosudnih funkcija.
Osnivanjem Pravosudne akademije kao insitucije zaduene za poetnu i trajnu obuku sudija
i tuilaca u svim oblastima prava, Srbija je ispunila prvi preduslov. Njihovo trajno usavravanje
o pravnim tekovinama EU je vano, jer kada naa zemlja postane drava lanica odreeni
pravni propisi e imati direktnu primenu, pa ih moraju znati kao i nacionalni pravni sistem.
Sudije e se za prethodno miljenje moi, a u odreenim sluajevima i morati, obratiti Sudu
EU u Luksemburgu, zata e im biti potrebna odgovarajua obuka.
Efikasnost pravosudnog sistema

Jaanje nezavisnosti, nepristrasnosti i profesionalnosti od neprocenjive su vanosti za poverenje
u pravosudni sistem, ali ini se ipak da njegova neefikasnost uzrokuje najvee nepoverenje
graana u pravosue. Pravda koja je spora esto nije pravda. Pored toga, neefikasno pravosue
negativno se odraava na privredne aktivnosti u drutvu, odbija strane investicije te dovodi
do usporavanja razvoja drutva u celini.
66
Kada govorimo o efikasnosti govorimo o duini trajanja sudskog postupka, koji je i u

Srbiji kao i u drugim dravama kandidatima znatno dui od standarda EU s obzirom na veliki
broj zaostalih predmeta. Za graane je vano da osim nepristrasnog, nezavisnog i strunog
pravosua, pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima. Stoga je, pravne sigurnosti radi,
potrebno napraviti adekvatan sistem kako bi se taj zaostatak vremenom postepeno smanjivao.
S obzirom da je nov pristup pregovorima uveden kako bi drave u procesu pristupanja imale
dovoljno vremena da prikau rezultate rada u ovim poglavljima, statistika o radu sudova i tuilatva
je neophodan element kada je u pitanju dokaz o primeni. Jedan od uslova je i racionalizacija sudske
i tuilake mree. S istim ciljem treba da se razvije jasan sistem alternativnih sankcija, kao i da se
znaajno unapredi izvravanje sudskih odluka, kao najvanijeg dela sudskog postupka. Primera radi
na poetku pregovarakog procesa u Hrvatskoj je bilo otprilike 1,6 miliona nereenih predmeta, da bi
pregovori zavrili na oko 800 000 takvih sluajeva. No, za Hrvatsku su najvei problem predstavljali
predmeti koji su trajali vie od tri godine, a to se po evropskim standardima smatra prekomernim
trajanjem sudskog postupka. Takvih predmeta je u Hrvatskoj na kraju bilo oko 120 000.
Osnovni strateki okvir za ostvarivanje ovih ciljeva je Nacionalna strategija za reformu
pravosua. U Srbiji je uraena strategija reforme pravosua za period 2013-2018. godine koja
sadri osnovne postulate i ciljeve procesa kao i akcioni plan za njihovo ostvarivanje. Najvaniji
delovi zakonodavstva Srbije kojim je regulisan sistem pravosua u Srbiji ine Ustav, Zakon o
Visokom savetu sudstva, Zakon o Dravnom veu tuilaca, Zakon o seditima i podrujima
sudova i javnih tuilatava, Zakon o sudijama, Zakon o javnim tuiocima, Zakon o Pravosudnoj
akademiji, Zakon o parninom postupku, Zakonik o krivinom postupku, Krivini zakonik.
Borba protiv korupcije

Drave lanice Evropske unije, kao i Evropska komisija i Evropski parlament, pridaju veliku
vanost borbi protiv korupcije. Motivi EU, u osnovi, proizilaze iz njihove odlunosti da u Uniju
ne unesu problem koji e nakon ulaska nove lanice morati sami da reavaju. EU predstavlja
zajedniko trite na kojem vladaju slobode kretanja kapitala, roba i usluga. A korupcija
predstavlja barijeru tim slobodama i po pravilu dovodi do diskriminacije u trinoj utakmici.
67
68
69
Razvoj drutva u celini u velikoj meri zavisi od efikasnosti borbe protiv korupcije. Politika
borbe protiv korupcije usmerena je na tri elementa: funkcionisanje institucija sistema koje
se bave borbom protiv korupcije, na prevenciju i represivno delovanje, odnosno na efikasno
procesuiranje krivinih dela koja sadre koruptivni element. EU je pred dravu kandidata postavila
zahtev da stvori jasan i efikasan sistem borbe protiv korupcije, kako na institucionalnom tako
i na stratekom planu. Na institucionalnom planu trailo se da uspostavi institucije koje e se
sistemski baviti borbom protiv korupcije. Treba da postoji telo koje se bavi definisanjem politike
borbe protiv korupcije, ali i ono koje e na nezavisan nain pratiti sprovoenje dogovorene
antikorupcijske politike. Kada je re o represivnom delu antikorupcijske politike potrebno je
uspostaviti efikasan institucionalni sistem otkrivanja, procesuiranja i sankcionisanja korupcije.
Ono to je npr. u Hrvatskoj bila Uskoka vertikala (specijalizovana policija, tuilatvo i sudovi
za suzbijanje korupcije). Osim jaanje samog institucionalnog okvira, trai se uspostavljanje
jasne politike borbe protiv korupcije kroz usvajanje jasnih strategija i akcionih planova.
Pod prevencijom prvenstveno se misli na uklanjanje svih rizika koji pogoduju korupciji.
To znai unapreenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogunost da se
korupcija uopte pojavi. Pregovori e na podruju prevencije ove pojave obuhvatiti oblasti
spreavanja sukoba interesa, finansiranje politikih partija, postupke javnih nabavki i pristup
informacijama od javnog znaaja, profesionalizacije dravne uprave, ali i mnoga druga pitanja.
Sva ta pitanja usko su povezana s problemom zloupotrebe politikog uticaja.
Na podruju represije trae se jasni rezultati u procesuiranju i sankcionisanju koruptivnih
krivinih dela kako na visokom nivou tako i na onom koji predstavlja malu korupciju. Pri tome
se vodi rauna o dovoljnim kadrovskim kapacitetima policije, javnog tuilatva, ali i sudova
za suenja o korupcije. Od policije se ujedno trai njena depolitizacija, kao i dalje jaanje
profesionalnosti. Na zakonodavnom planu trai se ureenje sistema oduzimanja imovinske
koristi steene krivinim delima i to i u delu otkrivanja takve imovine, kao i u delu njenog
zamrzavanja, konfiskacije, ali i upravljanja. Nadalje, potrebno je da se kroz zakonodavne
izmene osigura prioritet u postupanju pravosudnog aparata u procesuiranju korupcijskih
krivinih dela. Pored toga, neophodno je i da se uredi sistem kontrole krivinih prijava koje
je odbacilo javno tuilatvo.
Takoe, trai se i podizanje javne svesti o tetnosti korupcije kroz sprovoenje javnih antikorupcijskih kampanja i zatitu uzbunjivaa.
70
U Srbiji je ve osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, kao nezavisno telo koje se bavi
prevencijom i borbom protiv korupcije, koje e imati znaajnu ulogu u dokazivanju primene
propisa iz ove oblasti.Vanu ulogu imaju i javni tuioci i sudije, jer e tokom pregovora biti
potrebno da se dodatno dokae da se korupcija procesuira adekvatno, s obzirom da su ve
danas statistiki podaci ti koje je potrebno prikazati kako bi rezultati bili merljivi.
Nulta tolerancija na korupciju je moto kojim je potrebno rukovoditi se, i taj princip je ve
unet u Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije RS za period 2013-2016.
U borbi protiv korupcije vano je da se prati i sprovoenje preporuka Saveta Evrope koje
izdaju za svaku dravu Grupa drava lanica za borbu protiv korupcije (GRECO), kao i indeks
percepcije korupcije koji periodino objavljuje Transparentnost Srbija, ali i drugih organizacija
koje prate percepciju korupcije.
Osnovna prava
Podruje osnovnih prava je veoma iroko i stoga pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i prava
zatiena Poveljom Evropske unije o ljudskim pravima koja je sastavni deo Lisabonskog ugovora.
Povelja o osnovnim pravima EU ima jednaku snagu kao i osnivaki ugovori, ime je i ona stekla
status primarnog prava. To je izriito propisano lankom 6. Ugovora o EU. Takoe pravne tekovine
obuhvataju i sva ona ljudska prava koja su zatiena drugim meunarodnim instrumentima. Bilo
da su oni usvojeni na nivou Ujedinjenih nacija, bilo na nivou Saveta Evrope. Pri tom posebno
treba izdvojiti Konvenciju Saveta Evrope o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. No, pored te
konvencije, Savet Evrope je usvojio brojne vane konvencije kojima su uspostavljeni standardi zatite
ljudskih prava na specifinim podrujima poput zatite nacionalnih manjina, zatite dece i druge.
Pregovori u ovom podruju bie usmereni na nekoliko pitanja u kojima je uoena potreba
za daljim napretkom: borba protiv diskriminacije, zatita nacionalnih manjina ukljuujui i
poboljanje poloaja Roma, sloboda medija, spreavanje zloina iz mrnje, pristup pravdi
kroz besplatnu pravnu pomo, zatvorski sistem, zatita prava ena, zatita prava dece, zatita
osoba sa invaliditetom, prava LGBT populacije, zatita podataka o linosti.
71
Poglavlja 23 i 24: O cemu pregovaramo?
72
U sluaju Hrvatske sigurno najsloenija pitanja na podruju zatite ljudskih prava odnosila
su se na zatitu nacionalnih manjina i na povratak izbeglica. Kad govorimo o zatiti prava
nacionalnih manjina, glavno pitanje koje je dominiralo ovim podrujem bila je zastupljenost
nacionalnih manjina u dravnoj upravi i pravosuu. U odnosu na povratak izbeglica pregovori
su se usmerili na njihovo stambeno zbrinjavanje i konvalidaciju radnog staa.
U ovoj oblasti nae zakonodavstvo i njegova primena treba da se u potpunosti usklade
sa Poveljom o osnovnim pravima EU, koja je postala sastavni deo pravnih tekovina Unije od
Lisabonskog ugovora. Takoe, obavezna je i primena osnovnih meunarodnih dokumenata u
oblasti zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda - konvencija Saveta Evrope i prakse Evropskog
suda za ljudska prava, koji su osnov demokratije na kojima poiva EU.
Prava graana Evropske unije (konzularna zatita i pravo glasa)

Za razliku od ostalog dela ovog poglavlja, podruje prava graana Evropske unije je iskljuivo
tehniko podruje, u kojem drava kandidat treba da se uskladi sa postojeim pravnim
tekovinama. Ova oblast odnosi se na ureenje prava glasa i kandidovanja na izborima za
Evropski parlament i na lokalnim izborima u drugim dravama lanicama. Nadalje, ono se
odnosi na pravo slobodnog kretanja i prebivanja u Evropskoj uniji, kao i na diplomatsku i
konzularnu zatitu.
Znaajna novina nakon ulaska Srbije u EU bie i mogunost da dravljani Srbije potrae
konzularnu pomo u bilo kom diplomatsko - kozularnom predstavnitvu bilo koje drave
lanice u svakoj treoj dravi gde Srbija nema svoje diplomatsko-kozularno predstavnitvo.
Merila za otvaranje pregovarakog poglavlja 23 - Pravosue i osnovna prava u Hrvatskoj

Hrvatska treba da predstavi EK revidirani Akcioni plan za reformu pravosua.
Hrvatska treba da predstavi EK revidirani Nacionalni program suzbijanja korupcije s
pripadajuim Akcionim planovima.
73
Hrvatska treba da predstavi EK dva odvojena plana ukljuujui vremenski okvir, nadlena
tela i potreban budet za njihovo sprovoenje za:
(a) potpuno sprovoenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina;
(b) ubrzano sprovoenje Programa stambenog zbrinjavanja na i izvan Podruja od posebne
dravne brige za one izbeglice koji su bivi nosioci stanarskog prava.
Merila za zatvaranje poglavlja 23 - Pravosue i osnovna prava u Hrvatskoj

Aurirati Strategiju reforme pravosua i Akcioni plan za sprovoenje.
Jaati nezavisnost, odgovornost, nepristrasnost i profesionalizaciju pravosua.
Poveati efikasnost pravosua.
Poboljati voenje domaih procesa u predmetima ratnih zloina.
Pokazati validan dokaz o rezultatima u istragama, procesuiranju i konanim presudama
u sluajevima organizovanog kriminala i korupcije, a posebno korupcije na visokom nivou.
Pokazati dokaze o jaanju preventivnih mera u borbi protiv korupcije i spreavanju
sukoba interesa.
Poboljati zatitu manjina.
Reiti pitanja povratka izbeglica.
Poboljati zatitu ljudskih prava.
U potpunosti saraivati sa Hakim tribunalom.
Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost

Jedno od najvanijih dostignua Evropske unije bilo je stvaranje podruja bez unutranjih
granica u kojem se ljudi slobodno kreu, bez provere putnih isprava i bez granine kontrole.
Kako bi dravljani EU ovo pravo, ukljuujui i slobodu izbora u kojoj e dravi lanici da ive
74
75
i rade uivali u punoj meri, Unija posebnu panju posveuje merama bezbednosti na spoljnim
granicama.
Uz borbu protiv ilegalnih migracija i zajedniku viznu politiku, jaanje bezbednosti granica
podrazumeva i borbu protiv organizovanog kriminala koji podrazumeva efikasnu saradnju
izmeu policijskih, pravosudnih i carinskih organa drava lanica te delimino ujednaavanje
krivinog zakonodavstva. Bez obzira na razlike u nacionalnim zakonodavstvima, graanima
Unije omoguen je pristup sudovima u bilo kojoj dravi lanici, te je ujedno propisano da se
sudske odluke donesene u jednoj dravi lanici potuju i primenjuju na podruju cele Unije.
Poglavlje 24 je poglavlje koje se najbre razvija, to znai da e osim harmonizacije biti vano
da Srbija prati i sve zakonodavne aktivnosti u Uniji, imajui u vidu da su ove oblasti nakon
Lisabonskog sporazuma potpuno stavljene pod okvir EU i u nadlenost Evropskog suda pravde.
S obzirom da u vreme kada se javila potreba za veom integracijom na polju pravosua i
unutranjih poslova, pravne tekovine EU nisu bile u dovoljnoj meri razvijene, Evropski savet
je usvajao petogodinje programe kao osnovu te politike, na osnovu kojih se razvijala u tom
periodu. Prvi takav program je bio usvojen u Tampereu za period 1999-2004, zatim Haki
program za period 2004-2009, a danas je na snazi tokholmski program za period 2009-2014.
godine. Ti programi definiu zajednike ciljeve koji se ele postii kako bi EU bila Evropa
graana u prostoru pravde, slobode i bezbednosti.
Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost obuhvata jedanaest tematskih podruja:
Spoljne granice i engenski sistem
Migracije
Azil
Vize
Policijska saradnja
Borba protiv organizovanog kriminala
Borba protiv trgovine ljudima
Borba protiv droga
Sudska saradnja u graanskim i krivinim stvarima
Carinska saradnja
76
77
78
79
Spoljne granice i engenski sistem

Efikasno sprovoenje bezbedonosnih standarda na granici zahteva novu metodologiju
postupanja granine policije, carine i svih ostalih slubi koje uestvuju u graninoj
kontroli. Potrebno je i jaanje postojeih administrativnih kapaciteta, kao i specifina
oprema i izgradnja odgovarajue infrastrukture na graninim prelazima. Upravo iz
ovih razloga poglavlje Pravda, sloboda i bezbednost smatra se jednim od finansijski
najzahtevnijih poglavlja pregovora u koje treba uloiti znatna sredstva.
Unutranje granice meu dravama potpisnicama poele su postepeno da se ukidaju
jo engenskim sporazumom koji je potpisan 1985, a konvencija za njegovo sprovoenje
usvojena je pet godina kasnije. Da bi bio ostvarljiv, bilo je potrebno da se uspostavi
poverenje meu ovim dravama, ali i ojaa kontrola spoljanjih granica. Od prvobitnih
pet potpisnica danas ima 26 lanica engen sistema i to su skoro sve drave lanice EU
(osim Velike Britanije, Irske, Kipra, Bugarske, Rumunije i Hrvatske), a Norveka, Island,
vajcarska i Lihtentajn kao nelanice Evropske unije uestvuju u potpunosti u engen
sistemu. Bugarska i Rumunija su u procesu odluivanja o prijemu u engen zonu, to
takoe predstoji i Hrvatskoj kao najnovijoj dravi lanici EU.
Kada je re o novim dravama lanicama engen pravne tekovine su podeljene u
dva dela. Jedan deo pravnih tekovina se odnosi na ono to mora da bude primenjeno
stupanjem u lanstvo i to je deo propisa koji se ne odnosi na ukidanje graninih prelaza.
Drugi deo propisa sa kojima se treba uskladiti odnosi se na ukidanje unutranjih granica
sa tom dravom. To se omoguava u kasnijoj fazi, posebnom odlukom Saveta ministara
o prijemu drave lanice u engen sistem, koja mora biti jednoglasna. Za taj proces je
potrebno ispuniti dodatne uslove. Ipak, i propisi koji se nalaze u toj grupi su takoe
pravno obavezujui samo nisu primenjivi odmah od trenutka prijema. Primer za to
je zajedniki vizni reim, kada drava mora imati ujednaenu listu zemalja sa kojima
ima ili nema vizni reim, ali ne izdaje engen vize ve nacionalne, dok ne postane deo
sistema engena.
Kontrola spoljnih granica je veoma znaajna za unutranju bezbednost EU i to se
postie pravilnom primenom svih propisa u oblasti kontrole granice, migracije, viza
i azila, ali i policijske i pravosudne saradnje. Najvaniji propisi u ovoj oblasti su:
80
81
engenska konvencija
Ukidanje kontrola na unutranjim granicama na osnovu engenskog sporazuma zahtevalo
je niz velikih koraka za drave lanice kako bi se obezbedila sigurnost spoljnih granica koje
su tada prvi put definisane, kao i unutranja sigurnost u EU kako bi se spreile zloupotrebe
sistema. Glavni cilj ove konvencije je bila sloboda kretanja ljudi, uz uvoenje mera koje bi
spreile kriminalne aktivnosti jednom kad su unutranje granine kontrole ukinute.
engen informacioni sistem (SIS)

Radi efikasnog sprovoenja kontrole samo na spoljnim granicama EU bilo je potrebno izgraditi
informacioni sistem uz pomo kojeg su drave lanice engen zone mogle da razmenjuju podatke i
na taj nain spree mogue zloupotrebe. Sistem je evoluirao u skladu sa proirenjem engen zone od
sistema SIS I, preko sistema SIS I+ do sistema SIS II koji je postao operativan od aprila 2013. godine.
engenska konvencija predvia koji se podaci unose u sistem, i u kojim sluajevima se mogu koristiti.
engen kodeks o granicama

engen kodeksom o granicama se regulie prelazak spoljanjih granica EU i definiu uslovi i
procedure kontrole dravljana treih drava koji putuju u EU. Spoljanje granice se mogu prei
samo na graninim prelazima za vreme radnog vremena. Graani EU koji uivaju pravo slobodnog
kretanja podleu minimalnoj kontroli i na spoljnim granicama EU, dok se za dravljane treih drava
sprovodi temeljna kontrola. Ta kontrola podrazumeva ispunjavanje uslova za ulazak i boravak na
teritoriji drava lanica engen sistema, kao i osnova boravka. Ukoliko se radi o kratkom boravku
koji podrazumeva period ne dui od 90 dana u periodu od est meseci, dravljani treih drava
osim vaee putne isprave moraju posedovati i vizu ako im je potrebna, da opravdaju svrhu svog
boravka, da dokau da imaju dovoljno sredstava za izdravanje tokom boravka, da ne postoji alert
u engen informacionom sistemu o zabrani ulaska, da to lice nije pretnja javnom redu, unutranjoj
bezbednosti, javnom zdravlju i meunarodnim odnosima EU drava lanica.
82
Kontrolu na graninim prelazima obavlja granina policija i to u skladu sa potovanjem

ljudskog dostojanstva i bez diskriminacije na osnovu pola, rase, etnikog porekla, religije,
verovanja, godina ili seksualne orijentacije. To pokazuje da je potreban jak kapacitet granine
slube kada je re o broju zaposlenih i njihovoj obuci, jer se od drave kandidata oekuje da
u procesu pregovora dodatno ojaa. To je zahtev i za sve drave lanice EU koje se nalaze na
spoljnim granicama engena, da uloe dovoljna sredstva u ljudstvo, njihovu specijalizaciju i
profesionalizaciju kako bi se kontrola na spoljnim granicama obavljala na isti nain. Procenjuje
se da je Hrvatsku do sada sprovoenje engenskih pravnih tekovina kotalo oko 500 miliona
evra, a u taj iznos su pored izgradnje samih graninih prelaza ukljueni i svi ostali trokovi
(zapoljavanje dodatnog broja graninih policajaca, njihova obuka, opremanje itd).
Operativna saradnja izmeu drava lanica EU se koordinira kroz Fronteks (Evropska
agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama). Ova agencija EU je
znaajna i za drave kandidate, jer se oekuje da saradnja sa njom bude na najviem nivou
kako bi spoljna granica EU bila kontrolisana na najefikasniji nain.
Radi efikasne kontrole ilegalnih migracija Evropska unija je obavezala prevoznike da dostavljaju
podatke o putnicima koji prelaze spoljne granice engena. Prevoznici koji ne dostave podatke
ili su lani ili nepotpuni plaaju kaznu od tri do pet hiljada evra po putovanju. Prevoznici imaju
obavezu i da provere da li dravljanin tree drave ima vaeu putnu ispravu i vizu, ako mu je
potrebna za ulazak u EU, za ta takoe plaaju penale ukoliko ne ispune tu obavezu.
Najvaniji aspekti u oblasti granine kontrole e biti dalje usklaivanje zakonodavstva,
jasno definisane aktivnosti za sprovoenje strategije i akcionog plana za integrisano upravljanje
granicom, obuka graninih slubi, kadrovska i infrastrukturna opremeljnost graninih slubi i
prelaza, saradnja izmeu institucija, saradnja unutar institucija i meunarodna saradnja, kao
i priprema za engen informacioni sistem kroz izgradnju informacionog sistema.
Migracije
Oblast migracija se odnosi kako na legalne, tako i na ilegalne migracije, i usvojene su novine
u pravnim tekovinama EU i dalje se ova oblast razvija i harmonizuje i meu samim dravama
lanicama EU.
83
84
Osnovni propisi u oblasti legalnih migracija se odnose na pravo na spajanje porodice,

prava dravljana treih drava koji imaju stalno prebivalite, specifine procedure za prijem
dravljana treih drava s ciljem naunih istraivanja, uslove za prijem s ciljem studiranja,
razmene uenika, stairanja ili volontiranja, zatim uslove za prijem s ciljem zapoljavanja
visoko kvalifikovane radne snage, kao i prava na rad dravljana treih drava i prava radnika
koji legalno borave. Kako se Srbija bude kretala na putu evropskih integracija, postajae sve
zanimljivija destinacija za migracije, rad, studiranje i dalje usklaivanje sa ovim propisima
bie veoma znaajno.
Osnovni cilj oblasti pravde, slobode i bezbednosti je uspostavljanje ravnotee izmeu
slobodnog kretanja ljudi i spreavanja kriminalnih aktivnosti i kontrole ilegalnih migracija.
EU je definisala pravila o sankcijama protiv lica koja zapoljavaju ilegalne migrante, kao
i pomagae za ilegalni prelazak granice, ali i pravila koja se primenjuju kada je potrebno
vratiti lice koje ilegalno boravi u zemlju porekla. Readmisija osoba koje nezakonito borave
na teritoriji EU je jedan od instrumenata pomou koga se ovo pitanje reava. Srbija ima
niz bilateralnih sporazuma o readmisiji potpisanih sa dravama lanica EU, ali i Sporazum
o readmisiji sa EU.
U procesu pristupanja oekuje se dalje sprovoenje sporazuma o readmisiji i
prijem i prihvat povratnika, zatim efikasna borba protiv ilegalnih migracija i dokaz
o spreavanju migratornih tokova koji vode ka Evropskoj uniji, reavanje pitanja
ilegalnih migranata.
Vizna politika
Vizna politika je znaajna zajednika politika koja se u prvom redu odnosi na sigurnost i koja
doprinosi prevenciji ilegalnih migracija. Dravama lanicama Evropske unije je znaajno da
u toj prvoj fazi deluju kako bi spreili migrante da nelegalno borave na njihovim teritorijama.
Zajedniku politiku viza ine sledei osnovni elementi: vizni reim, procedura izdavanja
viza, obrazac vize i zajedniki informacioni sistem koji prati sve to.
Najvaniji propis u oblasti viznog reima je Uredba 539/2001 koja sadri listu dravljana
treih zemalja kojima je potrebna viza za ulazak i onih koji su izuzeti od te obaveze. Uredba je
85
nekoliko puta menjana u skladu sa razvojem vizne politike EU, a 2009. godine kako bi i Srbija
dospela na listu zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u engen zonu.
Usklaivanje viznog reima Srbije sa viznim reimom EU e biti jedna od obaveza u
procesu pregovaranja, a postae obavezujua datumom prijema. Za to e biti potrebni dodatni
administrativni kapaciteti kako bi se uvoenjem viza za dravljane drava sa crne liste zahtevi
za izdavanje viza mogli reavati u najkraem roku.
Kada je re o proceduri za izdavanje viza osnovni dokument EU sa kojim Srbija treba da
u potpunosti uskladi svoje zakonodavstvo je Kodeks o vizama koji je usvojen 2009. godine.
Njime su precizno definisana zajednika pravila o procedurama i uslovima za izdavanje viza
za kratak boravak, kao i aerodromskih tranzitnih viza, spisak drava ijim dravljanima je
potrebna aerodromska tranzitna viza, ko je nadlean za izdavanje vize, potrebna dokumenta,
period vaenja vize, mogunost apliciranja za vizu preko posrednika, nain popunjavanja
obrazaca vize, formular za podnoenje zahteva za vizu, prava u sluaju odbijanja vize, okvir
za lokalnu konzularnu saradnju.
Obrazac vize koji je nalepnica koja se stavlja u putnu ispravu je precizno definisana propisima
EU kako bi ga sve drave lanice jedinstveno koristile. Drava kandidat mora da uskladi svoje
nacionalne vize sa obrascem vize koji izdaju drave lanice EU.
Vizni informacioni sistem je nov sistem u okviru EU koji se jo uvek razvija i postepeno
poinje da se primenjuje u sve veem broju regiona u svetu. Svrha ovog sistema je prikupljanje
podataka o licima koja podnose zahtev za izdavanje viza i razmena informacija izmeu drava
lanica engen sistema, kako bi se izbegle zloupotrebe, olakala kontrola na spoljnim granicama,
spreile pretnje unutranjoj sigurnosti, olakalo pronalaenje lica koje nedozvoljeno borave
u EU, ali i kao pomo u definisanju koja je drava nadlena za razmatranje zahteva za azil.
U oblasti viza najvei izazovi u pregovorima e se odnositi na vizni reim koji mora da se
uskladi sa viznim reimom EU danom pristupanja, a koji utie na bilateralne odnose sa treim
dravama. Takoe bie i novih pravnih tekovina EU koje se stalno razvijaju, a treba da se unapredi
koordinacija i razmena informacija izmeu svih institucija koje su u postupku izdavanja viza,
zatim da se nabavi neophodna oprema i omogui razvoj viznog informacionog sistema koji
e jednog dana biti integrisan u zajedniki Vizni informacioni sistem EU. Neophodni element
procesa e biti i stalna obuka svih uesnika u proceduri izdavanja viza.
86
87
Azil
Kada je re o zakonodavstvu EU osnovni cilj politike azila je kreiranje zajednikog
evropskog sistema azila koji je u toku, to znai da e tokom pregovora Srbija morati
da usklauje tempo i da se naknadno harmonizuje sa svim usvojenim izmenama.
Propisi kojima je regulisana politika azila se odnose na zajednike standarde koji
traiocu azila moraju biti obezbeeni u svim dravama lanicama EU, i na zajednike
standarde na osnovu kojih se nekome moe odobriti status azilanta, kao i na one standarde
koji moraju biti potovani u proceduri odluivanja o zahtevu za azil, ali i za privremenu
zatitu u sluaju masovnog priliva ljudi kojima je potrebna zatita. Tako, na primer,
Dablin III Uredba definie koja je drava nadlena za odluivanje o zahtevu za azil.
Potrebno je istai da su najnovije izmene propisa u oblasti azila usvojene u junu
2013. godine to dodatno pokazuje da drava kandidat mora da prati tempo stvaranja
pravnih tekovina EU, koje se menjaju i dopunjuju tokom celog procesa pregovora.
To predstavlja dodatni zadatak za domae zakonodavstvo da bude u toku sa novinama
kako bi se pravovremeno usklaivalo.
I u oblasti azila postoji informacioni sistem koja olakava zajedniko delovanje drava
lanica EU, i njihovu saradnju, kao i spreavanje zloupotreba sitema azila - EURODAC,
te je potrebno i da Srbija unapredi svoj informacioni sistem kako bi postao deo EU
sistema. EURODAC je sistem u koji se unose otisci prstiju trailaca azila, kako bi se
spreilo da oni iznova podnose zahteve u drugim dravama lanicama Unije.
Osim stalnog usklaivanja propisa, neophodno je da se grade i jaaju institucije, jer
e broj trailaca azila rasti kako Srbija bude postajala privlana destinacija dravljanima
treih zemalja. Meutim, kako bi oblast azilantske zatite bila u potpunosti zaokruena
bie potrebno menjati i zakone u oblastima koje se odnose na prava azilanata (zdravstvena
zatita, obrazovanje, socijalna zatita i dr.). Obuka onih koji ova pravila sprovode imae
znaajnu ulogu za odluivanje o zahtevima za azil, a bie neophodno i da se obezbedi
dovoljan kapacitet za prihvatanje azilanata. Takoe, za lica kojima je odobren azil
neophodno je obezbediti integraciju u drutvo, to je takoe jedan od zahteva.
88
Autor fotografije: Milovan Milenkovi
89
Policijska saradnja
engen konvencija definie da je policijska saradnja neophodan element za ukidanje unutranjih
granica i za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, koji je danas uglavnom prekogranini,
te stoga policije drava lanica moraju da sarauju kako bi spreile i procesuirale poinioce
krivinih dela.
U oblasti policijske saradnje znaajnu ulogu ima Evropol (Evropska policijska kancelarija)
iji su osnovni zadaci podrka borbi protiv kriminala i to u oblasti droga, trgovine ljudima,
ilegalnih migracija, visokotehnolokog kriminala, prava intelektualne svojine, krijumarenja
cigareta, falsifikovanja evra, poreskih prevara, pranja novca, terorizma. Srbija je sa Evropolom
potpisala strateki sporazum, a u postupku je potpisivanja operativnog sporazuma koji e
omoguiti zajedniku borbu drava lanica EU i nae zemlje protiv kriminala.
Jaanju policijske saradnje slui i Evropski policijski koled formiran 2005. godine. Osnovni
cilj ove EU agencije jeste obuka i razvijanje istraivakih kapaciteta policajaca vieg ranga,
iz drava lanica EU, pre svega kako bi se uspostavile mree za saradnju policija i kako bi se
ojaala prekogranina saradnja u borbi protiv kriminala i zatite bezbednosti.
Osnovni zahtevi procesa pregovaranje e biti uspostavljanje mehanizama koji e omoguiti
razmenu informacija koja e doprineti efikasnijem radu, organizaciji i jaanju institucija,
kao i usklaivanju zakonodavstva kako na nacionalnom nivou tako i na meunarodnom.
Usklaivanje e biti potrebno u oblasti zatite bezbednosti u toku fudbalskih utakmica sa
meunarodnim elementom, gde e posebna panja biti posveena kreiranju nacionalnih
kontakata za saradnju i razmenu policijskih informacija. U okviru EU je formirana mrea za
zatitu javnih linosti, i to je jo jedna oblast gde e biti potrebno razmenjivati informacije,
ak i slubenike, kao i najbolje prakse.
Odlukama Saveta ministara EU su regulisani i zajedniki istrani timovi, nain na koji se
sarauje u oblasti otkrivanja ukradenih vozila sa prekograninim elementom, nain razmene
odreenih podataka sa Interpolom, zajednikom korienju oficira za vize u inostranstvu, ali i
pojednostavljenoj proceduri razmene policijskih i obavetajnih informacija izmeu drava lanica,
kao i zatiti podataka o linosti kada je re o sudskoj i policijskoj saradnji u krivinim stvarima.
To e sve biti obaveze i za Srbiju da se uskladi kako bi bila spremna da postane deo
tog zajednikog sistema policijske saradnje u borbi protiv svih oblika kriminala, ali i da u
90
91
92
meuvremenu aktivno sarauje sa svim dravam lanicama i uestvuje u radu EU agencija

koje doprinose smanjivanju stope kriminala u EU, a naroito sa prekograninim elementom.
Borba protiv organizovanog kriminala

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala je potrebno pokazati dokaze o primeni, tanije
da se procesuiraju krivina dela organizovanog kriminala i da se moe pratiti tok procesa od
poetka do pravosnane presude. Statistiki podaci koji se prate iz godine u godinu e biti
znaajan pokazatelj tokom pregovora o tome na koji nain se Srbija nosi sa ovim problemom.
Oblasti u kojima e biti potrebno da se ostvari dodatni napredak su statistika, sistem
oduzimanja imovine, kapacitet za sloene istrage, procena rizika, mapiranje kriminala,
istrage koje se vode na osnovu obavetajnih podataka, razmena informacija, zatita svedoka,
sprovoenje posebnih istranih mera, saradnja meu institucijama koje se bave tim poslom,
meunarodna saradnja i dr. Takoe, s obzirom na sloenost sluajeva pranja novca bie potrebno
da se dodatno ojaaju kapaciteti svih nadlenih insitucija koje uestvuju u procesuiranju ovih
predmeta, iji rezultati treba da pokau na koji nain ih Srbija reava.
Pravne tekovine u ovoj oblasti se razvijaju u sve veoj meri, zahtevi ove oblasti se odnose
na ratifikaciju niza konvencija Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, na jaanje meunarodne
saradnje i potovanje meunarodnih standarda, jaanje administrativnih kapaciteta i njihovo
obuavanje za sprovoenje koje je najvaniji aspekt, da je borba protiv organizovanog kriminala
delotvorna u praksi.
Borba protiv trgovine ljudima

Kada je re o trgovini ljudima, glavni izazov za Srbiju je to to predstavlja i zemlju porekla
i tranzita i odredita. Osim daljeg napretka u spreavanju i gonjenju poinilaca, potrebno
je posebnu panju posvetiti rtvama trgovine ljudima i obezbediti im ukljuivanje u
drutvo i adekvatan nivo zatite. I u ovoj oblasti statistika e biti znaajan pokazatelj
rezultata primene.
93
94

Na podruju borbe protiv terorizma na nivou EU najvaniji dokument je Okvirna odluka o borbi
protiv terorizma koja sadri definiciju terorizma i odreuje sistem kazni za ovo krivino delo. Pored
toga, Zajednikim okvirima EU je obavezala drave lanice da ratifikuju konvencije Ujedinjenih
nacija i Saveta Evrope koje se bave ovim pitanjem. EU je usvojila nekoliko stratekih dokumenata
i prateih akcionih planova za borbu protiv terorizma, i to sveobuhvatni u oblasti borbe protiv
terorizma, ali i jedan posebni o finansiranju terorizma, i o borbi protiv radikalizacije i regrutovanja.
Evropska unija je Strategijom borbe protiv terorizma definisala etiri stuba na kojima se zasniva
borba protiv terorizma: prevencija, zatita, progon i odgovor. Osim dokumenata koji na nivou Unije
definiu nain suoavanja sa teroristikim pretnjama, jedan od stratekih je i akcioni plan kojim je
definisano ta sve EU preduzima kako bi se spreilo regrutovanja terorista. Njegovim sprovoenjem
se bolje tite graani EU, pre svega boljom kontrolom granice, saobraajnica i druge infrastrukture,
ali i procesuiranjem planiranja moguih teroristikih napada, kao i otklanjanjem posledica.
Srbija je ratifikovala veliki broj konvencija na koje se i EU oslanja kada je re o ovoj oblasti. Ali
bie potrebno da svoje strateke dokumente uskladi sa strategijama i akcionim planovima EU.
Borba protiv droga

Znaajno za oblast borbe protiv droga e biti usklaivanje sa propisima koji se odnose na
prekursore, smanjenje ponude i potranje droga, kao i proces unitavanja zaplenjenih droga. S
druge strane prevencija zloupotrebe droga je znaajan aspekt kome se mora posvetiti panja,
ali i to zahteva dodatna finansijska sredstva.
S obzirom da je u nizu izvetaja identifikovana kao jedna od veih ruta i tzv. balkanska,
preko koje droga dospeva u EU, potrebno je da se ulau jai napori da se taj lanac prekine.
Stoga e biti niz zajednikih akcija drave kandidata i drava lanica EU, koji e biti pokazatelj
i merilo ostvarenih rezultata i dobre operativne saradnje.
Agencija EU koja se bavi pitanjem droga, a u ijem radu aktivno uestvuje i Srbija je
EMCDDA (Evropski centar za praenje droge i zavisnosti od droga) s ciljem analize stanja
i davanje podataka koji e pomoi daljem reavanju problema.
95
Sudska saradnja u graanskim stvarima

Sudska saradnja u graanskim stvarima podrazumeva meusobno priznavanje i izvravanje
sudskih i vansudskih odluka izmeu drava lanica, dostavljanje sudskih i vansudskih
dokumenata, usklaivanje zakonodavstva koje se odnosi na nadlenost za odreena pitanja,
saradnja prilikom uzimanja dokaza, pristup pravdi kada se radi o parnicama sa prekograninim
elementom, medijaciju.
Sve navedeno e biti potrebno da se uskladi u srpskom zakonodavnom i pravosudnom
sistemu, uz stalno jaanje pravosua koje e sprovoditi navedene propise. Posebno e se traiti
uspostavljanje direktne komunikacije sudova u Srbiji sa sudovima u ostalim lanicama EU,
bez posredovanja izvrne vlasti.
Sudska saradnja u krivinim stvarima

Kako bi borba protiv kriminala bila efikasna, pravosudni organi EU moraju da sarauju na
usklaivanju propisa o uzajamnom priznavanju sudskih odluka, krivino-procesnog i krivinog
zakonodavstva, ali su to oblasti gde se drave najtee odriu suvereniteta, te je taj proces i u
samoj Uniji postepen. Osnovni instrumenti kroz koje se ostvaruje sudska saradnja u krivinim
stvarima su uzajamno priznavanje i izvravanje sudskih odluka, poloaj rtava u krivinom
postupku, zatita ljudskih prava, materijalno pravo. lanstvom u EU e se prihvatiti jedan
potpuno nov sistem priznavanja i izvravanja sudskih odluka koji se zasniva na poverenju drava
lanica i koji se sve vie razvija, a razlikuje se od klasine meunarodne pravne pomoi koju
jedna drava ima sa ostalim dravama. Osnovni postulat je direktna komunikacija pravosudnih
organa drava lanica EU.
Evropska unija postepeno usklauje i materijalno krivino pravo tako da je sve vei broj
krivinih dela i kazni definisano na slian ili isti nain u svim dravama lanicama EU i taj proces
harmonizacije se i dalje nastavlja. Dva najznaajnija propisa kojima su ujednaene definicije
pojedinih krivinih dela su Okvirna odluka o borbi protiv terorizma i Evropski nalog za hapenje.
Evropski nalog za hapenje je znaajniji po svojim procesnim odredbama koje se odnose
na izruenje vlastitih dravljana drugim dravama, ali i na razmenu dokaznog materijala.
96
97
Navedeni nalog dodatno je razraen Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za dokaze.

U proteklom periodu na nivou EU donesen je veliki broj okvirnih odluka kojima se ureuje
pravosudna saradnja u krivinim stvarima, s kojima treba da se usaglasi i zakonodavstvo Srbije.
Takoe, za pravosudnu saradnju u krivinim stvarima vano e biti uee Srbije u Evrodastu
i u Evropskoj sudskoj mrei.
Carinska saradnja
Kao vaan segment prostora pravde, slobode i bezbednosti, a koji omoguava slobodno kretanje
ljudi, je i carinska saradnja koja podrazumeva sprovoenje Napulj II konvencije o uzajamnoj
pomoi i saradnji carinskih organa drava lanica radi spreavanja i otkrivanja carinskih
prekraja, kako nacionalnih tako i EU s ciljem ouvanja funkcionisanja unutranjeg trita.
Merilo za otvaranja pregovarakog poglavlja 24 u Hrvatskoj:

Usvojiti Strategiju intregrisanog upravljanja granicom
Merila za zatvaranje pregovarakog poglavlja 24 u Hrvatskoj:

Procedura dobijanja azila usklaena sa evropskim zakonodavstvom, to ukljuuje i uvoenje
nezavisnih tela kojima se podnosi alba i efikasnih pravnih lekova;
Jedinstven format viza usklaen sa sigurnosnim standardima, dokumentovana primena
uskladu s zakonodavstvom EU, uvoenje biometrijskih putnih isprava do pristupanja;
Dokaz o primeni Akcionog plana za integrisano upravljanje granicom u skladu sa pravnim
tekovinama koje se odnose na spoljne granice;
Dokaz o primeni zahteva EU u oblasti policijske saradnje, borbe protiv organizovanog
kriminala, sudske saradnje u graanskim i krivinim stvarima, s posebnim osvrtom na
sprovoenje stranih sudskih i arbitranih odluka;
Usklaivanje pravnog okvira kako bi se sproveo Evropski nalog za hapenje;
Usklaivanje definicije terorizma.
98
Intervju
Foto: Zorana Jevti
NIKOLA SELAKOVI, MINISTAR PRAVDE

I DRAVNE UPRAVE U VLADI SRBIJE
PREDSTOJI NAM VELIK I TEAK POSAO

ta su po Vama najvei izazovi koji predstoje
Srbiji, naroito kada je u pitanju poglavlje
23 i reforma pravosua?
Pravosue u Srbiji vie od dve decenije bilo
je orue politikog poentiranja pojedinaca, gde
su kratkoroni ciljevi i interesi imali prioritet
naspram sistemskog pristupa reavanju
problema. Ti problemi su se vie od dve decenije
nagomilavali, da bi doiveli svoj vrhunac
reformom pravosua koja je sprovoena od
2009. godine. Pribliavanjem Evropskoj uniji,
Vlada Srbije je uvidela da je gorue pitanje, koje
je od velike vanosti, kako za ivot graana
Srbije tako i za otpoinjanje pregovora, upravo
stanje u pravosudnom sistemu.
Za Ministarstvo pravde i dravne uprave
pregovaranje poglavlja 23 i reforma pravosua
su sinonimi za jedan isti drutveni proces.
Sada kada smo dobili datum za otpoinjanje
pregovora sa EU, predstoji nam veoma velik i
teak posao. Posao u koji moraju biti ukljueni
svi akteri koji ine pravosue, a iji e svaki
potez biti pod budnim okom partnera iz
Evrope. Izazovi koji nas na tom putu ekaju,

jesu pod jedan: promena svesti dananjih
nosilaca najviih pravosudnih funkcija, ali
i advokata, strune javnosti, pravosudne
administracije, kao i obe strane vlasti u
shvatanju znaaja sutinske reforme pravosua.
A pod broj dva: izgradnja strunih, odgovornih
i cilju posveenih institucija.
Potrebno je da postanemo svesni da je u
modernom svetu pravosue, kakvo mi danas
poznajemo, prevazieno decenijama unazad
i da Srbija mora krenuti sa usaglaavanjem
svojih zakonskih okvira i principa sa evropskim
pravnim tekovinama i standardima.
ta po Vaem miljenju treba da bude
prioritet kada je u pitanju reforma
pravosua i ta je po Vama kljuni preduslov
koji treba ispuniti kako bi se reforma
razvijala u pozitivnom smeru?
Ministarstvo pravde i dravne uprave je
pre tano godinu dana pred sebe postavilo
zadatak izrade Nacionalne strategije reforme
99
pravosua za narednih pet godina i prateeg

Akcionog plana. Kao jedan od osnovnih
preduslova za sistemsko reavanje loeg
stanja u pravosuu, jeste odgovoran pristup
sprovoenju te Strategije.
Samo izgradnjom jakog i efikasnog sistema,
iju e osnovu initi struni, odgovorni i kvalitetni
ljudi, moemo krenuti sa reavanjem velikog broja
problema u pravosuu, koji direktno utiu na
ivot graana. Kao osnovne prioritete, definisane
Strategijom, postavili smo novu mreu sudova,
efikasnu alokaciju nosilaca pravosudnih funkcija,
donoenje efikasnih mehanizama za procenu
rada sudija i tuilaca, efikasnost sudskih procesa
u smislu prava na suenje u razumnom roku,
reavanje starih predmeta, kvalitet propisa i
njihova primena, to e doprineti ujednaavanju
sudske prakse. Dakle, jedna sveobuhvatna reforma
koja poiva na pet osnovnih stubova, a to su:
nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde,
strunost, odgovornost i efikasnost.
Kakva bi trebalo da bude uloga medija
tokom pregovarakog i reformskog procesa
(naroito kada su u pitanju poglavlja 23 i
24)? Da li mediji mogu biti podrka tom
procesu i kako?
100
Uloga i znaaj medija u informisanju

graana je od izuzetnog znaaja za stvaranje
objektivne slike procesa pregovaranja. Mediji
moraju da na kvalitetan i odgovoran nain
informiu graane, dajui im odgovore na
njihova razna pitanja i nedoumice koje e
se svakako pojaviti u narednom periodu
hoe li se iveti bolje ili ne kada Srbija ue u
EU, koliko traju pregovori i zbog ega su oni
vani, hoe li izgubiti radno mesto ili e lake
doi do boljeg, da li e se izgubiti nacionalni
identitet i dr.
Kada su u pitanju konkretna poglavlja,
mediji moraju biti dobro podueni kako bi
razumeli i na objektivan nain izvetavali o
aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti
pravosua. Oni se moraju stalno informisati
ta je to novo kada je u pitanju borba protiv
korupcije ili unapreenje vladavine prava, kao
i o svim drugim bitnim oblastima koje ine
pravosudni sistem Srbije. Sa druge strane,
predstavnici kako izvrne tako i sudske vlasti,
moraju biti otvoreni prema medijima da bi
informacije bile to tanije i potpunije.
Kao i za same predstavnike pravosua, i za
medije e u ovom procesu vaiti ista naela
strunost, odgovornost i kvalitet.
UNUTRANJI
MEHANIZMI
PRISTUPANJA
SRBIJE
EVROPSKOJ
UNIJI
Uzimajui u obzir iskustv EU u pregovorim i njbolju prksu drv koje su nedvno

postle lnice, ali i veliinu i sposobnost srpske dministrcije, Vlada Srbije je jo 2008.
godine ustanovila koordinacioni mehanizam za evropske integracije. Ova struktura obuhvata
Koordinaciono telo, Strunu grupu i 35 podgrupa podeljenih prema odgovarajuim poglavljima
pravnih tekovina. Sva ova tela koordiniraju proces pristupanja i imala su odluujuu ulogu u
pripremi izrade odgovora na Upitnik za sticanje statusa kandidata, zatim pri izradi Nacionalnog
programa integracije kao prvog sveobuhvatnog planskog dokumenta za pravnu harmonizaciju,
kao i onog koji je potom usledio - Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina
EU. Struktura je trenutno fleksibilno postavljena, tako da je mogue u rad ukljuiti i druge
pojedince za koje predsedavajui proceni da mogu da doprinesu radu u odreenoj oblasti.
To e posebno biti znaajno u toku pregovora.
Koordinaciono telo je sastavljeno od ministara u ijoj je pretenoj nadlenosti oblast
evropskih integracija i harmonizacija sa pravnim tekovinama EU. Trenutno ga ine 12 ministara,
a predsedava premijer. Znaajno za ovu publikaciju je da su ministri pravde i unutranjih
poslova u svakom sastavu bili lanovi ovog tela.
Strunom grupom predsedava direktor Kancelarije za evropske integracije, a ine je
predsedavajui 35 podgrupa, ali i dravni sekretari onih institucija koji ne predsedavaju, ali
je znaajno da budu predstavljeni u strukturi, jer uestvuju u procesu harmonizacije.
Trideset i pet podgrupa ine osnovu za usklaivanje zakonodavstva i za sve aktivnosti u
oblasti evropskih integracija. Radom podgrupa rukovodi ona institucija koja ima pretenu
nadlenost za pitanja koja pokrivaju pravne tekovine EU u toj oblasti. Podgrupe su pravljene
sa namerom da oslikavaju budua pregovaraka poglavlja i da se institucije koordiniraju u
zajednikom radu gde imaju nadlenost. Podgrupa ima koliko i pregovarakih poglavlja, te
pokrivaju sledee oblasti:
103
104
Unutranji mehanizmi pristupanja Srbije Evropskoj uniji
1. Slobodno kretanje roba
2. Slobodno kretanje radnika

3. Poslovno nastanjivanje i slobodu pruanja usluga
4. Slobodno kretanje kapitala
5. Javne nabavke
6. Pravo privrednih drutava
7. Pravo intelektualne svojine
8. Zatita konkurencije
9. Finansijske usluge
10. Informaciono drutvo i mediji
11 Poljoprivreda i ruralni razvoj
12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja
13. Ribarstvo
14. Transport
15. Energetika
16. Porezi
17. Ekonomska i monetarna pitanja
18. Statistika
19. Socijalna politika i zapoljavanje
20. Preduzetnitvo i industrijska politika
21. Transevropske mree
22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
23. Pravosue i osnovna prava
24. Pravda, sloboda i bezbednost
25. Nauka i istraivanje
26. Obrazovanje i kultura
27. ivotna sredina
28. Zatita potroaa i zatita zdravlja
29. Carinska unija
30. Ekonomski odnosi sa inostranstvom
31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
105
106
32. Finansijski nadzor

33. Finansijska i budetska pitanja
34. Institucije
35. Ostala pitanja
Podgrupe i poglavlja koja se odnose na pravosue i osnovna prava i pravdu, slobodu
i bezbednost su posebno znaajna za ovaj prirunik.
Podgrupu koja se odnosi na Pravosue i osnovna prava vodi Ministarstvo pravde i
dravne uprave i osim njih u radu te podgrupe uestvuju i Ministarstvo unutranjih poslova,
Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave,
Ministarstvo odbrane, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prirodnih resursa,
rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapoljavanja i
socijalne politike, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, Ministarstvo finansija i
privrede, Agencija za borbu protiv korupcije, Komesarijat za izbeglice, Kancelarija za ljudska
i manjinska prava, Visoki savet sudstva, Dravno vee tuilaca, Republiki sekretarijat za
zakonodavstvo i Kancelarija za evropske integracije.
Podgrupu koja se odnosi na Pravdu, slobodu i bezbednost vodi Ministarstvo unutranjih
poslova, a osim lanova te institucije uestvuju u radu i Ministarstvo pravde i dravne uprave,
Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo regionalnog
razvoja i lokalne samouprave, Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, Bezbednosnoinformativna agencija, Komesarijat za izbeglice, Republiko javno tuilatvo, Agencija za borbu
protiv korupcije, Republiki sekretarijat za zakonodavstvo i Kancelarija za evropske integracije.
Vano je naglasiti da e postojea koordinaciona struktura biti osnova za formiranje
pregovarake strukture i da e znaajno pomoi potrebama pregovarakog procesa. Pregovaraka
poglavlja za Srbiju e biti ista kao i ona o kojima je pregovarala Hrvatska, i o kojima sada
pregovara Crna Gora. Srbija e formirati pregavaraki tim na ijem elu e biti osoba koja e
voditi pregovore na tehnikom nivou, a pregovaraki tim e biti zaduen za sva pregovaraka
poglavlja, uz podelu posla koja e biti precizno definisana.
Misija Srbije pri EU u Briselu ima posebno mesto u komunikaciji izmeu Beograda i
Brisela na tehnikom, ali i politikom nivou. Misija svojim radom u znaajnoj meri moe da
107
108
olaka posao pregovarakom timu, kako sistemskim praenjem razvoja pravnih tekovina, tako
i praenjem rasprava koje se u Briselu vode u vezi sa pristupnim pregovorima.
Kancelarija za evropske integracije kao koordinator evropskih integracija, svakako ima
znaajnu ulogu u pregovarakom procesu, ali e teite posla biti na samim pregovaraima i
radnim grupama koje e voditi ovaj proces, a pre svega pripremajui pregovarake pozicije i
obavljajui svu komunikaciju sa drugom stranom.
Predvieno je da se pregovori otvore prvim sastankom Meuvladine konferencije koju ine
predstavnici Vlada drava lanica EU i predstavnici Vlade Srbije. To je najvie telo na kome se
obino potvruju sve odluke. Potrebno je naglasiti da e se sve odluke o otvaranju i zatvaranju
pojedinih pregovarakih poglavlja donositi i potvrivati na meuvladinim konferencijama,
te je potrebno navesti da e Srbiju na tim sastancima predstavljati visoka dravna delegacija.
Primer pregovarake strukture Hrvatske:

Dravna delegacija za pregovore na elu s ministrom spoljnih poslova
Glavni pregovara
Pregovaraki tim sastavljen od trinaest pregovaraa od kojih je svaki zaduen za nekoliko
poglavlja
35 efova radnih grupa zaduenih za svako pojedinano poglavlje
Sekretarijat pregovarakog tima
Nacionalni parlamentarni odbor za praenje pregovora
Primer pregovarake strukture Crne Gore:

Kolegijum za pregovore
Dravna delegacija za pristupanje
Pregovaraka grupa za voenje pregovora o pristupanju
Radne grupe za pripremu pregovora o pristupanju za pojedina poglavlja
Kancelarija glavnog pregovaraa za voenje pregovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji
Sekretarijat Pregovarake grupe za voenje pregovora o pristupanju Crne Gore EU
109
110
111
USKLAIVANJE
NACIONALNOG
ZAKONODAVSTVA SA
ZAKONODAVSTVOM
EU
Usklaivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU Srbija je zapoela i pre nego to je to

postala njena pravna obaveza potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 2008.
godine. Prvi instrumenti usklaenosti usvojeni su jo 2003. godine kao obavezni uz svaki nacrt
zakona koji je u proceduri usvajanja.
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je lanom 72. definisao obavezu Srbije da uskladi
zakonodavstvo, ali i obavezu njegove efikasne primene. Obaveza usklaivanja stupila je na snagu
samim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i postepeno e se proirivati na
sve elemente pravnih tekovina EU. Usklaivanju na podruju pravosua i unutranjih poslova
dat je poseban znaaj. SSP u tom pogledu propisuje:
lan 72, st. 3. SSP: Usklaivanje e, naroito u ranoj fazi, biti usredsreeno na osnovne
elemente pravnih tekovina o unutranjem tritu, pravosue, slobodu i bezbednost, kao i na
druga podruja vezana za trgovinu. U kasnijoj fazi Srbija e se usredsrediti na preostale delove
pravnih tekovina Zajednice.
Instrumenti usklaenosti
Prvi instrument koji je evoluirao jo od 2003. godine je izjava usklaenosti koja povezuje propis
koji se usvaja sa onim iz pravnih tekovina EU sa kojima se usklauje po sadrini. Informacije koje
se vide iz popunjene tabele usklaenosti su da li je propis koji se usvaja obaveza iz Sporazuma
o stabilizaciji i pridruivanju, da li je planirana u Nacionalnom programu za usklaivanje sa
pravnim tekovinama, zatim sa kojim se precizno propisima EU usklauje, ali daje i sliku o
tome da li su i nai i EU propisi prevedeni, kao i da li je u izradi konsultavana neka organizacija
115
116
Usklaivanje nacionalnog zakonodavsta sa zakonodavstvom EU
ili meunarodni ekspert. Ovaj instrument prua pregled stanja kada je re o usklaenosti, i
daje samo ocenu da li je odreeni propis potpuno ili delimino usklaen ili neusklaen, kao i
razloge ukoliko nije u potpunosti usklaen i planira rokove za to. Obrazac izjave usklaenosti
sa propisima EU koji prati svaki propis sa uputstvom koje polje koje informacije prua moete
nai na http://www.seio.gov.rs//-.185.html
Drugi instrument koji daje detaljniju sliku o stepenu i nainu usklaivanja, a koji je uveden
2010. godine je tabela usklaenosti koja se popunjava u sluaju usklaivanja sa tano odreenim
pravnim propisom EU. Za svaki propis EU koji je pobrojan u izjavi usklaenosti da se izriito
sa njima usklauje domai akt, pravi se posebna tabela po principu jedan propis EU - jedna
tabela usklaenosti. Ta tabela predstavlja detaljan prikaz koji za svaki lan propisa EU kae da
li je prenet u nae zakonodavstvo i kojim lanom propisa koji se usvaja. I ovaj instrument sadri
ocenu usklaenosti i ostavlja prostor da se argumentuje zato odreeni lan nije u tom trenutku u
potpunosti usaglaen sa lanom propisa EU. Obrazac tabele usklaenosti sa detaljnim uputstvom
za popunjavanje koje prua i informacije o tome kako se prati harmonizacija kroz ovaj instrument
moete nai na http://www.seio.gov.rs//-.185.html
Cilj instrumenata usklaenosti (izjave i tabele usklaenosti) je da se uradi pregledna i
detaljna analiza usklaenosti propisa Srbije koji se usvajaju. Proces usklaivanja uz popunjavanje
ovih instrumenata e znaajno pomoi da analitiki pregled zakonodavstva (skrining) bude
kvalitetniji, kao i u definisanju daljih koraka ka potpunom usklaivanju.
Tabela i izjava usklaenosti se popunjavaju za svaki nacrt zakona i predlog uredbe, kao
i za odlukeVlade kada se njima usklauje domae zakonodavstvo sa pravnim tekovinama
EU. Obrasce oba instrumenta usvaja Vlada i u tom obliku ih koriste sve nadlene institucije.
Zakonodavni planovi
Srbija je jo od 2004. godine poela sa usvajanjem akcionih planova usklaivanja zakona sa
pravnim propisima EU. U poetku su to bili jednogodinji planovi znaajni za proces evropskih
integracija u datom trenutku. Stupanjem na snagu SSP-a 2008. godine, donoenje programa
117
usklaivanja postala je i pravna obaveza Srbije. lan 72. st. 4. Sporazuma je propisao da e se
usklaivanje ostvariti na osnovu programa dogovorenog izmeu Evropske komisije i Srbije.
Planski i analitiki se pristupilo izradi planova tek usvajanjem Nacionalnog programa za
integraciju za period 2008-2012. Dokument je sadrao etvorogodinji plan zakonodavnih
aktivnosti kojima je cilj bio usklaivanje sa pravnim propisima EU. Planirani propisi za usvajanje
bili su povezani sa tano odreenim sekundarnim propisima EU sa kojima se usklauju. Definisani
su bili rokovi u kojima je planirano usvajanje, kao i to koja je institucija odgovorna za izradu i
predlaganje propisa. Dokument je revidiran tri puta kako bi se detaljnije precizirale obaveze.
Vlada je usvajala tromesene planove o ispunjenosti predvienih obaveza to je dodatno
poveavalo odgovornost za neispunjeno. S obzirom da je plan bio za period do 31. decembra
2012. vano je istai da je njegova ispunjenost bila 88 odsto, tanije od planiranih 1172 zakona,
strategija i podzakonskih akata usvojeno je njih 1030. Srbija je postala drava kandidat u
martu 2012.
Za naredni etvorogodinji period Srbija je potom usvojila Nacionalni program za
usvajanje pravnih tekovina (NPAA) za period 2013-2016. godine. Dokument sadri detaljan
prikaz zakonodavnih planova za usklaivanje sa pravom EU u 2013. godini, dok su naredne
tri godine postavljene okvirnije kako bi detaljnije i preciznije bili definisani planovi u skladu
sa potrebama pregovarakog procesa u svakom pojedinanom poglavlju. NPAA je podeljen
u tri celine koje prate osnovne kriterijume za lanstvo u EU, a to su:
1. Politiki kriterijumi
2. Ekonomski kriterijumi
3. Sposobnost preuzimanja obaveza iz lanstva
Najsadrajniji je trei deo koji je podeljen u 33 dela koja su u stvari pregovaraka poglavlja
i kao takva su definisani, a svaki od tih delova ima sledee podnaslove obraene s ciljem
planiranja mera i aktivnosti za naredni etvorogodinji period:
Pregled stanja
Pregled prioriteta za 2013. godinu u pogledu usklaivanja zakonodavstva
Administrativni kapaciteti
118
Usklaivanje nacionalnog zakonodavsta sa zakonodavstvom EU
119
Mere za sprovoenje prioriteta u 2013. godini

Mere planirane za period 20142016.
Obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Prelaznog sporazuma
Pregled tekue i planirane inostrane razvojne pomoi
Dokument NPAA sadri i tri priloga, i to su:
Prilog A - Plan usklaivanja zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama Evropske unije i
pregled mera za sprovoenje
Prilog B - Planirana budetska sredstva
Prilog V - Preliminarna lista pravnih propisa koji e biti prevedeni u 2013. godini
NPPA osim zakonodavnih aktivnosti utvruje i druge mere koje je potrebno sprovesti kako
bi se ispunili svi zahtevi za lanstvo u Evropskoj uniji. Osim definisanja mera, tu se utvruju i
rokovi u kojima je to planirano da bude uraeno kao i odgovorne institucije koje su zaduene
za taj posao. Kancelarija za evropske integracije je zaduena za tromeseno izvetavanje o
ispunjenosti plana. Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU NPAA moete nai
na sajtu Kancelarije za evropske integracije:
http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npi_usvajanje_pravnih%20
tekovina.pdf
120
INSTITUCIONALNI
OKVIR EVROPSKE
UNIJE
Institucionalna struktura Evropske unije je sama po sebi veoma sloena i razumevanje njenog
funkcionisanja ne predstavlja izazov samo za graane, ve i za nacionalne administracije.
Lisabonskim ugovorom predvieno je da Evropska unija ima sedam glavnih tela (Evropski
parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropsku komisiju, Sud Evropske unije, Revizorski
sud i Evropsku centralnu banku) i dva pomona (Komitet regiona i Ekonomski i socijalni
komitet). Za uspeno voenje pristupnih pregovora, ali jo vanije za budue funkcionisanje
unutar tog institucionalnog okvira, od velike je vanosti dobro poznavanje uloge i nadlenosti
svake od ovih institucija.
Evropski parlament (EP) je predstavniko telo svih graana Evropske unije. Poslanici
EP biraju se na optim i neposrednim izborima. Evropski parlament je zakonodavno telo
EU, koje ta ovlaenja deli sa Savetom. Pored zakonodavne funkcije, Evropski parlament ima
budetsku funkciju, a nadlean je i za politiku kontrolu i konsultacije. Takoe, odluuje
prilikom imenovanja i razreenja lanova Evropske komisije, imenovanja ombudsmana, lanova
Evropske centralne banke, Revizorskog suda i drugih institucija. Lisabonskim ugovorom ojaana
je uloga EP u donoenju odluka, prvenstveno proirenjem primene postupka saodluivanja
na nove oblasti kao to su imigracija, pravosudna saradnja u krivinim postupcima, policijska
saradnja i poljoprivreda. Evropski parlament aktivno uestvuje i u praenju napretka drave
kandidata u pristupnim pregovorima i to kako kroz rad Zajednikog parlamentarnog odbora
tako i organizovanjem plenarne rasprave i usvajanjem politikih deklaracija. Najvaniji
momenat u pristupnom procesu je ratifikacija pristupnog ugovora u Evropskom parlamentu.
Evropski savet je ne samo zbog svog sastava, ve i po svojoj ulozi najvanije politiko telo
EU. Politiki usmerava razvoj EU i stvara strateki okvir za delovanje EU. S tim ciljem Evropski
savet utvruje opte politike smernice i prioritete Unije. Po pravilu Evropski savet odluke
donosi konsenzusom usled ega dokumenti koje usvaja imaju posebnu politiku vanost.
123
Ovu instituciju EU ine efovi drava i vlada, zajedno s njegovim predsednikom i s predsednikom
Komisije. Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku uestvuje u njegovom
radu. Lisabonski ugovor uveo je novu funkciju predsednika Evropskog saveta. Kada je re o
pristupnim pregovorima upravo Evropski savet donosi najvanije odluke: dodeljivanje statusa
kandidata, otvaranje pregovora, zatvaranje pregovora i odreivanje datuma ulaska u Uniju.
Savet Evropske unije ili Savet ministara je svakako jedno od najvanijih tela za usvajanje
konkretnih pravnih instrumenata, kako zakonodavnih tako i onih na podruju zajednike spoljne
i bezbednosne politike. Savet zajedno s Evropskim parlamentom usvaja zakonodavne pravne
akte te odluuje o budetu. Pored toga Savet ima funkciju utvrivanja politike i koordiniranja
Evropske unije. Savet ine po jedan ministar iz svake drave lanice, i to u zavisnosti od
oblasti koja se nalazi na dnevnom redu. Sastanci Saveta odravaju se jedanput meseno, a po
potrebi se organizuju i vanredna zasedanja, kao i nezvanini sastanci na kojima se ne donose
odluke (nazivaju se i Gimnih sastanci, po imenu nemakog dvorca u kome je odran prvi
ovakav sastanak u aprilu 1974. godine). U praksi je upravo Savet centralno telo na kojem se
raspravlja napredak drave kandidata u procesu pristupanja EU, kroz Radnu grupu Saveta
za proirenje, Korepera i na samim sastanicma Saveta. Sve odluke o pregovorima donose se
jednoglasnom odlukom, saglasnou svih drava lanica. Najznaajnije odluke za pregovore
donose se na sastancima ministara spoljnih poslova drava lanica (sastanak Saveta za opte
poslove General Affairs Council GAC).
Evropska komisija (EK) je u stvari telo koje titi interese Unije i najvei je zagovornik daljih
unutranjih integracija EU. lanove Komisije sporazumno odreuju drave lanice, a njihov
izbor potvruje Evropski parlament. Mandat komesara traje pet godina. Komesari obavljaju
svoju dunost nezavisno i u optem interesu Unije. Nadlenosti Evropske komisije mogu se
u naelu grupisati u est kategorija: predlaganje i razvijanje politika i zakonodavstva, izvrne
vlasti, uvar pravnog okvira, pregovara i predstavljanje u spoljnim odnosima, medijator i
posrednik i promoter optih interesa. Za njenu ulogu u zakonodavnom procesu presudna je
injenica da se, u naelu, zakonski akti Unije mogu donositi samo na osnovu predloga Komisije.
U pristupnom procesu, Evropska komisija je zaduena za pripremu svih dokumenata, kao
i za voenje i upravljanje pregovarakim procesom.
Evropski sud pravde, osnovan 1952. godine, je jedini ovlaeni tuma odredaba osnivakih
ugovora EU. Sud je nadlean za primenu prava Unije i za tumaenje odredaba prava EU.
124
Institucionalni okvir Evropske Unije
Sud moe da odluuje u sluajevima koje podnose drave lanice, institucije Unije, kao i
pravna i fizika lica. U okviru postupka prethodnog tumaenja prava Unije, koji se pokree na
zahtev suda drave lanice, Sud obezbeuje jedinstveno tumaenje prava Unije. Evropski sud
pravde ima 28 sudija i 9 optih pravobranilaca. Sudije se imenuju sporazumom vlada drava
lanica na period od est godina, s tim to isto lice moe biti ponovo imenovano za sudiju bez
ogranienja. Sedite Suda je u Luksemburgu.
Evropski finansijski sud osnovan je Ugovorom o izmenama finansijskih propisa 22. jula
1975. godine, a poeo je da radi u oktobru 1977. godine. Ugovorom o EU (Mastriht, 1992) Sud
je dobio status organa EU. Evropski finansijski sud nadlean je da kontrolie prihode i trokove
institucija EU, garantuje zdravo finansijsko upravljanje i omoguava Evropskom parlamentu
da odobri izvravanje budeta. Po isteku svake finansijske godine, Finansijski sud izrauje
godinje izvetaje koji se predstavljaju institucijama/organima EU i objavljuju u Slubenom
listu Evropske unije zajedno sa odgovorima tih institucija/organa na zapaanja Finansijskog
suda. Finansijski sud moe, na svoju inicijativu, da dostavlja zapaanja o posebnim pitanjima
u obliku posebnih izvetaja, ili pak da daje miljenja na zahtev neke od institucija EU. Sedite
Evropskog finansijskog suda nalazi se u Luksemburgu.
Evropska centralna banka (ECB) osnovana 30. juna 1998. godine nadlena je za evropsku
monetarnu politiku. Od 1. januara 1999. godine ECB je preuzela sve nadlenosti za primenu
evropske monetarne politike koje je odredio Evropski sistem centralnih banaka. Evropska
centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim
bankama drava lanica, dri i upravlja deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ouvanje
stabilnosti cena u zoni evra i ouvanje kupovne moi evra. To podrazumeva strogo kontrolisanje
inflacije, tj. da godinje poveanje cena bude manje od 2%. ECB to postie kontrolom koliine
novca u opticaju, praenjem kretanja cena i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena u
evrozoni. Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim
centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka, u kojem uz nju uestvuju
i centralne banke drava lanica evrozone. Na osnovu ugovora o EZ garantuje se nezavisnost
monetarne vlasti. Institucije EU i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smeju ni na
koji nain da utiu na Evropsku centralnu banku, kao ni na nacionalne centralne banke.
Komitet regiona je institucija Evropske unije osnovana Ugovorom iz Mastrihta kao
predstavniko telo lokalnih i regionalnih vlasti drava lanica EU. Osnovni zadatak ovog tela
125
je da uskladi proces odluivanja u EU sa posebnim interesima evropskih regiona, odnosno

da ga priblii interesima i oekivanjima graana EU. Evropska komisija i Savet EU obavezni
su da konsultuju Komitet regiona o predlozima odluka koje se primenjuju na regionalnom i
lokalnom nivou. Komitet ima iskljuivo savetodavnu ulogu i nema mogunosti da zaustavi
ili odloi odluku Saveta, odnosno Evropske komisije. Komitet regiona takoe prati pojedine
aspekte pregovarakog procesa i to kroz Zajedniki odbor regiona.
Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo Evropske unije koje zastupa interese
privrednih, interesnih i socijalnih grupa iz drava lanica EU. Komitet je ustanovljen Rimskim
ugovorom (1957. godine) i od tada zauzima znaajno mesto u postupku odluivanja u telima
EU. Konsultovanje Komiteta obavezno je u sluajevima koji se neposredno tiu njegove
nadlenosti. Ekonomski i socijalni komitet ima mogunost i da samostalno objavljuje svoja
miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti. Komitet ima 344 lana koji su podeljeni u tri grupe
(radnici/zaposleni, poslodavci i ostali), i u punom sastavu se sastaje deset puta godinje. Ovaj
komitet godinje objavi, u proseku, oko 180 miljenja.
Ostala tela i agencije EU osnovane za podruje pravosua i unutarnjih poslova

Ombudsman (narodni advokat, zastupnik) prima albe graana Evropske unije kada oni smatraju
da su im zajednike institucije ugrozile odreeno pravo. Te institucije ukljuuju Savet, Komisiju
i Parlament, ali ne i Sud Evropske unije. Ombudsman je ustanovljen Ugovorom iz Mastrihta sa
ciljem unapreivanja demokratinosti i transparentnosti u radu zajednike uprave. Ombudsman
samoinicijativno ili na osnovu prijave razmatra odreene sluajeve krenja procedure u radu
organa EU. On ima i ulogu posrednika u sporu izmeu lica koje je podnelo albu i optuenog
organa EU. Ombudsman neometano sprovodi istragu, a organ pod istragom duan je da priloi
sva dokumenta neophodna za istragu. Ombudsmanu se mogu obratiti dravljani EU, dravljani
treih zemalja koji borave u EU, preduzea, udruenja, kao i organizacije ije je sedite u EU.
Evropol Evropska policijska kancelarija je EU agencija sa seditem u Hagu, operativna
od 1999. godine. Cilj joj je da pomae policijama drava lanica EU u prevenciji i borbi protiv
najozbiljnih oblika organizovanog kriminala kao to su terorizam, trgovina drogom i trgovina
ljudima. Osnovni mandat je da se povea efikasnost i saradnja izmeu nadlenih policijskih
126
Institucionalni okvir Evropske Unije
i pravosudnih organa drava lanica, pre svega kroz razmenu obavetajnih podataka u svrhu
prevencije i borbe protiv organizovanog kriminala, kao i izradom analiza, kako bi se i na taj
nain pomogle akcije policije i pravosudnih organa drava lanica. Evropol nema istranih
ovlaenja kao policije svake od drava lanica. Ova agencija sa dravama koje nisu lanice
EU zakljuuje ugovore o saradnji na stratekom i operativnom nivou.
Evrodast je agencija EU sa seditem u Hagu koja je osnovana kako bi se unapredila saradnja
pravosudnih organa u krivinim stvarima, zatim kada se radi o ozbiljnim prekograninim
kriminalnim aktivnostima i organizovanom kriminalu, pre svega terorizmu, trgovini ljudima,
drogom i orujem, seksualnoj eksploataciji ena i dece, visokotehnolokom kriminalu, prevarama,
pranju novca. Godinje pomogne saradnju i koordinaciju drava lanica u vie od 1500 sluajeva
prekograninog kriminala. Ova agencija podrava saradnju nadlenih pravosudnih organa drava
lanica, posebno olakavajui realizaciju meunarodne pravne pomoi i sprovoenje zahteva o
ekstradiciji. Takoe, podrava na razne naine nadlene pravosudne organe drava lanica da
sprovode efikasnije istrage i procesuiraju sluajeve koji se odnose na prekogranini kriminal.
Evrodast moe da zakljuuje ugovore o saradnji sa dravama nelanicama EU. Svaka drava
lanica delegira sudiju, tuioca ili pripadnika policije koji ine Koled Evrodasta.
Evropska pravosudna mrea je mrea nacionalnih kontakt taaka drava lanica koja
olakava pravosudnu saradnju u krivinim stvarima. Ova mrea omoguava direktne kontakte
izmeu sudskih organa. Osnovana je 1998. godine i u radu se oslanja i blisko sarauje sa
Evrodastom, ak ima i sekretarijat u njegovim prostorijama u Hagu.
Agencija EU za osnovna prava je osnovana 2007. godine sa seditem u Beu. Osnovni
zadatak je prikupljanje i analiza podataka o potovanju osnovnih prava koja su garantovana EU
poveljom o osnovnim pravima. Sarauje sa institucijama Unije i dravama lanicama, kao i sa
drugim nacionalnim i meunarodnim organizacijama kako bi se omoguilo da garantovana
prava budu potovana na jednak nain za sve koji ive u EU.
Fronteks- Evropska agencija za kontrolu spoljnih granica EU osnovana je 2004. godine sa
seditem u Varavi. Osnovni zadatak je da olaka i unapredi primenu postojeih mera koje se
odnose na kontrolu spoljnih granica EU. Doprinosi efikasnoj i jednoobraznoj kontroli osoba
na tim granicama, kao i nadzoru samih granica. Takoe pomae dravama lanicama prilikom
obuke graninih slubenika kako bi jedinstveni standardi obuke bili usvojeni. Jedan od vanih
zadataka je i izrada analiza rizika.
127
EASO - Evropska kancelarija za podrku azila je nezavisno telo koje radi od polovine 2011.
godine, sa seditem na Malti. Ima cilj da razvije praktinu saradnju razmenom informacija
o azilu izmeu drava lanica i pomoi u obuci, zatim da pomogne dravama koje su pod
posebnim migratornim pritiskom, kao i da i dalje radi na razvijanju zajednike politike azila EU.
EMCDDA - Evropski monitoring centar za droge i zavisnost od droga je osnovan devedesetih
godina sa seditem u Lisabonu, s ciljem monitoringa situacije u vezi sa problemom droga u
dravama lanicama EU, kako bi ga reavali to efikasnije. Ova agencija priprema podatke za
drave lanice koje na osnovu njih kreiraju politiku borbe protiv droga, ali takoe pomae i
onima koji rade na ovim pitanjima i u praksi. S ciljem prikupljanja preciznih podataka razvijen
je usklaen sistem u svakoj od drava lanica kako bi se omoguila njihova vea preciznost i
uporedivost. Na osnovu tih podataka Centar radi analize koje pruaju jasnu sliku o situaciji
kada je problem droga u pitanju, irom EU.
Cepol - Evropski policijski koled pomae unapreenje zajednikog pristupa problemima
koji se javljaju u sluajevima u borbi protiv kriminala, najpre kroz obuke viih policijskih
slubenika, ali i kroz programe razmene policijskih slubenika razliitih drava lanica EU
kako bi se i na taj nain bolje razumeo pravni poredak u EU.
128
Web linkovi:
Generalni direktorat Evropske komisije za proirenje EU / European Commission DG
Enlargement (ELARG) - http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
Srbija Generalni direktorat Evropske komisije za proirenje EU / Serbia - European Commission
DG Enlargement (ELARG) - http://ec.europa.eu/enlargement/countries/detailed-countryinformation/serbia/index_en.htm
Generalni direktorat Evropske komisije za unutranje poslove / European Commission DG
Home Affairs (HOME) - http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/index_en.htm
Generalni direktorat Evropske komisije za pravosue / European Commission DGJustice
(JUST) - http://ec.europa.eu/justice/index_en.htm#newsroom-tab
Savet Evropske unije Pravosue i unutranji poslovi (PUP) / Council of EU - Justice and
home affairs (JHA) - http://www.consilium.europa.eu/policies/council-configurations/justiceet-affaires-interieures-(jai)?lang=en
Savet Evropske unije Proirenje / Council of EU Enlargement - http://www.consilium.
europa.eu/policies/enlargement?lang=en
Srbija Savet Evropske unije Proirenje / Serbia Council of EU Enlargement - http://
www.consilium.europa.eu/policies/enlargement/serbia?lang=en
Evropska pravosudna mrea / European Judicial Network - http://www.ejn-crimjust.europa.eu/ejn/
Evropski portal za e-pravosue / European e-Justice - http://ec.europa.eu/justice/criminal/
european-e-justice/index_en.htm
Evropski portal za e-pravosue / European e-Justice Portal - http://ec.europa.eu/justice/
criminal/european-e-justice/portal/index_en.htm
129
Evropski pravosudni atlas u graanskim pitanjima / European Judicial Atlas in Civil Matters
- http://ec.europa.eu/justice_home/judicialatlascivil/html/index_en.htm
Evropski informacioni sistem krivinih dosijea / ECRIS European Criminal Records Information
System - http://ec.europa.eu/justice/criminal/european-e-justice/ecris/index_en.htm
Osnovna prava / Fundamental rights - http://ec.europa.eu/justice/fundamental-rights/index_en.htm
Krivino pravosue / Criminal Justice - http://ec.europa.eu/justice/criminal/index_en.htm
Graansko pravosue / Civil Justice - http://ec.europa.eu/justice/civil/index_en.htm
Politika kontrole droga / Drug control policy - http://ec.europa.eu/justice/anti-drugs/index_en.htm
Zajedniki evropski sistem azila / Common European Asylum System - http://ec.europa.eu/
dgs/home-affairs/what-we-do/policies/asylum/index_en.htm
engen, granice i vize / Schengen, Borders & Visas - http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/
what-we-do/policies/borders-and-visas/index_en.htm
Kriza i terorizam / Crisis & Terrorism - http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/
policies/crisis-and-terrorism/index_en.htm
Policijska saradnja / Police cooperation - http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/
policies/police-cooperation/index_en.htm
Organizovani kriminal i trgovina ljudima / Organised crime & Human trafficking - http://ec.europa.
eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/organized-crime-and-human-trafficking/index_en.htm
130
Agencije Evropske unije

Evrodast Evropska jedinica za pravosudnu saradnju / EurojustEuropean Unions Judicial
Cooperation Unit http://www.eurojust.europa.eu/Pages/home.aspx
Evropol Evropska policijska kancelarije / Europol - European Police Office - https://www.
europol.europa.eu/
FRONTEKS Agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama Evropske
unije / FRONTEX - EU Agency for Operational Cooperation at External Borders- http://
www.frontex.europa.eu/
EMCDDA - Evropski centar za praenje droga i zavisnosti od droga / European monitoring
centre for drugs and drug addiction - EMCDDA - http://www.emcdda.europa.eu/index.cfm
ENISA - Evropska agencija za bezbednost mrea i podataka / European network and information
security agency - ENISA - http://www.enisa.europa.eu/
CEPOL Evropska policijska akademija / European Police College - CEPOL- https://www.
cepol.europa.eu/index.php?id=home0
FRA - Agencija Evropske unije za osnovna prava / European Union Agency for Fundamental
Rights - FRA- http://fra.europa.eu/en
EIGE Evropski institut za rodnu ravnopravnost / European Institute for Gender Equality EIGE- http://eige.europa.eu/
131
Spisak ugovora, konvencija, sporazuma i institucija koji se navode u tekstu Vodia,

te linkovi gde se oni mogu nai na internetu.
NAZIV DOKUMENTA
LINK KA DOKUMENTU ILI IZVORU
SPP
http://www.seio.gov.rs/dokumenta/sporazumi.193.html
Prelazni trgovinski
sporazum
http://www.seio.gov.rs/dokumenta/sporazumi.193.html
Ugovor o Evropskoj uniji

(Lisabonski ugovor)/the
Treaty of Lisbon
http://eur-lex.europa.eu/JOHtml.do?uri=OJ:C:2007:306:SOM:EN:HTML
Strategija proirenja
Evropske unije za 20122013. /EU Enlargement
Strategy 2012-2013
http://ec.europa.eu/europeaid/infopoint/publications/enlargment/65f_en.htm
Povelja Evropske unije o

osnovnim pravima/Charter
of Fundamental Rights of
the European Union
Pravosue i unutranji
poslovi (PUP) / Justice
and Home Affairs (JHA)
132
http://ec.europa.eu/justice/fundamental-rights/index_hr.htm
//www.europarl.europa.eu/charter/pdf/text_en.pdf
http://www.consilium.europa.eu/policies/council-configurations/justice-et-affairesinterieures-(jai)?lang=en
Glosar Evropske komisije

/ Glossary of the
European Commission
http://ec.europa.eu/enlargement/policy/glossary/index_en.htm
NAZIV INSTITUCIJE,
TELA, ORGANA
LINK
Evropski parlament /
European Parliament
http://www.europarl.europa.eu/portal/en
Savet Evropske unije
http://www.consilium.europa.eu/homepage?lang=en
Evropska komisija
http://ec.europa.eu/index_en.htm
Evropski parlament
http://www.europarl.europa.eu/portal/en
Evropski savet
http://www.european-council.europa.eu/home-page.aspx
133
Sud pravde Evropske

unije
http://curia.europa.eu/jcms/jcms/Jo2_7024/
Fronteks
http://www.frontex.europa.eu/
EMCDDA - Evropski
centar za praenje droga
i zavisnosti od droga
http://www.emcdda.europa.eu/about
EVROPOL
https://www.europol.europa.eu/
EVRODAST
http://eurojust.europa.eu/Pages/home.aspx
Delegacija Evropske unije

u Republici Srbiji
www.europa.rs
Vlada Republike Srbije

Kancelarija za evropske
integracije
134
www.seio.gov.rs
Vlada Srbije
www.srbija.gov.rs
Narodna skuptina
Republike Srbije
www.parlament.gov.rs
Predsednik Republike
Srbije
www.predsednik.rs
Ministarstvo pravde
i dravne uprave
Republike Srbije
www.mpravde.gov.rs
Ministarstvo spoljnih
poslova Republike Srbije
www.mfa.gov.rs
Evropska komisija
http://ec.europa.eu/index_en.htm
Misija Republike Srbije

pri Evropskoj uniji
http://www.eu-brussels.mfa.gov.rs/
135
PROJEKAT ZA PRAVNU REFORMU U SRBIJI
Projekat za pravnureformu prua pomo u procesu unapreenja pravnog i institucionalnog

okvira za snanu vladavinu prava i zdrav ekonomski rast, ime se utire put pristupanju
Srbije Evropskoj uniji.
Projekat finansira Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemake
(BMZ) i podrava ga njegov politiki partner, Kancelarija za evropske integracije Vlade
Republike Srbije. Projekat sprovodi Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zumsammenarbeit
(GIZ) GMbH. GIZ se oslanja na vie od deset godina iskustva sa pravnim i pravosudnim
reformama u Srbiji i Jugoistonoj Evropi. Ovaj bilateralni projekat za pravnu reformu e
trajati osam godina, od 2011. do 2018. godine, pri emu je prva faza ugovorena i odobrena
do decembra 2013. godine.
Projekat za pravnu reformu se usredsreuje na glavne izazove koji se postavljaju pred
pravne reforme u Srbiji: poboljanje celokupnog zakonodavnog procesa, implementacija
reformisanih zakona i popularizacija propisa, pogotovo u oblasti graanskog i trgovinskog
prava.
Ova tri izazova definiu tri komponente projektnog pristupa pravnoj reformi, pri emu
svaka komponenta nadograuje jedna drugu. Prvo, preduslov za dobre zakone je efikasan,
transparentan i participativan zakonodavni proces.
Potom, zakone moraju sprovoditi dravna uprava i pravosue. Konano, oni na koje se
zakoni odnose moraju biti upoznati sa svojim pravima i obavezama kako bi shodno tome
mogli postupati. Napori u oblasti pravnih reformi se mogu smatrati uspenim tek nakon
to se razmotre ova tri elementa ciklusa pravne reforme.
Odgovarajui na potrebe i iskazujui fleksibilnost u svojim aktivnostima, projekat je
snano partnerski orijentisan radi promovisanja odrivosti i oseaja vlasnitva nad pravnim
reformama u Srbiji.
137
Zahvaljujui svojim snanim nacionalnim i meunarodnim mreama, projektni tim e

kontinuirano obezbeivati platformu za prenos i razmenu nemakog, evropskog i regionalnog
strunog znanja do 2018. godine. U okviru svoje saradnje sa drugim donatorima u Srbiji,
kao i sa regionalnim i meunarodnim partnerima, Projekat za pravnu reformu pridaje veliki
znaaj donatorskoj koordinaciji.
Za vie informacije o projektu i aktivnostima posetite www.pravnareforma.rs
138
IZDAVA
GIZ Projekat za pravnu reformu u Srbiji
ZA IZDAVAA
Dr Mike Falke
KOORDINATOR PROJEKTA
Radmila Borozan
GLAVNI UREDNIK
Dr.sc. Kristian Turkalj
AUTORI
Ivana uri, Sanja Mrvaljevi Niavi
STILSKI UREDNIK
Ljubica Gojgi
KREATIVNI UREDNIK
Maja Vujakovi ureinovi
UREDNIK FOTOGRAFIJE
Ivan Zupanc
DIZAJN I TEHNIKO UREENJE
Ivan Joci
LEKTURA
Milica Mili
PREVOD
Vladimir Braanac
TAMPA: GRAFIX
TIRA: 300
Beograd, septembar 2013
www.pravnareforma.rs
CIP -
,
341.217.02(4-672EU:497.11)
340.137(4-672EU:497.11)
, , 1969Pregovaraka poglavlja 23 i 24 : o emu
pregovaramo? : [vodi za novinare] / [Ivana uri, Sanja Mrvaljevi Niavi]. - Beograd :
GIZ Projekat za pravnu reformu u Srbiji, 2013 (Beograd : Grafix). - 136 str., [1] presavijen
list s geogr. kartom : ilustr. ;
21 cm + 1 elektronski optiki disk (CD-ROM)
Tira 300.
ISBN 978-86-87737-74-7
1. , , 1977- []
a) - -
b) - - - COBISS.SR-ID 200697100
Pregovaraka
poglavlja 23 i 24
Opregovaramo
emu
Vodi za novinare

Vodic Za Novinare PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Vodic Za Novinare PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Pregovaraka

ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUIVANJU

35 KORAKA DO CILJA PROCES PREGOVORA ZA LANSTVO

POGLAVLJE 23 - REFORMA PRAVOSUA I OSNOVNA PRAVA I POGLAVLJE

UNUTRANJI MEHANIZMI PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

VII. USKLAIVANJE NACIONALNOG ZAKONODAVSTVA SA PRAVNIM

Autor fotografije: Nemanja Jovanovi

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

saradnje i pomirenja, te da nastavi da radi na

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

i irok konsenzus o napretku ka cilju zemlje

Nema sumnje da Srbija ima potencijala da se

Autor fotografije: Nemanja Jovanovi

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

Srbija je na dobrom putu da zadovolji politike kriterijume postavljene na sastanku

Odnosi Republike Srbije i Evropske Unije

Hronologija dosadanjih odnosa Srbije i Evropske unije

Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za lanstvo

12. oktobar 2011.

Evropska komisija je u svom Miljenju o kandidaturi Srbije preporuila da se Srbiji

31. januar 2011.

Predsednik Vlade Srbije predao odgovore na Upitnik Evropske komisije upuen

19. januar 2011.

Evropski parlament ratifikovao je u Strazburu Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

24. novembar 2010.

25. oktobar 2010.

14. jun 2010.

EU donela odluku o poetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

Prelazni trgovinski sporazum izmeu Evropske unije i Srbije stupio na snagu.

22. decembar 2009.

Srbija podnela zahtev za prijem u lanstvo EU.

19. decembar 2009.

Stupio na snagu bezvizni reim sa EU.

EU donela odluku o poetku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma

Srbija poela sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma izmeu Srbije i EU.

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

29. april 2008.

Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropske unije i Srbije.

Stupili na snagu Sporazum o viznim olakicama i Sporazum o readmisiji.

Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropske unije i Srbije.

18. septembar 2007.

Potpisani su Sporazum o viznim olakicama i Sporazum o readmisiji izmeu

19. decembar 2006.

Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistonoj Evropi (CEFTA).

10. oktobar 2005.

Poetak pregovora Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zakljuenju Sporazuma

SCG dobija pozitivnu ocenu o Izvetaju o spremnosti SCG za pregovore o

Samit u Solunu, potvrena evropska budunost drava Zapadnog Balkana na

SRJ pozvana na samit EU u Bijaricu, i tad ulazi u PSP.

Otvoren Proces stabilizacije i pridruivanja - PSP za ZB (za vreme nemakog

Koraci koji predstoje Srbiji do lanstva u EU:

Odnosi Republike Srbije i Evropske Unije

Autor fotografije: Saa oli

Ciljevi ovog pridruivanja su:

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

unapreivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine

Tela za sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

Autor fotografije: Nemanja Jovanovi

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Autor fotografije: Ivan Zupanc

Poglavlja 23 i 24: O emu pregovaramo?

Autor fotografije: Nemanja Pani