You are on page 1of 292

D R A Q I N J A A R S I

DRUTVENO-EKONOMSKI KORENI
STALJINIZMA

v 'it
ATOJ
INSTITUTA ZA MEUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
B e o g r a d 1972.

SADRAJ
PREDGOVOR UVOD - - -

- - -

- - -

- - -

- - -

- - -

- - -

I - SOVJETSKA STVARNOST POSLE OKTOBRA - Industrijska i poljoprivredna proizvodnja


Prve ekonomske veze sa inosnanstvom
Lenjin o Rusiji posle revolucije
Meunarodni poloaj Sovjetske Rusije
II
III -

5
u

19

20
2c
33
ja

- NOVA EKONOMSKA POLITIKA - LENJ1NOV PUT KA SO


CIJALIZMU U USLOVI MA NERAZVIJENOSTI - - 53
U ODSUSTVU LENJINA: XII KONGRES RKP (b) Uloga partije i drave

Kongres o NEP-u
/5ukob PolitbiroTrocki /
Nacionalno pitanje
Odnosi u RKP (b)

67
78
82
97
101

'

IV - UTEMELJENJE ADMINISTRATIVNOG SISTEMA UPRAVLJA


NJA PRIVREDOM - - - - - - 117
Proklamacije i stvarnost privrednih kretanja 118
Kolektivizacija sela 134
Unutranja i spoljna trgovina
144
V - STAU1N1ZAM KAO SISTEM -

153

Sveobuhvatno dravno planiranje



Neka obeleja Staljinizma kao politikogsistema

133
167

VI VII -

O M EU NARO DNO J DIMENZIJI STALJINIZM A

ZA K LJU A K ILI: O IDENTIFIKACIJI IZVORA TEKOA I


DALJIM IMPULSIMA ZA PROMENE SISTEMA _
-

BIBLIOGRAFIJA
SUMMARY

181
199
211
219

PE3IOME


231
PREDMETNI INDEKS
- - - - - - - - - 2 4 7
INDEKS IMENA I GEOGRAFSKIH NAZIVA
- - - - - 277

PREDGO VO R
Tema ovog rada znaajna je ne samo po tome to se odnosi
na jedan kljuni period u razvoju Sovjetskog Saveza ve i po tome
to je to specifian sluaj jedne daleko ire problematike koja je
bila u ono vrijeme, kao i danas, vrlo znaajna, a koja e to jo
dosta dugo biti i u budunosti. Autor se ograuje od tretiranja
i anatiziranja staljinizma van onog vremena i prostora u kojem
je on nastao u periodu od X do XVil-kongresa-Komunistike par
tije SovferskogSaveza, to jest u toku priblino jedne i po decenije
poslije revolucije. Osim toea, tema rada je analiziranje prije svega
ekonomskih korijena, dakle razmatranje i studiranje stanja, raz
voja i svjesnih intervencija drutvenih i politikih aktera zbivanja
u Sovjetskom Savezu u tom kritinom periodu njegove.navijesti.
Ostajui uglavnom u okviru tih postavljenih ciljeva, ovaj rad
dobiva na konkretnosti analiza i na solidnosti fundiranja inje
nicama svih izvoda i zakljuaka. Ovakav prilaz ovoj temi nije tako
esta pojava, pa je van sumnje postojala potreba za ovakvom
knjigom i pored znatnog broja radova o staljinizmu kod nas i u
drugim zemljama. tavie, upravo je ovakav pristup neophodan s
gledita izuavanja historijskog puta Sovjetskog Saveza kao i za
rasvjetljavanje ire problematike postrevolucionarnih dilema uope.
Politiki pokreti usmjereni na revolucionarno mijenjanje
postojeeg stanja, bilo da je rije o unutardrutvenim sukobima
ili o oslobodilakim pokretima u kolonijama ili okupiranim po
drujima, uvijek sazrijevaju bre i postavljaju na dnevni red za
datke koji prelaze tada postojee realne mogunosti date sredine.
To je razumljivo i s psiholokog gledita i s gledita politike
5

taktike i strategije, a odraava sposobnost i nezaustavljivu te


nju ljudskog duha da, kad je jednom pokrenut, kri nove puteve
i probija barijere koje sputavaju daleko inertnije drutvene
snage koje su tek poele da se pokreu.
Drugim rijeima, konstatacija Lenjina i drugih revolucionara,
njegovih savremenika i saradnika, dg je Jlu s ija zaostala zemlja i
zato optereena posebnim problemimaliThastojanju da kri nove
puteve u razvoju socijalizma, kao i pretpostavka da bi revolucija
u razvijenijoj zemlji presttgh sntptmj razvoja socijalizma u Ru
siji. nije izolovani problem ruske stvarnosti. To je bio i vjerojatno
e i ubudue biti problem svih revolucija i revolucionarnih po
kreta. Zaista je teko zamisliti revoluciju koja bi izbila i pobije
dila tek onda kada su stvoreni svi uvjeti za rjeenje onih drutve
nih problema ko ji'su izazvali tu revoluciju i pokrenuli buntovne
duhove da formuliraju ciljeve pokreta.
Posmatramo li tok ranijih revolucija, koje su prethodile ok
tobarskoj, kao i one koje su nastale kasnije, uvijek emo se su
sresti s tom istom kategorijom problema. Naravno, problemi se
postavljaju u razliitim aspektima i imaju razliit konkretan sadr
aj. No, jo se nije desilo da voe poslije revolucije ne budu kon
frontirani s opim problemom savladavanja neadekvatnih osno
vica za realizaciju ciljeva koji su pokrenuli drutvo u revolucio
narnu akciju. U tom pogledu oktobarska revolucija nije bila izu
zetak, ali je dubina njezinih dilema i tekoa izuzetno velika i
ispunjena dramom. Osim toga, nevolje i muke kroz koje se pro
bijala Rusija i kasnije Sovjetski Savez tokom svojih prvih petna
est godina ostavili su dubok trag i reflektirali se na tok razvoja
i u podrujima daleko od granica te zemlje.
Moe se bez pretjerivanja rei da je nezamislivo tretirati pro
bleme bilo koje zemlje u kojoj su se u nae vrijeme zbile revo
lucionarne promjene a da se prethodno ne naoruamo iskustvima
poslijerevolucionarnog perioda u Sovjetskom Savezu, da prethod
no ne izotrimo sposobnost zapaanja, analiziranja i zakljuiva
nja na primjeru dramatskog zbivanja koje je uslijedilo poslije ok
tobarske revolucije. tovie, itajui tadanje diskusije, a o nji
hovom sadraju ovaj rad daje vrlo znaajne oglede, nalazimo to
liko dilema, problema, sudova, sumnji i novih ideia koje nam se
ine poznatim, ako smo se bavili revolucionarnim kretanjima na
ih dana bilo gdje u svijetu.
6

Sasvim je razumljivo da konkretni sluaj staljinizma, odnos


no njegovih korijena u Sovjetskom Savezu ne treba smatrati niti
tipinim ni neizbjenim fenomenom poslijerevolucionamog raz
voja bilo gdje u svijetu. tovie, autor nas upozorava da ne treba
olako prihvatati niti zakljuak da je staljinizam bio neizbjean
ak i u Sovjetskom Savezu. Neizbjene su i u tadanjoj Rusiji i
u svakom drugom sluaju prisutne osnovne dileme i problemi.
Odgovori i metode rjeavanja razliiti su i ovise o nizu faktora,
ali i o subjektivnim nastrojenjima i specifinim tenjama vodeih
aktera i faktora u svakoj pojedinoj zemlji i u svakom pojedinom
historijskom primjeru.
Upravo zato je i moguno da nas diskusije koje su se vodile
u kontekstu tekue problematike dvadesetih godina u Rusiji toliko
podsjeaju na diskusije iz nae nedavne prolosti, pa i sadanjo
sti. Mnoge, na izgled specifine nae situacije pokazuju se na
jednom kao posebni sluajevi jedne problematike koja se u su
tini ve tada i tamo postavljala pred one koji su se trudili da
razvijaju socijalizam. tavie, neka naa originalna rjeenja mogu
se sasvim logino izvesti iz prijedloga na alost neprihvaenih iz tog perioda u Rusiji.
Autor s pravom upozorava na to da ne eli da da defini
tivne sudove o tome to je moglo, to je trebalo da se dogodi,
nego nas samo obavjetava o problematici, o raznim varijantama
koje su predlagane i onda na kraju ukazuje na to da su se stvari
razvijate onako kako to iz povijesti znamo zato to su odreene
kljune dileme bile rijeene na dati nain. To se moe initi ne
dovoljno smjelim prilaenjem problematici i tako e moda i neki
italac ocijeniti. Meutim, solidna nauna analiza ne moe ii
mnogo dalje od toga. Autor je zaista zaduio svoje itaoce upravo
time to je na solidnoj dokumentaciji zasnovao svota izlaganja i
nije pokuao da nametne svoje impresije i pretpostavke kao re
zultate istraivania, ve je ostavio da svaki italac na osnovi ove
objektivne i studiozne analize izvede svoje zakljuke, ako to eli.
Prvo i moda najvanije pitanie u vezi s time ieste toliko
esto postavljano pitanje da ti ie staljinizam bio neizbjean, od
nosno u tom opem pitaniu sadrano posebno pitanje o tome da
li je poslije prvih koraka uinjenih u toku prve tri godine poslije
revolucije bilo neizbieno da se razviie staljinizam onakav ka
kvog ga znamo iz kasnijih godina. U okviru slobodnog i neoba

veznog askanja na ta se pitanja vrlo esto daju koliko apodiktiki toliko i neosnovani odgovori. Autor je izriito i energino
odbio ovakva pojednostavljenja. Umjesto toga dao nam je cijelu
ovu studiju, bogatu podacima, analizama i prezentacijama disku
sija koje su se vodile u okviru te problematike.
Drugo, ne manje znaajno pitanje koje se postavlja u ok- ,
viru ove teme jeste pitanje o tome to je zapravo staljinizam. Tu
autor daje na dva mjesta svoje definicije, odnosno karakteris
tike staljinizma koje se nameu iz samog argumenta ovog rada.
O vaj pokuaj treba da se stavi uz bok ranijim pokuajima drugih,
autora kod nas i u svijetu. Meutim, mnogo vaniji od saetih
formula su oni dijelovi teksta koji daju pravi smisao i interpre
taciju samih formulacija iz kojih se sastoji pokuaj definicije.
Svakako, a u to se nije moglo sumnjati, autor odbacuje definiciju
da su u staljinizmu posrijedi greke iz kasnijeg (poslijeratnog) pe
rioda Staljinova ivota, ili da je prosto posrijedi kult linosti .
Posebno treba istai razmatranja o transformaciji Partije u
mitski personaliziranu nepogreivu silu iznad drutva; ta, moglo
bi se rei, deifikacija Partije, pa prema tome i njenih lidera, od
nosno prvog i najvieg lidera vrlo je znaajna, iako ne iscrpljuje
pojam staljinizma. Staljinov primjer jasno pokazuje da se takva,
ili slina situacija moe stvoriti samo uz postojanje jake karizme
lidera, odnosno, u pomanjkanju takve moi linosti uz stvaranje
dovoljno velike line moi kako bi se lider nametnuo. U vezi s tim
citirani su poniavajui primjeri glorifikacije Staljina na XVII
kongresu koji su uvod u stvaranju nametnute karizme, to jest
koritenju line moi da se stvori tabu i mo linosti, koju je
Staljin na kraju ostvario i time konano uvrstio svoju poziciju
u okviru mitski personificirane P a rtije koja se tretira kao orakulum, a ne instrument kroz koji radni ovjek ostvaruje svoje
tenje.
O vaj proces mitologizacije Partije i njenog lidera poeo je,
naravno, poslije Lenjina i to autor smatra kao period koji je bio
odluujui u razvoju Sovjetskog Saveza u pravcu staljinizma. D o
tle su osnovni problemi daljeg razvoja ostali kao nerijeeni na
dnevnom redu, ali je uinjen vrlo znaajan korak naprijed u peri
odu nove ekonomske politike. Ona je ocijenjena kao ulazak u
odluujuu fazu sovjetskog drutva. To je bio most izmeu ne8

mast ine, optereene razorenou graanskog rata, i onog to niko


jo tada nije definirao dovoljno jasno: izgraenog socijalizma.
Nova ekonomska politika omoguila je relativno vrlo brzo
jaanje i rast materijalne proizvodnje i samim tim stvorila bazu
na kojoj je bilo moguno razmiljati o budunosti i traiti dalje
puteve. Kao to autor pokazuje u ovom radu, uspjesi nove eko
nomske politike bili su izvanredno veliki, ali isto tako i nedo
voljni za prelaz na novi sistem, koji bi blie i preciznije odra
avao socjalistike tenje. Tu, dakle, dolazi do prekretnice koja
ima znaaj odluujueg momenta u poslijerevolucionarnom raz
voju Rusije. Tu autor vidi zaetke staljinizma, odnosno stvara
nje osnovica u ekonomiji, koje nuno dovode do staljinistike
strukture drutvenih i politikih institucija, do punog razvoja
staljinizma.
Na kraju autor daje kratak osvrt na meunarodne dimen
zije staljinizma. Sasvim je razumljivo to je u okviru ovog rada taj
dio toliko kratak i sveden na samo nekoliko openitih osvrta.
Budui da je cijeli rad historijski ogranien uglavnom na period
do poetka tridesetih godina, razumljivo je to je meunarodna
dimenzija koja se potpuno razvija tek u eri postojanja drugih
socijalistikih zemalja, ostala zapravo van okvira teme. Ipak, tre
ba zahvaliti autoru to se tu nije suvie striktno drao teme, jer
je za potpunije shvaanje samog fenomena staljinizma u Sov
jetskom Savezu i znaaja onog to se tamo odigralo u dvadesetim
i u poetku tridesetih godina bio neophodan makar i letimian
prikaz meunarodnih odnosa i poslije drugog svjetskog rata.
Rad je time jo vie aktueliziran-, meutim, on je u svakom
sluaju aktuelan i po samoj osnovnoj temi. tavie, sada, u eri
novih tokova u svjetskoj politici, a posebno u vezi sa zbliava
njem u odnosima Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Dr
ava, kao i u vrijeme kada se produava zategnutost u odnosima
s Kinom, dakle u toj neobino znaajnoj eri pogled unatrag ima
izuzetan znaaj. Odnosi Sovjetskog Saveza i Amerike postali su
kritini u vrijeme odmah poslije revolucije i od tada su proli
kroz vrlo razliite peripetije. Na njihov tok uticali su mnogi fak
tori, a meu njima je svakako bio od velikog znaaja unutarnji
razvoj u Sovjetskom Savezu i to ne samo u pogledu narastanja ma
terijalne moi te zemlje i njezino izbijanje na mjesto jedne od
9

dvije najmonije sile svijeta, nego takoer i unutarnji drutveni


razvoj.
Isto tako su i odnosi s Kinom, odnosno sa revolucionarnim
pokretima te zemlje doli u fazu oscilirajuih kretanja poslije re
volucije u Rusiji. I tu je, izmeu ostalog, igralo veliku ulogu ono
to se dogaalo na planu unutranjeg razvoja Sovjetskog Saveza.
S druge strane, kao to je to naglaeno u ovom radu, spoljni
odnosi i prilike u svijetu uticali su vrlo snano na formiranje
stavova i tok razvoja u Sovjetskom Savezu. Zato i treba oekivati
da e oni koji studiraju savremene meunarodne odnose nai u
ovoj knjizi dragocjenog pomagaa pri pokuaju da shvate i teku
e tokove i perspektive.
Leo MATES
9 . avgusta 1972.

10

UVOD
U istraivanjima drutvene stvarnosti Sovjetskog Saveza i
zemalja istone Evrope, te u razmiljanjima o sadrini, obelejima
i perspektivi socijalizma u savremenom svetu, termin destaljinizacija" poeo se upotrebljavati pre nego to se staljinizam"
do kraja i kompleksno razjasnio kao sistem. Moe se takoe za
paziti da se oba izraza staljinizam i destaljinizacija upotreb
ljavaju esto bez dovoljno jasne predstave o sadrini procesa i
stvarnom stanju koje kao pojmovi treba da izraavaju i obeleavaju. Ova se opaska moda manje odnosi na filozofske i politike
aspekte ovih pojava, ali je zato neosporna kad je re o istrai
vanju ekonomskih osnova i karakteristika staljinizma. A upravo
u toj oblasti osvetljavanje uzroka, karakteristika i posledica sta
ljinizma predstavljalo bi podlogu i za poimanje destaljinizacije
kao procesa i za sagledavanje perspektive socijalizma kao sistema
drutvenih odnosa.
Iskustvo socijalizma ako tako nazovemo praksu i rezul
tate dugogodinjeg postojanja i razvoja Sovjetskog Saveza i isto
noevropskih zemalja bilo je, a u nekim aspektima jo uvek je
snano optereeno i obeleeno dvema meusobno uslovljenim
karakteristikama: relativnom nerazvijenou proizvodnih snaga
u odnosu na nivo dostignut u razvijenim kapitalistikim zemljama,
i staljinizmom, jednim kompleksnim fenomenom koji je proimao
11

puteve i metode izgradnje politikih i ekonomskih sistema novih


drutava, tj. poslerevolucionarnih drutava koja socijalistikim
nazivamo uslovno, svodei socijalistiku revoluciju na in pre
uzimanja vlasti i opredeljenosti za izgradnju socijalizma.
Iako nastao u uslovima i na osnovi viestruke nerazvijenosti
novog, poslerevolucionamog sovjetskog drutva, fenomen staljinizma je daleko nadiveo uslove svog nastanka, uvrstio se kao
put izgradnje socijalizm a" i kao viestrano obel'eje sistema i
struktura itave grupe zemalja i na viem nivou razvoja njihovih
proizvodnih snaga, te u teoriji identifikovao s'ebe kao sam soci
jalizam ostvaren u praksi.
Upravo zbog ovoga dalja istorija socijalizma kao drutvenog
ureenja bie, ini nam se, ne toliko istorija razvoja proizvodnih
snaga, koliko prevashodno istorija i napredovanje destaljinizacije
kao najhitnijeg i odluujueg procesa za perspektivu i svetsku
afirmaciju naunog socijalizma u praksi.
U ovoj svetlosti mogu se razumeti i pomenuta preokupacija
destaljinizacijom " u teoriji i izvesno zanemarivanje potrebe za
doslednim istorijskim obraunom " sa staljinizmom u smislu is
traivanja i osvetljavanja svih uzroka njegovog nastanka i uslova
fiksacije i razvoja kao sistema.
Meutim, decenije nakon otvaranja destaljinizacije inom
osude Staljina (Josif Visarionovi Dugavili) i njegove ere po
kazuju da izostajanje teorijskog objanjenja nastanka staljinizma
i zanemarivanje analiza i zakljuaka o tome kako i zato je tok
oktobarske revolucije skrenuo i ostao nedovren (sa stanovita
svojih ishodnih socijalistikih ciljeva), mogu da znae i realnu
konicu samog procesa destaljinizacije.
Analize i generalni zakljuci izostali su pre svega u Sovjet
skom Savezu nakon Hruovljeve (N ikita Sergeevi Hruev) osu
de Staljina i inaugurisanja destaljinizacije. Sama osuda i nain ina
uguracije destaljinizacije sa vrha KPSS sadravali su u stvari malo
12

pravih fermenata" za sigurno napredovanje novim putem i malo


pravih podsticaja za teoretiare i drutvene snage u pravcu su
tinskog razoblienja staljinizma i radikalnog raskida s njim. Osu
dom Staljinove ere tako to se samo odkrinuta zavesa" nad
posledicama jednog sistema, unapred su stavljene brane diskusiji
o sutinskim pitanjima socijalizma koja su osudom morale biti
izazvana. Time to se prolog prikazao i kao epilog destaljinizacije" bile su u samom sovjetskom drutvu znatno suene mogu
nosti za pokretanje iroke nacionalne debate o sutini i konsekvencama staljinizma. To je uslovilo i izostajanje radikalne revi
zije njegovih osnova. Ceo sistem osude i kritike zasnivan je. kako
u poetku tako i kasnije, uglavnom na simplificiranim negativnim
linim svojstvima Staljina i na njegovim grekama" i samovolj
nim inovima" koji su bili posledica tih linih svojstava. Sam
inaugurator raskida sa staljinizmom Hruov, naglaavajui
uporedo sa Staljinovim grekama" i sva dostignua i progres
Sovjetskog Saveza za vreme Staljina, ograivao je drutveno-ekonomski razvoj od Staljina, minimizirajui de facto njegovu ulogu
u tom razvoju i negirajui, implicitno, potrebu za revizijom sta
ljinizma kao sistema.
Ovakve granice osude Staljina, postavljene na samom po
etku destaljinizacije, pokazale su se same po sebi fleksibilne u
tom smislu to su Hruovljevu osudu inile nedovoljno loginom,
neubedljivom i podlonom reviziji. Sam nain osude, naime, sa
dravao je i otvarao mogunosti za rehabilitaciju Staljina. U decenijama koje su usledile te e se mogunosti povremeno i koris
titi, a koristie ih najee upravo oni koji su u prvim godinama
nakon XX kongresa KPSS elemente povrne i pojednostavljene
osude najvie i razraivali: sovjetski istoriari.
Ograniene na kult linosti" i negativne line osobine Sta
ljina, sovjetske kritike staljinizma su neminovno neubedljive i
kontradiktorne. Poto je na XX kongresu KPSS u februaru 1956.
13

godine svetu otkrio zloine Staljina i izazvao masovni utisak da


se ivelo u zabludama i falsiftkovanom socijalizmu" i poto je
podvukao razliku izmeu linosti benjina i Staljina reima ,,Lenjin (Vladimir Ili Uljanov Lenin) je opratao svojim neprijate
ljima a Staljin je ubijao svojfc prijatelje" Hruov je malo
posle toga izjavio:
. . . . . . U delatnosti druga Staljina mi vidimo dve strane: po
zitivnu. koju podravamo i visoko cenimo, i negativnu, koju kritikujemo, osuujemo i odbacujemo___ " 1
Sve injenice koje su pri tom obelodanjene o Staljinu mogle
su i morale samo da zbune svakog ko je dobronamemo eleo da
prihvati ovu tvrdnju o dvojstvu" njegove linosti.
Nain na koji su istoriari razraivali" osudu Staljina i
granice u kojima su to inili mogu se videti iz pisanja Istorije
Komunistike partije Sovjetskog Saveza. U izdanju ovog dela
1962. godine o tome je, na primer, reeno sledee:
,,J.V. Staljin je imao krupne zasluge ne samo za obezbeenje
pobede socijalizm a u SSSR-u, ve i za razvoj svetskog komunis
tikog i oslobodilakog pokreta. To je, prirodno, njemu stvorilo
veliki autoritet i popularnost. Tokom vremena meutim nj'emu
su poele da se pripisuju sve pobede koje je sovjetska zemlja po
stigla pod rukovodstvom Partije. Postepeno je poeo da se for
mira kult linosti Staljina. Razvijanju kulta linosti doprinele su
u ogromnoj meri negativne line osobine J.V. Staljina na koje je
skretao panju V.I. Lenjin. Uspesi, koje su ostvarivali komunis
tika partija i sovjetski narod i pohvale na njegovu adresu zavrteli su Staljinu glavu. Preceniujui suvie svoju ulogu i zasluge,
on je poverovao u sopstvenu nepogreivost i poeo da podstie
velianje sebe. Njegova se re sve vie razilazila s delom. Kult *
* N. S. Hniov, Za tesnuju svja: lireraturv i iskusna s finiji naroda.
Gospolitizdat. Moskva 1957, Str. 16.

14

linosti Staljina, osobito u poslcdnjim godinama njegovog ivota,


naneo je ozbiljnu tetu stvari partijskog i dravnog rukovoenja.
Greke i deformacije nastale usled kulta linosti koile su
razvoj sovjetskog drutva, nanosile mu veliku tetu, ometale raz
voj stvaralake inicijative masa, ali, uprkos lanim izmiljotinama
neprijatelja socijalizma, one nisu mogle da izmene i nisu izmenile
duboko demokratski, istinski narodni karakter sovjetskog uree
nja, ija su pokretaka snaga uvek bile, jesu i bie mnogomilionske mase trudbenika. Kult linosti nije mogao da uzdrma orga
nizacione, politike i teorijske osnove Partije koju je veliki Lenjin stvorio i vaspitao u revolucinarnom duhu. I u uslovima kulta
linosti Partija je delovala kao ivi organizam, mesn'e partijske
organizacije delovale su stvaralaki. Politika koju je Partija sprovodila bila je pravilna, ona je izraavala interes naroda".2
Uprkos mnogim injenicama koje su 1956. godine obelodanjene o Staljinovim metodima rukovoenja u tridesetim godina
ma, vrhunski partijski istoriari u 1962. istiu tetnost kulta li
nosti Staljina osobito u poslednjim godinama njegovog ivota".
Intenzivno, iskreno i spontano razraivanje" osude Stalji
na, do koga je dolo u delima nekih sovjetskih knjievnika, pre
lazi bar po efektima koje izaziva slikanjem pojava iz staljinis
tike ere granice zvanine osude politiara i isto ria^ a^
Van Sovjetskog Saveza, na Zapadu, panja sovjetologa u
protekle dve decenije, kada je re o staljinizmu, bila je moda
vie nego u Sovjetskom Savezu zaokupljena fundamentalnim pi
tanjima uzroka i posledica staljinizma kao sistema.
Ukazujui generalno na nerazvijenost posleoktobarskog dru
tva kao na izvor staljinizma i na staljinizam kao izraz konane
faze oktobarske revolucije", veina autora sa Zapada sklona je da
negira druge, socijalistike alternative u razvoju sovjetskog dru2 {storija Komunisticskoj partii Sovetskogo Sojuza, Gospolitizdat. Mo
skva 1962. str. 660.

tva i da stavlja znak jednakosti izmeu lenjinizma i staljinizma.


ocenjujui ovaj drugi kao logian neprekinuti nastavak onoga
to je Lenjin inicirao i inspirisao.
Po miljenju poznatog sovjetologa profesora univerziteta u
Glazgovu Alek Nove (Alec Nove), na primer, boljevicima je bio
neophodan diktatorski teim da bi se u takvim uslovima odrali
na vlasti, njihova politika industrijalizacije da bi bila efikasna
morala je da izazove probleme koji e nametnuti potrebu za
daljim jaanjem politike i ekonomske kontrole. A, s obzirom
na prirodu partijskog aparata, na duhovni i politiki nivo masa
u Rusiji, na logiku policijske vlasti politika je, po miljenju
Nove, morala da izazove konflikte sa seljatvom i razne druge
ekscese. N a taj nain, s datim premisama, izvesni elementi ono
ga to se moe nazvati staljinizmom bili su objektivno 'nuni*.
U tom smislu i u toj riteri, Staljinov rad je bio tako rei logino
konsekventan lenjinizm u.. . Staljin je nesumnjivo do kraja izveo
neke od loginih konsekvenci Lenjinovih ideja i politike- .3
Ne negirajui razlike u linim osobinama Lenjina i Staljina,
veina autora na Zapadu ocenjuje staljinizam kao neizbenu ver
ziju^ marksizma prilagoenu zemlji u kojoj bosi muii, koji svoju
zemlju obrauju drvenim plugovima, predstavljaju pretenu ve
inu stanovnitva. U staljinizmu se socijalistiki ideal, koji je
ponikao u zapadnoj Evropi, stopio sa zaostalou i nepisnrenou
jedne poluaziiatske zemlje i s uroenom tradicijom caristike
autokratije. Socijalistiki ideal ima svoj unutranji integritet i
konzistenciju. Caristika Rusija, takoe, ima svoje sopstveno or
gansko jedinstvo i vidik. Stapanjem jednog u drugo moralo je da
se proizvede neto tako bizarno i nezgrapno kao to je stalji
nizam- .4
* Alec Nove. Was Stalin an .Historical Secessitv'?. The Sc\iet $ysrciH in Theon- and Practice. edited by Harry G. Shaffer, New York 1965.
pp. 6970.
4 Isaak Deutscher. Ironies cf History. London 1966. p. 184.

Da li je i u kojoj meri staljinizam bio neizbean nastavak


oktobarske revolucije predstavlja dosta sporno istorijsko pitanje
Nije, naravno, sporno to da je nerazvijenost ranog sovjetskog
drutva omoguila i olakala pojavu staljinizma osobito kad
je to drutvo ostalo bez Lenjina. Isto tako je danas neosporno da
je kasnije uobliavanje staljinizma u sistem sa svim drutveno-politikim i ekonomskim konsekvencama postalo sa svoje
strane uzrok i snaan faktor nove relativne nerazvijenosti sovjet
skog drutva, faktor savremenog zaostajanja socijalistikih ze
malja za glavnim tokovima ekonomskog razvoja u svetu i uzrok
njihovog manje efikasnog ekonomskog razvoja u odnosu na sred
stva koja su ulagana i u odnosu na razvijeni kapitalizam.
Meutim, izrazi nerazvijenost i razvijenost imaju u vremenu
i prostoru relativna znaanja te se i znaenja drutvenih feno
mena koje oni uzrokuju mogu shvatiti samo u konkretnim istorijskim okolnostima i jedino predoavanjem konkretnih drutveno-ekonomskih prilika u kojima nastaju.
Bez pretenzija na razreavanje dileme da li je staljinizam
bio istonjski neizbean ili neTu ovom ralTce se ukazati na to
da je postojala mogunost i drugaijeg razvoja oktobarske revo
lucije u uslovima primitivne carske Rusije. Tanije, ukazae se
na okolnosti pod kojima je na odreenoj prekretnici u revolucio
narnom razvoju Sovjetskog Saveza izvren odreen izbor i time
oduzete anse za nastavak i proveru jednog drugog programa i
koncepta Lenjinovog. Prikazivanjem konkretnih prilika na
ekonomskom, kulturnom "i idejnonPplamTTrSovjerskom Savezu
dvadesetih godina ovog^veka.ukazae sena^ono to je nastanak,
utemeljenje i razvoj staljinizma moglo da uslovi ili podstakne.
Prikazae se, dakle, u kojim istorijskim okolnostima su koreni staljinizma, sadrani u tlu nerazvijenosti, mogli da niknu
i razviju se do sistema drutvenih odnosa, guei pri tome izdanke
17

drugih odnosa zasnovanih na premisama i ciljevima socijalis


tike revolucije.
Koreni i zaeci staljinizma kao sistema, ili, tanije, istorijske okolnosti njegovog nastanka, utemeljenja i prenoenja na
druge zemlje jesu gotovo iskljuivo predmet ovog rada. Autor
nije imao za cilj analizu i prezentaciju staljinizma, njegove ka
rakteristike, funkcionisanje i posledice posle vremenskog raz
doblja u kome je on nastajao kao sistem. Ukoliko je i to dotak
nuto, to je uinjeno samo u onoj meri u kojoj e elelo pribliiti
otvaranju perspektive socijalistikih zemalja putem identifikacije
pravih izvora nekih tekoa koje su ukoile njihov bri savremeni
drutveno-ekonomski razvoj.
Poto je upravo staljinizam nekim svojim karakteristi
kama o kojima e u radu biti rei doprineo da neke istorijske
okolnosti i stvarnost ubrzo postanu tabu za one koji su ih kao
svedoci i uesnici preiveli i da uvid u njih bude kasnije sve
manje mogu onima koji nisu bili svedoci i uesnici, to i istrai
vanje samog predmeta ovog rada ima svoje granice. Postoje, na
ime, mnoge praznine u literaturi a i itav niz okolnosti onemogu
avao je egzaktno dokazivanje i ilustrovanje svih konstatacija u
oblasti o kojoj je u ovom radu re.
Autor je, bez obzira na metodoloke tekoe i esto ogra
niene vrednosti rezultata istraivanja prolosti Sovjetskog Saveza
usled toga, nastojao da iskustvo steeno viegodinjim praenjem
i prouavanjem stvarnosti Sovjetskog Saveza i zemalja istone
Evrope maksimalno iskoristi prilikom izbora dokumenata i rele
vantnih izvora i njihovog tumaenja za to da bi ovim radom
itaocima to vie pribliio jednu znaajnu preenu etapu u raz
voju Sovjetskog Saveza, ije je poznavanje potrebno za razumevanje i ocenjivanje kasnijih i savremenih tokova.

18

- SOVJETSKA STVARNOST POSLE OKTOBRA


U poreenju s razvijenim zemljama Rusima je bilo laice da PO
NU revoluciju, ali e njima biti tee da je NASTAVE i da je
dovedu do definitivne pobede u smislu pune organizacije soci
jalistikog drutva
(V. I. Lenin, Soiinenija, tom 27, str. 506, izdanie etvcrtoe)

Celokupno iskustvo Sovjetskog Saveza i drugih zemalja koje


su se opredelile za izgradnju socijalizma potvrdilo je u punoj meri
teinu Lenjinovog predvianja i upozorenja. To upozorenje je iz
raz dubokog shvatanja injenice da je oktobarska revolucija iz
vrena i izgradnja socijalizma zapoeta u jednoj zaostaloj zemlji
u kojoj kapitalizam nije stvorio materijalne, istorijske i kulturne
preduslove za nov drutveni poredak. Ono je takoc izraz shva
tanja da revolucionarna smena starog poretka nije in preuzi
manja vlasti ve proces dugog i permanentnog stvaralatva u
praksi i teoriji privrednog razvoja i organizacije drutva. Stvara
laki prilaz teoriji i primena prakse kojom bi se novi prilazi proveravali, potvrivali i stalno dalje razvijali, kao pretpostavka sva
kog razvoja i napretka uopte, bili su u uslovima u kojima je iz
vrena oktobarska revolucija, vie no potreba; bili su uslov op
stanka i nastavka socijalistike revolucije. Svoje shvatanje mere
nerazvijenosti Rusije i pravog znaaja i dometa samog ina re
volucije u uslovima zaostalosti, Lenjin je izraavao i pre oktobar
ske revolucije kada je pisao: ..ili emo propasti ili stii napredne

zemlje i .ekonomski ih J .pretei!.1 itav Lenjinov koncept eko


nomskog i drutvenog razvitka Sovjetske Republike - u koju je
Oktobrom pretvorena jedna zaostala zemlia sa 85% seljaka u
ukupnom broju stanovnitva, razorena graanskim ratom, ekonomski potpuno dezorganizovana bio ie sraunat na prethodno
izvlaenje iz te zaostalosti i na istorijsko razdoblje nunog stva
ranja pretpostavki za socijalizam u njegovom naunom znaenju.
INDU STRIJSKA I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

Prvih godina posle -okotobarske revolucije industrijska pro


izvodnja u Rusiji nije dostizala u proeku vie od /17% nivoa
zaostale carske Rusije, a poljoprivredna proizvodnja'^/ opala na
oko 40% tog nivpa. U nejrim industrijskim granama nije sc pro
izvodilo vie od, 1 | do 2% predratnog nivoa. Stanje sovjetske
privrede u vrerrien kaa_je Lenjin razraivao koncept NEP-a,
tj. naela jednog ireg programa izgradnje temelja za prelazak
na socijalistiku izgradnju i organizaciju privrede i drutva, karakteriu podaci dati u tabeli I:
Tabela I Stanje sovjetske privrede 1920/1921.

Vrednost ukupne indu


strijske proizvodnje
Godine

Mil. rub. po

predrat.
cenama
1913.
1916.
1917.
1920/21.

5.621
6.831
4.344
981

% od nivoa
1913.
100
121
77
17

Zaposlenost
Broj radnika
U

1000

2.598
2.926
3.024
1.480

/ od
nivoa
1913.
100
113
116
57

Isror: Jabilejmij ib cn ik CSU. Modcra 1924. IO. 161; .Planom bor] jstro' M 6. 1924.

U mnogim vanim industrijskim granama proizvodnja uopte nije bila zapoeta do 1921. godine. N a primer. proizvodnja
1 V. I. Lenin. Soinetiiia. tom 25. izdanie etvettoc. str. 338.
20

bakra je u toj godini iznosila samo 0,001% predratnog nivoa,


iskop ruda 1 ,7 % , proizvodnja sirovog gvoa 2 ,4 % , grae
vinskog materijala 2 ,3% itd. Saobraaj u zemlji bio je razoren.
U toku graanskog rata bilo je uniteno preko 20 hiljada kilome
tara eleznikih pruga, 380 hiljada eleznikih radionica, oko
5 hiljada eleznikih zgrada, srueno 4,5 hiljada mostova, poki
dano 176 hiljada kilometara telegrafskih i telefonskih linija itd.2
Bilo je uniteno blizu 80% trgovake flote, odnosno: od 1.121
trgovakog broda ime je raspolagala carska Rusija 1913 ostalo
je poetkom 1922. samo 143 broda, to po broju i tonai nije
predstavljalo vie od 20% flote carske Rusije, a i od toga malog
broja samo 14 brodova je odgovaralo uslovima za meunarodni
saobraaj.
Optoj privrednoj razorenosti pridruile su se posledice
katastrofalne sue u itorodnim regionima zemlje u 1921. godini.
elu zemlju je zahvatio nov talas gladi. Preko 5 miliona ljudi
umrlo je samo od gladi. Radnici su masovno naputali gradove
u potrazi za hranom. U selima su ekonomske prilike bile sline,
a politike jo gore. Poljoprivredna proizvodnja bila je znatno
ispod nivoa carske Rusije, to potvruju i podaci navedeni u
tabeli II:
Tabela II Stanje u sovjetskoj poljoprivredi 1921.
Godine
1913.
1921.

Setvene povrine
Bruto proizvodnja
pod itaricama (u itarica (u miliomilionima hektara) nima pudova*)
96,2
73,6

5.896
3.160

Stoni fond
(u hiljadama
uslovnih jedinica)
85,3
48,3

* 1 pud = 16,38 kg; .Planovoc hozjajstvo* JVs 11 . 1927.

Ciljevi Oktobra trebalo je da ponu da se realizuju n'e samo


u prostranoj seljakoj zemlji ve i u sledeim prilikama, karakte
2 Materialy po statistike putej soobenija, Moskva 1921, str. 4.

21

ristinim za selo po zavretku graanskog rata: seljaci su se tek


vraali iz armije, nalazili opustoena im anja i spaljena itava
sela i nisu imali ime da otponu proizvodnju. Siromani seljaci
nisu mogli da obrauju zemlju koju su dobili jer nisu imali ni
konja, ni plugova, ni drugih potrebnih alatki. Bogati seljaci su
pruali otpor novome, pribegavajui i zloinima nad entuzijastima
koji su prihvatali nove forme i id e je * Sua je unitila i one
napore koje su, u datim uslovima, seljaci uloili: stoka se 1921.
godine masovno istrebljavala jer ni ljudi nisu imali ta da jedu.
Radnika klasa je bila i gladna i bosa. N a 300 radnika 5 pari
obue. R usija je iz rata izala u takvom stanju da je ono najvie
liilo na stanje oveka koga su pretukli do polusmrti: sedam
godina su je mlatili i sad, dai boe i sa Stakama da c* kre!*
Ovo je bio Lenjinov odgovor inteligentsko-birokratskom" sloju
u M oskvi koji se trudio da formira .javn o mnjenje- ismevajui
komunizam i uporeujui ga sa skrivalicom .iz a oveka na
takam a i zavojima preko lica- .*4
Ekonomske veze s inostranstvom nisu postojale. Blokada
koju su zemlje Antante i SAD zvanino objavile oktobra 1919.
Tabela III Stanje spoljne trgovine sovjetske drave 19181921.
(po ceMOtita 1913: n milionima rubalja)
Godina

Izvoz

Uvoz

Promet

1913.
1918.
1919.
1920.
1921.

1.520
8
0
1.4
20

1.375
105
3
29
211

2.895
113
3
30.4
231

Saldo
+

145
97
3
27.6
191

Irror: V. A. Sifkin. Sormfcce gesmJarstre I ttramj- sapaju 19171923. U a ia g n J 1969.

* U literaturi o orim prilikama pored ostalih na potresan nain sve


cioi i Solohov u svojim priama.
4 Desjatyj sczd RKFfh). stenografieskij otet. str. 411.
22

ukinuta je samo formalno 16. januara 1920, a praktino je tra


jala due.
Takozvana zlatna blokada" Sovjetske Republike, kada
nijedna firma ni banka u inostranstvu nisu primale sovjetsko
zlato, nanela je ve razorenoj zemlji naknadne tete od oko 45
miliona rubalja.0 Skidanje blokade i potpisivanje trgovinskog
sporazuma s Engleskom u martu 1921. nisu oznaili i poetak
trgovine Sovjetske Republike s inostranstvom, jer se ona za
Sovjete sve do 1922/23. svodila na kupovine ita i drugih naj
nunijih proizvoda za zlato iz rezervi, te je vie liila na snabdevanje opsednute tvrave provijantom nego na organizovanu
trgovinu".0 Izvoz nije imao nikakav znaaj. Dok je vrcdnost
ukupnog izvoza carske Rusije u godinama 19091913. iznosila
1.501,0 milion rubalja, vrednost izvoza Sovjetske Rusije u
19211922. iznosila je samo 63,9 miliona rubalja. Ukupan sov
jetski izvoz u J 92223. godini iznosio je, ako se uraunaju i
teritorijalne promene (odvajanje pribaltikih republika, Poljske
i Besarabije), svega 12.6% vrednosti izvoza carske Rusiic pred
'rat. Osamdeset procenata vrednosti izvoza carske Rusije sainja
vali su poljoprivredni proizvodi, koje Sovjetska Republika u svojim
prvim godinama nije imala ni za spreavanje masovne gladi u
zemlji. Opta glad 1921. ostavila je u narodu i revolucionarnom
rukovodstvu duboke psiholoke tragove, tako da su i kasnije, u
rodnoj godini, mnogi sovjetski rukovodioci odbacivali i samu
pomisao, na primer, na mogunost izvoza ita. Kada je juna
1922. godine Narodni komesarijat za spcljnu trgovinu postavio
pitanje mogunosti probnog izvoza ita u koliini od 30 miliona
pudi, kao odgovor je dola zabrana da se to i spomene.67
6 N. I. Zolotarev, Primame de iure i zadai vneiiej torgovli, Harkov
1924, Str. 45.
B. J. Stein, VneSnjaja torgovlja SSSR, MoskvaLeningrad 1925, str. 3.
7 Vidi L. B. Krasin, Vne$njaja torgovlja SSSR, Moskva 1924.

23

Objektivne uslove u prvim godina postojanja Sovjetske Re


publike nizak nivo proizvodnih snaga i opitu dezorganizaciju
unutranje ekonomike, odseenost republike ne samo od svih iz
vora snabdevanja iz inostranstva ve i od onih najglavnijih izvora
namirnica, metala, kamenog uglja i nafte koji se nalaze na
njenoj vlastitoj teritoriji s treba posmatrati jo i u svetlosti
sledeih okolnosti:
teak meunarodni poloaj i izuzetni napori Republike
za odranje i priznanje;
potpuna dezorganizacija starog administrativnog i stru
nog aparata u zemlji i nesposobnost novostvorenog aparata da
organizuje i upravlja privrednim ivotom;
praktina smuenost i prva idejna" razoaranja dobrog
dela revolucionara zbog sukobljavanja njihovih romantiarskih
predstava" o socijalizaciji drutva i komunistikom nainu vo
enja privrede" s grubom materijalnom stvarnou, zbog
naglog shvatanja da sistem i principi ratnog komunizma ili, kako
su mnogi smatrali, isto komunistiki metodi privreivanja"
nisu podobni za primenu ni efikasni u izgradnji socijalizma u
tadanjim ruskim uslovima. Metodi tzv. ratnog komunizma u
ekonomici prvih godina sovjetske vlasti nemaju istorijsku ogra
nienost samo na jedno razdoblje kada je zatiti mlade Sovjetske
Republike od intervenata morala da bude podreena itava eko
nomska politika i kada je sistem najstroe centralizacije svih
izvora i sredstava bio za tu svrhu najefikasniji. U radovima
pojedinih teoretiara, ukljuujui ABC komunizma" Buharina,
neki principi koji su primenjivani za vreme ratnog komunizma
iznoeni su kao osnovna naela izgradnje socijalizma u Rusiji
jo pre oktobarske revolucije. Posle revolucije mnogima je bilo8
8
L. B. Krasin, Planovoe Uozjajstvo i monopoiiia vnenej torgcvli. Mo
skva 1925: za vreme intervencije i ofanzive belogardejskih snaga od sovjet
ske Rusije bile su otrgnute najvanije sirovinske, prehrambene i industrijske
oblasti kao to su U krajina, Ural, Srednja Azija. Kavkaz i Sibir.

24

teko da shvate da je vetako nasaivanje socijalistikih oblika


privreivanja u zemlji, u kojoj za to nisu postojali ekonomski
ni socijalni uslovi, dovode do naknadnih tekoa u sovjetskoj
privredi. Neki su se otvoreno suprotstavljali naputanju ratnog
komunizma i Lenjinovom novom ekonomskom programu. Poznata
je, na primer, Lenjinova polemika na X kongresu partije marta
1921.
s Miljutinom (Miljutin) koji je, suprostavljajui se NEP-u
kao programu prelaznog perioda", smatrao da ratni komunizam
predstavlja onaj harmonini sistem koji, uz sovj'etsko zakono
davstvo, omoguuje prelazak u komunizam bez ustupaka sitnoj
buroaziji". Taj harmonini sistem", odgovarao je Miljutinu
Lenjin, koji se stvarao, bio je diktiran potrebama, razlozima
i uslovima ratnim, a ne ekonomskim. U tim uslovima neuvenog
razaranja, u kojima smo se mi nalazili, kada smo bili prinueni
da posle velikog rata izdrimo niz graanskih ratova, drugog
izlaza nije bilo . . . Mi nismo imali nikakve druge mogunosti
osim maksimalne primene neodlonog monopola, ukljuujui
oduzimanje svih vikova, makar i bez ikakve kompenzacije . . .
To nije bio harmonian ekonomski sistem. To je bila mera iza
zvana ne ekonomskim uslovima, ve mera koja nam je bila
propisana u znatnoj meri uslovima ratnim".0
Mnogi drugi poteni komunisti, verni saradnici Lenjina,
pokuavali su da kasnije svesrdno prihvate Lenjinov NEP kao
strateki program na novim naelima, ali bez razumevanja sutine
tog programa, lino se pravdajui zbog odstupanja od socija
lizma" koje su smatrali privremenim i nunim zlom. Krasin
Leonid Borisovi*10 je, na primer, 1925. godine isticao; da se
0 V. I. Lenin. Soiiieniia. tom 32, izdanie etvertoe, str. 210.
10 Ing. Leonid Borisovi Krasin bio je prvi sovjetski narodni komesar za
spoljnu trgovinu; od avgusta do novembra 1918. bio jc predsednik Vanrednog
komiteta za snabdevanje Crvene armije; od novembra 1918. do marta 1919.
lan je Revolucionarnog ratnog saveta i komesar za komunikacije; uestvovao
je u svim delegacijama koji su vodile prve pregovore o uspostavljanju eko
nomskih veza s inostranstvom. Marta 1921. postavljen je za ambasadora u

25

sistem ratnog komunizma, pri kome je drava preuzela upravljanje i kontrolu ctlokupnom ekonomikom zadrao to bi, na
ravno, izvanredno olakalo kasniji prelazak u puni socijalizam ".11
Z a to je, po miljenju ovog potenog istaknutog revolucionara,
bilo potrebno samo da sovjetska drava raspolae jaom indus
trijom, boljim saobraajem i jaim distributerskim aparatom koji
bi bio u stanju da obezbedi bolje snabdevanje zemlje, posebno
seljatv a", predmetima za linu potronju i oruem za poljo
privrednu proizvodnju.
N eslaganja meu revolucionarima u partijskom i dravnom
vrhu poela su u to doba i na ovoj osnovi neshvatanja i ne
snalaenja u sloenim pitanjima privrede i organizacije socija
listikog drutva" kad je riebalo napustiti jednostavne revolu
cionarne metode". Lenjin se borio s levim komunistima" i
njihovim nerealnim predstavama o mnogim ekonomskim pita
njima. Izmeu ostalog Lenjin je isticao da, sa stanovita levih",
socijalistika republika meu imperijalistikim dravama ne
bi mogli da zakljuuje nikakve ekonomske sporazume, ne bi
mogla da postoji sem da odleti na M esec".1* A u uslovima
stvorenim ratom i blokadom bili su potrebni izuzetni napori i
smiljene akcije rukovodstva da bi se uspostavile veze sa svetom
i otvorili kanali za pri tican je neophodnih dobara za obnovu i
izgradnju zemlje.
PRVE EKO NO M SKE VEZE SA INOSTRANSTVOM

Sovjetska Republika bila je gotovo hermetiki zatvorena sa


svih strana, izolovana i odseena od sveta sve do januara 1920.*1
2
Engleskoj; napisao je niz radova iz oblasti spoljne trgovine i bio veliki za
titnik monopola drave u spoljnoj trgovini u konkretnim ruskim uslovima.
Umro je u Londonu 1926.
u L. B. Krasin. Plattovoe Uozjajstvo i monopolija vneinej torgovli, M o

skva 1925.

12 V. I. Lenin, Soitimija, tom 35, pjatoc izdanje, str. 402.

26

godine kada je Vrhovni savet Antante doneo, po recima Krasina,


..platonsku odluku" o skidanju blokade; ona jv bila platonska"
zato to su jo itavu godinu dana posle parike odluke drave
Antante s boljevicima bile ni u miru ni u ratu. one su i priz
navale i nisu priznavale" Sovjetsku Republiku.13 Samo pojedini
vedski trgovci obavljali su sa Sovjetima neke poslove sitnijeg
znaaja. Na primer, u literaturi je zabeleeno da se krajem 1917.
godine vedski trgovac Olaf Amberg (Ulav Amberg) obratio na
rodnom komesarijatu za trgovinu i industriju za dozvolu da u
zamenu za sitne poljoprivredne maine i alatke kupi u Rusiji
100 hiljada tona uljanih pogaa od suncokretovcg semena. U
toku 1918. godine u Stokholmu su sklopljeni pojedinani spora
zumi s nekim vedskim firmama (Jensen i kompanija i druge) o
prodajama ruske kudelje i kupovinama najnunijih alatki za
poljoprivredu.
Tek ugovorom o miru s Estonijom, sklopljenim 2. februara
1920. godine u Revelu (dananji Talin), otvara se prva, mada i
ne mnogo znaajna, pukotina u zidu kojim je Evropa bila ogra
dila Sovjetsku Rusiju. Tim ugovorom stvorene su skromne mo
gunosti za snabdevanje zemlje najnunijim proizvodima iz
inostranstva preko Revela. U glavnom gradu Estonije ubrzo se
okupljaju pekulanti iz meunarodnih poslovnih krugova da bi
po visokim cenama plasirali u sovjetskoj dravi robu loeg kvali
teta, koristei pri tome ne samo glad za robom ve i svakovrsnu
neukost sovjetskog aparata. Iz tih razloga ovaj tzv. estonski
period" u trgovini Sovjetske Republike s inostranstvom nije mogao
da doprinese poboljanju prilika u zemlji u pogledu snabdevanja
stanovnitva i privrede jer se kupovala skupa roba loeg kvali
teta, a geslo kupca, u ovom sluaju Sovjetske Republike, bilo je
to vie po koliini bez obzira na kvalitet i asortiman" to su
pekulanti naveliko koristili.
13 V. I. Lenin, Someiiija, tom 40, etvcrtoe izdanie, str. 245.

27

Prva evropska zemlja s kojom je Sovjetska Republika uspo


stavila redovniju trgovinsku razmenu bila je vedska 15. maja
1920. godine sa vedskim udruenjem trgovaca i industrijalaca
zakljuen je prvi ekonomski sporazum, iji je ekonomski znaaj
prvenstveno u tome to su njime malo ire otvoreni kanali za iole
redovno pribavljanje najnunijih proizvoda za obnovu sovjetske
industrije, saobraaja i poljoprivrede. Najnunijim*' proizvodima
u to vreme smatrani su testere, sekire, kose, seme, razervni de
fovi za proste poljoprivredne maine, ica, pumpe za vodu, kaievi,
telegrafski ureaji i parne lokomotive. O vaj sporazum sa vedskim
privrednicima zakljuila je sovjetska vladina delegacija koja je
u stvari pod firmom delegacije Centrosojuza"14 preko vedske
putovala u Englesku na poetak pregovora na koje se engleska
vlada odluila krajem marta 1920. godine. Pod ne naroite po
voljnim uslovima dobijen je od vedskog koncerna kredit od 100
miliona kruna sa sovjetskim pokriem u zlatu, tj. Centrosojuz**
je na ime koncerna uplatio 25 miliona zlatnih kruna. Iz ovih
100 miliona kruna sovjetska drava mogla je da nabavlja svu
robu vedskog porekla i da ne plaa odmah zlatom ili novcem
ve menicama ija je dospelost za plaanje, prema sporazumu,
mogla da se produuje do godinu i po dana. vedska vlada, koja,
kao i ostale evropske vlade, nije zvanino uestvovala u ovim
pregovorima, ipak je sporazum sankcionasala i pruila garantije
o neprikosnovenosti ruskog zlata i robe koji e se po ovom
sporazumu nalaziti u vedskoj. U uslovima zlatne blokade" koju
su vrile kapitalistike zemlje ove garantije su bile veoma zna
ajne. vedski sporazum predstavljao je prvo praktino probijanje
zlatne blokade" iji je smisao bio u tome da se sovjetska drava
slomi ekonomskim merama. Po dogovoru krupnih evropskih
banaka bilo je zabranjeno primanje sovjetskog zlata i prodaje
14
Poto Sovjetska Rusija nije bila p rim ata de ture. kao formalni pre
govara i potpisnik sporazuma u to vreme istupao je u ime sovjetske vlade
Centrosojuz". odnosno Savez zadruga.

28

svake vrste za zlato Rusima ne samo u zapadnoj Evropi ve i u


Americi.O tome ta je za Sovjetsku Rusiju znaila zlatna blo
kada" govorio je, pored Lenjina, vie puta Krasin koji se ne
posredno borio za njeno probijanje. Pod zlatnom blokadom mi
podrazumevamo one posebne uslove u koje je Sovjetska Republika
bila stavila Antanta ve od prvih koraka nae estonske trgovine.
Ona se sastojala u tome to su najkrupnije evropske finansijske
banke, a posebno banke Francuske i Engleske, prestale da kao
sredstvo plaanja primaju rusku monetu i uopte zlato koje potie
iz Rusije. Poto drugih sredstava plaanja osim zlatne monete
i zlatnih poluga, Sovjetska Rusija nije imala, odbijanje banaka
da primaju zlatnu monetu dovelo je sovjetsku vlast u bezizlazan
poloaj".15
Povodom sporazuma sa vedskim koncernom i deponovanja
sovjetskog zlata u Stokholmu, francuska vlada je uloila i formalan
protest vedskoj, pretnjom da e blokirati i oduzeti sovjetsko
zlato, ali su ove pretnje ostale bez stvarnih posledica.
Pravi proboj blokade usledio je tek sklapanjem trgovinskog
sporazuma s Velikom Britanijom. Potpisivanje ovog sporazuma
engleska vlada je odugovlaila, pregovori su trajali n'ekoliko
meseci od kraja maja 1920. do potpisivanja sporazuma 16.
marta 1921. U meuvremenu, tokom 1920. godine sovjetska vlada
je sklopila ugovore o uspostavljanju prijateljskih odnosa s Iranom,
Avganistanom i Turskom i ugovore o miru s Poljskcm, Finskom
i sa ostale dve pribaltike drave Letonijom i Litvanijom.
Odmah posle sporazuma u Londonu, 6. maja 1921, okonani su
sklapanjem ugovora i dugi ekonomski pregovori s Nemakom
zapoeti jo sredinom 1918. Sporazumi s Engleskom i Nemakom
bili su signal i za ostale zemlje, tako da je do kraja 1921. Sov
jetska Republika imala trgovinske sporazume i ugovore sa svim
1S L. B. Krasin, Voprosy vtteine; torgov/i, Moskva 1928, str. 245.

29

pribaltikim i skandinavskim zemljama, a takoe sa ehoslovakom, Austrijom i Italijom. Meutim, uspostavljanje ekonomskih
odnosa s inostranstvom i probijanje opte blokade vrili su se
pod veoma nepovoljnim okolnostima za Sovjetsku Rusiju. Ne
raunajui to to je blokada jo dugo posle formalnog ukidanja
imala svoj eho u praksi trgovine, sam proboj zlatne blokade"
kotao je Sovjetsku Republiku, prema tadanjim proraunima,
nekoliko desetina miliona zlatnih rubalja. Izmeu ostalog, zlato
koje je poticalo iz Sovjetske Rusije bilo je na inostranom tritu
obeleeno" time to se primalo, kad je uopte poelo da se
prima, za 1 5 % 20% a u pojedinim sluajevima i za 30% 40%
ispod cene zlata na svetskom tritu, usled ega je samo u
19201921. godini sovjetska drava pri razmeni zlata za ino
stranu valutu im ala gubitke koji se ocenjuju na 45 miliona pred
ratnih zlatnih rubalja. Nakon zakljuenja englesko-sovjetskog
sporazuma ova se situacija menja tako to se sovjetski gubici
pri prodajam a zlata smanjuju najpre na 6% a zatim na 1 % 2% ,
ime je i efekat zlatne blokade" sveden na minimum.
Tekoe druge prirode takoe nisu bile male. N a primer,
sovjetsku robu i brodove u stranim lukama zaplenjivali su kom
panije ili pojedinci pod izgovorom da vre kompenzaciju" za
nacionalizovanu imovinu bivih vlasnika. Zato je poetak sov
jetskih ekonomskih odnosa s inostranstvom bio praen nizom
sudskih procesa za povraaj i zatitu sovjetske imovine. Osigura
vajua drutva na Zapadu odbijala su da osiguravaju sovjetsku
robu i brodove, a bez osiguravajue polise nije se mogao dobiti
kredit za izvezenu robu to je. uz finansijsku blokadu uopte,
oteavalo sovjetska plaanja i poskupljivalo sve transakcije
Sovjetske Republike. Zapadne i meunarodne kompanije nisu
htele da prevoze rusku robu niti pruaju bilo kakve usluge, izgo
varajui se nesigumou da brodovi ne budu rekvirirani, odnos
no konfiskovani.
30

Kao nastavak formalno skinute opte blokade sprovoene


su u praksi tzv. specijalne blokade" pri svakom pokuaju sov
jetske vlade da obnovi tradicionalni izvoz svojih proizvoda
petroleja, lana, drveta i si. Na primer, petrolejska blokada"
objavljena je na inicijativu bivih vlasnika petrolejskih izvora
u Rusiji koji su se u toku 1921. i 1922. godine specijalno u tu
svrhu okupljali u Londonu i Parizu i doneli odluke da se ne
kupuje ukradena sovjetska nafta". Na konferenciji u Parizu,
odranoj 19. septembra 1922, predstavnici 18 krupnih engleskih,
francuskih, belgijskih, bivih ruskih i drugih petrolejskih kom
panija dogovorili su se o formiranju jedinstvenog fronta za za
titu prava i interesa ruske petrolejske industrije" i doneli rezo
luciju ija se sadrina svodi na sledee:
nedopustivo je da neko od zainteresovanih nanese nepo
srednu ili posrednu tetu postojeim interesima i pravima ma
kojem od vlasnika koji su sovjetskim zakonodavstvom lieni
svojih prava;
eksploatacija petrolejskih izvora moguna je samo pod
uslovom da se vrate prava ili naknade gubici na primerima jedna
kim za sve zainteresovane za svojinska prava;
zainteresovani ne treba individualno, bez zajednike sagglasnosti, da uzimaju u koncesije naftonosna zemljita koja pri
padaju sovjetskoj dravi i koja ine neophodan fond za puni
razvoj njene industrije nafte.
Na ponovnom skupu 29. septembra 1922. ova grupa je od
luila da odustane od prvobitno ostavljene mogunosti naknade
tete" i da zahteva potpuno vraanje njihovih svojinskih piava".
Parikom petrolejskom rezolucijom" gotovo je potpuno onemo
guen sovjetski izvoz nafte i petrolejskih proizvoda na krupna
trita kao to su Francuska, Skandinavija i druga. U 1921/22.
privrednoj godini izvoz petrolejskih proizvoda iznosio je samo
5% od nivoa izvoza 1913. godine, a u narednoj privrednoj godi
31

ni samo 9% od tog nivoa. Tek nakon separatnih akcija engleske


firme el, koja se nije obazirala na ovaj pariki petrolejski
sporazum" i kupila velike koliine ruske nafte, ukinuta je pet
rolejska blokada".
Uz sve to, kao to je ve pomenuto, nesposobnost i neorganizovanost sovjetskog spoljnotrgovinskog aparata prouzrokovali
su naknadne gubitke u poslovanju s inostranstvom. Prva pred
stavnitva u inostranstvu poslovala su nasumce, bez plana i
poznavanja sopstvenih potreba i internih mogunosti. Kupovine
su obavljane na osnovi pojedinanih narudbina raznih organi
zacija i ustanova i neusaglaenih direktiva sa svih strana; nije
postojala koordinacija posla meu predstavnitvima, nekoliko
njih se istovremeno obraalo istoj firmi ime s'e izazivalo pogor
anje uslova ponude. Korienje usluga raznih posrednika i pekulanata, na koje su sovjetski predstavnici bili silom upueni usled
izolacije, bilo je praeno time to su posrednici naplaivali maksi
malne iznose za rizik" i naruavali rokove isporuka i, u datim
okolnostima, bili potpuni gospodari situacije dok su sovjetski
predstavnici zavisili od njihove dobre volje.
Pod ovakvim i slinim okolnostima razraivana su prva
naela sovjetske teorije meunarodnih odnosa, pri emu s'e isto
vremeno s borbom za probijanje blokada i protiv pokuaja name
tanja Sovjetskoj Republici svih moguih nepovoljnih uslova u
inostranstvu, unutar sovjetskog rukovodstva vodila borba na
idejnom planu", tj. za definisanje linije i principa spoljnoekonomskih odnosa i borba protiv svakojakih nerealnih stanovita
na liniji zatite istote komunizma" i protiv ustupaka kapita
lizmu i meunarodnoj buroaziji".
Uopte uzev, po tekoama svake vrste u periodu o kome je
re, postojala je istorijski moda neponovljiva kombinacija unu
tranjih i spoljnih nepovoljnih uslova egzistencije jedne zemlje i
delovanja njenog rukovodstva. U takvim uslovima stvaralaki
32

prilazi unutranjem i meunarodnom razvoju i poloaju mogli su


da doprinesu prevazilaenju tekoa.
Program nove ekonomske politike i program istupanja sov
jetskih delegacija na meunarodnim konferencijama u ton: raz
doblju potvruju postojanje upravo takvih prilaza u rukovodstvu
nove Sovjetske Republike u prvim godinama njenog bitisanja.
Meutim, nain objanjavanja NEP-a u vreme njegovog uvoenja
i nain objanjavanja sovjetskih akcija na meunarodnom planu
sami po sebi svedoe ne samo o istovremenom prisustvu ekstre
mista u rukovodstvu, koji su pruali otpor realnim prilazima,
ve i o irim pojavama nerazumevanja, neshvatanja generalnih
linija izgradnje sovjetskog drutva u konkretnim ruskim uslovima.
Posmatrai iz tog vremena ukazivali su veoma rano na Staljina
kao fanatinog ekstremistu"10 u rukovodstvu u poreenju sa
Lenjinom, Krasinom, ierinom (G. V. ierin), Litvinovom
CM. Maksimovi Litvinov) i drugim rukovodiocima koji su tada
bili na elu akcija na unutranjem i meunarodnom planu.

LENJIN O RUSIJI POSLE REVOLUCIJE

Odreujui snage protiv kojih komunisti moraju da se bore


unutar zemlje, Lenjin jt, u govoru na II sveruskom kongresu
radnika u oblasti politikog vaspitanja, u Moskvi 17. oktobra
1921. izneo da postoje tri najvanija neprijatelja protiv kojih
ovek mora da se bori nezavisno od uloge koju igra u dravi",
nabrajajui ih kao: razmetljivost komunista; nepismenost; mito.
Razmetljivci zamiljaju da komunistikim dekretima mogu reiti
sve probleme. Poto su takvi ljudi lanovi partije koja je na vlasti
i koja upravlja i funkcioneri raznih dravnih institucija, oni, po
Lenjinovim reima, veruju da su samim tim politiki obrazovani
i da im to daje dozvolu da suvereno proglaavaju rezultate, do
ul "The Slavonic Review N? 8. Vol. III, Decembcr 1924, London.

33

stignua. pobede, inei ih neospornim faktima samom s\ojom


pozvanou i funkcijama koje zauzimaju. To su prvi zaeci poli
tike prakse koja je kasnije postala sveopta i bitna karakteristika
onoga to se zove staljinizam. to se neobrazovanja, neznanja i
nepismenosti tie, Lenjin je isticao da o politikom delovanju i
vaspitanju ne moe biti rei dok oni postoje, jer je nepismen
ovek izvan politike te ga prvo treba opismeniti.1718 Neto kasni
je, na VIII kongresu Partije, L'eniin je sve opasnosti i neprijatelje
ukratko saeo u jedan izraz i definisao birokratiju i birokratu
kao najveu opasnost za socijalizam (N a najgori unutranji
neprijatelj jeste birokrat, komunista koji u sovjetskim instituci
jam a zauzima odreeno mesto )ls i zakljuio je u vezi s tim da
je: Boriti se protiv birokratije, do kraja, do konane pobede.
mogue samo ako celokupno stanovnitvo uestvuje u upravljanju
zem ljom ".19 Osnova svih opasnosti koje prete sovjetskoj vlasti
jeste nekultura, zaostalost, nepismenost (vidi tabelu IV).
Tabela IV Broj pismenih na 1000 stanovnika Rusije u 120.
Na 1000 mukaraca
1897.

Evropski deo
Rusije
Sevemi Kavkaz
Zapadni Sibir
ela Rusija

326
241
170
318

Na 1000 ena

1920.

1897.

422
357
307
409

136
56
46
131

Na 1000 stanovnika

1920.

255
215
___134__
244

is r.

1920.

229
150
108
223

330
281
218
319

Izvor: V. I. Ltnin. W ioiii4 . tom >3. izdani* etveno*. str. 422.

Navodei ove podatke Lenjin je ukazao na suvie spor


progres u pereenju s carskim vremenima u pogledu opisir.enjavanja i na to koliko jo upornog i tekog rada predstoji Sovjetskoj
17 V. I. Lenin. Soineuija tom 33. izdanie etvertoe. str. 3856.
18 V. I. Lenin. Soinenija, tom 29. izdanie etvertoe. str. 182.
>* V. I. Lenin. Soineuija, tom 33. izdanie etvertoe. stt. 214.

34

Republici da bi dostigla nivo obine civilizovane drave zapadne


Evrope.
to se meunarodnog ponaanja mlade Sovjetske Republike
tie, bila je voena uporna politika borba da se objasni nu
nost koegzistencije s kapitalistikim dravama i prevazie atmos
fera oekivanja permanentne revolucije" i raspadanja imperi
jalistikih drava" tipina za period do Brestskog mira, i da se
shvati da je privredni preporod, korienje stranog kapitala i ne
ogranieni poslovni odnosi s kapitalistikim dravama" (Lenjin)
preduslov opstanka sovjetske vlasti, Rusije, pa prema tome osnova
i celokupne njene meunarodne i unutranje politike.*
Razrada i prihvatanje programa razvoja na pomenutim prin
cipima bili su u redovima boljevika praeni sporovima, esto
estokim, nastalim ve na poetku formiranja sovjetske drave,
neposredno posle Oktobra. Iz mnogih radova Lenjina i istupanja
njegovih saboraca (ierin i drugi) vidno je da su bili ulagani
veliki napori i insistiranje da bi se nova naela prihvatila i poela
u praksi da sprovode, to jo nije moralo da znai i stvarno
razumevanje njihovog dometa i smisla za sve. Tragovi sporova e
ostati. U toj injenici se takoe moe gledati podloga za kasnije
naputanje i samog programa ili iskrivljavanje njegovih pojedinih
elemenata.
Lenjin je ukazivao na veliku politiku opasnost od sporova
unutar partije. Osvrui se na X kongresu RKP(b) na sporove
oko platforme" koji su bili karakteristini za prethodne godine,
tj. za itavu 1920. godinu, Lenjin je upozorio: Pred tom opas
nou mi moramo da shvatimo da ne samo formalno moramo da
prekratimo partijske sporove mi emo to, naravne, uiniti, ali
to je malo ! . . . Prisutna je politika opasnost. . . Ona zahteva
od vladajue partije komunista, od lukovodeih revolucionarnih

elemenata proletarijata sigurno ne takav odnos kakav smo mi


u ovoj godini obino pokazivali".20
Re je ovde pored ostalog i o tzv. radnikoj opoziciji",
frakcionakoj grupi koja je, kao takva, prvi put istupila septem
bra 1920. godine na IX sveruskoj konferenciji RKP(b) s govorima
protiv birokratizma u Partiji i traila da se ukine praksa da
Partija propisuje i mesa se u rad sovjetskih dravnih i sindikalnih
institucija i organa. Konferencija je osudila predstavnike grupe
[A. G. ljapnikov (Aleksandr ljapnikov), S. P. Medvedev, A. M.
Kolontaj (Aleksandra M. Kollontaj), J. K. Lutovinov (Ju. K. Lutovinov) i dr.] kao anarho-sindikaliste. U toku diskusije o sindi
katima u 192021. radnika opozicija" je vodila aktivnu borbu
za svoja stanovita. U posebnoj brouri Radnika opozicija", ob
javljenoj uoi X kongresa Partije, A. M. Kolontaj je izloila pro
gram grupe; izmeu ostalog, opozicija je predlagala da se uprav
ljanje privredom u celini poveri Sveruskom kongresu proizvoaa,
a proizvoai da se udrue u strukovne proizvodne saveze i da
biraju centralni organ upravljanja elom privredom zemlje.
Protiv platforme radnike opozicije" kao sindikalistikog
i anarhistikog skretanja voena je borba uglavnom na X, a
delimino i XI kongresu RKP(b). N a X kongresu doneta je rezo
lucija ,,o jedinstvu Partij'e" i formalno su zabranjene grupe i
frakcije u RKP(b). Zinovjev (G. . Zinovev) je radnikoj opoziciji
pripisivao i napad na program NEP-a i tumaenje ove skraenice
tako kao da ona znai nova eksploatacija proletarijata". No,
donoenju odluke na X kongresu o zabrani frakcija i grupa pret
hodila je unutarpartijska borba u RKP(b) i s drugim platforma
m a". N a primer, otra diskusija voena je, kao to je poznato
iz Lenjinovih radova, o ulozi sindikata i metodima njihovog rada.
U tom pogledu Trocki (Lev D. Brontajn Trockij) je zastupao sta
20 V. I. Lenin, Sodnenija. tom 32, izdanie etvertoe. str. 161; isto o
partijskim i politikim krizama i na str. 300.

36

novite da u sindikatima treba zadrati ratne metode komandovanja i dirigovanja, stezanja rafova" i si., to je bilo predmet
spora na zasedanju komunistike frakcije V sveruske konferencije
sindikata i na novembarskom plenumu CK RKP(b) u 1920. godi
ni. Shvatanja Trockog su na plenumu odbaena, a istovremeno
je bila doneta odluka o tome da se spor koji je nastao u CK ne
obelodanjuj'e i ne proiruje van okvira CK. Trocki je naruio ovu
odluku i izazvao javnu diskusiju, to je osueno na partijskom
plenumu januara 1921. godine. U javnoj partijskoj diskusiji Troc
ki je kritikovan zbog zahteva za podravljenje sindikata, njihovo
pretvaranje u obian dodatak dravnog aparata, bez mogunosti
da vre funkciju zatite materijalnih, ivotnih i kulturnih interesa
radnika. Lenjin je isticao da sindikati . . . nisu organizacija
prinude, to je vaspitna organizacija, organizacija privlaenja i
obuavanja, to je kola, kola upravljanja, kola privreivanja,
kola komunizma.21
Za vreme partijske diskusije o sindikatima 192021. istu
pila je sa svojom platformom takoe i grupa demokratskog cen
tralizma", takozvani decisti" koji su bili protiv monopolistike
uloge Partije u sovjetima i sindikatima i protiv principa jedinonaalija" u industrijskim preduzeima.
Sporovi i razne platforme o ureenju drutva i privrede iza
zvali su u godinama koje su prethodile X kongresu Partije oz
biljnu unutarpartijsku krizu koja se, kao to e se videti, nee
u sutini otkloniti ni pom'enutom formalnom zabranom. Kasnije,
1923. godine, Lenjin e u lanku Kako da organizujemo radniko-seljaku inspekciju" (predlog XII kongresu Partije) upozora
vati da je na pomolu rascep, a Staljin e u svojoj zavrnoj
rei na XII kongresu RKP(b) govoriti o navikama i tradicijama
21 V. I. Lenin, Polnoe sobranie somemj, tom 42, izdanie pjatoe,
str. 203.

37

borbe unutar CK koje su za poslednjih 6 godina rada formirane"


a koje stvaraju lou atmosferu rada u partijskom rukovodstvu.
Formalna zabrana opozicije partijskom rezolucijom Y. kon
gresa, s Lenjinovim potpisom, uzima se danas kao poetak ili bar
osnova staljinizma u Lenjinovom konceptu, pa se u tom smislu
stavlja znak jednakosti izmeu Lenjina i Staljina, govori se o
kontinuitetu, o staljinizmu kao loginom nastavku lenjinizma,
o tome da je Lenjin stvorio Staljina" time to je onemogui
svaku efikasnu opoziciju Staljinu u Partiji i doprineo konsolidaciji
njegove vlasti, pa i to da je Lenjin sam, svojom linou, odraa
vao i irio surove autokratske tradicije svoga podneblja, da je
s.'im oliavao pobedu orijentalskog despotizma nad zapadnim
demokratskim tendencijama, te da se moe tvrditi da je staljini:am , ako ne diktiran, ono u svakom sluaju olakan Lenjinovim
shvatanjem partije kao vladajue elite koja je podozriva prema
. sindikalistikom mentalitetu radnika a neprijateljska pre
ma inerciji i konzervatizmu seljak a".22 Meutim, u ovom radu
e se, kao to e se videti kasnije, praviti ipak bitna razlika
izmeu Lenjinove vizije socijalizma i njegovog programa da se
u specifinim ruskim uslovima toj viziji priblii, i Staljinovog mo
dela. a pogotovo e se videti bitna razlika izmeu ponaanja i
shvatanja Lenjina i Staljina. to se tie same Lenjinove rezolucije
o jedinstvu partije ili o formalnom ukidanju sporova, na to je
Lenjin u datim uslovima apelovao, itavo Lenjinovo delo poka
zuje da je u kasni iem razvoju Partije u SSSSR-u vie re o zlo
upotrebi jedne odluke donete u konkretnim, specifinim okolnos
tima. nego o Lenjinovom iniciranju i inspirisanju prakse koja je
usledila njegovim nestankom. Autor prema tome nije sklon ni
da pretpostavi da je staljinizam bio jedina ili bar logina alter
nativa razvoja, kao to se ini da to pretpostavlja Zbignjev
a Vidi Zbigniew Brzezinski. Betu-eeii Two Ages, New York 1970, pp.
12S127. a takode i Leonard Schapiro. The Origiti of CcnttiMUHist Autecracv.
London 1956. i Isaac Deutscher. The Propitet Outca$t. London 1965.
38

Beinjski (Zbigniew Brzezinski) kada kae Teko je sagledati


kako bi Rusija posle prvog svetskog rata, razdirana nacionalnim
i klasnim konfliktima, ideolokim rivlastvom i apsolutnom ma
terijalnom bedom, mogla da efikasno institucionalie jedan de
mokratski sistem kad takvi sistemi nisu uspeli ni u zemljama sa
iaim demokratskim tradicijama i u okolnostima mnogo povolj
nijim za demokratski razvoj".2'1
MEUNARODNI POLOAJ SOVJETSKE RUSIJE

Lenjin je lino razraivao NEP i prve programe konkretnih


meunarodnih akcija poev od mira u Brest-Litovsku, Ugovora
u Rapalu i istupanja sovjetske delegacije na konferenciji u enovi. Polazei, u stvari, od toga da su dovoljno poznata naela
tih programa i da su ovde vanije okolnosti u kojima su ona
stvarana, da je vanija iva i nedogmatska reakcija na specifian
sticaj okolnosti, o samim naelima i nee ovde biti drugaije
govora ve samo u smislu podseanja i navoenja primera.
Akcije u inostranstvu bile su, kao to je poznato, usmerene
ka: uspostavljanju regularnih odnosa Sovjetske Republike s kapi
talistikim zemljama u cilju obnove razruene privrede; dobijanju
kredita i privlaenju stranog kapitala na bazi koncesija; prizna
nju de iure, i to prvenstveno iz isto praktikih poslovnih potreba
radi obezbeenja poslovnog ugovoranja sa stranim kapitalom"2'
Na prvoj plenarnoj sednici enovske konferencije 10. aprila
1922. ierin, koji je zamenio bolesnog Lenjina u svojstvu efa
sovjetske delegacije, istakao je sledee:
Ostajui na stanovitu komunistikih naela, delega
cija Rusije uvia da je u sadanjoj istorijskoj 'epohi, koja 234
23 Zbignievv Brzezinski. Beru-cen Two Agcs, New York 1970, pp. 134
135.

24 G. V. ierin. lanci i govori o pitanjima meunarodne politike. Kul


tura, Beograd 1967. str. 182.

39

ini mogunim uporedno postojanje starog poretka i novog


socijalnog poretka koji se raa, ekonomska saradnja izmeu
drava koje predstavljaju ta dva sistema svojine bezuslovno
nuna radi opte ekonomske obnove".25
Principijelan stav sovjetske delegacije bio je utemeljen pret
hodnom Lenjinovom razradom osnovnih pitanja teorije dravnog
kapitalizma i principa politike koncesija.
Politika koncesija, kao orijentacija u spoljnoekonomskim
odnosima Sovjetske Rusije i kao jedan od osnovnih elemenata
programa izgradnje ekonomskih pretpostavki socijalizma u se
ljakoj i nerazvijenoj zemlji, bila je, ve kao ideja Lenjina, povod
za rasprave i sukobe u partijskim i dravnim krugovima. Izvestan
broj boljevika video je u koncesijama naputanje socijalistikih
principa i smatrao ih je nespojivim s ekonomskom prirodom pro
leterske drave. Ve na Prvom kongresu Sovnarhoza 25. maja
1918. jedan od uesnika u diskusiji povodom referata o ekonom
skim posledicama Brestskog mira A. Lozovski (A. Lozovskij),
napao je referat sledeim recima: . . .
iz iznetog dela
programa mi saznajemo o koncesijama i drugim veoma lepim
ali zato malo socijalistikim stvarima. Mi vidimo da ova socijalis
tika organizacija privrede na socijailzam uopte ne mirie- .28
O tra polem ika i u tampi usledila je povodom razmatranja
projekta koncesije za izgradnju sevem e eleznike magistrale
krajem 1918. i poetkom 1919. godine.27 Tom prilikom sukobila
su se dva stanovita u vezi s koncesijama upote: jedno, po kome
su koncesije nunost i izraz potrebe za saradnjom i koegzisten
cijom dva sistema: drugo, po kome su koncesije izdaja vlastitog *
25 DofeMefty

v H en ej p o litik i S S S R , to m

V, Moskva 1961. str. 191

-192.
* Prema V. A. ikin, Sovetskoe gosudarstvo i strattv zapada v 1917
1923. Leningrad 1969. str. 102103.
r Videti .Pravda" 22. dekabr' 1918. .Ekonomieskaja
31. dekabr' 1918. 5. 21. i 25. janvar' 1919. i 5. fevral' 1919.

40

dela", malodunost", neverovanje u stvaralake snage proletari


jata", pogibeljna" politika ne samo za Sovjetsku Rusiju ve i
za svetski radniki pokret itd 2829
Sovnarkom (Sovet narodnyh komisarov RSFSR) je 4. febru
ara 1919. ipak doneo odluku o davanju koncesija i time zaklju
io polemiku potvrujui stanovite po kome su koncesije u skladu
s interesima razvitka proizvodnih snaga. U pismu amerikim
radnicima 23. septembra 1919. Lenjin je o koncesijama prvi put
govorio ne kao o potrebi trenutka ve kao o elementu ireg
ekonomskog programa prelaznog perioda: Koncesije date na
razumnim uslovima poeljne su i za nas kao jedno od sredstava
da se u Rusiju privlai tehnika pomo zemalja koje su u tom
pogledu naprednije, dok traje period kada e uporedno postojati
socijalistike i kapitalistike drave".20
iroj razradi ove ideje Lenjin e se vratiti po okonanju
graanskog rata, intervencije i totalne blokade, tj. u godinama
19201921. Sovnarkom je 23. novembra 1920. doneo dekret o
koncesijama s Lenjinovim potpisom kojim se reguliu opti eko
nomski i pravni uslovi koncesija. Istovremeno je doneta odluka
da se tekst dekreta objavi u posebnoj brouri, zajedno s listom
objekata, odnosno preduzea koji se mogu davati u koncesiju.30
Koncesionar je na osnovi ovog dekreta dobijao deo produkcije
s pravom izvoza na inostrano trite; u sluaju primene tehnikih
novina i .modernizacije veih razmera predviene su posebne
trgovinske prednosti za koncesionara, a takoe i produavanje
rokova korienja koncesija ako je to zahtevala priroda posla:
utvrene su garantije sovjetske vlade da imovina koncesionara
28 Ovakve napade na politiku koncesija iznosili su, pored ostalih, viso
ki funkcioneri saveza sindikata kao to su Tomskij, Lozovskij, Veinberg, Suhanov i dr.
29 V. 1. Lenin, Soinenija, tom 39, pjatoe izdanie, str. 197.
30 Videti Sbornik uzakonenij i rasporaenij raboego i krestjanskogo
pravitelstva" (SU) 1920, j\ ? 91, str. 481.

41

nee biti nacionalizovana ni konfiskovana ili rekvirirana; regulisana su prava koncesionara da za svoje preduzee iznajmljuje
radnike i slubenike na teritoriji RSFSR. uz potovanje sovjetskog
radnog zakonodavstva. Sovjetska vlada je takoe garantovala koncesionaru nedopustivost jednostrane izmene ugovora o koncesiji.
Donoenje dekreta je ponovo izazvalo ivu diskusiju u tam
pi a razjanjavanje politike i ekonomske sutine koncesija ostae
jo dugo dnevna politika potreba i preokupacija Leniina i dru
gih dravnika iji je zadatak u to vreme bio da Sovjetsku Rusiju
zastupaju na meunarodnom planu. Objanjavajui, na pnmer,
predstavnicima sovjetske tampe program i stavove s kojima se
ide na enovsku konferenciju. ierin je. 26. marta 1922. glavni
akcenat stavljao upravo na objanjavanje uloge stranog kapitala:
U granicama apsolutnog ouvanja neprikosnovenosti i
suverenih prava radniko-seljake vlasti, prava radnih ma
sa i ekonomskih osnova sovjetskog poretka, potpuno su mo
guni sporazumi sa stranim kapitalom, strogo ogranieni
okvirima ugovora, koji naim buduim partnerima pruaju
dovoljno koristi da bismo ih privukli, a koji u isto vreme
nose sobom obnovu i razvitak proizvodnje i transporta u
R u s iji. . . O d Rusije se nikako ne zahteva prinoenje rtava
ve samo odvajanje dela budue koristi i oekivanog profita
da bi ove dobitke i profite izvukla . . . Ekonomska saradnja
koja mora da se razvija izmeu Rusije i drugih zemalja ko
risna je za obe strane, ona je ak neophodna za ekonomski
napredak i Rusije i celog sv eta."31
Ovakva i slina objanjenja bila su namenjena u prvom redu
partijskom rukovodeem kadru meu kojim je bilo dosta raireno
stanovite da je razvoj sovjetske privrede mogu izolovano od
sveta, bez ekonomske i tehnike saradnje s kapitalizmom. Na X*
* l G. V. ierin. lanci i govori o pitanjima meunarodne politike.
Kultura, Beogtad 167. str. 1 8 0 -1 8 1 .

42

kongresu Partije Lenjin se obraunavao s takvim gleditima i pod


vlaio da: Odrati proletersku vlast u zemlji neuveno razorenoj,
s gigantskim prevladavanjem takoe razorenog seljatva bez
pomoi kapitala, za koju e on, naravno, odrati stoprocentnim
kamatama nemoguno je. To treba shvatiti. I zato ili ovaj tip
ekonomskih odnosa ili nita. Ko drugaije postavlja pitanje taj
u praktinoj ekonomici ne razume apsolutno n i t a . .. " . 32
Tri godine kasnije, u odsustvu Lenjina, Krasin e u vezi s
ekonomskom platformom CK RKP(b) izneti na II savetovanju
opunomoenika Narodnog komesarijata za spoljnu trgovinu (odr
ano od 10. do 18. januara 1924. godine u Moskvi) primedbu
iz koje se vidi da su ostala prisutna stanovita suprotna Lenjinovim:
Smatram da je gotovo jedina slaba strana ekonomske plat
forme CK RKP(b), koja je ovih dana objavljena, u tome to se
u toj deklaraciji ekonomska obnova 130 milionske zemlje za
milja, ini se, bez bilo kakvog uea spoljnog kapitala. Meu
tim, ni u jednoj krupnoj zemlji brza obnova industrije nikada se
nije vrila bez uea inostranog kapitala u ovoj ili onoj formi.
Bilo bi istorijski pogreno zamiljati obnovu nae ekonomike u
uslovima manje ili vie potpune ekonomske izolacije od ostalog
sveta."33
Zadravanju pogrenih uverenja u redovima rukovodeeg
kadra doprinosili su neuspesi i tekoe s kojima se suoavala
Sovjetska Republika u nastojanjima da titei svoju nezavisnost
i tekovine Oktobra, uspostavi regularne odnose s kapitalistikim
dravama na principima mirne koegzistencije i ekonomske saradnje, da debije preko potrebne kredite, razbije opte nepoverenje
prema sovjetskoj vlasti i skine tzv. rusko pitanje" s meunarodne
scene. Primedba koju je upravo citirani Krasin izneo odnosila *
** V. I. Lenin. Soiinenija, tom 32, etvrtoe izdanje, str. 201.
M L. B. Krasin. VtieHjaja torgovlja SSSR, Moskva 1924, str. 353o.

43

se na pripreme i m aterijale za XII kongres RKP(b). koji je odran


od 17. do 25. aprila 1923. kada je Lenjin ve bio inaktiviran
boleu i kada neslaganja i oko ekonomske platforme postaju
osnova za formiranje opozicije u rukovodstvu CK, emu je pot
rebno posvetiti kasnije posebnu panju; na ovom mestu, naveemo samo detalj iz polemike koja se u vezi sa sutinom primedbe
Krasina vodila na XII kongresu, jer su oponenti Krasina upravo
neuspehe i tekoe u inostranstvu navodili kao argument da se
bez inostranstva moe, odnosno mora. N e negirajui injenicu da
bi inostrani krediti, i strani kapital uopte, ubrzali tok sovjetskog
privrednog razvoja Trocki (koji je na Kongresu podneo referat
o industriji) je odgovorio Krasinu sledee:
Govore nam da je neophodna umenost da se dobije
novac; to je pravilno, mi smo zato i poslali u London jednog
od najumenijih. Niko drugi do drug Krasin Leonid Borisovi prevodio je nau sovjetsku novanu nudu na engleski
jezik; za to je on i bio poslat. N ije, meutim, tajna da od
toga nije nita is p a lo . . . Govore da nita nisam rekao o
stranom kapitalu. N ije tano. U tezama postoji o tome stav
prema kome se mi veoma ozbiljno odnosimo. K ad bi posto
ja la realna mogunost priliva evropskog ili drugog kapitala,
zar mi ne bismo svojski poli u susret i uinili sve da olak
amo privlaenje stranog kapitala . . . Evropa nema slobodna
sredstva, a ukoliko neto i ima, ona nee da se odlui, i
ekuje. Tu deluju faktori koji imaju veu teinu no to je
forma zahteva u pogledu dugova. N am a su neophodni ino
strani kapitali i spremni smo da im pruimo iroko polje
i visoke profite, ali mi emo raditi i bez njih. I svoj posao
emo obaviti .*4
Sovjetska vlada je, kao to je poznato, bila incijator sazi
vanja meunarodne konferencije za mirno regulisanje spornih *
**
44

D v e tta d c a ty j s e z d

RKP

(b ).

stcnografieskij otfct, str. 41?.

politikih i ekonomskih pitanja izmeu RSFSR i kapitalistikih


drava: 28. oktobra 1921. upuena je nota vladama Velike Bri
tanije, Francuske, Italije, Japana i SAD, u kojoj je naglaeno da
je jedan od trajnih ciljeva sovjetske vlade ekonomska saradnja
s drugim dravama i zakljuivanje sa njima ekonomskih spora
zuma bez kojih je nemogua normalizacija ekonomskog ivota i
u samim kapitalistikim zemljama". Ova nota sovjetske vlade
posluila je u izvesnom smislu kao polazna taka za kasnije
sazivanje meunarodne konferencije u enovi.
Sovjetska inicijativa je, po reima Lenjina, protumaena u
svetu kao znak slabosti sovjetske drave i izraz elje da se zbog
unutranjih tekoa pree na kompromise i ustupke Zapadu da
bi se dobila finansijsko-tehnika pomo.35
Ovakva interpretacija note od 28. oktobra u krugovima
na Zapadu bila je u skladu s njihovim ocenama uvoenja NEP-a,
koji je tumaen kao ruski termidor" i s procenama uopte teke
ekonomske situacije i gladi u Rusiji 19211922, te su i pripreme
za meunarodnu konferenciju na Zapadu bile u istom duhu, tj.
sa ciljem da se iskoriste tekoe i vri ekonomski pritisak na
sovjetsku zemlju.
Na zasedanju u Kanu 6. januara 1922. Generalno vee sa
veznikih drava (Velika Britanija. Francuska, Italija, Japan i
Belgija) donelo je odluku o sazivanju enovske konferencije uz
uee Sovjetske Rusije. U Kanu su istovremeno razmatrane pri
preme za konferenciju, odnosno forme organizovanja finansijskih
krugova za delatnost u Rusiji. U tom smislu na kanskom savetovanju razmatrana su dva predloena projekta: tzv. engleski projekat o osnivanju privatnog Meunarodnog finansijskog konzorcijuma s kapitalom od 20 miliona funti sterlinga i francuski projekat o osnivanju centralnog sindikata s kapitalom od 2 miliona*
** V. I. Lenin, Poluoe sobrauie soinenij. tom 45. izdanic pjatoe.
str. 7 0 -71.

45

funti sterlinga kome bi se prikljuili nacionalni sindikati sa svojim


kapitalima. Prihvaena je ideja francuskog projekta i stvoren
Organizacioni komitet sa zadatkom da razradi plan aktivnosti
konzorcijuma, odnosno sindikata. Naela ove aktivnosti utvrena
Kanskom rezolucijom bila su nepovoljna, odnosno neprihvatljiva
za sovjetsku dravu jer su se svodila na zahteve Zapada u vezi
s dugovima, bivim svojinslrim pravima i na traenje posebnih
povlastica u sovjetskom zakonodavstvu za rad stranaca u Rusiji.
Isticano je da e konzorcijum, ije se osnivanje planira, moi
da prua pomo i daje kredite tek kad se stekne poverenje i blie
upozna stanje u Rusiji i priroda njenog reima, a. isto tako. i to
da je osnovni zadatak konzorcijuma da pri tome .strogo titi
ranije steena prava graana svih drava osnivaa konzorcijuma.
U d .*

Ovakav karakter konzorcijuma jo jasnije je odreen na


konferenciji koju je Organizacioni komitet odrao u Londonu
212$. februara 1922, kada je doneta odluka o osnivanju cen
tralnog sindikata s kapitalom od 2 miliona funti sterlinga i kapi
talima nacionalnih korporacija od ukupno 20 miliona funti ster
linga. Istovremeno su na sledei nain odreeni uslovi za prua
nje finansijsko-ekonomske pomoi iz ovih sredstava:96 konzcrciium nee poslovati u zemljama ili sa zemljama:
a) koje ne priznaju sve dugove i obaveze iz prolosti O v e
dugove i obaveze mora garantovari drava, koja treba da pre
uzme i obavezu da e inostranim graanima vratiti svejinska
prava ili. ako je to nemoguno. kompenzirati sve gubitke i tete
nastale usled konfiskacije ili hapenja;
b) koje nisu stvorile zakonodavni sistem ili preuzele ugovo
rne obaveze kojim bi se svestrano obezbedila i potpomagala ko
mercijalna aktivnost;
* Na konferenciji u Londonu uestvovali su predstavnici Engleske.
Francuske. Italije. Belgije i Japana, a na zavisnim sednicama i Nemake i
Danske: predstavnici SAD bili su u svojstvu poanatraa.
46

c)
koje nisu pruile sigurne dokaze o mogunosti voenja
komercijalne aktivnosti.3'
Iako se ideja o konzorcijumu nije ostvarila, jer je vlada
Rusije protestovala protiv namera drugih vlada da je u enovi
postave pred svren in i pred unapred izraene nacrte, koji su
pripremani bez njenog uea i znanja, osnovna naela izneta
prilikom pokuaja njegovog osnivanja predstavljala su sutinu
platforme s koje su zapadne zemlje razmatrale rusko pitanje" na
enovskoj konferenciji.
Na samoj konferenciji sovjetskoj delegaciji je bio uruen
referat londonskih eksperata (Londonski memorandum") u kome
su kao uslovi za ekonomsku saradnju sa Sovjetskom Rusijom
postavljeni sledei zahtevi
1 da sovjetska vlada prizna finansijske obaveze ranijih
vlada i lokalnih vlasti u Rusiji (zemlje Antante su traile ukupno
18 milijarde rubalja za pokrie dugova);
2 da se formira komisija za ruske dugove kao garant da
e Sovjetska Rusija izvriti obaveze, to bi. u stvari, znailo
uspostavljanje kontrole nad njenim finansijama i ekonomikom:
3 povraaj (restitucija) ili, u sluaju da je to nemoguno.
naknada nacicnalizovane svojine stranih dravljana, to bi utvr
dili posebni meoviti sudovi sastavljeni od treih, nezainteresovanih lica;
4 uvoenje posebnog zakonodavstva za strance u Rusiji
i iskljuivanje mogunosti sudskih organa RSFSR da na njih
primenjuju sovjetske zakone;
5 neobaveznost stranih dravljana da na radnu snagu
koju koriste u svojim preduzeima primenjuju norme sovjetskog
zakonodavstva i sindikata;
S7 V. A. Sikin. Sovetskoc gosudarstvo i stranv zapada v 1917192?
Leningra 1969. str. ?02?05.

47

6 naputanje sistem a dravnog monopola u spoljnoj tr


govini.
Sve su to bili uslovi neprihvatljivi za sovjetsku vladu.
Program i taktika sovjetske delegacije u enovi bili su plod
dugih i svestranih priprema kojima je Lnjin lino rukovodio.
U izvetaju XI kongresu RKP(b) Lenjin je referisao: M i smo
u Centralnom komitetu razradili dosta detaljne direktive za nae
diplomate u enovi. Te direktive smo razraivali dugo, nekoliko
puta smo ih razmatrali i ponovo o njima disku tovali".38
Sa stanovita opte teme ovog rada karakteristina ie kon
statacija sovjetskog naunika koji je istraivao istoriju ekonom
skih odnosa Sovjetske Rusije, pored ostalog i program i tok enovske konferencije, a koja se odnosi na dostupnost izvora u
SSSR-u: " . . . Tok pregovora na konferenciji bio je iscrpno iz
loen u itavom nizu radova sovjetskih autora. Istovremeno, sve
do poslednjeg vremena istraivai gotovo nisu raspolagali materi
jalim a o ogromnom pripremnom radu CK RKP(b) i vlade RSFSR
na odreivanju zadataka sovjetske delegacije na konferenciji i,
posebno, o razradi ekonomskog programa delegacije uoi enove.
Pojavljivanje zavrnih tomova sabranih dela V. I. Lenjina i nekih
drugih materijala omoguuju da se u izvesnoj meri popuni praz
nina koja postoji".39
Da bi umanjila znaaj pretenzija Zapada u pogledu dugova
i obaveza carske Rusije, sovjetska delegacija je bila spremna da
na konferenciji taktiki istupi s kontrapretenzijama na naknadu
tete koju su imperijalisti naneli, da bi se tim argumentom pos
tiglo meusobno odustajanje od finansjiskih obaveza iz prolosti.
U sovjetskim ustanovama bilo je procenjeno da privredna teta *
58 V. I. Lenin. Pohioe scbranie soiiieiii/, tom 45, izdanie pjatoe. str.
oo70.
** V. A. Sikin, Sovetskoe gosudarstvo i strany zapada v. 19171923,
Leningrad 1069. str. 294295.

48

koja j'e u razdoblju 19181920. intervencijom prouzrokovana u


Sovjetskoj Rusiji iznosi 39 milijardi zlatnih rubalja.10
Meutim, glavne sovjetske pripreme za konferenciju bile
su sraunate na dobijanje kredita. U tu svrhu se ak doputala
i mogunost nagodbe za ruske dugove, odnosno Lenjin je smatrao
da treba teiti vezivanju pitanja dugova za dobijanje kredita
i eventualnim ustupcima u tom pogledu, ali samo po formuli na
godba ali ne podjarmljivanje" (ierin).
Na osnovi obimnih analiza u Gosplanu i drugim sovjetskim
ustanovama ustanovljeno je da su Sovjetskoj Rusiji za obnovu i
razvoj industrije, saobraaja i poljoprivrede potrebna investiciona
sredstva od ukupno 10 milijardi zlatnih rubalja za prvih 35
godina, od ega oko 3 milijarde inostranih zajmova. Polazei
od ovih potreba sovjetska delegacija je podnela na enovskoj
konferenciji ruski memorandum o kreditima". Kao to je pozna
to, na konferenciji u enovi nije bilo reeno tzv. rusko pitanje.
Zapadne sile su ultimativno insistirale na tome da sovjetska vlada
prizna predratne dugove carske Rusije i na punoj restituciji svojinskih prava, odnosno obeteenju bivih vlasnika. Jedini spo
razum koji su zapadne sile predlagale jeste smanjenje ratnih
dugova i odlaganje plaanja kamata. Odbaene su sovjetske kontrapretenzije. Sa svoje strane je sovjetska delegacija, odnosno
vlada predloila niz vanih ustupaka u nastojanju da se postigne
sporazum. Po direktivi Politbiroa CK RKP(b) datoj 17. aprila
1922. delegacija je ponudila sleec uslove nagodbe: ratni du
govi i kamate na zajmove carske Rusije pre rata izravnavaju se
sovjetskim potraivanjima za naknadu tete nanete intervencijom;
restitucija ne dolazi u obzir, ali se nudi pravo prvenstva pri dobijanju koncesija; predratni dugovi carske Rusije se priznaju s
tim da njihova otplata pone kroz 1015 godina.
40 N. N. Ljubimov, Balans vzaiinnylt trebovanij SSSR i derav soglaaiia.
MoskvaLeningrad 1 9 2 4 . str. 1317 i Dokumenty viteiiej politikl SSSR,
tom V. str. 293 3 6 0 .

49

Obavezan uslov za sve ove ustupke jeste dobijanje veih zaj


mova. Meutim, ovi uslovi nisu prihvaeni motivacijom a protivree kanskoj rezoluciji". G. V. ierin je ak na svoju ruku.
iz taktikih razloga, i kao krajnji napor za nastavljanje prego
vora, u pismu Lojdu Dordu (Loyd Georg) upuenom 20. aprila
izjavio i spremnost sovjetske vlade da bivim vlasnicima vrati
njihovu imovinu ili ih obeteti na osnovi posebnih sporazu
ma.41 Svi ti napori su ostali uzaludni, a konkretni sovjetski do
kumenti o potrebnim kreditima i koncesijama nisu u enovi ni
bili razmatrani.
Rusko pitanje" je bilo ponovo razmatrano na Hakoj konfe
renciji juna 1922. godine, e f sovjetske delegacije, ovog puta
M. M. Litvinov, obrazloio je u Hagu memorandum o kreditima
iznosei da je Sovjetskoj Rusiji potreban zajam od ukupno 3
milijarde 224 miliona zlatnih rubalja, i to: za obnovu soabraaja
1 milijarda i 50 miliona, za industriju 750 miliona. za poljo
privredu 904 miliona, i za obnovu banaka i stabilizaciju rub
lje, odnosno za novanu reformu 520 miliona zlatnih rubalja.
Takoe su delegati upoznati s politikom koncesija, s uslovima.
radnim zakonodavstvom i spiskom preduzea koja bi mogla da
se daju stranim kapitalistim a u koncesiju.
Po ishodu, H aka konferencija, koja se zavrila 20. jula
1922, nije se razlikovala od konferencie u enovi, jer se i pozi
cije zemalja Zapada nisu bitno izmenile. Ishodi ovih meunarod
nih, za Sovjetsku Rusiju veoma komplikovanih pregovora nisu
za nju bili sasvim neoekivani. Jo pre otpoinjarja pregovora
ierin je bio izjavio: M i, moda, u enovi neemo postii
sporazum, u tom sluaju emo ga postii neto kasnije. Mi se
moemo ve u enovi oko neega sporazumeti; ali ovaj posao
bie samo delimian i samo jedna cd etapa na putu ka drugim
41 Dokumenty vneMej politiki SSSR. tom 5. str. 259260: Pelitbiro CK
uputio je ierinu kritiku i nesaglasnost s ovom izjavom.

50

daljim poslovima. Ma kako se zavrila cnovska konferencija,


njen je znaaj u tome da udari temelj postavljanja problema . .
Svesni upravo istaknutih injenica, sovjetski rukovodioci su
uperedo s aktivnou na meunarodnim konferencijama inili
napore da se doe do separatnih sporazuma s onim kapitalistikim
zemljama ije su vlade i krupni kapitalisti iz sopstvenih interesa
bili zainteresovani za naputanje jedinstvenog fronta" ispoljenog
na meunarodnim konferencijama u enovi i Hagu. Prvi takav
sporazum potpisan je u Rapalu 16. aprila 1922. s Nemakom.
Rapalskim ugovorom regulisana su sva sporna pitanja izmeu
Nemake i Sovjetske Rusije na principima ravnopravnosti dva
sistema svojine i na osnovi uzajamnih koristi, te je ovaj ugovor
predstavljao, po reima Lenjina, jedino pravilan izlaz iz tekoa,
haosa i ratnih opasnosti".13
Principi ponaanja mlade Sovjetske Republike u meuna
rodnim odnosima o kojima je ovde bilo govora samo u kontek
stu ukazivanja na tekoe i nepovoljne meunarodne okolnosti
za formiranje sovjetske drave i organizovanje privrede i drut
va posle Oktobra bili su izraz nove ekonomske politike u unut
ranjem razvoju ili, bolje rei, integralni deo ireg programa i
koncepta organizacije drutva i razvoja privrede, koji je sa svoj'e
strane predstavljao jedino mogunu platformu za onaj teak na
stavak proleterske revolucije" u specifinim ruskim uslovima,
onako kako su Lenjin i drugi marksisti zamiljali taj nastavak.
Ovde e se ukratko, u osnovnim linijama, razmotriti ishodita
i praksa NEP-a, dakle samo radi jaeg isticanja linije piekida
i gaenja NEP-a i samo kao okolnosti u kojima je dolo do iz
bora alternativnog puta u socijalizam".
4- G. V. ierin, lanci i govori o pitanjima meunarodne politike, Kul
tura, Beograd 1967, str. 181182.
43 V. I. Lenin, Polnoe sobranie soinenij, tom 45, izdanie pjatoe. str.
192-193.

II

- NOVA EKONOMSKA POLITIKA - LENJINOV PUT


KA SOCIJALIZMU U USLOVIMA NERAZVIJENOSTI

Nova ekonomska politika je metod, nain uvoenja soci


jalizma u seljakoj zemlji", genijalni strateki manevar" (Krasin) Lenjina u interesu velike bitke za definitivno pribliavanje
socijalizmu u pravom smislu rei, u zemlji gde ogromnu veinu
stanovnitva ine sitni proizvoai, seljaci, i gde je upravo zbog
toga sprovoenje socijalistike revolucije kao procesa mogue
samo primenom celog niza specifinih, prelaznih mera koje bi
bile inae sasvim nepotrebne u zemljama visokorazvijenog kapitalizma./Tenjin je predviao da su potrebne decenije, da je pot
rebna itava istorijska epoha da bi se sitnoseljaka spccifika
Sovjetske Rusije uklonila kao prepreka i da bi se stvorila materi
jalna i kulturna osnova za realizaciju ciljeva Oktobra. Njegova
nova ekonomska politika", ijoj je teorijskoj razradi i primeni
posvetio poslednje godine svoga ivota, predstavljala je sistem
kako da se to postigne, predstavljala j'e strategijsku koncepciju
izvlaenja iz zaostalosti, uz istovremeno uporno i postepeno gra
enje temelja novog drutva i poretka.
Osnova NEP-a, njegov polazni (i krajnji) cilj za Lenjina
bio je da se ovek, proizvoa, u konkretnom sluaju preteno
sitnoseljaki proizvoa, ali ne samo on, stavi u takve uslove
privreivanja koji e ga pokrenuti na akcije, lino i ekonomski
53

zaintercsovati za unapreenje proizvodnje i produktivnosti, omo


guiti mu slobodu ekonomskih akcija na nivou koji mu je blizak,
u sredini u kojoj je on kao proizvoa i potroa glavni akter,
da bi na toj osnovi mogao da postane svestan uesnik i u izgrad
nji novog i slobodnog drutva u irem smislu. Vie inicijative
i samostalnosti u bazi, vie snaga tamo, vie panje praktinom
iskustvu sa terena", za Lenjina je uslov za sistematsko savlada
vanje tekoa^
M i smo raunali" govorio je Lenjin ili e moda biti
tanije rei: mi smo pretpostavljali bez dovoljnog rauna da
emo neposredno, zapovestima proleterske drave moi organizovati dravnu proizvodnju i dravnu raspodelu proizvoda komu
nistiki u sitnoseljakoj zemlji. 2iv o t je pokazao nau greku.
Potreban je niz prelaznih stepena: dravni kapitalizam i socija
lizam, da bi se pripremio, radom dugog niza godina, pripremio,
prelaz ka komunizmu. Ne neposredno, na entuzijazmu, nego po
mou entuzijazma koji je rodila velika revolucija, na linom
interesu, na linoj zainteresovanosti, na ekonomskoj raunici gle
dajte da izgradite najpre vrste puteve koji u sitnoseljakoj zem
lji vode preko dravnog kapitalizma ka socijalizmu; inae n'eete
doi do komunizma, inae neete privesti desetine i desetine miliona ljudi komunizmu."2
Iskljuivi monopol drave u privrednom ivotu, kad ona
pri tome ne rauna s poloajem proizvoaa i njegovim linim
interesom, nije put u socijalizam. Lenjin vie puta naglaava i
objanjava da su mere i metodi ratnog komunizma" bili privre
meni i nudom nam etnuti.^,,Teorijski ne treba shvatiti da je
dravni monopol najbolji sa stanovita socijalizma, mi smo ga
primenjivali kad smo bili u krajnjoj nudi i kad nismo mogli1
1 V. I. Lenin, Soincitija. tom 33, izdanie ctvertoc, str. 8.
s lbid.. str. 3 5 -3 6 .

54

drugaije da postupimo",34govorio je na X kongresu RKP(b) zala


ui se za NEP, za slobodu prometa, za ekonomske i stimulativne
metode privreivanj^i ocenjujui kao veliku i nesumnjivu greku
to to su boljevici suvie daleko otili na putu nacionalizacije
trgovine i industrije" likvidiravi svaku lokalnu slobodu privre
ivanja i prometa. " . . . injenica je nesumnjiva i nju ne treba
skrivati u agitaciji i propagandi, da smo mi otili dalje no to je
teorijski i politiki bilo nuno".1
Trite, robno-novani odnosi i privredni raun, stimulansi
uspostavljanje organskih veza u privredi, u bazi, ekonomska saradnja s razvijenim Zapadom, koncesije, to su komponente novog
ekonomskog programa koji je u prolee 1921. godine postao
glavni zadatak Partije i dravnih institucija u Sovjetskoj Rusiji,
a bio je osnovna preokupacija Lenjina kao teoretiara, politiara
i dravnika poslednjih godina njegovog ivota.^Teorijska razrada
novog sistema, borba za njegovo usvajanje, stalno praenje kon
kretnih uslova i efekata njegove primene, otre reakcije na naj
manje izdanke izvitoperivanja smisla i sutine NEP-a, uoavanje
i borba s opasnostima koje na tlu primene NEP-a i u piocesu
privredne , politike i dravne izgradnje mladog sovjetskog dru
tva niu to je ispunilo poslednje godine Lenjinovog ivota.
Birokratizovanje, neznanje, frazerstvo, licemerje, obmana naroda,
sakrivanje istine od naroda, n'erad, podmitljivost i podmiivanje
to su opasnosti koje su mogle da niu iz zaostalosti, koje su
u materijalnoj nerazvijenosti privrede i drutva imale pogodnu
osnovu i Lenjin je viekratno i uporno ukazivao na njih kao na
neprijatelje sovjetskog poretka i socijalizma. Pri tome, nisu u
pitanju bili samo potencijalni neprijatelji na bazi zaostalosti
opasnosti su bile realno prisutne, neke su bujale ve u prvim
3 Desjatyj sezd RKP (b), stenografieskij otet, Moskva 1963, str. 413.
4 V. I. Lenin, Soinetiija, tom 32, izdanie etvertoe, str. 196, 197,
201. 203.
55

godinama sovjetske vlasti: birokratizovanje sovjetskog aparata,


na prim'er, ili njegova podmitljivost. U referatu o organizacionim
pitanjima na sekciji XII kongresa RKP(b), F. E. Djerinski (Feliks
E. Dzerinskij), lan CK i komesar za unutranje poslove, kritikovao je 25. aprila 1923. godine ceo sovjetski aparat ocenjujui
da tamo postoji straan birokratizam i nerad". Kao osnovni
nedostatak sovjetskog aparata Djerinski je istakao njegovu pot
punu odvojenost od uticaja m ase" i stalno irenje administracije:
S naduvavanjem inovnikog personala mi ve odavno
vodimo bitku. U 1919. u nas je bilo vie inovnika nego u
1922. Reklo bi se da je to uspeh. Ali ne treba zaboravljati
da je u 1922. godini b ila nova ekonomska politika koja
nas je rasteretila niza funkcija. M i u 1922. nismo snabdevali
stanovnitvo hlebom na karte, itav niz funkcija je otpao
i to smanjenje do koga je dolo nije dokaz da se aparat
poboljao i sredio iznutra. N i nalik na to. Mi smo se u to
ubedili na nizu sluajeva. Videli smo da je smanjenje i
novnikog personala bilo esto naprosto zamazivanje oiju.
Ja znam niz sluajeva da se aparat hvalie kako se smanjio
za 1000 ljudi, a praktino se pokazuje da je ta hiljada sa
krivena pod privredni raun. Zatim, drugovi, zajedno s neu
venim naduvavanjem personala ide i neuveno troenje. U
M oskvi ima 2.000 automobila, a to kota preko 1 milion
u zlatu meseno. I tako, uporedo s kolosalnim nepotrebnim
troenjem vrhuke nii slubenici su u nem atini."5
Govorei o radniko-seljakoj inspekciji Djerinski je konstatovao da ona ne treba da isteruje svaki rubalj i kopejku gubei
pri tome vie i sve, ve treba da radi na izuavanju nedostataka
i defekata naeg sistema, da ispituje probleme i iznalazi u real
5
str. 762.

56

Dvenacatyj s'ezd R KP (b), steografieskij

otet,

Moskva 1968,

nom ivotu one snage i metode kojima moe da se obnovi naa


privreda . . . Da istrauje uzroke zato u nas ima toliko prestupni
ka i prekraja. . . Ona treba da pomae da se uvodi nauna
organizacija rada, a nauna organizacija rada e znaiti pojefti
njenje i sovjetizaciju naeg aparata".0 Djerinski je u svoj posao
svakako unosio svu snagu revolucionara i iskreno se uzbuivao
zbog defekata sistema koje je zapaao jer je ubrzo, sredinom
1926. godine, umro na kraju svog govora na konferenciji RKP(b).
Najznaajnije u Lenjinovom konceptu politike izgiadnje
sovjetskog drutva jesu opte, svenarodne debate, na jednoj strani,
i lina, pojedinana odgovornost, na drugoj strani. Govorei o
principu line zainteresovanosti na Drugom Sveruskom kongresu
politikih aktivista (prosvetara") u oktobru 1921. Lenjin je
podvlaio: Mi govorimo da svaku krupnu granu privrede treba
izgraditi na linoj zainteresovanosti. Debata zajednika, a od
govornost pojedinana. Od nesposobnosti da ostvarimo ovo na
elo patimo na svakom koraku. Sva nova ekonomska politika
zahteva otro i bezuslovno jasno podvajanje u ovom smislu. Kada
je narod preao na nove ekonomske uslove, on se bacio na dis
kusiju o tome ta e iz toga ispasti i kako treba da se gradi na
nov nain. Bez prolaenja kroz optu debatu nije se moglo nita
poeti, zato to su narod drali desetinama i stotinama godina
pod zabranom da o bilo emu raspravlja i revolucija sf nije
mogla drugaije razvijati sem kroz period sveopteg, univerzalnog
mitingovanja o svim pitanjima"*7 Istovremeno Lenjin je ukazivao
da se mora praviti razlika izmeu praznog mitingovanja i frazerstva i stvarno upravljakog posla.H l osnovne zadatke politikih
radnika Lenjin je u konkretnim uslovima ubrajao uenje, podi
zanje kulturnog nivoa, rad na tom'e da se revolucija uini dos
tupnom masama stanovnitva, da je narod prihvati i da ne ostane
Ibid., str. 763.
7 V. I. Lenin. Soinenija. tom 33, izdanie etvertoe, str. 47.

57

samo deklaracija. Uslov za to je izmeu ostalog i da se politiki


funkcioneri i aktivisti ponaaju kao obini graani", i da svoj
posao ne obavljaju inovniki, birokratski ve da linim primerom pokazuju kako se treba boriti protiv birokratije, nepotenja.
mita i nerada. I jo jedno vano Lenjinovo uputstvo politikim
radnicima: N e samo to je nuno da unitimo nepismenost i da
unitimo podmitljivost koja se dri na tlu nepismenosti, ve treba
da naa propaganda, naa rukovodstva, nae broure budu stvar
no prihvaene od naroda i da rezultat toga bude unapreenje
nacionalne privrede .s
Optenarodna debata, kontakti rukovodstva s narodom,
ekonomski interes pojedinaca, proizvoaa, njegova aktivna ulo
ga u unapreenju privrede i drutva na osnovi stalnog podizanja
njegovog kulturnog nivoa i proirenja njegovih znanja to su
trajni akcenti i trajne komponente Lenjinovog programa socijali
stike izgradnje. itavo bogatstvo ideja o politikom razvoju
sovjetskog drutva, o posebnom toku nastavljanja revolucije u
Rusiji zbog veoma specifinih, posebnih uslova i poetka te re
volucije, nalazi se u Lenjinovim radovima. Izbornost, demokrati]a.
puna odgovornost vlasti pred sovjetima, pred telima biranim od
naroda i samobiranim. Puna sloboda, ukljuujui i slobodu etcepljenja, svim nacijam a u Rusiji. Prelazak bez odlaganja na pravo
narodno samoupravljanje: Z ar moe biti drugog puta da se na
rod odlui da sam sobom upravlja, da izbegava greke, sem puta
prakse, sem prelaska na pravo samoupravljanja naroda?",9 izno
sio ie Lenjin 1. oktobra 1917. svoje teorijske postavke o zadacima
proleterske revolucije i radnike vlasti. Istovremeno, svestan rus
kih uslova i injenice da sovjetska drava u stvari nije radnika
ve radniko-seljaka" i da je ona radnika s birokratskim izo
p a e n im ", Lenjin je ukazivao na nunost da se organizovani*
* Ibid.. str. >.
* V. I. Lenin. Soinettiia. tom 26. izdani etvertoe. str. 108.
58

proletarijat preko svojih radnikih organizacija zatiti od takve


svoje drave s birokratskom deformacijom. Naa sadanja drava
je takva da sveopte organizovani proletarijat mora da sc titi
i mi treba da iskoristimo radnike organizacije za to da bismo
radnike zatitili od njihove drave i za to da radnici tite nau
dravu"."' Svako automatsko poistoveivanje, prema tome, inte
resa drave, diktature proletarijata, jo pre partije a najpre njenog
vrha, s interesima proletarijata, znailo je za Lenjina nevoenje
rauna c stvarnosti, o osobenostima prelaznog perioda, znailo
je pusto teoretisanje i apstrakciju i tetnu politiku praksu.
Najzad, to se ekonomskog sistema tie, Lenjin je uvek i
vie puta u vezi s radnikom kontrolom naglaavao da sami rad
nici treba odozdo da izgrade nove osnove ekonomskih uslova i
da je samo taj put, odozdo, put preobraaja: Mi odlino znamo
da je taj na posao teak, ali tvrdimo da je pravi socijalist samo
onaj koji se tog zadatka prihvati oslanjajui se na iskustvo i
instinkt radnih masa", govorio je na III sveruskom kongresu sov
jeta."
Mirna koegzistencija i ekonomska saradnja s drugim zemlja
ma su neophodan okvir i uslov za sprovoenje itavog Lenjinovog
programa, to su, kako proizlazi iz konteksta itavog njegovog
dela, trajni principi meunarodnog ponaanja jedne socijalistike
zemlje, a priroda meunarodnih uslova nametala je i konkretne
organizacione oblike ekonomske saranje i poslovanja sovjetske
drave s inostranstvom. Zastupajui teorijsko stanovite da priv
redni monopol drave nije najbolji sa stanovita socijalizma, Le
njin je konkretno politiki zastupao takav monopol u spoljnoj
trgovini mlade Sovjetske Republike. Dok je, po Lenjinovim reima.
prelazak na novu ekonomsku politiku kao na nove uslove privre
ivanja u zemlji usvojen s retkom jednodunou u partijskom 10
10 V. 1. Lenin. SomeMija, tom J2. izdanie etvertoe, str. 67.
11 V. 1. Lenin. Soinenija, tom 26, izdanie etvertoe. str. 425.

59

rukovodstvu, bez naelnih sporova kakvi su u to vreme bili inae


svojstveni, neki konkretni aspekti sprovoenja nove ekonomske
politike izazivali su sporove i bili predmet velikih diskusija u
dravnom i partijskom rukovodstvu. Takav je, kao to se videlo
ranije, bio sluaj s korienjem stranog kapitala i s izvorima
akumulacije i sredstava uopte za socijalistiku izgradnju, uklju
ujui naelno pitanje odnosa prema seljatvu i ulozi poljoprivrede
kao grane, a takav je bio sluaj i s pitanjem dravnog monopola
na spoljnu trgovinu, o ijoj celishodnosti je za vreme Lenjina,
jo 19211922, voena polemika.
Ne ulazei na ovom mestu u samu polemiku niti u sutinu
predmeta koji ju je podstakao, treba istai da iz konteksta Lenjinovog dela proizlazi da je on insistirao na monopolu drave u
spoljnoj trgovini kao na politici neophodnoj i najpogodnijoj za
zatitu mlade sovjetske industrije u uslovitra u kojim a se ova na
lazila i u svim uslovima uopte karakteristinim za zemlju kojoj
su potrebne duge godine najupornijeg rada na podizanju prosveenosti i nivoa upote".
Monopol spoljne trgovine bio je u inostranstvu najomrae
niji atribut sovjetske v lasti". Sa uvoenjem NEP-a, neki bolje
vici (Buharin (N. J. Buharin), Sokoljnikov (Sokolnikov), Zinovjev, Kamenjev (L. B. Kamenev), Miljutin i dr.) su predlagali
ukidanje monopola. V. B. Miljutin, na primer, koji je u novembru
1921. kao ef sovjetske delegacije uestvovao na Baltikoj eko
nomskoj konferenciji, obratio se tada pismom Komesarijatu ino
stranih poslova i predloio da se denacionalizuju spoljna trgovina
kako bi se time olakali uslovi za dobijanje kredita i sredstava
na inostranom tritu. Lenjin je predloio da se to odbije: M oje
lino miljenje je da se odbaci itav plan Miljutina kao sasvim
nepodoban i potpuno neosnovan".12 Kad su predloi za ukidanje
monopola uestali, Lenjin je izneo miljenje da treba formalno
,s V. I. Lcnin. Sbomik, tom XXXVI, str. 360.
60

zabraniti sve razgovore i pregovore i komisije i tome slino o


slabljenju monopola u spoljnoj trgovini".13 Na ideje i predloge
Buharina da monopol nad spoljnom trgovinom treba zam'eniti
carinskim sistemom Lenjin je odgovorio: Mi se moramo boriti
svim snagama i boriti se ak do partijskog kongresa, jer ni o
kakvoj ozbiljnoj carinskoj politici sada, u epohi imperijalizma,
ne moe biti ni govora mimo sistema monopola spoljne trgo
vine".14
NEP je za Lenjina bio tek opita koncepcija, pravac, osnovni
principi razvoja. Tu koncepciju je on gradio stvaralaki prilazei
ruskoj stvarnosti. Meutim, bilo je potrebno isto takvo stvarala
tvo i u primeni opite koncepcije, njeno proveravanje i dograi
vanje, dalje uobliavanje prvih iskustava i rezultata u praksi.
J'ednodunost Centralnog komiteta u prihvatanju opite koncepcije
(na tu jednodunost takoe treba gledati i u svetlosti zabrane
sporova i opozicije) nije znaila i obezbeenje isto takvog zala
ganja u praksi, a jo manje je bila garantija za stvaralaku praksu
ili bar pravilnu interpretaciju duha i smisla Lenjinovog koncepta
onda kada Lenjina ne bude.
Ve prvi partijski kongres na kome Lenjin zbog bolesti nije
uestvovao, XII kongres u aprilu 1923. godine, pokazae prilikom
sumiranja prvih iskustava NEP-a razlike u interpretacijama, iako
e jo samo postojanje L'enjinove linosti biti kohezioni faktor
i na ovom kongresu, te e se otvorena opozicija javiti neto
kasnije.
Nova ekonomska politika dala je neposredne rezultate ve
u prvoj godina primene. U poreenju sa 1921. godinom u 1922.
poveana je proizvodnja elika za 45% , sirovog gvozda za 54%,
uglja za 19% , nafte za 23% , elektrine energije za 49% itd.
u V. I. Lenin, Polnoe sobranie soinenij, tom 5 4 , izdanie pjatoe, str. 2 6 0 .
14 V. I. Lenin, Politoe sobranie soinenij, tom 4 5 . izdanie pjatoe, str.
3 55 336 .

61

Ukupna industrijska proizvodnja uveana je 1,5 puta za godinu


dana. Prilike na selu su poele da se saniraju. U referatu na IV
kongresu Kominteme u novembru 1922. Lenjin je izjavio: " . . .
Seljatvo se za jednu godinu ne samo oslobodilo gladi ve je
dalo i porez u naturi u takvom obimu da smo mi ve sada dobili
stotine miliona puda i gotovo bez primene bilo kakvih prinudnih
mera. Seljaki ustanci, koji su ranije, do 1921. godine, predstav
ljali tako rei optu pojavu u Rusiji, gotovo su sasvim iezli.
Seljatvo je zadovoljno svojim sadanjim poloajem ".1
Dekret Sveruskog centralnog izvrnog komiteta (VCIK) o
zameni prinudnog otkupa porezom u naturi bio je donet 21. mar
ta 1921. gcdine^Sovnarkom (Savet narodnih komesara) je odmah
nakon toger^foneo dekret 0 visini poreza u naturi za 1921/22.
godinu" ^ o jim je utvrena koliina ne preko 240 miliona puda
ita i namirnica" to je predstavljalo znatno smanjenje obaveza
seljaka u poreenju s prinudnim otkupom. Z a 1922/23. godinu
porez u naturi je smanjen za 10% i za narednih 10% na pro
izvode koji se dobijaiu sa zemljita na kome su vreni melioracioni radovi. Vikovima proizvoda sa svojih imanja seljaci su
mogli slobodno da trguju. Kao prvi rezultat NEP-a poinje da
raste proizvodnja za trite u industriji i poljoprivredi. Ukupna
vrednost trine produkcije u industriji (raunata u preiatnim
rubljama) za jednu privrednu godinu od 1921/22. do 1922/23,
poveana je za oko 30% , a u poljoprivredi za blizu 50% .
U spoljnoj trgovini postignuti su takoe poetni rezultati u
tom smislu to je za dve godine povean procenat pokria uvoza
izvozom od 2,1% poetkom 1921. godine na 65% poetkom
1923. godine. Robna struktura prometa s inostranstvom izmenjena
je utoliko to se, umesto kupovine hleba za zlato za snabdevanje
..opsednute tvrave", do 1923. godine uspostavila ve irvesna
regularna razmena tradicionalnih ruskih izvoznih proizvoda (drvo,15
15 Ibid.. str. 2 85.

62

lan, petrolejski proizvodi, koa, krzno) za industrijsku robu i hra


nu, s tendencijom ka smanjenju uea namirnica u uvozu: pred
meti ishrane sainjavali su 1922. godine 34,1% ukupnog uvoza,
a 1923. godine samo 10,7%, pri emu u ovoj godini ito nije fi
guriralo u uvozu. Ukupna razmena s inostranstvom dostigla je
u 1922. godini 13% predratnog nivoa. Postignuti su prvi rezul
tati u organizaciji meovitih drutava kao najpoeljnije forme
saradnje Sovjetske Rusije s meunarodnom buroazijom bez rizi
k a ".10 U 1923. godini postojalo je ve osam aktivnih m'eovitih
drutava s osnovnim kapitalom od 300 hiljada funti st'erlinga i
17,5 miliona zlatnih nemakih maraka, *17 koja su koristila znat
ne kredite u inostranstvu. Meovita drutva su, kao to je
poznato, bila vid akcionarskih drutava, s ueem sovjetskog i
inostranog kapitala, koja su se bavila otkupom sovjetske robe za
izvoz, plasiranjem robe na inostranom tritu i uvozom. Spoljnotrgovinska delatnost ovih drutava bila je pod kontrolom Narod
nog komesarijata za spoljnu trgovinu. Lenjin je smatrao da su
ova drutva pogodna forma da se naui kako se posluje i da sc
to naui bez ikakvog rizika sa sovjetske strane, jer se meovita
drutva mogu u svako doba likvidirati ako se pokae da ne daju
odreene koristi za sovjetsku dravu. Sovjetska Rusija je do 6.
marta 1923. godine dobila iz inostranstva takoe 460 ponuda za
koncesije. Najvei broj zahteva za koncesije stigao je iz Nemake
- 174, zatim iz Engleske i SAD po 56, iz Francuske 50,
bez obzira to u to vreme Francuska jo nije bila de jure priz
nala RSFSR, iz skandinavskih zemalja 25, Italije 17, Holandije 16, ehoslovake 10, Poljske 7 i Svajcarske 6.
Ruski preduzimai takoe su uputili 26 zahteva za koncesije.
' Ibid., str. 335336.
s'ezd RKP(b). stenografieskij

17 Dveiiadcatyj

otet.

Moskva

I 0 t>8 .

str. 22 .

63

Predloi su se odnosili na objekte raznih privrednih grana,


ali najvea tranja je bila za koncesije u trgovini i graevinarstvu,
kao to se vidi iz tabele V.
Tabela V Broj zaltteva za dobijanje koncesija po delatnostinu
Trgovina
Poljoprivreda
ume
Gorivo
Hernija
Rudarstvo
Metalurgija
Tekstil
Mainogradnja
Eleknoindustrija
Vodni saobraaj
Graevinarstvo

61
48
47
45
39
26
20
20
23
17
23
61

Irvor: Dvenadcttyi s'ezd RKP (b). stenografieslrij otiet. Moskra 1968. su. 2926.

O d 1922. do marta 1923. sklopljeno je ukupno 26 ugovora


o koncesijam a s ukupnim predvienim prilivom stranog kapitala
na osnovi njih od 30 miliona zlatnih iu balja i 15 miliona obavez
nog kredita.
N ova politika, meutim, sprovodila se u izuzetno tekim
privrednim uslovima. N ije bilo obrtnih sredstava, sirovina i go
riva za industriju, u gradovima se pojavila nezaposlenost; visoke
cene industrijskih proizvoda i niske ceire poljoprivrednih pro
izvoda19 (makaze cena) izazvale su novo nezadovoljstvo seljaka
krajem 1922. i 1923. godine. U uslovima opte gladi z a robom,
za ove godine, a posebno za 1924, karakteristina je kriza pro
daje, izazvana visokim cenama industrijskih proizvoda i niskim
cenama poljoprivrednih proizvoda, uz ogromno obescenjivanje
sovjetskih novanica. U oktobru 1922. realna vrednost 100 hilja-18
18 Cene ita na unutranjem tritu bile su u ovo vreme 40, 30 i ma
nje kopejki.
64

da rubalja sovjetskih novanica bila je ravna vrednosti l pred


ratne kopejke. U selima je to izazvalo naturalne odnose: pud
ita i funta soli igrali su ulogu novca. Kriza prodaje industrijskih
proizvoda imala je za posledicu neisplaivanje plata radnicima
i nezadovoljstvo u gradovima. U nekoliko preduzea pojavili su
^sc^trajkovi.
Uporedo s ovim tekoama, novi uslovi privreivanja na bazi
NEP-a otvarali su i mogunosti pekulacije i linog bogaenja
pojedinaca, to je imalo negativne odraze na socijalnom planu.
Izrazi NEP, nepman", u svakodnevnom obinom jeziku se osamostaljuju od Lenjinove koncepcije izgradnje temelja sovjetske zgra
de, poistoveuju se s negativnim pojavama u sovjetskom drutvu,
dobijaju svojstva uvredljivih izraza, te se koriste da izraze prezir,
podsmeh i sve to je antipod komunistikim idealima. U pozoritima se na scenu izvodi nepman" u takvoj negativnoj svetlosti, a
boljevici se brane na taj nain to uvode razliku izmeu nove
ekonomske politike i njene skraenice NEP: NEP i nova eko
nomska politika su dva termina za pojave izuzetno vane ali
uzajamno suprotne, za dve protivrene strane iste pojave. Brka
nje tih termina je uvredljivo. . . apsolutno se ne moe shvatiti
kako komunisti, uenici i sledbenici Lenjina odjednom zatiuju
NEPf Kako se moe zamisliti da komunisti na ovaj ili onaj nain
budu pristalice NEP-a ili nepmana?",!> uzviknue stari bolje
vik Krasin u predavanju u Harkovu, istiui da su komunisti za
novu ekonomsku politiku, tj. za to da se cene dre na to je
mogue niem nivou, jer od toga zavise realna plata radnika
stabilnost novca u zemlji i stabilnost itavog sovjetskog ekonom
skog sistema, dok NEP navija za dep nepmana privatnika
privatnog trgovca, koji se rukovodi samo interesima line zarade
i dok NEP predstavlja celokupnost tendencija ka ometaju sov19
19 L. B. Krasin. Monopolija vneSuej torgovli i NEP, Moskva 1926.

65

jetskog razvoja, ka unazaivanju sovjetskog sistema i ka prevo


enju na kolosek restauracije kapitalizm a. . . NEP kao izraz je
samo merkantilistiko izvrtanje sm isla nove ekonomske politi
k e ".20 Sline reci o NEP-u izgovorie Zinovjev u politikom izvetaju Centralnog komiteta na XII kongresu Partije, zahtevajui
da komunisti ne upotrebljavaju skraenicu.21
jpifl.
21 Dvenadcatvj s'ezd

str. 127.

66

RKP (b), stenografieskij otet. Moskva

1968,

III

U ODSUSTVU LENJINA: XII KONGRES RKP(b)

Drutveno-ekonomske realnosti prvih godina NEP-a uticale


su na atmosferu priprema za XII kongres RKP(b) i na polarizaciju
stavova iznoenih na samom Kongresu. To je, kao to je pomenuto, bio prvi kongres interpretacija" Lenjinovih stanovita, bez
njegovog linog prisustva, pri emu takvih interpretacija koje su
u sutini, iako iznoene pod firmom doslednosti i privrenosti duhu
lenjinovog uenja, znaile korekcije i iskrivljavanje tog uenja.
Osim politikih i organizacionih pitanja, centralni problemi
na Kongresu bila su pitanja razvoja industrije, iskustvo NEP-a
(aktiva i pasiva), poreska politika na selu i nacionalni momenti
u partijskoj i dravnoj izgradnji. Glavna sporna pitanja bila su:
uloga partije i odnos dravnih privrednih institucija i partije:
organizacija dravne industrije, izvori sredstava za razvoj indus
trije, odnos prema seljatvu i odnos prema inostranim sredstvima
finansiranja; nova ekonomska politika i uzroci tekoa.

ULOGA PARTIJE I DRAVE

to se uloge Partije i odnosa drave i Partije tie, grupa


privrednika-boljevika, meu kojima naroito Krasin (takoe jo
Osinski i Larin), optuivani su u diskusiji od glavnih referenata
na Kongresu (Zinovjev, Kamenjev, Staljin) da se zalau za podelu
67

vlasti i funkcija izmeu Partije i drave); za veu autonomiju


sovjetskih privrednih organa i njihovo izuzimanje ispod kontrole
Partije.
Kao povod za napad na Krasina posluili su Zinovjevu, pod
nosiocu politikog izvetaja CK, neki stavovi Krasina izneti u
javnoj polemici s Martinovom (O dgovor Martinovu") uoi Kon
gresa, pri emu se, kako se vidi iz diskusije, Zinovjev sluio
nepotpunim citatim a i dosta slobodnim izvlaenjem zakljuaka,
optuujui Krasina za menjevizam i tenju za likvidacijom dik
tature Partije koja je, po tada iznetom shvatanju Zinovjeva, isto
to i diktatura proletarijata. Sutina napadnutih stavova bila je:
Partija, budui na vlasti, ne treba svojom politikom da ometa
privredni razvoj, Strogo dosledna politika linija Partije i drav
ne vlasti ne treba da ometa obnovu proizvodnje, a da do toga
ne bi dolo, potrebno je da u samom dravnom i rukovodeem
partijskom aparatu proizvodni kadrovi i privrednici, naravno,
partijski, imaju bar onoliki uticaj koliki imaju novinari, literati
i isti politiari".1
^
Krasin ye smatrao da u izgradnji treba voditi rauna o okol
nosti da tehnika, finansije i druga pitanja privrednog razvoja
imaju iz dana u dan sve vei znaaj, te u skladu s tim partijski
aparat mora stalno da stie znanja i sposobnosti. Ukazivao je
takoe na to da monopol partije u postavljanju privrednog i
strunog kadra i praksa estih prebacivanja ljudi sa jednog mesta
na drugo, iz jedne ustanove u drugu predstavljaju ozbiljan
defekt" Partije.
Smatrajui da Boljevika partija u novim uslovima i u pro
cesu formiranja drave mora da poznaje praksu i da koristi ne
samo politiko ve upravljako, privredno, organizaciono iskustvo,
Krasin je izloio konstataciju da struktura tadanjeg partijskog
1 Dvcnadcatvj s'ezd
str. 124.

68

RKP (b). stenografieskij otet. Moskva 1968.

rukovodstva nije tome prilagoena: Vrhovi nae Partije su po


stavljeni od prilike tako kako je to bilo pre dvadesetak godina,
dok su se zadaci Partije sada izmenili i kvantitativno i po kvali
tetu".' Partija nije vie ilegalna ve predstavlja vladu ogromne
zemlje koja mora da deluje u najsloenijim unutranjim i meu
narodnim uslovima, njeno rukovodstvo mora da se izdigne na
vii nivo, da svoje iskustvo u politikoj borbi dopuni iskustvom
steenim u neposrednom procesu rada".234 Jer, kako je govorio
Krasin, glavna opasnost u unutranjem poloaju Sovjetske Repub
like jeste u tome " . . . to se traci, troi, pojede vie nego to se
proizvodi. . . to je uzrok budetskog deficita, opadanja kursa
ru b lje ... Treba poteno rei istinu: seljatvu nema odakle da
se pomogne ve naprotiv, svi, Crvena armija, industrija, dravni
aparat svi sede seljatvu na leima. I obescenjivanje rublja, i
pad vrednosti ita, lana itd. sve se to navaljuje na seljaka",1
to znai da osnovni zadatak Partije i drave u unutranjoj politici
treba da bude koncentracija snaga na reavanje problema priv
rede i unapreenja proizvodnje.
S
obzirom na to to su sopstvene mogunosti i unutranji
izvori bili nedovoljni, osnovni zadatak u spoljnoj politici, po re
cima Krasina, bio je dobijanie kredita za obnovu poljoprivrede,
saobraaja i industrije, iznalaenje mogunosti za sporazum s inostranstvom, bez principijelnih ustupaka ali s ekonomskom rau
nicom. ,,CK nije nikada postavio s'ebi zadatak da razjasni koliko
mi za jednu godinu gubimo u zlatnim rubljama usled toga to
je naa privreda sada razruena u poreenju sa 1913. godinom.
Priblina cifra tog gubitka, po procenama statistiara, iznosi 8
milijardi rubalja u zlatu svake godine. Uzimajui u obzir to da
ceo na dug, ukljuujui pretenzije, moe da se regulie sumom
2 lbid., str. 125.
2 lbid.
4 lbid., str. 126128.

69

od moda 1015 milijardi zlatnih rubalja, uz odlaganje plaanja


kam ata na moda 5 ili ak 10 godina, mi treba da razmislimo o
tome da praktino postavimo sebi zadatak traenja sporazuma,
ier nam je preko potrebna spoljna p o m o /9
Pored Krasina, na Kongresu su i neki drugi uesnici kritikovali praksu to su Sovnarkom ili neka druga formalno via
sovjetska instanca bili tretirani samo kao tehniki organi, gde
se odgovorni ljudi ne postavljaju iz straha da oni ne pojedu
Politbiro i ne budu mu konkurencija- .6 Kritika kadrovske politike
Partije i masovnog prijema u njene redove pripadnika sitnoburoaskih partija bila je prisutna u istupanju delegata moskovske
organizacije Sortna, koji je u vezi s prijemom u RKP(b) 30 hiljada
lanova iz redova bivih graanskih partija ukazao na to da u
Partiji ima. po najoptimistikijem raunu, samo 10 hiljada starih
boljevika a i od tih 10 hiljada jedan deo ne uestvuju u politi
kom radu zbog toga to su neki suvie ostarili te ne usptvaju
da idu u korak s optim razvojem Partije, neki drugi su se za
ustavili na predoktobarskom periodu ili na periodu Brest-Litovskog mira, te je idejno, staro boljeviko jezgro postalo sve sla
bija protivtea velikom broju onih koji u Boljeviku partiju
ulaze s izvesnim idejnim prtljagom - .
Veoma znaajna pitanja uloge i razvoja Partije postavio
ie na Kongresu Vladimir Kosior. delegat organizacije iz Tomske
oblasti, kasnije sekretar CK Ukrajine. Govorei o uslovima za
stvarno jedinstvo Partije, jggiQ Ue konstatovao da takvi uslovi
u RKP(b) u datom momentu ne postoje, jer rukovodea grupa
CK (misli se na trojku Zinovjev-Kamenjev-Staljin) sprovodi grupaku organizacionu politiku koja nije u interesu Partije. Dese
tine partijskih radnika iskljueno je praktino iz partijske i dr
avne aktivnosti samo zato to su ovom ili onom prilikom ue-*
i Ibid., str. 12 <.
* IUd., str. 132.
70

stvovali u kritikama zvanine linije koja se sprovodila ili pak


to su samo diskutovali o toj liniji. Takva organizaciona, u sutini
grupaka politika, po miljenju Kosiora, upravo stvara atmosferu
i tle za grupacije i sitnu grupaku aktivnost unutar Partije, iza
ziva nepotrebno nezadovoljstvo u njenim redovima. Unutar Par
tije u nas stvorena je situacija u kojoj je veoma i veoma oteana
svaka kritika ak i u praktinom organizacionom pogledu. Do
voljno je da se istupi s kritikom SNK (Savet narodnih komesara),
s predlogom o ovim ili onim uskoorganizacionim pitanjima od
mah itav niz rukovodilaca nae Partije trai u tim praktinim
predlozima principijelna neslaganja . . ." 7*9
Partija, po miljenju Kosiora, mora da razvije samostalan,
stvaralaki rad i da unutar svojih redova izgradi one unutranje
snage koje moraju do izvesnog stepena da zamene genijalni um
i genijalno iskustvo odsutnog Lenjina".s Slaui se sa Zinovjevom
da j'e to moguno samo na osnovi kolektivnog iskustva Partije,
Kosior je dalje konstatovao da za kolektivan rad i iskustvo ne
postoje odgovarajui uslovi u RKP(b), zato to je jedna izuzetna
mera Partije (rezolucija X kongresa o zabrani frakcija i grupa
unutar partija), doneta u izuzetnim okolnostima (Krontatski
ustanak, unutranja partijska kriza i si.), pretvorena ,,u sistem
upravljanja Partijom", u takav sistem upravljanja koji ne omo
guuje kolektivan rad i miljenje. Kolektivno miljenje u Partiji
ne moe da se stvara individualno. Za formiranje kolektivnog
miljenja potrebne su organizacione fomre. Mi nemamo ni klu
bova ni drugih organizacija gde bi lanovi Partije mogli da razmenjuju misli i gde bi oni mogli da izgrauju to kolektivno is
kustvo".0 Samo stvaralakom, samostalnom aktivnou i razvija
njem drutvenog ivota unutar Partije, po miljenju ovog komu
7 lbid.. str. 103.
" lbid.
9 lbid-, str. 104.

71

niste, mogu se izbei greke u radu a upravo za to u RKP(b) ne


postoje uslovi, jer se svako zajedniko miljenje nekoliko la
nova Partije kvaliHkuje odmah kao frakcija, proizvoljnim i samo
voljnim tumaenjem rezolucije X kongresa o jedinstvu Partije.
-Ja esto sebi postavljam pitanje: na koji nain ja, kao lan
Partije, imam mogunost da se borim protiv desetina propusta
koje vidim u privrednom ivotu i drugde. D a piem u novinama?
Ali u novinama piu mnogo o nedostacima a drugovi od kojih
zavisi njihovo otklanjanje moda i ne itaju svaki dan novine.
N a propuste treba da bude usredsreeno partijsko javno mjenje
i zato, ponavljam, ne treba ovu rezoluciju (tj. rezoluciju X kon
gresa) proizvoditi u sistem upravljanja pri. kome svaki drutveni
ivot unutar Partije, ukoliko se ne uklapa u okvire zvaninih
partijskih organa, u okvire elija, rejonskih ili gradskih komiteta,
postaje u stvari nem oguan".10 Razm iljajui o izmeni takvog
stanja stvari u interesu Partije i njenog jedinstva. Kosior je doao
do zakljuka da bi Kongres trebalo da stvori pravu barijeru
koja bi bila dovoljno samostalna da se suprotstavi linim uticajima svake vrstfe".11
Predsednik strukovnog Saveza radnika u oblasti komuni
kacija, Lutovinov, takoe se izjasnio protiv onemoguavanja kri
tike u Partiji i protiv etiketiranja onih lanova koji stavljaju
konkretne primedbe na rad Centralnog komiteta, etiketama .n e
prijatelj", .m en jevik" i si.: " . . . U naoj RKP(b) nema mogu
nosti da se normalnim putem iznose svoja stanovita o pojedinim
pitanjima. D okaz za to je injenica da ako vi u RKP(b) pokuate
da kritikujete ne politiku liniju ve isto praktino sprovcenje
te linije, odmah e vas, pod hitno, ubrojiti u menjevike, esere,
u to mu drago . . . V 2 Tvrdnju Zinovjeva iznetu u referatu da
* Ibid.
n Ibid.. str. 105.
15 Ibid.. str. 116.
72

svaka kritika partijske linije, makar i tzv. leva, jeste danas


objektivno menjevika kritika"13 Lutovinov je protumaio da i
nije re u stvari o kritici Partije ve o tome da se Politbiro poistoveuje sa njom, po formuli: sve to ja inim inim pra
vilno, ne usuuj se da protivurei i niko nema prava da iznosi
nikakvu kritiku". Takva postavka ne samo to nije marksistika
ve je i krajnje tetna u praksi i neizbeno dovodi do suko
ba . . . Jedinstvo Partije, koja se nalazi u izvanredno tekim uslovima, ne moe", po reima Lutovinova da se postigne re
presalijama, zatvaranjem usta onima koji ele da se izjasne o
ovom ili onom problemu, koji daju konkretne predloge. A to je
praksa. Poto ona postoji, protiv nje se mora boriti makar na
Kongresu ako za to ne postoje mogunosti na terenu i u centru."14
Sva ova i slina miljenja, otvoreno izneta, bila su na XII
kongresu, na kome su najvie rukovodstvo Partije predstavljali
Zinovjev, Kamenjev i Staljin, u manjoj meri Buharin i Trocki,
otro kritikovana i odbaena kao oportunistika, menjevika,
paniarsko-demagoka, kao birokratsko desno i levo antipartijsko skretanje, kao najdublji pesimizam u pogledu sovjetskih
unutranjih snaga, a najvei optimizam u odnosu na velikodunost
evropskog kapitalizma" (rei Kamenjeva upuene Krasinu), kao
borba protiv uticaja Partije u dravi itd. Mi sada, hvala bogu,
imamo sovjetskog trgovca, sovjetsku berzu i jo nam predlau
i sovjetsku podelu vlasti. Nek se, kau, sovjetski dravni aparat
bavi dravnim poslovima, a Partija nek se bavi agitacijom, pro
pagandom, produbljavanjem komunistike svesti i si. Ne, drugovi,
to bi bila suvie velika radost za nae neprijatelje."15
Napavi stanovite Kosiora Buharin ga je optuio da on i
njemu slini tee da pretvore centralizovanu partiju u federaciju
n Ibid., str. 52.
14 Ibid., str. 116
13 Ibid., str. 158

73

razliitih grupacija koje mogu meusobno a paktiraju kad je to


potrebno, koje mogu da stupaju meusobno u neke vrste uza
jamnih odnosa, ali koje e uopte i u celini predstavljati apsolut
no sve sto je ugodno samo ne Boljeviku p a rtiju '1** i ele da
pretvore Partiju u mreu diskusionih klubova borei se protiv
osnova demokratskog centralizma i osnova strukture Partije kao
Boljevike partije; itd. Krasina je Buharin napao za poziciju
. istog privrednika* van politike, za .struno inenjersku taku
gled ita' s koje je vano unapreenje proizvodnje, a sasvim sve
jedno da li e od toga biti koristi za kapitalizam ili za prole
tarijat.
%. Staljin je izneo optubu da se eli .d a razbije ono jezgro
koje je unutar C K stvoreno dugogodinjim radom, da bi se po
stepeno raspalo s v e '.17 K ao argumente protiv demokratije u
Partiji za koju su se neki zalagali. Staljin je izneo da bi to Par
tiju na vlasti, koja im a bar 400 hiljada lanova i bar 20 hiljada
elija .pretvorilo u diskusioni klub onih koji veno brbljaju a
nita ne reav aju' i da bi to u uslovima neprijateljskog okru
enja znailo .iznositi na ulicu sva pitanja* ,lS

^
Zinovjev je sa svoje strane optuivao da se. pod vidom kri
tike Lenjinovih uenika, primenom .ratn o g lukavstva" kritikuje,
u stvari, politika koju je Lenjin vodio.1* I tako dalje.
Krasin, Kosior i drugi, koji su na KongTesu iznosili milje
nja suprotna miljenjima rukovodilaca Partije koji su na Kon
gresu zamenjivali Lenjina. optueni su da su glasnogovornici
onih koji piu anonimne broure i platforme suprotne liniji
RKP(b).*
* Ibid.. str. 1*7.
17 Ibid.. str. 201.
14 Ibid.. str. 199200.
* Ibid.. str. 20820. 219 i dalje.
* Uoi Kongresa pojavila se takva anonimna platforma n javnosti koja
se pripisuje radnikoj opoziciji i gtnpi zvanoj .Radnika istina*.
74

Treba rei da su na ovom kongresu neki od optuivanih


izraavali svoje nepoverenje prema onima koji zamenjuju Lenjina. Mi znamo da su ak i greke Lenjina, uz takav znaaj nje
gove linosti kada je on mogao autoritativno da govori i istupa
u ime ele Partije, bile prihvatljive, bile ak plus i za nas, za
nau partiju i dravnost. Ali, kad meni govore da e neka trojka
ili etvorka da zameni Lenjina i da sve ostavljamo po starom
ja kaem: ne, drugovi, po starom ne moe da ostane i tog starog
nee biti do momenta kad Vladimir Ilji ponovo ne uzme u svoje
ruke kormilo dravnog b ro d a V Osinski (N. Osinskij) je tada
izneo negativno miljenje o Zinovjevu, optuujui ga da se po
naa kao general a ne kao partijski radnik: ,,U svojim pfetkongresnim lancima drug Zinovjev je istupao upravo onako
kako moe da istupa samo neki mnogoboaki svetenik ; on je
sebi uzimao pravo da se prosto dere, ne dajui pravi odgovor ni
na to. Kad mene Lenjin, Vladimir Ilji Uljanov-Lenjin, oinski
see, ja se drugovi ne vream. Kad mene Tee drug Lenjin,
mada sam ja ve i prerastao (u smislu svog partijskog i drutvenog
staa i svog razvitka) one godine kad je bilo mogue da budem
rezan, u svakom sluaju to onda ini moj duhovni otac, ovek
od koga sam ja, ako se kao merilo uzme rast oveka, nii rastom
bar za dva arina i ja to onda razumem; ali kada lenjinskim jezi
kom pokuava da govori drug Zinovjev, ja kaem sebi: ne veruj . . . Ako je na kavezu napisano lav a lava tamo nema, ja
natpisu ne verujem. Ja smatram da takvi ljudi kao to je drug
Zinovjev, nemaju prava da tako postupaju".2122
jt Na XII kongresu, kao to je pomenuto, diktaturu proletari
jata je Zinovjev prvi put interpretirao kao diktatura partije"
21 Dvcnadcuivi s'ezd RKP (b). stenografieskij otet, Moskva 196$.
str. 126.
- Ibid., str. 134: ovaj deo diskusije Osinskog bio je u svoje vreme, tj.
u prvom izdanju stenografskih beleaka sa XII kongresa 1923. godine, izo
stavljen.
75

i s njom poistovetio. Takva interpretacija uneta je i u rezoluciju


Kongresa o izvetaju C K RKP(b), pri emu je na karakteristian
nain .popravljena" i jedna vana odluka prethodnog Kongresa
u pogledu uloge Partije u privredi:
.X II kongres potvruje odluku XI kongresa o tome da
partijske organizacije same reavaju privredna pitanja samo
u onim sluajevim a i onoliko kada i koliko ta pitanja stvar
no zahtevaju principijelno reenje Partije. Kongres, meu
tim. upozorava na suvie iroko tumaenje pomenute od
luke. to moe da stvori politike opasnosti za Partiju. U
periodu koji preivljava. RKP(b) rukovodi i mora da ruko
vodi celokupnim politikim i kulturnim radom organa drav
ne vlasti, usmerava i mora da usmerava delatnost svih priv
rednih organa repu blike. . . Z adatak Partije nije samo u
tome da pravilno rasporedi svoje radnike po pojedinim ob
lastim a dravne delatnosti, ve i u tome da u svemu bitnom
odreuje i proverava sam tok te delatnosti. P artija sc ni u
kom sluaju ne moe sada ograniiti samo na optu propa
gandu i agitaciju. Diktatura radnike klase ne moe se obez-

bediti drugaije nego u formi diktature njene napredne


avangarde, tj. komunistike partijea (podvulda D. A.).29
Naime, u politikom izvetaju Centralnog komiteta, u delu
u kome se tretira odnos Partije i drave u izmenjenim uslovima.
tj. uslovima razliitim od .1 9 1 8 , 1919, 1920, 1921, kada je
Partija bila Crvena armija u 9/10, a drava bile organizovani ra t", Zinovjev je izveo zakljuak: .M i sada treba da postig
nemo to da se i u sadanjoj novoj etapi revolucije ruko\cdea
uloga Partije ili diktatura Partije uvrstiV *4
Treba rei da se na Kongresu, sem delegata napadnutih za
svoja razm iljanja o ulozi i razvoju Partije i odnosu drave i
a Ibid., str. 672.
u Ibid., str. 4647.
76

Partije, novoj tezi o diktaturi Partije, tj. reviziji Lenjinovog ue


nja nije niko suprotstavio, bila je to linija itave rukovodee
grupe Kongresa, ukljuujui, dakle i Staljina.23 Staljin je, zajedno
sa Zinovjevom, bio podnosilac izvetaja o radu Centralnog komi
teta izmeu dva kongresa. U njegovom delu izvetaja (o organi
zacionim pitanjima) radnika klasa je armija" Komunistike
partije, prema tome radnici su vojnici Partije, koju Staljin jo
u celini definie kao organizam koji ivi svojim posebnim ivo
tom i kao aparat koji daje parole i proverava njihovo ostvariva
nje".'20 Razliku izmeu ustrojstva prave vojske i ureenja poli
tike partije Staljin ipak pravi na taj nain to istie da u vojnoj
oblasti sam komandni sastav stvara armiju, on sam je formira"
a u politikoj oblasti partija svoju armiju ne stvara ve je na
lazi, a to je radnika klasa" i zatim jo: ,,u vojnoj oblasti ko
mandni sastav ne samo stvara armiju ve je i hrani, odeva. obu
va" a u politikoj oblasti to nije sluaj jer . . . partija ne hrani,
ne obuva i ne odeva svoju armiju radniku klasu".27 Zbog ovog
poslednjeg partija, da bi rukovodila svojom armijom, mora da ima
pipke pomou kojih prenosu svoju volju radnikoj klasi a rad
nika klasa se iz rasturene mase pretvara u armiju partije". Ti
pipci u rukama partije su uveni transmisioni kaievi" iju je
teoriju Staljin razvio upravo na ovom kongresu RKP(b). Kao
to je poznato, prva i osnovna takva transmisija je sindikat, a
zatim slede: zadruge, potroake i proizvodne, kao masovni predajni aparat partije; savez omladine, enske organizacije, kole,
tampa, armija a takoe i ceo dravni aparat koji predstavlja
osnovni masovni aparat koji spaja radniku klasu, koja u licu
svoje partije stoji na vlasti, i seljatvo, i koji omoguuje radni
Diktatura partije" kao izraz upotrebio je i Trocki u referatu o indu
striji, videti DdvcHadcatyi s'ezd RKP (b), stenografieskij otet str. 335. 351.
- Ibid., str. 55.
87 Ibid., str. 56.
77

koj klasi personificiranoj u njenoj partiji, da rukovodi seljat


vom ".28
KONGRES O NEP-u

U odlukama XII kongresa mogu se u mnogome nai osnove


ili zaeci politike i programa onog sistema koji e kasnije sve
vie postojati .m odel" razvitka sovjetskog drutva i privrede,
a koji e se bitno razlikovati od koncepta koji je Lenjin poeo
da izgrauje.
U rezoluciji o izvetaju CK, na primer, proglasie se. to se
NEP-a tie, da .poinje period utanjavanja i konkretizacije me
toda privreivanja pri N EP-u"19; utanjavanja koja se nagovetavaju vrie se u skladu s takvim osnovnim ocenama dvogodinjeg
iskustva N EP-a u kojim a je akcenat stavljen na opasnost i te
koe koje NEP uzrokuje: .X II kongres ne moe da zatvara oi
pred tim da situacija NEP-a stvara tle za skretanja, iju opasnost
Partija mora da predvidi i da im od samog poetka prui odluan
idejni otpor" (videti Rezoluciju o izvetaju CK).30 Jedno od glav
nih skretanja p o odluci ovog Kongresa ieste .pokuaj da se povea
nezavisnost sovjeta i privrednih oreana od Partije".
Za karakteristino istupanje na Kongresu u smislu odnosa
prema Lenjinovom NEP-u kao programu, moe se uzeti istupanje
E. Preobraenskog (E. Probraenskij). tada delegata redakcije
.P rav de". Pre svega, Preobraienski je konstatovao da RKP(b)
nema program ni principijelnu rezoluciju koji bi se odnosili na
problem prelaska od kapitalizma ka socijalizmu:
.M oram da kaem da do danas naa partija ne samo
da nema program koji ne bi bio sasvim zastareo ve nemamo
niti jedne principijelne rezolucije o pitanju NEP-a koja bi*
* Ibid.. str. 60.
* Ibid.. str. 671.
Ibid.. str. 673
78

sc odnosila na problem prelaska od kapitalizma ka socija


lizmu u takvoj seljakoj zemlji kakva je Rusija".31
Nesumnjivo, ovakva tvrdnja je bar implicitno znaila ignorisanje Lenjinovih ideja o prelaznom periodu i ignorisanje nje
govog ekonomskog programa. Dalje izlaganje Preobraenskog
bilo je posveeno najveim delom insistiranju na opasnostima
koje izviru iz NEP-a:
Najoptije reeno nas pri NEP-u ugroavaju dve opas
nosti. Prva je u tome to se naa dravna privreda zasniva
na sitnoburoaskoj proizvodnji koja po razmerama svoje
produkcije pet puta premauje dravnu privredu. Postavlja
mo sebi pitanje: kad bi namesto nae dravne industrije, koja
proizvodi za slobodno trite, industrije koja pliva na talasima NEP-a, tj. robne privrede, za trenutak zamislili sebi na
u industriju pre revolucije, kako bi ona sada egzistirala,
kako bi funkcionisala i u kom bi pravcu plivala? Moramo da
odgovorimo da bi u sutini kapitalistika industrija umno
gome plivala u istom pravcu u kome plivamo mi. Zato?
Zato to naa sitnoburoaska baza, baza robne privrede ima
vlastiti tok, te, mada i na sovjetski privredni brod ima svoj
tok. on se ipak vie dri struje ove robne privrede. 1 u ta
kvim uslovima, kada smo umnogome prinueni da kopiramo
onaj put kojim bi iao kapitalizam, da dovravamo ono to
nije dovrio kapitalizam, za nas postoji ogromna opasnost
koja se sastoji u sledeem: na bazi te sitne proizvodnjo naa
socijalistika privreda jo nije u stanju da ispclji sve svoje
privredne efekte: te poto za to vreme trgovac, privrednik,
kapitalista, vaspitan stoleima, povrgnut stoleima selekciji,
putem bankrotstva i razaranja gorih i uzdizanja boljih, poto
svi oni na bazi sitne privrede poinju ponovo da grade ono
to je revolucija pomela, mi smo, drugovi, u opasnosti jer
*' Ibid.. str. H 2 .

79

s objektivne, privredne take gledita, poslujemo manje efi


kasno. U nekim granama, na primer, u trgovini, mi ve sada
moramo da konstatujemo da nas je privatni kapital istisnuo
. . .Dok naa krupna proizvodnja jo nije u stanju dr. nor
malnim ekonomskim putem ne putem vanekonomskim, ne
putem dravnog, poreskog i drugog pritiska, ve onim pu
tem kojim je manufaktura Morozova guila sitnog zanatliju-tkaa, stane na vrsto tle i ugui klicu privatnog kapitala,
mi smo ugroeni tim privatnim kapitalom ".32
Druga opasnost, koju je potencirao Preobraenski, bila je,
navodno, u tome to je ,,u uslovima NEP-a, kada robna privreda
ima svoj vlastiti tok, objektivno nezavisan od nae volje, naih
elja, platformi programa itd. naa privreda prinuena da konkurie s privatnom privredom i da se obraunava sa zakonima
ove konkurencije. U takvoj situaciji je moguno da ak najtalentovaniji privredni rukovodioci, oni koji e nam dati najvee do
biti, koji e od nas dobiti crvene zastave za uspehe na privrednom
frontu, silom zakona koji odozdo naviru, koji su jai od nae
volje i naeg programa ti najbolji privrednici, koji zasluuju
da dobiju crvenu zastavu, ba oni budu predstavnici one struje
koja e se udaljavati od partijske kontrole . . . zato to mi preiv
ljavamo opasan period kada je u nas moguno izvesno razilaenje
linije proleterske diktature, koja treba da ostvaruje nae opte za
datke i, to je glavno, da titi nau budunost i linije posebnih
privrednih interesa pojedinih grana, ak vrlo krupnih grana, nae
industrije a moda i razilaenje interesa dananjice veeg broja
preduzea, i sutranjice diktature proletarijata, kojoj e se ta
preduzea suprotstaviti.33
Posebnu opasnost Preobraenski je video u osamostaljivanju
preduzea i privrednih udruenja (trestova):
lbi., str. 143-144.
M Ibid.. str. 144.

80

Sa stanovita itave dravne privrede u celini mi sno


simo ogromne gubitke (usled opte velike manije za trgovi
nom D. A.), dok pojedinani trest moe da bude i u do
bitku. Udruenje e, po zavrnom raunu, i to ne falsifikovanom ve pravom, pokazati dobit, a sva privreda u celini
imae gubitak. To moe da bude pojava i u itavim priv
rednim granama. A kada naa partija bude ispravljala stanje,
ne samo po privrednoj ve i po optepolitikoj liniji, ona e
se tada sukobiti s opozicijom privrednika koji nesvesno odra
avaju prelazak industrije na kolosek robne privrede" * *4
Zastraivanje opasnostima od NEP-a bila je predmet izlaga
nja vie uesnika na Kongresu.33 Preobraenski je, izmeu ostalog,
kao lek protiv rastuih antipartijskih tendencija na bazi robne
privrede, i kao meru koja e spreiti da centralni komitet ispusti
iz ruku upravljanje privredom predloio organizovanj'e itavog
niza stalnih komisija pri Centralnom komitetu Partije, kako bi
se CK institucionalno i fiziki-personalno osposobio da dri sve
u svojim rukama, jer inae partijski organi nemaju nikakvih
fizikih mogunosti ne samo da ulaze u detalje ve ak ni u
osnovne cifre i podatke o problemima koje moraju da reavaju,
usled ega i prave neosnovane greke".36
Vie prostora ovde posveeno je stanovitima Preobraen,skng zato to e on i kasnije iznositi id'eje i teorije o razvitku
sovjetske privrede i drutva koje e na kraju objektivno posluiti
kao inspiracija za utemeljenje sistema i modela sovjetskog razvoja.
Mnogi autori smatraju ga danas inspiratorom Staljina u niepnvim
* Ibid.
** Krasin je konstatovao da zastraivanju opasnostima od NEP-a pribegavaju uglavnom ..isti politiari" koji pri tom ne vide osnovnu opasnost
unutranjeg razvoja koja je u tendenciji i injenici da Sovjetska Republika ne
moe da proizvede onoliko koliko se potroi. Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). Stenografieskij otet, Moskva 1968, str. 327.
* Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografieskij otet, Moskva 1968.
str. 145.

81

ekonomskim potezima i metodima, bez obzira na injenicu to je


Staljin, u vreme kada je Preobraenski iznosio svoje teorije, bio
njegov kritiar i to ga je na kraju, u godinama 19361938.. i
fiziki likvidirao, kao i mnoge druge.
Iz opasnosti po Partiju i dravu, koje je video u robnoj
privredi i NEP-u uopte, Preobraenski je, pored predloga, ija
je sutina bila u podravljenju PartiJe'Tobezbeenju centralizovanog dravno-partijskog upravljanja privredom i drutvom do de
talja. na stranicama asopisa .V estnik kommunistieskoj akademii" razvijao tezu da .u dravi ve suvie zaostaloj da bi u
potpunosti ostvarila komunizam, proletarijet mora da ivi eksplorauui^seljatvo kao koloniju". Ovu tezu Preobraenski je detalj
no razradio u vezi s ^.teorijom socijalistike akum ulacije". u knji
zi .N o v a ja ekonomika" izdatoj 1924. u kojoj polazi od toga
da .pro letarijat u periodu socijalistike izgradnje mora da iz
vlai iz sela sredstva koja su potrebna za proirenu reprodukciju,
kao to je to ranije inio kapitalist u odnosu prema kolonijama" 37

SUKOB POL1TBIRO - TROCKI

Reeno je ve da je na XII kongresu RKP(b) predmet spora


bilo pitanje odnosa prema seljatvu i izvori finansiranja dravnog
sektora industrije, tj. pitanje .socijalistike prvobitne akumu
lacije".
Sporna stanovita o ovim pitanjima bila su izmeta u tezama
za kongresni referat o industriji, u samom referatu i diskusiji o
njemu. R eferat o industriji, kao to je pomenuto. podneo je Trocki. Trocki je ve prilikom razm atranja njegovih teza za referat,
pre Kongresa, bio otro kritikovan na pet sednica Politbiroa CK
(u toku februara, m aja i aprila 1923) i na dva plenuma CK
(2224. februara i 3031. marta iste godine), prvo. kao prista17 E. Preobraenskij. Sovaja ekonomika. Moskva 1924.
82

lica diktature industrije nad poljoprivredom" i, drugo, kao pro


tivnik uloge- sovjetske-drave -u privrednoj..izgradnji ( pristalica
likvidacije rukovodee uloge Partije u privredi.
Kao osnova za prvo navedenu optubu posluila je sledea
teza Trockog:
Svoj rukovodei poloaj radnika klasa moe u kraj
njoj liniji da sauva i uvrsti ne preko aparata drave, ne
preko armije, ve preko industrije koja reprodukujc sam
proletarijat. . . samo razvoj industrije stvara vrstu osnovu
proleterske diktature. U oblasti poljoprivrede, koja ima prvo
stepen znaaj za podizanje zemlje, delatnost sovjetske dra
ve koja se stalno iri i produbljava imae ipak, za jo
veoma dug period, prevashodno sporedan, pomoni, privredni
pedagoki karakter, poto e prevalentnu masu poljopriv
rednih proizvoda jo dugo proizvoditi sitni robni proizvo
ai."''''
Na martovskoj sednici Politbiroa CK 1923. doneta je odluka
da Trocki ovaj stav izmeni i unese nov tekst sledee sadrine:
poljoprivreda, bez obzira na to to se jo uvek nalazi na niskom
tehnikom nivou, ima primaran znaaj za itavu ekonomiku Sov
jetske Rusije;
promene znaaja poljoprivrede i premetanje centra gra
vitacije od poljoprivrede na industriju moguni su samo sa stvar
nim uspesima u razvoju fabrike industrije i elektrifikacije ze
mlje;
ignorisanje ili zanemarivanje te okolnosti u politikom
i ekonomskom pogledu znailo bi podrivanje i slabljenje saveza
proletarijata sa seljatvom i slabljenje poverenja seljatva, koje,
u datom istorijskom prelaznom periodu, predstavlja jedan od naj
38 Drenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografieskij otet. Moskva 1968,

str. 810.

83

vanijih oslonaca diktature proletarijata, u skladu sa im se od


reuje i osnovni zadatak Partije;
prihvatanje socijalistikih metoda privreivanja od se
ljatva moe da se postigne samo pokazivanjem primera, tj. prak
tinim dokazivanjem, tokom niza godina, injenice da je kolek
tivna privreda ekonomski efikasnija, racionalnija i si.39
Druga optuba Trockog izazvana je njegovom tezom da
" . . . neosporno pravo Partije da rasporeuje svoje kadrove ni
u kom sluaju ne sme da se u praksi pretvara u esto i neuskla
eno postavljanje i premetaj privrednika, ve mora da se svede
u granice stroge i bezuslovne nude, pri emu partijske organi
zacije moraju na sve mogue naine da podravaju takav nain
rada pri kome bi kompetentni privredni organi imali ne samo
formalno pravo ve i stvarnu mogunost da postepeno vaspitavaju privredne kadrove i pravilno ih unapreuju uporedo s njihovim
sricanjem iskustva, razvojem i linim uzdizanjem- .40
K orekcija na koju je Politbiro obavezao Trockog u vezi s
ovim stavom im ala je sledeu sadrinu:
osnovni sadraj rada Partije u konstruktivnoj, privrednoj
fazi revolucije jeste i mora biti rukovoenje radom privrednih
organa u osnovnim punktovima sovjetske izgradnje;
obaveza Partije je da ne samo pravilno rasporedi kad
rove. ve i da neposredno rukovodi radom privrednih organa
naroito u okolnostima nove ekonomske politike koja stvara
opasnost od unutranjeg izroavanja dela privrednog kadra i
izopaenja proleterske linije u ekonomskoj izgradnji".41
Pismo grupe lanova i kandidata za lanove Politbiroa4*, od
22. marta, upueno pretkongresnom partijskom plenumu, s mol lbid., str.
m lbid., str.
lbid.
Pismo su
lanovi Politbiroa
Politbiroa CK.
84

811-812.
814.
potpisali: Zinovjev. Staljin. Kamenjev, Totnslti. Rikov. kao
i Buharin. Kalinjin i Molotov. kao kandidati za lanove

boin da plenum sadrinski oceni i podri stavove Politbiroa u


kritici teza Trockog, pokazuju da je neslaganje u Politbirou imalo
dublji karakter, da je izazvalo teak incident' i da je ugrozilo
jedinstvo Partije i normalan rad XII kongresa.
Iz sadrine pisma se vidi takoe da je Trocki optuivao
Politbiro da se u svojim stavovima i odlukama rukovodi poli
tikom proom" a ne stvarnim interesima, da korekcije koje su
od njega zahtevane nisu izraz stvarne tenje da se unesu promene
u upravljanju privredom, da u Politbirou postoji predodreena
veina povezana posebnim grupakim interesima (kruokovtinom"), itd.
U jubilarnom broju Pravde", povodom dvadesetpetogodir.jice Partije, Trocki je objavio polemiki lanak Razmiljanja o Par
tiji" gde je, prema navodima autora pomenutog pisma, optuio
rukovodstvo za najreakcionarnije donkihotstvo", za pogrenu
praksu reavanja vanih sovjetskih i privrednih pitanja od oka",
i gde Je izneo stav da Partija treba da usmerava, a ne da uprav
lja, vlada". U pismu se na lanove CK apeluje da se na plenumu
zaloe za otklanjanje razmirica jer sada i najmanja fiksacija
nesuglasica odmah dovodi, nezavisno od volje pojedinih drugova,
do ujedinjavanja svih, makar i raznorodnih, elemenata koji ob
jektivno dezorganizuju Partiju".43
U periodu o kom'e je re, dati trenutak u ekonomici, politici
i na idejnom planu uticao je umnogome na stavove i odluke,
pa su i razmiljanja o problemima ireg znaaja, o formiranju
i razvoju socijalistikog drutva esto pokuavala da se limitiraju
na dati trenutak i da se zvanino ocenjuju sa stanovita implika
cija koje konkretno i praktino mogu da imaju. Kasnije, meu
tim, korienje datog momenta za pravdanje pragmatistikih od
43 Dvenadcatyj s'ezd RKP(b), stenografieskij otet, Moskva 1968,

str. 819.

85

luka i za suzbijanje stvaralatva postae metod, iroka praksa i


javno samo izgovor za postupke i dalje otuivanje vlasti.
No. XII kongres RKP(b) je jo obilovao idejama i preoku
pacijama njegovih uesnika o* socijalizm i^ i o putevima kojima
se njemu moe pribliiti u nemoguim materijalnim i drugim us
tavima; ovaj se kongres jo odlikovao slobodnim, glasnim i iskre
nim razm iljanjima o problemima, a tek bi se iz istorijske retro
spektive neke nijanse na Kongresu mogle tumaiti kao prvi sim
ptomi izroavanja revolucionara u rivale za vlast koji u tom ri
valstvu ne biraju sredstva.
Pretpostavlja se, dakle, da su razlike u pogledima na razvoj
mladog sovjetskog drutva, koje su dole do izraaja u diskusiji
na Kongresu 1923. godine, bile plod idejnog ubeenja i samostal
nih sagledavanja i ocenjivanja prakse i budunosti. Uostalom,
itav period dvadesetih godina, kao jedini postoktobarski period
stvaralakih napora u organizaciji drutva i drave, u ekonomici,
knjievnosti i umetnosti uopte, potvruje takvu pretpostavku
kao opravdanu.
U referatu Trockog o industriji, na primer, izneto je na
Kongresu, bez obzira na njegove moda suene ocene NEP-a, niz
samostalnih i irih ideja o izgradnji industrije i o socijalizmu kao
drutvenom poretku, postavljeni su mnogi problemi koji e i
znatno kasnije ostati aktuelni u zemljama sa socijalistikim opredeljenjem i slinim ustavima nedovoljne razvijenosti.
S druge strane, u idejama i pristupima Trockog, kao i ide
jama Preobraenskog, mogu se nai i takve ishodne postavke ijim
bi konsekventnim razvijanjem moglo da se doe do temelja jedne
etatistike strukture drutva i privrede. A u ovom radu se polazi
od toga da staljinizam. ukratko reeno, upravo i nije_driigp j o
petrificirana eta tisti k istru k tu ra drutva u Pelini, s prinudom
kao imanentnim svojstvom nadgradnje,, s osamostaljenom i hije
rarhijskom ^irarnidonT^vlasti i subjektivistiko-voluntaristikim
86

prikazivanjem etatistike strukture kao osnove ili ak kao iden


titeta socijalizma?Trocki je na NEP gledao (ne samo on) kao na metode, na
ine i institucije kapitalistikog drutva, koje radnika drava
koristi za izgradnju, ili pristup izgradnji, socijalistike privrede".14
Po njemu, radnika drava, zato to nema svoje, nove metode
za razmetaj proizvodnih snaga i raspodelu sredstava izmeu pri
vrednih grana, koristi metode i institute kapitalistikog ureenja,
trita, dok ne stvori nove centralizovane, planske metode i
institucije za evidenciju; to je opta formula nove ekonomske po
litike, a njena ruska specifinost je u tome to se trinim odno
sima u prvom redu regulie odnos izmeu sela i grada, jer je
upravo taj odnos odreujui i za uslove raspodele proizvodnih
snaga i sredstava u drutvu, jer j'e seljatvo osnovna masa drutva.
Iz ugla ovih postavki Trocki je posmatrao i prva iskustva
NEP-a. tj. ocenjujui ih sa stanovita izvrenja dva zadatka ne
jednakog znaaja. Prvi od tih zadataka, za ije reavanje je i po
zvan upomo trini avo", jeste privremen, kratkoroan, nesocijalistiki: iniciranje razvoja proizvodnih snaga. Drugi zadatak
je nov, socijalistiki, prvi put u istoriji postavljen, primaran, dugo
roan: usmeravanje toka razvoja proizvodnih snaga u korito
radnike drave, socijalistikim putem. Odluujui fakt, istinski
i pravi posao radnike drave nije trite, ve to da se proizvodne
snage, koje se pomou trita razviju, usm'ere kanalom socijalis
tike izgradnje. S tog stanovita Trocki je nepovoljno ocenjivao
dvogodinje iskustvo NEP-a, jer je dokazivao da je NEP arena
koju je sovjetska drava otvorila i legalizovala za borbu izmeu
radnike drave i privatnog kapitala, da je on doprineo oivlja
vanju privrede, ali s primitivnim karakteristikama tog oivljava
nja u tom smislu to su, prvo, odnosi sa selom, koji su preko
trita uspostavljeni, nosili iskljuivo potroaki karakter, trite
44 Ibief., str. 309.
87

je oivelo sam o razmenu robe line potronje izmeu sela i grada


i, drugo, to lavovski deo privredne koristi od NEP-a ima sitna
industrija i privatni kapital, dok dravni sektor ima samo gubitke.
O pta ocena Trockog, prema tome, bila je da su privatni ka
pital u trgovini i rast sitne robne proizvodnje objektivno usmereni protiv socijalizm a i radnike drave. Suma materijalnih vrednosti kojim a drava raspolae smanjuje se sa NEP-om, industrija
u celini je donela dravi gubitke za dve godine NEP-a, a unutar
industrije veoma je zaostala teka industrija u poreenju s gra
nama lake industrije koje su im ale najvei porast (vidi tabelu VI).
T a b e la

V I R a z v o j in d u strije u d v e g o d in e N E P -a

Gr a ne
Industrija ukupno

1. Industrija cementa
2. Iskop ruda
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Proizvodnja zlata
Proizvodnja platine
Proizvodnja soli
Proizvodnja kamenog uglja
Proizvodnja nafte
Proizvodnja treseta
Industrija metala
Elektrotehnika industrija
Industrija gume
Industrija ibica
Industrija duvana
Industrija koe
Industrija pamuka
Industrija vune
Industrija lana
Industrija svile
Industrija kudelje
Trikotaa

Vrednost bruto-proizvodnje u milionima


zlatnih rubalja po predratnim cenama
1921.

1922.

550,3

778.8

1,1
1.6

1,4
1.4
7.3
1.9
5.5
60,9
62.3
14.4
84.2
17,4
38.5
4.6
30.3
53.6
191.1
137.4
42.6
10.5
8,3
5,5

1,7
0,4
4.3
51.4
51,9
16,2
85,8

8.2

17.8
4.8
49.1
68,9
85,9
71.7
17.0
1.7
6.9
4.0

Izvor: Ddve*adcatyi s'tzd RfCP (b j, stenograftteslrij o tftt. Moskva IMS. str. 316.

88

Iz podataka izloenih u tabeli VI i drugih podataka Trocki


je na Kongresu izvlaio zakljuak da neposredne koristi od priv
rednog oivljavanja imaju prvenstveno trgovaki kapital i sitna
i laka industrija, ukljuujui zanatlije, dok je drava na to, tj.
na pokretanje privredne maine, utroila deo osnovnog kapitala
drutva, jer se ulaskom u treu godinu NEP-a nije ak uspelo
ni u tome da se zaustavi proces smanjenja osnovnog i obrtnog
kapitala, a kamoli da ostvari akumulacija i unaprede proizvodne
snage Sovjetske Republike.
Drugi nepoeljan proces na koji je Trocki ukazao jeste po
troaki karakter spone sa selom, to znai da se seljak suoava
sa zanatlijom, privatnim industrijalcem, trgovcem i pekulantima
u prvom redu, dok su mu proizvodi nacionalizovane industrije ne
dostupni; pri tome seljak razmenjuje svoje proizvode s privatnom
industrijom, trgovinom itd., znatno nepovoljnije nego to je to
bio sluaj u carskoj Rusiji, jer je plaao za istu koliinu indust
rijskih proizvoda koje troi, u 1922. godini za 167% vie, a u
1923. godini za 175% vie nego to je plaao 1913. godine.
Ovu tvrdnju Trocki je dokazivao navodei podatke izloene
u tabeli VII.
Umesto 409 g brana, koliko je za odreenu koliinu pot
rebnih industrijskih proizvoda seljak plaao 1913. godine, davao
je 1922. godine 1,092 kg brana a 1923. 1,125 kg brana.
Da bi se prekinuo ovaj nepovoljan trend, Trocki je predlagao
da drava, kao posrednik, organizuje razmenu seljaka s inostranstvom umesto sa sitnom domaom industrijom, tj. da se izvozom
ita postigne njegova povoljnija cena ne samo za seb'aka ve da
se deo koristi od toga (posrednika dobit") iskoristi za razvoj
dravne industrije.
Dalji zakljuak Trockog jeste da gubici u industriji
pokazuju da makaze cena nisu ile u korist razvoja industrije,
iz ega proistie da je sama industrija neracionalno organizovana.
89

i i i

i- 3 = lg

lu lim
:- :- z

-3 5 o -

U tom pogledu nuna je koncentracija industrije, a ovaj pak


proces nailazi na tekoe materijalne, politike i moralne prirode.
Poseban problem u tome Trocki je video u nezaposlenosti kao
nunoj propratnoj pojavi procesa koncentracije industrije:
Mi se sukobljavamo s nunou otputanja radnika i
radnica. To je tvrd, veoma tvrd orah koji naa partija mora
u toku naredne godine da razbija. Izbei se to ipak ne moe
jer bi bila najvea malodunost ele radnike klase i njene
partije kad bi oni maskirali nezaposlenost, tj. zadravali u
Fabrikama suvian broj radnika i radnica koji jedva da imaju
posao, koji su poluzaposleni, na treinu svega zaposleni
samo zbog toga da ne bi bili upueni na otvorenu nezaposle
nost. Ne moe biti nikakve sumnje u to da maskirana ne
zaposlenost predstavlja najgori, najmanje uspean i najskup
lji vid socijalnog obezbeenja. A pre svega, taj lani oblik
socijalnog obezbeenja kvari na privredni aparat, koji u
takvim uslovima ne moe da ima ispravnu raunicu, da
svodi rezultate, da kalkulie i predvia, koji se vaspitava
u duhu besmislenog rasipnitva i neodgovornosti. . . Nepos
redno i otvoreno pomagati nezaposlene je bolje, pravilnije
i zdravije nego to initi zamaskiranim putem".40
Gubici u sovjetskoj industriji, u vreme kada je ona poela
da oivljava, pripisivani su jednim delom i preterano visokim
neproizvodnim trokovima, koji su bili uzrokovani nizom nedos
tataka i nepravilnosti u unutranjoj organizaciji preduzea i u
upravljanju njima. Nad preduzeem se uzdizala, po oceni Trockog,
..vavilonska kula birokratskog privrednog aparata", a od indus
trijskih preduzea trailo se da snose razne trokove koji s pro
izvodnjom nemaju nikakve veze, da preuzimaju na sebe razne
patronate, da izdravaju kulturne ustanove, tampu, pojedine
garnizone to je sve onemoguavalo bilo kakvu ekonomsku4
44 lbid. str. 325.

91

raunicu, a proizvodi su, dok prou put od proizvoaa do potro


aa, bili skuplji po 56 puta nego kad su izali iz fabrike.
Ogrom na sredstva u preduzeima troena su na svakojako
reklamiranje proizvoda, iako je u postojeim uslovima oskudice
robe na tritu reklama bila suvina i neracionalna. Z a industriju
su. umesto svega toga, bili mnogo aktuelniji pravilnija nauna
organizacija rada u preduzeima, racionalnije korienje radne
snage, .ukidan je svake nepotrebne nadgradnje; nemilosrdno sma
njenje kancelarijskog osoblja; likvidacija suvinih predstavnitava,
agentura i uopte svih neradnika*46 (Trocl) i zavoenje reima
odgovornosti i evidencije i knjigovodstva.
Odsustvo svake evidencije i svake raunice znailo je u ta
danjim sovjetskim uslovima direktnu provokaciju na krau, koja
je bila veoma rairena. Iz izvetaja Radniko-seljake inspekcije
proizlazilo je da su bilansi preduzea i udruenja bili proizvoljni,
sastavljani .o d o k a *, esto se u njima iskazivala milionska dobit
onda kad su posredi, u stvari, bili gubici, u cenu kotanja unosile
su se fiktivne stavke, svakakvim .crnim i belim magijama kalku
lacije* prikrivane su krae i pljake dravne imovine.47
Neka 7apfl7-aipa o poloaju preduzea, o odnosima izmeu
preduzea i njihovih udruenja, o zemljinoj renti, kamatama na
osnovna sredstva, amortizaciji itd., koja je Trocki iznosio 1923.
godine, postae ponovo, na viem stupnju prirvednog razvoja
Sovjetskog Saveza (i drugih zemalja) veoma aktuelna. N a primer,
to da je preduzee, fabrika i jo ue pogon u fabrici, osnova
itave privredne aktivnosti, te da od njihovog poloaja i naina
finansiranja zavisi ceo sistem i itava privreda, da se u odnosu
drava-udruenje-preduzee mora nai mera i dinamina ravnote-

4447

I b i d ., str. 326.
.Ranije, a vrane ratnog komunizma u nas se n sluaju pljake govo
rilo: 'rekvirirao : zatim je poela epoha: izpeknlisao*. Borim se da se pri
bliava epoha kada e poeti da govore: 'iskaflculisao'" (Trocki). D v e n a d c a t y i s e z d RK P f b ) . stenografiesldj otet. Moskva 1968. str. 330551.

92

a, zavisno od uslova i karaktera proizvodnje i trita, pri emu


finansiranje preduzea jeste upravljanje, jeste tri etvrtine ili
bar polovina upravljanja industrijom",43 a preduslov dinamine
ravnotee jeste samostalna kalkulacija i samostalni bilans svakog
zavoda i svake fabrike".40 Svako preduzee mora da bude ne
fiksiranom, ve elastinom oprugom spojeno s udruenjem, trestom, a svaki zavod treba da ima mogunosti provere da li su
pojedine operacije tresta za njega povoljne ili nepovoljne, treba
da je u stanju da udruenju, ili vioj instanci uopte, dokae da
je privredna politika koju samostalno vodi, ispravna. S druge stra
ne, od konkretnih uslova i efikasnosti rada preduzea, na osnovu
njegovih bilansa, treba da se odreuje stepen centralizacije i de
centralizacije u pojedinim granama i sektorima industrije, bez
ablona.
Ve su poeci razvoja sovjetske dravne industrije bili opte
reeni pojavama od kojih e se neke, na drugom nivou razvije
nosti i u drugim uslovima, trajno reprodukovati kao negativno
obeleje i posledica sistema. U Moskvi je, na primer, 1923. go
dine, u izdanju Centralnog komiteta Sveruskog saveza rudara
objavljena broura ,,Voprosy organizacii gosudarstvennoj promylenosti na astnom primere Podmoskovnogo basseina" (Pita
nja organizacije dravne industrije na primeru Podmoskovskog
bazena), u kojoj su autori zapazili faktiki r-askorak izmeu teo
rijskih prednosti i mogunosti sovjetskog drutva i stvarnog, ne
povoljnog stanja u industriji, videi najhitniji uzrok tome u sledeem:
Uprave naih trestova a zatim i direktori naih predu
zea ne ponaaju se kao pravi domaini koji vode rauna
i unose duu u svoj posao, cene svaki minut vremena, uvaju489
48 Dvcuadcatyj s'ezd RKP (b), stenografieskij otet, Moskva 1968,
str. 3 3 3.
49 Ibid., str. 3 33.

93

svaku kopejku, provode dane i noi u brizi o potrebama


fabrika, zavoda, ru dn ik a. . . nema domaina u preduzeu,
nema domaina u trestu."
O tome, prema autorima ove broure, svedoi i to to dr
avna industrija, ak i u preduzeima koja im aju izuzetno dobre
uslove rada i vea sredstva nego pre rata, koja su bolje tehniki
snabdevena i u kojima je produktivnost rada radnika normalna
proizvodi sa gubicima, dok su kapitalisti u tim preduzeima
imali profite; toliko su veliki rashodi na izdravanje administra
tivnih direkcija (G lavk D. A.), na izdravanje ogromnog broja
kancelarijskog osoblja, na izdravanje kategorija pomonih rad
nika i na plaanje trgovini za realizaciju proizvodnje. Nismo
dosada postavljali pitanje dobiti. Meutim, sada ili kroz izvesno
vreme, moraemo da ga postavimo jer proletarijat nema drugih
naina za prelazak u socijalizam osim akumulacije dobiti". A u
tom pogledu, nije dovoljno samo da radnici proizvodno i efikasno
ulau svoju radnu snagu ve i da drugi savesnije troe sredstva,
da uvaju svaku sovjetsku kopejku zakljuak je autora pomenute broure.
Sa svoje strane Trocki je na Kongresu fazu koja predstoji
sovjetskoj privredi uporedio s prvobitnom akumulacijom u kapi
talizmu, sm atrajui da visok stepen koncentracije volje treba
usmeriti ^a_obogaenje_zemlje, na prvobitnu socijalistiku aku
m ulaciju

".0

Drugo vano pitanje teorijskog znaaja koje je razmatrano


na XII kongreiiT a nije izgubilo aktuelnosr ril 4b decenija kasnije, jeste odnos plana i trita. U vreme slobodnih razmiljanja
c nainu kako da se prie socijalizmu, organizaciji radnike dr
ave i privrede, kad jo nisu bile ispoljene pretenzije na iskljuivost *V
.
s* Izraz .prvobitna socijalistika akumulacija* pripada ne Trockom ve
V. S. Smimovu. funkcioneru Gosplana. delegatu narednog. XIII kongresa RKP
(b) u maju 1924.
94

bilo kojeg pristupa i miljenja, preovlaivale su i kod Lenjina i


kod Trockog, Krianovskog (Krianovskij) i niza drugih, ocene
da je planiranje rukovodstvo, regulisanje, predvianje i koordi
nacija u uslovima trita, koordinacija putem predvianja, pra
enja, ispravljanja onoga to je loe predvieno, a ne kruto administriranje. Podvlailo se stalno da plan mora imati tehniku
pretpostavku u razvijenom, snabdevenom prirednom organizmu,
a u ruskim uslovima to je znailo dugu, upornu borbu za plansku
privredu, korienjem trinih zakona i oslanjanjem na te zakone.
Nismo mi izmislili planiranje, to je u principu isto
ono to Morgan i njegov tab primenjuju (samo bolje od
nas) u odnosu na morganovski trust: predvianje, usaglaavanje, usmeravanje, rukovoenje. Razlika je ta, i ne mala
razlika, to mi moramo planske metode da primenimo na na
sveruski trust trustova, na nau privredu u celini".51
U rezoluciji koju je Kongres usvojio u pogledu zadataka i
metoda planiranja naglaeno je sledee:
Ukupno prethodno iskustvo pokazalo je da plan soci
jalistike privrede ne moe biti ustanovljen a priori, teorij
skim ili birokratskim putem. Uspean socijalistiki privredni
plan, koji obuhvata sve grane industrije i njihovu meusobnu
povezanost, kao i uzajamnu povezanost industrije u celini
s poljoprivredom, moguan je samo kao rezultat dugotrajno
pripremanog iskustva u privredi, na osnovu nacionalizacije
i stalnih napora da se praktino koordinira rad raznih priv
rednih grana i na osnovu pravilne ocene rezultata. U nared
nom periodu zadatak je, prema tome, optedirektivnt i u
znatnoj meri pripremne prirode. On se ne moe reiti nikak
vom formulom, ve pretpostavlja neprekidno i paljivo prilagoavanje rukovodeeg privrednog aparata, njegovih os
51 Dveuadcatyj s'e:d RKP (b), stenografieskij otet. Moskva 19es.

str. 940.

95

novnih zadataka, metoda i prakse trinim pojavama i


odnosima. Samo u svom konanom razvoju planski metodi
mogu i treba da sebi potine trite i da ga samim tim
ukinu."32
U ovom pogledu u rezoluciji je ukazano na dve opasnosti
povezane s primenom dravnih planskih metoda u privredi: ,,a)
pri pokuaju da se planskim meanjem pretekne privredni razvoj,
da se regulatorska uloga trita zameni administrativnim merama
za koje ivo privredno iskustvo jo nije stvorilo potrebnu pod
logu, apsolutno su neizbene delimine ili opte privredne krize,
kakve su zapaene u vreme ratnog komunizma; b) pri izostajanju
centralizovanog regulisanja kada su za to oigledno sazrele po
trebe, doi e do razreavanja privrednih problema metodima
trita, neekonomino i u onim sluajevima kada bi blagovreme
nom administrativno-privrednom intervencijom mogli da se ost
vare isti rezultati u kraem roku s manjim utrokom snaga i sred
stava . . . Primena planskih metoda administrativnim putem mora
da se vri s izvanrednom opreznou, putem briljivog ispitivanja
tla ."33
Istovremeno s ovim postavkama, u rezoluciji o kojoj je re,
sadrane su i druge postavke liene elastinosti, postavke koje
po duhu i krajnjim konsekvencama u praktinoj primeni mogu
da znae minimiziranje uslova za postepenost. elastinost i, oso
bito, za samostalnost i manevrisanje svih privrednih subjekata
osim drave, ma koliko da se naglaavala potreba da se to
izbegne. Jedna od takvih postavki je, na primer, sledea:
D rava je posednik osnovnih sredstava za proizvodnju
i transport. Pojedini privredni resori i unutar njih pojedini
organi, ustanove i udruenja upravljaju poverenim im delovima dravne privrede u onim granicama samostalnosti koje
lbid., str . 6 7 7 .
M lbid., str . 6 7 7 6 7 8 .

96

su nametnute potrebama privreivanja u sadanjim trinim


uslovima i koje se odreuju odozgo, tj. od strane dravnih
organa koji su iznad njih."w
NACIONALNO PITANJE

Kao prva rasprava o krupnim pitanjima partijske, dravne


i privredne izgradnje sovjetskog drutva bez prisustva Lenjina,
XII kongres RKP(b) je na jednom primeru pruio mogunost da
se nazru sve implikacije Lenjinovog odsustva. Re je o raspravi o
nacionalnom pitanju, kao krupnom pitanju programskog karakte
ra koje je sovjetska drava na samom poetku svog nastajanja
morala da reava.
Dovoljno su poznate postavke koje je o nacionalnom pita
nju izneo Staljin u referatu na Kongresu. Uostalom, referati, rei,
govori i teorija uopte, ne moraju, kao to se u kasnijoj evoluciji
?SSR-a sasvim oigledno moglo da prati, da imaju neposrednu
vezu s onim to se stvarno radi, a ta odvojenost rei i dela, pro
grama i prakse, takoe predstavlja jedno obeleje sistema ije se
poetne niti u ovom radu istrauju. Ipak, i to se same sadrine
Staljinovog izlaganja 1923. godine tie, vieoma je indikativno to
to je on nacionalne probleme neosnovano doveo u prvom redu
u vezu s novom ekonomskom politikom:
Nacionalno pitanje ima za nas, sa stanovita unutra
nje situacije, znaaj ne toliko zbog toga to biva dravna
nacija brojano predstavlja oko 75 miliona, a sve ostale na
cije 65 miliona (to nije ipak malo), i ne toliko zbog toga
to ranije ugnjetene nacionalnosti zauzimaju rejone i punkto
ve koji su najnuniji za privredni razvoj i najvaniji s gle
dita vojne strategije; ne samo zbog toga, ve pre svega zato
to smo ove dve godine mi uveli tzv. NEP,a u vezi s tim4
44 Jbld.. str. 679.

97

ruski nacionalizam poeo je da raste i da ja a . . . Na taj


nain, u vezi s NEP-om, u naem unutranjem ivotu raa
se nova sila velikoruski ovinizam koji se gnezdi u naim
ustanovama i zavlai u sve uglove nae federacije . . . " 53
Vanija je, meutim, okolnost to je Politbiro (bez Lenjina)
odluio da se na Kongresu ne objavljuju pisma koja je Lenjin
diktirao iz bolesnike postelje, a odnose se na nacionalnu politiku
i programska naela te politike. Lenjin se, kao to je poznato,
o tim naelima izjasnio bio ve ranije, na V ili i X kongresu
Partije ali su u pismima 30. i 31. decembra 1922. godine50 u
pitanju bili primena tih naela u praksi stvaranja Sovjetskog
Saveza i Lenjinovo reagovanje na greke koje su tom prilikom
injene u Gruziji i uopte. Lenjin je j o u pismu koje je uputio
lanovima Politbiroa 27. septem b ral922. godine kritikovao i odbacio predlog Staljina o autonom izaciji", tj. o ujedinjenjujoyjetskih
republika'njih ovim ukljuenjem, u RSFSR na principima auto
nomije. Umesto autonomizacije Lenjin je kao principijelno reenje predloio dobrovoljno ujedinjenje svih sovjetskih republika,
ukljuujui i RSFSR, u novu dravnu formaciju Savez Sovjet
skih Republika, na osnovi pune ravnopravnosti svake od republi
ka.57 No, upoznavi se s nekim dogaajima u Gruziji na osnovi
izvetaja Kom isije CK koja je vodila istragu povodom situacije
u Gruziji,5S Lenjin u pomenutim pismima krajem 1922. izraa
vao svoje aljenje i oseanje krivice pred radnicima Rusije to
nije dovoljno energino i dovoljno otro intervenisao u ozlogla
enom pitanju o autonom izaciji", poto se pokazalo da je itava *
M Ibid., str. 481.
* Videti .O pitanju nacionalnosti ili o 'autonomizaciji' , V. I. Lenin.
SoineMija. tom 36, izdanie etvertoe, str. 553559.
*7 30. decembra 1922. godine Prvi kongres Sovjeta SSSR-a doneo je
odluku o formiranju Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika.
58
Kompleks pitanja nazvan giuzinski incident' ukljuivao je izmeu
ostalog i primenu fizikog nasilja u velikoruskoj kampanji" Ordzkonikidzea u Gruziji protiv tzv. .socijal-nacionalista".
98

ta izmiljotina autonomizacije u korenu bila neispravna i neblago


vremena".50 Mislim", pisao je Lenjin povodom usvojenih reenja u vezi sa formiranjem SSSR-a da su tu odigrali kobnu
ulogu urba i administratorski zanos Staljina, kao i njegova ozloj'eenost protiv ozloglaenog socijal-nacionalizma. Ozlojeenost
uopte igra u politici obino najgoru ulogu."00
Istiui da se o nacionalnom pitanju nejnoze govoriti aps
traktno, ve da treba razlikovati nacionalizam nacije-ugnjetaa
i nacionalizam ugnjetene nacije, nacionalizam velike nacije i male
nacije, Lenjin je u konkretnim sovjetskim uslovima zastupao gle
dite da nacija koja je ugnjetavala, velika nacija, ima internacio
nalnu obavezu da nadoknadi" ugnjetenim nacijama onu nejed
nakost do koje faktiki dolazi u ivotu, te da popustljivou i
oprezno gradi poverenje ranije ugnjetavanih nacionalnosti. ,,U
datom sluaju bolje je presoliti u popustljivosti i blagosti prema
nacionalnim manjinama, nego ne dosoliti".01
Povodom formiranja Saveza Sovjetskih Republika Lenjin je
izmeu ostalog upozoravao na to da treba uvesti najstroija pra
vila u pogledu upotrebe nacionalnog jezika u neruskim republi
kama koje ulaze u sastav SSSR-a i proveravati primenu tih pravila;
predviajui da pripadnici ruske nacije pod izgovorom jedinstva
eleznikog saobraaja" i jedinstva fiskalne politike" i si., mogu
uiniti masu zloupotreba, Lenjin je insistirao na detaljnom zakon
skom obezbeenju od zloupotreba, putem kodeksa, u ijoj bi iz
radi uestvovali nacionalni kadrovi odreene republike.
Posebno je znaajan Lenjinov stav prema nadlenostima fe
deracije: ne treba se ni na koji nain unapred zaricati da se nee
nakon itavog tog rada,02 na sledeem kongresu. Sovjeti vratiti59601
59 V. I. Lenin, Soihenija, tom 36. izdanie fetvertoe, str. 553.
60 Ibid., str. 554.
61 Ibid., str. 557.
* Misli se na briljivu razradu zakona i propisa, uz uee kadrova neruskih republika, o funkcionisanju i nadlenostima novoformirane drave.
Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika.
99

nazad, tj. zadrati Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika samo


u pogledu vojske i diplomatije, a u svim drugim odnosima uspo
staviti punu samostalnost pojedinih nacionalnih komesarijata".
U isto vreme s principijelnim stavovima o tome kako treba
sovjetska drava da tretira nacionalno pitanje, Lenjin je pred
lagao da se Ordonikidze primemo kazni za velikorusko ponaa
nje u Gruziji, a politiku odgovornost za velikorusku, nacionalis
tiku kampanju pripisivao je Staljinu i Djerinskom.
Staljin je, kao to se moe zapaziti na osnovu materijala sa
XII kongresa, neto modifikovao principe i ideje Lenjina, a u
svakom sluaju doireta je odluka da se Lenjinova pisma na Kon
gresu ne objavljuju, odnosno sadrina pisma je bila saoptena
delegacijama pojedinano, u meri u kojoj se nalo za potrebno".
Delegatima koji se nisu slagali s izlaganjem Staljina i koji su po
kuavali da se u svojim stavovima pozivaju na Lenjina, nije bilo
dozvoljeno da pomenuta pisma citiraju na Kongresu. N a traenje
objanjenja odluke da se pisma ne objavljuju, javno je reeno
da je Lenjin postao rtva jednostrane, pogrene informacije"
te da je njegovo pismo lanovima Politbiroa posledica takve in
formacije, budui da je Lenjin sam bolestan i nije u stanju da
prati tok dogaaja.
S druge strane, Staljin je na poetku svog referata naglasio
da se na XII kongresu nacionalno pitanje postavlja na nov nain
u odnosu na X kongres, jer je i u unutranjoj situaciju u vezi sa
NLP-om dolo do izmena.
N a Kongresu je takoe rukovodee telo ispoljilo tenju da
se malo ulepaju ocene stvarnih problema koji su u zemlji u to
vreme postojali u oblasti nacionalnih odnosa, to je pored ostalih
kritikovao i Buharin, iznosei injenice o nesreenim prilikama
M V. I. Lenin. Soineitija. tom 36. izdanie etvertoe, str. 558.
M Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografieskij otet. Moskva 1968,
str. 590.
100

u Ukrajini, Zakavkazju, Turkestanu, Sibiru itd. Veliki spor je


voen s delegatima iz Gruzije. Suprotstavljajui se Staljinu, komu
nista Gruzije, lan partije od 1903, Mdivani je, odbacujui na
pade koji su mu upueni; izm'eu ostalogjzneo da mu je lino
Staljin, Jkao- predsedniku Revolucionarnog komiteta, davao ins
trukcije da bude oprezan, odnosno nepoverljiv prema manjinama,
a sada^ga-op.tuuje, opet on lino, za velikogruzinski odnos prema
njima. Mdivani je izveo zakljuak da se u dravi mnoge stvari i ne
reavaju ba zbog toga to se trai da se bespogovorno sluaju
nareenja pojedinaca, u ovom sluaju Staljina, kao unapred i je
dino ispravna.
Delegat iz CK Ukrajine (i predsednik Gosplana ove repub
like), Grinjko (Grinko), ukazao je na najdublju centralizatorsku inerciju" ne samo u sovjetskom aparatu ve i u Partiji, kao
na osnovnu prepreku za uspostavljanje pravilnih odnosa meu
republikama na dravnom planu i u oblasti razvoja nacionalnih
kultura.
ODNOSI U RKP (b)

Jedna okolnost o odnosima u RKP(b), u vremenu o kome je


re, privlai posebnu panju kao simptom kasnije iroko primenjivane prakse. Re je o neobavetavanju lanstva, o legalizovanju
prava da se lanstvu, i uem i irem, doputa da zna ono to po
nahoenju ueg rukovodstva moe i treba a se dopusti. Videlo se
ve na primeru Lenjinovih beleki o nacionalnoj politici da se primenio metod itanja pisma (ak i ne pisma, ve samo delova
njihovih, i sadrine prilagoene trenutnoj potrebi) u zatvorenim
krugovima, po delegacijama. Ovaj metod deliminog" i ita
lakog" obavetavanja legalizovae se godinu dana kasnije od
lukom Majskog plenuma CK na prim'eru izvravanja volje Lenjina u vezi s njegovim pismima oznaenim kao zavet Lenjina",
u kojima je Lenjin izneo zapaenja o karakteru Staljina, Trockog
101

i drugih, a, isto tako, i sugestije o razvoju politikog sistema


SSSR-a. Lenjin je izrazio elju da se s njegovim miljenjima i
ocenama upozna naredni kongres RKP(b) nakon njegove smrti.
Metod koji je po odluci M ajskog plenuma CK 1924. godine primenjen na XIII kongresu RKP(b), sastojao se u tome to su la
novi posebne komisije oglaavali" po delegacijama sadrine pis
ma, uz odreeni postupak oko prijema i vraanja papira i sa stro
gom zabranom reprodukovanja njihove sadrine. Drugi primer
zavoenja diskrecionog prava pojedinaca i uih rukovodeih gru
pa u odluivanju o tome ta partijsko lanstvo treba a ta ne
treba da zna o odnosima i radu u rukovodstvu, odnosi se na
linost Trockog, a takoe potie iz vremena kada je Lenjin bio
inaktiviran boleu. Ve citirani Vladimir Kosior, kritikujui grupaku politiku rukovodee grupe u CK na XII kongresu, izrazio
je, u vezi s nedovoljnom angaovanou niza partijskih rukovodi
laca, izmeu ostalih i Trockog, sumnju da se partijski radnici
nam'emo dre po strani zbog toga to ne odgovaraju interesima
odreene rukovodee grupe. Staljin je napao Kosiora za iznoenje
neistina (bilo bi Kosioru bolje da uti i da ne istupa na ovom
Kongresu"), a to se tie angaovanosti Trockog izjavio je sledee:
Z ar se moe ozbiljno govoriti o tome da je drug Trocki bez posla? Zar je rukovoditi takvom mainom kao to je
naa armija i flota malo? Zar je to nezaposlenost? Pret
postavimo da je za tako velikog radnika kao to je drug
Trocki to i malo, no moram da ukaem na neke injenice
koje govore o tome da sam Trocki oigledno nema nameru i
_ne osea sklonosti za drugi, sloeniji posao. U septembru pro
le godine (1922 D. A.) drug Lenjin je podneo Politbirou
predlog da se Trocki imenuje-za njegovog zamenika, za amenika predsednika Sovnarkoma. Taj predlog je bio izglasan.
Drug Trocki je kategoriki odbio, bez motiva. U januaru ove
godine ja sam ponovio predlog Lenjina dodavi da Trocki
102

moe da bira mesto zamenika i tako rei tutorstvo nad VSNH


ili mesto zamenika i tutorstvo nad Gosplanom kojim se on
veoma zanosio. Opet smo dobili kategoriki negativan odgo
vor, s motivacijom da bi naimenovanje za zamenika znailo
za Trockog njegovo likvidiranje kao sovjetskog funkcionera . . . " 5
Ova izjava Staljina nije bila objavljena ni u biltenu Kon
gresa ni u stenografskim belekama izdatim 1923, niti u sabranim
delima Staljina. Staljin je, naime, istog dana kada je ovo izjavio
na Kongresu, tj. 19. aprila 1923, poslao Predsednitvu Kongresa
beleku sa zahtevom da se to to je govorio u odgovor Kosioru
ne unosi u zapisnik, ukoliko sami zainteresovani ne insistiraju
na tome. Predsednitvo je to prihvatilo i odluilo da se odgovara
jui deo stenograma stavi u poverljivu arhivu CK RKP(b).
Sama ova injenica baca senku na sve okolnosti politike
evolucije Trockog, pored toga to i sam metod doziranja infor
macija, po nahoenju jedne grupe ili pojedinca, otvara u principu
put svakojakim zloupotrebama, put radikalnog odvajanja ruko
vodstva od lanstva i otvara mogunosti gajenja zabluda svake
vrste u Partiji i narodu uopte.
Stanje koje je nastalo u rukovodstvu RKP (b) kada je L'enjin prestao da bude lino prisutan, nije bez ikakvog uticaja na
dalji tok izgradnje politikog sistema SSSR-a. Nema sumnje da
su razlike u idejnom sagledavanju i politikoj oceni problema
izgradnje, u uslovima kada nikakva unapred data formula za iz
gradnju nije postojala i kada je tek trebalo da se ona zajedniki
pronae na najbolji nain ba konfrontacijom raznih ideja i pri
laza, nune i neminovne. Meutim, isto tako nema sumnje da
razlike takve prirod'e nisu bile odluujue za onaj politiki tok
koji je u SSSR-u usledio eliminacijom protivnika i svake opozicije
uopte. Mnogo je verovatnije da su uzrok brzoj eliminaciji, pro-*
*

lbid.,

1 98- 1 9 9 .

103

glaavanjem dojueranjih Lenjinovih saradnika i odanih bolje


vika neprijateljima socijalizma i otkrivanjem raznih skretanja (de
snih, levih, sitnoburoaskih it d .) obrauni u borbi ne za najispravniji put izgradnje socijalizira v<>
linu vlast i presti.
J , Phjfn j f tff, ftho ftff j f prtmatn. iz bolesnike postelje predviao,
a njegova predvianja su zloupotrebljena kao znak za obraun i
kao ukazivanje na linosti koje-treba eliminisati. a bi zloupo
treba bila mogua, Lenjinova pisma su morala ostati tajna.66
Po emu su pisma koja je Lenjin iz postelje upuivao XII
kongresu Partije decembra 1922. godine, bila opasna za poloaj
pojedinaca? Pre svega Lenjin je predlagao bitnu reformu Cen
tralnog komiteta, sm atrajui je reformom samog politikog siste
ma zemlje, na taj nain to bi se znatno poveao broj lanova CK
na nekoliko desetina ili ak na stotinu". Razlozi koje je naveo
su po sutini sledei: 1) ire, kolektivno politiko rukovodstvo ima
vie prava da se obraa radnikoj klasi i poseduje vei autoritet;
2) brojnije kolektivno politiko rukovodstvo predstavlja branu
koja moe da sprei da konflikti malobrojne grupe CK steknu
preterano veliki uticaj i znaaj za sudbinu Partije; 3) to je vei
broj lanova Centralnog komiteta vee su mogunosti za uzdiza
nje i obuavanje partijskog rukovodeeg kadra, s jedne strane, i
za vaspitavanje i izgraivanje aparata u sovjetskom i socijalisti
kom duhu, s druge strane. Radniko-seljaka inspekcija, po mi
ljenju Lenjina, nije u tom pogledu odigrala ulogu koja joj je
bila namenjena i moda je bila upotrebljena samo kao orue
i pomono sredstvo lanova C K " 6
Pisma su publikovana. i to na predlog Staljina, decembra 1927. go
dine u Biltenu XV kongresa Partije, tj. onda kada su glavni rivali Staljina
(Trocki, Zinovjev) ve bili iskljueni (14. novembar 1927) i kada je pored
njih iskljueno na samom Kongresu jo 98 lanova iz redova rukovodeeg
kadra RKP (b).
*' Trwadcatyj s'e:d RKP (b), stenografieskij otet, Moskva 1963, str.
687689. (Pisma KongTesu. Lenjin, 23. XII, 24. XII i 25. XII 1922. i 4.
1 1923).

104

Proirenje sastava Centralnog komiteta RKP (b), po Lenjinovom predlogu, trebalo je da se izvri izborom lanova iz re
dova onih koji su blii obinim radnicima i seljacima i koji ne
spadaju u kategoriju direktnih ili indirektnih eksploatatora",
koji su ispod onog sloja koji je za 5 godina sovjetske izgradnje
izrastao i stekao ve izvesne tradicije i predubeenja s kojima je
ba i poeljno boriti se". Novi lanovi iz redova obinih radnika
i seljaka mogu svojim prisustvom na sednicama CK i Politbiroa
i uvidom u sva dokumenta CK da izrastu u odane pristalice sov
jetskog ureenja i doprinesu stabilnosti i vrstini samog Cen
tralnog komiteta, kvalifikovano uestvujui u izgradnji sovjetskog
aparata. Pod stabilnou Centralnog komiteta kao politikog ru
kovodstva, Lenjin je podrazumevao primenu mera protiv rascepa,
ukoliko se takve mere uopte mogu preduzimati". Upravo t: vezi
sa stabilnou kao garantijom protiv rascepa Lenjin je izneo svo
ja miljenja o linim osobinama pojedinih rukovodilaca Staljina,
Trockog, Buharina, Zinovjeva i drugih.
Staljin i Trocki su predstavljali, po miljenju Lenjina, osnov
ni problem za stabilnost rukovodstva, jer su odnosi izmeu Sta
ljina i Trockog predstavljali veu polovinu opasnosti onog ras
cepa koji bi mogao da se izbegne izmeu ostalog, i poveanjem
bro!a lanova CK na 50, na 100 ljudi".8 Karakteristika, danas
ve iroko poznata, koju je tada Lenjin dao za Staljina je sledea:
Drug Staljin, uinivi sebe generalnim sekretarom, koncentrisao
je u svojim rukama nedoglednu vlast i ja nisam uveren hoe li on
uspeti uvek da se dovoljno oprezno koristi tom v lau.. . Staljin
je suvie grub, a taj nedostatak, sasvim podnoljiv u sredini i u
komuniciranju meu nama, komunistima, postaje nedopustiv na
dunosti generalnog sekretara. Zato ja predlaem drugovima da
razmisle o premetanju Staljina s tog mesta i da na to mesto ime
nuju drugog oveka koji se od Staljina razlikuje samo jednom
88 lbid., str. 688.

105

prednou da je tolerantniji, lojalniji, uljudniji i paljiviji pre


ma drugovima, da je manje kapriciozan itd. O va okolnost se mo
e pokazati kao sitnica. A li ja mislim da sa stanovita spreava
nja rascepa i sa stanovita onoga to sam gore napisao o odnosu
izmeu Staljina i Trockog, to nije sitnica ili je to takva sitnica
koja moe da dobije odluujui zn aaj".69
Istovremeno, Lenjin je ocenjivao da se Trocki odlikuje izu
zetnim sposobnostima i da je lino on moda najsposobniji ovek
u sadanjem CK, ali i preterano samouveren i ovek koji se preterano oduevljava isto administrativnim aspektom stvari".7"
S nestankom Lenjina svojstva Staljinove linosti ispoljavaju
se u punoj svetlosti u ekstremizmu prema svima koji su mu lino
smetali, a prema inteligenciji i nepmanima" u prvom redu. Prvo
su usledili napori da se eliminie Trocki. Glavnu re je vodila
troj ka Stalj inZinovjevKamenjev.
__ Trocki je, interpretirajui Lenjinovo zavetanje u pogledu
reforme politikog rukovodstva, pokuao da se bori za vie demo
k r a t ^ u Partiji, za priliv novih snaga u rukovodstvo i za pru
anje novoj generaciji mogunosti da se ukljui u diskusiju o os
novnim problemima te da utie na njihovo reavanje; meutim,
pri tome je, ujesen 1923. godine, uspeo samo da bude svrstan u
redove opozicije kao njen idejni voa. U partijskoj diskusiji koja
je te jeseni voena, Trocki i niz drugih okvalifikovani su kao
sitnoburoaska struja" od koje Partija mora da se zatiti radi
kalnim ienjem svojih redova.
Sitnoburoaskom devijacijom " bavilo se posebno na XIII
partijskoj konferenciji odranoj januara 1924. godine,71 a odluke
Ibid. Str. 688689.
74 Ibid., str. 688.
71 Partijska konferencija je usvojila .Rezoluciju o rezultatima disku
sije o sitnoburoaskom skretanju' u Partiji", u kojoj je Trocki kvalifikovan
kao voa opozicionog bloka i frakcije.
106

ove konferencije potvrene su na narednom, XIII kongresu RKP


(b), maja iste godine.
Podnosei politiki izvetaj CK na ovom kongresu, Zinovjcv je pozvao opoziciju, tj. sve koje je rukovodea partijska troj
ka tako okvalifikovala, da istupe na partijskoj tribini i izjave:
Ja sam pogreio. Partija je bila u pravu". Ovom formulom Zinovjeva obeleen je poetak jednog stanja koje e evolucijom
dovesti do bitnih karakteristika unutarpartijskog ivota i odnosa
u SSSR-u i meunarodnom radnikom pokretu.
Ne ulazei ovde u sve uslove i implikacije unutarpartijske
borbe i politike RKP (b), a RKP (b) je bila osnovna politika sna
ga novog sovjetskog drutva i od njenih stavova i principa koje
je usvajala zavisila su sva svojstva tog drutva i na dravnom,
ekonomskom i nacionalnom planu treba rei da u ishodnim
stavovima Trockog analitiar danas teko moe da identifikuje
ono to se kasnije u meunarodnom radnikom pokretu iroko
kvalifikovalo kao trockizam", tj. idejna struja neprijateljska so
cijalizmu i radnikom pokretu. Razume se, ovde se uzimaju u ob
zir samo stavovi kojie je Trocki zauzimao javno, i zastupao unutar
Partije, dok je bio u njenim redovima, i zbog kojih je gurnut u
opoziciju". Rezerva se, dakle, izraava samo u pogledu okolnosti
pod kojima je Trockom oduzeta mogunost da unutar Partije iz
nosi svoje stavove i za njih se bori. Nije, prema tome, namera
autora da ocenjuje politiku evoluciju Trockog izvan RKP (b) i
njegovu aktivnost u organizovanju demonstracija na ulici protiv
Partije. U tom pogledu bi i danas bilo teko staviti se na stranu
metoda i sredstava javne i organizovane borbe opozicij'e protiv
Partije, tj. u datom sluaju protiv drave. Takva borba, u kon
kretnim sovjetskim uslovima 1927, znai borba na tlu revolucije,
kad ona ivi, ne moe da se vodi istim sredstvima kao borba za
revoluciju (ili protiv nje), te ona ni u kom sluaju, u tim uslovima
nije mogla da znai konstruktivnu i progresivnu akciju u ime
107

sovjetske radnike klase. Uguivanje i onemoguavanje akcija


javno usmerenih ka mobilizaciji radnika, ili bilo kog drutve
nog sloja, protiv organizovane sile drutva je funkcija te sile
dokle god je ona drava, pa m akar i radnika, to je nesumnjivo a
i iskustvom praktino dokazano. N ije izvesno, meutim, da li
radnika partija, kao idejna, rukovodea, politika organizacija,
treba u svojim okvirima da onemoguuje i spreava borbu mi
ljenja i demokratsko, svestrano razmatranje stavova njenih la
nova, u cilju otklanjanja razlika, pre nego to one mogu da do
vedu do rascepa koji bi se manifestovao u javnom i organizovanom suprotstavljanju platformi partije izvan nje same, na uli
cama i barikadam a".
Prenebregavanje potrebe da se u politikoj organizaciji
avangardi radnike klase, podstie i razvija otvorena borba mi
ljenja u procesu formiranja generalne linije i platforme za dru
tvenu akciju, vodi u praksi suavanju same te linije i platforme,
pa samim tim stavlja u pitanje i snage za akciju i njen uspean
ishod.
D a li je Staljin imao osnova da o motivima i namerama opo
zicije" u Partiji zakljuuje bez neposredne veze s onim to je
javno u Partiji iznoeno, da li je imao osnova za brz obraun i
kvalifikaciju svih koji misle razliito od njega kao neprijatelja
socijalizma u SSSR-u? Lenjin je bio izriito protiv toga da se
stavovi, ne samo Trockog, ve i Zinovjeva i Kamenjeva, svrsta
vaju u neboljevizam ". No, sumnja koja je ovde izraena, za
sniva se, kao to je ve reeno, samo na sutini onoga to je Trocki javno govorio i zastupao u vreme kada je zapoeta njegova
politika likvidacija u RKP (b), a takoe i na injenici to je
taj poetak usledio suvie brzo, suvie kratak vremenski razmak
postojao je, ini se, za transform aciju" Trockog od vremena
njegove saradnje s Lenjinom i od vremena Lenjinove ocene c nje
mu, date uprkos injenici to je i sam Lenjin vodi s Trockim
108

otru polemiku oko uloge sindikata 19201921. godine i povo


dom njegove sklonosti ka administrativnim metodima".
Stavovi Trockog (Zinovjeva, Buharina i drugih takoe) o
ulozi sindikata u sovjetskom drutvu, u vreme kad ih je Lenjin
uno i najotrije napadao kao pogrene, stavovi, koji su se od
nosili u sutini na itavu organizaciju sovjetske drave i drutva
0 ne samo na ulogu sindikata, bili su tada, 19181921. godine,
kada sovjetska vlast nije jo stala na svoje noge kako treba, sva
kako opasniji, mogli su da budu tetniji po sovjetsku vlast u datim, konkretnim uslovima, nego stavovi zbog kojih e Trocki biti
eliminisan i likvidiran. Pa ipak. Lenjin, kao to pokazuje njegova
ocena data nakon rasprave 19181921, nije smatrao da je istrebljenje ni politikoga kamoli fiziko, metod i stil nove sovjetske
vlasti i Boljevike partije.
Lenjin ak teorijski, nezavisno od ruskih uslova, nije ni po
litiku eliminaciju buroazije, njeno iskljuenje iz birakog pra
va, ni iskljuenje drugih partija, vie partija, iz politikog ivota,
smatrao kao princip i sutinu diktature proletarijata, ni kao bitan
1 iskljuiv put za izgradnju i razvoj radnike drave. On je ne
brojeno puta naglaavao ruske specifinosti, posebna obeleja ru
ske revolucije, posebne njene puteve daljeg razvoja. Na primer, u
polemici sa Kauckim, novembra 1918, Lenjin je izriito naglasio
sledee:
.. . pitanje liavanja eksploatatora, njihovog birakog
prava jeste isto rusko pitanje, a ne pitanje diktature prole
tarijata uopte. . . Pitanj'e ograniavanja birakog prava jeste
nacionalno posebno a ne opte pitanje dikature. Ograni
avanju birakog prava treba prilaziti izuavajui posebne
uslove ruske revolucije, posebni put njenog razvoja.. . Bila
bi greka unapred tvrditi da e budue proleterske revolucije
u Evropi, sve ili veina, neizostavno doneti ogranienje bi
rakog prava za buroaziju. To moe biti tako. Posle rata
109

i posle iskustva ruske revolucija to e verovatno i biti tako,


ali to je neobavezno za ostvarenje diktature, to ne ini
nuno obeleje logikog pojma diktature, to ne ulazi kao
neophodan uslov u istorijski i klasni pojam dik tatu re."'1
Isto ovo, Lenjin e ponoviti na VIII kongresu RKP (b) 1919.
godine, podvlaei da se sovjetski ustav ne istie kao uzor za
druge zemlje, da on nije ideal, ve da je uslovljen niskim kultur
nim nivoom i nedovoljnom organizovanou u zemlji. Nizak kul
turni nivo, zaostalost, nerazvijenost proizvodnih snaga uzrok
su i drugim praktinim, specifino ruskim, privremenim odstupa
njima od primene onoga to je Lenjin teorijski smatrao da spada
u novo, u trajne principe politike izgradnje Sovjetske Repub
like. Pitanje upravljanja, demokratije, borbe protiv birokratije,
na primer. Boriti se s birokratizmom do kraja, do pune pobede
nad njim, moguno je samo onda kada itavo stanovnitvo bude
uestvovalo u u prav ljan ju .. . D a bi radne mase mogle da ues
tvuju u upravljanju, pored zakona potreban je jo kulturni nivo
koji se ne moe podvesti ni pod kakav zakon. Taj nizak kulturni
nivo ini to da su Sovjeti, koji su po svom programu organi uprav
ljanja posredstvom radnih masa, u stvari organi upravljanja za
radne mase, posredstvom naprednog sloja proletarijata, ali ne po
sredstvom radnih m a sa ."*73
U govoru na XIII kongresu Partije Trocki je obrazloio svoje
stavove o demokratiji i uopte o politikom razvoju RKP i neke
poglede na institucionalizovanje planske privrede, povezujui svo
ja stanovita sa stanjem i procesima u zemlji, i pozivaiui se na
konstatacije iznete u rezoluciji Politbiroa CK i Predsednitva
Centralne kontrolne komisije usvojenoj 5. decembra 1923.74
75 V. I. Lenin. Soinenija, tom 28, izdanie etvertoe. str. 23423 5.
73 V. I. Lenin, Soinenija. tom 29, izdanie etvertoe. str. 161.
74 Rezolucija -O partijskoj izgradnji*, objavljena u .Pravdi' 7. de
cembra 1923.
10

U ovoj rezoluciji, koju je potvrdio i Kongres 1924, sadrane su


sledee ocene i konstatacije u vezi sa stanjem u Partiji i privredi:
privreda zemlje je u krizi; proizvodi dravne industrije
nemaju prou usled izvanredno visokih trokova proizvodnje i
realizacije i usled nedopustivih metoda podizanja cena na raun
potroaa. U osnovi privrednih tekoa lee neprouktivnost i
neusaglaenost pojedinih elemenata dravne privrede meusobno i
s tritem, neracionalna organizacija industrijskih i trgovinskih
preduzea, neefikasnost njihovog rada, nesposobnost birokratskih
organa trgovine i zadruga da prodru na seljako trite. Dalje,
privredno oivljavanje kojim manje ili vie treba da se uskoro
prevazie sadanja kriza, posluie stvari socijalistike izgrad
nje samo u onoj meri ukoliko mi stvarno nauimo da usklau
jemo elemente dravne privrede u njihovom stalnom uzajamnom
dejstvu i s tritem".75
u Partiji se zapaa birokratizacija aparata to nosi opas
nost odvajanja Partije od masa;
proces pridobijanja sve irih slojeva inteligencije za sov
jetsku vlast nosi u sebi i opasnost od ideolokog opkoljavanja
komunista";
radnika demokratija ne pretpostavlja slobodu frakcija,
koje su za Partiju na vlasti krajnje opasne, jer uvek znae pretnju
od razdvajanja i rascepa vlade i dravnog aparata u celini";7,;
samo neprestani, ivi idejni ivot moe da sauva Par
tiju, onakvu kakva se formirala pre i za vreme revolucije, sa stal
nim kritikim izuavanjem svoje prolosti, ispravljanjem svojih
greaka i kolektivnim raspravljanjem vanijih pitanja. Samo ovi
metodi rada mogu da prue stvarne garantije da se epizodne ne
suglasice ne pretvore u frakcije. . . Da se to izbegne, potrebno je
da rukovodei partijski organi oslukuju glas irokih partijskih
75 Trinadcatyj s'ezd RKP(b),
str. 777.
lbid., 779.

stenografieskij

otet.

Moskva

1963.

111

masa, da ne smatraju svaku kritiku ispoljavanjem irakcionatva


i ne guraju time dobronameme i disciplinovane partijce na put
zatvorenosti i frakcion atva";
interesi Partije i u pogledu njene uspene borbe s uticajima NEP-a i u pogledu poveanja njene borbene sposobnosti u
svim oblastima rada zahtevaju ozbiljnu promenu partijskog kursa
u pravcu stvarnog i sistematskog sprovoenja principa radnike
demokratije.
Stanje u partijskim organizacijama, u vreme kada je ruko
vodstvo konstatovalo .birokratizaciju koja preti odvajanjem Par
tije od m asa", opisao je Buharin, u govoru na sastanku jednog
moskovskog rejona, na primeru ivota partijskih organizacija u
Moskvi: sve, poev od sekretara partijske elije i svih rezolucija
u sutini se namee organizacijam a odozgo, bez prava diskusije,
a usvajanje odluka tee po sistemu postavljanja pitanja ko je
protiv . U nas itav niz niih slojeva organizacija nailazi na
barijere tipa 'nikakvih diskusija, ko je protiv itd. i itav sistem
rakvih metoda svodi na nulu unutarpartijski ivot. Samo se po
sebi razume da to povlai ogroman talas nezadovoljstva. Ja sam
naveo nekoliko primera iz ivota najniih naih elija. Isto to
se, u neto izmenjenoj formi, moe zapaziti i u sledeim redovima
nae partijske hijerarhije. 7S
U ovim uslovima Trocki je zastupao miljenje da je sutina
problema unutarpartijskog razvoja i reima u problemu genera
cija u partiji i radnikoj klasi; u nunosti da se mladom pokolenju radnike klase obezbedi mogunost .stupanje na irok put
lenjinizma putem .aktivnog, sam ostalnog i stvaralakog uea
u politikom ivotu Partije i zemlje , uz puno respektovanje i
korienje pri tome idejno-politikog i organizacionog iskustva
" Ibid.. str. 777783. (tekst rezolucije).

78 Ibid.. str. 147148.


m

stare generacije boljevika koji su svojom borbom i omoguili da


se nova pokol'enja razvijaju u uslovima drugaijim od njenih.
..Mlado pokoljenje ne moe da ponovi istoriju i, sreom ne mora
da ponavlja istoriju starijeg pokolenja," ali mu treba omoguiti
da ide novim putevima i da u skladu s prirodom radnike drave
unese svoj pozitivan obol u boljevizam, komunizam, lenjinizam.
Ovakav stav Trockog protumaen je kao preuveliavanje
unutarpartijske demokratije", radi otvaranja kanala za prodira
nje sitnoburoaskog uticaja u Partiju. Pobijajui to, Trocki je na
Kongresu tvrdio da birokratizacija partijskog aparata, koju niko
ne osporava, takoe predstavlja socijalnu pojavu, ima duboke so
cijalne korene, da je njen glavni izvor dravni aparat koji je po
prite i klasnih trvenja i sporazumevanja, pa i nekultumosti i
rokih radnih masa, ak i same radnike klase, a poto Partija
rukovodi dravom, identifikuje se sa njom, moe se pitanje posta
viti i tako da je birokratizacija Partije opasnija od preuvelianih
zahteva za demokratijom i da upravo birokratizacija pre i vie
omoguuje prodiranje sitnoburoaskog uticaja. U vezi s pozivom
na pokajanje, po formuli ,,ja sam pogreio Partija je u pravu",
Trocki je ukazao da bi takva izjava bila veoma jednostavna i laka,
ali da on ne moe da je da jer ne misli_ tako i drukije shvata
svoju dunost lana Partije. lan Partije, po njegovom miljenju,
treba da zna da je Partija u krajnjoj liniji uvek u pravu, ali isto
tako treba da zna i to da se 5tav Partije izgrauje i na osnovu
onih glasova koji se, u odreenom momentu, razilaze s vladajuim raspoloenjem rukovodeih krugova Partije.
U sitnoburoasko skretanje" Trockog spadali su i njegovi
zahtevi za veim znaajem planskih metoda u privredi, kao i mi
ljenje da se robnom intervencijom drave na tritu mogu resiti
neki aktuelni drutveni problemi, neki akutni problemi privrede,
.zazvani, izmeu ostalog, neopravdanim naduvavanjem cena pro
izvoda dravnog sektora u industriji. Sutina pitanja tzv. robne
113

intervencije bila je da se uvozom robe (za iroku potronju u pr


vom redu), tj. veom ponudom na tritu, utie na snienje cena
domaih proizvoda i omogui prevazilaenje krize prodaje".
Trocki jve isticao da problem regulisanja cena na unutra
njem tritu, pomou manevrisanja robnom masom, ne moe da se
rei ako drava samu sebe blokira i ne pribegava uvozu rcbe iz
inostranstva. Pretpostavka za robnu intervenciju jeste da drava
vodi politiku striktnog usaglaavanja interesa pojedinih industrij
skih grana i privrednih sektora.
Predlog robne intervencije" odudarao je cd shvatanja uloge
sovjetske spoljne trgovine i njenih prioritetnih zadataka: obezbeenje sirovina i materijala za industriju; zatita domae indu
strije od strane konkurencije; aktivan trgovinski bilans. to se
aktivnog bilansa tie Trocki je ukazivao da je u uslovima bede i
nestaice koja vlada aktivni bilans samo prinudna rasko koja
treba da bude svedena na najnuniji minimum.
Izneti stavovi tumaeni su kao borba sitnoburoaskih eleme
nata protiv NEP-a i linije Boljevike partije uopte, a Trocki je
proglaen za idejnog nosioca te borbe. Kasnije, decembra 1925.
godine, otvaranjem sukoba izmeu Zinovjeva i Staljina na XIV
partijskoj konferenciji, ova uloga idejnog voe opozicije pripisae
se Zinovjevu, a u naredne dve godine (19261927) Staljin e
uglavnom iz rukovodstva odstraniti sve opozicionare".
Oduzelo bi mnogo prostora da se prikau naglost zaokreta
u partijskoj atmosferi i svi metodi koji su primenjivani da se uvr
sti vlast jednog oveka u vrhovima Partije, da se svi pravi i po
tencijalni buntovnici" protiv novog toka gum u" u opoziciju i
likvidiraju.
Ve XV kongres Partije decembra 1927. godine prua jadnu
sliku odnosa i svedoi o grubostima razraunavanja, vreanja.
teranja s govornice najpogrdnijim upadicama glasova iz audito
rija ", svih onih koji su pokuali da se objasne ili da im se objasni
114

ta se desilo i ta se deava. Primera radi navodimo da je delegat


Centralne kontrolne komisije na ovom Kongresu, Minjin (Minin),
pokuao da dobije objanjenja o nekim nerazjanjenim okolno
stima u vezi s odlukama XIV partijskog kongresa (1831. decem
bar 1925) i o dogaajima u lenjingradskoj partijskoj organizaciji,
tj. obraunu sa Zinovjevim u toku 1926. Minjin je bio najgrublje,
uz vreanja, kvalifikacije da je sam otiao u opoziciju i tome
slino, oteran s govornice. On je tada pokuao da ukae na to da
su rezolucije novoizabranog Centralnog komiteta na XIV kon
gresu i tvrdnje koje je Staljin tada izneo u neskladu s onim to
je usledilo, da se sprovodilo drugo a n'e ono to je zakljueno, te
da je takoe u rezolucijama bilo zapisano drugo a ne ono to je
predlagano na Kongresu. On je izneo da se jo na XIV partijskom
kongresu govorilo isto ono to je i Zinovjev pisao u svojoj knjizi
Lenjinizam" i isto ono to je lenjingradska delegacija iznosila
na Kongresu.70
Delegacija lenjingradske oblasti je na XIV kongresu zahtevala da se u rezoluciju Kongresa unesu sledei stavovi:
o borbi protiv kulaka, o ulepavanju NEP-a, o prikriva
nju negativnih strana NEP-a, o potrebi za poveanjem radnikog
jezgra Partije i o nunosti irenja unutarpartijske demokrati je:
o tome da se prema lenjingradskoj organizaciji i pojedincima nee
primenjivati nikakve organizacione represivne merc, jer se ne
moe jednostrano na njih prebaciti sva odgovornost za diskusiju
koja je prethodila, itd.
Zakljuak Kongresa u vezi s ovim predlozima bio je da se
osnuje komisija koja e ih razmotriti i uskladiti s rezolucijom,74
74 U knjizi Lenjinizam*. koja je objavljena uoi XIV partijskog kon
gresa 1925. godine, Zinovjev je, pored ostalog, ukazivao na to da je selja
ko pitanje osnovno pitanje lenjinizma, da se politiki sistem SSSR-a svodi
na diktaturu Komunistike partije, da su sovjetska dravna industrijska preduzea po svojoj prirodi dravno-kapitalistika, i izrazio pri tome sumnju u
mogunost izgradnje socijalizma, u punom njegovom znaenju, u jednoj
zemlji.
115

ali, umesto toga, usledila je kampanja novoizabranog Centralnog


komiteta, koji je po miljenju Minjina, .odgurnuo mnoge, moda
manje stabilne, a moda i iz nekih drugih razloga, ali odgurnuo
ih od linije koju je CK sprovodio.. . T a kampanja koja je spro
vedena u Lenjingradu posle XIV kongresa gurnula je mnoge, ak
radnike, u o po ziciju'.80 Pozivajui se na zbunjenost radnika i
lanova Partije nainom kampanje i nainom voenja partijskih
sastanaka, na kojim a .tr i lana Politbiroa nameu svoja milje
n ja" a posle objavljuju odluke koje nisu usvajane glasanjem kao
da to jesu. .Ili usvojiti rezolucijom XIV kongresa odluku o sprovoenju u ivot demokratije, ili sprovoditi takvu kampanju kako
su je sproveli u Lenjingradu, kada su rezoluciju odbaenu veinom
i nepotvrenu glasanjem, objavili kao prihvaenu znatnom ve
inom glasova ,S1 traio je Minjin. Radnici su se u Lenjingradu
navodno tim povodom pitali: . ta se to d e a v a.. . Kad ljudi koje
mi potujemo ovako sprovode demokrati ju ".81
O vo je bio samo detalj koji moe da osvetli okolnosti pod
kojima se uguivala opozicija u Partiji dvadesetih godina u Sov
jetskom Savezu. Mnogi e tada biti odstranjeni kao protivnici
Leniinovog kursa NEP-a , a iako se NEP ve gasio i ve je bio,
itavom politikom prema NEP-u, pod vidom borbe protiv opas
nosti koje je on izazivao, pripremljen u potpunosti sasvim drugi
kurs u privredi i drutvu.
* Pjatitadcani s'ezd VKP (b). stenografieskij otet. tom I. Moskva
1461, str. 234235.

lbid.. str. 235.


lbid.. str. 236.

116

IV - UTEMELJENJE ADMINISTRATIVNOG SISTEMA


UPRAVLJANJA PRIVREDOM
Program NEP-a, koji je zahtevao istrajnu i dugu borbu, podsticao je svojim usputnim manifestacijama opoziciju i neverovanje u krajnji pozitivan ishod. Staljin je i to neverovanje iskori
stio da odstrani svoje oponente i rivale, da bi se uvrstio na
vlasti, a NEP je sam likvidirao, definitivno onda kada je indu
strijska proizvodnja uglavnom bila obnovljena do nivoa carske
Rusije pred rat, tj. ve poev od 1928. godine.
Osnovna sila drutva, koja j'e u stvari iznad drutva, Par
tija, i drava s kojom se ona identifikovata, poinje tako. pro
glaavanjem svakog samostalnog miljenja mimo rukovodeeg ka
dra te sile za antisovjetsko i antipartijsko, da u SSSR-u egzistira
i upravlja bez ikakvog korektiva i drutvenog mehanizma za proveru, ocenu i ispravljanje politike koja se drutvu namee.
Duga, istrajna i oajna borba da se drutvo u celini, uklju
ujui sve materijalne i subjektivne snage, pripremi u materijal
nom i kulturnom smislu za prilaz socijalizmu, borba tokom dugog
niza godina, kako je Lenjin naglaavao, svedena je na kratak vre
menski razmak od 34 godine i na obnovu proizvodnje do nivoa
koji je imala carska Rusija. Ono to je u Lenjinovom programu
isticano kao trajno, principijelno interpretirano je kao privre
mena, kratkotrajna nuda. Ono, pak, to je kod Lenjina bilo sa
117

mo taktika i politika, iznuena prolaznim uslovima i momentom


interpretirano je, primenjivano i razvijano do pravila, zakona,
sistema.
NEP je znaio elastinost, posteptenost, iznalaenje i traenje
novih oblika privreivanja, isprobavanje ekonomskih instrume
nata drave u privredi, pripremanje uslova za plansku privredu.
Njegovo gaenje i naputanje znailo je skraen postupak".
forsiranje, prinudno nasaivanje formi i krutih kalupa na ivi pri
vredni organizam.
NEP-om se postiglo oivljavanje proizvodnje i trgovine, po
stiglo se pokretanje privredne maine u pogon, ali nesmetani raz
voj i stalni napredak, pretpostavljali su reavanje mnogih pro
blema u hodu", organizaciju, regulatore, stalno nove impulse.
Organizatori privrede i neposredni proizvoai, iroke mase, ula
gali su u to dvadesetih godina sav svoj elan i svu umenost kojom
su raspolagali. A ova umenost, kao i sve drugo, bili su ogra
nieni i steenim navikama i odlikama u radu, optim nivoom
tehnike i radne kulture, te se samo portvovanou i elanom
nisu u kratkom roku mogli probiti i prevazii okovi vekovne
zaostalosti carske Rusije. Jedan profesor sa Zapada, koji je 1925
1926. posetio Sovjetski Savez, konstatovao je, na primer, s ve
likim uenjem da za Rusa pojam vremena nije ba isti kao za
jednog oveka sa Z apada" i da je lino bio iznenaen postoja
njem u Moskvi posebne institucije (D rutvo za vreme"), iji je
zadatak bio da svoje lanove naui tanoj vrednosti vremena.1
PROKLAMACIJE I STVARNOST PRIVREDNIH KRETANJA

Mnogo to-ta i nije zavisilo samo od proizvoaa. NEP je


bio period opredjeljenja, izbora, rizika, savlaivanja prepreka. Na
1 L'EcoHomie dirigee, (Confcrenccs, organisees par la Societe des Anciens
de lEcole libre des Sciences poIitiques) Allacution de professeur Louis Marlio)
Pari 1934, p. 244.
118

prepreke se nailazilo na svakom koraku u privredi, poev od ne


staice goriva, sirovina, kvalifikovane radne snage. U prvim go
dinama NEP-a oseala se opta nestaica radne snage usled toga
to su u godinama gladi radnici masovno naputali gradove i
odlazili u selo. Kasnije, uporedo s nestaicom visokokvalifikovane
radne snage javlja se nezaposlenost u ostalim kategorijama radne
^nage. Nezaposlenost je rasla u razdoblju 19251928. godine kao
to se to moe videti iz tabele VIII.
Tabela VIII Kretanje broja nezaposlenih radnika u SSSR-u 19251928.
(samo registrovani na benama rada)
Stanje na dan:
1.
I.
1.
1.
1.
1.

X 1925.
IV 1926.
X 1926.
IV 1927.
X 1927.
IV 1928.

Broj nezaposlenih
(u hiljadama)
920.4
1.056.5
1.070,8
1.477,9
1.041,0
1.596.0*

^
U zemlji je u 1926/27. godini bilo ukupno 82,7 miliona
tivnog stanovnitva, od ega je samo 3,38% , tj. 2 miliona bilo
'zaposleno u fabrikoj industriji i u rudarstvu; od ostalih 1,3
miliona u saobraaju, svega 300 hiljada u graevinarstvu, u sitnoj
domaoj industriji i zanatstvp 1,9 miliona, a sve ostalo 71,7
miliona ili 86,72% ukupnog aktivnog stanovnitva bilo je zapo
sleno u poljoprivredi.* Poljoprivreda je u nacionalnom dohotku
uestvovala sa 62% .
v
^
Krajem prve decenije posle revolucije, tj. 1927/1928. godine,
prema zvaninim podacima, ukupna vrednost proizvodnje u tzv.
- Videti organ Centralne statistike uprave Statistieskoe obozrenie*
Ni 5. 1928.
119

cenzus-industriji,3 iznosila je 10.987 miliona Servonaca, to je


znailo priblino dostizanje nivoa carske Rusije iz 1913.4 Od ove
vrednosti u dravnim preduzeima proizvodilo se 98,55% , u pri
vatnim 0,81% a u koncesiji 0 ,6 4 % .5
Meutim, preka potreba da se industrija obnovi uslovila je
da proces proizvodnje od samog poetka sovjetske vlasti bude pod
dejstvom parole bitka za kvantitet a asortiman i kvalitet kas^,
nije". Ve je bilo rei o tome da je cena kotanja u dravnim
preduzeima bila prekomemo visoka, 23 puta vea nego u car
skoj Rusiji.0
Permanentne reorganizacije u oblasti upravljanja industrijom
i izmene u poloaju preduzea, u nastojanjima da se nau najbo
lja reenja, imale su negativno dejstvo u privredi. Z a itavu dece
niju posle revolucije karakteristina je borba i naizmenino smenjivanje dve tendencije u upravljanju privredom centralizacije
i decentralizacije; u tom smislu esto su menjane ekonomske
3 .Cenzus-industrija" je dvadesetih godina obuhvatala preduzea koja
zapoljavaju preko 30 radnika bez maina, odnosno motorne snage i preko
15 radnika s motornom snagom. Ova preduzea su bila obavezna da dravnim
organima dostavljaju podatke i izvetaje o delatnosti.
4 Sam nivo proizvodnje carske Rusije, kojim su se merili uspesi u to
reme (i kasnije), procenjivao se prilino proizvoljno, jer carska Rusija nije
vodila statistiku, odnosno evidenciju ukupne proizvodnje u rubljama. Sovjet
ski statistiki organi su vrednost proizvodnje 1913. proraunavah na osnovu
izvetaja pojedinih grana industrije i izvetaja o kretanju cena. Jedan od la
nova kolegija CSU (V. Groman) je u referatu na meunarodnoj ekonomskoj
konferenciji pri Drutvu naroda, maja 1927. godine, navodei zvanine po
datke o tome da je SSSR dostigao nivo carske Rusije, izjavio da je novijim
analizama CSU utvreno da je vrednost industrijske proizvodnje u 1913. do
sada bila pri preraunavanju sniena bar za 10%, tako da i svi procenti koji
izraavaju odnos prema predratnom nivou treba da se shodno tome snize" (V.
Groman, N a r o d n o e h o z j a j s t v o S S S R , Moskva 1927, str. 47). L. B. Krasin je,
na osnovu podataka koje je sovjetska statistika publikovala, izjavljivao da je
sovjetska krupna industrija ve 1925/1926. proizvela 95% vrednosti iz 1913.
( M o n o p o l i a v H e tie j t o r g o v l i i N E P , Moskva 1926, str. 2123).
s .Finansy i narodnoe hozjajstvo" Mi 32, Moskva 1928.
* Videti, na primer, S. Molanov, I z d e r i k i p r o i z v o d s t v a p r o m y le i t n o s r i
S S S R , Moskva, str. 17.

120

funkcije i nadlenosti centralnih odnosno lokalnih organa.* U


periodu neposredno posle revolucije (1918) bila je karakteristina
decentralizacija, lokalni sovjeti vrili su nacionalizaciju industrije,
upravljanje industrijom bilo je koncentrisano u komitetima rad
nike kontrole koje su birali radnici svake fabrike. VSNH (Vii
s a m narodne privrede) imao je tada preteno samo nominalnu
vlast, izdavao je propise i si. Ratni komunizam" u godinama
19191920, znaio je koncentraciju privredne vlasti u centru, u
VSNH i glavnim upravama (G lavk"). Prema popisu krajem 1920.
godine, VSNH i njegovi lokalni organi imali su punu nadlenost
nad 37 hiljada krupnih i sitnih industrijskih preduzea, koja nisu
imala nikakve samostalnosti a bila su administrativno dvojako
potinjena: teritorijalno lokalnim organima VSNH, a proiz
vodno granskim glavnim upravama.
S prelaskom na NEP, u godinama 19211924. oblasni sovnarhozi i mesni sovjeti imaju veu ulogu u upravljanju privre
dom, pri mesnim sovjetima osnivaju se ekonomski centri za uprav
ljanje (EKOSO), glavne uprave se likvidiraju a osnivaju privred
na udruenja (tresti") unutar kojih preduzea stiu izvesnu au
tonomiju. U Sovjetskom Savezu je 1925. godine postojalo 819^
takvih privrednih udruenja u koja je bilo grupisano 2.915 pre
duzea sa ukupno 1.470.852 zaposlenih. Postojala su udruenja
saveznog znaaja (73 od ukupnog broja), republikog (162) i lo
kalnog znaaja (584 od ukupnog broja). Najvei broj udruenja
okupljao je sitna preduzea, sa manje od jedne hiljade, ukupno za
poslenih radnika, pod svoju upravu. Takvih udruenja bilo je 649
od ukupno 819, a stvarno krupnih udruenja, koia okupljaju od
10 do 30 hiljada i vie radnika, bilo je svega tridesetak.
^
Od 1924. godine ponovo se privredno odluivanje koncentrie u VSNH i glavnim upravama po granama. Mnoga proizvodna
T Vie o ovome videti Bruno Beli, Uee radnike klase Sovjetskog
Saveza u upravljanju privredom. Institut za meunarodnu politiku i privredu. Beograd 1963.

121

udruenja prelaze iz nadlenosti lokalnih sovjeta u nadlenost


centara, a njihova prava se znatno suavaju osnovnim dekretima
o trestovima. Prema ovim zakonskim propisima, dravni trest
ima svojstvo pravnog lica, predstavlja udrueno preduzee u iji
sastav ulazi nekoliko proizvodnih jedinica. Uprava tresta raspo
lae imovinom, ali nema pravo da bez saglasnosti VSNH otui
ili zaloi svoj osnovni kapital. Preduzeima koja ulaze u sastav
tresta upravljaju direktori koje postavlja trest. Samostalnost preduzea je ograniena, njihovom proizvodnjom raspolae uprava
tresta. U nadlenosti tresta je snabdevanje svih preduzea osnov
nim sredstvima i sirovinama, on zakljuuje kolektivni ugovor sa
sindikatima o platam a i uslovima rada za sva preduzea koja
udruuje, privredne veze (kretanje robe i si.) unutar tresta su is
kljuivo pravo odluivanja uprave tresta, itd. Uprava tresta takoe nije samostalna u odluivanju ona je potinjena odgova
rajuem sovnarhozu ako je re o odluivanju u vezi s izmenama
osnovnog kapitala preduzea, s izgradnjom novih objekata i mo
dernizacijom postojeih, s nabavkam a maina i sirovina u inostranstvu, a, isto tako, i u vezi sa svim pitanjima proizvodnog
programa, finansiranja, kreditiranja i tome slino.
Zaokret ka centralizaciji odluivanja u privredi i problemi
koji se u njoj time poveavaju, izazivaju poetkom 1926. godine
nove zahteve za decentralizacijom i uestale napade na centrali
zam. Ponovo se istie da centralizacija privredne vlasti raa birokratizaciju i da tendencija ka centralistikom rcgulisanju celokupnog, znai i tekueg, privrednog ivota u preduzeu, unosi samo
dezorganizaciju u privredni ivot i ini fikcijom i one privredne
funkcije centra koje bi u datim uslovima bile korisne i neophodne.
Djerinski je, tada predsednik VSNH centralnog privrednog
122

organa, na Januarskom plenumu SKP (b)s crno ocrtao stanje u


oblasti upravljanja sovjetskom industrijom:
Naom industrijom upravljamo zastraujue i krajnje
nedomainski.. . Ako pogledate ceo aparat, ako pogledate
ceo na sistem upravljanja, kada vidite na neuveni biro
kratizam, nae neuveno petljanje sa svim usaglaavanjima
(rada privrednih organa D. A.) obuzee vas uas od svega".n
Sve do smrti, koja ga je zadesila za vretne govora n; ple
narnoj sednici Vrhovnog sovjeta juna 1926. godine, Djerinski
e uporno dokazivati da je centralizovani sistem, kc-ji 4 ^ jnogao
da bude efikasan u prvim godinama posle revolucije, tetan, da
predstavlja najtetniji ostatak" ratnog komunizma i da detaljno
tutorisanje" iz centra mora da se zameni sistemom punog poverenja". Njegov naslednik u VSNH, Kujbiev, (V. V Kujbyev),
takoe e se boriti protiv centralizacije privredne vlasti u VSNH
>' u svojim javnim govorima zastupati miljenje da prava odlui
vanja treba da se prenose na nie organe, sindikate, trestove,
preduzea i administrativne lokalne i oblasne organe."8*10
Kritiari centralizma u ovo vreme nisu, meutim, imali i ja
snu koncepciju o tome da se u uslovima veoma oskudnih materi
jalnih sredstava drutva sistem centralizovanog upravljanja i alo
kacije tih sredstava kombinuje i uskladi s veim pravima i veom
inicijativom niih privrednih organa i proizvodnih jedinica. Stra
nice strunih asopisa i materijali sa sednica partijskih foruma
bili su u ovo vreme, u drugoj polovini dvadesetih godina, vie
ispunjeni otrim kritikama i cmim prikazivanjem stvarnosti nego
to se u njima mogu nai jasni, konzistentni programi kako da se
sistem postavi i privredni problemi ree.
8 Na XIV partijskom kongresu (1831. decembar 1925) dotadanji na
ziv partije (Ruska komunistika partija boljevika) promenjen je u Svesavezna komunistika partija boljevika (SKP (b)).
8 Pravda", 1. janvar' 1926.
10 ,,Voprosy istorii" No. 6, 1966, str. 12.

123

Birokratizam, formalizam, nepostojanje oseanja odgovorno


sti, ogroman centralizovani aparat koji prima na hiljade kilo
grama raznih izvetaja i alje na sve strane isto toliko raznih cirkulara i formulara a ipak ne dobija na osnovi toga ni elementarna
znanja o kretanjima u privredi, o *radu preduzea, o njihovom
poloaju u udruenjima, niti o radu i poloaju tih udruenja i
njihovom odnosu prema centralnom organu takve se po sutini
ocene nalaze u dnevnoj tampi i strunoj literaturi 1926. i 1927.
godine.
Predstavnik organa Radniko-seljake inspekcije Goljcman
(G olcman) izneo je, na primer. na savetovanju o reorganizaciji
upravljanja proizvodnjom januara 1927, sledce konstatacije o
poloaju preduzea i njihovih udruenja:
Uslovi u koje je postavljen direktor preduzea ne daju
mu mogunost da racionalno upravlja. Preduzea u sastavu
privrednih udruenja snose tobo svu odgovornost a u stvari
ni za to nisu odgovorna.. . Ako se uzme privatna sitna in
dustrija u SSSR-u, videe se da je produktivnost u privatnim
fabrikama u mnogo sluajeva vea nego u dravnim fabri
kama. A u nas je bolja oprema i vei kapitali, i reklo bi se
da i rezultati treba da budu dru k iji.. . Uzrok ove pojave
krije se u nenormalnim odnosima izmeu preduzea i viih
organa. U nas preduzea ne znaju ime raspolau, dok u inostranstvu preduzea (AEG, na primer,) koja su razmetena
po raznim mestima Zemljine kugle, imaju svoj bilans, svoj
osnovni i obrtni kapital i sami za sve odgovaraju. U nas,
pak, trest je i snabdeva sirovina i organ za prodaju proiz
voda i finansijska ustanova i organ za normiranje rada. T a
kva udruenja u inostranstvu ne postoje. U nas je trest uni
verzalna ustanova koja sve zna, a direktor je samo snab
deva tresta. Sva preduzea u nas stavljena su pod vrsto
124

tutorstvo kakvo nije postojalo ak ni u fabrici pre revolu


cije".11
Na XIV konferenciji SKP (b) odranoj u Moskvi od 26 ok
tobra do 3. novembra 1926. godine, Rikov (A. I. Rykov), predsednik Sovnarkoma, insistirao je na tome da je osnovni zadatak
sovjetske vlasti radikalna reorganizacija industrije". Isti Rikov
(koga e Staljin ubrzo liiti funkcij'e efa vlade) je na XV kongresu
SKP (b) decembra 1927. godine pledirao za to da se svim merama
stimulira inicijativa u privrednoj i kulturnoj izgradnji jer se bez
toga ne moe organizovati socijalistiko drutvo; Rikov je izneo
pri tome sledee:
v
'
Ja ve i ne govorim o tome kako je neophodno izmeniti sistem rada naih organizacija. Mi imamo ogromne centralizovane organizacije koje posluju u razmerama gigantske
zemlje kao to je naa. Vrhuke tih organizacija su tako
udaljene od fabrike, zavoda, sela, da je mogunost njihovog
odvajanja od onoga to se dole deava realna.. . Nalazimo se
pred opasnou da e ovi organi koji su se formirali, koji su
ojaali i imaju ogroman znaaj u ivotu~sovjetske drave,
stekavi izvesmLmtinu 1 inerciju, guliti i zaustavljah ono
novo, ivo, revolucionarno i progresivno to izrasta u porama
. sovjetske drave i privrede".1*
T'Jema sumnje da se upravo tako i zbilo.
^
U toku 1927. godine odravana su brojna savetovanja di
rektora predurea, rukovodilaca privrednih udruenja i ekono
mista u vezi sa stanjem u industriji i svuda je istican zakljuak
da je neophodno saniranje uslova rada industrijskih preduzea.
Sredinom 1927. godine doneta je odluka o reformi upravljanja
industrijom na sledeim naelima: plansko rukovoenje industri
jom iz centra, tj. organa VSNH, ostaje neprikosnoveno. Neke
11 .Ekonomieskaja izn", 12. janvar 1 927.
,s P jatn ad caty j 'ezd VKP (b), stenografieskij otet, tom II,

skva 1962, str. 880.

M o

125

funkcije upravljanja, meutim, decentralizuju se time to se pre


nose delimino na republike organe VSNH, a delimino na upra
ve privrednih udruenja (trestova). Preduzea dobijaju izvesnu
samostalnost u operativnim funkcijama, odnosi izmeu preduzea
i udruenja se menjaju utoliko to se daje mogunost da se ti
odnosi zasnivaju na ugovoru, tj. preduzea dobijaju narudbine
na osnovi ugovora a ne direktivne zadatke; ona svoje proizvode
prodaju trestu po unapred ugovorom utvrenim cenama; predu
zea takoe imaju pravo da deo svoj'e proizvodnje prodaju nepo
sredno na tritu, mogu da mimo centra, odnosno tresta, kupuju
sirovine i stiu pravo na slobodno raspolaganje delom dobiti i
utede ostvarene snienjem cene kotanja. Preduzeima se, dalje,
dozvoljava da na proizvode stavljaju svoje oznake pored marke
udruenja. Udruenje nema pravo da se mea u tekuu delatnost
direktora preduzea, moe samo u rokovima predvienim ugovo
rom da ga poziva i zahteva podnoenje izvetaja; direktor ima
pravo albe na upravu udruenja viem organu, tj VSNH, itd.
Odluka CIK-a (Centralnog izvrnog komiteta SSSR-a) o re
formi naila je na efikasan otpor u administraciji VSNH i tres
tova. U reformi se videla opasnost odvajanja nacionalizovane
industrije od rukovodeih centara", te se pobrojana naela nisu
ni sprovela u ivot. Godinu dana posle zakona o hitnoj reorga
nizaciji upravljanja industrijom i o pravima preduzea i udruenja,
u izvetajim a Radniko-seljake inspekcije od marta i juna 1928.
godine navodi se da su analize sprovoenja dekreta o pravima
preduzea i trestova pokazale da se ak i minimalna prava, koja
su preduzeima i trestovima data odlukom vlade, prenose na njih
vrlo sporo, da se VSNH krajnj'e sporo rastereuje funkcija u
korist trestova, a ovi se isto tako odnose prema pieduzeima".
Istovremeno, u zvaninoj tampi i odlukama visokih dravnih
i partijskih organa, poinju da se, povodom desetogodinjice re
volucije, istiu veliki privredni uspesi, da se svi krupni nedostaci
126

prebacuju u rubrike malih, sitnih propusta i da se kao takvi pri


pisuju anonimnom malom oveku" i njegovoj nesposobnosti, po
inje da se javno nagovetava uspean zavretak onog Lenjinovog dugog i mukotrpnog istorijskog perioda stvaranja pretpo
stavki za pribliavanje socijalizmu i da se proglaava da su preduslovi za punu izgradnju socijalistikog drutva" stvoreni ve
1927, da je nova ekonomska politika u celini opravdala sebe
za proteklih 10 godina" i izvrila svoju ulogu, te da je na
dnevnom redu ofanziva socijalizma u sovjetskoj ekonomici a
defanziva kapitalistikih elemenata pred rastuim socijalizmom".
To su, na primer, ocene navedene u odluci Centralnog izvrnog
komiteta SSSR-a donetoj 20. oktobra 1927.13 Prema tekstu iste
odluke, rezultati prve decenije posle Oktobra su takvi da omo
guuju poetak radikalnog socijalistikog preobraaja itave eko
nomike, prelazak na industrijalizaciju i plansko rukovoenje u
svim odluujuim sferama nacionalne privrede", uz osnovni zada
tak uvrenja socijalistikog jezgra privrede na osnovi indu
strijalizacije zemlje i obezbeenja takvog tempa privrednog raz-~
voja koji e omoguiti da se u najkraem roku stignu i prestignu
napredne kapitalistike zemlje",1314 ove proklamacije se iznose bez
obzira na to to se istovremeno konstatuju i gigantske tekoe
kao to su: nezaposlenost, zaostalost niza industrijskih grana, jo
uvek nizak stepen razvoja poljoprivrede, visoke cene industrijske
robe, visoki neproizvodni trokovi u trgovinskim i industrijskim
13 Videti tekst odluke u Zborniku R eienifa Partii i pravitel'stva po Uozjaistvennyni voprosam 19171967, tom I, Moskva 1967, str. 652657: jo
pre toga, na XIV kongresu SKP (b), decembra 1925. godine, u rezoluciji o izvetaju CK konstatovano je, povodom proglaavanja kursa na industrijalizaciju ze
mlje, da je nastupila ekonomska ofanziva proletarijata na osnovi nove eko
nomske politike i pomeranje ekonomike SSSR-a u stranu socijalizma" (Videti
KPSS v rezoljucijah i reieni]aU s'ezdov, konferencij i plenuntov CK, Moskva
1954, str. 196).
14 ReSenija Partii i pravitel'stva po hoz/ajstveHnyM voprosam 1917
1967, tom I, Moskva 1967, str. 652657.

127

preduzeim aV 5 i bez obzira na sve tekoe i nedostatke u sistemu


na koje se ukazivalo.
N a XV kongresu SKP (b) decembra 1927. godine Staljir e u
referatu takoe istrati velike uspehe, konstatovae da zemlja
postaje innstri jsk a T p o re? toga to e navesti podatke da je u
1226/27. godini udeo bruto industrijske proizvodnje u ukupnoj
nacionalnoj proizvodnji po predratnim cenama 38% a udeo po-|
ljoprivrede 62%. K ao osnovni zadatak Partije Staljin e posta
viti: iriti i jaati nae socijalistike komandne pozicije u svim
granama nacionalne privrede, kako u gradu tako i u selu, drei
se kursa likvidacije kapitalistikih elemenata" a kao argumente
za taj kurs navee izmeu ostalog to da je procenat godinjeg
poveanja socijalistike industrije kao i poveanja ukupne indu
strijske proizvodnje u SSSR-u rekordan procenat kakvog nema
nijedna krupna kapitalistika zemlja u svetu", da po stopi svog
rasta sovjetska industrija uopte, socijalistiki sektor industrije
posebno, stie i prestie razvoj industrije kapitalistikih zemalja !!
a da je sve to direktan i nesumnjiv dokaz prednosti sovjetskog
sistema proizvodnje nad kapitalistikim sistemom ".10
Tvrdnja da se stie i prestie" i parola stii i prestii" ima
ju svoju predistoriju, ali prava istorija parole stii i prestii",
kao verbalne preokupacije Staljina, poinje verovatno u ovo doba.
Lenjin je govorio o nunosti da se stignu i prestignu razvijene
zemlje, sa stanovita ruske stvarnosti i znaenja socijalizma kao
drutvenog ureenja i naina proizvodnje s neminovno i hezuslovno viim stupnjem proizvodnih snaga i produktivnosti rada
u odnosu na stari, kapitalistiki nain proizvodnje. Krasin je,
govorei o prednostima socijalistikog naina proizvodnje i plan
ske privrede, 1925. godine, isticao da se na tim naelnim predno
stima i zasniva naa nada i naa uverenost da emo ve u naredw JPIfl.

16 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografieskij otet, tom I, Moskva

1 0 6 1 . str. 5662 .
128

noj deceniji ne samo stii ve poeti i da prestiemo privredu


razvijenih kapitalistikih zemalja, ne iskljuujui verovatno ni
Ameriku".17189Ali, matajui o tome da se do 1935. godine stigne
i prestigne ceo kapitalistiki svet u organizaciji proizvodnje, po
dizanjem socijalistikih superfabrika" i super zavoda", Krasin
je istovremeno ukazivao na to da u siromanoj Rusiji 1925.
godine postoje samo klice budunosti" kakvu on zamilja, za
kljuujui nabrajanje teorijskih prednosti socijalizma s konstata
cijom da se u tom pogledu uglavnom i u veem stepenu samo
nagaa ili teorijski nasluuje ono ogromno preimustvo kojim se
odlikuje ekonomski sistem planske privrede u poreenju s kapi
talizmom. . , 1!'
Jasna je potpuna disonanca izmeu zvaninih proklamacija i
Staljinovih konstatacija i masovnih kritika stvarnosti kako je vide
privrednici, radniko-seljaka inspekcija i pojedini boljevici iz
redova sovjetskog rukovodstva. Na primer, lan kolegija Radniko-seljake inspekcije J. Jakovljev (J. Jakovlev) je u Pravdi
4. marta 1928. godine protestovao protiv toga to se u tampi
pie samo o beznaajnim nedostacima i apelovac je da je . neop
hodno neprijatno razoblienje velikih poroka i nedostataka veli
kog mehanizma koji postoji" u sovjetskoj dravi. Na sline kri
tike reagovao je partijski asopis Boljevik" s upozorenjem i
pretnjom da svaki pokuaj uoptavanja nedostataka i traenja
filosofije defekata predstavlja ne samo kritiku ve m'enjevizam i kontrarevoluciju".10
U strunoj tampi navode se brojni nedostaci-1, defekti ne
samo sistema ve i objekriymh usloya,_mMry^np^ i kadrovskog
zaostajanja. Konstatuje se, na primer, nepostojanje tehnikog i
organizatorskog kadra u privredi. Dok je u zapadnim zemljama
17 L. B. Krasin. Plaitovoe Uozjajstvo i nionopolija viicinci forgov/i. Mo
skva 1925, str. 19.
18 Ibid., str. 21.
19 ..Bol'evik" Ni 10, 1928.

129

tehniki kadar tada, dvadesetih godina, uestvovao sa 1015%


u ukupnom broju zaposlenih, u Sovjetskoj Rusiji jedva da je 2%
svih zaposlenih u proizvodnji inilo ovu kategoriju proizvoaa.20
Pa i pored takvog stanja, niz tehniara i kvalifikovanih strunjaka
nalazilo se, u drugoj polovini dvadesetih godina, u redovima ne
zaposlenih, jer su otputeni s posla u kampanjama .z a smanjenje
inovnikog aparata i administrativnih vikova". Decembra 1927.
godine, na X V kongresu SKP (b), Rikov je u referatu kritikovao
tu pojavu, iznevi da zna itav niz sluajeva kada su kvalifikovane strunjake, laborante i tehniare koji su radili na pobolj
anju proizvodnje, otputali s posla usled smanjenja personala. I
to u uslovima ogromne potrebe za kvalifiko'ranim radnicima u
svakoj fabrici, u svakom preduzeu. U uslovima ogromne tehnike
zaostalosti nae industrije mi na taj nain vetaki stvaramo ne
zaposlenost meu za nas apsolutno neophodnim tehniarima, ine
njerima itd ."21 Do otputanja strunjaka dolazilo je, po reima
Rikova, ba u fabrikama i privrednim udruenjima, tamo gde su
oni proizvodno radili, dok ih u kancelarijama raznih sovjetskih
dravnih organa i ustanova niko nije dirao.
OptPkultum i i obrazovn(*nivo rukovodeeg kadra u preduzeima bio je veoma nizak. U tabeli IX prikazana je, prema jed
noj anketi iz 1928. godine, kolska sprema direktora 770 indu
strijskih preduzea.
Tabela IX kolska spretna rukovodeeg kadra u sovjetskoj privredi 1 9 2 8 .
P ro c e n a t an ketiran ih
______________ direk to ra

Bez ikakve kole


S niim kolskim obrazovanjem
Sa srednjim kolskim obrazovanjem
S viim obrazovanjem

3.5*/o
71.6#/a
16
8.9*/

Izror: .Bol'Jtvik*. Nt t. 192*.

* .Ekonomieskoe obozrenie"
6, 1928.
ii Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografieskij otiet. tom II. Moskva
1962. str. 875.
130

Direktori velikih trestova bili su uglavnom radnici 41,3%


od svih anketiranih; direktori preduzea su takoe veinom (63% )
bili pre revolucije radnici. Pravdajui nedostatke u privredi i neukou upravljaa, ve citirani lan kolegijuma Radniko-scljake
inspekcije Jakovljev isticao je:
Nai privrednici su u ogromnoj svojoj veini obini
radnici. Samo se po sebi razume da se taj kadar ne moe
odlikovati velikim stepenom kulture i osobito velikim zna
njima. A otkuda i da se razviju ta znanja i ta kultura, kad
je tipina istorija naeg privrednika istorija radnika, veim
delom revolucionara-ilegalca, zatim ratnog komesara, ekiste i, dalje, direktora fabrike ili tresta. Nije bilo puta do
kulture! A nikada, meutim, nije se tako otro oseao taj
nedostatak kulture i znanja, nikada on nije bio tako opasan,
politiki opasan, kao sada, kada se milijarde troe na inve
sticionu izgradnju."22
Specijalne kontrole Radniko-seljake inspekcije u godinama
19271928. ustanovile su da se kapitalna izgradnja u SSSR-u vri
bez plana, da ne daje potreban efekat i da kota zemlju nesraz-^
merno skupo. U razdoblju od 1924/1925. do 1 2 8/1929, tj. za
etiri godine, bilo je investirano u osnovni kapital industrije preko
3,5 milijarde rubalja, dok je do poetka privredne 1927/1928.
godine samo 219,3 miliona rubalja od tih sredstava bilo aktivira
no, tj. za toliko je svega bila zavrena modernizacija postojeih
ili izgradnja novih objekata, s ukupnom godinjom produktivnou od svega 470 miliona rubalja.23 Neefikasnost ulaganja, ne
zamisliva za buroaske zemlje", karakterisala je privrednu izgrad
nju Sovjetskog Saveza od samog poetka.
Sredstva za finansiranje industrije obezbeivana su do 1923.
godine preteno inflacijom, zatim visokim cenama, dok nije izaz-*3
Pravda", 4. mart 1928.
33 Kapitalnoe stroitel'stvo promyl'eMHOSti, Moskva 1928.

131

vana kriza prodaje, a zatim unutranjim zajmovima i porezima.


O ko 45 % svih ulaganja u razdoblju 19281932. obezbeeno je
de facto prinudnim narodnim zajmovima. N a primer, povodom
200-milionskog zajm a za industrijalizaciju 1927. godine moe^
se u literaturi toga doba proitati sledee zapaanje:

Pod moralnim pritiskom mnogi radnici i slubenici


upisivali su sume koje prevazilaze mogunosti njihovog bu
deta".24
U vremenu od prvog novanog dravnog zajma 1922. godine^
sovjetska vlada je do 1928. godine raspisala 19 zajmova, na ukupnu sumu od 2.220 miliona rubalja.
Sa raspisivanjem dravnih zajmova sovjetska vlada e pre
stati tek posle 1958. godine, a na X XIV kongresu KPSS 30. marta
1971. godine, Brenjev (Leonid Ili Brenev) e, u vezi s pres
tankom korienja zajm ova stanovnitva 1958. godine, izneti sle
dee:
Ali, isplaivanje obveznica koje su se nalazite kod sta
novnitva, a njihova vrednost dostie sumu od oko 25 mili
jardi i 800 miliona rubalja, bilo je odloeno za 20 godina, s
tim da se isplata vri svake godine od 1977. do 1996. godine
u jednakim ratam a."26
to se tie koncesija i privlaenja stranog kapitala, v rela
tivno kratkom razdoblju pre njihovog praktinog potiskivanja u
sklopu opte defanzive kapitalistikih elem enata", nije moglo
biti krupnih rezultata. U privrednoj 1925/1926. godini udeo kon
cesija u industrijskoj proizvodnji iznosio je samo 0 ,4 % . Od *
84 Finansy i narodnoe hozjajstvo' Ms 4, 1928.
85 Pravda", 31. marta 1971: Brenjev je takoe u referatu saoptio
odluku Partije i vlade da se obveznice isplate narodu pre ovog roka, do 1990.
godine, poev od 1974.
* P o s t r o e n i c f u n d a m e n t a s o c i a l i s t i e s k o j e k o n o m i k i v S S S R 19261932,
Moskva 1960. str. 207208.

132

jula 1921. do 1. januara 1928. sovjetskoj vladi je stiglo ukupno


2.200 predloga iz inostranstva za koncesije; zakljueno je, me
utim, samo 163 ugovora ukupno, pri emu je najvei broj ugo
vora realizovan u trgovini i preraivakoj industriji (vidi ta
belu X).
Tabela X Ugovori o koncesijama (stanje 1. I 1927)
Privredna oblast
Trgovina
umarstvo
Poljoprivreda
Ribarstvo i lov
Rudarstvo
Preraivaka industrija
Saobraaj i veze
Graevinarstvo
Ostalo
Ukupno

Broj ugovora
36

25,0
4,2
6,i
4,2
16,6
28,5
8,4
2.1
4.2

6
10

6
24
41
12
3

100,0

144

Izvor: A. Ioffc, Itogi konceisiviinoj polltiki SSSR, .PUnovoc hozjajstvo' M

I. 1927.

Veina i ovih zakljuenih ugovora nije realizovana u praksi,


jer ve u prvoj polovini privredne 1926/1927. godine poinje pro
ces intenzivnog suzbijanja privatne industrije uopte.27
Ukupno je u sovjetskoj privredi 1. oktobra 1926. godine dejstvovalo 62 koncesije s kapitalom od ukupno 30.953 hiljada rubalja. Sledee godine je broj aktivnih koncesija opao na 53, s
kapitalom koncesionara od 34.295 hiljade rubalja. Najvei deo
ovih sredstava i u 1926. i u 1927. bio je uloen u rudarstvo, kao
to se to vidi i iz tabele XI.17
17 Videti o tome detaljnije Materialy o sostojanii astnogo kapitala v
19261927 u publikaciji Materialy po istorii SSSR, tom VII, Moskva 1959,
str. 22166.

133

Tabela XI

Grane

Raspored koncesija i kapitala po privrednim granama u SSSR-u

Broj koncesija
stanje

1. X 26.
Preraivaka
industrija
Rudarstvo
umska
industrija
Poljoprivreda
Trgovina
Komunikacije
Graevi
narstvo
Ostale
delatnosti
Ukupno

24
19

2
7
3

1. X 27.
24

12
2
4
3

3
62

3
53

Uloeni kapitali
Vlasnitvo koncesionara

(a hiljadama rubalja)
Vlasnitvo sovjetske vlade

l .X 27.

l .X 26.

8.938
16.613

7.534
20.914

7.534
20.914

2.888
2.001
1.408

4.395
2.681
1.408

__

__

__

__

332

260

1. X 26.
3.712
13.870

1. X 27.

6.742

30.953

34.295

28.448

28.448

Irror: Materiaiy po istorii SSSR. tom VII, Moskva 1959. str. SS.

ist profit koncesionara u preraivakoj industriji, rudarstvu


i u trgovini iznosio je 1926/27. 6 miliona 265 hiljada rubalja.

KOLEKTIVIZACUA SELA

Razvoj poljoprivrede za 10 godina sovjetske vlasti jo manje


je pruao osnova za zakljuak da su ostvareni preduslovi za punu
izgradnju socijalizma; poljoprivreda jo oiglednije pokazuje brzo
naputanje Lenjinovog programa razvoja. U 1927. godini oko 8
miliona seoskih gazdinstava nije imalo konja. Na 24 miliona gaz
dinstava bilo je svega 9 miliona plugova, a u elom Sovjetskom
Savezu postojalo je oko 25 hiljada traktora. Evoluciju u poljo
privredi do 1928. godine pokazuju podaci u tabeli XII a iz tabele
XIII vide se prinosi uporeeni s prinosima u nekim razvijenim
zemljama.
34

Tabela XII Stanje poljoprivrede 1921 1 9 2 7 .

Godine

Setvene povrine
pod itaricama
(milioni ha)

Bruto proizvodnja
itarica
(milioni puda)

96,2
73,6
76,7
89,5

5.896
3.160
3.364
4.525

1913.
1921.
1923.
1927.

Stoni fond
(hiljade jedinica
krupne stoke)
85,3
48,3
63,7
86,6

Izvor: .Planovojc hozjajstvo* JA 11, 1927.

Tabela XIII Poreenje sovjetskih prinosa pojedinih kultura s nekim


razvijenim zemljama (1925; u kvintalima na 1 hektar)
Kulture
Ra
Penica
Krompir
eerna
tepa
Lan. vlakna

SSSR

Danska

Poljska

6,0
6,1
73,0

16,3
33,1
173,9

13,3
14,4
123,4

Francuska
12,8
16.0
103,8

Nemaka
17,1
20,7
148,5

128
2,4

320,9
7.8

214,3
5,9

245,7
8,2

256,7
5.6

Izvor: Sbornllt CSU. Moskva 1917.

U evropskom i centralnom delu zemlje vladala je prenase


ljenost. a istoni krajevi evropske Rusije, Sibir i Srednja Azija
naseljavali su se veoma sporo zato to je osvajanje slobodnih zem
ljita i preseljavanje ljudi tamo zahtevalo ogromna sredstva. Car
ska Rusija je za dvadeset godina (18961915) uspela da u pomenute oblasti preseli samo 2,5 miliona seljaka, i to u vreme kada
je najbolja zemlja jo bila slobodna. Za vreme sovjetske vlasti
godinje se presaljavalo samo oko 65 hiljada ljudi. Kontrolnim
ciframa za 1927/28. godinu" predvialo se da se za 10 godina
preseli na istok i u Aziju 5 miliona ljudi, to bi dravu kotalo
oko milijardu rubalja. Drava je, meutim, odvajala samo oko
1520 miliona rubalja godinje u te svrhe.
*
135

Govorei o problemima agrarne prenaseljenosti i nezaposle


nosti u Sovjetskom Savezu, Rikov je u referatu na XV kongresu
SKP (b) decembra 1 9 2 7 . konstatovao sledee:
Put za unitenje agrarne prenaseljenosti putem emi
gracije za nas je potpuno zatvoren. Istina, na teritoriji Sa
veza postoje ogromne oblasti pogodne da se tamo preseli su
vino stanovnitvo, ali takvo preseljenje zahteva tako velika
sredstva da u toku narednih godina jedva da na taj nain
moemo da izvrimo iole znaajniji uticaj na smanjenje ne
zaposlenosti i agrarne prenaseljenosti".23
Sovjetska drava je, u periodu o kome je re, imala stalne
tekoe u snabdevanju itom i drugim poljoprivrednim proizvo
dima, izmeu ostalog i zbog toga to je u odnosu na carsku Ru
siju bila poveana potronja na selu, smanjena trina proizvod
nja, a osobito zbog toga to je, usled velikih razlika u cenama,
seljak teio da to vie proda na seljakoj pijaci, a to manje
dravi (vidi tabelu XIV).
Tabela XIV Razlike u cenama ita u dravnom otkupu i na seljakoj
pijaci (u rubi jama za 1 metarski cent)
Penica
Jul 1927.
A. Prosene otkupne cene na
teritoriji SSSR-a
za 1 rate
B. Prosene maloprodajne cene
na seljakoj pijaci
Jul 1928.
A. Prosene otkupne cene na
teritoriji SSSR-a za 1 mtc
B. Prosene maloprodajne cene
na seljakoj pijaci

Ra

Ovas

Jeam

6,9

4,64

3.54

4.03

8,18

6,17

6.59

6.65

6,77

4.56

4.35

5.67

11.54

11.11

12.09

9.28

Izvor: .Fiaanrr i narodnoe hozjajtrvo' N t 96. 1928.

58 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b). stenografieskij otet, tom II. Moskva


1962, str. 874.

136

Pokuaji drave da administrativnim merama sprei selja


ka da privatno prodaje ito izazivali su samo pojavu pekulacije
i raznih polulegalnih poslova. Seljak je troio vie u svom doma
instvu i obraao se pekulantima umesto dravi i iz straha da
mu javni trini vikovi letine ne donesu kvalifikaciju kulaka.
Njeminov (Neminov), kasnije akademik a tada lan kolegijuma
Centralne statistike uprave SSSR-a, objavio je 2. juna 1928.
godine u Pravdi" lanak u kome je ukazivao na tendenciju ka
opadanju trine proizvodnje sovjetskog sela u poreenju s car
skom Rusijom, a kao ilustraciju te tendencije navodio je pribline
podatke (vidi tabelu XV).
Tabela XV Tendencija opadanja trine proizvodnje sovjetskog sela

Godina i gazdinstvo

Bruto-proizvodProizvodnja za Trinja ita


trite van sela nost u
(mil. puda]1 %
(mil. puda) /o
%

1913
1) Spahijski posedi
2) Krupna seljaka gazdinstva
3. Srednja i siromana
seljaka gazdinstva
Ukupno

600
1.900

12,0
38,0

281,6
650,0

21,6
50,0

47,0
34,0

2.500
5.000

50,0
100,0

369,0
1.300,6

28,4
100,0

14,7
26

80,0
617,0

1,7
13,0

37,8
126,0

6,0
20,0

47,2
20,0

4.052,0
4.749,0

85.3
100,0

466,2
630,0

74,0
100,0

11,2
13.3

1926/1927.
i) Sovhozi i kolhozi
2) Krupna seljaka gazdinstva
') Srednja i siromana
seljaka gazdinstva
Ukupno
Izvor: Pravda. 2. ijtin' 1929.

U strunoj publicistici pred kraj prve decenije sovjetske vla


sti beleilo se i pogoranje kupovne moi seljaka, usled makaza
cena, u poreenju s carskom Rusijom.
lan kolegijuma CSU, V. Groman, pisao je:
137

Kupovna mo ita u odnosu na industrijske proizvode


dostie na severnom Kavkazu i u Ukrajini jedva jedni; tre
inu predratne kupovne moi, a u Sibiru i u Povolju ne vie
__od jedne polovine- .**
Drugi sovjetski ekonomista, V. Bazarov, konstatovao ie tada
u vezi s makazama cena (vidi tabelu XVI) da je pre rata u Ru
siji odnos cena bio za seljatvo nepovoljan; ka desetoj godinjici
revolucije on je jo nepovoljniji, pogoravi se za seljaka za 30%
kada su u pitanju cene na veliko i za 100% kada su posredi cene
na malo- .30
Tabela XVI ,Makaze cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda
u Sovjetskom Savezu 1927/192$.

Proizvodi

Cic
eer
So
Biljno ulje
Gas
Ekseri
Sapun
Penica

Jedinica
mere

Za 1 mtc rai moglo se kupiti:


U jesen
U jesen 1927 1926.
19091913. U zadrugama U privatnoj U dravnoj
trgovini
trgovini

metar
kg
kg
kg
centner
kg
kg
mtc

Irror: .EkoDomiieskoe obozrcnie*

23.72
14.6
182,5

12.6

41,53
24,36
16.17
0,78

12.42
7.23
125.2

41.16
15,59
9.18
0,71

10.35
7.02
83.2
50.5
36.25
12.94
7.95
0.71

__

8.42
__

Nk 6. 1921.

Monopol drava u spoljnoj trgovini uticao je na smanjenje


efekta od izvoza ita za poljoprivrednog proizvoaa, jer je pre
rata seljak dobijao za prodato ito 6 5 %75% prodajne cene na
svetskom tritu, a u sovjetskim uslovima samo 4 0 % 50 % .31
* .Ekonomieskaja izn'*, 3. sentjabr' 1927.
* .Ekonomieskoe obozrenie" >6 4. 1927.
.Vestnik finansov*
9, 1927.
138

dok je za uvozne poljoprivredne maine i ostale alate seljak pla


ao 23 puta vie nego to je to dravu kotalo.
NEP je izazvao izvestan polet na selu. U razdoblju od 1923/
/24. do 1926/27. godine zapaena je tendencija poveanja setvenih povrina (po stopi od 3,5% godinje), ali je ta tendencija nagovetenim zaokretom u politici prema selu zaustavljena i poev
od 1927. godine setvene povrine se ponovo smanjuju za 2,5 %
3% godinje.32
Politika drave prema seljatvu od 1925/26. godine postaje
veoma promenljiva zavisno od ekonomske situacije: ako poljo
privredna proizvodnja opada i drava ima tekoe da obezbedi
snabdevanje gradova i poljoprivredni izvoz, propisi i direktive su
liberalniji, centralni organi upuuju lokalnim organima uputstva
i objanjenja da je osnovni zadatak savez sa seljatvom, da se
ljak koji ima 2 konja nije kulak", i tome slino. I obrnuto, ako
se ekonomska situacija poboljava, centar inicira i podstie ^ofanzivu na kulaka" pod parolom da je ovca (tj. kulak) zarasla u
vunu i da je vreme da se malo ostrie".
Takva politika znaila je neizvesnost za seljakog proizvo
aa, a time i nestabilnost njegove proizvodnje i prodaja na tr
itu.
Za konanim opredeljenjem partijskog rukovodstva za
ofanzivu socijalizma" na XV partijskom kongresu, usledio je o
tar preokret u politici prema seljatvu. Poetkom 1928. godine,
zbog inflacije, donet je dekret o dopunskom samodoprinosu se
ljaka. Osim poreza koje je drava odreivala, dekretom su data
prava seoskim sovjetima da razrezuju posebne doprinose za pod
mirenje lokalnih potreba. Odluke o nameni i visini doprinosa
donose se na zborovima seljaka, a potvruju ih seoski sovjeti.
Imuni seljaci su bili na osnovi ovog dekreta optereeni novim
porezom u ukupnom iznosu od 80 miliona rubalja. Na selu se*
*

Ekonomieskoe obozrenie" Ms 11, 1928.

139

aktiviraju tzv. grupe sirotinje" koje su formirane na osnovu od


luke O kobarskog plenuma CK Partije oktobra 1925. godine i ko
jim a je bila namenjena funkcija da organizovanije obezbeuju
interese sirotinje" na selu i da forsiraju stvaranje kolektivnih gaz
dinstava. Aktivnost slinih organizacija (seljaki komiteti za
uzajamnu pomo), osnovanih 1921, bila je u vreme NEP-a za
mrla. N a osnovu posebne instrukcije CK Partije poslate lokalnim
organima 1926. godine dolazi do ireg ograniavanja birakih
prava seljaka, to Staljin na XV kongresu Partije istie kao po
zitivan proces na selu: Treba istai nau poslednju instrukciju
povodom izbora koja je poveala broj onih koji su lieni bira
kog prava".33
Raspisuje se i razrezuje prinudni zajam od poljoprivrednika
u visini od 200 miliona rubalja. Takoe, u 1928. godini zavodi se
prinudni otkup ita i formiraju odredi za rekviziciju koji su obila
zili sela i vrili pretres. Seljaci koji su odbijali da daju ito bili
su masovno hapeni i proterivani. Oni kod kojih je pretresom
pronaeno skriveno ito predavani su sudu, a ito im je konfiskovano. Odredi za rekviziciju straarili su i na prilazima grado
vima, seljake pijace je milicija rasterivala, a sve ove represivne
mere primenjivale su se prema masi seljaka iako pod parolom
gonjenja kulaka.
R ikov je u jednom govoru objavljenom u Pravdi" izneo
podatke Narodnog kom esarijata za pravosue prema kojima je
meu onima kojima je sueno zbog odbijanja da prodaju ito po
dravnim otkupnim cenama bilo ^ajno^66% kulaka. U jednoj si
birskoj oblasti ak meu osuenima zbog pekulacije sa itom
bilo je samo 7% kulaka, 64% srednjih seljaka a 25,5% siro
tinje.34
** PfatHadcatvj s'ezd VKP (b). stenografieskij otet. tom I. Moskva
1961. str. 100.
34 ..Pravda". 1 J. ijul' 1928.

14 0

U zakon o oporezivanju seljaka unosi se 1928. nov lan ko


jim se lokalnim poreskim vlastima daje pravo da kulake opore
zuju individualno, van normi i lana zakona".
Predsednik CIK-a M. Kalinjin (Mihail Kalinin) je u referatu
na sednici moskovskog Sovjeta 18. septembra 1928. godine izneo
da j'e . . . individualno oporezivanje primenjivano nepravilno.. . .
Pojedine oblasti i pojedinci bili su optereeni 23 puta vie nego
u prethodnoj godini, a pojedini seljaci, seljaka gazdinstva ak
i 56 puta vie. . . Individualno su optereivani porezom i seljaci
iji prihodi potiu od rada. . . I siromani i srednji seljaci vide da
su imunijeg tako pritegli porezom da se moe rei da su ga razo
rili. . . Kakva je to klasna linija? Zar je klasna linija u razaranju
privrede?"11'
Vanrednim, represivnim merama samo su poveane tekoe i
u snabdevanju i uleto 1928. godine zaotrena j'e opta privredna |
kriza. Sovjetska vlada je bila prinuena da obustavi izvoz ita, |
a Partija je kao osnovni zadatak praktino istakla intervenciju
drave i prinudno prevoenje individualnih seljaka u socijalizam"
i industrijalizaciju na raun drastinog izvlaenja akumulacije
iz sela.:,u
U Pravdi" 2. juna 1928. godine Staljin formulie plan pri
nudne kolektivizacije sela:
Osnova naih tekoa sa itom je u tome to je u nas
porast proizvodnje trinog ita sporiji od porasta potreba
za itom. . . Proizvodnja trinog ita raste ubitano sporim
tempom.. . Izlaz je u kolektivizaciji, a drava e kolhoze pri
morati, pod pretnjom liavanja supsidija i povlastica, da
svoje trne vikove predaju po utvrenim cenama".
^ *
15 Pravda", 23. sentjabr' 1928: Kalinjin je takoe bio svrstan u de
sno skretanje" i kritikovan.
* Mnogi sovjetski autori negiraju upravo ovu injenicu tvrdei da je
teret industrijalizacije u Sovjetskom Savezu bio podjednako rasporeen na sve
stanovnike.

141

Staljin je predviao da e optom kolektivizacijom za 34


godine uspeti da otkupom obezbedi 120150 miliona pudi ita za
trite, i to jednu treinu od kolhoza a dve tTeine od sovhoza.
U 1923. godini u Sovjetskom Savezu je bilo ukupno 18,6
hiljada kolhoza; 1926. godine taj broj je opao na 15,2 hiljade.
Od 1. oktobra 1927. do 1. jula 1923. godine osnovano je 15.849
novih kolhoza i njihov ukupan broj u zemlji se poveao na 35
hiljada, sa oko 1,7 miliona hektara setvenih povrina i sa oko
500 hiljada porodica i pojedinaca.*7 Kako je bilo pojava da su

seljaci pod pritiskom ulazili u kolhoze da bi nakon izvesnog vre


mena iz njih ponovo izlazili, donet je zakon po kome imovina
ostaje kolhozu i ne moe da se deli niti likvidira, a seljaci koji
naputaju kolhoz ne mogu raunati na povraaj jednom kolektivi
zirane zemlje.*3
Ovo je ipak bio samo uvod u dramu prinudne kolektivizacije
koja e tek u narednoj, 1929. godini dobiti svoje prave dimen
zije (vidi tabelu XVII). Od jula do septembra 1929. godine, tj.
za svega 3 meseca, uterae se u kolektive blizu milion seoskih
gazdinstava, a do kraja iste godine jo 2.400.000. Ta operacija
sovjetske vlasti nanee poljoprivredi silan udar ije e posledice
mati trajan efekat u stalnom zaostajanju ove grane u strukturi
sovjetske privrede i u injenici da ni u 1953. godini proizvodnja
itarica u SSSR-u nee jo dostii nivo iz 1928. godine.*9
Tabela XVII

Tok kolektivizacije poljoprivrede

Broj kolhoza (u 000)


Broj gazdinstava u
kolhozima (u milionima)
Procenat kolektivizira
nih seoskih gazdinstava

1929.
57,0

tezi Vseteiuzm
oj

Izror: XVII
str. 10.

SSSR-u

1930.
85,9

1931.
211.1

1.0

6,0

13.0

14.9

15.2

3.9

23,6

52.7__

61.5

65.0

K o m om r/tefcoj

1932.
217.05

Pm
rtii (h). steuopefiteskii etlet.

1933.
224.5

Moskva 19)4.

97 .Pravda", 21. nojabr' 1928.


18 .Ekonomieskaja izn , 26. ijul' 1928.
R. Garodi. Velika prekretnica socijalizma. Beograd 1970, str. 65.
142

Tabela XVIII Promene u stonom fondu u toku kolektivizaci/e


(u milionima grla)
Stanje

1929.

1930.

1931.

1932.

1933.

1935.

Konji
Goveda
Ovce i koze
Svinje

34.0
68.1
147,2
20,9

30,2
52,5
108.8
13,6

26,2
47,9
77,7
14.4

19,6
40,7
52.1
11.6

16,6
38,6
50,6
12.2

14,9
3 3,5

Izvor: XVII sezd Vkso /mzhoI Kommuitistiletkoj Parili (b), itenografieskij otet. Moskva 1934.
str. 20; .Voprosv istorii' Ns 3, 1963. str. 20. podaci su izneti na kongresu 1934.
koji je ve obilovao falsifikatima, pa nije iskljueno da su promene joi vee.

U svakom sluaju sovjetsko stoarstvo ni 1940. godine jo


nije bilo dostiglo nivo iz 1928. godine (vidi tabelu XVIII), jer,
kako navodi S. G. Strumilin, bruto-proizvodnja stoarstva je 1940.
godine bila manja za 17% nego proizvodnja u 1928, tj. pred optu kolektivizaciju.40
Stvaranje sovhoza bilo je praeno ne samo raskulaivanjem" ve i nasilnim oduzimanjem imanja od seljaka uopte. Se
kretar CK Ukrajine Kosior govorio je o nizu sluajeva otimanja
zemlje.41
Sovhozi su bili nerentabilni, u tampi je zabeleeno da usl'ed
tekog finansijskog poloaja oni ne isplauju plate poljoprivred
nim radnicima i da je postala opta pojava da poljoprivredni
radnici kreditiraju sovhoz. Potreba vraanja kredita dobijenih od
banaka dovodi sovhoze pred likvidaciju. Protesti menica sovhoza
postali su obina pojava".42 Usled nerentabilnog i neorganizovanog poslovanja ito iz sovhoza je bilo za 20% 25% skuplje ne
go ito iz individualnih seoskih gazdinstava.43 Socijalistiki oblici
kolektivnog privreivanja na selu, prema tome, bili su, u vrem'e
40 S. G. Strumilin. Oerni ekonomieskoj istorii Rosii i SSSR. Moskva
1966, str. 271.
41 Pravda", 7. oktjabr' 1928.
48 Pravda", 23. nojabr 1928.
45 Ekonomieskoe obozrenie" Ni 9. 1928.

143

kada Staljin poinje prinudno da ih forsira, sve drugo sem Lenjinovog oiglednog i privlanog primera za individualnog seljaka.

UNUTRANJA I SPOLJNA TRGOVINA

O fanziva socijalizm a" u drugim oblastima privrede takoe


je znaila u konkretnim uslovima samo zaustavljanje procesa
oivljavanja zapoetog NEP-om i prekid organskih veza koje su
u privrednom mehanizmu NEP-om bile uspostavljene na osnovi
robno-novanih odnosa. Uvoenjem NEP-a, na primer, zapoet je
bio proces oivljavanja rasta unutranje trgovine i poveanja
dela proizvodnje koji se realizuje na tritu. Ove tendencija mo
gu se pratiti sve do sredine dvadesetih godina, a zatim od 192 5/
/26, poinje njihovo jenjavanje (vidi tabele X IX i X X).

Tabela X IX Stope poveanja proizvodnje za trite u SSSR-u u razdoblju

19211928.
Poljoprivredna
proizvodnja

1 9 2 1 /2 2 .
1 9 2 2 /2 3 .
1 9 2 3 /2 4 .
1 9 2 4 /2 5 .
1 9 2 5 /2 6 .
1 9 2 6 /2 7 .
1 9 2 7 /2 8 .

lz\or:
144

Ukupno industrija i
poljoprivreda

ili i ilt i i I
1 .7 1 0
2 .2 2 0
3 .0 3 0
4 .4 6 0
5 .9 3 0
6 .8 0 0
7 .9 9 0

100
1 2 9 .8
1 3 6 .5
1 4 7 ,2
1 3 2 ,9
1 1 4 .7
117 .5

1 .7 4 0
2 .5 5 0
2 .7 2 0
3 .8 1 0
4 .2 6 0
4 .6 1 0
4 .8 6 8

na osnovu podataka Driavne planike komisije.

100
146 .5
1 0 6 .7
140,1
111 ,8
1 0 8 ,2
1 0 5 ,6

3 .4 5 0
4 .7 7 0
5 .7 5 0
8 .2 7 0
1 0 .1 9 0
1 1 .4 1 0
1 2 .8 5 8

100
138 ,3
120,5
143 ,8
123,2
1 1 1 ,9
112 .7

Tabela XX Dinamika robnog prometa u unutranjoj trgovini na veliko


i malo u razdoblju 19231928 (u milionima ervonaca)

Godine
1923/24.
1924/25.
1925/26.
1926/27.
1927/28.

Privatna
trgovina

Dravna
trgovina

3.025
5.382
8.210
9.795
10.790

2 .7 5 0
5.231
9 .626
13.7 8 0
1 7.450

Zadruna
trgovina
3.976
4 .0 0 0
5 .770
5 .200
5.200

Ukupno
9.751
14.613
2 3 .6 0 6
2 8 .7 5 0
33.4 4 0

Izvor: na osncvu Dravne planske komisije.

Rezanje" privatnika s kursom izraenim u 1928. izazvalo


je odlazak privatnog kapitala u trgovini u ilegalstvo", njegovo
usmeravanje ka raznim nelegalnim i spekulativnim operacijama.
Privatna trgovina je gotovo naisto odseena od ilegalnih izvora
snabdevanja proizvodima dravne industrije", zabeleio je 1928.
godine ekonomista V. Kantorovi.4445 Ovome je prethodilo grubo
potiskivanje privatne trgovine nizom vladinih administrativnih
mera. U jednoj analizi stanja privatnog kapitala u 1926/1927.
privrednoj godini zakljuuje se da su otra nestaica i glad za ro
bom na unutranjem tritu u ovoj godini naneli silan udarac
privatniku, da je nizom okolnosti kao to su nestaica robe
na tritu, onemoguavanje poslovnih veza s drutvenim sektorom,
ukidanje kredita, visoki porezi i zakupnine, sve to uz pojaan
pritisak na privatnika kao na neradni elemenat drutva i u drugim
oblastima privrednog i drutvenog ivota, privatni trgovac bio
prinuen da trai nove puteve i (orme za svoju elatnost, a, isto
tako, i da sasvim obustavi svoju elatnost na tritu.. . U nekim
sluajevima on jednostavno odlazi s legalnog robnog trita i okree se (ormama podzemne trgovine".46
44 Nekotorye voprosy torgovogo aparata SSSR, ..Socialistieskoe hozjajStvo" N? 3. 1928.
45 Videti Materialy po istorii SSSR, tom VIT, Moskva 1959, str. 125.
165 i 166.

145

Ovim merama se jo vie pogorava kriza na unutranjem


tritu. Pokuaji da se dravnim merama regulie trite nisu dali
nikakve rezultate usled potpunog nepoznavanja trita i proiz
vodnje. Referiui X V kongresu SKP(b) o stanju i problemima
u oblasti privredne konjunkture, predsednik Sovnarkoma Rikov
je izjavio:
^
-Ja sam se trudio da utvrdim manje ili vie tano ap
solutni raskorak izmeu tranje i ponude. Moram otvoreno
da priznam da se ne usuujem da na Kongresu navodim
raunice koje o tome postoje, iz sledeih razloga. Prvo. tak
vih podataka je veoma mnogo; drugo, oni su meusobno kon
tradiktorni. usled razlika u metodima izraunavanja; tree,
svi su oni krajnje uslovni i ni iz daleka ne odraavaju pravo
stanje trita. Odreivanje apsolutnih razmera gladi za ro
bom pomou izraunavanja bilansa ukupne tranje i ukup
ne ponude ima, na primer, taj nedostatak to se u ukupnu
cifru kojom se izraava veliina ponude uraunavaju i de
ficitarni proizvodi i oni kojih ima dovoljno ili ak suvie.
U nju se recimo slae gas, koga ima u dovoljnoj koliini, sa
cicom, koji nam nedostaje. N estaica jednih roba se tako
a r it m e t i k i pokriva suvikom drugih, a ukupan bilans tranje
i ponude ini prilino uspean. dok je stvarnost drugaija,
jer koulja koja je oveku nuna teko moe da bude zamenjiena gasom ili krdom na tako jednostavan nain kac
statistikim raunima- .48
Proganjanjem i potpunim istiskivanjem privatnikaJz unutra-

zadrune trgovake m ree^U_regulisanju trita i trgovine primenjivani su primitivni, uproeni metodi .planske distribucije"
"

P ia tn a d c a ty j

1962. Str. 8S6 857.

146

s 'e z d

VKP

(b ).

stenografieskij otet. tom II. M osVt ?

koja se svodila na administrativnu raspodelu planera ukupne rob


ne mase po regionima zemlje, bez poznavanja potreba, i na utvri
vanje normi otkupa poljoprivrednih proizvoda i normiranih koli
ina industrijskih proizvoda za svaki rejon. U 1926. i 1927. go
dini, dravni aparat uvodi jo jedan metod regulisanja trita
zakljuivanje optih ugovora izmeu privrednih udruenja, sindi
kata i zadruga za prodaju industrijskih proizvoda, a, isto tako, i
zakljuivanje prethodnih kontrakata izmeu dravnih otkupnih
organizacija i seljaka, za isporuke poljoprivrednih proizvoda. Primena ovih ugovora spoticala se o birokratizam i nemogunost
predvianja kretanja cena, koje su odraavale trina i valutna
kolebanja. Cene, iako ih je drava fiksirala, kao i mara trgo
vinskih organizacija, pokazivali su u praksi stalan porast, a po
litika drave sraunata na izvlaenje to vee mase akumulacije
u industriji i na ubiranje to vie poreza u budet podsticala je
stalni porast cena.
U razvoju spoljne trgovine za deset godina sovjetske vlasti
postiglo se to da je promet s inostranstvom u 1927/28. dostigao
nivo ravan 44% nivoa carske Rusije u 1913. sa sovjetskim ue
em u svetskoj razmeni od svega 1,5% .
Spoljna trgovina je, kao to je ve reeno, od poetka sovjet
ske vlasti centralizovana u rukama drave, a njena iskljuiva fun
kcija je socijalistika akumulacija" za dravu. U evoluciji dr
avnog monopola spoljne trgovine, meutim, uvrivao se i raz
vijao samo taj dravni, birokratsko-administrativni i centralistiki
elemenat, a oslobaalo se od raznih elastinih oblika u primeni
monopola koji su bili uvoeni NEP-om i zanemarivale se takve
prvobitne funkcije i takve interpretacije monopola u kojima se
insistiralo na tome da on ne znai mere administrativnog dejstva
ve predstavlja metod ekonomskog uticaja zasnovanog na zaradi,
na interesu, na voenju rauna o raznim privrednim mogunosti
ma, na sukobljavanju suprotnih interesa, na ekonomskoj borbi,
10*

147

konkurenciji i slinim faktorim a", da monopol spoljne trgovine


..nije nita drugo do regulisanje i plan, a plan pretpostavlja pre
svega, odreeni nadzor nad njegovim izvravanjem".47*
Oni koji su uspostavljali i stvarali monopol drave u spoljnoj
trgovini (Lenjin, Krasin) sve argumente u prilog monopola izvo
dili su prvenstveno, ako ne i iskljuivo, iz nerazvijenosti, siro
matva, bede Sovjetske Rusije, iz konkretnih praktinih uslova i
zadataka sovjetske vlade u ekonomskim odnosima s inostranstvom
u tim uslovima. N am a je neophodan monopol spoljne trgovine
i zato to naa siromana drava ne moe da se odrekne njegovog
korienja kao jednog od izvora socijalistike akumulacije,4S kao
jednog od sredstava za koncentrisanje sovjetskih napora i snage
za nastup na inostranom tritu, kao jedno od sredstava za odr
avanje uvoza na onom nivou koji je determinisan siromatvom,
razorenou, nerazvijenou.
Kasnije, s kratkotrajnom primenom NEP-a, monopolu i
centralnom dravnom organu za spoljnu trgovinu upuivan je niz
prigovora i kritika, uglavnom zbog birokratizacije i poslovanja
nezavisno od stvarnih potreba na unutranjem tritu. U vreme
nestaice robe na tom tritu, privredni krugovi su esto isticali
da kad ne bi bilo V njetorga" (Centralnog dravnog aparata
za spoljnu trgovinu) s njegovim monopolom, moglo bi se u inostranstvu kupiti koliko hoete jeftine robe i ne bi bilo gladi za
robom, a ovako Vnjetorg uvozi ne ono to je nuno, raspodeljuj'e nasumce jednom daje, drugom ne da, ubira velike profite,
utvruje kako hoe cene, suvie niske za domau i preterano vi
soke za stranu robu i si."49 Ljudi iz privrednih organa, udruenja
i preduzea smatrali su da bi daleko bolje bilo i da skupo plaaju
robu stupajui u neposredne poslove s inostranstvom, pa da dobiju
ono to im je za proizvodnju neophodno na vreme i bre nego
47 L. B. Krasin, Voprosv vnenej torgovli, Moskva 1928, str. 5, 71.
Ibid., str. 17.
4# Ib/rf , str. 40.
148

to je to sluaj preko birokratskog aparata Vnjetorga, koji je


1926. godine imao preko 20 hiljada inovnika.
U robnoj razmeni s inostranstvom odravale su se tokom
dvadesetih godina sve nestabilnosti na unutranjem planu, a po
sebno se naputanje NEP-a i zaokret u politici prema selu odra
zio na strukturu sovjetskog izvoza i veliinu poljoprivrednih fon
dova za eksport. U uslovima NEP-a ovi su fondovi naglo povea
ni, i obrnuto, naglo smanjeni gaenjem NEP-a, to se moe pratiti
posebno na kretanju izvoza ita i na promenama u strukturi iz
voza uopte (vidi tabele XXI, XXII, XXIII).
Meovita drutva, kao oblik unapreenja spoljnotrgovinskih
i kreditnih odnosa s inostranstvom, nisu razvijana i iskoriena
na nain zamiljen njihovim osnivanjem. Njihove funkcije su
uproene i svedene na omoguavanje sovjetskog izvoza i dobijanje robnog kredita, a uz to je ogroman sovjetski aparat spoljne
rrgovine progutao" vei deo finansijskog efekta ovih drutava.
Na dan 1. I 1924, na primer, sopstveni kapital svih meovitih
drutava ocenjivao se na 4,5 miliona zlatnih rubalja. Ukupan iz
nos inostranih sredstava koja su ta drutva privukla u Sovjetsku
Rusiju bio je vei oko 15 miliona zlatnih rubalja, ali je to u
poreenju sa 400 miliona rubalja, koliko su iznosili ukupni sa
vezni trokovi za finansiranje spoljne trgovine, tada bilo malo,
Tabela XXI Sovjetski izvoz ita it razdoblju 1924-1928.
Godine

U hiljadama tona

1913.
1924/25.
1925/26.
1926/27.
1927/28.
l:vor: ..Ekonomiicskaia

9.583,4
598,7
2.068,6
2.177,6
416,6
30. okljabr' 19S.

149

Struktura izvozu S S S R 19261928.


(n procentu od ukupne vrednosti izvoza)

X X II

Proizvodi

1913.

ito i stoka
Maslo
Jaja
ivina
Lan i konoplja
Svinjska ekinja
Creva
Krzno
Ostali poljoprivredni proizvodi

45.0
4.7
5,9
0.4
7.7

1.1
8.6

11.8
10.0

6,7
1.7
3.3
1.0
1.7
17.9
14,0

Ukupno poljoprivredni proizvodi


Drvo
Petrolejski proizvodi
Ruda mangana
Ostali industrijski proizvodi

74.7
11.4
3.4
1.3
9.2

67.6
10.4

12,6

6,2

5.4

1.0
1.4

0.7

Ukupno industrijski proizvodi

1927/28.

30.2
5.1
4,3

1,0
2.8

0.6

Ceo izvoz

1926/27.

57,6

12,2

15.4

2.2
12,2

3.6

6.2

25.3

32.4

42,4

100,0

100.0

100,0

Irror: .Ekooomiieskaja izn'*. 30. oktajbr' 1931.

Tabela XXIII Struktura uvoza SSSR-a 19241927.


(*lt od ukupne vrednosti uvoza)
1913. 1924/25. 1925/26. 1926/27.

Proizvodi

14.0

7,4

12,0

21.0

40,8

50.9

56.5

62.3

5,1
2.1
7.4
2.3
1.2
5.4
0.7

6.2
3.3
0,1
28,5
1.8
0.1
1.7

8.5
3.4
0.6
13.5
1.9
0.1
3,5

5,9
2.4
0.9
4.9
0.8
0,0
1.8

100,0

100.0

100,0

loo.o

Maine i oprema za industriju


Sirovine, polufabrikati
i pomoni materijal
Materijal i proizvodi
za poljoprivredu
Materijal za saobraaj
Gorivo
Roba iroke potronje
Sanitarno-medicinski ureaji
Luksuzni predmeti
Ostala roba
Ukupni uvoz
Izror: .Ekoooaiieskaja

15 0

ha". 30.

oktjabr 1921.

svega 3,5 procenata.'0 Najvei broj meovitih drutava osnovan je


u razdoblju 19221924. Ve u narednim godinama njihov se broj
naglo smanjuje. Samo u toku 1927. likvidirano je 8 od ukupno
19 od tog doba preostalih meovitih drutava.*51'
Spoljnotrgovinska aktivnost Sovjetskog Saveza kroz itav
period o kome je re merena je jedinim, iskljuivim m'erilima
aktivnou spoljnotrgovinskog bilansa i doprinosom socijalistikoj
akumulaciji za razvoj industrije. U rezoluciji II svesaveznog savetovanja o spoljnoj trgovini 1924. godine, kao uspesi u toj ob
lasti istaknuti su: tendencija apsolutnog smanjenja uvoza, posebno
smanjenja uvoza robe iroke potronje i hrane; centralizovano
regulisanje izvoza utvrivanjem kontingenata i zabranom izvoza
odreenih kategorija roba.
Prioritetni zadatak spoljn'e trgovine bio je uvoz robe za raz
voj domae industrije i njegovo puno pokrie plus zarada izvo
zom tradicionalnih ruskih proizvoda.
Kasnije, 1930. godine, kada rukovodstvo proklamuje da je
SSSR u najkraem istorijskom roku postigao ogromne pobede i
uglavnom izgradio socijalizam", donte se u Sovjetskom Savezu
odluka o prestanku ili svoenju na minimum kupovina na Zapadu,
jer e se oceniti da je uspean tok izvravanja prve petoljetke
obezbedio Sovjetskom Savezu tehniko-ekonomsku nezavinost od
kapitalistikih zemalja i stvorio realnu mogunost smanjenja
uvoza, to je sa svoje strane izmenilo odnos SSSR-a prema ino
stranim kreditima"52 i omoguilo mu da prestane s plaanjem
danka" kapitalistima u vidu visokih kamata i visokih cena.
A. Zolotarev, Prizn aje de ture i zadai vnenej torgovli, Harkov
1024. str. 18 19.
51 Materialy po istorii SSSR. tom VII. str. 4855.
** Vide'i Torgovye othoenija SSSR s kapitalistieskim mirom, Mo
skva 1938.

151

- STALJINIZAM KAO SISTEM

Vratimo se na period dvadesetih godina i na njegovu ulogu


i znaaj u stvaranju, ili omoguavanju stvaranja, sovjetskog mo
dela, i razmotrimo evoluciju povezanu s utemeljenjem centralis
tikog planskog regulisanja privrede kao bitnog atributa tog
modela.
SVEOBUHVATNO DRAVNO PLANIRANJE

Gosplan, centralizovana sovj'etska institucija za planiranje,


osnovan je kao to je pomenuto 1921. godine. Meutim, u prvim
godinama njegova uloga nije bila ni definisana ni aktivna. Po
znata je Lenjinova reakcija na ideje o sveobuhvatnom i pravom
planu nacionalne privrede u uslovima bedne, gladne i razorene
Rusije". U pismu predsedniku Gosplana G. M. Krianovskom,
19. februara 1921. godine, Lenjin je nazvao birokratskom uto
pijom" takve ideje i tom prilikom ponovo upozorio da je naj
vea opasnost birokratizacija plana dravne privrede. Ta opas
nost je velika".1 Lenjin je savetovao Krianovskom da se ne
nosi s birokratskom utopijom plana ele privrede ve da izdvoji
n a jv a n ije , minimum preduzea i njih postavi".2 to se organiza
cije i funkcija Gosplana tie, iz pisama Lenjina 27. do 29. de-*5
1 V. I. Lenin. Soiitenija, tom 3 5, izdanje etvertoe, str. 405.
5 lbid.

153

cembra 1922. godine proistie da Gosplan nije zamiljao kao


centar privredne vlasti ve kao naunu ustanovu:
.G o splan se oigledno u nas razvija u svestranu komi
siju eksperata. N a elu takve ustanove ne moe da ne stoji
lice s velikim iskustvom i svestranim naunim obrazovanjem
iz oblasti tehnike. Administriraj ua sila tu u stvari treba da
bude sporedna. Izvesna nezavisnost i samostalnost Gosplana
su obavezni sa stanovita autoriteta te naune ustanove i
postoji samo jedan uslov. naime, savesnost njegovih radnika
i njihova dobronamema tenja da u ivot sprovedu na? plan
ekonomske i socijalne izgradnje** . 3
Nikakvih uslova za planiranje u godinama bede nije bilo.
a pokuaji da se neki planovi nametnu nisu urodili plodom. O s
vrui se na tu injenicu, sovjetski ekonomisti V. Sarabjanov je
1926. godine zapisao:
Plan se ostvarivao kada se poklapao sa stihijom, a
propadao kada se oslanjao na organizovan: a p a ra t. . . U go
dinama procesa obnove industrije stihija je igrala izvanredno
krupnu a Gosplan izvanredno malu ulogu*.4
Bilo je u to vreme meu sovjetskim ekonomistima i takvih
koji su sa aljenjem smatrali da socijalistiko, plansko regulisanje privrede treba uvoenjem NEP-a i naelno odbaciti, jer je
inkompatibilno s kapitalistikim metodima koji se navodno NEP-om uvode, te je bolje i ne pokuavati da se primena ovih poslednjih spreava ve otvoriti put slobodnom dejstvu trinih za
kona kao regulatora. Takva rezonovanja nekih ekonomista navodi,
na primer, E. Preobraenski u knjizi O d N E P - a k a s o c i ja li z m u
( p o g l e d u b u d u n o s t R u s i je i E v r o p e ) , 1922 . g o d i n e .5 Sam Preo
braenski je sm atrao da je iskustvo pokazalo da socijalizam moe

6 c la

154

* V. I. Lenin, S o i h t e n i ja . tom 36, izdanie fetvertoe, stT. 550 551.


4 V. arahjanov. O s n o v n y e p r o b l e m v N E P - a , Moskva 1926.
* Videti francusko izdanje: D e l a N E P a u s o c i a l i s m c ( v u c s s u r T a v e n i r
R u s s i e c t d e r E u r o p e ) . Pari VII, 1966, p. 55.

uspeno da iskoristi neke kapitalistike forme i kategorije, kao,


na primer, ekonomski raun, novac, i si., kada se ukine politika
vlast klase koja je reprezentant ovih formi i kategorija u njihovoj
sveukupnosti, ali da je iskustvo takoe pokazalo da je za reavanje mnogih problema ekonomske prirode, koje je kapitalizam
postavio i resio svojim metodima, neophodno i to da je kapitalis
tika klasa na vlasti.
Gosplan, kao organ koji u optim linijama regulie sovjet
ski privredni ivot i koji posebno upravlja dravnom industrijom,
izraavao je i, po miljenju Preobraenskog, reprezentovao su
tinu, bit socijalistike ekonomije, njen mozak", dok je sovjet
ska dravna banka, drugi istovremeni centralni organ upravlja
nja privredom, izraavao i predstavljao samo kimenu modinu"
kapitalistike ekonomije (jer mozak nije, po reima Preobraen
skog, svojstvo kapitalistike privrede). U periodu pune asimilacije
kapitalistikih metoda u Sovjetskoj Rusiji koji su trenutno od
govarali socijalizmu, bilo je, kako dalje navodi Preobraenski,
shvatanja da banka treba da potini Gosplan i da ga pretvori
u svoju komisiju za plan, to je bilo pogreno, jer je uloga banke
kao privremene a ne stalne sovjetske institucije bila u tome da
organizuje kapitalistike odnose i da ih prilagodi socijalizmu i,
u novoj situaciji, delimino dovri ono to nije zavrio kapitalizam"u u nerazvijenoj Rusiji. Centralna banka je trebalo da plasira
kapitalistike elemente u smeru socijalizma, pod nadzorom i ru
kovodstvom Gosplana kao prave socijalistike institucije" i da
time izda samu svoju kapitalistiku sutinu socijalizmu, razvija
jui pomou kapitalistikih metoda i instrumenata kapitalizam
u korist socijalizma".7
Uloga pak Gosplana bila je da socijalistiku sutinu" koju
predstavlja adaptira kapitalistikim i komercijalnim odnosima koji
Ibid. pp. 5657.
- Ibid.

155

se u sovjetskoj zemlji razvijaju, ovladajui tim odnosima, potinjavajui ih.


Meutim, i idejni pobornik etatizma, centralizacije privrede
i dravnih centralistikih institucija kao imanentno socijalistikih
institucija. Preobraenski sam, ocenio je da je bio jedan period
kada su mnogobrojne privredne organizacije teile da se oslobode
kontrole Gosplana i drugih organa dravnog regulisanja i kada
je Gosplan sam bio do izvesne mtre dezavuisan", i da je prelazak s budetskog finansiranja na bankarski kredit odigrao veliku
pozitivnu ulogu, unosei u preduzea naviku da se striktno dre
ekonomske raunice, da ekonomiu sredstvima, da komercijalno
i racionalno posluju, da budu inicijativna".8 Ovakva pozitivna
uloga banke, kredita i drugih metoda kvalifikovanih kao kapita
listiki metodi" zabeleena je uprkos injenici to je Dravna
banka SSSR-a u vreme NEP-a raspolagala veoma oskudnim sred
stvima za finansiranje razvoja i za ekonomski nain poslovanja,
te je bila prinuena da se esto rukovodi lukrativnim momentima
usmeravajui kredite prvenstveno u preduzea i delatnosti koje
mogu brzo da ih vrate, to nije nikad sluaj s tekom i ekstraktivnom industrijom, a jeste s lakom industrijom, iako je, naravno,
banka pri tome bila duna da vri selekciju preduzea s opteprivrednih i dravnih stanovita i interesa. U finansijske i druge
tekoe u vezi s realizacijom kontrolnih cifara privrednog raz
voja za 1926/27. godinu, Rikov je na X V partijskom kongresu,
kao osnovne i dugorone tekoe, ubrojio upravo to to se pove
ana sredstva moraju ulagati u grane industrije koje ne mogu
neposredno da ispolje efekte na tritu, u ponudi robe.
U izvetaju o svom radu 1926. godine Gosplan je sutinu
planiranja i shvatanje svoje uloge u privredi odredio na sledei
nain:
8 lbid. pp. 5758
156

Stvarajui plansku privredu mi, prvo, teimo izgradnji


takve nacionalne privrede u kojoj e se, zahvaljujui pro
porcionalnosti njenih delova i nauno postavljenim metodima
proizvodnje i raspodele, dovoenjem u sklad objektivnih
materijalnih resursa i raspoloive radne snage, postizati mak
simalan proizvodni uspeh s minimumom trokova i u mini
malnom vremenskom roku; drugo, ceo dravni sistem konstruie se tako da obezbedi ravnomemo funkcionisanje ita
vog mehanizma, bez kriza i prekida, pri emu ceo radni ko
lektiv predstavlja svesnog uesnika drutvene proizvodnje
u celini, sa jasnim i punim poznavanjem metoda i moguih
granica potinjavanja mrtve prirode svojim potrebama."1*
Elementi ovog prilaza planiranju i ulozi plana u privrednom
razvoju i pretpostavke za ostvarivanje ciljeva koji su ovde pos
tavljeni, nisu bili ni izdaleka prisutni u sovjetskoj stvarnosti u
momentu donoenja direktiva o prvom petogodinjem planu, na
XV kongresu SKP (b) decembra 1927. O tome svedoe makar i
one najotrije disproporcije u privredi koje su nabrojane u rezo
luciji Kongresa o direktivama za izradu petogodinjeg plana:
" . . . disproporcija izmeu industrije i poljoprivrede koja
ni izdaleka nije nestala i pored breg rasta industrije nego
poljoprivrede; disproporcija izmeu cena industrijskih i poljo
privrednih proizvoda (makaze na tritu); disproporcija iz
meu tranje industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla
(pamuk, koa, vuna itd.) i njihove ponude; najzad, dispro
porcija izmeu raspoloivih radnih ruku na selu i realne
mogunosti njihovog privrednog iskorienja (tzv. agrarna
prenaseljenost) . " 910
to se tie svesnih uesnika drutvene proizvodnje" kao
bitne pretpostavke zamiljene aktivnosti Gosplana, u sovjetskoj
9 Sbornik Problemy planirovanija, Moskva 1926.
10 Videti tekst rezolucije, Reettlja PartU l pravitel'stva po Uozjafstveiof>i)t voprosam 19171967, Moskva 1967, str. 665.

157

literaturi zabeleena je sledea ocena tadanjeg predsednika Sovnarkoma, Rikova, izneta na jednom partijskom sastanku u Moskvi
1926. godine:.
.Nisam, na alost, osetio ni na jednom sastanku rad
nika da je radnika klasa stvarno na svojoj koi osetila da
je, eto, ona doivela taj momenat kada poinju da se pos
tavljaju prve cigle novog socijalistikog drutva".11
Slino odzvanjaju i reci koje je pre toga, 1924. godine, bio
ogovorio F. Djerinski:
.Moram da kaem da mi, kada itamo o naim preimustvima i o mogunostima u pogledu racionalizacije proizvod
nje, postaje muka kao od morske bolesti."1*
Treba obratiti panju na pristup i logiku koje je tada. u
politikom izvetaju Centralnog konutt3^ ia X V partijskom kon
gresu, povodom planiranja, razvij^p^Staljin: J
.Ve sama injenica to smo odluili da na ovom kon
gresu postavimo pitanje petogodinjeg plana privredne iz_ gradnje, ve ta injenica govori o tome da je Partija daleko
' napredovala u planskom rukovoenju naom privrednom iz
gradnjom i u bazi i u centru. Drugi smatraju da tu nema
nieg osobitog. Ne, drugovi. To jeste neto osobito i vano
to treba da se istakne. Pozivaju se ponekad na amerike, na
nemake privredne organe koji toboe takoe planski ruko
vode nacionalnom privredom . . . Dodue, oni imaju neto
kao planove. Ali, to su planovi- prognoze, planovi-nagaanja,
koji ni za koga nisu obavezni i na osnovu kojih nije moguno
rukovoditi privredom zemlje. U nas nije to. Nai planovi
nisu planovi- prognoze, nisu planovi-nagaanja, ve planovi- d irek tiv e koje su ob av e zn e za rukovodee organe i koje1
2
11 A. L Rykor.

P c r c d n o v y im i za da a ma,

Moskva 1926. str. 42.

12 .Torgovo promyloinaja gazcta*. 26. avgust 1928.

158

odreuju pravac naeg privrednog razvitka u budunosti u


okviru itave zemlje" . 13
injenica da je Partija odluila da se pree na petogodinji
opti privredni plan uzima se ovde kao dokaz stvarnog napretka
i ujedno dokaz stvarnih mogunosti za izvrenje odluke. Ve je
bilo govora o tome kako je Lenjin ocenjivao takve manire ruko
vodeih komunista i kakvu je opasnost u njima video po sovjetsku
zemlju i socijalizam. Pridavanje takvog znaaja samom inu od
luke Partije, nezavisno od materijalnog stanja stvari, implicira
nunost primene sile u izvravanju same odluke, implicira nak
nadno prilagoavanje stvarnosti" potrebama realizacije odluke
i naknadno stvaranje uslova za to, izmeu ostalog, i putem is
tki" svih koji se tome protive ili im metod nije jasan.14
Iz ve citirane rezolucije XV kongresa Partije o izradi prvog
petogodinjeg plana proizlazi da se kao ostvarena pretpostavka
za sveobuhvatno planiranje privrede uzimalo u prvom redu to to
je principijelno izmenjena organizaciona forma nacionalne priv
rede, poto je na osnovi nacionalizacije krupne industrije i drugih
komandnih pozicija postalo moguno plansko privredno rukovo
enje, koje sve vie istiskuje anarhiju robno-kapitalistikog tr
ita".11
13 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografieskij otet, tom I, Moskva
19t>l, str. 76.
14 Velika .istka" u SKP (b) na osnovu odluke XVI partijske konferen
cije aprila 1929. godine imala je javno za cilj da bez problema obezbedi sprovodenje odluke o industrijalizaciji i kolektivizaciji. Podnosilac referata o tome
na konferenciji. Jaroslavski, naglasio je kao osnovno uputstvo da je samo po
sebi razumljivo da ..tamo gde mi budemo imali posla s pokuajima da se sada,
posle donoenja odluka, podriju nae odluke o industrijalizaciji, o kolektiviza
ciji poljoprivrede, o borbi s kulakom.. . razume se samo po sebi da takvima
nema mesta u Partiji", estnadcataja Konferencija VKP (b), stenografieskij
otet. Moskva 1962. str. 609.
,s Reenija Partii i praviteistva po li02jajstvennyni voprosam, 1917
-1 9 6 7 . Moskva 1967. str. 66.

159

Istovremeno su realne okolnosti u kojima se prelazi na opti


privredni plan na X V partijskom kongresu u istoj rezoluciji ocenjene u sutini drugaije:
Iskustvo planskog rukovoenja pokazalo je da je ne
jednom bilo neophodno planske pretpostavke bitno isprav
ljati. da su one neizbeno imale relativni i uslovni karakter,
da se realan plan neizbeno organski komponuje zavisno
od mere stvarnog rasta organizovanosti nacionalne privrede
i od mere poveavanja mogunosti za tanu evidenciju
i predvianja na osnovi rastueg podrutvljavanja privrede
ele zemlje. Zavisnost od letine i nemogunost da se ona
prethodno tano statistiki odredi; zavisnost od trine stihi
je koja se sve vie obuzdava planski ali se jo u celini ne
sabija u okvire planiranja; kolebanja konjunkture na svetskom tritu i zavisnost od ovog poslednjeg; najzad, neeko
nomski faktori, povezani u prvom redu s neprijateljskim kapi
talistikim okruenjem, koji se odraavaju i na ekonomske
odnose s inostranstvom i na ekonomske odnose unutar zem
lje sve to uslovliava relativnost znaenja planskih i uopte
kvantitativnih predvianja. Petogodinji plan nacionalne pri
vrede mora na sebi da isproba poseban pritisak meunarod
nih momenata u vezi sa zaotravanjem odnosa izmeu kapi
talistikih drava i SSSR-a.,ie
U vezi s ovim poslednjim, prva i osnovna direktiva za izradu
prvog petogodinjeg plana bila je upravo obezbeenje odbrambene
sposobnosti zemlje: *
w I b i d ., str. 662663; U drugoj polovini dvadesetih godina ponovo se
pogoravaju odnosi Sovjetske Rusije i kapitalistikih zemalja. U eri .nove
ofanzive engleskog imperijalizma" 19251927. godine dolazi do napada na
sovjetska predstavnitva a inostranstvu. Napad na .Arkos" u Londonu 1927.
godine bio je povod za prekid odnosa izmeu Engleske i SSSR-a. .Arkos*
akcionarsko drutvo (Ali Russian Cooperative Society Limited) osnovano je u
Engleskoj u jesen 1920. godine.
160

Uzimajui u obzir mogunost vojnog napada kapita


listikih drava na proletersku dravu, nuno je pri razradi
petogodinjeg plana posvetiti maksimalnu panju brem raz
voju onih grana nacionalne privrede uopte i industrije po
sebno, kojima pripada glavna uloga u obezbeenju odbrane
i privredne stabilnosti zemlje u ratno doba. " 17
. Ova c direktiva ostati trajno primarna, prioritetna u pla
niranju sovjetskog prirvednog razvoja i ekonomskoj politici dr
ave i ona e za dug niz godina odrediti praVac izgradnje struk
ture privrede i ukupnog potencijala drave.
U prvom petogodinjem planu (19281932) bilo je pred
vieno da se rashodi sovjetske drave u vojne svrhe, to jest na
poveanje odbrambene sposobnosti zemlje, poveaju samo za
31% u odnosu na stanje pred plansko razdoblje. Faktiki su,
meutim, ovi rashodi desetostruko poveani do 1932. godine, a
za narednih pet godina, do 1937, uveani su jo 12 puta u od
nosu na nivo 1 93 3. godine.18
Direktivom za razvoj meunarodnih odnosa na poetku raz
doblja njihovog obuhvatanja optim planom nacionalne privrede
izmenie se u sutini stanovite na kome je Lenjin insistirao (ne
ogranieni poslovni odnosi s kapitalistikim dravama i trajna
ekonomska saradnja s njima), jer se planeri obavezuju da maksi
malno iroke veze s inostranstvom" shvataju tako da su za Sov
jetski Savez one maksimalne onoliko koliko te veze (irenje
spoljne trgovine, inostranog kredita, koncesija, privlaenje ino
stranih tehnikih snaga itd.) poveavaju privrednu mo Sovjetskog
Saveza, ine ga nezavisnijim od kapitalistikog sveta, proiruju
socijalistiku bazu daljeg industrijskog razvoja Saveza samo
u tim granicama moe se govoriti o maksimalno irokim vezama" . 10
17
,B
,#
1967.

/M .. str. 6 bi.
..Voprosy istorii" Ni 10, 1967, str. 78, 81.

Rcicuija Pariii i pravilel'stva po Uozjajstveunviu voprosam 1917

Moskva 1967. str. 66 J.

161

Meu sovjetskim ekonomistima u aprilu i maju 1928. go


dine razvila se velika diskusija o izboru metoda srednjoronog i
perspektivnog planiranja privrednog tazvoja. U toj diskusiji dola
su do izraaja dva pristupa. Jedan, u literaturi nazvan tekoloki"
prilaz planiranju, po kome u izradi plana treba polaziti od ciljeva.
ne obazirui se na vekovne ekonomske zakonitosti" i osloboditi
-se-potinjenosti njima.
Drugim prilazom (genetiki" metod) predlagalo se da se
plan zasniva na izuavanju ekonomskih procesa, njihovih tenden
cija i zakona njima imanentnih, re da se u planskim predvia
njima rukovodi svesnim ciljevima samo u granicama i pravcima
koji ne naruavaju osnovne zakonitosti razvitka proizvodnih sna
ga zemlje.
Prvi pristup planiranju zastupali su uglavnom mlai ekono
misti i komunisti, istovremeno predstavnici zvanine linije, a dru
gi iskusni stari ekonomisti tipa V. Bazarova i V. Gromana.
istovremeno pripadnici stare inteligencije".
Optuivani u diskusiji da su deterministi", stari ekonomi
sti su argument za svoju odbranu nalazili u tome to i u Sovjet
skoj Rusiji ekonomski zakoni imperativno diktiraju svoju volju.
Prilikom izrade plana na zadatak je. pre svega, da se upoznaju
stvarnost i njeni zakoni" . 20
Odgovor zastupnika suprotnog prilaza (N. Kovaljevski i dru
gi) bio je: M i takoe ne negiramo nunost spoznaje postojeeg
i izuavanja dinamike prolosti. Ali, pitanje primata teleologije je
reeno za nas jo u danima oktobarske revolucije, kada smo poli
protiv veitih zakona kapitalistikog razvitka " . 21 To je bio efek
tan argument, a pobeda predstavnika zvanine linije bila je i lak
a u tadanjim sovjetskim uslovima, kada je lake bilo zanema
riti te uslove i dravniki delovati samostalno i odvojeno od njih,

162

D i s k u s i ja
Ib id .

po

v o p ro su o m e to d o lo g ii g e n e r a r n o g o p la n a .

Moskva 1928.

nego se unapred, u procesu kreiranja dravne i privredne politike,


stalno sukobljavati s nereivim problemima, tekoama, prepre
kama.
Najzad, u ovo doba udaranja temelja sistema koji e se dosledno razvijati u pravcu suprotnom od ideja i nagovetaja Lenjina, svee se postepeno na fikciju i puku formu i prvobitna
nastojanja da se na poslovima drave, privrede i drutva angauju iroke radnike mase. Prvobitna forma radnike kontrole bila
je zamenjena formom proizvodnih savetovanja. Pri kraju dvade
setih godina ova savetovanja ve nee biti izraz i sadrina proiz
vodne demokratije nego uglavnom samo fikcija.
U novembru 1928. godine odrano je Svesavezno savetovanje o masovnoj ekonomskoj aktivnosti sindikata. Rad proizvod
nih savetovanja ocenjen je tada sledeim reima:
To je stanje opadanja. Aktivnost proizvodnih saveto
vanja preivljava krizu. Direktive, cirkulari, instrukcije, brzi
naleti instruktora Sveruskog centralnog vea Saveza sindi
kata i Centralnih komiteta saveza takva je osnova i po
zadina sindikalnog rukovoenja masovnom ekonomskom ak
tivnou u preduzeima".2Delegati Savetovanja navodili su primere i podatke iz kojih
se videlo da se u velikim preduzeima proizvodna savetovanja
odravaju jednom u 6 1 0 meseci, da ne samo radnici ve ni la
novi fabrikih komiteta ne dolaze na savetovanja, da se odluke
savetovanja ne sprovode u delo itd.23
U vezi sa svim to je izloeno u ovom poglavlju rada treba
ponoviti sledee: postoktobarski period dvadesetih godina bio
j^ p e rio cn isla isija , dilema, traenja. U uslovima bede, gladi,
dezorganizacije, veoma niskog nivoa proizvodnih snaga, u formi
ranju drave i trasiranju puteva privredne izgradnje na nov na- Ekonomieskaja izn' , 20. nojabr 1928.

Ibid.
163

in.lBoljevika partija nije mogla da se opredeljuje, da vri izbor


ovih ili onih gotovih formula, reenja i alternativa. Takvih for
mula nije bilo, pa, prema tome, posredi nisu ni mogli da budu
:am o cpredeljivanje i izbor, ve iskljuivo stvaranje, iznalaenje
ncvih puteva i formula koje su tek primenom, praksom i daljim
korekcijama i razvojem mogle da pokau svoju vitalnost i podob
nost za izgradnju novog drutva i ostvarivanje revolucionarnih
ciljeva. Sa stanovita te istine, ini se da u prvih deset godina
sovjetske vlasti nijedan stav, nijedno reenje, nijedan predlog
5em naioptijeg opredeljenja za socijalizam nisu objektivno
mogli biti a priori ispravni, nepogreivi, imuni od suprotstavlja
nja i kritike: i obrnuto, nijedan stav sem otvorenog napada na
opredelenje za socijalizam i otvorenog zastupanja starog nije
mogao da se kvalifikuje a priori kao neprijateljski, tu socija
lizmu. Samo je dogovorno, dobronamemo i svestrano razmatranje
svakog predloenog reenja i svake formule, i isto tako dobronamerno i dogovorno proveravanje primene u praksi, velikim trudom
i izuzetno savesnim radom svih moglo da naknadno potvrdi
ispravnost izbora reenja ili dovede do novog izbora i nove provere. Meutim, za takvu atmosferu i takav stil rada Boljevikoj
partiji je mnogo to-ta nedostajalo, ili, bolje rei, bilo ie suvie
negativnih okolnosti, suvie tekoa i unutranjih i meunarod
nih. a Partija nije m ogla da mimoie i ne odrazi u sopstvenom
razvoju materijalnu i kulturnu nerazvijenost uslova svog delovanja. A u tim uslovima disciplina, nedemokratija i svi prosti me
todi upravljanja i razvoja im ali su bru i bolju-ansu da se afirmiu i uvrste, nego to je to bio sluaj sa svojstvim a^jgcijali^
rike. politike i privredne demokratije. v
mnogo su komplikovanija stvar ako ve inae sa svake strane
vreba opasnost koja izvire iz svih moguih, materijalnih i objek
tivnih tekoa. Iako je teorijski nepobitno da je disciplina naj
164

manje pogodan metod za izgradnju novog drutva, socijalizma,


traenje puteva optenarodne demokratije onda kad se teko na
laze osnovna sredstva za to da se narod prehrani i odene jeste
preokupacija upravljaa. Demokratija nije tako lagodna kao
imperativne i administrativne metode, a uee u odlukama i
odgovornosti je tee nego stajati po strani i gunanje u neodgo
vornoj pasivnosti" (Ernest Fier) ili prosto navikavanje na dirigovana reenja i povinovanje njima.
Tako se, valjda, na svim frontovima u SSSR-u, nakon isteka
prve decenije posle OktoHraTrposlo svim lakim putevima; lak
im izborima, bez dilema. A kad se tako polo, bile su logine i
nune sve mere obezbeenja da se s izabranog puta ne skrene,
da se on forsira i da se sve prepreke iste svim sredstvima koja
se pokau efikasnim i s najbrim dejstvom.
Kao to se videlo, taj put je u poljoprivredi znaio brutalnu,
prinudnu kolektivizaciju koja je sobom don'ela nienje i unita
vanje proizvodnih snaga, masovno klanje stoke i dramatine dru
tvene konflikte.
U industriji je on oznaio naglu industrijalizaciju metodima
takoe brutalne socijalistike prvobitne akumulacije", na koju
su bez ostatka primenljive Marksove ocene u vezi s metodima
kapitalistike prvobitne akumulacije:
Jednim delom ovi metodi poivaju na najbrutalnijoj
sili, na primer, kolonijalni sistem. Ali svi oni iskoriavaju
dravnu vlast, koncentrisanu i organizovanu silu drutva, da
bi ubrzali proces prevoenja feudalnog naina proizvodnje u
kapitalistiki i skratili prelaze.. . i sama sila je jedna eko
nomska potencija. " 24
Staljinov put jeste bio laki za upravljae u datim uslovima.
On je, meutim, bio tei, dugotrajniji i neizvesniji sa stanovita
u Karl Marks, Kapital, I tom. Kultura", Beograd 1947, str. 635.
165

ishoda, sa stanovita izgradnje socijalistikog drutva, samo se


po sebi razume drutva slobodnog od nemadne, u materijalnom
smislu, i slobodnog od represalija, prinuda, sputanosti linosti,
individua, masa, drutva kome je glavno svojstvo i cilj oslo
baanje rada i oslobaanje drutvenih jedinki od svega to ometa
njihov puni razvoj i ispoljavanje stvaralakih sposobnosti.
Jer. u tom se pogledu ne moe da ne sloi s Herbertom
Markuzeom (Herbert Markuse) da:
Strogo uzevi, oslobaanje pretpostavlja slobodu: oslo
baanje se moe postii samo ako g a prihvate i ako ga
podravaju slobodni pojedinci slobodni od potreba i in
teresa vladanja i ugnjetavanja. Ako sama {evolucija ne bi
napredovala pomou slobode, potreba za vladanjem i ugnje
tavanjem prenela bi se na novo drutvo fa sudbonosno odva
janje 'neposrednih' od 'istinskih' interesa pojedinaca postalo
bi gotovo neizbeno; pojedinci bi postali predmet svog vla
stitog oslobaanja a sloboda bi bila stvar administracije i
dekreta. N apredak bi znaio sve vee ugnjetavanje a 'odga
anje' slobode moglo bi se samo produavati i pokretati
dalje** . 55
U Garodiievoj (Roger Garaudy), intereferenciji problema iz
gradnje socijalizm a sa problemima borbe protiv nerazvijenosti"
definisano je najsaetije ono to se u dosadanjem izlaganju po
kualo da prikae kao osnova na kojoj je nastao staljinizam.
Zam ena ciljeva konane ciljeve socijalizm a potamnilo je ostva
rivanje uslova za socijalizam ,56 takoe je najsaetije objanjenje
onoga to je nastanak staljinizm a zapravo znaio.

166

H e rb e rt M aifcuze. U m

R o e G a io d i. V d ifc a

i revolucijo. S a r a je v o
prekretnica soci jalom *.

1966. str. 376.


B e o g ra d 1970. str. 59.

NEKA OBELE2JA STALJINIZMA KAO POLITIKOG SISTEMA

Sto se same sutine sistema tie, u ovom radu ve je reeno


da pod staljinizmom ukratko podrazumevamo petrificiranu etatistiku struKturu drutva u celini, s prinudom kao imanetnim
svojstvom i permanetnim sredstvom za odravanje te strukture,
s osamostaljenom i hijerarhijskom piramidom vlasti i subjektivistiko-voluntaristikim prikazivanjem etatistike strukture kao
identiteta socijalizma. To znai, zaustavljanje nastavka revolucije
u fazi etatizma, a to opet znai da dalji nastavak revolucije u
toj fazi nailazi na bitnu prepreku i osnovnu suprotnost izmeu
socijalizma kao institucije flocijalizm a kao revolucije, izmeu
postignutog i snaga koje su time zadovoljne, te eljenog i snaga
koje to moraju eljeti da bi bili ljudi, izmeu drave i revolucije.
Drava je stalno sfecite svega to Je zadovoljno postignutim i to
bi time da vlada. A proletarijat je stalna kontestaciia. Drava je
stalna tendencija ka zavravanju, ka svoenju, ka proslavi i podeli
odlikovanja a proletarijat je stalna tendencija ka nastavljanju" . 27
Posluili smo se citatom iz dela jugoslovenskog autora koji je
izrazio istu, po naem miljenju, nepobitnu istinu o praktinom
saldu oktobarske revolucije u staljinizmu.
Etatizam u ovom smislu, to se tie poloaja proizvoaa u
sistemu, nije u stvari nita bitno i revolucionarno izmenio u poreenju sa stanjem koje je Marks opisao odnosom kapitalista
radnik u drutvenom procesu proizvodnje gde
Kapitalistova uprava (ovde uprava drave D. A.)
nije samo naroita funkcija koja proizlazi iz prirode dru
tvenog procesa rada i koja pripada tome procesu, ona je
ujedno i osobito funkcija eksploatisanja jednog drutvenog
procesa rada a usled toga uslovljena je neizbenotn suprotnou izmeu eksploatatora i materijala njegove eksploata87 Luka Markovi. Biljelke o suvremenosti driave i socijalizma, ..Nae
teme" br. 6. 1969, str. 953.

167

ije. Isto tako, s porastom obima sredstava za proizvodnju


koja prema radniku stoje kao tua (ovd* kao dravna
D. A.) svojina, raste nunost kontrole nad njihovom pri
kladnom upotrebom. Zatim je kooperacija najamnih rad
nika jednostavno dejstvo kapitala (to jest, dravnih sred
stava D. A.) koji ih jednovremeno zapoljava. Vezanost
njihovih funkcija i njihovo jedinstvo kao ukupnog proiz
vodnog tela lee izvan njih, u kapitalu koji ih okuplja i dri
u zajednici. Usled toga im se povezanost njihovih radova
idejno prikazuje kao plan a u praksi kao autoritet kapitali
sta (tj. drave D. A.), kao sila tue volje koja njihovo
delanje podvrgava svojoj svrsi".2S
U centralizovanom sistemu privreivanja drava odreuje
uslove privreivanja, namee, u vidu plana, osnovne zadatke, nad
zire citay tok reali?^ * tih zadataka i ubire, odnosno jaspolae
efektom drutvenog procesa proizvodnje. ^
s.f^T-1
Neumitna logika centralistikog sistema i privrednog m<?
nopola drave bie da on stalno reprodukuje sebe i perpetuira
na taj nain to posledice koje ima stvaraju nove osnove za
jaanje centralizacije, itd. O samim posledicama i njihovom pre
tvaranju u uzroke i izvore novih posledica, o onome to danas
jo predstavlja hipoteku i moru nad* privrednim i drutvenim
razvojem socijalistikih zemalja, bie jo rei. Uostalom, obeleja
staljinizma, ini nam se, sama se nameu kao zakljuci iz svega
to je reeno o toku i uslovima njegovog nastanka.
Zasluuje posebnu panju kratak osvrt na neke vidove sta
ljinizma kao politike,29 na koje je, u stvari, kao na neto minulo,18
18 Karl Marks. K a p i t a l , tom I, Kultura, Beograd 1947, str. 263264.
M I u jugoslovenskoj literaturi zapaen je niz radova tome posveenih,
tj. raAnva lfnif sta liin iz a m tretiraju prvenstveno ^
pnliHMrnfr
i m anifestacije te krize. Navodimo neke od njih: Andrija Krei. K r i t i k a k u h a
Triiosri,-Bf5gTi3_ 1 9 6 8 : Svetozar Stojanovi, I z m e u i d e a l a i s t v a r n o s t i , Beo
grad 1969; Fuad Muhi, ra je s t a l j i n i z a m , Gledita" br. 10. 1969: Alek
sandar Sekulovi, Gledita* br. 11, 1969, i drugi.
168

i skrenuta gotovo glavna panja u momentu kada je u samom


Sovjetskom Savezu proglaen poetak obrauna sa staljinizmom.
Iako samo spoljna, pojavna i usputna obeleja sistema, neke ma
nifestacije staljinizma, tada obelodanjene su svojom drastinou i iracionalnou najvie uzbudile i apsorbovale panju tako
da se sam in njihove minulosti, iezavanja u praksi uzima kao
destaljinizacija sistema, uz opte odahnue zajedno sa okom^
Naipre, o svojstvima Staljinove linosti i o kultu linosti". Najoptije uzeto, u svakom primitivnom drutvu, u nerazvijenoj i
polupismenoj zemlji, kultovi su moguni; ali oni nisu obavezno
i drutveno opasni i nisu ekonomsko-drutveno bitni ako za to
ne postoje druge i dublje okolnosti. Samim svojstvima Staljinove
linosti, o kojima je Lenjin govorio, verovatno se mogu u izvesnoj mcri objasniti poeci nekih pojava. Tu je posebno vano,
najverovatnije, kao to su neki ve ukazivali, injenica to je
Staljin raspolagao snanom voljom, bezobzimou i okrutnou.
Ve 1926. godine na Zapadu se ukazivalo na to 3a je o<T*trojke
koja je zamenila Lenjina, ne raunajui Trockog koji je tretiran
kao autsajder", Staljin najmanje kolovan, tj. obrazovan, pa
prema tome i najmanje doktrinaran, ali on poseduje najsnaniju
volju" i najprostiju logiku.30
~
Meutim, mnogo to-ta ostae jo uvek neobjanjivo samo
linou je dnog oveka i nerasvetljeno uopte. Na primer, dn d a
nas nije naen potpun odgovor na pitanje ta se to alosno de
silo u Sovjetskom Savezu i Boljevikoj partiji od^.929.Ao j9 3 ^ /
godi ne. a to se na tako iadan i nedostojan nain odrazilo na
X VII kongresu SKP (b), u atmosferi, u dranju ljudi, starih, car
skim terorom i krvavom revolucijom isprobanih boljevika, ta je
to to ih je slomilo.31 Jer, XVII kongres SKP (b)^f934]>godine
* ..The Contemporary Review", Vol. CXXX, London, September 1926.
*' Isto pitanje postavie se i itaocima knjige Artura Londona (Prizna

nje. Beograd 1969).

169

otro se i bitno razlikuje od svih dotadanjih kongresa ruske i


sovjetske Partije. Svi raniji kongresi bili su radni, na njima su
ljudi iznosili dileme, probleme, niko, doslovno niko, nikada na
tim kongresima nije ne samo poinjao i zavravao svoje govore
slavopojkam a i odama bilo kome, nego niko nije smatrao potreb
nim ni da spominje zasluge ni tako velikog revolucionara kao to
je Lenjin, u njegovom prisustvu. Posle Lenjina, dvadesetih godina,
diskusije su mahom vrvele kritikama, ukazivanjem na nedosta
tke. N a XVII kongresu SKP (b). svi, doslovno svi govornici bez
izuzetla, ukljuujui Hruova, ukljuujui Krupsku (Nadeda
Konstantinovna Krupskaja) koju je Staljin kasnije stavio pod
policijski nadzor a koju je jo za ivota Lenjina grubo vreao32
ukljuujui niz dna^ih komunista, ije su se diskusije na ranijim
kongresima odlikovale smelou, kritinou, svi su odreda veli
ali Staljina i uzdizali ga u nebo. Predstavnici .desne" i svake
druge opozicije koji su se posle 19261929. ponovo pojavili na
partijskom kongresu, kao Zinovjev, Buharin, Preobraenski.
Tomski, Rikov i drugi, odigrali su na njemu beskrajno tunu ulogu pljujui na sebe i veliajui Staliina. Rikov, na primer, ije
su kritike primedbe dvadesetih godina esto citirane u ovom
radu, govorio je ovde u stilu:
Ja sam bio jedan od krivaca, jedan od rukovodilaca
borbe protiv Partije i njenog Centralnog komiteta, ja sam
podravao teoriju Buharina o stiavanju klasne b o rbe.. .
sada kada je sve to prolo, vidim svu neispravnost i lanost
svojih gledita, borba protiv Staljina i sadanjeg rukovod
stva bila je moja najvea greka, moja ogromna krivica
pred P artijo m .. . Staljin i CK su garantija da e radnika
klasa po b editi.. . Staljin je razvio uenje Marksa, Engelsa.*
**
170

T a j n i r e f e r a t N . S. H ru o v a, Z a g r e b 1970. str. str.

222i.

Lenjina . . . on je voa naeg i svetskog proletarijata i samo


pod njegovim rukovodstvom moe Partija da ide napred. " 33
Jo samo 4 godine pre ovoga, na XVI konferenciji SKP (b)
u aprilu 1929. godine ovaj isti Rikov je imao smelosti da, obraz
laui znaaj petogodinjeg plana, otvoreno izraava svoje sum
nje, dileme i zabrinutost u vezi s mogunou realizacije nekih
aspekata plana:
itav lanac problema u vezi s naom tehnikom i teh
nikim kadrom izaziva moju zabrinutost u pogledu realiza
cije petogodinjeg plana .
hoemo li mi uspeti da isko
ristimo one gigantske mogunosti razvoja koje prua savremena tehnika. . . Ako sada ulaemo velike napore da bismo
osvojili zapadnoevropsku i ameriku tehniku, u toku peto
ljetke korienje inostranog nauno-tehnikog iskustva mo
ra imati neizmemo vee razmere. . . Uzmite, na primer, ta
kvu granu kao to je proizvodnja vetake svile indus
trijska grana koja nesumnjivo ima iroke perspektive za
razvoj. Mi se tu beskrajno trudimo, a ne moemo jo ni pro
jekte da izradimo kako valja niti da ih s razumevanjem
ocenimo. A u inostranstvu se ova grana industrije, i pored
svih prepreka u vezi s privatnosvojinskim nainom privre
ivanja tamo, razvija izuzetno brzo. " 34
Zinovjev je na XVII kongresu izjavljivao: Koliko smo na
padali linost Staljina, a sada uviamo i znamo da je on, borei
se protiv opozicije, bio izuzetno principijelan, da je tu borbu vo
dio na izuzetno visokom teorijskom nivou.. .".3S
33 XV[J s'ez Vsesojuznoj Komuiunistieskoj Partii (b). stenografieskij otet-. Moskva 1934. str. 209. 212.
34 cstnadcataja Konferencija VKP (b), sten o grafiesk ij otet. M oskva
1962, Str. 1 91 <3.

15 XVII s'ezd Vsesojuznoj Konununistieskoj Partii (b), stenografieskij


otet, Moskva 1934. str. 497.

171

Euharin je govorio: Staljin je odneo pobedu u unutarpartijskoj borbi na duboko principijelnim osnovama lenjinske poli
tike; on je blistavo primenio marksi$tiko-lenjinsku dijalektiku...
Mi smo jedina zemlja koja ovaplo&uje* progresivne snage istorije i naa P artija a lino drug Staljin je moan glasnik ne samo
ekonomskog ve i tehnikog i naunog progresa na naoj pla
neti. . . D a ivi Partija, koja e sve pobede izvojevati pod ruko
vodstvom slavnog feldmarala proleterskih snaga, najboljeg meu
najboljima druga Staljin a."3 Tomski: Staljin je bio najdosledniji, najdalekovidiji kad nas je tekom rukom mlatio zbog
opo zicije.. . pod njegovim rukovodstvom ostvareno je ono to je
Lenjin smatrao izuzetno tekim. " 37
Preobraenski_ je izraavao svoj najdublji stid pred Stalji
nom" zbog svih svojih moguih i nemoguih, praktinih i teorij
skih greaka, napadao je sebe kao teoretiara trockizm a", na
padao Trockog, zgraavao se nad njim i sobom i veliao Staljina,
uveravajui Kongres da je Staljinu uspelo da ostvari jo vee
jedinstvo Partije nego to je ikada Lenjin to uinio, i zakljuu
jui s linim saznanjem i buduim geslom svog ivota: G lasaj
-sudrugom Staljinom i nee pogreiti" 3S
Pokajnici" ovde citirani bili su u prethodnim godinama ma
hom odstranjeni; Kirov je upotrebio izraz da su oni sedeli u
komori" dok je radnika klasa bila bitku, pa je stoga moguno
da su oni posebnim, jo moda nepoznatim, metodima policije i
vlasti za nekoliko godina slomljeni i njihove linosti unakaene,
tako da je njihova uloga na Kongresu bila izreirana.39 Kako,
meutim, objasniti dranje svih drugih, ta je njih nagnalo na to
da svoja istupanja zasnivaju iskljuivo na odama velikom voi i3*
33
37
38
33
1938.
172

Ibid.. str. 124 i 129.


lbid., str. 250 i 251.
lbid.. str. 236239.
Ta ih uloga nije potedela fizikog istrebljenja u godinama 1936

njegovim velikim dostignuima u izgradnji socijalizma ve tada,


kakva je to masovna transformacija ljudi izvrena za samo 34
godine? Uzmimo, na primer, Kirova, svetlu linost sovjetske
izgradnje, koji e upravo kao takav biti ubijen uskoro, iste go
dine, na svom radnom mestu u Lenjingradu. Kirov je Staljinov
izvetaj na Kongresu ocenio kao najjasniji, najpotpuniji doku
ment epohe", koji svi smrtnici nisu jo ni dorasli da kako treba
i potpuno shvate" i predloio Kongresu da se taj izvetaj usvoji
kao partijski zakon sve postavke i svi zakljuci u izvetaju
druga Staljina. . . najveeg stratega osloboenja radnih masa celog sveta".
Hruov je odmah posle ovog predloga istupio s predlogom
rezolucije ukrajinske delegacije da se izvetaj druga Staljina
odobri u potpunosti" i da se predloi da se sve partijske orga
nizacije rukovode postavkama i zadacima Staljina" . 11 Ejke (Eihe),
takoe kasnije istrebljen, iznee da je snaga Partije u tome to
na elu rukovodstva stoji veliki strateg socijalistike izgradnje"
a Ordonikidze (Sergo Ordonikidze) da je Staljin dua i
tave politike" . 12 I tako redom, svi su veliali velikog vou i nije
bilo ni jednog glasa koji bi upozorio na postojanje bilo kakvog,
makar najmanjeg, nedostatka u politici Partije ili u stvarnosti
razvoja sovjetskog drutva. jCime se to moglo postii za kratko
vreme?
Delimino objanjenje moe biti u psiholokom faktoru, u
ljudskoj osobini da nakon perioda stalnog isticanja tekoa, pe
rioda raskola, gladi, nematine, nakon strahovanja za sudbinu
revoluci'e i Sovjetske Republike nastupi zamor i da se sa la
koom prihvata i pozdravlja najzad ccena da je sve to prolo, da
se socijalizam izgradio, da je u ofanzivi, da se sve sreno zavrilo401
40 XVII
otfet. Moskva
41 Ibid..
4! Ibid..

s'ezd Vsesojuznoj Koniiuuitistieskoj Partii (b). stenografieskij


1934. str. 251. 252 i 239.
str. 260.
str. 65 i 167.

173

i da e se dalje nizati samo pobede. Ako se tekoe i tm ovitost


puteva ne istiu, oni su u glavam a ljudi manji, a njihova zahvat'
nost onima koji su doprineli tome i divljenje onima koji su uspeli da tekoe smanje i uklone uprkos njihovih dimenzija
vea. Ali. ovo je samo delimino objanjenje. D alje se moe
pretpostaviti da je ve tada nastupilo zatvaranie~Partiie i odva
janje njenog rukovodeeg (centralnog i republikog) kadra od
m asa i stvarnosti, da je
odvajanje, povuklo Siru neobavetenost o stvarnim procesi j a . da ie znailo korienie informacija
i podataka prethodno .prilaeoenih" politici i proglasima, ocenama koje se ele itd. Stvarae se sve vie prividi, mitovi, reirae se uspesi. itavim arsenalom sredstava pothranjivale se za
dovoljstvo postignutim, a ogromno prostranstvo zemlje pruae
mogunost za sve to u glavnom centru i manjim centrima, koji e
sve vie voditi sopstveni ivot, a ivot ostalih i itave zemlje
ocenjivati i odreivati po vlastitom nahoenju.
Godine koje su usledile posle tzv. pobednikog partijskog
kongresa 1934. predstavljaju verovatno najmranije razdoblje u
razvoju sovjetskog drutva. XVII Kongres SKP (b) je stvarno bio
kongres pobede staljinizma. Saeto i potresno opisala je stanje
u zemlji posle tog kongTesa jevgeniia Ginzburg (Evgenija Ginzburg). nauni radnik i profesor Filozofskog fakulteta u Kazanju
do 1937. godine, koja je 17 godina provela u zatvorima i logo
rima dalekog Sibira:
Velike dvorane i auditorije pretvorili su se u ispovjedaonice. Unato tome to se otputanje grijeha davalo teka srca
(naprotiv, najee su pokajnike izjave smatrane 'nedovoljnim)
val pokajanja sve se vie irio. Svaki sastanak bio je unaprijed
namjeten. K ajali su se zbog neispravnog shvatanja teorije o
permanentnoj revoluciji, zbog uzdravanja od glasanja za opozi
cionu platformu tisuu devetsto dvadeset tree godine. Zbog 'po
jave' velikodravnog ovinizma i zbog potcjenjivanja drugog pe174

togodinjcg plana. Zbog poznanstva s nekim grenicima i zbog


oduevljavanja Majerholjdovim kazalitem.
Busajui se akama u prsa, 'krivci' su vikali na sav glas da
su 'bili politiki kratkovidni, da su se 'uspavali', da su se mi
rili sa 'sumnjivim elementima, da su 'tjerali vodu na svoj mlin',
da su ispoljili truli liberalizam . . .
I jo mnogo, mnogo takvih fraza odzvanjalo je pod svodo
vima javnih zgrada. tampa je takoer donosila pokajnike lan
ke. Najoitiji zeji strah upravljao je perima mnogih 'teoreti
ara'. Iz dana u dan rasla je uloga i znaenje organa ^^KVD-a".,:,
Nepoeljni svedoci uskoro e biti poubijani, i to e se predstaviti kao jo jedan uspeh u izgradnji besklasnog sovjetskog
drutva i U borbi s neprijateljima kursa na takvu izgradnju.
..Proces"likvidirahla narodnih nepriip ^ lja'
pruipAta
i sistematizirao gotovo do sh'ema i tablica. Mogao se, na pri
mjer, proitati lanak o nemarnom sekretaru pokrajinskog ko
miteta, koji tvrdi da se u njegovu rejonu 'nema vie koga zatvo
riti'. Dopisnik je ustao protiv takve pomirljivosti s neprijatelj
skim elementima i izrazio sumnju u sekretarovu pouzdanost.
Nekoliko puta na mjesec novine su donosile detaljne izvjetaje o
sudskim procesima rajonskim rukovodiocima. Stupci obinih pro
vincijskih novina vrvjeli su od rijei kao 'najstroa kazna, presuda je izvrena^ koje su se tiskale masnim slovima" . 41
Tamo gde su komunisti osueni na fiziko ubijanje bi
li popularni u narodu ili omiljeni u partijskom lanstvu, inilo se
to bezglasno, bez suda, bez objave, jednostavnim ali masovnim,
nestanclm ^judi/'43
43 Jevgenija G inzburg, Kronika kulta linosti. Z agreb 1971. str. 1 S19.
44 Ibid.. str. 235.
43 Hruov je na X X kongresu KPSS ilustrovao takve sluajeve. O ne

stanku Kosiora, sekretara CK Ukrajine, moglo se na pritner naslutiti samo


na osnovu toga to je kijevski radio, koji je svoje emisije poinjao sa ..Ovde
radio Kosior" prestao to da ini. (Tajni referat N. S. Hruiova. Zagreb
1970. str. 90).

75

Delegati X X kongresa upoznae se sa faktom da je od 139


lanova i kandidata C K partije izabranih na XVII kongresu, 98
njih ili 70 % bilo 19371938. uhapeno i streljano,^uptkos inje
nici sto su ti ljudi bili izabrani na Kongresu u ijem je sastavu
$0% delegata poticalo iz redova boljevika primljenih u Par
ni u pre oktobarske revolucije, a 60% njih iz redova radnike
klase.

Koliko je stotina hiljada starih boljevika i ispravnih ko


munista^rukovodilaca, i koliko miHona ljudi uopte, poubijano
u razdobliu^lg 3 0 19400 godina i nije-danas vie toliko bitno.
Procene se kreu izmeu 67 miliona i 15=16-m iliona ljudi.
Meutim, ovde treba istai, po naem miljenju, ispravnost
gledita onih autora koji smatraju da staljinizam kao fiziko
nasilje jeste samo uslovno najpogibeljnije", a da je politiko
siledijstvo" i politika dominacija toga tipa ono to ie ostalo
prisutno i to ie imalo trajne posledice po razvoj SSSR-a i ita
vog meunarodnog radnikog pokreta, i to u oblasti svesti, u
oblasti stvarnih, realnih drutvenih odnosa.4*
Ve dovoljno poznate m am fe stacij^ jtaljim zn ^ s istom vr
stom posledica jesu i hegemonija i monopol na svim relacijama
drutvenog ivota, dominacija nad ovekom, nad nainom mi
ljenja. i sa njima povezani iskljuivost i cm o-bela lo g ik a ""!
monopol nad svim istinam a, njihovo institucionalizovanje i prak
sa etiketiranja" o ko jo j je'v e bilo dovoljno rei, a iju sutinu
je upravo citirani jugoslovenski autor video u intelektualnoj len josti* jer svrstavanje novih pojava pod stara odredita i ter
mine" ne zahteva napor da se novo shvati i oceni.
Dekadencija k o ja je u sle d il^ n a svim ovim osnovama odra
zila se takoe i u stalnom irenju prostora za mediokritete i stal- *
** Videti dr A ndrija Duji. Diskusija n a naunom saveto van ju Odnosi
a meunarodnom radnikom pokretu", objavljena u : Meunarodni radniki
pokret* br. ? i 6. Institut =a izuavanje radnikog pokreta. Beograd H 68.
176

nom potkresivanju i unitavanju svih izdanaka stvaralatva. N a


uka i teorija sluile su samo za opravdavanje i argumentisanje
ve donetih odluka Partije. Garodi je kao istorijski znaajan uvod u ovu praksu oznaio govor Staljina na konferenciji stru
njaka za agrarna pitanja 27. decembra 1929. godine, u kome je
on tezu Engelsa o tome da seljaku treba dati to je mogue vie
vremena da na svom paretu zemlje razmisli o kolektivizaciji,
ocenio kao valjanu samo za seljatvo Zapada, i tom prilikom
izjavio: Moe li se rei da je situacija ista kod nas, u SSSR?
N e ... alosno je da nai teoretiari za agrarna pitanja nisu jo
pokuali da sa svom potrebnom jasnoom ukazu na tu razliku
u poloaju seljaka kod nas i na Zapadu".47 To je, kako s pravom
podvlai Garodi, prvi tekst u kome se teorija otvoreno poziva
da slui za opravdavanje ve donetih odluka i mera prinude".
Opte opadanje stvaralakog potencijala u svim domenima
privrede i ivota, a posebno stagnacija, i vie od toga, krajnja
degradacija humanitarnih nauka, jieste logina posledica njiho
vog svoenja i sabijanja u mediokritetski okvir i apologetiku.
Ovo je, kao to je poznato, drastino dolo do izraaja u oblasti
sovjetske teorije, gde je u dugom periodu moglo da se odri sa
mo banalno ponavljanje najuproenijih postavki klasika mark
sizma i razrada parola zvanine ideologije, ime je celokupna
ekonomska i drutvena misao u publikovanom vidu bila svedena
na nivo broura u propagandne svrhe.
Akademik V. Njeminov je 30 godina posle Staljinovog pr
vog poziva na apologetiku, govorei o problemima sovjetske
ekonomske nauke 1959. godine, izjavio:
,,U organizaciju naunih ekonomskih istraivanja mo
raju se uneti radikalne promene. U nizu sluajeva nauni
instituti u nas pretvaraju se u pomone organe izdavakih
kua i bave se pripremanjem nauno-populamih radova. e-41
41 Garodi. Velitca prekretnica socijalizma, Beograd, 1970. str. 64.

17-7

sto se u tim radovima samo parafraziraju opte poznate


postavke, u njima nema novih naunih injenica i zaklju
aka, ve se dogmatski izlau stare naune postavke.
J edna od najhitnijih karakteristika staljinizma kao sistema'
i drutvenog odnosa jeste verbalna glorifikacija radnike klase
i naroda, a stvarno nepoverenie u njih, u druge nacije i drave.
P artijsko rukovodstvo o ovom sistemu uzurpiralo je, kao to se
videlo, iskljuivo pravo da bude glasnogovornik i tuma elja,
htenja i interesa radnike klase i njenog odnosa prema sistemu.
Druga strana ove js t e karakteristike staljinizma jeste stvarna pasm zggT a irokih slojeva drutva. Politika, krupne i manje krupne odluke koje se tiu drutva kao celine u nadlenosti su
samo ueg, do mistifikacije zatvorenog kruga centralnog ruko
vodstva Partije i eventualno drave.^Taj krug je, prema tome.
i poprite antagonizama koji za drutvo mogu samo retko i izu
zetno da budu vidljivi, a gotovo nikad i do kraja jasni, pogotovo
kad je re o njihovim motivima i uzrocima, sve do odluke zatvo
renog kruga da ih obelodani. U jednoj tako nerazuenoj poli
tikoj strukturi kakvu je sagradio i petrificirao staljinizam, mo
gunosti istraivanja i kontakata su strogo odreene, postoje
tano odreeni kanali i forme za to i svako istravanje izvan tih
kanala i formi osuuje se, etiketira, proganja. U takvim uslovima
bi se i najirim sociolokim istraivanjima teko moglo ustano
viti ta zapravo misle oni koji nisu .um eteni" u politiku struk
turu, iji su stavovi irelevantni za tu strukturu i koji nisu po
zvani da svoja razm iljanja i stavove dnevno, po sili mehanizma
drutvenog ustrojstva, javno izraavaju i time doprinose unapre
enju sistema i njegovom leenju od izvitoperavanja i deka
dencije.
U sistemu o kome je re, Svi su se morali pretvarati da fan
tastini silogizmi odraavaju stvarno stanje optih misli. D o
* .Voprosy ekonomiji* >6 4, 1954. su. 33.
178

voljno je bilo postaviti nekome pitanje koje razotkriva glupost


da bi se prisutni ili uzvrpoljili, ili blago osmjehnuli smatrajui
pitaoca idiotom".40
Metod zastraivanja naroda povremenim dramatizovanjem
opasnosti spolja (vojnih, ideolokih i dr.) i unutar zemlie (tezom
o zaotravanju klasne borbe) takoe se logino uklapa u gelu
sliku staljinizma kao politikog sistema, jer se tim metodom
povremeno daju impulsi za disciplinu kao oslonac sistema s jedne strane, a istovremeno dodaje uverljivost itavom sistemu za
snovanom na prinudi. Potreba da se ima neprijatelj j'e, prema
tome, fundamentalno svojstvena sistemu, kao sredstvo za odra
vanje kohezije drutva.
Nije nebitno svojstvo Centralistiko-birokratskog politikog
sistema ovog tipa i hipokrizija. Naprotiv. I najzad, sva navedena
svojstva nalaze svoj logian izraz u jednom u nepriznavanju
nunosti bilo kakvog preokreta u razvoju, jer je taj razvoj ispra
van, u osnovi jedino pravilan i njega opet jedino ispravno i pra
vilno rukovodstvo moe samo dalje da doteruje i usavrava. er
Luka (Gyorgy Lukacz) je ovaj manir staljinizma u njegovom
posledinom dejstvu izjednaio s nedoputanjem prostora za teo
rijski obraun i praktian raskid sa samim staljinizmom.
Staljinizam, kao politika takoe stalno reprodukuie sva svo
ja svojstva, a jedan od naina da se to obezbedi jeste to se
zatvoreni krugovi rukovodee elite obnavljaju samo iz svojih
redova'VtjT izjredova onih koji su vaspitavani tano i strogo po
uzoru i obliju~lame te elite, tj. birokratije. Poredak stvari u tom
pogledu opisali su u novije vreme trojica sovjetskih naunika*60
u manifestu upuenom CK KPSS i vrhovnim sovjetskim orga
nima vlade u kome kau:
4# Jevgenija Ginzburg, Hronika kulta linosti, Zagreb 1971, str. 4T.
60 A. D. Saharov, V. F. Turin, R. A. Medvedov, vidi Encyclopaedia

moderna" br. 12, 1970, str. 9495.

179

.O igledn o je nepoverenje prema delatnim, kritikim


linostima stvaralakih ideja. Uslovi stvoreni takvom kli
mom omoguuju hijerarhijsko napredovanje ne onih to se
odlikuju svojim strunim sposobnostima, nego onih to se
verbalno istiu svojom vemou Partiji, a u stvari teze za
svojim uskim linim interesima i istiu se stavom pasivnih
izvritelja."
Donekle sporno pitanje ini se danas ta je za staljinizam
kao sistem uopte i za drutvenu supremaciju vlasti Partije poistoveene i srasle s dravom stvarna i preovladavajua baza:
komandne pozicije koje im a u ekonomicr-ilr arsenal politikih
sredstava? U odgovoru na ovo pitanje lei i shvatanje sutine
staljinizm a i njegovog istorijskog dometa, tj. da li je to prevashodno .k riz a politikog sistem a" kao to neki ocenjuju ili je to
sam sistem odnosa u bazi, s poloajem proizvoaa i merom nje
govog^ uea u proizvodu koji stvara, kao osnovnim kriterijumom. Od odgovora na ova pitanja zavisi dalje i pristup destaljinizariji.
Autor ovog rada, kao to to proizlazi iz ranije reenog, ipak
sm atra da glavna snaga staljinizma kao sistema poiva na nekon
troliranim komandnim pozicijama u ekonomici, u drutvenom
procesu rada, jer bi promene u tom domenu bre uslovile napu
tanje svih drugih obeleja staljinizma, nego to bi to bio sluaj
obrnutim putem, ako bi on uopre bio realno mogu i efikasan.
Pod obrnutim putem, naravno, podrazumeva se ovde samo po
kuaj nasaivanja nekih demokratskih formi javnog politikog
ivota, a ne radikalna transformacija u drutvenoj politikoj
strukturi.

180

VI

- O MEUNARODNOJ DIMENZIJI STALJINIZMA

Predmet ovog dela rada bie ogranien samo na prostorno,


institucionalizovano irenje i ispoljavanje staljinizma van gra
nica SSSR-a. Bez ove ograde bilo bi inae neophodno iroko raz
matranje stanja i pravaca razvoja meunarodnog radnikog po
kreta i njegovih institucija posle uspostavljanja sovjetske drave,
to ovde nije namera. Najuproenije bi se i za ire shvaenu me
unarodnu dimenziju staljinizma moglo rei da je ona izraena
u odnosu utvrenog taba (svetske revolucije) i brojne rasute
armije (radnike klase i njenih nacionalnih avangardi KP)
kao transmisija tog taba. Proleterski internacionalizam imao je
sa stanovita tako postavljenog odnosa iskljuivu sadrinu
svekolika podrka prvoj sovjetskoj zemlji u nastojanjima da op
stane i da se razvija kao arite svetskog socijalistikog pro
gresa.
U Lenjinovo doba, a i kasnije dvadesetih godina, takva in
terpretacija internacionalnih obaveza svetskog proletarijata i
njegovih nacionalnih avangardi bila je opravdana, naime, oprav
dana sve dotle dok su postojale opasnosti od uguivanja revolu
cije u njenoj poetnoj fazi, organizovanim akcijama imperija
listikih i reakcionarnih snaga sveta i dok je postojala osnova za
realnu perspektivu razvoja sovjetske zemlje kao arita svetskog
181

progresa i napredovanja snaga socijalizma u svetskim


rima.

razme-

I realne sposobnosti i realne perspektive, meutim, stavie


se pod sumnju onog momenta kada pone izrastanje .arita so
cijalizm a* u svetsku velikodravnu silu T kada u tom pogledu
nastupi nova interferencija problema -^interferencija borbe za
napredovanje socijalizm a u svetu i berbe za jaanje pozicije ve
like drave i svetske sile, i kada i u meunarodnim razmerima
bude u tom smislu dolo do .transfera cilje v a*: kad borbu za
podrku i afirmaciju elemenata socijalizma u svetu bude potis
nula i potamnela borba za sopstveno napredovanje i za pozicije
svetske sile.
Reeno je, meutim, da ova pitanja nisu predmet istraiva
nja u smislu praenja nastanka, evolucije i svih konkretnih ma
nifestacija i uticaja koje je prekretnica ka staljinizmu imala na
razvoj meunarodnih revolucionarnih snaga.
Pod meunarodnim ispoljavanjem staljinizma ovde se podrazumeva samo proirenje prostora za to ispoljavanje posle dru
gog svetskog rata, to jest s momentom nastanka vie drava koje
su se deklarisale za s o c ija liz a m ^ predmet izlaganja bie samo
neke okolnosti koje sn omoguile i doprinele da staljinizam pre
e granice Sovjetskog Saveza i prenese se na druge nacije, odno
sno drave.
N a ovom mestu nije suvino podsetiti na ono to je Lenjin
svojevremeno pisao o meunarodnom znaaju ruske revolucije:
U najuem smislu rei. to jest, podrazumevajui pod
meunarodnim znaajem meunarodno znaenje ili istorijsku neizbenost ponavljanja u meunarodnim razmerima
onoga to je bilo u nas. mora se priznati takvo znaenje
nekih osnovnih crta nae revolucije. Naravno, bila bi najveT pogreska kada bi se preuveliala ova istina i primenila
ire'nego samo na neke od osnovnih crta nae revolucije.
182

Isto tako, bilo bi pogreno ispustiti iz vida da e posle po


bede proleterske revolucije makar samo u jednoj od napred
nih zemalja, nastupiti, po svoj prilici, otar prelom, zapravo:
Rusija e uskoro posle toga postati ne uzorna ve ipak zao
stala (u 'sovjetskom' i u socijalistikom smislu) zemlja".1
Postojala je, dakle, teorijska mogunost da se u razvijenim
zemljama, s izvesnim demokratskim tradicijama i razvijenom
radnikom klasom, s viim stupnjem industrijskog razvoja nego
to je bio sluaj s Rusijom posle Oktobra, a takva je bila bar
jedna od istonoevropskih zemalja posle drugog svetskog rata,
bar ehoslovaka (ako se izuzme podeljena Nemaka) krene
drugim putem izgradnje socijalizma i da se izbegne sve ono to
je uslovilo sovjetski model". Meutim, to se nije desilo, a dolo
je do proirenja, multipliciranja sovjetskog modela i prenoenja
uslova, metoda i efekata staljinizacije sovjetskog drutva na
grupu zemalja istonoevropskog podiuja.
Ovo je bilo uslovljeno mnogim faktorima, a okolnosti koje
su posebno olakale takav start novih socijalistikih zemalja
jesu:
fa-j meunarodni odnosi posle drugog svetskog rata. O beleena poecima hladnog rat a. formiranjem blokova i primenom agresivnih akata n meunarodnim odnosima12
situacija u svetu posle drugog svetskog rata doprinela je da
zemlje istone Evrope postanu prvi prostor za meunarodno
ispoljavanje staljinizma kao koncepta i prakse koji su do
tle bili kodifikovani u granicama Sovjetskog Saveza i u in
stitucijama meunarodnog radnikog pokreta;
1 V. I. Lenin, SoineHila, tom 31, izdanie etvertoe. str. 5.
2 Primeri za to su: uguivanje akcija progresivnih snaga u Grkoj; kriza
oko Trsta; blokada Berlina; stvaranje NATO-a i Maralov plan; podravanje
i irenje psihoze opasnosti od novog rata pod parolom neizbenosti konflikta
izmeu imperijalizma i socijalizma", itd.
183

. .V bJ afirm acija Sovjetskog Saveza herojskim dranjem


naroda i pobedama Crven'e armije u drugom svetskom ratu i
posebno u oslobaanju istone Evrope;
l c izostajanje vlastitih revolucija i vlastitog revolu
cionarnog puta dolaska na vlast komunistikih i radnikih
partija u veini sluajeva u zemljama istone Evrope. Ta
okolnost olakala je umnogome brzi uvoz" u te zemlje in
stitucija i politike karakteristinih za Sovjetski Savez i us
postavljanje malih verzija staljinistikog sistema, na osnovi
njegove striktne imitacije u unutranjim uslovima sasvim
razliitim od uslova u Sovjetskom Savezu dvadesetih i tri
desetih godina. Istona Evropa se 19481949. nesumnjivo
bitno razlikovala od Sovjetskog Saveza u godinama kada
su uvedene osnove staljinizma u privredi i drutvu i kada
je trasiran put izgradnje socijalizm a" s forsiranom indu
strijalizacijom, odnosno izgradnjom teke industrije i nasil
nom kolektivizacijom sela.
Sam nain na koji su dole na vlast komunistike partije
u zemljama istone Evrope istovremeno je i pretpostavljao
i znaio odsustvo jedne snane, duboko u narodu stvorene
podloge tih partija za stupanje u dijalog i polemiku sa Sov
jetskim Savezom o pitanjima koja su relevantna bilo za nji
hov unutranji dalji razvoj, bilo za uspostavljanje meusob
nih odnosa na principima koji bi predstavljali neto novo i
bili u skladu s interesima razvoja socijalizma.
Snanu vlastitu podlogu u tom smislu, za dijalog i ot
por, imala je, kao to je poznato, Jugoslavija, a zatim Kina
i Albanija, iz istih razloga i na istim temeljima kao i KP
Jugoslavije, bez obzira na razlike koje su mogle da iskrsnu
u toku suprotstavljanja staljinizmu, na metode i argumente,
pa ak bez obzira i na mogune razlike u ciljevima suprot
stavljanja, i
184

^1
Cd^) nepostojanje tradicije u meusobnim odnosima
zemalja istone Evrope i Sovjetskog Saveza, nepostojanje
kontinuiteta koji bi u svim inae sloenim okolnostima mo
gao bar privremeno da evoluira kao tradicija. Ako je re
o ekonomskim odnosima, tradicija je uglavnom bila na dru
goj strani, a preuzimanje gotovog sovjetskog modela impli
ciralo je potrebu za naglom preorijentacijom u privrednim
strukturama i spoljnoekonomskim odnosima i njihovo usmeravanje odreenim putem izgradnje socijalizma. ehoslovaka, na primer, sa u ovom delu Evrope visokorazvije
nom preraivakom industrijom pre drugog svetskog rata, sa
irokim i kvalitetnim izvoznim fondom za zapadnoevropsko
trite, preorijentisala se na proizvodnju maina-alatljika,
traktora i slino, da bi svoj izvozni asortiman uskladila s
potrebama Sovjetskog Saveza i ostalih susednih zemalja.
I u drugim istonoevropskim zemljama dolo je, u ma
njem ili veem stepenu, do prekidanja pravca" privrednog
razvoja u tom smislu to su zanemarene i one osnove i teko
vine starog drutva koje je moda bilo neophodno iskoristiti
za dograivanje novih osnova, koje su zasluivale dalju evo
luciju i egzistenciju. Ako to u svim zemljama i nije bio slu
aj s proizvodnim snagama kao starim osnovama koje nije
trebalo zanemariti ni ruiti, postojale su druge tradicije
(demokratske, kulturne) koje je trebalo negovati a ne pre
kidati. Zemlje, na primer, koje su usled svog istorijskog
razvoja imale male mogunosti da marksistikim kadrom i
novim aparatom zamene staru inteligenciju kao drutveni
sloj, trebalo je moda s veom opreznou da priu eliminisanju buroazije", koja je u preteno agrarnim zemljama
jedva to i bila u pravom smislu rei, ne eliminiui i onaj
tanak sloj inteligencije koji je mogao da poslui i novom
drutvu u njegovoj kulturnoj izgradnji.
185

N agla preorijentacija u privredi, koja je pomenuta, zna


ila je, izmeu ostalog, koncentraciju ogromnih sredstava
za izgradnju u veini zemalja predimenzioniranih centara
za proizvodnju elika i gvozda, za izgradnju svojih socija
listikih giganata" tipa sovjetskih Donbasa, Kuzbasa i si.
(N ova Huta u Poljskoj, Staljinvaro u M aarskoj, Koie u
ehoslovakoj), to je u konkretnim uslovima novih socija
listikih zemalja u istonoj Evropi znailo, dalje, stvaranje
osnove za staljinizam kao sistem, jer su se istovremeno stva
rale osnove za dugoronu zavisnost od uvoza rude, uglja,
nafte i drugih sirovina iz Sovjetskog Saveza, a time i za
preuzimanje i irenje svih efekata staljinizacije sovjetske
privrede. Ovaj aspekt preorijentacije u privredama i odno
sima istonoevropskih zemalja imae posebne implikacije
za razvoj ekonomskih (i drugih) odnosa izmeu vie drava
s opredeljenjem za izgradnju socijalizma.
Ove okolnosti su znaajne za utiranje puta" za staljinizam
na irem geografskom prostoru istone Evrope. Meutim, osnov
na i odreujua okolnost pri tome sadrana je u samoj prethod
noj staljinizaciji sovjetskog dmtvJU-U-Jfe-nvrenom staljinizmu kao sistemu, koji je raspolagao sredstvima, metodima i
priznatom snagom u meunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata, koji su mu omoguavali da se prostorno proiri. Neto
u toj snazi dodato je takoe i posebno ispoljenom efikasnou
centralizacije u ratnim uslovima. uspesima ratne ekonomike i
Crvene armije, mada je i centralizacija imala ve i pre toga
efekte u brzom stvaranju industrijskih centara i giganata, u br
zoj industrijalizaciji sovjetske zemlje, iako na utrb mnogih di
menzija i industrijskog i opteg razvoja.
Sa izlaskom iz strogo centralizovane ekonomike i drugog
svetskog rata, neki sovjetski ekonomisti pokuali su da stave na
186

dnevni red diskusije o koncepciji daljeg razvoja privrede i sistema,


ali opet, meutim, u materijalnim uslovima koje je, s jedne stra
ne, drugi svetski rat znatno pribliio uslovima dvadesetih godina,
unitivi mnogo toga to je u materijalnom pogledu bilo stvo
reno za kratak period izmeu dva rata, a koje je, s druge strane,
staljinizam u svemu ostalom umnogome udaljio od uslova i atmo
sfere dvadesetih godina.3
Predsednik Dravne planske komisije SSSR-a, N. Voznesenski (N. Voznesenskij), koji je tu funkciju obavljao od 1938.
godine, poeo je da posle drugog svetskog rata u svojim radovima
ponovo istie potrebu da se zakon vrednosti u sovjetskoj privredi
intenzivnije koristi i da ukazuje na objektivnost delovanja eko
nomskih zakona:
ivotna sposobnost ratne ekonomike SSSR zasnovana
je na socijalistikom nainu proizvodnje. Ali, nauni socija
lizam ne odrie znaaj zakona vrednosti, trinih cena i
privrednog rauna za socijalistiku ekonomiku.. . Pobeda
socijalizma u SSSR, ne iskljuuje ve pretpostavlja linu svo
jinu nad dohotkom od rada, nad kuom za stanovanje i do
mainstvom i nad predmetima line potronje. tavie, pra
vo line svojine nad radnim uteevinama, nad kuom za
stanovanje, nad predmetima za linu udobnost, daje vie
podstreka za razvitak sovjetske ekonomike.. . Privredni ra
un u sovjetskoj ekonomici ne samo da ne protivrei socija
listikom privrednom sistemu nego je on glavni podsticaj*
* Ako nita drugo, situacija nakon rata bila jc komplikovanija, po izja
vi Hruova na XX kongresu KPSS. jer je i Staljin postao jo udljiviji, razdraljiviji i brutalniji: naroito je rasla njegova sumnjiavost. Njegova manija
proganjanja dostigla jc neverovatne dimenzije. Mnogi politiki radnici postajali
su u njegovim oima neprijatelji.. . o svemu je sam odluivao, bez obzira na
bilo koga i na bilo to . Poinje obnavljanje mrane istorije tridesetih godina,
ponavlja se u novom vidu lenjingradska afera i dolazi do novog talasa ubi
janja politiara, partijskih i dravnih funkcionera (videti Tajni referat N. S.
Hruova, Zagreb 1970, str. 6869).

I za napredovanje socijalistike proizvodnje jer doprinosi uve' danju dobiti a prema tome i akumulacije bez koje se proiz; vodnja i reprodukcija ne mogu razvijati".4
Moda su Voznesenskog na ponovno pokretanje problema
koji su ve bili predmet diskusije dvadesetih godina podstakle i
neke teze samog Staljina iznoene neposredno pred drugi svetski
rat u tada zapoetim diskusijama oko udbenika politike eko
nomije socijalizma, koje je rat prekinuo. Staljin je, naime, tada
poeo da tvrdi da samo glupai i budale" negiraju objektivnost
delovanja zakona vrednosti u socijalistikoj privredi. Meutim,
posle drugog svetskog rata ista tvrdnja Voznesenskog je ve bila
jeres koja se plaala glavom. N. A. Voznesenski je uhapen mar
ta 1949. godine, jer je pre toga, januara iste godine, podizanjem
cena na veliko u sovjetskoj industriji pokuao i praktino da
primeni svoja stanovita o uvaavanju ekonomskih zakona. Korienje mehanizma cena u sovjetskoj privredi moglo je, naime,
da izazove postavljanje na dnevni red istih zahteva i u odnosima
SSSR-a i istonoevropskih zemalja, dok su fiziko planiranje i
naturalni obrauni u tim odnosima bili za Staljina prihvatljiviji
i jednostavniji.56
Perspektiva, odnosno ansa za meunarodno ispoljavanje
dejstva staljinizma, putem njegovog prenoenja na sisteme isto
noevropskih drava, moda je ba zamaglila svaku ansu bilo kog
pokuaja da se staljinizam oslabi u samom Sovjetskom Savezu
ili da se bar razvije diskusija o osnovama, ili, pak, da bar oivi
ponovo diskusija o privrednom razvoju, ekonomskoj zainteresovanosti proizvoaa i ekonomskim zakonima kao zakonima ima* N. Voznesenski, Ruma ekonomika u SSSR u periodu otadbinskog rata.
Kultura. Beograd 1948, str. 142.
6
Cene na veliko u SSSR-u su nakon uklanjanja Voznesenskog bile po
novo sniene u dva maha januara i jula 1950. a iste godine je Voznesenski
i pogubljen.
88

nentnim sovjetskom nainu privreivanja kroz itav period do


voenja miliona ljudi do komunizma".
Pokuaja da se to uini bilo je krajem etrdesetih i poetkom
pedesetih godina, ali bez uspeha. Na primer, u SSSR-u su u to
vreme bile ponovo zapoete diskusije o udbeniku politike eko
nomije socijalizma prekinute pred rat. Poznata je, na primer, tzv.
novembarska diskusija 1951. godine u CK KPSS o temi ekonom
ski problemi socijalizma, kojim povodom su mnogi ekonomisti,
uviajui besmislenost vladajuih dogmi i budui svedocima i
njenice da je sovjetska ekonomska i drutvena realnost u rasko
raku i s najuproenijim predstavama o socijalizmu, pokuali da
iznesu neke svoje, jasne ili konfuzne, koncepcije koje bi bile
razliite od zvanino priznatih koncepcija. Na primer, L. D. Jaroenko je tada doao na ideju o racionalnoj organizaciji proiz
vodnih snaga" kao osnovnoj potrebi socijalizma koji je on lino
doiveo i zato se zalagao za razvoj naune teorije organizacije
proizvodnih snaga u drutvenoj proizvodnji i za razvoj teorije pla
niranja" kao osnovnoj sadrini ekonomske teorije socijalizma.
Uviajui nepostojanje materijalnih i kulturnih pretpostavki za
socijalizam u sovjetskoj stvarnosti, Jaroenko je takoe insistirao
na tome da se kao osnovni zakon socijalizma tretira stalni po
rast i usavravanje proizvodnje materijalnih i kulturnih uslova
drutva". Kao to je poznato, Staljin je otro napao Jaroenka,
povezujui njegove stavove s gleditima Bogdanova i Buharina,
a zvanini rezultat celokupne pomenute diskusije oformljen je
kao Staljinove primedbe" na predloge i kao njegova miljenja o
problemima, poznata kao njegov rad Ekonomski problemi so
cijalizma u SSSR-u".6 Tom prilikom Staljin se razraunao" i s
predlozima da se kolhozima prodaju u svojinu osnovna sredstva
za proizvodnju koja su bila koncentrisana u mainsko-traktorskim
Videti Bol'evik", 1952, str. 18, J I 50.

189

stanicama i da se na taj nain drava rastereti investicija u poljo


privredu, ime bi se postiglo da sami kolhozi snose odgovornost za
odravanje i razvoj mainsko-traktorskog parka, jer su oni za to
potpuno sposobni. Autori ovakvog predloga7 smatrali su da je
to put da se kolhozna svojina priblii optenarodnoj svojini".
Jedan od argumenata Staljinove kritike ovakvih razmiljanja bio
je da je posredi nerazumevanje" uloge robnog prometa u socija
lizm u" i neshvatanje da je robni promet inkompatibilan s per
spektivom prelaska iz socijalizma u komunizam".
Pod kritiku Staljina dopao je tada i ekonomista N. Notkin
koji je, izmeu ostalog, sm atrao loginim da se sredstva za proiz
vodnju proizvedena u sovjetskim preduzeima tretiraju kao roba.
Atm osfera obrauna sa svakim pokuajem skretanja s koloseka partijski ozvaniene ideologije i teorije" u SSSR-u, dala je
ton i poecima socijalizma u zemljama narodne demokratije u
vreme kada je nastanak ovih zemalja, po Staljinu, obeleio dru
gu etapu opte krize kapitalizm a" i kada je istovremeno zapoelo
utvrivanje stratekog po jasa" SSSR-a u istonoj Evropi, izmeu
ostalog i primenom tom cilju adekvatnih metoda u uspostavlja
nju i odreivanju karaktera i pravca razvoja ovih zemalja i nji
hovih veza sa SSSR-om. Jedan od metoda, prost veoma., ali ve
zane s njim kaievima isto toliko vrstim kao i druge transmisije
sovjetske Partije u granicama Sovjetskog Saveza. To razgranjavanje Staljmovih pipaka" ugraivanjem uTnreu transmisija po
red sovjetskih institucija jo i niza drava i njihovih nacionalnih
institucija, predstavlja moda najuproeniju sutinu odnosa iz
7
A. V. Sanjina i V. G. Vener; predlaui to ovi ekonomisti su se po
zivali i na to da je CK SKP (b) u vreme masovne kolektivizacije sela, krajem
1 9 2 9 . i poetkom 1 9 3 0, sam stajao na stanovitu da mainsko-traktorske sta

nice treba kasnije predati u svojinu kolhozima, zahtevajui od ovih da nji


hovu vrednost isplate dravi u roku od tri godine. Meutim, krajem 1930.
godine, CK SKP (b) je ovu svoju odluku ukinuo.
19 0

meu SSSR-a i drugih zemalja za vreme Staljina. Ipak e se o tim


odnosima na ekonomskom planu rei ovde neto vie na primeru
okolnosti pod kojima je osnovan i korien SEV kao zajednika
organizacija za ekonomsku saradnju zemalja o kojima je re.
Savet za uzajamnu ekonomsku pomo je osnovan januara
1949. godine, kada su ve uveliko postojali punktovi" i kanali
za obezbeenje vojno-politikog saveza SSSR-a i zemalja narod
ne demokratije i za obezbeenje sovjetskog nadzora nad eko
nomskim, unutranjim i spoljnoekonomskim tokovima u istonoj
Evropi. Razmeteni su ve bili sovjetski saveznici na svim nivo
ima, osnovana meovita drutva, sovjetski ambasadori su imali
svoju specifinu misiju i privilegovan poloaj (kao kod svoje
kue"), a sovjetska vojska je taleoe bila prisutna u svim zemlja
ma narodne demokratije.
Bez ikakvog formalnog zajednikog organa mogli su se pre
ma tome neformalnim sredstvima u ovo vreme usm'eravati odnosi
u pravcu koji je Staljin nalazio za poeljan.
Meutim, istupanjem protiv svih neformalnih sredstava i
metoda Staljinovog sistema stvaranja stratekog pojasa" Sovjet
skog Saveza, Jugoslavija je 1948. primerom skrenula panju na
pitanja ekonomskih odnosa izmeu socijalistikih drava kao na
sporna pitanja od bitnog znaaja za dalji samostalni razvoj tih
zemalja. S druge strane, inicijative i aktivnost SAD u Evropi, po
sebno Maralov plan za obnovu Evrope, podstakli su svojom
pojavom formalnu potrebu da se forme odnosa u istonoj Evropi
institucionalizuju. Staljin je zabranio uee zemalja narodnih demokratija u Maralovom planu, ali zabrana nije otklonila izvesna
kolebanja, odnosno prieljkivanja pojedinih zemalja da uestvuju
u njemu (na primer, ehoslovake). Sa ciljem da se suzbiju i kanaliu eventualni neeljeni sukobi na tom planu i u interesu
daljeg jaanja politikog saveza, u Moskvi je 23. januara 1949~:
odrano ekonomsko savetovanje predstavnika SSSR-a, Bugarske,

y fi

M aarske, Poljske, Rumunije i ehoslovake. Rezultat tog savetovanja bilo je osnivanje Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo.
Izvetaj^) osnivanju^ koji j e tada objavljen, odraava naglaene
politike motive i dosta ograniene ^ o n o m sk e ciljeve, kao to
se to vidi iz j:entralnog dela ovog prvog dgkumenta o SEV-u:
N a savetovanju je, dalje, konstatovano da vlade Sje
dinjenih Amerikih Drava, Engleske i n'ekih drugih zapad
noevropskih zemalja u sutini bojkotuju trgovinske veze sa
zemljama narodne demokratije i SSSR-om, zato to ove zem
lje sm atraju nemogunim da se potine diktatu Maralovog
plana, jer plan naruava suverenitet i interes njihovih nacio
nalnih ekonomika. Vodei rauna o tim okolnostima, na sa
vetovanju je razmotreno pitanje mogunosti organizovanja
tesnih veza u irokoj privrednoj saradnji zemalja narodne
demokratije i SSSR-a.
U cilju ostvarenja ire ekonomske saradnje zemalja na
rodne demokratije i SSSR-a na savetovanju se smatralo nu
nim da predstavnici zemalja uesnica ovog savetovanja os
nuju, na bazi ravnopravnog predstavnitva, savet za uza
jamnu ekonomsku pomo, koji e imati za zadatak razmenu
privrednih iskustava i pruanje uzajamne pomoi u tehnici,
sirovinama, namirnicama, mainama, alatima i si."8
Karakteristino je da se u prvom dokumentu o SEV-u ne
spominju ni pod'ela rada ni planiranje ekonomskih odnosa meu
zemljama osnivaima, kojima su se kao lanovi novostvorene or
ganizacije ubrzo pridruile jo Albanija (1949) i Nemaka DR
(1950). U poststaljinskom periodu inie se veliki napori da upra
vo to bude sadrina aktivnosti SEV-a i govorie se o ekonomskoj
integraciji kao cilju, ali e se ujedno pokazati da se u izmenjenim
uslovima, bez Staljinovih metoda sile, takva ekonomska integra
cija ne moe lako ostvariti.
8 .Rude pravo*, 25. januar 1949.
192

Postoje razne procene o tome zato Staljin, koji je imao


silu i mnoge okolnosti pogodne da je i primeni, nije nametnuo
ekonomsku uniju i nije koristio SEV, ve se na ekonomskom pla
nu zadovoljio time da se u trgovinskoj razmeni na bilateralnoj os
novi izvri koncentracija istonoevropskih zemalja oko SSSR-a, da
se te zemlje povuku iz trgovine IstokZapad (emu je, naravno,
doprinela i diskriminacija i blokada od zapadnoevropskih zema
lja) i da se ekonomski praktino iskoriste za potrebe 'ekonomske
obnove Sovjetskog Saveza. Po reima poljskog planera S. Jendrihovskog (S. J?drychowski) ,,u poetnoj fazi SEV je ograniio
svoju delatnost na sferu trgovinskih odnosa, a problemi proizvod
nje bili su tretirani samo fragmentarno",9 ali ak i taj znaaj
SEV-a u poetnoj fazi je sporan, jer posle prva tri zasedanja (apri
la i avgusta 1949. i septembra 1950), Savet se nije ni sastajao
sve do 1954. godine, a stvarna promcna u trgovinskim odnosima
je od iracionalnog izbegavanja SSSR-a izmeu dva rata na takoe iracionalnu koncentraciju oko SSSR-a posle drugog svetskog
rata koincidirala s pojavom SEV-a, ali nije bila rezultat njegove
aktivnosti.
Istonoevropske zemlje nisu pre drugog svetskog rata gotovo
ni imale trgovinske veze sa Sovjetskim Savezom kao svojim susedom. Takoe su i meusobne veze bile ograniene po obimu,
to se moe videti iz tabele XXIV.
Preokret u spoljnotrgovinskim vezama istone Evrope, kakav
proizlazi iz navedenih podataka, praen je, kako je ve ranije
reeno, praktinim prilagoavanjem ekonomskih modela, 'eko
nomskih politika i trgovinskih procedura istonoevropskih ze
malja sovjetskim uzorima. U vreme kada se taj proces vrio
do 1952. godine, nisu bile potrebne nikakve forme ni ideologije,
ni dravni pregovori ili sporazumi u istonoj Evropi, jer to je bilo
vreme grube neformalne sile" koje je obuhvatalo i mran'e pro-
Tribuna ludu", 79. listopad 1957.
193

T a b e la X X I V U s m e re n o st s p o ljn o tr g o v in s k e ra z m e n e n e k ih I s to n o e v ro p sk ih
z e m a l ja 1938, 1952, i 1958. (% od ukupne razmene, bez nevidljivih stavki)

Zemlje

Bugarska
ehoslovaka
Maarska
Poljska
Rumunija
Neponderisani proek

15
11
14

21

49
18
29
20
25

0
0
0

16
21
31
17
19

14
5
9
16
9

59
32
29
32
57

19
16
25
13
13

13
15
16
17
12

53
33
27
26
51

11

28

21

11

42

17

15

38

a aproksimativni podaci
b cifre za 1931. su za Ncmaku; cifre za 1952. i 19Si. su za Sareznu Republiku Nematku i
DR Nemaiku kombinovano.
Izvori: za 1938. godinu League of Nations. The Nervork of Wodd Trade. Gcneva 1942: za
1952. Ecanomlc Survey of Europe In 1954. Geneva 1955. pp. 113. 292; za 1958. UN.
Yearbook of International Trade Statlstles. 1961; u 1958. SR Nematlu je uestvovala
sa 50;. u neponderisanom proeku, a Nemaka DR sa 1^/e.

cese revolucionarima, sa iskonstruisanim optubama kojima se


Staljin unapred obezbeivao od eventualnih pojava neposlunosti
ili pokuaja stavljanja na dnevni red principa meudravnih eko
nomskih odnosa ili pobuna protiv bezakonja i nepravde.
U optunicama ili presudama na procesima organizovanim u
tom razdoblju u M aarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji, Polj
skoj i ehoslovakoj, isticana su, izmeu ostalog, dva zloina"
s gore pomenutom svrhom zastraivanja unapred: povezanost
sa faistikom , imperijalistikom, itd. klikom " u Jugoslaviji;
navodno spreavanje razvoja spoljne trgovine sa Sovjetskim Sa
vezom.
N a procesu u Pragu, npr., u optubama protiv Slanskog i dru
gih rukovodilaca zaverenikog centra" tvrdilo se da su se zaverenici trudili svom silom da spree isporuku robe SSSR-u i dra
194

vama narodne demokratije ne vodei rauna o ugovorima, zahtevajui za robu daleko vee cene od tekuih cena na svetskom
tritu. Nasuprot tome, u kapitalistike zemlje su slali robu po
znatno niim cenama od onih koje su zahtevali od SSSR-a, a koje
su bile ispod nivoa cena na svetskom tritu. . ." 101
Optueni su u svojim iskazima" priznavali": spreavali
smo razvoj spoljne trgovine sa SSSR, naruujui i uvozei, na primer, proizvode mainogradnje i ureaje iz kapitalistikih zemalja,
mada smo iste maine i ureaje proizvedene u SSSR mogli kupiti
po niim cenama. Veliki broj sovjetskih narudbina bio je odbi
jen pod izgovorom da ehoslovaka industrija ne proizvodi trae
ne proizvode, dok ih je, u stvari, ona proizvodila.
U drugim sluajevima trgovina sa Sovjetskim Savezom koena je namerno visokim cenama, ili su te narudbine samo delimino prihvatane pod lanim izgovorom da je kapacitet fabrike
nedovoljan i sabotirani su odreeni rokovi isporuke.. . Na isti
nain je postupano i sa narudbinama zemalja narodne demokra
tije i tako su trgovinske veze sa ovim zemljama bile ogrania
vane".11
Za ekonomske odnose u ovom mranom razdoblju, koje e
kao istorija postati kasnije znaajna konica savremenosti u
SEV-u, karakteristini su, mimo trgovine po proizvoljnim cena
ma, i neki drugi prilivi iz istone Evrope u Sovjetski Savez. Sam'e
reparacije su objektivno imale mesto u tome, mada se ne mogu
bez ograda prihvatiti tvrdnje nekih autora sa Zapada da je po
osnovama reparacija SSSR bio u to vreme jak primalac pomoi"
iz prostog razloga to reparacije Sovjetski Savez nije dobijao ni
nepravedno ni neopravdano.
10 Artur London, Priznanje, Prosveta, Beograd 1969, str. 305.
11 Ibid., str. 3 0 5 -3 0 6 .
195

T a b e la

X X V S o v je t s k a p r i m a n ja o d i s t o n o e v r o p s k i h z e m a l ja
r e p a r a c i j e i p o s l i n i m o s n o v a m a 1950. g o d i n e

za

(u milionim a dolara, po cenama 1 9 5 0)

Zemlja i osnov

Iznos*

Nemaka DR reparacije
Nemaka DR trokovi izdravanja
sovjetske vojske
Maarska reparacije1
Rumunija reparacije1
Poljska niske cene uglja3
Vojni tranzit i trokovi izdravanja
sovjetske vojske (bez Nemake DR3)

1.4 0 0
500
47
71
120
250

Svega

2 .3 7 0

* Procene navodi P. ). D. Wiles. Communist bitcnationai Ecenemlcs, N e* York


VVarhington 1969, p. 397.
1 Godinja rata sa 1930. procenjena je na taj nain to je u obzir uzeta ukupna
suma od 300 miliona dolara, koja je trebalo da se isplati prvobitno za 6 godina, a kasnije
je rok produen na S godina: ukupna suma od 300 miliona smanjena je 194S. sa 50*/. Na
isti nain je procenjena i godinja rata za Rumuniju, za koju je prvobitna suma reparaija imosila 300 miliona dolara ukupno.
* U razdoblju 19461933. Poljska je isporuila Sovjetskom Savezn oko 60 miliona tona
kamenog uglja iznad njenog normalnog eksporta, po specijalnim, niskim cenama. U 1930.
godini ove cene su. kako navodi P. Wiles. bile 3 dolara po toni. dok bi normalne cene na
tritu iznosile po toni priblino 18 dolara. Iznos od 130 miliona dolara n tabeli izraunat
je kao razlika u ceni. Prema poljskim izvorima, ukupna poljska potraivanja usled razlika
u ceni uglja. koji je Poljska izvozila u SSSR u periodu 19491933. po niskim cenama izno
sila su 333 miliona dolara. Za regulisanje ovih poljskih potraivanja SSSR je anulirao kre
dite dodeljene Poljskoj do 1. XI 1956. (.Tribuna ludu*. 3030. grundzien' 1956).
1 Uzeto je da ova stavka iznosi aproksimativno polovinu ukupnog iznosa Nemake DR
po istom osnovu.

Suma od 2.370 miliona dolara, koju je prema navedenoj pra


eni Sovjetski Savez primio za reparacije i po slinim osnovama,
znaila je oko 3% sovjetskog nacionalnog dohotka u to vreme.
Posle Staljina, do 1955. godine, sve reparacije su bile isplaene,
a sva meovita drutva ustupljena, odnosno prodata partnerima
koji su preko tih drutava bili eksploatisani.12
U drugoj polovini pedesetih godina izmenie se mnogo to-ta u poloaju Sovjetskog Saveza i u atmosferi u istonoj Evropi.
Izmei
1 g, od neto-primaoca po raznim osnovama u razdob
lju do
SSSR e postajati postepeno neto-davalac pomoi.
12 Vidcti o tome Vladimir Dedijer,
Prosveta, Beograd 1 970.

n o v i a S t a ljin a ,

196

I z g u b lj e n a

b itk a

Jo sifa

V isa r io -

odnosno kredita. Ova promena se delimino vidi i iz podataka u


tabeli XXVI.
Tabela XXVI Sovjetska priman ja ( + ) odnosno davanja () sredstava
u istonoj Evropi

(u milionima dolara)

1950.

Neto-primanja, ukljuujui
reparacije i anulirane dugove
Neto-zajmovi

+ 2.3 7 0
+ 1 5 0

1957.
'

+ 195,5
59

Izvor: 'Problem: of Communism", JulyAugust 19J9.

1957/godine SSSR je, kao to se vidi, davalac zajmova istonoj EvropiT o emu e kasnije jo biti rei.
Uglavnom, zakljuujui ovaj period uspostavljanja ekonom
skih odnosa izmeu SSSR-a i zemalja istone Evrope u Staljinovo
doba, moe se tvrditi da je to bio period kada je jaanju eko
nomskog i politikog uticaja Sovjetskog Saveza i formiranju bloka
bilo podreeno sve i kada se malo ili nimalo panje obraalo na
.sredstva, metode i forme kojima se to ostvaruje.13
Sam Savet^za uzajamnu ekonomsku potno nije za to bio ne
ophodan i njegova uloga je i bila beznaajna. Postoje ocene da
SEV za Staljina i nije bio pogodna forma koju bi mogao ili hteo da
koristi, i to iz sledeih razloga: SEV je formalno bio zasnovan na
sporazumu koji je bio demokratian, to jest naglaavao je nacio
nalnu suverenost i meunarodnu ravnopravnost: SEV je bio me
udravni, a ne meupartijski organ, te je u okolnostima suprematije partija u svakoj od zemalja-lanica bio de facto sasvim
k
13 Neki autori na Zapadu procenjuju da je Sovjetski Savez do 1956,
izvlaio iz saradnje s istonoevropskim zemljama iste koristi u iznosu od bar
iffilijardu amerikih dolara godinje (Videti, na primer, Zbigniew K. Brzezinski,
The Soviet Bloc Unity and Conflict. Cambridge 1960, p. 283.
197

sporedan organ. No. bez obzira na svoju beznaajnu ulogu u for


siranju neeljenog karaktera ekonomskih odnosa njegovih lanica
u razdoblju o kome je bilo rei, SEV e. odnosno njegova aktiv
nost. kasnije biti na mnogo naina obeleena" istorijom ovog
razdoblja kada su usaeni koreni nekih savremenih pojava, ne
sporazuma i tekoa.

198

VII
- ZAKLJUAK ILI: O IDENTIFIKACIJI IZVORA
TEKOA I DALJIM IMPULSIMA ZA PROMENE SISTEMA
Reprodukovanje izvesnih disproporcija u privrednom razvoju
SSSR-a i ostalih zemalja SEV-a i dugo nakon toga to su ih od
govarajui organi i ekonomisti u tim zemljama konstatovali i
uoili, pokazalo je da su odreeni ekonomski instrumenti i merila privrednog razvoja zadravani u praksi i onda kada su raz
vojem proizvodnih snaga, zavretkom prve faze industrijalizacije,
bih prevazieni i postajali faktor koji je ometao dalji razvoj.
Insistiranje na tome da se nuna centralizacija i politizacija
privrednog ivota prikau kao imanentne socijalistikom nainu
proizvodnje i, s tim povezano. apioTutiovanje nekih institucija
roenih u primitivnim, pa, prema tome, Tsasvim netipinim uslovima izgradnje socijalizma, kao imanentno socijalistikih instituoja^pokazali su se kasnije vrlo tetnim za privredni razvoj i od
nose u SEV-u.
U privrednoj praksi zemalja SEV-a zanemarivani su objek
tivni ekonomski zakoni, koji, svojom unutranjom logikom deluju
u pravcu porasta produktivnosti rada. A faktori koji utiu na
porast produktivnosti drutvenog rada su sloeni i ne mogu se
poistoveivati samo s kvantitativnim porastom proizvodnih snaga,
uz zanemarivanje uslova pod kojima se ostvaruje taj porast i cene
po koju se on ostvaruje. Marks je na vie mesta ukazivao da e
199

radno vreme, ak i kad ne bude prometne vrednosti uvek biti


supstancija koja stvara bogatstvo i mera trokova potrebnih za
njegovu proizvodnju".1 Isto tako, govorei o faktorima produk
tivnosti rada, Marks je podvlaio:
. . . . ne uzimajui u obzir razlike u prirodnoj energiji
i u steenoj radnoj umenosti raznih naroda, proizvodna
snaga rada mora uglavnom da zavisi:
prvo, od prirodnih uslova rada kao to su: plodnost
zemlje, bogatstvo rudnika itd;
drugo, od sve veeg usavravanja drutvenih snaga rada
koje proistie iz: proizvodnje u velikim razmerama, iz kon
centracije kapitala i kombinacije rada, iz dalje podele rada,
iz primene maina i poboljanih snaga, iz smanjivanja vre
mena i prostora pomou sredstava za vezu i saobraaj, kao
i iz svih drugih pronalazaka pomou kojih nauka primorava
prirodne snage da slue radu i na osnovu kojih razvija dru
tveni ili kooperativni karakter rada."**
Kapitalizam poveava proizvodnu snagu rada permanentno,
dnevno, jer kao to je opet davno Marks konstatovao: Indu
strijski kapitalist stalno ima pred sobom svetsko trite, on uporeuie i stalno mora da uporeuje svoje sopstvene trokove proiz
vodnje sa trinim cenama ne samo u svojoj zemlji, ve i u elom
svetu".3 Takva merila i stalno uporeivanje nedostajali su priv
rednom sistemu zemalja SEV-a u proteklom razdoblju. Pojam
trita bio je skoro sasvim iskljuen iz arsenala kategorija soci
jalistike ekonomike, a zajedno s tim bila su u osnovi odbaena
i ekonomska merila za v e rifik a riju o n o g a to se pIQiZYodi. Proiz
voai su se ravnali" samo-prema onoinTltiTje planom fiksirano
kao zadatak, a dravni planeti su se u odreivanju tih zadataka
ravnali samo prema onome to je u prethodnoj godini ostvareno.
1 K. Marks, F. Engels. Soineniia. Tom 26. fast TFI. str. 265.
* MarksEngels, Izabrana dela. Tom 1. Kultura, str. 397398.
* K. Marks, K apital, tom III, Kultura. Beogtad 1 948. stT. 34.
200

Tako se, na primer, i produktivnost rada planirala i iskazivala,


odnosno merila u poreenju s prethodnim periodom (kao uostalom
i mnogi drugi pokazatelji razvoja), a ne u poreenju s onim ni
voom koji je moguan na odreenom stepenu razvoja nauke i
tehnike i koji je optimalan u poreenju sa svetskim merilima.
Usled nepostojanja odgovarajuih ekonomskih motiva delovanja
i usled sputavanja ekonomskih veza izmeu proizvoaa i potro
aa, osobito na mikroekonomskom nivou, u uslovima preterane
centralizacije nisu se esto realizovale ni godinje planirane stope
poveanja produktivnosti rada u zemljama SEV-a, iako osnove
za njihovo planiranje nisu odgovarale krupnim koracima u svako
dnevnom napredovanju nauke i tehnike u svetu. Poetkom ezde
setih godina mnogi ekonomisti zemalja SEV-a konstatuju pojave
kao to su raskorak izmeu stope poveanja industrijske proiz
vodnje i stopa poveanja produktivnosti rada, nisku produktivnost
u industriji i dalju tendenciju njenog opadanja,4 osobito u zem
ljama koje su iscrple mogunost za ekstenzivan razvoj, to jest za
dalje poveanje proizvodnje, odnosno zaposlenosti u industriji angaovanjem radne snage iz poljoprivrede.
Apsolutizovanje uloge centralnog plana,, nepostojanje organske veze i7 m e d n p r n iT u n a r n u p r n r e g n reprodukcije i odvojenost,
proizvoaa od potroaa, odnosno trita, imali su za posledicu
ne samo_odsustvo neposrednog interesa proizvoaa za koliinu
opremeenog i ivog rada koje se utroe na proizvodnju radi
izvravanja odreenih planskih zadataka, ve i nepostojanje inte
resa za kvalftet i sudbinu proizvoda kao upotrebnih dobara. To
odsustvo interesa izraavalo se u tendenciji ka poveanju zaTlha"
robe loeg kvaliteta, u smanjenju proizvodnje na jedinicu osnovnih
fondova i jedinicu ulaganja; ono se isto tako izraavalo i u onoj
dubokoj protivrenosti procesa drutvene reprodukcije na ije je
4 Videti npr. radove J. Dudinskog, Artura Bodnara, I. Novozemskog,
J. Bjeljajeva i drugih.
201

posledice ukazao eki ekonomista Z. Vergner kad je pisao da se


drutvena reprodukcija u socijalistikim zemljama ostvaruje akn
to .postepeno rastu mrtvi prometi unutar proizvodnje, to nji
hova proizvodnja u sve veoj meri tako rei guta samu sebe. svoj
rezultat, a za drutvo, za finalnu potronju, proces reprodukcije
daje sve manje i manje".6
U literaturi zemalja SEV-a, poev od ezdesetih godina, na
lazile su se sve ee kategorine konstatacije sline sledeoj:
.Sve evropske socijalistike zemlje, ne izuzimajui ni Nemaku
DR ni ehoslovaku, u pogledu produktivnosti rada, tehnikoekonomskih parametara i kvaliteta mnogih industrijskih proiz
voda u ovom ili onom stepenu jo uvek zaostaju iza razvijenih
kapitalistikih zemalja".6
Nepostojanje automatskih, prirodnih, impulsa u procesu re
produkcije za elastino prilflgn av an j^jrm T V ftd flj** Tahtevim a po
troaa, za snienje cene kotanja j za stalno usavravanje upo
trebnih svojstava robe koja se proizvodL nedostatak-pnrodne po
trebe preduzea, odnosno proizvoaa das^e kao u sluaju Marksovog industrijskog kapitaliste stalno i dnevno ravnaju prema
drugima, prema viim dostignuima u zemlji i s^etu u drutveno-ekonomskim uslovima reprodukcije zemalja SE-a, znailo
je u velikoj meri nepostojanje onog motiva_za unapreenje pro
izvodne snage drutva koii bi kao motorjbio ugraen u sam pro
ces dniarene rep ro d u k cije A pso lu tn a ulo g a d rave u privredi to
iskljuuje. Uostalom, socijalistika praksa do danas nije do kraja
resila problem ugraivanja takvog motora, odnosno motiva koji
bi imao permanetno, svakodnevno ejstvo. Isto tako nisu reeni
ni problemi uvoenja odgovarajuih poluga na mikroekonomskom^
planu kojima-bi-sft pokretalo paralelno,, istosmerno dejstvo poje
5 Vidcti: .Politika ekonomie' Ms 11. 19 6 5. str. 963.
Vidcti V. Kae. .N o v o e vTemja", >6 4 3 . 19 6 5. Iz ranije datih nporednih
pokazatelja jasno je u kojoj meri se tvrdnja sovjetskog autora odnosi i na sam
Sovjetski Savez.
202

dinanih i optih interesa,u procesu proizvodnje i kojima bi se eliminisalo dejstvo suprotnih interesa pojedinaca, kolektiva i dru
tva.
Tek razvijeno samoupravno drutvo moe u tom pogledu da
izmeni stanje stvari.
U uslovima sloenijih, razgranatijih proizvodnih snaga, dr
ava moe sve manje da obuhvata sloene meuzavisnosti u pro
cesu reprodukcije, a insistiranje na tom obuhvatanju vodilo je u
praksi SSSR-a i zemalja istone Evrope ka praktinom kidanju
funkcionalnih meuzavisnosti u privredi. Negativni efekti takvog
kidanja prikrivani su i zamagljivani sistemom cena, raspodele i
drugim merama koje su imanentne itavom sistemu.
Arbitrarna odreivanje cena, n a . primer, nezavisno od trokova proizvodnje, dovelo je do formiranja takozvanih samostalnih krugova cena koji su ometali normalnu i organsku pove
zanost procesa reprodukcije i spreavali da se na tritu ispolje
stvarni ekonomski efekti proizvodnje. U nivou i odnosima cena
odraavala se samo politika preraspodele istog dohotka u priv
redi, pre svega politika ubiranja akumulacije kroz porez na pro
met. Mobilizacija vika proizvoda, koju drava vri kroz cene
predmeta za potronju, nezavisno od dobiti, odnosno rentabil
nosti, imobilisala je cene unutar dva odvojena kruga, tj. dva
nivoa cena: niih cena sredstava za proizvodnju i visokih cena
sredstava za potronju. Ta imobilizacija unutranjih cena znaila
je u krajnjoj liniji nepostojanje cen'e kao kategorije robne pro
izvodnje. U praksi cene nisu imale gotovo nikakve veze ni s tro
kovima proizvodnje ni s upotrebnim svojstvima proizvedenih
dobara, pa drava nije mogla preko njih ni da sledi promene u
produktivnosti rada; drugim recima, ona nije mogla da sledi pro
mene u ukupnoj koliini rada koja se ovaplouje u proizvodima
a smanjenje te ukupne koliine rada bi, po Marksu, moralo da
203

slui kao osnovni kriterijum za poveanje proizvodne snage rada


ma kakvi da su drutveni uslovi pod kojima se proizvodi.
Preterana r e n t r a l i z a r i ja i h i m lra riT a /M j;. privrede postojali
su postepeno ne samo uzrok neefikasnosti privreivanja ve i no^ a posledica same te neefikasnosti time to se izmeu centra i
baze produbljavao jaz i raskorak u interesima., te je centar,, u
tenji d a j i ^ s T mizIra 'efekte svojih .odluka, morao sve vie da se
oslanja na instrumente pritiska, ime su se opet izvrioci odluka
sve vie gurali' u sam oodbranu" i noyo__utvrivanje barikada
izmeu sebe i upravlja a .7^
~Na spoljnoekonomskom podruju apsolutizovanje uloge dr
ave fiksiralo se u praksi drava istone Evrope kao apsolutizo
vanje instituta dravnog monopola spoljne trgovine i valutnog
monopola. Dravni monopol je idenrifikovan kao imanentno soc ij a 1i s ti k j_u s ta nova, Iako je ta ustanova stvorena prvi put u
"uslovima i u svrhe koji nisu ni po emu mogli da reprezentuju
uslove i svrhe socijalizma uopte.8 Monopol spoljne trgovine i va
lu tn i monopol omoguili su dravi da odrava samostalne, izolovane unutranje L spoline sistem e.cena s velikim razlikama u
nivou, odnosima i kretanju unutranjih i spoljnih cena, nezavisno
od trokova rada i produktivnosti rada. Sistemu privreivanja u
zemljama SEV-a odgovarali su takvi izolovani krugovi cena" kao
barijere protiv delovanja zakona vrednosti i protiv bilo kakvog
ekonom skog-uticaia TpoljTfTm-prniTrvoae. Funkcija unutranjih
cena sasto jala j e samo u tome da obezbedi stabilnu kalkulacionu
osnovu za preduzee, dok su rezultati ekonomske aktivnosti preuzea, odnosno.sam a ta aktivnost, bili ograeni.! nezavisni od
7 O tome da se u centralistikom sistemu privreivanja planeri i proiz
voai nalaze sa ve strane barikade", o uzrono-posledinom zatvaranju
kruga pri tome i o drugim negativnim posledicama centralistikog upravljanja
privredom, videti poljskog ekonomistu Zbigniewa Lewandowicza u nedeljniku
..Kultura", Warszawa, 5. septembar 1971.
8 Vie o tome, kao i o promenama kojima se tei videti: Meuna
rodni problemi" br. 2, Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1969.
204

uslova realizacije na tritu u zcmljj i van nje. J akvo ograivanje


od impulsa sa trita i, posebno, odvoj'enost proizvoaa od
svetskih uslova, morali su da se negativno odraavaju na tehniki
nivo proizvodnje. Trgovinski i valutni monopol i uslovi za uspo
stavljanje izolovanih sistema cena koji su oni stvarali, doprino
sili su da se na makroekonomskom planu odraavaju u iskrivlje
nom vidu stvarni efekti proizvodnje i razmene, to je imalo uticaja i na usmeravanje razvoja privrednih struktura i spoljne
trgovine zemalja SEV.
Privredne i druge tekoe u razvoju SSSR-a i ostalih socija
listikih zemalja Istone Evrope posluile su vladama i partijama
u lanicama SEV-a kao impuls da inauguriu reforme u unutra
njim sistemima privreivanja iji su koncepti i realni tokovi do
voljno poznati. Osvmuemo se samo ukratko na plafone" tih
realnih tokova. Reforme, kao i proces nacionalnog osamostalji
vanja, kao dve osnove i pretpostavke za unapreenje odnosa u
SEV-u, imale su, u stvari, i svoju pretpostavku destaljinizaciju.
Ne samo to, potreba i zahtev za destaljinizacijomTnli su naJEitmji
strateki smisao i sutina ekonomskih reformi i nacionalne eman
cipacije. Meutim, iskustvo pokazuje da destaljinizacija ima svoje
plafone" u SSSR-u, pa, prema tome, i u zemljama istone Evro
pe, bilo da su oni omeeni omerom unutranjih subjektivnih
snaga u pojedinim zemljama, bilo da su nametnuti spolja, zavisno
od odnosa snaga u regionu tzv. socijalistikog sveta. Jer, iako su
u ovom pogledu u principu najhitniji tzv. unutranji frontovi"
socijalizma i to kolike su snage i kojim sredstvima se one bore
za destaljinizaciju, ako je j'edna zemlja u situaciji da se ponaa
prvenstveno kao velika sila, onda unutranji procesi u toj zemlji
mogu da budu, kao to je 1968. godina pokazala, meunarodni
faktor, odluujui za tok i ishod unutranjih procesa u drugim
zemljama. Nakon dogaaja u 1968. godini sasvim je van sumnje
da, dokle god u ponaanju Sovjetskog Saveza prema drugim zem

ljam a bude osnovno ne to to je on socijalistika zemlja, ve


to to je velika dravna sila, njegova rnera" destaljinizacije bi
e plafon i za druge zemlje u granicama istonoevropskog regiona. Koliko moe da traje to poistoveivanje najmonije drave
i najispravnije formule socijalizm a" zavisi od unutranjih procesa
u Sovjetskom Savezu u prvom redu.
U svakom sluaju, progresivne snage u svetu su 1968. godine
osetile potres od snanog eha ostataka staljinizma u sistemu koji
se, inae, poev od X X kongresa KPSS, postepeno ali nesumnjivo
menja. Vojna intervencija u ehoslovakoj i njeno iracionalno
opravdavanje pobudili su sumnju u mogunost brzog i radikalnog
eliminisanja metoda i prakse tipinih za sistem koji je utvren
tridesetih godina u Sovjetskom Savezu. Meutim, ma koliko bio
snaan odjek prolosti u povremenim postupcima SSSR-a kao
svetske sile i u odnosima izmeu zemalja istone Evrope, poev
od sedme decenije ovog veka postaju jo snaniji impulsi za menjanje staljinizma kao sistema, a snaga tih impulsa izvire, izmeu
ostalog, i iz objektivnog stanja stvari u ekonomici, odnosima i
poloaju socijalistikih zemalja u svetu. Za ovaj poloaj karak
teristino je kvalitativno zakanjenje zemalja SEV-a. Na to za
kanjenje u poslednjih deset godina ukazuju, kad je re o Sovjet
skom Savezu, i mnogi sovjetski naunici. Dovoljno je podsetiti
se apela koji su tri sovjetska naunika uputila Centralnom komi
tetu partije i vladi SSSR-a, ukazujui na teinu koju zakanjenje
o kome j'e re u savremenim uslovima ima:
Jaz izmeu SAD i nas jo je vei kad se radi o novijim
i revolucionarnijim granama privrede. Mi smo ispred Ame
rike u iskoritavanju uglja, ali smo iza nje u iskoritavanju
nafte, plina i elektrine energije; mi smo u deset puta veem
zakanjenju u pogledu kemije a neizmjerno u elektronici.
O vo posljednje ima osobito znaenje jer uvoenje elektron
skih raunala u nacionalnu ekonomiku ima odluujuu va20 6

nost i korjenito mijenja sistem i nain proizvodnje. Ono se


s pravom naziva drugom industrijskom revolucijom. Cjelo
kupna snaga naih raunala stotine puta je manja od ame
rikih; u pogledu njihove upotrebe u nacionalnoj ekonomici
razlika je tako Velika da je nije mogue izmjeriti. Mi jedno
stavno ivimo u drugom vremenu.. . na poetku sedamdese
tih godina moemo utvrditi da ne samo to nismo stigli Ame
riku nego sve vie zaostajemo za njom .. . Zar su doista uvje
ti razvoja proizvodnih snaga u nas gori nego u kapitalisti
kom sistemu? Zar doista u ekonomskom natjecanju izmeu
kapitalizma i socijalizma pobjedu odnosi kapitalizam?"9
U traenju odgovora na ovde postavljena pitanja autori
apela su doli do zakljuka da izvor sovjetskih tekoa nije u
socijalistikom poretku ve u osobenostima i uslovima ivota u
SSSR-u koji su suprotni i neprijateljski socijalizmu. Taj su
izvor antidemokratske tradicije i norme to su nastale u javnom
ivotu za vrijeme staljinizma i do danas nisu posve iezle.. . " 10
a postale su odluujui ekonomski inilac onemoguavanja raz
voja proizvodnih snaga u savremenim uslovima, uvrstivi se kao
birokratizam, ritualnost, dogmatizam, slubeno licemerje i osrednjost koja danas zauzima tako visoko mjesto".
Ostaci staljinizma na koje ukazuju sovjetski naunici jesu
danas samo specifian, dopunski izvor nestabilnosti i tenzija koje
su inae karakteristine za savremeni svet irom Zemljine kugle,
a posebno za brzo rastua industrijska drutva. Jer, suprotnosti
izmeu politikih suprastruktura i socijalno-ekonomske baze su
opte prisutne u industrijskim zemljama, a suprotnosti izmeu
monopola partijsko-dravne kontrole i hijerarhijskog naina odlu
ivanja birokratske vrhuke na jednoj strani i zahteva brzo ras-
Encyclopaedia modema", br. 12, Zagreb 1970, str. 94.
w lbid., str. 94.
11 lbld.. str. 95.
207

tuih industrijskih drutava u istonoj Evropi uzrokuju na tom


planu naknadne i specifine tekoe i stalne drutvene tenzije i
izazove. D alje, rastua alijenacija tehnokratije i omladine od re
ima je tak ode u savremenom razvijenom svetu opti proces koji
u istonoj Evropi, zbog pomenutih ostataka, ima specifian i deformisan vid frustracije, pasivne rezistencije i socijalne dezorijen
tacije. Otpor prema pritiscima kao metodu sistema ima dalje u
socijalistikim zemljama vid nacionalizma koji postaje snaga i
pokreta novih tenzija bilo izmeu drava suseda, bilo unutar
vienacionalnih drutava. Nacionalizam kao posledica sistema i
njegovih metoda pritisaka svojim snaenjem i virulentnou pre
tvara se dalje u novi uzrok i razlog odravanja sistema, te nosi
potencijalnu opasnost od snaenja sopstvenih korena i uzroka. I
tako dalje. A sve to zajedno vodi multipliciranju ekonomskih i
socijalnih problema i prepreka za dalji razvoj proizvodnih snaga,
pa prema tome ugroava sve progresivne tendencije koje impe
rativno i objektivno izviru iz potreba da se prevazie jaz izmeu
socijalistikih zemalja i razvijenih kapitalistikih zemalja koje su.
po svemu bi se reklo, nosioci druge industrijske revolucije u svetu,
i ugroava perspektivu socijalizma.
Ovde se opet vraam o na ocene ve citiranih sovjetskih
naunika koji. podstaknuti patriotskim oseanjima, plediraju za
neolonu demokratizaciju, tj. destaljinizaciju sovjetskog drutva,
ukazujui na to ta moe da oekuje SSSR ukoliko ona izostane:
.Z akan jen je u odnosu prema kapitalistikim zemljama
u drugoj industrijskoj revoluciji i postupnom preobraaju
nae zemlje u provincijsku silu drugog reda (povijest pozna
je takve primjere); porast ekonomskih potekoa; pogora
vani e odnosa izmeu partijskog aparata, vlade i inteligencije;
opasna skretanja lijevo i desno; pogoranje nacionalnih pro
blema, jer u narodnim republikama tenja osnovice ka de
mokratizaciji im a neizbjeno nacionalistiko o b iljeje.. .
208

Skretanje udesno, tj. pobjeda pristalica grubih administra


tivnih metoda, rafljenje, ne samo da nee rijeiti ni je
dan problem nego e ih, naprotiv, do kraja pogorati i do
vesti zemlju u tragian poloaj. . . " , Nain da se sve ovo izbegne jeste nastavljanje reformi i dosledno naputanje sistema o kome je bilo rei. Tim putem se u
SSSR-u i drugim socijalistikim zemljama krenulo u poslednjoj
deceniji i ostvarene su ve mnoge pretpostavke za dalje napre
dovanje procesa destaljinizacije. Te pretpostavke, kao i sve zapa
ene nove tendencije u drutveno-ekonomskom razvoju zemalja
SEV-a, nisu, meutim, bile predmet cvog rada iz prostog razloga
to svojim znaajem za perspektivu socijalistikih zemalja zaslu
uju da budu praene i ocenjivane odvojeno od osnova na koji
ma se razvijaju i barijera koje ih ometaju.
Draginja ARSI
12 Ibid.. str. 9798.

200

BIBLIOGRAFIJA
Aragon, L.. Histoire parallele Histoire de L'URSS de 1917 a 1960. Pari
1962.
Arsi. Draginja, Ekonomski odnosi u SEV-u, Beograd 1971.
Bandera. V. N The New Economic Policy (NEP) as an Economic System
The Journal of Political Economy. June 1963, p. 265279.
Baykov. Alexander. The Development of the Soviet Economic System, Cambridge 1950.
Beli. Bruno. Uee radnike klase Sovjetskog Saveza u upravljanju privre
dom, Institut za meunarodnu politiku i privredu. Beograd 1963.
Bergson. Abram, The Economics of Soviet Planning, London 1964.
Bettelheim, Charles, La transition vers leconomie socialiste. Pari 1968.
Bilten XV kongresa Partije, Moskva, decembar 1927.
Beljaev. J. N., Szbliienie urovnej ekonomieskogo razvitija socialistieskilt
stran, Moskva 1967.
Bogomolov, O. T Teorija i metodologija medunarodnogo socialistieskogo
razdelenija truda, MosKva 1967.
..Bol'evik"
8, 10, 1928; Ni 18, 1952.
Brus. W., Ogolne prob!emy funkcijonowania gospodarki socjalisticznej, Warszawa 1961.
Brzezinski. Zbigniew. Between Two Ages, New York 1970.
Brzezinski. Zbigniew, The Soviet Bloc Unity and Conflict, Cambridge 1960.
Carr, H. Edward, Davies, R. W., Foundations of a Planned Economy 1926
1929. London 1969.
Chambre, Henri, Union sovietigue et Developpement Economique, Pari 1967.
Ciepielewski, J. i inni, Historia gospodarcza \viata XIX i XX \vieku, Warszawa 1970.
,.Contemporary Reviewn, Vol. CXXX, London, September 1926.
etyrnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografieskij otet, Moskva.
iierin, G. V., lanci i govori o pitanjima meunarodne politike. Kultura.
Beograd 1967.
Dedijer. Vladimir, Izgubljena bitka Josifa Visarionovia Staljina, Prosveta,.
Beograd 1967.
211

D esjatyj se z d R K P (b), s te n o g ra fi e sk ij o t e t. M o s k v a 1963.


D e u tsc h e r. Isa c , The Prophet O utrast, Lo n do n 1963.
D e u tsc h e r. Is a a c , Ironies o f History. Lo n do n 1966.
D e u tsc h e r. Is a a c . The Unfinished Revolution R u ss ia 19171967. London

1967.

D iskusija po voprosu o metodologii general'nogo plana, M o sk v a 1928.


Dokument}, vnenej politiki SSSR. to m V . M o sk v a.
D u ji . dr. A n d r ija , Odnosi u meunarodnom radnikom pokretu, .M e u n a
rodn i rad n i k i p o k re t * b r.

k r e ta . B e o g ra d 1968.
Dve Miirovve sisrewy hozjajstva,

56,

M o skv a

In stitu t z a iz u a v a n je r ad n i k o g p o

1961.

Dvenadcatyj s'ezd RKP(b). ste n o g ra fi e sk ij o t e t. M o sk v a 1968.


Economic Projections for Europe 19651980, A P ro g re ss R e p o rt by Secretar ia t E C E , G e n e v a 1969.
.E c o n o m ic s o f P la n n in g * N o . 3. 1966.
.E c o n o m ie e t p o litiq u e *. I 1963.
Economie (V ) dirigee, P a ri 1934.
E k o n o m i e sk a ja iz n . 31. XII 1918;

5, 21. i 25. I 1919; 5. II 1919; 12. 1


1927; 3. IX 1927; 26. VII 1928; 30. X 1928; 20. XI 1928.
1928; N i 4, 1927.
1970.
.Finansy i narodnoe h o z ja js t v o *
4, 32, 36. M o s k v a 1928.
Garodi, Roe, Velika prekretnica socijalizm a, B e o g ra d 1970.
G in z b u rg , Je v g e n ija , Kronika kulta linosti, Z a g r e b 1971.
G ro m an , V ., Narodnoe hozjajstvo S S SR , M o sk v a 1927.
.E k o n o m i e s k o e o b o z r e n ie " N i 6. 9, 11,
.E n c y c Io p a e d ia m o d e r n a * N i 12. Z a g r e b

G rz y b o v w sk i, K a z im ie rz ; The Socialist Commonvealth of Nations, London

1964.
o r e v i, Jo v a n , Politiki sistem. Prilog nauci o oveku i samoupravljanju,
B e o g ra d 1967.

Handel zagraniczny a vzrost k ra jo v RVVPG (z b o rn ik ), W arsz aw a 1969.


H a z a rd , Jo h n , The Soviet System of Government, C h ic a g o L o n do n 1964.
H ru o v , N . S., S b o m ik M ir bez oruja mir bez voin, I to m , G o sp o litiz d a t,
M o sk v a 1960.
b to rija komunistieskoj partii S a v e tsk o g o S o ju z a , M o sk v a 1962, 1970.
.I z v e s t ij a * ,
J o f fe ,

A .,

Moskva, 4. VII 1964.


/to g i

koncessionnoj politiki SSSR, .P la n o v o e h o z ja js tv o * N i l .

1927.
Jubilejnij sbom ik CSU,
K a rd e lj, E ., Socijalizam
Kapitalnoe stroitelstvo
K e n d e, P eter, Logique

M o skv a

1924.

i rat. K u ltu r a , B e o g ra d 1960.


promilennosti, M o s k v a 1928.
de Veconomie centralise. Un example: La Hongrie,

P a ri 1964.
IG e er, Je rz y , Z S R R pol vieku przemian gospodarchych , W arsz aw a
.K o m u n i s t * N o . 12. M o s k v a 1962.

1967.

K PSS v rezoljucijah i reenijah s'ezdov, Konferencij i plenumov CK. M o

skva 1954.
212

Krasin.
Krasin,
Krasin,
Krasin,

L. B.,
L. B.,
L. B
L. B.,

1925.

Monopolija vnenej torgovli i NEP, Moskva 1926.


Vuinaja torgovlja SSSR, Moskva 1924.
Voprosi vnenej torgovli, Moskva 1928.

Planovoe hozjajstvo i monopolija vnenej torgovli, Moskva

Krei, Andrija, Kritika kulta linosti, Beograd 1968.


Lenin, V. I. Solinenija, izdanie etvertoe, tom 26, 27, 28, 29, 32, 33, 35,

36, 40.

Lenin, V. I., Polnoe sobranie soinenij, izdanie pjatoe, tom 45 i 54.


Lenin, V. I., Govor na X kongresu RKP (b), 15. marta 1921.
Lewandowicz, Zbigniew, Logika zntian. Kultura. Warszawa, 5. IX 1971.
London, Artur, Priznanje, Beograd 1969.
Ljubimov, N. N., Balans vzaintnyh trebovanij SSSR i derav soglasija, Mo
skvaLeningrad 1924.
Markovi, Luka, Biljeke o suvremenosti drave i socijalizma, Nae teme"
br. 6 , 1969.
Markuze, Herbert, Um i revolucija, Sarajevo 1966.
MarksEngels, Izabrana dcla, tom 12, Kultura", Beograd 19491950.
Marks, K., Engels, F., Soinenija, tom 26, ast III, Moskva 1959.
Marks, KarI, Kapital, IIII tom, Kultura", Beograd 1947.
Materialy po istorii SSSR, tom VII, Moskva 1959.
Materialy po statistike putej soobenija, Moskva 1921.
Materialy o sostojanii astnogo kapitala v 19261927, Materialy po istorii
SSSR, tom VII, Moskva 1959.
Mirovaja socialistieskaja sistema hozjajstva, tom 14. Moskva 1967.
Molanov, S., Izderki proizvodstva promylennosti SSSR, Moskva 1926.
Muhi, Fuad, Sfa je staljinizam, Gledita" br. 10, Beograd 1969.

Nekotorye voprosy torgovogo aparata SSSR, Socialistieskoe hozjajstvo" No.


3, 1928.
Nove, Alec, An Economic History of tltc USSR, London 1969.
Nove. Alec i oth. Was Stalin an Historical Necessity?, The Soviet Systeut in
Theory and Practice, edited by Harry G. Jhaffer, New York 1965.
Odinadcatyj s'ezd RKP (b), stenografieskij otet, Moskva 1961.
Planovoe hozjajstvo" N 6 , 1924; N 11 , 1927.
Postroenie fundamenta socialistieskoj ekonomiki v SSSR 19261932, Mo
skva 1960.
Pravda", 22. XII 1918; 7. XII 1923; 20. IX 1928; 4. III 1928; 2. VI 1928;
13. VII 1928; 23. IX 1928; 21. XI 1928; 7. X 1928; 23. XI 1928;
10. IV 1958; 4. IV 1964; 31. III 1971.
Preobraenski, E., Novaja ekonomika, Moskva 1924.
Preobraenski, E., De la NEP au socialisme (vues sur l'avenir de la Russie et
de 1'Europe), Pari VII, 1966.
Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografieskij otet. I, II tom, Moskva 1961,
1962.
Prilozi za istoriju socijalizma, sveska 8, Institut za savremenu istoriju. Beo
grad 1971.
Problemv planirovanija, Moskva 1926.
213

Resenija partii i pravitel'stva po hozjajstvennym voprosam 19171967. M o

skva 1967.
"Review of Economics and Statistics', May 1959.
Rykov, A . U.. Pereci novymi zadaami. M o sk v a 1926.
Rozwoj gospodarczy krajotv RWPC 19501968, W arsz aw a 1 9 6 9 .
.R u d e pravo", 25. I 1949.
Saharov. A. D., Turin, V. F., Medvedov. R. A., u .Encyclopaedia moderna*
No. 12, 1970.
Sarab'janov. V ., Osnovnye problemy NEP-a, Moskva 1926.
SboTHik CSU, M o sk v a 1 9 2 7 .
.Sboraik uzakonenij i rasporaenij raboego i krestjanskogo pravitel'stva" No.
9 1 , (S U ) 1 9 2 0 .

Schapiro. Leonard, The Origin of Communist Autocracy. London 1956.


XVII s'ezd VsesojuzHoj Kommunistieskoj Partii (b), stenografieskij otet,
Moskva 1934.
Sekulovi, Aleksandar, 5fa je staljinizam , .Gledita" br. 11, Beograd 1 9 6 9 .
Seranne. Catherine, Les situatioits d'inigalite au sein du Comecon, Pari 1 9 7 1 .
Shaffer. Harry. The Soviet Sytetu im Theory and Practice, New York 1 9 6 5 .
Shaffer. Harry, The Communist World, New York 1 9 6 7 .
Slavonic (The) Review No. 8, Vol. III, London 1924.
.Sprawy Miedzinarodowe No. 6, 1958.
Sopostavlenie urovuej ekonomieskogo razvitija socialistieskih stran, M o sk v a

1965.
Spulber. Nicolas, Soviet Strategy for Ecouomic Growth, Bloomington 1964.
Stalin. J. V ., Ekonomieskie problemi socializma v SSSR. Bolevik" N i 12.
1952.
..Statistieskoe obozrenie" No. 5, 1928.
Statistiki godinjak Nemake, 1927.
Stojanovi, Svetozar, Izmeu ideala i stvarnosti, Beograd 1969.
Stransky, Frantisek, Sovjetska ekonomika i SEV, Hospodarske noviny N o .
44, 1964.
Strumilin, S. G .. Oerki ekonomieskoj istorii Rossii i SSSR, Moskva 1966.
Studies iii Comparative Communism, JuneOctober 1968, JuneOctober 1969.
estnadcataja Konferencija VKP(b), stenografieskij otet. Moskva 1962.
Sestnadcatyj sezd VKP (b). stenografieskij otet, Moskva 1962.
ikin, V . A .. Sovetskoe gosudarstvo i strany zapada v 19171923, Leningrad 1969.
m elev , N . P .. Problemi ekonomieskogo rosta razvivajuiihsja stran, M o skv a

1970.
Tajni referat N . S. Hruova, Zagreb 1970.
Toljatti, Palmiro. Izbrannie stat'i i rei, tom 1 i II, Moskva 1965.

-Torgovo promylennaja gazeta", 26.

V III

1928.

Torgovye otnoenija SSSR s kapitalistieskim mirom, M o sk v a 1938.

7 -9 . X I 1957; 20-30. X II 1956.


United of Nations, Economic Syrvey of Europe in 1954, Geneve 1955.
United of Nations, The Network of World Trade. Geneve 1942.
.T r ib u n a lu d u " ,

U N , Yearbook of International Trade Statistics. 1 9 6 1 .

214

Usievi, M., Nekotorye voprosy ekonomiki mirovoi sistemy socializma, Voprosy eKonomiki" No. 5. 1964.
Vikentjev, I. A., Mironienko, P. B .; Ekonomieskie zakoni socializma i planirovanie v stranaU SEV, Moskva 1967.
..Vestnik finansov" N 9, Moskva 1927.
..Vnenjaja torgovlja SSSR". Moskva 1924.
Voprosy ekonomiki" No. 4, 1959; No. 5, 1964, Moskva.
..Voprosy istorii" No. 3. 1965; No. 6, 1966; No. 10, 1967.
Vosntoj s'ezd RKB(b). protokoly. Moskva 1959.
Voznesenski, N.. Ratna ekonomika u SSSR u periodu otadbinskog rata. ..Kul
tura", Beograd 1948.
Ward, Benjamin, The Socialist Economy a Study of organizational Alternatives, New York 1967.
Wiles, P. J. D., Communist International Economics, New York Washing-

ton 1969.
Zolotarev, N. !.. Priznanie de jure i zadai vneinej torgovlji, Harkov 1924.
Zinovjev. G. ].. Leninizm. Moskva 1925.

215

SUMMARY
PE3IOME

SOCIO-ECONOMIC ROOTS OF STALINISM


An elucidation of historical circumstances related to the emergence of
Stalinism as a socio-economic system seems unavoidable to grasp the destalinisation process and understand the possible prospects of socialism in
Eastem Europe.
The experience of socialism, should this be the name of the practices
and results of the many-year existence and development of the Soviet Union,
has been and in certain aspects still is overwhelmingIy burdened and characterized by two mutually related features: the relative uttderdevelopment of
the forces of productlOH as compared with the level reached in the developed
capitalist countries; Stalinism, a compIex phenomenon that has imbued the
paths and methods of building up the political and economic $ystems in a
number of East-European States.
Albeit Stalinism emerged from the manifold backwardness of the new.
post-revolutionary Soviet society. it more than outlived the conditions from
which it cropped up, imposed itself strongly as the road of socialist develop
ment" and as a universal feature of the systems and structures of a group
of States, some of which even on a higher level of development, identifying
itself in theory as socialism materialized through practice.
It is preciscly because of this identification that the future develop
ment of socialism will be less the history of economic development and more
the history and progress of destalinisation being the most substantial and
most decisive process necessary to rehabilitate the scientific approach to so
cialism as a social order.
Decades that have elapsed since the condcmnation of Stalin and his
era proved that the lack of theoretical elucidation of the emergence of Sta
linism, and the neglect of analyses and conclusions regarding the distortion
and diseontinuation of the October Revolution (from the point of view of its
original objeetives) meant. at the same time. a very real hindrance to a
faster destalinisation.

219

T h e p re se n t b o o k is d c v o ted to c la r ify in g th e esse n c e o f Stalinistn an d


to a n a lv z in g th o se s o c ia l im p u lses w hich h ad s u b sta n tia lly h elped its sh ap in g
up a s a sv ste m . S t a r tin g from th e g e n e ra l assu m p tio n th a t th e un derdevelopm en t o f th e p o st-O c to b e r so c ie ty is th e c au se o f Stalin ism . th e au th or attem p ed to p ro v e th a t Stalin ism w as n o t th e o n ly a ltern a tiv e un der th e then
p re v ailin g c irc u m stan ce s o f b ac k w a rd n ess an d th a t th e em ergen ce o f S t a
linism in fa c t m ea n t a d e p artu re from L e n in 's p ro gram m e an d h is Vision o f
s o c ia lis t so c ie tv . T h is ta s k th e a u th o r atte m p te d th rou gh th e p rin cip al trends
in th e s o c ia l. e co n o m ic an d p o litic a l d ev elo p m en t o f th e So v iet U n ion in
th e tw en ties.
T h e u n d e rd e v elo p m e n t o f th e e arly y e a rs o f th e So v iet U n ion m ade
it e a sie r fo r Stalin ism to a p p e ar, e s p e d a lly w hen th e re w as n o Lenin. T h e
e n su in g sh a p in g up o f S talin ism in to a sy ste m . w ith ali its so c ia l. p o litic al
an d eco n o m ic im p a ct. b e ca m e on its p a r t a ls o a c a u se an d a pow erful fa c to r
o f th e re la tiv e u n d e rdev elo p m en t o f s o c ia lis t States, o f th e ir lag g in g behind
th e m ain flo w s o f eco n o m ic dev elo p m e n t in th e w orld an d a c a u se o f th eir less
e ffe c tiv e eco n o m ic grow th co m p ared w ith th e in v estm en t m ade an d with
th e le v e l a c h iev e d in m o d em c a p ita lis t S tates.
It sh o u ld b e r ec alle d , th e te n n s underdeveloped an d d e v e/o ped have
d iffe re n t m e a n in g s b o th in te n n s o f tim e an d s p a c e ; c on sequ en tIy , th e m eanin gs o f s o c ia l p h e n o m en a c a u se d b y th em c o u ld b e un d e rsto od m erely in the
c o n te x t o f h isto r ic a l. s o c ia l an d e co n o m ic r e a lities w ith in w hich lap th ev
w ere bred .
T h e au th o r g o e s in d e ta il in h er e x am in a ti o n o f tb e circ u m stan ce s in
w hich th e r o o ts o f S talin ism c ou ld h a v e c ro p p e d u p an d d e v elo p ed in to a
sy ste m o f s o c ia l r e la tio n s, su ffo c a tin g . a t th e sa m e tim e . th e sh o o ts o f other
rela tio n sh ip s b a s e d o n th e v a lu e s an d aim s o f th e s o c ia lis t rev o lu tio n . Th e
a n a ly s is sh o w s h ow th e lo n gte rm Le n in s p ro gram m e o f ap p ro a ch in g socialism
u n d e r th e c o n d itio n s o f u n d e rd e v elo p m e n t w as de serte d an d how an other.
d iffe re n t to th a t o f L e n in . w as cho sen .
T h e fir st c h a p te r a n a ly s e s th e S o v iet re a litie s in th e afte rm a th o f the
R e v o lu tio n an d a fte r th e te n n in atio n o f th e in te rv e n tio n : d rastic fa li o f eco
n o m ic ac tiv ity . th e d iffic u ltie s o f th e r e c o n stn ic tio n . th e eco no m ic an d p o
litic a l is o la tio n o f th e y o u n g S o v ie t R e p n b lic. h uge o b st a c l e s 't o th e o rga n ir a tio n o f s o c ia lis t r ela tio n sh ip s am o n g p eo p le in th e b a c k trard R u ssia . a s
seen b y L en in .
T h e r e a litie s o f th e new S o v ie t R e p u b lic a r e seen in th e lig h t o f the
fo llo w in g c ir c u m sta n c e s:
th e d iffic u lt in te m a tio n a l p o sitio n o f th e R ep u b lic an d its effo rts
to su rv iv e an d g a in r e c o g n itio n ;
th e en tire d iso r g a n iz a tio n o f th e fo rm er a d m in istrativ e an d pro fess io n a l a p p a r a tu s an d th e im p o te n c y o f th e n ew ly -e sta b lish ed ap p a r a tu s to
o rg a n iz e a n d m n th e eco n o m ic life :

220

the confusion in everyday activiries and the first "ideological disillusionment of a number of revolutionaries whose romantic ideas of socialization and of communist economic management ame into collision
with the rough reality and who became abruptly aware that the system and
the principlcs of the war-time communism, or as many seemed to have
believed the "pure communist methods of production , are by no means
suitable and cfficient in the construction of socialism under the conditions
that prcvailcd in Russia at that time. The methods of the so-called war-time
communism in the economic policy of the Soviet Republic were not confined solely to those first years when it had to protect itself from the outside intervention and when the system of rigid control and centralism proved
to be the most efficient. In the writings of individua! theoreticians. including
the author of the ABC communism Bukharin. some principles applied during the wartime communism were presented as the universally valid principles
of socialist construction in Russia. It wis extremely difficult for many to undertand. when the Revolution was over, that the artificial planting of socialistic
modes of production in a country with no adequate economic and social preconditions must have imposed additional difficulties to the Soviet economy. Many
outspokcnly opposed the abandonment of the war-time commurism in the
Lenins Nc\v Economic Programme (NEP). His true foIlowers tried later on
to whoIe-heartedly accept Lenin's NEP as a strategic programme on new
principles. but without really understanding the gist of this programme. apologizing at the same time for their "deviation from socialism which they
thought to be a temporary and inevitable evil. Krasin Leonid Borisovich. for
instance, used to say in 1925 that "had the systcm of war-time communism.
in which the State imposed full control and management over the whoIe
economy continued, it would have facilitated the transition to full socialism
a great deal. What the Soviet State needed. according to him, was a more
powerfu! industry. better Communications and a stronger commercial apparatus
to ensure a better supply of consumer goods and farm tools. especiallv in
the villages.
The discord amongst revolutionaries in the Party and in the highcst
State bodies started during the first years of the Soviet rule and originated
in their lack of understanding and in the incompetence conceming the organization of the socialist society at the time tvhen the unsophisticated
methods of the war-time communism had to be abolished.
Thus, the first principles of the organization of the Soviet State and
of the theory of intemational relations were elaborated under especially unfavourable conditions; in addition to the war against the blockade and fight
against the attempts to impose ali kinds of pressures upon the Soviet Re
public from abroad. there was the struggle on the "ideological field , i.c.,
to define the Iine and the principles of foreign economic relations. as well
as the sttuggle against the utopian views regarding the "protection of the
221

purity of communism" and against "concessions to capitalism and Internationa]


bourgeoisie".
Speaking in general, judging by the host of ali kinds of difficulties in
that period, there was perbaps the unprecedented and unique combination of
both internat and extemal hindrances in a country, nnder whose pressure its
leaders had to act. The difficulties that ensted could bave been overcome
solely by a genuinely Creative approach to the problems of interna! and extemal developments.
T h e N e w E co n o m ic P o licy an d th e w ork p ro gram m e o f So v iet deleg a tio n s a t in te m a t io n a l c o n fe re n c e s, a s d e v elo p ed b y Lenin, p ro v e th a t the
le ad e rsh ip o f th e new ly e sta b lish e d S o v iet R e p u b lic d id n o t la c k such an
a p p ro a ch . H o w ev er. th e w ay h ow N E P w as b e in g e rp la in e d du rin g its intro d u c tio n . an d h ow S o v ie t d e le g a tio n s a c te d a b r o a d , a ls o p ro v e th a t there
w ere e x tre m ists in th e le ad e rsh ip w ho o ffe re d r e sistan ce to th a t re a listic and
C reative a p p r o a c h ; n e e d le ss to sa y , i t a lso fre q u e n tly h ap p en ed th a t th e general
lin e o f th e so c ia lis t c o n stn ic tio n u n d e r th e c on d ition s in R u ss ia a t th a t tim e
w a$ m isu n d e rsto o d . E ven th en so m e o b se rv e rs p o in te d to S talin a s b e in g a
' f a n a t ic e x tr e m ist w ith in th e le ad e rsh ip c o n traste d to L enin. K rasin ,
C h ic h erin , L irv in o v an d o th er le ad e rs w ho ran th e in tern at an d e x te m al
p o lic ie s a t th a t tim e .
T h e n e x t c h a p te r p ro v id es a n a n a ly s is o f th e L e n in '$ N ew E conom ic
Po licy a s a s tr a te g y o f ap p r o a c h in g so c ialism u n d e r th e c on dition s o f n early
p re -c a p ita listic un d e rd e v elo p m e n t o f R u ssia .
T h e N ew E co n o m ic P o licy is a m eth o d. a w ay o f in tro ducin g so c ialism
in to a p e a s a n t s c o u n tr y " , a .s t r a t e g i c m an o e u v re o f a g e n iu s ". in v en ted by
L enin in th e in te re st o f a g r e a t s tru g g le fo r a gen u in e ap p ro a ch to so c ialism .
in a cou n try w here sm a ll p ro d u ce rs fa rm e rs p re v ail, an d w here th e con duct
o f th e s o c ia lis t rev o lu tio n a s a p ro c ess seem ed p o ssib le o n ly th rou gh a series
o f sp e c ific tr a n sito r y m ea su re s. w hich w ou ld o th e n ris e b e u n n e ce ssa ry in the
h ig h ly d e v elo p ed c a p ita lis t co u n tries. L enin fo resa w th a t d e c ad e s w ere needed.
a w hole h istori c al e po ch . to e lim in a te th e s p e c ific R u ss ia 's sm a ll-fa rm e r im age
an d to c re a te th e m a te r ia l an d c u ltu ra l fo u n d atio n n e c essary fo r th e m ate r ia liz a tio n o f th e o b je c tiv e s o f th e O c to b e r R e v o lu tio n . H is N ew E conom ic
P o licy . to th e th e o re tic al e la h o r a tio n an d ap p lica tio n o f w hich h e dev oted
th e la s t y e a rs o f h is Ufa. c o n stitu te d a sy ste m aim e d a t a c h iev in g th ese
o b je c tiv e s. a s tr a te g ic co n ce p t o f p u llin g th e cou n try o u t o f b ac k w a rd n ess
w ith a sim u ltan e o u s p e r siste n t an d g ra d u a l h u ild in g u p o f fo u n d atio n s o f
a new so c ie ty .
T h e b a s is o f th e N E P , its in itia l (a n d fin a l) aim fo r L enin w as th a t
th e m an , th e p ro d u ce r u n der th e c irc u m stan ce s p re v ailin g ly a sm a ll farm er,
b u t n o t o n ly him is p u t in to such an eco n o m ic p o sitio n in w hich h e w ould
be m ov ed to a c t. in w hich he w ou ld b e p erso n aIly a n d eco n o m ic ally in terested
in p ro d u ctio n . in ra isin g th e p ro d u ctiv ity . w hich w ou ld g iv e him freedom

222

to udertake actions on the level he is accustomed to, in an environment


where hc is the main actor in both capacities of a producer and of a customer to be able to become a conscious builder of a new and free society.
The exclusive monopoly of the State in the economic life, when the
State is not interested in the position of the producer and his own interests.
cannot be the road to socialism. Lenin reiterated and explained on several
occasions that measures and methods of the war-time communism were temporary, imposcd by the necessity. "TheoreticalIy it would be wrong to understand that the State monopoly is the best solution from the point of view
of socialism; we were using it when we needed it badly and when there was no
other way, he told the lOth Congress of the RCP(b), pledging for NEP, for
free commerce, for economical and stimulative methods of production; at
the same time stating that it was a great mistake when the bolsheviks "went
too far on the road of nationalisation of commerce and industry , having
abolished every local initiative in production and trade.
The market economy, the incentives in production, the establishment
of organic ties in the economy, in the basis of the system, economic cooperation with the developed West, concessions those were the components of the new economic programme that became in early 1921 the
main task of the Party and of the Soviet Government institutions, and thcy
certainly took up ali Lenins thoughts, as a theoretician, politician and
statesman. The theoretical elaboration of the new system, efforts to achievc
its recognition, permanent contact with the realities observing its impact on
them, sharp reactions to the slightest deviations from the essence and the
meaning of the NEP, the awareness of the risks involved and the struggle
with the dangers that cropped from the application of this policy and from
the construction of the new State and $ociety those took ali of the last
years of Lenins life. Bureaucratic practices, ignorance, hackneyed talk, hypocrisy, false promises and keeping the people in complete ignorance of
what is going on, inefficiency, bribery those were the dangers which could
have resulted from general backwardne$s, and Lenin repeatedly insisted that
those were in fact the enemies of the Soviet order and of socialism. While
insisting on this, he emphasized that those were not only potential enemies
but that the dangers were already present and some of them swelled already
in the first years of the Soviet rule.
The most important feature in Lenins concept of political development
of the Soviet society was the universal. nation-wide debates on the one hand.
and individual responsibility on the other. Speaking about the principle of
personal interest at the sccond All-Russian Congress of Political Activists in
October 1921 Lenin stressed that the debate is common whereas the responsibility is individual. The New Economic Policy calls for sharp and unconditionally clear distinction of these two things. At the same time, Lenin
emphasized that the distinction must be also made betvveen empty speeches
223

a t p u b lic g a th erin g s an d ge n u in e ly C reative o p e r atio n a l w ork. P o litica l and


P a rty o ffic ia ls sh o u ld b e h a v e lik e * o rd in a r y p eo p le an d m u st n o t carry out
th e ir j c b in a b u r e a u c r a tic m an n er.
N a tio n -w id e d e b a te s, c o n ta c ts am o n g le ad e rs an d th e p eo p le, econom ic
in tc re st o f th e in d iv id u a l, o f p ro d u ce rs, th e ir s a y in d e cisio n m ak in g an d in
th e eco n o m ic m an a g e m e n t, an d th e ro le in p ro m o tin g th e dev elo p m ent o f the
so c ie ty th e role to b e p erform e d th rou gh r a isin g th e c u ltu ra l an d educ a t io n a l le v e l o f w orkers th e se w ere th e la stin g e m p h ase s an d com pon en ts
o f L c n in 's p ro gram m e o f s o c ia lis t c o n stm c tio n . Le n in s w orks enshrine an
ab u n d a n c e o f id e a s a b o u t th e p o litic a l d ev elo p m en t o f th e So v iet societv .
a b o u t th e sp e c ific c o u rse o f th e c on tin u in g rev o lu tio n in R u ssia. resultin g
from th e v ery sp e c ific c on d ition s un der w hich th e rev o lu tio n b e gan . T h e princip le s o f e lc c tiv ity , de m oc rac y , full resp o n sib ility b e fo re th e p eo p le, befo re
th e e le c to r a te ; full fTeedom , in c lu d in g th e freed om o f sece ssio n , to ali n atio n s
in R u s s ia ; th e tr a n sfe r, w ith ou t d e lay , to genuine p eo p le s self-go ve m m e n t.
sin ce th is is th e o n ly w ay fo r th e p eo p le to le a m how to g o v e m , how to
av o id m istak e s.
A s fa r a s th e e co n o m ic sy ste m is c o n ce m ed , Lenin o fte n sp o k e ab o u t
th e w o rk e rs' c o n tro l e m p h asiz in g th a t it w ou !d b e up to th e w orkers to
b u ild new fo u n d atio n s o f e co n o m y an d th a t th is w ay , in w hich th e in itia tiv e
c om es from below , is th e so le w ay to tT ansform th e so c ie ty .
P e ac e fu l c o e x iste n c e an d e co n o m ic c o lla b o r a tio n w ith o th er States m ake
th e n e c e ssa r y fram e w ork an d co n d itio n to m ate r ia liz e L e n in 's p ro gram m e :
Len in su g g e ste d th a t th e se a r e th e la s tin g p rin c ip les o f in te m a tio n a l beh a v io u r o f a s o c ia lis t c o n n try . A d v o c a tin g th e th e o re tic al view th a t th e econ o m ic m o n o p o ly o f th e S t a t e is n o t th e b e st fro m th e p o in t o f view o f soc ia lism , L e n in ju s tifie d su ch a m o n o p o ly in fo reig n tr a d e o f th e y o u n g So v iet
R e p u b lic. T h e c o n te x t o f L e n in 's w ork s s u g g e sts th a t h e in sisted on th e
m o n o p o ly o f th e S t a t e in fo r e ig n tr a d e a s a policy w hich is n e c essary an d
m o st s u ita b le to p ro te c t th e y o u n g S o v ie t in d u stry a t th a t p a r tic u la r tim e
an d in a co u n try "n e e d in g lo n g y e a rs o f h ard w ork to sp re ad enlightenm en t
an d t o r a is e th e le v e l o f e d u c a tio n in g e n e ra l" .
F o r Le n in th e N ew E co n o m ic P o licy w as m erely a -general con cep t.
g u id e lin e , a s e t o f b a s ic p rin c ip les o f d ev elo p m en t. H e b u ilt th is c on cep t in
a C reative w ay ta k in g in to ac c o u n t th e re a litie s o f R u ss ia . H ow ever, th e
sam e d e gree o f c re ativ e n e ss w as v ery m uch n eeded w hen th is c on cep t w as
p u t in to p ra c tic e , w hen its first exp erien ce s an d resu lts w ere to b e used
to p ro c ee d fu rth er. T h e u n an im ity o f th e C en tral C o m m ittee o f th e R C P (b )
in a p p ro v in g th e ge n e ra l c o n ce p t did n o t m ean th e sam e su p p o rt in executing
th is p o lic y ; even le ss i t w as a g u a ra n te e fo r C reative p ra ctice o r ex ac t
in te rp re ta tio n o f th e p irit an d m ea n in g o f L en in s c on cep t a t a tim e
w ith o u t L enin.

224

A whole chapter is devoted to an analysis of the Twelfth Congress


of the RCP(b) held in the absence of Lenin who was seriously ili. It was
at that Congress where the first deviations from Lenin's concepts were felt.
The author's attention was focused on the role and relationships between
the Party and the State, on the New Economic Policy and the criticism
directed against it, on the conflict between Trotsky and the Politbureau. and
especially with Stalin. on the national issue and relations within the RCP(b).
The author brings before the reader the dramatics of the dilemma which the
Soviet socicty faced at the time of the Twelfth Congress: which way to gc
on, Lenin's which meant, among other things. full understanding and
recognition of the vast contradictions between the wishes and the realities.
or Stalin's which would mean an acceptance of the methods rejected by
Lenin, i.e the solution of contradictions in the society and of its problems
by means of decrees, administrative practices, unscrupulous coercion.
The NEP programme, which in itself called for persistent and long-lasting efforts, encouraged through its by-products the opposition and raised
disbelief regarding its final outcome. Stalin made a full use of this lack of
belief to remove his opponents and rivals, in order to strengthen his position
and authority. He definitely liquidated NEP starting 1928 when the country's
industrial production reached the level of the pre-war Russia.
This is precisely how starts to operate the basic force of the society.
which is in fact above it, The Party and the State with which it identified
itself by finding every idependent opinion. other than that shared by the
leading officials of the Party and of the State, guilty of being anti-Soviet
and anti-Party; how it exists and rules in the USSR without any corrective
and any machinery for control, estimation and correction of the policies
imposed on the society.
The long-lasting. persistent and desperate struggle to prepare the society, by mobilizing ali the available material and human resources. for its
transition to socialism, the struggle which would take according to Lenin
many years. was reduced to a brief period of 3 to 4 years and was based on a
production on a level of the pre-war Tzarist Russia. What Lenin underlined
as permanent and the matter of principle, was interpreted as a ephemeral
necessity. On the other hand, what was for Lenin only tactics and policy.
imposed by transient situations and current events, was interpreted. applied
and developed into a rule. law. into a system. The NEP meant flexibility.
gradualness, searching and finding new modes of production, the examination
of economic instruments of the State in economy, the preparation of a planned economy. Its extinction and abolition meant a short cut, a forced way.
implying coercive methods to impose rigid models on a living economic
organism.
The NEP led to livelier production and commerce; the economic ma
chinery started to operate; however, an undisturbed development and steady
i--

225

p r o g r e s p re su p p ose d th e so lv in g o f m any a d h oc p rob lem s a s th ey were


com in g up . o rg a n iz a tio n a l ch a n g e s. regu lato re, in c re a sin gly new im pulses.
M a n a g e r s in in d u stry . pro du cere, p eo p le in v ested in to th is m ovem cnt in th e
tw e n tie s a li th e e la n an d a b ility th ey h ad . A n d a g a in th ese a b ilitie s like
a n y th in g e lse w ere lim ited b y o ld h a b its an d tra d itio n a l a ttitu d e s to w ork.
b y th e g e n e ra l low level o f te c h n ica l an d w ork c u ltu re ; th u s. th e e lan and
s e lf-s a c rific e w ere en o u gh to b r e a k in such a b r ie f p erio d th e sh a ck les
o f c en tu ry -lo n g b ac k w a rd n e ss o f th e T z a ris t R u ssia . In ad d itio n . m any circ u m stan c e s an d o b sta c le s v a s tly d im in ish ed th e e ffe c ts o f th e elan an d self-d en ial o f th e p eo p le.
T h e p o s t-O c to b e r p erio d o f th e tw en ties w as a tim e fo r d iscu ssio n .
dile m m as. sea rc h . A t th a t tim e o f w an t, fam in e, d iso rg a n iz atio n . very low
level o f in d u stria l ac tiv ity , w hen new w ay s o f e co n o m ic ac tiv ity w ere b eing
p av e d an d a new State w as b e in g b u ilt, th e B o lsh e vik P arty h ad no choice
o f re a d y -to -u se fo rm u las, So lu tio n s an d alte r n a tiv e s. Sin ce th ere w ere no
fo rm u las to c h o o se , it w as u n av o id a b le to c re ate an d find new w ay s and
m od els th a t c ou ld p ro v e th e ir v ita lity an d su ita b ility fo r th e con stru ctio n
o f a new so c ie ty an d m a te r ia liz a tio n o f rev o lu tio n ary o b je c tiv e s o nly th rough
p ra ctice . F rom th e p o in t o f view o f th is tru ism , it seem s th a t du rin g the
first ten y e a rs o f th e S o v iet rule n o t a sin g le attitu d e . so lu tio n . p ro p o sa l
e x ce p t th e g e n e ra l de te rm in a tio n in fa v o u r o f s o c ialism , cou ld be a priori
c o rrec t, in fa llib le , im m un e a g a in s t a t ta c k s an d c ritic ism ; an d v ie versa, not
a sin g le attitu d e e x ce p t th e open o p p o sitio n to s o c ialism an d su p p ort to
th e o ld regim e c ou ld h av e b een q u a lifie d a priori a s h o stile . alie n to soc ia lism . O n ly a m u tu al, w ell-in ten ded an d com p reh en siv e d iscu ssio n an d
c o n sid e ratio n o f e ve ry p ro p o se d so lu tio n an d every new fo rm u la, an d th e
sam e b e n e v o le n t e x am in atio n o f its ap p lica tio n in re a l life . in ad d itio n to
h ard w ork an d scru p u lo u s e n ga gem e n t o f ali. c o u ld h av e su b seq u e n tly proved
th e a c c u r a c y o f c h o ice s o r to le a d to fre sh c h o ic es an d e x p erien ce. Y e t. for
su ch an atm o sp h e re an d s ty le o f w ork th e B o lsh e v ik P a rty lac k e d m any
th in g s. o r to p u t it in o th er w ords. th e re w ere to o m an y u n fav o u rab le circ u m stan c e s d iffic u ltie s. in R u ss ia 's b o th do m estic an d in te m a tio n a l p ositio n .
an d th e P a rty w as u n ab le to av o id an d o ve rco m e in its ow n developm ent
th e m a te r ia l a n d c u ltu ra l b ac k w a rd n ess o f th e env iro nm en t o f its ac tiv ity .
U n d e r su ch c o n d itio n s. th e d iscip lin e , la c k o f d e m ocracy an d a li th e direct
m eth o d s o f m an a g e m e n t h ad a r ea d y an d b e tte r ch a n c e to b e co m e estab lish e d
an d to c o n so lid a te th a n th e p rin c ip les o f s o c ia lis t p o litic a l an d econom ic
d e m o c rac y .
O p e n d e b a te s b etw een th o se w ho m an a g e an d th o se w ho w ork, a s well
a s d e b a te s am o n g th e m a n a g e rs th e m se lv e s. a r e a m uch m ore c om p licated
th in g i f th e y a r e e x p o se d t o d a n g e rs r isin g from a li k ind s o f m a terial and
h u m an d iffic u ltie s . A lth o u g h it is th e o re tic ally u n d isp u tab le th a t th e discipline
is th e le a s t s u ita b le m eth o d to b u ild so c ia lism . th e sea rc h fo r w ay s o f uni-

226

versal nation-w ide dem ocracy at a time when it is hard to find enough food
and clothings for people seems even less suitable and constitutes an additional
difficulty for the rulers.
This w as why, it seem s, the "e a sie r road w as chosen in U SSR after
the first decade follow ing the Revolution a road w ithout dilem m as. O n ce
this road was taken, it w as logical to take ali the steps to prevent deviation
from th at road. to force it upon the nation and to clear ali the o b stacles
by using ali the av ailab le m eans which could prove efficient.
It is true, Stalin s road w as easier for the rulers under the given conditions. However, this road proved m ore difficu lt, long-lastin g and uncertain
from the point o f view o f the outcom e. from the point o f view o f the
construction o f the socialist society, a society w ithout poverty in the raaterial sphere, and society w ithout oppression. coercion, fetters im posed on both
individuals and m asses, the society whose m ain quality and aim s include p er
sonal freedom and the liberation o f labour.
In the fourth and fifth chapter the au th or displayed the dram atic
establishm ent o f Stalinism as a system . em phasizing its m ain econom ic and
political features. while con fron ting them with Lenin's conceptions.
A ccording to the author, Stalinism , to put it briefly. is a petrified sta tist
structure o f a society in general. with coercion as its im m anent quality and
perm anent agent to m aintain this structure. with self-reliant and hierarchical
pyram id o f au th ority and sub jectiv istic-vo luntaristic s ta tist structure as the
identity o f socialism .
T h is m eans in fa c t a discontinuation o f the revolution during the
phase o f statism . vvhich again m eans th at th e con tinuing revolution faces in
th at p hase a su b stan tial ob stacle and runs into a b asic con tradiction between
socialism as an institution and socialism as a revolutionary process.
Th e au th or em phasizes th at statism . being a rem ainder o f the O ctob er
revolution. brought ab o ut no essential and revoIutionary changes as fa r as
the position o f the producer is con cem ed. if com pared with the Mancian
im age o f th is p osition.
'
In a cen tralized econom ic system it is the S tate which determ ines the
conditions o f production. im poses in the form o f a p lan th e b asic objectiv es o f econom ic policy. supervises th e fulfilm ent o f th e plan. collects
and utilizes the whole outcom e o f the social p rocess o f production. The
inexorable logics o f the cen tralistic system and o f the econom ic m onopoly
o f the S tate is th a t it ince$santly reproduces and perpetuates itse lf in such
a w ay th a t its effects cre ate new foun dations for a stron ger and m ore rigid
cen tralization.
A disp utab le issue. to som e extent. could b e : w hat is for Stalinism .
as a system . and for the soc ial suprem acy o f P arty au th ority identifying
and coalescin g with the S tate the real an d p revailing b a s is : the comm anding p ositio ns it keeps in the econom y or the arsen al o f p olitical m eans?

227

It is in an $w ering th is q u e stio n w herc lies th e com p reh en sio o o f th c essence


o f S talin ism an d its h isto rica l r e a c h : th a t is. is it a c ris is o f th e p o litic al
sv ste m o f s o c ia lis m ''. a s so m e p eo p le b e lie v e. o r is i t th e sy ste m o f relatio n s
in th e v ery b a s is o f so c ie ty w ith th e p o sitio n o f th e p ro d u ce r (a n d a m easure
o f h is p ar tic ip a tio n in th e p ro d u ct h e c re a te s) a s th e fu n d a m e n ta! c riterion ?
T h e an sw e r to th is q u e stio n w ill de te rm in e th e ap p ro a ch t o d e stalin isatio n
an d th e n e c e ssary p re c o n d itio n s fo r it. T h e au th o r h old s th a t th e m ain force
o f Stalin ism a s a sy ste m re sts o n th e u n co n tro lled co m m an d in g p o sitio n s in
eco n o m y . in th e s o c ia l p ro c ess o f p ro d u c tio n ; fo r. th e c h a n g e s in th is dom ain
w ill b e tte r help a fa s te r ab a n d o n m e n t o f a li o th er fe a tu re s o f Stalin ism
th a n th e m ere a tte m p ts to p la n t som e de m o c ratic fo rm s o f p ub lic p o litic al
life . la c k in g a ra d ic a l tr a n sfo rm a tio n o f th e s o c ia l s tm ctu re in ge n e ral.
A w h o le c h a p te r is de v oted to th e in te rn a tio n al dim en sio n s o f S t a
linism in w hich th e au th o r s a n a ly sis is c o n fin e d o n ly to th e ex p an sive.
in stitu tio n a l sp re ad in g an d d isp la y o f S talin ism b e yo n d th e b o rders o f the
S o v ie t U n io n . T h is r ese rv atio n seem s in e v itab le b e c a u se w ith ou t it th e au th or
w ou ld h av e to d isc u ss w id ely b o th th e situ a tio n an d th e tre n d s in th e dev elo p m e n t o f th e in te r n a tio n a l lab o u r m ov em en t an d its in stitu tio n s afte r
th e e stab lish m e n t o f th e S o v ie t S tate.
A v ery sim p lifie d descrip tio n o f a b ro a d e r dim en sio n o f Stalin ism w ould
be th a t it is m an ifeste d in th e r ela tio n sb ip betw een fo rtifie d h ea d q u arte rs (the
w orld r ev o lu tio n ) an d a v a s t, s c a tte r e d arm y (th e w ork in g c la s s an d its
n a tio n a l av a n g u a rd s) a s a tran sm issio n o f th e h ea d q u arte rs. T h e p ro le tarian
in te m a tio n a lism h a s h ad . from th e p o in t o f v iew o f th e se r ela tio n sh ip s. quite
exclu $iv e c o n te n ts : u n iv e rsal su p p o rt fo r th e fir st c o u n try o f So v iets in its
en d e av o u rs t o s u rv iv e a n d d e v elo p a s th e c en te r o f th e w orld s o c ialist
m ov em en t.
D u rin g L e n in 's tim e an d in th e la t e tw e n tie s, such an in te rp re ta tio n o f
in te r n a tio n a l com m itm en ts o f th e w orld p ro le ta r ia t an d its n a tio n a l av an tg u a rd s w as ju s tifie d n a m e ly . i t w a s ju s tifie d u n til d a n g e rs to q u e ll th e
rev o lu tio n in its in itia l s ta g e d id e x ist th rou gh o rg a n iz e d a c tio n b y im p e ria lists
an d r e a c tio n a r y fo rce s o f th e w orld. an d u n til th e re w as th e p ro b ab ility fo r
th e S o v ie t U n io n to d e v elo p in to a c en te r o f p ro g r e ss an d o f s o c ialism in
th e w orld.
Both the dangers and prospects. however, were put under serious doubt
at the moment when the center of socialism turned into a force with the
interests of a great power behind it, and when a new interference of problems
occured: the interference of the struggle for the advancement of socialism in
the world and of the struggle to strengthen the position of a great State and
world power. and when in the international field as well there was a 'transfer
of goails". i.e., when the efforts to gain the support and establishment of
socialist principles were suppressed and obscured by the struggle for an advance from the position of a great power.
228

The International exposition o f Stalinism is understood by the author


in this case only as an expansion o f space for this exposition in the afterm ath o f W orld W ar Tw o, th at is, when several States declared thcm selves
in favour o f socialism ; the sub ject m atter o f this part o f the book are only
som e circum stances which helped Stalinism cross the borders o f th e Soviet
Union. In interpreting Lenin, the auth or notes th at there w as th eoretical
possibility th a t developed countries, with som e dem ocratic trad ition an d with
enlightened w orkcrs' c lass and on a higher level o f industrial developm ent
than th at o f R u ssia afte r O ctob e r (like C zech oslovakia a t Ieast afte r the
war) would em bark on a different road to socialism and avoid everything
th at caused the Soviet " m o d e r . Th is obviously failed to happen and, instead.
there wa$ an expansion, a m ultiplication o f the Soviet "m o d e r ' and the
tran sfer o f con dition s, m ethods and effects o f sta lin isatio n in U SSR to
the group o f East-European countries. an outcom e o f m any facto rs and cir
cum stances discu ssed by the author.
In conclusion, the auth or sum s up the b asic difficu lties faced in their
socio-econom ic developm ent by so c ialist countries. m aintaining the econom ic
system as estab lished in the late tw enties and early th irties in the Soviet
Union. T h ese d ifficu lties are a t the sam e tim e an ob stacle to fa ste r grow th
and an im puls tow ards change and con sistent abandonm ent o f the system
whose form ation wa$ an alyzed in the book. M any things happened in socialist
States during the la st decade which helped the d estalin isation process. Th ese
propositions and new tendencies in the socio-econom ic developm ent o f socialist
East-European countries are not discussed in th e book, since by virtuc
of their significance for the future o f soc ialist countries they deserve to
be studied and exam ined sep arately. ap art from the foun dations on which
they have developed and ap art from the barriers th at have ham pered their
progress so far.

229

OBmECTBEHHO-SKOHOMMHECKME KOPHM
CTAJIMHM3MA
PaSlflCHeHMC MCTOpHMeCKHX o6cTOMTCabCTB 3apO)iCaeHHB CTaaMHM3Ma B
KanecTBe 06mecTBeHH0-3K0H0MMHecK0ii cmctcmbi MJiHerc* ycjiOBweM nomiMaHHfl npouecca ACCTaammaaiifui m BbiHBaeHMH nepcneKTMB couMaansMa ii
Boctohhom EBpone.
OnbiT C0UHajiH3Ma, ecjm noa 3tmm noapasyMeBaTb npaKTHKV m pe3yasTaTbi MHoroJieTHoro cyiuecTBOBaHH m pasBMTM Cobctckoto Coioaa m apyrnx
couHaaHcnmecKMx cTpaK, 6bui, a b hckotopwx acneKTax w npoao/DKaeT octbBaTbca CMJibHO o6peMeHHbiM m xapaxTepM3yeMbiM AByMji B3aiiMOo6ycaonJieHHblM OCo6eHHOCTBMM: OTHOCUTe/lbHOU uepaseurocrbio npotaeodureAinbix cua no cpaBHeHMio c ypoBHCM, aocTHrHyn>iM b pa3BMTbix KanMTa;wcTitwecKHx CTpaHax, u ctoauhu 3mom , KaK KOMnaeKCHbiM 4>eHOMCHOM, kotopmm
6bian npoHMKHyTbi nyTH m MeToabt cTpoMTeabCTBa no;mmecKHX u 3kohoMMiecKHx CMcreM b pune cTpaH Boctohhom EBponbi.
(DeHOMCH CTaaMHM3M3. -T XOTH OH M B03HHK B yCaOBMX M Ha 0CH0B3X
MHororpaHHOM HepaaBMTOCTM HOBoro. nocaepeBoaiouMOHHoro coBeTCKoro
mecTBa, HDMHoro nepe>Kiin ycaoBH. b kotopwx npoxo.HM;io ero 3apo*aeHHe, aaKpenHacfl Ka ,,nyn> cTpoMTeabCTBa counaansMa", Kax mhoiorpaHHbtH npMSHaK cucTeMbi h CTpyKTypw b pajie CTpaH flaace npu oacc
BbICOKOM ypOBHe paSBHTHfl HX np0H3B0aHTeabHbIX CMa, TaK MTO B TCOpHM
oh OToacaecTBaneT ce x c counaaHSMOM, BonaomeHHbiM b >KH3Hb

06

H mchho no3TOMy aa^bH ciiiiiafl mctopmh comiaaM3Ma KaK o6iuecTBe'iHoro CTpOB PBMTCJI He CTOabKO MCTOpMeM pa3BMTMfl npOH3BOaMTeabHbIX CM ,
cKoabKO npcwMyiuccTBCHHO MCTopneft pasBMTHa flccTaaHHM3auMM Kax npo
uecca, KOTopoMy npMHaaaoKMT HaM6oaee cymecTBeHHoe m peuiaiouiee 3Ha-HeHHe an u nepcneKTMB m oceMnpHoro yTBepxmeHM HanpaKTMKe HayMHoro
couMaaMSMa.

ilecflTHaeTM)!, npouieaiuue co BpeMeHM ocyxcneHM OraaHHa u ero 3noxn.


r.0Ka3aa*i, mto OTcyTCTBMe TeopeTMMecKoro pa3-bCHeHMfl npiiHMH sapoacaeHMH
231

CT3-iIMHM3Ma H MrHOplipOBaHHe aH3JIH30B N BUBOAOB O TOM. KaKHM 06p a3CM


u noMeMy npon3ouuio OTK_ioHeHne b npouecce OimipbcicoH peBOJiioiuoi h
OH OCTa-lC* HC3aBCpmCHHhIM (c TOHKM 3pem u CBOHX OCHOBHbK COUMa-TMCTM-

wecKHx ue.ieii) *Bn in cb bmcctc c tcm peajibHbiM TopM030M ajm ycKopeHHoro


npouecca aejrxiMHH3auMM.
HacTOBiuiii T p y a nocBaiucH pa3bBCH cm ao cyinH ocnt CTajiHHM3Ma h
aHajiH3y rex o 6uxccrBCHHbix 4>aicTopoB, tcoTopue oicaaajiH cym ccrBeHH oe bo i aefiCTBMe Ha e r o craHOBJieHMe chctcmoh. Mcxoju H3 o6m ero Te3Hca, com acHO
KOTopoMy HepaaBHTocTb n oc.ieo icn i6pbCKoro o 6m ecTBa 6b u a mctohhhkom c r a .iMHM3Ma. aBTop n o n b rrajic a nocpeacrBO M a H a jim a ochobhux tchjichuhh
o6 meCTBCHHOM, SKOHOMMHeCKOM H naTKTHHeCKOM paaBKTMM CoBeTCKOrO Co103 a b 3 B a jt u a n j e ro a b i noK aaaT b, hto b y aio B m ix Hepa3BKTOCTM rra.iHHH3M
6u .i OTHioab He ejniHCTBeHHOM ajibTepHaTMBOH, hto e ro craHOBJieHMe 03HaMeHOBajio c o 6oif onciOHeHHe ot jichhhckoh nporpaMMbi h K ap n n ib i com tajutCTMHecKoro o iu ecT B a.

HepaasHTocrb coBercicoro o6nxccTBa b pamotM nepMoa caeaajia bo3mojkhum h o6.ierHHJia 3apoBueim e crajiHHH3Ma. oco6eHHO nocae Toro, xax
3to oSinecTBO ocra.iocb
JleHHHa. ilaibHeHmee craHOBJieime crajm iauM a
CHCTeMOM co BceMii ero o6mecTBeHHO-nojnmnecKHMH m 3kohomhhcckhmh noOieaCTBHBMH BBKJIOCb CO CBOeii CTOpOHbl npHHMHOH M CHJIbHbIM 4aKTOpOM
HOBOM OTHOCMTeJlbHOM HepaSBHTOCTH COUMajIHCTMHeCKMX CTpaH. <J>aKTOpOM HX
OTcraBamoi ot HanpaB.i<uouinx TeHeioot b mmpoboh aicoHOMince m itpkhmhoh
HII3KOM 3<J>4>eKTHBHOCTH HX 3KOHOMHHeCKOrO paSBHTMB IIO CpaBHeHMIO C H3npaB.iHBiuHMHca Ha Hero cpcacTBaMH h b conocraBneioiM c pasBHTbiM KannTBJIH3MOM.
OaHaKO BbipajKeHHBM Hepa3BHTOCTb h pa3BMT0CTb npMHajuexaT OTHOcHTe.ibHbie SHaneHHa bo BpeMeim m npocTpaHCTBe, Tar hto m aHaneHiie
BbI3bIIJaeAVbIX HMH 0 6 lUeCTBeHHfalX 4>eHOMeHOB MOXHO IIOHMMaTb JIHinb B
CBeTe KOHKpeTHbIX HCTOpHHeCKMX o6cTOjmejlbCTB H C yneTOM KOHKpeTHUX
06ineCTBeHH0-3K0H0MHHeCKHX yC30BHM. B KOTOpbUC OHM 3apOBCjalOTC.

6a

A btop nojipoHo aHajiM3HpyeT h noKa3breaeT y c i 0 BHjj. npu KOTopua


KopHH craaHiBOMa, ovaiOBJieHHbie HepaaBirrocTbio, MorjiH 3apoairrbCJi m
Bbipacni b cHcreMy o6uiecTBeHHbix oTHomerndi, nouiaBJUu npH a r o 3apoAbnw
jp y n tx oTHomeHHH, ocHOBaHHbix Ha u eju u couMaaMCTKHecKOH peBOJnouiot.
3aecb noKa3aHO. kokhm o6pa30M Ha onpeaejieHHOM noBopomoM nyHirre b
peBO.noiiHOHHOM pa 3 BHTHM CoBeTCKoro Coioaa npoMsomeji OTxa3 ot aojiroepOHHOH JieHHHCKOH nporpaMMbi npH&UfBCeHHfl K COUHajIK3My B ycaOBMJU
HepaaBHToem m mji H36pan TatcoH nyrb crpoHrejn>cTBa couHaJiH3Ma KOTopuit
OTJIHHaJICB OT JieUfHCKOro.
B nepBOM paaaejie noABepraerc* anaaH 3 y coBeTCKa* jieHCTBMTeJibHocrb
Ha nepBbiz n o p a x n o c jie p e s o jn o io m m jn om iuauK M HHTepBCHUHM: cMJibHeHniMM
y n aao K xo3BHCTBeHHOM aejTreabHocTM, TpyjiHocTM BOccraHOBaeHMa. 3hohom'<i -

23 2

necKaa m noaMTMMecKaa H30JI4IUMJI mo/ioaom Cobctckom Pecny6jiHKH, orpoMHue


o6i>eKTMBHue 6api>epbi Ha nyTM opraHMaauMH b oTCTaaoA Pocchm tbkmx
couHajiMCTHHCCKHX o6iuecTBeHHbix othoiuchhm. xaK hx noHMMan JleHHH06-beKTMBHbie ycjiOBH* b nepBue toam cywecTBOBaHHa Cobctckom Fecny6aMKM, HH3KHM ypoBeHb npoM3BOAMTe.iibHbix cmji h o6uiaa ae3opraHM3auH.i
BHyTpeHHeM 3K0H0.mmkm, monmiHA Pecny6jiHKM ot BHeuiHero MMpa m mctomHMKOB npOAOBOAbCTBMfl H Cbipbfl, paCCMaTpMBaiOTCB. B HaCTHOCTM. B CBCTC
c;ieayiowMx o6cTOBTeabCTB:
3aTpyAHMTC/ibHoe Me*ayHapOAHoe noAorceHMe h MCK/iiOMMTeAbHO 6o.ibuiMC ycMAMH Pecny6aMKM k TOMy. hto 6 m npocyuiecTBOBaTb u 6bin> npn3HaHHoii;
noAHaa ae3opraHM3auMH cTaporo aAMMHHCTpaTMBHoro h TexHMHecKoro
annapaTa b crpaHe, Hapaay c Hecnoco6Hocn.io BHOBb co3aaHHoro annapaTa
ynpaBABTb M 0praHM30BblBaTb X03HMCTBeHHyfO 3KM3Hb
npaKTMHecKaa pacTepjiHHocTb h nepBbie HaeMHbie pasoMapoBaHM*"
y 3HaHMTCAbHOft HaCTM peBOAlOUMOHepOB BCJieACTBMe CTOAKHOBCHMJI HX pOMail-

rMHecKMx npeacTaBAeHMft" o couMa;iM3auMH o6iuecTBa

KOMMyhmctmhcckom

cnoco6e xo3BMCTBOBaHMfl c rpy6oM MaTepnajibHOM AeMCTBMTeAbHOCTMio,


ncaeacTBMe BHesanHoro ocoiHaHM Toro, hto cMcreMa m npMHUMnbi BOCHHoro
KOMMyHM3Ma MAH, KaK 3T0 MHOrMe CHMTaAM, HMCTO KOMMyHMCTMHCCKMC M:
roflbi X03flMCTB0BaHMfl" HenpMrOAHbl M HeacfccfceKTHBHbl npH CTpOMTeAbCTBC
couMaAMSMa b ycAOBMBX Pocchm Toro bpcmchm. MrroAbi TaK HasbiBaeMoro

BOCHHoro K0MMyHM3Ma b 3K0H0MMKe b nepBbie roaw cyuiecTBOBaHHi CobtBAacTM McropMHecKM He orpaHMHaBaioTca AMUib TeM nepMOAOM, KOrja
o6opOHe MOAOAOM COBCTCKOM PeCny6jIMKM OT MHTepBCHTOB AOAKHa 6biaa
nOAHMHATbCIl BCH 3K0H0MMHCCKafl nOAMTMKa, a CHCTCM3 CTpOBCaMUieM UCHTpaAM3auMM Bcex pecypcoB h cpeacTB 6buia HaM6oaee s^cfceKTMBHOM nna 3tom
ucjim. 6 Tpyaax oraejibHbiK TeopeTMKOB. b tom hhcac h aBTopa As6yKM
KOMMyHM3Ma'' EyxapMHa. oTAeAbHbie npMHUMnbi, npMMeHBBUiMeca b nepnoa
BOCHHoro KOMMyHM3Ma, npCACTaBABAMCb KaK BCCo6lUHC npMHUMnbi noCTpoeHMB couMajiMSMa b Pocchm. TTocae pcboaioioim mhotmm 6mao tpyaho noHBTh.
ckom

HTO MCKyCCTBeHHOe npMBMBdHHC COUMa;iHCTMHeCKHX $OpM X03MCTB>BaHHH B

CTpaHe, rae aak 3Toro He 6wjio hm 3kohomhhcckmx, hm couMaabHbix npennoCblAOK. npMHeCAO COBCTCKOM 3KOHOMMKC AOnOJIHHTejIbHbie 3aTpyAHCHMB. Mhoine oTKpuTo BbiCTynajm npoTMB OTKaaa ot bochhoto KOMMyHM3Ma m hobom
3KOHOMMnecKOM nporpaMMbi JleHMHa. npeaaHHbie copamMKM JleHMHa nbiTanMcb
BnocneacTBHM BceMepHO noAAcpacMBaTb jichmhckmm Han b Kanecnie cTpaTeninecKOM nporpaMMbi ocHOBaHHOM Ha hobi>ix npMHUMnax. hc noHMMa, OAHaKO.
CyiUHOCTM 3T0M npOrpaMMU H OnpaBAblBailCb b cbjism c tbkmm OTKJIOHCHMCM
OT C0UMaAM3Ma, KOTOpOe OHM CHMTajIM BpCMeHHbIM M Heo6xOAMMMM 3AOM.
TaK, HanpMMep, KpacHH. JIcohma Eopmcobmh, oTMenaji b 1925 roAy. hto
..eCAM 6bl COXpaHHAaCb CMCTCMa BOCHHoro KOMMyHH3Ma npn KOTOPOM rocy233

aapcroo 3M 0 b cbom pvKM ynpaBjeHMe n Kompojn. H aio bccm skohomkkom.


TO STO. KOHCIHO. OUbHO 6 hl O&KnOUlO nOaaHCMUlMM nCpCXOJ K nOJHO.My
couiiaiN 3My*. J L u roro. no mhchmk> K p aam a. 6 t u o ju an t hco6 xojucmo.
n o u cobcpckoc rocyaapcTBO o 6 a aa a a o 6 o ic e moduiom npoMunueHHocTbD.
.iyHme HaaaaceHHHM TpaaicnopTOM m 6oaee ciubHMM pacnpcaciKTcjbHbi m
annapaTOM. KoiopuM 6 b u b cocroaiom o6ecne<ncBaTb ayMmee cHa6xemie
crpaHhi. oco6em io Kpecn>aHCTBa. npejuteraMM jupm oro norpe&ieioui m opyJIUMH X II CejbCK0XO3JUICTBCHHOrO npONSBOJICTBa.
P a a c o i u e t u u e y pcBonoiuioH epaM M b n a p n o b n a rocyjupcTBCHHu x s e p x a x H an ajm cb b n e p B u e r o u C ob ct ck o m B Jia c n t b c b b s m c H cnom utaHey.wemieM n o ax o x im > k c i o k h u m BonpocaM H ap o iH o ro xo3*MCTBa,
a T a K x e k opraH M sainui c o u H aiM cn m ecK o io om ecTB a B y cioB H JU . x o rx a
H axo 6b u o o n c a sa T itc a o t n p o c n n m c t o io b boch h o to K0MMymt3Ma.
hmcm h

r i e p a u e npHHUHnu c p r a H io a in a i coseT C K oro ro c y iap c T B a m r e o p i u


M eJCjyH apoxH bix OTHomemat p a 3 p a 6 a rb iB a .in c b b TpyAHUX yciOBMax. npiraeM
ojHOBpcMeHHo c bh ciiih cm 6opb6oM s a n p c o a o a e in ie 6 x o x ax b i m n p o n a
nonuTOK H aB flsu B aH iu C obctcko m P ccn y 6 xH xe p a s r n ji H e6 .iaro rrp M jm aix yc.lOBHM. B CSlMOM COBCTCKOM pyKOBOXCTBC BCJiaCb 6 o p b 6 a B KleMHOM TUaHC~.
t o e c r b 3a onpeaeiieHM e jimhmm h npMHUMnoB B H c m m a SK O H O M m ecna o n o mcHJUi, u 6 o p b 6 a npoTMB H epeajnH ux t o h ck a p e H iu b n i a i c a a m i m i
HMCTOTbl K0MMyHM3Ma* H IipOTMB ,yCTyHOX KanMTaSH3My M MCBUiyBapOKMOM
6 y p jcy a3 H ii*.
B o 6m eii c jio jk h o c th , tto K a c a e r c a 3aipyiHeHH M jno6o r o p o j a . to b
n ep H o s, o KOTopoM 3xccb i u e T pcHb. cym ecTBOBaxo MoropinecKM. b o 3m o x h o ,
H enoBTopitMoc cowcTaHMC BHyrpeHHMx m B u c m in a H e& naronpM K Tiaa y cao B iai
cyuiecTBO Bainu onpcsejieH H ofi cTpaHbi m acK T C ibH ocn t ee pyxoBoacTB a. B
T a o a y c a o B iu x jnmn> T a o p n e c u o t n o a x o ji k BHyrpcHH cm y m M auyH apoxH O M y
pa3BMTiQ0 m noaoaccH iao m o t cojeHCTBOBaTb n p c o jo a e in a o 3 arp y ju ieiD di.
riporpaM M a h o b o ii skohom m hcckom n o jn m o o i h nporpaM M a B bicTynjcH Ju
coBCTCKia K c ie r a u id i Ha M e aL a y H a p o ju x x o h 4>c pc h id u . p a 3 p a 6 a n iB a B im c c a
JIcHHHblM, naiT BC paU iaD T . HTO MMCHHO TSKOM DOJKO! npKMCHKICa pyKOBOJCTBOM HOBOH COBCTCKOM PoCCMM B OCpBUC TOJUI OOCJIC CC C03K8HIU. O-lHaKO
c n o co 6 o dbu cH eiu ui H ena b nepM oa e r o B H eap em u . H ap a a y c o ctocoom
o -b ic H c m u c o bctckm k acMCTBMM Ha M euyH apojtH O M a p e a e . CBHxeTejibcraycT
H 06 OAHOBpCMCHHOM npMCyCTBMM B pyKOBOJtCTBC SKCTpCMMCTOB, OKa3MBaBlBMI
o m o p peajibHOMy m TBopsecKOMy n o jc c o jy ; 6u x o h c m a x o c a^ n acB H cn oaaMaHMa reHcpajbHOM jik h m h crpoH ren >cT B a cobctckoto o 6m ccrB a b k o h k p c t Hbix p o c a d i c i o a y c x o B iu x . O o a p c B a re jn i T o ro b p cm ch m o n e a b p a n o c t u m
VKa abiB arb Ha G r a ja m a x a x Ha 4 > aH a n n e c K o ro SKCTpcMMCTa b pyxoBoacTB<
n o epaBHCHMK) C JlcHKHblM, KpaCMHbIM, HincpKHblM. JI m tb m h o bu m N XpyTMMJI
pyKOBQJucreiaMM, K o io p u e i o r a a B O s n a B iU M jk m c t b m ji b o b h p t p c k h c m m m c xjyuap<xBHOM i u a u a x .

234

Bo btopom pa3aeae stoio Tpyaa aBTop aHaan3MpyeT neHHHCKyio koiiaenuMio hobom 3KOHOMH<<ecKOH nonMTMKH KaK KOHuemiMio CTpaTernn npoaBHiKeHHK k couna^M3My b ycJiOBHflx, mo)kho cKa3aTb, npeaKanMTaaMCTMMecKOM
Hepa3BHTOCTH
HoBaB 3K0H0MMHecKaa noaMTMKa sto MeToa. cnoco6 BHeapeHMn
counaansM a b KpecTbBCKOM CTpaHe", reHMaabHUH cTpaTennecKHH MaHeBp"
b MHTepecax BeaMKoro cpaMeHMJi aa OKOHHaTenbHoe npM6;iH>KeHne
k counaaiM3My b noanHHHOM CMbicjie caoBa b CTpaHe, rae n p eo6aaaaiom ee
OAbUJHHCTBO HaCCJICHHJI COCTaBJIBIOT MCJIKMe npOM3BOaMTeAM. KpeCTbJIHe, rae
MMCHIIO no 3T0M npHHHHC OCymeCTB^CHMe COUMa^HCTimeCKOM peBOAKJUHH KaK
npouecca bo3mokho nMiiib nocpeacTBOM npMMCHCHHJi uenoro p ju a cneuM4*i
HecKxx, BpcMCHHbix Mep. KOTopbie 6mam 6bi, BnponeM, coBepuieHHO m3amuihm
b crpaHax BbicoKopa3BHToro KamiTaaH3Ma. JleHMH npeaBHaea, hto noTpe5yiotcji accjiTMJieTMB, noTpe6ycTCJi ueaaji ncTopnnecKaJi an ox a ana Toro htou
vcjiKOKpccTbaHCKaji cneuMijjMKa Cobctckoh Poccmm 6buia ycTpaHeHa KaK 6 apbcp n htou binu cosaaH bi MaTepiia^bHbie u KyjibrypHbie ochobu a a ji a o c r hjKeHMB ueaeii O ktjipji. Ero HOBaji 3K0H0MHHecxaji nojiMTMKa", T e o p c rm e ckom paspaoTKe m npMMeHeHMio kotopom oh nocBJiTMji n o caeam ie r o a u
CBoefi JKM3HH, npeacTaBAjina coo ii cncTeMy nna aoctmjkchhji 3tom ucjim,
npeacTaBJiJUia coo ii CTpaTcmnecKvio KOHuenumo npeoaoaeHHji OTcraaocTH
npn ojmoBpcMCHHOM ynopHOM h nocTencHHOM 3aioiaabiBaHHM <yHaaMeHTOB
HOBoro o6uiecTBa h HOBoro crp oji.

JIchhhs

OcHOBbi Hana, ero ocHOBHaji (n KOHeHHaji) ueab aaKAioHaAHCb. no


MHeHMio jleHHHa, b tom, htou HeaOBeK, npoHSBoaMTenb. b kohkpcthom
cjiyMae npenMymecTBeHHO MeaicMH KpecTbJiHCKHM npon3BoanTejib. oaHaKO He
TOJibKO oh, ua nocTaBneH b TaKMe ycnoBHJi xo3m"icTBOBaHMJi, KOTopue yayT
ToaKan. ero k aeiicTBMjiM, noBbiuiaioiuHM ero jiKHHyio u skohommhcck/ io
aaMHTepecoBaHOCTb b paaBMTMH npoMSBoacTBa h npoH3BoaMTenbHocTn Tpyaa,
o6ecneHaT eMy CBOoay xo3JiiicTBeHHUX aeifCTBMii Ha 6jim3kom eMy ypoBH-*
h b cpeae, b kotopom oh aanaerca KaK npoM3BoaMTeab m noTpeMTeab
ijiaBHbiM aKTepoM, c TeM, htou Ha 3twx ocHOBax oh mot craTb co3HaTenbhum ynacTHHKOM CTpoiiTejicTBa Hoaoro, CBOoaHoro o6mecTBa b counajiMCTMMeCKOM CMbICne.
McKniOHMTejibHaji MOiiononHJi rocyaapcTBa b skohommhcckoh jkiohm,
npH KOTOPOM OHO HC CHMT3CTCJI C nOAOKeHHeM npOHSBOflHTejIJI H ero AHHHum HHTepecoM, He ecn> nyTb k couHajiH3My. JlemiH HeoaHOKpaTHo noanepKHBajl H o6bJICHJI.il, 4 TO Mepbl M MeTOflbI BOeHHOTO K0MMyHM3M3 blAlI
BpeMeHHbiMM m HaBJi3aHHMMM Heo6xoflHMOcTbio. ..TeopeTHMecKM He oieayeT
noHMMaTb, mto rocyaapcTBeHHaji MOHonoaHJi caMaji ayHiuaJi c tohkh speHHB
couHajiHSMa, mu npHMeHBJiM ee AHuib b KpaHHeii Heo6xoaMMocTH h Koraa
He motah aeMCTBOBaTb HHaMe", roBopna oh Ha X Cbe3ae PKn(6), oTcraHBaji
usn, cBo6oay TOBapooopoTa, SKOHOMHnecime h cTMMyaaTHBHbie MeToau xo3235

uiCTBOi;&H)u m H asbiBaa 6a b m 0M h 6eccnopHOM ouih 6 kom t o t 4 > arr. Mro


6<MbmcBHKM vulsm cjiMuiKOM s a s e ic o n o rry m HauMOHajnoamm T o p r o u u
II npOMbIDUCHHOCTH. JIHKBKSMpOBSB BCSKyi> CBo6o s y X03*MCTB0BaHHa H 060pOTa s a x e b *tetTH Six paMicaz.
PhlHOK. TOBapHOJieHeXHBie OTHOmCHlU M X03paCMT, CnfMVJIbl. yCTaHOB.icHMe opraH m eciaix c b m c h b HapojHOM zosaftcT B e. b e ro 6a 3Hce. sk o h o M m ec R o e coTpvAHiiMecrBo c p a a B im iM 3 a n a a o M , som ieccR M a r o k o m t o HCHTbi hobom s k o h o m ip ic c k o r nporpaM M bi. KOTopaa bccho h 192 1 r o a a e r a r a
och cbh om 3a A a ie ii nap-n m m r o c y a a p c r o e a i a ix y ip e xa e H R A C o b ctcko A P occkh
h n p u c T a B a a a a co 6 o h rjia B H y 3a 6o r y Jle m o ia m
T e op e n uca. n o n im n e CKoro m rocyaapcTBeH H oro s e a r e s * . T e o p e r m e c K a a p i 3p a 6o n a hobom c h CTCMbi. 6o p b 6a s a ce npimaTM e. nocTom tH oe Ha6jDoaeHHe r o m p t n o a y c so bhi'i u pesvabTaTO B e t npiiMCHeiTMa, p e 3 m e p e a n u o i Ha MajteirnrMe sa p o a u irn t
HCKaaceHiu CM bicsa u c y m H o c m u s n a . B u s a s e m ie y rp o s m 6opb6a c y rp o 3aMH,
npoiopacraBiDH M M Ha t o h b c npHMeHCHHs H sn a h b n p o o e cce zosaAcTBeH Horo.
n o airn iH ecK o ro h r o c y a a p c T B e m o r o cTpoirreibC TBa M o so a o ro coB eT caoro 06rnecTBa. s t h m 6buiH H ac u m eH u n o c ie s r a i e r o s u k h s h m Jle m o ia . B io p o rp aT H 3am u, H eBexecTBo. 4>pa3epcTBo. sm ieM epH e. n fiu a m jH am ir n a p o s a . crpbi e o t H ap o a a H c n o n i. 6e a je jw e . B sa T O 'n o n e c r o o r B 3 s n o i. Bce s t o 6 u jim
y rp o sb i. K o ro p u e m ot a h npoM spacraT b h s o r c r a s o c n i h easo JU U H ce6e n o sx a u i n y n n o iB V b s n u e MaTepMasbHoif H ep asB H ro cm xo3SMCTBa h o6m ecT Ba:
JleH ioi HeosHOKpaTHo H ynopH o >Tca3biBas Ha hm x k s k Ha B p a ro s cobctckoto
rr p o a u couM ajtiOM a. l ip u s t o m p em . n u a h c ra ib K O o noTerauiajibH b Ji
B p a ra x . o6ycioB.TeHHi>ix O TcraaocT U O : v r p o s u 6bUH p e a n H o H aaim o m h cko r o p u e u s h h x aoctmtam c iU b H o ro p a 3 B itn u y x t b nepBbie r o a u C o b c ic k o u
BSaCTM.
B aeHMHCKOM KOHueiuiMM n a i m n e c K o r o cTpom ejibC TBa co B ercK o ro 06uiecTBa HaM6o jie e B a s o io e 3HaieHHe n p K a a B a a o c b o6meMy, BceHapoxHOMy 06c r a s e m o o . c oahom cropoH bi. h ahh h om . HHaHBHsyaabHO oTBCTCTBeHHocni.
c ap y r o i. K och vbiiim ci* n p io n o o ia ju h r o m 3aHH TepecoBam iocTR b c bocm b u aryiueHM H Ha B ropoM B ccp y caco M n e u e nojnrT-npocB eroB. co c ro m n je M c a
b o r r a 6p e 192 1 r a s a . Jle m r a m u n e p io m a i . h t o o6c y x a e H R e a o ju h o 6u n >
o6 u ih m . a OTBTCTBeHHOCTb MHju(BitayajbHOM- H o B a s SKoaoM RH ecKas n o jn n o c a Tpe6y e r p e sK o ro . 6esycsoB H O n e n c o ro OTM exeBam ui s t r * S B y x a e m .
B m c c t c c ticm JI c h r h y ic a s u B a a Ha t o . t o H a s o o r m a n n y c ro e m m trh to s a m t h 4>pa3epcTBo o t nossMHHoi y n p aaiein ecK O M p a6o n i . I lo s im n e c E M c
a e s r e s M m a m o R C T U s o s a o u i b c c t v ce6a u i . n p o c n i e rp a a u iaH e ' r b h t o s m m . c b o h o B a sa H H O c n h c n o - m m o a m r ie c m r 6D p o K p an n ecK R B ceH apoaH oe o6c y n e i m e . r o irr a rT b i pyK O BO icrea c H apoaoM , s k o r s M inecicRn m rr e p e c H H SR Biua. npoH SBO SH Tei*. e r o a n H B H a a p o s b b p a s B R m
la p o s H o r o so saR C T B a R o 6m e c iB a n a o c e o B a z H enpepbiBHoro TOBumeHHs ero
ryjn>TypH oro vpoB H s h u o c io s h h o t o p aco m p eH R a s n a i a d l . b o t n o c ro -

236

aHHbie 4>aKTopbi h HenpexoaiHHe KOMnoHeHTbi aeHHHCKOH nporpaMMhi


CTpoMTCJibCTaa counaaif3Ma. Bce m3o6mamc uaefi o noAMTHMecKOM pa3BMTMM
coBercKoro o6iuecTsa,
oco om nyTH npeaoaiKeHHH peBoaiouHH b Poccmi
BcaeacTBMe O'icHb cneun4wMecKMx, CBoeo6pa3Hbix ycaoBMii, b KOTopbix 3Ta
peBoarouMB HaMHHaaacb, 3aicnioHeH0 b Tpyaax JleHHHa. Bw ophoct, acMOKpaTMB, noAHan OTBeTCTBeHHOCTb BaacTM nepea HapoaoM, ncpea opraHavtM, H36npaeMbiMH HapoaoM. rioaHaa cBo oaa. BRaioMa m cBo oav
OTuenaeHMB aaa bccx HauHM b Poccmm. Bc30TaaraTeabHbiM nepexoa
k noaaMHHOMy HapoaHOMy caMoynpaBaeHHio, m o 3to eaMHCTBeHHo B03M0)KHbiii nyn> k TOMy, mto m Hapoa HayMHacfl ynpaBanTb. HayMHac H erars
ouih ok.
Mto KacaeTCfl skohommhcckom cmctcmm, to JIchmh Bccraa, npHTOM HeoaHOKpaTHO d cbjish c pa6oMMM KOHTpoaeM, noaMepKHBaa, mto caMH pa oMiie
aOAlKHbl CHM3y CTpOMTb OCHOBbl 3KOHOMHMeCKMX yCAOBMii, MTO AMUb 3T0T
nyTb, BeayuJMM CHH3y, flBaaeTc nyTCM k npeo6pa30BaHMio o iuecTBa.

06 6

6
6

36

MnpHoe cocymccTBOBaHM6 m 3kohomhmcko coTpyaHHMecTBo c apyrnMM


CTpaHaMM 3to Heo6xoanMbie paMKH, Heo6xoaMMoe ycaoBMe npoBeaeHHB
u WM3Hb aeHMHCKOM nporpaMMbi b ueaoM; 3to, KaK BMaHo m KOHTeKCTa
TpyaoB JleHHHa, npoMHbie npHHiutnu MexcayHapoaHoro noBeacHM* counaancTHMecKOM CTpaHbi. OTCTaHBafl TeopeTHMccKoc noaoiKeHMe, coraacHO KOTopoMy
xo3BMCTBeHHa>i MOHonoana rocyaapcTBa oTHioab hc ayMuian c tomkm
3peHna counaan3Ma, JleHMH KOHKpeTHO. noAMTMMecKM BbiCTynaa mmchho aa
Taxyio MOHonoauKt bo BHeuiHeH ToproBae moaoaom C obctckom Pecny6aHKH.
Ha KOHTeKCTa TpyaoB JleHHHa npoMcreKaeT, mto oh HarraMBaa Ha MOHonoann
rocyaapcTBa bo BHeuiHeii ToproBae KaK Ha noAuTtocc, KOTopa Heo6xoaMMa
u Han6oaee noaxoanma a a 3amnTbi moaoaom cobctckom npoMbiuiaeHHOCTit
b ycaoBMHx toto BpeMeHM, a a h boo6 uic b yoioBHax, xapaKTCpHbix aaa
CTpaHbi, KOTopoii Heo6xoaMMbi mhotmc roabi caMoro ynopHoro Tpyaa aan
noBbiuieHHH npocBemeHHocTii h o6iuero ypoBH.

JleHMH paccMaTpHBaa H3n aMuib KaK o iuyio KOHuenuMio, KaK HanpaBaeHMe, KaK ochobhuc npMHUMnbi pasBMTMH. O h paapaSaTbiBaa ary KOHuenuMio
Ha TBopnecKOM noaxoae k pcccmmckom aeMCTBHTeabHocTM. OaHaKO Tpe oBaacn
TaKOH Me TBOpMeCKMM nOAXOA H K fipHMHeHlflO
IKM KOHUenUHH, Hy*HO
uao ee HcnuTbiBaTb u saBepmaTb, aaBan, aaabHeHiiiyfo paapa oTKy nepsoro
onuTa m npaKTMMecKMx peayabTaTOB. EaMHoayiuMe UeHTpaabHoro KoMMTeTa
PKn( ) b npMHBTOM o ukh KOHuenuHM He oaHaMaao eme o ecneMeHH tomho
TaKoro ee OTCTansaHMii h Ha npaKTHKe m tcm Menee biao rapaHTMeM tbo?necKOH npaKTMKM vinu no MeHbiueii Mepe npaBMAbHOM MHTcpnpeTauMM ayxa
m cMbicaa aeHMHCKOM KOHuenuMM b ycaoBHAx. Koraa JleHHHa oabiue He
yaeT.
Oco6biii pasaea nocBHiiieH aHaaMay XII C ie sa a PKn( ). npoxoAHBiuero

061

6e3 yMacTMa 6oaeBmero JleHHHa, Ha kotopom yxce Ha6aioaaaocb HeKOTopoe

237

OTKaotieHMe o t tom KOHuenuHM. KOTopyio H an aa p a 3 p a6 aT b iB arb JleHMH B


u em -pe BHHM amu aBTopa H aao ju rrca poju> m B3aKMOOTHomeHKa n a p n u m rocy aap c T B a. u o B aa aKOHOMMMecaaji n o airn u c a m cpim niecK M e aaM enaiD u no
ee a a p e c y , jcoh^ t k k t T p o toco ro c n o aH r6 x> p o m, b H a c ia o c n i. co GrazMHbiM.
HauMOHa-TbHhiM B onpoc h OTHomeHMa b PKT1(6). B bt o m p a a a e a e aBTop noKaabiBaeT apxwaTM3M am eM M U , KOTopaa b n e p n o a X II C b e a a a c r o a a a n ep ca
c o bctckm m o6mecTBOM. a MMeHHO n o KaaOMy n y m l u n u a a a b m e : n o a e HHHCKOMy, 03HaHaBmeMy. a e u y npoHMM. n oaH oe n o m iM a m e m npH anam ic
ray6oKOM nponmopeHMBOCTH M e u y x e a a u u u u i m aeMcrBKreabHOCTuo. iu m
n o craaitHCKOMy. KOTopbrii o 3H an aa co 6 om n p io u rm e m c t o io b . o n u o iU B n D a c a
.leHHHbiM, to ecn> m c t o t o b yperyaM poBaiO M o6mecTBeHHHX nponiBopeHHM
if n p o aeM aeicpeTaMH. ajMMHMCTpaTHBHbLMH cpeacTBaMH, 6ecuepeMOHHUM
npi(M yxaeHHeM.

TlporpaMMa H3iia, Tpe6oBaBmaa nocaeaoBaTeabHoii, 3anuniOM 6opb6u.


v o u itB a aa cbohmh nonynn>iMM aBaeiouMM onno3Kmoo h ueaoBepHe b othoineiaai KOHeHHoro n o aorarezbH oro Hcxoaa. 3 tmm HeaoBepMeM G ram u bocno.Tb30Bxrca. nroBu ycTpaiom> cbomx onnoHeHTOB m conepmncoB. Tro6b
vrrpoHnTbCfl y Baacnt. a Han 6 b u mm OKOinaTeabHO zMKBHZJcpoBaH Toraa.
Koraa npoMfatinaeHHoe npoM3BoacTBO 6 hzo b ochobhom BoccraHoaaeHO ao
vpoBHa. KOToporo oho a o cm ra a o b uapcKOH Poccmm HaxaHyHe BoifHbi 3 to
npoH3omao, caeaoBaTeabHo. b 1928 roav.
OcHOBHau c i u a o 6m ecTBa n a p n u . C T oam aa, 4 > a x n u e c ia i. H aa 06mecTBOM. h O Toam ecTB inm eeca c Heio ro cy iap cT B O . n p o B o a r a a c m .n o o e caMOCTOjrreabHoe MHeHMc. p a c a o a m n e e c a c MHemieM pvKOBOJunura lcaapoB btom
c m u , aHTMcoBCTCKKM m aHTMnapTHHHbiM, HanMHaeT T am M o 6paaoM cym ccTBOBaTb h yrrpaBaim > b C C C P 6 c 3 Kaiocx-aw6o KopperrMBOB, 6e a o6m ecTBenhoto MexaHM3Ma u s npoBepicM. ouemcH m M a ip a B z e m u noaim ncM . HaBH3bjBaeMOM o6m ecTBy.
3 2 m x H a ji , n o cae ao B aT e ab H aa m o T H aaim aji 6o p b 6a 3 a t o . hto 6 m 06uiecTBo b ue.iOM. BicaioMaji s c e M aTepM aabm ie n cy6beicTMBHbie o u u . n o aroTOBHTb b MaTepMaabHOM m iryabTypHOM o n i o m e i a u z ju m n e p e z o a a k couMaaH3My, 6o p b 6a b T e n e iu e m m ohcc a e r . Kax O TM esaa Jle m m . 6b u a c s e a c n a
raKMM o p aaoM k HenpoaoaacHTeabHOMy MHrepBaay b 3* r o i a n BoccTanoB a e m o o npoif3BoacTBa a o r o r o ypoBH a, ro ro p h rii 6u a a o c n m i y T b u a p c a o ii
P occmm . Mm c h h o t o . h to b aeHMHCKOM nporpaM M e CHHraaocb n p o v u iM h
npHHmoiHaabHbiM . c r a a o M H Tepnpem poBaTbai icaic BpeMeHHaa, apan cocpoH H .u
Heo6xoaMMOcn>. A t o . h to y J le m o ia p accM aT p im aaocb x a x T a m n c a m no.THTHxa. BbiaBam iaii npezoaJinuiM M ycaosiU M M m Tpe6oBam uM M a a im o r o mo MeHTa. MHTepnpcTHpoBajiocb. n p H M em u ocb m B O SB o n u o cb a o h o p m m . aaicoHa.
c m c t c m u . H o B a a 3KOHOMMHecKaji noaMTMKa B o n a o m a a a aaacTHHHOcrb. no*
creneHHOCTb, HaxoacaeHMe m B u a n a e im e h o b u x <)>opM xo3aM CTBOBaiau. mcm rraH H e aKOH OM Hnecna p u n a r o B ro cy aap cT B a b 3 k o h o m k k c . noaroTCBicv
ycaoBMi<

238

jltm

naaH O Boro xo3JuicTBa.

Ee ;iMKBiuiauH>i m otk 33 ot Hee 03HaqajiH co om ..coKpameHHbiH n y T b '.


4>opcnpoBaHMe. npHHyauTeabHoe BHeapeHue 4>opM h HC3aacnmHbix uia6aoHOB
p kubom opraHMSM HapoAHoro xo hmctb . .

3 3

E ^ aro a ap a H3ny 6wjio ocyutecTBaeHo BoapoKAeHMe npoM3BoacTBa u


ToproBJiM, npuBejieH b abmjkchmc xo3HMCTBeHHbiM mcx 3 hm3m , ojtHaico 6ecnpefibtctbchhoc pasBMTMe h 6etnep e 6oMHbiM nporpccc n p ean o aaram i paapeiueHiie
..Ha x o a y MHornx BonpocoB, noapa3yM eBaan opraHH3auHK>. pervAATophi.
HCH3MeHHo HOBbie HMnyjibCbi. OpraHHaaTopbi skohomhkh m HenocpeacTBeHHue
npoi3BoaMTeaM, a TaiOKe uiMpoKMc M accu HanpaBAAAM b asa au a T b ie roaw
pecb CBOM 3HTy3Md3M H BCC MMePUIMeCH y HMX 3H3HMB Ha JIOCTHBCeHMC 3TOM
ik a h . 3 tm 3H3HHB. Rak m Bce ap y ro e . orpaHHMMBaAHCb HaiconaeHHbiMM TpyAOBblMH HaBbIKaMM M OCo6eHHOCTAMM. 061UHM ypOBHCM TCXHHKH H TpyaoBoii
KyabTypu. Tax >ito HeAba 6h jio b kopotkmm cpoK AMUib caMOOTBepaceHHOCTblO li 3HTyjMa3MOM npCB30MTM li npeOJlOJieTb nyTbl MHOTOBeKOBOM OTCT.laoctm uapcKOH P occkh - K pomc Toro, MHoroHHC/icHHbie o 6cTOBTejibCTBa h 6 apbepu VMeiibiua^H p cavab T a n o aie M a m caMOOTBep*eHHOCTH TpyaiuMxcn.

rioc^eoKTfl pbCKMH ncpnoa ABaauan>ix toaob bia nepHoaoM aHCKyccMM.


HCKaHMM. B ycAOBMax HHiueTbi. roA oaa. aesopraHMaauHH. oneHb hht Koro vpoBHfi npoH3BoJiMTc.ibHbix cma, ojibuieBHCTCKan napTMa Ha M om a, b xo ae
CTpoMTCJibCTBa rocyaapcTBa h HaMenaa nyrw xo3AMCTBeHHoro pasBHTMa nobwm cnoco oM, opHeHTMponaTboi Ha Te mah ap y n ie roTOBbie 4>opMyjibi, peuieHMa h a^bTepHaTHBbi, He M oraa nposojiHTb Mexcay hhmm Bbi op. TaKMx
4>opMya He u jio , u no3TOMy aeAO h jio He b opHeHTauHM mah mx Bbi ope.
a HCKjnoHMTCJibHO b coaaaHMM, Haxo)iuieHMH HOBbix nyTeii m 4>opMya, KOTOpbic
jiHLijb b xo ae npMMeHeHHH. npaKTHKM, BHeceHM KoppeKTMBOB m aaAbHeHiuero
paaBHTH motam nokaaaTb cboio ACMSHeHHocTb h npHroaHOCTb jutu crpoMTeAucTBa HOBoro o iuecTBa m aocnuKeHMJi peBOAK>iufOHHbix ucaeM- C tomkm 3pehmh 3Toii HcniHbi iiaM npeacTaBAAeToi. mto b TeneHHe nepBbix aecATM Jier
cymecTBOBaHHH cobctckom BJiacTM hh oaho noAoaceHMe, hh oaho peuieHHe.
hh oaHO npej&noKeHHe, 3a mckjhomchhcm caMOM o uicm opHCHTauHM Ha
C0UHaaH3M. o ieKTMBHo He motah biTb a priori npaBMAbHbiMH. 6e3oimiOHHblMH, HeBOCnpHHMMHbIMH K IipOTHBOIlOCTaBAeHHIO M KpHTHKe; H Hao opOT.
hh oaho noAoxceHHe, KpoMC OTKpbiToro nocaraTeAbCTBa Ha counajiHCTHq e c K y opneHTaiiHio m OTKpOBeHHoro oTCTaMBaHiia cTaporo pc)KHMa, hc
motah a priori cHHTaTbca Bpa>KAe HbiMM, Hyx<abiMH coutiaAH3My. Jlnuib corAacoBaHHoe, a o pox<eAaTeAbHoe m BcecropoHHee o cyx<AeHHe AK> o ro npeaAOACeHKOTO peUieHMH, AI
H HOBOM 4>0pMyAbl H CTOAb Me AOpOBCeAaTeAbHOC
h corAacoBaHHoe hx HcnuTaHHe npHMeHeHHeM Ha npaKTHKe b x o ae
oAbiuoro
H HCKAlOHHTeAbHO A pOCOBCCTHOTO TpyAa CCX MOTAM 33AHMM MHCAOM nOATsepaHTb peuieHHA mah npHBecTH k Bbi opy hoboto peuieHHA m ero omcpeanOMy HcnuTaHHio. O ahbko aah TaKOM aTMOc4>epn h TaKoro cthaa p a oTbi
y oAbiueBHCTCKOM napTHii He xB3TaAO m h o ibx aaHHbix. ham npaBHAbHee

jh jic m m ,

6
6

060
06

6
6

6
6

239

roBopji. 6 b u o cjhuiikom MHoro OTpimaTejibHUX o6cTOjrrexbCTB. umuikom mhoro MTpvaHeHKii, xax BHvrpeHHKi, t sk m MexayHapoam>ix, npincM n apru i
ne Moraa o6 ohth ii npeoaoJieTb b co6 ctb hhom paaBimcM MaTepHaabHvri m
Ky.ibTypH)io Hcpa3BirrocTb yaioBKii cboch jK aTeauiocn i. B n o u ycjiobm<i ';
v aMcmauuHbi. HeaeMoicpanniecioa MeroaoB m bcct npjuuaz mctozob ynpau ieioia u paaBimui 6 bu o 6oxbme maHCOB yTBepjum>ai u ynpo>nm>cH.
u.eM 3to iiMe.10 Mecro co cBoiicTBaMM couHajmcTinecKOM, nojnmmecKOH m
X03JIHCTBCHH011 JCMCICpaTIOI.
O ncpbrrae aMCKyccHH M u y ynpaBJunoioHMM m m o k jv hmmh ii HapoaoM ciiibHO ocJioaciuioTCJi. e c a n co bccx cropoH HaBHcaBT yrpo3bi, npoMcreKaiOlllMe 113 BCeB03M0BCHbIX MaTepH3LSbHbIX II o6-beKTKBHbIX 3aTpyaHeHHM. Ec.HI
TeopcTHHecKH He noi-iejKMT comhchiod, tto AMCumuHHa BBABeTCJi HaMMeHee
npiiroiHMM mctoaom crpoHTCjn.<rrBa coiu<aAM3Ma. to H a i o u e m e nyrcM bccHapoAHOM zeMOKpaTMM b ycnoBHax. xonsa TpyjHO o6ecne<nfBaTb ocHOBHbie
cpeaciBa jum Toro, >rro6bi npoicopMHTb h o se n . Hapoa, npejcTaBJiaeTcs cB m v
eme MeHee npiiroAHbiM m cTaHOBUTc aonoJiHirrejibHbiM 3arpyxHeHMeM b KawecTBe 3a6oTbi vnpaBAMiomiac.
Bepojrrao, no 3tom n pirooie Ha btopom z e c a n u e n o t nocae O rn i6pa
Ha bccx 4poirrax b CCCP BcrjrcnuM Ha .6oaee a en o ie" irp n . nepennii
k 6oaee xerKOMy OT6opy 6e3 jdu cm m . A nocae BCTynzeims Ha 3tot nyib
CTAIH AOnnHbIMH M Heo6xOZHMbLMH sce MCpbl o6ecnMeHHX juhi Toro, mto6 u
hc vKAOHHTbca ot H36paHHoro nyTH. ju b ero 4>opcMpoBaHHJi. a z a ycrpaHeHHj>
6apbepoB BceB03 M0 BaniMH cpeACTBaMM. KOTopue OKaJcyTCii M HairfSozee 6bicrpo
,ieMCTByiOIUKMH.
n>Tb C raim a 0Ka3aac 6ojiee zerKMM nyreM ju a ynpaMarniHX b aaHHbix ycjioBMx. Oanaico. oh 6 u a 6oaee TpyaHUM. 3araoibiM u HetoBecnibiM
C T04KH 3peHHJI HCXOAa. C TOHKH 3peHHM CTpOHTeabCTBa COimaaHCTmeCKOlO
o6uiecTBa. o6mecrBa ocBo6oxaeHHoro ot n n i t n i b MaTepHaabHOM CMbicae
cBo6oxHoro ot penpeccHM. npHHyuefOU, orpatoraeiou ahhhocth h Mace.
TaKoro o6mecTBa, ochobhum cbohctbom h u e z b KOToporo jraaaeTca ocbo6oBCAemie Tpyaa, ocBo6oxaeim e o6mecTBeHHbtx hhahbriob ot scero toto.
mto MemaeT BceMepHOMv paaBim ao u npojreaemao mt TBopieciara enoco6 hoctch.

B HCTBepTOM h nTOM p aaaeaaz aBTop noicaaa* apaMy yTBepjuem u


crajiHiuoMa b Kanecree cMCTCMbi. yxa3faiBaa Ha ero ochobhmc aKOHOMiraccmic
u noJHmnecKMe npmHajcH m conocraBJua btm npioH am c -eromcniMJi
aaMbicaaMM-

Koponco rosopji, doji CTajnanoMOM a sro p nojtpa3yMeBacT oxaMeHeBmyio


?TaTHcrcicyio cTpyxrypy o6mecTBa b i n o m . c npamyHMeHHeM xax HManeHTHbIM CBOHCTBOM M OOCTOBHHblM CpCACTBOM COipaHMOU^ 3TtM* CTpyXTypbI.
c o6 oco6 xchhom MepapzmecKOM m paM iuofi Baacni m cy6iermBHCTCKO-Boa-

240

lOHTJipMCTMHCCKMM n0Ka30M 3TaTHCTCK0M CTpyKTypbl B KaMeCTBe CyUXHOCTH


COUHaJIH3Ma.
3 to 3Haofr ocraHOBKy pasBHTHH peBoaiouMH Ha crajmt 3TaTM3Ma, hto
onBTb-TaiCH 3Hanrr, hto AaAbHeimiee npoAoniKeHHe peBoaioiiHM HaTajiKMBaeTcu
Ha 3TOi craaKH Ha cvmccTBeHHbiH 6aptep m ochobhoc npoTHBopeHne Mecay
COUMajIHSMOM KaK HHCTHTyTOM H COUHajIM3MOM KaK peBOTUOimeH.
A btop noaHcpKHBaeT, hto 3Tani3M KaK npaKTHHecKHH nror O kt6pbCKOM peBOJHOUMH He BHeC, 4>aKTHHeCKH, HHKaKHX CymeCTBeHHbIX peBOJIlOuhohhmx nepeMeH b no/ioaceHiie npoHSBOAHTen b paMKax cucTeMbi no cpauHBHHio c TeM ero noAOJKeHHeM, KOTopoe onHcaHo MapKcoM xax othoukhhc
MKay KanHTajiHCTOM m pu6 ohhm b oiuecTBeHHOM npouecce npo*i3BOACTBaB yOIOBMXX UCHTpajIH30BaHHOH CMCTCMhl X03flHCTB0BaHHH TOCyAapCTBO
onpeaejincT ycnoBHA xo3HHCTBOBaHiw, HaBB3biBaeT b Bitne n.naHa ocHOBHbie
aananH, ocymecTBAJieT Hanaop Han BceM npoueccoM BbinoAHeHiu 3thx saaan
u BsitMaeT, BepHee pacnopjUKaeTCA BceMH pe3ynbTaTaMH o6uiecTBeHHoro npouecca npoHSBOACTBa. HeirpeKAOHHa* jiomKa ueHTpanM30BaHH0H cHcreMU h
x03MCTBeHH0H MOHononHM rocyAapcTBa aaiuiOHaeTCB b tom, hto OHa nocroHHHO BOCnpOHSBOMT H yseKOBeHHBaeT ce6 TeM CaMbIM, HTO npHHOCHMbie CiO
nocjieacTBHJi coaaaiOT HOBbie ochobu ,w ynpoHeHMn ueirrpaAHaauHH.
OTHacTM cnopHbiM hm nerca Bonpoc o tom, b neM 3amiK>HaeTca noajiHHHbiH h npeodnanaioiaHH 6a3HC cpaAHHM3Ma KaK cHcreMbi Boo6me h o6utccTBeHHoro niaBeHCTBa napTHH, OToacAecTBneHHOH h cpocuieftc c rocyaap
ctbom: pyKOBoaautHe nosmiKM, kotopumh oh oEnanaeT b skohomhkc hjik
apceHan noAMTMHecioac cpeacTB? B OTBeTe Ha 3Tot Bonpoc aanoiKeHo noHHM3HHe cyiUHOCTM CTajIHHH3M3 M eTO HCTOpHHeCKOrO SHaHeHHfl, TO eeTb HB.TaeTca ah oh npeMyiuecTBeHHO kphshcom nonHTHHecKOH cHcreMbi counaaH3Ma", xax ero HHoraa ouemfBaiOT, ham xce 3to o6ycAOBAeHo caMoit chctcMoii OTHomeHMM b 6a3Hce, noAOKeimeM npoHSBoaHTean u Mepoii ero ynaCTHH cosaaBaeMOM hm npoAyKTe xax ochobhum KpHTepneM. O t OTBera na
3TOT Bonpoc 3aBMCHT, KpOMC TOrO, H nOAXOA K AeCTaJIHHH3aUHH, k ee npeA'
nocuAKaM. A btop cHirraeT, hto ocHOBaHa* cmia craAHHM3Ma KaK CHcreMbi
npoHcreKaeT hs 6ecKOHTpoAbHbix pyKOBOAAmHx noamurii b skohomhkc, b
oiuecTBeHHOM npouecce Tpyaa, h6 o nepeMeHbi b stom oSaacTH o6yc.iOBH,m
6bi 6oaee 6t>icTpbiH OTKa3 ot Bcex ApyrHx npmHaKOB cTanMHHSMa, neM sto
HMeao 6 u Mecro npw nonuTKe npHBHBan, HeKOTopue AeMOKpaTHHecKHe 4>opmu o6mecTBeHHOH noAMTHHecKOH jkhshh 6ea paaHKaAbHoro npeo6pa30BaHHA
o6mecrBeHHOH cTpyicrypbi b uenoM.
B oco6 om paaaeAe noABepraerc paa6opy MexcayHapoAHoe sHaneHMe
CTanHHM3Ma, npune aHajiHS aBTopa orpaHMHHBaeTCA AKuib npocTpaHCTBeiiopraHH30BaHHbiM pacnpocTpaHeHHeM h npoABAeHHeM CTanHHHSMa a npeAeaaMH CCCP. Ees 3Toro orpaHMHeiuui noTpe6oBanocb 6u nmpoKoe pac-

hum ,

16

241

o to i p c K B c noaoaceM ui uanp aaaeH


I B I t t f H l U B e r o BRCTVTTTOB DOUC O U aaH BB COBCTCKOro rOCTUpCTBa.

tuidi (pa6o'ntM uaocoM ero

p o * em. stoto uiiaGa. lipa i


TepcK oro iorrepH am oH aaii3M a 3 a u m u a k u d v r i u o b
MepH ou n a u t p m i nepBoii c r p a a e C o i c t d s b c e v o u i n ycToan> b p a j n BaTbCB b K a ie c T B t o<un BceMBpHoro co n B ajn cT M secK o ro n p o rp e c c a.

Bo BpeMCMa Jle m r a a . u b B n o c ie a c r o n a . b i c t o k n a j D u n u nuo>.


u BH TepnperaoBK KH TepH auRO H aauioro a o a r a B c c jta p a o r o n p o ae T ap n ara
e r o H au n o H ajb H b ii a s a m a p a o B 6 b u a o n p a B a a a a o n . O a m n c o n . o a a 6 u a
on p aB jaH H O i o Tex a m a n o p , n o t a cvm ecTBO Baaa y rp o 3 a n o s a s a c a n a
m
ii

m - n n < c m n p e a su n o io ib u c o a M ap a. n o t a cym ecTBOBaan <


peajBH O B n e p c n e sn iB U pa3 8 R ru fl c r p a a u C o b c t o b b aanecrBe on a r a BceunpH oro n p o rp e c c a b p a a B n n u a u c o a n a a s M a b M a p o s u a M acn rra6 aa.
O a a a K O fl p e a a b a u e v i p o s u . b p t a u a u e n e p c n e n n B U 6 y a y r n o c r a *acH bi n o a e a a u te a n e b t o t m o m c u t . t o n a . m a r o o n B ajn o M a * R a < m a b b i p a c r a i B b M n p o B v v B e m n o j e p s a s T . c o r a a b stom n a a a e o o b b k t c b H osaa
e a r e p j^ e p e a m u np o fiaeM : nm tfN|>cpeHiuui 6 o p b 6 u 3 a n p o rp e c c co an aan 3 M a
b M ape b 6 o p b 6 u 3 a y a u e a n e B e a n s o n . M B poson s e p a u s u . a o r a a b b mb p o s t a * a c n r ra 6 a x b stoj* n a a a e n p o B o oo aeT .T p aac 4 ep T u e je w * . to e r o
c o r a a 6 o p b 6 a 3a n o a a e p s a a B e y T B e p a a e a a e a a e H e a ro B c o n a a a a m a b Mape
6 r a e T B u r e o i e R a b 3 a T y a K B a a a 6 o p b 6 o i 3a c o 6 c r o e a a u i n p o rp ecc a a noa m n u a aeaBKOB a e p z a s u .
I l o a a e x a y a a p o a a u u n p o aa a e s B e M c r a a a a a a M a a a r o p n o ap a3 y aeB aeT
a a e c b a m n b p a c n o tp e an e n p o c r p a a c r B a r a K o r o e r o n p o flB a e a a a n o c a e sr o p o n
MBpcBOU boom bi. t . c - c m o m c h t b , c o r a a p u ro c y a a p c iB B ticT y rn u a a c o n a *
aura. T a t a r o npeaM eroM B o a o a e a a j i a s a n o T c a a a n n . K e a o r o p u e o 6 c ro a r e a t c i B a . n o oB oan B am e n eaaeCTBO BaBm ae TO*ty. <rro 6 u e r a jn o o c m b u b i c j
3a n p e a e a u C o b ct ck o to C oc>3a a p a c n p o c r p a a u c a b a p y r n x c r p a a a a . Mai e p u p e i a p y a J le m r a a . a a r o p jK a a u sa e r a a t o . a r o cym eciB O B aaa T e o p e m <k c k u bo 3 m o m b o c t b . < rro 6 u p a 3 B B n ie t r p a m c a eao T o p u M B a e M o a p a ro n e c s iu u i T p a a a m u u u i b p a 3 B o n iu p a 6 o "o u u b c c o m . c G oaee bb io oc km T poah c m n p o d u im a e a o r o paaBBTfla. <k m s t o 6 u a o b P o c c b b n o c a e O r r a f i p a ( n k o b 6 u a a n o M e au n e n u e p e o a a a B3 c r p a a BocroRaoi E a p o n u b n e p a o a n o c a e
rrrm u a aa
r o r o . rto o 6 y *

caosHao coBeTCKyi> .M oaeab*. Oaaaao sto ae npoaaomao. b aanaaocB pacnpocipaaeaae. M yiTiTBniBiTpfnm r coBercaoa m oucjb b b u ik h b c ycao*BB.
242

MCTOflOB m pe3yflbTaTOB cTajiHHHaauHii coBCTCKoro o6iuecTBa b rpynne cTpaH


BOCTOMHoesponeMCKoro pafioHa, mto 6 u a o o6ycnoB;ieHO mhotmmh 4>aKTopa.Mii
m o6cTOHTeabcniaMH. KOTopbie aHaaH3HpyioTCii aBTopoM.
B 3aiaii0MeHHe aBTop noflBoaMT mtot ochobhux 3aTpyaHeHMH. c kotopblMM CTajIKMBaiOTOI COlUfajIMCTMMeCKMe CTpaHbl B CBOeM 06ueCTBeHH0-3K0-

HOMKMecKOM pa3BHTMM. coxpaHiui 3KOHOMMMccKyio CMCTCMy, yMpexcneHHyio


b KOHue ABajmaTUx m Hanajie Tpnauan>ix tojiob b Cobctckom Coioae. 3 th
TpyjiHOcn< BBMjiMCb oAHOBpeMeHHO nOMexoif
nee bicrpoMy pa3BHTMio u
HMny^bC M b HanpaBJieHMH nepeMeH m noc/ieiioBaTe;ibHoro 0TKa3a ot cmctcMbi, craHOBJiiHMe KOTopoH aHajiMSHpoB&nocb c HacToauicM Tpyae. B couiia.incnmecKHx crpaHax coaaajiMCb b tchchmc nocaejHero aectmuiernn mhotomicaeHHbie npeanocbi^KM n.ia pasBMTH* npouecca accra^nHusauMM. 3 th npeaflOCblJTKH M HOBbie TeitlieHUHM B o6uieCTBeHHO-3KOHOMHMeCKOM paSBHTMM couHajiucTHwecKMx CTpaH Boctohhom EBponM aBTop He noasepr pa opy b cboch
KHiire, m o BoieacTBHe cBoero 3HaweHMjq ann couHaaMCTHHecKHx CTpaH ohh
acayx<HBaioT> hto h mx aHajjM3npoBa;iM m oucHMBajiH o oco ;ieHHO ot ochob.
Ha K T pbix npoHcxoaHT mx paaBHTHe, h MeuiaiouiHX hm apbepoB.

60 6

6
00

36

66
6

243

INDEKSI

PREDMETNI INDEKS
A

administracija, rashodi 94
agrarna prenaseljenost, vidi prenaseljenost, agrarna
aktivno stanovnitvo, vidi stanovnitvo, aktivno
akumulacija
privredni raun. V oznesenski 188
teorija. Preobraenski 82
am basadori, sovjetski, zemlje narodne demokratije. misije 191
A ntanta
blo kad a SSSR -a 22, 27
Londonski m em orandum ", zahtev z a pokrie du gov a 47

Vrhovni savet 27
..zlatna blokada" 29
aparat, administrativni i struni
defekti 56. 57, 58
stanje posle revolucije 24
aparat, birokratski
i preduzea 91, 92
karakteristike. e riin sk i 56
vrhuka i slubenici 56
..A rk o s", sov jetsk o predstav nitvo , n apad na
au to k ratija, staljin izam . Isak D ojer 16

160

au tonom izacija
nacionaln o p itan je
Lenjin 98, 99

Staljin 98
247

B
B a lti k a e k o n o m sk a k o n fe r e n c ija 60
b a n k a , u lo g a , P re o b ra e n sk i 155
b a n k a rsk i k re d it, fin a n sira n je , b u d e tsk o
b ira k o p ra v o
d ik ta tu r a p ro le ta r ija ta , L e n jin 109,

156
110

seljaci, ogranienje 140


sp e c ifi n o sti, R u sija , L e n jin 109, n o
b iro k r a tija

socijalizam, opasnost 34
Sv e ru sk i k o n g re s p o liti k ih a k tiv is ta . D ru g i, p o liti k i rad n ici, b o rb a p ro
tiv 57, 58

birokratizacija
d e m o k ra tija , u n u ta rp a r tijs k a . T r o c k i
p riv re d a

113

centar, izvrioci 204


c e n tr a liz a c ija 1 2 2

dravna 153
r e z o lu c ija . O

p a r tijsk o j iz g r a d n ji* l l l

spoljna trgovina 148


ivot untarpartijski. Bubarin 112
birokratizam
aparat, erinski 5556
drava, radnika, s birokratskim izopaenjem
mase, odvojenost od, e r in sk i 56
stanovnitvo, upravljanje 110
tampa, dnevna, struna, kritike 124
Vidi i 147
birokratski aparat, vidi aparat, birokratski
b lo k a d a , B erlin 183
blokada SS S R -a, 22. 27
bogati seljaci, posle revolucije 22

58, 59

B r e st'L ito v sk i m ir, v id i U g o v o ri o m iru

buroazija, istonoevropske socijalistike zemlje, eliminacija 185


C
cena kotanja 120
cene
makaze
po proizvodima 138
Vidi i 137, 157
248

NEP, makaze 64, 89


mehanizam, korienje 188
porast 147
rezolucija O p artijsk oj izgradnji" 111
SEV

krugovi", privreivanje, sistem 204


odreivanje, arbitrarno 203
spoljna trgovina, izolovani sistem 204, 205
sredstva za proizvodnju sredstva za potronju 203
valutni monopol, izolovani sistemi 204, 205
cene na veliko, sniavanje 188
centralizacija
privreda, centar-izvrioci 204
proizvodnja, socijalistika 199
ratni uslovi, efikasnost 186
centralizacija decentralizacija
indu strija 93
Vidi i 96
centralni plan, SEV, ap so lu tizov an je 201
cenzus indu strija, p roizvodn ja, vrednost 119,
C IK SSSR -a, up rav ljan je, reform a, odluka, o tp or
C rvena arm ija
istona Evropa, ulo ga 184

120
126

istonoevropske socijalistike zemlje, trokovi izdravanja, tranzita 196


N em aka D R, trokovi izdrav an ja 196
uspesi 186
zemlje narodne demokratije 191

elik, NEP, proizvodnja 61


istka", industrijalizacija i kolektivizacija, konferencija SKP(b), XVI 159
D

decisti", stavovi 37
demokratija, kongres RKP(b), XIII, Trocki 106, lio
demokratija, radnika, rezolucija O partijskoj izgradnji" l l l , 112
demokratija, unutarpartijska
birokratizacija, Trocki 113
kongres RKP(b), XII, Staljin 74
kongres RKP(b), XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115
destaljinizacija
249

ekonomika 180
knjievnici, uee 15
KPSS

inauguracija 11. 12. 13


okviri 13, 14
nauni socijalizam, afirmacija 12
plafoni 205, 206
poetak, kongres KPSS, XX 206
progres, uslov 208, 209
diktatura, neophodnost, Alek Nove 16
diktatura Partije
diktatura proletarijata 68, 75, 76, 77
Lenjinizam", Zinovjev 115
diktatura proletarijata
birako pravo, Lenjin 109, 110
diktatura Partije 68, 75, 76, 77
uvrenje, putevi, Trocki 83
Drugi sveruski kongres politikih aktivista. Lenjin. govor 33
drava u socijalizmu
funkcija sile 108
kvalifikacija, Lenjin 58
mehanizam, kritika, Jakovljev 129
monopol, privredni
ocena, Lenjin 59
Vidi i 168
privreda, uloga 202
privreivanje, uslovi 168
proletarijat, zatita od 5859
seljatvo, politika 139
spoljna trgovina, monopol
Buharin, stav 61
predlog za ukidanje, Lenjin, stav 6061
Dravna banka SSSR-a, sredstva 156
dravna imovina, vidi imovina, dravna
Dravna planska komisija, vidi Gosplan
dravni kapitalizam
Lenjinizam", Zinovjev 115
prelazni stepen, Lenjin 54
teorija, razrada, Lenjin 40
dravni zajmovi 132
Drutvo naroda, meunarodna ekonomska konferencija, referat, Groman 120
Drutvo za vreme", Moskva 118
25 0


cnovska konferencija
delegacija, direktiva, Politbiro CK RKP(b) 49, 50

ierin, istupanje 3940


Londonski memorandum , uslovi za ekonomsku saradnju 4748

pripreme 42
pripremni radovi, CK RKP(b) 48
ruski memorandum o kreditima" 49
SSSR, kontrapretenzije. teta od intervencije 4849
tok, materijali 48
Vidi i 45, 51
E
ekonomika. C1K SSSR-a, socijalistiki preobraaj 127
ekonomika, ratna
uspesi 186
Vozncsenski 187
ekcnomska platforma
CK RKP(b) 43
kongres RKP(b), XII, opozicija, Trocki 44
ekonomski odnosi, SSSR socijalistike drave, Jugoslavija 191
ekonomski sporazumi. vedsko udruenje trgovaca i industrijalaca SSSR
28. 29
ekonomski zakoni. SEV, praksa, zanemarivanje 199
EKOSO. mesni sovjeti 121
elektrina energija. NEP, proizvodnja 61
etatizam
kongres RKP(b), XII, zameci. Trocki. Preobraenski 86
Preobraenski 156
proizvodnja, poloaj 167. 168
..etiketiranje 176
evidencija, sovjetski uslovi, znaaj 92
F

federacija, centralizatorska inercija. Grinjko 101


finansiranje
budetsko, bankarski kredit 156
industrija, preduzea 93
flota, trgovaka, odnos (19131922) 21
frakcije. RKP(b). kongres X. rezolucija o zabrani 71, 72
251

G
g a z d in stv a , s e o s k a
k o n js k a g r la 1 3 4
N E P . in d u strijsk i p ro iz v o d i, p o tro n ja , u slo v i 9 0
p lu g o v i 134
G en eraln o v e e sav ez n ik ih d r a v a , z a s e d a n je u K a n u
e n g le sk i p ro je k t o sn iv a n je M e u n aro d n o g fin a n sijsk o g k o n zo rciju m a 45
fran cu sk i p ro je k t o sn iv a n je c e n tr a ln o g sin d ik a ta 4 5 46
sa z iv a n je e n o v sk e k o n fe re n c ije , o d lu k a 4 5
g la d 1 9 2 1 . p o sle d ice . p sih o lo k e 23
G o sp la n
b a n k a 155
k a ra k te r . L e n jin 1 5 3 . 1 5 4
o b n o v a i r a z v o j, sre d s tv a , p ro c e n a 4 9
u lo g a 1 5 5 1 5 6 1 5 7
g r a a n sk i r a t
m o sto v i, r a z a r a n ja 21
te le g ra f i te le fo n , r a z a r a n ja 21
e lez n ic e , r a z a r a n ja 21
g r u p atv o . k o n g re s R K P (b ), X II. K o s io r 7 0
.g r u p e s ir o tin je * . O k to b a r s k i p len um C K S K P (b ) 1 4 0
gru z in sk i in c id e n t, v id i n a c io n a ln o p ita n je

H
Haka konferencija
memorandum o kreditima. Litvinov
Vidi i 51

50

h ip o k r iz ija , s ta ljin iz a m 1 7 9

I
im o v in a, d r a v n a , p lja k a , R a d n i k o -s e lja k a in sp e k c ija 9 2
im o v in a, s o v je t sk a , p o lo a j u in o stra n stv u 3 0
in d u strija
c e n tr a liz a c ija d e c e n tr a liz a c ija 93
fin a n sira n je , izvo ri 1 3 1 . 1 32
isto n o e v ro p sk e s o c ija listi k e ze m lje ,
tip a 18 6
k a d a r , n iv o 1 3 0
k o n c e n tr a c ija , n e z ap o sle n o st 91
k o n c e sije , ud eo 1 3 2 . 1 33

252

.s o c ija list i k i g ig a n ti'

so v jetsk o g

kongres RKP(b), XII. referat, Trocki 44. 86


nacionalizacija, ocena, Lenjin 55
NEP, bruto-proizvodnja, vrednost po granama 88
obnova, stih ija 154
poljoprivreda

disproporcija 157
NEP. razmena 89
odnos, Trocki 83
preduzea, finansiranje 93
razvoj, kongres RKP(b), X II 67
reorganizacija, konferencija SKP(b), XIV, Rikov 125
sranje
sa veto van j a 125

Sveruski savez rudara 93, 94


upravljanje, komiteti radnike kontrole 121
industrijalizacija
CIK SSSR-a, prelazak na 127
metod, socijalistika prvobitna akumulacija 165
narodni zajm ov i 132

ocena, Alek Nove

16
Sia ljin o v put 165, 166

uslovi, SSSR istonoevropske socijalistike zemlje 184


industrijska proizvodnja
NEP, rezultati 62
nivo, odnos prema carskoj Rusiji 20
industrijska revolucija, druga, SAD, SSSR, zaostajanje 207, 208, 209
inflacija 139
inostrani kapital, vidi strani kapital
inostrani krediti 151
inteligencija
istonoevropske socijalistike zemlje, eliminacija 185
Staljin, odnos 106
inteligentsko'birokratski sloj, posle revolucije 22
internacionalizam, proleterski, sadraj 181, 182
imperijalizam socijalizam, konflikt, neizbenost 183
Istorija Komunistike partije Sovjetskog Saveza (1962), Staljin, ocena 14, 15
izvoz
carska Rusija (19091913) Sovjetska Rusija (19211922) 23
(19131921) 22
poljoprivredni proizvodi, carska Rusija, procenat 23
struktura (19261928) 150
ito 149
253

K
kadrovska politika, kongres RKP(b), XII, Sorin 70
kanska rezolucija
francuski projekt, aktivnost, naela 46
Vidi i 50
Kansko savetovanje. vidi Generalno vee saveznikih drava
kapitalistike zemlje
CIK SSSR-a, prestizanje, uslovi za 127
poslovni odnosi. Lenjin. izmena 161
kapitalizam
kriza opta. druga etapa, zemlje narodne demokratije. Staljin 140
proizvodna snaga rada trite. Marks 200
kapitalna izgradnja, neplanska 151
klasa partija, kongTes RKP(b), XII 77
klasna borba
Buharin. izjava Rikova 170
staljinizam 17
koegzistencija
enovska konferencija. ierin 3910
koncesije, sukobi 4041
SSSR kapitalistike zemlje, nunost 55
uslov za izvrenje programa 59
kolektivizacija sela
CK SKP(b), mainsko-traktorske stanice, kolhozi l0
Engels Staljin 177
prinudna
plan. Staljin 141. 142
Vidi i 165
Staljinov put 165166
stoni fond. promene (19291935) 143
tok. pregled (19291933) 142
uslovi. SSSR istonoevropske socijalistike zemlje 184
Vidi i 134
kolektivno miljenje, kongres RKP(b), XII, Kosior 71, 72
kolhozi
mainsko-traktorske stanice. CK SKP(b) 190
osnovna sredstva, Staljin 189, 190
trni vikovi, prinuda, Staljin 141
ito, otkup, plan, Staljin 142
kolhozna svojina optenarodna svojina 190
Komesarijat inostranih poslova, spoljna trgovina, denacionalizacija. Miljutin. predlog 60
254

Kominterna. kongres IV, seljatvo, poloaj. Lenjin 62


komunisti, razmetljivost 33
koncesije
industrija, udeo 132, 133
pismo amerikim radnicima. Lenjin 41
politika, idejni sukobi 4041
ponude 63, 64
profiti 134
Sovnarkom. dekret, uslovi. regulisanje, Lenjin 4142
ugovori po privrednim oblastima 133, 134
KP Jugoslavije, staljinizam. suprotstavljanje, uslovi za 184
KPSS (Komunistika partija Sovjetskog Saveza)
CK. socijalizam, ekonomski problemi, novembarska diskusija (1951) 189
deifikacija 8
destaijinizacija
inauguracija 12, 13
okviri 13, 14
kongres XX
destaijinizacija, poetak 206
likvidacija, podaci 176
Staljin, manija proganjanja, Hruov 187
staljinske likvidacije, Hruov 175
Vidi i 13, 169
kongres XXIV, dravni zajmovi, obveznice, isplata 132
Vidi i RKP(b) i SKP(b)
kritika, kongres RKP(b), XII, etiketiranje. Lutovinov 72, 73, 75
kriza
opta, posledice 141
Trst 183
kruokovtina 85
kulaci
kongres RKP(b), XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115
Vidi i 137, 139, 140
kult linosti
mogunost i nunost 169
objanjenje, psiholoko 173
Vidi i 8, 13, 14, 15
kultura, kongres SKP(b), XV, stimulacija, Rikov 125
kupovna mo. seljaci 137, 138
255

L
.le n jin g r a d s k a a f e r a * 1 87
len jin iz a m

generacije, stare nove, Trocki 112, 1U


Z in o v je v 115
38

Vidi i

le n jin izam sta ljin iz a m , o d n o s 1 6


L e n jin o v a p ism a

CK R K P (b ), refo rm a, p re d lo g 1 0 4 , 105
p o je d in i ru k o v o d io ci, k a ra k te r is tik e 1 05
Radniko-seljaka inspekcija, ocene RKI 1 0 4
S ta ljin , k a ra k te r is tik e 1 0 5 1 0 6
Trocki, ocena 1 0 6
levi ko m u n isti, Lenjin, b o rb a 2 6

M
nakaze cena, vidi cene, makaze
Maralov plan
zemlje narodne demokratije, uee, zabrana, Staljin 191
Vidi i 183, 192
mase partijski vrhovi 174
mainsko-traktorske stanice, kolhozi, CK SKP(b) 190
meunarodni odnosi
RSFSR. nota, predlog za reavanje sporova 45
stanovite, Lenjin. Staljin 161
meunarodni poloaj, posle revolucije 24
mesovita drutva
inostrana sredstva 149, 151
korienje. nain, kapital 149, 151
Narodni komesarijat za spoljnu trgovinu 63
spoljnotrgovinska delatnost 63
SSSR zemlje narodne demokratije 191
mima koegzistencija, vidi koegzistencija
mito 33
N
nacije, sloboda, pravo na otcepljenje, Lenjin 58
nacionalizacija, trgovina i industrija, ocena, Lenjin 55
nacionalizam, sistem, reakcija 2 0 8
nacionalna politika, kongres RKP(b), VIII. X, Lenjin 98
256

nacionalna proizvodnja, vidi proizvodnja, nacionalna


nacionalni dohodak
poljoprivreda, uee 119
reparacije i slini osnovi, uee 196
nacionalno pitanje
autonomizacija
Lenjin 9899
Staljin 98
federacija, nadlenost, Lenjin 99. 100
gruzinski incident 98
i NEP 97, 98
jezik. Lenjin 99
kongres RKP(b), XII, referat, Staljin 97, 98
manjine, Mdivani Staljin 101
modifikacija, kongres RKP(b). XII 100
nacionalizam velike i male nacije. Lenjin 99
velikoruska kampanja 100
naoruanje, rashodi 161
Narodni komesarijat za pravosue, otkup ita. podaci, presude 1-iO
Narodni komesarijat za spoljnu trgovinu
meovita drutva 63
savetovanje opunomoenika. II, ekonomska platforma CK RKP(b) 43
ito. izvoz, pokuaj (1922) 23
Narodni komesarijat za trgovinu i industriju, sporazumi sa vedskim firmama 27
..narodni neprijatelji"
likvidacija
Hruov 175
Jevgenija Ginzburg 175
narodni zajmovi, industrijalizacija 132
NATO, stvaranje 183
NEP (nova ekonomska politika)
elik, proizvodnja 61
inovnitvo. rastereivanje 56
diktatura proletarijata privredni interesi preduzea, kongres RKP(b).
XII 80
elektrina energija, proizvodnja 61
gazdinstvo, seljako, industrijski proizvodi, potronja, uslovi 90
i CK RKP(b) 61
i nacionalno pitanje 97, 98
industrija, bruto-proizvodnja, vrednost po granama 88
industrijska proizvodnja, rezultati 62
i plan 154
i princip odgovornosti 57

17

257

i proizvoa 5354
i samostalnost i inicijativa 54
i sitnoseljaki proizvoa 5354
karakteristike. Krasin 65. 66
lina zainteresovanost proizvoaa. Lenjin 54
likvidacija 117
makaze cena 64. 89
naputanje, spoijna trgovina 149
nezaposlenost 64
ocena. Krasin 53
opta koncepcija 61
poljoprivreda, uloga 60
prelazak na. ocena. Lenjin 5960
privredni ivot, drava, monopol 54
program
komponente 5 5
manifestacije, usputne 117
proizvodne snage 87
proizvodnja za trite 62
radna snaga, nestaica 119
razmena. industrija, poljoprivreda 89
razrada. Lenjin 39. 55
rezolucija .O partijskoj izgradnji* 112
rezultati 118. 127
RKP(b)
kongres X, metode privreivanja, Lenjin 54. 55
kongres XII.
izraz, znaenje. Zinovjev 6566
ocena. Trocki 86, 87. 88
rezultati, ocene 61
robna privreda 79. 80. 81. 82
skretanja, mogunosti za 78
Vidi i 68
kongres XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtgvi 115
selograd. politiki karakter 89
selo, polet 139
sovnarhozi. privreda, upravljanje 121
spoijna trgovina
dravni monopol 60
robna stniktura 62, 63
uvoz izvoz, odnos 62
strani kapital 60
strategijska koncepcija 53
258

ovinizam. velikoruski 98
pekulacije, mogunost 6$
trina produkcija, vrednost 62
unutranja trgovina, oivljavanje, jenjavanje 144
usvajanje, borba za. Lenjin 55
Zapad, ruski termidor" 45
Vidi i 9, 20, 25, 51, 100, 140, 147, 148, 156
nepismenost
i socijalizam 34
Sveruski kongres politikih aktivista. II, politiki radnici, borba pro
tiv 58
Vidi i 33
nepman", izraz, znaenje, Krasin 65
..nepmani", Staljin, odnos 106
nezaposlenost
industrija, koncentracija 91
kadrovi, visokokvalifikovani, SKP(b), kongres XV. Rikov 130
kongres SKP(b). XV, Rikov 136
NEP 64
O
okruenje, kapitalistiko, petogodinji plan 160
Oktobar, vidi oktobarska revolucija
oktobarska revolucija
desetogodinjica, uspesi, zaobilaenje nedostataka 126, 127
i staljinizam 17
materijalna i kulturna osnova za realizaciju ciljeva 53
meunarodni znaaj, Lenjin 182, 183
saldo, Luka Markovi 167
staljinizam, konana faza" 15. 16
Vidi i 6. 12, 35, 43, 51
oporezivanje, moskovski Sovjet, Kalinjin 141
optenarodna svojina kolhozna svojina 190
oslobodilaki pokret, kolonijalni 5
otkup, prinudni, ito 140
P
parametri, tehniko-ekonomski, socijalistike zemlje kapitalistike zemlje 202
..permanentna revolucija" 35
petogodinji plan
259

odbrani bena sposobnost 160. 161


o k o ln o sti, r ea ln e 1 6 0
o k ru e n je , k a p ita lis ti k o 160
p re ten zije i s tv arn e m o g u n o sti 1 59

SKP(bl
k o n fe r e n c ija

XVI. Rikov

171

kongres XV
d irek tiv e, r e z o lu c ija 1 5 7
irvataj CK, Staljin 1 5 8 . 1 5 9 , 1 6 0

.petrolejska blokada*
e l. a k c ije , s e p a ra tn e 32
i 31

Vidi

p e tr o le jsk i p ro iz v o d i (1 9 1 3 1 9 2 1 / 2 2 ) 31. 32
.p e t r o le js k a r e z o lu c ija * 31
.p e t r o le js k i s p o r a z u m * 32
p ism e n o st, p re gle d 34

planiranje

d e fin ic ija 95
.g e n e ti k i* p ristu p 1 6 2
i NEP 154
p riv re d a 1 5 8 . 1 5 9
.te l e o l o k i " p ristu p 1 6 2
p riv re d a , s tih ija 1 5 4

plan i trite. RKP(b). kongres XII 9 4 . 9 5 . 9 6 . 9 7


planska privreda. RKP(b). kongres XIII. Trocl l i o
podmitljivost, aparat sovjetski 5 5 . 56
politika koncesija, vidi koncesije, politika
polirizacija. proizvodnja, socijalistika 1 9 9
poljoprivreda
industrija
d isp ro p o r c ija 1 5 7
NEP. r az m en a 8 9
odnos. Troclri 83
k u ltu r a , p rin o si, p o re d e n je s raz v ije n im z e m ljam a 135

nacionalni dohodak, uee 119


NEP 6 0
proizvodi
carska Rusija, izvo z, p ro c en at u

23

s n a b d e v a n je 1 3 6

proizvodnja, nivo. odnos prema carskoj Rusiji 20


se tv e n e p o v rin e
p o d ita ric a m a 135

Vidi i
260

13 9

traktori 134
stanje (1921) 21
itarice, bruto-proizvodnja 13 5
poreska politika, RKP(b), kongres XII 67
poreza u naturi
Sovnarkom, visina, dekret 62
Sveruski centralni izvrni komitet, dekret 62
prenaseljenost, agrarna
SKP(b), kongres XV, Rikov 136
Vidi i 157
prenaseljenost, preseljavanje 135
princip odgovornosti. Drugi Sveruski kongres politikih aktivista, Lenjin 57
prinudni otkup, vidi otkup, prinudni
privatnici, unutranja trgovina, potiskivanje 145, 146
privatni kapital, stanje (19261927) 145
privreda
birokratizacija
centar izvrioci, jaz 204
centralizacija 122
Vidi i 153
centralizacija, centar izvrioci, jaz 204
centralizam, kritike 123
CIK SSSR-a, upravljanje, plansko rukovoenje 127
disproporcije 157
drava
monopol, ocena, Lenjin 59
uloga, Trocki 83
uloga u 202
Evropa, istona, davanja, primanja 196, 197
istonoevropske socijalistike zemlje, staljinizacija, uslovi za 186
materijalna nerazvijenost, opasnosti 55
Partija, uloga, Politbiro Trocki 84
plan i stihija 154
planska, svrha 157
plan, u SSSR-u i van njega, Staljin 158. 159
preduzea. birokratski aparat 91, 92
privredni raun, Voznesenski 187
rezolucija O partijskoj izgradnji" i l i
RKP(b)
kongres XII
gubici 69, 70
Partija, uloga 76
rukovodei kadar, kolska sprema (1928) 130
261

..sitnoburoasko skretanje", Trocki 113 , 114


SKP(b), kongres XV, stimulacija, Rikov 125
stanje (1920/1921) 20
struktura, istonoevropske socijalistike zemlje, sovjetski model 185
trine cene, Voznesenski 187
upravljanje
administrativno 117
birokratizam 123
centralizacija decentralizacija 120, 121. 122, 123
zakon vrednosti
Staljin 188
Voznesenski 187
privredna konjunktura. SKP(b), kongres XV, Rikov 146
privreivanje, SAD, SSSR. zaostajanje 206, 207, 208, 209
procesi u istonoevropskim socijalistikim zemljama
elementi 193, 194, 195
optueni, priznanja" 195
produktivnost rada
faktori, Marks 200
SEV 199
socijalistike zemlje kapitalistike zemlje 202
trest 124
Vidi i 94
proizvodna savetovanja. karakter 163
proizvodne snage
NEP 87
nivo posle revolucije 24
racionalna organizacija, Jaroenko 189
SSSR i istonoevropske zemlje 11, 12
proizvodnja
industrija, udeo, Staljin 128
kvantitet, asortiman, kvalitet 120
poljoprivreda, udeo 128
socijalistika, centralizacija, politizacija 199
trina
selo, opadanje 137
stope poveanja (19211928) 144
upravljanje, savetovanje o reorganizaciji, Goljcman 124125
proizvoa poljoprivredni, spoljna trgovina, drava, monopol 138
proizvoa potroa. SEV. odvojenost 201
proletarijat seljatvo, savez 83. 84
proleterski internacionalizam, vidi internacionalizam, proleterski
Prvi kongres Sovjeta SSSR-a. odluka o formiranju SSSR-a 98
262

prvobitna akumulacija, socijalistika


- RKP(b). kongres XII 82
Vidi i 94
R
rad, proizvodna snaga, trite. Marks 200
radna snaga
NEP, nestaica 119

nezaposlenost, kretanje (19251928) 119


visokokvalifikovani. nestaica 119
radnici direktori 131
radnika demokratija. vidi demokratija, radnika
radnika klasa
posle revolucije 22

staljinizam, verbalna glorifikacija 178


radnika kontrola
III sveruski kongres sovjeta, Lenjin 59

zamena 163
..radnika opozicija"
broura, program grupe 36
i birokratizam 36
i NEP 36
RKP(b)

konferencija. IX sveruska 38
kongres X 36
kongres XI 36
sindikalizam i anarhizam 36
Radniko-seljaka inspekcija
CIK SSSR-a, reforma upravljanja, izvetaji 126

dravna imovina, pljaka 92


Lenjinova pisma, ocena RKI 104
proizvodnja, upravljanje, savetovanje o, Goljcman 12412
rad, ocena, erinski 56
zadaci 5657
Vidi i 129. 131
radno vreme, trokovi, mera, Marks 200
Rapalski ugovor, ocena, Lenjin 51
ratni komunizam

centralizacija 24
karakter, privremeni 54, 55
principi, primenljivost, uslovi 24
privredna vlast, centralizacija 121, 123

R K P (b ). k o n g re s X . L e n jin M iljn tin . p o le m ik a 25


sh v a t a n ja . o c c n a . K r a s in 2 6
V idi i 9 2 . 96
r e p a ra c ije
isto n o e v ro p sk e s o c ija listi k e ze m lje SS SR 195
SS SR . p rim a n ja , isto n o e v ro p sk e s o c ija listi k e z em lje 196
re v o lu cija u r a z v ije n ijo j z e m lji 6
riv alstv o . R K P (b ). k o n g re s X II. sim p to m i 86
R K P (b ) [R u s k a k o m u n isti k a p a r tija (b o lje v ik a )]
C e n tr a ln a k o n tro ln a k o m is ija . P re d se d n itv o . re z o lu c ija . O
i z g r a d n ji' 1 1 0 . 1 1 1 , 112
CK
e n o v sk a k o n fe r e n c ija , p rip rem ni rad o v i 4 8
e k o n o m sk a p la tfo rm a 4 3
i N E P 61
L e n jin o v a p ism a , refo rm a, p re d lo g z a 1 0 4 , 1 05
n o v em b arsk i p len um , sin d ik a ti, ratn e m etod e 37
o p o z ic ija , k a m p a n ja p ro tiv 1 1 6
P o litb iro
d ire k tiv a d e le g a c iji n a e n o v sk o j k o n fere n c iji 4 9
m a r to v s k a se n ica (1 9 2 3 ) 83
re z o lu c ija . O p a r tijsk o j iz g ra d n ji* 1 1 0 . 1 1 1 . 112
k o n gre s V III
b ir o k r a t ija i s o c ija liz a m 34
n a c io n a ln a p o litik a . L e n jin 9 8
u s ta v , s o v je tsk i, k a ra k te r is tik e . L e n jin 1 1 0
k o n g re s X
n a c io n a ln a p o litik a . L e n jin 9 8
N E P . m eto d e p riv re iv a n ja . L e n jin 5 4 , 55
.r a d n i k a o p o z ic ija * 3 6
r atn i k o m u n iz am . L e n jin M ilju tin . p o le m ik a 25
rez o lu c ija
- o je d in stv u P a r t ije * 3 6 . 38
. o z ab r a n i fr a k c ija * 7 1 . 7 2
s p o ro v i . o k o p la tfo r m e * 353 6
str a n i k a p it a l, u lo g a . L e n jin 4 2 43
V id i i 5. 37
k o n g re s X I
p rip rem e z a enovslcu k o n fere n c iju , iz v e ta j. L e n jin 4 8
.r a d n i k a o p o z ic ija * 3 6
k o n g re s X II
e k o n o m sk a p la tfo rm a , o p o z ic ija . T r o c k i 4 4
e ta tiz a m , z am e ci. T r o c k i. P re o b ra e n sk i 8 6

264

p artijsk oj

grupaka politika. Kosior 102


industrija
razvoj 67
referat. Trocki 44, 82. 83, 86
izvetaj CK, Staljin, ..transmisioni kaievi" 77
kadrovska politika, Sorin 70
kolektivno miljenje, Kosior 71, 72
kritika, etiketiranje, Lutovinov 72. 73, 75
Lenjinova pisma 100
nacionalno pitanje
modifikacije, Staljin 100
referat, Staljin 97, 98
NEP
diktatura proletarijata privredni interesi preduzea 80
izraz, znaenja, Zinovjev 6566
ocena, Trocki 86, 87, 88
rezultati, ocene 61
robna privreda 79, 80, 81, 82
skretanja, mogunosti za 78
Vidi i 67
Partija
centralizam federacija 73, 74
demokratija, Staljin 74
grupatvo, Kosior 70, 71
uloga 67, 68
partija klasa 77
partija sovjeti 78
planiranje, rezolucija 95, 96, 97
plan i trite, odnos 94, 95
poreska politika 67
privreda
gubici 69, 70
Partija, uloga 76
privrednika linija, Krasin Buharin 74
prvobitna akumulacija, socijalistika 82
referat o organizacionim pitanjima, erinski, sovjetski aparat, ocena
56
rivalstvo, simpotomi 86
seljatvo
odnos prema 82
Vidi i 67
265

sindikat 77
socijalizam, izgradnja, putevi 86
Staljin, zavrna re 3738
Sovnarkom. poloaj 70
strani kapital
Trocki 44
Vidi i 67
Vidi i 85
kongres XIII
dem okratija, Trocki 110
konferencija XIII. odluke, potvrda 107
obavetavanje lanstva, metod 102. 103
opozicija. Zihovjevljeva formula 107
planska privreda. Trocki 110
kongres XIV

delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115


naziv Partije, promena 123
Vidi i 127
konferencija XIII. .sitnoburoaska d evijacija* 106, 107
konferencija XIV, Zinovjev Staljin, sukob 114
konferencija sveruska, IX. radnika opozicija* 36
M ajski plenum CK. .zavet Lenjina' 101. 102

opozicija
eliminacija, uzroci 103, 104
metodi i sredstva 107
Staljin, odnos 108
plenum (januar 1921) 37
putevi, alternative 164. 165
rukovodstvo, stabilnost. StaljinTrocki. ocena. Lenjin 105
Vidi i SKP(b) i KPSS
roba

poloaj u inostranstvu 30
sredstva za proizvodnju. Notkin 190
robna privreda. NEP. RKP(b). kongres XV 79. 80. 81. 82
robni promet
socijalizam . Staljin 190
unutranja trgovina 145
.ruski memorandum o kreditima*. enovska konferencija 49
S

samodoprinos 139
samoupravljanje, prave naroda na 58
266

samoupravno drutvo, privreda, reenja 203


selo

NEP. polet 139


kolektivizacija 134, 141, 142, 143, 165. 166. 177 lg4
proizvodnja, trina, opadan je 137
' 190
selo grad. NEP, p otroaki karakter 89
seljaci

birako pravo, ogranienje 140


kupovna mo 137. 138
seljaki komiteti za uzajamnu pomo 140
seljaki ustanci 62
seljako gazdin stvo, vidi gazd in stv a, seo ska
seljako pitan je, ..Lenjinizam ", Z inovjev 115
seljatv o
carsk a R u sija, stanovnitvo, udeo 20

drava, politika 139


ocena, Trocki 87
proletarijat, savez 83, 84
R K P(b). kongres XII

odnos prema 82
Vidi i 67
u staljinizm u, A lek N ove. ocena 16
seoska gazd-nstva, vidi gazd in stv a, seo ska
setvene povrine 139, 142
SEV (Savet za uzajam n u ekonom sku pom o)

aktivnost, sadrina, poststaljinski period 192


cene
sredstva za proizvodnju sredstva za potronju 203
odreivanje, arbitrarno 203
centralni plan, apsolutizovanje 201
ekonomski instrumenti, prevazienost 199
okviri, trgovinski odnosi 193
praksa, privredna, ekonomski zakoni, zanemarivanje 199
predstavnici SSSR -a i z em alja narodne dem ok ratije. ekonom sko
vanje, osn ivan je 191, 192

privreivanje
reforme 205
sistem, krugovi cena" 204
produktivnost rada
m erenje 201
Vidi i 199
proizvoa potro a, o dvojen ost 201
proizvodna sn ag a rada m erila 200. 201

spoljna tTgovina, cene. izolovani sistemi 204. 205


SSSR. korienje 19719$
trite 200
valutni monopol, cene, izolovani sistemi 204. 205
Vidi i 195
sindikat. RKP(b)). kongres XII 77
sindikati
CK RKP(b), novembarski plenum, ratne metode 37
.decisti" 37
konferencija, sveruska V. ratne metode 37
kvalifikacija, Lenjin 37
podravljenje, zahtev Trockog 37
savetovanje, svesavezno 163
Trocki, ratne metode 37
uloga
LenjinTrocki 10$. 109
metodi. Lenjin 36
siromani seljaci, posle revolucije 22
.sitnoburoaska devijacija', RJCP(b), konferencija XIII 106, 107
SKP(b) [Svesavezna komunistika partija (boljevika)l
CK
kolektivizacija sela, mainsko-traktorske stanice kolhozi 190
Oktobarski plenum, gnipe sirotinje 140
Januarski plenum
industrija, upravljanje
privreda, birokratizam. erinski 123
konferencija XIV. industrija, reorganizacija. Rikov 125
konferencija XVI
industrijalizacija i kolektivizacija. .istka' 159
petogodinji plan, Rikov 171
kongres XV
Bilten. Lenjinova pisma 104
nezaposlenost, visokokvalifikovani kadrovi. Rikov 130
.ofanziva socijalizma' 139
opozicija, proganjanje 115, 116
petogodinji plan
direktive, rezolucija 157
izvetaj CK, Staljin 15$. 159, 160
prenaseljenost, agTama. nezaposlenost, Rikov 136
privreda, kultura, stimulacija. Rikov 125
privredna konjunktura. Rikov 146
privredni razvoj, kontrolne cifre 156
razraunavanje, metodi 114115
268

referat, uspesi i zadaci, Staljin 128


stizanje i prestizanje kapitalizma", referat, Staljin 128
kongres XVII
delegati, sastav 176
pokajnici", ocena, Kirov 172
samokritika"
izvetaj Staljina, podrka, Hruov 173
Buharin 172
Preobraenski 172
Rikov 170
Tomski 172
Zinovjev 171
slavopojke
Ejke 173
Kirov 173
Ordonikidze 173
Staljin 170, 171, 172, 173
Vidi i 169, 170
staljinizam, pobeda 174
Vidi i 8
Vidi i RKP(b) i KPSS
SNK (Savet narodnih komesara) 71
socijalistika izgradnja, program, komponente, Lenjin $8
socijalistika prvobitna akumulacija, vidi prvobitna akumulacija, socijalistika
socijalistike zemlje, drutvena reprodukcija mrtvi prometi, Z. Vergner 202
socijalistike zemlje kapitalistike zemlje
parametri, tehniko-ekonomski 202
produktivnost rada 202
socijalizam
birokratija, opasnost 34
drava, uloga 58, 59, 60, 61, 108, 129, 139, 168, 202
ekonomska teorija
proizvodne snage, racionalna organizacija, Jaroenko 189
Staljin 189
ekonomski problemi, CK KPSS, novembarska diskusija (1951) 189
i akumulacija dobiti 94
i nepismenost 34
izgradnja
putevi 86, 182, 183
u jednoj zemlji, Lenjinizam", Zinovjev 115
u zaostaloj zemlji 19
Partija, uloga 67, 68, 77, 78, 108, 117
269

prelazni stepen. Lenjin 54


robni promet. Staljin 190
SSSR i istonoevropske zemlje, karakteristike 11
Staljinov model 38
socijalizam imperijalizam, konflikt, neizbenost 183
socijal-nacionalizam 98. 99
sovhozi
stvaranje, oduzimanje zemlje. Kosior 143
ito
cene 143
otkup. plan. Staljin 142
sovjeti partija. RKP(b), kongres XII 78
sovjetska vojska, vidi Crvena armija
sovjetski razvoj, model. Preobraenski 81,82
sovjetsko drutvo
nerazvijenost i staljinizam 17
politika izgradnja, koncept, Lenjin 57
Sovnarkom (Savet narodnih komesara)
koncesije, uslovi, regulisanje, dekret, Lenjin 4142
poreza u naturi, visina, dekret 62
RKP(b), kongTes XII, poloaj 70
Trocki, predlog Lenjina 102
Sovnarhoz, Prvi kongres. Brestski mir, posledice. ekonomske. Lozovski 40
sovnarhozi
nadlenosti 122
NEP, privreda, upravljanje 121
..specijalne blokade", izvoz, onemoguavanje 31
spoljna trgovina
aparat, sovjetski, delatnost. karakteristike 32
birokratizacija 148
drava, monopol
Buharin. stav 61
ocena, Lenjin 59
poljoprivredni proizvoa 138
predlog za ukidanje, Lenjin. stav 6061
estonski period 27, 29
funkcija, .socijalistika akumulacija" 147
Komesarijat inostranih poslova, denacionalizacija, predlog Miljutina 60
meovita drutva, delatnost 63
monopol, stvaraoci, intencije 148
NEP
dravni monopol 60
naputanje 149
270

obim 147
prioritetni zadatak 151
rezultati 63
robna struktura, NEP 62
SEV, cene, izolovani sistemi 204, 205
stanje (1915-1921) 22
svesavezno savetovanje o, II, rezolucija 151
uvoz izvoz, odnos, NEP 62
zadaci 114
Vidi i 144
spoljni kapital, vidi strani kapital
spoljnoekonomski odnosi, principi, definisanje, borba 32
spoljnotrgovinska razmena, istonoevropske zemlje, geografska usmerenost
193194
sredstva za proizvodnju, roba, Notkin 190
staljinizam
apologetika, poziv na 177
autokratija, Isak Dojer 16
baza, elementi 180
definicija 8687
drutveni ivot, nasilje 176
drutvo, pasivizacija 178
hipokrizija 179
humanitarne nauke u 177
industrijalizacija. Alek Nove, ocena 16
i nerazvijenost sovjetskog drutva 17
i oktobarska revolucija 17
istonoevropske zemlje, uvoz" 184
istonoevropske socijalistike zemlje
buroazija, eliminacija 185
efekti 183
inteligencija, eliminacija 185
privreda, uslovi za 186
privredna struktura, sovjetski model 185
transmisije" SSSR-a 190, 191
uslovi za 183, 184, 195
uslov za jaanje u SSSR-u 188
i stvaralatvo 180
izvori 15
klasna borba 179
knjievnici, osuda 15
konana faza oktobarske revolucije" 15, 16
KP Jugoslavije, suprotstavljanje, uslovi za 184
271

lenjinizam, n astav ak", Zbignjev Beinjski 3839


meunarodna dimenzija, tab armije 181
nasilje, fiziko 176
nauka i teorija u 177
obeleja 168
obraun sa, poetak 169
osnova, Carodi 166
ostaci 206, 207
politika struktura, petrifikacija 178
politiki sistem

kriza 168
obeleja 167
put izgradnje socijalizma" 12
radnika klasa, verbalna glorifikacija 178
rukovoenje, metode 15
SAD, SSSR, zaostajanje, uzrok 207, 208, 209
seljatvo, Alek Nove, ocena 16
siledijstvo, politiko 176
SKP(b), kongres XVII, pobeda 174

SSSR

nove socijalistike
velikodravna sila
suprotstavljanje, KP,
Vidi i 5, 7, 8, 9, 11, 13,
stanovnitvo

zemlje 182
182
snaga 184
18, 153

carska Rusija, seljatvo, procenat 20

prenaseljenost, preseljavanje 135


stanovnitvo, aktivno
graevinarstvo 119
industrija, rudarstvo 119
poljoprivreda 119
saobraaj 119
zanatstvo 119'
stihija, plan, industrija 154
stoarstvo
bruto-proizvodnja 143
fond, kolektivizacija, promene (19291935) 143
stoka, sua (1921) 22
strani kapital
koncesije, ponude 63, 64
NEP 60
RKP(b)

kongres X , uloga, Lenjin 4243


272

kongres XII
Trocki 44
Vidi i 67
uloga

ierin 42
Krasin 43
sua (1921)
posledice 21
stoka 22
Sveruski centralni izvrni kom itet, poreza u naturi, dekret 62
Sveruski kongres politikih ak tiv ista, Drugi

nepismenost, borba protiv 58


politiki radnici

borba protiv birokratije 57, 58


zadaci, Lenjin 5758
princip odgovornosti. Lenjin 57
Sveruski kongres sov jeta, III, radn ika kontrola. Lenjin
Sveruski savez rudara, indu strija, stan je 93, 94
svojin a

kolhozna optenarodna 190


lina, oblici. Voznesenski 187

ovinizam, velikoruski, NEP 98


pekulacije, ito 137, 140
tampa 129. 143
trajkovi 65
vedsko udruenje trgo vaca i in du strijalaca, ekonom ski sporazum sa SSSR-om

28, 29
T
teror
slik a, Je vge n ija G inzburg

174, 175

ubijeni, procene 176


transm isioni k a ie v i", RK P(b), kongres XII, izvetaj C K , Staljin
trest, nadlenost
G oljcm an 124
Vidi i 122
trgovina
IstokZ ap ad, zem lje narodne dem ok ratije, povlaenje iz
n acio n alizacija, ocena, Lenjin 55

18

77

193

273

trgovinski sporazumi
A ustrija SSSR 2930
ehoslovaka SSSR 2930
Engleska SSSR 23, 29
Italija SSSR 2930
Nem aka SSSR 29
pribaltike zemlje SSSR 2930
skandinavske zemlje SSSR 29, 30
trina produkcija, vrednost, NEP 62
trite
i plan, RKP(b), kongres XII 94, 95, 96. 97
proizvodna snaga rada, Marks 200
proizvodnja za, NEP 62

regulisanje, administrativno 146, 147


U
ugalj
cene, Poljska SSSR 196
NEP, proizvodnja 61
ugovori o koncesijama, po privrednim oblastima 133. 134
ugovori o miru
Brest-Litovski
Prvi kongres Sovnarhoza, posledice. ekonomske. Lozovski 40
Vidi i 35, 39. 70
Estonija SSSR 27
Finska SSSR 29
Letonija SSSR 29
Litvanija SSSR 29
Poljska - SSSR 29
ugovori o prijateljskim odnosima
Avganistan SSSR 29
Iran - SSSR 29
Turska SSSR 29
Ugovor u Rapalu 39
unutranja trgovina
NEP, oivljavanje, jenjavanje 144
privatnici, potiskivanje 145, 146
robni promet 145
Ustav, sovjetski, drava, karakteristike. Lenjin 110
uvoz
(19131921) 22
struktura (19241927) 150
274

V
valutni monopol, SEV, cene, izolovani sistem i 204,
velikoruski ovinizam , vidi ovinizam , velikoruski
v last, preuzim anje, Lenjin 19
V njetorg 148, 149
Vrhovni sovjet 123
VSNH (V ii savet narodne privrede)
C IK SSSR -a, reform a u p rav ljan ja, o tpor 12 5

205

funkcije, decentralizacija, delimina 125126


nadlenost 121

privreda, centralizacija, borba protiv, Kujbiev 123


Z
zakon o oporezivanju s eljak a 141
Z ap ad, staljinizam , ocena 16
zaposlenost, kadar, tehniki, o rganizatorski
z av et L enjina"
RK P(b), M ajski plenum C K 101, 102
Trocki, interp retacija 106
zlatn a blo k ad a"
A n tan ta 29
K rasin, definicija 29

130

proboj, cena 30
sporazum 28

vedski
Vidi i 23

zlato, sovjetsko, svetsko trite 30

itarice, setvene povrine, bruto-proizvodnja 135


ito
cene, dravni otkup seljaka pijaca 136
izvoz 149
kupovna mo 138, 139
otkup
plan, kolhozi i sovhozi, Staljin 142
prinudni 140
snabdevanje 136
sovhozi, cene 143
pekulacije 137, 140

275

INDEKS IMENA I GEOGRAFSKIH NAZIVA


A
Albanija 184, 192, 194
Amberg, O laf (Amberg, Ulav) 27
Amerika, vidi SAD
Austrija 30
Avganistan 29

Azija 13 5

Bazarov. V. 138, 162


Belgija 45, 46
Beli. Bruno 121
Berlin 183
Besarabija 23
Bjeljajev. J. (Beljaev, J.) 201
Bodnar. Artur 201
Bogdanov 189
Brest-Litovsk 39
Brenjev, Leonid Ili (Brenev, Leonid Il'i) 132
Bugarska 191, 194
Buharin, N. I. 24, 60, 61, 73, 74, 84, 100, 105, 109, 112, 170, 172, 189
Beinjski, Zbignjev (Brzezinski, Zbigniew) 3839, 197

ehoslovaka 30, 63, 183, 185, 186, 191, 192, 194, 202, 206
ierin, G. V. 33, 35, 39, 42, 49, 50, 51

277

D
Danska 46
Dedijer, Vladimir 196
Donbas 186
Dojer, Isak (Deutscher. Isaac) 16. 38
drave istone Evrope, vidi Evropa, istona
drave narodne demokratije. vidi Evropa, istona
Dudinski. J. (Dudinskij. J.) 201
Duji, A ndrija 176

enova 39. 45, 47. 48. 49. 50. 51


erinski. Feliks E. (D zerinskij, F. E.) 56. 57. 100, 122. 123, 158
E
Eike (Ejhe) 173
Engels, Fridrih (Engels. Friedrich) 170, 177, 200
Engleska 23. 26. 28. 29, 45. 46. 63. 160. 192
Estonija 27
Evropa 27. 191
Evropa, istona 1 1 , 18, 183. 184, 185. 186. 191, 192. 195. 194. n

197, 202, 203, 204, 205. 206. 208


Evropa, zapadna 16, 29. 55, 129. 192. 193
evropske socijalistike zemlje, vidi Evropa, istona
F
Finska 29
Fier. Ernest (Fischer. Ernest) 165
Francuska 29. 31, 45, 46, 63
G
Garodi. Roe (Garaudy, Roger) 142, 166. 177
Ginzbnrg. Jevgenija (Ginzburg. Evgenija) 174. 175. 179
G lazgov 16
Goljcman (Gol'cman) 124
G rka 183
Grinjko (Grinko) 101
Groman. V. 120. 137, 162
G ruzija 98. 100. 101

276

H
Hag 50, 51
Harkov 65
Holandija 63
Hruov, Nikita Sergejevii (Hruev, Nikita Sergecvi) 12, 13, 14, 170.

173, 175, 187


1

Iran 29
istonoevropske zemlje, vidi Evropa, istona
Istok 193
Italija 30. 45. 46, 63
J
Jakovljev, J. (Jakovlev, J.) 129, 131
Japan 45, 46
Jaroslavski 159
Jarocnko, L. D. 189
Jendrihovski, S. (Jfdrychowski, S.) 193
Jensen 27
Jugoslavija 184, 191, 194
K
Kac, V. 202
Kalinjin, Mihail (Kalinin, Mihail) 84, 141
Kamenjev, L. B. (Kamenev, L. B.) 60, 67, 70, 73, 84, 106, 108
Kan 45
Kantorovi, V. 145
Kaucki (Kautzki, Karl) 109
Kavkaz 24, 138
Kazanj 174
Kina 9. 10. 184
Kirov 172, 173
Kolontaj. Aleksandra M. (Kollontaj, Aleksandra M.) 36
Kosior, Vladimir 70, 71. 72. 73, 74. 102. 143. 175
Koie 186
Kovaljevski, N. (Kovalcvski. N.) 162
Krasin, Leonid Borisovi 23, 24, 25, 26. 27, 29, 32. 43. 44, 53, 65. 67,

68. 69, 70, 73, 74, 81, 120, 128, 129, 148
279

Krei. Andrija 168


Krupska,
Nadeda
Konstantinovna
tinovna) 170
Krianovski (Krianovskij) 95, 153
Kujbiev. V. V. (Kujbyev, V. V.) 123
Kuzbas 186

(Krupskaja,

Nadeda

Konstan-

L
Larin 67

Lenjingrad 173
Lenjin, Vladimir Ilji Uljanov (Lenin, Vladimir Ili Uljanov) 6, 8, 14, 17,

19, 20, 22, 25, 26, 29, 33, 34, 35, 38, 39, 40. 41, 42, 43, 44. 45,
48, 49, 51, 53, 54, 55. 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 65, 67, 71, 74, 75.
78, 95, 97. 98. 99, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 108, 109, 110,
117. 128, 148, I 53, 154, 159, 161, 163, 169, 170. 171, 172, 181,
182, 183
Letonija 29
Levandovi. Zbignjev (Lewandowicz. Zbigniev) 204
Litvanija 29
Litvinov, Maksimovi M. 33, 50
Lojd. Dord (Loyd, George) 50
London 26, 29. 31, 46, 160
London, Artur 169, 195
Loiovski, A. (Lozovskij, A.) 40, 41
Luka, Djerdj (Lukacz, Gyorgy) 179
Lutovinov, Ju. K. 36. 72, 73

Lj
Ljubimov, N. N. 49
M
M aarska 186, 192, 194
Markovi. Luka 167
Marks, Karl (Marx, K arl) 165, 167, 170, 199. 200, 202. 203
Markuze. Herbert (Markuse, Herbert) 166
Martinov 68
Mdivani 101
Medvedev, S. P. 36
Medvedov, R. A. 179
Miljutin, V. B. 25, 60

280

Minjin (Minin) 115, 116


Molanov, S. 120
Molotov, Vjaeslav Mihailovi 84
Morgan 95
Morozov 80
Moskva 22. 33, 118, 125, 128, 191
Muhi, Fuad 168
N
Nemaka 29, 46, 51
Nemaka DR 192, 202
Notkin, N. 190
Nova Huta 186
Nove, Alek (Nove, Alec) 16
Novozamski, J. (Novozamsky, J.) 201
Nj
Njeminov, V. (Neminov, V.) 137, 177

O
Ordonikidze, Sergo 98, 100, 193
Osinski, N. (Osinskij, N.) 67, 75
P
Pariz 31
Poljska 23, 29, 63, 186, 192, 194, 196
Povolje 138
Prag 194
Preobraenski, E. (Preobraenskij, E.) 78, 79, 80, 81, 82, 86, 154, 15 5,

156, 170, 172


pribaltike republike, vidi pribaltike zemlje
pribaltike zemlje 23, 30
R
Rapalo 39, 51
Rikov, A. I. (Rykov, A. I.) 84, 125, 130, 136, 140, 146, 156, 158, 170, 171
Rumunija 192, 194, 196

281

s
SAD 9, 22. 29. 45, 46, 63, 129, 191, 192, 206, 207
Saharov, A. D. 179
Sanjina, A. V. (Sanina, A. V.) 154
Sarabjanov, V. (Sarab'janov, V.) 154

Sekulovi, Aleksandar 168


Sibir 24, 101, 13 5 , 138, 174
Skandinavija, vidi skandinavske zemlje
skandinavske zemlje 30, 31, 63
Slanski, Rudolf 194
Smirnov, V. S. 94
socijalistike zemlje istone Evrope, vidi Evropa, istona
Sokoljnikov (Sokol'nikov) 60
Sorin 70
Srednja A zija 24, 135
Staljin, Jo sif Visarionovi D ugaivili (Stalin, Jo sif Visarionovi Dugavili)

8, 12, 13,
15. 16, 33, 38. 67, 70. 73, 74, 77. 81. 82, 84. 97,
99, 100, 101, 102, 103. 104. 105, 106. 108. 114. 115. 117. 125,
128, 129, 140, 141, 142, 144. 158. 165, 169, 170. 171. 172. 173,
177, 187, 188, 189, 190. 191, 194. 196, 197
Staljinvaro 186
Stojanovi, Svetozar 168
Stokholm 27, 29
Strumilin, S. G. 143
Suhanov 41

s
apiro, Leonard (Schapiro. Leonard) 38
ikin. V. A. 22, 40, 47, 48
ljapnikov. A leksandar G. 36
olohov, Mifaail 22
tein, B. J. 23

vajcarska 63
vedska 28, 29
T
Talin (Revel) 27
Tomsk 70
Tomsl, M. P. (Toraskij. M . P.) 41, 84. 170, 172
Trocki, Lav D. (Trockij, Lev D.) 36, 44, 73. 77. 82. 83. 84. 85, 86. 87.

282

88. 89, 91, 92. 94. 95. 101, 102. 103. 104. 105.
109, 110. 112, 113, 114, 169, 172

106. 107, 108.

Trst 183
Turin, V. F. 179
Turkestan 101
Turska 29
U
Ukrajina 24,
Ural 24

1 0 1 . 138

V
Vajls, P. D. (VViles. P. D.) 196
Veinbcrg 41
Velika Britanija, vidi Engleska
Vener, V. G. 190
Vergner, Z. 202
Voznesenski, N. (Voznesenskij. N.) 187, 188
Z
Zakavkazje 101
Zapad 15. 16. 30. 4$, 46, 48. 50. 55. 118, 151, 169. 177, 193, 195, 197
zapadne zemlje, vidi Evropa, zapadna
zapadnoevropske zemlje, vidi Evropa, zapadna
zemlje istone Evrope, vidi Evropa, istona
zemlje narodne demokratije. vidi Evropa, istona
Zinovjev, G. E. (Zinovev, G. E.) 36, 60. 65, 67. 68. 70, 71, 72, 73, 74,

75, 77. 84. 104, 105, 106, 107, 108, 109, 114, 115, 170, 171
Zolotarjev, N. ]. (Zolotarev, N. J.) 23, 151

283

tam pa: tam parija .K u ltu ra *. Makedonska 4 . Beograd