Sie sind auf Seite 1von 94

СРЕТЕН ПЕТРОВИЋ

СРПСКА МИТОЛОГИЈА

МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

IV КЊИГА
Др СРЕТЕН ПЕТРОВИЋ
СРПСКА МИТОЛОГИЈА САДРЖАЈ
У ПЕТ КЊИГА

ЧЕТВРТА КЊИГА
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

Прво издање, 2000. године

Издавач
ПРОСВЕТА - НИШ

За издавача УВОД 5
БОЖИДАР МАРКОВИЋ 1. Опште одређење "раскршћа" 5
директор 2. Хеката богиња "раскршћа" 8
3. Дионизијско-трачка митологија, лунарни култ и Хермес 17
Редакција
Др ВЕСЕЛИИ ИЛИЋ РАСКРШЋА У МИТОЛОГШИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ 23
ДОБРИВОЈЕ ЈЕВТИЋ
ТИХОМИР НЕШИЋ РАСКРШЋА У СРПСКОЈ ЕТНОЛОГИЈИ, МИТОЛОГШИ И МАГИЈИ .... 23
1. Жртвовање на раскршћима 23
Уредник 2. Жртвовање умрлима 28
Др ВЕСЕЛИИ ИЛИЋ 3. Сахрањивање 31
4. Врачање 35
Рецензенти целокупног издања РАСКРШЋА У ГЕРМАНСКОМ МАГИЈСКО-КУЛТНОМ
Академик ДРАГОСЛАВ АНТОНИЈЕВИЋ
И МИТОЛОШКОМ СИСТЕМУ 38
Др НИКОЛА ПАНТЕЛИЋ
Др ЛУКА ПРОШИЋ РАСКРШЋА У "ИСТОЧНОЈ КУЛТУРНОЈ ЗОНИ"
НА АУТЕНТИЧНИМ ПРИМЕРИМА 49
Компјутерски прелом 1. Раскршће, тромеђа и моропутина 50
БРАНИСЛАВ МИЈАТОВИЋ 2. Жена и раскршће 53
ЛАУРА ВАРНА 3. Магијске радње у функцији одржања живота, деце
и одраслих, предупређења болести и урока, "наврата" 54
Корице 4. Љубавна магија: придобијање вољене особе 66
ДРАГАН МОМЧИЛОВИЋ 5. Магијско лечење стоке; поспешивање рода у пољима 67
6. Магија за проналажење мајдана са златом 69
Мапе у књизи 1 и 2 израдио Сретен Петровић. 7. Магија у негативно] функцији: против злочиначних радњи других 70
Већину фотографија у 1. 3. 4 и 5. књизи 8. Магијско разбијање посуда и клање на раскршћу 73
снимио Раде Милисављевић; део фотографија 9. Жртвовање на раскршћу, у планини 76
снимили су: Миленко Милијић, Златко Манић и Сретен Петровић 10. Додатак 77
РАСКРШЋА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 79
Штампа 1. Магијско продужење живота деце 79
ПРОСВЕТА - НИШ 2. Врачање болеснима и магијско избављење грешних 80
3. Сахрањивање умрлих због љубавне чежње 81
Тираж 500 примерака 4. Сахрањивање самоубица и умрлих неприродном смрћу 84
5. Обесни људи испаштају грехове 84
ISBN 86-7455-415-6 6. Раскршће - улаз у свет мртвих 84
7. Епифанија Хекате у ликовима смрти: кума и куга 85
Публикование овог издања финансијски je помогло 8. Да ли су виле соларни облик Хекате? 86
Савезно министарство за развој, науку и животну средину
ЗАКЉУЧАК ПРВОГ ДЕЛА ИЗЛАГАЊА 91
ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ 95
МИТ О ЕДИПУ ИЗ АУТЕНТИЧНИХ ИЗВОРА 95
1. Гревоова реконструкција мита 95 УВОД
2. Гревсово тумачење неких важних елемената мита 98
3. Кунова интерпретации мита 101
4. Из књижевних извора античких писаца 103
5. Паралеле у српској епској књижевности 112
ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ МИТА О ЕДИПУ 121
1. Психоаналитичко тумачење 121
Класична, Фројдова интерпретација 121 1. Оишше одређење "раскршћа "
Остали психоаналитички покушаји тумачења 122
2. Културно-историјска, социолошка интерпретација 128
Критике Фројдовог становишта 128
Појам "раскршћа" представља једно од изузетно важних "култних"
Бахофен и теорија матријархата 130 и "обредних" места у митолошко-магијским системима бројних индоев-
Фромова анализа 136 ропских народа. Утолико и у традицији српског и грчког народа, чији се
Шмитбауер. Покушај нове интерпретације 140 знатан део веровања о "раскршћима", осим у бројним ритуалним и култ-
3. Структуралистичка интерпретација 151 ним радњама, које се и данданс још упражњавају бар код српског народа,
ПОКУШАЈ ЕТНО-КУЛТУРОЛОШКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ 154 налази и у неколиким имагинативно-симболичким формама: у епском,
приповедном и драмском стваралаштву. У компаративно] анализи пока-
заћемо да je митолошко-магијска функција "раскршћа" забележена на
ЛИТЕРАТУРА 171 ширем простору но што га запоседају Индоевропљани. Тиме се долази до
ПРЕДМЕТНИ РЕГИСТАР 173 закључка да феномен "раскршћа" постаје, унеколико, елементом колек-
ИМЕНСКИ РЕГИСТАР 186 тивне, архетипске структуре људи најразличитијег порекла и култура,
тако да уз култ "камена", "воде", "дрвета", "змије", "мандале", "круга" и
"ватре", постаје важна чињеница духовног потенцијала човека. Стеван
Јосифовић (1932: 52-53) je забележио да се код "многих народа, раскршћа
сматрају као опасна, 'нечиста' места. Ту се скупљају духови и зли демони,
немирне душе играју ту дивље игре под месечином, ту се бацају уврачане
ствари". Савремени Грци дубоко верују да у "подне зли демони играју по
раскршћима".
Сматрам, међутим, да се од укупног броја свих веровања, највећи
број активности демонских бића одиграва у току ноћи. Или одређеније,
врачања и магијске радње најширег спектра врше се на раскршћима у
глуво доба ноћи, због чега управо "раскршћа", као и саме магијске чини
које су повезане са њима, имају "изразито хтонски" и "лунарни карак-
тер". Али, и то ваља имати на уму, један број магијских и култних радњи
обавља се и у току дана, за време сунчева кретаньа. Реч je, на пример, о
значајним ритуалима везаним за свадбене и погребне обичаје, a није ма-
ли број оних које налазимо у обредима рођења деце, посебно, у магиј-
ским поступцима у циљу очувања живота деца у оним породицама у који-
ма се "деца не држе". Јосифовић (1932: 53) je и сам приметно да се "на
раскршћима [...] врача поглавито при свадби". Готово код свих примитив-
них народа постоје "старинска веровања о злим духовима који бораве на
путевима и раскршћима".
Нема никакве сумње, да "раскршћа" имају исти статус као гробља,
због чега се људи на истоветан начин прибојавају ових места, а када je
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА 'ВОД

реч о магијским радњама, оне се ритуално изводе по истом сценарију и Како видимо, Ериније су у овом случају приказана као Суђенице,
на гр-обљима и на раскршћима, односно у исто "глуво доба" - у ноћи. Што чије се име не сме изговарати; табуисано je. Найме, ове богиње су стра-
се, пак, гробља тиче, код српског народа je познато да се низ магијских шне и срдите, осветнички настројене према прекршиоцима прастарих за-
активности упражњава на гробовима "самоубица", на тзв. "незнаним гро- кона као и према онима који су пролили роћачку крв, повредили мате-
бовима". Са изузетком, разуме се, процесија "додола", које део магијског ринско право. Оне, као и Хеката кажњавају преступнике лудилом. Када
ритуала за добијање кише изводе, такође, на гробљу - али у току дана. им се, пак, принесе жртва, како he то учинити Едип, оне дарују благоста-
Тим поводом наводим и следеће речи Јосифовића, који осим што указује ње, живот и посвећење приносиоцу личне жртве, те од осветничких бо-
да се људи "боје од раскршћа као од места где се скупљају зли демони", гиња постају милостиве и благонаклоне Еумениде. Отуда у поменутој
додаје да се као таква места сматрају и гробља, нарочито "гробови са- трагедији израз "Милостиве". Њима je Едип принео тражену жртву, до-
моубица". Разуме се, најинтензивније скупљање демона у току ноћи, од- невши воду са светог врела, рукама чистим, а да при том није гласно го-
носно њихово појављивање на раскршћима одиграва се у време тзв "не- ворио, нити се по обављеном жртвеном обреду окретао. Такав je, иначе,
крштених дана", од Божића до Богојављања (7. јануара до 19. по новом и обичај на погребу, чији се учесници, пратња, не смеју окретати. У Еди-
календару), због чега свако избегава да се у те дане ноћу задеси у бли- йу на Колону, дакле, Гласных приповеда како je Едип принео жртве оном
камену, на йрагу и несшао у иодземље:
зини раскршћа, односно воденица, као места на којима они најчешће
обитавају. Посебно се забрањује трудницама и породиљима да у то време "А када сшпже оном Прагу иресршном
напуштају кућу, а посебно не са тек рођеном децом. Ова забрана сасвим Шшо сшубам' мједеним у земли вријежи се,
добро кореспондира са примером из племена Лулуа и Балуба, да "на рас- До раскршћа на једноме иушељку он,
Уз ждријело сшаде дубоко, гдје вјечном се
кршпа долазе жене кад од прсију одбију дете и изиђу из раздобља сек- Наш Тезеј и Пиришој вјером заклелп;
суалне забране која прати дојење" (RS, 1987: 550). Другим речима, жена- На сриједи сшаде измеђ њих Торичке
ма поменутих племена забрањује се да у време трудноће и дојења долазе И шушъе крутке а и гроба каменог".
на раскршћа.
Гебрант и Шевалије сматрају да су "раскршћа епифанијска места У фусноти je објашњење синтагме: "праг пресртни": "Пут у подзем-
(места појаве и откровења)", и у том смислу "места прелаза из једног све- ље, што je био у гају Еуменида". Немци то исто место преводе термином:
та у други" (RS, 1987: 550). Иако чемо о тој чшъеници говорити у касни- "zu dem jaehen Rand der Schwelle" (Sophokles: 72). Едип тако стиже до "руба
јим разматрањима, потребно je имати у виду да "раскршћа" представљају прага" - где ираг означава пут у подземље; ту живе суђенице, демони, али
вододелницу бројним магијским дихотомијама: овај-онај свет, наше-туће, ту се и иреци сахрањују. Због тога се, како изгледа, "праг" и "раскршћа"
унутрашње-спољашње. Дакле, то су места "прелаза" која су, каткада, сматрају границом једног и другог света. О томе говори наша епска пес-
судбински везана за егзистенцију било појединца или трупе, града или др- ма (Караџић, 1935: Турци на Глибовцу), у којој се на раскршћу разилазе,
жаве. У том смислу се, као веома индикативно место у Софокловом Еди- деле два света: српски и турски.
иу на Колону може навести казивање гласника, да се Едип, ослешъен и " 'Ja се десик данас на шромеђу, " 'Деде сераш у крајину сиремај,
изгоњен из родног града у којем je владао, налази на мећи, граници двеју 'На шромеђу шурску и каурску". 'Да идемо на шромеђу, Мујо ".
држава, Тебе и Атине. Ту, на том месту провиђење од Едипа захтева да "Па йоведе на шромеђу војску ".
принесе најпре жртву Еринијама, службеницама моћне подземне богиње
С обзиромна чињеницу да "раскршће" представља, пре свега, укрш-
Хекате, како би га ове примиле у своја вечна станишта. И оно најважни-
тање два пута, од којих постаје један већи, шири пут, те je свагда реч о
је: при томе се Едип не сме окретати, освртати. Збор (СГТ, 1990: 158) се
"тропућу", а не о "четворопућу", о чему сведочи и везивање "раскршћа"
обрапа Едипу: за шројну богињу Хекату, најзад - како je то описано у Едииу на Колону -
"Tu моли да ше, како Милосшиве их будући да на раскршћу Едип силази у Хад, где се укрштају два локална
Зовемо, ирибјегара срца милосна пута, занимљива je једна могућна смисаона аналогија коју налазимо у Хо-
У крыло своје ириме, - и Шо моли сам меровој Одисеји (1968:152-153). Найме, на повратку за Итаку, решавајући
Ил' за ше други шко, ал' Шихо, не дижи низ задатака које му je зла судбина наменила, Одисеј силази у Хад како би
Свога гласа! Тад ошиди, - не окрени се! посетио душе умрлих. Њему je тачно назначен пут којим треба да се кре-
Дај шако -, Гш Ну уз шебе ирисшаш без сшраха!
ће, на ком месту he се указати отвор као пут у Хад.
Иначе, сшранче, ja бих за ше сшрейио".
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА УВОД

Наводим то место: "Може и коњику она помоћи, којем већ хоће". Помаже и ловцу, али и се-
љаку да му се плоди стока.
"Пирифлегешон река у Ахеронш ушиче онде,
онде шече и Кокиш, из реке шшо ошиче сшишке, "Крда говеда она и сшада расуШа козја,
обе се хучне реке код једне спешају сшене. Вунасша сшада оваца - Γιο воли ако je њојзи -
Опамо близу йрисшуйи, јуначе, κακό ши кажем, Сншна умножиши може, од великих мања учиниш'.
и шу руйу лакаш широку и дугу искоиај; Сшога, иако она /единица бјеше у мајке,
около руие за све мршваце жршву иринеси: Ииак je иочашћена мед бозима часШима сейма.
најире меденог uuha, а йошом слашкога вина, Кронид учини њу хранишељицом младежи оне
најзад воде, и шоме иридодај белого брашна. Koja угледа за њом Еоје многооке свјешло.
Много заклињи мршве слабомоћне да heul им краву Те иак одискона часши имаде и узгаја младеж"
најбољу јаловку, на своју на Ишаку када ее врашиш, (Хесиод, 1975 стих: 412-415; 445-452).
сиалиш' у двору на жршву и вашру обложииш благом;
шреба иоеамце обрећи Tupecujn на жршву да ћеш Хеката, богиња ноћи, подземног света и магије поседује хтонски ка-
црна сиалиши овна шшо у крас je вашему сшаду. рактер. Она се, као и споменици њој посвећени налазе на гробљима и
А кад се довољно веће мршвацима намолиш славним,
онда жршвуј и овцу црну, ал' шреба
раскршћима где joj се и жртве приносе и ту господари тим демонима.
Ербу жршве окренуШ', а и сам се лицем окрени Стога се и звала Триодишис, код Римљана Тривиа. Хекату прате урличу-
гледајућ' куда шече Океан, и шеби ће йошом ћи и лајући стигски пси. Али, Хеката je и богшьа рађања и брака тако да
гусша гомила душа йохишеши од иокојнихљуди". су joj жене на Самосу приносиле на раскршћима жртве (Јосиф., 1932: 54).
Дакле, на саставници двеју река je камен, крај кога Одисеј треба да За разумевање смисла бројних магијских радњи код Срба, које се упраж-
принесе жртву, попут оне коју je Едип учинио нараскршћу, а затим, да ту њавају на раскршћима, посебно у циљу лечења епилепсије, као и магија
рупу ископа, како би му се указао пролаз у Хад. Kao да испод два пута за придобијање вољене особе, потребно je да се има у виду да "Хеката
"горе", на земљи, који чине један већи, постоји нешто слично испод, проузрокује и разне болести, посебно епилепсију и лудило, a гааље и ло-
"доле" - као пандан овима горе, и где теку две реке, које се уливају у ше снове, ноћне приказе и море. Сва ова зла она и отклања", најзад, она
једну, већу. И горе, на "раскршћу", једнако као доле - испод земље, као je "заштитница целокупне мађије, посебно чаролија које су у вези са љу-
некој врсти визуелног негатива, ваља најпре принети жртву. За нас je, бавним чинима и призивањем мртвих" (Среј./Цер., 1992: 449, 450).
међутим, значајно то, да je "раскршће", било да je његов "позитив" на Када je реч о карактеру жртве, она je, свакако, слична жртви која се
земљи, које чине три пута, или je његов "негатив" испод земље, састав- приноси на гробове умрлих. Али, осим облика жртве који je Одисеј, од-
љено од двеју притока које чине Ахеронт - суштински повезан са "светом носно Едип, морао да принесе, било je случајева да се приносно и новац.
Тако, на пример, "жртве у новцу се приносе прецима на гробу, раскршћу и
мртвих".
бунару, дакле на местима где се те душе замишљају присутнима". Као што
знамо у огњишту, седишту хтонских сила, замишљала се и Хеката, па je
2. Хекаша богшьа "раскршћа" то "огњиште морала нова млада да дотакне, свакако ради шгодности".
Према Куновој (Кун, 1963: 35) интерпретацији изведеној на основи
Говорећи о "раскршћима" поменули смо богињу Хекату. У грчкој бројних грчких митова, дознајемо како нараскршћима "лута и чудовишна
традицији очувано je живо сећање на ову богињу, у митологији и бројним Ламија, која се ноћу прикрада у спаваонице срећних мајки и од њих краде
обичајима. Хесиод у својој Теогонији описује генезу Хекате, рекавши да децу да би се напила њихове крви. Свима тим привиђењима и чудовишти-
ма (у Хаду- С.П.) влада велика богшьа Хеката. Она има шри шела и шри
jy je родила Астерија, Аполонова кћи.
главе. У нопи без месечине лута она по путевима и гробовима са свом сво-
Она Хекашу заче и Породи, коју надасве ЈОМ ужасном свитом, окружена стигијским исима. Она шаље ужасне и те-
Почасши Кронид Зеус иодарив joj дарове сјајне: шке снове на Земљу и уништава људе. Хекату позивају за помоћницу у
Он joj додијели часш на земљи и неилодном мору. врачању, али она je и једина помоћница против враџбина онима који je по-
Њојје иала у дио и часш на звјезданом небу" штују и који joj на раскрсницама где се разилазе шри Пуша жртвују uče".
Хеката, тако влада морима, земљом и небесима. Моћна Хеката у Лако се може запазити како су прождрљивост и похотност (Ламије)
рату држи страну оној војсци којој je наклоњена, а одмаже оној другој. повезани са раскршчима, и у томе са Хекатом и псима, при чему се вазда

8
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА УВОД

провлачи симболика броја шри. Најпре, "раскршћа" имплицирају рачва- Скренимо пажњу на један важан детаљ. Приликом приношења жрт-
ње шри иуша, затим, богиња Хеката поседује шри главе и шри шела. У ве богињи Хекати, очекујући помоћ хтонске богиње као уздарје, Медеја
том смислу je од значаја и детаљ из Софокловог Краља Едииа. Найме, приступа Хекатином олтару, "раскршћу" сасвим боса, успостављајући та-
приповедајући Едипу о давним догађајима, Јокаста напомиње како je на ко непосредан контакт са хтонским светом. Исти je такав обичај код Ср-
раскршћу, шроиућу, убијен Лај, a дете које je одведено у гору имало je ба, када се породиља, заједно са дететом, поставља на земљу, крај ог-
само шри дана од дана рођења: њишта, како би н>у и дете "огањ", односно Хеката, боље сачували од
злих демона. А и самртни ковчег, на путу до гробља, када се нараскршћу
"Ал' њега (Лаја) - шако ши се гласа - убију
Једамиуш сшрани лупежи на шроиућу,
заусшави иоворка, одлаже се на земљу.
А чеду (Едииу) ни шри дана не ирошекоше Овде je потребно да се само упозори на могућну аналогну позицију
Од Порода ". Едипа - одојчета, који je, такође, на "раскршћу" био предат "представни-
цима новог дома", коринтском чувару коња краља Полиба, коначно, да
У приповести о Хермесу, који се на један нарочит начин доводи у je ту добио име "Едип", што значи "отечено стопало". Као да су детету
везу са "раскршћима", дакле, и са богињом Хекатом - о чему he касније биле откривене ноге, оно je било "босоного", jep се, да je другачије, није
бити више речи, Кун описује ритуал приношења жртве и изглед саме бо- могло видети да су му чиодом избушени глежњеви, нити би га нови "кум"
гиње. "Наступила je ноћ [...] Чим je принео жртву, земља се затресе и по- могао назвати адекватним именем - а према стању глежњева. На то упу-
јави се велика Хеката. У рукама je држала буктиње које су се димиле; hyje и околност да се ова радња, примопредаја одиграла у време "некрш-
око Хекате су била страшна чудовишта и змајеви који су избацивали ват- тених дана", дакле, у зимском добу. Најзад, само име "Едип" везује се за
ру, а око ње су лајали и завијали хадски пси" (Кун, 1963: 265 и д.). онај део тела који належе на Земљу, и тиме симболизује хтонску повеза-
Сличну драматургију запажамо и онда када Медеја, моћна врачара ност човека за тло. Да ли je Едип био постављен на земљу, босоног, док
у служби богиње Хекате, приноси овој жртву, очекујући помоћ а све то у je обављена размена из руку слуге краља Лаја и чувара коња краља По-
циљу задобијања Јасонове љубави. У тим радњама се Хеката показује либа? Taj чин, или обред, обављен нараскршћу као месту "прелаза", мо-
као доброчинитељка. "Медеја обећа да he испунити ту молбу ако joj по- гао би се тумачити и као својеврсна супституција, симболична замена: (а)
могне Хеката. Кад je наступио пун месец, у ионоћ, изађе Медеја из дома у родног краја другим обитавалиштем, (б) једног Бога другим Богом, нај-
шамним хаљинама, боса и расиушшене косе [...]. Ћушећи, Медеја je ишла зад, (в) једног кума другим кумом.
обасјана месечевом светлошћу. Она се заустави тамо где су се разилази- Немачки етнолог Замтер (Samter, 1911: 4) изнео je једну занимљиву
ла шри йуша, подиже руке и три пута гласно узвикну [...]. Молила je вели- чињеницу која се налази у супротности са уобичајеним церемонијалом
ку Хекату [...]. Хеката jy je чула и пред Медејом се појавише кола у која приношења жртве умрлим прецима и демонима. Найме, каже он, "метал-
беху упрегнути крилаши змајеви". ним инструментима у Грчкој производи се галама и код приношења жрт-
Са Хекатом су, како видимо, уско повезани "крилати змајеви" као и ве, које се на раскршћу приносе богињи демона Хекати". Супротно томе,
симболика броја шри, као и воља да љубави женској помогне. Дакле, у оквиру српског ритуала везаног за Бадње вече, који има искључиво
Медеја "три" пута гласно узвикује; све се одиграва у мрклој ноћи, под пу- хтонско обележје, позивају се душе предака да приступе вечери али се
ним Месецом, у атмосфери погребног ћутања, а симболика црне боје и при томе читав ритус одиграва у достојанственој тишини све док не про-
расиушшена коса, указују да je реч о појавној димензији саме Хекате. У ђе тзв. "глуво доба", да би потом, према древном обичају, била испаљена
целини узев, богиња Хеката, као хтонска богиња, доводи се у најближи пушка, и тиме најављена следећа светковина, коју je црква ауторизовала,
могућан однос са лунарним култом. Томе иде у прилог и опис боје одеће "рођење Христово", долазак Божића.
коју Медеја носи за време полагања жртве, односно портретирање Хека- Роберт Гревс je у портретирању Хекатиног лика имао у виду Хесио-
те као мрачне богиње. Медеја je - слично обреду у Хомеровој Одисеји, дов опис поменуте богиње, о чему смо говорили, али je ишао и даље.
којом приликом Одисеј приноси жртву пре силаска у Хад - "ископала Гревс (1969: 107) каже: "Хесиод приказује Хекату у ствари као шројну
пред олтарима две јаме и над њима жртвовала црне овце мрачној богињи богињу, најмоћнију од свих на небу, земљи или Тартару, али су Хелени
таме и враџбина Хекати, вршећи обред полевања медом и млеком". Кас- стално истицали њену разорну моћ на рачун стваралачке, док je најзад
није ћемо се позабавити смислом жртве леванице. Индикативно je да je нису свели на недопуштене обреде црне магије, нарочито на раскршћима
млеко узето за врсту жртве, што би свакако упућивало и на то да се Хе- шрију иушева. То што joj Зевс није никада ускратио стара права и моћ да
ката везује за плодност и породшьство. испуни сваку жељу смртнику, у ствари je попуштање тесалијским вешти-

10 11
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА УВОД

цама, којих се свако смртно плашио. Њене три главе - лава, пса и коња - Занимљиво je да се Хеката везује за Медејино огњишше, будући да
свакако се односе на ранију шроделну годину, где je пас био псећа звезда су "огњишша", "ираг", "раскршћа" и "гробља" места на којима су са-
Сиријус; то исто значе и три Керберове главе". храњивани преци, али и самоубице, људи умрли неприродном смрћу. Ни-
Овде je значајно Гревсово упозорење, да се од Хесиодовог доба уло- је тешко запазити да се митски портрет Хекате налази у уском кругу са
га Хекате постепено редуцирала, тако да je од богиње неба, земље и мо- култом плодности. Она je заштитница мајки, породиља и деце. Међутим,
ра, некада најмоћнија, Хеката задржала власт на земљи, оличавајући ма- хтео бих да скренем пажњу на својеврсну а необичну, и колико знам, до
тријархатско начело, односно постајући заштитница плодности, породи- сада неуочену а важну паралелу митолошко-магијског појма "раскршћа"
ла и новорођенчади или, како наш преводилац Хесиода каже, богиња за- са атрибутима које "раскршће" има у Старом завешу.
штитница "младежи". У Првој књизи Мојсијевој, говори се о неправедном поступку свек-
Велики број етнолога с правом упозорава како митски појам "рас- ра Јуде према снахи Тамари, којој je умро муж Ир. Она, потом, леже са
кршћа" има вишестрану симболику. "Свако je биће у себи раскршће на средњим братом, девером, како би зачела, али овај просу семе по земљи,
којем се укрштају и боре различити аспекти његове личности" (RS, 1987: те га Бог уби. Тада Јуда обећа Тамари, снаси, да he joj дати за мужа тре-
551). Путник који полази од куће, доспевши на "раскршће", не сме се ок- ћег сина, разуме се, када малолетни Силом буде стасао. Али, не испуни
ретати. На ту чињеницу, приметили смо, упућује и обредна пракса сахра- обећање. Утом Јуди умре жена, а он после неког времена крене на пут за
њивања у обичајима бројних народа. Найме, погребна поворка се не сме својим послом. Тамара je, дакле, дуго чекала да свекар испуни обећање,
окретати, посебно када приспе на раскршће. Тако и "путник" кренувши али то се није догодило. Тада се она послужи лукаврстом.
од купе, пошто прескочи праг, не треба да се осврће уназад. Мећу првима "И јавише Тамари говорећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже
je о томе известила традиција везана за Питагорину школу. "А постоје овце своје. А она скиде са себе удовичко рухо своје, и сједе на раскршће
опет и други овакви (симболи): [...}'не окрешаши се нашраг када се йушу- на путу који води у Тамну. Јер виде да je Силом одрастао a њу још не уда-
је', у смислу: не држати се грчевито овога живота када се умире" (Diels, l, ше за њ". И даље: "A Јуда кад je видје, помисли да je курва, јер беше пок-
1983: 419). Реч je о следећем: "Када идеш на пут, немој се окретати нат- рила лице своје" (Библија, 1874:1, Moj, 38, 13, 14, 15). Тако je Јуда обљу-
раг јер те следе Ериније". Да су Ериније повезане са Хекатом о томе го- био снаху. Касније се сазнало да je дете које се родило уистину његово,
вори и Роберт Гревс. "Хекатине дружбенице Ериније су оличење насиља, имајући у виду белег који je Јуда оставио спавајући са снахом. Тако му се
непослушности и греха према машери" (Гревс, 1969: 107). снаха осветила. Пре коментарисања поменутог става из Сшарог завеша,
У литерарним изворима налазимо два карактеристична одломка ко- навешћемо још два карактерстична места из Прича Соломоновых, однос-
ји указују на повезаност "раскршћа" са "путевима", односно "огњиштем". но из Књиге иророка Језекиља. "Не виче ли мудрост? и разум не пушта
Први je из Еурипидове трагедије Зон (СГТ, 1990: 298), а други из његове ли глас свој? Наврх висина, на иушу, на расиушицама стоји" (Библија,
Медеје. Збор се обраћа Хекати, Деметриној кћери, следећим речима: 1874: Прич. Сол., 9, 1, 2). Овај нас став обавештава о локацији "раскрш-
ha", или у преводу Ђуре Даничића - "распутница", найме, да су се она на-
"Богињо раскршћа, кћери Демешрина,
лазила на висинама, превојима, који представљају границу држава, окру-
Пушима ноћним, иушима дањим
Шшо нам владаш, врч иун, ииће смршно, га. У следећем ставу се, доиста, говори о изопачености, проституцији, ко-
Свриш сврни, куд крв, каиље ји се везују зараскршћа.
Из грла Γορϊβ, Земље чеда ". "Кад су градили курварску кућу на свакој расиушници и чинила ви-
сину на свакој улици! А ни као курва нијеси, јер нијеси марила за плату;
Из Еурипидове Медеје (Еурипид: 148), наводимо речи Медејиног Него као жена прељубочиница, која мјесто мужа свога прима друге"
упозорења: (Библија, 1874: Језек., 16. 31-32)
Овде je значајнотодасујавнекуће смештене на раскршћима, у који-
"Ал' ако другог за ме нема излаза, ма су жене варале своје мужеве. Уосталом, није случајно што je Јуда и по-
шад мач иошегнућу, - ми мреши морали, мислио да je Тамара курва, будућидасе обрела на раскршћу, дакле, на ме-
и иобићу их све, са бесном смелошћу.
сту које je одређено за јавну кућу. Можемо само наслућивати како мора
Хекашеми, - шшо највише je иошшујем
и коју себи избрах за иомоћницу, постојати извесна повезаност богиње Хекате, која одобрава превареним
крај мога огњишша шшо себи узе сшан,- женама, попут Тамаре, право на освету, чиме се демонстрира материнско
ша нико чишав неће мене вређаши ". право како га je још Бахофен одредио, везујући га за хтонска божанства,

12 13
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА УВОД

дакле, и за богињу Хекату. И то право се, пре свега, остварује на раскр- туал прелаза", кроз ритуално стрижење, због чега je и постојао обичај да
шћима. О томе говори и једна наша народна песма (Караџић, 1935: "Ка- се такво дете не закопава у "хришћанском гробљу", већ изван: у ћубри-
дуна Асан-аге Куне"). Найме, неверног мужа жена управо дочекује са на- шту, испод прага, у воћњаку. Дакле, "ујак" овде симболизира саприпад-
оружаном пратњом на раскршћу, где му се свети због прељубништва. ност роћеног детета "материнском принципу", речју, више припада култу
предака мајчиног дома, но прецима очеве куће.
"Води чешу повыше Кунаре, "Tada кода иоче бесједиши:
Ђено јесу млоге раскрснице, 'Јесам ли ιΤιιι бесједила Куна, Можда je то управо један од разлога што су деца на овај или онај
Па намјесши и у ваши кланце" Да не идем у ашиковање, начин "повезана" са раскршћима, било да их тамо износе ради (а) проду-
"Па ухваши Куну Асан-агу, Зло Ши добро донијеши неће. жења живота, или да би (б) задобила други или нови живот, односно бу-
Све га вуче, а ногами шуче, 'Ja сам шеби Бога, вјеру дала, дући (в) тамо "рођена", на начин на који je Тамара "прељубница" зачела,
Па му б'јеле свезала руке. Да се оћу шебе освешиши,
изборила би тако право на егзистенцију према матријархатском начелу,
Све га бије дрвљем и камењем" 'Да ши врашим жао за срамошу'
Па му живу очи изводила". те су, дакле, таква деца, према "патријархалној обичајности" оглашена
као рођена на "ванзаконски" начин, тачније из потпуне слободе жена ко-
Дакле, слична асоцијативна фигура односа Едипа и Лаја. Уосталом, је бирају или варају мушкараце по жељи. Найме, из таквог односа поста-
и пример из Сшарог завеша указује да су на распутницама постављане је једино извесно ко je мајка детету, но не и отац. Нови кум je истовреме-
јавне куће, а све у цшъу одбране материнског, женског принципа, који, но супституција не само новог оца, већ и новог Бога, можда матријархат-
разуме се, не важи за мушкарце - прељубнике. Исто тако, елемент тог ске провенијенције.
материнског права може се довести у везу и са обредном и магијском У Рјечнику символа налазимо индикативан пример да старци Бамба-
праксом код Срба, да се у породици у којој деца једно за другим умиру, ре "одлазе на раскршћа полагати новорођенчад у чију се законитост по-
последње новорођено дете "износи на раскршће", где га случани пролаз- сумњало; онде се сахрањују ненормална деца". Дакле, децу без очева
ник, намерник, свакако руковођен магијско-митолошком благотворнош- штити моћна Хеката, једина заштитница материнског права. Односно,
ћу богиње Хекате - заштитнице мајки, проналази и детету "даје" нови према материнском начелу, код раћања једино je битна мајка, као што
живот, кроз у овом случају симболичко-магијски ритуал приписивања Аполон, представник патријархалног начела, сматра да Атена, рођена из
находу новог имена. Стари кум се напушта, што je истовремено и крити- главе бога Зевса, своје рођење заснива само и једино по очевој линији.
ка и пораз патријархалног става, при чему долази до ревизије кумства за- Према Итману, у Камеруну су "раскршћа у вези с генијима култова плод-
снованог по патријархалној линији. Овде се преузимају "стара божан- ности". То je свакако повезано и са чињеницом што je у грчкој митологи-
ства", по свему судећи материнског модела, у лику жена. Можемо само ји и обредној пракси, поред осталог, Хеката ботња рађања и брака, због
претпоставити да, због могућности да пролазник буде "жена", Бременом чега су joj жене приносиле на раскршћима жртве. И код Астека je посто-
je у патријархалним срединама дошло до замене. Дакле, раскршће се јало веровање "да се на раскршћима, у сумрак [...] појављују жене умрле у
сматра епифанијским местом на коме богиња Хеката преузима улогу за- породу, које су постале опасни духови" (RS, 1987: 550). Укратко, са "рас-
штитнице породиља, односно деце која he одсада живети под благотво- кршћима" се повезује матријархални култ, дакле и судбина свих оних же-
рним дејством својих богиња заштитница (кума). Дакле, како мени из- на чији je статус, на овај или онај начин, доведен у питање. Било да су ван-
гледа, ова ритуална замена "кумства", у свој својој основи представља по- брачно зачеле (попут Тамаре), било да се у породици не држе "деца", од-
вратак матријархатског начела. На томе трагу ћемо настојати да са еш- носно која једно за другим умиру, па je позиција жене у том патријархат-
нолошког гледишта осветлимо и сам мистериј Едиповог удеса. Томе иде ски заснованом браку ослабљена; најзад, било да je нека слободнија жена
у прилог и један значајан детаљ из наше етнолошке литературе, који није зачела у ванбрачном сагрешењу, у јавној кући. Тек, све њих не само да
до краја теоријски разјашњен. Найме, познато je када умре домаћин куће штити моћна богиња Хеката, већ њиховим духовима, било да je реч о умр-
или који одрасли ожењени или удати члан домаћинства у патријархалној лим женама на порођају или уколико им je "првенче" умрло, Хеката даје
српској породици, у ранијим временима из куће би га износили синови, снажну моћ, готово волшебну. Овоме желимо да придодамо још нешто:
најужа родбина; исто тако, када умре момак, односно девојка, њих би изношењем деце на раскршће, свекрва устаје у одбрану права снахе, же-
износили њихови вршњаци из села. Мећутим, и то je битно, ако умре де- не, ударајући тиме по главној патријархалној полузи: кумству; то je борба
те, свакако некрштено, њега би, по правилу из куће износио ујак, рођени за право жена на слободан, дакле и ванбрачан живот, потомства ради.
брат мајке детета. Дакле, "некрштено дете", по древној патријархатској У том смислу можемо разјаснити и позицију Јокасте, којој je Лај от-
институцији још није припадало "култу очевом", дакле, није прошло "ри- ргао са груди прворођеног сина, пославши га у гору да га тамо убију, од-

14 15
МИТОЛОГША РАСКРШЋА УВОД

носно велику моћ коју у српској традицији, нарочито у погребном култу ла, с једне, и "лаког морала" јавне куће, једнак односу "праве, врхунске
има жена која je изгубила првенца. Она меси обредне хлебове, а након уметности" и оне "тривијалног типа", чија je најнижа варијанта "кич", а
одношења мртваца из куће, чисти собу у којој je умрли био изложен, уки- "ружичасто" атрибут "лакоће" и "профаности".
ва ексер у земљу/под, разбија земљани суд антропоидног облика, односно
живо jaje на месту где je глава умрлога додиривала земљу/под, најзад и
најважније, та иста жена износи из куће сакупљено смеће на "раскршће" 3. Дионизијско-шрачка мишологија, лунарни кулш и Хермес
да би га тамо одложила. Има се утисак да je овај чин повезан са идејом
"двоструког сахрањивања", при чему се ово друго обављало на раскрш- У овоме поглављу настојимо компаративним захватом да осветли-
ћима, што je реликт древније праксе. Тачније речено, одношењс полом- мо феномен "раскршћа" у индоевропској традицији, са посебним освртом
љених ствари и смећа - "ђубрета", који се везују за демоне доњег света, на религије балканских народа, првенствено српске и грчке митологије.
као да представлю "симболичко" путовање, или као да се на најефикас- Због тога je веома значајно да се већ сада нагласи како je дионизијски
нији начин, преко Хекатиних службеница, обавља "превођење" "душе култ, за разлику од аполонијског, своју дејственост имао управо на про-
умрлога" у доњи свет. У нашем случају поменуту улогу обавља жена која стору древне Тракије, то he рећи и на простору садашње југоисточне и
je изгубила "првенца" и тиме стекле магијску везу са богињом подземља, источне Србије. О овој чињеници, о повезаности трачког и дионизијског
Хекатом, која je, иначе, и сама била јединица мајке Астерије. Што се грч- сегмента културе сачшъене су бројне расправе културолога, етнолога и
ког мита тиче, остаје отворено питање: да ли je Јокаста својевољно отпо- филозофа религије. Тако je у Филозофији симболичких формы (1985:
слала роћеног сина, Едипа на раскршће и тиме симболички, индиректно 183) Ернст Касирер, говорећи о култној снази слике бога који умире и
затражила помоћ богиње Хекате, и,ли га je тамо упутио Лај. У Еурипидо- васкрсава упозорио да се таква представа налази код многих народа.
вим Феничанкама (СГТ, 1990), а према Јокастином казивању, Лај je по- "Упоредимо ли култове вегетације код примитивних народа са Тамуз-
слао Едипа у гору Китерон. култом у Вавилону, Адонис-култом у Феникији, фригијском службом
Атису и тракијском службом Дионизису, у њима свима ћемо запазити
"Ал' спасши иресвоје га, üuhy ода се
И сина uocuja; код чедо uocuja,
једну исту основну линију развитка". Нема никакве сумње да je дионизиј-
Грнјех онда сиозна свој и божју сйозна рщеч. ски култ у својој основи лунарни и да je непосредно повезан са матријар-
Пасширим' иреда дијеше, да га изломе хатском идеологијом, која постулира владавину женског права.
У Хериној дрази, Кишерону на хриди ". Овим поводом навешћу гледиште Мирча Елијадеа (II, 1991: 140),
Децу која на било који начин имају везе са "раскршћима", попут Та- данас, свакако, најмеродавнијег проучаваоца древних митова и религија.
мариног сина, коју je свекар затекао на "распутници", или Едипа, кога "Изгледа да je слична злосрећна судбина пратила и религисјко ствара-
пијани отац зачшъе, прати проклетство да им je отац обманут, преварен, лаштво Трачана и Гето-Дачана. Грци су доста рано упознали оригинал-
било уз помоћ пића, као Лај, било тако што се жена (снаха) прерушава и ност, као и снагу утицаја трачанске религиозности. Према неким преда-
показује попут оних лаких у јавним кућама. У сваком случају мушкарац њима, почеци дионизијског покрета, заједно с великим делом митологије
или муж није у стању да открије прави идентитет жене коју обљубљује, о Орфеју, локализовани су у Тракији (или Фригији)". Елијаде још каже
па унеколико да ово митско зачеће на "раскршћима" минимизира, а мо- како Ареј, бог рата, Дионис и Артемида, који су хтонска божанства, чи-
же бити и негира улогу мушкарца као творца, о чему речито сведочи не веома узак смисаони круг односа. Додао бих томе и следеће: они пред-
спор око суђења Орестију. Укажимо на важну опаску Гебранта и Шева- стављају круг богова старог материнског права, који су са Мајком зем-
лијеа, найме, поводом троструког аспекта Афродите, уранске, океанске љом најнепосредније повезани. Наводећи запажања грчког историчара
и хтонске богиње, како се ова богиња показује у трима димензијама, као Херодота, Елијаде (II, 1991: 140-141) тврди како су "Трачани обожавали
"чедна, плодна и похотна богиња. На раскршћима постаје богиња ниских 'Ареја, Диониса и Артемиду'; но, њихови краљеви су славили 'Хермеса',
и нечистих љубави. Занимљиво je да од латинске речи шривиум долази којег су сматрали својим претком [...]. Од Хомера (Илијада, XIII, 301 итд),
појам шривијалног. Богиња која се на раскршћима задржава, Афродита па све до Вергилија (Енејида, III, 357), отаџбина Ареја, бога рата, по тра-
раскршћа, симболизује пролазне љубави" (СГТ, 1990: 551). Ово запажа- дицији се смешта у Тракију. Осим тога Трачани су били иознаши као
ње добро корелира са примерима из Сшарог завеша, према којима се на добри рашници који се нису бојали смрти; према томе, могло би се при-
раскршћима допушта "еротска слобода жена", тзв. "ружичасти морал" хватитидајеначелуњиховог пантеона био бог 'Арејевог' кова [...] могуће
жене, па je тако, разлика између строгог, аскетског и пуританског мора- je да je трачански 'Ареј' најпре био небески бог, па je затим постао бог

16 17
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
УВОД
олује и рата. У том случају, 'Артемида' je, првобитно била неко хтонско гом; учесници су почињали да се називају Сабос или Сабазиос" (Елијаде,
божанство, подударно трачанским богињама Бендис или Котити." 11,1991:141).
У прилог тези да je бог Ареј близак хтонским божанствима, говори, Сада се јасније оцртава хтонска конфигурација: Ареја, змија, Дио-
поред осталог, и чињеница што je за чување његовог светог извора био ниса, ноћних церемонија, "божанске лудосши", тачније ирационалносши.
одређен змај/змија, којег je, да приметимо, убио Кадмо оснивач града Те- Исто тако, у овим ноћним церемонијама, знатна je магијска улога жене
бе. Уосталом, због тога светогрђа, што je Кадмо убио змаја, чувара Аре- која чини смисаони круг са трачким божанством Сабазиосом. Занимљи-
јевог извора, Дионис пророкује да ће се и сам Кадмо, али и његова жена во je да се у источној Србији још и данас може чути израз "саблаз", којим
Хармонија, иначе кћи Аресова, претворити у змије - у хтонска чудовиш- се именује човек махнита понашања. Шта би, мећутим, једна строжија
та. О томе налазимо обавештења у Еурипидовој драми Бакхе (СГТ, 1990: етимологија из овога поменутог "дијалекатског израза" могла установи-
324). Наводимо одломак Дионисовог обраћања Кадму: ти, остављам стручњацима. Па ипак, зачућујућа je сагласност ове речи са
" Tu змајем ћеш се сшвориш, a иодивљаш ће смисаоном структуром, односно звучним сигнансом који имплицира де-
И жена швоја, ликом змија йосшаш he, монски Сабазиос, чија се фреквентност у језичкој употреби везује за
Кћи Аресова, Хармонија, с којом се трачко-дионизијски ареал. Исто тако не сме бити превиђена залажена
Tu смршник вјенча. Кола, јунце гониш ћеш улога жена и девојака у бројним ноћним церемонијама у источној Срби-
Са женом - Зеус шо каже, - варварами ћеш
ји, а посебно уочиЂурћевдана. Томе иде у прилог и чињеница да je неупо-
Вођ биши".
редиво већи број врачарица, пророчица, него мушкараца у сличној улози.
Дакле, у структури амбивалентног Кадмовог бића на крају ће пре- Потребно je да овде споменем још један важан детаљ из сложеног
овладати хтонски, змијски елемент, који ће код цивилизованих л>уди ви- погребног ритуала који се код Срба у подједнакој мери везује за диони-
шег социјалног статуса свагда бити тумачен као варварски и примити- зијско-хтонични култ као и за обред сахрањивања. Према Дилсовом из-
ван, који je с оне стране аполонске профињености. Тако he и два рођена вештају, питагорејци су забрањивали да се мртви сахрањују у вуненој
брата, Аполон и Дионис, које je створио исти отац, моћни громовник одећи. додајући како ту забрану, истовремено, прописује и сам Бах, од-
Зевс, своје духовно обележје профилисати кроз супротан пар категорија: носно Дионис, а она одговара и правилима орфичког култа. Найме, вуна
Дан/Höh, Сунце/Месец, Небо/Земља, Дух/Материја, Разум/Воља, Култу- je "нечиста". И код обреда сахрањивања, код Срба, посебно у источној
ра/Варварство. У наставку Кадмо са горчином говори о судбини коју му Србији, забрањено je сахранити умрлога у вуненој одећи, са кожухом или
je пророштво дојавило: шубаром на глави. Мртвац мора имати одећу од дана; посебно би морао
покров бити сачињен од ове, религијски "чисте" материје. О томе je, yoc-
"Још иророшшво ми каже, да на Хеладу
талом говорио и Веселии Чајкановић. За нас je овде од нарочитог знача-
Поведем шару војску - чеше варварске;
И жену Хармонију, Аресову кћер, ја чињеница да je такав пропис важно код Египћана, код којих je матри-
Ja змај ћу водиш као змију сшрахошну јархатски принцип био доминантан. Тим поводом, са позивањем на Херо-
До жршвеника, гробова нам хеленских ". дотов извештај, Дилс каже: "Ипак се у светиште Египћана не улази у ву-
неној одећи, нити се у њој сахрањује: грешно je найме; а у томе се слажу с
Дакле, код "најстаријих Трачана постојао je узорни мит о хијерога- такозваним орфичким и баховским назорима, - који су опет египатски, -
мији измећу бога олује и Мајке-Земље', при томе би плод овог сједињава- и питагоровскима: јер ко суделује у таквим тајнама такоће не сме бити
ња био 'Дионис. Грци су знали и трачанска имена Диониса: највише су сахрањен у вуненој одећи" (Diels, l, 1983: 92-93).
употребљавана Сабос и Сабазиос. Трачански култ 'Диониса' подсећа на O матријархатском начелу као владајућем, говори Бахофен у своме
обреде које Еурипид приказује у Баханшкињама. Церемоније су се одви- чувеном раду Das Mutterrecht. Разуме се, Бахофен се са своје стране, тако-
јале ноћу, у планинама, уз светлост бакљи; дивља музика [...] изазивала je ђе, ослањао на описе самога Херодота. '"Жене су, прича Херодот, на
код верника радосну вриску и помамну игру у усковитланом колу. 'Уг- тржници, баве се трговином и занатством, мушкарци седе код купе и тка-
лавном су се жене предавале овим разузданим и исцрпљујућим играма [...]'. jy". "Синови не морају да хране своје родитеље, a кћере морају, хтеле-не
У рукама су држале змије посвећене Сабазиосу, ножеве и тирсе. Доспев- хтеле'" (Bachofen, 1827: 203). Тим поводом je и Везел прихватио станови-
ши до врхунца, до стања 'божанске лудости', оне би грабиле животиње ште Бахофена о материнском праву у Египту, чија je, мећутим, паралела
намењене жртвовању и комадајући их и кидајући, прождирале њихово У трачко-дионизијском култу више но очигледна. "Брак измећу брата и
сирово месо. Ритуална омофагија се завршавала идентификацијом с бо- сестре био je на египатском двору доста чест. Принц и принцеза, брат и
18 19
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

сестра, склапали су брак". Све je то трајало до времена Птоломејаца. Све


у свему у "египатском миту Изида заиста заузима виши положај", због кршћима" и хтонским светом. Његов je задатак да мртве одводи у Хал
чега Бахофен овај "историјски обичај сматра материнско-правним" (Ве- Он лети на крилатим сандалама, a људи му подижу камене споменике
зел, 1983: 51). Друго важно културно средиште матријархатског права, херме - што се доводи у даљњу везу с путницима. У српској традицији ме'
према Бахофену, представља Крит. Како Везел тумачи ову чињеницу? ђутим, као смисаони пандан овоме митском основу, јесте обичајна прак
Нема никакве "сумње да су Грци класичног доба познавали митове о са у форми народног суда: ироклињање злочинаца и символично камено
матријархату, нпр. митове о Амазонкама и Есхилов приказ у 'Орестији'", вање "криваца" којима се регуларним путем не може ући у траг Таквим
при чему je главно средиште Амазонки био град Ефес. "преступницима" се "праве проклетије". Найме, на раскршћима се побо-
де стожер од нагорелог дрвета неке паљевине коју je починио "непозна-
ти , при чему je сада обавеза да свако од позваних укућана из села про-
клињући - уз обавезно отпијање ракије - баца камен.
Исто тако he и свако од путника, пролазника, обавезно добацити
ЈОШ по КОЈИ камен на ову громадну купу. Тиме се жели на магијско-сим-
боличан начин да "окамени" душа преступника, да се прикује под каме-
ном. Овим поводом je интересантна пракса становника у Перуанским
Андима КОЈИ су "на раскрсницама зидале праве пирамиде од заветних ка-
менова што су их онде обредно полагали путници" (RS 1987- 550) У на
шем случају, сврха ових каменова je сасвим јасна; реч je о томе да се
прикуЈе" још увек слободна, a некажњена преступничка душа. Према
Иберу и Марселу Мосу, "каменовање je обредно приношење жртве"
(Mauss, Hubert, 1968: 290). Додајмо томе да Ериније, а исто важи и за Хе-
кату, из живих тела својих жртава сишу крв и стога радо бораве на ме-
ΪΞαΓ/^ У** НабиМУ на КОЛи1<" «аменују, убијају или сакаше" (Среј.,
ЈУУ2: 143). Уосталом, осакаћени Едип је, такоће, симболички принет на
Слика 1: "Проклетија". На слици се види нагорели стуб зграде, затим трупа одраслих жртву. Мирча Елијаде je на свој начин артикулисао став о Хермесу
мушкараца, по један представник из сваког сеоског домаћинства. Свако од њих, пошто се Али, штитећи крађе и галантне ноћне авантуре, он није ништа мање за-
прекрсти и изговори клетву упућену на рачун злочинца, отпија ракију из кондира и баца штитник стада и окаснелих йушника на иушевима. 'Ниједан други бог не
камен на "проклетију". На слици се виде оборене и изокренуте "сане" (саонице) на којима
je пре овог догађаја - прављења "проклетије" - мртвац вожен на гробље. показуЈе такву бригу за стада и њихово умножавање', пише Паузаније
Сане остају на раскршћу до 40 дана од дана сахране умрлога. UH je бог путева, а име je добио по гомилама камења (хермаион) које су
се налазиле дуж путева: сваки пролазник je бацао по један камен на го-
Следеће важно питање за проблем који намеравамо да расветлимо -шлу [...]. Грци су Хермесова древна својства и углед тумачили у дубљем
односи се на место и улогу коју Хермес заузима у грчкој митологији, по- смислу. Он влада иушевима зато што хода брзо (има 'златне сандале')
себно због његове знатне повезаности са "раскршћима". Ко je, заправо ноћу не залута пошто иознаје иуш. Због тога je он истовремено водич
Хермес? Кун je реконструишући мит према сачуваном предању упозорио заштитник стада и иокровишељ лоиова. Зато je постао и гласник богова"
како се "у пећини планине Килене, у Аркадији, роди Зевсов и Мајин син ^лиЈаде I, 1991: 234). Није ли, можда, управо због овог митског трага
Хермес, посланик богова. Брзином мисли он лети с Олимпа у најудаље- найме, да je Хермес "покровитељ лопова", у српској традицији дошло до
нији крај света у својим крилатим сандалама и са жезлом - гласничком па- «-интезе две ЈУ представа: да се на раскршћима - где преступници и лопови
лицом у рукама. Хермес чува путеве, и херме које су посвећене њему мо- ДобиЈаЈу моћ (од Хермеса) - треба да затре, да окамени њихов траг, од-
гу се видети украј пута нараскрсницама и на улазима у куће свуда по дре- носно, да путници, који, потом, туда пролазе, и сами имају обавезу да се
вној Грчкој. Онштити путника на путовима за живота; он води душе умр- подаете зла, те добаце још по један камен. Дакле, и иушници су, једнако
лихнањиховпоследњи пут - у тужно Хадово царство" (Кун, 1963: 54-55). као и лоиови повезани са Хермесом, али у једној нарочитој вези чији
Херме су "камени стубови на чијим je врховима исклесана Хермесо- смисао, међутим, није до краја транспарентан.
ва глава". Лако се може запазити да je Хермес у непосредној вези са "рас- У интерпретацијама митског лика Хермеса, теоретичари се суш-
тински не разликују. Тако he и Роберт Гревс назначити исте а битне сас-
20
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

тавне елементе мита о Хермесу, које су аналитички предочили Кун и РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ
Елијаде. Према Гревсу Хермесов отац бог Зеус подарио je сину Хермесу,
следеће моћи. '"Ипак, ja ћу у твоје дужности уврстити и склапање угово-
И КЊИЖЕВНОСТИ
ра, унапређење трговине и заштићивање иушника на сейм йушевима ши-
ром свеша1". Уз то он примећује како се "Хермес убраја у богове фалис-
тичког каменог култа, који je био прехеленски култ плодности", док су,
на другој страни, "Хекатине дружбенице Ериније оличење насиља, не-
послушности и греха према машери" (Гревс, 1969: 59, и д.). РАСКРШЋА У СРПСКОЈ ЕТНОЛОГИЈИ,
Мирча Елијаде сматра сумњивом тезу према којој je Хермес код МИТОЛОГИЈИ И МАГИЈИ
Трачана заправо лунарно божанство. "Што се тиче 'Хермеса' којег су,
према Херодоту, славили искључиво 'краљеви', то јест војна аристокра-
тија, њега je тешко идентификовати. Херодот не прави никакву алузију
на бога сунца, мада се у многобројним изворима наводи постојање једног 1. Жршвовање на раскршћима
таквог бога. Трачански 'Хермес' би, дакле, могао бити неко соларно бо-
жанство. Неколико векова касније, ио целом Балкану иочињу да се ум- Потребно je да се најпре укаже на примере сличне култне и обичај-
ножавају сиоменици названа 'Хероји-коњаници'; a Херој-коњаник je не праксе на простору древног трачког, односно балканског тла, пре све-
иденшификован с Аиолоном. Међутим, реч je o једној познијој концепци- та грчког и бугарског народа. У опису познатог места у Хомеровој Оди-
ји која уопште не разјашњава 'краљевску' теологију коју помиње Херо- сеји, у правом смислу хтоничног подземног "раскршћа" састављеног од
дот" (Елијаде, II, 1991: 142-143). двеју река које се код камене стене уливају у Ахеронт, Одисеј je, како
У већ поменутом огледу о "раскршћима", односно о каменитим го- смо показали, жртвовао "за све мртваце": "медено пиће, а потом слатко
милама, Стефан Јосифовић je забележио да су код Грка и Римљана биле вино, најзад воду, и томе je придодао бело брашно". Дакле, медено пиће,
познате "lapides unguine delibuti. То се камење (Хермесове гомиле) нала- слатко вино, воду и брашно. Овим je, укратко, описана жршва леваница.
зило на раскршћима и њега су побожни пролазници помазивали уљем, Код Срба, као и Бугара, вода у којој je окупай болесник, излива се
који има нарочит значај у мртвачком култу. Вероватно да су и то били на раскршће. У време Ђурђевдана, када су траве нарочито лековите, по-
првобитно надгробии споменици" (Јосиф., 1932: 58). Овај исказ у знатној стоји магијска пракса у Бугарској да се сакупе разне траве и биље, затим
мери коинцидира са гомилама камења на раскршћима код Срба, које се све то стави у воду, а потом се магијски обави купање болесних члано-
имају карактер "проклетија", и којима сваки пролазник, придодајући још ва. Све то произлази из веровања да je биље у "време око Ђурђевдана из-
један камен, приноси својеврсну жртву оним богињама које брину о томе дашно, па су и те биљке најлековитије. Са тим je повезано и иоливање -
да злочинац - коме су проклетије прављене - не угледа светло дана, од- купање болесника водом у којој се налазе различите траве, после чега се
носно ако je реч о Хермесу који преводи душу умрлог (злочинца) у Хад, вода проспе на раскршће" (Василев, 1985: 124). О детаљима из богате
тада се жртва нужно односи на Хермеса. праксе српског народа види у каснијем прегледу ритуала у "источној кул-
Разуме се, на простору источне Србије, у оном делу Сврљига који турној зони".
географски граничи са Алексинцем и Сокобањом, и у коме има досеље- У Бугарској je, уосталом као и у источној Србији, на снази један за-
ника са Косова, институт ироклешија je боље очуван но у тзв. "шопском нимљив обичај који се упражњава у обреду сахрањивања. Найме, "покој-
ареалу" - делу Сврљига који граничи са "Бунаком", Белом Паланком или ника носе на носилима на рукама, но често га возе колима и само у одре-
Нишавом. Дакле, и утицај западног, динарског културног ареала нешто ђеним насељима у западној Бугарској возе га санама (саонице), независ-
je изразитији у крајевима према Алексинцу, него зони "шопског" култур- но од годишњег доба. На путу до цркве, где he се обавити хришћанско
ног модела. Но, када je о "каменовању" реч, латински термин за камен: опело и опраштање, све до гробља, поворка застаје на неколико места:
"lapides" звучно бар, а и смисаоно кореспондира са праксом "лаиоша", ка- на раскршће, крај воде и др., на местима куда je умрли ходао" (Василев,
меновања стараца и изнемоглих људи, пошто наврше педесет година, а 1985: 199). Ту, крај раскршћа, река и извора, поворка застаје, а свештеник
која je, пракса, добро још очувана у сећању народа сада "источне култур- чита молитву умрломе, прелива раскршће и кади. Ту се смењују носиоци
не зоне" Сврљига, према Белој Паланци, Пироту и Буџаку. леса, бацају се метални новци, оставља се неко хлепче-просфора, које се
касније све до 40 дана прелива.

22 23
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

На основи богатог етнографског материјала, који je забележен на лемог репертоара жеља и молби, пре свега, повезана са животом и смр-
целокупном српском културном простору, покушаћу да назначим пара- ћу, плодношћу и уклањањем несреће. У селу Гулијану и Извору (Сврљиг)
дигматичне примере култне и магијске праксе повезане са раскршћима. када краставци почну да цветају, тада жене шри таква поменута цвета,
1) У својој студији о "раскршћима" Јосифовски je показао да у свад- који нису "везали" (јалове Цветове), односно понели род, откину и баце
беним обичајима код Срба невеста прилаже новац на "раскршће". "Taj на раскршће како би остали цветови "везали". Овде je смисао више него
новац представља несумњиво врсту жртве, коју млада, улазећи у нов очигледан. О томе види и у каснијој аутентичној верзији ритуса у "источ-
култ, приноси новом божанству претка, од кога очекује потомство, које ној културној зони".
ће тај његов култ наставити" (Јосиф., 1932: 59-60). 4) Исто тако и "нероткшъе" траже помоћ на раскршћу од богиње
2) Опште je познато да у источној Србији пратња застаје код рас- плодности (Хекате)! Уосталом, видећемо, како се вода у којој су у кући
кршћа, али и крај река, врела, чесме, код "мршвог камена", "камена стан- купали болесно деше мора просути на раскршће, и то у глуво доба ноћи.
ца". Каткада се објашњење за застајање поред река тумачи као превен- У источној Србији je раширена обредна пракса да се у оној породици у
тива од могућног повратка са гробља покојника у лику "вампира", тако којој се потомство не може сачувати, да се последње роћено дете "баца",
да би, када би овај, не дај Боже, и кренуо у глуво доба са гробља, морао "врља на раскрсје". Због тога су имена такве деце, коју би какав срећни
да се у реку утопи, односно дошавши до "раскршћа", кренуо би супрот- пролазник пронашао и тиме постао нови породични кум, најчешће одго-
ним смером који води беспућу. варала функционалном, митолошко-магијском или ситуационом разло-
О томе говоре и примери из германске погребне праксе. Тако je гу, и гласила би: Најда или Најден, Наход, односно Вук, Вукадин, Вука-
Замтер(1911:145-146) пронашаовишеслучајева, не само заустављања по- динка, али и Грлица, Гроздана, Гвозденија, Стамена, Стојана. У каснијим
гребне поворке, већ и спуштања самог ковчега на земљу, дајући томе за- примерима, још једном ћемо се позабавити митолошко-магијским смис-
нимљиво образложење. "Када се, према томе, на овоме месту, на раскр- лом "вука", односно магијом речи: "Стојан", "Стаменија" и ел.
шће, спусти мртвачки ковчег, онда овом обичају у основи лежи изворно 5) Многи етнолози, укључив ту и наше, указивали су на постојање
схватање, да се душа умрлог, који he бити сахрањен, бар један тренутак значајних магијских церемонија на раскршћима: избацивање смећа из ку-
заустави и одлута на раскршпе, које he она одсада често посећивати. пе, нарочито после изношења мртваца, затим, на раскршћима се приносе
Али, пошто je сада праг, како смо видели, и место задржавања духова, жртве, при чему највећи део ових ритуалних радњи изводе жене. "Скоро
смислено je претпоставити, да се полагање ковчега на праг исто тако мо- искључиво учествовање женских при томе карактеристика je култова
же објаснити у реченом смислу (найме, да су и под прагом сахрањени појединих хтонских и аграрно - тезморфорских божанстава" (Јосиф.,
мртви - СП.)". 1932:59), односно да додамо: карактеристика машеринског иринцшш. Као
У додатку изврсне студије: Geburt, Hochzeit, Tod (1911: 218) Замтер пример посебних ритуалних и жртвених радњи наводим опис Петра Кос-
даје неколико карактеристичних информација које откривају специфич- тића. "У Великом Извору месе 'коњски колач', украшен фигурама коња.
ну позицију "раскршћа" као границе: наше-туће, овострано-онострано, У поноћ уочи Тодорове суботе пале ватре - 'ране', које обилазе трупе од
доле-горе. "Када се вози леш преко границе села у правцу гробља, тада пет до шест момака и прескачу их, ржући као коњи. [...] Домаћица која
се на граници, на туђој области, оставља један свежањ сламе, на који се умеси колач, износи га на раскршће и даје по парче момцима и девој-
ковчег спусти, да одстоји неко време. Када умрли у глуво доба нопи уста- кама. Када коња врате купи, уведу га до огњишша, а домапица, чивтајући
не из гроба, опседнут идејом да посети старо место становања, слама га се као коњ, даје му парче колача" (Костић, 1978: 425).
тада опчињава и присшьава да се на ььу спусти и одмори - ту на раскрш- 6) Шпиро Кулишић (1973: 199) обелоданио je податак да су Бадње
hy, граници, тако да није у стању да своје ближње узнемирава. Овде je тај вечери стари Словени на "раскршпима" приносили жртву у храни демон-
нарочити разлог због којег се слама оставља на раскршћу, још увек живо ском бићу вуку. "Извори XV вијека у западних Словена спомињу обичај
сачуван у народним веровањима. Исто се тако може закључити и о пос- позивања вука на објед, како би на тај начин сачували овце од вукова [...].
тупку спуштања ковчега на раскршће, односно йраг: найме, душа треба И у неким крајевима Србије био je обичај да се о Божићу изнесе на рас-
да остане, заустави се крај раскршћа, дакле, далеко ван куће, или, ако се кршће вуку вечера од свих јела са трпезе.
она ипак одлучи да крене купи, да буде заустављена и задржана код Пра- На Косову су на Бадњи дан спремали за вука нарочити колач који
га, не ступивши у унушрашњосш куће". би навечер домапин износио на кућна врата и нудио га вуку". О улози
3) Раскршћа су и места на којима се изводи сложена и разноврсна вука и његовој митолошко-магијској повезаности са раскршпима, гово-
магијска пракса, од лечења, до приношења жртве, истицања захтева го- рићу касније.

25
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Видимо да je у динарским пределима у којима живе Срби, приноси- бу проширен и на сам чин приношења жртве. Разуме се, у обредној прак-
лац жртве домаћин, мушкарац, док се у неточно] Србији, на простору си коју описује Замтер, ствар je добила христијанизирану форму. У нас-
трачко-дионизијског култа, жена појављује у улози субјекта, извршиоца тавку Замтер још додаје. Многи покушаји који се нуде у цшьу објашње-
ритуалних и култних радњи. Тако се и обичај "додола" који се изводи као ња забране окретања, плод су "каснијих умовања и немају никакву вред-
магијски чин за изазивање кише, у источној Србији састоји од девојчица, ност. Али шта забрана стварно има да значи, о томе не може бити никак-
као учесница у процесији, док je у динарским пределима овај ритуал поз- ве сумње". Замтер овде понавља гледиште да се у "Грчкој душама нарас-
нат под именом "прпоруше" и изводе га пре свега мушкарци. Поменимо кршћу приноси жртва, а да се При шоме не окреће. Овај пропис важи за
још један детаљ. Приношење жртве вуку на раскршће - како не би напа- све жртве које се приносе подземним демонима, које je истоветно код
дао овце - треба тумачити у смислу замене: найме, приноси се жртва свих врста врачања древних Грка и Римљана, али и Индуса, и који важи и
"псима" богшье Хекате. Пас и вук стоје у блиској структурно] и мито- у сујејерју новијег датума". При томе, ову забрану Замтер даље радика-
лошкој вези. лизује наводећи како се "не избегава упућивање погледа духовима само
приликом врачања. Један грчки захтев, који спада у такозване питагореј-
ске симболе, међутим, као и сви ови, припада старом народном верова-
њу, гласи: 'Када шреба да ошиушујеш од куће, не осврћи се, јер су иза ше-
бе Ериније". Овде je разлог забране окретања још јасније изражен: ако би
се онај који из купе одлази у свет, окренуо, он би тада угледао духове ко-
]и га следе, прате. Природно, на исти начин се објашњава и забрана освр-
тања, окретања и код свадбе и приликом одласка на крштење: найме,
супружнички пар као и дете вазда прате духови". Опште je познат при-
мер да невеста која полази на венчање, кренувши из своје, очеве куће не
сме да се окрепе, како, наводно, њена деца не би личила на рођаке њене,
односно очеве породице. Ово "наивно" објашњење, разумљиво, има дуб-
л>у позадину и налази се у митологији "освртања" уопште.
8) На раскршћа, осим што се избацује смеће са остацима поломље-
них земљаних посуда из собе у којој je мртвац био изложен, ломе се и са-
ме посуде. О томе говори и немачки етнолог Вутке. Овај чин директног
ломљења посуда на раскршћу има "апотропејски смисао да спречи дола-
зак духова" (упор.: Јосиф., 1932: 59).
9) Међутим, како се на раскршпима, из бројних магијских разлога
cycpehe велик број "предмета" и ствари, поставља се питање какво je н>и-
Слика 2: На слици се види "путник" - човек који одлази од куће.
хово потоње, магијско дејство на обичне људе, намернике, који туда про-
Он прелази преко раскршћа, не осврћући се. лазе. Касније ћу изложити значајне примере, који се одликују ексклузив-
ношћу, језиком аутентичног исказа. За сада, међутим, издвајам оне слу-
7) Код Срба je познат обичај да се човек који je кренуо на пут, пош- чајеве магијске праксе које сам, такође у Сврљигу, али на ширем просто-
то би изашао из куће, не сме натраг враћати, на пример, по случајно за- ру пронашао и забележио. Найме, "уврачане ствари", тј. оне које се у ци-
борављену ствар. Исто тако, ступивши на раскршће забрањено je окре- љу магијских функција одлажу на раскршћу (марамица, део одеће, вода
тати се, односно освртати уназад. Ова пракса je широко распространена. која се просипа, разбијене чиније, jaja и ел.), уколико преко тих предмета
Замтер je забележио занимљив пример. Найме "у покрајини Казан, кум, није прешла каква животиња: пас, мачка, зец, или уколико их није преле-
на путу за крштење, баца преко десног рамена на раскршће један свеж- тела птица пре него што какав намерник наиђе на њих, томе човеку he
њић, у коме се налази пумур и нешто сиечене иловаче из кућне пепи, и се, поуздано, десити нешто непријатно, болеет или смрт у купи. Обично
при томе, а да се не окрепе, каже: 'Госиоде Исусу Хрисше, смилуј нам се'" се каже: "такав несрепник се на раскршћу 'намерио на более"'.
(Samter, 1911: 148). За ову прилику je од важности оно што je већ речено о 10) Исто тако, кала на раскршћу погребна поворка застаје, да би се
феномену "окретања", тачније о забрани окретања. Сада je поменути та- одржало опело, потребно je одмах затим, пошто поворка крене, да преко

26 27
РАСКРШЋД У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

на гробље, по повратку са гробл,а остављају на раскршће, односно запре-


тог места на коме су биле сане, односно ковчег на земљи, најпре пређе
та се уопште не сме користити нити саонице додиривати до 40 дана. Дак-
каква животиња. Никако човек! Јер би се, у супротном, учеснику погреб-
ле, оне су табуисане због религијске "нечистоће". Међутим, не мало из-
не поворке који први наиђе на то место, могла десити несрећа само зато
ненађује чињеница да се слична пракса cycpehe код народа дијаметрално
што се "намерио на мртвачко опело". Овде се, очигледно, улога животи-
различитих култура, несличних обичајима народа проистеклих из индо-
ње сагледава у функцији грчких "фармакоса", који пре жртвовања треба
европског корена. Тако, "Бамбаре на раскршћима остављају и предмете
да буду проведени кроз све делове града како би у себе упили сву градску
који су припадали покојницима", a чији je смисао да се преко ових рели-
"религијску нечистоћу" и тако, пре но што их спале, а затим, са самим
гијски нечистих предмета, "под заштитом анонимности ослободи" зајед-
чином спаљивања, магијским путем, прочистили духовни простор оста-
ница од "отпадних, негативних, неупотребљивих и опасних снага по зајед-
лима. Није тешко докучити дубљи митолошко-магијски смисао овога ве-
ницу: Бамбаре одлажу онде сеоско смеће које je набијено нечистом сна-
ровања. Найме, све што je имало везе са "раскршћима" магијски je "ин-
гом" (RS, 1987: 550).
фицирано". Како се на овим местима, најчешће, лече болесни, затим, ту
се мртви заустављају, опела ради, нема никакве сумње да су та места, као
и предмети одложени на њима, попримили "магијски негативна", дакле, и
сасвим неугодна делотворна својства. Преласком какве животиње преко
њих, пре свих "пса", "мачке" или "птице" - животиње са демонским свој-
ствима, претпоставља се да оне са собом "односе" и магијски негативан
супстрат "инфицираних" предмета и чини.

2. Жршвовање умрлима

О проблему жртвовања умрлима већ je нешто речено. Знаменити


етнолог Замтер (1911: 145-146, 34) сматра да се "на раскршћу, према не-
мачком веровању, у глуво доба Нове године призивају душе умрлих", као
што на "раскршћу, на месечини, играју дивљи плес душе које се не могу
смирити (die der Ruhe beraubten Seelen). Код Ватшага у немачкој источној
Африци на раскршћу се приносе жртве 'изгубљеним душама'". Реч je, на-
йме, о "умрлим људима без деце, пре свега о старим нежењама. Пошто им
никакав потомак није у стању да принесе одговарајућу жртву [...]. На рас-
кршћима се најсигурније може један такав несмирени дух да сусретне са
својом жртвом. На раскршћима, дакле, обитавају душе". Исти смисао овде
добија и чин изношења сламе, смећа, метли на раскршће. "У Швајцарској
се на Велики петак, усред ноћи или пре сунчева изласка, метлом чисти
соба, па се то смеће онда избаци на раскршће, на којем се такве метле су-
срећу на гомилама, али се оне никако не остављају у положеном ставу".
11) И у нашој етнологији забележени су слични примери. "Ако Слика 3: Домаћин коље петла на раскршћу. Како je у његовом домаћинству за
спровод пролази поред раскршћа, на њ се баци гомила сламе да би се непуну годину дана двоје умрло, овим чином - својеврсним приношењем жртве
божанству, односно демонима раскршћа, - жели се предупредит!! смрт трећег члана.
мртвац имао где да одмори, кад се врати у свој ранији стан. Слама, међу- Крв закланог петла, као и његова глава морају пасти на земљу.
тим, као што се види нарочито у индијском култу и код наших божићних
обичаја, има, како je то доказао Г. В. Чајкановић, нарочиту привлачну
13) У једном селу код Сврљига (чије je име: "Периш" индикативно
снагу за богове и душе предака" (Јосиф., 1932: 52-53).
већ и због етимолошке везе са српским и словенским божанством Перу-
12) У источној Србији, а тако je изгледа на читавом тзв. шопском
ном) постоји обичај да се, када за непуну годину двоје умру из једне куће,
ареалу, позната je обредна пракса да се саоне, у којима je вожен мртвац
29
28
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСГИ

као магијски чин за предупрећење треће - према веровању народа - из- 5. Сахрањивање
гледне смрти у кући, магијски поступа на следећи начин: закоље се на са-
мом раскршћу, на земљи, какав брав (овца или ован, прасе, а може и ко- 14) Да су на раскршћима, или бар близу њих, некада спаљивани ум-
кошка или петао), при чему крв мора оросити раскршће, а одсечена гла- рли, дакле, и сахрањивани, а затим, да су се баш за та места везивали об-
ва се, затим, посади на црни глог, који се обавезно има пронаћи на рас- реди приношења жртве, показује један став из Еурипидових Прибеглица
кршћу, односно како je казивач Славко Голубовић дословце рекао, на (види: СГТ, 1990: 365). Атена наређује Тезеју шта му ваља чинити, након
"тромеђу". "Тромеће" и "црни глог" сасвим добро кореспондирају са ду- што je урадио све да се седморица спаде. Следи наредба: "Чуј, Тесеју,
ховном конфигурациям и атрибутима Хекате - шројне богиње, која се Атену, њену заповест". Најпре, аргивци се не смеју са оружјем подићи на
вазда замишља у црним одорама. О сличностима и незнатним разликама Атену. Затим, Тезеј има да принесе жртву Питијском огњишту, и то на
"тромеђа" и "раскршћа" касније he бити посебно речи. У другој варијан- следећи начин. Да узме из свога дома шроног гвоздени, и то онај који je
ти истог етногема, уколико до 40 дана двоје у кући умру, тада се, такође, Херакло, пошто су раскопани темељи Троје, наредио да се однесе у Пи-
на раскршћу коље нека животиња: петао или кокошка, овца, али глава тијско светилиште. И даље:
мора пасти на земљу и ту остати као жртва раскршћу, са уверењем да je "Нож ошшри, KojiiM враш иресијечеш жршвама,
тиме приложена жртва за будућу "трећу главу", која се овим искупљује. Крв иусшши, у земљу дубоко коиај, скриј
Уосталом, и у Грчкој су жене поменуту богињу Хекату чак и пози- До оних седом мршвачких ломана!
вале да им помогне приликом врачања. Због тога je, богиња, за узврат, Сшрах он ће, дођу л' једном на град, задаш им.
тражила да joj се на раскршћима жртвују пси. Роберт Гревс (1969: 107) je Кад сиазе га, и иоврашак ће Сшш им лош.
Кад сврииии шо, из земље мршве оширави!
забележио да "Хесиод приказује Хекату у ствари као шројну богињу, нај- A иоље свешо исшмичко узраскршће,
моћнију од свих на небу, земљи или Тартару, али су Хелени стално исти- Овдје вашра шијело сиали, њима богу daj!
цали њену разорну моћ на рачун стваралачке, док je најзад нису свели на То шеби, - a дјечацим' велим аргивским:
недопуштене обреде црне магије, нарочито нараскршћима шрију иушева". Йеменом ћеше град одрасшав йоруишш,
С обзиром на чињеницу да смо "тромеђе" и "тропуће", односно Ошаца мршвих крв освешиш иролишу".
"раскршће" довели у блиску смисаону везу, за прегледније објашњење
Нема никакве сумње: ломача je направљена на раскршћу, крај ист-
митолошке функције "тромећа" потребно je да се у помоћ позове римска
мичког поља. Ову обредну праксу прецизније описује казивање гласника
митологија. Реч je о једном нарочитом божанству Пара. Лари су божан-
у Софокловој Аншигони (види: Антигона: 5):
ства плодних њива, a доцније и заштитници домаћих огњишта. Сваког
пролећа сложеним ритуалом Лари су призивани да обезбеде богату жет- "A ja ко вођ иоведох мужа швојега
ву. "Њихова најстарија култна места налазила су се на слободном просто- иољани на вис, гдено Полиников леш
још лежите од иаса грдно расшрган.
ру, најчешће на међама која разграничавају посед. Ту су се налазиле н>и- Помолисмо се раскрсница богињи
хове капеле, са онолико улаза колики je био број мећусобно разграниче- и Плушону, свој гнев да благо уставе,
них поседа. Ларима je посвећен празник Компиталије (Compitalia), свет- иа, свешом водом најире њега ойравиш,
кован у капелама на раскршћима (compitum), у које je остављан дотрајали на свежим гранами осшашке сиалисмо "
земљораднички алат" (Строе, 1966: 227, и даље). Ово избацивање свега
"трулог", "старог", тачније "смећа", и иначе je добро познат случај који У трећем делу Софоклове трилогије, у Едииу на Колону (види:
кореспондира са "раскршћима". Дакле, овде je "међа" граница домаћино- СГТ, 1990: 153, 158), о чему je било већ речи, дознајемо како Едип нарас-
вог поседа од поседа других, док би "тромеђа" одељивала сеоски атар од кршћу, на коме he га подземне богиње примити к себи, посветиће га, тре-
атара два суседна села. У сваком случају митолошки смисао je истоветан, ба најпре да принесе жртву, која се не сме састојати од вина, већ искљу-
и из њега консеквентно происходи операционализација у магијској прак- чиво од воде.
си. Најзад, "култ лара je повезан с домаћим огњишшем и они су постали "Ja Шријезан а на шријезне не бих на камен
заштитници свих чланова породице. Жртве су им приношене приликом Taj севши, нешесани cjeo!".
свих важнијих догаћаја у купи (роћење, свадба, смрт, дужа путовања)".
Дакле, "раскршћа", "огњишта" и "тромеђа", код Грка су повезана са Хе- Дакле, на неошесани камен - који има карактер "светости", као ни
катом, код Римљана са Ларима. на табуисано дрво, не сме се седети. У фусноти се даје објашњење, како

30 31
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ
се боговима подземним "не лије вино за жртву него вода с медом". У нас-
тавку Едип каже: Diels 1, 1983: 420, 415). Није тешко овај обичај старих Грка довести у везу
са српском обредном праксом која се усталила за време обреда "подуш-
"Из врчева да лијем, шшо йомену их? ја", а изводи на гробљима, односно на раскршћима, којом приликом се
Збор: храна положи доле, на саму земљу, како би "умрле" душе, или душе оних
Три шьуска воде из сваког, a шрећи сав!" којима се жртва приноси, могле непосредно да узму учешће у "гозби".
И у источној Србији, како смо показали, вода која je била крај одра Уосталом, и бадњиданска софра на слами постављеној на земљи, баш
као и она на гробљу, има исти смисао: да и душе умрлих предака могу
умрлога, проспе се на раскршће, као што се чаша, односно антропоидни
учествовати у припремљеној храни.
врч или крчаг, разбије у моменту када погребна поворка застане код рас-
кршћа. Још je Диоген Лаертије упозоравао на древни обичај Грка да се
на раскршћима приносила храна, отпаци, мрве. Неспорно je да су ти от-
паци, храна, били намењени прецима. "Сличай обичај међутим постојао
je и у култу Пара код Римљана. Ларима су младе жене одмах по свадби
при ступању у кућу приносиле жртву; њима се напокон жртвује и при
смрти". Као објашњење за овај сложени ритуал, Јосифовић, као и други
етнолози, наводи једноставан разлог: "Узрок свих веровања која се везу-
ју за раскршћа био je, свакако тај, што су на на раскршћима сахрањивани
мршваци. Из оног што смо већ споменули, a још више из примера [...].
сматрамо да he се та чињеница несумњиво моћи утврдити" (Јосиф., 1932:
55-56).
Када je реч о приношењу жртве Ларима, односно о римском култу
Лара, на ту чињеницу указује и Елијаде. Код Римљана, упозорава Елија-
де, "све до краја паганизма, домаћи култ - којим je руководио paterfamili-
as - одржао je своју аутономију и свој значај упоредо са зајсдничким кул-
том, чији су првосвештеници били професионалци зависни од Државе".
И управо онако како се то одигравало "у аријској Индији, центар култа
je био домаће огњишше: њему су приношене жртве у облику, свакодневне
хране, цвеће трипут месечно итд. Култ je био намењен Пенатима и Лари-
ма, митско-обредним персонификацијама предака, као и генијима, неким
врстама 'двојника' и заштитницима људских бића као појединаца" (Елија-
де, II, 1991: 97). Дакле, обредна пракса се, свакако, изводила крај огњиш-
та, али и на раскршћу.
Поменимо и обавештење које се сачувало од Питагоре, и данас још
присутно у обичајној пракси многих народа. Найме, када нешто од хране
падне на земљу, не сме се подизати, као што се, када прелије вино или ра- Слика 4: На цртежу се види погребна поворка како застаје на раскршћу. Мртвац je у
дрвеном сандуку, постављен у санама - дрвеним саоницама. Са леве стране je
кија из чаше, те се на земљу излије, сматра пожељним. Диоген Лаертије
"проклетија", која je недавно направлена, такође крај раскршћа.
je забележио како je Питагора "својим ученицима забрањивао да подижу
са земље оно што je пало доле, или зато да би се навикли да једу умерено,
или зато што то указује на нечију смрш. Аристофан у својим Херојима, Многи етнолози чињеницу да су на раскршћима сахрањивани људи
штавише каже: 'Не једите оно што падне са стола на земљу'" (Лаертије објашњавају осећањем идентичног страха који људи имају у присуству
1985: 275). гробља и раскршпа. "На овакав закључак упућује нас пре свега сличност
између народних веровања која се везују за гробља с једне стране а за пу-
Исто обавештење налазимо и код Дилса, с тим што се списак забра-
на проширује и на оне за време церемонија приношења жртве (види: теве и раскршћа с друге стране и исти страх који je, близу мртваца, човек
осепао и на раскршћима" (Јосиф., 1932: 56).
32
33
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

15) Јосифовић je на ширем етнолошком материјалу показао како су тумачити и као својеврсно приношење жртве Хекати, ако не и као заме-
"баш самоубице сахрањивани на раскршћима; такво je веровање у Ен- ну, супститудију за некадашње жртвовање првенаца богињи материнског
глеској и у Русији, а да оно постоји и у Немачкој, знамо и из Хајнеових права, како би остали пород који he уследити могао да преживи. Уоста-
стихова Am Kreuzweg wird begraben, Wer selber sich brachte um. - Најзад, то лом, добро je познато да je Хеката повезана са Артемидом, богињом жи-
су гробови деце. По Олеарију и Ливонији се некрштена деда сахрањују вотиња и слободне, дивље природе, али и "богињом освете због убиства
поглавито на раскршћима. У Јужној Русији се мртви сахрањују на рас- невине деце", коју она штити, једнако као и Хеката. И оно најважније:
кршћима [...]. У Ирској, при сахрани, спровод стаје на раскршћу и ту се "Артемиду су призивале жене да им дође без смртоносних стрела и ио-
очита молитва, што представља један сурвивал обичаја сахрањивања на могне им ири иорођају. Артемида чува одојчад, децу и омладину", а зауз-
раскршћима [...]. И стари Словени су сахрањивани на раскршћима". У врат, њој су жртвовани "не само младунци дивљачи, ирвенци из сшада и
потрази за Јосифовићевим референцама, које се односе на поменуте Хај- ирви илодови са иоља већ и људске жршве. У култу Артемиде Ортије у
неове стихове, пронашао сам и индикативан превод Хајнеових поменутих Спарти можда су најпре жртвована деца" (Среј., 1992: 55).
лирских стихова које je препевао наш лирски песник Алекса Шантић У источној Србији забележио сам низ случајева да се некрштено де-
(Хајне, 1923:39): те искључиво сахрањује ван гробља, уосталом као и самоубице и утошье-
ници, иако није мали број примера да се некрштено, тек рођено дете сах-
"На раскршћу je гроб леднн Ту у ноћ нему сам био, рањује испод прага улазних врата (Манојлица, Сврљиг), или у неком де-
За самоубиа свеш; Сав болом обузеш;
На месечини се н>и Ό
лу зграде (Гулијан, Сврљиг), у ђубриште (Жељево). Чињеница да се у ве-
Ту расше грешника бедни'
Један нлавешни цвеш. Бедних грешника цвеш" ћини случајева некрштено дете закопава у "ђубриште" сугерира мисао о
томе да je религијски "нечисто", и да као такво бива предато "хтонским
16) Са своје стране, међутим, желим да скренем пажњу на једну дру- демонима", који, иначе, обитавају на ђубриштима, раскршћима, и што je
гу Хајнеову песму, која je веома индикативна већ и због самог наслова: нарочито значајно, веома су покретни ноћу (упор.: Петровић, С., 1992:
На раскрсници, а налази се у циклусу "Лазар" (види: Хајне, 1923). 154). Наша епска народна поезија препуна je примера који говоре о томе
"Нараскрсници шри жене Уруци друге игра врешено, да девојке/младићи управо на раскршћу пресвисну од бола због неоства-
Уједном седе реду; Смешно и охоло рене љубави. Може бити да je реч о "самоубиствима", "саможртвовању"
One се кесе и Преду Врши се около; богињи заштитници љубави и плодности, Хекати. О томе ћемо касније
И грдне уздишу сене. Сшаре јк око к'о цреи црвен. на примерима опширније говорити.
Први кудељу држи крај уха Са брадавицом сврх носа наказе,
И конце суче, и иази Ту iTipeha Парка сшара
И сваки иљувачком кваса, Уруци држи макизе
Сшог доња усна виси joj суха. И Мисерере мукло бумбара. 4. Врачање
О, дај, иресшризи ниш злих шегоша!
Парко, Гюсиеши!
Извидај ме и реши
18) Феномен "врачања на раскршћу" већ je био дотакнут у делу из-
Овог ужисног бола жиаоша!" лагања у коме смо говорили о приношењу жртве. "Ипак, враџбине на
раскршћима врше се нарочито ноћу; оне имају дакле изразито хтонски
Дакле, песник се у овој песми обраћа трећој, наказној богињи, за- карактер. На раскршћима се тамо врача поглавито при свадби". У источ-
хтевајући од ње да учини све да га "реши овог ужасног бола живота".
ној Србији када се догоди каква епидемија, заразна болеет, тада жене,
Дакле, Хекатине дружбенице, Три Ериније - jep je о њима реч, имају за-
нпр. Влахиње, дају тзв. "даћу за болеет". "Све се оне покупе на синорско
датак да човека ослобађају мука, да га отправе доле, у хладни и мрачни раскршће, ту донесу јела и пића [...]. Поред цвећа помећу много јела и пи-
Хад. И све то одиграва се нараскршћу. ha - да се болеет прочисти, закити и намирише".
17) Постоји безброј примера у српској обичајној пракси да су се на
Оне, дакле, приносе храну, прирећују на раскршћима даћу, а судове
раскршћима сахрањивала "некрштена деца". Уосталом, митолошки ком-
у којима je била храна трајно остављају на раскршћа. "Остављена јела и
плекс, који говори о томе да су се у породицама где се "деца нису могла
судове неће нипошто никад више узети, него то пси ноједу, а кола судове
одржати", ова износила на раскршћа, као и саму обредну или магијску поразбијају" (Јосиф., 1932: 53, 59). Разуме се, ово разбијање, поред оста-
праксу - чији деловит смисао остаје скривен њеним учесницима - треба лог, има и заштитну магијску функцију.

35
МИТОЛОГИЈЛ РАСКРШЋА _ РАСКРН1ЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

19) У источној Србији, како рекосмо, постоји још један занимљив "туђинке". Нема никакве сумње да je улога "тувинке" у овом случају епи-
магијски поступак. Найме, када je деше болесно, тада га умију у кући, па фанијског карактера, од ње се очекује да подари детету "здравље", јер у
ту воду избаце на раскршће, са магијским уверењем, да he према принци- кући у којој дете живи, од "рођака" помоћи нема! Тако je, онда, улога
пу: parspro tolo = дајем ти богињо Хеката део ("воду" у којој je дете купа- "туђинке" исцелитељска, слична улози коју има и "промењени кум" оно-
но), а ти ми, заузврат, врати Цело, "здраво" биће. Дакле, у позадини ово- га детета које се, такође, магијских разлога ради износи на раскршће.
га веровања, иако je свеет о таквом митему сасвим изгубљена из пампе- Овде je од посебне важности то да je улога жене као субјекта исцељења
ња, налази се вера у богињу, као хтонско божанство, у Велику Мајку, за- доминантна у ритуалу, што само упућује на закључак да се за раскршћа
штитницу породиља и нејачи. У том смислу, забележио сам неколико ти- везује женско божансшво, односно код Грка, богиња Хеката. Њена моћ
пичних примера у "источној културној зони Сврљига". се пројектује у улогу "туђинке", "непознате" исцелитељке.
20) У сврљишком Извору, децу која дуго болују од епилепсије (у на-
роду познатој као "падаћа болеет") на раскршћу подвргавају сложеној
магијској пракси под називом "заклаиања и ошклаиања" у "вучјем желе-
зу". Реч je о замкама за хватање вукова. Та се железа на раскршћу ставе
на земљу, а болесно дете, приведено у "глуво доба ноћи", стави се унутар
обруча "замке". Саговорница je рекла да се болесно дете "у глуво доба"
води на место звано "мореиушина" - то јесш "запуштено раскршће", а
може бити, по смислу термина, раскршће путева које "мори" људе; то су
судбинска раскршћа, те су их људи из тих разлога напустили. Касније Не-
мо предочити једно аутентично тумачење "мороиушине". Дете се, дакле,
стави, "заклапа" у железа. Ову магијску операцију "заклаиања" обавља
жена из рода - рођака: стрина, баба, односно мајка детета. Дете симбо-
лички стављено у "вучју замку" стоји извесно време у магичном кругу
обруча железне замке. Тада се жена-рођака удаляй од детета, а затим, де-
тету прилази друга жена, која није у роду, тзв. "шуђинка", која изводи
супротну магијску операцију "ошклаиања", тачније избављења детета
мука, мора, болести. "Туђинка" добија поклон за овај "успешан" посао
избавл>ен>а од болести. Том приликом се детету промени одећа, која, ма-
хом, остаје на раскршћу, као "нечиста" и као "двојник болесног бића".
Када се дете донесе у кућу тада се измести позиција главе у кревецу, али Слика 5: Врачара и њена помоћница лече на раскршћу дете
тако да никако глава детета не дође на "западну страну", будући да je та од епилепсије - "падаће болести", тако што дете провлаче кроз
отвор расклопљених "вучјих железа".
страна "мртвачка страна". Овде je занимљиво, најпре то, да je реч о "вуч-
јем железу". Познато je, найме, да се вук, као демонска и код Срба култ-
на животшъа, пре свега везује за раскршћа, па утолико има и нарочиту 21) Речено je већ: уколико се болесно дете купа у кући, вода се у
заштитну, апотропејску моћ. Разуме се, "вук" као и "змија" уосталом, но- глуво доба" проспе на раскршће. Постоји низ модалитета, зависно од
си у себи и амбивалентан карактер. Дакле, овим железом се "болеет при- врете болести, у практичном, магијском лечењу болесне деце. Ако се де-
ма", али и магијски "одстрањује". Затим, дете мора да стане на земљу, те лечи од "жутице", тада се оно купа у води у коју се ставе "жуте" ства-
око чијих ногу, тела, се налази железни обруч, магијски круг. И сама по- ри: "жути дукат", "жута рада", "жути багрен". Испод воде која се греје за
везаност метала са раскршћем, демонским местом, такође указује да je ову врсту магијског лечења ставе се дрва сакушъена од шрња са шри ило-
метал овде у амбивалентној функцији, удаљавања злих демона. Познато ша, при чему власници ових плотова морају носити три различита, не-
je, найме, да "демони", у нашем случају "зли демони", беже од метала, сумњиво магијски интонирана имена: Станко, Стојан, Станимир, како
би, найме, "болеет стала".
али и обратно: чињеницом да се метал сада налази управо на раскршћу
он уједно привлачи поменуте демоне. Као да се од вука тражи избавле- 22) У другом селу (Рибаре) исте "културне зоне Сврљига", дете које
нье, да заштити. У том контексту je и двојна улога жене: као "рођаке" и болује од, у народу познате болести "клинова", тј. од "бруха", "киле", ку-
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

па се у води у коју се ставља тзв. "клиновита трава". Реч je o особеној коју прате стигијски пси, и која се показује као тројна богиња у обличју
врсти шиљате траве. Када се вода загреје и сипа у корито, пре но што he са трима главама: иса, коња и лава, проналазимо и у портретирању старе
се дете у њега положити, шри иуша се гребенима - са шиљцима окрену- германске богиње, сличне Хекати, но, која се различито именује: Холда,
тим "према унутра" провлачи кроз воду, при чему се гребени "збијају", а Госпоћа Холе или Хуле, Вауер, Берта или Перта, Верхе, Харке, али и
када се дете окупа, онда се такоће шри иуша гребени "разбијају", провла- као Бела Госпођа. То je, може се рећи, главна немачка богитьа, па, као и
че се кроз воду тако што ће метални шиљци бити окренути ка бочним код Грка и Индоеврошъана, будући да уједно представлю богшьу плод-
странама корита. Ова, магијским чинима "разбијена" вода, а са њом и ности и кише, она je оличење машеринског иринцииа. Немци je виде и
"разбијена", уништена болеет, у "глуво доба" проспе се на раскршће. као Воданову богињу. У нордијској религији je њен пандан богиња Фреја
или Фрига. Ова богиња се може поредити са индијском крављом боги-
њом која даје обиље млека.
РАСКРШЋА У ГЕРМАНСКОМ МАГИЈСКО-КУЛТНОМ Вутке сматра да "ова богиња влада посебно над женском страной
И МИТОЛОШКОМ СИСТЕМУ живота, кућним послом", па je уједно и "чуварка кућног поретка, то je
богиња марљивости, мира и љубави". И управо због тога што она "пред-
Видели смо да код многих народа, чак и различитог етничког по-
ставлю материнску природу, душе се после смрти изнова враћају њој, та-
рекла и културе, "раскршће" добија исту митолошко-магијску улогу. Ка-
ко она постаје и богшьа смрши [...]. Као таква она се појављује на раскр-
да je реч о поимању "раскршћа" код Немаца, чија се култура од српске
шћу и излази испред човека пролазника држећи црну мараму (облаке).
разликује и према митолошкој и народносној, језичкој аутохтоности, за-
Уколико би овај то прихватио, морао би умрети исте године; мећутим,
пажамо, мећутим, бројне додире, ако не и веома упадљиве сличности
уколико он каже: Тоспоћо Перта, Госпођо Перта, баци мараму на зем-
ових двеју врста древне народне обичајности. Beh и због тога на овоме љу', онда he остати у животу и бити срећан".
месту излагање расположивог материјала немачке етнологије о томе
Нема, дакле, никакве сумње да je реч о богињи која брани маше-
проблему заслужује нашу посебну пажњу. Једна од најкомплекснијих
ринско Право. У основи je реч о богињи која има своју несумњиву пара-
презентација "раскршћа" из магијско-митолошке перспективе, како je
лелу у грчкој Хекати. О томе сведоче и нека друга указивања из немачке
она сачувана код Немаца, налазимо у етнолошком раду Вуткеа, који je,
митологије и традицијске културе. У немачким кажама очувало се сећа-
поред осталог, указивао и на индоевропско порекло овога важног "фено-
ње на Фригу или Холду у представи о тзв. "Белој Госиођи", која се, да по-
мена". "Раскршћа представљају једно од најважнијих места на којима се у
новимо, зове Берта, и која једним делом представља богињу облака, а
току ноћи појављују претежно зли демони. На раскршћима, осим што се
другим делом богињу сунчеве топлоте. Уосталом, и богиња Хеката, бар
овде стварно укрштају путеви, они се ту и рачвају, цепајући се. Како рас-
према Хесиоду, добила je најпре од Зевса изузетну власт "на земљи и
кршће има код свих народа истоветно значење, које je било на снази код
неплодном мору", али и "на звезданом небу" (Хесиод, 1975: 21). Када je
старих Индијаца и Грка, дакле и код нас у најстаријем многобожачком
реч о првом модусу богиње Перте, као богиње плодности и кише, она се
времену, из тога происходи да раскршће нема ничег заједничког са хриш-
показује у форми "шри беле жене". У неким, пак, кажама ова се богиња
ћанским значењем крсшсГ. Који су то разлози због којег су раскршћа по-
појављује као жена која "пере бело рубл,е у језеру, извору или на врелу и
стала важна митска и култна места. Вутке овде даје, како се мени чини,
тада зависи од сунчеве топлоте (или од месечеве појаве), или га пак бели
једно помало наивно психолошко објашњење. Найме, раскршћа су поме-
на ливади. Она такоће музе белу краву" која није ништа друго до "кишни
нуте карактеристике и значај добила због "непријатног осећања беспо-
облак. Као млада сунчева девојка она има златну косу - коју добија око
моћности, које би ноћне путнике захватило на неком раскршћу; ослоњен
подне, и вретено, будупи да често преде". Овде само скрећемо пажњу да
на себе сама човек je веровао да he сасвим допасти моћи судбинске снаге
he и у српској магијској пракси везаној за раскршће, улога вретена имати
или духова; када би залутао, он je веровао да je залутао воћен подмуклим посебно место.
духовима. На раскршћима, дакле, зли духови играју своју игру; ту се они
Према немачкој митологији поменута богиња се "може видети у по-
могу и дозвати и са њима општити; ту влада мађија. Раскршће и црква су
дне при светлој сунчевој појави, као и у глуво доба, посебно на Ускрс или
супротстављени полови у представама народа [...]. Страна сунца, које je у
Првог маја или око Ивањдана, када су махом олујне кише, а често и при
успону и напредује, најповољнија je за срећне магије" (Wuttke, 1900: 89-90,
Месечевим светлом, и то на развалинама града, али тек сваке седме го-
и даље). дине [...]. Каткада je она полу бела, полу црна, зависно од дана и ноћи, над
Раскршћа се у свакој митологији везују за одређена хтонична бо-
којима небеска богиња влада. Често je поред н>е велики Нас са ужареним
жанства. Одлике које се у грчкој митологији приписују богињи Хекати,
39
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ^ РАСКРШЋА У МИТОЛОГИ.1И. МАГИЈИ И КЉИЖЕВНОСТИ

огромним очима, који се улагује богињи, али крај њс се налази и змија". И ту се сада појављује она одлучна Вуткеова примедба, найме, да
Како видимо, немачка богиња показује бројне сличности са грчком Хе- раскршће корене о култном карактеру вуче још из времена старих Инди-
катом. Уосталом и немачка Берта се појавл^ује у шрима ликовима (же- јаца и Грка, те да, према томе, оно нема ничег заједничког са хришћан-
на), а прате je ипс и змија. Код Хекате су, додуше, три чудовишне главе: ским значењем крсша. Код Немаца се раскршће појављује као место на
коњска, лавља и исећа, али ту je и змија. Но и за Берту важи да се она коме обитавају зли демони, да се ова места суштински везују за душе
"свагда појављује у увек бројним облицима, као змија, аждаја (змај), кра- умрлих. По свему судећи, она се одрећују и као "гранична места" једног и
сшава жаба (Kroete)" (82, 29-30). Показаћемо на аутентичним примерима другог света, као могућна гробља, станишта људи умрлих природном, а
из наше обредне праксе, a која се везује за раскршћа, како кољ, змија, касније и насилном смрћу. На једном месту, додуше, поводом магијских
вук, односно иас, добијају нарочити смисао. радњи које Немци изводе на раскршћу, каже се: "Ако се ускршње ноћи
За пса којег немачка богиња има уза се, каже се да je "огроман и од 11 до 12 часова човек задеси на неком раскршћу, које je истовремено и
маљав", да je "златно жут и светлуцав". Мећутим, чињеница која експли- мртвачки пут, и тамо, било како да га неко или нетто насмеје или ужас-
ците упућује на стигијске псе богиње Хекате, али и на Кербера, налази се не, он отрпи, те се не насмеје нити заплаче, ни моли нити сриче речи, он-
у опису поменутог Бертиног пса. Према предању реч je о "црном псу Бе- да ће му се појавити ђаво у облику Ловца, узеће га за руку и даровати га".
ле Госиође, који чува подземне ризнице" и који се "појављује и као 'пас Исто тако, "ако се у ноћи на дан Св. Андреје или на Никол^дан (6. дед.)
хеленски' (Hellenhund}, као нордијски, али по многим траговима још и код човек задеси на неком раскршћу, тада he му доћи ђаво и научити га сва-
нас. Пси својим урликањем обзњањују смртни случај и у стању су да виде кој вештини, даровати га новцем", али под јсдним условом: "да тада не
смрт; и аветињски пси у многим крајевима Немачке указују на смрт. У изговори нщедну реч" (Wuttke, 1900: 263).
Вестфалији демонски 'Knueppelhund' (пас крај врљике, дворишта) окружи Дакле, раскршћа су пре свега "мртвачки пут", из чега и захтев да се
Шри иуша ону кућу у току ноћи у којој следећег дана треба да умре човек преласком преко н>их вазда буде "миран"; не сме се изазивати "бука", ни-
и, затим, трчи према црквеном дворишту [...]. Beh код старих Индијаца ти се смејати, још мање плакати; овде важи "гробна тишина", слична оној
црни пас je гласник Јаме, бога мртвих". Хтонска и магијска димензија пса коју запажамо и на нашој Бадњој вечери, када се душе демона призивају
се показје, дакле, већ у самој чињеници што шри пута обилази кућу. У a укућани при томе скрушено и тихо моле. Да би се од демона (ђавола)
једном нашем аутентичном примеру иас који обзнањује "смрт" некога измолила помоћ у каквој вештини, не сме се, дакле, "изговорити ниједна
члана домаћинства, у чијој кући и сам борави, одјури на раскршће да та- реч"!
мо завија. И многе друге магијске радњс, али са дубљим митолошком позади-
Нема никакве сумње да je митолошко-магијски значај раскршћа ном, указују на повезаност раскршћа са култом мртвих. "Суд, који je умр-
знатан, и да се његова моћ сагледава и у самој чињеници што je још и да- ли користио, разбије се и баци на раскршће, иначе hc се умрли вратити
нас, трансцсндирајући хришћанску праксу, раскршће успело да сачува [...]. Пси и мачке се истерују из собе умрлога или чак и из целе куће у KO-
своју култно-магијску и религијску позадину. Код Немаца се то посебно JOJ je неко умро". Уосталом, и у обредној пракси Срба, посебно у нето-
може уочити у уобичајеној народској представи, према којој раскршћа чно]' културној зони Сврљига - која гравитира шопском културном ареа-
представљају "укрштање два пута" под правим углом, те дакле, она творе лу, такав се земљани суд разбије о земљу, управо на месту где je лежала
"четворопуће". Стога се код Немаца, за разлику од "шроиућа" код Срба, глава мртваца док je овај ритуално био изложен на земљи. Ово обредно
ретко, осим у проводима грчких трагичара, cpehe израз: Dreiweg = "тро- разбијање земљане посуде обавља жена којој je "прво дете умрло", и тс
пуће", већ друга два: "Kreuzung" и "Kreuzweg". Додуше и Срби имају пред- тек пошто се мртвац изнесе из куће. Затим, ова иста жена, иначе, са по-
ставу старинског "крста", који je, у бити антропоид, те ни код Срба, као себним статусом у погребном култу, када почисти кућу по изношењу
ни код Немаца, тај "крст" нема директну паралелу у хришћанском крсту, мртваца, све то ђубре, заједно пометено са разбијеним судом, метлом, из-
иако на први поглед такву асоцијацију сугерише. Међутим разлика je у носи и избаци на раскршће. Мећутим, код данашњих Срба je из сећања
томе што Срби под "раскршћем" не замишљају "четворопуће", никако сасвим ишчезао дубљи садржај који се налази у латентном слоју, као те-
представу "крста", већ "тропуће". Вутке je показао како je у свести не- мељу ове праксе, иако je у свој својој целовитости извођења сам ритуал
мачког народа представа о "раскршћу" "четворопут", али, ограћујући се, изузетно добро очуван, посебно у источној Србији.
тврди, да то "укрштање", иако етимолошки садржи "крст", па je, дакле, Вутке je показао, како се након сахрањивања, "у многим крајевимг
"четворокрижје", није ни у каквом односу са хришћанским крстом. Дос- Немачке, према веровању, сваки умрли појединац бар још једном враћг
ловце, на раскршћу се путеви укрштају, али и рачвају цепајући се. својој кући (три дана после смрти - у Олденбургу, или деветог дана - у

40
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Фојктланду). Ова 'опроштајна посета' непосредно након сахрањивања, на тим, на две и у старости на три "ноге" - ослоњен на руку кћери Антигоне.
сваки начин значи за умрлога неко олакшање". Раније смо навели да ка- Као да читава легенда стоји у некој митској вези, у контакту са земљом,
да погребна пратња прелази преко сеоске границе или иреко раскршћа, дакле и раскршћем.
мора се на тим местима положити хрпа сламе, да би се умрли, када се бу- Разуме се, и код Немаца, као и код Срба и Грка, бројне магијске
де враћао свом ранијем стану, могао да на овој слами одмори. Овај оби- радње на "раскршћима" изводе жене. Уосталом, и магија за добијање ки-
чај je веома раширен у источној Пруској. Мећутим, "онога ко ову сламу ше везује се за раскршћа. "Уколико седам жена стоји на јецном раскрш-
уклони, дуго he узнемиравати овај умрли човек, све док му се слама по- hy, онда he падати киша" (Wuttke, 1900: 208-209). Исто тако, са "душама
новно не врати на раскршће". Код Срба je такође познато да уколико се умрлих" које обитавају на "раскршћима" везује се више магијских актив-
било намерно, односно ненадано неко "намери" на ове "уврачане ствари" ности. "Када се за време Бадње вечери, Нове године и Света Три краља
остављене или бачене нараскршће, да га мора снаћи каква невоља. О то- човек у глуво доба наће на раскршћу, тада he бити у стању да види како
ме ће касније бити више речи. На готово истоветне примере указао je и поред њега пролазе они који су скоро умрли, а може каткада видети и се-
Замтер, али и наш етнолог В. Чајкановић. Раскршћа су, речено je, места бе сама; дакле, реч je о тзв. 'другом погледу'. Уочи Св. Андреја, као и у
повезана са нарочитом врстом умрлих људи. Код Срба то су самоубице, глуво доба Бадње вечери, Нове године или света Три крал>а, одлази се на
утошьеници, али и злочинци који би били каменовани; најзад, ту су сах- раскршће како би се ослушнуло пророчки глас, будући да je тада човек у
рањивана "некрштена деца", али и изношена новорођенчад, чија су браћа стању да чује или види будуће догађаје, нпр. нечију погребну поворку".
и сестре рано умрли. Исто тако, уколико би "греда на таваници била усмерна ка средишту со-
Како ствари стоје са обичајном праксом Немаца? Код Немаца сре- бних врата или прозорском крсту, онда се и крај собних врата и крај про-
ћемо један занимљив пример. "Љубав према онима који су остали у жи- зора може ослушкивати глас духова". Много je таквих магијских могућ-
воту, у кући, и чежња према њима и иначе често покреће умрле да се по- ности. Нас, мећутим, овде занимају они поступци и обичаји, који су пове-
новно појаве. Девојке, које су умрле као невесте, играју на раскршћу то- зани са раскршћима, иако, разуме се, постоји аналогија улазних враша и
лико дуго док им не умре несуђени вереник, младожења". Дакле, најчеш- раскршћа, као места на којима су или испод којих су у ранијем добу људи
he долазе на раскршћа несмирени духови умрлих; пре свих, млађи људи, сахрањивали своје мртве. "Ко се у глуво доба Нове године нађе на рас-
који, чини се, остају у власти подземне богиње, као богиње плодности. кршћу, тај je у прилици да види отворено небо и догађаје у новој години".
Код Срба постоји веровање да би се могли повампирити пре свега млаћи Ако се жели да "сагледа" ко he све у наредној години умрети пот-
а умрли људи, као и они који тешко умиру, односно људи нечисте савес- ребно je да "човек за време Нове године у глуво доба седне на свежањ,
ти, злочинци и преступници. односно сноп сламе од грашка, који се стави на раскршће". Том прили-
Код Немаца постоји веровање да "када се ујутру сусретне стара же- ком, међутим, треба "оборити поглед на земљу, како би човек могао чу-
на, то представља знак нссреће", као што би сусрет са "дететом, дечаком ти одређене кораке смрти која пролази; само се на основу корака може
или девојчицом, млађим човеком, представљао срећан тренутак", а исто растумачити, одгонетнути, ко he бити тај који he умрети". Занимљиво je
je тако благотворан знак "сусрести просјака", jep je време пре сунчева из- и следеће Вуткеово указивање. У Немачкој се, найме, "уместо раскршћа
ласка повезано са хтонским божанством, индиректно и са богињом која може одабрати и неко место где je граница на којој се сударају, додирују
влада на раскршћима. То јутарње време се код Срба у источним крајеви- шри землзишта; тамо човек стане на неку метлу и може видети будуће
ма, у дијалекту, назива: "прећи сунце", односно "прејди с'лнце". Код Срба догађаје". Дакле, свагда je реч о глувом добу, о тзв. граничном времену,
постоји обичај "додола", који ритуално изводе девојчице. Реч je о учесни- које дели дан и ноћ, о времену прелаза два света, и свакако, ако je о рас-
цама магијске процесије за добијање кише, као особеног ритуала, са ци- кршћу реч, у игри je магијски број шри, односно реч je о "тромеђи".
љем магијског умилостивљавања хтонске богиње, можда и воденог демо- Немци су из сличних разлога и сам феномен видовњаштва везивали
на. Код Немаца je богиња Берта и богиња облака. У овој групи српских за "раскршћа". Найме, може се "видети" и оно "будуће", али и "прошло",
"додола" девојчице које учествују у магијској радњи морају бити невина jep je "Mitternacht" - "средина ноћи", доба када се додирују: данас/сутра.
деца, сасвим "боса", како би контакт са земљом био непосредан. Можда Тачније, то je "ничије време", "глуво доба", метафизички сусрет овостра-
je у миту о Едипу, тежиште управо на "отеченом стопалу", будући да се ног и оностраног. "Онај ко има дар да види 'оно што се већ одиграло', тај
Едип доводи у везу са раскршпем. Найме, сусрет Едипа и раскршпа се мора [...] да устане из кревета и да се запути тамо где треба да угледа те
чак шри иуша одиграва за време његова живота и то онда када je, према појаве. На првом месту то je могућно нараскршћима".
смислу загонетке коју му Сфинга поставља, ишао најпре на четири, за-
42 43
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСК.РШЋА У МИТОЛОГШИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Када би се "на Божић, при молитви која се гласно изговара, или у или бити несрећна". На основу тога можемо само наслућивати какво ма-
глуво доба протресло неко стабло крушке - најбоље je када би се такво гијско-митолошко значење има код Срба магијска пракса изношења на
дрво нашло на раскршћу - и при том изговорило: 'Дрвце, ja те дрмам, бу- раскршћа новороћенчади из оних породица у којима су једно за другим
ди љубазно, јави се; а ако нећеш да се јавиш, онда бар допусти да то учи- прерано умрла претходно рођена деца. Немачка пракса само сугерише
ни твоје кученце'! Тада се или појави благо, или пас показује правац из правац интерпретације, найме, да се и последње рођено дете које се изно-
којег he се оно појавити". Показаћемо аналогне примере у нашој магиј- си на раскршће, може рачунати као да je "отписано", као да се свесно
ској пракси чији je циљ проналажење скривеног блага. жртвује богињи Хекати (код Немаца: Берта), не би ли као уздарје боги-
Немачки етнолог je регистровао бројне примере који говоре о томе н>а - заштитница деце и породиља - подарила симболички "жртвованом"
да се демони који бораве на раскршћу, и који штите интерес жена и дево- детету "нови живот", следећи сад принципе хтонских, материнских бо-
јака (богиња Берта, код Грка Хеката), у пуном сјају показују женама, жанстава, а не оних наслеђених у домаћиновој кући, према патријархат-
поклањајући им свакојаке дарове. "Када девојке у глуво доба Нове годи- ском начелу. Уосталом, у оној слици о Аврамовом жртвовању Исака, са
не или на Бадње вече изађу пред врата или дођу на неко раскршће, по- јасним патријархатским смислом, Бог подарује живот Исаку видевши
невши са собом чаршав са вечерње трпезе, а са њим и све што je на њему Аврама спремног да жртвује свога првенца.
било, посебно са остацима рибљих костију, па све то проспу на раскрш- Због свега тога, можемо само слутити, да су "раскршћа" одређива-
ће, догодиће се следеће. Први који им у сусрет буде прилазио, уколико je на као места на којима се изводи сложени магијски обред. Не само за
то мушкарац, казаће им да ће добити младожењу почетком нове године, призивање демона, вештица и ћавола - у циљу добијања информација о
као и то каквог he имовног стања бити; ако би им, међутим, усусрет наи- минулим, односно предстојећим догађањима, већ и за откивање скриве-
шла особа женског пола, рећиће им да he и даље остати девице", односно ног блага, магијског изнућивање cpehe, и најзад, као места погодна за ус-
да се у наступајућој години неће удати. Дакле: налазити се "испред врата" пешно магијско лечење људи и животиња од многих болести, али и за
или на "раскршћу", као да указује на то да су умрли сахрањивани "испод "одбијања" пошасти које би задесиле насеље.
кућног прага", у "дворишту", као и на "раскршћима", те се управо на тим Вутке je изнео један занимљив пример из немачке магијске праксе,
местима може очекивати да се хтонска и демонска Богиња, преко својих који се везује за Велики чешвршак. Ако би при сунчаном времену у црк-
службеница, појави са вестима и предсказањима која се односе на жене и, ви човек могао некако да из унутрашњег, црквеног хола баци поглед на-
нарочито, девојке. поље, могао би препознати све постојеће вештице у тој заједници. Али,
Код Срба, нпр. у Сврљигу, забележио сам сличай магијски посту- исто тако, "ако се, са јајетом у цепу, човек наће караскршћу", такође je у
пак. Найме, када би девојка, након свршене вечере Бадњега дана, заједно стању да "види" вештице у том селу. Уосталом и Вук Караиип je забеле-
са чаршавом и мрвама од јела изашла из куће у глуво доба, па истресла жио један занимљив случај. Найме, када би се на Благовести убила змија,
чаршав у двориште, посадивши се при том на дрвник, и пажл^иво ослуш- па глава осушила и "кроз њене чељусти посадио у земљу чешањ бела лу-
кивала с које стране долази лавеж паса, могла би јасно разабрати да he ка, и после кад изникне, узме од тога лука и метне, зашије, себи у појас,
управо са те стране, из те махале, следеће године добити мужа. не може му се ништа украсти испред очију, јер остаје 'видовит', и може
С обзиром на то да je трудница у магијском смислу вишеструко по- познати сваку жену, која je вештица" (види: Караџић, 1969). Занимљиво
везана са демонским силама, и код самих Немаца су постојале бројне заб- je да се и код Немаца магијски испреплићу простори везани за "цркву" и
ране, табуи. Једна од таквих забрана je и ограничавање кретања ноћу, "раскршће", са приближно једнаким могућностима које пружају човеку у
као и прилаз местима која се сматрају нарочито опасним. "Трудница не циљу долажења у контакт са светом "мртвих".
сме да прелази преко раскршћа, jep he у супротном имати тежак поро- О томе говоре и други прим ери. "Ако се прво jaje које je спела црна
ђај". Та иста забрана важи и за породшьу, која се, до извесног времена, кокошка носи у цепу, може се разазнати вештица у цркви". Исто тако,
сматра религијски "нечистом", дакле и у власти je ноћних демона. "Поро- "са јајетом у џепу, које je офарбано на Велики четвртак, могу се у цркви
диља, све до свог првог одласка у цркву не сме бити ван куће после залас- на Велики петак, при сунчевом светлу, препознати вештице, или се на
ка и пре изласка сунца, нити боравити ван стрехе и, уопште, не сме да на- раскршћу могу угледати како играју". Скрећемо пажњу на магијско-ми-
пушта просторије свог домаћинства (то важи уопште у целој Немачкој); толошку везу: црна кокошка = црни иешао = црно jaje. Да иешао и змија,
исто тако не сме да иде у подрум и да хода йо земљи [...] a још мање сме да бар код Срба, представљају демонска бића, те да управо стога, постоји
иде преко раскршћа". Утолико више ова забрана важи за новорођснчад. унутрашња митолошка паралела, опште je познато. А управо Караџић
"Новороћенчад се не смеју преносити преко раскршћа, иначе he умрети има у виду змијску главу и њену магијску моћ која даје прилику човеку,
44 45
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШТгА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

да у сличном контексту, буде кадар да опази вештице. Исто тако, улога кршћима, тумарају около, заустављају се пред неком купом, и при томе
црног петла у бројним магијским радњама које се везују са светом умр- њушкају около, протежу ноге широко раздвојене једне од друге и почи-
лих добро je позната. Код Срба, noj петлова у глуво доба, на пример, на- њу страховито да урлају, што je предзнак блиске смрти". Или "ако се чо-
јављује смрт у кући; код Немаца, такоће. Тако се, на пример, вампир мо- век на Божић, за време јутрења, наће на каквом раскршћу, тада долази
же појавити у бројним формама, "посебно и најчешће као мачор", или црни йас са зажареним очима и лисичјим репом, улизује се и обзнањује
као "йас, ован (Јарац), црни иешао [...], сова [...], змија (и ту прелази у зма- све лупеже, скривено злато итд."
ја)". Разуме се, у магијама које изводе жене, поменуту улогу преузима цр- Када je реч о призивању духова, ђавола, све се то, такође, најбоље
на кокошка. "Живошиње погодне за врачање користе се за предсказива- може обавити на раскршћима. "Призивање ђавола у особеним вештина-
ње будућности. У четвртак после Бадњег дана девојке поставе црну ко- ма врачања, посебно ради добијања новца, често сусрећемо". Међутим,
кошку у један круг који су саме нацртале, па je онда умртве (успавају). "то се мора одиграти на раскршћу". У ноћи Бадњега дана могу се призва-
Према којој се сада девојци кокошка примакне после буђења, та he се и ти ћаволи којом приликом he нам сваку жељу испунити. Потребно je са-
удати исте године". Црни петао, посебно код Словена, представља де- мо да се "човек затекне у предворју цркве или да нараскршћу у глуво до-
монску животињу, која објављује дан, предсказује будућност. ба ноћи буде унутар једног зачараног круга". Познато je да се и код Срба,
Ако се жели спознати траг вештица потребно je да се, према Вут- након изношења мртваца из куће, заједно са смећем из његове собе, на
кеу уради следеће. "Најбоље je када се за то одабере раскршће, па се ста- раскршће баци и метла. Код Немаца je још и више забележених примера
не испод дрљаче, чији су зупци окренути горе", или се пак стане "испод обреда у којима се као атрибут појављује метла у магијској функцији.
три дрљаче", најзад, ако се "плугом узоре једна бразда око села, па се он- Код Немаца се, мећутим, метле износе на раскршћа другим поводима. На
да плуг окрене и под њим човек сачека да падне мрак". Али, то je могућ- пример, на Велики иешак "у глуво доба или пре сунчева изласка човек се
но и онда када се "човек наће на раскршћу и стави на главу бусен", нај- са новом метлом окрене у соби, а онда je баци на раскршће, где се, иначе,
зад, када се у "Валпургиној ноћи нађе унутар оцртаног круга на раскрш- такве метле могу наћи у гомилама. Свакако таква се метла оставља на
пу. Тада се може опазити вештица, али се не сме јавно упирати прстом на раскршће али тако да се друге не дотичу".
њу јер би се она могла осветити". Када je реч о раскршћима, нема никак- Најзад, потребно je да се одреди још једна димензија "раскршћа".
ве сумње да се и код Немаца "у глуво доба Бадње вечери обилазе рас- Постоји читав низ магијских радњи којима се болесни исцељују а стока
кршћа (уопште je то код свих у Немачкој)". лечи од епидемија, или се бројним магијским чинима које се изводе на
Раскршћа се користе и као места на којима се магијским путем пос- раскршћу предупрећују могућне пошасти. "Ако се увече иде преко рас-
тиже cpeha, богатство. "Ако се на празник који je посвећен Адаму и Еви кршћа, онда се мора скинути капа и кредом нацртати крст, и тада вешти-
(24. дец.) рано иде на исповест и свету причест, и при томе читавог дана ца не може човеку ништа да учини". "Отвари које je вештица додиривала,
пости, а у глуво доба ноћи оде на раскршће, онда he се видети како про- морају се сагорети, најбоље je на раскршћу, и тада je опасност отклоње-
лази Дивљи Ловац", при чему he човек бити дариван једним талиром. Да на". Болеет се може одагнати на два начина: "када се пренесе на друге
би се стекли новци, иметак, "неопходно je да се у ноћи Светог Андреје, за људе", или на какве важне магијске ствари. Тако се, на пример, "зубобо-
време упражњавања молитве, стане на раскршће, преко кога су већ пре- ља лечи помоћу метле, која се положи на под у цркви. Нека болеет се
вожени мртваци". Већ смо показали да "раскршћа" стоје у сложеној ма- превуче јајетом или целом лимуновом кором, па се онда кора или jaje
гијско-митолошкој вези са "душама умрлих", али и са "псима", односно у стави на пут. Онај кобисесагнуоиузеојаје,кору,преузео би на себе и бо-
погледу метафизичког времена, са тзв. "глувим добом"; најзад са атрибу- леет [...]. Ране и чиреви разносе се тако, што се фластер који je био преко
том "cpehe". На раскршћима се "разбијају посуде". Исто тако, а паралелу болесног места стави на неко раскршће, и тада рана или чир прелазе на
налазимо и у обичајима код Срба, раскршћа су повезана и са "метлом", дотично место". Како се магијски лечи висока температура? "Празан а
"кругом". Најпре о псу. окренут лонац болесник би ставио на раскршће и побегао; ко сада први
"Лас, посвећен богу Водану, и Фриги (Фреји) и Норнана (три нор- наиђе и удари ногом у лонац, сам he добити температуру, коју онај губи".
дијске богиње судбине, Сућаје - С.П.) има моћ да нањуши смрт и помоћу Овај пример сасвим одговара веровању у Сврљигу (Извор, Жел>ево, Ри-
свог завијања предсказује несрећу у оној купи у којој he се та несрећа уп- баре), према коме уколико би се неки несрећник на раскршпу "намерио
раво догодити (то важи свуда у Немачкој)". Исто тако, "пас има моћ да на болеет", то јест уколико би "налетео" на "уврачане ствари" остављене
види смрт или погребну пратњу". Међутим, иако "не сви пси, пси су кад- на раскршпу, а да пре тога, преко тих ствари није прешла каква животи-
ри да виде смрт и духове; такви пси, који су то у стању, радо седе на рас- ња, прелетела птица, болеет би прешла са тих ствари на овога намерника.

46 47
^^__ РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
правцу, у коме би требало да се одселе мишеви. При томе се, све време,
Када je реч о магијском поступку за скидање брадавица, у том слу- мора ћутати".
чају "најбољи успех се постиже са украденим комадом говеђег меса. У Преостаје, најзад, да се скрене пажња и на неколико карактерис-
сумрак или при месечини - и при томе се мора ћушаши, месо се закона тичних магијских примера лечења стоке. Од претеће "заразне болести
испод стрехе, или на какво раскршће, испод кућног ирага". И овде важи стока се може заштитити, ако се угинула стока сагори на неком раскрш-
магијско упозорење, да се мора ћутати за време обреда. Магијско лечење ћу". Поставља се питање шта учинити како би новокупљена стока при-
брадавица забележили смо и у неточно] културној зони. О томе касније. хватила станиште новог домаћина? "Одреже се таквој крави длака уна-
Код Срба постоји занимљив, веома комплексан магијски обред који се крсно и однесе на раскршће. Тада he она дати много плодова (млека)".
изводи уочи Ђурђевдана. Найме, тада се у мравињак закопавају "jaje, Ако, пак, дође до болесши крава, појави се крв у млеку, тада се предузи-
кравај и грумен соли". ма низ магијских мера заштите. "Ако крава даје модро млеко, онда се ка-
Следимо обичаје код Немаца. "Када човек добије високу темпера- чица (здела) са таквим млеком однесе и постави на раскршће". Овим се
туру тада се јаше мешла све до раскршћа, оставља се да тамо лежи и hy- врши магијска размена, односно замена, лоше се одлаже да би крава до-
тећи хита према кући". Или се "после грознице, након сунчева заласка, била ново. Исто тако, ако je "црвено или крваво млеко зачарано, jep су
или пре изласка сунца - a најбоље je да то буде четвртак, носи кошуља направљене маћије: оно се мора пролити на раскршће на све чешири
болесника на раскршће и тамо обеси о путоказ". Исто тако, у другом по- сшране, како би млеко поново постало исправно". Овде се раскршће, ка-
ступку, направе се "три смотуљка од ланене кудеље и запал,ене пусте ко се види, узима у смислу четворопућа.
кроз прозор да лете". Код дечјег "грча детету се свуче кошуља, поцепа се Неколико карактеристичних магијских примера за постизање успе-
и баци на раскршће, али се при томе мора ћутати". Ово магијско цепање ха у лову. "Успешан погодак у лову постиже се уз помоћ ћавоље вешти-
кошуље асоцира на цепање кошуље мртваца код Срба, приликом пог- не. Чаробни метак који никад неће промашити, проспе се у глуво доба
ребног ритуала, припреме за одар. Кошуља je, дакле, религијски "нечи- ноћи Бадње вечери на раскршће - и при томе се пути."
ста", једнако као и "кошуља" болесног детата. И иначе, све "нечисто" из
куће умрлога, у српској погребној пракси износи се на раскршће: метла
којом je кућа чишћена, али и смеће; каткада се спаљује постељина и оде- РАСКРШЋА У "ИСТОЧНОЈ КУЛТУРНОЈ ЗОНИ"
ha умрлог. НА АУТЕНТИЧНИМ ПРИМЕРИМА
Како се код Немаца лече тзв. спољашње болести, попут кокошјег Изложио сам општи појам "раскршћа" у обичајима и веровањима
ока, жул>а? "У време када се Месец једе доће се на раскршће па се онда бројних народа, а затим, наводећи Примере из наше етнологије, скренуо
кокошје око (жуљ) унакрсно притисне једним малим каменчићем [...], сва- пажњу на главне митолошке правце у древном српском вероватъу и са-
како зато како би са каменчићем и чир био однет". Обол>ење штитњаче временој магијској пракси. Будући да сам у наставку излагања пружио
се, пак, лечи на следећи начин: "када Месец расте, тада се ћутећи оде на читаоцу уверљиве доказе о сагласности која поводом "раскршћа" посто-
раскршће, гледа у млад месец, и док се додирује оболела штитњача исто- ји у веровањима нашег и неких европских народа, у првом реду у герман-
времено се три нута изговоре следеће речи: 'што видим, нека порасте, ској и грчкој митологији и етнологији, предочићу, на крају, аутентичан
што опипавам, нека оде"'. Дакле, млад месец који болесник види "нека се материјал о "раскршћима" у свој његовој комплексности и слојевитости,
повећа", али оно што он "држи, опипава руком", тј. "оболело место, нека найме, онако како сам га из "прве руке" забележио на простору тзв. "ис-
оде", изгуби се, смањи. Када je реч о лечењу других, укључив ту и уну- точне културне зоне Сврљига". О етнолошким и општекултурним, од-
трашње болести, на пример, мршављења, уради се следеће. "Испроси се носно лингвистичким особеностима поменуте "зоне" опширно сам гово-
из девет кућа брашно, па се од тога начини колач, који се затим однесе и рио у ранијој књизи (Петровић, С., 1992). Читаоца, који he аналитички
стави нараскршће." проћи кроз редове текста који следе, неће бити тешко уверити у смисао-
Како се у кући ослободити гамади, пацова? "Сшенице се могу одаг- ност хипотезе, према којој не само да постоји богатство примера у срп-
нати, ако се на Велики петак у подне, у 12 сати, три незване стенице ста- ској и германској обичајности, посебно у обредима који се изводе на
ве у текућу воду [...], или се у глуво доба ноћи на Велики петак на рас- "раскршћима" или су са њима разгранато повезани, већ и неочекивана
кршће стави пуна кутија (свакако стеница)". Пацови се, међутим, истреб- смисаона блискост наших, грчких и немачких веровања и магијских
љују другим магијским методима. Найме, то се постиже "када би се на практика. Управо стога, осим у најштуријим објашњењима и без било
неком великом празнику пре сунчева изласка однела на раскршће једна какве екстраполације изворног текста, прихватајућиједино интервенцију
сшара неочишћена цииела, и при том се врх ципеле усмерио у супротном
49
48
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

у циљу његове систематизације и граматичке коректности - читљивости 3) Поливалентност магијских функција раскршћа. "Раскрснща je
ради, понудићу примере које сам забележио у разговору са седамдесет- за свенајшеже. Туј можеш и да 'намвриш', шу] можеш и да 'расшуриш'".
седмогодишњом старицом Вером Антић из села Жељева крај Сврљига 4) У које доба дана / ноћи се на раскршћу врача: субота, среда и уто-
(рођ. 1917, у Жељеву). Одлучио сам да ове примере објавим у њиховом рак, у глуво доба. "На раскрсје се врача у субошу, среду и шорник, у глу-
аутентичном језичком и дијалекатском облику, како би, временом, мог- во доба".
ли послужити за сложеније филолошко-етнолошке захвате који ће у бу-
дућности бити предузимани са, убеђен сам, развијенијим методичким по-
магалима, дакле, и омогућити другојачије и продубљеније анализе и зак-
ључке, за разлику од понуђених, које je писац ових редова, по образова-
њу филозоф и социолог културе и уметности, успео да растумачи у пос-
ледњој деценији другога миленијума. После сваког "пакета" примера, са-
мо у најкраћим цртама, прокоментарисаћу изложени материјал. Мање
упућеном читаоцу приложићу неколико индикативних филолошко-етно-
лошких назнака како би био у стању да створи елементарну представу о
типолошкој карактеристици "источне културне зоне", односно "шопског
ареала" - коме моја саговорница, кулуролошки гледано, припада.
У употреби су термини: "кросно^ (уместо: вратило), "мирd' (запис),
"лозје" (лојзе), "мёчка", "иреџи -слнце" (пређи сунце). За нијансирано од-
ређење културног профила једне заједнице, како je познато, од највећег
су значаја управо иогребни обреди. Следе, у вези с тим, најзначајније ха-
рактеристике "исшочне кулшурне зоне": када се мртвацу везују руке и
ноге користи се: "црни конац" (уместо: црвеног); у соби где je лежао мрт-
вац, осим побијања металног клина у земљу, где je овоме лежала глава,
разбија се "грне", "земљани суд" (уместо јајета); мртвац се поставља на
"земљу" (уместо на клупу, сто, кревет); свећа се не пали умрломе йошшо Слика 6: Пошто je мртвац изнесен из куће и поворка кренула ка гробљу, жена
je издахнуо, већ касније, када je окупай, припремљен и обучен, постав- која нема "првенче" укива метални клин у земльу собе где je била глава умрлога,
лен на одар - земљу. на истом месту разбије земљани суд, па све то "грубом метолом" покупи;
сакупљено смеће, заједно са метлом избацује на раскршће. На слици се види жена
како на раскршће избацује "нечисто" смеће: грубу метлу, разбијено "грне", као и
земљане предмете, и све што се било нашло на земљи - у соби умрлога.
1. Раскршће, шромеђа и мороиушина.
Поливалентна функција раскршћа
5) Када су раскршћа најопаснија? Предохрана против мађијарки.
1) Како саговорница, Вера Антић, коментарише разлику између "Најоиасно je на раскрсје у иролеш иред Ђурђовдан, на једнунвдељу, шој
раскршћа и тромеђе. "Тромеиа: има Изворско, Жељевачко u Шљивовач- je најгоре. Мађијарће иду иреконоч, уочи Ђурђовдан. Ал' кад буде јушре
ко, шри äuiapa, на шща шри ашара, ако очеш некога да лёчиш, нешшо да Ђурђовдан, а ши йреконоч облечп нешшо наоиако, никој ши нйшша не
може, не ваша ше нишша".
урадиш, онда ошйдеш на шромеџно".
2) Моропутина (- пут који више није у употреби, запуштен - нај- 6) Опасно je рано ујутру се кретати преко раскршћа. "На раскрсје
чешће зарастао у траву). Одлагање погребних ствари. "Мороиушина, има млого и млого врсше. На раскрсницу можеш да намериш да човёк не
шуј се баца сев ирљаво, и кад умре човёк, иомешё се, она] мешла и оно] мож' жив да осшане. Toj се ради у глуво доба. Ако После нека живина
ђубре се баца шуј да се шуј расшури, да ошйде". иројде иреко шај 'Шежак намер', мож' зёц, мож' шпца, мож' куче, мож'
мачка, шо je добро, ал' ако нека живина не иројде, иројде нећи друђи чо-
вёк, шај je гошов! Или ако je нешшо некомё 'урађено', може и у кућу, шуј
1
Акценат je експираторан, без опозиција по квалитету и квантитету, и овде je обеле- je лекуван, иа онда шој се износи у глуво доба на раскрсје, и ако je нећи
жаван знаком '.

50 51
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА

ирошбл2, одма га оно] 'увашило', или руће, или главу, ил' нође, завйси од РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНСХ
κακβό je onaj човек лекуван. Ал' ако иројде живина, она иреузйма шој ув-
рачано. Зашој je ойасно јушром да се ude иреко раскрсницу". 4) Магијске радње чији je циљ да се директном интервенцијом суз-
бије болеет, сломи отпор "противника", изводе се у "глуво доба". Најбо-
Дескрииција и коменшар: ље je да то буду: субота, среда и уторак. Док су срећни дани за почетак
Adi
сетве, нпр. понедељак и четвртак (види: СМР, 1970: 243). "Највише се ба-
1) На тромеђи, као сусрету трију сеоских атара, као и на раскршћи- јало у уторак, па онда и других дана, а у петак, недељу и о већим празни-
ма изводе се бројне магијске радње, укључив и лечење болесних. Видели цима није се бајало." "Уторак je дан мађија: тада се највише баје, врача и
смо да je сличних примера било и у немачкој, као и у грчкој етнологији. набацују чини [...]. Уторником се не приређују венчања и не крсте деца."
Посебно видети Софоклову драму Едии на Колону. Субота je "дан мртвих", не почиње се ништа да ради "јер неће напредова-
2) "Моропутина" - запуштено раскршће, најчешће амбис крај самог ти"(СМР, 1970:17,295,278). * * "
раскршћа у селу, у који се, осим смећа, одлажу ствари које су биле крај 5) Како je веома опасно наћи се на раскршћу у току ноћи и јутра и
мртваца, затим, постељина и његова стара одећа. У самом изразу може не само на раскршћу - посебно оне седмице пре Ђурђевдана, то се про-
се прва реч идентификовати и као "мора", али и као "море", у смислу ду- лазницима, путницима, намерницима као ефикасно средство заштите
бине - ко] e гута ионако некорисне а "уврачане", "нечисте" ствари. препоручује следеће: ваља навући на себе изврнуту кошуљу! Са мито-
3) "Намерити", исто што и "навратити" - на "врат" коме што нато- лошке тачке посматрано кошуља je "симбол заштите. Бити без кошуље"
варити. Найме, на раскршћима се припремају чини тзв. "негативне или значи бита "морално усамљен и изопштен: нема више заштите коју пру-
црне магије" којима појединац или село устаје против непожељних напа- жа место, заједница или љубав" (RS, 1987: 287). "
сти, болести, или, пак, против "намера" других појединаца, хотећи их 6) Како се по правилу, у глуво доба, на раскршпима "праве чини"
уништити, сломити. Али на раскршћима се могу и "распредати" чини ис- против других лица, или се у то доба на раскршћу болесник магијски ле-
те и сличне врете које би неки други свесно "натоварили" појединцу или чи, најзад, због чињенице да се све те "уврачане ствари" које служе у ци-
селу, заједници. љу "врачања" избаце, одлажу на раскршћу, било да се пролије вода, изба-
ци или остављају марамице, пешкир, или се пролије крв заклане животи-
ње у магијске сврхе и ел., постоје две могућности у циљу заштите. Добро
je да ујутру преко тих ствари најпре пређе каква животиња, прелети пти-
ца - што би било најефикасније у циљу превентиве, али и крајњег ефекта
и смисла предузетог магијског лечења. Или, уколико би први пролазник
оно човек, тај би, нажалост, магијски упио у се' поменуту "уврачану не-
чистоћу", а са њом би преузео и одговарајућу болеет којом je, примера
ради, марамица" магијски инфицирана. Отуда je најопасније ујутру се
кретати преко раскршћа.

2. Жена и раскршће

Прешходна найомена: највећи број функција обавља жена, посебно


на простору трачко-дионизијског и матријархатског културног ареала О
ι илу жене која обавља низ обредних и магијских радњи на раскршћима
као и о изгледу, видепемо, осим у овом примеру који непосредно следи и
Слика 7: Пас прелази преко уврачаних ствари, чиме су те исте "ствари", У каснщим које ћемо навести. У сваком случају, као што су раскршћа обе-
од тога часа, "магијски" постале безопасне по пролазнике. лежена као хтонска места посвећена женском божанству, тако и жена у
улози врачаре и првосвештенице обавља сличне радње, посебно оне које
" Полугласник - глас напрегнуте артикулације боје "а", карактеристичан за говор Свр- су везане за погребни култ, али и магијске обреде. У овој улози жена je
љига, овде обележавамо знаком 6(д6н, сон итд.).
на раскршпима вазда гологлава, каткада и расплетене косе. Ако носи ма-
52 раму, задњи део треба да je пребачен преко чела, а перчин косе у устима
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

7) Магијска улога жене која нема првенче. "Жена /со/о" умрёло ир- 9) Лечење болесне деце. "Ако се болесно дешёувечер окуиа, вода се
венче може свё да ради кад нећп умре. A која пма йрвенче не сме. Жена увечер одма upocuue на раскрсје ночу да се раскрсне оно], и ујушро KOJU
којо' умрло йрвенче, мушко или жёнско, какво буде, мож си има другу иројдерано да га он иредузне".
дёцу, шрй чёшри дешёши. Нщглавно да нема йрвенче. Она може свё. Њу 10) Магијска улога мушке кошуље у одстрањивању дечјег плача.
шраже да меси, да сирёма, да клинови забща, да грне разбија, да йомешё, "Раскрсје, шуј су шри иуша, шуј млого људи иду. Туј се свё расшура.
йа шбг све шој и мешлу да врљи у моройушину. Она ради свё ирво. Кад Ако дешё млого илаче, ши си сбг, кажимо, маши, има да га изнесёш уве-
шрёба да се шрёби иасуљ, она заиочне; ако шрёба боб да се луии, она ир- чер, у глуво доба, да га увщеш у башшину кошуљу, кажеш си сам 'Добро-
во, йа ми друђе жене свё осшало. Кад омёси она] крсник, она га исечё и вече' - на раскрсје, и ћимаш с дешё:
наираји крс, а чешири иарчёши около шшо осшану, она се на гробишша 'Слнце зашло
има да иодёле и иоједу да се кући ама йч не врне. Дадё се на онуј жену, виклови ) однёло,
овуј жену, ни за лек да се дом не врне. А крсник се горе иокрши". ноч дошбл, сбн донёл
шуј смо допели,
Дескрииција и коменшар: шуј смо оставили
Ad Π нараскрсницу сморасшурйли'.
7) Статус жене која je изгубила прво дете има у погребном култу
И шој ми урадимо, врнемо дешё, дешё сии цёлу ноч. 'Виклови' шо je
нарочиту улогу: она започиње прва да ради све. Она спрема храну и меси шај дешињи илач".
значајне хлебове за сва подушја до године дана, пре свих крсник и пос-
11) Кум/кума пронађеног детета на раскрсју поштује се као род ро-
курнике; после изношења мртваца из куће чисти собу и ритуално разбија
ђени. "Кад иозовёш неку жену, као иријашељицу, да ши нешшо уради на
земљани суд, укива метални клин у под, избацује смеће на раскршће и до-
раскрсје. Она оче да ши уради. Ал с њу млого лёио да живит, да ше суш-
чекује учеснике пратње пред кућом, држећи у једној руци ватраљ са жа-
ра не би унишшила. Она ши je иобрашим. Не смвш да jy уврёдиш. Она
ром, а у другој воду, како би учесници пратње, у циљу лустрације, риту-
може да ши задоји дешё. Или кад иосшаје кумйца. Нарочишо однаиред
ално опрали руке водом, а затим пребацивши жар преко рамена уназад,
кад се у кућу раџало. И на једну жену шри јо у мрела. Чешвршо смо 'вр-
ушли у кућу и сели за софру. Из казивања се види да се "крсник" на гроб-
л>у не сече ножем, већ се "крши", дакле, "ломи се рукама", чиме je метал љали'. Оно се родило, ja сам јо казала: 'Загорће узимај дешё и исшурај на
раскрсје. И увимо га у иешћирбк, голоод мајће, и глёдамо KOJU че иројде,
одстрањен из ритуала. На сличай начин се и обредни хлебови "ломе" на
софри Бадње вечери - која такође има хтонски карактер, обележје за- да не одзёбне, не умре дешёнцено. И ешеју ude жена, ал им онароднина,
душница. Жена која нема првенче, јесте супституција за вољно жртвова- и она га најде, узе га у-руће и донёсе га у кућу, и кад га донёсе у кућу, она
ње првог детета. Таква жена поседује нарочиту духовну конфигурацију, кумйца, и Шакоијес'. Сшари кум се расшура. Крсшйла га Најден, ешёга
комшща, Најден, иевач".
престиж код хтонских божанстава. Отуда се првенчад не жале "нити ро-
дитељи треба да учествују у њиховој сахрани" (СМР, 1970: 123). Исто та- 12) Змијска глава и кошульица у магијској функцији лечења кожних
ко богоугодни су божанствима плодности и свеколиког раста у природи болести новорођенчади и од големог страха одраслих. "Змијска кошуља.
и сви они домаћини који су "првенце најрадије приносили боговима на Ако се неко дешё роди, йа ио њега искака нешшо, ши га сас онуј кошуљи-
жртву, као дар захвалности што je род и приплод добро стасао" (Tpoj., цу шуриш у воду, мало, иусшиш, и окуиаш. А сас змщску главу се ради на
раскрсје, кад човёк има голём сшра'. Туј ши шрёба она] убијена змија око
1911:29).
Панаџури*. Tu онуј главу однеси на раскрсје и набијеш јо ексёр у главу, и
cäc онај ексёр jy закоиаш у зёмл>у. И наираши После као крс. Сов онщ
3. Магијске радње у функцији одржања живоша, деце и одраслих, сшра од човёка ошишбл je на онуј змијину главу".
иредуиређења болесши и урока, "навраша" 13) Лечење од епилепсије уз помоћ "вучјих железа". "Йсшо од иадя-
вицу се дешё лекује у вучја железа на раскрсје. Позовёш некога доброг
8) Деца се "врљају на раскрсје". "Там' у некуј кућу где се децане др- иријашеља да ши дешёоднесёна раскрсје. Прво дешё ировучу кроз клои-
жё, иа се мора врљају на раскрсје, онасу боса, гола, само увщена у нешшо. ку, йа се дешё измакне, нећи га држи, йа се заклойи клойка. Па ако сбг
Такводешёсе врља ним се роди, ал' ночу не, само јушром, 'иреџи-слнце'.
Износи си га мајка, шёшка или свекрва. Taj жена која га износи на рас- 3
Змија која се убија између Панађура, je време од Велике Госпојине - 28. августа, ка-
крсницу je гологлава, нема мараму". да je велики вашар у Сврљигу, и 21. септембра, када je Мала Госпојина.
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

иројде нека живина, шица, зец, јел куче, мачка, шо je добро, она je иреузе-
ла более. Где си деше ировукбл, шуј си оставил более".
14) Лечење болесних од епилепсије помоћу свињске главе. "Ко им а
uadähy более. У кој се мёсец деше родило, да се најде upäce ко je се у шај
мёсец ойрасйло. И мушко деше, мушко upäce. И ши шој upäce закољеш, и
само онуј голу главу, од мајће, ирекувану, мен донесет. И ja расклоиим
онуј главу, и извадим изнушра, из мозак два зуба, и назгорим на вашру,
са йрисад дрво, и са cehupy засечём, и наиојим сас оно] скувано, шшо je
најдено у мозак, она] два зуба, и где сам наиојила шу сам более осшавй-
ла. Милајарде сам са шој олечила. А глава се врља".
15) Коњ у функцији магијског лечења оболелих. "Ако ймаш, кажи-
мо, неку муку, ймаш у дванес саши увечер, у глуво доба да одведеш коња
на раскрсје, и имаш да му шурши да он ирерйии јел дрво, јел јуже, ланче.
E', шој je иосле лековйшо. И ши сбг имаш да ошйдеш код некога. Hehuje
оболёл, и ши имаш да омщеш ланче и да он шуј воду uouuje и кажеш:
'Κακό она; кон, шшо je брзо ршшул,
шакоод опта более ошшибл'".
Слика 8: У глуво доба протера се коњ преко ланца, конопца, који, ланац/конопац
16) Магијско дозивање коња да приступи раскршћу у глуво доба.
постаје изврсно средство у бројним магијским лечењима болести. Найме, преко тог
"Едно време кад je било. Кон, се мора у дванес саши ноћум да изведё на предмета (ланца, конопца) проспе се вода, која тим чином поприма "лековита"
раскрсје. Ако га не изведё човгк, она] кон, вришшй. Као да су вйле неш- својства и коју, потом, болесник пије.
шоучинйле. И кад кон, ошиде шам, оно вйле све рачйсше. И коњ, кад га
врнеш, он не вришшй вйше". Т9) Пас у магијској функцији лечења брадавица. "Не däj боже, ако
17) Коњска потковица у функцији магијског лечења. "Неје важно нећи ими брадавице ио руће. Йма руће да намаже с маз, u да у дванес
од коју ногу je йошковица, само je важно да шуј иошковицу узнеш, и кад саши ночум да искочи и иоведе куче на раскрсницу, и шам да му куче
шуј йошковицу узнеш, можеш ироз шуј йошковицу воду да иросииеш, лизне руку; шуј где je лизнуло шуј брадавица ociuäje. И на вёдро, на нёбо,
можеш да куиаш деше, можеш свода радши, шај je йошковица млого ва- се каже: 'Колко звезде на нёбо шолко ово да се скине', и куче да га лизне,
жна. Али, ако шуј йошковицу најдеш на раскрсје, или не, ал' на раскрсје и свешоју дванес саши ночум, на раскрсје".
мораш шуј дйдеш, болног човека, јел деше с њу лечиш. Ймаш да кажеш, у 20) Лечење од епилепсије и "велике намере" уз помоћ кучина. "На
шај и шај дбн, у шорник, идем ујушру, α ей сас деше да дојдеше шам, Проз раскрсје се лекује од иадавицу и од велићи намер. Нећи се болесник води
шуј йошковицу да йросииамо воду и шам че га мало умщемо, окуйемо, да иреџи-слнце, јушром, да После иде све наиред, а увечер се не лекује од
'иребацимо' иреко њега: шо]. И одеш шам и уиалиш кучина, шуриш. Ако je сшареји, он квёкне. Tu
'Κακό онај вода шуриш ред кучина около н>ёг, у круг, и са шйбицу заиалиш она] кучина;
иреко њвг шшо брзо ude, и κακό она] кучина шшо су изгорела шако од њега онај бољћа осшала.
шакооно од њег да ошиде Ако je Но млад, деше, ja шурим она] кучинца на ашовче иа и' заиалим, а
Као шшо коњ без йошковицу не миже, њега држё, a ja га шри иуш обиколим, и
шако да не може нико вшие да му нишша учини'".
'шу сам ойалила,
18) Коњска длака у функцији лечења од страха и нервозе. "Коњсће шу сим осшавила'.
длаће лёче само од велићи сшра. Кад има деше нећи сшра или муж или
Taj жена мора да буде гологлава, и да мало од Шуј њену косу шури у
неку нервозу, или найас, онда се он иокади на раскрсје с шеј длаће, у глуво
усша. А ако неје гологлава, шај жена мора да зазврне мараму, да крај од
доба. Туј га иокаде. Субоша, шорник и среда, у глуво доба".
Позади ирешури наиред - на чело, да на дешёмож' да одврне бољћу".
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

21) Гребени и вода од одврате у магијској функцији широког спек- 23) Магијско лечење божуровим пупуљцима убраним на Ђурђевдан,
тра. "Ja шој радим. Ja шурим шраве, иа скувам, иа шурим од одврашу во- рано ујутру. "И ујушру на Ђурђовдан, усшанеш и ошћинеш шри иоиурка
ду - шој je вода од воденйцу, йа с гребенци разгребём. По шри йуш раз- божур, иреџи-слнце, и кад шща шри йойурка осшавиш, йа ако на некога
гребем сас гребенци ал' ирви иуш су њини шиљцп сиоља, йа шри йуш цури крв на нос, ако се нећи иосёкбл, само сас оно] да ийинеш и гошово".
разгребем сас шшъци унушра, и још шри йуш шиљци сиоља. Тридевеши-
Дескрииција и коменшар:
ушја шој разгребем.
Ad III
'Κακό сам с онија гребенци разгребла
шакосам од њега более однапа'.
8) Када се здраво, тек рођено дете, које се у интересу промене кума
из раније наведених разлога износи на раскршће пре изласка сунца, али
И окуиаш деше, онуј воду насйиеш, мож' и у влашу, йа на раскрсни- никако у глуво доба, ова магијска радња има за циљ наставак и напредо-
цу однесёш и распиеш, у глуво доба, и све ошйде. С шој се лечи од свё. вање живота; превентивног je карактера. Найме, н>ом се не претпостав-
Ако има иор'кошину, ио њега, неће врђе, или свраб, или има да млого ља постојање "болести детета", већ се предупређује могућност да ново-
йлаче, или има нећи 'намери', ja шој разгребём, и расшурим, и шој деше рођено дете не сустигне "урок", као у случају његове претходно умрле
више нема". браће и сестре. Супротно томе, магијске чини које се изводе у "глуво до-
22) Гребени, навала, расковник, деветосиљ и вода са девет извора у ба" имају за циљ да "суспендују", одагнају "болеет", или да се болеет и
функцији придобијања за брак окорелих нежења. "С гребенци. Koju се не урок некоме "натоваре". Жена која износи дете на раскршпе, било ујут-
жени, којасе не одава, ио шрщес годин, чешерёс [...]. Идем на девеш воде, ру, или ноћу, мора бити вазда гологлава, или са марамом која je пребаче-
на девеш извора воду да заванем. И у шеј девеш воде шуј, шурим навалу, на преко чела, а перчин држи у устима. Исто тако и дете које се "баца на
расковник и девешосиљ и йрилёй, шще шеј шраве шурим и сварим, и ире- раскрсје" je голо; оно има на се' само пешкир, то значи да стопалима до-
κό-ноч иреседе гребенци у онуј воду, и бурђија, и врешёно и борове ши- дирује земљу.
шарће. И онуј воду ујушру разгребем, и шурим кучина около онщ кошбл,
и заиалим и шад дојде она] човек, шшо се не могол ожени, и ја му дадём
онуј воду. Он се окуйе, не мора на раскрсје, али шам ју на раскрсје мора
иросйие и врљи влашу".

Слика 10: У глуво доба одводе на раскршће какво дете, дечака или девојчицу,
који су нечим застрашени те много плачу. Преко детета je навучена очева, дакле,
Слика 9: Лечење одрасле деце од епилепсије помоћу запаљене кучине. Врачара, која мушка - ланена - кошуља. Врачара би, поред магијске радње, изговорила и
држи на ватраљу запаљену кучину, обилази три пута око главе дечака, изговарајући одговарајућу басму у циљу "одстрањења" плача, односно страха. Жена je пребацила
за ту прилику одговарајућу басму. мараму на чело, а у устима држи прамен косе, као средство против "злих демона".

СП
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
и вук древни, тотемистички облици, форме духа предака, као и облици
9) Болесно дете се, пак, лечи у "глуво доба", када се, иначе, избацују древног српског божанства. У "домаћој змији je сен домаћег умрлог че-
уврачане ствари, како би неко ко рано ујутру пролази раскршћем, "упио љадета" (СМР, 1970: 145). Други пример. Укивање ексера у змијску гла-
ву, а затим њено закопавање, односно стављање крста изнад "гроба", над
у себе", "предузео", оно "нечисто", уврачано.
10) "Раскршће" je "тропуће", на којем се креће велик број људи. На земљом, примери су који кореспондирају са следећом праксом. Када се,
њему се све "рашчињава" ("растура"): плач дететов, болеет, урок који je случајно, у властитој њиви изоре змија, домаћин je дужан да je ритуално
неког ухватио. Мајка таквог детета у глуво доба изнесе дете на раскрш- сахрани, jep je реч о демону поља, о благотворном духу. Тиме се исказује
поштовање. Укивање ексера, метала у тело "демона" - који, иначе, не во-
he. Дете je голо, само увијено мушком, очевом кошуљом. Тада се изгова-
ле метал, гвожђе, има сада контрадикторну функцију; найме, реч je о
ра поменута басма. "Виклови" - израз у басми, као да води порекло од:
другом лику змије, која се убија око панађура, у доба када je она најљућа,
"плакало" (дете), или "викало" дете.
11) Када "туђинка" у циљу магијског "садејства" учествује у ритуа- па би укивање ексера требало да joj магијским путем зада снажан ударац,
окамени je, а уплашеном разбије страх. Други благотворан лик змије по-
лу, и која у народу има статус религијски "здраве жене", то значи да су
знат je у његовој двојакој артикулацији, као: "чуваркућа" и "пољарка";
TOJ жени у кући сви живи и здрави. Супротан томе je статус жене којој je
прва чува кућу, друга поље. Обе змије се не убијају, у њима je, верује се,
умрло првенче, и која има значајну улогу у погребном ритуалу. Обе има-
сен каквог кућног или сеоског духа. Дакле, будупи да се читава магијска
ју знатну магијску предност: једној je "прво мртво"; другој je "прво и све
радња обавља на раскршћу, сахрањивање змије, њено симболичко преда-
остало живо". Када "здрава жена", "туђинка" учествује у магијској опе-
вање "богињи подземља", мора бити изведено у складу са "ликовним
рацији излечења детета, провлачећи га кроз "вучје железо", она у ствари,
символизмом" - "крстом" = "раскршће", коме три крака, "тропупе", вири
као и приликом наиласка намерника на уврачане ствари "преузима" на
над земљом.
себе и један део "болести" детета, подаривши му нови "живот" или "здра-
13) О "вучјем железу" je било речи. Овде je важно да га нека друга
вље", а као уздарје очекује поштовање породице, посебно вечну и трајну
особа, пријатељ, провуче кроз "железо". "Вук", као и раније "змија" - као
захвалност самог детета. У истом смислу и жена која пронађе "дете на
демонска бића у нашој религији, добро кореспондирају. У наведеном пос-
раскршћу", постаје његов духовни патрон. Реч je о улози коју, иначе,
тупку "вучје железо" као и магијски круг железа, имају апотропејски,
традиционално има кум у српској породици. Уколико новорођено дете,
заштитни карактер. Магијско провлачење детета кроз метални обруч,
опет из магијских разлога, треба да задоји, такође, "здрава жена", ова по-
односно вучје железо, примењује се у ситуацијама када je потребно да се
стаје детету "помајка". Ако се таквим женама не би узвраћало на прави
од детета одагнају "епидемичне болести и уроци" (СМР, 1970: 246). У не-
начин, оне би, јер су вазда у "магијској", животној вези с дететом - у пос-
ким крајевима су новорођенчад штитили од демона "бабица" "провлаче-
леднем случају реч je о "сродству по млеку", могле више но друге особе
њем испод дршке од бакрача или испод верига" (Зечевић, 1981: 90). Рани-
да поменуто дете "врати у претходно" неизлечиво или пак по живот опа-
је смо показали да се за "раскршћа" у Грчкој везује "лудило", али и мо-
сно стање. Још један детаљ: дете које се износи на раскршће мора бити
гућност излечења од епилепсије - у нашем народу "падаће болести".
"голо од мајке". Шта значи "голотиња"? "На Западу je голо тело често
14) У српској митологији постоји веровање, да живот тек рођеног
знак сензуалности, спуштања на раван материјалног". "Голо тело je нека
детета има двојника у каквој биљки, али и пре свега у животињи која je и
врста повратка у првобитно стање, у средишњи положај". Најзад, "голо-
сама тога часа или дана, месеца дошла на свет. Живот детета судбински
тиња значи да човек више није одвојен од света који га окружује и да,
зависи од живота и напредовања двојника, алшер ега. У овом примеру
према томе, природне силе могу без препрека прелазити из једнога у дру-
постоји сагласност са животом "свиње"; касније ћемо видети да се и
го". Отуда и врачаре, као Медеја на раскршћу, будући боса, одоздо, као и
'мечка" појављује као двојник, будући да je "медвед углавном фигурирао
Едип, који стопалом належе на земљу, добија волшебну снагу одоздо, из
као митски -еквивалент, то јест као митски двојник човека" (Бандић,
сфере хтоничног. У Рјечнику символа се још напомиње да су и "неки вра-
1991: 35). Бајалица очигледно настоји да магијским путем, тј. жртовањем
чеви нарочито осетљиви на утицаје одоздо кад су голи" (RS, 1987: 167,
прасета, а нарочито његове главе - будући да je глава физиолошки пове-
167-168).
зана са епилепсијом - као и уз помоћ лустративне функције ватре, произ-
12) Када дете има по телу оштре длаке, белеге, тада се окупа у води
веде "просветљење" ума несрећно оболелог детета.
у којој je змијска кошуљица - чија je кожа такође "шарена". Kao да he
15) Овде није могућно посебно говорити о томе да je у "источној
"змија заштитница" преузети на се' шаренило. Могућно je да купање де-
културној зони" веома добро очуван "култ трачког коњаника" (види:
тета у води у којој се истовремено налази и змијска кошуља, стоји у не-
ком односу са "жртвовањем" детета змијском демону, будупи да су змија
61
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Петровић, С., 1992), а то значи да се "коњ", као и делови који су с њим баш потковица а не "улар"? Зато што je потковица непосредно додири-
повезани, потковица и длаке, појављују у бројним магијским радњама. вала земљу и хтонско лежиште, она je, найме, прелазила и преко "рас-
Овај пример показује да "коњ" и "раскршћа" митолошки, а затим и ма- кршћа", и тиме упила у себе "магијску снагу" демонске богиње. Отуда je
гијски, добро кореспондирају. Уосталом, једна Хекатина глава je управо "потковица" у функцији апотрепејона. И, што je посебно важно, том пот-
коњска, друга псећа, трећа лавља. Овде je важно само то да "коњ" у "глу- ковицом се управо на самом раскршћу обавља чин "магијског лечења",
во доба" буде на раскршћу, како би преласком преко каквог предмета тај како би се она раније успостављена веза: кон, - йошковица = иодземна
предмет стекао "исцелитељску", односно апотропејску снагу. "Коњ" je богиња = раскршћа, могла да реактивира, и тиме дејственост излечења
овде, малте не, у некој улози експонента, првосвештеника саме богшье. подигла на највиши могућан степей. Уосталом, у многим крајевима, нпр.
Предмет који прескаче непосредно je стављен на земљу, као што коњ, у Сврљигу и јужном Поморављу, коњу се на Тодорову суботу спрема
ногама додирујући раскрсје и преласком преко предмета, овоме улива "обредни хлеб у облику потковице" (Зечевић, 1981: 159).
волшебну снагу. 18) Видимо да "коњске длаке" - део коња, демонске животиње, од-
16) Томе иде у прилог и речена "магијска присила" којом коњ бива носно раније "змијска кошуљица" и "лобања" - као делови змије, на ма-
"нагнан", "призван" демонским гласом подземља да приступи раскршћу у гијски начин лече од "страха" и од свакојаких напасти. И дете са таквим
глуво доба. Као какав "милитарни обвезник", који се на дати сигнал тру- недостацима кади се, такође, у "глуво доба".
бе прикључује фронту (демонских снага). 19) На другом месту говорио сам (види: Петровип, С., 1992) о мито-
лошкој вези "пса" и "вука", као два контрадикторна, али и смисаоно саг-
ласна лика: а) пас = "доброхотни" лик (чувар и пратилац човека) и б) вук
= "злотворни" лик (који уништава стадо). Ова паралела има свој анало-
гон (а) у оном ирвом лику змије = као "чуваркуће" и "пољарке", према KO-
JOJ се човек односи са највећом пажњом; Бадње вечери joj приноси жртву
обредним хлебом ("њива") и (б) у другом, у "отровници" - коју ваља уби-
ти, пре свега између панађура. Дакле, "пас" се појављује у бројним магиј-
ским радњама са наглашеном исцелитељском функцијом, у доброчините-
љној улози. Његово везивање за "раскршћа", на коме борави тројна бо-
гиња подземља, чија je једна глава псећа, и коју, иначе, прате бројни сти-
гијски пси, међу њима нарочити хадски пас Кербер, добро je познато.
20) "Велика намера" = када се неко на неког "намери", направи му
чини! Какав je смисао магијског лечења помоћу "кучина", лана? "Лан" у
нашој традицији има карактер "свете", "чисте" материје, а "вуна" "нечис-
те". Лан je посебно значајан у погребном култу. Да би демони, хтонска
божанства, укључив ту и умрле претке, примили у своје царство душу но-
воумрлог, у погребним обичајима се избегава "вуна", а користи искључи-
во ланена одећа. Ствари од коже и вуне, кожух, а делом и шубара, избе-
гавају се. Паљење "кучина" у магијском кругу око болесника на раскрш-
Слика 11: Уторком, рано ујутру - "пређи сунце", доведу болесника на раскршће. ћу, својеврсно je ритуално призивање и умилостивљење богиње, која и
Врачара преко коњске потковице - случајно пронађене на путу, дакле, и већ иначе своје благотворно дејство показује онима који joj приносе жртве.
коришћене - пролије воду али тако што ову исту воду одмах и сакупља у какав
земљани суд постављен испод потковице. Том водом се - на раскршћу - окупа
Стога коњ, пас (вук) и змија управо на раскршћу имају велику магијску
оболели, затим се обрише убрусом, марамицом, које се окаче о какав три, најчешће о моћ. Бајалица која обавља чини мора бити гологлава, баш као и Медеја,
црни глог (crataegus nigra). која je приступила својој првосвештеници, односно као и сама Хеката.
Шта значи када жена у улози врачарице, намеснице велике Хекате, стави
17) Према магијском принципу: par s pro tofo, потковица je, најпре за- прамен косе у уста? Реч je найме, о истом смислу који се придаје обичај-
мена за "коња", а затим, она je морала бити у функцији, тј. налазити се на ној пракси код Срба у којој породиља до 40 дана све време у току ноћу
коњској нози, због чега je једним делом похабана, "истрошена". Зашто мора у устима држати прамен косе. Као да тиме успоставља магијски

62 63
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ
контакт са богињом ноћи, чуварицом младежи и породиља, а против
"злих демона". С друге стране, ако врачара има мараму, њен задњи "шро- проналази одговарајућу воду са места "одврате" - део воденице на коме
угласши" (= "тропуће") део треба да покрије чело. Исти je поступак и он- се преусмерава вода из једне "букве" (у народу "бука" или "цивун") у дру-
да када човек ноћу пролази поред гробља: мора да навуче капу преко че- гу. Дакле, овде je битан језички смисао магијске радње: "да одврати",
ла, а ако je жена да то учини са марамом, будући да огољено чело пред- одагна болеет. Бајалица, три пута шиљцима гребена окренутим споља
ставља најслабију тачку на коју се "вампири", "осење" и друге "наваде" "растура", припрема воду за тај чин, затим их три пута "сажима", привла-
могу да окоме, односно да "осење" стоку - уколико човек гони запрегу. чи воду центру; најзад, још три пута "развлачи" гребене споља, и тиме
Наша врачара тиме магијски одстрањује "зле" демоне. У источној Србији магијски припрема терен како би поменути чин ритуалног купања дао
"све до дечјег крштења" породиља je "држала прамен своје косе у усти- резултате. На крају се употребљена, "уврачана" вода стави у боцу и про-
ма", јер коса има моћ да заштити од "злих демона" (Зечевић, 1981: 91). спе на раскршће. На овај се магијски начин посебно лече кожне болести
Кружење врачаре око болесника, као и магијски круг уопште, има функ- деце. Реч je о томе што "вода има нарочиту привлачну снагу за душе мрт-
цију да оне "што се налазе у том кругу, штити од злих утицаја" (Шневајс, вих" (Чајк., 1973: 187). То je разлог што врачара узима "нарочиту" воду,
1927: 21-27). "Преко линије круга нису могли да пређу ни демони боле- како би њоме да "одврати" од "злих душа".
сти. И за њих je то била непремостива баријера" (Бандић, 1991: 110).

Слика 13: Пример "љубавне магије". Девојка на раскршћу кроз пробушени камен,
једном згодном приликом прогледава" жељеног младића. Исто тако када би се на
раскршћу у току дана неко прогледао кроз исти такав камен, онда би се таквом
човеку морала догодити каква несрећа. У сваком случају, онај који гледа "кроз"
рупу камена, односно кроз прстен скунут са руку умрлога човека, има моћ да
Слика 12: Лечење одраслих од епилепсије. "Оболели" je у кругу запаљене кучине. оствари одређени наум, изазове жељене последице на човеку који je био мета
Види се врачара која изводи магијски ритуал, обилазећи три пута око оболелог његовог прогледавања.
младог човека. После њеног трећег обиласка болесник прескаче запаљену ватру
чиме "излази" из зачараног круга у којем "болеет" остаје у пламену.
22) Да би се у љубавној магији окорели нежења приволео на женид-
21) "Као и за друге оштре предмете (нож, бритву, ножице, косу), и бу, бајалица пронађе воду са девет извора "живе воде"; затим, набере од-
за гребене се веровало да су добро средство у заштиту од злих демона, говарајуће траве чија су имена парадигматична, найме, повезана са смис-
нарочито од вештица, бабица, 'злих очију' и др." (СМР, 1970: 93). Гребе- лом самог магијског чина: "навала" - да "навали" нова снага, "расковник"
нима, који су од метала, и често црне боје, у магијским радњама се, дак- да раскине са стањем ствари, "деветосшъ" - трава са снажним дејством, и
ле, одстрањују "зли демони". Ову операцију изводи врачара. Она сама УЗ све то језички кореспондира са водама захвапеним са девеш извора;
најзад, "прилеп" како би се нежења "прилепио" за будућу изабраницу, и
64
65
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ^ РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

обратно. Што се магијске функције броја "девет" тиче, бар у српској тра- Дескрииција и коменшар:
дицији и веровањима народа, уобичајено je да се после "девет" година AdlV
одиграва прелом у животу јунака. О томе ће касније бити више речи 24) Чињеница да се у глуво доба на раскршће носи остатак славске
кроз примере из епске поезије. свеће и тамо запали, стоји у везу са "умрлим" прецима и демонима, али и
23) Непосредно пре Ђурђевдана, као и самог тог дана и ноћи, бшъ- са Хекатом, богињом заштитницом брака, породшъа и новорођенчади.
ни свет поприма нарочиту магијску снагу, те се користе у бројним обли- 25) Со je један од често коришћених елемената у магијским радња-
цима "мађијскога лечења". Уочи Ђурђевдана беру се свакојаке траве јер ма. Проливање кућне воде je чин који се обавља са веровањем да вода
стичу лековитост па се стога "убране траве дају стоци о Ђурђевдану и може бити "сеновита", "уврачана" те je стога корисно просути je, једнако
Спасовдану" (СМР, 1970: 23). Беру се, углавном "лала, селен, пелен, здра- као и воду која je у чаши стајала поред мртваца изложеног на одру. Из-
вац, дебелица, ружа, копитац, петров крст" (Трој., 1911: 177). Такву снагу ношење кошуље - као "човековог двојника", има симболички смисао
имају и пупољци божура, који се користе код прављења венаца у оквиру жртвовања, како би се сачувала егзистенција њеног носиоца, а према
магијског поступка "прве муже оваца" - "Музигруде", а у цшъу поспеши- формули: pars pro toto. Код Срба je кошуља "изразита замена људске
вања плодности у стоци. жртве" (СМР, 1970: 126), а према келтској митологији, бити без кошуље
јесте "знак изопштења: нема више заштите коју пружа место, заједница
или љубав" (RS, 1987: 287).
4. Љубавна магија: иридобијање вољене особе 26) Овде je славска свећа у магијској функцији придобијања вољене
особе. Круг, као и мртвачки прстен треба да одиграју улогу "смртног за-
24) Магија за придобијање вољеног мушкарца. "Девојћа коју нече љубљивања". Пробушени хлеб, узет од "саборњака", већ по наменском
момбк. Да оде у глуво d оба на раскрсје, ионесе славску свечицу с коју се смислу обредног хлеба, одговара функцији за коју се користи. Као што
месил колач, и шуј свечицу да заиали, иа да омще иазуће и очи и да коже: су младенци успешно започели породични живот, тако ће и део који je
'као овај восак шшо се за све лаш,
парадигматично везан за почетак њиховог брака, омогућити наставак ис-
шако oeäj момбк за мен да се лёии, те "праксе" код других. Познато je код Срба да "девојка умеси бушан ко-
као шшо јане могу без очи и без дојће, лач, прогледа кроз њега на младића којег je заволела, и ако успе да га об-
шако он без мене'. несе око ньега, онда ће га придобити за себе" (СМР, 1970: 216). Уосталом,
из упоредне митологије je познато да "круг симболизује чаробну границу
И она шој у ради, и момбк ју сушра иозовёи заврши се рабоша".
нейремосшивог" (RS, 1987: 322). Што се прстена тиче, уюъучив овде и
25) Како се момак ослобађа магијских наврата. "Ако je на њега не-
"мртвачки", његова je функција да "обележи везу, да иривеже", па je знак
шшоучињено, он мора да ude у глуво доба ночум на раскрсје даму се ра-
"савеза, завета, заједнице и заједничке судбине". Средишњи "отвор прс-
шчйне навраше; да однесё кошуљу, иарчёлёб, сол из кућу, кућну воду:
тена стециште je и место пролаза небеског утицаја" (RS, 1987: 537). Мрт-
'Без кошуљћу не живим, вачки прстен садржи још и додатни елемент језичке магије: да се жељена
Без лёб не живим, особа "смртно заљуби". Тако je и када "просилац девојке обнесе слепог
без сол не живим, миша око купе девојчиних родитеља да би се девојка слеио заљубила у
без воду не живим'. младића који je проси" (СМР, 1970: 216).
Toj му се уради на раскрсје, и шој му се расшури, расчйни ".
26) Магија за придобијање вољеног момка/ девојке. "Кроз мршвач- 5. Магијско лечење сшоке; иосиешивање poda y иољима
ћи ирсшен, мршвачћи конбц, наирави се конбц шако, увршка се, иа се
улёйи сас славку свечу, и увије се у колце - дође као ирсшенче, иа се иро- 27) Камен, со и чешаљ у магијском лечењу крава. "Ако заболи
глёда. Toj ради нека жена којашој знаје. Ошиде се код н>у: у среду, субо- краву виме, ши има da узнеш сол, чешаљ, шшо се жене чамљају, и да уз-
шу и кад су йщачни обнови. Исшо се ироглёда момак u девојћа Проз upo- неш камен, где си га узел шуј ци га врнеш, и узнеш и овщеш виме шри
вршен лёб. Taj je лёб од соборњак. Узме се оно) колце, средњо, u иробу- йуш, и ошидеш шам на раскрсје у вечер, и:
uiuiu га, мож га чуваш шрщес године, само га ошушиш, и лёио га уважеш 'шам сам однёла
u ироглёдаш. Мож да глёдаш кад очеш". шам сам на раскрсје оставила,
од краву сам све отклонила'.
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

И шам се cee осшави. Узме се сол, камен и неки чсшаљ - крнда'к, не 6. Маща за ироналажење мајдана са злашом.
најбољ', и шам га врљим. Ујушру код краву све добро".
28) Магијске радње за поспешивање берићета у пољу. "Цвешйчи од 29) Како наћи злато? "И кад оче Паре да езде, ши ошйдеш на шро-
красшавице. Наберёш ји, наберёш, иа ји ујушру, иреџи-слнце, шам нарас- мвџно и заградиш узокол, и закладёш огаъь, и она/ огањ гори и ши шу-
крсје бациш и кажеш: риш кошбл и живу мачку шуриш да се кува, и све живине до/ду и Пролазе
иреко њег, ал' никој шёбе не дира, ши си кладёт. Е', шщ че Паре да најде
'Κακό шам народ шшо ude
у земљу, iua'j који шуј сву живпну види, α нема да се илаши".
шако красшавице да врзују'.
Дескрииција и коменшар:
А народ ude бёли-свеш! Јушром се ради за све шшо je младо нешшо, Ad VI
шшо шреба да наиредује, као деца кад се врљају, шако и у исмъе да вр-
зује". 29) Тромеђа - место додира трију сеоских атара. "Кување мачке" у
котлу, управо на тромеђи, могло би значити више ствари. Најпре, сам
Дескрииција и коменшар: чин "кувања у котлу магична je радња која ономе ко joj се подвргава при-
AdV бавља различите способности, почевши од бесмртности" (RS, 1987: 292).
27) Камен, и у томе "камен станац", имају важну улогу у бројним А затим, у сврљишком крају постоји веровање, дакле, и развијена магиј-
магијским радњама. Њиме се симболички "зауставља" несрећа, болеет; ска пракса према којој када се "закона жива мачка" у земљу значи, поред
поспешују "здравље" и "нови живот". Со и чешаљ су у комплексно] ма- осталог, да ће престати киша. Међутим, до престанка кише долази и оно-
гијској радњи која се изводи у ђурђевданском ритуалу "Музигруде" и јесу га часа када je на површину вода избацила ванбрачно убијено и закопано
добропознати атрибути који прате ритуале за плодност стоке. дете, "копыле", често на међи села. Да ли ископавање "копилета" стоји у
28) Речено je да хтонска богшьа, као и Деметра, брину о плодности везу са "ископавањем" блага?
у природи уопште, дакле и у пољу. Бацити неколико "јалових" цветића
на раскршће, пре сунчева изласка, треба да опомене демонске силе да
притекну у помоћ.

Слика 14: Да би краставци обилато "везали" - попели род, истргне се неколико,


махом, "јалових" Цветова, па се све то скупа са "лозицом", рано ујутру - "пређи Слика 15: Тромеђа, глуво доба. Кување живе мачке у котлу. Извршилац ове магијске
супце", избаци на раскршће. Жена има "сврнуту мараму" преко чела. радње очекује да ће сазнати место скривеног блага.
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШТгА У МИТОЛОГШИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Било како било, онај који обавља поменути ритуал постаје екстра- 34) Завијање паса на раскршћу - лош предзнак. "Ако завща куче на
сензитиван, у стању je да "види" и оно што смртницима није дато: у којем раскрсницу; оно нще на раскрсницу, оно je на раскрсницу ошишло да за-
атару je сакривено благо? Демони, "живина" која прелази преко котла вща, мора неки да му у кућу умре. Тако га нешшо шёра, мора да завща·
носи бројне информације са простора доњег света, дубине земље, свих 'Аууууу'".
атара и обавештава извршиоца магијске радње о скривеном благу. Kao
да се овде мачка жртвује управо тим демонима.

7. Магија у негашивној функцији:


ирошив злочиначних радњи других

30) Петао у магијској функцији уништавања противника. "Ако очеш


нешшо на некога да 'наврашиш', ши имаш да изнесеш йешла и да га у
глуво даба на раскрсје закољеш, да крв и глава иадну на звмљу, и да
кажеш:
'Туј сам заклал,
шуј сам на онога врашйл,
шуј сам главу осшавйл'!
Исто и његова".

31) Магијска уништавање злочинца. "Исиода шрп hyupuje да пдеш,


шрп брода. О во] je брод u овоје брод u овоје брод. А ши сас леву ногу ис-
иред сваћи брод ио шри каменчеша сас ногу да узнеш. И да у дванес саши
у чешвршбк, сирам иёшак, да ошидеш на раскрсје и шурши онща камен-
чичи, мож ju и куваш, ал' боље кад се шуцају, и кажеш:
'Госиоде Боже, Свеша ПаПко јушрашња,
ко] je мен шша урадёл,
ja му шуцам: срце, руће, нође, главу свё'.

И он шлче, шлчё, шлче, иа ju заврже, а она] друђи, ко]и je она] 'на-


мер' урадёл, он цёлу ноч јауче ".
32) Смртоносно прогледавање кроз пробушени камен. "Проз иро-
бушен камен кад некога на раскрсје ироглвдаш, шој je нешшо најшеже
шшо мож да буде. Јер од камен се шёшко одбща, шако и од онога човёка. Слика 16: Магијска уништавање злочинца. Мушкарац који жели да се неком
Неиријашељ који ши je - йма да га иазиш, иазши, и када га вйдиш на рас- другом освети због учињеног ружног дела треба да пронађе три камена испод трију
ћуприја од тзв. три брода, затим да дође на раскршће у глуво доба, уочи петка,
крсје, ако je и дан, кад га ироглёдаш шо je најоиасно".
да клекне и почне међусобно да "туца" камен о камен, сва три наизменично,
33) Одбијање магијских чини које су пале на кућу. "Шша се ради на и да при томе изговара одговарајућу басму: "Господе Боже, Света Петко јутрашња,
раскрсје? Tu знаш да сол иуца кад га шуриш на вашру. E ua, йма да одне- ко je мени шта лоше урадио, томе туцам: срце, руке, ноге, главу".
сёш на раскрсје мало сол из кућу. И на раскрсје има да га бациш и ка- На слици се види сцена на раскршћу.
жеш:
35) Када je најопасније на раскршћу бити? Понављамо део већ ре-
'Све шшо се ово на моју кућу лоше ради
раскрсница да га раскрсне, ченог: "Најоиасно je на раскрсје у-иролеш Пред Ђурђовдан на једну нёде-
сол нек исиуца'". л>у, шо] je најгоре. Мађијарке иду иреконоч, уочи Ђурђовдан".

70 71
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

36) Жива у лешнику, расковник, дете измерено на кантару - предо- време смене "зиме" и "лета", и то управо наведене недеље пре Ђурђевда-
храна против дејства магијских чини. "Човёк KOJU ирооди иреко раскрс- на, за који се период везују бројне магијске радње које се изводе ради по-
ницу, a шам су млого сшвари уврачане иа бачене, ако има неку зашшишу спешивања плодности у стоци, у пољима, али и да би се произвели нега-
код њега нишша га не ваша. Ако пма код њвга лешник и у лешник шурйл тивни ефекти у пољима и торовима стоке добрих домаћина.
живу; ил' ако носи расковник; ако je деше измерено на каншар, на вагицу
- на какво било - шој дешё, шага човека нишша не мож да 'уваши'. Тако
сам и ja радела. За ирво деше не бео знала, а друга сам одма измерила и
фала Госиоду Богу нишша му ич не фали".
Дескрииција и коменшар:
Ad Vll
30) Навратити знамо шта значи. Петао je демонска и култна живо-
тиња код Срба. Особа која га je жртвовала на раскршћу, у стању je да од
подземних божанстава и умрлих предака легитимно захтева номоћ и ос-
вету. Петао има важну улогу у погребном ритуалу, jep je он симбол "бога
доњег света" (Чајк., 1973: 381).
31) Мост и воденица су у пракси бројних ритуала српског народа.
Узети три камена, испод трију бродова "ћуприје", и то ногом, асоцира на
магијски поступак који се изводи рано изјутра у дане Благовести и Мла-
денаца, када се, такође једном ногом на другу наваља камен и затим хит-
не удаљ, како би на том растојању у току лета застала змија. И при томе
се затворе очи и уши! Ћути се као за време ритуала који се обавља у
"глуво доба" на раскршћу. Другим речима потребно je да се каменом зло
Слика 17: На слици je пас који у глуво доба завија на раскршћу и тиме наговештава,
одагна. Готово истоветну магијску радњу забележио сам у селу тзв. "за-
слути несрећу у кући његова домаћина.
падне културне зоне Сврљига" (види: Петровић, С., 1992: 334).
32) Beh je речено: пробушени камен и прстен, пробушени хлеб, на
магијски начин мењају стање ствари, односно у реченом примеру придо- 36) Измерити дете на кантару, пошто се родило, има заштитну моћ.
бијају за се' вољу прогледаног човека. Све, међутим, зависи од тога која Уосталом познато je да je "много шта подложно утицају злих очију, а
je жеља у позадини: (a) придобијање особе за брак, или (б) уништавање особито све што je младо, напредно и нејако, била то мала деца, момци и
противника, односно наношење зла. "Скамењеност симболизира казну девојке". Управо стога се додиривање учесника обреда гвожђем користи
досуђену због недопуштеног гледања", скамењеност наступа "посред- у ъ&Ъжипришуала ирелаза, иницијација. Присетимо се улоге гребена који
ством очију" (RS, 1987: 600). "Пробушени камен" je ефикасна магијска се заједно са секиром и српом стављају крај новорођенчета, у циљу ма-
гијске заштите од "бабица", злих демона; или ударање маказама по глави
заштита од урока, злих погледа, очију.
33) И овде je со у магијској улози уклањања несреће, одбијање зла и детета за време обреда "стрижења"! Улога "расковника" je добро позна-
болести од куће, али тек кад се поменута со однесе и расеје по раскршћу. та. Лесковина, дакле и лешник "штити од урока", и стока се тиме лечи
34) Пас je демонска животшъа, експонент и гласник Хекате - као (СМР, 1970: 142, 193). У том истом сврљишком крају Алекса Васиљевић
хадски пас он најављује несрећу. Својим завијањем на раскршћу има нед- je с краја XIX века забележио обичај, найме, "ако се измерит на кантару,
восмислено значење да je "примио" судбоносну поруку која се односи на не може ти се никакво зло направити" (Васиљевић, 1996: 54).
породицу у чијој кући живи. Према Дробњаковићу, "знаци који предска-
зују свежи гроб", поред осталог су: "завијање пса, кукурикање петла под
прозором, маукање мачке" (Дроб., 1960: 158). 8. Магијско разбијање иосуда и клање на раскршћу
35) Познато je да су демони најпокретнији и најопаснији у време
тзв. "некрштених дана", од Божића до Водица, Богојављања. Али, и у 37) Ломљење земљане посуде као предохрана против повампирења
умрлог. "Кад се, шам где je на мршавца била глава, разбще земљано грне
72
73
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

и набпва клин. Кад се разбще оно/, ше да се вйше он не шњева, да се ондё 40) За трећу главу се на раскршће коље нека животиња, живина.
не иојављује, не шёнчи. Грне - у њег има земља, ломи се да све ошпде на "Кад за годину дана умру двојица у кућу, да и шрећога овај друђи не би
земљу. Κακό се оно разбща шако се све шо] разбща". иовлёкбл с њег, за шрећу главу мора нешшо да се закоље. Где се коље да
38) Разбијањем земљаних посуда на раскрсју, разбија се свака бо- се коље, глава мора да се шури код онога друђега човёка у сандбк. Кад
леет, несрећа, зло у кући. "На раскрсје се ломи све шшо иосшоји. И вла- умру два човёка, они узну шшо je врашило било, шкале жене на њега,
ша с воду од оној лекување; мора да се и влаша разбще да се разбще ма- кросно, и они му одсечу главу на шој кросно и шуре у сандбк код онога
лер. Грне, ианица земљана и шој се разбща. Са шој грне, ако нешшо у ку- друђега човёка шшо умрёл, ал јушре кад га сарањују. А у нећи крајеви
ћу није добро, ошйдеш на раскрсје, а можеш си и дом да радиш. Узнеш йа кољу живину и сшаве главу. Али у наш крај, кросно сечу и у сандбк шура-
наиравиш овак. Туј грне сас воду. Па насолиш исиод њег иёиел, йа наира- ју, а у Преконогу, йсши смо крај, кољу кокошку. А негде се и на раскрсје
виш једно, две, шри, чешпри, иеш, шее, седом, асом, девеш вржице. И од коље за шрећу главу. Коље се ил кокошка ил иешбл, може и ирасе. Ако je
шај девеш све узнеш, вашаш од њи йёйел, йа иушшиш у воду у грне, йа мушко у мрело, коље се мушка глава, ако je жёнско, мора жёнска глава да
заличиш, иоравњаш онај иеиел, све оиеш, йа одошлек узнеш йа йа девеш буде. Коље га нећи укућанин, али мушка главакоље. Да л' има каиу јел'
наирајиш, йа и од њи узнеш, йа иушшиш у онуј воду, йа узнеш још један- je гологлав шај шшо коље, шој не би знала. Онај крв од заклано осшане
иуш, шурши и шој у воду. Три иуш шакој. И одошлек ошйдеш шам на си ондё, ал главамршва мора да иадне на земљу, ше да сей осшали у кућу
раскрсницу, иросииеш и разбщеш све шоу, 'шам си радел, шам осшало'. живё".
Т oj je доброди се све разбще, более, од кућу, добро за од сшоку".
Дескрииција и коменшар:
39^Разбијање jaja на раскршћу. "И jaje се разбща на раскрсје. Оној Ad Vili
мало шшо се снесё jäje, има као заиршак. Toj мораш на раскрсницу да га
разбщеш, шедасешојрасшури, да ju кокошка выше не мож сноси шаква". 37) Казивачица je сама растумачила магијски смисао разбијања зем-
љане посуде: тиме се симболички душа умрлога упокојава, елиминише се
њено присуство у сновима преосталих чланова породице, као и могућ-
ност претварања душе умрлога у вампира. Коначно, разбијени делови
посуде одлажу се на раскршћу. Миленко Филиповић сматра да разбијање
земљаних лонаца или стакала треба тумачити као обичајне радње "које
треба да одагнају непријатељски расположене демоне" (30, 265).
38) И само ломљење посуда које се врши на раскршћу има исту
функцију. Међутим, може се и у купи извести магијски поступак ломље-
ња посуда, међутим, смеће направљено тим чином, као и вода којом се
врачало, морају се одложити, бацити на раскршће. "Разбијање" корес-
пондира са "разбијањем болести", "несреће", зла. "Пепео" - као дериват
"опьа", "ватре" вазда се користи у апотропејске и лустративне сврхе. Ме-
ђутим симболика пепела може "означавати смрт и покоравање" (RS,
1987: 495). Када га врачара користи, може значити и магијску принуду,
"покоравање" злих демона њеној моћи.
39) Исти je смисао разбијања јајета ненормалне величине, чиме се
симболички уништава његова деформација.
40) Казивачица je дала два примера обичаја у циљу предупређења
'треће главе" - пошто je двоје у кући умрло за непуну годину дана. У ос-
Слика 18: Jaje неуобичајено мале величине - "запртак", однесе се у "глуво доба" нови смисао овога поступка произлази из веровања да би другоумрли мо-
на раскршће и тамо баци. Цил, je јасан! Найме, како кокоши не би више носиле гао "повући у смрт" и трећу главу. Но, ако се као жртва закоље замена за
таква jaja. На слици се види жена која баца jaje и, како то бива код већине "трећу главу", тиме he се демони смрти намирити, задовољити, те неће
радњи које се изводе у "глуво доба", жена преко чела има навучену - "сврнуту" тражити извршење смрти над трећим чланом домаћинства. Отуда и кла-
мараму. Често држи и прамен своје косе у устима. ње на раскршћу, или у купи. Индикативно je да се и "кросно'Твратило" -
74
75
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА
РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

које има антропоидни облик, може узети уместо "треће главе". Оно се у
42) Приношење краваја "вуку" крај неког нарочитог дрвета, можда
виду лутке стави у сандук другоумрлог. Осим примера који наводи Сима
записа, има такође карактер жртве. Паљење свеће указује на то да je реч
Тројановић "кад мртваца снуете у гроб, и почну затрпавати земљом, онда о божанству високог ранга.
баце живо Пиле, те и њега, као замену за трећега мртваца, затрпају", или
пак, "док je мртвац код куће, ставе пиле или кокош у сандук [...] те тако
пиле или кокош буду заједно с мртвацем" (Трој., 1901: 15, 16), постоји и
10. Додашак
други, найме, да се у сличној прилици "с другим мртвацем сахрањује лут-
ка од крпа или глава која се одреже од вратила" (СМР, 1970: 244).
Наводим неколико индикативних обреднио-магијских детаља, које
ми je казивала иста особа. Иако они директно не говори о пракси која се
обавља на раскршћу, представљају саставни део целовитог митолошко-
9. Жршвовање на раскршћу, у иланини
магијског система. Реч je и овде о спектру "метода" магијског лечења,
нпр. на "незнаком гробу", а затим о тзв. "наврашима" које "недоброна-
41) Божја повојница, Бадњи дан и раскршће. "На Бадњу вечер оме-
мерни" постављају крај йрага; о веригами и њиховој магијској моћи; о
си се Богородичин кравај, и шурши шри главице црни лук, и нећп ορά, и
улози камена сшанца ("столовног камена"). Најзад, о значајној улози
смоћиње и изнесеш - ja шој износим у авлщу, на вёдро нёбо, а не на рас- мечке која je митолошки повезана са животом човека.
"·""·"-"
крсје, и кажем:
'Божјамајко, Богородице,
свёииТю je оно шребало ja сам шеб изнёла,
ja шсбе иоклањам,
α ιΤιιι мене здравље и живай у кућу и на <>щу'.

И шако шри иуш дйгнем кравај увис. После га унесем унушра, иа


заиалим свечу, йа узнем шамњан, Για лёио оно] ирекадим, иа винце, иа ире-
сйием оно] њојно. Божић je најглаван у цел свёш".
42) Магијско жртвовање вуцима у планинским беспућима. "Износи
се и на вуци, ал горе у ила'нине, a нејена раскрсје. Да се вуци ошклоне од
село, шбг шројица узму кравајче, још нешшо и свечицу. И однесу у йлани-
ну, најду неко дрво, велико, неку буку, и сшаве. На шој мёсшо мора ночум
да дојду вуци и да се ошклоне, да се иошикају, да вйше не дооде".
Дескрииција и коменшар:
Ad IX

41) Прављење и, затим, изношење обредног хлеба: "Богородичин


кравај" у двориште - за време Бадње вечери, ритуал који изводи домаћи-
ца, говори о двема стварима: жена се обраћа лунарном божансшву, буду- Слика 19: Магијско укљањање "великог страха" помоћу костура змијске главе.
ћи да она изводи поменути ритуал само када je у току ноћи "ведро", дак- МИЈЗ, убијена око панађура - Велике и Мале Госпојине (28. август - 21. септембар),
ле, када се Месец види, а затим, она се обраћа женском божанству, које осуши се и човек који oceha "неописиви страх", запути се у глуво доба на раскршће.
he под дејством христијанизације, добити препознатљивији облик у лику Кроз главу змије укуца ексер, а потом ексер и змијску главу закопа у земљу;
Богородице. На поменутом хлебу налазе се лук, орах и смокве - са еле- изнад "гроба" постави мали крст.
На слици je човек како на раскршћу укива ексер у костур змијске главе.
ментима безмрснога у себи, или "поснога", будући да и сама бадњиданска
вечера има карактер задушница. У свему томе уочавамо да je реч о хтон-
ском божанству. Најзад, подизање "краваја" шри пута увис, иде у прилог _ 43) Незнан гроб и магијско лечење оболелих од епилепсије. "Нёзна-
ритуалима приношења жртве хтонским божанствима. ни гроб. И шуј се лекује од иадавицу. У глуво добо. 'Незнани гроб' je да
га ши не гледаш у крс, да нё-знаш KOJU je. Tu само има да ошидеш ондё
76
77
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА _ РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Позади, на пример, овоје овам, а ши има да га иозади лекујеш. Туј се куна мршавца. Осшави га нећи иа ако му зашрёбе за суд, На кад шам има неко
болеснйк, оиёре се, шуј je ондёосшало на нёзнан гроб и више шо не. Toj идење, он оно] кричёнце узне и шури код њега:
cee од uadähy более. Једна женами рекла: 'ми смо га, баба Βέρο, на нёзнан 'Μρΰιάβ не говори,
гроб лечили'. Неки јо рёкли да ошйде на гробишша, да најде неко дрво ни вреви,
на гробишша и да га ироврши, и шуј на нёзнан гроб Проз шуј руиу да си- ни jede,
ие воду, иа се доле у чашу шај водауваши, и с шо/ су га иојили у глуво до- ни глёда,
ни суд суди ".
ба. Ал' нишша! Све исшо! Исшо! A ja сам га После иојила сас оно] од upä-
се, u фала Богу". Тачније судија није у стању да осуди човека, јер су му уста везана,
44) Магијска улога цвећа са незнаног гроба и улога прага. "Од нёз- попут мртваца, чија je марама понета у суд.
нан гроб, а незнаш KOJU je u какав je, да узнеш од вёнац шри цвећке и да
однесёш човёку иред враша, шща се мора иобщу". Найме, уноси се раз- Найомена: Могло се запазити да je саговорница "коректно" корис-
тила речену језичку варијанту у случајевима када je изговарала аутен-
дор у породицу.
тичне магијске речи, то јест басме. Но, због чињенице да се село у којем
45) Магијске чини крај прага. "Исиод ираг има млође сшвари које
живи и у којем je рођена налази на само два километра од града Сврљи-
ши се мож' наираје. Оче ши донесёживу, оче ши донесёнешшо од корња-
га, који, са своје стране представља вододелницу, тачку укрштања двеју
чу, оче да ши шури йод ираг, и ши се вучёш као корњача, upäee се мађије.
језичких варијанти, најзад, због утицаја књижевног језика и дејствености
И код огњишша се исшо Праве".
масмедија и телевизије, саговорница je каткада вршила "језичко уједна-
46) Како се може дознати да ли кућу прати каква несрећа. "Кад je
чавање". Могло се отуда запазити, да истовремено користи оба израза:
се ио наирёд имало огњишше, имале вериђе. Ми закачимо увече кошбл, и
"раскрсје" али и "раскрсницу", "ночум" и "ноћум". Приметили смо, тако-
насејемо йёиел код оно], да видимо, и у она] кошбл мора да дође нека жи-
ђе, када описује сам магијски чин који девојка преузима да би привукла
вйна, ил миш ил шица ил нешшо ма какво и мора се удави; значи нека
вољену особу, казивачица напомиње како девојка водом пере "пазуће",
нам га несрећа upäha ".
док у басми коју та иста девојка изговара, користи "дојће".
47) Бацање жара преко капије где младенци пролазе. "Младёнци.
Туј се врљи огањ, шуј кад у лазе у дворишше, шуј се шури жар ".
48) Магијско лечење деце на камену станцу. "На сшоловбн камен РАСКРШЋА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
има да ошидеш, ако имаш некакву муку, да шуриш, онде кошуљицу од
И у народној књижевности српског народа мотив "раскршћа" заузи-
дешё, или од жену, мужа, и да шуриш врз њу uäpe, и она] кошуљица има
ма веома важно место и представља градивни елемент његове митологи-
да иоседи на она] сшоловбн камен, шамо, онај шуј ociuäje".
је и магије. У Сриском рјечнику Вук Карапић одређује "раскршће" као
49) Једномесечни: дете и мечка. "Мёчка. У ко] се мёсец мечка око-
"der Kreuzweg, bivium, trivium" и додаје како "млоги приповиједају, да су
шила, у шщ мёсец, дан, саш се дешё родило. Ё кад мёчку они убщу, ил'
ноћу привиђели штогођ на раскршћу". На истом месту Вук одређује ал-
кад буде оналиисала, оно] дешё, јел човёк, мора да умре. И кад оно умре,
тернативни појам "расиушице" као: "der Seitenweg, die Theilung der Strosse
свё онё] шайе њене ио дешё; значи, оно мёсечно било са мёчку. Овдёири
m Seitenwege, semita" (719), a "шромеђу" као "Ort, wo drei Grenzen zusammen-
нас дешё шшо je умрёло, у шщ дан - оно'ми незнамо кад се онаокошила,
treffen, hcus trißnis" (Караџић, 1818: 715, 719, 830). Како су показала и
него шбг се и оно дешё родило -, кад ошйдем, ja у вечер, они ме зову да му
претходна испитивања нема никакве сумње, да je раскршће у српској ми-
бајем. Κακό на мршво дешё да бајем, онё веч йочёле да искакају ио њега,
тологији, у ствари, "тропуће", да се на њему у току ноћи појављују многа
шеј мечћине шайе. Кад се ja врну у кућу, и кад река: 'Толе, оввјем дешё
привиђења, најзад, да се оно одређује и у блиској смисаоној вези са "тро-
гошово'. 'Шшо бре'? Река, 'Смёчку оно једномесечно'. 'Исшина?'. Само
међом" - као "место где се додирују три гранична региона", три атара, ка-
шшо ми улёгомо да лёгамо у горњу собу, оно умрёло! И своје, сине, било ко се то види из бројних примера у обичајима и народној књижевности.
шарено".
50) Некрштенци се сахрањују у ђубришту. "Некрсшено дешё а ум-
рёло врл>а се у ђубре". L Магијско иродужење живоша деце
51) Магијска моћ марамице и конаца узетих од мртваца. "Од мрш-
авца се осшаља марамица, шшо се усша врзују, и конац се осша/ъа од Не узимајући у обзир генезу и митолошко-магијску позадину вла-
ститог имена "Вук", Караџић je проблем сасвим добро сагледао из пер-
70
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

спективе наше народне обичајности: "Кад се каквој жени не даду ђеца, онај свет - у царство мртвих. Уколико je пак реч о истој врсти људи, али
онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и ме- млађих година, њих би носили на "раскршћа". У народно] песми Ко чини
ни овакво име нађели)" (Караџић, 1818: 88). Разуме се, овде се мисли на нек се добру надо (Петран., II, 1989: 54), реч je о великом грешнику, који
институцију изношења деце на "раскршће" у оним случајевима када се у je опљачкао цркву те не може да умре.
некој породици не држе деца, те умиру једно за другом, о чему смо у
"Разбоље се Нушковићу Вуче, Једна десно, а друга лијево;
претходним поглављима опширно говорили. Првих дана иосша великога, Туд' налази звјерка свакојака ",
Пак болова седом годишща, ***
Ниши море живјеш ни умријеш. "Тури мене на високу шраву,
Кад изишло седом годишща, Осшави ме на йланини, мајко,
Проговара Нушковићу Вуче: Не би ли ми срећа донијела,
'О чу ли ме, моја сшара мајко! ***
Tu наирави дрвена носила, Не бих ли се с душам расшануо;
Пак ме шури на носила, мајко, Јали мрки из иланине вуци,
Однеси ме на вишу йланину, Не би ли ми исшргали 'јело,
Ђен' имају двијераскрснице, Више, мајко, живјеши не могу'"

Вуку je, на крају, саветовано да због својих великих грехова не мо-


же бити излечен све док не оде у Хиландарску цркву:
" 'Онђе ћеш се излијечиш Вуче,
Излијечиш осме годинице'"

У раду поетске имагинације дошло je, очито, до преплета паганских


и хришћанским мотива. Према логици народног певача Вук се може ис-
купити, покајати само у својој прастарој "богомољи", на "раскршћу", а не
у цркви. Уосталом, да je био прави верник, члан хришћанске цркве, он не
би, засигурно, оробио тај храм, jep због тога греха сада испашта. Када
Вук захтева да га носе на раскршће он моли да га ставе на "дрвена носи-
ла" - што одговара вожењу мртваца у саонама, лети и зими. Јер, преко
чдрвета, када се носила одложе на земљу успоставља се директан контакт
са "пра-родитељком", земљом.
Слика 20: Тромеђа, глуво доба. Види се како домаћин, коме je у кући за непуну
годину дана умрло двоје, у циљу предупређења смрти треће главе у кући, пошто je
заклао овна - jep je другоумрли био мушког пола - поставља главу животиње на
3. Сахрањивање умрлих због љубавне чежње
"црни глог".

Наша народна књижевност, и у томе посебно песништво, садржи


бројне примере да су девојке, односно младићи, због немогућности да се
из љубави ожене/удају, једноставно себи одузимали живот на раскршћи-
2. Врачање болеснима и магијско избављење грешных ма, или их je на тим распутницама сустизала смрт од "непребола". Тако je
завршио и Бановић Ива, који je служио девет година на краљевом двору
У српској митолошкој традицији, како смо видели, осим што су из- У КраЈини. Найме, како није могао да испроси краљеву кћер Мару - у коју
ношена деца на "раскршће" у интересу магијског "преживљавања", изно- je био заљубљен, већ му je понуђена њена старија сестра Анђелија, која
сили су се и болесни људи да би се подвргли магијским чинима у циљу оз- je живела у Русији, Иво се невољно оженио Анђелијом. Међутим, када су
дрављења. И оне људе, који су озбиљно сагрешили а болесни на смрт, но, се сватови враћали из Русије, Mapa није могла то да преживи, већ je умр-
без могућности да у изгледном времену умру, најчешће би спуштали на ла од жудње за Ивом (види: Смрш Бановић Иве, Петран., 11,1989):
земљани под, "да дохвате земљу-мајку", и тиме лакше били примљени на
80 81
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСГИ

"Ожалише, иаје оиремише, Он je добра коња усшавио:


стајања на љубав, а против мушког насшьа и отмица, осим, уколико нису
Однесоше друму широкоме,
Покрај друма Мару укоиаше,
у функцији љубави. Kao да и сама Хеката штити љубав жене као њено
Покрај воде ружу иосадише. природно право, а не право јачега, отимање, које се као патријархални
Кад je било сушра око иодне, "Овђе лежи Маруша ђевојка, принцип посебно усталило на динарском простору, западно од Велике
Kad je Иво иокрај гроба био, Сад ћу за њом јунак умријеши' Мораве. Присетимо се: "Хеката je заштитница целокупне мађије, посеб-
но чалорија које су у вези са љубавним чинима и призивањем мртвих".
Тако je и Јела пресвисла због љубави (Смрш Ивана и Јелине, Кара-
Ту, на раскршћима, и многи други прекршиоци друштвених забрана
џић, 1,1969а): и конвенција били су кажњавани. Тако у једној Вуковој песми Оиеш Љу-
"Паде Јела на црну земљицу. начини joj лисена носила, шица Богдан и сесшра му (Караџић, I, 1969а) Љутица Богдан прети Муји
Мисли мајка da je занимила, иакје носи иушу нараскршће, следећим речима:
ал' се Јела с душам раздилила!' куд ће нроћи сваши Иванова "
Kada виды мајка дивојачка, "А бога ми, Бошњанине Мујо, секо би ше на чешири стране,
Γψαβο ћу ши јунак казиваши: обесио о чешири гране
У песми Женидба Плешикосе Павла (Караџић, III, 1969а) сватови да сам шебе онда увашио, куд ирооде чесшо кириџије
једном би ше смрћу уморио: нек глас носе свуда ио свијешу'
воде девојку чију су руку нешто раније безуспешно тражили неки други
водно б' ше на крсшаше иуше,
просци. На самом раскршћу, "тромеђи", одиграва се преокрет. Најпре, ту
су три пута: (а) један који води од града у коме je живела невеста - одакле Како се може приметири, овде je "раскршће", у ствари "четворопу-
je кренула сватовска поворка; (б) други води према граду претходног ће". На раскршћима страдају и вероломници, људи који крше задату реч.
просиоца, док (в) трећи пут води према граду садашњег просиоца и мла- У Вуковој песми (Караџић, 111, 1969а) Дели Радивоје, надобудни млади ју-
дожење. И ту пада одлука. нак, са својих 30 хајдука жели да напусти дружину Старине Новака, само
"Кад бијаху друму на раскршћу, Кад сам била лудачка код мајке, зато што му се учинило да je досадашњи харамбаша, Старина Новак пре-
ал' говори лијеиа ђевојка: иросио ме Плешикоса Павле стар. Немилосрдан у науму, Радивоје оставља Новака са његова два неја-
Ό нули ме, куме и ђевере, седам Пуша у седам година, ка сина, и тиме се оглушује о старо пријатељство.
зазор ми je у вас и иогледаши, он иросио, не даде ме мајка;
а камоли с вама говориши. с мене Павле оде у хајдуке'". "Но да видит дели Радивоја! сусреше га Мехмед Арашше
Кад изиђе друму на раскршће, са својијех шридесеш делија".
Павле je са тридесет својих хајдука напао и погубио сватове. Пошто лота му je cpeha Прискочила
je девојку освојио на оружју, намеравао je да je поведе са собом. Младо-
жења, његов супарник лежао је мртав. У томе тренутку "невеста" замоли На раскршћу, рекли смо, страдају и сватовске поворке, а посежу ру-
Павла да joj допусти повратак на раскршће мртвим сватовима, како би, ку на себе и оне невесте које не пристају да пођу за недрага. Исто тако,
наводно, покупила од њих своје дарове којима he даривати Плетикосине због нечега и невесту на путу може урок да задеси и умори, и то онда ка-
хајдуке, тј. "нове", несуђене сватове. Успела je да женском лукавошћу да се сватовска поворка приближи раскршћу (Женидба Милића Барјак-
шара, Караџић, III, 1969a).
превари харамбашу.
"Кад су били горам иушујући, уз јеглике ирислоне барјаке:
"'Tu си мене лијеи ђувегија, да дарујем кићене свашове,
*** сшиже урок на коњу ђевојку, нек ме скину са добра коњица,
већ осшаде друму на раскршћу?
йа говори до себе ђеверу: нек ме сйусше на зелену шраву;
но je мене динас најжалије Превари се Плешикоса Павле".
'Кажи куму, кажи сшаром свашу л>ушо ме je забољела глава,
шшо ja немам свиленога дара нек усшаве суре бедевије, јарко ми je омрзнуло суще,
Девојка je отишла нараскршће у пратњи дечака Милића, а по одоб- нек угасе свирке и иои 'јевке, а црна ми земља омшъела'".
рењу Плетикоса Павла:
Занимљиво je да пре смрти девојка тражи да се спусти на земљу, не
"Узми ујну за бијелу руку, ђе су оно сваши изгинули, ли се тако, као и уопште приликом умирања, остварио ближи контакт
иа je води друму на раскршће ше нађише свилене дарове". a земљом/ мајком" - Хекатом, а затим, и то je значајно, за време поме-
Међутим, вереница je на раскршћу извршила самоубиство. Зашто утог чина на раскршћу захтева се престанак буке, односно савршени
баш ту? Стиче се утисак као да се на раскршпу брани право вољног при- -роони мир. Инсистирање невесте да се спусти на земљу, асоцира, дакле

82
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

на примере тзв. "тешког" умирања, односно на жељу да умирући буде у сваки својим путем. На томе мјесту да забоду шри ножа, па, кад се врате,
непосредном контакту са хтонским демонима. по ножевима he познати ко je остао жив, а ко je мртав: чији нож буде сви-
Индикативна je реакција девојке: "омрзнуло сунце"\ Овај исказ се јетао, тај je остао жив, a чији зарћан, тај je умро" (види: Ђурић, 1990). Ла-
може тумачити и тако; као да су joj сада страни, удаљени од срца једнако ко се може запазити да je раскршће место силаза у доњи свет, и да сва
кулш неба = соларни кулш, као и небески богови. Насупрот томе "омиле- три ножа - можда и симболи фалуса, трпе промене које доживљавају ју-
ла" joj je црна земља = станиште Еринија, рођених из земље, у Еребу = наци приповести. Найме, "зарђати" симболизује претварање у "земљину
подземљу, у мрачној дубини Хада. твар" - "смрт".

4. Сахрањивање самоубица и умрлих нейриродном смрћу 7. Еиифанија Хекаше у ликовима смрши: кума и куга

У песми Сибињанин Јанко и О'ридски Војвода (Петран., III, 1989) У народној причи "Десети брат", говори се о немогућности да отац
зла сестра и мајка издају Сибињанин Јанка Охридском војводи, који je, наће кума за тек роћеног, десетог сина. Найме, "кум" не сме да крсти ни-
иначе, Јанков зет. Тада Сибињанин Јанко, смогне снаге те се ослободи једно дете које преће број "девет". Тако се десило да je ковач морао да се
окова, затим: запути и тражи "новог" кума. Дакле, када се ковачу "родио и десети син,
"А он свога иосједе дорана, Једна десно, а друга лијево, он нигде није могао да наће кума да му крсти дете". Он je, наводно, у же-
Изведе га на мермер-авлију, А Гюшеже сабљу заковану, љи да га крсти, кренуо у цркву. "Тужан, упути се он ка цркви. У иушу га
Из сшлије у иоље широко, Да му русу одсијече главу ". срете крупна, сува жена, која га упита што je тако потиштен". "Ова мр-
Ђено бијеху двије раскрснице. шава жена била je смрш и она му рече: - Ако хоћеш мене да узмеш, ja hy
Дакле, неверства, злочинства, кажњавала су се на раскршћима. Рас- поћи драге воље, али знај, ja сам смрт! Ковач je био задовољан" (види:
Ђурић, 1990).
кршће]е овде схваћено као укрштање два пута који чине трећи.
Несумњиво, смрш je овде сама богиња Хеката, која иначе, на рас-
кршћима "штити" децу која joj се у виду жртве положе на пут, тако што
5. Обесни људи исиашшају грехове би им послала заштитника, новог кума, у облику случајног, a срећног
"пролазника", који дарује детету ново име, а са њим и нови живот. Нема
У народној приповеци Оклен инглиској краљици шолико иара, опи- никакве сумње да je "црква", као место збивања каснија рационализација
сује се како неки "Садрзан отпутује четрдесет конака даље и наће деду извршена под притиском хришћанства. Несумњиво je, мећутим, то да се
слијепог на доршјолу. Дедо му рекне: - Удри ми два шамара! - Нијесам поменута "смрт" cycpehe на "раскршћу". У истој приповеци "смрт", од-
дошао - одговори Садрзан - да те бијем, него да те питам што сједиш ов- носно дечја "кума", сусрете много година касније своје "кумче" као одра-
де, па ти свијет удара шамаре, а ти му зато дајеш пара?" Старац му одго- сла човека, лекара. "Срете га једне вечери, по мраку, смрт, која му рече
вори да je он ту по казни jep je много тражио од добротвора (види: Ђу- да je она његова кума и замоли га да je понесе у оближње место. Она му
рић, 1990). "Доршјол" je раскршће иушева. Дакле и "слепи старац" je до- тада рече како се много боји иаса који имају два Пара очију: они je виде и
живео трагичну судбину због неумерености, тражећи превише од добро- odajy je својим лајањем, а ако je он понесе, пси je неће видети" (види: Ђу-
рић, 1990).
твора, тако да je завршио као слепац, физички испаштајући своје муке.
Сличну je судбину имао и тебански крал. Едип. Исти опис "смрти" даје и Вук Караћић у Сриском рјечнику, у одред-
ници "Куга". Како Вук описује приказу "куге"? "Србљи кажу да je куга
жива као жена [...]. Млоги кажу да су je вићели ће иде завјешена бијелом
6. Раскршће - у лаз у свеш мршвих марамом; a ћекоји приповиједају да су je и носили, ш.ј. она нађе човека у
иољу, или среше ђе на иушу (а ћеком дође и у купу), па му каже: ja сам
У народној приповеци "Очев трс" говори се о завету три брата, који куга, eeh ajde да ме носит шамо (куд она оће)'. Онај je упрти на кркаче
су кренули да траже одбеглу винову лозу из очева дворишта. Договоре Драговољно [...] и однесе je без сваке муке [...] куд му каже. Куге имају
се да на раскршћу пободу шри ножа у земљу. "Тако ишли, ишли, равни- преко мора своју земљу (he само оне живе), па и Бог пошље амо (кад љу-
цом и брдом [...] док дошли на ирво раскршће. Ту се договоре да крену Ди зло раде и млого гријеше) и каже им колико he л.уди поморити; но и

84
ИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

њи млого пропадне [...]. Кад куга мори, онда joj слабо говоре куга, него тс ка, кога je још при рођењу усвојила, задахнула својом душом и задојила
ума (као да би je с тим умилостивили); нити смију увече оставити неоп- својом сисом. Такви су људи необично јаки, слободни и дреки".
ране судове: зашто она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови опрани, Навешћемо неколико карактеристичних примера из наше митоло-
па ако не буду опрани, а она све кашике и чанке изгребе и отрује". Каже шке традиције коју je обликовала песничка имагинација. У циклусу песа-
се: "Купи као куга ђецу" (види: Караџић, 1818). ма о Милошу Обилићу, у легенди о његовом роћењу и одрастању, налази
Митско портретирање "милосница" веома добро корелира са "ку- се и песма Како je вила Милоша задојила (Петран., III, 1989). Вила Јеру-
гом", о чему je писао Слободан Зечевић. "Треба поменути занимљив об- савља je са сестрама чула и са планине видела да дете плаче у трави. Она
ред који се у источној Србији изводио све донедавно. Ако би се болеет je рекла сестрама:
већ појавила или ако се њен долазак очекивао, на улазима у насеље и на " 'Ако буде мушко чедо лудо, "Ако л' буде лијеиа ђевојка,
раскрсницама би се ложиле велике ватре да би се тиме спречио улазак Бог he даши, иак ћејунак биши, Ми ћемо je себи ирихвашиши,
болести у село или да би се она одагнала" (Зечевић, 1981: 94). И ми ћемо њега осшавиши, У иланине велике носиши,
Лако се може запазити истоветност улоге "куме" и "куге", односно, Пак ће њега мајка налазиши, Обући joj крила и акрила,
Јали мајка, јали намјерница ". Пак he биши нагоркиња вила ".
да je реч о "смрти", о атрибутима богшъе Хекате, ако не и о самој овој
богињи, коју одају пси са два пара очију. Реч je, дакле, код Срба о нај- Kao да виле бране женски, матерински принцип, будупи да брину о
експлицитнијем опису "Хекате", која je добила израз "кума" и "куга", деци. Ако je мушко дете, тада га остављају да стаса на земљи, да буде ју-
односно име "смрти". Да "куга", "милоснице" и "суђаје" затварају уски нак - змај; ако je пак женско дете постаће вила. Пошто je дете остављено
круг народног веровања говори и припрема људи за долазак "суђеница" у гори било мушко, вила je одлучила следеће:
трећег дана по рођењу детета. "По народном веровању, каже Зечевић, "Behe hy ja њега задојиши, Нека сшоји два бијела дана,
одређивање дечје судбине обављало се током прве три вечери по ро- На бијелу крилу иодгојиши, А кад шрећи бијел дан осване,
ђењу. Тада je требало да мајка и дете леже на земљи. Да би се суђенице Пак осшавиш у зелено] шрави, А ко чедо брез мајке осшане,
одобровољиле, спремале су им се нарочите понуде. Kyha je морала да Некн своју обрадује мајку, Ja hy развит из облака крила,
Бог he даши, биће јунак ирави, И њега hy ирихвашиши жива'"
буде чиста и уредна а све три ноћи морала je да гори светлост" (Зечевић,
1981:77). Затим je пришла детету:
"А вила му извадила дојке, Из десне га сисе задојила,
Извади му сисе обадвије, Прије деснам, a иосље лијевом ".
8. Да ли су вале соларни облик Хекаше?
Дакле, вила je шри дана оставила дете без заштите, очекујући да he
У српској митолошкој традицији постоји још један облик демонских мајка доћи по њега. Kao да после шри судбоносна дана дете више не при-
бића женског рода. Реч je о "вилама", које се у легендама и народном пада мајци: о њему настављају да брину суђаје. Тако је, уосталом било и
уметничком твораштву описују као демонска бића која штите новоро- са Едином. Найме, Јокаста у Краљу Едииу обавештава да je дете имало
ђенчад и породшье. Стиче се утисак да су "виле" "позитивна", "лирска" свега три дана када je било предато слугама да би га ови у гори погубили.
верзија ноћних богиња, Хекате и Еринија, којима пре одговарају Еумени- После три дана предаје се изазову судбине.
Када
де, као нешто блажа варијанта ових хтонских бића. И, такође, оне имају Је Реч о Милошу, њега je шрећег дана пронашао Цар Стјепан,
свој пандан у змајевима, који су облик демонских бића насталих у народ- видевши дете оставлено без мајке на ливади, и уз све то још посађено на
ној свести људи који већ имају, како упозорава В. Проп, своју државу. ждрепцу, што je, како нас народна песма обавештава, вила учинила. Дак-
Сматрам да њихов облик одговара соларним богињама грчког Олимпа, с ле, Цар Стјепан се заједно са још дванаесш војвода зачуди призору. Ца-
том разликом што оне и даље поседују одлике богиња заштитница на- Рева свита ухвати ждребе а дете приведу цару:
пуштене деце. Често живе крај језера, где играју, купају се, и при том ос- Кад шо виђе смшан цар-Сшјеиане, Како га je оставила мајка,
Голему се чуду зачудио, Шшо осшави овак'ог јунака?'
тављају своја крила и окриље. Те овако био говорио:
О значењу вила у Источној Србији Сава Милосављевић (1913: 295) Па овако царе бесједио,
'Бсоке мили, чуда великого! и ђешешу име нађенуо:
каже: "Виле воле само снажне, на оку лепе и слободне људе, а мрзе ме- Шиш ja добих у иланини шога, 'Moj Милоше, ши си мени мио!
кушце и плашљивце. Свака вила собом носи по много стрела, којима из Не чудим се зелену ждребешу, Нијесам Ше ирије ни видно,
далека стреља оне који joj нису по вољи. Свака вила има по једног чове- Beh се чудим малену ђешешу, Прилику je да ћешјунак биши'".
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Дакле, Цар, односно човек који пронаће напуштено дете на путу, у Дакле, и у овом случају знак распознавања je младеж, додуше не ка-
гори, на раскршћу, према српској традицији, постаје кум. Он he детету же се да je "змијски", али je овоме сасвим одговарајући. Јер, и "виле" су у
дати име, у овом случају: Милош. Цареве су војводе, пак, међу собом бе- крајњој инстанци, хтонска бића. Такав су младеж, али "змијски" носили
седиле: сви Кадмови потомци, што je била одлика змајевске деце. Уосталом, на
"'Оно нпје Обилић Милоше, По иланшш нејачка носила, вшпе места се говори о томе да je и сам Милош Обилић змајевито дете.
Већ je оно: Кобилић Милоше, Он не ими ни оца ни мајке'". Ово мешање улоге "виле", односно "змајског" обележја, не смета на зна-
J ep je њега родила кобила,
чају. Овде се само потврђује примарност "женског принципа" - jep je же-
И, како то бива са децом којој живот подари Хеката, односно у на- на та која je задојила Милоша, док je у случају тзв. "змајевитих" личнос-
шем случају виле - које су нека врста експонента моћне богиње заштит- ти, наглашена "створитељска", очинска улога, дакле, Змаја, који долеће
нице новороћенчади, Милош се живећи на двору ненормално брзо разви- са планине. У песмама се назначује да je управо Милош дете роћено из
јао и стасавао. односа Змаја и чобанице Јање, У песми се даље каже:
"Ja какав je Обилић Милоше, Он je виши од седам година, "Пак je њега вила иољубила,
Он je виши од године дана, Него друга од дван 'есш година, И љубећи момка иробудила ".
Него други од двије године, Кад му било дван 'есш годиница,
Он je виши од двије године, Цар га шреми у земљу Руснју". Милош, онако бунован, каже:
Него друга од седам година, " 'Боже мио, ко би ово био?
Huje л' ово моja мила мајка?
Цар Стјепан страхује да би Милош био веома несрећан када би доз- Ал' je мајка, али je иомајка?'".
нао да je дете без оца и мајке. Мећутим, цар му не може у томе помоћи,
будући да не поседује никакво сазнање о Милошевим родитељима. Стога Вила му одговори:
он и каже својој царици: " 'Ja нијесам Швоја мила мајка, У иланини на зеленој шрави,
Већ бијела нагоркиња вила, Задојила иа ше оставила'".
" 'Нико њему доказаш не може, Она би му могла доказаши, Koja сам ше ирије задојила,
Beh да Για 'не из облака вила, А други му доказаш не може'".
Којано се у облаку вија, Исти мотив, найме, да виле по обичају вазда задоје тзв. змајевиту
Kao да су у народној песми "виле" преузеле улогу "сућеница", одно- децу, налазимо и у песми: Како je вила Бановић Секулу задојила (Пет-
сно, "пророчица" у грчкој митолошкој традицији. Тако je, уосталом, било ран., III, 1989). По налогу змаја, који je потајно обљубио мајку Бановић
и са самим Едином. Он je сасвим случајно дознао од неког младог Корин- Секуле, пошто се дете Секула роди, његова га мајка односи у гору. Када
ћанина, у игри, да нимало не личи на "свог оца", краља Полиба, те одлу- joj će змај приближио, заповеда жени да затвори очи и окрене главу у не-
чи да крене на пут не би ли пронашао неке трагове о родитељима. Но, дра. Тада je змај уз помоћ огледала "дозвао" вилу из облака:
док ће Милоша пут водити "вилама", Едип je по савет ишао у Делфијски "Док долеће из иланине вила, Најирије деснам Για лијевом сисом,
А Поводи из љедара дојке, Шшо je њега деснам задојила,
храм, пророшишту. Уосталом, ни краљ Коринта, Полиб, који je одгајио
А ирихваши чедо у нарамка, То ће биши јунак за мејдана,
Едипа није знао ко je детету прави отац. Што се Милоша тиче, он je из Па je вила чедо задојила, A лијевом да je љеиши мајци ".
прикрајка, такоће, сасвим случајно, чуо један породични разговор цара
Змај тада преда дете мајци, која га однесе у двор.
Стјепана и царице, и био веома нерасположен због сазнања о своме не-
"Однесе га свом бијелу двору,
јасном пореклу.
Tipuje зоре унесе у дворе".
"А шо слуша нејачак Милоше, Од очију сузе ирошочило,
Пак ћешешу врла жао била, А ирихваши својега ждралина, Како се може запазити, десна сиса одгаја јуначку, мужевну страну
Од земљице на ноге скочило, Пође шражиш своју милу мајку ". детета, док се левом потврћује лейоша. Kao да je "десно" припало патри-
У другој песми из Милошевог циклуса (Милош Обилић шражи сво- Јархатском = мушком, а "лево" матријархатском = женском, дакле, сла-
ју мајку, Петран., III, 1989), Обилић одлази на пут. У планини Шарган на- бијем принципу. И иначе се вазда упозорава када се доће на раскршће да
пио се вина и заспао, али га опази вила из облака: треба ићи десним йушем. Тако се у песми "Бановић Секула у арапској та-
"Ойази га из облака вила, Док му нађе младеж на мишици, вници" (Петран., III, 1989) Милошу саветује:
Пак се њему на крило савила, По июм иозна свог Милоша сини, "Beh Милоше, мио Гюбрашиме, Један десно, а други лијево,
У њедра му руке завлачила, Когје својим млеком задојила". Кад ши будет низ ириморје равно, Деснијем heiu наћераш ждралина".
На десница рукав заврашила, Ту heiu наћи два шијесна кланца,

88
89
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МЛГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Исто такво упозорење јунаку налазимо у песми Како су виле Змај- пак, Ериније вазда иза путника који се удаљава од своје куће. Пример са
Огњеног Вука савезале (Петран., III, 1989): сестром, која je травама запушила уши има паралелу са сличном секвен-
цом из Хомерове Одисеје.
"Пак окрену сдесна налнјено,
Исто тако, поменута забрана подсећа на стари српски обичај, риту-
Коња гони йод Шапку јелику "
ал, који се упражњава рано ујутру, у дане пролећних празника, Младена-
У песми Милош Обилић змајски син (Петран., III, 1989) даје се опис ца и Благовести. Найме, пре сунца се устане, и баци камен преко рамена
смера кретања Милоша Обилића: уназад, и при том се морају затворити уши и зажмурити, са изричитом
забраном освртања уназад. Ако се све то прописно уради у току лета не-
"Пак окрену бијесна ждралина,
Окрену га сдесна налијево,
he се видети змија. Да змије корелирају са хтонским демонима, дакле и са
Ohepa га до водејезера". Еринијама, не треба овде посебно истицати.

Овај атрибут "десне стране", односно мотив "раскршћа", јавља се и


онда када je потребно, уз благослов и помоћ демонске богиње Хекате ЗАКЉУЧАК ПРВОГ ДЕЛА ИЗЛАГАЊА
пронаћи оца детету, тачније Змаја огњеног, који je, у примеру који следи
(Дијеше Јован и ћерка цара Сшефана, Караџић, VI, 1935), обљубио кћер- Показали смо да су на раскршћима сахрањивани људи умрли нео-
ку српског цара Стефана. Пошто je дознао да му je кћер обљубљена, гне- бичном смрћу: утошьеници, самоубице, старе нежење, копилад, некрш-
вни цар Стефан изгони кћер из купе, са упозорењем да како зна настоји тена деца, незнани грађани. Ту су каменовани злочинци, a богињи Хека-
да пронађе оца нерођеног детета. Милица се запутила ка Шар планини и ти су на својеврсну симболичку жртву приношена она новорођена деца,
Јастрепцу. Уз пут наилази на Вида чобанина, који joj даје потребна упут- чија су претходна браћа и сестре рано умрли. То приношење врши се у
ства, о томе куда даље. Занимљиво je и само име: "Вид", што етимоло- цшъу задобијања новог живота. Богиње Хеката, Артемида и Деметра
шки и митолошки корелира са "знањем", "видовњаштвом", "пророшт- заштитнице су жена и породшъа, а Хермес путника. Ове богшъе, дакле,
вом", а према многим претпоставкама говори о врховном богу Срба. дарују нови живот свој деци која су им на симболички начин, ритуално
жртвована, односно која joj се остављају на "раскршћима". У томе смо
" 'Kad изиђеш на βρχ од иланине, 'Код језера зелена je јела, препознали обрисе старозаветне легенде о Аврамовом жршвовања Иса-
'Ту имају млогераскрснице, 'Ту се, сесшро, Соколова легу;
Tu окрени с десна на лнјево' 'То језеро ннкад није само,
ка. Можемо само наслућиивати да je реч о опомени мајкама, које су, при-
Oheiu доћи зелену језеру, 'Чувају га соколови сиен'". хвативши патријархатске принципе, заборавиле на древни обичај који je
важно у складу са матријархатским начелом, найме, на жртвовања пр-
Нема никакве сумње у то да "соколови" имају паралелу у "змајеви- венчади богињи Земљи. Будући да се Хеката побринула да им, за казну,
ма". Запажамо како се и у овом казивању, свим путницима који одлазе од првенчад за редом почну умирати, последње рођено, најзад, мора joj će
куће па се онда приближавају "раскршћима", налаже да се не осврпу, бу- на њеном олтару, у храму раскршћа и званично принети на жртву. Хека-
дући да их, према грчкој традицији, прате Ериније (Хеката). У нашој та би посредством "срећног пролазника" - у српској традицији преко но-
приповеци "Зла свекрва" царевић, напуштајући дом зле маћехе крену, вог кума - детету вратила, односно подарила нови живот. На раскршпи-
према извесном упутству, путем да тражи неке три важне ствари: птицу ма обитавају душе умрле деце, жена у породу, старих нежења.
која говори, дрво које пева и воду зелену. Сусревши на путу једног просе- Раскршћа су опасна места, хтоничног карактера. Демони се ту врз-
дог старца, доби од њега савет у ком правцу да иде даље. Старац му рече: мају у току ноћи. Умрлима се приносе жртве, пре свега у води, ређе у ви-
"Али немој да се обазиреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мје- ну, затим, у храни, брашну, мрвама. Бројна магијска пракса, у цшъу изле-
сто окамениши" (Ђурић, 1990: 315). Царевић се због грмљавине и несно- чења болесних, пре свега деце, изводи се или директно на раскршпу, или
сне буке која се разлегла са свих страна изненада окрену, "препаде се и се вода у којој се таква деца купају, једноставно пролије на раскршпу. Во-
окамени се". И други његов брат, под сличним околностима, окрену се и да која je стајала у кући крај одра умрлог, као и смеће, такође се избаци
окамени. Међутим, њихова сестра, која се такође запутила истим пово- на раскршће. Разбијају се чаше, посуде од иловаче, или се баца сама ило-
дом, чувши поменуту буку: "не окрену се, него убере неке траве те добро вача. Погребна поворка застаје. Али и путник који прекорачује међе два
уши затисну и ручицама сувише". г а
Р Да, два света, такође застаје, али, како рекосмо - без освртања. Уоста-
У нашој митологији, бар према књижевној традицији, вазда се наи- лом, тако се чини и када се одлази из купе; пошто прекорачи праг, нас-
лази на пример: уколико се неко окрене = окаменипе се. Код Грка су,
90 91
МИТОЛОГША РАСКРШЋА РАСКРШЋА У МИТОЛОГИЈИ, МАГИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ

тавља да иде напред без погледа на кућу, будући да за њим иду Ериније. жотве наступа 1 босонога, са црном одећом на себи, расплетене косе; вре-
Испод прага, код огњишта, такође, столује Хеката. ме приношења жртве и извођења магијске радње фиксира се за ноћни
Постоје неки трагови да су и стари Грци своје умрле спаљивали на амбијент, глуво доба. Раскршћа су епифанијска места на којима долази
раскршћу. Структура демонских бића, повезаних са раскршћима: Хеката, до откровења. То су места прелаза из једног у други свет.
Хермес, Дионис, Ериније (Суђаје), Артемида, Ареј, змај, пси, коњи, лав, И сама чињеница да се деца, која се на раскршћу приносе Хекати,
али и Сфинга, тај специфични дериват лављег тела, главе и груди жене, редовно полажу на земљу, указује на хтонички карактер поменуте боги-
указује на то да je реч о хтонским божанствима, која симболизују матри- ње Свакако, деца су морала бити босонога, како би магијски контакт са
јархатско начело, женски принцип, и уз то лунарни кулш. Магијске рад- жртвопримаоцем био непосреднији. Чшьеница да се и цветић родоносне
ње у циљу излечења, приношења жртве, махом се одигравају у току ноћи. биљке - краставца, баца на раскршће у циљу берићета, указује на основ-
Главки актери у извођењу магијских радњи су жене и девојке, а ос- пи карактер хтонских богиња које су повезане са плодношћу. Краставац,
новни мотив бројних ритуалних и култних практика које изводе, тичу се дакако, може симболизовати и фалусни симбол.
новорођене деце, проблема удадбе, материнства, породшъа, изневерених
љубави у којима девојке страдају. На раскршћима, како смо видели, уг-
лавном страдају самоубице, старе нежење - које су заборавиле на своју
свету дужност да жене ваља оплодити, али и сви они који су се огрешили
о своје потомство, као и преступници и злочинци којима се тешком му-
ком на легалан начин може ући у траг те им се на раскршћима приређују
"проклетије", баца гомила камена.
Хеката je истовремено заштитница рађања и брака. Жене joj прино-
се жртве на раскршћима, али и невесте после свадби указују joj нечаст.
Kao уздарје очекују заштиту и плодост у браку. Влахиње доносе храну у
циљу излечења тешких болести, а судове у којима je била храпа, не вра-
ћају већ их разбију на раскршћу. Облик жртве, осим у пићу и храни, мо-
же бити и у новцу. Богиња Хеката пристаје да казни неверие мушкарце,
али и одобрава - у цшъу порода, слободу женама, тачније могућност да
ту, крај раскршћа, зачну са другим.
Нема никакве сумње, демонска бића српске, али и других митологи-
ја: змије, коњи и пси стоје у најужој вези са хтоничним демонима, о чему
сведочи и сама конфигурација Хекате, као троглаве и тројне богиње. На
простору на коме делује дионизијски култ, найме, у Тракији, развијен je и
култ коњаника, чија се прослава у источној Србији везује за празник Св.
Тодора, који пада у суботу, за коју народ везује нарочити атрибут: "мрт-
вачки дан" - што са своје стране упућује на хтонични карактер поменуто-
га култа. О томе сведоче многи примери из магијско-митолошке и обред-
не праксе. Найме, "коњски колач" који се меси у славу "коња" на рас-
кршћима се дели девојкама и момцима ради плодности.
Хермес штити закаснеле путнике на путевима. Чињеница, да су јав-
не куће, према индицијама Сшарог завеша, могле бити лоциране крај тзв.
"синорних места", "раскршћа", указује на превагу матријархатског култа.
Бар када je реч о јеврејској старини, односно о прехомерском добу Грка.
А тако je, чини се, и код Индуса, Германа и Словена, посебно Срба. При-
ликом кореографске реконструкције учесника у обреду приношења жрт-
ве, по прилици као у случају Медеје, запажамо да жена као приносилац

92 93
ЕДИП НА РАСКРШЬУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

МИТ О ЕДИПУ ИЗ АУТЕНТИЧНИХ ИЗВОРА


Циљ овога рада je у настојању да се усмери читаочева пажња на је-
дан сасвим други угао интерпретације мита о Едипу, призивајући у помоћ
етнолошки прагматизам у српској култури и фолклору. Да бисмо доспе-
ли до тога нивоа интерпретације, неопходно je, најпре, да се из аутентич-
них извора, дакле, из расположивих интерпретација мита, из књижевних
дела грчких аутора, најзад из реконструкции а митских прича у значајним
покушајима до којих су дошли Гревс и Кун - састављачи митолошких
лексикона, покуша изнедрити факшицишеш мишског садржаја поменуте
легенде, како би се затим приказале неколике, у светској науци познате
интерпретације митске приче о Едипу, као и истоименог књижевног дела
грчког трагичара, Софокла.

1. Гревсова реконсшрукција миша

3а ову прилику навешћемо неколико важних детаља из Гревсове ре-


конструкције целокупног мита о Едипа, што ће послужити компаратив-
ној анализи која следи. "Агенор, син Либије и Посејдона [...] напустио je
Египати настанио се у Канаанској земљи, где се оженио Телефасом, или,
како су je друкчије звали, Агиопом, која му je родила Кадма [...] и једну
кћерку, Еуроиу". "Зевс, пошто се заљубио у Еуропу f...] претвори се у
орла и силова Еуропу [...]. Она му je родила три сина". "Агенор посла си-
нове да трагају за својом једином сестром". Синови су ишли разним путе-
вима а "Кадмо je запловио у правцу острва Род". У Делфима доби савет
. да престане с трагањем већ да пође "за кравом и сагради град где она буде
пала од умора". Тако се након дуга пута кушъена крава "сручи на месту
где сада стоји Теба; ту Кадмо постави кип богшье" (Гревс, 1969: 163, 164).
Да би, према древном обичају могао краву да принесе на жртву бо-
гињи Атини, која се иначе сматра оличењем иашријархашског кулша,
Кадмо посла своје другове "по чисту, свету воду са извора Ареје [...], али
није знао да тај извор чува огромна змија (Змај - СП). Ова змија поубија
већину Кадмових људи, и он се освети згњечивши joj главу сшеном". И
тако "тек што je принео жртву Атини, кад се појави она сама, хвалећи га
за оно што je учинио и наредивши му да посеје змијине зубе у земљу.
Кадмо послуша Атину. Наоружани Сиарши, или 'иосејани људи\ одјед-
ном искочише, звечећи својим оружјем. Кадмо удари каменом на њих и
ск
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

они почеше да се сваћају, оптужујући један другог за бачени камен, те се боју и ужасавао се да им нанесе несрећу, он одмах одлучи да се не врати у
тако жестоко потукоше да их je на крају остало само пет. [...] Они Кадму Коринт. Али у уском кланцу измећу Делфа и Даулиде догоди се да срет-
једногласно понудите своје услуге." не Лаја, који му оштро нареди да се склони с пута и уступи пролаз боље-
Овде je потребно да читаоцу разјаснимо неке детаље. Найме, раније му од себе; треба поменути да се Лај возио кочијима, а да je Едип ишао
смо показали како се бог Ареј сматра хтонским божанством те се налази иешице. Едип одговори да он не познаје бољих до богова и својих родите-
у истом реду таквих и сличних демона и божанстава: са Дионисом, Трач- ле. -'Тим горе по тебе'! узвикну Лај и нареди свом кочијашу Полифанту
ким коњаником, богињом Хекатом, Еринијама, а затим, ту су и змије, да продужи. - Један од точкова иригњечи Едииово сшойало и он, обузет
змајеви, коњи и пси. У сукобу Кадма и Спарта, долази до речи контра- бесом, уби Полифанта својим копљем. Затим збаци Лаја на друм и, оши-
дикторни принцип: од посејаних зуба из Земље изникли људи нужно носе нувши упрегнуте коње, натера их да га онако спетљаног усмрте вукући
тзв. хтоничну, ирационалну и матријархатску потенцију. Са друге стране га за собом" (Гревс, 1969: 304-305). Израз "Лај" - име Едиповог оца, значи
Атена симболизује патријархатски и самосвесни принцип: владавину ра- = "кривоног", а Едип = "отечено стопало".
зума, мере и мира, поретка и закона. Тако су код Кадмових потомака две Ствар je била у томе што je "Лај ишао у пророчиште да се распита
потенције, два принципа истовремено дата: (а) ирационално и матријар- како би могао да ослободи Тебу Сфинге. Ово чудовиште било je кћи Ти-
хатско начело - јер су поникли из земље, од змијских зуба, што je разлог фона и Ехидне [...] и долетело je у Тебу из најудаљенијих крајева Етиопије.
да су се као сродници, бар они најекстремнији, мећусобно истребили; али Могло се лако препознати по својој женској глави, лављем трупу, змиј-
(б) будући да су се умеренији мећу њима покорити Кадму и Атени, у бити ском репу и орловским крилима. Хера je недавно била послала Сфингу
су прихватили рационално-патријархатски принцип. да казни Тебу због тога што je Лај отео Хрисипа из Писе". Сфинга се
Значајна имена у овој историји Агенаровог и Кадмовог рода био je сместила на улазу у Тебу, можда на самом раскршћу, пресрећући путни-
и Лабдак - име Лајевог оца које, према етимологији значи "хром". Лаб- ке који су ишли у Тебу, постављајући им загонетку: "Koje живо биће, са
дак je, найме, унук Кадмов а син Полидоров, који je био један од петори- само једним гласом, има некад две ноге, некад три, каткада четири, a нај-
це Кадмових синова. "Лабдаков син Лај оженио се Јокастом и владао Те- слабије je кад их има највише? Сфинга je оне који нису умели да одгонет-
бом, али није имао порода. Ожалошћен због тога, он се тајно обрати ну загонетку сместа растрзала". После убиства Лаја, Едип je, приближа-
пророчишту у Делфима, које га обавести да je та тобоже несрећа прави вајући се Теби, решио загонетку, одговоривши да je то "човек". "На то се
благослов, пошто би дете које би родила Јокаста постало његов убица. Сфинга мртва стропошта у подножје планине и сва се разби у долини".
Лај се због тога отућио од Јокасте, не износећи joj разлоге. То je њу до те "Због тога захвални Тебанци прогласише Едипа краљем, а он се ожени
мере ражалостило да га je једне ноћи, пошто га je претходно напила, на- Јокастом и не знајући да му je она мајка". Едип je имао четверо деце са
мамила у своје наручје. Девет месеци касније je родила сина. Лај je дете Јокастом, два сина, Етеокла и Полиника и две кћери Антигону и Йемену.
истргао из дадиљиних руку, пробо му стопало чиодом, свезао их једно уз После извесног времена Тебом завлада куга. Пророчиште даде одговор
друго и оставио дете у Гори Китерон". Едипа je, затим, пронашао "један на питање: када he куга престати? "Прогоните Лајевог убицу!" "Едип ко-
корински пастир, назвао га Едип, јер су му стопала била унакажена рана- ји није знао кога je онда у шеснацу сусрео, прокле Лајевог убицу и осуди
ма од чиоде, и одвео га у Коринт где je, у то време, владао краљ Полиб". га на прогонство". Слепи Тијресија, видовит човек и пророк, појавивши
Према другој верзији, о којој говори Гревс, Лај je дете ставио у ков- се на Едиповом двору, "откри Едипу вољу богова: куга he престати ако
чежић и пустио у море. Ковчежић je доспео до обале Сикиона. "Догоди- један од иосејаних људи умре као жртва града. Јокастин отац Менекеј, је-
ло се да je у то време Перибоја, Полибова краљица, била на обали, где je дан од оних који су никли из земље кад je Кадмо сејао змијине зубе, одмах
надгледала своје дворске праље. Она дохвати Едипа, сакри га у треку и скочи са зидина, а сви Тебанци хвалише његову грађанску свеет". Но, то
начини се као да су je спопали пороћајни болови". Тако превари праље и HHje било довољно да куга престане.
начини се као да je управо родила дете. "Али Перибоја рече истину По- "Тијресија тада објави [...]. Богови су имали на уму другог посејаног
либу, а он, будући сам без деце, осети се пресрећним што ће моћи да од- човека, једног из треће генерације: оног који je убио оца и оженио се Maj-
негује дете као свог сина. - Једног дана Едип се упути у Делфе да у про- ком. Знај, краљице Јокаста, да je то твој муж Едип!" Сада je ствар сасвим
рочишту дозна шта му припрема будупност, пошто му се један млади Ко- разјашњена, што je потврдила краљица Перибоја из Коринта која je Еди-
ринћанин наругао што нимало не личи на своје тобожње родитеље. 'Кло- па однеговала. Она je, найме, после смрти Полиба написала писмо Те-
ни се светилишта, бедниче!' - викну Питонка са гнушањем. - 'Ти ћеш уби- банцима обавестивши их да je Едип био њен усвојеник. "Тада се Јокаста
ти оца и оженићеш се мајком!'". "Пошто je Едип волео Полиба и Пери- обеси од срама и бола, а Едип себе ослепи чиодом са њене одеће". По

96 97
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

другој верзији: "Креонт, Јокастин брат, прогнао je Едипа, а пре тога je тебанске године - лав за узлазни период и змија за силазни период - којој
проклео и Етеокла и Полиника" - Едипове синове, лишавајући их прес- нови краљ пружа доказе своје покорности пре него што he се оженити
тола. У основи мита, мећутим, лежи истина да су "Полиник и Етеокле њеном свештеницом, краљицом. Изгледа да je загонетка коју je Сфинга
били изабрани као сувладари - краљеви Тебе после прогонства њихова научила од Муза била измишљена да би се објаснила слика дешеша, раш-
оца Едипа. Они су се договорили да владају наизменично, али Етеокле, ника и сшарца који се клањају Тројној Богињи, свако одајући поштовање
на кога je прво дошао ред, није хтео да напусти престо на крају године", различитом виду њене тројне личности. Али Сфинга коју je Едип побе-
те Полиник бива прогнан из Тебе. Тако се догоди да се Полиник у Аргу дно убила се сама, а то je учинила и Јокаста, њена свештеница. Да ли je
ожени Ајгејом, кћерком краља Адраста, док je његову другу кћерку оже- Един био онај освајач Тебе из тринаестог века који je потиснуо стари ми-
нио Тидеј, син Ојнеја из Калидона, који je, слично Полинику, изгубио нојски култ богиње и реформисао календар? У старом лоретку je нови
престо. Њихов заједнички тает, Адраст, обећа да he им својом војском краљ, иако странац, теоријски морао бити син старога краља, кога je сам
помоћи да поврате престо, Полиник у Теби, a Тидеј у Калидону. У конач- убио и чијом се удовицом оженио; тај обичај су патријархални освајачи
ном исходу, након борбе двеју војски, што je окосница Есхилове драме погрешно протумачили као убиство и родоскврнуће. Фројдова теорија да
Седморица Прошив Тебе, брапа Етеокле и Полиник, на домаку града Те- je 'Едипов комплекс' истинит, својствен свим људима, заснована je на
бе, одлучише да ствар реше у "мећусобном двобоју" и тако разреше ко овој анегдоти, али Плутарх, иако бележи да je Нилски коњ 'убио свога
ће имати трајну власт над престолом. Ту се они, према једној верзији ми- господара и силовао његову госпу' (О Изиди и Озирису), никад не би до-
та, усмртише мећусобно, односно према другој интерпретацији, Етеокло шао на мисао да сваки човек има комплекс нилског коња". "Прича да се
убије Полиника. Креонт, њихов ујак, тада je преузео престо. Јокаста убила обесивши се, вероватно je заблуда [...]. Јокаста je извршила
"Креонт није хтео да дозволи да се непријатељи покопају" у Теби, самоубиство, без сумње, скочивши са стене, као што je то учинила и
чиме je довео у питање "поштовање богова". "Антигона, Етеоклова и Сфинга".
Полиникова сестра, није послушала Креонтово наређење и тајно je нало- Како смо раније показали, сачувала су се, бар према Гревсу, два
жила ломачу и поставила на н>у тело свога брата Полиника" (Гревс, 1969: описа краја Едиповог живота која немају ничег заједничког. "По Хоме-
312). Креонт je видео пламен и светло са ломаче, отишао на место дога- ру, он je славно погинуо у бици. Према Аполодору и Хигину, прогнао га
ђаја затекавши Антигону у чину непокорности, те одлучи да je жестоко je Јокастин брат, члан Кадмове краљевске куће, и он je лутао као слепи
казни. Позвао je свог сина "Хајмона, коме je Антигона била обећана" и просјак [...] док није доспео у Колон на Атици, где су га фурије растргле.
"нареди му да je живу сахрани у Полиников гроб. Хајмон се начини спре- Едипово покајничко слепило психолози су објашњавали као кастрирање;
ман да учини како je наређено, али уместо тога он се тајно ожени Анти- али грчки граматичари кажу да je слепило Ахилејева старатеља Фојник-
гоном и посла je да живи међу пастирима. Она му роди сина, који много са [...] означавало еуфемизам. Примитивни су митови увек буквални и у
година касније доће у Тебу да учествује у неким погребним играма; али свим старим класичним текстовима кастрирање Урана и Атиса je увек
Креонт, који je још увек био краљ Тебе, препозна га по змијском ожшъку бележено без увијања. Према томе, Едипово кастрирање указује пре на
на телу, који су носили сви Кадмови потомци, и осуди га на смрт. Херак- текстове за позоришне игре него изворни мит".
ле je посредовао да му поштети живот, али je Креонт остао неумољив, па Овде желим да приметим, како je Гревсово тумачење другачије од
Хајмон убије и себе и Антигону". Taj део мита послужио je као граћа за оног које налазимо у раду Ериха Фрома. Па ипак, основна идеја тумаче-
други део Софоклове трилогије, Аншигону, као што je изгон Едипа из ња остаје иста. Найме, реч je примарно о социолошком објашњењу.
Тебе, и тумарање слепца на потезу од Тебе и Атине, затим, његова смрт, "Према нехомерској причи, Едип je кажњен изгнанством због увреде
постала окосница трећег Софокловог дела Едииа на Колону. градске богиње и био жртва сопствених предрасуда и страхова. Могуће je
да су се његовим новотаријама супротставили конзервативци из Тебе; а
свакако да одбијање његових синова и брапе да му доделе плећку свете
2. Гревсово шумачење неких важных елеменаша миша? жртве потврђује да му je био пољуљан божански ауторитет [...]. Да ли je
Едип као Сизиф покушао да замени машријархалне законе наслеђа иаш-
"Лајево убиство значи ритуалну смрт сунчаног краља од руке њего- ријархалним, па су га његови поданици прогнали? Изгледа вероватно".
вог наследника: бачен с коња и вучен по друму" (Гревс, 1969: 307 и д.). "Митови о Ликургу и о Диомеду казују да су прехеленске свете кра-
"Анегдота о Сфинги je свакако изведена по икони која приказује тебан- љеве по истеку њихове владавине растрзале жене прерушене у кобиле. У
ску крилату Богињу Месец, чије je сложено тело представляло делове хеленско доба овај ритуал je измењен и краљ je умирао на задњем делу

98 99
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊ

двоколица са чешири коња", као у митовима о Хиполиту, Лају, Ојномају, 3. Кунова иншерирешација миша
Абдеру, Хектору и другима. "На вавилонској новогодишњој прослави,
кад се Бог Сунца Мардук претвара у краља и, како се веровало, силази у За разлику од Гревса, у реконструкции мита о Едипу Кун се пре-
пакао и туче са морским чудовиштем Тијаматом [...], пуштали су на улицу тежно служио књижевним делима грчких писаца. У овом смислу указа-
кочије без кочијаша, опет са чешири коња, да би тиме представили хаос ћемо и на карактеристичне разлике у двема реконструкцијама. Реч je на
који влада у време преношења власти; вероватно je постојала нека лу- пример и о важним питањима која се односе чак и на веродостојност
шка, уплетена у узде, која je представљала кочијаша. Ако су вавилонски имена појединих актера. Найме, да ли je име Полибове жене "Перибоја"
и грчки ритуали истог порекла, онда je дечак, interrex, наслеђивао краљев или "Меропа" - ово друго се појављује у Софокловој трагедији. Исто та-
престо и брачну постељу у време своје једнодневне владавине, а у зору ко, разлика je и у реконструкции потоње историје, након Едиповог про-
следећег јутра привезали би га за задњи део кола као и у миту о Фае- гонства, найме, ко je, уистину, владао Тебом?
тинту и Хиполиту. Краљ je тада поново заузимао свој престо" (Гревс, "Краљ богатог феничанског града Сидона Агенор имао je три сина
1969: 193). Овде упозоравам на један важан детаљ, найме, да су жене, пре- и кћер прекрасну као бесмртна богиња. Та се млада лепотица звала Еу-
рушене у кобиле, биле те које су убијале своје краљеве, односно да би де- ропа" (Кун, 1963: 137). Уснила je чудан сан да се Азија и копно морем од-
те у кочијама у виду лутке, без кочијаша - могло симболизовати "хаос". војено као две жене боре за њу. Слутила je несрећу. Лепо се у златној ха-
Неколико занимљивих фрагмената о односу Едипа и коринтског љини обукла и пошла са другарицама "на зелену цветну ливаду, која се
двора, што може послужити нашој каснијој анализи. Најпре о самом име- излазила на морској обали. Тамо су сидонске девојке, играјући се, брале
ну Лабдак. "Мит који би објаснио Лабдаково име je изгубљен, али можда цвепе у своје златне кошаре [...] а Агенарова кћи, сијајући својом лепо-
се име односило на бакљаду у част божанског сина, коју су приређивали том међу другарицама, слична богињи Афродити [...], брала je у своју зла-
кравари и пастири о новогодишњим светковинама, проглашавајући га си- тну кошару само црвене руже. Пошто су набрале цвеће, девојке су са
ном Богиње Бриме. Овај долазак или елеусис био je најважнији догађај смехом повеле весело коло. Њихови млади гласови су се надалеко разле-
елеусинских мистерија [...] што би могло да објасни мит о Едиповом дола- гали по цветној ливади и азурном мору" (Кун, 1963: 137, и д.).
ску на коринтски двор. Пастири су долазили на поклоњење у двор са "Али прелепу Еуропу [...] угледао je једном приликом Хронов син,
многим другим легендарним принчевским новорођенчадима", као што je моћни облакогонилац Зевс, па je одлучио да je уграби. Да не би својом
то било са Хипотојем, Пелијем, Амфионом, Мојсијем, Киром и Ромулом, појавом уплашио младу Еуропу, он се претвори у чудесног бика. Сва ко-
"који су сви били остављени у планини или поверени таласима у ковче- жа Зевса-бика светлела je попут злата, само му je на челу блештала свет-
жићу, или и једно и друго. Мојсија je нашла Фараонова кпер кад je сишла ла пега, слична месечевој светлости, а златни бикови рогови били су са-
по воду са својим дворкињама. Можда je Oedipus, 'отекла нога', било у вијени као у младог месеца кад се први пут види у зрацима пурпурног за-
ствари најпре Oedipais, 'син дебелог мора'" (Гревс, 1969: 307). ласка. Чудесни бик се појави на пољани и лаким кораком, једва додирују-
И у нашој епској песми "Момир Наход", дете je оставлено у плани- ћи траву, приђе девојкама. Сидонске девојке нису га се уплашиле, већ су
ни, што може пружити извесну могућност за даљња етнолошка разјаш- окружиле дивну животињу и почеле да га милују. Бик je пришао Еуропи,
њења. Исто тако треба озбшъно узети у обзир да je реч о светковини која лизао joj руке и умиљавао се [...]. Еуропа je гладила бика својом нежноим
се фиксира за Нову годину. Познато je, найме, да je била зима када je руком по златној кожи, грлила му главу и љубила га. Бик je легао крај
Едип, према очевом налогу, морао бити у гори погубљен, што се налази ногу прекрасне девојке и изгледало je као да je моли да седне на њега. -
у извесном смисаоном односу са ставом, да су око Бадњега дана и Нове Смејући се, Еуропа седе на широка бикова леђа. И остале девојке хтедо-
године, поглавито на раскршћима, хтонична бића и демони, најактивни- ше да седну с њом. Одједном бик скочи и појури према мору - уграбио je
ји, а то значи да je и присуство богиње Хекате сасвим изгледно. ону којује желео. Сидоњанке гласно вриснуше од страха". "Еуропа je по-
Већ смо упозорили на Гревсову хипотезу да je загонетка коју je стала Зевсова жена и од тог доба живела на Криту". Кун сматра да се "у
Сфинга научила од Муза била измишљена са циљем да се објасни слика миту о Кадму опет сусрепемо с остацима тотемизма - то су ратници који
детета, ратника и старца који се клањају Тројној Богињи, при чему сваки су постали од змаја, тачније - који су израсли из његових зуба. А и сам
од ових ликова детета одаје поштовање различитом виду њене тројне ли- Кадмо и његова жена претварају се у зми/е". У наставку, објашњавајући
чности. Исто тако, Гревс je установио да се ипак Сфинга коју je Едип по- неке основе митске приче Кун каже, како je Кадмо, водеви са собом већ
бедио убила сама. помињану краву ишао све дотле док она није застала. И ту je Кадмо ос-
новао град.

100
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

Но пре тога: "Одмах je направио од камења жртвеник да би принео У старости je Кадмо са својом женом лутао и дошао у далеку Или-
жртву свевладару Зевсу, али пошто није имао воде за жртвовање, послао рију, јер га je несрећа у Теби задесила. Cehao се шта му je још раније пре-
je по воду своје верне Сидонце. - Недалеко од тог места налазила се сшо- додређено, кад je аждају, односно Змаја усмрћивао. "Није ли она аждаја -
лешна шума, које се још никад није-дотакла дрвосечина секира. Усред те рече Кадмо - коју сам убио својим мачем била посвећена боговима? Ако
шуме je била дубока пећина, сва обрасла жбуњем; око ње je лежало без ме за њену смрт тако тешко кажњавају богови, боље je да се и сам прет-
реда нагомилано камење. Из те пећине je, жуборећи међу камењем, исти- ворим у аждају. - Само што Кадмо изговори ове речи, његово тело поче
цао извор с кристалнобистром водом. У пећини je живела огромна аждаја да се издужује и да се покрива крљуштима", а и жена се у змију претвори-
посвећена богу рата Ареју. Њене очи су пламтеле као ватра. Из чељусти, ла. И то онога часа када су само име змије/змаја изговорили.
у којима су била три реда отровних зуба, пружао се троструки жалац f...] Неколико детаља из приче о самом Едипу. Када je Лајев слуга од-
Кадмове слуге побледеше од страха, из руку им испадоше посуде, ледени нео дете у шуму да га растргну звери, сажали се и даде га пастиру, однос-
ужас им укочи удове. Аждаја се тада подиже на реп. Њена глава с разјап- но слузи краља Полиба. "Роб однесе дечака краљу Полибу, a овај, пошто
љеним чељустима била je виша од столетног дрвета. [...] Кадмове слуге je био без деце, одлучи да га одгоји као свог наследника, а дечаку даде
настрадаше. - Кадмо je дуго чекао повратак својих слугу". Видео je да je име Едип због његових ногу које беху натекле од рана". Реч je о томе
на "њиховим телима лежала огромна аждаја". Осветио се! што Лај, "сурови отац веза каишевима ноге новорођеног сина, прободе
"О верне слуге, бићу ваш осветник! Или hy вас осветити, или ћу си- му стопала оштрим жезлом, позва роба и нареди му да остави дете у шу-
ћи заједно са вама у мрачно царство сенки! - Рекавши то, дохвати камен ми на падинама Коферона да га тамо растргну дивље звери" (Кун, 1963:
велик као стена и замахнувши њиме баци га на аждају. [...] али аждаја оста 275 и д.).
неповређена - штитила jy je крљушт тврда као челик. Агенаров син тад Кун сматра да име жене краља Полиба мора бити Меропа, као и у
замахну својим кошъем и, скупивши сву снагу, зари га у леђа чудовишту." Софокловој трагедији. Едип je, пошто je добио злослутно предсказание у
"Најзад, Агенаров син прободе аждајину шију снажним ударцем и Делфима, кренуо пут Тебе, одлучан да се клони "свога дома" у Коринту,
прикова аждају уз храст [...]. Столетни храст се сави од тежине тела овог у коме се, наводно, налазе његови стварни родитељи. "На том путу, у
страшног чудовишта. [...] Одједном се разлеже непознати глас: - Што сто- подножју Парнаса, где су се укршшала шри иуша у шесном кланцу, Едип
јиш, Агенаров сине, и чудиш се аждаји коју си убио? Ускоро ће се и теби, срете кола у којима се налазио седи старац достојанственог изгледа. Ко-
претвореном у аждају, чудити људи". Не знајући одакле долази глас, сав лима je управљао гласник, а за њима су ишле слуге. Гласник грубо викну
пренеражен, "у том тренутку му се јави вољена Зевсова кћи Атена Пала- на Едина да се склони с нута и замахну бичем. Едип се наљути и удари
да, која му нареди да ишчупа аждајине зубе и да их као семе посеје на по- гласника. Beh хтеде да прође крај кола, али сшарац одједном замахне
ораном пољу". И учини како je од њега тражено. шшаиом и удари га по глави. Едип тада у гневу удари сшарца шшаиом
"Тек што je посејао аждајине зубе, кад [...] из земље се најпре поја- тако снажно да он паде мртав на земљу. Едип затим јурну на оне који су
више ошшрице коиаља, затим се из оранице указаше оклопи, па главе окружили старца и све их поубија, осим једног роба, коме je пошло за ру-
ратника, њихова рамена, груди у оклопима, руке са штитовима, најзад, из ком да се непримећено сакрије".
аждајиних зуба израсте читав одред наоружаних ратника. Угледавши но- Очито, магијска улога "штапа", као фалусног символа, послужиће
вог непријатеља, Кадмо се ухвати за мач, али му један од ратника, кога je психоаналитичарима да у овом сукобу оца и сина, тумачећи елемент "шта-
породила земља, узвикну: - Не лаћај се мача! Чувај се да се не умешаш у па", сагледају разрачун "онемоћалог" оца и скривене, подсвесне намере
међусобну борбу". Међусобно се почеше тући и оста их петорица. Тада "потентног" ривала, сина који жели да заузме очево место поред мајке.
један од н>их "баци на земљу своје оружје у знак мира и ратници закљу-
чише брашско пријатељство. Баш ти ратници које je земља родила из
аждајиних зуба, постали су касније, кад je Кадмо градио Кадмеју, тврђаву 4. Из књижевних извора аншичких иисаца
Тебе са седам капија, његови помоћници". Овде je од значаја да су рође-
ни Спарти, у основи, "браћа", сродници по Земљи, јер су из земље изник- С обзиром на то да je читалац упознат са основном фабулом митске
ли, а од потенције "змијских зуба" - сени душе предака. У наставку Кун приче, у даљем излагању задржаћемо пажњу на неколико важних детаља
каже: "Његова војска je била многобројна и непобедива - а на њеном че-/ овога "митском комплекса" онако како je он транспонован у књижевном
лу су били ратници које je родила земља из аждајиних зуба". ' делу грчких писаца. Реч je о два Софоклова текста: Краљ Едий и Едии
на Колону, о двема Еурипидовим драмама, Феничанке, Махниши Херак-
МИТОЛОГША РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊУ

ло, као и о Есхиловом делу Седморица ирошив Тебе. Реч je о елементима je Едип, који je одрастао на коринтском двору био, заправо, усвојеник та-
поменитих драмских текстова који he нам послужити у каснијем покуша- мошњег краља, на инсистирање Едипово тај исти коринтски гласник, и
ју извоћења једне на начин који ћемо демонстрирати, непредузимане, ет- уједно човек који je на шроиућу примио Едипа из руке Лајевих слугу, ис-
нолошке интерпретације мита о Едипу. прича краљу Едипу и Јокасти све о давном догађају, о томе како Едипа
1) У Краљу Едииу о догађају који се збио приликом сусрета Едина пронашао у гори Китерон:
и Лаја у уском кланцу, Збор обзнањује чињеницу да je Лај усмрћен, "рек- "Угудури на Кишерону нађох ше.
ло се - од неких путника" (СГТ, 1990: 133), да би Јокаста, ту чињеницу Едип:
поткрепила сазнањима до којих je сама дошла (СГТ, 1990: 139 и д.): А чему ши у ова мјесша зайуши?
Гласник:
"Ал' њега (Лаја) - шако ши се гласа - убију
Угори ондје чувао сам сшадо ja.
Једаниуш сшрани луиежи на шроиућу,
Едип:
А чеду (Едииу) ни шри дана не ирошекоше
Од порода, и ножице у глежњу му Зар иасшир бјеше и йошукач за илаћу?
Он сапе, шуђом руком врже у гору Гласник:
Нейроходну ". Ал' шеби, синко, Швоју оно вријеме сиас".

Овде je потребно да се обрати пажња, са митолошке тачке гледиш- Чувши све то, Едип почиње разазнавати смисао опште трагедије
та, на занимљив детаљ, да су у тренутку када je Лај сапео Едипу ноге и по која га je задесила, присетивши се, уз све то, и упозорења делфијског
пророчанства.
слузи отпослао дете у гору на погубљење, од самог Едиповог рођења
протекла само шри дана. У постепеном препознавању догађаја у траге- "Срамоша сшраиша сшиже ме у иовојим'.
дији, Едип, сада већ краљ Тебе, обраћа се Јокасти, несрећној жени и мај- Гласник:
ци Едиповој: С ше судбе, какав си, и име задоби (Едип значи "отечено стопало").
Едип:
"Од Шебе - шако учини се мени - чух,
О; бога ши, од мајке ил' од оца? Каж'!
На шроиућу да Лаја су уморили ".
Гласник:
Па наставља са питањима: M а не знам. Тко ше иреда, боље зна нег' ja.
"A гдјеје мјесшо Шо, на којем збило се? Едип:
Зар од другог ме Прими ши? Не нађе сам?
Јокаста: Гласник:
Ma Фокидом се земља зове, йушови Не, него йасшир други Шебе иреда ми".
Ту сшјечу се из Делфа и из Даулије ".
Гласник потом објашњава како стари и верни Лајев пастир, који му
Един: je Едипа предао, не хтевши погубити дете, врло добро зна и све друге а
"Коринћанин ми Полиб ошац бијаше важне детаље, које je Едип рад да сазна. Кратко време, потом, већ се
А машиДоранка МероГш".
пред Едином и Јокастом појави и тај стари Лајев слуга. Гласник Полибов
Треба се само присетити да се према Гревсовој интерпретацији, прозбори:
Едипова помајка, тачније, жена Полибова, звала Перибоја, док се према "Знам добро, да зна, код на Кишерону ми,
Софокловом делу она назива Мероиа. Како сам Едип, нешто касније, С два сшада своја он, а с једним оиеш ja,
описује догађај који се, уистину, збио на "раскршћу", а у коме je био један Шест иуних се мјесеци кроз шри године
од главних актера? Од ирољећа Για до јесени дружили,
А зими онда гоних ja у обор свој,
"Kad иушем бијах близу оног шроиућа, А у сиит Лајев он. Па нуде, кажем ли
Ту гласник среше ме и човјек на калим', Ja ираво ил' не, да се шако збило шо?
Ваш како велит ши, - a ждријеици возили.
Слуга (Лајев):
И с йуша ме уирављач, а и сшарац сам,
Све силом шераш сшану ". Tu кажеш, ако je и давно, исшину.
Гласник:
Гласник који je дошао са Полибова двора да јави како je краљ Ко- Дерецисада, знашли, дијеше једно ми
ринта умро, односно да обелодани поруку краљице Меропе, која гласи да Tu онда да, йод своје да ja ошхраним?"

104 105
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊУ

Едип:
Овде само упозоравамо на чињеницу, бар из књижевног извора, да
A којеј' мјесшо? Којег бога свешиња?
je дете остављено у гори у зимском периоду, будући да су се слуге два
Колоњанин:
краља у току године по шест месеци дружили, гонећи стада својих кра-
Туд uyuui, куће нема. Сшрашне божице
љева. Иста таква пракса код Срба, бар на трачком простору, траје од У њему - Земље, Мајка кћери - бораве.
Ђурђевдана до Митровдана (8. новембра). Дакле, Едип je био предат По- Едип:
либовом пастиру касније, можда око Нове године: "А зими онда гоних ja А како ј' име свешо, да с' иомолиш знам.
у обор свој" - каже слуга. Како je Јокасти већ сасвим било јасно, да je Колоњанин:
њен садашњи супруг, нико други до њен рођени син, она се повуче у своје Ту народ свезншшм би Еуменидама
одаје, да би, после неког времена стигла трагична вест, коју обзнани је- Њих звао, али другдје друго свиђа се"*)
дан од гласника: "Божанска глава нам Јокасша мршва je". Описујући
призор чији je он очевидац био, пошто се Едип запутио одаји Јокастиној, У фусноти (*) je забележено: "Другдје их друкчије зову. Крсте се
у којој je мртва висила на конопцу, гласник каже: Еринијама (Срђама)", које се срде, свађају. Дакле, ту нараскршћу бораве
кћери мајке Земље, Ериније, а налази се на овом месту и "неотесан ка-
"А сшрашно врисну; као да га води шко, мен", као жртвеник Суђеницама. Нема никакве сумње да се Едип, мито-
На враша срне двокрилне и враша се
Улекла. С врашшща их шргне, навали
лошки посматрано, нашао на истоветном граничном месту, на коме je
Унушра. Госиу објешену видим, једном у прошлости, док je био одојче, одлучено да му се подари нови
Плешеном замком сшегла се. А када je живот, са новим именом: Едии. Додуше, сада се то место лоцира у суп-
Он сйази, јадан силно рикне, коноиац. ротном смеру, на путу од Тебе према Атини, на Колону. Као да je Едип,
Шшо вшиаше, он одријеши, а кукава при крају живота поновно доспео код својих суђаја, које су му одредиле
Код на шлих лежите -, ал' даље гледаши
судбину. О томе говори његово обраћање Креонту: "Већ иусши ме, да
То бјеше сшрашно. Тргне joj из халине
Од злаша иглу, којом саиињала се, йребивам у горама,/ Кишерон гдје je мој, шшо правом раком га/ Намије-
И дигне, удри с' у зјенице очију нише ми жива маши, ошац жив!" Дакле, на том и слично њему гранич-
Ирече, да га оне неће гледаши". ном месту, као месту "прелаза", Едип, уосталом као и његов отац, а и си-
Едип: нови његови, који су игром трагичне судбине истовремено и Едипова
"Ој ви шри сшазе, сакриша oj долина, брапа по мајци: Етеокло и Полиник, такође ће завршити свој кобни жи-
Ој шумо, кланче ши на оном шроиућу, вот, који као некакав урок сустиже све Кадмејце, људе змијског порекла.
Мог oiui крви шшо се с руку мојијех Уосталом, на сличай начин урок сустиже и несрећне кћери оне мајке из
В и найисше, зар мене још се сјећаше"
наше народне песме, у часу када се збива "ритуал прелаза", када их удаје,
Едип (Креонту): па са сватовима крену младожењиној кући идући преко планине и рас-
"Beh иусши ме, да йребивам у горама, кршћа. Уосталом и Менекеј, Едипов деда, a Јокастин отац, сурвавши се
Кишерон гдје је мој, шшо Правом раком га
са бедема Тебе, убио се, такође на синорном месту, на "граници", на којој
Намијенише ми жива маши, оиищ жив!"
je, можда, једном раније и Сфинга страдала.
2) За целину реконструкције мита о Едипу неопходан je шири кон- Колоњанин описује читаву околину, у којој се Едип сада налази, и
текст, осим оног елементарног заплета и трагичног удеса који се везује упозорава га на култну важност "неотесаног камена":
за Едипово детињство и време проведено у улози краља Тебе. Због тога
"Сав овај околишје свеш, а држи га
пемо имати у виду сва три Софоклова дела. У Едииу на Колону Софокле
Посидон часни, уза њ бог вашроноиш -
описује свога јунака како се слеп потуца по свету, будући да je по наред- Промешеј Тишан. Мјесшо, камо сшуйи ши,
би Креонтовој морао напустити Тебу. Кренуо je ca кперком Антигоном у Те земље мједеним се ирагом назива*)
Атину. Дошавши на граничну линију, на раскршће, обрати се случајном Браником нам Ашене. Ближња иоља се
пролазнику, мештанину Колона, са питањем где je он то доспео, и доби Тим вишезом Колоном ешо ионосе".
следећи одговар (СГТ, 1990: 152 и даље):
У фусноти (*) се напомиње: "Причало се, да je у том гају улаз у под-
"Сад, ирије нег' heiu даље, - с шога сједишша земни свет". Едип упозорава: "Ja шријезан а на шријезне (*) не бих на ка-
Ошиди! На мјесшу си, куд je газиш гријех. мен/ Taj свеши, нешесани cjeo!" Дакле, на свети, неотесан камен, као и на

106 107
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

табуисано дрво се не сме седети. А у фусноти (*) се објашњава како се 3) Еурипид нас у Феничанкама нешто ближе упознаје са Јокастином
боговима подземним "не лије вино за жртву него вода с медом". верзијом Едипова рођења, као и њеним описом околности под којима се
одиграо сусрет Едипа и Лаја на ономе митолошком шроиућу (СГТ, 1990:
Едип:
326-327, и даље).
"Из врчева да лијем, шшо йомену их?
Збор: "Ал' сласши иресвоје га, иићу ода се
Три Гиъуска воде из сваког, a шрећи гае/" И сина иосија; кад чедо иосија,
Гријех онда сиозна свој и божју сиозна ријеч.
Збор:
Пасширим' иреда дијеше, да га изложе
"С шри иуша девеш маслинових младица У Хериној дрази, Кишерону на хриди;
Њу сваком руком иокри; - моли молишву! По сриједи глежње ршом - гвожђем ирободе.
Едип: И йошом Хелада га йрозва Едийом.
Ту хоћу да чујем, јер она главно je. Коњари онда Полибови узму га,
Однесу кући, кра/ыщи га у руке
Збор:
Предаду. Она муку мојих шрудова
Tu моли на ше, како Милосшиве их
Под сису себи сшави, мужа увјери,
Зовемо, ирибјегара срца милосна
Да роди. Кад већ с" илаве браде син ми мој
У крило своје Приме, - и шо моли сам
Муж йосша, видје сам ил' од некого чу, -
Ил' за ше други шко, ал' шихо, не дижи
До храма Фебу иође, иишаш намисли
Свога гласа! Тад ошиди, - не окрени се! За родителе, a Лај, муж мој, за сина,
Да] Шако -, Гш ћу уз шебе ирисшаш без сшраха! Ког изложи, бсии дознаш хшједе, да ли жив
Иначе, сшранче, ja бих за ше сшрейио ". Већ није. На исшом йушу, раскршћу
Обојица се срешошеу Фокиди".
Да поновимо: Ериније или Суђенице зову се милосшивима. Њима се
чистим рукама приносе жртве из светог вреда, али се за време тога обре- Овде je важно да се само упозори како су људи, који су узели ново-
да, не сме гласно да говори; исто тако, по обављеном жртвовању не сме рођеног Едипа, били чувари коња. Затим, није Јокаста предала дете слу-
се окрешаши. Kao на погребу, односно као на сваком магијском путова- гама да га погубе, како нас обавештава Софокле у Краљу Едииу, где пас-
њу, које претпоставља прекорачење "међе",раскршћа, upala, огњишша. тир, Лајев слуга, на поставлено Едипово питање: ко му je предао дете,
Гласник описује начин на који je Едип принео жртве оном камену, Лај или Јокаста, каже да je то била Јокаста. Найме, још једном наводим
на Прагу, а затим на чудан и необјашњив начин нестао у подземљу: то место (СГТ, 1990: 145-146). Едип пита:
"А када сшилсе оном Прагу йресмршном (*) "Па она ши га иреда?
Шшо сшубам' мједеним у земљи вријежи се,
Слуга:
До раскршћа на једноме иушељку он
Уз ждријело сшаде дубоко, гдје вјечном се Да, да, краљумој!".
Наш Тесеј и Пиришој вјером заклали; У наставку (СГТ, 1990: 346) сам Едип објашњава свој удес, упозора-
На сриједи сшаде измеђ хриди Торичке
И шуиље крушке а и гроба камепог".
вајући како га je отац бацио у наручје исима:
"УбицаЛају - оцу биши. Јаданја!
У фусноти (*) се објашњава да je овај "ираг иресмршни" уисшину: А кад се родих, сам ме ошац, родишељ
"Пут у подземље, што је био у гају Еуменида". Дакле, ираг je пут у под- Погубит даде, - за душмана држо ме!
земље, у коме живе суђенице, демони; уосталом, према предању, испод Та с мене мријеш му бјеше. Сисе желна ме
прага су и Срби a верујемо и други народи индоевропске културе сахра- Он баци звјерма, да им јадан будем илијен ".
њивали своје претке. Зато се, ваљда, ираг и сматра границам једног и
Овде желим да истакнем једну важну идеју, према којој je Едип још
другог света, унутрашњег и спољашњег. Важно je, такође, што и ово ме-
као одојче одбачен од материне груди, иако je, како сам рече "био жељан
сто носи митолошки потенцијал, обележје одлуке, те има смисао "рас-
сисе", што ће послужити Пелегрину за једну од Фројда другојачију, пси-
кршћа". Тачније оно има истоветну митолошку функцију као жраскршће
хоаналитичку интерперацију мита о Едипу. Дакле, Едипа отац баца зве-
у гори Китерон, на путу за Даулиду и Делфе, на коме су Лајеве слуге тек
рима у наручје, што je очита алузија да се на раскршћу налазе пси, можда
рођеног Едина предале чуварима коња краља Полиба.

108 109
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

они који прате троглаву Хекату. Најважније je, међутим, да je то била од- обећана. Тако je и у Илијади одабрана за жртву Агамемновова Ифигени-
лука оца, Лаја, да буде бачен псима. Оглашава се сада и збор, који упозо- ја која je зрачила чедношћу, a још никоме није била обећана.
рава шта се детету може догодити: Збор даје на знање како je Едип, убивши Лаја, па затим крећући на
"Пресвеша шумо, дивљачи иуна
пут ка Теби, на самом улазу у град решио загонетку што jy je Сфинга
Ој Аршемиде зјено, Кишероне нам аьежни, сваком пролазнику поставляла. А затим, описује начин како се несрећни
ЕдиГш, на смрш изложена, Пород Јокасшин, Едип оженио Јокастом и са њом изродио децу, и тако се незнано уплев-
Из куће бачено чедо, злашном саиешо иглом. ши у злочин и родоскрвнуће. У гласниковом опису распореда Полинико-
Никада да ми ошхранила нијеси ". ве војске, која je дошла да освоји Тебу, на чији су престо једнако право
Алузија на "Китерон снежни" указује да je Едип размењен на рас- полагали и изгнаник Полиник као и његов брат Етеокле, значајан je je-
кршћу у зимском периоду, дакле, по свему се родио у зимском годишњем дан детаљ, опис знамења, или симбола на штитовима војски. Једно од тих
добу, које се митолошки дефинише као "хтонски" период. Пророк Тире- знамења односило се управо на митско порекло, на историјат трагичног
си) а у свом обраћању Креонту наговештава како се, према древној мито- удеса кадмејске лозе. Гласник објашњава Јокасти, краљици Тебе шта je
лошкој стратегији мора намирити крв за крв, с обзиром на онај прастари видео под зидинама града, у табору њеног сина Полиника:
грех. Читаоцу je, найме, познато, да je Кадмо у потрази за својом сестром "А швој Полиник к врашим' срну Бунарским,
Еуропом, коју je отео Зеус, застао на месту где треба да се оснује Теба. На шшишу иошнијански ждријеици су му знак".
Ту je убио змаја, чувара Арејевог светог извора, који му беше усмртио
Дакле, коњи су за Кадмејце изражавали неки дубљи митолошки
људе из пратње. Тада су од посејаних змајевих зуба изникли људи, Сиар-
смисао, у реченом примеру у значењу симболичке заштите. Адраст, ме-
ши, од којих je неколицину Кадмо задржао. Од тих Спарта, дакле, воде
ђутим, иначе Полиников тает има друга знамења:
порекло Тебанци. Тиресија злослутно наговештава, како богови траже
да неко из владајуће елите, Кадмов потомак, из лозе која се разгранала "На седмим врашима Адрасшо бщаше,
од људи изниклих од посејаних змајских зуба, мора да страда да би се Са гуја сшо на шшишу има Хидре лик,
У лијевој држи он Шу дику аргивску,
моћни бог Ареј задовољио. А граду исиред зида ждраљем грабе ши
"Tajмора на лежају, гдјено бјеше змај, И носе змије нашу децу кадмејску ".
Син земље, чувар врушка Дирке, заклан мријеш,
Ко жршва крвцу земљи иодаш Кадмовој Найме, како се војске спремају за одлучан бој, да би земљи испору-
Рад Аресове срибе, бијеса сишрога, - чиле крв и на ирационалан окршај са циљем уништења живота, симболи
Он за смрш змаја, чеда земље, свеши се. су, доиста "хтонског порекла": мишски коњи, змајеви или змије, лавље
Па учинишел', Арес ће иомагаш вам. слике, хидре и ел. Видимо да су "змије наша деца кадмејска", симбол свих
Плод за илод, за крв крв кад људску добије
Кадмејаца, људи насталих од Сиарша, чије семе представљају зуби Змаја.
Земаљска груда, склона биш he зем/ьа вам,
Шшо некад класјем - кацигама злашнијем, Исти смисао открива и један мали детаљ из Етеоклове поруке коју са ку-
Да - јуначкијем усјевом иробуја сва. ле Тебанске прослеђује аргивској војсци, коју предводи његов брат По-
Син рода, из чељусши змајске, мора мријеш. линик. То се десило после прве битке у којој није било победника али je
Од рода, оне сјешве, осша само ши, зато велик број мртвих остао на попришту:
Крв чисша ио машери и ио оцу свом,
А с Шобом синци ши. Ал' Хемон жени се, "Ви, Аргивци, оканише се боја шог,
То од смрши га брани, - самац није већ; И врашише се, косши не иушшајше шу!
И ако не вјенча се, љубу ими он. Та досшаје и ово крви змајевске".
Но ово ждријебе граду иосвећено je.
Смрш његова ће домовину избавиш". "Змајевска крв" je крв потомака Кадма, који се међусобно уништа-
вају под зидинама Тебе.
Овде je значајно да се упозори како Креонтов син не може бити 4) И Еурипид се у Махнишом Хераклу дотакао неизбежног питања
жртвован, јер се, према грчкој митологији, у улози жртве не сме појавити прагреха кадмовске лозе. Овде приносимо упозорење Амфитриона (СГТ,
онај који je "нечист", који није невин. У такве, "нечисте" узимају се и за- 1990: 404) и Збора, који трагедију Тебе доводе у везу са историјом на-
ручени, обећани људи, младићи и девојке. А Хемону je Антигона била станка града, чији je утемељивач Кадмо. Митско и религијско сагрешење

110 111
МИТОЛОГША РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

почињеоногачасакадајеКадмо убио змаја, чувара Арејевог светог изво- на одговарајуће митске паралеле грчког и српског културног твораштва
ра. Према митолошкој идеји континуитета, кривица и удес који су једном у равни књижевности. Дакле, има ли у нашој народној, епској књижевно-
у прошлости почињени, филогенетски се преносе са колена на колено. сти каквих поетских "одзива" на древни грчки мит, односно на књижевна
Амфитрион: дела славних трагичара, или су пак, и наша дела са истим мотивом, као и
"У Теби удоми се, гдјено усјев жив грчка, поникла на истом прастаром материјалу, који je у темељу и грчке
Из земле ниче; Арес на број мало их и српско-словенске културе. Несумњива je чињеница да je поетско творе-
Пошшедје, - дјеце дјецом они оилоде ње код нас млађег датума. Међутим, овде је значајно да се уоче специ-
Град Кадмов ". фичности, односно да ли се једна тема, литерарно транспонована код
У објашњењу се наводи: "Од змајевих зуби, што их посија Кадмо; грчких трагичара, наслања на идентичан митолошки слој у традицији
српског народа?
кад су дивови никли, побише се, а оста их неколицина" (СГТ, 1990: 422).
У нашој народној књижевности постоје, бар према Вуковим збир-
Збор: кама, три варијанте једне те исте судбине митског јунака, који je код Гр-
"Моги града, зида MOJIIX, ка фиксиран за Едина. То су народне песме: Наход Симеун, Оиеш Наход
Змијско гдјено никну сјеме -
Са шшишом чеша. Земљу шу
Симеун и Наход Момир. Желимо да изложимо најзначајније детаље. Фа-
Сву намрије дјеце нам дјеци була Находи Симеунаје следећа: старац калуђер, поранио je на Дунав, не
Та свеша шебанска зјени. би ли се хладном водом умио.
Двог брака једна иосшељо,
"нађе сшарац сандук од олова, Не шће даваш чедо на дојиље,
Ушебе смршник леже и бог Зевс.
исшурила вода йод обалу ". eeh га рани у свом намасширу".
До лога се неви (невесши) докраде, ***
"Кад ошвори сандук од олова,
Toj Персејевој унуци " (Алкмени) (СГТ, 1990:413).
ал' у њему блага не бијаше, "Кад je била чеду годиница, -
Херакло: eeh у њему једно мушко чедо, колик' друга од шри годишще!
"Oj Кадмов крају, цијелироде шебански, чедо мушко од седом данака. Кад je било од шри годинице,-
Осшрижшие се, жал 'Ше, дјеци дођише Из сандука чедо извадио, колик' друга од седам година!
На у кой!" (СГТ, 1990: 421). йокрсши га у своме намасширу, А кад било од седам година, -
лијеио му име нађенуо, колик' друга од дванаесш л>еша!
5) И Есхил je у својој драми Седморица ирошив Тебе упозорио на нађенуо: Наход Симеуне. Кад je било од дванаесш љеша,-
поменути митолошки континуитет сагрешења Кадмовог. Стога наводи- колик' друга од двадесеш година!"
мо само тај детаљ, из треће строфе (Есхил: 137-138):
Као што нам казују бројни митолошки извори, хероји имају необи-
"Сшрасш безумна ионесе га, чан живот, изузетну снагу и веома брзо стасавају. Тако и Херакле, на
сам он себи роди судбу: пример, али и наш Наход Симеун. Индикативно je да je калуђер прона-
син му Едии оца уби,
йа обљуби мајку своју, шао дете старо седам дана. Едип je био стар шри дана када je прешао у
свешу њиву где сам ниче руке коринтског пастира. Овај и други митолошки бројеви јављају се и
он засеја семенам крвавим! иначе у нашој митологији. Поред броја шри, ту су и седам, дванаесш,
Заслешьене веренике иешнаесш. Такође je од важности да je дете пронашао калуђер, и да га je
грешно сведе безумншишво ". одмах крсшио. И Едип je, найме, на "раскршћу" био крштен, добио je
име: "Едии" - по "отеченом стопалу". У нашој песми, такође, с обзиром
на затечено стање детета - тачније, оно je овде "нађено", име кореспон-
5. Паралеле у сриској еиској књижевносши дира са српском традицијом, према којој се мушком детету нађеном на
раскршћу" даје име "Најден" - што je старински назив, уобичајен у тра-
Како намеравамо да у интерпретации мита о Едипу пођемо од јед- Дицијској, народној лексици, или "Наход" - модернија језичка и књижев-
не, држимо, нове теоријске претпоставке, найме, да га сагледамо на ет- на варијанта. Што се "реке/мора" тиче, као топографског појма, у коју je
нолошкм материјалу српско-грчке традиције, о чему je већ било речи, Дете "бачено", према оној другој верзији грчког мита, како смо видели, и
потребно je, пре но што се одважимо на тај корак, да скренемо пажњу и сам je Лај сместио Едипа у ковчежип, пустивши га низ реку, односно у

112 114
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊ:

море, да би га, потом, нашла Перибоја, жена краља Полиба, која je, фин- "Када насиш година десеша,
гиравши порођајне радње, као да je тек родила, магијско-митолошким "Гледа њега будимска краљица,
на ум иаде Наход-Симеуну када згледа Наход-Симеуна,
поступком дала детету нови живот. да он иде своме намасширу; она виче шанану робињу:
У случају наше епске песме догађа се то исто, само што проналазач он йовраши својега ђогаша. 'Живо иди, шанана робињо,
детета није ни жена (Перибоја/Меропа), ни чувар коња, ни роб краља Једно јушро бјеше уранио йод јунаком уваши ђогаша,
исиод града бијела Будима.
Полиба, већ je то калуђер, који очувава исту митолошку улогу "епифа- кажи њему: 'Краљица ше зове,
Одрасшао je Наход Симеуне, нетшо шебе има говориши ".
нијског бића", с том разликом што у српској верзији "срећни проналазач" a љеииш je од сваке ђевојке"
добија хришћанску ауторизацију, будући да je митска легенда дошла у ру-
ке народног казивача у доба када je извршена христијанизацја. И још не- Дакле, судбоносна жена коју на свом путу сусрепе Наход, баш као и
што, наш je мит патријархализован. У песми се говори како je Наход Си- Едип у грчком миту, јесте краљица. Наш je народни лесник српском На-
меун у учењу надмашивао све манастирске дечаке. Међутим, једном у иг- ходу дао и естетско-еротску димензију, док грчки мит има у виду херој-
ри, баш као и у Едиповом случају на коринском двору, њему се догоди ску црту. Тек у другој верзији Находа Симеуна долази до речи херојски
нешто непријатно. лик нашег митског јунака. У првој верзији, међутим, Наход je по своме
"мани бјеху ђаци намасширски, Оде Симо у своју ћелију, изгледу лепо стасали младић, a краљица свесно настоји да га придобије
иа говоре Наход-Симеуну: йа узима часно јеванђеље, као мушкарца. Једина паралела са садржајем Софоклове трагедије je у
'Симеуне, јадан находниче! чаши Симо, а сузе йросииа. томе, што je и Јокаста била задовољна Едином као мушкарцем. То се мо-
Tu не имаш рода ни Племена, Долази му ошац игумане, же индиректно закључити на основу једног детаља из Софокловог дела,
ши се не знаш од рода каква си, йа он Ниша Наход-Симеуна:
када je Јокаста, већ сасвим свесна да je са Едипом у инцестуозном односу,
шебеј' нашо сшарац игумане 'Шшо je шебе, Симеуне сине,
у сандуку води йод овалом'. ше ши рониш сузе од очију?'" покушала сипа да утеши, говорепи му да се не брине превише око пита-
Мучно бјеше Наход-Симеуну, ња: није ли можда у браку са мајком, јер су у сновима многи видели да су
спавали са својом родитељком. Дошавши у краљичин двор, Симеун бива
Дакле, у овој приповести Наход Симеун не иде по савет у проро- лепо угошћен, а затим се догоди све оно и онако како то веп бива у слич-
чиште, уосталом, он je у манастиру, тако да му бољега пророка нема од ним приликама.
игумана. Он ту дознаје све што je потребно, тачније онолико колико и "Сједи Симо, иије рујно вино,
сам игуман зна. Он моли игумана да му подари коња и тако крене у свет вала шебе ноћииш с краљицом,
ал' не може госиођа краљица, и обљубиш будимску краљицу!'
да тражи своје родитеље. Иако je игуману било жао што се мора растати већ све гледа Наход-Симеуна. Симеуна вино йреварило,
од вреднога ђака, он му приправи прикладне хаљине, даде новце и коња Код je ноћца била омркнула, рухо скиде, леже са кршыщом,
те Симеун крену на пут. Ходао je тако "девет година". У нашој традицији шад краљица рече Симеуну: ше краљици обљубио лице".
'Скидај рухо, незнана ксиТшно,
број "девет" има динамичку и, мање-више бесциљну конотацију у трага-
њу јунака, док je број "десет" број када се митолошки извршава и окон- у
јутру, већ сасвим отрежњен, Симеун види шта je урадио те хтеде
чава трагање, постиже циљ, и престаје даље лутање. Све се "смирује",
одмах да пође даље, мада га je краљица задржавала. Наход je урадио ка-
"заокружује", што симбол десеш у основи и имплицира - неко савршен-
ко je наумио. Но, виде успут да je заборавио код краљице своје свето је-
ство, метафизичко заокружење. Тако je уосталом и у грчкој традицији. ан
^еље, те се врати будимској краљици. Тамо je затекао како краљица
Найме и Деметра je девеш дана бесцшъно трагала за Персефоном, да би, на кули чита јеванђеље.
према Хомеровој химии, пронашла кћер тек десешог дана: "Али код joj je
сјајна већ десеша сванула зора,/ Среше се Хекаша с њом.../ Te joj јављајућ' "она чаши часно јеванђеље, Узо час га рода иошражио!
рони сузе низ бијело лице.
вијесш, Проговори" (Хесиод, 1975: 54). Тако и у нашој народној песми. А у гори дошо Будима
Рече Симо госиођи краљици: и ноћио с госиођом краљицом
Све се окончава на путу за манасшир, као што се у Деметрином случају 'Дај, краљице, часно јеванђеље!' и краљици обљубио лице!
појављује Хеката, коју Деметра сусреће. Међу овим детаљима, очито, по- Одговори госиођа краљица: Tu си своју обљубио мајку!'"
стоји дубља митолошка паралела. 'Симеуне, дуга јадан био!

У јеванђељу je, найме, било записано порекло Симеуново, као и


разлог због којег се он одважио на пут, трагајући за својим родитељима.

114
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧРн.

Функционално, јеванђеље овде има исту улогу као и пророчиште, найме, Управо je овога дечака сад нашао патријарх Саво, који je рано кре-
оно je хришћанска паралела митском Делфијском пророчишту, будући нуо у лов. Пошто не улови ништа, по повратку у манастир наће у мору
да се у оба случаја открива истина. Дознавши истину Сима се горко ис- сандук са дететом. Крстио га у цркви, и надену му име: "Наод Симеуне"
плакао, и донео одлуку да се врати свом манастиру. Плачући, сав очајан Желим да подсетим на речи дечакове мајке, да je "хранитељ" исто што и
рекао je игуману да je "у за час рода йошражио". Саслушавши свога шти- "родитељ", као и на један други, не мање важан детаљ, найме, да се према
ћеника игуман уради следеће: бројним традицијама, "копилад" остављају на раскршћу или, као у срп-
ској традицији, закопавају у земљу, па су на тај су начин магијско мито-
"отвори пшеницу ироклешу, и у риби кључеве нађоше,
лошки повезана са водом и земљом. Найме, када у селу дуго не престаје
ђено лежи вода до колена, доказаше сшарцу игуману.
Игуману на ум Гмде Симо, киша, верује се да je нека девојка, родивши "копиле", закопала живо дете
и ио води гује и јакреии,
Симеуна баци у шавницу, йа он узе кључе од шавнице, у земљу. Киша дакле лије све дотле док не ископа дете из земље и избаци
йа зашвори шавницу ироклешу, ше ошвори ироклешу шавницу, га на површину.
кључе баци у шихо Дунаво, у шавници воде не имаде, Кад je одрастао Наход Симеун, патријарх му објасни да он није ње-
йа je сшарац шихо говорив: ниши гмижу гује ијакреии;
гов отац. Опреми га богато, даде му његове књиге и хаљине, новац и ко-
'Kad изшили кључи из Дунава, у шавници сунце огријало,
Симо сједи за сшолом злашнијем, ња и посла га да тражи родитеље. Шта се у међувремену догодило на
Симеун се грија оиросшио!'
Тако сшаде за девеш година. у рукама држи јеванђеље" двору у граду Јању, где je живео онај цар, а и мајка Симеунова?
Када насша година десеша, "а кад дође баш у Јања града, осиш сама царица госиођа,
а рибари рибе иовашаше (Караџић, II, 1969а: 43-47). у Јању се царе йресшавио, осша сам у бијелу двору ".
йресшавио, и саранили га,
Овде je дата комплетна представа, слика животног свршетка Симе-
уна, који има занимљиву паралелу са Едиповим скончањем на Колону. Царицу су многи просили. Алузија на фрагмент из Одисеје, у коме
Найме, обојица иако у свој својој физичкој слеиоћи/ мраку, због врлина Пенелопу вазда просе, но она не пристаје верујући подсвесно да Одисеј
савести, јер су се покајали, увидевши свој големи грех, доживљавају ду- није страдао у Троји. Са гледишта психоанализе и овде би се могла про-
ховно иросвешљење. Симеун постаје светац, Едип силази у Хад. Мећу- напи извесна паралела у инцестуозној тежњи мајке да ступи у однос са
тим, то што се овде издвајају два различита митска света, найме, Симеун сином, будући да ће одабрати најбољег, тј. најхрабријег, чиме се искљу-
одлази "Горе", Едип силази "Доле", одлази у Хад, происходи из две раз- чују два друга важна елемента у избору: лепота и старост мушкарца. Она
личите митолошке екстраполације, два различита извора. Док je грчки je просцима поручила да се сви сакупе, а да he она бацити са бедема злат-
јунак Кадмејског порекла, те у његовој природи струји потенција змиј- ну јабуку. Ко буде кадар да je ухвати тај he се њоме оженити. Иако je по-
ског, тако да je његова Природа хтонско-матријархатски обојена, тако да вод тривијалан, митолошки се остварује иста функција. Онај "највешти-
Едипа штити Хеката, односно Еумениде, српски Наход je статусно гледа- ји" симболизује атрибуцију "најбољег".
но такође краљевског порекла, али хришћанске духовности, која je на " Ту се деси Наод Симеуне, ше уграби злаћану јабуку ".
социјалном плану бранила патријархално начело, култ Неба. Найме, Си-
меуна штити калућер а не Еумениде, мушкарац му постаје једини роди- Венчали се, али после шри недеље, долази до преокрета, чиме се
тељ, баш као што je и Атена роћена из Зевсове главе, без мајке, чиме се симболика и митолошки садржај броја шри, не смеју занемарити. Найме,
оличава патријархални принцип. Дакле, слепоћа Едипова има своју пара- Симеон je кренуо у лов, а царица оставши у кући наће одећу и књиге Си-
лелу у "тамници" - која je мрачна, и у којој je Симеон доживео иросвеш- меуна, те joj би јасно да je њен венчани муж, заправо њен рођени син. Ка-
Да je Симеун дошао из лова, она му сузних очију рече:
љење. Ύ његовој je одаји светло, попут светла које се појављује у часу
Едипова силаска у Хад, у царство Еуменида. "'Чедомоје, Наод-Симеуне, јер си своју обљубио мајку
У другој верзији песме Оиеш Наход-Симеун (Каранић, II, 1969а: 47- да врло си богу сагреишо, у незнању, моје чедо драго!'".
50), говори се како je неки цар однеговао једну девојку, али са намером И у овој верзији Симеун одлази патријарху Сави, коме се поверава.
да je задржи за себе; потом jy je силовао, те она роди сина. Иатријарх сазида камену кулу у коју баци Симеуна, a кључеве од ћелије у
"ал' га мајка неговаш не може, иа га баци у шо море сиње: море. "Прође време шридесеш година". Тада су рибари у уловљеној риби
већ му сави књиге и кошуље, 'Носи, море, са земље неиравду!' пронашли кључеве, које предаше патријарху, који тада отвори тамницу:
йа га зали у олово шешко, Ранишел, je како и родишељ'".
'ал' се онде Сима йресшавио, йресшавио, и иосвешио се".
ИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

Тако je постао светац, уосталом, као и Едип. "Цару г' Тодор на коња dodaje, у скуш десни коласше аздије,
цар je леио чедо иривашио
Tpeha песма: Наход Момир (Караџић, II, 1969а: 99-107) карактерис- шрийуш га je лицем целивао"
тична je по бројним другим детаљима, нимало безначајним, бар када je Дакле, ставља га на десну ногу, као кум на крштењу/стрижењу а за-
реч о једној новој могућности митолошког тумачења судбине Едипа. тим га магијски шри пута љуби. Царица се обрадовала:
Найме, окосницу песме чини један низ посебних момената. Српски цар
Степане, који живи са царицом, има кћер јединицу, чије je име Гроздана " 'Благо мене до бога вишњега! иромешну га кроз недра свилена,
Љеишега ши лова и не шражим'. да б' се деше од срца назвало "
веома индикативно. Найме, имена сличног репертоара дају "нови кумо- Однесе га у госиодске дворе,
ви" оној деци, која се због магијског продужења живота износе на рас-
кршћа. Намерник који на раскршћу пронађе такво дете, даје му име по Тада су замолили Тодора везира, који je дете са земље подигао, да
више обичајних, магијско-митолошких основа: или име етимолошки од- буде његов "кум". Дакле, кум je онај који дете пронађе на раскршћу. То
говара самој околности, найме, да je дете једноставно "нађено" - Најда, значи, да су цар Стјепан и царица имали за своју кћер Гроздану, неког
Најдан, односно Наход, или je име повезано са демонским животињама - другог кума, или пак, уколико су им деца умирала, могупно je да je и Гро-
Вук, Вукадинка, или са биљем које стоји у митолошкој вези за демон- здана, по старом обичају била "изношена на раскршће", па je у том слу-
ским ишицама, али и са змијама/змајевима - који чувају винограде - Гроз- чају било двоје различитих кумова. Разуме се, ова je претпоставка утоли-
дана, Грлица, или са карактеристичним a магијским предметима, који су ко смисленија што цар Стјепан, пошто je дете пронађено, одмах саоп-
чврсти, отпорни, те магијски сугеришу стаменост новорођеног детета - штава да ће кћер Гроздана добити брата. Дакле, обоје, Гроздана и Мо-
Гвозденија, Гвоздей, Стамена, Стојан, Стоја и ел. У нашем случају девој- мир, јесу брат и сестра по магијско-митолошком начелу, јер су изношени
ка се зове Гроздана. Краљ je био иешнаесш дана у лову а да ништа није на иуш, односно раскршће. О томе сведочи име Цареве кћери.
уловио. И сам број йешнаесш, има митолошки основ; то je доба преокре- Овде je значајан још један детаљ: царица je провукла дете кроз нед-
та, и везује се за време иницијације и са ритуалима прелаза, али то je и ра, што je магијски поступак чији je цил, да нахоче остане у животу, од-
половина месеца, његова мена. Дакле, на повратку цар: носно реч je о фингираном рођењу тога детета. Тако je, уосталом, радила
"нађе чедо у гори зелено]' а виновом лозом иовијено" и Перибоја, или Меропа - у сваком случају жена краља Полиба - према
у виново лишће завијено, једној од верзија мита о Едипу, када je у мору пронашла ковчежип са
Едипом, претварајући се, затим, како су je у шипражју спопали порођајни
Цар се зачудио и поставио себи питање: болови. У нашем случају дете je добило име Наход Момир, дакле, Haj-
"ил' je чедо досадило мајци, ил' су виле чедо иодмешнуле? " ден. И у овој верзији легенде указује се да je дете неуобичајено брзо расло:
***
ше je њега осшавила мајка "одрасшао од иешнаесш љеша, као друга од шриесш година ".
ил' je кума кумче изнщела "Сшаја царе лешњи дан до иодне,
да цар крсши и да га дарива, не би л' гди ко чеду изиишо "
Међутим, трупа везира није гледала благонаклоно на статус који je
У случајевима, када се дете "износи" или, индикативним народним наход Момир имао код цара те науме да на Цвети, уз свестрани приста-
жаргоном казано: "врља на раскрсје", мора се то обавити рано ујутру. ак кума Тодора, Находа омразе пред царем. Уочи Васкрсенија, ставите
Уосталом, сви облици "стрижења", "шишања" и "крштења" обављају се којекакве траве у пиће, те напише Момира, да би га, тако обамрлог, кум
"док дан иде напред". Значајно je да се апотропејско средство, које шти- ί одор неприметно однео у одају сестре Гроздане, са намером да их цар
ти дете од напасних звери, овде имплицитно доводи у везу са змијом, чу- лутру затекне у недозвољеном, инцестуозном односу. За ову неверу ку-
ма Тодора се каже: > vy у
варком винограда, на шта упућује управо чињеница да je у виновом лиш-
ћу увијено и лозом повијено. Пошто до поднева нико не наиђе, Цар Сте- "А беседи Тодоре везире, (кум HeeepHUr вера ϊα убила!) »
пан нареди Тодору везиру да боље загледа ово напуштено дете.
daj га мене на коња вшиеза!'" cv
С л ТаК° С6 И ДОГ°ДИЛ0' те Je Ч3? наредио да се обеси Наход Момир, jep
"А ко чедо буде мушка глава, У му везири рекли следепе:
Запажамо да се и овде провлачи присуство патријархалног начела: "Цар' чесишши, сунце огрејано, рођенога браиш и сестрицу;
мушка глава je на цени. Цар, који je имао кћер јединицу, обрадова се што ши Момира држиш и Гроздану, Момир л>уби сесшру Гроздијанку "
he Гроздана добити брата. И како то бива у песми:

11« 110
МИТОЛОГИЈ A РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

Занимљиво je како je и где цар наумио да Момира обесе. Он нареди: начин, као што су млада, иначе, дрва, на којима су обешени злотвори, а
са њим управо неверны кум Тодор, одједном постала суха.
"Брзо ид'ше два џелаша млада, у градину у сувој давини,
Само указујемо на могућну митолошку паралелу са Ифигенијом, ко-
на чардаке, гди Гроздана снова, шшо но се je дрво осушило
увашише Наода Момира, има време шри године дана, i а недужна биважртвована и то у рату који не води њен отац, Агамемнон,
водише га ше га обесише ниши лисша, ниши цвешом цваши!" већ Менелај, а повод избијања Тројанског рата je отмица Менелајеве су-
пруге Хелене. Ифигенија, дакле, не страда на прави начин, већ бива
Дакле, дрво за које he Момир Наход бити обешен, шри године не склоњена у Деметрином храму, поставши њена службеница: "A ja ши -
цвета, и носи карактеристичан назив: давина. Када je Момирова сестра ондје бјех и видјех - велим сад:/ Кћи швоја очишо иолешје у небо" (СГТ,
Гроздана сазнала за његову смрт и сама се обесила. Царица je издејство- 1990: 476).
вала да неверие везире цар, такође, обеси. Шта се потом догодило?
"Чуда невиђена: a највише Тодоре везире,
давина се сува йодмладила кум неверии, вера га убила "
ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ МИТА О ЕДИПУ
и зеленим улисшала лисшом ***
ч бијелим уцвашила цвешом. "Сшаде царе иросииаши благо, /. Психоаналишичко шумачење
обоје се деце иосвешило, ше сарани двоје деце своје.
йосвешн се Момир и Гроздана; На Момиру зелен бор никао, Класична, Фројдова интерпретација
иа одоше йод јелу зелену, на Гроздани винова лозица,
ал' зелена усанула јела, савила се лоза око бора,
иоцрнило девеш везирова, ко сесшрина око браша рука " Основи Фројдове интерпретације мита о Едипу налазе се у Тумаче-
њима снова (Фројд, 1969). Фројд полази од претпоставке да Софоклова
У ово] верзији српске песме уочавамо неколико индикативних дета- трагедија Крал, Едии и данас још изазива исто узбућење као и код старих
ља. Најпре, дете, односно Момир, било je изнесено на раскршће, о чему Грка, закључујући како "мора постојати неки глас у нашој унутрашњо-
говори и само размишљање цара. Найме, оставила га, може бити мајка, сти, који треба да призна присилну снагу судбине у Едипу". Деца, као и
али и кума са цшъем да га "цар крсти", jep je познато, да се новорођен- одрасли у своме подсвесном осећању носе Едипов комплекс и комплекс
чад, у случају када деца у породици умиру једно за другим, износе на рас- оцеубиства. Родитељи играју главну улогу у инфантилном душевном жи-
кршће, како би их пронашао какав намерник, који, у лику срећног чове- воту свих каснијих психоаналитичара. То произлази из двоструког, амби-
ка, постаје нови кум. О томе говоре и речи Цареве. Затим, како смо при- валентног односа детета према родитељима: (а) заљубљеност у мајку и (б)
метили, тешко je претпоставити да цар и царица нису имали проблема са мржња према оцу. Деца, међутим, "несвесно" осећају овај свој амбива-
својом децом, о чему говори и само магијско име њихове кћерке, Грозда- лентан однос, док психонеуротичари то осећање носе у врло наглашеном
на, за које се поуздано зна да припада оном репертоару имена која су ре- облику. "У потврду овога сазнања предао нам je стари век једну легенду,
зервисана за децу пронаћену на раскршћу. Осим уколико проблем није у чија општа и потресна снага може бити схваћена само ако хипотеза у ве-
самој језичкој магији, найме, Момир je пронађен "у виново лишће завије- зи са психологијом деце, коју сам изнео, има исто тако општу важност"
но,/ а виновом лозом иовијено,/ ио лицу лисшом иокривено", што ствара (Фројд, 1969: 264). У наставку Фројд каже: "Да je мит о Едипу поникао из
алузију о будућем тандему са "сестром" Грозданом, најзад, како би на једног прастарог материјала сна који има за садржај оно мучно сметање
Момировом гробу изникао бор кога ће обавити "винова лоза", изникла односа према родитељима, изазвано првим бућењем сексуалности, за то
на Грозданином гробу. се већ у тексту саме Софоклове трагедије налази миг који се не може по-
Укажимо на још један фрагмент из сложеног ритуала "стрижења" грешно разумети. Јокаста теши Едипа коме још није све објашњено, али
деце у обичајној пракси српског народа. Када кум посече косу детета, а који je забринут jep се ceha изјава пророчишта, као што помиње један
то бива ујутру - "док дан напредује", тада кум, односно мајка, стави уво- сан какав толики људи сањају а да, како она мисли, ништа не значи".
јак одсечене косе у какво "младо а родно дрво", како би симболички и Фројд скреће пажњу на то место у Софокловом Краљу Едииа (Едип,
магијски дете расло са овом младицом. У песми која je предмет анализе, 1948: 221), када Јокаста Едипу саветује:
догодило се то да je Момир, а затим и Гроздана, скончала на "сувој дави- "Најбољи, ио могућсшву, живош без бриге.
ни", на дрвету које je већ три године суво, да би се затим на волшебан на- А брака с мајком немој ми се бојаши,
чин дрво подмладило. Према магијском систему, догодило се то да je не- jep многи већ су људи у сну видели где
дужна и невина смрт двоје младих преокренула вегетабилни ток, на исти с мајком легоше".

19П 121
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

Како Фројд објашњава природу овога мита? "Сан о сексуалном оп- ном путу", најзад, како смо више пута упозоравали, све се одиграва на
штењу са мајком имали су исто тако онда, као што га имају и данас, мно- "раскршћу". У грчком изразу odos shiste не значи у стриктном смислу "ук-
ги људи, који о њему причају негодујући и запањени. [...] Прича о Едипу штање", при чему се има у виду пресецање под правим углом два пута ко-
јесте реакција фантазије на оба ова типична сна". Исто тако, са гледишта ш творе, потом, четири, већ je реч о "рачвању путева" или о "раскршћу".
реципијената, публике, а поводом пријема и доживљавања позоришне Немци то место из Софоклове трагедије преводе као "Dreiweg", или
представе Крал, Едии, Фројд примећује: "Зачудо je што Софоклова тра- "тропуће". Коломан Рац, такође преводи поменуто место као "тропуће".
гедија не изазива код слушалаца љутито одбијање. [...] Јер она je у основи Још једном наводимо Јокастину изјаву о томе како je Едип страдао:
један неморалан комад, она уништава моралну одговорност човекову, "Ал' њега - шако ши се гласа - убију
показује божанске силе као редитеље злочина и немоћ моралних тежњи Једаниуш сшрани луиежи на шроиућу,
човекових које се опиру злочину" (Фројд, 1969: 270 и даље). А чеду ни шри дана не ирошекоше".
Дакле, ствар je у томе што и сам гледалац, односно читалац, мисли
Немачки превод:
Фројд, не реагује на тај морал "већ на потајни смисао и садржину бајке.
Он реагује тако као да je самоанализом познао у себи Едип-комплекс [...]. "Den Koenig, wie die Sage ging, ermorden
Реагује као кад би се сећао својих жеља да уклони оца и да место њега Auf fernem Dreiweg unbekannte Raeuber einst;
узме мајку за жену [...]. Он разуме глас лесником, који као да хоће да му Den neugeborenen aber, nicht drei Tage Zeit" (Sophokles: 41)
каже: Ти се залуд опиреш својој одговорности и изјављујеш шта си Код нас су, дакле, уобичајени изрази: "распутница", "тропуће", "рас-
учинио против зличинских намера. Ти си ипак крив јер их ниси могао кршће", "раскрсје", али и "тромеђа", "морепутина". Психоаналитичари,
уништити; оне још постоје у теби несвесно'". међутим, овај "ужљебљени пут" доводе у везу са "женском сексуалнош-
Шмитбауер замера Фројду што се психоаналитичар није позабавио ћу". Уосталом, место у трагедији je тако описано, као да, доиста, за Еди-
изворним значењем мита о Едипу, већ се озбиљно задржао код једног, и па није било другог излаза. Све то упућује на закључак да су се сусрели
то литерарно транспонованог сегмента Софокловог дела. Стога je, пре- управо на месту где се два ужа, локална пута спајају, чинећи један шири,
ма Шмитбауеру, потребно "вратити се самом извору", будући да су "Фројд магистрални пут. Психоаналитичари су то место "рачвања путева" ин-
и многи психолози остали искључиво код каснијег, у многим поједи- терпретирали у хамлетовском смислу, найме, тако као да се код Едина
ностима самовољног текста Софоклове трагедије" (Selim., 1970: 10). већ јавља "сумња", односно да би обојица, Едип и Лај, могли без борбе да
наставе свако својим путем.
Позивајући се на симптоматичне снове својих пацијената, посебно
Остали психоаналитички покушаји тумачења на некрофилии сан једног од њих, Абрахам у интерпретацији иде даље од
Фројда. Следи садржај поменутог сна. "Мајка ми je умрла и ja сам учес-
1) Карл Абрахам, следбеник класичне теорије Сигмунда Фројда, по- твовао у њеном покопавању. Удаљавам се, затим се поновно враћан на
кушао je уз помоћ психоаналитичког значења симбола "три" да растума- гроб. Имам онда утисак да сам у Русији и да je гроб био скрнављен, сило-
чи нека кључна места, драматуршке и митолошке заплете у драми Краљ ван од стране војника. Рупа je била ужљебљена (creme) у земљи, а у дуби-
E duu, а тиме и саму суштину митске приче. Симбол шри се јавља готово ни видим нешто бело као покров. Затим се место модификује. Гроб се са-
у свим значајним "творевинама човекове маште". Пре свега, упозорио je да налази на месту где се два иуша додирују да би формирали један широ-
на генитално значење симбола шри, на познато шројсшво: Отац, Мајка, ки национални иуш. Гроб je некако рељефан, као да су га кола прегазила.
Син. Па ипак, он жели да, осим овога опште познатог смисла, унесе ново Она су затим ишчезла, и остао сам ja сам, који идем и долазим на гроб".
светло у тумачење, и тиме се приближи одгонетању тајне мита о Едипу. Како Абрахам приступа тумачењу овога сна? Реч je, несумњиво о
Дакле, у миту о Едипу "син" се појављује као сведок сексуалне везе роди- опште теоријском ставу вепине психоаналитичара, према коме je симбо-
теле. Попут Фројда, и овај аутор упозорава како син, по природи ствари, лика сна универзална, тако да оно што се у сну неког појединац појављу-
тежи да убије оца и поседује мајку. Према Абрахаму, сусрет сина и оче- је има, мање више, опште и универзално значење па се, дакле, може при-
вих кочија, Едина и Лаја, у "пуној брзини кола", у бити симболизира "ко- менити и у сваком конкретном случају, а то значи и на тумачење мита о
итус", који се у митској причи смешта на тачно одређеном месту. Гревс Едипу.
je, да поновимо, то место одредио као "уски кланац". Разуме се, постоје и Абрахам сматра да поменути сан указује на инцестуозну жељу па-
друге верзије тумачења, найме, да je реч о "ужљебљеном" или "ушанче- Цијента. Овај пацијент има некрофилне фантазме несвесног типа, будупи

122 123
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊУ

да je реч о сновима као изразитој форми појављивања "несвесног" садр- саобраћаја људи на раскрсницама) инсистира јасно на представи мајке
жаја, а нарушено душевно здравље пацијента израз je немогућности да у као проститутке. Сусрет на ужљебљеном путу изражава другу фантазму,
стварности реши поменути конфликт. Дакле, само "смрт" може да посе- фантазму сусрета са оцем пре роћења, у материнском телу (та фантазма
дује његову мајку. "Силовање мајке" - "усечена руна у гробу" - приписана значи: иншраушералну опсервацију коитуса)". Видећемо како и Пелегри-
je војницима - из разлога цензуре. "Покров", који се доле у гробу назире, но, у нешто другачијем модусу психоанализе, има готово истоветно тума-
кореспондира са "нагим телом". "Неодређен број војника", који су "сило- чење поменутог мита.
вали мајку" симболизован je бројним колима која су прешла преко гроба. 2) Шарл Бодуен, мећутим, у миту о Едипу види отелотворење тзв.
Све то указује како je код пацијента мајка идентификована са женом из касшрационог комплекса, комплекса сакаћења. "Једне ноћи када je Уран
"јавне куће", коју посећује већи број људи. Уосталом, конвергенција ви- хтео да се приближи својој жени, његов син Кронос га je осакатио и ње-
ше путева - такоће асоцира "јавно место", стециште више људи. "Пут" и гове гениталне органе бацио у море. Тада je Кронос оженио своју сетру
"мушка кола" односе се као симболи: жена - мушкарац. "Испупчен гроб" Реу (слабија форма Едиповог инцеста)" (Baudouin,1929: 25), и владао из
- са "усеком", који имплицира ужљебљеносш, симболизира истовремено своје утврђене куле, са видним страхом да he и њега властити син осака-
и мушки али и женски полни орган. У сновима овога пацијента "мајка че- тити као што je то он учинио са својим оцем. Из тога се може закључити
сто игра улогу мушкарца, а он, пацијент, женску улогу. У приказаном да je Лај управо због тога подозревао од још нероћеног сина, због влас-
сну, пацијент je тај који je сада активан, под условом да његова мајка није тите историје, найме, пошто je читава његова лоза непосредно у вези са
жива". Укратко, "гроб мајке представља, дакле, његово тело, тачније ње- "посејаним људима" који су се од почетка међусобно истребљивали.
гову сексуалност (пенис). Две сцене алудирају на то. У том смислу разу- 3) Пелегрино je на истом психоаналитичком трагу тумачења, мада у
мемо руиу у гробу прве сцене, малу избочину у другом [...]. Два пута који интерпретации мита о Едипу битно одступајући од Фројда, скренуо паж-
се спајају, творећи један већи йуш, представљају бушине и абдомен жене. њу на неодрживост Фројдове тезе, да je у миту о Едипу доминантна упра-
А у њиховом ушћу налази се сфера сексуалности" (Abraham, 1969: 201 -205). во регресија на трећи стадиј у онтогенетском развоју детета, найме, на
Са своје стране, а пре коначног Абрахамовог тумачења мита о Еди- едииалну фазу, у којој je дете свесно својих родитеља, и које, мада нес-
пу на основи предоченог некрофилног сна, желим да скренем пажњу на весно, усмерава пажњу на материну "сексуалност", односно исказује
две занимљиве чињенице, о којима Абрахам не каже ништа. Прво, рупа "мржњу" према оцу. Разговор о томе je, тврди Пелегрино, потпуно бес-
коју пацијент види у гробу, и то на месту где се укрштају два пута, асоци- предметан, будући да je Едип отргнут још као одојче, а како смо видели
ра на оно исто место на коме се сустичу две реке у "подземљу", уливајући из грчких трагедија, једва да je прошло шри дана од рођења Едиповог ка-
се у Ахерон, и на коме месту Одисеј улази у свет подземља, у сферу ин- да je од "сисе одвојен" и предат слугама да га усмрте.
траутералног. Друго, реч je о идентификации "јавне куће" и "раскршћа". Једном речи мит о Едипу Пелегрино не тумачи на основу "едипал-
О томе смо пронашли паралелу у Сшаром завешу, да су, найме, на "рас- не" фазе у развоју дечје психологије, већ се служи учењем о прегенитал-
путницама" стари Јевреји подизали своје "јавне купе". Ако je већ реч о ним и преедипалним импулсима. Едипов инцест, убиство оца ради осваја-
универзалној, архетипској симболици "слика" снова, онда и ова чињени- ња мајке, није мотивисан "гениталном љубави према мајци" која се, пре-
ца добија на значају. ма Фројду, увећава до растуће мржње према оцу, већ овај мит "представ-
Вратимо се Абрахамовом психоаналитичком тумачењу мита о Еди- лю покушај да се разреши рана траума из Едиповог живота" (Pellegrino,
пу, тачније оног важног детаља, Едиповог и Лајевог сусрета на раскрш- 1961:477). Смисао мита Пелегрино, дакле, померз на период када je Едип,
hy. Према Абрахаму, његов пацијент наилази на место где почива њего- ЈОШ као одојче, у оралној фази грубо одгурнут од мајчиних груди, од Јо-
ва мајка - а то je идентификовано као: гроб/раскршће/ужљебљени иуш. касте. Дакле, сексуално сједињење са мајком, у каснијој фази, после ли-
Он се појављује у часу када je више људи прогања. "Они нестају и он за- квидације Лаја, јесте регресија у правцу "оралног".
поседа своју мајку. То je исшо и у мишу о Едииу. На месту где се сустичу Заплет и драматика мита су у томе што се мајка одрекла материн-
'шри иуша\ Едип сусреће Лаја (и више људи). Он га убија, као и његову ства, одгурнула сина од себе у оралној фази, и тиме усмерила правац си-
пратњу и креће се на пут ка мајци". На тај начин, закључује Абрахам, до- новљеве мржње према оцу. У том смислу Пелегрино сматра да и Сфинга
шли смо до тога да израз "три пута" (Dreiweg) "има исти смисао као и Ho- симболизује, такође, смрш мајке, јер се и Сфинга, као и Јокаста, уоста-
hlweg (франц. chemin creux), што je исто као и ужљебљени, усечени иуш. лом, одрекла властитог материнства, како би остала "вечно млада", дак-
Први алудира на сексуалну ситуацију, други на њену форму. Међутим, ле, са бујним грудима и снажним телом. Пелегрино je на тај закључак до-
две верзије имају различиту тенденцију. Верзија Dreiweg (место великог шао описивањем главе и попрсја младе жене на Сфинги. Што се другог
124 125
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

њеног дела тиче, он je састављен од тела животиње, крила птице и лав- читав мит сагледати из социолошке перспективе, као последицу раздва-
љих канџи. Пелегрино ставља до знања како се и сама Сфинга појављује јања епохе патријархата од стадија матријархата, Шпер у миту о Едипу
у толико много делова животиња у циљу схизо-параноидног механизма женама приписује "споредну улогу". По њему, основни мотив у миту јес-
одбране, који треба да ублажи прогонитељски страх пред злом мајком. те мушки генерацијски конфликт.
5) Занимљиво тумачење Едипа дао je француски психолог Паул
Дил, које бисмо могли одредити као покушај испитивања културног сим-
болизма са гледишта психологије и психоанализе. Општи став францус-
ког аутора гласи: сваки мит пружа могућност за непосредно истражива-
ње "функције симболизације" (Diel, 1975: 7, и даље). Реч je o таквој функ-
цији коју аутор назива "unefonction psychique naturelle". У циљу психолош-
ког тумачења неке митске приче лотребно je да се митски симболи пре-
веду на језик модерне "панпсихологије". Мит, каже Дил, садржи све што
je обелоданила модерна дубинска психологија. Найме, свака митска лич-
ност поседује хоризонт Надсвесног, затим Ja и Подсвесш. Личност посе-
дује способност сублимације, чија je сврха супротстављање опасности да
се Ja утопи у несвесно.
И сам Дил се, попут Фројда, прилично слободно служи материалом
који за основу има мит о Едипу. У његовој интерпрецаији, на пример, не
помиње се краљ Полиб, који je однеговао Едипа. Према Дилу Едип je,
наводно, одрастао код неког чобана. Све у свему, шебански јунак иосшаје
неурош1:к, нервозна личносш, и шо због чињенице шшо je у дешшьсшву
био заиушшен и занемарен, а ч uju je израз, символ "ошечено сшойало".
У Диловом симболичком систему као митолошко-психолошка паралела
за "ногу" стоји душа. Другим речима, тетиве које су Едипу као детету
пресечене, јесу симбол ослабљене душевне снаге и разлог психичке де-
формације која ће јунака обележити за цео живот. Стопало je, найме, у
многим предањима слика душе, израз њеног стања и судбине. Мит, дак-
Слика 21: Сфинга (статуа из 6. века пре н. е.) ле, успоставља смисаону и функционалну везу измећу човековог хода и
његовог психичког понашања. Дил проналази паралелу у рањивости
Тако je, заправо, Пелегрино Едина интерпретирао као прегенитал- Ахилове пете, која je симбол рањивости душе тројанског јунака. Уоста-
ног трауматизованог неуротичара. У критици Пелегриновог гледишта, лом, Ахилова je раздражљивост узрок његове погибије, што je по Дилу
Шмитбауер показује како Пелегрино, у ствари, мит о Едипу и не интер- истовретно са ситуацијом у којој се налази Едип приликом сусрета са Ла-
претира, већ сан једног пацијента, који je, споља гледано, идентичан са јем. Душевна хромост узрок je раздражљивости. Из овога би следио зак-
овим митом, при чему он најважније помоћно средство једног коректног ључак да je Едип симбол човека који због душевне слабости упада у ба-
тумачења, найме, слободе досетке сневача, мења помоћу властиог тео- налносш. Своју инфериорност (рањену душу) Едип, тако, прикрива сна-
ријског учења (Schm., 1970: 87-88). жном жељом да супериорно влада. Али његов ће спољни успех постати
4) Један други психоаналитичар, Шпер, проналази у миту о Едипу узроком унутрашњег неуспеха. У миту постоји још један симбол: уски
постојање фундаменталног проблема који прати све шри генерације Ла- кланац у којем je убијен Лај. Попут сваког удубљења (змајева пећина, па-
бдаковаца, дакле, и Лаја и Едина, али и браћу Етеокла и Полиника. Реч као итд.) усечени пут je симбол подсвесног. Едипова побуна против оца
je найме, о једној наглашеној породичној настраности, о патолошком ти- укорењена je у његовој подсвести; "он представља погубни конфликт
пу њихове контакт-психологије. Шпер показује како у предњем плану са- што раздире душу хромога човека: амбивалентност између поврећене и
мога мита не стоји примарно "инцестуозни чин, већ управо заузимање задовољене таштине. Победа коју je Едип извојевао над оцем само je ка-
положаја, поседовање" (Speer, 1953: 42). Док he Фром, како ћемо видети, рикатура херојске битке" (Diel, 1975: 153-154).

127
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊУ

Сфинга, према Дилу, јесте симбол "лоше Лајеве владавине". Упра- одраслих. Када je реч о самом миту о Едипу, Кранефелд сматра недопус-
во зато се сада појављује Едип, који у надкомпензацији комплекса инфе- тивим то што je Фројд "бескрајно значење и разумевање мита редуцирао
риорности, због "отечених ногу", фантазира, умишља да je "спасилац све- на породични скандал" (Kranefeld, 1931: 361). Основна je замерка Фројдо-
та". Он се повлачи, да би се тријумфално појавио, рушећи поменуту вла- вој концепцији што je Фројд напросто мит о Едипу растумачио полазећи
давину симболичким убијањем самог симбола "лоше владавине" - побе- од неких том миту страних теоријских претпоставки, без намере и воље,
ђујући Сфингу. На митској равни, међутим, и сама je Сфинга симбол ба- као Јунг на пример, да сагледа овај мит изнутра, из духовног и културно-
нализације. Найме, "загонетком коју задаје људима, она редукује човека историјског контекста у коме се јавља. А управо je то била и суштина
на његове дивље инсшинкше, не видевши у њему ишта друго осим живо- тзв. културно-социолошке интерпретације.
титъско" (Diel, 1975: 155). Едип решава Сфингину загонетку, али он je са- Хофштетер je на готово истоветан начин критиковао Фројдово ту-
мо вербално усмрћује, као што сваки неуротичар одбацује банализацију мачење. Овај аутор сматра да у садржају митске приче о Едипу није реч
из дубине страха, а не из правог духовног импулса. ни о каквом "брачном троуглу", већ о два различима социјална шииа
Едип се везао за Мајку-земљу (ία terre-mere), симбол света жеља. улоге вође, о сукобу: (а) вође у породици, односно (б) вође у друштву, др-
"Поставши краљ, Едип има прилику да оствари сан своје младости: да ос- жави (Hofstätter, 1959: 332). Реч je о конфликту и сукобу вредности, мора-
лободи државу, Symbole du monde'. Он то не чини зато што остварује свој ла. У породици, найме, важи однос: "стари" - "млађи", где "млађи", у
перверзни сан", жени се Мајком-земљом, потискује "дух-оца" и не одоле- овом случају син, вазда бива потчињен ouy,paterfamiliasu, док се "вођа" у
ва искушењу да влада (Diel, 1975: 157-158 и д.). Најважнији детаљ у свему родовској, државној заједници бира према принципу: "способан" - "неспо-
томе je, према Дилу, појава пророка Тијресија, кога он сагледава као собан", "уман" - "неуман", при чему се искључује старосна вертикала као
"изасланика Духа". Едип, найме, одолева и овој околности. Ствар се за- критериј, тако да и синови могу постати краљеви, и то још за живота н>и-
вршава тако што, уместо да Едип допусти да се "пред њим појави огледа- хових очева. Ето, према Хофштетеру, управо се на тој двојној улози "во-
ло истине", и тиме "сазна своју кривицу, он ослепљује очи Духа [...]. Тако ђе" у породици и држави, темељи основни сукоб Едипа и Лаја. Хофште-
Едип убија свог митског оца не само у његовој негативној форми и на тер каже: "Митска кривица Едипа лежи у покушају сједињења улога вр-
симболичан начин, како je то учинио убивши Лаја, него и као Визију ис- ховног вође у заједници, који je 'збацио' свога претходника (крал^а Лаја),
тине. Едип убија позитиван Дух." са улогом оца, који je, као Лај, врховни вођа у породици" (види и Schm.,
У критици Дилове интерпретације Шмитбауер примећује да кон- 1970: 86-87). Други основни приговор који je Хофштетер упутио Фројду
цепт француског аутора cnaja (a) преношење светоназорног вредновања односи се на интерпретацију Софокловог Краља Едийа. Он, найме, сма-
неуротичара на мит са (б) "методичким принципима 'Deutung auf der Sub- тра да Фројд у своме тумачењу текста сасвим напушта миш. Лај, Едип и
jektstufe' које je пре свега Јунг применио (у миту делови душе који симбо- Креонт, нису типични примери тзв. племенских вођа, тј. примери вођа
лизују делотворну личност - Дух, Ja, Нагонски свет итд.) и спекулативно- заједнице која се темељи на јединству више племенских организација, ка-
филозофске елементе. Симболичка превођења су сасвим некритички ко- кав je случај био у Грчкој.
ришћена и највећим делом поједностављена", што се види из проблема- Према мишљењу Волфганга Шмитбауера, за Лајев митски лик je од
тичне паралеле и идентификације: Ошац = Дух, Мајка = Земља, Нога - нарочитог значаја то што он повезује улоге државног владара са улогом
Душа. Развој који je пројициран на мит, који иде од "материјалог нагона" оца у породици. И сам Едип, погато долази на престо, преузима обе уло-
до "сублимације и спиритуализације одговара једној поједностављеној ге. Найме, то што се оженио Јокастом, својом мајком, није никакав поку-
платоновској схеми" (Schm., 1970: 100). шај изабраног владара да узурпира улогу оца у властитој породици, већ
je то једини начин, могућност за некога "странца" да у Теби уопште може
постати кралт.
2. Кулшурно-исшоријска, социолошка иншерирешација Једну од најозбиљнијих критика Фројдове интерпретације налазимо
у раду Ериха Фрома. Пре свсга у Фројдовом као и у сваком психоанали-
Критике Фројдовог становишта тичком тумачењу мита о Едипу, Фром одбацује идеју о постојању инцес-
шуозне намере у чину Едиповог венчања са Јокастом. Као и за Шмитбау-
Кранефелд, један од Јунгових ученика, замера Фројду то што je до- ера, и за Фрома се показује као једино прихватљива мисао да je Едип до-
живљај из властитог детињства, дакле, "дечји свет" и понашање детета био Јокасту за жену по праву првенства у државној заједници, с обзиром
према родитељима, буквално и вештачки пројектовао и пренео на свет на владајући морал, државни протокол. Мит, найме, ни на једном месту

19Я 12Q
МИТОЛОГИЈЛ РЛСКРШЋЛ ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАНЕЊ

не сугерише идеју да се Едип заљубио, односно да се могао заљубити у [...], с једне стране, кроз ериније и, с друге, кроз Аиолона и Ашену. Оресш
Јокасту. Уосталом, Едип уопште не познаје Јокасту, будући да je после убија мајку да би осветио оца. Ко je важнији, отац или мајка? Ко je дете-
само три дана од рођења био одвојен од породице, дакле, и од Јокасте и ту ближи, он или она?. Атена припрема суђење [...]. Ериније иступају про-
Лаја. Према томе, није смислено говорити ни о мржњи, латентно] или тив матероубице; Айолон, који му je наредио да то изврши, па и спрао
манифестно], коју би Едип поседовао према оцу. Дакле, ни за један од два крв с њега, заступа његову одбрану. Ериније узимају у заштиту Клитем-
комплекса нема неопходног материјалног доказа: ни за сексуалну веза- нестру, Аполон Агамемнона. Оне заступају материнско право, а он очин-
ност за мајку, ни за комплекс оцеубиства. "Можемо ли веровати да би ско право". На чему заснивају своју одбрану Ериније? Критикујући Оре-
мит, чија je средишња тема инцестуозна веза измећу мајкс и сина, потпу- ста за убиство мајке, оне кажу:
но испустио елемент њихове међусобне привлачности" (Фројд, 1968: 167).
"Ериније: Ког Погуби, iucij не би pot) joj Γιο κρβιι.
Орест: A ja зар својој мајци сродник ио крен?
Ериније: Зар својом не храни ше крвљу, крвниче?"
Бахофен и теорија матријархата (Упор. СГТ, 1990: 103 и даље.)

Због чињенице да je Бахофен својим готово класичним делом Ма- Коментаришући овај став из Есхиловог дела, Бахофен упозорава
шеринско право (Машријархаш) у знатној мери утицао на све оне тумаче како "Ериније [...Јпознају само право мајке, право мајчине крви, и полажу
мита о Едипу који полазе са културно-историјског и социолошког стано- право на кажњавање матероубице, по старом праву и старом обичају.
вишта, пре свих на Шмитбауера, Ериха Фрома и Боркенауа, и да додамо, Сасвим друкчије стоји ствар са Аполоном". Сасвим другу аргументацију
резултате његових истраживања озбиљно ћемо и сами узети у обзир при- наводи Аполон у намери да одбрани Ореста, и његов злочин над мајком:
ликом заснивања једне комплексное, етнолошке интерпретације мита,
корисно je, дакле, да се позабавимо неким аспектима Бахофенове теорије. "И шо hy pehu. Чујше! Право казаћу.
Шшо зову дешешом шо маши не сшвори,
Основна теза Бахофена гласи: све су културе, развијајући се еволу-
но млади само однегова замешак.
ционо, на почетку развоја биле организоване на машријархалном ирин- А ошац рађа; маши чува младицу
цииу, док je каснији развој надвладао ово начело, заменивши га иашри- к'о иријашељев залог, не уди ли бог.
јархалним. Иако he културолози одређених оријентација с правом крити- А за ше речи доказ pehu hy ιΤιιι јак.
ковати овај еволуционистички универзализам, који има своју паралелу у И без мајке се може ошац иосшаши:
Тајлоровом и Фрејзеровом појму универзалног, континуираног и дија- сведочи за шо ћеркаДива Олимиијског,
у мразној мајчиној не дозре ушроби,
лектичког развоја културе у стадијумима: од магије, преко религије до α Γιραβιι Плод je, не роди га богиња".
науке, неоспорна je заслуга Бахофена, што je, бар за разумевање грчке и
египатске религије, навео важнс доказе, да je у овим културама, матри- Дакле, због чшьешще да je Атина рођена из Зевсове главе, "Апо-
јархат означавао фазу која претходи патријархату, тачније, да се патри- лон истиче то право сшварања, као што ериније истичу ираво крви и ма-
јархат коначно учврстио у Грчкој озакоњењем религијског вођства шерије, коју деше добија од мајке". У одговору на ову примедбу Ериније
Олимпијаца, нових соларних или небеских богова на челу са Зевсом. резигнирано одвраћају Аполону оптужбом: "Ти сруши стара права, древ-
Изложићу, дакле, најзначајније принципе Бахофеновог универзал- ни поредак". Читав je спор окончан тако што je Атена, с обзиром на чи-
ног тумачења историјског развоја и еволуције од природног, материн- њеницу да je однос снага у пороти приликом гласања био изједначен, и да
ског права ка патријархату. Основна je теза Бахофена следепа: "да je би се издејствовала ослобађајућа пресуда Оресту, дала свој глас за Орес-
женски природни принцип старији, а да мушки принцип улази у борбу с тово спасење. И при томе, тријумфално и мушки Атена каже: "сейм
њим. Победа je припала мушкарцима. Жене осуђују, мушкарци ослобађа- срцем хвалим цело мушко начело". Како Бахофен објашњава еволуцију
ју. По старијем, машријално-женском принципу, Беоћани су криви" (Bac- ових двају права, следећи смисао Есхиловог такста? "Ново право je небе-
hofen, 1827: ИЗ и д.). ско Право олимпијског Зевса, старо je хшонично право подземних сила.
Ситуирајући своје ставове на материјалу из грчке културне истори- Да ново право потиче од Олимпијаца - то обзнањује Орест", пошто je oc-
је, Бахофен ошпирно говори "о материнском праву у античко прадоба. лобођен оптужбе, он се захваљује Атени.
Пажњу hy усмерити ка Есхиловим ЕуменидамсГ. У овоме делу, тврди не-
мачки аутор, приказана су оба "принципа, материнско и очинско право
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊ:

"Див, гануш смрћу оца мог, одбаци Бахофен даље Платонову мисао, "оно прво што je настало изашло je из
браниче мајчине и мене избави ". материнске утробе земље, а даље размножавање обавља жена". Тако je
На то Ериније узвраћају: некако и Едип поникао, или самоникао из зем/ье. Он je, да приметимо,
"Лвај!
можда због тога и иошиуније, аушохшоно биће, уосталом, као и сви Кад-
Младн бози, сшари закон мејци. Да ли само зато Едип не убија Јокасту, јер je ca њом онтички јед-
ошесшеми, Гюгазисше". нородан, пристајући, међутим, да убије Лаја, из простог разлога што га
Према Бахофену, као на длану je овде "супротност јасна: небеско, овај, можда, није ни зачео. "Дакле, жена заступа земљу у њеној функцији.
Она je сама земљина материја".
олимпијско je право оца, њега обзнањује Зевс, мада он, како му пребацу-
ју ериније, сам не доступа у складу с н>им, него je свезао свог старог оца Једном речи, "материнско право je, према Бахофену, право матери-
Крона; а хшонично, иодземно je право мајке; као и ериније, које га засту- јалног живота, право земље, из које живот потиче. Насупрот томе, очин-
пају, и оно потиче из дубина земље. Нимало не искључујући ово начело, ско право je право наше нематеријалне, нетелесне природе. Оно прво je
можемо га и овако поновити: материнско право потиче од машерије, ираво божанстава која настањују мрачне Огигове дубине, а ово друго je
припада човековом машеријалном живошу, шелу; очинско ираво припада право Олимиијаца, који над земљом господари са нивоа Сунца. Оно je
човековом немашеријалном, духовном шелу. Прво je телесне, друго je не- физичко, а ово je мешафизичко право. Метафизичке природе су, на ступ-
телесне природе. И име ериније указује на земљу. По Цецесу, код Лико- њу свог највишег развоја, Аполон и Атена, она Атена која нема мајку и
фронта стоји το ερι, ή ερα [...] у немачком језику Erde. Дакле, Έρινύς значи која, као реч из уста, у савршеном облику излази из главе Олимпијца, из
божанство које борави у земљи. \...] Ерииије су силе које делују у дубини седишта највишег божанског разума". Док je "очинско право обзнанио
земље; у мрачној основи материје оне, чеда ноћи, стварају сав живот. То Зевс, материнско право обзнанила je земља. То исто уздизање представ-
што израста из земље јесте дар земље, њено стварање. Ериније шаљу лю закон старог, уопште сваког развоја религије. При посматрању неп-
храну људима и живошињама, обезбеђују рашћење илода у мајчиној уш- рекидног развоја старе митологије запазићемо како се богови старог до-
роби. Кад се оне расрде, пропада све, плод тла, пород људи и животиња. ба појављују у виду пирамида чија je широка основа у земљи, у том веч-
Њима се нуде ирвенци земље, зарад спасења деце, брака". ном чврстом станишту смртника и бесмртника \...] a чија пирамида на вр-
Овим ставовима Бахофен je прегнантно оцртао две линије у развоју ху сеже у небо. Хшонична, машеријална им je основа, а мешафизичко,
грчке религиозности, као што je прецизним анализама одрсдио појам духовно њихово крајње, најчистије обличје. Код Диодора се каже да су се
сви египатски богови родили из Нила".
"Еринија", хтонских бранитељки материнског права, које, уједно, обезбс-
ђУЈУ раст плода у мајчиној утроби, али и сва друга права деце до њиховог Није Бахофен једини теоретичар који сагледава важну разлику из-
пуног стасавања. Потцртавам његов став: Еринијама се "нуде првенци међу Есхила и Еурипида, найме, да je Есхил, и то пре свега у Оресшији,
земље", из чега и могућан закључак: жршвовање деце, ирвенаца, прво- поборник старог, материнског права: "Ни из једног повесног дела не из-
битно je могло, ако не и морало значити жртвовање Хекати женске деце бища тако јасно начин гледања ранијег периода света, идејни круг једног
старијег покољења, као из овог досад разматраног акта неупоредиво уз-
на раскршћима.
Ериније тако у "дубинама[...]примајучаст, жртвеи празничне ватре, вишене трилогије". Због чега je Агамемнон мета напада Еринија? "Убис-
да би земљу одбраниле од сваке несреће f.. 1 . Дакле, оне су пријатсљски твом кћери и обешчашћењем мајке Агамемнон чини злочин над земљом,
богови, који се старају за успех и добробит људи, оне су истинске еумени- светој прамајци, као орлушина, отео утробу скотне зечице. Тиме je Кли-
де, по целом свом хтоничном бићу". Етимолошки гледано, закључује Ба- темнестра оправдана". И са гледишта "старе прасвете религије" тај чин
хофен, "Ериније су исто што и ера израз земаљског, телесног, оваплоће- Клитемнестре "садржи потпуно и добро засновано оправдање тог чина".
ног живота, телурског бивствовања". Управо je сада тек "јасно каква ве- Бахофен указује и на неке занимљиве ставове из реда читьеница.
за спаја материнско право са хтоничном религијом тј. с религијом мате- Тако, по њему Полиник и Етеокло нису деца рођена у браку Едипа и Јо-
ријалне силе, а какав га понор дели од духовног принципа олимпијског касте, веп из брака Едипа и Еуриганије. Поводом претпоставке која се
Зевса и његове деце, Аполона и Минерве. Жена je сама земља". односи на Полиника и Етеокла, тачније да je Етеокло остао да влада у
Код Платона у Менексену можемо прочитати како "не подражава Теби, прогнавши Полиника, Бахофен примећује како je "Еуриганија, Хи-
земља жену него жена земљу, а то важи и за све животиње женског рода. перфасова кћи", заправо она Едипова жена, са којом je тек Едип изродио
Из тога разлога je, вероватно, оно што je прво настало силом и снагом децу, Полиника и Етеокла, односно Антигону и Йемену. Бранећи овај
творца из земље било најиошиуније", закључује Платон. Дакле, развија став Бахофен наглашава како je код Јокасте присутан "нижи ступањ лу-
ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

нарне брачности", док je "овај виши у Еуриганији, Хиперфасовој кћери". познато нептуновско значење [...]. Зато њега Перибоја, перући одећу, на-
Уосталом, Еуриганија je родила Едипу четворо деце, док je Јокаста са лази на морском жалу, зато се он доводи у везу с Лајем".
муком тек родила Едипа, сина и касније мужа. Једном речи, Бахофен у структури Едипове личности, која носи
Теоријски je продуктивна Бахофенова хипотеза, прем a којој се преовлађујући, матерински принцип, проналази вишак снаге, наглашену
"Полиник првенствено доводи у везу с женским природним принципом. потенцију стварања. Код Едипа постоји "снага и воља за стварањем, за-
Женског рода je и кера смрти, која стоји иза њега; војска коју води про- мишљена с најобилатијом чулношћу, какву представља телурски живот у
тив Тебе je аргивска, домаћа сила његове супруге; женског рода je Тифо- нерегулисаном спаривању у мочвари, одакле и отечена стопала добијају
нова Сфинга, чију загонетку Едип решава". Уосталом, Бахофен je и у још прегнантнији значај. На том ступњу природне снаге мајка важи, како
овоме доследан: "Та мајка je и ту опет Месец, због чега и кадмејска крава показују неки митови, и као супруга, чак као кћи мушкарца који према
носи Месечев знак". И дал^е: "У лику говечета увек се наговештава те- њој иступа као оплођивач: крај материнске земљине материје пролазе
лурско, Земљино право, првенство женског телурског принципа". Дакле, редом сва покољења мушкараца као оплођивача. Син постаје супруг и
све што je повезано са генезом Тебе, у знаку je лунарног култа, дакле, и отац [··.!· - По том значењу, Едип припада роду Σπαρτοι, оном genus dracon-
сви челници Тебе и актери драме. Стога he Бахофен имати више разуме- leum. Створителэски змај, Ладон из влажних дубина, оживео je те Σπαρτοι,
вање за оцеубиство но за матероубиство, јер су Кадмејци као хтонска, та- па они немају препознатљивог оца него само мајку, као spurii, чије име
чније аутохтона бића, поникла из земље, рођена на митолошкој позади- (од σπείρειν) има сасвим исто значење као и њихово. Из тог односа про-
излази могућност оцеубиства, пошто дете не познаје свог родитеља. Јо-
ни змајских зуба.
Како Бахофен тумачи неке важне сегмента мита о Едипу? Полазе- каста (названа и ЕГшкасша, што je врло карактеристично), Менекејева
ћи од Софокловог Едииа на Колону, и нарочито од Едипове примедбе кћи, јесте Едипова мајка, a Менекеј се одлучно доводи у везу са dracon-
изречене у тренутку када га кћери прате на његовом последњем путу teum genus оних Σπαρτοι. У том роду Σπαρτοι, мора да влада право порекла
(СГТ, 1990: 156), найме, како je такав обичај, да жене раде мушке посло- по жени. Систем матернитета je стварно врло препознатл^ив. Креонт, ко-
ве, а мушкарци седе у купи, пре свега одлика живота и обичаја у Египту: ји je у миту узурпатор, враћа се на пут тог права кад за руку своје сестре,
Лајеве супруге Јокасте, везује ступање на краљевски престо, као што, по
"Ох, како ли Γιο hyf)u и живошу свом том истом правном систему, своју најмлађу кћи Глауку удаје за Јасона"
У свему слпче егиГшшскчм навикам'. (Bachofen, 1827: 308-309).
Та ондје вам мушкарци cjei)e у кући
И шкају, а другарице им њихове Најзад и најзначајније у Бахофеновом тумачењу, јесте разјашњење
Изван куће за живош, храну скрбе све.}) ". феномена Сфинге. "Као приказ телурског материнства појавлзује се ти-
Ово место je Бахофен довео у везу са Едиповим пореклом, односно фонска Сфинга, која представља женско наследно право [...]. Загонетка
читаву лозу Кадмејску са начелом које je било на снази у Египту, са ма- за коју Сфинга везује трајање своје моћи обухвата само прошлост чове-
тријархатским навикама. Уосталом, на овај структурни однос повезано- кову, приказујући пропаст смртника, који сазрева за гроб, као крајњу и
сти "змајевних људи" са културним начелом у Египту "упућује и Сфинга, једину идеју његове егзистенције. То je онај ступањ религије којем припа-
која у миту о Едипу заузима тако одлучујуће место; ништа мање ни веза да такво човечанство које познаје само мајку, још не и оца. Закон живо-
Едипа и дома Лабдакида, којем он припада, са Кадмом, чије порекло та тог draconteum genus лежи у изреци Сфинге; пропаст му доноси трену-
Диодор и Паусанија виде у Египат, а на другим местима се он повезује са так кад он сагледа сву безнадежност живота. Род Σπαρτοι, који имају са-
Епафом, са Аргионом, кћерком Неила, и преко Агенора с Либијом. Так- мо мајку, а створио их je змај из мрачних дубина, признаје тифонску
Сфингу [...] као своју победницу".
во повезивање je леснику учинило блиским помињање обичаја египат-
ских жена. Захваљујући овоме мит о Едипу добија значај и за Египат" Изложили смо у најкраћим цртама основне теоријске претпоставке
Бахофенове теорије матријархата, и на тој основи интерпретацију мита о
(Bachofen, 1827: 307 и д.). Едипу, као и ситуациони контекст у којем су настали драмски текстови
Како се, међутим, разрешава један од најзначајнијих детаља из мита
о Едипу, a који се тиче његовог имена и, заједно са тим, синтагма "отече- најважнијих грчких писаца златнога доба. О критичким примедбама гово-
рићемо у наставку, пре свега поводом радова аутора којима je Бахофено-
но стопало"? Бахофен објашњава поменуту чињеницу на следећи начин:
во дело послужило као полазна основа за властиту интерпретацију мита.
"Отечено стопало, по којем je добио име, показује да je он носилац муш-
ко-сшворишељске природне силе чије се телурско-посејдонско стварање
неретко везује за стопало или обућу f...]. Кола која изазивају оток имају
135
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

Фромова анализа "Ериније, представнице старих мајки-богиња, прогањају Ореста и


захтевају да се казни, док су Аполон и Атена (њу није родила жена, већ
Према Ериху Фрому мит о Едипу се не може разумети као симбол je она искочила из Зевсове главе) представници нове патријархалне ре-
инцестуозне љубави између мајке и сина, већ као побуна сина против липце, на Орестовој страни. Спор се одвија око начела патријархалне,
власти оца у патријархалној породици. Женидба Едипа и Јокасте само je односно матријархалне религије. За матријархални свет постоји само јед-
другостепени чинилац, израз победе сина који заузима очево место, а ти- на света веза - веза мајке и дешеша - и сходно томе убиство мајке je нај-
ме и све његове привилегије. Имајући увиду целу Софоклову трилогију, виши и неопростиви злочин. С патријархалног становишта синовљева
Фром закључује како "можемо претпоставити да je и у Краљу Едииу љубав и поштовање оца његова je највиша дужност и зато je убиство оца
стварна тема сукоб између оца и сина, а не проблем родоскрвнућа". Лај и највиши злочин. Клитеместрино убиство супруга - с патријархалног ста-
Креонт симболизују патријархални поредак, право оца на бескрајни ау- новишта најтежи злочин због високог положаја супруга - другачије се
торитет и слепо покоравање поданика. "Едип, као и Хемон и Антигона, посматра с матријархалног становишта, јер 'она није била крвно везана
представници су машрщархалног начела; сви они нападају социјални и за човека кога je убила'. Убиство мужа не узнемирује Ериније, јер су за
религијски поредак утемељен на власти и привилегијама оца, који пред- њих једино важне крвне везе и светост мајке. За олимпијске богове, с
стављају Лај и Креонт". Дакле, хипотеза Ериха Фрома заснива се на спо- друге стране, убиство мајкс није злочин ако je извршен као освета за
ру матријархалног и патријархалног начела. Едип, Антигона и Хемон де- очеву смрт".
монстрирају матријархатски култ, право на морал и обичаје који тран- Како Фром интерпрстира позицију самога Едипа, његову еволуцио-
сцендирају "социјалне патријархалне законе"; они су за афирмацију ши- ну путању, успон и крај? Едип умире, скончава свој живот на међи Тебе и
рег, природног, материнског права. Поменуте митске личности инсисти- Атине. "И управо у шумарку тих 'страшних' богиња, Едип, луталица, нај-
рању на поштовању хтонских божанстава. Зато Едип и односи победу зад налази смирење и свој истински дом. Едип, иако и сам мушкарац,
над Лајем. припада свету тих матријархалних богиња, и његова снага извире из ње-
Како Фром елаборира проблем тзв. матријархалног начела? Пот- гове везе с њима". Њему су Ериније, заједно са Хекатом - бар тако проис-
ребно je имати у виду да je Фром веома респектовао резултате Бахофе- ходи из Софокловог Едииа на Колону, иомогле да се "расклойе светлом
новог класичног дела: Машеринско Право. "Нема сумње да су многи поје- необасјана враша доњега свеша. Taj се човек без уздаха, без болести и
диначни приговори матријархалној теорији оправдани. Па ипак, мени се бола представи - чудновато, као нико од људи". Ову чшъеницу, йредсша-
чини да je Бахофен своју главку тезу - да постоји старији слој машријар- ву, коју je са лица места понео гласник, Фром тумачи на следећи начин.
халне религије испод каснијег слоја патријархалне грчке религије - дока- "Гласник je збуњен; он не зна јесу ли Едипа уклонили са земље они бого-
зао изван сваке сумње" (Fromm, 1970: 174, и д.). ви који се налазе горе или они који се налазе доле, да ли свет отаца или
Овим поводом Фром наглашава како један "од најсугестивнијих и свет мајки. Али ми можемо бити сигурни да у верзији која je написана
најбриљантнијих примера Бахофенове интерпретације грчких митова много столећа пошто су мајке-богиње победили богови с Олимпа, та
представља његова анализа Есхилове Оресшије, која je - према њему - сумња може једино изражавати прикривено уверење да je Едип враћен
симболички приказ посљедње битке између мајчинских богиња и побед- на место где и припада - мајкама".
ничких очинских богова". У том контексту, дакле, треба сада посматрати Фром je мишљења да je "начело које Креонт представља начело
улогу и функцију једног низа богиња и демона хтоничне провенијенције, надмоћи државног закона над крвним везама, послушности ауторитету
који симболизују матријархални принцип, при чему je од нарочите важ- над верношћу природном закону хуманости. Антигона одбија да прекр-
ности управо тумачење мита од Едипа. Реч je, пре свега, о улози Еринија ши законе крви и закон солидарности свих људских бића због ауторитар-
или Еуменида, затим, Хекате и на тој линији, о значајним ликовима грч- ног хијерархијског начела. Креонт и Антигона представл^ају она два на-
ких трагедија, у чију заштиту устају управо поменуте богиње. Такви ли- чела која je Бахофен окарактерисао као патријархално, односно матри-
кови су следећи: Клитемнестра - која убија супруга, Едип - оца, Полиник јархално начело. [...] Антигона представља матријархално начело и са-
- брата, Антигона и Хемон - бранитељи природног права. На другој стра- мим je тиме непоколебљив непријатељ представника патријархалног ау-
ни налазе се ликови које прогоне хтонске богиње, пре свих Електра и торитета - Креонта. Йемена, насупрот томе, прихватила je пораз и поко-
Орест - мајкеубица. Дакле сви се богови могу разврстати на линији: заш- рила се победничком патријархалном поретку; она симболизира жене
титника патријархалног, односно матријархалног права. под патријархалном владавином".

136 137
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГТУМАЧЕЊУ

У овом смислу je веома индикативан начин на који Хегсл у Есше- физички изразити као супротност: природе и духа, нужности и слободе,
шици портретира неколико важних ликова, којима се оцртава вододел- Хегел овом проблему даје историјски и социолошки облик. "Друга глав-
ница, гранична линија старих и нових богова. У Есхиловим Еуменидама, на ствар јесте у томе што се старим боговима додељује право на иоро-
кажс Хегел, "страшне девојке прогоне Ореста због убиства мајке, које je дичне односе уколико се они заснивају на природности, и тиме стоје у
извршио по налогу Апола, новога бога, како не би остао неосвећен Ага- супротности са јавним иравом и законом заједнице. Kao најјаснији при-
мемнон, убијени супруг и краљ". Очигледно je да су "страшне девојке" мер за ову ствар могу се навести Есхилове Еумениде". Другим речима, а
Ериније или Еумениде, у бити хтонске богиње, које бране матријархат- нрема изврсном Хегеловом елаборирању религијског проблема кроз ли-
ско право, односно моћ старих богова, док je Аполон, представник ново- терарну транспозицију грчких трагичара, ствар je у томе што се код Ес-
га поретка, заштитник очинског права. Зато он и Атена на већању штите хила "однос деце према родитељима заснива на јединству у ономе што je
Ореста. Koje je то право за које се залажу Ериније или Еумениде? Реч je ириродно, међутим, веза између мужа и жене мора се узети као брак који
о праву које се заснива на "крви". "Супстанца коју оне заступају јесте нај- не произлази само из чисте природне љубави, из крвног и природног
усрднија веза између мајке и сина коју je Орест раскинуо. Насупрот при- својства, већ пониче из свесне наклоности, те због тога припада слобод-
родној моралности која се већ у крви чулно заснива и осећа, Аполо став- ној моралности самосвесне воље [...]. Појам и знан>е о супстанцијалности
ља ираво суируга и краља који je у своме дубљем праву повређен." брачног живота јесу нешто позније и дубље него што je природна веза
С друге стране, Антигона брани старе богове, матријархатско наче- између сина и мајке, и сачињавају почетак државе као реализације сло-
ло. Према Хегеловом мишљењу Антигона се при томе "позива на закон бодног, мирног хтења." Како je текао развој од старих, хтоничних, према
богова; али богови у које она верује јесу иодземни богови хада", то су новим, олимпијским боговима? Хегел je тај развој описао следећи социо-
"унутрашњи богови осећања, љубави, крви, а не богови слободног, само- лошки начин артикулације. "Пре свега, найме, богови постају један за
свесног народног и државног живота" (Хегел II, 1970: 166-168, и дал^е), другим. По Хезиоду, из хаоса произлазе Геа, Уран итд., затим Кронос и
односно, она je против патријархатског начела. његово покољење, и напослетку се јавља Зевс са својима. Ово следование
Антигона (превод Коломона Раца, СГТ, 1990: 182-183) указује на пак показује се с једне стране као уздизање од апстрактнијих и безоблич-
властите разлоге због којих je схранила Полиника а противно наређењи- нијих природних сила ка конкретнијим и већ одређеније уобличеним, а с
ма Креонтим: друге стране као почетак истицања духовног над ириродним."
Идући за овим Хегеловим упозорењем, Фром je наставио да трага
"Крсонт: пре за историјско-социјалном подлогом мита о Едипу, него за психолош-
Па оПеШ усудн се кришш наредбу? ким и психоаналитичким његовим димензијама, које су у бити онтолош-
Антигона: ке. Таквом приступу миту, сматра Фром, прети опасност да се митска
Та не ирогласи мени вал>'да ово Зеус, судбина Едипа, као и дедуктивна шема тумачења подигне на ниво све-
Ниш Правда, вјерна друга doibux богова,
Οβακβίίχ закона ιΤιη људма иосшави;
важности, и тако сам мит отргне из социокултурног контекста.
Ниш шној je, мишлмх, ироглас ülaj шолнко јак. Шмитбауер je у свом критичком коментару, поводом Фромове тео-
Те ιΤαι ко cMpiTiHUK duhu ßn се могао рије, показао да je Фром донекле био у праву, када je, заједно са савреме-
Hai) божје, неинсане, сшалпе законе. ним етнолозима, са резервом прихватао све консеквенце Бахофеновог
Од динас пнјесу ни одјучер, од вијека дела. Па ипак, у једној ствари и Шмитбауер не оспорава важност Маше-
Па довнјек живе, нншко не зна, ошкад се
ринског ирава. Найме, само "обацивање теорије о матријархату од стра-
Појавише".
не модерних етнолога (Малиновски, 1963) не погађа међутим претпос-
Док патријархатски принцип узвисује рационалносш, слободне са- тавку једног матријархата у одређеном друштву у одређеном времену
мосвесне богове, односно више Олимпијске богове, дотле матријархатски његове историје, већ само Бахофенову теорију о једном универзалном, за
сматра важним тзв. унушрашње богове осећања, љубави и крви, односно најраније ступњеве људске друштвености и обичајности уопште типичан
доње, иодземне богове или богове хада. Тако се најодлучније диференци- матријархат." Дакле, и ту цитира важан став Малиновског, чиста матри-
рају Рационално и Ирационално; Ум и Воља; Самосвесш и Осећања; Не- јархатска друштва, етнолошки гледано, јесу "продукт специфичних усло-
беско и Хшонско, а у социолошком смислу, Породичне норме! ириродна ва, који се по правилу cpehy тек на вишем кулурном нивоу" (Малинов-
моралносш и Важење јавног закона заједнице\ у првом je Космогонијско, ски, 1963: 13).
у другом Аншройолошко начело. Док he Шелинг ову супротност мета-

138 139
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋА ЕДИП НА РАСК.РШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ

У позитивне врлине Фромовог захвата спада и методичка страна Пелепонез и постаје владар Тебе. Поменуту кривицу Лаја, чији je основ
интерпретације. Найме, Шмитбауер примећује да je веома значајан мето- Пелопово проклињање Лаја, и сам je Есхил прихватио. Према Аполодо-
дички напредак који je Фром учинио, надовезујући се на Бахофена. Мит ру као и Дио Хрисостому Хера, заштитница љубави према женама, по-
се "не сагледава више као код Фројда и многих других психолога као слала je Тебанцима Сфингу (у најстаријој предаји Phix, једно још неуо-
функција искључиво психичких процеса", већ као функција опште соци- бличенио чудовиште, које je касније попримило облик египатске Сфин-
јалних кретања, чак противречности, посебно у случају мита о Едипу, ге), само зато што су Тебанци допустили своме краљу, владару педерас-
као "противречности матријархата и патријархата". тију (види: Schm., 1970: 102-103). Према једном другом схватању Лајеве
Још једна важна страна Фромовог тумачења огледа се у чињеници кривице, произлази да je, наводно, Лај запустио Аполоново пророчиште,
што се Фром, као један од првих психолошких аутора вратио на пресо- које му je објавило да he га убити његов син. Софокле спомиње у Краљу
фокловску предају мита. Он се у првом реду ослонио на К. Роберта, који Едииу ово пророчиште; тамо се објављује само убиство оца, док каснији
je (1915) указао на однос Едипа према Деметрином светилишту. Нарав- извори, према Хеферовом тумачењу (види: Höfer, 1897), претпостављају и
но, из тога следи и овај закључак. Пошто je Един, према локалном миту, претњу инцестом. Али у напитом стању, како извештава Аполодор, или
сахрањен у Деметрином светилишту, он постаје експонент преолимпиј- пак заведен чулношћу своје супруге, о чему сведочи један Есхилов ко-
ске, "матријархалне религије". Фром се, такође, концентрише на тумаче- ментар, Лај je посејао сина, и отада je Аполон омрзнуо читав Лајев род.
ње једне веома важне епизоде која се тиче Сфинге и њене загонетке, по- Желим само узгред да усмерим имагинацију читаоца у једном дру-
казујући да управо загонетка представља један каснији изум, додатак из- гом могућном правцу. Найме, Лај се морао оженити, са било којом же-
ворном миту. ном, према томе, зашто не и Јокастом, будући да je чин "женидбе" услов
за преузимање очевог престола. Мећутим, уколико je уопште поуздан
податак да Лај није дуго имао деце, та се чињеница може оправдати и Ла-
Шмитбауер. Покушај нове интерпретације јевом немоћи да са женама уопште, дакле, и са Јокастом, краљицом, има
сексуалне односе, будући да се већ увелико одао педерастији. Савет про-
Реконсшрукција машеријала шрадиције. Да би избегао дедуктиви- рочиштаможе бити само накнадна моралистичка рационализација, ствар
стичке прилазе интерпретации мита о Едипу, Шмитбауер сматра да би свршеног чина, којим се оправдава чињеница што Лај нема потомке. Јер,
пре сваког тумачења вредело позабавити се целокупном расположивом кривица није била на страни Јокасте, која he, како ynyhyjy пеки извори,
"документацијом" предаје која се бави митом. Тим поводом, Шмитбаер изродити касније са Едином, чак четворо здраве деце. Дакле, убацива-
скреће пажњу на неке важне детаље. Пре свега у Хомеровој Одисеји, њем у игру пророчишта, мора бити вишеструко промишљено. Уосталом,
главки јунак, сишавши у Хад cycpehe и Ейикасшу, што je, иначе, старије управо je Аполон, као први грчки бог који се заљубио у лепог младића
име Едипове мајке, које je касније преиначено у Јокасша, a у млађем пре- Хијакинта, преко свога светилишта у Делфима, могао изрећи оно про-
дању та се жена звала Еуриганија или Астимедуза. Из тога се може уви- роштво, штитсћи Лаја у његовом одбијању женске сексуалности, тако да
дети да Хомер познаје мит о Едипу, тачније, он зна да je Едип Лајев уби- упозорење: да се има клонити Јокасте, добија сада религијску позадину и
ца, који се потом оженио мајком. Исто тако, уз Еурипидове Феничанке оправданье његове фактичке немоћи да са женама одржава интимне кон-
провлачила се касније једна примедба према којој се "Едипов отац не на- такте, што je, опет, све то у складу и са патријархатским начелом, да же-
зива Лај, већ Хелије, бог супца". Исто тако, мада je Jlaj "син Лабдака из на не paha, већ отац сам, попут Атениног роћења из мушке глава - бога
рода Кадмовог", сам Лајев старатељ, према изворима који се везују за Зевса. Због тога ми се чини да Шмитбауер, који превића ову чињеницу,
Аполодора и Паусанију, био je Лик, пошто je Лабдак владар Тебе настра- греши када равноправно у игру укључује и следећи аргумент из митског
дао у једној завери на челу са Амфионом и Зетом. Лај je тада био проте- предања о Едипу: "Према томе Лај je запустио Аполоново пророчиште,
ран из Тебе. Нашао je прибежиште у Елиду код Пелопа, где je поучавао које му je објавило да he га убити његов син", и да je то митски разлог за
његовог сипа Хрисипа да управља колима. Том приликом Лај се страсно касније проклетство. Найме, само зато што се није држао налога проро-
заљуби у лепог младића Хрисипа, изневерио Пелопово гостопримство и чишта те je "у напитом стању", или пак заведен чулношћу своје супруге
отео дечака. Има индиција да je Пелеп тада проклео Лаја да и када се Лај посејао сина, Аполон je, наводно, "отада његов род омрзнуо". Апо-
ожени нема потомства или, пак, ако се то и деси, да добије сина који he лон би га могао омрзнути, не зато гато се није држао савета пророчишта
дићи руку на оца, Лаја. "То je први пример љубави према дечаку у Грка". као пророчишта, већ што je уопште - ако je до тога и дошло, спавао са
После смрти Амфиона, који иначе није имао деце, Лај се враћа у Тебу, на женом, будући да ту баналност Аполон, једноставно, није могао поднети.

140 141
МИТОЛОГИЈА РАСКРШЋЛ ЕДИП НА РАСКРШЋУ - ПРИЛОГ ТУМАЧЕЉУ

Супротно томе, еротски однос за женама, дакле и са Јокастом, могао би Исти je смисао и у немачком преводу (упор.: Homers: 147). У овоме
да похвали онај други бог, Аполонов брат, бахантски Дионис, бранитељ Шмитбауеровом инсистирању једино je занимљиво указивање на могућ-
материнског права и принципа плодности. ност да je Едип пронађен у лову, чија би паралела био пример назначен у
Вратимо се Шмитбауеру, и његовом истицању неколико важних чи- нашој народној песми Наход Момир, чији je митски основ идентичан са
њеница из богате предаје мита о Едипу. И Шмитбауер сматра значајним фабулом грчког мита о Едипу.
детаљ из Софокловог комада, који указује да je Едип био стар шри дана До каквих je закључака дошао Шмитбауер ослањајући се на богату
када je предат слугама на погубљење, затим, да je Јокаста из своје руке предају која говори о Лајевом убиству? Најпре Шмитбауер, у овом случа-
предала дете слуги, који je Едипа однео на брдо Китсрон, близу Тебе. ју, исцрпно наводи речено место из Хомерове Одисеје: "Хомерска тради-
Према Есхилу, била je зима. Лај je детету пробушио глежњеве. Тим по- ција лаконски примећује, да je Едип у потрази за својим родитељима у
водом Шмитбауер даје следећи коментар: "Напуштање обогаљеног дете- незнању убио оца и оженио се мајком. Према Софокловом делу Едип je
та био je раширени обичај; ово индиректно убијање требало je да спречи, одрастао у Коринту са свим почастима. Када га je један пијанац назвао
да се дух умрлог заустави на трагу убице" (Schm., 1970: 104, и даље). 'усвојеним дететом', он je упитао пророчиште у Делфима за своје праве
Како je Шмитбауер, према материјалу из традиције, растумачио по- родитеље и добио обавештење, да he убити оца и оженити се мајком"
мињање два различита имена Полибове жене? Прво, сви извори указују (Schm., 1970: 104-105).
да je ван икакве сумње постојао Полиб. "Његова супруга Меропа, напро- За нас je теоријски од највеће важности решење проблема сусрета
тив, према другим предајама зове се и Медуса, ћерка Орсилохе, унука Едипа и Лаја на раскршћу, на путу кроз Фокиду. У једној краћој напоме-
речног бога Алфеја, али и Перибоја (према: Höfer, 1897). О последњем ни, поводом анализа Роберта (Robert, 1915), Шмитбауер упозорава како
имену говори и сликарство ваза, на којима се поред облика који означа- место сусрета, тачније раскршће, "помоћу описа античких путева још ни-
вају Едипа и Перибоју налази и Хермес а могу се видети делфијске Нере- је локализовано". Узгред додаје како су "путеви античке Грчке - насуп-
иде на коњима. У случају да ова, што je вероватно (види: Robert, 1915; рот калдармисаним римским путевима - имали изглед дубоко урезаног
Brthe, 1892), симболизује море, онда се може прихватити - према једној коловоза, и нису били сасвим једноставни за избегавање маневара, дакле,
веома старој, али тек у краткој примедби уз Феничанки датој предаји -, били су погодни само за пешаке". Повод за сваћу Лаја и Едипа интерпре-
да Едип није нико други до Данаес, Персејев син (чији je деда на потпуно тиран je у неколико карактеристичних верзија. Реч je или о "прспирци, и
исти начин сазнао од пророчишта, да he га убити његов унук) који je сме- затим о Лајевом ударцу бичем по Едипу, или јс краљев кочијаш згазио
штен у ковчежић, бачен у море, и тако напуштен доспео у Сикион. Тамо Едипа по нози (Hyginus fabula 55; прим. уз Еурип. Фенич., 13 и 26; Аполо-
je Перибоја управо била на обали, да би надзирала дворске праље". дор, ///, 5, 8; Паусаниа, X, 5, 2)". Код Софокла je, мећутим, гласник гонио
Када уз један став Хомерове Одисеје (XI, 271) Шмидбауер примећује кола и то тако како би Едипа пригњечио. Тада га je Едип простачки уда-
како je према старој предаји "Сикион... а не Коринш место детињства и рио, али и сам примио Лајев ударац штапом. Наведимо још једном то ва-
младићства Едиповог", односно да су га "чувари коња подигли, или je жно место (СГТ, 1990: 140).
Полиб један од краљева Фокијских, који je у лову пронашао остављено "Кад иушем бијах близу оног шроиућа,
дете", онда се такав податак, допета, не налази у Хомеровом делу. Най- Ту гласник среше ме и човјек на калим',
ме, на реченом месту стоји: Ваш како велит ши, - a ждријеици возили.
И с Пуша ме уирављач, а и сшарац сам,
"И Ейикасшу леиу иримеших, Едина мајку, Сне силом шераш сшану, а у гњеву свом
шшо je ciTipciutiio дело учинила у свом незиању: Ja ударим оног, шшо je мене гонио, -
за свог се удала сини, јер овај, кад Погуби оца, Возача. А кад сшарац шо ми ойази,
њу je уз Ό за жену, ал' бози шо објаве људма. Он увреба ме, крај кола док иролажах,
Али он je у љуикој у Теби üipuehii jade И у сред главе мене схваши осшаном.
кадмејским владею /ьудима, јер зло му одредише бози: Ал' маздом једнаком му ja не одмаздим,
маши му сиђе у д