MA

TARIJE
Sajt o knji evnim, filozofskim i istorijskim temama

Drutvena ureenja
RASPRAVE

Drutvena ureenja
herodot 5. 2007.

Svako doba u istoriji ima svoje dravno i drutveno ureenje. Dravna ureenja, kao to znamo, monarhija i republika. Monarhija je dravno ureenje kada na vlast
dolazi ovek koji potie iz neke bogate aristokratske porodice. Njega zatim nasleuje naslednik, bilo sin ili sestri. Narod se o tome nita ne pita. Monarhija je dugo
vladala u istoriji. Dinastije su te koje vladaju u monarhiji. Za razliku od nje, republika je oblik dravnog ureenja kada vladara bira narod. Onaj koga narod izabere
postaje predsednik. Ipak, ovog puta govorimo o drutvenim ureenjima.
Drutveno ureenje dosta zavisi od oblika dravnog ureenja. Drutveno ureenje moe, normalno, biti pozitivno i negativno. U antiko doba postojala je
demokratija, koja je vaila za glavni oblik drutvenog ureenja u to vreme. Kasnije, u srednjem veku, javlja se feudalizam.
Moramo napomenuti, da se pre feudalizma pa i u antiko doba javlja robovlasnitvo. To je neto to je, pre svega, bilo veoma nedemokratsko. Robovi su bili oni koji
su sluili gospodarima i oni nisu imali na pravo glasa, miljena i govora. Robovlasnitvo bilo je dosta zastupljeno u doba antike Grke i Rima, a kasnije i u velikim
kolonijama panskih konkvistadora. Robovi su se uvozili i izvozili. Bilo ih je puno u Americi tokom Rata za nezavisnost. Bila je to trgovina ljudima. Ipak, i
robovlasnitvo je dosta vano u pogledu razvoja drutvenih ureenja.
Ureenje srednjeg veka bio je feudalizam. Feudalizam dolazi od rei feud to znai komad zemlje ili imanje. Feudalizam predstavlja ureenje koje je postojalo u
skoro itavom srednjem veku. Zavisni seljaci (kmetovi) vezani su za svoj feud, koji ipak nije vlastito njihov, ve pripada plemstvu. Takoe, mladi vitezovi (juniori) su
morali odano da slue vladaru (monarhu) a zauzvrat su dobijali komad zemlje. Zavisni seljaci nisu lino posedovali imanje na kojem su iveli, ve je o tim imanjima
odluivalo plemstvo pa i vitezovi. Feudalizam nije imao ba neke pozitivne strane, jer je ukidao slobodu zavisnog seljaka da se potpuno slobodno i nezavisno od bilo
koga eta po svom imanju. Sve je to zavisilo od vlasti. Ipak, taj drutveni poredak je nestao na poetku novog doba i renesanse, kada se javlja buroazija.
Buroazija je drutvena klasa koje se razlikuje od feudalizma. Osnovna stvar je da se razlikuju. Ali, naravno, po emu? Pre svega, po tome to je buroazija klasa, a ne
ureenje. Ureenje je kapitalizam, koji itekako u mnogo emu ima veze sa buroazijom. Naravno, jo jedna razlika je to to s jaanjem buroazije jaa i njen politiki
poloaj: ona ukida feudalno drutvo i sama uzima vlast. Buroazija je isto to i kapitalizam. Ideja buroazije je ostvarivanje kapitala, koji vai za ideju ove klase. Treba
da se ostvari to bolji kapital, pa da drava bude u jo boljem poloaju. Takoe, u buroaziji je dosta vaan novac. Preko novca se ostvaruju mnoge stvari, izmeu
ostalog i kapital. Buruj je bio pristalica buroazije. On je bio klju svega. On je upravljao fabrikama, preduzeima koje su vaile za njegov kapital. Radnici ostvaruju
kapital. Oni ulau svoj napor i trud da ga stvore. Negativna stvar je to to u buroaziji nije bilo velike slobode. U buroaziji se nije mislilo na idejne, duhovne i
prosveene stvari. Gledalo se samo na novac, koji je materijalan, i pomou kojeg se ostvaruje kapital. Pozitivno je bilo to to je svaka burujska, a kasnije i kapitalistika
zemlja bila dosta ekonomsko i politiki snana i mona. Buruji su bili imuni ljudi, dok su radnici bili siromani. Tu osnovnu razliku i taj osnovni kontrast izmeu te
dve stvari uoio je marksizam.
Marksizam nije drutveno ureenje, ve ideologija koja prethodi socijalizmu i komunizmu. Osnovao ju je nemaki knjievnik i filozof Karl Marks (1818-1883), a u
ostvarivanju te ideologije dosta je pomogao i Marksov prijatelj Fridrih Engels. Oni su bili pretee socijalizma i komunizma. U buroaziji su ogledali samo zlo. U njoj
nisu videli nijednu pozitivnu stranu, ve samo zlo i negativne stvari. Engels je jednom zapisao: Dananji kapitalistiki nain proizvodnje ima za pretpostavku
postojanje dve drutvene klase; s jedne strane kapitalista, koji poseduju sredstva proizvodnje i ivota, i s druge strane proletera, koji iskljueni iz ovog posedovanja
imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. Marksisti su kasnije ili Marksovim putem i njegovu ideju smatrali za najbolju. Marks je zagovarao borbu
izmeu proletera i buruja, a to je, zajedno sa Engelsom, opisao u Manifestu komunistike partije u kojem su jasno izloeni planovi i ciljevi komunista. Zbog toga
Marks pripada plejadi velikih umova. Engels je takoe vana linost. Bio je Marskov najbolji prijatelj, i u mnogim stvarima je Marksu i pomogao. Marksizam se zalagao
za slobodu meu narodom, jednakosti i mnogim pozitivnim stvarima. Pored marskizma, javlja se i anarhizam iji osniva je bio Mihail Bakunjin. Anarhizam je takoe
bila ideologija i oni su se zalagali da bude slobode i jednakosti meu ljudima, ali i da niko ne stoji na valsti. U vlastima i burujima anarhisti su, poput marksista,
ogledali samo zlo, ali se anarhizam ipak po nekim stvarima razlikuje od marksizma. No, anarhizam ipak u potpunosti ne vai za preteu socijalizma i komunizma. Ipak
je to marksizam.
Socijalizam i komunizam su dva oblika drutvenih ureenja koja su vrlo slina. Socijalizam se zalae za neto to je drutveno i socijalno. Socijalizam se oslanja pre
svega na drutvo. Oni se zalau da ga izmene. Zalagali su se za mnoge pozitivne stvari, ali kao i u kapitalizmu (buroaziji) pa kasnije i u komunizmu, u socijalizmu nije
postojalo velike slobode. Ljudi su opet bili ugroeni i ugnjetavani, iako se socijalizam zalagao za neto to je u to vreme prednjailo kao pozitivno. Socijaldemokratsko drutvo je, pak, neto to je bolje od obinog socijalizma. U toj rei pominje se demokratija. Ona je bila zastupljena, i u toj grani socijalizma ipak je
postojalo vie slobode i jednakosti nego u obinom socijalizmu. Meutim, oba drutva nisu dugo trajala pa se stvorilo neto to je bilo u mnogim stvarima pozitivno i
dobro, ali i loe- komunizam.
Komunizam je oblik drutvenog ureenja u kome osnovni pojam nije novac, ve ideje. To je osnovna pozitivna karakteristika ovog formiranog drutva. Komunisti su se
zalagali za jednakost meu ljudima, bili su za to da se tampaju i objavljuju knjige, bili su za kulturu i umetnost. Nije se gledalo samo na materijalne stvari. Loe je
bilo to to ni u komunizmu nije postojalo slobode, nije bilo slobode miljenja i govorenja o vlastima. Bilo je zabranjeno da se kritikuje vlast, komunizam i marskizam
kao nekakve loe ideje. Smelo je da se kritikuje samo pozitivno i iskljuivo najbolje. Zbog toga komunizam vai za ono to je pola-pola. Dobre stvari bile su
zastupljene pola, a loe isto toliko.
Najzad smo stigli do kraja. Nekih novoformiranih oblika drutava nije se javilo do ovih dana. Sva drutva koja su spomenuta su zaista postojala i bila mnogo vana u
svetskoj istoriji. Ona su uticala i na razvoj oveanstva. Svako drutvo u sebi je nosilo dobre i potpuno korektne stvari, ali su postojale i one loe. To je, bar logino. Da
li e se javiti jo neki novi oblik drutvenog ureenja, to samo zavisi od ljudi s kojima emo iveti i vremena koje emo kat-tad proiveti.
converted by Web2PDFConvert.com

ANRI BERGSON (Ogled o neposrednim injenicama svesti i Stvaralaka evolucija)

O Ratu i miru

RUBRIKE
Drame
Filozofski tekstovi
Istorija
Kritike
mala istorija
Pesme
Prie
Psihologija
Rasprave
Verovali ili ne

Copyright 2017 Matarije | Theme by: Theme Horse | Powered by: WordPress

converted by Web2PDFConvert.com