Scribd Logo
Hochladen

Willkommen bei Scribd!

  • Cipra, Temelji Ontologije - Vol - 6 - BR - 12 - 13 - 105 - 106 PDF

    Hochgeladen von

    bezimenost
    57 Ansichten2 Seiten

    Originaltitel

    Cipra, Temelji ontologije - Vol_6_Br_12_13_105_106.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Verfügbare Formate

    PDF oder online auf Scribd lesen

    Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

    Sind diese Inhalte unangemessen?

    Dieses Dokument melden

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    57 Ansichten2 Seiten

    Cipra, Temelji Ontologije - Vol - 6 - BR - 12 - 13 - 105 - 106 PDF

    Hochgeladen von

    bezimenost

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    von 2
    MARWAN CIPRA TEMELJI ONTOLOGIJE Bibliotoka Pamas, Matica Hrvatska, Zagreb, 2003. Marjan Cipra je ugledno ime koje nile potrebno posebno predstaviiati u domatim flozofskim krugovime, Tek kao napo- ‘menu istigem da je Cipra, nakon niti 30 godina predavackog staia pri Odsjeku za filozofiju Filozofskog fakutteta u Zagredu, umiroviien 1991. godine u svojstvu docenta. Nazalostiprerano. (0d kniiga je objavio Metamortoze metafzike (njegova doktor- ska dizertacia), Koja [e prema mojem sudu njegova najdubija {ajiga, potom Misiio etic, te Tome ontologije. Autor ei brojrih kraéih tekstova i znanstvenih radove. Temelii ontologije nisu mislieni kao potraga za temeljima te temeline znanosti, ved kao podsjetnik na kijuéne stanica u povijesti samoga bitka na kojem se grade filozofska zdanja. Pr- vom retenicom, jo§ u .Fijeci unaprijed", a na tragu Aristotelove Metafzike, Cipra odreduje ontologiju Keo znanost koja proma- tra biée kao bige (on he on). .Jer ako postoji biée, ako postoje bi¢a, a ofito je da postoje, ma kako ih shvaéali, tada nuzno po~ ji ono ‘bit’ tin biéa, njihov bitak.” Ponovno pokretanje pitanja © bitku Cipti je nuzno veé stoga sto mi suvremenicl pretezno Zivimo u oztaéju novovjekovnog ninilizma, kad su najvige vrije- dnosti obezvijedene | ked nedostaje odgovor na pitanja zaéto i Gomu." Stoga nage pitanje glast: &to je to biée? Sto mislimo kada kazemo jest il bit"? U svakom biu da bi uopée mogio biti mora biti nazotan bitak. Svako bide, ukolko jest, sudjeluje na neki nagin u bi- ‘ku; ono je u bitku partcipiraluée. Pritom je odnos bia i bitka ‘ovakav: biée nije nuzno biée, ono moze ali i ne mora bit, all bitak sam nije u moguénosti biti bitak nuzno jst. Bitak jest, ‘on nuzno i ne moze no egzistirati, dok je biée kao moguti bitak propadiivo, te moze ine bit Mine mozemo o bitku znati ni8ta doli na osnovi bia, | zato je pltanje 0 biéu prvotnije od onoga o bitku. Buduéi da se bavi onim prvi najvigim, metafizika jo prvaflozotla, ali za nas ona u redu znanesti dolezi na kraj, jer tek kad se Ispltaju posebne i pojedne reglle biéa moguée je pomisjat samo bide kao biGe, odnosno bitak. Nil jecno od biéa ne moze biti bik ‘sar, jer bitak je u biti neodredeno i neadredivo prvo u flozofii Kad je rile 0 odnosu bitka i biéa, ne moze se zaobiti ni ptenje 0 hijerarhi itka i big, 0 tome ima i bigs vi8e ii manje ucla u bitku, i preme tome je vibe i nize, veto i menje biée. Za raziku od biéa bitak nijo determiniran (Spinoza ~ omnis deter ‘minatio negatio os), on jo indeterminiran | ne moze se iscrpt nit jecdnom biéevnom odredbom, On je .skraz na skroz" poz van, samo dista jest, bez primjase bilo Gaga negativnog. Zato katagorijaine odredbe ne vriede za bitak, nego samo za biéa Bilak bivstvuje uvijek seb iti, nepromjeniiv i nepromijenjen w bilo kojem vremonskom tjeku. Bitak je jedan i vieéan, Bitak rije riim ogranigen | utoiko je beskonatan i kao takav jedan, jer ‘samo jedno jo ono koje egzistira bez odredenja. Buduti da je boskonaéan i neodrodiv bitak jo transcendentan. U pogieds odnosa biéa spram bitka Cipra u prvi plan stavija mistisku teologiju. Ona je najpriie .jedan oc", potom .Jedini pravi put kako biGe dotazi do bitka." Covjek je ono biée koje zna za ontoloSku diferenciju i jedini ju on moze previadati Pravi odnos bia i bitka kod Eovjeka je onaj mistickl. Misticka teologija je ujecno fllozofija koja bitek vidi u nadspcenatlivom apsolutu i odatle izvodi evo bivstvovanje i eva biéa. Pozivaluci se na Dionizija Aeropagitu, Cipra smatra da je, da bi se dosio do bitka, potrebno postupno odbacivati sve druge | nize obiike speznavanja, materijalnu | osjetiinu spoznalu, pa | spoznaju puter razuma i uma, te se poistovjettl s nadumnim potetkom emu — 209 i pogelom, kako uma, tako i svih drugih stvari, Mistika je ono jedno trazila vise srcem nego umom, itako je ona, prema Cipr, jedina koja nije zapala u hajdegeriansko metefizitko otudenje (0d bitka 810 Je inave.usud europske flozofije. Time je ontoloska Ciferencija bitka | biéa dokinuta u ekstazi mistika, koji Boga do- ivijava kao onoga sasvim drugoga — transcendencija, | Boga sebi — imanenolja, U_temelima ontologije le8iidentitet Boga i bitka, dime je previadan svaki nihilizam, kao i panteizam, Tako se u f+ lozofli premoséuje jaz izmedu bitka | Boga | zasniva se jedna ontoteoloska metafizika koja je ujedno teistitka i persona listitka, jer je Bog u najvigem smislu osoba. U svojem teme- |ju ontologija je nauk o biéu kao biGu, to jest o bivetvu ii bitku, | pri svojem so ostvarivanju oslanja na teolo8ko videnje stvari[ premoSéuje moguei jaz -medu filozofije i teologije. Jer flozofja i teologija razvijaju se na osnovi objaviene istine kao neskrivenosti bia (alethola) i krSéanske Objeve. Religila je nadzivjela Hegelovo previadava- je (2utheben) i dalje konkurira flozofij kad je rijeé 0 prvenstva ‘odnosa konatnog tu-bitka Covjeka epram apsolutnog. .Vjera nije nepriiataljska razumu, nego mu pomaze da spozna istine koje viasttim snagama ne bl mogeo dokuaiti, Viera | razum dva ‘su stoZera na kojima potiva kulture | duhovnl Zivot zapadne lulizaci | onl se uzajamno natjecu oko onog jedinog bitnog ~ spoznaje istine kekva je po sebi iza sebe." Naposijetku, Cipra postavja pitanje 0 moguénosti jedne: ‘sveopée | trajne flozoflle, philosophiae perennis, koja ~i tu se CCipra slaze sa svatim Tomom — je tu da se spozna istina stvari Philosophia perennis je u svojoj biti krS¢anska fozofja koja u Bozo] objavi vial teneljsvoje istnitosti Istina je pak jedna i vje- na i istovjetna je sa samim BoZlim bitkom. Vjegna flozofii je trajna i neprotazna ukolko svoje temelje ima u Kristy, Bozjem Logosu i Stvoritoj. Ovdje nije mjosto, itt imamo_ dovolino prostora da lulazimo u podrobrije razma- tranje | fole ozbiljiju raspravu ' Ciprinom misiju. Mogli bismo, recitno, pitatio naginu (metodi) na koji se puter misticizma sledinjuju Zovjek 1 bitek il parirati ravnopravnosti vjere i razuma u odnosu spram onega jest, pitati o odnosu zapacne i .drugih” mist | tradicija. Mogit bismo, kako to Gini autor po- govora, Damir Barbarié, bit) suzéréani i u pogledu .Ciprine filozofske kristologlie’. No, Uunatoé svim moguéim zarnjerkama i prigovorima (ii nam se ni takvima tok gine) nesumniivo je da kroz Cipru progovara impresivno poznavanje grade flozofie liznimno flozofsko isku- stvo koje ovu knjigu ¢ine ozbiljnom Iteraturom u istrazivanju ontoloske tematike. Boris Josipovié 210 MARIO KOPIC PROCES Metaps Att-adionica Lazareti, 2003, "Nova knjiga Marlia Kopiéa nije od onih Kojo je priviatan Cizajn jedino Sto moze ponuditi, Kompenzadija za ispraznost sadréeja u sluZbi t2i8ne prode. Ried je zapravo o zbiru jeda- rnaest ogleda o realigitim temama, a nit koja ih povezuje moze se ISGitati jo8 iz samog nasiova: ovdje se sul, prosudue 0 Zapadu, Nisam sasvim siguran da je pridjev metapoltick’ Koj pridaje spomenutim ogledima u potpunosti adekvatan, ali Kopié {92 utemeluje kao .uvid da idole imaju fundamentalnu ulogu u kolektivng svilesti te op¢enito u éitavojudskoj povijest", a koji ima ambicj ,pridonijeti osuvromenjivanjutstvaralaéko| preina-

    Das könnte Ihnen auch gefallen