Bratislav Petković - O Vremena!o Morala! PDF

205
Bratislav Petkovi}
O TEMPORA! O MORES!
(O
VREMENA! O MORALA!)
April, 2007.
206
Bratislav Petkovi}
BRATISLAV PETKOVI] je ro|en u Beogradu 26. oktobra

1948. godine. Diplomirao 1972. godine na Akademiji za pozori{te,
film i televiziju, na smeru pozori{ne reije, predstavom Razbojnici Fridriha [ilera. U Beogradskom dramskom pozori{tu
1978. postavio predstavu Sporting life, za koju je tekst pisao zajedno
sa kolegom Vojislavom Kajgani}em. Posle toga napisao je i dve
monodrame: Prodajem razbivenu ku}u i Ispovest klovna Dragoquba (igrao ga je Boidar Sto{i}). Godine 1991. napisao je
dramu Kaskader koju je i reirao u Beogradskom dramskom pozori{tu.
Svoj de~a~ki san ostvaruje 1994. godine kada otvara Muzej
automobila, a predstavom Grand prix (wegovi tekst i reija) otvara
novu pozori{ni scenu pod nazivom Moderna garaa. Predstavom
Legion dHonneur 1998. godine otvara i kamernu scenu u istom
prostoru. Godine 2004. postavqa svoj komad Les Fleurs du mal (Cvetovi zla).
207
O tempora! O mores!
Bratislav PETKOVI]
O TEMPORA! O MORES!
(O VREMENA! O MORALA!)
LICA:
@ANKA STOKI], 60 godina
MAGDA PETRI], oko 30 godina
DOKTOR KOSTI], oko 70 godina
De{ava se u gostinskoj sobi @ankine ku}e,

na \ur|evdan, 6. maja 1947. godine.
208
Bratislav Petkovi}
Preko radija ide Titov govor... Ulazi Magda, unosi slavski kola~,
pokriva ga belom salvetom, pali kandilo, krsti se, zastaje kod radija,
slu{a Titov govor...
@ANKA:
(Glasno iza scene)

... Magdo!
(Magda se prene)
... Magdo!
MAGDA:
... Tu sam...
@ANKA:
... Gasi to |ubre.

(Magda zastane, okleva..)
Da l ti mene ~uje{? Gasi to!
(Magda gasi radio... @anka ulazi)
... ba{ da ga ne slu{am na \ur|evdan... Ne ide sotona uz
sve}u i kandilo... [ta si se umusila, ho}e{ da mi pokvari{ dana{wu radost... Razmakni zavese, vidi{ kakav je divan dan...
MAGDA:
... Nemojte tako, gazdarice, on je moj i Frawin zemqak...
@ANKA:
... Nije on tvoj zemqak, u to sam sto posto sigurna...
MAGDA:
... Kako, gazdarice, kada je iz Kumrovca...
@ANKA:
... Kakav Kumrovec, kakvi bakra~i... Nikome on ovde nije

zemqak, on je uqez... Ko god da ga je doveo, nama dobro ne
èli... To je sotona od zanata, zapamti, Magdo...!
MAGDA:
... Moj Frawa kaè da je on po zanatu bravar...
@ANKA:
... Kakav bravar, tvoj Frawa ja bravar...
MAGDA:
... Jeste, jeste, bio je vredan, {kolovao se... Vidite gde je

dogurao... A bio je siroma{an, zato najvi{e voli radnike,
jer se mnogo mu~io...
@ANKA:
... Ajde, ne lupetaj...
MAGDA:
... Vi ne izlazite pa ne ~ujete {ta se peva po ulicama...

Ne}emo kraqa, ho}emo Tita, narod se pita... I druè
Tito, qubi~ice bela, tebe voli...
@ANKA:
(O{tro je prekine)
... E, sad je dosta!...
MAGDA:
...Morate da priznate da je nao~it... Lepo mu stoji uniforma... Ba{ lep ~ovek...
O tempora! O mores!
209
@ANKA:
... Lep ~ovek! Nemoj da te ~uje Frawa...
MAGDA:
... To i on misli, pitajte ga...
@ANKA:
... [ta da ga pitam!... Idi u kujnu i pogledaj rernu da ti

gibanica ne zagori... îme }emo goste da posluìmo...
(Magda iza|e)
@ANKA:
(Presli{ava se)
... @ito je tu...
(Podiè salvetu, vikne)
... Magdo...!
(Magda u|e)
... Za{to ti je kola~ ovako upao!?... Je l ovo slavski
kola~!... Ho}e{ da me izbruka{ pred gostima... Ovo nije ni
lepiwa, ruke ti otpale... Ko da nikad kola~ nisi videla, a
ne mesila!... Sredina potonula! [ta si mu uradila, ko boga
te molim!?...
MAGDA:
... Sve sam uradila kao uvek...
@ANKA:
... Za{to je onda ovakav?...
MAGDA:
... Na kilo unrinog bra{na {aka jaja u prahu, to zamewuje

tri prava jaja otprilike, me|u prste suvi ameri~ki kvasac
i malo putera od kikirikija iz konzerve... umesto pravog
putera...
@ANKA:
... A gde nam je rabrova~ko bra{no?...
MAGDA:
... Jo{ zimus smo ga potro{ili...
@ANKA:
... [ta bi rekao moj pop Sanda da je ìv... Slavski kola~ od

unrinog bra{na i Trumanovih jaja... A umesto tropara
Titov govor... ajde, donesi vino...
(Magda donese vino)
... Da ti nisam rekla, tr~ala bi usred molitve... Ti, Magdo,
ko da si jela bunike, {ta ti je danas... Prota Veqa voli
grancle, pro{le slave je pola auseca smazo... Ponudi}emo
mu prvo gibanicu... Kako ti gibanica izgleda?...
MAGDA:
... Jo{ pet minuta da porumeni...
@ANKA:
... Koliko piva imamo?...
MAGDA:
... Tri fla{e...
@ANKA:
... Kako tri?!...
MAGDA:
... Eno ih u ajskasnu...
@ANKA:
... Bilo je {est... Gde su tri?...
210
Bratislav Petkovi}
MAGDA:
... Tu su tri, a tri ste popili vi i gosin Slovenac pre neki

dan, eno su prazne na verandi...
@ANKA:
... E, di sam stigla... Slavim slavu sa tri fla{e piva...

Vajfert mi je slao bure belog, bure crnog sa to~iocem,
Smejkal i Rosulek su se utrkivali ko }e boqi ordever da
spremi, Mendragi} i Petkovi} su specijalno za mene
kola~e radili, moje \ur|evdane Beograd pamti, Aga mi je
kola~ okretao... Gde su ti qudi nestali, ni sawala nisam
da }e ovoliko zlo da me sna|e...
(Pogleda na sat)
... Da li je to frtaq do dvanaest?...
MAGDA:
... Jeste, bogami...
@ANKA:
... ûdi me da nema prota Veqe... Uvek je bio ta~an...
MAGDA:
... Nikad posle pola dvanaest nije dolazio...
@ANKA:
... Nas je uvek za kraj ostavqao, kad zavr{i sve parohijane...

Ne znam {ta je ovo... Ako ne do|e do podne, mora}emo same
kola~ da se~emo i sve}u da upalimo, nema nam druge.
MAGDA:
... Da sa~ekamo jo{ malo, mo`da se negde zadrào...
@ANKA:
... Dvadeset godina je bio ta~an... êka}emo do podne...

Vrati ìto u ajskasn da ne provri{ti, ovo drugo moè da
ostane... Pogledaj gibanicu...
(Magda iza|e)
... Ako me i crkva izdala, onda je stvarno kraj... [to me
komunci ne ubi{e u zatvoru... Ovo vi{e nije ìvot...
MAGDA:
(Ulazi)
... Gotova je... Taman }e da se ohladi dok prota Veqa o~ita
slavu...
@ANKA:
... Kakva je ovo travuqina?!
MAGDA:
... Srela sam gospo|a Radu... Znate gde je bio ringi{pil u

hajd-parku...
@ANKA:
... Kakav ringi{pil, kakva Rada, ja te pitam za travuqinu...
MAGDA:
... To je lekovito biqe... Ona mi je pokazala...
@ANKA:
... [ta ti je pokazala?
MAGDA:
... Ta gospo|a Rada, ne znam joj prezime... Kad sam joj

pri~ala za va{e stawe, ona mi je pokazala koje trave da
naberem... I to na \ur|evdan, izjutra... Ovo je zdravac,
kopitwak, kukurek, kaloper, |avoqi rep, miloduh, zloduh
O tempora! O mores!
211
i gran~ica drena... To se potopi na \ur|evdan u osve{tanu

uskr{wu vodu da odstoji i posle se bolesnik umiva sedam
dana izjutra uve~e... Za sve je dobro, a naro~ito za kamen u
ù~i i {e}ernu bolest, {to je Va{ slu~aj...
@ANKA:
... To te ta Rada nau~ila...
MAGDA:
... Kaè da je tako izle~ila jednog cara i wegovu sestru od

iste bolesti...
@ANKA:
... Izle~ila cara?!
MAGDA:
... Da... I jednog ministra i jo{ neke vladare...
@ANKA:
... I kolko si joj para dala?
MAGDA:
... Rekla je da vas poznaje, a misli da i Vi wu znate...

Stalno je kod ~esme u hajd-parku...
@ANKA:
... Koliko si joj dala?
MAGDA:
... Nije va`no...
@ANKA:
... Kako nije va`no?
MAGDA:
... To sam u{parala od provijanta...
@ANKA:
... U{parala od provijanta?!
MAGDA:
... Zdravqe je za vas najpre~e i ne meri se parama...
@ANKA:
... Na ovu na{u sirotiwu tebe svaka kala{tura moè da

opeqe{i...
MAGDA:
... Ona èna u po~etku nije traìla ni{ta, ali kad sam
videla koliko zna o Va{oj bolesti, nije mi bilo ào da je
~astim...
@ANKA:
... E, Magdalena, Magdalena... Ne sme ~ovek da te pusti na

ulicu... U pravu je tvoj Frawa... Nosi to u kujnu!..
(Magda iznese posudu sa travama).
Nego za{to nema prota Veqe... Mogao je da po{aqe |aka,
da javi ako se razboleo... Ne znam {ta je ovo... Poslao bi
zamenu, prota Boru ili prota Mirka... Ovo ne sluti na
dobro... Mesto da se radujem \ur|evdanu... Ja samo èlim
da me nema... Boè, {ta sam ti zgre{ila da ovako ispa{tam...
MAGDA:
... Vas Bog voli, zato vam sve to i tovari, zna da moète da
ponesete...
@ANKA:
... Ne mogu ja vi{e ni{ta da ponesem i da podnesem...
212
Bratislav Petkovi}
MAGDA:
... Da vas ne voli ne bi vam dao toliku plemenitost...
@ANKA:
... Da me voli, primio bi me da se ne mu~im vi{e...
MAGDA:
... Bog isku{ava jake... Ima on neki vaàn posao sa vama...

To sam sigurna... To kaè i prota Veqa...
@ANKA:
... Ako se ne pojavi do podne, upali}emo sve}u, prereza}emo kola~ i ~ita}emo tropar same...
MAGDA:
... Kako }emo nas dve ène... Da je bar Frawa tu...
@ANKA:
... Moramo... Stavi tamjan u kadionicu... Prvo malo àra

iz {poreta... Poùri {ta gleda{...
(Magda iza|e, posle nekoliko trenutaka u|e sa kadionicom koja se pu{i)
... Donesi ìto iz ajskasna, moramo i wega da prelijemo...
E, moj sveti \or|e, pobedono{~e... Ti si odneo pobedu nad
carem Dioklecijanom, a mene pobedi{e neki gmizavci
koji ni oblik nemaju...
MAGDA:
... Ne mogu oni vas da pobede...
@ANKA:
... Nego da krenemo... Sve}a mora da se upali... Da li je sve

tu?... No` i ~a{a sa vinom, sve je tu, samo prote nema...
Pregura}emo i to... Sre}a, pa znamo tropar...
(Krsti se)
... Gospodi pomiluj... Gospode pomiluj... Ot~e na{ iè jesi
na nebesjeh da svatisja imja tvoje da pridet carstvije tvoje
da budet voqa tvoja jako na nebesi i na zemqi hqeb na{
nasu{nij da`d nam dnes i ostavi nam dolgi na{ja jakoè i
mi ostavqajem dol`nikom na{im i ne vovedi nas vo isku{enije no izbavi nas ot lukavago amin... tropar, jako pqenih svoboditeq i ni{~ih za{~ititeq nemo{stvuju{~ih
vra~, carej poborni~e pobjedonos~e, velikomu~eni~e Georgije, moli Hrista Boga spasitsja du{a na{im... Kondak.
Vozdjelan ot Boga pokazalsja jesi Blago~estija djelateq
~esnej{ij, dobrodjeteqej rukojati sobrav sebje; sjejav bo v
slezah, veselijem `we{i; stradal~estvovav è kroviju,
Hrista prijal jesi, i molitvami sjate, tvojimi v sjen podaje{i pregrje{eni pro{~enie. Gospode Isuse Hriste Boè na{ blagoslovi ovaj hleb i vino
(Se~e)
koje ti prinosimo u slavu i ~ast svetog Georgija velikomu~enika, ~ijim molitvama primi `rtvu ovu u nebesni
tvoj `rtvenik...
(Okre}u kola~. Ulazi doktor Kosti}. @anka se ozari,
doktor ostavqa lekarsku torbu i prilazi kola~u, peva
sa wima)
O tempora! O mores!
213
... Sjati mu~enici, iè dobrije stradal~estvovav{~i, i

vjen~av{isja, molitesja ko Gospodu, pomilovati sja du{am
na{im. Slava tebe Hriste Boè, apostolov pohvalo, mu~enikov radovanije, iè propovjed, trojica jedino su{naja. Isaije likuj, djeva im je vo ~revje, i rodi sina
Emanuila, Boga è i ~elovjeka, vostok imja jemu: jegoè
veli~aju{~e djevu ublaàjem...
(Lome kola~)
DR KOSTI]: ... Hristos posredie nas...
@ANKA:
... Jest i budet...

@ANKA:
... Jest i budet...

@ANKA:
... Jest i budet...
SVI:
... Slava ocu i sinu i svjatomu duhu i niwe i prisno i vo

vjeki vjekov amin. Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj...
DR KOSTI]: ... Mnogaja qeta... Draga moja @anka, sre}na vam slava...
@ANKA:
(Bri{u}i suze)
... Hvala vam, doktore, mnogo vam hvala...
DR KOSTI]: (Posluì se ìtom)

... Divan dan... Pro{le godine za \ur|evdan je bilo ki{ovito...
@ANKA:
... Mr{tilo se jutros malo sa sremske strane... Nego, ~ime

da vas posluìm? Imamo doma}u, imamo pivo, imamo vino...
DR KOSTI]: ... Vi znate da ja ne pijem, ali dajte jednu doma}u, pola

~a{ice i ~a{u vode da do|em sebi.
@ANKA:
... Jesi ~ula...? [qivovicu i ~a{u vode...

(Magda iza|e)
... Kad ste posledwi put bili na slavi tu je sedeo Nu{i}...
DR KOSTI]: ... I zabavqao goste do pono}i...

@ANKA:
... E, moj Aga... [ta bi on na sve ovo rekao...
DR KOSTI]: ... On sigurno ne bi mogao da }uti... I ovi bi ga ubili ko

ni{ta... Oni ne prezaju ni od ~ega... Malopre, dolaze}i
ovamo, tu na Top~iderskoj zvezdi, doìveo sam ne{to o
~emu smo s nevericom slu{ali od izbeglica iz Hrvatske i
Bosne... Maltretirawe sve{tenika na ulici u sred Beo-
214
Bratislav Petkovi}
grada... Nekoliko mla|ih dripaca su ga najvulgarnije vre|ali i kad se on usprotivio, divqa~ki su nasrnuli, on se
~asno branio... Scena je bila grozna, onda su wega i |aka
okrvavqene strpali u maricu... Bilo je i prolaznika...
Niko da prisko~i, okre}u glavu... Ova torba s lekovima me
je spre~ila da se ume{am... Jo{ drhtim... Oni bi to jedva
do~ekali... Ja sad ne bih sedeo ovde, ne bih doneo insulin...
Jadan ~ovek i mi s wim...
@ANKA:
... Prota Veqa...
DR KOSTI]: ... Va{ paroh!...

@ANKA:
... Moj paroh... Sad mi je malo lak{e... Sva{ta sam pomislila...
DR KOSTI]: ... Ima li ne{to stra{nije...

@ANKA:
... Pomislila sam da me je i crkva izdala... Vidite {ta se

de{ava, popovi postaju Titovi ministri...
DR KOSTI]: ... Tita volim, a bogu se molim...

@ANKA:
... Voli sotonu, a bogu se moli...
DR KOSTI]: ... Kod wih sve moè...

@ANKA:
... A parohijana sve mawe... Evo kod nas na Sewaku, na

Dediwu nema vi{e onog kom{iluka, ku}e zauzeli ovi iz
{ume, niko slavu ne slavi, sve {to vredi ili je nestalo,
ili je u apsu, da je ova moja ku}a ve}a, mene bi izbacili ko
kufer... Sve vile su zaposeli... O prazniku u Vavedewe
ranije nije moglo da se u|e od naroda, a pro{le nedeqe smo
bile samo ja i Magda u praznoj crkvi...
DR KOSTI]: (Uzma ~a{icu)

... @iveli, @anka, i neka nam je sveti \or|e u pomo}i...
(Kucaju se)
... Da li je ovo ona ista rakija...
@ANKA:
... Rabrov~anka... To mi je posledwa fla{a... Aga je voleo

da je gustira...
DR KOSTI]: ... Pogotovo kad smo igrali poker... Za ovim stolom Vi,
Nu{i}, Obrad, neki put je dolazio i Milivoje, mnogo smo
se lepo druìli... Do pola partije nas sve dobijete, podigne se tenzija, Milivoju se tresu ruke, Nu{i} se uozbiqi, a onda se opustite i sve izgubite... Mnogo puta mi je
bilo ~ak neprijatno... Ali to je bilo skoro pravilo... Sve
nas ispra{ite, a posle ni{ta... Nikad mi nije bilo jasno...
O tempora! O mores!
@ANKA:
215
... [ta Vam nije bilo jasno?...
DR KOSTI]: ... Nikad nisam video neraspoloèwe na Va{em licu kad

izgubite sve {to ste prethodno dobili... Mene bi to... Ne
znam, ali ne bih mogao da budem raspoloèn kao Vi... Da li
je to gluma? ...
@ANKA:
... Vidite, doktore, ja nisam igrala poker zbog para, to su

za mene bile etide, gluma~ke ve`be... Nemam u rukama
ni{ta, a odglumim fle{ rojal ili sakrijem duplu kentu...
Tu sam sticala gluma~ko samopouzdawe, mo`da vi{e nego
na sceni... Na sceni sam daleko, za stolom je teè... A to
{to sam gubila posle, i to je bio deo moje igre... Sre}a je u
davawu, a ne u uzimawu... Kako da vas iz ku}e u neko doba
pustim bez para... Di to ide...
DR KOSTI]: ... Vi ste se, dakle, s nama poigravali i kad smo se qutili
{to gubimo i kad smo se radovali {to dobijamo...
@ANKA:
... Zabavqala sam se... Glumila, blefirala...
DR KOSTI]: ... Po Vama, gluma je blef...

@ANKA:
... Ceo ìvot je blef... Jedina istina je la`... Prizna}u

vam: mnogo sam u ìvotu lagala i sa scene i ovako, naro~ito kad sam bila mlada, jednostavno nisam znala {ta }u
sa istinom...
DR KOSTI]: ... La`... Ne mogu to da prihvatim... Vi ste tragali za

umetni~kom istinom...
@ANKA:
... Poigravala sam se va{im emocijama, kakva umetni~ka

istina... Umetni~ka istina u pokeru...
DR KOSTI]: ... Ceo Beograd je smatrao da ste vi strastven kockar...

@ANKA:
... Jedina moja strast je gluma...
DR KOSTI]: ... A mi smo napravili klub oboàvalaca @anke Stoki}...

To Vam, naravno, nikad nismo rekli da bi Vas za{titili
od kocke...
@ANKA:
... To je bilo vrlo glupo...
DR KOSTI]: ... U fondu je pred rat bilo preko sto hiqada dinara...
@ANKA:
... Sto hiqada dinara... Boqe da su te pare bile kod mene...

êtrdeset prve propade Srpsko-amerikanska banka i ode
mast u propast... Niste dali da ja raspolaèm tim parama...
Kao da sam maloumna...
216
Bratislav Petkovi}
DR KOSTI]: ... Hteli smo da vam obezbedimo dostojanstvenu starost...

Videli ste kako je pro{la Vela Nigrinova...
@ANKA:
... Ovo je sve samo ne dostojanstvena starost... A Vela je

pro{la odli~no u odnosu na mene...
DR KOSTI]: ... Imali smo najboqe namere...

@ANKA:
... I put do pakla je poplo~an najboqim namerama...

(Zazvoni telefon, Magda diè slu{alicu)
MAGDA:
... Alo? ... Da tu je, odmah }e se javiti...

(Dodaje slu{alicu @anki)
Gosin Milivoje @ivanovi}...
@ANKA:
... Zdravo, Milivoje... Hvala ti... Nije ba{ puna ku}a, al

hvala Bogu... Laù, moj Milivoje, nema od toga ni{ta... A i
mnogo sam bolesna... Nisam ja malo dete... I}i }e{ kod
Leke... ajde, ostavi se }orava posla... Napisala sam molbu... Jeste, pre nedequ dana... Ni{ta ja wima ne verujem...
Kakav bata Leka... Kakav Mo{a... Hvala ti {to si se
setio... Jeste, bio je Bojan, vide}emo... Uzdravqe, Milivoje...
DR KOSTI]: ... Pisali ste ponovo molbu...

@ANKA:
... Da, pre nedequ dana... Stupica me nagovorio...
DR KOSTI]: ... Titov miqenik...

@ANKA:
... Jeste, ali on je ipak do{ao da me poseti... Svi ostali

okre}u glavu... Pozvao me da do|em u Mawe`, da razgovaramo o poslu... Ne znam da li bih ne{to prihvatila...
DR KOSTI]: ... Da li je Vama uop{te tamo mesto? To je komunisti~ko

pozori{te, igraju neke nove ruske pisce, Cankara... To je
politi~ka stvar...
@ANKA:
... Postoji samo dobro pozori{te i lo{e pozori{te... Tu

se sve vidi, ni{ta ne moè da se sakrije. Umetnost pobedi
svaku politiku... Meni je mesto pred publikom...
DR KOSTI]: ... Ali posle svega!

@ANKA:
... Bojan s tim nema veze... Znamo se od pre rata. Trideset

devete smo radili zajedno jednu predstavu u Narodnom...
DR KOSTI]: ... Posledwi sprat, Alfred @eri...

@ANKA:
... Svaka ~ast, doktore...
O tempora! O mores!
217
DR KOSTI]: ... Vi, Nevenka Urbanova, Zora Zlatkovi}, Marica Popovi}, Mikuli}ka, Marko Marinkovi}, Fran Novakovi},
Duda Antonijevi}, Paja Bogatin~evi}...
@ANKA:
... Zora je bila odli~na... Igrala je moju sestru... Bila je

boqa od mene... U po~etku sam slu{ala Bojana i nije mi
i{lo... Tek kad sam po~ela da igram po svom i dohvatila se
uloge, sve se otvorilo... On je reìrao i sam radio scenografiju, po struci je arhitekta... Mislim da je boqi
scenograf nego rediteq... Kad me je pitao za{to ne radim
onako kako je on rekao, ja mu odbrusim: Pa ne}e mene
dun|erin da u~i glumi... Slatko se smejao, nije umeo da se
naquti... Divno smo se druìli...
DR KOSTI]: ... Bila je to dobra predstava, Vi ste bili veli~anstveni,

uloga kao da je pisana za vas, potpuno pogo|en fah...
@ANKA:
... Propala polupijana konsijerà... To je po Vama moj

fah... Hvala, doktore...
DR KOSTI]: ... E, pa sad, nisam tako mislio... Ta Va{a gospo|a Mare se

jedino pamti... Ja sam tu predstavu gledao najmawe deset
puta...
@ANKA:
... Zbog Urbanove...
DR KOSTI]: ... Ona je bila u senci Va{e kreacije...

@ANKA:
... [io mi ga \ura... Ceo Beograd je bio zaqubqen u Urbanovu... Taj tekst je i stavqen zbog we... Izgledala je kao
bogiwa...
DR KOSTI]: ... Ali ono {to ostaje, to je gluma~ko ostvarewe... Po meni

je Jago najve}i ispit za glumca, a svi ho}e da igraju Hamleta... Hamleta svi vole, ali, brale, odbrani mi Jaga...
@ANKA:
... Sve u svoje vreme... Zna se {ta meni pripada...
DR KOSTI]: ... Koliko se se}am, kritika je samo Vas hvalila...

@ANKA:
... Moji drugari Gligori} i Vukadinovi}, ajte, molim vas...
DR KOSTI]: ... Ne razumem te predrasude... Kad smo na Krfu davali

predstave, niko nije hteo da igra Vuka Brankovi}a, pa sam
morao ja... Svi su me posle mrko gledali...
@ANKA:
... Nikad mi niste pri~ali o tome... Igrali ste Vuka Brankovi}a?!
DR KOSTI]: ... U Kosovskoj tragediji @arka Lazarevi}a...
218
@ANKA:
Bratislav Petkovi}
Crni ti obraz, Brankovi}u Vu~e,

crn ti obraz i jo{ crwa du{a.
Zar je malo slave i gospodstva,
zar je malo, ostalo ti pusto,
ve} o carsku krunu pruà{ ruke,
svetlu krunu svoga gospodara?...
DR KOSTI]: Ko to zbori kroz no} tavnu,

je l uhoda... kukavica,
{to na svetlost lice ne da
ve} crninom strah svoj krije?...
@ANKA:
Izdajicom nazva Obili}a,

svetlu zubqu ispuwenu plamom.
Izdajni~e, zar je to juna~ki,
kad izdajnik u tebi je samom...
DR KOSTI]: Ah, utvaro...

Ko to re~e?... ûh li govor?
Ili vetar kulom jeca,
kamen tvrdi razgovara?...
@ANKA:
Tu`na kulo, jade ne jadila,

kolike si orle odgajila,
a sad ~uva{ crnog izdajicu,
srpskog carstva i slobode zlatne...
DR KOSTI]: Ah, utvaro...

@ANKA:
A onda ide slepa Stepanija:

U Srbiji te{ko bezakowe,
ne po{tuje mla|i starijega,
ne slu{aju |eca roditeqa,
roditeqi porod pogazili,
kum svog kuma na sudove }era,
i dovede la`qive svjedoke,
i bez vjere i bez ~iste du{e,
i oglobi kuma vjen~anoga,
vjen~anoga ili kr{tenoga,
a brat brata na mejdan zaziva,
|ever snasi o sramoti radi,
a brat sestru sestrom ne doziva...
I tako daqe, i tako daqe, quti deseterac...
DR KOSTI]: ... Quba Ogwenova... Niste zaboravili, a premijera je bila

1912...
O tempora! O mores!
@ANKA:
219
... Ja uloge ne zaboravqam, a premijera Kosovske tragedije je bila 1913. posle oslobo|ewa Kosova. Kako je sada
to sve sme{no...
DR KOSTI]: ... I àlosno... ûjem, ovaj Mo{a zabranio Srbima povratak na Kosovo, a Blagoje Ne{kovi} potpisao...
@ANKA:
... Sad se druge pesme pevaju, druge stvari se sad traè,

na{e srpstvo je umrlo... Ne trebam ja wima...
DR KOSTI]: ... Pa za{to je Stupica dolazio ako im ne treba...

@ANKA:
... Do{ao je da umiri savest...
DR KOSTI]: ... I to je ne{to...

@ANKA:
... Zna on da ja vi{e ne mogu na scenu, zato mi i nudi...

Taman i da je sve u redu, ne bih mogla... Umorna sam, stara,
to bi bila sopstvena parodija... Ko me pamti, nek me pamti
kako dolikuje... Ne moram da se srozam do kraja...
DR KOSTI]: ... Da li ste predali molbu?...

@ANKA:
... Nisam, ali }u predati koliko sutra...
DR KOSTI]: ... Bogami, ja bih dobro razmislio... Tri puta su Vas

odbili... To bi bila ~etvrta...
@ANKA:
... Ne, ovo je tre}a... Dva puta su me odbili...
DR KOSTI]: ... Be{~asni dripci... Wih da molite... Ja to ne bih radio...

@ANKA:
... Ja mislim da sam pogre{ila {to nisam svakog meseca

slala molbu...
DR KOSTI]: ... Oni to bace u ko{...

@ANKA:
... Nek bacaju, ~uva}u kopije, mo`da }e neko za sto godina

to prona}i...
DR KOSTI]: ... Da li ste se posavetovali sa Obradom? ...

@ANKA:
... Ne, sama sam sro~ila, evo, pro~ita}u vam... Molba za

pomilovawe @ivane-@anke Stoki}, biv{e ~lanice Narodnog pozori{ta u Beogradu. Izvr{nom presudom broj 85
od 3. februara 1945. godine Suda za su|ewe zlo~ina i
prestupa protivu srpske nacionalne ~asti u Beogradu
osu|ena sam na osam godina gubitka srpske nacionalne
~asti. Kao razlog moje krivice, ozna~eno je da sam za
vreme okupacije, kao ~lanica beogradskog Narodnog pozori{ta sudelovala u pozori{tima Veseqaci i Centrala
za humor, kao i zato {to sam uzimala aktivnog u~e{}a u
220
Bratislav Petkovi}
programu beogradske radio-stanice u okviru emisija [areno popodne.

Ja sam zaista priznala na pretresu da sam sudelovala u
pozori{tima napred navedenim, kao i to da sam u~estvovala u programu beogradske radio-stanice u emisiji
[areno popodne.
Odmah po oslobo|ewu, na dan 18. novembra 1944. godine ja
sam bila pritvorena i kao te{ko bolesna provela sam u
istra`nom pritvoru do 5. januara 1945. godine, kada sam
bila pu{tena ku}i. Ja bolujem od {e}erne bolesti i
kamena u ù~i jo{ od 1936. godine. U pritvoru sam obolela
jo{ i od bubrega i ~im sam bila pu{tena iz pritvora, ja
sam sve do 3. februara iste godine stalno leàla u krevetu i na sud sam izvedena iz posteqe. Kao tako te{ko
bolesna, izvedena pred sud, nisam imala dovoqno fizi~ke
snage da se na su|ewu ni na nogama svojim ~estito drìm,
jo{ mawe sam imala duha i prisebnosti da iznesem {ta sam
ja u~inila za narodnooslobodila~ku borbu. Branioca pak
na ovom sudu nisam imala, jer kao sirota umetnica, nisam
imala ~ime da ga platim, a sud mi nije po zvani~noj
du`nosti branioca ni postavio, koji bi mi eventualno u
odbrani pomogao.
Da sam bila zdrava, fizi~ki i duhovno, i bila prisebna, ja
bih na ovom su|ewu iznela slede}e ~iwenice kao i dokaze:
Da sam jo{ od 1936. godine bila neprekidno i te{ko
bolesna od {e}erne bolesti i kamena u ù~i koja je bolest
traìla velike izdatke za nabavku veoma skupih lekova i
specijaliteta, a naro~ito za vreme okupacije, kada su se
potrebni lekovi mogli nabavqati iskqu~ivo na crnoj
berzi.
Za dokaz svojih navoda pozvala bih se na svedoke lekare:
doktor Milicu Mi}i}-Ivani}, Petra Mrkowi}a ulica
broj 3, doktor Mihajla Proki}a, Ulica Ka}anskoga broj 6,
profesora interne medicine, doktor Bori}a... Vas nisam
htela da poteèm, znam da ste sa wima i bez mene imali
nevoqa...
DR KOSTI]: ... Mogli ste komotno... Ho}u da svedo~im... Ali da sam na
Va{em mestu, ne bi ih molio, od tih bes~asnika da traìte da vam vrate nacionalnu ~ast... Nisu vam je oni dali,
pa da mogu da vam je uzmu... Oni i nacionalna ~ast! ... O
tempora, o mores!... Nisu oni Vama ni{ta uzeli... Ta sama
presuda govori kakvi su nitkovi...
O tempora! O mores!
@ANKA:
221
... Slu{ajte daqe: Kao teàk bolesnik sa platom od ~etiri

hiqada okupacijskih dinara nisam imala mogu}nosti ni da
se ishranim, a naro~ito kada se uzme u obzir da je kilogram bra{na bivao i preko 400 dinara, a kamo li da
kupujem skupe lekove i pla}am lekare. Zato sam bila
primorana da radim, kao {to su uostalom i svi radnici i
dràvni ~inovnici radili, a naro~ito moje kolege, ~lanovi i ~lanice Narodnog pozori{ta, da bi sebe le~ila i
g ìvo odràla. Slobodna sam primetiti, da moje kolege
koje su sa mnom igrali pod okupacijom nisu osu|ivani, ve}
samo ja, i oni i dan-danas igraju na dramskoj i operskoj
pozornici, a me|u wima ima mnogih od istog umetni~kog
renomea kao ja.
Ja sam za vreme okupacije u svome stanu krila od okupacijskih vlasti nekoliko dana generala lajtanta Ko~u
Popovi}a, koji je danas na~elnik glavnog general{taba, i
pomogla mu da se, preru{en u seqa~ko odelo, ukloni iz
Beograda. A kada se zna da je postojala uredba za vreme
okupacije da ko krije komuniste biva osu|en na smrt i
gubi glavu smatram da sam po cenu svoga ìvota, spasavaju}i Ko~u Popovi}a, u~inila mnogo za narodnooslobodila~ku borbu. Za dokaz ovih svojih navoda, pozivam se
na samog generala Popovi}a, wegovu majku Ruù Popovi},
udovu, Drvarska broj 2 i wegovu sestru Veru Voje Poli}evi}a, Ulica Janka Vukoti}a, obe u VII reonu.
Za vreme okupacije smatrala sam za svoju ~ove~ansku
du`nost da, u svome stanu, krijem Jevreje, koje su u to vreme
okupacijske nema~ke vlasti besomu~no gonile i ubijale.
Tako, na primer, krila sam: Samuila Pijade, brata od
strica Mo{e Pijade, ~lana Prezidijuma, te sestre i sestri}a: Floru, k}erku beogradskog trgovca Medine, sa
wene dve k}eri, sinom i unu~etom; Beku Beraha sa k}erkicom i druge. Za dokaz svojih navoda pozivam se na
svedoke: Frawu i Magdu Petri}, sa stanom u Ulici Andre
Nikoli}a broj 1 i Qubicu Albalu, Ulica vojvode Dragomira broj 17. A kada se uzmu u obzir smrtne kazne
predvi|ene u ono vreme za prikrivawe Jevreja, jasno proizilazi da sam ja i svoj ìvot stavqala na kocku u ciqu
spasavawa onih koje goni okupator.
Isto tako, za sve vreme okupacije, ~uvala sam povereni mi
nakit i stvari koje su mi napred pobrojani Jevreji predali na ~uvawe i pored izri~ne i u vi{e mahova ponovqene
naredbe od strane okupatora, da svako mora predati jevrej-
222
Bratislav Petkovi}
ske stvari Nemcima, pod pretwom smrtne kazne. Po oslobo|ewu ja sam sve ove stvari predala naslednicima, o ~emu
molim, ako treba da se uzmu na uvi|aj i wihove pismene
potvrde.
Sa svega izloènog, vidi se da sam ja bila primorana da
pod okupacijom sudelujem u pozori{tima, kao i to da se to
samo meni stavqa na teret, a ne i tolikim mojim kolegama;
da sam kriju}i Ko~u Popovi}a i pomogav{i mu da pobegne,
u~inila mnogo vi{e za narodnooslobodila~ku vojsku nego
li mnogi drugi; i, najzad, kriju}i Jevreje i wihove stvari,
stavqala i svoj ìvot na kocku i time radila protiv
neprijateqa i wihovih naredaba, sve po cenu svoga ìvota.
Da sam ovo bila u mogu}nosti da iznesem pred sud, koji me
je osudio, i da su se svi dokazi proverili, verujem da me sud
ne bi osudio i da bih ja, zajedno sa svojim kolegama, danas
igrala na pozornici i radila na {irewu prosvete i
pozori{ne umetnosti, za koju sam ja, kroz svoj neumorni i
predani rad od nekih 44 godine, svakako ne{to dala.
Stoga molim Okru`ni narodni sud za grad Beograd, da
meni, kao staroj i te{ko bolesnoj èni i staroj umetnici,
izdejstvuje pomilovawe, kako bi mi se vratila sva oduzeta
gra|anska prava i da mi se na taj na~in omogu}i da ne
ìvim vi{e od tu|e milostiwe, ve} od svoga rada, odnosno
penzije.
Smrt fa{izmu sloboda narodu!
U Beogradu,
30. maja 1947. godine.
@ivana-@anka Stoki},
biv{a ~lanica Narodnog pozori{ta,
sa stanom u Andre Nikoli}a broj 1,
VII rejon, Beograd.
DR KOSTI]: ... Smrt fa{izmu sloboda narodu!...
@ANKA:
... Mislim da ovoga puta ne mogu da me odbiju...
DR KOSTI]: (Otpija rakiju)

... Nazdravqe... Nego, kad mi ono uzesmo insulin? ...
MAGDA:
... Sino}...
O tempora! O mores!
223
DR KOSTI]: ... Sino}!... Odocnili smo, @anka, mora}emo da se bocnemo...

@ANKA:
... Danas ne...
DR KOSTI]: ... Kako }ete izdràti do dove~e?...

@ANKA:
... Kako sam u zatvoru izdràla bez insulina, mogu vaqda

jedan dan...
DR KOSTI]: ... Ne razumem!...

@ANKA:
... Ne}u na slavu da zadièm haqinu...
DR KOSTI]: ... Kao lekar, s tim nikako ne mogu da se sloìm...

@ANKA:
... Ako treba da umrem, neka to bude na \ur|evdan...
DR KOSTI]: ... Ja ne znam {ta }u sa Vama... Vi svoju bolest ne shvatate

ozbiqno...
@ANKA:
... Naprotiv, shvatam je vrlo ozbiqno... Znam da mi nema

leka, i da sam ve} mrtva, a Vi to ne vidite...
DR KOSTI]: ... E, moja @anka, vidim ja mnogo vi{e nego {to Vi

mislite...
@ANKA:
... Nema naro~ite svrhe le~iti mrtvaca... Nema te medicine...
DR KOSTI]: ... Ima u Vama ìvota i te kako...

@ANKA:
... Moj ìvot se zavr{io onog trena kad su me oterali sa

scene... Uzeli su mi vazduh, du{u... Ovo {to vidite je
ni{ta... [ta je glumica bez uloge?... To je vi{e od ponièwa, to je gore od same smrti...
DR KOSTI]: ... Nemojte tako, @anka, vi imate za ~im da se osvrnete,

va{a slava je neprolazna... Koja je na{a glumica za ìvota
postala legenda?...
@ANKA:
... Hvala Vam, doktore, na lepim re~ima... Ostavqam vam

aleju mrtvih uspomena... A ja sam ve} rezervisala parcelu
na Top~iderskom grobqu...
DR KOSTI]: ... Ovo je ve} crni humor... Ovakve {ale mi zaista ne

prijaju...
@ANKA:
... Uop{te se ne {alim... Desno od kapije... Obradu Simi}u

sam izdiktirala testament... Do Top~iderskog grobqa ima
da me odnesu volovska kola puna cve}a, a na grobu, posle
opela, da se otpeva Oj, Moravo i Oj, Srbijo... Za{to me
tako gledate?... Ovo je moja posledwa slava na ovom svetu...
224
Bratislav Petkovi}
Slede}u }u slaviti sa Agom, popom Sandom, mojom majkom,

bi}e nam lepo... Spremno ~ekam kraj ovozemaqskog puta,
samo jo{ zavesa da padne...
MAGDA:
... Gazdarice, nemojte, molim Vas...
@ANKA:
... Magdo, iza|i u kuhiwu...

(Magda iza|e)
Woj sam ostavila ku}u... Zasluìla je... Trebalo je trpeti
bolesnu babu sedam godina... Sve }e to Obrad da sprovede
kako treba...
DR KOSTI]: ... Obrad nek sprovede wegovo, on je advokat a ja sam lekar

i pustite me da sprovedem svoje... Molim vas, @anka!... Ja
sam do{ao da vam pomognem... Da vam olak{am muke...
@ANKA:
... Niste svesni koliko ste mi pomogli, do{li ste na slavu,

okretali ste kola~ sa mnom... Ne da ste mi olak{ali muke,
nego ste mi doneli radost koju odavno nisam osetila...
Mnogo mi je lepo... Mnogo mi je lepo...
(Utone u fotequ).
DR KOSTI]: (Uhvati je za ruku)

... @anka, je li vam dobro?...
@ANKA:
(Prenu se)
... Sasvim dobro, ne bojte se, ne umirem, samo sam malo
malaksala... Stotinama puta sam umirala na sceni i nikad
nisam bila zadovoqna... Nisam bila uverqiva... Ose}ala
sam se nelagodno, znala sam da to nije ono pravo... Jednostavno, nije mi i{lo... Moje scene umirawa su uvek bile
la`ne... Najgora {mira... Priznajem, jedino smrt nisam
umela da odglumim...
DR KOSTI]: ... Ne slaèm se... Mi smo vam verovali... Va{a madam Gotje
u sceni smrti!... To se ne zaboravqa... Bili ste boqi od
Grete Garbo...
@ANKA:
... Preteraste, doktore... Stvarno, tu|a smrt mi nije

i{la... Ali zato }u svoju da odigram sasvim uverqivo da
uverqivije ne moè biti... Vrlo uskoro...
(Opet klone)
DR KOSTI]: ... Magdo, ostavi}u ta{nu ovde... U ovoj metalnoj kutiji je

{pric... Ako primetite da te{ko di{e, molim vas, dajte
joj vi iwekciju, nemojte ~ekati mene...
O tempora! O mores!
MAGDA:
225
... Kako }u?...
DR KOSTI]: ... Pa gledali ste tolike godine... Isterajte vazduh iz

{prica, to je va`no, tre}inu igle zabodete u butinu i
polako pritiskate... Prosto ko pasuq...
MAGDA:
... U redu, doktore...
DR KOSTI]: ... Tu vam je sve...

(Uhvati ponovo @anku za ruku i opipa joj puls)
... Za sada je u redu... Javi}u se telefonom... Do vi|ewa...
(Iza|e).
MAGDA:
(Stavi kutiju sa {pricem u torbu, ode u kuhiwu i donese

posudu sa lekovitim biqem, stavi je na pod pored @anke,
natopi maramicu i po~ne da joj trqa ruke i lice. Zatim
izvadi iz yepa keceqe ceduqicu, ~ita)
... Zdravac, kopitwak, kukurek, dugi vek... Lek... Kukurek,
dugi vek...
@ANKA:
(Budi se)
... Gde su gosti?...
MAGDA:
... Oti{li su...
@ANKA:
... Svi?...
MAGDA:
... Svi...
@ANKA:
... Je l su se lepo posluìli?...
MAGDA:
... Jesu...
@ANKA:
... Svi su bili?...
MAGDA:
... Da, svi su bili...
@ANKA:
... A bio je i on?...
MAGDA:
... Da...
@ANKA:
... Zna~i i on je bio!...
MAGDA:
... Jeste, zadwi je oti{ao, ja sam ga ispratila...
@ANKA:
... Ti si ga ispratila!... Je l ne{to rekao?...
MAGDA:
... Rekao je da }e do}i sutra... Ostavio je ta{nu...
@ANKA:
... Kakvu ta{nu?...
226
Bratislav Petkovi}
MAGDA:
... Pa, wegovu lekarsku ta{nu... Evo je ovde... Do}i }e sutra

da vam d iwekciju...
@ANKA:
... Ne pitam te to... Nego da l je bio Tito?...
MAGDA:
(Za~u|eno)
... Ne, nije bio...
@ANKA:
... Nije!...
(Uzdahne)
... Dobro je...
(Klone u fotequ)
KRAJ

Bratislav Petković - O Vremena!o Morala! PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Bratislav Petković - O Vremena!o Morala! PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

205

BRATISLAV PETKOVI] je ro|en u Beogradu 26. oktobra

De{ava se u gostinskoj sobi @ankine ku}e,

(Glasno iza scene)

... Gasi to |ubre.

... Nemojte tako, gazdarice, on je moj i Frawin zemqak...

... Nije on tvoj zemqak, u to sam sto posto sigurna...

... Kako, gazdarice, kada je iz Kumrovca...

... Kakav Kumrovec, kakvi bakra~i... Nikome on ovde nije

... Moj Frawa ka`e da je on po zanatu bravar...

... Kakav bravar, tvoj Frawa ja bravar...

... Jeste, jeste, bio je vredan, {kolovao se... Vidite gde je

... Ajde, ne lupetaj...

... Vi ne izlazite pa ne ~ujete {ta se peva po ulicama...

...Morate da priznate da je nao~it... Lepo mu stoji uniforma... Ba{ lep ~ovek...

... Lep ~ovek! Nemoj da te ~uje Frawa...

... To i on misli, pitajte ga...

... [ta da ga pitam!... Idi u kujnu i pogledaj rernu da ti

... Sve sam uradila kao uvek...

... Za{to je onda ovakav?...

... Na kilo unrinog bra{na {aka jaja u prahu, to zamewuje

... A gde nam je rabrova~ko bra{no?...

... Jo{ zimus smo ga potro{ili...

... [ta bi rekao moj pop Sanda da je `iv... Slavski kola~ od

... Jo{ pet minuta da porumeni...

... Koliko piva imamo?...

... Tri fla{e...

... Kako tri?!...

... Eno ih u ajskasnu...

... Bilo je {est... Gde su tri?...

... Tu su tri, a tri ste popili vi i gosin Slovenac pre neki

... E, di sam stigla... Slavim slavu sa tri fla{e piva...

... Jeste, bogami...

... ^udi me da nema prota Veqe... Uvek je bio ta~an...

... Nikad posle pola dvanaest nije dolazio...

... Nas je uvek za kraj ostavqao, kad zavr{i sve parohijane...

... Da sa~ekamo jo{ malo, mo`da se negde zadr`ao...

... Dvadeset godina je bio ta~an... ^eka}emo do podne...

... Kakva je ovo travuqina?!

... Srela sam gospo|a Radu... Znate gde je bio ringi{pil u

... Kakav ringi{pil, kakva Rada, ja te pitam za travuqinu...

... To je lekovito biqe... Ona mi je pokazala...

... [ta ti je pokazala?

... Ta gospo|a Rada, ne znam joj prezime... Kad sam joj

i gran~ica drena... To se potopi na \ur|evdan u osve{tanu

... To te ta Rada nau~ila...

... Ka`e da je tako izle~ila jednog cara i wegovu sestru od

... Izle~ila cara?!

... Da... I jednog ministra i jo{ neke vladare...

... I kolko si joj para dala?

... Rekla je da vas poznaje, a misli da i Vi wu znate...

... Koliko si joj dala?

... Nije va`no...

... Kako nije va`no?

... To sam u{parala od provijanta...

... U{parala od provijanta?!

... Zdravqe je za vas najpre~e i ne meri se parama...

... Na ovu na{u sirotiwu tebe svaka kala{tura mo`e da

... E, Magdalena, Magdalena... Ne sme ~ovek da te pusti na

... Ne mogu ja vi{e ni{ta da ponesem i da podnesem...

... Da vas ne voli ne bi vam dao toliku plemenitost...

... Da me voli, primio bi me da se ne mu~im vi{e...

... Bog isku{ava jake... Ima on neki va`an posao sa vama...