Kogeneracijska postrojenja, ekoloki aspekti njihove primene

1.Uvod
Sam proces kogeneracije poznat je kao spregnuta proizvodnja toplotne i elektrine
energije. Cilj kogeneracije je ostvarenje vee efikasnosti u iskorienju energije ulaznog
energenta. Zavisno od toga koja je proizvodnja primarna, kogeneracija se moe podeliti na
[1]:
1. Elektro privredna kogeneracija (primarna je proizvodnja elektrine energije)
2. Industrijska kogeneracija (primarna je proizvodnja toplotne energije)
3. Trigeneracijska kogeneracija (pored toplotne i elektrine energije proizvodi se i
energija za centralizovano hlaenje posredstvom apsorpcionih hladnjaka).
Prema koliini proizvedene toplote i elektrine energije kogeneracijski sistemi se mogu
podeliti na [2]:
1. Totalni energetski sistem-u potpunosti zadovoljava potrebe elektrine i toplotne
energije.
2. Selektivni energetski sistem-delimino zadovoljava potrebe u elektrinoj
energiji i potpuno ili delimino zadovoljava potrebe toplotne energije.
3. Kogeneracijski sistem-delimino ili potpuno zadovoljava potrebe u toplotnoj
energiji, a kontinualno ili periodino isporuuje elektrinu energiju.
Kogeneracija se primenjuje zbog toga to se [1]:
1. Poveava efikasnost konverzije primarnog energeta
2. Kao gorivo mogu se koristiti i otpadne energetske sirovine i biomasa
3. Utede kod potroaa toplotne energije i industriji su velike
4. Poveana lokalna i opta sigurnost decentralizovane proizvodnje elektrine
energije
5. Smanjenje rizika od uvozne zavisnosti

2. Kogeneracijske tehnologije
Kogeneracijom se iz jednog izvora energije (ugalj, mazut, prirodni i teni prirodni
gas, biomasa) moe dobiti elektrina ili mehanika i toplotna energija (CHP). Pri proizvodnji
elektrine energije iz fosilnih goriva, otpadna toplota se moe iskoristiti za zagrevanje vode,
dok se gasovi sagorevanja koriste za zagrevanje prostora, tople vode i za dobijanje energije
radi hlaenja posredstvom apsorpcionih hladnjaka.[3]
Poznato je da se kombinovanim dobijanjem toplotne i elektrine energije (CHP)
omoguava efikasnije iskorienje goriva nego kod pojedinane primene. U odnosu na
pojedinanu proizvodnju elektrine i toplotne energije sagorevanjem fosilnih goriva,
kombinovana proizvodnja moe da dovede do bolje konverzije energije (obino za 10% do
30% vie), ime se smanjuje emisija CO 2, analogno koliini uteene energije . Vano je
istai da primarna uteda energije i smanjenje emisije CO2 ne zavisi samo od karakteristika
kombinovanih postrojenja, ve i od karakteristinog odnosa proizvedene pojedinane
elektrine i toplotne energije [4].
Kogeneracione tehnologije za stambene, komercijalne i javne objekte mogu se
klasifikovati prema primarnom motoru i izvoru za dobijanje energije. Motori koji se koriste
kod kogeneracije su: klipni motori, mikro-turbine, gorive elije i Stirlingovi motori [3].
Kogeneracijska postrojenja se mogu podeliti na:
1. Mala kogeneracijska postrojenja (snage izmeu nekoliko kW i 1MW)
2. Velika kogeneracijska postrojenja ( snage iznad 1MW)
Karakteristike kogeneracijskih sistema se obino vezuju za njihovu efikasnost,
pouzdanost, raspoloivost, odravanje i emisiju izduvnih gasova.
Efikasnost kogeneracionih postrojenja se moe definisati kao udeo utroene toplote
goriva (date preko donje toplotne vrednosti) koja se koristi za dobijanje elektrine energije i
korisne toplote. Efikasnost se moe definisati na razliite naine, kao na primer preko
elektrine efikasnosti [3]:
W

e
Elektrina efikasnost Q
g

ili preko ekvivalentnog koeficijenta elektrine efikasnosti [1]:

1

Ee

We
Wt

Q g 0,9Q g

gde je:
We -

proizvedena elektrina energija

Qg -

utroena toplota goriva

Wt -

iskoriena toplota

0,9

stepen efikasnosti kotlovskog postrojenja

Za visoko efikasnu kogeneraciju definie se pojam uteda primarne energije, koja se

izraunava na osnovu sledee formule:

PES 1

PES
H

H
Href

100%

E
Eref

uteda energije , %
Wt
Qg

toplotna efikasnost kogeneracije, definisana kao godinja proizvodnja korisne

toplote, Wt, podeljena sa unetom energijom goriva za proizvodnju ukupne
godinje korisne toplote i elektrine energije, Qg

Href
E

referentna efikasnost za odvojenu proizvodnju toplotne energije

We
Qg

elektrina efikasnost kogeneracije, definisana kao godinja proizvodnja elektrine

energije, We, podeljena sa unetom energijom goriva za proizvodnju ukupne
godinje korisne toplote i elektrine energije, Qg

Eref

referentna efikasnost za odvojenu proizvodnju elektrine energije

Svaka jedinica za kogeneraciju poredi se sa najboljom jedinicom za odvojenu

proizvodnju toplote i elektrine energije raspoloivom na tritu. Referentne vrednosti

efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplote i elektrine energije uzimaju u obzir klimatske
razlike izmeu drava.

3. Kogeneracioni sistemi na bazi klipnih motora sa unutranjim

sagorevanjem
Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem su pogodni za mala kogeneracijska
postrojenja zbog svoje robusne i dokazane tehnologije. Snaga motora je u rasponu od
nekoliko desetina kilovata i vie od 10 MW, i mogu se koristiti razliite vrste goriva sa sa
visokim stepenom iskorienja, to ih ini pogodnim za primenu u brojnim kogeneracijama u
sklopu stambenih, komercijalnih, javnih i manjih industrijskih objekata [3].
Osnovni elementi klupnih motora sa unutranjim sagorevanjem u sklopu
kogeneracijskih sistema su motor, generator, sistem za iskorienje toplote, izduvni sistem.
Motor pokree generator, a toplota izduvnih gasova kao i toplota iz sistema za hlaenje se
iskoriava. Konstrukcija tipinog motora sa unutranjim sagorevanjem u sklopu
kogeneracijskog sistema je prikazana na sl.1 [3].

Sl.1. Tipian kogeneracijski sistem baziran na motoru sa unutranjim sagorevanjem (sa

elektrinim paljenjem)
Motori u sklopu kogeneracijskih sistema koriste siromanu ili stehiometrijsku smesu u
procesu sagorevanja, to dovodi do manje emisije tetnih gasova, a viak kiseonika prisutan u
izduvnim gasovima moe da se koristi za dodatno sagorevanje. Primena siromane smese
utie na pad temperature usled poveanja protoka izduvnih gasova, pa samim tim i slabijeg
iskorienja toplote. U veini kogeneracijskih sistema, motor se hladi pomou rashladnog
medijuma kojeg pokree pumpa kroz motor i kroz izmenjiva toplote za proizvodnju tople
3

vode. Prirodno hlaenje motora se postie prirodnom cirkulacijom rashladne tenosti kroz
motor, dajui zasienu paru niskog pritiska u bloku motora [3].
Zavisno od veliine i tipa motora, u sklopu kogeneracije mogu se koristiti motori
velike, srednje i male brzine. Opsezi uobiajnih brzina za stacionarne motore su dati u tabeli
1.

Tabela 1. Klasifikacija klipnih motora prema brzini

Brzina
motora
(o/min)

Brzina
Velika
Srednja
Mala

1000-3600
275-1000
58-275

Sagorevanje pri
stehiometrijskim
uslovima u motoru sa
elektrinim paljenjem
Snaga motora (MW)
0,01-1,5
/
/

Sagorevanje
Dvojno
(siromane smese) u gorivo
motoru sa elektrinim Snaga
paljenjem
motora
Snaga motora (MW) (MW)
0,15-0,3
1,0-3,5
1,0-6,0
1,0-25
/
2,0-65

Dizel
Snaga
motora
(MW)
0,01-3,5
0,5-3,5
2-65

Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem su klasifikovani po nainu paljenja

motora na [3]:
1. Motore sa kompresionim paljenjem (Dizel motori)
2. Motore sa elektrinim paljenjem (Otto motori)
Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem rade pri standardnim uslovima na 25C i
pritisku od 1 bar. Ukupna efikasnost klipnog motora sa unutranjim sagorevanjem u sklopu
kogeneracijskih sistema je u rasponu od 85-90% sa malim varijacijama zbog veliine motora.
Elektrina efikasnost je u rasponu od 28-39%, i poveava se sa veliinom motora. Korisna
snaga i efikasnost klipnog motora sa unutranjim sagorevanjem se smanjuju za oko 4% na
svakih 333 m nadmorske visine, i oko 1% na svakih 5,5C iznad temperature od 25C. [3]
Za kogeneraciju, odnos toplotne energije i snage motora je od kljune vanosti. Vidi
se sa slike 2 da je procenat ulazne energije goriva koji se koristi za proizvodnju mehanikog
rada radi dobijanja elektrine energije, ostaje konstantan sve do vrednosti od 75% u odnosu
na puno optereenje, i posle toga poinje da opada. Potrebno je vie goriva po kWh
proizvedene elektrine energije pri niem deliminom optereenju, pa na taj nain dolazi do
smanjenja efikasnosti. Takoe, na sl.2 moe se videti da se koliina nastale toplote koja se
preda vodi za hlaenje i toplota izduvnih gasova poveava ako se elektrina efikasnost

motora smanjuje; odnosno koliina korisne toplote proizvedena kogeneracijom se poveava

ako efikasnost isporuene elektrine energije opada.

Sl.2. Toplotni bilans kod klipnog motora sa unutranjim sagorevanjem

Ne moe se sva proizvedena toplota u motoru sa unutranjim sagorevanjem u sklopu
kogeneracijskih sistema na licu mesta prevesti u elektrinu energiju, jer deo toplotne energije
se gubi preko izduvnih gasova niske temperature, konvekcijom i zraenjem motora i
generatora.
Postoje etiri izvora, gde nastaje otpadna toplota dobijena u toku rada klipnih motora
sa unutranjim sagorevanjem u sklopu kogeneracijskih sistema: izduvni gasovi, voda za
hlaenje motora, a manja koliina toplote se dobija preko vode za hlaenje mazivog ulja i
hlaenja turbo kompresora. Toplota koja se preda rashladnoj vodi motora je do 30% ulazne
energije, dok toplota iskorienja izduvnih gasova predstavlja 30-50%. Dakle, iskoriena
toplota iz rashladnih sistema i toplota izduvnih gasova je oko 70-80% od energije koja potie
iz goriva koje se koristi za proizvodnju elektrine i toplotne energije i korisne toplote kao to
je prikazano u tabeli 2. Hlaenjem motora dobija se topla voda ili para niskog pritiska od 100
do 120C. Dobijena topla voda ili para niskog pritiska moe se koristiti za zagrevanje
prostora, za zagrevanje vode u domainstvu, ili se primenjuje u sklopu apsorpcijske rashladne
maine.

Tabela 2. Motori sa unutranjim sagorevanjem u sklopu kogeneracijskih sistema

Koliina energije na
zamajcu
Neiskoriena toplota
Iskoriena toplota
Ukupna korisna energija

Bez iskorienja toplote

(%)
35

Sa iskorienjem toplote
(%)
35

65
0
35

21
44
79

Prednosti klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem kod kogeneracijskih

tehnologija u odnosu na ostale tehnologije kogeneracije su niska cena, pouzdana energija na
licu mesta, niski operativni trokovi, lako odravanje, i iroka servisna infrastruktura [3].

3.1. Dizel motori

Dizel motori se uglavnom koriste u sklopu veih kogeneracionih postrojenja, mada se
mogu primeniti i za manja kogeneracijska postrojenja. Ovi motori su uglavnom etvorotaktni
motori sa direktnim ubrizgavanjem, opremljeni turbokompresorom i meu hladnjakom. Dizel
motori koriste dizel gorivo ili mazut, ili se mogu podesiti da rade na dve vrste goriva pri
emu se primarno sagoreva prirodni gas sa malom koliinom dizel goriva. Broj obrtaja u
minuti dizel motora je izmeu 500 i 1500. Rashladni sistemi dizel motora su sloeniji u
odnosu na rashladne sisteme kod motora sa elektrinim paljenjem i temperature su esto nie,
obino je maksimalna temperatura 85C, ime se ograniava potencijalno iskorienje toplote
[3].

3.2.

Otto motori

Motori sa elektrinim paljenjem (SI) su pogodni za manje kogeneracijske aplikacije,

sa jedinicom za iskorienje toplote, odnosno dobijanje tople vode temperature do 160C ili
pare pritiska 20 bara. Motori sa elektrinim paljenjem uglavnom koriste prirodni gas, iako se
moe koristiti propan, gazolin ili deponijski gas. Motori sa elektrinim paljenjem su motori sa
otvorenom komorom. Kod motora sa otvorenom komorom sveica je smetena u komori za
sagorevanje cilindra, direktno palei komprimovanu smesu vazduh/gorivo. Ovaj tip paljenja
je pogodan za stehiometrijsku i siromanu smesu [3].

Mnogi motori sa elektrinim paljenjem izvedeni su iz dizel motora (tj. oni koriste iste
blok motore, kolenasta vratila, leajeve, bregaste osovine, i ipke za povezivanje, kao kod
dizel motora) rade na niem srednjem efikasnom pritisku (BMEP) i niem maksimalnom
pritisku da bi se spreilo lupanje motora. Zbog niih vrednosti srednjeg efektivnog pritiska,
dizel motori sa elektrinim paljenjem obino proizvode snagu od 60-80% u odnosu na
osnovni dizel motor [3].
Na sl. 3 su prikazane performanse motora sa elektrinim paljenjem sa linijama
konstantne specifine potronje goriva u g/kWh. Minimalna specifina potronja goriva se
odnosi na srednje vrednosti brzine i optereenja. Poveanje optereenja pri konstantnoj
brzini od take koja odgovara najmanjoj vrednosti specifine potronje goriva e izazvati
poveanje specifine potronje goriva jer obogaivanje smese je potrebno da bi se poveao
obrtni momenat motora. Smanjenje optereenja pri konstantnoj brzini od take koja odgovara
najmanjoj vrednosti specifine potronje goriva e takoe izazvati poveanje specifine
potronje goriva zbog relativnog poveanja snage potrebne za pumpanje i toplotnih gubitaka
koji smanjuju efikasnost motora. [3]

Sl. 3. Performanse motora sa elektrinim paljenjem

Emisija polutanata iz motora sa elektrinim paljenjem koji koristi gas je znatno
smanjena poboljanom konstrukcijom i kontrolom procesa sagorevanja i primenom
katalitikih ureaja koji se postavljaju u izduvnu cev. Prednost sagorevanja prirodnog gasa
kod motora sa elektrinim paljenjem je niska cena, brzo pokretanje, kao i znaajno
iskorienje toplote. Paljenje gasnih motora sa elektrinom varnicom kod kogeneracijskih
sistema moe biti direktno ili indirektno [3].

Ispitivan je rad motora sa unutranjim sagorevanjem sa indirektnim paljenjem koji

je u sklopu kogeneracijskih sistema. Cilj je bio da se proceni smanjenje emisije izduvnih
gasova naroito CO, bez dodatnog tretmana izduvnih gasova. Ispitivanje je sprovedeno na
gasnim motorima male snage (150 kW), primenjeno je hlaenje predkomore i modifikacija
glave cilindra motora.
Korien motor je izveden iz Liebherr dizel motora tipa 926 i preureen da radi na gas
na Otto principu i namenjen za kogeneracijske sisteme. Motor je opremljen sa novom
glavom cilindra, koja omoguava postavljanje sveica na mestu dizel brizgaljki. Komora za
sagorevanje je prilagoena radu sa varnicom na osnovu modifikacije oblika klipa i smanjenja
stepena kompresije [5].
Tri oblika klipa su testirana: originalni klip je razvijen od strane proizvoaa motora i
koristi se kao referentni, nazvan A, modifikovan klip koji omoguava vee turbulencije i ima
bitno poveanu povrinu ela klipa a razvijen je od strane vajcarskog Saveznog instituta za
tehnologiju u Cirihu, nazvan B, oba sa stepenom kompresije od 12, i klip sa stepenom
kompresije od 9, nazvan C. Sva tri su predstavljena na slici 4. Takoe, motor je opremljen sa
cilindrom koji omoguava smanjenje mrtve zapremine da bi se ograniila emisija ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom gasu. Turbokompresor pokree motor i obezbeeno
je njegovo hlaenje. U cilju smanjenja energije za pokretanje turbokompresora, motor je
opremljen sa izolovanim sabirnikom za izduvne gasove [5].

Sl.4. Komora za sagorevanje: (a) klip B =12.0, (b) klip C =9.0;

isprekidana linija se odnosi na klip A, =12.0

Tabela 3: Eksperimentalni uslovi pri radu gasnog motora male snage (150 kW) [5]
Brzina obrtanja kolenastog vratila

15005 o/min.

Maksimalni efektivni pritisak

120,1 bar

Maksimalna snaga na izlazu

1501,3 kW

Temperatura okoline (u blizini motora)

29-36C

Pritisak ulaznog vazduha

9805 mbar

Temperatura ulaznog vazduha

250,5C

Relativna vlanost ulaznog vazduha

500,5%

Pritisak prirodnog gasa

9805 mbar

Temperatura prirodnog gasa

14-27C

Temperatura smee vazduh-gorivo

901C

Pritisak izduvnog gasa posle turbokompresora

10505 mbar

Temperatura vode za hlaenje na ulazu

800,5C

Maseni protok vode za hlaenje

2,450,03 kg/s

Poetna temperatura ulja za podmazivanje

900,5C

Maseni protok ulja za podmazivanje

1,210,01 kg/s

4.Konstrukcija i karakteristike manjih jedinica sistema kogeneracije

Firma Fijat je takoe razvila motor sa unutranjim sagorevanjem na prirodni gas u
sklopu kogeneracijskog sistema.
Male jedinice kombinovanih ciklusa kogeneneracijskih sistema se sastoji iz dve
kogeneracijske jedinice, koje pokreu razliiti motori: kogenerator sa klipnim motorom sa
unutranjim sagorevanjem

(ICE CHP) kao gornji ciklus i kogenerator sa Rankinovim

ciklusom (RC CHP), donji ciklus. Izgled Fijatovog kombinovanog ciklusa kogeneracijskog
sistema je ematski predstavljen na slici 5 [6].

Slika 5. Raspored sistema

Gornji ciklus koji ukljuuje

motor sa unutranjim sagorevanjem je prikazan u

gornjem delu slike, dok donji Rankinov ciklus koristi izduvni gas iz motora sa unutranjim
sagorevanjem i predstavljen je u donjem delu.

Sa eme je oigledno

da oba ciklusa

doprinose utedi energiji i toploti. Tehnike karakteristike su prikazane u tabeli 4 [6].

Toplotna energija Qth,CHP motora sa unutranjim sagorevanjem ukljuuje:

1. Entalpiju vode za hlaenje motora sa unutranjim sagorevanjem,
2. Entalpiju izduvnih gasova nakon izlaska iz generatora,
3. Entalpiju vode iz kondezatora (88 kW).

Motor sa unutranjim sagorevanjem stvara dve toplotne struje: vodu temperature oko
90C koja se dobija hlaenjem motora i izduvne gasove ija je temperatura izmeu 350 i
750C. Topla voda se alje u razmenjiva tenost-tenost, gde predaje toplotu vodi koja se
koristi u sistemu daljinskog grejanja, dok se izduvni gasovi iz motora sa unutranjim
sagorevanjem prvo alju u parni generator koji radi po Rankinovom ciklusu, radi dobijanja
10

vodene pare ili kroz izmenjiva gas-tenost, radi zagrevanja vode; vodena para iz generatora
ekspanduje u jednostepenoj klipnoj parnoj maini sa tri cilindra i radijalnom konstrukcijom.
Para iz parne maine se alje u kondezator gde se hladi sa hladnom vodom, koja se pri tom
zagreva i vraa u sistem daljinskog grejanja.
Tabela 4. Karakteristike i performanse kombinovane kogeneracijske jedinice pri
projektovanim uslovima [6]
Glavne karakteristike kombinovane
kogeneracijske jedinice
Tip ekspadnera
Generatori motora sa unutranjim sagorevanjem i
Rankinovog ciklusa
Ukupna efikasnost elektrine konverzije
Karakteristike kombinovanih kogeneracijskih
jedinica
Elektrina snaga
Koliina toplote (temperatura vode je 90C)
Snaga preko isporuenog goriva
Elektrina efikasnost pri projektovanim uslovima
Toplotna efikasnost pri projektovanim uslovima
Faktor iskorienja energije

Parna maina
Asinhroni, hlaenje vodom
90%

(126+24)=150 kW
(103+1+88)=192 kW
427 kW
35,1%
44,9%
80,0%

Emisja gasova iz kombinovanih kogeneracijskih

jedinica
CO sa 5% O2

150 mg/Nm3
60mg/Nm3

NOx sa 5%O2
CO

495mg/kWhe

NOx

198 mg/kWhe

Fijat je razvio kogeneracijski sistem korienjem motora sa unutranjim sagorevanjem

na prirodni gas sa poboljanom tehnologijom. Performanse kogeneracijskih sistema su date u
tabeli 5, dok su glavne karakteristike motora sa unutranjim sagorevanjem navedene u tabeli
6 [4].
Tabela 5. Tehnike karakteristike kogeneracijskog postrojenja
Elektrina snaga
Toplotna energija
Elektrina efikasnost
Iskorienje goriva

120 kW
195 kW
32%
84%

11

Tabela 6. Glavne karakteristike motora sa unutranjim sagorevanjem [4]

Tip motora

Otto 4T

Gorivo

Prirodni gas

Odnos vazduh/gorivo

Stehiometrijski

Napajanje motora

Injektovanje u vie taaka

Veliina cilindra

6L

Radna zapremina cilindra (cm3)

5883

Broj ventila

Kompresioni odnos

11/1

Maksimalna snaga (kW)

147

Brzina pri maksimalnoj snazi (rmp)

2700

Maksimalni obrtni moment (Nm)

650

Brzina obrtanja pri maksimalnom obrtnom

momentu (rmp)

1250

Prosena brzina klipa (m/s)

10,8

Srednji efektivni pritisak pri maksimalnom

obrtnom momentu

14

Smanjenje emisije

Katalitiki konvertor (katalizator trojnog

dejstva)

D bi rzumeli prednosti promene brzine pri deliminom optereenju, dat je grafik za

Fijatov motor na slici 6. U tradicionalnim kogeneracijskim postrojenjima, ako taka A
predstavlja projektovanu karakteristiku (broj obrtaja pri punom optereenju, za mehaniku
snagu motora od Pm =133 kW), uslovi pri deliminom optereenju su dobijeni pri konstantnoj
brzini pri smanjenju srednjeg efektivnog pritiska i samim tim izlazne snage korienjem
poloaja ventila. Na slici, taka B predstavlja uslove deliminog optereenja gde se dobija
oko 60% od projektovane izlazne snage ( Pm=77 kW ).

12

Sl.6. Karakteristike motora Fijatovog istraivakog centra

Ista projektovana izlazna snaga se moe dobiti korienjem razliite brzine motora pri
promeni operativnih uslova u odnosu na krivu konstantne snage (takasta linija) koja prolazi
kroz taku B. Na primer, u taki C je ista snaga motora kao i u taki B, ali je efikasnost vea
(iznad 0,35 nasuprot 0,32); u ovom sluaju, motor radi pri punom optereenju (otvoren
ventil) pri smanjenoj brzini motora. Odabrana su dva pristupa za odreivanje poveanja
efikasnosti pri deliminom optereenju kod rada sa promenljivom brzinom: pristup 1 za rad
sa promenljivom brzinom i pristup 2, sa konstantnom brzinom; projektovana brzina je 1500
obrtaja u minuti (0,55 od maksimalne brzine motora). Na slici 7 je prikazana normalizovana
elektrina efikasnost analiziranih operativnih pristupa (sa konstantnom i promenljivom
brzinom) kao funkcija elektrine snage ( na slici je efikasnost normalizovana u odnosu na
efikasnost pristupa 2, pri potpunom optereenju). Rezultati prikazani na slici su dobijeni na
osnovu matematikog modela, koji je zasnovan na eksperimentalnim vrednostima za dati
motor [4].

13

Sl. 7. Normalizovana elektrina efikasnost

Razlike izmeu dva pristupa su vee ukoliko je vea brzina motora.

Meutim,

primenom rada sa promenljivim optereenjem mogu se koristiti alternativni pristupi za

optimizaciju efikasnosti i/ili smanjenja emisije polutanata; u ovom sluaju, dobija se nova
operativna linija ( pristup 3), data u cilju smanjenja emisije polutanata. Na slici 8 je prikazana
zavisnost elektrine efikasnosti tri pristupa, narmalizovane vrednosti su u odnosu na pristup
2 pri punom optereenju. Poveanje elektrine efikasnosti za pristupe 1 i 3, poreene sa
radom pri konstantnoj brzini (pristup 2) je znaajno, npr. porast od 42% postie se za 20% od
projektovane snage.

Sl.8. Normalizovane vrednosti elektrine efikasnosti tri pristupa pri deliminom

optereenju
U sluaju biogasa, zatvoren ciklus ugljenika ne utie na bilans CO2. vajcarska ima
najstroije granine vrednosti emisija izduvnih gasova za stacionarne motore u Evropi:
14

Granina vrednost emisije od 250 mg/mN3, pri koncentraciji kiseonika u izduvnom gasu od
5% (za biogas od 400) za NOx i 650 mg/mN3, pri koncentraciji kiseonika u izduvnom gasu od
5% za CO. Postoji nekoliko modela motora koji su u stanju da ispune ove zahteve, ali se
samo dva koriste u praksi sa primenom katalizatora postavljenog u izduvnu cev. Prvi je
baziran na korienju stehiometrijske smese i katalizatora trojnog dejstva. Kod drugog tipa
motora pristup je zasnovan na siromanoj smesi i primeni oksidacionih katalizaora. Oba
modela su ispitivana u ranijim studijama [5].
Korienjem predkomore bez produvavanja gasa kod malih kogeneracijskih sistema sa
gasnim motorima u cilju procene potencijalnog istovremenog smanjenja NOx i CO, pri
odravanju konverzije goriva na visokom nivou. Glavni cilj ovog rada je da se predstavi
poreenje izmeu direktnog i indirektnog paljenja. [5]
Kanjenje paljenja se definie kao razlika izmeu prosene ugaone pozicije (id) pri
kojoj se oslobodi 5% toplote (poetak sagorevanja) i vremena formiranja varnice. Vreme
sagorevanja se definie kao razlika izmeu prosene ugaone pozicije ( cd), kada se oslobodi
90% (kraj sagorevanja), i 5% toplote [5].
Eksperimentalna istraivanja izvedena na osnovu originalne geometrije komore za
sagorevanje, formirane za klip A (slika 1), su pokazala da je prostor za sagorevanje smeten
izmeu cilindarske kouljice, glave cilindra i zaptivaa predstavlja glavni izvor emisije CO i
ukupnih ugljovodonika. Ovo otkrie je dovelo do modifikacije cilindra i zaptivki da bi se
smanjio koliko god je to mogue ovaj zazor u komori za sagorevanje. Emisije i
karakteristiike motora posle modifikacije su date na slici 3. Generalno rezultati su dati kao
funkcija emisije NOx kako bi se jasno prikazao uticaj razliitih oblika komore za sagorevanje
na gore pomenute polutante [5].
Klip B (slika 4a) pokazuje visok nivo turbulencije to dovodi do skraenja procesa
sagorevanja (slika 9a) i poboljava stabilnost sagorevanja, kao rezultat dobija se znaajno
smanjenje emisije ukupnih ugljovodonika (slika 9b). Ipak, emisija CO nije bitno promenjena.
Bri proces sagorevanja, pri konstantnoj emisiji NOx, poveava konverziju goriva (sl. 9b).
Nia koncentracija metana u korienom prirodnom gasu za testiranje klipa B (NG1: y(CH 4)
92,2%) u poreenju sa prirodnim gasom korienim za klip A (NG2: y(CH 4) 95,9%) uzima u
obzir ubrzanje sagorevanja [5].

15

Sl.9. Direktno injektovanje, karakteristike i emisije komore za sagorevanje A i B, =12.0, i C,

=9.0, kao funkcija emisije NOx, : efikasnost konverzije goriva (a), emisije CO i ukupnih
ugljovodonika (b)

Uporedna studija uticaja specifinih parametara motora je izvedena da bi se procenilo

smanjenje relativno visoke emisije CO. Odreivani parametri su stepen sabijanja, vreme
trajanja preklopa usisnog i izduvnog ventila. Rezultati su dati i razmatrani u radu [8]. Ova
studija ukazuje da stepen kompresije motora predstavlja glavni parametar koji utie na
emisiju izduvnih gasova. Njegovo smanjenje utie na znaajano opadanje emisije CO. To je
pokazano na osnovu eksperimentalnih rezulta dobijenih za klip C oblikovan tako da smanjuje
kompresioni odnos na 9 i povea koliko je mogue radnu povrinu u cilju izazivanja
turbulencije (sl. 9a). Smanjenje stepena kompresije utie na uspostavljanje procesa

16

sagorevanja i znaajnog smanjenje efikasnosti konverzije goriva (sl.9 a). U poreenju sa

klipom A, smanjenje maksimalne temperature sagorevanja omoguava dalje smanjenje
emisije NOx i smanjenje odnosa vazduh/ gorivo, to utie na poboljanje sabilnosti
sagorevanja [5].
Pri poreenju sa klipom A, oba ova efekata utiu na istovremeno znaajno smanjenje
emisije i CO i ukupnih ugljovodonika primenom klipa C (sl.4b). Na osnovu datih rezultata,
koriste se dve posebne metode da bi se zadovoljili zahtevi vajcarske o istoi vazduha. Prva
metoda, jedino primenljiva za prirodni gas, sastoji se u korienju komore za sagorevanje
koja omoguava visoku turbulenciju kako bi se poveala efikasnost konverzije goriva i
smanjila emisija NOx, dok se smanjenje emisije CO iz izduvnih gasova postie nakon
tretmana sa oksidacionim katalizatorom. Druga metoda odnosi se na biogas. Da bi se
istovremeno smanjila emisija polutanata, poveala efikasnost sagorevanja i izbacila upotreba
katalizatora, modifikovana je komora za sagorevanje, odnosno dodata je mala predkomora za
sagorevanje na kojoj se odigrava paljenje. Dalja ispitivanja su izvrena uvoenjem male
predkomore koja predstavlja oko 3% glavne komore, konstruisana je tako da je smetena na
ispupenju postojee glave cilindra u koju su smetene sveice. Ugraena konstrukcija se
sastoji iz tri dela (kljuna, tela i fiksirane stege). Deo kljuna pretkomore koji je ispupen u
glavnu komoru moe se videti na slici 4d. Kasnije za industrijske namene, tri razliita dela
mogu biti zavarena. Ogranien prostor tela predkomore (ograniena je prvobitna glava
cilindra) utie na modifikaciju sveica stezanjem heksagona.
Da bi se izvrila procena uticaja oblika glavne komore na proces sagorevanja i emisiju
izduvnih gasova, ispitivana su dva razliita klipa: originalni (A) i visoke turbulencije (B) (sl.
4a). Oba klipa imaju karakteristinu odnos kompresije od 12. Motor je radio sa konstantnim
vremenom paljenja od 8,2 CA BTDC.
Pri konstantnoj emisiji NOx, znatno krae trajanje sagorevanja karakteristino za klip
B dovodi do poveanja efikasnosti konverzije goriva, posebno pri velikim odnosima vazduh/
gorivo (sl. 10b).

17

Sl.10. Paljenje u predkomori, uticaj glavne komore za sagorevanje na performanse motora i emisiju:
a) efikasnost konverzije goriva i b)emisija ugljen monoksida i ukupnih ugljovodonika kao funkcija
emisje NOx

Pri istoj emisiji NOx, zamenom klipa A klipom B dolazi do umerenog smanjenja
emisije CO i nepotpuno sagorelih ugljovodonika (sl 10 b). Za oba klipa, A i B, smanjenje
emisije NOx je posebno ogranieno posebno visokom promenom broja ciklusa u cilindru 3.

U poreenju sa direktnim paljenjem, indirektno paljenje poboljava i ubrzava proces

sagorevanja; To se postie raspodelom izvora paljenja u glavnoj komori za
sagorevanje pomou mlaza produkata sagorevanja izdvojenih iz predkomore; prodor
mlaza gasa u glavnu komoru znatno poveava poetnu povrinu fronta plamena.

18

4. Emisija gasova
Zagaujue materije koje nastaju pri radu klipnih motora sa unutranjim
sagorevanjem su azotovi oksidi (NOx), ugljen monoksid (CO), i isparljiva organska jedinjenja
(nesagoreli vii ugljovodonici) [3].
Druge zagaujue materije kao to su sumporni oksidi (SO x) i estine materije,
prvenstveno zavise od vrste fosilnih goriva i tipa motora koji se koristi. Generalno, emisija
SOx je vezana za velike, i sporohodne dizel motore koji koriste teka ulja [3].
estine materije nastaju kod Dizel motora korienjem tenih goriva. Emisija NO x
nastaje kod klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem, sagorevanjem fosilnih goriva u
prisustvu kiseonika. Nastanak NOx zavisi od temperature, pritiska, oblika komore za
sagorevanje i odnosa vazduh/gorivo. U veini sluajeva, NOx je smesa NO i NO2 u
promenljivom odnosu. Sagorevanje siromane smese prirodnog gasa i vazduha u motoru
dovodi do najmanje emisije, dok najvea emisija NOx nastaje kod dizel motora, tabela 7.
Niska emisija NOx se postie pri sagorevanju siromane smese (i veoma siromane) u motoru
opremljenim sa kontrolorom odnosa vazduha/gorivo, i u motoru sa katalitikim konvertorom
koji koristi stehiometrijsku smesu [3].
Katalitiki konvertor sadri katalizator trojnog dejstva koji smanjuje koncentraciju tri
dominantno prisutna zagaujua jedinjenja (NOx, CO i nesagoreli ugljovodonici) u sluaju
primene gasnog goriva sastava blizu stehiometrijskom. Smanjenje emisije NO x i CO je do
90%, a nesagorelih ugljovodonika do 80%. Ovakav proces se jo naziva neselektivna
katalitika redukcija. U ovakvom katalitikom konvertoru izduvni gasovi se tretiraju
katalizatorima za konverziju NOx prevodei ih u azot i kiseonik [3].
Tabela 7. Prikaz emisije NOx iz klipnih motora [3]
Motori

Gorivo

NOx (ppm)

NOx (mg/kWh)

Dizel motori (brzi i srednje

brzine)

Destilat

450-1350

7-18

Dizel motori (brzi i srednje

brzine)

Mazut

900-1800

12-20

Motor sa elektrinim
paljenjem, siromana smesa

Prirodni gas

45-150

0,7-2,5

19

U katalitikom konvertoru se privremeno vezuje kiseonik u obliku NO x, ime se

oslobaa azot, i kiseonik reaguje sa CO ili bilo kojim prisutnim ugljovodonikom gradei CO 2
i vodu. Ovaj nain katalitikog prevoenja nije pogodan za motore koji koriste siromanu
smesu gasa ili dizel zato to se konverzije NOx do N2 i CO, i ugljovodonika do CO2 i H2O ne
odigravaju pri viku vazduha.
2NOx xO2 + N2
2CO + O2 2CO2
2CxHy + (2x+y/2)O2 2xCO2 + yH2O

Pristup koji ukljuuje selektivnu katalitiku redukciju (SCR) moe se koristiti za

uklanjanje NOx iz motora koji koristi siromanu smesu. Selektivna katalitika redukcija se
obino koristi za velike motore sa unutranjim sagorevanjem (>2 MW), koji koristi
siromanu smesu jer se teko moe uticati na ekonomsku opravdanost upotrebe manjih
motora. Kod selektivne katalitike redukcije, za NOx se kao redukciono sredstvo koristi
amonijak koji se ubrizgava u vrue izduvne gasove pre nego to prou kroz katalitiki
reaktor. Smanjenje NOx od 80-90% se postie selektivnom katalitikom redukcijom.
4 NO + 4 NH3 + O2 4 N2 + 6 H2O
4 NO2 + 4 NH3 + O2 3 N2 + 6 H2O
Trenutno, visoka efikasnost i neznatno nastajanje NOx ne idu zajedno, jer da bi se
postiglo neznatno nastajanje NOx, potrebno je optimalno vreme paljenja (sveica) i odnos
vazduh/gorivo oko 1,5-1,6. Do smanjenja emisije NOx dolazi ako se vreme varnienja
razlikuje od vremena koje odgovara maksimalnom obrtnom momentu (MBT). To je
specifino vreme paljenja koje daje maksimalni obrtni moment pri konstantnoj brzini motora,
konstantnom sastavu smese i protocima. Razlika u vremenu paljenja u odnosu na maksimalni
obrtni momenat poveava temperaturu izlaznih gasova, dok su efikasnost motora i toplotni
gubici kroz zid komore za sagorevanje smanjeni. Vreme paljenja zavisi i od optereenja.
Poto optereenje i ulazni pritisak opadaju, paljenje se kontrolie da bi se odravale
optimalne karakteristike motora, ime se poveava nivo emisije NOx. Shodno tome, zbog
ovih faktora, mnogi proizvoai motora koji koriste siromanu smesu nude razliite verzije
motora koji omoguavaju nizak sadraj NOx i visku efikasnost.

20

Ove varijante su zasnovane na razliitom podeavanju kontrole paljenja motora.

Postizanje visoke efikasnosti dovodi do nastajanja oko dva puta vie NO x. S druge strane,
postizanje najmanje emisije NOx e dovesti do smanjenja efikasnosti. Pored toga,
optimizacija rada motora radi smanjenja nastajanja NOx moe da dovede do vee emisije
CO i nesagorelih ugljovodonika jer ako je smesa previe siromana, dolazi do nepravilnog
paljenja i nepotpunog sagorevanja, poveava se emisija CO i nesagorelih ugljovodonika [3].
Sumpor-dioksid nastaje sagorevanjem fosilnih goriva koja sadre sumpor. On dovodi
do korozije kogeneracijskih jedinica, posebno izmenjivaa toplote i izduvnih sistema. Pri
radu klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem koji koriste prirodan gas ili destilat sa
malim sadrajem sumpora nastaju zanemarljive koliine SOx [3].
Ugljen-monoksid nastaje nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva usled neadekvatne
koliine kiseonika ili nedovoljnog vremena zadravanja na visokim temperaturama. Pored
toga, nastajanje CO se moe javiti na zidovima komore za sagorevanje, kao rezultat hlaenja
i zbog prekida reakcije u izduvnim gasovima. Takoe, primena siromane smese moe
dovesti do nepotpunog i nestabilnog sagorevanja i poveanja emisije CO. CO je otrovan gas,
ali je emisija zanemarljiva kada se kontrolie odnos smese vazduh/gorivo [3].
ugljovodonici nastaju pri nepotpunoj oksidaciji tokom sagorevanja ugljovodonika
dugih lanaca. To su estine materije, esto malih dimenzija, i njihova emisija iz klipnih
motora sa unutranjim sagorevanjem se esto navodi kao nemetanski ugljovodonici koji
sadre veliki broj jedinjenja, od kojih su neka veoma toksina [3].
Upotrebom katalizatora za oksidaciju moe se smanjiti emisija CO i nesagorelih
ugljovodonika iz izduvnih gasova. Ovi katalizatori ubrzavaju oksidaciju CO i ugljovodonika
do CO2 i vode u prisustvu vika kiseonika. Konverzija CO i nemetanskih ugljovodonika je od
98-99%, dok se konverzija metana moe ostvariti od 60-70%. Trenutno, oksidacija pomou
katalizatora se koristi za sve vrste motora, posebno koji koriste siromanu smesu u motoru da
bi se smanjila relativno visoka emisija CO i nesagorelih ugljovodonika. estice su proizvod
loe podeenog procesa sagorevanja, odnosno nepotpunog sagorevanja ugljovodonika i
prisutne su u dimu. estice nastaju pri radu motora, posebno dizel motora pri korienju
tenih goriva [3].
Meutim, dizel motori proizvode manju emisiju CO u odnosu na motore sa
elektrinim paljenjem koji koriste siromanu smesu. Emisija polutanata karakteristina za
klipne motore sa unutranjim sagorevanjem je data u tabeli 8 [3].

21

Tabela 8. Emisije polutanata karakteristine za klipne motore sa unutranjim sagorevanjem u

sklopu kogeneracijskih jedinica
Cummi
ns

Coastintelligen

Dobijena
struja (kW)

7,5

16

16

20

35

50

55

80

Motor/ tip
goriva

Dizel/
dizel

Motor sa
elektrinim
paljenjem/
prirodni gas

Dizel/
dizel

Motor sa
elektrinim
paljenjem/
prirodni gas

Dizel/
dizel

Dizel/
dizel

Motor sa
elektrinim
paljenjem/
prirodni gas

Motor sa
elektrinim
paljenjem/
prirodni gas

Ureaj za
kontrolu
emisije

Turbo
napaja
nje

Poboljan
katalitiki
konvertor

Poboljan
katalitiki
konvertor

Odnos
vazduh/
gorivo

16,8

16,6

Stepen
kompresije

18,5

9,11

18,51

9,11

17,31

16,5
1

NOx (g/kW)

16,89

10,46

16,89

10,99

9,37

10,68

<0,15a

<0,15a

CO (g/kW)

4,20

49,33

4,20

51,42

1,69

<0,60a

<0,60a

Nesagoreli
ugljovodoni
ci (g/kW)

2,20

1,74

2,20

1,61

0,67

0,54

<0,15a

<0,15a

SO2 (g/kW)

estice

0,88

zanemarljiv
o

0,88

Zanemarljiv
o

0,83

0,80

0,17

-emisija je korigovana za 15%O2.

U tabeli

9 prikazane

su karakteristine

emisije

za konfiguraciju

Fijatovog

kogeneracijskog sistema (tabela 6) za projektovanu snagu. [4]

Tabela 9: Emisija merena na izlazu motora pri projektovanoj snazi

CO (mg/Nm3), 5% O2
150

NOx (mg/Nm3), 5% O2
60

Neke od maksimalno dozvoljenih vrednosti emisije u Evropi iz postrojenja male

snage na prirodni gas date su u tabeli 10, gde se mereni izlaz emisije polutanata u mg/Nm3
rauna za 5% O2 u izlaznom gasu kod motora sa unutranjim sagorevanjem i za mikroturbine
sa 15% O2 u izlaznom gasu. [4]
22

Tabela 10: Neki propisi u vezi graninih vrednosti emisije u Evropi [4]

Posmatrana zona
(Lombardi Italija)
Kritina zona
TA-Luft (Nemaka
2002)
vajcarska
Cirih

Motor sa unutranjim
sagorevanjem
CO (mg/Nm3) Nox (mg/Nm3)
5% O2
5% O2
300
250

Gasne turbine
CO (mg/Nm3)
15% O2
100

NOx (mg/Nm3)
15% O2
150

200
300

100
250

50
75

30
100

650
650

250
50

Ako se uporedi tabela 9 sa tabelom 10, evidentno je da se primenom kogeneracijske

jedinice Fijata postiu vrednosti emisije ugljen monoksida i azotovih oksida koje su u okviru
Evropskih regulativa, razmatranih u ovom radu (Nemaka, Italija i vajcarska). Jedino je
emisija NOx je neto vea u odnosu na graninu vrednost emisije definisanu za grad Cirih.
Da bi se razumeo uticaj na emisiju pri razliitim uslovima rada, na slikama 11 i 12
date su emisije NOx i CO respektivno u mg/kWh kao funkcija elektrine snage. Moe se
primetiti da je emisija NOx za oba pristupa 1 i 3 nia nego pri radu sa konstantnom brzinom
(pristup 2). to se tie emisije ugljen-monoksida, pristup 1 pokazuje veu emisiju CO za oko
40% u odnosu na pristupe 2 i 3 [4].

Sl.11. Emisija NOx kao funkcija proizvedene elektrine snage

23

Sl.12.Emisija CO kao funkcija dobijene elektrine snage

6. Literatura
1. M. Mesarovi, M. aloni, Kogeneracija u Srbiji-zato se okleva, Elektroprivreda, 62,
57-66, 2009.
2. V.Vuleti, Prirodni i teni prirodni gas, Gas, 10 (4), 5-13, 2005.
3. H.I. Onovwiona, V.I. Ugursal, Residential cogeneration systems: review of the current
technology, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 10, 389431, 2006
4. M. Badami, A. Casetti, P. Campanile, F. Anziosto, Performance of an innovative 120
kWe natural gas cogeneration system, Energy, 32, 823833, 2007.
5. R.P. Roethlisberger, D. Favrat, Comparison between direct and indirect (prechamber)
spark ignition in the case of a cogeneration natural gas engine, part I: engine
geometrical parameters, Applied Thermal Engineering, 22, 12171229, 2002.
6.

M. Badami, M. Mura, P. Campanile, F. Anzioso, Design and performance evaluation

of an innovative small scale combined cycle cogeneration system, Energy, 33,1264
1276, 2008.

24