koji javijaju da je sve Zivo izvedeno na Mejdan i za grad i tu sme’teno po kuéama, turskim i hriécanskim, a da voda dole jednako raste i osvaja sokak za sokakom. Kako no¢ odmiée — a odmite sporo i izgleda da je ogromna i da buja i raste neprestano kao voda u dolini — gazde i prvaci podinju da se zagrevaju uz kafu i rakiju. Stvara se topao i uzak krug, kao jedna nova egzistencija, sva od stvarnosti a sama nestvarna, koja nije ni ono sto je bilo juée ni ono &to ¢e biti sutra; ne&to kao prolazno ostrvo u poplavi vremena. Razgovor raste i jaéa i kao po neizretenom dogovoru menja pravac. Izbegavaju da govore éak i 0 ranijim poplavama, poznatim samo po pri¢anjima, pri¢aju o drugim stvarima koje nemaju nikakve veze sa vodom i sa nesreéom koja se u ovom trenutku deSava. Oéajni Ijudi cine ogajne napore da bi izgledali mirni i ravnodusni, gotovo lakomisleni. Po nekom precutnom, sujevernom sporazumu i po nepisanim ali osvestanim pravilima gazdinske pristojnosti i cargijskog reda, koji vladaju od starine, svaki je smatrao za duznost da utini napor i u tom trenutku bar prividno prikrije svoje brige i bojazni, i da pred licem nesre¢e, protiv koje se ne moze nigta, govori Saljivim tonom o dalekim stvarima. Ali upravo kad su Ijudi poéeli da se smiruju u tom razgovoru, da nalaze trenutak zaborava i u njemu odmor i snagu koja ¢e im sutra biti tako potrebna, dodoge neki i dovedoge Kostu Baranca. Taj joS mladi gazda bio je potpuno mokar, kaljav do kolena i raspasan. Zbunjen od svetlosti i tolikog sveta, on je kao u snu gledao niza se i celim dlanom otirao vodu sa lica. Napravise mu mesta i ponudige ga rakijom koju nije uspevao da prinese usnama. Drhtao je celim telom. Prode Sapat da je hteo da skodi u mragnu maticu koja je sada tekla peS¢anom jalijom, upravo nad onim mestom gde su bili njegovi ambari i kagare. To je bio mlad govek, dodljak, koji je pre dvadesetak godina doveden kao Segrt u kasabu i tu se docnije prizenio u jednu dobru kucu i brzo zagazdio. Seljazki sin, koji se za nekoliko poslednjih godina smelim i bezobzirnim potezima naglo obogatio i odjednom pretekao mnoge gazdinske kuée, on nije bio navikao da gubi ni umeo da podnese nesrecu. I te jeseni on je bio zakupio velike kolidine Sijiva i oraha, daleko iznad svoje stvarne moti, i ragunajuci da ée zimus on odredivati cenu i suhoj Sljivi i orahu i tako se razduziti i stedi, kao Sto mu je to progle godine uspelo. Sad je bio upropaéen Trebalo je opet da prode izvesno vreme pa da se izbrige utisak koji je na sve ostavio pogled na oveg izgubljenog oveka. Jer, svi su oni, koobignih, koje svake godine pohode kasabu i nanose neznatne &tete, ili ée biti jedna od onih, sreéom retkih, koje preplave i most i varos i odnesu sve 8to nije tvrdo zidano i utemeljeno. Iduéeg dana videlo se da Drina ne raste i kasaba je te no¢i utonula u dubok san, jer su judi bili premoreni od nesna i uzbudenja progle nodi. Tako se desilo da ih je voda prevarila. Te no¢i je naglo i nezapaméeno nado8ao Rzav i, crven od blata, zajazio i zaptio Drinu na u8éu. Tako su se obe reke sklopile nad kasabom. U Suljage Osmanagiéa, jednog od najbogatijih varoskih Turaka, bio je tada distokrvan arapski konj alat velike vrednosti i lepote. Cim je suzbijena Drina poéela da raste, na dva sata pre nego Sto ée se razliti po sokacima, stala je njiska toga alata i nije umuknuo dok nije probudio momke i domagina i dok ga nisu izveli iz Stale koja je bila pored same reke. Tako je probuden veci deo varosi. Pod hladnom kigom i besnim vetrom mrkle oktobarske noti nastalo je beZanje i spasavanje onoga &to se dalo spasti. Samo napola odeven svet gazio je vodu do kolena, noseéi na ledima probudenu i rasplakanu decu. Stoka je blejala uplaseno. Svakog éasa se éulo kako sa muklim praskom udaraju 0 stubove kamenitog mosta klade i panjevi koje Drina donosi iz poplavijenih Suma. Gore na Mejdanu, dokle voda nikad i ni u kom sluéaju nije mogla dopreti, svi su prozori osvetljeni i slabi fenjeri neprestano poigravaju i promicu kroz tamu. Sve su kuce otvorene i primaju postradali svet, pokisao i unezveren, sa decom ili najprecim stvarima na rukama. I po pojatama gore vatre kraj kojih se sugi narod koji nije mogao da stane u kuée. Prvi Ijudi iz Cargije, po8to su smestili Zeljad po kuéama, tursku po turskim, hri8éansku i jevrejsku po hrigcanskim, sede, okupljeni u velikoj prizemnoj sobi u Hadzi-Ristanovoj kuci. Tu su muktari i kmetovi svih mahala, premoreni i pokisli dok su izbudili i posklanjali sve svoje sugradane. IzmeSani Turci, hrigéani i Jevreji. Snaga stihije i teret zajednitke nesreée priblizili su ove jude i premostili bar za veteras onaj jaz koji deli i jednu veru od druge i, narotito, raju od Turaka Suljaga Osmanagié, gazda Petar Bogdanovi¢, Mordo Papo, pop Mihailo, krupni, cutljivi a duhoviti paroh, gojazni i ozbiljni Mula Ismet, vigegradski hodia, i Elias Levi, zvani Hadi Liado, jevrejski hambaga, poznat i nadaleko izvan kasabe zbog svog zdravog suda / otvorene prirode. Tu je jo8 desetina gazda; ima ih od sve tri vere, pome8anih. Svi su mokri, bledi, stegnutih vilica, ali naoko mirni; sede, puSe i razgovaraju 0 onome &to je uradeno na spasavanju i Sto bi jo8 trebalo uraditi. Svaki éas ulaze mladi judi sa kojih se cedi voda u mlazevima izapenjenu vodu kako dere ulicama u visini krovova na ku¢ama, i po tim krovovima sa kojih voda s praskom odvaljuje dasku po dasku, pogadali éija kuca jos stoji uspravno. 0 slavama i bodi¢ima ili u ramazanskim noéima, sedi, oteZali i brizni domaéini Zivnuli bi i postali razgovorni gm bi doSao govor na najveci i najtezi dogadaj njihovog Zivota, na »povodanj«. Na odstojanju od petnaestak ili dvadeset godina u kojima je opet ponovo teceno i kuéeno, »povodanj« je dolazio kao negto i stragno i veliko, i drago i blisko; on je bio prisna veza izmedu jo’ Zivih ali sve redih Ijudi toga narastaja, jer nista Ijude ne vezuje tako kao zajednicki i sreéno prezivijena nesre¢a. I oni su se oseéali évrsto vezani secanjem na tu minulu nevolju. Zato oni tako vole te uspomene na najtezi udarac koji ih je u Zivotu zadesio, i nalaze u njima zadovoljstva koja su mladima nerazumljiva. Njihova su seéanja neiscrpna a oni su u ponavijanju tih seéanja neumorni; dopunjuju se u razgovoru i podse¢aju; pogledaju samo jedan drugom u staraéke oti sa sklerotitnom, pozutelom beonjaéom i vide ono Sto mladi ne mogu ni da naslute; zanose se sopstvenim reéima; tope svoje sadagnje svakodnevne brige u se¢anju na veée koje su davno i sreéno prosle. Sedeci u toplim sobama svojih ku¢a, preko kojih je nekad progla ta poplava, oni su sa narocitom nasladom po stoti put prepri¢avali pojedine dirljive ili tragiéne prizore. I Sto je seanje bilo teZe i muénije, to je prijatnost od prianja bila veca. Gledani kroz duvanski dim ili kroz éadicu meke rakije, ti su prizori bili esto mastom i daljinom izmenjeni, uveéani i doterani, ali to niko od njih nije primetivao i svaki bi se zakleo da su upravo takvi bili, jer su svi u tom nesvesnom ulepSavanju uéestvovali Tako je uvek Zivelo jo8 po nekoliko staraca koji su pamtili poslednji »veliki povodanj« o kome su uvek mogli da govore medu sobom, ponavijajuéi mladima da nema vi8e starih nesreéa, ali ni nekada’njeg dobra i blagoslova. Jedna od najvecih poplava uopste, koja se desila u poslednjoj godini XVIII veka, narogito se dugo pamtila i prepri¢avala. U tom naraétaju, kako su starci docnije prigali, nije bilo gotovo nikog ko se dobro secao poslednje velike poplave. Ipak su svi bili tih kignih jesenjih dana na oprezu, znajuci »da je voda dusmanin. Ispraznili su magaze najblize reci, obilazili su nocu, sa fenjerom, po obali i osluskivali huk vode, jer su stari ljudi tvrdili da se po nekom narotitom Zujanju vodene matice moze poznati hoée li poplava biti jedna od onih