You are on page 1of 164

SRPSKI SOCDALISTI

I NACIONALNO PITANJE
M r DRAGAN SUBOTI

SRPSKI SOCIJALISTI I
NACIONALNO PITANJE

im.
izdaje
ISTRAIVAKO-IZDAVAKI CENTAR
SSO SRBIJE
Novi Beograd, Ho i M inova 27

1990.

YU ISBN 86-7017-011-6

biblioteka
OM LADINSKE SVESKE

za izdavaa
NADEDA BOGDANOVI

urednik
GORAN MITI

recenzent
D r DUKO TOMI
SADRAJ

PREDGOVOR
1

PRVI DEO
I NACIONALNO PITANJE U SOCIJALISTIKOJ MISLI SRBIJE U
DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA
4
1.1. Dvc koncepcije o reavanju nacionalnog pitanja naroda na Balkanu
4
1.2. ivojin ujovi o nacionalnom pitanju i odnosima naroda na Balkanu
7
1.3. Svetozar Markovi o naciji i nacionalnom pitanju
9
1.4. Ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja u politikoj misli
Svetozara Markovia
11
l.S. Pogledi Svetozara Markovia o religiji, tradiciji i naciji
17
1.6. Vaa Pelagi - vesnik revolucije i bratstva naroda na Balkanu
24
1.7. Dimilrije Mita Ceni - slcdbenik ideja Svetozara Markovia
26

DRUGI DEO
II DRUTVENO-EKONOMSKI USLOVI NASTANKA I RAZVOJA
SOCIJALISTIKOG, RADNIKOG POKRETA U SRBIJI KRAJEM
XIX I POETKOM XX VEKA
29
2.1. Privredni i dniStveni razvoj Srbije do 1903. g.
29
2.2. Forim iranjc klasnog socijalistikog radnikog pokreta u Srbiji, u
svetlu odnosa klasnog i nacionalnog pitanja
30
2.3. D rutvcno-ckonom ski razvoj Srbije 1903-1914. i njegov uticaj na
stavove srpskih socijaldem okrata o nacionalnim odnosima
37
2.4. G raanska politiko-pravna shvatanja nacije i nacionalnih odnosa od
1903-1914. godine
42

TREI DEO
III ANEKSIJA BOSNE I HERCEGOVINE 1908. GOD INE I
AKTIVNOST SRPSKIH SOCIJALDEM OKRATA
50
3.1. Aneksija Bosne i H ercegovine 1908. godine i aktivnost srpskih
socijaldem okrata
50
3.2. A ustrom arksizam i socijaldem okratska misao Srbije o nacionalnom
pitanju
55

ETVRTI DEO
IV PRVA BALKANSKA SOCIJALDEM OKRATSKA
KON FERENCIJA 1910. GOD INE I IDEJA BALKANSKE
FED ER A C IJE
59
4.1. Veze i odnosi socijaldem okratskih partija junoslovenskih zemalja
59
4.2. Prva Balkanska socijaldem okratska konferencija 1910. godine i
nacionalno pitanje
62

PETI DEO
V "SRBIJA I ARBANIJA" DIMITRIJA TUCOVIA I NACIONALNI
ODNOSI NARODA NA BALKANU, POETKOM 20. VEKA
69
5.1. Srpsko-albanski odnosi u socijaldemokratskoj misli Srbije do 1914.
godine
69
5.2. M arks i Engels o istorijskim i neistorijskira narodim a i srpski
socijaldemokrati
78

ESTI DEO
VI KLASNO I NACIONALNO PITANJE U DRUTVENO-
POLITIKOJ MISLI DUANA POPOVIA DO 1914. GODINE
86
SEDMI DEO
VII PRVI I DRUGI BALKANSKI RAT I NACIONALNO PITANJE
100
7.1. Balkanski ratovi i nacionalni odnosi naroda i nacija
100
7.2. Srpski socijaldemokrati i makedonsko nacionalno pitanje
102
7.3. Aktivnost srpskih socijaldemokrata nakon Balkanskih ratova,
posebno uoi ratne 1914. godine
106

OSMI DEO
VIII SRPSKI SOCIJALDEMOKRATI - IZMEU MITA I
STVARNOSTI
109
8.1. Dve teze o srpsko-albanskim odnosima u graanskoj i socijalistikoj
misli Srbije
109
8.2. "Srbija i Arbanija" Dimilrija Tucovia - od osporavanja do mita
119
8.3. Istoriografske kontroverze Tucovicvih pogleda o albanskom
nacionalnom pitanju
122

DEVETI DEO
IX ZAKLJUNA RAZMATRANJA
131

DESETI DEO
X IZVORI I LITERATURA (selektivna bibliografija)
135

JEDANAESTI DEO
XI HRONOLOGIJA SRPSKE SOCIJALDEMOKRATSKE PARTUE
(1903-1918)
141

BELEKA O AUTORU
146
PREDGOVOR

Kada se uzme u obzir d a je autor Mr Dragan Suboti svcrju monografiju 'Srpski socijalisti i
nacionalno pitanje* napisao i obradio znatno ranije, pre dananje revitalizacije i revalorizacije
socijaldemokratskih ideja (delimino uslovijene i kompromitacijom komunistike ideje) moe se
rei da je jedna od osnovnih ekstrapolantnih premisa autorovog rada bilo shvatanje tj. uoavanje
vrednosti odreenih ideja koje su generirale iz prolosti srpskog naroda, a koje su dugo vremena
bOe, ako ne potisnute, ono bar margina!rzovane i kontraverzno tumaene, te zato, i parcijalno
nauno elaborirane. Radi se o idejama i stavovima o nacionalnom pitanju, koje i danas, skoro itavo
stolee kasnije, mogu biti paradigma njihovog naunog sbvatanja i razumevanja u dananjim vre
menima krize meunacionalnih odnosa, relevantnih za opstanak i budunost jedne zajednice kao
to je Jugoslavija.
Time je autor dalekovido heurizovao revitalizaciju socijaldemokratske teorije i njenih funda
mentalnih ideja i donekle anticipirao kretanja drutveno-ekonomskih odnosa.
Povodom ovoga, autor i sam apostrofira da se jedan od razloga za pokretanje naunog istra
ivanja teorijske batine srpske socijaldemokrate reflektuje na savremene procese oivljavanja
socijaldemokratskih struja i osnivanja slinih partija, koja u srpskoj socijaldemokrati trae primir-
dijalno izvorite.
Pomenuta studija predstavlja uoblien i dopunjen, inae dobar, istoriografski magistarski rad
odbranjen na Fakultetu Politikih nauka u Beogradu na temu 'Meunacionalni odnosi naroda i
nacija na Balkanu u socijaldemokratskoj misli Srbije do 1914. godine*, s dm da su odreeni delovi
monografije ve objavljeni u nekim strunim asopisima i zbornicima. Ovom monografijom autor
je sistemadzovao i zaokruio svoja dugogodinja istraivanja istorije radnikog i socijalistikog
pokreta, posebno apostrofirajui stavove srpske socijalistike misli o naciji i nacionalnom pitanju.
Ukupni, globalni odnosi naroda i nacija na Balkanu do danas nisu b3i ozbiljnije i cdovitije
istraeni ve su nauno elaborirani samo kroz izdvojene logiko-metodske celine kao to su: pro
blematizacija i odnos srpske socijalistike misli prema ratu, revoluciji, imperijalizmu i kolonijali
zmu, militarizmu, balkanskim ratovima, makedonskom i albanskom pitanju, aneksiji Bosne i Her
cegovine itd. Autor se ovog nimalo jednostavnog posla prihvatio i nauno i tameljno obradio i
sistematizovao. To je metodoloki uinjeno tako to je autor povukao liniju kontinuiteta stavova i
misaonih opservacija poev od ivojina ujovia, preko Svetozara Markovia do Dimi trija Tuco-
via, Duana Popovia i drugih srpskih socijalista po pitanju ostvarenja dijalektikog procesa koji
se ogleda linijom: narodnog suvereniteta - prava naroda na samooprcdeljenje, ravnopravnosti i
autonomiju - revoluciju i demokratsko ureenje i slobodno ujedinjenje sa drugim narodima na bazi

1
principa ravnopravnosti i ujedno, diskurzivno i praktino pokuavajui da pretvore Balkan, od
bureta baruta, u proces nem inovnog balkanskog ujedinjenja svili dem okratskih drava, anticipira
jui dananju potrebu i zahlcv za balkansku saradnju umesto destruktivne kolizije balkanskih dra
vica i nacija. Istraujui ove procese srpska socijaldemokracija je pola i inspirisala se Kantovom
teorijom "venog mira" aticipirajui i kasnije osnivanje m eunarodnih mirovnih organizacija kao
to su D rutvo naroda i Ujedinjene nacije.
Pored loga to m onografija predstavlja bogatu lepezu stavova srpskih socijaldemokrata krajem
19. i poetkom 20. veka (a posebno od 1870-1914. godine) o nacionalnom pitanju i nacionalnim
odnosim a tadanjeg srpskog graanskog drutva, ona, takode, artikulie i bogat spektar koncepcija
graanskih poliliko-pravnih shvatanja nacije i nacionalnih odnosa, kao i shvatanje ideja austro-
m arksista, tj. stavove Austrijske socijaldem okrati^. Tom kom paracijom se podvlai i rcvalorizujc
sva avangardnost srpske s o c ijald em o k rate u tadanjem radnikom i socijalistikom pokretu.
Ova istoriografska studija, u svom korpusu, sadri i socioloku ulemeljenost je r su odreeni
stavovi i ideje delerm inisani drutveno-ckonom skim uslovim a nastanka i razvoja socijalistikog i
radnikog pokreta, koje autor uvek prethodno elaborira. Tako je uspeno izvreno povezivanje
nacionalnog, kolonijalnog i pitanja imperijalizm a kroz kategorije rata, revolucije, srpsko-albanskih
odnosa itd.
Aktuclna je i dihotomija rat-revolucija, gde se pojam rala eksplicira kao poslcdica klasnih
suprouiosti i protivrenosti interesa kapitalistikih klasa raznih drutava za razliku od pojmova
dem okratske revolucije, bratstva, slobode, federalizma itd.
P ro b le m i im p e rija liz m a i k o lo n ija liz m a iz ra e n i su k ro z e la b o ra c iju i d e sk rip c iju
srpsko-albanskih odnosa i m akedonskog nacionalnog pitanja, stalno provejavajui kroz rad u Tu-
covievoj konstatciji: "Bregalnica je strahovita optuba srpske i bugarske buroazije. ela Brcgal-
nica sje d n e strane i s druge strane bila je sam o jedna grobinica. Na Bregalnici sahranie balkanski
narodi na dugo vrem ana svoju budunost."
Polem ike oko Tucovicvog tum aenja procesa buenja makednoske nacija, a koje se izraa
vaju u pitanju da li su M akedonci form irana nacija ili flotantna m asa koja gravitira Srbima ili
Bugarim a, autor razreava dijalektikom metodom eksplikacije nacije i nacionalnog pitanja ustajui
u odbranu izvornog tum aenja Tucovievih stavova i srpskih socijalista u celini.
Takode, nauno je relevanm o i to to autor oivljava, u nauci kontraverznu, marksistiku
teoriju "istorijskih" i "neistorijskih" naroda kroz Tucoviev diskurs objektivnog i racionalnog o bra
zlaganja m arksove koncepcije, ujedno ustajui u njegovu odbranu od graanskih teoretiara reima:
"da ima mesla njihovom uenju" suprotno napadima graanskih teoretiara da su klasici marksizma
bili protiv junih Slovena", i time nauno razreava ovu kontraverzu. Ti stavovi su ekplicirani u
delu rada pod nazivom "M arks i Engels o istorijskim i neistorijskim narodim a i srpski socijalisti"
koji je, inae, ve objavljen.
U razradi jednog tako znaajnog problem a kao to je odnos klasnog i nacionalnog autor polazi
od principa narodnog suvereniteta izraenog u delima Svetozara M arkovia stavom "da narod do
sada nije bio nita, on treba da postane sve", preko Pelagievog zalaganja za narodnu skuptinu
kao osnovu suvereniteta naroda, da bi doao do dijalektike koncepcije klasnog i nacionalnog
Dim itrija Tucovia, koji kae: "Mi smo pre svega i uglavnom socijalni pokret, pokret jedne klase,
a ne jedne nacije".
Najcelovitija eksplikacija ovog odnosa izraena je u misli Duana Popovia do 1914. godine".
M onografija apostrofira da je ova koncepcija rezultat prim ene dijalektike metode u realnoj dru
tvenoj situaciji. To se konkreuio izrazilo kada su srpski socijalisti glasali u skuptini protiv rahiih
kredita.
Odnos klasnog i nacionalnog perm anentno determ inie i socijalnodemokratski odnos prema
ideji balkanske federacije za koju su se svi srpski socijalisti zduno zalagali, ali takvoj federaciji
koja je fundirana na principu dem okratije, jednakosti, ravnopravnosti i slobodnog ujedinjenja bal
kanskih drava. Tim e se artikulie i ideja jugoslovenstva u jednoj specifinoj formi te zato i ne stoji
prim edba upuena srpskim socijalistima da njihov prim arni zadatak nije bio jugoslovenstvo i Jugo-

2
slavna. Naprotiv, jugastovcnstvo je bflo sdbstnl i epitet balkanske federacije, d o autor, takodc,
sdidoo obrazlae.
Fokusu deo m o n o gra fije predstavlja oddjak 'S rpski c orijaMpmnfcrj li - i>m frfii m ita i stvar-
posti* gde autor stavove srpske sorijaldriniifcradjc slavlja a savrem eni kontekst, kopstm ui aktu-
r h m vienje, ali i politikantske m aniptdacijc ovim alejam a pm r im n irjj nu D im iliija Tucovia,
koje im aju refleksije na dananje vidove srpsko^ albanskih odnosa i problem Kosova, lako iad
predstavlja jedno isfcoriografko d d o , o n o tim e debija i karakter o v n m m n g p o lit if i rng neinog
tova kojeje n funkciji dem istifikacije nekih dananjih rdevantm h problem a jugodovenske zajednice

a i mnoge drage kategorije


Mirf ljnp za izuCavanje " -lnih h n u Iran d o 1 c znaaj tracficgc u srpskom narodn

Na kraju ne bi bflo podeno a ne re d da m onografgaS ipski socijalisti i narinnaftno p itan je'


predstavlja jedno izuzetno ekspresivno d d o koje itaoca am rntif.no, ali i vizndno vraa u prodost,
istovrem eno pokazujui i put u bntfcirnosl
D r DuSkoTonri

3
"Srbija - to nije knez; nisu ministri, naelnici i kapetani, sudijc i kmetovi, nadlcatcljsivo, i
kancelarije; Srbija- to je narod srpski Sto ivi u Srbiji, po ijoj volji, ili, bolje po ijem trpljenju
postoji i knez i m inistri, nadlcateljstva i sav dananji dravni poredak"
S. M arkovi "Srbija na Istoku"

I NACIONALNO PITANJE U SOCIJALISTIKOJ MISLI


SRBIJE U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA

1.1. Dve koncepcije o reSavanju nacionalnog pimnja naroda na Balkanu

U drutvenoj misli Srbije u 19. veku, (posebno politikoj), nastaloj kao rezultat prodora
kapitalistikih proizvodnih snaga i drutvenih odnosa, formiranja liberalnih politikih shvatanja i
koncepcija o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju, kao i uticaja velikih sila, formirala su se dva
relativno sam ostalna, dijalektiki povezana i uslovijena naina za reavanje klasnih i nacionalnih
protivurenosti naroda i nacija na Balkanu:
- graanski, u sutini buroasko autokratski, zasnovan na klasnim interesima tek stasale srbi
janske buroazije koja se sporo formirala u zaostaloj privrednoj i drutvenoj strukturi Srbije, i
- narodnooslobodilaki, dem okratsko-rcvolucionarni, iji koreni doseu i u 20. vck. Zasnovan
na sam oupravnim , slobodarskim tradicijama srpskog naroda jo od vremena Stevana Jovanovia
iz 1917. godine,1 sazreo u buroasko demokratsko-oslobodilakoj revoluciji 1804. godine, dosee
do sedamdesetih godina 19. veka, vrem ena Svetozara M arkovia koji obelei socijalnu istoriju u
doba kneza M ihaila, kada se formirala liberalna koncepcija o nacionalnom osloboenju i ujedinje
nju. Ve tada se ocrtao svojevrsni dualizam zasnovan, u sutini, na klasnom odnosu drutvenih
snaga koje zastupaju razliite stavove, kao i mogua reenja vezana za problem dijalektikog odnosa
klasnog i nacionalnog pitanja u srpskom graanskom drutvu.
Nacionalno pitanje u socijalistikoj misli Srbije dobijalo je spoljanji i unutranji smisao naci
onalnog opstanka i razvoja ne sam o srpskog, ve i ostalih naroda i nacija na Balkanu. Obuhvatalo
je odnos klasnog i nacionalnog pitanja ne samo kao izdvojene, pojedinane, problem ske cclinc
nacionalnog pitanja Srba, Bugara, Grka, Rumima, M akedonaca, Albanaca, ve sloene veze i
odnose u relaciji opte-posebno-pojedinano- kao klasna i nacionalna emancipacija unutar same
i
Miroslav R. Dordevi "Pitanje sam ouprave Srbije 1791-1830", Beograd, 1972. "Programi snmouprnvc i odredbe
o samoupravi" str. 182. U porcditi: Latinka Pcrovi: "Srpski socijalisti 19. veka". knj. I i II, "Rad", Beograd, 1985.

4
nacije, ali, i nacionalno osloboenje i ujedinjenje saeto u Svclozarcvom stavu: 'Socijalni preobra
aj iznutra na osnovu narodnog suvereniteta i optinske samouprave; revolucija u Turskoj i fede
racija na Balkanskom poluostrvu*.23
Jo poetkom 19. veka u vrcmc borbe za nacionalno osloboenje i ujedinjenje, u vie balkan
skih drava, uporeo sa nacionalnim osloboenjem srpskog naroda od osmanlijske vlasti, javila se
misao o osloboenju i ujedinjenju "vasedog naroda srpskog* koji u to vrcinc ivi i pod vlau
Austrije. Izvoenje vojnih akcija u vrcmc oslobodilake borbe srpskog naroda,3pratile su i politike
koncepcije zasnovane na idejama Miloa Obrenovia, u vrcmc diplomatske borbe za nezavisnost,
0 osloboenju balkanskih naroda u zavisnosti od odnosa politikih snaga u srpskom drutvu i
razliitih koncepcija o 'unutranjim slobodama i spoljanjem osloboenju*.45
Od vremena 'ustavobranitelja* kada se uobliavala 'birokratska partija i stvarno Naerta-
nijc*, preko borbe liberalnih snaga za uvoenje 'skuptine, sloboda i demokratije* do vremena
kneza Mihaila, uobliila se graanska koncepcija o reavanju klasnih i socijalnih protivurenosti
ne samo u Srbiji, ve i ire na Balkanskom pduosirvu. pored dualizma izmeu narodnog suvere
niteta, samouprave u graanskoj i socijalistikoj misli Srbije,3javlja se i 'trea dimenzija*, zasno
vana na problemu nastanka i razvoja nacije u graanskom drutvu, nacionalnog pitanja pojedinih
balkanskih naroda u okviru tzv. 'Istonog pitanja*, posebno nacionalnih odnosa naroda i nacija,
koji su na ovim prostorima dobijali specifian vid razvojnog istorijskog procesa pretvaranja cbiosa
u narod i naciju.
Graanska politika misao i formirana istoriografija, razdvajali su klasno od nacionalnog, pri
emu je nacionalno dobijalo 'vii nacionalni interes ele nacije*, koji u razreavanju socijalnih
protivurenosti iskljuuje narodne mase, organizovanu radniku klasu kao subjekta istorijskog
procesa, a socijalnu istoriju svodi na 'biografsku* i dogadajnu', 'politiku'- u smislu negiranja
drutveno-ekonomskih uslova i objektivnih zakonitosti razvoja ljudskog drutva.
Socojalislika misao formirana jo devedesetih godina 19. veka na socijalistikim tradicijama
1 uenjima Svetozara Maricovia, zasnovana na stavu: 'Srpski narod nema drugog izlaska do revo
lucije na balkanskom pduosirvu; revolucije koja bi se zavrila unitenjem sviju drava to danas
smetaju, da ti narodi ne mogu da se sjedine kao slobodni ljudi i ravnopravni radnici, kao savez
oplina-upanija-drava kako im najpodesnijc bude*,6 u uslovima razvoja kapitalizma i prodora
imperijalizma, stvorilo je kvalitativno drugaije poimanje tzv. 'balkanskog pitanja* kao dela 'isto
nog pitanja* od ijeg reavanja zavisi sudbina naroda i nacija na Balkanu.
Osloboenje i ujedinjenje kao revolucionarna pramena drutvenih odnosa ili zadravanje
stvorenog 'status quo' na jugoistoku Evrope, znaili su, u jednoj duoj islorijskoj retrospektivi:
klasni sukob i antagonizam socijalnih snaga unutar samih balkanskih drava, liberalne i radikalne
struje u Srbiji prema socijalistikom uenju Svetozara Markovia7 u 19. veku i borbu istaknutih
2
Radenik" br. 22.1874.
3
Miroslav R. Dordevic *Radanjc i kraj jedne strategijske koncepcije*, "Pregled" Sarajevo, 1954. br. 9. str. 527-538
4
Vladimir Stojanevi 'Politiki pogledi Miloa Obrenovia na pitanje osloboenja balkanskih naroda*,
Tstorijski asopis* knjiga 9-10.1959, str. 345-361
5
Miroslav R. Dordevic "Samouprava u graanskoj i socijalistikoj misli Srbije*, Svetozarevo, 1983, str. 83-121.
6
Svetozar Markovi "Sabrani spisi*, lom III. str. 216-221
7
Svetozar Markovi, osniva socijalistikog pokreta u Srbiji, roen je u Zajearu 1846, a umro u Trstu 1875.
godine. Studirao na velikoj koli u Beogradu, kao i u Rusiji i vajcarskoj. U toku studija upoznaje se sa idejama
Cemievskog i Marksa i Engelsa. U Srbiju se vraa 1870, a naredne, 1871 godine, osniva 'Radenik" prvi
socijalistiki list u Srbiji i na Balkanu. Zbog kritike rciima, 1872 godine, bei u Novi Sad, a u Srbiju se ponovo
vraa 1873 godine.
Pokrenuo je vie listova: "Javnost" (1873), "Glas javnost i" (1874) i 'Osloboenje* (1875). Napisao vie knjiga: "Srbija
na Istoku*, Novi Sad, 1872, "Pevanje i miljenje*, Novi Sad, 1868, Socijalizam ili drutveno pitanje*, Beograd, 1874.

5
srpskih socijaldem okrata: Radovana Dragovia," Dimilrija Tucovia,89 DuSana P opovia,10 DragiSc
L apcvia11 za jedinstvo klasnog i nacionalnog pitanja zasnovanog na stavu da "socijal-dcmokratski
pokret, koji se bori za ostvarivanje svojih sadanjih i buduih ciljeva, ne radi na tetu ve u korist
nacionalnih p ra v a " ,1213kako je sa pravom pisao Dimilrije Tucovi, u lanku "Dogaaji na Balkanu
i socijalna dem okratije" 1912. godine, "Mi hoemo slobodu svoga naroda ne unitavajui slobodu
d ru g ih ".12
D ntgaije vienje nacionalnooslobodilakc ideje srpskog naroda iz vremena buroasko-dc-
m okratske revolucije 1804. godine, u vrem e kada se stvara "M ihailova koncepcija nacionalnog
osloboenja i ujedinjenja", predstavlja onaj "kamen mea" u formiranju socijalistike misli Srbije,
je r kasnije koncepcije graanskih stranaka, posebno radikalne, nakon 1883. godine ukazuju na
regresivan karakter "osloboenja i ujedinjenja" prem a nestanku T urske u prvim decenijama 20.
veka zasnovanom na "deljenju i rasparavanju otomanskih provincija" koje iskljuuje pravo naroda
na sam oopredeljenje i revolucionarno m enjanje drutvenih odnosa. Upravo spoljnopolitiki domen
nacionalne politike pojedinih velikih sila i sukobljenih interesa balkanskih dravica ima odluujui
znaaj za razum evanje ideje nacionalnog osloboenja i ujedinjenja, ali i sredstava, formi, moguih
reenja za njeno ostvarenje. Jedno od moguih reenja nacionalnih i klasnih protivurenosti na
Balkanu, ideja "balkanske federacije" postalaje posle 1908. godine, balkanskih ratova 1912. i 1913.
godine, realnost u graanskim i socijalistikim krugovim a sa razliitim klasno-polilikim sadra jem.
Buroaska koncepcija zasnovana na dinastikim interesima balkanskih dravica predstavljala je
izvor stalnih teritorijalnih i vojno-polilikih sukobljavanja, suprotno socijalistikoj koncepciji za
snovanoj na ideji saradnje, ravnopravnosti, sam ouprave, nacionalne nezavisnosti svake balkanske
nacije i uzajam ne privredne i politike saradnje svih balkanskih naroda, bez obzira na verske,
kulturne, jezike razlike i nereene teritorijalne suprotnosti koje izaziva "mozaik naroda" izmeanih
i m eusobno suprostavljenih.

8
Radovan Dragovi, roen je 6. decembra 1878 godine, u Uicu. Jo kao uenik Uike realke (1895-1896)
prihvata socijalistike ideje. Zbog loeg zdravstvenog slanja, naputa gimnaziju, i od 1896. do 1899. godine,
radi kao stolarski radnik u Zagrebu i Gracu. Od 1902. godine, vodei je ideolog radnikog pokreta Srbije. Bio
je sekretar (1903. godine), a kasnije, 1905. godine i predsednik Srpske socijaldemokratske stranke. Umro je
1906. godine u Beogradu.
9
Dimilrije Tucovi, roen je 13. maja 1881. godine, u selu Gostilju, na Zlatiboru. Nakon zavretka gimnazije,
upisuje i zavrava Pravni fakultet u Beogradu. Jedan je od osnivaa Srpske socijaldemokratske stranke i
Glavnog radnikog Saveza Srbije. Sekretar SSDP je od 1908. do 1911. godine. Uestvuje na VIII kongresu Druge
internacionale, u Kopenhagenu, 1908. godine. Poginuo novembra 1914. godine na Vrapjcin brdu, kod
Lazarevca.
10
Duan Popovi, roen je u Dragovu (Volujak) 1884, a umro u Londonu, 1918. godine. Postao je lan SSDP, jo
1905. godine, a lan partijske uprave je od 1909. godine. U toku Prvog svelskog rata dolazi na elo SSDP.
Ureivao je "Radnike novine", a kada su zabranjene, osniva list "Budunost". Uestvuje na meunarodnoj
konferenciji socijalista u tokholmu 1917. godine. Tokom rata kritikuje socijalpairiote, okupljene u Parizu,
oko Radnike komore.
11
Dragia Lapevi-ia (Uice, 1867-1930 Beograd), novinar i jedan od osnivaa SSDP. Od 1909. do 1919. lan
je Glavne partijske uprave SSDP. Potpisnik "Manifesta opozicije", oktobra 1920. godine. Napisao vie od 100
knjiga iz oblasti istorijc i radnikog pokreta Srbije
12
"Iz borbe u borbu", Radnike novine, Beograd, oktobar 1908. godine.
13
Radnike novine br. 200, Beograd, 1912. godine.

6
1.2. irojiti ujori o nacionalnom pitanju i odnosima naroda na Balkanu

U doba kada sc ve formira samostalna graanska misao o osloboenju i ujedinjenju juno-


slovcnskih naroda, javlja sc ivojin ujovi14 sa svojim shvatanjem "spoljnih sloboda", posebno
spoljnopolitikog poloaja Srbije medu velikim narodima, kolonijalnim silama tadanje Evrope.
ujovi prcvazilazci slivalanja srpskog liberalnog romantizma "da Srbija mora biti privlana za
ostale Srbe i June Slovenc samo kao demokratska, libcralno-buroaska drava, u kojoj su zaga-
rantovanc line slobode graana",1516naciju posmatra sa socijalistikih, klasnih pozicija, kao dru
tvenu, islorijsku kategoriju, uviajui znaaj nacionalizma i internacionalizma, posebno meuna
rodnim, lanije nacionalnim odnosima naroda i nacija na Balkanu razdcljenim izmeu dve carevine,
vie slobodnih, poluzavisnih dravica, nacionalno-oslobodilakih pokreta meusobno sukobljenih
i zavaenih.
U vreme vaskrsavanja srednjovekovnih nemanjikih mitova i "istorijskih prava" srpskog
naroda da oslobaa i pripaja teritorije svoje "neosloboene brae" u turskoj carevini, ujovi 1868.
godine u lanku "Dve rei o uzajamnom odnoaju Srba i Bugara" pie: "Ima Srba ija sc fantazija
doista rado bavi milju o vaskraju Duanovc carevine, danas i prisajedinjenju Bugarske Srbiji kao
dela ccline. A drugi Srbi radije misle o srpsko-bugarskom savezu. No, najvie ili je takvih kojima
nije stalo ni do carevine niti do federacije, ve sc brinu samo o sebi, tj. o Srbima i srpskoj slobodi,
a Bugarima to Bog da i sablja ju n a k a .O v a "srpska sloboda", smatra ujovi nije mogua jer
"misliti ujedno isto vreme o sopstvenom osloboenju i tlaenju drugog loje nekako i neprirodno,
i ako je moguno za glave to u asu misle o devedeset i devet stvari, za narod je to posve nemo
gue"17jer: "zavojevanjc nije u karakteru Srba, mada im je junatvo sa svili snaga priznato. Istorija
svedoi da su Srbi "hrabri samo na svom ognjitu".18
Uredujui meusobne odnose naroda i nacija na Balkanu kao "narod s narodom", ili, "pogodbu
slobodnih sa slobodnim", ujovi zakljuuje: "Na Balkanskom poluostrvu ima mcsta i za Srbe i za
Bugare i za Turke, ali samo pod zastavom slobode svili, ili, nijednoga. S Bugarima mi smo prijatelji
po krvi, i s Turcima moemo sc sprijateljili posredstvom slobodc-sloboda je danas, podjednako
nuna za Turke kao i za nas i Bugare".19
Suprotno spoljnopolilikiin koncepcijama kneza Mihaila o osloboenju i ujedinjenju naroda
srpskog zasnovane 11a jaanju vojne sile i vojnom reavanja istonog pitanja, sa vojnim potencijalima
Srbije i ostalih zainteresovanih balkanskih drava, ujovi istie princip slobode: "Narod srpski
traio je pomoi i kod Grka i Bugara, ali 0 potinjcnju nikad rei nije bilo", jer: "narod srpski hoe
da je slobodan od svake tiranije, a za ostalo kako donese pogodba slobodnih sa slobodnima".

14
ivojin ujovi, roen je u selu Vraeviu kod Lajkovca, 22. novembra 1838 godine. Po zavretku Beogradske
bogoslovije, studira na Kijevskoj duhovnoj seminariji (1859-1861) i Petrogradskoj duhovnoj akademiji
(1861-1863). Upoznaje sc sa idejama ruskih revolucionarnih demokrata, naputa Duhovnu akademiju, i studira
Pravni fakultet Petrogradskog univerziteta (1863-1866). Studije nastavlja u Minhenu i Cirihu (1866-1867).
Avgusta 1867. godine, vraa sc u Srbiju, gde saraduje sa Svelozarom Markoviem. Umro u Beogradu, 7. maja
1870. godine.
15
ivojin ujovi "Sabrani spisi* 1,1974. Beograd, str. 101
16
Isto, str. 282
17
Isto, str. 282
18
Isto, str. 282
19
Isto, str. 283
ujovicva kategorija "slobodnih sa slobodnima" vana jc za razumcvanjc kako balkanskog
jedinstva, lako i ulicaja velikih sila, posebno panslavizma carske Rusije prema Junim Slovenima.
Bugarima e, pie ujovi 1868; "narod srpski vazda pritei ka brai, a nee se tuiti ni Turaka
ako bi ovi priznali slobodu Bugarima i Srbima kao i sebi sam im a", shvalajui na takvom principu
i odnose Srba i Rusa: "Mi smo Rusima braa i oslaemo braa zauvek, ali ne drukije ve kao braa
odeliti i slobodni":20
Ovakvo shvatanje nacionalnih, u to vrem e "meudravnih odnoaja" nastalo je iz ujovievog
shvalanja nacije, posebno njenog razvoja od etnosa u narod, je r, pie da ona u srpskom narodu ima
karakteristike kao u razvijenim zem ljama tadanje Evope: "mi smo nacija u ravnoj meri kao Sto je
ili ma koja evropska nacija. Mi imamo pradedovsku teritoriju na kojoj se razvila naa istorija kao
odelitog, sam ostalnog naroda. Naa istorija-to je samo naa, samo srpska istorija, to je ivot samo
srpskog duha i srpskog narodnog tela" .21 Ovakvo shvatanje nacije u "kolu ostalih naroda nacionalna
linost medu nacionalnim linostim a", iskljuuje sjedinjenje srpskog i ruskog naroda: "Moe li
eleli Talijan da se sjedini sa Francuzom ? Toliko isto moe i Srbin eleli da se sjedini sa Rusom".22
Srpsko-inadarskc odnose ujovi sagledava ne samo kroz m eudravne odnose, ve znatno
ire, kroz odnos M adara prem a Slovenima u Austro-Ugarskoj, posebno to: "Madari oevidno,
raunaju 11a nau narodnu poccpanosl i 11a jo dobro neutrvdenu svezu s braom H rvatim a".23
Razotkrivajui "ustavnu i slobodnu" M adarsku, ujovi 1868. godine pie: "pod slobodom i
"ustavnou" vaom vi, M adari, raunate samo skuenu m adarsku slobodu, a slobode nacionalne
vi se plaite. Vi ne vodite rauna 0 srpskim pravim a, vaa sloboda i va ustav srpska je nesloboda
i neustavnost", nudei maarskom narodu pod uslovom da prizna slobodu Srbima i Hrvatima u
Austriji: "Prijateljstvo i saradnju ostalih naroda to ive na Balkanu. Svi ti narodi i li miliuni ive
jedan pored drugog tako da nijedan nema razloga borili se da bi kadgod mogao bili upropaen ma
kojim susedom . Prijateljstvo, pak, tih 19. miliuna predstavljalo bi silu posve solidnu, koja bi potpuno
mogla garantirati slobodu i sam ostalnost svakom napose prijatelju. Po nazorim a najveih dravo-
slova, upravo takva brojna narodna srazm erica i jeste najzgodnija za razvije slobode i nauke i
svega to sainjava metu najsvetlijih tenja oveka".24
Istorijskc tenje srpskog naroda, posebno kneevine Srbije koja je "Duna da bude sremna
da pom ogne pokorenim Srbima i da im stane 11a elo, ona je duna da se sjedini sa svim Srbima i
da ivi sitnim ivotom kojim oni ive. Njena sloboda, dok ostalo Srpstvo istovremeno propada u
ropstvu, bez njene tenje da ga oslobodi bilo pod kakvim uslovima, gotovo je uasnije od svesrpskog
ropstva",25 po ujoviu, jedan je od neophodnih uslova za "cclovito nacionalno osloboenje" koje
slino Svetozarcvoin stavu 0 "spoljanjim i unutranjim slobodama" podrazum cva revolucionarnu
akciju Srbije, je r "svesrspsko ropstvo" ima za pretpostavku reavanje nacionalnog pitanja ne samo
u kneevini, ve i ire, u balkanskim prostorim a.

20
. ujovi "Sabrana dola" knjiga K. Beograd. 1974, str. 292
21
Isto, str. 290
22
Isto, str. 290
23
Isto, str. 306
24
Isto, str. 308
25
. ujovi, "Sabrani spisi", Beograd, 1977, str. 406, knjiga 2

8
/. 3. Svetozar M arko vi o naciji i nacionalnom pitan ju

Svciozareva koncepcija nacije, oslobodilake i nacionalne uloge srpskog naroda na Balkan


skom pokiostrvu sadrana je u radikalnoj kritici liberalnih koncepcija i drutvene stvarnosti obrc-
novievske Srbije ezdesetih godina 19. veka, ali i slivatanju nacije kao razvojne, istorijske kate
gorije, u odnosu na razvoj kapitalizma i nepravedne odnose eksploatacije u svim dravama aklana.
Zasnovana na Mihailovoj koncepciji "Velike Srbije" Svciozareva kritika takve koncepcije
nacionalnog osloboenja i ujedinjenja prcvazilazi Garaaninovo "Nacrlanjc" iz 1844. jer monar
hija koja je bez svake sumnje igrala vrlo vanu ulogu u ivotu srpskog naroda: "uniliv sovjclniku
oligarhiju, ona je unitila meanje turske i stranih drava u srpske domae poslove, ona je osnovala
nezavisnu srpsku politiku, pod njenom vladom Srbija je podigla svoju vojniku silu i opremu i
zadobila i politiku vanost na Balkanskom poluosirvu i u ccloj Evropi",20 postala je prepreka
slobodi i napretku samog srpskog naroda koji bez svog unutranjeg socijalnog osloboenja ne moe
izvrili socijalno i nacionalno osloboenje drugih porobljenih naroda. Suprouio Garaaninovom
slivatanju da: "Srbi ja mora nastojavali da od zdanija Turske drave samo kamen po kamen occpljujc
i prima kako bi od ovog dobrog materijala na starom i dobrom temelju starog carstva srpskog opet
veliku novu srbsku dravu sagraditi i podignuti mogla",262728Svetozar dosledan socijalistikom uenju
smatra: "Srpski narod nema drugog izlasaka do revolucije na Balkanskom poluosirvu" zasnovane
na unitenju svih drava koje onemoguavaju slobodno ujedinjenje naroda "kao slobodnih ljudi i
ravnopravnih radnika, kao savez oplina-upanija -drava kako im najpodesnije bude.". "Slobodni
ljudi" i "ravnopravni radnici" za Svetozara su polivalcnuic kategorije saveznog ustrojstva (oplina-
upanija-drava), ne po spolja ncmcinutoj nudi i interesima velikih sila Evropskih, ve to: "Unu
tranji razvitak i spoljnopolitiki uslovi gone srpski narod da kao svoju metu stavi: "osloboenje i
federaciju, i to federaciju srpsko-bugarsku, ne po narodnostima, no po stvarnim potrebama".21*
Ovakva federacija zasnovana na "stvarnim potrebama slobodnih ljudi i ravnopravnih naroda,
donekle iskljuuje naelo narodnosti, jer obuhvata po Svetozam "linu slobodu onih koji stupaju u
saveznu zajednicu" kao osnov za svaku narodnost "da zauzme samostalnu grupu u savezu".2930Ovo
duboko proimanje unutranjeg drutvenog razvitka i spoljnopolitikih uslova koji gone srpski
narod na federaciju ne samo na Balkanu, ve i preko Save u Austro-Ugarskoj, ini osnov Svetoza-
revog razlikovanja socijalne strukture srbijanskog drutve, jer; "srbija-lo nije knez, nisu ministri,
naelnici i kapetani, sudijc i kmetovi, nadlcatcljslvo i kancelarije, Srbija-lo je narod srpski to ivi
u Srbiji, po ijoj volji, ili, bolje po ijem trpljenju postoji i knez i ministri, i nadlcatcljslva i sav
dananji dravni poredak.10
U lako klasno izdifercnciranoj Srbiji sa jasno foriiniranom graanskom klasom sa osobenim
shvatanjem politikih, ekonomskih ciljeva zasnovanih na eksploataciji i osvajanju ludih teritorija,
ipak se dolazi do shvatanja da buroaska klasa nije ta koja je islorijski subjekal, jer kako pie
Svetozar: "Dobiti Bosnu ratom to bi znailo izazvali socijalnu revoluciju u Bosni, unititi domau

26
Svetozar Markovi "Sabrana dela" lom III. str. 216-220
27
Ilija Garaanin "Naertanije" Program spoljne i nacionalne politike Srbije na koncu 1844" str. 23. Preuzeto iz
knjige Dragoslav Slranjakovi "Jugoslovcnski nacionalni i dravni program kneevine Srbije iz 1884. godine."
Sremski Karlovci 1931. godina.
28
Svetozar Markovi "Socijalizam ili drutveno pitanje" Rad, 1874.
29
Isto
30
S. Markovi "Srbija na Istoku" Novi Sad, 1872, str. 152

9
aristokraciju, koja lamo postoji od toliko vckova; a kad bi sc oduevljena raja oslobodila od jednih
gospodara, da li bi se ona saglasila da dodc pod srpske pandure, kapelane i ostale gospodare.31
Dijalektiko jedinstvo klasnog i nacionalnog u razreavanju klasnih i nacionalnih suprotnosti,
Svetozar M arkovi suprotno liberalnom shvatanju "spoljanjih i unutranjih sloboda", vidi, ipak,
u revolucionarnim preobraajim a prvo unutar sam og srbijanskog drutva i to "onog naroda srpskog
to ivi u Srbiji" koji je u poetku ovog veka zapoeo revoluciju u Turskoj, zapoeo borbu za
osloboenje cclog srpskog naroda od turskog gospodarstva" ,323kao neophodnih uslova za ostvarenje
dravnog ustrojstva, a ne dravnog jedinstva jer; "Balkansko je poluostrvo mozaik od razliitih
naroda. Najvei su brojem Bugari, zatim dolaze Srbi i Turci skoro podjednako, zatim Turci, Arnauti
i Cincari. Koji e od lili naroda pristati da sc "aneksira - srpskoj m onarhiji"?3536
U listu "Rad" 1874. godine Svetozar M arkovi daje neophodne uslove za reavanjc "istonog
pitanja" posebno, balkanskog pitanja: "Socijalni preobraaj iznutra na osnovu narodnog suvereni
teta i optinske sam ouprave, revolucija u Turskoj i federacija na Balkanskom poluostrvu", istiui
da princip narodnog suvereniteta podrazum cva socijalni preobraaj u smislu izmene svojinskih
odnosa, procesa odluivanja i politikog predstavljanja kroz institucije samoupravnih narodnih
skuptina, pri em u revolucija u Turskoj ne bi imala karakter "prisajedinjenja bivih turskih pro
vincija", ve uspostavljanje ravnopravnih, federalnih, autonomnih jedinica iju sutinu bi inili:
bratstvo i zajednitvo naroda na Balkanu, ravnopravnost, sam ouprava, saranja.
O stvarenje ovoga cilja m ogue je principom revolucije i prava naroda na sam oopredeljenje
koji za osnovu imaju Svctozarevo shvalanjc da: "Naelo narodno znai da svaki narod odclil po
krvi jeziku bude sam ostalan u svom politikom i drutvenom ivolu-da ne bude potinjen drugom
narodu. Kao dravniko ono j e utoliko napredno, to stoji nasuprot nasilju, zavojevanju jednog
naroda nad drugim i odrie tuinsku vlast uoplc".34
Do ovakvog politiko-pravnog poloaja narodnosne situacije na Balkanu Svetozar je jednim
delom doao preko shvatanja odnosa: obrazovanje nacionalne drave i istorijski razvoj nacije,
posebno na prim eru "Valikc Srbije": "Svaki koji ita politiki novine - zna ta znai pravo narod
nosti...T o znai da ljudi to govore jednakim jezikom , imaju jedne navike i obiaje, itd. jednom
rei, imaju opte potrebe, imaju pravo da ujedine svoje m aterijalne i umne sile radi dostizanja
zajednikog cilja, tj. imaju pravo da obrazuju jedno politiki celo-jednu dravu",35 a drugim delom
iz "narodnosne potrebe" da samostalno ivi i razvija se, bez upliva stranog elementa i oruane sile".
Jer, pila sc Svetozar M arkovi razotkrivajui liberalnu uskonacionalnu koncepciju "Velike Srbije":
"Pa, recim o, da srpska monarhija zadobije u svoju dravu i ostale Srbe koji ive u Austro-Ugarskoj
- pa i to je tek mala kraljevina od 5 miliona! M oe li takva drava da prisjedini sebi vie od 10
miliona drugih narodnosti! To bi bilo neto sasvim nalik na dananju Austriju ili Ugarsku, to po
tvrenju samih srpskih dravnika ne moe da postoji! Je li vredno da se srpski narod bori za takvu
besm islicu sam o zato to su neki srpski dravnici dobili volju da majmuniu Kavuru ili Bizmarku" .3(
Svetozarcva politika misao ima istorijsku vanost za kasniji razvoj nacionalnih odnosa na
Balkanu, posebno poetkom 20. veka, kada dolaze do izraaja ne samo nacionalne dravno-pravne
suprotnosti naroda i nacija na Balkanu, ve i klasne prolivurenosti sa uticajcm narasle radnike
klase organizovanc u nacionalnim i m edunarodno-polilikim, socijalistikim udruenjima.

31
Svetozar Markovi "Srbija na Istoku", str. 152
32
Isto
33
Isto
34
S. Markovi "Slovenska Austrija i Srpsko jedinstvo"
35
Isto
36
Svetozar Markovi "Srbija na Istoku", str. 152

10
1.4. Ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja u politikoj misli Sretozt
Markovia*1

Kragujcvaki period u ivotu Svcto/.ara Markovia predstavlja po politikoj, teorijskoj i pu


blicistikoj delatnosli, vaan elemenal u nastanku i razvoju socijalistikog, radnikog pokreta u
Srbiji. U ovom vremenskom periodu, od 1873. do 1875. godine, pokree, izmeu ostalih, "Oslo
boenje", i aktivno ureduje3738 ovaj list za nauku i politiku.39 Osnovai "Osloboenje" Svetozar,
izmeu ostalih ideja, produbljuje i svoje politike koncepcije o nacionalnom osloboenju i ujedi
njenju, zaete jo u "Radeniku", "Javnosti", "Glasu javnosti". Ovaj teorijski kontinuitet najbolje
dolazi do izraaja u seriji napisa 1875. godine, u pomenulom listu "Osloboenje" a upuuje na vie
zakljuaka, uglavnom metodoloko-teorijskc prirode:
- povezanost unutranjeg i spoljanjeg drutvenog razvoja Svetozar spoznaje kao jedinstven,
dijalektiki, razvojni islorijski proces;
- ideju "narodnog osloboenja" i nacionalnog osloboenja" treba posmalrati ne samo u
Svctozarcvom znaaju, ve i znatno ire, u svellu rano radikalskih strujanja u godinama uoi
osnivanja partije;
- "narodno osloboenje" kod Svetozara, u duhu nekih njegovih ranijih tekstova, podrazumcva
naelo narodnog suvereniteta, samouprave, slobode, blagostanja, kao prcduslov nacionalnog uje
dinjenja. (Ideja Balkanske federacija, odnosno, "savezno ustrojstvo")
Razliite periodizacijc ivota i rada Svetozara Markovia,40 naune ocene njegove aktivnosti
koju teorijski zaokruava u takozvanom kragujevakom periodu svoga ivota i rada,41 objanjavaju
teorijski kontinuitet jasno izraen od "Radenika" do "Osloboenja", i u napisima o nacionalnom
osloboenju i ujedinjenju.
Znaaj ovih napisa u listu "Osloboenje", najbolje je iskazano u stavu da "smru Svetozarcvom
nestalo je neodoljivog borca za radnika, za samoupravu, slobodu i blagostanje naroda"42 mada vie
autora, uglavnom graanske idejne orijentacija, napise ovog zaetnika socijalistikih ideja u Srbiji,

37
Ovaj rad tampan je u zborniku: "Kragujevaki period u ivotu i radu Svetozara Markovia, Kragujevac:
1987.
38
U broju 10, od 22. januara 1875. godine, Markovi se obraa itaocima 'Osloboenja raima: "Javljam da u
zbog bolesti neko vreme biti udaljen od urednitva lista. Za to vreme zamenjivae me g. Sreta Andelkovi,
kao zastupnik odgovornog urednika, a radie na listu isto".
39
M. Nedeljkovi "Politika i socioloka misao Svetozara Markovia", "Bagdala*, br. 192,1973. godina, str. 170,
Jovan Vulevi "Svetozar Markovi u Kragujcvcu", Kragujevac 1952. godine; Zanimljivo je i konsultovati i
jedan od prvih prikaza ove knjige objavljen u asopisu "Knjievnost", knj. 6,1953. godina, str. 92.
40
Zanimljiva diskusija o razliitim stanovitima vezanim za periodizaciju ivota i rada Svetozara Markovia.
vodena je na naunom simpozijumu "Nauna misao Svetozara Markovia" odranom u Beogradu 1975. godine.
Razliiti kriterijumi i ocene Svetozareve aktivnosti u zemlji i inostranstvu, period do povratka u Srbiju,
uslovili su i razliite poglede na ovaj problem. Opirnije o tome videti u "Zbornik radova o Svetozaru
Markoviu", Beograd 1976. Izdanje narodne biblioteke Srbije, str. 201-204.
41
M. Lei: "Svetozar Markovi" i "Glas javnosti", "Koraci", 1974. str. 43, sv. 9-10.
42
"Osloboenje" br. 27, Kragujevac, 2. mart 1875. godine.

11
sagledavaju kao odnos socijalnog (klasnog) i nacionalnog pitanja, pri em u, ne tako retko, istiu
prim at nacionalnog nad socijalnim pitanjem .43
Svelozar u prvom broju "Osloboenja", 28. decem bra (1 januara) 1875. godine,44 u uvodnom
lanku naglaava da: "Nae osloboenje ima jedan smisao: oslobidcnjc naroda od svakog pritiska,
od svake nevolje, od ropstva m aterijalnog i umnog, kao i od svake tiranije - ma od kud ona dolazila.
Za tu cclj nam a je injdan izveslan drutveni i dravni preobraaj u ovoj zemlji u kojoj ivimo, i
izvestan preobraaj naih spoljnih odnoaja. Da kaem o kratko, - Uprav sa sredine".45 Spoljni
preobraaj, Svelozar vidi kao; "unitenje T urske i Austro-Ugarske i savez sa srodnim narodim a u
istim dravam a. T o je sastavni deo naeg unutarnjeg preobraaja. Ovaj spoljni preobraaj nama je
nuan, da utvrdim o na sopstveni napredak, pa i da ga ojaam o". Stalno naglaavanje da bez
unutranjeg osloboenja nem a ni spoljnih sloboda, zasnovano je na kategorijam a "sloboda", "oslo
boenje" i "ujedinjenje", ali sa odreenim klasnim sadrajem . Naime, Svetozar dobro uoava da
srpsko drutvo sedamdesetih godina 19. veka, nije, to se lie slobode i dem okratije "toliko bogato
da deli kom e milostinju". Mi imamo, pie Svelozar da: "oslobodimo sebe. Tako mi smatramo nae
osloboenje, to je osiguranje naeg sopstvenog napredovanja".46
Suprotno liberalnim shvatanjim a, Svelozar istie da treba razlikovati kategorije "osloboenja
i jedinstva", je r osloboenje ne znai "ujedinjenje srpskoga naroda u jednu dravu".
Srpsko jedinstvo oznaava ravolucionam u misao je r "rui sve drave u kojima srpski narod
ivi i stvara - u ideji jednu novu dravu", dok ideja osloboenja sadri u sebi sve ustanove od kojih
zavisi narodni napredak: "dakle, i stroj one drave koju eli da osnuje ruei neprijateljske drave,
koje ga okruuju. Mi oeino da doem o slobodom do jedinstva, a ne obratno".
Insistiranje u smislu "prvo sloboda pa jedinstvo", ima ijedno dublje znaenje u izboru ciljeva
i sredstava radi preobraaja drutvenih protivurenosti.47 Naime, Svetozar istie d a je cilj socijalista
narodno osloboenje, pri em u, narodno jedinstvo m ora doi kaoposledica osloboenja, shvatajui
da "narodno jedinstvo jo nikako ne znai jedinstvo vlade, niti jedinstvo kancelarija". Oito je da
se jo i u Svetozarevo doba, ispoljava dualizam o dvem a koncepcijam a nacionalng osloboenja i
ujedinjenja: narodno-oslobodilakoj i m onarhistikoj, koju on razobliava upravo kritikom nepra-

43
Pojedini graanski autori, naroito Slobodan Jovanovi, Skerli, Dragoljub Jovanovi, u studijama o Svclo-
zaru, istiu daje u ime klasnog pitanja, zanemarivao ideju nacionalnog osloboenja. Tako Slobodan Jovanovi
u studiji o Svetozaru, objavljenoj 1903. godine, istie da je njegov doktrinarizam (pod lim podrazumeva
politiko ureenje ujedinjenog Srpstva) uinio da se posumlja u njegov patriotizam (str. 133), dok Jovan Skerli
napominje vie lini karakter Svetozara, uz napomenu, imajui u vidu da je on propagator socijalistikih ideja
u Srbiji, "Marksov negativan stav prema Slovenima". (J. Skerli "Svetozar Markovi - Njegov ivot i rad",
Beograd, 1910, str. 125). Sline ocene i miljenja sraamo i u drugim studijama, kao na primer, Dragoljub
Jovanovi "Uitelji energije", Beograd, 1940. str. 7; Jovan M. ujovi "Svetozar Markovi", Beograd, 1925.
godina.
44
"Mi stupamo pred publiku kao stari znanci sa novom zastavom. Kazali smo u oglasu, da produavamo isti rad,
koji smo zapoeli u "Javnosti", i "Glasu javnosti" (i jo ranije u "Radeniku"). Stoga ne iznosimo nikakav nov
program" - pisao je Svelozar u prvom broju "Osloboenja", januara 1875. godine. Ovaj uvodnik, koji nije bio
potpisan, napisao je Svetozar Markovi, jer u broju 7, u jednom lanku istie: "Moram da priznam da me je
takvo tumaenje moga lanka, jer ja sam pisac toga lanka, strano iznenadilo". "Osloboenje" br. 7. 1875.
Kragujevac, 1875. godina.
45
"Osloboenje" br. 1, Kragujevac, 1875. godina.
46
Isto
4Dr7 Ilija Stanoji istie da je Markovi za vreme svog boravka u N. Sadu uestvovao u stvaranju jedne
nacionalno oslobodilake organizacije u cilju dizanja jedne nacionalno oslobodilake revolucije u jo
neosloboenim krajevima turskoga carstva. Opirnije pogledati u studiji: I. Stanoji: "Dclalnost Svelozara
Markovia u reavanju nacionalnog pitanja naih naroda", zbornik radova o Svetozaru Markoviu, Beograd,
1976. godina, str. 53.

12
vcduili drutvenih odnosa unutar graanskog drutva, proetim suproUtou rada i kapitala, buro-
aske i radnike klase, pojavnim procesima prvobiutc akumulacija kapitala, a nadasve, razliitim
klasnim sadrajem, subjektima, sredstvima, i nainima nacionalnog osloboenja i ujedinjenja.
Upravo zato, Svetozar jasno pravi razliku izmeu narodne politike osloboenja i vlasnike
politike, zasnovane u sutini i na shvatanju da: "Narod mora pojmiti, da onima, kojima je glavna
tenja vlast, ne moe biti glavno osloboenje. On se ne sine vie oslanjali na "vlasniko rodoljublje".
Ne sine vie oekivali svoje osloboenje od dobre volje i uvidavnosli rodoljubive vlade".48
Izreena Svetozareva occna da "sva spoljna politika naeg drutva posle 1858. godine nije
bila narodna, kao ni pre toga, iako se ona po svom karakteru sa svim razlikuju", odnosno, da Srbija
nije mogla da izvri vlasniku osvajaku politiku, ve da je sposobna samo za narodnu revoluci
onarnu, politiku osloboenja,49 zasnovana je na veoma naprednoj, u njegovo doba veoma slobodo
umnoj tvrdnji da: "narod mora imali u svojoj vlasti sva sredstva koja su mu nuna za tu cclj. To e
rei narod mora biti glava u svojoj dravi". U smislu nekih ranijih Svctozarcvih razmiljanja, ovo
moe imati dvostruko znaenje:
- srpsko jedinstvo se ne srne shvalali kao jedinstvo kancelarija, jedinstvo kapetanija i nadle-
atcljstva, ve kao jedinstvo "slobodnih ljudi" - jedinstvo radnika. Razlikovanje dvojnog jedinstva:
po narodnosnoj (u savremenom znaenju nacionalnoj) i klasnoj osnovi, znai odnose u klasno-na-
cionalnoj i drutvcno-polilikoj misli i vremenu u kome ivi i deluje Svetozar Markovi,
- drugi nivo jedinstva obuhvata ideju narodnog suvereniteta ("narod se mora priznali kao izvor
sviju prava dravnih vlasti"), u stvari, najvie vlasti naroda, kroz ideju narodne samouprave zasno
vane ne samo na ideji nacionalne emancipacije, ve i na drulveno-ckonoinskoj, opteljudskoj
emancipaciji, ime se u osnovi razreava dualizam izmeu najmanjeg rada i kapitala, odnosno
nacionalne, klasne i opteljudskc alijenacije.
Svetozarev metodoloki zahtev o spoljanjim i unutranjim osloboenjima (slobodama), za
razliku od graanskih, liberalnih, pa u krajnjoj liniji i ranoradikalnih, ima povijesno, univerzalno,
znaenje: "Unutarnje je osloboenje cclj, a ono je i i glavno sredstvo da se narod srpski oslobodi
spoljnih neprijatelja. Organizacija dravni na temelju narodne samouprave", smatra Svetozar, daje
narodu mogunost da stvori ona sredstva koja su sutina osloboenja: materijalno blagostanje i
prosvetu".50
U drugom napisu, "Jo jedna ra o "Osloboenju", Svetozar opirnije objanjava svoj sud o
srpskoj dravi do 1858. godine, smatrajui da od te godine Srbija ima svoju samostalnu unutranju
i spoljnu politiku, uz stalno isticanja da ova politika; traje neprekidno do danas, i po mom miljenju
ona je hrdava, nemogua, protivna narodnim interesima, dakle, nenarodna, i ja elim da se ona
promeni, da bi srpsko osloboenje moglo poslati dclo".51 Polemiui sa napisima u listu "Istok"52
o osnovama na kojoj se Srbija i Crna Gora mogu sloili za zajediniki rad; na kojoj se moe zadobili
savez i jedinstvo u radu sa Bugarima i prijateljstvo s Hrvatima - a ve i da ne traimo simpatiju i
pomo sviju naprednih ljudi iz sviju krajeva srpskog naroda",53*Svetozar istie da su socijalisti sas-

48
"Osloboenje" br. 1,1. januar 1875. godine.
49
Isto
50
Ilo. U prvom broju "Radenika" iz 1871. godine istie se: "Naa je cclj da naukom pomaemo napredak srpskog
naroda. Napredovanje naroda ogleda se poglavito u ove tri glavne strane: materijalnom blagostanju,
obrazovanju i slobodi".
51
"Osloboenje" br. 7,15. januar 1875. godina.
52
List "I$lok"u Srbiji je bio glasilo Ristieve vlade.
53
"Osloboenje" br. 5,10. januar 1875.

13
vim ravnoduni prem a partijskim borbam a, linoj mrnji i linim partijskim odnoajima" koji su se
razvili u krilu tek stasalog srpskog graanskog drutva, zalaui se za jedan vii nivo razreavanja
socijalnih i nacionalnih protivurenosti: "Mi smo prcncli nau borbu na polje drutvenog i dravnog
preobraaja, na m enjanju zakona i zem aljskih ustanova i mi sa toga polja nismo silazili".54 Ova
nenarodna politika dovela je do "veite zategnutosti sa Crnom Gorom i pocepanost sa Bugarima i
Hrvatim a, koji upravo staju prem a nama sve vie u neprijateljski logor, a oni su nam prirodni
saveznici",55 odnosno, pie dalje Svetozar: "Ona je stajala prem a Bosni i Hercegovini, pa i prem a
Crnoj Gori i Bugarim a kao osvaja. O na nije nikad slala prem a njima na zemljite jednakosti...nije
m ogla u njima da dobije saveznike. Pokuavala j e dugo da "legitimistikim" putovima zadobije
Bosnu i Hercegovinu (ali i tada je bila kao osvaja prem a ondanjem narodu), ali je to bilo nemogue;
u rat opet nije sm ela da se uputa bez saveznika, zato je bila prinuena da proputa sve prilike, koje
su joj se javljale tokom 16 godina".56
Jasno razlikovanje dve koncepcije o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju u Svctozarevoj
drutvenoj teoriji i praktinoj, politikoj dclauiosli, zasnovane da drugaijim klasnim interesima i
sadrajim a, navode na brojne zakljuke:
- Svetozarcvo isticanje da se list "Osloboenje" pokree radi osloboenja naroda od svakog
pritiska, od svake nevolje, od ropstva, m aterijalnog i um nog, ali i od svake tiranije i ma otkud ona
dolazila",57 znai, u sutini negiranje oslobodilake uloge koju srpska m onarhija ima da izvri u
osloboenju i ujedinjenju srpskog naroda,58je r razlikuje "Pijemontsku ulogu Srbije u smislu d a je
ona jugoslovenski ili Srpski pijem ont", "Srbija j e Pruska slovenskom Jugu",59 od socijalistikog
koncepta federativne dravne zajednice zasnovane na revolucionarnom ruenju Turske i Austrije.w
- Svetozarevo isticanje osobenog poloaja koji Srbija ima u odnosu 11a Pijemont i Prusku,61
to u osnovi znai kritiku legitimistike, m onarhistike koncepcije nacionalnog osloboenja, uka
zuje da on suprouio liberalnoj koncepciji "vlasnikog rodoljuba", nudi drugaije putcve unutranjeg
i spoljanjeg osloboenja, koji proizlaze iz sagledavanja politikog poloaja Srbije u odnosu na
ostale narode, ali i drutvenih zbivanja u kneevini: "Kakav "bund" ima Srbija da uniti? Iz kakvih
slobodnih drava srpskih ima onda da sklopi veliku srpsku imperiju? A gdc je Turska?, gde Aus
trija?, gde Bugari?, gde Hrvati? Ama nita slino nem a Srbija ni njena politika ni sa Pijcmontom,
ni sa Pruskom '2 Ovo Svetozarcvo isticanje "osobenih uslova" u reavanju socijalnih i nacionalnih
suprouiosti naroda na Balkanu, kritika srpske m onarhije, onosno "vlasnikog rodoljuba" dovede
do spoznaje da je spoljne osloboenje srpskog naroda sastavni deo unutranjeg osloboenja, jer:

54
Isto
55
"Osloboenje" br. 5.1875. godine.
56
"Osloboenje" br. 7,1875. godine
57
"Oslobidenje" br. 11875. godina.

Jo 1872. godine u studiji "Srbija na Istoku. Svetozar sm atra da je srpska m onarhija unitivi sovjelniku
oligarhiju i izgradivi vojniki i politiki ja k u i snanu dravu na Balkanu, zavrila svoju ulogu. Svaki dalji
njen pokuaj da se odri kao vladajua snaga unu tar sistema: "to bi bio pokuaj upravljen protiv slobode i
napretka srpsko naroda" sm atra Svetozar.
59
"Osloboenje" br. 7,15. ja n u a r 1875.
60
Isto
61
Isto
62
Isto

14
"Ta dva posla moraju ii uporcdo. I kao god Sto narod za unutranji svoj razvitak tei k samoupravi,
t.j. da narod sam raspolae sredstvima za svoj unutarnji razvitak, tako sam ja rekao da i za narodnu
spoljnu politiku treba narod da lei da ona sa svim od njega zavisi, i da on sam raspolae sredstvima
za svoj spoljni razvitak, i to e dostii ako vrhovna izvrna vlast bude zavisila sasvim od naroda".63
Isticanje povezanosti unutranjeg i spoljanjeg osloboenja, u osnovi, znai odnos klasnog
(drutvenog, radnikog, socijalnog) i nacionalnog pitanja, to u drutvenoj misli Svctozarcvoj,
dobija i treu dimenziju. Naime, naelo narodnosti koje znai: "da svaki narod odclil po krvi i jeziku
bude samostalan u svom politikom i drutvenom ivotu - da ne bude polinjcn drugom narodu",
ima u osnovi polivalcnmo znaenje:
- podrazumcva da je unutranja sloboda uslov spoljanjeg osloboenja, ili kako se Svetozar
jo preciznije izrazio "osloboenje jednog naroda od tiranije drugog naroda samo je jedan kolut u
lancu drugih sloboda. Ovaj "jedna kolut u lancu drugih sloboda", u smislu unutranjeg osloboenja,
znai, ostvarenje Svetozarcvog ideala: "Narod do sada nije bio nita - on treba da postane sve", to
se jo jasnije moe iskazali da je sutina narodnog osloboenja u samoupravi i federaciji na osno
vama narodnog suvereniteta, dok spoljanjc osloboenje ne znai "dravno jedinstvo, ve savezno
ustrojstvo", u znaenju, da federacija naroda na Balkanu, ne osniva se "dakle ne na naelu naro
dnosti, no na linoj slobodi onih ljudi koji stupaju u saveznu zajednicu". A samim tim, objanjava
dalje Svetozar, "ujamava se svaija narodnost, jer se lime daje pravo svaijoj narodnosti da zauzme
samostalnu grupu u savezu"/4
Svetozarevo isticanje ujedinjenja na osnovama "line slobode onih koji slupaju u saveznu
zajednicu", a ne prvenstveno naela narodnosti, objanjava odnos socijalnog, klasnog i nacionalnog
pitanja. Ujedinjenje na naelu narodnosti koja u ravni graanske politike misli sadri interes
vladajue klase, zasnovane teorijski na istorijskim pravima srcdnjcvckovnc dravnosti, a u praksi,
na politikoj pragmatinosti ideje osloboenja "vascclog naroda srpskog, kod Svetozara ima za
pretpostavku jednu iru socijalnu osnovu zasnovanu na kategorijama "slobodnih ljudi i ravnoprav
nih radnika". Narodnost za ije konstitutivne elemente Svetozar smatra "jednu geografsku cclinu",
"jednu veru,65 koja za osnovu ima slobodu polilikusa kao oveka i radnika istorijski su okvir za
obrazovanje federacije na principima samouprave naroda koji u nju stupaju. Jo pre pojave "Oslo
boenja" i napisa Svetozarevih na temu nacionalnog osloboenja, u poduem radu "Socijalizam ili
drutveno pitanje" u stvari, njegovoj polemici sa Vladimirom Jovanoviem u listu "Rad" krajem
1874. godine, spoznaju se zaeci sinteze na relaciji: revolucija-drava-fedcracija u ravni ne satno-
gradanskog drutva u Srbiji, ve i ire, na Balkanu.
Svetozar dobro uoava dualizam u liberalnoj i socijalistikoj koncepciji osloboenja i ujedi
njenja ne samo razdrobljenog srpskog, ve i ostalih naroda na Balkanu ("mozaiku nacija"),-nagla
avajui da napadai socijalizma tvrde da: "socijalizam ide pravcem protiv narodne slobode i
jedinstva, da on odrie i samu narodnost srpsku, da rui sve Stoje Srbinu "sveto" itd.", i istie da
"odricanje narodnosti kod socijalista ne znai da oni nameravaju "da Srbe pretope u Turke,
Madare, Kineze, niti obrauio, ali vele da naelo narodnosti nije nikakvo naelo za drutvenu i
dravnu organizaciju, u smislu da se moraju obrazovati drave po narodnostima, da bih tek onda
zapoele svoj unutranji rizik. Svetozar za razliku od nekih teoretiara liberalne orijentacije, srpsko
osloboenje i ujedinjenje, unutarnju i spoljnu akciju, ne vidi kao "dravno jedinstvo", nego "oslo
boenje i kulturno jedinjenje", ne kancelarija koje vode tiraniji i materijalnom propadanju naroda,
ve federaciji "slobodnih ljudi i ravnopravnih radnika".
63
Isto
64
S. Markovi "Socijalizam ili drutveno pitanje" Sabrani spisi, Beograd 1965. str. 422. knj. IV.
65
"Osloboenje" br. 7. 1875. godina. Svetozar naglaavajui osobenc uslove drutvenog razvoja Srbije istie:
"Uporeditc u samoj stvari i Pijemont i Italiju sa 22 milijuna dua u jednoj geografskoj celini, jedne vere i
narodnosti i Srbiju sa rasturenim 5-6 miliona dua raznih vera i sa raznim slovenskim plemenima u okruenju.
Kakve slinost tu moe biti u radu za "Olobodenje"? "Osloboenje" br. 1875. godina.

15
alo, krajem 1874. godine u listu "Rad", istie da je praktini smisao socijalizma za unutarnji
i spoljni razvitak srpskog naroda u socijalnom preobraaju iznutra na osnovu narodnog suvereniteta
i opliuskc sam ouprave, revolucije u Turskoj i federacije na Balkanskom poluostrvu/* Sto sa
uvenom studijom "Srbija na Istoku" iz 1872. godine, predstavlja tcorijsko-islorijski osnov za
razum cvanje Svciozarcvih napisa o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju u listu "Osloboenje",
neposredno pred odlazak u T rst na lecnje.
U nutranje osloboenje optereeno M arkovieviinshvatanjem da se kapitalizam moe zaobii
u drutvenom razvoju ka socijalistikom drutvu, organizacijom drutva kao savez optina-upani-
ja-drava, proeto kritikom birokratskog sistema u S rbiji uoi zasedanja dnige zakonodavne skup
tine 1874. godine, navode Svetozara da i u napisu "Druga zakonodavna skuptina" istakne razliku
izm eu narodne i vlasnike politike, naglaavajui da narodna skuptina ne pravi razliku izmeu
ove dve politike, posebno vlasnike koja moe biti ratoborna, "moe teiti da proizvede pribiranje
rasturene srpske snage", istie zalitev d a je "najstalniji, najzdraviji osnov za na spoljni rad, istinski
slobodan unutranji razvitak - naelo koje smo mi vazda ispovedali" .6667689Ostvarenje spoljnih sloboda,
sm atra Svetozar m ogue je samo slobodom tam pe, zbora i udruivanja, potpunom samoupravnom
oplinskom , i io je veom a zanimljivo imajui u vidu njegove ranije napise: "da se narodna prosveta
unapredi tako da doista spremi narodu obrazovane radnike".M
Svetozarcvi napisi u listu "Osloboenje",w sinteza su njegovih ranijih pogleda iz oblasti na
cionalnog osloboenja i ujedinjenja naroda ne samo u Srbiji, ve i ire na Balkanu. Razlikujui
kategorije politike i socijalne revolucije,70 zalae se za koreniti drutveni preobraaj naroda na
Balkanu, odnosno graanskih drutava, prvenstveno u Srbiji, kao predusloVa ostvarivanja oslobo-
dilako-nacionalnc uloge srpskog naroda u jo neosloboenim delovima Balkana.
Drutveni znaaj Svetozarevih ideja akluclan je i u dananje vreme. Naroito metodoloki
zahtev o spoljnim i unutranjim slobodam a, ili, kako istie ovaj zacuiik i propagator socijalizma
u Srbiji "spoljanjim i unutranjim osloboenjem ", kao preduslovu opStcljudskoin prograsu i na
pretku.

66
Ilo kao pod 27.
67
Isto kao pod 26.
68
Isto, kao pod 27. Veoma je indikativno uporediti ovaj Markoviev stav sa ranije iznesenim shvaanjima u
napisu "Vera i nauka i obrazovanje u narodnom pravcu" u listu "Rad" br. 21-23 iz 1874. godine, i lankom
"Realni pravac u nauci i ivotu" (Svetozar Markovi "Sabrani spisi" Beograd 1960, str. 359-361). Markovi u
prvom napisu, obraunava se sa bogoslovskim, religioznim miljenjem i poblie objanjava kako spremiti
narodu "obrazovnog radnika". Svetozar pie: "Mi pod politikim obrazovanjem razumemo da dak u koli dobije
osnovne pojmove o svojim oveanskim pravima i dunosiima;...da se on spremi kao budui radnik za drutvo;
da on upozna politiko i drutveno stanje svoje otadbine, da pojmi njenu snagu i njen zadatak".
69
"Osloboenje" list za nauku i politiku. Kragujevac. Od 1.1. - 21. III 1875. godine, izalo je 36 brojeva i naknadno
jo dva broja u avgustu kada je list zabranjen. Vlasnik i urednik Svetozar Markovi, a za njim Srela
Andelkovi". Videti: Jeremija Mitrovi "Grada za istoriju i bibliografiju srpske periodike do 1920 Beograd,
1984. godine, str. 68: Dr Andrija Radcni "Socijalistiki listovi i asopisi u Srbiji 1871-1918", Beograd. 1977. str.
236; Momilo Durovi "urnalislika aktivnost S. Markovia u "Radcniku", "Javnosti", i "Osloboenju",
"Koraci" br. 6,1971. godina, br. 9-10, str. 457-465.
70
Isto, kao pod 29

16
1.5. P ogledi Svetozara Markovia o religiji, tradiciji i naciji 7

Izuavanje teorijskog nasleda srpskih socijalista o problemima religije i crkve u srpskom


graanskom drutvu pedesetih godina 19. veka, od velike je vanosti za spoznaju istorijskog procesa
nastanka i razvoja nacije, a znatno ire i meunacionalnih odnosa na Balkanu. Naime, Svctozar
Markovi, pretea i zaetnik socijalizma u Srbiji, u nizu svojih radova,7172 raspravlja o ulozi crkve i
religije u srpskom narodu, u svetu politikih zbivanja u poetnim godinama razvoja klasnog gra
anskog drutva.
Jo u doba studija u cncvi pie prvi deo studije "Realni pravac u nauci i ivotu",73 tumaei
sa pozicija vulgarnog materijalizma probleme prirodnih i drutvenih nauka. Naime, Svctozar razli
kuje dva pravca u ljudskom miljenju koji se opaaju na prvi pogled. Prvi jc pravac nauno-rcalni,
drugi nenauni-bogoslovski, smatrajui da osnove vere i sujeverja treba traiti u lome da: "danas
masa ljudi ne ume da objasni prirodne pojave, ve ih pripisuje udi neke vie sile ili, drugim reima,
veruje u neto to ne zna to je. Tako je to bilo otkako je ljudi na svetu. Vera i sujeverje poslali su
iz istog izvora".74
Markovi, iako i sam svestan da se mnogi nee saglasili sa njegovim pogledima, ipak, istie
daje: "svaka pretpostavka vere materijalna", smatra d aje vera poslala u poetku usle "upletanja
spoljne prirode na oveka" zbog samoga "drutva ovekovog i linih interesa",75 uoavajui slino
Engelsovim stavovima iz "Anti Diringa",76 ovekovu nemogunost da ovlada prirodnim i drutve
nim silama, kao i to daje krajnji rezultat svake vere: "nejednakost medu ljudima, neravnopravnost
i nesloboda".
Svctozar u analizi osnova nejednakosti medu ljudima ide jo dalje, jer istie da svaka vera
sadri naelo "nejednakost ljudi medu sobom", odnosno, svako samostalno miljenje: "loje napad
ne samo na nepogreivost olkrovenija, ve i na materijalne interese one klase ljudi to predstavlja
boanstvenu vlast na zemlji", zalaui se za razvoj nauke i naunog miljenja, jer je "krajnji rezultat
nauke ravnopravnost i sloboda".77
Sjedinjenje crkvene i dravne vlasti Svctozar vidi i kao "uzajamni interes", objanjavajui
poblie "duhovni nadzor crkve nad pastvom, smatrajui da je crkva nastala tako to je hrianska

71
Rad jc tampan u asopisu: "Marksistike teme", br. 2/87, Ni
72
U vie svojih radova Svetozar Markovi raspravlja o ovom problemu: "Realni pravac u nauci i ivotu", "Srbija
na istoku", "Socijalizam ili drutveno pitanje, "Vera i nauka i obrazovanje u narodnom pravcu", "Srpske
obmane", "Pevanja i miljenje"...
73
Ovaj lanak objavljen je u dva dela, je r jc pisan u znatnom vremenskom razmaku. Prvi deo objavljen je u
"Letopisu matice srpske", sv. 112, za 1867-1869, str. 65-135. Valja napomenuti da je ova sveska izala iz tampe
tek maja 1871. godine. Drugi deo rasprave objavljenje u LMS, sv. 113, za 1870-1871, str. 17-89. Podaci o lancima
uzeti su iz: Svetozar Markovi "Sabrani spisi" Beograd, 1960-1965, tom 1-IV.
74
"Realni pravac u nauci i ivotu", knj. I, str. 225.
75
Isto.
76
Engcls smatra daje svaka religija samo fanatian odraz u ljudskim glavama onih spoljanjih sila koje vladaju
nad njihovim svakodnevnim ivotom, odraz u kome zemaljske sile dobijaju oblik nadzemaljskih sila, jer
"Uskoro pored prirodnih sila stupaju u dejstvo i drutvene sile, koje su ljudima isto tako tude...kao i prirodne
sila" (REngcls "Anti-Diring", Beograd, 1964. str. 385).
77
Isto kao pod 73. str. 231.

17
popovska jcrarhija stvorila pravilnu ustrojenu vlast koja je svojom m reom pokrila svu podaniku
"pastvu".78
Svetozara M arkovia, kao teoretiara i politiara, sa pravom moemo smatrati zaetnikom
sociologije religije na ovim naim prostorim a, upravo zbog spoznaje socijalnog, klasnog karaktera
crkve kao institucije hijerarhijski ustrojene, i religije kao izraza drutvenih odnosa, na prim eru
srpskog graanskog drutva sedamdesetih godina 19. veka. Ne spajajui u teorijskoj ravni pojam
crkve i vere, sagledavajui u iroj istorijskoj retrospektivni karakter istone crkve koja je "gramzila
za vlau onako isto kao i zapadna", Svetozar sm atra da se "hrianska crkva kod Junih Slovena
borila uporedo sa svojim narodom protiv opteg neprijatelja". Pri tome razlikuje "velikane crkvene"
koji su najverniji saveznici T uraka a u Austriji bore se protiv svog naroda - "za ordene austrijske i
za hiljade ograbljcnc od naroda", od prostog svetenstva koje je to sam o po imenu: "zato to shvata
veru kao i narod, onako isto kao to sm atra svoju slavu, svoje ime ili nekakav svoj - narodni obiaj".
Shvalajui ovako "narodnu veru", Svetozar istie da suvremena nauka udara na crkvenu vlast
i "bezbrojne crkvene cerem onije to dre narod u sujeverju i gluposti",79 ali i razotkriva klasnu
prirodu savrem ene srpske drave koja "zakonm obara hrianski m oral", to g a je nauka davno
prcvazila. M arkovievo poim anje crkve i religije treba shvatiti u svetlu drutveno-islorijskih uslova
u Srbiji 19. veka, naroito idejnih strujanja u graanskom drutvu iju su osnovu inili ueni ljudi
kolovani na strani, pod ulicajem racionalislikc, prosvetitcljskc filozofije zapadno-cvropskc ali i
ruske filozofije narodnjaka koja ima duboke korene u svesti levo nastrojenih mladoradikalskih
intelektualaca, kasnije zacuiika socijalistike partije u Srbiji. Odatle treba traili korene Markovi-
evog shvatanja religije i idealistike filozofije u pozivistikom duhu, kao: "prelazne etape u razvit
ku ljudskog saznanja, koje m oraju biti zam enjene racionalnom i pozitivnom naukom i m aterijalis
tikom filozofijom"80 odnosno, shvatanje naunog m aterijalizma u ontolokom znaenju, ili jasnije
reeno: "realizam to je filozofski materijalizam ".
Jo preciznije u sociolokom odreivanju vere i religije, M arkovi je u lanku "Kritika na
mladu Srbadiju"81 iz 1871. godine. Polemiui sa Vladim irom Jovanoviem o hrianskoj veri i
doktrini, istie da su religiozni obredi i svetenslvo nuna posledica svake vere: "tj. svaka vera
stvara faktino nejednakost medu ljudima i izazivlje jednu neradnu klasu koja ima svoje osobite
interese, razliite od interesa celog naroda, a taj je poglavito da vera, kojoj, su svelenici ta klasa,
ostane nedirnuta u svojoj svetlosli, je r padom te vere, padaju i lini interesi te klase".82 Razlikova
njem raligioznc i socijalne doktrine "to je razlika izmeu socijalne doktrine i religiozne: jedna se
sm atra kao rezultat ovekovog ispitivanja, razultat nauke i podlee optoj kritici, a druga je boan
stveno olkrovcnije i kao takvo stoji van svake kritike a tumaenje njeno to je svojina jedne popovske
kaste",83 M arkovi jo u drugoj polovini 19. veka dolazi do prave sutine hrianskog moralnog
nauka, posebno na prim eru srpskog naroda, je r sm atra d a j e u svojim "religioznim pojmovima i
obiajima izm eao svoju staru jeziniku veru sa novom iskvarenom hrianskom (jer je u sedmom
veku hrianstvo bilo ve uveliko iskvareno).84 N aim e, sm atra da su se u srpskom narodu odista

78
Isto, sir. 231.
79
Isto, sir. 286.
80
Dr Hcnrik Pisarck: "Filozofija Svetozara Markovia (1846-1875), Novi Sad, 1974, str. 105.
8!
lanci pod naslovom "Mlada Srbadija" objavljeni su u lislu "Panevac" od juna do decembra 1870. godine, i u
listu "Radcnik" u avgustu 1871. godine
82
Svetozar Markovi "Sabrani spisi", knj. 2, Beograd, 1965, str. 117.
83
Isto, str. 118.
84
Isto, str. 121.

18
borili crkva i narodnost zajedno, ali za razliku od ideologa Vladana Jovanovia, razlikuje dvostruki
interes crkve (crkvene hijerarhije) i naroda, naroito u Duanovo doba kada su "crkveni vlasnici
sedeli uporedo sa velikom i malom vlastelom u skuptini u kojoj narod nije bio zastupljen", a kasnije
i u doba Turske vladavine kada je crkvena jerarhija posedovala Taktiku vlast nad narodom i bila
politiki predstavnik pred osmanlijama. Markovi pravilno, donekle i vizionarski, zakljuuje daje:
"crkva vazda pokazivala da ona ima i drugih interesa osim narodnih (religioznih), ona je to poka
zivala u Turskoj i Austriji i pokazuje i danas. Srpski je narod branio pravoslavnu crkvu, kao to
svaki narod brani ono to potuje kao svetinju, ali u odnoajima izmeu crkve i naroda nije nikad
bilo drugih odnoaja no: vlast i podanici. Tu je u ivotu ostvareno naelo autoriteta."85 Zanimljivo
je da Markovi iz politike vlasti crkvene hijerarhije, posebno vladike u Crnoj Gori, izvodi vezu
izmeu naroda i crkve:-"to je veza vladara i podanika da brane dravu", zakljuujui da su u
srpskom ustanku svelcnici i kaludcri bivali vojnike slarcinc naroda, borili su se esto kao prosti
vojnici", ali sa razvitkom naroda interesi naroda i svclcnslva moraju se razdvajali sve vie i kad
tad moraju se sudariti".861 pored zakljuka d a je hrianska religija stvorila u srpskom narodu
elemente za borbu, onako isto kao to su to radile sve religije kod sviju naroda, Svetozar istie da
socijalna nauka propoveda uzajamnu ljubav i pomaganje, bratstvo samo ne kao boiju zapovest,
ve kao ovekovu potrebu iju osnovu ini rad, kao merilo ovekovog postojanja i egzistencije u
drutvu. Upravo zato, smatra Svetozar, za sveteniki sloj kao neradnu klasu nema mesla u drutvu,
istiui: "Moral bez sujeverja-znanje namesto vere, lo je reenjc suvremene nauke".
Veoma je indikativno za dublja istraivanja poetaka procesa sekularizacije u srpskom gra
anskom drutvu, pojasniti Svetozarevo vienje ovog problema, posebno u svedu potiskivanja
bogoslovske nastave iz kola, to je bilo oito u Srbiji krajem 19. i poetkom 20. veka. Zahtevi su
dolazili ne samo od strane socijalista, ve i pojedinih graanskih intelektualaca odgajenih na tradi
cijama francuske buroaske revolucionarne liberalne politike misli, naroito one radikalskc, to
se oituje i u programu radikala iz 1881 godine.87 Reagujui decembra 1874. godine na raspis
ministra prosvete, inae konzervativaca, Markovi u lanku "Vera i nauka i obrazovanje u naro
dnom pravcu",88 smatrajui da istine ne moe nikako da se spoji sa religijskim miljenjem, pie da
je u koli nepotrebno izuavanje osnovnih dogmi pravoslavlja, bogoslovskih gledita, i zalae se
za uvoenje naunog metoda. Polemie i sa shvatanjima da srpska omladina nije vaspitana u "na
rodnom pravcu" zbog oskudice religioznosti, ve zbog nedostatka politikog obrazovanja, koji je
uzrokovan niskim nivoom politike svesti.89

85
Isto, str. 122.
86
"Kritika na mladu Srbadiju", knj. 2. str. 123.
87
U poledu religije i crkve, osnivai radikalne stranke smatrani su u narodu kao ateisti i protivnici crkve, to je
bio i Svetozar Markovi. Ustvari, oni su svi, ili bar veina od njih, bili protiv crkve i religije, - ali samo dok
su bili mladi studenti, - Markovicvci, pa su zatim vrlo brzo i po tom pitanju evoluirali. Jedan deo radikala
zastupao je, zatim, radikalno naelo odvajanja crkve od drave." (dr Dragoslav Jankovi "O politikim
strankama u Srbiji XIX veka". Beograd, 1951. godine, str. 241). Opirnije o tome videti u: "Narodna radikalna
stranka - Program, Statut", Beograd. 1882. str. 3-4.
88
lanak "Vera i nauka i obrazovanje u narodnom pravcu" objavljen je u listu "Rad", br. 21-23. od 22. novembra,
i I. i 8. decembra 1874. godine.
89
Isto, knj. IV, str. 118. Svetozar smatra da srpska omladina prosto nema u koli i drutvu moralnog, a poglavito
politikog obrazovanja, pod kojim smatra da: "dak u koli dobije osnovne pojmove o svojim oveanskim
pravima i dunostima; o svojim pravima i dunostima u optini, u dravi u drutvu; da on razume svoj
graanski i drutveni poloaj; da se on spremi kao budui radnik za drutvo; da on upozna politiko i drutveno
stanje svoje otadbine, da pojmi njenu snagu i njen zadatak."

19
Svelozar dobro uoava da raspis m inistra Hrislia kojim sc osuuju njegova materijalistika
shvatanja:"ncc proizvesti nita dobro u naoj koli i obrazovanju, a sigurno izazivae razne tube
id e n u n a c ije d a je ovaj ili onaj "m aterijalisia", "ne v eru je u b o g a" , "kom unac", "odrie narodnost",
i sm atra, suprotno konzervativnom tvrenju da su hrianske vrline naih praotaca sauvale zemlju
kroz vekove robovanja; "Ako sc hoe lime da kae da je sam o vera spasla srpski narod te nije kao
narod propao - to j e neistina, j e r vera hrianska je sam o jedna osobina naroda, s kojom se srpski
narod razlikovao od turskih naroda, te se nije u nj pretopio".90 M arkovi dobro uoava da nije vera
spasila n arod,91 ve d a je on spasao i sebe i veru, je r su pored vere, i jezik, obiaji i karakter naroda
bili toliko jaki da se on; "nije pretopio u turski ni tamo gde je prom enio v eni - u Bosni". Budunost
srpskog naroda Svelozar ne vidi sam o u religioznim tradicijama, posebno u hrianskoj veri, je r na
laj nain "hranei u narodu religiozne tradicije, mi u isto vrem e odravam o i irim o u narodu
religioznu netrpeljivost i fanatizam-mrnju na svojtulnigu brau po krvi i jeziku" ,92 ve u ovean-
skim, hum anim tradicijama i vrlinam a "naih praotaca". Svctozar povezuje naelo narodnosti i
trpeljivosti (verske naravno, je r istie da sc u Srbiji ve pedeset godina niko ne ganja zbog vere to
je i form alno-pravno regulisano lanom 31 Ustava iz 1869 godini)93 jer: "Hranei u narodu religi
ozne tradicije, mi u isto vrem e odravam o i irimo u narodu religioznu netrpeljivost i fanatizam -
m rnju na svoju drugu brau po krvi i jeziku",94 odnosno istie da je naelo humanizma upravo
ravnopravnost narodnosti, posebno u "slobodnom savezu slovenskom na jugoistoku Evrope" gde
"sloboda i ravnopravnost naroda osigurava napose i nau "narodnost" od nasilnog guenja drugih
naroda". U pravo u takvo zamiljenoj drutvenoj zajednici, sm atra Svelozar, nije neophodno "ba
nije nuno oivljavali m rtvaca, stavljati trulu gradu za temelj nove graevine", u stvari, oivljavali
srednjevekovne tradicije srpske nemanjike drave toliko zastupljenje u tradicionanoj koli istorij-
skog prava. M arkovi istie da uz prole istorije srpskog naroda ima zaista tradicija koje treba da
su mu svete i koje mu m oraju bili temelj za budui istorijski ivot", mislei na revolucionarne
tradicije srpskog naroda iz buroasko-dem okratske revolucije zapoete 1804. godine, u sutini,
rcvolucionarno-slobodarskc tradicije srpskog naroda, kao temelj za vaspostavljanjc nekadanje
slave i veliine, sam o sa drugaijim , klasnim sadrajem koji znai ostvarenje ideje slobode, pravde,
jednakosti.
Po M arkovievom shvatanju, cilj religioznog obrazovanja je da se: "oive stare tradicije, na
pr. srpske careve, srpsku gospodlinu, srpske dvorove, srpske klapke i elenke i td.;" to, u stvari,
znai odravanje klasnih razlika unutar srpskog drutva, stvaranje od naroda poslune mase, a od
"om ladine-dobru, m irnu birokratiju, oduevljenu hriansko-birokratskim uzorim a i to: "m udro-

90
Isto, str.122
91
Svctozar poblie odreuje naelo narodnosti koje znai: "da svaki narod, podelit po krvi i jeziku, bude
samostalan u svom politikom i drutvenom ivotu - da ne bude potinjen drugom narodu. Kao dravni fond
naelo ono je u toliko napredno, to stoji i nasuprot nasilnom zavojevanj u jednog naroda nad drugim, i odrie
tuinsku vlast uople" (Svelozar Markovi "Pred omladinsku skuptinu" knj. II. str. 143.
92
"Sabrani spisi" knj. IV. str. 122.
93
lan 31 Ustava iz 1869. godine glasi: "Vladaj ua je vera u Srbiji istonopravoslavna. A slobodna je i svaka druga
priznata vera, i stoji pod zatitom zakona u izvrenju svojih obreda" ("Ustav za knjaevstvo Srbiju",
Kragujcvac, 29. jun 1869. "Srbske novine" 1869. godina, br. 84.
9Svctozar
4 smatra da su Srbi pocepani verom: "Mi smo narod pocepan verom; nas ima pravoslavnih, katolika i
- muhamedanaca, imajui u vidu tada prisutno shvatanje: "daje u Dalmaciji, pa i u Bosni, bilo katolika koji
su se oseali Srbima. Pod Srbima muhamedanske vere Markovi podrazumcva i bosanske muslimane". (S.
Markovi "Sabrani spisi", knj. IV, str. 122,445;

20
uincrno oduevljenu.95 Prcvazilacnjcin ovog bogoslovskog pogleda 11a svci mogue je materija
listikim pogledima u dntlvcno-politikoj misli i delu Svelozara Markovia, koje su ostavile sna
nog ulicaja 11a kasnije generacije srpskih socijalista, naroito iz socijaldemokratskog perioda.9*
Rezultati Markovievih istraivanja o ulogi i znaaju Srpske pravoslavne crkve i religije, u
postanku i razvoju srpske nacije, od velikog su znaaja i za neka dananja razmiljanja 0 ova dva
drutvena realiteta. Naime, Svetozar istie da je crkvena vlast u celoj turskoj carevini u "tesnoj
svezi s vlau politikom", jer je crkva izmeu ostalog imala i "pravo da naplauje poreze od svake
kue - dimnicu. Njeni prihodi isterivani su oruanom silom kao i painski. Zato je crkvena i svelska
vlast nad potinjcnom rajom vazda bila u tesnoj vezi", pie Svetozar u uvenoj studiji "Srbija na
Istoku" iz 1872. godine, smatrajui d a je iz tog razloga bio "pritisnut i okovan unutranji ivot
narodni".97
Veoma su zanimljiva, ak i za dananja teorijsko-islorijska istraivanja, (naroito teoloke
rezultate i nauna doslugnua o odnosu crkve i naroda), Markovieva vienja socijalnih zbivanja
u porobljenom srpskom narodu i uloga crkve. Markovi jo pedesetih godina prolog veka, u doba
nacionalnog romantizma i isticanja borbe "za krst asni i slobodu zlautu", smatra da je "izmeu
Srba i Turaka leala duboka socijalna provala u svakidanjem ivotu, kao i u celoj dravnoj sistemi",
dok je religiozna razlika bila samo jedan od uzroka socijalne provale". Odelitost ivota srpskog
naroda od Turaka, Markovi ne vidi samo u verskim razlozima, iako i sam priznaje d a je "vera
imala jakog uticaja na svu borbu izmeu Srba i Turaka otkako propade srpska drava, ali sve
injenice pokazuju nam da vera nije bila nikako jedini i osudili inilac u loj borbi."98
Markovi smatra u studiji "Srbija na Istoku" da se u domaem ivotu srpskog naroda u zadruzi
i oplini, veoma malo: "ili upravo ne vidi nimalo ulicaja hrianske vere. Svi odnoaji u srpskom
drutvu imaju isto narodni tip i sigurno su daleko stariji no hrianska vera. Turski element prosto
nije uestvovao u tom narodnom ivotu". Nepostojanje religioznog pokreta u srpskom narodu protiv
turskog osvajaa usled odelitog ivota mase naroda i osmanlija, navode Markovia 11a zakljuak da
"sve odclito bude, kao god i srpska revolucija, imaju uvek politiki i drutveni karakter, a nimalo
religiozni", to delom proizlazi iz saznanja da se: "vera hrianska kod Srba sastojala gotovo iz
samih obiaja koji su veinom imali narodno poreklo, pa su samo unekoliko dobili crkveno-religi-
ozni oblik. Narod je drao sve svoje obiaje, kao i veni, za svetinju koju su Turci skrnavili, i koju
je on duan da brani".
Razdvojenost vie crkvene hijerarhije i nieg svetenstva koje je po interesima, ali i materi
jalnom poloaju, (svakako i drutvenom) bilo blie narodu, jedan su od uzroka, pored pomenulog

95
S. Markovi "Sabrani spisi" Beograd, 1965. str. 124, knj. IV
96
Od srpskih socijaldemokrata jedino se Duan Popovi ozbiljnije bavio problemima religije. Naime, Popovi
je u nekoliko brojeva radnikih novina u aprilu 1908. godine, odgovorio na napade teologa ede Marjanovia,
koji je napadao socijaldemokratsku partiju i socijalistiko uenje. Smatrajui da su socijal-demokrali veoma
malo panje poklanjali crkvi "kao jednoj organizaciji, jednoj socijalnoj i pravnoj instituciji", Popovi se idejno
razraunava sa pojavama klerikalizma u srpskom drutvu, posebno crkvenih krugova koji su poetkom 1908.
godine, pokrenuli veliku kampanju protiv socijalista. Duan Popovi veru odreuje kao: "jedan socijalni, a ne
individualni fakt: ona ima svoga korena u ekonomskoj organizaciji dananjega drutva, a ne u svesti i
uvidavnosti pojedinih lanova njegovih" uviajui da: "Samim napredovanjem socijalistikoga pokreta i
razvijanjem klasne borbe proletarijata, i kad ona nije upravljena direktno protiv vere-opada vera!". Popovi
dobro uoava da privilegovani poloaj crkve u kapitalistikom drutvu nije ni malo sluajan, jer je potrebno
to pre unititi; "onaj privelegisani pravni poloaj koji kapitalistika drava daje crkvi za rad DUHOVNOG
TUTORISANJA itave jedne nacije! U tome je znaenje onoga naega zahteva koji mi naroito na dan prvoga
maja, istiemo: RELIGIJA DA BUDE PRIVATNA STVAR!", zalaui se protiv klerikalizma. (Duan Popovi
"Sabrana dela", Beograd, 1965, str. 250-252.)
97
S. Markovi "Srbija na Istoku Beograd, 1872. dco: "Turska dravna sistema pred srpskim ustankom -
organizacija optine i nahije-crkvcna vlast".
98
Isto.

21
narodnog karaktera vere, zalo moral Hristovc vere, kako pie Svetozar, nije usvojen u srpskom
narodu, "niti su dogm ati fanatisali svetenstvo i narod, niti je , opet, srpska crkvena jerarh ija bila
vrsto organizovana u borbi protiv svelovne vlasti, kao to je bila jerarhija katolike crkve na
Z apadu".
M arkovi, istina, priznaje da su m anastiri bili "ognjite na kom e se uvala i razgorcvala svest
n aroda", ali, ipak, ostaje pri sastavu d a j e "gorivo za oganj bio sam narod sa svojim oseanjima i
mislim a, sa svojim obiajim a i ustanovam a". Iz toga i crpi osnovu za svoja shvatanja suverenosti
naroda kao "izvora i utokc svake vlasti" koji proizilazi iz sam og naroda, a ne na osnovu srednjo-
vekovnih tradicija: "krst asni" i "ime hriansko", koje Svetozar veom a dobro razobliava, ak i
za dananje prilike veom a argum cnlovano i nauno zasnovano.
Prethodnik i savrem enik Svetozara M arkovia u postanku i razvoju socijalizma u Srbiji,
znam eniti ivojin ujovi i pored toga to je bio m aterijalisl i socijalist, u fenomenu religije i
socijalnoj uslovljenosli crkve kao klasne institucije, u srpskom drutvu svoga vrem ena, ipak, nije
video veu sm etnju razvoju socijalistike misli i ideje u zaostaloj privrednoj, posebno drutvenoj
strukturi zem lje. Naim a, u lanku "O preustrojstvu srpskih kola", ujovi 1867. godine razm ilja
jui o pedagokim problem im a, u sistemu kolstva predvia i preustrojenje seminarijskog kursa
trogodinjeg: "Ova e kola imati u vidu poglavito sveteniko izobraenje. Ko zalile, m oe prei
sa ispitom u Veliku kolu i na koji hoe kurs".99
Ulicaj S vetozara, vidljiv je i na kasnija zbivanja u socijalistikom pokretu posle njegove smrti
u T rstu poetkom 1875. godine. Naime, Vaa Pelagi u svojim spisim a neum orno propagira anti-
religiozni pogled na svet, naroito razotkrivajui ekonom ske osnove religije, pronalazci korene
ljudskom verovanju u nadprirodne sile, smelajue sve to u realne drulveno-ekonom ske uslove.100
Zahvaljujui teorijskom radu Radovana D ragovia, to je u stvari nastavak teorijsko-praktine
delatnosti Svetozara M arkovia u prvim godinam a 20. veka, u program u SSDS iz 1903. godine se
istie: "Oglaavanje religije za privatnu stv ar.. .potpuna nezavisnost kole od crkve", 101 mada srpski
socijaldem okrati nisu pridavali veu vanost odnosu socijalizm a i religije. Glavni razlog je u doslc-
dnom prihvatanju Erfurtskog program a gde su religija i crkva odreene kao "privatna stvar" oveka,
odnosno pripadnika radnike klase, mada pojedini autori idu tako daleko, da i u linim i porodinim

99
. ujovi "O preustrojstvu srpskih kola" "Srbija". 1, 8. i 15. juli 1867.
100
Dina F. Popolika u studiji Vaa Pelagi "Osnovne etape njegovog idejnog razvitka", N. Sad, 1982. istie da je
Pelagi jo ezdesetih godina bio nezadovoljan stanjem stvari u pravoslavnoj crkvi u Bosni i Hercegovini.
Poetkom sedamdesetih godina njegova kritika crkve se pojaava on predlae pozitivni program njene
reorganizacije. Sa pozicija novog vremena, Pelagi od svega otro kritikuje instituciju monatva i zahteva da
se ona ukine, da se manastiri zatvore i predaju narodu u ije bi ime upravljali svctenici, da se manastirska
zemlja proda, dobijena sredstva upotrebe za prosveivanje naroda. U ovom pitanju on je nastavlja ideja
Dositeja Obradovia" (str. 69). Pregledom vie radova Vae Pelagia, oito je da on ve od 1872. godine poinje
da spoznaje klasni karakter religije i usvaja atcistiko-materijalistiki pogled na svet, to je zapravo poslcdica
uticaja Svetozara Markovia i napredne socijalistike misli toga doba. (V. Pelagi "Umovanje istoga razuma",
Budimpeta 1880; "Koliko nas kota bog i gospodar", Be, 1884; "Poslanica bogu", Beograd, 1891; "Socijalizam
ili osnovni preporodaj drutva", Beograd, 1894;). Opirnije valja pogledati i ira tumaenja ovog problema; M.
Uroevi "Sukob V. Pelagia sa visokim klerom", Zbornik radova Narodnog muzeja u aku, 1977 godina, br.
VIII, str. 77-89.
101
lanska knjiica Srpske socijaldemokratske stranke, Beograd, 1904, str. 11-17. AZIRPS, SDP, 16; "Radnike
novine", organ SSDS, u broju 38, od 3. avgusla 1903. godine, izvetavajui sa zbora Jcvrcja u Beogradu, istiu
stav socijalista u vezi verskog pitanja da; "na veru gledaju kao na privatnu stvar. Oni nisu branioci nikakvih
vera, ali i ne doputaju, da zabluda ima vee pravo od druge, i da se zbog njih (vera), koje su u ovom kulturnom
dobu osuene na izumiranje, gone ljudi ma kojoj veri pripadali. Prtalo je doba verskog progonjenja. danas
je osveleno pravo oveka bez pogleda na njegovo versko obeleje".

22
ustavima pojedinih socijaldemokrata, 11a primer Tucovia, koji inae potie i/, svcicnikc porodice,
pronalaze i nalaze opravdanje za ovaj nedovoljno obraivan segment socijaldemokratske misli u
Srbiji.102
DruStvcno-ckonomski uslovi 11 kojima ivi i dcluic Svclozar Markovi, u velikoj meri utiu
na interesovanje zaetnika socijalizma u Srbiji za probleme religije, crkve, a u tom okviru i "naro
dnog" pitanja. Pojedini autori, na primer, Skerli, u studiji 0 Svetozaru Markoviu, raspravljajui
0 antircligioznosli istie daje "Markovi u principu antireligiozan... dok u praktinom ivotu nee
antiklcrikalnu akciju. On to ini to misli da je nauka sahranila veru i da se mrtvima ne vredi bavili;
to misli da; "Kod nas nema jo ni zatucanosti popovtinom ni misticizma monarhijskog".103 Ovo
je, donekle, i nauno zasnovano, polo se u programu Svetozara Markovia 11c spominje poblem
religije, jer je: "i suvie poklanjao panju politikim pitanjima, preterivao u svojoj veri u definitivnu
pobedu nauke, i polcenjivao opasnosti koje dolaze od crkve."104 Veoma je zanimljivo istai i rezul
tate istraivanja S. Jovanovia, koji promiljajui 0 Svetozaru jo daleke 1903. godine, istie da je
011 jedinstven teoretiar po tome to u Narodnoj Ekonomiji pitanje teorije vika vrednosli nije
razmatrao, ali: "U naknadu zato on je pisao i esto i mnogo 0 religiji i vaspilanju i 0 enskom pitanju.
Religija, kola, porodica, utiu najneposrednije i najprisnije na taj moralni razvitak pojedinca, za
koji se Markovi jedino interesovao".105
Svclozar je najodredeniji kada pie o drutvenom znaenju religije, upravo u radu "Socijalizam
ili drutveno pitanje" iz 1874. godine,106 kada istie da se moral i religija sasvim razlikuju,107
odnosno, "kola i crkva ne mogu biti nikako zajedniki vaspitai morala. Na protiv: kola i crkva
uzajamno se iskljuuju, kao nauka i sujeverje".10*
Ipak, Svetozarevo odreenje religije109 i tradicije, treba posmatrali u svcllu nacionalnog (u
Svctozarcvom znaenju "narodnosnom") razvoja, 11a primeru srpske nacije. Oito je da Svclozar
jasno istie da religija nije osnov konstituisanja nacije, naroito pravoslavna crkva koja nije odrala
narod, ve "narod je odrao sebe i crkvu pod turskom okupacijom". Imajui u vidu neke savremene

102
Uvidom 11 sabrane spise D. Tuco vica oito je da se ovaj sledbenik i nastavlja drurveno-poliiike misli i borbe
Svetozara Markovia u 20. veku, nije ozbiljnije bavio problemom religije. U lancima "Vrenje 11 Maedoniji"
iz 1909. godine. "Klanje po Turskoj" iz 1909. godine. "Revolucija u Portugaliji" iz 1910. godine. "Izbori u Austriji"
iz 1911. godine, evidentno je da fenomen religije 11c posmatra u drulveno-islorijskim uslovima u kojima ivi
i dclujc. ve kao sekundarnu drutvenu pojavu, objanjavajui politika i drutvena zbivanja u drugim
zemljama.
103
Jovan Skcrli "Svelozar Markovi: Njegov ivot, rad i ideje". Beograd, Prosveta, 1965, str. 352. Kolo: Sabrana
dela Jovana Skerlia, knjiga 11, str. 260-262, Skcrli je prc objavljivanja knjige o Svetozaru Markoviu iz 1920.
godine, jo 1911. godine u asopisu "Slobodna misao" (br. 2, str. 13-16) objavio lanak "Antireligioznost Svetozara
Markovia".
104
Isto, str. 262
105
Slobodan Jovanovi "Svclozar Markovi", Beograd, 1903. godina, str. 9: U drugom izdanju knjige iz 1920.
godine, autor je na str. 187-217, tampao i svoj prikaz knjige Jovana Skerlia o Svetozaru Markoviu,
svojevremeno objavljen u Srpskom knjievnom glasniku 1910. godine.
106
Rad "Socijalizam ili drutveno pitanje" tampan je u listu "Rad" 1874. godine.
107
Svclozar o odnosu morala i religije istie "Moral se razvija napred nerazdvojno sa umnim razvitkom. Religija
naprotiv opada sa umnim razvitkom: religiozno oduevljenje iezava, religiozno oseanje tupi se, religija
postaje kao puka formalnost, gomila obreda bez smisla i sadrine-organizovano sujeverje. (S. Markovi
"Sabrani spisi", knj. IV. str. 401).
108
Isto, str. 402)
109
Do sada su, iz obimne bibliorafije o Svetozaru Markoviu, na temu ovog rada objavljeni samo ovi radovi;
Gligorijc Ernjakovi: "Srpski socijalistiki pisci o religiji", Beograd, 1952, Kolo, biblioteke KNU, str. 7-12;

23
konotacije na temu vcrsko-naeionalno, oito da Svetozar jo sedamdesetih godina 19. veka, daje
pravu socioloku analizu nacionalnih mitova i ispravno sagledava znaaj tradicije u srpskom narodu.
Dclujui u doba kneza Mihajla kada nacionalni rom antizam doivljava vrhunac, (jer ideja nacional
nog osloboenja i ujedinjenja od tog doba ve poinje gubiti narodno-oslobodilako, u sutini
progresivno znaenje), Svetozar vizionarski sagledava dalji razvoj srpske nacije, koji se ne moe
vezivali za religijsku sam oidcntifikaciju sa "srednjovekovnim carevim a i ostalom gospodom ", ve
za pojavu klasnog pitanja, radnikog stalea u Srbiji, naroito u drugoj polovini 19. veka.

1.6. Vaa Pelagi - vesnik revolucije i bratstvo naroda na Balkanu

Vaa Pelagi, (1838-1899) pored Svetozara M arkovia, ivojina ujovia i Mite Cenia,
zauzim a znaajno mesto u istoriji socijalistike misli i pokreta u drugoj polovini 19. veka na ovim
naim prostorim a. Buran ivot ovog revolucionara, socijaliste, i narodnog tribuna zapoet u rodnoj
Bosni, kada u Brkom (gdc boravi od 1860. do 1863. godine) kao uitelj osniva jednu od prvih
srpskih itaonica u Bosni, nastavio se na M oskovskom univerzitetu, gde se upoznaje, sa idejama
ernievskog, Pisarcva i ostalih ruskih narodnjaka, sve do progonstva u M alu Aziju 1869. godine
i, kasnijeg dolaska u Srbiju 1871. godine, gdc se odmah ukljuuje u rad Ujedinjene omladine srpske
(prilikom boravka u Crnoj Gori iste godine, osniva Druinu za ujedinjenje i osloboenje srpsko).
Vau Pelagia kao socijalistu i borca za nacionalno osloboenje i ujedinjenje, ali i reskog i britkog
kritiara drutvenih zbivanja u Srbiji pod dinastijom O brenovia, u drugoj polovini 19. veka, borca
protiv birokralije i verske zatucanosti, koji je uivao popularnost u narodu, naroito u Bosni i
Hercegovini, najbolje oslikava njegovo vienje bosansko-hcrcegovakog ustanka iz 1875. godine,
kada ukazuje na pravu klasno-soeijalnu sutinu ustanka, iji cilj nije, "slovensko ujedinjenje, za
veliko slovensko carstvo", kako se mislilo med velikim evropskim silam a, j e r, " ije d n i i drugi ne
znaju, da pobunjeni narod nije ustao na oruje ni za slovenstvo ni za ncslovenstvo, ni za krune, ni
za dinastije, ve jedino za materijalno blagostanje svoje, za svoje pravo i slobodu". Pelagi je zato
ijasanudcfm isanju karaktera ustanka, kada u "Istoriji Bosansko-Ercegovakebune"; 1879.godine,
pie: "Za panslavizam , teak bosanski ne bi dao ni svoje kokoi, a kamoli koju veu rtvu inio,
kao to je inio za osloboenje i sreniji ivot."
Pelagieve ideje o potrebi zajednice slovenskih naroda na Balkanu, i ire, medu junoslovcn-
skim zem ljama, zasnovane su na istorijskim, politikim, privrednim , prirodnim i ostalim elementi
ma koji navode na zajedniki ivot, ali i euiike prevlasti drugih naroda na ovom prostoru, nad
slovenskim . P elagiotom e 1891. godine pie: "Ako pogledamo na Slovene Balkanskog poluostrva,
lamo em o videti kako ih tlaite pa i jo tlae: Turci i nasljednici Vizantijc, (fanarioli), Grci, Arnauli
pa i sami meunarodni pigm cji-Cincari, Grci, Arnauli i Turci, ne samo to su zauzeli divna mesta
slavenska, nego su jo i na milijune ih stamanili, iselili i pre opili u svoje narodnosti. Hiljadama sela
i drugih mesta nalazim o sa slavenskim nazivima po elom Balkanskom poluostrvu, ali u njima ve
nema ili nestaje Slavena".
Vaa Pelagi bio je miljenja da e slovenski narodi propasti, ako se u skorijoj budunosti ne
ujedine ujedini slovensku uniju, bilo u zasebne unije, poto je ova slovenska unija, "naroito nuna
Bugarim a, Srbima i Hrvatim a".
M eutim , Pelagi u svojim promiljanjima o ideji slovenske unije, jo krajem 19. veka, kada
scjunoslovenska drava jedva nazirala na horizontu istorije, vizionarski pie: "A kad bi bili svesni
ova tri brata da se ujedine, ukupno sa etvrtim bratom Slovencem, onda bi mi poslali i politika, i
kulturna, i ekonom ska injenica, koju bi sadanji nai ugnjetai, omrazivai i eksploatatori morali
potovati i sluati".

24
Vizija junoslovcnskc unije, ipak, bi bila pod ulicajcm velike i mone, "sjeverne slovenske
drave", poto bi zauzela zamano nicslo u Evropi, i onda "kad bi svi Srbi i Bugari sastavili jednu
uniju solidarnu od Jadranskog do Crnog mora. Uskoro za lim doli bi u istu uniju i druga dva prisna
nam brata: Hrvali i Slovenci", pisao je Pelagi 1891. godine, u delti "Slovenska unija i trojna unija
Evrope".
Pelagieva zalaganja za pravednije drutvene odnose u sredinama gdc je iveo i radio, pored
csioke amireligiozne propagande, obuhvatala su i propagiranje ideje socijalizma, pravde, slobode
i jednakosti, kako je pisao u svojoj poznatoj studiji "Socijalizam ili osnovni preporoda j drutva" iz
1894. godine, - da nije daleko vreme: "kada e ljudi i narodi po njegovoj (Marksovoj) nauci ureivati
se, radili i iveti". Bile su to za Pelagia klasno-socijalnc pretpostavke za oslobodilaku borbu
porobljenih naroda, naroito u Bosni i Hercegovini, koji su teko ivcli, socijalno i nacionalno
obespravljeni i pod austrougarskom okupacijom. Pelagieva vizija pravednog drulvc, pored ideja
0 narodnoj skuptini kao osnovi za suverenitet naroda, "ujamenju narodu potpune samouprave
optinske", potpune slobode tampe, slobode javnih i privatnih skupova, obuhvatila je i koncepciju,
da se narodnost "prelije u veliku ideju meunarodne solidarnosti, u ideju oveanskog bratstva. I
ovo je neophodna potreba ljudska, jer ideja narodnosti nosi u sebi klicu meunarodne mrnje i
zavadanja, to vrlo esto prazne svae i ratove javlja, koji strahovitu tetu i nesreu donose i
ostavljaju", kako je pisan u delti: "Kakva prava trebaju narodu pa da istinski napredovati moe i da
doe u carstvo opteg blagostanja i znanja, u carstvo pravde i mira", tampanom u Beogradu 1882.
godine.
Kritikujui otro, barem za ono doba, nepravedne drutvene odnose u Srbiji i apelujui na
uspostavljanje pravednijeg drulvc, do kojeg se stie korcnilim socijalnim promenama, Pelagi se
pokazuje kao izrazito nedogmtisliki mislilac, jer ne robuje nikakvim autoritetima: "Ja od svakog
vladalakog imena i velianstva perem ruke i zatvaram usta. Ja sam u njima spominjao samo besne
1krvoloke vladare, koji po sili svojih prerogativa diu ovaj narod protivu susednih naroda, zbog
dvorskih enturina, i onih koji u obesu svoga razvitka diu oruje protivu svoga naroda, koji trae
da mu se ne gaze i priznaju njegova prirodna politika, prosvetna i ekonomska prava", (Druga
Pelagieva odbrana odrana pred sudom 5. juna 1896. godine u Beogradu, zbog optuene knjige:
"Koje prestupnik i buntovnik, a ko rui imanje i porodicu" Beograd, 1897) klanjajui se u duhu
narodnjalva "velianstvu duha i portvovanja onih svetskih boraca koji izdrac mlogogodinju
borbu sa silnom i velikom Turskom carevinom, u ime oslobodenjaSrbije u poetku ovog veka".
Pelagieva, na momente protivurena shvatanja nominalnog osloboenja i jedinstva srpske
nacije, koje se ne svodi samo na granice Kneevine Srbije, ve zauzima: "rajski prostor zemlje od
Jadranskog mora do Vidina i Oravc, i od Kupe, Drave i Moroa do Vardara i Bojane rijeke, na
kojoj stoji rasejan, nesjedinjen narod srpski, koji sve narodno i oveanskih osobina sposobnosti
ima, to dravu-dravom i narod narodom, u pojmu sadanjega veka moe stvoriti", o emu je pisao
u Radu: "U amanet Srbinu i Srpkinji", na Cclinju, 1871.) prosto se "tope" pred njegovim poimanjem
narodnosti, idejom osloboenja, "svesrpskog ujedinjenja, kao i prevelike vanosti javnog udrui
vanja i dogovaranja, jer poznadoe da bez javnog bratskog zbora i dogovora nije ni zamisliti da se
po duhu ovog vjeka i po potrebi i elji srpstva nepredovati se moe, da se eljeno nae jedinstvo
ostvari, i do prave podpune slobode dodc".
Ukazujui u "Javnom pismu Gledstonu, engleskom ninistru spoljnih poslova", 1881. godine,
na neodrivost austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, jer je narodu nameuiula brojne poreze
i ograniila mu ionako tanke slobode i prava Stoje uivao pod turskom upravom, Pelagi uzvikuje:
"Austrija sa takvim uredbama i zakonim koje ona propisuje za narod, a bez naroda i njegove
skuptine, stvara vulkansku struju koja e ranije ili docnije uinili damar u vidu nove bune, koja
jamano ni ostaloj Evropi mila bili nee. To e bili, to mora biti: jer te autrijske uredbe stvaraju
ople nezadovljstvo kod sviju vjerozakona ovih pokrajina, a nezadovoljstvo je narodna bolest, koju
on mora lijeiti. Lijek mu je za tu bolcst-rcvolucija". Dokazujui da socijalizmu ima mesta i u Srbiji,
jer "struju valovite rijeke ne moe niko ni zaustaviti, a kamoli joj prekratit tok", Pelagi analizom
klasnih suprouiosti u ranim fazama razvitka graanskog drutva u Bosni i Hercegovini i Srbiji,

25
(imajui u vidu slccna saznanja o nunosti klasne borbe obespravljenih drutvenih grupa, lokom
boravka u Trslu, Beu, Gracu i Cirhu) dolazi do slava da je dolo krajnje vrem e da "radniko
velianstvo" upotrebi svu silu za ostvarenje socijalne i nacionalne revnopravnosti, Sto mo/.c uiniti
sam o radni narod, kao subjekat socijalnih promena.
Revolucionarna gibanja na Balkanu krajem 19. veka, Pelagi je podravao, naroito ona u
M akedoniji, i u obrazovanju slobodne m akedonske drave na temeljima razruene olomanske
im perije, video j e neophodan uslov stvaranja slobodne balkanske zajednice naroda. Polazei od
prirodnog prava o jednakosti ljudi, "svi su ljudi po zakonu prirode jednako stvoreni i vena braa,
i kao takvi traba da ive i da umiru slobodni, ravnopravni i solidarni".
Pelagi je novu dravu zam iljao kao politiku ekonom sku zajednicu jednakosti i ravnoprav
nosti, "pod koju e stupati u bratski i slobodni savez i svi ostali balkanski i podunavsko-posavski
narodi". Tim e je anticipirao kasnije ideje socijaldem okratske misli Srbije, o islorijskoj nunosti
stvaranja slobodne, dem okratske, bratske federacije naroda i drava na Balkanu, gde bi se nalo
mesta za slobodnu i nezavisnu M akedoniju.

1.7. Dimitrije Mila Ceni - sledbenik ideja Svetozara Markovia

Dimitrije Mita Ceni, (1851-1888) savrem enik, a kasnije, sledbenik socijalistikog uenja
Svetozara M arkovia, svakako je najkontroverznija linost socijalistikog pokreta Srbije, krajem
dnige polovine 19. veka. Od 1881. godine, pa sve do svoje prerane smrti otro kritikujc Radikalnu
stranku sm atrajui da se udaljila od izvornih socijalistikih ideja Svetozara M arkovia, a ini i
nekoliko pokuaja za stvaranjem organizovanog radnikog pokreta, kao na priincr: Opte radniko
drutvo iz 1881. godine. Iako se nije slagao sa nekim bitnim doktrinarnim postavkama socijalizma,
osporavao M arksovc ideje o ulozi radnike klase u izgradnji socijalistikog drutva, to ga je po
nekim pitanjima odvuklo idejama balkanizm a i uenjima pnidonista, ipak, imao je stanovite zasluge
za ouvanje socijalistikog pokreta i ideja u zaostaloj privrednoj i drutvenoj strukturi zemlje, gde
je zavladala radikalska revizija Svciozarcvih ideja. Upravo ovaj rad Dimiirija M ite Cenia, zasno
van na uverenju da socijalisti u nerazvijenim zemljama mogu pobedili na osnovu dobro organizo-
vane revolucionarne m anjine, pod kojom je podrezum evao savez zanatlija radnika i seljaka, pred
stavlja temelj njegove aktivnosti u socijalistikom pokretu Srbije, u periodu nakon smrti Svetozara
M arkovia.
M eutim, ovo nimalo ne um anjuje znaaj njegovog pregalakog rada na ideji nacionalnog
osloboenja i ujedinjenja, koja je u njegovo doba, s jedne strane, dobijala konture realne politike
koncepcije u vladajuim buroaskim krugovim a, izraena kroz legitimistiko reenje klasnih i
nacionalnih suprotnosti na Balkanu, i ulozi srpske drave i naroda u njihovom reavanju, a s druge,
jo uvek se odravala Svelozareva kritika Icgitimistikih koncepcija i naglaavala ideja socijalne
revolucije na Balkanu. M ila C eni, produetak je ovih socijalistikih tradicija Svetozara M arkovia,
o nacionalnom i socijalnom osloboenju naroda, u osnovi-revolucionarnoj promeni drutvenih
odnosa u srpskom graanskom drutvu, kao preduslovu opte emancipacije medu narodima.
Cenievo poimanje nacionalnog pitanja proizlazi iz ccline njegovog stvaralakog opusa, na
roito u onim segm entim a gde pokazuje klasnu podcljcnost i raslojavanje u srpskom graanskom
drutvu, i istorijski znaaj ne sam o proletarijata, nego i "fabrikih radnika i zem ljodclaca", kao
m ogueg revolucionarnog subjekta koji prihvata scijalistiku ideju kao snagu drutvenih prom ena.
U listu "Radnik", 1881. godine, u lanku "Spoljna polidka", Mila Ceni kritikujc spoljnu
politiku Srbije i naglaava da: "prava narodna politika spolja ne sine bili ni austrijska ni ruska, ona
treba da obrati svoju brigu na odranje prijateljskih saveza sa balkanskim narodim a, a zatim sa
narodim a koji su pod Austro-Ugarskom . Srbija ne moe i ne treba da prcti okolnim velikim dra-

26
vama svojom majunom vojskom, ve svojim moralnim uplivom na njene podanike". Glavnu
opasnost za Srbiju, Mila Ceni je video u proirenju spoljnopolitikog uticaja Autro-Ugarske ne
samo na Bosnu i Hercegovinu, ve i Kosovski sandak: "Padne li naum Srbiji da se proiri put
novog Pazara, Mitrovicc, Pritine ili Prizrena-nee ona imali da se bori sa Turskom. Austrija je tu
da pokae da je to zemljite prolaz njenog espapa i ne srne doi u tue nikc".
U mnogim napisima kao u obnovljenom "Radniku" iz avgusta 1881. godine, Mita Ceni, je
pisao o tetnim poslcdicama, pre svega za narod, politike vezivanja Srbije, kako za Rusiju, tako i
za Austriju, to su naizmenino inile tadanje politike stranke u Srbiji. Ceni je smatrao da treba
sauvati nezavistan poloaj sa osloncem na susene balkanske drave, jer: "treba da se drimo
politike napretka i da stupimo u svemu sa svima naprednim strankama u Evropi", kritikujui ideju
panslavizma sledeiin reima: "Slovcnofilslvo treba da je humano, federalno-narodno, a ne centra
listiko, pa tek daje zasluno panje i podravanja".
Polemiui sa novosadskom zastavom, koja se stavila na stranu beogradskih radikala u napadu
na Cenia, sasvim argumentovano govori o moguim pravcima srpske spoljne politike: "Kakav
moe bili sigurniji put nae spoljne politike, ako ne taj, da se vodi vie rauna o naprednim elemen
tima i s njima preko svojih agenata da se dode u vezu: zatim da se stupi u najintimniju vezu sa svim
dravicama na Istoku, kao Bugarskom, Vlakom, Rumclijoin, Crnom Gorom i Grkom", kao i da
se: "podignu najsimpatiniji odnosi sa svim Slovenima u Austro-Ugarskoj, a naroito sa Srbima i
Hrvatima.
Iz novinskih napisa Mite Cenia u listovima: "Borba", "Istina", kao i obnovljenom "Radeniku"
iz 1881. godine, koji je ubrzo bio zabranjen, propagira se i ideja balkanske zajednice, u formi
balkanske, odnosno junoslovenske federacije i uspostavljanja najue aradnjc medu svim narodima
i njihovim dravama. 0 osnovama za saradnju medu narodima, Ceni, juna 1881. godine pie:
"Kad bi uzeli za vezu medu narodima, ne veru, ne njihovu slavu, no demokratska oseanja i
demokratske tenje zaista ne bi bilo tili razdora i tili nevolja to biju u glavu i nas, i Hrvate i Bugare,
i sve uture...", to zajedno sa klasnim interesima obespravljenih masa ini osnovu za socijalnu
integraciju naroda u veliku privrednu i drutvenu celinu na Balkanu.
Ceni je govorio i pisao o potrebi bratskog jedinstva jugoslovcnskih naroda, poto se: "razro-
dic i najprisnije srodeni narodi, zavadie se prava braa, i od onih lepih snova to se kadgod naahu
u vazdulnt o zajednici Jugoslovena, ostae samo tragovi jo veeg razdora...". Iz tih razloga,
osuivao je ovinizam i nacionalizam svake vrste, ma odakle dolazio. U lanku "Srboljubi i Srbo-
.dcri", objavljenom 14. juna 1881. godine, u obnovljenom "Radeniku", zalae se za bratstvo
srpskog i hrvatskog naroda, i govori o potrebi jedinstva srpskog, bugarskog, hrvatskog naroda, i
svih koji "ive med sobom i potuju se, trpe svoju nevolju zajedno i mue se i bore sa svim
nezgodama, to nas sabijaju u zemlju..." jer, "Srbin u Austriji kao i u Srbiji, Hrvat u Trojednici,
Bonjak u Bosni i Bugarin na Balkanu-svi oni viu: uguic nas poreze, satre nas inovnici,
upropastie nas globadije - a mi njihovi zastupnici, umesto leka tim jadima pruamo im kost od
koje se ne mogu zasititi, ali oko koje e se zavaditi".
U listu "Borba" iji je urednik 1881. godin, bio i Mita Ceni, kao i naredne godine u novo-
pokrenutoj "Istini", kritikuje se ovinizam buroasko-monarhistikili krugova u Srbiji. Vladajue
graanske partije, jo tada, kritikovale su socijaliste da ne priznaju narodnost, to e kasnije, krajem
19. i poetkom 20. veka, postati optepoznato i prihvaeno, sintagmom da su socijalisti, u ime
klasnih, zanemarivali nacionalne interese sopstvenog naroda. Kritikujui vladajue buroaske slo
jeve, reima: "Vi se i na dalje ushiavate kraljevinama, "starom slavom", Duanovim dobom,
dvorskim pozoritiina, svetkovinama, paradama...", Ceni je urednik lista "Berba", u kojem marta
1882. godine razotkriva "potpaljeni narodni fanatizam", i ukazuje na klasne korene nacionalnog
osloboenja i ujedinjenja, to je suprotno tvrdnjama, kako: "Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercego
vina, Dalmacija, Srem i sva Vojvodina treba da sainjavaju jednu dravu, jer su jedan narod". Pri
lome se, ukazuje na potrebu, da srpstvu u "solidarnoj vezi sa okolnim narodima ivi", i to u
ravnopravnim uslovima na osnovama jednakosti, slobode i bratstva, ime se anticipiraju neke
kasnije ideje o demokratskoj federaciji dobrovoljno ujedinjenih naroda na Balkanu.

27
C eni je po shvatanju nacije kao prolazne islorijskc kategorije i nacionalnog, istovrem eno i
kao socijalnog pitanja dosledni sledbenik i nastavlja uenja S vclozara M arkovia, posebno kada j
re o balkanskoj federaciji, koja sc tamelji na klasnim interesim a obespravljenih drutvenih klasa.
Na taj nain, produuje ideju Svelozara M arkovia i obnavlja socijalistiki pokret sve do pojave
lista "Socijaldem okrat", i klasnog socijalistikog i radnikog pokreta u Srbiji poetkom 20. veka -
doba Dim itrija Tucovia i D uana Popovia, zahvaljujui kojima, srpski socijalisti, odnosno soci
jaldem okrati, kao revolucionarni, radniki pokret, bie cenjeni i uvaavani u redovim a Druge
socijalistike internacionale, i poznati u evropskom socijaldem okratskom pokretu poetkom XX
veka.

28
"Mi smo prc svega i uglavnom socijalni pokret pokrci jedne klase, a ne jedne nacije. Ali, ba
u tom klasnom karakteru naega pokreta, mi gledamo nae prcimustvo nad svima dosadanjim
velikim islorijskim pokretima i najpouzdaniju garanciju za pobedu sviju uzvienih i kulturnih ideala,
raunajui tu i nacionalni ideal".
Tucovi

II DRUTVENO-EKONOMSKI USLOVI NASTANKA I


RAZVOJA SOCIJALISTIKOG, RADNIKOG POKRETA
U SRBIJI, KRAJEM 19. I POETKOM 20. VEKA

2. 1. P r iv r e d n i i d r u tv e n i r a z v o j S rb ije d o 1 9 0 3 . g o d in e

Ubrzani drutveni razvoj i prerastanje Srbije od zaostale u privredno razvijenu dravu, zapo
inje razvojem zanatske proizvodnje, stvaranjem esnafa jo ezdesetih godina 19. veka, da bi puni
zamah dobio osamdesetih godina donoenjem zakona o potpomaganju industrijskih preduzea
1873. Ovim zakonom industrijska preduzea bila su delimino ili potpuno osloboena plaanja
carine i uzgrednih taksa na ulaz maina, orua i sprava, grade, sirovina, uglja i drugih predmeta
potrebnih za ustrojstvo i rad fabrika,1ime su se stvorili neophodni uslovi nepovoljnih trgovinskih
ugovora zakljuenih s Austro-Ugarskom 1882 i 1892. godine.
Privredni polet nastao posle dononje zakona o potpomaganju domae radinosti (industrije)
od 1898. godine po kome je povlaena industrija osloboena neposrednih poreza, dobio je ubrzani
razvoj posle carinskog rata Srbije i Austro-Ugarske 1906-1911. godine, kada je broj preduzea u
Srbiji od 105 1903. godine porastao na 428, a broj radnika dosegao oko 16. 000.
Promene u privrednoj strukturi uslovile su menjanje drutvenih odnosa, posebno odnos klasnih
snaga, tako da se poveava broj trajkova, bojkota i tarifnih pokreta. Prema Izvetaju Radnike
komore, u Srbiji je tokom 1909. godin vodeno 47 trajkova od ukupno 14 nagodnih, 33 odbrambenih
43 organizovanih, i svega 4 neorganizovana trajka, u kojima je uestvovalo 1244 radnika.
Donoenjem Zakona o radnjama 1910. godine regulie se ivobii i radni uslovi ve narasle i
klasno organizovane radnike klase koja u organizovanoj politikoj borbi postaje znaajna drutve
na snaga u privrednom razvoju Srbije.

Nikola VuCo "Privredna istorija Srbije do prvog svetskog rata", Beograd, 1955, str. 248.

29
Uporedo sa prodorom industrije u zaostalu privrednu i drutvenu strukturu obrenovievske
Srbije, razvijaju se i politike institucije. Uvoenjem buroaskog parlam entarizma 1888. godine,
clim ino se reava joS, od vrem ena kneza MiloSe otvoren problem suvereniteta, "podele vlasti"
izmeu narodnog, predstavnikog lela i kneza, sa veilo isticanim slobodarskim sam oupravnim
tradicijama srpskog naroda, koje ovom problem u daju sa pojavom radnike klase toliko nunu,
klasnu dim eniziju.
Razvitak industrije nije sam o doprinco formiranju graanske klase, drutvene svesti koja ne
eli da vidi "da u Srbiji ima mesta i radnikom staleu", ve i formiranju politikih partija unutar
sam e buroazije, ije se istaknuti pojedinci u ranim godinam a napajaju idejama liberalne, napredne
E vrope, ali i socijalistikim uenjim a Svetozara M arkovia. Osnivanje Radikalne, formiranje Li
beralne partije ezdesetih godina i N apredne stranke osamdesetih godina, izraz je drutveno-eko-
nom skog razvoja Srbije, posebno osam desetih godina 19. veka kada se ve naziru klasne suprouiosti
i nacionalne osobenosti "svakog odelitog" naroda na Balkanu, ali i naprednih shvatanja liberalne
E vrope koja su prodirala preko kolovanih "otcstvenih sinova", i u dodini sa sam oupravnim
tradicijam a naroda, dobijalc univerzalno znaenje saeto u Svetozarevoin stavu socijalne revolucije
iznutra na osnovu narodnog suvereniteta i optinske sam ouprave, a spolja: "revolucija u Turskoj i
federacija na Balkanskom poluostrvu".
Prevladavanja feudalnih drutvenih odnosa i politikih institucija omeenih kneevom sam o
upravnom ocrtavalo se kroz docniju privrednu i politiku istoriju Srbije u vidu: akove bune 1825.
godine. Petrovskc skuptine 1848, Svetoandrejske skuptine 1868, u sutini kao borba dve razliite
koncepcije privrednog i drutvenog razvoja: graanske, zasnovana na privatnoj svojini, tek stasale
birokratske, buroaske klase, i narodne, zasnovane na uenjim a i politikoj borbi Svetozara M ar
kovia za sam oupravu i socijalni preobraaj nepravednih drutvenih odnosa koji doseu do politi
kih shvatanja Diinitrija Tucovia i njegovih savrem enika u socijldeinokratskom pokretu Srbije.
este politike krize u sprskoin drutvu poetkom 20. veka izazvane stranakim sukobima
oko vlasti, ustanici seoskih m asa protiv tiranije i bespotedne ekspoloatacija 1883. i 1893. godine,
a z a "oplinsku sam oupravu", este prom ene na prestolu dinastije Obrenovia koje su zemlju vodile
u neuspele ratove sa susednim zem ljama, dovela su do dravno-pravnih i politikih prom ena 1903.
godine. Poznavanje drutvenog razvoja Srbije, posebno politikih procesa i institucija do "majskog
prevrata" i njegovo poredenje sa razvojem srpskog drutva do prvog svetskog rata prua solidnu
osnovu za objanjavanje stvarne "unutranje sutine" klasnih odnosa esto prikrivenih nacionalnim
interesim a buroazije i m onarhije. Pojavljivanje organizovanog radnikog pokreta u Srbiji krajem
19. veka i prvim godinam a 20. veka teite istorijske analize pom era sa istraivanja isto nacionalnih
problem a na oblast dijalektikog odnosa klasnog i nacionalnog, pri emu nacionalno osloboenje i
ujedinjenje vie nije sam o "nacionalni zadatak" buroaskili snaga, vojnih krugova i nacionalnih
"srpskih udruenja u neosloboenim krajevim a", ve i radnike klase koja u revoluciji naroda i
nacija na Balkanu, samostalnoj dem okratskoj, samoupravnoj federaciji ravnopravnih naroda pro
nalazi reenje istonog, odnosno balkanskog pitanja.

2.2. F o r m ir a n je k l a s n o g , s o c i j a l i s t i k o g r a d n i k o g p o k r e t a u S r b iji, u s v e tlu


o d n o s a k la s n o g i n a c io n a ln o g p i t a n j a

Razvitak proizvodnih snaga u Srbiji nastao kao razultat unutranjih drutvenih prom ena i tenji
naprednih liberalnih slojeva da se ukljue u tokove evropske istorije, naroito posle industrijske
revolucije i uvoenje m ainskog naina proizvodnje u drugoj polovini 19. veka, prodor socijalis
tikih ideja u junoslovcnske zem lje preko teorijsko-politikog rada ivojina ujovia, Svetozara
M arkovia sve do osnivanja Srpske socijaldem okratske partije u prvim godinama 20. veka, sai-

30
njavaju specifian razvojni proces u kome klasni mominu postaje odluujui faktor nacionalne
emancipacije, ne samo naroda, nacija, ve i pojedinca kao subjckia istorijskog procesa, naroito u
dijalektikom odnosu: opiti nacionalni interes nacije, posebni nacionalni interesi pojedinih klasa i
drutvenih grupa, - pojedinani interesi (nacionalni), pojedinaca kao graanina.
Ovaj razvojni istorijski proces politikog organizovanja proletarijata usmeren u poetku na
poboljanje materijalnog poloaja, zapoinje jo od vremena kada su u nerazvijenoj privrednoj i
drutvenoj strukturi Srbije radnitvo inili zanatski radnici, koji ve osamdesetih godina 19. veka
poinju oseali poslcdice novih krediuio-monctarnih i fmanskijskih transakcija to ih uvodi tek
stasala srpska buroazija.
Pokuaji za osnivanje partije, ekonomske i politike organizacije radnitva javljaju se u vreme
kada esnafski nain proizvodnje biva potisnut novim i modernijim mainskim, industrijskim, pro
padanjem sitnih zanatskih radionica i itavih zanata, izraene ekonomske krize na selu (koje potis
kuju zelenaki kapital), a radnitvo biva potisnuto na margine drutvenog ivota, i u pojedinanim
tarifnim i strukovnim pokretima trai izlaz iz narasle drutvene krb.e.
Pokuaji za osnivanje partije zapoinjali su jo od vremena ivojina ujovia, Svetozara
Markovia, posebno Mite Cenia. Dragia Lapevi pie u "Radnikim novinama" 1904. godine
uspomenu pod naslovom "Pokuaji za osnivanje partije". "Radnici koji su bili pristupili zanallijskom
udruenju otpoeli su uviati: kako je zajedniki rad nemoguan, pa su pokuavali da se zasebno
organizuju. U tome su im pomogli i velikokolei socijalisti, ali opet bez uspeha" .2Time se objanjava
znaaj i cilj poziva radnicima objavljenog na prvoj stranici "Radnikog lista" 1901. godine: "Naa
ukopna i enidbena drutva jotpevala su svoje i za radnike i radionice u Srbiji, nastaje sada doba
smiljenoga i ozbiljnoga rada na svom boljiliku, a ne lutanju za koje kakvim golim fantazijama. Da
jasno shvatanje radnika uputimo to pravilnije i pravcem, da sebi damo orue kojim emo moi
razlikovati dobro od zla, istinu od lai, i predrasuda, pravdu od nepravde, prijatelja od neprijatelja
- mi smo smatrali za nau dunost da osnujemo Beogradsko radniko drutvo ija je pravila uprava
gr. Bograda 6. o.m. potvrdila i koje je otvorio upis u lanstvo".3
Osnivanje Glavnog radnikog Saveza i Srpske socijaldemokratske stranke (20. jula), 2. av-
gusta 1903. godine, za koje su Radnike novine izvetavale da e biti: "svelaodan u istoriji srpskog
radnikog pokreta. Toga dana e se uraditi kamen temeljac svemu buduem radu na snaenju
proleterske klasne svesti",4 bio je: veliki dogaaj u borbi srpskog radnitva protiv nepravednih
drutvenih odnosa i eksploatacija. Srpska socijalmokratija usvojivi program nemake socijalde
m okrate iz 1891. godine, po rezultatima istraivanja Sergija Dimilrijevia: "Stojei na klasnim
stanovitima, postavila je sebi kao glavni zadatak izgradnju klasnog radnikog pokreta. Na samom
poetku svoga postojanja, na osnivakom kongresu stranke, ona zbog toga nije zauzela stavove po
nacionalnom pitanju. Zato se u Programu stranke, prihvaenom na Osnivakom kongresu ovo
pitanje nigde ne pominje".3 Suprotno ovakovom shvatanju odnosa klasnog i nacionalnog pitanja, iz
samog "klasnog, revolucionarnog bia partije koja se ne bori: "za nove klasne povlastice i preimu-
stva, ve za ukidanje vladavine i samih klasa i za jednaka prava i jednake dunosti sviju bez razlike
pola i porekla", jer: "polazei od ovog gledita ona se u dananjem drutvu bori ne samo prouv
ckspoloatacije i ugnjetavanja nadniara, ve protiv sviju vrsta ekspoloatisanja i ugnjetavanja, pa

RndniCke novine br. 95, Beograd, 24. oktobra 1904.


3
Radniki list br. 5, Beograd, 10. mart 1901. Pojedini autori razvoj radnikog pokreta sagledavaju kroz vie
etapa kao napr: Mladen VukomanoviC "Radnika klasa Srbije u drugoj polovini XIX veka" "Rad", Beograd,
1972. str. 122-164; Vientije DordeviC: "Borba za stvaranje srpske socijaldemokratske partije" (1870-1903),
Zbornik "Spisi socijaldemokratska partija" Beograd. 1964. str. 79-99.
4
Radnike novine, Beograd, br. 33. 20. V II1903.
5
Sergije DimitrijeviC: "Socijalistiki radniki pokret u Srbiji 1870-1918", Nolit, 1982. str. 171.

31
bile one upravljene proliv klase, partije, pola ili ra s e " /' m ogue je zakljuili d a je ova partija srpskog
proletarijata u islorijskim uslovim a unutranjih klasnih prolivurcnosti, prodora imperijalistikih
snaga na Balkan i nacionalnih prolivurenosti samih balkanskih naroda, posedovala osnovne prc-
duslove za jedinstvo klasne i nacionalne borbe. Ona se temeljila na stavu: "Osloboenja radnike
klase delo je dakle, na kom e pojedinano uee imaju radnici sviju kulturni zemalja. U ovom
saznaju osea se i izjavljuje Socijaldem okratska stranka u Srbiji solidna sa radnicima svesnim svoga
klasinskog poloaja u svim ostalim zem ljam a",67 ukljuuje zajedniku akciju svih organizovanih
socijaldem okratskih partija, naroito Balkanskih zem alja, slino kasnijem Tuccvicvom stavu u
lanku "Dogaaji na Balkanu i socijalna dem okratija", 1912. godine: "Mi hoemo slobodu svoga
naroda ne unitavajui slobodu drugih".8
Povezivanje klasnog i nacionalnog momenta srpski socijldem okrati sagledavaju u rclnim dru-
lvcno-islorijskim uslovim a, istorijskoj stvarnosti na Balkanu krajem 19. i poetkom 20. veka. Klasa
i nacija u drulveno-islorijskim uslovima Srbije dobijale su univerzalno znaenje, razvojne dina
m ike politike kategorije, ali i razvojnog istorijskog procesa izraenog u klasnoj borbi suprotstav-
Ijcnili drutvenih grupa u ve formiranim icritorijalno-poliliko-privrednim i etnografskim cclinama
naroda u Svetozarevo vrem e i, nacija u Tucovicvom socijaldem okratskom periodu, zato je naci
onalno osloboenje i ujedinjenje dobilo klasnu komponentu pored nacionalnih interesa buroazije,
esto izjednaavanim sa interesim a celog naroda. U takvim uslovim a "pitanje nacionalnog oslobo
enja" dobija nove istorijske inioce i nove socijlnc dimenzije.
Prevladivanje klasnog nad nacionalnim9 osea se i u stavovima Radovana D ragovia, osnivaa
radnikog pokreta u Srbiji koji u pismu Tucoviu oktobra 1898. pie da "ne postoji narod uopte"
ve "postoje sam o klase" imajui u vidu konkretne drutvene uslove i zakonitosti klasne borbe u
S rbiji".10
Nekoliko godina kasnije u lanku "Apostoli slovenstva" naglaava dualizam slovenofilske
politike, razotkrivajui, slino ivojinu ujoviu ezdesetih godina 19. veka, ugnjetaku politiku
"pravoslavne majke zatitnice" carske Rusije: "Samo buroaski politiari mogu igrati u isto vreme
dve uloge: u svojoj zemlji bili istaknuti dem okrati, i toboe boriti se za slobodu naroda, i biti
skutonoe onih to varvarski gnjee niski narod. Mi moemo eleti duhovnu vezu sa ruskim naro
dom , ali ne sa ruskom jezuitskom diplomacijom i njenim agentim a koji tumaraju po slovenskim
dravicam a i priaju o miroljubivosti N ikolaja".11
R adovan Dragovi istie klasni karakter politikih odnosa Srbije i Rusije kada sm atra da:
"Istinska ljubav i snaga m oe bili jedino izmeu ruskog i srpskog radnog naroda, izm eu kojih je
m anje razlika nego li izm eu ruske buroazije i srpskog proletarijata. A tu ljubav donosi samo
revolucionarni radniki pokret Rusije i Srbije, a ne zvanini apostoli slovenstva".12 Shvatanje na
cionalnog pitanja posebno nacionalnih odnosa naroda i nacija na Balkanu proizlazi iz teorijske po-
6
"lanska knjiica Srpske socijaldemokratske partije, Beograd, 1904. str. 11-17, Arhiv za istoriju radnikog
pokreta Srbije SDP 16. "Srpska socijaldemokratska partija", knjiga prva, Nolit, Beograd, 1966. str. 77.
7
Isto, str. 77 (drugi izvor)
8
D. Tucovi "Dogaaji na Balkanu i socijalna demokratija", Radnike novina, br. 200,1912. godine.
9
O nacionalnom pitanju u srpskoj socijaldemokraliji dr. ivan Stojkovi pie: "Prihvalajue Erfurtski program
Nemake socijaldemokratske partije koji nije sedravao stav prema nacionalnom pitanju to u Nemakoj i
Evropi nije, u ovom periodu bilo primarno, SSDP nije dopunila svoj program ovim sutinskim pitanjima
razvoja odnosa na Balkanu". Srpska socijalna demokratija i makednosko nacionalno pitanje 1903-1919,
Lcskovac, 1979. str. 159.
10
D. Tucovi "Pisma jednog stolarskog egrta", br. 13,1920. godine, str. 50-53
11
"Radnike novine", br. 44,1. X I1902. godine.
12
Isto

32
vezanosti nacionalne problematike od vremena Svelo/.ara Markovia,11 do socijaldemokratskog
perioda Tucovia, u jednom duem teorijskom kontinuitetu, pri emu, izvorne ideje zasnovane na
revolucionarnoj izmeni drutvenih odnosa, u uslovima kolonijalizma i prodora imperijalizma na
Balkan dobijaju istorijsku potvrdu.
Teorija nacionalnih odnosa kod Svetozara svedena na "Stvaranje federativnog druSlvcnog
ureenja zasnovanog na naelu samouprave do koje bi se doSlo kao raznim jedne nacionalno-oslo-
bodilake revolucije", u Tucovicvo doba kada se formira radnika klasa, i javljaju tenje za
nacionalno osloboenje iz sredine samih porobljenih naroda, ujedinjenje dobija dublji smisao u
pravu naroda na samoopredeljenje, kao pravno-poliliki postulat oslvarljiv: "ncusposlavljcnjein,
politikog uticaja Rusije, Austro-Ugarske", ve je potrebno da savez balkanksih dravica bude
sopslveno delo balkanskih naroda, izvreno preko parlamenta i bez agresivnih tenji za poroblja
vanjem ostalih balkanskih narodnosti".1314
Ostvarenje principa "prava naroda na samoopredeljenje" u Sveiozarcvom vienju nacionalnih
odnosa u buduoj balkanskoj federaciji, ne na naelu narodnosti, "no na linoj sudbini onih koji
slupaju u saveznu zajednicu, ali satnim lim inom ujemava se i svaija narodnost, jer se lim daje
pravo i svakoj narodnosti da zauzme samostalnu grupu u savezu",15 dobija kod Tucovia znaaj
istorijske kategorije koja odgovara razvitku graanskog (civilnog) druSlva u Srbiji, od 1903-
1913.godine. Narodnost, kako pie Tucovi u lanku "Buroaska i proltcrska Srbija" 1911. godine;
"i u pogledu nacionalnog otpora, kao i u svakom drugom, njen sadanji poloaj je sasvim drukiji
nego u prolim vekovima, prvo gore u Austriji, i dole u Turskoj, mi vodimo jedan isti proces
probijanja istorijskili naroda u red istorijskih, sa lom razlikom to je taj proces gore ve zavren, a
dole je tek zapoet".16
Klasno i nacionalno u socijaldemokratskoj misli Srbije, u istorijskoj ravni, izmeu ostalog,
pokazuje se i kao borba radnike klase protiv kapitalistike eksploatacija - kao politika borba. Bez
politikih prava: "ne moe radnika klasa voditi svoju ekonomsku borbu niti razviti svoje ekonom
ske organizacije. Ona ne moe izvojevali prelazak sredstava za proizvodnju i optu svojinu, dok ne
zadobije politiku silu",17 jer, kako pie Tucovi 1908. godine: "Rad socijalne demokralije na
politikom i ekonomskom uzdizanju mase naroda, njena borba za ople pravo glasa, za praviniju
raspodelu dravnih tereta, za narodnu odbranu i zakonsku zatitu radnika od veeg su znaaja ba
i za nacionalni otpor od svili ovinisliko-rcakcionarnili ustanova buroazije".18
U istoriografiji radnikog pokreta Srbije razliita su shvatanja odnosa klasnog i nacionalnog
pitanja u socijldemokratskom pokretu. Smatramo da nisu dovoljna objanjenja za prevladavanje
klasnog interesa pored prihvatanja Erfurtskog programa, u tome, "to je Srbija tada predstavljala
nacionalno homogenu dravu, pa uslijed loga u trenutku donoenja programa SSDP nije obraala
problemima nacionalnog pitanja te se ova materija nije nala u njenom program u". 19 Istraivanja

13
Ilija T. Stojani: "Osnovni konstitutivni elementi Markovievc teorije nacionalnog pitanja naih naroda",
"Gradina", Ni, str. 25.1975. godine.
14
D. Tucovi "Neemo ratove", Beograd, 1914.
15
S. Markovi: "Socijalizam ili drutveno pitanje" Rad, 1874.
16
D. Tucovi "Buroaska i proleterska Srbija", Radnike novine, Beograd, 1911. godine.
17
"Program SSDP", Srpska socijaldemokratska partija, knjiga I, Beograd, 1966, str. 77.
18
D. Tucovi "Iz borbe u borbu", Radnike novine, oktobar 1908. godine.
19
B. Redi "Tokovi revolucije" X-XI Beograd, 1974-5. str. 246. "Stavovi srpske socijaldemokratske partije prema
Balkanskom i Jugoslovenskom pitanju

33
pokazuju da iako sc nacionalno pitanje nije pokazivalo kao unuiranjc-puliiiko pitanje,20 i pored
postojanja stanovnika nesrpske nacionalnosti, ipak ne m oe izvesti zakljuak d a je stav SSDP, sa
svim njegovim principijelnim elem entim a, bio izgraen i pre VII kongresa i formulisan pod pritis
kom praktino-polilikih potreba: 1903. kada je trebalo zauzeti stav prem a Ilindcnskom ustanku i
1908. kada sc partija nala u buri aneksionih zbivanja".21
Sm atram o da je potpunije objanjenje ipak u dijalektikom shvatanju odnosa klasnog i naci
onalnog, je r istovrem eno reavanje klasnih i nacionalnih suprotnosti, naroito imajui u vidu m e
unacionalne suprotnosti naroda i nacija na Balkanu, vodi nacionalnom osloboenju i ujedinjenju
koje za pretpostavku ima dem okratsku, sam oupravnu, federalnu zajednicu svih ravnopravnih i
slobodnih naroda i nacija. Tucovicv stav o "privrednoj i politikoj zajednici" podrazum cva "zaje
dnicu rada" politiki slobodnih i ravnopravnih nacija i "osloboenih pojedinaca", suprotno graan
skim shvatanjim a koja nacionalno osloboenje zasnivaju na suprostavljenom odnosu rada i kapitala.
Zajednica rada zasnovana na kategoriji "osloboenog rada i pojedinaca", koja uSvetozarcvom
znaenju podrazum cva "slobodu i jedinstvo srpskog naroda", u smislu, "potpunog osloboenja od
vlasti i tiranije, od um nog i m aterijalnog ropstva",22 kod srpskih socijaldem okrata znai, da: "soci
jaldem okratski pokret, koji se bori za ostvarenje svojih sadanjih i buduih ciljeva, ne radi na tetu
ve u korist nacionalnih prava",23 ostvarljivih ujedinjenjem "balkanskih naroda u jedno bratstvo, u
formi federativnih republika, za sreu balkanskih naroda i za odbranu njihovu od kapitalistikih
prodrljivaca jevropskih" .24
Srpski socijaldem okrati, posebno Tucovi, m eunacionalne odnose naroda i nacija na Balkanu
posm atraju kroz vie problem sko sadrajnih celina neophodnih za razum evanjc klasnih i nacional
nih protivurenosti: shvatanje nacije kao razvojne istorijske kategorije, (naroito u svetlu teorija
austrom arksista o kuliurno-jczikoj autonomiji naroda u dvojnoj monarhiji kao okvira za reavanje
nacionalnog pitanja naroda u Austro-Ugarskoj), znaaja nacionalnooslobodilakih pokreta balkan
skih naroda kao izraza njihovih nacionalnih interesa, (posebno na prim eni M akedonije 1903. go
dine, i kasnije 1908. godine prilikom aneksije Bosne i H ercegovine), uticaja imperijalizma ne samo
velikih sila ve i balkanskih dravica oko podele M akedonije i uticaja u Albaniji, kao i ratnih sukoba
1914. godine i njihovog uticaja na formulisanje nacionalnih zadataka Srbije.
Tucovieva shvatanje nacije25 razultat je ne sam o negacije graanskih ideja, ve i sagledavanja
konkretnih drutvenih zbivanja, previranja u Turskom carstvu, u prvim godinam a 20. veka. Slino
Radovanu D ragoviu koji 1902. godine, pie da: "socijalna dem okratija nii sve vetake prepone
i granice izm eu narodnosti. Socijalna Dem okratija jedina je danas koja u istini, iskreno propovea
mir, ljubav i bratstvo m edu narodim a. Svaka narodnost ima prava na slobodan, samostalna ivot i
razvitak",26 Tucovi 1908. godine naglaava "Mi sm o, pre svega i uglavnom socijalni pokret, pokret

Scrgijc Dimitrijevi "Socijalistiki radniki pokret u Srbiji 1870-1918" Beograd 1982, str. 13: Mira Bogdanovi
("Srpski radniki pokret 1903-1914, nalije legende"; Globus, Zagreb, 1989, str. 343-358: daje novo tumaenje
radnikog pokreta u Srbiji, negirajui razultatc dosadanjih istraivanja.
21
"Istorijski glasnik" Beograd, 1956, br. 3-4, str. 77; Zorica Priklmajer Tomanovi u lanku "Srpski socijaldemo
krati i nacionalno pitanje" krilikuje stavove V. Strugara u knjizi "Socijalna demokratija o nacionalnom pitanju
Jugoslovenskih naroda", Beograd, 1956, str. 16.
22
S. Markovi "Sabrana dela" knjiga VI, str. 7
23
D. Tucovi "Iz borbe u borbu", "Sloboda", narodni socijalemokratski kalendar za 1909. Beograd, 1908, str. 22.
24
D. Tucovi "Neemo ratove", Beograd, 1914. godine.
25
Tucovi u pismu D. Popoviu iz Berlina, oktobra 1908. pie da: "ita dosta literaturu o nacionalnom pitanju".
Arhiv Srbije, "Zbirka Duana Popovia", br. 7
26
"Radnike novine, 1902. br. 28

34
jedne nacija. Ali, ba u lom klasnom karakteru naega pokreta, mi gledamo nae prcimustvo nad
svima dosadanjim velikim islorijskim pokretima i najpouzdaniju garanciju za pobedu sviju uzvi
enih i kulturnih ideala, raunajui tu i nacionalni ideal".27
Tucovicv stav "Mi hoemo slobodu svoga naroda ne unitavajui slobodu drugih", ukazuje
na mogue naine razreenja drutvenih protivurenosti ne samo u Srbiji, ve i Sire na Balkanu.
Smatrajui da se ovaj cilj moe postii jedino stvaranjem jedne politike ccline na Balkanu u kojoj
bi svi narodi bili potpuno ravnopravni (i Srbi, i Bugari, i Rumuni, i Grci, i Cincari i Cigani), bez
obzira na to kojom je oblasti "pre nekoliko vekova koji vladar vladao" proizlaze sledei stavovi:
- uporednom analizom razvoja socijalistike i graanske misli u Srbiji, Tucovi se svrstava u
red Svetozara Markovia, upravo u stavu kada prevladavanje hegemonistike, zavojevake politike
srpske buroazije prema susednim balkanskim narodima (albanskom, makedonskom i narodu u
Bosni i Hercegovini), sagledava u formi kvalitativnih, socijalnih preobraaja graanskog drutva
u Srbiji, putem "demokratskih revolucija" u nizu zemalja;
- analizom klasne strukture graanskog dnitva, posebno politikog sistema buroaske, par
lamentarne demokratijc zasnovane na dominaciji birokratsko-upravljakog sloja iji, "klasno-naci-
onalni interesi i potrebe postaju oplcnarodni usinercni prema istorijski jo "neemancipovanim
narodima", pokazuje se da je njihova ekonomske, politika i kulturna zaostalost neraskidivo pove
zana sa drutveno-ekonomskim uslovima nastanka i razvoja radnike klase u prvim dccenijama 20.
' veka;
- slobodarske tradicije naroda ovog podneblja izraene u revolucionarnom oslobodilakom
naboju jo od vremena buroasko-demokratske ravolucijc srpskog naroda zapoele 1804. godine,
u novim drutveno-ekonomskim uslovima razvoja kapitalistikih proizvodnih snaga gube sutinsku
odliku: "revolucionarno menjanje drutvene stvarnosti mogue je samo kao rezultat klasne borbe
proletarijata", ime nacionalno pitanje posebno nacionalni odnosi na Balkanu postaju sredstvo i
kategorija graanske politike misli usmcrcne na odbranu koncepcije "nacionalnog osloboenja i
ujedinjenja";
- reavanje nacionalnog pitanja pojedinih balkanskih naroda, srpski socijaldemokrati sagleda
vaju kroz ravolucionarnu izinenu drutvenih protivurenosti unutar samih naroda i nacija, odnosno
njihovih nacionalnih drava, jer,: "Balkansku federaciju e balkanske drave moi da stvore samo
onda i tek onda, kada u njima bude u punoj mjeri vladala sloboda i demokratija, kada narodi budu
upravljali svojom sudbinom, a ne njihovi kapitalisti , gde radnika klasa Sbije ini pokretaku i
odluujuu "drutvenu snagu",28 u smislu stava: "nacionalno pitanje neodoljivo se namee i partiji
proletarijata. Ona ne bi bila to Stoje, ako bi pred njim kao noj zabila glavu u pesak".29
Ovako postavljeno nacionalno pitanje za partiju proletarijata koja "borei se protiv kapitali
zma, bori se i protiv svili posledica njegovih: protiv ropstva naroda, kao i eksploatacije klasa",
podrazumeva shvatanje nacionalnih odnosa na Balkanu, upravo kroz formu "Balkanske federacije",
za koju Tucovi pie 1910. godine, daje: "ijedan akt pri kome se balkansko pitanje prvi put posinalra
u njegovoj uzronoj vezi sa privrednim, nacionalnim, i internacionalnim odnosima i nasuprot bes
pomonim frazama bolesnog patriotizma istie jedno trezveno, ralno i obrazloeno reenje.".30

27
Radnike novina, 25. septembar 1908. 'Istorijski trenutak"
28
M. Pijade "O Dimitriju Tucoviu", Kultura, 1950, str. 39.
29
"Balkanska federacija", "Borbn" knjiga IV, br. 24,1911. godine, str. 453.
30
"Pariki kongres", "Borba" knjiga 1,1910. god. str. 411.

35
Duan Popovi na Sedm om kongresu SSDP odranom u maju 1909. godine podnosi referat:
"O kolonijalnoj politici i nacionalnom pitanju". Ovaj referat objavljen u privrem enom dnevnom
redu Sedm og kongresa SSD S,31 zatim prihvaen kao predlog rezolucije: "O kolonijalnoj politici"
na scdnici G lavne partijske upravo 4 (1 7 ) maja 1909. godine, za koju je u izvetaju sa kongresa
napisano: "Referat Duan Popovi obrazlae svoju rezoluciju jednim govorom , koji e se zbog
svoje vanosti i vanosti sam oga pitanja u najkraem vrem enu tampati u brouri",32 nije nikada
objavljen.33
Iz razolucije jednoglasno prihvaene na Sedmom kongresu SSDS 1909. godine, sa izvesnim
izm enam a koje je naknadno predloio sam Duan Popovi,34 uoava se idejni sukob sa shvatanjima
austrom arksista, posebno K. R enara o nacionalnom pitanju. Suprotno austrom arksislim a koji naci
ju , reenje nacionalnog pitanja vide iskljuivo kroz "kulturno-jezike celinc", autonom ne, kultur-
no-jezike zajednice", Duan Popovi ovaj problem sagledava viestruko, kroz konkretne drutve-
no-istorijske uslovc i dogaaje nastale aneksijom Bosne i H ercegovine 1908. godine, pri emu
reavanje nacionalnog pitanja vidi ostvarenjem "prava naroda na samoopredeljenje" sa revoluci
onarnim reenjem socijalnih i nacionalnih prolivurenosli naroda u Bosni i Hercegovini. Iz konkre
tne ulvcne stvarnosti izvlai istorijske zakonitosti vezane za odnos klasnog i nacionalnog pitanja,
konstalujui u pogledu rezolucije Sedm og kongresa da: "kolonijalna politika stranoga kapitalizma
spreava razvitak i niti slobodu srpskoga naroda, slobodu nacije kao ccline, za koju se socijalna
dem okratija isto toliko zalee koliko i za slobodu svakog pojedinca",35 videi pri tome i onaj
"unutranji", klasni m om enat, i u vladajuim buroaskim krugovim a Srbije, jer,: "Ako su zainte-
resovane kapitalistike sile na Balkanu, poglavito Rusija i Austrija, svojom politikom brutalnog
nasilja, sraunatih provokacija i neprekidnih intriga, stalno ometale ostvarenje srpskog nacionalnog
ideala, organizovanje celog naeg naroda u jednu nacionalnu dravu, ona su, za tu svoju politiku
uvek nalazile neum ornih pom agaa u vladajuim klasam a Srbije, ponajpre u monarhiji, koja je
svakog trenutka bila gotova da opte politike i kulturne interese nacije trampi za koju dinastiku
koncepciju".30
Sagledavi u socijalnoj dem okratiji jedinu drutvenu snagu koja srpskoj naciji otvara politike
i kulturne uslove za njen razvitak politikom socijlnih raform i, pri em u socijalistika revolucija vodi
socijalistikom drutvu, Popovi u kategoriji "Novog drutvenog stanja", novim drulveno-istorij-
skim uslovim a nastalim uspostavljanjem socijalizm a, vidi prestanak svakog "ugnjetavanja i poje
dinca i klase i nacije. Tada e prestati i svaka kolonijalna politika".37
D ragia Lapevi, u studiji "Rat i srpska socijalna dem okratija", problem klasne suprotnosti
i otvorenog pitanja nacionalnih odnosa posm atra kroz odnos globalnih drutvenih pojava (im peri
jalizam , - kolonijalizam , - m ilitarizam ), sm atrajui povodom "grandioznog mitinga u Beogradu u
korist revolucionarnih pokreta u ondanjim provincijam a T urske", da se Socijalna dem okratija u

31
Radnike novine, 19. mari 1909. godine.
32
Radnike novine, br. 28
33
Duan Popovi "Sabrana dela", Rad, Beograd, 1975. "Ova broura nije nikad ugledala svela. Kasnije je relerat
doao u ruke ivka Topalovia kome nije ilo u raun da se on objavi, (sir. 112,). Iz islog prikaza vidimo da
su se na ovaj referat najoplirnije osvrtali gore pomenuli strani delegati", (str. 41.)
34
Radnike novine. 4. V I1909. "Sabrana dela" knj. I str. 367.
35
Radnike novine br. 53.7. maj 1909. godine.
36
Isto
37
Isto

36
loj svojoj prvoj izjavi izjanjava samo za revoluciju, koju kao metod preporuuje narodima u Turskoj
za njihovo osloboenje, danas i proliv rala, jer, od dana ove rezolucije "Srpska socijalna demokracija
je i u svome organu, i na zborovima, i u Narodnoj Skuptini (1905, 1906. 1908 i 1909.) zastupala
tu tezu borei se kako protiv nasilja turskoga, tako i proliv ovinizma i zavojevakih apetita i srpskih
i bugarskih, i grkih, kao god i prolivu osvajakih i imperijalistikih namera na Balkanu od strane
Austro-Ugarske, Rusije, Italije i Engleske".38
U kasnijem govoru na protivratnom mitingu u Beogradu na kome Tucovi obrazlae ideju
balkanske federacije, Lapevi podrava ideju stvaranja jedne politike cclinc u kojoj bi svi narodi
bili potpuno ravnopravni i naglaava da su se: "najpametniji ljudi koje je dala Srbija dcveuiacstoga
veka izjasnili za ovakvo reenjc balkanskoga pitanja kakvo mi traimo",39jer se vlade na Balkanu:
"bore izmeu sebe za raun drugoga, po primeru siuiih bakala i piljara. One razvijaju ovinistiki
bes, koji ubija privredni ivot, vodi pokoljima i padu u eljusti zavojevakih sila. Svaki ral na
Balkanu izmeu balkanskih drava doveo bi samo Austriju i Rusiju na Balkanu",40 poto na "Bal
kanu nema uslova za rat, ve za jednu optu revoluciju" zakljuuje Lapevi.41

2. 3. D ru S tven o -ek o n o m sk i r a z v o j S rb ije 1 9 0 3 -1 9 1 4 . g o d in e i n je g o v u iic a j


na s ta v o v e s rp sk ih so c ija lis ta o n a c io n a ln im o d n o sim a

Nakon majskog prevrata 1903. godine koji je u poliliko-pravnom smislu oznaavao ne samo
smenu dinastije, donoenje novog ustava, ve i drugaije poimanje uloge drutvenih (institucional
nih) organizacija, prvenstveno politikih partija, dolazi do ubrzanijeg privrednog razvoja, posebno
u godinama carinskog rata sa Auslro-ugarskom, to znatno uslovl java proces politikog i privrednog
osamostavljivanja i drugaiju nacionalnu politiku Srbije uoi sudbonosnih meunarodnih zbivanja.
Drutveno-ekonomski razvoj posle 1903. godine sadravao je: uspostavljanje buroaskog
demokratskog reima i parlamentarnog politikog sistema; posle mnogih i dugotrajnih borbi, taj je
reim, odnosno sistem, najzad zavladao u Srbiji kao ishodite, u krajnjoj liniji, odluujueg preov-
ladivanja i uvrivanja kapitilaslikih odnosa i konane pobede liberalnih buroaskih drutveno-
politikih snaga, tako da su donoenjem ustanova 1903. godine vraena izvesna lina prava graana,
i vie zakona,42 ime je "vlada buroazije obezbedena preko parlamenta (narodne skuptine)", to
esto navodi pojedine autore da vladavinu Petra karadordevia obelee u istroiografiji kao doba
pravog parlamentarizma i demokracije.
U graanskoj misli Srbije formiranoj jo polovinom 19. veka, razliito se vrednuje ovaj period
novije politike istorije Srbije. Pojedini autori smatraju ga pozitivnom posledicom ranijih politikih
zbivanja i drutvenog razvoja, jer: "period 1878-1903. godine spada medu najtee i najmranije u

38
Dragia Lapevi "Rat i srpska socijalna de mokra lije", Beograd, 1925, str. 8. "Rezolucija o slanju Staroj Srbiji
i Makedoniji" objavljenu listu Radnike novine. Beograd, 26 avgust 1903. godine.
39
isto, str. 52
40
Isto, str. 54
41
Isto, str. 54
42
Zakon o izborima narodnih poslanika od 25. marta 1890. Zakon o javnim zborovima i udruenjima, 31. mart
1891. i zakon o tampi, Zakon o poslovnom radu u Narodnoj Skuptini od 1. novembra 1889., "Islorija drave i
prava jugoslovenskih naroda", ("Nauna knjiga", Beograd, 1977, str. 299, gl. IX, "Srbija u XIX i poetkom XX
veka" (D. Jankovi, R. Guzina)

37
novijoj historiji Srbije. Za lili dvadeset i pet godina, posle likvidacije turskih ratova i svega Stoje
bilo s njima u vezi, zem lja nije doivela nijednog znatnijeg stvarnog uspeha, a pretrpela je meutim,
jedan osetan vojniki poraz i nekoliko tekih unutranjih kriza."43
Jovan M. Jovanovi u predratnoj edicijei "Srpski narod u XIX veku", pod naslovom: "Borba
za narodno ujedinjenje 1903-1908", u delu koji se odnosi na politiki razvoj istie: "Kralj Petar je
jedini od vladara Srbije koji se strogo drao ustava. Iz ovoga ili onoga razloga, od 1905. godine
stvarnu vlast su imale vlade: vlada je postavljala inovnike, imala budet u rukam a, pravila zakone,
drala donekle i vojsku u rukam a. Vlada je u to vrem e zavisila od narodnih poslanika, medu kojima
je trao po-kakav dem agog koji je u Skuptini m ogao oboriti m inistra".44
I ivan M itrovi pie o politikim strankam a u dem okratskom reim u posle 1903. godine,
svodei jednostrano pojam dem okratijc na postojanje vie partija u politikom sistem u zasnovanom
na klasnim suprotnostim a: "Doba kralja Petra nosilo je sva obeleja dem okratijc: postojao je slo
bodan partijski ivot, bilo je vie politikih stranaka koje su naizmenino dolazile na vlast, u novi
dem okratski reim najorganizovanije je ula radikalna stranka, iako je pred kraj vlade Aleksandra
O brenovia pretrpela jedno podvajanje, kada su se iz matice izdvojili samostalni radikali. Druge
dve stranke, liberali i naprednjaci, bile su istroene na vlasti pod Obrcnoviim a, ali su nove politike
prilike ipak doekale sa dosta sposobnih ljudi u svojim vodstvim a.45
Ovakvi dom eti graanske istoriografije koja ne poseduje uvid u socijaldem okratsku misao
Srbije, naslalu u prvoj deceniji 20. veka, provejavaju i dananje vreme. Vie autora ovaj period
ocenjujc "kao najdem okratskiji u novijoj politikoj istoriji S rbije",46 a drugi, "politike prilike u
Srbiji od 1903. do 1908. godine kao posledicu reagovanja na najtei period vladavine dinastije
O brenovia, period A leksandra O brenovia", je r, "posle m ajskog prevrata 1903. godine stvorena
je povoljnija drutveno-polilika klima za razvoj dem okratskog javnog m njenja i zavedene osnove
graanske slobode koje su omoguile stvaranje novih politikih organizacija za razvoj tam pe".47
U novim drutveno-ekonom skim i politikim uslovim a koji obeleava postojanje vie graan
skih partija: R adikalna, Sam ostalna radikalna stranka, N arodna stranka, N apredna stranka, i Srpska
narodna seljaka sloga (do 1905. godine) i radnike klasne organizacije, - Srpska socijlademokrat-
ska Partija, putevi nacionalnog osloboenja i ujedinjenja dobijaju nove sadraje, posebno program i
pojedinih graanskih partija u vidu, "svesrpskog uskonacionalnog program a koji obuhvata proi
renje Srbije na svo neosloboeno srpstvo", ime revolucionarne idejeSvetozara M arkovia dobijaju
drugaiji sm isao; um esto revolucije, sam ouprave, i ujedinjenja u dem okratsku ravnopravnu fede
raciju na Balkanu, buroaska klasa nudi osvajanje "porobljenih naroda", prisajedinjenje novooslo
boenih krajeva Srbiji, im e kraljeva proklam acija data na poetku rata 1912. godine: "Mi vam
svima nosimo slobodu, bratstvo, jednakostu svem u", kako su pisale Radnike novine 1912. godine,
dobija pravi sm isao u zavoenju posebnog pravilnog reim a u novoosloboenim krajevima, koji u
osnovi znai odsustvo socijalnih i politikih proinena u zaostaloj privrednoj i drutvenoj strukturi
i, otkriva pravu "klasnu sutinu" nacionalnog osloboenja.

43
Edicija "Srpski narod u 19. veku", Jovan M. Jovanovi, "Borba za narodno ujedinjenje 1903-1908", knjiga 10,
izdanje G. Kon. str. 157,1938.
44
Edicija "Srpski narod u 19. veku", Jovan M. Jovanovi "Borba za narodno ujedinjenje 1903-1908" knjiga 10.
Izdanje G. Kon. str. 157,1938.
45
ivan Mitrovi "Srpske politike stranke", A. D Beograd, IV 1939, deo V, str. 95
46 i
"Sto godina Parike komune i razvoj socijalistike misli u Srbiji do 1914", asovpis "Socioloki pregled", Beogrnd
1971. br. 3, Dobrica osi "Tradicija i savremenost"; Ljubomir Tadi "Od Srbije na istoku do Srbije i Albanije";
Miroslav Janiijevi "Intelektualci i socijalistiki pokret u Srbiji (1894-1914); Miladin ivoti "Svctozar
Markovi i srpski liberalizam".
4
7
Mr ivan Stojkovi "Srpska socijaldemokratija i makedonsko nacionalno pitanje, Lcskovac, Narodni muzej,
1979, str. 20, 24

38
Korene ovakvom reavanju nacionalnih i klasnih prolivurenosli naroda na Balkanu treba
traiti jo od vremena formiranja graanske klase u Srbiji, doba Jovana Rislia, posebno prerastanja
narodne, seljake, Radikalne strane u sitnoburoasku. Tako ideja iz programa Narodne radikalne
stranke "unutra narodno blagostanje i slobodu, i spolja dravnu nezavisnost i osloboenje i ujedi
njenje i ostalih delova Srpstva,48posle 1904. godine kada dominira borba protiv austrijskog uticaja,
spoljnopolilika usmcrcnosl prema ostalim balkanskim narodnima i oslanjanje na Rusiju, "nacional
ni zadaci", dobijaju "optenarodni interes uvlaenjem industrijske proizvodnje u sve pore srpskog
drutva, klasno podcijenim i opijenim stranim kapitalom, koji u privredno zaostaloj drutvenoj
strukturi, ubrzo dobija sve atribute imperijalistikog uticaja velikih sila.
Privredni, uspon naroito u godinama carinskog rala sa Austro-Ugarskom, prikriva sve veu
eksploataciju radnike klase, teak socijalni poloaj industrijskih radnika, ali i politiku borbu sa
buroaskim partijama, posebno Radikalnom, koja oplcnarodnc interese u politikoj sferi pokuava
prikazali kao optcnacionalnc interesa same buroaske klase", izraene kroz politike programe i
aktivnosti u Narodnoj Skuptini.
Samo pet godina nakon "islorijskih promena", srpski socijaldemokrati uviaju pravu sutinu
drutvenog i ekonomskog razvoja Srbije: "krivica je do naih buroaskili partija, i samo do njih.
Posle 29, one su imale dovoljno naina, ostavi same na vladi i ne spreavane ni od koga, da od
ove zemlje naine zemlju sposobnu za ivot, da u ovome narodu razviju materijalne i moralne
energije za jednu velianstvenu nacionalnu defanzivu. ta su one, meutim, uinile; to su uradili
sainostalci, fuzionai, liberali, i ostale buroaske partije".49
Srpski socijaldemokrati sagledavi sve veu eksploataciju radnike klase, koja ve 1907.
godine u klasnom sukobu sa buroazijom povodom trajka u fabrici eera na ukarici, u brojnim
trajkovima i tarifnim pokretima, ukazuju na potrebu donoenja i sprovodenja "Zakona o radnja
ma", posebno posle njegovog usvajanja 1910. godine. Srpski socijaldemokrati ukazuju na sve veu
eksploataciju radnike klase, posebno Tucovi koji ve 1907. godine pie o zakonskom osiguranju
radnika, otuenosti srpskog radnitva od centra drutvene moi i politikog odluivanja, posebno
u Narodnoj skuptini gde Radikali ine veinu, prisutnoj militarizaciji srpskog drutva nametnutoj
posle aneksije Bosne i Hercegovine, naroito izglasavanja ratnih kredita uoi 1914. problem naci
onalnog pitanja, posebno meunacionalnih odnosa, poinjnu posmatrati i na osnovu realnih dru
tvenih zbivanja, koje nameu medunarodno-politiki dogaaji vezani za kolonijalno pitanje, pose
bno tzv. "Istono pitanje", iji politiko-istorijski znaaj dopire do svih istorijski formiranih naroda
i nacija, ali dravno-pravnih cclina formiranih na Balkanu.
Politike promene 1903. godine nisu predstavljale samo dinamiku smenu, ve i otvaranje
novih uslova ekonomskog, nadasve drutvenog i politikog razvitka",50 a za srpske socijaldemo
krate mogunost ne samo politikog organizovanja, ve i jednog ireg, pored graanskih vidika,
socijalistikog vienja i poimanja klasne, socijalne istorije srpskog naroda, u uslovima zaotrenih
klasnih i nacionalnih supromosti.
Ovaj "Tucoviev put u radniki pokret" zajedno sa "klasnim vienjima istorije Srbije", pred
stavlja metodoloku pretpostavku za razmatranje odnosa klasno-naiconalno-intcrnacionalno, prema
idejama zajednitva, ravnopravnosti, samouprave samostalnih balkanskih naroda u socijalistikoj
misli Srbije, koja se "zahvaljujui Tucoviu sve vie pribliavala osnovama za jedinstveno posma-
tranje drutvenog i nacionalnog pitanja, borbe protiv imperijalistikog porobljavanja i ostvarenja
zajednitva osloboenih naroda".51

"Program narodne radikalne stranke", osnovni pogledi, Beograd, 1882.


49
"Istorijski trenutak", "Radnike novine", 23. septembra 908. godine.
50
Miroslav R. Dordevi "Srpska nacija u graanskom drutvu", Beograd, 1978, str. 147.
51
M. R. DordeviC "TucoviCev put u radniki pokret", "Marksistika misao" br. 5-83, str. 50; "Klasno vienje istorije
Srbije", Niki zbornik, maj 1872, str. 36.

39
Dijalektiki odnos klasnog i nacionalnog u svedu drutvenog, ekonom skog i politikog razvoja
Srbije posle 1903. godine u radovim a Radovana D ragovia, D iiniirijaTucovia, Duana Popovia,
Dragic Lapevia, Trie Kaclcrovia, ima za osnovu klasno razlikovanje "buroaske" i "proleter
ske S rbije", posebno klasnih interesa buroazije i sloja birokratsko-upravljakog aparata jo od
vrem ena Svetozara M arkovia, koji naglaava uee irokih narodnih masa u revolucionarnom
islorijskom procesu, im e ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja dobija drugaiji sm isao i
znaenje.
Zato je dvojslvo "buroaske i proleterske Srbije" kao drulveno-isiorijski realitet dobijao
drugaije alternative i u sferi m eunacionalnih odnosa na Balkanu: bur/.oaska hegem onija ili pro
leterska solidarnost.52
Privredni zam ah Srbije naroito u godinam a uoi rala sa Austro-Ugarskom , razvijanje unu
tranjeg trita, prodiranje inostranog kapitala, posebno francuskog,53 doveli su do ubrzanog ra
zvoja industrije, a lime i snanog radnikog pokreta u Srbiji. Ovaj privredni razvoj sve vie, dobio
je osnove ubrzanog drutvenog razvoja, postavljao je na drugaijim drutvenim osnovam a "radni
ko pitanje" - problem radnikog zakonodavstva, koji kulm inira 1910. godine donoenjem "Zakona
o radnjam a". Ulicaj "majskog prevrata" na ove procese drutvenog i privrednog razvoja je ogro
man. N eposredno posle prevrata Radovan Dragovi objavljuje lanak "23. mart. 29. m aj, sa
podnaslovom "Socijalna dem okratija prem a reim u A leksandrovu u kom e izlae politika zbivanja
u Srbiji u prvim godinam a XIX veka. "Socijalna dem okratija, pie Dragovi juna 1903. godine, o
tiranskom reim u je najvie oseala pokvarenost toga reim a i svu ubitanosl njegovu. On je u
prvom redu nasrtao na Socijalnu dem okraliju, njezine ljude progonio, apsio, osuivao na teke
robije, zlostavljao; pod tim reim om rcdnicima nije bilo ni hleba ni slobode sm atrajui da je
"revolucija bila jedino m ogue reenje. Ona je bila bezizlazna; ona se nije mogla obii", je r "ta je
oseao sav narod, to je oseala sva vojska; reim A leksandrov tako je bio uasan i toliko razdoran,
da su protiv njega bili svi elem enti, bez pogleda na klasne i politike razlike. Socijalna dem okratija
istie Dragovi: "je zadovoljna ishodom revolucije. Ona je unitila jedan reim , protiv kojega je se
Socijalna dem okratija bila do kraja zaloila", istiui d a j e sada oblik monarhijski, "dobio formu
ustavne m onarhije sa parlam entarnim sistemom vladavine.
Ovakvo poistoveivanje vojnog prevrata sa revolucijom , koja je jedino mogue reenje, "ona
je bila bezizlazna; ona se nije mogla obii", proizlazi iz D ragovievog istorijsko-materijalistikog
shvatanja razvoja drutvo, gde "politiki oblici i politike forme nisu veile, one se menjaju sa
razvitkom kulture, kultura se razvija pod neposrednim uticajem naina proizvodnje i naina podclc
dobara, ekonom ski faktori daju privid kulturi i odreuju oblik i formu vladavine, otuda toliko
pom ene tih oblika i formi u istoriji ljudskog drutva".54
Odm ah nakon prevrata, Dragovi u lanku "Pre i posle kraljevog ubislva" pie: "Uopte
uzevi, danas su politike prilike u Srbiji bolje nego ranije... M i sm atramo da m oemo tvrditi da e
sada Srbija napred ii - razum e se najpre u kapitalistikom smislu. Mi em o gledati d a radnike sve
vie i vie i vie u sve veem broju ujedinimo oko zastave so cijaldem okrate, je r se nadamo da
em o sam o na taj nain zadobili za kratko vrem e relativno veliki uticaj u javnom ivotu" .55
Privredni razvoj Srbije, posebno prodor stranog kapitala u prvoj deceniji XX veka, utie na
srpske socijaldem okrate, da pojeve kolonijalizma i imperijalizma poinju razmatrali u okviru spe
cifinih drulveno-istorijskili uslova ne samo u S rbiji, ve i ire na Balkanskom poluoslrvu. Duan

52
Miroslav R. ordevi: "Nastanak i razvoj srpske nacije. Beograd, 1978. str. 152.
53
A. Vuo: "Privredna istorija Srbije do prvog sveiskog rala", Beograd, 1955, sir. 246-247. Konsultovati na rad:
"Elementi socijalne politike u radovima srpskih socijaldemokrata", "Socijalna politika i socijalni rad", Beogra
da, 1-84
54
Radnike novine broj 24,13. jun 1904.
55
R. Dragovi "Pre i posle kraljevog ubislva", "Folkstribine", Be, 14. 4.1904.

40
Popovie na Sedmom kongresu SSDS u uvenom, nesauvanom referatu "Kolonijalna politika i
nacionalno pitanje", pie o aneksiji Bosne i Hercegovine kao: "Aktu kolonijalne politike austro
ugarskoga kapitalizma. rtva ove kolonijalne politike jeste srpski narod. Njome je jedan dobar dco
srpskoga naroda baen u najtee ekonomsko i politiko ropstvo modernoga vremena, u kolonijalno
ropstvo, i lime su mu oduzeli najclcmcntamiji uslovi za dalji razvitak. Drugom, pak delu srpskog
naroda, koji potinjcn, spreeno je lakodc moralno i intenzivno razvijanje".56
Dimitrijc Tucovi, iji tcorijsko-poliliki rad o nacionalnoj ravnopravnosti i federativnoj za
jednici junoslovcnskih u irem, i balkanskih naroda u uem znaenju, predstavlja, u stvari, pro
duetak Svelozareve koncepcije o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju,57 posmatra ovaj period
u razvoju socijalne islorijc srpskog naroda u dva nivoa: kroz kolonijalnu politiku velikih sila i
stavove Druge intcrnacionalc o ralu, kolonijalnom i nacionalnom pitanju, i drutvenu stvarnost
Srbije ne samo u politikoj sferi, ve u irim drutvenim zbivanjima koja ukljuuju i ira zbivanja
u kulturnoj sferi, javnom i drutvenom ivotu ondanje Srbije.
Drutveni razvoj posle 1903. godine, posebno spoljnopolitika aktivnost vladajuih buroas-
kih krugova, u stvari uskih krugova politikih partija; meunarodna zbivanja u svctskiin okvirima,
pred socijaldemokratski pokret Srbije stavljaju vie nacionalnu problematiku, ne u vidokrugu gra
anske istoriografijc gdc su krajnji dometi izdvojene kategorije "nacionalno (narodnosno) pitanje
pojedinih naroda i nacija, bez jednog ireg uvida u istorijsku, klasnu, socijalnu sutinu Istonog
pitanja, ve kao dijalektiki, uzrono posledini odnos: "Klasno-nacionalno-nacionalistiko" - pre
ma sloenoj drutvenoj strukturi srbijanskog drutva sa izrazitim klasnim suprouioslima radnike i
vladajuc buroaske klase. Imajui to u vidu posebno ulicaj seoskih masa zadojenih mladoradikal-
skim idejama Ranka Tajsia i Adama Bogosavljcvia koje, u dodiru sa socijalistikim uenjem,
posebno idejama klasne borbe, uoava se da: "socijaldemokratski pokret, koji se bori za ostvarenje
svojih sadanjih i buduih ciljeva, ne radi na tetu ve u korist nacionalnih prava."58
Povezivanjem kolonijalnog i nacionalnog pitanja, pri emu se ono prvo shvata kao dco naci
onalnog, srpski socijaldemokrati ga ne izdvajaju kao zasebnu problemsku cclinu, ve ga posmatraju
u konkretnoj drutvenoj stvarnosti. Zato, pie Tucovi 1910. godine neposredno posle Prve bal
kanske socijaldemokratske konferencije: nacionalno pitanje koje se nedovljno namee i partiji
proletarijata, socijalnoj demokratiji, za slobodne balkanske dravice ono nam se javlja kao pitanje
militarizma, poreskog sistema, kulturnoga rada ild. Razne drutvene klase reavaju pod nacionalnim
pitanjem razliite probleme",5960razlikujui prolivurenoslkategorije interesa u "buroaskoj" i "pro
leterskoj Srbiji. Ovaj dualizam suprotstavljeni!! interesa sa razliitom klasno-politikom sutinom,
gdc ideja nacionalnog jedinstva, kao popularna parola pod kojom buroazija vodi politiku svojih
klasnih interesa u drugaijim drutvenim uslovima dobija za subjekte revolucionarnog procesa nove
socijalne snage: "Prvi put se nacionalna politika koja je ranije bila stvar diplomatijc, dinastije i
omladine, poinje oslanjati na ire mase koje u njoj, s pravom ili bez prava - to zavisi od njihovoga
socijalnoga poloaja - poinju gledati reenje pitanja svojih interesa, tenji i nedaa".'w

56
Radnike novine, br. 53,7. maj 1909. godine
57
Vaa ubrilovi u studiji "Istorija politike misli u Srbiji XIX veka" pie: "U svojim osnovnim postavkama
Tucovi se u kritici graanske nacionalne politike slae sa Svetozarom Markoviem. I on je miljenja da
balkanske buroazije i njihove drave sa svojim unutranjim suprotnostima, nacionalnom iskljuivou i
ekspanzionistikom politikom nisu u slanju da rec nacionalno pitanje", str. 394, Beograd, 1958. godine
58
"Iz borbe u borbu". Radnike novine, oktobar 1908.
59
"Kako je dolo do prve konferencije", Rukopis D. Tucovia, A. S. Zbirka D. T. br. 339
60
Isto

41
M ilitarizam koji uoi balkanskih ratova postaje nem inovnost druivcno-poliiikog razvoja
Srbije kao ustavne parlam entarne monarhije sa viepartijskim sistemom ije buroaske partije Tu-
covi razotkriva s ta v o m :" Nezadovoljstvo i m eusobna borba buroaskih partija nisu izraz naelnih
razlika i pogleda, ve uzajam ne svae oko podele pljake, oko posebnoga prisvajanja plodova jedne
i iste opte politike",61 predstavlja osnovu takvog sistema, posebno u dogaajim a na Bregalnici
1913. godine, kada nacionalni interesi buroazije postaju oplenarodni, bez uvianja stvarnih inte
resa radnike klase koja je protiv ubijanja, pljakanja i osvajanja tuih teritorija.
Tucovi kao izdanak Svctozarevog uenja u XX veku sm atra da srpski narod osloboenje iz
ovog klasnog poloaja, "moe ostvariti ukidanjem stajae vojske i reorganizacije drave u smislu
najpotpunije narodne sam ouprave"62 je r nasluuje jo 1911. godine, avanture srpske solidatcske u
Albaniji i M akedoniji, "u ime i za srpski narod",- im e ostavlja savrem enicim a ali i buduim
generacijam a mogunost naunog i drutvenog valorizovanja ne samo sopstvenog teorijskog naslc-
da, ve i pokreta kom e pripada.

2. 4. Graanska politiko-pravna shvatanja nacije i nacionalnih odnosa od


1903. do 1914. godine

Nastanak graanske politike misli (u stvari - liberalnog graanstva koje se izmeu ostalog
form ira i pod uticajem ideja "oteesivenih sinova" koji su jo u vrem e M iloa Obrenovia slani u
inoslranstvo na velike kole), imao je u drutvenim prilikam a Srbije dva pojavna oblika graanskog
preporoda: Ujedinjenu om ladinu Srpsku i suprostavljenu, konzervativnu m onarhistiku kocepciju
M iloa Obrenovia o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju.
Kao dom et radikalne kritike postojeih drutvenih odnosa, pod uticajem ruskih socijalista,
razvija se i trea, socijalistika koncepcija nacionalnog osloboenja i ujedinjenja ija je sutinska
odlika: korenitost i revolucionarna doslednost, kako u postavljanju sam og pitanja i u procesu nje
govog razm atranja, tako i u zakljucim a i predloenim reenjima istraivane problem atike. Kratko
reeno, M arkovieva teorija o nacionalnom pitanju svodi se u sutini na nedvosm islen zalitev:
stvaranje federativnog dravnog ureenja na naelu sam ouprave do koje bi se dolo kao razultat
jedne nacionalno-oslobodilake revolucije.63
Ve ezdesetih godina 19. veka, dualizam u drutvenoj misli Srbije, o putovima i nainima
osloboenja i ujedinjenja srpstva, izraen je u liberalnoj koncepciji pod uticajem buroaske revo
lucije u Evropi 1848. godine, sa idejama: "naelo sam oopredeljenja n aroda, narodne suverenosti i
ustavnosti i parlam entarizm a, liberalno-buroaskim idejam a o graanskim slobodam a, drutvenim
i politikim odnosima, i naelu slobodne delatnosti u privredi",64 i konzervativnim idejama Ilije
Garaanina i m onarhistikih snaga koje su u dobro vodenim ratovim a i diplomatskoj aktivnosti
vlade, videle naina za reavanje Istonog pitanja, posebno nacionalnog pitanja naroda na Balkanu.
Iz ove liberalne struje kao kritike postojeih drutvenih odnosa, razvila se misao Svctozara
M arkovia iji socijalstiki sm isao dopire i do Tucovia, a ova i u dananje vrcinc, u delu kada

61
"Poloaj i akcija proletarijata", "Borba", knj. III br. 8,16. april 1911. godine.
62
"Ustavna i politika borba, "Borba", br. 12,16. jul 1914. str. 441.
63
Ilija T. Slanoji, "Teorija i praksa Svetozara Markovia u reavanju nacionalnog pitanja junoslovenskih
naroda na svetlosli novijih drutveno-politikih zbivanja", Zbornik nauni skup "Svetozar Markovi - ivot i
delo", 24-27, novembar 1975. Beograd, 1977, SANU, knj. V. Odeljenje drutvenih nauka, knj. III, str. 203.
64
V. ubrilovi "Istorija politike misli u Srbiji XIX veka", Beograd 1958, str. 241.

42
zagovara ideju federacije kao naina za reavanje klasnih, socijalnih, ali i nacionalnih prolivurc-
nosli.
Osnivanje politikih partija i ubrzan razvoj kapitalistikih proizvodnih snaga i drutvenih
odnosa u Srbiji poslednjih decenija 19. veka, pri etnu oslabljena i polufcudalna Turska nije mogla
bili zaobiena, u novonastaloj medunarodno-polilikoj situaciji na Balkanu posle Berlinskog kon
gresa 1878. godine, nametala je osobene naine, vezane za nacionalno osloboenje i ujedinjenje,
izmeu ostalog i kroz saradnju sa ostalim balkanskim dravama.
U izmenjenim drutvenim uslovima politike partije nastale kao rezultat ranijih suprotnosti
konzervativne i liberalne struje, u programima svojih partija fonnuliu ciljeve unutranjeg i spoljnog
razvoja Srbije. Liberalna stranka u svom programu 1881. godine zalaui se: "da se ustavom i
zakonima garantovane slobode nae razvijaju i unapreuju postupno i umereno, no u isto vreme
dosledno i neprekidno, a u saglasnosli sa istorijskim ivotom naroda i napretkom vremena", istie
kao glavnu brigu i cilj srpskog naroda: "da raskomadane delove iz zemlje svoje na balkanskom
poluostrvu ujedine u prirodnim etnografskim granicama, a u obliku stare istorijske slave i moi,
kako na politikom, tako i na crkvenom polju", i da "lei zblienju i konfederaciji (savezu) istonih
naroda, koji imaju slinu istorijsku sudbinu i ujedinjenje politike i kulturne interese"63. Napredna
stanka proizala iz mladokonzervalivne grupe, u stvari izdanka usiavobranitcljskc, konzervativne
koncepcije, u programu u prvom broju "Videla6566 istie: "Naa je sveta dunost da pomaemo
zajednicu duevnu i uvanje dragocenih narodnih osobina u Srba i izvan granica srpske kneevine,
a da sa ostalim narodima susednim, na osnovu uzajamnog potovanja i potpomaganja, damo ivota
i smisla naelu: da istok pripada samo istonim narodima".
Narodna radikalna stranka,6768"do 1883. godine sitnoburoaska sa izvesnim tragovima socija
listikoga uenja, koja napada buioasko-birokratski poredak Srbije i bori se za narodnu samou
pravu, u vreme Timoke bune, pokazuje svoju kolebljivost i nedoslednost, da bi se posle nje sve
vie pribliavala buroaziji i sa dolaskom na vlast 1887. poslala izrazito buroaska stranka" ,w dugo
vremena za seoske mase predstavljala je znaajnu drutvenu snagu, upravo zbog udarne take
radikalskog programa: "ukidanje birokratskog sistema i ureenje zemlje na naelima samouprave".
Radikali koji su dugo godina bili vladajua stranka u Kraljevini Srbiji, u Programu 1881.
godine, za spoljnu politiku smatraju: "ima se voditi tako, da politiki i ekonomski interesi nae
drave vazda budu ouvani i zatieni, da se neguje sloga sa svima bratskim i susednim narodima,
da se ivo radi na savezu balkanskih naroda, naroito da se to pre postigne sporazum sa Crnom
Gorom i Bugarskom; da se organizuje kulturno potpomaganje raskomadanih i neosloboenih delova
Srpstva, kao i ivo buenje svesti o naem narodnom jedinstvu u udaljenim pokrajinama srpskim
koje su izloene stranim elementima; da se naim proizvodima prokruju stari i otvaraju novi putevi
i nove svetske pijace".69

65
"Srpska nezavisnost". 1. oktobar 1881. godine.
66
"Vidclo", 2. januar 1880., posebna bruura "Srpska napredna stranka", str. 1-5, Beograd, 1881. godine.
67
Statuti srpske narodne radikalne stranke, I, Ime i cilj: l. I "Srpski radikali organizuju se, na osnovu programa
tampanog u prvom broju "Samouprave, u samostalnu drulveno-politiku stranku, pod imenom Narodna
radikalna stranka", "Narodna radikalna stranka, Beograd, 1881, str. 13,1. Program II, Statut.
68
Dragoslav Jankovi "O politikim strankama u Srbiji XIX veka", Beograd, 1951, str. 230.
69
"Narodna radikalna stranka, Program, Statut, Beograd, 1882, str. 3-4

43
Nacionalni program radikala nije se u sutini mnogo razlikovao od ostalih politikih stranaka
Srbije krajem 19. i poetkom 20. veka.70 Nacionalno osloboenje i ujedinjenje shvatali su suprotno
Svetozaru M arkoviu, kao proirenje srpske drave traei oslonac medu velikim politikim silama.
Nacionalno-oslobodilaka ideja, posebno slobodarske, sam oupravne tradicije srpskog naroda nas
tale u borbi sa turskim feudalnim sistem om, i kasnije sopstvenom birokratijom iji su izdanci akova
buna, borba za narodni suverenitet i sam oupravu kroz Svetoandrejsku i Petrovsku skuptinu, do
noenje Ustava 1888., timoka buna 1883., goraika buna 1893, pojavom buroaskih partija
osam desetih godina sa izrazito klasnim cksploatatorskim interesom usm ercnim prem a vladajuim
klasam a, zam enjena je vrednoslim a nove politike kulture, koja sa dravno-pravniin, parlam entar
nim razvojem Srbije, sadri idejne osnove za razvoj ideje "Velike S rbije", kao politiko-pravni izraz
nacionalnog osloboenja i ujedinjenja naroda koji ive na Balkanu.
Ovaj krai sadraj program a graanskih partija nastao kao rezultat shvalanja nacije "narodno
snog pitanja", u radovim a graanskih teoretiara, osnova su za razuinevanje i kritiko preispitiva
nje, ideje nacionalnog osloboenja, ali i politike osnove ujedinjenja, koje moe imati dvostruko
znaenje: prisajedinjenje i dobrovoljno stupanje u federaciju naroda i nacija na Balkanu.
Jo 1872. godine, Milo ordevi razlikuje prirodnu narodnost kao: "jedan dco oveanstva,
koji se od drugih dolova razlikuje svojim duevnim i fizikim osobinam a, al ne igra samostalnu
politiku ulogu od politike koja se razvija iz opteg politikog ivota i tenje, iz politike istorije.
N ajprirodnije je, kad su prirodna i politika narodnost jedno isto; kad su spojene; dakle, u isto
narodnim dravam a".71 Naelo narodnosti, pie V. Joksi 1899. godine, "jeste zahtev, da se svakoj
narodnosti dade mogunost, da obrazuje svoju dravu i da bude ujedinjena u jednoj dravnoj
zajednici". Vezujui narodnost za razvoj drave) "Svaka drava trebala bi - po tom naelu, da bude
jedna narodnost, i obratno, svakoj narodnosti trebalo bi da bude dana m ogunost da obrazuje jednu
istu dr av u ", autor izlae: "sredstva i nain kojim se mi Srbi trudimo, da dokaem o da su stanovnici
M aedonije sastavni deo srpske narodnosti, i kojim mislimo da osiguram o Srbinovo pravo pred
sudom evropskog m njenja, ako na svoj opstanak mislimo, i ako mislimo, da budem o gospodari
sami sebi i B alkanskog poluostrva, pa i bez C rnogoraca".72
Svoenje "narodnog pitanja" u graanskoj istoriografiji73 na shvatanja liberalnih uenja e
zdesetih godina 19. veka, osea se i u prvoj deceniji 20. veka, posebno u jednom irem odnosu koji
obuhvata nacionalne odnose izmeu naroda i nacija, odnosno narodnosnih grupa koje ive na ovom
prostoru.

70
U Srbiji je 1903. godine osnovana "Srpska narodna seljaka sloga", koja je na svim izborima samo jedanput
dobila jedan mandat. U programu ove stranke najvie je obraeno pitanje poljoprivredne politike (str. 101).
U spoljnoj politici trai se osloboenje i ujedinjenje srpstva, prijateljstvo sa Crnom Gorom, ekonomski savez
sa Balkanskim dravama i dobri trgovinski ugovori". Z. Mitrovi "Srpske politike stranke" Beograd, 1939.
godine, str. 102)
71
"Ideja narodnosti sa kulturno-istorijskog pogleda" dr Milo ordevi, 1972
72
V. Joksi "Naelo narodnosti i njegovi uspesi XIX veka na Balkanu", Beograd, 1899, str. 4,18
73
dr Panteli "Ideja narodnosti u XIX veku", 1903. dr Uro Krulj "Politika i rasa", Sarajevo, 1925. Pavle Terzin
"Nacionalni oseaj u razvoju socijalnih ideja", Sombor, 1931.

44
Nacionalno osloboenje i "ujedinjenje Srpstva" sada dobiju jedno Sire znaenje, obuhvalajuci
u okviru Istonog pitanja i balkanski problem na dva meusobno povezana i uslovljcna teorijsko-
politika nivoa: obuhvata politike odnose izmeu balkanskih drava ali sada u uslovima prodora
imperijalizma na Balkan i rasparavanjc Turske. Zahvaljujui lome nacionalni odnosi na Balkanu
javljaju se u iroj istorijskoj retrospektivi kao problem "aneksije Bosne i Hercegovine",74 "Make
donsko nacionalno pitanje",7576"Albansko nacionalno pitanje"70 prvi i drugi balkanski ral...
Pojedini autori obrazlau "istorijsku ulogu" Srbije u nacionalnom osloboenju i ujedinjenju
njenim geopolitikim poloajem,77 i ulicajcin Austro-Ugarske na Jugoistoku Evrope,78 ili tekim
drutvenim poloajem hrianskog stanovnitva u Turskoj, posebno Staroj Srbiji i Makedoniji.
Zato ideja "nacionalnog osloboenja i ujedinjenja" posebno odnos prema nacionalnooslobo-
dilakim pokretima porobljenih balkanskih naroda, dobija drugaije klasno znaenje, esto u zavi
snosti od trenutnih inedunarodno-politikih zbivanja i drutvenih procesa unutar srpskog drutva.
Jovan Cviji, 1907. godine u lanku "0 nacionalnom radu", smatra da: "pravo nacionalno oseanje
ne srne da bude prcccnjivanjc svoje vrednosli i svojih prava a polccnjivanjc osloboda i prava drugih
naroda. Treba se naroito uvati takve ovinistike naduvenosti, koja s prczrcnjcm ili omalovaa
vanjem gleda poglavito 11a susedne narode, i koja se 11c ustruava da reima otima suscdniin
narodima i njihove ncsumljive oblasti".79 Zasnovavi "pravo narodno oseanje" na osnovi: "mi smo
istina vrlo mala drava, ali znatan narod, od Bea do Carigrada nema veeg naroda od naega",
Srbija po tome, i zbog svoga poloaja, mogla bi da i danas bude najvaniji faktor 11a Balkanu. Svet,
pie Cviji "treba da zna i da se uveri, da Srbija moe da operic s mnogo veom cclinom, no Sto
je njena teritorija. Od Srbije mogu da podu najvee teritorijalne transformacije na Balkanskom
poluostrvu".
"Teritorijalne transformacije" 11a Balkanu dovele su do jo vee podcljcnosli u "mozaiku
naroda" koji ive na ovom prostoru.80 Opravdanje spoljnopolilikih akcija Srbije posebno uoi
balkanskih ratova i kasnih teritorijalnih osvajanja srpske buroazije, ogleda se i u graanskoj
isloriografiji toga vremena. Razmatrajui problem "istorijskog prava Srba na Makedoniju", Ivan
Ivani, 1908. godine, polazei od shvalanja: "svaki narod kad polae svoje islorijsko pravo na
jednu zemlju, on to uvek potkrepljuje i brojem godina koliko je vladao tom zemljom. Ukoliko je
vladavina bila dua, utoliko je njegovo islorijsko pravo jae", zakljuuje: "da svedemo: Srbi imaju

74
Innelcr Hans "Dravno-pravni poloaj Bosne i Hercegovine", Beograd, 1893.; Cviji Jovan, Aneksija Bosne i
Hercegovine i srpski problem, Beograd, 1908.;
75
Niko upani, "Maedonijn i turski problem", Beograd, 1903. Stojan M. Proli "O Makedoniji i Makedoncima".
P. O. "Stara Srbija i Arbanasi", Beograd, 1904.: Anelar Edvard "Maedonsko pitanje", Beograd. 1906.;
76
Balkanikus: "Albanski problem i Srbija i Austio-Ugarska", Beograd. 1913. J.Tomi "Ral u Albaniji i oko Skadra
1912. i 1913.", N. Sad, 1913.
77
J. Cviji "Izlazak Srbije na Jadransko more". "Glasnik Srpskog geografskog drutva", god. II, sr. 2. str. 192-204;
M. Todorovi "Solun i Balkansko pitanje". Bgd. 1913, V. Dordevi "Evropa i Balkan". Beograd, 1912. godina.
78
V. Dordevi "Kuda si se uputila Austrijo", Bgd, 1913, V. Jovanovi "Problem Bliskog Istoka i Pan-Germanska
opasnost" Beograd, 1909. Oto Baucr "Balkanski ral i ncmnka svetska politika" Bgd. 1913, M. Milojevi
"Balkanska ravnotea", Beograd, 1913, Boev B. "Balkanska federacija", Beograd, 1904.
79
dr Jovan Cviji: "O nacionalnom radu", Dubrovnik, 1907. god. str. 22, "Predavanje drano u "Kolu Srpskih
sestara", 18. februara 1907. godine.
80
dr U. Krulj u knjizi: "Politika i rasa (rasni nacionalizam) Sarajevo 1925, pie o rasama Balkanskog poluoslrva
(str. 53), polazei od slava da: "u biolokom smislu, a laj je jedino merodavan u ovom pitanju dananji narodi
(nacije) nisu nita drugo nego ukranjem nastale nove bioloke celinc (nove rase) sa posebnim tipom,
posebnom kolektivnom duom i posebnim instiktima i mentalitetom", str. 41, 53.

45
najvee i najosnovnijc islorijsko pravo na m aedoniju. Srbi su je naselili u pociku VI veka, pa u
njoj stanuju i danas, dakle preko 1300 godina".81
D rugi autor, Stojan M. Proti za makedonska plem ena pie: "danas su ona i jezikom i cclim
ivotom toliko bliska i srpskom jeziku i srpskom ivotu, da se razlono od Srba ne mogu izdvojiti
ni lingvistiki ni etnografski - to je jasno i za nas, a nadam se, i za svakog koji paljivo, pravilno i
besprislrasno proui i occni sve to je od merodavnog uticaja na lingvistiku i etnografsku dcobu
plem ena i naroda".82 Naglaavajui da od sviju slovenskih naroda najalosnije i najneprirodnije
stoji srpski narod u svim etnografskim granicam a od Jadranskog m ora na zapadu, pa do rekc Iskre,
i vododelnice Stnim e i M este na istoku i Fruke gore na seveni, izlaui "sredstva i nain kojim se
mi Srbi trudim o, da dokaem o da su stanovnici M aedonije sastavni deo srpske narodnosti, i kojim
mislimo da osiguram o Srbinova prava pred sudom evropskog m njenja", V. Joksi, istie, jo krajem
19. veka; "da se za odranje srpske narodnosti u M aedoniji, treba sluiti suverem enim kulturnim
sredstvim a i oruem , a lo je kola".8-1
Posle aneksije Bosne i H ercegovine buroaski krugovi poinju "politiku dogovaranja" za
raspodelu jo neosloboenih teritorija. Ideju "Balkanske federacije" u graanskoj istoriografiji
najbolje je odslikao Stojan Novakovi jo 1906. napisavi: "Pouka je, dakle, ovih zakona za sve
balkanske narode: da je jedini put da svoju slobodu stalno utvrde: da svoj opstanak osiguraju - u
njihovom vlastitom sporazum u, u unitenju m eusobnih razdora, u oseanju svojih uzajamnih i
federativnih interesa. Niko se ne moe nakudili drugom , a da tim samim sebi ne naudi".84 V. Kari,
problem Srbije i balkanskog saveza posm alra znatno ire istraujui veze i odnose naroda na
Balkanu ne sam o u nacionalnom , ve i dravno pravnom smislu: "Nu pretpostavim o da ba u tome
svi sloni budu, da u savez dakle valja da udu: Turska, G rka, C rna Gora, Srbija, Bugarska i
Rumunija, pitanje je da li je dovoljno samo s tim biti na isto, pa da se otpone na savezu raditi?
Jer koliko od onih koje savez zanima i koji o njemu deklamuju, znaju o ovim narodim a bar priblino
sve ono, to je nesum ljivo znati, pa da se moe o savezu ozbiljno govoriti?".85
Na zajednike interese balkanskih naroda ukazuje i M .S. Piroanac krajem 19. veka razm a
trajui srpsko-bugarske odnose: "Ni Srbi ni Bugari ne bi trebalo da gube iz vida da sem interesa
zajednikih, to ili oni imaju sa ostalim Balkanskim narodim a, oni imaju i vrlo vane zasebne interese
i kao susedi i kao plemenski srodni, bilo da je u pitanju ue odreenje Istonog pitanja, bilo d a je
re o optem , konanom ureenju Evropskog Istoka.86
Balkanicus 1913. godine pie o poloaju Srbije na Balkanu: "Srbija je imala i ima najtei
m eunarodni poloaj medu svim balkanskim zemljama. Ona je sve do danas, od samoga vaskrsa
svoga poetkom prologa veka kad je njen veliki sin, genijalni K aradorde digao zastavu osloboe
nja, bila izm eu nakovanja ili ekia. M nogi nezgodan pojav u njenom unutranjem politikom
ivotu ima svoj koren u ovo neobino tekom meunarodnom poloaju n ae m ".87 Jovan Cviji u

81
Ivan Ivani "Maedonija i Maedonci" opis zemlje i naroda, N. Sad, 1908. knjiga 11, str. 69,82.
82
Stojan M. Proti "O Makedoniji i Makedoncima" str. 133.
83
V. Joksi, Navedeno delo, str. 17
84
S. Novakovi " Balkansko pitanje i manje istorijsko-politike beleke o Balkanskom poluostrvu 1886-1905",
Beograd, str. 400-1
85
V. Kari "Srbija i Balkanski savez", Beograd, 1893, str. 26.0 istoj temi pie i Perovi Alek. M. Kostolac: "Evropa
i Balkanski savez", Beograd, 1903, Balkanicus "Balkanska drava unija kao geografsko politika nuda, Adria,
1913
86
M. S. Piroanac: "Meunarodni poloaj Srbije", Bgd, 1892. str. 35. M. Stepanovi "Srbi i Bugari u prolosti i
sadanjosti", Bgd. 1913. A. Beli "Srbi i Bugari u Balkanskom savezu i meusobnom ralu" Beograd, 1913.
87
Balkanicus "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska, Beograd, 1913, str. 88.

46
Glasniku Srpskog geografskog drutva slino brojnim graanskim piscima poetkom 20. veka,
objanjava opravdanost izlaza Srbije na more: "Jedna zatvorena i ekonomski skoro priguSena
dravna cclina bori se godinama za svoju ekonomsku samostalnost i u toku krvavog i skupoccnog
rala osvaja izlaz na arbunaku obalu Jadranskog mora. Nije mogla ni u jednom drugom pravcu izai
na more, jer su dnige morske obale Balkanskog poluostrva zauzeli njeni saveznici: Grci i Bugari,
ili Austro-Ugarska. Jadransko primorje, koje je Srbija osvojila, ini geografsku cclinu sa Kosovom
i Metohijom, a bilo je s njima osim toga lesno skopano kroz duga islorijska vremena" ,w Graanska
istoriografija izrasla na krilima roinantiarsko-tradicionalnog pristupa istorijskog stvarnosti, pose
bno onom delu koji govori "o nacionalnim zadacima Srbije, objanjava da, prodiranje Srbije na
ovu obalu; "ima uza se i srpske islorijskc tradicije. Srbija hoe da ima trgovako, a ne ratno
pristanite na ovoj arbanakoj obali", uz istovremeno negiranje nacionalnog razvoja albanskog
naroda lako da napredne ideje nacionalno-oslobodilakih organizacija u 19. veku postepeno nestaju
pod ulicajcm velikih sila.
Jo 1903. godine, Niko upani u knjizi "Maedonija i Turski problem", smatra da: "Arnauli
ni danas ne predstavljaju nikakvu naciju, iako se ve vie puta pokuavalo, polazei od raznih
taaka, da se medu njih unese jedinstvo i idejama i jeziku", (Drila 1892. asopis Albania u Briselu,
Christophorides, G. Kula i dr.). Svi su se ti pokuaji do sada razbili, a i u budue se bez svake
sumnje nee doi do zajednike organizacije".*8990 Slino Vladanu ordeviu koji se 1913. godine
pita "Kako mogu ljudi bez svesti o tome da su ikada sastavljali naroiti narod, danas vaili kao
takav",91 dr Niko upanov stvaranje albanske drave vidi kao rezultat uticaja velikih sila: "najvie
se na lome radi iz Bea, u elji da se nasuprot Srbima izmajsloric i ova akcija. Najprirodnije i
najprostije bi se pitanje ovo raspravilo, kad bi srpske i bugarske trupe okupirale Albaniju i razoruale
narod. Bugarska bi se potom povukla dobivi naknadu, Srbija bi na se primala da izvede Arnautc
na put napretka, svakako s mogunim obzirom na jednostavan jezik" 92
Nacionalni odnosi naroda koji ivi u Staroj Srbiji esto su bili predmet razmatranja radikalne
stranke i istaknutih javnih radnika toga vremena. Svelislav Simi pod pseudonimom P. 0 . (Pavlc
Orlovi) u knjizi "Stara Srbija i Arbanasi", polemic 1908. godine, sa profesorom Jagiem o
nestajanju Srba iz stare Srbije: "Postepeno gubljenje srpskoga ivlja iz ove kolevke naega naroda
neizbeno je posledica do neizdrljivosti nesnosnoga im poloaja koji se s danom u dan pogorava
posledicama politike povlaivanja Arbanasima. A laje politika Turcima vclo sugcrilala u doba
stvaranja poznate Arbanake Lige sa zadatkom: da se istrebe iz ovih krajeva Srbi, koji kao kulturan

Ekonomist" organ drutva za ekonomsku i socijalnu politiku" br. 15.1912. Beograd, lanci: dr Jovan Lonarevi:
"Interesi Austro-Ugarske u Turskoj", str. 171-173: Itnlijanska i Austro-Ugarska politika na Albanskom
primorju" str. 173-174; "Ekonomist" br. 16 "Francuska i njeni ekonomski interesi na Balkanu" od M. Milenkovia
str. 174-176. M. Milenkovi "Ekonomski interes Nemake na Balkanu, str. 190-191:
89
J. Cviji "Govori i lanci" IZlaz Srbije na jadransko vreme", Beograd, 1924, str. 24; Glasnik Srpskog geografskog
drutva" sv. 2, str. 192-194. Za pojedine Cvijieve radove, kao na primer, "Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski
problem", iz 1908. godine, istaknuti geopoliliar Radovan Pavi, smatra za "jedan od geopolitikih i naciona
listikih najizrazitije intoniranih radova ("Osnovne ope i regionalne politike geografije, geopolitike i
geostrategije", I dco, Zagreb, 1973; str. 267), a za ideje iznete u napisu iz 1912. godine,: "Izlazak Srbije na
Jadransko more", kao "izrazito reakcionarno shvalanje". (str. 268). U oceni ovih kao i ostalih Cvijievih radova,
Milovan Mitrovi je znatno oprezniji, sagledavajui ih u kontekstu drutveno-istorijskih zbivanja:"... u vreme
kada je teko biti objektivan... Cvijijc uspevao da se u svom naunom radu dri ovog principa, ali je ponekad,
na alost podlegao i vladajuem politikom ukusu"... (M. Mitrovi: Jugoslovenska predratna sociologija",
Beograd, 1892, str. 27).
90
Niko upani "Maedonija i Turski problem", Beograd, 1903, str. 32.
91
dr Vladan Dordevi "Arnauli i velike sile", Beograd, 1913. str. 141.
92
Isto kao pod 90. str. 32

47
clcm cnal predstavi jaju jednu branu nadiranja katolike i austrijske politike propagande..." je r u
listovim a slabljenja Turske uoi mladoturskc revolucije, A ustro-U garska svim silama nastoji da od
Albanaca stvori "za sebe sam ostalnu dravnu zajednicu"uprkos shvatanju: "To nije istorijski narod
je r se ne nalazi u svezi sa svojom daljom istorijskom prolou, nego ivi sam o o davnanjici".93
Svoenje uzroka nesnosnog slanja hrianskog naroda u Staroj Srbiji i M aedoniji obuhvalalo
je tri glavna izvora: 1 .1 ) opte rdava turska administracija, 2. nem ar da se tano i pravedno
prim enjuju zakoni koji su u vanosti, 3. povlaivanje Arbanasim a ijim zulum im a nema granice
zbog politike koja se prem a njima uopte dri T urska".94 Srpska vlada je preuzim ala vie diplomat
skih akcija da se pobolja poloaj hriana i u Am autluku: "Reforme trena smatrati s jedne strane
kao sredstvo da se pobolja poloaj hrianskih podanika Sultanovih, a s druge opet i kao etape
koje obeleavaju postupnu, ali stalnu evoluciju ka politikoj autonom iji", iju bi osnovu inili:
"Autonom iju, kao soluciju M aedonskog Pitanja, mogu prihvatiti i oni koji u njoj gledaju etapu za
aneksiju, kao i oni koji u njoj gledaju podsticaj za toliko eljenu konfederaciju balkanskih naroda" 95
Odnosi Srbije i B ugarske zasnovani uglavnom na problem u M akedonije obuhvalali bi u ovim
uslovim a i suglasnost velikih sila: "da se prim ena projektovanih reform i rasproslre i na jedrenski
vilajet u kojem Srbi ne spore Bugarima njihov specijalni interes; drugo, da se prim ena reformi
izvede po vilajetima postupnom evolucijom , kojom bi se njihov obim sve vie irio; tree, da se
naslonjeni na Velike sile kojima to moe bili u interesu, uvati od ikakvih povreda princip Balkanskih
naroda i svoju sam ostalnost, i politiku i ekonom sku"96
Dom eti graanske istoriografije m oda su najbolje iskazani stavovim a Vladimira Jovanovia
koji 1909. godine pie: "Ekonom ski interesi i politika nunost prim orae pre ili posle Evropu, da
jednom rei da sad nereeni Istoni problem ujam enjem Balkanskim narodim a pravo na nezavisnost
i na slobodan razvitak, tako da se obezbede Balkanske zem lje sam im Balkanskim narodim a.97
Balkanski savez stvoren zajednikom akcijom nacionalnih buroazija ne sam o da bi "pojaala
Balkanske drave protiv spoljanjih napada, nego, to je jo m nogo vanije, on bi smanjio opasnost
ekonom skog suparnitva i politike surevnjivosti, kojima je ponekad oteavano i spreavano na
predovanje tih drava".98
Zavoenjem posebnog pravnog reim a posle okupacije srpskih trupa u novoosloboenim
krajevim a,99 socijalni poloaj stanovnitva, posebno radnike klase nije poboljan. Kritikujui zbi
vanja u novoosloboenim krajevim a, srpski socijaldem okrati smatraju: "Dem okratiju u novim
oblastima, zavoenje pune slobode i prava srpski narod m oraeleti koliko zbog naroda tamo, toliko
i zbog sloboda koje sebi e li" ,100 j e r kako zahtevaju! "Mi traimo punu politiku ravnopravnost
Nove Srbije sa dosadanjom! Isto tako, mi najenerginije traimo potpunu slobodu za kulturno
razvijanje razliitih nacija na teritoriji M aedonije".101

93
M. O: "Slara Srbija i Arbanasi", Beograd, 1908. str. 15, 71.
94
"Radikali i naa nacionalna politika", Beograd, 1904. str. 37, 38.
95
Macdonsko pitanje" Simi Svetislav, Beograd, 1908. str. 68.
96
Isto, str. 69, S. Simi "Makedonsko pitanje".
97
Vladimir Jovanovi: "Problem Bliskog Istoka i pangermanska opasnost", Beograd, 1909. str. 29
98
Isto, str. 28
99
"Uredba o ureenju osloboenih oblasti Srpske novine, 1913, br. 181. Slini propisi su u brojevima: 186,187,189,
194, 227, 277, 283.
100
Radnike novine, br. 33, 7. februar 1914. godine
101
Radnike novine, br. 146, 24. jun 1914. godine

48
Polazei od shvalanja da: "socijalizam ne negira nacionalizam", Socijaldemokratska partija
"srne rei ne samo da je ona nacionalistika partija, ve da je ona upravo jedina nacionalistika
partija", jer pravo na samostalan i slobodan ivot svake nacije, znai, "pravo na slobodan i kulturan
ivot svoga naroda, irokih narodnih i radnikih slojeva",102*Tucovi istie 1914. godine: "1 dranje
vlade i dranje sviju buroaskih partija prema Novoj Srbiji i prema radnikoj klasi sluie istoriji
kao jedan snaan dokaz o nekulturnosti i varvarstvu srpske buroazije".105

102
Radnike novine, br. 12,14. maj 1914. godine

Radnike novine, br. 146, 24. ju n 1914. godine

49
III ANEKSIJA BOSNE I HERCEGOVINE 1908. GODINE,
I AKTIVNOST SRPSKIH SOCIJALDEMOKRATA

3 . I . A n e k s ija B o s n e i H e r c e g o v i n e 1 9 0 8 . g o d i n e i a k tiv n o s t s r p s k ih
s o c ija ld e m o k r a ta

Zaotravanje kolonijalnih suprotnosti oko nove podele sveta poslednjih decenija 19. i poet
kom 20. veka, imalo je uticaja na irenje im perijalizm a koji trae nova trita za kapitalistiku robu
i teritorije za ekspanziju politikog i privrednog uticaja. Austro-Ugarska, Nemaka i Italija koje u
prethodnoj kolonijalizaciji gube uticaj u svetskim okvirim a, usm eravaju politiku aktivnost prema
zem ljama evropske T urske traei strategijske pravce, ali i sredstva i ciljeve za njihovo ostvarenje.
Poev od 1898. Nemaka intenzivno iri politiki, vojni, ekonomski i kulturni uticaj na Istoku,
posebno sa T urskom o koncesiji za gradnju bagdadske eleznice, i pristupa izgradnji jake m orna
rice. Stvaranje novih vojno - politikih saveza, naroito ublaavanja francusko-cngleskih supro
tnosti, uobliila je u svetskim razm eram a pojavu Trojnog saveza i Antante. Sporazumi koji su
postignuti izm eu Francuske i Rusije (1892), Engleske i Francuske (1904) i Engleske i Rusije (1907)
predstavljali su tzv. trostruki savez (Triple Entete) koji je postojao nasuprot Trojnom savezu Ne-
m ake, Austro-U garske i Italije.'
Izraene kolonijalne suprotnosti velikih sila u svetskim razm eram a posebno u domenu ravno
tee, imale su izraza u borbi oko turskog nasleda u Evropi. Istono pitanje svedeno na nacionalne
odnose u vienacionalnim dravam a T urske i Austro-Ugarske, nametalo je reavanje klasnih i
socijalnih suprotnosti unutar njih samih.
Aneksija Bosne i H ercegovine, odnosno nakon pedeset godina pripajanja okupiranih pokrajina
od A ustro-U garske, 7. oktobra 1908. godine, suprotno odredbam a Berlinskog ugovora od 1878.
godine, imala je za srpske socijaldem okrate dvostruki znaaj: do tada dominantan klasni interes
oblikovan kroz klasnu borbu sa dom aom srpskom buroazijom , dobio je i aspekt nacionalnog
pitanja ne samo u smislu borbe za nacionalno osloboenje naroda u Bosni i H ercegovini, ve i ire,
ravnopravan klasno-socijalni poloaj svakog pojedinca kao uslov nacionalnog napretka i razvoja.
Podravajui narodni bunt i zahteve za ratom sa Austro-Ugarskom u stvorenoj meunarodnoj
krizi, (A ustro-U garska vlada je pokuavala da se sporazum e sa R usijom o izm eni reim a m oreuza

Dr Miroslav ordevi, dr arko Guda: "Iz novije svetske politike istorijc", Beograd, 1975, str. 52.

50
Bosfora i Dardancla, a Turska - formalni suveren anektiranih teritorija, Srbija i Crna Gora
smatrale su aneksiju kao akt uperen protiv njihovih interesa,2 srpski socijaldemokrati nastavljaju
socijalistiku misao Svelozara Markoviea, koji jo sedamdesetih godina 19. veka, ovaj problem
sagledava ne samo kao nacionalno osloboenje i ujedinjenje, ve znauio Sire kao pitanje socijalnog
osloboenja - osloboenja od najamnih odnosa na principima samooprcdcljcnja koji ive u Bosni i
Hercegovini.
Svetozarev stav: "Dobili Bosnu ratom to bi znailo izazvali socijalnu revoluciju u Bosni,
unititi domau aristokratiju, koja lamo postoji od toliko vekova; a kad bi se oduevljena raja
oslobodila od jednog gospodara, da li bi se slagala da ude pod srpske pandure, kapetane i ostale
gospodare" ,3provejava i u Tucovievo doba, koji na zboru u "Bulevaru" na teinu: "Aneksija Bosne
i Hercegovine i socijaldemokrata" oktobra 1908. godine pie: "Proleterijat Srbije razume oajni
poloaj bosansko-hcrcegovakog naroda; on saosea sa njima vie no ina koja druga klasa u Srbiji.
Ali to bi on ponco za uzdarje narodu u Bosni i Hercegovini kada bi preao Drinu? Srbijanske
slobode? Je li to slobodna i demokratska zemlja - kako u Srbiji vladajua klasa uvek dcklamujc - u
kojoj radnici nemaju osnovnoga graanskoga prava, prava glasa, u kojoj je cenzura rcakcionarnija
nego danas u Turskoj"?4
Smatrajui da: "Aneksija Bosne i Hercegovine nije slabilisanje, uvrivanje odnosa na Bal
kanu i garancija mira; ona tek znai poetak jednoga od najnemirnijih perioda na ovome poluos-
trvu", Tucovi reenje klasnih i nacionalnih suprotnosti naroda na Balkanu, vidi upravo u njihovom
nacionalnom grupisanju bez koga nema pravilnoga politikoga i kulturnoga razvijanja: "Nacionalno
grupisanjc ima svoga korona u veoma dubokim socijalnim i ekonomskim odnosima. Ona je njihova
nuna poslcdica, neminovan rezultat... Austro-Ugarska se istie nasuprot toj istorijskoj nunosti,
ona gazi pravo nacije na postojanje, ona na Balkanu stvara nenormalno stanje koje opasnost za
kulturu, za svetski mir".56
Svodei srpsko nacionalno pitanje u okvire Balkanske federacije, Tucovi jasno razotkriva
"sutinu srpskog vojnikog spremanja" jo od Balkanskog kongresa 1878, i uvida socijalne snage
koje su sposobne da izvedu nacionalno osloboenje i ujedinjenje: "Zar se jo ne moe da uvidi da
vojnika snaga Srbije nee reavati pitanje srpskoga naroda? Nae nacionalno pitanje obuhvaeno
je u optein balkanskom pitanju; ona su nerazdvojno skopana. Pri reavanju njegovome, kao i pri
reavanju balkanskog pitanja uopte, angaovani su posredno ili neposredno interesi velikih evrop
skih drava kao i malih balkanskih zemalja"/
Branei pravo naroda na slobodu i samostalnost, Tucovi u drugoj polovini oktobra 1908.
godine, nastupa sa dubokim klasnim, anliratnim stavom, jer proleterijat i masa siromanog naroda
su socijalni slojevi koji najvie stradaju u ralu: "Meutim, ni srpski ni austrijski proleterijat, ni narod
u Srbiji ni narod u Austro-Ugarskoj ne ele rat i ne nose nikakvu odgovornost za opasnosti u kojima
ivimo".7 Znatno pre aneksije, u prvoj polovini 1908. godine, Tucovi pie vie lanaka o politi
kom slanju u Bosni i Hercegovini, ulicaju Austro-Ugarske politike koja progoni tek stasali radniki
pokret u Bosni i Hercegovini.

Dimilrijc Popovi "Borba za narodno ujedinjenje 1908-1914


3
Svetozar Markovi Srbija na Istoku" Beograd, reprint str. 150.
4
D. Tucovi "NiS protest", Radnike novine br. 118, 30. septembar 1908. godine.
5
Isto
6
"Rat protiv Srbije", 2.15. oktobar 1908, Radnike novine br. 119.
7
D. Tucovi "Iz borbe u borbu", "Sloboda" narodni socijaldemokratski kalendar 1909. Izdanje SSDS, Bgd, 1908.
str. 17-22.

51
U "M em orandum o politikom poloaju radnikog pokreta u Bosni i Hercegovini koji je
SSDS uputila M eunarodnom socijalistikom birou 1908. godine konstatujc se: "Sa radnikim
pokretim a u Bosni i Hercegovini postupa se danas kao s vcleizdajnikiin ne zbog loga to bi on
takav u istini m ogao biti, ve jedino i sam o zbog loga da se kod bosansko-hcrcegovakog stanov
nitva po svaku ccnu ugui buenje nacionalne svesti, koje j e posledica prom enjenih prilika",8
prepoznajem o Tucovievc stavove o austrougarskoj imperijalistikoj politici u Bosni napisane zna
tno ranije u junu iste godine: "Ulaui svoj protest mi ukazujem o proletersku solidarnost i simpatije
svesnom bosanskom radnitvu, koje pati pod pritiskom i u okovima kapitalistike Austrije u Bosni" .9
Tucovi u izvetaju Sedm om kongresu SSD S10 naglaavaju da: "nacionalno pitanje i koloni
jalna politika nisu do sada bile predm et reavanja i debatovanja na naim kongresim a, i u meuna
rodnoj socijalnoj dem okratiji, koji ih u poslednje vrem e ivo pretresa, vladaju jo jednako vrlo
velike diferencijacije u gleditim a", pie: "Nijednog trenutka naa partija nije prestala suzbijali
mililarisliko-ovinistike tendencije koje su spas naroda htcle predstaviti u stajaoj vojsci i u ralu, a sa
svoje strane isticala je pobunu i revoluciju kao jedino odbrambeno sredstvo potitenog naroda".11
Shvativi nacionalno pitanje kroz formu kolonijalnog, srpski socijaldemokrati su isticali ko
lonijalni, zavojevaki karakter aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine.
Dragia Lapcvi u studiji "Ral i srpska socijalna dem okratija, 1925. godine daju drugaiju
verziju M em orandum a naglaavajui umcsio klasnih suprotnosti nastalih usled tekog socijalnog
poloaja radnike klase, religiozni antagonizam; "Pravoslavan clemenat, koji je najmnogobrojniji
i koji se zbog zajednice veze sa slobodnim sunarodnicima u Crnoj Gori i Srbiji naziva srpskim jeste
onaj, koji je najaktivniji najvri kao borac, i u isto vrem e za kulturu najsposobniji, je r mu nco-
granizovana crkva u tom pogledu ni u koliku ne stoji na p utu".12
Dragia Lapevi slino Duanu Popoviu u diskusiji 24. septem bra 1908. godine na konfe
renciji svih partijskih i sindikalnih uprava i svili istaknutih drugova,13 govori o antirauiom slavu i
pomoi narodu Bosne i Hercegovine; "Meutim, Socijalna dem okratija mora biti prolivu rata, ako
bi naa buroazija htela ratom taj problem da reava. Osloboenje naroda se vri revolucijom; ako
bi narod u Bosni i Hercegovini podigao oslobodilaku revoluciju, dunost bi bila da tu revoluciju
oruanom rukom pomogne. Rat, pak, nije oslobodilaki i nije, to je glavno, klasni proleterski
m etod".14
Duan Popovi tada istaknuli partijski teoretiar i publicista, u diskusiji na zajednikoj scdnici
Glavne partijske uprave i kontrolne komisije, uoi sam e Aneksije 22. septem bra (5. oktobra) 1908.
godine izjanjava se protiv rata, a dan posle aneksije (24. septem bar), 7. oktobra nacionalni interes
Srbije stavlja iznad klasnih, radnikih interesa, jer: "Ovaj rat znai nacionalnu defanzivu. Ral
izmeu Srbije i Austro-Ugarske zbog ovoga pojmljiv je i prirodan, i nije onaj koji bi socijalna
dem okratija m irne savesli mogla suzbiti", uprkos nacionalno dem okratskom karakteru rala koji
zasnovan na socijalistikim principim a, ima za cilj: "izmeu ostalog, da suzbije ugled monarhizma i

Radnike novine, br. 96,14. avgusi 1908. godine.


9
D. Tucovi "Bosna" Radnike novine br. 66, Beograd, 5. jun 1908. godine.
10
Zorica Priklmajer Tomanovi "Srpska socijalna demokratija i nacionalno pitanje", Istorijski glasnik, 3-4,1956,
str. 77
11
Radnike novine, br. 53, 7. maj 1909. godine
12
Dragia Lapevi "Rat i srpska socijalna demokratija", Beograd, 1925, str. 13.
13
O suprotnostima povodom aneksije svedoi i "Zapisnik Zajednike sadnice GPU, Kontrolne komisije, SSDS
Glavnog radnikog saveza od 24. septembra 1908. godine", "Knjiga zapisnika SSDP", IRPS
14
D. Lapevi, navedeno delo, str. 10.

52
militarizma, i da podigne usled dcinokrali/.ma i narodne odbrane, lakodc da istie princip interna
cionalizma".15 Duan Popovi redaktor "Radnikih novina", objavljuje 3. novembra 1908. godine
lanak u belgijskom asopisu "Lc Pcuplc" - "Pismo iz Srbije": "Aneksiona kriza sa srpskoga
gledita". Slino laa prcovladujuem shvatanju medu srpskim socijaldemokratima o "dvema
srpskim provincijama koje je okupirala Auslro-Ugarska", odnosno narodu koji /.ivi u Bosni i Her
cegovini, Popovi jednostrano zakljuuje: "a stanovnici Bosne i Hercegovine su u velikoj veini
Srbi, istina podcijeni na dve veroispovesli, pravoslavnu i muslimansku, ali ili to ne spreava da se
oseaju kao lanovi jedne nacije", smatrajui da ovi "elementi u Bosni i Hercegovini su pravo jezgro
srpske nacije, i to se moe videti po njihovom jeziku, koji je najistiji dijalekt klasine lepole srpskog
jezika".16
Autonomija Bosne i Hercegovine kao 'demokratsko, socijalistiko ako hoete i kulturno
reenje", pretpostavlja revolucionarne metode i sredstva: "Opli oruani ustanak revoluciju u Srbiji
i Bosni i Bosni i Hercegovini, ostavljajui ivoUiim snagama (ala vitalil) srpske nacije da kau
svoju poslenju re o ovom reenju problema", jer, "srpski narod onaj iz Bosne i Hercegovine kao
i onaj iz Srbije, moe uiniti sve, revoluciju kojom e osvojili svoju potpunu nezavisnost - ali je
sigurno da mu ovu slobodu i nezavisnost nee doneti kralj Petar i njegova armija".17
U neto izmenjenoj verziji teksta za bugarski asopis "Savremenik", 25. novembra 1908.
godine, Popovi dublje objanjava stavove napisane u listu "Le Peuple": "Rat koji e vodili zvanina
Srbija bie luda avantura; i "oplc narodni ustanak", kojim e ela jedna nacija odgovoriti na pad
u ropstvo jednog velikog dela nacije, "nacionalni rat" ima vie nade da e uspeli",18 nudei dva
mogua naina za reavanje nacionalnog pitanja u Bosni i Hercegovini: "Ralje opasna iluzija kojom
se hrani zvanina Srbija; revolucija je nain za reenje, koji ima izgleda na uspeh. Rat je smrtonosan
salto mortale, sa sigurnim padom; revolucija je uspean eksperiment pred kojim e neprijatelj
zadrhtati".19
Tucovi, umesto nemonog vojnikog naoruanja, "predlae sve vee dcmokralizovanje male
Srbije, i kulturno i ekonomsko razvijanje i podizanje narodnih masa. Po njegovom miljenju, Srbija
se na taj nain imala izdii na visini i postali prilina sila za podjarmljene narodne klase kako one
u Austriji, lako i one u Turskoj", smatrao je Nikola M. Popovi, pitajui se 26 godina posle Aneksije:
"la je to to Tucovia rukovodi da zauzme ovakav stav, da bez ikakve rezerve: "stane na strani
svakog naroda kad je u pitanju njegova sloboda; je li po sredi nacionalni oseaj ili pak neko
ubedenje? Ne, njega nije rukovodio nikakav sentimenlalizam, ve naprotiv, kao i u svim drugim
prilikama ubedenje. Jer, on je pozitivno znao da je pokret za osloboenje u Bosni i Hercegovini
delo satnog naroda, da uzroci njegovi lee u promenljivim uslovima narodnog ivota, u razvitku
kapitalistike proizvodnje, u ivljem saobraaju i jaoj razmeni roba i ideja; on je znao savreno
tano daje tenja za nacionalno osloboenje neminovna pojava i posledica takvog stanja."20

15
A1PRS. Fond SDP, br. 65a, Zapisnik Glavne partijske uprave, str. 771.
16
Duan Popovi 'Sabrana dela", Beograd, 1975, str. 277.
17
Isto, str. 277.
18
D. Popovi "Sabrana dela", 1975, Beograd, str. 282.
19
Isto, str. 299, lanci: "Pisma iz Srbije. Istona kriza sa srpskoga gledita" "Le Peuple", br. 308,3.11.1908; "Srpsko
pitanje i socijalna demokralija" (lanak na bugarskom) "Savremenik", Sofija, 25.11.1908. saeti su u lanku:
"Istona kriza sa gledita srpskoga", "Socijalist", god. II, br.4,15.1.1909. str. 3-5
20
N. M. Popovi, navedeno delo, str. 220.

53
Drutveni razvoj Srbije posle 1903. godine za koji Tucovi pie uoi aneksije Bosne i Herce
govine: "naa celokupna buroazija za ovo petogodinje vrem e svoje vladavine dokum entovala je
svoju apsolutnu nesposobnost da vodi politiku, da se bori ma za kakav svoj ideal, kao Sto je ideal
nacionalne zajednice, koja nije sam o jedna islorijska kulturna potreba, nego i njena ekonomska
potreba, prethodni uslov za ptrn razvitak kapitalizm a",21 navodi srpsku socijaldem okratsku partiju,
i p e d uticajem Tucovia, neposredno posle aneksije, podri borbu naroda Bosne i Hercegovine
za svoju slobodu, ali je istovrem eno odbacila eventualni rat srpske vlade u prilog toga,22 tako da:
"antiratna politika koju je tada izradio Tucovi, polazei s klasnih i internacionalnih stavova, a u
skladu sa odlukam a Socijalistike internacionale, bila je prihvaena od rukovodstva pokreta".23
1 u vrem e najvee nacionalne euforije: "vest o aneksiji Bosne i Hercegovine izazvala je u
B eogradu veliko ogorenje. tampa je zazvonila na uzbunu; prireivani su veliki mitinzi; odrane
su neprijateljske m anifestacije protiv Austro-Ugarske. Sutradan posle proglaenja aneksije, vladin
list "Sam ouprava" trai reenje pitanja orujem , a druge novine jo ee piu",24 Tucovi ne odlazi
na sastanak buroaskih politiara, odbija da uestvuje na zajednikom mitingu svih buroaskih
partija o Bosni i H ercegovini i izradi zajednike rezolucije, jer: "est godina naa partija i nai ljudi
viu, nas ne ue ni nae zahteve ispunic - sad nas uoi rata zovu. Nae prisustvo nee izmeniti
niukoliko reenje o ratu i m ini".25 Voden klasnim karakterom srpskih socijademokrata, kao soci
jalnim pokretom jedne klase, a ne jedne nacije, on je pisao: "mi se ne smemo predati optoj struji
i njenim oseanjima, koja su, najveim deloin i antisocijalistika i antikulturna. Mi naroito, ne
smemo zaplivati u talase slepog ovinizma koji sve vie zapljuskuje mase i preli da ih zanese na
tetu ak i sam e nacionalne stvari".26
Sutina ovog ovinizma, posebno militaristiko ovinistike politike srpske buroazije, gde:
"Nota srpske vlade pokazuje nam da se patriotizam vladajue buroazije sastoji samo i jedino u
lienju i uvanju privilegija",27 razumljiva je, poto: "narod za odbranu od neprijateljskog zavo-
jevanja ima da se osloni samo na sebe. Nikakve pomoi od drave, njenih efova i njenih organa
ne moe on da iekuje. To je i logino. Narodu nee pomagati oni koji ga stalno gaze. Srpsku
naciju nee zatititi ni Petar M rkonji, ni stajaa vojska, ni uopte drava sa svojim ustanovama.
Njoj je spas jedino u Revoluciji" .28
Ali, ova revolucija, slino stavu Svetozara M arkovia o potrebi zasnivanja "unutranjih i
spoljnih sloboda", pri emu "Politika Velike Srbije ujedinjava sam o po formi umne i materijalne
snage srpskoga naroda, a u stvari sve bi te sile bile spreene i osnovane",29 za Tucovia je mogua
onda: "kad zavlada unutra, ona e tek tada moi voditi uspenu politiku za zatitu i svojih interesa
spolja".30

21
D. Tucovi, "Istinski trenutak", 25. septembar (3. oktobar) 1908. Radnike novine, 1908.
22
dr S. Dimitrijevi: 'Socijalistiki radniki pokret u Srbiji, 1870-1918, Beograd, 1982, str. 173.
23
Isto, str. 192
24
D. Popovi: "Borba za narodno ujedinjenje 1904-1914" Beograd, 193. str. 36, D. Tucovi, "Rat protiv Srbije,
Radnike novine", br. 119,1908. god.
25
AS, fond SDP, br. 65a, zapisnik GPU, sedn. od 23.9.1908, str. 761-765.
26
"Radnike novine", 25. septembar 1908. godine
27
"Radnike novine", br. 124, 27. septembar 1908. godine
28
Isto
29
"Zastava" br. 100. i 101., 15. i 19.7.1968, str. 14.
30
" R a d n i k e n o v i n e " , b r . 1 2 7 , 2 7 . s e p t e m b r a 1 908. g o d i n e .

54
3. 2. Austromarksizam i socijaldemokratska misao Srbije o nacionalnom
pitanju

Uoi aneksije Bosne i Hercegovine, socijaldemokratski pokret Srbije zaotrio je idejna nesla
ganja sa "ausiromarksislima", povodom nacionalnog pitanja naroda u dvojnoj monarhiji. Auslro-
marksisti kao teorijski, idejni, politiko organizovani izraz austrijske socijaldemokrate, ("ukupnost
drutvcno-politikc prakse, ideolokih stavova, teorijskih koncepcija Socijalistike partije Austri
je"),31zastupali su u pogledu "nacionalnog pitanja", koncepciju "kulturno-jezike autonomije", bez
sagledavanja procesa nacionalnog buenja slovenskih naroda unutar monarhije.
U nacionalnom programu Socijalistike radnike partije Austrije, donesenom na Kongresu u
Brnu 1899. kae se: "Austrija treba da se preobrazi u demokratsku vienacionalnu saveznu dravu
gdc se sva samoupravna podruja i iste jedne nacije obrazuju zajedno nacionalno jedinstven savez,
koji svoje nacionalne poslove vodi potpuno autonomno".32
Ovaj program vodio je ouvanju Austro-Ugarske kao samostalne dravno-pravne cclinc,33
bez revolucionarnog razreavanja drutvene stvarnosti, klasnih i nacionalnih protivurcnosli koji
su u monarhji posebno dole do izraaja krajem 19. i poetkom 20. veka. Karl Rener je u nauci
zastupao gledite da: "dravu u kojoj ima vie narodnosti, treba izgraditi tako da se ona ralani na
narodnosti koje je sainjavaju. Drava bi postala federacija narodnosnih zajednica (Nacionaliatcn
bundcsslaat)". Po Reneni, "na laj bi se nain odvojila narodnost od zemlje, tj. narodnosti bi teile
drugom emu, a ne stvaranju nezavisnih geografskih jedinica".3435pri emu, shvatao je: "narodnost
kao duhovnu zajednicu, koja treba da se oslobodi od geografskih tenji.
Otto Baucr kao najistaknutiji teoretiar austrijskog nacionalnog pitanja 1907. godine, izlae
svoju koncepciju u delu: "Nacionalno pitanje i socijalna demokralija". Prihvalajui Engelsovu
podelu nacija na islorijskc i ncislorijskc, pri emu, odbacuje stanovite o umiruim nacijama,
Baucrova nacija kao: "karakterna zajednica ljudi predstavlja istorijsku pojavu, karakternu zajedni
cu, koja je nastala iz zajednice sudbina sa osobenom nacionalnom apcrccpcijom".33
Tako zasnovavi naciju, Baucr pored nedostatka teritorijalnog konstiluisanja nacije u Austriji,
slino Reneni, razmatra "personalni princip", po kome se, nacija na osnovu nacionalnog katastra,
u koji se upisuju svi pripadnici jedne nacije, nezavisno od teritorijalne pripadnosti, konslituisanc
kao savez linosti, slino verskim zajednicama, predstavlja u svome istom vidu samo teoretsku
mogunost,36 videvi u Renerovom kombinovanju, klasnu bomu u vienacionalnoj Austriji, orga-
nizovanoj na principu nacionalnih, kulturnih autonomija. Baucrovo shvatanjc nacije, kao "zajednice
karaktera (characterdemeinschafl), koja je tokom istorijskog razvitka nastala iz zajednice sudbina
(schinsalgcmcinschaft). Karakterna zejcdnica ini svojstvo posebnosti pojedinih nacija, izraz i od-

31
Radoslav Ratkovi "Politika teorija auslromarksizma". Beograd, 1965, str. 81.
32
Enver Redi. "Austromarksizam u jugoslovensko pitanje" Beograd, 1977. Str. 53.
33
dr V. Stanovi "Pregled osnovnih idejnih strujanja u radnikom pokretu" II, Prosvetni pregled Bgd, 1975, str.
13. Kiro Hadivasilcv " Socijalizam i nacionalni odnosi", Bgd. 1982. str. 21. K. Rener u delu "Drava i nacija",
1899. pie: "Zalagao se za ouvanje austro-ugarske drave kao nacionalne, vezujui to za neku ideju o
"srednjoevropskoj dravi", str. 13
34
I. A. Pri. "Ideja narodnosti", Bgd, 1931, str. 19-20.
35
E. Redi-, "Ausiromarksizam i jugoslovensko pitanje, Beograd, 1987, str. 105-106.

Isto, str. 116.

55
luku njihovu, kojom sc razlikuju nacije jedna od druge i koja se objanjava posebnou isiorijc
svake nacije",3738zajedno sa slavom Kauckog, koji u studiji "M oderna nacionalnost pie: "da u
modernom kapitalistikom drutvu jezgro nacije ini proletarijat i da e njegovi interesi i pogledi
odreivati razvitak nacije u budunosti", predstavlja teorijsku osnovu za ideoloko suprotstavljanje
srpskih i austrijskih socijaldem okrata po pitanju Bosne i Hercegovine i nacionalnog pitanja naroda
u Austro-Ugarskoj.
Odnos srpskih socijaldem okrata prema aneksiji Bosne i Hercegovine pojedini autori razm a
traju u vie ravni: "kao nacionalno, aniiratno, realno, Stoje unutar m eunarodne socijalne demo-
kratijc vidno i kao stanovita",3R ali i u svctlu odluka Londonskog 1896. i tutgarlskog kongresa
Druge internacionalc, posebno prema militarizmu, nacionalnom i kolonijalnom pitanju,39 pri emu:
"Aneksija Bosne i Hercegovine predstavlja prvi korak u prodiranju Austrije na Balkan, koji je
neobino snano pogodio nacionalne interese Srbije",40 slino Kardeljevom slavu u studiji "Razvoj
slovenakog nacionalnog pitanja: "Nemaka preko Austrije gradi svoj imperijalizam preko Bosne
i Srbije prema Solunu i dalje prema Bagdadu i Indiji".41
Zanim anje srpskih socijaldemokrata za socijalistiki radniki pokret u Bosni i Hercegovini,
naroito za socijalno-ckonomski poloaj poraslo je uoi aneksije Bosne i Hercegovine.42 Dimitrijc
Tucovi u februaru 1908. godine pie lanak: "Austro-U garska na Balkanu", protiv austrijske
im perijalistike politike suprotno stavovima austrijskih scrijalisla jasno izraenim znatno kasnije u
radu Ota Baucra: "Balkanski rat i Nemaka svetska politika": Balkansko pitanje Austro-Ugarske
odreeno je sa tri motiva: prvi motiv proizilazi iz privredne politike m onarhije, drugi motiv je
nacionalna politika, a trei je odravanje "status quo" na balkanu njenim prodorom prem a Solunu".43
Upregnuta u kola spoljnopolitikih interesa Austro-Ugarske, socijalna dem okratija Austrije
ubrzo se sukobila sa srpskim socijaldemokratima. Neobjavljivanje lanka: "Austro-Ugarska na
Balkanu" u nem akom listu "V orw arts, nagoni T ucovia da u pismu Dragii Lapeviu iz Berlina
7. (20) februara, 1908. godine ukae, da je svoenje istog pitanja na "spoljanji m oment", nisku
"sve slovensku opasnost", pogreno, u vrem e kada: "Socijalistiki redovi su puni ljudi koji ovo
pitanje kapitalistikog zavojevanja reavaju prem a okolnostima praktino i zastupaju pravo zavo-
jevanje kulturnijih na nekulturnijim. Razum e sc, i mi na Balkanu dolazimo u te nekulturne koje
Austrija ima da kultivira".44
Na scdnici Glavne partijske uprave 3 (16) septem bra 1908. godine, Tucovi predlae da sc
"preko internacionalnog sekretarijata obavesli socijalistika internacionala o radu Austrije i teroru
koji ona vri nad radnicima i narodim a u Bosni i H ercegovini",45 tako da u julu: "drug Tucovi
javalja d a je gotova predstavka o Bosni i H ercegovini, M eunarodnom socijalistikom birou", i

37
Isio, str. 34
38
Kasim Suljevi: "Nacionalnost muslimana", Rijeka, 1981, str. 128-130.
39
dr M. Britovek: "Stavovi druge inlernacionale prema ratu i kolonijalnom pitanju", Beograd, 1965, str. 45,92,
93. 98,104.
40
Z. P riklm ajer - Tom anovi "Srpska s o c ija ld e m o k ra ta u aneksionoj krizi 1908. godine", Beograd, 1952.
41
Z. Kardelj: "Razvoj slovenakog nacionalnog pitanja", Beograd, 1976. 275.
42
dr S. Kesi: "Radniki pokret u jugoslovenskim zem ljama do 1914", Beograd, 1976., str. 231.
43
Oto Bauer: "Balkanski rat i nemaka svetska politika,", Beograd, 1913, str. 73.
44
D. Tucovi: "Sabrana dela", Beograd, 1980, knjiga 2, str. 54.
45
Zapisnik Glavne partijske uprave AS, Fond SDP, br. 65a, str. 669, 671.

56
trai da: "ova predstavka bude u isto vreme i predstavka drugarske partije Hrvatske".40 Posle
zajednike scdnice GPU 17 (10) jula, nakon odbijanja Vitomira Koraa da socijaldemokratska
stranka Hrvatske i Slovenije zvanino poalje predstavku Meunarodnom birou o austrougarskoj
vladavini u Bosni,47 Memorandum je preveden i sa potpisom Dimitrija Tucovia poslat 6 (19)
septembra 1908. godine.48 U memorandumu se naglaava: "Sa radnikim pokretom u Bosni i
Hercegovini postupa se danas kao sa vclcizdajnikim ne zbog loga to bi on takav u istini mogao
biti, ve jedino i samo zbog loga da se kod bosansko-hcrcegovakog stanovnitva po svaku ccnu
ugui buenje nacionalne svesti, koje je poslcdica promcnjcnili prilika, jer: "namcslo turskog
reima zavedena je najbezobzimija vojnika diktatura, jedan sistem uprave koje je po meunaro
dnom pravu doputen samo u ncprijaicljcvoj zemlji za vreme rata".49
Druga Internacionala od Londonskog kongresa 1896. godine, posvetila je Pariki 1900, Atn-
slcrdamski 1904, lutgartski 1907, posebno Kopenhagenski 1910. i Bazclski 1912. godine borbi
protiv miliratizma, kolonijalizma, porobljavanja "neislorijskih" od strane "islorijskih naroda". Na
tulgartskom kongresu 1907. godine osuuju se kolonijalni ratovi, povezivanja miliratizma i kolo
nijalizma, a na vanrednom socijalistikom kongresu u Bazelu, zahteva se svim sredstvima borba
protiv rata, a u sluaju njega, sledi borba za podizanje revolucije, i pozdravlja se: "Dranje Bal
kanski socijalista koji su herojskom odvanou postavili zalucv za demokratskom federacijom;
zahteva da austrijski socijaldemokrati spree porobljavanje Srbije od strane dvojne monarhije,
priznaje se Albanskom narodu pravo na autonomiju, kao i jugoslovcnskim narodima u okviru Auslro
Ugarske pravo na demokratsku autonomiju".50
Reenje nacionalnog pitanja srpski socijaldemokrati nisu videli u jaanju stalne vojske i ralu,
nego u otporu i revoluciji kao jedinim odbrambenim sredstvima naroda".51 Austrijski socijalisti
neminovno su naglaavali: "dodue osuivali aneksiju izjavljujui i da ona nema ni pravnih ni
moralnih opravdanja (Kramer, Akatula), dok su drugi upozoravali na opasne poslcdicc takve "ak-
livislikc" politike (Pitani, Nemcc), podnose interpelacije u Parlamentu u kojima zahtevaju od vlade
da pred skuptinom podnese iscrpan izvetaj o meunarodnom poloaju i da javnom izjavom pot-
krepi svoje miroljubive tenje".52
Na sedmom kongresu SSDS, u izvetaju uprave o radu od 15. aprila 1908. godine do 17. maja
1909. godine istie se: "I na ovom mestu potrebno je naroito istai, daje meunarodna demokralija
jedini principijelni protivnik kapitalistike kolonijalne politike, i d aje zavojevaka politika Austro
Ugarske nala jednog naelnog protivnika u bratskim socijaldemokratskim partijama. (To dranje
nema veze sa sporadinim disonancama pojedinaca, koji su samo dokaz koliko su ova pitanja teka
i ozbiljna)", Stoje od znaaja imajui u vidu prepisku Tucovia sa Karlom Kauckim poetkom 1909.
godine, i ranija istupanja socijaldemokratskih poslanika u Skuptini, i prisustvo na samom kongresu
istaknutih austrijskih socijaldemokrata: Rcnera, A. Nerneca, Etbin Kristana.467895012

46
Zapisnik GPU. br. 65a, sir. 6%.
47
Ilo, sir. 706,709.
48
S. Dimitrijevi. "Uee Balkanskih socijalista u Drugoj internacionali". "Prilozi za istoriju socijalizma", III.
Beograd, 1966, str. 26, 27.
49
Radnike novine, br. 96,14. avgust 1908. godine.
50
M. Britovek, navedeno delo str. 60. Preciznije videli u: "Kongresi druge inlernacionalc". Rad. Beograd, 1956..
I knjiga str. 121.307,479.
51
M. Britovek, navedeno delo. str. 96.
52
Isto, str. 98.

57
Tucovi krajem 1908. godine u pismu Kauckom pie: "Odvaio sam se da vam poaljem ovaj
lanak o dogaajim a 11a Balkanu. Ubeden sam da e te Vi bili njegov najbolji procenjiva. Ako bi
on bio vredan za "Die Ncuc Z eit", to bi bilo vrlo vano za srpsku Socijaldcmokratiju" ,53 a poetkom
1909. godine, poto jo nije dobio odgovor od Kauckog,: "piem Vam u nadi da em o preko "Die
Ncue Zcil" moi da izloimo nae poglede inostranim drugovim a. Dalje, imam u vidu, ukoliko bi
moji radovi bili prihvaeni od "Die Ncuc Z eit - a da obradim jo nekoliko tema, npr: Rezultati
austrijske kulturne misije u Bosni i Hercegovini, Poloaj Srbije u balkanskim prilikam a i uzajamnim
odnosima balkanskih drava".54
Pokuavajui posle objavljivanja M em orandum a da objasni Kauckom stav srpskih socijalde
m okrata protiv kolonijalne politike A ustro-U garske na Balkanu, i suprotna shvatanja austromar-
ksista, Tucovi pie: "Okupacija Bosne i Hercegovine je glavni uzrok nae privredne zaostalosti,
a aneksija pogrebna zvona samo nacionalnog osloboenja srpske nacije, ve i privrednog razvitka
i politike nezavisnosti sam e S rbije",55 sm atrajui u vrem c najee krize: "nai inostrani drugovi
treba da imaju manje razum evanja za velake kom binacije diplomalije, a vie odlunosti u borbi
protiv kapitalistike osvajake politike njihovih zem alja".560 istupanju delegata austrijske socijal
dem okratske partije pisale su i radnike novine 1909. godine.
Sm atrajui da je K. Rener, "dao jednu genijalnu praktinu soluciju zam renog austrijskog
problem a nacionalnosti", "Radnike novine", u sledeem broju od28. V. 1909. godine 0 njegovom
govoru na kongresu izvetavaju: "Mi hoemo da se u Austriji da svakom narodu sloboda, da naa
drava bude zajednica slobodnih naroda", a slobodu balkanskim narodim a, nacionalnu slobodu,
"dae vam zajednika internacionalna socijalistika borba koja e stvoriti evropsku zajednicu slo
bodnih i srenih nacija."57
Slino partijskom stavu: "I mi socijaldem okrati, pridruujem o svoj najenerginiji protest pro
tiv njega i traimo da sam narod u Bosni i Hercegovini putem plebiscita rei o daljoj sudbini svojoj
i svoje otadbine. Niko drugi nem a nikakva prava da mu se nezvan nam ee za tutore. Mi smo protiv
aneksije Bosne i H ercegovine, kao to bismo bili i protiv aneksije svakog drugog naroda, je r je ona
akt nasilja, akt zarobljavanja",58 TriaK aclcrovi u Narodnoj skuptini 21. decem bra 1908. godine,
govorio je: "Vlada je bila duna da zaliteva narodni plebiscit, a principi koji srpski narod ima da
istakne jeste: svaki narod ima pravo na potpuno sam ooprcdcljenje i u svom e spoljnjem i u svome
unutranjem ivotu. Socijalistiki internacionalizam ne znai, dakle, odricanje narodnosti, nego
slobodu i jednakost narodnosti, unitenje nacionalne mrnje i zavojevakih i imperijalistikih pro-
hteva".59

53
D. Tucovi: "Sabrana dela", Beograd. 1972. knj. 2, sir. 331.
54
Isto, str. 344-345.
55
Isto, str. 374.
56
Isto, str. 376.
57
Radnike novine, 26. 5.1909. godine.
58
"Radnike novine", br. 116. 26. septembar 1908.
59
"Stenografske beleke", knjiga I-XVII, redovan sastanak Narodne skuptine odrane 21. decembra 1908. godine,
Beograd, 1909, str. 326-327.

58
IV PRVA BALKANSKA SOCIJALDEMOKRATSKA
KONFERENCIJA 1910. GODINE I IDEJA
BALKANSKE FEDERACIJE

4. 1. V eze i o d n o s i s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a r tija ju ln o s lo v e n s k ih z e m a lja

Osnivanjem socijaldemokratskih partija u vie junoslovenskih zemalja krajem 19. i poetkom


20. veka,1stvoreni su uslovi za politiko delovanje novoformiranih radnikih pokreta u vie zemalja
pod turskom i austro-ugarskom vladavinom. Radniki socijalistiki pokret u Srbiji sa formiranom
SSDP, naroito posle aneksije Bosne i Hercegovine preduzimao je vie akcija na zbliavanju soci
jaldemokratskih partija u junoslovenskim zemljama. Pored uzajamne pomoi u osnivanju radni
kog pokreta, parlamentarnim akcijama, izborima, antiratnim pokretima, ve 1902. godine, srpski
i hrvatski socijalisti saraduju u borbi protiv ovinizma u tzv. "antisrpskim demonstracijama" od 30.
avgusta do 3. septembra povodom pretampavanja lanka: "Srbi i Hrvati", u srpskom listu "Srbo-
bran", to dovodi do demonstracija i antisrpskog raspoloenja u Zagrebu.
Reagujui na lanak "Dokle tako",2 u listu "Sloboda", (17. 5. rujan 1902) Radovan Dragovi
u Radnikim novinama pie: "Zavada izmeu Srba i Hrvata, jednoga naroda sa dva imena i dve
vere, skroz je vetaka, i nju su stvorili i nai i njihovi popovi koji na taj nain lake striu svoja
stada, politiari od zanata koji eksploatiu glupost zanesenih ljudi. Srpski i hrvatski seljak nemaju
radi ega da se svaaju; oni su podjednako pritisnuti, bespravni i gladni, beda je njihova ista, pa su
i neprijatelji njihovi isti", istiui: "ne, narod hrvatski, poteni seljak i eksploatisani radnik, nije i
ne moe da bude odgovoran za ovinistike ludosti, patriotski kretenizam i versku zaslcpljenost
svojih advokata i popova".3Dve godine kasnije, u pozdravnom govoru na zboru socijaldemokratske
stranke Hrvatske i Slovenije, u Osijeku decembra 1906. godine, Tucovi u ime srpskih socijalde
mokrata izjavljuje, da jednaki poloaj, isti neprijatelji, zajednike veze, dodiri, jednak jezik, upuuje
na saradnju: "U tom pogledu za nas socijalne demokrate ne postoji nikakva nacionalna razlika; hr-

Stojan Kesi, "Radniki pokreti u jugoslovenskim zemljama do 1914", Beograd, 1976. 'Poslednja decenija XIX
veka - prclomna za radnike pokrete u jugoslovenskim zemljama", str. 51.

"Sloboda", 17. 5. rujan 1902, "Dokle tako?"


3
" R a d n i k e n o v in e " , b r. 35, 31. a v g u s t 1902. g o d in e .

59
vatski radnik i srpski radnik kae jedan drugom : mi smo jedno, mi jedno hoem o bili. (Glasovi:
Tako je! ivio!). Neka se i dalje ovinisti hrvatski i srpski svaaju i ire - mi na suprot njima rei
emo: hrvatski i srpski radnici socijaldem okrati nee se nikada svaati, ve e bili braa i drugovi".4
Na konferenciji jugoslovcnskih socijalistikih pouzdanika 17. (30) m arta 1904. godine, povo
dom proslave desctogodinjice socijalistikog lista "Sloboda", usvojena je rezolucija u kojoj se
naglaava potreba za tenjim vezam a izmeu jugoslovenskili socijalistikih radnikih organizaci
ja" ,5 a u telegram u upuenom u ime beogradskih radnika i redakcije Radnikih novina pie: "Srpski
radnici sa svojim hrvatskim drugovim a borit e se ram e uz rame s internacionalnom socijalnom
dem okratizacijom za ostvarenje uzvienih ciljeva socijalizma. iveli hrvatski radnici! ivco inter
nacionalni socijalizam ".6
Zanim anje srpskih socijaldem okrata za nacionalno pitanjem, posebno za politika zbivanja u
porobljenim zem ljam a, dolazi do izraaja po zavretku prvog kongresa SSDS, u trenutku kada je
T urska uguila m akedonski ustanak. Na zbora graana u Beogradu, 24. avgusta 1903. godine,
srpski socijalisti su doneli rezoluciju o M akedoniji kojom osuuju pasivno dranje Srbije i Bugarske
povodom guenja ustanka: 2) Zbor nalazi d a j e narodim a u Turskoj carevini spas u revoluciji, a
tako isto da je gerilski rat, koji se danas tamo vodi, jedini mogui nain borbe, poto su Srbija ili
Bugarska ili nem one da zvaninim ratom pom ognu stvar osloboenja i neiskrene u svojim name-
rama. 3) Zbor nalazi d a j e pravilno reenje ovog pitanja autonomija Stare Srbije i M akedonije, u
vezi sa konfederacijom balkanskih drava".7
U lanku pod nazivom: "Jedan znaajni zbor", objanjavaju se dva gledita o ilindenskom
ustanku: "Uglavnom postoje i m ogua su dva gledita na te dogaaje: gledita zvaninili patriota
koje je u naem listu dostojno ocenjeno, i gledite koje mi zastupam o. Ili suverenitet sultanom, ili
revolucija i autonomija M akedonije. Sredina izmeu dva gledita je samo konfuzija, a te zlatne
sredine dri se i veina graanskih nezadovoljnika".
Jo u febraara 1904. godine, "Radnike novine", istiu: "U optem meteu koji je nastupio
usled zapleta na Dalekom Istoku, Austro-Ugarska, rukovodei se interesim a svoje bogate buro
azije, sprem a se vrlo energino na dalje prodiranje. Sada joj je cilj Solun, najvanije trgovako
mesto naeg poluostrva", je r,: "I u sluaju da Austro-Ugarska ostavi nas na m ira i napadne Tursku
radi osvajanja Stare Srbije i M akedonije, za nas bi to bila objava rata, ali, i ne sam o za nas nego i
za Bugarsku osvajanje Stare Srbije i M akedonije bilo bi fatalno i skoro nem inovno upropastilo bi
sam ostalnost obeju balkanskih drava".8 Polazei od stava d a je pravilno reenje problem a M ake
donije, - autonomija Stare Srbije i M akedonije u vezi sa konfederacijom balkanskih drava, i "da
je narodim a u Turskoj spas sam o u revoluciji", srpski i bugarski studenti socijaldemokrati u Rezo
luciji, 24. febraara (8. marta) 1904. istiu d a je "za konano reenje dananjeg stanja u Makedoniji
potrebno, da politika sloboda u M akedoniji bude izvojevana od proleterske mase makedonskog
stanovnitva bez razlike vere i narodnosti", pri em u je , nuan "korenit preobraaj drutva, kojim
e sredstva za proizvodnju prei u drutvenu svojinu, i ega radi je politika sloboda samo sred
stvo."9

4
D. Tucovi: "Sabrana dela, Beograd, 1975, str. 469.
5
"Sloboda", 4. 4.1902. godine
6
"Sloboda", Zagreb, br. 7,4. april 1902,1 i II izdanje, "Velika radnika sveanost".
7
"Radnike novine", br. 45, Beograd, 26. avgust 1903. god.
8
"Radnike novine, br. 17, 2. mart 1904. godine.
9
Isto.

60
Izvojevana samostalnost borbom makedonskog revolucionarnog proletarijata, politika slo
boda u Makedoniji pretpostavlja sjedinjenje balkanskog prolctcrijata: "ne samo za jednu balkansku
konfederaciju, no i za konfederaciju sviju naroda na Zcmljinoj kugli".
Posle aneksije Bosne i Hercegovine, posebno rezolucije Sedmog kongresa SSDS o kolonijal
nom i nacionalnom pitanju, ideja balkanske konfederacije dobijala je elemente zajednike politi-
ko-pravnccclinc, nastale kao rezultat realnih politikih odnosa i potreba, - "revolucionarnog vrenja"
naroda i narodnosti na Balkanu", ali i irih idejno-polilikili razlika unutar same Druge inlcrnaci-
onalc, posebno u odnosima srpskih i austrijskih socijaldemokrata.
Kao jedan od vidova otpora sve izrazilijem pritisku Austro-Ugarske na Balkanu, bilo je i sve
snanije povezivanje srpskog socijaldemokratskog pokreta sa pokretima u junoslovcnskim zem
ljama u sastavu austrougarske imperije.10
Vidljivo je to, naroito u istupanju Tucoviana Manifcstacionom zboru socijalistike interna-
cionale u Ljubljani 8. (21) novembra 1909. godine, kada smatrajui da: "misao jugoslovenskc
Konferencije je blia austrijskim Jugoslovcnima negoli Srbima iz Kraljevine",11 naglaava u lanku
"Jugoslovenstvo u Auslro Ugarskoj", potrebu za kulturnim i nacionalnim jedinstvom, radi stvaranja
nacionalno autonomne zajednice u demokratskoj konfederaciji naroda".12
"Radnike novine", novembra 1909. godine, objavljuju tekst Rezolucije, a u sledeem broju
i opti osvrt na konferenciju. Prema pisanju Radnikih novina, konferencija je posebno znaajna
zato Sto je istakla potrebu politike borbe za stvaranje nacionalne autonomne zajednice, "kao slo
bodne cclinc u potpuno demokratskoj konfederaciji naroda", a ispunjenje ovoga: "ini konkrcuui
sadrinu borbe svih politikih snaga prvenstveno socijalne demokratije, koja tei kulturnom i naci
onalnom jedinstvu jugoslovenslva".13
U Rezoluciji (Tivolskoj), pored zauzimanja za potpuno nacionalno osloboenje, autonomiju,
zabeleeno je: "Jugosloveni Austro Ugarske smatraju za svoj konani cilj narodnopolilikih svojih
tenja: potpuno nacionalno ujedinjenje sviju Jugoslovena bez obzira na razliitost imena, vjere,
naina pravopisanja i dijalekta, odnosno jezika", jer kao pripadnici: "dijelovi jednog velikog jedin
stvenog naroda leimo da se konstituiramo kao jedinstveni narod bez obzira na sve umjetno nai
njene dravno pravne i politike ograde, imajui elju za zajednikim nacionalno autonomnim
ivotom kao slobodna cclina unutar potpunoma demokratske konfederacije naroda".14 Slino kon
cepcijama ausiromarksisla, konferencija socijalista-jugoslovena u Ljubljani 1909. godine, zajedni
tvo interesa za sve narode u dvojnoj monarhiji vidi u preobraaju: "da unutar jedinstvenoga
gospodarskoga podruja, a bez obzira na historijske granice, bude svakom narodu garantovano
jedinstvo, samostalnost i samovlada u svim narodno-kulturnim pitanjima".15

10
Duan Luka: "Srpska socijalna demokracija i nacionalno pitanje", Beograd, 1970. str. 13, Nauni skup: "Razvoj
socijalistike misli u Srbiji do 1914".
11
D. Tucovi: "Sabrana dela", Beograd, 1980. str. 46.
12
"Radnike novine", hr. 137,19. novembar 1909. godine.
13
Enver Redi: Stanovite srpske socijaldemokratske partije prema balkanskom i jugoslovcnskoin pitanju".
"Tokovi revolucije". 1974, 75. str. 212.
14
"Istorijski arhiv KPJ", tom VI, str. 255-256:
15
"Nacionalno pitanje u djelima klasika marksizma i u dokumentima i praksi KPJ/SKJ", Zagreb, 1978. str. 173

61
4. 2. Prva Balkanska socijaldemokratska konferencija 1910. godine, i
nacionalno pitanje

Prividna nczaintercsovanost srpskih socijaldem okrata za rad jugoslovenske socijalistike kon


ferencije u Ljubljani 1909. godine, koja je istakla potrebu politike borbe za stvaranje jedne naci
onalne autonom ne zajednice, kao slobodne celine u potpuno demokratskoj konfederaciji naroda,16
navodi pojedine autore na zakljuak, da: "teite i osnovnu sadrinu borbe koju je ona vodila u
oblasti nacionalne politike, nije inilo jugoslovcnsko pitanje i da, prem a tome, pitanje jugoslovcn-
skog ujedinjenja uzeto sam o za sebe, nije imalo za nju prim arni znaaj",17 pored Tucovievog stava
da se: "kulturno i nacionalno jedinstvo moe podii samo na podlozi slobodnog zajednikog priv
rednog i politikog ivota", gde, "put kulturnom i nacionalnom jedinstvu Jugoslovena vodi kroz
politiku borbu za slobodan, nezavisan privredni i politiki ivot, za pravo naroda da svoje meu
sobne odnose urede slobodno prem a svojim potrebam a".18
Priprem e za odravanje Prve balkanske socijaldem okratske konferencije trajale su dugo, jo
od Sedm og kongresa D nige intem acionale u tutgartu 1907. godine, kada su se predstavnici bal
kanskih partija sporazum eli da odre socijalistiku konferenciju posveenu zajednikim problem i
ma svojih zem alja".191 na kasnijim skupovima socijaldem okrata isticano je da: "dogovorno rea-
vanje i zajedniko bratskih partija poslali su neodlona i velika potreba politike borbe prolctcrijata
na Balkanu. Oni nisu diplomatski luksuz, ve klasni interes".20
Razotkrivajui buroasku koncepciju nacionalnog osloboenja i ujedinjenja, ("ideja nacional
nog jedinstva je popularna parola, pod kojom buroazija vodi politiku svojih klasnih interesa"),
slavom: "prvi put se nacionalna politika, koja je ranije bila stvar diplomatije, dinastije i omladine,
poinje naslanjati na ire m ase koje u njoj, s pravom ili bez prava - to zavisi od njihovoga socijalnog
poloaja - poinju gledati reenje pitanja svojih interesa, tenji i nedaa", Tucovi u lanku: "Kako
se dolo do prve konferencije", 1910. godine,21 pie, da se nacionalno pitanje koje se neodoljivo
nam ee partiji proletarijata, socijalnoj demokratiji: "za slobodne balkanske dravice ono nam se
javlja kao pitanje militarizm a, poreskoga sistema, kulturnoga rada ild., obuhvata za narode koji su
pod turskom upravom , pitanje punijc slobode kretanja, vee autonomije, uslova za privredni razvi
tak, kulturni rad, kolu, jezik".
Dva dana pre poetka Konferencije 23. decem bra 1909. godine, Tucovi u "radnikim novi
nam a", objavljuje lanak: "Balkanska konferencija": "Konferencija balkanskih socijalista, koja e
se sad o Boiu odrati u Beogradu, oznaava jedan veliki korak u tome pravcu, mnogo vaniji od
toliko do sada injenih. Iz dva razloga:... N asuprot nedozreloj galami ovinista i panslavista, mi
uzrok nesream a na Balkanu ne gledamo u tenji jedne rase da uniti drugu, u juriu gennanstva
na slovenstvo. Ne, mi uzrok zlu gledamo u kolonijalnoj politici koju sve evropske drave - kako
germ anske tako i rom anske, tako i slovenske; kako Nemaka, tako Francuska, tako ifcusija - vode
prem a slabijim dravam a i narodim a, pa i prem a nam a na Balkanu".22

16
D. Tucovi: "Radnike novine", br. 137, Beograd, 19. novembar 1909. godine.
17
E. Rcdi, navedeno delo, str. 273
18
"Radnike novine" br. 137,19. novembar 1909. lanak "Jugoslovenstvo u Austro Ugarskoj"
19
V. Strugar: Socijaldemokralija o nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda". Beograd, 1956, str. 187
20
Rukopis D. Tucovia. AS, Zbirka D.T. br. 339.
21
D. Tucovi, "Izabrani spisi", knj. 2. str. 52, Beograd, 1957.
22
" R a d n i k e n o v i n e " , b r . 151, 2 3 . d e c e m b a r 1 909.

62
U rcfcralu na Prvoj balkanskoj socijaldemokratskoj konferenciji, 25-27 (7-9 januara) decem
bra 1909. godine, /a Tucovia, slino stavovima Duana Popovia, centralna taka balkanskog
problema jeste: 'kolonijalni poloaj u koji je evropski kapitalizam uvukao Balkan i zemlje i narode
na jugoistoku Evrope. Sva je razlika to su jedne osvojene a druge neosvojene kolonije", a savez,
- zajednica slobodnih balkanskih naroda: "Grupisanjc i uzajamnost zemalja i naroda na Balkanu
jedini je put koji vodi privrednom, nacionalnom i politikom osloboenju".232425
Na socijaldemokratskoj Balkanskoj konferenciji sa dnevnim redom: "Balkansko pitanje i so
cijalna dcmokralija", zatim, "stvaranje redovnih veza izmeu radnikih pokreta ovih zemalja,24
Tucovi diskulujc sa predstavnicima hrvatskih i slovenakih socijaldemokrata, posebno J. Dcmc-
troviein, koji smatra, slino stavovima Jugoslovcnske socijalistike konferencije iz 1909. godine,
da u rezoluciji treba formulisali program socijalne demokralije koji bi se zasnovao na slavu da su
Jugoslovcni jedan narod balkansko pitanje se ne moe odvojiti od jugoslovcnskog, rezolucija treba
da obuhvati potrebe i zalitevc svih Jugoslovena, kako austrijskih tako i balkanskih",25 naglaava da
su u kolonijalnom ropstvu i Jugoslovcni u Austro-Ugarskoj i narodi na Balkanu iako te oblasti dobiju
mogunosti za samostalan privredni razvoj, onda je lime udaren temelj nacionalnom jedinstvu,
politikoj zajednici i kulturnom saglasju.
Teak privredni poloaj balkanskih drava pritisnutih kolonijalnom politikom razvijenije dvoj
ne monarhije, ali i politikim osloboenjem naroda pod ludim ropstvom, navodi Tucovia na stav:
"Pitanje nacionalnosti je drugostepeno, a pitanje privrednog opstanka uzrono svemu, prvostepe
no".26 U odluci Prve balkanske socijaldemokratske konferencije se istie: da su pokreti i borba
naroda na jugoistoku Evrope i Balkana, koji imaju kulturnih pogodaba za razvijanje, izraz neodo
ljive tenje za privrednim i politikim osloboenjem", i njihovo ostvarenje se moe postii jedino:
"zbiranjem privrednih snaga u cclinu, uklanjanjem vetaki postavljenih granica, omoguivanjem
pune uzajamnosti i zajednice u ivotu i odbrani od zajednike opasnosti".27
Ovako zamiljena zajednica naroda na jugoistoku Evrope, ne moe se ostvariti militaristikim
tenjama balkanskih monarhija, ve klasnom borbom proleterijata, koji snai "otpornu mo naroda
prema zavojevakoj politici evropskog kapitalizma".28 Zbog toga, Konferencija stavlja u dunost
socijalnoj demokratiji da: "najenerginije suzbija svaki antagonizam medu narodima na jugoistoku
Evrope i radi na njihovom zblienju, a da svesrdno potpomae sve tenje za punom demokratskom
samoupravom i nezavisnou naroda koje su prvi uslov da se pitanje ivota ovih naroda otme iz
ruke njihovih stranih i domaih reakcionarnih gospodara i uravni put za grupisanjc koje moderni
privredni razvitak iziskuje kao jedinu garanciju privredne i politike samostalnosti".29
Duan Popovi, neposredno posle zavretka Prve balkanske socijaldemokratske konferencije,
pie u "Borbi", lanak "Prvi korak". Ideju balkanske federacije, Popovi sagledava kroz odnos
patriotizma i internacionalizma; patriotizmu buroazije suprotstavlja "patriotizam ivog drutva":
"On je u ovome: sredinu, drutvo, narod u kome se nalazimo, u kome se kreemo, u kome moramo
razvijali gotovo svu svoju akciju, iji smo sastavni deo uiniti sreom i izdii na visok stupanj bla-

23
"Radnike novine", br. I, 2. januar 1910. godine.
24
"Pismo D. Tucovia upueno iz Beograda 15. (28) decembra 1909. Karlu Kauckom u Berlin", D. Tucovi
"Sabrana dela". Beograd, 1980. str. 81.
25
Istorijski arhiv KPJ, VI, Beograd. 1951.
26
Radnike novine, br. 2,5. januar 1909.
27
Radnike novine, br. 152, 29. decembar 1903.
28
Isto,
29
"Prvi korak", "Borba", knj. I, str. 41, br. 2 od 16.1.1910.

63
gostanja i civilizacije". A to se po shvatanju Popovia moe poslii jedino, "internacionalnom
borbom socijalistikoga proleterijata protiv kapitalistikih privilegija i odnosa proizvodnje. NaS
patriotizam - to je socijalizam ".30
Slino referatu " 0 kolonijalnoj politici i nacionalnom pitanju" podnesenom na Sedmom kon
gresu SSDS, Popovi grupisanje balkanskih naroda u "jednu malu internacionalu", radi "rcalizo-
vanja balkanske konfederacije", objanjava "specijalnim" poloajem zemalja i drava: "Mi nismo
izloeni samo kapitalistikoj eksploataciji u zemlji kao masa; mi smo jo i kao narod, cclina, izloeni
kolonijalnoj eksploataciji stranog kapitala. A kao god to velika proleterska internacionala ve sada
predstavlja model buduega drutva harmonije i jednakosti, tako je i ova naa mala balkanska
internacionala jedan ivi dokaz mogunosti balkanske konfederacije, u kojoj je jedini spas svima
balkancim a bez razlike".31
Kasniji razvoj m edunarodno-politikih odnosa na Balkanu, posebno u doba balkanskih ratova
1912. utie 11a Popovia u sagledavanju uloge i znaaja velikih sila na zbivanja m edu balkanskim
dravam a. Ideja balkanske federacije dobija daleko ire znaenje, postaje ne samo stvar balkanskih
naroda, ve i im perijalistikih interesa susednih drava, koje naroito dolaze do izraaja stvaranjem
nezavisne drave albanskog naroda i problem om M akedonije u drugom balkanskom ratu.
Dragia Lapevi pie 0 Balkanskoj socijaldemokratskoj konferenciji, istiui da: "dosledna
svom e antiramom shvatanju i zajednici balkanskih naroda, Srpska Socijalna dem okratija je svakom
prilikom , kad god joj se za to pruila prilika, isticala svoje dranje protivu rata i pledirala za
ostvarenje balkanske federacije, koja bi bila najsigurnije sredstvo da se izbegnu ratovi na Balkanu
i da se dode do nacionalnog ujedinjenja balkanskih naroda i do njihovog ekonom skog i kulturnog
napretka".32
Uporedna analiza teorijsko-politikih shvatanja Lapevia i Popovia 0 balkanskoj federaciji
ukazuje na nekoliko elemenata:
- radovi D uana Popovia tada istaknutog teoretiara partije, predstavljaju33 analizu nacional
nih odnosa naroda na Balkanu, kroz koju se provlai ideja balkanske federacije kao nem inovnost
drulvcno-istorijskog razvoja samih balkanskih naroda, pri emu, njegovo zanimanje za kolonijalno
pitanje dobija jedno dublje znaenje u smislu zahteva izreenog na VIII kongresu Srpske socijalde
m okratske stranke: "za razliku od buroaske politike, koja je jedan sistem nasilja ili lai, politika
socijalne dem okratije jeste nauka prim enjena na drutvenu praksu ili, jo tanije, nauno formuli-
sanje drutvene prakse";34
- sm atrajui da je Aneksiona kriza imala jedan jedini povoljan rezultat za balkanske narode:
"ona im je otvorila oi za opasnost pred kojom se nalaze, i ideju balkanskog saveza uinila jednim
neodoljivim praktinim zalitevom, sa ijim se ostvarenjem ne srne vie oklevati", Popovi, suprotno
graanskoj koncepciji balkanskog saveza, razvija socijalistiku, koja zasnovana na shvatanju da;
"bez pune dem okratije u svima balkanskim zemljama nem a saveza m edu balkanskim narodim a",
slino Svetozaru M arkoviu, zakljuuje: "I tako zahtev za punom dem okratijom unutra u zem lji -

30
"Borba", knj. I. 2.16. januar 1910. sir. 41-45.
31
Isto kao pod 30: Radnike novine br. 153, decembra 1909. godine, izvetavaju: "da konferenciji prisustvuju
delegati iz: Srbije, Bugarske, Makedonije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne
Gore, Rumunije, ukupno 32 delegata.
32
Dragia lapevi "Ral i srpska socijalna demokratija, Beograd, 1925. str. 26.
33
"Istona kriza sa gledita srpskog", "La Peuple", br. 308, 3.11. 1908. "Srpsko pitanje i socijalna demokratija",
"Savremenik", Sofija, god. I, 25. 11. 1908, "Germanski socijalisti i srpsko pitanje", Radnike novine br. 12-15,
1909,"Rat i mir", radnike novine 1909, Beograd, "Savez slobodnih balkanskih naroda", "Sloboda", 1910, Beograd,
"Oko Makedonije", "Glas slobode", br. 10-12,1918, "Makedonsko pitanje", "The New Europe", Vol. VI, N. 76,28.
3.1918.
34
" R a d n i k e n o v in e " , b r. 7 6 ,2 6 .6 .1 9 1 0 . g o d in e .

64
zahtcv iji jc najenerginiji zastupnik socijalna dcmokralija - postaje i prvi nslov za voenje uspene
spoljne politike, za rad na ostvarenju Balkanske konfederacije, koja nam jedino moe zagarantovati
samostalnost, opstanak";33
- radovi Dragic Lapevia, uglavnom nastali kao rezultat praktine politike anga/.ovanosli
u radu partije i borbi u Narodnoj skuptini, u sutini, odraavaju pojavne oblike politikih procesa
i odnosa, bez dublje analize drutvenih prolivurenosti unutar srbijanskog drutva. Lapevievo
shvalanjc nacionalnih naroda na Balkanu esto teorijski ne dosee ni programske okvire partije
kojoj jc pripadao.
Znaaj Prve balkanske socijaldemokratske konferencije, odrane u Beogradu 1910. godine,
je u lome, to posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, predstavlja drugi veliki dogadaj u
istoriji partije vezan za nacionalnu problematiku. Gmpisanjc balkanskih naroda, nasuprot prestiu
jedne dravice nad drugom, socijalnom demokratijom koja je za srpske socijaldemokrate, "uosta
lom", i jedina forma kroz koju vodi put zblienja balkanskih naroda", nuno obuhvata sve balkanske
narode i dravice", jer: "najposlc, ako zainteresovani narodi i dravice ne budu bili u stanju da
pripreme i izvre ove promene koje moderni uslovi ivota i opstanka iziskuju, one e im bili
nametnule kao rezultat borbi i pritisaka sila spolja i iznutra".3536
U lanku namenjenom inostranslvu, Tucovi februara 1910. godine pie: "pod uticajcm ev
ropskog kapitalizma balkansko pitanje dobilo je novu sadrinu, a nain njegovog reenja koji su
nekad predlagali samo najdalekovidniji politiari, postao je neminovnost", tako d aje pod ovim
uticajcm balkansko pitanje poslalo "nacionalno pitanje", i sa "zelenog stola diplomata i dinastija
baeno na vrsto tle nacionalnih borbi i pokreta". Zasnovavi ovu borbu nacionalnih pokreta na
"zbiranjeprivrednih snaga, ukidanje vetaki postavljenih granica, omoguivanjem pune uzajam
nosti i zajednice u ivotu i odbrani od zajednike opasnosti", Tucovi, realizaciju njihovih ciljeva,
vidi u ostvarenju tenje za: "punom demokratskom samoupravom naroda i nezavisnou nacije,
koje su prvi uslov da se pitanje ivota ovih naroda otme iz ruku njihovih stranih i domaih reakci
onara gospodara i upravni put za grupisanje koje moderni privredni razvitak iziskuje kao jedinu
garanciju privredne i politike samostalnosti".37
Ocenjujui Prvu balkansku socijaldemokratsku konferenciju, Tucovi uoi osmog kongresaS-
SDS pie: "odluka Prve Balkanske socijaldemokratske konferencije jeste ne samo prva re jednoga
nacionalnoga programa socijalne demokratije na Balkanu, ve i jedan akt pri kome se balkansko
pitanje prvi put posmatra u njegovoj uzronoj vezi sa privrednim, nacionalnim i internacionalnim
odnosima, i nasuprot bespomonim fazama bolesnoga patriotizma, istie jedno trezveno, realno i
obrazloeno reenje".38 U izvetaju Glavne partijske uprave Osmom kongresu SSDS juna 1910.
godine u Beogradu rad partije na balkanskom pitanju occnjuje u smislu da su odluke Prve socija
listike konferencije, jedini put kojim se balkanski narodi mogu osloboditi kolonijalne politike i
pritiska evropskog kapitalizma, jer vode zajednikoj akciji bratskih socijaldemokratskih partija, za
"savez slobodnih balkanskih naroda i protiv separatistiko-militarislike politike buroazije i dinas
tije".39
Srpski socijaldemokrati u radovima koji govore o nacionalnoj problematici, esto koriste
kategorije; "federalizam i konfedcralizam". Pojam "konfederacija", najvie se pominje u poetnim
fazama razreenja istonog, u stvari, balkanskog pitanja, kada se predvia ulazak i Turske, kao

35
D. Popovi "Savez balkanskih naroda". "Sloboda", Narodni socijaldemokratski kalendar za 1911: Beograd, 30.
oktobra 1910, str. 27-28
36
D. Tucovi "Borba" knj. 1,1. januar 1910, str. 2-4
37
Dimitrijc Tucovi "Sabrana dela", Beograd, 1980, tom III, str. 158-161
38
Dimitrijc Tucovi "Partijski kongres" "Borba" knj. I, br. U, 1. jun 1910, str. 406-417
39
" R a d n i k e n o v in e " , b r. 6 6 ,2 . j u n 1910. g o d in e . " Is t o ri js k i a r h iv K P J " , I I I , B e o g r a d , s tr . 142-150;

65
federalne jedinice, dok lerinin "federalizam ", dobiju vie politiko-pravnc karakicrislikc, naroito
posle m ladolnrske revolucije i naslupajuili Balkanskih ratova.
Tucovi kao najpoznatiji srpski socijaldem okrata, balkansku federaciju sagledava kao rezultat
politikog delovanja prolelerijata koji treba da se bori protiv zavojevake politike velikih drava
grabljivica koje nas okruuju, za ostvarenje balkanskili republika balkanske dem okratske federaci
je: "koja e jedino moi da stvori uslovc za drutveni i politiki razvitak balkanskih naroda i za
konano osloboenje balkanskog prolelerijata".40 Ova dem okratska federacija balkanskih republi
ka:, "za narod u Albaniji, Maedoniji i Staroj Srbiji, bez obzira na veru i narodnost, potrebno je,
radi vie garantija za slobodan ivot i razvitak, a ne novih okova". Unutranje osloboenje pie
dalje Tucovi: "naroda u ovim oblastima je prvi uslov i za njegovo uee u optoj balkanskoj
konfederaciji, u kojoj Turskoj pripada tako znaajna uloga i za koju ona moe imali naroitoga
interesa".41
Tucovi 1910. godine, na putu u Kopenhagen, na Osmi m eunarodni socijalistiki kongres,
u Zagrebu na VI kongresu Socijaldem okratske stranke Hrvatske i Slovenije izjavljuje: "I mi smo
prinueni zanimati se nacionalnim pitanjem. Ako je narodnosna rasprava, kako je to spomenuo
drug Skaret, najvea smetnja za norm alan rad socijalne dem okratije u Austro Ugarskoj, l o je ta
raspra malih dravica na Balkanu grobar napretka balkanskih naroda".42
Izraena idejna neslaganja sa austrijskim socijaldem okratam a, poev od Sedmog kongresa
SSDP, to vode koren jo od vrem ena aneksije Bosne i Hercegovine, posle 1910. godine, dole su
do izraaja na Osm om m eunarodnom socijalistikom kongresu u Kopenhagenu 1910. godine.
"Radnike novine" donosei napise Tucovia sa Kongresa objavljuju: "Balkanske socijaldem okrat
ske partije imaju da obaveste svoju Internacionalu da su balkanski narodi izloeni stalnoj opasnosti
ne sam o od sirane ruskog carizm a ve i od austrougarskog im perijalizma, i da su potresi i trzavice
na Balkanu koje zapreavaju svetskom miru neposredan rezultat sadanjih vrljanja evropske di-
plomatije ili reakcije na predanja".43 Na ovom kongresu Tucovi u govoni u K om isjiza arbitrau
i razoruanje 19. avgusta (1. septem bra) 1910. godine izjavljuje d a je dunost socijaldem okrate
malih porobljenih naroda: "da se zaloi za pravo sam oopredeljenjc svili naroda i odbranu loga prava
od ratnikog naroda i nasilnog ugnjetavanja", je r, pravo naroda na sam oopredeljenje: "ne istiu iz
nametnutih ugovora i osvajanja", ve je to pravo svakog naroda na sam oopredeljenje, "pa i naroda
u Bosni i H ercegovini".44
O dranju austrijskih socijaldem okrata u vrem e aneksije Bosne i Hercegovine i kasnijem
odnosu prem a srpskim socijaldem okratim a, Tucovi izjavljuje: "Mi smo se za vrem e aneksione
krize oseali usam ljeni - dopustite mi rei - naputeni. U trenutku kada j e opasnost od rata bila
najvea mi se nismo oseali dovoljno pom ognuti iz Bea; nismo videli tamo nikakvu jau akciju
m asa, a ni pisanje partijske tampe nije nas moglo zadovoljiti".45 Smatrajui da je od austrijske
so c ija ld e m o k ra te :" dunostzastupanja prava naroda na samoopredeljenje gotovo je bila sa njihove
strane sasvim zanem arena",46T ucovi u diskusiji na Kongresu istie: "Socijaldem okrati treba da

40
Dimitrije Tucovi, "Sabrana dela, knj. 3. str. 399
41
"Borba", knj. II, br. 14,16. jul 1910, str. 521-524
42
"Slobodna rijc", Zagreb, 15. avgusl 1910. godine
43
Radnike novine, 9. septembra 1910.
44
"Radnike novine", br. 104,1910.
45
Isto
46
Isto

66
uslunu proliv osvajakih prohlcva velikih sila ne argumentima diplomalijc, ve svom snagom, a
osim loga i da islupe /.a slobodu i pravo samooprcdcljcnja malih naroda".47
U Tucovicvom prcdlogu za dopunu rezolucije Osmog meunarodnog socijalistikog kongre
sa avgust (septembar) 1910. godine, naziru se budui mcdunarodno-poliliki dogaaji na Balkanu
i uloga srpskih socijaldemokrata, jer: "Kongres izjavljuje, u cilju energinog suzbijanja kolonijalne
politike i osvajanja u smislu tutgartske rezolucije, daje dunost drugova iz kapitalistikih drava
i nacija da se slave u vezu sa drugovima iz ugnjetenih zemalja koji trpe od ove politike da bi im
olakali borbu protiv militarizma i ovinizma",48 to znai, da u sluaju izbijanja rata: "socijalisti
svih zemalja moraju da deluju prema situaciji u svojoj zemlji. Ovo se naroito odnosi na male
zemlje... Socijalisti treba manje da se bave tajnama diplomalijc, nego odbranom malih naroda koji
imaju pravo na opstanak i koji ne ele da budu progutani od velikih sila. Ovo stanovite je od ivotne
vanosti za socijalistike partije malih zemalja".49
Austrijski socijaldcmokati, "u stvari propagiraju afirmaciju nemake nacije kao vladajuc
nacije u Austriji" ,50na osnovu shvalanja da nacija treba da se konslituic: "kao pravno lelo 11a temelju
upisa graana, koji pripadaju ili drugoj naciji, u izborna lela bez obzira na mcslo boravka", potpuno
iskljuuju Engelsov teorijski metodoloki zahtev: "Nijedna nacija 11c moe poslati slobodna i ujedno
nastaviti da ugnjetava druge nacije. Osloboenje Njemake ne moe se, dakle, ostvarili a da se ne
ostvari osloboenje Poljske od nemakog ugnjetavanja. I zato Njemaka i Poljske imaju zajedniki
interes, i zato poljski i nemaki demokrati mogu da zajedniki rade na osloboenju obje nacije".51
"Nacija kao skup ljudi spojenih zajednicom sudbine u zajednicu karaktera",52posmalrana u
svellu Nacionalnog programa austrijske socijalne dcinokratijc po kome se "priznaje svakoj naciji
pravo nacionalnog razvitka,53 kod srpskih socijademokrala dobija ire znaenje, u svetu: "Mi
nismo antinacionalni, kao to nismo ni neprijateljski, pa ak ni ravnoduno raspoloeni prema
linosti. Ali za nas srea nae nacije nije najvia zvezda vodilja naeg rada", u smislu, samo
nacionalnog osloboenja i ujedinjenja dokle dosee radikalizam i demokralizam buroazije, ve:
"ono ubrzava proces sazrcvanja revolucionarnih sila za konano osloboenje od tekih poslcdica
kapitalistike vladavine. A to je na ideal, na krajnji cilj, kome slui naa borba i prema kome se
odreuje priroda i karakter naeg opredeljivanja i naeg rada u sadanjici".54
Shvatajui klasnu borbu kao sredstvo otpora kolonijalizmu i ulicaju velikih sila na Balkanu,
u ijoj osnovi lei kategorija dugoroniji, istorijskih interesa radnike klase koja ne zna za nacional
ne granice, politike suprotnosti i razliit nivo drutvenog, posebno kulturnog razvoja, srpski
socijaldemokrati iniciraju donoenje odluke na Prvoj balkanskoj socijaldemokratskoj konferenciji
u Beogradu, 1910. godine u kojoj se istie: "Pokreti i borbe naroda na jugoistoku Evrope i Balkanu,

47
"Kongresi Druge intcrnacionale". II. Beograd. 1956. str. 456-457
48
"Sabrana dela". D. Tucovi, knj. 3. str. 532-534
49
Isto, str. 531
50
Janko Plelerski "Radniki pokret i nacionalno pitanje klasne borbe i socijalistika revolucija", Beograd. 1977,
IC. Komunist, str. 117
51
K. Marks, F. Engels, V. I. Lenjin:"Nacionalno pitanje", Svjetlost,Sarajevo, 1973, "O Poljskoj govor u Londonu,
29.11.1847", str.?
52
Citirano prema "Sima Markovi", "Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma", Beograd, 1923, str. 21

V. Strugar "Socijalna demokratija o nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda", "Rad", Beograd, 1956, str.
135-137
54
"Istorijski arhiv KPJ", tom III. Beograd, 1950, str. 239

67
koji imaju kulturnih pogoaba za razvijanje, izraz su neodoljive tenje za privrednim i politikim
osloboenjem " .5S
Socijalna dem okratija predstavlja onu drutvenu snagu, istorijski predodreenu da izvri so
cijalne prom ene jer: "Kao politiki predstavnik radnike klase koju ne deli nacionalni antagonizam
vlaajuili klasa, socijalna dem okratija ima tu vanu zadau da bude najsvesniji, najodluniji i
najdosledniji nosilac ideje solidarnosti naroda na jugoistoku Evrope i da klasnom borbom prolele-
rijata snai otpornu mo naroda prem a zavojevakoj politici evropskog kapitalizm a".56

55
Isto, tom VI, str. 281
56
Isto, str. 283

68
"Mi hoemo slobodu svoga naroda, nc unitavajui slobodu drugih"
Tucovi

V "SRBIJA I ARBANIJA" DIMITRIJA TUCOVIA I


NACIONALNI ODNOSI NARODA NA BALKANU,
POETKOM 20. VEKA"

5. I. S rp sk o -a lb a n sk i o d n o si u so c ija ld e m o k ra tsk o j m isli S rb ije d o 1 9 1 4 .


g o d in e 1

Nacionalnim odnosima, naroito nacionalnim pitanjem pojedinih naroda na Balkanu, srpski


socijaldemokrati, poeli su da se bave tek 1908. godine, posle aneksije Bosne i Hercegovine. Klasno
pitanje u Srbiji, u formi organizovanja Socijaldemokratske partije i borbe radnike klase za bolje
ivotne i radne uslove, potisnuto je nacionalno pitanje, i ono je poslalo aktuelno tek pod uticajem
mcdunarodno-politikili zbivanja na Balkanu, uoi prvog svetskog rata.
Delujui u srpskom graanskom drutvu kao opoziciona radnika partija, srpski socijaldemo
krati su nacionalnoj problematici pridavali znaaj onoliko koliko je razobliavana politika graan
skih partija i politikih snaga u odnosu na drutveno-politike procese u nacionalnoj i meunaci
onalnoj ravni.
Ideja balkanske federacije, razreavanje klasnih i nacionalnih suprotnosti izmeu srpskog i
albanskog naroda, u socijaldemokratskoj misli Srbije esto je bilo u funkciji kratkoronih politikih
interesa i ciljeva, i odudaralo od stvarnih istorijskih zbivanja na ovim prostorima uoi prvog svet
skog rata. Zato ideje srpskih socijaldemokrata treba i shvatiti kao teorijske stavove i pokuaj zbli
avanja balkanskih naroda na socijalistikim, klasnim pozicijama, duboko proetim idejama inter
nacionalizma, tada dominanuiim u redovima Druge internacionale.
Za dananje drutveno-politike prilike u drutvu, ove koncepcije jedan su od moguih ele
menata, koji bar donekle objanjavaju nacionalne suprotnosti srpskog i albanskog naroda, odnosno
demistifikuju istorijsku svest, koja se formirala delom i pod uticajem graanske istoriografije, o
putevima, nainima i sredstvima zajednikog ivota naroda na ovim naim nemirnim i prolivrenim
prostorima.

Ovaj rad tampan je u asopisu: "Marksistika misao; Beograd; br. 6/1985.

69
Najvei izvor postojeih saznanja iz socijaldem okratskog perioda svakako je , za mnoge pro-
livurcna Tucovicva knjiga "Srbija i A rbanija", kao i napisi u graanskoj i socijalistikoj tampi
toga vrem ena, posebno o srpsko-albanskim odnosima. Klasno-politika sutina istorijskog dometa
graanske koncepcije izraene u obliku "hegemonizma velikosrpske buroazije" u dalom istorij-
skom trenutku prem a drugim balkanskim narodim a i nacijam a, sagledana kroz prizm u socijalde
m okratske m isli, svodi se na problem sko-sadrajne celine: albansko pitanje, problem M akedonije,
balkanski ratovi, balkanska federacija, nacionalno osloboenje i ujedinjenje sa osnovnom protivu-
renou rada i kapitala, odnosno, klasnom borbom i militarizacijom srpskog drutva radi ostvare
nja "viih nacionalnih ciljeva".
Jo novem bra 1909. godine, Tucovi u lanku: "Klanje po Turskoj" razm atra albanski pro
blem povodom nastojanja mladoturaka da sm ire otom anske nacije i sve vei uticaj velikih sila,
A ustro-U garske i Italije, Stoje izazvalo obrt u albanskom pitanju: "Tako je ovo pare zem lje dolo
pod rivalski uticaj Italije i A ustro-U garske s jedne strane, nacionalne propagande Srbije i Crne
G ore, s dm ge strane. Njegov znaaj nije na privrednom , ve na strategiskom e i politikome polju,
poto se sa tili brda vlada putem na ju g preko V ardarske doline i Solima, na zapad Jadranskim
m orem , a na sever N ovopazarskim Sandakom i Bosnom. "2
Za albanski narod, suprotno shvatanju graanskih teoretiara, posebno dr Vladana ordevia
pristalice teorije d a je spas jednog naroda, sa sudbinom srpskoga, u okupljanju oko preslola srpskog
ili austrijskog i da je tu zakopana njegova srea,3 Tucovi, povodom donoenja reform i i njihove
prim ene u Turskoj, sm atra: "I Albanci imaju prava i sposobnosti da se kulturno razvijaju. Turska
je sa svojim vekovnim gospodarstvom kriva to su oni sad u svojoj kulturnoj zaostalosti postali
opasnost."4 U lanku "Albansko pitanje", Tucovi dublje objanjava pobunu Arnauta protiv mla-
doturskog reim a i reform i: "Nije gola obest podigla Arnaute u jednu teku borbu koja je skopana
sa tako krupnim rtvam a. Uzroci pobune lee dublje, u krajnjoj liniji u optoj mizeriji i nekulturnosti
odnosa i uprave u T urskoj... D esetine godina i vekova oni su, u prvom redu na svoju nesreu,
proerdali u brdim a Albanije: vrem e je prolazilo, svet se oko njih m enjao, u Turskoj su se, uticajem
evropskog kapitalizm a, odnosi silno menjali, za sve to vrem e Arnauti su kao predstraa sultanske
vlasti oekivali na svojim krevim a darove milosti ili zloinake kazne od gospodara iz Stambola. "5
Albansko pitanje, sm atra T ucovi, od najveeg je znaaja za balkansko pitanje, je r je Albanija
odavno taka na koju je koncentrisana osvajaka akcija dveju velikih kapitalistikih drava, Austrije
i Italije: "jer je nesum ljivo stvar da e Arnauti, kao i ostali narodi na Balkanskom poluostrvu,
nasuprot tuim uticajima istai svoje nacionalne tenje, sa kojima e slobodne balkanske dravice
i ostale narodnosti u Turskoj morati da raunaju. U borbi protiv zavojevakoga stranoga kapitali
zm a, kao i u borbam a pred kojima stoje narodnosti u M akedoniji, im ae svoju ne tako malu ulogu
i Arnauti. "6 Nacionalno buenje albanskog naroda Tucovi sagledava kao istorijski, razvojni pro
ces, u sprezi sa stepenom razvoja proizvodnih snaga i drutvene podele rada, koji gone i: "mase
ostalih narodnosti u Turskoj da instinktivno oseaju u sudbini Am auta svoju sopstvenu sudbinu",
jer: "Ostali balkanski narodi nem aju interesa da ive u nepom irljivom neprijateljstvu sa Arnautima.
M eusobni savez je za sve njih spas. A u tome ima jedno mesto i za A m aute."7

2
"Radnike novine" br. 130,3. novembar 1909.
3
"Borba", knj. I, br. 5,1. mart 1910, sir. 190-192
4
"Radnike novine" br. 130,3. novembar 1909.
5
"Borbo", knj. 1,1910, str. 321-326.
6
"Borba", knj. I, br. 5,1. maj 1910, str. 236.
7
Isto

70
Polazei od slava da se narodnost nalazi u neprekidnom procesu razviika koji odgovara
isiorijskom razvitku ljudskog drutva, Tucovi 1911. godine smatra: "1 gore u Austriji, i dole, u
Turskoj, mi vodimo jedan isti proces probijanja ncislorijskih naroda u red istorijskih, sa lom razli
kom Sto je taj proces gore ve zavren, a dole je tek zapoet",* pri emu se menjaju sredstva u
nacionalnoj borbi, zavisno od stepena razvoja proizvodnih snaga i drutvenih odnosa i izraenih
klasnih suprotnosti unutar srpskog drutva.
Razlikujui puleve i sredstva koje mu buroazija preporuuje vojnikim spremanjem i milita
rizacijom drutva, od socijalistikog shvatanja da: "Balkanske dravice mogu uticali na povoljan
tok eventualnih proinena na Balkanu samo pod uslovom udruivanja svih snaga u jednu demokrat
sku zajednicu svih slobodnih balkanskih naroda koja odgovara potrebama privrednog i politikog
razvitka naroda na Balkanu, Tucovi u lanku Buroaska i proleterska Srbija", zakljuuje: "Jedna
analiza naega stvarnoga narodnosnoga meunarodnoga poloaja dovela nas je do zakljuka: da je
"istorijska zadaa Srbije" jedna velika la. Propagiranje te lai je opasno kako za srpski ivalj u
Srbiji tako i za onaj izvan njenih granica."89
Dualizam i probijanje "ncistorijskih naroda" u red istorijskih u Tucovicvim shvatanjima ima
osnovu u kategorijama Marksa i Engelsa izvedenim, u stvari, iz Hegelove dihotomne podclc nacija
na "istorijske (geschichtc) i ncislorijskc (gcschichlloser) na "principu svelskog duha".
Ovi ncislorijski narodi, "turski i arnaulski varvari", koji su odavno poznali kao "tvrdoglavi
protivnici svakog napretka", u srpskoj graanskoj politikoj misli poznali i kao "nekulturni i za
dravni ivot nesposoban narod", u ustancima 1912. godine, koji vuku korene iz ranije vekovne
borbe protiv tuinske vlasti, za Tucovia su: "nesumljivo najnesrenije vaspitano dete koje je izalo
iz turske kole, iz abdulhamidskog reima. I navike koje su u loj koli stekli, i privilegije koje su
pod starim reimom uivali morali su dovesti do sukoba sa mladoturskim reimom."101
Buenje nacionalne svesti Albanskog naroda" nastaje po Tucoviu, onda: "kada jedno pleme
pone voditi rauna o kolama na svom jeziku, o izboru inovnika iz svoje sredine i nacionalnoj
autonomiji, to su danas zalitevi koje su ustanici na svojim zborovima formulisali onda svi
pokuaji da se ustanak svede na zulumarske navike ne mogu mu ni u koliko oduzeli veliki istorijski
znaaj".12 Ovaj proces buenja nacionalne svesti, uslovljen estim pobunama i ustancima u dugoj
istoriji albanskog naroda, istorijski je znaajan u prvom redu: "u tome to se kroz njih vri i ubrzava
proces razvitka albanskog plemena od neistorijskoga u istorijski narod", to za ostale narode u
Turskoj i slobodne balkanske drave ima veliki znaaj, jer su Amauti, kao najkoinpaklnija masa u
evropskoj Tlirskoj i kao elemenat koji naseljava ba ove oblasti, pozvani da igraju sve vaniju ulogu
u budunosti ovih krajeva. Za Tursku pak mnogo znai to se i ona osposobila za modemu upravu
i razumevanje pitanja koja taj proces istie na dnevni red."13

8
D. Tucovi: "Buroaska i proleterska Srbija", "Borba", III, 1. i 16. januar 1911, str. 61.
9
D. Tucovi: "Buroaska i proleterska Srbija", "Borba" III, 1911, str. 61.
10
"Borba", knj. 6,1. nvgust 1912, str. 105-110.
11
Zekeria Cana u radu: "Tucovieva ocena albanskog nacionalnog pokreta 1908-1912", u zborniku: "Dimitrije
Tucovi i radniki pokret Srbije", T. Uice, 1982, pie: "Iako Tucovi govori o albanskom narodu a ne naciji,
iji postanak vidi tek u poetku XX veka, on ipak ne prihvata podelu naroda na 'istorijske' i 'neistorijske' u
smislu Englelsove i Bauerove teorije, jer Albancima daje atribut subjekta graditelja istorije. Time svako ko
eli da dokae da u optim interesima mali neistorijski narodi mogu da idu daleko ispred veih 'istorijskih'
naroda1" (str. 551)
12
"Borba", knj. 6,1. avgust 1912, str. 105-110.
13
Isto

71
Tokom prvog balkanskog rala Tucovi prouava problem nacionalnog preporoda albanskog
naroda i dnitvcno-ckonom ske uslove nastanka albanske nacije,14 posebno u prvoj deceniji XX
veka, kada je novem bra 1912. godine proglaena nezavisnost Albanije. U najeim danim a pro
dora srpske buroazije prem a albanskom prim orju, Tucovi se izjanjavao protiv: "ratnikog nas
tupanja iz dva razloga: prvo lo je zavojevaki rami pohod prolivu kojega se mora braniti svaka
zdrava svest; drugo, napad na Arnaute stvara nam jednu nesreu, kopa jaz izmeu dva naroda, koji
su ak u izvesnim krajevima i izmeani vrlo jako, izaziva neprijateljstvo koje e nas vrlo skupo
kotati",15je r ova borba izmeu Srba i Arnauta stvara: "nepremostiv ambis izmeu dva naroda koji
su mogli bratski iveti, naslanjati se jedan na dntgoga i zajedniki se borili od zajednike opa
sn o sti".16
Tucovi pie da su: "Bezobzirni pohodi oterali Arbanase u naruje Austrije i Italije, mada su
oni eleli da se austrougarskoga i talijanskoga zagrljaja spasu", da sa Srbijom "veu vri i trajniji
savez" i pred balkanske narode neminovno stave problem federacije u kojoj: "Srbija s njom, i ostale
balkanske drave, treba da postave iskrene, potene, asne i vrste osnove balkanske zajednice, a
da bi, tada, i A rbanija takvoj zajednici prila van svake sumnje. U takvoj zajednici, je za sve
balkanske narode jem slvo samostalnosti njihove, pa i za Arbanase. Bez te zajednice em o svi
propasti, neki pre a neki posle, pa e propasti i A rbanasi."17
este sukobe na granici sa Albanijom srpska vlada je koristila da bi opravdala vojni pohod
septem bra 1913. godine na Albaniju. Tucovi 1913. godine pie: "Cilj koji je vlada istakla premaa
potrebe uvanja granice i obezbedenja od artnautskih upada i pobuna. 'Strategijski poloaji'! Tom
frazom ne pravda se sada prvi put osvajaka politika. Sva nova zavojevanja vlasnici su oduvek
pravdali potrebom da zatite svoja ranija zavojevanja. Oni trae da im se za nedela i zloine na koje
se sada sprem aju progleda kroz prste i dade odobrenje zbog toga to oni dolaze kao nuna posledica
nedela i zloina koje su ranije poinili", shvatajui da izlaz Srbije na Jadransko more nije izraz
optenarodnih interesa i tenja naroda Srbije, ve: "to je neodoljivi interes kapitala da sebi probije
prolaz na m ore... Tom e interesu kapitalistike klase rtvovane su stotine i hiljade naih vojnika koji
su rasuli svoje kosti po nepristupanim vrletim a Arbanije, a granine sukobe, koji su posledica
postupanja nae vojske prem a arnautskim plem enim a, hoe da uzme kao povod obnavljanju stare
opasne avanture koja je krunisana na bojitu Brdicom a u diplomatiji evakuisanjem Skadra." Okto
bra 1913. godine suprotno graanskim shvatanjima kako se "Prvi rat vodio za osloboenje, drugi
za ravnoteu na Balkanu a trei vodim o za strategiske take u Arbaniji" - Tucovi predlae nain i
sredstva za spreavanje posledica estih arbanakili upada u naselja (pljaki i ubijanja Srba) na
Kosovu i M etohiji. Tako on pie: "Da bi opravdala svoju ludu neuvidavnost i da ne bi m orala primiti
odgovornost za ovaj trei rat, vlada trai strategijske take i preti da zemlju time uvue u nove
kom plikacije. Jer se ne srne zaboraviti da granicu prem a Arbanasim a ne treba da uvaju nai pukovi
na Patriku, cniiu i drugim planinam a, nego bolja i kulturnija politika prem a Arbanasim a, u
najgorem sluaju jai garnizon u tri pogranine v aro i." 18

14
Dr Bogumil Hrbak, u studiji "Elaborat srpskog ministarstva inostranih dela o pripremama srpske okupacije
scverne Albanije 1915", pie: "Stav Srbije prema Albaniji najbolje pokazuje kako u doba imperijalizma i male
drave moraju poslati zavojevai prema jo manjim od njih. ak su ponekad i primorane na to branei se od
veih sila, koje preko teritorija stvarno nesamostalnih dravica hoe da ih apsorbuju (separat, "Godinjak
arhiva Kosova", II-1II. /1966-167/, Pritina 1970).
15
"Radnike novine" br. 26, 27. 28. februara i 1. marta 1913.
16
Isto
17
"Radnike novine" br. 191,14. septembar 1913.
18
" S t r a t e g i j s k e t a k e u A r b a n i j i " , " R a d n i k e n o v i n e " b r . 2 1 0 , 7 . o k t o b a r 1913.

72
Vie napisa pod nazivom: "Iz arbanskih pisama", tokom 1913. godine, Tucovi zapoinje
tekstom "Pokolj u Ljumi", gdc obavelava socijaldemokratsku (a i ostalu) javnost Srbije o vojnim
operacijama: "Dopisnici beogradskih listova iz Skoplja i novih krajeva uopte, koji smatraju za
nacionalnu dunost prikrivanje zloina naih vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u Srbiji, javili su
ve: da je jedno arnaulsko selo u Ljumi uniteno, polo su se Arnauli zatvorili u kue i do poslednjega
uporno branili... Klanje je obustavljeno kada je jedan dco oficira uloio energian protest, priznajui
da 'divlji' Arnauli nae zarobljene vojnike razoruaju pa puste, a naa 'kulturna' vojska XX veka
ubija njihovu dccu! Ali dockan."19
U drugom napisu, "Krvna osveta soldateske", Tucovi u svedu drutvenih zbivanja i nasto
janju srpskih socijaldemokrata kao opozicione partije u drutvu objanjava: "Ta zloinstva nisu delo
pojedinaca ni linoga raspoloenja, ve sastavni dco 'nacionalne' politike balkanskih drava. Srpska
vojska je istrebljivala Arnautc po Staroj Srbiji i Arbaniji, a bugarska Turke po Trakiji i grka Turke
i Arnautc na Devolu, sa zloinakim uvcrcnjcin da time vri jedno 'nacionalno' delo, da, skidajui
laj nevin svet sa lica zemlje, skidaju s vrata neprijatelja sa kojim e u budunosti bili teko izai na
kraj."20
U ovom ratu je srpski narod, kako piu "Radnike novine" oktobra 1913. godine, bio najvie
poharan: "On je bio laj koji je ratovao i pobedio gladan, go i bos, bez leka i najnunije materijalne
opreme, ne zato to drava nije imala da daje ili je utedivala i namicala s onim Stoje imala, da
bi trokovi bili to manji, ve zato Stoje bio opljakan od kapitalista koji e tekovine rata najvie
iskoristili i stareina koji su blagodarei samopregorenju vojnika okitili grudi kolajnama."21 Tucovi
otro kritikujc korupciju vojnobirokratskih krugova, naroito ratnih pekulanata.
Piui otvoreno o vojnim akcijama srpske vojske u Ljumi22 i crnogorske u plemenu Krasnii
"koje je spadalo u oblast operacija crnogorske vojske", Tucovi zakljuuje: "Ovi varvarski podvizi
nekulturnih crnogorskih plemena i besne srpske soldateske izvrili su za godinu dana veu propa
gandu za Austriju nego njeni konzuli i fratri za itav vck".23 Proteslujui protiv vojne akcije srpske

19
"Radnike novine" br. 223. 22. oktobar 1913.
20
Isto
21
Radnike novine" br. 224. 23. oktobar 1913.
22
Na Kintalskoj konferenciji, odranoj 25-30. aprila 1916. godine, Tria Knelerovi, poslanik Narodne skuptine,
u i/.vctaju konferenciji, u ime socijaldemokrata Srbije izazvaoje znatnu panju uesnika i zvaninih krugova
Srbije (zbog dela koji se odnosi na ratne aktivnosti Srbije u Albaniji 1912-1913. godine o navodnom
postojanju imperijalizma i kod malih balkanskih drava, a time i kod Srbije). O lome opirno je pisao i 1951.
godine, u brouri: "Cimervaldska konferencija...": "Tu sam izneo kako je vlada Srbije 1912-1913. godine u ime
imperijalizma svoje buroazije pokuala da porobi albanski narod i da prisvoji velike teritorije Albanije. U
tom cilju vojska Srbije posela je znatan dco albanske teritorije sve do Jadranskog mora. A kada je albanski
narod pokuao da se brani od novog porobljavanja (pre toga je bio pod turskim ropstvom) tada je srpska
soldateska izvrila neuveni masakr nad albanskim narodom, pobila je i palila da, formalno toliko, ledei
municiju desetine hiljada stanovnika: staro i mlado, muko i ensko, ali i vatrom sa zemljom sravnila
nekoliko desetina albanskih sela i zaselaka: i to je sve uradila jedna mala drava prema jednom jo manjem
narodu, koji je posle sloma Turske eleoda stvori svoju samostalnu dravu" (str. 18). Ovaj dco Kaclcrovicvog
izvelaja izazvao je jo onda protivljenja zvaninih krugova Srbije, u smislu daje re o preteranim podacima
i odslikavanju stvarne situacije. O lome pie i Kaclerovi, kada u trenutku iskrenosti, kae o ovom "srpskom
imperijalizmu" veoma jasno: "O ovo je sve pisano dok je jo Srbija bila ti ralu i okupirana. Defetizam sa nae
strane, zar ne? I sasvim je bilo razumljivolo sam od strane srpske vlade. i> red ostalog, proglaen za izdajnika
zemlje i tuinskog agenta". (Isto)
O ratnim operacijama Srbije, pored ovih zapisa iz socijalistike tampe i relevantnih i dostupnih istorijskih
izvora, valja konslalovati i seanja nekih aktera navedenih zbivanja, kao na primer: Deneral Jea J.
Damjanovi:"Iz moga ratnog dnevnika (zabeleke iz ratova 1912-1913), tampano u Osijeku, bez godine izdanja,
str. 50-56: "Neki podaci iz Arnautske pobune 1913. godine".

" R a d n i k e n o v in e " b r. 239, 9. n o v e m b a r 1913.


vojske, ija je dcliinina dem obilizacija zapoela u jesen 1913. godine, srpska Socijaldemokratska
partija je bila protiv tog "nesrenog zloina" i, kako pie Lapevi, "Iznenadni pohod na Arbanase,
koji je poznat pod nazivom: uguenje arbanaske pobune u septem bru 1913, izazvao je zebnju Srpske
Socijalne D em okratije da se one ne pretvori u nov zavojevaki ral, koji bi izazvao krvave jcvropske
kom plikacije. "24
Dragia Lapevi, slino Tucoviu u skladu sa stavovima iz pisma Internacionalnom soci
jalistikom birou u Brisclu: "Radnika klasa izjavljuje svoju odlunu opoziciju politici koja izvodi
srpski narod na kasapnicu za sebine interese m onarhizma, militaristike klike, karijeristike biro-
kratije i sam oive i grabljivc buroazije"25 smatra: "to se specijalno Arbanijc tie, Srpska
Socijalna Demokratija je i ranije stajala na gleditu: da joj nezavisnost bczuslovno valja potovati i
starati se da ona, kao samostalni lan, stupi u federaciju Balkanskih Republika, kako bi prestala bili
igraka velikih sila za uznim iravanjc Balkana i predm et imperijalistike pohlepe balkanskih kepe-
ca".26
Duan Popovi, u "Borbi", oktobra 1913. godine, obavetava socijaldem okratsku javnost i
itavu Srbiju o "treem balkanskom ra tu , pobuni Albanaca protiv srpske vlasti, pobuni koja je
surovim m eram a uguena: "Tamo se pljaka, ara, pali, razorava, kolje, unitava sve u klici. Tur-
gat-cfket paa m orac da prebledi od zavisti pred pukovnikom Damnjanom Popoviem. "27
Osuujui osvajake tenje srpske buroazije, Popovi jo septem bra 1913. godine u lanku
"Trajan rat" razotkriva sutinu okupacije jednog dela Albanije: "povainpircnjc sahranjene nade o
izlazu na Jadransko m ore", jer; "Kapitalistikoj se klasi ne ostaje bez izlaska na m ore; radi posti
gnua toga cilja ne preza ni od kakve opasnosti; njoj nisu velike nikakve rtve. Ona granine sukobe,
koji su prirodna posledica postupanja nae vojske prem a arnautskim plemenima, hoe da uzme kao
povod obnavljanju stare, opasne avanture. "2829Konstalujui d a e pobune medu Arbanasim a prestati:
"kada se prestane prem a Arbanasim a vodili ova politika koja se danas vodi. Izvor tih pobuna nije
medu A rbanasim a, nego medu naim vlasnicima" - Tucovi 1914. godine, pie d a j e buroaska i
m ilitaristika Srbija mislila da e izai na Jadransko more ako zgazi A rbanase mesto to bi ih
privukla u svoj zagrljaj" ,w a Popovi sagledava i pravu sutinu nacionalnih odnosa koji se zasnivaju
na: "nepoverenju, pa ak i mrnji, itavog jednog naroda koji nam je tu, za leim a, tavie, iji je
jedan deo i na naoj teritoriji, i koga m oram o uzimati u obzir pri svakoj svojoj politikoj kombina
ciji".30
Sm atrajui d a je "izuzetan reim koji vlada u novoj Srbiji nesnosan ak iz a nae saplemenike"
i d a je potrebno da se on prom eni, imajui stalno na umu d aje : "atentat na ivot i sam ostalnost ele
Arbanije doneo nepoverenje i m rnju ele jedne nacije od koje dobrim delom zavisim o", po Popo-
viu reenje m eunacionalnih odnosa u novim krajevim a, posebno "specijalan odnos prem a tuin
skim nacijam a, pa, danas, i prem a Arbanasim a, treba postaviti na jednu dem okratsku kulturnu i
oveansku podlogu tolerancije, zajednikog ivota i rada."31 Tako Popovi krilikujui shvatanja
"Balcanicusa" o Albancima kao "neisiorijskoin narodu", 1913. godine pie u "Borbi": "Strategijske

24
D. Lapevi, "Ral i srpska socijalna deinokralija. Beograd, 1925, str. 114.
25
Isto, str. 116
26
Isto, str. 117.
27
"Borba", 16. X 1913.
28
"Radnike novine", 27. IX 1913.
29
"Radnike novine", br. 65,17. mart 1914.
30
Isto.
31
Isto.

74
take ncsumljivo neto znae, ali ina koliko sigurne i strane one bile, nikada nas nee osigurali od
gnjeva i osvete jedne smrtno uvredene i ranjene nacije. Dokle god u nae buroazije budu vladali
ovakvi varvarski pojmovi, dokle god i najlrczveniji njeni politiari budu branili tezu da su Arnauli
poluljudi i da se arbanasko pitanje moe reiti jedino maem i ognjem, dotle emo mi stalno imali
mobilizaciju za mobilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom". A u
aprilu 1914. godine, u asopisu "Borba", Popovi u vrtlogu predratnih zbivanja, posebno u Albaniji
gde se ukrtaju interesi velikih sila, naglaava: "Retko kojoj naciji da su pravljene tolike sincuijc i
tekoe na prvim koracima njenog samostalnog ivota i politikog organizovanja! Albanski narod
pokazuje jednu ilavost, izdrljivost i sposobnost za ivot koji oveka zaprepauje. Nije laka stvar
izdrati i pretrpcli varvarsku najezdu tri drave ujedan mah: srpske, crnogorske i grke..."
U izvelaju Glavne partijske uprave na X kongresu SSDP, januara 1914, jasnije se uoavaju
stavovi srpske socijalne demokratije o nacionalnoj problematici: "Nacionalni problem se ne reava
oivljavanjem starih projekata od prc pola veka, kao to to ini turska vladavina, primajui naslede
kratkovidne birokratijc, ve jedino priznavanjem stvarne jednakosti u punoj autonomiji naroda za
njihove kulturne ustanove kole, crkve, ild. i izvoenjem samouprave u oblastima, vilajetima
i oplinaina s proporcionalnim predstavnitvom etnikih elemenata i partija i ravnopravnou jezi
ka" , jer samo preko federacije na Balkanu, "kroz savez republika", nacionalni odnosi se mogu lako
razvijati: "da nacionalno i nacionalitetno gnipisanjc po pojedinim pokrajinama predstavlja jednu
kompaktnu zajednicu, koja ima zajednike privredne, kulturne i politike interese i koja bi bila
sposobna da te interese zajednikom snagom zatiuje".32
U ovako zamiljenoj ideji o demokratskoj federaciji slobodnih naroda na Balkanu, koja u
osnovi sadri privredno i politiko grupisanje u zajednicu "gde bi se obezbedila ravnopravnost i
samostalnost albanskog naroda", klasnu, u stvari, politiku sutinu lako zasnovanih nacionalnih
odnosa sainjavao bi: "jedan demokratski reim sa potpunom i jednakom slobodom za sve stanov
nike ma koje vere i ma koje narodnosti".33
Tucovieva studija "Srbija i Arbanija", izdata 1914. godine, jedno je od najznaajnijih dela
socijaldemokratske misli Srbije iz oblasti prouavanja nacionalnih odnosa naroda i nacija na Bal
kanu, posebno srpsko-albanskih odnosa, u jednoj iroj istorijskoj retrospektivi, u svedu kako nas
tanka i razvoja albanske nacije (postojbina, rasprostiranje, plemenska organizacija i institucija krvne
osvete, ekonomske politike, karakter naroda i duhovni ivot) tako i savremenih politikih zbivanja
poetkom XX veka, u vezi s problemom autonomije Albanije, borbe oko Jadranskog mora, posebno
zavojevakih tenji srpske buroazije.
Vojna okupacija seveme Albanije, novembar 1912-1913. godine, postupanje Srbije i Crne
Gore prema albanskom stanovnitvu za vreme ratova sa Turskom u uslovima kolonijalne ekspanzije
i uticaja velikih, posebno Italije i Austro-Ugarske, koje su i ostvarile nezavisnost Albanije, 1912.
godine, uticalo je i na nacionalnu emancipaciju albanskog naroda: "Ako arbanaski narod nije do
sada predstavljao jednu nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejali i pokrenuli jedna misao, ta
zajednika misao je danas, na alost, u oplem nacionalnom revoltu arbanskoga nasilja protiv
varvarskoga postupanja njegovih suseda Srbije, Grke i Crne Gore, revoltu koji je jedan veliki
korak u nacionalnom buenju Arbanasa".34*
Tucovi 1914. godine, polazei od stava da reenje "bratoubilakog rata", meusobnog ne-
poverenja i istrebljenja balkanskih naroda treba traiti u politikoj i ekonomskoj zajednici svili
naroda na Balkanu, ne izuzimajui: "ni Arbanase na osnovici pune demokratije i potpune jednakos
ti",33 ostvarenje meunacionalnih odnosa, posebno poloaj albanskog naroda, vidi upravo u poli-
32
D. Tucovi, Sabrano dela, Beograd, 1980. str. 312.
33
"Borba", knj. 7,16. novembar 1913, str. 108.
34
D. Tucovi: "Srbija i Arbanija", reprint, 1974, Beograd, str. 115.

Isto, str. 118.

75
tiko-pravnoj kategoriji "dcm okratija-fcdcracija-jcdnakosl", koje u osnovi imaju dravno-pravni
oblik: balkansku federaciju. Pravo naroda 11a ravnopravnost i autonomiju, koja je za srpske soci
jaldem okrate imala jedno dublje znaenje, jo od vrem ena Svetozara M arkovia, "unutranje slo
bode su uslov spoljanjeg osloboenja i ujedinjenja", zajedno sa revolucionarnim reenjem naci
onalnog pitanja kroz tada aktuelnu ideju balkanske federacije davali su nacionalnim odnosima,
konkretno, teorijsko-inctodolokoj spoznaji sutine nacionalnog razvoja pojedinih naroda, osobenc
pravce, sadraj i istorijski znaaj.
U radovim a Tucovia i ostalih socijaldem okrata esto se pominju kategorije: "privredna" i
"politika" zajednica naroda na Balkanu u smislu stvaranja nove zajednice: "Otvorena unitenjem
jedne celine, ta pitanja su mogla biti m irno i povoljno reena samo u jednoj novoj cclini vie forme.
To je bio jedini put koji pouzdano nije vodio u rat, ve zblienju, slobodi, snazi i optem napretku
na B alkanu".36 Ova celina "vie form e", kod Tucovia, dobija ekonomski sadraj, odnosno priv
redni znaaj: "Istinska ekonom ska emancipacija balkanskih naroda lei u privrednoj zajednici
B alkana",37 je r ujedinjavanjem politikih snaga i privrednim napretkom balkanski narodi: "bili bi
sposobni da dadu otpora zavojevakim tenjama kapitalistikih evropskih drava".38
Za srpske socijaldem okrate nacionalno osloboenje balkanskih naroda nije mogue bez uje
dinjenja cclog Balkana u optu zajednicu, pri em u bi: "Balkan postao jedna prostrana privredna
oblast u kojoj bi moderni privredni ivot dobio poleta, a svaki deo te oblasti dobio bi u cclini jem stvo
za slobodu saobraaja, za osiguranje privrednih potreba, za bre privredno razvijanje uopte."39
Ovakav privredni determ inizam , isticanje ekonom skih uslova ivota i rada u jednoj nacionalnoj
zajednici, pa i ire, za odluujui, u odnosu na politiki aspekt zajednikog ivota i rada, ukazuje
na Tucovievo shvatanje da sutinu nacionalnih odnosa (progresivnih i regresivnih) ipak treba traili
u "nainu proizvodnje".
Tucovicva knjiga "Srbija i Arbanija" izazvala je u prolosti brojne polemike, idejne kontro
verze, esto u zavisnosti od: odnosa klasnih, drutvenih snaga i centara moi, to su se ispoljavali
u proteklih sedam decenija.
Analiza ovih "idejnih kontroverzi" otkriva nam i razliito istorijsko shvatanje same ideje
balkanske federacije, koja u sutini sadri i razliite koncepcije meunacionalnih odnosa, iji koreni
i reenja doseu i do osamdesetih godina XX veka.
O federalistikim koncepcijam a reavanja nacionalnog pitanja u socijaldemokratskoj misli
Srbije, pisao je i govorio radnicima i Kota Novakovi, koji e nakon prvog svetskog rata zauzimati
istaknuto mesto u Komunistikoj partiji Jugoslavije. Jo 1910. godine Novakovi kao lan Srpske
socijaldem okratske partije, govori na prvomajskoj proslavi u rodnom aku, 0 nunosti federacije
slobodnih balkanskih naroda40 a kao rezervni oficir srpske vojske uestvuje u srpsko-turskom ratu,
irei, i tom prilikom, medu vojnicima socijalistiku propagandu. Uestvujui u pohodu srpske
vojske na Albaniju, u seriji napisa: "etiri m esecau srednjoj Albaniji" Kota Novakovi, u asopisu
"B orba", opisuje onu drugu stranu "form iranja i ratnih operacija ekspedicionog korpusa", u koji
su, nerado ili, kako oficiri, tako i soldati, sve u ime nekakvih nacionalnih, a u stvari, interesa
buroaske klase koji se nikada, kako pie Novakovi, ne srne poistoveivati sa tenjama irokih
slojeva naroda, kojima je bilo dosta rata, a kamoli porobljavanja susednih naroda. U tom sm islu

36
Isto, str. 111.
37
Isto, str. 112.
38
Isto, str. 112.
39
Isto, str. 112.
40
" R a d n i k e n o v i n e " , b r . 4 8 , 2 4 . a p r i l 1910. g o d i n e .

76
Novjkovi jc bio ubcdcn da snage koje e podii Albaniju: "lee u njenom narodu, koji je vekovima
bio u slanju ostati i sauvati svoj jezik i narodnost", sasvim se realno pitajui: "Za to nismo mi bili
pomagai u stvaranju albanske dr/ave? Zato nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo sa
zemljom koja nam moe mnogo smetali, i koja smetajui nama ubija i sebe? Zalo nai vladajui
krugovi ne misle da to prijateljstvo stvore ubudue?"41 Upuujui itaoce na "dragoccnc beleke
druga Koste Novakovia koji su od 1.januara poeli izlazili u "Borbi", pod naslovom "etiri mcscca
u srednjoj Albaniji", u svojoj poznatoj studiji "Srbija i Arbanija", Tucovi ukazuje na njihov znaaj
za pravilno razumcvanje zbivanja u Albaniji to se poklapa sa idejama iz jednog drugog Novako-
vievog napisa: "Protiv militarizma", objavljenom u "Radnikim novinama", 18. maja 1914.
godine.42
U "socijaldemokratskom" periodu svoga ivota i rada, i Filip Filipovi, jedan od osnivaa
KPJ, njen prvi sekretar, kasnije istaknuta linost u najuem rukovodstvu partije i lan Kominternc,
poetkom tridesetih godina, nakon boravka u Rusiji, gde se upoznao sa boljevikim idejama tokom
studija u Petrogradu, na poziv Dimilrija Tucovia da bude sekretar Radnike komore, vraa se juna
1912. godine u Srbiju, i ukljuuje u aktivnosti radnikog pokreta. Filipovi jc do povratka u domo
vinu saradivao u "Radnikim novinama" i teorijskom asopisu "Borba", uglavnom obraujui
politika previranja u Rusiji. Uoi izbijanja prvog balkanskog rala, u listu "Pravda", objavio jc dva
lanka o zbivanjima na Balkanu, ukazujui da sloboda naroda u novoosloboenim krajevima moe
bili ostvarena jedino u federaciji balkanskih naroda, gde bi se nalo mesla i za turski narod i dravu.
Samo na taj nain, pisao je, suzbie se negativni ulicaji velikih imperijalistikih sila, ali i zahtevi
buroazije balkanskih drava, za preraspodelom teritorija, na primer u Makedoniji.43
0 ideji balkanske federacije, promiljao je i Tria Kaclerovi.44 istaknuti srpski socijalista,
koji u socijaldemokratskom pokretu Srbije, jo kao student-socijalisla, ima istaknutu ulogu. Ve
1903. godine, u radu: "Ruska politika i srpska omladina", izlae ideju o sastanku balkanskih
socijalista i zalae se za osnivanje federacije socijalnih demokratija balkanskih naroda. U vreme
aneksije Bosne i Hercegovine, kada je Srpska socijaldemokratska partija organizovala niz protcsuiili
mitinga i zborova, Kaclerovi je bio u onoj partijskoj grupi, koja je smatrala, da: "ako bi dolo do
loga da se rat mora zagaziti, mi bismo morali biti za rat,..."45 a kao narodni poslanik u Narodnoj
skuptini, izabran 1908. godine, u Kragujevcu, i 1912. godine u poarcvakom okrugu, istupao jc
protiv militarizma, borei se za bratstvo medu balkanskim narodima.
Zajedno sa Tucoviem i Ilijom Milkiem, uestvovao je u radu Osmog kongresa Druge
intcrnacionalc, avgusta 1910. godine, u Kopenhagenu, kada su ovi predstavnici Srpskih socijalde
mokrata, zahtevali da u tekst jedne od rezolucija ude stav o odbrani manjih naroda od imperijalistike
agresije velikih sila, kao i njihovo pravo na samoopredcljcnje i pomo Druge intcrnacionale, to je
izazvalo polemiku sa prisutnim predstavnicima auslromarksista. Tria Kaclerovi se i ovom prili
kom pokazao kao dosledni marksista, toje dolo do izraaja u njegovim istupanjima u skuptinama,
gde se glasalo protiv ratnih kredita i teritorijalnih pretenzija srpske buroazije, u odnosu na okolne

41
"Borba", 1. (14) januar 1914., V. br. 1, str. 25-30:16 (29) januar 1914, V, br. 2, str 74-78:1 (14) januar 1914, V, br.
4, str. 154-159; 1 (14) mart 1914, V, br. 5, str. 197-200); 16 (29) mart 1914, V, br. 6, str. 231-237: "Glas Slobode",
25-27. mart i 6. april 1914, VI, br. 65-67 i br. 75.
42
Svedoanstva slinog sadraja, ostavio je i knjievnik Dragia Vasi, u napisu: "Dva mcseca u jugoslo venskom
Sibiru", Gece Kona, Beograd, 1921.
43
Opirnije o tome u: dr Duan Luka Filip Filipovi o nacionalnom pitanju i meunacionalnim odnosima",
zbornik: "Filip Filipovi, revolucionarna misao i delo", Beograd, 1983, str. 284-285.
44
Kaclerovi Tria (Boka u Banatu, 1879-1964, Beograd). Zavrio Pravni fakultet u Beogradu, 1905. godine. Bio
je osniva i sekretar SSDP 1906. godine i poslanik biran 1918. i 1912. godine u Narodnu skuptinu. Uestvovao
na Kintalskoj konferenciji 1916. godine. Iz politikog ivota povukao se 1925. godine.
45
"Zapisnik Glavne partijske uprave", AS, fond SSDP, br. 65-a, str. 769-778.

77
balkanske drave i narode. Internacionalistika oprcdcljcnost Tric K acrovica, vidljiva u zahtc-
vima za balkansku federaciju, doi e do punog izraaja u toku prvog svetskog rata, kada se srpski
socijalisti i dalja nalaze na idejnoj liniji bliskoj Lcnjinovim boljevicima u Rusiji i principima
revolucije.

5. 2. M a r k s i E n g e ls o is to r ijs k im i n e is to r ijs k im n a r o d im a i s r p s k i
s o c ija ld e m o k r a ti

Jo od vrem ena S vetozara M arkovia, vode se rasprave o nacionalnim odnosima naroda koji
ive na Balkanu. Svezorareva koncepcija oslobodilake i nacionalne uloge srpskog naroda zasno
vana na radikalnoj kritici liberalnih koncepcija i drutvene stvarnosti ondanje Srbije, iskazana u
stavu, da; "Srpski narod nem a drugog izlaza do revolucije na Balkanskom poluostrvu" iju osnovu
ini unitenje svili drava koje oncinnoguavaju slobodno ujedinjenje naroda "kao slobodih ljudi i
ravnopravnih radnika, kao savez optina, upanija, drava, kako im najpodesnije bude",4647 u osnovi
obuhvata ideju balkanske federacije iskazanu kao kategoriju "slobodnih ljudi", dakle, iskljuuje
naelo "narodnosti" jer: "obuhvata linu slobodu onih koji stupaju u saveznu zajednicu, kao osnov
za svaku narodnost da zauzm e sam ostalnu grupu u savezu".48
Zauzeti sam ostalnu grupu u savezu, sm atra Svetozar M arkovi, m ogue je ostvarenjem ideje
socijalne revolucije i prava naroda na sam oopredeljenjc, pri emu: "Naelo narodno znae da svaki
narod odelit po krvi i jeziku bude sam ostalan u svom politikom i drutvenom ivotu - da ne bude
potinjen drugom narodu. Kao dravnika ona je utoliko napredna, to stoji nasuprot nasilju,
zavojevanju jednog naroda nad drugim i odrie tuinsku vlast uopte".4950
I ivojin ujovi, pretea i savrem enik Svetozara M arkovia u lanku "Dve rei o uzajamnom
odnosu Srba i B ugara" 1868. godine, pie, povodom shvatanja pojedinih politiara "ija se fantazija
doista bavi milju o vaskraju Duanove carevine, danas i prisjedinjenju Bugarske Srbiji, kao dela
celine", pri em u ostvarena srpska sloboda nije m ogua je r misliti ujedno i isto vrem c o sopstvenoin
osloboenju i tlaenju dnigoga lo je nekako i neprirodno, i ako je mogue za glave to u asu misle
o devedeset i devet stvari, za narod je to posve nem ogue".30 Uredujui meusobne "odnoaje"
naroda na Balkanu "kao narod sa narodom ", ili "pogodbu slobodnih sa slobodnim ", ujovi za
kljuuje: "Na Balkanskom poluostrvu ima mesta i za Srbe i za Bugare i za Turke, ali samo pod
zastavom slobode svih ili n ijednoga... S Bugarima mi smo prijatelji po krvi, i s T urcima se moemo
sprijateljiti posredstvom slobode - sloboda je danas, podjednako nuna za Turke kao i za nas i
B ugare".51
Ova shvatanja pretea razvoja socijalistike misli i nastanka organizovanog radnikog pokreta
u Srbiji, valja posm atrati u dvostrukom svedu:

46
Ovaj rad, tampanje u zborniku: Doprinos Engelsa razvoju ekonomske nauke i konstiluisanju marksizma,
Kragujevac, 1987.
47
S. Markovi "Socijalizam ili drutveno pitanje". "Rad", 1874. god.
48
Isto
49
S. Markovi "Slovenska Austrija i srpsko jedinstvo" Izabrani spisi, Beograd 1964. godine.
50
. ujovi: "Sabrana dela", knjiga 1, Beograd. 1974, str.282-283.
51
Isto, strana 283.

78
a) u slivatanjima uloge Junih Slovena u revolucionarnim zbivanjima 1848. godine, kroz
radove Marksa i Engelsa i
b) polemika u graanskim krugovima Srbije u prvim dcccnijama 20. veka na temu odnosa
klasika marksizma prema Junim Slovenima, posebno Srbima, Sto je od velike vezanosti za razu-
mcvanjc uslova koji su omoguili osnivanje SSDS, odnosno politikih zbivanja u srbijanskom
druStvu podcljcnom na osnovu suprotnosti rada i kapitala dve suprotstavljene druSlvcnc klase.
Marks i Engels esto su u teorijskim radovima koristili kategorije "istorijski", "ncistorijski" narodi.
U stvari, radi se o upotrebi Hegelovih termina "istorijske nacije, preciznije reeno, "Gcschichllosc
Nationen", ("nacije bez istorijc"). Prihvatanjc dihotomne podele nacija na "Gcschichtichc" i "Ges-
chitlossc", i znai prilivatanjc i idelistike osnove njegove filozofije, zasnovane na trijadi apsloutnog
duha u svetskoj istoriji. Naime, Hegel razlikuje 11a osnovi pripadnosti: slovenske "prirodne", "ra
tarske nacije", i 011c druge "istorijske", koje su, sposobne da ostvare ideju nacionalne drave,
odnosno da dodu do istorijske "svesti 0 optem", odnosno "dravne moi", kao postulata za ostva
renje onog "istorijskog" u poimanju dihotomne podele nacija.52
Ove prirodne narodnosti "seljake narodnosti" u Hegelovom znaenju, u radovima Marksa i
Engelsa javljaju scu vidu kategorija: "kontrarcvolucionarnc" i "revolucionarne" nacije, "vitalne"
i "ncvitalnc" nacije, "potrebni" i "nepotrebni" narodi.
Imajuii u vidu drutveno-istorijska zbivanja u kojima ive i rade tvorci naunog socijalizma,
oito je da su razliiti krilerijumi za ovakvu podelu nacija. Za Hegela je to "svelski duh", a za
Marksa, osnovni kriterijima jeste revolucija. Uporedna analiza Engelsovih spisa Revolucija i kon
trarevolucija u Nemakoj" iz 1896. godine, i Marksovih lanaka o istonom pitanju, pokazuju da
je odnos nacionalnih pokreta prema revoluciji kao pokretau progresivnih drutvenih promena,
posebno na primeru poljske nacije - osnov za razumcvanjc "vitalnosti poljske nacije, i negativnog
odnosa klasika marksizma prema slovenskim narodima.
U stvari, napadom na buroasko demokratsku revoluciju 1848-49. godine, po shvatanju Mar
ksa i Engelsa, Sloveni u Austriji, su se svrstali u "neislorijske nacije", jer su onemoguili pad
Austrije, kao neophodne pretpostavke za osloboenje porobljenih naroda.53 Marks i Engels su dosta
pisali i 0 ulicaju Rusije na balkanske Slovene, a 1853. i 1854. godine, iz lanaka u listu "Njujorka
Tribina", vidi se da su pisali i 0 samostalnim, oslobodilakim tenjama naroda na ovom podneblju,
naroito su afirmalivni Marksovi napisi 0 borbi srpskog naroda za nacionalno osloboenje, mada,
u docnijim lancima, prevladava negativan ulicaj panslavizma i carske Rusije u odnosu na naro-
nooslobodilakc tenje naroda 11a ovom prostoru, pri emu, ipak, treba praviti razliku od radova
iz scdmcsctih i osamdesetih godina 19. veka, kada klasici marksizma, donekle, menjaju odnos
prema znaaju panslavizma i uliciju Rusije 11a slovenske narode.54

52
C. V. Hegel: "Filozofija povijesti", Zagreb, 1976. str. 86-91.
53
F. Engels: "Praki ustanak", "Delo", lom 7, Beograd, 1974. godine, str. 71; "Pobeda kontrarevolucije u Beu",
"Dela". tom 8, Beograd, 1972. godine, strana 394.
54
F. Engels: "ta e biti s Turskom u Evropi", "Dela", lom 2, Beograd, 1975. godine, str. 28: F. Engels; "Pogovor"
(lanci o meunarodnim temama 1871-1878), "Kultura", Beograd, 1951. godine, str. 91-94; F. Engels "Revolucija
i kontrarevolucija u Nemakoj", "Dola", tom II. Beograd, 1975. godine str. 64-65, K. Marks: "Pobeda kontrare
volucije u Beu", "Dela", tom 8, Beograd, 1972. godine str. 394: K. Marks: "Istono pitanje", "Dela", lom 15,
Beograd 1977. godine, opirnija tumaenja Marksovog odnosa prema Slovenima razmatrali su: E. Redi:
"Prilog razmatranju Engelsove teorije o istorijskim i ncistorijskim narodima", "Filozofija", Beograd, str. 31;
Ivo Pedcrin: "Marks i Engels i pitanje panslavizma", "Gledite", Beograd, br. 5-1978. godine, str. 397-398; m !
Britovek: "Stavovi Marksa i Engelsa prema slovenakim narodima -istorijski prikaz". Meunarodni radniki
pokret", br. 1/1972.

79
O vakvo teorijsko naslcdc, uz vcila shvalanja o neophodnosti socijalne i nacionalne revolucije,
pri em u odnos klasno-nacionalno, dobija status razvojne, dinam ike kategorija, i neophodnog
zahleva izreenog u stavu; "Jedna nacija ne moe bili osloboena, a da istovrem eno i dalje ugnjegava
druge nacije. Ne m oe, dakle bili ostvareno osloboenje Ncmake, a da se ne ostvari osloboenje
Poljske od nem akog ugnjetavanja" ,55 ukazuje na priincru teorijskih rasprava i polemike u srpskom
graanskom drutvu, odnosno radnikom pokretu, potrebu izuavanja i dijalektikog poimanja
odnosa klasnonacionalno. Jer, ovaj entitet podrazum eva upotrebu Svetozarevog stava da "naelo
narodno znai da svaki narod odelit po krvi i jeziku bude samostalan u svom politikom i drutvenom
ivotu - da ne bude podinjen drugom n arodu".56 koji kod srpskih socijaldem okrata najbolje dolazi
do izraaja 1908. godine, prilikom aneksije Bosne i Hercegovine kada Tucovi izjavljuje: "Prolc-
trijat Srbije razum e oajni poloaj bosansko-hcrccgovakog naroda; on saosea sa njima vie no
ma koja druga klasa u Srbiji. Ali to bi on ponco za uzdarje narodu u Bosni i Hercegovini kada bi
prelo Drinu? Srbijanske slobode?"57 naglaavajui da radnici u Srbiji nemaju ni pravo glasa, gdc
vlada cenzura gora nego u Turskoj.
Povczanot klasnih i socijalnih suprouiosii unutar srbijanskog drutva, koja na prim eru, klasne
borbe srpskih socijaldem okrata obuhvata zahicvc za bolje ivom e i radne uslovc, a na nacionalnom
planu, realizovanjc ideje balkanske federacije, obuhvata u osnovi trostruki metodoloki zalitcv:
a) podrazum eva istraivanje nacionalnih odnosa naroda i nacija na Balkanu u svctlu M arksove
podclc nacija na istorijske i ncislorijske;
b) obuhvata u ravni graanske isloriografijc, istraivanje politikih doktrina i istorijske svesti,
traenje odgovora na dva pitanja:
- Da li srpski socijaldem okrati zanem aruju nacionalno, u ime klasnog pitanja ( borbe )?
- U emu su pogreili M arks i E ngels, svrstavi June Slovenc u "barbarske narode", odnosno
"Nationcn und N alionaschen", "National refuse";
c) drutvena stvarnost Srbije u godinam a posle majskog prevrata 1903. godine, uslovila je
pojavu organizovanog radnikog pokreta, ali, i aklualizovala veitu dilemu u odnosu klasnog i
nacionalnog, posebno u uslovima naslupajuih balkanskih ratova i, nastajanja graanskih teoreti
ara da dokau: kako socijalizmu nema mesta u Srbiji", naroito u shvatanju da je M arks nerado
gledao na June Slovcne.
Odm ah po osnivanju Srpske socijaldem okratske partije, bilo je oigledno da idejne razlike
unutar radnikog pokreta imaju korene ne samo u nekadanjoj socijalistikoj orijentaciji vodeih
graanskih intelektualaca loga doba na prim er, Jovana Skerlia, koji 1904- 1905. istupa iz SSDS)
va, i u klasnom antagonizmu zasnovanom na suprouiosii rada i kapitala, u zaostaloj privrednoj i
drutvenoj strukturi Srbije, gdc se graanska klasa sporo razvija, dobijajui u tim prvim decenijama
esto regresivne karakteristike ( nacionalni interesi, u stvari, klasni interesi vladajue klase, prika
zivani su kao optenarodni, a teritorijalno proirenje, odnosno izlazak na more-esto su opravdani
"istorijskim pravim a" srpskog naroda koja se zasnivaju na srednjevekovnim istorijskim pravim a,
temeljenim na izuavanju euiogcnczc). Objanjenja su esto traena i na nivou teorijske ravni (u
istoriji socijalistike i m arksistike misli, kao i njenom aktucliziranju na prim eru drutvene stvar
nosti Srbije u prvim decenijam a 20. veka). Jedan od indikatora ovakvih nastojanja, svakako je odnos
Jovana Skerlia prem a radnikom , socijaldemokratskom pokretu u Srbiji, prem a pitanjima naci
onalnog razvoja junoslovenskih naroda sa posebnim osvrtom na ve istaknula pitanja M arksovog
poim anja kategorije istorijskih i neislorijskih naroda.

55
F. Engels: "Dela", knjiga 7, Beorad, 1973. godine, str. 340.
56
Isto.
57
D . T u c o v i N a p o k r e t " , " r a d n i k e n o v i n e " , b r . 118,30. s e p t e m b a r 1908

80
Jovan Skerli, oklobra 1910. godine, objavljuje obimnu studiju o Svetozaru Markoviu, gdc
pie da Engels u: 'neraspolaenju prcmaSlovcnimai u mrnji na Rusiju, koju je smatrao za "bedem
svireposti, neprijatelja svake civilizacije, iao dalje i bio dosledniji no Marks"58 Naime, Skerli
koji se u doba studija oduevljava naprednom socijalistikom misli, a kasnije, 1903. godine, zajedno
sasagovomicima siuiobtiroaskc lcvicc, protivi se osnivanjuSSDS, u pomenuloj studiji oSvetozaru
Markoviu, naglaava daje: "Engels pored Marksa 1848., u "Ncue Rlicimmischc Zeilung" vodio
krslaki rat protiv Slovena. 1 kako je mislio o Slovenima, a naroito o Junim Slovenima, vidi se iz
njegovog pisma Eduardu Berntajnu, pisanom 1882, prilikom hercegovakog ustanka 1881- Engels
je pun surovog preziranja prema lim "primitivnim narodiima" iji opstanak u sredini Evrope
"smatra kao anahronizam"59
Znatno ranije, 18. aprila 1910. godine, u Srpskom knjievnom glasniku, Skerli objavljuje
lanak: "Karl Marks o Srbima", povodom teksta Rjazanova: "Komentar Marksovom lanku",
publikovan u teorijskom asopisu "Borba". Skerli, navodei Marksovo poimanje balkanskog pi
tanja, u slavu da: "Iza borbe balkanskih naroda za ncizvesnol lei skrivena opasnost od ruske
hegemonije, zato se treba borit protiv nacionalnih podvala balkanskih drava, dokle god revoluci
onarna evropska sloboda, bez obzira u kojoj nacionalnoj odei, ne zauzme presto Bosfora",'0 istie
daje kao i u; "toliko drugih taaka svoje sloene doktrine, i u ovom pitanju je Marks pogreno
shvaen i popularizovan. Miljenje o Marksu kao protivniku Junih Slovena ne odgovara istini"/1
da Marks, suprotno miljenju svojih germanskih sledbenika, ne spori pravo na ivot jednom narodu,
kome se ne prata to ne zna za rezignaciju i to nee da m re"/2 Skerli, jo na poetku lanka u
Srpskom knjievnom glasniku, istie da su u: "Srbima gledani aponenti i poslunici ruske aristo-
kratije, i zato su engleski liberali godinama bili neraspoloeni prema njima, zato su se u Nemakoj
Socijalnoj Demokratiji uli toliko turskofilski i srbofilski glasovi".63
Diinitrije Tucovi u teorijskom listu "Borba", jula 1912. godine, objavljuje lanak "Marks i
Sloveni", listajui u odbranu Marksa od neopravdanih napada graanskih teoretiara. Naime, Tu
covi jula 1910. godine, publikuje Marksov lanak "Narodnosti u Turskoj na poetku Krimskog
rata", a znatno ranije, 16. (29) marta, 1910. godine, objavljuje u "Borbi", drugi znauio poznatiji
lanak: "ta e bili od Turske u Evropi".
U lanku "Marks i Sloveni", krilikujui Skerlievu naizgled pozitivnu misao da: "Marks je
bio neto popustio u svome slavofobskom ovinizmu, gotovo u pangermanskom imperijalizmu",
Tucovi istie: "da su Marksovi lanci o Istonom pitanju, najbolje, najdublje i za srpski narod
najsimpatinije od svega to je o tome prc i posle loga na stranim jezicima pisato, isto tako kao to
su to njegovi lanci o potrebi ujedinjenja i osloboenja Poljaka, pisani neto prc ovih, za Poljsko
pitanje. "M

J. Skerli: "Svetozar Markovi - Njegov ivot, rad i delo"


59
Isto. O politikom angaovanju Tucovia u socijalistikom i radnikom pokretu Srbije; kao i idejnom razlazu
sa srpskim socijaldemokratima, videti na rad: "Prisutnost Jovan Skerlia i grupe profesora Beogradskog
univerziteta u radnikom pokretu Srbije; zbornik: "Ideje i pokreti na Beogradskom univerzitetu", II, CMUB;
Beograd, 1989.
60
"Srpski knjievni glasnik", sveska 8,1910. godine, str. 633
61
Isto.
62
Isto, strana 636
63
Isto, strana 631.
64
D. Tucovi: "Marks i Sloveni", "Borba", knjiga 6,1. ju l 1912, str. 2.

81
Tucovi, suproino Skcrliu za iji kom entar o M arksu, pi.c kako: "ne pokazuje samo apso
lutno odsustvo svakog istorijskog posm atranja stvari, kao Sto bi ono od jednoga profesora univer
ziteta i oveka od zanata bilo oigledno, veo i na neodoljivu elju da na siiu boga odri i joS podupre
staru tronu zgradu neistinite i nedotupavne povike na Sovinizam' i slavofobstvo' M arksa i ger
m anskih socijaldem okrata", istie M arksovu kategoriju revolucije: "Ali i u pitanju osloboenja i
ujedinjenja Poljaka, kao i u svima ostalim nacionalnim pitanjima, M arks se oprcdcljivao u prvom
redu prem a poloaju koji su li nacionalni pokreti zauzimali prem a revolucionarnoj borbi onog
do b a.65
Tucovi .objanjava uzroke M arksovog dranja prem a Junim Sloveniina onim istim uzrocim a
koji su odreivali njegovo dranje prem a Poljacima: "Saznanje tili uzoraka oslobodava nas svili
protivurenosti u kojima se bezazleno vrle M arksovi slovenski kritiari. Kao S toje veliki znaaj
autonom ne Poljske za evropsku revoluciji - ne za Nemaku - diktovao M arksu da se silno zaloi za
nju, tako mu revolucionarna uloga sadanjega revolucionarnog pokreta na Balkanu, diklujc da ga
prihvati, punim simpatijama i svom proniciljivou svoga genija".66
Koristei princip istorijskog m aterijalizma za objanjavanje M arksovog u sutini negativnog
stava prem a Junim Slovenima, koji je, napom enim o to jo jednom , u radovim a ve zrelog M arksa
kao teoretiara, a nadasve-polilikog filozofa, dobijao radikalno drugaije znaenje u smislu sagle
davanja revolucionarnije uloge Rusije prema narodim a na Balkanu, Tucovi u pom enutom lanku
iz 1912. godine, publikovanim u partijskom asopisu "Borba", napom inje da Skrelievo pogreno
"itanje" i poim anje M arksa "kao oveka koji je traio istrebljcnjc Rusa i Junih Slovena", potie
iz razloga: "to se nije luio ili nije umelo voditi rauna da M arksu i njegovim suradnicima nije bilo
stalo do borbe protiv Slovena ve do odbrane revolucije - do odbrane od svili vladajuih sila, bile
one u Berlinu ili Petrogradu, Beu ili Peti ili Z agrebu".67 Tucovi, ipak, uoava dijalektiki odnos
u shvatanju da "opte kulturni, drutveni razvoj u velikoj meri uslovljava onaj drugi, nacionalni
razvoj. Naime, u pom enutom lanku iz 1912. godine, istie da su zbog svoje kulturne zaostalosti:
"Juni Sloveni tada propustili najbolji m om enat za nacionalnu revoluciju, koja bi im zagarantovala
drugaiju budunost i dala razvoju prilika i odnosa na evropskom Jugositoku sasvim drugaiji
pravac".6869
Aktuelnost M arksovog uenja u vrem enu u kojem ivi i radi, Tucovi vidi upravo u "njegovoj
revolucionarnoj nauci", jer: "on koji je u ono vrem e branio balkanske Slovene koje je guila Turska
legitimistike Evrope, ne bi nikada pao u tu zabludu da pravda kolonijalnu politiku dananje kapi
talistike E vrope".w D nitveni, i mnogo vie, teorijsko politiki znaaj Tucovieve odbrane M arksa
od napada graanskih teoretiara i politiara Srbije u prvim decenijam a 20. veka., jednim delom
determ inisan je i odnosom klasnih snaga u srpskom graanskom drutvu (u Hegelovom znaenju
kategorija "graanskog drutva i politike drave"), zasnovanih na suprotnosti rada i kapitala, a
ponajvie "idejnom ofanzivom" graanske lcvice, koja odnos klasno-nacionalno, sve vie potiskuje
na teren nacionalnog rom antizm a u nainim a i sredstvim a reavanja nacionalnog i socijalnog pitanja
naroda na Balkanu. 0 ovome svedoe i brojni prikazi Skerlievc studije o Svctozaru Markoviu u
asopisim a ondanje Srbije. Tako Branko Lazarevi u listu "Novo vreme" br. 2 iz 1910. godine,
obavetava najiru javnostSrbije o ovoj studiji, a to ini i D. Nikolajevi u listu "Pravda" iste godine.

65
Isto, stran 3.
66
Isto, strana 5.
67
Isto.
68
Isto, str. 6.
69
Isto.

82
1naredne, 1911. godine, u Letopisu Malicc srpske objavljenje krai prikaz ove studije, pod veoma
zanimljivim i polemikim naslovom "Jedina sablazan ili kako g. dr. Jovan Skcrli saoplava istoriju
srpskom narodu kao profesor Univerziteta".70
I Skcrlicv lanak "Karl Marks o Srbima", odnosno studija o Svetozaru Markoviu, postaje
predmet interesovanja graanskih teoretiara i intelektualaca loga vremena. Ve 1911. godine,
Slobadan Jovanovi u Srpskom knjievnom glasniku daje prikaz Skerlieve knjige o Svetozaru,71
a Krsta Cicvari, poznati srpski anarhista, 1912. godine, u knjizi "Kritiki eseji", pie o Skcrlicvoj
studiji u svetiti svojih idejnih shvalanja, suvee informativno, jednostrano, bez uvida u ivot, rad i
ideje Svetozara Markovia.72
Ipak, valja napomenuti da bi jednostrano shvatanje polemike izmeu Tucovia i Skerlia,
vodilo krajnosti, ako se ne bi imale u vidu dve islorijske injenice:
- intelektualni Skerliev razvoj zapoinje jo krajem XIX veka kada se oduevljava idejama
napredne liberalne Evrope, ali i socijalistikim uCenjem Marksa i Engelsa, naprednim idejama
Svetozara Markovia, a do sukoba sa naprednom strujom socijal-dcmokraiskog pokreta, jedan je
od aktera nastajanja SSDP.73
- u kasnijoj fazi svoga knjievnog rada i politkog angaovanja, naroCilo 1910. godine, kada
zapoCinjc iroku kulturnu i politiku akciju na zbliavanju jugoslovcnskih naroda, posebno omla
dine, u ijem glasilu "Zora" u Beu, objavljuje lanak "Neoslavizam i jugoslovenstvo",74 kod
Skerlia prevladava graansko shvatanje odnosa klasno-nacionalno, pri panslavizmu, pretpostavlja
neoslavizam,75jer kako pie u poincnulom lanku "Za svakoga koji ume i vidi, danas je jasno kao
dan da je, kao neoslavizam za sve Slovene, tako i jugoslovenstvo za nas June Slovene ne samo
najidealnije i najbolje, no i jedino razumna moguna narodna politika".
Upravo zato, polemika izmeu Skerlia i Tucovia, aprila 1912. godine, u svedu kasnijih
"preilavanja" Tucovia, naroito Skrelia kao "kao politikog" (socijalnog) teoretiara, knjiev
nog kritiara,76 ukazuje na mogue zaostatke islorijske svesti (narovno nasledene), na savremena

70
"Lelopis mulie srpske", br. 87/274, sir. 68/69; "Veernje novine" br. 19 iz 1911. godine, objavljuje prikaze
Skerlieve knjige, dok 1913. godine. Brnlislnv eloevi u asopisu "Venac". br. 5, pie prikaz; "Dve knjige o
Svetozaru Markoviu".
71
"Srpski knjievni glasnik", knj. XXXVII, sv. 1, sir. 44-45, sv. 2, sir. 121-122,1911. godine: Slobodan Jovanovi.
"Sabrana dela, knj. 1. Beograd, 1932. godine.
72
Krsla Cicvari: "Jovan Skcrli o Svetozaru Markoviu" u knjizi: "Kritiki eseji". Beograd, 1912. godine, str.
244-273.
73
Duan Popovi u "Radnikim novinama", br. 103, od 3. maja 1914. godine, u "Nekrologu" posveenom Jovanu
Skerliu, pie: "Skcrli je u prvoj mladosti bio na drug. Posle smo se razmimoili: upravo on se odvojio, i to
je u politici u tom sluaju ncizbeno, postao je na protivnik... Skerli se nije stideo svoje socijalistike prolosti
i smatrao ju je ne kao svoju mladalaku glupost ve kao svoju mladalaku ljubav za koju su mu bile vezane
tolike uspomene". Opirnije podatke o odnosu Skerlia i srpskih socijaldemokrata, treba potraiti u sledeim
radovima: Miodrag Proti "Jovan Skreli i srpska socijalna demokralija", "Knjievnost", 1954. godine, knj. 19,
str. 157-180; Jeremije S. ivkovi "J. Skerli - kao politiki ovek, SKG 1940. godine, sv. 8, str. 580-586; Jei
Rnfnilo "Ideoloko-politike struje u radnikom pokretu Srbije 1903-1914.", "Tokovi revolucije", knj. IV.
Beograd. 1969.. str. 3-156
74
"Kritiki radovi Jovana Skerlia". priredio dr Predrag Palavestra, Beograd, 1977. godine, str. 614.
75
Skcrli dublje objanjava neoslavizam: "koji nije hlco da rauna sa maglovitim snovima o prolosti, koji je
odstranio svaku misao i prevlast ove ili one vere, ovog ili onog plemena, no koji je postavio kao zadatak:
autonomiju i federaciju sviju ravnopravnih plemena slavenskih", "Demokrat" 1909. godine, br. 30; Jovan
Skerli "Feljtoni, skice i govori", Beograd, 1964. godine, str. 235.
76
"J. Skcrli kao istoriar" (-Slobodan Jovanovi "Politika, Beograd, 1926. godine, br. 6973, sir.8)

83
politika zbivanja u drutvu, u dananje vrcinc (misli se prc svega na konsliiuisanjc novih nacija u
socijalizm u, optereenim i esto determ inisanim m eunacionalnim odnosima, prvenstveno, slcpe-
nom nacionalnog razvoja i dostignute drutvcno-ekonoinske em ancipacije).
Polem ika na stranicam a partijskog asopisa "Borba" i u "Srpskom knjievnom glasniku"
dobija posebno znaenje ako se imaju u vidu stavovi ostalih srpskih socijaldem okrata, Tucovicvih
saboraca i savrem enika. Vienje ove M arksovc podele nacije na istorijske i neistorijske, koja medu
graanskim i socijalistikim snagam a Srbije dovela do polem ike, treba, izmeu ostalog, traili i u
dva pisana istorijska izvora:
- u Popovicvom prikazu Tucovicvc knjige "Srbija i Arbanija", koji je objaljen u asopisu
"B orba", 16. februara 1914. godine, i "Prcdlogu rezolucije o kolonijalnoj politici i nacionalnom
pitanju", iz 1909. godine, u stvari, istoimenom referatu podnetom na Sedmom kongresu SSDS.77
U prvom lanku, Popovi sm atrajui potrebnim da Tucovi ovom knjigom "izae sa ovim svojim
idejam a i pred evropsku javnost", polemic sa Hcrm anom Vendclom, koji smatra da: "Socijalna
dem okralija ne m oe imali simpatija pred onim narodim a koji u tom momentu igraju kontra-rcvo-
lucijonu ulogu" .78 A upravo ovu kontrarevolucionu ulogu, po miljenju V cndela, imali su "Arbanasi
na B alkanu", em u se Popovi najenerginije suprotstavlja, u smislu kritike politike srpske buro
azije i njenih tenji za izlazak na m ore i isticanja nacionalnog razvoja albanskog naroda. Popovi,
kritikujui spoljno-politike interese Srbije, koji su bili u suprotnosti nacionalnim tenjama alban
skog naroda, istie povezanost "unutranjeg i spoljanjeg drutvenog razvoja, smatrajui; "dokle
god i najtrezveniji politiari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbanako pitanje moe
reiti jedino m aem i ognjem , dotle em o mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema
zapadnoj granici nove teritorije i fijaskom za fijaskom ".79 Ovaki stavovi Duana Popovia posma-
trani u svedu M arksove podele nacija na istorijske i neistorijske, ukazuje na njegovo ispravno
poim anje nacije kao razvojne, istorijske kategorije, uslovljcnc drutvenom podclom rada epohe
kapitalizm a, zajednikim jezikom , terilorijom , oplckulturnim i drutvenim razvojem . Sline sta
vove zauzim a i Dragia Lapevi, istaknuli predstavnik radnikog pokreta u Srbiji, kada u studiji:
"Ral i srpska socijalna dem okralija" iz 1925. godine, istie stav srpske socijalne dem okralijc povo
dom albanskog pitanja da: "nezavisnost ove zem lje valja bczuslovno potovati i starati se da ona,
kao samostalni lan, stupi u Federaciju Balkanskih Republika, kako bi prestala bili igraka velikih
sila za uznem irenje Balkana i predm et imperijalistike pohlepe balkanskih kepeca".80
Stavovi srpskih socijaldem okrata prem a M arksovoj kategoriji istorijskih i neistorijskili naroda
u konkretnoj, drutvenoj stvarnosti Srbije i Balkana, krajem 19. i poetkom 20. veka, najbolje se
ogledaju u Izvetaju Glavnoj partijskoj upravi na Desetom kongresu SSDS, januara 1914. godine:
"Nacionalni problem se ne raava oivljavanjem starih projekata od prc pola veka, kao to to ini
turska vladavina, prim ajui naslede kratkovidne birokratijc, ve jedino priznavanjem stvorene
jednakosti u punoj autonomiji naroda za njihove kulturne ustanove-kole, crkve, itd. i izvoenjem
sam ouprave u oblastima, vilajetima i optinama s proporcionalnim predstavnitvom etnikih ele
menata i partija i ravnopravnou jezika".81 Drugi navedeni islorijski izvor ija je unutranja i
spoljanja kritika neophodna za razum evanje predmeta ovog istraivanja: "Prcdlog rezolucije o
kolonijalnoj politici i nacionalnom pitanju", iz 1908. godine, znaajan je zbog isticanja revolucije

77
"Radnike novine", br. 53. 7. V 1909. godine, "Islorijski arhiv KPJ", lom III, sir. 118-119.
78
"Borba", knj. 7. sir. 125: br. 4, od 16.2.1914. godine.
79
"Borba", knj. 7. br. 2,16. novembar 1913. godine, sir. 13-27.
80
Dragia Lapevi: "Rat i srpska socijaldemokrata", Beograd, 1925. godina, sir. 117.
81
D. Tucovi: "Sabrana dela", Beograd, 1980. g. knj. 7, sir. 312.

84
kao neophodnog prcduslova za reSavanje klasnih i nacionalnih suprotnosti na Balkanu. Naime, u
pomenuloj rezoluciji, srpski socijaldemokrati smatraju: "da jedino socijalna demokratija stvara
srpskoj naciji politike i kullurnc uslovc za njen razvitak, jer politikom socijalnih reformi, kojom
uzdie na relativno visok nivo ivot radnikih masa, ona omoguava veini narodnoj da asimilic
Sto moe viSe produkte modrene kulture, pa dakle i ono Sto od nacionalne kutlure vredi Socijalnom
revolucijom, ona to delo izvodi do kraja".8283
Teorija nacionalnih odnosa kod Svetozara Markovia, svedena na "Stvaranje federalnog dru
tvenog ureenja zasnovanog 11a naCelu samouprave do koje bi se doSlo kao razultala jedne naci-
onalnc-oslobodilaCke revolucije", u Tucovicvo doba bremenita klasnim suprotnostima i ospora
vanjem marksistikog nasleda Marksa i Engelsa od graanskih teoretiara, javlja se u tenji poro
bljenih naroda da nacionalno osloboenje i ujedinjenje dobije jedno dublje znaenje u afirmaciji
prava na samooprcdcljcnjc, kao pravno-politiki poduhvat ostvarljiv: "ne uspostavljanjem politi
kog uticaja Rusije, Austro-Ugarske, ve je potrebno da savez balkanskih naroda i dravica, bude
sopslvcno delo balkanskih naroda, izvreno preko parlamenata i bez agresivnih tenji za poboljanje
ostalih balkanskih narodnosti".85
Ostvarivanje ideje prava naroda na samooprcdcljcnjc u Svetozarevom vienju meunacional
nih odnosa u buduoj balkanskoj federaciji 11c 11a naelu narodnosti: "no na linoj sudbini onih koji
slupaju u saveznu zajednicu, ali samim lim inom se ujemava i svaija narodnost, jer se time daje
pravo svakoj narodnosti da zauzme samostalnu grupu u savezu",84 dobija u Tucovicvo doba klasni
karakter, znaaj razvojne dinamike, istorijske kategorije. Upravo zato to graanski teoretiari
toga doba narodnost u Svetozarevom znaenju, odnosno narod i naciju u Tucovicvo doba, spoznaju
kao statiku, neistorijsku kategoriju ije se vane karakteristike (zajednika teritorija, jezik, biliska
i etnika srodnost, religija, dravno-pravno znaenje u irem smislu), uglavnom, vezuje za srednjo-
vekovne tradicije srpske dravnosti i kultumo-islorijskog razvoja. Otuda subjektivni faktor "nepos
tojanje svesti da su ikad sainjavali narod" kako Vladan ordevi pie za albanski narod 1913.
godine, u vreme njegovog najintenzivnijeg nacionalnog razvoja,85 navodi socijalistike teoretiare,
posebno Tucovia,86da u lanku: "Buroaska i proleterska Srbija" jo 1911. odinc, naglasi: "I gore,
u Austriji, i dole u Turskoj, mi vodimo jedan isti proces probijanja ncislorijskih naroda u red
istorijskih, sa tom razlikom Stoje laj proces gore ve zavren, a dole je tek zapoet".87 Voenje
istorijskog procesa-probijanje ncistorijskih naroda u red istorijskih, po Tucoviu, podrazumcva, u
osnovi negiranje graanskog poimanja nacije kao jedne zauvek date i ncpromcnljive kategorije, i
znai revalorizaciju Marksovili i Engelsovih koncepcija 0 naciji, na primeru nastanka i razvoja
socijalizma u Srbiji, "gde ima mesla njihovom uenju", suprotno napadima graanskih teoretiara
da su klasici marksizma "bili protiv Junih Slovena".

82
"Radnike novine" br. 53. Beograd. 1909. godine.
83
D. Tucovi: "Neemo ratove" (broura), 1914. godina.
84
S. Markovi: "Socijalizam kao drutveno pitanje", Rad 1874. god.

dr V. ordevi: "Arbanasi i velike sile", Beograd, 1913. str. 141.


86
Buenje nacionalne svesti Albanskog naroda po shvatanju srpskih socijalista nastaje onda: "kada jedno pleme
pone voditi rauna o svojoj azbuci, o izboru inovnika iz svoje sredine i nacionalnoj autonomiji, o kolama
na svom jeziku..." "Borba", knj. 6 , 1, avgust 1912. godine, str. 101-110.
87
D. Tucovi: "Buroaska i proleterska Srbija", "Borba", III, 1. i 16. januar 1911. godine, str. 60-61.

85
"Za razliku od buroaskc politike koja je jedan sistem nasilja ili lai, politika socijalne demo
kracije jeste nauka prim enjena na drutvenu praksu ili, jo tanije, nauno formulisanjc drutvene
prakse"
Sa Osmog kongresa SSDP

VI KLASNO I NACIONALNO PITANJE U DRUTVENO-


-POLITIKOJ MISLI DUANA POPOVIA
DO 1914. GODINE

Pojava Duana Popovia u socijaldem okratskoj misli Srbije nije istorijska sluajnost. Ona je
rezultat slobodarskih tradicija naroda ovog podneblja, zaetih jo u doba Koinc krajine, ali i
svojevrsnog dualizm a u drutvenoj, istorijskoj svesti naroda, iskazanoj postojanjem buroazije i
socijalistike koncepcije klase, pokreta i drutveno-polilike misli.
Veoma j e teko, m etodoloki ak nem ogue, odvojiti teorijsku misao i praklino-politiku
delatnost D uana Popovia od socijaldem okratskog pokreta Srbije. Pojedinac, politiki teoretiar i
jedan od rukovodeih ljudi radnikog pokreta Srbije ne m oe se ccloviio osveti iti bez izuavanja
drulveno-istorijskih uslova u kojima je iveo i delovao, pokreta kom e je pripadao.
Istraivanje dijalektikog odnosa kalsno - nacionalno u drutveno-polilikoj misli Duana
Popovia podrazum cva izuavanje sledeih kategorija:
- klasnog karaktera socijaldem okratskog pokreta;
- nacionalnog osloboenja i ujedinjenja, ne sam o u ravni socijaldem okratske, ve i graanske
drutvene misli;
- drutveno-ekonom skih uslova u Srbiji krajem XIX veka i poetkom XX veka;
- m eunarodnih politikih zbivanja u Evropi i na Balkanu uoi I svetskog rala;
- m eunacionalnih odnosa naroda i nacija na Balkanu, u svetlu razliitih koncepcija o naci
onalnom osloboenju i ujedinjenju.
Srpski socijaldem okrati u prihveenim program skim dokumentima, i pored shvatanja pojedi
nih au to ra,1ipak su prilikom osnivanja partije 1903. godine, iz sam og revolucionarnog bia partije:
"koja se ne bori za nove klasinske povlastice i preim ustva, ve za ukidanje klasinske vladavine pa

I * Ovaj rad tampan je u zborniku: "Duan Popovid u radnikom pokretu Srbije", Beograd, 1986. I

Sergije Dimitrijevi: "Socijalistiki radniki pokret u Srbiji 1870-1918, Beograd 1892, str. 171.

86
i samih klasa i za jednaka prava i ujedinjenje sviju bez razlike pvtla i porekla",2 crpcli elemente za
reavanje klasnih i socijalnih suprotnosti u okviru ne samo srpskog drutva ve i znatno ire, na
Balkanskom poluostrvu. Duan Popovi, kao i ostali srpski socijaldemokrati, dijalektiki odnos
klasno-nacionalno vidi upravo u suprotnosti rada i kapitala, odnosno u dominaciji najamnog kapitala
u drutvenoj stvarnosti ledanjc Srbije proete klasnim suprouiostima, ali i u razliitim koncepcijama
0 nacionalnom osloboenju i ujedinjenju "vascclog naroda Srpskog".
Klasna podeljcnosl srpskog drutva u prvoj deceniji XX veka, uslovljcna brzim razvojem
proizvodnih snaga jo osamdesetih godina XIX veka, postojanje mlade graanske klase ija politika
emancipacija u ravni graanskog drutva znai i optedrulvenu, socijalnu emancipaciju, zasnovanu
na klasnim cksploatatorskim odnosima, uslovljava izjednaavanje optenarodnog, nacionalnog in
teresa s interesima graanske, buroaske klase. To u specifinim drutvenim uslovima Srbije u
prvim deccnijam XX veka, znai najbolju potvrdu Marksovc teze kako radnici nemaju domovine,
napisane u "Manifestu komunistike partije".
"Otuena nacija" (u Marksovom znaenju) na primeru klasnog srpskog graanskog poetkom
XX veka, imala je za mladu tek formiranu radniku klasu, odnosno za socijaldemokratski pokret,
samo jedno znaenje: "da se podigne do nacionalne klase, odnosno da se podigne do vodee klase
nacije"3 i da postane odluujua socijalna snaga sposobna da za drutveni prevrat i uspostavljanje
pravednijih drutvenih odnosa unutar nacije.
Klasna emancipacija, socijlno reavanje drutvenih prolivurcnosti znai i nacionalnu eman
cipaciju kao jedinstven, dinainiko-razvojni proces. Klasno-socijalna emancipacija neophodan je
uslov i nacionalne emancipacije, naroito u vreme kada ivi, radi i delujc D. Popovi. Mctodolo-
ko-teorijski osnov Popovievog uenja najbolje je izraen u terijskom spisu: "Akcija i taktika",
gde pie. "Motor istorijskih borbi i istorijskog razvitka jesu realni materijalni interesi klasa, a ne
provienje boijc, interesi sitnili, ideje genijalnih; nain na koji se vri istorijski razvoj jeste zavitak
u formi protivurenosti, u borbi suprotnosti, u njihovom uzajamnom savlaivanju, u uzdizanju na
vii stupanj, u ponovnoj borbi koja posle toga nastaje."4
Revolucija kao sredina kategorija Popovievog shvatanje drutveno-isiorijske stvarnosti ta
danje Srbije u nainima reavanja klasno-socijalnih suprotnosti podrazumcva islraovanjc dijalek
tikih odnosa: nacionalni razvoj - klasna borba, ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja - klasno
osloboenje, odnosno ukidanje eksploatacije. Forimiranje razvijene graanske klase, posebno li
beralne koncepcije o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju u vreme srpskog graanskog preporo
da, kao i pojava Svetozara Markovia ezdesetih godina XIX veka, imali su dvostruko znaenje za
socijaldemokratski pokret Srbije, odnosno za politiku misao Duana Popovia:
- za nacionalni razvoj znaili su afirmaciju ideje narodnosti posle revolucionarne 1848. godine
1 prenoenje naprednih, liberalnih ideja ondanje Evrope u tada zaostalu privrednu i drutvenu
strukturu Srbije;
- u uslovima ubrzanog razvoja proizvodnih snaga i odnosa u Srbiji krajem XIX i poetkom
XX veka, u okviru nacionalne problematike javlja se nova socijalna snaga, - radnika klasa s
istorijskim interesima koji tee ukidanju klasne eksploatacije kao pretpostavke za nacionalnu eman
cipaciju.
Jo 1906. godine, Popovi u jednom agitacionom napisu naznaava suprotstavljcnost rada i
kapitala i pie da vlada kapital putem privatne svojine", pri emu proleterijat lei da unili sve klasne
suprotnosti, te da kulturne zadobitke celog oveanstva stavi na raspolaganje elom oveanstvu.

2
"lanska knjiica Srpske socijaldemokratske partije, Beograd 1904, str. 11-17, AIRPS, SDP, 16.

K. Marks, F. Engels: "Manifest komunistike partije", BIGZ, Beograd 1972, str. 18-29, izdanje Manifesta na
engleskom jeziku iz 1888. god.
4
D. Popovi, "Akcija i taktika", Izabrani spisi, str. 164.

87
On hoe da proizvod rada slavi na uivanje njegovim tvorcima; on hoe diklaluru rada a ne
kapitala",5 da bi dve godine kasnije u napisu "Dem okratija-vlada naroda", bio jo odreeniji u stavu
d a je borba klasa, "odvajkada rezultirala u borbu oko zauzim anja drave; zbog loga svaka klasna
borba m ora biti politika borba!, koja za krajnji cilj ima uspotavljanjc vlade prolctcrijata koja e
unitili svaku vladu oveka nad ovekom".6
Kritikujui suproslavljcnosl rada i kapital u srpskom graanskom drutvu, koja se naroito
ogledala u donoenju Zakona o radnjam a, Popovi p ie:"... ma koliko bile velike socijalne reform e,
mi se njima neem o zadovoljiti. O ne nisu na cilj; one su sam o sredstvo za na cilj; za socijalnu
revoluciju",7 sm atrajui, pri tome, socijalnu revoluciju pretpostavkom nacionalnog osloboenja,
od istine: "da su srpski vladari i monarhije uopte, oduvek bili i da e zanavek biti jedna od najveih
prepreka ostvarivanja srpskog nacionalnog ideala".8
Povezanost unutranjeg i spoljanjeg drutvenog razvoja, Popovi shvala slino Svetozarcvom
stavu: "... dobili Bosnu ratom to bi znailo izazvati socijalnu revoluciju u Bosni, unititi domau
aristokratiju, koja tamo postoji od toliko vekova; i kad bi se oduevljena raja oslobodila od jednog
gospodara, da li bi se ona saglasila da doe pod srpske pandure, kapelane i ostale gospodare".9 U
lanku opte pravo glasa iz 1910. godine on razm atra ovaj osnovni postulat graanske dem okralije
u svcllu ideje nacionalnog osloboenja i ujedinjenja:".. .i zar se za nau nacinalnu stvar pledira pred
svetom na taj nain to e se izjavljivali da na narod nije sposoban da sam sobom upravlja i svojom
sudbom rukuje?. S kakvim se onda pravom trai njegova politika nezavisnost i pridravanje ostalih
srpskih elem enata ovom e u Srbiji? Z ar se time to se energino opire uvodjenju opteg prava glasa
ne priznaje otvoreno d a je srpskom narodu potrebno tutorstvo".10
Oito je da Popovi odnos klasno - nacionalno posm atra u dijalektikom jedinstvu i borbi
suprom osti unutar srpskog graanskog drutva u prvim godinama XX veka, u izraenoj klasnoj
borbi, ali i u delim inom ostvarivanju koncepcija o nacionalnom osloboenju i ujedinjenju, (u
uslovim a prodora imperijalizm a velikih sila na Balkan), prem a narodim a koji jo nem aju nacionalnu
dravu, (u M arksovoin smislu "politiku zajednicu"). T o se naroito odraava na politika zbivanja
u balkanskim prostorim a u vrem e ratova, kada pojedine drave, u stvari, vladajue monarhistiko-
birokratske snage, osvajaju nova trita i teritorije. Prodiranje im perijalizma na Balkan, u nerazvi
jenu privrednu i drutvenu strukturu srpskog graanskog drutva i, postojanje ve razvijenog
socijalistikog, radnikog pokreta, nam eu Popoviu nove teorijsko-m etodoloke problem e u izu
avanju relacija: im perijaizm a na Balkanu - carinski rat Srbije i A ustro-Ugarske nacionalno pitanje
i klasna borba u nacionalnim i internacionalnim razm eram a. Aneksija Bosne i H ercegovine 1908.
godine, Sedmi kongres SSDS 1909. godine- Tivolska rezolucija i uvena Prva balkanska konferen
cija socijaldem okratskih partija 1910. godine polazna su i nezaobilazna socijalno-istorijska zbivanja
za razuinevanje sledeih teorijsko-sadrajnili celina u delu Duana Popovia:
- balkanski ratovi i srpska socijaldem okratska partija;
- nacinalni odnosi naroda i nacija na Balkanu (osnov su za razum evanje sledeih teorijsko-sa-
drajnih celina: nacionalno pitanje naroda i nacija, ideja sam oopredeljenja naroda, nacionalni razvoj
u svetlu drutvenih zbivanja na Balkanu, proces prerastanja naroda u naciju).

5
"Prvi maj 1906", str. 2-3 (Sabrana delar Popovi, Beograd 1975. str. 145).
6
Isto str. 223.
7
"Borba", knj. 1- br. 11- l.VII 1910, str. 443,
8
"Borba", knj. 2. br. 15, l.VIII 1910. str. 567.
9
Svctozar Markovi, Srbija na istoku, BIGZ, Beograd 1973. str. 152.
10
"Borba", knj. 2, br. 20,16. X 1910.

88
Povezivanjem klasnog i nacinalnog pitanja, srpski socijaldemokrati sagledavaju realne drtt-
tveno-istorijske uslovc i stvarnost nacionalnih odnosa naroda i nacija na Balkanu. Klasa i u dru-
lvcno-istorisjkim uslovima Srbije dobijaju znaenje razvojne, dinamike kategorije, ali i razvojnog
istorijskog procesa, izraenog u klasnoj borbi suprolslavljcnih drutvenih snaga jo u vreme Sve-
tozara Markovia, a u Tucovicvo doba, klasnoj borbi i nacionalnim suprouiostima naroda i ve
formiranih nacija u pojedinim balkanskim dravama.
Prevladavanje klasne borbe nad nacionalnim razvojem (pitanjem), nacionalnim interesima
klasno podcljcnog srpskog drutva, imao je za socijaldemokratski pokret nekoliko znaenja:
- Srbija je do 1912. godine bila relativno jcdnonacionalna zajednica, lako da se nacinalno
pitanje nije pokazivalo kao unutranje-poliliko pitanje;11
- marksistiko sagledavanje relacije klasno-nacionalno podrazumcva istovremeno reavanje
klasnih i nacionalnih suprotnosti, jer zajednica rada", zasnovana na kategoriji "osloboenog rada
i pojedinaca", koji u Svetozarcvom znaenju podrazumcva "slobodu i jedinstvo srpskog naroda",
(u smislu: "potpuno osloboenje od vlasti i tiranije, od umnog i materijalnog ropstva"), znai u
Popovievodoba: "Socijaldemokratski pokret, koji se bori za ostvarenje svojih sadanjih i buduih
ciljeva, ne radi na tetu, ve u korist nacionalnih prava";12
- odnos klasno-nacionalno najbolje je sagledao Dimitrijc Tucovi, savremenik Duana Popo-
via, u svom uvenom stavu iz 1908. godine, u vreme aneksije Bosne i Hercegovine: "Mi smo prc
svega i uglavnom socijalni pokret, pokret jedne klase, a ne jedne nacije. Ali ba u lom klasnom
karakteru naeg pokreta, mi gledamo nae prcimustvo nad svima dotadanjim velikim istorijskim
pokretima i najpouzdaniju granicu za pobedu sviju uzvienih i kulturnih ideala, raunajui tu i
nacionalnih ideala".13
Reavanje nacionalnog pitanja pojedinih balkanskih naroda, srpski socijaldemokrati sagleda
vaju kroz revolucionarno reavanje drutvenih prolivrcnosti unutar samih naroda i nacija, odnosno
nacionalnih drava, u balkanskoj federaciji, kao zajednici slobodnih i ravnopravnih naroda i demo
kratskih, nezavisnih i slobodnih drava. Reavanje sve veih meunacionalnih suprotnosti izmeu
naroda i nacija 11a Balkanu, podrazuineva shvatanjc federacije kao: "jedan akt pri kome se balkansko
pitanje prvi put posmatra u njegovoj uzronoj vezi sa privrednim, nacionalnim i internacionalnim
odnosima i nasuprot bespomonim fazama bolesnog patriotizma istiemo jedno trezveno i realno i
obrazloeno recnjc."14
Duan Popovi 11a Sedmom kongresu SSDP, odranom u maju 1909. podnosi referat: "O
kolonijalnoj politici i nacionalnom pitanju". Ovaj referat, objavljen u privremenom dnevnom redu
Sedmog kongresa SSDS15 prihvaen kao predlog rezolucije "0 kolonijalnoj politici" na scdnici
Glavne partijske uprave 4(17) maja, za koji je u izvetaju sa kongresa napisano: "Referent Duan
Popovi obrazlae svoju razoluciju jednim govorom koji e se zbog svoje vanosti i vanosti samoga
pitanja u najkraem vremenu tampali u brouri",16 nije nikada objavljen".17

11
S. Dimitrijevi. sir. 13.
12
D.Tucovi: "Iz borbe u borbu", Narodni socijaldemokratski kalendar za 1909.god.
13
"Radnike novine". 25. IX 1903, "Istorijski trenutak", str. 22
14
"Borba", knj. 1.1910.
15
Radnike novine", 19. III 1909.
16
"Radnike novine", br. 28.1909.
17
D. Popovi: "Sabrana dela", Beograd 1975: "Ova broura nije nikad ugledala svet. Kasnije je referat doao u
ruke ivka Todorovia kome nije ilo u raun da se objavi (str. 112). Iz istog prikaza vidimo da su se na ovaj
referat najopirnije osvrtali gore pomenuti strani delegati."

89
Iz rezolucije jednoglasno prihvaene na Sedmom kongresu SSDS, s izvesnim izmenuma koje
je naknadno predloio sam Duan P opovi",18 uoava se idejni sukob sa shvalanjima austrom ar-
ksista, posebno s Renerom , o nacionalnom pitanju naroda u Austro-Ugarskoj i na Balkanu. SuproUio
austrom arksislim a, koji naciju, nacionalno pitanje, vide iskljuivo kroz "kullum o-jczike cclinc",
autonom ne, "kullurno-jczike zajednice",19 Popovi ovaj problem sagledava kroz konkretne dru-
lvcno-islorijskc uslove i istorijska zbivanja nastala aneksijom Bosne i Hercegovine. On, pri tom,
reavanje nacionalnog pitanja vidi u ostvarenju ideje "prava naroda na sam ooprcdcljcnjc" sa revo
lucionarnim , klasnim sadrajem . Ideja "prava naroda na sam oopredeljcnje", za Duana Popovia
je osnov za razum evanjc dijalektikog odnosa klasno - nacionalno. SuproUio autrom arksislim a za
koje je nacija politiki pojam (posedujc nacionalnu svest), koja na osnovu narodnog suvereniteta
ima pravo na "izgradnju sopstvene drave", ali zasnovane na principu kullurno-jczike autonomije
u A ustro-U garskoj, Popovievo shvalanjc sam oopredcljcnja naroda u Bosni i H ercegovini, kao
"dem okratsko, socijalistiko, ako hoete i kulturno reenje, pretpostavlja revolucionarne metode i
sredstva. Opli oruani ustanak, revoluciju u Bosni i Hercegovini, ostavljajui ivouiim snagama
(a la vitalile) srpske nacije da kau svoju poslednju re o ovom reenju problem a, je r srpski narod
onaj iz Bosne i Hercegovine, kao i onaj iz Srbije, moe unititi sve, revoluciju kojom e osvojili
svoju potpunu nezavisnost - ali je sigurno da mu ovu slobodu i nazavisnost nee doneti ni kralj Petar
i njegova A rm ija".20
U neto izmenjenoj verziji teksta za bugarski asopis "Savremenika", 2. novem bra 1908.
Popovi objanjava stavove napisane u listu "Lc Pcuplc": "Rat koji e vodili zvanina Srbija bie
luda avantura" i "opli narodni ustanak, kojim e ela jedna nacija odgovoriti na pad u ropstvo
jednog velikog dela srpske nacije, nacionalni rat ima vie nade da e uspeti",21 nudei dva mogua
naina za reavanje klasnih i nacionalnih suprotnosti u Bosni: "Rat je opasna iluzija kojom se hrani
zvanina Srbija; revolucija je nain za reenje, koji ima izgleda na uspeh. Rat je smrtonosni salto-
mortalc, sa sigurnim padom ; revolucijaje uspeni eksperim ent pred kojim e neprijatelj zadrhtati."22
U drutvenoj stvarnosti Srbije, naroito u m eunarodnim politikim zbivanjima na Balkanu,
Popovi sagledava drulvcno-islorijskc zakonitosti vezane za odnos klasno - nacionalno, konstatu-
jui u prcdlogu razolucije Sedm og kongresa da: "...kolonijalna politika stranoga kapitala spreava
razvitak i niti slobodu srpskoga naroda, slobodu nacije kao ccline, za koju se socijalna demokratija
isto toliko zalc/.e koliko i za slobodu svakog pojedinca".23*Popovi uoava u dijalektikom jedinstvu
opteg, posebnog i pojedinanog, dva nivoa analize: "slobodu nacije kao celine" i "slobodu nacije
za pojedince", uglavnom vladajuc klase, analizom spoljnopolitikih uticaja velikih sila: "Ako su
zainteresovane kapitalistike sile na Balkanu, poglavito Rusija i Austrija, svojom politikom brutal
nog nasilja, sraunatih provokacija i naprekidnili intriga, stalno ometale ostvarenje srpskog naci
onalnog ideala, organizovanje celog naeg naroda u jed n u nacionalnu dravu, one su za tu svoju
politiku uvek nalazile neum ornih pom agaa u vladajuiin klasam a Srbije, ponajpre m onarhije, koja

18
"Radnike novine. 4. VI 1909.
19
Karl R ener povezuje Baucrova shvatanja ("zajednice karaktera) u zajednicu jezika, stvarajui koncepciju
nacije ("kao zajednice jezik a i karaktera"), pri etnu je naj vii domet "nacionalno-kullurna autonomija" unutar
vienacionalne drave.
20
Duan Popovi: "Sabrana dela", Beograd 1975, str. 277.
21
Isto, str. 282.
22
Isto, str. 299. lanci: "Istona kriza sa srpskoga gledita", "Le Peuple", br. 308,1908: Srpsko pitanje i socijalna
dem okratija" (lanak na bugarskom jeziku), "Savremenik", Sofija, 25. novembar 1908. saeti su u lanku
"Istona kriza sa gledita srpskoga", "Socijalist", god. II, broj 1,15.1 1909. godine, str. 3-5.
23
"Radnike novine", br. 53. maj 1909.

90
jc svakog trenutka bila gotova da oplc politiki i kulturni interes nacije trampi za koju dinastiku
koncepciju".24
Duan Popovi je, kao i Tucovi, izdanak uenja i ulicaja ideja Svetozara Markovia u XX
veku. Markovievo teorijsko naslede iskazano je u stavu da jc srpska monarhija zavrila svoju
progresivnu istorijsku ulogu i da "svaki dalji pokuaj njen da se odri kao vladajua sistema u novoj
srpskoj dravi, to bi bio pokuaj upravljen protiv slobode i napretka srpskog naroda",25 provejava
i u Popovievim radovima. Avgusla 1910. god., povodom krunisanja kneza Nikole Petrovia za
kralja Crne Gore, on u napisu za "Borbu", pie: "Novija istorija srpskog naroda pokazuje nam
oigledno, do opipljivosli, da su interesi srpskih dinastija i monarhija stajali u dirckuioj suprouiosti
sa nacionalnim idealom srpskog naroda i daje trijumr onih interesa bio u isti mali i katastrofa ovih" ,26
Nalazei u socijaldemokratskom pokretu jedinu drutvenu snagu koja srpskoj naciji otvara
politike i kulturne uslovc za njen razvitak, politikom socijalnih reformi, ali i socijalnom revolucijom
koja vodi socijalistikom drutvu, Popovi u tom "novom drutvenom stanju" i drutveno-istorij-
skim uslovima, iznalazi socijalne snage sposobne da dovedu do prestanka svakog "ugnjetavanja i
pojedinca i klase i nacije. Tada e prestati svaka kolonijalna politika".27
U svetlu Popovievog teorijskog rada: "Akcija i taktika" u stvari referata podnetog na Osmom
kongresu SSDP, juna 1910, namee se pitanje: Kako srpski socijaldemokrati, posebno Duan
Popovi, u odnosu na dualizam istorijske svesti, prakse i teorije formirane u dve drutvene klase,
buroaska i socijalistika politika, istorijski interesi i princip "klasne borbe" i taktike radnike klase
u svedu stavova Popovia da "taktika nije ablon", ali nije ni rutina ni doktrinarizam ni oportuni
zam",28*zatim: "buroazija ne predstavlja jedan jednostavan reakcionaran front, kao to se to esto
puta naivno u redovima socijalne demokratije misli i tvrdi. Kad se malo bolje u nju zagleda, moe
se odmah opaziti da to nije homogena masa. Ima u njoj frakcija demokratskih i parlamentarnih, kao
god to ili ima konzervativnih... h29 Jer, kako istie Popovi u pomenutom lanku: "naa e dunost
bili da u svakoj toj prilici iza momentane zajednice interesa izmeu nas i jedne buroaske frakcije
ukazuje na stalnu, tajnu, klasnu suprotnost izmeu nas i nje kao jednog sastavnog dela buroazije".30
Njegovo shvatanje dijalektikog odnosa akcije i taktike proleterske klase odraava se i na shvatanje
dualizma u politici radnike i buroaske klase: "Za razliku od buroaske politike, koja je jedan
sistem nasilja ili lai, politika socijalne demokratije jeste nauka primenjena na drutvenu praksu ili,
jo tanije, nauno formulisane drutvene prakse".31
Popovievo shvatanje kategorija dugoronih, istorijskih, i kratkoronih ciljeva radnike klase,
iskazano u stavu "da svakog trenutka iza jednog interesa sadanjosti, ma koliko on krupan bio,
ukazujemo na velike, najvie interese budunosti i celoga drutva: na socijalistiki ideal"! ,32u skladu
jc sa shvatanjem revolucije kao neophodnog uslova za revolucionarni preobraaj.

S. Markovi, n. d., str. 152.


26
"Borba", knj. 2. br. 15.1. V III1910, sir. 561-567.
27
"Radnike novine", br. 53. 7. V 1901.
28
D. Popovi: "Sabrana dela", knj. 1, Beograd 1975. str. 566.
29
Ilo, sir. 584.
30
Isio, sir. 592.
31
Isto, sir. 592.
32
Isio, sir. 589.

91
Za balkansku federaciju, kao "spoljanji izraz" Popovievog vienja "unutranjih odnosa" u
takvoj federativnoj zajednici, on kae: "Bez pune dem okralijc u svim balkanskim zemljama nema
saveza medu balkanskim narodim a. Tek kad narod zadobije najvei ulicaj u balkanskim dravam a,
postojee suprouiosli izmeu njih, koje ili navode na ubilake saveze jednih protiv drugih, i na lepu
slubu naem zajednikom neprijatelju: kapitalistikim silama E vrope".33 Sa ovakvim klasnim sa
drajem , to bi znailo ostvarenje M arksovog slava iznetog jo u M anifestu kom unistike partije:
"...u m eri u kojoj se ukida eksploatacija jedne nacije od strane druge, padom suprouiosli klasa u
okviru nacije pada i neprijateljski stav medu narodim a".
Odravanje Prve balkanske socijaldem okratske konferencije, znaajan je dogadaj u isloriji
socijaldem okratskog pokreta iz dva razloga: nacionalna problem atika prvi put je dobila m eunaci
onalni (m eunarodni) znaaj, je r je obuhvatila sve socijaldem okratske partije 11a balkanskim pros
torim a u vidu "male intcrnacionale", a idejna neslaganja sa predstavnicim a auslrom arksizina 0
znaenju "balkanskog" i "jugoslovenskog pitanja" dola su na ovoj konferenciji do punog izraaja.
Polarizacija medu socijaldem okratskim partijama znaila je prevagu ideje "balkanske federacije"
ili "kulturno jezike autonomije" jugoslovcnskih naroda u dvojnoj monarhiji.
Priprem e za odravanje Prve balkanske socijaldem okratske konferencije trajale su dosta dugo,
jo od Sedm og kongresa Druge intem acionalc, u tutgartu 1907. g o d ., kada je medu predstavnicima
balkanskih partija dolo do sporazum a da odre socijalistiku konferenciju posveenu zajednikim
problem im a svojih zem alja.341 11a kasnijim skupovima socijalista isticano je da "odgovorno rea-
vanje i zajedniko bratskih partija poslali su neodlona i velika potreba politike borbe proletarijata
na Balkanu. Oni nisu diplomatski luksuz, ve klasni interes".35
Diinitrije Tucovi u lanku: "Kako se dolo do prve konferencije", istie 1910. godine da
nacionalno pitanje koje se neodoljivo nam ee partiji proletarijata, socijaldemokratiji: "za slobodne
balkanske dravice ono nam se javlja kao pitanje m ilitarizma, poreskoga sistema, kulturnoga rada
itd", obuhvata za narode koji su pod ludom upravom: "pitanje ptuiije slobode kretanja, vee auto
nom ije, uslova za privredni razvitak, kulturni rad, kolu, jezik".36 Slino je i Duan Popovi,
neposredno po zavretku Prve balkanske socijaldem okratske konferencije, napisao u "Borbi", la
nak: "Prvi korak". Ideju balkanske federacije on sagledava kroz odnos "patriotizma" i "internaci
onalizm a"; patriotizm u buroazije suprotstavlja "patriotizam ivog drutva", koji se ogleda u ovo
me: "..sredinu, drutvo, narod u kom e se nalazim o, u kom e se kreem o, u kome m oram o razvijali
svu nau akciju, iji smo sastavni dco, uiniti srenom i uzdii na visok stupanj blagostanja i
civilizacije".3738
U referatu: "O kolonijalnoj politici i nacionalnom pitanju", Popovi objanjava grupisanje
balkanskih naroda "u jednu m alu inlernacionalu radi realizacije balkanske konfederacije", specijal
nim poloajem zem alja i drava: "Mi smo izloeni sam o kapitalistikoj eksploataciji u zemlji kao
masa: mi sm o jo i kao narod, celina izloena kolonijalnoj eksploataciji stranog kapitala. 1 kao god
to velika proleterska internacionala ve sada predstavlja model buduega drutva harmonije i
jednakosti, tako je i ova naa m ala balkanska internacionala jedan ivi dokaz mogunosti balkanske
konfedaracije, u kojoj j e jedino spas svima balkancim a bez razlike. "M Popovievo shvatanje dru-
tveno-istorijskog razvoja balkanskih naroda, posebno nacionalnih odnosa istorijski ve formiranih

33
"Sloboda" Narodni sacijaldemokratski kalendar 1911. godine, Beograd 1910. str. 28.
34
V. Strugar: "Socijaldemokratija o nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda", Beograd 1956. str. 187.
35
D. Tucovi: "Izabrani spisi", knj. 2, str. 52.
36
Rukopisi D. Tucovia, AS, "Zbirka D. Tucovi", br. 339.
37
"Borba", knj. 1, br. 2,16.1 1910, str. 41-45.
38
Isto

92
i takozvanih "ncistorijskih" naroda, predstavl ja dobar priincr islorijskc spoznaje druivcnili zbivanja
unutar ne samo srpskog graanskog drutva ve i znatno ire, u meunarodnim zbivanjima na
balkanskom prostoru u to doba.39
Imajui u vidu daje aneksiona krka imala jedan jedini povoljan rezultat za balkanske narode:
"ona im je otvorila oi za opasnosti pred kojima se nalazi, i ideju balkanskog saveza uinila jednim
ncdovljniin zalitevom za ijim se ostvarenjem ne srne vie oklevati", Popovi supromo graanskoj
koncepciji balkanskog saveza, razvija socijalistiku koncepciju. Ona je zasnovana na shvatanju da
bez pune dcmokralijc u svim balkanskim zemljama nema saveza medu balkanskim narodima i,
slino Svetozaru Markoviu,40 zakljuuje: "I ako zahtev za punom demokralijom unutar u zcinlji-
postaje i prvi uslov za voenje uspene spoljne politike, za rad na ostvarenju Balkanske konferencije,
koja nam jedino moe zagarantovati samostalnost, opstanak.41
Slino Tucoviu,42 koji jo 1909. godine istrauje nacionalni razvoj albanskog naroda- i Po-
povia ujesen 1913. konkreuia drutvena stvarnost navodi da pie o ovom tada aktuclnom proble
mu. U lanku "Opet fijasko", u oktobru 1913.god. pie o uticaju velikih sila na srpsko-albanske
odnose u doba tzv. treeg balkanskog rala. Ovaj tekst koji ima dosta slinosti s pojedinim Tucovi-
cvim napisima iz Arbanskog pisma, predstavlja najeu osudu graanskih koncepcija o naelima
i sredstvima za ostvarivanje ideje nacionalnog osloboenja i ujedinjenja, a posebno zbivanja u Staroj
Srbiji i Albaniji. Krilikujui "Balcanicusa", koji pred celim svetom pokuava da dokae kako:
"Arbanasi nemaju prava na nacionalnu ni na dravnu samostalnost, kako su to bezmalo poluljudi
koji nemaju prava da budu lanovi velike ljudske porodice", Popovi smatra da takvi "udaraju
amar" i srpskoj naciji, jer: "Crnogorci su nesumnjivo jedan deo srpskog naroda, dodue primitivan
deo ali sa toliko jasnijim, prirodnijim, karakteristinim , tipinijim odlikama nacije". On dobro
uoava da: "ovaj deo srpskog naroda, meutim, stoji u vrlo intimnoj ne samo geografskoj nego i
emografskoj vezi sa severnim Arbanasima, a ima pojaseva, predela gde se crnogorska plemena
prelivaju u arbanaka i obrnuto gde je vrlo teko povui razliku izmeu karakternih osobina tih
dveju nacija". Uporedivanjem albanskog i crnogorskog naroda u smislu da su zaostali u kulturnom
razvoju, zbog toga to nisu imali povoljnih islorijskih i socijalnih uslova za to, i da bi "dobili politiku
slobodu i organizaciju i kada bi unitili i najgoru i najteu formu feudalizma koji ili davi, uguuje,43
Popovi pokuava da objasni sutinu nacionalnih suprotnosti izmeu srpskog i albanskog naroda,
odnosno da ili sagleda znamo ire, u kontekstu medunarodno-polilikih zbivanja na Balkanu u prvoj
deceniji XX veka.

39
"Istona kriza sa gledita srpskog", "Lc Peuple", br. 308, 3. XI 1909: "Srpsko pitanje i socijalna demokratije",
"Savremenik" Sofija 1908; "Germanski socijalisti i srpsko pitanje", "Radnike novine", br. 12-15,1909: "Savez
slobodnih balkanskih naroda", "Sloboda", 1910: "Oko Makedonije", "Glas Slobode", br. 10-12,1918; "Makedonsko
pitanje", "The New Europe", vol. VI N. 76. 28. III 1918.
40
U listu "Rad", 1874. god. Svetozar Markovi daje neophodne uslove za reavanje "istonog pitanja", odnosno
balkanskog problema: "Socijalni preobraaj iznutra na osnovu narodnog suvereniteta i optinske samouprave,
revolucija u Turskoj i federacija na Balkanskom poluostrvu".
41
D. Popovi "Savez slobodnih balkanskih naroda", "Sloboda", "Narodni socijaldemokratski kalendar za 1911.
god", Beograd. 30. oktobar 1910, str. 27-28.
42
Jo novembra 1903. godine, Tucovi u lanku: "Klanje u Turskoj", razmatra "albanski problem", povodom
nastojanja mladoturaka da umire "otomanske nacije". "Tako je ovo pare zemlje dolo pod rivalski ulicaj
Italije i Austro-Ugarske, s jedna strane, nacionalne propagande Srbije i Crne Gore na drugoj sirani. Njihov
znaaj nije na privrednom ve na strategijskomc i politikome polju, poto se sa tih brda vlada putem na jug
prema Vardarskoj dolini i Solunu, na zapadu, Jadransko more, a na severu Novopazarski sandak i Bosna",
"Radnike novine", br. 130,3. X I 1909.
43
"Borba", knj. 7, br. 2.16. X 1913. str. 37.

93
Osuujui osvajake tenje srpske buroazije, Popovi septem bra 1913. godine u lanku,
"Trajan rat" razotkriva pravi razlog okupacije jednog dela Albanije: "povam pircnjcm sahranjene
nade o izlazu na Jadransko m ore je r i kapitalistikoj se klasi ne ostaje bez izlaska n a m ore, njoj nisu
velike nikakve rtve. Ona granine sukobe koji su prirodna poslcdica postupanja nae vojske prema
arnautskim plem enim a, hoe da uzm e kao povod obnavljanja stare, opasne avanture".44 Uzroke
meunacionalnih suprotnosti na Balkanu, posebno u srpsko-albanskim odnosima koji se zasnivaju
na "nepoverenju, pa ak i mrnji itavog jednog naroda koji nam je tu, za leima, Sta vie, iji je
jedan deo i naoj teoriji, i koga m oram o uzimati u obzir pri svakoj svojoj politikoj kom binaciji",45
Popovi u teorijskom asopisu "Borba" iz 1914. godine, kao vodei teoretiar jedne opozicione
partije proletarijata, vidi u nacionalnom konsliluisanju albanske nacije, iji je zakoniti proces p re
rastanja naroda u naciju esto u prolosti vezivan za postojanje nacionalne drave: "Sirota Albanija!
Jadan albanski narod". Relko kojoj naciji su pravljene tolike smetnje i tekoe na prvim koracima
jednog sam ostalnog ivota i politikog organizovanja. Arbanski narod pokazuje jednu ilavost,
izrljivost i sposobnost koji oveka zaprepauje. Nije laka stvar izdrati i pretrpeti varvarsku
najezdu tri drave u je d a n mali: srpske, cronogorske i grke!"46
O bavetavajui socijaldcm okratskujavnost i itavuSrbiju o "treem balkanskom ratu", pobuni
A lbanaca protiv srpske vlasti koja je uguena,47 socijaldem okrati, posebno Dupan Popovi, istiu
da: "strategijske take nesuinljivo neto znae; ali ma koliko sigurne i strane one bile, nikada nas
nee osigurati od gneva i osvete jedne sm ruio uvredene i ranjene nacije".48 On dobro uoava
povezanost "spoljnih" i "unutranjih" strategijskih taki prem a Albaniji, zakljuujui: "dokle god i
najtrezveniji nai politiari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje moe
reiti jedino m aem i ognjem , dotle emo mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema
zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom. 1 sve dotle nee nam pomoi ni strategijske
take prem a Albaniji - a ve i da ne govorim a o tome to e nam trebati da stalno i dan i no drim o
"strategijske take" unutra u zem lji sa kojih em o klali u unitavati one stotine hiljada arbanskih
sapleinenika koji ive u naim granicam a i koji treba da budu neki vajni temelj Velike Srbije".49
U izvetaju Glavnoj partijskoj upravu na Desetom kongresu SSDS, januara 1914. godine,
uoavaju se stavovi socijaldem okratskog pokreta o nacionalnoj problem atici. Slino Tucoviu, koji
m arta 1914. na socijaldem okratskom zboru u aku izjavljuje "...dvc politike greke radikalne
vlade: Arbanaka ekspedicije i Bregalnica, jesu neoprostive. Pohod na Arbaniju, lo je zloin prema
principu nacionalnosti",50 i u izvetaju kongresu nagleava se: "Nacionalni problem se ne reava
oivljavanjem starih projekata od pre pola veka, kao to to ini turska vladavina, prim ajui naslede
kratkovidne birokratije, ve jedino priznavanjem jednakosti u punoj autonomiji naroda za njihove
kulturne ustanove - kole, crkve, itd. - i izvoenjem sam ouprave u oblastima, vilajetima i optinama
s proporcionalnim predstavnitvom euiikih elemenata i partija i ravnopravnou jezika."51

44
"Radnike novine", 27. IX 1913.
45
"Radnike novine", br. 65.17. III 1914.
46
"Borba", knj. 7. br. 8,16. IV 1914. str. 281-284.
47
"Borba", 6. X 1913.
48
"Borba", knj. 7. br. 2,16. X I1913.
49
Isto, str. 48.
50
"Radnike novine", br. 65,17. III 1914.
51
D. Tucovi: "Sabrana dela", knj. 7. Beograd 1980, str. 312.

94
Duan Popovi otkriva zabludu evropske diplomalijc da "izvor nereda, kao rauii upalja, kao
protivnik evropskog inira i civilizacije", predstavljaju balkanski narodi ili, jo lanijc "balkansko
pleme", poto je to jedna nacija, samo jedan cuiografski element, s mnogobrojnim i finalnim
nijansama. Balkan u velikoj evropskoj porodici, predstavlja "cnfant tcrriblc", pie Popovi, nagla
avajui jedan objektivan faktor s kojima se mora raunali: "jedan proces koji se naroito u poslednje
doba ubrzanim tempom vri: loje probuena nacionalna svest Balkanaca i njihova neodoljiva tenja
za ivotom, za kulturom, koju vie nita ne moe uguili i koja se 11a neki nain mora zadovoljili".5253
Ova "probuena nacionalna svest" Balkanaca zanimala je graansku politiku misao krajem XIX
veka, i predstavlja pokretaku snagu nacionalnog romantizma, u stvari, vrhunca postgradanskog
preporoda koji u naim dnitvcno-istorijskim uslovima dobija osobine forme i sadraja.
Poznavanje stavova graanskih 31110-'-* o "arbanakoin problemu" u svetili gradansko-prav-
nih koncepcija 0 nacionalnom osloboenju i ujedinjenju posebno politikih partija,54 koje su u Srbiji
postojale u periodu graanske parlamentarne vladavine prema pojedinim autorima najdemokratski
jim u istoriji Srba",5556iako su socijaldemokrati kao poziciona, proleterska partija dokazivali supro
tno,54 podrazumeva uporednu istorijsku analizu drutvene stvarnosti Srbije od 1903. do 1914, u
sutini, graanske i socijalistike misli 0 putovima i sredstvima nacionalnog osloboenja i ujedinje
nja. Ono, izmeu ostalog, znai i razumevanjc kategorija istorijskih i ncislorijskih naroda, u izvor
nom Marksovom znaenju, koje u dodiru s drulvcno-istorijskim uslovima konsliluisanja nacija na
Balkanu, u radovima Duana Popovia, postaju polivalentne kategorije.
Ovo se najbolje ogleda u Popovievom metodolokom pristupu uvenoj Tucovicvoj studiji
"Srbija i Arbanija". Ova studija, publikovana 1914. godine, jedna je od najznaajnijih teorijskih
rasprava socijaldemokratskog pokreta Srbije iz oblasti nacionalnih odnosa naroda i nacija na Bal
kanu, posebno srpsko-albanskih odnosa, u jednoj iroj retrospektivi. Odmah po izlasku iz tampe,
20. januara (12. februara) 1914. izazvala je mnogobrojne polemike u graanskoj misli Srbije jer,
kako stoji u njenom podnaslovu, ona predstavlja: "jedan prilog kritici zavojevake pollikc srpske
buroazije" uperenoj protiv nacionalne nezavisnosti i razvoja albanskog naroda.

52
"Radnike novine", br. 154.4. V II1912.
53
Balcanicus: "Albanski problem i Srbija i Ausiro-Ugarska", Beograd, 1913. str. 88; J. Cviji "Govori i lanci" -
"Izlaz Srbije na Jadransko more". Beograd. 1924. str. 24. "Glasnik srpskog geografskog drutva", sv. 2. sir.
192-199.
54
U novim drutvenim uslovima 1903. do 1914. godine delujc vie graanskih partija: Radikalna, Samostalna
radikalna stranka, Narodna stranka, Napredna stranka, Srpska narodna seljaka sloga (do 1905. god.) i Srpska
socijaldemokratska stranka.
55
Veoma su indikativni stavovi pojedinih autora u asopisu "Socioloki pregled", br. 3, Beograd, 1971, u
tematskom broju "Sto godina Parike komune i razvoj socijalistike misli u Srbiji do 1914. godine". Veoma su
zanimljivi tekstovi vie autora: D. osi: "Tradicija i stvarnost", Ljubomir Tatli: "Od Srbije na Istorku do
Srbije i Arbanijc", Miroslav Janiijevi: "Inlelcktualizam i socijalistiki pokret u Srbiji (1894-1914), Miladin
ivoti: "Svetozar Markovi i srpski liberalizam".
56
Popovi je ovaj period u novoj istoriji srpskog naroda analizirao u tekstu: "Ko vlada Srbijom", od 22. oktobra
(4. novembra) 1911.

95
DuSan Popovi u "Borbi" od 16. (23) februara 1914. objavljuje prikaz ove knjige pod naslo
vom: "Jedna nova knjiga."57
M oan m aterijalni faktor koji bi objasnio pokret Srbije na Albaniju, prisutan u pomenulom
Tucovievom radu, Popovi: "nalazi u finansijsko-privrednom reimu nae domovine. Prvorodni
g r i Srbije je , po jednoj njegovoj formuli, u lome S toje ona unela m odernu tehniku za ubijanje,
negoli tehniku za proizvodnju. Prevrem eni razvitak militarizma i birokralijc, nametnuo je ovom
narodu ogrom ne finansijske terete i spreio njegov razvitak i kao proizvodaa i kao potroaa".58
Popovi dobro uoava dijalektiku povezanost unutranjeg drutvenog razvoja, pri emu je: "naoj
dravi bczuslovno potrebno da ima potpuno odreene ruke i za podizanje earinskih pregrada do
mile volje i za slobodan izvoz dom aih produkata sve do poslednjeg scljakovog zalogaja" i, spoljne
politike Srbije, je r,: "ta se sloboda moe imali samo ako se dobije izlazak na m ore, ako Srbija ne
bude vie prim oravana, kao do sada, da susednim dravam a ini koncesije u zatiuiim carinam a da
bi dobila prolaz za svoje espape na vee pijace.59 Zato Popovi istie fenomen drave: "koja kada
je u slubi kapitalizm a, ima ipak svoju egzistenciju jednim dobrim delom nezavisnu od njega,
naroito u politiki i ekonom ski nerazvijenim zemljama kao Stoje naa", pri emu, naroitu panju
treba obratili na "spoljnu politiku naih malih drava".w
Valja napom enuti i Popovievo nadanje da e ova Tucovieva studija biti prevedena i na strane
jezike, je r je evropska socijalna dem okratija nedovoljno i nepravilno obavetena o "arbanaskom
pitanju".61
Veoma je znaajno, posm atrano u jednoj iroj istorijskoj retrospektivi, pomenuli i Popovievo
jasno razlikovanje buroaske i proleterske istorijske svesti, koja se u sluaju Tucovieve studije ne
ogleda sam o u protestu srpskog proletarijata protiv arbanaske politike buroazije, ve ima i jedno
dublje znaenje u smislu da: "treba spaavali i ugled srpskog naroda pred kulturnim i demokratskim
evropskim svetom , ugled kome su Balkanikus i d r Vladan naneli teak udarac izlazei sa svojim
brouram a pred evropsku jav n o st.62
Dualizam drutvene, u stvari, istorijske svesti, interesa, buroaske klase i proletarijata, Po
povi na prim eru Albanije i "varvarske prakse koju je naa vojska tamo razvijala", saima u jasan
stav: "Treba dokazali da u Srbiji ima sveta, ima dosta svela, ima mnogo svela koji misli drukije
od lijenili vlasnika, koji misli suprouio njima, i da na elu tog sveta stoji proletarijat, stoji socijalne
demokratija! "63

57
U prikazu ukazuje na dva propusla u srpskoj nauci prema albanskom problemu: "ela la hrpa literarnih sastava
o lome problem u, koji se svakim danom pred nama sve vie gomila, moe se polpuno podeliti na ove dve
kategorije: bestidni pam fleti protiv A rbanije i Arbanasa, vete ili navete advokatske odbrane Arbanije i
Arbanasa. Ili su neke slabosti ove zem lje i neke mane ovih ljudi gencralisane i dovodile do paradoksa; ili su
neke simpatine odluke te zem lje i toga naroda proirivale do prelerane mera... Tipian predstavnik prve vrste
jesu broure Balcanicusa - dr Vladana; dok ova druga tendencija dobija svog najpotpunijeg, najlepeg i
naalost, ini mi se, - jedinog izvora u pisanju "Radnikih novina" u vreme balkanskog rala". (D. Popovi,
"Jedna nova knjiga", "Borba", br. 5,1914.)
58
Isto.
59
Isto.
60
Isto.
61
Isto.
62
Isto
63
Isto.

96
Dijalektiki odnos klasnog i nacionalnog u soci jaldemokratskom pokretu, posebno u radovima
Duana Popovia, mogue je sagledali i na makedonskom nacionalnom pitanju, odnosno posina-
trano ire, na nacionalnim odnosima naroda koji su iveli u Makedoniji u prvoj deceniji XX veka.
Smatrajui jo 1904. godine, u "Rezoluciji zbora srpskih i buroaskih studenata socijaldemo
krata": "da se makedonsko pitanje raspiruje u Bugarskoj, Srbiji i dr. balkanskim dravama ne iz
iskrene elje da se makedonskom stanovnitvu obezbedi politika sloboda i ekonomska sigurnost,
ve iz zavojevakih interesa bugarske, srpske i drugih buroazija",64 srpski socijaldemokrati, 1909.
godine u lanku: "Vrenje u Makedoniji", naglaavaju: Maedonija, ognjite revolucije i snaga
mladoturske jeste i ostaje za njih izvor najvee opasnosti.65 U doba "inladolurskc revolucije",
Tucovi kao i ostali socijaldemokrati naglaava da u: "Maedoniji ive iste one nacije koje su u
hrianskim balkanskim dravama izvojevale sebi politiku nezavisnost, te i u Maedoniji poinje
narod nacionalno da osea i nacionalnu akciju da razvija.66 Ukidanjem reima tiranije i bcspravlja
mogue je da politike slobode u Makedoniji budu izvojevane od proleterske mase i makedonskog
stanovnitva, bez razlike u veri i narodnosti.67 U vreme zavoenja surove uprave u novoosloboe
nim krajevima, s drugaijim pravnim statusom nego u Srbiji, predvia se stvaranje balkanske
federacije, a posebno u Makedoniji: "demokratskog reima sa potpunom i jednakom slobodom za
sve stanovnike ma koje vere i ma koje narodnosti V*
Slino Tucoviu koji 1914. izjavljuje: "Mi traimo pravo jednakosti za nacionalne manjine u
Makedoniji. To moramo uinili iz obaveze koju imamo prema satrvenom stanovnitvu u tim kraje
vima",w srpski socijaldemokrati, odnosno Popovi, koji u to vreme uestvuje u stvaranju partijskih
proglasa i rezolucija, izjavljuju da za "zarobljene Maedonce" treba obezbediti "potpunu slobodu
za kulturno razvijanje razliitih nacija na teritoriji Maedonije".70 Puna sloboda i nacionalna neza
visnost za razliite narode koji ive na teritoriji Makedonije, podrazuincva daje nacionalni razvoj:
narod - nacija ve dovren, ali i postojanje "demokratske nacionalne drave" unutar ovakve fede
racije naroda na Balkanu.
Srpski socijaldemokrati predviaju u demokratskoj federaciji naroda na Balkanu mcsio i za
Makedoniju, kao nezavisnu, samostalnu, federalnu jedinicu, ravnopravnu s ostalim narodima i
nacijama na Balkanu. Ovako formirana samostalna, privredna, politika, pravna cclina u Makedo
niji iskljuivala bi ovinistika uplitanja okolnih balkanskih buroazija, jer socijalni preobraaj
unutar svake od njih na socijalno-klasnim osnovama ukidao bi nepravedne, u sutini, eksploatator-
ske odnose unutar i izmeu nacija, a u spoljnopolilikim odnosima afirmisao bi ideje bratstva,
saradnje, ravnopravnosti, jednakosti. Istina, slino je obeavala i buroazija prilikom osloboenja
krajeva pod turskom upravom 1912. godine, samo na drugaijim klasnim, u stvari, cksploatalorskim
odnosima.

64
"Radnike novine", br. 17, 2. III 1904.
65
9 2, 6. VIII1909.

"Radnike novine", br. 17, 2. III 1904.


68
"Borba", knj. 7,16. X I 1913, str. 105-108.
69
"Radnike novine", br. 23, 7. I I 1914.
70
"Radnike novine", br. 146, 24. V I 1914.

97
Svoenje m akedonsko nacionalno pitanja, posebno procesa nacionalno razvoja, na dileme
da li su M akedonci flotanuia masa koja gravilira Srbima ili Bugarim a,71 posebno u okviru ideje o
federaciji naroda na Balkanu, za m noge autore koji istrauju isloriju socijaldem okratskog pokreta
u Srbiji, znai nadm etanje, suavanja islorijskc analize i sinteze na problem odnosa politikih snaga
susednih drava i njihovo nadm etanje u M akedoniji, bez uvoenja osobenosli i sam ostalnosti naci
onalne samobiUiosti makedonskog naroda koji se u to vrem e nalazio u "prerastanju od nacije po
sebi u naciju za sebe".
Dijalektiki odnos klasnog i nacionalnog u radovim a Duana Popovia mogue je sagledali i
kroz ideju "balkanske federacije". Popovi juna 1909. godine, u tekstu: "Zaotravanje klasnih
suproUiosti", istie da se u kapitalistikom drutvu odnosi sve vie zaotravaju, je r svaka se zemlja
sve vie deli sam o na dve grupe: eksploatatore i cksploatisanc, odnosno: "ceo svet se sve vie epa,
mesto u neprijateljske otadbine i za voenje nacije, na dve klase: proletere i kapitaliste, izmeu
kojih se vodi neprekidna borba, iji je rezultat socijalistiko drutvo".72
T eite borbe za prom enu nepravednih drutvenih odnosa, srpski socijaldemokrati su u prvim
godinam a stavljali na klasnu borbu, koja znai istovrem eno i nacionalnu emancipaciju, je r bez klase
nem a ni nacionalne em ancipacije svake nacije. Kasniji razvoj politikih zbivanja na Balkanu, na
roito Aneksija 1908. godine, navode Popovia da polem ie s pisanjem buroaske tam pe, da su:
"socijaldem okrati napustili u poslednje vrem e ono svoje staro gledite koje prezrivo oima gleda
na naciju i nacionalni problem , kako smo prestali biti sinovi pa se vratili majci otadbini i uvrstili
u front solidnih patriota i nacionalista. Sada, dakle, i mi imamo prava da se gurnemo u prsa i
uzviknem o "Mi sm o prvo Srbi, pa socijalisti". Ovakvom shvatanju koje pored odnosa klasno -
nacionalno, obuhvata problem i znatno ire u relaciji: nacionalno (radniko-klasno) internaci
onalno (D ruga inlcrnacionala, socijaldem okratski p o k re tu ostalim balkanskim zemljama), Popovi
sueljava stav: "Ali socijalizam nije kaa od nacija, a moderni proleterski internacionalizam nije
to i naivni kosm opolilizam ". Shvalanjem internacionalizm a, koji se ne sastoji u negiranju nacija:
"u kom inom m urenju pred tim silnim, opipljivim fenomenom to se zove nacija, koji lako neodo
ljivo utie na nae miljenje i oseanje", ve kao: "harmoninu kolaboraciju najrevolucionarnijih,
najhumanijih i najidcalnijih klasa i lanova svih nacija naje d n o m istome socijalnom e idealu",73 u
stvari, ostvarenju socijalizm a, Popovi daje osnovne klasno-socijalne postulate svoje teorije zasno
vane na revoluciji kao neophodnom uslovu drutvenih problem a. Ideja federacije naroda na Balkanu
i internacionalizam socijalne dem okratije samo su sredstvo za ostvarenje ovog cilja socijalizma.
Ostvarenje ideje balkanske federacije za Popovia omoguava ostvarenje dva cilja socijalne
dem okratije: "borbu protiv evropskog im perijalizm a, protiv kapitalistike kolonijalne politike, a za
socijalistiko drutvo, koje bi, nilei kapitalizam, unitilo svaki antagonizam izmeu nacija, svaku
suprotnost izmeu Zapadne Evrope i Balkana, svako neprijateljstvo izmeu Zapada i Istoka, i sve
narode, sve rase, svih pet kontinenata uzdigla na najvii stupanj blagostanja i civilizacije".74 Kriti-
kujui spoljnu politiku Kraljevine Srbije, usm erenu 11a stvaranje vojno-politikih saveza s okolnim
zem ljama na Balkanu i oslanjanje na velike sile, prvenstveno caristiku Rusiju, Popovi se 1911.
godine u lanku: "Kralj putuje", pita: "Zar mogu prijatelji srpskoga naroda vlade i klase da budu
oni iji interesi nalau da vode kolonijalnu i pljakaku politiku! Balkan je za kapitalistiku Evropu
izvrstan objekt eksploatacije i pljake. Na njega su svi bacili oko. Pa kako izgleda smeno traiti
savrem enika u Rusiji, gde reakcija davi narodne mase, ili u Francuskoj, iji kapitalistiki magnati
pljakaju prezaduenu Srbiju, ili u Italiji, koja sve vie pokazuje apetite za kolonijalnim poroblja-

71
Jovan Cviji: "Promatranja o etnografiji makedonskih Slovena", Beograd, 1906, str. 9.
72
"Radnike novine", br. 86, 23. VII 1909.
73
"Borba", knj. 1. br. 2.16.1 1910.
74
"Radnike novine", br. 190,15. VIII 1912.

98
vjiijcm Albanije ild."75 Nekoliko mcscei kasnije, u govoru na aniirauiom mitingu od 23. oktobra
(5. novembra) 1911. godine u Beogradu, Popovi izjavljuje: "Ratna opasnost stalno lebdi u vazdu-
lui. Nad glavom Balkana najvie. Nama je jedini spas u lesnoj federaciji balkanskih naroda. Ali ko
e da izvede tu federaciju? Balkanske dinastije?"76
Popovievo povlaenje iz redakcije "Radnikih novina" 1912. godine, usled neslaganja sa
stavovima Glavne partijske uprave, koja je tvrdila da se rat na Balkanu vodi za interese buroazije,
suprouio njegovom shvaianju da u njemu "ima elemenata revolucionarnog razreenja drutvenih
prolivurcnosli", njegovo ncizabiranje u rukovodstvo SSDP na X kongresu, moe da zavara istra
ivae. Naroito njegova izjava na scdniei Glavne partijske uprave 12. (25) jula 1914, kada je:
"smatrao da je Srbija sa svojim ovinistikim krugovima ta koja posredno ili neposredno izaziva
ratove, s toga dri da protivit njihove ludosti treba podii glas, traei spasa u Balkanskom savezu
a ne u avanturama s Austrijom".77 Objanjenje ovog slava treba delimino potraiti u Popovievom
obraanju Meunarodnom socijalistikom birou 1912. godine i milju d a je za Evropu najbolje
reenje: "Ko suzbija svaku kolonijalnu politiku evropskih kapitalistikih sila, ko ih spreava da se
meaju u odnose balkanskih drava i naroda taj je mnogo uinio za odravanje svetskog mira,
taj vrlo uspeno spreava svclski rat", ali i njegovom shvatanju da se jedino revolucijom u vie
drava na Balkanu, kao pretpostavkom za ostvarenje federacije, mogu razreiti klasne i nacionalne
stiprouiosli naroda i nacija na Balkanu. Ova Popovieva misao u skladu je sa stavovima srpskih
socijaldemokrata objavljenim u brouri: "Neemo ratove": "Mi gospodo, umesto rala medu bal
kanskim narodima, koji bi satirao nae snage i utirao put kapitalistikim zavojevaima, traimo
unutranje razvijanje svili naroda i svili zemalja na Balkanu, traimo razvijanje privrednih i kulturnih
sila, traimo ujedinjenje balkanskih naroda u jedno bratstvo, u formu federativnih republika 'za
sreu balkanskih naroda i za odbrana njihovu od kapitalistikih prodrljivaca jcvropskih".
Popovievo shvatanje odnosa klasno - nacionalno u okviru socijaldemokratske misli Srbije do
1914. godine, zasnovano na ideji balkanske federacije i povezanosti spoljnopolitikog i unutranjeg
drutvenog razvoja svakog naroda i nacija na Balkanu, rezultat je poimanja i korienja Marksovc
dijalektike metode i principa istorijskog materijalizma u konkretnoj drutvenoj situaciji Srbije,
krajem XIX i u prvim decenijama XX veka. Suvremenoj drutvenoj, posebno istorijskoj nauci
trebae vremena da interdisciplinarnim pristupom jo vie osvetli linost i delo ovog velikana
radnikog pokreta u Srbiji, zahvaljujui kome su srpski socijalisti, slino Lenjinovoj boljevikoj
partiji u Rusiji, 1914. godine glasanjem protiv ratnih kredita u Skuptini, jo jednom potvrdili svoj
dosledan internacionalizam i otvorili puleve bratstva i zajednitva za razjedinjene i zavaene narode
na Balkanu. U lome treba i traiti akluelnosl Popovievc drutvene misli u dananje vreme.

75
"Radnike novine", br. 7.15.1 1911.
76
"Radnike novine", br. 240. 25. X 1911.
77
D. LapC evi: " R a t i s r p s k a s o c ija ln a d c m o k r a lij a " , B e o g r a d , 1925, s ir . 119.

99
"Pitanje nacionalnosti je drugoslepeno; a pitanje privrednog opstanka uzrono svemu, prvos
tepeno"
D.Tucovi

VII PRVI I DRUGI BALKANSKI RAT


I NACIONALNO PITANJE

7. J. B a lk a n s k i r a t o v i i n a c io n a ln i o d n o s i n a r o d a i n a c ija

Ubrzani razvoj kapitalizm a u vie balkanskih drava, posebno Srbiji, Bugarskoj i Grkoj, u
drugoj polovini XIX veka, sa izraenim dinastikim interesim a koji su ne retko proglaavani za
"optenarodne" u uslovim a kada nezadrivo prodire sitni kapital i ekspanizonistiki interesi velikih
sila, posebno A ustro-U garske i Nemake na Balkan, sa vekovnom tenjom Rusije da preko Bugar
ske izae na "topla m ora", dovodi do vie m edunarodno-polidkih kriza poetkom 20. veka, koje
prevazilaze balkanske okvire, i dobijaju univerzalno, svetsko m edunarodno-politiko znaenje.
Posle aneksije Bosne i H ercegovine 1908. godine, dolazi do vidljivog pribliavanja balkanskih
drava na politikom, vojnom , i privrednom planu, koje ima dublje istorijske korene i tradiciju jo
od vrem ena vladavine kneza M ihaila, kada 1866 - 1868. godine, Srbija zaokruuje sistem meu
narodnih ugovora radi okupljanja balkanskih naroda za borbu protiv Turske.
U znatno izm cnjeniin istorijskim okolnostim a, Balkanski savez stvoren u jesen 1912. godine,
bilateralnim ugovorim a: Srbije, G rke, Bugarske i C rne G o re,1 radi borbe za osloboenje od
otom anske vlasti, predstavljao je mogunost ostvarenja ne sam o nacionalnih interesa balkanskih
drava, ve i spoljnopolilikih ciljeva R usija na B alkanu, koja ovaj savez podrava radi suzbijanja
izraenih uticaja Austro-U garske i Nemake.
Unutranje krize u Turskoj izazvane ilindenskim ustankom 1903. godine, estim albanskim
ustancim a i pobunam a, mlado-turskoin revolucijom , italijansko-Turskim ratom , ubrzale su nastanak
"evropske T urske", ali i otvorile vie problem a u odnosima medu balkanskim dravam a, posebno
Srbije i B ugarske, ije buroazije ne vode rauna o nacionalnim pravim a m akedonskog naroda,

1
"Tajni dodatak ugovoru o prijateljstvu i savezu izmeu Srbije i Bugarske, Sofija, 29. februar (13 mart) 1912.
godine, Stanojevi "Srpsko-turski rat", 1912", Beograd, str. 51. "Pregled razvoja medunarodno-pravnih odnosa
jugoslovcnskih zemalja od 1800 do danas", I sveska, str. 173 -182, Beograd, 1953.

100
vode u Makedoniji nacionalnu, versku i prosveuni propagandu. Jo od vremena Sansicfanskc
Bugarske, iraju politike suprotnosti oko teritorijalne podclc Makedonije i sukob sa buroazijama
okolnih balkanskih drava.2 U tajnom delu srpsko-bugarskog saveza od 13. marta 1912. godine
izvrena je podela interesnih slcra u Makedoniji. Prema ovom ugovoru Srbija je Bugarskoj prizna
vala teritorije istono od rcke Stnimc i planine Rodopa. Bugarska je priznavala za srpsku interesnu
sferu oblasti scverno i zapadno od ar-planinc. Oblast izmeu Rodopa i ar-planinc proglaena je
za srpsku zonu.
Izbijanje ratnih operacija 1912. i oslobaanje Stare Srbije, Makedonije, prodor srpske vojske
u Albaniju, uspene akcije Bugarske, Srbije, Grke, Rumunijc i Crne Gore, nalerale su Tursku da
zatrai i zakljui mir 30. maja, i odrekne se svih svojih poseda na Balkanu zapadno od linije
Enos-Midija. Posle uspeno zavrenih ratova za oslobaanje i ujedinjenje nastali su srpsko-bugarski
sukobi koji su prerasli u rat Bugarske sa dojueranjim saveznicima ukljuujui i Tursku.
Bugarskim mirom 1913. godine, makedonski narod je teritorijalno podcljcn na tri monarhije:
Srbija je dobila Vardarsku, Grka Egejsku, a Bugarska Pirinsku Makedoniju.
Ulicaj velikih sila na spoljnu politiku balkanskih drava ogledao se u prvom balkanskom ralu,
u podravanju Turske od Centralnih sila, i balkanskih drava od sila Antante, naroito Rusije, da
bi u drugom balkanskom ratu, prethodno Austro-Ugarske uplitanjc oko skadarske i drake krize,
bilo probugarski usmereno: "Dranje slubenog javnog mnjenja i diplomatijc u Austro-Ugarskoj
za vreme drugog balkanskog rata bilo je tako otvoreno probugarsko, a protiv srpsko, da je bugarski
poraz na Bregalnici 1913. odmah shvaen kao poraz same Monarhije".3
0 uticaju velikih sila socijaldemokratska tampa, posebno "Radnike novine", 1912. godine
piu: "Mi stojimo meutim, pred savezom - ukoliko bi glasovi o njemu odgovarali istini - koje vlade
sklapaju ne samo iza leda parlamenta dotinih zemalja ve pod neposrednim pritiskom Rusije...
Protiv takvoga saveza socijalna demokratija podie najotrije protest. Takav savet nije onemogu
avanje, ve nastavljanje na Balkanu stare politike izmearenja zavojevaima sa strane".4
Suprotno ovakvom buroaskom savezu balkanskih drava, Tucovi u balkanskoj federaciji
socijalistikih republika, na osnovi najpunijc demokratije i nacionalne jednakosti, sagledava razvoj
nacionalne svesti makedonskog naroda u njegovom razvojnom procesu - prerastanja u naciju, usled
razvoja proizvodnih snaga i odnosa, irenja drutvene podele rada, kao i samospoznanje o bliskoj
etnikoj i kulturnoj srodnosti, i zajednikim ekonomsko-socijalnim uslovima ivljenja.
Smatrajui da u: "Turskoj mi imamo jedno potpuno nacionalno arenilo", a da jedino: "uje
dinjenjem na Balkanu svili privrednih, kulturnih i politikih snaga u jednu veliku zemlju, jedan
veliki savez, koji e bili u slanju zagarantovati balkanskim narodima slobodu i pun razvitak",
Tucovi u podeli Balkana na pojedine manje zemlje vidi izvor: "za nova trenja medu balkanskim
narodima i dravicama. Ii e posle Srbi da oslobaaju Srbe i ispod bugarske vladavine, a Bugari
e ii da oslobaaju Bugare ispod srpske vladavine"5
Federativno ureen Balkan po pojedinim pokrajinama, u jednom savezu republika, "da naci
onalno i nacionalitetno predstavlja jednu kompakuiu masu", podrazumcva drugaije shvatanje
srpsko-bugarskili suprouiosti oko Makedonije. Manifestacije meusobnoga zblienja esto su pod-
sticane i od sirane buroazije: "U borbi oko Makedonije te nade su sahranjene, i danas su Srbija i
Bugarska gurnute u neprijateljstvo samo zato to buroazija tih zemalja nije bila sposobna da se

2
Momilo Stefnnovi, Milisav Krsti, Apostolski: "Velikobugarske pretenzije od San Stefana do danas*,
Beograd. 1978. str. 64
3
V. ubrilovi: "Odabrani istrijski radovi", Beograd, 1983. str. 179. Srbija i Austrija u XIX veku".
4
"Radnike novine" br. 209,6. septembar 1912. "Balkanski savez"
5
D. T u co v i: 'S a b r a n a d e la " , B e o g r a d , 1980, s tr . 310, k n jig a 7.

101
uzdigne iznad ogranienoga gledita dinastije i militaristikih i drugih zaintcrcsovanili klika".6
Smatrajui da su dve politike greke radikalne vlade: Arbanska ekspedicija i Bregalnica,
potpuno neoprostive, a pohod na Albaniju, kao zloin prem a principu nacionalnosti, Tucovi i ostali
srpski socijaldem okrati naglaavaju da se klasno-svesni proletarijat ne moe prevariti: "on zna, on
je osetio na dem arkacionoj liniji za vrem e prim irja, da su Srbi i Bugari jedan narod koje su vlasnici
napujdali d a se kolju kao divlji zverovi. Proletarijat se ne da zavesti nekim tatarskim poreklom
bugarskog naroda, koji je po jeziku, po kulturnom ivotu, potpuno slian srpskom narodu".78
U Rezoluciji kongresa srpske socijaldem okratske stranke 31. januara 1914. godine, gde se
kae: "Kao to su socijalisti oduvek tvrdili, kongres istie da narodne m ase, koje su u stvari, uvek
pravi izvrioci svih velikih istorijskih dogaaja, mogu biti i gospodari njihovih reenja i drati svoju
sudbinu u svojim rukam a, sam o tada kada se ti dogaaji vre putem revolucije, a ne ratova", navodi
Tucovia da na sastanku zagrebake politike organizacije u predavanju: "Balkanski ratovi i soci
jalna dem okratija", izjavi: "Bregalnica je strahovita optuba srpske i bugarske buroazije. Cijela
Bregalnica s jedne strane i s dnige strane bila j e sam o jedna grobnica. Na Bregalinici saliranie
balkanski narodi na dugo vrem ena svoju budunost. "9
Srpsko-bugarski odnosi, meusobna trvenja, rami sukobi i prolivanje krvi u dragom balkan
skom ratu za srpske socijaldem okrate znailo je sam o jedno: "Srpska i bugarska buroazija i njihovi
politiki predstavnici pokazali su ne sam o da su nesposobni za politiku oplih balkanskih interesa,
polilku slobode i nezavisne Balkanske zajednice, nego i da se svekolika njihova polilka zasniva na
guranju naroda u uzajam no klanje i prolivanje krvi", je r, politika buroazije je: "politika upropa-
ivanja naroda, satiranja narodnih sn ag a ".10
Srpsko-bugarski odnosi (uglavnom zasnovani na podeli M akedonije u graanskoj politikoj
misli, i ideji balkanske federacija u socijaldem okratskoj misli Srbije), uoi raUtih sukoba 1914.
godine dobijaju sve vie odliku uticaja interesnih sfera velikih sila.

7. 2. S r p s k i s o c i j a l d e m o k r a t i i m a k e d o n s k o n a c io n a ln o p i t a n j e

Smatrajui jo 1904. godine, u "Rezoluciji zbora srpskih i bugarskih studenata socijaldemo


krata", da se: "m akedonsko pitanje raspiruje u Bugarskoj, Srbiji i dr. balkanskim dravicam a ne iz
iskrene elje da se makedonskom stanovnitvu obezbedi politika sloboda i ekonom ska sigurnost,
ve iz zavojevakih interesa bugarske, srpske i dragih buroazija",11 srpski socijaldemokrati, po
sebno Tucovi 1909. godine, u lanku "Vrenje u Maedoniji" naglaava: "M aedonija, ognjite
revolucije i snaga mladoturska jeste i ostaje za njih i izvor opasnosti".12 Pobeda m ladoturska ini,
dakle, sam o jednom od ranijih oblika nacionalne borbe, ali je ona sam o pojaala nacionalno i
oslobodilake tenje. Suprotnosti postaju otrije. Hriansko stanovnitvo, koje je ne sam o m nogo-

6
"Radnike novine", br. 219, 220,17. i 18. oktobar 1913.
7
"Radnike novine", br. 65,17. mart 1914.
8
"Radnike novine", br. 28,1. februar 1914.
9
"Slobodna rije", Zagreb, br. 80,8. april 1914.
10
"Radnike novine", br. 140,17. jun 1914.
11
"Radnike novine", br. 17. 2. mart 1904.
12
"Radnike novine", br. 92, 6. avgust 1909.

102
brojnije, ve privredno i nacionalno snanije, osea utoliko veu potrebu za .slobodom kretanja
ukoliko se bre ire moderni odnosi privrede, saobraaja i ivota. Mladoturci se istiu nasuprot tim
tenjama, da bi odrali inladolursku vladavinu; oni zbog toga dolaze u opasnost da tu vladavinu
brane sredstvima starog reima. 13
U vreme "mladolurske revolucije", Tucovi dobro uoava: 'Musliman se bratimio sa hriSa-
ninom, Srbin sa Grkom, patrijarhist sa cgzarliislom, graanin sa vojnikom, bogata sa siromahom.
Sve one mnogobrojne i otre suprouiosli bile su za momenal iezle, ali da bi se ponovo javile u jo
otrijem obliku im prohtije revolucionarni dani negacije, obeanja i oekivanja",14 ali i injenicu
da: "U Maedoniji ive iste one nacije koje su u hrianskim balkanskim dravama izvojevale sebi
politiku nezavisnost, te i u Maedoniji poinje narod nacionalno da osea i nacionalnu akciju da
razvija",15
Postojanje, pored Makedonaca i drugih naroda koji ive u Makedoniji (Cincari, Grci, Musli
mani) navodi Tucovia 1914. godine da izjavi: "Mi traimo pravo jednakosti za nacionalne manjine
u Makedoniji. To moramo uiniti iz obaveze koju imamo prema satrvenom stanovnitvu u tim
krajevima... Mi smo duni zahtevali nacionalnu ravnopravnost za makedonsko stanovnitvo sa
sveu da Makedonija nije ni srpska ni bugarska, ve naseljena raznim narodima kojima treba dati
jedino prava na ivot i borbu".16 Traei za: "zarobljene Maedonce", uoi izbora 1914. godine,
punu: "politiku ravnopravnost Nove Srbije sa dosadanjom", Glavna partijska uprava SSDP izjav
ljuje: "Isto tako ini, najenerginije traimo potpunu slobodu za kulturno razvijanje razliitih nacija
na teritoriji Maedonije".17
Ukidanjem reima tiranije i bespravlja jo u vreme turske vladavine mogue je po socijalde
mokratima samo drutvenim preobraajem: Potrebno je da politike slobode u Makedoniji budu
izvojevane od proleterske mase i makedonskog stanovnitva, bez razlike u veri narodnosti",1* a u
vreme zavoenja srpske uprave sa znamo drugaijim pravnim, u stvari, okupacionim sistemom,
nego u Srbiji znailo je, u sutini, uspostavljanje u buduoj federaciji balkanskih naroda demokrat
skog reima: "sa potpunom i jednakom slobodom za sve stanovnike ma koje vere i ma koje naro
dnosti".19
U vreme balkanskih ratova Tucovi se suprotstavlja podeli makedonskih krajeva od Srbije,
Bugarske i Grke, jer istie, da su: "nacionalni ideali vladajuih klasa la, iza koje se krije tenja
za eksploatacijom naroda u zemlji i porobljavanjem tuih naroda",20 prouava shvatanja vladajuih
graanskih teoretiara i koncepcija, o meunarodnoj naciji, posebno Jovana Cvijia, predvia da
e nacionalno samoodreenje i konslituisanje makedonske nacije zavisiti od niza drutvenih, poli
tikih, ekonomskih i kulturnih inilaca: "Sasvim je tana konstatacija, da su makedonski Slovcni
etnografski predisponirani, kako da poslanu Bugarima, tako i da postanu Srbima. Ali, Stoje sa tom
predispozicijom? Gde je osnova za pobedu jednog ili drugoga nacionalnoga karaktera ista, jednaka,
dalji nacionalni razvitak zavisi od drugih faktora, kulturnoga i politikoga stanja. Taj je razvitak

13
Isto.
14
Isto.
15
Isto.
16
"Radnike novine", br. 23, 7. februar 1914.
17
"RadniCke novine", br. 146, 24. juni 1914.
18
"RadniCke novine, br. 17, 2. mart 1904.
19
"Borba", knjiga 7,16. novembar 1913, str. 105 -108.
20
D . T u c o v i , " S rb ija i A rb a n ija " , B e o g r a d , 1914. g o d .

103
m orao nastupiti, 11c sam o po im anentnim zakonima, ve i kao poslediea silne energije, koja je iz
okolnih zem alja plasirana u M akedoniju za izazivanje i odreivanje nacionalne svesti".21
Uvaavajui shvatanja pojedinih autora,22 naroito Dana Zografskog da: "Tucovievo shva-
tanje o m akedonskom nacionalnom pitanju nisu prerasla u potpuno zaokrugljenu celinu, ve su
m ahom nastala u vezi sa odreenim zbivanjim a i pojavama; dnigo, pojavu nacionalnih previranja
i tenji za em ancipacijom i u balkanskim zem ljama i u M akedoniji Tucovi je tumaio kao poslcdicu
kapitalistikog razvitka i breg ekonom skog i kulturnog povezivanja stanovnitva; tree, u doba i
neposredno posle m ladolurske revolucije Tucovi je na stanovnitvo M akedonije, koju j e inae
nazivao ognjitem i glavnim osloncem revolucije, gledao kao na m eavinu pripadnika balkanskih
nacija, isputajui iz vida, kao ostali balkanski pa i m akedonski socijalisti proces stvaranja posebne
nacionalne fizionomije i individualnosti m akedonskog naroda", zalaui se za najire pravo slobo
dnog dem okratskog sam oopredeljenja i za poseban tretman i dravno pravni status M akedonije kao
autonom ne jedinice bilo u okviru Balkanske ili Istone federacije,23 treba napom enuti i radi razu-
m evanja sutine problem a i shvatanja ostalih autora.
Suprotno navedenom shvatanju, d r D esanka Savievi sm atra da sa istorijskog gledita, i ne
sam o istorijskog, Tucovi je bio u pravu. M akedonska nacija nije bila konstiluisana, ve u procesu
svog obrazovanja. Kao dijalektiar, on nije m ogao drutvene i politike procese, koji nastaju na tlu
realnosti koja je proizvod istorije i koji nailaze na m nogobrojne tekoe, suprotnosti i puni su
neizvesnosti i iznenadanja, da zatvori u dogm alike i apsolutne kategorije".2425
R azm otriem o ukratko ova shvatanja. Blie nam je istorijskoj objektivnosti, shvatanje, d a je
m akedonska nacija bila u procesu nacionalnog konstituisanja i pored rezultata najnovijih istraiva
nja, da: "srpski socijaldem okrati u periodu koji se poklapa sa postojanjem Srpske socijaldem okrat
ske partije (1903 - 1919) nisu uoavali postojanje m akedonske nacije mislei pogreno da na njenoj
teritoriji ive sam o one nacionalnosti koje oni ve poznaju na Balkanskom poluostrvu. Njihov
politiki program bio je stvaranje Balkanske federacije, a reavanju m akedonskog pitanja prilazili
su sa aspekta obezbedivanja autonom ije i sam ostalnosti m akedonskog stanovnitva u okviru te
dem okratske federativne republike."23
Ostvarenje ideje balkanske federacije,26 autonomije i samostalnosti m akedonskog stanovnitva
u tako zasnovanoj dem okratskoj federaciji, podrazum evalo je , u prvom redu, m akedonski narod.

21
"Celokupna dela Dimitrija Tucovia", 1 sveska, Beograd, 1924. str. 29.
22
Aleksandar T. Hristov u delu: "Stvaranje makedonske drave" (1893 - 1945)", Beograd, 1982. pie da: "socijal
demokratske partije Srbije i Bugarske ne shvatajui znaaj nacionalnog pitanja ne gledaju na Makedoniju
kao na kompaklvu nacionalnu jedinicu, ve kao na konglomerat pripadnika bugarske, srpske, grke i drugih
nacionalnosti to ih je prirodno, odvlailo od zauzimanja ispravnog slava po pitanju borbe makedonskog
naroda za izvojevanje svoje slobode i nacionalne drave", str. 14.
23
dr Dano Zografski: "Dimitrije Tucovi o makedonskom nacionalnom pitanju" u zborniku "Srpska socijalde
mokratska partija", Beograd, 1965. str. 123.
24
dr Desanka SAvievi, "Drutvena i politika teorija i kritika u radovima Dimitrija Tucovia, Rad, Beograd,
1972. str. 62-63.
25
Mr ivan Stojkovi "Srpski socijaldemokrati i makedonsko nacionalno pitanje 1903 -1919", Leskovac, 1979,
str. 169. Dopunjujui ovu tezu, dr . Stojkovi, u studiji: "Veze srpskog i makedonskog radnikog pokreta do
1919. godine" (Leskovac 1985. g.) daje prikaz razvoja radnikog i socijaldcmokrastskog pokreta u Makedoniji,
i identinost stavova srpskih i makedonskih socijalista po pitanjima mladolurske revolucije, podele Makedo
nije od strane balkanskih drava, (str. 192-227).
26
Milivoje Naumovi: "Duan Popovi - teoretski i politiki rad", (Kragujevac, 1978) pie: "Treba konstalovati
da srpski socijaldemokrati ni do balkanskih ratova (a ni posle toga) nisu shvatili kako valja reiti sutinu
problema stanovnitva Makedonije; oni nisu tretirali Makedonce kao posebnu naciju (ili bar kao posebnu
naciju u nastajanju), str. 177.

10 4
ija jc nacionalna emancipacija i razvoj nacionalne svesti, neophodan uslov za formiranje ove
federacije, i to jc znaajnije, uspostavljanje takvih nacionalnih odnosa, koji za osnovu imaju:
"potpunu slobodu za kulturni razvoj bez razlike u veri i narodnosti". Srpski socijaldemokrati videi:
"jedini spas naroda u Turskoj u revoluciji; a jedini mogui nain borbe toga naroda - u gerilskom
ralu", jo 1903. godine, u "Rezoluciji o slanju u Staroj Srbiji i Makedoniji", istiu daje: "jedino
pravilno reenje ovog pitanja autonomija Stare SRbijc i Makedonije, u vezi sa konfederacijom
balkanskih drava",27 suprouio borbi srpske i bugarske buroazije oko podclc Makedonije: "Ba
taj lakat to su se oni (Bugari i Srbi) pred optim neprijateljem dohvatili za guu oko Meedonije,
pokazuje besprimerno slepilo, bezumlje srpskih i bugarskih ovinistikih i vladajuih krugova...
isuvic daleko od loga da ma koja strana vidi korist od lih borbi, sve su, naprotiv, vidclc od nje
samo tete".28
Svoenje teorijskih koncepcija i praktino politikih akcija srpskih socijaldemokrata u, vreme
i posle balkanskih ratova, samo na to: "da su se zalagali za slobodan razvitak i autonomni poloaj
Makedonije u sklopu balkanske federacije. To jc, naem miljenju, bitnijc nego neko pogreno
shvatanjc o nacionalnom karakteru makedonskih Slovena kao nacionalno kolebljive, neodreene
"llotanuie mase"29 smatramo da je neodrivo iz vie razloga:
- Proces nacionalne emancipacije i zalaganja za: "punom slobodom makedonskog stanovnitva
da se nacionalitcino konslituic i da kao ravnopravan lan ude ubalkansku federaciju30podrazumcva
shvatanjc nacije kao razvojne, islorijske kategorije koja se u odreenim dniivcno-istorijskim uslo-
vima konstiluic;
- Stav o pogrenom shvalanju srpskih socijaldemokrata o nacionalnom karakteru makedonskih
Slovena kao "llotanuie mase" bez uvianja osobenosti nacionalnog razvoja, podrazumcvalo bi u
ravni graanske politike misli, "zavojevanje jedne nacije nad drugom", "podelu Makedonije medu
balkanskim dravama", neshvatanje klasno-politike sutine nacionalnih odnosa na Balkanu, koji
u socijalistikoj misli znae: "pribiranje svih snaga na Balkanu, dizanje granica, zajednica ccloga
Balkana 11a osnovici ekonomske unije, nacionalne ravnopravnosti, politike zajcdice u federaciji
balkanskih republika".31
Pogreno shvatanjc "nacionalnog karaktera makedonskih Slovena kao nacionalno kolebljive,
neodreene," flotanuie mase" ne moe u isto vreme znaiti kod srpskih socijaldemokrata i slobodan,
nczavisian i ravnopravan razvitak Makedonije u balkanskoj federaciji. Slobodna, samoupravna,
nezavisna federacija balkanskih naroda, podrazumcva nacionalno konstiluisanjc makedonske naci
je, koja pojavom kapitalizma i razvijene radnike klase dobija karakter razvojnog islorijskog
procesa.
Prouavanje istorijskih izvora vezanih za stavove srpskih socijaldemokrata 0 makedonskom
nacionalnom pitanju, bez sagledavanja drutveno-ckonomskih uslova konsliluisanja makedonske
nacije, vodi u naunoj, islorijskoj sintezi na pogrene zakljuke i teorijske koncepcije. Shvalajui
da: "nacija bez obzira to mora da predpostavlja subjektivno opredeljivanje, ne moe se ograniili
samo na takvo opredeljenje, nego mora predstavljati afirmaciju autentine nacionalne kulture",
Bogumil Hrabak smatra: "Posrednom i pogrenom terminologijom, kod Tucovia nalazimo prizna
nje 0 makedonskoj emikoj individualnosti i 0 mogunosti makedonske nacije u stvarnom oprede-
Ijivanju, dok se u konkreUiom trenutku makedonska nacija, iako ne samo euiiki samosvojna nego

27
Radnike novine, br. 45, Beograd. 26. avgust 1903.
28
"Radnike novine", br. 88, 24. juli 1910.
29
dr M. Nainnovi "Duan Popovi - teoretski i politiki rad", str. 180.
30
"Radnic novine", br. 10., 1. 2.1913. godine.
31
Isto

105
i kulturna i politiki izgraena, jo nije dovoljno raspoznavala" ,32 uprkos lome d a je proces m ake
donskog nacionalnog preporoda zapoeo jo polovinom XIX veka, intenziviran krajem XIX i
poetkom XX veka, kada se razvijaju organizovani oblici nacionalnooslobodilake borbe i zaeci
prvih socijalistikih organizacija.33
Prvi i drugi balkanski ral uglavnom po shvatanju makedonskih istoriografa nisu ubrzali zapo
eti proces konstutuisanja m akedonske nacije, niti su: "osloboenjem m akedonskih Slovcna", ispod
turske vlasti oneli sobodu narodu u M akedoniji, do tada izloenom nevienoj eksploataciji i teroru
turskih v la s ti" 34 Povezivanjem razvojnog procesa narod - nacija sa obrazovanjem nacionalne dra
ve, odnosno svoenje nacije iskljuivo na eleinenat nacionalne drave, znailo bi negiranje naci
onalne osobenosti m akedonskog naroda zbog nepostojanja nacionalne drave, m ada pojedini autori
shvataju "de facto", uspostavljenu vlast VM RO na teritoriji M akedonije za konstitutivni element
nacionalnog razvoja i ukazuju na istorijski proces obrazovanja nacionalne samobitnosti naroda koji
ivi na tom prostoru.35
Srpski socijaldem okrati predviali su u dem okratskoj federaciji naroda na Balkanu, mesto i
za M akedoniju kao nazavisnu, sam ostalnu, federativnu jedinicu, ravnopravnu sa ostalim narodim a
na B alkanu. O vako form irana sam ostalna privredna, politika, dravno-pravna cclina u Makedoniji
iskljuivala bi ovinistika nadm etanja ostalih balkanskih buroazija, je r socijalni preobraaj imutar
svake od njih na socijalistikim osnovam a iskljuivao bi nepravedne odnose unutar njih samih, a u
spoljnim odnosim a obuhvatao bratstvo, saradnju, ravnopravnost, jednakost.
Svoenje m akedonskog nacionalnog pitanja, posebno procesa nacionalnog razvoja, na dilemu,
da li su M akedonci flotantna m asa koja gravitira Srbim a ili B ugarim a, bez uvianja stavova srpskih
socijaldem okrata, posebno u okviru ideje balkanske federacije, znai suavanje istorijske sinteze
na problem odnosa politikih snaga susednih drava u M akedoniji, bez uvianja osobenosti i sa
m ostalnosti nacionalnog razvoja m akedonskog naroda.

7. 3 . A k t i v n o s t s r p s k i h s o c i j a l d e m o k r a t a n a k o n b a lk a n s k ih r a t o v a , p o s e b n o
u o i r a tn e 1 9 1 4 . g o d in e

Nacionalni odnosi naroda na Balkanu, uoi prvog svetskog rata, dobijali su u akcijama srpskih
socijaldem okrata osobeno znaenje i sadraje, upravo u klasno-politikom poimanju rata, posebno
u izglasavanju ratnih kredita, imajui na umu odluke Druge intem acionale, ali i interese sopstvene
radnike klase u ije su ime nastupali u Narodnoj skuptini.

B. Hrabak: "Dimitrije Tucovi i pitanje Makedonije", u zborniku "Dimitrije Tucovi i radniki pokret Srbije";
T. Uice, 1982. godine, str. 518.
33
DanCo Zografski: "O radnikom pokretu u Makedoniji do balkanskog rata", Beograd, 1951, str. 284.
34
O znaCaju balkanskih ratova koji su makedonskom narodu doneli ruenje feudalne eksploatacije i ubrzali
njen kapitalistiki razvitak, P. Stojkov pie: "Samopregor i junatvo srpskih i bugarskih, grCkih i crnogorskih
vojnika u toj borbi bilo je jedna stvar, a osvajake pretenzije balkanskih buroazija druga". "Jugoslovensko-
bugnrski odnosi u XX veku", Zbornik radova I:" str. 37, Beograd, 1980.
35
A. T. Hristov: "Stvaranje makedonske drave (1893 -1945)", Beograd 1971, str. 13-17; I. Katadijev "Makedonsko
nacionalno pitanje 1919 -1930", Zagreb 1983, str. 16;

106
Dragia Lapcvi, jedan od poslanika SSDS u Skuptini uoi rala izjavljuje: "U stvari mi
neemo rata, kao to ga nee ni nai austrougarski drugovi. Mi neemo ni ovaj rat. Mi ga neemo
radi srpskog naroda, mi ga neemo radi naroda u austrougarskoj, mi ga neemo radi naroda u
Jcvropi i u elom svetu, ustvari, mi ga neemo radi mira i spokojslva naroda na ccloj kugli ze
maljskoj".36378
Duan Popovi koji jo 1912. godine pie daje za Evropu najbolje reenje balkanskog pitanja:
"u tome - da ga Evropa nikako ne reava. I ko suzbija svaku kolonijalnu politiku evropskih kapi
talistikih sila, ko ili spreava da se incaju u odnose balkanskih drava i naroda - taj je mnogo
uinio za odravanja svetskog mira, taj vrlo uspeno spreava svelski rat",5712. jula 1914. godine,
na scdnici Glavne uprave Srpske socijalne demokratije, smatra daje: "Srbija sa svojim ovinistikim
krugovima ta koja posredno ili neposredno izaziva ratove, stoga dri da protivu te njihove ludos
ti treba podii glas, traei spasa u Balkanskom savezu, a ne u avanturama s Austrijom" ,Mdosledno
sprovodei odluke vanrednog Bazelskog kongresa protiv ratnih kredita i izbijanja ratnih sukoba.
Polazei od stava da je rat posledica klasnih suprotnosti i protivurenosti interesa kapitalisitikih
klasa raznih drava; srpski socijaldemokrati, u Narodnoj skuptini, izjavljuju neposredno uoi
izbijanja ratnih sukoba: "Rat je zavijevai metod gospodareili klasa drutvenih. Socijalna Dc-
mokratija je za osloboenje i ujedinjenje nacija na Balkanu, i za napredak i razvitak Balkanskih
naroda preporuivala drugi put: demokratsku revoluciju koja bi dovela do federacije Balkanskih
Republika".39
Ova demokratska revolucija na Balkanu predstavlja direktnu negaciju rata kao sredstva za
razreavanje klasnih, socijalnih i nacionalnih protivurenosti, revolucionarno sredstvo za uspos
tavljanje balkanske federacije u skladu sa Marksovom i Engelsovom postavkom iz Manifesta ko
munistike partije: "U meri u kojoj se ukida eksploatacija jednog od individualca od strane drugog,
ukida se i eksploatacija jedne nacije od strane druge. S padom suprotnosti klasa u okviru nacije
pada i neprijateljski stav medu narodima.40
U antiratnoj brouri koju je izdala Srpska socijaldemokratija uoi parlamentarnih izbora 1914.
godine (nakon to su poslanici SSDS glasali protiv rata), pod nazivom: "Neemo ratove" pie: "Mi
gospodo, umesto rata medu balkanskim narodima, koji bi saterao nee snage i uterao put kapitalis
tikim zavojevaima, traimo unutranje razvijanje svih naroda i svih zemalja na Balkanu, traimo
razvijanje privrednih i kulturniji sila, traimo ujedinjenje balkanskih naroda u jedno bratstvo, u
formi federativnih republika, za sreu balkanskih naroda i za odbranu njihovu od kapitalistikih
prodrljivaca jevropskili" .41
Srpski socijaldemokrati negirajui rat kao posledicu "klasnih suprotnosti i protivurenih ka
pitalistikih interesa evropskih sila", u jednom izbornom manifestu uoi rata, shvatajui zbivanja
na Balkanu kao odraz politikih zbivanja u Evropi, prevenstveno izmeu velikih imperijalistikih
sila Engleske, Francuske, Nemake, posebno Rusije i Austro-Ugarske, poruuju: "Mi neemo
klanje bratskih naroda na Balkanu; mi hoemo bratstvo naroda na Balkanu! Mi neemo ratove; mi
hoemo mir! A to e biti ponajpre mogue ako se radi na unitenju balkanskih monarhija i zavoenju
balkanskih republika".42
36
D. Lapcvi: "Rat i srpska socijalna demokralija" Beograd, 1924. str. 123.
37
D. Popovi: "Meunarodnom socijalistikom birou", 1912.
38
D. Lapcvi, navedeno delo, str. 120.
39
Isto, str. 107.
40
K. Marks, F. Engels: "manifest komunistike partije".
41
Broura "Neemo rat", Beograd 1914.
42
"Radnike novine", br. 146,24. juni 1914.

107
Tucovicvc misli o nacionalnoj ravnopravnosti balkanskih naroda, zalaganje za ravnopravnu
federativnu zajednicu balkanskih naroda, Popovieva kritika kolonijalne zavojevake politike i njen
uticaj na osvajake tenje buroasko-dinastikih knigova pojedinih balkanskih zem alja, Lapcvi-
eva oplra kritika rala i zavojevake politike srpske buroazije u prvom i drugom balkanskom ralu,
glasanje protiv ratnih kredita u uslovim a kada je Srbija 1914. godine prinuena da vodi odbrambeni,
oslobodilaki rat, predstavljajui solidne teorijsko-politike osnove, na kojima se mogu graditi
ravnopravni nacionalni odnosi izmeu naroda na Balkanu.
G lasanjem protiv ratnih kredita i akcijom u parlam entu protiv, u to vrem e shvaenih u soci-
jalno-dem okratskom pokretu "Zavojevakih" tenji sopstvene buroazije, srpski socijaldemokrati,
slino Lenjinovoj boljevikoj partiji u Rusiji, dosledno ispunjavaju internacionalistiku dunost i
solidarnost, suprotno m inisterijalizmu austrijskih socijal-dem okrata koji slede interese sopstvene
buroazije.
Zato Lcnjin i naglaava (razlikujui dijalektiki odnos nacionalnih i internacionalih interesa):
"sam o onda socijaldem okrati ispunjavaju svoju dunost kad se bore protiv ovinistikog zanosa
svoje zem lje. Najbolji prim er toga ispunjavanja dunosti jesu srpski socijaldem okrati".43
Glasajui protiv rata i ratnih kredita, srpska socijaldem okratija dosledno sprovodi odluke iz
"M anifesta vanrednog m eunarodnog socijalistikog kongresa", odranog u novem bru 1912. go
dine, u Bazelu, u kom e se pozivaju socijalisti na Balkanu da se: "odupru ne sam o obnavljanju starih
neprijateljstava izmeu S rba, Bugara, R umuna i G rka, ve i svakom ugnjetavanju balkanskih naroda
koji se nalaze sada u drugom ratnom logom ; Turaka i A lbanaca", radi: "ostvarivanja bratstva i
jedinstva svili balkanskih naroda raunajui tu Albance, T urke i Rum une."44
G lasanje protiv ratnih kredita znailo je praktino negiranje izraenog procesa militarizacije
srpskog drutva zapoeto jo od vrem ena kneza M ihaila, i koncepcije da se ratom mogu reiti
drutvene protivurenosti, posebno ostvarivati ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja.
Suprotstavljenost graanskog i socijalistikog naina za reavanje politikih suprotnosti na
Balkanu, znai prevagu revolucionarnog reenja, nam esto osvajakih ratova, osvajanja tuili teri
torija i naroda. Namesto eksploatacije i ugnjetavanja, srpski socijaldem okrati nude socijalistike
alternative: m ir, bratstvo i saradnju medu balkanskim narodim a na principim a jednakosti, ravno
pravnosti i uzajam nog pom aganja.
0 klasnom , regresivnom karakteru rata u odnosu prem a kvalitativnim prom enam a drutvenih
odnosa koje donosi revolucija, Tucovi pie 1914. godine: "Svaki ratzaliteva ivot naroda spolja,
svaka revolucija iznutra. Rat pom era granice odozgo, povrine, revolucija iznutra. Rat menja
odnose odozgo, s povrine, revolucija odozdo iz temelja. Rat pom era granice medu dravam a,
vladavinu jedne dinastije zam enjuje vladavinom druge, od podanika jedne drave ini podanike
druge drave, ostavljajui narodim a da u novim dravnim granicam a tek vode borbu za prom enu
ekonom skih i socijalnih uslova ivota. "4S
O vakvo T ucovievo shvatanje klasne prirode rata posebno u balkanskim okvirim a, povezano
sa idejom zajednitva i saradnje m edu narodim a i nacijam a koju propagira uoi ratne 1914. godine,
kada postaje oigledna nam era A ustro-U garske i Nemake da okupiraju Srbiju i prodru na Istok,
dobij a poseban znaaj za nacionalne odnose na ovim prostorim a, je r otvara nove horizonte za
toleranciju m edu narodim a, koja u osnovi ima: saradnju, bratstvo, zajednitvo, versku toleranciju,
ravnopravnost naroda i nacija, kao duboko hum ane i opteljudske vrednosti, koje prevazilaze
ogranienost vrem ena i prostora.

43
V. I. Lenjin: "O kolonijalnom i nacionalnom pitanju, Beograd, 1958. str. 189
44
"Istorijski arhiv KPJ", tom III, str. 266.
45
"Borba", knjiga 7,16. m art 1914. str. 201-205.

108
VIII SRPSKI SOCIJALDEMOKRATI
- IZMEU MITA I STVARNOSTI

8. I. D v e te z e o s rp sk o -a lb a itsk im o d n o sim a u g ra a n s k o j i s o c ija lis ti k o j


m isli S rb ije

Drutveni znaaj naunog izuavanja klasnog i nacionalnog pitanja u socijalistikoj misli Srbije
od nesumnjivog je znaaja za dananje doba iz nekoliko razloga. Drutvena, naroito islorijska
svest optereena je brojnim mitovima iz novije politike islorije, koji se na ovim naim prostorima,
svojevrsnom "mozaiku" kako je pisao Svetozar, esto koriste radi dokazivanja politike opravda
nosti nekih trenutnih politikih opredeljenja i interesa. Na primer, ponovo isticanje teze graanskih
teoretiara da su srpski socijaldemokrati zanemarivali nacionalno u ime klasnog pitanja od 1912.
do 1914. godine, posebno u vezi sa ocenom nacionalnooslobodilakog pokreta i prvim decenijama
20. vcka ima politiki znaaj imajui u vidu nastojanja pojedinih naunih i javnih radnika da dokau
kako su socijaldemokrati pogreili i da se ova politika nastavlja i u dananje vreme.
Kontinuitet graanskih koncepcija o albanskom nacionalnom pitanju, moemo u jednom nizu
pratiti i do dananjeg doba. Svoenje albanskog naroda u red "neistorijskih naroda", u graanskoj
misli: "turski i amautski varvari, koji su odavno poznati kao tvrdoglavci, protivnici svakog napret
ka, "nekulturni i za dravni ivot nesposoban naroda", u stvari je, ponovo aklualizovanje Markso-
vog stava o Junim Slovenima, odnosno pokuaj da se negira nacionalni razvoj albanskog naroda
i opravdaju tenje srpske buroazije i vladajuih vojno-politikih krugova.
U brojnim knjigama graanskih autora o problemu srpsko-albanskih odnosa krajem 19. i
poetkom 20. veka, uoljivo je razmatranje pitanja o etnogenezi naroda koji ive na ovim prostori
ma, naseljavanju albanskih plemena na teritoriju Stare Srbije, etnografskim promenama nastalim
kao rezultat velike seobe Srba krajem 18. veka.1
I * Ovaj rad tampanje u asopisu; "Ideje", Beograd, br. 1/87 I

Opirnije o ovim pitanjima u: dr. I. uflaj "Arbanasi i Srbi", Beograd, 1925: dr. Balugdi ivojin, "Kako se
stvarala Albanija"; SKZ, Beograd, 1937; J. Cviji, "Raspored balkanskih naroda", "Glasnik Srpskog geografskog
drutva". Beograd, 1912; J. Dedijer: "Stara Srbija - geografska i etnografska slika" Beograd, 1912; J. Hadi-Va-
siljcvi: "Arnautski pokreti u XIX veku", Beograd, 1905; "Arbanaka igra - Arnautska kongra", Beograd 1909;
J. Cviji: "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", SANU, Srpski etnografski zbornik, knj. 4,
1902; Nikoli R. "irenje Arnauta i srpske zemlje", Beograd 1938; D. Stranjakovi: "Arbanija i Srbija u XIX
veku", SKG, 1937; J. Tomi: "Arnauti u Staroj Srbiji i Sandaku", Beograd, 1902.

109
Najslikovitiji opis prodiranja albanskih plem ena u staru Srbiju, naravno iz nekoliko pravaca
prodiranja iz Albanije u okviru metanastazikih kretanja na Balkanu, pruio je J. Cviji; "Najprc
se jav e arnautske ete, koje odvode dccu i ljude i uccnjuju ih. Stanovnitvo se prestane baviti
stoarstvom , prestane obraivati njive, koje su udaljene od sela, je r ne srne. Pealba mu postaje
glavna zarada, sve odraslijc m ukinjc ide u pealbu i mnogi ostanu u oblastima zarade. U ovako
oslabljenim i zastraenim selim a nasele se najpre 2-3 arbanake porodice. Ti Arbanasi odravaju
ivu vezu sa svojim srodnicim a u matici i sa celim Tisom, koji ih, ako ustreba i pom ae, tako Arbanasi
postepeno rasteraju slovenske seljake iz sela. Zulum kojim srpsko starinako stanovilvo Kosova
isterivano iz svoje postojbine sastojao se i u raznim vrstam a uene, ubistvim a, proterivanju sa
im anja, otimanju im anja, "peenju" ueenim vrnikom (saem , crepuljom), gaanju iz zasede,
"udaranju na obraz" (silovanju), poturivanju itd.2
Tucovieve ocene stanja u Staroj Srbiji i M aedoniji znam o se razlikuju od slinih ocena tada
vladajuih politikih partija. Naime, kao pripadnik jedne opozicione radnike partije, Tucovi smatra
da buenje nacionalne svesti albanskog naroda nastaje onda: "kada jedno plem e pone voditi rauna
o svojoj azbuci, o kolam a na svom jeziku, o izboru inovnika iz svoje sredine i nacionalnoj
autonom iji - to su danas zahtevi koje su ustanici na svojim zborovim a formulisali - onda svi pokuaji
da se ustanak svede na zulum arske navike ne m ogu ni u koliko oduzeti veliki istorijski znaaj".3
U skladu sa ranije isticanim stavom da u Austriji i: "dole u Turskoj, mi vodimo jedan isti proces
probijanja neistorijskili naroda u red istorijskih, s tom razlikom S toje taj proces gore ve zavren,
a dole je tek zapoet",45Tucovi za razliku od graanskih autora, sm atra d a j e reenje klasnih i
nacionalnih suprouiosti naroda na Balkanu, upravo u jednoj dem okratskoj federaciji naroda na
Balkanu, gde bi se nalo mesto i za Albaniju, istiui d a j e oslobodilaka uloga Srbije u ramim
pohodim a 1912. godine "jedna velika istorijska la" i izjanjavajui se protiv: "ramikog nastupanja
iz dva razloga: prvo lo je zavojevaki rami pohod protiv kojega se m ora braniti svaka zdrava svest;
drugo, napad na Arnaute stvara nesreu, kopa jaz izm eu dva naroda, koji su ak u izvesnim
krajevim a i izmeani vrlo jako, izaziva neprijateljstvo koje e nas skupo kotati".3 Borba izmeu
Srba i A lbanaca stvara: "neprem ostiv ambis izmeu dva naroda koji su mogli i bratski iveti,
naslanjati se jedan na dnigoga i zajedniki se braniti od zajednike opasnosti".6

2
"Antropogeografski problimi Balkanskog poluostrva, Beograd, 1902. godine. InaCe, ova studija poetak je
edicije "Naselja srpskih zemalja", koja pod Cvijievom redakcijom izala ak u 24 knjige. Sline opise
raseljavanja navodi i Rista M. Nikoli; "Sirenje Arnauta u srpske zemlje", Beograd, 1938, str. 32-33. Naime
ocene Cvijievog rada, veoma su protivurene, i esto zavise od nacionalne pripadnosti naunog radnika.
keljzen Malii, u radu: "Balkanizacija istorijskog argumenta", ("Ideje", br. 5-6/87) nekritiki pravi paralelu
izmeu Cvijievih tvrdnji: "Kada se moe nesumnjivo dokazati daje neki narod nasiljem sveden na manjinu
u njegovoj vanoj istorijskoj oblasti, ili je nateran da promeni veru i narodnost, onda se ne moe ni priznati
potitenom narodu pravo da trai tu oblast za sebe", povezujui ove Cvijieve tvrdnje sa naporima srpske
istorijske nauke; "da izgrade takvu istorijsku svest u potitenim narodima koji e u njemu razbuditi instinkt
osvete", zbog ega: "ozbiljno moramo zabrinuti za balkanizirajue posledice oivljavanja takvih teorija, koji
razdrauju instiktivni deoovekove prirode", (str. 221-222). Ovo jednostrano sagledavanje "materijalne snage
istorijske svesti", nema za posledicu kako bi Tucovi rekao "pravljenje razumevanja izmeu dva naroda", ve
i u naunoj sferi, "poveavanje provalije" izmeu dva naroda, koji bi trebali da ive u srei i blagostanju.
3
"Borba", knj. 6,1. avgust 1912. str. 105-110.
4
D. Tucovi: "Buroaska i proleterska Srbija", "Borba", III 1. i 16. januar 1911, str. 61.
5
"Radnike novine", br. 26,27,28. februar, 1. mart 1913. god.
6
Isto kao kod 85; Tucovi 1914. godine, smatra da reenje; "bratoubilakog rata", meusobnog nepoverenja i
istrebljenja balkanskih naroda treba traiti u politikoj i ekonomskoj zajednici svih naroda na Balkanu" ne
izuzimajui "Arbanase na osnovici pune demokratije i potpune jednakosti". (D. Tucovi "Srbija i Arbanija",
reprint, 1974, Beograd, str. 115).

110
Meutim, i medu samim socijaldemokratima postojale su izvesne razlike u shvalanju islorij-
skog znaaja i dometa albanskog nacionalnog pokreta. Suprotno Tucoviu, koji smatra da pokret
ne moe biti delo evropske diplomatije, nego je izraz narodnih tenji, Duan Popovi u lanku, Rat
i Socijalna demokratija". objavljen u "Radnikim novinama", 4. jula 1912. godine, smatra d aje
albanski pokret delo Austro-Ugarske i Italije, odnosno, da je to: buna vetaki inscenirana od
pojedinih evropskih drava, da bi im posluila kao zgodan izgovor za intervenciju na Balkanu."7
Popovi se, ipak, slae sa Tucovicm u negativnoj occni shvatanja Balkanicusa i sa miljenjem
Vladana ordevia o Albancima. Oni su smatrali da samo sirana drava: "moe u Albaniji uvesti
reda i od Amaula pokuali da napravi jedan narod, koji je meavina plemena bez zajednikog jezika,
tradicije, kulture i politike zajednike prolosti", jer, u "politici, a naroito u meunarodnoj politici,
moe bili samo rei o narodima i nacijama, a to Amauli jo nisu", odnosno da e Arnauti morati
"baretnjo 100 godina ekati na pravo da se nazovu nacija".8 Naime, Tucovi kao i veina socijal
demokrata smatra9 da: "dokle god u nae buroazije budu vladali ovakvi varvarski pojmovi, dokle
god i najtrezveniji njeni politiari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje
moe reili jedino maem i ognjem, dotle emo mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema
zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom".10
Reenjeza nastale prolivurenosti izmeu srpskog i albanskog naroda, srpski socijaldemokrati
vide upravo u ostvarenju ideje federacije naroda na Balkanu; ali, Stoje veoma interesantno, princip
federalizma povezuju sa kalcrogijoin demokratije, jer predviaju da u: "demokratskoj federaciji
slobodnih naroda na Balkanu", gde bi se: "obezbedila ravnopravnost i samostalnost albanskog
naroda", mora biti ostvaren: "jedan demokratski reim sa potpunom i jednakom slobodom za sve
stanovnike ma koje vere i ma koje narodnosti".11
Ovaj dualizam drutvene, u uem znaenju islorijske svesti o razliitim, esto protivurenim
putcviina nacionalnog osloboenja i ujedinjenja na Balkanu, posm atrano kroz prizmu
srpsko-albanskili odnosa, ukazuje na razliita vienja nacionalnog pitanja albanskog naroda, ali i

Potpuno suprotne occne Popovievog vienja nacionalnog pokreta albanske nacije, izreene su u radu: dr.
Zekerijah Cana: "Popovievo vienje albanskog pitanja", u Rckovcu, 1985. godine odnosno, pod istim nalovoin
tampano i u zborniku, publikovano, poetkom 1986. godine. Autor smatra da Popovi grei kada albanski
pokret svrstava u kategoriju "buna vetaki insceniranih od pojedinih evropskih drava, da bi im posluile
kao zgodan izgovor za intervenciju na Balkanu", i daje to odraz povrnog prouavanja albanske problematike
u sklopu optih istorijskih procesa, te nekritikog odnosa prema publicistikoj literaturi.
8
Dr Vladan Dordevi "Arnauti i velike sile", Beograd, 1913. str. 141
9
Pored uvenih Tucovievih spisa "Iz arbanakih pisama" objavljenih tokom 1913. godine u vie navrata u
"Radnikim novinama" (D. Tucovi "Sabrana dela" knj. 7, str. 160, Beograd 1980) i ostali socijaldemokrati
ostavili su pribeleke povodom albanskog pitanja. Medu njima, uoljive su zabeleke Koste Novakovia;
"etiri mescca u srednjoj Albaniji", "Borba", 1. (14) januar 1914. V, br. 3, str. 112-115:16 (29) februar 1914. V. br.
4. str. 154-159; 1. (14) mart 1914, V, br. 5, str. 197-200; 16. (29) mart 1914. br. 6, str. 231-237: "Glas slobode". 25-27
inart i 6. april 1914, VI, br. 65-67, i broj 75.0 slinim temama konsultovati i zapise Dragie Vasia: "Dva mcscca
u jugoslovenskom Sibiru", Beograd, 1921, prelampano u: Dragia Vai: "Odrabrana dela", Beograd, 1990. str.
79-145.
10
"Borba", april 1913. godine.
II
"Borba", knj. 7,16. novembar 1914. godine, str. 108.

111
na m eunacionalne odnose naroda koji ive na ovim prostorim a.12 Interesantno je da razliita
vienja navedenog odnosa, prcvazilaze samo ravan graanske istoriografije, je r, unutar tzv. "so
cijalistikog odnosno, m arkislikog"13 vienja navedenog problem a, postoje brojne kontroverze,
od kojih one novijeg datum a Cesto u sebi sadre i idejno-politike iskaze, neprim erenc naunom
vienju istorijske stvarnosti. Navedeni odnos politikog (itaj idejno-polilikog) sagledavanja nae
blie istorijske stvarnosti, rezultat je vie prim ala politke nam esto objektivnosti naunoistraivakog
procesa i saznanja, u istorijskim , politikolokim, sociolokim i srodnim drutvenim naukam a, koji
ne sm eju da slue dnevno-politikim zbivanjim a i trenutnim politikim interesim a grupa i
pojedinaca.
Razliita vienja pojedinih aspekata socijaldem okratske misli Srbije, naroito pogleda ista
knutih socijalista o nacionalnim odnosima naroda na Balkanu, na prim em srpsko-albanskih odnosa,
poslednjih godina dobijaju viestruka znaenja.

Ilo kao pod 1. Indikativno je za neke ire opservacije na ovu temu, napomenuti da osja u lanku: "Drugo
otvoreno pismo jednom filozofu" ("KN" br. 705/86), u stvari, u polemici sa nekim stavovima filozofa M.
Kangrge o problemu albanologije, istie; "ako su u srednjem veku svoj ivot podigli na nivo naroda, svoju
drutvenu svest su Albanci podigli do nacionalne svesti tokom XIX veka. Ova se svest izgradila u procesu
nacionalnog preporoda, koji je, tokom tog veka, obeleio ceo ivot i duhovno stvaralatvo Albanaca".
Akademik R. osja, reagujui na tribinu "O Kosovu i za Kosovo", koja se, tokom maja i juna 1987. godine
odravala u Udruenju knjienika Srbije, u vie napisa u dnevnom listu "Borba" (10-12. jun, 1987. godine),
smatra da je "izgraen poseban politiki diskurs o Albancima i o Kosovu, u poredenju sa kojim izgleda bled,
ili ak naivan, onaj poznati diskurs kojim su o Albancima pisali velikosrpski buroaski politiari, istoriari i
etnografi poslednjih decenija prolog i prvih decenija XX veka" ("Javni tuioci jedn9g naroda", "Borba", 11.
juni 1987.). Ovo otvoreno pismo srpskim piscima, inae uesnicima pomenule tribine, izazvalo je burne
rasprave medu srpskim piscima, od kojih su neki, kao Zoran Gavrilovi reagovali u jednom od narednih
brojeva "Borbe", tvrdnjom da "osjino pismo nije upueno srpskim piscima... Ono je upueno, oigledno, onima
koji ne znaju, koji su daleko, ono je propagandnog karaktera, ono treba civilizovani svet Evrope da zaudi
kako je uopte mogue da podivljali srpski pisci vre takav teror nad malim albanskim narodom koji je, ipak,
dco Evrope" ("Izvrnute slike Rcdepa osje", "Borba", 15. juni 1987. godina).
13
Sima Markovi u znamenitoj studiji "Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma", iz 1924. godine, koja je
pokrenula niz rasprava u KPJ na temu nacionalnog pitanja (federalizam i centralizam), raspravljajui o
Marks-Engclsovim kategorijama istorijskih i neistorijskih naroda, osvre se i na neke stavove graanskih
autora u Srbiji, koji se odnose na albanski problem: "Tako su i u nas, u Srbiji za vreme balkanskih ratova,
Balcanicus i dr Vladan Dordevi, dokazivali da su arbanasi uopte nesposobni za kulturni razvitak, i time
pravdali imperijalistiku politiku srpske buroazije prema Arbanasima. Sa njima se, u svoje vreme, valjano
razraunao Tucovi u svojoj odlinoj raspravi "Srbija i Arbanija". Videti u: "Sima Markovi: "Tragizam malih
naroda". - "Spisi o nacionalnom pitanju", priredila i predgovor napisala dr Desanka Pei, Beograd, 1985. str.
49. Opirnije o stavovima KPJ prema albanskom pitanju videti u: Hadri A.: "Komunistika partija Jugoslavije
na Kosovu i Metohiji doaprilskog rata 1941.","Tokovi revolucije, V, Beograd, 1970,dr. Duan Luka "Radniki
pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941.", Beograd 1972.

112
Svakako, najvie su dola do izraaja povodom objavljivanju "Knjige o Kosovu" preminulog
akademika Dimitrija Bogdanovia,14 kao i u brojnim polemikama u struno-naunim asopisima15
i nedeljnim listovima koje su poslednjili godina vodene povodom razliitih vienja srpsko-albanskih
odnosa.
Jedna od teza koja i danas dominira u nekim napisima naunog i publicistikog karaktera
odnosi se na uticaj politikih koncepcija austromarksista na srpske socijaldemokrate, posebno u
oblasti nacionalnog pitanja.
U pokuajima profesora Dimitrija Bogdanovia da studijom, "Knjiga o Kosovu", objasni
korene pogrene politike u vezi sa nacionalnim pitanjem u KPJ, nalo se jedno nauno objanjenje
koje se odnosi na srpske socijaldemokrate, odnosno, Dimitrija Tucovia, i njegovu uvenu studiju:
"Srbija i Arbanija".
Objanjavajui autonomni status Kosova i Metohije u novoj Jugoslaviji 1945. godine "nciztnc-
njenom politikom Komunistike partije Jugoslavije (KPJ) prema nacionalnom pitanju, a u okviru
loga i kontinuitetom teze o opasnosti od srpskog hegemonizma, korene ovakovom reenju profesor
ogdanovi trai i pronalazi: "u politici srpske socijaldemokrate uoi prvog svelskog rata, a preko
ove - pogledima austrijskih socijalista i marksista. Ve due vreme u napisima pojedinih naunih
radnika provejava teza da su Dimitrijc Tucovi i Srpska socijaldemokratska stranka prema alban
skom pitanju bili blagonakloni, da su pogreili stavljajui klasno iznad nacionalnog, zanemarili
nacionalno radi internacionalnog. Ovakvim shvatanjima pridruuje se i profesor Bogdanovi, sma
trajui daje Tucovi: "zanemarujui stvarni tragini poloaj srpskog naroda pod turskom vlau
koji je bio podvrgnut albanskom teroru na Kosovu, pripremio teren za parolu o "zavojevakom
anckliranju albanske teritorije" te o pravu albanskog ivlja na otccpljcnjc i prisajedinjenje matinoj
nacionalnoj dravi, istina - u okviru jedne imaginarne i nikad potom ostvarene socijalistike bal
kanske federacije". Ova teza ima dublje korene u graanskoj istoriografiji.
Jo od 1914. godine, kada se pojavila, studija: "Srbija i Arbanija" izaziva brojne polemike u
graanskoj istoriografiji. Osim dobrog prikaza ove studije, posebno socijaliste i partijskog teoreti
ara Duana Popovia, u partijskom listu "Borba" februara 1914. godine, kasnija "proitavanja"
Tucovia uvek su se svodila na dilemu u smislu prevage klasnog nad nacionalnim, odnosno inter
nacionalnim. Tvrdnje profesora Bogdanovia istovetne su shvatanjima napisanim u "Sprskom knji-
14
Pred kraj ivota, akademik Dimitrijc Boganovi, objavio je studiju "Knjiga o Kosovu" (Beograd 1975), u stvari,
kako pie autor: "hteo sam da pratim genezu savremenih problema od onih istorijskih vremena kada se zainju
sukobi Albanaca sa junoslovenskim narodima, pre svega sa Srbima", (str. 3) Interesantna su autorova vienja
politike prema Albancima koja je bila graena na ideji satisfakcije koju bi srpski narod navodno bio duan
da prui toj nacionalnoj manjini: "Pri tome se zloupotrebljavaju stavovi srpske socijaldemokratijc i Dimitrija
Tucovia, koji su izdignuti na stupanj nepogreivosti i bezprizivnog suda nad svojom nacijom, mada su se o
tome, ba u lom pitanju, oni dijametralno razlikovali od Lenjinovog suda, pa i od ranijih procena balkanske
situacije u delima Marksa i Engelsa" (D. Bogdanovi "Razgovori o Kosovu", Beograd 1986. str. 11. Ova studija,
pokrenula je brojne komentare i polemike u strunim i naunim krugovima. Gotovo u svim prikazima, otro
se reagovalo na autorovo negiranje socijaldemokratskog reenja nacionalnog pitanja kao korena kasnije
pogrene politke KPJ o nacionalnom pitanju, dok su autori iz SAP Kosovo, po pravilu uvek isticali da su
istorijske injenice navedene u studiji "u potpunoj suprotnosti sa stanovitima najnaprednijih snaga srpskog
naroda, posebno srpskih socijalista, npr. Dimitrija Tucovia, koji gledajui klasno-prolelerski na
srpsko-albanske odnose u XIX veku i poetkom XX veka, s pravom istie u knjizi "Srbija i Arbanija" da
istorijsku odgovornost za negativne pojave u tim odnosima snose vladajue klase i njihova soldateska". (A.
Hadri: "Iskrivljena slika istorijc", "Knjievne novine", br. 688/85 - kao odgovor na Bogdanoviev intervju u
"Knjievnim novinama", br. 679-680,1. januar 1985. Opirnije o Bogdanovievim neobjavljenim intervjuima
i odgovorima nekim kritiarima povodom njegove knjige, videti u: Dimitrijc Bogdanovi: "Razgovori o
Kosovu", Beograd, 1986.
15
U asopisu "Marksistika misao" tokom 1985. i 1986. god. objavljeno je vie priloga na lemu: "Albansko pitanje
u novijoj istoriji", kojima su poblie osvetljeni neki aspekti srpsko-albanskih odnosa: Dorde Miki: "Albansko
pitanje i albansko-srpske veze u XIX veku (do 1912), br. 3/85, str. 137-157; Dorde Slankovi: "Nikola Pai i
stvaranje albanske drave", str. 157-170, Dragan Suboli "Srpski socijaldemokrati o srpsko-albanskim odnosima
do 1914. godine", br. 5/86.

113
cvnom g lasniku", aprila 1914. godine; "da pisac za ljubav svojih dogmi (misli se na D. Tueovia
- prim edba D. S.) esto i sam prelazi preko interesa svoje zem lje i svoje nacije, zaboravljajui
poipiuio, koliko, ne sam o nacionalnalizm a, ve i im perijalizma ima u nemakoj socijalnoj demo-
kraliji. Vie voenja rauna o stvarnosti, a manje o teorijam a, vie realnosti i rclizma, a manje
doklrinarnosti, vie voenja rairna o sopstvenim nacionalnim interesim a, a manje vrednosli Mar-
ksu, Engleslu, Kauckom - sve bi to doprinelo vrednosli ove inae interesantne knjige":
U pravo zato, razlikovati dijalektiki odnos klasnog i nacionalnog interesa u jednoj iroj isto-
rijskoj retrospektivi, nije mogue sam o Bogdanovievom konstatacijom , da se: "iza ukupne aus-
trom arksistike fraze S rpke socijaldem okratske stranke, ne m oe, a da se ne vidi austrougarska
podloga za argum entaciju protiv srpske nacionalne politike". Postojanje dve koncepcije o nainima
nacionalnog osloboenja i ujedinjenja: buroasko-dem okratske i narodno-oslobodilake, sa razli
itim klasnim sadrajem , izraz su podvojenosti islorijske svesti koja se u pojedinim elementima
zadrala i do dananjeg dana. Kako drukije objasniti tvrdnju o identinosti stavova austrom arksisla
i srpskih socijaldem okrata, ako se zna da su se jedni zalagali za kulturno-jeziku autonom iju u
okrivu A ustro-U garske, a drugi za klasno-socijalno, revolucionarno razreenje drutvenih prolivu-
renosti m edu narodim a i nacijam a na Balkanu. 0 veitoj dilemi srpskih socijaldem okrata o odnosu
klasnog i nacionalnog, profesor Bogdanovi se "saplie" ba u: "shvatanju jedne im aginarne i nikad
potom ostvarene socijalistike balkanske federacije", koju pre svega treba shvatiti kao izraz nasto
janja srpskih socijaldem okrata za revolucionarnim razreenjim a klasnih i nacionalnih suprotnosti
na Balkanu, pri em u bi ono obuhvatilo i teritorije pod vlau Austro-Ugarske". Profesor Bogda
novi pripisuje srpskim socijaldem okratam a tezu da: "Sud o veliko-srpskom hegem onizm u nije
vodio rairna o bitnoj razlici koja postoji izm eu nacionalne svesti, identiteta i vitalnih potreba
srpskog naroda sjed n e, i pogleda i prakse pojedinih politiara i stranaka s d ruge stran e ".16 Upravo
zato, treba konsultovati dva pisana istorijska izvora: poznatu studiju Svetozara M arkovia "Srbija
na Istoku", gde se jo sedamdesetih godina 19. veka jasno razgraniavaju interesi vladajuih klasa
od optenarodnih, i Tucovicv manje poznat lanak objavljen u "Radnikim novinama" 1908.
godine pod naslovom "Istorijski trenutak"; "Mi sm o, pre svega i uglavnom socijalni pokret, pokret
jedne klase a ne jedne nacije. Ali ba u lom klasnom karakteru klasnoga pokreta, mi gledamo nae
preim ustvo nad svim dosadanjim velikim islorijskim pokretim a i najpouzdaniju garanciju za
pobedu sviju uzvienih kulturnih ideala, raunajui tu i nacionalan ideal". Zato to se Tucovieva
kritika politike Srbije u balkanskim ratovim a, ipak, po B ogdanoviu, stavlja pod: "sumnju tekovine
srpske revolucije i oslobodilakih ratova", treba ukazati na stav srpskih socijaldem okrata da se
zavojevakom politikom ne mogu reavati loi nacionalni odnosi u staroj Srbiji. Tucovi nikad nije
zanem arivao, kako pie prof. Bogdanovi: "stvarni tragini poloaj srpskog naroda pod turskom
vlau, koji je bio podvrgnut albanskom teroru na Kosovu". Naprotiv, i pored tekog poloaja
srpskog naroda, u uvenim "Arbanskim pismima" iz 1913. godine pisao je otvoreno i smelo o
istorijskim zbivanjim a i progonim a Srba za vrem e okupacije u staroj Srbiji.

16
Re je o podlisku nedeljnika "NIN" na temu: "Socijalisti i albansko-srpski odnosi", u kome su brojni autori,
tokom leta 1986. godine, poblie osvetlili neke aspekte politike filozofije Diinitrija Tucovia i kontroverze
nastale oko njegove znamenite studije "Srbija i Arbanija u novoj istoriografiji i srodnim drutvenim naukama".

14
Upravo zato, Tucovi jc traio rccnja za uspostavljanje takvih nacionalnih odnosa, radi
prcvazilacnja, kako je pisao 1913. godine; "nepremostivog ambisa izmeu dva naroda koji se
mogli bratski iveti, naslanjati se jedan na drugog i zajedniki se braniti od zajednike opasnosti".17
Dniga grupa naunih radova odnosi se na pokuaje ponovnog revalorizovanja linosti i dela
Dimitrija Tucovia i ostalih srpskih socijaldemokrata, pri emu razliita vienja jedne iste proble
matike dobijaju i odreena idejno-politika znaenja. Tumaenja dnitveno-politikog i naunog
dometa Tucovieve studije "Srbija i Arbanija" iz 1914. godine kreu se od shvalanja da kritikujui
nasilje srpske vojske prema Albancima Tucovi to nije inio da bi se "udvarao" albanskom naci
onalizmu, ve zato Stoje dobro znao da se tim nasiljem seje zlo seme revanizma od kojeg moe
samo da strada neduni srpski narod na teritoriji na kojoj su od davnina iveli izmeani sa albanskim

17
Na neke delove ovog vienja "Knjige o Kosovu" koje smo objavili u "Politici" od 13. decembra 1985. godine
(sir. 16) pod naslovom "Loe itanje Tucovia - povodom "Knjige o Kosovu profesora Dimitrija Bogdanovia", u
reviji "Mladost", (br. 9,13-26. januar 1986. godine) objavljen jc tekst pod naslovom "Knjiga o Kosovu ili knjiga
o nama". D. Bogdanovi, odgovarajui na posredan nain na neke od naih navoda u ovom tekstu, posebno o
Tucovicvom internacionalizmu i Svetozarcvoin vienju uloge srpskog naroda na Balkanu, a smatrajui da se
moemo ponositi Tucovievim internacionalizmom, ali i visokim stupnjem srpske demokratije koja je
dozvolila da se taj stav uopte moe tampali, formulisati i javno zastupati, ipak pie: "Meutim, kao istoriar,
ja ne mogu da ne vidim jednostranost i doktrinarnost Tucovieve broure, neka ozbiljna tamna mesta koja
e potom i biti izvor jedne pogrene istorijske i politike orijentacije srpskih socijalista povodom Kosova". Na
nae navode Svetozarevih misli o dijalektici optih i posebnih interesa unutar nacije, Bogdanovi jc jo
odreeniji kada smatra: "Smeno jc upuivati me na srpske socijaliste pre Tucovia, na Svctozara Markovia
na pritner. Kritian pogled na srpsku politiku ugraen jc i u moju "Knjigu o Kosovu". Alije za veliku diskusiju
uproeni stav srpske socijaldem okrate iz 1914, o emu je re. Niko danas ne govori o "izdaji" i nije lepo
stalno nas podseati d aje Dimitrije Tucovi pao na braniku otadbine, kao da to bilo ko porie. Mi govorimo
o politici tog vremena, o nekim implikacijama i posledicama te politike, koje su bez sumnje dole do izraaja
ti dcccnijama to su sledile prvom svetskom ratu" (integralna vezija teksta objavljena jc u ve pominjanoj
knjizi "Razgovor o Kosovu), Beograd, 1986. str. 93-106). Nakon pojave niza knjiga, prvih poblicistiko-mcmo-
arsko-istoriografskih knjiga o Kosovu, tanije, nekim aspektima meunacionalnih odnosa naroda koji ive u
ovom delu Jugoslavije (misli se na knjigu dr Spasoje Dakovi: "Sukobi na Kosovu", Beograd, 1987) postalo jc
oigledno da ne predstoji samo nauna i drutveno-politika revizija nekih dogaaja iz nae blie prolosti
(na primer Bujanska konferencija iz 1943-44. godine). Pojedini autori, na primer M. Marovi, objanjavajui
korene separatizma i iredentizma na Kosovu, u svetlu uloge pojedinih istaknutih linosti, na primer M.
Popovia u ratu i prvim poratnim godinama, prave paralelu izmeu Tucovia i M. Popovia! Tako M. Marovi
u seriji napisa publicistikog karaktera, pod naslovom "Snovi" i Gresi" Miladina Popovia", u "Borbi", juna
1987. godine, istie: "Oba su prerano i nasilno zavrila ivote. I jedan i drugi ostavili su za sobom duboke tragove
o odnosima medu balkanskim narodima, posebno s Albancima. Obojica su bili i slavljeni i osporavani zbog
onog to su inili i zbog pogleda koje su zastupali. I Dimitrije i Miladin, sem toga, danas su se nali pod
viestrukom i razliitom kritinom lupom. O njime se spore i u pokretu kome su pripadali: oko pravednosti
njihovih revolucionarnih snova s obzirom na realnost uslovima u kojima su doveli i politikom borbom
ratovanja, ili poput Tucovia objavljenim delima o albanskom pitanju i odnosima izmeu Srbije i Arbnnije
na poetku ovog stolca".

115
stanovnitvom ,18 do stava da "odbacujui neodgovorne tvrdnje velikosrpskih ideologa o politikoj
nesposobnosti albanskog naroda da ostvari svoju dravnost i sam oupravnu sam ostalnost i istovre
m eno odluno odbacujui nacionalistika optereenja Prizrenske lige iz 1878. godine, Dimitrije
Tucovi snano afirm ie albanski nacionalni pokret pod m kovodstvom L ige".19 Ovo ukazuje na
dvostruko vienje naunih dom eta a i drutvenog znaenja srpsko-albanskili odnosa u socijaldem o
kratskoj misli S rbije, koja se razliito vrednuje u pojedinim sredinam a. Na prim er, pritinski filozof
keljzen M alii, reagujui otro na polem iku povodom Tucovia, pie avgusta 1986. godine da se
Tucovi podsm eva "istorijskoj mitomaniji nacionalnih ideologa"; sm atra da on m ora iritirati, "tim
vie to predstavlja veliku zapreku i za izricanje nacionalistikih vapaja o naputanju srpskog
K osova, vekovnom albanskom zulum u, o nasilnom odnaroivanju svete zem lje srpskog naroda".20
Tim e rasprava o Tucoviu dobija i odreena savrem ena znaenja, kojima veto manipuliu naci
onalistiki krugovi unutar i srpske, i albanske nacije. Zato se i "Knjiga o Kosovu" u pojedinim
sredinam a doivljava kao "srpski odgovor na albanske pretenzije... i te kako nacionalistiki optere-

udna sudbina Tucovievog dela". "NIN", br. 1856. 27. jul 1986.
19
Dr Hejredin Hoda "olienje slobodarske svesti srpskog naroda, "NIN, 17. avgust 1986, str. 48.
Akademik Hajredin Hoda, objavio je 1984. godine, u izdanju Rilindije iz Pritine, manju studiju pod
naslovom: Afirmacija albanske nacionalnosti u Jugoslaviji - Socijalistiki nacionalizma i iredentizam u
Albaniji, koja je, u stvari, skraena verzija njegove doktorske disertacije na temu Proces nacionalne
afirmacije albanske nacionalnosti u Jugoslaviji, odbranjena juna 1973. godine, na Filozofskom fakultetu u
Ljubljani. Hoda smatra daje Tucovi, istaknuti internacionalista srpskog naroda: "veliki prijatelj albanskog
naroda, sinonim je slobodarstva srpskog naroda i bratskog odnosa srpskog radnikog i komunistikog pokreta
i jugoslovenskih naroda prema albanskom narodu u celini(str. 135). Hoda napominje da su "Lenjin i Dimitrije
Tucovi, pre prvog svetskog rata, u toku NOB-a i posle pobedc nad faizmom teili ujedinjavanju balkanskih
naroda i u tom smislu stvaranju balkanske federacije, koja je omoguila i integraciju podeljenog naroda na
Balkanu" (str. 50), ali daje i jedno novo vienje, kada u drugom delu knjige, polemiui s knjigom: "Titoisti
Envera Hode, pie da se u ovoj "staljinistikoj i nacionalnoj propagandi u Albaniji ne govori o Svelozaru
Markoviu, Dimi triju Tucoviu, Kosti Novakoviu, i drugim srpskim komunistima i socijalistima i o njihovim
internacionalistikim stavovima prema albanskom nacionalnom pitanju, prema slobodi i nazavisnosti alban
skog naroda i bratskoj saradnji izmeu srpskog i albanskog naroda (str. 135). Verovatno iz tog razloga, Hoda
dalje zakljuuje: "Alabanski nacionalisti i iredentisti ignoriu i potcenjuju ovog velikog internacionalistu
srpskog naroda, isto kao to ga ignoriu i mrze srpski nacionalisti" (str. 136), (podvukao D. S.).
Sa ovim i slinim stavovima H. Hode, polemisao je prof. dr Ilija Vukovi, iz Beograda. U knjizi: "Stranputice
Hajredina Hode", ("Nova knjiga", Beograd, 1985, str. 186), osvrui se na gornje navode Hode, smatra da su:
"Lenjin, Dimitrije Tucovi i Kota Novakovi iznosili ideju o stvaranju balkanske federacije, ali su njeno
stvaranje i karakter videli drugom optikom, bitno drugaijom i od Hajredina i Enver Hode", odnosno da nije
istina u potpunosti tvrdnja da su komunisti izmeu dva rata i kasnije bili za federaciju na Balkanu, jer nakon
Splitskog plenuma CK KPJ, naroito Pete zemaljske konferencije u Zagrebu 1940. godine, ova se ideja skoro
i ne spominje", (str. 126-130). Polemika je nastavljena i po mnogim drugim pitanjima (pravo na samooprede-
ljenje, nekim ustavno-pravnim aspektima Albanskog nacionalnog pitanja u Jugoslaviji"), nakon ega je nastala
i nova knjiga prof. dr Ilije Vukovia: "Aulonomatvo i separatizam na Kosovu", Beograd, 1985. godina.
20
keljzen Malii "Balkanizovani Tucovi", "NIN", br. 1859.17. avgust 1986, str. 47.

116
cna knjiga",21 a u drugim doekuje sa pritajenim oduevljenjem, uprkos pojedinim "ofieijclnim
prikazima", uglavnom publicistikog karaktera.
Objektivna istorijska analiza, neoptereena iracionalno-nacionalnom mitologijom, mogla bi
da pokae stvarne domete Tucovicvc politike filozofije, ali i da ukae na korene Tucovicvih
_osporavanja koja traju ve punili osamdeset godina. U formiranoj svesti poetkom devedesetih
godina odrava se i u njenom krajnje retrogradnom drutvenom znaenju optereenom nekim
tradicionalnim vienjem odnosa klasnog i nacionalnog u istoriji srpskog naroda, pri emu se, ne
tako retko, istie stav o socijalizmu kao "siranom lelu" unutar nacionalnog bia Srba, odnosno o
pogrenoj politici srpskih socijaldemokrata u oblasti nacionalnog pitanja.22
Ovaj evidentan dualizam drutvene svesti, postojanje buroaske (graanske) i socijalistike
Srbije, javlja se i u dananje doba, samo se prava kategorija pretvorila u "graansku desnicu" sa
ijim se delovanjem sve vie susreemo u suvremenoj drutvenoj misli Srbije, i ire u Jugoslaviji.
Ova polarizacija u drutvenoj misli, s odreenim idejnim znaenjima, ali i porast meunaci
onalnih suprotnosti u pojedinim delovima zemlje, naroito 11a Kosovu, misli i delti Dimilrija Tuco-
via, daje osoben drutveni i nauni znaaj. Tako Sinan Hasani u knjizi "Kosovo: Istine i zablude23
izmeu ostalog, smatra da je prodor srpske vojske preko sevemc Albanije, Tucovi otro osudio u
knjizi "Srbija i Arbanija", podvlaei: "da to nisu ambicije ele Srbije i ukupnog njenog naroda".
Hasani occnjujc ovaj opravdani protest i razuman glas i kao: "izraz one srpske napredne misli koja
je kao dco najbolje jugoslovcnskc batine ugraena u same temelje jugoslovcnsko-albanskih odno
sa". Ovu misao donekle nadopunjuje i shvatanje ivka Surulije,24 0 Markovievoj i Tucovievoj
misli kao snanom sredstvu borbe protiv buroaske hegemonije, sporazumevanja i nacionalizma:
"temelju 11a kome se stvarao jedan novi socijalistiki, marksistiki program odnosa medu nacijama".
Meutim, pojedini autori raspravljajui 0 nekim islorijskim aspektima kosovskog pitanja, a
lime i srpsko-albanskih odnosa u dananje doba, ponovo se zalau za uspostavljanje nekadanjeg
ideala srpske socijaldemokratske misli, kasnije politike Kominterne - "Federacija balkanskih naro
da". Tako, 11a primer, Branko Horvat u seriji napisa u "Knjievnim novinama", (br. 730-732/87)
0 nekim savremenim aspektima kosovskog pitanja, nalazei u raskoraku - "sukobu", izmeu his
torijskog pitanja osnov za islorijske okvire reavanja kosovskog problema, ponovo istie nekada
aktuclnu ideju Kominterne, 0 fedraciji naroda na Balkanu "kojase u okviru Jugoslavije ve stvara".
Oito je da ovo isticanje kominternovskili koncepcija 0 ruenju Jugoslavije iz tridesetih godina, ima
osnov i u nekim savremenim shvatanjima da u socijalistikoj (kon)fcdcrativnoj Jugoslaviji koja
prerasta, "de facto", u balkansku federaciju treba da postoji mesto i za "autonomnu albansku
dravu", odnosno samostalnu "Albansku republiku". Drugi autori u svojim naunim publicistikim

21
Misli se na neke stavove koji proistiu iz prikaza studije "Knjiga o Kosovu", keljzena Maliija, objavljenog
u asopisu "Thema", br. 5-6, Pritina, 1986. godine.
Interesovanjc naunih, kulturnih, javnih, ali i drutveno-politikih radnika na Kosovu, za linost i delo
Dimilrija Tucovia, i ire, socijaldemokratsku misao Srbije, veoma je izraeno poslednjih decenija. Brojni
tekstovi i studije, uglavnom na albanskom jeziku, reito govore o tome. Tako je 1984. godine Z. Cana na
Univerzitetu "Kosovo u Pritini, odbranio doktorsku tezu na temu: "Socialdemokracia Serb dhc ccshtje
shqipnre 1903 - 1914.", a nedavno se na albanskom jeziku pojavila i studija: "Dimitrije Tucovii (Koha dhc
vepra), Rilindja, Pritina 1983. Ovi "nauni" rezultati naunika sa Kosova, trebalo bi da budu dostupni iroj
jugoslovenskoj javnosti, a ne da jezik bude prepreka protoku informacija na cclokupnoin "jugoslovenskom
politikom prostoru", a da time Kosovo postane "izdvojeni kulturni geto" samo naroda koji ive na ovom
prostoru.
22
Janko Pleterski smatra da se nita dobro ne moe postii, "ako se Tucoviu prilazi sa stanovita optube da je
on svoje kritike poglede na spoljnu politiku Kraljevine Srbije pozajmio od austrougarske socijaldemokrate.
Teza o socijalizmu kao stranom importu u Srbiji, stara je koliko i sam socijalizam u Srbiji. Danas ta teza ima
svoj nastavak u insinuacijama i prevashodnosti ulicaja zapadnih delova zemlje u koncepcijama jugosloven-
skog razvoja i u njenim politikim redakcijama", "NIN", br. 1855, 20. jul 1986.

Zagreb. 1986. str. 67.


24
"Ko vlada nacijom - Marksizam, nacija i (dez)integracija", Beograd, 1987, str. 90.

117
radovim a idu u drugu krajnost. Na prim cr, dr Ljuba Tadi u studiji MDa l i je nacionalizam naa
sudbina" u stvari u ponovo tam panom tekstu: "Od 'Srbije na Istoku' do 'Srbije i A rbanije'"
objavljenom prvi put u asopisu "Socioloki pregled" 1971. godine, sm atra da u srpskom narodu
postoje dve tradicije, jedna koja ga uljuljkuje u prolosti, i dniga koja ga budi iz drem ea i samo-
dovoljstva. U pravo zato, sm atra Tadi, odbacajui jasno i nedvosm isleno, u teoriji i praksi ugnje
taku tradiciju u svojoj istoriji: "nova generacija nem a vie nikakvog razloga da na svoja leda prima
bilo kakvu odgovornost za tu tradiciju, a ponajm anje da u svom narodu negujc oseaj krivice ili da
ga utke podnosi ako bi joj ga netko liteo usadili ili nam cuiuti.25 Zanimljivo je da ve u pomenutoj
raspravi u "N lN -u (br. 1855 od 20. jula 1986. godine), Tadi posm atrajui "ovinizamu vladajuoj
naciji", ali i zbivanja na Kosovu, sm atra da ve danas "srpsko nacionalno pitanje iskrsava kao
problem ". 0 slinim temama razm ilja i Milan Kovacvi u lanku "Poruke Dimitrija Tucovia sa
V rapjeg b rd a ",26 gde kritiki razotkriva pojam nacionalizm a kao "retrogradne " drutvene pojave
koja se javlja i u socijalizm u; odnosno, ponovo razm atrajui odnos klasnog i racionalnog u ovom
delu Tucovievom , uvodi u analizu, i jednu do sada nepoznatu kategoriju: "nije vie re o princi
pim a, ve o 'o kolnostim a'". V erovauio zbog toga, to tih "okolnosti pod kojima podrazum cva
raznorazne uzroke: "kapitalistiki stroj" ali i "nove strojeve" - "socijalistike", "birokratske", "eta
tistike" zbog kojih se ljudi, narodi i itave nacije i sukobljavaju, zakljuuje o antidogmatskom
karakteru drutvene i politike misli Tucovia: "Na Vrapjem brdu Tucovia je sve izdalo: nepo
greiva doktrina i ratna s re a ..."
0 dilemi klasno-nacionalno u radnikom pokretu Srbije za koju d r Veselili ureti smatra da
je: "kao najsudbonosnija nam etnuta srpskim socijalistima u doba balkanskog i prvog svelskog rata",
i da su ovi dosledno sprovodei stavove svog p rogram a i D nige intem acionale glasali protiv kredita
i odluno krilikovali vladinu politiku prem a Albaniji, to im nije smetalo da se ukljue u borbu protiv
agresora, ipak treba primiti sa rezervom , je r, autor, zakljuuje da usled nerazvijenosti radnikog
pokreta i kao dio svog naroda: "oni su bili upueni n a one putcve nacionalno oslobodilake koje je
dotadanji razvitak afirm isao... U ovakvim uslovim a klasni interancionalizam srpske socijaldem o
k r a t e iao je ispred drutveno-politikog razvitaka",27 je r d r M. ordevi je u isticanju ove pro
blem atike odreeniji, je r sm atra da se srpska socijalna deinokralija izjanjavala protiv turskog i
ostalih sistem a, ali put unitenja nije bio onakav kakav je buroazija priprem ila, ve, jedna dem o
kratska revolucija-garantija kako za srpsko nacionalno osloboenje, tako i za ujedinjenje svili
balkanskih naroda.28
Daleko smo od saznanja da ovakve i sline naune stavove stavljamo u okvir trcnuuiili dru
tvenih zbivanja, ali m oram o uvek imati na um u da istoriograflja, posebno novija politika istorija
naroda na ovim naim prostorim a, koja obuhvata i oblast srpsko-albanskih odnosa, ne sine biti
optereena nacionalno-rom anliarskim motivima i dosegnuti sam o ravan tradicionalne istorijske
kole. M iljenja sm o da se u tcorijsko-m etodolokim spoznajam a socijalne istorije m ora traiti onaj
"prauzrok" i teorijski okvir, neophodan za razum evanjc drutvenih procesa (u osnovi istorijskili
korena) koji odslikavaju nae doba. Zbog postojanja realnih m ogunosti za zajedniki ivot srpskog
i albanskog naroda, upravo na ovim prostorim a, krajem osamdesetih godina, kada itava vascljcna
25
Dr Ljuba Tadi: "Da li je nacionalizam naa sudbina?", Bgd. 1986.
26
"Knjievne novine", br. 731/87 sir. 12: Milan Kovaevi u radu: "Tucovievi principi I "Knjievnost", 4-5/88,
pie o biu buroazije kao klase, polazei od teza da je u "konsliluisanoj teleologiji buroazije kao klase
opteljudski interes konano podreen njenom posebnom interesu", (str. 664). U tom smislu sagledava i
karakter balkanskih ratova, iz kojih je korist povukla samo buroazija pobednikih zemalja, dok su zaraeni
narodi propadali: "Iako je Srbija pobedila u ratovima, srpski radni narod nije time nita dobio ve samo izgubio,
a najvie su izgubili upravo radnici i siromani seljaci. Nita nisu dobili ni Srbi u novoosloboenim krajevima,
poto im pod novom srpskom vlau nee bili nita bolje nego pod Turcima", (str. 665).
27
dr Veselin DURETI "Koncepcije rjeavanja nacionalnog pitanja u socijalistikom radnikom pokretu", u
zborniku "Nacionalno pitanje i jugoslovenski federalizam", Beograd. 1983, str. 96.
28
"Specifinosti postanka i razvitka jugoslovcnskih nacija", navedeni zbornik, str. 72.

118
ide u velike ekonomske, politike, kulturne integracije, (a bratstvo, religija i nacionalna tolerancija
medu narodima postaje ttslov opteljudskog bilisanja), neophodno je pronai prava reenja i prave
odgovore.

8. 2. "Srbija i Arbanija " Dimilrija Tucovia - od osporavanja do mila

Odmah po izlasku iz tampe, 20. januara (2. februara) 1914. godine, knjiga "Srbija i Arbanija"
izazvala je interesovanje zbog kritike politike srpske vlade u Albaniji. Duan Popovi, u "Borbi"
od 16. (29) februara 1914. godine, objavljuje prikaz pod naslovom "Jedna nova knjiga", ukazujui
na dva pristupa koja postoje u srpskoj naciji prema albanskom problemu: "ali, uglavnom, sve Sto
je u naoj javnosti pisalo o lome pitanju ima slabu vrednost. ela ta rpa literarnih sastava o lome
problemu, koja se svakim danom pred nama sve viSc gomila, moe se potpuno podeliti na ove dve
kategorije:
- bestidni pamfleti protiv Arbanije i Arbanasa,
- vele ili ncvctc advokalskc odbrane Arbanije i Arbanasa,
Ili su se neke slabosti ove zemlje i neke mane ovih ljudi generalisale i dovodile do paradoksa;
ili su se po neke simpatine odlike te zemlje i toga naroda proirivale do preterane mcrc. Ili se
psovalo, ili se u nebo uzdizalo... Tipian predstavnik prve vrste jesu broure Balkanikus i dr.
Vladana; dok ova druga tendencija dobiju svog najpotpunijeg, najlepeg i naalost, ini mi se,
jedinog izraza u pisanju 'Radnikih novina'za vreme balkanskog rata."29
Dva meseca kasnije, 16. (29) aprila, u listu "Borba" DimilrijcTucovi je prinuen da u lanku;
"Dogma ili teorija" polemie sa stavovima izreenim u "Srpskom knjievnom glasniku" od 1. aprila
1914. godine. Na primedbu nepotpisanog autora lanka da: "Pisac za ljubav svojih dogmi esto i
olako prelazi preko interesa svoje zemlje i svoje nacije, zaboravljajui potpuno, koliko ne samo
nacionalizma, ve i imperijalizma ima u nemakoj socijalnoj demokratiji. Vie voenje rauna o
stvarnosti, a manje o teorijama: vie voenja rauna o sopstvenim nacionalnim interesima, manje
vrednosli Marksu, Engelsu i Kauckom - sve bi todoprinclo vrednosti ove inae interesantne knjige,
Tucovi u pomenutom lanku odgovara: "Mi smo privrcnici te teorije i njoj blagodarimo za sve
ega bi dobroga u naem radu bilo, pa i za ono to dobroga ima u naoj knjiici 'Srbija i Arbanija"
pisanoj bez ikakvih velikih pretenzija... Koliko ima uglednih socijalistikih pisaca i socijalistikih
organa, koji su o Arbaniji govorili sasvim drugaije nego mi, koji su arbansko pitanje sasvim
drukije zasnivali i o njemu esto puta direktno suprotne konzckvencc izvodili, nego naa partija.
I loje sasvim razumljivo. Raspravljanje arbanskog pitanja moralo je dovesti do razliitih rezultata
i pri istom gleditu, prosto zbog toga, to se ima posla sa prilikama koje se lamo malo poznaju. "30
29
DuSan Popovi: "Jedna nova knjiga". "Borba", broj 5,1914, str. 125.
30
Najznaajnije delo, "Srbija i Arbanija", nastalo je kao rezultat dugogodinjeg interesovanja za takozvano
"albansko pitanje", (Tucovi jo 1910. godine u lanku: "Albansko pitanje" podrava borbu Albanaca za
stvaranje nezavisne nacionalne drave).
Iz samog podnaslova knjige: "Jedan prilog kritici zavojevake politike srpske buroazije", vidi se namera
autora izreena u predgovoru knjige: "Vie obavetenja o prilikama i sukobima interesa na tom kraju Balkana
treba da poslui pravilnijem shvatanju prilika u Arbaniji i stvaranju boljih odnosa izmeu srpskog i arbanskog
naroda" (navedeno delo, str. 4, izdanje 1914. godine).
Duan Popovi u "Borbi 1914. godine istie razloge zbog ega ovo delo treba da izae pred evropsku javnost:
"Korisno bi bilo da drug Tucovi izae sa ovim svojim idejama i pred evropsku javnost. Po mom miljenju
knjiga bi se u tom sluaju mogla malo reformisati"... "Nije re samo o protestu srpskog proletarijata protiv
arbanske politike nae buroazije, treba spaavati i ugled srpskog naroda pred kulturnim demokratskim
evropskim svetom, ugled kome su Balkanikus i Dr. Vladan naneli teak udar izlazei sa svojim brourama
pred evropsku javnost "Borba" broj 5,1914, str. 131.

119
G raansko shvalanjc o nacionalnim odnosima naroda i nacija na Balkanu uglavnom sc svodilo
na "istorijsku ulogu Srbije" u reavanju balkanskog pitanja. Poevi od 1844. godine od Nacrtanija
i 1. Garaanina, preko ulicaja M ihailovc koncepcije "Velike Srbije", i kasnijih shvatanja Vladimira
Jovanovia, i M ihaila Polit Desania o istonom pitanju i balkanskoj federaciji, razvija se graan
sko shvatanje nacionalnih odnosa zasnovano na tradicionalnom shvatanju "srednjovekovne drav
nosti" koja u novim islorijskim uslovim a opravdava osvajanje teritorija i teritorijalna proirenja.
B uroaski, graanski ideolozi novijeg doba: Vladan Dordevi, Stojan Proti, produbljuju ranije
stvorenu koncepciju, koja u tadanjim m edunarodno-politikim uslovima i unutranjim zbivanjima
dobija m ogunost da sc konano dcliinino i ostvari.31
Vladan Dordevi u knjizi: "Arnauti i velike sile", sm atrajui da sam o sirana drava m oe u
Arbaniji uvesti reda i od Arnauta pokuali da napravi jedan narod, koji je m eavina plemena bez
zajednikog jezika, tradicije kulture i politike zajednike prolosti. On je pisao: "Kako mogu ljudi
bez svesti o lome da su ikada sastavljali naroiti narod, danas ve vaili kao takav? U politici, a
naroito u m eunarodnoj politici m oe biti sam o rei o narodim a i nacijam a, a to Arnauti jo nisu.
Na osnovu sociolokih i dravno-pravnih teorija ne mogu se danas Arnauti smatrati ni kao narod,
tek narod ini politiku injenicu. Arbanasi jo stoje na stupnju prcistorijskog razvitka. Oni sc mogu
sm atrati sam o kao singenetina grupa. Arnauti e m orati barem jo sto god. ekati na pravo da sc
nazovu nacija."32 Ovakvi i slini stavovi podstiu Dim itrija Tucovia da napie studiju "Srbija i
A rbanija", znaajnu i u dananje vreine za izuavanje istorijskih korena meunacionalnih odnosa
na Balkanu. Objanjavajui nepravilna shvatanja Vladana ordevia: "za ekonomski razvitak Srbije
njoj je izlaz na m ore bczuslovno potreban. I za vee i bogatije drave nego S toje Srbija nije laka
stvar biti odvojen, odseen od m ora. Izlaz na m ore istinsko je ivotni uslov za S rbiju",33 Dimilrijc
Tucovi naglaava m eunacionalni aspekt ovog problem a, sagledavajui ga kroz odnose srpskog i
albanskog naroda u jednoj iroj istorijskoj dimenziji: "Sa politikom koja nije raunala sa ljudima,
sa plem enim a, sa narodom i prirodnom tenjom, da i Arbanija stee svoju sam ostalnost, Srbija je
izgubila svaki dodir sa predstavnicim a albanskog naroda i njega odgurnula u oajnu m rnju prema
svemu srpskom !34
Istiui nacionalne osobenosti arbanskog naroda, plem ensku organizaciju, instituciju "krvne
osvete", duhovni ivot naroda, ckonom sko-politike prilike izmeu june i severne Albanije, koje
se vide i u verskoj pripadnosti, Dimitrije Tucovi razotkriva shvatanja Vladana ordevia, pogubna
i za budunost srpskog naroda: "Kao kulturniji narod mi imamo vee pravo da Arnaute napravim o
naim sugraanim a, da ih mi vodim o, naravno pod garancijom , koje daje svaka prosveena admi
nistracija svojim graanim a, nego to bi ga imali neobrazovani i u graanskim i politikim slobo
dam a neuki Arnauti da oni uzm u Srbe pod svoju upravu".35
Brojne su bile i polem ike u graanskoj istoriografiji o odnosu klasnog i nacionalnog interesa,
posebno kada je re o takvoj linosti kao S toje Dimitrije Tucovi. Slobodan Jovanovi, istaknuti
predstavnik graanske istoriografije, 1935. godine pie za D im itrija T ucovia d a je iveo u ovom

Vaa ubrilovi: Stav graanskih pokreta i ljudi preina nacionalnom pitanju poetkom XX veka", u: "Istorijn
politike misli u Srbiji XIX veka", Beograd, 1955, str. 383; Dim itrije Tucovi 1913. godine u jednom od poznalij ih
"Arbanskih pisama", objanjava politiku Nikole Paia, posebno prema Albaniji, stavom da "nau vladu nisu
niemu nauili svi njeni skupi porazi u arbanskoj politici i d a je dogaaje na granici jedva ekala da u nisku
tih neuspeha unese jo jedan, a broj srpskih i arnautskih grobova po A rbaniji uvea" ("Radnike novine", broj:
241, 242,1913. godine).
32
Dr Vladan Dordevi: "Arnauti i velike sile", Beograd, 1913, str. 141.
33
Isto, kao i pod 2, str. 141.
34
D im itrije Tucovi, "Srbija i Arbanija", str. 115.
35
Vladan Dordevi: "A rnauti i velike sile", 1913, str. 177.

12 0
prriodu nae istorijc kada su nacionalna pitanja potiskivala sva druga, pa i socijalna: "On sc protivio
podcli Albanije, koju su neki nai patrioti predlagali za vreme balkanskih ratova. On je osuivao
srpsko-bugarski rat od 1913. godine, kao bratoubilako klanje. Na Balkanskoj socijalistikoj kon
ferenciji 1909. godine, on je odbijao zahtev hrvatskih i slovenakih izaslanika, da sc konferencija
izjasni za jedinstvo jugoslovcnskih naroda, njemu sc pitanje nacionalnosti inilo od drugostepene
vanosti.1,36
Prva knjiga koja sc znaajnije bavila ivotom i dclom Dimilrija Tucovia, autora Nikole M.
Popovia ("Dimilrijc Tucovi - njegov ivot i delo", Beograd 1934. godine), izazvala je velike
reakcije ondanje javnosti. Sledee godine izdala je posebna broura: "Povodom jedne knjige o
Tucoviu", autora Radovana Vukovia, gdc autor pie: "Svega da napomenemo onima koje inte-
resuje Tucovi i razvoj socijalizma u Srbiji, da knjigu treba itati, ne kao marksistiku studiju o
tome, ve kao obinu stvar kakve danas piu liberalistiki buruji, koja nam moe koristiti, ali samo
ako umijemo da je itamo. 3637Autor naglaava da je po prvom: "nacionalnom, Tucovi imao potpuno
izgraen stav, pripadajui onoj maloj grupi Marksovih uenika kojima je to pitanje bilo jasno...
Znajui da proletarijat potlaenih nacija, pored klasne, robuje i nacionalno, on je svjestan da sc
takav pokret mora pomagali, jer to je pokret irokih masa protiv ugnjctaiora. Naravno, njihov
nacionalizam nije raunski kao Stoje to sluaj kod njihovog vodstva, koje sc bori za vlast, a ne
slobodu."3839
Veseliti Maslea u listu "Proleter" 1942. godine objavio je lanak: "U emu je smisao bratstva
balkanskih naroda", suprotstavljajui socijalistiko shvalanjc buroaskim uenjima o mogunosti
reavanja balkanskog pilanja, posebno meunacionalnim odnosima izmeu naroda koji ive na ovim
prostorima: "Kao protutea Mihailovoj koncepciji o hegemoniji Srbije i srpske dinastije na Balkanu,
Svetozareva koncepcija, uprkos svemu, otkriva prava stremljenja balkanskih naroda, koji e kasni
je, u doba imperijalizma, kada sc nacionalno pitanje na Balkanu postavi u svojoj otrini, da nade
svoga naslednika u periodu pred prvi imperijalistiki rat, u Dimitriju Tucoviu, koji u svojoj knjizi
'Srbija i Arbanija', demaskira velikosrpski imperijalistiki stav prema Arbaniji, zalaui sc za jednu
viu formu reenja balkanskog pitanja - za Balkansku federaciju."3,3
U posleratnom razvoju brojna su istraivanja i nauna saznanja vezana za ivot i delo Dimilrija
Tucovia. Tako, 1946. godine ponovo se tampa Tucovieva knjiga: "Srbija i Arbanija". U pred
govoru svoje knjige: "lanci 1941-1945", M. Dilas naglaava, 1946. godine: "Tucovi nije bio
sluajna pojava. On je nikao u borbi srpskog naroda za nacionalni opstanak, u vrijeme kada je itav
svijet bio obuhvaen groznicom priprema imperijalistikog rata, a ire mase u Evropi, naroito siuia
buroazija, bila opijena i zapaljena ovinistikom propagandom. Tada su postojala dva puta kojima
je mogao ii srpski narod: put kojim gaje vodila buroazija - osvajanje ludih teritorija i porobljavanje
drugih naroda uz 'podrku' imperijalistikih velesila, borba sa drugim dravama oko podjele plijena
koje je otet Turskoj i - put koji je predlagao Tucovi - bratstvo i jedinstvo balkanskih naroda (na
osnovu potpune ravnopravnosti) u borbi protiv imperijalistikih velesila, i za njih vezanih 'domaih'
imperijalistikih vlada".

36
Slobodan Jovanovie: "Portreti iz istorijc i knjievnosti", Beograd, Novi Sad, 1963, sir. 293, tekst iz 1935. godine.

Radovan Vukovi: "Povodom jedne knjige o Tucoviu", Beograd, 1935. str. 18.
38
Isto kao pod.br. 11, strana 18
39
Veselin Maslea: "U emu je smisao bratstva balkanskih naroda", "Proleter", br. 16,1942.

121
M oa Pijadc, povodom 35-godinjccc smrli Dimitrija Tucovia, istie znaaj njegovog slava
da e m edubalkanska zajednica bili mogua tek kada sami balkanski narodi uzmu svoju sudbinu u
svoje ruke: "Balkansku federaciju moi e balkanske drave da ostvare samo onda, i tek onda, kad
u njima bude u punoj meri vladala sloboda i dem okratija, kad narodi budu upravljali svojom
sudbinom , a ne njihovi kapitalisti'1.40
Intcresovanje za Tucovievo vienje meunacionalnih odnosa na Balkanu u prvim posleratnim
godinam a, kao i narednih godina ne jenjava, tako da se u asopisu "Republika" 1947. godine
pojavljuje prikaz knjige Srbija i A rbanija.41
O stavovim a Dim itrija Tucovia vezanim za albansko pitanje, ipak, je pisano veoma malo.
Postoji fond naunoveriflkovanog saznanja uglavnom je nastao u prigodnim prilikam a, ili je sadran'
u stavovim a SSDP o ovom veom a vanom problem u. Jedna od retkili studija: "Srpski socijaldem o
krati i nacionalno pitanje", autora Duana Lukaa, razm atra sluaj Dimitrija Tucovia, (ne samo
kao politikog vode ve i teoretiara), za shvatanje nacionalnih odnosa na Balkanu, naroito izmeu
srpskog i albanskog naroda: "Otkrivajui osvajake aspiracije srpskog militarizma prem a Albaniji
i pobijajui teorije buroaskih srpskih teoretiara o ivotnoj nesposobnosti albanskih plemena da
se ukljue u civilizovani svet i da ive sam ostalno, Dim itrije Tucivi je neposredno pred I svetski
rat napisao studiju "Srbija i A rbanija", u kojoj je dokazao nunost i nem inovnost saradnje i poto
vanja srpskog i albanskog naroda kao preduslov njihovog zajednikog opstanka i prosperiteta,
naroito u prostranim podrujim a, gde ova dva naroda ive izm eano."42
U pogovoni knjige "Srbija i A rbanija", 1974. godine, Radoslav R atkovi, naglaavajui prin
cipijelnost Dim itrija Tucovia, pie: "Tako on u Srbiji i Arbaniji optuuje Nikolu Paia zbog spoljne
politike, 'koja je dobila izraze u njegovoj sposobnosti da neto hoe i nee u isto vrem e' i koja
'ostavlja, istina, njenom rukovodstvu otvorena vrata, na koja e se od najozbiljnije preuzetih koraka
moi povui kao od pokuaja na koji se ozbiljno nije ni m islilo, ali te pokuaje srpski narod je skupo
platio".43

40
"Borba", knjiga 1.1910, sir. 70: Moa Pijade; "Izabrani spisi", knjiga 5, tom I, str. 733.
41
ivojin Cvetkovi: "Primeri dijalektike kod Dimitrija Tucovia i D. Popovia u vezi sa Albanskim i Balkanskim
pitanjem", "Republika" XIV, 1949, broj 194; Tucovievo dijalektiko shvatanje makedonskog pitanja". Repu
blika" XVIII, 1951, br. 270.
42
Dr Duan Luka: "Srpska socijalna demokratija i nacionalno pitanje", Beograd, 1970, strana 32, SANU,
Odeljenje drutvenih nauka.
Na naunom skupu SANU 1970. godine o temi: "Razvoj socijalistike misli u Srbiji do 1919. god." dr Ali Hadri
podneo je nauno saoptenje: "D. Tucovi o albanskom pitanju". Autor naroito istie da "Tucovieva ocena
albanskog nacionalnog pokreta (1878-1881) toliko je dragocena da predstavlja pravu riznicu za dananju
istorijsku nauku, premda je savremena istoriografija znatno napredovala u rasvetljavanju ovog problema.
Tucovi ukazuje na to da je albanski pokret za autonomiju dostigao vrhunac u vreme prizrenske lige
(1878-1871) i da su siromani slojevi bili glavna snaga itavog tog pokreta" (str.6). Verovatno iz tih razloga
autor smatra: "U ovoj knjizi istorijski materijalizam je u srpskoj politikoj literaturi postigao jednu od prvih
i najznaajnijih pobeda" (str. 4)
43
D. Tucovi: "Srbija i Arbanija", Beograd 1974, reprint, str. 125.

122
8. 3. Istoriografske kontroverze Tucovievih pogleda o albanskom
nacionalnom pitanju*

Kada se razmatra doprinos srpskih socijalista, posebno socijaldemokrata razvoju revoluci


onarne teorije i prakse KPJ, odnosno Saveza komunista Jugoslavije, kada je re o nacionalnom
pitanju, panju zavreuje nekoliko pitanja, iji pojedini segmenti zadiru i u dananje doba.
Naime, neophodno je kritiki revalorizovati naslede srpskih socijaldemokrata, kada je re o
ideji klasne i nacionalne emancipacije naroda na Balkanu, ideju i realnost balkanske federacije,
ponovo preispitivati i objektivno nauno valorizovati pojmove o navodnom postojanju "srpskog
imperijalizma", koji e krajem tridesetih godina prerasti u komintcrnovsko-boljcviku kategoriju-
"vclikosrpski hegemonizam i imperijalizam", ali i spoznati stvarne teorijsko-polilike domete Tu-
covicvog dela, pogotovu kada je re o kritici austromarksistike teorije nacije i reavanja naci
onalnog pitanja. Ali, i itav korpus i danas otvorenih pitanja koja se dotiu srpsko-albanskih odnosa,
kako ili neki neprincipijelno i tendenciozno poimaju u propagandnim publicistikim spisima, kao
na primer, u brouri: "Srbi i Albanci", sa podnaslovom: "Pregled politike Srbije prema Albancima
od 1878-1914", publikovanoj u Ljubljani 1989. godine.
Ovakav razgovor ve unapred iskljuuje ideoloko vienje socijalne istorije, kao i njoj sao-
braznih drutvenih i naunih zadataka istoriografije. Naprotiv, zaliteva objektivnu istorijsku sintezu,
gde u prvom planu stoji nauna istina, pa tek onda jo uvek aktuelan (istina u sve manjim dozama)
i jedino legitiman govor i kominternovsko-boljeviki politiki diskurs izraen kroz monopol poli
tikog voluntarizma i revolucionarnog subjekta u ijim se brojnim istorijskim verzijama, neretko,
preplie nauka i ideologija otuenja i sputana ideologijom, reducirana istorijska svest, ideologizi-
rana misao i zatomljena istorija.
Na nekoliko primera nakon ovih polaznih polit-istorijskih metodolokih napomena elimo da
pokaemo Tucoviev teorijsko-poliliki opus, kao i teorijsko naslede srpskih socijaldemokrata i
danas podlee teorijskoj i neideologiziranoj kritikoj revalorizaciji. Ne samo zato to to navodno
"namee trenutak u kome se nalazimo" (kako esto ujemo sa politikih govornica i novinskih
napisa) ve kao potreba za istinom, koja kao i kritika, socijalna istorija, neoptereena ideolokim
nalsagama, (da ne kaemo u jedino dozvoljenim marksistikim pogledima na svet" a time i naunim,
kako govore i priaju neodogmati) postaje egzistencijalna potreba, ne samo kao do jue - klase i
partije, ve i pojedinca, graanina, kao masovnog potroaa i subjekta istorije.
Tucoviu su polit-istorijsku kategoriju "srpski imperijalizam", koja se, inae u knjizi: "Srbija
i Albanija" nigde ne spominje, imputirali Milovan ilas, u uvodnom delu posleratnog izdanja knjige
"Srbija i Albanija", gde krilikuje imperijalizam srpske buroazije, koji po njegovim reima sputava
nacionalni razvoj albanskog preporoda, i Ali Hadri, bivi istoriar iz Pritine, koji je na naunom
skupu 1970. godine, posveenom razvoju socijalistike misli u Srbiji, u Tucovicvom delu jedino
video njegov pravilan prilaz albanskom nacionalnom preporodu, i Prizrenskoj ligi.
Oni su nekritiki ukazivali na "imperijalizam srpske buroazije, i potrebu da se albanski
narod zatiti od zavojevake "na momente i krvave" politike srpske buroazije. Njihovo pisanje o
srpskom imperijalizmu, potvrda je krajnjih komintemovskih teza o hegemoniji Srba. Ovaj relikt
prolosti, postao je istorijski argument vie albanskim nacionalistima u njihovom separatistikim
politikim zahtevima i decenijskom genocidu nad Srbima i Crnogorcima na Kosovu.
Dominanuio pitanje u Tucovievom odnosu prema naciji i nacionalnom pitanju, pogotovu
albanskom pitanju, esto se postavlja kao niz dilema: d aje "pogreio u oceni albanskog pitanja",
"daje izdao srpsku nacionalnu stvar u pitanju srpsko-albanskih odnosa". Mora se, ipak, priznati,
daje studija: "Srbija i Albanija" ipak pisana iz praktino-politikih razloga jedne opozicione poli
tike partije radnike klase, koja je delovala u srpskom graanskom drutvu i u parlamentu se borila
za politiku vlast, odnosno, zalagala se za socijalnu revoluciju. Pri tumaenju Tucovia ide se ak
I * Ovaj rad tampanje u asopisu: "Marksistika misao", Beograd, br. 2/90 I

123
i dotle da se poziva na novinske lanke Trockog o strahotama koje je srpska vojska poinila u toku
balkanskih ratova iz 1912-13. godine, (koji je kasnije redigovao i sam autor, u autobiografiji iz
1929. godine), a nerado se gleda i na onu drugu, istina manje poznatu i obimnu stranu iz Tucovi-
evog bogatog stvaralakog nasleda, gde on pie i o egzodusu Srba sa Kosova, (nazivajui ga
"Starom Srbijom ", znai, iskonskom svetom "srpskom zem ljom "), ispred albanskog zuluma i ve-
kovne tiranije jednog naroda, koji se na ove prostore doselio iz Albanije, ili, pak, usled metanasta-
zikih kretanja na Balkanu, spustio sa okolnih planina, iz stoarskih katuna.
Tucovi je u studiji "Srbija i Albanija" iz 1914. godine odslikao ova istorijska migraciona
kretanja i euiike procese slino Cvijiu, koji je prouavajui balkanske narode naslutio, ali i opisao,
pa i predvideo neke euiike procese na Kosovu.
Naime, Tucovi je pisao kako se "srpski element povlai severoistono, dublje u unutranjost
i blie severnoj granici, ostavljajui u starim krajevima stare srpske spomenike, u sredini iskljuivo
ili preteno albanskog naroda", i to u studiji "Srbija i Albanija", to se do sada predvialo i u
tum aenju stavljao naglasak na kritiku srpske buroazije.44
Stoga, danas se ne mogu optuivati srpski socijaldemokrati, posebno D. Tucovi, Duan
Popovi, da su nekritiki veliali nacionalni razvoj albanskog naroda, a zanem arili u ime doktri-
nam ili, kako je pisao Slobodan Jovanovi, nacionalne interese sopstvene nacije. Dananji zagovor
nici ideja ondanje graanske Srbije, moraju imati u vidu izvetaj SSDP koji je upuen Internaci
onalnom socijalistikom birou 7. septem bra 1912. godine. Naime, jo ondanju socijalistiku de
m okratsku evropsku javnost obavestili su ba srpski socijalisti d a je u: "Makedoniji i Staroj Srbiji
nastalo strano pustoenje sela i ubijanje u masi ipija, sveta koji ivi na spahijskom imanju."
U pismu se dalje kae, da su: "pak nastali irom M akedonije i Stare Srbije pokolji ipija,
razoravanje i paljenje sela, da je neminovan ustanak stanovnitva tih pokrajina". ipijc su, radi
pojanjenja, slovensko stanovnitvo, tada jo uvek u ropskim , feudalnim stegama. Stoga, oslobo
enje ovih ipija, slovenskog i hrianskog stanovnitva u balkanskim ratovim a, pre svega, od
ropskog feudalnog poloaja, ne moe se proglaavati "srpskim osvajanjim a", tim pre, Stoje i Lenjin
ove ratove okarakterisao kao napredne, dakle, oslobodilake. Pojedine dananje nacionalne istori-
ografije, na prim er m akedonska, pa i albanska, stepen svoje naune legitimnosti treba da nalaze u
objektivnoj m arksistikoj sintezi istorijskih zbivanja, a ne da previaju istorijske procese i zbivanja
koja se ne sm eju proizvoljno tumaiti. Zato su u dananje doba indikativna tumaenja teorijsko-po-
litikog opusa srpskih socijalista, posebno Dim itrija Tucovia.
Osporavanje oslobodilakog karaktera balkanskih ratova vie nacionalnih istoriografija, na
prim er u m akedonskoj, u funkciji je dnevno-politikih interesa, odnosno, nacionalnog odreivanja
m akedonske nacije. Isto tako, jednostrano tumaenje Tucovia u albanskoj istoriografiji Jugoslavi
je , rezultat je neobjektivnog i nekritikog sagledavanja teorijsko-politikog opusa Tucovievog
dela, poto se sam o afirm iu oni stavovi koji govore o nacionalnoj afirmaciji albanske nacije i
nacionaloosloboilakiin pokretim a u prolom veku. Jedna objektivnija istorijska analiza pokazala
bi nacionalistiku zaslepljenost albanske istoriografije, ali i nekih tumaenja u srpskoj istoriografiji
u posleratnom periodu, koja vuku korene iz predratne boljeviko-kom internovske Tucovieve
spoznaje, na prim er u Krleinim radovim a.

44
Videti opirnije: Radojica Taulovi: "Tucovi i Kosovo", Beograd, 1988; Prikaz ove studije, autor je objavio u
"Komunistu", 21. april 1989. pod naslovom: "Ponavljanje istorije".

124
Tucovicva knjiga "Srbija i Albanija" na posredan nain, akmclna je i u dananje doba. Brojne
polemike i razliita vienja lijenili politikih i naunih dometa, esto su izrazitog idcjno-polilikog
naboja, i u slubi dncvno-polilikih zbivanja, to znatno optereuje do sada postojei nauni fundus
istoriografskili occna.43

45
Dimitrije Tucovi, Srbija i Arbanija, reprint izdanje 1974. godine, pogovor dr Radoslav Ralkovi, sir. 125.
M. Krlea je jo 1924. godine pisao povodom Tuco vie vc knjige o Arbaniji: "U kaotino vreme, kada je gotovo
itava Beogradska javnost zahtijevala da se Albanija osvoji, postavio je Tucovi svoje neoborive protutee.
Njegova knjiga znaila je u ono vrijeme, kada je napisana, smion i potovanja vrijedan in" (Panorama pogleda
pojava i pojmova, 1924. godine). O nekim tumaenjima Krleinog odnosa prema socijaldemokratskom i
radnikom pokretu Srbije, videti: Radojica Taulovi: "Mrlje na barjaku, Miroslav Krlca o albanskom pitanju",
"Borba", 29-30. avgust 1987. str.8.
Osporavanje Tucovia i srpskih socijalista, postalo je sastavni deo gotovo svake rasprave o srpsko-albanskim
odnosima. U raspravi povodom Bogdanovievc "Knjige o Kosovu", u Filozofskom drutvu Srbije, 22. aprila
1987. godine oglasio se i jcromonah, dr Atanasijc Jefti, profesor Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu. U
prilogu-raspravi: "Dva kratka svedoanstva o Kosovu", dr Jefti kae, da ova knjiga "ima i drugih znaajnijih
momemata, svojih nesumnjivo naunih zasluga, kao to je, npr. tana i struna procena stanja na Kosovu u
Srednjem veku, i za vreme turskog ropstva, pa zatim procena pravog karaktera "Prizrcnske lige", pa uloga
kominternovske koncepcije o stavu Komunistike partije prema pitanju srpskog Kosova gde su sasvim dobro
prikazani antisrpski stavovi socijaldemokrata i Dimitrija Tucovia, i na kraju znaajna kritika ocene razvoja
kosovske autonomije." A. Jefti: "Od Kosova do Jadovna", Beograd, 1987, str. 78.
O genezi istorijske svesti o Albancima i Jugoslaviji, u nizu drugih, pisao je i slovenaki pisac Taras Kermanuer.
U "esnaestom pismu srpskom prijatelju" objavljenom u "Knjievnosti", (br. 1914,6. septembra) 1987. godine,
pie, "daje o tome, kako su Kosovski Albanci za Srbe opasni, uo veoma kasno, tek u drugoj polovini ezdesetih
godina. Veina srpskih intelektualaca, koji su danas prvi govornici antialbanskih bedema, tada nije imala ni
pojma o toj ugroenosti. Nisu hteli ni da uju pesmicc o nacionalnim antagonizmima. Bili smo primeran
jugoslovcnskc inteligencije. Misao mojih srpskih drugova bila je anacionalistika, levo marksistika, u dobroj
tradiciji srpskog internacionalizma, recimo Tucovia." (str. 20-21).

125
"Srbija i A rbanija", Dimitrija Tucovia, poslala je sud naeg doba, a ponekad prom akne,
kao fraginenat i u proznim delim a,46 ne ostavljajui ravnodunim gotovo nikoga. S vrem ena na
vreine u publicistikim napisim a Tucovi ponovo izbija kao "neunitiva ptica feniks" i u nae doba,
stalno nas podseajui na duboke korene srpsko-albanskih odnosa u prolosti, a posebno u
sadanjosti.
O tuda i stalno preispitivanje stavova srpskih socijalista, posebno kada je re o naciji, naci
onalnom pitanju, a ponajvie nacionalnim odnosima naroda na Balkanu.
O sporavanje Tucovievog teorijskog opusa i politikog angam ana, kao prvaka socijalistikog
pokreta Srbije, u prvoj deceniji 20. veka, bilo je dvostrukog karaktera. Jedni su mu osporavali
nacionalni karakter klasnog pokreta kom e je pripadao, a drugi, kao na priincr, Ante Ciliga, u
"Borbi" 1923. godine, (slino su pisali D em etrovi, a i Krlea u rom anu "Zastave"), ak su i njegove
sledbenike u KPJ proglaavali za idejne sledbenike srpskog imperijalizm a, Stoje bio izraz negativ
nog odnosa prem a socijaldem okratskim korenim a partije, i poslcdica uticaja Kominterne. I jedni i
drugi, bilo d a je re o graanskim , ili teoretiarim a m arksistike provenijencije, kod Tucovia ne
uviaju jedinstvo klasnog i nacionalnog pitanja ispoljeno kroz istorijsku nunost i neminovnost
socijalne revolucije, ne sam o u Srbiji ve i ire, na Balkanu, to je na izvornom tragu izvorno
m arksistike Svetozarcve misli, o socijalnoj em ancipaciji oveka i nacija.
Dom inanuio pitanje u Tucovievom odnosu prem a naciji i nacionalnom pitanju, pogotovu
albanskom pitanju, esto se postavlja kao vie dilema: d a je "pogreio u oceni albanskog pitanja",
" d a je izdao nacionalnu stvar u pitanju srpsko-albanskih odnosa", "Srbija i Arbanija", pisana je iz
praklino-polilikih razloga jedne opozicione politike partije radnike klase, koja je delovala u
graanskom drutvu, a ne na osnovu ugroenih egzistencijalnih interesa srpskog naroda". Pri tome
se ide ak dotle da se poziva na novinske lanke Lava Trockog o strahotama balkanskih ratova iz
1912. godine, koje kasnije redigovao sam autor47 a nerado se gleda i na onu drugu, istina manje
poznatu i obimnu stranu iz Tucovievog bogatog stvaralakog nasleda na priincr, u studiji "Srbija
i Arbanija" iz 1914. godine, kada pie i o seobi Srba sa Kosova zbog albanskog zulum a, i vekovnim
pritiscim a na hriane za prelazak u m uham edansku veni. Uzroke ovim seobama starosedclaca
Kosova, Tucovi je video kao posledicu tekog poloaja slovenskog stanovnitva, kako pie "ne-

46
Tucovi je dobra inspiracija i mnogim knjievnicima, pogotovo onim io knjievna slova i ime, stekoc
"obraujui u prozi teme iz nae novije slavne istorije. U romanu, "Knjiga o Milutinu",autora Danka Popovia,
("Knjievne novine", Beograd, 1986. godine, 16. izdanje) dobitnika nagrade "Isidora Sekuli", za 1985 godinu,
glavni j unak Milutin Ostoji - eko, pripoveda: "... A Raka Trocki se uzmivo, krivo mu na Pavla. Brani Arnaute.
Oni su kae, ljudi neduni, oni su narod siromani, mlogo izrabljivani. Srbi su se grdno ogreili o ovaj narod.
0 tome je knjigu napisao jedan na prvak. U loj knjizi, veli Raka, grdno se osuuje srpska vojska to je
olomlanc guila arnautsku pobunu. Pie da su vojnici grdno postupali da su topovima tukli pobunjene Arnaute
1 njina sela..." (str. 28)... Raka se malo lecnu, a Pavle ga, vako, Ccpa za grudi. I opsova mu mater, tom Stoje
piso knjigu o Srbiji i Arbaniji. uo sam ja za tu kuknjavu na ludom groblju - drue Pavle, psuje pisca te
knjige, psuje njegove pristalice. Ta stranka je, veli Pavle, glasala protiv naeg ratnog budeta i onda kad su
Nemci nadirali prema Kraljevu", (str. 29)
47
Videti napis: Radojica Tautovi: "Tucovi protiv Horvata, Srbija i Arbanija nasuprot "Kosovskom pitanju",
"NIN, br. 1965, 28. avgusta 1985, str. 33." Za Tucovia, ili "Protiv Tucovia", na ovim naim balkanskim i
"balkanizovanim" geopolitikim i naunim prostorima, ponekad moe znaiti odbranu Tucovia od napada
"savremenih graanskih teoretiara". Radojica Tautovi "brani" Tucovia i u lanku: "Tucovi nije Brankovi".
Na marginama knjige "Srbija i Arbanija", ("Borba", 16-17. januar 1988, str. 12) i pie o pokuajima igosanja
Tucovia, kao novog Brankovia: "Povod bi mogao da bude jedna greka u knjizi "Srbija i Arbanija". Naelno,
Tucovi je znao da se velike imperijalistike drave razlikuju od malih kapitalistikih zemalja: prvi su
kolonizatori, a druge - kolonije ili polikolonije. One prve vre kolonizaciju putem izvoza kapitala. Ali,
osuujui okrutan nain likvidaranja albanske pobune 1913. Tucovi je zaboravio tu specijalnu razliku, pa je
stoga pisao da onovremena Srbija moe "ve dostojno stupiti u vlasniko drutvo Engleza, Holandana,
Francuza, Nemaca, Talijana i Rusa". Jednom reju, on je malu, agrarnu, prezaduenu Srbiju poistovetio sa
velikim kolonizatorima, premda se tada nije moglo ni pomiljali na kolonizatorski eksport, srpskog kapitala.
Ta greka nije dovoljan razlog da se pisac dela "Srbija i Arbanija" igoe kao novi Brankovi"

12 6
slonoga-suscdstva primilivnih, pljakakih, neobuzdanih arnauLskih plemena, ili, ak njegovog
gmbog pritiska", Stoje kulminiralo u godinama uoi balkanskih ratova 1912. godine.4"
Kontroverze vezane za pojedine domete socijaldemokratske misli Srbije u istoriji srpskog
naroda ponekad idu dotle daje u tumaenju istorijskih zbivanja ak prenaglaena istorija radnikog
pokreta, na Sletu socijalno-polilikih zbivanja u srpskom drutvu, u periodu 1903-1914. godine,
koji, pojedini autori smatraju za "najdemokratskijim u istoriji srpskog naroda". U nekim tekstovima,
do sada zvanino nigde objavljenim, a naslalim u najviim kulturnim i naunim ustanovama srpskog
naroda, konstalujc se da je demokratska graanska tradicija, za koju se Srbija borila i izborila u
devetnaestom veku, zbog uskogrudnosti i neobjektivnosti zvanine istoriografijc, sve donedavno
ostala potpuno u scnci srpskog socijalistikog i radnikog pokreta. Ovo suavanje islorijskc svesti,
tradicije, i batine srpskog naroda, iako tvrde autori ovog dokumenta koji do sada nije nigde
zvanino publikovan, (izuzetak je publikovanjc takozvanog "Memoranduma" u Zagrebu: "Memo-
randiunSANU (grupa akademika SANU o akluclnim drutvenim pitanjima u naoj zemlji", objav
ljeno u: "NaSc teine", br. 1-2/1989. str. 128-163) imalo je za rezultat tvrdnju da: "estiti i hrabri
oslobodilaki napori bosanskohcrcegovakih Srba i itave jugoslovenskc omladine, kojoj je pripa
dala i Mlada Bosna, doiveli su slinu sudbinu i pred islorijom bili potisnuli u drugi plan doprinosom
klasne ideologije iji su nosioci i tvorci bili austromarksisli kao osvedoeni protivnici nacionalnih
oslobodilakih pokreta". Nekritino svoenje klasne ideologije komunistikog i radnikog pokreta
na ovim naim prostorima, iskljuivo na auslromarksisliku teorijsko-politiku koncepciju, nije
sluajno. Time se i eli, zapravo, pokazati daje socijalistika misao Srbije zasnovana iskljuivo na
klasnim principima, i doktrini socijalizma, i gdc nema prostora za naciju i nacionalno pitanje, Sto
je blisko predratnim occnama graanske istoriografijc o drutvenim i politikim dometima misli
Svetozara Markovia, (na primer, u redovima Slobodana Jovanovia*49 ili pak tada istaknutih srpskih
socijalista. (Dimilrijc Tucovi, Duan Popovi, Dragia Lapevi). Meutim, u nekoliko radova,
u stvari, publicistikih napisa u nae doba provejavajii mcsliinino i neto drukije occnc teorijskih
dometa srpskih socijaldemokrata, posebno drulvcno-polilike misli Diinitrija Tucovia.
Uglavnom se polazi od stava o suproistavljcnosii srpske i albanske istoriografijc, u smislu da
jedni osporavaju pojedine segmente i politiko-leorijske domete Tucovicvog dela, a drugi ga
nekritiki veliaju, jer je to navodno u interesu njihove nacije. Polemika oko realnih istoriografskih
problema prelazi na polje politike, i to one dnevno-polilikog naboja, gdc prestaje vaenje argume
nata i valjanost naune spoznaje, a istoriografija, bila ona srpska, albanska, Ui, ma koja druga,
postaje slukinja nacionalnih interesa i razbuktalih strasti, koje su daleko od racionalnog, pogotovu
istorijskog prosuivanja i vrednovanja ljudi i dogaaja.

Tucovi u studiji "Srbija i Arbanijn", uzroke iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije, vidi u: "prodiranju Arbanasa
na Istok, u Staru Srbiju i Makedoniju", Stoje imalo utieaja na formiranje onog "poznatog arnautskog pojasa
koji je vrlo vcrovalno. mogao biti jedan od uzroka Sto naa narodna revolucija 1804. nije otiSla dalje na jug".
U viSc knjiga publikovana je istorijska grada koja se odnosi na srpsko-albanske odnose na podruju Kosova
i Metohije krajem 19. i poetkom 20. veka, a svedoi o nasrtajima povlaenih albanskih begova i prvaka na
hriansko stanovnitvo, koje se zbog toga iseljavalo iz Stare Srbije i Makedonije. Opirnije o tome videti:
Branko Peruni: "Pisma srpskih konzula iz Pritine (1890-1900)", Beograd, 1985: Branko Peruni: "Svedoan-
slva o Kosovu 1903-1913", Beograd, 1988; Tatomir Vukanovi: "Srbi na Kosovu". I, II. III, Vranje 1986. Milan
Raki: "Konzulska pisma" 1905-1911, "Prosveta", Beograd, 1985:
Nui Branislav: "Kosovo" Prosveta, Beograd, 1986; Popovi Janiije: "ivot Srba na Kosovu 1812-1912",
Beograd. 1987:
49
Slobodan ^Jovanovi istaknuli predratni pravnik i zaetnik politike teorijske misli, u studiji: Svetozar
Markovi", pisao je 1903. godine, da je Svelozarev "doktrinarizam uinio da se posumnja u njegov patriotizam,
i za svoga ivota on je bio napadan kao nenacionalista, nego kao socijalista", i to samo zato, "to je on toliko
govorio o politikom ureenju ujedinjenja srpstva, da se moglo misliti da je za njega vanije to ureenje,
nego sam in ujedinjenja" (navedeno delo, Beograd 1903, str. 127,133). a tridesetak godina kasnije, na tragu
ove misli i mladalakih dana, bio je jo odreeniji: "Tucoviu se pitanje nacionalnosti inilo od drugostepene
vanosti". (Slobodan Jovanovi: "Pokreti iz istorije i knjievnosti", Beograd - N. Sad, 1963, str. 293).

127
0 kontraverzam a i isioriografiji oglasilo sc i nekoliko intelektualaca mlade generacije, iz
redova albanske inteligencije. Jedan od njih, filozof iz Pritine, d r Skeljzen M alii, miljenja je da
su razlozi zbog kojih su srpska i albanska istoriografija u sukobu sadrani i u neprekinutoj balka
nizaciji istorijskih argum enata, poevi od dokazivanja ko ima vie istorijskih prava na Kosovu,
ime se dolazi, kako pie M alii, do kljunog pitanja: "Prvi cilj kam panje koju je pokrenula srpska
istoriografija i srpska publicistika, jeste, dakle, osporavanje legitimnih prava albanske narodnosti
u Jugoslaviju, islorijskim argum entim a".50
Smatram o da skoranja kritika usm erenost srpske istoriografijc na preispitivanje dosadanjih
occna socijaldem okratske misli Srbije, o nacionalnim odnosima srpskog naroda, sa ostalim naro
dim a na ovim naim "balkanizovanim" prostorim a, pa u tom smislu i teorijskog nasleda, rezultat je
doslignutg stepena kritike i naune, istorijske svesti i spoznaje, koja za jedini kriterijum ima samo
naunu istinu, a ne ideoloke postulate opravdavanja politike istorije. Stanje u dananjoj albanskoj
isioriografiji u Jugoslaviji, pokazuje suproUiu tendenciju: i dalje se nastavlja tutorstvo naciokratske
politike nad istoriografijom , a ono malo pravnih naunih radnika, isloriara na Kosovu, ulae
m aksim alne napore da razbistri i otrgne se od nacionalno-rom antiarskih tumaenja iz istorije,
kojima se raspiruje albanski nacionalizam i separatizam prem a slovenskom narodu ve skoro dva
deset godina na Kosovu i Metohiji. Imajui to u vidu, Tucovieva studija "Srbija i Arbanija", pisana
u potpuno drugaijim drutveno-istorijskim okolnostim a, danas m oe, u pojedinim ocenam a i
tvrdnjam a, izazvati i neke kontorverze, na prim er u shvatanju albanskog nacionalnog preporoda,
uticaja stranih sila na nacionalni razvoj ovog euio-polilikog kolektiviteta ali, i asocijacije na zavo
jevaku politiku srpske buroazije, a ne srpskog naroda, u godinam a koje su prethodile I svelskom
ralu. M eutim , upravo u onim delovim a studije, koji nose duboko hum anistike pontke, gde sc
istie bratstvo i m ogunost zajednikog ivljenja srpskog i albanskog naroda, njihova upuenost,
u dananje doba, kada su porem eeni nacionalni odnosi na Kosovu, na meusobno pom aganje -
versku i opteljusku nacionalnu toleranciju, predstavljaju neprocenjive vrednosti je r, umesto krvi
i m rnje, nude drugaije m ogunosti za nunu emancipaciju oveka i naroda, o kojima je i M arko
M iljanov, svojevrem eno, pisao: m eusobno razum evanje, ojstvo i junatvo, i tolerancija.
1 pored ovakvih nastojanja da nauka bude u slubi opte ljudske tolerancije, a ne ideologije
dnevne politike, jo uvek ima kontraver/nih tumaenja teorijskog nasleda srpskih socijalista, pose
bno Tucovia i njegovog odnosa prem a albanskom pitanju.
Najoiglcdnija zloupotreba politikih stavova Dimitrija Tucovia u tumaenju albanskog na
cionalnog preporoda, i interpretiranju balkanskih ratova kao zavojevakih, a ne oslobodilakih za
narode u staroj Srbiji i M ekodoniji, kao i uloge srpske vojske u suzbijanju albanske pobune 1912-
1913. godine, uinili su dr ukri Rahimi i dr Zekerija C ana, istoriari iz Pritine, u prilogu:
"Albanski nacionalni preporod", u zborniku: "Albanci", objavljenom 1984. godine u Ljubljani.
Autori nisu prezali da u prcdslvaljanju razvoja albanskog nacionalnog pitanja od poetka 19. veka
do stvaranja albanske nacionalne drave 1912. godine ne uvaavajui naune rezultate u srpskoj
isioriografiji,51 proizvoljno tumae pojedina zbivanja vezana za poloaj Albanaca u turskom car
stvu, i njihovo tlaenje hrianskog naroda u staroj Srbiji i M akedoniji, radi ega su se ovi masovno
iseljavali poevi od 1878. do 1912. godine, beei od albanskog zuluma u Srbiji.

. Malii: "Balkanizacija istorijskog argumenta. "Ideje", 5-6/87.


51
0 stanju albanske istoriografijc u Jugoslaviji, reito pokazuju i polemika vodena na stranicama "Knjievne
rei" izmeu ("Isloriju danas mnogo zloupotrebljavaju", "Knjievna re", br. 309, 10. II. 1987. br 310, 25.
novembra 1987.) isloriara iz Pritine. Na kritike rei prof. dr. Emina Plane o pseudonaunom karakteru
kosovske (albanske) istoriografije koji prevladava u radovima nekih isloriara (na primer o etnogenezi), ali
1 zbivanjima iz nae novije istorije (Albanski nacionalni preporod, Prizrcnska liga, NOB-a, poslcralni razvoj),
reagovao je prof. dr Zcf Mirdita: "Audiluer et alter paks" ("Knjievna re", br. 313,10.1 1988.).

128
U lom pogledu, manipulisali su Jelom Dimiirija Tucovia, naslalim prc sedamdeset godina,
polo je "nedopustivo u nauci sluili sa occnama iz dela nastalog u politikim borbama i zbog
polemike (sa srpskom vladom i njenom politikom izlaska na Jadransko more preko Albanije) iz
sasvim pragmatikih potreba dnevno-polilike borbe, umesto podacima i rezultatima iz obima
naune literature. Delo Dimiirija Tueoviea, izuzetno vredno i sadrajno, sa mnogim lanim zapa
anjima, nastalo je u sasvim drugaijim okolnostima i nije bilo naunoislraivakog karaktera.52
U korienju Tueoviea za dokazivanje teze kako su Srbi ugnjetavali Albance, ruei sela i
ubijajui nezatiene ene i dccu, sve u funkciji traenja islorijskih korena dananjeg terora nad
Srbima i Crnogorcima na Kosovu, jo dalje od svojih kolega iz Pritine, otiao je zagrebaki
akademik dr Branko Horvat, u knjizi "Kosovsko Pitanje". (Zagreb 1989. godine).
Povezujui prolost i sadanjost, doao je do saznanja kako se "mlada srpska drava nala u
prolom stoljeu izmeu dvije imperije, olomanske i austrougarske. Egzistencijalni razlozi zahtije
vali su irenje, a ekonomski izlaz na more. Cijela vanjska trgovina odvijala se preko Austro-Ugar-
ske, Sto je znailo kolonijalnu zavisnost. Socijalist Dimilrije Tucovi doveo je oba dravna rezona
u pitanje"53 pri tome, nemilosrdno se oslanjajui na napise Trockog i Dimiirija Tucovia o "zver-
stvima" srpske vojske nad albanskom sirotinjom. Horvat se u polemici sa dr Brankom Petranovi-
em, na pitanje da li zna za neki slian primer, gdc su pripadnici naroda bili izloeni takvom pritisku,
nasilju, kao to je to sluaj u poslednje dve decenije sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu,54 u
polemikom odgovoru usuuje da ovo stanje na Kosovu, krajem osamdesetih godina, poredi sa
1913. godinom i ondanjim srpskim nasiljem nad Albancima, reima: "Na svoju, i nau civilizacij
sku sramotu, moram da kaem da slian primjer znam. Primjer je, na alost, jo mnogo gori. Radi
se o pljaki, nasiljima i ubijanju Albanaca, ukljuiv ena, djece, i staraca, nakon osvajanja Kosova
od strane srpske i crnogorske vojske. O tome je kao rauii dopisnik izvjetavao poznali nam ruski
socijalist Lav Trocki. 0 lome je pisao i na domai, srpski socijalist Dimilrije Tucovi. Postoje i
drugi izvori".55
U nastojanju da korene dananjih sukoba izmeu Srba i Albanaca na Kosovu pronae u nekom
"istorijskom svoenju rauna izmeu dva naroda", navodnoj "srpskoj grenosti prema Albancima",
Horvat namerno zaboravlja i onu drugu stranu Tucovievog opusa, gdc on pie 1909. godine,
"unutranje raspre i kulturna zaostalost spreavaju kod Albanaca pojavu jednog nacionalnog po
kreta, kao to je srpski ili bugarski", a zahvaljujui njihovoj surovosti i udnji za pljakom, sultan
ili je eksploatisao, pretvarajui ih u sredstvo za suzbijanje pokreta medu hrianskim narodima.56
Horvat, takode, jednostavno tumai Tucoviev tekst "Albansko pitanje" iz 1910. godine, gdc se
jasno uoava Tucoviev istorijski realizam u sagledavanju politikog znaaja nacionalnih pokreta
Albanaca, jo od Prizrenske lige, jer, pie da su "Amauti i suvie malo kulturan elemenat da bi
njihov utisak nosio karakter naprednoga narodnoga protesta protiv mladoturske politike. Kao naj
manje kulturan deo stanovnitva u Turskoj Amauti ne mogu biti tumai naprednih tenji niti se
uzroci njihovog ustanka nalaze samo u nazadnosli mladoturkse politike...". Meutim, Tucovi,
iako donekle, uvaava saznanja tadanjih, autora, (verovatno je bio upoznat sa memorandumom
srpske vlade: "Prepiska o arbanakim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899) o stradanjima Srba na
Kosovu i Metohiji i oceni Albanaca i u negativnom svetlu, ipak, "albanske navike za pljakom

52
Duan T. Batakovi "Nasilje nad istorijom", Povodom knjige "Albanci", Cankarjeva zaloba, Ljubljana 1984;
"Knjievna re". br. 249, 2 5.1 1985: Povodom ovog napisa, reagovali su autori iz Pritine, u lanku: "Kritika
bez naunog osnova", "Knjievna re", 10. IV 1985, na ta je Balakovi uzvratio jo jednim tekstom:
Talsifikovanje prolosti", "Knjievna re", 25.10.1985.

Isto, str. 23.


54
"Knjievne novine", 1. IX 1987.
55
"Knjievne novine", 15. XI 1987.
56
D. Tucovi, "Klanje po Turskoj", Sabrana dela, III, Beograd, 1980, str. 41.

129
suscdnih plem ena i naroda", ne izvodi iz teorije rase, krvi i tla, ve, kao formirani marksist iz
"nekulturne turske vladavine", kako pie, "Oni su te navike mogli upranjavati jedino zahvaljujui
neprijateljskom raspoloenju turskih vlasti prem a drugom naprednijem delu stanovnitva... lavic,
turski vlasnici su povlaivali ovakav ivot Arnaula dok god su im ovi prctorijanci bili potrebni za
ukroivanje ostalih narodnosti". Tucovicvo zalaganje za ideju balkanske federacije, pojedini isto-
riografi tum ae tako to sm atraju da ako prolivurci ideji o stvaranju jugoslovenskc drave, znai
da u dananje doba ide na ruku "antijugoslovenskom konceptu".
Tucovi j e bio protiv austrom arksistikog koncepta reavanja nacionalnih pitanja u Austro
u g arsk o j, koje je Demetrovi 11a ljubljanskoj socijaldemokratskoj konferenciji ocrtao kao: "konfe
deraciju austrougarskih naroda". Znai, Tucovi se, nasuprot konceptu "austrougarske Jugoslavi
je " , u to doba zalae za federaciju slobodnih balkanskih naroda, znai, u okvirim a ideje stvaranja
jugoslovenskc drave.
Najnoviji prim er propagandnog rala koji se vodi protiv Srbije, sve pod platom nauke i objek
tivnih istorijskih injenica, predstavlja knjiica "Srbija i Albanci", sa podnaslovom "pregled politike
Srbije prem a Albancima od 1878. do 1914. godine", u izdanju "asopisa za kritiko znanosti",
(knjiga Prva, i D ruga, Ljubljana 1989. godine).
Ne sporei autentinost navedenih istorijskih izvora koji su pobrojani i sistematizovani u knjizi,
ipak ostaje sledee otvoreno pitanje: Ako je osnovna nam era autora ove knjiice da dokau "navo
dnu genocidnost" Srba prem a Albancima i u jednom islorijskom periodu, odakle bi se crpili razlozi
za "istorijski raun Albanaca prem a Srbima u dananje vrem e", otkuda onda uplitanje srpskih
socijadcinokrata u tu nam eru, imajui u vidu njihove dosledne i principijelne m arksistike stavove
0 klasno-socijalnim pitanjima rata, osvajakim tenjama srpske buroazije koje se ne smeju pois-
toveivati sa nacionalnim interesim a srpskog naroda, kao i odnosu klasne i nacionalne emancipacije
u srpskom graanskom drutvu na osnovam a socijalistike revolucije.
Oito je da nam era nije u naunim, ve u politikim pretenzijam a. Pokazati i dokazali da je
sadanja politika SR Srbije, u stvari, nastavak one "velikosrpske" politike graanske Srbije, koja
je apsolutizovala nacionalni interes nad klasnim , a internacionalno rtvovala zarad nekritine ap-
solutizacije nacionalnih interesa, uz aklualizaciju veom a tekog sadanjeg slanja meunacionalnih
odnosa na Kosovu. O va knjiica, sa tendencioznim , istaknutim citatima, koji izvan stvarnog isto-
rijskog m iljea, nem aju vrednost validne istorijske injenice, nego fluidnog prenapregnutog ideolo
kog opravdanja, slui dnevno-politikim interesim a i ciljevima: u funkciji je albanskog nacionali
zm a i separatizm a, i najbolja je pomo albanskim nacionalistima u dezintegraciji Jugoslavije i SKJ.
Autori ove knjige nisu se makli dalje od svojevrem enog dom eta Ali Hadrija, a ostali su u ravni
jednog Cilige, D em ctrovia, austrom arksistike konfederativne varijante razbijanja federativne
Jugoslavije. Srpski narod ne stidi se Tucovia, njegova dela slobodno se prodaju u Srbiji, itavi
timovi naunih radnika bave se prouavanjem socijadem okratskc misli, organizuju se nauni
skupovi.
Tucovi ivi u svesti srpskog naroda, posebno u socijalistikoj tradiciji na koju se naslanja i
dananji Savez kom unista. Povrem ene rasprave sa ciljem da se Tucovi objektivno i kritiki valo-
rizuje, a ne d a se koristi u dnevno-politike svrhe,57 najbolja je odbrana njegovog dela, koje moe
biti i inspiracija i u dananje vreme.

57
Povrem eno u Savezu kom unista, a i Sire u drutvu, oivaljava rasprava o teorijskom nasledu srpskih socijalista.
T o je pozitivno, pod uslovom d a je nauno utem eljeno, a ne jednostrano, iskljuivo i u slubi dnevno-politikih
interesa. P rim er nenaunog i nekritikog interpretiranja je tvrdnja d r Duana Dragosavca na 25. sednici CK
SK Jugoslavije, avgusta 1989. godine, povodom sve zaotrenijih m eunacionalnih sporova koji se reflektuju
i na neke sporove u isloriografiji, kako je problem izm eu ostalog i u lome: "to na naoj zastavi nije svuda
u Savezu kom unista D im itrije Tucovi, ve u delu oni koje je on okarakterisao kao imperijaliste i hegemo-
niste". Videti osvrt ovog autora: Dragan Suboli: "Kako je D im itrije Tucovi postao argum ent protiv srpskog
naroda" "Politika", 4. avgust 1989. godine.

130
IX ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Problem odnosa srpskih socijalista prema nacionalnom pitanju i fenomen nacionalnih odnosa
naroda i nacija na Balkanu, nisu ozbiljnije, celovilije i studioznije istraivani. Do sada objavljeni
radovi sa ovom temom, uglavnom su imali ogranieni nauni domet i znaaj, jer su obraivali
izdvojene logiko-sadrajne celine: odnos srpskih socijaldemokrata prema ratu, imperijalizmu,
kolonijalizmu, militarizmu, balkanskim ratovima, makedonskom nacionalnom pitanju, albanskom
nacionalnom pitanju, aneksiji Bosne i Hercegovine.
Ovakvo stanje u istoriografskim istraivanjima, uslovljcno je iz vie razloga:
Jo uvek nije uraena celovita studija o Svetozaru Markoviu. Dometi graanske islorio-
grafijc su nedovoljni, i one, marksistike provenijencije, jo uvek, ne dostiu validnu istorijsku
sintezu;
Slina situacija je i sa teorijskim nasledem ivojina ujovia, Vae Pclagia i Mite Ccnia,
ije e misli o nacionalnom pitanju, nacionalnim odnosima naroda na Balkanu, jo dugo biti nedos
tupne strunoj i iroj italakoj javnosti;
Usvojivi Erfurtski program srpski socijaldemokrati su teite praktino-polilike aktivnosti
stavili na polje klasne borbe, mada uoavanje dijalektikog odnosa klasnog i nacionalnog ukazuje
na povezanost ove dve kategorije;
Shvatanje nacije kao razvojne istorijske kategorije nastalo kao rezultat politikih zbivanja
u Bosni i Hercegovini, pojavi oslobodilakih pokreta u vie junoslovenskih zemalja, navodi srpske
socijaldemokrate na povezivanje klasnog i nacionalnog osloboenja, ne samo u meunacionalnim
okvirima, ve unutar svake nacije kao neophodan preduslov dobrih nacionalnih odnosa;
Elementi tradicionalno graanskog metodolokog, pristupa u biti dogadajne, (a ne socijalne)
istorije ogledaju se i u dananje vreme, u pristupima pojedinih isloriara, koji nacionalne odnose
medu narodima i nacijama na Balkanu ne prouavaju kao istorijski uzrono-posledini odnos u
zavisnosti od drutveno-istorijskih uslova, ve kao izdvojeni, pozitivistiko-funkcionalistiki poli
tiki proces i statinu polilistorijsku kategoriju; uglavnom kao politiku istoriju srpske socijademo-
kratske partije.
Marksistiki pristup izuavanju fenomena nacije, nacionalnog pitanja i nacionalnih odnosa,
posebno iz domena novije politike istorije, podrazumeva shvatanje nacionalnih odnosa izmeu
naroda i nacija u teorijskom nasledu socijaldemokrata kroz polit-istorijsko shvatanje osnovnih

131
kategorija narod , nacija", "narodnost", "nacionalno pitanje", ne i/.mcJu naroda i nacije ime se
nesvesno prihvataju prevazidene kategorije "istorijskih" i "ncistorijskili naroda", ve izmeu nacija
istorijski form iranih i onih u toku sazrevanja nacionalne samosvesti u jugoslovcnskim zemljama i,
nacionalnih manjina koje nem inovno postoje u "mozaiku naroda" na Balkanu;
Izuavanje nacionalnih odnosa naroito nacionalnog pitanja naroda i nacija na Balkanu
ogranieno sam o na socijalistiku m isao, posebno socijaldem okratsko teorijsko naslede ne daje
potpunu sliku istorijskih socijalnih i politikih zbivafija, "povijesne stvarnosti", bez uvida u shva-
tanja graanskih teoretiara i koncepcija koji koji obeleavaju politiku, ekonom sku, kulturnu,
nadasve, drutvenu, socijalnu stvarnost Srbije do I svetskog rala. Shvatiti stavove srpskih socijalista
o naciji i nacionalnom pitanju, odnosno socijaldem okrata o nacionalnim odnosima na Balkanu,
nem ogue je bez sagledavanja dm tvcno-ekonom skih uslova, odnosa klasnih snaga, upravo onih
socijalnih snaga koje su istorijski pozvane da izvode drutvene prom ene;
Radnika klasa koja se u Srbiji ubrzano razvija krajem XIX veka i poetkom XX veka,
J o h iu ju i u Srpskoj socijaldem okratskoj partiji najbolje onide klasne borbe, predstavlja se istaknu-
:n i pojedincim a: D ragoviem , Tucovicm , Lapeviem , Popoviem, Kaclcrovicm, najboljim
1/ Jjn eim a radnitva Srbije, koje shvata, da klasno osloboenje podrazum cva i nacionalno, ali ne
usm ereno protiv drugih nacija i nacionalnosti ("nacionalno i nacionalitctno");
Istraivanje teorijskih osnova nacionalnih odnosa u radovim a Svelozara M arkovia i ivo-
jina ujovia, u sutini je neophodan metodoloki zalilcv, kojim se uspostavlja veza u istraivanju,
nacije, nacionalnog pitanja a posebno nacionalnih odnosa izmeu naroda na Balkanu "u prolosti i
sadanjosti, to ima dvostruko znaenje:
a) Iznalaenje sociopolitikih elemenata koji spajaju narode Balkana u jednoj iroj istorijskoj
retrospektivi, i
b) Objanjavanje nacionalnih odnosa na Balkanu, u uslovim a prodora imperijalizma i koloni
jalizm a, koji u osnovi sadre interese velikih sila - "zavojevakih sila jevropskih";
Srpski socijaldem okrati, suprotno tvrenjim a pojedinih autora, poinju se zanimati za
nacionalno pitanje jo 1904. godine, povodom zbivanja u M akedoniji, dok posle aneksije Bosne i
Hercegovine 1908. godine, sam a politika zbivanja utiu na razm atranje nacionalne problematike
u praklino-politikim i teorijskim aktivnostima srpskog socijaldem okratskog pokreta;
Zanim anje za nacionalnu problem atiku posle 1908. godine, znai proirenje problem a sa
nacionalnog pitanja naroda u Bosni i Hercegovini, na nacionalno pitanje naroda u staroj Srbiji i
M akedoniji, u okviru "buroaskog program a nacionalnog osloboenja i ujedinjenja", to podrazu-
meva drugaije shvatanje znaaja i uloge drutvenih, socijalnih snaga: monarhije u graanskoj
politikoj misli radnike klase i fenomena revolucije i federacije na Balkanu u socijalistikoj misli
Srbije;
Dijalektiki odnos klasnog i nacionalnog u socijaldemokratskoj misli Srbije znai reavanjc
klasnih i nacionalnih suprotnosti izmeu i unutar samih naroda na Balkanu, . to u jednoj iroj
dim enziji, podrazum eva revolucionarno menjanje nepravednih drutvenih odnosa i suprotstavlje-
nosti rada i kapitala.

Posle Svetozara M arkovia, od sedamdesetih godina XIX veka, Tucovi jasno pravi razliku
izmeu nacionalizm a kao progresivnog i regresivnog drutvenog fenomena, odnosno nacionalizma
liberalne epohe i onog koji se formira u vrem e imperijalizma i kolonijalizma u prvoj deceniji XX
veka i dobija drugaiji drutveni sadraj i znaaj: "porobljavanje i eksploatacija naroda, od ve
form iranih nacija ali istovrem eno i drugaiji drutveni poloaj radnike klase u klasnom dnitvu".

132
Shvalanjc nacionalnog razvoja pojedinih naroda i njihovo prerastanje u naciju, podrazumeva
drugaije shvalanjc nacionalnih pokrela u neosloboenim krajevima u odnosu prema: nacionalnom
osloboenju i ujedinjenju koje propagira zvanina Srbija, i stavova srpskih socijaldemokrata prema
socijalnim i nacionalnim gibanjima naroda u Turskoj. Ovako postavljen problem poseduje unutra
nju i spoljanju dimenziju. Prva bi obuhvalala borbu za pravedne ivotne i radne uslovc, radniko
zakonodavstvo i politiko predstavljanje u buroaskom parlamentu, osvajanje politike vlasti, a
druga, reenje istonog pitanja, odnosno balkanskog problema.
Druga strana ove unutranje dimenzije obuhvalala bi medunarodno-polilika zbivanja izmeu
samih balkanskih naroda posebno u doba stvaranja bilateralnih i multilatcralnih politikih i vojnih
saveza o podeli ve "podcijenili interesnih sfera.
Ovo dvostruko delenje interesnih sfera na Balkanu od strane velikih sila, ali i buroazija samih
balkanskih drava, zahteva razlikovanje i kategorije nacinalnog interesa, shvaene kao "nacionalni
i optcnacionalni", u odnosu na postojanju radnike klase i birokralsko-inonarhistikog sloja u
drutvenoj strukturi balkanskih drava.
Ova "spoljanja analiza" nacionalnih odnosa naroda i nacija na Balkanu obuhvatila bi, u okviru
meunarodnog radnikog pokreta, i odnos prema teorijskim koncepcijama "austroinarksista", koji
zastupaju suprotne koncepcije nacije i nacionalnog pitanja "kultumo-jczikom autonomijom", a na
njoj zasnovani nacionalni odnosi, ouvanje "status quo" unutar dvojne monarhije i njeno trajanje u
srednjoevropskim razmerama.
Popovievo idejno neslaganje i uveni referat na Sedmom kongresu SSDP, usmeren protiv
kolonijalizma i imperijalizma, ali i austrijske socijaldcmokratije, znaio je, posmatrano sjedne due
islorijskc distance, sagledavanje politikih zbivanja uoo 1 svelskog rata, posebno dranje socijal
demokratskih, vodeih partija unutar Druge intcrnacionalc.
Tucovieva prepiska sa Kauckim, napisi u stranim asopisima o aneksiji Bosne i Hercegovine
i dranje austrijskih marksista, osvetljavaju ne samo idejna strujanja unutar Druge intcrnacionalc,
ve i znaaj tada "male partije" srpskog proletarijata" u evropskim razmerama, prema odnosu
nacionalnog i internacionalnog, ratnim kreditima, militarizmu i ekspanzionizmu, ne samo velikih
sila, ve i malih balkanskih drava.
Shvatanjc srpskih socijaldemokrata o nacionalnim odnosima naroda i nacija na Balkanu, nas
talo je, izmeu ostalog, i kao rezultat politikih zbivanja unutar srpskog drutva, nastajanja i jaanja
socijaldemokratskog pokreta u Srbiji, ali i medunarodno-politikih zbivanja u irim sveLskim
razmerama.
Ideja balkanske federacije koju zastupaju srpski socijaldemokrati suprotna je po svojoj klasnoj
sutini graanskom shvatanju. Nosioci ovog drugog shvalanja su birokratski krugovi koji narodima
nude zavojevanja i eksploataciju "neistorijskih" naroda, nacionalne odnose zasnovane da razliko
vanju "istorijskih" i "neistorijskih" naroda postojanje interesnih sfera i podclu Makedonije izmeu
Srbije, Grke i Bugarske, podclu Albanije i osvajanje teritorije od sirane srpske buroazije, radi
"islorijskog izlaza na Jadransko more", nametanje posebnog pravnog reima u novoosloboenim
krajevima, odnosno "Novoj Srbiji", negiranje nacionalne osobenosli i razvoja pojedinih naroda,
netrpeljivost u nacionalnim odnosima, neravnopravnost, nacionalizam.
SuproUio ovoj "graanskoj" Srbiji, ona socijaldemokratska, istie drugaije, opteljudske,
humanistike ideje svojstvene nacionalnom biu, ne samo naroda u Srbiji, ve i znatno ire, radnike
klase na Balkanu, iji klasni interes ne zna za "nacionalne ograde" i podclc po ma kome osnovu.
Bratstvo i jedinstvo naroda na Balkanu sjedinjenih u "privrednoj i politikoj zajednici" ukazuje
na istorijski, politiki i privredni znaaj "/.biranja snaga" svih naroda, koji jedino u zajednikoj
akciji mogu ostvariti slobodu i ravnopravnost.
Federacija balkanskih naroda kao politiko-pravni izraz potrebe za zajednikim ivljenjem,
podrazumeva prema srpskim socijaldemokratima, uvianje nezavisnog nacionalnog razvoja svakog
balkanskog naroda i njegov nezavistan, autonoman, ravnopravan poloaj u federaciji. Kao oblik
reavanja nacionalnog pitanja bie prihvatljiva i u lncduratnom periodu pogotovu u praksi Komu
nistike partije Jugoslavije, kada je re o reavanju nacionalnog pitanja na Balkanu.

133
///

Studija "Srbiju i Arbanija" koja ve skoro osam decenija izaziva nedoum ice ne samo u gra
anskoj, ve i u socijalistkoj misli Srbije, indikator je i nekih dananjih podela i suprouiosti, na
prim er, u srpsko-albanskim odnosima, u Jugoslaviji, krajem osamdesetih. Shvatili stavove srpskih
socijaldem okrata o nacionalnim odnosima naroda i nacija na Balkanu, znai istovremeno i upoznati
se sa teorijskim koncepcijam a Dimitrija Tucovia i os talili socijaldem okrata koji su lom pokretu
pripadali.
Razdvojiti linost od pokreta, pogotovo kod srpskih socijaldem okrata, skoro je nemogue. S
obzirom da se radilo o intelektualcima i politikim vodam a, ne iskljuivo partije ve socijaldemo
kratskog pokreta, koji je duboko bio vezan sa irokim partijskim lanstvom , radnikim masama,
oseao je klasno bie i istorijske interese radnike klase, ali i poloaj radnikog pokreta u poroblje
nim krajevim a, za ije se klasno i nacionalno oslobaanje borio. Zato i shvatanja poloaja radnikog
pokreta u Bosni i Hercegovini i staroj Srbiji i M akedoniji, u socijaldemokratskoj misli Srbije ne
razdvaja se od nacionalnih tenji irokih narodnih m asa, koje ele, pored nacionalnog osloboenja
i radikalnu prom enu nepravednih klasnih, cksploatatorskih odnosa.
Pojedine istraivae teorijskog nasleda i praktino politike delatnosti istaknutih pojedinaca
socijaldem okratskog pokreta Srbije, zavara njihova ideja o balkanskoj federaciji, kao d r av n o p ra v
nog oblika u reavanju socijalnih i klasnih protivurenosti u vie graanskih drutava 11a Balkanu,
krajem XIX i poetkom XX veka.
M islimo da ova konstatacija zasluuje dublje objanjenje, koje ukazuje na sutinu problema.
Spoznaja ideje sa form alnopravne strane, bez uvianja njenog stvarnog istorijskog znaaja
za balkanske narode u uslovim a im perijalistikog ulicaja velikih sila i meusobnih razm irica uoi
I svetskog rata znai povrnu istorijsku analizu i njoj nunu historiografsku sintezu koja ne uvida
znaaj uloge radnike klase da revolucionarnom akcijom dovede do drutvenih prom ena. Takode
obuhvata i znaaj drutveno-istorijskih zakonitosti koje vode smeni drulvcno-ekonom skih forma
cija i oblika dr av n o p ra v n o g i politikog organizovanja u nacionalnoj i meunacionalnoj ravni.
D rutveni i nauni znaaj istraivanja pogleda srpskih socijalista, odnosno socijaldemokrata
0 nacionalnom pitanju i ire posm atrano 0 nacionalnim odnosima naroda na Balkanu krajem XIX i
poetkom XX veka, imajui u vidu razliite kontroverze koje se danas javljaju u istoriografiji o
ovom fenom enu, zaista je nesum njiv. Naroito u doba sve izraenijih drulvcno-ekonom skih pro-
tivurenosti, kada vaskrsavaju mitovi prolosti, a iz drutvene misli sve vie se izvlai i afirmie
socijaldem okratska tradicija i batina srpskih socijalista odnosno socijaldem okrata na kojoj se izgra
ivao napredni socijalistiki i radniki pokret izmeu dva rata i dananja Jugoslavija.

134
X IZVORI I LITERATURA (selektivna bibliografija)

I G ra d a

Arhiv Srbije:
Zbirka dokumenata SSDS;
Memoarski spisi Trie Kaclerovia
Fondovi: D. Tucovia, Dragie Lapevia, Duana Popovia, Trie Kaclerovia
Lini fond Vladana Dordevia
Objavljena arhivska grada:
1) "Srpska socijaldemokratska partija" zapisnici Beograd 1964
2) "Istorijski arhiv KPJ" tom III, Beograd, 1950.
3) Dimitrije Tucovi "Prepiska", T. Uice, 1974.
4) Duan Popovi "Sabrana dela", Beograd, 1975.
5) ivojin ujovi "Sabrani spisi" I, Beograd, 1977.
6) ivojin ujovi "Sabrani spisi" II, Beograd, 1977.
7) "Radikali i naa nacionalna politika", Beograd, 1904.
8) "Dokumenti o spoljnoj politici kraljevine Srbije" SANU, 1983
9) Dimitrije Tucovi "Sabrana dela" 1-X, Beograd, 1980.
10) "Radniki pokret u Srbiji do 1919" Izabrani radovi, Zagreb, 1959.
11) "Stenografske beleke Narodne skuptine", Beograd, 1909.
Bibliografije:
12) Perovi Radoslav "Prilog bibliografiji radnikog pokreta do 1919", Beograd, 1957.
13) Topalovi Milenko "Hronologija" prilog bibliografiji srpskog radnikog pokreta,
Beograd, 1957
14) Bibliografija radova D. Tucovia knj. X, Beograd, 1980.

135
O d a b r a n a lile r a t u r a i p r i r u n i c i :

Zbornici radova:
15) "Srpska socijaledm okraiska partija", Nauni skup, 1964. Beograd
16) "Nacionalno pitanje i socijalizam", B eograd, 1982.
17) "Iz istorije Albanaca", Beograd. 1969.
18) "Kota Novakovi u radnikom pokretu Srbije i Jugoslavije", aak, 1989.
19) "Velike sile i Srbija pred prvi svelski rat" SANU, B eograd, 1974. godine.
20) "Razvoj socijalistike misli u Srbiji do 1914", B eograd, 1974.
21) Svetozar M arkovi: "Izabrani spisi", Beograd, 1989.
22) "Kongresi Druge internacionalc", Beograd, 1956. knj. I
23) "Duan Popovi i radniki pokret Srbije", B eograd, 1986.
24) "Nacionalno pitanje u djelima klasika marksizma i dokum entim a i praksi KPJ/SKJ",
Zagreb, 1978.
25) "Dimitrijc Tucovi i radniki pokret S rbije", T. Uzice, 1982.
26) "Pregled razvoja m edunarodno-pravnili odnosa jugoslovenskili zem alja od 1800 do
d an as, Beograd, 1953.
27) "Jugoslovcnsko-bugarski odnosi u XX veku" Zbornik radova I, Beograd, 1980.
28) "Auslrom arksizam " zbornik radova, Zagreb, 1982.
29) Filip Filipovi "Sabrana dela", lom I-V, Beograd, 1987.
30) "Nastanak i razvoj srpske nacije", B eograd, 1978.
31) "Interesi, nacija, politika" II, Beograd, 1982.
32) "Srpski socijalisti 19 i 20 veka", Beograd, 1985.
33) "Dragia Lapcvi i radniki pokret Srbije" Zbornik radova sa naunog skupa u U.
Poegi, oktobra 1983. Izdanje iz 1985.
Pregledane knjige i lanci:
34) A nelar Eduard M aedonsko pitanje", Beograd, 1906.
35) Aleksi-Pejkovi Ljiljana "Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914",
Beograd, 1965.
36) "Balkanicus" "Arbanski problem , i Srbija i Austro Ugarska", Beograd, 1913.
37) Bauer Oto "Balkanski rat i nem aka svetska politika", 1913. Beograd
38) Bogdanovi M ira: "Srpski radniki pokret 1903-1914: Nalije legende", Zagreb, 1990.
39) Bogdanovi Dimitrije: "Knjiga o Kosovu", Beograd, SANU, 1985.
40) Britovek M aijan "Stavovi Druge intem acionale prem a ratu i kolonijalnom pitanju",
Beograd, 1965.
41) Cviji Jovan "Govori i lanci", B eograd, 1924.
42) Cviji Jovan "Prom atranja o etnografiji makedonskih slovena", Beograd, 1906.
43) Cviji Jovan "Balkanski rat i Srbija", B eograd, 1913.
44) Cviji Jovan "O nacionalnom radu", Dubrovnik, 1907.
45) ubrilovi Vaa "Srbija od 1858 do 1903", B eograd, 1938.
46) ubrilovi Vaa "Istorija politike misli u Srbiji XIX veka", B eograd, 1958.
47) ubrilovi Vaa "Odabrani istorijski radovi", Beograd, 1983.
48) ulinovi Ferdo "Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zem ljam a", Zagreb, 1955.
49) Dim itrijevi Sergije "Radovan Dragovi", Beograd, 1978.
50) Dim itrijevi Sergije "Socijalistiki radniki pokret u Srbiji 1870-1918", Beograd, 1982.
51) D ordevi M iroslav "Pitanje sam ouprave Srbije 1791-1830" Beograd, 1972.
52) D ordevi M iroslav "Sam ouprava u graanskoj i socijalistikoj misli Srbije",
Svetozarevo, 1983.
53) D ordevi M iroslav "Srpska nacija u graanskom drutvu", Beograd, 1979.

136
54) ordcvi Vladan "Evropa i Balkan", Beograd, 1912.
55) ordcvi Vladan "Kuda si se uputila Austrijo", Beograd, 1913.
56) ordcvi Vladan "Arnauti i velike sile", Beograd, 1913.
57) ordcvi Milo "Ideja narodnosti sa kullurno-istorijskoga pogleda", Beograd, 1872.
58) ordcvi Dimitrijc "Carinski ral Auslro Ugarske i Srbije 1906-1911", Beograd, 1962.
59) Ernest Renan "la je nacija", Beograd, 1907.
60 ) Garaanin Ilija "Naertanije", 1844.
61) Guda arko "Iz novije svetske politike islorijc", Beograd, 1975.
62) Grol Milan "Iz predratne Srbije", Beograd, 1939.
63) Hrislov T. Aleksandar "Stvaranje makedonske drave (1893-1945), Beograd, 1982.
64) Inhcler Hans "Dravno pravni poloaj Bosne i Hercegovine", Beograd, 1893.
65) Ivani Ivan "Macdoiiija i Mccdonci", Novi Sad, 1908.
66) Jankovi Dragoslav "Srbija i jugoslovcnsko pitanje 1914-1915", Beograd, 1973.
67) Jankovi Dragoslav "0 politikim strankama u Srbiji XIX veka", Beograd, 1951.
68) Jankovi M. Jovan "Borbe za narodno ujedinjenje 1903-1908", Beograd, 1977.
69) Janji Duan "Otvoreno pitanje nacije", Beograd, 1982.
70) Jovanovi M. Jovan "Borbe za narodno ujedinjenje 1903-1908", Beograd,1938.
71) Jovanovi Vladimir "Problem Blakana i Istona Pan-Germanska opasnost", Beograd,
1909.
72) Jovanovi Slobodan "Portreti iz islorijc i knjievnosti", Novi Sad, 1963.
73) Jovanovi Slobodan "Politike i pravne rasprave", Beograd, 1931.
74) Joksi J. "Naelo narodnosti i njegovi uspesi XIX veka na Balkanu", Beograd, 1899.
75) Kari V. "Srbija i Balkanski savez", Beograd, 1893.
76) Kardelj Edvard "Razvoj slovenakog nacionalnog pitanja", Beograd, 1976.
77) Katardiev Ivan "Makedonsko nacionalno pitanje 1919-1930", Zagreb, 1893.
78) Kesi Stojan "Radniki pokret u jugoslovcnskim zemljama do 1914", Beograd, 1976.
79) Knilj Uro "Politika i rasa", Sarajevo, 1925.
80) Krlca Miroslav "Deste krvavih godina", Zagreb, 1975.
81) Lapevi Dragia "Rat i srpska socijalna demokralija", Beograd, 1925.
82) Lapevi Dragia "Islorija socijalizma u Srbiji", Beograd, 1922.
83) Lapevi Dragia "Okupacija", Beograd, 1926.
84) Lenjin "0 kolonijalnom i nacionalnom pitanju", Beograd, 1958.
85) Leroti Zvonko "Nacija-tcorijsko istraivanje drutvenog temelja izgradnje nacije",
Zagreb, 1977.
86) Markovi Svetozar "Sabrani spisi", Beograd, 1966.
87) Markovi Sima "Nacionalno pitanje u svcllosti marksizma", Beograd, 1923.
88) Mitrovi ivan "Srpske politike stranke", Beograd, 1935.
89) Milojevi Milan "Balkanska ravnotea", Beograd, 1913.
90) M. O. "Stara Srbija i Arbanasi", Beograd, 1908.
91) Marks-Engels "Dela", tom 12, Beograd, 1975.
92) Milutinovi Kota "Balkanska konfederacija i makedonsko pitanje", Novi Sad, 1958.
93) Novakovi Stojan "Balkansko pitanje i manje istorijsko politike beleke 1896-1905",
Beograd, 1906.
94) Naumovi Milivoje "Duan Popovi-teoretski i politiki rad", Kragujevac, 1978.
95) Nikainovi Boidar "Austrougaska politika na Balkanu i Kraljevina Srbija", Beograd,
1904.
96) Panteli "Ideja nrodnosti u XIX veku", Beograd, 1903.
97) Perovi Alek. Kostolac "Evropa i Balkanski savez", Beograd 1913.
98) Piroanac N. S. "Meunarodni poloaj Srbije", Beograd, 1892.
99) Popovi Dimitrijc "Borba za narodno ujedinjenje 1908-1914", Beograd, 1938.
100) Popovi K. Nikola "Dimitrijc Tucovi-njegov ivot i rad", Beograd, 1934.

137
101) P iii A . Dip T dcp narodnosti". B oognJ, 1931-
102) PriH ngcr Zorica Sip d a M r q iifrn rtr J |i ancfcsioMj kriri 1908 g a t e * ,
Beograd, 1952.
103) F letaski Jaoko "RjdaHki p ab ct i nacionalno p ilane, klasna borin i socfristiO ka
icvd u cja*. Beograd, 1977.

105) ft& Desanka Joggslonensfci kom andi i naTnadno pitanje 1919-1935. Beograd,
1983.
106) Perovi lafinfca "Srpski son p lid i 19 id u , kaj. I-B, Beograd, 1985.
107) Proli M iodrg "Stvaralac i paB fta*, Beograd, 1972.
108) Ralkovi Radodav "BaBUBraleo^a JuromMtBaa. Beograd, 1965.
109) R a n Kad "Drava i nacija", 1899.
110) Redi Enver "Vidan o narinoajanra p ita la , Sarajevo. 1963.
111) Stanovi Vopdav Pkc^cd o s n o v i idejnA stajanja i radnHconr pokreta, sv. 2 ,
Beograd, 1975.
112) S fcp ovvk AOmu "Srbi i Bogari a praOosti i sadUnjadi, Beograd, 1913.
113) Savkevk Desanka D ia S tv a n i paG hda teorija i k r ilia n doiau P jajtr^ i

1903-1919, Lcskovac, 1979.


115) Stojanovi Kasta "Govori i rasprave.

Beograd, 1956.
118) Sri^evk Kasnu "Nacknatnost rntrdinuni". Rijeka, 1981.
119) Suflaj M is i "Srbi i Arbanasi". Beograd, 1925.

ido d a s. Beograd , 1978.

1972.

b 1919-1927. Zagpcb.

130) Z op afik i Dcnko " n U u n pokreti Mafcedonp do B A a n d o g itaa". Beograd,


1951.
131) a|M & lOko "Maedon^a iT tarin pnddera, Beograd, 1903.

138
Pregledani asopisi i periodika:

"Radnike novine" organ SSDS izlazio od 1902 do 1914. Beograd


"Socijaldemokrat", Beograd, 1895.
"Borba" teorijski asopis SSDS Beograd 1910-1914. br. I-VII1.
"Pijcmont" 1914-1915.
"Ekonomist", Beograd, 1912.
"Sloboda", Zagreb, 1902.
"Balkan" 1913, Beograd.
"Slobodna rije", Zagreb, 1910.
"Politika" 1931.
"Radcnik", Kragujcvac, 1871.
"Republika" 1947-1951.
"Istorijski glasnik" 1947.
"Pulevi revolucije" 1965-1975.
"Sindikati" 1951.
"Godinjak arhiva Kosova" 1970.
"Balkanika" 1974.
"Tokovi revolucije" 1974-1975.
"Pregled" 1954.
"Niki zbornik" 1982.
"Marksistika misao" 1982.
"Socioloki pregled" 1972
"Gledita" 1982
"Trei program" radio Beograda 1971
132) Bikar Fcdora "Razvoj odnosa izmeu srpske i hrvatske socijalne demokratijc i
pokuaj usladivanja njihovih koncepcija o nacionalnom pitanju od 1909-1914" Putevi
revolucije III 1965.
133) Cvetkovi ivojin "Primeri dijalektike kod D. Tucovia i Duana Popovia u vezi
Albanskog pitanja", Republika, 1949
134) Dimitrijcvi Sergije "Uee Balkanskih socijalista u Drugoj internacionali" Prilozi za
istoriju socijalizma III, Beograd, 1966.
135) Dimitrijcvi Sergije "Balkanski socijalisti i prvi svetski rat" Prilozi za istoriju
socijalizma, Beograd, 1960.
136) Hrabak Bogumil "Elaborat srpskog ministarstva inostranih dela o pripremama srpske
okupacije seveme Albanije 1915" Godinjak arhiva Kosova II-llI, Pritina, 1970.
137) ordevi Miroslav "Raanje i kraj jedne strategijske koncepcije" "Pregled",
Sarajevo, 1954.
138) ordevi Miroslav "Tucoviev put u radniki pokret" "Marksistika misao" br. 5/83.
139) ordevi Miroslav "Klasno vienje istorije Srbije" "Niki zbornik", maj 1982.
140) Jovanovi Slobodan "Povodom knjige M. Popovia", Politika, 1935.
141) Dragovi Jovan "Dimitrije Tucovi - 20 godina od smrti" Srpski knjievni glasnik,
1934.
142) Guzina Ruica "Dnitveno-ckonomska uslovljenost dravno pravnih promena u Srbiji
posle 2. maja 1903" Anali Pravnog fakulteta, Beograd, 1959 br. I
143) Kesi Stojan "Srpska socijaldemokratska partija prema radnikom pokretu Bosne i
Hercegovine" Istorija radnikog pokreta", 1965.
144) Marti Milo "D. Tucovi o nacionalnom pitanju", Sindikati, 1951.
145) Maslea Veselin "U emu je smisao bratstva Balkanskih naroda", Proleter, 1942.

139
146) Marjanovi Jovan "Reforma ili revolucija na Balkanu' Juguslovcmki ki.ijxki
asopis , Beograd, 1975. br. 3-4.
147) M flntinovi Kosla 'Razvoj federalistike mwii kod podunavskih naroda N. s h, rad
vojvoanskih muzeja br. 4 separat
148) MButmovi Kosla 'Socijalisti o ulazi Junih Slovena u reavanjn istonog pitanja'
GodBnjak istorijskog drutva Bosne i Hercegovine, 1959.
149) Jaki Baidar 'Balkan u vizijama srpskih soegalisla Zbornik 'Liberalizam i
socijalizam *, Beograd, 1984.
150) Pai Najdan 'Odnos klasnog i nacionalnog u istorijskoj retrospektivi'. Marksistika
m isao, 1977. br. I.
151) Pepovi orde 'M arksistiki doprinos nacionalnom pitanju. Komunist, 1974.
152) Pletetski Janko "Istorijska jhodBta, osnova i smisao postojanja SFRJ' Neddja
marksistikih rasprava 'Razvoj meunacionalnih odnosa Izdavaki centar Kommist,
1983. Beograd
153) Pletetski Janko 'Istorijski aspekti mednnacionalnih odnosa u Jugoslaviji' Zbornik
radova 'Nacionalno pitanje i socijalizam ', Beograd, 1982.
154) Redi Enver 'Stav srpske socijademokratske partije prema Balkanskom i
Jngoslovenskom pitanju. Tokovi revolucije X-XI, Beograd, 1974-1975.
155) Radovanovi S. 'Tucovieva Srbija i Arbanija, Republika, 1947.
156) Stojanevi Vladimir 'Politiki pogledi M iloa Obrenovia na pitanje osloboenja
balkanskih naroda , Istorijski asopis knj. IX-X, Beograd, 1959.
157) Suad Nokto Dinritrije Tucovi i aneksija Bosne i Hercegovine 1908, Gledita,
1982. br. 5-6.
158) Stanovi Vpjislav Polinkologija i istorija Trei program radio Beograda pratee,
1971.
159) Tomanovi Priklmajer Zorica 'Srpski socijaldemokrati i nacionalno pitanje , Istorijski
glasnik, Beograd. 1956. br. 3-4
160) Lonarevi Jovan 'Interesi Austro Ugarske u Turskoj, Ekonomist, br. 15, Beograd,
1912.

140
XI HRONOLOGIJA SRPSKE SOCIJALDEMOKRATSKE
PARTIJE (1903-1918)
- kratak pregled -

1903

2. avgust (20. jul) Beograd. Odran osnivaki kongres Srpske socijal-demokralske stranke i Ra
dnikog Saveza Srbije. Usvojen je program i statut novoformirane
partije. Za predsednike Glavne partijske uprave izabrani su: Dragia
Lapevi i Nikola Velikovi. Sekretari SDSS poslali su: Kota Jo-
vanovi i Radovan Dragovi. Luka Pavievi, izabran je za prcdse-
dnika, a Stevan Vasiljevi za sekretara Radnikog Saveza Srbije.
6. septembar (24. avgust) Odran zbor radnika i graana na kome je govoreno o slanju u
Beograd. Makedoniji i Staroj Srbiji.
21. (8. septembar) U Srbiji odrani parlamentarni izbori. SSDP dobila je 1.641 glas, a
dr Mihailo Ili, izabran je za poslanika na listi u Kragujcvcu.

1904

10. januar (28. decembar) ensko radniko drutvo odralo skuptinu radi izbora uprave. Od
Beograd ove skuptine, nosi ime: "ensko radniko drutvo 'Svest".
11. i 12. april Beograd Odran Drugi kongres Srpske socijaldemokratske stranke. Za pred-
sednika su izabrani: Dragia Lapevi i Nikola Velikovi, a za
sekretare: Radovan Dragovi i Nikola Nikoli.
30. (17. decembar) Na zajednikoj sednici partijske komisije izabrane od Glavne partij
Beograd ske uprave i Kontrolne komisije SSDS, iskljuena je iz partije grupa
pokretaa "Novog vremena" (Jovan Skerli, Milorad Popovi i Ko
ta Jovanovi)

141
1905
29. (16. januar) B eograd O dran veliki radniki zbor povodom projekta Z akona o radnjam a.
Doneta rezolucija kojom se trai neusvajanje ovog projekta zakona.
1. maj (18. april) Na proslavam a prvog maja uestvovalo irom Srbije, oko 20.000
radnika. Inae, svake godine, pa ak i za vrem e Balkanskih ratova,
u gotovo svim varoim a Srbije gdc ima socijal dem okrata, odravane
su prvom ajske manirestacije.
18. i 19. (5. i 6. jun) Odran Trei kongres socijaldem okratske stranke. Raspravljano o
Kragujevac taktici i disciplini; o poslanikim izborim a u okruzim a i radu posla
nikih delegata.
Za predsednika SDSS izabrani su D ragia Lapevi i Nikola Vcli-
kovi, a za sekretare: Radovan Dragovi i Nikola Nikoli.
23. (10. jul) Beograd Na poslanikim izborim a SDSS dobila 2608 glasova i dva poslanika
m andata. Na izborim a su izabrani: D ragia Lapevi u B eogradu, i
M ilan M arinkovi u P ir otu.

1906
7. jan u a r (25. decem bar Um ro R adovan D ragovi, jed a n od osnivaa SSDS i radnikog po
1905) kreta u Srbiji.
15. 16. i 17. (2. 3 .1 4 .) O dran IV kongres SSDS. Raspravljalo se o optem pravu glasa i o
april Beograd proslavi Prvog maja. Za predsednike su izabrani: Nikola A. Veli-
kovi i M ilan J. Stojanovi, a za sekretare: Ilija M ilki i Negoslav
Ili.
2 4 .( 1 1 ) ju n Beograd Na poslanikim izborim a; SSDS dobila je sam o jedan mandat - D ra
gia Lapevi dobio je u Kragujcvcu 541 glas.

1907

15. (2.) m art Beograd O dran pom en izginulim radnicim a u trajku na ukarici 14 (1.
m arta). U m anifestaciji uestvovalo 27 partijskih i sindikalnih orga
nizacija i oko 3 .000 radnika.
2 3 ,2 4 . i 25. (10. 11 i 12) Odran Peti kongres SSDS na kom e su podneti; pored izvetaja o
ju n Beograd radu; i referati o: tam pi, o parlam entarnom radu, p optem pravu
glasa, kao i o radnikom zakonodavstvu.
Za predsednike Glavne partijske uprave izabrani su Dragia Lape
vi i Nikola Velikovi; a za sekretare: T ria Kaclcrovi i Tasa
M ilojevi.
1. decem bar (18. U Srbiji su odrani optinski izbori. Socijaldemokrati su dobili 22
novem bar) B eograd odbom ika m esta, i to u: Beogradu, Kragujcvcu, Pirotu i Leskovcu.

1908
m art Dimitrije Tucovi vratio se iz Berilna i preuzeo vodstvo u radnikom
pokretu Srbije.

142
26.-28. (13-15 april) Odran esti kongres Srpske socijaldemokratske partije, na kome
Beograd je bilo govora o zatitnom radnikom zakonodavstvu^ o radnikom
osiguranju.
Za predsednike su izabrani: Nedeljko Koanin i Nikola Velikovi,
a za sekretare: Dimitrijc Tucovi i Nikola Nikoli.
31. (18.) maj U Srbiji su odrani parlamentarni izbori na kojima je SSDS dobila
3.056 glasova. Za poslanika je izabran Tria Kaclcrovi, kandidat
u Kragujevcu.
5. avgusl (23. jul) Na scdnici Glavne partijske uprave SSDS razmatran pretilog sekre
tara Mcdiuiarodnc socijalistike mladei da se i u Srbiji osnuje or
ganizacija socijalistike mladei. Odlueno je da se ne osnuje.
27. (14.) avgust Beograd Glavna partijska uprava objavila memorandum o tekom politikom
poloaju radnikog pokreta u Bosni i Hercegovini, koji je uputila
Meunarodnom socijalistikom birou.
11. oktobar (28. Uprava Srpske socijaldemokratske stranke organizovala veliki ra
septembar) Beograd dniki zbor povodom aneksije Bosne i Hercegovine, na kome je
govorio Dimitrije Tucovi.

1909
30, 31. maj i 1. jun Odran Sedmi kongres SSDS na kome je odlueno da stranka dobije
(17.-19. maj) Beograd nov naziv: Srpska socijal-demokratska partija. Pored usvajanja izve-
laja i statuta, podneti susledei referati: Dimitrije Tucovi: "Jedna
centralna instanca za sve opte, klasne akcije pokreta"; Duan Po-
povi: "Kolonijalna politika i nacionalna pitanja"; Sava Kovaevi:
"O tampi"; Dragia Lapevi: "Komunalna politika" i "Agitacija i
organizacija". Za predsednika Glavne partijske uprave izabrati je
Dragia Lapevi, a za sekretara Dimitrije Tucovi.

1910
7. 8. i 9. januar (25. 26. i Odrana Socijaldemokratska balkanska konferencija na kojoj su bile
27. decembar 1909) zastupljene socijaldemokratske partije: Srbije, Bugarske, Makedo
Beograd nije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore i Rumunije. Na konferenciji je usvojena rezolucija kojom
se zahteva stvaranje saveza slobodnih balkanskih naroda, i borba
protiv militarizma balkanskih dravica i uticaja velikih sila.
2. jun (20. maj) Beograd "Radnike novine" izvestile da mesne organizacije stranke postoje
u 45 mesta irom Srbije. Od toga; u Beogradu je bilo osnovano ak
est organizacija.
19.-21. (6.-8. jun) Beograd Odran Osmi kongres Srpske socijaldemokratske partije. Pored
izvetaja podneti su i referati: Pavle Pavlovi: "Organizacija irenja
i materijalno obezbedenje partijske tampe"; Aca Pavlovi: "Prva
socijaldemokratska balkanska konferencija"; Duan Popovi: "Ak
cija i taktika partije"; dr Nedeljko Koanin: "Meunarodni socijalis
tiki kongres u Kopenhagenu"; ivko Topalovi: "Agrarno pitanje
i socijalna demokratija"; Dragia Lapevi: "Komunalna politika";
Dimitrije Tucovi: "Jedna centralna instanca za sve opte klasne
akcije pokreta".

143
Za sekretaru Glavne partijske uprave izabran je Dimitrijc Tucovi.
28. (15) avgust Na O sm om kongresu socijalistike inlem acionale u Kopenhagenu,
predstavnici srpskih socijaldcm okratafD im itrijc Tucovi, T ria Ka-
clcrovi i Ilija M ilki kritikovali su stavove austrijskih socijalista
prem a aneksiji Bosne i Hercegovine i nacionalnom pitanju.
22. (9) decem bar Beograd Srpska socijaldem okratska partija i Glavni radniki savez objavili
m em orandum upuen Narodnoj skuptini u kome se zahleva uvoe
nje opteg prava glasa i sloboda tampe.

1911

10. juri (28. maj) Beograd O drana Prva zem aljska konferencija ena socijaldemokrata. U ime
sekretarijata izvetaj podnela D raga Prcdojevi; a Tria Kaclerovi
govorio je na temu: "ensko pitanje i socijalna dem okratija".
11.-13. ju n (29.-31. maj) O dran Deveti kongres Srpske socijaldem okratske partije. Pored
Beograd usvojenog izvetaja, podneti su referati: Dragia Lapcvi: "Na
pokret i rad na selu"; Luka Pavicvi: "Naa izborna akcija". Na
zajednikoj scdnici partijskog i sindikalnog kongresa (VI kongres
Glavnog radnikog saveza odran je od 13-15. juna u Beogradu)
podneta su dva referata: Pavle Pavlovi: "Prosvctni rad u naem
pokretu", i "Socijalistika m lade i socijalna dem okratija (referent
Blagoje Brainac).
Z a sek retare p artije izabrani su: B lagoje B rainac i D im itrijc
Tucovi.

1912

11-13. fe b ru a r(29-31. Odran vanredni kongres SSDP na kom e su podneti referati: "Poli
januar) Beograd tika sitacija" (D uan Popovi); "Poskupljivanje ivotnih nam irni
ca" (Dragia Lapevi); "Izmene zakona o radnjama" (Pavle Pavlo
vi); "Novi vojni zakon" (Tria Kaclerovi); "Novi zakon o tampi"
(Duan Popovi); i "Izbori u 1912" (Dimitrijc Tucovi). Kongres je
izabrao novu upravu: Dimitrijc Tucovi, Dragia Lapevi, Duan
Popovi, Pavle Pavlovi, d r Nedcljko Koanin, Duan Velikovi,
Lazar-Stefanovi, Milan Ili i Luka Slcfanovi. Za sekretara jc iza
bran Duan Popovi.
5. oktobar (22. septem bar) O dran zbor ena na kom e je govoreno o ratu, skupoi, kirijama.
Beograd N a zb o ru su govorili R adoslava Ili, Luka Pavievi i Duan
Popovi.
oktobar Obnovljen rad mnogih partijskih sindikalnih pododbora i mesnih
organizacija irom Srbije.
2. novem bar Beograd Pri socijalistikom narodnom dom u osnovana deija grupa "Budu
nost sa zadatkom da okuplja i vaspitava proletersku dccu.

1914

12, 13 i 14. februar (30. i O dran Deseti kongres SSDP. Na kongresu jc podnelo vie referata:
31. januar i 1. februar) Dimilrije Tucovi: "Posle ratova"; Duan Popovi: "Optc pravo
Beograd glasa"; ivko Topalovi: " 0 militarizmu"; Tria Kaclerovi: "Izbo-

144
ri". Na kongresu je naroito dola do izraaja antiratna politika
SSDP. U novu upravu, izabrani su; DimitrijcTucovi, Dragia Lap-
evi, Pavlc Pavlovi, Ncdcljko Koanin, Milo Timoti, Vlada Os-
loji, Milan Ili, Voja Pckovi i Luka Pavicvi.
20. (7. novembar) Vrape Na Vrapcm brdu kod Lazarcvca, u Kolubarskoj bici, poginuo Di-
brdo, Lazarevac mitrijc Tucovi, sekretar SSDP.

1915

7. jul (24. jun) Ni U "Radnikim novinama" objavljen "Manifest radnikoj klasi i na


rodima na Balkanu" u kome se zahteva stvaranje zajednice naroda
na Balkanu i osuuje ral. Manifest je potpisala i SSDP, pored soci
jaldemokrata Rumunije i Grke.

1916

24-30. (11-17. april) Odrana dmga konferencija Cimervaldskog udruenja socijalista,


Kintal; vajcarska na kojoj se raspravljalo o nainima za okonanje rata. Tria Kaclc-
rovi, inae jedan od predsednika konferencije izloio je gledite
SSDP.

1917

23-25. (10-25.) april Na konferenciji srpskih socijalista koji su se sklonili u Francusku,


Marsclj ili su lamo prebaeni sa Solunskog fronta gde je delovala grupa
socijaldemokrata, osnovana je Radnika komora.
22. (9. jul) Pariz Uinjen je pokuaj obrazovanja Komiteta SSDP u Parizu, od neko
licine socijalista koji su se zatekli u Francuskoj. Izmeu ovoga od
bora i Duana Popovia u Londonu, dugo je trajala prepiska i teorij-
sko-politiko sporenje.
novembar Duan Popovi i Tria Kaclerovi, delegati SSDP za tokholmsku
konferenciju, predali su organizacionom komitetu Memorandum
SSDP o ratu i miru, i Memorandum o slanju u okupiranoj Srbiji.

1918

19. (6. januar) Pariz Poeo da izlazi list "Budunost", organ Komiteta Srpske socijalde
mokratske partije i Opteg sindikata srpskih radnika u Francuskoj.
8. novembar (26. oktobar) Umro Duan Popovi, sekretar SSDP. Sahranjen je groblju Hajgejt,
London pored groba Karla Marksa.
novembar-decembar Srbija Obnavljae rad mesnih odbora SSDP; iz kojih e aprila 1919godine
biti osnovana Socijalistika radnika partija Jugoslavije (komu
nista).

145
eleka o aulom

D ragan Suboli ro e n je 18. febm ara 1959.godine u aku. Kao nosilac diplome "Svctozar
M arkovi" upisao se 1978 godine na Fakultet politikih nauka u Beogradu, gdc je na m edunaro-
dno-politikom sm eru diplom irao septem bra 1982 godine. Iste godine upisuje poslediplomske stu
dije na Fakultetu politikih nauka (sm er Novija politika istorija) i m agistrira jula 1985 godine na
temu: "M eunacionalni odnosi naroda i nacija na Balkanu u socijaldemokratskoj misli Srbije do
1914. godine". Studirao je i na poslediplomskim studijama Pravnog fakulteta u Beogradu. Na
predlog Instituta za istoriju radnikog pokreta Srbije u Beogradu, stekao je nauno zvanje istrai-
va-saradnik. Pred odbranom je doktorske disertacije na Fakultetu politikih nauka u Beogradu iz
oblasti jugoslovcnskog federalizma. D oktoratu je i na Institutu za istoriju Filozofskog fakulteta u
Novom Sadu na temu iz posleratne islorijc Jugoslavije. Do sada je uestvovao na vie naunih
skupova i savetovanja, i objavio preko 60 bibliografskih jedinica iz oblasti istorije radnikog pokreta
Srbije, polilikologijc, sociologije religije i politike sociologije. Radio je kao novinar, bio sekretar
sekcije u M arksistikom centru CK SKS, a trenutno je zaposlen u Strunoj slubi CK SK Srbije.
Izvod iz bibliografije autora:

a ) R a d o v i u z b o n ic im a :

"DragiSa Lapevi u radnikom pokretu Srbije" (zbornik) prilog - diskusija, Uika Poega
1985.
"Poeci politikog organizovanja radnitva u aku krajem 19. i poetkom 20. veka", "Zbor
nik narodnog m uzeja", aak, 1985.
"Osnivanje aanskog radnikog drutva 1903. godine u svedu idejnih strujanja u radnikom
pokretu S rbije", "Izvornik", aak, br. 3/85/
"Drutvcno-ckonom ski poloaj radnike klase i socijalistiki pokret u aku od 1906. do 1910.
godine", "Zbornik narodnog m uzeja", aak, 1986.
"Aktuelnost Cvijicvih istraivanja odnosa geografije i politike u dananje doba", zbornik:
"Idejne i drutvene vrednosti geografske nauke", Beograd, CM UB, 1986.

146
"Marks i Engcls o istorijskim i ncistorijskim narodima i srpski socijalisti", zbornik: "Doprinos
Engclsa razvoju ekonomske nauke i konslituisanju marksizma", "Godinjak Ekonomskog
fakulteta u Kragujevcu", Kragujcvac, 1987.
"DclaUiost Diinitrija Tucovia u Klubu socijalista na Velikoj koli", "Uiki zbornik", Titovo
Uzice, br. 15/86.
"Klasno i nacionalno pitanje u drutvcno-polilikoj misli Duana Popovia do 1914. godine",
zbornik: "Duan Popovi u radnikom pokretu Srbije", Beograd, 1986.
"Neki savremeni aspekti Svetozarcvog poimanja radnike klase", zbornik: "Svclozarcvi su
sreli", Svetozarevo, 1987.
"Radniki pokret u aku uoi Prvog svetskog rala", "Zbornik narodnog muzeja", aak,
1987.
"Radniki pokret u Takovskom kraju 1903-1915", "Zbornik narodnog muzeja", aak, 1988.
"Prisutnost Jovana Skerlia i grupe profesora Beogradskog univerziteta u socijalistikom po
kretu Srbije", zbornik: "Ideje i pokreti na Beogradskom univerzitetu", II, Beograd, 1989.
"Kota Novakovi o ideji Balkanske federacije", zbornik: "Kota Novakovi u radnikom
pokretu Srbije i Jugoslavije", aak, 1989.
"Milcva Pelkovi-Lazovi u radnikom pokretu Srbije"; "Zbornik narodnog muzeja", aak,
1989.
"Ideja Balkanske federacije u svetlu nacionalnog pitanja u delu Filipa Filipovia", zbornik:
"Aktuclnost stvaralatva Filipa Filipovia", Kragujcvac, 1990.

b) R a d o v i u a so p isim a :

"Dimilrije Tucovi i srpska socijaldemokratska partija", "Gledita", Beograd, br. 5.6/82.


"Elementi socijalne politike u radovima srpskih socijaldemokrata", "Socijalna politika i soci
jalni rad", Beograd, br. 1/84.
"Radniki tribun", "Vojno-poliliki informator", Beograd, br. 5/85.
"Srpski socijaldemokrati o srpsko-albanskim odnosima", "Marksistika misao", Beograd, br.
6/85.
"Dvc teze o srpsko-albanskim odnosima u graanskoj i socijalistikoj misli Srbije", "Ideje",
Beograd, br. 1/87.
"Svctozar Markovi o religiji, tradiciji, naciji", "Marksistike teine", Ni, br. 2/87.
"Istoriografskc kontroverze Tucovievih pogleda o albanskom nacionalnom pitanju", "Mar
ksistika misao", Beograd, br. 2/90.

Knjinica TRAVNft

147
le k to r
LJILJANA TUBIN-LEM AI

k o r e k to r
SNJEANA BREBERINA

te h n i k o u r e e n je
M OM IR OKOVI

lik o v n a o p r e m a
STJEPA N MIM ICA

slog

lir a l
1000

ta m p a
16. MAJ, STARA PAZOVA