You are on page 1of 11

38.

1941.
, .
.
.
.
.
. ,

.
. 1918.
, ,
.
, , ,
.
,
, , .
. , ,
- .

39. Komesarska uprava


Nemaku politiku je vodio Milan Aimovi, ministar unutranjih dela u Stojadinovievoj vladi.
Krajem aprila se naao na elu Saveta komesara tj. komesarske vlade koju su postavili Nemci.
Nemakoj upravi je pomagao Ljoti i ruska emigracija.
Dunavska,drinska i moravska banovina su se nale pod komesarskom upravom.
Komesarsku upravu je postavio vojni zapovednik Helmut Ferster.
Aimovi je ve juna meseca, ne shvatajui stvarni poloaj Srbije sainio memorandum
zapovedniku generalu rederu traei da u sastav nove srbije uu Kosovo i Skoplje, Crna Gora,
deo Sandaka, Hrvatske i Bosne. Naravno da Nemci nisu hteli za ovo ni da uju.
U toku avgusta meseca Nemci su sa Komesarskom upravom sainili Apel Srpskom narodu koji
je trebalo da potpiu svi vieni intelektualci u tadanjoj Srbiji kojim se osuuju komunistike
akcije.Pored nekoliko stotina koji to jesu uradili to por prisilom, a to iz uverenja bilo je i onih
koji su to izbegli, meu njima su bili Ivo Andri, Isidora Sekuli, Milo uri i drugi. To je bio
poslednji vei akt Aimovieve vlade koja e trajati do kraja avgusta 1941. godine. Epilog ove
vlade je bio neslavan, nije uspela da umiri ustaniki pokret i pacifikuje Srbiju i tako poslui
Nemakom okupatoru.
40. Ustanci
Rat je zatekao pukovnika Dragoljuba Mihailovia na poloaju naelnika taba Druge
armije.Poto je odluio da se ne preda okupatoru preko Doboja je polovinom maja stigao na
Ravnu goru sa 26 oficira i podoficira bive Juoslovenske vojske. Zadatak mu je bio da
uspostavlja vezu sa andarmima i oficirima koji su se krili od okupatora. Do juna meseca e se
iskristalisati njegova politika da se ne prenagljuje sa akcijama dok ne doe pravi trenutak za to.
Ovakav stav je pukovnik Mihailovi delio sa emigrantskom vladom a ona je njega prihvatila ve
jula meseca. Mihailovi je uspostavljao tajne veze i sa Aimoviem, Nediem, Britancima i sa
izbeglikom vladom. Iako je gajio nepoverenje prema politiarima jo iz predratnog perioda, na
ravnoj gori su mu se pridruili republikanac Dragia Vasi i Mladen ujovi, socijalista ivko
Topalovi, sekretar Saveza zemljoradnika Lazar Trklja i drugi. Pokret DM je u sutini bio Srpski
a deklarisao se kao Jugoslovenski.Mihailovi se jo u toku 1941. godine oslobodio moguih
konkurenata Koste Milovanovia Peanca i generala Koste Novakovia. Ono malo borbi DM e
voditi tek kad se komunisti budu ukljuili u borbu protiv okupatora.
Komunistika partija uprkos paktu Ribentrop-Molotov se pripremala za odsudnu borbu sa
Nemcima jer je bilo evidentno da e doi do rata. Najvie partijsko rukovodstvo je odluilo da se
imenuje Vojni komitet na elu sa Titom, koji e sakupljati oruje i uputiti lanove CK u Srbiju,
Sloveniju, Crnu Goru, BiH. Formirani su i tajni odredi koji su se vebali za predstojeu borbu.
Premeten je i CK iz Zagreba u Beograd. U proglasu od 15. aprila osueno je stvaranje NDH.
Po napadu na Jugoslaviju komunisti su u vie proglasa, povodom 1. maja i zakljucima sa
Majskog savetovanja, pored revolucionarne borbe isticali i antifaistiku borbu protiv okupatora.
Na sednici Politbiroa 27. juna Vojni komitet je prerstao u Glavni tab NOPOJ na ijem elu je
stajao Tito. U aprilskom ratu su sauvani kadrovi.
Na sednici lanova Politbiroa i Centralnog komiteta 22.juna u Beogradu je objavljen proglas
kojim se pozivaju svi proleteri na borbu ali po savetu SSSR nije isticana revolucionarna borba
pogotovu posle saveza SSSR i Britanije. 4. jula e se u Ribnikarevoj kui doneti odluka o optem
podizanju ustanka u Jugoslaviji i prelaska sa diverzija na otvorenu borbu. Sednici su
prisustvovali: Tito, Rankovi, Ivo Lola Ribar, ilas, Ivan Milutinovi, Sreten ujovi, Tempo.

41. Nedieva vlada


Nezadovoljni Aimovievom upravom, Nemci su avgusta 1941. godine, ga zamenili sa
efikasnijom zamenom u liku generala Milana Nedia. On je tvrdio da moe da izdejstvuje
izvesnu autonomiju za Srbiju. On je svoju izdaju pravdao time da e Srbija biti podeljena izmeu
Maara, Ustaa i Bugara. Generalska vlada Milana Nedia je obrazovana 29. avgusta 1941.
godine. U njoj su bili jo generali, Josif Kosti i Panta Draki. Zadatak vlade je bio da suzbije
ustanak i ako nije imala mnogo vee ingerencije od Aimovieve vlade. Nedi od naroda trai
red, rad, mir i bratstvo. Politiki i vojni kadar je nastojao da obezbedi od srpskih izbeglica sa
KiM, NDH, Makedonije, Vojvodine a i zalaui se za povratak vojnog kadra iz zarobljenitva.
Februara 1942. njegove formacije su se sastojale iz Dravne i Granine strae kao i
Mihajlovievih legalizovanih etnika, a i Peanevi etnici su se nalazili pod komandom
Nedieve marionetske vlade. Ljotieva partijska vojska je inila jezgro Srpskog dobrovoljakog
korpusa pod komandom Koste Muickog. Formiran je Komesarijat za izbeglice na elu sa
Tomom Maksimoviem, koji se starao za njihov prihvat.

42. Emigrantska vlada Kraljevine Jugoslavije 1941-1943


Posle obaranja vlade Dragie Cvetkovia, svrgavanja Namesnitva i proglaenja kralja Petra II
Karaorevia punoletnim u noi 26. i 27.03. 1941. godine, Kraljevim Ukazom obrazovana je
koncentraciona vlada sa predsednikom Duanom Simoviem na elu.
Nakon bombardovanja Beograda, 6.04.1941. godine vlada Duana Simovia povukla se u
unutranjost zemlje. U toku povlaenja odrala je sednice u Uicu, Sevojnu i na Palama, a
15.04.1941. sa nikikog aerodroma, zajedno sa kraljem, napustila je zemlju i otila u Grku, a
zatim preko Egipta u Jerusalim.
Vlada, odnosno Ministarski savet u izbeglitvu, delovala je u okviru prava i dunosti utvrenih
Ustavom Kraljevine Jugoslavije od 3.03.1931.
U radu vlade Duana Simovia u Londonu bili su izraeni sukobi izazvani pokoljima Srba u
NDH, to je dovelo do kolektivne ostavke svih ministara. Ministar Juraj Krnjevi nije hteo da
prihvati vesti o masakrima Srba smatrajui da je to samo propaganda. Na kraju je I Kairska afera
dovela do raspada vlade jer su mladi oficiri okupljeni oko brace Kneevi bili protiv
rukovodjenja vojskom Generala Simovia i Mirkovia, koja je malobrojna bila u Kairu.
11.januara 1942. mandat za sastav nove vlade kralj je poverio Slobodanu Jovanoviu. Za to
vreme Draa Mihailovi je bio postavljen za ministra vojske umesto generala Bogoljuba Ilia i
obrazovan je vojni kabinet na ijem elu je bio puista ivan Kneevi i njegov brat ministar
dvora Radoje Kneevi. Oni su bii siva eminencija koja se meala u rad vlade usled neiskustva
Slobodana Jovanovia a takoe su uticali i na mladog kralja.Stvoren je informativni centar u
Njujorku sa Savom Kosanoviem i Ivanom ubaiem koji su propagirali jugoslovenstvo i
sveoptu borbu protiv faizma i time doprineli potapanju Mihailovia.Kriza vlade Slobodana
Jovanovia izazvana je nezadovoljstvom vie lanova spoljnom politikom Momila Ninia.
lanovi vlade su podneli kolektivnu ostavku, nakon ega je usledilo obrazovanje nove, druge
vlade Slobodana Jovanovia 2.01.1943.
Druga vlada Slobodana Jovanovia delovala je do 26.06.1943, nakon ega je formirana nova
koaliciona vlada Miloa Trifunovia. Ona se nije dugo odrala, a nakon njene ostavke kralj
obrazuje, 10.07.1943, tzv. inovniku vladu, sa Boidarom Puriem na elu. Krajem septembra
1943, deo vlade sa kraljem prelazi u Kairo.

43. Uika republika


,
24. 29. 1941. , ,
. ,
. ,
.
, .[1] ,
,
.

1942.
13


.
-
.
, .

29. 1941.
.
21. .

44.
1944. . 1000 .
, , , .
. 21. 1941.
2300 . 2200
. . 100
50
1941.
. 80 000
. .
1942.

4. .
.

1941. 1943.

45.
10 1941. .
.
. 15 . 18.
.

.
II.
, ,
. , .
1941.
, ,
. ,
.
.
, . 1944.

.

46.
, -
,

.
, - ,
. 1942.
-
,
. -
. , , ,
, . 17. 1941.
1944.
. - ,


1946. .

47.

.
4. 1941.
1942. .
,
,

.
.
, .

, .
.
1942. .

48.
1942.

. . 26/27.
-.
.
. 18. .
- -
.
. 1943.

, , .
29/30. 1943 .
. .
. -
. -
.

.
.
.
.
.
.

49.
.
. .

, ,
.

. 1942. -. -
, 1943/4.
, , , ,
, .
.

.

, .

.
.
.
.
.

.
.
27. 1944.
.

, .

50.

, .
.

.
. 27.
.
. ,
, 5 . 1941. 1942.
,
.
.
.
-.
.

. .
, .
51. -
25. 1944.
. .

-. .
. 1. 1944.
.
14. 16. , -.
-
. -
, . -
-
-.
. 16. .
- - .
1. 1944.
. .
16. 02. 1945.
, .
- : , ,

.
1945 . ,

-.
5. 1945. . 7.

.
. ,
1945.

52.
1941. .
. .
.
,
,
. 20.
.
29.

. 1942. ,
1943 1943. . 1943

.
. 1943.
. 1943.
. 1943.
.
.
22. 7.
. 1943
. 17. 1944.
.
1944.
. 1944.
50:50.

53.
,
.
22. 1941.
.
1942.
. 1942.

.
-
, .
1943 . 1944.
.
.
1944. .
1944.
, .

. 3.
.
. 20. .

54.
5000
1944. .
. 20.
. . ,
.
, . 1946.
. 12.
. 10.
. 20
1945. . 1944.
, . 1945.
. 8. .

55.
()
9-12. 1944.
.
1944. , . -,
, , ,
-, .
,
,
.
.
. -
,
-. -

.
, .
,
1941. -, .

.