'' ,

- ''
:
, ,
,

: , , , , ,

1997.
,

/,
. ,
500.000 20 ,
. O ,
, , , , , ,
...
, ,
, ,
,
.

,
, ,
,
.
.

1808. .
, .
,
a ,
.:
'' 26. ,

(- ) ,
. 30.
(). 1. ,

.
'''' - .

 ,
, ,
,
: ,
,

;
,
,
,
... , ,

;
- -
'' ( , 1887, 272-274).

, .
.
, ,
,
(1764 - 1839 ),
1806. (- , 2015, 42-43).

, 1811. .
, ''
,
. , , ,
, ,
, ''
(1969, 375).
,'' , ,
, '' (- ,
46).
.
, ''

'' (1988, 320).
''
'' ( 320).

. 24. 1803..
,
,
.
. 1805
,
, , 1806..

.
.
, .

,
.
, .


(, 2003, 26). 23.
, ,
.
.

, .
,
. 1827.
, .
. -
, : ''
, .
,
;
... ...
.
'' ''.
;
.
: .
, .
, .
, , ;
...
, : '' ,
, ,
, '. .
: ' ,
,
'... .
.'' (2003, 34-35).

1. 1833.. '' ',
2000 , , ,
'' ( 1987, 20).
23 ,
- '''',
1837.,
(, 1968, 90).
, 28 ,
(, 1984, 101).
, 3 .
'' ''
1846.. 10.000
,
56 ,
, 560.000 .
56
52- 52,5 ,
(, 2005, 80).
, ,
. : , -
, / - , / ,
, , ,
- , - ;
533.000 .
,
. 1847..
28.000
( 1994, 203).
1867..
( 1983, 77).
 .
.
1863.,
.
2.000 , ,
. -
'' ''
1859..
.
1865-1866,
(, 105). 27.1.1885..
.'' ''
(, 106).

, , , ,
.
,
19 ,
,
-
- .

, ,
, , , , ,
, , Hadschi Janos, Hagi Enus, ,
Hagi Costa Petru, 1800-1832
-
.

(, 1980, 173).
,
,
-
.
,
- , 1818..
;
-, . ,
, ''
 ,
'' (2001, 25).
.
''
, '' (, 205).
'' , !...
.'' '' / '' (
184, 191-192).
, ,
, , ,
, ,
/ , / .
,
1.3.1810.. 5.000
. (, 197).
'' ;
'';

, , ( 177).
1810.
100.000 .
,
.
21.10.1810.. 12.000
, - - 30 - ''
'' (, 189). 1810..
400.000 ,
(,
190).
7. 1811,
'' '' (, 199-200).
19. 1817.,
, ,
,
:
'' .,
,
/ , /
,
,
 , .
,

,
.
.
, .
,

,
''
(, 203) .

'' ''
/. '' ''-
1792-
1800., ,
1827.. ,
. ''''
1821..
5000 .
/ ,
, ,

. 11.10.1825..
, .
,
- , .

XIX .

/Gheroghe Opran- Ghita/,

, , 1780.
, ,
. ,
, , , 2
- ; , ,
, 1863..
(), 70 .

1821..
/ 42.000 /

. - Petru, Pera, (1815. -
23.6.1885. ) ,
, ,
,
...

/1874/,
/1874/... , ,
(1849..- 14. 1909. ),
.

, ,
.
'' '' 1880..
10. 1848.. ,
.

,
,
, ,

1834.. 18.
''
;
,
;
...''
, 25 ,
, -''

1000
, ; ,
'' (/19-165, 1834 ).
,
, ,
.
1863.. ,
1813., ,
. ,
19 , 7 , 4
( 2005, 22).
,

20. - , K, , , ....
,
- .
(1962 ),
, ,
.
- , 1815., 1825,
1828.,
19. ( 21, 32).

,
,
, .
, ,
1833,
, - - ,
19. ;
. 1863.. 15
'''',
50 , , 16 ,
14 8 .
4 .
1924., . ,
, ,

. ,
, . , ,

,
.
1834., . , ''''
, , ,

 .
.

,
, 19


.
,
.

a
, 1937..
/, , 1794.,
''
; , , ...'' (1937, 463-
464). '' 1833-6,
, ",
-
'' (, 52). /,
, 1842. ( 402).
, , ,

(1937, 51). 22 .
1140 , / 10 ./ -.
19 .
1863.
1818. , ,
32 , 22 , 4, 14
10 . ( 2005, 95). ,
,
, .
;
, .
1883.,
.
,
, , ''
'' ( 1995, 28).
 ,
(1839-1899)
: ''...
, ,
'''' ,
,
,
, .

...'' ( 2006, 235).
- 1876/77.

19.
: ''
,
''(Weingand
1900, 265). : ''
, . 1920
( ,
, , ),
9 (1959, 70).
1858. , 1874,
() 1875, , .
1877. ( 1984, 5).

,
- , ,
, ( 49). , ,

. ,
. ,
, ,
( 102).
,
,
( 98).
,
1929.
( 94).
 .
,
, , ,
. , ,
,
.
.
K,
- - (1883-1958),
, .

. ,
25.11.1876. ,
, 1902-03.
, 1937.
..
1903.,
. 1915

.

,
, 19.
.
,

.
,
, .
: ''... ,

,
. ,
,
.
. ,
1859. ,
,
,
, ,
 , -
, . ,

, ,
. ,
: )
, ; )
, ,
,
, - .'' ( 1941,797-801).

(1863 -1940), ,
. 1927.
, : ''...
, , ,
. '''',
''''.
.
300 ,
. 3 .
'''', -
''''.
'''', ''''.
.
...
'' ''.
, ...'' (1926-27)

, ,
.. ,
31.1.1931..
: ,
; ; ;
; ;
;
. 1930.
,
. o
'' '' 9.4.1930
''. , ''.
1938. .. ''
- ''. ,
, 1912. ''
31. 1925.''

.
1928.
, ,
. 30 10
. ,
'' 8'' .

, .
.
:
'' , 1889. //
. .
. . 1896.
. 1901.
, 4 . 1906,
/
/,
. 1908.
. 1913, ,
, .
.
1918, , ,
''''
.
,
. 1941,

, 1944,

''.'' /''''/, .




,
''''. 1946.
1947, ''''-''.
, .
, .

'' '' ,
, , , ,
, 20. - -
26.1939.- .
1922-1950.. 43
10.760
403.165 . 2.685.993
, 52.281 ,
65 .

, ,
,
.
. -
. ,

(1901 - 1995),
.
'' '' 1957.
, 1956
,
1844-1969...

,
, 20
-
, , .
(, 2012, 404).
, - ,
(1925- 2014) , ,
,
.
''''-
 . ,
,
, , -,
, , , ...
, ,
, ...

, .
.
,
.
Jeunesses Musicales

1977. ,
-
, .

,

(: , , ,
, , , ...)

.

, ,
.
,

.
'' '' , ''
... ,
. '' (1986, 552).

* (1924 )


- () 1863.,
2005

- , , , 2015,

- , ,
, , - 1987..

- , 1944-
1953, , 2012
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3218/Disertacija.pdf?
sequence=1&isAllowed=y

- , , '''', 17,
1887

- , , 2003..

- , , '''' 1, 1026-27,

- , , -
, LXII 15 1959

- , , '''' .8,
2005..

- , - ,
1983..

- , 1883-185, '''' .194-195,

1995

- , , 1988..

- , , '''' 1986..

- , ,
, 57,
24, 1941..

- , , 1998, 1937
- , XIX ,
.1, 1994..

- , , '''' .1,
1968..

- , . , 2,
1969

-Weigand, Gustav, Die Rumanen in Serbien, ''Globus''- iliustrierte Zeitschrift fur Lander
und Volkerkunde, Bd LXVII Nr 17. 1900.

-/19-165, 1825- 1839,

'''' 5 2002, .216.

- ,

- .65, ..13303 .2287-

K

- o , 23.4.1877,
1876,
2006

- http://cincari.org/vasa_prica/dobrotvori/index.html ,

 PORODICA ANELOVI

Lenka Anelovi, levo, sa erkom Vidom i tri sina: Ljubiom, levo, Miloem
(otac Milana i Zorana Anelovia iz Paneva) u sredini, i Hristoferom

Po porodinom predanju familija Anelovi iz Paneva cincarsku lozu ima po

oevoj liniji i prapretku Dimitriju ijeg se prezimena niko vie ne sea. Zna se
da je doao iz Janjine, iz Epira, donevi dosta para tako da je odmah nakon
dolaska u Kladovo otvorio trgovinu i kasnije osnovao i banku. Stekao je ugled
imunog i uglednog oveka. Oenio se erkom svetenika iz sela Korbova kod
Kladova koja se zvala Jelena Jankovi i od enine porodice preuzeo i prezime
i krsnu slavu - Sv. Dimitrija. Dobili su tri sina - Nikolu, Kostu i Aleksu i mnogi
njihovi potomci danas ive u Beogradu. Sa kolena na koleno prenosilo se
saznanje o cincarskom poreklu kao i redovna proslava imendana tako tipina
za ovu etniku zajednicu koji se redovno slavio pored slave. U Panevo je
1932. godine doao Milo Anelovi kao diplomac Eksportne akademije iz
Bea (sin erke Alekse Jankovia iz Korbova ija se jedna roena sestra udala
u Smederevu, a druga u Negotinu) i poeo da radi u panevakoj carinarnici.

U ovom gradu se i oenio Persidom Adamovi, erkom vlasnika panevake

koare i sa njom dobio dva sina - Milana i Zorana. Milan Andelovi (1934
2009) zavrio je Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu i nakon nekoliko
godina provedenih u vazduhoplovstvu SFRJ, posveuje se snimateljskom
radu u filmskoj industriji, najvie u Sloveniji. Zajedno sa ivotnom
saputnicom Lilijanom bio je jedan od prvih privatnih preduzetnika u Panevu
poetkom 70. godina 20. veka. Zoran Anelovi (1936) zavrio je Vojno
tehniku kolu u Beogradu, ubrzo se demobilisao i zaposlio u kompaniji
Simens koja ga alje u Venecuelu, u Karakas, kao glavnog inenjera
automatike u sistemu snabdevanja grada vodom. Zoran i danas ivi u
Karakasu, oenjen je Anom Cecilijom Puliozom sa kojom ima dva sina koja
takode nose imena - Milan i Zoran.

Preci Anelovia - Jankovii iz Kordobe

Familija Jankovia (iz porodinog albuma Milana Andjelovica)

Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUNOM

BANATU ", autora SVETLANE NIKOLIN.

http://cincari.org/drugi_o_nama/porodice/andjelovic/index.html

''.... ,
, ,
,
;
( .,
) . :
'' , ,
, , 23.
1895. ,
, ,
. 40.000 .
, ,
, 1910. ,
, ,
. ,
, , ( ,
) ,
.
.
, ,
40.000 -
, ,
- . .2.
27 1898., ( )
,
, ,
, ,
, , . ,
, ,
.2. : ''
'',
( ). ,

, , , .
, ,
'' (
6. 1910., .1214), ,
.
40.000
( )
. , ,
:
40.000 ,
17. 1895.. .3870,
 ,
. , ,
, , ,
,
, , , , . , ,
,
,
. :
,
,
, .
, , ,
.
, ,
. , , ,
,
,
, . ,
, ,
,
. ,

, , ,
.
, ,
( 29. ).
,
, .
,
. ,
, ,
,
.
,
. ,
, ,
. ,
, , ,
,
. , ,
. ,
;
titulum acquirendi bona- fide,
,
12 ( ), 30 ( ,
926 931 ); non domino
 , bona- fide,
.. , ,
non dominus , 14.
.

, ,

1819. 1838.
,

.
,
.3870 17 1895 .
. :
? ,
40.000 ( conditio indebiti)...
,

, .
, ,
.
. ,
1859. ,
, ,
, ,
, -
, .
,
, ,
. ,
: ) ,
; )
, , ,
, - .'' (
1941,797-801).

,
,


,

.

,
, 20. 1865. .
 , - ''
, , '',

.
, '' '' ''
,
- experti; artis periti-;
, ... ,
... ,
,
, , '' (
1923, 134-135). ,
, '' '' ''...
()
,
'' ( 1923, 135).

, ''Iura
novit curia''- , ''da mihi factum dabo tibi ius''- ,
.
,

, .
,
:
- 23.11.1895
'' ,
'';
40.000 ... ''
'';
- 27.7.1898 (
), .2
-

;
;
-
; 40.000
, 17. 1895,
.3870;
-
- -
; ;
-
: 100
;
-
, 3870
17.8.1895 ( );
-
, ,
.
,
,

. 6. 1910..
, , , -
,
, ; ,
( 1941, 801-802).
, ( 802).
''- ''
, ,
'' , ''-
- '' '',
, .789. 679 ,
795 ''
, , , ...
.. , .. , ,
, , ''.
,
, '' ''
. , ,
(
- ...) .
,
, ,
.

: ''
,

, ,
, . (),
...
,

'' ( 1922, 25, 88).

,
,
- .

,
.
'' , ,
, , . ,
, '' ( 202);
, , ,
( 203); , ,
, ,
( 223).

,
, ,
, , , , ,
,
. ,
, ,
, -
;
.

. .
,
,
.
, 31. 1889., ''
'': '' , ,
, ( )
...''


,
.
,
,
- .
,

. ,
, , ,
- ,
, ,
,

. ,
,
 ,
. ,
,
,
,
(-
1907, 307). -
,
... '' ,
;

, '' (- 1907, 283).

, , , -
...
,

. !

,
, 1,
1924..
,
, 2,
1923..
, , ,
1907..
, , 1922..
, ,
, 57, 24, 1941..
 Ribolov na Donjem Dunavu
Nik. Zega.
S tanovnici koji ive pored reka bave se mahom ribolovom, gde vie, gde manje. Lov na
ribe datira jo iz najstarijih vremena. Narod je izumevao razne sprave za to lake
lovljenje riba.

Pored obine udice i mree, zatim pored naroitih korpi- koeva, u kojima se samo
sitnija riba moe uhvatit, grade se i vrke na pliacima kojih ima u manjim rekama, kao
na Moravi, Niavi i t. d. Na Donjem Dunavu, kod sela Sipa, postoje dve velike vrste
vrki, koje tamo zovu garde. Jednu gardu vie sela Sipa zovu ''Crkvite'', a ne daleko od
iste je na suprotnoj strani druga koju zovu ''Domogled''. Obe su na takvim mestima gde
lae ne mogu ploviti .

Garde ini kolje pobodeno u duini od 300 metara tako, da pravi jedan veliki otar ugao.
U vrh toga ugla nalazi se kapija 3 metra iroka. Tu su pobodene jake i velike grede
beljit, na koje se navlae veliki drveni koturi- ''olai''. Od jedne do druge grede na tim
drvenim koturima,''olaima'', visi velika mrea ''set''. Set se sputa duboko u vodu i dopire
skoro do dna. Riba koja nizvodno upliva u garde ulazi u set i nee moi dalje. Ribari iz
sela Sipa izjutra u pola 5 i predvee u pola 5 odlaze amcem do garde, obino po pet
ljudi. Kod same garde, gde se set nalazi, stoji stalno privezani za svaku veliku gredu po
jedan amac, kojim se slue za dizanje seta iz vode. Kad hoe ribu da vade, u ona dva
zavezana amca ulazi po jedan ribar a sa treim amcem doplove do samoga seta ostala
tri ribara, koji doekuju set sa ulovljenom ribom. Ona dvojica, koji se kod beljita nalaze,
diu pomou olaa set iz vode, koji oni ostali prihvataju, srue ribu u amac, a set spuste
opet u vodu. Ako padne velika riba, onda je odmah ubijaju kratkom zatubastom batinom-
maljem, i to vee morune biju po 15-20 puta u glavu, a velike somove 15-20 puta u usta, i
tako ih umrtve. Poto pokupe lov, vraaju se u selo, da bi predvee ponova pregledali
garde. Od moruna i jesetri pravi se ajvar, koji je nadaleko uven ''Kladovski ajvar'').
Ostalo meso od riba ili prodaju jo svee, ili ga usole, ili pak naprave od njega marint.
Manje ribe obino' prodaju kao svee, ili ih takoe usole i tako prodaju. Ribolov na
gardama, i u opte, na Donjem Dunavu nije svake godine izdaan...

Pored garda, u kojima se mnogo riba hvata, love seljaci u svima okolnim mestima
Kladova ribu na udice i engele ili obinom mreom. Poto je lov udicom i engelom
vrlo interesantan, to u ga ovde opisati. Putnici, koji putuju laom niz Dunav, mogu
primeniti na vie mesta blizu Kladova kako na povrini vode vire velike tikve, a u
odstojanju od 4-5 metera. Ove tikve obeleavaju mesto gde su ribari svoje udice i engele
postavili. Seljaci ribari grade ovako te zamke za ribolov: proberu dve velike tikve, za
koje privezu konopac dug 3- 4 metra. Na donjem kraju konopca priveu vei kamen, a na
polovini tih konopaca priveu trei konopac koj im su oba ta konopca vezana a u
odstojanju od 4-5 metra. Za taj trei konopac priveu 7- 9 udica i engela, izmeu kojih
je odstojanje 30- 40 santimetra. Udice i engele vise na konopcima dugakim 1-1,5 m.
Kod svake udice ih engele privee se na kanapu 30- 40 sm daleko po jedna pluta. Kad se
tako izradi ta interesantna sprava, spusti se paljivo u vodu, tako da one engele i udice
vertikalno vise na treem konopcu a tikve ostanu plovei na povrini vode. engele imaju
levo i desno po jedan zaotren krak, a udice samo po jedan. Udice i engele su od gvoa
i jako su zaotrene. Usled teine kamenja z a koje su tikve vezane ne moe voda odneti
ovu klopku za ribe. Seljaci obilaze rano jutrom i predvee svoje udic, i vade ribe koje su
se tu uhvatile. Oni iz svog sela mogu videti da li se koja vea riba uhvatila, a to poznaju
po tome, ako su se one dve plovne tikve jedna drugoj pribliile. Odmah krenu amcem
''oranicom'' do udica, jedan pazi da amac voda dalje ne otisne, a drugi legne potrbuke
preko prednjeg dela oranice, spusti kuku koja je na motki (dugakoj od jedan metar)
usapIjena, te vadi paljivo udice i engele iz vode. Na kojoj se engeli ili udici riba
uhvatila, veto je ubace u oranicu, gde je odmah maljem umrtve. Deavalo se esto da
ulovljena riba, iz oranice, koja je plitka i uska, umakne zajedno sa kukom koja je u njoj
zabodena. A to se deavalo samo kad su velike ribe, preko sto kila. Za takve sluajeve
ribari imaju naroite, velike kuke borce koji su usapljeni na podebljoj drvenoj drci
koja je dugakim konopcem vezana za oranicu. Riba koja bi borcem bila zakaena nebi
mogla umai. Seljaci ribari svakih 14 dana pregledaju svoje udice, i ako se gde to
iskvarilo, popravljaju. Udicama hvataju mahom krupnu ribu. Ovakav nain hvatanja riba
veoma je star, a tim nainom lovljenja bave se seljaci iz okoline Kostolca [moda treba:
Kastela, kod Sipa, ili eventualno Kostola, nizvodno od Kladova?]. Garde su bile svojina
Kneza Miloa, a od 1870. godine uzeo ih je pod zakup ore Tomi, iz Kladova, koji od
ulovljenih riba naroito proizvodi ajvar i to od moruna i jesetra. Kako je u vezi sa
ribolovom na Donjem Dunavu i graenje ajvara, to u ga ovde opisati. Ribari im
uhvate ribu, natovare je na kola, i dovlae u Kladovo gazda oru. On jesetru ili morunu
stavlja na sto, i prosee ih od repa do vrata. Povadi svu ikru, i stavi je u salamuru u
jednu kofu gde lei 15-20 minuta. U salamuri se ikra stvrdne i pocrni. Na 5 kilograma
ikre u salamuru stavlja 1 kilogram soli. Kad izvadi ikru iz salamure, tare je preko jednog
prostog mreastog reeta tak o da samo sluzokoa ostane na reetu, a ostalo pada u jedan
ist sud. Tim je ajvar gotov i odmah se stavlja u plehane kutije od i 1 kilograma.
Prema brzoj, lakoj i prostoj izradi ajvara neverovatno mu je velika cena. Uzrok lei u
tome to se ne hvata u dovoljnoj meri riba od koje se moe ajvar graditi. Interesantno je
pomenuti ovaj sluaj: Godine 1876. uhvaena je do tada najvea moruna koja je teila
330 kila. Kad su je rasparavali, nali su u njenom mesu jednu malu udicu od istoga
zlata, koju je neki stranac otkupio za 20 dukata.

* '''' 1 1926-27.
 PARLAMENTARNA SKUPTINA SAVETA EVROPE

Preporuka 1333 za armansku kulturu i jezik

1997. godina REDOVNO ZASEDANJE

1.Skuptina je zabrinuta zbog kritine situacije vezane za armansku kulturu i jezik, koji
postoje vie od dve hiljade godina na Balkanskom poluostrvu.
2. Iako je bilo preko 500 000 armanskih govornika na poetku 20 veka, danas ima svega
pola od tog broja, disperzovanih po Albaniji, Bugarskoj, Grkoj, BJR Makedoniji i Srbiji
koje su njihove matine zemlje, kao to su i Rumunija, Nemaka, SAD i Australija.
Veina njih su stariji ljudi. Armanski kao manjinski jezik je ugroen.
3. Opseg problema je postao evidentan prilikom proirenja kulturne saradnje na Balkanu,
domu Armana.
4. Armanski jezik i kultura se suoavaju sa slinom sudbinom kao i mnoge evropske
kulture koje su poele da nestaju ili su ve nestale. Ipak, prihvatljivost viestrukog
sistema kulturnih vrednosti je preduslov za stabilnost u Evropi, a posebno na Balkanu.
5. Armani nemaju politike zahteve, ve prosto ele podrku u samoouvanju svog
jezika i kulture, koji su izgleda osueni na izumiranje osim ako im evropske institucije, a
posebno Savet Evrope, ne pomognu.
6. Skuptina se poziva na tekstove sline materije koje je usvojila, posebno Preporuku
928 (1981) za obrazovne i kulturne probleme jezika i dijalekata manjina u Evropi,
Preporuka 1283 (1996) za istoriju i uenje istorije u Evropi, Preporuku 1291 (1996) za
jevrejsku kulturu.
7. Kasniji tekst preporuuje formiranje, pod okriljem Saveta Evrope, labaratorije za
disperzovane etnike manjine sa mandatom, inter alia, da promovie opstanak kultura
manjina ili njihovog seanja, da sprovodi istraivanja meu osobama koje jo govore
jezikom manjina, da snima, sakuplja i uva njihove spomenike i dokaze o njihovom
jeziku i folkloru, da objavljuje osnovna dokumenta i da promovie zakonodavnost u
zatiti kultura manjina protiv diskriminacije ili unitenja. 8. Skuptina preporuuje da
Komitet ministara: i. ohrabruje balkanske drave koje ukljuuju armanske zajednice da
potpiu, ratifikuju i sprovedu Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima i da
ih pozovu da podre Armane, posebno u sledeim oblastima: a. obrazovanju na njihovom
maternjem jeziku; b. verskim slubama na armanskom u njihovim crkvama; c. novinama,
magazinima i radio i televizijskim programima na armanskom; d. podrka njihovim
kulturnim udruenjima; ii. pozove druge drave lanice da podre armanski jezik, na
primer u stvaranju univerzitetskog kadra na ovu temu, i da rasejavaju veinu
interesantnih produkata armanske kulture irom Evrope uz pomo prevoda, antologija,
kurseva, izlobi i pozorinih priredbi; iii. uvede drutva za umetnike, pisce, istraivae i
studente iz armanske manjinske zajednice po Balkanu, tako da oni mogu da se angauju
odgovarajuim kreativnim radom u oblasti armanske kulture i jezika; iv. trai da Savet za
kulturnu saradnju, radi zajedno sa priznatim armanskim kulturnim angamanom irom
Evrope; v. pozove ministre obrazovanja drava lanica da ukljue istoriju Armana u
evropske udbenike istorije; vi. trai da uspostavi saradnju i partnerstvo sa
organizacijama, fondovima i drugim zainteresovanim telima u privatnom sektoru, sa
namerom da se sprovedu ove preporuke; vii. uzme u obzir armansku kulturu u sleenju
Preporuke 1291 (1996), posebno tamo gde je labaratorija za disperzovane etnike
manjine zainteresovana;

: , 03.07.2009. 22:00
http://www.politika.rs/scc/clanak/94027/Cincari-pod-vatrom-rumunskih-nacionalista

, 3. Romanian Global News,

,
,

( ).
,
.

, ,
,

, .

, ? ,
(),

,
, ,
(
),
, , ,
18 .

, , ,
, 100.000.
.

.
, ,
,
.

, ,
,
( ,
, , ,
. ), ,
,
,

 .
,
, ,
.

.
.

. ,
. .

, . (
) ,
, . ,
-,
-
, ,
.

.
. 1940,
() ,
. ,
1989,
. :
, .
, .

, Romanian Global News,

:

()

, ,
, .

: , 10.06.2012. 22:00

() ()

.
,
, 18
,
.

,
, ,
.
, ,

. ,

. , .

.
,
.
, ,
,

.

, ,

. ,
, 1700.
.
, 1788.
.

, , , , ,
, .
, , ,
.

-
(),

 2011.
.

- ()


, , .
,
.

,
, .
, ,
, 585. .
1731. 1813.
50
, , ,
( 20 ). ,
, .

,
.

,
.
, ,
, , -
.

150.000
. ,
.
.

,
,
, ,
.
 ()