Etrurci Su Bili Srbi

ETRURCI SU BILI SRBI?
--------------------------------------------------------------------------------
Kada se proita ovakav naslov, obino se jave nesrbi ili "liberali" da se smeju ovakvim
"Deretievskim provalama". Meutim, ako iznesemo injenice ovim redosledom, onda im
osmeh vrlo brzo pada sa lica:
1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Raani (Ras je drevni srbski grad, a Rasina i
Raka su reke koje protiu tim krajem). U biti, drugo etniko ime za nae Srbe i jeste Rasen
(Raan), to znai "ovek sa reke Rake", dok je ime Srbin sinonim za "sarabotnika",
"roaka", "saborca", odnosno, izvorno "srkaa majinog mleka", kako kau neki ruski slavisti,
to je inae pravo i najstarije nae etniko ime.
2. Pokrajina u Italiji gde su nekada iveli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su
danas veinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu ive i dan danas Srbi
koji se prezivaju Toskii). Istono od Toskane nalazi se predeo nazvan Arezzo gde i danas
postoji gradi koji se zove Rassina, isto kao i naa reka. Samo 40 km istonije moe se
pronai gradi koji se zove Sorbano. Niti jedno, niti drugo ime naselja nita ne znai u
italijanskom jeziku. Sve zajedno odlino se slae sa "Dalimilovom hronikom" i "Srbima do
Rima", a zaista 70 km istono od Rima se takoe nalazi gradi po imenu Sorbo. Jan Kollar e
napisati: "Jmno Raseni, Rascia nepochybn do Etrurie tak se ddnm od ohoctivch
praotc dostalo, jako i do Illyricum a do Serbie, kde t krlovstv a krajina Rascia, Rasciana
a eka Rasa Raska. Dosti na tom, e nejen koen raz ras, ale i vecky formy, ve kterch se toto
jmno v Etrurii i v Alpech ukazuje, ist slavjansk jsou, jmenovit koncovky en ena ka,
Razen, Razena, Raska, a s pedlokou po Po-rsena."
3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu "Ras", pojavljuje se i "Sorb".
Primer: ak 30-tak naselja u vedskoj i danas nosi ime "Sorby", a uz njih i dva sa imenom
"Rasa". Poznato je da su Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen
(Rujan) postojao je grad Arkona, u kojem je bio Svantevidov hram. Naime, dok su Rimljani
potukli svoje uitelje Rasene, velika masa njih je krenula ka severu Evrope, gde su osnovali
nova naselja. Ostrvo Rujan upravo su opustoili Danci o emu pie Saks Gramatik. Rimljani
su sve preostale Rasene koji nisu pobegli, porobili i od tada je ime Serb kod njih sinonim za
roba (serbule=opanci, odelo robova), tako da e kasnije esto dolaziti do zabune o poreklu
naeg imena, koje je najstarije u Evropi.
4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Luiki Srbi, koje Germani kroz istoriju nazivaju
Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji su je
naseljavali, kao i celu severnu Italiju jo u srednjem veku. Danas su ti Srbi stopljeni u
Italijane. O tome postoji zaista mnotvo dokaza, a ko ima vremena moe da ita o tome na
stranicama Padovskog univerziteta, s tim to oni ne ele da govore o Srbima u Italiji, nego o
"Slovenima", iako smo videli da se oduvek radilo o Raanima i Srbima, koje su Germani
nazivali Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske rei "Ve(n)de", po emu su
Srbi uticali na njihovo sastavljanje. Naime u Rg-Vedama pominje se takoe i na
rodonaelnik, Srbinda, demonski ratnik.). Georg Kriga je 1675. godine objavio delo De
Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Venden ("Srbi, Vendska nacija, narodno nazvana
Vendi"), koje je dokaz, da i pored uobiajenog nemakog naziva Vendi, polabski Srbi nisu
nikad izgubili svoje izvorno narodno ime. Andreas Tharus e napisati delo u kojem se
navodi: "...Von welchem wort Sarmata oder Sauromata das wortlein Sarbi her entsprossen ist.
Das ist den nun gar eigentlich das wortlein Sarbi, denn also werden die Wenden heutiges tages
in ihrer scprache genannt, und Sarsska Reetz heisst Wendische sprache..." ("Od rei Sarmata
ili Sauromata, re Sarbi vodi poreklo. U stvari re Sarbi, je u dananjim danima Vendi, kako
se na njihovom jeziku kae. A srbska re se naziva vendski jezik." ). ta rei vie? Na ovim
adresama padovskog univerziteta moe se proitati sve o tome da su Etrurci, tj. Raani bili
Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi:
http://147.162.119.1:8081/resianica/biblstud.do
5. Nadalje, mogue je da su upravo Vikinzi koji su pokorili Ruse, dali njima ime po uzoru na
Rase, Rasene, koje su sretali i borili se protiv njih na severu Evrope. Oko 980. Hebrejski
anonimus pie u junoj Italiji delo "Iosippon" (), u kojem govorei o narodima koji
naseljavaju prostor od Venecije do Baltika, pominje i Srbe ( = Swrbjn). U Istri postoji
reka Raa koja se nazivala neko i Arsa (setimo se pokrajine Arezzo u Italiji), o emu e vie
rei biti u drugom topicu kojeg nameravam da pokrenem, a tie se iskonske srbske zemlje,
odakle smo svi potekli.
6. Rimski i grki istoriari Plinije i Ptolomej, pisali su o Srbima koji su bili nastanjeni iza
Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditelje. Re Rus javlja se tek od
devetog veka, pa afarik u knjizi "Srbove v Rusku" tvrdi: "Rusi su ostatak onog srbskog
ogranka koji se iselio na Balkan". Poljski istoriar dr. Vaclav Macjejovski kae: "Treba znati
da su slovenska nareja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je
postao ruski jezik". Srbi Korutanci, dananji Slovenci, prema nemakom istoriaru Dimleru
su takoe potomci Srba, to se slae i sa injenicom o "linea Sorabica", granicom Srba i
Franaka u srednjem veku, koju je uspostavio Karlo Veliki, koji se strano plaio Srba i
nareivao da ako Srbi podignu vojsku, Franci moraju da podignu svu svoju silu protiv njih, a
ako to urade esi, onda samo treinu vojske. Mavro Orbini kae da su Srbi doli iz
Skandinavije 1460 godina pre Hristova roenja, verovatno zbog silnih srbskih toponima i
zapisa o Srbima iz danskih hronika.
7. Dakle, ako se vodei strunjaci slau sa tim da su Etrurci bili Sloveni, samo treba povezati
njihovo pravo ime Raseni, sa Raanima, o emu, na sreu piu i neki drugi slavisti, kao to
smo videli, ne samo srbski. Sem toga, moe se uporediti i identiina predhrianska
mitologija Rasena i Srba. Raseni su verovali da im je rodonaelnik bio vuk, odnosno vuica,
iju su legendu preuzeli od njih Rimljani. Poznato je da je vrhovni bog Srba u
predhrianskom periodu bio Dabog, koji se prikazuje kao hromi vuk, koji potie od
praiskonskih vremena totemizma, kada su Srbi smatrali sebe vukovima, o emu piu mnogi
domai, a i strani istoriari. Npr. u isto vreme Kelti su sebe smatrali "jelenima". Jireek
pominje da u jednom srednjovekovnom dokumentu, u kojem se razni narodi uporeuju sa
pojedinim ivotinjama, za Srbina se kae da je vuk (C. Jireek; Staat und Gesellschaft im
mittelaterlichen Serbien, Wien, 1914, 3,117). Zanimljivo je da su i Rusi o sebi govorili kao o
narodu koji je potekao od vuka.
8. Srbi=Raani=Raseni, doli su iz Mesopotamije, a njihov put je mogue sagledati ako se ima

klasina elektronska karta (Encarta npr.), pa se potrae toponimi koji potiu sa Srb, Serb,
Serv, Sorb, Ras, itd. Ima ih na stotine od Indije do Skandinavije, dakle samo na mestima gde
ive Indoevropljani, te na jednoj pravoj liniji od Istone do obala Zapadne Afrike, koji su
verovatno ostali tokom osvajanja Afrike od strane Nina Belovog, i njegovog izlaska na
Atlantski okean, o emu ima pismenih dokaza. Iz Mesopotamije deo Srba (danas su to svi
Sloveni ukupno), kretao se ka Indiji, sve do Kine, a drugi deo je dolazio do severa vedske,
gde zaista ima mnogo srbskih toponima. Tako za drevno srpsko ime, iz vremena pre Rimljana,
svedoi i toponim za reku Ksant, esto pominjanu jo od Homerovog doba, za koju antiki
geograf Strabon 63-19 g. st. ere, kae: " "
/Kako su reku Ksant Srbica nazivali ranije/ (Strabonis rerum geographicarum libri
septemdecim, Basileae, 1571., s. 763. Hrvat Raki, Rus Nestor i Poljak Surovjecki tvrdili su
da su Srbi, Vendi, prastanovnici Evrope od poetka istorijske ere. Ne zna se sa sigurnou
koliko hiljada godina su postojali u Indiji (odatle ime "Vendi", "Vindi", od "Indi", a odtale i
"Vede") pre seoba, a na dananjim terenima su preko tri hiljade godina. Dakle, i to se sve
slae kako sa Dalimilovom hronikom, tako i sa Karlovakim rodoslovom, gde se kae da smo
doli iz Vavilona i pruili se sve do Rima.
9. Da su svi Sloveni isto to i Srbi slagao se i afarik, koji kae: "Ovim istorijski potvrenim
prioritetom imena Serb potpuno se objanjava pojava koja inae pada u oi, da se pod ovim
imenom vode Srbi u Ilirikumu i u Luici u dva jezika veoma udaljena na izvestan nain na
suprotnim krajevima plemena dva slovenska dijalekta." Potom i H. Schuster ewc, koji je
napisao: : "slovensko etniko ime Srb, najpoznatiji je i najvie proiren naziv za Slovene..."
('O istoriji i geografiji etnikog imena sorb/serb/sarb/srb').
10. Vrlo vaan dokaz o tome da su se svi Sloveni nekada zvali Srbima jeste onaj iz 890.
godine, bavarskog anonimusa (bio je svetenik koji nije ostavio ime iza sebe), Descriptio
civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii ("Opis gradova i oblasti u
Podunavlju"), gde kae da se Srbi smatraju velikim narodom, te da o sebi govore kako su svi
Sloveni nastali od njih (Zerviani quod tantum est regnum, ut ex eo cunct gentes sclavorum
exort sint et oriqinem, sicut affirmant, ducant...). Sem toga mnotvo Slovena pretopilo se u
Germane nakon primanja hrianstva, iako su dugo pruali teak otpor (itati francuskog
slavistu Kanta). Tako je slavni kancelar Oto Bizmark esto priao u svom dnevniku da
njegova baba nije znala ni jedne nemake rei, ve samo sorabski (srpski). U 17. veku Lajbnic
je rekao ruskom caru Petru Velikom: "Nae je poreklo isto, oba smo Sloveni". Prema tome i
ovo je u skladu sa Dalimilovom hronikom.
11. Nemaki biskup Salomon 920. godine zavrava etimoloki renik Mater Verborum, u
kojem povezuje srbsko ime sa Sarmatima (Sarmat... Sirbi tum dicti... id est quasi Sirbutiu...
Sarabati proprie currentes vel sibi viventes Zirbi). Delo je ouvano u prepisu iz 1102.
godine, napravljenom od strane ekog opata Vacereda (Wacered), koji je takoe, kao dodatak
povezao ime Sarmata sa Srbima (Sarmatae populi Zirbi, Sarabatiae proprei currents vel Sibi
viventes Zirbi). A ko je itao Herodotovu istoriju, znae da su Sarmati, odnosno Srbosloveni
bili ogroman narod u antikom dobu. Razlika izmeu nas i ostalih Slovena koji su prestali da
nose srbsko ime bila je u tome to su se oni nas bojali. Naime, Abdu l Hasn al Masd,
pominje u rukopisu "Kitb al tanbh wal ishrf" ("Knjiga zlatnih polja i rudnika dragog
kamenja") u Zakarpatju narod Surbi, za kojeg kae da su "... narod koga se Sloveni boje iz
razloga koje bi bilo predugo navoditi, ka i to to je potpuno bez vere kojoj bi se pokorili..."
Grk Halkokondil za Srbe je rekao da su najstariji i najvei narod na svetu. Mavro Orbini
takoe spominje da su Srbi gospodarili Azijom. Dakle, ako su Raseni bili Sloveni, kao to to
tvrde strunjaci, onda su sigurno potekli od Srba, pogotovo to su nosili njihovo ime i njihove
obiaje.
12. erbakov (u asopisu "Oag" br.3 1999.g.) pie:"Profesor Pei otkrio je na strmim
obalama Dunava znake pisma slinog etrurskom. Istraujui nalaze arheologa u tom regionu,
on je sastavio najstariju azbuku na svetu od 48 znakova, slova. Njegovi radovi proizvode
utisak prave eksplozije... To pomera u teko zamislivu prolost ne samo izvore pismenosti
nego i prvi ciklus itave civilizacije na planeti." Pei je govorio:"Prvo azbuno pismo, kako
se dosad smatralo, bilo je grko a koje je nastalo iz fenianskog 900. godine pre nae ere. Ali,
mi se ne moemo oteti utisku o azbunom karakteru pisma koje je nastalo u Vini.Takoe, ne
moemo mimoii injenicu da se dosad tvrdilo da je i etrursko pismo nastalo negde u 9. veku
pre nove ere. Etrurci su bili ve pismeni kad su se, prvi put, sreli sa Grcima na Apeninskom
poluostrvu. Grci nisu razumevali njihov jezik. Bio im je stran. A ni sam susret niti dalji
meusobni odnosi nisu bili tako srdani. Naprotiv, esto su meusobno ratovali. Zato bi se u
tim okolnostima Etrurci odricali svog jezika i pisma i preuzimali ih od Grka? Njihov jezik i
pismo bili su iroko rasprostranjeni i to im je omoguavalo normalnu komunikaciju sa
svetom." Zanimljivo je i samo ime "Vina", koje nastaje od Vinda, Vindia, Vinda.
Zagonetka Etruraca
Prof. Radovan Damjanovi
Naseljavanje Italije dolo je sa oblasti podunavske kulture i moglo je poeti jo pre osnivanja
Troje, to je potkrepljeno izvrsnim radovima italijanskih arheologa. Prvi naseljenici su bili
organizovani u manje grupe, tj. plemena, ija su primitivna naselja iskopana na mnogo
lokaliteta u severnom delu apeninskog poluostrva. Najpoznatiji arheoloki nalaz ovog tipa
Vilanova civilizacija, nedaleko od Bolonje. Vilanovljani su svoje mrtve spaljivali i njihov
pepeo zakopavali u zemlju, a znamo jo i to da su bili veti u obradi bronze. Potomci ovih
ljudi su bili Veneti nastanjeni u oblasti okodananje Venecije. Posle Vilanovljana prostor
Apenina je naseljavan nekoliko ****.
Etrurci su bili narod koji je obitavao na prostoru Italije, tanije u Umbriji i Toskani, a u vreme
svoje najvee moi su kontrolisali skoro celo Apeninsko poluostrvo. Nekadanja prava
Etrurija je danas Toskana, jer su i grki i rimski pisci ovaj narod deklarisali sa tri imena:
Etrurci, Tusci i Tirsenci. Etrurska drava je bila neki tip labavog saveza izmeu 12 gradova
drava, koji su ponekad ratovali i meusobno. Gradovi drave su nosili sledea imena:
VOLATERA, VADA, SENA, RVSELE, ARETIVM, KLVSIVM, PERVSIA, VOLCI, KOSA,
SVANA, BIEDA, CERE. Rimski hroniari u svojim spisima napisanim u I veku n.e. tvrde
kako je sva umetnost, arhitektura i pismenost Rimljana, u stvari izvorna etrurska. O linim
osobinama Etruraca su takoe pisali Rimljani, ali sa velikom podrugljivou prema njihovoj
velikoj religioznosti.
Najvea misterija za veliki broj svetskih lingvista je bilo etrursko pismo, tj. jezik. Lingvisti su
uporno govorili kako ovo pismo moe da se ita, ali se ne razume. Jezik je uporeivan sa svim
jezicima, ak i maarskim i centralno afrikim, ali nikada sa jednim od slovenskih jezika.
Etrursko pismo je na deifrovanje ekalo vekovima da bi ga sasvim odgonetnuo na Svetislav
Bilbija, roen 1907. godine u Bosanskom Grahovu, pohaao je klasinu gimnaziju, a u
Beogradu 1933. godine zavrava Bogosloviju. Bio je poliglota i pored ivih, poznavao je i
nekoliko mrtvih jezika. Dugotrajni i iscrpljujui rad gospodina Bilbije je zapoet na krajnje
neobian nain. Dok je bio u jednom italijanskom muzeju poeo je da ita natpis sa jednog
spomenika sa desna na levo i odmah primetio da su slova slina srpskoj irilici. U svojoj
knjizi tampanoj u Institutu za etrurske studije, ikago, Bilbija daje prevode sa vie
spomenika, iji sadraj govori mnogo o ivotu i obiajima naroda Etruraca.
Jedan od prvih zapisa na grobnim freskama koji je preveo Svetislav Bilbija je:
Sa desna na levo svako moe da proita: ALA ER SIP NEI PERUN.
Na fresci je i prikazana borba dobra i zla, esti motiv i na hrianskim ikonama sa Svetim
orijem. Perun nam je ve dobro poznat kao jedno od lica sveslovenskog Triglava. Jo jedna
interesantna stvar na svim freskama jeste obua koja je potpuno identina srpskom opanku.
Odatle je kod Rimljana vojnika sandala nazvana CERBVLIANA, tj. serbulijana.
Izmeu sebe Etrurci su se nazivali Raanima, ljudima istog soja, rase. O dvojnosti imena, tj.
imenu Tusci ili Tirsenci, treba rei da se u Rjeniku Vuka S. Karadia za re trsa nalazi
objanjenje da je identina reima soj, loza, rasa i da se koristi u plemenu Pipera u Crnoj Gori.
Poreklo imena Etruraca je zasigurno najbolje objasnio domai istoriar Radovan Damjanovi.
On kae da su ovo ime Raanima nadenuli Rimljani u vreme raanske propasti, kad su
Rimljanima Raani bili poznati jedino jo po vetini vraanja, lat. HARVSPIKIVM. Gatanje
je obavljano pomou digerice neke manje ivotinje, to je i danas poznata zanimacija starica
u Vojvodini, Timoku i Crnoj Gori. Da se radi zaista o digerici svedoi i srpski deo gara,
garavica, dodue u obliku hara, u latinskim reima HARVSPEX (doktor, onaj koji posmatra
utrobu), HARVSPIKIVM (gledanje u utrobu, bukv.).
Odakle dva imena digerica i gara? Pa gara je crna, garava, a i pri vraanju se pilea
digerica stavlja na vatru, to opet jasno ukazuje na koren gar ili gar. U antici je vladala
zonska podela tela, torzo je smatran centrom svih telesnih funkcija, npr. u starogrkom postoji
jedna re za stomak i za srce: . Jetrurac je onaj koji gleda u utrobu ili je(d)tru. Odakle
onda Grcima re (lekar). Posle dva manje zastupljena imena mora se razjasniti pravo
narodno ime Etruraca, Raanin. Koren rei jeste ras i ima ga u svim evropskim jezicima kao
Die raze, La raza, The rase Po ustaljenoj logici Raani su svi ljudi iste rase, tj. jezika,
obiaja, prolosti. Jo jedna veza korena ras sa Srbima i Slovenima jeste prisutnost same rei
na srpskom govornom podruju: srednjovekovna Raka, reke Raka i Rasina u Srbiji, reka
Raka u Nemakoj i Indiji, selo Raica kod Prokuplja, imena Rako i Rastko, narodno pie
rakija itd. Ako pogledamo nazive ostalih plemena na Apeninskom poluostrvu u antici,
uoiemo paleo-slovensko poreklo tih etnikih grupacija sa dva podruja, sa podunavlja:
Raseni, Veneti, Liguri i Samniti, i iz male Azije Sabinjani i Sardinjani. Sardinija je naseljena
iz centralnog grada maloazijske Like, Sarda. Zapisan grkim alfabetom ovaj naziv moda i
nije taan i moe se slobodno pretpostaviti da je grad nosio naziv Sarb ili Srb, a zbog
nemogunosti izgovora ovog pra korena Grci su ga zabeleili kao .
******************
Veliko mnotvo latinskih obiaja i rei zaista lako moe da se objasni pomou slovenskih
obiaja. Konzualije (CONSVALIA), praznik poznat u starom Rimu je predstavljao niz igara
koje su trajale nekoliko dana. Igre su bile konjike, to znamo iz Plutarhovih dela. Opet
nekoliko slinih latinskih rei zauuju, ne toliko zbog konstrukcije, ve zbog znaenja:
CONSILIVM (savet), CONSVLES (savetnici). Ako su konzualije imale neke veze sa konjem,
jer se radilo o konjikim igrama, zapitaete kakve veze ima savetovanje sa istom ivotinjom.
U traenju odgovora odlazimo na sever Evrope, gde je Herbord opisujui unitenje tetinskih
idola zapisao: ...nain proricanja Triglavovim vrancem rezlikuje se od naina po kome
Svetovidov belac prorie. Kada je trebalo preduzeti neki suvozemni pohod, poloe najpre na
zemlju devet novih kopalja, na jedan lakat daljine jedno od drugoga. Svetenik onda dovede
zauzdanog i osedlanog konja , dri ga za uzdu, tera ga
triput u oba pravca da pree preko kopalja. Ako pri tom prelaenju ne dotakne ni jedno koplje,
onda je preskakanje sreno i pohod bi se preduzimao, u protivnom sluaju odustajalo se od
namere. O starom obiaju koji se zove rebanje saznajemo jo i iz pera Saksa Gramatika i
Ditmara. Znai ako je vladar kod Rimljana izvodio in rebanja on je bio uvar konja ili
konzul. rebanje se kod Rimljana obavljalo u svetim gajevima, lat. LVCVS, a latinski naziv
raanskog prvosvetenika je LVCVMO. Ako imalo poznajemo slovensku mitologiju,
primetiemo pominjanje jednog od slovenskih svetih mesta luga (gaja, ume), to se moe
dalje povezati sa Luicom, domovinom Luikih Srba. Sluajeva je nebrojeno mnogo, pa
slovenske koreni imaju i rei vezane za delove rimske kue.
Najpoznatije delo etrurske umetnosti je poznata vuica kojoj su renesansni vajari dodali
Romula i Rema. U Renesansi je i poelo istraivanje etrurskih grobnica, ponajvie
zahvaljujui donacijama italijanske porodice Medii koja je tvrdila da je raanskog porekla.
Pa ako su Medii zaista bili Medii
Etrurska civilizacija je svojom zagonetnou oduvek privlaila panju pripovedaa. Svaki

istraiva nasluuje da je istraivanjem etrurske civilizacije doao do izvesnih odgovora na
fundamentalna pitanja razvoja civilizacija u celini, a posebno u Evropi. Etrurci su sinteza
izvesnih principa dovedenih do savrenstva i empirijski osmiljenih. Smatralo se da je ta
civilizacija pretrpela uticaje onih koje su je okruivali, a u stvari je ona vrila uticaj na
duhovni i materijalni razvoj suseda. Potom e je stoleima susedi pokoravati da konano
preuzeli njene duhovne tekovine i predstavili kao svoje. Taj tragini ishod borbe Etruraca (ili
Rasena, kako su sami sebe zvali) unee mnoge zabune i dovesti u zabludu mnoge istraivae
njihove istorije. Problem jezika i problem pisma. Taj problem je proistekao iz problema
porekla, a problem porekla iz problema preimustva. Nastao je tako zaarani krug koji se
stoleima ponavljao sluei istini. Mnogobrojne hipoteze padale su u vodu i ponovo se
vraale svojoj rudimentarnoj ideji konstrukcije. I istoriografija je ostala na nivou ad
captandum benevolentiam, nanosei nesagledive posledice koje e biti uzrok mnogih nesrea.
Takozvana slovenska hipoteza u pristupu i tumaenju istorije etrurske civilizacije kategoriki
je odbaena i time je bilo paralisano dalje konstruktivno istraivanje. Rasvetljenja koja su
unosili Dankovski, Levaskje, Tejlor, Kolar, ertkov, Trusman i drugi deklarativno su
preputena zaboravu. Svojom studijom Silabirium Etruscum, skrenuo sam 1980. panju na
podunavski izvor pismenosti, koji e ubrzo posle toga biti sistematizovan u vinansko pismo,
a ovo povezano sa pismom Pelasta, na koje je ukazivao jo Isak Tejlor 1899. Imajui u vidu
rasprostranjenost velike pelake porodice naroda u Evropi i Maloj Aziji, krug kretanja naroda
u II i I milenijumu pre n.e. dobio je na taj nain sasvim suprotne, ali logiki ispravne smerove.
Tako se ne samo etrurska ve i ostale civilizacije javljaju u novom svetlu. To determinisanje
vodi nas zajednikom izvoru i srodnitvu, ili eksplicitnije jedinstvenoj porodici mediteranskih
i evropskih civilizacija.
RADIVOJE PEI
ZLATNE PLOICE IZ PYRGIA

Arheoloko otkrie iz 1964. godine
I Uslovna transkripcija pisma

I ta tmi a i kak deram azva tije je uniala az treje sojei i az ajeo u tao je bae u veli u nas
zal SLUVENI az tudu sem uniz tozo v vas tam jer je kaila sve tule RASE nas si avil udvat
te zi ae ITALE ak nas vjede i ta ni bjeda e avil je nia ka gul va nas o je barije vel i
junas o au ke SLEVAJE ta nai asan ti ud u niaz zela se vaal tmi al avil val au guli
va snuif
II Slobodan prevod
I ta tama donese svu bedu neutenu i nagna na razmiljanje o razaranjima kao da i boginja
baci prokletstvo na nas SLOVENE koji su ovde iveli a vi pooste u bekstvo i napustiste i nas
i svu zemlju RAANSKU i predaste nas razjarenim ITALIMA celu zemlju i sve nas rasute po
ITALIJI u bedi izdate od svojih voa koji ne pomislie na svoje narataje i sve SLOVENE
koji su mogli imati srenu sudbinunpa neka je hvala tim izdajnikim sinovima
Za sve one koji pljuju po Deretiu, Peiu, Olgi Pjanovi, i drugim uenim istoriografima koji
ne priznaju tzv. "beko-berlinsku" kolu, neka sami itaju originalne izvore o srbskoj istoriji,
koja se ne ui u naim kolama. Naime, nau istoriju nam je iskrojilo "bratstvo i jedinstvo",
odnosno Broz, i ona se ne menja, nego je usklaena s voama savremene Evrope i Nemcima.
Tako npr. kad neko od naih naunika napie da su Srbi rodonaelnici svih Slovena, te da su
doli iz Mesopotamije i naselili se sve do rima, odmah ih komunisti i liberali popljuju da nisu
ispotovali "metodologiju drutvenih nauka" tokom istraivanja. Meutim, problem je u tome
to su ti liberali nedoitani, neobrazovani i pod ularom "berlinsko-beke" kole. Eto, dovoljno
je uzeti Dalimilovu hroniku, spis koji je jedan od najcenjenijih u ekoj, jer je prvi napisan na
ekom jeziku, a govori o postanku ekog naroda i njegovog jezika. U njemu se jasno kae
da su esi poreklom iz zemlje Hrvatske, te da su svi oni priali srbskim jezikom, a da su Srbi
doli iz Vavilona i naselili se sve do Rima. Da se u tom sluaju radi o nekom drugom narodu,
npr. Hrvatima ili Maarima, oni bi taj eki izvor odmah proglasili veoma validnim i dokazali
bi svoje prevashodstvo nad drugima. Meutim, poto se radi o nama Srbima, onda valja da se
uti, jer bi to bilo velikosrbska propaganda. Uas. Nego, evo, ko ne zna za ovu hroniku iz
XIV veka, koja je verovatno prepisana iz jo starije hronike, neka je proita (ako dovoljno
moe da razume eki jezik) i obrati panju na sledee redove:
A kdy tu vi dlchu,
tvrdmi cihlami ji stlchu.
Kl miesto vpna jmjiechu
a vickni jednu mluviechu.
Bohu s jich nesmli,
(20) jich jazyky tako zmli,
e bratr bratru neurozum,
ale kad sv um.
Tu svho diela pstachu,
druh ot druha pry s brachu.
(25) Kad sob tch vlast ustavi
a ot tch vznchu s rozlin nravi.
Ti sob osobichu zem,
jak dnes m kad jm.
Mezi jinmi Srbov
(30) tu, kdeto biechu Hekov,
podl mo s ustavichu,
a do ma s vzplodichu.
(...)
V srbskm jazyku jest zem,

jie Charvtci jest jm.
V tej zemi biee lech,
jemu jm biee ech.
I ovde je tekst itave Dalimilove hronike:

http://people.fsv.cvut.cz/~gagan/jag/litera/dalimil.htm
ZA I PROTIV
Hehe,ovaj tekst je potpuno nenormalan...

Izgleda da neki ljudi koji pisu ovakve stvari,imaju stvarno problematicno mentalno
zdravlje.
Quote:
Originally Posted by marius valentino

1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Raani (Ras je drevni srbski grad, a Rasina i
Raka su reke koje protiu tim krajem). U biti, drugo etniko ime za nae Srbe i jeste
Rasen (Raan)
RAS je staro VIZANTIJSKO utvrdjenje,koje je postojalo davno pre dolaska Srba.Rec 'Ras'
dolazi iz Aramejskog jezika,i znaci 'Vladar'.
Tvrdjava Ras je sagradjena oko manastira,koga su najverovatnije osnovali monasi
poreklom iz Egipta(gde su nastali prvi manastiri u Tebaidi)...
Ras je neko vreme bio upravni centar Vizantijske oblasti(teme Rascie),u koju su se
naselili Srbi.Posle obracanja u hriscanstvo,Ras su preuzeli Srpski zupani,kao svoj upravni
centar,pa su se Srbi zbog naseljivanja u Rasku i zbog svoje prestolnice Rasa bili prozvani
'Rasciani'.
Tako da 'Raska' nema nista izvorno sa Srpskim plemenskim imenom.
Rec 'Rasen' verovatno nema nikakve veze sa reci 'Ras'.

'RASSEN' na Nemackom znaci 'Rase',iz cega mozemo zakljuciti da su Etrurci bili rasisticki
nastrojeni Nemci...
Inace,Etrurski jezik do danas nije protumacen,ali definitivno nije indo-evropskog porekla.
Quote:

2. Pokrajina u Italiji gde su nekada iveli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su
danas veinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu ive i dan danas
Srbi koji se prezivaju Toskii).
Toskana je taj naziv dobila posle Etrurskog prisustva.
Albanske Toske su uglavnom nastale Albanizovanjem lokalnih Cincara i Grka,a ne Srba.
Uzgred,slicnu 'Logiku' koriste Siptari na Balkan forumu da bi dokazali da su 'najstariji'

Evropski narod...zvuci vam poznato?
Quote:

3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu "Ras", pojavljuje se i "Sorb".
Primer: ak 30-tak naselja u vedskoj i danas nosi ime "Sorby", a uz njih i dva sa
imenom "Rasa".
Postoji Francuski dezert 'Sorbet',verovatno su i njega izmislili Srbi...
Ozbiljno:
Quote:
Sorbet (or sorbetto, sorbeto) is a frozen dessert made from iced fruit puree and other
ingredients. The term "sherbet" is derived from the Turkish word for "sorbet", erbat
which in turn comes from Arabic.
Kao sto sam govorio Siptarskim psihopatama,ako neke reci zvuce slicno,ne znaci da
imaju isto znacenje,pogotovo ako se radi o jezicima koji su izumrli.
Quote:

Poznato je da su Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen (Rujan)
postojao je grad Arkona, u kojem je bio Svantevidov hram.
Sloveni koji su naseljavali ostrvo Rigen NISU bili Srbi,nego Obodriti,srodni Poljacima.Beli
Srbi su ziveli nesto juznije u oblasti Luzice,severne Ceske i juznog
Brandenburga(Branibora).
Quote:

4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Luiki Srbi, koje Germani kroz istoriju
nazivaju Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji
su je naseljavali, kao i celu severnu Italiju jo u srednjem veku.
Raseni su Etrurci i nemaju nikakve veze sa Slovenskim Srbima.
Germanska plemena su Slovene nazivala Wendima sto bi otprilike na starogermanskom
znacilo 'tudjin','stranac'..slicno sa recju Walach.
VENETI sa druge strane nemaju nista sa 'Wendima' i predstavljaju najsevernije ILIRSKO
pleme,koje je dalo naziv oblasti Veneto.Venetski zapisi postoje i nemaju nikakvu vezu sa
Slovenskim,vec su znatno slicni Helenskom(Grckom) po strukturi.
Isto brkanje reci WEND i VENET rade Slovenacki 'naucnici' da bi dokazali da su Slovenci
ustvari najstariji narod u tom delu Evrope.
Srbi NIKADA nisu bili prisutni u severnoj Italiji.
'Logika' Venet-Wend-Sloven-Srbin nema veze sa mozgom...
Quote:

("Od rei Sarmata ili Sauromata, re Sarbi vodi poreklo. U stvari re Sarbi, je u
dananjim danima Vendi, kako se na njihovom jeziku kae. A srbska re se naziva
vendski jezik." ). ta rei vie? Na ovim adresama padovskog univerziteta moe se
proitati sve o tome da su Etrurci, tj. Raani bili Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi:
Kakve veze Sarmati(Indoevropski nomadi) imaju sa Etrurcima koji nisu cak bili
Indoevropljani..
Uostalom mnogi su lupetali o korenima reci 'Srbin' i 'Hrvat' ukljucujuci strance...

Pravo na glupost nemaju samo nasi nadriucenjaci.
Zar svaka rec koja pocinje na SR ili SIR mora da ima veze sa Srbima?
Quote:

iako smo videli da se oduvek radilo o Raanima i Srbima, koje su Germani nazivali
Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske rei "Ve(n)de", po emu su Srbi
uticali na njihovo sastavljanje.
HAHA
'Veda' dolazi od sanskritske reci 'VEDYA' sto znaci 'Videti'.
Svakako nasa rec,zbog indoevroskog SATEM korena je slicna sanskritskom,koji je
uostalom jedan od najstarijih IE jezika.
Quote:

objavio delo De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Venden ("Srbi, Vendska nacija,
narodno nazvana Vendi"), koje je dokaz, da i pored uobiajenog nemakog naziva Vendi,
polabski Srbi nisu nikad izgubili svoje izvorno narodno ime. Andreas Tharus e napisati
delo u kojem se navodi: "...
Sa ovim se slazem,Srbi su izvorno bili polabsko Slovensko pleme,kao sto su Hrvati
izvorno iz Poljske Slezije.
Quote:

5. Nadalje, mogue je da su upravo Vikinzi koji su pokorili Ruse, dali njima ime po uzoru
na Rase, Rasene, koje su sretali i borili se protiv njih na severu Evrope.
Kavo lupetanje!
'RUS' je Slovenska rec koja znaci 'Crven'.I mi smo skoro koristili tu rec,koja se pre svega
odnoslila na ridjokose ljude-'RUSA KOSA'.
Stari izvori spominju slovene kao crvenokose ljude.
Quote:

7. Dakle, ako se vodei strunjaci slau sa tim da su Etrurci bili Sloveni, samo treba
povezati njihovo pravo ime
Koliko ja znam,vodeci strucnjaci ne samo da Etrurce ne smatraju Slovenima,vec ih ne
smatraju ni Indoevropljanima.Genetski uzorci iz Etrurskih skeleta ukaziju na njihovo
maloazijsko poreklo.
A sad pogledajmo ovo ludilo:
Quote:

6. Rimski i grki istoriari Plinije i Ptolomej, pisali su o Srbima koji su bili nastanjeni iza
Dona u Sarmatiji.
Quote:

. Srbi=Raani=Raseni, doli su iz Mesopotamije
Pa dobro,odakle su su Srbi?
Iz Italije?
Sarmatije?
Mesopotamije?
Quote:

" " /Kako su reku Ksant Srbica nazivali
ranije/ (Strabonis rerum geographicarum libri septemdecim, Basileae, 1571., s. 763.
Na tvoju nesrecu znam da citam i razumem Grcki alfabet..
Ono sto pise ovde na Grckom je:
Quote:
eith o Xanthos potamos oo Sirben ekloin oi proteron

Dakle nije 'Srbica' nego 'SIRBEN'.Ako te dve reci zvuce isto onda stvarno ne znam ko je
ovde lud.
Quote:

obalama Dunava znake pisma slinog etrurskom.
Moguce,sa obzirom da je Etrurski alfabet bio jedan od oblika prvog alfabeta koji se
koristio sirom Mediterana.Sloveni nisu izbili na Dunav do 6 veka.
Quote:

Ne zaboravimo nae pretke i njihovu kulturu!
To nisu nasi preci.
Quote:

Jedan od prvih zapisa na grobnim freskama koji je preveo Svetislav Bilbija je:
Sa desna na levo svako moe da proita: ALA ER SIP NEI PERUN.

A,ne...to ne pise tu u ORIGINALU.Bilbija je sam spajao slova da bi na kraju skrpio rec
'Perun'.
Etrurski alfabet je slican alfabetu iz kojeg se razvio Latinski i Grcki alfabet.
Ono sto pise ovde je:
"ANA FEP SIPNE I PER UN"
PER UN mozda znaci "za jedno"...
Quote:

Jo jedna interesantna stvar na svim freskama jeste obua koja je potpuno identina
srpskom opanku.
Srski opanak vodi poreklo od rimskih i vizantijskih sandala.
Quote:

Odatle je kod Rimljana vojnika sandala nazvana CERBVLIANA, tj. serbulijana.
Rimska vojnicka sandala se zvala "Calliga".
Quote:

Pa ako su Medii zaista bili Medii
ODGOVOR
Quote:
Originally Posted by Zardoz

RAS je staro VIZANTIJSKO utvrdjenje,koje je postojalo davno pre dolaska Srba.Rec 'Ras'
dolazi iz Aramejskog jezika,i znaci 'Vladar'.
Tvrdjava Ras je sagradjena oko manastira,koga su najverovatnije osnovali monasi
poreklom iz Egipta(gde su nastali prvi manastiri u Tebaidi)...
Ras je neko vreme bio upravni centar Vizantijske oblasti(teme Rascie),u koju su se
naselili Srbi.Posle obracanja u hriscanstvo,Ras su preuzeli Srpski zupani,kao svoj upravni
centar,pa su se Srbi zbog naseljivanja u Rasku i zbog svoje prestolnice Rasa bili prozvani
'Rasciani'.
Tako da 'Raska' nema nista izvorno sa Srpskim plemenskim imenom.
Rec 'Rasen' verovatno nema nikakve veze sa reci 'Ras'.

'RASSEN' na Nemackom znaci 'Rase',iz cega mozemo zakljuciti da su Etrurci bili rasisticki
nastrojeni Nemci...
Inace,Etrurski jezik do danas nije protumacen,ali definitivno nije indo-evropskog porekla.

, 12. , ,
, "" . -

, 30.-36.
"De Administrando Imperio" . -
? - "
"? . , ,
?
Quote:

Toskana je taj naziv dobila posle Etrurskog prisustva. Albanske Toske su uglavnom
nastale Albanizovanjem lokalnih Cincara i Grka,a ne Srba.
?
Quote:

Kao sto sam govorio Siptarskim psihopatama,ako neke reci zvuce slicno,ne znaci da
imaju isto znacenje,pogotovo ako se radi o jezicima koji su izumrli.
?
Quote:

Raseni su Etrurci i nemaju nikakve veze sa Slovenskim Srbima.
"",
. "".
18000.
Quote:

Germanska plemena su Slovene nazivala Wendima sto bi otprilike na starogermanskom
znacilo 'tudjin','stranac'..slicno sa recju Walach.
VENETI sa druge strane nemaju nista sa 'Wendima' i predstavljaju najsevernije ILIRSKO
pleme,koje je dalo naziv oblasti Veneto.Venetski zapisi postoje i nemaju nikakvu vezu sa
Slovenskim,vec su znatno slicni Helenskom(Grckom) po strukturi.
Isto brkanje reci WEND i VENET rade Slovenacki 'naucnici' da bi dokazali da su Slovenci
ustvari najstariji narod u tom delu Evrope.
Srbi NIKADA nisu bili prisutni u severnoj Italiji.
'Logika' Venet-Wend-Sloven-Srbin nema veze sa mozgom...
. Wend Walach . , ,
. ,
.
Quote:

Kavo lupetanje!
'RUS' je Slovenska rec koja znaci 'Crven'.I mi smo skoro koristili tu rec,koja se pre svega
odnoslila na ridjokose ljude-'RUSA KOSA'.
Stari izvori spominju slovene kao crvenokose ljude.
. ,
""? .
"", , , .
Quote:

Koliko ja znam,vodeci strucnjaci ne samo da Etrurce ne smatraju Slovenima,vec ih ne
smatraju ni Indoevropljanima.Genetski uzorci iz Etrurskih skeleta ukaziju na njihovo
maloazijsko poreklo.
.
, . ,
,

"".
Quote:

Na tvoju nesrecu znam da citam i razumem Grcki alfabet..
Ono sto pise ovde na Grckom je: Dakle nije 'Srbica' nego 'SIRBEN'.Ako te dve reci zvuce
isto onda stvarno ne znam ko je ovde lud.
"" ?
Quote:

obalama Dunava znake pisma slinog etrurskom.
Quote:

Moguce,sa obzirom da je Etrurski alfabet bio jedan od oblika prvog alfabeta koji se
koristio sirom Mediterana.Sloveni nisu izbili na Dunav do 6 veka.
6. (
+-58 ),
. .
Quote:

A,ne...to ne pise tu u ORIGINALU.Bilbija je sam spajao slova da bi na kraju skrpio rec
'Perun'.
Etrurski alfabet je slican alfabetu iz kojeg se razvio Latinski i Grcki alfabet.
Ono sto pise ovde je:
"ANA FEP SIPNE I PER UN"
PER UN mozda znaci "za jedno"...

"" "PER", "PAR".
- .
. ,
"" .
Quote:

Srski opanak vodi poreklo od rimskih i vizantijskih sandala.
, , ...
Quote:

Rimska vojnicka sandala se zvala "Calliga".
, . .
quote=dejvas;3350374]
Quote:
Greka:
Na ostrvu Rujnu (kasnije Rigen) ivelo je protosrpsko pleme zvano Rujanci.. Sama re ruj
i rujan odnosi se na narandasto/zlatnu boju i vezana je za Svetovida. Veliko svetilite u
Arkoni, na Rujnu, bilo je posveeno srpskom,kasnije slovenskom, bogu Vidu..
Ovi Obodriti, ili tanije- latinski pisano Abodriti- su protosrpsko pleme Bodria.Naziv im
potie po reci Bodri, nalazi se (i tamo su i oni bili najbrojniji) u zemlji Srba Pomorana
( Pomernn- piu Nemci posle), dakle na obali sadanjeg Baltikog mora..Ima Bodria,
istina je, i u prolosti branievskog kraja u dananjoj Srbiji. ini mi se da sam ih
pominjala na temi SFa, Srpstvo, Istorijska odgonetanja, ako nisam- ubrzo u...
Beli Srbi? Verovatno misli na Belu Srbiju-postojale su dve u ukupnoj istoriji Srba i
Slovena- vidi novu temu Jevandjelja po Olgi, da ne piem ponovo..
Quote:
Wend Walach . .
I Vend i Vla(h) se odnose na srpska (protosrpska, slovenska) plemena i nazive, ali su vrlo
suprotnog znaenja. Wend( Wind i slino) je naziv kojim su Nemci nazivali Slovene na
osnovu porekla iz (W)indije (Hindi i Windi crni i beli), weda- svetih spisa i vedanja,
pripovedanja,znanja; kao i na osnovu toga to su ti Srbi izuzetno cenili i slavili boga Vida
( Svetowida, Sventovita, Svjatovida itd..).
Vla(h) i Vlasi (Walach,Walahia) su imena koja se odnose na dananje Walahe u Moravskoj

ekoj, stanovnike istone Srbije, stanovnike dela Grke i staru Rumuniju. Ime se koristi
za one koji su ostali u staroj veri (pa se i Dubrovani nazivaju Vlasima u nekim spisima
itd itd), a potie od prehrianskog slovenskog i srpskog i protosrpskog boga Vlesa,
Volosa, Velesa itd.
Simbolika i znaaj dva prehrianska boga Vida i Vlesa je "dijametralno suprotna", pa

tako i nazivi Wend i Walach, a s obzirom da je tema opirna- ovde joj trenutno nije
mesto.
ini mi se da glavni problem uvek ispadne u diskusijama zbog nedovoljne distance

izmedju srpskog ( dananjeg) i srpskog ( kad se govori o prapoetku Slovena). Sloveni su
mnogo nov naziv ( tek od 6-veka nove ere) u odnosu na im Srba ( od zapisa borbe
Srbinde sa Indrom u wedama "indijskim").Zato su i nekadanji Polapski,Pomoranski i
Baltiki Srbi-Srbi, pa i njihovi potomci Poljaci takodje, bez obziro to vie u nazivu naroda
nemaju ime prapretka.
to se tie Etruraca- Raana (rasa na sanskrtu znai ravnica, otuda su protoSrbi sebe
esto tako nazivali), prilaem Vam text iz slovenakih izvora:
THE ORIGIN OF THE SLAVS
Re: ETRURCI SU BILI SRBI?
, ! ( ) (
) , ,
, .
, . .
---
(. ) :
, ,
.
, :
, .
,
,
.
. ,
, , , .
, (
,
,
). ,
.
, . ,
. ,
, , .
---
- ,
(19.) . -
, 40 .
, ,
,
, ,
.
"" .
.
CIE . 5364.
" "
- , ,
- , , ,
- , , BCK 702; : ,
- , nei,
- , ,
,
(James Wellard)
141 (1). :
"Hades (the Etruscan Aita), enthroned with Persephone (Phersinai), is addressing the
triple headed god Gerun (Cerun)."
,
.
, , ,
, ,
, .
- ,
.
.
,
, ,
.

. , , , , ,
,
. ,
.

, . .
" ", " ".
, .
, , ,
.
, , ,
. (2) . 189,
: "... ... ,
." ,
, ,
, .
(3),
, ,
,
: " ,
, , ."
, ,
, , ,
.
(4), ,
.
,
. , ,
988. ,
.
.
.
.

,
.
, . .
, ,
(5).
:
(1) James Wellard, ibid. p. 141
(2) , , , 1896.
(3) Mavro Orbini, Il regno delle Slavi
(4) , , . 154, ,
, 1981.
(5) , , , 1970.
Quote:
quote=dejvas;3404314]
" "
- , ,
- , , ,
- , , BCK 702; : ,
- , nei,
- , ,
!!!!!!!!!!!!!11111111 ....
-
,
( - )
:
( ) .. :
( - ).
:
, , ,
- ,
. ...
_
,
( )
...
...
, (
)
,
" , ,
.
,
,
. , ,
, ,
, .
, , ,
.
: ,
.
,
,
: "
- ,
. .
, ,
,
?
- !
-

( ) , !
,
.
. . " "
" ()
.

.
": , ,
.
, ,
...

. -
, ,
. -
, .
,
...".
, -
,
. : .,
() ,
,
, - !
, ".
, ?

" , . ,
,
. : , , , ,
(?), , , , (), , SVANA, ,
SOVANA, IEDA (), ( ),

. ,. " : -
- : - ,

.
: ,
, , , .
.

-
. .
"
.
-
.
(
)
.
- -
, (
). ,
,
.
-"
. ,
(
- ) ().

,
. " -
. , ,
. ,
, ,
.

" .
474. ,
.
, , ,
. 508.
, .
.

.

.

-
",
.
"
.
,
. ,

.

: "
". ,
" ,
.
: ; , .
.
, ,
, , ( - ).
, , .
-
, (
- ), ,
, ,
.
-
().

"
.

, ! ,
,
-
. _
, .

.
,

.
- -,
-

.

.
, ,
,
, -
.
, RVSPEX atinsko
, , - .

, , .
,
! : , ,
,
, ,
.
, (), !

,
. - ( -
)," , , , -
, , ,
, .
, :
- ?
-

, .
09-10-2006, 04:38 PM #47

nebeski_setac
Forum Member
Join Date: Jan 2006

Location: ur
Posts: 152
--------------------------------------------------------------------------------
ZA SVE ONE KOJI SU SE UVATILI ZA GRCKU KAO PIJAN PLOTA, JOS JEDAN RPRILOG IZ
SRBSKO SRBSKOG RECNIKA.
JEL STARA I DZINOVSKA ILI MALO MLADJA I MALA GRCKA?
Radi se naime o sintagmi MAGNA GRAECIA koja se prevodi kao Velika Grcka, jos
poodavno je izvesna poznanica Olge Lukovic (koju ona inace naznacuje samo inicijalima i
to u fus noti) primetila da bi ono magna mozda trebalo citati i razumeti bas onako kako
ga Talijani izgovaraju, a to je manja! Dakle Manja Grcka.
Prvo sam se naravno iskidao od smeha citajuci te redove ali sam vremenom sve vise
poceo da razmisljam o pojmu koji sam do tada prihvatao zdravo za gotovo. Shvatio sam
(doduse ne bas tako brzo) da ukoliko postoji "velika" onda bi trebalo da postoji i "mala"
Grcka ali o toj. nigde ni pomena. Rastojanja u Mediteranu su jos polovinom milenijuma
stare ere bila relativno dobro poznata pomorcima i solidno izmerena, ipak nemogucnost
"pravog" kartografisalja stvarala je manje ili vece deformacpje koje su opet uticale na
neuklapanje svih podataka. Ovo je u sustini proizvelo pojavu dvaju vrsti karata i atlasa,
jednih za pomorsku upotrebu (od kojih ce nastati srednjevekovni portolani) gde je
akcenat na strujama, vetrovima i zgodnim lukama. a unutrasnjost kopna kod njih pma
skoro dekorativnu ulogu, i drugih karti kod kojih su obelezena kopnena rastojanja a u
razvijeno rimgko doba i kompletna mreza puteva s odmoristima i kastrumima.
Ovi "zemaljski" atlasi prikazivali su mora izmedju velikih evropskih poluostrva u
Mediteranu kao uske kanale. Na takvim kopnenim tabulama povrsine nisu ni priblizno
tacne, uprkos vrlo precizno upisanim duzinama odredjenih deonica ****, pa recimoo
stikla cizme, Brutmja, izgleda iste velicine kao Sicilija koja je u stvarnosti dvostruko
prostranija! Izraz Velika Grcka svakako nije nastao od prostornog poimanja jer je ravna
obala Sicilije i juzne Italije smesno kratka u poredjelju sa vrlo razudjenom linijom obale
"prave" Helade, one na Balkanu. Iza ove tanke linije uz more "Velike Grcke" nikada cak ni
u doba najvece ekspanzije Sirakuze ili Tarenta nisu ziveli Heleni vec starosedeoci
Sikanijci, pa je po njhovoj zemlji Sikaniji (cikanijA) nazvano i celo ostrvo.
U trinaestom veku pre Hrista, negde oko 1270. godine. ove Sikanijce ili Sikance potiskuju
na zapadni deo ostrva Sikelci ili mozda tacnije Sikelijci naselivsi istocnu stranu onu prema
Italiji i Heladi. Po ovim Sikelijcima dobili su kasniji grcki kolonisti naziv Sikelioti a ostrvo
do danas ostade Sicilija - Sicilija. Sudeci po istom odnosno slicnom imenu Sikanaca i
Sikulaca moguce je da su bili srodni a svakako iste rase. U najvecoj starini do
Sicilijanskih obala sigurno su dolazili jos minojski Krizani - negrci ali prva poznata
kolonizacija ostrva bila je od strane Kartaginnjana u 11. ili 10. veku naravno stare ere.
Taj zapadni spic ostrva ostao je kartaginski sve do polovine treceg veka pre Hrista kad su
ga definitivno pripojili Rimljani.
Prvo grcko iskrcavanje i kolonizacija bilo je (negde oko 734. godine) na mestu grada koji
se danas zove Djardini, kolonisti iz Halkisa pristali su tu u podnozju Etne i nazvali svoj
novi grad Naksos. Halkis se nalazi na Eubeji koja je jonsko ostrvo i bas se po tim
Jonjanima voda izmedju Sicilije i Peloponeza i zove Jonsko more, jer inace citavu
zapadnu Grcku nastanjuju iskljucivo Dorani i Ahajci, pa je i ta nelogicnost ocigledna. Vec
mozda sledeceg leta Korint - (dorski polis) osniva Sirakuzu, a obalu Sicilije prema Africi
(taj juzni deo ostrva) i naseljavali su uglavnom Dorani i to prvo oni sa Rodosa, kad su
oko 688. godine zajedno sa Krizanima osnovali Gelu. Tako je svaka pomorska sila zauzela
po jedan rog Sicilije, Jonjani onaj prema Italiji, Dorani juzni, a Kartaginjani njima i inace
najblizi zapadni.
Najveci smarac medju starim piscima - Skipionovo verno kuce - Polibije, se ko zna iz kog
razloga navrzao na istoricara Timeja potrosivsi pola svojih svitaka na objasnjavanje i
dokazivalje kako ovaj nije u pravu i stoga iznosi netacne podatke, u tome se poslu toliko
zaneo da je u pomoc protiv vec citav vek upokojenog Timeja prizivao jos sto godina
starijeg mrtvaca - Aristotela. Verovatno prepisujuci bas Timeja, koji je rodjeni Sicilijanac
iz Tauromenija (danas Taormina) i dobar poznavalac istorije citavog tog podrucja, Polibije
prica kako su Lokrani osnovali svoj grad u juznoj Italiji prevarivsi i isteravsi Sikulce pa su
cak: "preuzeli od njih (Sikulaca) obicaje jer svoje nisu imali." Ovaj podatak jeste u stvari
uobicajena pojava kad su u pitalju Grci - a to je preuzimanje obicaja od starinaca! Grci su
dakle negde silom a negde na prevaru oterali Sikulce i zauzeli pogodne tacke na obali kao
sto je recimo bas Taormina.
Pa sta je onda geografski ta "velika Grcka"? Slobodno receno to je jedno krivo i grbavo
slovo X, jedna crta ovog X se pruza od Napulja preko Redja do Sirakuze i Agridjenta a
druga ide severnom obalom Sicilije opet na Redjo pa tabanom ka peti, Tarentu. Pa ovim
linijama se rodilo podosta znamenitih Helena ali unutrasnjost kopna pa cak i prostori na
obali izmedju samih kolonija nisu bili naseljeni Grcima pa je li to onda bilo dovoljno za
"veliku Grcku"?
Uzecu primer jednog skoro najsevernijeg grada juzne Italije - Vele. Strabon, pisac
Avgustovog doba je tu najpouzdaniji izvor; a njegova prica kaze da su neki Fokejani
bezeci od Persijanaca napustili rodni grad i uputili se u Tirensko more (ova ruta im je
inace bila poznata jer je nekih sedamdesetak godina ranije oko 600. godine pre Hrista
Fokeja osnovala Masaliju, danaslji Marsej), posto su se razmileli po Korzici i osnovali
Alaliju Fokejani su odjednom ugrozili interese i Rasenjana i Kartaginjana, pa je usled toga
moralo da dodje do obracuna.
Negde oko 539. godine je i doslo do pomorske bitke u kojoj su Fokejani uprkos strasnim
gubicima uspeli da poraze udruzenu rasensko-kartaginsku armadu od 120 brodova. Tom
prilikom od 60 Fokejskih ladja sacuvalo se samo 20! Posle ovoga Fokejani napustaju
korzicku Alaliju u kojoj se osecaju nesigurno i odlaze na jug duz lukanske (v.lug) obale da
potraze neko novo zgodno mesto za naseljavanje, ovaj prostor - greben stopala - "Grci"
su nazvali Enotria - Zemlja vinograda. Ako se to izgovaralo Ojnotrija a po svoj prilici
jestvt onda je blizu onom vojno(s) (v.vino) - pa je pravilnije prevesti Vinska(zemlja vina).
Kasnije nakalemljena legendarna istorija namestila je kako se zemlja nazvala po Ojnotaru
(Enotar), prvom grckom kolonisti u Italiji, najmladjem sinu arkadskog kralja
Likaona..."Enotar" je negde tako i kralj Sabinjana". Ovde se ocito preplicu mnogi slojevi
stariji i mladji ali logika etimologije je neumoljiva jer najstariji termini kao Vojnotrija i
Dukanija pokazuju zakonitosti naseg jezika. Tako Fokejani u svom lutalju osnuju grad u
(V)ojnotriji kog Italici nazivahu Velija, na tom mestu je izgleda vec postojalo naselje jer
Strabon kaze: zauzmu grad u Ojnotriji zemlji sad nazivajucoj Lele". Ovde smo svakako
na tragu Lelezima i Pelazgima a starinacko mesto moglo je jednostavno da se zove
Velija,Velja, Velje..., Grci ce ga prozvati Eleja, poznato po Zenonu i Parmenidu, podjimo
opet na Siciliju da potrazimo Empedokla i Arhimeda?
Ne, vec da vidimo sta znaci sama rec Sikilija. Najslicnije reci u Grka su sikinis CIKINNIC
satirsko kolo i CYKON - sikon plod smokve, smokva. Dalje odavde pomaze samo srbski
jer vizuelizacijom ovih pojmova dolazimo do reci sisa - tacnije sika, sa paposilenom u
sredini koji komanduje i pretstavlja vrh sise - bradavicu. I sasvim bliska i potpuno
neapstraktna vizuelizaci ja je smokva koja je u stvari "prava" sisa. Otuda ce Sikilija biti
zemlja smokava - sisa, a juzna Italija zemlja Vina.
Pa otkuda onda velika Grcka? Sintagma ne potice verovatno cak ni od helenskih pisaca iz
rimskog klasicnog doba kad su jonska Grcka i "prava Helada" vec odavno bile samo
provincije i dijeceze, juzna Italija i Sicilija dosle su pod vlast Rima pre "prave" Grcke a
preko dvesta godina pre helenistickog Egipta i sta je onda tu, na tom prostoru, bilo
veliko, vece od necega u balkanskoj Grckoj, prebogatom bivsem kraljevstvu Seleukida ili
ptolomejidskom Egiptu?
Bice da je slucaj velike Grcke identican nastanku pojma Vizantija, koji je naknadan i
nikada se nije koristio u samoj Vizantiji koja je bila jednostavno Carstvo, ili Romejsko
carstvo: tako i izraz magna graecia potice iz kasnijih vremena i nikada se nije koristio u
periodu izmedju 8. i 3. veka stare ere, kad su Grci zaista bili neko i nesto na ovom
prostoru. Docniji Heleni iz perioda rimskog gospodstva Mediteranom, neretko su bili
predmet podsmeha, cesto i gadjenja samih Rimljana, za sta je mozda najdrasticniji
primer Petronijev Satirikon, ciji "kasting" ne ostavlja ni jednu pozitivnu rolu Grcima,
kojima je "veliko" moglo da bude samo bogatstvo u novcu.
, 19. , "
" , 1872 ( 2004):

.. ,
,
:
1. - Hernici -
, - et rascida rivis Hernica saxa colunt -
. ,
Hernici . Gernicoi . Korventa
, .
- Praenesta, , , .. , .
2. Aequi Volani, , ,
- Labici - : ,
- Lavica - 407. .
.
3. - Volsci - : , - Priverna, - Antium,
, , , , , , , ..
.
4. - Raeci, Raci , - -
Argrusci - .
: Adria - , .
5. , - Labici - 120
Lavicum .
6. - Ombrici - ,
. .
: - Bodesos, - Arimina -
, ,
, - Tuder - , - Narna, , , , - Esina
- , , , - Svasa, Svila - .. Trebia - ,
- Ostra - , , , , , , , ,
, , , , , - Sabini -
, : Savini .
- Veliae. Picentini Samnitae,
- Lucani, Bretii - Sabelli Sauniti.
Picentini, .
: , .. . : - - Klvana, Cupra.
7. , , , , ,
Marubii Marubia - . , -
, , Moreva - , - Cutina ..
- Aesernia - , , - Pauna -
, , : , = Medma - : ,
, , - Koenys .
8. - Aurunci - . , Suessa,
, , Sidoceni, Aurunca,
. : - Salentini , :
, , , , - Rhoda , , , , ,
, , , , - -
Davni.
9. - Opici - ,
, Camponi. 12. ,
: , , , .
.
, , :
I , , ,
. Poligni.
10. .
, , ,
, , , .
, , . 600 .
,
183 . , ;
.
, ,
. ,
, .
: , , , , 40. .
. ,
10 . . ,
Venetani
, : Sardi, ."
.
Gradiska . . Sareba ,
Jaliska.
, .
, Caera , Caide,
, , ,
;
. ,
. 384 .
1000 . , , ,
, , . Volki, Volcinti . . .
, ,
. , , .
Cosa volscientium a populo Romano deducta.
Rhgiobilla Malaetos. 388 .
, , 8000 , ,
. . ,
, . , ,
, Poplana, Vetlana
Haecina, . . : , , , , ,
Umbra, Sumbra , , , , , : anikola.
11. , , . . Plin. III 24.
. .
duce Rhaeto .

..
......
,
.. : , , . .
: 1. Salasi 143 .
, , 5000
. ,
: 36000 , 8000 .
: ''Augusta Praetoria
Salassorum''.
2. Lepontii Vibere .
Uscela ,
, Gradetz
Sitten - , , Brieg, Chur, Prada, Strada, Maloia,
Zernez Misok, Chamuta, Sura, Rogatz , ,
, : Cernesberg
. .
3. Kamuni Ogli, Kottanitii ,
Veragri ,
, . :
1. Likatii , , , .
Avgusta Vindelicorum . . .
.
2. Klavtinatii :
, , Katanates.
3. Brigantii : ,
, Bregenz, Lacus
Venetus. Venones, Venesci,
, .
Val Venosco.
Vendes, Vendelices Vindonisra : Vindisch.
, , , Stoni Lacus
Benacus . lago di Garda. Libyci
, : , , , ,
: , , - , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , . : Lentia
, , , , : , . . .
. , . , , . ,
. , , 8.
: Regione Slavorum juxtu ripam flumine Moin.
: , : , ,
Banzhova, , , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , : , , : Verr, . Aurach
, , , , , , , , , ,
. . , , .
Sarbecz, Ludvigora Slavica . . ,
. Babae montes
Babenberg, . . . , , , ,
, , , . , , , , ,
, , , , , , , . :
, Cernobio, : ,
, , , , . . : . ,
More di Schavani. , : , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
: , , , , ,
, , , , , , , , , .
: , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , , , ,, ,
. : , , , , , ,
, , , , , , , , ,
. . : , 1550 .

, :
,
''.
10. , , .
, .
, . . ,
, , , . :
: , . :" 1808
, . .
"
; , ,
-
- .
, ,
, :
: ,

. : , ,
, .
, ,
, : ,
, , . .
? :
, ?
. !

-, ?
, , , , ,
- - ,
. . ?
, ; ,
, ,
, ,
,
, ,
,
, ,
,
. ?
; , ,
?
:
. .'. . ,
, ,
: , ,
; ,
, ,
, .
;
, .
: : ,
, . , , ,
, , , .
: , . , ? . . .
: , , ,
, , ,
, , , . . :
, , , ,
, , . ,
.
,
, :
, , ,
. , , ,
;
. : , , ,
. ,
. . ,
40. , .
, , , . .
, : ''Henetorum vero quinquaginta urbes in illo sitae ad intimam
partem. Duos transgressos esse aiunt, ex Paphlagonum regione habitasque circa Adriam.
Heneti finitimi sunt Thraces, Jistri dicti''
,
.
, 400 . , 303
186 . .
: , , , : , ,
, , , , , . ,
: , , , , : , , , ,
, , , . ''Vatreni dicitur''
, : . . ,
. , , ,
, . .
.
. : Tabula Jtineraria
Peutingeriana - 150 .
Tabula Jtineraria Antonini -,
. 4 .
- , , , , . . 1.
, . : ,
, , , , : Lindau,
, . . , , , ,
, , ,
, ,
. : : Lechfeld . .
: , , , , . , :
, . . . , , ,
, Mediana, , iricjana, , ,
, , , , Radospana,
, Serviodura, , , , , ,
ratanana, , , . : , ,
, , -. , , , , , ,
, , Namore , . . , ,
. . ( : Larix, ,
, , , , , , ,
Biliandrum, , . . , , ,
. : . , , , , ,
, - Boles, , , , ..
06-19-2007, 08:39 PM #75
LUICE, KOSOVO i "Etrurci"
Luice na srpskom jeziku su, uzgred budi reeno, sinonim za "sumpfland" na nemakom,
ili movarnu zemlju - lugove na srpskom. Najveim delom su, naravno, jo uvek u
Brandenburgu i Zehenu, u dva nemaka grada Bauzenu i Kotbusu, ili njihovoj okolini.
Inae, Korbus, grad preteno naseljen Luikim Srbima, na luikosrpkom odnosno
prasrskom pie se Kosovo.
LUGANIJA - UMADIJA
Preimenovanje Lugije je izvrila tzv. nemaka kartografska kola. Zanimljivo je da su, pri
tom, ostavili ime jedne visoravni pod imenom Kosovo. Na kunim oltarima, prinoene su
rtve "majci bogova" - Velikoj Majci, boginji Zob i bogu Vidu. Luganija ili Lugija je zemlja
lugova, umovita oblast - umadija. Ove "umadije" su u preistoriji registrovane na
mnogobrojnim lokalitetima. Najslavnija je svakako Likija u Maloj Aziji, Lukanija u junoj
Italiji, Lugija u dolini Elbe i istone od nje, Lugija u Moravskoj i Lugija na Moravi -
umadija, kao i luika Lugija na tromei Poljske, Nemake i eke, koja je izvrila
presudan kulturno-civilizacijski uticaj na sve narode preistorije srednje Evrope.
Pored nekadanje Etrurije, samo Luice i Srbija vrve toponima "lg" grupe. To su reke:
Lunica, Lugomir, Veliki lug, gradovi LJig, Uice, Luani, Podlugovi... I prezimena:
Lukovi, Lugonji, Lugari, Luki, Luka.
Oko 1.000 godina pre n. e. dolo je do novog ogromnog pokreta sa luike teritorije. To
je bila velika seoba. Ona je iz osnova izmenila dotadanje kulturne i narodnosne odnose
u celoj srednjoj i zapadnoj Evropi. Pritisak je uglavnom upravljen na jug i u njemu je
najvie uzeo uee luiki narod iz srednje Nemake, eke i Panonije. Luike struje
bile su upravljene na severozapad, u severnu oblast, gornju Falaku i Frankoniju, dok je
podunavska ekspanzija bila usmerena preko Alpa na Apeninsko poluostrvo. Nonja,
obiaji, religiozna verovanja i jezika morfologija povezuju luiki narod polja sa urnama
sa Etrurcima. Etrurci su svog prvosvetenika nazivali Lukumo - to je onaj koji je imao
pristup u lug, u posveenu umu. umarina se kao plata u starom Rimu davala
glumcima, a danas se o umi staraju lugari. Demunitov lugi dao je muko ime Lucullus,
to je prastaro srpsko ime Lugonja, kasnije umenko (Silvano), a danas Dubravko.
iroka oblast na Apeninima u treem veku pre n. e, za vreme Hanibalovog pohoda na
Rim, naziva se Luganija, a njeni stanovnici Luganima. Rasensko ime Etruraca moe se
jedino logino objasniti pomou srpskog jezika, mada je mogue da smo na tragu
egipatskog imena po logici izmene ili "dvostrukog dvojstva" imena u grkoj jeziku: Tireni
- Tirseni, a po latinskom: Ture, Turani, Raani, Raseni.
No, ipak e pre biti da su Raseni "rasni ljudi" oni koje krasi razum (znanje, um, nain,
pravilo), ras-um, razum - Raseni. Prve komije Rasena bili su Sabinjani ije je poreklo
bilo loukeransko luiko, kako Plutarh tvrdi. Sabinjani su najstariji etniki sloj na ovoj
teritoriji, nastanjen prilikom prvih seoba iz luike Luganije. Ovaj etniki sloj, sa Latinima
i Rasenima slian je Pelazgima sa Balkana i Male Azije, oba "kraljevska doma" imali su
naziv "beli": peli, alba, odnosno lab. to se tie imena, latinski original barata s dve
glavne verzije. Serbinus i Sabelus, a grki sa Sarbis, odnosno Serbius. Kod Serbiusa
potie iz Sabine, centralne oblasti Apenina, koja se graniila sa Etrurijom, a istoimeni
grad je leao u teitu tri etnosa: etrurskog, sabinjanskog i latinskog.
Potomci vuice
Raseni su svoje "zlatno doba" ostvarili u vreme grke kolonizacije Apeninskog poluostrva,
iji je srednji deo bio pod vlau Etruraca. Bili su dovoljno moni da osujete grke
pokuaje naseljavanja na severu i ekonomskog potinjavanja. Meutim, pomorska i vojna
organizacija Rasena nikada nije bila prilagoena zahtevima odbrane teritorije carstva. U
svakom gradu se jednom godinje odravala verska svetkovina u ast boanstva ije ime
je bilo povezano sa imenom grada. ak etiri su podignuta u slavu Boga Volosa ili Velesa,
ije ime je ostalo sauvano u srpskoj, slovenskoj i nordijskoj mitologiji. To su Volsi,
Volsinija, Vetulonija i Volsena (kasnije Felsina, danas Bolonja).
Veles znai i "velet" - borac i od njega potie ime sv. Vlaha, borca i zatitnika grada
Dubrovnika. Grad Videna podignu je u ast boga Vida ija mo i karakter odgovaraju
Zevsu kod Grka i Jupiteru kod Rimljana. Na sanskritu "vid" znai znalac, na starogrkom
"fid" znai znam, a na gotskom znai videti ili znati. "Vit", "vet" i "vid" oznaava i re Vid
bi mogao biti i bog koji daje re, tj. savetuje ljude. Za Vida vrhovno boanstvo, Raseni su
vezivali znanje i istinu.
KULT VATRE I OGNJA
Etrurci i Luiki Srbi su kroz Peruna gajili kult vatre i ognja. Oganj i ognjite je bilo simbol
doma. Dananja paljenja vatri uoi urevdana, Ivandana, Petrovdana i Lazareve subote
kod Srba su batina Perunovog kulta. Sarbi su u prapostojbini putnike doekivali
paljenjem vatre i tamjana. Ponekad se vatralj sa ikama bacao pod kopita putnikovog
konja, uz rei dobrodolice. Hrianski, direktni naslednik Peruna je sv. Ilija, koji je
zadobio sve njegove moi. Najlepi antiki gradovi Pegram (Troja) i Perge, svoje ime
duguju Perunu, a njegovo ime se u topografiji zadralo od Italije do Rusije - u svim
krajevima gde je iveo narod sa polja urni. Kod Srba brojna su imena i prezimena i
prezimena u slavu Peruna: Pera, Petrovan, Perkan, Perunovi, Perunii, Peranovi. Tu je i
lep cvet perunika i boginja Perunija (Feronija), kasnije Ana Perena, rimska boginja, itd.
Sveti Vid je kod Srba jedan od najveih svetaca i slavi se na Vidovdan, 28. juna. Kao i
Volos, i on je bog sunca i svetla.
Etrurskom boanstvu - vuici, bio je posveen grad Vuli (Vuje). Za Etrurce je vuica
(vuk) bila demon koji pomrauje Sunce i Mesec, zver smrti koju nastanjuje zla dua.
Verovanje u vuka kao praoca, sauvano je i danas kroz mnoga imena i prezimena kod
Srba: Vuk, Vukan, Vukosava, Vukosav, Vukana, Vui, Vukievi, Vukovi, Vukomanovi,
Vukobratovi.
Grad Peruzija (Perunija, Perua) podignut je u ast Peruna, boga koji, zajedno sa vidom i
volosom, ini sveto trojstvo etrurske i sarmatsko-slovenske mitologije.
Doavi u Italiju "luaki narod polja sa urnama" prvo se naselio u mestu Vilanova, po
njemu se ceo prvi period rasenske kulture naziva "vilanovskim". Sedite vilanovske
kulture bili su gradovi Cer i Tarkvinija, gde su eksploatisana lokalna nalazita rude. Do
1884. Vilanova nije menjala ime - od tada se zove Polcharino de Schiavoni, po
stanovnicima koji su tamo vekovima iveli - Skavunima, odnosno Srbima. Naime, Srbe su
Italijani sve do 20. veka zvali "Schiavoni", aludirajui na njihovo slovenstvo. Od narodnih
predanja, sauvana je legenda kako je Vilanova dobila ime po umskim devojkama -
vilama, viljama.
Rimski rod Koso ili Kosoje diio se etrurskim poreklom, a u Srba su Kosari pripadali
uvenoj barskoj vlasteli. Srpski jezik jo uva znaenje varijeteta u prezimenima,
imenima i toponima: Kosani, Kosanovi, Kosara, Kosa, Kozara, Kosmaj, Kosjeri ili
Kosovo. Dakle, Kosovo nije dobilo ime po ptici kos, ve po tome to je bilo sredite
rasenske - srpske vlastele i sedite mnogih duhovnika - kosara, uostalom, Kosovo je
sredite srpske duhovnosti ve vekovima.
Etrurska knjievnost i irilica
Najdui ouvan rasenski tekst napisan je na jednom komadu platna, koji je upotrebljen
za zavijanje jedne mumije u Aleksandriji. Danas se ovaj tekst nalazi u arheolokom
muzeju u Zagrebu. On sadri 1.500 rei, meu kojima se mogu prepoznati mnoga imena
etrurskih boanstava - sluio je kao obredni kalendar.
Oni se s lakoom mogu proitati, poto rasensko pismo ne predstavlja nikakvu tajnu. To
je irilska azbuka sa 26 slova pisanih zdesna na levo. Kasnije su u pismo uvedene izvesne
izmene u skladu s posebnim potrebama etrurskog jezika.
Analizirajui jedan napis sa grobnice u Orvijetu, videemo kako jedino srpski jezik
pomae u razumevanju obrazovanja gramatikih nastavaka i rasenske sintakse. Primera
radi, titula "rasneas clevsinsl" ili "kljuar" potie od naziva grada Kluzija koji je bio opasan
palisadom. Gradske dveri bile su zatvarane nauljenim balvanom kao rezom - on je klizio
po nosaima i tako zabravljivao vrata.
RASENSKO PISMO NASTALO PRE 29 VEKOVA
Rasensko pismo postoji ve polovinom osmog veka pre nove ere, u vreme kada su se
Grci s mukom oslobaali slikovnog pisma, prelazei na azbuku koja nije u potpunosti
sauvana, nego je veim delom rekonstruisana. Rimljani su u to doba bili u potpunosti
nepismeni, Grci, najveim delom, takoe. Zbog toga, latinski alfabet od 21 slova, bez
obzira na dopune izvrene u Ciceronovo doba, nije imao dovoljno mogunosti da u
potpunosti zabelei rasenske rei.
Onaj koji je odluivao kad se i kome vrata grada imaju otvoriti i zatvoriti, nazivan je
"kleuzinusom" - kljuarem i bio je glavar grada. Kluzi je "klizav" zbog balvana - reze, od
koje e kasnije nastati klju. Klju im a"glavu" koja otkljuava bravu. Semantiki, grupa
"kl" s dodacima minimuma sareja i sa uobiajenom promenom "k" u "g" daje sledee
rei: klava - "glava", klin, buzdovan, krma broda, purpurni porub na odei koje spaja ba
srpska "glava".
Naime, klin i buzdovan se zavravaju proirenim delom "glavom", brodom krmani

kapetan "glava" broda, a rasenski i rimski glavari, kao i aristokratija, nosili su odeu
obrubljenu purpurom. I bog Janus je bio "clasius" - Vel Lekates je bio i "clan Velsum",
pripadnik klana, porodice Vela. I ovde, znaenje odgonetamo preko "kl" minimuma. Biti
lan klana znai i pripadati odreenoj klasi. Pomenuta, inicijalna grupa "kl" do danas se
najbolje ouvala u srpskom jeziku, gde se razvila u nekoliko sareja, pa tako obian klas
ita najbolje osvetljiva znaenjsko poreklo etrurskog klana i rimske "klase".
Rasenima dugujemo irenje pismenosti pomou azbuke. Poseban dug Rima Etruriji
ugraen je duboko u temelje svih njegovih tekovina; u njegove neposredne pozajmice
spadaju elementi vojne organizacije, ceremonije i znamenja javnog ivota, kao i mnogi
vidovi umetnosti i religije.
U sedmom veku pre nove ere, u tzv.Vilanova kulturi, na tlu dananje Italije prisutni su
Srbi..Postoji i dolina Srba, u kojoj je pronadjeno mnogo arheolokih nalaza, pre svega
grobnica..
The Tombs of Caere (or Cerveteri as it is known today) span an extensive timescale, from
the Villanovan period right up until the late Roman period, but by far the majority of the
tombs are those of the 6th and 7th Century BCE- a time when Caere reached its peak,
and must have rivaled such cities as Athens and Corinth.
The tombs occupy a wide area:

The valley of the Sorbo, where the famous Regolini - Galassi tomb (c. 650 - 625 BCE)
with its splendid Gold Jewellery was discovered, and the neighbouring hills of Monte
Abatone, with its Torlonia tomb and Campana Tumulus, and the Banditaccia, which has
over four hundred Tombs, in some cases forming veritable streets of the dead carved out
of the volcanic tufa.
http://www.mysteriousetruscans.com/tombs.html
to se tie naziva CER, odakle je CherVeteri , to je i danas srbski naziv za drvo , odnosno
vrstu hrasta koji je u stara vremena predstavljao svetinju..i sluuo je kao svetilite ili
trebite..ono to su danas crkve..
U prii o otmici Sabinjanki, na dan proslave zavretka etve..(21. avgusta 753 pre n.e.)
koja se desila samo 4 meseca posle "osnivanja Rima"- to znai dolaska buduih
Rimljana na teritoriju gde ive Rasini=Etrurci i to ba u deo gde ive Sa(r)bini -
grabeljivci otimaju i kidnapuju starosedelake devojke, jer svoje nemaju.. doli su kao
horda osvajaa..To je uzrokovalo estoke bitke starosedelaca i doljaka..ali su same te
devojke ( njih oko 650) kompromisno reile sukob..
To se istorijski smatra ujedinjenjem starosedelaca i doljaka..
Doljak "Romul", samodeklarisani kralj Rima, sa etvoromesenim mandatom do tog

trenutka.. u ime svojih osvajaa pristao je da dodaje u titulu sabinjanski naziv CER,
odnosno kviriti--> na latinskom Quirites...
Odatle kuria- muki savez.. A njegov naslednik je Sabinjanin,znai starosedelac...
Numma sa Pompeja, prijatelj Pitagore.. koji je odmah uveo reformu kalendara jer doljaci
nisu poznavali nebo i nebeske zakone kretanja tela koje utiu na na kalendar i sve..
To lingivsti mogu objasniti bolje..kako (centum i kentum) i arijansko C postaje KV ili
Q..Na primer Cer (oviti) postaje QEUR+VIR + ITI Ili QU+VIR + ITI..
Prvosvestenik "etruraca" caesariatus (bukvalno onaj koji ima dugu kosu,razbarusenu
bradu i kosu) znaci kosarijatus,sa isplepetanim granama u kosi,sa liscem hrasta ili cera
vrsio je "etrurski" ritual oko cera, svetog drveta..
uveni kult predaka, mnogo ivo prisutan kod dananjih Srba na Balkanu, zabeleen je i
na "etrurskim" freskama..Evo jedne ilustracije koja pokazuje tzv.posmrtno kolo..
tradicionalnu srbsku igru u krug, povezanih ruku.. koja se igra i u priikama veselja, ali i
ritualno...
"Even as popular Etruscan dances spread throughout the Roman world, the nobility
considered those who danced to be "suspicious, effeminate, and
dangerous."..Starosedelake igre i obiaji su plaili osvajae drugaijeg rasnog porekla,
koji nisu razumevali sutinu ..iako su sebe,po principu jaeg, okarakterisali kao
"plebejce"- plemie..Iako je re plemi i plemstvo poteklo od pleme (rod, ista krv) i
plemenit (prevod imena prvog Arijana,Arjune iz Veda) -pa se moe odnositi samo na
potomke istoga, znai na starosedelako stanovnitvo..pre pojave Gra,Rimljana i
Latina..
Oni su dodue, postali polu-plemeniti, polu-arijevci..kada su se izmeali svoju krv sa
starosedelakom krvlju , u poetku otimanjem devojaka i velikim grabeom, na silu,
kasnije mirnijim nainima..Volela bih da znam da li genetike analize mogu da dokau
ovo..
http://oncampus.richmond.edu/classic.../romanart.html
Jo jedan dodatak je da su ti isti Sabinjani, staroseoci Apeninskog poluostrva, za

arheologe isto to su i Pelazgi -starosedeoci dananje Grke koje su antiki Grci silom
pokorili..Ista religija, verovanja i verovatno isti jezik -ista slova (onoliko koliko se
sauvalo i nije uniteno).
A njihova verovanja su ista kao kod dananjih Srba (kad se ukloni nanos hrianske
mitologije)..I vuku korene iz najstarijih zapisa-Veda,..kao to su srbska predanja,
posebno mitoloka, istovedan je vedistikim..(Nodilo,Nikola Vitez i Dr.Greti su pisali
dosta o tome) .. Imena i obiaji su sauvani....
Njihova slova proistekla su, istovetni su oblici, sa najstarijim savrenim pismom iz
praistorije, starijim od sumerskog za nekoliko hiljada godina..Radi se o Vinanskom
pismu, koje je sistematizovao gramatlog Radivoj Pei, po nalazima iz Vine (kod
Beograda) i Lepenskog Vira (kod Donjeg Milanovca).. i koje je istovetno sa slovima tzv
"kirilice" (glagoljice) i srbice (azbukovice, bukvice- dananjim slubenom srbkom
pismom)..
Kad se svemu ovome pridje nepristrasno politiki..zakljuak je da je jedan narod zapoeo

svoj ivot na terenima Podunavlja (dananja Istona Srbija), a odatle se, prirodnim
zakonima irio po teritorijama..Do trenutka kada su zauzimali ogromno teritorijalno
prostranstvo (dananjnu Italiju, Grku,ceo Balkan, dananju Anatoliju..pa i istonije od
toga..do podnoja Zimostana =HimaLaja)...
Osvajai drugaijih rasnih odlika i porobljivai u vremenu pre nove ere potisnuli su ih i
asimilovali (i opisivali kao Etrurce-rasene, Pelasge-rasene, Ilire-, Tribale, Ljudeje/Lidjane
itd..itd..)..Pa se najraniji periodi nazivaju danas kulturama Vinanaca ili Lepenaca (srbsko
podunavlje)...Lusatian (Luiana,Weneda,Sorba),Vilanova (Rasena,Sabina,Cer-ana),
itd..itd..
A od tih najstarijih stanovnika zemlje, samo su balkanski i luiki srbi zadrali isto ime,
kao na poetku..Iako ih i evropska naukapriznaje samo pod imenima Weneda, Veneta i
slinih permutacija i kombinacija slova,
Navijam da genetike analize doprinosu raspetljavanju onoga to su osvajai prekrili

svojom agresivnom i falsifikatorskom prirodom ..
Onda e se raspteljati i ko je od postanka sveta ostao rasno ist, ko je meavina i sa kim,
a ko je suprotne rase...
Pogledau na miru link,Yoshamiya, hvala ti

Ja takoe verujem da su naslednici Vinanskog prostora, dananji Istoni Srbi, kljuni u
razgonetanju cele istorijske, pa tako i rasne problematike..Kao i onaj deo sveta, na
vrletima planine Hinduku, koje je ruski naunik Moroskin opisao kao narod odeven u
koe pod imenom Samskrita ili Srba.
Proitavi posljednji post na temu Etrurci-Srbi, upoznao sam nekoliko elemenata koji su
mi dosad izmakli, te u ih detaljnije pogledati. Meutim, to me podsetilo jo na neke
druge indikatore, npr. u vezi kulta oko cera, koje sam pred vie godina (oko god. 2000-
2002) naao u literaturi ili na netu, ali mi mogue veze onda jo nisu bile jasne - iako
sam moda intuitivno 'nanjuio' da u tome mora biti neto znaajno za nas pa sam ih (sa
linkovima) prekopirao na harddisk - koji mi je u meuvremenu krepao, ali sam ga na
servisu veinom spasio na CD - koji mi se dosad zametnuo u gomili CD-ova, ali u ga
nai uskoro. Po seanju i nekim zabelekama u notesu, radi se ukratko o sledeem:
Negde od 35.-26. veka pre n.e., na junom Zakavkazju uz granicu Gruzije i

Azerbajdana, gruzijski + ruski arheolozi su dokazali postojanje najranije i zagonetne
visoke civilizacije (bez direktnih sopstvenih zapisa), o kojoj su iz raznih aspekata prvi
poneto ve pisali: Kunareva 1970, Munajev 1975, Gimbutas 1980, Winn 1981, Ivanov
1983, Diakonov 1991 i drugi do danas. Ve su imali konje, bronzu, zlato ... i drugu
tehnologiju. Najinteresantniji njihov trag su tri goleme kamene piramide visine 100-130
metara i konusno-okruglog oblika (bez bridova) na lokaciji Uch-Tepe ija je starost
datirana najmanje 5 milenijuma od danas: Ovo su oito bile najstarije arheoloki
datirane piramide oveanstva, za pola milenijuma ranije od prvih faraonskih piramida u
Egiptu koje su moda kopirane iz ovih kavkaskih, jednako kao mlai i manji primitivniji
kurgani indoevropljana severno od Kavkaza. U ove 3 konusne piramide su grobne komore
s vladarima, konji i zlatni predmeti iz legendarne dinastije "Tho-Garma".
Antropologija i jezine indicije pokazuju da to nisu bili semiti niti mongoloidi, nego beli
indoevropljani, a lingvisti (Gamkrelidze, Diakonov, Ivanov i drugi) iz kasnijih zapisa
tamonjih naroda etimoloki su izveli i poneke znakovite rane rei njihovih graditelja, npr.
sopstveno ime ove rane etnogrupe najverovatnije bee kao "Urduw", a neke druge
najranije rei iz njihove simbolike bile bi 'tsera' (hrast-cer), 'dzitu' (ito), 'tur' (zadnjica),
'lijad' (tenost-voda), 'jama' (jabuka) ...etc. Genom-DNA dananjih itelja oko ove
lokacije analizirao je Ivan Nasidze 2003 i 2005 i dobio podatke sline nama tj. 31% -
58% dinarskog tipa. Moda bi i ovo moglo biti dodatni putokaz za vae komparacije. im
pronaem taj CD ili linkove na netu, javiu se iznova. - Yoshamya, 22. 11. 2007.
Nastavak prethodnog posta: u potrazi za Zakavkazjem, naioh na drugi - jo vaiji

sopstveni materijal iz 1993, o dananjim potomcima Etruraca. Te godine sam pozvan
5 dana na Korziku za Kongres o biogeografiji mediteranskih ostrva, Francuzi platie
troak. im sam na poetku proitao svoj referat (za Jadran), upoznah dva tamonja
strunjaka (etnolog prof. C. Andreani i konzervator ing. A. Fridlender) koji su mi bili
interesantniji od predavanja, pa usred kongresa odoh u korzike planine da upoznam
njihove starince iji sam gost ostao jo narednu sedmicu - i vredilo je.
Korziku koja je bila u etrurskom posedu i rano naseljena Etrurcima, Rimljani su zauzeli
tek 111. pre n.e. i dotle su se tamo na svoje prekomorske posede vekovima sklanjali
bogatiji Etrurci, a nakon rimske propasti ostade delom autonomna-poluromanska i dosad
izvan italijanskog uticaja zbog francuske vlasti. Stari Rimljani i noviji Francuzi naselie
uglavnom plodne primorske nizije na istoku koje su i sada veinom romanske, ali
centralne planine i stenovite zapadne obale veinom jo naseljuju oko 270.000
domorodaca - preteno polu-romanizovanih potomaka Etruraca. Domai korzikanci zato
smatraju da je najvei i najslavniji potomak Etruraca bio car Napoleon - roeni
Korzikanac. Ve rani korziki Etrurci na grobove su stavljali megalitske 'stantari' (stojeki)
najvie u dolini Filiposa, koji su izgledom jednaki naim kasnijim stecima iz srednjeg
veka.
Dok su na italijanskom kopnu preiveli potomci Etruraca ve posve romanizovani a stari

etrurski jezik je veinom izumro (sem u zapisima i toponimima), sadanji poluromanski
jezik korzikih uroenika (corsu), jo dandanas sadri ovisno o govorniku, 1/4 do 1/3
ivih neromanskih rei etrurskog porekla, npr. travo (trava), travarce (travnjak-livada),
lozari (vinograd), kamie (kamenjar), luica (luk), lipica (lipa), persunau (perin),
listincu (zimzeleni bun), vezaovica (pantlika-vrpca), kanapu (ue-konopac), pivana
(obanska truba), ...etc.
Vredilo bi da pregledate korzike portale (moda da odete i do Korzike), jer ja kao laik za
etnologiju, verovatno nisam prepoznao sve paralelizme u folkoru (uoih npr. njihovo
muziko ojkanje, gange, ratnu himnu 'Moreka' itd.) - iz vaih postova vidim da su vam
folklor i etnoloke teme najblie, te biste tamo sigurno nali jo mnogo vie
interesantnoga. Yoamya, 22. 11. 2007.
Hvala, Yoshamya, opet za dragocene podatke..

Ubaciu i Korziku u ionako previe opsena moja istraivanja
Obiaji i muzika su prenoeni usmeno, pa posle genocida izvrenog nad konkretnim
Etrurcima(Et-raanima,Rasenima,Tirsenima) od strane osvajaa koji su uzeli i preuzeli
sve to im je trebalo za ukljuenje u civilizaciju..postaju vrlo dragocen izvor podataka..
uvene "etrurske" dvojnice, instrument sa dve "cevi" (pogreno diaulos) tipine su za sve
dananje Slovene na primer..
elim da se nadoveem povodom Etruraca=Rasena..

Na njihovim sauvanim umetnikim delima, uoljivo je da su u ranijem periodu slikani
iskljuivo ljudi bele koe (i uglavnom ruse kose) u mirnodopskim pozama..lov, igra..sa
prepostavkom da su bili ,kao civilizovan i starosedelaki narod, miroljubivog karaktera..
Evo jedne vaze, ba iz oblasti Cer-veterija:
http://imagecache2.allposters.com/im...BC-Posters.jpg
Lako se moe videti na ovom linku, gde ima obilje ilustracija iz oblasti Pompeja:
http://www.allposters.com/-st/Art-of...943_s5975_.htm
Dok su crnoputi likovi prikazivani u borbenim pozama, kako vebaju boks:
Ali, koliko moje znanje dosee, ba oko prvog veka pre nove ere- kad je znai i Korzika
prevladana.. (Rim,odnosno Gorica,odavno je okupiran i nije vie jednobojan..) poinju i
meanja ..jedna od ilustracija moe biti vaza iz prvog veka pre n.e. koja prikazuje
grabeljivca u liku satira tamnije koe:
U uporedjivanju i odgonetanju ove tematike, smatram vrlo bitnim i odredjene glasove

srbskog jezika..kao to su zvuni glas dz (pisan do 19. veka simbolom latinino s
naopako u "kirilinim" slovima ) koji se i kao simbol i kao glas koristio kod Rasena, a
verovatno i Pelazga..U Vini takodje..
Postoji u svim staroslovenskim azbukama( i u glagoljici obe vrste ) , samo to su , posle
pogrenih reformi , neki od potomaka sauvali u govoru taj glas, a neki nisu (promenivi
ga u z ili c)..
Isto slovo i glas..nalazi se i kod tzv.Kopta (lino verujem da su oni prastanovnici Misirske
zemlje Egipat,iako se uglavnom drugaije pie i tumai danas)..
Kavkaz je izuzetno sloena tema, kao da su narodi iveli po spratovima..
Verovatno najvei izazov i za genetiare i za istoriare..
Ali to se tie veza Rasena i Kavkaza..treba da se zna da je staro ime koje su Gruzijci
koristili za reku Volgu= Raka..kao i da je prethodni naziv reke Volge bio reka Ra
(pravilno Rha) ..Oko reke su iveli sinovi Ra-a (Sunca)..Ra+sini.. koje Plinije i Ptolomej
,poetkom nae ere, identifikuju (uz nabrajanje vie plemena ) kao Serbe...
Isto kao to treba da lingivsti znaju da ra- koren i rasa kao koren rei postoji u majci svih
jezika..samskritu..sa znaenjem koje ima i u naem jeziku..
Quote:
Direktor Etnografskog Muzeja u Ljubljani , u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca -

Dr. Niko upani, napisao je 1924. godine studiju u kojoj pokuava da tano pronikne i
rastumai zapise Plinija i Ptolomeja o Srbima koji se pominju mnogo pre ikakvog
pominjanja Slovena, i to u predelu Kavkaza..
Pre 10 godina, ova je studija ponovo tampana u Beogradu

Koliko sam mogla,manje-vie uspeno, ovu studiju dr.Nika upania sam skenirala i
postovala (bez fusnota) na temi
Srbi u 1. i 2.veku nove ere
pa, ko ima vremena i interesovanja, nek izvoli
Ti zabeleeni Srbi (izmedju Kaspijskog i Crnog mora), i njihova genetski materijal ,

sigurno e biti prepoznati medju svima iji su preci imali sinonimne nazive Wenedi ili
Veneti,kao i Raani... Isto tako ,problematika Jermena na tom prostoru je izuzetno
sloena.. Neki delovi naroda utopljeni u dananji "jermenski narod" u prolosti su nosili
opanke, imaju verovanje da su porekli (jednom treinom) od plemena Mukih..i takodje
koriste slovo dz..Ali, kako stoji stvar sa ostalim genetskim meanjima, teko je da ja
presudim..
Takodje, sa druge strane Kaspijskog mora, gde se identifikuje nekadanja zasebna ( a

povremeno i u sklopu Persije) dravica Varkana (Hyrkania)..ini mi se da to danas
pripada Turkmestanu ili Iranu.. trebalo bi da genetika pokae srodnost i sa Rasinima na
Apeninskom poluostrvu, i sa Rasinima sa Balkanskom poluostrvu,, i ssa Rasinima pored
dananjih ruskih i ukrajinskih reka..
POstoje ruski istoriari ( i u prolosti) i u sadanjosti koje vide pretke Ruse kao
Sorbe,Sirbe ili kako ve..
Quote:
. -
....
.... ,
- . () I . ..
, , ,
.... , , , . ,
iaja, -
... -
... () (
. . ., 1972 ., . 212).
(). .. ?
: (.4, , 1791
., . 205).
http://svetorusje.ru/knizhtitza/issl...iia/Srbija.htm
Moja su zakljuivanja bazirana na etnologiji,etnografiji,muzici, usmeno prenoenim

predanjima- znai mitologiji, selektivnom znanju istorije...i naalost, nedovoljnom
lingvistikom znanju arhainih jezika i pismenosti ..ali, verujem da e se dananja nauka
pribliiti onome to se vekovima u narodu prenosi, s kolena na koleno, kao to se i dosad
deavalo..
SRBI I VUKOVI
Vuk je starosrbski, predhrianski, plemenski totem, koji je razvitkom religijske misli

postao Dabog, a potom i Sv. Sava. Na narod, kao i svi drugi, prima i usvaja mnoge
norme drugih susednih naroda, ali ipak uva i svoja prastara verovanja, tvrdoglavo ih
ceni i brani, ak i ne znajui koliko im se poreklo gubi u tami iskona. Tako je i sa
seanjem na vuka. Vuk, kao i zmaj, kod nas igraju veliku pozitivnu ulogu, koju ak ni
hrianski misionari uz vekove truda, nisu uspeli potpunosti da izbriu.
Ovde su neki izvodi iz knjiga dr ajkanovia, jednog od naih najboljih strunjaka za

mitologiju:
(V. ajkanovi: Stara srpska religija i mitologija, Sabrana dela, SKZ, Bg, 1994, str. 68-
71.):
"Izmeu vuka i naega naroda postoje izvesne veze; na narod i to ne u figurativnom

govoru, nego u verovanjima i religijskoj praksi identifikuje se sa vukom. Kad se rodi
muko dete za koje se sumnja da je izloeno urocima, izie babica na vrata pa objavi:
"Rodi vuica vuka celome svetu na znanje, a vuiu na zdravlje!"
"Srbin se esto naziva vukom, npr. u poslovici "Oklen ti vuka vidio? Ovako reknu kad se
vide iznenada osobito u tuem mjestu." (prema Vuku Karadiu, Poslovice)...
"U jednom srednjovekovnom dokumentu, u kojme se razni narodi uporeuju sa

pojedinim ivotinjama, za Srbina se kae da je vuk (C. Jireek; Staat und Gesellschaft im
mittelaterlichen Serbien, Wien, 1914, 3,117). U jednoj bosanskoj uspavanci kae se:
"Nini, sine, vue i baue, vuica te u gori rodila" (Petranovi, Pjesme).
"Srpski epski junaci rado nose kape od vuje ili medvee koe (Filipovi, Kosovski
bouri), ili urak od njihove koe; o Boiu, uz mesojee, o svadbi preruavaju se ljudi u
vukove (povorke "vuara", upor...) 5. Epski junaci esto imaju na miici sliku "vuje ape"
(...) 6. Za verovanje da vuk nee na oveka iz svoga plemena upor. Vuk, Posl., 749: "Vuk
na vuka (=Srbina) ni u gori nee".
"U jednoj pesmi naziva se vuk ak "hraniteljem" (Nodilo, Rd, 84, 1887, 136 id).
(V. ajkanovi: Studije iz srpske religije i folklora, Sabrana dela, SKZ, Bg, 1994)
"U Srba je, pak, rasrostranjeno i optepoznato verovanje da vuji pastir, koji predvodi
vukove, takoe hramlje na jednu nogu. Ovome vuk, najveem od Svih vukova, prinose
se rtve, a u zimskoj sezoni proslavljaju se njegovi praznici, zvani Mratinci. O svemu
tome v. moje radove "Sveti Sava i vuci" i "De feriis quibusdam in prisca Serborum
religione ferinis". Ovaj je vuji pastir dobro poznat i meu Bugarima ("kuculan"...) i
drugim slovenskim narodima (... Vli pastyr...) Ovaj vuk u staroj religiji Srba nije bio niko
drugi do najvii bog donjeg sveta. Malo-pomalo, tokom dueg vremenskog perioda, ovaj
je bog dospeo do ljudskog oblika, pa je potovan pod imenom Dabog. I za njega je bilo
karakteristino da hramlje na jednu nogu."
"Priali su mi da se deavalo da vuk doe u tor i prenoi usred stoke, pa izjutra ode ne
uinivi nikakve tete. U takvim sluajevima obino kau "zakamenio mu ih (usta) sveti
Sava". Ako neko nou nabasa na neastivoga, neka odmah ree: "Izeo te vuk!" pa e ga
odmah avo ostaviti. (...)
I pored ogromne tete koju ini vuk, on ipak uiva kod naeg naroda izvesne simpatije.
Naroito je omiljen kod hajduka. Susret sa njim donosi im uvek sreu. Bilo je hajduka
koji nikad u ivotu nisu hteli ubiti vuka. Vuk se naziva: kurjak, zvijerac, nepomenik,
divina. Veruje se da bi se ovek mogao spasti od vuka ako ga pobratimi: ",
!" Ima vukova koji ne ine nikakvu tetu: Oni se hrane travom.
Veruje se da vuk veoma voli svirku."
Tako, na primer, na Kosovu o Badnjem veeru iznosi se pred kuu postavljena sofra, na
kojoj se nalaze sva badnjidanska jela, i onda se na veeru pozivaju "vuci, meke, lisice,
zajci, tvorovi, psi", sa sveanom formulom "Doite na veeru, sve smo naredili to treba
da jedete". U celom ovom spisku ivotinja najvie, na prvi pogled, moe da nas iznenadi
ona ivotinja koja je na elu spiska dakle, vuk. Otkuda da se njemu prinosi rtva? U
suprotnosti sa neprijateljskim ponaanjem vuka prema svakome i svaemu, primitivan
ovek, naroito primitivan Srbin, ima prema njemu dranje koje je puno obzira i koje
iznenauje. Kada su se, u jednom naem kraju, pojavili vuci u velikoj mnoini, vlasti su
dale seljacima otrov, ali ovi nisu hteli da ga protivu vukova upotrebe; u Bugarskoj, pre
nekoliko godina, jako su se bili namnoili vuci, ali seljaci ne samo da ih nisu progonili,
nego su im ak davali hrane! Kada se vuk ubije, onda se i danas sa njim vri izmirenje na
taj nain to se za njega mrtvoga, za njegove mane, skupljaju darovi od kue do kue.
Prema verovanju naeg naroda, vuk, po bojem nareenju, ima pravo na ono to zakolje;
prema jednoj legendi iz Prizrena, ak je niko manji nego sveti Sava blagoslovio vukove
da "vazda u plenu izbiraju najbolje ovce". Zbog toga, kae se u narodu, ne treba se ljutiti
na obanina ako mu vuci zakolju koju ovcu, jer e teta biti vea. Oevidno je, dakle, kod
naeg naroda postojalo uverenje da on prema vuku stoji u izvesnim obavezama i da vuku
pripadaju rtve, a primeri koje smo naveli dokazuju da su takve rtve doista prinoene i
tolerisane. Na osnovu jednog ciklusa legenada koji je poznat i Srbima i drugim
slovenskim narodima, izgleda da su vuku, u dalekoj prolosti, prinene ak i ljudske
rtve. Na Kosovu polju rtvuje se buku, o Badnjem veeru, veliki kola: domain izie na
kuna vrata, mane tri kolaem, i pozove vuka na veeru. U Bosni iznosi se, takoe o
Badnjem danu, "vuku veera", sastavljena od svih jela koja se na trpezi nalaze, i vuk se,
opet sa sveanom formulom, poziva da na veeru doe. (...) Posle svega jasno je da
ovakvi odnosi izmeu vuka i primitivnog Srbina, koji bi sa gledita zdravog razuma bili
neobini i neprirodni, imaju religijski karakter."
"I stari Gali zamiljali su boga donjeg sveta u vujem ili pseem obliku: ogromno
udovite koje je u skulpturi predstavljeno kako prodire leeve mrtvih ljudi."
"Isti sluaj imamo i kod drugih evropskih naroda, naroito kod Germanaca, pa onda u
severnoj Italiji i Paniji, i, pre svega, kodKelta. U obzir dolaze razliite ivotinje, i divlje i
domae: vuk, medved, jarac, svinja, pas i dr. Kod Kelta pre sviju jelen."
"Da se iv Srbin moe pretvoriti u vuka, to je verovanje koje je u punoj sveini do

dananjeg dana sauvano; ono je, uostalom, dokumentovano vrlo odavno: naime, jo
Herodot, poznati grki istoriar iz petoga veka pre Hrista, konstatovao ga je kod Nerava
(Nervi), koji su bili slovensko pleme u dananjoj Rusiji. Mnogo je, meutim, vanije
verovanje da se mrtav Srbin moe ili ak i mora pretvoriti u vuka; sama re "vukodlak,
koja je sinonim rei "vampir", najbolji je dokaz za to; u krajevima u kojima je Vuk
Vrevi skupljao svoju grau (Boka, Crna Gora, Hercegovina) vampir se prosto naziva
vukom."
(V. ajkanovi: O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji, Sabrana dela, SKZ, Bg, 1994.)
"Na izvesnu protvureenost naii emo, meutim, ako uporedimo naeg Daboga sa
ruskim i moda opteslovenskim bogom istoga imena. Kod nase je Dabog, kao to smi
videli, htonino boanstvo, kod Rusa i Zapadnih Slovena, meutim, za njega kau da je
solarno boanstvo, sin Svarogov."
"Dabog da upotrebimo ovu popularnu epiklezu stajao je na elu naeg panteona, i bio
sve do kraja paganizma na najvei bog, summus deus. (...) Nije sluajno to su njega
zamenili sveci najveeg ranga, kakav je sveti Jovan, sveti Sava, sveti ore, sveti
Araneo, sveti Nikola."
"Dabogu je pomogla ta okolnost to je on bio nacionalni Bog, rodonaelnik celoga naroda

i, kao takav, njegov najvei prijatelj i pomaga (...) ne manje i zato to je on bio najvei
bog mrtvih; da se bog mrtvih razvije u najveeg boga, to je doista est sluaj u
religijama; treba se, na primer, setiti misirskog Ozirisa, pa onda eleuzinskih boanstava
kod Grka, pa onda galskog Dispatera i germanskog Vodana, najzad jermensko-iranskog
boga mrtvih."
,
, ,
.
, ,
6. 1349. ,
, ,
, , .
, ,
,
.
,

: 1) ,
", "; 2)
,
, ; 3)
.
16. , ,
;
,
, .

.
.
,
;
.
.
,

?
,
,
, ,
. ,
, 1350. .
,
. ,
,
,
, ,
.
,
, ,
.
,
, .
1350. .,
, .
.
,
, 1349. ., .
,
. 13.
1350. ,
,
,
.
,
. ,
. ,
. , ,
:
,
.
, .
, ,
, 1350. .,
.
, .

.
. ,
,
,
. ,
.

;

, ;

. ,
, " "
.
, " ()
". , ,
, ,
.

, ,
, ( 13. )
.
,
. 20. 1351.
, ,
,
; 22.
,

.

.

. ,
, ,
,
,
.
, .
, ,
. ,
, .
, ,
,
.
, , ,
. ,
.
, ,
.
,

. , ,

( 10.000)
, ,
, ,
.
,
.
, , .
,
.
, , ,
, ,
,
.
, ,
, .
,
,
, , ,
.
.

.
;
,

.

, ,
,
. ,
,
,
.
, ,
.
. ,
, ,
, . ,
,
, ,
,
,
,
, . . .
"" ; ,
,
,
.
, , ,
,
. ,
. ,
, ,
.
,
,
. ,
,
, ,
. ,
, ,
,
,
, , , ,
.
,

. ,

. ,
.
,
, ,
, ,
,
. , ,
,

, .
,
?
,
.
,
.
, ,
.

, .
, ,
,
. ,
.
,
.
, ,
, ,
,
, ,
.
, ,
, .
, , ,

,
.
, , ;
, ,
. , ,
.

, ,
, ?

, ?

;

, .
,
, .
,
, ,
.
(. ,
), ,
,
(" , ;
, ") ""
.
. ,
, .

.
, .
,
,
,
.

.
, ,
, ;
,
;
.
, ,

,
. ,
, ,
,

.
, , ,
, ,
.
,

. ,
,
. .

,
. ,
,
, , .

.

. ,
, ,
. .
,
. ,
, ,
- .

,
.
. , ,
, , .
, ,
,
.
, ,
; , ,

. , ,
, ,
,
.
,
.
, 13.
1352.,
. ,
,
.
, ,
.
.
1352.
, .
,
.
1352. . ,
,
, ,
. ,
, , ,

.
: "

.

".
,

, .

.

. ,

. .
(?) .
.
,
, , .
.
,
(1353. .) .

, .
, ,
,
. ,
.
,
.
, ,
, ,
,
, ,
.
, ,
, .
, , ,

,
.
, , ;
, ,
. , ,
.

, ,
, ?

, ?

;

, .
,
, .
,
, ,
.
(. ,
), ,
,
(" , ;
, ") ""
.
. ,
, .

.
, .
,
,
,
.

.
, ,
, ;
,
;
.
, ,

,
. ,
, ,
,

.
, , ,
, ,
.
,

. ,
,
. .

,
. ,
,
, , .

.

. ,
, ,
. .
,
. ,
, ,
- .
.
, ,

.

.
,
. .
, ,
. ,
, ,
2. 1354.
. , ,
,
.
.
,
.
.

. ,
,

. "

".
, 1326. .,

.
,
, . ,
, ,
. ,
,
.
__________________
,
.

.
11-27-2012, 08:02 AM #2
Bosko Jugovic Re:

Forum Member

,
.
Join Date: Jul 2006 ,
Posts: 1,371

.

,

,
1328.
.
.

:

.

.
,
, ,

,

.

.

,

.

.

,

.

,
.
,

,

;

.

,
,

.
, 22.
1354.,

.

,

,

,

.
( 10.
1354.),

,

1383. .

.
1354. .
,
,
,

1354/5. .

.

,
.

,

.

,

.

.

,

.

.
,
, ,

-
.

, ,

,

,

.

,

. ,

,

,

,

,
1353. .,

.

,

,

,

,
,
,
.
,

,
,

.
,

,

,

"
",
,

XIV

.

;

, ,

,

.

. .
6.

"
".

,

,
.

,

,

(. 8).

,

,
.

,

.

.
VI,

,

1346.
.

.
,
,

,
,

IV

"
".
IV

(1347. .).
1347.
.

,

,

.

,
,
,

,

.

,
,

.
,
,

1350.
. .

,

.

;

,
.

, ,
,

. .
1352.

,
1353. .

,

II,

. ,

, 1354.
.

.

VI,

VI.

,

,

,

.

,

.

,

. ,
,
29.
,
,

,

,

,
,

. ,

;

- 1354.

,

.

,
,

,

.

19.
1355.,

, "

".

,

,

,
"",
,
,

,
,
,

.

,

.
,

,

.

,

,

,

?

, ,

,
,

,

?

,

,

.
,

,

,
.

1354. .
,

,
.

,

,

.

,
3. .

.

,
,
,

,
-
.

.

,

,

, ,
, ,

,

1355. .

.
, ,
"

."

,

,
,

.
,

.

,

,
.
, ,
"

",

,

,
,

,

.

,
,
,
,
,

.
,
,

,

.

,

,
,

.
,
,
,

1355. .
.

,

.

,

,

.

,

,

,

,
III,

.

,

,

,
.

1355. .
.

, ,

,

.

,

,

10.
1356. .,

.

.

1354.
.

.

,

.
,
,

.

6.
1354.
,

,

,

. ,
,

,
, ,

,

.

.

. ,

5. 1355.,

.
,
20. ,

.
,
,

,

.
,

1927.
.,

,

.

,

.

.
,

,

.

,

.

,
.
.

,

,

,

.

;

,

.

.
,

.

,

;

,

,

.

?

?
, .

,

, ,

.

.

,

,

.
,
,

,
,

,
1350. .,

.
,

,
,

,

.
,

,
.

,
,

,
,

.

,

,

. ,
,

XIX !

.

.

,

,

.

,

.

.

, ,
,

.

?
,

?
.

,
,
,
"

,

,

,

,
."

,
,
,

. "
",

.
,
"

.

.

,

.

(
1347-1348,

.
)

,
. .

,

. 1335.

,

-
,

.
,
,

.

,

.

,

.

,
1348,

"

".

.

,

(
,

,

).

,

.
,

"
",

(?)

Nomos Georgikos,

.
-

(

)

,

,

(

)

,

.

,

. ,

.
.

.
,

,

,

,
.
: ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
,
,

., ,

,

.

,

. .

21. 1349.
,

.
,
,

, 1354.
, ,
135
.

,

,

,

.
.
,

,

"

"
(. .

,

"";

.);
.

171 172
,

[1].

.
,

,

,

,

.
.

:
"

,

.
, ,

,
,
,
.

,

,

105, 171
172,
,

,
".

,

,

,

.
1354. .,

,

.

,

.
" XIII XIV
,

,

.

""

.

,

,
.

privilegium
francitatis,

.

;

,

."

,
,
.

;

.
,

(
)
,
.
,
,
,
, ,

,
.

,
( )

"".

,

:
,

(
,
.),
.
,

,

,

,
. . 139

,

,
,
,

.
,

,
,
,

;
,

,
,

,

,

.

,
,
,
,

,
.
11-27-
2012, 08:11 #3
AM
Bosko Re:
Jugovic
Forum
Member
IV 1308. .
. 1314. 1320.
, , ,
.
1329. , ( )
Join Date: . ,
Jul 2006 ,
Posts: V. 1355.
1,371
, .

: , .
(
), .
,
, ,
.
,
. --
, . . XIV
, . ,
, , . ,
,
.
,
,
. III
, ,
.
.
, , , ,
, . ,
,
.
, .
.
( ,
). ,
, .

; ,
.
, ( ),
.
. ,
,
,
. ,
( ).
.
III
27/28 , 6838.
:
,
, :
, , ,
( )
. ,
, ,
... .

. ,
?

, .
, ,
,
. ,
-
.
,
, .
,
- .
,
, -
.
,
. ,
.
, ,

IV .
, , ,

. 1332. , ,
, . ,
, .
,

, .

.

, , .
.

.
,
.
,
, .
, ,
. ,
.
. , , ,
.
. .
.
III, , ,
. ,
, .
,
III.
, 26. ,
.
, ,
.

.
.

III ,
, .
, .
. ,
, .
1335. 1340. .
, . ,
.
, , ,
. 1340. ,
, .
,
.
, .
, ,
.
, , ,
,
, .
,
,
. ,
III.
,
.
III,
V . ,
.
,
. ,
V, ,
.
. , ,
. 1342.,
,
.
, , ,
. ,
( ),
, .
1343., . ,
. ,
.
, , .
1344. ,
, .
.
, .
.
,
. . , ,
,
. ,
.
II

,

1349. . ,
II .
, (
),

.
,

. ,
,
,
. ,
, 1350.
(
)
,
,
, ,
.
, .
,
.
, .
,
.
,
.
. ,

,
.
,

.
II
, .
,
,
, ,

.
,

, ,
,
. , ,
. ,
- ,
(
). ,
. ,

;

. , , ,
. ,
, .
, .

,
.

, ,
, ,
.
: ,
V .
,

, .
,
, .
.
,
````
. V
, . 1352.,
,
,
.
. ,

VI .
. , ,
,
.
, I,
. ,
.
,
, , IV
,

.

http://www.scribd.com/doc/110821501/Herman-Nojbaher-Specijalni-Zadatak-Balkan
Sloveni ratuju s Karlom Velikim i Franakim carstvom
Dakle, s tim Luikim Srbima car Karlo Veliki bijae gotovo neprestan u ratu, te i on
lino krenu mnogo put u borbene pohode na njih. Naime, prvi put, ne bi li ih pokorio,
posla on (kako pie [Karlo] Wagrienski u 2. knjizi) snanu vojsku pod zapovjednitvom
ponajboljih svojih vojskovoa, no ne uspje u svom naumu jer Srbi izaoe iz zemlje i
krenue ususret neprijateljskoj vojsci, hrabro nasrnuvi na njih, te se zametnu estoka i
okrutna bitka u kojoj pade mnogo plemenitih i slavnih franakih mueva. Poginu tamo i
knez Slovena Srba Lubidrag, odnosno Ljubidrag, s mnotvom svojih ljudi. Kae
Wagrienski da za franako kraljevstvo to bjee najpogubnija bitka, poto u njoj izgubi
ivot trideset dvije hiljade Franaka i oko etrnaest hiljada Slovena. Bjenji no ikad, svi se
Sloveni (kako pise Johannes Aventinus u 4. knjizi) ujedinie protiv Franaka, te uavi u
zemlje Obodrita, danas vojvodstvo Mecklenburg, i u Sasku, poharae i spalie sve pred
sobom. To nagna Karla [Velikog] da ponovno okupi vojsku, mnogo veu od prethodne, te
predavi zapovjednitvo svom vojskovoi Liutprandu, upadne u zemlju Srba. No
Liutprand ne uznapredova mnogo u svom pohodu, kad bje prisiljen vratiti se natrag.
Naime, uhode mu dojavie da mu neprijatelji ujedinjeni sa Slovenima Vilcima dolaze
ususret s velikom vojskom, te se on zaustavi i ne htje krenuti dalje. Na to Sloveni
opkolie Franke sa svih strana i u napadu kod rijeke Labe izvrie straan pokolj, da bi
zatim upali u Sasku i Tiringiju i tamo unitili i spalili nekoliko mjesta. Primivi glase o
tome, Karlo pozva k sebi trojicu svojih vojskovoa, Adelgiza posteljnika, Geilona i Vorada
nadvornika. Naredi im da okupe istone Franke i Sase i da to prije krenu na Slovene
Srbe. Dok oni izvravahu careve naloge, primie vijest (kako pie Aimon u 4. knjizi,
poglavlju 74.) da se Sasi bijahu pobunili i ustali na oruje protiv Karlovih ljudi. To prisili
Franke da odustanu od pohoda protiv Slovena, a ovi se jo vie osokolie i ve slobodno
harahu carevim zemljama. Car, uvidjevi da mu u takvim prilikama nema druge no
uhvatiti se u kotac s njima, i to osobno, umjesto da alje na njih svoje vojskovoe,
naredi da se u itavom carstvu okupe novi ljudi ne bi li konano pokorili Slovene.
Doznavi za to, Sloveni se ujedinie kako bi im se oduprli. Monah Aimon, pripovijedajui
o tom carevom ratu sa Slovenima, u 4. knjizi, poglavlju 81., kae: U Germaniji ivi jedan
ratoborni slovenski narod, nastanjen na obalama okeana, koji se na vlastitom jeziku
naziva Veletabi, a na franakom Vilci ili Vulci. Narod taj bijae Francima vjeni neprijatelj,
te nikako ne prestajae u oruanim pohodima muiti svoje susjede podlone franakom
kraljevstvu ili u savezu s njim. Ne mogavi vie otrpjeti njihovu bezonost, Karlo Veliki
okupi vojsku i osobno krenu na njih. Dade sagraditi dva mosta na rijeci Labi i tako prijee
u zemlju neprijateljsku. Sloveni na to, kako se ne bi izloili pogibli, sklopie s carem mir.
Ovdje Wagrienski dodaje da Karlo drae toliko do tog mira, da slavenskom knezu
Dragovidu preda mnotvo kraljevskih darova. Drugi dio Slovena, pri emu mislim na
Srbe, upadne u Karlovo carstvo (kako pripovijeda Wagrienski), te bez imalo popotovanja
arie i palie njegovim zemljama. Car posla na njih iz Aachena svog sina Karla s
vojskom. Carev sin se potue s neprijateljima i odnese pobjedu, a (kako pie Aimon u 4.
knjizi, poglavlju 92.) Miledoh, vladar Srba, pade u boju. No uprkos svemu tome nikad ne
bijae mogue obuzdati Slovene, te oni nastavljahu pustoiti franakim kraljevstvom,
drei cara gotovo neprestance pod orujem, to se vidi i iz njegova ivotopisa iz pera
redovnika Einharda, koji kae da se car taj osobno dugo borae s Veletabima,
najodlinijima meu Slovenima. Potvrduje to i opat Reginon u 2. knjizi, te takoer Petri
Suffridi kada kae:
Sloveni se esto hvatahu u kotac s Karlom Velikim, koji se grdno namui ne bi li neke od
njih pokorio, a kad konano sklopie mir s carem, okrenue se, po svom drevnom
obiaju, protiv Danske. Naime, u 3. knjizi o Venedima Nizozemac Petar Crusber pie da
Sloveni ne bijahu nikada na miru, te kad ne bijahu u ratu s germanskim carevima,
okretahu oruje na Dance. Stoga, sklopivi oko godine 804. mir s Karlom Velikim, stupie
u rat s danskim kraljem Godifridom. Uavi sa snanom vojskom u zemlju Slovena
Obodrita, Godifrid zauze nekoliko utvrenja, no uprkos tome, vrati se iz tog pohoda (kako
pie Aimon u 94. poglavlju 49. knjige) uz velike gubitke u ljudstvu. Naime, premda
natjera u bijeg kneza Draka, koji bijae utekao sa svog poloaja ne pouzdajui se u
pomo svojih, i premda potom usmrti i vojvodu Godelaiba, ipak u tom pothvatu izgubi
ponajbolje svoje borce i neaka Reginolda, bratova sina, koji bijae izgubio ivot zajedno
s mnogim dinim Dancima u napadu na jedno utvrenje. Da mu u tom ratu ne bijahu
pritekli u pomo Sloveni Vilci, moda bi ak i on sam s itavom svojom vojskom naao
tamo smrt. Samo zato to Vilci (kako kae Aimon), zbog drevnih svojih zavada s
Obodritima, pritekoe svojevoljno da bi se zdruili s danskom vojskom, Godifrid odnese
pobjedu. No nedugo potom, Drako se pomiri s Godifridom, te skupi vojsku s kojom
nasrnu na svoje slovenske susjede arei i palei sve oko sebe. Poredavi ponovno svoje
borce i nekolicinu Sasa, osvoji veliki grad Smelding. Plodnim tim svojim uspjesima
postignu da svi oni koji se bijahu pobunili protiv njega ponovno sklope s njim savez.
Nedugo nakon toga, zatekavi se u trgovitu Rerik, bje muki ubijen od izdajnike ruke
Godifridovih ljudi. Nakon njegove smrti Obodriti napadoe utvrenje Hochbuch na rijeci
Labi, u kojoj tada prebivae poklisar cara Karla i istonih Sasa. Kad ga konano i osvojie,
potpuno ga unitie. U prolosti se uhvatie u kotac i s danskim kraljem Sirardom.
Zametnuvi boj s njim, potukoe ga kod Fionije. No on se, okupivi ponovno vojsku,
sukobi s neprijateljima u pokrajini Juciji, no i tamo osta poraenim i natjeran u bijeg.
Zagospodarivi Jucijom, Sloveni proirie svoje carstvo. U tom ratu (kako izvjetava
Albert Krantz u 1. knjizi, poglavlju 13. o Vandaliji) zarobie Jarmerika, sina Sirardova,
zajedno s dvije njegove sestre; jednu od njih prodae norvekom kralju, a drugu dadoe
Germanima s kojima nakon Karlove smrti Sloveni mnogo put ratovahu. Naslijedivi oko
godine 818. oca na prijestolju, Ludovik Poboni se naime sukobi sa Slovenima, te (kako
itamo u Karla iz Wagriena u 6. knjizi) bje u boju poraen, a mnogo njegovih ljudi
poginu. Aimon, priajui o tim dogaajima u 5. knjizi, poglavlju 11., kae da Sloveni
nakon prelaska rijeke Labe harahu Saskom, te da Ludovik odasla na njih dostatan broj
ratnika i natjera ih da odustanu od tog pothvata. No oni potom godine 839. ustae na
oruje protiv dotinog cara, koji bje prisiljen neprekidno tokom dviju godina osobno se
boriti protiv njih, da bi na kraju u tom ratu pretrpio velike tete od Slovena. Ratovahu oni
takoer i s njegovim sinom Ludovikom, drugim carem tog imena. Naime godine 869.
Sloveni, to nastavahu krajeve nasuprot Sasima, upadoe u Sasku i nanijee velike tete.
Udruivi se dakle sa Sasima, Ludovik osobno krenu na njih, te zametnuvi boj odnese
tek uslovnu pobjedu, utoliko to bitka (kae Aimon u 5. knjizi, poglavlju 23.) bjee
krvava i s obje strane pade velik broj boraca.
Sloveni ipak ne odustajahu od stalnih napada na njegovo carstvo. U sukobu s njima 874.
godine Ludovikov se sin Karlo zateknu u takvoj nevolji da njegovom ocu poruie kako bi
ne pritekne li to prije u pomo sinu, mogao i ne vidjeti ga vie. Ludovik lino krenu na
put i, oslobodivi sina, posla izaslanike Slovenima koji bijahu podloni raznim kneevima,
te (kae Aimon u petoj knjizi, poglavlju 31.) sklopi s njima mir kako najbolje mogae.
Straan i dug bijae meutim Ludovikov rat s Radikom ili (kako ga zove opat Reginon u
2. knjizi) Rastitom, knezom slovenskim. Ne mogavi ga nikako drukije svladati, stupi u
tajne pregovore s njegovim neakom ne bi li ga se doepao. Kad zahvaljujui izdaji to i
ostvari, dade mu iskopati oi i zatvoriti ga u samostan. Nakon tog se uspjeha silno
uzoholi, htijui da ga potuju jo vie nego prije. Pa iako mu uspje svladati Slovena
Radika, svejedno nikad ne uzmognu sprijeiti narod slovenski da hara njegovim
kraljevstvom nanosei velike tete. Pie Karlo iz Wagriena u 4. knjizi 0 Venedima da se
taj car i brat njegov Karlman esto sukobljavahu sa Slovenima, a da medu svim njihovim
okrajima tri bijahu najvea: onaj kod Goringena u Tiringiji, drugi u Rodvichu u Saskoj, a
trei izmedu rijeka Fulde i Weser. U tim bitkama Franci izgubie mnoge svoje vojskovoe i
vie od pedeset hiljada boraca, uz zanemarive gubitke protivnika svojih Slovena. Za
vladavine te dvojice careva (prema tvrdnjama nekih autora) dio Slovena, odnosno oni to
nastavahu baltike obale, skupie snanu flotu i krenue u napad na Englesku, zadavi
strane muke tamonjem kralju Heresperu. No Heresper na kraju izae iz jednog okraja
kao pobjednik i zarobi Raa ili (kako ga zove Alessandro Sculteto) Rasta, kralja Slovena,
te ga oslijepi. Preostali se Raovi ljudi tada vratie kui. Opremivi ponovno flotu,
napadoe Fioniju, najvanije ostrvo u Baltikom moru. Nanesoe tamo takve tete i
izvrie takav pokolj tamonjeg naroda, da bi ostrvo, da se to jo jednom dogodilo, bio
ostao potpuno pust i bez ijednog jedinog stanovnika, kako izvjetava Saxo Grammaticus
u 14. knjizi. Isto to pripovijeda i Wagrienski u 4. knjizi, no glede vremena zbivanja ne
slae se u potpunosti sa Saxom. Sloveni ratovahu zatim i drahu dugo pod orujem i
Henrika Saksonca...
Vladimir Marii
London, septembar 2007.
SLOVENSKA GERMANIJA
O knjizi
REX GERMANORUM, POPULUS SCLAVORUM
dr Ive Vukevia
koja u srpskom izdanju izlazi pod naslovom
Slovenska Germanija
beogradskog izdavaa Pei i sinovi.
Dr. Ivo Vukevi je jedan od akademika koji su poput mnogih drugih iz srpskih zemlja i
dijaspore ekali svoj trenutak slobode posle kojeg je mogao da se bavi onim
istraivanjima koja su od vitalnog znaaja za srpski narod. Iz perspektive Amerikanca iji
su roditelji doli iz starih krajeva, on je mogao da posmatra kako je, prema njegovim
reima: Slovenstvo pod napadom na svakom zamislivom nivou.
ovek mora da primeti da i na najviim nivoima anglo-amerikog akademizma postoje

namerni pokuaji da se pomuti i otruje diskusija o tokavskom, da se ignoriu Dobrovski,
Kolar, afarik, i jo vaniji Kopitar, Mikloi i Jagi, sa namerom da se kreira mit o
Vukovom veliko-srpskom naklonu." (Iz pisma prijatelju, 2007)
Dodao bih da je druga velika prepreka dubljem prouavanju slovenske istorije i kulture
perpetuiranje Kantovih odrednica o prouavanju istorije prema kojima samo grku i
rimsku civilizaciju treba obraivati dok ostale civilizacije imaju samo epizodne uloge i da
istoriju treba pisati imajui na umu budue graansko drutvo. Zanimljivo bi bilo kad bi
uporedili broj naunih radova na globalnom nivou koji obrauju antiku Grku sa brojem
koji obrauju antiku Slaviju, (neki bi ak rekli, da antika Slavija nije ni postojala),
videla bi se ogromna disproprocija koja zavisi od stepena bogatstva i siromatva raznih
univerziteta, jer za veliku veinu naunih radova potrebna je institucionalna i novana
pomo. Dr. Ivo Vukevi je tek kao penzioner Asocijacije amerikih univerziteta od svoje
62. godine uloio vreme i novac u istraivanja koja se tiu srbistike (Serbian studies).
Dotle, kao doktor politikih nauka Njujorkog univerziteta, radi kao predava i naunik na
nekoliko amerikih univerziteta i koleda iz oblasti ekomonske analize i predvianja.
Poreklo dananjeg preuvelianog straha od prouavanja slovenske prolosti, a time i

srpske, treba traiti u devetnaestom veku kada su svetske evropske imperije strahovale
da centralnoevropski dravotvorni projekti nee uspeti da ostvare nacionalnu hegemoniju
u dravama koje su se stvarale po ugledu na francusku naciju.
Multietniki sastav nemakih i italijanskih dravica je bio objektivna prepreka nacionalnim

projektima. Kada je 1818. godine Pavle Solari objavio svoje delo o uticaju slovenskog
jezika na rimski tj. na latinski jezik, on nije bio shvaen ili je bio ignorisan. Kada je Jan
Kolar 1856. objavio svoje najznaanije lingvistiko delo Staroitalija slavjanska na 800
strana (koje e uskoro biti objavljeno u ovoj seriji), ono je nedvosmisleno bilo ignorisano
do dana dananjeg, a on je stekao reputaciju neobjektivnog naunika. Od tada pa do
danas zapadni akademici i muzejske postavke obavezno koriste termin misterija u
relaciji prema italskim civilizacijama, a naroito prema etrurskoj civilizaciji. Nemaki
akademik tog doba Teodor Momsen je naao za shodno da objavi pamflet na engleskom
u kojem tvrdi da nije vredno prouavati predrimsku kulturu jer u njoj neemo nai nita
relevantno za nas. Interesantno je da ni jedno drugo njegovo delo iz ogromnog opusa
nije prevedeno na engleski. Njegovo prejudiciranje istraivanja je nepirmeren nauni
gest. to se nas Slovena tie moda e upravo prouavnje predgrke i predrimske
civilizacije obnoviti razumevanje sopstvene prolosti.
Strah od sveslovenstva je irio jedan drugi nemaki mislilac i aktivista od znaaja, nama
dobro poznati, Karl Marx. On je napisao u New York Daily Tribuneu (5. maj 1855.): Onog
momenta kad se Austrija konano opredeli za Zapad, ili kad se otvoreno suprostavi
Rusiji, Aleksandar II e sebe proglasiti za vou Sveslavenskog pokreta, i promenie svoju
titulu Cara svih Rusa u titulu Cara svih Slovena... Onda e se postaviti pitanje ko e da
komanduje celom Evropom? Slovenska rasa dugo podeljena unutranjim suparnitvom,
odgurnuta ka istoku od strane Nemaca, podjarmljena delimino Turcima, Nemcima,
Maarima, brzo bi ujedinila svoje grane. Posle 1815. godine postepenim rastom
sveslovenstva, ova rasa bi prvi put proglasila rat uz no protiv rimsko-keltskih i
germanskih rasa koje su do sada vladale kontinentom. Sveslovenstvo nije pokret koji
stremi nacionalnoj samostalnosti, to je pokret koji bi vladajui Evropom iao ka
rasturanju onog to je hiljadugodinja istorija stvorila, i koji bi morao da zbrie sa mape
Maarsku, Tursku i veliki deo Nemake.
Anglo-amerikoj masonskoj oligarhiji, kojoj je Marx usmeravao svoje spoljno-politike

komentare kao vladajuoj eliti, bilo je potrebno da zna ko vlada Evropom, jer se
spremala unifikacija Italije takoe pod masonskim vostvom. Jasno je da je agitacija
protiv Slovena bila u svrsi ouvanja Zapada kao dominantne civilizacije. Marx, u ovom
sluaju kao novinar i agitator, u svom sledeem lanku pie: Srpski ustanak 1805.
godine i grki 1821. su manje vie podsticani ruskim zlatom i ruskim uticajem, i gde god
su se turske pae pobunile protiv centralne vlasti, ruske intrige i ruski novac nije
nedostajao, i kada su unutranja turska pitanja sasvim zbunila zapadne diplomate, koji
nisu znali vie o tom pitanju no o oveku na mesecu, tada je rat obnarodovan, ruska
vojska je krenula ka Balkanu, i deo po deo otomanskog carstva je rascepljivan. U istom
pismu on, u stvari, ubeuje ameriku elitu da Rusi koriste potlaene narode unutar
Turske radi sopstvenih teritorijalnih ambicija.
itajui ovo, imamo doivljaj ve vienog: devedesetih godina 20. veka Zapad staje na
stranu rimokatolika i muslimana na Balkanu, diplomate su opet navodno zateene i
zbunjene nepoznavanjem okolnosti. Svo meanje Zapada, zajedno sa prateim kobnim
posledicama za Slovene na Blakanu, opravdano je jer Zapad osea da treba pokazati
islamskom svetu svoje prijateljstvo. Vano je uoiti da slovenski svet vie ne postoji kao
jedinstvena injenica. Jo sredinom 17. veka katoliki opat Juraj Kriani upozoravao je
ruskog cara da e podela izmeu katolika i pravoslavaca stvoriti nepremostiv razdor u
Slaviji. Taj razdor e stvarno biti korien u 20. veku na Zapadu kao argument za
otcepljenje Hrvata i drugih slovenskih naroda od Jugoslavije. Hrvatski nacionalisti su
uspeli upornim radom da izopte Srbe iz katolike crkve, jer u njoj danas nema Srba
katolika. Na taj nain su hrvatski nacionalni programeri preli samu Rimokatoliku crkvu,
kako je to izvanredno primetio dr Petar Milosavljevi, jedan od naih umnih obnovitelja
srbistike kao naune oblasti koja je takoe nestala pod ekspanzijom hrvatskog
nacionalizma putem pretapanja u srbokroatistiku da bi se na kraju de facto pretvorila u
kroatistiku.
Ali kao to tek danas posle mnogo vekova moemo itati o kulturnom nasleu Slovena u
srcu Evrope, tako se moemo nadati da e se obnoviti znanje o Srbima u vremenu koje
dolazi. Dr Ivo Vukovi se svrstao meu pionire srbistike i od srca se nadamo da e i
njegova sledea dela nai put do stare tj. prastare domovine.
Knjiga Starogermanija Slavjanska u svom originalnom izadanju na engleskom jeziku ima

624. stranice. Njen podnaslov je: Ispitivanja o poreklu i ranoj istoriji Srba/Slovena
Sarmatije, Germanije i Ilirije. Knjiga je tampana u Los Anelesu u izdanju samog pisca
Ive Vukevia, a napisana je kao kolekcija injenica pronaenih u najraznovrsnijim
izvorima, ali ponajpre u nemakim izvorima. Sardi 23. mape, 81. ilustraciju, 43.
inskripcije sa steaka, sadri i renik od 450 indoiranskih rei slinih srpskim reima,
analizira vinansko pismo, razmatra poreklo bosanke srednjovekovne drave na osnovu
grae iz tog toba. Od nemakih izvora koristi one srednjovekovne kao to spisi
Fredegarius-a, Geographus Bavarus-a i Helmold od Bosau-a, potvrujui postojanje
germansko-srpskih kraljevina Soraborum, Obodrituorum, Luticiorum i Rugianorum, i
vladara Bogisava, Draka, Kneza Jake, Milogosta, Pribislava, Rastislava, Slavomira i
Vieslava. Najee se poziva na savremene strunjake nemake srbistike ili sorbistike E.
Eichler-a i J. Herrmann-a. Polemie sa H. Kunstmann-ovim radovima o evropskom
Urheimatu germanskih Slovena. Ispituje istorijske dokaze koje potvruju tezu M. Klinge-a
o baltikoslovenskom poreklu starih Rusa (in Slaviam, Rugian/Rusi vocitatam).
Dokumentuje ulogu baltikih Slovena u invaziji Engleske. U prilogu se nalazi i bibliografija
sa preko 2000. izvornih radova.
,
, .
,
, , ,
,
. ,

.
,
. , 75 10-
20 , , ,

, VII . ,
: , , .
, .
,
642. ,
.
,
(. ).
: , ,
, , ,
, -
. ,
() , , .

, ,
, .
X
( ).
,
X . 829. " "
.
, .
,
. , , 839.
.
(,
). ,
, 840. ,
, " ".
846. ,
- .
,
! ,
, , .
,
.
VII X ,
( ). (),
. "
". - , ,
- , , , (
), , .
, - .
, ,
. , ,
, X , ,
.
- , (XIII - XV ).
, , ,
. ,
.
,
.
, X .
, , , .
,
.
:
( ), ,
. .
,
(. - ). , 40
, .
, , ,

, X . , ,
, , 20 ,
.
, 40 -
(X ).
, ,
.
,
30- 40- X
(, )
(, , ). ,
. ,
, , ,
, , , . ,
. 841.
, 36 , (
), , ,
. ,
.
,
866. .
, , I
(867-886). ,

.
, ,
. 869-871. ,
400 II, .
,
, , , .
? , .
, 870.
, .
I .
.
,
2. 871. .
8 10
() - XI .
,
872. . ,
,

. , ,
, 887.
. 12
. ,
, -
...
...
X . (893-927)
.
, ,
(892-917)
.
, , ,
924. . , ,
(927 - X )
.
- VII
, .
.
, ,
. ,
,
925. 928.
.
.
. ,

.
.

,
. -
. 948. 33
,
.
(VI )
.

.
, II , 1000.
, .
.
,
, .
, 40
.

, .
, ,
. ,
. , II ,
, . ,
,
. II 1018. ,
,
.
. ( XI ),
1090.
.
XI ,

. , , 1050.
, . , ,
. ,
, ,
, ( ). ,
, , .

. 1080.
( , ),
, . .
. ,
, ,
.
, . 1090. .
.

.
,
. ,
, . ,
. ,
,
, . .
. ( 1910. .,
1918. ), 1080. .
XI , ,
.
, .
, 1054.
.

.
( )
, .
, .

, . . (
) XI
.
,

. ,

, ( 1055-1082).

: ,
, ( ) .

, , ,
X .

, .

, (
) .
,
.
() , 1225. ,
.
(),
, .
1050.
, ,
: , , . :
. : ,
, , .
,
( IX ).
,
, , ,
1077. . , .
, (1082-1101) , ,
, , .
,
.
XII ,

. , 1135. 1145.
. , ,
,
, 1151. .
. XII ,
,
. , ,
, .
- ...

.
, ,
() .
, ,
,
. ,
,
VII .
, -
( - ). ,
,
,
. ,
,
, , .
,

.
, (IX - X ), ( IX
) ,
, .

. , II
(1321), ,
, . ,
, ,
I , 1377. .
,
, ,
.
, ,
.

,
.
, , ...
"
",
26. 1. 1996. .
1996. ,
.
.
*
,
, , ,
, .
, .
IX ,
. ,
,
.
. , ,
III .
, III ,
V .
III-II II-III ,
, V .
II V ,
V --.
, ,
,
.
, , , ,
. ,
,
,
"" .
.
, ,
. , .

. ,
,
. ,
, I
.
, .
, , .
,
,
. ,
, ,
V . ,
(, )
. ,
.
, , , ,
. ,
, ,
,
. ,
- .
, , , .
.
, ,
,
- .
,
. , ,
,
, -
.

. , 454.
, ,
567. . ,
.
,
: I 418.
425. 350 . II 425.
454. , 30 . III ,
567. , . IV
567. 626. .
, ,
, .

,
.
IV ,
, ,
-. I .
,
,
.
IV ,
,
. "" "" .
,
, . "
" . -
,
. ,
. ,
. " " ()
" ",
("
"), ,
, .
IV .
, 448.
,
.
, , ,
. ,
, .
( ). .
, , . .
, ,
VI , V ,
. .
,
. .

. , .
. .
, ,
, 551. .
,
, , , .
, ,
, .
, 579.
, .
,
.
, 593.
,
.
.
600. . ,
,
8000 . , ,
.

,
:
,
, ,
, ,
, ,
, .
,
,
.
. ,
, ,
.
,
. ,
,
. ,

.
, ,
, .
. . ,
, .
-
. , ,
. , , ,
, -
. ,
,
. " " " ",
, VI .
,
. , ,
, , .

.
,
. 1994.
V VII . III-IV ,
. III-IV ,
,
.
III-IV ,
. ,

. ,
.
,
.
,
,
"
". , ,
- .

,
-
.
, ,
,
, . ,
.
,
.
"" IV
. .

. ,
2 . ,
,
. ,
, .

.
. ,
, .
,
,
( ) .
, ,
, , .
, ,
. ,
, ,
.
,
, .
VI VII ,

VI .
, , ,
.
" "
.
.
, .
,
.
VI
.
--.

. , ,
,
. ,

,
. ,
, VI .
III .
551.
.
.
"" .
,
V .
.
" 76"
.

1000 2. , , ,
. , .
.
, ,
. ,
, .
,
, .

. - .
, .
, 40 60 , .
1,20 1,40 .
4 5 . ,
, 10 .
.

.
. ,
.
.
-
.
.
,
,
. , ,
, .
,
.
,
, .
. II III
,
.
""
. ,
,
. II
IV , IV .
.
IV V , ,
,
.
,
.
, ,
. ,
, .
,
. ,
. I
,
V .
,
I , . ""
, IV ,
" ",
. ,
.
, ,
. .
,
. ,
.
, ,
.
, , 448. ,
, ,
, . ,

.
,
.
,
. ,
,
. VII ,
, ,
.
, "" "
".
, . ,
,
. ,
,
, , ,
,
IV V . ,
V .
,
,
,
, .
.
, , ,
.
, VI ,
.
- ,
,
. , ,
IV V .
.
, , ,
, .
. .

. ,
.
.
.
,
.

,

...(, /VI /
I, 1955, 26)... (" ",
. .)
( , . .), .
, , ...
( , /IV /, II,
1958, 127)
.. , .
... ,
... , ,
, ...(
, / / . ,"-
", 1986, 79-80)
,
,
......
, ...(, / VI
VII / , I,
1955,131, 132, 139).
http://www.stormfront.org/forum/t833188/
Stvarni razlog izbijanja Prvog svetskog rata (1)
Velikima dobit, malima iluzije
Novoustanovljeni dravni praznik nazvan Dan pomirenja" koji poinje

da se obeleava od 11. novembra.2012. i u Srbiji mnoge je iznenadio,
posebno to se ne zna ni ko ga je predloio, ni zato je taj dan znaajan za
Srbiju. A do jue nije bio. U stvari znaajan je do sada bio za Veliku
Britaniju i slavi se u svim zemljama Britanskog Komonvelta. To su drave
koje su sa svojim obinim graanima (robovima) pripojene Imperiji i
njima se administrativno upravlja iz Londona (ne Londona obinih
graana, ve jezgra Londona u kome je ve vekovima finansijsko i politiko
sedite danas najmonije Vlastele). Gradonaelnik ovog jezgra Londona
(City of London) je trenutno Dejvid Vuton. Obian gradonaelnik Londona
za obine graane (commons) je Boris Donson.
Priredila: Ivona ivkovi
Praznik Dan pomirenja" (naziva se jo u Komonveltu i Dan seanja)

oznaio je kraj Prvog svetskog rata 1918. u kome je Velika Britanija
ostvarila fantastinu dobit i praktino pokopala" sve svoje dotadanje
najvee rivale , takozvane Velike sile: Nemaku, Austrougarsku, Rusiju i
Tursku. Nemaku e dodatno dokosuriti u Drugom svetskom ratu, kao i
Rusiju. Stvaranjem EU u mrei" sa Nemakom zarobljena" su i
Francuska, kao i nekadanje pomorske sile panija, Portugalija i Holandija.
I one su tu danas koprcaju u evro monetarnom sistemu kojim upravljaju
bankari iz jezgra Londona. Samo jedna banka je nezavisna od njih, a to je
Evropska banka za meunarodna poravnanja u Bazelu.
Danas je Velika Britanija neprikosnovena politika, finansijska i vojna

imperija. Ovaj praznik koji je demokratskoj" Srbiji oigledno nametnut
kao dravni praznik upravo iz Londona, koji punih 100 godina direktno
kontrolie sve finansijske tokove i deavanja u Srbiji , veoma eksplicitno
pokazuje da je i Srbija kolonija kolonija Britanske imperije. To je
simbolino pokazano i na srpskoj zastavi na kojoj stoji kruna (iako Srbija
formalno nema kralja) .
Ali, ovo se u kolama jo ne ui. Naprotiv, i Prvi i Drugi svetski rat kao i
Balkanski ratovi i ustanci protiv Turaka se prikazuju kao srpski
oslobodilaki ratovi - protiv Turske, protiv Austrougarske, protiv
Nemake... I to je najvea la i prevara koja se uporno odrava, iako neki
ozbiljni istoriari vrlo dobro znaju da je Srbija u svim ovim ratovima samo
upotrebljena kao zarad Britanskih i Francuskih interesa. Tako Srbija 11.
novembra praznuje to joj je 1918. broj ekonomski najvrednijeg
stanovnitva smanjen za 1, 2 miliona, a priinjena teta tokom rata iznosila
je preko milijardu tadanjih vajcarskih franaka u zlatu.
Stvarnu dobit od od ovog rata imala je samo britanska vlastela. Nju
sainjavaju potomci bogatih venecijanskih trgovakih porodica koje su 300
godina prikriveno sa svojim ogromnim bogatstvom migrirali u Holandiju,
Nemaku i Englesku. Englesku su praktino svojim investicijama u zlatu
pokorili i umesto Venecije novo politiko sedite ove trgovake vlastele je
postao City od London. Glavna poluga njihove moi je ogromna koliina
zlata kojom raspolau, kontrola monetarne politike, finansiranje drava i
korienje dravnih vojski zarad zatite sopstvenih trgovakih monopola.
Popularno se danas nazivaju meunarodnim bankarima ili Iluminatima.
Jezuitska mainerija
Podsticanjem ratova irom sveta ovi moni trgovci su sebi uvek

obezbeivali odlinu zaradu. Nema bolje investicije od investicije u rat, iji
je ishod unapred poznat. Finansirali bi obe zaraene strane, a pobednik je
nosio sve. I sve bi se opet vratilo u njihovu kasu.
Kada su SAD i Engleska pozajmile novac Meksiku 1903. godine,
koristei njene carinske prihode kao zalog , bankar Jakob if poslao je
telegram svom poslovnom kolegi Ernestu Kejselu, britanskom jevrejskom
bankaru: A, ako ne plate, ko e sakupljati carinu?" Kejsel mu je
odgovorio: "Vai marinci i nai" (The Life of Otto Kahn)
I Prvi svetski rat je finansiran i orkestriran tako da ovom londonskom
kartelu donese ogromnu dobit. Perfidan nain kako su to sve odraivali
pokazuje da ovaj posao odrauje za Britansku imperiju fantastina
jezuitska mainerija. A njihov karakteristian nain rada su smicalice i
prevare. I na tom principu su radili i u britanskoj vladi i u obavetajnim
strukturama i u diplomatiji. I to pokazuje da glava prave Krune" u
velikoj Britaniju u stvari u Vatikanu. Britanska dinastija Vindzora samo
figurira za slikanje i skandale da bi se narod zabavljao.
Prava sila koja upravlja britanskom imperijom je nevidljiva, veoma
mona, i ona je glavni projektant novog globalistikog sveta bez granica, sa
jednom verom, jednom monetom, jednom vojskom. Jedan deo njihove
mone meunarodne mainerije" za finansijske marifetluke su i takozvani
jevrejski narod".
Englezi, koti i Irci samo su pokorne sluge ove vatikanske zmije koja je
svojim platom prekrila ove narode i naterala ih da ratuju za njene interese
pod zastavom Velike Britanije i njene kolonije preko okeana, SAD.
Istina je zato da Srbija nikada nije vodila niti jedan oslobodilaki rat i
nikada se nije ni oslobodila ropstva od Velikih sila. Premijer Ivica Dai je
zato dobro primetio da nije siguran da su odluke donete posle Prvog
svetskog rata "unapredile nacionalni i dravni interes Srbije, odnosno nain
na koji je stvorena nova drava Srba, Hrvata i Slovenaca". Naravno,
unapreivan je nakon 1918.-te samo interes Velike Britanije. A Srbija je
izala kao teak gubitnik. Da bi smo zato bolje shvatili gde smo zaista na
svetskoj politikoj pozornici kojom caruju iluzije za neupuen narod (jer
medije i sve informativne agencije kontrolie vlastela, preko gore
pomenutog naroda") pogledajmo ukratko ta je bio stvarni razlog
izbijanja Prvog svetskog rata.
Odlian prikaz o tome napravio geopolitiki analitiar, Vilijam Engdal,
pa emo se posluiti podacima iz njegovog eseja Nafta i poreklo termina 'Rat
za ouvanje demokratije', iz 2007. godine.
Poznato je da se danas vie ne vode krstaki i osvajaki ratovi, ve samo
mirovne misije" pod pokroviteljstvom UN (koju su osnovali bankari iz
Londona). Ali, iza svake ove mirovne misije" dobit opet imaju samo
londonski vlastelini. Ustvari i Prvi i Drugi svetski rat su pokrenuti zbog
nafte!
London je sagraen na zlatu
Da je planeta Zemlja veim delom ispunjena kopnom, a ne morem, za

kontrolu glavnih trgovakih puteva ne bi bili koriene mornarike vojske,
ve peadijske. U tom sluaju, ni Feniani, ni Rimljani, Vizantija, ni
Venecijanski trgovci, kao ni panska i portugalska Amerika, ni Velika
Britanija ne bi postojale. Istorija bi bila potpuno drugaija. Imperije bi bile
kopnene drave. Ali, prevlast nad morem odigrala je kljunu ulogu u
nastajanju svih velikih imperija. Kada je panija izgubila prevlast na moru,
najmoniji svetski trgovci koji su imali svoje kartelsko sedite u Veneciji
krenuli su da investiraju u nemaku, holandsku, englesku i rusku
mornaricu. SAD sve do 1892 nisu smatrane nikakvim znaajnim faktorom
za deavnja u Evropi. Prave Velike sile 19. veka su bile Velika Britanija,
Francuska, Austougarska i Carska Rusija. Nakon poraza Francuske 1871,
Nemaka se pridruila rangu velikih sila. Otomanska Turska je bila jo
jedna mona sila, ali su na njoj , kako pie Engdal, na "sve velike evropske
sile otrile svoje noeve, pretei kako da je skroje za svoje sopstvene
interese".
Osnivanjem Engleske banke krajem 17. veka i koncentracijom
venecijanskog zlata u Londonu, sve do kraja 19. veka smatralo se da nema
vee sile od Britanije. Imali su najvie zlata, najmoniju mornaricu i bili
lideri u industrijalizaciji i proizvodnji energenata. Britanija je tako
kontrolisala sve najvanije pomorske trgovake puteve kojima su se
prevozile strateke sirovine i roba. Svi koji su transportovali robu morima
morali su na neki nain da plaaju reket Britaniji. To je injeno najvie
preko obaveznog osiguranja brodova od "piratskih napada" kod privatne
kompanije Loyd sa seditem u Londonu iza koje je stajao bankarski
sindikat. Britanska Kraljevska mornarica je imala besplatno osiguranje za
svoje trgovake brodove. Potvrde o plaanju i menice koje su izdavale
privatne benke iz City of London bile su neophodne svima koji su prevozili
robu morem. Sama privatna Bank of England stvorena je od najuglednijih
banaka toga vremena poput Barings-a, Hambros-a i naravno Rotilda. Svi
oni su istovremeno manipulisali cenama zlata na svetskom tritu tako da su
mogli njime da miniraju ili podignu trite gde god bi im to odgovaralo.
Opijenost zlatom i gubitak opaanja za realnost
Ovo zlato koje su Britanci akumulirali u svojoj centralnoj banci bilo je

podloga za sterling, britanski novac oznaen teinom srebra u njemu. Tako
je nastao naziv funta sterlinga, kasnije samo funta. Ovaj britanski novac je
bio glavni izvor finansiranja i zamajac privrede mnogih najmonijih drava
sveta nako 1815-te. Skovana je tada i izreka: "Dobar kao sterling" , to je
bila modifikovana engleska izreka: "Dobar kao zlato".
Svi su u to vreme oboavali zlato, jer s u njemu videli mo. Tako je
sterling postao najmonija svetska moneta nakon pada Vizantije i njenog
bizanta. Pravljen je od najfinijeg srebra sa znakom venecijanskog lava , a
oznaku za funtu neki vide kao prikriveni simbol dvoglave zmije - vaticanus-
a.
Opsednutost zlatom britanske vlastele je bila takva da su samo gledali
po svetu gde ga ima i kako ga pokupiti. Ba kao to su to radili vatikanski
krstai vekovima. Gde god bi bilo otkriveno zlato, britanski vlastelini i
njihove skutonoe su matali da tamo uvedu svoju administraciju i da budu
vojno prisutni. Trgovac zlatom, Sesil Rodes, matao je da itava Afrika, od
Kaira do Kejptauna bude pod kontrolom Biritanije. Oko zlata Transvaala u
Junoj Africi voen je i Boerski rat. Nakon 1885. godine, transport zlata iz
June Afrike iznosio je skoro dve treine ukupnog zlata Britanije pre
izbijanja rata i bio je iskrcavan na dokovima Londona. Zlato je dopremano
i iz Australije.
Novac nita ne stvara

Opsednuti zlatom i investicijama uz kamatu Britanci su poeli sve vie
da uveze robu i sirovine za sopstvene potrebe umesto da je proizvode. Od
1883. do 1913., kako navodi Engdal, vrednost uvoza je porasla za 84 posto.
Iako je Britanija bila vodei svetski proizvoa uglja, od kojeg je zavisila
mornarica kao i metalska industrija, sa 60 posto svetske proizvodnje, 1912
njihov uinak je opao na samo 24 posto. Engleska je 1870 imala udeo od 47
posto u kovanju elika, da bi 1912 -te to iznosilo 12 posto. Potronja bakra,
kao najvanijeg sastojka u elektrifikaciji , spala je u Engleskoj sa 32 posto,
koliko je iznosila 1889, na 13 posto 1913. Iako je to bio upravo period velike
elektrifikacije u itavoj Evropi.
Tako je vlastelinima zbog opijenosti zlatom promakla injenica da su
zlato i novac samo zamena za vrednost, ali ne i prava vrednost. Samo je
ljudski rad mogao da stvara prave vrednosti, pa je Britanija kao imperija u
stvari bila na veoma slabanim temeljima i praktino je postala privredno
zavisna od drugih drava
Ali, za razliku od venecijanskih potomaka koji su se stacionirali u
Britaniji i koji su tamo zatekli narod odan panjacima, ovcama, preradi
vune i zemljoradnji, sa nerazumljivim i rogobatnim jezikom koji su morali
da obogate romanizmima i doteraju u moderan engleski jezik, i koji je
pokazivao prilian otpor industrijalizaciji, vlastelinske porodice, koje su
investirale u Nemaku, imale su drugaiji narod. Nemci su bili brojniji,
veoma disciplinovani, radni i talentovani za tehniku i tehnoloke inovacije.
Pored toga ogromna koliina zlata koju su uneli u Nemaku pokrenula je
ovaj izuzetan radni potencijal. Zajedno sa Britanijom, Francuskom ,
Nemakom i vajcarskom, i Rusija je kao najvei proizvoa zlata
akumulirala ogromne zlatne rezerve.
Nemaka razvija sopstvenu privredu
U Nemakoj je tako 1871. nakon njihove pobede nad Francuskom, sa

ratnim reparacijama koje je naplatila od Francuske u zlatu, poelo
stvaranje monog Nemakog Rajha sa kancelarom Bizmarkom na elu.
Umesto da se bave prodajom novca i finansiranjem ratova, vlastelini iz
nemakog kartela su pokrenuli radnu snagu. Izuzetnom privrednom usponu
je pogodavao i ogroman tehnoloki napredak i industrijalizacija. I dok su
Britanci izvozili sterlinge i uvozili robu, Nemci su proizvodili sami sve to
im treba i sve vie irili svoje trite. I poeli su da se sudaraju an tritu sa
britanskim interesima.
Od 1850. do 1913. Nemaki domai proizvod porastao pet puta. Proizvod
po glavi stanovnika je porastao za 250 posto u istom periodu. Graani su
poeli da oseaju daleko vei standard, a industrijske zarade su se
udvostruile od 1871. do 1913.
Kako Engdal jo navodi: "...Decenijama pre 1914-te kada je u pitanju
snabdevanje svetske industrije i transporta, ugalj je bio glavno gorivo. Na
primer 1890. Nemaka je proizvodila 88 miliona tona uglja, dok je Britanija
proizvodila vie nego duplo - 182 miliona tona. Do 1910. nemaki izvoz uglja
se popeo na 210 miliona tona, dok je Britanija samo neznatno vodila sa 264
mil. tona. elik je bio glavni inilac u nemakom privrednom rastu koji je
bio posledica i udruivanja elektrine i hemijske industrije."
"Koristei inovacije Gilkrist Tomasovog naina proizvodnje elika,
proizvodnja u Nemakoj je porasla 1000 posto za dvadeset godina - od 1880-
te do 1900-te. Nemaka je 1913-te topila dva puta koliinu elika svih
britanskih livnica."
eleznika infrastruktura je takoe rasla i sve bre je prenosila robu i
sirovine ona je bila glavna lokomotiva za prvi nemaki Wirtschaftswunder
(ekonomsko udo). Duina pruge je udvostruena od 1870. do 1913. godine.
Nemaka hemijska industrija je postala svetski lider u proizvodnji boja,
vetakog ubriva i farmaceutika.
Iako 1882. nafta jo nije izazvala veliko interesovanje trgovaca, nemaki
inenjer Gotlib Dajmler je izumeo 1885-te prvi motor koji je koristio naftu i
mogao je da se ugradi u vozila.
Britanija uzraa udarac
U Britaniji su tako poeli da shvataju da e im Nemaka predstavljati

opasnog rivala, ukoliko nita ne preduzmu. Morali su da pokrenu novi
tehnoloki razvoj, da modernizuju Britansku mornaricu kako ne bi izgubili
primat na morima. Za bre brodove trebala im je nova tehnologija, a ona je
koristila naftu kao gorivo.
I to je, navodno, prvi u Britaniji shvatio britanski admiral i lord Don
Fier (tada jo kapetan). On u parlamentu pokrenuo pitanje uvoenja nafte
u mornaricu umesto uglja.
Ali, ak i ako bi svoju mornaricu preobratili na naftu, to je bila
ogromna investicija, manje od 2 posto proizvodnje nafte u svetu je bilo pod
kontrolom Britanije do 1913. U tom sluaju bi morali da obezbede i
ogromne zalihe tog strateki vanog energenta.
"Od 1909. britanska kompanija "Anglo Persian Oil Company" imala je
prvo korienja nafte po koncesiji od 60 godina koju je dobila od persijskog
aha u Maidan-i-Naftun blizu granice sa Mesopotamijom", navodi Engdal.
Sa druge strane1880-tih i jedna grupa vodeih nemakih industrijalaca i
bankara grupisanih oko Georg fon Simensa smatrala je da je vano to pre
nai sirovinske resurse u nekim manje razvijenim zemljama. Poto su
Afriku i ziju ve podelile Britanska i Francuska vlastela meusobno,
Nemaka je poela da gradi specijalne veze sa imperijalnim provincijama
Otomanske Turske, kako na Balkanu tako i u samoj Maloj Aziji.
Nemci hoe prugu Berlin-Bagdad
Tako je kao glavno saveznika Nemaka vlastela videla turskog Sultan

Abdul Hamid-a II. Situacija u Turskoj je bila finansijski veoma teka jer su
zbog dugova francuskim i britanskim kreditorima Turci bili naterani da
1881. godine osnuju dravnu agenciju, Otomansku duniku javnu
adminustraciju.
Agencija je bila zaduena za prikupljanje poreza i drugih dravnih
prihoda, te je novac onda odmah usmeravala na otplatu kredita. Iako je bila
dravna Turska agencija, njome su upravljali francuski i britanski bankari.
Engdal tvrdi da su francuske finansije bile vee. Tako je dug Turske
smanjen sa 191 miliona funti na 106 miliona funti i Turska je mogla malo
slobodnije da die. To je odgovaralo Nemakoj da se sa Turskom privredno
povee, tako da u Tursku ue i nemaki kapital, ali i da se razvije
zajednika privredna i vojna saradnja zasnovana na korienju nemakog
tehnoloki znatno modernijeg naoruanja i uz nemaku strunu vojnu
obuku turske vojske. Ova politika definisna je kao mirnodopsko prodiranje
u Tursku. Ali, ono to je najvie zanimalo Nemaku bila je izgradnja pruge
od Berlina do Bagdada. Pruga bi povezala Berlin, Be, Budimpetu,
Beograd, Ni, Sofiju, Filipolis (Plovdiv), Konstantinopolj (Istanbul), Koniu,
Adan, Alep, Mosul i Bagdad.
Ova tursko-nemako povezivanje nije ba oduevilo vlastelu niti u
Parizu, niti u Sankt Petersburgu, a kamoli u Londonu, ali je bilo
prihvaeno. Vlastelini i njihovi karteli se povremeno meusobno dogovaraju
kao i svaka mafija oko podele plena i trita. Ako dogovora nema, ili neko
nekog izigra, izbija rat. I to je bilo i u ovom sluaju.
Deutsche Bank je ak traila , mada neuspeno, da je banke iz City of
London finansijski podre u projektu izgradnje pruge Berlin - Bagdad, koja
bi praktino povezala unutranje delove Turske sa Mesopotamijom
(dananjim Irakom) i dobar deo Evrope.
Takoe, turski ministar za javne poslove je 1898. dobio molbu od
nekoliko evropskih poslovnih investicionih grupa ponudu da investiraju u
gradnju dela ove pruge koji bi prolazio kroz Anadoliju. Tu su kao ponuai
bili Austro-ruski investicioni sindikat, francuski bankari, kao i grupe
britanskih i nemakih bankara.
Tako je 27. novembra 1899. sultan Abdul Hamid II koncesiju za prugu
od Konie do Bagdada dao Doje banci i grupi bankara koju je predvodio
Georg fon Simens.
Ono to nemaki vlastelini nisu rekli svojim britanskim i francuskim
rivalima je da je ova koncesija ukljuivala i pravo na mineralnu
eksploataciju zemljita itavom duinom pruge sa obe strane u irini od
dvadeset kilometara, a gde su nemaki geolozi otkrili postojanje naftnih
izvorita. Tu su posebno bila bogata nalazita u Mosulu, Kirkuku i Basri.
Tako je sva nafta iz Mesopotamije (Iraka) osigurana za nemaku industriju.
Nemci su praktino izigrali Britaniju. Tako je nafta iz Mesopotamije (Iraka)
osigurana za Nemaku. Kada su to britanski pijuni otkrili, vlastela u
Londonu se veoma uznemirila.
Stvarni razlog izbijanja Prvog svetskog rata (2)
Srbija, najbolje mesto za miniranje Nemake
Novoustanovljeni dravni praznik nazvan Dan pomirenja" koji

poinje da se obeleava od 11. novembra 2012. godine i u Srbiji, mnoge
je iznenadio, posebno to se ne zna ni ko ga je predloio, ni zato je taj
dan znaajan za Srbiju. A do jue nije bio. Ustvari, znaajan je do sada
bio za Veliku Britaniju i slavi se u svim zemljama Britanskog
Komonvelta. To su drave koje su sa svojim obinim graanima
(robovima) pripojene Imperiji i njima se administrativno upravlja iz
Londona (ne Londona obinih graana, ve jezgra Londona u kome je
ve vekovima finansijsko i politiko sedite danas najmonije Vlastele).
Gradonaelnik ovog jezgra Londona (City of London) je trenutno
Dejvid Vuton. Obian gradonaelnik Londona za obine graane
(commons) je Boris Donson.
Pie: Ivona ivkovi
Nemako povezivanje sa Turskom preko pruge Berlin - Bagdad je imalo i

dodatnu dimenziju u vidu vojnog sporazum, koji je odradio nemaki general
Liman fon Sanders, lano nemakog vrhovnog ratnog saveta. Sa linim
odobrenjem kajzera Vilhelma, on je otiao u Konstantinopolj kako bi tamo
organizovao obuku turske vojske.
Na izviakim poslovima otkrivanja naftnih leita, radio je Baron Maks
fon Openhajm, koji je teno govorio arapski, jedan broj diplomata i
arheolozi. Istraivanja su vrena jo od 1899. Zakljuak ekipe je bio
nedvosmislen- itav region je bio pun nafte! Nije poznato da li je
nemakim istraivaima tada bilo poznato da se i u Srbiji u regionu Toplica
nalaze bogata leita naftom, to se i do danas ignorie. Tako je i pruga
nacrtana da ide tano ovom naftnom trasom. Britanci su Openhajma videli
kao opasnog pijuna i paljivo su pratili njegova kretanja, posebno to je on
bio veoma zagrieni nemaki imperijalista. Openhajm je bio i autor
nemake strategije ohrabrivanja Turske u voenju Dihada ili Svetih ratova
protiv kolonijalnih sila Britanije, Francuske i Rusije.
Kako navodi Vilijam Engdal, pred samo izbijanje rata 1914-te, Openhajm
je izvestio kajzera Vilhelma: Kada Turci okupiraju Egipat, a u Indiji se
rasplamsa revolt, tek tada e Englezi poeti da gunaju. Engleska je u
stvari najranjivija u svojim kolonijama". Iz ovoga se vidi da Openhajm tada
nije raunao da e Britanija prva raspaliti vatru i to u srcu Evrope, u Bosni.
A upravo saznanje da je Nemaka obezbedila sigurne koncesije velikom
delu Srednjeg i Bliskog istoka i te kako je uznemirilo London.
Zato su se, pored toga to su potegli sve svoje agente i diplomatske veze,
kao i brojne poslovne smicalice na Bliskom i Srednjem istoku, kako bi se i
oni doepali koncesija u istom regionu, Britanci veoma studiozno dali na
orkestriranje ratnog sukoba na Balkanu. Cilj im je bio mirovni sporazum
kojim e prekrojiti itav sporni region.
Da je deo pruge koji prolazi kroz Balkan strateki istog znaaja kao i deo na
naftnim poljima, zakljuio je i britanski major Lafan, o emu je nakon rata i
zapisao:
"Da je projekat Berlin-Bagdad ostvaren, ogroman blok teritorija koje
stvaraju svaku vrstu ekonomskog bogatstva i koje su nesavladive sa
mora, bile bi sjedinjene sa Nemakom" . I to bi za Britaniju bila velika
kopnena barijera.
"Rusija bi ovom barijerom bila odseena od svojih zapadnih prijatelja ,
Velike Britanije i Francuske", smatrao je Lafan. (Naravno, u sluaju da im
veza sa prijateljima" u Rusiji bude perseana, London ne bi mogao da
izvri oktobarsku revoluciju 1917. i zabije no u lea tada jednom od
najmonijih careva, Nikolaju II, koji se takoe spremao na veliku
industrijsku revoluciju sa naftom kao glavnim energentom.)
"Nemaka i Turska vojska bi u okviru toga lako udarile u nae egipatske
interese, a od Persijskog zaliva itav indijski deo nae imperije bi bio
ugroen. Luka u Aleksandriji i kontrola Dardanela bi uskoro dale Nemakoj
ogromnu pomorsku snagu u Sredozemnom moru".
A Sredozemno more je bilo vekovima za venecijansku vlastelu glavni
trgovaki put, veza izmeu Evrope, Azije i Afrike. Ko je kontrolisao
Sredozemlje taj je kontrolisao itav svet.
"Samo pogled na mapu sveta pokazuje kako se lanac drava protee od
Berlina do Bagdada: Nemaka imperija, Austrougarska, Bugarska, Turska.
Samo jedan mali pojas teritorije blokirao bi put i spreio dva kraja u lancu
da budu povezana. Taj mali pojas je bila Srbija. Srbija je stajala mala, ali
prkosna izmeu Nemake i velikih luka Konstantinopolja i Soluna, drei
kapiju Istoka. Srbija je bila zaista prva linija odbrane naeg istonog
imperijalnog poseda . Da je bila slomljena i namamljena u sistem "Berlin-
Bagdad" tada bi naa ogromna, ali slabo branjena imperija uskoro osetila
teak udar od nemakog istonog napada", zapisao je britanski major
R.G.D. Lafan.
Zapaliti Balkan
I zato je aktivnost britanskih agenata u Srbiji bila najvea uoi samog

izbijanja Prvog svetskog rata. Masonerija je kontrolisala vojsku i
inteligenciju. N e zaboravimo da je ivojin Mii bio mason, a major Lafan
je tada bio vii vojni savetnik u srpskoj vojsci koja je polako pripremana za
predstojei veliki "osobodilaki" rat protiv Austrougarske i Turske -
britanskih neprijatelja.
Naravno, ovakva obuka i priprema srpske vojske verovatno ne bi bila
mogua da brutalno nisu likvidirani poslednji Obrenovii zajedno sa preko
200 vienijih i uticajnih Srba "majskim prevratom" 1903. Tako
obezglavljenom narodu je postavljana crnokosa dinastija Karaorevi ( ili,
Karageorgiju, kako ih neki nazivaju vezujui ih za Rumuniju). U svakom
sluaju bili su podreeni Londonu. Bez njihove servilnosti Balkanski ratovi
kao probili balon za destabilizaciju prilika na Balkanu ne bi bili mogui.
Ovi ratovi jo vie su raspirili vekovnu versku i etniku mrnju na
balkanskom prostoru, to je bilo upravo ono to je odgovaralo drevnoj
vatikanskoj strategiji - divide et impera i u emu je Vatikan i vodio glavnu
re preko svojih jezuitskih odreda.
"Srpska vojska bi bila spremna da preuzme napad i isprovocira ustanak i u
Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji i tako uzdrma austrijsku imperiju. Svako
smanjenje austrijskih snaga koje bi bile naterane da interveniu nateralo bi
Nemce da povuku veliki broj trupa sa drugih ratnih poprita", rezonovao je
Lafan.
Mladoturski pokret
Mlado turski pokret imao je za cilj da iznutra uzdrma vlast turskog sultana
Abdula Hamida II kao i da raspiri opte nezadovoljstvo u svim delovima
turske imperije ukljuujui i Balkan. Oni su nastali kao produena ruka
turske opozicije koja je svoj prvi osnivaki kongres odrala u Parizu 1902.
Mladoturci su bili isto to je danas internacionalistika Soroeva
organizacija Otpor i isto to su nekoliko godina kasnije bili boljevici i
komunisti.
Njihov uticaj je zbog velike mladalake energije odjekivao i na itavom
Balkanu- i po Bosni i Srbiji. I tajna srpska organizacija Crna ruka" kojoj je
pripadao Gavrilo Princip bila je simpatizer mladoturskog pokreta.
Njihovom politikom strankom Ujedinjenja i napretka rukovodio je komitet
iji su svi lanovi bili obueni i obrazovani na zapadnoevropskim
univerzitetima, posebno u Parizu koje je instruirala masonerija preko
nekoliko loa.
Frankofilija je tako postala moderna i u Srbiji, pa su i mnogi srpski uitelji
preko kojih je najvie vrena propaganda o vanosti otpora austrougarskoj i
turskom sultanatu, odvoeni na studije Francusku. S obzirom da je veina
stanovnitva u Srbiji kao i u Bosni bila nepismena, uitelji su postali glavni
agenti uticaja antiaustrijskog i antinemakog raspoloenja. Srpski narod je
ubeivan da je dolo vreme da s e oslobodi turskog zuluma, ali i da oslobodi
svoju brau Hrvate i Bosance od austrijskog ropstva. Onda im je srevirana
po istom principu arka elja da se sa svojom braom u Hrvatskoj i
Sloveniji ujedine u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca pod dinastikom
krunom Karaorevia.
Logino, jer jedina svetska sila iji bi interes bio da sprei propadanje
Turske i austrougarske imperije i njene kontrole na balkanskim teritorijama
na poetku rata je bila Nemaka. Dakle, identian obrazac u raspirivanju
etnikih sukoba koji je primenjivan na prostoru bive SFRJ u periodu 1990
u sukobima u Krajini, u Lici, Bosni, i na Kosmetu 1999. primenjen je i
1914. i 1915.
Neidentifikovani koljai, ubice i vrlo dobro obueni strunjaci za masakre
(danas se zovu teroristima jer koriste sofisticirane bombe) poinili su tada
zloine nad srpskim stanovnitvom, posebno u Mavi. I svi ti zloini su
nedvosmisleno pripisivani austrijskim vojnicima.
O ovome se glas u Srbiji veoma brzo prenosio zahvaljujui medijima i
uiteljima. Ali, u poznatom romanu Danka Popovia Knjiga o Milutinu",
koja je u vreme izdavanja izazvala veoma otru polemiku jer je iznela pred
javnost i drugaiju sliku o Prvom svetskom ratu jasno se uoava ova veta
propaganda.
Na primer kada jedan junak pita neku babu iz Mave:
Je li baba, jesu li opasne vabe?"
"Nisu sve vabe opasne, sinko. Opasne su vabe koje govore
naki", odgovara mu baba.
"Ko su ti ljudi koji govore naki?" pita se jedan junak. Da li su to Juni
Sloveni o kojima im stalno priaju oficiri (itaj masonske sluge) i u
inostranstvu uena inteligencija?
Na zateene prizore masakriranih i obeenih ena i seljaka junak postavlja
pitanje:
Jel to vabe tako postupaju sa srspkim ivljem?
Ma kakve vabe, radievci i frankovci. U Bosni jo gore. Srbe raseljavaju, u
logore trpaju, imovinu i kue im otimaju".
I proganjaju se tako Srbi po Austriji, a sve zbog navodnog atentata na
austrijskog nadvojvodu Ferdinanda koji je izveo izvesni Gavrilo Princip u
ime srpskog naroda zarad njegovog "osloboenja".
Austrougarska demantuje zloine
Austrougarska je nastojala da ove pripisane joj zloine demantuje. Tako je

austrougarski ambasador u SAD, dr Konstantin Teodor Dumba primio je
od svoje vlade zvanian odgovor na optube britanskih i francuskih medija
da je austrougarska vojska kriva za bojne zloine prilikom okupacije Srbije.
Ovaj demanti je objavljen u jednom omanjem stupcu u Njujork Tajmsu 27.
marta 1915.
U demantiju se optuuje zvanina Srbija kako nastoji da svali svu krivicu za
zloine na Austriju i da ne okleva da lae kako i prilii njenoj politici".
Evo ta o toj srpskoj politici (iza koje stoji zapadnoevropska masonerija)
kae austrougarski ambasador .
Potpuno svesna da e se u njene izjave malo verovati, ona (Srbija) je
osigurala usluge jednog autsajdera , tj. linosti za koju ona misli da e
iazazvati vie poverenja u ovakve laljive izvetaje. Marioneta za taj posao
je naena u linosti profesora Aribalda Rajsa iz Lozane, koji bi trebalo da
bude ne samo nepristrasan, ve i da ima znanje o itavoj situaciji, a pozvan
je u Srbiju u nameri da on bude svedok navodnih zloina koje su izvrili
austro-ugarski vojnici i da prosledi prikaze svoga istraivanja po itavom
svetu , posebno neutralnoj tampi".
Za profesora Rajsa dr Dumba kae da je majstor za sve" , jer je neko
vreme bio zaposlen u Crvenom krstu, a jedno vreme profesor Politike
jurisdikcije na univerzitetu u Lozani. Takoe navodi da je on Nemac samo
po roenju, jer je postao naturalizovani Francuz.
On je pozvan da istrai dogaanje u Srbiji uz asistenciju dva visoka
srpska zvaninika".
Rajs je opisao austrijska zverstva iz Prvog svetskog rata i to objavio u svom

izvetaju na 192 strane. Zanimljivo je da su se kao najvei dokaz zverstava
austrijskih vojnika smatrale fotografije na kojima su se jasno videli
austrougarski vojnici (odnosno ljudi u austrougarskim uniformama) koji su
se slikali sa svojim rtvama. Zato bi neko ostavljao tako dokaze o svojim
zloinima?
Na uvenoj fotografiji iz 1912. nainjenoj u Mavi vide se obeene seljanke

u narodnoj nonji onako kako su izvedene iz svojih kua. Dumba tvrdi da su
ove fotografije u stvari nainjene u balkanskim ratovima, da su onda
retuirane i doterane jer su njihovi negativi zadrani u Srbiji kako bi s e
dalje mogli koristiti.
"Poznata je injenica da su Srbi za vreme Balkanskih ratova oblaili svoje

osakaene rtve u srpske uniforme da bi onda ovo ovekoveili
fotografijama . Verovatno je da su istoj prevari pribegli za svoga naivinu
iz Lozane i da su osakaeni vojnici u stvari bili masakrirani austrijski i
maarski vojnici izloeni srpskoj brutalnosti. Ovo izgleda verovatnije tim
pre od kada su neki zvanini vojni izvetaji prosleeni Beu predoili da se
austrijske uniforme zloupotrebljavaju kao i komande i signali koje koristi
austrijska vojska", tvrdio je Dumba.
U svom eseju "ujte Srbi" vajcarac (i francuski dravljanin), Aribald

Rajs, poruuje Srbima da se dobro uvaju Nemake pa ak i proroki
predvia ta e se Srbiji desiti u budunosti ako nastavi da sarauje sa
Nemakom, umesto sa britanskim saveznicima. I to se zaista i desilo.
Zanimljivo je, meutim to je Rajs u svom izvetaju nedvosmisleno

naglasio da zloini koje su poinili nad srpskim nenaoruanim civilima
Austrijanci su u stvari poinili austrijski vojnici Hrvati i Muslimani
angaovani u austrougarskoj vojsci. I ba oni su bili veoma brutalni prema
Srbima. Dakle, koliko je meu njima bilo jezuita, franjevaca i drugih
agenata i plaenika?
Srpska politika: ujedinjenje sa koljaima
U stvari, zverstva ovakvog tipa nisu ni bila do tada poznata, pa su u Prvom

svetskom ratu srpski saveznici oito bili sreni da ih koriste kako bi
pokazali svetu koliko su Austro-ugari bezduni i surovi. Dakle, ako je to
bilo tako, srpska vlada je to morala znati. Zato je onda insistirano na
ujedinjenju sa koljaima jer zvanian stav srpskog parlamenta je u to vreme
bio: "Oslobaanje nae zapadne porobljene brae". I to je bio glavni cilj
"srpske oslobodilake borbe". Jer, o tome je sanjao "srpski kralj" u ume
itavog srpskog naroda koji nije tu da sanja ve da sledi snove svoga kralja
koga su mu, dodue, na tron postavili Britanci.
Ustvari, mnogi obino seljaci uopte nisu znali ta se u ovom ratu stvarno
dogaa i zato se alju na front.
Zato srpski oficiri (koje instruira masonerija) tako mobilisane seljake koji
ne znaju ni da plivaju teraju preko Save u Austriju i Maarsku da tamo
oslobaaju "brau" Hrvate i da"brane kosti naih vladara" . I preko reke oni
vuku stoku i volove koji su im nezamenjivi u oranju zemlje. Ogroman broj
stoke je uniten, treina mukog ivlja pobijena u ovom orkestriranom
"oslobodilakom" ratu koji se i danas u kolama tako naziva. Zato je i srpski
kralj (kako tvrde neki istoriari) nastojao da ovaj Rajsov izvetaj zataka.
Ambasador Dumba je takoe tvrdio da su optube da Austrijanci koriste

eksplozivne metke su apsolutno netane". On ak izvetava da se pojedini
srpski seljaci (odnosno obueni kao seljaci) konstantno bave ometanjem
vojnika, koristei razne smicalice. Navodi i da je prilikom hvatanja jedne
grupe srpskih husara koja je prela maarsku granicu, jedan od zarobljenih
uspeo da pobegne, te da je njegovo ime bilo Majnhart aar, to oito nije
srpsko ime.
Bankarske smicalice i koncesije u Mesopotamiji
Nakon mladoturske revolucije 1908-te u Tursku je ustavom uvedena

parlamentarna monarhija. Konstantinopolj je doao pod upravu sekularnog
Komiteta mladoturske stranke Ujedinjenja i napretka, a anglo-turski odnosi
su postali veoma dobri. I britanski ambasador u Turskoj je je ovaj pokret,
naravno, podrao.
Koncesije na naftu koje je turski sultan ve dao Nemakoj je ova nova vlada
odmah videla kao teku korupciju sultana i ugroavanje turskih nacionalnih
resursa.
Zato je ve 1909. osnovana takozvana Nacionalna Banka Turske, a da bi
bila to bolje ustanovljana (u skladu sa britanskim interesima) engleski kralj
Edvard je tamo poslao uticajnog londonskog bankara, ser Ernesta
Kejsela. Njemu se na putu u Tursku pridruio tada tajnoviti i bogati
otomanski biznismen, jermenskog porekla, Kaloust Gulbenkian (inae
obrazovan na kraljevskom koledu u Londonu).
Njegova porodica je takoe ula u naftni biznis. Takozvana Nacionalna
Banka Turske u stvari nije imala ni jednog predstavnika otomanskog
porekla u som Upravnom odboru. U njemu su sedeli iskljuivo britanski
plemii: Ugo Bering iz London bank, grof Kromer i baroni iz Ebartona,
Nortbruka Rivelstouna.
U to vreme grof Kromer je bio guverner Bank of England. Ovaj elitni
britanski plemiki entitet je u Konstantinopolju onda stvorio novi entitet
nazvan Turkish Petroleum Company, u kome je Gulbenkian imao udeo od
40 odsto. Cilj je bio da od Sultana dobiju naftnu koncesiju u Mesopotamiji
to je bio cilj i nemakog plemstva. Istovremeno, drugo preduzee koje su
kontrolisali Britanci, grofovi i baroni, bilo je Anglo-Persian Oil Company.
Ova kompanija je takoe nastojala da proiri svoje ve postojee koncesije
na iskoriavanje nafte u Persiji prema Mesopotamiji. Time su nesuglasice
sa Nemakom jo vie zaotrene. Trei igra i jedini s a ve ugovorenim
pravima na korienje nafte u Mesopotamiji je bila kompanija Baghdad
Railway Company iza koje je stajala Deutsche Banka. I Britanci su
grozniavo nastojali da to promene.
Kako dalje pie V. Engdal, kombinovani britanski napori terali su nemaku
grupu u kompromis. Tako je 1912-te i ponovo rane 1914- te uoi rata uz
podrku britanske i nemake vlade Turkish Petroleum Company (kojom je
upravljalo iskljuivo britansko plemstvo) bila reorganizovana, a njeno
kapitalno uee je udvostrueno. Pedeset posto kapitala ubaeno je u
Anglo-Persian Oil Company, koju je tajno posedovala britanska vlada. Od
drugog dela 25 posto kapitala je drala Anglo-Dutch Royal Dutch Shell
grupa. I konanih 25 posto je zadrala Deutsche Bank grupa, jedina koja je
do tada imala prava da eksploatie naftna izvorita sa obe strane
bagdadaske pruge.
Konano, Shell i Anglo-Persian Company su se sloile da Gulbenkianu
daju 2,5 posto svog udela. Gulbenkian, koji je kasnije postao i engleski
dravljanin, inae je bio poznat po nadimku "mister pet posto".
Tako je konano 28. juna, 1914-te takozvana Turkish Petroleum Company
dobila od Sultana koncesiju na naftu. Kakva ironija: dobili su kao
nacionalna kompanija turske koncesiju od sopstvene vlade na sopstvenoj
teritoriji. Ovakve poslovne smicalice su upravo bile vrhunska specijalnot
bankara iz londonskog poslovnog kartela. (I u Srbiji i Hrvatskoj i sl. danas
svi "domai" najvei tajkuni posluju s a kapitalom koji je vlasnitvo nekoga
iz ove bankarske elite.)
Ipak, Prvi svetski rat im je bio neophodan kako bi Versajskim dogovorom
konano osigurali pravo na itava naftna polja u Mespotamiji , a to su
postigli stvaranjem protektorata nazvanog Irak. Nemaka vi nije mogla
nita da dobije kao gubitnica.
Britanski agenti iza stvaranja Albanije
Britanski diplomatski i obavetajni operativci takoe su igrali ulogu i u

stvaranju nezavisne Albanije na Balkanu. Kljuna, a figura britanske
agentue u to vreme je bio Obri Herbert, lan parlamanta i obavetajac.
Obri je bio sin Henrija Herberta, etvrtog grofa od Karnvona, bogatog
zemljoposednika, britanskog ministra i plemikog porunika u Irskoj. Obri
Herbert je podsticao albansku nezavisnost od Turske 1907., a zbog svog
plemikog porekla nuena mu je dva puta i kruna Albanije (kao britanskog
poseda, to je ona i danas kada slavi 100 godina postojanja), ali ga je od
toga odgovorio njegov prijatelj premijer Askvit.
ISTORIJSKA PARALELA: PRIVREDNI RAZVOJ JUGOSLAVIJE U "MONARHIJI",

"KOMUNIZMU" I "DEMOKRATIJI"
NAPOMENA : Ovaj tekst napisan je maja meseca 2005. godine kao prvi deo teksta "Kako
funkcionie marionetska vlast". Odlukom urednika lista "Ogledalo" tekst je razdvojen u
dva dela i objavljen u posebnim brojevima, ali tako da je izbaen deo o privrednom
razvoju u monarhiji. Time je i sutinska ideja teksta nestala.
ini mi se da je ovaj tekst i danas veoma aktualan, i da moja poetna ideja uopte nije
bila tako loa. Iz teksta se jasno moe videti kakve su sve bile dravne politike
Jugoslavije u tri drutvena uredjenja koja su istorijski okarakterisana kao: "monarhija",
"komunizam" i "demokratija". Znaci navoda u sva tri reima jasno govore, a to e se iz
teksta i uoiti, da SFR Jugoslavija nikada nije bila komunistika zemlja, ve socijalistika
sa veoma razvijenim slobodnim tritem koje je ak bilo veoma otvoreno prema svetu,
kao i da sadanja "liberalna" politika "demokratske" vlade ima potpuno monopolisano
trite. Probajte da kupite negde strane cigarete danas u Srbiji. Naravno, demokratija i
mafijaki kontrolisna privreda nikako ne mogu ii zajedno.
Monarhija Karadjordjevia bila takodje marionetska vlast, jer je dovodenje dinastije na
presto nametnuto spolja (nakon ubistva Obrenovia), pa Karadjordjevii nisu nikada ni
bili autentina srpska vlastela koja je mogla samostalno da organizuje svoj posed i
samostalno se privredno razvija. Naprotiv, sklonili su je sa trona upravo oni koji su je i
doveli, kada im je to politiki odgovaralo. Podsetimo, da su autentine srpske vlasteline
pobili Turci, to je verovatno i bio cilj otomanske vekovne okupacije.
Da apsurd bude vei, Josip Broz je izgleda imao vei "monarhistiki" ugled u svetu
(verovatno je bio vieg masonskog ranga), od Karadjordjevia, te mu je bilo dozvoljeno i
da ima mnogo jau i razvijeniju ekonomiju, pa samim tim i vojsku.
Podaci o ekonomskom razvoju u Jugoslaviji (od 1934. do 1941.) kao i odredjene politike
implikacije uzeti su iz knjige istoriara dr. Dragana Aleksia: "Privreda Srbije u
Drugom svetskom ratu", kao i iz razgovora sa njim.
Podatke o periodu "komunistike" vlasti (kao i neke svoje politike stavove) dao mi je
prof. dr. Oskar Kova, koji je veoma spremno u pravom profesorskom maniru, prihvatio
da napravi ovakvu istorijsku ekonomsku analizu.
***
ISTORIJSKA PARALELA: PRIVREDNI RAZVOJ JUGOSLAVIJE U "MONARHIJI",
"KOMUNIZMU" I "DEMOKRATIJI"
Pie:Ivona ivkovi
Naa savremena istoriografija, pod uticajem komunistike ideologije, politiku uporno
odvaja od ekonomije. Razlog za ovo je bila upravo namera komunista da neke istorijske
injenice prekroje kako bi sopstvenu ulogu u istorijskim dogadjajnima za vreme i nakon
Drugog svetskog rata postavila na mesto koje joj ne pripada.
Ali ovo komunistiko shvatanje politike, koja je sama sebi cilj, nije oduvek bilo
takvo pa e se iz ovog kratkog pregleda privrednog razvoja Jugoslavije u vreme
kraljevine i kasnije pod komunistima, videti da su ekonomski interesi ipak bili odluujui i
u svim politikim previranjima na ovom prostoru. U istorijskim politikim odlukama,
medjutim, glavnu ulogu je uvek imao strani faktor potpomognut domaim
kolaboracionistima i ideolokim manipulacijama u nacionalnim entitetima.
Ekonomski interesi Jugoslavije nikada nisu prevladali u duem istorijskom
periodu.
Dominatno i iskljuivo kapitalistiko svatanje politike na zapadnjakim principima na ovim

prostorima nikada se nije do kraja razvilo. Danas ga ima najmanje iako je sadanja
vladajua garnitura u Srbiji i Crnoj Gori najgrlatiji pobornik trine ekonomije i
kapitalizma. Narod na ovim prostorima danas je sutinski i bez drave.
To i jeste razlog zato nikakve privredne i demokratske reforme u Srbiji i Crnoj Gori ne
uspevaju, a takozvana "medjunarodna zajednica" nije u stanju da shvati ta hoemo.
Vie nas i ne pitaju.
Ovom kratkom istorijskom paralelom naeg privrednog razvoja moda se slikovitije mogu
sagledati nae danaanje privredne perspektive.
Na primer, privredni razvoj Kraljevine Jugoslavije dostigao je najvii stepen 1936 - 39.
godine. Privredni razvoj SFRJ dostigao je maksimum 1986-89. godine. Oba puta najvei
privredni partner Jugoslavije je bila Nemaka i oba puta, promena politikih odnosa u
Evropi, na relaciji Velika Britanija, Namaka, Francuska, Rusija donela je i razbijanje
jugoslovenske drave i njen ekonomski slom.
Sa druge strane, uoie se da drutvena i dravna svojina nisu bile prepreka

trinom poslovanju sa EU, da bi se sada po svaku cenu morala vriti privatizacijasvih
uspenih preduzea u Srbiji i razgradnja kompletne industrijske strukture.
PRIVREDA "MONARHIJE"
(STRATEKI PARTNERI: NEMAKA I ITALIJA)
Ve 1934. posle neuspele konferencije o razoruanju poinje intenzivno naoruavanje

Evrope. Nemaka prednjai, a Italija i Francuska poinju intenzivno da se naoruavaju
tek 1938. posle Minhenskog sporazuma.
Iako poraena u Prvom svetskom ratu, Nemaka je sauvala osnovnu infrastrukturu i

kadrovski i tehniki potencijal. Pripremajui se za Drugi svetski rat nemaki vojni stratezi
paljivo su analizirali iskustva iz Prvog. Tako su zakljuili da je snaga privrede u vodjenju
rata od presudnog znaaja. Analizirajui sopstvenu prvredu, shvatili su da raspolau
veoma monom industrijom, ak superiornom u Evropi, ali im nedostaju sirovine. Znali
su da e u sluaju ratnog sukoba Britanija i Francuska blokirati itav evropski kontinent
tako da e im snabdevanje iz prekomorskih zemalja biti onemogueno, a po analizama
strunjaka rat e dobiti zemlja koja bude imala jau sirovinsku bazu.
Zato je Nemaka poela da pravi plan kako bi se snabdevala sirovinama i ostalom

neophodnom robom iz evropskih zemalja koje su joj geografski inklinirale. To su bile, pre
svega, zemlje jugoistone Evrope bogate sirovinama, a ekonomski nerazvijene.
Razvijanjem komplementarnih privreda one bi bile dobar saveznik Nemake.
Trgovinska saradnja izmedju Jugoslavije i Nemake poinje jo 1934. godine. Ugovor je

predvidjao razmenu robe i sirovina na klirinkoj osnovi. Takodje, Jugoslvija je dobila
preferncijale za mnoge proizvode iz primarnog sektora. Nemaka je prevashodno bila
zainteresovana za hranu, ali i masnoe koje su koriene za dobijanje glicerina od koga
se pravi eksploziv. Traili su i konoplju, od koje su izradjivani delovi vojne odee, vojne
torbice i sl., zatim lan, od koga se moglo praviti ulje za podmazivanje motora, svilu za
pravljenje konopaca za padobrane, itd. Posebno se preko folksdojera investiralo u
proizvodnju konoplje.
I veliki broj drugih industrijskih biljaka bio je potreban Nemakoj, a Jugoslavija je sve to
mogla da ponudi.
Vaan im je bio i bakar, a Borski rudnik je tada bio najvei rudnik u Evropi. Olovo i
antimon, kao vaan oplemenjiva elika, zatim molibden koji se takodje kao oplemenjiva
elika koristio za oblaganje topovskih cevi itd..., bili su na spisku potrebnih sirovina.
Na taj nain ovo je podruije pripremano da slui kao sirovinska baza za vreme
rata.
Tako je naa zemlja u tom predratnom pozicioniranju imala izuzetno vanu ulogu jer je
prednjaila u nekim najbitnijim ratnim sirovinama - u bakru, aliminijumu, molibdenu,
olovu, cinku...
Bitne su bile i saobraajne komunikacije, posebno dunavski plovni put, jer se Nemaka
snabdevala naftom iz Rumunije. U sluaju zapreavanja djerdapskog tesnaca Nemaka bi
u roku od tri meseca intenzivnog vodjenja rata ostala bez snabdevanja naftom, poto
tadaanja putna mrea i eleznica nisu bile dovoljne da prevezu potrebne koliine nafte iz
Rumunije. A Nemake rezerve su bile nedovoljne.
Ovu izuzetno dobru poziciju nae zemlje 1936. godine koriste jugoslovenska vlada i
Narodna banka i donose odluku da strateke sirovine prodaju za devize. (Da napomenem
da je Narodna banka tada bila privatna banka).
I tada je nekoliko naih sirovina i polufabrikata bilo na najvioj klasifikacionoj lestvici
traenih artikala u svetu. Medju njima je bila i konoplja.
Investicijama koje je inicirala naa vlada u oblasti obojene metalurgije Jugoslavija izbija
na prvo mesto po proizvodnji bakra. Te 1938. godine u Boru se vri najkvalitetnija i
najmodernija elektroliza u Evropi.
Druga velika investicija koja je zavrena 1940. godine pred sam rat je topionica olova u
Zveanu gde se dobijalo isto olovo. Ovo je stvaralo sirovinsku osnovu za fabriku "Zorka"
u apcu koja je pred rat modernizovana i postala je tada najvea fabrika hemijske
industrije u ovom delu Evrope. Davala je oko 200 jedinjenja potrebnih za ratnu industriju
- eksplozive, boje, lakove...
Znaajna je bila fabrika alumnijuma u ibeniku, zatim valjaonica gvodja u Zenici koja je
radila odlivke veliine oko 90 cm od kojih se moglo napraviti praktino sve u industriji.
Valjaonica je gradjena Krupovim kapitalom po licenci Krup od 1936. do 1938. na
osnovu kompenzacionih ugovora upravo za strateku robu koje smo Nemakoj
isporuivali pred rat.
Od Nemake esto nismo preuzimali robu iz klirinke razmene jer nismo imali gde da je
plasiramo. Radilo se uglavnom o robi iroke potronje za koju je nae trite bilo premalo
i siromano. Velika Britanija i Francuska su ovo podruije ekonomski bile zapustile, jer su
se sirovinama snabdevale iz svojih kolonija.
Kada je Drutvo naroda 1935. godine Italiji uvelo sankcije (posle okupacije Etiopije),
Jugoslavija se prikljuila sankcijama iako nam je Italija bila jedan od tri najvea
trgovinska partnera (pored Austrije i Nemake) i bili smo na velikom gubitku. Kada su
sankcije ukinute, mi smo izgubili italijansko trite, jer Italija vie nije htela nau robu. I
taj kontigent robe je preuzela Nemaka.
Rast spoljnotrgovinske razmene sa Nemakom je konstantan u periodu od 1934. do

1941. Nemaka nam je bila praktino jedini prirodni saveznik, naravno pre svega iz
svojih interesa.
Samo krajem 1938. godine kada su Britanija i Francuska, pripremajui se za rat, poele
takozvanu ekonomsku akciju kupujui sve i svata po Evropi samo da Nemaka ne bi
mogla da kupi, na izvoz u Nemaku se malo smanjio. Ali, ve nakon okupacije
ehoslovake i aneksije Austrije, 1939., ona je svoj ekonomski uticaj povratila i naa
spoljnotrgovinska razmena sa njom se penje na 50%.
Izbijanjem rata Nemake potrebe se jo poveavaju. Nakon kapitulacije Francuske, juna

1940., to je u Jugoslaviji doivljeno kao pravi ok, nastaje preokret i u naim
trgovinskim odnosima sa Nemakom. Balansa u Evropi vie nema i od trgovinskog
partnera Nemaka postaje bahati gospodar koji poinje sa diktatima.
Prvo je Namaka traila da promenimo kurs dinara u odnosu na marku, i dinar je

devalviran. Postavljaju stroe uslove u razmeni stalno poveavajui kontigente robe tako
da domae trite poinje da oskudeva. Praktino nas dovode u poniavajui poloaj i
potpunu ekonomsku porinjenost.
Stavljeno nam je odmah do znanja da neemo moi vie da trgujemo sa nemakim

protivnicima, da bi vrlo brzo Nemaka traila da se obaveemo da nita neemo izvesti
treim zemljama bez njene saglasnosti. Tako je borski rudnik, koji je napravljen
francuskim kapitalom, radio samo za Nemce. Bio je to vrhunac nae ekonomske
potinjenosti Nemakoj.
Obavezali smo se i da damo 7000 radnika za rad u nemakim rudnicima, jer je zbog
mobilizacije ona ostala bez rudara.
Sa isporukama svoje robe nama, kao i sa plaanjem, Nemci su poeli znatno da kasne.
Na izvoz u Nemaku je dostigao oko dve treine nae spoljnotrgovinske razmene. Svi
strateki poizvodi su ili u Nemaku. Na ovaj nain Jugoslavija je postala "beskrvno
okupirana" i stavljena u sistem ratne proizvodnje Treeg Rajha, praktino kao kolonija.
Sa druge strane, iz Amerike, jo u zimu 1941. Ruzvelt, koji je formalno tada jo bio
neutralan, a tek od maja opredeljen na strani Saveznika, poruio je da vodimo rauna
u svom odnosu prema Hitleru i kakve to posledice moe imati za Jugoslaviju.
Mi smo tada bili u nedoumici. Bilo je simpatizera i jedne i druge strane, ali po svemu
sudei racionalna linija nije preovladala u tom trenutku.
Ekonomsku samostalnost smo ve bili izgubili, ali politiku nismo. Isti sluaj, kao i na bio
je u vedskoj i vajcarskoj. Ali oni su bili racionalniji.
Nekoliko momenata, na izgled beznaajnih, odluili su da se ipak prui otpor Nemakoj.
Kada je Grka ula u rat mi smo gajili neke nade da emo se povezati sa Grkom i da
emo stvoriti neki novi Solunski front itd. Kada su Grci izveli jednu uspenu
kontraofanzivu u Albaniji i Italijane praktino saterali u more, ohrabrilo je nae krugove.
Sa druge strane, Nemci su nas smatrali veoma nepouzdanim i kolebljivim narodom. Kako
je plan napada na Grku ve postojao, planiran za prvi april 1941., i to iz Bugarske, da mi
ne bi nepredvidjeno udarili Nemce s boka, traili su formalni savez. Vojno su nas oito
respektovali.
Trojni pakt je predvidjao najpovoljnije uslove za jednu zemlju koji postoje. Tri su
osnovne odredbe u ovom ugovoru bile veoma povoljne: da se Jugoslavija vojno ne
angauje na strani sila Osovine; nije se traio prolazak nemakih trupa preko
jugoslovenske teritorije prilikom napada na Grku; Jugoslavija se obavezala da
omogui samo transport nemakih ranjenika iz Grke kroz Jugoslaviju. To je bilo u skladu
sa svim medjunarodnim konvencijama.
Tajni deo ugovora je predvidjao da emo dobiti egejski deo Makedonije i Solun, to znai
izlazak na Egejsko more. I to smo potpisali 25. marta 1941. u Beu. Ostalo je manje vie
poznato.
PU I DEMONSTRACIJE 27.MARTA 1941.
Pu od 27. marta 1941. posledica je rada britanske obavetajne slube preko generala
Borivoja Mirkovia, pukovnika avijacije. On je bio engleski ovek i kasnije je otiao u
Englesku gde je dobio njihovo dravljanstvo i slubu u britanskoj vojsci.
Manjih demonstracija je bilo i pre pua, to je bilo samo u cilju stvaranja pozitivne
atmosfere za ono to e tek uslediti. Istog jutra, kada je izveden pu, Hitler je u besu
doneo odluku o napadu na Jugoslaviju. Taj bes upravo pokazuje koliko je privredna uloga
nae zemlje bila odluujua u odredjivanju istorijskih kretanja.
Komunisti su sebi pripisali ulogu za dogadjaje 27. marta, iako je period odmah
nakon pua do 27. juna, relativno miran za komuniste poto su Nemaka i Sovjetski
Savez tada imali sporazum po kome je Rusija isporuivala tada ogromne sirovine
Nemakoj. Jugoslovenskim komunistima, koji su bili posluni deo Kominterne, tada
uopte i nije bilo u interesu da pokreu bilo kakav bunt protiv Nemake.
PRIVREDA "KOMUNISTA"
(STRATEKI PARTNERI: NEMAKA I ITALIJA)
Nemaka je ponovo nakon Drugog svetskog rata postala, zajedno sa Italijom, najvei
spoljnotrgovinski partner SFRJ.
O ovome, saeto obrazlae prof.dr.Oskar Kova:
"Tano je da su Italija i Nemaka jo od Kneevine Srbije, pa kasnije Jugoslavije, dva

naa najvea trgovinska partnera.
Italija je bila na prvom mestu po izvozu, jer tamo naa roba ima trite, a Nemaka po
uvozu, jer smo od njih najvie kupovali maine i tehnologiju.
Vano je znati da je privredni razvoj i u Kraljevini Jugoslaviji i kasnije u SFRJ, u
relativno dugim vremenskim periodima, bio sputavan.
Prvo, samim formiranjem Kraljevine Jugoslavije, tu su se nali zajedno raznorodni

mentaliteti, privrede, kulture, vere i bilo je potrebno neko vreme da se uopte krene u
neki zajedniki privredni razvoj.
Zatim, tek to smo izali iz Prvog svetskog rata, dola je velika svetska ekonomska kriza
(1924.), pa je ubrzo izbio Drugi svetski rat, tako da Jugoslavija nikada nije imala
jedan stabilan dug period kako bi se ekonomski razvijala. Sve vreme je privreda
bila u nekom vanrednom stanju. Bruto drutveni proizvod nikada u tom vremenu nije bio
vei od oko 200 dolara po stanovniku.
Industrijalizacija je poela izmedju dva svetska rata i to zahvaljujui ba stranom

iskoriavanu naih prirodnih resursa.
Tokom Drugog svetskog rata oekivalo se da e Jugoslavija u celini biti u Istonom bloku,
ali s obzirom da se na ovom prostoru formirao samostalan pokret otpora, Rusi ipak nisu
bili pravi i jedini oslobodioci kao u ostalim istonim zemljama. Sve do 1948. zbog hladnog
rata, kada se jo vrila preraspodela interesnih sfera, kae se da su se eril i Staljin
na Jalti usmeno dogovorili da Jugoslaviju podele u odnosu 50:50.
Medjutim, kada se formirao vrst Istoni blok i vrst Zapadni savez, mi smo praktino
ostali izmedju i to nam je omoguilo da samostalno kreiramo privrednu politiku. Tako
smo mogli kasnije da saradjujemo i sa Istokom i sa Zapadom. I to smo obilato koristili.
Ali, im je na razvoj krenuo, pre svega u energetici i saobraaju, 1948. godine doiveli
smo prve sankcije u istoriji. Zbog poznatih razloga, Sovjeti su nam prekinuli sve isporuke
robe pa tako nikada nisu stigle maine za ve izgradjenu fabriku kablova u Svetozarevu.
Sve do 1954. godine nije bilo nikakvih ekonomskih odnosa sa istonim
zemljama i Jugoslavija je morala da se okrene prema Zapadu. Tako su i pomenute
maine kupljene na Zapadu.
Najvei kreditor itavog privrednog razvoja sve do ezdesetih godina bio je srpski seljak.
Od seljaka se uzimalo skoro sve, tako da je njemu ostavljano tek da moe da preivi. Taj
novac je drava onda prerasporedjivala u industrijski razvoj. Dakle, potpuna planska
privreda gde se novac od poljoprivrede prelivao u razvoj industrije.
Neto novca smo dobili od ratnih reparacija, neto amerike pomoi je stiglo u hrani, ali
sve je to bilo malo. Svetska banka i MMF nam tada jo nita nisu davali, iako smo mi bili
jedna od zemalja osnivaa. Kredite smo poeli da koristimo tek ezdesetih godina.
Tako je stvorena teka industrija, energetika, razvojna mrea, putevi pruge, eliane,
obojena metalurgija... Stvorena je mainogradnja, a kad imate mainogradnju imate sve.
A kako da pravite mainogradnju, ako nemate crnu metalurgiju? Za razliku od Malezije
koja nije razvijala svoju industrujsku bazu ve je iskljuivo prodavala svoju radnu snagu,
mi smo baznu industriju stvorili. I to je ono to danas imamo i upravo rasprodajemo.
Svi ti industrijski pogoni bili su i dobro razmeteni, po svim delovima Jugoslavije -

eliane, obojena metalurgija, elektrane...
itav posao planiranja privrednog razvoja radila je Savezna planska komisija koja je
kasnije postala Savezni zavod za firme i razvoj. Bilo je i tada, pre svega sa Istoka,
pokuaja da se napravi neki patronat iz inostranstva, ali on je u startu preseen. Dakle,
nismo imali strane savetodavce u kreiranju privrednog razvoja.
U toj fazi su dravi za razvoj bile preko potrebne devize. Do deviza se moglo najbolje doi
prodajom robe na stranom tritu. I zato sve to je moglo da se izveze, izvozilo se. Ali,
onda se raunalo da te zaradjene devize ne odu na kuhinjske krpe i robu iroke potronje
nego samo na ono neophodno za dalji industrijski razvoj - nove tehnologije, sirovine,
rafinisani materijali, energenti itd. To je bio administrativni sistem koji je spreavao da se
uvozi sve i svata.
Jugoslavija je praktino do 1965. godine dola u nivo srednje razvijenih

industrijskih zemalja. I po visini drutvenog proizvoda i po tome ta je imala u
privrednoj strukturi.
Tih ezdesetih godina Svetska banka je poela da nam daje sredstva za gradnju puteva,
pa kasnije za modernizaciju eleznice, pa za hidroelektrane i elektropivrede. Tako je
Jugoslavija u relativno kratkom roku uzela oko 6 milijardi dolara sredstava Svetske
banke, ali bez njihovog pritiska. Svetskoj banci je odgovaralao da ima primer kako su
njihovi krediti u jednoj komunistikoj dravi, kakva je bila Jugoslavija, doneli ekonomski
prosperitet.
U to vreme mi smo bili zemlja sa najveom stopom privrednog rasta, kao na primer
Izrael, pa kada su druge zemlje Istoka videle da Svetska banka ima poverenje u
zemlju kakva je naa, poelo je zaduivanje i drugih u inostranstvu. Izmedju
naih tadanjih preduzea i onih na slobodnim trinim privredama, nije bilo razlike. Naa
preduzea poslovala su potpuno samostalno.
Posle te osnovne proizvodne strukture, dola je preradjivaka industrija. ak je i to dolo
i previe brzo. Krenula je sa radom "Zastava", zatim fabrike bele tehnike, traktorska
industrija, vagoni, kamioni, autobusi, motori, i svi su troili limove i ostalo... I onda se
ispostavilo da je to krenulo tako brzo da bazna industrija nije bila dovoljna da zadovolji
sve te proizvodne kapacitete. Tako je preradjivaka industrija pretekla baznu. Tada je
poela naa zavisnost od uvoznih sirovina, kako bi se preradjivaka delatnost odrala.
Ali sve se i dalje regulisalo administrativno na nivou SFRJ. Najvei problem je bio kako
raspodeliti devize za uvoz izmedju est republika, kasnije i dve pokrajne, to u praksi
znai veoma teko usaglaavanje. Iako su neki smatrali da su ti preradjivaki kapaciteti
bili preglomazni, treba imati u vidu da je Jugoslavija tada bila veliko trite sa 20 miliona
stanovnika, a doli smo i do drutvenog proizvoda od 3000 dolara po stanovniku, to
znai da je bilo i kupovne snage.
To to smo imali velike kapacitete nije bila prepreka pod uslovom da je sve moglo da ide
u izvoz. Ali, nama nisu sva trita uvek bila otvorena.
Negde 1967.i 1968. Italija i Nemaka postaju nai najvei partneri u robnoj razmeni. I
tadanja Jugoslavija je sa pojedinanim zemljama Evropske zajednice, tada ih je bilo
est, imala trgovinske ugovore. Kada je EU posle devet i neto godina ukinula sve
medjusobne carine i uvela zajedniku spoljno-trgovnsku carinsku tarifu, a te
poslove prenele na administraciju u Briselu, Jugoslavija je bila prva zemlja u
svetu sa kojom je EU sklopila trgovinski sporazum.
Tada je EU procenla da je Jugoslavija zemlja koja je kompatibilna sa njihovim nainom
privredjivanja, sistemom platnog prometa, to u dinarima to u devizama. A i naa
tehnoligija je sticajem okolnsti bila uglavnom zapadna, jer naa preduzea koja su
samostalno donosila investicione odluke, kupovala su, logino, najkvalitetnije maine i
tehnologuju.
Tada smo zapravo dobili prvu pozitivnu ocenu izvodljivosti. To je u praksi

znailo da evropske kompanije bez problema mogu da posluju sa preduzeima u
Jugoslaviji, a ugovori se sklapaju ne izmedju ministarstva i kompanije, nego
izmedju samih preduzea. Poslovanje naih preduzea prakino je, po oceni EU,
bilo slobodno i trino. Naa industija je imala tada uee u drutvenom proizvodu
oko 40% i to se zadralo sve do 1990. godine.
Na alost, est republika se ponaalo vie ideoloki, umesto trino. Svakome je stalo
samo do lokalnog razvoja i sopstvenih interesa.
A i novac od poljoprivrede vie nije bio dovoljan za takav tempo industrijskog razvoja.
Trebalo je vie para i drava je poela da se zaduuje. Na alost, tu su se svi dogovori
medju republikama krili i svaka republika se zaduivala ne vodei rauna o saveznoj
dravi.
Tako je novim ustavom iz 1974. odredjeno da svaka republika postaje

odgovorna za sopstveni privredni razvoj i nain zaduivanja i vraanja kredita.
Tada svaka republika poinje da zaokruuje svoju privrednu strukturi, pa dolazi do
dupliranja mnogih profitabilnih delatnosti, iako je dotle sve to bilo prilino rasporedjeno
po itavoj teritoriji.
To je bila najvea politika greka, ali pitanje je da li je iko to mogao da sprei. Postojala
je sebinost svih republika lanica poev o Slovenaca i Hrvata, a tu je bila i BiH. Svi su
hteli da to vie novca izvuku iz savezne kase i prenesu na svoj republiki nivo.
I logino je da se sa takvom politikom dolazi do potpunog slabljenja privrede i drave. Te
1974. se praktino ve mogao videti kraj Jugoslavije.
Spoljni dug je sve vie rastao i jedino to je bio zajedniki interes svim republikama je
sloga u pregovorima o reprogramiranju duga.
Ovo moe nekome da lii i na sadanju situaciju, gde su intersi dravnog kapitala u
javnim preduzeima podredjeni interesima najmonijih biznismena, gde se isti kapital
zapravo samo presipa iz upljeg u prazno, ali razvojnog zamajca nema. Mi uvozimo za
deset milijardi evra, a izvozimo za tri milijarde evra. Tu nema nikakve privrede.
U Sloveniji se ubrzo radja i politika ideja o konfederaciji iako Slovenci nisu imali
nikakvog razloga da budu nezadovoljni svojom pozicijom u Jugoslaviji. Naprotiv, njihovi
predstavnici su uvek sedeli i svim saveznim institucijama gde su se donosile najvanije
odluke iz oblasti privrede i finansija. Takodje, imali su odlinu lokacionu rentu koju su
koristili kroz malogranini promet. Tako su uvozili bez carine iz Austrije i Italije razne
delove i komponenete, i putem takozvane "rafciger industrije" sklapali proizvode koje su
po visokim cenama onda prodavali Srbiji i drugim republikama. Radio je tako Cimos,
Gorenje itd. Praktino su samo skidali kajmak. Isto sada ele da rade Crnogorci i zato
postoji taj spor oko carina. Raunaju da ukinu carine za robu iz Italije i Grke i
preprodaju je u Srbiji za 30% vie i od razlike lepo ive.
Setite se uvoza polovnih automobila. Crnogorci zapravo i ne mogu nita drugo danas da
rade, jer im je od privrede sve propalo. Ali to je loe i za Srbiju i za Crnu Goru, jer se
zemlja nakupovala kra i zastarele tehnologije, a potroila devize. I nema razvoja.
Dakle, sukob u SFRJ nastaje upravo oko carina i to je unutranji faktor koji je generisao
poetak raspada. Tada se pojavio i poznati Memorandum Srpske akademije nauka i
umetnosti koji je ukazao na to da ovo uzima obrt koji se nee dobro zavriti i ako svako
gleda samo sebe, to treba da radi i Srbija.
Medjutim, postoji i dublja geopolitika pozadina. I Slovenija i Hrvatska su nakon
raspada Austrogugarske ipak samo privremeno dole u Jugoslaviju kako nakon
rata ne bi propale kao nacije. O tome je Kardelj sam pisao. Kada su ustavnim
putem u okviru Jugoslavije dobili sopstvenu dravnost, onda su se trudile da ekonomski
to vie ojaaju i u pogodnom trenuku izadju iz Jugoslavije. Prave ekonomske motive
za to nisu imali, oigledno.
Posebno je zanimljivo to Slovenija i danas ima nereena neka teritorijalna razgranienja

sa Austrijom i Italijom, pa je izdvajanje iz jake Jugoslavije bio veoma riskantan potez.
U Srbiji je u vreme Devetog plenuma SKJ takodje naraslo ogromno politiko
nezadovoljstvo. Tim pre to je veliki deo Jugoslavije jo bio u statusu nerazvijenih
podruja, itava BiH, cela Makedonija, cela Crna Gora i Kosmet. U itavoj Jugoslaviji
polovinu je inila Srbija, 18% Slovenija, 20% Hrvatska itd. I ko je plaao sav taj
nerazvijeni deo Jugoslavije? Pola je plaala Srbija iako je i sama u razvoju znatno
zaostajala za Slovenijom i Hrvatskom. Bila je zapravo na proseku.
Pojavom Slobodana Miloevia (1987.)na srpskoj politikoj sceni je pokrenuto upravo to

pitanje - moe li Srbija dalje tako opstati. Ja sam tada uzeo ugovor o Evropskoj
Ekonomskoj Zajednci, obeleio niz paragrafa i dao njihova reenja Saveznoj vladi i
Ustavnoj komisiji. Ako je EU, sa tada 12 zemalja, mogla da radi sa takvim reenjima
zato mi ne bi smo mogli. Bile su to odredbe o carinskom tritu, o monetarnom sistemu,
poljoprivrednoj i nauno -tehnolokoj politici, itd.
Medjutim nita od svega nije usvojeno i Jugoslavija se raspala".
PRIVREDA "DEMOKRATSKIH REFORMISTA" :

(BEZ STRATEKIH PARTNERA I BEZ SOPSTVENE PRIVREDE)
Sada svaka biva drava lanica SFRJ svoju strategiju privrednog razvoja vezuje, ili
namerava da vee, za EU. Kakva je tu perspektiva, obrazlae i dalje prof. dr. Oskar
Kova:
"Na alost, male drave nikada nee moi da samostalno prave strategiju svog
privrednog razvoja. To je bila istorijska ansa koju u jednom trenutku dobila
samo Jugoslavija.
Danas, kada imamo dravu SCG bez jedinstvenog trita, pravnog sistema, bez
garantovanih granica, nema nikakve mogunosti za pravljenje zajednike startegije
razvoja. Sada to moe raditi samo Srbija za sebe. A cilj strategije razvoja treba da
bude da ljudima obezbedi egzistenciju, da mogu da zarade, da se svojom
aktivnocu izdravaju.
EU ima jako visoke standarde, koje i nove lanice moraju primenjivati, ma

koliko ih to kotalo. Posebno su skupi standardi u infrastrukturi, putevima,
zeleznici, telekomunikacijama, proizvodnji i distribuciji elektrine energije. A
sve zemlje koje ekaju prijem su siromane.
Slovenci su, kao to vidimo, ponovo okrenuti tritu Srbije i Crne Gore i ostalim zemljama
bive SFRJ. Tu jedino i mogu da prodaju neto.
Za restruktuiranje privreda novih zemalja lanica do 2006. planirano je do 80 milijardi

evra za kandidate iz istocne Evrope i to ini samo 1,14 odsto ukupnog bruto nacionalnog
dohodka EU. Sredstva se mogu poveati samo ako se povea drutveni proizvod u EU, jer
prema projekcijama finansijskih bilansa na osnovu kojih e se usvajati godinji budeti do
2013.godine i dalje e to biti isto 1,14%, iako e to u 2013.godini iznositi 143,1 milijardi
evra. A stopa privrednog rasta u EU je jako mala, 1% ili 2% godinje.
I stopa nezaposlenosti u EU je u porastu, pa iako pristupanje EU predvidja slobodan

protok robe, kapitala i radne snage, postoje ogranienja. Tako radna snaga iz istonih
zemalja ni sedam godina nakon prijema u EU, nee moi slobodno da se nudi na tritu
EU, kako bi se izbegla velika migracija stanovnitva.
Posebno e biti veliki pritisak na ove fondove kad Ukrajina bude primljena u lanstvo, a to
e svakako uslediti pre nas. Radi se o 50 miliona veoma siromanih stanovnika.
Za mnoge se postavlja i pitanje samog opstanka EU u duem vremenskom periodu,

ukoliko ne dodje do nekih drugaijih politikih odredjenja. Jer, EU sada jeste ekonomski
din, koja ima drutveni proizvod vei od SAD, ali je politiki patuljak. To obino ne ide
zajedno, jer ko ima ekonomsku silu, eli i politiku mo. Zato je pitanje hoe li ona
postati znaajan politiki faktor. Tako je i EU poela da razmilja o tome ta je njena
interesna sfera.
Razlika izmedju prave velike sile i samo ekonomske sile je to se prava velika sila uopte
ne libi da ratuje za svoje interese. Za SAD itav svet je njena interesna sfera. Danas u
svetu i ratuje jedino SAD. Amerikanci su u odbrani svojih interesa nemilosrdni i nita nisu
bolje raspoloeni prema EU nego prema Rusiji.
A EU nije sila koja bi sada ratovala za svoje interese iako sada ima i svoju vojsku. Ali, EU
ima i "meki trbuh", a to je Balkan i zemlje koje su bile decenijama pod sovjetskom
dominacijom. A no u "meki trbuh" moe biti Turska.
Zato EU mora da kontrolie Panonski bazen, Dunav i Moravsko-Vardarski

koridor. U medjuvremenu SAD pravi transverzalu: Albanija- Kosovo- Jug Srbije
-Bugarska -Turska i faktiki na taj nain hoe da ostvare kontrolu nad
najvanijim koridorom za protok sirovina i energenata iz Azije.
Mi se nalazimo sada u tom sukobu interesa Evrope i SAD. Tek kada sfere interesa budu
na neki nain podeljene to e za nas biti jedna data okolnost koju moramo uzeti u obzir
pri pravljenju nae strategije razvoja. Za EU je mnogo vanije da ovaj prostor bude pod
njihovom kontrolom, bez obzira kako se on privredno razvijao.
Ako je u politici najvanija vizija mi je za sada nemamo uopte. Kao to nemamo ni

dravu. Mi sada samo primamo upustava i sprovodimo program MMF-a, Svetske banke,
Briselske administracije i Hakog suda... Privredni razvoj u Srbiji i Crnoj Gori jo nije
poeo".
ZAKLJUAK
S obzirom na opsednutost ideoloko-partijskog razraunavanja koje danas sprovodi

politika elita, prava dravna politika i privredne reforme mogle bi uslediti tek
povlaenjem (ili eliminisanjem) sa vlasti kompletne postojee kvazidemokratske
strukture. To bi moglo uslediti tek za tri do pet godina, da bi se prvi efekti osetili moda
tek za deset ili petnaest godina OD TADA. Da li se onda kulminacija privrednog razvoja
proporcionalna onoj iz 1936.,zatim 1965. i 1986., moe u Srbiji oekivati najranije tek
2030. ili kasnije?
CIA misli da Srbija ni 2020. nee biti u EU, a itavu Evropu do tada vidi kao zonu velike
nestabilnosti i sukoba.
Neka svako u Srbiji ko ovo proita sam pokua da prognozira nau dalju sudbinu i
razmisli ta moe da uini za sebe i dravu. Na alost, isto se odnosi i na ostale bive
lanice SFRJ.
Najvea je tragedija kada narod ostane bez svoje drave. Gradjani Srbije su sada izgleda
na tom putu.
NASTAVAK TEKSTA JE OVDE
KAKO FUNKCIONIE MARIONETSKA VLAST
Pie: Ivona ivkovi
Pod pojmom tranzicije i demokratizacije, od 5. oktobra 2000. reformiu se u Srbiji:

privreda, dravna uprava, sudstvo, vojska , policija, mediji, prosveta...
Vlasti u Beogradu i Podgorici ovo predstavljaju kao neophodnost koja prati "nau elju"
za ulaskom u Evropsku Uniju i prikljuenje NATO-u.
Od ove, "nae elje", medjutim, gradjani sve vie siromae, nezadovoljni naputaju
zemlju, bolesni i stari sve vie umiru. Sve je glasnije negodovanje ogromnog broja
gradjana koji ostaju bez posla, dok im se fabrike i preduzea za male pare prodaju
strancima ili ih pljakaju domai "biznismeni".
Srpski vojnici, policajci i civili se izruuju stranim dravama.
Uporno pravdanje "demokratske i reformske" vlasti da je sve to za "nae dobro" otvara
sutinsko pitanje opravdanosti vodjenja takve politike, jer je smisao postojanja drave
upravo da gradjanima omogui blagostanje, ekonomski prosperitet i dravljanstvo.
Logino je pitati se i odakle Srbiji tolika "elja" da pristupi evro-atlantskim integracijama
samo godinu dana nakon to je od iste druine doivela brutalno bombardovanje i
orgomno ekonomsko razaranje?
Razlog je razumljiv ako se prihvati da Srbija i Crna Gora danas imaju marionetske
vlade (moe se rei i kvislinke) i da je na ovom prostoru nakon bombardovanja
1999. izvrena takozvana BESKRVNA OKUPACIJA.
Kako ovaj sistem funkcionie moe se videti poredjenjem sa civilnom upravom koju je
okupatorska Nemaka uvela Srbiji nakon 22.aprila 1941.
O nainu delovanja kvislinke uprave u tada okupiranim evropskim zemljama, Piter
Kalvokorezi je pisao:
"U svim ovim zemljama mnogim ljudima je bio nevidljiv sklop nemake kontrole na vrhu.
Oni nikada nisu imali jasnu sliku o ulozi koju su preuzeli. Ljudi nisu videli jedan novi sklop
koji je nametnuo osvaja, ve samo izvesne posledice uticaja nemake vlasti na lokalnu
administraciju. U centru su Nemci zadrali, ak i poveali vlast svojih civilnih slugu koje
su preobratili od upravljaa u nemake izvrioce, opunomoene da izdaju dekrete.
Stvoren je oblik posredne uprave u kojoj su Nemci dirigovali civilnim slubama, a civilne
slube upravljale svim ostalima".
Evo kako je to izgledalo 1941.*

Osnovni kreator ekonomske politike i strateg privredenog razvoja Srbije, a posebno
prioriteta u korienju resursa, bio je tab Generalnog Poverenika za privredu u Srbiji.
Posao Generalnog poverenika obavljao je Franc Nojhauzen, oficir iz Prvog svetskog rata.
Njegov tab je imao veliki birokratski aparat sastavljen uglavnom od ljudi koji su pre rata
boravili u Jugoslaviji kao privredni strunjaci.
Cilj Nemake nevidljive okupacione uprave u Srbiji, bila je pre svega ekonomska
eksploatacija svih privrednih resursa koji bi sluili nemakim potrebama. Za ove potrebe
Nemci su se najvie oslanjali na domai inovniki aparat.
Zakoni su donoeni u formi uputstava, pravilnika, naredbi i uredbi. Srpska vlada je

formalno donosila odredjena zakonska akta, ali su ona stupala na snagu tek nakon to bi
nadleni nemaki organi to odobrili.
Jednom takvom zakonskom uredbom izvrena je reorganizacija rada dravne uprave tako
to je stvorena velika koncentracija ovlaenja u rukama srpske izvrne vlasti. Tom
uredbom svi poslovi iz bivih organa vlasti Kraljevine Jugoslavije - Predsednitva
Ministarskog saveta, Senata, Narodne skuptine i Ministarstva inostranih poslova -
preneti su na Predsednitvo Saveta komesara.
To je uinjeno kako bi se stvorila pravna farsa, jer je Predsednitvo Saveta komesara bilo
pod ingerencijom nemakog upravnog taba, a ne predstavnikog tela. Nemci su
centralizovanjem organa vlasti imali zapravo bolji nadzor nad njima, poto su sami
preuzeli samo nadzorne funkcije.
Zadatke na izvravanju poslova dravne uprave na terenu obavljali su domai
administrativci. Tako je u svim organima uprave zadrano predratno inovnitvo ve
postojee optinske vlasti koji su morali da rade zbog sosptvene egzistencije.
Svi organi lokalne uprave, kao i sreska naeltva i druge policijske vlasti, delovali su
formalno prema uputstvima srpske kvislinke uprave, a indirektno sprovodili volju
nemakih okupacionh vlasti.
Kako je funkcionisnje upravnih organa zavisilo od delovanja policijskih vlasti, pogotovo u
ratnim uslovima, odmah po uspostavljanju Komesarijata, koji je nadgledao rad kvilsinke
vlade i svih ministarstava, naoruana je i stavljena u slubu andarmerija.
Savet komesara je pruzeo i deo policijskog aparata Kraljevine Jugoslavije. Specijalna

policija Uprave grada Beograda preimenovana je u "Specijalnu srpsku policiju" i sa
proirenim ovlaenjima na teritoriji imala zadatak da prvenstveno suzbija deletnost
Komunistike partije jugoslavije. Policija i andarmerija primale su naredjenja od
kvislinkih vlasti, ali esto i od nemakih komandi i organa okupacione uprave.
U Upravnom tabu, po jedan inovnik je bio zaduen za nadgledanje rada jednog

ministarstva. Srpski ministri nisu imali nikakvu samostalnost u radu. Svoje odluke u
okviru resornih zaduenja donosili su uz saglasnost Ministarskog saveta,a po odobrenju
nadlenih nemakih ustanova- poverenika Ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji ili
Generalnog opunomoenika za privredu u Srbiji.
U monetarnoj politici i finansijama nemaki nadzor je u vojno okupiranoj Srbiji izgledao

ovako:
Ve devetog maja 1941. godine doneta je odluka o likvidaciji Narodne banke Kraljevine
Jugoslavije i formiranju Srpke narodne banke. Odluka o ovome doneta je u Rajhsbanci.
Banka je sve vreme okupacije poslovala bez Upravnog i Nadzornog odbora. Javno
raspisan poziv za akcionarski kapital, nikada nije bio realizovan. Banka je samo formalno
radila kao akcionarsko drutvo. Bankom je upravljao guverner koga je postavljao i
smenjivao Generalni poverenik za privredu i koji je odobravao sve slubene ugovore
Banke. Uputstva u radu Banke davao je komsesar koga je postavio Generalni poverenik.
Komesar je bio u funkciji strunog konsultanta. U praksi je zapravo on rukovodio
Bankom.
Za formalnog guvernera je postaljen dr Milan Radosavljevi, koji je i pre rata bio

guverner, a za komesara je postavljen J. Zongen, nemaki finansijski strunjak. Zongen
se pitao o imenovanju svih rukovodilaca filijala, a odluivao je ak i o visini zarada svih
guvernerovih saradnika. Zongen je doao u Jugoslaviju 1938. godine, a veina
dotadanjih domaih strunjaka i radnika zadrana je na radu u banci.
Odmah se pristupilo i izradi novih novanica. Posebnom vladinom uredbom Banci je

poveren nadzor nad svim kreditnim ustanovama na teritoriji Srbije i Banata.
Trgovinske pregovore sa ostalim zemljama u ime Srbije vodio je Genaralni poverenik za
privredu u Srbiji, bez ikakvog uea resornog ministra. Na taj nain primane su obaveze
i za izvoz robe koja je u zemlji bila deficitarna. Sa druge strane, nije obezbedjivan uvoz
roba i proizvoda koji su bili neophodni srpskoj privredi.
Nemaka je praktino sprovela potpunu kontrolu u srpskoj privredi sa ciljem njenog

potpunog potinjavanja potrebama ratne privrede Treeg Rajha. Srpska privreda
formalno nije bila deo Nemake, ali je praktino potpuno radila za Trei Rajh i ratnu
maineriju.
Za potrebe Vermahta prikupljane su sve neophodne sirovine: gvodje, elik, obojeni

metali, industrijska ulja, masti, smole, tekstilne sirovine itd. Stavljene su u pogon sve
fabike iji je rad bio nepohodan ratnoj industriji, pa su za njihove potrebe sirovine
nabavljane i iz Nemake. To je bio sluaj sa eljezarom Sartid.
U toku okupacije nije postojala uredjena dravna statistika, brojna periodika koja se
bavila aktuelnim ekonomskim pitanjima u Kraljevini jugoslavije prestala je sa izlaenjem
posle 1941.
Gotovo celokupna kvislinka tampa u Srbiji bavila se mikro i makro ekonomskim

problemima koji su pratili ratna zbivanja. Jedan broj urednika u vodecim kvislinkim
novinama " Novo vreme", "Obnova", "Naa borba", " Srpski narod"... bio je neposredno
angaovan u propagandnoj maineriji. Iako su imali pristup informacijama, njihovao
objavljivanje uvek je bilo u funkciji propagande i sluenju jednom totalitarnom reimu
koji je u Srbiji sprovodio nemake interese.
OCCUPATIO SUMMARUM 2001- 2005.
Preuzete su odmah u "demokratskoj revoluciji" nasilno: Narodna banka, Uprava carine,

EPS, NIS, Telekom, RTS i mnoga druga strateki vana javna preduzea i Uprave.
Pod patronatom biveg elnika NATO-A ukinuta je SRJ i formirana je "dravna zajednica".
Izvreno centralizovanje policijskih snaga i formirana andarmerija. Specijalne jedinice

"Crvene beretke" rasformirane.
Dravna bezbednost restruktirana i preimenovana. Svi stavljeni pod kontrolu vlade.

Vojska se "reorganizuje" pod nadzorom NATO. Formirana jedinica za "mirovne operacije"
u svetu.
Nekoliko desetina vladinih uredbi doneto samo tokom 2001.godine. Upotreba zastave,
grba i himne 2004. regulisana Uputstvom (!? )
Mesne zajednice ukinute, lokalna vlast funkcionie kao izvrni menadment.

Upotrebljiv nuklearni otpad hitno izvezen iz zemlje.
Vojno srebro porodato, a deo najsavremenijeg naoruanja uniten. Preostalo oruje se

rasprodaje po bagatelnim cenama. Zlato i devize iz Narodne banke dre se u nepoznatim
bankama. Promenjene novanice.
Trite iroke potronje je tako "liberalozovano", da je iskljuivo pod kontrolom drava

lanica NATO.
Prodate strancima cementare, fabrika vode u Arandjelovcu, hemijska fabrika u Kruevcu,

eliana u Smederevu, fabrika i trite duvana, itd.
Prodata je Nemcima najvea novinska kua "Politika", Amerikancima besplatno

ustupljena kablovska i zemaljska radiodifuzija, Majkrosoft softveri uli u sve dravne
slube ukljuujui Vladu, Parlament, dravnu radio televiziju i Narodnu banku.
Kulturna i medijska politika formiraju potroako drutvo po amerikim standardima itd.
U srpskom "demokratskom" drutvu najbrojnija parlamentarna stranka ne participira u

vlasti, nova Ustavna povelja SCG oktroisana, poslanici SCG parlamenta nikoga vie ne
predstavljaju.
U sve dravne institucije su uli strani konsultanti.
Ministri vlade iznose iskljuivo stavove briselskih i amerikih inovnika, kao njihovi
portparoli.
...
Na alost, u Srbiji se istorija surovo ponavlja, a peat dananjeg besaa
nosie generacije potomaka sadanje "demokratske" vlasti.
*Korieni podaci iz knjige dr Dragana Aleksia "Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu"

Etrurci Su Bili Srbi

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Etrurci Su Bili Srbi

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

ETRURCI SU BILI SRBI?

8. Srbi=Raani=Raseni, doli su iz Mesopotamije, a njihov put je mogue sagledati ako se ima

Sa desna na levo svako moe da proita: ALA ER SIP NEI PERUN.

Pa ako su Medii zaista bili Medii

Etrurska civilizacija je svojom zagonetnou oduvek privlaila panju pripovedaa. Svaki

ZLATNE PLOICE IZ PYRGIA

I Uslovna transkripcija pisma

V srbskm jazyku jest zem,

I ovde je tekst itave Dalimilove hronike:

Hehe,ovaj tekst je potpuno nenormalan...

Originally Posted by marius valentino

Rec 'Rasen' verovatno nema nikakve veze sa reci 'Ras'.

Inace,Etrurski jezik do danas nije protumacen,ali definitivno nije indo-evropskog porekla.

Originally Posted by marius valentino

Uzgred,slicnu 'Logiku' koriste Siptari na Balkan forumu da bi dokazali da su 'najstariji'

Originally Posted by marius valentino

Postoji Francuski dezert 'Sorbet',verovatno su i njega izmislili Srbi...

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

'Logika' Venet-Wend-Sloven-Srbin nema veze sa mozgom...

Originally Posted by marius valentino

Uostalom mnogi su lupetali o korenima reci 'Srbin' i 'Hrvat' ukljucujuci strance...

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

A sad pogledajmo ovo ludilo:

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

eith o Xanthos potamos oo Sirben ekloin oi proteron

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Sa desna na levo svako moe da proita: ALA ER SIP NEI PERUN.

"ANA FEP SIPNE I PER UN"

PER UN mozda znaci "za jedno"...

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by Zardoz

Rec 'Rasen' verovatno nema nikakve veze sa reci 'Ras'.

Inace,Etrurski jezik do danas nije protumacen,ali definitivno nije indo-evropskog porekla.

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by marius valentino

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Ono sto pise ovde je:

"ANA FEP SIPNE I PER UN"

PER UN mozda znaci "za jedno"...

Originally Posted by Zardoz

Originally Posted by Zardoz

Vla(h) i Vlasi (Walach,Walahia) su imena koja se odnose na dananje Walahe u Moravskoj

Simbolika i znaaj dva prehrianska boga Vida i Vlesa je "dijametralno suprotna", pa

ini mi se da glavni problem uvek ispadne u diskusijama zbog nedovoljne distance

THE ORIGIN OF THE SLAVS

Re: ETRURCI SU BILI SRBI?

09-10-2006, 04:38 PM #47