EDVARD DE BONO

EST EIRA ZA
RAZMILJANJE

BEOGRAD, 2000.
 Naslov originala Edward de
Bono - Six Thinking Hats
Autorska prava za Jugoslaviju
Branislav Marii
Izdava
FINESA, Rada Konara la, Beograd
tel./fax 011/2434-107; 011/3444-953
www.finesa. edu.yu
r Za izdavaa '
Branislav Marii
, Urednik
aslav Mani
Tehniki urednik
Nenad urii
Prevodilac Tanja
Milosavljevic
Korektor
Zorica Marii
tampa DIJAMANT PRINT,
Beograd
ISBN 86-82683-10-5
CIP -
HapoflHe 6H6jiHOTeKe Beorpafl
CpoHje,
159.954/.956 !
,H,E BOHO, EflBap
est eira za razmiljanje / Edvarad de Bono ; -
Beograd : Finesa, 2000 [prevodilac Tanja Milosavljevic]. -
Beograd : Dijamant print) - 240 str. ; 18 cm.
Prevod dela: Six Thinking Hats / Edward de Bono. -
Tira 500. - Beleke o autoru str. 5.
ISBN 86-82683-10-5
a) MnuiJbeite

ID=87074060
 Edvard de Bono je roen na Malti. Nakon poetnog
obrazovanja, steenog na koledu Sv. Edvard i Kraljev-
skom univerzitetu na Malti, nastavio je da se koluje kao
Roudzov stipendista u Krajst eru (Oksford) gde je s naj-
viim ocenama diplomirao psihologiju i fiziologiju, da bi
zatim doktorirao medicinu. Doktorat j stekao i na Univer-
zitetu u Kembridu. Slubovao je na univerzitetima u Oks-
fordu, Londonu, Kembridu i Harvardu.
Dr Edvard de Bono je izuzetno potovan kao vodei
autoritet u oblasti direktnog uenja miljenja kao vetine.
Od njega je potekao pojam lateralnog razmiljanja (uvr-
ten u ?ksfordski renik), a razvio je i formalne tehnike
usmerenog kreativnog razmiljanja. Napisao je etrdeset
pet knjiga, koje su prevedene na trideset sedam jezika.
Osmislio je i dve televizijske serije. Nakon stoje pozivan
da u etrdeset pet zemalja dri predavanja i prisustvuje naj-
veim meunarodnim konferencijama, 1989 je zamoljen
da predsedava specijalnom skupu dobitnika Nobelove na-
grade. Poduavanje o vetini razmiljanja su od njega tra-
ile brojne vodee svetske poslovne korporacije, kao to
su IBM, NTT (Japan), Du Pont, Prudential, Shell, Eriks-
son, McKinsevs, Ciba-Geigy, Ford i mnoge druge.
Dr de Bono sprovodi najobimniji program direktne na-
stave razmiljanja u kolama. Taj program primenjuju mno-
ge svetske zemlje. Osniva je Trusta za istraivanje spo-
znaje (Cognition Research Trust, 1969) i Meunarodnog
kreativnog foruma (International Creative Forum), koji su
spojili mnoge vodee svetske korporacije. Uspostavio je i
Meunarodni biro za kreativnost pri UN, u Njujorku, kako
bi lanicama te organizacije pomogao u stvaranju sve-ih
ideja. Za L-igru, iji je on pronalaza, kau daje naj-
jednostavnija autentina igra ikad osmiljena.
Rad dr de Bona se zasniva na njegovom shvatanju
uma kao samoorganizujueg informativnog sistema.
 Sadraj
Predgovor 9
Ic luma: Ako glumite mislioca, postaete mislilac 13
IIc Stavljanje eira: Veoma nameran proces 17
IIIc Proces prevoenja: Namera i realizacija 25
IVc Igranje uloge: Praznik za ego 31
Vc Hernija razmiljanja: Melanholija i ostale tecnosti 35
VIc Svrha est eira: Pet vrednosti 41
VIIc Simbolika i funkcija: est eira, est boja 43

BELI EIR ^
VIIIc injenice i cifre 47
IXc ija je ovo injenica? 53
Xc Uvoenje japanskog stila 57
XIc injenice, istina i filozofi 61
XII Ko stavlja eir? 67
Xin Rezime 71

CRVENI EIR
XTV Emocije i oseanja 73
XVc Mesto emocija u miljenju 75
XVIc Intuicija i slutnje 79
XVIIc Trenutak za trenutkom 85
XVIIIc Upotreba emocija 89
XIXc Jezik emocija 95
XXc Rezime 99

CRNI EIR
XXIc ta nije u redu s njim 101
XXIIc Sutina i metod 107
XXIII Prola i budua sutina VV

XXIV Negativno uivanje VV

XXV Staje prvo, negativno ili pozitivno? V

XXVI Rezime V
UTI EIR

XXVII Spekulativno-pozitivno V V

XXVIII Pozitivan spektar V 

XXIX Razlozi i podrka logike V 

XXX Konstruktivno razmiljanje VV

XXXI Spekulacija V

XXXII ?dnos s kreativnou V

XXXIII Rezime V
ZELENI EIR

XXXIV Kreativno i lateralno razmiljanje V

XXXV Lateralno razmiljanje V

XXXVI Prodor umesto prosuivanja V

XXXVII potreba" za provokacijom V

XXXVIII Alternative VV

XXXIX Karakter i vetina V

XL ta biva s idejama? V

XLI Rezime V
PLAVI EIR

XLII Kontrolisanje razmiljanja V

XLin Usredsreenost  

XLIV ?smiljavanje programa VV

XLV Kratki pregledi i zakljuci V

XLVI Kontrolisanje i praenje V
XLVII Rezime 
Zakljuak 

Rezime rezimea V
 !edgovo!
a li zaista moete da promenite efikasnost svog raz-
miljanja?
U januaru 1985, magazin Tajmje za mukarca godi-
ne" izabrao osobu koja je bila najzaslunija za izvanredan
uspeh Olimpijskih igara u Los Andelesu: Pitera Veberota.
Sasvim je uobiajeno da ovakve sportske igre proizvedu
gubitak od vie stotina miliona dolara. Zbog toga je na ni-
vou grada Los Anelesa izglasano da se na Igre ne troi
novac iz optinskih fondova, meutim Olimpijada 1984. je
zapravo ostvarila viak od 250 miliona dolara. Izuzetan
uspeh Igara je umnogome zavisio od novih koncepata i
novih ideja, koje su zaivele zahvaljujui pravilnom vod-
stvu i efikasnosti.
Koja je vrsta razmiljanja bila potrebna da bi se ovi
novi koncepti i ostvarili?
U intervjuu Vaington Postu, 30. septembra 1984, Pi-
ter Veberot objanjava na koji je nain upotrebio lateralno
razmiljanje za ostvarivanje novih koncepata. Lateralno
razmiljanje je tehnika koju sam razvio pre mnogo godina
i o kojoj sam napisao mnogo knjiga. Piter Veberot je devet
godina pre ?limpijade doao na jednosatno predavanje

 Predgovor

koje sam bio pozvan da odrim u Udruenju mladih pred-

sednika (Young Presidents' Organisation).
Postoje na stotine primera kako tehnika namernog raz-
miljanja moe da ima snaan efekat. Sve to ja mogu je-
ste da osmislim tehnike i objavim ih. Njihova praktina re-
alizacija, meutim, poiva na pojedincima kao to je go-
spodin Veberot.
Razmiljanje je ogromno ovekovo bogatstvo. Ipak,
nikada ne moemo biti u potpunosti zadovoljni ovim svo-
jim najvanijm umeem. Bez obzira na to koliko smo u to-
me dobri, trebalo bi da uvek stremimo boljem. Uglavnom,
jedini koji su izuzetno zadovoljni svojim razmiljanjem je-
su oni loi mislioci, koji veruju daje svrha razmiljanja u
tome da dokau da su u pravu - na sopstveno zadovolj-
stvo. Ukoliko moemo samo ogranieno da sagledamo
domet razmiljanja, onda je mogue da se osetimo sasvim
zadovoljnima kada je re o naoj uspenosti u ovoj oblasti,
ali, samo ako je tako i nikako drukije.
Osnovna potekoa vezana za razmiljanje jeste kon-
fuzija. Pokuavamo da obavimo suvie toga odjednom.
Emocije, informacije, logika, nada i kreativnost - sve se to
nagomila u nama. Kao da ongliramo s previe loptica.
Ono to predlaem u ovoj knjizi jeste veoma jednosta-
van koncept koji misliocu dozvoljava da u odreenom tre-
nutku obavlja samo jednu stvar. On postaje sposoban da
odvoji emocije od logike, kreativnost od informacije, i ta-
ko dalje. Re je o konceptu est eira za razmiljanje. Sta-
vljanje nekog od tih eira izaziva odreeni vid razmilja-
nja. U knjizi opisujem prirodu i doprinos svakog od tih vi-
dova razmiljanja.
10
 Predgovor

est eira za razmiljanje nam omoguavaju da svo-

jim razmiljanjem upravljamo onako kako dirigent upra-
vlja orkestrom. Moemo izazvati ono to elimo. Slino
tome, na raznim sastancima je vrlo korisno izbaciti ljude iz
njihove uobiajene koloteine, kako bismo ih naveli da o
datom problemu razmiljaju na drugaiji nain.
est eira za razmiljanje su krajnje praktini i u tome
je glavna vrednost ovog koncepta.
Edvard de Bono

11


 GLUMA
| o glumite mislioca,
postaete mislilac
Verujem da se jedan od dva originalna Rodenova Mi-
slioca nalazi u Buenos Airesu, na trgu ispred zgrade parla-
menta. Barem je tako rekao moj vodi, pokazujui u prav-
cu ove mislima zaokupljene figure zamrznute u besmrtnoj
bronzi.
Kao injenica, ovo moe biti pogreno po vie osnova.
Moda nije re o originalu. Moda ne postoje dva origina-
la. Moda je moj vodi pogreio. Moda se figura ne nala-
zi na trgu ispred zgrade parlamenta. Moda me pamenje
vara. Prema tome, zato sam izjavio neto to, kao injeni-
ca, nije apsolutno provereno? Ima vie razloga.
Jedan od njih je taj to nameravam da se u toku knjige
konkretno pozabavim upotrebom injenica. Drugi je raz-
log moja namera da isprovociram one koji smatraju da su
injenice same po sebi vanije od naina na koji ih koristi-
mo. Trei razlog je moja elja da italac vizuelizira tu fa-
moznu figuru mislioca, gde god se ona nalazila. Pravi raz-
13
 luma

log je taj to je ova knjiga napisana u avionu, na putu od

Londona do Kuala Lumpura u Maleziji. U svakom slua-
ju, upotrebio sam re verujem", koja ukazuje da je kod
mene re o uverenju, radije no o dogmatinoj tvrdnji. e-
sto moramo da ukaemo na nain na koji je neto iznese-
no. O tome i jeste re u ovoj knjizi.
elim da zamislite taj toliko - isuvie - korien i lik
Rodenovog Mislioca. elim da zamislite tu bradu naslo-
njenu na ruku, pozu za koju se pretpostavlja da bi trebalo
daje zauzme svaki mislilac koji je ozbiljan u svojoj name-
ri. Ja, zapravo, verujem da bi miljenje trebalo da bude ak-
tivno i ustro, radije no turobno i sveano. Meutim, tradi-
cionalna predstava e nam na trenutak biti od koristi.
Zauzmite tu pozu - fiziki, ne psihiki - i postaete
mislilac. Zato? Zato to, ako glumite mislioca, postajete
mislilac. f^
Tibetanci izgovaraju svoje molitve tako to okreu
okrugle molitvene ploe na kojima su one zapisane. Roti-
rajue ploe spiralnom putanjom uzdiu molitve u boan-
ske visine. Odista, ako su ploe pravilno balansirane, jedna
osoba je dovoljna da podstie okretanje tuceta molitvenih
ploa, to podsea na cirkusku taku u kojoj se tanjiri vrte
na vrhovima dugakih motki. Moda je Tibetancima, dok
okreu ploe, dozvoljeno da misle o spisku namirnica koje
valja da kupe. Ono stoje vano jeste namera da se po-
molite, radije no emocionalno ili duhovno uzbuenje koje
mnogi hriani zahtevaju od sebe. Postoji, meutim, dru-
go hriansko stanovite koje je mnogo blie tibetanskom:
obavljajte molitvene radnje ak i ako ste emotivno potpu-
no iskljueni. Vremenom, vae e emocije biti sustignute
14
I ___________ Ako glubite mislioca, postaete mislilac

vaim aktivnostima. To je upravo ono to mislim

kada od vas traim da glumite mislioca.
Zauzmite pozu mislioca. Radite ono to je potrebno.
Imajte nameru i dajte je na znanje sebi i svima oko sebe.
Ubrzo e va mozak poeti da sledi ulogu koju igrate. Ako
glumite mislica, uistinu ete postati mislilac. Ova knjiga
vam daje razne uloge koje treba da odglumite.

15
c c

 II
STAVLJANJE EIRA
eoma name!an
p!oces
Ono to najvie upada u oi pri posmatranju bilo kakve
grupne fotografije snimljene pre etrdeset ili vie godina
jeste to da svi imaju eire na glavi. Novinske fotografije i
rani filmovi svedoe o ovom ogromnom broju eira.
Danas je eir retkost, naroito meu mukarcima. Da-
nas eiri imaju tendenciju da definiu ulogu. Koriste se
kao deo uniforme, koja ulogu definie sama po sebi.
Za zapovedniki nastrojenog supruga koji stalno izda-
je nareenja porodici, kae se da nosi svoj upraviteljski"
ili direktorski" eir. Direktorka moe da napravi distink-
ciju izmeu svojih dveju uloga tako to e sluaocima rei
da nekad nosi direktorski", a nekad eir domaice". Go-
spoa Taer, bivi britanski premijer, povremeno je izja-
vljivala da u upravljanje vladom unosi smotrenost, tedlji-
vost i ekonominost domaice.
Jednako dobro je utemeljena i zamisao o eiru ili kapi
za razmiljanje.
17
 Veoma nameran proces II
cMorau da stavim svoju apu za !azmiljanje i raz
motrim va novi predlog. Nisam siguran da elim da
prodam tu zgradu.
cStavi svoju apu za !azmiljanje i pozovi me sutra te
lefonom.
c?vo je opasan razvoj situacije. Moraemo da stavi
mo svoje ei!e za !azmiljanje i vidimo kako emo
da se izvuemo iz ove zbrke.
Kapu za razmiljanje sam uvek zamiljao kao mekanu
nonu kapicu sa kiankom, slinu kapi dvorske lude, ali
bez one ukoene arogancije koja nije nita drugo do pravi
pravcati znamen gluposti.
Ljudi dobrovoljno stavljaju sopstvene eire za razmi-
ljanje, ili trae od drugih da to uine.
Namerno stavljanje eira je neto veoma odreeno.
U starim danima, kada bi dadilja stavila eir na glavu,
to je bio siguran znak da ona - i deca - izlaze napolje. Po-
govora nije smelo da bude. Signal je bio konaan. Kad po-
licajac stavi kapu na glavu, ona jasno signalizuje njegovu
dunost i spremnost daje vri. Vojnik bez kape na glavi ni-
kad ne izgleda tako ozbiljno i zastraujue kao vojnik s ka-
pom.
teta to ne postoji istinski eir za razmiljanje, koji
biste mogli da kupite u prodavnici. U Nemakoj i Danskoj
postoje studentske kape, koje podseaju na one naunike.
Meutim, uenje i razmiljanje su retko kad jedno te isto.
Studenti su suvie zauzeti uenjem o razmiljanju drugih,
da bi i sami mislili.
Razmislite o koristima prave mislilake kape.
18
II ____________________ Stavljanje eira __________

cNe gnjavi me. Zar ne vidi da razmiljam?

cPrekinuu ovu diskusiju, tako da svi moemo da sta
vimo svoje eire za razmiljanje i usredsreeno raz
mislimo o ovom problemu.
cHou da odmah razmisli o ovome. Hajde, da vidim
kako stavlja svoj eir za razmiljanje.
cHteo bih da ponovo razmisli o tom planu. Stavi opet
svoj eir za razmiljanje.
cPlaate me da mislim. Prema tome, sedim i razmi
ljam. to me bolje plaate, to ja bolje mislim.
cKako bi bilo da se sada zaista pozabavite ovim? o
sada sam od vas dobio samo automatsku reakciju.
Stavite svoj eir za razmiljanje.
cRazmiljanje nije izgovor za izostanak akcije, ve na
in da ona postane bolja. Prema tome, dajte malo ak
cije.
Mentalna predstava nekoga ko na glavi ima pravi eir
za razmiljanje mogla bi da poslui za prebacivanje u smi-
reno i ni sa im ometeno trenutno raspoloenje, neophodno
za bilo kakvo razmiljanje koje je vie od pukog reago-
vanja na situaciju. Moda bi svesni mislioci mogli da odvoje
pet minuta dnevno, tokom kojih bi namerno nosili eir za
razmiljanje. To zavisi od toga da li smatrate da ste plaeni
da mislite ili da sledite razmiljanje drugih.
eleo bih da se usredsredim na problem namernog
razmiljanja. To je svrha eira za razmiljanje. Stavljate
ga namerno.
Postoji onaj pokretno-govorno-diui nain razmilja-
nja koji stalno primenjujemo. Javljamo se kad zazvoni te-
19
 V 7 Veoma nameran proces II

lefon. Prelazimo ulicu. Upadamo u koloteinu i izlazimo

iz nje. Ne moramo da budemo svesni koja noga je na redu
da korakne kada hodamo, niti da upravljamo svojim disa-
njem. Ovaj tip trajnog automatskog razmiljanja je kon-
stantno negde u pozadini. Postoji, meutim, drugaija vr-
sta razmiljanja, koja je mnogo vie namerna i usredsree-
na. Pozadinsko razmiljanje slui za svakodnevno dovija-
nje. Namerno razmiljanje slui za to da uinite i vie od
toga. Svako moe da potri, ali sportista tri namerno i u
tu svrhu trenira.
Nema lakog naina da signaliziramo sebi da, umesto
ovog svakodnevnog dovijanja, elimo da ponemo s na-
mernim razmiljanjem. Prema tome, fraza eir za razmi-
ljanje" postaje odreeni signal koji moemo dati sebi ili
drugima.
Suprotstavimo sada ova dva naina razmiljanja: ne-
svesno i namerno.
Kada vozite kola, morate da izaberete drumove, da ih
sledite i sklanjate se s puta drugim uesnicima u saobraaju.
Tu ima mnogo trenutnih radnji nametnutih nam od strane
poslednjeg trenutka i onog koji e uslediti neposredno iza
njega. Tragate za signalima i reagujete na njih. Re je,
znai, o reaktivnom razmiljanju. Prema tome, pokretno --
govorno - diui vid razmiljanja je umnogome nalik vo-
nji niz drum. Pratite saobraajne znake i donosite odluke.
Meutim, vi pri tom ne izraujete mapu.
Drugi vid miljenja je onaj koji je vezan za izradu ma-
pe. Istraujete predmet i izraujete mapu. Pravite je na
objektivan i neutralan nain. Za to su vam potrebni iroki
pogledi. To se, meutim, prilino razlikuje od pukog rea-
O
II ____________________Stavljanje eira___________

govanja na saobraajne znake onim redom kojim se poja-

vljuju.
Taj kontrast je vidljiv na sledeem primeru.
Zamislite da pokuavate da nadgovorite nekoga u ras-
pravi. Iznosite svoj sluaj i osvajate poene u svoju korist.
Sasluate sluaj svog protivnika samo da biste ga napali i
izloili njegovu slabost. Iz trenutka u trenutak, vi napada-
te ili se branite. Svaka strana reaguje na onu drugu.
Suprotstavite tome proceduru pravljenja mape.
Vodim program nastave razmiljanja u kolama. Zove
se CoRT (program Cognitive Research Trust) i danas ga
koristi nekoliko miliona kolske dece u razliitim zemlja-
ma. Naziv prve lekcije je PMI. Umesto pukog reagovanja
na situaciju, dete izrauje jednostavnu mapu. Ono to ini
tako to prvo gleda u plus" pravcu i belei ono to opaa.
Potom dete gleda u minus" pravcu i, naposletku, u inte-
resantnom" pravcu (za svim onim stoje vredno zabeleiti,
ali to ne spada ni u plus" ni u minus" kategoriju). Time
je izrada mape okonana. Mislilac bira svoj put.
Jedna devojica je to veoma lepo rekla: Smatrala sam
da je PMI metod glup i neprirodan, jer sam znala ta mi-
slim. Meutim, kad sam uradila PMI, otkrila sam da sam
se predomislila, i to na osnovu onoga to sam sama zapi-
sala."
Stvar je u tome da valja usmeriti panju i nai nain da
se to i uini.
U Sidneju, u Australiji, odeljenje od trideset deaka je
kolektivno izglasalo odluku da svako od njih dobija po pet
dolara nedeljno da bi iao u kolu. Nakon to su uradili
21
 V 7 Veoma nameran proces II

PM, bez ikakvog nagovaranja od strane nastavnika, dva-

deset devet njih je promenilo miljenje i odluilo da to ipak
nije dobra ideja.
Poslovni ovek, koji se mesecima sporio s velikom
naftnom kompanijom, zamolio je sve da na sledeem sa-
stanku urade PMI. Ispriao mi je daje problem tada bio re-
en u roku od dvadeset minuta. Poto se prostrla mapa",
trebalo je samo izabrati put.
ena koja je dve godine planirala preseljenje iz Kali-
fornije u Arizonu, uradila je PMI sa svoja dva sina. Na kraju
ove kratke vebe, preseljenje je otkazano.
Jedan od najveih svetskih pronalazaa, Pol Mekredi
(pronalaza letenja na ljudski pogon), upetljao se u neki bi-
rokratski problem. Sin muje predloio da uradi PMI i to je
odredilo njegov sledei potez. C
Vid razmiljanja koji podrazumeva izradu mape izi-
skuje odreenu nepristrasnost. To nije sluaj s pokretno -
- govorno - diuim vidom razmiljanja. Odista, ovaj reak-
tivan vid razmiljanja moe da funkcionie samo ukoliko
se ukae neto na ta valja reagovati. To je i razlog to poi-
manje kritikog razmiljanja kao kompletne forme razmi-
ljanja moe da bude veoma opasno. Prisutno je glupo
uverenje, zasnovano na pogrenom tumaenju velikih gr-
kih mislilaca, da se razmiljanje zasniva na dijalogu i dija-
lektikoj raspravi. Ovo je uverenje nanelo mnogo tete za-
padnjakoj misli.
Zapadnjaka navika raspravljanja i dijalektike je de-
fektna, jer izostavlja generativno i kreativno. Kritiko raz-
miljanje je u redu kad morate da odreagujete na neto to
vam je zadato, ali nimalo ne doprinosi stvaranju predloga.
OO
II ____________________ Stavljanje eira __________

kolska deca uglavnom treba da pasivno reaguju na

ono to se pred njima nae: materijal iz udbenika, komen-
tari nastavnika, televizijske emisije itd. Meutim, kad dete
zavri kolu, predstoji mu mnogo vie od pukog reagova-
nja. Morae da preuzima inicijativu i planira svoje postup-
ke. Do toga nee dovesti pasivnost u razmiljanju.
Da bih obuhvatio ovo ddatno razmiljanje", uzeo
sam termin operativnost. Re je o vetini delanja i razmi-
ljanja koje uz njega ide. Re operativnost donekle zvui
kao re pismenost", a ja vrsto verujem da bi operativnost
trebalo da ide rame uz rame s pismenou, umeem ita-
nja slova i brojeva, kao osnovnim sastojkom obrazovanja.
Odista, CoRT nastava razmiljanja se bavi operativnim
razmiljanjem: postavljanjem ciljeva, odreivanjem prio-
riteta, stvaranjem alternativa, itd.
Ukoliko nije re samo o pukom reagovanju na ono to
je pred nama, neophodno je da znamo kako da usmerimo
panju. PMI je jedan od CoRT naina da to i uinimo. U
ovoj knjizi, pozabaviemo se drugim nainom.
Kada se tampa mapa u boji, boje su razdvojene. Prvo
se jedna nanosi na hartiju. Zatim preko nje dolazi druga.
Onda sledea, sve dok na kraju ne dobijemo mapu u pu-
nom koloru.
U ovoj knjizi, est eira za razmiljanje odgovaraju
razliitim bojama koje se koriste u tampanju mape. To je
metod koji nameravam da upotrebim za usmeravanje pa-
nje. Prema tome, stvar nije samo u tome da stavite eir
za razmiljanje, ve i u odabiru boje eira koji namerava-
te da upotrebite.

O

II
 III
PROCES PREVOENJA
Vame!a i !ealizacija
eleo bih da se vratim na distinkciju izmeu namere i
realizacije, jer mnogi na to gledaju potpuno pogreno.
Rekao sam da ete, ako ispoljavate aktivnosti mislioca
- recimo, stavljate na glavu svoj eir za razmiljanje - na-
posletku zaista i postati mislilac. Za aktivnostima e usle-
diti razmiljanje. Vaa gluma e prerasti u stvarnost.
Izgleda da tvrdim da e, ukoliko imate nameru da po-
stanete mislilac, doi do njene realizacije.
Mnogi e pohitati da ukazu na apsurdnost ovoga. Do-
zvolite da to uinim umesto njih. Ako imate nameru da po-
stanete diza tegova, da li e ta vaa namera biti dovoljna
da ih zaista i podignete? Ukoliko imate nameru da posta-
nete ahista, da li e ona biti dovoljna da majstorski pome-
rate figure po tabli? Odgovor je ne, jer su u ovim sluaje-
vima potrebne vanserijske sposobnosti.
Meutim, ako imate nameru da postanete kuvar, i ako
preduzimate odgovarajue aktivnosti, postaete sasvim
podnoljiv kuvar. Neete postati Eskofje,* izuzev u slua-
* Escoffier, uveni francuski kuvar s poetka XX veka (prim. prev.)
25
 Namera i realizacija III

ju da zaista posedujete potrebnu darovitost, ali biete izve-

sno bolji kuvar od nekog ko to ne namerava i ne preduzi-
ma nita.
Molim vas da obratite panju na to da namera nije do-
voljna. Morate da preduzmete odreene aktivnosti. Name-
ra Tibetanca da se moli nije dovoljna: on mora da okree
molitvene ploe.
Izvesno da nije dovoljno da mislilac sebe smatra misli-
ocem. To gotovo daje potpuno suprotno onome to govo-
rim. Ako sebe smatrate misliocem, onda verovatno ne
preduzimate nita u tom pogledu -jer imate visoko milje-
nje o sebi i zadovoljni ste svojom navodnom vetinom.
Jednom sam zatraio od grupe odlino obrazovanih
Amerikanaca (svi su imali fakultetske dinlome) da svoju
sposobnost razmiljanja ocene ocenom ocrjedan do deset.
Na moje zaprepaenje, prosena ocena je bila osam. Dru-
gim recima, njihovo sagledavanje dometa razmiljanja je
bilo toliko ogranieno da je svako od njih smatrao da je
njegovo razmiljanje gotovo maksimalno dobro. Da ovo
ne bi zvualo preotro, pretpostavljam da su mnogi od pri-
sutnih pogreno protumaili pitanje. Znali su da su u koli
i na fakultetu uvek bili meu deset odsto najboljih, tako da
je ocena osam predstavljala skromno priznanje ove kom-
parativne izvedbe. Ja sam, razume se, traio apsolutni rej-
ting. Ipak, ljudi su neverovatno zadovoljni sobom kada je
re o njihovom razmiljanju -jer ne mogu da zamisle ka-
ko bi se ono moglo poboljati.
Namera da postanete mislilac je veoma bitna, zato to
je krajnje retka. Ne seam se da sam ikada sreo nekoga ko
je zaista eleo da postane mislilac. Imajui na umu ovo to
26
III___________________Proces prevoenja __________

sam maloas izneo, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvo

iznenaenje. Pored toga, elja da postanete mislilac poka-
zuje da to jo uvek niste. Humor, seks i razmiljanje su tri
aktivnosti za koje svi sebe smatraju apsolutno kompetent-
nima.
Kada je dr Luis Alberto Maado predloio da posta-
ne ministar za razvoj inteligencije u vladi Venecuele,
njegov zahtevje doekan salvama smeha. Meutim, is-
trajaoje i naposletkuje 106.000 nastavnika osposoblje-
no da predaje CoRT nastavu razmiljanja. Po zakonu,
svako dete kolskog uzrasta u Venecueli mora da prove-
de dva asa nedeljno uei specifian nain razvijanja
vetine miljenja. Imaju, dakle, kolski predmet pod na-
zivom razmiljanje". Uenici to znaju, njihovi uitelji i
pedagozi takoe, a isto tako i njihovi roditelju
Ta vetina razmiljanja koju aci stiu je vana. Znat-
no vanija, meutim, jeste zamisao o razvijanju vetine
razmiljanja. Uobiajena predstava koju o sebi ima dete
koje pohaa kolu jeste da je inteligentno" ili neinteli-
gentno", u zavisnosti od toga kako mu ide uenje i koliko
uspeva da zadovolji zahteve nastavnika. Ovaj koncept in-
teligencije je zapravo koncept vrednosti. Kao kada je neko
visok ili nizak, lep ili obian. Tu ne moe da se uini bog
znata.
Biti mislilac znai imati totalno drugaiju predstavu o
sebi. Re je o operativnoj vetini, koju moete da razvije-
te. Moete da postanete bolji u razmiljanju, jednako kao
to moete da postanete bolji u fudbalu ili kuvanju. Vene-
cuelanska deca znaju da mogu da misle o neemu ako to
hoe i znaju da e se, u tom sluaju, iz tog razmiljanja iz-
O
 Namera i realizacija III
roditi neke ideje. U tu svrhu se koriste CoRT okvirima.
Upotreba eira za razmiljanje opisanih u ovoj knjizi
jeste jedan od naina pojaavanja te namere da postanete
mislilac.
Biti mislilac ne znai automatski i biti uvek u pravu.
Zaista, onaj ko je stalno u pravu je verovatno lo mislilac
(arogantan, nezainteresovan za istraivanje, nesposoban
da sagleda alternative itd.). Biti mislilac ne podrazumeva
biti pametan. Niti podrazumeva reavanje svih onih zaku-
astih problema za koje ljudi uvek od mene oekuju da ih
resim. Biti mislilac podrazumeva svesnu elju da to bude-
te, to je mnogo jednostavnije u odnos^ na golf, tenis ili
muziku. Potrebno je, naime, manje opreme.
Prema tome, prvi korak jeste namera, stoje istovreme-
no i lako i teko. Umnogome je slino onim zen navikama
o kojima je lako pisati, ali ih je teko upranjavati. Zbog
toga se osea potreba za nekim opipljivim strukturama -
kao to su est eira za razmiljanje.
Sad ve moemo da bacimo pogled i na aspekt reali-
zacije. Da li namrtene obrve i brada oslonjena na ruku za-
ista neto znae? Odgovor je da, ako je re o nameri i ne,
ako je re o neijem prirodnom izgledu i stavu. Iznenau-
jue je da na psiholokom nivou to moe i da funkcionie.
Postoje dokazi koji navode na pomisao da, ukoliko prihva-
tite osmeh kao svoj standardni izraz lica, vaa fiziologija to
propraa i vi postajete sreniji i tee se ljutite. Na vetake
osmehe fotomodela u reklamama ljudi reaguju kao da su
ti osmesi stvarni. Signali prerastaju u stvarnost. Masku sle-
di sutina.
Na jo osnovnijem nivou, ako nameravate da saslua-
28
III Proces prevoenja

te nekoga, proveete neto vie vremena sluajui - i va-

e e razmiljanje postati bolje. Ukoliko svesno primakne-
te obrve da biste razmiljali, odluku neete doneti sve dok
ih ne vratite u prirodan poloaj, a ona bi trebalo da bude
bolja od neke napreac donesene odluke. Mladi skloni na-
silju su poverovali da je njihovo razmiljanje postalo ma-
nje nasilno zato to nisu morali da napreac reaguju u
okviru nasilnog kliea.
est eira za razmiljanje pruaju opipljiv nain pre-
voenja namere u realizaciju.

2
6 
 IV
IGRANJE ULOGE
Praznik za ego
Ljudi se ne bune da glume budalu" sve dok je oi-
gledno da je to samo gluma. ak se ponose svojom do-
brom izvedbom i time to im je uspelo da odglume krajnje
budalastu budalu. To postaje merilo dostignua i sposob-
nosti. Uloga je prihvaena, a ego reira predstavu.
Jedan od problema Zen-budizma je to to ego, to vie
nastoji da,,ne bude tu", postaje sve prisutniji upravo u tom
nastojanju". Jedna vrsta glumaca gubi identitet svog ega i
preuzima ego uloge (metodska gluma). Druga vrsta glu-
maca reira sopstvenu izvedbu. I jedni i drugi su dobri
glumci. Jedni se provode negde napolju, a drugi kod kue.
Glumljenje nekoga drugog omoguava egu da ide da-
lje od svojih normalnih restriktivnih predstava o sebi. e-
sto su glumci u svakodnevnom ivotu prilino stidljive
osobe. Meutim, uloga daje slobodu. Moda nam nije la-
ko da uvidimo da smo budalasti, da greimo ili da nas je
neko nadmudrio. Uz dobro definisanu ulogu, moemo to
da odigramo, zadovoljni zbog svoje glumake vetine,
umesto da nanesemo tetu svom egu. U tome je prednost
uverenja ostakli da ste dobar glumac.
31
 Praznik za ego IV

Bez zatite koju prua ova formalna uloga, ego je izlo-

en riziku. To je razlog to osobe koje su po prirodi nega-
tivne uzimaju ulogu antiprotivnog" (avoljeg advokata)
onda kada ele da budu negativne. Time ele da ukazu da
one inae nisu takve, ali daje korisno imati nekoga ko e
odigrati tu ulogu i da nameravaju da je odigraju dobro.
Ova tradicionalna uloga deurnog oponenta je veoma slina
razmiljanju pod crnim eirom, koje e biti opisano neto
kasnije. Meutim, umesto samo jedne mislilake uloge,
bie ih est, od kojih je svaka definisana drugaijim e-
irom za razmiljanje.
Glumiti mislioca, u optem smislu reci, predstavlja
vredan korak na putu da postanete mislilac. Ali, moemo
da idemo i dalje, tako to emo tu obimnu ulogu rastaviti
na vie delova. Ti delovi postaju karakterne uloge, sline
onima u dobroj pantomimi, televizijskoj sapunici ili tradi-
cionalnom vesternu. Ili u vrlo izvornoj formi japanskog
Kabuki-pozorita, u kome su uloge krajnje stilizovane.
Svako ume da prepozna veticu u pantomimi. Ona kre-
ti, ima zlurad pogled i uiva u negativnim oseanjima koje
oigledno izaziva u publici. To je njena uloga i ona joj se
predaje. Tu je, zatim, i plemeniti princ koji predstavlja sile
dobra. Obina ljudskost je otelovljena u liku dame.
Tradicionalno, ulogu princa igra ensko, a damu muka-
rac. To ima vrlo mnogo smisla, jer itava svrha uloga u
pantomimi jeste da se ode stoje mogue dalje od stvarno-
sti, kako bi se ilustrovale ideje. Uloge koje odgovaraju
stvarnom ivotu bi ilustrovale samo sebe. Uloge u panto-
mimi su osmiljene tako da predstavljaju velike sile koje,
da bi nas zabavile, postaju humanizovane. Prema tome, to
je uloga oiglednije namema i vetaka, to nam postaje

O
IV Igranje uloge _____________ \ 7

prepoznatljivija kao uloga. U tome lei tajna uspeha ame-

rikih TV-sapunica; to je razlog to vam se dopada Dej Ar
iz serije Dalas".
Obimna uloga eira za razmiljanje je rastavljena na
est razliitih karakternih uloga, predstavljenih pomou
est razliito obojenih eira za razmiljanje.
U svakom trenutku moete da birate koji ete od est
eira staviti na glavu. Stavljate eir i zatim igrate ulogu
koja je njime definisana. Gledate sebe kako igrate tu ulo-
gu. Igrate je najbolje to umete. I va ego je ukljuen u na-
stojanje daje dobro odigrate.
Promenivi eir za razmiljanje, morate da promenite
i ulogu. Svaka uloga bi trebalo da bude drugaija. Razliita
poput vetice i princa iz pantomime. Postajete mnotvo
razliitih mislilaca - koji svi misle istom glavom.
Sve ovo je deo onog vida razmiljanja koji podrazu-
meva izradu mape. Kao to sam rekao, svaki obojeni eir
predstavlja drugu boju koja se moe upotrebiti pri pravlje-
nju mape. Na kraju, zajednitvo boja daje kompletiranu
mapu.
Na stranicama koje slede, opisano je svih est eira za
razmiljanje. To to su razliiti i stoje mogue vie druga-
iji, potpuno je namerno. Tako bi i trebalo da se nose. Cr-
veni eir se umnogome razlikuje od belog. uti i crni e-
ir predstavljaju otar kontrast. Uloga plavog eira se raz-
likuje od uloge zelenog.
Igrati komediju nije isto to i igrati tragediju. Kada na-
vuete kostim klovna, glumite klovna. Kad stavite eir ni-
tkova, glumite nitkova. Ponosite se time to moete da od-
igrate razliite uloge.



 Praznik za ego IV

Razmiljanje sada poinje da tee iz uloga koje igrate,

a ne iz vaeg ega. Tako se prave mape. A onda, na kraju,
ego bira put koji mu najvie odgovara.


 EMIJA RAZMILJANJA
Melankolija i ostale tenosti
Ovo poglavlje je namenjeno onima koji jo uvek nisu
ubeeni. Ono je za one kojima se jo uvek ini daje kon-
cept est eira za razmiljanje frivolna i besmislena igra
koja ni na koji nain ne doprinosi naoj vetini miljenja.
Takve osobe bi trebalo da proitaju ovo poglavlje. Ostali,
ako hoe, mogu i da ga preskoe.
Moda su Grci bili u pravu kada su verovali da postoji
est razliitih telesnih tenosti koje utiu na raspoloenje.
Ako ste turobni i melanholini, to je stoga to kroz va si-
stem protie crna u". tavie, re melankolija znai
upravo to: crna u". Prema tome, vae raspoloenje su
odreivale tenosti ilihumori" koji su u tom trenutku pre-
ovlaivali u vaem sistemu. Te tenosti su uticale na vae
raspoloenje, a ono, opet, na vae razmiljanje.
Mnoge deprimirane osobe primeuju da su misli koji-
ma su u stanju da se bave u periodu depresije prilino dru-
gaije od onih kojima su u stanju da se bave kada su vedrije
raspoloene.
35
a-_
Melankolija i ostale tenosti

Budui da danas znamo mnogo o mozgu, u moguno-

sti smo da dokaemo osnovanost grke teorije. Znamo da
ravnotea hemikalija (neurotransmitera) koje deluju u hi-
potalamusu moe da ima snaan uticaj na ponaanje. Zna-
mo za endorfine, morfijumu sline hemikalije koje se oslo-
baaju u mozgu (koje ine da se dogeri u odreenom tre-
nutku oseaju izvanredno dobro). Znamo da sloeni neu-
ropeptidi koje oslobaa hipofiza mogu da odlaze na druga
mesta u mozgu i razlaza se u specifine hemikalije koje
utiu na razliite delove mozga. Sumnja se da do prolene
groznice kod ivotinja dolazi upravo na taj naini(prome-
na ravnotee svetlosti i tame dovodi do toga da nipofiza
oslobaa hemikalije koje aktiviraju seksualno interesova-
nje). Vremenom emo moda shvatiti na koji nain hemi-
kalije u mozgu a, mogue, i u elom krvotoku imaju
tako izraen uticaj na nae raspoloenje i razmiljanje.
Veoma je dobro utemeljeno i shvatanje da fizioloke
reakcije mogu da se menjaju putem normalnog procesa
uslovljavanja, to je dokazao Pavlov. ivotinje su bile is-
trenirane da podignu ili snize svoj krvni pritisak kao reak-
ciju na signal spolja.
Mogue je da est eira za razmiljanje vremenom us-
peju da steknu status uslovnog signala koji inicira pojavu
odreene hemijske podloge u mozgu koja e, zauzvrat,
imati uticaja na nae razmiljanje.
Ovom problemu moemo prii i iz drugog ugla i opet
dobiti isti rezultat.
Ako na mozak gledamo kao na aktivan informativni
sistem, uviamo da se on po ponaanju umnogome razli-
kuje od pasivnih informativnih sistema, kakvi se koriste u
36
 Hernija razmiljanja

kompjuterima i jo ponegde (tamparstvu, recimo). Aktiv-

ne sisteme sam opisao, donekle preliminarno, u Mehani-
zmu uma (The Mechanism ofMind). Ta knjiga je objavlje-
na 1969, a sada je otkrivaju naunici koji rade na kompju-
terima pete generacije, a koji su doli do zakljuka da su
samoorganizujui aktivni sistemi od sutinskog znaaja.
Aktivan sistem znai da se informacija sama organizu-
je u vidu obrazaca, umesto da pasivno lei na povrini, e-
kajui daje organizuje neki spoljanji procesor.
Na posluavniku je pesak. elina lopta baena na po-
vrinu ostaje tamo gde je pala. Ako se lopta ubaci u odre-
eni kvadrant mree podeljene na kvadrate, ona tamo i
ostaje. To je pasivan informativni sistem. Lopta ostaje ta-
mo gde je pala.
Na drugom posluavniku se nalazi vrea od rasteglji-
ve gume, ispunjena veoma viskoznim uljem. Prva lopta
koja pada na povrinu postepeno tone ka dnu, pritiskajui
povrinu pod sobom da bi tamo dospela. Kad se konano
smiri, na povrini je primetna kontura, neka vrsta udublje-
nja u kome lopta lei. Druga lopta se kotrlja niz nagib i
smiruje pored prve. Druga lopta je aktivna. Ona ne ostaje
tamo gde je baena, ve sledi pravac nagiba koji je svojim
prizemljenjem" napravila prva lopta. tavie, sve naredne
lopte e se kotrljati u pravcu prve i formirae se skupina.
Ovde, dakle, imamo jednostavnu aktivnu povrinu koja
dozvoljava da se dolazne informacije (lopte) organizuju u
skupinu.
Modeli koje smo naveli su veoma primitivni, ali slue
da bi ilustrovali ogromnu razliku izmeu pasivnih i aktiv-
nih sistema. Na nesreu, celokupno nae razmiljanje je


 Melankolija i ostale tenosti

okrenuto prema pasivnim sistemima, budui daje univer-

zum aktivnih sistema potpuno razliit.
Mogue je pokazati kako se nervna mrea ponaa kao
aktivan samoorganizujui informativni sistem, to je i bio
moj cilj u Mehanizmu uma. tavie, model koji sam opi-
sao u knjizi danas postoji kao kompjuterska simulacija i
umnogome se ponaa onako kako sam predvideo.
Aktivna priroda nervne mree je ta koja omoguava da *
se dolazne informacije same organizuju u obrasce. Forma-
cija i upotreba ovakvih obrazaca daju podsticaj percepciji.
Da nije te sposobnosti mozga da dopusti dolaznim infor-
macijama da se same organizuju u obrasce, ak bi i tako
jednostavne radnje kao to je prelazak preko ulice bile
praktino neizvodljive.
Na mozak je osmiljen tako da bude briljantno nekre-
ativan. Osmiljenje da formira obrasce i potom ih tako ne-
promenljive koristi u svakoj moguoj prilici u budunosti.
Meutim, samoorganizujui sistemi imaju jednu veli-
ku manu. Ostaju zarobljeni u sekvenci iskustva (odreene
istorije dogaanja). Zbog toga e kompjuteri pete genera-
cije morati da budu opremljeni humorom, emocijama ili
sposobnou da prave glupe greke. Inae, nikada nee
umeti da misle.
Pragovi i osetljivost nervnih jedinica su, zahvaljujui
hemikalijama iz sredstava za pranje i kupanje, doiveli
mnoge promene. Menjanje tih hemikalija rezultuje stabili-
zovanjem razliitih obrazaca. Na izvestan nain, imamo
drugi mozak za svaku razliitu hemijsku podlogu.
Ovo ukazuje na to da su emocije sutinski deo nae
sposobnosti da razmiljamo, a ne samo viak koji tu spo-
sobnost ometa.


 Hernija razmiljanja

Osobe koje imaju tekoa u donoenju odluka bi mo-

gle pomisliti da razne hemijske postavke mozga donose
odluke koje su za njih, konkretno, ispravne. Prema tome,
oba izbora su prava - samo za razliite mozgove. Otud i
neodlunost.
U trenucima panike ili besa, ljudi su skloni da se pona-
aju primitivno, moda zbog toga to se mozak tako retko
nalazi u tim posebnim hemijskim uslovima, da nije imao
anse da formira sloene obrasce reagovanja. To bi znai-
lo da postoji veoma dobar razlog za obuavanje ljudi pod
takvim emocionalnim uslovima (stoje vojska oduvek i i-
nila).
Uviamo, prema tome, vanost promenjene hemijske
postavke u mozgu. To, s jedne strane, potie od naeg sve
veeg znanja o ponaanju mozga. S druge strane, to vue
koren iz teoretskih razmatranja ponaanja aktivnih samo-
organizujuih informativnih sistema.
Kakve veze sve ovo ima sa est eira za razmiljanje?
Ve sam pomenuo da bi ovi eiri mogli da postanu
uslovni inicijatori koji bi, shodno tome, menjali hemijsku
ravnoteu mozga. Razdvajanje razliitih aspekata milje-
nja je takode od velikog znaaja. Ukoliko se resimo da mi-
slimo na normalan nain, mi ili pokuavamo da iskljuimo
emocije (koje tada nastavljaju da u pozadini igraju izuzet-
no uticajnu, mada skrivenu ulogu), ili krivudamo izmeu
razuma i emocija. Ukoliko su razliite hemijske postavke
zaista povezane s razliitim nainima razmiljanja, onda
ovaj neodreeni vid razmiljanja nikad ne daje mozgu pri-
liku da napravi bilo kakvu postavku.

39
 VI
SVRA EST EIRA
et v!ednosti
Prva vrednost est eira za razmiljanje je u ig!anju
definisanih uloga. Glavno ogranienje razmiljanju jeste
odbrana ega, koji je odgovoran za veinu praktinih nedo-
stataka razmiljanja. eiri nam dozvoljavaju da mislimo i
kaemo stvari koje inae ne bismo mogli ni pomisliti ni re-
i, a da pri tom ne izloimo riziku svoj ego. Navlaenjem
klovnovskog kostima stiete puno pravo da glumite klov-
na.
Druga njihova vrednost lei u usme!avanju panje.
Ukoliko nae razmiljanje valja da bude vie no samo re-
aktivno, moramo da znamo kako da usmerimo panju na
aspekte redom kako se pojavljuju. est eira predstavljaju
sredstva za usmeravanje panje na est razliitih aspe-kata
problema.
Trea vrednost je njihova praktina primenljivost.
Simbolizam est razliitih eira obezbeuje vrlo pogodan
nain da od nekoga (ukljuujui tu i sebe lino) zatraite
da pree u drugi reim". Moete da zatraite od nekoga
da bude negativan, ili da prestane da bude negativan. Mo-
1
 Pet vrednosti IV

ete da zatraite od nekoga da bude kreativan. Moete da

zatraite od nekoga da reaguje isto emotivno.
etvrta vrednost je njihova mogua zasnovanost na
modanoj he!niji, koju sam naglasio u prethodnom pogla-
vlju. Ja sam spreman da pretpostavim i neke stvari koje se-
u dalje od trenutnog znanja, budui da teoretski zahtevi t
samoorganizujuih sistema opravdavaju takvu ekstrapola-
ciju.
Peta vrednost je njihova upotrebljivost za ustanovlja-
vanje p!avila ig!e. Ljudi veoma uspeno ue ta pravila.
Uenje pravila igre jeste jedna od najjaih formi uenja
kod dece, koja im i omoguava da budu tako vesta u ruko-
vanju kompjuterima. est eira za razmiljanje ustano-
vljavaju odreena pravila za igru" razmiljanja. Konkret-
no, igra razmiljanja koju ja imam na umu jeste izrada ma-
pe, jer se razlikuje od raspravljanja.

O
 vn
SIMBOLIKA I FUNKCIJE
est eira, est boja
Svaki od est eira za razmiljanje ima svoju boju: be-
lu, crvenu, crnu, utu, zelenu, plavu. Boja istovremeno daje
i ime eiru.
Mogao sam da izaberem i neke mudre grke nazive
koji bi ukazivali na vid razmiljanja koji iziskuje svaki e-
ir. To bi bilo impresivno i zadovoljilo bi neke ljude. Me-
utim, bilo bi od male praktine vrednosti, budui da se ta-
kva imena tee pamte.
elim da mislioci te eire vizueliziraju i predstave se-
bi kao stvarne eire. Zbog toga je vana boja. Kako biste
ih inae razlikovali? Razliite oblike bi, opet, takoe bilo
teko zapamtiti, a bili bi i zbunjujui. Boja ini predstavu
lakom.
Boja svakog eira je povezana i s njegovom funkci-
jom.
Beli eir - bela boja je neutralna i objektivna. Beli e-
ir je zaokupljen objektivnim injenicama i brojkama.
3
 est eira, est boja VII

Crveni eir - crveno je indikator ljutnje (zacrveni"

vam se pred oima), besa i emocija. Crveni eir vam
omoguava da stvar sagledate s emotivne strane.
Crni eir - crna boja je turobna i negativna^Crni e-
ir obuhvata negativne aspekte - zbog ega se neto ne
moe uiniti.
uti eir - uta boja je sunana i pozitivna. uti eir
je optimistian i obuhvata nadu i pozitivno miljenje.
Zeleni eir - zeleno je trava, vegetacija i obilan, plo-
donosan rast. Zeleni eir je pokazatelj kreativnosti i novih
ideja.
Plavi eir - plava boja je hladna i ujedno boja neba,
koje je iznad svega drugog. Plavi eir je zaduen za kon-
trolu i organizaciju procesa miljenja, kao i korienja
ostalih eira.
Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, bi-
e vam lako da upamtite funkciju svakog eira, koja e u
tom sluaju slediti sama od sebe. Moete ih shvatiti i kao
tri para:
cbeli i crveni
ccrni i uti
czeleni i plavi.
U praksi, eire uvek pominjemo prema boji, a nikada
prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatraite
od nekoga da na neto emotivno odreaguje, teko da ete
dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju daje emocionalnost
greka. Meutim, termin crveni eir je neutralan. Moete
da zamolite neku osobu da na trenutak skine crni eir",
stoje mnogo lake nego da od nje zatraite da prestane da

VII Simbolika i funkcije

bude tako negativna. Neutralnost boja doputa da se eiri

koriste bez imalo nelagodnosti. Razmiljanje postaje igra
sa definisanim pravilima, radije no stvar podsticaja i stro-
ge kritike.
eiri se pominju direktno:
celim da skine svoj crni eir.
cHajde da svi na nekoliko trenutaka stavimo svoje cr
vene eire.
cTo je dobro - za razmiljanje pod utim eirom. a
ujemo sada ta kae beli.
Kad imate posla s ljudima koji nisu proitali ovu knji-
gu i nisu svesni simbolike koju u sebi nose est eira za
razmiljanje, objanjenje koje ide uz svaku boju e brzo
dati mek" svakom eiru. Tu upadate vi, dajui tim lju-
dima primerak ove knjige daje proitaju. Stoje fraza rai-
renija, to e efikasnija biti u praksi. Naposletku, trebalo bi
da budete u stanju da tokom bilo kakve diskusije s lako-
om menjate eire".

45
 vm
BELI EIR
injenice i b!oj e
Moete li da glumite kompjuter? Naprosto
iznesite injenice, na neutralan i objektivan
nain.
Pustite tumaenje; samo injenice, molim.
Koje su injenice u ovoj situaciji.

Kompjuteri jo uvek nemaju emocije (premda emo

morati da ih uinimo takvim, ako hoemo da razmiljaju
inteligentno). Od njih oekujemo da nam na na zahtev
prikau injenice i brojke. Ne oekujemo da se kompjuter
s nama raspravlja i da svoje injenice i brojane podatke
koristi samo kao svoje argumente u toj raspravi.
Suvie esto su brojke i injenice deo rasprave. inje-
nice se koriste u neku svrhu, umesto da se prezentiraju kao
injenice. Kada se iznesu kao deo rasprave, injenice i
brojke se nikada ne mogu tretirati objektivno.
Prema tome, oajniki nam je potreban zaokret koji
kae: Samo injenice, molim - bez rasprave."

 injenice i brojke

Naalost, zapadnjaki nain razmiljanja, sa svojom

navikom zalaenja u rasprave, vie voli da prvo da zaklju-
ak i tek onda iznese injenice koje taj zakljuak potkre-
pljuju. Nasuprot tome, u razmiljanju koje podrazumeva
izradu mape, koje ja zagovaram, prvo moramo da napra-
vimo mapu, a tek potom biramo put. To znai da nam pr-
vo valja imati injenice i brojke.
Prema tome, razmiljanje pod belim eirom jeste po-
godan nain da zatraite da vam se na neutralan i objekti-
van nain iznesu injenice i brojke.
Jednom je protiv IBM-a (International Business Mac-
hines) u SAD bila povedena antitrustovska parnica i ceo
sluaj je dostigao mamutske razmere. Optunica je napo-
sletku odbaena - verovatno zbog toga stoje shvaeno da
je snaga IBM-a potrebna SAD kako bi mogle da se takmi-
e s visoko organizovanom konkurencijom japanskih
elektronskih kompanija. Ima, meutim, indicija da je za
odbacivanje optunice postojao jo jedan razlog. IBM je
dao na uvid ogroman broj dokumenata (oko sedam milio-
na, mislim), s kojim nijedan sud nije mogao da izae na
kraj. Daje sudija nekim sluajem umro za vreme trajanja
procesa, moralo bi da se pone ispoetka. Budui da se su-
dijsko naimenovanje dobija tek kad pravnik dosegne onu
relativnu starost koja podrazumeva i relativnu mudrost,
postojala je sasvim izvesna mogunost da sudija u toku su-
enja umre. Proces je stoga bilo nemogue dovesti do kra-
ja, sem u sluaju da su naimenovali veoma mladog sudiju
koji bi se celog ivota bavio tim jednim jedinim sluajem.
Poenta ove prie jeste daje na zahtev za injenicama i
brojkama mogue odgovoriti tako obimnim informacija-

VIII peli eir

ma da onaj koji ih trai bude preplavljen njihovom kolii-

nom.
Ako elite injenice i brojke, moete ih imati (psovka
nedostaje). Sve do jedne.
Ovakva reakcija je razumljiva, jer se svaki pokuaj da
se injenice pojednostave moe sagledati kao odabir inje-
nica koje e podrati sluaj.
Da bi izbegla davljenje u moru informacija, osoba koja
trai razmiljanje pod belim eirom moe da konkreti-
zuje svoj zahtev, kako bi izvukla samo one informacije koje
su joj potrebne.
ca ujem vae opte razmiljanje pod belim eirom
na temu nezaposlenosti.
cajte mi statistike podatke o onima koji su napusti
li kolu, i to za period od est meseci nakon prekida
kolovanja.
Formulisanje odgovarajuih konkretnih pitanja jeste
deo normalnog procesa traenja informacije. Advokati ve-
sti u unakrsnom ispitivanju to stalno rade. Idealno, svedok
bi trebalo da nosi beli eir za razmiljanje i da na pitanja
odgovara injenicama. Sudije i advokati koji se bave kri-
vinim pravom bi verovatno smatrali frazu o belom eiru
veoma pogodnom.
- Ve sam rekao, vratio se u svoj stan u est i trideset
ujutrujerje elu no proveo kockajui se.
ospodine ons, da li ste u noi 30. juna zaista vi-
deli optuenog kako se kocka, ili vam je on rekao da
se ele noi kockao?
49

injenice i brojke VIII

-c Ne, asni Sude. Ali, on gotovo svake veeri odlazi da

se kocka.
-c ospodine ons, da na glavi imate beli eir za
razmiljanje, ta biste rekli?
-c Video sam optuenog kako se 1. jula ujutru u est i
trideset vraa u svoj stan.
-c Hvala. Moete ii.
Mora se napomenuti da advokati koji se bave krivi-
nim pravom uvek nastoje da naprave sluaj. Njihova pita-
nja su stoga formulisana tako da podre eljeni smer ras-
prave ili da ometu smer rasprave na koji navodi druga stra-
na. To je, razume se, potpuno suprotno od razmiljanja pod
belim eirom. Uloga sudije je, meutim, interesantna.
Holandski pravni sistem ne poznaje instituciju porote.
Trojica sudija ili njihovih pomonika nastoje da iznau i-
njenice vezane za sluaj iskljuivo putem razmiljanja pod
belim eirom. Njihov zadatak je da naprave mapu" i on-
da donesu presudu. To, meutim, nije sluaj u Engleskoj i
Sjedinjenim Dravama, gde sudija vodi rauna o zakoni-
tom iznoenju dokaza, a potom na dokaze prezentovane
od strane advokata reaguje direktno ili posredstvom porote.
Prema tome, svaka osoba koja formulie pitanja u na-
meri da izvue informaciju mora da bude sigurna da na
sopstvenoj glavi ima beli eir za razmiljanje. Da li zaista
nastojite da doete do injenica ili gradite sluaj na osno-
vu zamisli koja vam se zaela u glavi?
- Prole godine je u SA zabeleen porast prodaje u-
reeg mesa u iznosu od dvadeset i pet odsto, usled
porasta interesovanja za zdravu ishranu i brige za
zdravlje. uree meso se smatra lakim ".
50
VIII ____________________ peli ei! _____________

ospodine Ficler, zamolio sam vas da stavite svoj

beli eir. injenica je porast prodaje u iznosu od
dvadeset pet odsto. ?statak jevaa proizvoljna inter-
pretacija.
-c Ne, gospodine. Istraivanje trita jasno pokazuje da
razlog koji ljudi navode u korist kupovine ureeg
mesa jeste taj to veruju daje siromano kolestero
lom.
-c Znai, tu imamo dve injenice. Prva: prodaja ure
eg mesa je tokom prole godine porasla za dvade
set pet odsto. ruga: neka istraivanja trita poka
zuju da ljudi tvrde da uretinu kupuju zato to su za
brinuti zbog kolesterola.
Beli eir, na neki nain, daje pravac kome treba teiti
u rukovanju informacijama. Do nas stoji da se potrudimo
da ulogu koja podrazumeva noenje belog eira odigramo
stoje mogue bolje. To znai da teimo dobijanju golih i-
njenica. Oigledno da beli eir iziskuje i odreenu veti-
nu - moda vie nego ostali eiri.
-c Prisutan je trend porasta broja ena koje pue cigare.
-c To nije injenica.
-c Jeste. paratam brojkama.
-c ?no to vae brojke pokazuju jeste daje tokom sva
ke od poslednje tri godine broj ena koje pue ciga
re porastao u odnosu na prethodnu godinu.
-c Zar to nije trend?
-c Moe biti. Meutim, to je proizvoljno tumaenje. Za
mene, trend je pokazatelj neega to se deava i to
e nastaviti da se deava. projke su injenica. Mogu-
51
 injenice i brojke VIII

e je da vie ena pui cigare jer i inae vie pue -

verovatno usledpoveane anksioznosti. Ili su napro-
sto proizvoai cigara tokom poslednje tri godine
potroili vie novca nego obino ubeujui ene da
pue cigare. U prvom sluaju, re je o trendu koji
moe pruiti mogunost. rugo je mnogo manje od
mogunosti.
-cJa sam re trend upotrebio naprosto da bih opisao
brojani porast.
-cTo moe da bude jedna upotreba te reci, aliprsutna
je i druga, koja ukazuje na proces koji je u toku. Pre
ma tome, moda je bolje posluiti se razmiljanjem
podbelim eirom i rei: Tokom poslednje tri godi
ne, brojke pokazuju porast broja ena koje pue ci
gare. "Zatim moemo i da diskutujemo o tome ta ta
injenica znai i koji je njen uzrok
U ovom smislu, razmiljanje pod belim eirom posta-
je disciplina koja mislioca podstie da u svom umu jasno
razlui injenice od ekstrapolacije ili interpretacije. Moe-
mo zamisliti da bi politiari imali znatnih tekoa u razmi-
ljanju pod belim eirom.

52
 IX
RAZMILJANJE POD
BELIM EIROM
ija je ovo injenica?
a lije ovo injenica ili verovatnoa?
a lije ovo injenica ili uverenje? a
li uopte ima nekih injenica?

Moemo se sada vratiti na ono to sam na poetku

knjige izjavio o Rodenovom Misliocu sa trga u Buenos
Airesu. injenica je da je vodi pokazao prema Rodeno-
voj statui. injenica je daje on, kako se ini, izjavio daje
re o originalu. ini se daje injenica i da se nalazio na tr-
gu ispred zgrade parlamenta. Poslednje dve tvrdnje su
podlone pogreivosti pamenja. ak i daje moje seanje
savreno precizno, mogue je da je vodi pogreio. Zbog
toga sam svoju reenicu na poetku knjige poeo reju
verujem". Moj je izbor bio da verujem svome pamenju
i vodiu.
Veliki deo onoga to prolazi kao injenica je naprosto
komentar izreen s potenom namerom ili stvar trenutnog
53
 ija je ovo injenica? IX

linog uverenja. ivot ide dalje. Nije mogue proveravati

sve s rigoroznou naunika koji vri neki eksperiment. U
praksi smo, dakle, uspostavili neku vrstu dvorednog siste-
ma: navodne injenice i proverene injenice.
Svakako, dozvoljeno nam je da u okviru razmiljanja
pod belim eirom iznosimo navodne injenice, ali mora-
mo apsolutno razjasniti da je re o drugorazrednim inje-
nicama.
cMislim da sam u pravu kada kaem da ruska trgo
vaka flota predstavlja znaajan deo svetske trgovine.
cJednom sam proitao daje razlog to japanski direk
tori imaju tako velike trokove reprezentacije to to
celuplatu daju svojoj eni.
cVerujem da sam u pravu kada kaem daje novi po-
ing 757 mnogo tii od prethodne generacije vazduho-
plova.
Iznervirani italac bi mogao rei da ove lukave" fraze
praktino omoguavaju nekome da kae ta god hoe i da
mu to proe.
Neko mi je jednom rekao daje od prijatelja uo da se
eril potajno divio Hitleru.
Tano, ovim je otvoren put klevetama, traevima i ka-
nalima rekla-kazala". Ali, bez obzira na to, moramo imati
mogunost da iznesemo i navodne injenice.
Vana stavka jeste upotreba injenica, zbog koje se i
iznose. Pre no to postupimo u skladu s iznesenom inje-
nicom ili je uinimo osnovom svoje odluke, moramo je
proveriti. Prema tome, procenjujemo koja od navodnih i-
njenica moe da bude od koristi i potom je iskuavamo i
54
IX _____________ Razmiljanje pod belim eirom ____

verifikujemo. Na primer, ako je navodni tihi rad

motora Boinga 757 od vitalnog znaaja za lokaciju
aerodroma, onda to svakako moramo prevesti iz statusa
navodnog" u status proverenog".
Kljuno pravilo kod razmiljanja pod belim eirom
jeste da neto ne bi trebalo iznositi na viem nivou nego to
je stvarno sluaj. Kad je izjava pravilno formulisana u vi-
du uverenja, ulaz se dozvoljava. Imajte na umu dvoredni
sistem.
Dopustite da ponovim da nam je uverenje definitivno
potrebno, jer su prejudiciranje, hipoteza i provokacija od
sutinskog znaaja za razmiljanje. Obezbeuju okvir koji
ide ispred injenica.
Sada dolazimo do neega malo teeg. Kada uverenje"
postaje miljenje"? Mogu da verujem" daje Boing 757
tii. Mogu i da verujem" (miljenje) da ene pue vie ci-
gara zato to su izloene sve veem stresu.
Dozvolite mi da odmah kaem da se tokom razmilja-
nja pod belim eirom nikada ne dozvoljava vae sopstve-
no miljenje. To bi unitilo itavu svrhu belog eira. Mo-
ete, razume se, izrei aktuelno miljenje nekog drugog.
Miljenje profesora mitaje da let na ljudski pogon
nikada nee biti mogu.
Obratite panju na to da injenica koja je osnov vaeg
uverenja naprosto znai neto za ta vi verujete daje inje-
nica, ali jo uvek nije temeljito proverena. Moda vie vo-
lite da vaa dva reda budu:
1.c Proverena injenica;
2.cNeproverena injenica (uverenje).
55
 ija je ovo injenica? IX

Na kraju, ono stoje bitno jeste stav. Kada nosi beli e-

ir, mislilac iznosi neutralne izjave sastojke". One su te
koje se polau na sto. Nema, meutim, govora da se one
upotrebe za podravanje nekog odreenog stanovita. im
se makar uini da je izjava iskoriena kao argument koji
podrava stanovite, stvara se sumnja: uloga belog eira
je zloupotrebljena.
Vremenom, uloga koja podrazumeva stavljanje belog
eira postaje druga priroda. Mislilac vie ne pokuava da
proturi tue izjave kako bi pobedio u raspravi. Razvija se
neutralna objektivnost naunika-posmatraa ili istraivaa
koji paljivo belei razliite primerke faune i flore bez ika-
kvih opaski o njihovoj daljoj upotrebi. Zadatak kartografa
jeste da napravi mapu.
Mislilac pod belim eirom stavlja primerke" na sto -
kao kada deki pone da prazni depove i iz njih izvadi
nekoliko novia, vaku i abu.

56

RAZMILJANJE POD
BELIM EIROM
voenje japans og stila
iskusija, rasprava i konsenzus.
Ako niko ne iznese ideju, odakle, onda, ona doe?
Prvo napravite mapu.

Japanci nikada nisu prihvatili zapadnjaku naviku ras-

pravljanja. Moe biti zato to je neslaganje u feudalnom
drutvu bilo suvie neutivo ili suvie rizino. Moe biti da
je obostrano potovanje i ouvanje obraza" previe vano
da bi se izloilo napadu u raspravi. Moe biti da se japan-
ska kultura ne zasniva na egu poput zapadnjake kulture;
rasprava esto ima snanu ego-bazu. Najverovatnije obja-
njenje je da na japansku kulturu nisu uticale fraze grke
misli, preraene i razvijene od strane srednjovekovnih ka-
ludera u sredstva kojima se dokazivalo da jeretici gree.
Nama je udno to se oni ne raspravljaju. Njima je udno
to mi bez rasprave ne moemo.
Na sastanku zapadnjakog tipa, svi sudionici imaju
unapred izgraeno stanovite, a u mnogim sluajevima i
57
 Uvoenje japanskog stila

zakljuak za koji se nadaju da e ga ostali prihvatiti. Sasta-

nak se zatim sastoji od rasprave o tim razliitim stanoviti-
ma, da bi se videlo koje e preiveti kritike, a koje privui
najvie pristalica.
Neretko biva da poetna ideja pretrpi modifikacije i
poboljanja. Meutim, to je najee sistem mermerne
skulpture", to jest, pone se s velikim komadom kamena
koji se tee da bi se dobio finalni proizvod.
Tok zapadnjakog sastanka iji je cilj dobijanje kon-
senzusa podrazumeva manje zastraujuu raspru, jer tu ni-
ko u potpunosti ne dobija ili gubi. Do ishoda se dolazi za-
jednikim snagama i svi se s njime slau. To je vie nalik
na skulpturu od gline": postoji sredite oko koga se naba-
cuju i modeliraju komadi gline, kako bi se dobio konaan
oblik.
Japanski sastanci nisu konsenzus-sastanci.
Zapadnjacima je teko da razumeju da Japanci dolaze
na sastanak bez prethodno formiranih ideja u glavi. Svrha
sastanka jeste da sasluaju. Zato, onda, ne vlada totalna i
neproduktivna tiina? Zato to svaki sudionik stavlja na
glavu beli eir i daje svoj udeo u vidu neke neutralne in-
formacije. Postepeno, mapa postaje potpunija. Postaje bo-
gatija i detaljnija. Kada je gotova, put postaje vidljiv svi-
ma. Ne kaem da se ovaj proces deava u okviru jednog
jedinog sastanka. On se moe razvui u vie nedelja ili me-
seci, koji podrazumevaju mnogo sastanaka.
Poenta je u tome da niko ne iznosi gotove ideje. Infor-
macija se nudi u maniru belog eira. Ta informacija se po-
lako, sama od sebe, organizuje u ideju. Sudionici posma-
traju ta se deava.

 Razmiljanje pod belim eirom ______y /

Poimanje da bi ideje trebalo da se uoblie raspravom

je zapadnjako.
Japansko poimanje je da ideje izranjaju kao to seme
nie iz tla, a potom se neguju kako bi im se omoguilo da
se pravilno uoblie.
Ovo to sam maloas rekao jeste donekle idealizovana
verzija kontrasta izmeu zapadnjake rasprave i japanskog
iznoenja informacija. Moja namera ovde jeste da taj kon-
trast istaknem, a ne da sledim one koji smatraju daje sve
japansko divno i da bi se stoga na to valjalo ugledati.
Ne moemo da menjamo kulture. Prema tome, potre-
ban nam je nekakav mehanizam koji e nam omoguiti da
prevaziemo nau naviku da se raspravljamo. Upravo to je
uloga belog eira. Kada ga koriste svi sudionici sastanka,
uloga belog eira moe da znai sledee: Hajde da svi
glumimo Japance, na japanskom sastanku."
Za ovakav zaokret su nam u praksi potrebna upravo
pomagala i fraze kao to je beli eir za razmiljanje. Sa-
vetovanje i objanjavanje imaju malu praktinu vrednost.
(Ne elim da se uputam u objanjavanje zbog ega Ja-
panci nisu inventivniji nego to jesu. Inventivnost, moe
biti, zahteva kulturu koja se zasniva na egu, s pojedincima
zakrvavljenih oiju, sposobnim da se uporno dre svoje
zamisli iako ona svima ostalima deluje suludo. To moe-
mo da uradimo praktinije, posredstvom namernih provo-
kacija lateralnog razmiljanja, koje pominjem u drugim
kontekstima, kao i u odeljku o zelenom eiru za razmi-
ljanje.)

59
 XI
RAZMILJANJE POD
BELI EIROM
injenice, istina i filozofi
Koliko je istinita injenica? Koliko
vrede jezike igre jllozojije? Apsolutna
istina i ono uglavnom".

Istina i injenice nisu uvek toliko usko povezane koli-

ko veina ljudi veruje da jesu. Istina je povezana sa siste-
mom igre reci poznatim kao filozofija. injenice su pove-
zane s iskustvom koje podlee proveri. Oni praktini umo-
vi, koji se ne zamaraju suvie ovakvim stvarima, mogu da
predu na sledee poglavlje.
Ako smo, nekim sluajem, viali samo bele labudove,
moemo li se odvaiti da izjavimo da su svi labudovi be-
li"? Moemo, i to i inimo. Izjava je aktuelan, na trenutak
istiniti rezime naeg iskustva. U tom smislu, ona je i inje-
nica.
Prvi crni labud koga vidimo ini ovu izjavu neistini-
tom. Re je, dakle, o krajnje naglom prelasku sa istine na
A1
 injenice, istina i filozofi

neistinu. Pa ipak, pogledamo li injenice, jo uvek imamo

stotinu belih labudova koje smo videli naspram samo jed-
XI
V
nog crnog. Prema tome, ako elimo da izjava odraava i-
njenino stanje, moemo da kaemo: Veina labudova je
bela"; Labudovi su uglavnom beli"; Neto vie od deve-
deset devet odsto labudova je belo."
Ova potapalica uglavnom" je neverovatno praktina
(deca uglavnom vole sladoled; ene uglavnom koriste ko-
zmetike preparate), ali logiarima nije ni od kakve kori-
sti. U izjavi ,jsvi labudovi su beli", od sutinskog znaaja je
re svi". To je stoga to logika mora da se kree od jedne
apsolutne istine prema drugoj:, Ako je ovo istina... onda
sledi daje..."
Kada naiemo na prvog crnog labuda, izjava svi labu-
dovi su beli" postaje neistina. Sem ako ne resimo da crnog
labuda nazovemo nekim drugim imenom. Tada to ve po-
staje stvar reci i definicija. Ukoliko odluimo da belina
ostane sutinski deo definicije labuda, onda je crni labud
neto drugo. Odbacimo li belinu kao sutinski deo defini-
cije, onda moemo da ukljuimo crnog labuda i definiciju
labudova zasnivamo na drugim njihovim karakteristika-
ma. Forma i manipulacija ovakvih definicija su sutina fi-
lozofije.
Razmiljanje pod belim eirom se bavi upotrebljivim
informacijama. Stoga su fraze kao to su uglavnom" i u
celini" savreno prihvatljive. Svrha je statistike da ovim
prilino maglovitim frazama da neto odreenosti. Takve
statistike podatke nije uvek mogue prikupiti, tako da e-
sto moramo da pribegavamo dvorednom sistemu (uvere-
nje, proverena injenica).
62
XI _____________ Razmiljanje pod belim eirom ____

Korporacije koje proraun trokova zasnivaju

na
pretpostavljenoj buduoj prodaji, uglavnom dospe-
vaju u neprilike.
(Mogue je nabrojati nekoliko kompanija koje to ine,
a i dalje uspeno posluju.)
Ako se cene snize, prodaja e porasti.
(U sluaju porasta cene proizvoda odreene firme, de-
ava se i da doe do porasta prodaje, zbog pekulacija,
straha od inflacije i straha od zaostajanja za drugima.)
Ako naporno radite, uspeete u ivotu.
(Mnogi koji vrlo naporno rade nisu naroito uspeni.)
Postoji itav dijapazon verovatnoa, koje se mogu iz-
raziti na sledei nain:
c uvek istinito
c obino istinito
c u globalu istinito
c uglavnom istinito
c vie-manje istinito
c 50 odsto istinito
i esto istinito
c katkada istinito
c povremeno istinito
c deava se da bude istinito
c nikada istinito
c ne moe da bude istinito (kontradiktorno)
Koliko daleko, u okviru ovog dijapazona, srne da se
ide s ulogom belog eira? Kao i pre, odgovor na to pita-
63
 injenice, istina i filozofi XI

nje lei u formulisanju informacije. Na primer, poznavanje

stvari koje se deavaju tek s vremena na vreme moe biti
od koristi.
cMale boginje su obino bezazlene, ali povremeno za
njima ume da usledi neka sekundarna infekcija, kao
stoje infekcija uha.
cU veoma retkim sluajevima, posle ubrizgavanja mo
e da usledi encefalitis.
cPoznato je da psi ove vrste, kada se razdrae, umeju
da nasrnu i na decu.
Oigledno, dobro je biti svestan ove vrste informacija.
Prisutna je, meutim, i dilema. U drugom primeru, opaa-
nje ljudi o opasnosti od encefalitisa nakon ubrizgavanja
moe biti hiljadu puta vee od stvarne statistike opasno-
sti. Stoga je vano dati stvarne podatke, kako bi se izbeglo
nenamerno dezinformisanje.
Da li su anegdote prihvatljive kao deo razmiljanja pod
belim eirom?
cJedan ovekje ispao iz aviona bez padobrana ipre-
iveoje.
cKau daje Ford dizajnirao Edzel na osnovu istrai
vanja trita, a taj automobil je ipak ispao totalni
promaaj.
Ovo mogu uistinu biti injenice i mislilac pod belim
eirom ima pravo da ih kao takve iznese. Meutim, mora
napomenuti daje re o anegdotama" ili sluajevima".
izajn zasnovan na istraivanju trita je esto neu-
spean. Uzmite, recimo, Edzel, automobil za iji di
zajn kau daje napravljen na osnovu istraivanja tr
ita. pio je totalni promaaj.
64
XI _____________Razmiljanje pod belim eirom _____ V 7

Gornja izjava nije legitimno razmiljanje pod belim e-

irom sem u sluaju postojanja mnogo vie dokaza koji
bi potkrepljivali tvrdnju da dizajn zasnovan na istraivanju
trita propada. Make mogu da padaju s krovova, ali to
nije njihovo normalno ponaanje.
Izuzeci se izdvajaju naprosto zato to su izuzeci. Crne
labudove primeujemo zato to su obino veoma malo-
brojni. Pamtimo da je ovek preiveo pad iz aviona bez
padobrana, zato to je to prilino nesvakidanji dogaaj.
Edzel se uvek pominje iz istog razloga.
Svrha razmiljanja pod belim eirom jeste da budemo
praktini. Stoga moramo biti u stanju da prezentujemo sve
vrste informacija. Klju svega je u tome da ih pravilno for-
muliemo.
cSvi strunjaci predviaju da e kamatna stopa do
kraja godine opasti.
cRazgovarao sam sa etvoro strunjaka i svako od
njih predvia opadanje kamatne stope do kraja godine.
cRazgovarao sam sa gospodinom Flintom, gospodi
nom Ziglerom, gospoom Kaljato i gospodinom Su-
arezom i svi su predvideli da e kamatna stopa do
kraja godine opasti.
Ovde imamo tri nivoa preciznosti. ak i trei nivo mo-
da nije dovoljno dobar. Ja moda elim da znam kada ste
razgovarali s ovim strunjacima.
U razmiljanju pod belim eirom nema niega apso-
lutnog. Ono je samo pravac kojim se kreemo u tenji da
postanemo bolji.

65
 XII
RAZMILJANJE POD
BELIM EIROM
vo stavlja ei!

Stavljate sopstveni eir. Traite od nekog da
stavi svoj eir. Traite od svih da stave bele
eire. pirate da odgovarate sa eirom na
glavi.

Ove izjave pokrivaju veinu situacija. Svode se na to

da moete traiti, birati ili se od vas moe traiti.
-cZastoje naa prodaja krenula nizbrdo?
-ca bih na to odgovorila, staviu svoj beli eir. o
prli smo do trideset etiri odsto maloprodajnih firmi.
Svega est odsto njih je naruilo nae proizvode. ?d
ukupnog broja onih koji su naruili nae proizvode,
njih etrdeset odstoje uzelo samo po dva artikla na
probu. Sedamdeset odsto ljudi s kojima smo razgo
varali je odgovorilo daje cena previsoka. Na tritu
trenutno postoje dve konkurentske firme iji proizvo
di imaju nie cene.
A7
 Ko stavlja eir? XII

- Sada bih voleo da ujem vae razmiljanje pod crve-

nim eirom.
-Imamo lo proizvod, koji je uz to i preskup. Imamo
lo imid na tritu. Konkurencija ima bolju i sveo-
buhvatniju reklamu. Najboljim trgovcima ne deluje-
mo privlano.
U ovom sluaju, moda su vaniji aspekti oseaja"
koji karakteriu razmiljanje pod crvenim eirom. Meu-
tim, oni se ne mogu iznositi kao deo razmiljanja pod be-
lim eirom, sem pri izvetavanju o tome ta su rekle po-
tencijalne muterije.
cPonimo tako to emo svi staviti svoje bele eire za
razmiljanje i rei ta nam je poznato o maloletni-
kom kriminalu. ? kojim je brojkama re? de su iz-
vetaji? Ko moe da iznese dokaze?
cRekli ste mi da nameravate da naruite Prajmove
kompjutere. Mogu li, u vezi s tim, da ujem vae mi
ljenje pod belim eirom?
cNeu da mi tu nagaate ta bi se desilo kad bismo ce-
nu prevoza preko Atlantika spustili na 250 dolara.
elim vae razmiljanje pod belim eirom.
Jasno je da razmiljanje pod belim eirom iskljuuje
tako vredne stvari kao to su slutnja, intuicija, prosuiva-
nje zasnovano na iskustvu, oseaj, utisak i subjektivno mi-
ljenje. Ali to i jeste svrha noenja belog eira: dobijanje
suvih" informacija.
Traili ste moje miljenje pod belim eirom o tome
zbog ega menjam zaposlenja. Plata nije nita bolja.
Poreske olakice nisu nita vee. Udaljenost radnog
68
XII Razmiljanje pod belim eirom


mesta od mog mesta stanovanja je otprilike ista. Iz-
gledi za napredovanje u karijeri su isti. Vrsta posla je
identina. To je sve to mogu da vam kaem nosei
beli eir.

69
 xin
RAZMILJANJE POD
BELIM EIROM
Reume
Zamislite kompjuter koji daje injenice i brojane po-
datke koji se od njega trae. Kompjuter je neutralan i
objektivan. Ne nudi tumaenje ni miljenje. Nosei beli e-
ir za razmiljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter.
Osoba koja trai informaciju bi trebalo da postavlja
konkretna pitanja, ukoliko eli da da dobije informaciju ili
popuni informativne praznine.
U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U pr-
vom redu se nalaze proverene i dokazane injenice - inje-
nice od prvorazrednog znaaja. U drugom redu, nalaze se
injenice za koje verujemo da su istinite, ali koje jo nisu
u potpunosti proverene - injenice od drugorazrednog
znaaja.
Postoji dijapazon verovatnoe koji ide od uvek istini-
to" do nikad istinito". Izmeu se nalaze upotrebljivi nivoi
kao to su uglavnom", katkada" i povremeno". Infor-
macije ove vrste mogu da se iznose u sklopu miljenja pod
belim eirom, pod uslovom da se odgovarajue formuli-
u, kako bi se ukazalo daje ipak re o verovatnoi.
71
 Rezime XIII

Razmiljanje pod belim eirom podrazumeva disci-

plinu i usmerenost. Mislilac tei da u prezentiranju infor-
macija bude to neutralniji i objektivniji. Od vas se moe
zatraiti da stavite svoj beli eir za razmiljanje, ili vi mo-
ete zatraiti od nekoga da ga stavi. Takoe, moete ga sta-
viti ili skinuti ako to sami elite.
Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

O
 6


XIV
CRVENI EIR
Emocije i oseanja
'' Suprotno od neutralne, objektivne informacije.
' Slutnje, intuicije, utisci.
Nema potrebe za potkrepljivanjem. ' Nema
potrebe za navoenjem razloga ili osnova.

Razmiljanje pod crvenim eirom je krcato emocija-

ma i oseanjima i neracionalnim aspektima miljenja. Cr-
veni eir prua formalni i definisani kanal za iznoenje tih
stvari na videlo - kao legitimnog dela sveobuhvatne mape.
Ukoliko se ne dozvoli emocijama i oseanjima da bu-
du deo procesa razmiljanja, oni e vrebati iz pozadine i
potajice uticati na miljenje. Emocije, oseanja, slutnje i
intuicija su jaki i stvarni. Crveni eir to priznaje.
Razmiljanje pod crvenim eirom je potpuno suprot-
no od razmiljanja pod belim eirom, koje je neutralno,
objektivno i lieno svake primese oseanja.
Ne pitaj me zato, ali meni se ova pogodba uopte ne
dopada. Neto mi tu smrdi.


 Emocije i oseanja XIV

c?vaj tip mi se ne dopada i ne elim da poslujem s

njim. To je sve.
cSlutim da e ovo pare zemljita iza crkve za koju go
dinu vredeti mnogo novca.
cTaj dizajn je uasan. Nikad nee proi". To je samo
uludo potroen novac.
cNekako sam slaba prema Herniju. Znam daje vara
lica i da nas je dobro preao. Ali, uinio je to sa sti
lom. opada mi se.
cuboko u sebi oseam da ovaj posao nee valjati. Na
kraju emo se samo uvaliti u skupu parnicu.
c?seam daje ovo patpozicija. Nadrljali smo ako ne
to pokuamo, nadrljali smo ako nita ne pokuamo.
polje da se nekako izvuemo.
cMislim da nije fer tajiti ovu informaciju sve dok se
pogodba ne zakljui.
Svaki mislilac koji eli da izrazi oseanja ove vrste,
trebalo bi da posegne za crvenim eirom. Taj eir daje
zvaninu dozvolu za izraavanje oseanja koja rangiraju
od istih emocija do slutnji. Sa crvenim eirom za razmi-
ljanje, nikad nema potrebe da potkrepljujete, opravdavate
ili objanjavate ono to oseate. Sa crvenim eirom za
razmiljanje, moete da igrate ulogu emotivnog mislioca
koji reaguje i osea umesto da napreduje racionalnim ko-
racima.


 XV
RAZMILJANJE
POD CRVENIM
EIROM
Mesto emocija u miljenju
a li emocije zamagljuju miljenje ili su deo njega? U
kom trenutku nastupaju emocije? a li emotivne
osobe mogu da budu dobri mislioci?

Tradicionalno stanovite je da emocije zamagljuju mi-

ljenje. Dobar mislilac bi trebalo da bude hladnokrvan i
nepristrasan i nimalo pod uticajem emocija. Dobar misli-
lac bi trebalo da bude objektivan i razmatra injenice u
skladu s njihovom pozicijom, a ne prema tome koliko su
relevantne za njegove emocionalne potrebe. S vremena na
vreme se ak uje i tvrdnja kako su ene suvie emotivne
da bi bile dobri mislioci. Kau da enama nedostaje nepri-
strasnosti koja je neophodna u donoenju dobrih odluka.
Pa ipak, svaka dobra odluka na kraju mora biti emoci-
onalna. Pri tom naglaavam reci na kraju. Kad upotrebimo
razmiljanje da bismo napravili mapu, na izbor pravca je

 Mesto emocija u miljenju XV

odreen vrednostima i emocijama. Na ovo u se vratiti

malo kasnije.
Emocije daju relevantnost naem miljenju i uklapaju
ga u nae potrebe i u kontekst trenutka. One su neophodan
deo funkcionisanja mozga, a ne nametanje ili nekakav
ostatak iz doba ivotinjskog preivljavanja.
Postoje tri take na kojima emocije mogu imati utica-
ja na miljenje.
Mogue je postojanje jakih emocija u pozadini, kao to
su strah, bes, mrnja, sumnja, ljubomora ili ljubav. Ova po-
zadina ograniava i boji kompletnu nau percepciju. Svrha
razmiljanja pod crvenim eirom jeste izlazak te pozadine
na videlo, kako bi se mogao pratiti njen dalji uticaj.
Emocija iz pozadine moe biti vezana za osobu ih situaci-
ju, a mogui su i drugi razlozi njenog prisustva.
U drugom sluaju, emocija je inicirana poetnom per-
cepcijom. Smatrate da vas je odreena osoba uvredila i od
tada je elo vae razmiljanje o toj osobi obojeno tim ose-
anjem. Opaate (moda pogreno) da odreena osoba go-
vori sa stanovita linog interesa i od tada odbacujete sve
to ona kae. Uinilo vam se da neto deluje kao reklama
i od tada nemate poverenja. U stanju smo da veoma brzo
donesemo ovako prenagljen sud i zarobimo sebe u emoci-
jama koje takav sud donosi sa sobom. Razmiljanje pod
crvenim eirom nam daje mogunost da takva oseanja,
im se pojave, izvuemo direktno na povrinu.
Kada bih stavio svoj crveni eir, rekao bih da vaa
ponuda moe da se sagleda kao uvrivanje vaih
sopstvenih interesa, a ne interesa kompanije.
76
XV ___________ Razmiljanje pod crvenim eirom

j. Moje razmiljanje pod crvenim eirom kae mi da

,: * elite da se suprotstavite integraciji da biste sauvali
svoj posao, umesto da radite u korist deoniara.
Trea taka na kojoj emocije mogu da se jave jeste na-
kon to se kompletira mapa situacije. Takva mapa bi treba-
lo da podrazumeva i emocije podstaknute razmiljanjem
pod crvenim eirom. Emocije se ukljuujui i mnogo
linog interesa - tada uvode da bi se na mapi izabrao pra-
vac. Svaka odluka se zasniva na vrednostima. One su te na
koje emotivno reagujemo. Naa reakcija na vrednost slo-
bode je emotivna (naroito ako nam je sloboda uskraena).
cpudui daje ovo verovatno najjasnija predstava o si
tuaciji koju moemo dobiti, hajde da svi stavimo svo
je crvene eire za razmiljanje i pustimo da emocije
odrede kako emo postupiti.
c?d dva izbora - nastaviti sa trajkom ili pregovarati
meni se vie svia prvi. Ne mislim daje ovo pravo
vreme za pregovore. Nijedna strana nije propatila
dovoljno da bi se bilo ega odrekla.
Za one koji uviaju vrednost izraavanja emocija u
sklopu razmiljanja o odreenoj stvari, fraza o crvenom
eiru prua korisna sredstva za legitimizaciju tih emocija,
tako da one mogu da zauzmu svoje mesto na konanoj
mapi.
Meutim, moe li razmiljanje pod crvenim eirom
ikad da izvue na videlo one emocije koje moraju ostati
skrivene?
Ja sam protiv njegovog naimenovanja, jer sam ljubo
moran na njega i njegov brz uspon do vrha.

 Mesto emocija u miljenju XV

Da li bi iko, ikada, zaista obelodanio takvu ljubomoru?

Verovatno ne. Meutim, model crvenog eira omoguava
da se to uradi na zaobilazan nain.
Staviu svoj crveni eir i rei da mi se ini daje mo
gue da je to suprotstavljanje Aninom unapreenju
donekle zasnovano na ljubomori.
Alternativno:
Zatitiu se svojim crvenim eirom i rei da sam
protiv toga da Ana dobije unapreenje. Jednostavno
tako oseam.
Trebalo bi imati na umu i da je mislilac, u intimi sop-
stvenog uma, slobodan da odlui da stavi crveni eir. To
mu omoguava da na legitiman nain izrazi svoje emocije.
cJesam, jako sam ljuta. ?vog asa, stalo mije samo
da vratim ono to sam uloila. Ne volim da me varaju.
cMoram da priznam da naprosto nisam srean na
ovom poslu.
Razmiljanje pod crvenim eirom podstie traganje:
Koje emocije lee u osnovi svega ovoga?"


 XVI
RAZMILJANJE
POD CRVENIM
EIROM
ntuicija i slutnje
Koliko je razlona intuicija?
Kolika je vrednost intuicije?
Kako se koristiti intuicijom?

Re intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upo-

trebu. Meutim, kada je re o funkciji mozga, one su total-
no razliite. Termin intuicija moe da se koristi za ozna-
avnje iznenadne spoznaje. Ovo znai da neto, stoje bilo
opaeno na jedan nain, biva iznenada opaeno kao sa-
svim drugaije. To moe da rezultuje kreativnou, nau-
nim otkriem ili matematikim skokom napred.
Ako prebacite panju sapobednika na sve poraene,
brzo ete uvideti da e sto trideset jednom uesniku u
igri singlova biti potrebno 130 meeva koji e proiz-
vesti 130 gubitnika.
Druga upotreba reci intuicija jeste neposredna zebnja
ili shvatanje situacije. To je rezultat sloenog prosuivanja
7
 Intuicije i slutnje XVI

zasnovanog na iskustvu - prosuivanja koje se verovatno

ne moe podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa ak ni izra-
ziti recima. Kada u nekom prepoznate prijatelja, to se de-
ava trenutno, kao rezultat kompleksnog prosuivanja za-
snovanog na vie faktora.
Intuicija mi kae da se ovaj elektrini automobil jed
nostavno nee dobro prodavati.
Takva intuicija moe da se zasniva na poznavanju tri-
ta, iskustvu sa slinim proizvodima i predvianju kretanja
prodaje po datoj ceni. t
Upravo ovo kompleksno" prosuivanje, ova vrsta in-
tuicije, jeste ono ime ovde elim da se pozabavim.
Intuicija, slutnja i oseaj su bliski. Slutnja je hipoteza
zasnovana na intuiciji. Oseaj se moe protezati u rasponu
od odreenog (ili ak neodreenog) estetskog oseanja do
definisanog suda.
cImam oseaj da e on da popusti kad se nae u krip
cu.
cImam snaan oseaj da su ova autobuska karta i onaj
bicikl glavne indicije u ovoj istrazi ubistva.
cImam oseaj da ova teorija nije ispravna. Suvie je
sloena i konfuzna.
Uspeni naunici, uspeni preduzetnici i uspeni gene-
rali kao da svi imaju ovaj oseaj" za situaciju. Za predu-
zetnika kaemo da ume da namirie pare". Ovo ukazuje
na to da profit nije dovoljno oigledan da bi ga svako vi-
deo, ve da moe da ga detektuje samo preduzetnik s na-
roito razvijenim ulom za miris novca. 80
XVI Razmiljanje pod crvrnim eirom

Intuicija ni sluajno nije nepogreiva. Kada je re o

kocki, ona je, ak, zloglasno obmanjujua. Ako je na ruletu
osam puta zaredom bilo crveno, intuicija na sav glas vie
da je sledee okretanje sigurno crno. Pa ipak, izgledi
ostaju u dlaku isti. Kockarski sto nema pamenje.
Kako, onda, da tretiramo intuiciju i oseaj?
Pre svega, dajmo im legitimititet pomou crvenog e-
ira za razmiljanje. Crveni eir nam omoguava da pita-
mo za oseanja drugih, ali i da sopstvena izrazimo kao sa-
stavni deo razmiljanja. Moda bi emocije i intuicija trebalo
da spadaju pod razliite eire, ali to bi samo zakompli-
kovalo stvari. Verujem da je mogue tretirati ih zajedno,
pod naslovom oseanja", ak iako je njihova priroda raz-
liita.
Moemo pokuati da analiziramo razloge koji lee iza
intuitivnog prosuivanja, ali teko da emo potpuno uspeti
u tome. Ako ne moemo recima da izrazimo razloge, da li
bi trebalo da verujemo svom sudu?
Bilo bi teko baviti se velikim investicijama na osnovu
slutnji. Intuiciju je najbolje tretirati kao deo mape.
Intuicija se moe tretirati onako kako neko tretira sa-
vetnika. Ako je savetnik u prolosti bio pouzdan, verovat-
no emo obraati vie panje na njegove savete. Ako se in-
tuicija u vie navrata pokazala tanom, biemo skloniji da
je posluamo.
Svi razlozi govore protiv sniavanja cene, ali mi intu-
icija govori daje to jedini nain da popravimo svoju
situaciju na tritu.
81
 Intuicije i slutnje XVI

Iskusan trgovac nekretninama ima razvijen oseaj za

priliku. Njegovo bogato iskustvo se izraava u vidu intui-
cije koja mu govori koje poslove da sklapa, a kojih da se
kloni. Ta intuicija, izvebana u oblasti nekretnina, moe da
bude veoma vredna, jer se formirala na iskustvu. Meu-
tim, primenjena na ishod predsednikih izbora, intuicija
tog trgovca nekretninama moda ne bi imala toliku vred-
nost.
Intuicijom se moemo voditi i po principu neto do-
bije, neto izgubi,,. Intuicija ne mora uvek biti tana, ali
ako je ee u pravu nego to grei, onda e ukupni rezul-
tat biti pozitivan.
Bilo bi opasno pripisati intuiciji nepogreivost misti-
nog proroita. Pa ipak, ona je deo miljenja. Ona je tu.
Ona je stvarna. I moe da bude od koristi.
cMoete li staviti svoj crveni eir i rei nam ta vaa
intuicija kae o ovoj integraciji?
cMoj crveni eir osea da e cene nekretnina vrlo br
zo opet da se vinu u visine.
ca ujem ta tvoj crveni eir kae o ovoj novoj re
klamnoj kampanji, moe?
cMoj crveni eir mi kae da ova ponuda nee biti pri
hvaena.
Gde se dotiu intuicija i miljenje? Videli smo da beli
eir za razmiljanje ne dozvoljava izraavanje miljenja
(premda moe da dopusti izvetavanje o izraenom milje-
nju drugih). To je zato to se miljenje zasniva na prosui-
vanju, tumaenju i intuiciji. Tas moe da pretegne na stra-
nu suda o poznatim injenicama ili na stranu oseaja za-
O
XVI Razmiljanje pod crvrnim eirom

snovanog na nepoznatim faktorima. Miljenje se moe iz-

raavati u sklopu razmiljanja pod crvenim, crnim ili u-
tim eirom. Kada se koristi crveni eir, najbolje je izraziti
ga u vidu oseaja.
cImam oseaj da je dosada odgovorna za veliki deo
maloletnikog kriminala.
cImam oseaj da vlasnici bioskopaprieljkuju neke od
onih spektakularnih filmova koji se reklamiraju na
sva zvona.



V

       

XVII
RAZMILJANJE
POD CRVENIM
EIROM
!enuta za t!enut om

Reagovanje i ljutnja.
To je moj oseaj u vezi sa ovim sastankom.
Sakriti ili pokazati oseanja.

Oseanja iz crvenog eira" se mogu pokazati u bilo

kom trenutku tokom trajanja sastanka, diskusije ili razgo-
vora. Oseanja se mogu usmeriti na voenje samog sastan-
ka, a ne samo na problem o kome se diskutuje.
cUzeu svoj crveni eir za razmiljanje i rei vam da
mi se ne dopada nain na koji se vodi ovaj sastanak.
celela bih da iskoristim crveni eir da neto kaem.
Naime, imam oseaj da emo biti naterani na dogo
vor koji ne elimo.
cospodine Huper, stanovite mog crvenog eira je
da vi nikad nikoga ne sasluate do kraja.
*5
 Trenutak za trenutkom XVII

Rekla sam ta sam imala da kaem i sada skidam crveni

eir.
Suprotstavljena prirodnom toku emocija koje se javlja-
ju za vreme nekog sastanka, konvencija o crvenom eiru
moe delovati artificijelno i nepotrebno. Morate li zaista
da stavite" crveni eir da biste se naljutili? Zar nije mo-
gue izraziti emocije putem pogleda i glasa?
Upravo u ovoj artificijelnosti i jeste prava vrednost cr-
venog eira. Normalno je emocijama potrebno izvesno
vreme da izbiju na povrinu i jo vie vremena da se stia-
ju. ovek bude uvreen; ovek uvredi druge. Na neki na-
in, crveni eir doputa nekome da ukljui" i iskljui"
emociju u roku od svega nekoliko trenutaka. Stavite crveni
eir i skinete ga. Poto se smatra formalnim izrazom,
stanovite izraeno pod obodom crvenog eira je manje
lino od stanovita izraenog bez njega.
Sama potreba da stavimo" crveni eir smanjuje koli-
inu prepiranja. Ne moete gnjaviti nekoga da stavlja cr-
veni eir kad god pomisli da se neko drugi ponaa nepri-
mereno. A kad se jednom prihvati model crvenog eira,
izraavanje emocionalnih stanovita bez njegove formal-
nosti poinje da deluje grubo.
Budui da crveni eir obezbeuje kanal odreen za
oseaje i emocije, vie nema potrebe za stalnim upadica-
ma. Svako ko osea potrebu da bude emotivan ima odre-
en nain za to.
Vie nije neophodno iskuavati i pogaati oseanja
drugih. Ima naina da ih to direktno pitate.
86
XVII __________ Razmiljanje pod crvrnim eirom

celim da stavite crveni eir i kaete mi ta mislite o

mom predlogu.
cImam oseaj da vam se ne dopadam. elim da stavi
te crveni eir i odgovorite mi.
Zaljubljeni vole da uju reci ljubavi od svojih partnera,
iako nimalo ne sumnjaju u njihovu sutinu.
Prebacio sam se na nivo crvenog eira i elim da ka
em da sam vrlo zadovoljan odvijanjem ove sednice.
i a lije to opte stanovite?
Imam oseaj da svi elimo da se ovaj dogovor napra-
vi i potpie. ospodine Morison, budite ljubazni pa
stavite crveni eir i iznesite mi svoje stanovite.
S mehanizmom crvenog eira ne bi trebalo preteriva-
ti i dovoditi ga do apsurda. Sasvim je nepotrebno formal-
no ga koristiti svaki put kad se izraava oseanje. Mehani-
zam se koristi iskljuivo kad se oseanje izraava ili nje-
govo izraavanje trai na odreen i formalan nain.
cAko se budete i dalje koristili crvenim eirom, mora-
u da vam ga oduzmem i stavim van domaaja.
cMoemo li od vas dobiti jednu sveobuhvatnu izjavu
izreenu pod crvenim eirom, pa da zavrimo s tim ?
- ta mislite o svemu ovome?
Molim samo za jednu priliku da kaem neto pod
' okriljem crvenog eira. Potom u ga odloiti i vie
neu posezati za njim.


 XVIII
RAZMILJANJE
POD CRVENIM
EIROM
pot!eba emocija

Moe li razmiljanje da promeni emocije?

Emocionalna pozadina. Emocije kao
pregovaraka pozicija. Emocije, vrednosti i
izbori.

Kad se emocije jednom obelodane putem mehanizma

crvenog eira, tada se moe nainiti pokuaj da se one is-
trae, pa ak i promene. Samo po sebi, to vie nije deo mo-
dela crvenog eira.
Razmiljanje moe da promeni emocije. Emocije ne
menja logini ve perceptivni deo razmiljanja. Ako neto
vidimo drugaije nego pre, nae emocije se mogu prome-
niti jer se promenila percepcija.
Ne gledaj na to kao na poraz. ledaj na to kao na od-
lian nain da otkrije slabost i snagu njegovog na-
ina igranja tenisa.
*
 Upotreba emocija XVIII

a li bi ova ponuda bila p!ihvatljiva ada bi potekla

kao inicijativa s tvoje strane?
Shvati to kao jo jedno iskustvo, a ne kao pogreno
prosuivanje. Svaka se kola plaa. Vie neemo mo
rati da prolazimo kroz to.
Nije svaki put mogua percepcija koja moe da izme-
ni ili poniti emocije. Meutim, uvek vredi pokuati.
Izraene emocije mogu da prue konstatnu podlogu za
razmiljanje ili diskusiju. Prisutnaje stalna svest o toj emo-
cionalnoj podlozi. Odluke i planovi se sagledavaju kao do-
neseni na osnovu te podloge. S vremena na vreme je kori-
sno zamisliti razliitu emocionalnu podlogu i videti kako
stvari mogu biti drugaije.
cSvi znamo da se ovi pregovori odvijaju u atmosferi
izrazitog nepoverenja. Pokuajmo sada da zamislimo
kako bi izgledalo nae razmiljanje kad bi obe strane
zaista verovale jedna drugoj.
cPrisutno je oseanje da bilo kakva naa odluka nee
mnogo promeniti stvari. ogaaji su nas pretekli.
Zamislimo sada da nije tako i daje u naoj moi da
kontroliemo situaciju.
cMoramo da budemo svesni besa nagomilanog u po
zadini. Ne moemo da ga ignoriemo.
Kao to sam ve napomenuo, emocije i oseanja su
deo bojenja mape. Posredstvom konvencije o crvenom e-
iru, moemo da upoznamo one jarko obojene regije" i sa
emocionalnog stanovita. Da bismo pronali reenja za
razmirice, moemo se drati dalje od takvih oblasti.
90
XVIII _________ Razmiljanje pod crvrnim eirom _____ \ 7

Predloena restrikcija vaeg poslovanja s konkurent

skim kompanijama je oigledno osetljiva tema. Za
sad se toga neemo doticati.
Rukovodstvo sindikata se nikada nee sloiti s neim
"* to bi dovelo do smanjivanja dnevnica. To su dovolj-
n
no jasno izrazili.
Emocije se esto upotrebljavaju za uspostavljanje pre-
govarakih pozicija. Pri tom ne mislim na durenje, pretnje,
uenu ili molbe za milost. Mislim na emocionalnu vred-
nost koja se pripisuje odreenim stvarima. Naelo pro-
menljive vrednosti jeste osnova svakog pregovaranja. Ne-
to ima odreenu vrednost za jednu stranu i sasvim druga-
iju vrednost za drugu stranu. Te vrednosti se mogu izraziti
direktno, posredstvom razmiljanja pod crvenim eirom.
cSposobnost da preemo demarkacione linije sindika
ta je veoma bitna za nau produktivnost.
cMoramo insistirati na potovanju odgovarajuih di
sciplinskih procedura. Ne tvrdimo dajeons nevin,
ali postupak mora tei u skladu s propisima.
Uopte uzev, svi se slau da krajnja svrha svakog raz-
miljanja mora biti zadovoljstvo mislioca. Prema tome,
svrha razmiljanja jeste zadovoljavanje izraenih emocija.
Tekoe nastaju iz tri izvora". Da li e predloeni plan
rada zaista uspeti da zadovolji izraene elje?
Ne ini mi se da e sniavanje cena zaista dovesti do
poveanja prodaje.
Druga vrsta problema nastaje kada se zadovoljstvo
jedne strane ostvaruje na raun druge.
91
 Upotreba emocija XVIII

Moemo da poveamo broj prekovremenih asova ili

da zaposlimo vie radnika. Prvo bi koristilo onima
koji ve rade. rugo bi bilo od koristi onima koji su
trenutno bez posla.
Trei problem jeste konflikt izmeu kratkotrajnog i du-
gotrajnog zadovoljstva. Osnovno naelo hrianstva je u
tome veoma jasno: kakva je korist oveku ako dobije ceo
svet, a pri tom izgubi duu?
cMoemo da podignemo cenu oglaavanja, to e
nam trenutno poveati prihod. Meutim, gledano na
dui rok, time emo naterati oglaavae da se okrenu
drugim medijima.
cUkoliko snizimo cenu da bismo privukli muterije ko
je sada koriste usluge drugih aviokompanija, moda
emo stei privremenu prednost. ?nda e oni da
usklade cene s naom i moe nam se desiti da pono
vo izgubimo muterije. A nama e ostati trajno sma
njeni profit.
cpa bih uivala u ovim prenim krompiriima, ali bo
jim se da to ne bi nimalo pomoglo u mojoj borbi s ki
logramima.
cUloiu novac u ovu predstavu jer mi se dopada Ne-
rida, glumica koja igra glavnu ulogu, i elim ee da
je gledam.
celim da me smatraju ovekom spremnim da podri
nove, uzbudljive poduhvate u oblasti tehnologije, ali,
gledano unapred, znam da ono to moji investitori
zaista ele jeste stabilan razvoj.
92
XVIII Razmiljanje pod crvrnim eirom

Emocije su istovremeno deo metoda razmiljanja i

problema o kome valja razmisliti. Nema koristi od nadanja
da e problemi nestati i ostaviti slobodan prostor za neo-
metano razmiljanje.

93
 XIX
RAZMILJANJE
POD CRVENIM
EIROM
ezi emocija

Emocije ne moraju da budu logine ili dosledne.

Emocije mogu da budu tanane, s jezikom koji uz njih
ide.
?duprite se iskuenju da opravdavate emocije.

Najvei problem prilikom noenja crvenog eira za

razmiljanje jeste odupreti se iskuenju da opravdate emo-
cije koje ste izrazili. Takvo opravdavanje moe biti istinito
ili lano. U oba sluaja, razmiljanje pod crvenim eirom
ga ini nepotrebnim.
cNije vano zato mu ne veruje. Ne veruje mu i go
tovo.
copada ti se pomisao o filijali u Njujorku. Nema po
trebe da sada detaljiemo o tome zbog ega ti se do
pada. To moemo i kasnije, kad doe vreme da done
semo konanu odluku o tome.
5
 Jezik emocija

l1 ---
Vaspitani smo tako da se izvinjavamo zbog emocija i
XIX

oseanja, zato to one nisu predmet logikog miljenja.

Zbog toga smo skloni da ih tretiramo kao produetak logi-
ke. Ako nam se neko ne dopada, za to mora da postoji do-
bar razlog. Ako nam se neki projekat dopada, to dopada-
nje mora da se zasniva na logici. Razmiljanje pod crve-
nim eirom nas razreava te obaveze.
Znai li to da smo slobodni da imamo predrasude koje
god hoemo i da ih se pridravamo? Zar u tome ne lei
ogromna opasnost? Naprotiv. Predrasude koje naizgled
namee logika mogu biti opasnije od predrasuda koje pri-
znajemo kao emocije.
Nisam protiv istraivanja emocija i preispitivanja nji-
hovih osnova. Meutim, to nije deo modela crvenog eira.
Emocije su nestalne i nedosledne. U SAD je raena
jedna anketa, u kojoj su graani odgovarali na pitanja ve-
zana za meanje svoje zemlje u deavanja u Centralnoj
Americi. Veina je podrala meanje. Pa ipak, veina je bi-
la protiv svakog predloenog metoda meanja. Mogue je
biti pobornik meanja kao apstraktne ideje i protiviti mu se
im se prevede u konkretne planove. Sa stanovita logike,
to je besmisleno, ali u svetu emocija ima itekakav smisao.
Konvencija o crvenom eiru nije nain za rastrublji-
vanje emocija, mada bi neki mogli da dou u iskuenje da
ga tako upotrebe. Ona vie podsea na ogledalo koje odra-
ava emocije u vaskolikoj njihovoj sloenosti.
Kau da narod Inuita (Eskimi) ima dvadeset razliitih
reci za sneg. U nekim kulturama postoji jednako mnogo
reci za razliite nijanse ljubavi. Engleski i mnogi drugi
evropski jezici nemaju u optoj upotrebi tako irok dijapa-
zon reci koje opisuju emocije.
96
XIX ___________ Razmiljanje pod crvrnim eirom

Postoje naklonost/nenaklonost, mrnja/ljubav, zado-

voljstvo/nezadovoljstvo, srea/nesrea. Recimo, mogli bi-
smo da potraimo re koja bi ukazivala na neodluno-po-
zitivan stav, i drugu, koja bi ukazivala na neodluno-nega-
tivan stav. Re sumnjiav]?, preterano negativna za to.
Budui da nam razmiljanje pod crvenim eirom
omoguava da budemo odvani i otvoreni kada je re o na-
im oseanjima, moemo potraiti nain da ih podesimo u
skladu sa situacijom. Bez crvenog eira, skloni smo da se
ograniimo na jae reci, uz ton i izraz lica kao dodatke.
c?seam da okleva u vezi sa ovim poslom. Ne eli
da sudeluje, ali ni da bude iskljuen. eli da bude
u pripravnosti u predsoblju, spreman da ue kada to
tebi bude odgovaralo.
cNije da ti se Morgan ne dopada, ali nekako ti je ne
lagodno u njegovom prisustvu. Vie od svega bi vole-
la da ima dobar izgovor za tu svoju nenaklonost.
cJednostavno smo potpuno neusklaeni u vezi sa ovim
problemom.
cEntuzijazam za ovaj poduhvat kao daje poeo da je
njava. Ne naglo, ve kao gumeni amac koji negde
lagano pone da puta. Ne vidite da se bilo ta dea
va, ali, ako posle nekog vremena ponovo bacite po
gled, jasno vam je daje oputeniji negopre.
Crveni eir daje misliocu slobodu da se vie poetski
izrazi o svojim oseanjima. Crveni eir daje oseanjima
pravo da postanu vidljiva.

97

RAZMILJANJE POD
CRVENIM EIROM
Rezime
Noenje crvenog eira omoguava misliocu da kae
Ovo su moja oseanja prema toj stvari."
Crveni eir legitimizuje emocije i oseanja kao vaan
deo razmiljanja.
Crveni eir ini oseanja vidljivima, tako da mogu da
postanu deo mape razmiljanja, a ujedno i deo sistema
vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac.
Crveni eir predstavlja pogodan metod za ukljuiva-
nje modaliteta oseanja i njegovo iskljuivanje, na nain
koji bi, bez njega, bio za mislioca nemogu.
Crveni eir omoguava misliocu da istrauje oseanja
drugih, tako to od njih trai da stave crveni eir i tek ta-
da izreknu svoje stanovite.
Kada mislilac koristi crveni eir, nikad ne bi trebalo
da pokuava da opravda svoja oseanja ili da za njih trai
utemeljenje u logici.

 Rezime

Crveni eir pokriva dva obimna vida oseanja. Prvo,

tu su obine emocije, onakve kakve ih znamo, koje obu-
hvataju itav spektar emocija, od onih snanih kao to su
strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao to je sumnja.
Drugo, tu su sloena prosuivanja koja zalaze u takve vr-
ste oseanja kao to su slutnja, intuicija, ulo, ukus, estet-
sko oseanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja.
Ukoliko miljenje o neemu u velikoj meri sadri ovu vr-
stu oseanja, ono takoe moe da stane pod crveni eir.

100
 XXI
CRNI EIR
mta nije u !edu s njim
Logino-negativno.
Zato nee da funkcionie.
Ne pristaje naem iskustvu i znanju.
Kritiko prosuivanje.
Pesimistiko stanovite.

Mora se rei da se veina mislilaca - bez obzira na to

da li su proli obuku ili nisu - najlagodnije osea nosei cr-
ni eir. To je zbog zapadnjakog mentaliteta koji akcenat
stavlja na raspravu i kriticizam. Koliko god iznenaujue
zvualo, veoma su brojni oni koji su ubeeni daje noenje
crnog eira glavna funkcija razmiljanja. Naalost, tako
neto u potpunosti izostavlja generativne, kreativne i kon-
struktivne aspekte miljenja.
Bez obzira na to, razmiljanje pod crnim eirom je ve-
oma vaan deo razmiljanja.
Razmiljanje pod crnim eirom je uvek logino. Raz-
miljanje pod crnim eirom je negativno, ali nije emocio-
101
 ta nije u redu sa njim? XXI

nalno. Emocionalno-negativno je uloga crvenog eira

(koja obuhvata i emocionalno-pozitivno). Razmiljanje pod
crnim eirom zaista gleda na tamnu ili crnu" stranu stvari,
ali je to crnilo uvek logino. Sa crvenim eirom na glavi,
ne mora se davati nikakve razloge za negativna osea-nja.
Sa crnim eirom na glavi, uvek se moraju dati logini i
relevantni razlozi. tavie, jedna od velikih vrednosti
modela est eira za razmiljanje jeste to razdvajanje, na
vrlo odreen nain, emocionalno-negativnog od logino-
negativnog.
-c Mislim da sniavanje cena nee imati efekta.
-c To je razmiljanje pod crvenim eirom. Ja od vas
traim miljenje pod crnim eirom. elim da mi da
te logine razloge za to.
- Prilikom naih ranijih slinih pokuaja - koje vam
mogu prikazati kao statistike podatke o prodaji
sniavanje cena nije rezultovalo dovoljnom proda
jom koja bi predstavljala protivteu smanjivanju pro
fita. Konkurentske firme su na to uvek reagovale sni
avanjem svojih cena, kako bi ostale u trci.
Razlozi dati pod crnim eirom moraju da stoje na sop-
stvenim nogama. Moraju biti upotrebljivi za sve. Moraju
da zvue razlono i kada su odtampani na papiru, a ne sa-
mo kada ih neka jaka linost iznosi na ubedljiv nain. Raz-
miljanje pod crnim eirom se zasniva na suprotstavljanju
primerenog neprimerenom.
Razmiljanje pod crnim eirom mora da bude logino
i istinoljubivo, ali ne i fer. Razmiljanje pod crnim eirom
prezentuje logino-negativno: zbog ega neto nee funk-
cionisati. Logino-pozitivno - zbog ega hoe neto funk-
102
XXI _____________________ Crni eir_____________

cionisati prezentuje se pod utim eirom. To je stoga to

je tendencija uma da bude negativan toliko jaka da mora
imati sopstveni eir. Mislilac mora imati mogunost da
bude samo negativan.
Veoma je mogue da se naa negativnost i pozitivnost
odraavaju sasvim malom razliitou u prateoj herniji
mozga. Ako je tako, onda ne bi imalo praktinog" smisla
da isti eir pokriva objektivno prosuivanje koje obuhva-
ta i logino-pozitivno i logino-negativno, jer hernija mo-
zga ne moe stalno da skakue" napred-nazad. Hernija
negativnog moe da bude hernija straha, a hernija pozitiv-
nog moe da bude hernija zadovoljstva.
Uvek kau da re kriticizam obuhvata iskrenu procenu
kako pozitivnih tako i negativnih aspekata. U praksi, me-
utim, glagol hitikovati implicira isticanje onoga to je
pogreno ili loe. To je upravo ono to implicira i razmi-
ljanje pod crnim eirom.
Godine iskustva koje sam stekao poduavajui ljude
metodologiji razmiljanja su me uverile da postoji potreba
za razdvajanjem logino-negativnog od logino-pozitiv-
nog. Ljudi koji za sebe tvrde da su pravini obino ne ine
nita vie nego to slabijom ocenom ocenjuju stanovite
koje je suprotno njihovom.
Premda je crni eir eir kritiara", ipak elim da ui-
nim apsolutno jasnim da tu nije re o priklanjanju jednoj
od strana u raspravi. Nema nikakvih strana i nema raspra-
ve. Crni eir se usrdsreduje na logino-negativno. Misli-
lac, ako eli, moe da zameni crni eir utim i obratno.
Stavivi svoj crni eir za razmiljanje, moram da
ukazem na to da brvnara nema struju. Stavivi, me-
103
 ta nije u redu sa njim? XXI

utim, uti eir, mogu rei da tu ne postoji potreba

za plaanjem rauna elektropreduzeu.
Ova specifinost crnog eira oslobaa mislioca potre-
be da bude fer i sagleda obe strane situacije. Kada mislilac
nosi crni eir, negativnosti je dozvoljeno da uzme uzde u
svoje ruke.
Na prvi pogled, crni eir moe delovati kao pojaava-
nje negativnosti koja je ve tako karakteristina za mnoge
mislioce. Jednako kao to crveni eir legitimizuje emoci-
je, tako crni eir kao da legitimizuje ovu vrstu apsolutne
negativnosti. U praksi, crni eir ima suprotan efekat.
Osoba koja je po prirodi negativna e u svakom trenut-
ku uvoditi negativnost u svoje razmiljanje. Ta negativnost
e uvek biti tu, spremna za skok. Ovo znai da e u naem
uobiajenom konfuznom razmiljanju - u kome nastojimo
da uradimo sve odjednom - ton biti uglavnom negativan.
Usredsreujui se direktno na negativno, crni eir zapra-
vo ograniava negativnost. Od mislioca se moe zatraiti
da skine crni eir. To je signal za jasno i odreeno napu-
tanje negativnog.
cTvoje razmiljanje pod crnim eirom je odlino. Za
to sad na as ne stavi neki drugi eir?
cTokom celog sastanka drite na glavi taj crni eir. Je
li to jedini za koji znate kako se nosi?
celim da narednih pet minuta zameni crni eir u
tim. ?nda mi reci ta vidi.
cMeri nam obino daje svoja razmiljanja pod obo
dom crnog eira. Kada ne nosi taj eir, kao da ne
ma bog zna ta da kae.
104
XXI C r n i
e i r Y [

Vi umete da mislite samo pod jednim eirom. Crnim.

Igra golfa koji odlino izvodi duge udarce nee voditi
nita manje rauna o svojim kratkim loptama. Slino tome,
mislilac koji je dobar u razmiljanju pod crnim eirom
ne voli oseaj da nije sposoban da jednako uspeno nosi
i eire drugih boja. Na ovaj nain, model eira pokazuje
daje negativnost samo jedan deo miljenja.
Do sada je ve mnogim itaocima palo na pamet daje
uloga crnog eira veoma slina tradicionalnoj ulozi avo-
ljeg advokata, osobe koja testira predlog iznosei protivar-
gumente.
copada mi se ova ideja o putnikom diriablu. Ali,
na trenutak u se prihvatiti uloge avoljeg advokata.
cozvolili smo da nas ponese oduevljenje. Neko e
morati da preuzme ulogu avoljeg advokata i ukae
na to daje ova prodajna cena ipakpretera.no visoka.
Crni eir je odista slian ulozi avoljeg advokata i in-
tegrie tu konkretnu ulogu u itavu seriju koju simboliu
est eira. Na ovaj nain, negativnost se sagledava samo
kao jedna od uloga u miljenju. Postoji, meutim, znatna
razlika.
avolji advokat je zaista bio advokat, naimenovan od
strane crkvenog suda da brani optuene za jeres ili vraa-
nje. Vraamo se, dakle, na raspravu. Kao to sam ranije re-
kao, razmiljanje pod crnim eirom nema nikakve veze s
raspravom ve samo s usredsreivanjem na logino-nega-
tivno.
Razmiljanje pod crnim eirom se upotrebljava za po-
punjavanje crnih delova mape miljenja. Ovaj zadatak cr-
105
 ta nije u redu sa njim? XXI

nog eira je zadatak kao i mnogi drugi i mora se temelji-

to izvriti. Zadravati za sebe razmiljanje pod crnim ei-
rom, zbog straha da e negativni aspekti zatrti ideju, znai
unititi itavu svrhu est eira za razmiljanje - a to je da
svaku od est uloga valja odigrati potpuno i do kraja.

106
 XXII
RAZMILJANJE POD
CRNIM EIROM
utina i metod
reke u razmiljanju. Zato jedna
stvar ne sledi drugu. Pravila
dokaza. Mogui zakljuci.

Poput razmiljanja pod crvenim eirom, i razmiljanje

pod crnim eirom se moe primeniti na samu temu - po-
zabavio! se s tim u narednom poglavlju - ili na samu di-
skusiju ili na razmiljanje o njoj, odnosno na sam metod
razmiljanja.
v Koliko ja znam, ovde je re o pretpostavci.
Ne vidim kako to proizlazi iz onoga to ste maloas
rekli.
projani podaci za koje ja znam su drugaiji od onih
koje ste vi izneli.
To nije jedino mogue objanjenje, ve samo jedno
od objanjenja.
107
 Sutina i metod XXII

Izmeu ovih taaka ne mora da postoji logika veza.

Bilo bi glupo i nezgodno kada bi mislilac morao for-
malno da stavlja crni eir svaki put kad hoe da stavi pri-
medbu te vrste. Razumljivo je da su takve primedbe deo
razmiljanja pod crnim eirom bez obzira da lije njegovo
stavljanje formalno najavljeno ili nije.
U praksi, za mislioca je bolje da u sebi prikuplja sve na
ta eli da reaguje, nego da svaki as upada drugima u re,
kao u uobiajenoj raspravi. Mislilac kasnije moe formal-
no istupiti u okviru razmiljanja pod crnim eirom i izne-
ti sve one greke u miljenju koje je uo.
cStaviu na trenutak svoj crni eir jer elim da uka
zem na neke delove diskusije koje smatram pogreni
ma. ?padanje konzumiranja estokih pia je moda
rezultat poveanja zdravstvene svesti, ali je moda i
posledica toga to se sve vie potroaa opredeljuje
za vino, ili stroih propisa o vonji u pijanom stanju.
Takoe, poveana prodaja votke je moda rezultat
agresivnijeg reklamiranja i nema nikakve veze s uku
som.
cKoliko vidim, svi dajete mnogo miljenja, pretpostav
ki i oseanjapod crvenim eirom.
cTo nije tano. Prava na iskopavanje ne moraju da se
plate jedino ako su kompletno istraivanje i razvojni
projekat uraeni u Irskoj.
celeo bih da vae razmiljanje o tome poklopim cr
nim eirom. Podaci koje ste naveli su odpre etiri
godine. Uzorak je vrlo mali. Uz to, imate podatke sa
mo za juni deo zemlje.
108
XXII __________ Razmiljanje pod crnim eirom _____ V 7

Ne nameravam ovde da iznosim sva pravila logike

dedukcije i zakljuivanja. Mnoga od njih su apstraktna i
nisu uvek relevantna kada je re o praktinim stvarima -
za razliku od zatvorenih sistema.
Osnovna pravila bismo mogli da pojednostavimo na
sledei nain:
1.c Da li je osnova vrsta i opravdana?
2.c Da li sledi zakljuak?
3.c Da li je izvoenje zakljuka obavezno?
4.c Ima li jo moguih zakljuaka?
Pod izvoenjem zakljuka podrazumevam sve za ta
se kae da proizlazi iz neega drugog.
Ako poveamo broj zatvorskih kazni i njihovo traja-
nje, to e smanjiti stopu zloina.
Ovo moda deluje kao dovoljno logina izjava. Ako je
detaljno prouimo, otkriemo da derivacija moe, ali i ne
mora da usledi. Poto znamo daje mala verovatnoa da e
kriminalac biti uhvaen, onda due trajanje zatvorske ka-
zne moda i nije tako efikasno. Ako, pak, sudovi ne prime-
njuju te stroe osude, gubi se efekat zastraivanja. Bez ob-
zira na to, moe se rei da pojaano zastraivanje ima, jie-
kog efekta" na smanjenje stope zloina. Ovde ve dolazi-
mo do procene koliki je taj,,neki efekat". Ako uzmemo u
obzir dodatne trokove za dranje ljudi u zatvorima, onda
je prilino mali. Meutim, moemo da odemo i dalje od
toga. Da li stroe kazne zapravo ine zloine jo gorima?
Kriminalac e moda radije ubiti svoju rtvu, da bi sma-
njio ansu da bude prepoznat, ukoliko su kazne izuzetno
stroge. Dugotrajni boravak u zatvoru zbog nekog manjeg
109
 Sutina i metod XXII

prekraja moe da pretvori lakeg prestupnika u okorelog

kriminalca. Naposletku, visoki trokovi dranja ljudi u za-
tvorima mogu imati manje efekta na smanjivanje stope
zloina nego to bi to bio sluaj ako bi se ista sredstva utro-
ila na jaanje policijskih snaga.
Zanimljivost vezana za ovaj primer jeste ta stoje po-
trebno mnogo mate da bi se stvorile alternativne posledi-
ce i mogunosti.
Kao to sam napisao u knjizi Praktino razmiljanje:
,Jokaz esto nije nita vie do nedostatak mate". Ovo se
odnosi na nauku, pravo i mnogo drugih oblasti, s izuzet-
kom zatvorenih matematikih sistema i filozofskih jezi-
kih poigravanja.
U praksi, jedan od najboljih naina razotkrivanja logi-
kih greaka jeste iznoenje alternativnog objanjenja ili
mogunosti.
cTanoje da u mnogim zemljama broj razvoda raste
istom brzinom kao i broj maina za pranje vea, ali
to ne znai da maine za pranje vea uzrokuju raz
vod. ?ba trenda su moda posledica poveanja stan
darda, drutvenog napretka ili veeg broja zaposle
nih ena, itd.
cTanoje da e prodaja verovatno opasti ako podig
nemo cene. Ali ako to opravdamo izuzetnou proiz
voda, mogli bismo privui drugaiju vrstu kupaca, a
pad prodaje bi bio nadoknaen poveanim priho
dom.
Ovde ponovo dolazimo na aspekt verovatnoe" o ko-
me smo diskutovali pod belim eirom za razmiljanje. Sa-
vreno je prihvatljivo ukazati na mogue alternative, ali ni-
110
YXII __________ Razmiljanje pod crnim eirom _____ \ 7

kad ne bi trebalo tvrditi daje svaka alternativa podjednako

verovatna. Ono to valja imati na umu jeste da razmiljanje
pod crnim eirom nikada nije rasprava.
Kako da izaemo na kraj s grekama na mapi razmi-
ljanja?
Jedna osoba veruje da bi stroe kazne smanjile stopu
kriminala. Drugoj se ini da je to mogua ali nedokazana
pretpostavka. Tamo gde je to mogue, pozivanje na stati-
stiku ili neki eksperiment bi predstavljalo dobrodolu po-
mo u donoenju odluke (razmiljanje pod belim eirom).
Ukoliko odluka ne moe da se donese, na mapu se, kao
mogunosti, stavljaju razliita alternativna stanovita. Ka-
da su dokazi naroito slabi, mogunost se moe oznaiti
kao miljenje. Svaka osoba koja koristi mapu ima potom
izbor da obrati panju na to miljenje ili da ga ignorie.
cRazumljiva je pretpostavka da e se broj prazninih
putovanja poveati jer se porodini prihodi povea
vaju, a broj dece smanjuje. Uz to, putovanje avionom
e postati relativno jeftinije.
cMogue je da e ljudima putovanja dosaditi, jer sva
ka novina zastareva i moda e se odluiti za godinji
odmor tipa ,/Iruga kua", u sopstvenoj zemlji.
Obe mogunosti bi trebalo imati na umu. One mogu da
koegzistiraju. ak i ako se dve mogunosti meusobno is-
kljuuju, jo uvek bi ih trebalo staviti na mapu, sve dok do-
kazi ili emocionalna sklonost ne naprave izbor. injenica
koja je predmet diskusije se takoe moe staviti na mapu
- pod uslovom da se obelei kao sporna".

111
 XXIII
RAZMILJANJE POD
CRNIM EIROM
Prola i budua sutina
Kako se ovo uklapa u moja ranija iskustva?
a lije tako? Koji su rizici?

Osvrnuli smo se na razmiljanje pod crnim eirom u

pogledu samog metoda razmiljanja. Sada dolazimo do
sutine.
Da li su injenice tane? Da li su injenice relevantne?
injenice se prezentuju u sklopu razmiljanja pod belim
eirom, ali stavljaju na probu u okviru razmiljanja pod
crnim eirom.
Mogue je daje broj nezaposlenih statistiki potce-
njen, budui da ima mnogih koji se uopte ne prija-
vljuju nadlenim slubama.
, 600 miliona prodatih avionskih karata godinje ne
daje sliku o tome koliko ljudi zaista putuje avionom,
jer neki lete vie puta. Takoe, ovaj podatak ukljuuje
i kratka putovanja po unutranjosti.
113
 Prola i budua sutina XXIII

projke pokazuju da bi pad stope kriminala u SA tre

balo daje povezan sa populacijskim statistikim po
dacima za svaku starosnu grupu. Mogue je daje do
pada stope kriminala dolo samo zbog toga to su
glavni delinkventi izali iz starosne grupe u kojoj je
stopa kriminala najvea, one od osamnaest do dva
deset tri godine.
Izazov u vidu brojki i izvetaja jeste jedna od jedno-
stavnijih i oiglednijih primena razmiljanja pod crnim e-
irom. U takvim sluajevima, svrha razmiljanja pod cr-
nim eirom jeste naglaavanje da su injenice pogrene
(tamo gde je to sluaj) ili da su moda neprimenjive. Ako
neka vana odluka valja da se zasniva na injenicama, on-
da bi mogunost - makar i vrlo mala - da su neprimenjive
trebalo da dovede do potrage za boljim injenicama ili
brojkama. Namera mislioca koji je stavio crni eir nije da
stvori svu moguu sumnju, kao to to na suenju ini
advokat optuenog, ve da na objektivan nain ukae na
postojee slabosti.
Mnoga iskustva nisu kvantifikovana injenicama i
brojkama. Razmiljanje pod crnim eirom moe da uka-
e na delove predloga ili izjave koji se ne uklapaju u takva
iskustva.
cPrema mom iskustvu, ako ljudima date bonus u vidu
novca, vrlo brzo ponu da ga oekuju kao normalan
deo plate.
cPrema mom iskustvu, ljudi veoma povoljno reaguju
ako osete da se njihov dodatni napor priznaje i da se
to priznanje pokazuje kroz neku vrstu opipljive na
grade.
114
YXIII __________ Razmiljanje pod crnim eirom______ y /

Ako oekuju da budu nagraeni, ljudi e uiniti veo

ma malo ukoliko nema nagrade.
Prve dve izjave mogu da se uklope u iskustvo onih koji
sede za stolom i diskutuju o motivaciji. Trea ne moe.
Mora se rei daje iskustvo veoma lina stvar i da raz-
liiti ljudi imaju uistinu razliita iskustva. U razliitim kul-
turama, nagrade mogu imati veoma razliit efekat.
Trebalo bi rei i da razliite okolnosti dovode do razli-
itih efekata. Mogue je da posle estog nagraivanja usle-
di lenjost. Postoji, dakle, vie razloga zbog kojih se isku-
stvo moe initi inkompatibilno ili ak kontradiktorno.
- U inflatornim vremenima, ljudi su skloni da vie te
de.
To nije istina! Ljudi tada manje tede.
U veini zemalja su ljudi skloni da vie tede. Ali, ne i
u SAD. To je moda stoga to je finansijsko savetovanje
vrlo rasprostranjeno i ljudi vie znaju o finansijama, ih je
moda stoga to se kamata na pozajmljeni novac odbija od
poreza, a u vremenima inflacije kamatna stopa moe da
bude ak i negativna.
Biva da mislilac sa crnim eirom na glavi pokua da
u potpunosti pobije neto. To se obino odnosi na naune
injenice, otkria istraivanja, ukorenjene injenice, itd.
Mislim daje to pogreno. Veina supermarketa nema
vei obrt od dva do tri odsto.
U drugim prilikama, mislilac sa crnim eirom oprav-
dano iznosi svoje hno iskustvo.
?tkrio sam da rad u malim organizacijama prua
mnogo veu motivaciju. Ne slaem se s vama kad ka-
115
 Prola i budua sutina XXIII

zete da su decentralizovane velike organizacije sli-

ne malim organizacijama.
Moram da stavim svoj crni eir, da bih vam svima
rekao da se taj predlog jednostavno ne uklapa u mo
je dvadesetogodinje iskustvo u poslu s kozmetikom.
Ne moete proizvode iste marke istovremeno proda
vati kao ekskluzivne i na rasprodaji.
Pored toga, dunost je crnog eira i da ukae na rizi-
ke, opasnosti, nedostatke i potencijalne probleme.koji mo-
gu da se jave u budunosti.
ca se nismo resili da prvi upotrebimo nuklearno
oruje, moglo je da se desi da Rusi preplave Evropu
konvencionalnim naoruanjem.
cMoram da naglasim da bi va suprug, u nastavku
brakorazvodne parnice, mogao da ustvrdi da vi niste
podobni da vodite rauna o deci.
cAko funta nastavi da pada u odnosu na dolar, kamat
ne stope e verovatno morati da budu podignute, to
bi dovelo dopada na berzi.
Jedini nain gledanja u budunost jeste na osnovu pri-
mera iz prolosti. To moe da znai jednostavnu ekstrapo-
laciju.
cPrisutan je vrsto ukorenjen trend kupovine brze hra
ne i grickalica. Ljudi se sve manje oslanjaju na for
malne, obilne obroke i okreu se ,^alogajiima"ko
je konzumiraju s nogu.
cMnoge firme su bankrotirale pokuavajui da proda
ju sladoled Francuzima. Ne vidim zato bi ovaj novi
pokuaj imao uspeha.
116
 Razmiljanje pod crnim eirom _____ \ /

Budunost se moe interpretirati i kao skup razliitih

trendova i obrazaca.
to se radna nedelja bude vie skraivala, bie vie
vremena za dokolicu. Meutim, velika nezaposlenost
znai da e biti sve vie ljudi koji e imati mnogo vre
mena za odmaranje, ali ne i novca da ga na to utro
e. Prema tome, mogue je da e nam biti potrebni
jeftiniji vidovi odmaranja.
Moje razmiljanje pod crnim eirom mi kae da e
: Epl kompjuteri biti istisnuti s trita ukoliko ne posta
nu kompatibilni s IpM-ovim mainama. Kupci e e-
k leti da imaju pristup celokupnom softveru napravlje-
nom za IpM.
Prolost je uvek izvesna - ak iako nije izvesno da se
odreena lekcija nauena u prolosti moe primeniti na
odreenu trenutnu situaciju. S budunou moramo biti
spekulativni. Razmiljanje pod utim eirom se moe opi-
sati kao spekulativno-pozitivno, jer je optimistino i gleda
na sve ono dobro to moe da se izrodi iz predloenog po-
stupka ili odluke. Jedna od funkcija razmiljanja pod cr-
nim eirom jeste ukazivanje na spekulativno-znegativnu
ravnoteu: Ovo bi moglo da krene kako ne treba."
'->.' Moram da stavim svoj crni eir da bih vam rekao
ta i mislim o predloenom ulasku na trite personalnih
raunara. a li mi to uopte moemo? Moemo li da
postignemo pravu cenu ? U emu e se sastojati naa
prednost u odnosu na konkurenciju? Zato bi iko ku-
povao kompjutere od nas?
Ovde dolazimo do neega to se moe nazvati nega-
tivnim pitanjima". Mislilac sa crnim eirom praktino ka-
117
 Prola i budua sutina XXIII

e: Moje stanovite je negativno. Do vas stoji da me ube-

dite da nisam u pravu."
cZato mislite da e ovaj konsultant biti ita bolji od
prethodnog?
cta e biti ako se Japanci ukljue na trite civilnog
vazduhoplovstva ?
cde emo se mi nai ako neka od velikih farmaceut
skih kompanija pone s proizvodnjom intraokularnih
soiva?
Veina negativnih pitanja se moe podjednako formu-
lisati i ovako: Vidim da postoji opasnost da..."
cVidim da postoji opasnost da e konkurencija da pa
rira naim snienim cenama.
cVidim da postoji opasnost da subvencionisanje od
strane vlade bude naglo prekinuto.
cVidim da postoji opasnost od prekomerne proizvod
nje mleka.
cVidim da postoji opasnost da rast plota podigne tro
kove proizvodnje i sve nas izbaci iz posla.
cVidim da postoji opasnost da razmiljanje pod est
razliitih eira postane zabavno samo po sebi, tako
da izostane razmiljanje na zadatu temu.
Ba kao to je uloga avoljeg advokata tradicionalna
uloga koja ukljuuje razmiljanje, isto je i sa ulogom Ka-
sandre, proroice propasti. Ova uloga se u potpunosti uklapa
u spekulativno-negativan aspekt razmiljanja pod crnim
eirom.
Kako se suprotstaviti negativnostima koje iznosi raz-
miljanje pod crnim eirom? Pre svega, valja imati na
umu daje re o pravljenju mape, a ne o raspravi.
118
 Razmiljanje pod crnim eirom

Prvi nain jeste konstantacija i priznavanje postojanja

negativnosti.
a, zaista postoji ozbiljna opasnost i ako do toga do
e, biemo u nevolji. Svakako moramo voditi rauna.
Drugi nain je da priznate postojanje opasnosti i izne-
sete protivpredlog.
Ako konkurencija zaista pokua da nam parira ce-
nom, onda emo lansirati na specijalni jeftini proiz
vod, koji je i osmiljen tako da moe da se prodaje po
izuzetno niskoj ceni. Pokuaju li da nam u tome pari
raju, ostae bez zarade.
etvrti nain jeste poricanje razlonosti opasnosti; u
stvari, dati svoje miljenje pod crnim eirom o neijem
miljenju iznesenom pod crnim eirom.
Ne vidim kako bi to moglo da se desi, jer je cena ula
ska novajlija na ovo trite previe visoka. lavni
igrai su ve zauzeli mesta i mi znamo za njih.
Peti nain je nuenje alternativnog stanovita i njego-
vog smetanja uz stanovite crnog eira.
pudu li cene nafte padale u odnosu na druge troko
ve, moda e ljudi ponovo poeti da kupuju vee
automobile, ali poto su ve navikli na pogodnosti
koje pruaju manji automobili, verujem da e uvek
postojati trite za njih.

119
 XXIV
RAZMILJANJE POD
CRNIM EIROM
Negativno uivanje
Mnogo je lake biti negativan.
Zabavnije je biti negativan.
,J0>a... ali..."

Izgradnja eleznike pruge predstavlja sloen grae-

vinski poduhvat. Obina betonska ploa postavljena preko
nje moe da izbaci voz iz ina. Postavljanje takve betonske
ploe nije nimalo komplikovana operacija. Razgraivanje
je uvek mnogo lake od graenja. Isto je i s negativnou.
Zbog toga je neophodno, prilikom razmiljanja pod crnim
eirom, razmotriti i privlanost negativnosti koja tako e-
sto vodi u negativno uivanje".
Negativno razmiljanje je privlano zbog toga to je
njegov uinak trenutan i kompletan. Dokazati nekome da
nije u pravu predstavlja trenutno zadovoljstvo. Iznoenje
konstruktivne ideje nema nikakav uinak sve dok se ta ideja
nekome ne svidi ili dok ne dokaete daje delotvorna (za
staje potrebno vreme).
121
 Negativno uivanje XXIV
Napadanje ideje pruaUnstant-oseanje^superiornosti.
Pohvala neije ideje kao da hvalitelja" ini donekle niim
od njenog tvorca.
Kritikovanje je veoma lako, jer sve to kritiar mora da
uini jeste da formulie svoj sud i zatim pokae kako se
predlog ne uklapa u tu formu.
?no stoje nama potrebno jeste jednostavna, prakti
na ideja. ?no to vi predlaete je suvie detaljno i slo
eno. Nikada se nee realizovati.
Ukoliko je, meutim, predlog bio jednostavan i direk-
tan, kritiar e morati drugaije da formulie svoju kritiku.
?vo je suvie pojednostavljeno vienje situacije. Kao
da smo u vrtiu. Moj estogodinji sin bi predloio
neto bolje od ovoga. Moramo da uzmemo u obzir
svefaktore.
Primetiete da su odsena odbacivanja predloga done-
kle laka od formulisanja novih predloga. Primetiete i da
se kritika ne zasniva samo na sutini predloga, ve i na nje-
govim optim osobinama: previe sloeno" ili previe
jednostavno". Iznenaujue je koliko mnogo se u praksi
susreemo s kriticizmom ovog tipa. Ova vrsta razmiljanja
zapravo spada pod crveni eir, radije nego pod crni.
Ne dopada mi se va predlog. Jednostavno mi se ne
dopada i gotovo.
Mnogo je razmiljanja pod crvenim eirom koje se
maskira kao razmiljanje pod crnim eirom.
Ako je to sve to imate da kaete, onda nam na to va
lja gledati kao na miljenje pod crvenim, a ne crnim
eirom. Vae je pravo da oseate ta god hoete.
122
IV __________ Razmiljanje pod crnim eirom_____

Mnogo je lake saiti odelo koje ne pristaje nego ono

koje pristaje. To nas dovodi direktno do fraze da... ali...".
Ovde negativni mislilac ignorie glavni deo predloga, koji
je zaista vredan i obradljiv, da bi se usredsredio na nekakav
minorni deo koji je moda pod znakom pitanja.
cKnjiga je dobra, ali pitam se zastoje autorka mora
la da izabere taj apsurdni naslov. ?n nita ne govori
o knjizi i uopte se ne odnosi na nju. To je naslov ka
kav moe da se nae na onim jeftinim ljubavnim ro-
maniima.
cApsurdnost itavog budeta se vidi u nametanju po
reza na prodaju brze hrane. Ako je jelo hladno, porez
se na naplauje jer je onda re prosto o hrani. Ako je
re o toplom jelu, namee se taksa jer je to sada
obrok", a ne samo hrana.
Obino se kae da ukazivanjem na manje nedostatke
kritiar obavlja koristan posao, jer on zapravo kae: Sve
ostalo je dobro, a ako biste jo ispravili ovaj mali nedosta-
tak, onda bi ela stvar bila savrena." Nema sumnje da ovo
moe da proe u fazi oblikovanja proizvoda od strane di-
zajnera ili pisca, ali kada je re o gotovom proizvodu, kri-
tiar dela u skladu s principom:, JVIoram da pronaem ne-
to to u da iskritikujem."
Na primeru poreza na brzu hranu, vidljiv je drugi me-
hanizam na delu. Ovde negativan mislilac eli da ostavi
utisak daje usredsreden samo na uzorak celine. Pokazuju-
i daje taj uzorak apsurdan, aludira na to daje celina pod-
jednako apsurdna. Ovo je ekvivalentno sledeoj aluziji:
Svaki ovek koji moe da uini neto tako glupo jeste
glup ovek. Prema tome, sve to on ini je glupo."
123
 Negativno uivanje XXIV

Ovo su oigledna, detinjasta uivanja negativnog mi-

slioca. Ima i mnogo drugih, meu kojima su etiketiranje"
(slabaan", takozvani", detinjast" itd.) i podrugljivost
(u najboljoj nameri," itd.). Tu je i tradicionalno pribeite|
onih koji nemaju razumevanja za carevo novo odelo".
Opasnosti negativnog razmiljanja i metoda rasprave!
sam mnogo detaljnije opisao u svojoj novoj knjizi - Suho- j
bi: bolji nain njihovog,reavanja.
Razmiljanje pod crnim eirom je predvieno tako dal
obuhvata ozbiljno negativno razmiljanje, a ne detinjasto I
ugaanje samom sebi koje sam podvukao u ovom odeljku.
Ozbiljan aspekt modela da... ali..." je taj daje pone-
kad neophodno ukazati na opasnost za koju je malo vero-l
vatno da e se desiti, ali koja se, bez obzira na to, moraj
imati na umu.
cZnam da ste testirali uinak ovih elisa rotora u mla
znom motoru, ali, da li ove nove elise mogu da izdr
e lateralni udar ptice u letu?
cMalo je verovatno, ali uvek postoji mogunost da bi
on mogao biti dvostruki agent. To moramo da imamo
na umu.
cPretpostavljam da postoji mogunost da su knjige sa
da ve postale dovoljno skupe da bi se smatrale legi
timnim poklonima.
Ovim problemom verovatnoe" sam se pozabavio u
domenu razmiljanja pod belim eirom. Sve dok je neto
odgovarajue formulisano (verovatnoa data), dotle je le-
gitimno davati da... ali..." komentare. Oni se daju zarad
ispravljanja pogrenog utiska ili u vidu opaski koje bi va- j
ljalo imati na umu.
124


XXV
RAZMILJANJE POD
CRNIM EIROM
taje p!vo, negativno ili pozitivno

a li bi uti eir trebalo da prethodi crnom?

Strah i sigurnost. :: Radoznalost i istraivanje.

Mala deca primeuju i najmanje odstupanje od prie

koju dobro poznaju - i prigovaraju na to. U ponavljanju je
sigurnost.
Razumno je pretpostaviti da je, u uslovima straha, i-
votinji priroeno da svoje ponaanje ogranii na poznati
obrazac bori se ili bei". Vojnici koji se nalaze pod palj-
bom moraju, pak, da ouvaju disciplinu.
Da li je povratak u izvesnost poznatog negativan
aspekt uma?
ta bi mislilac trebalo da stavi na prvo mesto: crni e-
ir i negativan pregled ili uti eir i pozitivno ispitivanje?
Moemo da raspravljamo o tome da li bi uvek trebalo
prvo stavljati crni eir, kako bi se neizvodljive ideje mo-
125
 Staje prvo, negativno ili pozitivno? XXV

gle brzo odbaciti, a da se pri tom na njihovo razmatranje

ne utroi mnogo vremena. Ovaj negativan pristup jeste na-
in razmiljanja veine ljudi i, kada je re o mnogim prak-
tinim svrhama, on je zaista brz i efikasan. Kada tragamo
za sposobnou pre no za uinkom, negativano preispiti-
vanje zaista tedi vreme.
Meutim, mnogo je lake uvideti mane nekog novog
predloga nego njegove dobre strane. Prema tome, ako pri-
likom sasluavan] a novog predloga prvo stavimo crni e-
ir, malo je verovatno da e stvar otii dalje od toga. Poto
se umriTklop pokrene u pravcu negativnog, postaje veo-
ma teko uvideti pozitivno.jMogue je da se hernija mozga
u tom sluaju podeava na strah'^i sigurnost!!
Prema tome, kad razmatramo nove ideje i promene,
upotreba prvo utog eira, pa onda crnog, ima mnogo
smisla. ~ -....... "~
cU daljem radu, doi emo i na razmiljanje pod cr
nim eirom. Zasada, elim da svi stavite svoje ute
eire.
cTo je razmiljanje pod crnim eirom. Zadrite ga za
kasnije.
cNe elim upadice crnih eira, ma koliko opravdane
bile. Zabeleite ih, pa ete nam ih rei kasnije.
Razmiljanje pod crnim eirom ima na emu da radi
tek posle izricanja ideje i njenih korisnih strana. elim da
naglasim daje, po iznoenju predloga, dunost svih da sta-
ve ute eire. To nije dunost samo osobe koja iznosi
predlog, dok svi ostali utke sede, nestrpljivi da stave svo-
je crne eire.
126
_________________
_________________ Razmiljanje pod crnim eirom ______ y 7

Niste jo nita rekli. elim da ujem od vas neke ko

mentare pod obodom utog eira.
Moglo bi se rei da e, ako ideja proe kroz negativan
sud" crnog eira i opstane, automatski znaiti daje re o
dobroj ideji i da e razmiljanje pod utim eirom biti iz-
lino. Ovo dovodi do lane pretpostavke da sve vrednosti
neke ideje lee na nekakvom posluavniku i da sve to tre-
ba da uinimo jeste da ih ispitamo. U stvari, ispitivanje
vrednosti ideje zahteva znatno naprezanje mate i percep-
tualnog razmiljanja. Zbog toga je neophodno svesno raz-
miljanje pod utim eirom - i zbog toga ono dolazi prvo.
Poto se ideja iznese, razmiljanje pod crnim eirom
se moe primeniti na dva naina. Prvi nainje da se ispita
izvodljivost ideje.
ca lije ova ideja legalna?
ca li e ova ideja junkcionisati?
ca li ova ideja donosi neku korist?
ca lije vredna truda?
Resio sam da pod termin izvodljivosti podvedem i ko-
rist: ako nema koristi, ideja moe biti izvodljiva teoretski,
ali ne i praktino. Poto se ustanovi da li je ideja izvodlji-
va, razmiljanje pod crnim eirom moe traiti naina da
ukazivanjem na nedostatke pobolja ideju.
cAko postupimo na taj nain, krajem svakog meseca
emo imati gomilu posla.
cSem ako se ne uvede lina ifra uz broj za kupovinu
posredstvom telefona, sistem e biti zloupotrebljavan.
Poboljanje dizajna predstavlja pozitivnu primenu raz-
miljanja pod crnim eirom. Poboljanje dizajna izvesno
127
 Rezime XXVI

Razmiljanje pod crnim eirom moe da postavlja ne-

gativna pitanja.
Razmiljanje pod crnim eirom ne bi trebalo da obu-
hvata negativno uivanje ili negativna oseanja koja spa-
daju u domen crvenog eira.
Pozitivna procena se ostavlja utom eiru. U sluaju
novih ideja, uti eir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

130
 xxvn
UTI EIR
pe ulativnopozitivno
Pozitivno razmiljanje.
uto predstavlja sjaj sunca i vedrinu.
?ptimizam.
Usredsreivanje na korist.
Konstruktivno razmiljanje i njegovo ostvarivanje.

Biti pozitivan jeste stvar linog izbora. Moemo da

izaberemo da stvari sagledavamo na pozitivan nain. Mo-
emo da izaberemo da se usredsredimo na pozitivne
aspekte situacije. Moemo da tragamo za dobrim stranama.
Stav utog eira je upravo suprotan stavu crnog ei-
ra. Crni eir je zaokupljen negativnim, dok je uti zaoku-
pljen pozitivnim procenama. Naalost, ima vie prirodnih
razloga da se bude negativan, nego da se bude pozitivan.
Negativno razmiljanje nas moe potedeti greaka, zati-
titTod rizika i opasnosti. Pozitivno razmiljanje mora da
budejneavina radoznalosti, zadovoljstva, pohlepe i elje
da se, ,neto stvori". Moglo bi se dokazati da napredak o-
131
 _____________ Spekulativno-pozitivno
____________ XXVII

veanstva zavisi od ove elje da se neto stvori. U mojoj

knjizi o uspehu, Taktika: uspeh kao umetnost i nauka, ono
to karakterie uspene ljude jeste upravo ova neodoljiva
elja da neto stvore.
Nazvao sam uti eir spekulativno-pozitivnim", jer
su svaki na plan ili akcija namenjeni budunosti. Oni se
tek u budunosti realizuju. Poto o budunosti ne moemo
govoriti s istom izvesnou s kojom govorimo o prolosti,
moramo da nagaamo o tome ta bi moglo da se desi. Ne-
tojiarnerimo. jda uanimojzbogjoga to je (Vredno truda^
Upravo ta naa procena vrednosti" jeste ono to daje po-.
zitivan" aspekt spekulativno-pozitivnog.
ak i kada se osvremo na neto to se ve dogodilo,
moemo izabrati da to bude s pozitivnog aspekta ili ekstra-
hovati samo pozitivno tumaenje.
cPozitivno u celoj stvari je to to sada znamo koji je
njegov sledei potez. Vie nema neizvesnosti.
cStavimo na as svoje ute eire i sagledajmo pozitiv
ne aspekte. Kodak je odluio da krene na trite po-
laroidnih fotoaparata. Prema tome, morae da rekla
miraju svoje proizvode. To e poveati svest javnosti
o vrednostima instant-fotografije. Ujedno bi trebalo i
< da pomogne naoj prodaji - naroito ako javnost
oceni da su nai proizvodi bolji.
i To to je pala na tom ispituje najbolje stoje moglo
da joj se desi. ?na nikada ne bi bila srena kao na-
stavnik.
Manjem broju ljudi je pozitivnost prirodno raspoloe-
nje. Veina ljudi je pozitivno raspoloena samo kad iznosi
sopstvene ideje. Veina ljudi je pozitivno raspoloena sa-
132
XXVII __________________ uti ei! _____________

mo ako neija ideja sadri i neto to e njima samima biti

od koristi. Lini interes predstavlja snanu osnovu pozi-
tivnog razmiljanja. Razmiljanje pod utim eirom ne
mora da eka na takve motivacije. Razmiljanje pod utim
eirom je nameran izbor samog mislioca. Pozitivan
aspekt nije rezultat sagledavanja vrednosti neke ideje; ono
prethodi tom sagledavanju. Prvo ide uti eir. Mislilac sta-
vlja uti eir i potom sledi njegov zahtev da bude poziti-
van i optimistian.
U analogiji koju sam ve ranije upotrebio, uti eir da-
je svemu utu boju, jednako kao to crveni sve boji u cr-
veno.
Pre no to uinite bilo ta drugo, elim da stavite svo-
1 je ute eire i kaete mi ta mislite o ovom novom
< pristupu.
cRekli ste mi sve razloge zbog kojih vam se ova ideja
ne dopada i zbog kojih e, po vama, verovatno pred
stavljati promaaj. A sad vas molim da stavite svoj
uti eir. ta sada vidite?
cPala mije na pamet ideja o prodaji ipsa u duplom
pakovanju. Izgleda kao da se nikome ne dopada. Sta
vi, molim te, svoj uti eir i reci mi ta misli o tome.
c?vog asa ne elim nikakvo uravnoteeno niti objek
tivno stanovite. elim stanovite utog eira.
cMoj crni eir mi kae da bi ovaj novi jeftini upalja
mogao da ima negativan uticaj na nau prodaju. Me
utim, moj uti eir mi kae da bi isti taj upalja mo
gao da uniti srednje trite i primora neke kupce da
v se okrenu onom skupljem, to bi nama koristilo.
V
 Spekulativno-pozitivno XXVII

' ?vog asa je teko nositi uti eir. Meutim, ovaj

trajk izdavaa novina bi mogao da natera ljude da
shvate koliko im nedostaju novine i koliko su one, za
neke stvari, bolje od televizije.
Premda je razmiljanje pod utim eirom pozitivno,
ono iziskuje jednako mnogo discipline koliko i ono pod
belim ili crnim eirom. Nije stvar samo u pozitivnom pro-
cenjivanju neega to iskrsne. Re je o namernoj potrazi za
pozitivnim. Katkada, taje potraga uzaludna.
Nosim svoj uti eir, ali ipak ne mogu da kaem ni
ta pozitivno.
Staviu svoj uti eir, ali ne oekujem da naem ita
-i ->; pozitivno.
Neko e rei da pozitivan aspekt, ako nije oigledan,
ne moe vredeti bog zna koliko. Neko e rei da nema svr-
he muiti mozak da bi se otkrile neke maglovite pozitivne
take koje imaju malu praktinu vrednost. To je, meutim,
pogreno shvatanje pojma percepcije. Mogue je, naime,
postojanje izuzetno pozitivnih taaka koje nisu vidljive na
prvi pogled. Tako rade preduzetniei. Oni uviaju vrednost
koju oni drugi jo uvek nisu uoili. Vrednost i korist ni u
kom sluaju nisu uvek oigledne.

V

 XXVIII


RAZMILJANJE POD
UTIM EIROM
Pozitivan spektar

a U kom sluaju optimizam predstavlja ludost? ?d

onoga to daje nadu, do loginog. Staje
realizam?

Ima ljudi koji e o varalici misliti dobro ak i nakon to

ih prevari. Veruju daje ranije bio dobar i iskren, a da su ga
kasnije izneverili dogaaji ili prijatelji. Seaju se njegove
ubedljivosti i kako su uivali dok ih je ubeivao.
Ima ljudi koji su optimistini do take ludosti. Ima lju-
di koji najozbiljnije oekuju da e osvojiti premiju na lutriji
i kao da ceo svoj ivot zasnivaju na toj nadi. Ima indu-
strijalaca kojima se ini da bi osvajanje makar maleckog
dela ogromnog trita aspirina predstavljalo potez vredan
truda.
U kom trenutku optimizam prerasta u ludost i uzalud-
nu nadu? Treba li razmiljanje pod utim eirom da ima
135
 Pozitivan spektar XXVIII

ikakvih ogranienja? Treba ti da uzima u obzir verovatno-

u? Da ti bi takvu vrstu razmiljanja trebalo ostaviti crnom
eiru?
Pozitivan spektar ide od prekomemog optimizma na
jednom do logino-praktinog na drugom kraju. Moramo
da budemo paljivi u rukovanju tim spektrom. Istorija je
krcata nepraktinim vizijama, ali i snovima koji su nadah-
nuti napore koji su naposletku doveli do njihovog ostvari-
vanja. Ograniimo ti svoje razmiljanje pod utim eirom
na ono to je vrsto i dobro poznato, mati je napredak koji
e se time ostvariti.
Kljuna taka jeste sagledavanje postupka koji sledi
iza optimizma. Ukoliko se taj postupak svodi na nadu (kao
to je nada u osvajanje premije na lutriji ili u udo koje e
spasiti firmu od bankrotstva), onda je takav optimizam
najverovatnije neumestan. Ako je optimizam taj koji e
povesti neki postupak u odabranom pravcu, stvari postaju
malo tee. Preterani optimizam obino dovodi do neuspe-
ha, ali ne uvek. Uspeh dolazi upravo onima koji ga oeku-
ju.
cPostoji maglovita ansa daje neko preiveo prisilno
sputanje na gleer. Moramo da odemo tamo i pro-
verimo.
cMogue je da e ova nova stranka podeliti glasove
opozicije.
cUkoliko uloimo znatna sredstva ufinansiranje ovog
filma, trebalo bi da ih uspeno povratimo.
cPostoji mogunost da ovaj automobil bude izabran
za automobil godine. Trebalo bi da budemo spremni
uu. da to propratimo u javnosti. Moda do toga i nee
;
H : I doi, ali, ipak, bolje da budemo spremni, obi, s
XXVIII ________ Razmiljanje pod utim eirom _____

Kao i s ostalim eirima za razmiljanje, svrha utog je

da oboji pojmovnu mapu za razmiljanje. Zbog toga bi op-
timistine sugestije valjalo zabeleiti i staviti na mapu. Pre
toga, nema potrebe za njihovom detaljnom procenom.
Ipak, dobro je obeleiti ih grubom procenom verovatnoe.
Jednostavna klasifikacija verovatnoe moe da izgleda
ovako:
c dokazano
c vrlo verovatno, zasnovano na iskustvu
c dobri izgledi
c podjednaki izgledi
c mogue
c magloviti ili slabi izgledi
Ovo je donekle slino onome to se primenjuje kod
razmiljanja pod belim eirom.
Moda nam na pamet ne pada da podrimo neto to
ima slabe izglede, ali ti slabi izgledi svejedno moraju da se
nau na mapi. Ako su na mapi, imamo izbor: odbiti, ili po-
kuati poboljati izglede. Ako nisu na mapi, nemamo nika-
kav izbor.
cZnam daje vrlo zauzet i da trai ogroman honorar,
ali stupi u kontakt s njim i pozovi ga da otvori konfe
renciju. Moda e i prihvatiti, ko zna. U najgorem
sluaju, moe da odbije.
cSvaka devojka eli da bude glumica, a samo mali
broj u tome i uspe, tako da izgledi na uspeh nisu ve
liki. Meutim, neki ipak uspeju, pa pokuaj i ti, ako
zelis.
137
 Pozitivan spektar XXVIII
1
Teko da e u seoskoj starinamici otkriti neko skri-
veno umetniko blago. A opet, veina skrivenih umet-
nikih blaga se nalazila upravo tamo gde niko nije
oekivao da ih nae.

138
 i.'*V , .V

XXIX
RAZMILJANJE POD
UTIM EIROM
Razlozi i podrka logike
K
Na emu se zasniva pozitivno stanovite?
Zato misli da e se dogaaji ba tako odvijati?
Razlozi za optimizam koji postoje u pozadini.

Pozitivno procenjivanje se moe zasnivati na iskustvu,

dostupnim informacijama, logikom zakljuivanju, slut-
nji, trendovima, nagaanju i nadi. Mora li mislilac sa u-
tim eirom da jasno kae razloge za svoj optimizam?
Ukoliko nisu dati razlozi, onda bi dobar oseaj" mo-
gao da se smesti pod crveni eir, kao oseanje, slutnja ili
intuicija. Razmiljanje pod utim eirom bi trebalo da ide
mnogo dalje od toga.
Razmiljanje pod utim eirom obuhvata pozitivno
procenjivanje. Mislilac u utom eiru bi trebalo da da sve
od sebe kako bi svoj optimizam to bolje potkrepio. Taj bi
napor trebalo da bude svestan i temeljit. Meutim, razmi-
li
 Razlozi i podrka logike
- XXIX

sijanje pod utim eirom ne mora da bude ogranieno na

one take koje se mogu u potpunosti opravdati. Drugim re-
cima, trebalo bi uloiti najvei mogui napor da se optimi-
zam opravda, ali, ako se u tome ne uspe, stvar se jo uvek
moe izneti u vidu spekulacije.
U okviru razmiljanja pod utim eirom, naglasak se
stavlja na istraivanje i pozitivnu spekulaciju. Kreemo u
potragu za moguim koristima. Potom gledamo kako da ih
opravdamo. Ovo opravdavanje jeste pokuaj jaanja suge-
stije. Ako se podrka logike ne obezbedi pod utim ei-
rom, onda se nee obezbediti nigde.
Moje razmiljanje pod utim eirom navodi na po
misao da bi omleti predstavljali dobro proirenje
asortimana brze hrane. Ako potraim razloge koji bi
podrali ovo moje stanovite, mogao bih da se odlu
im za voenje rauna o ishrani i prednosti lake hra
ne. Mogao bih rei i daje sada, kad ljudi retkojedu
jaja za doruak, ostavljeno dovoljno prostora za kon-
v
- zumiranje jaja u okviru ostalih obroka.
ta rei o asortimanu radnih rukavica? Ne samo ru
kavice koje greju ruke, ve i rukavice koje stavljate
kada opravljate kola, rukavice koje stavljate kad je
dete, rukavice za obavljanje kunih poslova. Ljudi
danas moraju da ine vie za sebe. Pored toga, po
staju svesniji izgleda svoje koe i potrebe za njenim
negovanjem.

V

RAZMILJANJE POD
UTIM EIROM
Konstruktivno razmiljanje

initi neto. Predloi

i sugestije.

' Zamislite osam briljantnih mislilaca kako sede za sto-

lom u nameri da razmotre naine za poboljanje snabdeva-
nja grada vodom. Nijedan od tih briljantnih umova ne mo-
e da se pokrene dok neko ne iznese predlog. Tek tada bri-
ljantna kola kritikog razmiljanja moe da se pokae u
punom sjaju. Ali, odakle dolazi predlog? Ko je kolovan
da daje predloge?
Kritiko razmiljanje je veoma vaan deo razmiljanja,
ali ni u kom sluaju nije dovoljno. Kod razmiljanja pod
crnim eirom, jasno sam rekao da bi mislilac u crnom e-
iru trebalo da odigra svoju ulogu do kraja: trebalo bi da
bude to je mogue vie kritiki nastrojen. Re je o va-
nom delu razmiljanja koje mora biti valjano obavljeno.
141
 Konstruktivno razmiljanje

Razmiljanju pod utim eirom ostaju konstruktivni i

generativni aspekti. Razmiljanje pod utim eirom je
ono od koga valja da poteknu ideje, sugestije i predloi.
Kasnije emo videti da i zeleni eir (kreativnost) igra va-
nu ulogu u osmiljavanju novih ideja.
Konstruktivno razmiljanje se uklapa pod uti eir
zbog toga to je svako konstruktivno razmiljanje u osnovi
pozitivno. Predloi se daju da bi se neto uinilo boljim.
Moe biti re o reavanju problema. Moe biti re o po-
boljavanju. Moe biti re o korienju prilike. U svakom
sluaju, predlog je osmiljen da bi iznedrio neku pozitivnu
promenu.
Jedan od aspekata razmiljanja pod utim eirom je
zaokupljen reaktivnim razmiljanjem. To je aspekt pozitiv-
nog procenjivanja, koji je ekvivalentan negativnom proce-
njivanju koje spada u domen crnog eira. Mislilac u u-
tom eiru bira i izvlai pozitivne aspekte ideje koja mu je
predoena, ba kao to mislilac u crnom eiru izvlai ne-
gativne. U ovom odeljku se bavimo drugaijim aspektom
razmiljanja pod utim eirom - konstruktivnim aspek-
tom.
ca bismo poboljali snabdevanje vodom, mogli bi
smo da izgradimo branu preko reke Elkin. Time bi se
stvorio rezervoar.
cU planinama, osamdeset kilometara odavde, ima vo
de u izobilju. a lije izvodljivo njeno usmeravanje u
cevi?
e
?bian kotli u kupatilu za svako ispiranje potroi
* oko trideset litara vode. Napravljeni su planovi za
> : nove, koji troe svega etiri litra. To bi dnevno znai-
XXX ___________ Razmiljanje pod utim eirom ____

lo utedu od 120 litara po osobi, ili ukupnu utedu od

trideset i est miliona litara vode.
Staje s recikliranjem vode? uo sam da postoje ne
ke metode na bazi membrana, koje ga ine ekono
minim. Takoe, smanjio bi se i problem odlaganja.
a ispitam stvar?
Sve ovo su konkretni predloi. Poto se predlog nae
na stolu, moe se razvijati dalje i eventualno podvrgnuti
proceni crnog i utog eira.
cStavite svoje ute eire i dajte mi neke konkretnije
sugestije. to ih vie bude, tim bolje.
cone, ima li neke sugestije? Kako da priemo
ovom problemu? Stavi svoj uti eir.
Neko e sad rei da bi predloi trebalo da poteknu od
strunjaka za vodu" i da ovakve sugestije ne bi trebalo da
daju amateri. Uloga amatera bi trebalo da se sastoji u kri-
tikom razmiljanju kojim bi se dala procena predloga iz-
nesenog od strane eksperata. Ovo je u velikoj meri politi-
ki model. Tehniari su tu da obezbeuju ideje, a politiari
da ih procenjuju. U politici moda zaista ima mesta za ova-
kav tip razmiljanja, ali ono stavlja donosioce odluka na
milost i nemilost strunjaka. U drugim oblastima, kao to
su poslovno ili lino razmiljanje, mislilac je sam svoj
strunjak i mora da proizvede ideje.
Odakle dolaze sugestije i predloi? Kako mislilac u u-
tom eiru nalazi reenje?
U ovoj knjizi nema toliko prostora da bismo zalazili u
raznovrsne metode dizajniranja i reavanja problema. Te
teme sam se dotakao u drugim svojim knjigama. Predloi
143
 Konstruktivno razmiljanje

utog eira ne moraju da budu specijalni niti naroito mu-

dri. Mogu da podrazumevaju rutinski nain izlaenja na
kraj s takvim stvarima. Mogu da podrazumevaju metode
za koje je poznato da su se drugde primenjivale. Mogu da
podrazumevaju sjedinjavanje nekih poznatih efekata u na-
meri da se konstruie odreeno reenje.
Poto uti eir usmeri um mislioca prema iznoenju
predloga, iznalaenje samog predloga ne mora biti teko.
cSkinite crni eir. Umesto da napadate predloge, kao
to ste do sada inili, stavite uti eir i dajte nam ne
ke nove predloge.
cNosei svoj uti eir, predlaem da dozvolimo pri
vatnom sektoru da prodaje vodu po konkurentnim ce-
nama.
cNe, nismo spremni da se prebacimo na razmiljanje
pod crnim eirom. Ne verujem da smo iscrpeli sve
mogue sugestije. Tano, nameravamo da dovedemo
neke strunjake i konsultante, ali nam prvo valja
ustanoviti neke mogue smernice. Prema tome, dri
mo se jo neko vreme konstruktivnog razmiljanja
pod utim eirima.
Dakle, razmiljanje pod utim eirom je zaokupljeno
generisanjem predloga i njihovom pozitivnom procenom.
Izmeu ova dva aspekta se nalazi i trei. Trei aspekt jeste
razvoj ili nadgradnja" predloga. To je mnogo vie od nje-
gove reaktivne procene. Re je o daljoj konstrukciji. Pred-
log se modifikuje, poboljava i osnauje.
Pod aspektom poboljanja u okvirima razmiljanja
pod utim eirom podrazumeva se korigovanje nedosta-
taka na koje je ukazalo razmiljanje pod crnim eirom.
144
 Razmiljanje pod utim eirom

Kao to sam ve objasnio, razmiljanje pod crnim eirom

moe da izdvoji nedostatke, ali nije odgovorno za njihovo
korigovanje.
cAko snabdevanje vodom prepustimo privatnom sek
toru, dovodimo grad u opasnost da ga ucenjuje neki
monopolista koji e po sopstvenoj volji formirati ce-
ne.
c?d toga bismo mogli da se zatitimo, tako to emo
odrediti limit. Mogao bi da poveava cene iskljuivo
u skladu s inflacijom i nita vie od toga.
elim da naglasim da ovo konstruktivno razmiljanje
utog eira ne iziskuje nikakvu specijalnu mudrost. Re je
samo o elji za iznoenjem konkretnih predloga, ma koli-
ko bili obini.

145
 jtm .
 cccccR R
 

XXXI
RAZMILJANJE POD
UTIM EIROM
pe ulacija
ledanje u budunost.
Vrednost rei ,&ko ". Najbolji
mogui scenario.

Spekulacija nema nikakve veze s pretpostavkom i na-

dom. Ljudi koji ulau novac su po svojoj prirodi pekulan-
ti, ak iako je sam ovaj izraz rezervisan za graevinare i
one koji se bave novanim transakcijama. Graevinar pe-
kulant gradi kuu iako nema kupca za nju. Tek kad je za-
vri kree u potragu za kupcem.
Svaki pekulant mora da ima snaan oseaj za poten-
cijalnu korist. Nada, takoe, mora postojati.
Razmiljanje pod utim eirom je vie od pukog pro-
suivanja i predlaganja. Re je o stavu koji se kree ispred
situacije, voen pozitivnom nadom. Razmiljanju pod u-
tim eirom je dovoljno da makar krajikom oka ugleda
mogue koristi i vrednosti. im baci letimian pogled na
njih, poinje istraivanje u tom pravcu.
147
 Spekulacija XXXI

U praksi, postoji velika razlika izmeu objektivnog su-

da i namere da se otkrije pozitivna vrednost. Upravo taj
aspekt gledanja napred u okviru pozitivnog miljenja jeste
ono na ta ukazujem reju spekulacija.
cJedan novi tip brze hrane stie sve veu popularnost.
To je neka vrsta pilee nicle pripremljene na meksi
ki nain, koja se prodaje pod nazivom ,polo". Stavi
te svoj uti eir i recite kako vi gledate na to.
cTako veliki broj razliitih vidova osiguranja zbunjuje
ljude. Zar ne bismo mogli da imamo neku vrstu ,,op-
teg" osiguranja koje uzima u obzir sve? Stavite uti
eir i razmislite malo o tome. Kasnije mi ispriajte
ta ste otkrili.
Spekulativan aspekt razmiljanja pod utim eirom
jeste isto oportunistiko razmiljanje. Ono ide dalje od re-
avanja problema i poboljavanja, Ljudi jesu primorani da
reavaju probleme, ali niko nikada nije primoran da traga
za dobrim ansama. Meutim, svako je slobodan da to ini
- ukoliko eli.
Spekulativno razmiljanje uvek mora da pone od naj-
boljeg mogueg scenarija. Na taj nain se iz ideje izvlai
maksimalna mogua korist. Ukoliko je korist mala ak i u
okvirima tog najboljeg mogueg scenarija, znai da ideja
nije vredna truda.
U okviru najboljeg mogueg scenarija, druga pro-
davnica biva primorana da stavi katanac na bravu i
mi preuzimamo posao u elom kraju. Meutim, ne vi
dim da bi to bilo naroito profitabilno. ?ni i ovako je
dva preivljavaju.
148
XXXI Razmiljanje pod utim eirom

Prema najboljem moguem scenariju, kamatna sto

pa ubrzano raste i vrednost nae fiksne stope preno-
sive hipoteke ini kuu lakom za prodaju.
Ukoliko korist predviena najboljim moguim scena-
rijem deluje dovoljno privlano, onda preostaje da se vidi
koliko je taj scenario verovatan - i koliko je verovatno da
e se korist izvlaiti pretpostavljenim tokom.
Unutar svojih spekulativnih aspekata, razmiljanje pod
utim eirom predoava nabolji mogui scenario i maksi-
malne koristi. Potom ih proporcionalno smanjuje u skladu
s verovatnoom". Naposletku, razmiljanje pod crnim e-
irom moe da ukae na sumnjive delove.
anse mogu da nastanu ekstrapolacijom trenutne sce-
ne u budunost. anse nastaju i ako se desi odreena stvar
ili izmene neke okolnosti.
cCene obveznica e rasti a o kamatne stope budu
opadale.
c| o padne cena goriva, veliki automobili e se lake
prodavati.
Deo spekulativne funkcije utog eira jeste ispitivanje
moguih ,,ako-promena".
Plan postupanja ili odluke se nikada ne zasnivaju na is-
pitivanju ,,ako-opcija" - premda moe biti potrebno pred-
uzimanje defanzivnih mera kao to su obezbeenje sred-
stava putem drugih transakcija ili osiguranje protiv poara.
To je deo istraivanja u okviru razmiljanja pod utim e-
irom.
Deo funkcije crnog eira je takoe ispitivanje tipa
ako" sa ciljem ispitivanja rizika i opasnosti. Odgovaraju-
149
 ___________ Spekulacija_____________________ XXXI

i deo funkcije utog eira jeste ispitivanje pozitivnih

ekvivalenata rizika, koje nazivamo ansama ili moguno-
stima.
cPod kojim uslovima bi ovaj lanac hotela postao pro
fitabilan?
cAko se uspostavi satelitski prenos, koje se nove mo
gunosti nude oglaavaima?
Spekulativni aspekt razmiljanja pod utim eirom je
zaokupljen i vizijom.
Ulogu vizije i snova u sklopu razmiljanja pod utim
eirom sam pomenuo u prethodnom odeljku. U odree-
nom smislu, vizija ide dalje od spekulacije, jer ona moe
da postavi cilj za koji postoji tek slabana nada da se mo-
e postii.
Svakom osmiljavanju, dizajnu, prethodi neka vrsta
vizije. Ba kao to dobar trgovac uspeva da proda svoju ro-
bu iznosei velianstvenu viziju i navodei muteriju daje
podeli s njim, tako i dizajner prodaje pozitivnu viziju ono-
ga to pokuava da uradi. Prvo ide vizija, da bi tek za njom
usledili forma i detalji. Vizija ukljuuje i koristi i izvodlji-
vost projekta: to, dakle, moe da se izvede i vredno je truda.
Veoma je teko uiniti bilo ta ukoliko ne postoji ose-
aj daje stvar mogue postii i da se oko toga vredi potru-
diti.
cImam viziju privlane jeftine izgradnje stambenih
objekata, a mislim i da vidim kako to mogu da ostva
rim.
cImam ovu viziju drugaije ekonomije, koja e na dru
gaiji nain postupati s bogatstvom iproduktivnou.
150
XXXI Razmiljanje pod utim eirom

Moja vizija jeste razmiljanje kao osnovni predmet u

svim kolama. U nekim zemljama je ve uvedeno u
nastavu.
Uzbudljivost i stimulativnost vizije prevazilaze objek-
tivan sud. Vizija postavlja pravac razmiljanja i delanja. To
je dalji aspekt razmiljanja pod utim eirom.

151
| U c  6 
 c c c c
c c c !  ccc cc  c cccc

>nvii

XXXII
UTI EIR
?dnos s kreativnou
Razlika izmeu konstruktivnog i kreativnog.
Efikasnost ipromena. Nove i stare ideje.

Razmiljanje pod utim eirom se ne bavi direktno

kreativnou. Kreativan aspekt razmiljanja je specifino
obuhvaen zelenim eirom za razmiljanje, koji je slede-
i na redu.
Tano je da kreativnost iziskuje pozitivan aspekt raz-
miljanja pod utim eirom. Istina je i da su pozitivna pro-
cena i konstruktivan aspekt razmiljanja pod utim ei-
rom od vitalnog znaaja za kreativnost. Bez obzira na to,
razmiljanje pod utim i ono pod zelenim eirom se pri-
lino razlikuju.
Neko moe da bude odlian mislilac u utom eiru, a
da je ipak totalno nekreativan. Po meni, brkanje ova dva
eira predstavlja veliku opasnost, jer bi osoba koja nije
kreativna mogla da pomisli da razmiljanje pod utim e-
irom jednostavno nije za nju. >n:
. 153
 ?dnos s kreativnou XXXII

Kreativnost je krcata promenama, inovacijama, inven-

tivnou, novim idejama i novim alternativama. Osoba
moe biti odlian mislilac u utom eiru, a da nikad u i-
votu nije imala ni jednu ideju. Delotvorna primena starih
ideja predstavlja odgovarajuu upotrebu razmiljanja pod
utim eirom. Ideje ne moraju da budu nove i ak ne mora
da postoji namera za iznalaenjem novih ideja. Razmi-
ljanje pod utim eirom je zaokupljeno pozitivnim sta-
vom koji podrazumeva uspeno obavljanje posla. Efika-
snost pre noviteta jeste upravo ono o emu je re unutar
razmiljanja pod utim eirom.
U engleskom jeziku dolazi do izvesne zabune, zbog
vrlo irokog znaenja reci kreativan (stvaralaki). Postoje
dva potpuno razliita aspekta. Prvi aspekt je prouzroko-
vati", dovesti do neega", izazvati", ostvariti". U ovom
smislu, neko moe da prouzrokuje (stvori) optu zbrku.
Stolar stvara stolicu. Preduzetnik ostvaruje poslovne aran-
mane. Drugi aspekt je ,,novo", ,,novitet", novina", ,no-
vost". I opet dolazi do zbrke jer postoje dve vrste noviteta.
Prvi aspekt je neto stoje novo zato to se razlikuje od ne-
ega stoje ranije bilo; recimo, komunikacijski sistem koji
je uvela vaa firma je za nju nov, mada se ve odranije ko-
risti u hiljadama drugih firmi. Drugi aspekt,,novog" jeste
apsolutna novost, to jest, pronalazak ih' koncept koji se jo
nigde nije pojavio.
U pogledu umetnika, meutim, postoji izvesna dilema.
Na primer, jasno je da slikar stvara neto to ranije nije po-
stojalo. Budui da nije verovatno da e slika biti potpuno
ista kao neka ranija, postoji neto novo". Pa ipak, ta slika
ne mora sadravati nikakav novi koncept ili novu percep-
ciju. Slikar moe imati upeatljiv stil i potom ga primenji-
154
XXXII ________________ uti eir ______________

vati na jedan pejza za drugim. U odreenom smislu, to je

proizvodna linija u okviru odreenog stila.
Razmiljanje pod utim eirom je izuzetno zaokuplje-
no dovoenjem do nekog deavanja. Razmiljanje pod u-
tim eirom moe biti zaokupljeno preuzimanjem i stavlja-
njem u funkciju ve upotrebljenih ideja. Razmiljanje pod
utim eirom moe biti zaokupljeno stvaranjem alterna-
tivnih pristupa problemu. Razmiljanje pod utim eirom
ak moe definisati anse. Ali, razmiljanje pod utim e-
irom nije zaokupljeno menjanjem koncepta ili percepcije.
To je zadatak za razmiljanje pod zelenim eirom.
Reavanje da na neto gledamo na pozitivan nain mo-
e samo po sebi stvoriti novu percepciju, to moe da se
desi i unutar razmiljanja pod utim eirom.
Ta aa nije poluprazna, ve je dopola puna viskija.
Ba kao to razmiljanje pod crnim eirom moe da
ukae na nedostatak, a njegovo ispravljanje ostavi razmi-
ljanju pod utim eirom, tako i razmiljanje pod utim
eirom moe da definie mogunost i ostavi razmiljanju
pod zelenim eirom da iznae neki nov nain eksploata-
cije te mogunosti.
cSve vie ljudi ima potrebu za parkiranjem automobi
la u centru grada. Kako da iskoristimo tu njihovu po
trebu?
cKad bismo uspeli da privuemo poslovne ljude da vi
e odsedaju u ovom hotelu, mogli bismo da podigne
mo cene soba. Kako moemo to da postignemo? Raz
motrimo prvo uobiajene ideje, a onda emo staviti
svoje zelene eire za razmiljanje da bismo dobili
neke nove. i '
155
c
 est eira za razmiljanje

XXXIII
RAZMILJANJE POD
UTIM EIROM
Rezime
Razmiljanje pod utim eirom je pozitivno i kon-
struktivno. uta boja simbolizuje sunev sjaj, vedrinu i op-
timizam.
Razmiljanje pod utim eirom je zaokupljeno pozi-
tivnim procenama, jednako kao stoje razmiljanje pod cr-
nim eirom zaokupljeno negativnim procenama.
Razmiljanje pod utim eirom obuhvata pozitivan
spektar, koji ide od loginog i praktinog na jednom, do
snova, vizija i nadanja na drugom kraju.
Razmiljanje pod utim eirom iskuava i ispituje
vrednost i korist. Potom ono tei da za tu vrednost i korist
iznae logiku podrku. Razmiljanje pod utim eirom
trai da iznese vrsto utemeljen optimizam, ali nije ograni-
eno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma
odgovarajue obeleeni.
Razmiljanje pod utim eirom je konstruktivno i ge-
nerativno. Od ovog razmiljanja potiu konkretni predloi
V
 Rezime XXXIII

i sugestije. Razmiljanje pod utim eirom je zaokuplje-

no operativnocu i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruk-
tivnog razmiljanja pod utim eirom jeste delotvomost.
Razmiljanje pod utim eirom moe biti spekulativ-
no i u potrazi za mogunostima. Razmiljanje pod utim
eirom doputa i vizije i snove.
Razmiljanje pod utim eirom se ne bavi pukom po-
zitivnom euforijom (crveni eir) niti direktnim stvara-
njem novih ideja (zeleni eir).

-i" r on/r a Ri!

"ixoq
on. -13
boq <

| R , ' .,

O

158



  cccccccc 
' Vl

    c 6 c c c c c c c

XXXIV
ZELENI EIR
v!eativno i late!alno !azmiljanje
Nove ideje, novi koncepti i nove percepcije.
Namerno stvaranje novih ideja.
Alternative. Jo alternativa.
Promena.
Novi pristupi problemima.

Zeleno je boja plodnosti i rasta i biljaka koje izrastaju

iz siunog semena. Zbog toga sam odabrao da zeleno
simbolizuje eir za razmiljanje koji je specifino zaoku-
pljen kreativnou. Obilje kreativnosti u prirodi jeste kori-
sna podloga za to.
Razmiljanje pod zelenim eirom se specifino bavi
novim idejama i novim nainima gledanja na stvari. Raz-
miljanje pod zelenim eirom se bavi beanjem od baja-
tih ideja sa namerom da se pronau bolje. Razmiljanje
pod zelenim eirom je zaokupljeno pramenom. Razmi-
ljanje pod zelenim eirom je svestan napor, usredsreden
u tom pravcu.
159
 Kreativno i lateralno razmiljanje
______________________________________________
XXXIV

cajte, potrebne su nam neke nove ideje o tome. Sta

vite svoje zelene eire za razmiljanje.
cTapkamo u mestu. Prevakavamo izanale ideje.
?ajniki nam je potreban novi pristup. Vremeje za
malo svesnog razmiljanja pod zelenim eirom. a
ponemo.
cIzneli ste nam tradicionalne pristupe ovom proble
mu. Vratiemo se na njih. Ali, hajde da pre toga po
svetimo deset minuta razmiljanju pod zelenim ei
rom, da vidimo moemo li da otkrijemo neki nov pri
stup.
?vo zahteva reenje zelenog eira.
Kreativnost biva potrebna jer nita drugo nije upalilo.
Kreativnost nam je potrebna jer oseamo da bi se stva-
ri mogle obaviti na jednostavniji ili bolji nain.
Potreba da stvari obavljamo na bolji nain bi trebalo da
bude podloga celokupnog naeg razmiljanja. Ponekad
nam je, meutim, potrebna namerna i usredsreena krea-
tivnost. Posredstvom zelenog eira omogueno nam je da
se prebacimo u kreativnu ulogu, ba kao to nam crveni
omoguava da se prebacimo u oseajnu" ulogu, a crni u
negativnu.
tavie, verovatno je daje potreba za zelenim eirom
vea nego za bilo kojim drugim. U primeni kreativnog raz-
miljanja, ponekad je neophodno iznoenje provokativnih
ideja koje su svesno nelogine. Prema tome, potreban nam
je nain da svima oko sebe objasnimo kako, tragajui za
novim konceptima, namerno igramo ulogu dvorske budale
ili klovna. ak i kada nisu provokacije, nove ideje pred-
160
XXXIV Zeleni eir [cccc

stavljaju delikatno seme kome je zeleni eir potreban da

bi ga zatitio od mraza" izazvanog razmiljanjem crnog
eira.
Kao to sam ve vie puta pomenuo, signaliziranje
vrednosti est eira za razmiljanje polazi s nekoliko aspe-
kata. Moete da zahtevate od nekoga da stavi odreeni e-
ir i potom pokua da razmilja na taj nain. Moete da
ukaete da je poeljan odreeni vid razmiljanja. Moete
da signalizirate ostalima da pokuavate da razmiljate na
odreeni nain - kako bi oni na odgovarajui nain tretirali
va doprinos. Jedan od najvanijih aspekata je taj da date
signal sebi. Ovo je naroito znaajno kada nosite zeleni
eir. Stavljate ga namerno, to znai da ste ostavili sebi
vremena za svesno kreativno razmiljanje. To se umnogo-
me razlikuje od jednostavnog ekanja da vam sine neka
ideja. Moda nosei zeleni eir i ne smislite nita novo, ali
barem ste pokuali. Postajui sve bolji u kreativnom raz-
miljanju, otkriete da imate sve vie novih ideja. Na ovaj
nain, zeleni eir ini kreativno razmiljanje zvaninim
delom procesa razmiljanja, umesto samo luksuzom.
Za veinu ljudi, princip kreativnog razmiljanja je te
ak, jer je suprotan priroenim navikama prepoznavanja,
prosuivanja i kritike. Mozak je osmiljen kao maina za
prepoznavanje". Mozak je osmiljen da postavlja obrasce,
primenjuje ih i osuuje sve to se u njih ne uklapa". Vei
na mislilaca voli da bude sigurna. Voli da bude u pravu.
Kreativnost podrazumeva provokaciju, istraivanje i pred-
uzimanje rizika. Kreativnost podrazumeva eksperimenti-
sanje u mislima". Ne moete unapred znati kakav e biti
ishod eksperimenta. Meutim, elite da budete u stanju da
gaizvedete. ;
161
 Kreativno i lateralno razmiljanje XXXIV

cUpamtite, nosim zeleni eir i stoga mije dozvoljeno

da kaem tako neto. Zeleni eir za to i slui.
cMislio sam da smo se dogovorili da stavimo zelene
eire. Suvie smo negativni. Zar to nije razmiljanje
crnog eira?
cMoje razmiljanje pod zelenim eirom me navodi da
predloim da ljudima koji su odsluili dugu kaznu za
tvora po otputanju damo pristojne penzije. To bi mo
glo da im pomogne da se ponovo uklope u drutvo,
da im neto do ega e im biti stalo i sprei ih da se
vrate kriminalu. Ako hoete, shvatite ovo kao provo
kaciju.
cPod zatitom zelenog eira, elim da predloim pod-
sticanje ubrzane prodaje.
Zeleni eir sam po sebi ne ini ljude kreativnijima.
On, meutim, moe da da misliocima vremena i pomogne
im da se usredsrede, kako bi bili kreativniji. Ako posvetite
vie vremena traganju za alternativama, verovatno ete ih
otkriti vie. Veoma esto, kreativni ljudi su oni koji jedno-
stavno provode vie vremena u nastojanju da budu krea-
tivni, jer ih upravo kreativnost vie motivie. Posredstvom
zelenog eira omoguena nam je neka vrsta vetake mo-
tivacije. Teko je navesti nekoga da bude kreativan, ali je
zato lako zatraiti od njega da stavi zeleni eir i da svoje
miljenje uskladi s tim.
Kreativnost je vie nego biti jednostavno pozitivan i
optimistian. Pozitivna i optimistina oseanja spadaju
pod crveni eir. Pozitivna procena spada pod uti eir.
Razmiljanje pod zelenim eirom zahteva istinske nove
ideje, nove pristupe i vie alternativa.
162
XXXIV Zeleni eir

Oekujemo da nam razmiljanje pod belim eirom

omogui pristup neutralnim i objektivnim informacijama.
Oekujemo da nas razmiljanje pod crnim eirom pod-
stakne na kritiki osvrt. Sa utim eirom na glavi, eleli
bismo pozitivne komentare, to moda i nije uvek mogu-
e. Razmiljajui pod crvenim eirom, oekujemo neku
vrstu izvetaja o sopstvenim oseanjima, ak i ako su ona
sasvim neutralna. Meutim, sa zelenim eirom za razmi-
ljanje, ne moemo da zahtevamo uvid. Moemo da zah-
tevamo trud. Moemo da zahtevamo da se odvoji vreme
za stvaranje novih ideja. ak i tada moe da se desi da raz-
miljanje ne urodi niim novim. Ono to je bitno jeste da
je vreme provedeno u nastojanju.
Ne moete da naloite sebi ili drugima da smisle neku
novu ideju, ali moete da naloite sebi ili drugima da pro-
vedu neko vreme u nastojanju da smisle neku novu ideju.
Zeleni eir predstavlja formalan nain da to i uinite.

163
 XXXV
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
ate!alno !azmiljanje
Lateralno razmiljanje i njegov odnos s kreativnou.
Raspoloenje i lateralno razmiljanje. Pretvaranje
obrazaca u samoorganizujui informativni sistem.

Piui razmiljanje pod zelenim eirom, upotrebio

sam re kreativnost zbog toga to se ona nalazi u optoj
upotrebi. Mnogi od italaca ove knjige nisu nikada uli za
mene ili moj koncept lateralnog razmiljanja.
Takoe, elim da ukazem na to da razmiljanje pod ze-
lenim eirom obuhvata irok dijapazon kreativnih napora
i nije ogranieno na lateralno razmiljanje kao takvo.
Termin lateralno razmiljanje sam iskovao 1967. go-
dine i on je danas zvanian deo engleskog jezika; zabele-
en je i u ?ksfordskom reniku engleskog jezika.
Sam termin je morao da nastane iz dva razloga. Prvi
razlog je krajnje iroko i donekle maglovito znaenje reci
165
 Lateralno razmiljanje XXXV

kreativan, to sam ve pomenuo u sklopu razmiljanja pod

utim eirom. Kreativnost kao da obuhvata sve, od stva-
ranja zbrke do stvaranja simfonije. Lateralno razmiljanje
se vrlo precizno bavi menjanjem koncepata i percepcije,
tih istorijski determinisanih organizacija (obrazaca) isku-
stva.
Drugi razlog je direktno zasnivanje lateralnog razmi-
ljanja na ponaanju informacija u aktivnim samoorgani-
zujuim informativnim sistemima. Lateralno razmiljanje
jeste pretvaranje obrazaca u asimetrini sistem formiranja
obrazaca. Znam da ovo zvui veoma tehniki, ali, da biste
primenili tehniku lateralnog razmiljanja nema potrebe da
razumete njegovu tehniku osnovu. Ona je, meutim, tu za
one koji ele da znaju na emu se zasniva lateralno razmi-
ljanje. Ba kao to se logiko razmiljanje zasniva na po-
naanju simbolikog jezika (poseban univerzum), tako se
lateralno razmiljanje zasniva na ponaanju sistema formi-
ranja obrazaca (takoe poseban univerzum).
U stvari, postoji veoma bliska veza izmeu mehaniza-
ma raspoloenja i mehanizama lateralnog razmiljanja. I
jedni i drugi zavise od asimetrine prirode obrazaca per-
cepcije. To je osnova one iznenadne spoznaje, nakon koje
neto postaje oigledno.
Svesne tehnike lateralnog razmiljanja (razliiti oblici
provokacije i pokretanja") se zasnivaju direktno na pona
anju sistema formiranja obrazaca. Osmiljene su tako da
pomognu misliocu da krene preko obrazaca umesto da ih
naprosto sledi. Mislilac tako preicom stie u novi obrazac
i, kada mu se uini da to dobija smisao, dolazi do eureka"
;
efekta. -ni o*,- ) i n>w , i
166
XXXV Razmiljanje pod zelenim eirom

Veliki deo nae kulture razmiljanja je usmeren prema

obradi" kao delu miljenja. Za ovo imamo odlino razvi-
jene sisteme, ukljuujui matematiku, statistiku, obradu
podataka, jezik i logiku. Meutim, nijedan od tih sistema
ne moe da funkcionie bez reci, simbola i odnosa koje daje
percepcija. Percepcija je ta koja sloeni svet koji nas
okruuje svodi na te forme. Lateralno razmiljanje funkci-
onie upravo u oblasti percepcije, nastojei da iskua i pro-
meni poznate obrasce.
Lateralno razmiljanje ukljuuje stavove, principe, ko-
rake i tehnike. Dosta sam pisao o tome (knjige Lateralno
razmiljanje i Lateralno razmiljanje u menadmentu). U
ovoj knjizi ne nameravam da se bavim time.
U narednim poglavljima u se, meutim, pozabaviti
nekim fundamentalnim takama lateralnog razmiljanja,
jer su one od fundamentalnog znaaja i za primenu razmi-
ljanja pod zelenim eirom.

167
 XXXVI
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
,JProdor" umesto prosuivanja
1
Ideja kao sredstvo za postizanje cilja.
Kuda me ovo vodi? alji efekat ideje.

Prilikom normalnog razmiljanja se koristimo prosu-

ivanjem. Kakva je ova ideja u poreenju s onim to
znam? Kakva je u poreenju s mojim ustanovljenim isku-
stvenim obrascima? Prosuujemo da se uklapa ili istiemo
zbog ega se ne uklapa. Kritiko razmiljanje i razmilja-
nje crnog eira se direktno bave uvianjem koliko se do-
bro sugestija uklapa u ono to nam je ve poznato.
Ovo moemo da nazovemo efektom retrospekcije ide-
je. Da bismo procenili ideju, gledamo unazad, na svoja ra-
nija iskustva. Kao to opis mora da se uklapa u ono to opi-
sujemo, tako oekujemo da se ideje uklope u nae znanje.
Kako bismo drugaije znali da li su dobre?
169
 ,J*rodor " umesto presuivanja
_____________________________________________ XX
XVI

Prosuivanje (iz domena utog i crnog eira) je od vi-

talnog znaaja za najvei deo naeg razmiljanja. Bez nje-
ga ne bismo mogli da uinimo nita. Kod razmiljanja pod
zelenim eirom, meutim, moramo da ga zamenimo dru-
gaijim mehanizmom. Prosuivanje zamenjujemo prodo-
rom.
Prodor je kljuni mehanizam lateralnog razmiljanja.
Re je o jo jednom terminu koji sam skovao. elim da bu-
de apsolutno jasno da prodor nije samo odsustvo prosui-
vanja. Mnogi rani pristupi kreativnom razmiljanju govo-
re o odloenom, suspendovanom ili zakasnelom prosui-
vanju. Mislim da je to suvie pasivno, jer zapravo ne go-
vori misliocu ta da radi - ve samo ta da ne radi.
Prodor je aktivan mehanizam. Ideju primenjujemo
zbog njene prodorne moi. Postoje brojni svesni naini
prodora u nepoznato uz pomo ideje, meu kojima su: iz- ]
voenje principa, sagledavanje razlika, itd.
Prodorom, ideju primenjujemo zbog njenog efekta
unapreivanja. Ideju sprovodimo da bismo videli kuda e
nas odvesti. Ideju sprovodimo da bismo videli do ega e
dovesti. U stvari, ideju sprovodimo da bismo izvrili pro-
dor napred. Ba kao to koristimo kamenje da bi stali na
njega kad prelazimo reku, tako koristimo i izazov kao
sredstvo za popreni prelazak s jednog obrasca na drugi.
Kao to emo videti, izazov i prodor idu ruku pod ru-
ku. Bez mehanizma prodiranja, ne moemo iskoristiti iza-
zov. Ukoliko nismo u stanju da iskoristimo izazov, ostaje-
mo zarobljeni unutar starih obrazaca.
elim da primenite ovu ideju zbog njene pokretne
vrednosti, a ne zbog onoga to va sud kae o njoj.
170
XXXVI Razmiljanje pod zelenim eirom

Pretpostavimo da svi postanu policajci. vv Bio je to samo

izazov koji je doveo do koncepta budnog susedstva",
koji sam pomenuo u prii za naslovnu stranu Njujork
magazina, aprila 1971. Koncept se danas primenjuje u
20.000 optina u SAD. Ideja se sastoji u tome da graani
budu dodatne oi i ui policije - da bi spreavali i otkrivali
zloin u svom kraju. Kau da je u oblastima u kojima se
ova ideja primenjuje dolo do znaajnog pada stope
kriminala.
cPretpostavimo da ponemo da pravimo etvrtaste
hamburgere. o kakvog pomaka bi mogla da dovede
ta ideja?
cPretpostavimo da postoje prenosive obveznice osigu
ranja koje jedna osoba moe direktno da proda dru
goj. Stavite zelene eire i razmislite o toj ideji.
Ovo bi moglo da dovede do ideje da osiguranje bude
zaista prenosivo. Ljudi bi tada sami vrili procenu sopstve-
nog rizika. Ako se nalazite u grupi rizika tipa AAA, dobi-
jate odreene privilegije navedene na univerzalnim obve-
znicama osiguranja. Ako spadate u grupu A A, vae privi-
legije su neto manje.
Ponekad uzimamo ideju i primenjujemo je kao sred-
stvo, da bi potom zavrili s prilino drugaijom idejom. U
stvari, mi naprosto ekstrahujemo neki princip iz sredstva i
potom primenjujemo taj princip. U drugim prilikama, pak,
drimo se ideje-semena", koju potom negujemo sve dok
ne izraste u stamenu biljku. Takoe, moemo uzeti neku
maglovitu ideju i uobliiti je u neto konkretno i praktino.
Sve su to aspekti prodora. Ono kljuno to valja upamtiti
jeste da idemo napred, bilo uz pomo ideje, bilo s idejom
kao polaznom osnovom. ?*'*-.MU . >, ,v> v; - ; >;*; YV,>
171
 prodor " umesto presuivanja XXXVI

Uzmimo sugestiju da svako ko eli unapreenje mo

ra da nosi utu koulju ili bluzu. Stavite svoje zelene
eire i recite mi na ta vas navodi ta ideja.
Navodi me na razmiljanje o predstavi koju o sebi
ima osoba odabrana da nosi utu koulju. ?na mo
ra da udovoljava toj predstavi.
Navodi me na razmiljanje opravilima igre. uta ko
ulja bi trebalo da predstavlja definisano pravilo
igre unapreivanja koje bi svako trebalo da poznaje.
Koliko zaposlenih zna ta im valja initi da bi dobili
unapreenje?
Navodi me na razmiljanje o ljudima koji ne ele da
budu unapreeni. ?ni to mogu da pokau time to
nee nositi utu koulju. Jedino do ega im je stalo
jeste da zadre posao koji imaju.
Navodi me na razmiljanje o nainu na koji voe pri
vlae panju. ?soba bi trebalo da bude prilino si
gurna u to kako stoji s onima oko sebe, pre no to re-
skira i obue utu koulju.
Iz ove vrste pomaka moe da izroni veliki broj kori-
snih ideja. Nijedna od ovih ideja zapravo ne mora da isko-
risti utu koulju kao takvu.
c?vde imam sugestiju da subota bude radni dan, a da
se ljudi od posla odmaraju sredinom nedelje, sre-
dom. Moe Ujedno razmiljanje pod zelenim eirom
na tu temu?
cpudui da niko ne eli vikend-smenu, postoji predlog
da zaposlimo ekipu koja bi stalno radila iskljuivo vi
kendom. eluje kao neizvodljiva ideja, ali bilo bi in
teresantno da stavite zelene eire i razmislite o njoj.
V
XXXVI Razmiljanje pod zelenim eirom

U stvari, ova poslednja ideja je sprovedena u praksi i

funkcionisala je vrlo uspeno. Razmiljanje pod zelenim
eirom ju je uinilo dovoljno atraktivnom da bi bila ispro-
bana (u ovom konkretnom sluaju, isto se moglo postii i
razmiljanjem pod utim eirom).
Prodor bi trebalo da ide mnogo dalje od pozitivne pro-
cene ideje. Prodor je dinamiki proces, a ne proces prosu-
ivanja.
Po emu je ova ideja zanimljiva? Po emu se razlikuje
od drugih? ta nam ona sugerie? Do ega dovodi? Sva
ova pitanja su sastavni deo mehanizma prodora.
Kljuno je da upamtite da se u okviru razmiljanja pod
zelenim eirom mehanizam prosuivanja u potpunosti
zamenjuje mehanizmom prodora.

V
 vil D
 c

XXXVII
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
Potreba za provokacijom
Upotreba termina P?.
Logika apsurdnog.
Nasumina provokacija.

Nauna otkria se uvek opisuju kao da su napredovala

jedan po jedan logian korak. Ponekad je zaista tako. Po-
nekad je, meutim, ta korak-po-korak logika samo lepim
recima ispriano kasnije uvianje onoga to se zaista desi-
lo. Neplanirana greka ili sluajnost su stvorili provokaciju
koja je aktivirala novu ideju. Antibiotici su nastali slu-
ajnom kontaminacijom laboratorijske posude gljivicom
plesni pod nazivom penicillium. Kau i da se Kolumbo
usudio na plovidbu preko Atlantika samo zato stoje napra-
vio ozbiljnu greku u proraunu duine putovanja, koji je
uradio na bazi nekih antikih studija.
Priroda je puna ovakvih provokacija. Provokaciju ni-
kad ne moemo traiti jer u tekuem razmiljanju za nju
175
 Potreba za provokacijom XXXVII

nema mesta. Njena uloga se sastoji upravo u tome da izba-

ci razmiljanje iz tekuih obrazaca.
Logika provokacije izrasta direktno iz logike asime-
trinih sistema formiranja obrazaca.
Moemo da sedimo i ekamo na provokacije, ili mo-
emo da resimo da ih stvorimo namerno. To je ono to se
deava tokom lateralnog razmiljanja. Mogunost iskori-
avanja provokacija jeste sutinski deo lateralnog razmi-
ljanja.
U prethodnom odeljku, osvrnuli smo se na fenomen
prodora. Na taj nain koristimo provokacije. Koristimo ih
zbog njihove pokretne vrednosti. Sad moemo da se osvr-
nemo na to kako ih postavljamo.
Pre mnogo godina, smislio sam re PO kao simbolini
pokazatelj koji e ukazivati na to da je ideja iznesena
kao provokacija i zarad svoje pokretake vrednosti. Ako
hoete, termin moe znaiti provokativna operacija".
PO (dalje od da i ne) deluje kao neka vrsta bele zasta-
ve primirja. Ako neko prie zamku maui belom zasta-
vom, a vi ga ubijete, to znai da ne igrate po pravilima.
Slino tome, ako se ideja iznese pod zatitom PO, srezati
je sudom crnog eira znailo bi da ne igrate po pravilima.
Na neki nain - kao to sam ve ranije pomenuo - re
PO deluje na isti nain kao i zeleni eir. Osobi koja nosi
zeleni eir je dozvoljeno da iznosi sulude" ideje. Zeleni
eir ima mnogo iri dijapazon nego PO, ali je PO speci-
finiji. Prema tome, najbolje je koristiti oboje.
cP? automobili bi trebalo da imaju etvrtaste tokove.
cP? avioni bi trebalo da sleu s tokovima navie.
176
XXXVII Razmiljanje pod zelenim eirom

, P? kupce bi trebalo plaati da kupuju stvari.

cP? direktori bi trebalo dapromoviu sami sebe.
cP? fabrika koja zagauje reku bi trebalo da se nae
nizvodno od same sebe.
Ova poslednja provokacija je dovela do ideje da se za-
konom propie da svaka fabrika sagraena na obali reke
mora uzimati vodu nizvodno od mesta na kome je isputa.
Na ovaj nain, ona e biti prva koja e pouriti da odnese
svoje otpadne vode na analizu.
Na re PO se moe gledati i kao na nastalu iz reci kao
to su hipoteza, pretpostavka, posibilitet, pa ak i poezija.
Sve one sadre ideju koja se iznosi zarad svog daljeg efek-
ta - da bi neto isprovocirala, izazvala.
Po definiciji, apsurdna ili nelogina ideja ne moe da
egzistira unutar naeg svakodnevnog iskustva. Prema to-
me, takva ideja lei izvan svih postojeih obrazaca. Na taj
nain, provokacija nas primorava da izaemo iz uobiaje-
nih obrazaca percepcije. Dok se udaljavamo od provoka-
cije, mogu da se dese tri stvari. Moda neemo moi da
uinimo nikakav prodor. Moda emo otplutati nazad ka
uobiajenim obrascima. Moda emo se prebaciti na novi
obrazac.
Jednako kao to postoje formalne metode ostvarivanja
prodora na bazi ideje, tako postoje i formalni naini stva-
ranja provokacija. Oni omoguavaju svesne tehnike late-
ralnog razmiljanja.
Na primer, jedan od jednostavnih naina stvaranja pro
vokacije se koristi preokretom. Kaete nain na koji se ne
to obino deava i potom ga preokrenete ili izvrnete nao
pake. 7
177
 Potreba za provokacijom
_____________________________________________ X
XXVII

Kupci obino plaaju za robu koju kupuju. a preo

krenemo to. P?: radnja plaa muterijama.
?vo bi moglo da dovede do ideje o kuponima koji bi,
zapravo, vraali kupcima mali deo iznosa njihove ku
povine.
?vo bi moglo da dovede do ideje da se kase u super-
marketima podese tako da na svaki hiljaditi raun is
plauju neku vrstu premije.
Provokacije ne moraju biti apsurdne ili nelogine. Mo-
gue je tretirati potpuno ozbiljnu ideju kao provokaciju.
Ako vam neko iznese ideju koja vam se ne dopada i koju
biste, razmislite li pod crnim eirom, mogli odmah da od-
bacite, radije stavite zeleni eir i ponaajte se prema njoj
kao prema provokaciji. Ovakav izbor je uvek mogue na-
praviti.
Ne vidim kako bi vaa ideja oprodavnici koja bi ra
dila na bazi samodiscipline"mogla ikada dafunkci-
onie, jer se tako lako moe zloupotrebiti. Meutim,
staviu svoj zeleni eir i tretirati je kao provokaciju.
To dovodi do ideje da ljudi sami izraunavaju iznos
za koji su pazarili, onako odoka. Eventualne greke u
njihovu korist ili u koristprodavnice bi se na kraju iz
jednaile.
Vrlo jednostavan nain stvaranja provokacija jeste
upotreba nasumine reci. Moete da zamislite jedan broj i
zatim otvorite renik upravo na toj strani. Drugi broj koji
zamislite neka predstavlja pozicije reci na stranici. Na pri-
mer, moete zamisliti 92. stranu, osmu re odozgo. Imenice
su lake za korienje od glagola ili drugih vrsta reci.
Spisak imenica koje se nalaze u svakodnevnoj upotrebi je
jednostavniji za korienje nego renik.
178
XXXVII _______ Razmiljanje pod zelenim eirom _____ \ 1

Pretpostavimo da su nam potrebne neke nove ideje za

biznis koji se tie cigareta. Ispalo je da je nasumina re
Jaba".
cImamo, dakle, cigarete"- P? - ,aba". aba uka
zuje na skakutanje, prema tome, mogli bismo da ima
mo cigaretu koja se posle nekog vremena sama uga
sila. To bi moglo da bude od koristi u spreavanju
poara. Isto tako, moglo bi da omogui puau da
povue samo kratak dim i popui tu cigaretu kasnije.
alje, to nas dovodi do nove marke cigareta koje bi
smo nazvali ,Jcratke", i koje bi zaista bile dizajnirane
da budu vrlo kratke i gore svega dva do tri minuta.
celim neke ideje o tome ta da se radi s televizorima.
Nasumina re je ,ir", dakle, televizorP?sir. Sir
ima rupe. P? ekran televizora ima rupe. ta bi to
moglo da znai? Moda bi ekran mogao da ima ne
kakve ,prozore" koji bi pokazivali ta se deava na
drugim kanalima.
Uz logiku, trebalo bi da postoji i razlog da se neto ka-
e jo pre no to se to zaista i izgovori. Uz provokaciju, ne
mora da postoji razlog da se neto kae, sve dok nije izre-
eno. Provokacija rada efekat, a vrednost efekta je ono to
opravdava provokaciju.
Mnogima moe izgledati nezamislivo da nasumina
re moe biti od vrednosti u reavanju problema. Definicija
nasuminog znai da re nema nikakve veze s proble-
mom. Pa ipak, u logici asimetrinog sistema formiranja
obrazaca, lako je shvatiti zato nasumina funkcionie re.
Ona obezbeuje drugaiju polaznu taku. Ako krenemo
unazad s te nove polazne take, poveavamo izglede da se
179
 Potreba za provokacijom XXXVII

vratimo putem kojim nikada ne bismo krenuli da smo o te-

mi razmiljali direktno.
Jednako kao to je prodor deo bazinog modela zele-
nog eira, tako je {provokacija. Kad ste u Francuskoj, go-
vorite francuski; kad nosite zeleni eir, upotrebljavate
provokaciju {prodor kao gramatiku kreativnosti.

180
 XXXVIII
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
Alternative

Suvie lako zadovoljeni.
Pravci, opcije i izbori.
Nivoi alternative.

U kolskoj matematici, izraunate zbir i imate odgovor

na pitanje. Zatim kreete na sledei zbir. Nema svrhe da
dalje troite vreme na prethodni jer, ako imate taan odgo-
vor, bolji od toga ne moete dobiti.
Mnogi prenose ovaj princip dalje u ivot. im prona-
u odgovor na problem, prestaju da misle. Zadovoljavaju
se prvim odgovorom koji naie. Stvarni ivot se, meutim,
veoma razlikuje od kolskih zadataka iz matematike.
Obino postoji vie od jednog odgovora. Neki odgovori su
bolji od drugih: kotaju manje, pouzdaniji su, ili ih je lak-
e primeniti. Ne postoji ni najmanji razlog za pretpostavku
da/?rW odgovor mora da bude i najbolji. Ukoliko nemamo
dovoljno vremena, ali imamo mnogo problema koje nam
181
 Alternativa _______________ XXXVIII

valja resiti, onda bi mogao da postoji razlog da se zadovo-

ljimo prvim odgovorom - ali ni u kom drugom sluaju. Da
li biste voleli da se va lekar zadovolji prvim to mu pad-
ne na pamet i prestane dalje da se bavi ispitivanjem vae
bolesti?
Prema tome, potvrujemo prvi odgovor i imamo na
umu da se uvek moemo vratiti na njega. Zatim kreemo
u potragu za alternativama. Kreemo u potragu za drugim
solucijama. Tek kad imamo vie alternativa, moemo da
izaberemo onu najbolju, sagledavi koja se najbolje ukla-
pa u nae potrebe i mogunosti.
Moda imamo sasvim adekvatan nain da obavimo
neto, ali to ni sluajno ne znai da ne moe postojati bo-
lji. Stoga se dajemo u potragu za alternativnim nainom.
To je osnova za svako poboljanje, koje ne mora biti ispra-
vljanje nedostataka niti reavanje problema.
Do sada sam se u ovom odeljku bavio sluajevima u
kojima ve imamo reenje. Naa potraga za alternativama
je tada zapravo potraga za boljim reenjem. Ali biva i da
uopte ne znamo nain na koji bismo nastavili dalje.
Prilikom planiranja bilo kakvog putovanja, uzimamo u
obzir i alternativne pravce. Kada zavrimo mentalnu ma-
pu situacije, tragamo za alternativnim pravcima koji vode
ka naoj destinaciji.
Predstava o alternativama ukazuje na to da obino po-
stoji vie od jednog naina da se neto uradi, vie od jed-
nog naina gledanja na stvari.
Prihvatanje mogunosti postojanja alternativa i potra-
ga za njima jeste fundamentalni deo kreativnog razmilja-
nja. Odista, razliite tehnike lateralnog razmiljanja su
usmerene ka nalaenju novih alternativa.
182
XXXVIII Razmiljanje pod zelenim eirom

Spremnost za traenje alternativa (percepcije, obja-

njenja, postupanja), kljuni je deo razmiljanja pod zele-
nim eirom.
cKonkurentske novine su upravo poskupele. Stavite
svoje zelene eire i nabrojte sve nae mogunosti.
cobili smo ucenjivako pismo u kome stoji da e,
ukoliko ne isplatimo veliku sumu novca, svi naipro-
' izvodi koji se nalaze po prodavnicama biti zatrovani.
Hajde da prvo proemo kroz oigledne opcije koje
imamo, a zatim emo staviti svoje zelene eire ne bi-
smo li nali jo neke.
Traganje za alternativama navodi na pomisao o krea-
tivnom stavu: prihvatanju postojanja drugaijih pristupa.
Stvarna potraga za alternativama ne mora iziskivati nika-
kvu posebnu kreativnost, sve dok se ne doe do oigled-
nih alternativa. To moe naprosto biti stvar usredsreiva-
nja panje na temu i nabrajanja poznatih naina postupa-
nja s njom - to nije dovoljno. Ba kao to moramo da se
potrudimo da odemo dalje od prvog reenja, tako moramo
da uinimo i kreativan napor da odemo dalje od oigled-
nog skupa alternativa. Strogo uzevi, u ovakvim dodatnim
potragama je zeleni eir sve to nam je potrebno. Prvi deo
potrage bi se ak mogao svrstati u razmiljanje pod belim
eirom: proi kroz pristupe koji se normalno primenjuju
u takvim situacijama."
U praksi, zgodnije je da celokupnu potragu za alterna-
tivama stavimo u okvir razmiljanja pod zelenim eirom.
U poslovnoj obuci, veliki naglasak se stavlja na dono-
enje odluka. Pa ipak, kvalitet svake odluke umnogome
zavisi od alternativa koje stoje na raspolaganju onome ko
te odluke donosi.
183
 ___________ Alternativa __________________ XXXVIII

cMoraemo da odaberemo lokaciju za letnji kamp.

Stavite svoje zelene eire i dajte mi sve mogue va
rijante. Potom emo postepeno smanjivati njihov
broj.
cKako emo da distribuiramo ove kompjutere? Koje
alternativne strategije imamo?
Mnogi veruju da logian pregled obuhvata sve mogu-
e alternative. To moe da bude sluaj u zatvorenom siste-
mu, ali u stvarnom ivotu je retko kad tako.
Imamo samo tri mogue alternative. Moemo da ne
menjamo cenu. Moemo daje snizimo. Moemo daje
poveamo. Nema niega drugog to moemo da ui
nimo.
Tano je da svaki mogui postupak sa cenama mora na
kraju potpasti pod jedan od ova tri izbora. Pa ipak, postoji
ogroman broj moguih varijanti. Moemo da snizimo ce
nu kasnije (koliko kasnije?). Moemo da snizimo cenu ne
kih proizvoda. Moemo da unesemo neke promene u pro
izvod i napravimo jeftiniju verziju. Moemo da promeni-
mo nain reklamiranja proizvoda, kako bismo opravdali
viu cenu (ne menjajui cenu ili je ak poveavi). Moe
mo nakratko da snizimo cenu i potom je ponovo vratimo
na staro. Moemo da ne menjamo cenu i damo poseban
popust. Moemo da snizimo cenu i potom naplaujemo
ekstra-dodatak za opcije. Poto razmotrimo ove varijante
(a ima ih jo mnogo, mnogo vie), tek onda moemo da ih
svrstamo ujedan od ona tri izbora. Meutim, puko nabra
janje tri postojea izbora samo po sebi ne generie sve ove
alternative. "
184
XXXVIII Razmiljanje pod zelenim eirom

Veoma esta greka krutih mislilaca jeste to to pod-

vlae osnovne alternativne kategorije i ne idu dalje od toga.
?no to zaista elim da uradim jeste da u isto vreme
podignem cenu i snizim je. Kreiraemo liniju jeftinih
' proizvoda i liniju ekskluzivnih, skupih proizvoda.
Alternativa ima dva razliita nivoa. Imam neto slo-
bodnog vremena. Kako da ga iskoristim? Mogao bih da
otputujem na odmor. Mogao bih da se upiem na neki
kurs. Mogao bih da se bacim na sreivanje bate. Mogao
bih da nadoknadim zaostatak u poslu.
Ako odluim da otputujem na odmor, prelazimo u sle-
dei nivo. Kakav odmor elim? To mogu da budu more i
sunce. To moe da bude krstarenje. To moe da bude od-
mor posveen sportskim aktivnostima. Ako se odluim za
more i sunce, prelazimo u sledei nivo: kuda da odem?
Mogu na Mediteran. Mogu na Karibe. Mogu na Pacifika
ostrva. Zatim, moram da odluim kako da otputujem tamo
i gde da odsednem.
Kad god traimo alternative, to inimo unutar prihva-
enih okvira koji odreuju nivo. Obino elimo da ostane-
mo u tim okvirima.
Zamolio sam te za alternativni dizajn drke za kio
bran, a ti si mi donela dizajn kinog mantila.
Tu i tamo, imamo potrebu da probijemo okvir i krene-
mo navie, preavi na vii nivo.
Traili ste mi da naem alternativne naine utovari-
vanja kamiona. A ja vam kaem da bi bilo pametnije
da svoje proizvode transportu]emo vozom.
185
 ___________ |lte!nativa __________________ XXXVIII

Traili ste od mene da vam predloim pogodne medi

je za reklamnu kampanju. Po meni, bilo bi bolje da
taj novac potroimo na unapreivanje slube za od
nose s javnou.
Svakako nastojte da povremeno probijete okvire i pro-
menite nivoe. Meutim, budite spremni da unutar konkret-
nog nivoa iznaete nove alternative. Kreativnost izlazi na
lo glas kada kreativne osobe daju sebi u zadatak da uvek
rese neki drugi problem umesto onoga koji im je predoen.
Ostaje stvarna dilema: kada delati unutar datih okvira, a
kada izai iz njih.
Sad smo doli do onoga to je moda najtea taka u
svekolikoj kreativnosti - kreativna pauza. Kreativne pauze
nema sve dok ne resimo daje napravimo.
Neto ide veoma glatko. Tragali smo za alternativama
na oiglednim takama. Izneli smo razliite pristupe pro-
blemu. ta vie moemo traiti od kreativnosti?
Jednom sam proveo deset minuta dajui sve od sebe da
iskljuim budilnik koji nije zvonio. Nisam zastao da raz-
mislim da li zvuk moda potie od mog drugog budilnika.
Kreativna pauza nastaje onda kad kaemo: Nema oi-
glednog razloga zbog kojeg bih u ovom trenutku trebalo
da zastanem i razmotrim alternative. Ali, ipak u to uiniti."
Uopte uzev, naa zainteresovanost za probleme je to-
lika da onda kada ih nema vie volimo da napredujemo
neometano nego da zastanemo da bismo sebi dali vie za-
dataka za razmiljanje.
Neu da misli da imamo problem, jer ga nemamo.
Ali, hou da stavi svoj zeleni eir i napravi malu
186
 
XXXVIII Razmiljanje pod zelenim eirom

kreativnu pauzu s osvrtom na na uobiajeni nain

farbanja automobila pre no to ih prodamo.
* Stavi zeleni eir i zadri se malo na sledeem: pro-
davci dobijaju proviziju za realizovanu prodaju.
' Razmisli malo o automobilskom volanu. ?n dobro
odrauje svoj posao. Zadri se malo na tome, dok si
u zelenom eiru.

187
 ' ' i MJ^

XXXIX
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
va!a te! i vetina
a lije kreativnost stvar vetine, talenta
ili karaktera?
Lake je menjati maske nego lik.
S ponosom primenjujte vetinu.

esto me pitaju da li je kreativnost stvar vetine, talen-

ta ili karaktera. Pravi odgovor je da moe da bude sve to.
Meutim, ja nikad ne dajem taj odgovor. Kad ne bismo
uloili ni najmanji napor da razvijemo vetinu kreativno-
sti, ona moe da bude iskljuivo stvar talenta i karaktera.
Ljudi su isuvie spremni da se pomire s tim daje kreativ-
nost stvar talenta ili karaktera, a ukoliko ne poseduju neto
od toga smatraju daje bolje daje prepuste drugima. Zbog
toga ja naglasak stavljam na nameran razvoj vetine krea-
tivnog razmiljanja (recimo, posredstvom tehnika lateral-
nog razmiljanja). Potom istiem da e neki i dalje u tome
biti bolji od drugih, ba kao to su pojedinci bolji u tenisu
189
 ________ Karakter i vetina _________________ XXXIX

ili skijanju - ali, veina moe da dosegne sasvim solidan

nivo.
Ne dopada mi se miljenje daje kreativnost neki pose-
ban dar. Vie volim da o njoj mislim kao o normalnom i
neophodnom delu svaijeg razmiljanja. Neemo svi biti
geniji, ali, opet, tenis igraju i oni koji se ne nadaju ueu
na Vimbldonu.
Uvek su mi govorili o ljudima koji su prirodno skloni
razmiljanju pod crnim eirom. Takvi kao da uivaju u
unitavanju svake ideje ili sugestije, ^isto zabave radi. Pi-
taju me da lije mogue smekati karakter takvih osoba. Pi-
taju me da li bi takve osobe mogle tretirati kreativnost s vi-
e tolerancije, mada same nikada nisu poelele daje upo-
trebe.
Ne mislim da je promena karaktera mogua. Jedno-
stavno ukazivanje na logiku" kreativnosti nekoj osobi
moe da ima trajan efekat na stav te osobe prema kreativ-
nosti. Iz sopstvenog iskustva znam za nekoliko takvih slu-
ajeva. Najpraktinije se pri tom posluiti mehanizmom
zelenog eira.
cKad nosite svoj crni eir za razmiljcinjer-obavljate
odlian posao. Ne elim da umanjimiefikasnost vaeg
fgiticizma, ali, staje sa zelenim eirom? Vidite ta
moete da uinite u vezi s tim.
cModa vie volite da prilikom razmiljanja ne menja-
te eire. Moda niste svestrani. Moda umete da
jjevate samo na jednu notu". Moda ete morati da
ostanete specijalista za negativno. Ukljuivaemo
vas u diskusiju samo onda kad nam bude potrebno
razmiljanje pod crnim eirom.
Niko ne voli da ga smatraju jednostranim. Mislilac ko-
190
XXXIX _______ Razmiljanje pod zelenim eirom _____ \ /

ji je izvanredan s crnim eirom na glavi bi voleo i da nje-

govo razmiljanje pod zelenim eirom bude makar osred-
nje.
Jasno razdvajanje zelenog od crnog eira znai da
strunjak za razmiljanje pod crnim eirom shvati da ne
mora smanjiti svoju negativnost da bi bio kreativan. Kada
je negativan, moe to da bude u istoj meri kao i ranije
(uporedite ovo s pokuajima promene karaktera).
Tragina i komina maska su odvojene. Sam glumac
se ne menja. On svaku ulogu igra u punoj zavisnosti od
maske koju nosi. Odista, on se ponosi svojom sposobno-
u da igra i komediju i tragediju. Ponosi se svojom glu-
makom vetinom.
Na potpuno isti nain, mislilac mora da se ponosi svo-
jom vetinom razmiljanja. Ovo znai sposobnost noenja
svih est eira za razmiljanje i odgovarajue razmiljanje
pod svakim eirom. Pomenuo sam ovo ve ranije u knji-
zi, a sada ponavljam ovde, zbog ovog praktinog proble-
ma izlaenja na kraj s negativnim karakterom.
cU ovom trenutku razmiljamo pod zelenim eirom.
Ako to niste u stanju, dovoljno je da se neko vreme
suzdrite od diskusije.
cMoete barem pokuati da se malo pozabavite razmi
ljanjem pod zelenim eirom. Nikada neete moi da
se pouzdate u to svoje razmiljanje ukoliko makar ne
pokuate.
Kreativno razmiljanje je obino u slabijoj poziciji jer
ne deluje kao neophodan deo razmiljanja. Formalnost ze-
lenog eira ga proizvodi u priznati deo razmiljanja, za-
jedno s ostalim njegovim aspektima.
191
R51
 XL
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
ta biva s idejama?
Staje sledee?
Uobliavanje i prekrajanje ideja.
Menader koji brine o konceptima.

Jedan od najnerealizovanijih aspekata kreativnosti je-

ste etva" ideja. Sedeo sam na brojnim kreativnim sedni-
cama na kojima se ulo mnotvo dobrih ideja. Ipak, u iz-
vetajima s tih sednica se veina iznesenih ideja nije uop-
te pominjala.
Skloni smo da tragamo samo za dobrom finalnim re-
enjem. Sve drugo ignoriemo. Osim tog dobrog reenja,
mogue je nai mnogo toga vrednog. Mogue je da postoje
nova konceptualna usmerenja, ak iako nema konkretnih
naina za pomak u tom smeru. Mogue je da postoje
poluformirane ideje koje jo nisu upotrebljive jer iziskuju
mnogo dorade. Nova naela mogu da se izrode premda
moda jo uvek nisu zaogrnuta plastom praktinosti. Mo-
193
 ________ ta biva s idejama?____________________ XL

da doe do zaokreta u ukusu" (vrsti) ideje. Moda doe

do promene u oblasti spoznaje reenja (gde ljudi tragaju za
solucijama). Mogue je da se definiu nove oblasti idej-
nog usmerenja" (oblasti u kojima uz pomo novog kon-
cepta moe mnogo da se postigne). Sve su to stvari koje
valja imati na umu.
Uobliavanje i prilagodavanje ideje, kako bi se ona
pribliila ispunjavanju dveju potreba, trebalo bi da bude
deo kreativnog procesa. Prva potreba jeste ona koju namee
situacija. ini se pokuaj da se ideja uoblii u upotre-
bljivu ideju. To se radi tako to se uvode ogranienja, koja
se potom koriste kao pomo u uobliavanju.
cIdeja je odlina, ali u svom sadanjem obliku bi bila
suvie skupa. Moemo lije uobliiti tako da ne bude
toliko skupa?
cU ovom trenutku, graevinski propisi nam ne dozvo
ljavaju tako neto. Moemo li da uobliimo ideju ta
ko da ne protivrei propisima? a lije tako neto
mogue?
cTo je pravi proizvod za veliku kompaniju. Ali, mi ni
smo velika kompanija. Moemo li na bilo koji nain
da iskoristimo ideju?
Obratite panju na to da se ogranienja uvode kao po-
mo u uobliavanju, a ne kao osnov za odbacivanje ideje.
Druga grupa potreba kojima valja izai u susret jesu
potrebe ljudi koji moraju da delaju u skladu s idejom. Na-
alost, ovaj svet nije savren. Bilo bi lepo kada bi svako
mogao da vidi u ideji onu briljantnost i potencijal koji su
oigledni njenom tvorcu. To, meutim, esto nije sluaj.
Prema tome, deo kreativnog procesa se sastoji u tome da
194
XL ___________ Razmiljanje pod zelenim eirom

ideju uoblii tako da se bolje uklopi u potrebe onih koji e

je kupiti".
c?vog trenutka, interesuju nas samo ideje koje tede
novac. Ima li naina da se ova ideja sagleda kao ta
kva - sad ili kasnije?
ca bi bila prihvatljiva, ideja ne srne da bude suvie
nova. Mora da deluje slino nekoj staroj i oprobanoj
ideji, za koju se zna da funkcionie. Koja poreenja
moemo da pronaemo?
canas se veliki naglasak stavlja na mogunost testi
ranja ideja, oglednu proizvodnju i tome slino. Na
koji nain moemo da testiramo ovu ideju?
cVisoka tehnologija je sada vrlo Jn". a li bi elek
tronska tehnologija poboljala ovu ideju?
Katkada se ini daje ovaj proces na samoj granici ne
potenog. Pa ipak, nema niega nepotenog u osmiljava
nju proizvoda tako da bude to privlaniji za kupca. Prema
tome, ideje bi trebalo da budu osmiljene tako da se ukla
paju u potrebe kupca. ^ u i>:,v
U nekim svojim delima sam pomenuo ulogu mena-
dera koji bi brinuo o konceptima. Re je o nekome ko bi
bio odgovoran za podsticanje, sakupljanje i brino uvanje
ideja. Ta osoba bi organizovala seanse na kojima bi ideje
nastajale. Ta osoba bi podmetala probleme pod noseve
onih od kojih se oekuje da ih rese. Ta osoba bi pazila na
ideje na isti nain na koji finansijski direktor pazi na finan-
sije.
Ukoliko takva osoba postoji, do nje stoji da prikuplja
rezultate razmiljanja pod zelenim eirom. Ukoliko ne,
195
 Edvard de pono XL

rezultati ostaju kod onih koji su ih smislili za sopstvenu

upotrebu.
Sledea faza jeste faza utog eira. Ona podrazumeva
konstruktivan razvoj ideje. Takoe, podrazumeva pozitiv-
nu procenu i potragu za koristima i vrednostima potkre-
pljenim odreenim dokazima. O takvim stvarima se disku-
tovalo u sklopu razmiljanja pod utim eirom.
Potom dolazi razmiljanje pod crnim eirom. Na raz-
miljanje pod belim eirom se moemo prebaciti u bilo
kojoj fazi, da bismo obezbedili podatke potrebne za proce-
nu funkcionalnosti ideje.
Finalna faza jeste razmiljanje pod crvenim eirom:
da li nam se ideja dopada toliko da bismo nastavili dalje?
Moe se uiniti udnim to se emocionalni sud donosi na
kraju. Meutim, treba se nadati da se taj emocionalni sud
zasniva na dostupnim rezultatima ispitivanja vrenog u
okvirima razmiljanja pod crnim i utim eirom. Na kra-
ju, ako ne postoji oduevljenje za ideju, nije verovatno da
e biti uspena bez obzira na to koliko je dobra.

b][J

196
 XLI
RAZMILJANJE POD
ZELENIM EIROM
M Yezime
Zeleni eir slui za kreativno razmiljanje. Osoba ko-
ja stavlja zeleni eir e upotrebiti modele kreativnog raz-
miljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz-
miljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad
bi i mislilac i slualac nosili zelene eire.
Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost seme-
na.
Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt
razmiljanja pod zelenim eirom. Postoji potreba da se
ide dalje od poznatog, dalje od oiglednog i zadovoljava-
jueg.
Koristei se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom
eiru moe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenut-
ka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora
da postoji nikakav objektivan razlog.
U okviru razmiljanja pod zelenim eirom mehani-
zam prosuivanja biva zamenjen mehanizmom prodora.
197


 Rezime XLI
Mislilac eli da krene dalje od poetne ideje, u nameri da
osmisli novu ideju.
Provokacija je bitan deo razmiljanja pod zelenim e-
irom i simbolizovana je reju PO. Provokacija se koristi
da bi nas izvukla iz naih uobiajenih obrazaca razmilja-
nja. Postoji vie naina za izazivanje provokacije, ukljuu-
jui i metod nasumine reci.
Lateralno razmiljanje jeste skup stavova, mehaniza-
ma i tehnika (meu kojima su prodor, provokacija i PO)
koji pomau u formiranju preica za kretanje meu obra-
scima, u sklopu samoorganizujuceg asimetrinog sistema
formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih
koncepata i percepcija.

198
 XLII
PLAVI EIR
vont!olisanje !azmiljanja

Razmiljanje o razmiljanju.
Uputstva za razmiljanje.
?rganizovanje razmiljanja.
Kontrolisanje ostalih eira.

Zamislite komandnu tablu. Za njom obavezno stoji ne-

ko u plavom mantilu, s plavom kapom ili eirom na glavi.
Nosei plavi eir, vie ne razmiljamo o temi; umesto
toga, razmiljamo o razmiljanju potrebnom za istraiva-
nje te teme. Plava boja simbolizuje sveobuhvatnu konfro-
lu, budui da nebo pokriva sve. Plavo ukazuje i na nepri-
strasnost, hladnokrvnost i dranje situacije pod konfrolom.
Dirigent orkestra prvo poziva violine, a potom duva-
ku sekciju. Dirigent kontrolie situaciju. Dirigent nosi pla-
vi eir. Ono to dirigent znai za orkestar, to plavi eir
znai za razmiljanje.
Noenjem plavog eira kaemo sebi - ili drugima -
koji od ostalih pet eira valja da stavimo. Razmiljanje
199
 _____ vont!oli!anje !azmiljanja ________________ XLII

pod plavim eirom kae nam kad je vreme da promenimo

eir. Ako je re o razmiljanju kao formalnoj proceduri,
tada plavi eir dri protokol pod kontrolom.
Kompjuteri se pridravaju svojih programa, koji im
govore ta da urade sledeeg trenutka. Plavi eir jeste pro-
gramski eir za ljudsko razmiljanje.
Nosei plavi eir, moemo da predoimo plan razmi-
ljanja, s detaljima onoga to bi trebalo da se deava odre-
enim redosledom. Plavi eir moemo upotrebiti i za da-
vanje neposrednih uputstava. Potreban je koreograf da bi
razliite baletske korake aranirao u sekvencu. Plavi eir
se stavlja onda kad elimo da uradimo koreografiju kora-
ka naeg razmiljanja.
Ovaj pojam formalno strukturiranog razmiljanja se
umnogome razlikuje od pojma razmiljanja kao diskusije
koja tee slobodno, ne povinujui se nikakvom spolja-
njem strukturiranju.
cMoje razmiljanje pod plavim eirom definitivno su-
gerie da bi u ovom trenutku trebalo da ponemo da
tragamo za alternativama.
cNemamo mnogo vremena za razmiljanje o ovome,
tako da moramo da ga koristimo vrlo efikasno. a li
bi neko eleo da stavi plavi eir i predloi strategiju
naeg razmiljanja?
co sada nismo stigli nigde. Stavivi svoj plavi eir,
predloio bih da malo razmiljamo pod crvenim ei
rima, kako bi se atmosfera raistila. ta zapravo mi
slimo o predlogu da se smanji broj prekovremenih
asova?

XLII ____________________Plavi eir ____________

Razmiljanje se esto odvija kao neplanirano brbljanje

i reagovanje na ono to se iz trenutka u trenutak deava.
Negde u pozadini postoji oseaj za svrhu, ali se to nikad ne
objanjava detaljno, ni kao ukupan cilj, ni kao sporedni ci-
ljevi. Sugestije, sud, kritika, informacija i ista emocija -
sve se to zajedno krka", kao neki gula od_ misli. Deluje
kaolraenje vremena, sve dok se mislilac ne spotakne o
neki isprobani pristup za koji se ini da bi mogao omogu-
iti postizanje eljenog cilja. Re je o nasuminom istrai-
vanju iskustva, snano voenom negativnim kriticizmom.
Pretpostavka koja lei u osnovi toga jeste da e proseno
inteligentne osobe koje dobiju dovoljno informacija, to-
kom diskusije prei listu opcija i odluiti se za onu najpo-
godniju.
Takode, tu je i pretpostavka da e razmiljanje tei u
okvirima ranijih iskustava i sadanjih ogranienja, i to na
takav nain da ishod evoluira" i biva proien kritikom.
Analogija s evolucijom je direktna, jer darvinistika zami-
sao evolucije pretpostavlja opstanak najjaih vrsta, a u raz-
miljanju je re o opstanku najpogodnijih ideja. U sluaju
grubog pritiska okoline, uzvraamo grubim pritiskom ne-
gativnosti.
Kod ovog tipa razmiljanja, sledi da oni koji sudeluju
ve imaju predloge izmeu kojih e se izabrati solucija.
Do tih predloga se moda dolo kroz lino razmiljanje ili
su potekli od eksperata".
U ovoj knjizi, vie sam zaokupljen onim vidom razmi-
ljanja koje podrazumev^ izradu mape,)pri kom.se prvo is-
trauje teren i vre opaanjaTPotom se sagledavaju mogu-
a usmerenja i konano bira jedno od njih.
201
 \ 7 _____ Kontrolisanje razmiljanja ________________ XLH

Oni koji su ukljueni u situaciju, tvrdie da neprestano

misle o celoj stvari, a ne samo dok sede oko stola za vre-
me formalne diskusije. Zaista, svrha takvih diskusija nije
toliko u razmiljanju koliko u razmeni rezultata ranije oba-
vljenog razmiljanja. Ovog asa, pribliavamo se debati ti-
pa rasprave, tako tipinoj za zapadnjako razmiljanje.
Bilo bi mi drago kad bi se veliki deo kartografskog"
razmiljanja obavljao pre formiranja razliitih gledita. To
je, meutim, retko sluaj. Mislilac na brzinu gleda oko se-
be u potrazi za stanovitem zasnovanim na iskustvu i pred-
rasudi i potom nastoji da ga preisti kroz raspravu. Tipian
primer za ovo jeste tradicionalan metod pisanja sastava u
koli. Uenici se ohrabruju da ve u prvoj reenici navedu
zakljuak, a da ostatak sastava upotrebe za potkrepljivanje
tog zakljuka. Razmiljanje se koristi za potkrepljivanje,
ne za istraivanje. Isto se deava s politikom i u sudnici.
Obe strane kreu s utvrenih pozicija.
Pomeranje rasprave napred i nazad daje impuls za raz-
miljanje. To je i razlog zbog kojeg mnogi nalaze da im je
lake da razmiljaju u grupi nego sami. Sopstveno razmi-
ljanje ima mnogo veu potrebu za strukturom plavog e-
ira.
Ako emo prihvatiti kartografski" vid razmiljanja,
moramo da imamo strukturu. Napad i odbrana vie ne mo-
gu da nam je obezbeuju. Ba kao stoje istraivau potre-
ban nekakav plan rada, tako je i.jnjsUocuj)ptrebnajieka
struktura za organizovanje.
Struktura plavog eira moe da obezbedi plan onoga
to e se deavati iz trenutka u trenutak - prilino nalik
kompjuterskom programu. Vrlo esto, razmiljanje pod

XLII____________ lavi ei! _______ ^ ^ _

plavim eirom dri pod kontrolom taj diskusioni vid raz-

miljanja na nain umnogome slian onome na koji koi-
ja kontrolie konje, vodei ih iz asa u as.
cU ovoj fazi je potrebno razmiljanje pod belim ei
rom.
cSada su nam potrebni neki predloi. Znai, razmilja
nje pod utim eirom. Konkretne sugestije, molim.
cSaekajte malo s crnim eirima, nisam zadovoljan
idejama koje imamo. Stavimo naas zelene eire.
Najee, bie to stvar povremenog ubacivanja eira
za razmiljanje u tekuu diskusiju tradicionalnog tipa.
celim da svi stavite crvene eire i kaete mi ta mi
slite o ovome. Ako se seate, crveni eir vam dozvo-
ljava da iznesete svoje emocije i oseanja, a da ni na
koji nain ne morate da ih opravdavate.
cModa niste svesni, aliprimenjujete razmiljanje pod
crnim eirom - to jest, negativan sud. Rekli ste nam
zbog ega ovo nee funkcionisati. Sada bih eleo da
se na trenutak prebacite na razmiljanje pod utim
eirom, da bih uo vau pozitivnu procenu.
cNe elim vaa miljenja niti sugestije. elim nekoliko
minuta razmiljanja pod belim eirom. injenice i
brojke bez tumaenja.
cMislim da je potrebno da zastanemo i razmislimo
malo pod plavim eirima. Zaboravite naas na te
mu. Kako da organizujemo svoje razmiljanje?
Treba rei da razmiljanje pod plavim eirom nije
ogranieno na koordiniranje upotrebe ostalih eira. Plavi
eir za razmiljanje se moe upotrebiti i za organizovanje


 Kontrolisanje razmiljanja XLII

ostalih aspekata razmiljanja, kao to su procena prioriteta

ili sagledavanje ogranienja. Razmiljanje pod plavim e-
irom moe da se upotrebi i za orkestraciju primene razli-
itih pomagala za CoRT razmiljanje, kao to je PMI.*

Vitite stranu 21. (prim. urednika.)



 RAZMILJANJE POD
PLAVIM EIROM
Usredsreenost
Postavljanje pravih pitanja.
efinisanje problema.
Postavljanje zadataka za razmiljanje.

Aspekt usredsreivanja predstavlja jednu od kljunih

uloga razmiljanja pod plavim eirom. Razlika izmeu
dobrog i loeg mislioca esto lei u sposobnosti usredsre-
ivanja. O emu bi trebalo razmiljati? Nije dovoljno biti
svestan opte svrhe razmiljanja.
celimo da se usredsredimo na pripremu spektra mo
guih reakcija na sniavanje cene od strane naih
konkurenata.
cUsredsredimo se sad na ono to svako od nas eli od
ovog godinjeg odmora.
cKiobrani i reklama. elim kreativne ideje o tome ka
ko se obini kiobrani mogu upotrebiti za reklamira
nje.
205
 __________s!eds!eenost ___________________ XLIII

cKako da nai gosti budu toliko zadovoljni da bi i svo

je prijatelje podstakli da dou u na hotel? ? tome
nam valja razmiljati.
cRazmiljamo uopte o novim potroaima koji bi ko
ristili objekte za prodaju brze hrane. Meutim, treba
lo bi da se usredsredimo na to da navedemo starije
osobe da te nae objekte koriste van piceva tokom
kojih ih koriste zaposleni.
Fokus razmiljanja moe da bude uopten ili suen.
Unutar uoptenog fokusa se moe nalaziti vie suenih.
Ono stoje vano u vezi sa usredsreivanjem jeste da bi ga
trebalo detaljno objasniti, na odreen nain. Razmiljanje
pod plavim eirom bi trebalo koristiti za praenje eventu-
alnog odstupanja od fokusa. Vreme provedeno u razmi-
ljanju o razmiljanju nije izgubljeno vreme.
cStaviu svoj plavi eir, da bih rekao da smo se veo
ma udaljili od onoga o emu smo poeli da razmi
ljamo. Imamo mnogo zanimljivih ideja, ali nijedna
od njih nije relevantna za ono na ta smo se u poet
ku usredsredili. Moramo da se vratimo u normalan
kolosek. Ima li jo komentara na osnovu razmiljanja
pod plavim eirom?
cStavite svoje plave eire i recite mi ta mislite o to
me kako napredujemo. Ima li nekog pomaka?
Postavljanje pitanja je najjednostavniji nain usredsre-
ivanja razmiljanja. Vrlo esto, kau da postavljanje pra-
vog pitanja moe da predstavlja najvaniji deo razmilja-
nja. Na nesreu, mnogo je lake postaviti pravo pitanje on-
da kad se na njega ve dobije odgovor. Bez obzira na to,
voenje rauna o formulisanju i fokusiranju pitanja jeste
bitan aspekt razmiljanja pod plavim eirom.
206
XLIII Razmiljanje pod plavim eirom

Unutar CoRT nastave razmiljanja, pitanja su podelje-

na u dve grupe. Prvu grupu an&sluajna pitanjaj ija je
priroda istraivaka (kap kad stavite mamac i zabacite udi-
cu, ne znajui ta moete upecati). Drugu grupu ine di-
rektna pitanja) koja se koriste za proveravanje stvari i na
koja se dobija direktan pozitivan ili negativan odgovor
(kao u lovu: naciljate i... ili pogodite ili promaite).
, Nije toliko u pitanju ta emo da uradimo, ve kada
emo to da uradimo. Vremeje ovde od vitalnog zna-
aja. Koje faktore bi trebalo da uzmemo u obzir da
bismo odredili vreme?
Pitanje je da lije klijent zaista uvideo da polisa pred
via poreske olakice, ili su one samo posluile na
em agentu kako bi lake prodao osiguranje.
U stvari, problem je samo u posebnoj vrsti pitanja: ka-
ko emo ovo postii? Vano je definisati problem, inae
reenje moe biti irelevantno ili nepotrebno komplikova-
no. Da lije ovo stvarno problem? Zbog ega elimo da re-
simo ovaj problem? Koji problem lei u korenu svega?
cHladnoa nije problem. Nain na koji ljudi doivlja
vaju hladnou jeste problem. To moemo daprome-
nimo.
cNije problem to to nema snega, ve to to bez snega
nema skijanja. Prema tome, ukrcaemo ljude u auto
buse i odvesti ih tamo gde ima snega.
Umesto da pretpostavljamo da emo nai najbolju de-
finiciju problema, praktinije je latiti se pokuaja da osmi-
slimo dijapazon alternativnih definicija. Sve je to deo raz-
niiljanja pod plavim eirom.

 Usredsreenost XLIII

Uloga mislioca pod plavim eirom je i zadavanje kon-

kretnih zadataka za razmiljanje. Jo je vanija ako pojedi-
nac sam razmilja.
c?dredimo cilj ovog naeg sastanka. Kakav ishod bi
smo smatrali uspenim?
cPonimo tako to emo prelistati one oblasti dogovo
ra u kojima se obe strane slau.
cZadatak naeg razmiljanja jeste da smislimo na ko
ji bismo nain danas mogli da donesemo odluku.
cTreba da nabrojimo bar etiri oblasti unutar kojih St
ova ideja dotie kolstva.
cStavite crne eire i razmislite o naoj trenutnoj re
klamnoj kampanji koja je upravo u toku.
Zadatak za razmiljanje moe da bude manjeg ili ve-
eg obima. Zadatak za razmiljanje moe iziskivati kon-
kretno postignue ili traiti zalaenje u oblast.
cTrebaju mi samo neke ideje o tome kako da istraimo
ovaj biznis prodaje posredstvom televizije.
cKako da otkrijemo da lije njihova strategija imala
uspeha?
cZato nam je teko da se odluimo izmeu ovih alter
nativa?
Kad zadatak za razmiljanje ne moe da bude uspeno
reen, taj neuspeh se mora zabeleiti.
Nismo uspeli da naemo objanjenje za ovu povea
nu potronju slatkia. Moraemo da se vratimo na to
kasnije, da vidimo moemo li da doemo do nekih hi
poteza koje se mogu proveriti.

XLIII Razmiljanje pod plavim eirom

Nisu nam pale na pamet nikakve ideje o tome kako

da poveamo prodaju jagnjetine. Moda bi bolje bilo
da taj problem ralanimo na vie delova.
Mislilac pod plavim eirom podie metu u vis i kae:
To je to. Pucajte u ovom pravcu."

209
 XLIV
RAZMILJANJE POD
PLAVIM EIROM
?smiljavanje p!og!ama
Korak po korak. Softver
za razmiljanje.
Koreografija.

Kompjuteri imaju svoj softver, koji im u svakom tre-

nutku nalae ta da rade. Bez softvera, kompjuter ne moe
da funkcionie. Jedna od funkcija razmiljanja pod plavim
eirom jeste osmiljavanje softvera za razmiljanje o od-
reenoj stvari. Mogue je imati fiksne strukture koje se
mogu primeniti na svaku situaciju. U jednom delu CoRT
programa navodim upravo takvu strukturu pod nazivom
PISCO.* Ono na ta elim da se osvrnem u ovom odeljku
jeste usvojeni softver, osmiljen za svaku situaciju.
Poeemo razmiljajui pod plavim eirima, kako
bismo osmislili program kojeg elimo da sepridra-
. ___ vamo.
U originalu: Purpose Input Solution, Choise Operation; u prevodu:
svrha, ulaz, solucije, izbor, delovanje. (prim. prev.)
211
 _____ ?smiljavanje programa ________________ XLIV

?vo je nesvakidanja situacija. ?dakle da ponemo?

? emu bi trebalo da razmiljamo?
Na kraju prethodnog odeljka, pomenuo sam da se naj-
vei deo razmiljanja pod est eira sastoji od povremenih
intervencija u toku normalne diskusije ili razmiljanja u vi-
du rasprave. Bie povremenih zahteva za specifinim vi-
dom razmiljanja, simbolizovanim eirom odreene boje.
Ovde elim da razmotrim formalnu mogunost programa
koji predoava redosled koraka.
Postoji slobodan ples, u kome plesai iz trenutka u tre-
nutak improvizuju u nameri da izazovu efekat. Zatim, po-1
stoji formalni balet u kome je svaki korak precizno odre-
en koreografijom. Upravo taj aspekt koreografije, kao
deo razmiljanja pod plavim eirom, jeste ono ime se ovde
bavim. Meutim, ne elim da italac pomisli daje ovo
nain na koji bi est eira za razmiljanje trebalo uvek da
se koriste.
Takoe bih eleo da istaknem - kao to sam ve ui-
nio - da programi plavog eira mogu da ukljuuju mno-
go vie aspekata razmiljanja nego to su to est eira.
cTrebalo bi da ponemo tako to emo analizirati sve
faktore koje moramo da uzmemo u obzir prilikom dizajni
ranja nove linije deje odee.
cTrebalo bi da ponemo tako to emo obeleiti sve
oblasti u kojima se slaemo, sve oblasti u kojima se ne sla
emo, kao i oblasti koje su irelevantne za ovu diskusiju.
Poslednja procedura koju sam pomenuo je poznata
kao ADI.* i jedna je od nastavnih metoda u okviru CoRT
programa.
* U originalu: Agreement Disagreenent Irrelevant; u prevodu: slaganje,
neslaganje, irelevantno (prim. prev.)
212
XLIV _________ Razmiljanje pod plavim eirom

Program e varirati u odnosu na situaciju. Program za

reavanje problema e se razlikovati od programa za dizaj-
niranje jahti. Program voenja pregovora nee biti isti kao
program donoenja odluka. ak i unutar oblasti donoenja
odluka, program koji se koristi za jednu odluku se moe
razlikovati od onoga upotrebljenog za neku drugu. Misli-
lac u plavom eiru usvaja program koji odgovara situaciji,
ba kao to stolar planira kako e napraviti stolicu ili pla-
kar.
Ukoliko je tema takva da izaziva snana oseanja mi-
slilaca, onda bi bilo pametno da se na program prvo stavi
razmiljanje pod crvenim eirom. Time bi se oseanja iz-
vukla na povrinu i uinila vidljivim. Ako se preskoi raz-
miljanje pod crvenim eirom, svaka osoba bi mogla na-
stojati da svoja oseanja izrazi indirektno, posredstvom
drugih sredstava, kao stoje preterano razmiljanje pod cr-
nim eirom. Poto se emocije obelodane, vie ne predsta-
vljaju toliko optereenje za mislioca. Moda e ak to do-
vesti do izraenije objektivnosti.
Sledei korak bi moglo da bude razmiljanje pod be-
lim eirom, kako bi se iznele sve relevantne informacije.
Obino je neophodno vraati se, s vremena na vreme, raz-
miljanju pod belim eirom - kao nekoj vrsti podrutine -
u nameri da se provere drugaija gledita.
Zatim se primenjuje razmiljanje pod utim eirom,
kako bi se izneli postojei predloi i sugestije. Postoji mo-
gunost uzajamnog dejstva razmiljanja pod plavim i u-
tim eirom, jer razmiljanje pod plavim eirom postavlja
pitanja i ukazuje na problematine oblasti. Razmiljanje
pod belim eirom takoe moe da iznese trenutne" pri-
stupe problemu.
213
 ; _______ ?smiljavanje p!og!ama ________________ XLIV

cRanije smo se u ovakvim situacijama ponaali na sle-

dei nain.
cSvima su vam poznati tradicionalni pristupi. pez ob
zira na to, ponoviu ih.
Razmiljanje pod plavim eirom moe da definie
oblasti u kojima su potrebni novi koncepti i na koje se stoga
valja usredsrediti. Razmiljanjem pod zelenim eirom se
potom pokuavaju stvoriti neki novi koncepti. Alterna-
tivno, moe se ustanoviti formalan period za razmiljanje
pod zelenim eirom tokom kojeg bi svaki pojedinac spro-
veo svoju kreativnu pauzu.
celeo bih da vidim ima li jednostavnijih naina za re
guliranje isplate premija putem tekuih rauna gra
ana.
cMora da postoji neki bolji nain prodaje knjiga. e
lim da stavimo zelene eire i razmislimo o tome.
U ovom trenutku, stavljanje plavog eira za razmilja-
nje bi sredilo predloge koji stoje na raspolaganju, tako da
bi postojala formalna lista. Predloi bi potom mogli da bu-
du svrstani u razliite kategorije: oni koji iziskuju pojedi-
nano ocenjivanje, oni koji iziskuju dalje razvijanje, oni
koje valja samo zabeleiti.
Sad bi ve mogla da se odvija meavina razmiljanja
pod belim, utim i zelenim eirom, da bi se svaki od pred-
loga dalje razvijao i unapreivao. To je faza konstruktiv-
jnog razmiljanja.
Potom se prelazi na razmiljanje pod utim eirom,
kako bi se dala pozitivna procena svake od alternativa koje
se razmatraju kao ozbiljne mogunosti.
V

XLIV Razmiljanje pod plavim eirom

Zatim ide razmiljanje pod crnim eirom, u vidu svo-

jevrsnog preispitivanja. Svrha razmiljanja pod crnim ei-
rom jeste ukazivanje na alternative koje su nemogue ili
neupotrebljive. Razmiljanje pod crnim eirom moe i da
pokrene pitanje vrednosti upotrebljivih alternativa.
Sledee je razmiljanje pod utim i zelenim eirom, a
primenjuje se zarad savladavanja ciljeva postavljenih raz-
miljanjem crnog eira: korigovanja nedostataka, otkla-
njanja slabosti i reavanja problema.
Posle toga, vraamo se na pregled u okviru razmilja-
nja pod crnim eirom, da bi ukazali na rizike, opasnosti i
manjkavosti.
Potom bi moglo da usledi stavljanje plavog eira, koje
bi dalo sveobuhvatni pregled postignutog, a uz to bi i or-
ganizovalo strategiju izbora pravca.
Iza toga sledi razmiljanje pod crvenim eirom, da bi
misliocima omoguilo da izraze svoja oseanja u pogledu
raspoloivih izbora.
Naposletku, etapa razmiljanja pod plavim eirom
odreuje strategiju razmiljanja o primeni ideje.
Sve ovo moda deluje kao prilino komplikovan redo-
sled, ali, u praksi, svaka faza potpuno prirodno prelazi u
sledeu - kao kad menjate brzine tokom vonje.
Tamo gde postoji utvren program, od sutinskog je
znaaja da o tome budu obaveteni svi koji uzimaju udela
u razmiljanju. Ako mislilac zna da ubrzo dolazi period
predvien za razmiljanje pod crnim eirom, oseae se
manje prinuen da stalno pravi upadice crnog" tipa iz
straha da e moda propustiti trenutak.
V
 V 7 ?smiljavanje programa XLTV

Trebalo bi imati na umu daje najvei deo razmiljanj

zapravo meavina crnog i belog eira - u ijoj pozadini|
stoje neizraene emocije iz domena crvenog eira.
cTo je ono to u ovakvoj prilici moramo uiniti.
c?vo je razlog zbog kojeg vapredlog nee junkcioni\
sati.
Program plavog eira moe biti unapred odreen
strane nekog ko vodi seansu razmiljanja, ili osmiljen ]
sredstvom razmiljanja pod plavim eirom od strane svil
prisutnih na seansi.

216
 XLV
RAZMILJANJE POD
PLAVIM EIROM
Kratki pregledi i zakljuci
Posmatranje i pregled.
Komentar.
Kratki pregledi, zakljuci, etva i izvetaji.

Mislilac u plavom eiru prati razmiljanje koje se od-

vija. Onje koreograf koji smilja korake, ali je takoe i kri-
tiar koji posmatra ono to se deava. Mislilac u plavom
eiru nije onaj koji vozi kola niz drum, ve onaj koji po-
smatra vozaa. Uz to, on belei put kojim se ide.
Mislilac u plavom eiru moe da daje komentare o
onome to opaa.
Provodimo previe vremena u raspravi o ovoj taki. a
skratimo, jednostavno emo je zabeleiti kao ta-ku o
kojoj postoje konfliktni stavovi. ini se da smo
suvie zaokupljeni trokovima ovog ; poduhvata, a jo
nismo odredili ni da li bi nam doneo bilo kakvu korist. To
bi, valjda, trebalo da bude na prvom mestu.
V
 Kratak pregled i zakljuci XLV

ejvide, sve vreme zagovara jednu istu ideju. Ve

smo zabeleili da predstavlja jaku mogunost i ispi-
taemo je kasnije. Mislim da bi sada trebalo da se
pozabavimo daljim alternativama. ?vo je trebalo da
bude istraivanje, a ne rasprava.
S vremena na vreme, mislilac u plavom eiru daje
pregled onoga to se deava i to je postignuto. Re je o
osobi koja stoji pored grafoskopa i daje na uvid generisa-
ne alternative.
cozvolite da rezimiramo ono to smo dosad postigli.
cPrei u ukratko sve glavne take o kojima smo di-
skutovali. Ako se neko ne slae s mojim rezimeom,
neka mi to kae.
Zadatak mislioca u plavom eiru jeste da uoblii ono
to moe delovati kao haotina diskusija.
Premda govorei o misliocu u plavom eiru to inim
u jednini, uvek je mogue da se taj zadatak podeli na sve
lanove grupe. Zaista, jedan mislilac u plavom eiru mo-
e zatraiti i od ostalih prisutnih da stave svoje plave ei-
re i izvre zadatak.
cPredlaem da ovde zastanemo. Predlaem da svi sta
vimo svoje plave eire i nekoliko sledeih minuta
provedemo u pojedinanom rezimiranju onoga za ta
smatramo daje do sada postignuto.
cHajde da sednemo za sto. Stavite svoje plave eire i
recite mi dokle smo stigli.
Jednako kao to je uloga mislioca u plavom eiru da
povremeno napravi kratak pregled onoga to je postignu
to, tako je i funkcija plavog eira da objedini finalne za
kljuke. wv<\
218
XLV Razmiljanje pod plavim eirom

cKad stavim plavi eir, ini mi se da su nai zaklju

ci sledei.
ca li se svi slaemo da su ovo zakljuci do kojih smo
doli?
Posao plavog eira za razmiljanje jeste da napravi fi-
nalni rezime i pripremi izvetaj. To ne znai daje re o ulo-
zi za jednu osobu (premda moe da bude). To znai da svaki
mislilac uskae u ulogu definisanu plavim eirom u na-
meri da precizno i objektivno prokomentarie razmiljanje
koje se odvija.
Jedna od funkcija plavog eira jeste da bude fotograf
koji posmatra i belei razmiljanje koje se odvija i koje se
odvijalo.

219
 *" t

XLVI
RAZMILJANJE POD
PLAVIM EIROM
Kontrolisanje i praenje
Predsedavajui. isciplina i
usredsreenost. Koje glavni?

Normalno, predsedavajui bilo kog sastanka je auto-

matski nosilac funkcije plavog eira. On odrava red i vo-
di rauna da se prisutni pridravaju dnevnog reda.
Specifinu ulogu plavog eira je mogue dodeliti i ne-
kom drugom, sem predsedavajuem. Zadatak tog mislioca
u plavom eiru e tada biti da prati razmiljanje u okvi-
rima koje je postavio predsedavajui. Isto tako, postoji i
mogunost da osoba koja predsedava nije naroito vesta u
praenju razmiljanja.
eleo bih da naglasim da bilo kome od prisutnih na sa-
stanku moe da se dodeli funkcija plavog eira.
Poseem za svojim plavim eirom da bih primetio
da su komentari gospoice praun u ovom trenutku
sasvim nepodesni.
221
 Kontrolisanje i praenje XLVI

cStaviu svoj plavi eir da bih rekla da mislim da smo

zastranili u odnosu na glavni problem.
cMoje razmiljanje pod plavim eirom mi kae da bi
trebalo da definiemo ovu taku kao kljuni problem,
da bi se tek potom uhvatili u kotac s njim - bilo sad,
bilo kasnije.
Razmiljanje pod plavim eirom omoguava posma-
tranje pravila igre. Ovaj aspekt dicipline moe da bude za-
datak predsedavajueg ili naimenovanog mislioca u pla-
vom eiru, ali je otvoren za komentare svih prisutnih.
c?vo je razmiljanje pod crvenim eirom. Interesuju
nas vaa oseanja, a ne razlog zbog kojeg se suzdr
avate da ih ispoljite.
calim, ali to je izvesnoplod razmiljanja pod crnim
eirom, a ovog trenutka ga od vas nismo traili.
cTo nije nain tretiranja problema unutar razmilja
nja pod zelenim eirom. Trebalo bi da krenete ka
prodoru, a ne da donosite sud.
cTo bi trebalo da bude informacija iz domena razmi
ljanja pod belim eirom? Vie lii na razmiljanje
pod crvenim eirom.
cUloga plavog eira jeste rezimiranje razmiljanja
koje je u toku, a ne zagovaranje jedne od alternativa.
U praksi, domeni razliitih eira se esto poklapaju i
nema potrebe da se u njihovom korienju bude preterano
pedantan. Mogue je mnogo poklapanja izmeu razmi-
ljanja pod utim i zelenim eirom. Mogue je mnogo po-
klapanja izmeu razmiljanja pod belim i crvenim ei-
rom, jer ljudi esto brkaju injenice i miljenja. 222
XLVI Razmiljanje pod plavim eirom

Takoe, vrlo je nepraktino menjati eire zbog svake

izreene primedbe.
Ono stoje vano jeste da bi mislioci, ukoliko je pokre-
nut modalitet definisanog razmiljanja, trebalo da uine
svestan napor da razmiljaju u tom maniru. Ako je red na
razmiljanje pod utim eirom, onda tako treba da bude.
Ukoliko se ne trai stavljanje odreenog eira, nije
neophodno pretpostaviti da svaki pojedini trenutak mora
potpadati pod jedan ili drugi eir. Takoe, savreno je u
redu da neko upadne s komentarom o proceduri, a da pret-
hodno nije formalno naglasio da koristi plavi eir.
S druge strane, jako je vano da se eiri s vremena na
vreme formalno identifikuju. Nije dovoljno pretpostaviti
da tip eira sledi prirodu izreene primedbe. Upravo to di-
sciplinovano nastojanje da se prati modalitet razmiljanja
jeste ono to je bitno. Inae, opet se vraamo na brbljanje
i varijantu rasprave.
Jedan od osnovnih zadataka kontrole od strane plavog
eira bie prekidanje rasprave.
Mislim daje do poveane prodaje ureeg mesa
do-
u
io zbog poveanja zdravstvene svesti.
- Ja mislim daje to naprosto stvar nie cene.
U ovom trenutku, mislilac u plavom eiru bi mogao
da postavi pitanje da li ima nekih informacija iz domena
razmiljanja belog eira koje bi mogle da budu odluuju-
e.
pudui da ne moemo da odluimo, neka u zapisnik
ue da za ovaj trend imamo dva razliita objanje-
nja. Ne moramo da odluimo koje je pravo.

 Edvard de pono XLVI

Prema tome, oba gledita se belee na mapu razmilja-

nja. U ovom konkretnom sluaju, oba mogu da budu is-
pravna. Katkada dva stanovita mogu da budu potpuno in-
kompatibilna. Bez obzira na to, oba se moraju zabeleiti.
Dalja diskusija se moe obaviti kasnije.
cSad moemo da se vratimo na taku o kojoj ranije ni
smo mogli da donesemo odluku. a li bi to moglo da
se sagleda kao pokuaj da se zaradi iskljuivo viso
kom cenom? ajte, molim vas, da se usredsredimo
direktno na to pitanje.
cospodin ons misli da e garantovane praznine
cene znaiti mnogo za prodaju. ospoica Adams
; misli da nee i da bi nas to moglo mnogo kotati.
Utroiemo malo vremena da ovo ispitamo. a li
i razmiljanje pod belim eirom ima neto da nam po-
: nudi? a smo ranije davali takve garancije, koliko bi
nas to stajalo?
Odlian nain za tretiranje oponirajuih ideja jeste
pretpostavka da je svaka ideja pod odreenim uslovima
korektna.
Pod kojim uslovima bi gospodin ons bio upravu?
Pod kojim uslovima bi gospoica Adams bila upra-
\ vu?
Moe se smatrati da su obe strane u pravu. Sledei ko-
rak se sastoji u uvianju koji od dva sklopa okolnosti naj-
vie lii na pravo stanje stvari.
Isti pristup se moe iskoristiti i za vrednovanje ideja,
upotrebom metoda najbolje kue. Kako bi se ova ideja najbolje
udomila? ^V, >-;,:* ,vv.Vn;V. xh" 'Yvirr,-.<*S'/i 224
XLVI est eira za razmiljanje

?vaj proizvod bi bio odlian za neku veliku kompa

niju koja dominira tritem. ?vaj drugi bi bio pogo
dan za neku malu kompaniju koja pokuava da stvo
ri sebi mesto na tritu. akle, kakva smo mi kompa
nija?
Ponekad mislilac u plavom eiru mora da nastupi bez
uvijanja.
ini mi se da smo se zaglibili u raspravi. Zabeleie-
r mo oba stanovita i vratiti se na njih kasnije.
Koristimo model mape, a ne rasprave. Ako imate
drugaija stanovita, pribeleite ih. Nemojte pokua-
vati da dokaete daje vae ispravno, a ono drugo po-
greno.
c?bojica ste rekli ta ste imali da kaete. Ii dalje od
toga bi znailo uvaljivati se u raspravu, a nismo se
zbog toga okupili.
cMolim vas, prestanite da se raspravljate.
cHou da oboje stavite ute eire i razmislite o gledi
tu onog drugog. To bi trebalo da zaustavi raspravu.
Formalnost plavog eira omoguava svakom mislio-
cu da bude mnogo direktniji nego inae.

225
c
 XLvn
RAZMILJANJE POD
PLAVIM EIROM
Rezime
Plavi eir je eir kontrole. Mislilac u plavom eiru
organizuje samo razmiljanje. Razmiljanje pod plavim
eirom jeste razmiljanje o razmiljanju potrebnom da bi
se istraila tema.
Mislilac u plavom eiru definie temu u pravcu koje
bi valjalo usmeriti razmiljanje. Razmiljanje pod plavim
eirom daje fokus. Razmiljanje pod plavim eirom de-
finie problem i uobliava pitanje. Razmiljanje pod pla-
vim eirom determinie zadatke za razmiljanje koje va-
lja izvriti.
Razmiljanje pod plavim eirom je odgovorno za re-
zimiranja, preglede i zakljuke. To se moe obavljati po-
vremeno, u toku razmiljanja, kao i na kraju.
Razmiljanje pod plavim eirom prati razmiljanje i
obezbeuje potovanje pravila igre. Razmiljanje pod pla-
vim eirom zaustavlja raspravu i insistira na kartograf-
skom" vidu razmiljanja. Razmiljanje pod plavim ei-
rom uvodi i odrava disciplinu.

 Rezime XLVII

Razmiljanje pod plavim eirom se moe iskoristiti za

povremene upadice koje zahtevaju stavljanje eira. Raz-
miljanje pod plavim eirom moe i da se koristi za uspo-
stavljanje razmiljanja koje tee korak-po-korak, a ijeg se
redosleda valja pridravati jednako kao to se prilikom
plesa vodi rauna o koreografiji.
ak i kada je specifina uloga razmiljanja pod plavim
eirom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve
koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog eira.


u; ' ( R

Zakljuak
" Najvei neprijatelj razmiljanja jeste-
..^ompleksnc zbog toga to dovodi do zbrke. Kad je
razmiljanje jasno i jednostavnoj, postaje prijatnije i
efikasnije. Koncept est eira za razmiljanje je vrlo lak
za razumevanje. Takode, veoma se jednostavno
primenjuje.
Postoje dve osnovne svrhe koncepta est eira za raz-
miljanje. Prva svrha jeste pojednostavljivanje razmilja-
nja time to se misliocu omoguava da se jednovremeno
bavi samo jednom stvari. Umesto primoranosti da u isto
vreme brine o emocijama, logici, informacijama, nadi i
kreativnosti, mislilac ima mogunost da se njima pozabavi
odvojeno. Umesto da logiku koristi kao podrku polu-
prikrivenim emocijama, mislilac moe da izvue emocije
na povrinu posredstvom razmiljanja pod crvenim ei-
rom, bez ikakve potrebe da ih opravdava. Razmiljanje
pod crnim eirom se potom moe pozabaviti aspektom
logike.
Druga osnovna svrha koncepta est eira za razmilja-
nje jeste omoguavanje zaokreta u razmiljanju. Ako je
osoba tokom sastanka bila uporno negativna, onda se od
nje moe Tatiaztii da skine crni eir za razmiljanje". Taj
zahtev signalizuje osobi da je uporna u svojoj negativno-
sti. Od osobe se moe zatraiti i da stavi uti eir za raz-
229
 Zakljuak


miljanje", to je direktan zahtev za pozitivnou. Na ovaj
nain, est eira za razmiljanje obezbeuju mehanizam
koji je odreen, a da pri tom nije neprijatan. to je najva-
nije, sam mehanizam nije ni po emu pretei za linost ili
ego osobe. Pretvaranjem u glumu ili ak igru, koncept e-
ira omoguava zahtevanje odreenih vidova razmiljanja.
eiri postaju neka vrsta stenografisanih uputstava.
Ne kaem da bi svakog trenutka tokom razmiljanja
trebalo da svesno koristimo ovaj ili onaj eir. To je sasvim
nepotrebno. Povremeno, moemo poeleti da preemo e-
ire kao formalno strukturiranu sekvencu, u kom sluaju
emo strukturu utvrditi unapred. Jo ee, poeleemo da
stavimo neki od eira, donekle formalno, tokom diskusije.
Ili emo poeleti da zatraimo od nekoga da za vreme
diskusije stavi odreeni eir. Isprva, moe nam se uiniti
pomalo udnim, ali vremenom postavljanje takvog zahte-
va postaje potpuno prirodno.
Oigledno je da e model biti najkorisniji ako su svi
lanovi organizacije svesni pravila igre. Na primer, svi koji
se po navici sastaju da bi prodiskutovali o neemu trebalo
bi da budu svesni znaenja razliitih eira. Koncept naj-
bolje funkcionie kad postane deo svakodnevnog naina
izraavanja.

c6  c

 cccu  
cccc
V

 
 EST EIRA
ZA RAZMILJANJE

|
Rezime rezimea
Svrha est eira za razmiljanje jeste deifrovanje raz-
miljanja, tako da mislilac moe da jednovremeno prime-
njuje jedan modalitet razmiljanja - umesto da pokuava
da obavi sve odjednom. Najbolja analogija jeste ona sa
tampom u boji. Svaka boja se tampa posebno, a na kraju
se sve objedine.
Metod est eira za razmiljanje je osmiljen da bi se
omoguio zaokret u razmiljanju i udaljavanje od uobia-
jenog svaalakog u pravcu kartografskog" stila. To ini
razmiljanje procesom koji ima dve faze. Prva faza jeste
izrada mape. Druga faza jeste izbor pravca na mapi. Ako
je mapa dovoljno dobra, najbolji put je esto oigledan.
Kao i u analogiji sa tampom u boji, svaki od est eira
stavlja na mapu jedan vid razmiljanja.
Ne kaem da est eira obuhvataju sve mogue aspek
te razmiljanja, ali sigurno obuhvataju njegove glavne mo
dalitete. Isto tako, ne pokuavam da kaem da bi u svakom
trenutku razmiljanja trebalo da imamo na glavi neki od
e ira. . " ;R . . ' .RRR RRr^r- i i '.:'RR

231
 Rezime rezimea

Najvea vrednost eira je upravo u njihovoj artificijel-

nosti. Obezbeuju formalnost i priliku da se bilo od sebe,
bilo od nekog drugog, zatrai da razmilja na odreeni na-
in. eiri uspostavljaju pravila igre razmiljanja. Svako
ko igra tu igru treba da bude svestan njenih pravila.
to se vie koriste, eiri sve vie postaju sastavni deo
kulture razmiljanja. Svako unutar organizacije bi trebalo
da naui osnovni princip, kako bi ovaj mogao da postane
deo kulture. Na taj nain, usredsredeno razmiljanje postaje
mnogo snanije. Umesto traenja vremena na rasprave ili
dugotrajne diskusije, imaemo energian i disciplino-van
pristup.
Isprva, ljudima se upotreba razliitih eira moe ui-
niti donekle neobinom, ali to oseanje ili im pogodnost
ovog sistema postane oigledna. Prva upotreba eira do-
lazi u vidu povremenog zahteva da se upotrebi jedan eir
ili za prebacivanjem s crnog eira na neki drugi.
Kao to sam napisao na poetku knjige, velika vred-
nost eira je u tome to odreuju ulogu razmiljanja. Mi-
slilac moe da se ponosi svojim igranjem svih tih uloga.
Bez formalnosti eira, neki mislioci bi pri razmiljanju
ostali trajno zarobljeni u jednom modalitetu (obino je t
modalitet crnog eira).
Ponovo naglaavam da je sistem veoma jednostavan
za primenu. Nema potrebe da se italac zamara uenjem
napamet onoga o emu sam na ovim stranicama pisao.
Podrazumeva se postepeni razvoj. Sutina svakog eira se
vrlo lako pamti.
Beli eir: devianska belina, iskljuivo injenice, brojke i
informacije.
 
 est eira za razmiljanje

Crveni eir crvenilo", emocije i oseanja, takoe i slut-

nja i intuicija.
Crni eir avolji advokat, negativan sud; zbog ega ne-
to nee funkcionisati. uti eir sunev sjaj, vedrina i
optimizam, pozitivnost,
konstruktivnost, anse. Zeleni eir plodnost,
kreativnost; biljke koje rastu iz seme-
na; prodor, provokacija.
Plavi eir hladnokrvnost; kontrola, dirigovanje orkes-
trom, razmiljanje o razmiljanju. Unutar svake
organizacije, to vie ljudi ovlada modelom, on postaje
upotrebljiviji. Istina je da nemamo jednostavan jezik koji
bi posluio kao kontrolni sistem za nae razmiljanje.
Ako mislimo da smo dovoljno inteligentni da se sna-
emo i bez takvog sistema, onda bi trebalo da razmislimo
o tome da bi takav sistem tu inteligenciju kojom se tako
ponosimo uinio jo efikasnijom. Osobi s prirodnim talen-
tom za tranje disciplina donosi vie koristi nego drugima.
Ovog asa bih eleo da kaem neto iz domena utog
eira.
Pokuajte ovo i sami.
Zbog vae udobnosti, u nastavku ponavljam kratke
preglede koje sam dao za svaki od est eira za razmilja-
nje.

v!ata p!egled !azmiljanja

pod belim ei!om
Zamislite kompjuter koji daje injenice i brojke koje se
d njega trae. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nu-

 V 7 _______________ Rezime rezimea

di tumaenje ni miljenje. Nosei beli eir za razmiljanje,

mislilac bi trebalo da imitira kompjuter.
Osoba koja trai informaciju bi trebalo da postavlja
konkretna pitanja ukoliko eli da dobije informaciju ili po-
puni informativne praznine.
U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U pr-
vom redu se nalaze proverene i dokazane injenice - inje-
nice od prvorazrednog znaaja. U drugom redu, nalaze se
injenice za koje verujemo da su istinite, ali koje jo nisu
u potpunosti proverene - injenice od drugorazrednog
znaaja.
Postoji dijapazon verovatnoe koji ide od uvek istini-
to" do nikad istinito". Izmeu se nalaze konkretni nivoi
kao to su uglavnom", katkada" i povremeno". Infor-
macije ove vrste mogu da se iznose u sklopu miljenja pod
belim eirom, pod uslovom da se odgovarajue formuli-
u kako bi se ukazalo daje ipak re o verovatnoi.
Razmiljanje pod belim eirom podrazumeva disci-
plinu i usmerenost. Mislilac tei da u prezentiranju infor-
macija bude to neutralniji i objektivniji. Od vas se moe
zatraiti da stavite svoj beli eir za razmiljanje, ili i vi
moete zatraiti od nekoga da ga stavi. Takode, moete ga
staviti ili skinuti po svojoj volji.
Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

v!ata p!egled !azmiljanja

pod c!venim ei!om
Noenje crvenog eira omoguava misliocu da kae:
Ovo su moja oseanja prema toj stvari."
234
 est eira za razmiljanje

Crveni eir legitimizuje emocije i oseanja kao vaan

deo razmiljanja.
Crveni eir ini oseanja vidljivima, tako da mogu da
postanu deo mape" razmiljanja, a ujedno i deo sistema
vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac.
Crveni eir predstavlja pogodan metod za ukljuiva-
nje modaliteta oseanja" i njegovo iskljuivanje, na nain
koji bi misliocu bez njega bio nemogu.
Crveni eir omoguava misliocu da istrauje oseanja
drugih, tako to od njih trai da stave crveni eir i tek ta-
da izreknu svoje stanovite.
Kada mislilac koristi crveni eir, nikad ne bi trebalo
da pokuava da opravda svoja oseanja ili da za njih trai
utemeljenje u logici.
Crveni eir pokriva dva obimna vida oseanja. Prvo,
tu su obine emocije onakve kakve ih znamo, koje obu-
hvataju itav spektar emocija, od onih snanih, kao to su
strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao stoje sumnja.
Drugo, tu su sloena prosuivanja koja zalaze u takve vr-
ste oseanja" kao to su slutnja, intuicija, ulo, ukus, estet-
sko oseanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja.
Ukoliko miljenje o neemu u velikoj meri sadri ovu vr-
stu oseanja, ono se takoe moe svrstati pod crveni eir.

Kratak pregled razmiljanja

pod crnim eirom
Razmiljanje pod crnim eirom je specifino zaoku-
pljeno negativnim procenama. Mislilac u crnom eiru
ukazuje na ono stoje pogreno, nekorektno i plod zablude.
 
 Rezime rezimea

Mislilac u crnom eiru ukazuje na koji se nain neto ne

uklapa u iskustvo ili prihvaeno znanje. Mislilac u crnom
eiru ukazuje na ono zbog ega neto nee funkcionisati.
Mislilac u crnom eiru ukazuje na rizike i opasnosti, Mi-
slilac u crnom eiru ukazuje na nedostatke u dizajnu.
Razmiljanje pod crnim eirom nije rasprava i nikada
se ne bi trebalo sagledavati kao takvo. Re je o objektiv-
nom pokuaju da se na mapu ubelee i negativni elementi.
Razmiljanje pod crnim eirom moe ukazati na gre-
ke u procesu miljenja i samom metodu.
Razmiljanje pod crnim eirom moe dati sud o ideji
na osnovu ranijih iskustava, da bi se videlo kako se uklapa
u poznate okolnosti.
Razmiljanje pod crnim eirom moe da projektuje
ideju u budunost, da bi se videlo ta moe da podbaci ili
krene kako ne treba.
Razmiljanje pod crnim eirom moe da postavlja
negativna pitanja".
Razmiljanje pod crnim eirom ne bi trebalo da obu-
hvata negativno uivanje ili negativna oseanja koja spa-
daju pod obod crvenog eira.
Pozitivna procena se ostavlja utom eiru. U sluaju
novih ideja, uti eir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

v!ata p!egled !azmiljanja

pod utim ei!om
Razmiljanje pod utim eirom je pozitivno i kon-
struktivno. uta boja simbolizuje sunev sjaj, vedrinu i op-
timizam. 236
 est eira za razmiljanje

Razmiljanje pod utim eirom je zaokupljeno pozi-

tivnim procenama, jednako kao to je razmiljanje pod cr-
nim eirom zaokupljeno negativnim procenama.
Razmiljanje pod utim eirom obuhvata pozitivan
spektar, koji ide od loginog i praktinog na jednom, do
snova, vizija i nadanja na drugom kraju.
Razmiljanje pod utim eirom iskuava i ispituje
vrednost i korist. Potom ono tei da za tu vrednost i korist
iznae logiku podrku. Razmiljanje pod utim eirom
trai da iznese vrsto utemeljen optimizam, ali nije ograni-
eno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma
odgovarajue obeleeni.
Razmiljanje pod utim eirom je konstruktivno i ge-
nerativno. Od ovog razmiljanja potiu konkretni predloi
i sugestije. Razmiljanje pod utim eirom je zaokuplje-
no operativnou i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruk-
tivnog razmiljanja pod utim eirom jeste delotvornost.
Razmiljanje pod utim eirom moe biti spekulativ-
no i u potrazi za mogunostima. Razmiljanje pod utim
eirom doputa i vizije i snove.
Razmiljanje pod utim eirom se ne bavi pukom po-
zitivnom euforijom (crveni eir) niti direktnim stvara-
njem novih ideja (zeleni eir).

v!ata p!egled !azmiljanja

pod zelenim ei!om
Zeleni eir slui za kreativno razmiljanje. Osoba koja
stavlja zeleni eir e upotrebiti modele kreativnog raz-
miljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz-
 
 Rezime rezimea

miljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad

bi i mislilac i slualac nosili zelene eire.
Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena.
Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt
razmiljanja pod zelenim eirom. Postoji potreba da se
ide dalje od poznatog, dalje od oiglednog i zadovoljava-
jueg.
Koristei se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom
eiru moe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenut-
ka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora
da postoji nikakav objektivan razlog.
U okviru razmiljanja pod zelenim eirom, mehani-
zam prosuivanja biva zamenjen mehanizmom prodora.
Mislilac eli da krene dalje od poetne ideje, u nameri da
osmisli novu ideju.
Provokacija je bitan deo razmiljanja pod zelenim e-
irom i simbolizovana je reju PO. Provokacija se koristi
da bi nas izvukla iz naih uobiajenih obrazaca razmilja-
nja. Postoji vie naina za izazivanje provokacije, ukljuu-
jui i metod nasumine reci.
Lateralno razmiljanje jeste skup stavova, mehaniza-
ma i tehnika (meu kojima su prodor, provokacija i PO)
koji pomau u formiranju preica za kretanje meu obra-
scima, u sklopu samoorganizujueg asimetrinog sistema
formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih
koncepata i percepcija.
v!ata p!egled !azmiljanja
] pod plavim ei!om
Plavi eir je eir kontrole". Mislilac u plavom ei-
ru organizuje samo razmiljanje. Razmiljanje pod plavim
 
 est eira za razmiljanje

eirom jeste razmiljanje o razmiljanju potrebnom da bi

se istraila tema".
Mislilac u plavom eiru definie temu u pravcu koje
bi valjalo usmeriti razmiljanje. Razmiljanje pod plavim
eirom daje fokus. Razmiljanje pod plavim eirom de-
finie problem i uobliava pitanje. Razmiljanje pod pla-
vim eirom determinie zadatke za razmiljanje koje va-
lja izvriti.
Razmiljanje pod plavim eirom je odgovorno za re-
zimiranja, preglede i zakljuke. To se moe obavljati po-
vremeno, u toku razmiljanja, i na kraju.
Razmiljanje pod plavim eirom prati razmiljanje i
obezbeduje potovanje pravila igre. Razmiljanje pod pla-
vim eirom zaustavlja raspravu i insistira na kartograf-
skom" vidu razmiljanja. Razmiljanje pod plavim ei-
rom uvodi i odrava disciplinu.
Razmiljanje pod plavim eirom se moe iskoristiti za
povremene upadice koje zahtevaju stavljanje eira. Raz-
miljanje pod plavim eirom moe i da se koristi za uspo-
stavljanje razmiljanja koje tee korak-po-korak, a ijeg se
redosleda valja pridravati jednako kao to se prilikom
plesa vodi rauna o koreografiji.
ak i kada je specifina uloga razmiljanja pod plavim
eirom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve
koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog eira.

239
 Biblioteka UM
Izdava: IP FINESA,
Rada Konara la, 11000 peograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu
V Toni Buzan
p!zo itanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod
uz pomo koga moete drastino poveati svoju
brzinu itanja (preko 200 stranica na sat) a da pri
tome postignete bolje razumevanje i pamenje
nego pri klasinom itanju.
Knjiga sadri tekstove i praktine primere koji
omoguavaju itaocu
uvid u napredak tokom
savladavanja tehnike
brzog itanja.
Toni i Bari Buzan
Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju
misli koje nam pomae da bolje iskoristimo
neogranienu mo mozga. Koristei slova, bro-
jeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i uiva-
njem - postiemo izuzetne rezultate u poslu,
kreativnom razmiljanju, pripremanju predava-
nja i prezentacija, hvatanju beleaka, donoenje
odluka, reavanju pro- blema i naroito - u
pamenju i uenju.
o Toni Buzan
Savreno pamenje
Potencijal ljudske memorije je praktino neo-
granien! Meutim, da li znate kako da taj po-
tencijal iskoristite na najbolji nain? Ova
izvanredna knjiga vam prua mogunost da
nauite memorijske tehnike koje moete da
upotrebite u svim oblastima intelektualnog
funkcionisanja (koncentracija, uenje, ispiti, pre~
zentacije, strani jezik, kreativno razmiljanje.-)
  Lana Izrael,
Toni Buzan
o dejeg uma
ostanite genije na b!za a!
Revolucionarni metod mapiranja uma za decu i
odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedinstven nain
uvodi u svet izvanrednog pamenja i kreativnog
razmiljanja.
anje uenja, a bolje ocenel Previe
dobro da bi bilo istinito? Ne, previe dobro i
istinito!

Majki Gelb, 5
Toni Buzan
ou a iz umetnosti
iongli!anja
Knjiga o uenju! Autori koristei metaforu
ongliranja prezentuju jasan i pragmatian me-
tod primenjljiv u bilo kojoj oblasti uenja.
Savladavajui umetnost relaksirane koncentra-
cije italac otkriva novi pristup samorazvoju, u
kojoj razbijajui mentalne barijere svoje neu-
spehe pretvara u uspeh.

vv c A Grejem Fuler
c va o nauiti

 c v st!ani jezi
Izuzetna knjiga zamiljena kao pomona litera-
(p?v?
tura u uenju bilo kog jezika bez obzira da li je u
pitanju konvencionalni kurs ili samostalno ue-
nje uz prirunik. Autor nudi niz praktinih save-
ta i konkretnih tehnika za reavanje problema u
uenju svakog jezika, kako na polju leksike i
m*&
gramatike, tako i na polju izgovora.
?piti miiu

Biblioteka UM
Izdava: IP FINESA,
Yada Konara la, 11000 peograd
tel/fax: 3*1 (0)11 23-107; 3-53 (-1A
)
mob. 3*1 (0)A 113 00 **; 3*1 (0)A 17 1A 02
e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu
_
Biblioteka UM
Izdava: IP FINESA,
Rada Konara la, 11000 peograd
tel/fax: 3*1 (0)11 23-107; 3-53 (9-16h)
mob. 3*1 (0)A 113 00 **; 3*1 (0)A 17 1A 02

e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu

vv j Dejvid Ejkres va o poloiti

ispit
POLOITI I Knjiga koja e vam pomoi da svoju energiju i
ISPIT Ipoloite
vreme iskoristite na najbolji nain, i da svaki ispit
sa lakoom i zadovoljstvom.
I Na osnovu autorovih saveta i tehnika moete
uveati svoje samopouzdanje i motivaciju za uenje,
efikasnije organizovati vreme kao i razviti
I svoju sposobnost pam- (
i enja.
?piti p!intlpit tn ntne tehni e
! cp

v

Toni Buzan * c_

vo!istite obe
hemisfe!e mozga MOZGA
Najoularnija i najtiranija knjiga Tonija
Buzana! Prodata u milionima primera-ka irom
sveta. Prevedena na 37 jezika. U ovoj knjizi
najsveobuhvatnije je prikazan Bu-zanov program
intelektualnog razvoja. Primena mapa uma,
memorijskih tehnika, tehnike efikasnog itanja i
uenja i pristup planiranju vreme- Pat o ntele tualnoj !atmsfeit

no jasan i pristupaan nain.

Majki Gebl
" Yazmiljajte ao eona!do da
ini
U ovoj zaista inspirativnoj knjizi, istraujui se-
dam sutinskih aspekata Da Vinijevog procesa
razmiljanja autor nam pokazuje kako da razvi-
jemo sposobnost uranovteenog razmiljanja
itavim mozgom. U njoj se sjajnim stilom pri-
kazuje fenomen Leonardo" kao model za raz-
voj sopstvene genijalnosti. Razvijajui davini-
jevski duh u sebi, moemo nauiti da unapreu-
jemo svoje sposobnosti u svim sferama ivota.

j na opisani su na izuzet-
 Biblioteka MISAO
Izdava: IP FINESA
Rada Konara la, 11000 peograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu
Edvard de Bono
1
est eira za razmiljanje
Stavite crni eir za kritino stanovite ili uti za
sunani optimizam! Zeleni eir prua obilje
kreativnih ideja! Pod belim sagledajte injeni-
ce, a pod crvenim izrazite oseanja! A onda
osmislite itav dijapazon moguih reenja i raz-
vrstajte ih - nebesko-plavi eir e vam omogu-
iti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati e
biti iznenaujue efikasni!
Edvard
de Bono

Petodnevni kurs
razmiljanja
Edvard de Bono je pionir meunarodno po-
znatog sistema lateralnog razmiljanja. U ovoj
knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsti-
cajnih problema za razmiljanje koji ne iziskuju
nikakvo specijalno znanje niti poznavanje mate-
matike. Problemi su smiljeni tako da itaocu
omoguavaju da pronae sopstveni stil razmi-
ljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i po-
tencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije
uvek vano biti u pravu i greka moe da bude
i putokaz do pravog re-
I enja.
Edvard de Bono
ate!alno !azmiljanje
Edvard de Bono ne tvrdi daje izumeo ovaj
mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao.
U svom originalnom prikazu tog procesa, on
namerno koristi lateralni pristup (s podsticajnim
vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu laterarnog razmiljanja. Ovo
je pionirska i sugestivna knjiga, delo naunika i
istraivaa koji izuzetno i veoma jasno -misli
svojom glavom.