Sie sind auf Seite 1von 214

Доцснт

др

Длекслндлр

Отд тлтовић

ИСТИМ 0 ПОДГОРИЧКОЈ ОШШТИИИ

Поводом јубилеја 90. година од одржавања Велике Народне Скупштине српског народа у Црној Гори

ПОДГОРИЦЛ

БИБЛИОТЕКА

ИСТОРИЈА

Доцент др Александар Стаматовић ИСТИНА О ПОДГОРИЧКОЈ СКУПШТИНИ

Издавач ИТП „УНИРЕКС” - Подгорица

За издавача Јанко Брајковић, директор и главни и одговорни уредник

Уредник

Оливера МилиН

Рецензенти:

др Радош Љушић редовни професор Филозофског факултета (одсек историја) у Београду

др Сенка Бабовић - Распоповић виши научни сарадник Историјског института Црне Горе у Подгорици

Фотографија на корици посланици Велике Народне Скупштине српског народа у Црној Гори - Подгорица

Компјутерска и ликовна обрада Миомир Крачковић

Штампа:

НК5 8рек1аг - Подгорица

Тираж

300

[ЕШ

Нтп

Г

ЕЕШЗП

1

Доцент др Длекслнлдр Стлл\лтовић

1

1 Јк

шгс— :

.

СТИНД0

о

ПОДГОРИЦА

2008.

л\

с

-

.

*—

"|цц1

пгедговог

ј рошло је девет деценија од одржавања Велике Народне

јСкупштине српског народа у Црној Гори, и времена када

I су донешене њене одлуке, које се са правом могу назвати

П

историјским, баш као и овај догађај. Велики догађаји, били они политичког, војног, дипломатског или неког другог садржаја, обиљежавају поједине историјске епохе, и чине их препознат- љивим баш по њима. Такав случај је и са именованом Скуп- штином. Она је представљала крај једне епохе, тј. постојања црношрске државе, и владања династије Петровић-Његош, и логичан историјски завршетак једног времена, и прегнућа више генерација српског народа, па и оног у Црној Гори. Уоп- ште, природно је право једног народа, да се уједини и омеђи своје територије. Кроз историју, сваки процес уједињавања, сматран је неумитним и прогресивним током догађаја. Спајање једног народа, или више народа, прогресиван је чин, у првом реду у куптурном, просвјетном, привредном, саобраћајном и сваком другом погледу, а одбијајући фактор за сусједне народе и државе, да се прошире на рачун тог народа и државе. То су знали сви велики синови српског народа широм српских зема- ља уопште, па и у Црној Гори тога доба. Насупрот овом проце-

су, сви дезинтеграциони процеси кроз историју, сматрали су се назадним, и покушајем да се точак историје врати у назад. Аутор ове књиге, није присталица посматрања и анализе одређених историјских догађаја са њиховом строгом изолаци- јом и фиксирањем, тј. слободно речено аутистичним сагледа- вањем. Скупштина у Подгорици је одредиште пута једног народа, су исти такав исход жељели и његови припадници ван ње, и са сличним скупштинама и хтијењима окончали једну епоху. Поред Срба, свакако су то жељели у већини и Хрвати и Словен- ци, друга два југословенска народа, наравно, како ће даље

или једног њешвог дијела у Црној Гори, с обзиром да

5

деценије или вијек показати, из својих, и то сасвим другачијих разлога: остварења својих националних држава, којих кроз историју, за разлику од Срба нијесу имали. У општем склопу догађаја тога доба, у које спада и Скуп- штина у Подгорици, она је и полазиште за један нови исто- ријски период, који ће у различитим облицима унутрашњег и идеолошког карактера три Југославије опстати безмало 88 го- дина. Пратећи ехо и посљедице њених одлука кроз вријеме, тај период биће завршен мајским референдумом 2006. године у Црној Гори, када је разним манпулацијама и притисцима анти- српског режима у Црној Гори, прекинуто постојање државне заједнице Црне Горе и Србије. То је био очигледан покушај заустављања точка историје, и враћање српског народа на гото- во вијек уназад. Сви интегративни процеси кроз историју, нарочито они који су подразумијевали интегрисање више држава и династија једног истог народа, имали су своје ломове, и оне које ће се наћи повријеђени, и чија ће права и интереси (нарочито) бити угрожени. Стога њихове покушаје да зауставе точак неумитних историјских процеса, треба схватити са свом комплексношћу тог питања, и разумијевањем за њихово стање, и људске егоис- тичке пориве. То се првенствено односи на краља Николу, и један оних разлога (дате заклетве, заблуде, или личног интереса) нашли око њега. Како су такви покушаји тада остали без- успјешни, тако ће бити и у добу у којем настаје ова књига, а које представља тренутно стање диктовано вољом неких великих сила, у којем се српски народ, па и његов дио у Црној Гори нашао. Практично од момента почетка свога рада, па касније до- ношења својих одлука, Скупштина у Подгорици, постала је предмет критика и оспоравања. Најприје су то биле групације око краља Николе и он сам, чији су интереси њеним одлукама повријеђени, па онда деценијама касније разне политичке структуре и појединци, сваки из својих разлога. Чак и њени директни учесници, и ватрени заговараоци и креатори њених

број његових присталица, који су се опет из ових или

6

одлука, касније су је и су их ђај, не само у историји Срба, него и Југословена XX вијека, био толико хваљен и оспораван, давани му епитети историјског и напредног, а са друге стране нелегитимног, насилног и пониш- тавајућег. Намјера аутора ове књиге није да наново пише историју Скупштине у Подгорици, јер се историографија неколико пута, са савим супротних становишта позабавила овом проблемати- ком. Број посебних историјских радова, студија и стручних па и новин- ско-фељтонској публицистици, у којој су се њихови аутори ба- вили Скупштином у Подгорици, као посредним догађајем у изучавањима других историјскигх проблематика, готово да се и не може побројати. Оспоравање овог великог историјског догађаја, имало је свој узлазни ток, од оних директних политичких противника тог догађаја, чији су ставови о њој, сада већ дио историје и изучавања историчара и других публициста, до готово вијек касније, читавог једног историографског правца, или у Црној Гори укоријењеног начина размишљања, у којемје овај догађај практично сатанизован. Манипулацијама, инсинуацијама, и фалсификовањима као да нема краја. У времену када ова књига настаје, и кадаје пракгично антисрпство у Црној Гори (од нека- да само вијек раније апсолутне српске свијести) постало начин размишљања, па чак и занимање (па и историчара), остаје само да се поново укаже на неке појединости, које неумољиво анулирају те тврдње.

оспоравали. Ријетко је један дога-

чланака, а да се не швори о разној публицистици,

7

А

у

т

ор

К 60 д

д момента свога одржавања, и доношења одлука Велика Народна Скупнггина српског народа у Црној Гори, како

је био њен званичан назив, постала је предметом оспора- вања и критика. Са друге стране, логично, пошто је и представ- љала остварење једног циља, и апологетике. Већ у тим првим мјесецима и годинама по њеном одржавању, њене присталице и противници, директни актери догађаја, изрекли су политичке ставове о њој. Ти ставови, већ у периоду између два свјетска рата постали су предметом изучавања. Но, тадашња историо- графија, због мале временске дистанце, у свом класичном смислу мало се и позабавила њоме. Стога је заиста тешко и те ставове, који су изрицани из чисто политичко-актерских побу- да, идентификовати као научне ставове и научну анализу тог догађаја. Ти се ставови, заправо могу подвести већ неколико деценија касније, нарочито послије Другог свјетског рата, и промјене унутрашњег државног и идеолошкОг уређења Југо- славије, као извори о овом догађају. Примарни извори би били они изречени, како је већ назначено од директних акгера овог догађаја са обје стране. Секундарни су они који изричу ставове о њему, а те особе директно нијесу били повезане са Скупшти- ном у Подгорици, нити уопште са статусом државно-правног и династичког положаја Црне Горе. Једноставно, овај догађај им је послужио као инспирација, или подлога за експлоатацију за изрицање својих политичких ставова. Први рад актера догађаја, који се значајним дијелом бавио тим догађајем, тј. Скупштином у Подгорици, издат у периоду између два свјетска рата, био је рад Светозара Томића „Десето- годишњица уједињења Црне Горе и Србије“, објављен у Бео- граду 1929. ГЈодгорици као члан Централног извршног одбора. Свакако,

О

шдине. Он је био директни учесник Скупштине у

9

као поборник једне политичке и државне идеје, он је у том раду заступао ставове у прилог Скупштине у Подгорици. Други рад, објављен је 1940. године, практично у предвечерје Другог свјетског рада, и има деценију више временске дистанце од Томиђевог рада. То је књига Јована Ћетковића „Ујединитељи Црне Горе и Србије“, објављена у Дубровнику 1940. године. Именовани је као и Томић, само у још дирекгнијем смислу био актер догађаја, јер је био посланик у овој Скупштини. Познат је као политички камелеон. Као млад учитељ, и ватрени побор- ник уједињења, тј. бјелаш, иначе родом из Љешанске нахије можда чак и више, апологетирао Скупштину у Подгорици, и уопште начин уједињења спроведен 1918. године. У периоду између два свјетска рата, био је члан лијево орјентисаног крила Савеза земљорадника (Земљорадничке странке), која је посљедњих година пред Други свјетски рат тијесно сарађивала са КПЈ. У прве двије године рата у Црној Гори, Ћетковић је тактизирао, и слободно речено давао сигнале за сарадњу и партизанима и четницима, не експониравши се дирекгно ни код једних ни код других (слично његовим стра- начким колегама Марку Вујачићу и Јефту Павићу). Већ 1943. године отворено прелази на страну партизана, те постаје вијећ- ник ЗАВНО-а у Колашину, а потом и члан ЦАЦНО-а, да би касније послије рата завршио као министар у црногорским владама. Као што ће се видјети у наредним поглављима ове књиге, од тог периода Ћетковић као да се ништа није десило, постаје критичар Скупштине у Подгорици и начина уједињења 1918. године, те међуратног положаја Црне Горе у Југославији. Свакако, ни Томић ни Ћетковић по струци нијесу били истори- чари, те се ови њихови радови могу тумачити, као спој мемоа- ристике и публицистике са историјском тематиком. Ипак су они у њима дали низ корисних, мање или више значајних чи- њеница везаних за вријеме уједињења, непосредне припреме, одржавање Скупштине у Подгорици, њене одлуке, и након тога реакцију присталица краља Николе.

код Подгорице, Ћетковић је у овом свом раду такође,

Недуго послије одржавања Скупштине у Подгорици, један од њених посланика - Јанко Спасојевић, иначе родом из Васо- јевића, објавио је рад са насловом „Црна Гора и Србија“, у Паризу 1919. године. И овај рад се може идентификовати, као комбинација мемоара, историјске публицистике и политичког памфлета. Спасојевић је иначе, прије него што је постао посла- ник Скупштине у Подгорици, био истакнути члан Црногорског одбора за народно уједињење. Слично Ћетковићевом раду, пред сами почетак Другог свјетског рата, појавило се дјело штампано у Београду 1941. године, са насловом „Уједињење Црне Горе са Србијом“, у ауторству Александра-Алексе К. Ма- тановића. Исти је био предсједник суда који је верификовао мандате за Округ цетињски за Скупштину у Подгорици, а потом је био члан Одбора за уједињење Црне Горе и Србије за исти округ. Као посредни извори за Скупштину у Подгорици, могу се узети и мемоари и политички радови неких личности које нијесу били њени дирекгни актери, али су у глобалном смислу били сврстани у супростављеним таборима око њених одлука. То је у првом реду др Секула Дрљевић. У вријеме независне државе Црне Горе, као млад човјек, брзо је доспио до високих државних положаја, бивши високи државни чиновник, посла- ник и министар. У току друге фазе Првог свјетског рата, у за- робљеничком логору Карлштајну, отворено се ставио на страну ујединитеља, и ту практично био десна рука каснијег бјелапжог вође Марка Даковића. У првој Влади Краљевине СХС Дрљевић је био начелник министарства правде, што је отприлике одго- варало положају вицеминистра. Вјероватно не испунивши амбиције које је имао, а које је навикао да остварује у бившој црногорској држави, послије неколико мјесеци дао је оставку без објашњења, и од тада се постепено трансформисао у крити- чара начина уједињења и Скупштине у Подшрици, касније поставши један од вођа федералистичке странке у Црној Гори. У тој фази свог политичког дјеловања, и даље је био на стано- вишту српског националног идентитета Црношраца, и опстан- ка заједничке државе са Србијом, али како је некад ватрено

11

заговарао уједињење, и условно речено „србовао“, исто тако је острашћено заговарао федерализам, и критиковао положај Црне Горе у новој држави. То се очигледно види и кроз његово дјело „Централизам или федерализам“, објављено у Земуну. Оно такође представља комбинацију мемоарског рада, са актуелним политичким памфлетом. Већ од 1926. године, Дрље- вић интензивно почиње да се везује за ХСС и њеног вођу Стјепана Радића, а касније за његовог насљедника др Влатка Мачека. У другој половини тридесетих година, пред Други свјетски рат, Дрљевић постепено улази у фазу класичног црно- горског сепаратисте, и то све отвореније и изоштреније изра- жава кроз своје чланке по новинама и политичке агитације. Насупрот њему, и са готово истог становишта актера дога- ђаја чији је центрум у одлукама Скупштине у Подгорици, појављује се Јован С. Пламенац, такође високи државни чинов- ник, посланик и министар у независној Црној Гори. Као и Др- љевић, и Пламенац припада читавој једној групацији камеле- она на политичкој сцени Црне Горе, од догађаја уједињења, па кроз њен каснији период (Саво Вулетић, Михаило Ивановић, Радомир Вешовић итд.), који су се руководили у политици и сврставању у њој, само на основу својих тренутних амбиција и користи. Много више него у периоду постојања независне црногорске државе, Пламенац ће одиграти политичку улогу најприје покретача тзв. Божићне буне 1919. године, а касније министра и предсједника емигрантске Владе краља Николе у Француској и Италији. Поред серије чланака по штампи, угла- вном у емигрантском „Гласу Црногорца“, који је излазио у Француској и Италији, Пламенац је написао два меморандума, званично штампана и издата под насловима: Меморандум Вер- сајској мировној конференцији, Женева, 1919, и Меморандум предсједнику САД Вудро Вилсону, Неји код Париза 1919. У овим меморандумима, он није спорио српски национал- ни идентитет Црношраца, чак шта више, нападно га је исти- цао. Исто је чинио у истицању историјске и ујединитељске улоге Црне Горе као српске државе кроз вјекове, сматрајући да она има примат у српском и југословенском уједињењу. Запра-

12

во, и кроз ове меморандуме, не може се назријети Пламенчева права државно-политичка намјера и став, јер је упоредно са ујединитељском улогом Црне Горе, оправдавао и потребу ње- ног даљњег опстанка као независне државе. По повратку у зем- љу 1926. године, и добијања положаја министра-резидента у Прагу, Пламенац је имао сасвим другачије ставове, што се може видјети по његовим бројним изјавама по штампи. Он је објашњавао, како он заправо никада није био противник уједи- њења и заједничке државе, али да су његови политички потези, били срачунати, да се то уједињење што повољније сврши по Црну Гору. Овакав Племенчев став је у оквиру општег склопа изјава и ставова повратника из емиграције, присталица краља Николе, који су регулисали добре пензије по повратку, а неки од њих, једно вријеме били чак укључени и даље у државну службу. Нови власти Краљевине СХС, тиме су хтјеле да пока- жу, да су стари сукоби и подјеле из 1918. године заборављени и превазиђени. Као извори супростављеног табора одлукама Скупштине у Подшрици, могу се узети мемоари двојице присталица краља Николе, који су у емигрантској влади заузимали високе поло- жаје. То је најприје Никола-Нико Хајдуковић, а потом и др Иван-Иво Јовићевић. Но, њихови мемоарски записи су објав- љени много касније, Јовићевићеви 1995. године на Цетињу, а Хајдуковићеви 2000. шдине. Иако није био директни учесник догађаја 1918. шдине на било којој страни, бивши црногорски министар, посланик и високи чиновник Саво Вулетић, родом из Зете, оставио је још у међуратном периоду низ чланака и расправа, од којих су се неки тицали коментара о Скупштини у Подгорици. Ти његови коментари и чињенице, значајни су нај- прије због положаја који је он имао прије њеног одржавања, а потом и јер је био један од вођа црногорских федералиста, и посланик из редова ове странке у Скупштини Краљевине СХС у Београду. Вулетић је такође имао контрадикторне политичке ставове. Како је већ речено, у данима уједињења није се експо- нирао, мада је давао сигнале подршке ујединитељима, који у њега нијесу имали повјерење, те је чак кратко вријеме био у

13

некој врсти притвора. Касније се укључио у рад црногорских федералиста, и био један од њихових вођа. На почетку Другог свјетског рата, одбио је сарадњу са италијанским окупатором, и једним дијелом бивших зеленаша и федералиста (предвође- них Секулом Дрљевићем и Михаилом Ивановићем) на васпо- стави црногорске државе. Живот је окончао трагично, повлаче- ћи се са црногорскиим четницима ка Словенији 1945. године. Његови чланци и расправе обједињени су и штампани у виду посебног издања у Бијелом Пољу 1998. године. Од времена одржавања Скупштине у Подгорици, у ино- странству је изашло неколико публикација и издања о Црној Гори, и проблематици њеног уласка у југословенску државу. Њих су углавном писали новинари. Једно од таквих издања, које већ својим насловом упућује на негативну конотацију према Скупштини у Подгорици, је рад америчког новинара Витнија Ворена, штампан у Њујорку 1922. године на српско- хрватском језику, са насловом „Црна Гора - злочин мировне конференције“. Репринт овог издања, које је у Црној Гори било мало познато, објављен је у Подгорици 2006. године, из пре- познатљивих политичких разлога, о чему ће бити више ријечи током књиге. Ово, као и углавном слична издања штампана по Италији и Француској, финансирала је црногорска емиграција, којаје ауторима давала податке какви им одговарају, и налазила одговорајајуће новинаре и публицисте, које су били спремни за новац да пишу шта им се наручи. Из неких детаља овог издања, јасно се види, да Ворен не само да никада није боравио у Црној Гори, него да елементарно не зна географски распоред њене унутрашњости. Прве чињенице о улози Црне Горе у стварању југословен- ске државе, па тиме и о Скупштини у Подгорици, можемо наћи у раду познатог хрватског историчара др Ферда Шишића, објављеног у Загребу 1920. године, са насловом „Документи о постанку Краљевине СХС“ У овој збирци докумената, могу се наћи детаљи, који јасно оповргавају касније критичаре Скуп- штине у Подгорици и уласка Црне Горе у југословенску држа- да

ву, који се углавном

базирају

на

томе,

је

Скупштина у

14

Подгорици прогласила просто присаједињење Црне Горе Србији, и да је од регента Александра Карађорђевића и Србије третирана као дио свог државно-правног територија у процесу уједињења. Други рад објавио је др Живојин Перић, у часопису „Еко- номист“ 1940. године, са насловом „Црна Гора у јушсловенској федерацији“, у коме је са правног становишта врло јасно оповргавао не само правни легитимитет Скупштине у Под- горици, него и њених одлука. Овај, рад, заправо стручни чла- нак у часопису, сам по себи није у то вријеме имао никаквог значајнијег научног и политичког ефекта. Међутим, у посље- ратном периоду, са залетом црногорског национализма кроз деценије, а нарочито у посљедњих петнаестак година, овај чланак је Јеванђеља, којим се настојала доказати нелегитимност Скуп- штине у Подгорици и њених одлука. Како је овај Перићев чла- нак писан првенствено са правног становишта, а како су ова књига и њен аутор историјског карактера и историчар, то са чињеницама изнесеним у њему неће бити вршена полемика. Такође већ поменути рад Александра-Алексе Матановића, као правника по струци, дијелом је декласирао Перићеве чиње- нице. Период послије Другог свјетског рата, дикгован побједом једне партије и њене идеологије (КПЈ), те њеног погледа о националном питању и уређењу југословенске државе, донио је велики преокрет у оцјенама о легитимитету Скупнггине у Подгорици и њених одлука. Такви ставови дошли су најприје као дио ставова званичне власти о овом догађају, а онда су само преточени у историографију под њеном контролом и по њеним упутствима. Већ од 1922. године, КПЈ је имала консистентан став о уједињењу, и уређењу југословенске државе, који је био апсолутно негативан, и кретао се под утицајем Коминтерне, да

југословенску државну заједницу треба разбити. Од

године тај став се мијења, и на стонавишту је опстанка те држа- ве, али по сасвим различитим унутрашњим уређењем и погледом на национално питање. Кроз тај дводеценијски пери-

1935.

узиман од многих аутора, као нека врста научног

15

од, постепено се кристализује и поглед о националној посебно- сти Црногораца. Постепено, током деценија послије Другог свјетског рата, развијала се историографија са сасвим другачијом идеолошком поставком од оне прије тога периода. Како је већ речено, у склопу те препознатљивости, углавном је негативно тумачен начин уједињења и одлуке диктоване Скупштином у Подш- рици. Та историографија и њени историчари, једино нијесу спорили да је уједињење прогресиван чин, и да је велика већина становништва Црне Горе жељела то уједињење. Све остало јесте. Из таквих историјских радова, произилазила је политичка порука, да је положај Црне Горе и Црношраца, односно њихова државна и национална права, у потпуности остварен у тој и таквој Југославији. Скупштина у Подгорици, и сами процес уласка Црне Горе у југословенску државу 1918. године, као споредна тема, односно фрагмент, били су незаоби- лазни у многим историјским радовима, током готово полувје- ковног периода. Један од ријетких црногорских историчара, који се позитивно односио према овом догађају, је др Новица Ракочевић, нарочито у своја два рада: Црна Гора у Првом свјет- ском рату, Цетиње, 1969, и Политички односи Црне Горе и Србије 1903-1918. године, Цетиње, 1981. Већ по насловима ових радова, јасно се види, да се Ракочевић само фрагментарно дотакао тематике о Скупштини у Подгорици. Значајно је напо- менути, да се у деценијама испољавања правца режимске комунистичке, намјерно или ненамјерно, избјегавао и пуни и званични назив: Велика Народна Скупштина српског народа у Црној Гори. Дијелом се то може оправдати релативно дугим насловом тог органа, а дијелом из жеље да се оспоре атрубути њеног легитимитета, и националне припадности Црногораца. Углавном је кориштен назив „Подгоричка Скупштина“. Стога је искључиво из разлога јер је краћи за употребу. Два директна рада, горици, и то са становишта аутора као историчара по струци , дошла су врло касно, не само по њеном одржавању (безмало 71

Под-

и аутор ове књиге у њеном наслову, користио тај термин,

која су се тицала Скупштине

16

у

годину), али и у само замирање периода режимске комунистич- ке историографије. Први је у ауторству др Димитрија Вујовића. Именовани је припадао првом ешалону црногорских револу- ционара-комуниста из Другог свјетског рата. Јавна је тајна, да је на Првом и оснивачком конгресу КП Црне Горе 1948. године на Цетињу, написао реферат Блажу Јовановићу о националном питању, који је овај само прочитао. Послије краткотрајне политичке каријере, Вујовић се окренуо науци, и функцијама институција у домену науке. Био је дугогодишњи директор Историјског института Црне Горе у Титограду, а једно вријеме

и професор на Филозофском факултету у Никшићу. Вујовић се тематиком Скупштине у Подгорици, бавио и раније, прије овог рада, и то у својој докгорској дисертацији са насловом „Уједињење Црне Горе и Србије“, одбрањеној у Сарајеву, а потом и објављеној у Титограду 1961. године. Са мањим значајем у тематском смислу, бавио се истим догађајем

и у свом раду са насловом „Црногорски федералисти“, објав- љеним у Титограду, 1981. године. Потпуно, свеобухватно, и тематски директно, Вујовић се Скупштином у Подгорици поза- бавио у свом раду са насловом „Подгоричка Скупштина 1918.“, објављеним у Загребу, 1989. године. Овај рад представ- љао је комбинацију класичног историјског рада и збирке доку- мената о Скупштини у Подгорици. У њему, као и раније наве- деним радовима, Вујовић је углавном остао у клишеима дота- дашње режимске комунистичке историографије. Није спорио историјску прогресивност уласка Црне Горе у државну зајед- ницу са Србијом и другим југословенским покрајинама, као ни жељу велике већине Црногораца за уједињењем, али јесте начин уједињења, и легитимитет Скупштине у Подгорици. Иако не нападно, у неколико детаља, промовисао је и црногор- ску националну посебност, сматрајући да се она већ тада могла препознати. Исте године, објављен је и други рад посвећен проблема- тици Скупштине у Подшрици, у ауторству др Јована Р. Бојо- вића. Именовани је припадао нешто млађој генерацији црно- горских историчара у односу на Вујовића, одшколованој у Бео-

граду средином педесетих година XX вијека, гдје је и докто- рирао. Послије Вујовића, такође је био дугогодишњи директор Историјског института Црне Горе у Титограду. И Бојовић је дуго био типични представник режимске комунистичке исто- риографије, али је у неким својим радовима по другим темама, са много више позитивности у легалитету писао о Скупштини у Подгорици. Већ тада, у тим Бојовићевим радовима, могли су се назријети покушаји разбијања клишеа такве историогра- фије. То је у потпуности учињено у Бојовићевом раду са насло- вом „Подгоричка Скупштина 1918. -документа“, објављеном у Горњем Милановцу, 1989. године. Овај Бојовићев рад, много више у односу на Вујовићев, фиксиран је на дати догађај, и штово да представља класичну збирку докумената. У суштини, и Вујовић и Бојовић су за своје радове узели исту изворну подлогу, али са савим другачијим тумачењем поменутог догађаја: Вујовић са критичким, а Бојовић са афир- мативним. Може се можда рећи, да је Бојовићев рад, објављен нешто касније у односу на Вујовићев исте године, пандам Вујовићевом, или његова негација. Оба рада објављена су у предвечерје распада комунизма и уопште друге авнојевске Југославије, а самим тим и разбијања табуа и окова режимске комунистичке историографије. Бојовић је у овом свом раду то учинио потпуно и безрезервно, а у наредним годинама такође, пошто се упокојио 1996., а Вујовић недуго прије 1994. године. Оба рада, како је већ назначено, објављена су у предвечерје великих догађања, па и у самој Црној Гори, када је већ збачено са власти дотадашње старо комунистичко руководство, оције- њено као антисрпско (тзв. АБ револуција или „догађање наро- да“), а замијењено новим и млађим, далеко ближим Србији, и гледању на српски национални идентитет Црногораца. Оба рада имају и својеврсну поруку. Вујовићев је објављен у Загре- бу, и то латиницом, а Бојовићев у Горњем Милановцу, и то ћирилицом. Овим својим радовима, Вујовић и Бојовић су наго- вијестили нове подјеле у црногорској историографији, до којих ће доћи врло брзо, и које трају до данас.

18

Већ од званичног распада комунизма у Југославији, па и у Црној Гори (у само формалном смислу), и почетка егзистирања вишестраначја, разбијају се и окови и схватања такве историо- графије, опет значајним дијелом диктоване репресијом. Нес- порно, онај ко је својим историјским радовима, и закључцима у њима, излазио из калупа ове историографије, имао је сносити веће или мање репресивне консеквенце. Током даљњих година, идући кроз прву деценију већ сљедећег XXI вијека, развила се оштра поларизација у црногорској историографији. Једна од централних тема спорења, била је свакако и Скупштина у Под- горици, тј. њен легитимитет, одлуке и посљедице тих одлука. Политичко друштво у Црној Гори у овом периоду, имајући одређене идеолошке осиове из разних периода од више од осам деценија, изродило је и странке екстремно националистичке црногорске провинијенције. На том фону, настаје и нови пра- вац црногорске историографије: дукљанско-сепаратистички, који опет основу има у дотадашњој режимској комунистичкој историографији. Но, те снаге и у једном и у другом случају, нијесу имале толики значај, све док иза њих није стао режим, на основу великих политичких потреса и подјела у владајућој партији (ДПС-у), када једно његово крило, и то оно које је задр- жало, а потом и одржало власт, за свој програм узима разби- јање државне заједнице са Србијом, и даљње екстремно промо- висање црногорске нације, а уз тај процес и нових: црногор- ског језика и црногорске цркве. Учешће у таквој историографији, тј, историографији која је логистика за политичке сврхе, постаје врло исплативо. Промо- висање србомржења, тј. црногорски шовинизам у историогра- фији (као и у многим другим доменима друштвеног и јавног живота) постају услов без кога се не може напредовати у било којој служби, па конкретно ни у историјској. Поред историчара, у претходних петнаестак година, појављује се читав један еша- лон особа из других струка, које својим радовима залазе у чисту историографију. Циљ је прост и основан: оспорити све мто је српско и ујединитељско у Црној Гори. Како је већ назначено, једна од тема незаобилазно је и Скупштина у Под-

19

горици. У бројним посебним радовима, чланцима и студијама, разној фељтонистици по штампи, појављује се на стотине или хиљаде радова такве провинијенције. Мало је ко од тих аутора, макар и посредно и кратко, заобишао Скупштину у Подгорици. Фаза озбиљне научне критике одавно је превазиђена, те се ушло у фазу простог клеветања, у којој се широким народним слојевима у Црној Гори, који на разне начине, мање или више читају овакве радове и фељтоне, Скупштина у Подгорици настоји представити, као један крајње злочиначки акт, и нека врста баука из прошлости. На основу власти, овакав тренд историографије преточенје иууџбенике историје за основне и средње школе. Промотери оваквог историографског правца добијају сву могућу логистику мас медија (разних радио и ТВ станица, те дневне и периодичне штампе). Цитати из неких од таквих радова, биће презентовани већ у наредној глави ове књиге. Да би се извршила анализа демократског капацитета Скуп- штине у Подгорици, свакако је потребно сагледати и политич- ки живот у Црној Гори прије овог догађаја, и стећи закључак о степену његове демократичности. То се може видјети најприје из тзв. Никољданског Устава Црне Горе од 1905. године, који је као први, и једини Устав независне петровићке Црне Горе, донио право на заживљавање политичког живота и изборе. Из њега је као посебан и односан акг, произашао и Закон о избору народних посланика од 24. јуна 1906. године. До почетка Првог свјетског рата, а послије њега и окончања постојања независне петровићке Црне Горе, одржано је петоро парламентарних избора (1905, 1906, 1907, 1911. и 1914. године). Разна питања разматрана су у Црногорској Народној Скупштини, те се на основу говора и иступа њених посланика, може стећи утисак о демократским капацитетима политичког живота тадашње Црне Горе. Значајно свједочанство о томе су Стенографске биљешке Црногорске Народне Скупштине, штампане на Цетињу од 1906. до 1915. године. У изворном писаном облику, оне се налазе у Архиву Историјског института Црне Горе у Подшрици. У овим биљешкама постоји низ примјера злоупо-

20

требе државног апарата у Црној Гори, у циљу спречавања одржавања слободних избора.

У Државном архиву Црне Горе на Цетињу, у оквиру ресора Министарства унутрашњих дјела Књажевине (Краљевине) Црне Горе, чувају се такође бројна свједочанства о нарушавању демократских трендова у Црној Гори, од стране режима књаза (краља) Николе. Спасоје Пилетић био је једна од политички познатијих личности Црне Горе тога доба. Оставио је комби- нацију историјско мемоарских материјала, који се чувају у Архиву Историјског института Црне Горе у Подгорици, под

насловом „Прибиљешке о Црној Гори“. С обзиром да је

био опозиција режиму књаза Николе, то ове забиљешке треба тума-

чити у том смислу, и са свом потребном резервом. У истом смислу су и објављени радови, такође двије у то и касније доба познате политичке личности. То су Јован Ћоновић, и његово дјело „Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905-1910”,

Београд,

1939.

је касније, и његов аутор је Јанко Тошковић. Његови мемоари објављени су на Цетињу 1974. године. Проучавање назначеног периода, и назначене тематике, обавезује да се не може заобићи ни ондашња црногорска штам- у првом реду званични државни лист „Глас Црногорца“,

па, који је излазио на Цетињу. Сличног каракгера је и „Вјесник“, који је

ченом периоду и теми, који је у то вријеме објављивао репортаже из Црне Горе, на основу информација добијаних од својих дописника, и на дру- ги начин. Оне се могу примити већ као извор другог реда, јер су зависиле од процјене дописника, или тачности вијести које су до уредништва листа долазиле на друге начине. Но, са друге стране, нијесу били везани за Црну Гору у некаквом смислу бојазни од репресије, што је отварало могућност за већи степен објекгив- ности.

овај лист, нити даваоци података уношених у њега,

Друго

дјело

објављено много деценија

такође излазио

на Цетињу. Значајне трагове о назна- оставио је и загребачки лист „Обзор“,

21

Незаобилазно историографско дјело у проучавању ове тематике и периода, је дјело еминетног црногорског историча- ра старије генерације др Новице Ракочевића, објављено у Подгорици 1994. године, са насловом „Црногорска Скуп- штина“. Неки фрагменти, који су имали такве реперкусије

какве су имали, у односу са Србијом, а и 1918. године, на осно- ву датог политичког капацитета Црне Горе, могу се наћи у његовим већ наведеним радовима „Политички односи Црне

и Србије 1903-1918. године“, и „Црна Гора у Првом свјет-

рату“. Скупштина у Подгорици и њене одлуке, нијесу били резул-

тат једног кратког процеса, односно свијести о потреби уједи- њења Црне Горе са Србијом, и осталим српским областима, па

и другим Југословенима. Такве идеје јављају се у њој у неким фрагментима још у доба Петра I Петровића, а кроз деценије

XIX вијека, идући ка његовом крају добијају све више на

интензитету, а посебно од почетка наредног XX вијека. Од почетка уставног и парламентарног живота у Црној Гори, ре-

жим књаза (краља) Николе је тај процес покушао да заустави,

свјестан да његова прва личност, а самим тим и Црна Гора, губе трку у приоритету око вођства за остварење тог циља. Покушај

заустављања неминовних историјских токова није успио. Оба Балканска рата, показали су сву безперспективност даљњег опстанка Црне Горе као самосталне државе, и њене слабости. Стога се непосредно уочи почетка и током Првог свјетског

ино-

странству, формира јак и конкретан покрет за уједињење, који ће дотадашњу глобалну идеју уједињења преточити у праксу. Гори у овом периоду, могу се наћи извори најприје у Архиву Историјског института Црне Горе у Подгорици, кроз списе високог држав- ног чиновника, посланика и министра независне црногорске државе Љуба Бакића. У истој установи чувају се у виду фонда

и

рата, Гори

Црној

у

и

ван

ње,

од

стране

људи

из

ње

у

О идеји уједињења, и раду на њему у Црној

списи поручника црногорске војске, и познатог комитског и фонд командира (мајора) црногорске војске Вукашина Божо-

вође из Првог свјетског рата Вуксана Минића.

Затим ту је

22

вића. Сва тројица поменутих били су присталице уједињења, * Љубо Бакић и посланик Скупштине у Подгорици. Са тог ста- новишта треба тумачити и њихове списе, који представљају комбинацију мемоаристике и историографије. Насупрот њима, у истој установи чувају се и списи Риста Поповића. И он је био високи чиновник, посланик и министар у доба независне црногорске државе. У данима уједињења, није се отворено експонирао, мада је био више наклоњен зеленашима, што ће показати и његов каснији политички ангажман. И он није у глобалном смислу одрицао потребу уједињења, мада је био велики присталица краља Николе. Касније је био и посланик црногорских федералиста на изборима од 1923. године, мада је убрзо послије тога умро. И његови списи, такође се могу тумачити, са свим својим особе- ностима чињеница које су наведене. Историјски институт Црне Горе посједује и фонд о Скуп- штини у Подгорици, заправо три главне групације извора: пра- вила о избору, телеграме подршке, и записник о раду. Кроз бројне телеграме, и говоре посланика, може се Јасно пратити идеја уједињења у Црној Гори, чије је постојање неспорно. Неки подаци о идеји уједињења, у току аустроугарске оку- пације Црне Горе 1916/18. године, и неким конкретнијим рад- њама на њој (иако не пресудним) могу се наћи и у Државном архиву Црне Горе, тј. фонду Генералног Гувернерства. Ту поја- ву, забиљежили су аустроугарски окупациони органи. Током друге фазе Првог свјетског рата, формиран је Црно- горски одбор за народно уједињење, на чијем челу је био дота- дашњи предсједник црногорске Владе у избјеглиштву Андрија Радовић. Сједиште одбора је било прво у Паризу, а потом у Женеви, гдје је одбор издавао лист „Уједињење“, који је пун очекивајућих садржаја, у вези са концептом који је наведен. У оквиру Министарства иностраних дјела Србије, формирано је Политичко одељење, а потом и Црногорски одсек. Грађа о тим органима чува се у Архиву Србије у Београду. У њој се јасно може видјети, да је званична Србија оформила ове органе, и

23

помагала политички и финансијски људе из Црне Горе који су били за уједињење са њом.

Цетралној библиотеци „Ћурђе Црнојевић“ на Цетињу, заптраво његови списи, и доку-

У

чува се п легат др Пера Шоћа, мента н чланци које је он сам сакупио. Именовани је био висо- ки чииовник у доба независне црногорске државе, који је врху-

нац своје политичке каријере управо доживио у вријеме егзила краља Николе, као министар у одговарајућим владама. Ни он није спорио идеју уједињења. уосталом као ни читава група-

ција присталица краља Николе. Као њешв приврженик, руко- водио се и краљевим интересима, па и када је краљ јасно видјевши да ће остати без престола због уједињења, посегао за једином преосталом личном алтернативом, очувањем независ- не црношрске државе. Сасвим је разумљиво, да је и Шоћ, уосталом као и Хајдуковић и Јовићевић испољавао исте тен- денције, оправдавајући их својим аргументима. и црногорску штампу, у првом реду „Глас Црногорца“, који је излазио на Цетињу до краја 1915. године, и већ поменути лист „Вјесник“. Као званичан владин орган, „Глас Црногорца“ је наставио да излази и у избјеглиштву у Неју код Париза. Ни ту концепција овог листа не оспорава потребу и идеју уједињења, али се она претвара у пуко оруђе интереса краља Николе. Одлазак аустроугарског окупатора из Црне Горе, и припреме за уједињењс, и одржавање Скупштине у Подгорици, довели су до излажења листа „Ново доба“ на Цетињу, који је био отворе- ни пропагатор задате концепције уједињења, па га опет са тог становишта треба и тумачити, и узимати податке из њега.

У периоду између два свјетска рата, појавили су се радови,

од којих су неки већ били поменути, а чији су аутори били директни учесници Скупштине у Подгорици, или догађаја у оба табора супростављених опција. У цетињском часопису „Записи‘\ 1931. године се појавио чланак „Идеја уједињења код Црногораца у заробљеничким логорима“, у ауторству такође доста познате политнчке личности из периода иезависне црно- трске државе, а потом и касније-др Николе Шкеровића. Врло

Идеја уједињења,

може

се пратити

кроз оновремену

касно, готово вијек касније, објављена су у Београду 2002. го- дине, и сјећања војводе Сима Поповића, са насловом „С кра- л>ем Николом из дана у дан 1916-1919. године“. Иако је војвода Поповић у добу о којем пише већ био у дубоким старачким годинама, и више није имао никаквог формалног политичког значаја, његова свједочанства о ставовима краља Николе и његове дворске камариле, о идеји уједињења, и Скупштини у Подгорици, допринос су више, да се квалитетно сагледа ова ироблематика. Године 1928, у Београду је црногорски публициста Савић Марковић-Штедимлија објавио брошуру „Горштачка крв“. У њој је у ствари извршио интервјуисање три познате личности из доба уједињења, и година послије њега: др Секуле Дрље- вића, Јована С. Пламенца, и Ивана-Лоле Павићевића. И у њиховим интервјуима, јасно и недвосмислено се потврђује жеља и воља већине Црногораца за уједињењем. Како је већ поменуто, ту су и већ назначени радови и чланци: Јована С. Пламенца, др Секуле Дрљевића, Јована Ћетковића, Светозара Томића, Алексе Матановића и Сава Вулетића. Критичари Скупштине у Подгорици, и уједињења 1918. године, нарочито у новом историјском таласу или правцу, екс- понираном у посљедњих петнаестак година (дукљанско-сепа- ратистичком), стереотипно понављају чињеницу, да је Црна Гора окупирана 1918. године, од српских и других савезничких трупа, и да је та чињеница пресудно утицала на развој ситуа- ције у Црној Гори, и одређивање њеног државно-правног и династичког стања. Да ли је Црна Гора заиста окупирана, и ко је најприје ослободио од аустроугарских трупа, те како је домицилно црногорско становништво примило улазак српске војске потврђују бројни извори. Ти извори концентрисани су у архивима Србије и Црне Горе. Неки су већ поменути. Но, за ову тематику, није згорега поменути их опет. У Архиву Историјског института Црне Горе чувају се фондови Вуксана Минића и Вукашина Божовића, те Љуба Бакића и Риста Поповића. У Централној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, чува се и једно саопштење, које

25

је издао командант српских труиа на Цетињу, одмах по уласку истих у овај град, а са којим су припадиици већ поменутог историјско (политичког) правца потпуно погрешно маиипу- лисали, дајући му сасвим другачији карактер и значење. У истој установи, чува се и неколико прошаса присталица уједи- њења, који имају вишетематску поруку. По истој тематици, у архивима Србије чувају се бројни извори. Треба поменути најприје Архив Србије, тј. фонд Ми- нистарства иностраних дела, у оквиру којега постоје подфон- дови Политичко одељење и Црногорски одсек. У фонду три, истог архива, могу се наћи неки подаци о Црногорцима, који су се углавном преко Загреба и Сарајева враћали из интернације, и из којих се може видјети њихов став према уједињењу, и још једном потврдити улога српских трупа приликом уласка у Црну Гору. Ко је ослободио Црну Гору, и како су српске трупе потом ушле у њу, и како су биле дочекане од локалног црногорског становништва, потврђују још и фонд седам, и фонд Врховне команде српске војске, који се такође налазе у истом архиву. Већи дио архиве Јадранских трупа, налази се у Архиву Војно- историског института у Београду. Дио ове архиве је преписан, и налази се у Архиву Историјског института Црне Горе у Под- горици. Поред ових класичних архивских материјала, извори за наведену тему, могу се наћи у већ цитираним радовима и чланцима савременика тога доба, и актера тих догађаја (С. Дрљевић, Ј. Пламенац, С. Вулетић, С. Томић, Ј. Ћетковић, С. Поповић, И. Јовићевић, Н. Хајдуковић итд.). Организација и рад Скупштине у Подгорици имају неко- лико извора. Изборна кампања, и политички програм из кога је настала Скуппггина у Подгорици, те донешене њене одлуке, могу се пратити кроз лист „Ново доба“. У суштини, овај лист је и основан за те намјере, те се не може спорити чињеница његове концепције. Правила за избор посланика Скупштине најприје су објавили Андрија Радовић, Радован Бошковић, и Лука Вукотић, у Паризу 1919. године, са насловом ,Д.а чиез- попе тошепе§ппе“. Ово је први пут званично објављена вер- зија Правила. Њих су са ситним разликама у детаљима обја-

26

вили касније у својим, а већ поменутим радовима С. Томић, и У Подгорици, чувају се записници, и телеграми подршке Скуп- штини, који су читани на самој Скупштини, као и друга про- пратна акта, којима је Скупштина обавијестила о својим одлу- кама савезничке државе, Србију и краља Николу. С обзиром да су А. Радовић и други, те С. Томић и Ј. Ћетковић били дирек- тни учесници догађаја, или дио његове подршке за извођење, сасвим је разумљиво, да су изостали критички осврти на ова правила. Већ је назначено, да је Скупштина у Подгорици, већ у току саме своје организације, затим рада, а потом и доношења својих одлука, доживјела одмах велике критике. Што је сасвим разумљиво, оне су дошле од краља Николе, његових приста- лица, и избјегличке, а потом и емигрантске црногорске Владе, у Француској, а потом и у Италији. У сет извора тога типа, могу се убројити и већ помињани меморандуми Ј. Пламенца. Истовјетни ставови, могу се наћи и у мнош касније објавље- ним, а већ поменутим мемоарско-историјским списима И. Јовићевића, и Н. Хајдуковића. Није ништа ново ни зачуђујуће, што су они, самим тим јер су били на противничкој страни, писали негативно о том догађају, његовим одлукама, њиховој легалности, и уопште положају Црне Горе у новој држави. Слични, али мало ублаженији ставови, могу се наћи и у радо- вима (опет већ поменутим) политичког ренегата С. Дрљевића. Још ублаженији критички ставови постоје и у чланцима С. Вулетића. Политички живот нове државе, који је ускоро почео, такође је донио неке коментаре о Скупштини у Подгорици, а много више критике начина уједињења, и положаја Црне Горе у њој. Стенографским белешкама Привременог Народног Представ- ништва, које је радило у Београду 1919/20. године, а затим и у Стенографским белешкама Народне Скупштине Краљевине СХС 1921/28. шдине. Као критичари, првенствено се појављу- ју црногорски федералисти, али и неки опозициони посланици, који родом нијесу били из Црне Горе, нити су из ње дошли као

Ј. Ћетковић.

Историјског института Црне Горе у

Архиву

Извори за ову тему могу се дијелом пронаћи најприје у

27

њени полтички представници. Као критичар Скупштине у Подгорици, њеног легитимитета, и уопште начина уједињења, крајем двадесетих годииа XX вијека појављује се и публициста родом из Црне Горе-Савић Марковић-Штедимлија, а који је најприје живио и радио у Београду, а потом углавном у Загребу. Он је то чинио у међуратном и ратном периоду. Једина политичка групација, која је критиковала у званич- ном смислу Скупштину у Подгорици, њене одлуке, а нарочито положај Црне Горе у новој држави, била је КПЈ. Послије крат- котрајног двогодишњег почетног афирмативног става по тим питањима, највише заслугом вође црногорских комуниста из Црне Горе Јована Томашевића, који је био познати бјелаш, КПЈ заузима отворен и потпуно негативан став. Она ће га у конти- нуитету имати кроз међуратни, ратни, и поратни период, што се види из иступа њених представника у појединачном смислу, разних закључака и резолуција са партијских конференција и конгреса, њене партијске штампе, и коначно од 1945. године, када постаје партија на власти, и њених државних и партијских органа. Ти ставови могу се наћи почев од саме Црне Горе, па до ставова на ширем државном захвату територије. Коначно, читава једна групација црногорских историчара и стручњака из других области (који су се бавили историјом), најприје кроз режимску комунистичку историографију, а потом и кроз дукљанско-сепаратистичку, која је произашла из ње, изрекли су потпуно негативне ставове о Скупштини у Под- орици, и начину уједињења које је произашло из њених одлука. Неки од њих биће поменути у овој књизи. Тренд диктата схва- тања историјских догађаја, по потребама и интересима владајућег политичког естаблишмента, наслијеђен је из кому- нистичког периода у Црној Гори, и постоји до данас. Због тога се не треба чудити, што је он у негативном домену, доспио и у савремене уџбенике историје у Црној Гори, поставши званич- ни образац за образовање и васпитање младих нараштаја.

28

ГЛАВА

ПРВА

КО Ј€ Н ЗЛШТО 0СП0ГЛВЛ0

сккпштннк и полгогици?

ећ током припрема за своје одржавање, самог рада и доношења одлука, а нарочито послије престанка њеног

/ рада, Скупштина у Подшрици имала је своје критичаре.

В

У првом реду то су били краљ Никола и његове присталице, било оне које су биле у и око Владе у избјеглиштву у Неју код Париза, било оне које су биле у самој Црној Гори. Активност ових првих у почетку је била свакако мнош агилнија и значај- нија. Логично је било да је Скупштина у Подгорици својим радом и одлукама испровоцирала реакцију крал»а Николе и његових присталица, јер је повриједила њихове интересе. Већ послије Рапалског уговора, потписатог крајем 1920. године, између Италије и новостворене Краљевине СХС (којим се Ита- лија обавезала да ће ликвидирати црногорску емиграцију на својој територији, коју је помагала и финансирала), а нарочито смрти краља Николе у марту 1921. године, као централне лич- ности која је била оличење тог отпора, постало је дефинитивно јасно, да је та страна у сукобу око уједињења губитничка. Томе треба додати и прекид односа Француске са емигрантском Владом краља Николе, због одржавања избора за Уставотворну

Скупштину Краљевине СХС, који су схваћени као својеврсни плебисцит у Црној Гори, тј. да већина њеног становништва не жели повратак на старо. Тиме је питање одлука Скупштине у Подгорици дефинитивно скинуто са дневног реда. Скупштина у Подгорици од тада постаје дио историје. Истина, о њој још увијек расправљају и настоје да је оспоре снаге поражене ништа нијесу могле проми-

опције, али оне тиме суштински јенити.

29

Гори,

Нове политичке групације у Црној

настају са

које развитком вишестраначког живота у Црној Гори, покушавају у наредне двије деценије да експлоатишу Скупштину у Подго- рици, ради остварења својих политичких циљева. Има чак и оних који то чине у истом смислу, а нијесу из Црне Горе, мада са неупоредиво мањим интензитетом и заинтересованошћу. Снага те експлоатације је најјача у првим годинама послије овог догађаја, тј. до 1929. године, и краљеве диктатуре. Током тридесетих година XX вијека, политички живот у Црној Гори све је мање заинтересован за експлоатацију тог догађаја. У њој су већ стасале нове и млађе генерације политичара, које се првенствено интересују за положај Црне Горе у југословенскрј држави. Не треба одбацити ни чињеницу, да се нова држава током годинама учвршћивала, а нарочито са повратком краље- вих присталица из емиграције или затвора, који су своја егзистенцијална питања углавном позитивно ријешили у новој држави (признате године службе, добре пензије, добијање зем- ље на Косову и Метохији и сл.). Политички континуитет пораженог табора, супростав- љеног одлукама Скупштине у Подгорици 1918. године, може се дјелимично пратити кроз рад црногорских федералиста, од њиховог изласка на парламентарне изборе 1923. године. С обзиром да се већина њихових вођа током овог догађаја држала по страни, она за свој предмет политичке експлоа- тације, налази првенствено положај Црне Горе у новој држа- ви, на бази чистог федерализма, а никако државног сепара- тизма. Не споре ни српски национални идентитет Црного- раца, ни вољу, жељу и прегнуће Црне Горе за уједињење. Чак шта више, некад их и нападно истичу. Током тридесетих година XX вијека, нарочито пред Други свјетски рат, они постају прилично анахрона политичка групација, чији су вођи и бирачи људи касног средњег или трећег животног доба. Због тога није ни чудо, да се они, изгубивши политич- ку снагу и интересовање бирачког тијела, углавном тада уклапају у Удружену опозицију.

30

На почетку Другог евјетског рата, остаци бивших зеле- наша и федералиста, уз помоћ италијанског окупатора, отво- рено негирају и критикују одлуке Скупштине у Подгорици, кроз своја гласила: подгоричку „Зету“, и цетињски „Глас Црногорца“, а потом и кроз цетињски „Црногорски вјесник“. Они чак на свом Петровданском Сабору (Скупштини) 12. јула 1941. године, покушавају да васпоставе независну Црну Гору (послије вишемјесечних припрема уз помоћ Италије), и званичном саборском декларацијом, прогласе дисконтину- итет са државом насталом из одлука Скупштине у Подго- рици. Иптересантно је да је група грађана 2007. године, упутила званичан захтјев Скупштини Црне Горе, са истовјетном намјером, прикупивши законом предвиђени број потписа грађана (проф. др Благота Митрић и Стево Вучинић). Већ је назначено, да се у више од двије деценије међурат- ног периода, јављају и прве полемике о легитимитету и лега- литету Скупштине у Подгорици и њених одлука, истина у веома малом и суштински конкретном облику. То је сасвим разумљиво. Скупштина у Подгорици је била дио званичног историјата међуратне југословенске државе, те су се иступи против ње, а нарочито оног државног стања које је произвела, сматрали на неки начин нечим антидржавним. Но, за разлику од друге (комунистичке) Југославије, нико није могао трпјети репресију због тога. И то се може правдати. Прва Југославија је била буржоаско-демократска држава, а друга једнопартиј- ско-тоталитарна. Послије Другог свјетског рата, и побједе комуниста у њему и револуцији на тлу Југославије, као дио званичних ставова власти по овом питању, постало је оно што је КПЈ промовисала у међуратном и ратном периоду. Та чињеница, да такви ставови имају логистику режима, односно произи- лазе из њега, отворила је могућност и историографији под н»еговим утицајем, да прави критички осврт на Скупштину у Подгорици, и уопште међуратни положај Црне Горе у југо- словенској држави. Тај положај, дијелом је проистицао из

31

њених одлука. Период од распада комунизма и СФРЈ, довео је слободно речено, до новог историографског таласа у тума- чењу овог догађаја, једног искључиво критичког, а другог позитивистичког.

1. Неке политичке личности о Скупштини у Подгорици

Припреме за одржавање Скупштине у Подгорици, њен рад

и одлуке, сасвим нормално, довели су до реакције краља Нико- ле, његове Владе у избјеглштву у Неју код Париза, и њешве дворске камариле, која није била нимало позитивна. За очеки- вати је било, преко њега и људи који су дијелом зависили од њега, да они већ је неким већ наведеним радовима у уводу ове књиге. Један од људи из краљевог окружења био је и др Иван-Иво био чиновник, а био је и у родбинским односима са Петровићима по женској линији. Високе чиновничке положаје заузимао је и током прве фазе Првог свјетског рата до капитулације почет-

Јовићевић.

да када су краљеви интереси били угрожени, а

детаљно обрађена, у

тако реагују. Ова тема уосталом

Исти је

још

у предратном периоду

високи

ком 1916. године, а потом и у тзв. тву. Иза себе је комбинацију мемоарско-историјско-политичког рада, објавље- не деценијама послије његове смрти. Он је јасно видио, ко је вођа супростављеног табора Скуп- штини у Подгорици констатовавши: “Након такозване Подго- ричке скупштине морао је сваки здрав разум закључити да се краљ Никола неће већ нигда вратити у Црну Гору и да ће њена независност, па сљедствено томе и њена слобода, бити зако- пана заједно са краљем Николом, ако се не нађе једна нова

платформа.“(1)

Нејиској Влади у избјеглиш-

оставио значајане списе, који представљају

1. Др Иво Јовићевић, О људима и догађајима, Сјећање једног федера- листе, Цетиње, 1995, 127.

32

Јовићевић у својим мемоарима наводи, да је одмах послије уједињења, као конзул у Женеви црношрске емигрантске Вла- де, у приватном својству, био код Саре Карађорђевић у мјесту Болио код Нице. Сара је иначе била кћер познатог капетана Мише Анастасијевића. Ту се случајно срео, јер су и они били у посјети код ње, са српским амбасадором у Паризу Миленком Веснићем, и принцом Ђорђем Карађорђевићем, старијим бра- том регента Александра. Том приликом Веснић је Јовићевићу понудио мјесто конзула нове државе Краљевине СХС, у мјесту “да дадем изјаву у којој ћу признати пуноважност Подшричке скупштине и да се упишем у радикале. Одмах сам прозро његову намјеру. Кад је Веснић престао говорити, ја сам стао врло жучно нападати поступке Србије према Црној Гори и рекао да не спадам у ону категорију црногорских изрода.“(2) Слични негативни коментари, могу се срести и код Нико- ле-Ника Хајдуковића, такође високог црношрског чиновника^

и министра у емигрантским владама. И он је, слично Јовиће-

које он сам жели. Услов је био по Јовићевићевој

тврдњи:

вићу, оставио списе мемоарско-историјско-политичког карак- тера. Коментарисао је овако: “Као што је познато, противници суверенитета Црне Горе и њене династије сакупили су се у Подгорици, позвали од сваке капетаније по два лица, за која су били увјерени да су њихове присталице и од њих створили народне посланике који ће сачинити Велику Народну Скупштину, која је изгласала чувену резолуцију, са незнатном

измјеном текста.“(3) Стање у Црној Гори, с обзиром на избијање тзв. Божићне буне, и развитка комитског зеленашког покрета, користили су

и чланови опозиције, да би критиковали Владу. То је учинио у свом говору у Уставотворној Скупштини 1921. године Алекса Жујовић рекавши: “Ево већ две године како је тамо једно анархично стање, да се маса људи латила оружја и отишла у

2. Нав. цј., 132.

3. Никола Хајдуковић, Мемоари, Подгорица, 2000, 41.

33

гору и то људи који су били најидеалније расположени за наше и власти.“(4) Иако Жујовић као човјек који није из Црне Горе, у свом коментару експлицитно не помиње Скупштину у Подго- рици, подразумијева се да је ипак стање у Црној Гори, настало као посљедица њених одлука. Не може се одбацити ни чиње- од наредних глава ове књиге, да је неспорно велика већина становништва Црне Горе, дињење. Фрагменти ове чињенице, могу се видјети и у ставовима Сава Вулетића. Његова улога, и политички ангажман прије и послије Скупштине у Подгорици, већ су објашњени у увод-

смислу била расположена за ује-

ница, која ће свакако бити разматрана у једној

су

народно уједињење,

отишли

да

избегну терор

шикане

у глобалном

1939. године изашла

У књига Јована Ђоновића „Уставне и политичке борбе у Црној

1905-1910.“ Незадовољан неким Ђоновићевим ставо-

у године, дакле непосредно пред почетак Другог свјетског рата, направио опширан критички осврт. У

овако: “У Подгорици су организовали тај свој скуп, назвали га „великом народном скупштином“ да им викне „амин“ за оно што они бјеху са свежњевима банкнота донијели преко Чако- Све није било друго но што би се рекло, разбијање отворених

при-

врата. А та коб је имала несрећне последице“ пада једном

које 1918. године претекли, односно које су тактизирајући из чисто сопствених интереса остале политички неангажоване. Он није

отворено тада негирао Скупштину у Подгорици, а није ни узео учешћа у припремама за Божићну буну попут Јована С. Пла-

1941.

ном дијелу

ове књиге.

Београду је

Гори

вима,

изреченим

тој

књизи,

Вулетић је

у фебруару

свом чланку,

он

је

оспорио Скупштину у Подгорици

што је онда рађено према Црној Гори и Црношрцима

(5)Вулетић

у низу политичких личности,

су догађаји

4. Стенографске белешке Народне Скупштине Краљевине СХС, књ. IV, Београд, 1922, 85. 5. Саво П. Вулетић, Чланци и расправе, Бијело Поље, 1998, 173-174.

34

менца. Такође по њеном избијању, није отишао у емиграцију у Италију, гдје је дјеловала црногорска емигрантска Влада. И он је, попут Секуле Дрљевића, слободно речено клијентелу за остваривање својих политичких амбиција нашао тек касније, у бирачком тијелу незадовољника новим стањем.

О др Секули Дрљевићу је до сада доста писано.

политичка биографија до 1929. године је доста слична Вуле- тићевој, мада и ту има неких разлика. У заробљеничком логору Карлштајну, у току Првог свјетског рата, Дрљевић је био вели- ки заговарач идеје уједињењења, и детронизације краља Нико- ле. У првој Влади Краљевине СХС, чији је предсједник био радикал Стојан Протић, добио је мјесто начелника Министар- ства правде, што је отприлике одговарало положају вицеми- нистра, док уједињења био пасиван, и уопште догађају уједињења није добио, и остао је у потпуној мјетан. Дрљевић је у Земуну, гдје је иначе живио, 1926. године објавио своју брошуру „Централизам или федерализам“. У њој је објавио неколико својих говора, изречених у Скугаптини Краљевине СХС, с обзиром да је послије парламентарних избора 1925. године, на листи црногорских федералиста избо- рио посланички мандат. Он се истина у својим говорима није експлицитно бавио Скупштином у Подгорици, али је зато непрестано критиковао положај Црне Горе у новој држави. био блиска политичка прошлост, и што се знала његова улога у том времену. Ипак, опет произилази закључак, да је положај Црне Горе у новој држави, произашао из одлука Скупштине у Подгорици. Он је констатовао у свом говору, одржаном 22. јула 1925. године, приликом дебате о декларацији Пашић-Радићеве Владе ово: “Политика брисања Црне Горе и свега што је црно- горско, инаугурисана год. 1918., а подигнута до висине држав- нога система Видовданским Уставом, води се још увијек са упорношћу, чије су побуде врло мутне, а чије крајње посље-

Можда је то дијелом чинио

Његова

Вулетић, који је иначе током рата по питању

политичкој дефанзиви и непри-

због тога, што је тај догађај

35

дице измичу далеко пред крајњом тачком смртиога догледа. Али ко мари за посљедице, гпавно је да се Црна Гора брише.“ Већ од 1926. године, код Дрљевића долази до постепеног преокрета. Он се све више приближава ХСС-у и њеном вођи Стјепану Радићу, иницирајући приступање федералистичких посланика скупштинском клубу Радић-Прибићевић. Већина федералистичког вођства на челу са Савом Вулетићем била је против тога, сматрајући везивање за Хрвата Радића издајом српских интереса. Та веза Дрљевића са ХСС постаје триде- сетих година све интензивнија, тако да он у годинама пред почетак Другог свјетског рата, постаје како су га политички противници оптуживали, нека врста Мачековог Црногорца.(6) Током те деценије, долази у његовим ставовима и до значајног еволуирања, и према питању националног идентитета Црного- раца, и уопште ка државном сепаратизму Црне Горе. На посљедњим парламентарним изборима пред почетак Другог свјетског рата 1939. године, врло тијесно је изборио посланич- ки мандат у Цетињском срезу, у оквиру Удружене опозиције, чија је водећа снага на нивоу државе била управо ХСС и Мачек. Распад Краљевине Југославије усљед априлског рата 1941. године, донио је по Дрљевића нове политичке околности и активности. Он се акгивно, као једна од кључних личности, укључује у послове уз помоћ италијанског окупатора, на вас- постави независне црношрске државе. Из Земуна је почетком маја 1941. године дошао у Црну Гору, и био најављен у ондаш- њој сепаратистичкој штампи: подшричкој „Зети“ и цетињском ,Хласу Црногорца“, као вођа „црногорског народа“. Ту се види копирање Павелићевог повратка у Хрватску у априлу 1941, гдје је такође представљен као „вођа хрватског народа“. Према наводкма подгоричке „Зете“, по свом доласку на Цетиње, Дрљевић је у обраћању јавности истакао: “-1918. г. Србија је

6. Др Владимир-Влатмо Мачек, вођа ХСС-а након убиства дотадашњег вође Стјепана Радића.

36

окупирала свог савезника Црну Гору.“ (7) Том приликом, Дрљевић је изрекао оно што је у претходним цитатима такође констатовано, па је о томе исто мислио и он: “Црногорска странка, као ни Црногорски народ у опште, није била противу једне државне заједнице земаља Јужних Словена, али само под условом да све земље задрже своје политичке и културне индивидуалности и буду равноправне у вођењу заједничких

послова.“(8)

Он постаје кључна личност у организовању и вођењу тзв. Петровданског Сабора (Скупштине), одржаног 12. јула 1941. године на Цетињу, на коме је проглашена васпостава црногор- ске државе. Био је једини званични саборски говорник. Тај Сабор (Скупштина) био је нека врста пандама Скупштини у Подгорици 1918. године. У обраћању саборницима, а уједно и представницима италијанске оружане силе, Дрљевић је рекао:

“Творевине Версајског Диктата срушиле су једну за другом побједоносне армије Сила осовине. Нестало је и Југославије и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учи- њена Црној Гори 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у нови европски систем који изграђују два европска генија савременика и њихове непобједиве армије.“ (9) Потом се дирекгно осврнуо на организацију Скупштине у Подгорици, износећи већ стереотипне оптужбе: “Пуковник, командант окупационих трупа позвао је извјестан број срп- ских агената у Подгорицу и прогласио их Великом народном скупштином. Међу њима је био не мали број србијанских држављана. Они су изгласали резолуцију, коју је написала српска влада на Крфу и којом се прихваћа окупација Црне Горе проглашењем припојења Црне Горе Србији.“(10)

7. Секула Дрљевић! дошао!, Зета, понедјељак 12. мај 1941, 1. 8. Исто.

9. Глас Црногорца, бр. 9, 13. јул 1941, 1. 10. Исто, 2.

Живио народни Учитељ и Вођа Др.

37

И добро нам

На крају засиједања Сабора, прочитана је Декларација, која је акламативно од саборника усвојена. Највјероватније је и њен аутор Дрљевић. У њој на почетку стоји: “ЦРНОГОР- СКИ САБОР који се састао на Цетињу на Петровдан 12. јула

Црногорског Народа, као вјерни тумач његових жеља и њешве воље, даје ову

Декларацију

1941.

године,

у

име

Окупација Црне Горе

I

стране

Србије противно вољи

од Црногорског Народа прихватила т. зв. Велика Народна Скуп- штина у Подгорици својом одлуком од 26. новембра 1918. год., престала је.

П

Стављени су ван снаге: режим који је био створен у Црној Гори од бивше Краљевине Југославије, и Династија Карађор- ђевића. Видовдански Устав и Устав од 3. септембра 1931. годи-

не, који су потјецали од поменутога режима, укинути су.

III

Проглашава се суверена и независна Држава Црна Гора у облику Уставне Монархије.“ (11) Нешто раније, 16. маја 1941. године, Црну Гору је посјетио италијански краљ Виторио Еменауел III. У част њему, на Цети- њу је организован велики пријем. Приликом пријема, пред- сједник Црношрског Савјетодавног Одбора Јово Поповић је одржао говор. У њему је он јасно означио дводеценијски

период егзистенције Црне Горе у југословенској држави као окупацију, на овај начин: “Црношрски народ који је прије мјесец дана дочекао са великом радошћу Ваше јуначке трупе Увјеравам да је црногорски народ и за вријеме својих страдања прошла

Вас Величанство,

гледајући у њима ослободиоце,

11. Исто, ДЕКЈ1АРАЦИЈА ЦРНОГОРСКОГ САБОРА, 2.

38

два деценија сачувао високо поштовање према особи Вашег

Величанства44.,.(12)

Међутим, намјере црногорских сепаратиста потпомогну- тих италијанским окупатором, пропале су непуна 24 часа касније -13. јула, када се народ Црне Горе дигао на оружани устанак. У тим хаотичним данима, Дрљевић је успио да по- бјегне у Дубровник. Након готово мјесец дана, када је устанак у Црној Гори стратегијски угушен, вратио се на Цетиње. Но, ту није много остао. Сами италијански окупатори су видјели да пројекат који су до тада форсирали, не жели већина народа у Црној гори. Они од тада постепено црногорске сепаратисте стављају у страну, што Дрљевић иије прихватио, и дошао је у неку врсту конфликта са њима, тс је упућен у Италију, у неку врсту надзираиог боравка. Како тамо над њиме није вршен значајнији надзор, он се убрзо са њемачким пасошем, са којим је дошао почетком Овај град је тада већ био у саставу НДХ, и под контролом Њемаца. Од тада, он је практично читав рат провео у Земуну, а потом од 1943. године у Загребу, пишући за усташке листове земунски „Граничар“ и загребачку „Спремност*4. Повезао се и интензивно сарађивао са Савићем Марковићем-Штедимлијом, који је такође живио у Загребу, те су обојица уживали заштиту и подршку усташког режима, и практично постали нека врста црногорских усташа. Има индикација да су радили и за њемачку обавјештајну службу, и од капитулације Италије у септембру 1943. године, када су Њемци окупирали Црну Гору, опет били укључени у неке планове за васпоставу марионетске независне Црне Горе. У тој посљедњој фази своје политичке биографије, Дрље- вић је безрезервно био на становишту националне посебности Црногораца, и црногорског државног сепаратизма. Као плод таквих његових ставова, у Загребу је 1944. године штампао књигу „Балкански сукоби 1905-1941“. У поглављу са насловом

маја из Земуна у Црну Гору, вратио у Земун.

12. Живио велики пријатељ Црне Горе Н>. В. Краљ и Цар Емануело III, Зета, 19. мај 1941, 1.

39

,Друга окупацијц Црне Горе м и»еио пригтјање Србији“, он је ичнио већ позпате етаноие иа рачуи Скушптиие у Подгорици, и поред осталог конетатоиао: “Већ у ирвој половици мјесеца студенога 1918. „Велика народиа екупштииа“ засједала је у Подтрици у пради монопола духана. Чланови скупштине изузевши око десетак њих, све сами београдски јањичари, Било је и гимназијалаца. Ипак су им за леђима, у дворани, иза скупштинскнх клупа, четници (комитације) с пушкама, реде- ницима н бомбама. Они је уче да ће скупштина добро гласо- вати. За леђима четиика „пробраиа“ публика. Посљедње рије- чи прочитане одлуке поздравио је пљесак четника и скупшти- нара. Не поклици, иего урлање: “Живио краљ Петар Карађор- ђевић! Живио Никола Пашић! Предсједник скупштине једва је успио објавити, да је одлука примљена. Публика, и ако „про- брана“, није дала ни једнога знака одобравања.“ Иепосредно пред почетак Другог свјетског рата, у Загребу је 1941. године Савић Марковић-Штедимлија објавио брошу- ру „Црногорско питање“. Он се не може сматрати у класичном смислу политичком особом, с обзиром да до тада није био страначки ангажован у политичком животу међуратне Југосла- вије. Није имао ни било какву државну чиновничку функцију, која би проистицала из политичке подјеле власти. С обзиром да је рођен 1907. године, у доба уједињења, и првих година политичких борби послије њега, био је још у дјечачким годи- нама. Може се стога сматрати само савремеником тих догађаја. Пажњу јавности, скренуо је на себе брошуром „Горштачка крв“, објављеном у Београду 1928. шдине, у којој је између осталог објавио интервјуе три важне личности из доба уједи- њења: др Секуле Дрљевића, Јована С. Пламенца, и Ивана-Лоле Павићевића. Тридесетих година XX вијека углавном је живио у Загребу, бавећи се новинарством и публицистиком, бивши усш повезан са врхом ХСС-а, а пред рат и са проусташким круговима. Слично Дрљевићу, сматран је тзв. хрватским Црно- горцем. Писао је за многе, угпавном хрватске листове. Током три- десетих година сарађивао је и са подгоричком „Зетом‘\ пишу-

40

ћи чланке и фељтоне књижевно-критичке, историјске и поли- тичке садржине. Поред тога, објавио је неколико десетина бро- шура, углавном историјско-политичке и књижевно-критичке тематике. Штедимлија се слободно може сматрати оцем црно- горског национализма, и онога што ће се тек крајем XX вијека уобличити као дукљанство, тј. дукљанска идеологија. Његова прича углавном се у брошурама и чланцима састојала из тога, да је сматрао да су Црношрци, убрзо послије досељавања на Балканско полуострво, били формирани као посебан несрпски етнос, тзв. Црвени Хрвати (на основу извора које даје поп Дукљанин), који је касније 'уобличен кроз Дукљане и Зећане, те да је њихова црква била узурпирана од Немањића, а да није било те узурпације, да би Зета кренула у римо-католичанство. Мада је у својим брошурама понегдје признавао и српски идентитет Црне Горе Петровића, такође је форсирао тезу да је нововјековна црношрска држава (Петровића), била држава већ оформљеног црногорског етноса, дакле не српског.

У поменутој брошури, Штедимлија је по први пут званич-

но оповргнуо легитимитет Скупштине у Подгорици. У том смислу су и тезе у виду наслова поглавља у брошури, а оне су

поред осталог:

- Црна Гора је била 1918. окупирана од стране србијанских

и француских чета. Србијанска окупација је трајала непре- кидно до слома Југославије

- Србијанске окупаторске власти врше „изборе“ за „Вели-

ку Народну Скупштину“, којој је задатак да прогласи Црну Гору присаједињеном Србији. За то 'вријеме већина црно- горских првака налазила се у иноземству.“ Одмах по успостављању НДХ, Штедимлија је постао предсједник Удружења Црногораца у Хрватској. Током чита- вог рата није долазио у Црну Гору, нити је имао било каквог политичког утицаја на дешавања у њој. Писао је углавном за усташке листове. У позној фази Другог свјетског рата, и долас- ка Дрљевића у Загреб, уско је политички сарађивао са њим. Преживио је Други свјетски рат, и послије низа перипетија, и боравка у совјетском заробљеништву вратио се у Јушславију.

41

обзиром и индикација да је обавјештајно радио и за нову комунистичку власт.

да није суђен од посљератних комунистичких

неколико пута боравио у иностранству, има

власти,

С

да је

2. КПЈ о Скупштини у Подгорици, уједињењу и положају Црне Горе у југословенској држави

Поред црногорских федералиста, у периоду између два свјетска рата, готово консистентан став о Скупштини у Подго- рици, уједињењу, а нарочито положају Црне Горе у југословен- ској држави имала је и КПЈ. На засиједању Скупштине у Подгорици, тројица њених посланика, су се истој обратила документом у виду предлога од осамнаест тачака, из којих се јасно могло видјети њихово социјалистичко и атеистичко опредјељење. То су били: Милан Терић, Милош Јовановић и Миљко Булајић. Посљедња двојица учествовала су неколико мјесеци касније, у априлу 1919. године у Београду, на оснивач- ком конгресу Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). Већ на Другом конгресу у Вуковару у јуну 1920. године, ова партија промијениће назив у КПЈ. Убрзо по осни- вању, као вођа КПЈ у Црној Гори наметнуо се Јован Томаше- вић, родом из Црмнице. У времену уједињења и рада Скуп- штине у Подгорици био је познати бјелаш. На изборима за Уставотворну Скупштину Краљевине СХС одржаним крајем 1920. године, изборио је посланички мандат. У овим временима, дакле прве двије године по уједињењу, КПЈ је у Црној Гори била строго интегралистичка партија, која је подржавала уједињење, и одлуке Скупштине у Подгорици, што ће се видјети по презентованим изворима. Као лијево орјентисана партија, тј. партија крајње љевице, критички је усмјеравала свој социјални дио програма, уопште према буржоаском друштву нове државе, руководећи се револуцијом у Русији, и политичким програмом бољшевика. Црногорски комунисти отворено критикују краља Николу и његове приста- лице, и уопште на ширем плану његов ранији аутократски

42

начин владања. Истичу чак, да су гро бјелашких наоружаних групација (тзв. Народна гарда) били радници и сељаци, који су на крају по свршеном уједињењу, наравно по њиховој интерпретацији грубо искориштени, а потом гурнути у страну. Тако је по њима, једна израбљивачка групација режима краља Николе, тј. главари и чиновнички слој, замијењена новијом буржоаском. На поменутим парламентарним изборима, КПЈ је у Црној Гори освојила највише гласова. Каснији режимски комунис- она окупи- ла не само социјално незадовољне масе, него и јер је била пре- позната као борац за права Црне Горе, односно против њеног националног и државног ниподаштавања, што није тачно. Управо када се КПЈ већ од 1922. године почела окретати ка политици државног сепаратизма Црне Горе, и све веће иденти- фикације Црногораца као посебног национа ван српског, постала је минорна партија. Послије неколико индивидуалних терористичких аката чланова КПЈ, она је већ крајем 1920, и у првој половини 1921. године стављена ван закона и распуште- на, акгима тзв. Обзнане и Закона о заштити државе. Тај извора, у првом реду партијске штампе. Тако је лист „Глас сло- боде“ од 27. новембра 1919. године, на основу дописа из Ријеке Црнојевића биљежио: “Одмах после пада тиранске владавине краља Николе новембра 1918, и ступања у нову слободну југо- словенску државу-слободну само за оне који жаре и пале на рачун народа-наши радници, које је до сада гњавила чизма највећег демагога и крвопије народа, помислише да ће их сада у новој држави, ожарити слобода, за које су море крви пролили. Сањајући много о тој слободној држави, они нису жалили никакве жртве, ма колико оне велике биле, јер су мислили, да ће им се оне добро исплатити. Али, нажалост, они су се разо- чарали, јер умјесто слободе-баш они који су им о њој говорили доносе им најцрњу реакцију која се може и по квалитету и по квантитету мерити са реакцијом краља Николе, тога чувеног

тички историчари, тумачили су то чињеницом, да је

први

период рада

може

се сагледати по неколико

43

ћипурског дахије.“(,3) Да је негативно расположење према режиму краља Николе и њему самом постојало, врло је јасно у овом чланку. Није међутим јасно са ког становишта, да ли само социјалног и класног, или чисто ујединитељско националног? Одговор на ово питање, даје још један чланак, такође у партијском листу „Радничке новине“, од 20. јула 1920. године. Ту се види, да су комунисти на уједињење 1918. године, а нарочито оно какво је било у Црној Гори, искључиво гледали као на класно питање, тј. питање обрачуна са једним окошта- лим главарско-племенско велепосједничким режимом, који је представљао неку врсту специфичног заостатка феудализма у Црној Гори. У чланку поред осталог стоји: “Цетиње, јула 1920. После буржоаске револуције у нашој земљи, коју је народ створио и буржоазија искористила, напаћени народ тврдо је веровао да је збацио ропство и убедљиво се надао скорим бољрш данима. Али све су се те лепе наде за трен око пору- шиле. Народ није добио ништа од онога што је хтео, што је желео, што је тражио и за шта се стотинама година борио.“(14) Наведени примјери су из времена легалног дјеловања КПЈ. Међутим, већ послије доношења Обзнане и Закона о заштити државе, а на основу њих и забране рада КПЈ, она је већ од

став само унутрашњем државном уређењу Краљевине СХС, те њеном опстанку као државе, него и према националном иден- титету Црногораца. Ти њени ставови, значајним дијелом су били диктовани утицајем Коминтерне. Ова комунистичко- радничка међународна организација, којој је било сједиште у Москви, а била је просто оруђе у рукама СССР-а, заговаралаје распад Краљевине СХС, и формирање конфедерације балкан- ских совјетских репубхшка.

1921.

године почела значајно да мијења

свој

према не

13. Један радник, Из Црне Горе, Ријека Црнојевића, 18. новембар 1919, Глас слободе, бр. 213, 27. новембар 1919, 3.

14. А. Лов., У Црној Гори, Радничке новине, бр. 171, 20. јул 1920, 3.

44

Утицај тих ставова, може се видјети и по Земаљској конфе- ренцији КПЈ, одржаној у Бечу у јуну 1922. шдине. Поред оста- лих, на конференцији реферат је поднио извјесни Станић. Ради се вјероватно о конспиративном презимену неког члана КПЈ из Црне Горе. Реферат је носио наслов: “Политичка ситуација у Југославији и задаци КПЈ.“ У њему поред осталог стоји: “У Црној Гори која је вековима била самостална држава а сада стављена под грубу чизму српске солдатеске и полиције, народ је стално незадовољан режимом и крај честих локалних побу- на, крај стално наоружаних незадовољника, режим може оче- кивати опште побуне.“(15) Из овог става, потпуно је препоз- натљив државни сепаратизам, у виду жала за губитком држав- ности Црне Горе, и третирање положаја Црне Горе у новој држави, као територијом под српском окупацијом. Схватање уједињења, и уласка Црне Горе у нову државу, из чисто социјално класних побуда, и ништа више од тога, може се видјети по још једном чланку, објављеном у листу „Радник- Делевец“ од 26. јула 1923. године. Супростављени табори “Кад је рат завршен поделили су се Црногорци у два табора: На једној страни скупило се све оно што није могло да трпи даље тира- нију Николе Петровића, а на другој окупило се оно што је раније било на дворском и државном кориту и што је педесет година локало из сиротињског вагана дарове, које је обилато шиљао руски народ Црногорцима.“ Побуде за акцију у циљу уједињења, и очекивања од њега, такође су описане као социјално-класни, а не национално ује- динитељски мотив, на овај начин: “Масе су тражиле државно уједињење са Србијом по сваку цену, збациле су свога краља и ушле у састав југословенске државе. Мислиле су, да ће од тога дана завладати социјална правда и да су се на свагда осло- бодиле старих гуликожа. Са спровођењем уједињења није

приликом уједињења у Црној Гори описани су овако:

15. Историјски архив КПЈ, Конгреси и земаљске конференције 1919- 1937, том II, Београд, 1949, 1922/16.

45

ишло глатко. Крв се лила на све стране и данас се још лије. За платили неколико најидеалнијић синова Ц. Горе, бранећи је од њених крвопија. Али су се горко разочарали сви они који су се борили за ствар уједињења. Предали су тај сиромашни народ из руку једнога тирана у руке мнозини нових тирана-југословенској буржоазији.(,б) Ставови КПЈ према уједињењу у Црној Гори, положају Црне Горе у новој држави, а и према националном идентитету Црногораца, били су све наступала, а нарочито на изборима, она је дала себи нови назив: Независна радничка партија Југославије. У њеној резо- луцији о националном питању из 1924. године, ти ставови су врло јасно изграђени, а у њој се поред осталог каже: “Поред тога она уништава аутономију Црне Горе и најгрубљим националним угњетавањем, колонизацијом истребљивањем и асимилацијом србизира Македонију и потискује националне мањине. Непосредни резултат увођења такве хегемоније српске буржоазије је одбрамбено груписање хрватскога и словеначког народа и националних мањина, као и покрети за аутономију Црне Горе, Босне и Војводине, као и за независност Маке- доније. Са свим тим националне супротности Срба према Хрва- тима и Словенцима с једне, а према Македонцима и Црногор- цима, с друге стране, после пет година заједничког живота у једној држави, заоштреније су него што су икад биле “(,7) У низу примјера ставова КПЈ, и њеног схватања потребе уједињења искљчиво из социјално-класних, а не било каквих других мотива, може се навести и текст Гојка Самарџића- Шварца, објављен у партијском листу „Борба“ 6. марта 1926.

прве две године након уједињења

су својим главама

екстремнији. Да би и даље јавно

16. Црни дани Црне Горе, Радник-Делавец, бр. 64, 26. јул 1923, 3.

17. Као нап. 15, 1924/69.

46

из Грахова,

године. Исти је 1920. године, хапшен и осуђиван. Године 1930, пребјегао је у Аустрију, а одатле у СССР, гдје је нестао у стаљинистичким чисткама. Повод за Самарџићев текст, био је повратак у Краљевину СХС бившег предсједника емигрантске Владе краља Николе Јована С. Пламенца, и додјељивање му од власти исте државе положаја министра резидента у Прагу. Самарџић се директно осврнуо на Скупштину у Подгори- “До београдских властодржаца, дошло је 1918. год. у толико лак- ше, што су дотадашњи представници борбе за ослобођење Гори водила борбу против апсолутизма краља Николе, дијелом свјесно а дијелом несвјесно, постали слијепо оруђе владајуће србијан- ске буржоазије. Тако су они кроз Подгоричку народну скуп- штину 1918. год. предали Црну Гору у наручје Београдским за „народно уједињење“ у име самоопредељења народа у Црној Гори и ако их стварно тај народ није ни бирао нити им дао овлаштење да доносе било какве одлуке у њешво име.“ Шта је требала да уради Скупштина у Подгорици, и какав би био положај Црне Горе по моделу Самарџића и КПЈ, Самарџић је даље образложио у тексту. У овом дијелу текста, јасно се виде захтјеви које је група каснијих комуниста, тадашњих посланика Скуппггине у Подгорици испоставила истој. Ти захтјеви су чисто социјално-класне основе. Стога је Самарџић даље навео: “Мјесто да Подшричка народна скуп- штина, пошто је збацила с пријестола краља Николу, ствара- јући слободну уједињену и независну Црну Гору, захтијевала слободни савез са Србијом, Хрватском, Македонијом и оста- лим нацијама на Балкану, она је просто предала Црну Гору под власт србијанског империјализма и тиме ојачала снагу реак- ције, која је касније и лишила свих права Црну Гору, као и још многе друге покрајине у Југославији. Мјесто да је раздијелила сво имање краља Николе, сва црквена и манастирска добра и

био родом

и

био је

члан

КПЈ

од

а касније и ПК КПЈ за Србију. Више пута је био

ци овако:

оваквог подјармљивања Црне Горе од стране

Црне Горе, напредна опозиција, која је у Црној

властодржцима, а окупацију из

исте године прогласили

47

а

Гори, сиро- машним сељацима и тиме задовољила њихове потребе, она је исто тако, као што су то чинила и „Народна вијећа“ У Хрват- ској, Словенији и другим покрајинама, основала такозвану

„народну гарду“ која је уз помоћ србијанске

да Схватаље историјских догађаја и кретања, и њихове пози- тивности и негативности, Самарџић је исказао у тексту по чисто марксистичко-лењинистичком тумачењу: “Као што смо из свега овога видјели Подгоричка Народна скупштина није била прогресивна у правцу интереса народних маса већ је она таквим својим самовољним радом уствари само измијенила облик и начин угњетавања народа у Црној Гори.‘Ч1,) Већ је било поменуто у вези са Јованом Томашевићем, да је КПЈ на изборима за Уставотворну Скупштину Краљевине СХС крајем 1920. године, у Црној Гори освојила највише гла- сова у односу на остале странке. Препознатљива фигура за бирачке масе тада је био Јован Томашевић, њен носиоц листе. У времену независне црногорске државе, био је хапшен и осуђиван као борац против апсолутизма књаза Николе и при- сталица уједињења са Србијом. У времену уједињења и Скуп- штине у Подгорици, био је вођа црмничких бјелаша, и уопште један од најекспониранијих бјелашких вођа у Старој Црној Гори. Режимски комунистички историчари, деценијама су пос- лије Другог свјетског рата форсирали тезу, односно објаш- њавали тадашњи изборни успјех КПЈ у Црној Гори. Видјели су гао као комбинацију жеље за социјално-класним промјенама, са жељом за остварење националних и државних права Црногораца. Оваква објашњења режимских комунистичких историчара нијесу случајна. Она се у ствари наслањају на ставове КПЈ још

и у име хиљада.

(у колико их је

било) у Црној

све велике посједе

од оствари „принцип приватне својине.“(,,)

добара

18. На мјесту гдје су тачке папир је пропао.

19.

Гојко Самарџић, О црногорстм питању-поводом случаја Јована Пламенца и процеса пред Цетињским Окружним судам, Борба, бр.

3, 6. март 1926, 4.

48

из двадесетих година XX вијека. Такво тумачење може се

срести и у Предпозима Обласне конференције за Црну Гору за

а датирају са краја 1925. године. У њима “Приликом избора 1920. г. Партија је била

поред осталог стоји:

Трећи конгрес КПЈ,

окупила око себе у овој области већим дијелом све оно што се осјећало пригњечено економски и политички. Широки сељач- ки слојеви очекивали су, да њихове захтјеве испуни наша Пар- тија. Моћни сепаратистички покрет гласао је за нас. Ријечју, све што је било противу оваквог државног склопа пришло је нама.“(20) Насупрот ових констатација, могу се презентовати и друге, чији је извор такође КПЈ, и у којима се констатује, да је управо њеним преласком на сепаратистичку политику, као и политику негирања Скупштине у Подгорици и њених текови- на у виду заједничке државе, она постала минорна у Црној Гори. КПЈ је на наведеним изборима постигла такав успјех, вјешто балансирајући политиком заговарања социјалне прав- де, позивања на Русију (за коју су Црногорци традиционално и емотивно били везани), комбинованом са залагањем за боља права Црне шре у заједничкој држави, али ипак на бази држав- ног јединства. Персонална екплоатација за њене циљеве била Када је, како је већ назначено, прешла на сепаратистичку политику, а у међувре- мену је Томашевић умро 1924. године, остала је без бирача.

Такву политику, већ 1923. године преузимају црногорски феде- ралисти. Ипак, резултате КПЈ из 1920. године не треба схва- тити као неку врсту плебисцита против одлука Скупштине у Подгорици, нити их подводити под спектакуларне. Наиме, листа КПЈ је освојила 10218 гаасова, а осталих странака, које су бнле сасвим другачије социјално-класне провинијенције, и са строгим баштињењем одлука Скупштине у Подгорици и њених тековина око 16000 гласова. Резултати обухватају изборну јединицу Црну Гору, и то без Боке, и њених данашњих дјелова који припадају Санџаку (Рашкој области).

је и улога Јована Томашевића у уједињењу.

20. Као нап. 15, 1926/27.

49

Пред парламентарне изборе од 1927. године, који су иначе били посљедњи пред завођење диктатуре краља Александра Карађорђевића 6. јануара 1929. године, у вези са Црном Гором, КПЈ се у листу „Радни народ“ огласила са неком врстом избор- ног проппаса, са насловом: “Ево шта ми хоћемо“. У њему поред осталог стоји: “Ово су приче онијех којима је мила београдска државна владавина као зеница у оку и који се одријеше вичући и кадећи својим досадашњим пљачкашкијем гомилама које су се од 1918. године пеле на грбачу свијем народима Југославије.“(21) Дакле, опет социјално-класна коно- тација виђења уједињења. Да је КПЈ у првим годинама свог постојања, када је оства- рила и своје највеће успјехе, била на сасвим другачијим пози- цијама од оних које се формирају од 1921. године, свједочи и још један извор. У њему се као погрешан, сматра став о пози- тивности уједињења, и становишта српског националног иден- титета Црногораца. На сједници ЦК КПЈ од 25. децембра 1934. године, један члан под псеудонимом Рибаревић, је о стању у Црној Гори рекао: “У Црној Гори међу старијим друговима има још увијек опортунистичких скретања с партијске линије у националном питању. Има друшва, који бранећи успомену Јована Томашевића, говоре да је такозвано уједињење Црне Горе са Србијом 1918. г. било прогресивно. Такво уљепшавање фактичке окупације Црне Горе, од стране чак неких комуниста треба потпуно разбити. Садашња ПК поклања велику пажњу националном питању и раду међу црногорским сељаштвом, водећи код тога одлучну борбу против споразумашких феде- ралистичких вођа. Другови у Црној Гори припремају издавање популарне брошуре, у којој би се објаснио став наше партије по црногорском питању и показали сви облици угњетавања и пљачке црногорског народа од стране српског империја-

лизма.‘ЧП)

21. Ево шта ми хоћемо, Радни народ, бр. 5, 1. септембар 1927, 2.

22. АЈ, АЦК СКЈ, фонд КИ, 1936/док. 368.

50

Став КПЈ да је Црна Гора 1918. године окупирана од срп- ских трупа, те да то није било никакво уједињење него оку- пација, а у складу са тим и одлуке Скупштине у Подгорици, настављен је и даље. У складу са Резолуцијом о националном питању Осмог конгреса Коминтерне од овгуста 1935. године,

и одлуке Политбироа ЦК КПЈ о задацима КПЈ, црногорски

комунисти су образовали Црногорски национално-револуцио- нарни покрет. Они су у овај покрет, који је замишљен као надстраначки, покушали да окупе један дио екстремно настро- јених елемената црногорских федералиста, Савеза земљорад- ника и Републиканске странке. Дакле, све оно што у Црној Гори није жељело централистички уређену државу. У једном прогласу овог покрета од фебруара 1936. године, поред оста- лог се каже: “Црногорски народ (нација) налази се данас у ропству под србијанским империјалистима (завојевачима),

који су још 1918. године окупирали Црну Гору, те је Црно- горски народ изгубио своју слободу и самосталност.“(23) Од средине тридесетих година, опет под утицајем Комин- терне, КПЈ мијења свој став о опстанку југословенске државе. али на федера- тивном уређењу, по узору на СССР. Поглед на национално питање остаје практично исти, и он се до почетка Другог свјет- ског рата потпуно кристализује у смислу тумачења нацио- налне посебности Црногораца. Доказ за то су и материјали са Пете Земаљске конференције, одржане у Загребу октобра 1940. године. Доласком Јосипа Броза-Тита на чело КПЈ 1937. године,

и њена партијска структура, нарочито руководећа, па и у Црној

У оптицају је опет био опстанак ове државе,

Гори постепено се мијења. Броз је за најближе сараднике, па и оне у Црној Гори узео млађе љуце, који нијесу припадали првом ешалону црногорских комуниста са почетка двадесетих или уопште двадесетих година. У неколико посљедњих година пред Други свјетски рат, стара партијска руководећа струкгура у Црној Гори готово потпуно је елиминисана, са људима који

23. ДАЦГ, АОП, док. 5231/1-1(36).

51

су потпуно раскрстили са било каквим осјећајем српске при- падности Црногораца. Значајан број ових људи потицао је из зеленашких породица из доба уједињења. Уопште гледано, политика КПЈ у неколико година пред Други свјетски рат, није се уопште промијенила према ставу о уједињењу, Скупштини у Подгорици, и уопште положају Црне Горе у југословенској држави, на основу тековина Скупштине у Подгорици. Са таквим ставовима КПЈ је ушла у Други свјетски рат. Капитулацијом Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, и окупацијом земље, већина грађанско демократ- ских странака, а нарочито на српским просторима, остала је политички потпуно дезорјентисана и неорганизована. Већина значајнијих вођа побјегла је са краљевском Владом у избјег- лиштво. Од обнављања парламентарног живота 1935. године, послије смрти краља Александра Карађорђевића, у Црној Гори није било значајнијих политичких првака. Све су то углавном били страначки апаратчици, који су своју судбину везивали за централу у Београду. Старија генерација политичара из дваде- сетих година било које опције, већ је биолошки почела да изу- мире, или је постала анахрона и неинтересантна за бираче, или се једноставно повукла у политичку пензију. У судбинске догађаје Другог свјетског рата, насупрот њи- ма, КПЈ је ушла потпуно кадровски и организационо при- премљена, са практично дводеценијским искуством рада у илегали, и мноштвом прекаљених кадрова радом у тим усло- вима, затворима, или учешћем у грађанском рату у Шпанији. Већину њене кадровске структуре (као и СКОЈ-а) чинили су у Црној Гори млађи, и политички фанатизовани људи. Глобално гледано, КПЈ је у току рата и револуције ушла са већ прије рата оформљеним ставовима по питању уређења југословенске државе, као и националном питању. Ни по питању односа пре- ма уједињењу у Црној Гори, и Скуппггине у Подшрици није се ништа значајније промијенило. Партија заузима позицију чврстог политичког центра. Као пгго отворено критикује тзв. “уједињаше44, и тековине Скупштине у Подгорици, критикује и сепаратисте. Она пропагира политику чврсте федерације, у

52

којој би Црногорци и Црна Гора остварили своју државност и националност. То је сасвим разумљиво, јер је идеолошка осно- вица четничког покрета у Црној Гори почивала на тековинама уједињења и Скупштине у Подгорици, а петровданских сепа- ратиста, и касније зеленаша Крста Поповића, на зеленашко- федералистичкој. КПЈ и партизански покрет, који настаје као њена истурена рука и оружана формација, у току рата издали су мноштво прогласа, и живо агитовали на већ познатим основама. У том смислу, у Црној Гори и ван ње, излази мноштво штампаних гласила одређених партијских структура, територијалних пар- тијских органа, или партизанских јединица и њихових тери- торија. Држање политичког центра, на бази федерализма, као става КПЈ, види се и по једном чланку у листу „Народна бор- ба“ од 1. октобра 1941. године. У њему се у исту раван, као два различита пола по екстремности: унитаристичкој или сепара- тистичкој, доводе Скупштина у Подгорици 1918. године, и она Петровданска. У чланку се помиње и Секула Дрљевић, и поред осталог даље каже: “Доктор је проговорио о Петровданском сабору, па нас то сили да кажемо коју и о тој његовој најновијој историји. Народ није бирао ту „скупштину“, него појединци међу којима је било заведених-позваних од окупатора. Та скупштина, као ни она Подгоричка 1918. није по вољи народа. Ми смо годинама теражили равноправност црногорског наро- да, устајали против начина на који је подгоричка скупштина рјешавала наше питање.“ (24) Ради Црној Гори, створен је најприје тзв. национални покрет, са националним трупама (националистима). Из тог покрета убрзо су израсле четничке и зеленашке формације Крста Поповића. Покрет се базирао на коалицији два супростављена табора из доба уједињења, а са антикомунистичким задатком.

сузбијања

комунистичко-партизанског

покрета

у

24. Најновији злочини и дјела издајника народа, Народна борба, бр. 2, 1. октобар 1941, 3.

53

То је наравио КПЈ критиковала, констатовавши у истом листу 15. марта 1942. године: “Та господа, која су двадесет година држала црногорски народ под великосрпском хегемонијом удружили су се са сепаратистичким вођством, које је радило на издаји наше земље.“ (25)У сличном контексту је и још један коментар, објављен у листу „Саопштење“ од 10. марта: “Старе слуге и издајници нашли су нове издајнике и слуге. Центра- листи-уједињаши, који су двадесет година, заједно са велико- српском господом, пљачкали и угњетавали наш народ, уједи- нили су се сада са сепаратистичким вођством.“ (2б) Под патронатом комунистичко-партизанског покрета, крајем 1943. године настао је нови орган, који је према концеп- цији овог покрета, требао да означи почетак једне нове Црне Горе, у новој Јуогаавији, ствараној одлукама АВНОЈ-а. Наиме, у Колашину је у новембру 1943. године формирана Земаљска Антифашистичка Скупштина Народног Ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНО). Суштински гледано, она је требала да буде пандам, или негација Скупштине у Подгорици из 1918. године. У поздравном говору на Првом засиједању ЗАВНО-а од 15. новембра 1943. године, Иван Милутиновић је својим кон- статацијама потврдио наведено, и поред осталог рекао: “Ваша у фашистичког вијећа народног ослобођења Југославије, да не дозволите да сјугра неко купује Црногорце и вас за јудине сребрњаке.“ Овдје се јасно види алузија на уједињење 1918. године. У својој пропаганди, а нарочито у „Гласу Црногорца“ који је излазио у Француској, а потом у Италији, емигрантска Влада краља Николе је користила овај израз у оптуживању оних Црногораца који су били за уједињење, и да су они навод- но од Србије купљени за јудине сребрњаке.

улога је

велика

и

значајна и

зато

вас

позивам

име Анти-

25. Издајници народа на послу, Народна борба, бр. 4, 15. март 1942, 2.

26. Издајници и издаје, Саопштење, бр. 8, 10. март 1942, 1.

54

у свом које су комунисти у међуратном и ратном периоду, користили за приказивање наводног подјармљеног положаја Црногораца у југословенској држави, насталог као посљедица одлука Скупштине у Подгорици, и на посредан начин желио да пока- же, како је ово тијело у ствари право народно и демократсако тијело, које одлучује о судбини Црногораца и Црне Горе, а не Скупштина у Подгорици 1918. године: “У бившој Југославији ви нијесте имали право да кажете шта сте хтјели, а ваши нај- бољи синови држани су по логорима и тамницама. То је зато Поред ског вијећа ви, другови делегати, имате још један задатак више, а то је да изаберете делегате за Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије, које је највеће политичко тијело у Југославији. И ту треба да сте обазриви. Треба да изберете људе који су прави народни људи и који ће умјети да заступају интересе народа Црне Горе и Боке. Не дозволите да се понови 1918. година.“(27) На првој радној сједници ЗАВНО-а одржаној 16. новемб- ра, говорећи као потпредсједник овог органа, Јован Ћетковић је по записнику који је вођен имао овакав став: “Излаже како је отпочела ненародна владавина у Југославији почев од 1918. године, апсолутистичке протународне претензије краља Алек- сандра, говори о расподјели посланичких мандата ондашњих странака у Парламенту улога династије Карађорђевића према нашим народима почев од 1918. године па све до данас, а која се изразила у ненарод- ној, апсолутистичкој и издајничкој владавини “(2в) ЗАВНО је себе хтио да прикаже као демократски орган, који по први пут у историји Црне Горе, представљају од народа слободно изабрани људи, који ће одлучивати о суцбини Црне Горе. Стога је сасвим разумљиво, да су делегати Првог заси-

говору, поновио старе оптужбе,

Милутиновић је

што Црногорци нијесу били сложни.

избора Земаљ-

Мрачна је, жалосна и врло срамна

27. ДАЦГ, АОП, док. У12а-2(43).

28. Исто.

55

на рачун положаја Црне Горе у међуратном периоду. У прогласу поред осталог стоји:

једања, у свом прогласу поновили

„Црногорци и Бокељи

старе оптужбе

За 23 године бивше Југославије црногорски народ живио је у подређеном положају и бесправљу, зависећи од милости ненародних београдских режима и њихових црногорских измећара. Кундак и тамница, насиље и превара били су одго- вор на сваки захтјев црногорског народа за демократским правима и националном слободом.“(2,)

Угпавном, у свим обраћањима, комунистичко-партизански покрет, а нарочито кроз органе власти и институције које је он формирао, па самим тим и ЗАВНО, форсира се тврдња да су ти органи власти најдемократскији, и да они народу нуде по први пут праву слободу, и најбољи положај Црне Горе и Црно- гораца. Наравно, не изостају по стереотипу, ни критике поло- жаја Црне Горе у међуратној југословенској држави. У том смислу је и реферат др Обрена Благојевића, у оквиру поглавља са насловом „Вјерски отсјек“. Реферат је прочитан на Трећем засиједању ЗАВНО-а у Колашину 14. јула 1944. године, и у њему је Благојевић поред осталог констатовао ово: “Изградити своју ужу домовину тако, да у њој народ сам управља својом судбином, да сам рјешава о свом односу према другим наро- дима, о својим економским проблемима, о свом просвјетном и културном животу; везати своју будућност са будућношћу вас- коликог српског и осталих јушсловенских народа, уклопити своју земљу у братску заједницу свих наших народа у једну снажну државну организацију-то је био ваздашњи идеал нај- бољих људи Црне Горе; то је било оно зашто је црношрски то

народ водио дугу и љуту борбу против турског завоЈевача; је било оно за што је

наш народ оборио апсолутизам краља

29. Исто, док. VI 1-3(43).

56

Николе; то је било оно за што је наш народ водио борбу против реакционарних великосрпских клика за 23 године живота у бившој Југославији“ (30)

Комунистичко-партизански покрет је уопште, па и у Црној Гори, током рата и револуције, својим органима власти поку- шао да да шире демократски карактер, ангажовавши људе који до тада нијесу били експонирани као комунисти или припад- ници партизанског покрета. И на другим просторима, па и у Црној Гори, то су углавном били ситни и безначајни предратни политичари локалног карактера и трећег животног доба, пен- зионисани официри, као и неки свештеници. У Црној Гори су ови људи прилазили партизанско-комунистичком покрету и учествовали у његовим органима власти из различитих побу- да. Политичари су углавном улазили због тога што своје амби- ције нијесу могли остварити у међуратном периоду (у Црној Гори: Јован Ћетковић, Јефто Павић, Марко Вујачић, Милош Рашовић), а официри и свештеници јер су им чланови поро- дице (синови и кћери)чбили у партизанима. Њихово ангажо- вање, нарочито у завршној фази рата и револуције, за кому- а и спољњо политич- ког значења и поруке. Чим су за њих обавили предвиђени посао, и чим су се учврстили на власти, у првих неколико пос- љератних шдина, комунисти су их одбацили и безболно скло- нили. Неки од њих су се 1948. године изјаснили за Резолуцију Инормбироа, те им је и то добро дошло да их се отарасе. Уопште узев, наведене групе које су само чиниле политички декор комунистима, биле су безначајне. Највећа већина офици- ра и свештеника у Црној Гори била је на антикомунистичкој страни. У стварању имиџа политичке опције класичног центра, значи и антисепаратистичког, и антиунитаристичког, комунисти су примали и већ наведене ситне политичаре необјелашког карактера, а исто тако и лица старијих годишта са неозеленашко-федералистичком прошлошћу (нпр. Јоксим

нисте је било од унутрашње политичког,

30. Исто, док. УИ2-3(44).

57

Радовић, Саво Челебић, Михаило Вицковић). Иједни и други изражавали увјерење да је њихова дотадашња политичка опција погрешка, а оно што проповиједају комунисти идеално рјешење за Црну Гору. Дакле, и унитаризам као посљедица одлука Скупштине у Под- горици, и сепаратизам који је настао у покушају њиховог анулирања. Најидеалнији за политичку екплоатацију био је Јован Ћетковић, којије у овој фази извршио потпуну негацију својих политичких убјеђења до почетка Другог свјетског рата. Он је у својим говорима покушао да оправда свој потпуни политички заокрет, рекавши на Трећем засиједању ЗАВНО-а 15. јула 1944. године у Колашину и ово: “Ми смо 1918. године мани- фестовали у чину уједињења своју вољу да се окупимо у једну кућу и они што су били под јармом туђина и они који су до тада живјели у слободним и независним државама-Црној Гори

и Србији. Зашто то? Вођени једном једином мишљу; да смо

су кроз своје иступе у јавиости,

већи и снажнији, како би се могли унутра економски јаче развијати и одшварати на евентуалне спољне нападе непри- Ми јом, а преко ове са осталим покрајинама Југославије, ми смо се ујединили са оном Србијом која је до 1914. године важила као

најслободарскија земља на Балкану гдје је слобода ријечи,

збора, договора и народне самоуправе јаче била изражена него

и у једној другој слободарској земљи, са Србијом кумановских

и солунскихјунака. Ми смо у такву Србију много вјеровали и

не слутећи, да ће се у њој одмах по уједињењу зацарити нај- црње реакције, да ће разни Живковићи, Стојадиновићи и друге политичке дахије и шићарџије на овако безочан начин не само поробити и притиснути народе Југославије, него и фукарски проиграти велики капитал српског народа, велике ратне и демократске тековине оне слободарске Србије и читавог срп-

ског народа.“(31)

смо се другови, ујединили са слободарском Срби-

31. Ријеч слободе, бр. 4, 1. август 1944, 3.

58

Слична улога дата је и Милошу Рашовићу, бившем посла- нику Народне Скупштине Краљевине Југославије. Он је чак изабран за предсједника ЗАВНО-а. И он је слично Ћетковићу, на истом засиједању покајнички изјавио: “Ја сам некада био присталица уједињења српства, уједињења Јужних Словена, па ако хоћете и уједињења свих Словена.“ Своју праву улогу открио је у даљем току свога говора изјавивши: “Не плашите се федерације Црне Горе у оквиру демократске Југославије. Она не крњи положај Искуство уједињења 1918. па на овамо то нам је показало, јер се баш из тог искуства рађа и изграђује нова Југославија и у њој наша федерална јединица.“(32) Исто засиједање донијело је осврта на уједињење и Скупштину у Подшрици 1918. године, наравно у негативном смислу. Порука је била иста: Црна Гора и Црногорци своју пуну слободу и права треба да уживају у

Југославији коју ће политички креирати КПЈ. Свакако један од најзначајнијих раших и поратних комунистичких функцио- нера из Црне Горе био је Блажо Јовановић. Према записнику он је на засиједању констатовао поред осталог: “Он се прво осврће на став према ослободилачкој борби оних људи који су учествовали за и против уједињења Црне Горе са Србијом, извршеног 1918. па каже да је и са стране „бјелаша“ и са стра- не „зеленаша“ било шићарџија и реакционара који су ишли за својим личним интересима и који су покушавали и успијевали да се попну на грбачу нашег народа. Ти исти су продужили ту ненародну политику и отворено ступили у службу туђинског

нас Црногораца него га учвршћује.

и неколико експлицитних

освајача.“ У априлу

првог предсједника Владе Црне Горе. У расправи је учествовао и Божидар-Божо Љумовић. Пре-

ма записнику, он није спорио вољу већине народа за уједи-

се на питање уједињења из 1918. г. подвла-

чи да је велика већина црногорског народа била за уједињење.“

н>ење:

1945. године, Јовановић је именован за

“осврћући

32. Исто.

59

иали какво је изгласано кроз тзв. Подгоричку скупштину, што се показало на каснијим изборима у даљој борби црногорског народа за слободу.“ Стереотип идеалног рјешења положаја Црне Горе који нуде комунисти, није пропустио да пропагира ни Вељко Зековић. У поглављу реферата са насловом „постав- љање темеља“, Зековић је навео: “Нема сумње да се ова Скуп- штина битно разликује и од познате скуппдтине у Подгорици 1918. године, јер је искуство показало да је наш народ ушао тада уједну заједницу у којој је кроз читаво вријеме био лишен слободе и равноправности.“ У првој Влади Црне Горе, образо- ваној априла 1945. године, Зековић је добио положај министра трговине и снадбијевања. На овом засиједању, ријеч је као представник Србије узео и Сретен Жујовић-Црни. Он је у свом обраћању дјелимично био блажи према Скупштини у Подгорици 1918. године навев- ши: “Тежње поштених, свесних народних љуци, подразумевам ту и догађај Велике народне купштине у Подгорици, тежње њихове за јединство са слободарским народом Србије и наме- ра да се буде јачи-те племените тежње треба још и данас поздравити. То је тежња која ће ући у историе демократских елемената за братство народа Југославије “ Ни он није про- пустио, по стереотипу да констатује да ће до идеалног рјешења Гору доћи по моделу који нуди његова партија: “Али,

Послије тога, логично слиједи критика:

не за онакво

по Црну другови, требала је не само декларативна изјава до које је дош- ло. Требало је дуги низ борби, требало је 23 године ненародне владавине, требао је данашњи ослободилачки рат, па да се ја

Србин, син слободарског српског народа нађем овде лице у лице са вама, са црногорским народом, и са једним бројем учесника Подшричке скупштине, који се данас налазе овде на заседању да се нађемо заједно и тек данас да градимо с љубављу братство наших народа.“ (33) На Трећем засиједању

33. Исто.

60

ЗАВНО је прерастао у Црногорску Антифашистичку Скуп- штину Народног Ослобођења Црне Горе (ЦАСНО).(34) Учланку „Побједе“, у ауторству Пунише Перовића, посве- ћеном одлукама Трећег засиједања ЗАВНО-а (ЦАСНО-а), констатовано је оно, што је већ много пута до тада речено:

“Послије 23 године подређеног и понижавајућег положаја у бившој Јушславији, послије три и по године ропства и крваве борбе, црногорскије народ овим одлукама утврдио себи право да сам одлучује о својој судбини, да сам одређује свој положај у братској заједници народа Југославије “(35) По свршетку Другог свјетског рата и револуције на тлу Југославије, а самим тим и Црне Горе, није се промијенио став КПЈ о начинууласка Црне Гореујугословенскудржавнузајед- ницу, односно Скупштини у Подгорици 1918. шдине, њеним одлукама, и уопште положају Црне Горе у међуратној Југо- славији. Негативан став, постао је сада званични државни и партијски став. Тако се он у континуитету, и са истим трендом, може пратити и у наредних неколико година, а до његове промјене неће доћи ни у наредним деценијама. Одмах послије завршетка рата и револуције, 1946. године су у Црној Гори извршени избори за Уставотворну Скупштину Црне Горе, а на основу њих се и састала и радила та Скупштина, и донијела први Устав посљератне Црне Горе, тј. други у њеној историји. Двије године касније, у октобру 1948. године, на Цетињу је одржан Први и оснивачки конгрес КП Црне Горе. Тако је у потпуности заокружена државно-републичка и партијска посебност Црне Горе, у оквиру федералне Југославије и КПЈ. Такође, на првом посљератном попису, по први пут у историји пописа, и уопште националног изјашњавања Црногораца, зва- нично је промовисана црногорска национална посебност. Први се у званичном уобличавању овог државног и партиј- ског става јавио 1945. године Милован Ђилас, са својом бро-

34. Исто.

35. Пуниша Перовнћ, Одлуке трећег засиједања ЦЛСНО, „Побједа”, бр. 3, 1944, 1.

61

шуром „О црногорском националном питању.“ Он се у н>ој истина није бавио експлицитно уједињењм 1918. године, а ни Скупиггином у Подгорици. У брошури је изнио низ конфузних

и самонегирајућих ставова. Идеју уједињења у Црној Гори он

је представио не као идеју насталу из националне српске свијести, тј. свијести за уједињењем сународника, него као класно питање, ради што бољег положаја, односно ослобо- ђења од турског феудализма. На тој класној свијести, а не националној, грађена је Гори. Произилази дакле, да је уједињење 1918. године, било реликг те класне свијести. Није стога ни чудно, што оно у таквом облику није заживјело, јер се претворило у велико- српски буржоаски хегемонизам, а као одбрамбено груписање Црногораца, настала је свијест о њиховој националној посеб- ности. Тако је Ђилас констатовао: “Насупрот тој и таквој тежњи неких слојева тадашњег српског грађанства и бирократије, у Црној Гори се испољава тежња за уједињењем (Његош, Марко Миљанов), - тамо још нема формиране нације, националне свијести, и тежње су само израз давнашњих жеља народних (сељачких маса) да се уједине у одбрани од турског феуда- лизма са једноплеменом српском рајом (које више није било и којаје већ била претворена у нацију) у Србији.“(36) Тренд критика уједињења из 1918. године, и положаја Црне Горе установљеног на основу њега, настављен је и у посљератном периоду. Требало је објаснити, да ће одлуке КПЈ,

и њени органи, бити гарант најбољег положаја Црногораца и

Црне Горе у дотадашњој историји. Стога је на Трећој сједници Уставотворне Скупштине Црне Горе, одржаној на Цетињу 21. новембра 1946. године, предсједник Президијума Милош Рашовић поред осталог рекао: “Онима који приговарају да смо нашим федеративним уређењем разбили српство, ослабили јединство Југославије, ми одговарамо да немају право. Ми смо

по њему идеја уједињења у Црној

36. Милован Ђилас, 1945, 16.

О црногорском националном питању, Београд,

62

заиста оно насилно, лажно и вјештачко уједињење, које је почивало на сили, мржњи и искоришћавању, учинили и зами- јенили истинским уједињењем, које почива на слози, љубави и заједничкој сарадњи и пуној равноправности.и(37) Коментари сличне конотације нијесу заостали ни на наредним сједницана Уставотворне Скупштине Црне Горе. Тако је министар правосуђа у Влади НР Црне Горе - Радоња Голубовић, на Шестој сједници од 29. децембра 1946. године, у свом излагању поред осталог рекао: “Тако је читав развој догађаја користио стварно агентима великосрпске клике да изврше онакво уједињење какво је извршено 1918. године ток догађаја пошао је оним путем и црногорски народ је изгубио своју државност. 20 година је црногорски народ водио неравноправну борбу за стварање своје државности, која ће му омогућити привредни, културно-просвјетнии општи развитак, али не ни у ком случају за одвајање од народа Југославије.“ (38) Нешто уопштенији у критикама били су Комнен Церовић и Радомир Коматина. Они наиме, нијесу експлицитно поме- нули 1918. годину, нити Скупштиниу у Подгорици, али зато јесу неповољан положај Црне Горе у међуратном периоду. Учинили су то на Седмој сједници истог тијела од 30. децемб- ра. Министар трговине и снадбијевања у Влади Црне Горе Комнен Церовић је рекао: “Тоје ако хоћете, био један аргумент или један адут, у рукама бивше великосрпске клике за одржа- вање у покорности бившим ненародним режимима за њихово потлачивање них режима у Југославији црногорски народ исто тако узимао највиднији удио и био препрека учвршћивања бивших режима у Црној Гори.“(39)

Познато је да је у борби народа против ненарод-

37. Рад Уставотворне Скупштине Републике Црне Горе, 20-22. новембра и 28-31. децембра 1946. године, Стенографске биљешке I редовног засиједања, Цетиње, 1947, 19.

38. Нав. дј., 48.

39. Нав. д ј., 81.

63

Готово истовјетну констатацију, изрекао је Радомир Кома- “црногорски народ је у току читаве своје историје

тина:

водио борбу за демократске слободе, водио борбу за слободу. Он је ту борбу водио у току старе Југославије, када народне масе у Црној Гори нијесу имале тако рећи никаква права, када су народне масе биле поробљене и угњетене од великосрпске

клике.“(40)

Критика исте конотације и смисла није изостала ни у са- везним југословенским органима, у које су били делегирани црногорски посланици. Говорећи о развитку народноослобо- дилачких одбора, на Првој заједничкој сједници Савезног Вијећа и Вијећа Народа, од 4. маја 1946. године, посланик из “није поменути затим какав је огроман раздор у црногорском народу изазвала 1918. година и противнародна политика управљача бивше Југославије “(41) Већ је назначено, да је у октобру 1948. године,

на Цетињу одржан Први и оснивачки конгрес КП Црне Горе. Тиме је Црна Гора у сваком смислу заокружила своју посебност у оквиру југословенске федерације: републичку и уставну, национално- пописну и партијску. То ће бити почетак изградње црногорског сепаратизма, који ће у југословенској држави трајати децени- јама, истина мијењајући понекад манифестационе и идеолош- ке форме, али који ће довести до раздвајања са Србијом у државном смислу, послије мајског референдума 2006. шдине. Црногорски сепаратизам и национализам, базирани су дакле на негацијама идеје уједињења из 1918. године, одлука Скуп- штине у Подгорици, и њених тековина. На овом конгресу, 6. октобра 1948. године, реферат о поли- тичком раду ПК КП Црне Горе изложио је Блажо Јовановић. Он је поновио већ толико понављане тезе о назначеној пробле- матици. Ипак, у формалном смислу гледано, оне су сада поста-

Црне Горе-др Обрен Благојевић је истакао:

сувишно

40. Нав. дј. , 88.

41. Прво редовно заседање Савезног Већа и Већа народа-Стенографске белешке, 15. мај-20. јул 1946, Београд, 91.

64

ле и дио званичног става црногорске КП. Јовановић је поред осталог тада констатовао: “Такозвано уједињење Црне Горе са Србијом у новембру 1918. године извршено је не само против воље и расположења народа, него и уз помоћ бајонета српске То такозвано уједињење било је обично присаједињење. Црно- горски народ није имао могућности да сам одлучује о својој судбини. Али он није био за уједињење, за братско уједињење на равноправној основи, на основу поштовања његове националне посебности “(42)

војске, и то на најгрубљи начин, путем силе и

3. Неки историчари и публицисти о уједињењу и Скупштини у Подгорици

Побједа комуниста у Другом свјетском рату и револуцији на тлу Југославије, озваничила је њихов дотадашњи конти- нуирани негативан став по питању уједињења и Скупштине у Подгорици 1918. године, те положаја Црне Горе у међуратној Југославији, насталог као посљедица њихових тековина. Нешто што је било званични државни и партијски став, у једном недемократском режиму и идеологији, наравно, није се смјело отворено критиковати, било у политичком, било у науч- ном смислу, јер би због тога услиједили разни облици репресије. Неминовно је било, да један режим, са својом идео- логијом, изгради током деценија и одређени историографски правац. Већ је назначено, да је једини историчар, који се позабавио експлицитно уједињењем 1918. године и Скупшти- ном у Подгорици био др Димитрије-Димо Вујовић. Стога се не треба чудити, што је као типичан представник режимске комунистичке историографије, и учесник револуције, критички сашедавао ове догађаје. Број посебних историјских радова, као и стручних чланака, током деценија послије Друшг свјетског рата, у којима је са мање или више осврта говорено о уједи-

42. Блажо Јовановић, Извјештај о политичком раду ПК КПЈ за Гору, Цетиње, 1947, 7.

65

Црну

н>ењу 1918. године у Црној Гори и Скупштини у Подгорици, у оквиру других историјских тема, тешко да је побројати. Режим- ска комунистичка историографија током деценија, у Црној Гори и Југославији, била је дио научних садржаја, упрегнутих за потребе једне партије и идеологије. Ништа ново, и сасвим нормално и разумљиво за тоталитарна друштва. Конкретно у историографији, а конкретно по теми уједињења 1918. године, Скупштине у Подгорици и њених тековина, циљ ове историо- графије био је да докаже, да је онај државни концепт, који је промовисала КПЈ током рата и револуције, а потом и послије своје побједе у њима, једини правилан, добар и стваран. Типичан представник режимске комунистичке, тј. партиј- ске историографије у Црној Гори, био је и др Зоран Лакић. Одшколован почетком шездесетих година XX вијека, прво је био научни савјетник Историјског института Црне Горе у Тито- граду, а потом и професор на Филозофском факултету (одсјек историја) у Никшићу. Постао је и члан Црногорске Академије Наука и Умјетности. У свом дјелу „Народна власт у Црној Гори 1941-1945“, објављеном 1981. године, он се такође осврнуо на питање уједињења и Скупштине у Подгорици 1918. године. Ни он, као ни већина историчара режимске комунистичке прови- нијенције, није спорио вољу и жељу већине Црногораца за ује- дињењем (баш као ни Вујовић), али је у свом ставу био уклоп- љен у стереотип назначене историографије, јер је констатовао:

“Бесузловним припајањем Србији требало је избрисати државну и другу индивидуалност Црне Горе, која се стварала у њеној вишевјековној историји. Управо зато знатан дио црно- горског народа, иако дугогодишњи приврженик идеје уједиње- ња свих Јужних Словена, био је против онаквог уједињења какво је изшасано на Подшричкој скупштини 1918. године. Национално незадовољне масе посебно су биле огорчене поли- тичким рјешењима која су негирала национална права Црногораца.“*4>)Дакле, овдје Лакић промовише и националну

43. Др Зоран Лакић, Народна власт у Црној Гори 1941-1945, Цетиње- Београд, 1981,15-16,

66

посебност Црногораца, већ у вријеме уједињења, сматравши да је контрареакција на Скупштину у Подгорици, дошла поред осталог и као производ националног угњетавања. По стереотипу историографије којој је припадао, он је такође указивао, да уједињење проведено тада, није оно право, на посредан начин пославши поруку, да је то учињено у другој комунистичкој Југославији: “Уједињење са Србијом и осталим југословенским народима у једну државну заједницу обав- л>ено је на начин који Црној Гори није обезбиједио права која су јој историјски и политички припадала. Историјски роман- тизам и политичка кратковидост тадашњег политичког руко- водства Црне Горе скупо су је коштали у периоду између два рата.“(44) Од почетка посљедње деценије XX вијека, и великих политичких и државних промјена на југословенским и црно- горским просторима, Лакић је дијаметрално промијенио своје научне ставове исказане у овом дјелу, дошавши на позицију потпуно афирмативних погледа на питање уједињења и Скупштине у Подгорици. Почетком посљедње деценије XX вијека, дошло је и на југословенским просторима, не само до великих идеолошких, него и државних промјена. Те промјене једним дијелом нијесу заобишле ни Црну Гору. Са распадом тоталитарног комунис- тичког режима, и заживљавањем вишестраначког система, дошло је и до разбијања стереотипа режимске комунистичке историографије. Свакако да би до тог процеса дошло и мнош раније, али се није то могло чинити због репресије. Као нигдје у бившим југословенским републикама, у Црној Гори су реликти прошлости остали врло живи, па и у историографији. На основи и насљеђу режимске комунистичке историографије, и њеног тумачења одређених догађаја, настаје и нова: сепара- тистичко-дукљанска. Она је пратећа појава повоја вишестра- начког система у Црној Гори. На основама црногорског нацио- нализма и сепаратизма изграђеног у комунистичком друштву,

44. Нав. дј., 511.

67

комбинованог са идеологијом др Секуле Дрљевића и Савића Марковића-Штедимлије, од почетка деведесетих година, у Црној Гори се формирају политичке организације и удружења, чији је основни циљ васпостава независне црногорске државе, и оспоравање свега што је српско у Црној Гори. Та идеологија преноси се и на историографију. Године 1997, у владајућој партији ДПС-у, долази до расцје- па, када једно његово крило, преузима даље име партије и власт, и скреће потпуно ка сепаратистичкој политици. Од тада, и та историографија, по моделу оне комунистичке, постаје зва- нична режимска историографија. Она треба са свог предмет- ног становишта, да покаже и докаже, да је оно за шта се режим залаже једино исправно. Ништа дакле ново, у односу на пе- риод од прије 1990. године. Како је већ назначено, по овом моделу, сва врата историчарима овог правца су отворена, наро- чито ка научним установама, а то је у Црној Гори Филозофски факултет (одсјек историја) у Никшићу, и Историјски институт Црне Горе у Подгорици. Оно што пада у очи, је кориштење историчара овог правца у медијске сврхе. Ради индоктрина- ције маса, организује се велики број радио и ТВ емисија исто- ријског карактера, пишу се бројни чланци и фељтони по днев- ној и периодичној штампи. Већина историчара из периода режимске комунистичке историографије, углавном је током посљедње деценије XX вијека биолошки изумрла. Преостали су се подијелили, једни ка сепаратистичко-дукљанској историографији, а други ка оној која са позитивношћу гледа интегралистичке процесе српског народа у прошлости, и српски национални идентитет Црного- раца. Стога је у овом периоду јавно и научно промовисано неколико особа млађе генерације. Један од таквих је и др Шербо Растодер, редовни професор Филозофског факултета (одсјек историја) у Никшићу. У свом дјелу „Црна Гора у егзилу књ. Г‘, објављеном 2004. године, о Скупштини у Подгорици он је поред осталог рекао: “У суш- тини читав поступак бирања и сазивања Скупиггине био је нелегалан и нелегитиман. У то вријеме је постојала црногор-

68

ска држава и њен међународно правни легитимитет и конти- нутет, црношрска влада и црногорски двор, при којем су дјело- вали акредитовани посланици великих сила и Србије, црно- горски Устав и закони. Као и у случају Србије, која је такође била окупирана, носилац међународног субјективитета и легалитета био је црногорски краљ и избјегличка влада. Законе је једино могла донијети Црногорска народна скупштина. Но и поред свега тога, организована је скупштина противно свим правилима легалне процедуре и донијела одлуке које су у битноме опредијелиле будућу судбину Црне Горе.“(45) Припадници овог историографског правца у Црној Гори, упрегнути за потребе актуелног црногорског антисрпског режима, од којих је Шербо Растодер један од најзначајнијих представника, нијесу презали, да у циљу антисрпске индок- тринације маса, прибјегну и најгрубљим фалсификатима. У једном од наставака у подгоричком дневном листу „Вијести“, од 16. марта 2001. године, овај историчар је објавио фотогра- фију са легендом „Вјешање црногорских родољуба на Цетињу 1920. године“. Иако се ова фотографија и наводни догађај, експлицитно не односе на Скупштину у Подгорици, везују се за њу кроз слијед догађаја, који су настали као реакција на њене одлуке. Ради се у ствари о фотографији преузетој из књиге проф. др Војислава Богићевића „Сарајевски атентат- стенограм главне расправе“, и која се односи на догађај вјеша- ња Срба у Требињу 1915. године, од стране аустроугарских власти. Та фотографија налази се у оригиналу у Музеју града Требиња. Један од водећих представника овог историографског правца у Црној Гори, је и проф. др Живко Андријашевић, сада ванредни професор Филозофског факултета (одсјек историја) у Никшићу. Још као магистар, он је 2000. године објавио књигу „Кратка историја Црне Горе.“ Ова књига је прегаедно уцбеничког карактера. Рецензенти за њу су проф. др Бранис-

45. Др Шербо Растодер, Црна Г?ра у егзилу, књ. I, Подгорида, 2004, 42.

69

лав Ковачевић и Шербо Растодер. Ковачевић припада старијој генерацији режимских комунистичких историчара, и у вре* мену заживљавања вишепартизма у Црној гори сврстао се у табор дукљанско-сепаратистичке историографије.(4б) Андрија- шевић у овом свом раду, и оцјенама Скупштине у Подгорици, није заобишао до тада утврђени стереотип, а његов коментар по овом питању гласи: “У суштини, читав овај процес бирања посланика, организовања „Велике народне скупштине“ и дјеловања у циљу спровођења безусловног уједињења Црне Горе и Србије, односно, припајања Црне Горе Србији, био је нелегалан и нелегитиман.“ Будући да има директну подршку актуелног црногорског режима, као дио његовог политичког пројекта, оваква историо- графија је Суштина читавог овог пројекта је расрбљавање Црне Горе. Уџбеник за осми разред основне школе, у ауторству је мр Славка Бурзановића и мр Јасмине Ђорђевић. Колико се водило рачуна, да се по сваку цијену изпројектују особе погодне за режим у писању уџбеника, довољно говори чињеница, да је Ђорђевићка завршила орјенталистику, тј. османско-турски језик. У лекцији под редним бројем пет овог уџбеника, са насловом „Црна Гора у Првом свјетском рату“, је и поглавље са насловом “Ослобођење Црне Горе и њена окупација од стране савезничке војске.“ Аутори уџбеника су се Скупштином у Подгорици поза- бавили у лекцији под редним бројем тринаест, а са насловом „Црна Гора у југословенској Краљевини.“ Пада у очи, да у претходним уџбеницима историје деценијама уназад, никада није било лекције са оваквом формулацијом, односно тема- тиком, територијалним и хронолошким одређењем. Потпуно је реално сматрати, да је Црна Гора врло мали простор, са

пројектовала и уџбенике историје у Црној Гори.

46. О формирању и дјеловању дукљанско-сепаратистичке историогра- фије и њеним главним представницима детаљније погледај: др Алек- сандар Стаматовић, Етногенеза дукљанства-црногорске усташе, Подгорица, 2004, 216-225.

70

релативно мало догађаја, смислу могла оформити простор није битније утицао на историју југословенске државе у том периоду. Не само да је у поглављу ове лекције, са насаловом „Под- горичка скупштина“ слијеђен већ препознатљиви стереотип, према овом догађају. Циљ овакве презентације је познат. На сваки начин компро- митовати идеју уједињења у Црној Гори, и потребу заједничке државе са Србијом код уџбеници оваквог типа, долазе у вријеме пуног залета црно- горског режима ка разбијању државне заједнице са Србијом, и у том виду, требају да одиграју намијењену улогу. Већ на почетку коменатара о Скупштини у Подгорици, види се намјера аутора уџбеника, да конкретан рад за уједи- њење прикажу као нешто импортовано са стране, као дио завјереничке и хегоминистичке политике Србије према Црној Гори. Тако стоји: “Са српском војском у Црну Гору су дошли чланови „Главног одбора за народно уједињење“. Више од половине тога Одбора били су држављан и Србије. Њихов задатак био је да припреме скупштину која ће с власти збацити црногорског краља и прогласити уједињење.“ Пада у очи детаљ, да су аутори уџбеника, самим тим што су назив одбора ставили под знацима навода, жељели да прикажу да је само значење његовог имена нетачно и дискутабилно. Заборавили су да кажу, да су чланови Одбора по рођењу били црногорски држављани, и да су због апсолутизма књаза Николе емигри- рали из Црне Горе. Читав процес организације и бирања Скупштине у Подш- рици, те њеног значења описан је овако: “Уз материјалну по- моћ српске владе, и подршку војних власти, Главни одбор је, уз помоћ присталица безусловног уједињења, организовао од 23. до 26. новембра 1918. Скупштине требало је да учествује 165 делегата, бираних акламацијом на јавним зборовима присталица безусловног уједињења. Једино су на Цетињу организовани избори. При-

да би се у тако малом хронолошком

посебна лекција, тим прије, јер тај

него се виде крајње неповољни ставови

младих нараштаја. Примијетно је да

скупштину у Подшрици. У раду

71

сталице безусловног уједињења истакли су своје каидидате на листи бијеле боје-бјелаши, а противници безусловног уједи- њења на листи зелене боје-зеленаши. На Подгоричкој скуп- штини делегати су акламацијом прогласили свргавање дина- стије Петровића и „уједињење“ Црне Горе и Србије.(47) Сличне конотације су и уцбеници за средње школе. Уџбе- ник за трећи разред написали су др Ђорђе Борозан, др Саша Кнежевић и Саит Шаботић. Првопотписани аутор Ђорђе Боро- зан, је послије научне каријере од готово три деценије у Београду, гдје је радио у једном од историјских института, и дјеловао са позиција афирмативног погледа на српски нацио- нални идентитет Црногораца, и интегралистичке процесе Црне Горе са Србијом, дошао у Црну Гору. Одмах је постав- љен за директора Историјског института Црне Горе у Подго- рици, а потом и за хонорарног професора на Филозофском факултету (одсјек историја) у Никшићу. Све се то дешавалу у годинама пред референдум у Црној Гори. У овој фази свог научног рада Борозан је у потпуности промијенио поглед на кључна питања црногорске историје. Другопотписани Саша Кнежевић, представља типичан примјер у Црној Гори одшко- лованог историчара, и пројектованог за потребе антисрпског режима, а такође је професор на Филозофском факултету (од- сјек историја) у Никшићу. Трећепотписани Саит Шаботић ангажован је у наставном процесу у школи. Читава једна лекција овог уџбеника, посвећена је уласку Црне Горе у југословенску државу. Сувишно је можда рећи, да тематска и хронолошка формулација оваквог типа лекције, није никада постојала у претходним уџбеницима у Црној Гори. Коментар одлука Скупштине у Подгорици гласи: “Одлукама Велике народне скупштине детронизованаје династија Петро- вић-Његош, а Црна Гораје изгубила својства државног субјек- та. Уједињење Црне Горе и Србије, проглашено на Подгорич-

47. Славко Бурзановић-Јасмина Ђорђевић, Историја за осми разред основне школе, Подгорица, 2006, 66-67

72

кој скупштини, није било равноправно уједињење већ просто присаједињење Црне Горе Србији, без икаквих услова.“(48) Из већ презентованог стереотипа, није изашао ни уџбеник за четврти разред гимназије. Његови аутори су: Др Шербо Растодер, др Радоје Пајовић и др Звездан Фолић. Радоје Пајо- вић припада сада биолошки најстаријој генерацији црно- горских историчара. До 1990. године био је типични режимски комунистички историчар, и радио је као научни савјетник у Историјском институту Црне Горе. Од тада прелази на позиције поборника дукљанско-сепаратистичке орјентације у црношрској историографији. Трећепотписани Звездан Фолић, сада је научни савјетник у Историјском институту Црне Горе, и представља типично пројектованог историчара млађе генерације од антисрпског режима у Црној Гори. Слично концепцији претходног уџбеника, и аутори овог, су формилисали лекцију са насловом „Улазак Црне Горе у Кра- љевину Срба, Хрвата и Словенаца“. Сам наслов једног од поглавља ове лекције, довољно говори сам за себе: “Подгорич- ка скупштина-побједа концепта безусловног уједињења.“ Аутори нијесу пропустили ни да овом приликом констатују, да је: “У суштини, читав поступак бирања и сазивања Скупштине био нелегалан и нелегитиман.“ И саме одлуке Скупштине у Подгорици, прокоментарисане су у истом контексту: “И поред свега тога, организована је Скупштина противно свим прави- лима легалне процедуре и донијела одлуке које су у битноме опредијелиле будућу судбину Црне Горе “(49) Већ је назначено, да је у претходне, готово двије деценије, изашао читав низ посебних радова, чланака по разним часо- писима, а исто тако и чланака и фељтона по разној дневној и периодичној штампи, у којој се мање или више, помиње Скуп- штина у Подгорици. Њихови аутори по струци нијесу истори-

48. Ђорђе Борозан-Саша Кнежевић-Саит Шаботић, Историја за трећи разред гимназије, Подгорица, 2003, 252.

49. Шербо Растодер-Радоје Пајовић-Звездан Фолић, Уџбеникза четврти разред гимназије, Подгорица, 2003, 69-70.

73

чари, те се ови радови не могу по свом ауторском извору, свртати у домен класичних истиријских радова. Стога ће овом приликом бити поменути само неки. Проблемски најдирекг- нији рад, са насловом „Подгоричка Скупштина 1918.“, напи- сао је др деценијама до почетка заживљавања вишестраначког друштва у Црној Гори 1990. године, био високи комунистички функ- ционер у савезним и републичким институцијама, те писац више устава. Сада је члан ЦАНУ и ДАНУ. Од познатих дога- ђаја раскола у владајућем ДПС-у 1997. године, у потпуностије подржао сепаратистичко крило, те се сматра једним од идео- лога те политике. Један је и од писаца првог Устава независне Црне Горе 1997. године. У овом свом раду, он се више бавио правним аспекгом Скупштине у Подгорици, настојећи и са тог аспекга да докаже да је она била нелегитимна. У одређеним детаљима, и са кла- сично историографског смисла, настојао је да оповргне њену легитимност. Ни његов рад не излази из толико пута виђеног стереотипа. Коментар гласи: “Одлуке Подгоричке скупштине 1918. за подлогу будућих српско-црношрских односа, неизо- ставно то мора производити узајамно неповјерење, ударе на црногорску самобитност, црногорску културу и нацију, и низ других вриједности. На црногорској страни, природно и леги- тимно, то ће изазвати оправдан отпор. Интензиван и жесток коликоје јака и жестока унитаристичка усмјереност. Тим више што се зна да је управо Одлука Подгоричке скупштине била најважнији ослонац правно-политички: за дводеценијско одр- жавање хегемоније над црногорским народом; за деценијско милитантно вршење полицијске власти у Црној Гори, са људ- ским жртвама; за претпостављање истим чињеницама инте- ресно скројених истина; за разарање црногорске самобитно- сти; за одржавање црногорског народа у положају без свог колективног, културног, националног, политичког и другог

идентитета.“(50)

Мијат Шуковић, по струци правник. Именовани је

50. Мијат Шуковић, Подгоричка Скупштина 1918. , Подгорица 2004,234.

74

Свакако један од најзначајнијих представника дукљанско- сепаратистичке историографије са публицистичког становиш- та је и др Радослав Ротковић, члан ДАНУ. Он такође по струци није историчар, него филолог и политиколог. У свом раду са насловом „Велика завјера против Црне Горе“, објављеном 2001. године, он се у неколико поглавља позабавио и Скупшти- ном у Подгорици, наравно са критичког становишта. Наслови тих поглавља су ови: “Велика Народна Скупштина Српског народа у Црној Гори“ (пада у очи да је наведена под навод- ницима-обј. А. Стаматовића); Који су то елементи који пониш- тавају правну ваљаност одлука тзв. Подгоричке скупштине?; Како су Краљ и Влада примили одлуке тзв. Подшричке скуп- штине; Како је одлуке примио народ; Ни једна југословенска странка, сем старих Пашићевих радикала, није признавала одлуке тзв. Подгоричке скупштине.(51) Већ је поменуто, да је још 1922. године, у Њујорку објав- љен рад новинара Витнија Ворена, под насловом „Црна Гора- злочин мировне конференције“. Рад је објављен на српском језику, те је стога и био намијењен за унутрашњу употребу у Краљевини СХС и Црној Гори. По свој прилици, наручен је од неког из црногорске емиграције, и по његовим упутствима и информацијама, с обзиром да Ворен никада није боравио у Црној Гори, и да су му се у њему поткрале неке географске грешке, које говоре да он не познаје елементарни географски распоред неких простора у њој. Припадници црногорске емиграције, по свој прилици нашли су неког од бројних нови- нара, који је био спреман да за новац напише наручену причу. Оваквих публицистичких радова, опредјељујуће привинијен- ције, има још неколико. Овај рад је у међуратном и посљерат- јер га ни један истори- чар није користио као извор, иако се један његов примјерак налази у Централној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на

ном периоду практично био непознат,

51. Академик Радослав Ротновић, Велика завјера против Црне Горе, Подгорица, 2001, 557-572.

75

Цетињу. У времену залета цриогорског иационализма и сепа- ратизма, а у циљу дефинитивног разбијања државне заједнице са Србијом, објављен је репринт овог издања 2000. године, са помпезном медијском најавом и коментарима. У виду фел>- тона, објављен је и у подгоричком дневном листу „Вијести“. Уопште, у посљедњих десетак година, које су препознатљиве по наведеној политичкој клими, појавило се мноштво објавље- них путописа странаца који су у прошлости обилазили Црну Гору, или репринта издања, која су на фону наведеног поли- тичког усмјерења. Ворен је прокоментарисао рад Скупштине у Подгорици на овај начин: “Велика народна скупштина састала се у згради око које су били наоружани српски најамници и

„шасањем41одбацили слободу Црне Горе око таквог нестајања једног народа.“(52)

Није било расправе

Рашни и иорашни вођа црног орстсх комунисша Блажо ЈовановиК кришиковао је СкупшШину у ПодЈорици

52. Вкгни Ворсн, Црма Гора-змочин мировне конференције, Подгорица, 2000, 50.

76

Саво Вулешић

Јован ЋеиХковићу био је иосланик Скуишшинеу^ ПодТорици, а потом је као сарадник комунисиш кришиковао

77

ГЛАВА

ДРУГА

освгт нл идбзк кзедишењд к црноз гогн кочн, током н кгазем пгвог свзетског глти

[ ДеЈа уједињења, односно обнављања српске државе, од- уништено од Турака, у

носно српског царства, које је

] вића. Неки од сегмената ове идеје, могу се наћи и у другим изворима из Црне Горе из овог периода. Нешто јаснији концепт она добија већ за вријеме владике Петра I Петровића, нарочито у доба Првог српског устанка, и његове коресподен- ције са Карађорђем. Много јасније ту идеју оубличава његов насљедник Петар II Петровић. Ни релативно кратка владавина књаза Данила Петровића, као првог свјетовног господара из династије Петровића, не заобилази неке концепте уједињења и његове потребе. Међутим, у доба Даниловог насљедника кња- за Николе Петровића, ова идеја добија конкретне форме, и уобличава се у конкретне пројекте, у првим потписаним ушво- рима са Србијом, већ шездесетих шдина XIX вијека. Због низа потешкоћа у Србији посљедњих деценија XIX вијека, наро- чито у доба владавине посљедња два Обреновића: Милана и Александра, с правом се сматрало да Црна Гора и њен владар књаз Никола преузимају улогу српског ујединитеља, или како се то симболично називало по угледу на италијанско уједнњење ,Ј1ијемонта“ Но, већ од 1903. године, на престолу у Србији долази до династичке промјене, оличене у краљу Петру Карађорђевићу. Од тада иначе посрнула Србија добија нови замах, те активном спољњом политиком, и унутрашњим реформама, намеће себе као носиоца и покретача уједињења српског народа, па и шире

неким сегментима, може се срести већ код првих Петро-

М

78

свих Југословена. Успјеси Сребије у Балканским ратовима, само су то мишљење учврстили. Већ почетком XX вијека, у Црној Гори је био формиран слој младе грађанске буржоазије, коју су чинили млађи школо- вани људи у иностранству, као и обогаћени трговачко греађан- ски слој. Та групација хтјела је корјените политичке и друшт- вене реформе, и интегралистичке процесе са Србијом, и уопш- те српским народом. На унутрашњем плану, препрека за оства- рење тих циљева био је књаз Никола, његова дворска камари- ла, и окоштали систем државне управе, оличен у главарском слоју. На спољњем плану то су спречавале Турска и Аустро- угарска. Покушај књаза Николе да давањем устава, и дијелом сибмоличких политичких слобода, те проглашењем за краља 1910. године ојача свој положај, и спријечи те процесе био је безуспјешан. Они су били производ неминовних историјских процеса и кретања. И књаз (краљ) Никола и њешва камарила, неспорно су били за идеју српског уједињења, али су њено остваривање искључиво везали и за своје лично питање. Сто- га, у посљедњим деценијама XIX и почетком XX вијека, Црна Гора и Србија имају низ преговора о могућностима уједињења српског народа, које је опет било условљено ослобођењем његових дјелова од Турске и Аустроугарске. Свакако, те прего- воре, и обострану жељу и вољу за уједињењем не треба идеа- лизовати. И једна и друга држава, и њихове династије имале су своје интересе, те су они били камен спотицања у тим прего- ворима. Успјеси Црне Горе и Србије у Балканским ратовима само су убрзали спровођење идеје уједињења. Ови ратови, дефини- тивно су показали све слабости Црне Горе као мале државе, економски и војнички слабе. Показали су да Црна Гора терито- ријално мала, са малим бројем становника, практично без икакве индустрије, без универзитета, са племенски органи- зованом војском, и демократским капацитетима политичког живота, који су тек били у зачетку, не може на себе преузети улогу српског и југословенског ујединитеља, нити бити озби- љан партнер са Србијом у том послу. Тога постаје свјесна и

79

Русија, којаје била традоционална заштитница Црне Горе, и у великој мјери издржавала црногорске финансије, њен двор и војску. И она је жељела анулирање Црне Горе као самосталне државе, и њено уједињење са Србијом. Од почетка уставног и политичког живота Црне Горе 1905. године, у њој се формира јак политички покрет против кња- жевог апсолутизма, који тражи корјените политичке реформе. Паралелно, и значајним дијелом везан за њега, формира се и покрет за уједињење са Србијом. Књаз Никола и њешва двор- ска камарила, нијесу више били суочени, као неколико деце- нија уназад, са групицом главара-опонената, које су релативно лако одстрањивали из јавног живота. То је био покрет, који је из дана у дан био све масовнији и организованији, и имао све више присталица. Један дио књажевих опонената, из страха од репресије, побјегао је у Србију, ту нашао уточиште, и сасвим разумљиво подршку кругова на власти ове државе. Од окончања Балканских ратова, краљ Никола је постао свјестан свих потешкоћа у којима се налази: неуспјех скадар- ске операције; прилично неорганизовано вођење операција црногорске војске у Друшм балканском рату и брегалничкој битци (који су од неких званичних кругова Србије проци- јењени као већа штета него корист од такве помоћи); тешка финансијска ситуација; непопуларност њешвих синова у наро- ду; замах млађих интелектуалних кругова у тражењу већих политичких слобода итд. Догађаји су дијелом ишли испред њега и његове контроле, и он је дијелом тога био свјестан. Стога је он покушао да интегралистичке процесе са Срби- јом колико-толико заустави, успори, и дуготрајним преговори- ма, обезбиједи што бољи положај свој и своје династије за моменат када ће уједињење бити спроведено. План његов, и његових блиских сарадника, био је бар за почетак, стварање неке врсте уније са Србијом, у којој би спољња политика, војска, и финансије били заједнички. У том циљу вођени су и прешвори са званичном Србијом. Њих је умногоме прекинуло избијање Првог свјетског рата. Ипак, они су убрзо запали у

ћорсокак, јер је

званична Србија постала свјесна, да крал>

80

Никола нуди нешто, у чему ће он много више добити. Суштин- ски, Србија би издржавала Црну Гору у поменутим ресорима, али не би имала стварни замах у доношењу одлука, него би увијек била спутавана од краља Николе и његових сарадника. Модерно идентификовано, краљ Никола је нудио неку врсту конфедерације, у коју Црна Гора није уносила суштински ништа, а користила би ресоре Србије. Као резултат оваквог концепта уједињења краља Николе, на Цетињу је 1914. године штампана брошура др Секуле Дрљевића, са насловом „Борба за царинску, војну и дипломатску унију Црне Горе и Србије.“ Неки детаљи око инцијативе по овом питању, и преговора Црне Горе и Србије, могу се наћи у „Српском књижевном гласнику“ од 16. новембра 1925. године, и објавио их је црно- горски министар Саво Вулетић.(1) Дрљевићева написана брошура није дошла случајно, баш у његовом ауторству. Он је био једна од повјерљивих личности краља Николе у овим прешворима. Како је уопште у свом политичком животу имао низ потпуних преокрета, тако је и у односу према краљу Николи тако поступао. Од уласка у поли- тички живот Црне Горе, неколико пута је пролазио фазе од отвореног камарилца краља Николе, до његовог љутог опонента. Са краљем се коначна разишао крајем 1915. године, када га је у Црногорској Народној Скупштини оптужио за издају, и шуровање са Аустроугарском. Овакав концепт краља Николе за уједињење са Србијом, на бази конфедерације, не треба схватити чврсто укалупљено. То је било само краљево мишљење, и једног круга његових присталица које су држале власт. Широки народни слојеви, и већина црногорске интели- генције и официрског кора, жељели су уједињење, и нијесу се много бавили ни размишљали у каквом ће оно облику бити учињено. Докази за ову тврдњу, биће наведени током ове главе. И у Стенографским биљешкама о раду Црногорске Народ- не Скупштине, могу се наћи бројни примјери жеље за уједи-

1. Саво Вулетић, Чланци и расправе. Бијело Поље, 1998, 7-13.

81

њењем, исказане од посланика и министара. Књаз (краљ) Николаје обичавао, да сваке године прочита престону бесједу

у Скупштини носланицима, на шта су они одговарали Приједлогом Адресе иа ту бесједу, или неком врстом одговора. То је учињено и почетком 1914. године. Приједлог Адресе посланика прочитан је у Скупштини 10. фебруара. То је било вријеме послије успјеха Црне Горе у Балканским ратовима, те су се на њега осврнули посланици, и навели да су постигнути „за све Српство.“ Даље се наводи, да је краљу Николи, Црној Гори и „цијелом Српству“ отргнут Скадар, који се третира као „српска пријестоница“ и „српска дофенија.“(2) На другој редовној сједиици Црногорске Народне Скуп-

штине, телеграма честитки и подршке. Тако су поп Вуко Чејовић и Никола Ивановић из Куча, поздравним телеграмом честитали рад Скупштине „за опште српске интересе“. Зарија Кркељић из Лутова у Братоножићима, и Мирко Нелевић из Куча, су у свом телеграму сматрали да „саједињено и ослобођено Срп- ство“ полаже велике наде у рад ове Скупштине.(3) Коментаришући Приједлог Адресе Црногорске Народне Скупштине краљу Николи, на шестој редовној сједници, од 10. фебруара 1914. године, др Секула Дрљевић је затражио фор- мирање економске, царинске и војне уније између Црне Горе и Србије.(4)Коментаришући излагање Дрљевића, посланик Саво Вулетић је рекао да је „99, 90% народа у Србији и Црној Гори за ову идеју“, и да „тако Срби осигурају своју националну и државну егзистенцију.“(5)Дрљевићево излагање односило се и на питање разграничења Црне Горе са Србијом послије Балканских ратова. То је искористио ондашњи предсједник Владе сердар Јанко Вукотић, који се у својој реплици зачудио

одржаној на Цетињу 31. јануара, прочитано је неколико

2. Стенографске биљешке о раду Црногорске Народне Скупштине сазване у редован савез 15. јануара 1914, Цетиње, 1915, 150-152.

3. Нав. дј., 47.

4. Нав. дј., 158-168.

5. Нав. дј., 174.

82

како Дрљевић „као велики Србин“, може о томе да говори, и зар по том питању може бити неспоразума?(б) На то је реашвао Дрљевић, казавши да је Вукотићева Влада прокламовала чак и јединство „народносно“ Срба и Хрвата, и завршио питањем:

“зар раца када смо сви ми Срби? Зар нијесмо са Србијанцима један народ?и(7)Већ је назначено, даје Дрљевић 1914. године објавио свој рад „Борба за царинску, дипломатску и војну унију између Црне Горе и Србије.“ Тај рад се у ствари састоји од неколико Дрљевићевих говора на ту тему у Црногорској Народној Скуп- штини, и накнадно формулисаних ставова. Ову унију Дрље- вић је сматрао као велику могућност напретка обје државе, те „ширења и спајања српских краљевина и нужном награ- дом крвавих ратних напора српског народа.“(8) Пошто је извршен сарајевски атентат, а нарочито послије објаве рата Србији од стране Аустроугарске, у Црној Гори је јавно мњење било врло солидарно са Србијом, и антиаустриј- ски настројено. То је потврдило ванредно засиједање Црногор- ске Народне Скупштине на Цетињу. На самом засиједању Скупштине, њен предсједник Мило Дожић је рекао: “Састаје- мо се у добри час за све нас, састанак прије одређенога изазван је изванредним догађајима. Аустрија која не може прегорети скорашње славне српске побједе, подигла се да смрви Србију и српски народ. Наш народ обије српске краљевине одмах је схватио ову опасност. Он је навикао да се вазда сједињава око ова два важна стожера, а особито од како је Косово освећено и тијем занавијек извршено наше јединство.“ Посланик Јанко Тошковић је даље казао: “Наш вјековни непријатељ, други Азијат, само у другачијем облику-Аустрија, Нема те српске и словенске српски Београд већ у огњу,

хоће да нам приреди друго Косово.

душе која, знајући да је наш драги

има права говорити о братству Србијанаца и Црного-

6.

7.

8.

Нав.

Нав.

д ј.,

ј .,

176.

184.

д Др Секула Дрљевић, Борба за царинску, дипломатску и војну унију између Црне Горе и Србије, Цетиње, 1914, 24.

83

не би сада полетјела усвети бој. Тражим да краљевска Влада с браћи у помоћ, или друго Косово или српско уједињење (дуго- трајно клицање и пљескање).“ Међу посланицима који су говорили, био је упоредио са жвалама хијене „коју смо ми Срби толико пута спасили." Поп Станко Обрадовић је казао да није било ни једног рата без наших костију, те да је положај српског народа био увијек претежак. Један од најдахнутијих говора, одржао је др Секула Дрљевић, који је рекао: “Држати данас велике говоре, значило би вријеђати светињу овога момента. Давати изјаву о солидар- српских Краљевина, јединство одбране српских интереса. Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење срп- Жалим само што право није још створило такву одредбу, да објава рата Србији, одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе. Али обје су српске Краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства(бурно и дуготрајно клицање) “(9) Дана 28. јула 1914. године, када је објављен рат Србији од у ванредном броју „Гла- са Црногорца“ објавио проглас о мобилизацији црногорске војске. Аустроугарски војни аташе на Цетињу-мајор Густав Хубка, је у својим успоменама касније записао: “Краљев указ о мобилизацији у првом реду је објављен са циљем да би умирио великосрпско расположење једног дијела народа.“(10) Ванредна сједница Владе Краљевине Црне Горе одржана је у вечерњим часовима 24. јула 1914. године. Сједници је предсједавао краљ Никола, пошто је предсједник био отсутан у иностранству. Расправљало се о питању, какав ће бити став

одмах објави рат Аустрији.

Тражим да

се

мјеста похита

и Митар Вукчевић, који је Аустроугарску

ности са Србијом значило би вријеђати јединство

ских земаља у једну српску државу

стране Аустроугарске, краљ Никола је

9. Из Скупштине, Вјесник, бр. 48, 19. август 1914, 2.

10. Сиб1ау Ниђка, КгШзће Та^ет Моп(епе%го, ВегНпег Моп&ћеЛе, 1931,40.

84

Црне Горе, уколико Аустроугарска нападне Србију, послије њеног негативног одговора на аустроугарски ултиматум. Послије сједнице, телеграфски је одговорено Влади Србије:

“Тешко је ријешити какав одговор да се дадне Аустрији. Наше би мишљење било да се послуша савјет Русије. У сваком слу- чају кажите господину Пашићу, да нам је добро и зло зајед- ничко са Србијом. Њена судбина и наша је.“ У истом смислу амбасадор Србије на Цетињу Михаило Гавриловић, консулто- ваоје црногорског министра спољњих послова Петра Пламен- ца, који му је одговорио: “Србија може рачунати на братску и неограничену помоћ Црне Горе, како у овом судбоносном часу за српски народ, тако и у сваком другом.“(11) ИдеЈУ уједињења у високим државним круговима Црне Горе и Србије свакако не треба идеализовати. Наравно, жеља и воља за уједињењем је постојала, али је свако гледао своје државне и династичке интересе. Но, широки народни слојеви нијссу условљавали уједињење том проблематиком. То је уочио и аустроугарски амбасадор на Цетињу од 1908. до 1913. године барон Владимир Гизл, констатовавши: “За на Аусатри- јанце много је значило супарништво између Србије и Црне Горе. Али оно није имало коријена у народу; оно је било горе, у редовима краљевске породице и најближих њихових присталица, тамо је мржња према династији Карађорђевић била нескривена.“(,2) Када су аустроугарске трупе почетком 1916. године окупи- рале Црну Гору, оне су обновиле рад школа. По новом програ- му, укинута је ћирилица, а уведена латиница. Из школских програма избачене су српске јуначке пјесме , српска историја, и све што је одисало српским националним духом. Тринаест учитеља из Даниловградског среза, одмах је поднијело оставку

на

службу. Разлог су нашли у томе:

“јер је ћирилица и српска

11. АИИЦГ, ф. 330, Дневник Риста Поповића. 12. Др Новица Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату, Цетиње, 1969, 251.

85

историја-аорта српсшг пациопализма и ми смо се спремали да будемо српски учитсљи, а псћемо да будемо анационални.“ (,3) Начелник аустроугарског Главног Генералштаба фелдмар- шал Коирад фон Хоцендорф, упутио је 11. јула 1916. године писмо министру спољњих послова Иштвану Буријану, у коме поред осталог стоји: ‘Тлавну опасиост по аустроугарске инте- ресе представља црногорска интелигенција, која је у огромној већини просрпски орјентисана. Иаде у успостављање велико- српске државе које су потхрањиване живом пропагандом које

су ширене од стране Југословенског комитета у иностранству, нашле су у Црној гори и поред војничке окупације земље- плодно тло, а нијесу ослабљене ни примјеном нових мјера.“ (14) У току друге половине 1916. године, аустроугарске окупа- ционе власти у Црној Гори, отпочеле су са масовним интер- нирањем црногорског становништва, у низ логора у Мађарској

и Аустрији. Црногорски министри и посланици, те интелек-

туалци и виши официри, интернирани су у лошр Карлштајн у Доњој Аустрији. Међу њима био је и сердар Јанко Вукотић. Један број интернираних, чинили су људи опхрвани старошћу

и болешћу, те је са идејом да се један дио лошраша пусти кући, сердар Јанко Вукотић писао 7. јуна 1917. године генералном гувернеру за Црну Гору Виктору Веберу. У писму поред оста- лог стоји: “Што се пак тиче уједињења Црне Горе и Србије под

српским господством, у којем Ваша Преузвишеност види јед- ну сметњу овом повратку, част ми је учтиво најавити: да се Црна Гора одувијек борила за ослобођење и уједињење српског племена и да се у тој борби увијек служила часним и витешким средствима. Сад пак, кад је нашу домовину постиг- ла тешка судбина и кад српско племе преживљава критичне дане, није ми познато, да се ико међу интернираним фактички бави тим питањем “(15)

13. Нав. дј., 251. 14. ДАЦГ, фонд Генералног Гувернерства Црне Горе, ф. 3. 15. Исто.

86

Група Црногораца: др Михаило Вукчевић, Пуниша Рачић и Смаил Феровић, је 3. августа 1916. године, упутила неку врсту меморандума предсједнику Владе Србије Николи Паши- ђу у Солун. Они су сматрали, да у Црну Гору још током њеног ослобођења од аустроугарских трупа, треба да уђе један контигент Црногораца, који су били на Солунском фронту у оквиру српске војске, и који би на миран начин пропагирали уједињење. Ипак, предвиђали су и насилно дјеловање, уколико би се у Црну Гору вратио краљ Никола са својим пристали- цама, тј. њихово хапшење и интернирање. Послије овога, у обје солуције, у Црну Гору су требале да уђу српске трупе.(1б) Ова група Црногораца, већје имала држављанство Краљевине Србије, и није боравила у Црној Горијош прије почетка Првог свјетског рата. Јован Ђоновић и Тодор Божовић су 6. августа 1916. годи- не, поднијели предлог предсједнику Владе Краљевине Србије Николи Пашићу, у коме су поред осталог написали: “Сматрамо да је за будућу српску државу најкорисније извести потпуно унифицирање Црне Горе са Србијом, не остављајући никакве локалне аутономије, нити ма какву функцију династији Петро- вић “(17) Јован Ђоновић је у периоду између два свјетска рата био члан Републиканске странке, и једно вријеме посланик у парламенту. Касније је биојугословенски амбасадор у Тирани, а у току Другог свјетског рата огорчени антикомуниста, и високи чиновник избјегличке југословенске Владе у Лондону. Приликом прославе Савиндана у Пишчу у Пиви 1918. године, поред народа, на збор су дошли и комити. Уз опште одобравање народа, изјаснили су се за уједињење Црне Горе и Србије, а комита-калуђер Јефтимије Гломазић, служиоје служ- бу посвећену краљу Петру и уједињењу. Истог дана, група комита на челу са Бошком Бојовићем и Николом Вучуревићем, дошла је у село Врела код Жабљака. На школској свечаности

16. АС, фонд МИД, ПО, ЦО, док. 2/1916. 17. Исто, док. 3/1916.

87

Вучуревић је одржао говор у прилог уједињења. Комити су пјевали српску химну, и узвикивали: “Живио краљ Петар! Живјела Србија! Живјела српска војска!“ Комити су скинули слику краља Ииколе и газили по њој.(18) Иначе, аустроугарске окупационе власти у Црној Гори, нијесу забрањивале исти- цање слика краља Николе по школама. Као гест добре воље, већ од друге половине 1917. године, у неколико контигената, из неколико лошра, пустиле су групе Црногораца да се врате у Црну Гору. Радило се махом о старим и болесним лицима, мада је било и других. Међу њима, вратио се и сердар Јанко Вукотић. На збору комита одржаном 10. јула 1918. године у Добри- ловини, у долини Таре, између Мојковца и Жабљака, изабран је и одбор. Он је требао да припреми резолуцију. Текст је написао ђак-комита Радојица Никчевић, и у његовој првој тачки стоји: “Да се продужи борба противу окупатора до коначног истјеривања из земље и уједињења Црне Горе и Србије под династијом Карађорђевића.“ (,9) Интересантно је напоменути, да је послије уједињења, и слома Божићне буне, Радојица Никчевић постао један од најзначајнијих вођа зеле- нашких комита у Црној Гори. По предаји, осуђен је на дуго- годишњу затворску казну. Почетком априла 1918. године, у логору Карлштајну, састављено је писмо-проглас, којеје подржавало српско уједи- њење, и посредно критиковало краља Николу за издају. Писмо су редишвали: др Никола Шкеровић, др Секула Дрљевић и Марко Даковић. Посљедњи је у данима уједињења био вођа бјелаша у Црној Гори. Поптписала га је група црногорских официра. То су били командири(мајори): Блажо Божовић, Спа- соје Лазаревић, Томан Лакић, Радоје Николић, Јован Вукса- новић, и капетан Бошко Бошковић. У писму се поред осталог каже: “Црногорац се вјековима поносио, за српску слободу и

18. ДА МИП, док. 508/Ш, 22. април 1919, Вучуревић Сврдлановићу. 19. АИИЦГ, фонд Вуксана Минића, фасцикла Комитски зборови.

и борио се за те идеале. вјечног борца за крст часни и слободу златну. То су традиције Срба-Црногорца. Ми бисмо били недо- стојни синови наших отаца, срамом, кад не бисмо испунили до краја живота свету дужност према сјенима вјековних заточника слободе, према гробовима наших хероја, према нама самима, према нашој дјеци и српском племену кад не бисмо осигурали оно, по сто пута заслужено и поштовања достојно, мјесто у кругу уједињеног и ослобођеног Српства.“(20) При Министарству спољњих послова Србије, крајем 1916. године, основан је Светозар Томић. Почетком марта 1917. године, у Паризу је Андрија Радовић основао Црногорски одбор за народно уједи- њење. Сједиште одбора убрзо је било премјештено у Женеву, и ту је Одбор издавао лист „Уједињење“, који је активно, већ се разумије према његовом називу, пропагирао идеју уједи- њења Црне Горе и Србије, и уопште свих српских а и југо- словенских територија. Врло често, мета критике овог листа били су краљ Никола и његови сарадници. Недуго прије осни- вања овог Одбора, Радовић је поднио оставку на мјесто пред- сједника избјегличке дефинитивно се разивши са краљем Николом, због краљевог отезања, да се конкретно изјасни о уједињењу. Суштина дјело- вања Одбора, и уређивачке концепције листа „Уједињење“, може се видјети само по једној реченици у броју од 18. маја 1917. године, а она гласи: “Уједињење српског народа је циљ свих наших крвавих напора; том су се мишљу заносили наши предци од кад је Ловћен био понос наш.“(2,) Овај лист је у броју од 29. септембра 1918. године, објавио меморандум Црно-

независност,

ни

не презајући

пред каквим опасностима,

Он је заслужио вијенац , мученика и

ми бисмо се покрили вјечним

Црногорски одсјек, на чијем челу је био

црногорске Владе у Неју код Париза,

20. Др Никола Шкеровић, Идеја уједињења код Црногораца у заробљеничким логорима, Записи, св. VIII, јануар-јун 1931, Цетиње,

290-291.

21. Народна мисао изнад свега, Уједињење, бр. 4, 18. мај 1917, 1.

89

гораца из САД предсједнику те државе Вудро Вилсону, а у њему поред осталог пише: “Црна Гора је одувијек била колијевка српске слободе и њен барјак, развијен за ослобођење

уједињење, и није се никада завио од пропасти наше Царе- вине на Косову па све до 31. децембра 1915. године“ (22) Идеја уједињења у Црној умањила ни по окончању Првог свјетског рата. Она тада заправо добија пуни организациони и фактички замах, оличен у агитационим припремама, за спровођење чина уједињења. Из ове фазе, сачувани су такође бројни материјали. Омладина Цетиња, која је била наклоњена уједињењу, објавила је 23. октобра 1918. године летак, у коме се поред осталог каже:

“Скоро три године паћеничкога и незаслуженога робовања под туђинским јармом довеле су нас до потпуног увјерења, да су они управљачи, у чијим је рукама била судбина јуначких и поносних кршева црногорских, својим радом против српских идеала, учинили, да црни вео обавије поносни барјак и рђа почине на оружје црногорско “(23) Иста омладина издала је још један летак, који датира на 1. новембар. И његова садржина је пуна ујединитељских идеала

фраза, а поред осталог у њему стоји: “Дан слободеје дошао. Црна Гора српска захваљујући својој браћи која су прега- рајући највише муке и патње донијела слободу. Сан наш, наших предака, ускока и заточника српске мисли остварен је. Српски народ је слободан, Црна Гора, придружена општем уједињењу српског народа, са уздигнутом главом улази у вели- Данас смо потпуно слободни. Цио српски народ је слободан и Црна Гора дио раскомаданог Српства дочекала је час да са осталом

ку српску заједницу, а с њом заједно и југословенску

и

Гори није се промијенила ни

и

Српски народ од мора

пркрајина слободна је,

до мора слободан је.

22. Исто, Меморандум Црногораца предсједнику САД Вудро Вилсону, бр. 42, 29. септембар 1918, 1.

23. ЦБРЦГ, Народе, Твоја омладина, 23. октобар 1918.

90

браћом узвикне племена спас.“(24) Одмах послије ослобођења, почеле су припреме за одржа- Иако се у првом времену није ни знало, гдје ће и када бити одржана та скупштина, ни на који начин бирана, агитације по том послу су почеле. Скупови одржавани у Метохији и Андријевици, тума- чени су као проглашење уједињења. Тако је 6. новембра од стране 23 угледна васојевићка првака, потписан проглас, у коме поред осталог стоји: “Метохија и обадвије Васојевићке идеју прогласиле уједињење Србије и Црне Горе. Браћо Црногорци, позивамо и вас као своје саотечестве- нике да прихватите идеју народног уједињења као што су то већ учинили сви Срби, Хрвати и Словенци, и да прокламујете уједињење Србије и Црне Горе као што смо ми сада то учи- нили и тиме испунимо давнашњу српску жељу и завјетни сан наших предака.“(25) Лист „Ново доба“, који је излазио на Цетињу, у броју од 10. новембра 1918. шдине, поред осталог је у изборима за Велику Народну Скупштину у Подгорици коментарисао ово: “Послије опште жеље цијелог српског народа и свих Југословена за уједињењем, српски народ у Црној Гори јасно је изразио жељу, да преко својих народних изабраника одреди будући државно- правни положај земље.“(26) Исти лист је у броју од 17. новемб- ра цитирао изјаву 450 црногорских официра, дату у Сарајеву, приликом повратка из интернације, у којој је поред осталог

нахије

да

је

само

у слози,

у уједињењу

нашег

вање скупштине, која би прогласила уједињење.

примиле

општега нашега уједињења

и

већ

наведено:

поборник слободе и јединства српског народа, овај рат поздравила и повела са највећим одушевљењем и самопри-

“2.

Да је Црна Гора, као вјековни заштитник и

24. Исто, Браћо, Одбор организоване омладине за уједињење, Цетиње, 1. новембар 1918. 25. Светозар Томић, Десетогодишњица уједињења Црне Горе и Србије, Београд, 1929, 25.

26. Ново доба, бр. 7, 10. новембар 1918, 1.

91

јегоријевањем са своје стране, те су оданошћу и радом и крвљу најбоље своје снаге, тај завјет достојно испунили и народ и

војска Црне Горе“

На агитационом скупу на Цетињу, присталице бјелаша су овацијама поздравиле своје кандидате, а лармом и виком пред- ставнике зеленаша. Без обзира на то, један од говорника из

односно ми, за уједињење, али условно уједињење, да Црна Гора улази у уједињење Југославије као самостална краљевина; онако како ће да уђе и Србија и друге покрајине, и онда ће Југославија у заједници

редова зеленашаје рекао: “И ја сам,

(27)

дати облик новој држави “(28)У својој књизи „Уједињење Црне Горе са Србијом“, објављеној 1940. године у Београду, Алекса Матановић наводи да ни Јован С. Пламенац није био против уједињења.

ђења, узео је ријеч, те:

он није заузео неки став против

На једном скупу на Цетињу, одмах послије ослобо- “ни

уједињења. Само се оградио неслагањем са формом прово- ђења његова.“(29)Командир (мајор) црногорске војске Вукашин Божовић, у свом Дневнику за 1918. годину, о даним уједињења

биљежи:

них посланика да је Велика Народна Скупштина прогласила уједињење и збацила с престола династију Петровић - оклизну се ту Јован. Увече у Дому слободе дође сво грађанство да прослави највећи дан у историји Српског народа“ (30)Божовић овом приликом помиње Јована С. Пламенца.

“13.

новембра стиже депеша од цетињских народ-

Приликом одржавања Скупштине у Подгорици, на сјед- ници од 23. новембра 1918. године, повела се полемика о легалности избора на Цетињу, пошто су бирачи Цеклинско- добрске капетаније уложили жалбу, јер су по њиховим тврд- њама гласала лица која нијесу била на бирачком списку на Цетињу. Поводом тога, група кандидата са листе на зеленом папиру (зеланаша) напустила је скуп. Њихови противници са

27. Исто, Изјава црногорских официра, бр. 15, 17. новембар 1918, 1.

28. АИИЦГ, ф. 39, Дневник Вукашина Божовића, 1918. година.

29. Алекса Матановић, Уједињење Црне Горе са Србијом, Београд, 1940,24.

30. Као нап. 28.

92

листе бијелих (бјелаши) тврдили су да су то зеленаши учини- лиЈер су видјели да неће имати већину на изборима. Бјелашки посланик из Капетаније мартинићке-Марко Савићевић, проз- вао је поводом ове расправе зеленашког посланика са Цетиња Алексу Мартиновића тврдећи: “Алекса Мартиновић пригова- ра верификационом одбору што је навео у извјештају да је он са дружином напустио биралиште зато што је био у мањини и наводи сасвим други разлог, међутим, тачно је да је баш стога са друштвом напустио салу и што је то друга партија која је противу нашег великог идеала “ Алекса Мартиновић му је на то одговорио: “Што господин Савићевић тврди да на Цетињу има партија па чак и таквих, које су противу нашег великог идеала-циља то није тачно. Као Цетињанин свечано изјављу- Нема партија - сви смо једног начела. Наше бирачке борбе не могу се узети као партијске подјеле.“(3,) Један од најагилнијих поборника уједињења, и организо- вања Скупштине у Подгорици, иначе некадашњи високи чи- о

новник и министар Краљевине Црне Горе-Љубо Бакић, је дилеми уједињења 1920. године записао: “Питање није ни могло бити постављено ни од кога, који познаваше прошлост Црногораца и садашњу душу њихову: хоће ли они или не јединство са својом браћом у Србији и оним другим српским крајевима. Могло је бити ријечи само о томе у којој форми да се чује и види воља народна, и то бијаше поглавито потребно ради осталога свијета јатеља, тако је одмах јавно чинио изјаве о потпуном јединству се показао да су сви једнако мислили и радили.“(32) На основу уједињења стављена табора око одлука Скупштине у Подгорици. Када је избила Божићна буна, зеленашки одреди су блокирали Цети-

суштински су гледала оба супро-

јем таквих не постоји и не може постојати

Како је који крај ослобађан од непри-

са Србијом

и разумије

са осталим

Србима

Резултат је

31. АИИЦГ, фонд Подгоричка Скупштина, Записник.

32. Исто, ф. 145, Списи Љуба Бакића.

93

ње. Штаб устаничких одреда у Бајицама, послао је неку врсту ултиматума пуковнику Драгутину Милутиновићу, и Изврш- ном одбору Скупштине у Подгорици, који су се налазили на Цетињу. Писмо је потписао капетан Крсто Поповић. У штаб пуковника Милутиновића, однијели су га 23. децембра 1918. године (по старом календару) капетан Ђуро Драшковић и поручник Мирко Грујичић. У другој тачки овог писма стоји:

“Ми смо сви сложни да Црна Гора уђе пуноправна са осталим покрајинама уједну великујугословенску државу, без икаквих унутрашњих граница, облик владавине остављамо да ријеши пуноправно изабрана скупштина свих Јушсловена (Консти- туанта) чему ћемо се срдачно поклонити.“(33) Расположење за уједињењем било је и у самом врху при- сталица краља Николе. Јован С. Племенац предао је мировној конференцији у Версају меморандум у вези са Црном Гором. Одјек овог меморандума забиљежио је војвода Симо Поповић у својим сјећањима овако: “Меморандум је својим неистина- ма, својом жучношћу, а нарочито отвореним кидањем Краље- вим за народним уједињењем нанио Краљу посљедњи, најте- жи удар. Незадовољство изазвано и појачано у јавности, одаз- вало се и у најближој и највјернијој околини Краљевој. Одмах иза саслушања пред Конференцијом, чиновници у министар- ствима у Неји почеше давати оставке изјављујући да не могу и даље остати с владом, послије њене изјаве против народнога уједињења, које они као и сваки Србин желе Остао је код Краља још само ђенерал Анто Гвозденовић. Од онога дана када је био са злосретним меморандумом пред Конференцијом ни један од поменутих официра није више ни њега ни предсједника владе Пламенца, поздрављао, кад би, долазећи Краљу свратили у ађутантуру.“(34) Послнје повратка у земљу, Јован С. Пламенац је 30. октоб- 1926. године саслушан од првостепеног суда. У том саслу-

ра

33. Исто, фонл КЈТ, ф. 30, док. 734.

34. Војвода Симо Поповић, С краљем Николом из дана у дан

Бсоград, 2002, 248.

94

1916-1918,

шању је поред осталог изјавио: “Стална историјска жеља народа Црне Горе, је била да се подигне велико и уједињено Српство. Никада није замишљао Српство без Србије одкад је она ускрсла као слободна држава. У том великом циљу народ је Црне Горе кроз векове пролевао своју драгоцену крв и при томе давао је највеће жртве и то у великој мери да му се читав свет дивио. Те исте осећаје, те исте погледе и жеље исповедали су и његови први синови и на њима радили у свим периодима историје Црне Горе Сви ми, било да смо били на престољу, или у колиби, били смо за народно и државно уједињење и у часу, када су пале Централне Силе-у години 1918. само, што су једни сматрали да се то има спровести једним путем, док су други говорили да

то треба извршити другим путем“

(35)

У брошури „Горштачка крв“, објављеној у Београду 1928. године, Савић Марковић-Штедимлија, је питање уједињења Црне Горе и Србије, и става Италије према том питању, овако коментарисао: “Италијанска влада је знала да ће Црна Гора бити увијек готова да се уједини са Србијом, односно државом СХС и да њена васпостава значи стварање јаке словенске државе на Јадрану“ (3б) Године 1929, објављена је у ауторству Јована М. Јовано- вића, а у издању Српске књижевне задруге књига „Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца“. Одломак из те књиге објављенје и у цетињском часопису „Записи“, у свесци за септембар 1929. године. Незадовољан неким ставовима Јовановића, исказаним у тој књизи, и њеном одломку, Саво Вулетићје реаговао у свесци за новембар, у чланку „Црна Гора

за уједињење“. У њему је навео низ чињеница, у прилог жеље и воље Црне Горе за уједињењем.(37)

35. ЦБРЦГ, Легат др Пера Шоћа, к. 7, ф. 33, предмет 21/2.

36. Савић Марковић-Штедимлија, Горштачка крв, Београд, 1928, 11.

37. Саво Вулетић, Црна Гора за уједињење, Записи, књ. V, св. 5, Цетиње, новембар 1929.

95

Идеја уједињења у Црној Гори са Србијом и осталим срп-

ским покрајинама је врло широка. Само за разматрани период

у овој глави, ова проблематика могла би постати предметом

посебног историјског рада. До половине XIX вијека, она се у Црној Гори развија потпуно аутохтоно. У периоду црногорског владиката Петровића, увијек је постојала свијест о срушеном српском царству, кога је једном требало васпоставити. Како се и у Србији од почетка XIX вијека, почела развијати државна организација, то су контакти ове двије српске државе по пита- њу ослобођења и уједињења били неопходни и природни. Ин- тензитет добијају у конкретној акцији, кроз читаву другу половину овог вијека, и почетком наредног. Сасвим је реазум- љиво, што су се са развитком двије државе и државне органи- зације, те њихове династије и дворске камариле, развили и сепаратни интереси, који су подразумијевали гледање првенст- вено на своје интересе, па тек онда опште. Оптерећена тим баластом, идеја српског уједињења је у одређеним етапама

тапкала у мјесту, и били оптерећена гложењима. Но, нико не може да оспори, да се идеја српског уједињења

у Црној Гори јавила сасвим аутохтоно. Дакле, није импор-

тована са стране, првенствено од Србије, како то желе да пред-

ставе носиоци најновијег дукљанско-сепаратистичког исто- риографског правца. И режимска комунистичка историогра- фија, односно КПЈ у међуратном и ратном периоду, нијесу спорили вољу и жељу већине народа у Црној Гори за уједи- њењем са Србијом, и другим српским покрајинама. Мада је и Та

у овим тумачењима било неких искривљавања стања.

тумачења кретала су се од анулирања чисто националних мо- тива, са давањем примата класном мотиву, па до тумачења уједињења са чисто јушсловенског основа. Ипак већина пред- ставника овог историографског правца, није негирала већин- ску српску свијест у Црној Гори до 1918. године, и на основу тога жељу за уједињењем са Србијом.

Епоха владавине књаза (краља) Николе Петровића, од безмало готово шест деценија, донијела је готово конкретне форме идеје уједињења у Црној Гори. То је разумљиво, јер се

96

и српском династијом на челу. Чак шта више, у то доба, у Црној Гори и њеном јавном мњењу много се инсистирало на тој чињеници, можда чак више него у Србији. Са почетком ства- Црној страначког живота, од почетка XX вијека, код напредних млађих људи у њој, јавља се и свјесност, да таква Црна Гора не може бити иницијатор и предводник идеје уједињења. Око- штали књажев главарско управни апарат, и његова апсолу- тистичка владавина, пружали су жесток отпор демократиза- цији црногорског друштва. Тако идеја уједињења у Црној Гори, бива неминовно повезана са идејом демократизације и борбе за политичка права. жимају, тим прије, што се борба за политичка права у Црној Гори водила по угледу на она стечена у Србији. То је режим књаза (краља) Николе једним дијелом вјешто користио, такође представљајући идеју демократизације, као идеју убачену од и из Србије, а у циљу опет ујединитељске асимилације. Од политичких опонената књаза (краља) Николе, пребјег- лих у Србију, ствара се јака емиграција, која за предмет свог дјеловања према Црној Гори, не узима само борбу за проста политичка права, него и остварење идеје уједињења. У оба случаја, она је значајно била помагана од званичне Србије. Већ од свршетка Балканских ратова, званична Србија, а и Русија, постају свјесне чињенице, да су краљ Никола, његова динас- тија, и ужи круг њихових присталица баласт и препрека срп- ако искључиво не регупишу своје личне интересе. Зато се и Србија уочи, а нарочито током Првог свјетског рата (а нарочито опет у његовој другој фази и непосредно по његовом свршетку) јасно опредијелила за анулирање краља Николе и његових присталица. Она је због тога, мимо краља Николе и његове владе, створила и подржавала неколико органа, који су тре- од припреме Крфске декларације 1917. године, настојала да у потпуности заобиђе и изолује, у раду на уједињењу краља

бали спровести уједињење.

Црна

Гора

тада

сматрала државом српског народа,

са

рања буржоаског друштва у

Гори, и заживљавањем

Оне почињу међусобно да се про-

ском уједињењу,

и да том уједињењу неће приступити,

Стога је

она

већ

периода

97

Николу и његову нсјиску владу. У паралслном процесу, тј. у самој Црној Гори, послије свих показаних слабости у Балканским ратовима, а нарочито у првој фази Првог свјет- ског рата, и самог чина калитулације, све већи број л»уди из од ималн значајне привилегије од режима краља Миколе, почсо је да дијели мишл»ење и политику Србије. Тако се краљ Ни- кола нашао изолован са групом својих присталица у нејиској влади. (Андрија Радовић, Мило Матановић итд.). Поред Србије, и савезници то исто почињу да раде. Црној година, прије него што је спроведена у дјело, треба пратити као један процес, који се из више праваца кретао и сједињавао

у један магистрални. Већ је до сада назначено неколико пута,

да идеју и потребу српског уједињења нико није ни спорио у Цриој Гори онога доба, чак ни највјерније присталице краља Нимоле. Претекнути од догађаја, и не добивши могућност да их уједињење, који би био алтернатива оном из Србије и Црно- гораца уз њу, они су пропагирали само стереотипну флоскулу, оличену у паролама, да уједињење није извршено „равноправ- но*\ и „руку под руку'\ односно да су „права Црне Горе уки- нута". Никада међутам нијесу понудили праву алтернативу Србнји и Црногорском одбору за народно уједињење. Одмах по доношењу одлука Скупштине у Подгорици, програм краља Нншле и њешве Владе, свео се у ствари на програм његових лнчних интереса. Стога се кретао хаотично, и без икаквог пра- вог шхана и смисла.

и била пртнагга од великих снла, и када је посгало јасно да је идеја васлоставе црногорске државе дефинитивно пропдла, власти нове државе су већ од 1924/5, годнне налравиле велики заокрет

у

државног апарата

и културног живота,

којих

су

многи

Чак је и један број њих, постепено одлазио од њега

Идеју уједињења у

Гори, у посљедњих неколико

иоље значајније коитролишу, а без стварног програма за

Крал*евина СХС учврстила као држава,

Када се

политнцн лрема прнсталишма краља Николе. Већина њих почела се враћатн ЦрноЈ Горн, помирили су се са стањем.

Када су требали да

нз емнфадиЈе, а онн ноји су већ били у

98

регулишу бројне пензије, признавања година службе, а неки од њих да се и даље активирају у служби, стереотипно су тврдили да су и они 1918. године били за уједињење. У Архиву Југо- славије у Београду, као и у Војниоисторијском архиву, постоје бројни предмети, у којима они у својим молбама по помену- тим питањима, потвррђују своју лојалност по питању уједиње- ња. Тврде само да су остали вјерни датој заклетви краљу Нико- ли, или су сматрали да је посредан и услован облик уједињења које је он заговарао, био бољи модел, алудирајући на хрватско питање у новој држави. Да ли су те њихове тврдње биле одраз тренутних интереса, или су они заиста тако мислили, вријеме и различити случајеви у њему су показали. Значајан број њих постали су приврженици црногорских федералиста, а један дио је узео 1941. године активног учешћа у организацији Петровданског сабора.

Краљ Никола према српском и југословенском уједињењу

У оквиру обраде теме о идеји уједињења у Црној Гори, незаобилазна је улога књаза (краља) Николе Петровића. Не може се побити чињеница, да ни један српски владар друге половине XIX и почетка XX вијека, није давао такве активне изјаве о потреби уједињења као он. Док је у Црној Гори само он владао безмало готово шест деценија, у Србији су се за то вријеме смијенила четири владара и двије династије. Вријеме и унутрашњој и у спољњој политици, далоје наде књазу Николи да гаји амбиције да ће једног дана, он са Црном Гором преу- зети улогу српског ујединитеља. Но, велике промјене у Србији у сваком смислу од 1903. године, почеле су га лишавати такве амбиције, тим прије што је и Русија увиђала беспотребност опстанка црногорске државе. Такав њен став кулминирао је послије Балканских ратова, и почетком Првог свјетског рата. Никола Петровић је за читаве своје владавине остао вла- дар аутократских назора и праксе, којих се тешко лишавао.

посрнућа Србије за владе посљедња два Обреновића,

99

у

Давање Устава 1905. годиие, и лрогпашење за краља 1910, го- дине, врло брзо су и у домаћем, а и у страном јавном мњењу (нарочито у Србији), прочитани и протумачени као покушај да се задрже аутократске навике и начин владања, а не потези за добро његовог народа, државе и цјелокупног Српства. Устав је у ствари био класично октроисан, и служио је да учврсти његову власт, а проглашење за краља, и Црне Горе за Краље- вину, као јефтин покушај да се парира Србији, државе која суштински није могла опстати на Балкану као озбиљан држав- ни фактор. У посљедњој деценији пред Први свјетски рат, си- стем владања књаза (краља) Николе и његове дворске племен- ско-главарске камариле, постао је увелико анахрон, и прева- зиђен чак и за балканске прилике. У то вријеме (опет се нагла- шава чак и за балканеке прилике), Црна Гора је остала једина оаза аутократије, која је представљала модел власти, који је од турског феудалног система прелазио у фазу закашњелог феу- дализма, који се гушио у окружењу осталих буржоаских друш- тава. Никада се међутим књаз (краљ) Никола Петровић није одрекао ујединитељске идеје, до краја је комбинујући са сво- јом личном владарском сујетом и суцбином. Паралелно са већ поменутим преговорима о стварању уни- краљ Нико- ла шаље једно идилично писмо 2. децембра 1913. године кра- љу Србије Петру Карађорђевићу, ословљавајући га са „драги брате и зете мој.“ видио овако: “Јест, оставићемо тако нашим синовима једно душом сједињено и снажно Српство, богагго плодним равни- цама, испреплетано ријекама, украшено шумама, богато руаама а купано сињим морем, нашим слободним српским морем. По том пространом Српству, најљепшем крају свијета, ширнће се на стотнне хиљада једрих српских момака да све то очувају и радом н културом пољшшају и обогате.“(Јв)

је Црие Горе и Србије послије Балканских ратова,

Будућност те сједињене српске државе он је

38. Записи. св

1, Цетнње, 1937, 50-51.

100

За разлику од својих колега, владара Србије, књаз (краљ) Никола је у свим великим моментима Црне Горе и српског народа, писао прогласе пуне епске усталасаности и прегнућа. Док су

са једне стране прогласи кнеза Милана Обреновића

1876.

године, или краља Петра Карађорђевића (1908, 1912, и

1914.

године) одраз рутине, или можда чак административног

приступа, пјеснички прогласи Николини драстично одударају од њих. Његова прокламација Црногорцима за ступање у Први свјетски рат, од 25., јула 1914. године, иако на моменте поетс- “у

рат за слободу Српства и Југословенства.“(39) Но насупрот таквим идеалистичким и поетским насту- пима, државна и лична политика и интерес краља Николе никада се нијесу изгубили. Те своје личне владарске и државне интересе, комбиноване са општим српско-ујединитељским фразама, краљ Никола је вјешто провукао у свом говору пред званицама 25. септембра 1917. године, пригодом свог 77-ог рођендана. Он је тада већ био у избјеглиштву, а Црна Гора под аустроугарском окупацијом. Догађаји су почели да га прести- жу, и он је све мање утицао на њих, стога нијесу случајне ове његове ријечи: “Црна Гора је својина једног витешког народа, за допушта да се са њом ма ко игра или да је употребљује као средство за трговину. југословенска. Она иде само тијем путем на којемје ставила на чело Мене и Мој дом зато што смо са њом, и у њој сви Моји преци тако живјели, тако радили, мислили и осјећали. Она је народни-стално држала тог правца, који је једини у стању да не доведе до остварења наше ни против Црне Горе. Ја сам за све вријеме Моје дуге владавине чинио само оно што је читавоме Српству ишло у прилог.“(40)

завјетне мисли:

са мном заједно-јер ја сам њен и

ка, садржи и државни програм, јер је

исте позвао:

свети

који

се

је

достојно борио

највише идеје.

Тај

народ

не

Она је вазда само народна, српска,

народног јединства.

Нема овога ни без

39. Глас Црногорца, бр. 39, 25. јул 1914, 1.

40. Исто, бр. 30, 4. октобар 1917, 1.

101

Ове ријечи краља Николе нијесу безразложне. То је већ било и учешћа његове Владе у Неју код Париза, а Црногорски одбор за народно уједињење основан. Оснивањем овог одбора, Срби- Николу и њешву Владу као партнере за преговоре о уједињењу. Управо због отезања да се дефинитивно изјасни о уједи- њењу, а баратања само уопштеним фразама, краљ Никола је остајао све више изолован не само од Србије и неких савезни- ка, него и од своје околине. Први је оставку поднио предсјед- ник црношрске Владе Андрија Радовић. Усвајајући Радовиће- ву оставку, краљ Никола је у отвореном писму објављеном у „Гласу Црногорца“ од 22. јануара 1918. године, констатовао о идеји уједињења: “Нико живи у Српству не може и неће рећи да је прије мене био фактички покретач тога народнога и мога

ја је јасно

вријеме, када је

Крфска декларација објављена,

то

без

показала, да више

не рачуна на краља

идеала.“(41)

Декларативна фразеологија по питању уједињења, истина овога пута југословенског, може се срести и у писму-честитци, које је краљ Никола упутио свом предсједнику Владе Евгенију Поповићу, када је овај у јулу 1918. године био одликован од стране Британије и Италије високим одликовањима. Том при- ликом, краљ Никола је поред осталог навео: “Нека ова висока пажња наших савезника и заштитника буде за Вас и Ваше друшве подстрек да наставите даље рад у започетом правцу у и идеала-ослобођења и уједињења свих Југословена-које сам

1914.

корист наше

мученичке Црне Горе

за остварење

оних

истакао као циљ у мојој Аустро-Угарској објавио рат.“(42) Нешто слично, може се наћи у још једном краљевом обра- ћању. То је већ било вријеме коначног расплета догађаја, када сила на обраћање јавности, под

био на видику.

је пробијен Солунски фронт,

прокламацији кад сам у јулу

и када је пораз Централних

Краља Николу је

41. Исто, бр. 38, 22. јануар 1918, 1.

42. Исто, бр. 50, 22. јул 1918, 1.

102

званичним називом „Проглас Југословенима“, од 7. октобра

1918. године, навела прокламација коју је издао предсједник

САД Вудро Вилсон, и у којој је истакао право сваког народа послије рата на самоопредјељење, и наставак егзистенције предратних држава, у првом реду оних на побједничкој стра- ни. И овај прогласје комбинација идеалистичко-поетског зано- са, са уметнутим личним интересима. У њему је краљ Никола поред осталог констатовао: “Када сам крајем јула 1914. обја- вио рат Аустрији, рекао сам: “Тржем мач за уједињење

Југо- словена.“ Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево богу слава, видјех остварење мојих замисли, видјех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и про- свијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас као вазда с вама и уз вас нина живе најбољи Срби и Југословени заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем, да желим-а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори-да и наша мила Црна Гора буде саставни

дио Јушславије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно за њу ратовала и страдала “(43) Процес уједињења, који се почео одвијати по југословен- ским покрајинама, па и у Црној Гори, дефинитивно је претекао краља Николу, и оставио га без значајнијег утицаја на развој догађаја. Њему је преостало само да се и даље декларативно залаже за уједињење, и позива се на своје старе заслуге у том погледу. Суштински, њега је интересовало само његово лично питање. У новогодишњој прокламацији Црногорцима од 24. децембра 1918. године (по старом календару), он констатује:

У нашој Црној Гори добро знате, од дав-

Браћо, са највећим

“Од званичне Србије и њених агената оптужен сам као против- ник југословенског јединства. Међутим, ниједан појединац у српству и југословенству није више радио на њему од мене, Моји

настављајући у томе дјело мојих бесмртних предака

43. Исто, бр. 56, 8. октобар 1918, 1.

103

славни преци и ја радили смо с вама цијелог вијека на дјелу народногуједињења“(44>У времену овог прогласа, Скупштина у Подгорици је већ прогласила уједињење Црне Горе са Србијом и другимјугословенским покрајинама, а краља Нико- лу и његову династију детронизовала са престола. Краљевина СХС је већ била створена. Са друге стране, краљ Никола је још увијек гајио извјесне наде, јер је тек предстојала мировна конференција у Версају, а велике силе су још увијек имале дипломатске представнике код његове Владе. Књаз (краљ) Никола Петровић прошао је дуг пут српског у коме је обожаван, да би на крају завршио као детронизовани владар у егзилу, изолован, и оспораван. Нашавши се у жрвњу личних прохтјева и амбиција, са реалним могућностима, завршио је свој лични, владарски и државнички живот тако како је завр- шио. Стицај околности, и посрнућа Србије за вријеме влада- вине амбиције, да он једног дана буде ујединитељ и свесрпски вла- дар. Но, полет Србије послије династичке смјене 1903. године, свео је могућности њега и његове државе на реалност. Како је већ назначено, ту реалност увиједјели су многи људи у Црној Гори, а са њом није могао да се помири једино он, и уски круг који су му били привржени дијелом датом заклетвом, заблудом, или личним интересима. У свом државничком раду, несумњиво, књаз (краљ) Нико- ла значајним дијелом руководио се и својим личним и динас- тичким интересима. Неумитни историјски процеси уједиње- ња, склонили су га због тога на страну, и довели га, дијелом и његовом заслугом, да у посљедњој деценији свога живота буде оспораван, сумњичен, па чак и проппашаван за издајника идеје Јсојује читав живот проповиједао. Историчари разних праваца и тумачења различито су се постављали према Николи Петро-

владаоца, од преко шест деценија,

био хваљен и

посљедња два Обреновића, давао му је за право наде и

његових присталица из дворске камариле,

44, Исто, бр, 62, 2. јануар 1919, 1.

104

вићу, чак и они који су у Црној Гори и ван ње, афирмативно гледали на интегралистичке српске процесе, и српски нацио- био владар ујединитељског заноса и акције, спреман да како је у младости писао, буде стражар пред шатором кнеза Србије Ми- хаила Обреновића. Његова пјесма „Онамо, онамо“, пракгично по објављивању, схваћена је и извођена као пјесма бола и пркоса, наде и увјерења у слобођење српског народа, и његово уједињење. Затоје некада и помпезно називана „српском Мар- сељезом.“ На другој страни, он је био владар педантних и ситних владарских интереса, каприца и сујета. Колико је

у својим прокламацијама пред Балкански или Први свјетски рат надахнуто писао, и „загријавао српске груди“, и позивао да се рат прими „српски и јуначки“, толико је тајно наглављивао своје услове са аутроугарским дипломатама, и увјеравао их, да од реакције свога народа за уједињењем. У истом смислу су и његови контакти (и његових синова) са аустроугарским представницима у току прве фазе Првог свјетског рата. И о овој теми се доста писало, негирало и потврђивало. Све то довело је краља Николу на средини Првог свјетског рата у незавидан положај. Нико не може да спори чињеницу, да је Црна Гора од свих држава Антанте једина капитулирала, а њена војска, како се писало, први пут положила оружје од Косова. Србија је такође окупирана, чак и двије трећине Бел- гије, али ове државе то нијесу учиниле. Краљ Никола увијек је остављао некакву резервну варијанту, да би се на крају испо- ставило, да су и главна и резервна пропале. Избјегао је из Црне Горе са групом министара, да би показао да је и даље лојалан савезницима. Но, у њој је оставио свог средњег сина Мирка и групу министара, да се погађају са Аустроугарском. На крају од тога ништа није било. Од савезника је био сумњичен за покушај колаборације и нагодбе са Аустроугарском, тј. нело- јално држање. Чак је и царска Русија, његов најоданији савез- ник, одлучно одбила његов захтјев, да по одласку из Црне Горе оде у Русију, и да тамо са својом владом настави дјеловање до

нални идентитет Црногораца. На једној страни, он је

у рат улази не ради себе,

него због бојазни

105

ослобођења. Уосталом, о томе постоје непобитни историјски докази. И током друге фазе Првог свјетског рата у избјеглиштву, он је и даље давао декларативне фразе подршке српском и југословенском уједињењу, али са тих ријечи није прелазио у практично дјеловање. То је довело до тога, да га Србија нај- прије одбаци и изолује као свог партнера, а потом и један по један људи из његове околине. Из мјесеца у мјесец, краљ Никола остајао је све усамљенији и изолованији, да би на крају био везан за постојање фиктивне црногорске владе, у којој су министри били постављани од безначајних дворских и држав- них чиновника, без икаквог уплива у народу. Врхунац те, мож- да слободно речено државно политичке трагикомедије, било је и постављање за предсједника Владе Евгенија Поповића. Именованије био школски друг краља Николе. Дакле, човјек у дубоким старачким годинама, и родом из Боке. Чак ни по рођењу није био црногорски држављанин, а у моменту постав- љења за предсједника Владе био је италијански држављанин. Какав парадокс! Читав контекст реакције на уједињење по доношењу одлу- ка Скупштине у Подгорици (Божићна буна, комитски покрет, формирање фиктивне владе и војске у Италији) , вјероватно се никада не би ни десио, или би се десио у неупоредиво мањем значају, да није било Италије и њених интереса. Неспорно, италијанска агентура у Црној Гори, наговорилаје групу краље- вих присталица на челу са Јованом С. Племенцем на подизање буне. Колико је буна била озбиљно припремљена, довољно говори и чињеница, да је њен подстрекач и неформални вођа Јован С. Пламенац, непосредно пред њено избијање побјегао за Албанију, а одатле за Италију. Интереси краља Николе и Италије, тако су се привремено поклопили. То је била једина његова нада, хватао. У том периоду, краљ Никола и његове присталице није- су имале правог програма, и једне главне нити дјеловања. Ишли њење, али суштински под условом да се са њим регулишу и

Час су подржавали уједи-

или сликовито речено сламка спаса за коју се

су од случаја до случаја.

106

н,ихови интереси, Тако у недоглед. Чим је Италија регулисала своје територијалне интересе са новонасталом Краљевином СХС Рапалским уговором кра- јем 1920. године, она је бездушно одбацила краља Николу и црногорску емиграцију, коју је издржавала и помагала. Пока- зало се да је све била фарса. као кула од карата. Уопште, показало се да читава та прича и акција без подршке неке друге државе, не би имала никакву значајнију улогу. Већ је живот као екс краљ, окружен групом безначајних дворских чиновника, који су до краја остали уз њега, и са само малим дијелом његове некада бројне породице. Показало се да читав тај покрет без њега не представља ништа, јер су се већ током његове сахране јавила оштра супростављања међу неколико избјегличких фракција. Суштински гледано, историјска и лич- на несрећа краља Николе била је та, што је он био владар једне мале српске државе, оствари његове државничке замисли. Да је којим случајем улога владара између њега и краља Петра била замијењена, тј. даје Никола владао са државом таквих ресурса каква је била Србија, ситуација би била сигурно обрнута у корист краља Николе. Доживио је да буде оптужен, не само од званичне Србије, и других Срба из бивших аустроугарских покрајина, него и од значајног дијела својих Црногораца, као противник онога за шта се деценијама борио. Но, једно је непобитно, а уосталом и низом историјских извора доказано, књаз (краљ) Никола Петровић био је српски владар и владар српске држа- ве, који се борио за њену интеграцију са својим сународ- ницима. Личних амбиција и порива, мање или више нико није лишен, па ни владари. Стога ни краљ Никола није био изузетак.

васпоставу Црне Горе,

а час жељели

и

Црногорска емиграција расула се

наведено, краљ Никола окончао је

која нија имала кључних ресурса, да

Књаз (краљ) Никола Пешровић

108

Лазар Мијушковић

Лазар Томановић

Марко Радуловић

Мишар Маршиновић

Сви предсједници црноТорских влада из уставноТ периода од 1905. Тодине подржали су уједињење и СкупшШину у ПодТорици

109

Јанко Вукошић

ЂШмШж тШШШШ

Мило Машановић

Лндрија Радовић

Евгеније Поиовић

Сви иредсједници црноЈорских влада из уставноЈ периода од 1905. Јодине подржали су уједињење и СкупшШину у ПодЈорици

1 1 0

ГЛАВА

ТРЕЋА

ПОЛИТИЧКО-ДбМОКРЛТСКИ

клплцитети цгнб гоге пгизе и послиае сккпштиие и подгогици

^апиталистички друштвено-економски односи, и развитак споро раз- _ вијали, чак и од 1878. године, када је она била значајно

територијално проширена, и међународно призната на Бер

буржоаског друштва у Црној Гори врло су се

К

линском конгресу 1878. године. Док у Србији већ од половине

XIX вијека постоји снажан продор капиталистичких односа, а

политички живот значајно јача, дотле је Црна Гора чак и почетком XX вијека, била у претполитичком друштву, и са елементима почетних фаза капитализма. И балканско окру-

жење Црне Горе је у периоду од 1878. шдине врло брзо раз-

вило капиталистички систем, и политички живот, без обзира

што се много касније ослободило од Црне Горе турске власти, и развило свој државни систем (нпр. Румунија и Бугарска), док се Грчка која је своју независност изборила још првих

деценија XIX вијека, није ни могла упоредити са Црном Го-

ром, наравно на штету Црне Горе. Тако је Црна Гора подробно

зашла у XX вијек, као чак и за балканске прилике, а камоли европске, пратила ритам привредног и политичког развитка свога окру- пасив- ности, и честим ратовима и разарањима у њима које је водила. у буржоаска класа, која је требала да подстрекне привредни и политички развитак споро се формирала. ГлаварсКо-држав- ни управни апарат, формиран још за вријеме књаза Данила, са полуфеудалним карактеристикама, иако неколико пута

оставио је

Турски феудални

жења. Узроке за то треба тражити у њеној природној

потпуно заостала држава, која ни из далека није

систем

дубоког трага

њој,

а

111

реформисан препрека томе. Уз књаза Николу и владарску кућу Петровића, власт је у Црној гори држало десетак високих главарских породица, које су се у претходна два вијека ородиле са њима. Поред њих, било је још стотинак нижих главарских породица по племенима. Из овог облика неформалног црногорског племства, регрутовали су се људи за управни и војни апарат (војводе, сердари, мини- стри, обласни управитељи, племенски капетани, официри,

барјактари и перјаници). Током низа деценија, још давно прије књаза Николе, а и за његово вријеме, између ових породица склапани су бракови из интереса, који су омогућавали добија-

залеђине и подршке за напредовање у државном апарату. По окончању бројних ратова 1878. године,

и за Црну Гору ду-

гог периода мира од преко три деценије, новостасале генера-

ције које се нијесу доказале у ратовима, такође су у државни апарат биране из ових породица, највише на основу поријекла. Овај главарско-племенски и управни слој, живио је за црногор-

ске прилике одлично. Углавном је посједовао огромне зем-

љишне фондове. Нови земљишни фонд у крајевима ослобође- ним од Турака 1878. године (околина Подгорице, Спужа, Ник-

шића, Колашина, Бара и Улциња) такођеје у већини приграбио

овај слој, а касније увећао, пошто су презадужени сељаци били

углавном упућени на њега да му продају земљу. Све до почетка

XX вијека, овај слој је имао и монопол у неким примитивним

облицима капиталистичког привређивања: отварању млинова, пилана, грађевинским пословима итд. Тек од тада млада бур- жоазије која се формирала, почиње да разбија, и то врло пола- ко, ову устаљену праксу. Књаз Никола је несумњиво био за читаво вријеме своје владавине апсолутиста, и човјек апсолутистичких навика и манира. Слободно речено, он је свој владарски и политички склоп и назоре формирао врло млад, тек на почетку своје владавине, када се угледао на свог стрица и оца, и када је Црна Гора била класична земља главарско-племенског слоја са господарем на челу, као неприкосновеном личношћу. Суштина

од његовог насљедника

књаза Николе,

био је

ње

112

његових државних и политичких реформи, била је у томе, да их је правио само када је морао, или када их је тим промјенама обесмишљавао, или покушао зауставити неминовне историј- ске и друштвене процесе и промјене, које су долазиле из црно- горског и европског окружења. У прве године XX вијека, Црна Гора је ушла практично без икаквих политичких карактерис- тика, и са апсолутистичком књажевом владавином. Тешко да се може назвати политичким животом, и борбом за политичка права, персонални књажев сукоб са неколицином главара. Ти су неких њихових грешака, које је књаз искористио да их анули- ра. Успон тих главара био је резултат потпуне лојалности према књазу. Тек када су се са њим сукобили, и били лишени привилегија које су имали, они су се позивали на народна пра- ва, и критиковали књажев апсолутизам. Стога је Устав из 1905. године, био резултат књажеве так- тике и обесмишљавања неминовних политичких промјена. Књаз је у ствари са њим намјеравао да озакони свој апсолу- тизам, а да народу да формална политичка права. Како је књаз Никола схватио писање устава и њешво значење, најбоље се види у мемоарима војводе Сима Поповића. У љето 1905. годи- не, вића, и маршала двора Андрије Радовића јахтом из Бара дошао гдје је Према тврђењу војводе Сима Поповића, књаз му је тада рекао:

у Улцињ,

живио војвода Поповић већ као пензионер.

у пратњи министра финансија Лазара Мијушко-

сукоби

били

производ нараслих амбиција тих главара, и

књаз је

“Хоћу да ми напишеш један уставчић за Црну Гору

Хоћу да дам устав Црној Гори.“(1) Војвода Поповић је убјеђивао књаза да је давање устава велики скок, и да ипак да извјесне рефор- ме, а да то питање остави своме насљеднику у дјело. Но, књаз на изговарајући се болешћу, дорастао стручно.

пише устав,

није пристао, те је

крају Поповић одбио да

и

увјерењем да

за

тај

посао није

1. Војвода Симо Поповић, Мемоари , Цетиње-Подгорица, 1995, 459.

113

Убрзо затим, књаз је писање устава понудио београдском новинару Стевану Ћурчићу, уреднику „Београдских новина.“ Ћурчић се такође тога љета налазио са породицом у Бару на одмору, те је прихватио књажеву идеју и написао устав. Устав није био никакво ремек дјело, већ прости плагијат, или готово би се рекло копија Устава Кнежевине Србије из 1869. године. У правној и историјској терминологији још се назива Намјес- нички Устав. Наиме, послије смрти кнеза Србије Михаила Обреновића, за новог кнеза проглашен је малољетни Милан Обреновић. До њешвог пунољетства, Србијом је управљало трочлано намјесништво. Готово педесет чланова црногорског устава, били су у потпуности или дјелимично преписани из Устава Србије из 1869. шдине, само са односном одредницом за Црну Гору. У односу на овај Устав из 1869. године, Србија је 1905. године, кадаје у Црној Гори донијет Устав, далеко одмак- ла по питању демократизације друштва и политичких слобода. У Србији тада овај Устав није поодавно био на снази, већ други, значајно либералнији. По својим карактеристикама, Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године, правном и историјском терминологијом рече- но, био је октроисан. Могло би се рећи, да је он и направљен, да би се уставно озваничио апсолутизам књаза Николе. Имао је петнаест дјелова, са 220 чланова. Црна Гора је била уставна и насљедна, али не и парламентарна монархија, што значи да власт није проистицала од парламента, који је опет састављен вољом грађана на изборима. Књаз Никола је био по овом уставу неприкосновено лице, није могао бити позиван на одго- ворност или суђен. Имао је овлаштење да именује и смјењује владе и министре, као и државне чиновнике; да објављује рат и склапа мир; да врши преговоре у име државе и склапа уго- воре са другим државама; да врши законодавну власт са Скуп- штином; ниједан закон није могао да ступи на снагу без њего- вог одобрења; он је сазивао и распуштао Народну Скупштину; имао је право бирања тзв. вирилних посланика. Суштински, ови посланици су били вјерни њему, и именовани од њега, те су у Скупштини проводили његове интересе. Ти посланици су

114

били: митрополит црногорски, надбискуп барски, муфтија црногорски, предсједник и чланови Државног савјета, пред- сједник Великог суда, предсједник Главне државне контроле, и три бригадира. И поред тога што је Скупштина у потпуности зависила од њега, он се додатно осигурао са оваквим типом посланика. Овим уставом, чак ни чланови владарске куће није- су могли ступити у брак без одобрења књаза, тј. владаоца. По Уставу Књажевине Црне Горе, мандат посланика трајао је четири године. Држава је била подијељена на изборне једи- нице у виду капетанија и варошких општина, тј. 56 капетанија, и шест варошких општина. Бирачко право имао је сваки црно- горски држављанин (мушког пола) са навршеном 21 годином живота. За посланика је могао бити изабран црногорски држављанин (мушког пола) са навршених тридесет шдина живота. Из овога се види јасна старосна диспропорција, изме- ђу оних који бирају, и бираних. Позитивност у демократским стандардима, огледа се у члановима, да чиновници полициј- ских власти, као ни активни официри и подофицири и војници на одслужењу војног рока, нијесу могли бити бирани за посла- нике. Посланик је уживао имунитет. Без одобрења Народне Скупштине, ниједан закон није могао бити објављен, или укинут, као ни повећани порези, и држава задужена. Познати црногорски политичар из првих деценија XX вијека Јован Ђоновић, је у свом дјелу „Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905-1910“, о овом Уставу констатовао:

“Николин устав, послије слободоумног србијанског устава, није мнош одушевио, нарочито млађе, школоване људе. Он их је подсјећао на намјеснички устав противу којега је у Србији вођена онолико дуга и онолико оштра борба Дух устава уопште је такав да је народу и његовим пред- ставницима допуштено само оно што није изричито набро- јано, а све друш забрањено; а владару и влади све допуиггено што није забрањено. Како народу није допуштено скоро ниш- та, а владару забрањено нипгга, то је њему све допуштено, а иароду скоро све забрањено, сем да пошаље на Цетиње своје изабранике (уколико није било наређено кога ће изабрати), да

1X5

се тамо сити наразговарају!

Ма тиван, добрим примјером могао се учинити бољим. Али, ни то се није хтјело или није умјело.“(2) Већ сљедеће године по доношењу Устава, донешен је 24. 1906. године Закон о избору народних посланика. По

јуна њему, гласање је било непосредно и јавно, те се одмах знало ко је за кога гласао. У члану 31 овог Закона, тј. његовој другој али- неји, је објашњено како се врши гласање: “Гласање се врши у соби, одборском столу, дају свој глас, па који зна писати може поред свога имена написати сам име оног кандидата за кога је гласао, а који не зна писати за њега ће то учинити писар одборски; послије тога уклања се бирач из дотичне собе, а други улази.“(3) Закон, обављени су први избори 14. новембра 1905. године. Пропратио их је на поједи- ним бирачким мјестима репортажама „Глас Црногорца“. Тако је на бирачком мјесту Владин дом на Цетињу ситуација опи- сана овако: “У исто доба био је стигао на биралиште велики број бирача. Предсједник бирачког одбора г. проф. Ковачевић отворио је збор и послије је настала прозивка гласача, то како је ко прозиван, приступио је столу и свој глас јавно давао “(4) Пошто се састала Скупштина изабрана послије првих избора у Црној Гори, од 14. новембра 1905. године, на другом засије- дању од 8. децембра, душ се расправљало о њеним ингеренци- јама. Новоименовани министар унутрашњих дјела Лабуд Гојнић, по професији правник, нагласио је да је да ова Скуп- штина „није ни уставотворна, ни законодавна, ни консулта- тивна.“ Народни посланик Михаило Ивановић, такође прав- ник, изјавио је да је: “Скупштина ас1ћос састављена “(5)

колико Устав био конзерва-

одређеној

а бирачи долазе један

по један,

приступају

И прије него што је донешен овај

2. Јован Ђоновић, Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905-1910,

Београд, 1939, 56-57.

3. Др Бранко Павићевић-Др Радослав Распоповић, Црногорски закони, књ. IV, Подгорица, 1998, 251.

4. Глас Црногорца, бр. 46, 19. новембар 1905, 2.

5. Исто, бр. 50, 10. децембар 1905, 2.

116

Други избори су извршени 14. септембра 1906. године. Међутим, у односу на прве изборе, политички живот у Црној Гори се већ заоштрио формирањем Народне странке. Биће то почетак беспоштедне борбе против књажевог апсолутизма, а уједно и покрета за уједињење са Србијом. Већ је назначено, књаз и његов режим, покушали су да зауставе неминовне историјске процесе у оба случаја. Обрачун са опозициојом, тј. “клубашима“ некад је био врло оштар. Организовано је неко- лико судских процеса, тзв. афера (Бомбашка, Васојевићка, Колашинска), а на свим наредним изборима, режим књаза Николе је настојао да филтрира људе који ће ући у Скупштину као посланици. Политички живот у Црној Гори од доношења Устава до почетка Првог свјетског рата је посебна тема. Поред неких мемоарско-историјско-политичких радова, објављених у периоду између два свјетска рата, њиме се највише бавио познати црногорски историчар старије генерације др Новица Ракочевић. У стенографским биљешкама о раду Црногорске Народне Скупштине, постоји низ података о злоупотреби државног апарата на изборима. Исти случај је и са бројним примјерима у фонду Министарства унутрашњих дјела у Државном архиву Црне Горе на Цетињу. Већ је назначено, да је политички живот Црне Горе овога доба посебна тема. Но, из неколико примјера, може се јасно видјети како је државни апарат употребљаван у политичке свр- хе, ради избора повјерљивих људи књаза Николе. На изборима од 14. септембра 1906. године, кандидат је у Пиперској капета- нији био Спасоје Пилетић. Он је до тада био предсједник Подгоричке општине. У својим сјећањима забиљежио је поред осталог агитацију старог пиперског војводе Мијајла Нишина Вучинића. Мијајлов син био је кандидат за посланика. Пиле- тић је даље навео: “Рачунало се да ће својим присуством ути- Цати на бираче да гласају за његовог сина Ђура. Природно, он војвода и командант бригаде, истакнути јунак, богат и од Утицаја, могао је много нашкодити, ко би му се мало замјерио. Како би који бирач улазио војвода би одмјерио, некога мрко и неке је

попријеко погледао, дајући му на знање како да гласа;

117

благо и са осмјехом осмотрио знајући унапријед да ће шасати “А соколе пази како ћеш гласати.“ Уђе један братственик на кога је сумњао и

пази господара или си за Пилетића.“(6) Приликом ових избора, дошла је жалба једног грађанина, на основу сазнања, да је двојици официра из Пјешиваца обе- ћано да ће се изградити школа, и да ће им се синови бесплат- но школовати о државном трошку. Да би то остварили, они су свога племена, да гласају за дотадашњег предсједника Владе Лазара Мијушковића, који је такође био родом из Пјешиваца. По образовању Скупштине, посланик Милован Марушић је у вези са тим констатовао: “Не смије се тршвати са народним правима и идеалима, а мини- не смије имати никакве особне симпатије према појединим мјестима у држави, па ни у свом рођеном мјесту у Пјешивцима када се тиче државних пара. Шта више, један предсједник министар- ског савјета не заслужује свога положаја, ако не увиђа потребе и жеље да се потпомогну патриотски смјерови у домовини, као и још у неослобођеном српству, који би водили идеју српства, идеји свесрпске заједнице.“ (7) Из овога цитата, поред поли- тичке конотације, може се опет видјети присуство свијести о идеји уједињења у Црној Гори. Ситуација се није промијенила ни на наредним изборима од 18. октобра 1907. године. Удар на опозицију, тзв. “клубаше“ био је још отворенији и беспоштеднији. Дотадашњи народни посланик Јанко Тошковић је у својим мемоарима записао:

“Како се већ приближавало потоње вријеме законом одређено за подношење кандидатских листа на потврду суду и сва шре наведена акција цјелокупног државног апарата са књазом на

за његова сина, неке је

војвода добаци:

“Дану

ословио са ријечима:

гласати!Јеси

како

ћеш

ли

за

требали да утичу на гласаче из

стар предсједник као предсједник владе и државе,

6. АИИЦГ, Спасоје Пилетић, Прибиљешке о Црној Гори, ф. 266, 54. 7. Стенографске биљешке о раду Црногорске Народне Скупштине, Цетиње, 1906, 16.

118

челу, пред којег су били позвани сви бирачи по капетанијама из Црне Горе у Никшић на покорење и изјаву лојалности књазу и се судовима да не смију потврдити кандидатску нас бивших посланика из Народног клуба, и да на изборе изађу са једном листом владини кандидати само са по једним канди- датом којега влада одреди.и(8) Још конкретнији је био Јован Ђоновић, који је конста- товао: “Чак је уочи избора позвана милиција на вежбу, држана

у извесним крајевима у мобилном стању све до избора. По изборном закону то није смело бити. Пре избора на пет дана билоје црногорским изборним законом забрањено свако пози- вање на вежбу као и другде. Мобилисане људе привели су на биралиште њихови официри. Овако је поступљено у свим опозиционим капетанијама. А поступљено је зато, да би народ изашао на биралиште. После објављене апстиненције Народне странке у многим капетанијама то је био једини начин да се бирачи довуку на биралишта “(9) Да је читав државни апарат био ангажован за изборе, свједочи и репортажа загребачког листа „Обзор“, а на основу

информација од свог дописника. У овом листу је о томе наве- дено: “На дан избора дошао је пред општинску зграду, „у циљу кортешације“ бригадир Велиша Лазовић, обласни управитељ,

у пратњи сина поручника и московком наоружаног пратиоца.

Он је гласно припријетио бирачима „тешкијема посљедицама“ ако не гласаше по „господаревој вољи“ - за владина кандидата.

Један чиновник Обласне управе одржао је са балкона општин- ске зграде, говор бирачима позивајући их да не гласају за „поганске синове“ и издајнике-клубаше. Државни савјетник, првак подгоричких муслимана, Медо Лукачевић ушао је у изборну просторију да контролише гла-

листу ниједном

династији, ипак

нареди свим

нијесу били сигурни,

па је

члану Народне странке,

одлучено да

нарочито не

8. Јанко Тошковић, Мемоари, Цетиње, 1974, 59.

9. Као нап. 2, 169.

119

сање својих једновјераца, гласно им пријетећи: да ће их протје-

При таквој ситуацији већина бирача није ни покушала да гласа. Владин кандидат добио је свега 250 гласова из изборне јединице са 10-12000 становника “(10) Ни избори од 27. септембра 1911. године, нијесу донијели значајнијих промјена по питању демократизације политичког живота. Стога је Верификационом одбору Црногорске Народ- не Скупштине стигло низ жалби појединаца, група и канди- дата за посланике, о злоупотреби државног апарата. У једној од жалби, види се да је министар војни саопштио једном офи- циру из села Бери, из Љешкопољске капетаније код Подго- рице, да је владин кандидат Шако Раичевић, наређујући му да нареди бирачима из подручне му четне територије да гласају за њега.(11) Група од десет бирача, а у име 150 бирача из Општине озринићке код Никшића, упутили су жалбу Министарству унутрашњих дјела, износећи тешке оптужбе на рачун племен- ског капетана, да је присиљавао бираче да гласају за владиног

кандидата.(12)

У Језеро-шаранској капетанији код Жабљака, представни- ци власти су спроводили агитацију у корист владиног канди- дата Митра Кнежевића, тврдећи да је дошло наређење од Владе и краља да нико не смије гласати за опозиционог канди- дата. У жалби се наводи да је капетански суд позивао кметове и официре, и друге појединце, ради давања инструкција о гла- сању.(13) Начелник штаба четврте дивизије стациониране у Колашину командир Мило Матановић, са официрима је оби- лазио поједина бирачка мјеста у околини Колашина, и са пози- вом на краља Николу агитовао против опозиционог кандидата Јанка Тошковића.(14)

рати из државе ако не гласаше „по господаревој вољи“

10. Обзор, бр. 314, 22. октобар 1907, 3.

11. ДАЦГ, фонд МУД, ф. 1911, док. 3918.

12. Исто, док. 3896.

13. Исто, док. 3893.

14. Исто, док. 4763.

120

Дакле, из низа примјера, да се видјети, да су демократски процеси у Црној Гори од почетка парламентаризма били тек у повоју. Основа за то био је октроисани Устав из 1905. године, који није имао демократског капацитета, да се на основу њега развију ти процеси. У основи, због тога је тако и осмишљен од књаза Николе. Избори су били само фарса, јер Скупштина по Уставу није имала капацитета да значајније мијења стање у држави, и поради на развитку политичких слобода. Колико год је књаз (краљ) Никола настојао са својим режимом, да те про- цесе успори, или их просто сузбије, није у томе успијевао. И да се није десио Први свјетски рат, ти процеси би неминовно напредовали против његове воље, исто као и идеја уједињења, коју је он исто тако покушао да успори, и усмјери у правцу нагодбе паралелне са својим интересима. Први свјетски рат и догађаји у њему на југословенским и српским просторима, а нарочито на његовом окончању, само су драстично убрзали те процесе, и учинили их да се одвију на преломан начин. Стога се може јасно закључити, да је Црна Гора у процес уједињења и организовања Скупштине у Подгорици, ушла са врло скром- ним демократским капацитетима, и неразвијеним политичким животом. Период

између имао је у југословенској држави неколико фаза. Прва је била класични вишестраначки живот, окончан 6. јануара 1929. годи- не завођењем диктатуре од стране краља Александра Карађор- ђевића. У том периоду државу су потресале бројне кризе, засноване првенствено на питању уређења државе. Друга фаза подразумијева период од 1929. до 1935. године. Тада је проми- јењена и државна концепција, њено име и унутрашње уређе- н»е. Октроисани Устав из 1931. године, само је озаконио права краља Александра. Но, послије његове погибије 1934. године, ускоро поново долази до драстичне демократизације југосло- венског друштва, и неколико парламентарних избора. У тој трећој фази карактеристични су углавном страначки коншо- мерати у виду двије основне коалиције: Југословенске ради- калне заједнице (ЈеРеЗе), и Уцружене опозиције. Прва је пред-

два свјетска рата,

у политичком смислу

121

стављала коалицију волећих српских, словеиачких и босанско- муслиманских страиака, централистички настројеиих, која је настојала да ограничн фелералистичке захтјсвс Хрвата. Друга је прелставл>ала ХСС као стожер, око кога су се окупиле оста- ле мање покрајинске странке, па и српске, које су жељеле фсдералнзацију државе.

Свакако, свака југословенска покрајина имала је у периоду нзмеђу два свјетска рата политичких особеностн, па и Црна политички процес. Једини прави период демократије у којем је Црна Гора била практично у читавом XX вијеку, био је период 1920/29, и 1935/41. године. Изузимајући Србнју, то исто се углавном може рећи и за све друге југословенске покрајине. С обзиром да је ти ч к о ј фази, или најбол>е речено фази фингиране демократије, а да је послије тог периода од 1941. године услиједила окупа- ција, а потом и полувјековна комунистичка дикгатура и једно- партијски систем, ова тврдња има сасвим реално покриће. Већ од почетка 1920. године, у Црној Гори се јавља мноштво поли- тнчких странака, које су централе имале ван ње. Од 1923. године са активношћу почнње једина локална странка-црно- горски федералистн. Тада се јавља богат страначки живот, са бројним јавннм агитацијама и страначким гласилима. У Кра- љсвнни СХС нзборни систем заснивао се на тајном гласању, путем гумених куглица. вана бираче. Од 1935. године, остаци странака до 1929. године, фупишу се у наведене двије коалиције. Изузетак је била само у Црној Гори била потпуно

листа Димнтрија Љотнћа, која је маргннална. Други жиле су д в н јс скупштнне Прва је била тзв. Петровданска (Сабор) од 12. јула 1941. годнне, која је анулирала одлуке Скупштнне у Подгорнци. н прогласила незавнсну Црну Гору. н најмнни*

Гора. Н о, све оне стапале су се у један централнн

Црна Гора до тог периода практично била у претполи-

Тиме је у потпуности била гаранто-

т

з

ј

н

о

с

т

гласања, и спријечена могућност притиска на

св

рат и револуцнју на тлу Црне Горе, обиље-

јс

т

с

к

и

чак малинјих демократских сандарла. Уз помоћ окупатора, остаци

Ова Скупштнна образована је

без икаквнх,

122

некадашњих зеленаша и федералиста, окупили су групу својих Сав тај процес не би се могао обавити без свесрдне помоћи италијанског окупатора. Чак је и до момента одржавања ове Скупштине, међу њеним изабраницима постојао сукоб двије фракције, што је резулти- рало тиме, да је једна група напустила Скупштину непосредно пред почетак рада (др Новица Радовић, Крсто Поповић и други). Та група је на брзину замијењена другим људима. О комунистички историчар старије генерације др Радоје Пајовић је констатовао: “Декларација није била израз народне воље, већ је припремљена у Риму. Нијесу је прихватили чак ни многи сепаратисти, који су иначе сарађивали са окупатором. Деле- гати, односно „посланици“ Сабора, такође нијесу бирани сло- од Савјетодавног вијећа, Цивилног комесара Високог комесаријата и његових комесара по срезовима. Народ, дакле, у свему томе није имао никаквог удијела, што је признао и сам Мацолини у свом извјештају Министарству иностраних послова од 17. јула 1941. шдине, констатујући да је народ остао по страни.“(15) У другој фази Другог свјетског рата и револуције на тлу Југославије, а самим тим и у Црној Гори, формирани су рево- луционарни органи власти, који су одлучивали о судбини југо- словенских покрајина, односно њиховом положају у југосло- из Првог и Другог засиједања АВНОЈ-а, те су по републикама, угаавном имали исти стереотип. У упутствима за организацију и рад Народно-ослободилачких одбора, које је 26. новембра издао Извршни однор ЗАВНО Црне Горе и Боке, поред оста-

венској држави. Ти

истомишљеника, и донијели одлуке.

читавом

том процесу познати

црногорски режимски

бодном вољом народа,

већ су одређивани

одлука

органи власти произашли

су

стојало: “Сеоски и варошки народноослободилачки

18

и женских који су навршили

је одбори бирају се на збору села или вароши од свих сељака

лог

односно варошана мушких

15. Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори-четнички и федералистички покрет 1941-1945, Цетиње, 1977, 73-74.

123

пздина непосредним и јавним гласањем. За члана НО одбора може бити изабрано свако лице мушког и женског пола, које је навршило 18 година.“(1б) Међутим, Народно-ослободилачки одбори били су само нижи органи власти, и они се формирајујош прије ЗАВНО-а, већ крајем 1941. године. Централни орган власти, који је тре- бао да представља неку врсту скупштине, био је ЗАВНО Црне Горе и Боке. Он је 1944. године прерастао у ЦАСНО. Дакле,

и по званичној титулацији у Скупштину. ЗАВНО Црне Горе и Боке формиран је у новембру 1943. године у Колашину, и то од Иницијативног одбора од дванаест лица, који је разаслао пози- ве по Црној Гори осталим лицима, а на основу партијске и политичке припадности, тј. лојалности партизанско-комунис- тичком покрету. Некаквих посебних правила за избор „вијећ- ника“ дакле није било. Заступљен је био сваки срез из Црне Горе. Но, по броју „вијећника“, може се видјети потпуна дис- пропорција у односу на број становника. По свој прилици, гдје је овај орган нашао већи број присталица комунистичко- партизанског покрета, више их је и делегирао, јер је значајан дио (и то надполовични) територије био под контролом оку- патора и четника. Распоред „вијећника“ био је овакав по сре- зовима: Никшић (93), Колашин (42), Шавник (106), Цетиње (41), Беране (37), Подгорица (86), Даниловград (56), Бар (7), Котор и Херцег Нови (9).(17)

Из неких елемената избора и рада НОО и ЗАВНО-а, може се видјети копирање организовања и рада Скупштине у Под- горици. Као што су повјереници, а затим и посланици за Скуп- штину у Подгорици, бирани на скуповима организованим по капетанијама и варошким општинама, непосредним и јавним гласањем, тако су и чланови НОО исто тако бирани. Демократ- ски фактор је у прилогу НОО, у смислу да су бирала и могла бити бирана лица са навршених 18 година живота, а право

16. ДАЦГ, АОП, док. У1-2-11(43).

17. Исто, док. У12а-2(43).

124

гласа имале су и жене. За Скупштину у Подгорици право бира- ша имала су лица са навршеном 21 годином, а да буду бирана са навршених 25 година, и то искључиво мушког пола. ЗАВНО пак није имао никаквих правила за избор вијећника. Док се за Скупштину у Подшрици као орган који расписује изборе, и прави правила за изборе посланика јавља Привремени Цент- рални Извршни Одбор за уједињење Црне Горе и Србије, дотле се за ЗАВНО појављује Иницијативни одбор, који шаље позиве без икаквих правила. Стога се прије и послије Скупштине у Подгорици из 1918. године, могу идентификовати неколико фаза демократског и политичко-демократског карактера Црне Горе, те се на основу тога упоређивати са њом. Прваје фаза фингиране демократије, која се прије Црне Горе, а и на Балкану појавила дужи или краћи временски период. То је период од 1905. године до почетка Првог свјетског рата. Други је период између два свјетска рата, када Црна Гора у оквиру југословенске државе улази у фазу потпуне демократије и демократског парламен- таризма (наравно иузузимајући период диктатуре 1929/34. године). Трећу фазу представљају реликги Другог свјетског рата и револуције. Она је оличена најприје у Петровданској Скупштини (Сабору) 1941. године, као реликту фашистичке окупације, и тековина тренутне побједе фашизма. Из револу- ције ничу по већ виђеном обрасцу из Русије 1917/19. године, револуционарни органи власти. Стога су и једна и друга Скуп- штина (Петровданска и ЗАВНО-ЦАСНО) производи тотали- тарних, једнопартијских и недемократских идеологија. Четвр- та фаза је од 1945. до 1990. године, када се у Црној Гори у потпуности успоставља власт једне идеологије и партије, која не трпи никакву политичку конкуренцију. Скупштина у Подш- рици 1918. године, представљала је важан искорак по својим демократским капацитетима, у односу на вријеме прије ње, и увод у успостављање класичног политичког парламентарног живота послије ње. Искорак свакако није у демократском смислу био спектакуларан, али је био итекако важан, с обзи- ром да Скупштине које се појављују у Другом свјетском рату

125

на тлу Црне Горе, свака на свој начин, представљају пандам или негацију Скупштине у Подгорици, а на основу тотали- тарне политичке подлоге и прилика.

Јован С. Пламенац, идејни вођа Божићне буне, касније предсједник црноТорске емиТрантске Владе краља Николе

126

ГЛАВА

ЧЕТВРТА

дл ли зе егпека возокд моглд

ОККПИГЛТИ ЦГИК ГОГК 1918. ГОДИНб

и тиме ^тицлти м иоход окЈшштине ^ подгогици?

и

у Први свјетски рат ушла 5.

1914.

рна године. Формално-правно гледано, она је у овом рату _Јјбила нападач, пошто је објавила рат Аустроугарској, да

Гора је

августа

би стала у заштиту Србије. У првој фази Првог свјетског рата до почетка 1916. године, црногорска војска није имала значај- нију стратегијску улогу за превагу на балканском бојишту. Заснована на племенској организацији, са релетаивно вој- нички слабо образованом већином официрског кадра, слабо наоружана, и у укупној бројчаној моћи од око 48000 војника, она је садејствовала српској војсци на одређеним правцима, првенствено према Рашкој области и Босни, док је на другим правцима штитила своје границе. Као њени самостални успје- си, рачунају се ослобођење Будве и Грбља, а нешто касније

1915. године и Скадра и околине.

Овај њен потез изазвао је код

савезника буру негодовања, јер су са њиме угрожени интереси Италије. Сматрало се да Црна Гора у рату гледа само сопстве- не интересе. Јавила се и оправдана бојазан савезника, да овак-

вом акцијом, Црна Гора не преломи и онако ровито стање код Албанаца, да се сврстају на страну Аустроугарске у рату. Већ на почетку рата, краљ Никола је управу над црношрском војском, на инсистирање Србије, и по направљеном заједнич- ком плану о дјеловању са српском војском, повјерио српским официрима, најприје ђенералу Божидару-Божи Јанковићу, а потом и пуковнику Петру Пешићу.

127

Општа њемачко-аустроугарско-бугарска офаншва па Србију, једним својим краком захватила је и Цриу Гору. При- тиснута од аустроугарских трупа из правца Херцеговиис и на фронту на Ловћену, црногорска војска је почела са повла- чењем, и убрзаним препуштањем своје територије непријате- љу. Краткотрајни успјех на фронту према Мојковцу почетком

1916. године (Мојковачка битка), није стратегијски промије-

нио ситуацију. Српска војска повукла се преко Подгорице и Малесије према Скадру. Краљ Никола је са Цетиња дошао у Подгорицу, а одатле је такође са женом и кћерима отишао у Скадар, па у Албанију на Сан Ђовани ди Медуа. Послије тога обрео се кратко у Италији. У међувремену је на основу коорди- нисаних наређења министра војног Црне Горе бригадира Радо- мира Вешовића, и начелника Врховне команде црногорске војске сердара Јанка Вукотића, црногорска војска распуштена кућама, а недуго послије тога потписана и капитулација Црне Горе. Тако је Црна Гора била једина држава Антанте која је у

Првом свјетском рату потписала капитулацију, а њена војска положила оружје. У међуратном периоду појавиле су се бројне расправе по штампи и часописима, од актера ових догађаја. На једној страни оптуживани су краљ Никола и његови синови за колаборацију са Аустроугарском, и тајне преговоре са њом, у циљу склапања сепаратног мира. Са друге стране кривица је сваљивана на Николу Пашића и Петра Пешића, да су они својим намјерним потезима, допринијели капитулацији Црне Горе. У сваком случају, у Црној Гори је послије капитулације успостављена аустроугарска војна управа. Већ на прољеће 1916. године, бивши министар војни бри- гадир Радомир Вешовић, отпочео је припреме за устанак у Црној Гори, и у том циљу покушао да врбује неколико десети- на лица. Аустроугарске власти су за то сазнале, и у околини Колашина га ухапсиле. Приликом спровођења ка Колашину, он је убио једног аустроугарског официра и побјегао. Убрзо након тога, послужило као повод аустроугарским властима, да изврше масовне репресалије: хапшења, слања у логоре, стријељања и

и други људи су се почели одметати у комите. То је

128

вјешања, реквизиције итд. У периоду од половине 1916. до септембра 1918. године, у Црној Гори се развио јак комитски покрет, који су чинили више стотина мањих или већих комит- ских група, распоређених дуж читаве њене територије. Процјењује се да их је било 1000/1500. Они међутим у значајнијем смислу нијесу имали кординације у акцији. Да би избјегла заробљавање, као посљедицу Вешовићевог хапшења, једна група људи, на челу са капетаном црногорске војске родом из Роваца Милинком Влаховићем, кренула је ка Србији ка Копаонику, у нади да ће се повезати са тамошњим комитима и комитским војводом Костом Миловановићем-Пећанцем. Послије низа перипетија, у томе је успјела, те су они учество- вали у тзв. Топличком устанку у Србији 1917. године против бугарског окупатора. Касније се још неколико комитских група из Црне Горе пребацило у Србију, и повезало са Пећанцем. У таквом стању, са готово трогодишњом аустроугарском окупа- цијом, Црна Гора је дочекала пробој Солунског фронта у септембру 1918. године. Овим догађајем отпочеће слом Цент- ралних сила у Првом свјетском рату, и њихов коначан пораз, а уједно са њиме и ослобођење Црне Горе и Србије, и осталих југословенских покрајина под Аустроугарском.(1) У једној од претходних глава, наведено је да је периоду између два свјетска рата, а са њом и неколико поједи- наца (првенствено Савић Марковић-Штедимлија и др секула Дрљевић), форсирала тезу да су српске трупе 1918. године окупирале Црну Гору, и тиме значајно утицале на организо- вање, рад и одлуке Скупштине у Подгорици, односно насилно присаједињење Црне Горе Србији. Тај стереотип наслиједила је касније режимска комунистичка историографија, а након н>е, и на њеним основама и дукљанско-сепаратистичка. Да би

већ КПЈ у

1. О учешћу набројени, Црне Горе у Првом свјетском рату, су
1. О учешћу
набројени,
Црне
Горе
у
Првом
свјетском рату,
су
познати
црногорски
историчар
и догађајима који
старије
генерације
др

Новица Ракочевић, написао је капитално дјело: Црна Гора у Првом

свјетском рату, Цетиње,

издања.

1969. Касније је

129

објављен

и репринт

овог

проблем, конкретни закључци, поставља се неколико основних питања:

ко је ослободио Црну Гору од аустроугарског окупатора 1918. године; коликаје била снага и састав српске војске којаје ушла у Црну Гору; српске трупе; какав је био став државног врха Србије према уласку њених трупа у Црну Гору? Већ је назначено, по пробоју Солунског фронта 17. сеп- тембра 1918. године, ситуација на балканском ратишту почела се убрзано мијењати. Српска војска почела је незадрживо напредовање ка Македонији, Косову и Метохији, и Сјеверној Албанији. За њом су напредовале и савезничке армије, у првом реду француске. На основу информације које му је дао један аустроугарски жандармеријски подофицир, родом Србин из Босне, да је пробијен Солунски фронт, и да српска војска незадрживо напредује, комитски четовођа, иначе раније поручник црногорске војске Бошко Ђуричанин, подигао је на устанак народ Горњег Полимља 13. октобра. Пресјечене су телефонске линије, и посједнута клисура Сутјеска на Лиму близу Андријевице. Тога дана у овом реону опкољен је један аустроугарски батаљон, и принуђен на предају. Заробљено је око 800 аустроугарских војника и четири митраљеза са комором. Потом се кренуло на Андријевицу, и послије пре- говора се и посада од око 700 војника предала. Од плијена су наоружана и формирана два устаничка батаљона: Полимски и Андријевички. Послије тих успјеха, капетан црногорске војске Миљан Јојић посјео је са устаницима положаје на Трешњевику код Андријевице, док је командир (мајор) Мило Саичић 14. октоб- ра принудио гарнизон у Беранама на предају. Предало се око хиљаду војника. За команданта устаника изабран је војвода и дивизијар (генерал) Лакић Војводић, поред осталог некада и министар унутрашњих дјела Краљевине Црне Горе. Капетан Јојић је са својим устаницима присилио један аустроугарски батаљон на Матешеву на предају, да би заједно са устаницима из Лијеве Ријеке, под командом капетана Радивоја Милоше-

се јасно разложио овај

и у вези са њим донијели

како је црношрско становништво дочекало

130

вића, 18. октобра посјели положај Вјетерник, између Лијеве Ријеке и Подшрице. Ту су се сударили са јаким аустроугар- ским снагама, које су кренуле у помоћ из Подгорице. У међу- времену, послије тешких борби, устаничке јединице под командом поручника Бошка Ћуричанина, ослободиле су Плав и Гусиње, и том приликом заробиле аустроугарски батаљон од око 700 војника и седамнаест официра.(2) Дана 17. октобра, чета комита из колашинског краја, на Црквинама је разоружала око 350 војника. У исто вријеме ослобођен је Мојковац, и у њему је заробљено седамдесет војника. Комити и устаници из дурмиторског краја ослободили су Жабљак, и у њему заробили седамдесет војника. Убрзо је ослобођен цио дурмиторски

крај.(3)

Устаници из никшићког краја, ослободили су Никшић под командом комитске групе Јована Радовића 2. новембра 1918. године. Том приликом заробљено је око 3000 аустроугарских војника, 86 официра, и 95 подофцира. У ослобођењу Никшића, учествовали су са својим комитским групама командир (мајор) црношрске војске Сава Лазаревић-Батара, Спасоје Тадић и извјештају команданту Јадранских трупа поред осталог навео: “Имао сам свега 40 четника-комита међу којима је био као четник оду- шевљени храбри мајор Сава Лазаревић који је прије доласка четника из Србије ослободио Колашин и Манастир Морачу, Шавник и област до Бијелог Поља и Берана и састао се са комитима из Србије у Андријевицу. Сви су се четници пока- зали као прави Обилићи а на првом мјесту равних к себи није- су имали четовође Бошко Бојовић и Спасоје Тадић, који су извршили величанствену организацију за уједињење ових крајева са српском државом и Југославијом, извршили заклет- ву над укрштеним бајонетима и прогласили краља Петра за свог краља још прије неколико мјесеци. Ова два идеална

Бошко Бојовић.

О тој акцији, Јован Радовић је у

2. АИИЦГ, фонд В