Biblioteka

MONOGRAFIJE
 Danko Sipka

Osnovi morfologije
Prilog gramatici savremenog standardnog jezika

Beograd, 2005
Dallko Sipka
OSNOVI MORFOLOGIJE
Prilog gramatici savremenog standardnog jezika

Recenzent Dr Wayles Browne

Likovno resenje kOl'ica Vesna Denci6

Tehnicki urednik Sergej Skorupan

Korektura Dragana Lazic

lzdavac "Alma", Beograd

Za izdavaca Dr Dorde Otasevi6

Stampa "Skripta intemacional", Beograd

ISBN 86-84023-40-4

Beograd, decembar 2005 .

almabg@Sezarnpro.yu
www.alma.co.yu
Predgovor

Predgovor
Ovaj prirucnik sadrzi ujedno i teorijski uvod lingvi-
sticku morfologiju (prvi i drugi deo) i, smislu eksplikacije iz-
nesenih teorijskih postavki, detaljan opis sinhronih fleksijskih
karakteristika savremenog srpskohrvatskog standardnog jezi-
ka (treCi deo). Razlike izmedu varijanata, odnosno nacional-
nih standarda (srpskog. hrvatskog i bosnjackog) okviru srp-
skohrvatskog morfologiji su minimalne, se stoga taj nivo
strukture srpskohrvatskog jezika prikazuje celini, uz ozna-
cavanje pojava karakteristicnih samo za jedan od navedenih
nacionalnih standarda. Ovaj pristup motivisan opstom te-
znjom bilo kojeg naucnog opisa - da se sto
sredstava opise sto siri krug pojava.
U prvom delu obraduju se osnovni pojmovi morfologi-
, drugom ustoliceni, specificno morfoloski ili opsti pristu-
pi morfoloskim pojavama, dok se trecem iscrpno predsta-
vlja fleksija jednog konkretnog jezika predstavljanje tre-
delu dato teorijski neutralnom obliku s namerom da
korisnik prirucnika, posto se upozna sa teorijskim sadrzajem i
postojeCim pristupima moze da ih primeni materijal pred-
stavljen trecem delu.
Dodaci sadrze duze leksicke liste cije bi smestanje
osnovni tekst bilo neprakticno.
Osnovna ove knjige jeste da posluzi kao univer-
zitetski prirucnik za kurseve morfologije opstoj lingvistici i
serbokroatistici. Uz to, lingvisti koji se specijalizuju drugim
oblastima mogu da ga koriste kao mesto kome mogu
jednostavan pregled morfoloskih tema i informacija.
Autor bi zeleo da se zahvali izdavacu, dr Dordu Otasevi-
, za podrsku, kao i prof. Waylesu Browneu, te prof. Milanu

5
 Osnovi morfologije

Sipki, koji su pregledali rukopis, mnogim korisnim sugesti-

.

Svojoj supruzi i deci dugujem zahvalnost za stalnu podr-

sku tokom pripremanja ovog teksta.

6
Osnovni pojmovi

1. Osnovni pojmovi

1.1 Definicija i domen

Postoje sledeca dva razliCita pristupa odredenju domena

morfologije:

. Morfologija proucava morfeme ili oblike reCi, bez

zira da li se njihovim udruzivanjem/odnosom formira
rec ili ,
. Morfologija proucava samo morfeme i1i oblike re-
ci povezivanje vodi u stvaranje reci.

Posledica usvajanja jednog ili drugog pristupa jeste status

tvorbe reCi. U prvom pristupu tvorba spada u domen morfo-
logije, u drugom ostaje izvan njenog podrucja. Tako,
primer, ako pred sobom imamo imenicu kuCica, onda nas u
prvom i drugom pristupu zanimati :

Pristup :
osnova: kuc(a) + sufiks: ica = > kuCica 'ml kuca'
osnova: kuCic(a) + nastavak - = > kuCica 'Nom.sg.f.'

Pristup :
osnova: kuCic(a) + nastavak - = > kuCica 'Nom.sg.f.'

Umesto da govorimo morfemima (kako se videti

kasnije, ima morfoloskih pristupa koji izdvajaju morfeme),
mogli smo reCi i da prvi pristup proucava zajednicko variranje
sadrzaja i forme unutar jedne reCi i medu razliCitim reCima,
drugi samo unutar jedne reCi.

7
 Osnovi morfologije

Prvi pristup uobicajeniji u zapadnim lingvistickim tra-

dicijama, gde se leksikon uglavnom posmatra kao skup
predvidivih informacija, se onda tvorba, znatno predvidivi-
od drugih leksickih , svrstava u istu kategoriju sa, ta-
kode predvidivom, fleksijom. U takvim pristupima onda se
govori leksickoj morfologiji (dakle tvorbi) i fleksijskoj mor-
fologiji.
Ovde prihvatamo drugi pristup, samo zato sto ta-
kav pristup uobicajen u nasoji tradiciji. U resavanju ovog pita-
posli bismo od odredenja iz Wunderlich i Schwarze
(1985). Naime, kako su tvorbeni morfemi osnova za dobiva-
leksema, i neki nacin moraju biti povezane s leksi-
konom. Proces tvorenja novih reCi jedan od njego-
vog razvoja, bas kao sto to npr. i posudivanje iz drugih jezi-
ka. Funkcionalni morfemi ucestvuju u formiranju novih
leksickih jedinica, im u leksikonu i nije mesto. Sto se tice
korenskih morfema, treba naglasiti da su sadrzane u
leksikonu unutar leksema, da uslov formiranja lekse-
tvorbom to da postoji leksema od koje se
tvori. Tako, korenski morfemi postoje u leksikonu zaseb-
, nego samo kao sastavni deo leksema. Izuzetak od ovoga
predstavljaju korenski morfemi koji funkcionisu iskljuCivo
unutar tzv. vezanih osnova (npr . .logija, bio ... ), koje se
vljuju samo u kombinaciji s nekom drugom osnovom, dakle,
u rezultatu tvorbenog . Njihov status u pogledu
slican tvorbenim morfemima.
Dakle, u leksikon ubrajamo leksicke jedinice, s njim su
povezani tvorbeni morfemi te korenske morfeme koje se
javljaju iskljuCivo u okviru vezanih osnova. Treba, medutim,
da ipak postoje bitne razlike u statusu leksema s jedne i
tvorbenih morfema s druge strane. Lekseme, naime imaju
minacioni karakter i konkretna tekstualna ostvarenja, dok su
tvorbeni morfemi aktivirani samo u slueaju formiranja

8
Osnovni m

leksema od vec postojeCih. Stoga se tvorbenim morfemima

mora dati poseban status komponente pridruzene leksikonu.
Iz toga proizlazi i potreba davanja tvorbi statsa zasebne disci-
pline povezane sa leksikologijom.
Nezavisno od toga koji od ova dva pristupa usvojimo,
obradi morfoloskog materijala moze nas zanimati sledece:

.analiza postojeceg materijala,

. formiranje pravila za izvodenje (generisanje) postoje-
ceg materijala,
. predvidanje onoga sta se desava s novim materijalom,
d. odnos izmedu materijala dve vremenske tacke.

Tako, primer, ako imamo imenicu:

sportista

onda pristupu imamo opis: sportista <. > sportist(a) + ,

ukoliko morfologiju uvrstavamo i tvorbu, jos i sportista < .
> sport + ista - > znaCi 'povezano sa'). U pristupu
imamo sportist(a) + . > sportista i eventualno sport + ista . >
sportista (- > znaCi 'izvodi se kao'). U pristupu zanimace nas
Cinjenica hoce li nova rec, npr. blogista slediti ovaj obrazac ili
ne (blogist(a) + prema sportist(a)+ i eventualno blog + ista
prema sport + ista). Konacno, pristupu D zanimace nas kada
se i pod koji uslovima uz nastavak -ist (sportist) pojavilo i -ista
(sportista), kao fleksijski nastavak i eventualno tvorbeni sufiks.
Naravno, ni jednom od ova cetiri pristupa nece nas za-
nimati pojedinacne lekseme, nego sire zakonitosti. Tako onda
imamo ove cetiri vrste morfologije:

9
 Osnovi morfologije

. Analiticka morfologija (formira pravila osnovu ko-

se morfoloski elementi, leksemski i subleksemski, mogu
dovesti vezu)
. Generativna morfologija (formira pravila izvodenja
jednih morfoloskih oblika od drugih),
. Prediktivna morfologija (formira pravila primene
morfoloskih osobina novouvedene leksicke jedinice),
d. Razvojna (istorijska) morfologija (formira pravila
njanja morfoloskih osobina i elemenata vremenu).

KoristeCi poznatu Saussureovu (1907) podelu, prva dva

pristupa mozemo okarakterisati kao sinhronu morfologiju,
druga dva kao dijahronu. .
U svakom od ovih pristupa mora postojati sadejstvo
znacenja i oblika, to da promena ili segmentacija forme nosi
za sobom promenu znacenja. tome se morfologija razliku-
od silabike. Ako, primer, rasclanimo soba sob i ,
clana su morfemi i imaju svoje znacenje ('prostorija u kuci ili
stanu namenjena za obitavanje' odnosno 'Nom.Sg.f.'), dok
slucaju podele slogove soba:so i ba,ne posla sa znace-
njem nego se jednostavno niska deli dve manje.
Kako god da odredimo domen morfologije, ona mora
imati vezu sa fonologijom (da bi se objasnile fonoloske alter-
nacije k ao k:C:c : vojnik:vojnice:vojnicz), sintaksom (odredene
morfoloske osobine prenose se zavisne sintaksicke elemen-
te, npr. veliki + knjiga.Nom.5g.f. -> velika.Nom.5g.f. knji-
ga.Nom .Sg.f.), te leksikologijom Gedince koje se podaju mor-
folos kom pristupu jesu lekseme). veze, mesta gde odrede-
ni segmenti jezika preuzimaju informacije jedan od drugog na-
zivaju se suceljima.
Morfologija, uz to sto lingvisticka disciplina, ima svo-
mesto i biologiji i geodeziji. Medutim, tim naukama

10
Osnovni pojmovi

bitan oblik kao takav, dok u lingvistici predmet prou-

cavanja samo ako povezan sa gramatickim znacenjem.
Kako leksema, izdvajamo li morfeme ili ne, u sredistu
interesa morfologije, pozabavicemo se kriterijumima njenog
izdvajanja.
Uglavnom posedujemo intuitivno znanje tome sta
to rec i u najvecem broju slucajeva mozemo odrediti koji iz-
govoreni ili napisani niz realizacija reCi, koji nije. No, pro-
bl nastaje kad treba precizno odrediti koje se sve slucaje-
ve naziv rec odnosi, i izgraditi kriterijume osnovu kojih
rec moguce razluCiti od -rCi. No, pre razgranicenja reCi od
-rCi, potrebno razjasniti neke Cinjenice. Naziv 'rec', ka-
ko se upotrebljava u svakodnevnom govoru, u velikoj meri
viseznacan, time i nepodesan za upotrebu u lingvistici.
tegorije izdvojiti nekoliko primera.

(1) raditi do pet sati.

(2) Radice u buregdZinici do kraja iduce godine.

(3) Njemu n radi telefon.

(4) Onje radio do ! sati.

(5) Radice do pet sati.

Pogledajmo glagol raditi u navedenih ! recenica. Sva

pojavljivanja tog glagola prosecan govornik srpskohrvatskog
jezika smatrao bi jednom recju, mada:

U recenici (1) glagol razliCito izgleda i ima razliCito zna-

cenje od onoga u (2), razlicito izgleda, ima razliCito znacenje,
pokazuje razlicito vreme i razliCit modalitet od onoga u (3),

11
 Osnovi morfoIogije

razlicito izgleda i pokazuje razlicito vreme od onoga u (4), te

ima razliCit izgled od onoga u (5).
ako prvom koraku mozemo razlikovati: lekse-
, k ao vrednost u jeziku, sumu i imenitelj svih realizacija,
od njenih leksa, svih pojedinacnih pojavljivanja u realizaciji si-
stema. Lekse koje se medusobno razlikuju nazivaju se alolek-
se. Alolekse u istom tekstu nazivaju se razlicnicama (zaseb-
nim reCima, eng. type). Tako su u odnosu glagol raditi u
(1) sve ostale njegove alolekse razlicnice. Ako razlike izmedu
dve lekse nema, onda govorimo onome sto bismo mogli
zvati pojavnicama (bilo kojem obliku izmedu dve beline,
eng. token), kako nalazimo u leksama lekseme u (1) i (4), te
aloleksama leksema do, pet i sat u (1), (4) i (5). podela
naroCito vazna za razliCita statisticka istrazivanja teksta. Tako,
npr. frekvencijski recnik belezi koliko svaka od razlicnica u
nekom tekstu ima pojavnica. Na primer, u recenici: n 5
njim s n imamo devet pojavnica, svega pet razlic-
nica (n, , biti, 5, ).
Alolekse mogu pokazivati razliku fizickom planu.
Tako se, primer, alolekse glagola raditi u (1) i (5) razlikuju
samo tome sto jedan oblik glasi raditi, drugi radice.
Moguca , nadalje, razlika u funkcionisanju. Tako, alolekse
istog glagola pripisuju recenici buduce, sadasnje i proslo vre-
u (1), (3) i (4). Konacno, moguca i razlika u znacenju.
Tako glagol raditi u (1) znaCi 'obavljati neki rad', u (2) 'biti za-
poslen', u (3) 'funkcionisati'. Tako mozemo govoriti fizic-
kim aloleksama, funkcionalnim aloleksama i semantickim
aloleksama. tradiciji, fizicke se alolekse ubrajaju medu
blete, alternativne leksemske forme. Obicno se samo ortograf-
ski dubleti smatraju aloleksama iste lekseme (npr. hommage i
oai), dok se fonetski (npr. uho i uvo), te morfoloSki dubleti
(npr. arhiv i arhiva) smatraju zasebnim leksemama. Funkcio-
l alolekse mogu biti: oblici (padezi, glagolska vremena,

12
Osnovni pojmovi

nacini i s1.) uk01iko fnkcija izrazena zasebnim fizickim

likom (dakle, oblik [izicka i funkcionalna aloleksa) ili
funkcije (npr. vremenska ili prostorna fnkcija predloga),
ukoliko fnkcionalnu prati i fizicka zasebnost. Lekseme
koje imaju oblike zovu se promenjive, koje ih n
promenjive. , semanticke alolekse obicno se zovu se-
manticke realizacije. Lekseme koje imaju vise semanrickih
aloleksa zovu se polisemanticke lekseme (npr. navedeni glagol
raditi) , za razliku od monosemantickih lekema (npr. dobar
deo termina), gde leksemi odgovara samo jedna semanticka
aloleksa. 1 jedna i druga grupa svrstavaju se medu autoseman-
ticke lekseme, za raz1iku od sinsemantickih, i1ifunkcional-
nih, gde, kako to uobicajeno indoevropskim jezicima,
znacenje postoji ni kao sistemska kategorija, mogu
stojati samo fnkcionalne i/ili fizicke alolekse. fnkcional
lekseme ( tipicnom slucaju predlozi, veznici i partikule),
fnkcionisu kao operatori izmedu autosemantickih leksema.
Autosemanticke lekseme mozemo deliti zavisnosti od toga
koji nacin fnkcionise njihovo znacenje nazivne, takve
koje datosti aps01utnoj situaciji ( tipicnom s1u-
imenice, glagoli, deo prideva i priloga), redne, koje sme-
staju neku datost ustaljen niz ( tipicnom slucaju brojevi, te
deo prideva i priloga), te upuCivacke, koje neposredno
datosti situaciji ( tipicnom slucaju zamenice). Razlika
izmedu promenjivosti i nepromenjivosti praksi se dobroj
meri poklapa sa deobom izmedu semanticnosti i fnkcional
nosti, , kako se vidi iz prethodnih primera, koji 1ek-
seme znace, ima paralele tradiciona1noj pode1i vrste reCi.
1 1ekseme i 1ekse mogu se da1je de1iti ( da 1i se sa-
stoje od jednog ili vise e1emenata. Tako , primer, 1eksema
obrati jednoclana, obrati bostan viseClana. Cinjenica
da adekvatnije upotrebljavati termin leksicka jedinica,
govoriti jednoclanim i viseclanim leksickim jedinicama,

13
 Osnovi morfologije

naziv leksema, ostaviti za prve, odnosno sve situacije

gde ta razlika izmedu jednoclanosti i viseclanosti irelevant-
. Treba napomenuti da su u osnovnom polju interesovanja
leksikologije jednoclane leksicke jedinice, dok viseclane imaju
sekundaran status.
Postoje, nadalje, jednoclane i viseclane lekse, odnosno,
iz nesto izmenjenog ugla gledano, kompaktne idis kontinuira-
n. Leksa m jednoclana (kompaktna), leksa
sam viseclana (diskontinuirana). U slucaju kompaktnosti i dis-
kontinuiranosti nije bitan sam broj delova, nego to da li
leksicka jedinica zajedno ili su njeni delovi odvojeni. Diskon-
tinuiranost jedan od problema automatske obrade teksta,
preciznije, morfoloskog analizatora - najjednostavnije su situ-
acije gde delove alolekse razdvaja samo praznina, dok prilican
problem mogu biti situacije gde su ti delovi razdvojeni drugim
leksickim jedinicama kao u primeru: u sam se iduci ulicom
toga sjetio, gde su delovi alolekse sam se sjetio razdvojeni nizom
drugih leksema. da li leksa biti jednoclana ili viseClana
unekoliko zavisi i od ortografskog sistema (npr. radicu:radit
). Mogucnosti u odnosu jednoclanost i viseClanost mogu
se, primeru navodenih leksickih jedinica, predstaviti sle-
deCi :
leksa
Jednoclana viSeclana
leksema jednoclana obrati obraosam
viseclana obrati bostan

Dakle, jednoclane lekseme mogu se pojavljivati u formi

jednoclanih ili viseclanih aloleksa.
Sledom Jacksonovog (1988:1) pitanja tome koliko od-
redena recenica ili tekst ima reCi, i ovde se moze reCi da to za-
visi od toga sta podrazumevamo pod 'recju'. Iz navedenog
jasno da neophodno preciznije razgranicenje termina, s ta-

14
Osnovni pojmovi

kvim razgranicenjem uu, mozemo se zapitati i gde lezi

razlika izmedu reCi i -rCi.
Pokusacemo sada da izdvojimo kriterijume koji su
poznatim pokusajima posluzili kao jedan (ili, rede, jedini)
osnov za definisanje:

. pisanje izmedu dve beline,

. intonaciona celovitost izgovoru,
. samostalnost,
d. nepremestivost delova,
. posedovanje znacenja,
f. promena informativne strukture iskaza.

Postoji Citav niz razloga zasto se prvi kriterijum m

ze prihvatiti. Postoje jezici bez pisane tradicije, pisanje u
liko stvar konvencije (npr. pisacu i pisat ), odvojeno se pisu i
diskontinuirani morfemi (npr. prethodnom primeru),
leksicke jedinice od vise reCi pisu se diskontinuirano (npr.
obrati bostan) i slicno. No, cinjenica i to da se jezicima sa
pismenom tradicijom dobar deo leksickih jedinica najcesce pi-
se kao neprekinuta celina izmedu dve beline.
Iz vise razloga ni intonaciona celovitost izgovoru
moze se prihvatiti kao apsolutni kriterijum. Prvo, intonacio-
celine mogu da obuhvate dve leksicke jedinice (npr. pred
kucu Cita se [pretkucu]), dok, s druge strane, leksicke jedinice
od vise reCi najcesce imaju vise intonacijskih li (npr. obra
ti bostan cita se [obrati bostan]). No, i ovde Cinjenica da se
dobar deo leksickih jedinica izgovara kao intonaciona celina.
Samostalnost, preciznije - slobodno pojavljivanje tek-
stu, obicno se istice kao osobina koja odvaja m leksicke
jedinice od morfema. No, nisu sve leksicke jedinice sa-
mostalne, primer najveci broj veznika stoji pocetku za-
visne recenice i samo ako sklopu te recenice, predlozi se

15
 Osnovi morfologije

pojavljuju bez imenice ili imenicke sintagme. No, cinjenica

da dobar deo leksickih jedinica jeste samostalan u upotrebi,
da su podleksemski elementi u svakom slucaju nesamostalni.
Nepremestivost de10va, uzeta zasebno, nije dov01jan kri-
terijum zato sto su pojedini diskontinuirani oblici premestivi,
npr. radio sam i sam radio.
1 kriterijum znacenja nije dov01jan sam za sebe. Prvo za-
to sto takozvano '1eksicko znacenje' m sve 1eksicke jedi-
nice, npr. recce da, li i druge, i zato sto postoje pod1eksem-
ski e1ementi sa 1eksickim znacenjem, npr. prefiksoidi aero-, hi-
dro-,ma kro-,mi kro-i dru gi.
Ni m ifrmtiv struktre iskaza nije dostatan
kriterijum, jer to mogu ciniti i pod1eksemski e1ementi, npr.
pokazate1ji g1ag01skog vremena, padeza i s1.
Pored izdvajanja kriterijuma koji razdvajaju rec od ne-re-
, jedan od cestih definisanja definicija 1ekseme s
zirom mesto u jezickom sistemu. ako se defini-
se kao jedinica koju saCinjavaju morfeme, koja ucestvuje u
formiranju sintagmi i recenica. Problem svih takvih definicija
( . varij acije takvog definisanja u Lipka 1990:72-74) jeste nji-
hova re1ativnost. Naime, svako re1ativno odredenje podrazu-
meva nere1ativno odreden m u odnosu koji se ,
sto definicije pravi1u uspevaju zadov01jiti (morfema se,
primer, najcesce definise kao jedinica jezickog si-
stema kojoj se pripisuje znacenje), d01azi do indirektne cir-
ku1arnosti odredenja. Uz to, kako videti dalje, postoje
pristupi u kojima se uopste izdvajaju morfeme.
U ovom trenutku i ovom stepenu znanja, mis1imo da
bi 01 bi10 imati u vidu sve iznesene kriterijume, a1i
kao aps01utna pravila, nego kao tendencije. Naime, sto se vise
navedenih kriterijuma moze pripisati jezickoj jedinici, to
veca verovatnoca da se radi leksemi. Naravno, i intuicija
sta leksema, sta , mada, sled suktivsti

16
Osnovni pojmovi

moze u potpunosti biti uzeta kao valjan kriterijum, ne treba

biti potpuno odbacena. Bas m mestu od izuzetne
znosti Lipkino (1990:61) razlikovanje supstancijalnog i notaci-
onog termina, u m slucaju supstancijalnog i notacionog
definisanja. Ovde se, naravno, radi notacionom odredenju.
Notaciono odredenje, naime, zavisi od pristupa, se kod raz-
liCitih autora i usmerenja mogu javiti razlicita odredenja.
ko , primer, 'leksema' jedno u generativnoj gramatici,
drugo u antropoloskoj lingvistici, opet trece u racunarskoj
lingvistici.
Prototipsko (probabilisticko) odredenje lekseme ne zna-
ci to da kategorija neodredena. Radi se jednostavno tome
da postoji veci ili manji stepen sigurnosti da li konkretna da-
tost pripada toj kategoriji, u zavisnosti od toga s kakvim
entitetom imamo posla.

17
 Osnovi morfologije

1.2 Morfoloski parametri

Tri osnovna morfoloska parametra jesu oblik, znacenje i

odnos. Parametar oblika podrazumeva jednakost, oduzimanje,
dodavanje ili menjanje materijala. Na primer, prozor u Vidim
prozor jednako prozor u Prozor visok, prozori u odnosu
prozor ima manje materijala, nosi u odnosu nositi manje,
oblik nosi razliCit materijal u odnosu nose. Parametar obli-
ka (forme), dakle, podrazumeva neki odnos sa drugom for-
. Istovremeno, neophodan odnos i sa znacenjem. ako
onda imamo odnos izmedu ruka i ruku kao morfoloski para-
metar jer promena oblickog materijala ide u paru s prome-
nom znacenjskih parametara (nominativ prema akuzativu)
odnos izmedu ruka i ruks nije jer nema odnosa sa variranjem
znacenja (drugi oblik jednostavno slovna greska).
Odnos oblika i znacenja moze da se realizuje unutar
lika jedne reCi ili izmedu vise reCi u nizu. S jedne strane ima-
da ruka i ruku u dobroj meri dele formu i neka od znace-
nja Gednina, zenski rod), razlikuju se u nekim (nominativ
prema akuzativu). S druge strane malu i ruku u n ima malu
ruku . u dobroj meri se razlikuju u obliku, ali dele znacenjske
odlike (nominativ jednine zenskog roda). Mada se, tradicio-
nalno govori paradigmatskim odnosima (ruka : ruku) i sin-
tagmatskim odnosima ili valencijama (malu: ruku), ne moze
se reCi da sintagmatski odnosi ne postoje u sistemu nego samo
u konkretnoj realizaciji. Naime, da bismo mogli upotrebljava-
ti leksemu ruka, moramo imati i informaciju njenim oblici-
i to kako ona utice svoj kontekst (leksema ruka u
kontekstu oznacena kao , npr.

ruka = {ruka,ruke,ruci,ruku ... }

ako ({ zbog,kod,od,do ...} _ ),
i znacenje jednine, izaberi ruke i pripisi G .Sg.f.

18
Osnovni pojmovi
l.t ZDog,Koa,oa,aoooo _),

i znacenje mnozine, izaberi ruku i pripisi G oPl.fo

[000]
ako ([pridevska rec] _), prepisi rod,broj i padez sa imenice
pridevsku rec

Drugim reCima, mada su neki znacenjski parametri irele-

vantni u unutarleksemskom oblickom variranju (npro rod u
slucaju imenica), oni moraju biti pripisani leksickoj jedinici
kao njen kombinatoricki potencijalo Da toga nema, ne bismo
mogli razlikovati plavi zid od '~lavi rukao Znacenjski
metri mogu onda biti flektivni (npro padez kod imenica) ili
kombinatoricki (npro njihov rod)o
koji znacenjski parametri postoje i kakve su vredno-
sti unutar svakog parametra varira od jezika do jezikao Neki
parametri u jednom jeziku izrazavaju se leksicki, u drugom
gramatickioNa primer, ono sto se kod nas izrazava leksickom
razlikom izmedu svrsenog i nesvrsenog glagola u engleskom
se izrazava morfoloskom razlikom kontinuiranog i prostog
proslog vremena (citati:proCitati prema wa; reading:read) ili,
ono $to se kod nas izrazava kombinacijom predloga i sufiksa u
finskom se izrazava adpozicijama - elementima koji se nado-
daju imenice i izrazavaju odnose prema drugim recima (iz
kuce prema talolta) Takode, segmentacija vrednosti unutar
svakog parametra razlikuje se od jednog jezika do drugogo
Ovi parametri uobicajeno se srecu u razliCitim jezicimao

19
 Osnovi morfologije

Parametar Komentar
Broj Ovaj parametar zasnovan kolicini moguce
vrednosti su jednina (singular), (plural),
dvojina (dual - dve datosti), trojina (trijal - tri dato-
sti), nekolicina (paukal - nekoliko datosti)
Padez Ovaj parametar obuhvata, stvari, dve razlicite ka-
tegorije. S jedne strane takozvane leksic-
ke/semantiCke padeie, gde znacenje bazirano
ulozi entiteta. Na primer, akuzativ direktnog objek-
ta leksicki padez jer zasnovan cinjenici da
sto se oznacava pacijens, trpilac radnje,
odredenoj sceni koja se prikazuje. S druge strane,
postoje gramaticki/strukturni padeii, koji zavise
od toga sta zahteva predlog ( primer, uloga pot-
ista za element kuca i kontekstu pred kucom
i kontekstu ispred kuce, izbor padeza, geniti-
instrumentala, cisto strukturna stvar. Jezici se
razlikuju tome da li padeska znacenja izraz.avaju
samo promenom forme (kao npr. madarski,
gde se moze izdvojiti nekoliko desetina takvih zna-
) kombinacijom predloga i promenom for-
. Ima, naravno, jezika koji ovaj
znacenjski parametar.
Rod Poput padeza, parametar roda moze biti zasnovan
polu (kako engleskom) ili potpuno arbitrar-
kriteriju oblika (kako kod nas ili
kom, francuskom, itd.). 1 ovde imamo leksicki (ili
prirodni) te strukturni (ili gramaticki) . Segme-
ntacija rodove moze biti takva da samo
muski i zenski, da postoje muski, zenski i srednji,
sve do kombinacija koje prelaze ove kategorije (npr.
jedan rod za muske osobe, drugi za sve ostalo
poljskom mnozini).
Odredenost Ovaj parametar zasniva se situacijskom okviru i
ukazuje to da li nesto vec ranije poznato, odre-
ili . Osnovna situacija ovog parametra pod-
razumeva vrednosti odredenosti i neodredenosti,
mogu se javiti i druge situacije, recimo odredenost,

20
Osnovni

neodredenost i neodredivost. Tako, primer,

gleske brojive imenice mogu biti odredene ili neod-
[ vecina nebrojivih neodrediva ( mogu
biti ni odredene ni neodredene).
Stepen parametar podrazumeva postojanje odredene
skale njegove vrednosti mesto relativ-
drugim elementima te skale. ipicna raspodela
skali apsolutiv (odsustvo odredenja
prema drugim elementima), ekvitiv Gednakost pre-
drugom elementu), komparativ ( pozitivna
ili negativna vrednost od nekog drugog elementa),
superlativ ( pozitivna ili negativna vrednost od
svih elemenata merenih toj skali).
Lice Parametar lica odreden govornim cinom, sa pri-
povedacem kao prvim, slusaocem kao drugim i svi-
ostalima kao trecim licem.
V [ parametar ukazuje smestanje dogadaja u od-
nosu trenutak govorenja ili neki drugi trenutak
vremenskoj osi. U najprostijem slucaju mozemo
imati proslost (pre trenutka govorenja), sadasnjost
(oko trenutka govorenja) i buducnost (nakon tre-
nutka govorenja). Svaka od ovih sfera moze se deli-
ti, izdvojene vrednosti mogu ici i preko tri osnov-
kategorije (npr. nesto sto l u proslosti,
jos uvek traje).
Nacin parametar izraZava nameru govornika (ilokuci-
snagu), sto zeli postiCi, primer tvrd-
, naredbu, pretpostavku, zelju, itd.
Predikacija parametar pokazuje da li se dogadaj prikazuje
kao pripisivanje u vremenu, izuzet iz vremena (npr.
kod infinitiva) ili kao zalede radnji sa pripisanim
vremenom (participi).
Stanje Parametar stanja odreden okvirom uloga sa vred-
nostima aktiva, pasiva i medijuma kao osnovnim.
Trajanje Trajanje odreduje vremensk\ okvir dogadaja kao
sto sto traje u odredenom momentu, nesto sto traje
s prekidima, nesto sto uobicajena aktivnost, itd.
Evidencijalnost parametar izraZava poziciju govornika u odno-

21
 Osnovi morfologije

su se govori. Tak:o onda evi-

dencijalnost ucesnika (ako se govori svojim
stupcima), posmatraea (ako se govori
se prisustvovalo), prenosioca (ak:o se tome saznalo
indirektno), itd.
Oduhotvorenost O vde, s jedne strane, oduhotvorene entitete
(npr. ljude i Zivotinje), s druge, neoduhotvorene
(npr. stvari, pojmove, biljke, itd.)
Udaljenost Ovaj parametar odreduje nesto neposrednoj bl
zini govornika, blizini slusaoca, udaljeno od jed-
nog i drugog, itd.
lasa Ovde mozemo imati bilo koju semanticku kategori-
kao vrednost ovog morfoloskog parametra. Na
primer, muska bica, sitne stvari, elementarne nepo-
gode, stoka, rastinje, itd.
Status Ovde se u zavisnosti od drustvenog statusa onoga
kome se obracamo moze menjati oblik lekseme.

U principu, svaki znacenjski parametar teorijski moze

biti i morfoloski parametar pod uslovom da utice m
forme, ili tako da se forma jedne reCi m da bi se izrazilo to
znacenje (kod ranije pomenutih otvoreno markiranih parame-
tara) ili da dano znacenje jedne reCi utice promenu oblika
druge reCi (kod implicitnih parametara).
Uz parametre postoje i aglomeracijski (kompleksni)
p arametri. Takav parametar vrsta rea (npr. imenica, gla-
gol, pridev, itd.), koji podrazumeva odredenu konfiguraciju
vise prostih parametara.
Ukoliko u morfologiju uvrstavamo i tvorbu, onda se
moze javiti i Citav niz drugih znacenjskih parametara (npr. vr-
sta reci, kao brz adj - > brzina , stanovnik, kao Beograd -
> Beogradanin). 1 ovde uslov da postoji predvidiva oblicka
veza izmedu osnovne reCi i izvedenice uzrokovana danim
rametrom (npr. brzina ima dodano -ina zbog promene vrste
reCi). Predvidiva znaCi da se ponavlja osnovu ustaljenog

22
Osnovni pojmovi

principa promene oblika. osobine podrobno su opisane

Sipka (2003).
Unutar razliCitih parametara vrednosti se raspodeljuju
hijerarhije markiranosti. Najjednostavnija situacija gde
imamo svega dve vrednosti privativnom odnosu, gde jedna
ima odredenu osobinu, druga . Na primer, jednina
osobinu , ima. koja vrednost bi-
ti markirana koja , zavisi prvom redu od njihove fre-
kvencije tekstovima ili leksikonu kao i od toga da li vred-
nost posebno obelezena. ednina znatno cesca od mnozine,
postoje situacije kada mnozina obelezena eksplicitno, jed-
nina (npr. rad: radovi), itd. Kad hijerarhiji markirano-
sti vise od dve vrednosti, onda se razlika ostvaru izmedu
i vise markiranih vrednosti. Npr. hijerarhiji rodova
markiran muski rod, onda zenski, najvise srednji.
Isto tako, sami parametri mogu se rangirati hijerarhiji
markiranosti. Tako onda broj markiran od roda,
rod od padeza iz prostog razloga sto broj jedinica teksta
kojima markiran broj od onih gde markiran rod,
onih gde markiran rod od onih gde markiran padez.
Sledecih nekoliko primera pokazuje kako se naznaceni
znacenjski parametri izrazavaju formi leksema razliCitim
jezicima konfiguracijama razlicitim od nase.

Svahili (prema http://www.yale.edu/swahili/):

Klasa 1 mtu 'covek'

Klasa 2 watu 'ljudi'.
Klasa 3 mti 'drvo'
Klasa 4 miti 'drvece'
Klasa 5 sikio ''
Klasa 6 masikio 'usi'

23
 Osnovi morfologije

Ovde prikazano sest od preko dvadeset klasa jezici-

grupe bantu, kojima pripada svahili. Neparne klase
jedninu, parne mnozinu. kojoj neparnoj klasi
imenica pripada odredeno njenim znacenjem. Tako covek
prvoj klasi jer se radi ljudskom bicu, drvo trecoj jer se
radi prirodnom objektu, uvo petoj jer se radi sitnom de-
l necega, itd. Razlika izmedu jednine i mnozine izrazava se
predmetkom ( prema wa',m -pre mi i O'pre ).
Ako ovo uporedimo s nasom situacijom, kod nas znace-
ima veoma ogranicen uticaj promenu (samo kategorija,
tzv. prirodnog roda), razlika izmedu jednine i mnozine izra-
zava se nastavcima predmecima.
Finski (prema http://www.answers.com/topiclfinnish-gram-

talo kuca
genitiv talon kuce
! 00 __ __ ._ ... _-_.,.- ----_.__ ...._-_.-
i akuzatlv talo/talon kucu
............._.._._._.._..._._..
: partitiv taloa kuce
lneSlV talossa kuci
r .
i elatlv talosta iz kuce
-- . ------ -- .. --------
! ilativ taloon u kucu
-.---_.- ._-----_._--
: adesiv talolla kod kuce
;

ablativ talolta iz kuce

alativ talolle ka kuci
eSlV talona

i
!
instruktiv
, abesiv talotta
i komitativ taloineni

24
Osnovni pojmovi

Ovde vidimo da se padeski odnosi koji se kod nas izraza-

ili nastavkom ili kombinacijom nastavka i predloga u fin-
skom izrazavaju sufiksima, sto razlog postojanja petnaest
vrednosti u paradigmi padeza umesto nasih sedam.

Poljski (prema http://polish.slavic.pitt.edu/grammar.pdf)

Rod rnuski I zenski I srednji

jednina lona lono
rnnozina lone
Rod rnusko-licni I drugi

Vidimo ovde da su vrednosti u parametru roda raspode-

ljene drukCije u jednini i mnoZini. U jednini stanje kao kod
nas, dok u mnozini imamo jedan oblik za muske osobe, dru-
gi za sve ostalo.

Makedonski (prema http://www.seelrc.org:8080/gramma-

rl mainframe.jsp?nLanguageill = 3)

vo Skopje. ' u Skoplju' - evidencijalno

bil vo Skopje. ' valjda u Skoplju' - neevidencijal-

Ovde se jednim oblikom glagola izrice ono u sta smo se sami

uverili, drugim ono sto smo saznali iz druge ruke. Kod nas
se takve razlike izricu leksicki - modalnim reCima.

Korejski (prema http://efl.htmlplanet.com/korJesson.htm)

Glagol koji znaCi 'iCi' ima oblike:

25
 Osnovi morfologije

Infinitiv niski srednji najvisi

ga-
ga gayo gamnida
shimnida

Pored neutralnog oblika imamo niski oblik, za poznate

osobe istog ili nizeg drustvenog statusa, srednji oblik za nepo-
znate osobe istog ili nizeg statusa, visoki obracanju osobi vi-
seg statusa, ali samo kada se govori sebi ili osobama svog sta-
tusa, te najvisi obracanju osobama viseg statusa kada se
te osobe. Ovde , dakle, parametar statusa podeljen
znatno preciznije nego kod nas i ima svoje specificne oblike,
dok kod nas ugraden kategoriju broja.

26
Osnovni pojmovi

1.3 Morfoloski elementi

koji se morfoloski elementi izdvajaju zavisi prvo od

toga da li se u danom pristupu izdvajaju morfeme ili ne, on-
da i od toga da li pristup uvrstava tvorbu morfologiju ili ne.
Ukoliko pristup izdvaja morfeme, onda osnovna jedi-
nica morfologije morfem. Morfem apstraktna jedinica koja
predstavlja skup morfova, svih svojih konkretnih realizacija,
objedinjenih istim znacenjem. Tako onda imamo:

morfema /vojnik/ = skup ovih morfova

morfl [vojnik]
morf2 [vojnik]
morf3 [vojnik]
morf4 [vojnik]
morf5 [vojnic]
morf6 [vojnik]
morf7 [vojnik]
morf8 [vojnic]
morf9 [vojnik]
morf10 [vojnic]
morf11 [vojnik]
morf12 [vojnic]
morf13 [vojnic]
morf14 [vojnic]

Morfovi Ciji oblik nije identican i koji se javljaju kom-

plementarnoj distribuciji (svaki u svom kontekstu) nazivaju
se alomorfima. Tako navedenom primeru imamo alo-
morfe:

27
 Osnovi morfologije

Alomorf Distribucija
alomorf1 [vojnic] u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i
lokativu mnoZine
alomorf2 [vojnic] u vokativu jednine
alomorf3 [vojnik] svim ostalim kontekstima

Morfem koji nosi tvorbeno znacenje lekseme naziva se

osnovom, svi drugi morfemi jesu afiksi.
Afiks koji se nalazi ispred osnove naziva se prefiksom,
iza sufiksom, koji unutar osnove naziva se in-
fiksom, oko osnove cirkumfiksom, koji samo
vezuje dva dela lekseme naziva se interfiksom, morfem koji
odvojen od osnove naziva se egzofiks. U nasoj tradiciji ovi
zivi vezani su uglavnom za tvorbene morfeme, dok se za flek-
sijske koriste domaCi termini. SledeCi tu logiku, mogli bismo
onda fleksijske mor/eme (dometke) koji se javljaju nakon flek-
sijske osnove odrediti kao nastavke, koji se javljaju ispred
kao predmetke, unutar kao umetke, oko osnove
kao okostavke koji vezu delove reCi kao poveske, dis-
kontinuirane primetke. SledeCi primeri ilustruju elemente
u tvorbi i fleksiji. Neki od primera mogu biti unekoliko
tegnuti u nasem jeziku, ali postojanje dane kategorije u dru-
gim jezicima sasvim obicno.

Tvorba:

Primer nen
preslan prefiks = pre, osnova= slan
prozorCic sufkis = cic, osnova = prozor
prolivati infiks=va,osnova=proliti
doZivotan cirkumfiks do .. an, osnova=zivot
samozvan Interfiks = , osnoval = sam, osnova2 = zvan
varatl se egzofiks = se, osnova = varati

28
Osnovni pojmovi

Fleksija:

Primer nen
najbolji predmetak= naj, osnova= bolji
rzm nastavak = ima, osnova = prozor
novlJl umetak=ij,osnova=novi
naJnovlJ1 okostavak=naj ..ij, osnova=novi
grad-drzava povezak:-, osnoval = grad, osnova2 = drzava
biti primetak = , osnova = biti

Uz siroko rasprostranjene morfoloske elemente,

vljaju se u odredenim jezicima i situacijama i drugi, redi ele-
menti, npr. upotreba transfiksa ( tvorbi) odnosno medustav-
ka ( fleksiji) kako imamo u arapskom, gde se u konsonant-
sku osnovu m vokali i time dobijaju nove lekseme ili
lici, npr. od korena kt-b imamo kataba 'pisati', kitab 'knjiga',
kAtib 'pisac', itd. Takode, umesto elemenata, parametri mogu
biti izrazeni operacijama osnovi, razliCitim od dodavanja,
koje imamo u slucaju afiksa i dometaka. Takve su operacije
reduplikacija, gde se osnova ili njen deo ponavlja i tako dobi-
novi oblik (npr. u filipinskom jeziku ilokano talon znaCi
'polje' taltalon 'polja'), oduzimanje (npr. plural Bugari tvori
se oduzimanjem zavrsnog in od Bugarin i tek onda dodava-
njem mnoZinskog nastavka), i modifikacija (npr. promena ak-
centa u : n).
Morfemi mogu biti nulti ili popunjeni tome da li su
izrazeni formom ili ne. Kod nultog morfema odsustvo forme
izrazava znacenje. Npr. to da se radi nominativu jednine u
slucaju oblika konj, pokazuje odsustvo vokala nakon osnove
(kod svih ostalih padeza imamo neki vnkal, eventualno fo-
nemski niz, npr. konja, konju, konjem ...). Zato se u morfolo-
skoj notaciji "prisustvo odsustva" obelezava nulom, dakle
konj-O, prema konj-a, konj-u.
tome da li su izdvojivi u fonemskom nizu, morfemi
mogu biti segmentalni ili nadovezujuci, konkatenativni (npr.

29
 Osnovi morfologije

- u Nom.Pl.f. zen-e) ili mesani (npr. promena akcenta i novi

morfem u vojnik-O - akcenat \ - prema vojnik-a, - akcenat
/ ), u tvorbi se javljaju i nesegmentalni ili nenadovezujuCi,
nekonkatenativni morfemi, npr. promena akcenta sa \ u
/ u paru pogledati: poglMati.
tome da 1i se u jednoj formi izrazava jedna i1i vise
morfema, morfeme mozemo podeliti diskretne i kontami-
nirane. Na primer, u obliku u kum-a imamo stopljen tvor-
beni sufiks sa znacenjem 'zenski ' i fleksijski nastavak sa
znacenjem 'nominativ jednine zenskog roda'. Nasuprot tome,
u navedenom primeru konj-a, forma predstavlja samo jedan
morfem 'genitiv jednine muskog roda'.
Morfemi mogu biti jednoparametarski i viseparametar-
ski tome da li izraZavaju jedan ili vise znacenjskih parame-
tara. Na primer, u nastavku - u zen-a imamo tri znacenjska
parametra - roda, broja i padeza, dok u predmetku n- u n
bolji imamo samo jedan - super1ativa. Situacija gde su morfe-
mi ug1avnom jednoparametarski naziva se aglutinacija, sto se
vidi u poredenju nase fleksije sa madarskom ag1utinacijom.

6ra-k
6ra-k-at

Kako se vidi, k uvek mnozina, t (eventualno u vari-

janti at) uvek akuzativ.
gde se izdvajaju morfemi, govorimo u fleksiji
samo leksemama i njihovim oblicima kao elementima.
U onim pristupima gde se u morfologiju uvrstava i tvor-
, elementi tvorbe (bez obzira to izdvajaju li se morfemi
ili ) jesu: izvedenica (rec izvedena od jedne druge reCi), slo-
zenica (rec izvedena od dve ili vise drugih reCi), te osnovnica
(rec koja sama ili s drugim reCima osnova za izvodenje neke
druge), npr.

30
Osnovni m

brodski (izvedenica) < - > brod (osnovnica)

parobrod (slozenica) < -> par(a) (osnovnical)
< -> brod (osnovnica2)

Slozenice mogu biti endocentricne, gde ukupno znace-

slozenica izvedivo iz njenih delova ( prethodno navede-
slucaju, parobrod brod koji koristi paru) ili egzocen-
tricne, gde ukupno znacenje nesto vise ili drukCije od zbira
sastavnih delova, npr. secikesa nije neko ko sece kese nego skr-
ta osoba.
Izvedenica moze sacuvati vrstu reCi osnovnice (npr. pro-
zor:prozorcic ili promeniti, npr. prozor:prozorski). Isto i sa
pojedinacnim fleksijskim parametrima, npr. roda (prozor:pro-
zorCic, nepromenjen rod, prozor:prozorce, promenjen), te sa
strukturom argumenata (npr. boriti se (s kim,cim, protiv ko-
ga,cega) i borba (s kim,Cim, protiv koga,cega) prema kupovati
(sta) i kupovina (cega}).
U tvorbi se cesto pominje i tvorbeni formant, svaki
u tom znacenju nesamostalni (dakle, koji se pojavljuje kao
zasebna leksema u tom znacenju u kojem se l kao
formant) subleksemski element, segmentalni ili nesegmental-
ni, raspoznatljivog vlastitog znacenja, koji modifikuje osno-
vu ili drukCije ucestvuje u tvorenju samostalne lekseme. Zna-
raspoznatljivo ako u makar jednom primeru tvorbe-
analizom mozemo dokazati obrazac znacenjske modifi-
kacije ili satvorenja znacerija.
Formanti mogu biti:
. Segmentalni (ranije pomenuti: osnove, prefiksi,
sufiksi, infiksi, cirkumfiksi, egzofiksi)
b.1Vesegmentalni

31
 Osnovi morfologije

tvorbeni okvirovi, npr. [glavni broj]: [glavni

broj]godisnji: trogodisnji
operacija zamene akcenta ili fonema akcentom i1i
fonemom : donositi:donasati, sledi (rilg) :sledi
(pridev)
operacija zamene vrste reCi: dobro (prilog) : dobro
(imenica)
Osnove mogu biti nevezane (znaCi da se pojavljuju u za-
sebnim neizvedenim i neslozenim reCima) i vezane (ako se
pojavljuju u zasebnim neizvedenim i neslozenim [m). Ve-
zane osnove u prvom delu slozenice jesu prefiksoidi, u
dru gom sufiksoidi. Na primer, u biologija imamo prefiksoid
bio i sufiksoid logija.
U odredivanju tvorbenih elemenata, moze se izdvojiti
nekoliko nivoa uopstenosti. Stepen uopstenosti u kompozici-
onim strukturama ide od najviseg nivoa apstrakcije tipa osno-
va - sufiks, preko glagolska osnova - imenicki sufiks do gla-
golska osnova -, sva tri nivoa kao terminalni primer nivou
konkretne realizacije imaju, recimo { (/up[atiJ + ). Ako
primenimo kognitivnolingvisticki m kompozicionih
teva, dobijamo sledecu shemu:

[osnova] [sufiks]

[glagolska osnova] [imenicki sufiks]

[glagolska osnova]

32
Osnovni

edna od bitnih karakteristika tvorbenih elemenata to

da se njihova forma obicno podudara sa nekim neafiksalnim
elementom. posebno vazi za sufikse, koji formu mogu da
dele samo sa slucajnom fonemskom sekvencom ili fone-
, nego i sa morfoloskim nastavkom. U pogledu
posebno ilustrativan sufiks - , uporedi kum-a (sufiks i nasta-
vak), zen-a (samo nastavak), ah-a (slucajna fonema).

33
 Osnovi morfologije

1.4 Morfoloski odnosi

Prvi odnos kome treba posvetiti paznju to da li se od-

redena datost iz stvarnosti jezicki izrazava morfoloskim, lek-
sickim, ili sintaksickim sredstvima. Na primer, glagolski vid
kod nas se izrice leksicki, npr. Procitao sam to za pet minuta
prema Citao sam to pet minuta (citati i procitati dve su razliCi-
te lekseme), dok engleski isti odnos izrazava morfoloski, npr.
1 read that in five minutes prema 1 was reading that /or five mi-
nutes (dva vremenska oblika glagola 'Citati'). Cak i unutar
istog jezika neki stvarnosni odnos mozemo izraziti morfolo-
ski i nemorfoloski, npr. pripadnost se moze izraziti
formule tipa prognanikova kuca i formule kuca prognanika,
gde posedovanje u prvom slucaju izrazeno zasebnom lekse-
, u drugom morfoloskim oblikom.
Odnosi znacenjskih i oblickih parametara krecu se
skali od manje ka vise predvidivom. ako veza izmedu cir-
kumfiksa naj .. iji i znacenja superlativa u potpunosti predvidi-
va, dok veza nastavka - sa znacenjskim parametrima znat-
manje predvidiva, . ien-a, prozor-a, proCit-, l-, itd.
Isto tako, postoje vise ili manje predvidivi odnosi izmedu raz-
liCitih oblika forme, npr. pripisivanje razliCitih oblika (padeza
i broja) imenicama srednjeg roda - u nasem jeziku znatno
predvidivije od pripisivanja istih oblika imenicama muskog
roda konsonant. Manja predvidivost podrazumeva potre-
posedovanja koliCine informacija da bi se odredio da-
ni odnos.
U fleksiji se jedan od oblika smatra polazistem za izvo-
denje svih ostalih. oblik naziva se kanonskim, recnickim
ili osnovnim oblikom. Osnovni princip da to najneutral-
niji oblik. Npr. tamo gde imamo oblike jednine i mnozine,
jedninski ne mnozinski oblik bice kanonski. Medutim, sta
konkretno biti k<lnonski oblik, stvar konvencije i tradici-

34
Osnovni pojmovi

. Na pl"imel", kod nas infinitiv kanonski glagolski oblik,

kod jezika koji nemaju infinitiv, to pl"VO lice mnozine ili
trece lice jednine prezenta, u latinskom to prvo lice jednine
prezenta (mada postoji infinitiv), itd. Razlozi izdvajanja
osnovnog oblika prakticne su prirode. Leksicko znacenje, u
pravilu, veze se za leksemu u celini. Kanonski oblik predsta-
vlja celu leksemu (sve njene oblike), onda umesto da u rec-
niku imamo navedeno leksicko znacenje za svaki od oblika,
mozemo ga navesti samo za kanonski oblik. 1sto tako, ne
ramo navoditi uza svaki oblik lekseme pisati koje morfoloske
znacenjske parametre predstavlja, nego dovoljno dati tip
promene uz kanonski oblik. Dakle, ta kategorija izdvojena
iz cisto praktickih razloga ekonomije u lingvistickoj obl"adi
materijala.
Skup svih oblika flektivne lekseme naziva se njenom
radigo. Za lekseme koje slede isti skup dometaka (i u
gledu njihovog oblika i u pogledu znacenjskih parametara ko-
predstavljaju) i osnova postojana ili se menja
istom pravilu, kazemo da pripadaju istom obrascu. Na pri-
mer, imenice zena, stolica, klupa, itd. pripadaju istom fleksij-
skom obrascu. Za onaj obrazac koji obuhvata najvise leksema,
kazemo da podrazuevani obrazac. Na primer, za lekseme
zenskog roda podrazumevani obrazac onaj kome se
nja imenica zena, drugi, redi obrasci, oni kojima se
njaju kost, kCi, itd. 1 izdvajanje podrazumevanog obrasca moti-
visano Cisto praktickim razlozima. Ako, primer, kazemo
da podrazumevani obrazac za one imenice koje zavrsavaju
- promena tipa selo, sela, itd., onda ne moramo posebno
obelezavati one imenice koje se menjaju tom podrazume-
vanom obrsascu - dovoljno posebno obeleziti samo one ko-
se ne menjaju ( obrascu, kao depo, depoa ... , biro,biroa,
itd.

35
 Osnovi morfologije

Bez obzira to izdvajamo li morfeme ili , oblik ili

morfema mogu biti jednoznacni i1i ambigvitetni. Na primer,
nastavak ili oblik infintiva tl glagolu doci jedinstven jer
drugog takvog oblika tl glagolskoj paradigmi. Oblik dativa
mnozine imenica opet ambigvitetan jer isti takav oblik ima-
i instrumental i lokativ. Ambigvitet f1eksijskih oblika moze
biti unutarfleksijski ili transfleksijski. Npr. oblik dativa jedni-
kosi tlnutarf1eksijski amgvitetan sa svojim lokativom,
transf1eksijski sa mtlskog roda apsoltltiva prideva
kos, trecim licem prezenta i drugim licem imperativa jednine
glagola kositi, itd. U pristtlpima gde se izdvajaju morfemi,
licka jednakost dometaka naziva se sinkretizmom.
tome da li dometak deo iste lekseme kao i koren,
mozemo govoriti, tl onim pristupima koji izdvajajtl morfeme,
sintetickom i analitickom izrazavanju parametra. Na pri-
mer, vise seksi izrazava vrednost komparativa analiticki, n
viji sinteticki.
U onim pristupima morfologiji tl kojima se izdvajajtl
morfeme, identitet svih morfova osnovackog f1eksijskog mor-
fema podrazumevana vrednost. Tako , primer, tl sltlca-
lekseme zen-a, gde tl svih cetrnaest oblika morf zen.
stoje dva slucaja koji slede ov podraztlmevantl vrednost za
osnovacktl morfemtl. Prvo, imamo pojav alternacije. Alter-
nacija sittlacijtl kada morfema ima alomorfe (npr.
vojnik:vojnic:vojnic tl vojnik, vojnice i vojnici). Alternacija
podraztlmeva da morfema ista, ali da predstavljena razliCi-
tim morfima. Alternacije mogtl biti fonoloske (automatske),
takve koje se tlvek desavaju nekom fonoloskom kontekstu,
ili morfonoloske (takve koje se javljajtl samo tl odredenom
liku, starijoj terminologiji zov se i sandhi varijantama). Na
m, tl paru:

G.Sg. vrapOc-

36
Osnovni pojmovi

G.Pl. vrabac-a

alternacija izmedu i automatska, alternacija izmedu i

morfonoloska.
Drugo, postoje situacije gde se leksema predstavlja dva-
osnovackim morfemima, npr. jednina covek-O, mnozina
ljud-i. Ova se pojava naziva suplecija. Postoje i slucajevi izme-
du alternacije i suplecije, npr. sl-ati, SaJj-, zv-ati, zov-em.
Ukoliko alternaciju odredimo kao menjanje iste osnove, onda
te slucajeve smatrati alternacijom. Ukoliko , medutim,
alternacija odredena kao pojava morfemskom savu (mestu
dodira f1eksijske osnove i dometka), onda alomorfe tipa sl-ati,
SaJj-m ubrajamo u takozvanu slabu supleciju (osnova ista,
ali promena nije morfemskom savu se ne radi alterna-
ciji) za razliku od jake suplecije tipa covek:ljudi.
Sledece pravilo, koje se tice i osnovackih i dometackih
morfema, jeste da za jedno mesto u paradigmi imamo samo
dan morfem. Npr. ako paradigmatsko mesto nominativ jed-
nine zenskog roda, onda za tu konkretnu leksemu imamo sa-
jedan osnovacki morfem i jedan nastavak koji zauzimaju
to mesto. Postoje, medutim, slucajevi varijacije, kada se
istom mestu javlja vise morfema. Na primer, u mnozini ime-
nice pile, osnovacki morfem ili pilad ili pilic (npr. N.Pl. pi-
lad-O ili pilic-i). Slicno tome, nastavak instrumentala jednine
imenica zenskog roda konsonant moze biti -' ili -i, npr.
nu ili noci. ova primera ilustruju slobodno variranje (to
da li izabrati jedan ili drugi varijantni elemenat ne zavisi
od neposrednog konteksta. Postoji, medutim, i takvo varira-
nje gde su varijantni elementi u komplementarnoj distribuciji
(dakle u svakom pojedinacnom kontekstu moze stajati jedan,
ali ne i drugi elemenat). Takvo komplementarno variranje
imamo, primer, nastavku instrumentala jednine muskog

37
 Osnovi morfologije

i srednjeg roda, gde se a1omorf - jav1ja nakon tvrdih, 1

morf - nakon mekih osnova.
Podrazumevana vrednost za odnos oblika i 1eksickog
znacenja u fleksiji jeste da svi morfi osnovackog morefema
isto 1eksicko znacenje (i1i, ako pristup izdvaja
morfeme, da svi fleksijski oblici jedne 1ekseme isto
1eksicko znacenje). Npr. iena '1judsko bice 1 koji se od1i-
kuje .. .' + N.Sg.f, Npr. iene '1judsko 1 koji se od1iku-
.. .' +N.P1.f. Uz ove podrazumevane vrednosti srecemo se i
sa pojavama takozvanog oblicko-znacenjskog rascepa, kao u
primeru otac 'muski rodite1j i1i voda neke organizacije (crkve,
grada)' - ocevi 'muski rodite1ji', oci 'vode organizacije'. S1icni
su i oblici oblicko-znacenjske restrikcije, gde odredena spe-
cificnost oblika skore1irana sa izdvojitim znacenjem, npr. de-
monstracija 'prikazivanje proizvoda, itd.' imace isto znacenje
i u mnozini, npr. firma svakog meseca organizuje demonstra
cije svojih proizvoda. Medutim demonstracije 'masovne po1itic-
ke manifestacije' oblike jednine, onda Cinjenica da
1i oblik ima i1i jedninu ide u paru sa raz1ikom u znace-
u.

Ako paradigma uk1jucuje odredeni znacenjski parametar

(npr. broj), onda podrazumevana vrednost da 1ekseme koje
se toj fleksiji imaju sve vrednosti danog parametra
za taj jezik (npr. da nase imenice imaju i jedninu i mnozinu).
Izuzetak od te podrazumevane vrednosti jesu s1ucajevi nepot-
punih paradigmi (npr. imenice tipa sanke, boginje, i s1., koje
jedninu). Nepotpunost moze da varira od toga da
dostaje samo manji deo paradigme (npr. g1ago1ski pri10g sada-
snji kod svrsenih g1agola - ~procitajuct) do toga da paradigma
ima samo mali broj oblika (npr. glagol velim, koji ima samo
oblike prezenta) . U ovim poslednjim s1ucajevima se
govori defektnim paradigmama. Paradigme mogu i ispolja-
vati nepotpunost apsolurnom konreksru, bez ogranice-

38
Osnovni pojmovi

u drugim kontekstima. Na primer, pridev udat dozvo-

l oblik muskog roda u apsolutnom kontekstu (koji podra-
zumeva i odsustvo diskursnih strategija, kao sto karikiranje) ,
npr. '< udat., ali moze postojati prihvatljiv kontekst tipa
Udati primerci ienskog roda retko su zadovoljni.
Navedene razlike mogu se podvesti u sledecoj tabeli. Za-
nimljivo da u principu podrazumevana vredost uvek i
koja jednostavnija ( smislu potrebne kolicine informa-
cij e da bi se mogla modelovati) . Jedino u slucaju ambigviteta
imamo situaciju gde podrazumevana situacija komplikova-
..
1 .

Podrazumevana vrednost dsn

jedno leksicko znacenje za sve razlicita leksicka znacenja u
oblike razlicitim
osnova ista u svim a1ternacija, suplecija

jedan morfem za jedno v1

paradigmatsko mesto
morfemi ambir;vitetni morfemi jednoznacni
lek sema sve oblike danog nepotpuna paradigma
parametra
stepen predvidivosti manji stepen predvidivosti

Sledece bitno pitanje jeste nacin ujedinjavanja morfema

u reCi (za pristupe koji izdvajaju morfeme) ili poveziva-
n dva oblika (za pristupe koji ih izdvajaju) . Dok se
pomenuti odnosi mogu primeniti tvorbu (npr. da
tvorbeni morfem ambigvitetan, varijantan, itd., bas kao i mor-
fo loski), u odredenju ujedinjavanja ili povezivanja ima-
bitne razlike izmedu f1eksije i tvorbe. U slucaju tvorbe,
leksicko znacenje osnovnice pravilu modifikovano u iz-
vedenici ili slozenici dok u slucaju f1eksije u principu
ostaje i5to za sve oblike. I5to tako, tvorbeni odnos podrazu-
promenu vrste reCi, cega u slucaju f1eksije.

39
 Osnovi rnorfologije

Pitanje sleda (redosleda) ujedinjavanja/povezivanja

oblika u tvorbi ocigledno, npr. u slucaju izvedenice:
oneraspoloien

ovu izvedenicu mozemo analizirati (i u drugom smeru

generisati) ovako:
oneraspolozen
neraspolozen
raspolozen

polozen
poloZiti

ili, u obliku drveta, kao:

"
/\
0- '
/\
ne-
/\
ras- V
/\
-' en poloZ(iti)

Redosled ujedinjavanja moze se predstaviti i kao:

(ne (ras ((poloz V) en N) N) N)

ili:

korak 1. poloZ(iti) V + -en = > polozen

korak 2 ras-+ polozen = > raspolozen

40
Osnovni

korak 3 ne- + raspolozen = > neraspolozen

korak 4 0- + neraspolozen = > oneraspolozen

gde pridev, V glagol, apostrof oznacava stepene projek-

1.

Postoji jasno pravilo da u postupku analize duzi oblik

izveden, kraCi osnovni. akode, potrebno postojanje se-
manticke veze leksickih znacenja, onda, vec u zavisnosti od
toga kako postavimo semanticke parametre mozemo uzeti ili
ne uzeti u obzir vezu izmedu polozen i raspolozen.
U fleksiji, medutim, nemamo tako jasne kriterijume jer
su pripisivane fleksijske vrednosti nesegmentalne. Ako,
primer, treba da analiziramo rod, broj i padez imenice krevet,
nije tako jasno kao u tvorbi da li analiza prvo prepoznati
rod, broj ili padez.
edno moguce resenje jeste da se pode od parametara sa
m anjim brojem vrednosti ka onima koji imaju vise vrednosti,
npr.

N""
/\
+Nom N'"
/\
+masc N"
/\
+Sg N'
/\
N krevet

Dakle, ovde se projicira ista leksicka kategorija (imenica

- N) i prima osobine redosledu od onih sa manje vrednosti
(dve za broj) ka onima sa vise (tri za rod i sedam za padez).

41
 Osnovi morfologije

Situacija se dodatno komplikuje ako pripisujemo sa-

nesegmentalne parametre izrazene jednim morfemom
go se javlj a vise morfema jednom obliku, npr. primer:

smo radili

imamo primetak smo, sa markiranim parametrom broja i lica,

te nastavak -li sa markiranim brojem i rodom. U analizi ili
generisanju ovog oblika mozemo slediti pravilo da prvo ujedi-
nimo parametre sa sastavnim delovima, nakon toga spojimo
delove, npr.

V"''''
/\
+ ""

/\
/ ""
/ /\
" + "
/\ /\
+1 ' +Pl "
/\ /\
+Pl -li '
/\ /\
V smo V radi(ti)

V - glagol, - pomocni glagol, - proslo vreme

Pitanje redosleda ujedinjavanja povezano sa hijerarhi-

m arkiranosti. U osnovi, markirane kategorije hi-
jerarhiji trebalo bi da se ujedinjuju ranije, raspored ujedi-
odreden mestom u hijerarhiji markiranosti, sa-
brojem vredno.sti danog parametra.

42
Osnovni pojmovi

Tvorba, za razliku od fleksije, podrazumeva ne samo

formalne nego i semanticke odnose. Na primer, leksema sobi
sadrZi sledece odnose:

(()) = Z -f ormalizovano
((sob)ica) = sobica -obli cki
((prostorija ...) l) = l prostorija. -znacenjski

Tako onda ujedinjavanje elemenata u ranijem primeru

oneraspoloien, mozemo znacenjski prikazati ovako:

""
/\
uCiniti - '"
/\
suprotno od "
/\
X-ovati nekom prostoru '
/\
poloz(iti)

Vazni odnosi u morfologiji jesu frekvencijski efekti.

prvo, postoji razlika izmedu i vise frekventnih oblika,
parametara i odnosa. Frekvencija, recimo, osnovna determi-
nanta toga sta biti podrazumevani obrazac u fleksiji. Dru-
go, bitan ranije pomenut odnos izmedu razlicnica i pojavni-
u tekstovima. Tekst moze biti vise ili bogat leksic-
kim materijalom i flektivnim oblicima. Trece, u pristupima
koj izdvajaju morfeme, i u tvorbi i u fleksiji, reCi mozemo de-
liti broju morfema reCi.
1 u fleksiji, posebno u tvorbi, mozemo govoriti vecoj
ili manjoj produktivnosti, sto u osnovi vrsta frekvencijskog

43
 Osnovi morfologije

efekta. Ako odredeni element, parametar ili odnos produk-

tivan , to znaCi da cesCi i da se srece u sirem krugu (vremen-
ski, tem atski, regionalno, itd. odredenih) tekstova.
Odnos izmedu dva oblika u vremenu ( sto se
sce odreduje kao dijahronijski odnos). se u slucaju pojedi-
nacnih leksema i parametara moze govoriti odnosima odr-
zavanja (npr. nas jezik ocuvao rodove), gubljenja (dual
izgubljen) i pojavljivanja {npr. pojavila se, u stranim glagoli-
, dvovidska kategorija, npr. tele/oniratt}. U paradigmama,
uz ovo imamo i analogiju (npr. - u ienom prema nastavku
musk og roda), srastanje (npr. muske osnove tipa -i, npr. put,
srasle su sa - osnovama, tipa kaput) i reorganizaciju (npr. -
u diudo, koje deo osnove, reorganizuje se kao nastavak:
diud-o, di ud-a.... ). Razvoj moze da vodi u divergenciju (medu-
sobno udaljavanje oblika) ili konvergendju (priblizavanje).
N a primer, imenice put 'cesta' i vlat menjale su se istom
obrascu, obrascu razlicitom od imenice rod. Danas se put
kao rod, sto znaCi da konvergirala prema rod, divergi-
rala od vlat.
Postoje i sintagmatski odnosi morfoloskih elemenata,
odnosi u nizanju. se javljaju odnosi uskladivanja Gedan
elem ent mora imati parametre identicne s drugim) ili pripisi-
vanja Gedan elemenat odreduje koje parametre imati dru-
gi) . N a primer, u nizu: velika soba, element velika mora da
uskladuje vrednost parametara roda, broja i padeza prema ele-
mentu soba, dok u nizu pet soba, element pet prisuje elementu
soba vrednost genitiva u parametru padeza i mnozine u para-
metru broja.
edan od bitnih morfoloskih odnosa jeste i odnos govor-
nika prema oformljenosti oblika. Ako, primer, govornici-
n aseg jezika ponudimo razliCite mogucnosti popunjavanja
ove rz :

44
Osnovni pojmovi

Razgovaram sa prijatelj_o

onda bi redosled od najneprihvatljivijeg ka najprihvatljivijem

izgledao ovako:
I v
nemoguce neprihvatljivo pogresno dobro oformljeno
prijateljzm prijateljum prijateljom prijateljem

45
 Osnovi morfologije

1.5 Opsti pregled literature

Literaturu iz oblasti morfologije mozemo podeliti sle-

dece kategorije:
. Opsti teorijski pregledi morfologije,
. Monografije i radovi konkretnim morfoloskim pro-
blemima,
. Segmenti morfologiji unutar opstih teorijskih pre-
gleda jezickog sistema u celini,
d. Morfoloske teme kao deo sirih monografija, gramati-
ka, itd.

Bibliografija MLA navodi preko 24.000 bibliografskih

jedinica iz oblasti morfologije za periodod 1963. do marta
2005 . Uzevsi u obzir izuzetno veliki obim predmetne li-
terature, ovde se ograniCiti predstavljanje opstih teo-
rijskih pregleda morfologije. Predstavicemo tri najcesce kori-
scena prirucnika, dva engleskom jeziku (tthws, 1991;
Haspelmath 2002) jedan francuskom (l'uk 1993-2000)
i ruskom (l'uk 1997-2002). Uz tri opsta prirucnika,
trebalo bi pomenuti i glosar morfologije (Bauer, 2004), koji
daje pregledne definicije i objasnjenja pojmovima relevant-
nim u morfologiji.
Matthewsov prirucnik svakako najcesce koristen, i
najduze prisutan (prvo izdanje iz ranih sedamdesetih go-
dina proslog veka) . U dvanaest poglavalja svog prirucnika
autor odreduje domen morfologije i njen odnos sa opstom lin-
gvistickom teorijom (prvi deo), odreduje rec, oblik reCi i lek-
semu (drugi), razgranicava fleksiju od tvorbe (treCi), pretresa
izvodenje (cetvrti) i slaganje (peti deo). Sesti deo posvecen
morfemima i alomorfima, sedmi morfoloskim procesima,
osmi morfonemici, deveti morfoloskim osobinama i njihovim
eksponentima, deseti paradigmama, jedanaesti fleksijskoj mor-

46
Osnovni pojmovi

fo1ogiji i sintaksi, dvanaesti ikonicnosti (nearbitra1rnom iz-

razavanju semanticki11 osobina formom).
Haspe1mathov prirucnik koncipiran modernije i u
njemu izrazitiji uticaj teorije tipo1ogije i univerza1ija. U dva-
naest pog1av1ja svog prirucnika Haspe1math obrad:uje sledece
oblasti. U prvom, uvodnom, delu govori se domenu morfo-
1ogije, u drugom se predstavljaju njeni osnovni pojmovi (mor-
femi, afiksi, forma1ne operacije, itd.), u trecem se predstav1ja
1eksikon i njegova pravila, u cetvrtom f1eksija i izvod:enje. Peti
deo posvecen morfo1oskim drvetima, sesti produktivnosti,
sedmi f1eksijskim paradigmama, osmi odnosom [ i fraza,
deveti pravilima zasnovanim recima, deseti morfono1ogiji,
jedanaesti morfo1ogiji i valenciji, dvanaesti efektima frekven-
cije u morfo1ogiji.
Dok su prva dva prirucnika u ve1ikoj meri teorijski neu-
tra1na, 1' cukov prirucnik oslanja se njegovu 1ingvisticku
teoriju smisao < -> tekst. Radi se petotomnoj knjizi u sest
de1ova. U prvom, uvodnom de1u, pretresa se [, u
drugom morfo1oska znacenja, u trecem morfo1oska sredstva,
u cetvrtom morfo1oska sintaktika, u petom morfoloski zna-
kovi, u sestom morfo1oski mode1i.

47
 Osnovi morfologije

2. Pristupi morfologiji

2.1 Morfoloske teorije

2.1.1 Tradicionalna morfologija

Tradicionalna morfologija koja u svoj domen ukljucuje i

f1eksiju i tvorbu polazi od ove sheme:

rec prefiks + morfoloska osnova + nastavak

osnova = leksicka osnova + sufiks

U slucaju da se razgranicava domen tvorbe od domena

f1eksije, onda imamo sledece dve sheme:

Za tvorbu: rec = prefiks + leksicka osnova + sufiks

Za fleksiju: rec = morfoloska osnova + nastavak

Kako se osnove menjaju (npr. u majka prema majcz), on-

da tradicionalna morfologija koristi m alternacija (koje se
negde pogresno zovu promenama) ili supletizma (ako se razli-
kuje osnova unutar iste paradigme, npr. covek:ljudi).
U sistematizaciji materijala vazan m tradicionalne
morfologije jeste vrsta, koja oznacava klasu promenjivih reci
koje se menjaju istom obrascu (npr. kuca, kuce predstavlja
jedan obrazac kost, kosti drugi).
Ovaj pristup srece se u tradicionalnim gramatickim pri-
rucnicima razlicitih jezika, recimo Quirk i Greenbaum
(1973) za engleski ili Svedova et al. (1980) za ruski. Takve su i
srpskohrvatske gramatike, npr. Baric et al (1995), Mrazovic i
Vukadinovic (1988), Stanojcic and Popovic (1992), Stevanovic
(198 1).

48
Srpskohrvatska tleksija

2.1.2 Dvorazinska morfologija

Dvorazinska morfologija podrazumeva postojanje du-

binske i povrsinske reprezentacije, ili dubinskog i povrsinskog
nivoa morfoloskih oblika (odatle i naziv dvorazinska morfo-
logija). Model podrazumeva da dubinska reprezentacija sadrzi
lekseme i morfeme, povrsinska oblike onako kako ih vidimo,
generisanje i prepoznavanje oblika vrsi se pravila
koja povezuju povrsinski sa dubinskim . Na primer,
ako generisemo ili prepoznajemo oblik G.Sg. , onda ima-
ovu povrsinsku reprezentaciju (PR) i ovu dubinsku (DR):

- R
11 I I I
I2 2 I I -prav ila
11 11 I
t + -DR

Pravila delu jesu:

Pravilo 1: - > 0/ CONS _ CONS VOC kraju G.Sg. masc.

kod
Pravilo 2: t -> /

Dakle, , i drugo samo se prepisuju, dok za tpo stoji

pravilo brisanju ispred , za drugo takode pravilo brisa-
, ali u kontekstu izmedu dva konsonanta u slogu koji zavr-
sava vokalom u G.sg. muskog roda .
pristup, prvenstveno zbog svoje jednostavnosti
(drugim reCima, elegancije) u resavanju konkretnih problema,
bio inspirativan za razlicite projekte u racunarskoj lingvisti-
ci, izmedu ostalih i za morfologiju konacnih stanja, opisanu u
delu 2.3 .2.2 dalje u tekstu.

49
 Osnovi morfologije

Vise informacija m pristupu moze se u

skenniemi (1983).

2.1.3 LMBM

Osnovna postavka morfologije zasnovane leksemama

i morfemima (LMBM skracenica engleskog LexeeMorphee
Based Morphology) lezi u strogom razgranicenju (kroz hipote-
zu razgranicenju) leksema (koje su otvoren skup, dopu-
staju nulte vrednosti, itd.) i morfema (koje Cine zatvoren
skup, dopustaju nulte vrednosti, itd.). Otuda i ime pristupa.
Lekseme i morfemi su istorazinske jedinice, sto odstupanje
od tradicionalnog modela, gde leksema sadrzi leksicke i gra-
maticki morfeme. Nadalje, pod leksemama se podrazumevaju
samo glagolske, imenicke i pridevske osnove (sve ostalo su
morfemi) . Proces generisanja morfoloskih oblika podrazume-
tri koraka: . leksicko izvoclenje, . f1eksijsko izvoclenje, .
morfolosko ispisivanje.
Tako, primer, ako izvodimo gerund Citanje od citati,
onda leksicko izvoclenje promeniti leksicku shemu glagola
tako da vise u pozadini nemamo konstituentsku shemu gla-
golske sintagme nego imenicku sintagmu. Npr. IP (f1eksijska
sintagma), koja ranije sadrzavala shemu gde glagolska gla-
imala subjekatski specifikator i objekatsku dopunu (kao u
Marko cita novine), sada se menja u shemu imenicke glave sa
pridevskim specifikatorom i imenickom dopunom (kao u
Markovo citanje novina). Fleksijsko izvoclenje promenice od-
govarajuce osobine. Npr. vreme i modus nebitni su za gerund,
bitan broj, rod i padez. Konacno, morfolosko ispisivanje
obavice neophodne promene u fonoloskoj strukturi (prome-
nastavka i sl.).
Vise informacija m pristupu moze se naci u Beard
(1995)

50
Srpskohrvatska ksi

2.1.4 Besavna morfologija

Besavna morfologija (ili celorecna morfologija) radikal-

odstupa od tradicionalnog modela u tome da reCi i njihove
oblike deli morfeme. Osnovna tvrdnja ovog pristupa
to da se odnos izmedu dva fleksijska ili derivacijska oblika
moze opisati m opste sheme:

// <-> /'/

gde su i ' reci, "" i "" kategorije. Rec ' predstavlja

razliku u obliku u odnosu . Na primer, odnos izmedu
jednine krevet i mnozine kreveti moze se predstaviti ovako:

// N.Sg.m < -> /Xi/ N.Pl.m

krevet kreveti

Navedeni opis predstavlja se kao fleksijska stategija. De-

rivacijski oblici obradeni su isti nacin, npr.

// osnovnica < - > /XiU umanjenica

krevet krevetic

Vise informacija m pristupu moze se u Singh i

Starosta (2003)

2.1.5 Distribuirana morfologija

Distribuirana morfologija ukida element leksikona (

ko kako ga definisu generativni pristupi, . deo 2.2.1) i te
funkcije distribuira u nekoliko segmenata sistema. Osnovna

51
 Osnovi morfologije

tri elementa sistema jesu (ako uzmemo primer prozon): .

morfosintaksicke osobine (sadrze apstraktne morfosintaksicke
kategorije tipa [pl], [koren], [11]), . jedinice vokabulara (sadr-
ze parove fonoloskih nizova i dgvruh apstraktnih kate-
gorija, npr. u primeru prozori imamo /i/ <-> [_, +plural]
te /prozor/ < - > [koren]), . enciklopedijske jedinice (sadrze
ekstralingvisticke informacije, . da prozori mogu biti veli-
ki, rnali, raznih , da stoje zidovirna, itd.). Ova tri ele-
menta, putem fonoloskih, morfoloskih i sintaksickih operaci-
i uz dodavanje logicke forrne, vode ka znacenjskom sucelju.
Shema modela, modifikovana prema Hardy and Noyer
(1999), izgleda ovako:

Morfosintaksicke osobine

~eo~
Morfoloske operacije Logicki oblik
~ ~
Fonoloski oblik ~.------- Pojmovno sucelje
ttt
edinice vokabulara
/
Enciklopedija

Vise informacija ovom pristupu moze se u i

Marantz (1994).

52
Srpskohrvatska fleksija

2.1.6 Prirodna morfologija

Prirodna morfologija prvenstveno pokusaj da se

sni morfoloska promena. Sinhroni oblici objasnjavaju se
dijahronije. Osnovna ideja prirodnost (ili nemarkira-
nost) elementa. Prirodni oblici otporni su promene, srecu
se u razliCitim kontekstima, javljaju se rano u razvoju jezika,
laki su za proizvodenje, stabilni su i otporni u slucaju govor-
nih poremecaja. Suprotno od prirodnosti markiranost.
Markiranost i nemarkiranost mogu se ogledati u tri kate-
gorije: ikonicnosti (znaci da semanticki vise markiran ele-
menat i formalno vise markiran, npr. da mnozina ima dodat-
morfemu), uniformnosti (znaCi da elemenat ostaje isti u ra-
znim oblicima) i transparentnosti (znaCi da jasno sta ele-
menat ), sto se vidi iz sledeceg primera

Prirodno Markirano
Ikonicnost prozor:prozori Bugarin:Bugari
U niformnost prozor:prozori vojnik:vojnici
ransparentnost prozor:prozori ostrva (G.Sg.}:ostrva (N.Pl)

U pristupu koristi se i termin dvojedinstvenost,

koji osobinu istovremene uniformnosti i transpa-
rentnostl.
sistemski zavisne prirodnosti odnosi se struk-
turne karakteristike koje definisu sistem i koje korisnik,
sebno deca koja usvajaju jezik, biraju kao prirodne. Na pri-
mer, ako strukturna karakteristika naseg sistema to da jed-
noslozne imenice imaju dugu , onda se pod tim
uticajem javljati greske tipa danovi jer dani neprirodno,
stanovi, brodovi, kranovi, itd. prirodno.
U morfologiji se javljaju konflikti izmedu morfoloske i
fonoloske prirodnosti. Na primer, morfoloska prirodnost -

53
 Osnovi morfologije

rusena u slucajevima gde fonoloska prirodnost nadvladuje,

npr. oblik vrapca u odnosu vrabclC morfoloski nepriro-
dan, fonoloski prirodan.
Vise informacija ovom pristupu moze se naci u Dres-
sler et l . (1998).

54
Srpskohrvatska t1eksija

2.2 Morfologija u opstim teorijama

2.2.1 Minimalizam

Minimalizam nastavlja dugogodisnja trazenja optimal-

nog sintaksickog opisa unutar skole comskijanske lingvistike
(sa standardnom, standardnom prosirenom teorijom, teorijom
- sa crtom, upravljanjem i vezivanjem, te principima i para-
metrima, kao ranijim pokusajima). Morfologija nije zasebno
izdvojena nego deo morfosintakse, kojoj dato posebno
privilegovano mesto u modelu, za razliku od leksikona, u do-
broj meri zanemarenog. U osnovi pristupa sledeCi model:

Leksikon
ispisi
Fonoloski oblik

Logicki oblik

Pojednostavljeno receno, model peuzima leksicke jedini-

i ono sto zeli da se kaze m morfosintaksickog iz-
vodenja ispisuje recenicu koju fizicki vidimo. Morfoloske oso-
bine ne razlikuju se od sintaksickih, npr. vreme, slaganje, itd.
predstavljaju se u ovom pristupu kao clan sintagme, onako ka-
ko se predstavlja, recimo objekat. Drugim reCima, f1eksijske
osobine funkcionisu kao glave (centralni Clanovi) sintagmi,
dominiraju i upravljaju elementima, bas kao sto to Cine sin-
taksicke fnkcije. Elementi se izvode osnovu ove osnovne
sheme, razvijene ;; u vreme teorije - sa crtom.

- > Specifikator '

' -> XOKomplementi

55
 Osnovi morfologije

gde za jedinicu , maksimalna projekcija, ' neposred-

projekcija, glava. Specifikator element koji odreduje
glavu, dok su komplementi elementi koji dopunjuju, npr.

m kuca = - > Spec m (' ( kuca)

kuca predsednika = ' - > ( kuca (m predsednika))

Raspored elemenata vise nije bitan u minimalizmu, ali se

odrzava ideja specifikatora i komplemenata.
U mnogim strukturama izvodenje korektnog oblika
podrazumeva samo odgovarajucu strukturu konstituenata
nego i pomeranja kako bi se proverilo da li odredeno
lezje zadovoljeno. Tako, ako izvodimo recenicu: n cita
knjigu, polazimo od osnovne strukture:

V
..........----.
V NP
fj
".
cltak knjiguj

gde glagol (V) iz leksicke komponente, zatim vrsi

projekciju visi nivo (crta iznad V ukazuje neposrednu
projekciju) i izabire komplement imenicku sintagmu (NP) -
trougao ukazuje to prikazujemo detaljno odnose
unutar te sintagme. U sledecem koraku glagol se projicira u
glagolsku sintagmu (VP) i izabire imenicku sintagmu (NP)
kao specifikator:

56
Srpskohrvatska tleksija

VP
~
v

n

v
~
Citak knjigu;

Nakon toga dolazi do pomeranja elemenata da se pro-

verilo da su zadovoljene sve relevantne osobine, kakve su vre-
, slaganje, itd. Ako kao predstavimo trag konstituenta ko-
ji se pomerio ( potpisana slova j,k,l itd. kao indeks dane jedi-
nice) , nakon svih pomeranja, izvedena struktura ima sledeci
oblik ( znaCi vreme, Agr slaganje, objekat, S subjekat, -
stg

57
 Osnovi morfologije

ake strane minimalizma leze rasvetljavanju ljudske

sposobnosti generisanja recenica. U slabosti moze da se ubroji
zanemarivanje nesintaksickih strktura i neprimenjivost.
NajpoznatiJi opstelingvisticki predstavnik ovog usmere-
n N Chomsky, slavisti koji ga praktikuju Zeljko
Boskovic i Steven Franks. Vise informacija ovom pristupu
moze se naci Chomsky (1995).

2.2.2 HPSG

HPSG ukljucuje morfologiju model kao niz osobina,

bas kao sto to cini i minimalizam. Postoje, medutim, dve bit-
n razlike izmedu odnosa ova dva pristupa prema morfologiji.
Prvo, HPSG n autonomije lingvistickih segmenata, n
ko kako morfosintaksa autonomna odnosu leksikon
minimalizmu. Tako se onda morfoloske osobine pripisuju
upravo onako kao i semanticke, sintaksicke, itd. Drugo,
HPSG generise valjane strukture zadovoljavajuCi sva ogranice-
n istovremeno, bez izvodenja i visestrukog pomeranja odno-
sno proveravanja osobina, kako to slucaju minimalizma.
HPSG predstavlja jezicke strkture koristeci sledecu notaciju

znak
[ PHON

SYNSEM
/~
rec
[ sintagm~
DTRS
Svaki znak sastoji se od fonoloske komponente, PHON
(sto jednostavno oblik reci ili sintagme, kako napisana

58
Srpskohrvatska fleksija

odnosno izgovorena) te od sintaksicko-semantickih

(SYNSEM) osobina, koje sadrze sve moguce atribute znaka,
medu kojima su i morfoloske osobine. Uz to, sintagma sadrzi
i opis podredenih elemenata (DTRS). HPSG ustanovljava od-
redene principe i notacije koji skracuju opis. Tako, primer,
princip osobine glave ukida potrebu da za sintagmu pisemo
osobine za sintagmu i za centralni Clan (koji se u ovom
pristupu zove glava) jer princip podrazumeva da te osobine
moraju biti identicne. Ako, primer, imamo: velika kuca
da osobine padeza (CASE), broja (NU) i roda (GEN) mora-
biti iste i za celu sintagmu i za glavu kuca. Opis da-
lje pojednostavljen indeksiranjem. Tako onda, ako imamo ve-
lika kuca i znamo da pridev mora da se slaze (AGR) sa imeni-
u rodu, broju i padezu, dovoljno te osobine navesti sa-
za imenicu, uz pridev Qedan ili citav niz) staviti broj in-
deksa, npr.

rPHON velika l PHON kuca

LSYNSEM ... AGR 0 SYNSEM
AGR [ index]
CASENo
NUSg
GENFem
Uz morfoloske osobine, njihovo slaganje (unifikaciju)
opis u HPSG-u moze predstaviti i niz drugih informacija.
Recimo, u recenici n voli Milovana, element voli ima sled-
notaciju

59
 Osnovi morfologije

PHONvoli

SYN [EAD~glagOl]
SPR < > l
VAL COPS < [>

ARG-S < NPi [ARG 3Sg], ~ NPj >

MODE iskaz

SEM
RESTR < ~~~~iEJi
LVOLJENIj

u ovom primeru, sintaksicki (SYN) gledano, voli gla-

golska glava (D), sto znaCi da sintagma kojoj voli
tralni clan mora biti glagolska sintagma. Valencija (V AL) tog
glagola takva da zahteva specifikator (SPEC, sto u ovom
slucaju ANA i taj specifikator dobija indeks 1) i komplemente
(COMPS, ovde Milovan, i komplementi dobijaju indeks 2)
(brojevi za indeks potpuno su arbitrarni). U semantickom
opisu naznacen modus (D) - radi se iskazu ( pita-
, naredbi, itd.) ogranicenje takvo da u relaciji (RELN)
ljubav mora postojati zaljubljeni i voljeni (indeksirani kao i
odnosno , ponovo, slova kojima se indeksira arbitralrna su).
Struktura argumenata ovog glagola (RG-S) takva da ima-
imenicku sintagmu, koja mora sadrzavati specifikator (za-
to indeks 1) koji mora biti u 3. licu jednine (npr. mora biti
n voli Milovana, moze '~Ti voli Milovana. i semanticki
biti koji voli (i zato indeks z).
ake strane HPSG-a su formalizacija opisa i jasno pred-
stavljanje svih elemenata sistema, medu I1jima i morfologije.
Problem se javlja u il1formacionom preopterecenju, su 011-
da jedino izabrani i redukovani elementi ovog pristupa pogod-

60
Srpskol1rvatska f1eksij

ni za primene u racunarskoj lingvistici, u prvom redu za resa-

vanje problema slaganja i valencije.
Najpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmere-
nja su Ivan Sag i Thomas Wasow, slavisti koji ga praktikuju
Adam Przepi6rkowski i Tania Avgustinova. Vise informacija
ovom pristupu moze se naCi u Sag i Wasow (1999).

2.2.3 optimalnosti ()

Teorija optimalnosti (izrasla u dobroj meri iz proucava-

nja fonologije) podrazumeva dva postupka u generisanju pri-
hvatljivih jezickih oblika. Prvi korak GEN (generisanje),
gde se osnovu nekog pravila generisu svi moguCi oblici,
ukljucujuCi i one koji nisu valjani. Drugi korak EV AL (eva-
luacija), gde se osnovu nekog ogranicenja ili sistema ograni-
cenja izabire valjan rezultat. Ogranicenja slede opsti format
-> / _D, gde ulaz, izlaz, i D kontekst u kome
se oblik generise ili ogranicava. Na primer, ako imamo sledeca
ogranicenja za morfonoloske alternacije:

Ogranicenje 1: izlaz = ulaz (osim ako 2 ili 3)

Ogranicenje 2: k I / _ V.Sg.masc nije valjano Ger k - > )
Ogranicenje 3: k I / _i NVDIL.Pl.masc nije valjano Ger k - >
)

l znaci mesto elementa k, I -znaci ili)

i ako zelimo da generisemo mnozinu imenice vojnik - vojnici,
onda biti generisani svi moguci oblici morfema vojnik i
ujedinjeni s nastavkom i(p od uslovom da drugim ogranice-
njem izabran taj nastavak), dakle: vojniki, v ojniCi, vojnici, te
avojniki (ili svi moguci oblici nastali dodavanjem ili oduzima-
njem od osnove).

61
 Osnovi morfologije

u sledecem koraku bice evaluirani proizvedeni oblici

ogranicen ima

Ogranicenje 1 Ogranicenje 2 Ogranicenje 3

vojniki ~< ! *!
'
~.
ll1 l *! *!
~.
ll1 l

avojniki ,~ !
ojniki '~!

(zvezdica bez usklicnika znaCi da ogranicenje nije zadovolje-

, ali nije ni fatalno za generisanje oblika, sa usklicnikom da
fatalno i time oblik l, - da ogranicenje irelevant-
).
Oblici sa k ic odbaceni su jer se radi nominativu
zine muskog roda, trece ogranicenje diktira da u tom obliku
moze da se pojavi k ni . Drugo ogranicenje diktira ta tu
moze da se pojavi k ili . Tako , onda, nakon evaluacije gene-
risan jedini l oblik.
Naravno, opis ogranicenja znatno slozeniji u sintaksi
- podrazumeva zasebnu strukturu konstituenata i struktu-
ru osobina, ali osnovni princip isti.
Dobar primer modelovanja morfoloskih osobina u teori-
ji optimalnosti moze se u Bauer (2003).
aka strana teorije optimalnosti ekonomicna i efektna
obrada morfonoloskih alternacija. Slabost ovog pristupa lezi u
informacionom preopterecenju, naroCito u morfosintaksi.
N ajpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmere-
su l Prince i l Smolensky. Vise informacija
pristupu moze se naci u Prince i Smolensky (2004) .

62
Srpskohrvatska t1eksija

2.2.4 Kognitivna lingvistika

Poput drugih opstih pristupa, kognitivna lingvistika nije

zainteresovana za morfologiju per se. Morfoloske odlike deo
su opste kognitivne sheme, kako navodi Langacker (1990: 61):
"Temeljna postavka kognitivne gramatike da se svi valjani
gramaticki konstrukti odlikuju simbolickom prirodom. Lek-
sikon, morfologija i sintaksa cine kontinuum simbolickih
dinica, gde svaka postoji u asocijaciji semanticke i fonoloske
strukture."
Tako onda morfoloski element - simbolicko jedin-
stvo foneme i znacenja 'N.Sg.f.' bas kao sto leksema ruka
asocijacija fonoloske (F) strukture ruka i semanticke (S)
strukture 'gornji ud kod ljudi ili njegov zavrsetak'. Znakovi se
udruzuju u sire celine valjanih kompozicijskih pute-
. Tako onda valjani kompozicijski put za znak rukom
:

S 'u gornjeg uda kod ljudi ili

njegovog zavrserka'
rukom
/ \
S 'gornji ud kod ljudi ili njegov 'I.Sg.f'
zavrserak'
ruk

Uz to sto tvore znakove viseg reda, jezicke jedinice

udruzuju se u znakovne mreze, jedna jedinica se razvija iz
druge, itd. 1 postoji nikakva razlika izmedu leksic-
kih i morfoloskih struktura u organizacije. Tako ,
onda, znacenje reCi mozak 'inteligentna osoba' u sinhronoj
perspektivi povezano, u dijahronoj proizaslo iz znacenja 'or-
gan nervnog sistema smesten u lobanji', bas kao sto znace-
dativa 'posednik', npr. Zena . povezano/proizaslo iz

63
 Osnovi morfologije

znacenja dativa 'primalac', npr. Dao sam knjigu. U

slucaja, ciljno leksicko odnosno gramaticko znacenje razvilo
se iz izvornog osnovu odredene veze, kako se vidi slede-
grafikonu

IzvoriJni domen Veza Ciljni domen

'organ nervnog sistema inteligentna osoba ,inteligentna
u lobanji' odlikuje se natprosecnim osoba'
mozgom
'primalac' ako se nesto primi, onda 'posednik'
se to ima

Kognitivna lingvistika interesantna i stoga sto reorga-

nizuje vrste reCi. kriterijumu konceputaliza-
cije izdvajaju se svega tri kategorije, stvar, proces i odnos. Stvar
entitet konceptualiziran staticki i bez neophodnosti povezi-
vanja s drugim entitetima. Stvar u dobroj meri odgovara tradi-
cionalnoj kategoriji imenica. Proces entitet koji podrazume-
va protok vremena - velikoj se meri poklapa sa glagolima.
O dnos podrazumeva uspostavljanje veze izmedu druga dva
entiteta i odgovara uglavnom tradicionalnim pridevima i
predlozima. ako, primer, recenici Marko sobi. pred-
log uspostavlja odnos izmedu izrazenijeg entiteta ( rk ) ,
koji se u kognitivnolingvistickoj terminologiji naziva trajek-
tor , te m izrazenog elementa (soba), koji se naziva orijenti-
rom. Odnos koji se profilira jeste smestanje trajektora unutar
orijentira, kako predstavljeno ovde:

soba (orijentir)
Marko;
(traj ektor)

64
~rpskohrvatska fleksija

ake strane kognitivne lingvistike u morfologiji jesu

rada znacenja i funkcija predloga, prideva, glagola, fleksijskih
oblika (naroCito padeza). Nedostatak ovog pristupa leZi u izu-
zetno niskom stepenu formalizacije, time primenjivosti su-
zenoj gotovo iskljuCivo didaktiku.
Najpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmere-
su Ronald Langacker i George Lakoff, slavisti koji ga
praktikuju Laura Janda i Barbara Lewandowska. Vise infor-
macija ovom pristupu moze se u Langacker (1990).

2.2.5 Teorija smisao - tekst

Teorija smisao tekst (unekoliko srodna sa gramatikama

zavisnosti), predstavlja jezicki sistem kao niz nivoa reprezen-
tacije kojima se povezuje semanticka sa fonoloskom ravni. U
ovo modelu, za razliku od svih prethodnih, morfologija pred-
stavlja zaseban nivo reprezentacije.
Model, kako ga predstavlja njegov glavni tvorac, Igor
Mel'cuk (l'huk, 1997:8) izgleda ovako:

65
 Osnovi morfologije

Nivo lingvistickog Kornponente modela

prestavljanja smisao - tekst

RI'II1 S [~. TEKSOVlJ - - - - - - - : - - -

~
flogi

V z
v RPIIOI1I' u
povrSinsktmortologija m


V v
'fi'
dubinska morfologija
I v
s I
i

~.
ffi Ins Sltks



t 'u'
RS~f ll t S I
z du .Isk
11'slntaksa
.
z

[{SYI1If'
'\v

11'
smisao
'u'
I"III I ~SISq - - - - - - - - - -

Dubinski nivoi reprezentacije i odgovarajuce kornpo-

nente odnose se znacenje, povrsinske tekst. Ako pogle-
darno dubinsku i povrsinsku rnorfolosku kornponentu, prva
sadrzi nizove rnorferna rnorfoloski rnarkirane, druga konkret-
ne rnorferne, tako, npr. za oblik rukom dubinskorn rnorfo-
loskorn nivou irnarno rukar.sg.f povrsinskorn {ru-
ka},{I.Sg.f} (viticasta zagrada oznacava granice rnorferna). Slic-
i sa rnorfoloskirn pravilirna. Npr. dubinsko pravilo izvo-
denja norninativa rnno:Zine srednjeg roda kaze da N,Pl,rn
< = > {N.Pl.rn}, dakle da se osobine norninativa, rnno:Zine
i rnuskog roda realizovati kao odgovarajuca rnorferna. Povr-
sinsko pravilo, opet, dovodi rnorfernu vezu s fonernorn
{N.Pl.rn} < = > -i (npr. krevet:kreveti).
Prednosti ovog pristupa leze izbalansiranorn posveCi-
vanju paznje svirn elernentirna jezicke strukture, dok rn in-
forrnacijs ka preopterecenost, ergo slaba prirnenjivost osirn -

66
Srpskohrvatska fleksija

jedinih segmenata u pojedinim tipovima projekata (npr. recni-

cima) nedostatak.
Najpoznatiji predstavnik ovog pristupa Igor Mel'cuk.
Vise informacija pristupu moze se u Mel'cuk
(1997). Druge srodne pristupe unutar sirokog odredenja gra-
matike zavisnosti reprezentuju grupa Petra Sgalla (. npr.
Sgall et a11986) i Stanley Starosta (. Starosta 1988).

2.2.6 Ostali opsti pristupi

Uz opisane siroko rasprostranjene opste pristupe (gde su

uz teoriju smisao-tekst pomenute i druge gramatike zavisno-
sti, ili dependencijalne gramatike), postoji i Citav niz drugih
pristupa, cija rasirenost varira od nekoliko fakultetskih odse-
ka u jednoj zemlji do onih koji su sire zastupljeni u odrede-
civilizacijsko-kulturnom krugu, npr. u sferi uticaja bri-
tanske krune. Svi ovi pristupi ili nacin obraduju
morfologiju. Rodonacelnik gramatike , jednog od tih pri-
stupa, jeste Richard Hudson, pristup opisan u Hudson
(1984). Rodonacelnik sledeceg pristupa, sistemsko-funkcional-
n gramatike ... Hal1iday, pristup opisan u Halli-
day (1985). U pristupu jezik se shvata kao resurs koji
ljudi koriste da bi ostvarili odredene ciljeve izrazavajuCi znace-
u kontekstu. Tvorac neurokognitivne lingvistike Sid-
Lamb, pristup opisan u Lamb (1999). Neurokognitiv-
lingvistika nastoji da ispita kognitivne i neuroloske meha-
nizme koji omogucavaju znanje i upotrebu jezika. Konstrukt-
nu gramatiku sledi nekoliko centara u SAD, Finskoj i Holan-
diji, najpoznatija predstavnica , pristup opi-
san u 6stman, - i . Fried (.) (2005). U pristupu
jezicki elementi predstavljaju se u kompleksnim konstrukti-
, koji obuhvataju i semanticku i oblicku stranu, koji se
mogu uvek rasclaniti. Integracijska lingvistika pristup koji

7
 Osnovi morfologije

zastupa grupa H ansa-Heinricha Lieba, opisana u Lieb

(1983). Pristup integrativan jer ukljucuje sve aspekte jezika,
strukturni, komunikativni, varijacijski i sledi veze sa srodnim
disciplinam a. Gramatika veza vidi jezik kao sistem [, koje
imaju odredene valencije za kombinovanje sa drugim [m.
Pristup reprezentuje grupa Daveya Temperleya, opisan
http:// www.link.cs.cmu.edu/link. G (gramatiku pridru-
zivanja drveta) osmislio Aravind oshi, pristup opisan u
oshi et al. (1975). Ovde osnovna ideja da hijerarhijska
struktura odnosa (drvo) osnovna reprezentacijska jedinica
svih jezickih osobina. Svako drvo usidreno u leksickoj jedi-
nici, odnosi u jezickim strukturama opisuju se operacijama
drvetima, gde jedno drvo glavno, drugo pomocno, gde se
elementi drveta uskladuju, itd. Autoleksicka gramatika vidi
sintaksu, semantiku i morfologiju, tri osnovna nivoa jezickog
sistema, kao nezavisne reprezentacije koje ulaze u medusobnu
interakciju. Ovaj pristup predstavlja errold Sadock, opisan
u Sadock (1991). LFG (leksicko-funkcionalnu gramatiku)
predstavlja oan Bresnan, pristup opisan u Bresnan 2001.
U ovom pristupu jezicki sistem predstavlja se u dva paralelna
reprezentacijska nivoa - konstituentskim strukturama (kon-
tekstno-nezavisnim pravilima frazne strukture) i funkcional-
nim strukturama (parovima atributa i vrednosti).

68
_Srpskohrvatska ksi

2.3 Primenjeni i eksperimentalni pristupi

morfologiji

2.3.1 Racunarska lingvistika

Obrada morfologije u racunarskoj lingvistici u potpuno-

sti podredena "obavljanju posla". Racunarski sistemi imaju
zadatak da prepoznaju i/ili izvedu sve oblike danog jezika, u
m broju primena potrebno i povezivanje sa kanon-
skim oblikom te odredenje morfoloskih parametara. Na pri-
mer, ako imamo oblik rukom, onda minimalan cilj racunar-
skog sistema da u tekstu moze potvrditi da to l oblik
(prepoznati ga) i ponuditi ga korisniku (izvesti ga), kada
upise slican nepostojeCi oblik. Programi za proveru pravopisa
primer su ovog minimalnog zadatka. Ako bismo imali pot-
ili izuzetno reprezentativan korpus, onda kodiranje mor-
fologije bi ni bilo potrebno, jednostavno bismo izbacili sve
oblike reCi iz tog korpusa. U veCini drugih primena postoji
potreba povezivanja prepoznatog/ generisanog oblika reCi sa
kanonskim oblikom. Tako onda postoji potreba da se oblik
rukom poveze sa kanonskim oblikom ruka i mofoloskom ka-
tegorijom: instrumental jednine zenskog roda. postupak
zove se lematizacija. Poslednji, svakako najkomplikovaniji za-
datak jeste disambigvizacija - utvrdivanje kojoj se od vise
moguCih lematizacijskih veza radi, npr. ako imamo oblik ru
kama u kontekstu sa _' onda treba utvrditi da se radi instru-
mentalu mnozine, dativu odnosno lokativu. Dakle, niz
zadataka, od jednostavnijih ka komplikovanijim ide ovako:
prepoznavanje/izvodenje, lematizacija, disambigvizacija.
alternativa lematizaciji u nekim sistemima se l osnovcenje
gde se povezuju sve lekseme koje imaju istu osnovu.

69
 Osnovi morfologije

edno plodonosno polje ispitivanja kvantitativnih karak-

teristika jeste verovatnoca pojavljivanja tzv. N-grama (digra-
, trigrama, itd. - kombinacija dva, tri, itd. morfoloska
lika). predmet izucavanja verovatnoca pojavljivanja od-
redene sekvence. ako dobijeni podaci izuzetno su korisni
obradi prirodnog jezika, npr. ako imamo podatke da kom-
binacija divlja svinja neuporedivo verovatnija nego divlja kr-
, onda ovu prvu izabrati kao ekvivalent automat-
skom prevodenju. N-grami se pravilu modeluju
skrivenih Markovljevih modela, gde se polazi od toga da do-
davanjem svakog novog oblika tekstu stvaramo novo stanje,
stanja su spojena tranzicijskim lukovima. Osnovna standard-
formula da verovatnoca narednog stanja jednaka pro-
izvodu verovatnoca tog i prethodnih stanja. Tako ako ne-
kom tekstu verovatnoca pojavljivanja oblika divlja 0.005 (to
stanje ) verovatnoca reci svinja 0.003 (to stanje ), onda
verovatnoca kombinacije gdje prvo imamo stanje , onda
stanje iznosi 0.005 '~O.003 = 0.000015_ Postoji niz postupaka
kojih se ovaj osnovni model izglacava, da se dobi-
la realisticnija procena verovatnoce pojavljivanja pojedinin n-
gram a. N-grami nisu ograniceni samo leksemske oblike,
mozemo se pitati, recimo, koliko verovatnije da imamo
kombinaciju pridev imenica nego pridev prilog, itd.
Ovde biti opisana tri, medusobno dobroj meri razli-
Cita pristupa kao ilustracija razlicitog pristupa u resavanju na-
vedenih zadataka. Sva tri pristupa primenjena su materijalu
srpskohrvatskog i drugih slovenskih jezika. Bez obzira raz-
like sistemima, svaki od njih ima dva odelita konstituenta:
leksicku bazu podataka i pravila prepoznavanja/generisa-
ntizci/disambigvizacije.

70
Srpskohrvatska fleksija

2.3.2.1 Morfologija minimalne informacije

MIG minimalizira informaciju potrebnu softveru tako

sto tezi optimalnoj distribuciji informacije u pravilima, s jed-
n, i etiketama leksickih jedinica, s druge strane, te tako sto
koristi pravila razliCite klase, koja se medusobno nadopunju-
. Etikete i pravila intuitivno su prepoznatljivi, sto kompju-
terskim leksikografima i gramaticarima olaksava stvaranje i
nn pravila i baze podataka.
Ilustrujmo to jednim prostim primerom. Da bismo u
MIG-u generisali fleksiju srpskohrvatske reCi selo, potrebne su
n dve stvari. Prvo etiketa odrednice 'selo', koja izgleda
ovako:

engleska leksicka jedinica/selo,a n;/ostali sh. ekvivalenti

pravila ovog sa ovim znacenjem
:
SCR RA ><, glava pravila, koja gv da to
=> srpskohrvatsko pravilo (SCR) za razvij
paradigme ( RA) i ako se nade odrednica sa
etiketom bilo sta (~.) , , onda (= > )
NOUNj se u telu prvo govori da to imenica
NEUTERj srednjeg roda, te da
01 = (1- > ','-l) osnova sve u etiketi do prvog zareza osim
poslednjeg znaka (-1), (dakle u m slucaju
selo-1 = sel)
SINGULR da su padezi jednine generisani tako sto se u
nominativu osnovu dodaje
NOM=Ol+oj
GEN = 01 + u genitivu ...
[ ...]

Pokazano pravilo ilustruje prvu klasu pravila koje kori-

sti MIG, pravila tipa "konstruktor", koji spajanjem postojeteg

71
 Osnovi morfologije

materijala spajaju oblike. Druga pravila obuhvataju

tatore (koji generisane oblike), pronalazaci (koji nala-
ze potrebni oblik), veznici (koji vezuju elemente), itd. Princip
generisanja morfologije to da se pi5e pravilo klase konstruk-
tor istovremeno za paradigme sa alternacijama i bez njih, da
se istovremeno s njim primenjuje mutator, koji deluje ukoliko
postoji alternacija, ukoliko , ostaje neaktiviran. i
mr.

Dva pravila tipa mutator:

Xr:~::~~~ ________._______.__________.____ ~.E_~~~_~~___________________ _

SCR FUN CZS = > glava, koja govori da to
srpskohrvatska funkcija zvana
CZS
CZS[O]=LAST[O][(k,g,h) = > (c,z,s)] telo, koje govori da,
primenom funkcije CZS
osnovu reci vrsimo
mutaciju tako sto se suglasnik
k,g,h kraju m u
C,Z,s
SCR FUN CZS2 = > isto kao u prethodnon slucaju,
samo se funkcija zove CZS2
CZS2[0]=LAST[0][(k,g,h)= > (c,z,S)] i m c,z,s, nego u ,

i sledece konstruktorsko pravilo (deo tela ispu5ten, 5to

oznaceno trima tackama):

_~E~:':~~? ____________ .________ ~~.~<:_r:j~_____._________._______. .__.____ _

SCR R ':-, # m glava - ukoliko se naide odrednicu s
=> m etiketom
NOUNj onda to imenica
MASCULINEj muskog roda
01 = (1- >' ,') osnova sve do prvog zareza u odrednici
SINGULARj f1eksija jednine generise se tako sto se
NOM= = 01; uzme osnova bez ikakvih nasravaka

72
Srpskohrvatska fleksija

[ ... ]
vokativu se dodaje nastavak
VOC=CZS2(Ol) +; primjenjuje funkcija CZS2
[ ... ]
.
PLURAL; mnoZ1n1 se

NOM=CZS(Ol)+i; nominativu dodaje nastavak -1 te

primjenjuje funkcija CZS

LOC=CZS(Ol) +ima
[ ...]

generisu paradigmu leksickih jedinica kao vojnik,a # ;

snik,a # ; itd. Veoma bitno to da funkcija izvrsiti muta-
ciju krajnjeg suglasnika osnove ukoliko listi tri sugla-
snika koje pravi10 tipa mutator djeluje, ali da , ukoliko se
radi nekom drugom suglasniku, konstruktor biti primenjen,
mutator . Dakle, gorenavedeno pravilo generisace i odred-
nice kakve su:
alas,a # ; konzul,a # ; i sl. kombinacija pravila k1ase
konstruktor i pravi1a k1ase mutator daje bitne ustede u duzini
oplsa.
Vise informacija m pristupu moze se u Sipka
and Koncar (1997).

2.3.2.2 Morfologija konacnih stanja ()

Morfologija konacnih stanja, koja se primenjuje u istra-

zivackim laboratorijama firme Xerox, s jedne strane zasnova-
dvorazinskoj morfologiji (. deo 2.1.2), s druge stra-
ideji da se pravi1a povezivanja dubinske i povrsinske re-
prezentacije mogu predstaviti m regu1arnih izraza. Re-
gularni izrazi podrazumevaju upotrebu opstih simbola za tra-
zenje i zamenu. Npr., ako imam pravilne glagole -ati i ze-

73
 Osnovi morfologije

da formiram gerundski oblik -n (. citati.citanje),

onda mogu primeniti regularni izraz:

(. + a)ti
:
Zameni sa: $l

gde unutar zagrada sto se traZi, tacka bilo koje slovo,

plus znaci da se ponavlja jednom ili vise puta. Znak dolara i
jedan oznacavaju da se ponovi sto nadeno unutar
zagrada (npr. u slucaju glagola citati, to cita). Naravno, sva-
ki regularni izraz moze biti uslovljen ili ogranicen, npr.
ovde bi ogranicenje bilo da glagol mora biti nesvrsen (npr.
procitanje).
Cela arhitektura organizovana kao automat konacnih
stanja (otud i naziv pristupa), koji opet podrazumevaju posto-
niza konacnih stanja i pravila koja kontro1iSu kako ula-
zni podaci dolaze do tih konacnih stanja.
Konkretan primer generisanja/prepoznavanja morfolo-
skih oblika izgleda ovako. Da bismo dobili neki padeski
lik, recimo: podvizi (N.Pl. od podvig), moramo imati leksicki
unosak kao u (1), koji govori da oblik spada u odredeni flek-
sijski tip (ovde pravilnu fleksiju muskog roda), zatim dubinski
oblik te fleksije u (2) koje kaze da, ako se radi datom fleksij-
skom tipu, uzimamo leksicki unosak i s njim udruzujemo
osobine nominativa jednine, primenjujemo pravilo i dodaje-
nastavak i. Pravilo (dato u 3) kaze da g treba da se zame-
ni (- sa z u kontekstu (11) gde se osnovu primenjuje
funkcija MR ili i nastavak i ili ima. Kako u (2) primenjena
fun kcija , (3) biti realizovano.

74
Srpskohrvatska tleksija

(1) podvig Noun-Masc-reg;

(2) LEXICON Noun-Masc-reg1

[
%+Pl%+Nom:%APi #.,

(3) regex [g -> z 11 _ %AMR % [il i m ]];

Shematski gledano imamo :

(1) (2)
DRpodvig + i
1
(3)
I
PR podvizi

Vise informacija m pristupu moze se u

sley i Karttunen (2003).

2.3.2.3 Morfologija brze

Za gramatiku brze primene karakteristicna usitnjena

segmentacija morfoloskog materijala, izdvajanje arbitrarnih
elementa i trazenje odgovarajuceg oblika osnovu zadovolja-
n vise uslova istovremeno. Polazi se od sledece morfolo-
ske segmentacije:

rec :: = osnova nastavak [refleksivni elementJ;

osnova :: = [prefiks] telo [sufiks] 1 niska znakova kvazikoren
[sufiksJ

ili u konkretnom primeru oblika izvadila

75
 Osnovi morfologije

rec: izvadila osnova: izvadi nastavak: la refleksivni

element:
osnova: izvadi = prefiks: iz telo: vadi sufiks:
niska: v kvazikoren: adi sufiks:

Kvazikoren niz tri znaka koji prethode sufiksu odno-

sno fleksijskom nastavku i koji mogu, u sadejstvu s drugim
pokazateljima, da predvide oblik recio Niska znaci bilo koji
niz znakova pre kvazikorena nakon prefiksa {ako prefiks
prisutan)
Mada sistem sadrzi i druge baze znanja, kljucno zado-
voljavanje uslova navedenih u onoj za nastavke i za pseu-
dokorenoveo U ovom primeru gore, imamo sledeca dva zapi-
sa:

U bazi znanja za nastavke:

l
23 0V.IoGoPrR.foSgo
[000]

U bazi znanja za pseudokorenove

adi
V.IoGoPrR
[000]

U baze mestima trotacke navedeni su drugi m

guCi oblici kojima nastavak odnosno pseudokoren mogu pri-
padati (broj 23 oznacava kod fleksijskog tipa, 230 paradigma)
u slucaju potrebe, konsultuju se i druge listeo Oblik se nalazi
tamo gde najvece poklapanje izmedu podataka iz dve ili vise
baza znanja.

76
Srpskohrvatska fleksija

Vise informacija m pristupu moze se Shere-

metyeva ! al. (1998).

2.3.2 Morfologija i lingvodidaktika

Mesto morfologije lingvodidaktici slicno m

mestu u opstim lingvistickim teorijama. Naime, teorije u
principu se morfologijom samom sebi, nego se
usvajanje morfoloskih struktura izvodi iz opsteg modela usva-
stranog jezika. Larsen-Freeman, 1991, teorije usvaja-
stranog jezika mogu se podeliti nativisticke, okolinske,
te interakcijske.
Nativisticke teorije zasnovane su tvrdnji urodenoj
jezickoj sposobnosti. Tvrdnja zasnovaHa Cinjenici da
koliCina informacija koju dobijamo kada ucimo strani jezik is-
krivljena (izvorni govornici cesto se ispravljaju, podrazumeva-
elemente, itd.) i nedovoljna ( dobijamo "negativnu" in-
formaciju - koji oblici nisu pravilni, nego samo pozitivnu, za-
ista postojece oblike). Uprkos toj nepotpunoj informaciji
uspevamo da m strani jezik, sto znaCi da imamo odre-
dene urodene opste principe i mehanizme koristenja i usvaja-
jezika. Jedan vid ovog pristupa comskijanska lingvistika,
gde morfologija u globalnom modelu ima isto mesto kao
minimalizmu (. deo 2.2.1). Drugi oblik Krasenova teori-
nadgledanja. Krasen izdvaja dva procesa - usvajanje (podsve-
snu internalizaciju pravila upotrebe) te (svesno
pravila). Dinamika i upotrebe stranog jezika dobroj
meri zavisi od interakcije te dve komponente, kojoj
znanje nadgleda usvojeno. Krasenova teorija podrazumeva
prirodan redosled usvajanja jezickih elemenata, nadgledanje,
te hipotezu ulaza, koja objasnjava kako usvajanje moguce
uprkos nedovoljnoj i iskrivljenoj informaciji. !
skog, Krasen podrazumeva postojanje "uredaja za usvajanje -

77
 Osnovi morfologije

zika" sa univerzalnom komponentom i koja zavisi od

danog jezika. Na primer, mozemo istovremeno imati
pravila za tvorenje (npr. da u muskom rodu treba
dodati ov/ ev jednoslozne osnove, da k,g,h treba promeniti
u C,Z, 5, itd.) ali i nesvesno usvojiti sposobnost formiranja
zine muskog roda (onako kako to izvorni govornici,
znajuci nikakva pravila).
Okolinske teorije kljucnu ulogu u usvajanju stranog jezi-
ka vide u sredini, okruzenju. Usvajanje stranog jezika uslovlje-
odnosom jezika i kulture onoga koji i jezika i kultu-
re k oja se usvaja. Usvajanje odredeno takvim faktorima
kao: dominacija ili podredenost grupe onoga koji odno-
su jezik koji se u, kompaktnost, okruzenje i veliCi-
, obrazac akulturacije, u jezika, itd. Tako,
primer, srpski imigrant iz radnicke klase, sa Srpkinjom kao
suprugom, koji zivi srpskom kvartu Cikagu u
sansu da usvoji upotrebu clanova engleskom jeziku nego
srpski univerzitetski profesor kome zena Amerikanka i koji
zivi univerzitetskom gradicu bez srpske imigracijske
grupe. Najpoznatija medu ovim teorijama Schumanova hi-
poteza pidzinizacije i model akulturacije.
Interakcijske teorije uzimaju obzir kako urodene fak-
tore tako i iz okruzenja. edna od takvih teorija Givo-
fnkcionalno-tipoloska teorija. Usvajanje stranog jezika
vodi od prostijih formi pragmatickog modusa komunikacije
ka slozenijem sintaksickom modusu. Prisustvo gramaticke
morfologije tu svoje zasebno mesto - prisustvo morfolo-
gije k arakteristika sintaksickog modusa, odsustvo
pragm atickog. Drugi elementi koji se u su, primer,
to da se izricaji ( tema-komentar u subjekat-predi-
kat, spor tempo govora se brz, da se upotre-
bl u kompleksniji glagoli, odnosi medu elementima
u se izrazavati kompleksnijim strukturama, itd.

78
Srpskohrvatska fleksija

U nastavi stranog jezika morfologija , uz drge jezicke

segmente, naroCito vazna utvrdivanju stepena teskoce
dinih elemenata ( osnovu toga i redosleda njihovog usvaja-
) te analizi gresaka.
Razlike izmedu dva jezika, prvog jezika (Ll) onoga koji
uci i jezika koji se uci (L2) svakom danom segmentu odre-
njegov nivo tezine. Cak i intuitivno znamo da za go-
vornike slovenskih jezika, gde sistem imenicke fleksije sli-
nasem, syajanje sistema padeza biti lakse nego za govor-
nike engleskog, gde fleksija redukovana. Vojska Sjedinjenih
Drzava, kojoj se mnogo raznovrsnih jezika, koristi skalu
od 1 do 4 da odredi relativnu teskocu jezika za izvorne govor-
nike engleskog jezika. , primer spanski kategorija 1
(najlaksi) kineski, japanski, korejski i arapski kategorija 4
(najteZi). Slovenski jezici su kategoriji 3, prvenstveno zbog
razgranate fleksije. Kad su pitanju morfoloske strukture,
da nivo pojedinih sadrzaja lingvodidaktici
likoj meri odred:en stepenom razlike prema jeziku onih koji
. Tako logicno nastavi naseg jezika za govornike engle-
skog uvesti akuzativ pre lokativa jer i engleskom (doduse
samo kod zamenica) otvoreno obelezen, govorniku
gleskog biti lakse da ga savlada. Isto tako, bitno se redosledu
elemenata pridrzavati Krasenovog principa i+l, ko-
kaze da, ako koji uci nivou i, onda se mogu
diti sadrzaji samo jedan nivo teskoce visi. Na primer, ako
neko tek da padeski sistem, i koristi samo nomina-
tiv, onda se tom momentu moze poceti uvoditi akuzativ
(kao sledeCi nivo tezine) recimo lokativ (koji dva nivoa
teZine iznad nominativa).
Kad su greske pitanju, treba razlikovati dve opste situ-
acije. S jedne strane imamo omaske, situacije kada osoba
svesna odgovarajuce osobine, ali primenjuje zbog nedo-
voljne paznje, umora, itd. S drge strane imamo pogreske, ka-

79
 Osnovi morfologije

da osoba internizovanu osobinu ili pravilo. Na primer,

osoba koja jezik moze proizvesti mnozinu danovi (umesto
dani). Greske mogu biti interferencijske, gde strukture Ll uti-
proizvodnju u L2 (npr. pretiti nekoga umesto pretiti n
kome zato sto rekcija engleskog glagola threaten direktni
akuzativni objekat) ili unutarjezicke, obicno uopstavanje
kog pravila (npr. danovi - uopstavanje pravila da jednoslozne
imenice imaju dugu mnozinu) ili pojednostavljivanje, npr. ko-
ristenje nominativa umesto zavisnih padeza, kao u za kuca
umesto za kucu.
Mada morfologija nije priori posebno znaeajna u utvr-
divanju nivoa teskoce, uvodenja sadrzaja i analizi gresaka, lite-
ratura izuzetno bogata istrazivanjima posvecenim upravo
morfologiji. Razlozi ovome su upadljivost i samerljivost mor-
fo loskih sadrzaja i gresaka i proizvodnji stranom jeziku.

2.3.3 Morfologija i psiholingvistika

Morfologija ima izrazito mesto u sledeCim psiholingvi-

stickim oblastima:

. leksicko pohranjivanje i izvlacenje,

. leksicko i sintaksicko procesuiranje teksta,
. razvoj jezicke sposobnosti,
d. jezicki poremecaji

Kada u pitanju pohranjivanje, izvlacenje i procesuira-

,postoje razliciti pristupi pohranjivanju i izvlacenju morfo-
loske strukture reCi. i kod svih drugih pohranjenih infor-
macij a, oblik jedinice u mentalnom leksikonu mora da nade
ravnotezu izrnedu dva oprecna zahteva - da memorijski
prostor za pohranjivanje jedinice sto manji, te da vreme iz-
vlacenja jedinice iz tog prostora sto krace. U pristupu ovom

80
_Srpskohrvatska fleksija

problemu postoje siroka shvatanja. jednom, sve oblike reCi

imamo kao zasebne unoske, koje onda, vec potrebi u pro-
cesuiranju teksta, izvlaCimo. drugom, pohranjujemo rec
kao zasebnu celinu, njihove odgovarajuce oblike generisemo
ili prepoznajemo kada su potrebni. U prvom od ova dva
krajnja pristupa memorijski prostor veliki, ali vreme iz-
vlacenja kratko, dok u drugom memorijski prostor mali,
vreme izvlacenja duze. Materijal iz eksperimenata i jezickih
poremecaja sugerise da tvorbene afikse mozemo imati pohra-
kao zasebne jedinice, ali da se odgovarajuf:.i fleksijski
stavci dodaju ili prepoznaju prilikom upotrebe reCi. Na pri-
mer, eksperiment autora ovih redova (Sipka 2002) pokazao
da govornici poljskog trebaju vise vremena da prepoznaju
genitiv muskog roda za nezivo nego za zivo jer su pravila za
ovaj prvi znatno komplikovanija (nastavak nekada -
kada -, za drugi uvek -). Da su svi oblici pohranjeni kao
zasebne jedinice, te razlike bi bilo.
U razvoju jezicke sposobnosti centralna su pitanja odnos
urodenih i okolinskih faktora te relativni udeo opstejezickih
u odnosu faktore vezane za konkretan jezik. Drugim reci-
, sta ide u univerzalnu gramatiku i sta u "uredaj za usvaja-
jezika" kako ga odreduje comskijanska lingvistika. Isto ta-
ko, bitna su i pitanja redosleda usvajanja odredenih morfolo-
skih odlika i pravila kod dece.
Morfologija bitna i u proucavanju jezickih poremeca-
. Tako , primer, u jednom tipu afazije (delimicnog gu-
bitka jezickih funkcija), Vernikeovom, dobro ocuvana morfo-
logija u produkciji govora, dok u drugom, Brokinom, mor-
fologija gotovo potpuno izgubljena.

81
 Osnovi morfologije

. Srpskohrvatska fleksija
3.0 Uvod

u ovom delu predstavljamo sinhronu srpskohrvatsku

fle ksijsku morfologiju u teorijski neutralnom dovoljno is-
crpnom obliku. Osnovna ideja takvog predstavljanja jeste
ostavljanje mogucnosti Citaocu da primeni prethodno nazna-
pristupe i kategorije materijal naseg jezika. Naravno,
materijal mogao biti i siri (da ukljuCi i tvorbu te dijahroni
aspekt), ali i ovoliko, nadamo se, dovoljno da se potaknu
nova istrazivanja. U predstavljanju materijala prvo su navede-
alternacije (fonoloske i morfonoloske) relevantne u fleksiji,
zatim fleksijske paradigme, nakon toga pravila fleksijske sin-
tagmatike (uskladivanja i pripisivanja), nakon cega su predsta-
vljene pojedinacne vrste reCi. Predstavljanje materijala zavrsa-
va opisom znacenja vrednosti fleksijskih parametara.

82
Srpskohrvatska ksi

3.1 Fonoloska, silk i morfonoloska

uslovljenost

3.1.0 Uvod

u delu alternacijama daje se opis, pravilo (koje poka-

zuje i kontekst u kojem se javlja svaka od vrednosti alternaci-
, te primeri. Znak alterniranje, npr. znaCi
da alternira sa . Viticasta zagrada oznacava jedan od
denih elemenata .. raspon, npr. {1 .. 8} znaCi da se moze iza-
brati bilo koji elemenat u nizu od l do 8. Znak plusa +
znaci moguce ponavljanje prethodnog znaka, npr. l + znaci
da se 5to definisano kao l moze ponoviti jednom ili
vi5e puta. Znak zvezdice ("') oznacava bilo koji niz, npr. '~ica
oznacava bilo koju rec koja zavr5ava -ica.

3.1.1 Fonoloske alternacije

se alternacije dele asimilacijske, takve koje pod-

razumevaju alterniranje dve foneme, drugim reCima njihovu
komplementarnu distribuciju, i redukcione, takve koje se za-
snivaju alternaciji foneme sa nepostojanjem foneme, tzv.
funkcionalnom nulom.

3.1.1.1 Asimilacijske alternacije

Asimilacijske alternacije javljaju se u tri vida: alternacija

zvucni - bezvucni, alternacija tvrdi - meki i alternacija nazal
- bilabijal.

83
 Osnovi morfologije

3.1.1.1.1 Alternacija zvucni - bezvucni

Opis:
Bezvucni konsonant ispred zvucnog zamenjuje se svojim
zvucnim parnjakom. Zvucni konsonant ispred bezvucnog za-
m se svojim bezvucnim parnjakom.

Pravilo:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
V d g di d i z
v I V
L t k S S f h

V{1 . .7}L{1 .. 10} L{l ..7}L{l ..7}

L{l ..7}V{l ..7} {l . .7}{l ..7}

Napomena: Sve grupe koje podlezu ovoj alternaciji, izu-

zev grupa ds i ds,re gistruju se u pisanju, tako: vrabac :vrap

Primeri:
top + diija tobdiija

to di l to di lJ
L1 V V V
4 1 4

raz- + paliti raspaliti

ra z aliti ra S Alit

7 L1 L7 L1

od- + hraniti othraniti finish supporting

d h raniti t h raniti
1 L9 L1 L9

84
Srpskohrvatska fl eksij a

3.1.1.1.2 Alternacija tvrdi - meki

Opis:

Tvrdi 5, Z, i h ispred mekih konsonanata zamenjuju se svojim

mekim parnjacima s, i, i .

Pravilo:
1 2 3 4 5 6 7 8
z s/h
v v v ,
$ z s di d lj )

H{1 ..2}S{1 ..8} DS{1 .. 2}S{ 1.. 8}

Primer:

trbuh + -cic D trbuSCic

.,
trbu h
v
ic trbu s l

2 L3 $2 $3

3.1.1 .1.3 Alternacija nazal - labijal

Opis:

Nazalno alveolarno ispred labijala i zamenjuje se svojim

nazalnim labijalnim parnjakom m .

Pravilo:
1 2 3
N

L m

N{1}L{2,3} DL{1}L{2,3}

85
 Osnovi morfologije

Primer:

stan + -beni stambeni

sta eni sta m

Nl L2 Ll L2

3.1.1.2 Redukcione alternacije

Redukcione asimi1acije 1 se kao redukcija gemina-

ta, redukcija p10ziya iza afrikata, redukcija ugneZdenog p1ozi-
i redukcija afrikata ispred p1oziya.

3.1.1.2.1 Redukcija geminata

Opis:

U dyojeni konsonanti redukuju se jedan

Pravilo:

L= {, , , , d, dz, d, f, g, h, , k, 1, 1, m, , nj, , r, s, S, t, ,
z,z}
Ll= L2
L1L2 L2

Primer:

Rus + ski ruski

ru s s kiD ru s ki
Ll L2 L2

86
Srpskohrvatska fleksija

3.1.1.2.2 Redukcija ploziva ispred afrikata

Opis:

P10zivi t i d redukuju se ispred afrikata i sufiksa -stina

Pravilo:

= {t, d}
= {, , , d, dz, 5tina}
D

Primer:

gospod(a) + -stina gospostina

gospo d stina gospo stina

3.1.1.2.3 Redukcija ugnezdenog ploziva

Opis:

P10zivi t i d redukuju se u po1ozaju izmedu frikativa i vecine

drugih konsonanata.

Pravilo:

L = {s, z, 5 z}
= {d, t}
R = {, , , , d, dz, d, f, g, h, k, 1, 1, m, , n, , s, 5, t, z, z}

LMRDLR

87
 Osnovi morfologije

Primer

korist + ni korisni

kori s i kori s
L R L R

3.1.1.2.4 Redukcija frikativa iza afrikata

Opis:

Frikativ 5 redukuje se iza afrikata i .

Pravilo:

= {, }
= {s}
D

Primer:

m ladic + ski mladicki

,
mladi s ki mladi ki
AF

3.1.1.3 Ogranicenja slogovne strukture

Opis:

Slog se sastoji od obaveznog jezgra (pet vokala i samoglasnic-

ko r) i fakultativne desne i leve margine. Margine se organizu-
dolenavedenim pravilima nizanja. Ukoliko su pravila ni-
zanja nenarusena, margina se vezuje za naredni slog.

88
Srpskohrvatska tleksija

Pravilo:

Ml={f, h, s, 5, z, z}
2= {, , , , d, dz, d, g, k, }
= {, 1, 1, m, , , r, v}
= {, , i, , , r (ifMrM)}
= granica s10ga
+ = jedno ili vise ponavljanja prethodnog zvuka

S10g=(I2)(2l)

iff = {l +, 2+, , I2, I,

2,I2}

Primer: prakticna

3.1.2. Morfonoloske alternacije

Morfonoloske alternacije odredene su morfoloskim i tvor-

benim kontekstom, 5to znaCi da se u istom fonetskom kon-
tekstu mogu javiti razliCite foneme.
Uz alternacije daje se i jednostavna heuristika za povezi-
vanje forme koja sadrzi alternaciju sa kanonskom formom za
tu leksemu.
Alternacije se ovde samo navode, dok se njihova
razrada daje u odgovarajucem delu morfoloskim oblicima.

89
 Osnovi morfologije

3.1.2.1 Alternacije u osnovi

3.1.2.2.1 Alternacija l i l (nepostojano )

Opis:

edanoblik 1ekseme , dok se kod drugog 1 odsustyo

fone ma u istom po1ozaju.

Pravilo:

osnoya = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

L,R = {, , , , d, dz, d, f, g, h, , k, 1, 1, , , , , r, s, $, t,
, z, z}
~C -1 koja fonema 1 grupa fonema

oblikl = ~C La(R'~)
oblik2 = ::LO(R'!-)

Primer:

kratak :kratka

krat k krat ka
'<L R ':L R

Heuristika:

Ako se kraju oblika na1aze dya konsonanta i takyog

kanonskog oblika, izmedu njih treba ubaciti , primer:

kratka :

90
Srpskohrvatska fleksija

[trazi kanonski oblik kratk postojiHubaci a]-kratak

[kanonski oblik pronaden]

Mor/oloske kategorije:

Imenice muskog roda za bica: Nom.Sg., Gen.Pl. ; sVlm

drgim oblicima : prasac ,pra saca :prasca, prasci ...

U severozapadnohrvatskim imenima alternacija se javlja kao

:, primer: Nom.sg. u: Gen.Sg. u.

Imenice muskog roda za datosti: Nom.Sg., Acc.sg., Gen.Pl. ;

svim drugim oblicima : anisovac, anisovaca :anisovca,
SOVCl

U severozapadnohrvatskim imenima alternacija se javlja kao

:, primer: Nom.sg. Cakovec: Gen.Sg. Cakovca.

Imenice zenskog roda: Imenice sa konsonantskom grpom

razliCitom od st i id kraju osnove: Gen.Pl. ; svim dru-
gim oblicima O:kr usaka ;kr uska ,kr uske ...

Imenice srednjeg roda: Imenice sa konsonantskom grpom

razliCitom st i id kraju osnove: Gen.Pl. ; svim drgim
oblicima O:zv n ;zvon ,zvon ...

Pridevi i zamenice: N om.Sg.masc. neodredeni vid ; sVlm

drgim oblicima O:sit an,sit

Glagoli: infinitivna osnova , prezentska osnova a:t rti :t arem

91
 Osnovi morfologije

Predlozi: predlog sa ispred mnm ili reCi koja sa

s,z,s,z, obavezno sa, u ostalim slucajevima s ili sa: sa mnm, s
tobom ili sa tobom.

Izvedenice: Ispred sufiksa koji pocinje konsonantom javlja se

u osnovi, dok u osnovnici :sn () : sanski

3.1.2.2.2 Alternacija k,g,h: c,z,s

Opis:

k,g,h alterniraju sa c,z,s u razliCitim oblicima jedne

lekseme.

Pravilo:

osnova = {oblikl, oblik2 ...oblikn}

= {k,g,h}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H(':")
oblik2 = '~ S "c
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

vojnik :vojnice

vojnik k V

::- ,~

Heuristika:
Ako se kraju osnove nalaze c,z ili 5 i takvog kanon-
skog oblika, c,z,s treba zameniti sa k,g,h, primer:

92
Srpskohrvatska f1eksija

vojnice:
[traZi kanonski oblik vojnic takvog oblika]-[zameni
sa k]-vojnik [osnova nadena]

MorfoloSke kategorije:

Imenice muskog roda konsonant: VOc.Sg. , Z, , ostali

deZi k,g,h ili c,z,s (videti 3.1.2.2.3): VOc.Sg. vojnice, Nom.sg.
vojnik, Nom. Pl. vojnici, .l vojnike ...

Glagoli: 2- i lice jednine aorista imaju c,z osnova proslog

vremena k,g:re ce,rek( )

Izvedenice: Osnovnica ima k,g,h, izvedenice c,z,s: trbuh : trbu-

vv ' ,
SClC

3.1.2.2.3 Alternacija k,g,h:c,z,s

Opis:

n k,g,h alterniraju s C,Z,s u razliCitim oblicima jedne lek-

seme.

Pravilo:

osnova= {oblik1, oblik2 ... oblikn}

= {k,g,h}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H(~')
oblik2 = '~S *
~< -bilo koja {n ili grupa {n

93
 Osnovi morfologije

Primer:

majka :majci

L L R

Heuristika:

Ako kraju osnove c,z, ili sl takvog kanonskog

lika, zameni c,z,s sa k,g,h, primer:

maJct:
[traZi kanonski oblik takvog oblikaHzameni
sa k] Dmajka [osnova nadena]

Morfoloske kategorije:

Imenice muskog roda konsonant: Nom.,Dat.,Ins.,Loc.Pl.

, z, s, drugi padezi .~,g,h ili c,z,s (. 3.1.2.2.2): Nom.Pl. vojnici,
Dat.Pl. vojnicima, Nom. Sg. vojnik, Voc.Sg. vojnice ...

Imenice zenskog roda : Dat., Loc. Sg. c,Z,s, u svim drugim

padeZima k,g,h: Dat.Sg: majci, Nom.Sg. majka, Nom.Pl.
ke.__

Glagoli: Imperativ , osnova perfekta k: Imperativ: reci, Gla-

golski pridev radni muski rod jednina: rek(ao)

Videti Dodatak 5.1 za izuzetke od ovog pravila.

94
Srpskohrvatska tleksija

3.1.2.2.4 Alternacija c,z,s:c,z,s

Opis:

Foneme c,z,s alterniraju sa , u razlicitim oblicima jedne

V
reCl.

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

= {c,z,s}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H("-)
oblik2= '~ S '~
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

knez :kne

kne z kne z
L L R

Heuristika:
s
Ako kraju osnove ,? ili i ne moze se kanonski
lik, te ako zamena sa k,g,h takode ne vodi kanonskom obliku,
treba , zameniti sa c,z,s, primer:

knez :
[trazi kanonski oblik knei takvog oblika]-[zameni i sa
g]-kneg-[trazi kanonski oblik kneg takvog oblika]-[za-
meni i sa z]-knez-[osnova nadena] .

95
 Osnovi morfologije

Mor/oloSke kategorije:

ednoslozne imenice muskog roda konsonant: Voc.Sg. i svi

z
mnozinski oblici , drugi padezi c,z: Voc.Sg. strice, Nom.Pl.
stricevi, Nom.Sg. stric ...

D ruge imenice muskog roda konsonant: Voc.Sg. , ,z,

drugi padezi k,g,h ili c,z,s (videti 3.1.2.2.3): Voc.Sg. vojnice,
Nom .Sg. v ojnik, Nom. Pl. v ojnici, .l vojnike ...

Izvedenice: Osnovnica ima c,z, izvedenica c,z:ze :zecev ina

3.1.2.2.5 Alternacija 1:0 i 0:1

Opis:

1 alternira sa razliCitim oblicima jedne reCi .

Pravilo

osnova= {oblik1, oblik2 ... oblikn}

oblikl = ':-l'l-[kraj slogaJ
oblik2 = ~- o[kraj slogaJ
':- -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

andeo :andela

ande ande 1
kraj sloga ':- l~ kraj sloga

96
Srpskohrvatska ksi

Heuristika:
Ako kraju osnove i nema takvog kanonskog oblika,
treba zameniti sa l; ako l kraju osnove, i takvog
kanonskog oblika, 1 treba zameniti sa .

rukovodioca :
[trazi kanonski oblik rukovodioc takvog oblikaHzame-
ni sa l]-rukovodilac-[osnova ]

Morfoloske kategorije:

Imenice muskog roda lac: Nom.Sg. i Gen.Pl.: Nom.Sg. da

valac , Gen.Pl. davalaca , Gen. Sg. davaoca, Dat.Sg. davaocu ...

Druge imenice muskog roda za : Nom.Sg. , u svim dru-

gim padezima l: Nom.Sg. n, Gen.Sg. andela, Acc.Sg. n
la, N om.Pl. andeli

Druge imenice muskog roda za datosti: Nom. i, Acc.5g. , u

svim drugim padezima l: N om.Sg. deo, Gen.Sg. dela, Acc.Sg.
deo, Nom.Pl. delovi

Pridevi: masc.Sg. neodredeni vid , svim drugim oblicima l:

veseo ,ve sela

Glago1i: glago1ski pridev radni: masc.Sg. , u svim drugim -

1icima l:vi deo ,vi dela

Izvedenice: Osnovnica ima 1, izvedenice sufiksom -, -ski, -

imaju : seliti :seoba, selo: seoski, tele : steon

97
 Osnovi morfologije

3.1.2.2.6 Alternacija tvrdi - meki

Opis:

Tyrdi i meki konsonanti a1terniraju u raz1icitim oblicima jed-

V
reCl.

Pravilo:

osnoya = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

={ , , d, f, g, h, k, 1, , , , [ , S, t, , z}
S = {bl, , d, flj, z, 5, , 1, 1, , 1, 5, , 1, z}
oblik l = '~H('~)
oblik2 = '~ S'c
' -bilo koja fonema i1i grupa fonema

Primer:

skup :skuplji

sku sku l
':- ':- S ':-

Heuristika:
Ako kraju osnoye meki konsonant i takye osnoye,
treba ga zameniti njegoYim tyrdim parnjakom.

duii :
[traZi kanonski oblik duz D takyog oblika]-[zameni z sa
g]-dug-[osnoya nadena]

98
Srpskohrvatska t1eksija

MorfoloSke kategorije:

Imenice zenskog roda konsonant: Ins.Sg. mek, drugi pade-

zi tvrd: Ins.Sg. gladu : Nom.Sg. glad

Pridevi: komparativ i superlativ mek, POZlt!V tvrd: komp.

ladi, sup . ladi, pos. lad

Glagoli: glagolski pridev trpni lj,nj, drugi oblici l,n: Inf. posoli
ti : soljen

Glagoli: prezent osnova mek, druge osnove tvrd: Inf. pisati :

IIp.Pres. pise

Izvedenice: osnovnica tvrd, izvedenica mek: jesen : jesenji

3.1.2.2.7 Alternacija : i : (samo u

ijekavskom)

Opis:

ije alternira sa u razliCitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ...oblikn}

oblikl = 'rije(~L)
oblik2 = 'rje(~L)
'r -bilo koja fonema ili grupa fonema

Prier:

dijete :djeteta

99
 Osnovi morfologije

d ! te d tet

~:-
'< :!-
* !

Heuristika:
Ako u osnovi i ona se ne moze povezati s kanonskim
likom, zameni to sa ije; ako u osnovi ije i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa .

cvjetovi:
[trazi kanonski oblik cvjet [] nema takvog oblika]-[zameni sa
ije ]-cvijet-[ osnova nadena]

Morfoloske kategorije

Imenice srednjeg roda sa prosirenom osnovom u jednini:

Nom. i . Sg. ije, druge osnove - : Nom.Sg. dijete, Acc.sg
dijete, Gen.Sg. djeteta, Nom.Pl. djeca

Druge imenice s prosirenom osnovom u mnoZini: jednina ije,

mnozinaje: Nom.Sg. cvijet, Nom.Pl. cvjetovi

Pridevi: pozitiv ije, komparativ i superlativ : pos. bijel

. bjelji

Glagol sjeCi : infinitivna osnova , prezentska osnova ije: sjeCi :

sijecem

Izvedenice: osnovnica , izvedenica ili obrnuto: rijeka

rjeCica,odje ti :odij elo

100
Srpskohrvatska fleksija

3.1.2.2.7 Alternacija : i : (samo u ijekavskom)

Opis:

ije alternira sa u razliCitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

oblikl = '~e('~)
oblik2 = *jje(~C)
,~ -l0 koja fonema i1i grupa fonema

Primer:

leCi :lijegati

ci 1 gati
lJe ,~

Heuristika:
Ako u osnovi i ona se ne moze povezati s kanonskim
kom, zameni to sa ije; ako u osnovi ije i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa .

bregovi:
[trazi kanonski oblik breg takve osnove u ijekavskom]-
[zameni sa ije]-brijeg-[osnova nadena]

Morfoloske kategorije:

Imenice srednjeg roda sa prosirenom osnovom u jednini:

Nom. i . Sg. ije, druge osnove: : Nom.sg. idrijebe, .Sg
zdrijebe, Gen.Sg. zdrebeta, Nom.Pl. Zdrebad

101
 Osnovi morfologije

Druge imenice sa prosirenom osnovom u mnozini: jednina

ije, mnozina : Nom.sg. brijeg, Nom.Pl. bregovi

Pridevi: pozitiv ije, komparativ i superlativ : pos. trijezan

komparativ trezniji

Glagoli: svrseni glagol , nesvrseni ije:lec i :lijeg ati

Izvedenice: osnovnica ije, izvedenica e:vrije dan :vredn

3.1.2.2.8 Alternacija : i : (samo u ijekavskom)

Opis:

G las i alternira sa ije i u razliCitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:

osnova = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

oblikl = '~io
oblik2 = '~je(*)
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

vidjeti:vidio

vid tL vid
~:-

Heuristika:

102
Srpskohrvatska t1eksija

Ako u osnovi i i ona se ne moze povezati s kanonskim

oblikom, zameni to i sa ; ako u osnovi i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to sa i.

vidio:
[trazi kanonski oblik vidi nema takve osnove u ijekavskom]-
[zameni sa ]-vidje(ti)-[ osnova nadena]

Morfoloske kategorije:

Imenice: Nom. i Acc.Sg. i, drugi padezi : razdio :razdj ela

Glagolski pridev radni: masc.Sg. i, drugi oblici : htio : htjela

3.1.2.2.9 Alternacija : i : (samo u ijekavskom)

Opis:

ije alternira sa i u razlicitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

oblikl = "ije(>:-)
oblik2 = ':-i(':-)
" -bilo koja fonema ili grupa fonema
Primer:

zaliti :zalijevati

zal ti zal 1 vatl

::- ,!- ! :~

103
 Osnovi morfologije

Heuristika:

Ako u osnovi i i se moze povezati s kanonskim obli-

kom, zameni to i sa ije; ako u osnovi ije i se moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa i.

zalijem :
[traZi kanonski oblik zalije takve osnove u ijekav-
skom]-[zameni ije sa i]-zli(t{sv ]

Morfoloske kategorije:

Imenice: Nom. i Acc.Sg. i, drugi padezi ije: dio :dije la

Pridevi: masc.Sg. i, drugi oblici ije:ci :cijela

Glagolski pridev radni: masc.Sg. i, drugi oblici : donio

:donijela

Glagoli: nesvrseni ije, svrseni i: lijevati :liti

Izvedenice: osnovnica ije, izvedenica i:dijel iti :dioba

3.1.2.2.1 Alternacija ,,: i :,,

Opis:

, alterniraju sa nulom u razliCitim oblicima

jedne reCi.

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

104
Srpskohrvatska tleksija

V = {,}
oblikl = '~ O'~
oblik2 = '~y~
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

brati :berem

rati rem
.,- " V *

Heuristika:

Ako osnova ima vokal i ne moze biti povezana sa osnovnom

recju, treba ukloniti vokal, ukoliko osnova sadrzi konsonant-
sku grupu i ne moze biti povezana sa osnovnom recju, u gru-
treba ubaciti vokal.

berem :
[trazi kanonski oblik bere nema takvog oblika]-[zameni sa
O]-br(t-[ osnova nadena]

Morfoloske kategorije:

Glagoli: infinitivna osnova , osnova sadasnjeg vremena: ,:

zvati :zovem, brati: berem

3.1.2.2.11 Alternacije ispred sufiksa -stvo i -stina

Opis:

k,g,h,c,c,z,i alterniraju sa 5 ispred sufiksa -stvo i -stina.

105
 Osnovi morfologije

Pravilo:

osnova = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

= {k,g,h,c,c,z,z}
S = {stvo, 5tina}
oblikl = *HS'r
oblik2 = >:-5S'(
>:- -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

junak :junastvo
v
Juna k JUn s tvo

:t-
:1-
5 :!-

Heuristika:

Ako u osnovi 5 ispred sufiksa -tvo i -tina i se moze

povezati sa osnovnom recju, zameni 5 sa k,g,h,c,c,z ili z.

junastvo:
[traZi kanonski oblikjunasO takvog oblika]-[zameni 5 sa
k ]-junak-[ osnova nadena]

3.1.2.2.12 Alternacije ispred sufiksa -ski

Opis:

g i h alterniraju sa 5 k i alterniraju sa ispred sufiksa -ski.

106
Srpskohrvatska ksi

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

Hl={g,h}
H2={k,c}
S= {ski}
oblikl = '~H1S*
oblik2 = ':-sS~-

oblikl = '~H2S'~
oblik2 = '~cS'"
~- -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

v raSki :vrag

vra g vra s ski

>~ l > s S

Heuristika:

Ako u osnovi s ispred sufiksa -ski i ona se ne moze povezati

s osnovnom recju, zameni 5 sa g ili ; ako u osnovi ispred
sufiksa -ski i ona se ne moze povezati sa osnovnom recju, za-
meni sa k ili .

v raski:
[trazi kanonski oblik vras takvog oblika]-[zameni 5 sa
g]-vrag-[ osnova nadena]

107
 Osnovi morfologije

3.1.2.2 Alternacije u nastavcima

Ove a1ternacije ticu se fleksijskih nastavaka - osnova se

bez problema moze povezati sa kanonskim oblikom.

3.1.2.2.1 Alternacija :

Opis:

a1ternira sa u istom nastavku.

Pravilo:

oblik = {osnova + nastavak}

S= {, , dz, , 1, , 5, z, 5t, }
= { , , d, f, g, h, k, 1, m, , , r, s, t, v, Z }
osnoval = { ::-}
osnova2 = {:(-S}
nastavakl = {o~C }
nastavak2 = {e~C}
oblikl = osnoval + nastavakl
oblik2 = osnova2 + nastavak2
:1- -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:

robom :kraljem

ra kra lj
:1- nastavak 1 :1- S nastavak 2

Lista izuzetaka gde su c,z,s i r meki daje se u dodatku 5.2.

108
Srpskohrvatska tleksija

Gramaticke kategorije:

Imenice: Nom.Sg.srednji rod, Ins.Sg.muski i srednji rod, duga

mnozina muskog roda: selo :polje, vozovi: kraljevi

Pridevi i zamenice: Nom.Sg. srednji rod, Gen.Sg. srednjeg i

muskog roda: dobrog :vruc eg

3.1.2.3 Alternacije u afiksima

3.1.2.3.1 Alternacija :

Opis:

Fomena a1ternira sa 1 u istom prefiksu.

Pravilo:

form = {prefiks + osnova}

S = {s,s,z,z }
= {, , d, f, g, h, , k, 1, 1, , , , , r, t, v }
V = {a,e,i,o,u,KrK}
prefiks 1 = {sa}
prefiks2 = {s}
prefiks3 = {*}
prefiks4= {'~K}
osnoval = {S'~}
osnova2 = { V'~}
osnova3 = { ,}
oblikl = prefiksl + osnoval
oblik2 = prefiks2 + osnova2
oblik3 = prefiks3 ili prefiks 1 + osnova3

109
 Osnovi morfologije

oblik4 = prefiks4 + osnova2

* -bi1o koja fonema i1i grupa fonema
Primer:

skupiti = 5 + kupiti
sasiti = 5 + siti
razastrti = raz + strti

s k lt1 sa si tl raza st rti

prefiksl * prefiks2 nastavak2 prefiks3 nastavak2

3.1.2.3.2 Alternacija :

Opis:

a1ternira sa istom sufiksu.

Pravilo:

form = { osnova + sufiks}

S={c, , dz, , 1, nj, s, z, st, zd}
= { , , d, f, g, h, k, 1, m, , , r, s, t, v, z}
osnoval = {'~H}
osnova2 = {'!-S}
sufiksl = {':-}
sufiks2 = {':- }
blik 1 = osnova 1 + sufiks 1
oblik2 = osnova2 + sufiks 2
>;- -bi1o koja fonema i1i grupa fonema

110
Srpskohrvatska tleksija

Primer:

robov s':kraljev s.'

ro kra lj
'< sufiks 1 ':. S sufiks 2

Lista izuzetaka gde su C,Z,s i r meki daje se u dodatku 5.2

3.1.2.4 Fakultativni zavrsni vokali

Neki pridevi i pridevsko-zamenicki nastavci imaju fakultativ-

ne zavrsne vokale, primer:

sad:sada
kad:kada
mm:mm

Lista ovih leksema daje se u dodatku 5.3

3.1.2.4 Verizne alternacije

U brojnim primerima morfonoloske alternacije pojavljuju se

povezane jedne s drugima i sa fonoloskim alternacijama:
otac : vi

t
v
1
v
redukeija : :

111
 Osnovi morfologije

:orla

or

or

:0:1
Da bi se oblik reCi povezao sa osnovnicom, moraju se uzeti u
obzir sve navedene fonetske i morfonoloske alternacije

112
Srpskohrvatska tleksija

3.2 Fleksijske paradigme

3.2.1 Fleksijske paradigme

Fleksija podrazumeva postojanje vise oblika jedne reCi

(videti deo 1.4)

Fleksijski oblici obelezavaju se sledeCim sredstvima:

.domecima (uglavnom nastavcima),

. prozodijom,
. morfonemskim alternacijama,
d. suplecijom,
. mlm,

f.kontek stom

Oblikl Oblik2 Obelezavanje

Nom.Sg. profesorO Nom.Pl. profesori dometak: nastavak - : -
Gen.Sg. vojnika Gen.Pl. vojnika prozodija: kratko: dugo

Voc.Sg. .l . vojnike morfonoloske alternacije:
c:k
Nom.Sg. covG)ek Nom.Pl.ljudi suplecija: covjek:ljud
Optativ Perfekt primetak: :
Dat. Sg. m Loc.Sg. m kontekst:
izostanak predloga
kontekstu dativa
(izuzevsi k,ka,prema),
obavezan predlog
lokativu

l 3.2.1.2 Primeri obelezavanja morfoloskih paradigmi

113
 Osnovi morfologije

U srpskohrvatskom jeziku postoje sledece f1eksijske

radigme (t.j. nizovi oblika jedinstvenom kriterijumu):

Paradigma Vrednosti Vrste reci Primer

Broj jednina, mnoZina, paukal lmenlce, dan : dani
pridevi,
zamenICe,
brojevi, glagoli
(paukal samo
kod imenica i
njihovih
modifikatora)
Padez nominativ, genitiv, dativ, lm, : nJega
akuzativ, vokativ, pridevi,
instrumental, lokativ zamenICe,
brojevi, glagoli
Rod muski, zenski, srednji pridevi, visok :
zamenlce, visoka
brojevi, glagoli
Vid odredeni, neodredeni pridevi plav : plavi
Stepen apsolutiv, komparativ, pridevi, prilozi nov : novlJl
superlativ
Lice prvo, drugo, trece glagoli radim : radi
Vreme perfekt, glagoli radim :
pluskvamperfekt, [ sam
imperfekt, aorist,
prezent, futur, relativni
futur
Nacin indikativ, kondicional, glagoli radim :
imperativ, optativ radio bih
Predikacija infinitiv, predikativ, glagoli raditi :
adjektival, adverbijal, radio sam
gernd
Stanje aktiv, pasiv, medijal glagoli noslm :
nosen sam

Tabela 3.2. 1.3 Flektivne paradigme

114
Srpskohrvatska fleksija

Dok su kategorije broja, padeZa, roda, stepena, lica, vremena,

naCina i stanja same sebi jasne, preostale dve kategorije izi-
skuju dodatne komentare.

Vid

Ovde se radi iskljuCivo pridevskom vidu, odredenom (npr.

taj visoki covek) i neodredenom (npr. neki visok covek). Gla-
golski vid (svrseni i nesvrseni) nije morfoloska paradigma ne-
go leksicka osobina glagola.

Predikacija

Ova paradigma obuhvata vrednosti pripisivanja osobina

glagola i ima sledece kategorije:

l 3.2.1.10 V rednosti predikacijske paradigme

Infinitiv odsustvo predikacije, predikativ direktna,

ostala tri oblika indirektna predikacija.
Kako se vidi, srpskohrvatski obelezava vrednosti svojih
morfoloskih paradigmi koristeCi sufikse i povezujuCi ih s dru-
gim markerima (naglasak, kontekst, itd.). Nema direktne ko-
respondencije izmeclu ovih markera i vrednosti fleksijskih
radigmi. Uspostavljaju se pak sledece relacije:

. jedan marker obicno obelezava vise paradigmi istovre-

meno,
. markeri su obicno ambigvitetni smislu da
vise moguCih oblika,

115
 Osnovi morfologije

. jedna paradigmatska vrednost moze biti obelezena

m vise razliCitih markera

Na primer, nastavak - u reCi: plavu obelezava vrednosti

apsolutiva, zenskog roda, jednine i akuzativa, dakle vrednosti
cetiri razliCite paradigme. Nastavak -, kao u zenaa m
bigvitetan jer tri vrednosti paradigme padefa -
dativ, instrumental i lokativ mnozine imenica zenskog roda
. , mnozina dvostruko obelezena u prirneru
so radili -- i mm i glavnorn glagolu.

116
Srpskohrvatska ksi

. Fleksijska sintagmatika

3.3.1 Valencije

U srpskohrvatskom se mogu uspostaviti sledece valenci-

,tj. pravila uskladivanja i pripisivanja vrednosti razliCitih
radigmi u tekstualnom nizu (opis podrazumeva poznavanje
sintaksickih funkcija, onako kako se tradicionalno opisuju u
osnovnoj i srednjoj skoli).

1. Subjekt i predikat uskladuju broj, rod, padez i lice,

2. Pridevski atribut uskladuje padez, rod i broj sa gla-
imenicke sintagme,
3. Apozicija uskladuje padez i broj s glavom imenicke
fraze,
4. Postpozitivna licna zamenica uskladuje broj, rod i lice
sa imenicom koju se odnosi,
5. Postpozitivna relativna zamenica uskladuje rod, broj i
padez sa imenicom koju se odnosi,
6. Nekongruentnom atributu padez i/ili predlog pripisu-
glava imenicke sintagme,
7. Glavi imenicke sintagme padez pripisuje glavni broj
koji modifikuje,
8. Subjektu padez pripisuje predikat,
9. Predikatu vrstu reCi pripisuje subjekt,
10. Objektima i priloskim odredbama padez i/ili pred-
log pripisuje glava glagolske sintagme kojoj pripadaju,
11. Glavi imenicke sintagme broj pripisuje padez unutar
te slntagme,
12. Predikatu zavisne recenice vreme pripisuje predikat
glavne recenice.

117
 Osnovi morfologije

Kako se vidi, u nekim slucajevima valencija podrazume-

va da dva elementa niza dele (uskladuju) neku osobinu, u
drugim jedan elemenat pripisuje osobinu drugom.
Vidi se i to da morfologija u uskladivanju i pripisivanju
ovih osobina mora imati sintaksicke informacije (osobine se
uskladuju i pripisuju u zavisnosti od sintaksickih uloga), sto
dobra ilustracija pominjanog sucelja morfologije i sintakse.
Navedene valencije i odstupanja od njih bice razmotrene
u tekstu koji sledi.

3.3.1.1 Uskladivanje subjekta i predikata

U skladuju se sledeca dva parametra:

Imenicka glava imenicke sintagme uskladuje

. Lice, broj i rod sa glagolskim delom predikata,

. Padez, broj i rod sa pridevskim i imenickim delom
predikata, primer:

On ie RIUp.
subjekat 3 nominativ jednina muski
rod
glup predikat 3 nominativ jednina muski
rod

118
Srpskohrvatska f1eksija

Postoji i mogucnost da subjekt inicira instrumental u

predikatskoj imenici, npr. profesorem. upotreba,
medutim, zastarela.
Posebni slucajevi uskladivanja subjekta i predikata pred-
stavljeni su u delovima 5.2.1.1 i 5.2.1.2

3.3.1.1.1 Visestruki subjekat

Visestruki subjekat odstupa od pravila uskladivanja bro-

i roda. Ako su dva elementa visestrukog subjekta povezani
veznicima i i te, predikat u mnozini nesmotriv ( sto su
svi elementi visestrukog subjekta u jednini. U sto, ukoliko svi
elementi visestrukog predikata nisu zenskog ili srednjeg roda,
predikat biti muskom rodu. Na primer:

subjekat predikat
m Profesor i studentkinja su cita1i
ObeleZja jednina,muski rod & jednina, mnozina, muski rod
zenski rod

Ukoliko subjekat dolazi iza predikata, postoji dodatna

mogucnost da predikat bude jednini i da se slaze u rodu s
onim elementom visestrukog predikata koji najbliZi,
mr:

DoSla majka, otac i d(ij)ete

zenski rod jednine, ili

DoSli su majka, otac i d(ij)ete

muski rod mnozine

U srednjem rodu postoji dodatna mogucnost i da dve

imenice srednjeg roda imaju predikat muskom rodu, npr.

119
 OSDovi morfologije

Dete i tele gledalo

srednji rod jednine, ili

Dete i tele su gledali.

muski rod mnozine

Ukoliko m deo predikata i ako takva konfigu-

racija semanticki moguca (radi se dakle sucelju morfologije i
semantike), onda se moze odstupiti od slaganja, npr.
Ove zemlje su vazan faktor. (zemlje - mnozina zenskog roda,
faktor - jednina muskog)

3.3. 1.1.2 Leksicki izuzeci

Imenice muskog roda: brat, gospodin, vlastelin kad se

koriste u mnoZini - braca, gospoda, vlastela, iniciraju predikat
u srednjem rodu, npr.
Braca su citala
sub "ekat redikat
mnn, zenski rod -broj i rod
Brat citao
sub "ekat redikat
"ednina, muski rod -broj i rod

Tabela 5.2"1.2.1 Leksicki izuzeci od uskladivanja subjekta i predikata

Imenice muskog roda -, u mnozini mogu llrtl

predikat muskog ili zenskog roda, primer:

Vojvode su doSle/doSli.
Vojvode su dosle
I ienski I zenski rod
Vojvode sudoSli
I MuJki I muJki rod
120
 Srpskohrvatska fleksija

Isto i u slucaju kad pridev u predikatu Vojvode su hra-

bre/hrabri_

Slicno tome, imenice srednjeg roda -10 koje se odnose

muske osobe, npr. piskaralo, mogu u predikatu inicirati
muski ili srednji rod

Piskaralo doSlo/dosao.
Piskaralo

u
svim ovim slucajevima izuzetak proizlazi iz dvostru-
kog roda samih imenica, n iz nekih sintaksickih posebnosti,
ove vojvode ili ovi vojvode ,ovaj piskaralo ili ovo piskaralo.
Imenice koje modifikuje prilog ili redni broj koji zavrsa-
va dva i vise imaju predikat u jednini, primer:

" dolazilo
Verb in srednji rod
"ednina

Zbirni broj ima predikat u muskom rodu:

Dvoje doSlo
I Zbirni broj Isrednji rod jednina
3.3.1.2 Uskladivanje pridevskog atributa 5
imenickom glavom sintagme

Pridevski atribut uskladuje rod, broj i padez s imenic-

kom glavom sintagme, primer:

velika knjiga

121
 Osnovi morfologije

Primer FunkcijaOs obine

velika pridev nominativ jednina zenski rod
knjiga ' book ' glava nominativ jednina zenski rod

U mnoZini imenica muskog roda -, pridev moze da

se koristi u muskom ili zenskom rodu: ove vojvode i ovi voj-
vode. Isto tako imenice -lo koje oznacavaju muske osobe
mogu i u jednini i u mnoZini imati srednji ili muski rod ovo
piskaralo i ovaj piskaralo.

3.3.1.3 Uskladivanje apozicije s imikm

glavom sintagme

Apozicija uskladuje broj padez s imenickom glavom

. .
slntagme, mr:

Kada apozicija licno ime, npr. naziv institucije, regio-

, itd. od ovog uskladivanja se odstupa, primer:

Radio u restoranu Galeb"

u restoranu - glava, Loc.Sg., Galeb - Apozicija, Nom.Sg.

3.3.1.4 Uskladivanje postpozitivne li

zamenice s imikm glavom sintagme

Uskladuje se rod, broj i lice:

ta zena. Vidio sam n ....

122
Srpskol1rvatska f1eksija

ednina zenski rod, 3. lice

ednina zenski rod 3. lice

3.3.1.5 Uskladivanje postpozitivne licne

zamenice 5 imenickom glavom sintagme

Uskladuje se rod i broj:

relativna zamenica .ednina zenski rod

lava .ednina zenski rod

3.3.1.6 Pripisivanje predlosko-padeske

konstrukcije nekongruentnom atributu

Glava imenicke sintagme pripisuje padez svom imenic-

kom atributu, primer:

3.3.1.7 Pripisivanje padeza glavi imenicke

sintagme od strane glavnog

Glavni broj pripisuje padez glavi imenicke sintagme

sledecem pravilu:

123
 Osnovi morfologije

Ako broj zavrSava Pripisan padei: Primer:

:
. .
jedan lS1v jedan automobil , jedna
zena
dva , tri , cetiri specifiCan dualski oblik dva automobila , dve
zene
bilo koji drugi G en.Pl. ! automobila , !
v
broj zena

Specificni dualski oblik identican u pismu genitivu, uz

razliku da pridevi mogu imati pridevski nastavak, npr.: dva
velika automobila v velikog automobila.

3.3.1.8 Pripisivanje padeza subjektu

Subjektu se pripisuje nominativ, primer:

Avion leti
leti
l

pripisivanje vredi za sve glagolske oblike osim im-

perativa, koji, pak, dozvoljava vokativ, nominativ, npr.

Milane, radi!
erativ

3.3.1.9 Pripisivanje vrste reci predikatu

Predikatu se pripisuje vrsta reCi u zavisnosti od vrste reCi

u subjektu ovih pravila:

124
Srpskohrvatska tleksija

Vrsta reci Vrsta reci Prier:

subjekta predikata
Imenica ili glagol, sam ili Avion leri,
gerund popracen vion velik
lmen1Com,
pridevom ili
zamen1Com
Glagol u dva glagola ili Voleri znaci pariri.
infinirivu glagol i prilog Voleri glupo

vazi za dvoclani, subjekatsko-predikatski recenicni

model, dok se u odstupanjima od tog modela mogu javiti dru-
gaCije konfiguracije.

3.3.1.1 Pripisivanje predlosko-padeske

konstrukcije objektu i priloskoj odredbi

Glava glagolske sintagme pripisuje predlosko-padesku

konstrukciju objektu i priloskoj odredbi, primer:

utu;em
anz
purujem glava pripisuje
Pariz priloska u i akuzariv
odredba

Za razliku od pripisivanja predlosko-padeske konstruk-

cije nekogruentnom atributu, ovde p~stoji nesto stepen
predvidivosti pripisivanje u dobroj meri predvidivo
osnovu glagolskog okvira.

125
 Osnovi morfologije

3.3.1.11 Predlosko pripisivanje padeza glavi

imenicke sintagme

Predlog pripisuje padez lmenici u svom desnom kontek-

stu. U zavisnosti od znacenja, jedan predlog moze pripisati
razlicite padeze, primer:

Primer Snn
Zivim u Beogradu u pripisuje lokativ (znaci lokaciju)

Putujem u Beograd u pripisuje akuzativ (znaci odrediste)

3.3.1.12 Pripisivanje vremena u zavisnim

m

Vreme zavisne recenice odreduje se osnovu vremena

glavne, primer:

Vreme glavne Vreme v remenske Primer

recenice recenice
Futur Relativni futur Vidjecu ga kad budem putovao.
nesvrsenog glagola
Futur Prezent svrsenog Vidjecu ga kad doputujem.
glagola

126
Srpskohrvatska tleksija

3.4 Vrste reci

U srpskohrvatskim gramatikama izdvaja se 9,10, ili 11

vrsta reci. Razlika proizlazi iz Cinjenice koliko se siroko defi-
nisu prilozi. Klasifikacija se zasniva fleksijskim, semantic-
kim i sintaksickim kriterijumima, sto se vidi iz sledece tabele:

Fleksija Semantika Sintaksa

Vrsta reci
Imenice padez, broj staticki entiteti glava imenicke
sintagme
Pridevi padez, broj, osobine i modifikator
rod, odnosi
odredenost,
(poredenje)
,.
Zamenice (padez, broj, upUClvanJe modifikator ili
rod) glava zamenicke
sintagme
Brojevi (padez, broj, koliCina ili modifikator
rod) poredak imenicke
sintagme
Prilozi (poredenje) okolnost dopuna
operator
Glagoli lice, broj, procesi i stanja glava glagolske
vreme, sintagme
(rod)
Predlozi bez fleksije odnosi glava predloske
sintagme
Veznici bez fleksije veze konektor
Uzvici bez fleksije afektivni izrazi metasintaksicki
ili pragmaticki operator
operatori

Tabela 3.2.2.1 Vrste reci

127
 Osnovi D1orfologije

Na primer, recenica:

Oh, za dva velika psa i nu nmm dovoljno.

sadrzi vrste reCi:

oh - uzvik
za - predlog
dva - broj
velika - pridev
psa -lm
i - veznik
. .
- zm

mm - glagol
dovoljno - pri10g

Dve druge tradicionalne podele predstavljene su u tabeli

3.2.2.1 od prethodno opisane razlikuju se u obradi priloga.

devet vrsta reoi deset vrsta reci jedanaest vrsta reci

prilozi prilozi prilozi
recce recce
modalne reci

Tabela 3.2.1.2 Razlicita obrada priloga u tradicionalnim gramatikama

Razlika izmedu priloga i recca u tome da ovi prvi do-

glagole, prideve i druge priloge, dok partikule fnkci
onisu kao operatori koji m informativnu strukturu rece-
nice ili njenog dela. Na primer, partikula n negativni
rator. Razlika izmedu recca i modalnih reCi to sto
slednje unose stav govornika, npr. vjerovatno dok partikule
m informativnu strukturu nezavisno od stava govorni-
ka.

128
Srpskohrvatska fleksija

Vrsta reci zapravo aglomeracija odredenih paradigmi

uz dodatna semanticka i sintaksicka odredenja. Kako smo ra-
nije videli, u alternativnim lingvistickim i morfoloskim pri-
stupima odstupa se od tradicionalne podele se izdvajaju
razliCite kategorije (npr. glava u HPSG, stvar, odnos, proces u
kognitivnoj lingvistici, itd.). Posebno slabe tacke podele
predstavljaju zamenice i brojevi koji su nekonsistenti fleksijski
i sintaksicki.
Zamenice, brojevi, predlozi i veznici su zatvorene klase
reci. znaCi da, za razliku od ostalih vrsta reCi koje su otvo-
rene, ne postoji mogucnost dodavanja novih leksickih eleme-
nata toj klasi.

129
 Osnovi morfologije

3.5 Imenicka fleksija

3.5.1 Opsti deo

3.5.1.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja

gramaticki relevantnim semantickim obelezjima ime-

nice mogu biti klasifikovane ovako:

I licne I opste
I nebrojive I brojive
I zbirne I pojedinacne
Tabela 3.5. 1.1.1 Grmaticki relevantna leksicka obelezja imenica

Licne imenice (npr. Marko, Jugoslavija itd.), nebrojive

imenice (kao brasno i beton itd.) i zbirne brojive imenice (kao
mladei, cvijece itd.) koriste mnozinske forme samo izuzetacno
i u ogranicenim kontekstima, dok brojive pojedinacne imeni-
koriste mnozinu bez ikakvih ogranicenja.

3.5.1.2 Imenicke paradigme

Kod imenica se javlj aju sledece paradigme:

Paradigma Broj oblika

Primer
broj dnin, mnoiina) prozor 2
: prozori
padei (nominativ, genitiv, prozor Nom. Sg. 7
dativ, akuzativ, vokativ, : prozora Gen. Sg.
instrumental, lokativ)
Uktpno 14

l 3.5.1.2.1 Imenicke fleksijske paradigme

130
 3.5.1.3 Rod m

Rod imenica stoji u tesnoj korelaciji sa zavrsetkom ime-

nica. Osnovno pravilo za utvrdivanje roda izgleda ovako:

imenica zavrsava konsonant, i ili u imenica muskog ro-

da
imenica zavrsava imenica zenskog roda
imenica zavrsava ili imenica srednjeg roda

Od ovog pravila javljaju se sledeCi izuzeci:

. imenice zenskog roda konsonant

. imenice muskog roda
. imenice muskog roda ili
d. imenice zenskog roda , i, , u

Liste izuzetaka daju se u dodatku 5.4.

Podrazumevana vrednost da imenica ima jedan rod.

Ima, medutim, imenica koje imaju dva roda, npr: ! moze bi-
ti muskog i zenskog roda, auto moze biti muskog i srednjeg
roda. Liste takvih, viserodovskih (ili opsterodovskih) imenica
daju se u dodatku 5.4
Recnicka distribucija rodova izgleda tako da muski
rod otpada 42%, zenski 40%, srednji 18%. Tekstualna
distribucija, barem u novinskim tekstovima znatno razliCita
u korist muskog stetu zenskog roda (muski rod 67%, zen-
ski 19%, srednji 14%)

131
 Osnovi morfologije

3.5.1.4

Srpskohrvatske imenice javljaju se pravilu u dva bro-

, jednini i mnoZini, npr.: Sg. automobil - Pl. automobili.
Distribucija brojeva u novinskom tekstu 70:30% u korist
jednine, sto Cini jedninu nemarkiranom, mnozinu markira-
n kategorijom.
Postoje imeice koje se javljaju samo u mnoZini. Lista ta-
kvih imenica daje se u dodatku 5.5. n entitete
koji se, svojoj prirodi, javljaju kao jedinstvo dva ili vise de-
lova, npr. pantalone/hlace, makaze/Skare itd. sastoje se od dva
dela, Alpe/Alpi, brojanice predstavljaju jedinstvo vise izdvoji-
vih elemenata (planina i zrna), itd.
Drugi izuzeci od ovog pravila jesu imenice koje n
n koriste izuzetacno. osobina nebrojivih i zbirnih
imenica (npr. S, mladei, itd.). Upotreba mnozine moze
promeniti znacenje, npr. u recenici toj radnji imaju razliCite
cemente (. Pl. cement) znaci 'imaju razliCite vrste n
ta'.
Mnozina licnih imenica koristi se samo u specificnim
kontekstima, npr.: Imm dve Marije u razredu.

3.5.1.5 Padez

Srpskohrvatska padezna paradigma obuhvata sledeCih se-

dam vrednosti:

Padez Najuobicajenije/unkcije Primeri

nominativ subjekat Avion [Nom.] leti
..
gtlV posednik, deo, relativna kuca mog . [Gen.]
lokacija
dativ primalac, pravac Govorim tvom bratu.
[Dat.]

132
Srpskohrvatska fleksija

akuzativ objekt, zavrsna tacka Citam knji~. [ . ]

vokativ priziv, skretanje paznje , Petre! [ . ]
instrumental instrument, sredstvo, drustvo lopatom [Ins.]
lokativ lokaeija, sam u sobi [Loe.]

Tabela 3.5.1 .3.1 Funkeije padeZa

Ovde se daju najosnovnije funkcije, dok se ostale navode

u delu znacenjima paradigmatskih oblika.

Hrvatske gramatike navode padeze drukCije, tako da lokativ

prethodi instrumentalu

Imena padez.a cesto se daju u skracenoj formi, izvorni

govornlC1 padez mogu prepoznati osnovu odgovarajucih
pltanJa.

Padez Skraceniea Pitanje

nominativ Nom . iliN. ko, sta, tko, sto ?
genitiv Gen. ili G. koga, cega ?
dativ Dat. ili D . kome, komu, ?
akuzativ . ili Aku. ili . koga, sta?
vokativ . ili Vok. ili . hej?
instrumental Ins. ili Instr. ili 1. s kim, cim?
lokativ Loe. ili Lok. ili L. kome, , gde, gdje ?

l 3.5.1.3.2

U prosecnom novinskom tekstu imenicki padezi imaju

sledecu frekvenciju:

Padez Udeo
genitiv 33%
nominativ 31%
akuzativ 16%

133
 Osnovi 10flgi

lokativ 11%
instrumental 5%
dativ 3%
vokativ 1%

3.5.1.6 Odnosi roda i padeza

Kategorije roda (svojstvo imenice), broja i padeia (flek-

sijske paradigme) obelezavaju se elementima zavisnim od
imenice, koje se imenicke kategorije prenose, npr.

Putujemo nJegovlm velikim automobilom.

glagol modifikator- modifikator- lm

Ins.sg.masc. Ins.Sg.masc. Ins.Sg.masc.

Ins.sg. njegovim velikim automobilom : Nom.Sg. njegov veliki

automobil

Ukoliko glagolski oblik obelezava osobine broja ilili

roda, onda se prenose i njega:

zenskirodjednina muski rod jednina zenski rod mnozina

Zena radila Mskarac radio. Zene s radile.

3.5.2 Obrasci imenickih fleksijskih paradigmi

3.5.2.1 Fleksijske paradigme muskog roda

Sistem fleksije muskog roda znatno razgranatiji od

fleksije zenskog i srednjeg roda.

134
Srpskohrvatska fleksija

Osnovni (podrazumevani) obrazac muskog roda sledi

80% svih imenica muskog roda. Tri druga najcesca obasca sle-
di 12.5% (obrazac nepostojanog ), 3.5% (obrazac nominativ-
nog -) i 2% (obrazac nominativnog -, -), sto znaCi da cetiri
f1eksijska obrasca pokrivaju 98% svih imenica muskog roda.
D akle, sve druge obrasce otpada svega 2% i takve imenice
uglavnom slede isti skup nastavaka.
Uz imenice koje u potpunosti slede jednu ili drugu f1ek-
sijsku paradigmu, postoje i izuzeci u pojedinim padezima, te
pojave koje se javljaju samo ijekavskom terenu.
Struktura f1eksije muskog roda, od opsteg ka pojedinac-
(ujedno i putanja predavanja/usvajanja jezika), izgleda
ovako:

podrazumevana tri druge

paradigma > najcesce > izuzetacne >
v
lzuzetacne paradgime
paradigme

lzuzecl u regiona1ne
pojedinim > a1ternacije
padeZima i
a1ternacijama

3.5.2.1.1 Podrazumevana paradigma muskog roda

O snova=imenica u recnickom obliku

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
automobil ,sa t ,ze ,vojn ik ,kra l , deo

135
 Osnovi morfologije

Nastavci:

Jednin Primer Mnoz Primer

ina 57
Nom automobil, sat, -i automobili, satovi,
zec, vojnik, kralj, predeli
predeo zecevi, vojnici, kraljevi
n. - automobila, sata, - automobila, satova,
zeca, vojnika, zeceva, vojnika, kraljeva,
kralja, predela predela
Dat. - automobilu, satu, -ima automobilima, satovima,
zecu, vojniku, zecevima, Viim,
kralju, predela kraljevima, predelia
. automobil, voz, - automobile, satove,
- deo predele, zeceve, vojnike,
zeca, vojnika, kraljeve
kralja
Voc. - 46 automobile, sate, -i automobili, satovi,
- predele predeli
zece, vojnice, zecevi, vojnici, kraljevi
kralju
Ins. - 1 automobilom, -ima automobilima, satovima,
- satom, predelima, zecevima,
zecom, vojnikom, vojnicima, kraljevima
predelom, kraljem
Loc. - automobilu,satu, -ima automobilima, satovima,
zecu, vojniku, predelima, zecevima,
kralju, predelu vojnicima, kraljevima

Tabela 3.5.2.1.1.1 Podrazumevani obrazac muskog roda

Alternacije:

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

v ojnikom ,st olom
kraljem

136
SrpskolIrvatska fleksija

2. zivo: - : nezivo -
Vidim vojnika.
Vidim automobil.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s
k: :
v ojnik :vojnici ,vojni cima
g: z:
podvig :podvizi ,podvi zima
h : s: monarh :monarsi ,monar sima
4. Tvrda osnova - i alternacija k,g,h:c,z,s
k : : vojnik :vojn ice
g : Z: vrag :vra ze
h: 5: duh : duse
Meka osnova -
5. jedan slog, tvrda osnova: interfiks -ov-stol : stolovi
jedan slog, meka osnova: interfiks -ev-kralj : kraljevi
dva i vise slogova: interfiks -0- kaput: kaputOi
Izuzeci od ovog pravila daju se u dodatku 5.6
6. Alternacija c,z:c,z
v v
: : zec :zec

7. Ako interfiks -ev-, onda alternacija :

v v
: : zec :ze

8. Alternacija 0:1
: 1: predeo :pred ela

3.5.2.1.2 Najcesci izuzetacni obrasci

3.5.2.1.2.1 Obrazac nepostojanog

Osnoval = ~C[konsonant]a[konsonant], primer: Nom. Sg.

san
Osnova2 = '~[konsonant][konsonant], primer: Nom: l . sni
blici = osnova {1 ,2} + nastavci:

137
 Osnovi flgi

Primeri:
pirinac ,macak ,palac ,ora ,rukovo dilac ,ot
Nastavci:

Jednina Primer Mnozi Primer

57

Nom. O snoval- pirinac, macak, Osno- mackovi, pirinci,

0 8,9, 10
palac, orao, 2- 3 palcevi, orlovi,
rukovodilac, rukovodioci,
otac
en. O snova2- pirinca, macka, Osno- macaka, pirinaca,
palca, orla, l- 11 palceva, orlova,
rukovodioca, rukovodilaca,

Dat. Osnova2- pirincu, macku, Osno- mackovima, pirincima,

u palcu, orlu, 2- palcevima, orlovima,
rukovodiocu, 3 rukovodiocima,
v
oceVlma
. Osnova2- pirinac, palac, Osno- mackove, pirinceve,
0 210 macka, orla, 2- palceve, orlove,
O snova2- rukovodioca, rukovodioce,

Voc. Osnova2- pirince, palce, Osno- mackovi, pirinci,

46 2- 3 palcevi, orlovi,
orle,
O snova2- rukovodioce, rukovodioci,
u , macku,
Jns. O snova2- mackom, orlom, Osno- mackovima, pirincima,
v
1 lm , 2- palcevima, orlovima,
O snova2- palcem, 3 rukovodiocima,
rukovodiocem,

Loc. O snova2- pirincu, macku, Osno- mackovima, pirincima,

u palcu, orlu, 2- palcevima, orlovima,
rukovodiocu, 3 rukovodiocima,
ocevima

l 3.5.2.1.2.1.1 Obrazac nepostojanog

138
Srpskohrvatska fleksija

A1ternacije:

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

mackom
lovcem
2. : - : -
Vidim lovca.
Vidim novac.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s
k: :
belanak :belanci ,belancima
4. Tvrda osnova - i a1ternacija k,g,h:c,z,s
k: : arak '16 strana stampanog teksta' : arce
Meka osnova -
5. jedan slog, tvrda osnova: interfiks -ov-doja m : dojmovi
jedan s10g, meka osnova: interfiks -- : bubnjevi
dva i vise s10gova: interfiks -0- barometar :barome trOi
6. A1ternacija :
: : palac :palce
7. Ako interfiks --, onda alternacija :
: : palac :palc evi
8. A1ternacija 0:1
: 1: orao : orla
9. Alternacija 1:0
1 : : rukovodilac :rukovo dioca
10 Redukcija ploziva ispred afrkate
t,d: : otac
11 Osnova 1 zamenjuje se osnovom 2 uk01iko umetnuto -
ov-il i -ev-:orlova, palceva

3.5.2.1.2.2 Obrazac nastavka - u muskom rodu

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavr~no -)

139
 Osnovi morfologije

blici = osnova + nastavci:

Primeri:
vojvoda ,vlad ika ,arhitekt
Nastavci:

Jednina Primer Mnozina Primer

No. - vojvoda, - vojvode, vladike,
vladika, arhitekte
arhitekta
n. - vojvode, - 2 vojvoda, vladika,
vladike, arhitekata
arhitekte
Dat. -1 1 vojvodi, - vojvodama, vladikama,
vladici, arhitektama
arhitekti
. - vojvodu, - vojvode, vladike,
vladiku, arhitekte
arhitektu
Voc. - vojvodo, - vojvode, vladike,
vladiko, arhitekte
arhitekto
Ins. - vojvodom, - vojvodama, vladikama,
vladikom, arhitektama
arhitektom
'1
Loc. -1 vojvodi, - vojvodama, vladikama,
vladici, arhitektama
arhitekti

Tabela 3.5.2.1.2.2.1 Obrazac nastavka - u muskom rodu

1. Alternacija k,g,h:c,z,s
k : : vladika :vlad ici
g : z: sluga :slu zi
h : s hlapimuha :hlapi musi
2. Alternacija : u osnovi koja zavrsava dva konsonanta:

140
Srpskohrvatska t1eksija

*[konsonant][konsonant][kraj osnove] :
'I-[konsonant]a[konsonant][kraj osnove]
Nom.Sg. arhitekta : Gen.Pl. arhitekata

DCestota ovog obrasca visa u srpskom, jer u slucaju duble-

ta tipa arhitekta : arhitekt uobicajeno da standardni srpski sledi
ovaj obrazac, hrvatski podrazumevani obrazac muskog ro-
da. Nadalje, obrazac najcesCi u ekavskom, gde se javljaju
imena tipaJova, Pera, itd. prema obliku 0, npr. Jovo, Pero,
itd. u ijekavskom.D

Kako imenice tipa arhitekt(a) imaju i dva obrasca, kod iz-

vornih govornika mogu se javiti i hibridni obrasci promene,
tipa jednina iz podrazumevanog, mnn iz ovog obrasca i
obrnuti (dakle, arhitekt: arhitekte, i arhitekta: arhitekti).

3.5.2.1.2.3 Obrazac nastavaka -, - iIi - u muskom

rodu

Osnova = (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
auto ,rad io ,nest asko ,geni ,un i

141
 Osnovi morfologije

Nastavci:

Jednina Primer Primer

Nom. - 15 auto, radio auti, radiji, nestaSci,
- nestasko, g1, u

genije,
n. - auta, radija, - 4 auta, radija, nestasaka,
nestaska, g,

genija,
Dat. - autu, radiju, - 3 autima, radijima,
nestasku, nestascima, genijima,
geniju,
. auto, radio, - aute, radije, nestaSke,
- nestaSka, genija genije,
. 3
Voc. - 15 auto, radio, -1 auti, radiji, nestaSci,
- nestasko, g1, u

genije,
Ins. - 2 autom, - 3 autima, radijima,
- nestaskom, nestaScima, genijima,
radijem, u

genijem,
Loc. - autu, nestaSku, - 3 autima, radijima,
radiju, geniju, nestaScima, genijima,

Tabela 3.5.2.1.2.3.1 Obrazac nastavka -/-/- u muskom rodu

Alternacije:

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

nesta!kom
gem;em
2. zivo: - : nezivo -
Vidim maestra.
Vidim auto.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s

142
Srpskohrvatska f1eksija

k : : nestasko :nestascima
4. Alternacija : u osnova zavrsava dva konsonanta:
'~ [konsonant][konsonant][kraj osnove] :
~C[konsonant ]a[konsonant][kraj osnove]
Nom.Sg. nestasko : Gen.Pl. nestasaka
5. i[oO]: ij[aeui] radio :radija

3.5.2. 1.3 Drugi izuzetacni obrasci

3.5.2.1.3.1 Obrazac Nom. - , - Gen. - u muskom
rodu

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri:
Vlado,St ipe/zc
Nastavci:
Jednina Primer Mnozina Primer
Nom. - Vlado, Stipe, - Vlade, Stipe, fice
fico
en. - Vlade, Stipe, - Vlada, Stipa,

Dat. -1 Vladi, Stipi, fici - Vladama, Stipama,
ficama
. - Vladu, Stipu - Vlade, Stipe, fice
ficu
Voc. - Vlado, Stipe, - Vlade, Stipe, fice
fico
Ins. - Vladom, - Vladama, Stipama,
Stipom,
Loc. -1 Vladi, Stipi, fici - Vladama, Stipama,
ficama
..
Tabela 3.5.2.1.3.1.1 Obrazac mt1v -/-, gv - u muskom
rodu

143
 Osnovi morfologije

Licna imena u jednini slede ili ovaj obrazac ili obrazac zavr-
snog -o/-e/-i. Tako onda licno ime Vlado moze da se m
kao Nom. Vlado, Gen. Vlade ili Nom. Vlado, Gen. Vlada .
Mada su obrasca standardna, regioni istocne Hercegovine,
rn Gore i jugozapadne Srbije prednost daju obrascu -/-/
i dok u ostalim uobicajeniji ovaj obrazac. U mnozini sva ta
imena slede ovaj obrazac, s tim sto atributski modifikator m
ze biti u muskom ili zenskom rodu, dok predikatski u m
skom, npr. Tilte Vlade su visoki. Licna imena ko (e.g, Mar
ko) pripadaju m, nego obrascu sa Sg. -, Pl. - sa modifi-
katorima u muskom rodu, npr. Ti Marka su visoki.O

3.5.2.1.3.2 Obrazac 59. - PI. - u muskom rodu

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

O blici = osnova + nastavci
Primeri:
eho ,iigo [
Nastavci:

Tednina Primer Mnozina Primer

Nom. - eho, Zigolo - eha, zigola
en. - eha, Zigola - eha, zigola
Dat. - ehu, Zigolu -l ehima, Zigolima
- 1 eho, - eha, Zigola
- Zigola
Voc - eho, zigolo - eha, zigola
Ins. - ehom, Zigolom - lm ehima, Zigolima
[ - ehu, zigolu -lm ehima, zigolima

l 3.5.2.1.3.5.1 Obrazac jednine -, mnozine -

1. zivo: -: neZivo -
m i igo[a.
m eho.

144
Srpskohrvatska fleksija

Modifikatori imenica ovog obrasca mogu u mnoZini biti

muskog ili srednjeg roda: i/ta eha su glasni/glasna.
Imenice /oto, /Zamingo, barbudo imaju i opciju umetanja s
kraju osnove i time hibridnu mnoZinu podrazumeva-
nom obrascu: /otosi, /otosa, itd.

3.5.2.1.3.3 Obrazac skracene mnozine

Osnova1 = imenica u recnickom obliku, primer: Nom. Sg.

Srbin
Osnova2= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -in) ,
primer: Nom: Pl. Srbi
blici = osnova {1 ,2} + N astavci:
Primeri: Srbin, Turc in
Nastavci:

Jednina
Nom. Osnova1 Srbin, Osnova2-i 1 Srbi,
n. Osnova1-a Srbina, Osnova2-a23 Srba, Turaka
Dat. Osno- Srbinu, Osno- Srbima,
1- 2- 1
. Osnova1-a Srbina, Osnova2-e 2 Srbe, Turke
Voc. Osnova1-e Srbine, Osnova2-i 1 Srbi,
Ins. Osno- Srbinom, Osno- Srbima,
1-0 2- 1
Loc. Osno- Srbinu, Osno- Srbima,
1- 2- 1

l 3.5.2.1.3.3.1 Obrazac skracene mnozine

Alternacije:

1. Alternacija :
TurCin ; Tur ci

145
 Osnovi morfologije

2. Alternacija c:k
Turcin :Tur ke
3. Alternacija :
Turcin : Turaka

3.5.2.1.3.4 Obrazac pridevske

Osnova = (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -i)

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri: ruski ,blii nji
Nastavci:

Jednina Primer Mnozina Primer

Nom. -1 ruski, -1 ruski, bliznji
en. -og(a) 1 ruskog, -ih ruskih, bliznjih
-eg(a) bliznjeg
D at. -m(/) 1 ruskom, -1m ruskim(a), bliznjim(a)
-m(/) bliznjem
2
. -1 ruski, - ruske,
-eg 1 bliznjeg
-og
Voc. -1 ruski, bliznji -1 ruski, bliznji
Ins. -1m ruskim, - 1m ruskim(a), bliznjim(a)
bliznjim
Loc. -m() 1 ruskom, -1m ruskim(a), bliznjim(a)
-m() bliznjem

l 3.5.2.1.3.4.1 Obrazac pridevske promene

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

ruskom
bliinjem
2. zivo; - : -

146
Srpskohrvatska fleksija

Vidim bliinjeg.
UCim ruski.

3.5.2.1.3.5 Obrazac prosirene osnove u jednini

O snova = (imenica recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
Rade,kr ele
Nastavci:

Jednina Primer MnoZina Primer

N om. - Rade, krele - Rade, krele
_!
. Radeta, kreleta - Rada, krela
Dat. _ ! Radetu, kreleta - Radama, krelama
_!
. Radeta, kreleta - Rade, krele
Vo c. - Rade, krele - Rade, krele
lns. -! Radetom, - Radama, krelama
kreleta
L oc. _! Radetu, kreletu - Radama, krelama

Tabela 3.5.2.1.3.5.1 Obrazac prosirene osnove jednini

1. Interfiks -et
R ade :Rade ta

3.5.2.1.3.6 Obrazac osnove -, -, -; ili -

Osnova= (imenica recnickom obliku)

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri:
biro ,bif ,t aksi ,gur u ,krup ije

147
 Osnovi morfologije

Nastavci:

Jednina Prirner Mnozina Prirner

Nom. - biro, bife, taksi, -1 biroi, bifei, gurui,
guru, krupije krupijei
n. - biroa, bifea, - biroa, bifea, gurua,
gurua, krupijea krupijea
Dat. - birou, bifeu, -lrn biroirna, bifeirna,
guruu, krupijeu guruirna, krupijeirna
. - 1 biro, bife, taksi, - biroe, bifee, gurue,
- radio, gurua, krupijee
krupijea
Voc. - biro, bife, guru, -1 biroi, bifei, gurui,
krupije krupijei
Ins. - rn biroorn, bifeorn, -lrn biroirna, bifeirna,
guruorn, guruirna, krupijeirna
krupijeorn
[. - birou, bifeu, -lrn biroirna, bifeirna,
guruu, krupijeu guruirna, krupijeirna

Tabela 3.5.2.1.3.6.1 Obrazac osnove -/-/-

1. : - : -
Vidim bife.
Vidim krupijea.
2. i[oO] : ij[aeui]
taksi :t aksija

3.5.2.1.3.7 Osnova nesrpskohrvatski grafem

obrazac identican podrazumevanom obrascu, s

tim sto postoji mogucnost pisanja crtice ispred nastavka:

Nom. Drew, Gen. Drewa ili Drew-a, Dat, Drewu ili Drew-u,
itd.

148
Srpskohrvatska fieksija

NomJay, Gen. iliJey-, Dat. u iliJey-u, itd.

3.5.2.1.3.8 Obrazac velikoslovnih skracenica

Ovaj obrazae identican podrazumevanom obraseu, s

tim sto se ovde nastavak odvaja ertieom i ne primenjuju se
alternaeije.

'radio-amaterski
klub'
Nom. , Gen. -, Dat. -u, itd.

3.5.2.1.3.9 Jednoimenicki obrasci

Ove imeniee imaju speeificne deklinaeijske obrasee:

cov6Jek
Sg. Nom. cov6Jek, Gen. cov6Jeka, Dat. cov6Jeku, . cov6Jeka,
Voe. cov(j)ece, Ins. cov(j)ekom, Loe. cov(j)eku
Pl. Nom. ljudi, Gen. ljudi, Dat. ljudima, . ljude, Voe. ljudi,
Ins. ljudima, Loe. ljudima

brat
Sg. Nom. brat, Gen. brata, D at. bratu, . brata, Voe. brate,
Ins. bratom, Loe. bratu
Pl. Nom.b raca, Gen. brace, Dat. braCi, . bracu, Voe. braco,
Ins. bracom, Loe. braCi

gospodin
Sg. Nom. gospodin, Gen. gospodina, Dat. gospodinu, .
gospodina, Voe. gospodine, Ins. gospodinom, Loe.
gospodinu

149
 Osnovi morfologije

Pl. N om. gospoda, Gen. gospode, Dat. gospodi, . gospode,

V . gospodo, Ins. gospodom, Loc. gospodi

vlastelin
Sg. Nom. v lastelin, Gen. vlastelina, Dat. vlastelinu, .
v lastelina, . vlasteline, Ins. vlastelinom, Loc.
vlastelinu
Pl. Nom. vlastela, Gen. vlastele, Dat. vlasteli, . vlastele,
. v lastelo, Ins. vlastelom, Loc. vlasteli

U z specificnu formu brat i gospodin u mnozini imaju

dodatnu osobenost da namecu zenski nastavak jednine za
atribute, srednji rod mnoZine za koordinirane glagole.
Vlastelin, pak, u mnoZini namece zenski nastavak jednine i za
atribute i za koordinirane glagole:

ova gospoda,
ove gospode, itd.
Gospoda su 51.
Vlastela dosa.

3.5.2.1.4 Izuzeci u pojedinim padezima i

alternacijama

3.5.2.1.4.1 Padezi

Jednina

nom inativ: - u a-obrascu muskog roda, -/- u / obrascima,

-i u pridevskim i -i obrascima, - u svim drugim obrascima.

150
Srpskohrvatska ksi

genitiv: - u a-obrascu muskog roda, -og/-eg u pridevskom

obrascu, - u svim drugim obrascima_ Bez bitnih izuzetaka.

dativ i lokativ: -i u a-obrascu muskog roda, -/- u pridev-

skom obrascu, - u svim drugim obrascima. Bez bitnih izuze-
taka.

akuzativ: - u a-obrascu muskog roda,= nominativ u imenica-

za neZivo u svim drugim obrascima, = genitiv u imenica-
za zivo. Izuzeci obuhvataju imenice za neZivo koje su se-
mantickim prosirenjima povezane sa onima za zivo, kao sto
: pokojnik, npr. Vidim pokojnika - nesto sto bilo Zivo, top,
npr. Pomaknuti topa. - nesto sto se pomera izgleda kao da
Zivo, itd ..

vokativ: - u a-obrascu muskog roda imenica -, - u dru-

gim muskim imenicama a-obrasca, - u pridevskom obrascu,
-/- u podrazumevanom obrascu, = nominativ drugim obra-
sClma

instrumental: -im u pridevskom, -/ - u sVlm drugim

obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

MnoZina

nominativ i vokativ: - a-obrascu i e/o-obrascu, - u obrascu

- u jednini - u mnozini, - u svim drugim obrascima. Bez
bitnih izuzetaka.

genitiv: - za sve fleksijske tipove uz ove izuzetke:

-i ljudi, m6Jeseci, sati, hvati, ari, vati, volti, pedi, centi
-iju prstiju, noktiju, gostiju
Uz ovo, postoje dvostrukosti opisane u dodatku 5.7.

151
 Osnovi morfologije

dativ, instrumental i lokativ: - m u a-obrascu muskog roda,

-ima u svim drugim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

akuzativ: - u svim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

3.5.2.1.4.2 Alternacije

1. : nakon c,z,s,r

Osnove c,z,s, i r mogu imati - ili - u instrumentalu jednine,

te, kod imenica koje imaju dugu mnozinu i u svim mnozin-
skim padezima, npr. sa bricom ali sa stricem. Distribucija i
u ovim nastavcima nepredvidiva jer zavisi od istorijskih da-
tosti. Uz to, mnogi izvorni govornici kolebaju se oko nastav-
ka.
Ovi su slucajevi predstavljeni u dodatku 5.2.

2. : nakon c,z,s,r

Osnove c,z,s, i r mogu imati - i - u vokativu jednine.

Primeri se daju u dodatku 5.2.

3. Izuzeci od obrasca duge mnozine

Postoje dve vrste takvih izuzetaka

. jednoslozne imenice bez duge mnozine,

. viseslozne imenice sa dugom mnozinom

Ovi izuzeci daju se u dodatku 5.6.

4. Izuzeci od skracene mnoZine

152
Srpskohrvatska fleksija

Imenice za zivo -in, pravi1u, slede obrazac skrace-

mnozine. Medutim, imenice za -in slede podra-
zumevani obrazac: albin, almandin, arlekin, bakalin, Beduin,
berekin, brancin, delfin, dolfin, domacin, dorin, dupin, fakin,
hain, harlekin, hermelin, heruvin, ispolin, kalvin, kapucin, keru-
bin, kuzin, Latin, mandarin, martin, mujezin, palankin, pin-
gvin, rabin, rajetin, Rusin, serafin, sarin, tudin, Ugrin, vlastelin,
vojin, idralin.

3.5.2.1.5 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u obrascu duge mnozine

ijekavskom podrucju, vijek : vjekovi, cvijet : cvjetovi.
Alternacija ima oblik ije:e kada neposredno prethodi
konsonantska grupa u kojoj drugi clan r, npr.: brijeg :
bregovi.

3.5.2.2 Fleksijske paradigme zenskog roda

Sistem osnova fleksije zenskog roda neuporedivo jed-

nostavniji od muskog - obuhvata samo tri paradigme, podra-
zumevanu, konsonantsku i pridevsku. Usto, postoje i pojedi-
imenice sa specificnom deklinacijom, kao i izuzeci u
dezima i alternacijama.

3.5.2.2.1 Podrazumevana paradigma zenskog roda

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:

153
 Osnovi morfologije

zena ,muka ,moli tva

Nastavci:

Jednina Primer Mnozina Primer

Nom. - zena, muka, - zene, muke, molitve
molitva
- zene, muke, - 2 zena, muka, molitava
molitve
'1
Dat. -1 zeni, muci, - zenama, mukama,
molitvi molitvama
. - zenu, muku, - zene, muke, molitve
molitvu
Voc. - zeno, muko, - zene, muke, molitve
molitvo
v
Ins. - zenom, - zenama, mukama,
mukom, molitvama
molitvom
'
Loc. -1 zeni, muci, - zenama, mukama,
molitvi molitvama

Tabela 3.5.2.2.1.1 Podrazumevana fleksijska paradigma zenskog roda

1. Alternacija k,g,h:c,z,s
k : : majka : ci
g : z: noga :noz t
h : s muha :mus i
2. Alternacija : kod osnova dva konsonanta:
'~[konsonant ][konsonant][kraj osnove] :
'~[konsonant ]a[konsonant ][kraj osnove]
Nom.Sg. molitva : Gen.Pl. molitava
Skupovi st,zd,st,zd,sc nisu obuhvaceni m alternacijom

3. 5.2.2.2 Konsonantski obrazac zenskog roda

Osnova= (imenica recnickom obliku)

154
Srpskohrvatska f1eksija

blici = osnova + nastavci:

Primeri:
mladost ,
Nastavci:

Jednina m Mnozina Primer

N om. _01 2 mladost, -1 mladosti, noci
Gen. -1 mladosti, noci -1 mladosti, noci
D at. -1 mladosti, noci -lm mladostima, nocima
. _01 2 mladost, -1 mladosti, noci
Voc. -1 mladosti, noci -1 mladosti, noci
Ins. _ mladoscu, -lm mladostima, nocima
-1 mladosti,
L oc. -1 mladosti, --lm mladostima, nocima

l 3.5.2.2.2.1 Konsonantski obrazac zenskog roda

1 A1ternacija 0:1
Nom. Sg. bojazan, Gen.Sg. bojazni
2 A1ternacija :
Nom. Sg. misao, Gen.Sg. misli
3 A1ternacija tvrdi : meki
N . Sg. mladost : Ins. Sg. mladoscu
Hrvatski preferira nastavak -i.

3.5.2.2.3 Pridevski obrazac zenskog roda

O snova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
stara ,mla da

155
 Osnovi morfologije

Nastavei:

Jednina Primer Mnozina Primer

Nom. - stara, mlada - stare, mlade
n. - stare, mlade -ih starih, mladih
Dat. - staroj, mladoj -l starim(a), mladim(a)
. - staru, mladu - stare, mladim
Voc. - stara, mlada - stare, mlade
Ins. - starom, -l starim(a), mladim(a)
mladom
[. - staroj, mladoj -l starim(a), mladim(a)

l 3.5.2.2.3.1 Pridevski obrazac zenskog roda

Nazivi drzava i regija, npr. Engleska, Lika, slede

obrazae u jednini, dok u mnozini slede podrazumevani obra-
zae zenskog roda sa dvojstvom u genitivu mnozine tipa Engle-
ski/Engleska.

3.5.2.2.4 Jednoimenicni obrasci zenskog roda

kCi
Sg. Nom. kci, Gen. kceri, D at. kceri, . kCi, Voe. kCeri, 1ns.
kceri, Loe. kceri
Pl. Nom. kceri, Gen. kceri, D at. kCerima, . kCeri, Voe.
kceri, 1ns. kcerima, Loe. kCerima

mati
Sg. Nom. mati, Gen. matere, Dat. materi, . mater, Voe.
mati, 1ns. materom, Loe. materi
Pl. Nom. matere, Gen. matera, Dat. materama, . matere,
Voe. matere, 1ns. materama, Loe. materama

156
Srpskohrvatska f1eksij

3.5.2.2.5 Nepromenjive m zenskog roda

kategorija obuhvata zenska imena i posudenice

fonemu razliCitu od -: Koko, Fifi, Lulu, Ines, lejdi, mis, itd.

3.5.2.2.6 Izuzeci u padezima i alternacijama

3.5.2.2.6.1 Padezi

Jednina
nominativ: - konsonantskom obrascu i nepromenJ1v1m
imenicama, -i/ -/ - u nepromenjivim imenicama, - podra-
zumevanom obrascu.

genitiv: -i u konsonantskom obrascu, - drugim obrascima.

Bez bitnih izuzetaka.

dativ i lokativ: - pridevskom obrascu, -1 SV1m drugim

obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

akuzativ: - konsonantskom obrascu, - u drugim obrasci-

. Bez bitnih izuzetaka.

vokativ: -i konsonantskom obrascu. Bez bitnih izuzetaka, =

nominativ pridevskom obrascu. Bez bitnih izuzetaka.
pravila primenjuju se u podrazumevanom obrascu:
Imenica -ica dobija nastavak -
Viseslozna osnova zenskog imena ima oblik kao u nominati-
vu,
ednosloznakratka osnova ima oblik kao nominativu,
Ostale osnove imaju -.

157
 Osnovi morfologije

instrumental: -i/'-u u konsonantskom obrascu, - u ostalim

par adigmama. Bez bitih izuzetaka.

Mnozina

nominativ, akuzativ i vokativ: -i u konsonantskom obrascu, -

u ostalim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

genitiv: -i u konsonantskom obrascu s izuzetkom imenica:

grud, kokos, kost, koje imaju nastavak -iju (grudiju, kokosiju,
kostiju); -ih u pridevskom obrascu bez bitnih izuzetaka, - u
podrazumevanom obrascu s ovim izuzecima:
-u:ruku, nogu, slugu
i dvojstva predocena u dodatku 5.7.

dativ, instrumental, i lokativ: - u podrazumevanom obra-

scu , -ima ostalim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

3.5.2.2.6.2 Alternacije

1.Izuzeci od alternacije k,g,h:c,z,s u dativu i lokativu jednine

. imenice koje zadrZavaju k,g,h,

. imenice koje imaju i formu sa k,g,h i sa c,z,s

Ove imenice date su u dodatku 5.1.

2. izuzeci od alternacije : (nepostojano -) u gvu

m nozine

Nepostojano ne javlja se ukoliko nastavak genitiva -i. Uz

to, izvorni govornici spremni su da prihvate prakticki sve
druge imenice bez nepostojanog , npr.: sukanja i suknja , -

158
Srpskohrvatska t1eksija

tuzaba i optui.ba itd. Postoje nadalje imenice koje se koriste sa-

bez nepostojanog -: *alka, bajka, boljka, drui.ba, forma,
jelka, krinka, magla, majka, norma, palma, sintagma, sjenka,
surla, taska, tasna, varka, vojska, votka.

3.5.2.2.7 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u genitivu : ostali pade-

zi pripovijetka : Gen. Pl. pripovjedaka.

3.5.2.3 Fleksijski obrasci srednjeg roda

1 u srednjem rodu javljaju se svega tri obrasca - podrazu-

mevani, obrazac interfiksa -et-, te obrazac inerfiksa --. Usto,
javljaju se jednoimenicki obrasci kao i izuzeci padezima i al-
ternac1Jama.

3.5.2.3.1 Podrazumevani obrazac srednjeg roda

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
selo, staklo,polje

159
 Osnovi morfologije

Nastavci:

Jednina Primer Mnozina Primer

Nom. _01 selo, staklo - sela, stakla, polja
- polje
n. - sela, stakla, polja _ 2 sela, stakala
polja
Dat. -u selu, staklu, - l selima, staklima, poljima
polju
. _01 selo, staklo - sela, stakla, polja
- polje
Voc. - selo, staklo, - sela, stakla, polja
polje
Ins. - 1 selom, staklom, -l selima, staklima, poljima
- poljem
Loc. - selu, staklu, -l selima, staklima, poljima
polju

Tabela 3.5.2.3.1.1 Podrazumevani obrazac srednjeg roda

1. Tvrda osnova -, meka osnova-e

Ins.Sg. selom :poljem
2. Alternacija : u osnova koje zavrsavaju dva
konsonanta:
'~[konsonant ][konsonant ][kraj osnove] :
""[konsonant ]a[konsonant ][kraj osnove]
Alternacija obuhvata grupe st,zd,st,id,sc

Nom.Sg. staklo : Gen.Pl. stakala

Imenice n i t(ij)elo imaju alternativnu mnozinu sa umetnu-

tim -es-: t(ij)elesa, t(ij)elesa, t(ij}elesima ... Ovi mnoZinski oblici
doprinose ekspresivnosti.

160
~ rpskoIlrvatska fleksija

3.5.2.3.2 Obrazac interfiksa -et-

O snova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:
Primer:
tele
N astavci:

Jednina Prirner 2 Prirner

No m. - tele - telad
en. _ ! teleta -1 teladi
Dat. _ ! teletu -1 teladi
. - tele - telad
Voc. - tele - telad
Ins. - ! teletorn -1 teladi
Loc. _ ! teletu -1 teladi

l 3.5.2.2.2.1 Obrazac interfiksa -et-

1 Interfiks -et-, prepoznatljiv tome {to - ide tvrdu osnovu

nominativu singulara
Nom.Sg. tele: Gen.Sg. teleta
2 Interfiks -ad-
Nom.Sg. tele: Nom.Pl. telad

3.5.2.3.3 Obrazac interfiksa --

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci

161
 Osnovi morfologije

Primer:
zme
Nastavci:

Jednina Primer Mnozina 1 Primer

Nom. - lme - lmena
Gen. - l lmena - lmena
Dat. -u l lmenu -lma lmm

. - lme - lmena
Voc. - lme - lmena
Ins. - l lmenom -lma lmm

Loc. -u l lmenu -lma lmm

Tabela 3.5.2.3.3 .1 Obrazac interfiksa -en-

1 Interfiks -- , prepoznatljiv osnovu zavrsetka - u

nominativu jednine
Nom.Sg. ime: Gen.Sg. imena

3.5.2.2.4 Obrazac pridevske

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
tehnicko ,budu
Nastavci:

162
Srpskohrvatska ksi

Jednina Primer Mnozina Primer

Nom. _01 rehnicko, - rehnicka, buduca
- buduce
en. -og(a) 1 rehnickog, -ih rehnickih, buducih
-eg(a) buduceg
Dat. -m() 1 rehnickom, -lm rehnickim(a),
-m() buducem buducim(a)
. - tehnicko, - rehnicka, buduca
buduce
Voc. - tehnicko, - tehnicka, buduca
buduce
Ins. -lm tehnickim, -lm tehnickim{a),
buducim buducim(a)
Loc. -m() 1 tehnickom, -lm tehnickim(a),
-m() buducem buducim(a)

Tabela 3.5.2.3.4.1 O brazac pridevske promene

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

tehnickom
buducem

3.5.2.3.5 Jednoimenicki obrasci

doba i sve izvedene imeniee, npr. pradoba

Sg. Nom. doba, Gen. doba, Dat. dobu, . doba, Voe. doba,
Ins. dobom, Loe. dobu
Pl. Nom. doba, Gen. doba, D at. dobima, . doba, Voe.
doba, Ins. dobima, Loe. dobima

podne i sve izvedene imeniee: posl(ij)epodne

Sg. Nom. podne, Gen. podneva, Dat. podnevu, . podne,
Voc. podne, Ins. podnevom, Loe. podnevu

163
 Osnovi morfologije

Pl. N . podneva, Gen. podneva, Dat. podnevima, .

podneva, Voe. podneva, Ins. podnevima, Loc. podnevima

oko
Sg. Nom. oko, Gen. oka, Dat. oku, . oko, Voe. oko, Ins.
okom, Loc. oku
Pl. N . oci, Gen. oCiju, Dat. ocima, . oci, Voe. oci, Ins.
oCima, Loe. oCima

uho
Sg. Nom. uho, Gen. uha, Dat. uhu, . uho, Voc. uho, Ins.
uhom, Loe. uhu
Pl. Nom. usi, Gen. usiju, Dat. usima, . usi, Voe. usi, Ins.
usima, Loe. usima

Uz osobene oblike, oko i uho slaganje odnosno

uskladivanje u zenskom rodu:

ove oCi,
ovih oCiju, itd.
Oci su vid(j}ele

Imenica uho ima alternativni oblik uvo, sa interfiksom -et- ili

podrazumevanim obraseem u mnozini, npr. Nom.sg. uvo,
Gen.sg. uveta, N om.Pl. uveta ili uva.

d(ij}ete
Sg. Nom. d(ij}ete, Gen. d(j)eteta, Dat. d(j}etetu, . d(ij}ete,
Voe. d(i;)ete, Ins. d(j}etetom, Loc. d(j}etetu
Pl. Nom. d(j}eca, Gen. dOJece, D at. dOJeci, . d(j)ecu, Voe.
d(j)eco, Ins. d(j)ecom, Loe. d(j)eci

164
Srpskohrvatska ksi

Uz osobene oblike, imenica d(ij)ete slaganje u zen-

skom rodu jednine za mnozinske oblike i uskladivanje sred-
njeg roda mnozine, npr.:

ova d(j)eca,
ove d(j)ece, itd.
D(;)eca su doSla

3.5.2.3.6 Izuzeci u padezima i alternacijama

3.5.2.3.6.1 Padezi

Jednina

nominativ: -0/ - u svim obrascima.

genitiv: -og/-eg u pridevskom obrascu, - u SVlffi drugim

obrascima. Bez izuzetaka.

dativ i lokativ: -/- u pridevskom obrascu, - u SVlffi

drugim obrascima. Bez izuzetaka.

akuzativ i vokativ: jednaki nominativu. Bez izuzetaka

instrumental: -im u pridevskom obrascu, -/- u SVlffi
drugim obrascima. Bez izuzetaka.

nominativ, akuzativ i vokativ: - u -et- obrascu, - u drugim

obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

165
 Osnovi morfologije

genitiv: - u -et- obrascu, - u drugim obrascima, izuzev leda,

prsa, pleca, koje imaju dodatno -iju: lediju, prsiju, pleciju i
dvojstva predocena u dodatku 5.7.

dativ, instrumental, i lokativ: -ima u sVlm obrascima. Bez

bitnih izuzetaka.

3.5.2.3.6.2 Alternacije

1. : alternacija u genitivu mnozine

Vecina izvornih govornika spremna da prihvati nepostoja-

nje nepostojanog kod gotovo svih imenica, tako: Nom. Sg.
platno, Gen. Sg. platana i platna.

2. Dodatni i alternativni mnozinski interfiksi (ic i 0-)

Ovi se nastavci daju u dodatku 5.7. Uz izuzetak toga da in-

terfiks razliCit, interfiks -0- poprima iste nastavke kao podra-
zumevani obrazac (npr. Nom. Sg. pisamce, Nom. Pl. pisamca,
Gen. Pl. pisamaca, itd. Interfiks ic. sledi podrazumevani
ski obrazac, npr. Nom. Sg. pile, Nom. Pl. pilici, Gen. Pl. pili-
, itd.

3.5.2.3.7 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u nominativu, akuzativ i voka-

tivu jednine (ije) i ostalim padezima (), primer: Nom. Sg.
dijete, Gen. Sg. djeteta, Nom. Pl. djeca, itd.

166
Srpskohrvatska fleksija

3.5.2.4 Odredivanje imenickog fleksijskog

obrasca

Odredivanje imenickog fleksijskog obrasca, npr. u na-

stavnom procesu za strance, ide od opsteg ka posebnom redu-
kujuCi broj gresaka.

Pocetna faza

Ako imenica zavrsava Primeni sledeCi obrazac

Podrazumevani zenski
/ Podrazumevani srednji
bilo sta drugo Podrazumevani muski

Faza finougadanja obrazaca

Proces zaseban za svaki od tri podrazumevana obra-

sca, koji se zamenjuju, tamo gde to potrebno, odgovaraju-
m preciznijim obrascima.

Nastavci.

. Imenica zavrsava -
Ako imenica spisku obrasca muskog roda -, treba
primeniti taj obrazac,
Ukoliko pak spisku zenskog pridevskog obrasca, treba
primeniti taj obrazac,
U svim drugim slucajevima treba primeniti podrazumevani
obrazac zenskog roda.

N primer: sudija, sluga treba zapamtiti kao: sudija m, sluga ;

Hrvatska as Hrvatska , dok iena, stolica, itd. treba pamtiti

167
 Osnovi morfologije

bez ikakve dodatne informacije (radi se podrazumevanoj

vrednosti) .

Zavrsava - -\------'\-----------..-..\

muski rod - zenski pridevski obrazac

podrazumevani zenski obrazac
sudija,e masc. Hrvatska,e . zena

. Imenica zavrsava -/-

Ako imenica spisku imenica muskog roda -/-, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda N . -/-
Gen.-e, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku muskih osnova -, -, treba pri-
meniti taj obrazac,
Ako imenica spisku muskih imenica sa prosirenom
osnovom, treba primeni taj obrazac,
Ako imenica spisku pridevskih osnova srednjeg roda,
treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica srednjeg roda sa prosire-
-et-, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica srednjeg roda sa prosire-
--, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku nepromenjivih imenica zenskog ro-
da - ili -, imenicu treba menjati,
U svim drugim slucajevima treba primeniti podrazumevani
obrazac srednjeg roda.

Imenice koje slede podrazumevani -/- obrazac tre-

zapamtiti sa relevantnim dodatnim informacijama, kao: ra-
dio masc., genije masc., kakao, masc., kominike,ea masc.,
do, masc.; Stipe, masc., Rade,eta masc., , pl. masc, teh-

168
_S"pskohrvatska fleksij

nicko,og, tele,eta neut, breme,ena, Koko /em.ind. Imenice podra-

zumevanog obrasca iziskuju dodatne informacije, pri-
mer: selo, polje, itd.

Imenica zavrsava - ili -

Muski rod -/- radio masc. genije, masc.

Muski rod sa prosirenjem osnove Rade,eta masc.
Pridevski obrazac srednjeg roda jizick , og neut.
Prosirenje - ele, eta neut.
Prosirenje -en-ime, n neut.
Nepromenjive imenice zenskog roda Koko /.
---... Podrazumevani obrazac selo, polje

. Imenica zavrsava koji drugi zavrsetak

Ako imenica spisku imenica zenskog roda konsonant,
treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica sa nepostojanim -, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda sa skracenom
mnozinom, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku obrasca pridevske promene, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda -i, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku osnova -i ili -, treba primeniti
obrazac,
Ako osnova zavrsava nesrpskohrvatski znak, treba prime-
niti obrazac,
Ako se radi velikoslovnoj skracenici, treba primeniti
obrazac,
Ako se radi nepromenjivoj imenici zenskog roda - ili -i,
onda se imenica m,

169
 Osnovi morfologije

u svim drl1gim slucajevima treba primeniti podrazumevani

obrazac srednjeg roda.

Imenice koje slede podrazumevani obrazac treba za-

pamtiti s relevantnim dodatnim informacijama, kao: 10-
vac, vca, Srbin, pl. Srbi, predsjedavajuCi,eg, juni, , taksi, ija
masc. guru, u masc. Andrew, (, NIN, -, Fifi /. ind. dok
kod onih koje slede podrazumevani obrazac takve
trebe, primer: automobil, sat, itd.

Imenica zavrsava bilo koji drug fonemu

Zenski rod konsonant ,!/.
Nepostojano lovac,vca masc.
Kratka Srbin,Srbi masc.
Pridevska promena predsjedavajuci,eg masc..
Osnova muskog roda i taksi,ija masc..
Nesrpskohrvatski znak ndrew, ( masc..
Viseslovna skracenica NIN,-a masc.
Nepromenjiva imenica zenskog roda Fifi /.
Podrazumevani obrazac pro/esor
---.
Faza finougadanja pojedinih padeza i alternacija

Svaku imenicu koja sledi padeski nastavak i/ili podra-

zumevanu alternaciju treba posebno zapamtiti. Spiskovi ta-
kvih imenica daju se u dodacima. Na primer, imenica baka
sledi alternaciju k,g,h:c,z,s u dativu i lokativu, treba za-
pamtiti kao: baka, DLSg baki. Slicno tome, imenica bitka ima
alternativni nastavak genitiva mnozine javlja se i mogcnost
neprimenjivanja nepostojanog , treba zapamtiti ovako:
bitka l bitaka, bitka, bitki.
SledeCi dijagram toka predstavlja proces pripisivanja
radigme imenicama:

170
Srpskohrvatska t1eksija ~

podrazumevani nepostopnJe
nastavak obrazac izuzetaka u >
- padezima i
alternacijama
izuzeci u padezima i

/
alternacijama >

drugi obrasci - . nepostopnJe

izuzetaka u >

----- . padeZima i
alternacijama
izuzeci u padeZima i
alternacijama >

dazumv nepostojanje
obrazac izuzetaka u >
padeZima i
alternaci m
- - - - . izuzeci u padezima i
alternacioama >

drugi obrasci -
- nepostojanje
izuzetaka u
padeZima i
>

-----.. alternacijama
izuzeci u padeZima i
alternacijama >

drugi dazumv nepostojanje

nastavak obrazac izuzetaka u >
padeZima i
al ternaci m
izuzeci u padeZima i
alternacijama >

drugi obrasci nepostojanje

izuzetaka u >
padezima i

171
 Osnovi morfologije

a1ternacijarna
izuzeci u padezima i
1 ternaci m >

172
Srpskohrvatska fleksija

3.6 Pridevska fleksija

3.6.1 Gramaticki relevantne leksicke odlike

Pridevi spadaju sledece cetiri kategorije ovim osobinama:

kvalitativni
sSlV

Tabela 2.6.1.1 Leksicke osobine prideva

Kvalitativni pridevi, kao , nov, itd. imaju

komparacijsku paradigmu i paradigmu odredenosti, dok rela-
cioni, u koje se ubrajaju: ) materijalni, kao: drven, zlatan,
itd., i ) posesivni, kao: prijateljev, jugoslovenski, m kom-
paraciju i paradigmu odredenosti.
Prema leksickim karakteristikama relevantnim za kom-
paracijsku paradigmu, pridevi se mogu podeliti merljive i
nemerljive. Merljivi vrednost odredenu nekoj
skali, npr.: brz visoka vrednost skali brzine, spor niska
vrednost istoj skali. S druge strane, nemerljivi pridevi nisu
odredeni osnovu skale, tako iiv, prijateljev
vrednost nepovezanu s bilo kakvom skalom. Merljivi pridevi
ukazuju vrednost skali (tj., u odnosu samu skalu) i to
njihov osnovni komparacijski oblik. Drugi oblici kompara-
cije ukazuju vrednost u odnosu neku drugu tacku
skali (prosecnu vrednost za odredeni pojas skale). Na primer:

173
 Osnovi morfologije

Entitet sa I Vrednost u odnosu ISkala visine

v rednoscu I Vrednostskali dr!.,u vrednost
najvisa vrednost
skali
Entitet visok -- > visi -- > I
Entitet visok -- > visok ---- > I
srednja vrednost skale
Entitet nizak --- > nizak --- > I
Entitet D nizak -- > nizi -- > I
najniza vrednost
skali

Tabela 2.6.1.2 Merljivost i poredenje

3.6.2 Pridevske fleksijske paradigme

Kod prideva nalazimo sledece paradigme:

Paradigma Primeri Broj

oblika
Zavisne paradigme, tj., kopirane s glave imenicke
sintaRme
rod (muski, zenski, srednji) nov masc. s?;. : nova fem. s?;. 3
broj Gednina, mnozina) nova fem. sg. : nove fem . l. 2
padez (nominativ, genitiv, nov m asc. sg. : novog gen. sg. 7
dativ, akuzativ, vokativ,
instrumental, lokativ)
Nezavisne paradigme
vid (odredeni, neodredeni) nov neodr. masc. sg : novi odr. 2
masc. sg.
poredenje (apsolutiv, nov aps. : noviji komp. 3
komaparativ, superlativ)
Ukttpno 252

bl 2.6.1.3 Pridevske fleksijske paradigme

174
Srpskohrvatska fleksija

Pridevi se, pravilu, m navedenim zavisnim

paradigmama, npr. Vidim veliku kucu. m se tako da se
osobine prideva veliku (akuzativ jednine zenskog roda) kopira
sa imenice kucu. Medutim, samo apsolutiv ima vida,
stvarni maksimalni broj oblika zapravo 168. Ima, isto tako,
prideva koji se m, usto imaju i analiticku sinte-
ticku komparaciju, seksi :vi S seksi ::seksiji.
Postoje tri grupe takvih prideva (i svi su navedeni u do-
datku 5.8):

. Opsteleksicke posudenice, kao: seksi,mi ni, itd.

. Orijentalizmi, koji se koriste samo u bosnjackom stan-
dardu: obrazli,ha irli, itd.
. Novije posudenice, mahom iz oblasti tehnike: hard kao
u hard disk,hard diska, itd.

Usto, postoje pridevi sa defektnom paradigmom roda,

koji u apsolutnom polozaju, npr. u minimalnom kontekstu
n/n __ ., mogu da se koriste samo u jednom rodu,
npr.: steona,skot , itd. Ovi su pridevi dati u dodatku 5.10.

3.6.3 Odredenost

se paradigma realizuje samo kod kvalitativnih pri-

deva. Distribucija dveju vrednosti odredena recenicnom se-
mantikom, tj. upucivanjem nesto sto u kontekstu
odredeno ili sto nije. prideva i njihovih konteksta
ostavlja mogucnost upotrebe oblika, ali ima takvih sluca-
gde moguc samo jedan od dva oblika bez obzira se-
mantiku:

. Pridev koji dopuna glagolu uvek u neodredenom vidu,

npr.: Kaput nov.

175
 Osnovi morfologije

. Pridev kojme prethodi pokazna zamenica uvek u odrede-

n vidu, npr.: taj novi kaput
. Pridev kao deo licnog imena uvek u odredenom vidu,
npr.: Petar Veliki.
d. Pridev koji deo strucnog termina uvek u odredenom
vidu: pravougaoni trougao.

Odnosni pridevi imaju samo odredeni ili samo neodre-

deni oblik.
Odnosni pridevi : -6, ni, dni, -eni, -ji, -nji, -ki (npr.:
iduci,gra dski, itd) imaju samo odredeni oblik.
Odnosni pridevi : -ov, -ev, -in (npr: drugov s', ocev s',
majcin s', itd.) imaju samo neodredeni oblik.

3.6.4 Fleksijski obrasci pridevske paradigme

2.6.4.1 Podrazumevani pridevski obrazac

Osnova = pridev u kanonskom obliku (- zavrsno -i ako ga

ima)
blici = osnova + nastavci

176
Srpskohrvatska fleksija

Nastavci:

ednina (Dat. = Loc.) Mnozina

(Dat. =Ins. = Loc.)
masc. neut. fem . masc neut. fem .
Nom. _01 _04 - -1 - -

'2
-1 -

n. -og(a)/ eg(a)4 - - -ih -ih -ih

_ 5

Dat. -(/) / -(/)/ - -l - l -l

-(/)4 - (/)4
_ 5 _ 5

. _03 _04 - - - -

-og(a)/-eg(a)/-a -

Voc. _01 _ 4 - -1 - -
'2
-1 -

Ins. -l -l - -l -l -l

Loc. -(/) -(/) - -l - l -l

- ()4 - ()4
_ 5 _us I

nov novo nova nOVl nova nove

, ,.
- l -
,

veseo veselo vese- veseli vese- vesele
la la

Tabela 3.6.4.1.1 Podrazumevani pridevski fleksijski o brazac

tvrda osnova = osnova na:b,c,d,f,g,h,j,k,l,m,n,p,r,s,t,v,z

meka osnova = osnova : , c,c,dz,d,lj,nj,s,z,st,:bl

1. A1ternacija :!
: 1: veseo :vesela
2. neodredeno: : odredeno -i
neki Vi50k muSkarac :! Vi50ki mufkarac

177
 Osnovi 10flgi

3. zivo: og/-eg/-a : neZivo 0

Vidim dobrog vojnika.
Vidim dobar stol.
4. tvrda osnova: 0 ... : meka osnova: ...
selo ,selom ,vojni kom ,st olom
polje ,poljem ,kral m
5. odredeni i neodredeni vid : zastareli neodredeni vid:
tog dobrog covjeka ,dobrog covjeka :dobra covjeka

2.6.4.2 Obrazac nepostojanog -

Osnova l = :I-[konsonant]a[konsonant], primer: Nom. Sg.

dobar
Osnova2 = ::[konsonant][konsonant], primer: N : Pl.
dobri
blici = osnova {1 ,2} + nastavci:
Nastavci:

178
Srpskohrvatska fleksija

Jednina (Dat. =Loc.) Mnczi na (Dat. = Ins. = Loc.)

masc. neut. fem . masc neut. fem .
Nom. Osnoval-0' O snova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2 O snova2
Osnova2-? -' - -1 - -

Osnova2-e
en. snova2 O snova2-a Osnova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2
-og(a)/ eg(a)' - -ih -ih -ih
Osnova2-a5
Dat. Osnova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2- O snova2 O snova2-
-(/)/ - (/) / - lffi -Iffi lffi
- (/)' -em(u/ e)4
Osnova2-u 5 O snova2-
5
. Osnoval-0J Osnova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2
Osnova2 -' - - - -

-og(a)/ Osnova2-e
-eg(a)/-a
Voc. Osnoval-01 Osnova2 Osnova2 sn2- sn2 Osnova2
Osnova2-? -' - - -

Osnova2-0
lns. Osnova2-im Osnova2- Osnova2 sn2 Osnova2 Osnova2
lffi - -lffi -lffi - lffi
Loc. Osnova2 Osnova2 Osnova2 Osnova2 O snova2 Osnova2
-om(u/e)1 -om(u/e)1 - -lffi -lffi - lffi
-em(u/e)' -(/) '
Osnova2-u5 sn2
_ 5

dobar dobro dobra dobri do- dobre

bra
supalj suplje suplja suplji su- suplje
l
svetao sverlo sverla veseli vese- vesele
l

l 2.6.4.2.1 Podrazumevani - pridevski obrazac

tvrda osnova = osnova na:b,c,d,f,g,h,j,k,l,m,n,p,r,s,t,v,z

meka osnova = osnova : , c,c,dz,d,lj,nj,s,z, st, zd

179
 Osnovi morfologije

1. Alternacija 0:1
:1 :ves :vesela
2. odredeni vid: : neodredeni vid -i
neki visok muskarac :t visoki muSkarac
3. zivo: -ogf.egf.a : nezivo -
Vidim dobrog vojnika.
Vidim dobar stol.
4. tvrda osnova: - ... : meka osnova: -.. _
selo ,selom ,vojni kom ,st olom
polje ,poljem ,kral m
5_ odredeni i neodredeni vid : zastareli neodredeni vid:
tog dobrog covjeka ,dobrog covjeka :dobra covjeka

3.6.5 m

Komparacija podrazumeva ove vrednosti

Znacenjska Oblik
vrednost
jednakost sintagma
visa vrednost sintagma ili paradigmatski oblik
niza vrednost sintagma ili paradigmatski oblik

Komparacijska jednakost izrazava se analiticki, sintagmom u

ovom obliku:

[entitet ] [biti] [pridev] isto/jednako/upravolbas kao

[entitet ] ili
[entitet [bitiJ jednako [pridev] kao [entitet

mr:

Marko brz istljdnk/urvs kao Petar.

180
Srpskohrvatska fleksija

Marko jednako brz kao Petar.

Visa ili niza vrednost moze se izricati analiticki koristeCi

vise, najvise odnosno mn, nmn, npr:

vise seksi od Vere.

mn seksi od Vere.

Pozitivna analiticka komparacija javlja se kod neprome-

njivih prideva, negativna pak javlja se kod tih prideva (kao :
mn seksi ) te kod promenjivih prideva koji ne stupaju u an-
tonimske parove ( primer: mn radoznao) .
U svim drugim slucajevima koristi se pozitivna sintetic-
ka komparacija, dok negativna analiticka ostaje stilisticka re-
zerva. Ako , primer, vreme u gradu toplije od vremena
u gradu , koristice se: Grad topliji od grada . Ako,
dutim, zeli istaci da su grada h1adna, onda se moze koristi-
ti: Grad mn hladan od grada .

Komparacijska paradigma obuhvata ove vrednosti:

Vrednost Primer
apsolutiv

komparativ noviji
superlativ najnoviji

U komparativnoj paradigmi slabo predvidivo izvode-

nje komparativa od apsolutiva. Izvodenje superlativa od kom-
parativa u punoj meri predvidivo jer se u svim slucajevima
dodaje prefiks n-, primer: brz , brii , najbrii ; seksi , vise
seksi ,n vise seksi.
Pridevi izvodenju komparativa spadaju u sledece ka-
tegor1Je:

181
 Osnovi morfologije

Katef!,orija Primer
Nepostojanje komparacije prijateljev : -
Samo analiticka komparacij a seksi : vise seksi
Nepravilna komparacija dobar : bolji
Redukovana osnova + -' i visok : visi
Puna osnova + -' i 1 krut : kruci
Puna osnova + -iji 1 nov : noviji

l 2.6.5.1 Izvodenje komparativa

I A lternacija :
ljubak :ljupkiji
gorak :gorci

N epostojanje komparacije

Nepostojanje komparacije l se kod nemerljivih pri-

deva.
Ako se kod ovih prideva javi komparacija, onda se radi
metaforskom prosirenju koje od relacionog Cini kvalitativni
pridev, npr. drven u osnovnom znacenjskom domenu 'napra-
vljen od drveta' nema komparacijsku paradigmu, ali metafor-
sko prosirenje 'nespretan, rigidan, itd.' ima: drven , drveniji ,
najdrveniji. Kod kvalitativnih prideva komparacija se ne l
i kod onih koji oznacavaju puni stepen osobine ( time nisu
merljivi) , npr. mrtav.

Samo analiticka komparacija

podvrsta komparacije l se kod grg

broja prideva navedenih u dodatku 5.9. Pozitivna analiticka
komparacij a tvori se recce vise za komparativ i najvi
za superlativ. Za negativnu analiticku komparaciju koristi

182
Srpskohrvatska fleksija

se mn i nmn. Tako onda imamo vise, najvise hairli ,

mn, nmn hairli.

Nepravilna komparacija

vrsta komparacije javlja se kod ovih prideva sa sle-

decim oblicima:

dobar-bolji-najbolji
. . .
zao-grz-ngrz

velik-vCi-nvi
malen-manji-najmanji
lak-IkSi-nlkSi
mek-mkSi-nmkSi
l(ij)ep-l(j)epsi-najl(j)epsi

Redukovana osnova + -i

gladak : gladi , sladak : sladi , tanak : tanji , kratak : kraCi ,

plitak : pliCi , blizak : blizi , nizak : niii , uzak : uii , r(ij)edak :
r6Jedi , teiak : teZi , dalek : dalji , dubok : dublji , sirok : siri ,
visok :vis i ,zest ok :ze sCi

Puna osnova + -'i

Jednoslozne duge osnove, npr. brz :bri i

Puna osnova + -iji

Svi drugi pridevi

Izuzeci od ovih pravila komparacije daju se u dodatku 5.9.

183
 Osnovi morfologije

3.7 Zamenicka fl eksija

Z a razliku od prideva i imenica, zamenice zatvore-

vr stu reCi, svi njihovi oblici m biti predstavljeni u
osnovnom tekstu.

3.7. 1 Gramaticki relevantne leksicke odlike

r a dlClOna
. 'dvapJu s1 d
se lZ I
dvrste zm:
Kategorija Zam enice
licne , , , , , , , , ,
licna povratna se
prisvojne , , njegov, , naS, vas, njihov
povratna sVOJ
prisvojna
pokazne , , ; ovakav, ovoliki, takav, toliki, onakav,
onoliki, ovolikacni, ovolicacki, tolicacni, tolikacki,
onolicacni, onolikacki
ko/tko, stalsto, koji, ; kakav, koliki
odnosne ko/ tko, sto, koji, ; kakav, koliki
opste svako/svatko, svaSta, svakoji, svaciji; svakakav,
svakoliki
neodredene neko/netko, nesto, nekoji, neciji; nekakav, nekoliki
- iko/ itko, ista, ikoji, ; ikakav, ikoliki -
gdG)ekol gdjetko, gdG)esta, gdG)ekoji, gdG)eciji;
gdjekakav, gdjekoliki - po(ne)kol po(ne)tko,
ponesto, po(ne)koji, (); po(ne)kakav,
po(ne)koliki - stokolstotko, stosta, stokoji, stociji;
stokakav, stokoliki - kojeko/kojetko, kojesta,
kojekoji, kojeciji; kojekakav, kojekoliki -
kogod/ tkogod, stogod, stagod, stokoji, stociji;
stokakav, stokoliki
odricne niko/nitko, nista, nikoji, niciji, nikakav, nikoliki

Tabela 3. 4.1.1 Leksicki relevantne odlike zamenica

184
Srpsko hrvatska fleksija

Oblici ispred kose crte koriste se u bosnjackom i srpskom

standardu, oni iza crte u hrvatskom.

sintaksickim funkcijama zamenice se dele u sledece dve

grupe:

Kategorija Opis Leksicka kategorija

imenicke l sintaksicke licne, licna povratna, kol tko,
funkcije tipicne za stalSto i njihove izvedenice
1men1ce
pridevske obavljaju sintaksicke sve druge zamenice
funkcije tipicne za
prideve

fleksijskim osobinama izdvajaju se tri grupe zamenica:

Kategorija
Licne i licna povratna
Ko/tko, stalsto i
njihove izvedenice
Sve druge zamenice
Opis
Osobit obrazac promene i postojanje
enklitickih oblika
Nepostojanje paradigme roda i
Paradigme roda, i padeza

3.7.2 Licne zamenice i povratna licna

zamenica

Ove zamenice tvore sledeCi sistem:

l' 2' 3' Ref l' Ref 2' Ref3'

m f

Sg S-Cr tl ona ono se se se

l S-Cr l Vl On1 one ona se se se

l 2.7.2.1 Licne zamenice i povratna licna zamenica

185
 Osnovi morfologije

Licne zamenice i povratna licna zamenica slede ovaj fleksijski

obrazac:

Sg [
l' i 3' Ref l' i 3'
F f
N ti - 1 V1 - - 0-

G tebe, nJega, , sebe as vas njih,

te ga se ih
D - tebi, , sebi vama, 1,

, [1 ) SI vam 1

- [, nJega, , sebe as vas njih,

, te ga , se ih

V - ti - - - 1 V1 -
- [- njim(e) ) so- vama 1

()
L tebi () sebi vama njima

Tabela 2.7.2.2 Fleksija licnih zamenica i povratne licne zamenice

Puni oblici zamenica dati su u gornjem, enkliticki u

donjem delu polja u gornjoj tabeli_Puni oblik obavezan :

. nakon predloga ( primer: od tebe , ne *od te),

. pocetku recenice ( primer: vidim. ne :;- vi-
dim.)
. iza proklitike ( primer: 1 tebe traze. ne :'--/ te traze).

Upotreba kratkih oblika vokal u pozicijama namenje-

nim punim oblicima ogranicena uzak domen upotrebe u
narodnim pesmama, npr. te sam se zaljubio.
U svim drugim slucajevima moguca su oblika. Kratki
oblik neutralan : Vidim te. puni oblik koristi se za kontra-
stiranje i druge oblike naglasavanja: Vidim tebe n nu.

186
Srpskohrvatska fleksij a

3.7.3 Prisvojne zamenice i povratna prisvojna

zamenica

Prisvojne zamenice povezane su leksicki s licnim ovaj -

V
1:

11 pos 21 pos 31 pos 1 pos 31 pos

f

Sg ti tvoj - ona nJen, ono -

gov - gov
z

l 1 nas 1 vas nJ1- one nJ1- ona 1-

hov hov hov

Tabela 2.7.3.1 Prisvojne zamenice i povratna prisvojna zamenica

Dva oblika trecem licu jednine zenskog roda slobodna

su vt.
Prisvojni ekvivalent licne povratne zamenice se svoj.
Koristi se za svaku osobu kada vrsilac radnje jednak posed-
niku.
Fleksija ovih zamenica sledi podrazumevani pridevski
obrazac. Specificno jedino postojanje punih i kontrahova-
nih oblika. Na primer, genitiv jednine muskog roda zamenice
mojega ili moga. Kontrakcija se javlja slucaju sekvence
--, gde zavrsni konsonant osnove, prvi vokal nastavka.
Kontrakcija se javlja kod zamenica , tvoj , isvo . Fleksijske
paradigme imaju sledeCi obrazac:

187
 Osnovi morfologije

. Zamenice , tvoj, svoj

ednina (Dat. = Loc.)

masc. neut. fem.
Nom. {mo,tvo,svo}j _Jmo,tvo,svo}j {mo,tvo,svo }
n. {mo,tvo,svo1Gelg{a). {mo,tvo,svo }Ge)g(a) {mo,tvo,svo }
Dat {mo,tvo,svo }()m({ ,}) . {mo,tvo,svo })m({ ,}) {mo,tvo,svo }
. {mo,tvo,svo}j 1 {mo,tvo,svo}je {mo,tvo,svo}ju
{mo,tvo,svo }-Ge)g(a)
Voc. {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo}ja
/n. {mo,tvo,svo }m {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo}jom
Loc. {mo,tvo,svo} Ge)xn.({u,e}) {mo,tvo,svo })m({,}) {mo,tvo,svo }

(Dat. =Ins. = Loc.)

masc neut. fem.
Nom. {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo }
en. {mo,tvo,svo }jih {mo,tvo,svo }jih {mo,tvo,svo }jih
Dat. {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo }m {mo,tvo,svo }jim
. {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo }
Voc. {mo,tvo,svo}ji {mo,tvo,svo } {mo,tvo,svo }
ln. {mo,tvo,SVQ }jim {mo,tvo,svo }jim {mo,tvo,svo }jim
Loc. {mo,tvo,svo } {mo,tvo,Svo } {mo,tvo,svo}jim

l 2.7.3.2 Fleksija prisvojnih zamenica i povratne prisvojne

zam1

1. zivo : nezivo
Vidim svog psa.
Vidim svoj stol.

. njegov, njen/njezin, njihov, nas, vas

zamenice slede podrazumevani pridevski obrazac
bez ikakvih osobenosti.

188
Srpskohrvatska fleksija

.7.4 Pokazne zamenice

Tri osnovne pokazne zamenice odreduju prostor ucesni-

ka u govornom procesu.

ovaj entitete u sferi govornika,

taj entitete u sferi slusaoca i koje se
kazuje,
n entitete izvan sfere govornika i slusaoca.

Van prototipske govorne situacije, ovaj se koristi za bli-

sko upuCivanje, taj za nesto dalje, n za najdalje. Medutim,
ova pravila ne slede se rigorozno mnogi govornici koriste
taj i ovaj naizmenicno u istim situacijama.

Druge pokazne zamenice izvedene su od ove tri osnovne:

ovaj ovakav ovoliki ovolicacni ovolikacki

taj takav toliki tolicacni tolikacki
onakav onoliki onolicacni onolikacki

Tabela 2.7.4.1 Pokazne zamenice

Qve izvedene zamenice u nekim pristupima tretiraju se

kao zamenicki pridevi.
Izvedene pokazne zamenice slede pridevski fleksijski
obrazac.

189
 Osnovi morfologije

3.7.5 Upitno-odnosne zamenice i njihove

izvedenice

Upitno-odnosne zamenice ko (srpski i bosnjacki)l tko

(hrvatski) i sta (srpski i bosnjacki)lSto (hrvatski) lm oso-
fleksijski obrazac:

Nom ko/tko stalsto 1

n. kog(a) ceg(a)
Dat. kom({e,u}) ()
kog(a) stalsto 1
Voc - -
lns. kim(e) cim(e)
Loc kom(e) ()

l 2.7.5.1 Zamenice ko/tko i stalsto

1 U odnosnoj funkciji sto se koristi u svim etnickim va-

rijantama.
Zamenice koji, ciji, koliki slede podrazumevani pridev-
ski obrazac, zamenica kakav pridevski obrazac nepostojanog
.

Sve zamenice izvedene od upitno-odnosnih slede ovaj

obrazac: svakol svatko, svakog(a). .. Ima, medutim, odredenih
posebnosti:

. Izvedenice m dvostruke etnicke oblike kao:

stalSto - gdjesta, ista, svasta, stosta, kojesta imaju oblik
sta,a (po}nesto oblik sto,
. Zamenice itkol iko, ista, ikakav, iciji, ikoliki i
nikol nitko, nista, nikakav, niciji, nikoliki kad se
koriste sa predlogom, m predlog izmedu prefiksa
i osnovnog dela zamenice, npr.

190
Srpskohrvatska fleksija

iko/itko ,i za koga (: :~za ikoga); nista ,ni zbog cega

(: :~zbog nicega)

Osobenost navedena u tacki odrzava se u standardnom

jeziku, dok u razgovornim oblicima cesto dolazi do odstupa-
.

2. Zamenice sa sufiksom -god: kogod/tkogod i stgdt

god pisu se sa sufiksom odvojenim od osnovnog dela zameni-
( primer: G. koga god , D. kome god , itd.) u svim padezi-
osim nominativa kogod/tkogod, stagod, i akuzativa (samo
za zamenicu Stgdtgd).

191
 Osnovi morfologije

3.8 Fleksija brojeva

3.8.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja

gramaticki relevantnim leksickim obelezjima moze

se izdvojiti sledeCih sedam kategorija brojeva:

Kate?,O?"ija Primeri
~avni brojevi dva, tri
redni brojevi drugi, treci
zbirni brojevi dvoje, troje
brojni pridevi dvoji, troji
brojne imenice, opste dvojica, trojica
brojne imenice, priblizne dvadesetak, tridesetak
brojne imenice, razlomacke polovina, trecina

2.8.1 Kategorije

Prve tri navedene kategorije brojevi su i leksicki i mor-

foloski. Poslednje cetiri kategorije leksicki su brojevi, mor-
foloski imenice.

3.8.2 Distribucija kategorija

Distribucija ovih elemenata odredena tipom sintagme,

pre svega m glavom:

ako glava oznacava grupu mesanog pola ili mlada bica, onda
se koriste zbirni brojevi,
ukoliko glava oznacava grupu muskaraca, pribliznu vrednost
ili razlomak, onda se koriste brojne imenice,
ukoliko glava oznacava entitet koji uvek u paru ili mnozi-
ni, onda se koriste brojni pridevi,

192
Srpskohrvatska tleksija

u ostalim slucajevima, treba koristiti redne brojeve.

U1az- mesan ! grupa muskaraca, upareni ostali

> mlado priblizna mnoZinski slucajevi
ent1tetl
zbirni broj brojna imenica brojni pridev glavni broj
dvoje dvojica prijatelja, dvoje skija dvije
prijatelja dvadesetak prijateljice
prijatelja, jedna
petina

3.8.2.1 Izvodenje kategorija brojeva

Uz neke izuzetke sve kategorije brojeva predvidivo se iz-

vode od osnovnih glavnih brojeva (nepredvidiva izvodenja da-
se kurzivom):

osnovni redni = naestice redni

glavni glavni + i brojevi =glavni+i
= osnovni
+ naest
1 jedan prvi 11 jedanaest jedanaesti 10
2 dva drugi 12 dvanaest dvanaesti 20
3 t treci 13 tnst trinaesti 30
v
4 cetiri cetvrti 14 cetrnaest cetrnaestl 40
5 pet peti 15 petnaest petnaesti 50
v
6 sest sestl 16 sesnaest sesnaesti 60
7 sedam sedmi 17 sedamnaest sedamnaesti 70
8 osam osml 18 osamnaest osamnaeSt1 80
9 devet deveti 19 devetnaest devetnaesti 90

193
 Osnovi morfologije

desetice = redni = glavni + i

osnovni + deset
10 deset deseti
20 dvadeset dvadeseti
30 trideset trideseti
40 cetrdeset cetrdeseti
50 pedeset pedeseti
60 sezdeset sezdeseti
70 sedamdeset sedamdeseti
80 osamdeset oseamdeseti
90 devedeset devedeseti

3.8.2.2 Izvodenje rednih za stotice

osnovni glavni stotica = osnovni redni

+ sto = glavni+ ti
1 jedan 100 sto stoti
2 dva 200 dvG)esto dvQ)estoti
3 t 300 tristo tristoti
4 cetiri 400 cetiristo cetiristoti
5 pet 500 petsto petstoti
v
6 sest 600 seststo seststotl
7 sedam 700 sedamsto sedamstoti
8 osam 800 osamsto osamstoti
9 devet 900 devetsto devetstoti

194
Srpskohrvatska tleksija

3.8.2.3 Izvodenje rednih brojeva za hiljadu i vise

glavni redni glavni redni

,
tlsuca tisuci(ti) hiljada hiljaditi
2000 dvije tisuce dvijetisuCi{ti) dvije hiljade dv(ij)ehiljaditi
I
3000 t tlsuce tritisuci(ti) tri hiljade trihiljaditi

mli milioniti mml ijuniti

milijarda milijarditi miljarda miljarditi

3.8.2.2 Izvodenje drugih kategorija brojeva

osnovni zbirni brojni opsta brojna razlomak

glavni = glavni + pridev m = glavni +
oro/ero 1 = glavni + = glavni + ina/inka 2
ori/eri1 orical erica 1
1 jedan - - - -
2 dva dvoje dvoji dvojica polovina/inka
3 tri troje troji trojica treCina/inka
4 cetiri cetvorol ero leri cetvorical erica cetvrrina/inka
5 pet petoro/ero petori/eri petorical erica petinalinka
6 sest sestorol ero sestoril eri sestorical sestinalinka
7 sedam sedmorol sedmoril sedmorical sedmina/inka
8 osam osmoro/ero osmori/eri osmorical erica osmina/inka
9 devet devetorol ero devetoril devetorical erica devetina/inka
10 deset desetorol ero desetoril eri desetorical erica desetina/inka
11 jedanaest jedanaestoro jedanaestori jedanaestorica jedanaestina
lero l l l inka
...

1 -ero,-eri koristi se bosnjackom i hrvatskom, srpskom

samo -oro, -ori, oblik -erica koristi se samo bosnjackom
2 -ina se koristi za matematicke razlomke, kao: dvije treCine,
-inka za delove sekunde, primer jedna desetinka.

195
 Osnovi 10rflgi

3.8.2.5 Izvodenje pribIiznih brojnih

Priblizne brojne imenice izvode se od sledeCih brojeva:

glavni rir
-
10 deset desetak
11 jedanaest jedanaestak
12 dvanaest dvanaestak
13 tst trinaestak
v
14 cetrnaest cetrnaestak
15 petnaest petnaestak
16 sesnaest sesnaestak
17 sedamnaest sedamnaestak
18 osamnaest osamnaestak
19 devetnaest devetnaestak
20 dvadeset dvadesetak
30 trideset tridesetak
40 cetrdeset cetrdesetak
50 pedeset pedesetak
60 sezdeset sezdesetak
70 sedamdeset sedamdesetak
80 osamdeset osamdesetak
90 devedeset devedesetak
100 sto stotinjak

Kategorije brojeva bice sada razmotrene jedna za dru-

gom.

3.8.2 Glavni

Uz ranije pomenute glavne brojeve postoje i: nula/ nisti-

,h iljada/ tisuca , milion/ milijun , milijarda/miljarda , zapra-

196
Srpskohrvatska fleksija

imenice; koje slede podrazumevani muski (milion/milijun)

ili zenski obrazac (sve druge).
Slozeni brojevi tvore se m sledeCih pravila.

. Imenice hiljada/tisuca , milion/milijun , milijarda/mi-

ljarda kao prvi deo slozenog broja koriste se u obliku
akuzativa: hiljadu/tisucu, milion/milijun, milijardu/mi-
ljardu, primer: hiljadu dvjesto sezdeset jedan.
. fakultativno i moze se umetati izmedu poslednjeg i pret-
poslednjeg dela slozenog broja, primer: pedeset i jedan
ili pedeset jedan.
. Poredak elemenata u slozenom broju : ... stotice, deseti-
, jedinice ili ... stotice, naestice; primer sto dvadeset
jedan , sto jedanaest .
d. Samo poslednji deo broja podleze fleksiji i odreduje sin-
tagmatske odnose, primer: jedan cov(j)ek , dvadeset
dan cov(;)ek , dnom cov(j)eku ,dv adeset jednom cov(j)eku.

Kod glavnih brojeva javljaju se cetiri fleksijska obrasca:

. broj jedan (i svi slozeni brojevi koji izgovoru zavrsava-

jedan),
. broj dva (i svi slozeni brojevi koji izgovoru zavrsavaju
dva),
. brojevi tri i cetiri (i svi brojevi koji u izgovoru zavrsava-
tri ili cetiri),
d. svi drugi glavni brojevi.

Glavni broj jedan sledi podrazumevanu pridevsku para-

digmu u svim vrednostima paradigmi roda, broja i padeZa.
Glavni broj dva ima sledeci fleksijski obrazac sa reduko-
m paradigmom roda:

197
 Osnovi morfologije

masc. .& /m.

neut.
NAV dva dv(ij)
G dvajudvi , dveju
DIL dvama dvG)ema

Glavni brojevi tri i cetiri imaju sledeCi fleksijski obrazac:

svi rodovi
NA tri, cetiri
V
G triju, cetiriju
DIL trima, cetirima

U kontekstu iza predloga, fleksijski oblici dva, tri, i ceti-

ri mogu se zameniti nominativom, tako onda: sa dv(j)ema ze-
nm ili sa dvije zene. U manje formalnom saobracanju prefe-
. . .
r se nmtlV.

Brojevi izazivaju odredene osobenosti u sintaksickim

strukturama, ali to nije predmet prirucnika morfologije.

3.8.3 Redni brojevi

Ovi brojevi slede podrazumevani pridevski obrazac od-

redenog vida, dakle, prvi,prva,prvo menja se kao srpski,srp-
ska,srpsko.

198
Srpskohrvatska ksi

3.8.4 Zbirni brojevi

Zbirni brojevi dvoje , troje , /obadvoje slede

f1eksijski obrazac:

NAV
G
DIL

Zbirni brojevi cetvorolero i visi menjaju se ovako.

NAV cetvoro, cetvero

G cetvorga, cetverga
DIL cetvorim(a), cetverim(a)

i u slucaju glavnih , iza predloga moze se ko-

ristiti f1eksijski oblik ili nominativi, n. 5 cetvori ljudia
ili 5 cetvoro ljudi. 1 ovde se nominativ preferira u neformalnoj
komunikaciji.

3.8.5 m - opste, pribIizne,

zlmk

Opste i priblizne imenice slede podrazumevani obrazac

imenica zenskog roda, se petorica mn kao curica. Pribli-
zne imenice slede obrazac muskog roda s nepostojanim ,
se dvadesetak mn kao produzetak. Priblizne imenice mogu
se koristiti i u kombinacijama tipa desetak pitanja i tu funkcio-
nisu kao nepromenjivi brojevi, n menjajuCi se, za razliku od
promenjive upotrebe tipa Moroni se oduzuju crkvi placanje
desetka.

199
 Osnovi morfologije

3.9 Fleksija priloga

Prilozi spadaju u sledece leksicke kategorije:

. mesni (. tamo ,gor , itd.)

. vremenski (. danas ,sut ra ,t ada , itd.),
. uzrocni (. zato , itd.),
d. rezultativni (. uzalud, itd.),
. modalni (. vesto ,brzo ,itd.)
f.kvantitati vni (. mnogo , itd.).

Samo modalni i kvantitativni prilozi imaju komparaciju.

i kod prideva, samo merljivi prilozi ucestvuju u
komparaciji. Njihov oblik jednak srednjem rodu jednine
prideva:

Apsolutiv Apsolutiv Komparativ Superlativ

masc. neut. neut. neut.
Pridev: brz brzo brze najbrze -
Prilog: brzo brze najbrze
Apsolutiv Komparativ Superlativ

npr.:

brzo resenje Adj Nom.Sg.neut, abs.-Imenica

resiti brzo Glagol-Adv, abs
brze resenje Adj Nom.Sg.neut, comp.-Noun
resiti brze Glagol-Adv,

Izuzetak su prilozi -ki i 1'i Ciji apsolutiv jednak

solutivu muskog roda prideva.

200
Srpskohrvatska fleksija

Apsolutiv Apsolutiv Komparativ Superlativ

muski srednji srednji srednji
Pridev: mrtvacki mrtvacko mrtvackije najmrtvackije
Prilog: mrtvacki mrtvackije najmrtvackije
Apsolutiv Komparativ Superlativ

Sva pravila kopmaracije obradena kod prideva vaze i za

priloge uz dodatak da mnogo ipu imaju isti komparativ vise
i superlativ najvise, tu su i iao, ialije, najialije i dockan, doc-
nije, najdocnije.
poreklu izdvajamo sledece vrste priloga.

prvobitni sada
izvedeni imenicki nu -
pridevski - brz
zamenicki naiki - n;
brojevi dvaput - dva
glagolski cutke - cutati
priloski natrag - natraske
slozeni predlosko-imenicki uvece - & vece
predlosko-priloski dosad - do & sad
predlosko-zamenicki potom - & to
prilosko-priloski tamo-vamo

Razgranicenje izmedu sintagme i predloga eluzivna i u

mnogim slucajevima govornici se ne slazu oko toga da li
sintagma srasla u predlog ili ne, npr. proljece ili naproljece.

201
 Osnovi morfologije

3.1 Fleksija 9190l

3.10.1 Gmtiki relevantne lksik odlike

Sledece dve leksicke odlike glagola imaju uticaj flek-

sijske obrasce:

. vid,
. valencija.

3.10.1.1 Vid

VeCina glagola stupa u vidske parove, npr:

Vid Primer Znacenje

nesvrseni citati biti procesu citanja
svrseni procitati zavrsiti proces citanja

Uz glagole koji stupaju u vidske parove, postoje i dvo-

vidski glagoli, primer, telefonirati,de finisati, itd.
U vidskim parovima postoje takve situacije gde izvrse-
nost radnje jedina razlika (npr. u primeru gore), postoje i ta-
kvi parovi, gde postoje dodatne semanticke razlike, time i
vise clanova u vidskom odnosu, imamo posla sa vidskim
gnezdima ne parovima. ako nesvrseni glagol iCi ima svrse-
ne ekvivalente: poCi ,do ci , i ,iz aCi , itd.
Dakle, vidu razlikujemo sledece kategorije:

Spisak cistih aspekatskih parova daje se u dodatku 5.8.

202
Srpskohrvatska ksi

N esvrseni glagoli :

drativni (tj., trajni) proces: citati ,spavat i

iterativni (tj., repetativni) proces: skakati , Cinjati

Glagoli koji repetativne procese pravilu

~ viseznacni jer i trajni proces. Tako, primer,
skakati moze znaCiti 'biti u procesu skakanja' ili 'stupati u
proces skakanja s vremena vreme'.
Svrseni glagoli mogu upuCivati :

obavljen proces: procitati ,popit i

obavljenu pocetnu fazu procesa: poci ,z) evati
obavljenu zavrsnu fazu procesa: dop(j)evati ,doCit ati , itd.

edan
nesvrseni glagol moze imati sva tri ova svrsena
parnjaka, primer:

p(j)l?Vati : otp(j)l?Vati
zap(j)evati
d)l?Vti

VeCina nesvrsenih glagola ima ipak jedan svrseni ekviva-

lent.
Razlika izmedu svrsenih i nesvrsenih glagola zasniva se
razlicitom naglasavanju razliCitih segmenata procesa. Ako
uzmemo primere glagola ci i laziti oni u recenicama Marko
S kc i Marko lazio kc privode sledece mental-
ne slike.