Lektira popularni klasici

Charles Dickens
OLIVER TWIST
CHARLES DICKENS
Naslov izvornika: Oliver 1wist
Prijevod: Zlatko Crnković OLIVER TWIST
© Zlatko Crnković
Novo, ispravljeno izdanje
Izdavač: Globus media d.o.o.
Odranska 1/1, Zagreb

Tiskara: Vjesnik d.d.

Dizajn knjige: Halid Malla

Ilustracija na naslovnici: CORBIS

ISBN 953-7160-34-3

S engleskog preveo
Zlatko Crnković
 Prvo poglavlje

Prvo poglavlje
u kojem je riječ o mjestu gdje se rodio Oliver Ttoist i o
prilikama u kojima je došao na svijet.

MeĊu javnim ustanovama u jednom gradu, koji iz više razloga ne bi

bilo uputno imenovati, a neću ga nazvati ni izmišljenim imenom, ima
jedna ustanova kakvu već odavno poznaje većina gradova, velikih i
malih, a to je uboški dom. U tom se uboškom domu rodio, jednog
odreĊenog dana, mjeseca i godine, koje nije potrebno pobliţe navoditi,
jer ne bi ĉitatelju bile ni od kakve koristi, bar ne u ovom trenutku,
smrtnik kome je ime i prezime spomenuto u naslovu ovog poglavlja.
Dugo vremena, pošto je uz pomoć općinskog ranarnika dijete došlo
na ovaj svijet jada i nevolje, bilo je veliko pitanje hoće li uopće ostati
na ţivotu i ponijeti kakvo ime. Da nije ostalo na ţivotu, više je nego
vjerojatno da se ovi zapisi ne bi nikad ni pojavili, ili, ako bi se i pojavili,
da bi obasezali samo dvije-tri stranice te tako stekli neprocjenjivu za-
slugu da budu najsaţetiji i najvjerniji ţivotopis saĉuvan u knjiţevnosti
bilo kojeg doba ili naroda.
Premda nisam sklon tvrditi da je roĊenje u uboţnici samo po sebi ne-
što najsretnije i najzavidnije što moţe snaći ljudsko stvorenje, ipak bih
htio reći da je u ovom posebnom sluĉaju to bilo najbolje što se Oliveru
Twistu uopće moglo dogoditi. Jer, trebalo je dosta muke da se Oliver
privoli da preuzme na sebe brigu o disanju — tom mukotrpnom po-
slu koji je navika uĉinila nuţnim za naše postojanje; i neko je vrijeme
Oliver leţao predišući na poplunu i lebdio priliĉno neravnomjerno
izmeĊu ovog i onog svijeta — prevaga je svakako bila na strani onog
drugog. E, pa da je u tom kratkom razdoblju Oliver bio okruţen bri-
ţnim bakama, zabrinutim tetkama, iskusnim dadiljama i premudrim
lijeĉnicima, neminovno bi i nedvojbeno umro dok bi ĉovjek udario
dlanom o dlan. MeĊutim, kako je uza nj bila samo jedna stara ubogar-
Oliver Twist Prvo poglavlje

ka, kojoj je vid bio priliĉno zamagljen zato što je popila više piva nego _ Sinoć su je doveli, nadzornik ju je poslao — odgovori starica. —
obiĉno, i općinski ranarnik koji je ovakve poslove obavljao na temelju Našli su je na ulici. Dugo je zacijelo pješaĉila jer su joj se cipele raspale;
ugovora, Oliver i priroda borili su se sami izmeĊu sebe. Nakon kraće ali odakle je došla i kamo se zaputila, to nitko ţiv ne zna. Ranarnik se
borbe Oliver je udahnuo zrak, kihnuo i zatim, snaţnim vriskom kakav nagne nad mrtvo tijelo i podigne pokojniĉinu lijevu ruku.
se mogao i oĉekivati od muškića koji je tek prije tri minute i ĉetvrt — Stara priĉa — reĉe vrteći glavom. — Nema, naravno, vjenĉanog
stekao tu vrlo vrijednu osobinu štono se zove glas, obznanio stanovni- prstena. E pa, laku noć!
cima uboţnice vijest da je općini navaljen na leĊa nov\eret. Ĉim je Gospodin doktor ode na veĉeru, a njegovateljica se još jednom pri-
Oliver pruţio taj prvi dokaz da mu pluća rade bez smetnji i kako hvati zelene boce, sjedne na nizak stolac ispred vatre i uzme povijati
treba, zašušti pokrivaĉ sastavljen od krpica što bješe nemarno dijete.
prebaĉen preko ţeljeznog kreveta; s uzglavlja se na jedvite jade uzdi- Kakav je izvrstan primjer o moći odjeće bio mali Oliver Twist! Dok je
gne blijedo lice mlade ţene koja slabašnim glasom izusti ove jedva bio umotan u pokrivaĉ koji mu je do tada bio jedino ruho, mogao je
razumljive rijeĉi: biti i dijete plemića i dijete prosjaka; i najuznositijem ĉovjeku sa stra-
— Dajte mi da vidim dijete pa da umrem. ne bilo bi teško odrediti kakav poloţaj zauzima u društvu. Ali sada,
Ranarnik je sjedio licem okrenut vatri i naizmjence grijao i trljao dla- uvijen u stare cicane prnje poţutjele od duge uporabe, bješe oznaĉen
nove. Kad je mlada ţena prozborila, ustao je, prišao uzglavlju i rekao i obiljeţen te odmah postavljen na svoje mjesto — mjesto općinskog
njeţnije nego što bi se od njega moglo oĉekivati: djeteta, siroĉeta iz uboţnice, ponizne, izgladnjele sluţicej koga ćuška-ju
— Ah, ne smijete još govoriti o umiranju] i guraju kroz ţivot, koga svi preziru, a nitko ne saţalijeva. Oliver je
— Nipošto, Bog bio s njom! — uplete se njegovateljica trpajući ţurno pomamno plakao. Da je znao da je siroĉe prepušteno na milost i
u dţep zelenu staklenku iz koje je bila s oĉitim uţitkom potegla u nemilost crkvenim tutorima i nadzornicima, moţda bi bio plakao još
kutu. — Bog bio s njom, kada doţivi moje godine, gospodine, kada glasnije.
bude imala trinaestoro djece a svi joj pomru osim dvoje, pa i njih dvo
je budu u uboţnici, onda neće više tako govoriti! Pomislite samo što
znaĉi biti majka, imati ovako slatkog jaganjca, pomislite samo!
Reklo bi se da ti utješni izgledi na majĉinsku sreću nisu pobudili pri
ţeljkivani dojam. Rodilja zavrti glavom i pruţi ruke prema djetetu.
Ranarnik joj ga poloţi u naruĉje. Ona strastveno pritisne svoje hladne
blijede usne na njegovo ĉelo, prijeĊe rukama preko svog lica, unezvi-
jereno pogleda oko sebe, strese se, klone nauznak — i umre. Uzmu
joj trljati prsa, ruke i sljepooĉice, ali je krv već zauvijek prestala teći
njenim ţilama. Govorili su joj bili o nadi i pomoći, ali ona već odavno
nije znala za njih.
— Svršeno je, gospoĊo Thingummv! — napokon će ranarnik.
— O, sirotice moja, zbilja je svršeno! — reĉe njegovateljica podiţući
ĉep od zelene boce, koji joj je pao na jastuk dok se saginjala prihvatiti
dijete. — Sirotice moja!
— Ne morate slati po mene ako se dijete bude deralo — reĉe joj ra
narnik navlaĉeći rukavice neobiĉno pomno. — Sva je prilika da će biti
nemirno. Ako bude, dajte mu malo kaše. Ustakne šešir, poĊe prema
vratima i, zastavši pokraj kreveta, nadoda:
— Ipak, bila je zgodna djevojka; odakle je bila?
Oliver Twist
Drugo poglavlje
u kojem je riječ o tome kako je Oliver Tvuist rastao, kako su ga
odgajali i hranili.
Prvih osam-devet mjeseci Oliver bijaše ţrtva niza smiješnih obmana i
prijevara. Umjetno je othranjen. Uprava uboţnice redovito je obavješta-
vala općinsku upravu o izgladnjelosti i bijednom stanju nejakog siroĉeta.
Općinska uprava dostojanstveno se raspitivala kod uprave uboţnice
nema li u »domu« kakva ţenska osoba koja bi bila kadra pruţiti Oliveru
Twistu prijeko potrebnu njegu i okrepu. Uprava uboţnice ponizno je
odgovorila da nema takve ţenske osobe. Nato je općinska uprava doni-
jela velikodušnu i ĉovjeĉnu odluku da se Oliver »zbrine« ili, drugim ri-
jeĉima, da ga pošalju u sirotište tri-ĉetiri kilometra dalje, gdje se dvade-
setak-tridesetak djeĉaka što su prekršili zakone o prosjaĉenju povazdan
valjalo po podu, ne trpeći od viška hrane ni od viška odjeće, pod rodi-
teljskim nadzorom postarije ţenske osobe koja je primala prekršitelje
uz naknadu, i radi naknade, od sedam i pol penija po glavici na tjedan.
Sedam i pol penija na tjedan popriliĉna je svota za ishranu jednog djete-
ta; mnogo se toga moţe dobiti za sedam i pol penija, sasvim dovoljno da
se dijete prejede i da ga muka spopadne. Ta postarija ţena bijaše mudro
i iskusno ĉeljade; znala je što je dobro za djecu, a imala je i vrlo jasnu
predodţbu o tome što je dobro za nju. Stoga je veći dio tjedne potpore
prisvajala trošeći za općinski mladi naraštaj još manje novca nego što je
bilo predviĊeno. Tako je i u najvećoj dubini pronalazila još veću dubinu i
time pokazala izvanredan smisao za eksperimentalnu filozofiju. Svi
valjda znaju za priĉu o onom drugom eksperimentalnom filozofu koji
je sazdao onu veliĉajnu teoriju o konju što moţe ţivjeti bez hrane i koji ju
je tako valjano primijenio u praksi da je davao konju samo slamku na dan,
te bi zacijelo bio uzgojio vatrena i plahovita paripa koji bi ţivio ni od
ĉega da mu nije konj uginuo dvadeset ĉetiri sata prije nego što je
Drugo poglavlje
dobio svoj prvi obilati obrok zraĉne hrane. Na nesreću eksperimentalne
filozofije ţenske osobe ĉijoj je njeţnoj skrbi bio povjeren Oliver Twist,
primjena bi njezina sustava obiĉno urodila sliĉnim plodom; jer, upravo
u trenu kada bi koje dijete uspjelo poţivjeti od najmanje koliĉine najsla-
bije hrane, ono bi se, u osam i pol sluĉajeva od deset, kao za pakost, ili
se razboljelo od oskudice i studeni, ili iz nesmotrenosti palo u vatru, ili
se nesretnim sluĉajem napola ugušilo, a u svim takvim sluĉajevima to bi
siroto stvorenje otišlo na drugi svijet gdje bi se sastalo s ocem koga na
ovom svijetu nije nikad ni vidjelo.
Od vremena do vremena, kada bi se povela kakva zanimljiva istraga o
smrti općinskog djeteta koje nisu primijetili kada su prevrtali krevet,
ili koje je iz nesmotrenosti palo u vrelu vodu prilikom kupanja iako su
takvi nesretni sluĉajevi bili vrlo rijetki jer se u sirotištu malokad zbivalo
bilo što nalik na kupanje, porotnicima bi palo na pamet da postavljaju
nezgodna pitanja, ili bi se graĊani općine uzjogunili i potpisivali nekakve
ţalbe. Ali takve bi drske pokušaje brzo osujetili općinski ranarnik i pandur
svojim svjedoĉenjem; prvi bi rasporio mrtvo tijelo ali ne bi u njemu
ništa našao (što je bilo zaista i vrlo vjerojatno), a drugi bi prisegnuo na
sve što bi od njega općina zatraţila, jer je bio vrlo odan i poţrtvovan slu-
ţbenik. Osim toga, općinski odbornici obilazili su ovda-onda sirotište, a
dan prije toga svagda bi poslali onamo pandura da najavi njihov dolazak.
Kada bi došli, djeca su bila uredna i ĉista da je bila divota; pa što bi više
ljudi htjeli?
Ne moţe se oĉekivati da takav naĉin uzgoja urodi bogzna kakvim bujnim
plodom. Kad je navršio devet godina, Oliver Tvvist bijaše bljedunjavo,
mršavo dijete, ponešto niska rasta i svakako neznatna obujma. MeĊu-
tim, priroda ili naslijeĊe usadili su Oliveru u prsa zdrav i snaţan duh koji
se, zahvaljujući oskudnoj ishrani u tom zavodu, mogao po volji širiti i
razvijati — moţda se toj okolnosti mogla pripisati i ĉinjenica što je uopće
doţivio deveti roĊendan. Bilo kako mu drago, doĉekao je svoj deveti
roĊendan u podrumu za ugljen u biranu društvu dvojice mlade gospode
koja su, kao i on, nakon grdnih batina, bila tu zatvorena zato što su se
drznula ustvrditi da su gladna, kadli se gospoĊa Mann, vrla ravnateljica
tog doma, trgne zbog neoĉekivane pojave općinskog pandura, gospodina
Bumblea, što se upravo trudio otvoriti vratašca na vrtnom ulazu. — Za
ime Boţje! Jeste li to vi, gospodine Bumble? — usklikne Mannov-ka
pošto je izvirila na prozor, vješto hineći radosno uzbuĊenje. (Sušan,
dovedi Olivera i ona druga dva derana gore i smjesta ih operi!) Boţe
mili! Kako sam sretna, gospodine Bumble, što vas vidim, vjerujte mi!
MeĊutim, gospodin Bumble bijaše neotesan, pa i prijek ĉovjek; stoga
Oliver Twist
nije na ovaj srdaĉni pozdrav odgovorio u istom duhu, nego je ponajprije
snaţno prodrmao vratašca, a onda ih tresnuo nogom kao što moţe tre-
snuti samo pandurska noga.
— O, budiboksnama! — reĉe Mannovka i istrĉi iz kuće, pošto su dotle
ona tri djeĉaka bila već uklonjena. — Tko bi to rekao! Zaboravila sam
da su vrata iznutra zakraĉunata, a sve zbog te drage djepce! Izvolite,
gospodine, samo izvolite, gospodine Bumble, uĊite, molim vas!
Premda je taj poziv bio popraćen naklonom koji bi smekšao srce i sa
mom crkvenom tutoru, ipak nije pandura nimalo ganuo.
— Mislite li, gospodo Mann, da je uljudno ili umjesno ostavljati općin
ske sluţbenike da ĉekaju pred vašim vrtnim vratima kad vam dolaze
općinskim poslom, u vezi s općinskom siroĉadi? — upita je gospodin
Bumble steţući u ruci svoj štap.
— Je li vama jasno, gospoĊo Mann, da ste, ako mogu tako da reknem,
od općine namještena i plaćena osoba?
— Dabome, gospodine Bumble, samo sam išla kazati onoj dragoj dje
ĉici, koja vas toliko vole, da ste upravo stigli — odgovori Mannovka
neobiĉno ponizno.
Gospodin Bumble mnogo je drţao do svoje govorniĉke vještine i osobne
vaţnosti. Prvoj je dao maha a drugu je upravo potvrdio, te se malo
udobrovolji.
— Dobro, dobro, gospoĊa Mann — nastavi mirnijim glasom. — Bit će
da je tako kako kaţete, nadajmo se da je tako. Udimo, gospoĊo Mann,
došao sam poslom i imam vam nešto reći.
Mannovka uvede pandura u mali salon poploĉen opekama, prikuĉi mu
stolac i udvorno mu stavi trorogi šešir i štap na stol ispred njega. Gospo-
din Bumble obriše s ĉela znoj što ga je oblio od pješaĉenja, zadovoljno
pogleda svoj trorogi šešir i osmjehne se. Jest, osmjehne se. I panduri su
samo ljudi. Gospodin Bumble se osmjehnuo.
— Ne zamjerite mi što ću vam sada reći — pripomene Mannovka ĉaro
bno i slatko. — Dugo ste pješaĉili, znate, inaĉe vam to ne bih ni spomi
njala. Ne biste li, gospodine Bumble, gucnuli štogod?
— Ni govora. Ni kapi — reĉe gospodin Bumble odmahujući desnicom
dostojanstvenom, ali popustljivom kretnjom.
— Ipak biste moţda mogli malo? — reĉe Mannovka, koja je zapazila ka
kvim je tonom odbio njenu ponudu i kakvom je kretnjom popratio svoje
rijeĉi. — Samo ma-a-alĉice, s malo hladne vode i kockicom šećera.
Gospodin Bumble kašljucne.
— Ama, sasvim malĉice — navaljivaše dalje Mannovka.
Drugo poglavlje
*■?.'
— A što imate? — priupita je pandur.
— Pa ono ĉega moram uvijek imati malo u kući da mogu dati sirotoj
djeci u limunadi kada im nije dobro, gospodine Bumble — odgovori
Mannovka otvarajući ormar u kutu i vadeći iz njega bocu i ĉašu borovi-
ĉke. — Neću vas zavaravati, gospodine Bumble, boroviĉke.
— Zar dajete djeci i limunadu, gospodo Mann? — zapita Bumble, pra
teći pogledom zanimljivi postupak miješanja.
— Ah, dajem, Bog bio s njima, koliko god da je skupa — odgovori odgo
jiteljica. — Ne bih ih, znate gospodine, mogla gledati kako se muĉe.
— Dakako — povladi joj gospodin Bumble. — Dakako da ne biste
mogli. Vi ste duševna ţena, gospoĊo Mann. Ona mu stavi ĉašu na stol. —
Napomenut ću to prvom prilikom općinskom odboru. — Privuĉe ĉašu
sebi. — Vi ste toj djeci zbilja kao prava majka, gospoĊo Mann. Promiješa
boroviĉku i vodu. — Od srca ću popiti ovo u vaše zdravlje, gospoĊo Mann
— i popije pola ĉaše vode.
— A sada da prijeĊemo na posao — reĉe pandur vadeći iz dţepa koţnu
lisnicu. Dijete koje je kršteno imenom Oliver Tvvist navršilo je danas
devet godina.
— Bog ga blagoslovio! — ubaci Mannovka otirući lijevo oko krajiĉkom
pregaĉe.
— I usprkos ponuĊenoj nagradi od deset funti, koja je poslije povišena
na dvadeset, i usprkos nadljudskim i, rekao bih, nadnaravnim naporima
ove općine — reĉe Bumble — nikad nismo uspjeli otkriti tko mu je
otac niti odakle mu je bila mati, kako se zvala i kakvog je bila braĉnog
stanja.
Mannovka digne ruku u ĉudu, ali nakon kraćeg razmišljanja priupita:
— Pa kako je onda uopće dobio ime?
Pandur se ponosno isprsi i reĉe:
— Ja sam mu ga nadjenuo.
— Vi, gospodine Bumble!
— Ja, gospoĊo Mann. Mi našim štićenicima nadijevamo imena abece
dnim redom. Prethodno je dijete moralo biti na slovo S — pa sam ga
nazvao Swubble. Ovo je moralo biti na T — pa sam ga nazvao Twist.
Iduće dijete koje doĊe zvat će se Unwin, a ono iza njega Vilkins. Imam
već spremljena prezimena sve do kraja abecede; a kad doĊemo do slova
Z, poĉet ćemo opet iznova.
— Pa vi ste, gospodine, zbilja uĉevan ĉovjek! — priklopi Mannovka.
— Hm, hm — izusti pandur, oĉito polaskan tom pohvalom. — Moţda
i jesam. Moţda i jesam, gospoĊo Mann. Ispije boroviĉku razrijeĊenu
vodom i nadoda: — Budući da je Oliver sad već prostar da ostane ovdje,
Oliver Twist
odbor je odluĉio vratiti ga u dom. Ja sam osobno došao po njega. Stoga
mi ga odmah uvedite.
— Odmah ću vam ga dovesti — odvrati Mannovka i iziĊe iz sobe.
Oliveru su dotle skinuli gornji sloj neĉistoće što mu se skorila po licu i
rukama, koliko se uopće mogla sastrugati jednim jedinim pranjem, pa
ga njegova dobrohotna zaštitnica dovede pred pandura^ ^
— Pokloni se gospodinu, Olivere — reĉe mu Mannovka.
Oliver se pokloni napol panduru na stolcu, a napol trorogu šeširu na
stolu.
— Hoćeš li poći sa mnom, Olivere? — priupita ga Bumble dostojan
stvenim glasom.
Oliver zausti da kaţe kako bi vrlo rado pošao bilo s kim, ali kad podigne
pogled, opazi Mannovku kako stoji iza pandurova stolca i bijesno mu
prijeti šakom. Djeĉak odmah shvati to upozorenje, jer se ta šaka isuviše
ĉesto utiskivala u njegovo tijelo a da mu se ne bi duboko utisnula i u
sjećanje.
— A hoće li i ona sa mnom? — priupita siroti Oliver.
— Neće, ne moţe — odgovori Bumble. — Ali će ti dolaziti u posjete.
To nije djetetu bila bogzna kakva utjeha. MeĊutim, koliko god bio mlad,
imao je toliko pameti da se pretvara kao da mu je strašno ţao što odlazi.
Djeĉaku nije bilo osobito teško pustiti i koju suzu. Glad i pretrpljeno
zlostavljanje mogu uvelike pomoći ĉovjeku da zaplaĉe, pa je Oliver zaista
vrlo prirodno plakao. Mannovka ga je nebrojeno puta izljubila i dala mu
još ono do ĉega je Oliveru bilo mnogo više stalo, komad kruha namazana
maslacem, da ne bi u uboţnici pomislili da je suviše izgladnio. Olivera je,
s kriškom kruha u ruci i sa smeĊom suknenom općinskom kapicom na
glavi, odveo Bumble iz te bijedne kuće u kojoj nijedna prijazna rijeĉ ni
pogled nisu nikad obasjali sumornost njegova djetinjstva. Pa ipak, kad su
se za njim zatvorile vratnice, naglo ga je obuzela bolna djetinja tjeskoba.
Koliko god bili jadni oni njegovi mali supatnici koje je ostavio za sobom,
ipak mu to bijahu jedini prijatelji što ih je ikad imao: i prvi put mu dje
ĉje srce obuzme osjećaj osamljenosti u velikom bijelom svijetu.
Bumble je grabio krupnim koracima, a mali se Oliver grĉevito drţao za
njegov rukav optoĉen zlatom i kaskao uza nj, zapitkujući ga nakon svakih
petsto koraka jesu li »već blizu«. Na ta je zapitkivanja Bumble odgovarao
vrlo kratko i otresito, jer je kratkotrajna blagost koju boroviĉka pomije
šana s vodom budi u poneĉijim prsima bila već isparila, te je gospodin
Bumble ponovno postao pandur.
Oliver nije bio još ni ĉetvrt sata u uboţnici, tek je bio smazao drugu
krišku kruha kadli se vrati Bumble, koji ga je bio ostavio na brizi neke
Drugo poglavlje
starice, i reĉe mu da se veĉeras odrţava odborska sjednica i da se mora
odmah pojaviti pred odborom.
Kako nije imao sasvim jasnu predodţbu o tome što je to odbor, Oliver je
bio pomalo preneraţen tom obaviješću i nije bio posve naĉisto treba li se
smijati ili plakati. Nije, meĊutim, imao vremena premišljati o tome, jer
ga je Bumble kvrcnuo štapom po glavi ne bi li se djeĉak prenuo, a onda
i po leĊima ne bi li ţivnuo, pa mu reĉe neka poĊe za njim, i odvede ga u
veliku okreĉenu sobu u kojoj je za stolom sjedilo osmero ili desetero de-
bele gospode. Na ĉelu stola, u naslonjaĉu nešto višem od ostalih, sjedio
je neobiĉno debeo gospodin posve okrugla i rumena lica.
— Pokloni se odboru — reĉe Bumble. Oliver otare dvije-tri suze što su
mu se zadrţale u oĉima, pa kako nije znao što je to odbor, a vidio je samo
stol, pokloni se, srećom, stolu.
— Kako se zoveš, mali? — upita ga gospodin što je sjedio u velikom
naslonjaĉu.
Oliver se prepao kad je vidio toliku gospodu, pa se poĉne tresti od stra-
ha, a kada ga pandur još jednom kvrgne odostraga, djeĉak se i rasplaĉe.
Zbog ta dva razloga odgovori vrlo tihim i neodluĉnim glasom, tako da
jedan gospodin u bijelom prsluku reĉe da je glupan. To je svakako bio
najbolji naĉin da ga ohrabri i da se djeĉak osjeća kao da je kod kuće.
— Mali, slušaj što ću ti reći — reĉe gospodin što je sjedio u velikom
naslonjaĉu. — Valjda znaš da si siroĉe?
— A što je to, gospodine? — upita ga siroti Oliver.
— Mali je zbilja glup, kao što sam i mislio — opet će gospodin u bijelom
prsluku.
— Tihol — reĉe gospodin koji je prvi prozborio. — Znaš da nemaš ni
oca ni majke i da te je othranila općina, je li da znaš?
— Znam, gospodine — odgovori Oliver roneći gorke suze.
— A zašto sada plaĉeš? — upita ga gospodin u bijelom prsluku. I zaista
je to bilo ĉudnovato. Zašto li je taj djeĉak mogao sada plakati?
— Valjda se svake veĉeri moliš Bogu? — reĉe jedan drugi gospodin osor
nim glasom. — Valjda se, kao pravi kršćanin, moliš za ljude koji te hrane
i brinu se za tebe?
— Molim se, gospodine — promuca djeĉak. Gospodin koji je posljednji
govorio i nesvjesno je rekao istinu. Oliver bi zaista bio pravi kršćanin,
dobar kršćanin da je divota, kada bi se molio za ljude koji ga hrane i bri
nu se za njega. Ali se nije molio za njih jer ga nitko nije ni nauĉio moliti
se za njih.
— Dobro! Došao si ovamo školovati se i izuĉiti kakav koristan zanat
■— reĉe rumeni gospodin što je sjedio u velikom naslonjaĉu.
— I zato ćeš sutra ujutro u šest sati poĉeti ĉešljati kuĉinu — nadoda
onaj otresiti gospodin u bijelom prsluku. U znak zahvalnosti za obje ove
milosti zdruţene u jednom jedinom postupku ĉešljanja kuĉine, Oliver
se, po pandurovu nalogu, duboko pokloni, a onda ga brţe-bolje otprave
u jednu veliku prostoriju, gdje na grubu i tvrdu leţaju jecaše sve dok ne
zaspi. Krasna li primjera blagosti engleskih zakona što dopuštaju uboga-
rima da legnu na poĉinak!
Siroti Oliver! Dok je spavao u blaţenu neznanju svega što se zbiva oko
njega, nije ni sanjao da je odbor tog istog dana donio odluku koja će
sasvim opipljivo utjecati na cijelu njegovu budućnost. Odluka je bila tu,
a sastojala se u ovome.
Ĉlanovi odbora bili su vrlo mudri i dubokoumni ljudi skloni filozofiji, pa
kad su usmjerili pozornost na uboţnicu, umah su otkrili ono na što pri-
prosti ljudi ne bi nikad nadošli — da je sirotinji uboţnica po volji! To je
pravo javno zabavište za siromašnije društvene slojeve; svratiste u kojem
se ništa ne plaća; besplatan doruĉak, objed, uţina i veĉera tijekom cijele
godine; pravi raj sazdan od opeka i ţbuke u kojem se ništa pod bogom
ne radi nego samo uţiva. »Oho!« rekoše odbornici gledajući znaĉajno
jedan drugoga. »Mi ćemo to već srediti; zaĉas ćemo tome stati na kraj.«
I tako su postavili pravilo da svi siromasi imaju pravo birati (ta ne bi oni
nikog ni na šta silili, nisu oni takvi): ili da malo-pomalo skapavaju od
gladi u domu, ili da brzo skapaju izvan njega. Imajući to na umu, sklo-
pili su ugovor s upravom vodovoda o neograniĉenoj opskrbi vodom, a s
jednim veletrgovcem ţitom o povremenim isporukama manjih koliĉina
zobenog brašna, pa su dijelili po tri obroka rijetke zobene kaše na dan,
glavicu luka na tjedan i po pola zemiĉke svake nedjelje. Donijeli su još
mnogo drugih mudrih i ĉovjeĉnih propisa koji su se ticali ţena, ali koje
nije potrebno ovdje pobliţe navoditi; ljubazno su preuzeli na sebe brigu
da rastavljaju sirotinjske brakove kako bi uštedjeli sirotinji velike tro-
škove oko brakorazvodnih parnica pred crkvenim sudom, pa umjesto da
primoravaju ĉovjeka da uzdrţava svoju obitelj kao što je do tada morao,
oduzeli bi mu obitelj i uĉinili od njega samca! Teško je reći koliko bi ljudi
iz svih društvenih slojeva navalilo iskoristiti te dvije sretne okolnosti da
nisu bile vezane uz uboţnicu; meĊutim, odbornici su bili dalekovidni pa
su osujetili takve pokušaje. Obje povlastice bile su nedjeljive od uboţnice
i zobene kaše, a to je ipak malo odbijalo ljude. Za prvih šest mjeseci
nakon dolaska Olivera Twista, taj se sistem provodio u djelo punom
parom. Iz poĉetka je bio priliĉno skup zbog sve uĉestalijih raĉuna
pogrebnog zavoda i zbog potrebe da se odjeća ubogara neprestano
suţava, jer im je nakon tjedan-dva odjeća visila i lepršala na
.-5
usukanim i izmršavjelim tijelima. Ali je broj stanovnika uboţnice kopnio,
kao što su kopnjeli i sami ubogari, pa su odbornici bili oduševljeni.
Prostorija u kojoj su djeĉaci blagovali bila je velika kamena dvorana u
kojoj je na jednom kraju stajao bakren kotao, iz kojeg je ravnatelj, opa-
san u tu svrhu pregaĉom, uz pomoć jedne ili dviju ţena grabio zaimaĉom
zobenu kašu kada bi došlo vrijeme objeda ili veĉere. Svaki bi djeĉak
dobio jednu zdjelicu te rijetke smjese i ni zere više osim u danima ve-
likog javnog slavlja, kada bi uz to dobili još dvije unce1 i ĉetvrt kruha.
Zdjelice nije nikad trebalo prati. Djeĉaci bi ih sastrugali ţlicama sve dok
ne bi ponovno zablistale; a kada bi obavili taj posao (što nikad nije dugo
trajalo jer im zdjelice nisu bile mnogo veće od ţlica), sjedili bi i zurili u
kotao takvim pohlepnim oĉima kao da bi mogli progutati i same opeke
kojima je ozidan. Uz to su neobiĉno revno sisali prste ne bi li polizali koji
trunak kaše ako se sluĉajno uhvatio za njih. Djeĉaci obiĉno imaju izvr-
stan tek — Oliver Tvvist i njegovi sudruzi trpjeli su tri mjeseca strahovite
muke skapavajući polagano od gladi; naposljetku su toliko pomahnitali
i postali proţdrljivi da je jedan djeĉak, koji je bio visok za svoje godine a
nije bio navikao ha takvo gladovanje (otac mu je nekoć drţao gostioni-
cu), zloslutno natuknuo svojim sudruzima da se moţe dogoditi, ako ne
dobije još jednu posudicu kaše2, da jedne noći pojede djeĉaka što spava
do njega, a taj je djeĉak sluĉajno bio slabunjav mladac u njeţnoj ţivotnoj
dobi. Iz pogleda visokog djeĉaka izbijala je pomamna glad pa su mu svi
slijepo povjerovali. Odrţano je vijećanje; izvuĉen je ţdrijeb da se vidi tko
će nakon veĉere pristupiti ravnatelju i zatraţiti još; kocka je pala na
Olivera Twista.
DoĊe veĉer i djeĉaci posjedaju na svoja mjesta. Ravnatelj je u svojoj
kuharskoj odjeći stao uz kotao, a njegove ubogarske pomoćnice iza nje-
ga; kaša je podijeljena pa je za oskudnu veĉeru izreĉena duga molitva
zahvalnica. Kaša je upravo planula; djeĉaci se poĉeli došaptavati i na-
migivati Oliveru, a oni što su sjedili do njega gurkali su ga pod rebra.
Kao pravo dijete, Oliver bijaše zdvojan od gladi i nepromišljen u nevolji.
Ustane od stola i, s posudom i ţlicom u ruci, priĊe ravnatelju te, pomalo
zaplašen vlastitom smionošću, reĉe: — Molim vas, gospodine, još malo.
1 • Unca — mjera za teţinu (28,349 g) 2-
Per diem (lat.) — na dan, dnevno
Ravnatelj je bio ugojen i zdrav ĉovjek, ali je iznenada problijedio. Zgra
nut od ĉuda, neko je vrijeme piljio u malog buntovnika, a onda se pri-
drţao za kotao da se ne sruši. Pomoćnice su obamrle od ĉuda, a djeĉaci

od straha.

f
— Šta? — napokon će ravnatelj slabašnim glasom. ,;
— Molim vas, gospodine — odvrati Oliver. — Molim,y,^ još malo. ?
Ravnatelj tresne Olivera zaimaĉom po glavi, pa ga uhvati za ruke i vrisne Tre
dozivajući pandura.
Odbor je baš drţao sveĉanu sjednicu kad Bumble upadne u sobu izbe*
f
će
zumljen od uzrujanosti i obrati se gospodinu što je sjedio u velikom
naslonjaĉu. ;
pog
— Gospodine Limbkinse, oprostite, molim vas, ali Oliver Twist je za! lavl
traţio još!
Svi se zgranuše. Na svim se licima ocrtao uţas.
i
i
je
— Još! — ponovi gospodin Limbkins. — Saberite se malo, Bumble, i
u
odgovorite mi jasno i glasno. Jesam li Vas dobro razumio da je traţio još)
pošto je već pojeo veĉeru koja mu po propisima pripada? s
k
— Jest, gospodine — odgovori Bumble. i o
— Taj će deĉko završiti na vješalima — reĉe gospodin u bijelom prsluku. j
— Siguran sam da će taj deĉko završiti na vješalima. e
Nitko se nije usprotivio proroĉanskom mišljenju toga gospodina. Zame^ m
tne se ţiva raspra. Izdanje nalog da se Oliver smjesta pritvori. Sutradan
ujutro izvješen je na glavnom ulazu oglas kojim se nudi nagrada od pet s
funti svakome tko je voljan od općine preuzeti brigu za Olivera Twista; e
Drugim rijeĉima, ponudili su pet funti i Olivera Twista svakom muškar*
cu ili ţeni kojima je potreban nauĉnik za bilo koji obrt, posao ili zvanje;
p
— Nikad otkako znam za sebe nisam bio ni u što tako ĉvrsto uvjereii
— rekao je gospodin u bijelom prsluku kada je sutradan ujutro pokucap
r
na vrata i proĉitao taj oglas. — Nikad nisam bio ni u što tako ĉvrsto i
uvjeren kao sada da će taj deĉko završiti na vješalima. | p
Budući da u nastavku kanimo pokazati je li gospodin u bijelom prslukii o
imao pravo ili nije, moţda bismo umanjili zanimljivost ove pripovijesti v
(pod pretpostavkom da je uopće zanimljiva) kada bismo već sad dali na i
znanje je li Oliver Tvvist završio ţivot tom vrstom nasilne smrti ili nije. •' j
e
d
a

k
 ako Oliver Tivist umalo što nije dopio mjesto na
kojem ne bi dangubio.

Cijeli tjedan pošto je poĉinio ono bogohulno i pogano djelo da traţi

još Oliver je proveo u mraĉnoj samici u koju bješe zatoĉen po mudroj
i milostivoj odluci općinskog odbora. U prvi se mah ĉini da ne bi bilo ■■«
nerazumno pretpostaviti kako je Oliver, osjećajući duţno poštovanje
prema predviĊanju gospodina u bijelom prsluku, mogao jednom za-
uvijek potvrditi proroĉanske sposobnosti tog mudraca, tako da jedan
kraj svog rupĉića sveţe za kuku na zidu, a drugi kraj sebi oko vrata.
MeĊutim, ostvarenje tog djela prijeĉila je jedna okolnost, a to je da su
rupĉići bili proglašeni za luksuzne predmete i da su na vijeke vjekova
bili uskraćeni nosovima ubogara izriĉitom, sveĉano izdanom i obja-
vljenom, svojeruĉno potpisanom i peĉatima ovjerovljenom naredbom
općinskog odbora. Još je veća zapreka bila u tome što je Oliver bio
suviše mlad i nezreo. Povazdan je samo gorko plakao, a kad bi došla
duga, sumorna noć, pokrio bi svojim sitnim rukama oĉi ne bi li oda-
gnao mrak od sebe, pa bi se skutrio u kutu i pokušao zaspati, ali bi se
svaki ĉas trzao iza sna i drhturio te se sve više i više pripijao uza zid,
baš kao da ga i dodir te hladne i tvrde površine nekako štiti od tmine
i osamljenosti što ga okruţuju.
Neka protivnici tog »sistema« ne misle da su Oliveru za njegova zato-
ĉeništva u samici bile uskraćene blagodati tjelesnih vjeţbi, društvena
zadovoljstva prednosti vjerske utjehe. Sto se tiĉe tjelesnog vjeţbanja,
bilo je lijepo hladno vrijeme, a njemu je bilo dopušteno da se svako
jutro pere pod crpkom u dvorištu poploĉenom kamenom, u nazoĉno-
sti gospodina Bumblea koji je pazio da se djeĉak ne prehladi i ĉestom
uporabom štapa izazivao u njemu osjećaj da ga sve bridi. Što se tiĉe
društva, vodili su ga svaki drugi dan u blagovaonicu za vrijeme veĉere
Olivcr Twist
i tu ga pred ostalim djeĉacima šibali, opomene i primjera radi. I ne
samo što mu nisu bile uskraćene prednosti vjerske utjehe, nego su ga
svake veĉeri tjerali, udarajući ga nogama, u tu istu prostoriju u vrijeme
molitve, gdje mu je bilo dopušteno da krijepi duh zajedniĉkom mo-
litvom svih djeĉaka, molitvom u koju je, po nalogu općinskog odbo-
ra, bio umetnut poseban dodatak u kojem su djeĉaci prgjjdinjali Boga
da ih uĉini dobrima, kreposnima, zadovoljnima i poslušnima te da ih
ĉuva od grijeha i poroka Olivera Twista, koji je u molitvi bio izrijekom
stavljen pod iskljuĉivo okrilje i zaštitu zlih sila i prikazan kao izravan
potomak samog neĉastivog.
Dok su se prilike u kojima je Oliver ţivio tako uspješno i lijepo ra-
zvijale, sluĉilo se jednog jutra da je dimnjaĉara Gamfielda nanio put
glavnom ulicom upravo dok je pregrmljivao u glavi kako će i na koji
naĉin platiti stanovite zaostatke najamnine zbog kojih mu je najmo-
davac poĉeo već pomalo dodijavati. I uz najpovoljniju procjenu svo-
jih financijskih sredstava, Gamfieldu je nedostajalo punih pet funti
da namiri potrebnu svotu; i tako, obuzet nekom vrstom aritmetiĉke
zdvojnosti, naizmjence je mućkao glavom i magarcem kad, prolazeći
pokraj uboţnice, spazi oglas izvješen na ulazu. — O-hojI — dobaci
Gamfield magarcu.
Magarac se zanio u duboke misli, vjerojatno se pitajući hoće li mu su-
dbina udijeliti koji kupusov korijen kad se izbavi dviju vreća ĉaĊe koji-
ma su kolica natovarena, te je preĉuo gazdin povik i nastavio kaskati.
Gamfield ţestoko opsuje magarca, a napose mu opsuje oĉi, pa potrĉi
za njim i zada mu takav udarac u glavu da bi svakom drugom nemi-
novno pukla lubanja. Zatim ga zgrabi za uzdu i pritegne svom snagom
ne bi li ga blago opomenuo da nije svoj gospodar. Pošto ga je na taj
naĉin okrenuo natrag, udari ga još jednom u glavu, tek toliko da ga
ošamuti dok se ne vrati do njega. Kad je sve to obavio, priĊe vratima
da proĉita oglas.
Gospodin u bijelom prsluku stajao je pred vratima ruku zabaĉenih na
leĊima, pošto je u dvorani za sjednice iznio neke svoje dubokoumne
misli. Bio je svjedok kratkotrajnog natezanja izmeĊu Gamfielda i nje-
gova magarca, pa se radosno osmjehnuo kada je dotiĉnik prišao vrati-
ma da proĉita oglas, jer je odmah uoĉio da je Gamfield upravo onakav
gospodar kakav je potreban Oliveru Twistu. I Gamfield se osmjehnuo
ĉitajući oglas, jer je pet funti bila upravo svota što ju je priţeljkivao; a
što se tiĉe djeĉaka kojeg bi mu stavili na teret, Gamfield je znao kakva
je ishrana u uboţnici, pa je bio siguran da je to neko zgodno majušno
stvorenje koje će se moći lijepo uvlaĉiti u kamine. I tako je ponovno
Treće poglavlje
prouĉio oglas, od poĉetka do kraja, a onda u znak smjernog poštovanja
dotaknuto šubaru na glavi i oslovio gospodina u bijelom prsluku:
— Taj deĉko tu, gospodine, kog općina 'oĉe dati u šegrte... — poĉe
gazda Gamfield.
— Da, prijatelju — reĉe gospodin u bijelom prsluku smješkajući se
milostivo. — Sto je s njim?
— Ako općina baš 'oće da mali izuĉi lagan i krasan zanat, kod dobrog
i vrijednog majstora dimnjaĉara — reĉe gazda Gamfield — ja baš tre
bam šegrta i ja bih ga uzeo.
— UĊite — reĉe gospodin u bijelom prsluku.
Gamfield je malo zaostao za njim da još jednom udari magarca u
glavu i potegne za uzde, kako ne bi pobjegao za njegova izbivanja, pa
poĊe za gospodinom u bijelom prsluku u sobu u kojoj je Oliver prvi
put ugledao toga gospodina.
— To je gadan zanat — reĉe gospodin Limbkins kad je Gamfield po
novio svoju ţelju.
— Bilo je već sluĉajeva da su se djeĉaci i pogušili po .dimnjacima —
reĉe jedan drugi gospodin.
— To vam je zato što su nakvasili slamu prije nego što su je zapalili
ne bi li natjerali deĉke da siĊu — reĉe Gamfield. — To se onda samo
dimi a nema vatre, a od dima nema nikakve fajde kad treba deĉke
natjerati da siĊu jerbo ih dim samo uspava, a to oni baš vole. Deĉki su
vam vraški tvrdoglavi i vraški lijeni, gospodo, i ništa ih neće tako na-
ćerat' da siĊu što brţe mogu ko lijepa lagana vatrica. A to je i ljudski,
gospodo, jerbo, ako su se sluĉajno i zaglavili u dimnjaku, kad im vatra
oprţi tabane, potrudit će se da se sami iskoprcaju.
Reklo bi se da je ovo tumaĉenje neobiĉno razgalilo gospodina u bije-
lom prsluku, ali ga gospodin Limbkins tako pogleda da mu prisjedne
veselje. Zatim su odbornici nekoliko minuta razgovarali meĊu sobom,
ali toliko tiho da su se jedino mogle razabrati rijeĉi: » smanjenje tro-
škova«, »kad se dobro sravne raĉuni«, »moći ćemo objaviti tiskani iz-
vještaj«. Te su se rijeĉi zaista mogle razabrati jedino zato što su se vrlo
ĉesto ponavljale i posebno isticale.
Napokon šaputanje prestane, ĉlanovi odbora ponovno zauzmu svoja
mjesta i sveĉano drţanje, a gospodin Limbkins prozbori ovako:
— Razmotrili smo vaš prijedlog, ali ga ne moţemo prihvatiti.
— Nikako — reĉe gospodin u bijelom prsluku.
— Nipošto — nadometnu ostali ĉlanovi.
Kako je Gamfielda pomalo bio glas da je batinama otpravio već dva-
tri djeĉaka na onaj svijet, pomisli da su odbornici moţda, iz nekog
Oliver Twist
neobjašnjivog hira, uvrtjeli sebi u glavu da tu nevaţnu okolnost trebaju
uzeti u obzir. Ako jesu, onda to nije bilo ni najmanje nalik njihov
uobiĉajeni naĉin poslovanja; ali kako mu nije bilo baš stalo do toga da
oţivljava te glasine, samo je guţvao u rukama šubaru i polako pošao od
stola.
— Onda nećete, gospodo, da mi ga dadnete? — priupita.}h Gamfield
i zastane pred vratima.
— Nećemo — odgovori gospodin Limbkins. — Naime, budući da je
vaš posao tako gadan, mislimo da biste se morali zadovoljiti i manjom
nagradom od one koju smo ponudili.
Gamfield se naglo razvedri, pa se hitrim koracima vrati do stola i
reĉe:
— A kolko ćete mi dati, gospodo? Ajde, nemojte bit tako tvrda srca
prema siromahu ĉovjeku. Kolko dajete?
— Rekao bih da bi tri funte i deset šilinga bilo uvrh glave — reĉe
gospodin Limbkins.
— Ĉak bi za deset šilinga bilo previše — reĉe gospodin u bijelom
prsluku.
— Nemojte biti taki — reĉe Gamfield. — Neka bude ĉetir' funte,
gospodo. Neka bude ĉetir' funte pa ste ga se otarasili jednom zasva-
gda! Evo ruke.
— Tri funte i deset šilinga — odluĉno ponovi gospodin Limbkins.
— Nemojte biti taki! 'Ajde da se naĊemo na polovici, gospodo — na
valjivaše Gamfield. — Tri funte i petnaest šilinga.
— Ni penija više — glasio je odluĉni odgovor gospodina Limbkinsa.
— Vraški ste tvrda srca prema meni, gospodo — reĉe Gamfield dvo-
umeći se.
— Ih, ih, koješta! — reĉe gospodin u bijelom prsluku.
— Bio bi on jeftin i sam po sebi, bez ikakva prida. Uzmi ga, luda glavo!
Mali je kao stvoren za tebe. Njemu su zbilja potrebne ponekad batine,
dobro će mu doći; a njegova te prehrana neće mnogo stajati jer se taj
nije prejeo otkako zna za sebe. Ha-ha-ha!
Gamfield obiĊe lukavim pogledom redom sva lica za stolom, pa kad
primijeti da su nasmiješena, razvuĉe se i njemu lice u osmijeh. Posao
je sklopljen. Bumbleu je odmah reĉeno da još isti dan odvede Olive-
ra Twista na općinski sud da mu potpišu i otvore nauĉniĉku svjedo-
dţbu.
Da bi se izvršila ta odluka, malog su Olivera, na njegovo veliko ĉu-
Ċenje, pustili iz pritvora i naloţili mu da obuĉe ĉistu košulju. Tek
što je obavio tu sasvim neuobiĉajenu gimnastiĉku vjeţbu, Bumble mu
Treće poglavlje
sam donese zdjelicu zobene kaše i blagdanski dodatak od dvije unce
i ĉetvrt kruha. Kad ugleda taj velebni prizor, Oliver se gorko rasplaĉe
jer nije bez razloga pomislio da je odbor zacijelo odluĉio da ga u neku
korisnu svrhu zakolje inaĉe ga ne bi tako poĉeli toviti.
— Pazi, Olivere, da ti ne budu oĉi crvene, radije se dobro najedi i budi
zahvalan — reĉe Bumble znaĉajno i dostojanstveno. Ideš u šegrte,
Olivere.
— U šegrte, gospodine? — priupita djeĉak dršćući.
— Da, Olivere — potvrdi Bumble. — Ona dobra i milostiva gospoda,
koja su tebi, Olivere, sva redom ko pravi roditelji, kad nemaš svojih
roĊenih, dat će te u šegrte i uputit će te u ţivot, napravit će ĉovjeka
od tebe, iako će općinu to koštati tri i pol funte 1 — tri i pol funte,
Olivere — sedamdeset šilinga — sto i ĉetrdeset šestaĉa, a sve to za
nevaljalo siroĉe koje nitko pod bogom ne voli.
Kad je Bumble ušutio da predahne, pošto je groznim glasom odrţao
tu besjedu, suze grunu niz lice sirotom djetetu i ono gorko zajeca.
— De, de, Olivere! — reĉe Bumble nešto manje dostojanstvenim
glasom, jer se razgalio kad je vidio kakav su dojam proizvele njegove
rijeĉi. — Obrisi oĉi rukavom od kaputa i nemoj roniti suze u kašu, jer
je to vrlo glupo, Olivere.
I zaista je bilo glupo jer je u kaši bilo već sasvim dovoljno vode. Dok
su išli na općinski sud, Bumble je upućivao Olivera kako ne treba
ništa drugo raditi nego biti sretan i reći, kada ga gospodin bude
pitao ţeli li biti šegrt, da zaista ţeli od sveg srca. Oliver obeća da će
se drţati obiju uputa, to više što mu je Bumble dao izdaleka na znanje
da je teško reći što ga sve moţe snaći ako se ne bude pridrţavao bilo
jednog, bilo drugog savjeta. Kad su stigli u pisarnicu, zatvorili su ga
posve samog u jednu sobicu, a Bumble mu naloţi da tu ostane sve dok
ne doĊe opet po njega.
Oko pola sata, koliko je djeĉak tu ĉekao, srce mu je snaţno lupalo.
Nakon isteka tog vremena Bumble promoli na vrata glavu neukrašenu
trorogim šeširom i dobaci mu glasno:
— A sad, dragi moj Olivere, doĊi pred gospodina. Dok je to govorio,
Bumble se naglo uozbilji i smrkne te doda potiho: — I upamti što sam
ti rekao, lupeţu mali!
1 • Funta — britanska novĉana jedinica koja je sve donedavno imala 20 šilinga, a
šiling je imao 12 penija

Oliver Twist
Na ovo ponešto proturjeĉno oslovljavanje, Oliver se prostodušno za-
gleda u lice Bumbleu, ali dotiĉni gospodin sprijeĉi bilo kakvu primje-
dbu na svoj raĉun time što ga odmah povede u susjednu sobu na kojoj
su vrata bila otvorena. Bijaše to velika prostorija sa širokim prozorom.
Za pisaćim stolom sjedila su dva stara gospodina s naprašenim vla-
suljama, od kojih je jedan ĉitao novine, a drugi, s pomoću naoĉala u
okviru od kornjaĉevine, prouĉavao komadić pergamenta što je leţao
pred njim. Gospodin Limbkins je stajao ispred stola s jedne strane,
gospodin Gamfield, ovlaš oprana lica, s druge strane, a po sobi se vr-
zmala još dva-tri ĉovjeka nabusita drţanja, u posuvraćenim ĉizmama.
Stari gospodin s naoĉalama bio je malo-pomalo zadrijemao nad onim
komadićem pergamenta, pa je nastao tajac kad je Bumble doveo Oli-
vera pred stol.
— To je taj djeĉak, vaše gospodstvo — reĉe Bumble. Stari gospodin
koji je ĉitao novine digne naĉas glavu i potegne drugoga staroga gospo
dina za rukav, pa se ovaj potonji probudi.
— A, to je taj djeĉak? — reĉe stari gospodin.
— Jest, gospodine — odvrati Bumble. — Pokloni se gospodinu, sin-
ko.
Oliver se prene i pokloni se kako je najbolje znao i umio. Zagledao se
u vlasulje i pitao se ne raĊaju li se svi ĉinovnici s tim bijelim ĉudom na
glavi, i nisu li upravo zato i postali ĉinovnici.
— E pa — reĉe stari gospodin — valjda mu se sviĊa dimnjaĉarski
posao?
— Lud je za njim, vaše gospodstvo — odgovori Bumble i kradom
uštine Olivera da ga upozori neka se ne šali pa da sluĉajno zanijeĉe
glavom.
— I baš ţeli biti dimnjaĉar, je li? — zapitkivaše dalje stari gospodin.
— Kad bi ga sutra dali u kakav bilo drugi zanat, taj tren bi pobjegao
glavom bez obzira, vaše gospodstvo — odgovori Bumble.
— A ovaj ĉovjek koji će mu biti gazda... Vi, gospodine... dobro ćete
s njim postupati i hraniti ga, i ĉiniti sve ostalo što je potrebno, je li?
— pita stari gospodin.
— Kad kaţem da ocu, onda valjda oću — otresito će Gamfield.
— Malo ste oštri na jeziku, prijatelju, ali rekao bih da ste ĉestit i
iskren ĉovjek — reĉe stari gospodin usmjerujući naoĉale prema kan
didatu za Oliverovu nagradu, ĉije je lupeško lice nosilo peĉat izrazite
okrutnosti. Ali sudac je bio napola slijep, a napola podjetinjio, te se
od njega nije ni moglo oĉekivati da će zapaziti ono što bi svaki drugi
zapazio.
Ki;
Treće poglavlje
_ Valjda jesam, gospodine — reĉe Gamfield i ruţno se naceri.
— O tome ni najmanje ne dvojim, prijatelju — odvrati stari gospodin
namještajući naoĉale na nosu i traţeći pogledom tintarnicu.
Bijaše to sudbonosan trenutak za Olivera. Da je tintarnica stajala ondje
gdje je stari gospodin mislio da stoji, bio bi umoĉio pero u nju i potpisao
nauĉniĉku svjedodţbu, i Olivera bi hitno otpravili dalje. Ali, kako je
tintarnica sluĉajno bila pod samim nosom staroga gospodina, dakako da
ju je traţio posvuda po stolu a da je nije našao; i kako je, onako tragajući
za njom, sluĉajno pogledao ravno preda se, pogled mu padne na blijedo
i prestravljeno lice Olivera Twista koji je, unatoĉ Bumbleovim prije-
tećim pogledima i štipanju, promatrao odbojno lice svoga budućega
gazde s takvim izrazom straha i strave na licu da ni napola slijepi sudac
nije mogao ne primijetiti što se zbiva u djeĉakovoj duši. Stari gospodin
zastane, odloţi pero i prenese pogled s Olivera na gospodina
Limbkinsa, koji se trudio da veselo i bezbriţno ušmrkne bur-mut.
— Sinko! — reĉe stari gospodin naginjući se preko stola. Oliver se
lecne od toga glasa, što mu se moţe donekle oprostiti jer su te rijeĉi
bile blago izreĉene, a nepoznati glasovi plaše ĉovjeka. Uzdrhta cijelim
tijelom i briţne u plaĉ. — Sinko! — reĉe stari gospodin. — Nekako si
blijed i prestrašen. Sto ti je?
— Odmaknite se, pandure, malo od njega — reĉe drugi sudac, pa
odloţi novine i nagne se naprijed pokazujući zanimanje za djeĉaka.
— Hajde, mali, reci nam što ti je; ne boj se!
Oliver padne na koljena, sklopi ruke i poĉne ih preklinjati neka ga
radije vrate u samicu — neka ga radije muĉe glaĊu — neka ga radije
tuku — neka ga radije ubiju, ako hoće, samo neka ga ne daju u ruke
tom strašnom ĉovjeku.
— O, Boţe! — reĉe Bumble diţući ruke i oĉi uvis što je znaĉajnije i
sveĉanije mogao. — O, Boţe! Od svih lukavih i prefriganih siroĉića
koje sam vidio u svom vijeku, ti si, Olivere, jedan od najbezoĉnijih!
— Jezik za zube, pandure! — reĉe ovaj drugi stari gospodin, kada je
Bumble dao sebi oduška tim usklikom.
— Molim, vaše gospodstvo? — reĉe Bumble ne vjerujući svojim uši
ma. — Je li to vaše gospodstvo meni nešto reklo? — Jest. Jezik za
zube! Bumble se zgrane od ĉuda. Zar jednom panduru da netko zapo
vjedi da drţi jezik za zubima! Pa to je moralna revolucijal
Stari gospodin s naoĉalama u okviru od kornjaĉevine pogleda svog
kolegu i znaĉajno kimne glavom.
— Uskraćujemo odobrenje za ovu svjedodţbu — reĉe stari gospodin
Oliver Twist
i odgurne u stranu onaj komadić pergamenta.
— Nadam se — promuca gospodin Limbkins — nadam se da ovaj sud
neće na temelju niĉim nepotkrijepljenog iskaza jednog obiĉnog djete
ta steći mišljenje da je uprava sirotišta nepravilno postupila?
— Ovaj sud nije pozvan izjašnjavati se o tom predmetu — oštro će
onaj drugi stari gospodin.^— Odvedite ovog deĉka natrag u sirotište i
lijepo s njim postupajte. Ĉini mi se da mu je to itekako potrebno.
Te iste veĉeri gospodin u bijelom prsluku vrlo odluĉno i pouzdano
ustvrdi da ne samo što će Oliver završiti na vješalima, nego da će
još k tome biti udaren na muke i rašĉetvoren. Bumble je mraĉno i
tajanstveno zavrtio glavom i rekao kako bi mu bilo drago da se Oliver
popravi; a Gamfield je na to uzvratio kako bi njemu bilo drago da mu
Oliver dopadne šaka. Premda se Gamfield gotovo u svemu slagao s
pandurom, ĉinilo se da je ta njegova ţelja sasvim suprotna od pandu-
rove.
Sutradan ujutro javnost je bila iznova obaviještena da se Oliver Twist
i dalje »daje u nauk«, i da će svakome tko ga bude htio biti isplaćeno
pet funti.
Ĉetvrto poglavlje
Ĉetvrto poglavlje
Oliveru je ponuĎeno drugo mjesto i tako prvi put stupa u javni
ţivot.
Kada se u velikim obiteljima za mladića koji je stasao ne moţe naći
dobro mjesto, bilo na raĉun posjeda, doţivotnog uţivanja, ostavštine
ili najma, ĉest je obiĉaj da ga dadu u mornare. Povodeći se za tako
mudrim i vrijednim primjerom, općinski odbor vijećao je o tome kako
bi bilo da Olivera Twista ukrcaju na neki trgovaĉki brodić koji plovi u
kakvu zgodnu nezdravu luku. To se nametalo samo po sebi kao najbo-
lje rješenje što da se uĉini s njim, jer je bila sva prilika da će ga zapo-
vjednik broda jednog dana nakon objeda, u obijesnu raspoloţenju, ili
dotući batinama, ili mu ţeljeznom šipkom prosuti mozak, jer obje te
zabave, kao što je općenito poznato, spadaju u omiljenu i uobiĉajenu
razonodu takve gospode. Što je dulje odbor razmatrao taj sluĉaj s tog
stajališta, to su mu se veće ĉinile višestruke prednosti takva postupka,
pa je došao do zakljuĉka da je jedini naĉin da valjano zbrine Olivera
da ga, ne ĉekajući ni trena, dade u mornare.
Stoga upute Bumblea da se prethodno raspita ne treba li kojem ka-
petanu brodski mali bez igdje ikoga. Upravo kada se Bumble vraćao u
uboţnicu javiti ishod zadatka što su mu ga povjerili, sretne pred ulazom
nikoga drugoga nego mjesnog pogrebnika, gospodina Sowerberryja.
Sowerberry bijaše visok, suhonjav i košĉat ĉovjek u izlizanu crnu odi-
jelu, u pokrpanim dugaĉkim ĉarapama iste boje i primjerenim cipela-
ma. Premda mu lice nije bilo stvoreno baš za smješkanje, bio je opće-
nito priliĉno sklon profesionalnim šalama. Hodao je gipkim koracima,
a na licu mu se ocrtavalo dobro raspoloţenje kada je prišao Bumbleu i
srdaĉno mu stisnuo ruku.
— Uzeo sam mjeru onim dvjema ţenama što su noćas umrle, gospo-
dine Bumble — reĉe pogrebnik.
Oliver Twist
— Vi ćete se još obogatiti, gospodine Sowerberry — reĉe pandur
turajući palac i kaţiprst u burmuticu, koju mu je pruţio pogrebnik i
koja je bila domišljato naĉinjena u obliku malog lijesa. — Bogme ćete
se obogatiti, gospodine Sowerberry — ponovi Bumble i lupne pogre
bnika prijateljski po ramenu svojim štapom.
— Mislite? — reĉe ukopnik glavom koji je upola pri^gavao a upola
osporavao tu mogućnost. — Cijene što ih je odobrio općinski odbor
vrlo su skromne, gospodine Bumble.
— Ali i lijesovi su vam skromni — odvrati pandur i razvuĉe lice u
osmijeh, taman onoliko koliko to dopušta dostojanstvo jednog viso
kog sluţbenika.
Sowerberryju je ova šala bila vrlo smiješna, kao što je bio i red, pa se
dugo bez predaha smijao.
— Pa jest, gospodine Bumble — reĉe naposljetku — nema zbora da
su lijesovi, otkako ste uveli nov sistem ishrane, ponešto uţi i plići nego
što su bili; ali nešto moramo valjda i mi zaraditi, gospodine Bumle.
Dobro sušeno drvo skupocjena je roba, gospodine, a sve ţeljezne ru
ĉke dolaze nam kanalom iz Birminghama.
— Da, da — reĉe Bumble — svaki posao ima svojih loših strana. Po
štena je zarada, naravno, dopuštena.
— Naravno, naravno — prihvati pogrehnik — pa ako i ne zaradim na
svakom pojedinom artiklu, ipak se, znate, nekako na kraju krajeva sve
to nadoknadi, he-he-he!
— Tako je — potvrdi Bumble.
— Ali moram vam reći — nastavi pogrebnik vraćajući se na tok svojih
zapaţanja koji je pandur bio prekinuo — ali svejedno vam moram reći,
gospodine Bumble, da mi se valja boriti s jednom velikom poteško
ćom, a to je da se krupni ljudi najbrţe sele u vjeĉnost. Ljudi koji su
nekad bili imućniji i koji su godine i godine plaćali općinski porez, kad
doĊu u dom, prvi skapaju; a da znate, gospodine Bumble, da nam de
setak centimetara više od proraĉuna oduzme dobar dio zarade, pogo
tovo kad ĉovjek kao ja, gospodine, ima obitelj koju valja uzdrţavati.
Kako se Sowerberry pri tim rijeĉima drţao ogorĉeno, poput ĉovjeka
koga iskorištavaju, i kako je Bumble slutio da bi još mogle pasti rijeĉi
uvredljive za ĉast općine, drţao je uputnim promijeniti razgovor. Bu
dući da je najviše bio zaokupljen Oliverom Tvvistom, skrene razgovor
na njega.
— Da, zbilja — reĉe Bumble — znate li moţda za nekoga kome je
potreban jedan deĉko? Općinski pitomac koji je trenutno teško bre
me, vodeniĉki kamen, da se tako izrazim, obješen o vrat općini? Uz
Četvrto poglavlje
povoljne uvjete, gospodine Sowerberry, uz povoljne uvjete! Govoreći
to, Bumble upre štapom u oglas iznad sebe i tri puta odsjeĉno kucne
njime po rijeĉima «pet funti» što bijahu ispisane krupnim tiskanim
slovima.
_ Vidi vraga! — reĉe pogrebnik hvatajući Bumblea za zlatom opši-
veni posuvratak na odori. — Baš sam o tome htio razgovarati s vama.
Znate... Boţe, kako je ovo elegantno dugme, gospodine Bumble! Ni-
sam ga dosad uopće primijetio.
— Jest, priliĉno je zgodno — reĉe pandur, ponosno spuštajući po
gled na velika mjedena puceta što su mu ukrašavala kaput. — Na
pucetima je općinski grb milosrdni Samaritanac koji njeguje bolesna i
ranjena ĉovjeka. Dobio sam ovaj kaput na dar, gospodine Sowerberry,
za Novu godinu od općinskog odbora. A prvi put sam ga, sjećam se,
obukao za istragu o uzrocima smrti onog propalog trgovca koji je o
ponoći umro pred tuĊim vratima.
— Znam — reĉe pogrebnik. — Porota je ustanovila: »Umro od poslje
dica smrzavanja i pomanjkanja osnovnih ţiveţnih namirnica«, jel'te?
Bumble klimne glavom.
— Ĉini mi se ĉak da je to bio nekakav neobiĉan nalaz — reĉe pogre
bnik — jer su u njemu još dodali kako je općinski sluţbenik koji je za
to bio zaduţen...
— Ih! Koješta! — presijeĉe ga pandur u rijeĉi. Kad bi se općinski
odbornici obazirali na sve one gluposti koje mlate zatucani porotnici,
ne bi znali ni gdje im je glava.
— To je ţiva istina — potvrdi pogrebnik. — Ne bi znali ni gdje im je
glava.
— Porotnici — reĉe Bumble ĉvrsto steţući štap u ruci, kao što je
obiĉno ĉinio kad bi se uzrujao — porotnici su vam puke neznalice;
prostaci, šaka jada.
— Pa i jesu — priklopi pogrebnik.
— Nemaju znanja o filozofiji i politiĉkoj ekonomiji ni koliko je crno
pod noktom — reĉe pandur i prezirno pokaţe koliko je to.
— Pa i nemaju — povladi mu pogrebnik.
— Ja ih prezirem — reĉe pandur crveneći se sve više i više.
— I ja — nadoda pogrebnik.
— Kad bi nam samo takvi zadrti porotnici došli u dom na jedno tje-
dan-dva — reĉe pandur — ubrzo bi im propisi i pravila naše uprave
1'
izbili te gluposti iz glave.
— Ma nek' ih voda nosi — odvrati pogrebnik i osmjehne se odobrava
jući, ne bi li utolio sve ţešći gnjev ogorĉenog općinskog sluţbenika.
Oliver Twist
Bumble skine svoj trorogi šešir, izvadi iz njega rupĉić, obriše znoj što
mu je od srdţbe izbio na ĉelu, ponovno ustakne šešir i obrati se po-
grebniku mirnijim glasom:
— E pa, što ćemo onda s malim?
— Ah! — uzdahne pogrebnik. — Pa znate, gospodine Bumble, ja pla
ćam dosta sirotinjskog poreza. .,!i>.
— Hm! — izusti Bumble. — Pa?
— Znate što — nastavi pogrebnik — mislim, kada već plaćam toliki
porez, valjda imam pravo izbiti iz njega i nekakvu korist; i zato... i
zato... uzeo bih tog malog.
Bumble uhvati pogrebnika pod ruku i povede ga u zgradu. Pošto je pet
minuta vijećao s odbornicima, Sowerberry se dogovorio s njima da Oli-
ver iste veĉeri doĊe k njemu »na probu« što znaĉi, kad je rijeĉ o općin-
skom gojencu, da će ga majstor nakon kraće provjere, ako utvrdi da
moţe iz djeĉaka izvući dovoljno rada a da ne unosi u njega suviše hrane,
zadrţati nekoliko godina kod sebe da radi od njega što ga je volja. Kad su
poslijepodne doveli Olivera pred »gospodu« i rekli mu da još iste
veĉeri ima otići do vlasnika pogrebnog zavoda kod koga će biti
momak za sve, a ako se bude tuţio na svoj poloţaj, ili ako se ikad
opet vrati u dom, da će ga dati u mornare, neka se utopi ili neka mu
razmrskaju glavu, kako sluĉaj bude htio, Oliver je pokazao toliko malo
uzbuĊenja da su se odbornici jednoglasno sloţili da je to okorjeli mali
nevaljalac, te zapovjede Bumbleu neka ga smjesta vodi. MeĊutim,
premda je posve prirodno što se gradski oci više nego itko drugi na
svijetu uvelike ĉude i zgraţaju i na najmanji znak pomanjkanja
osjećaja kod bilo koga, u ovoj su se prilici ipak malo prevarili. Oliver
nije zapravo bio neosjetljiv nego, naprotiv, pretjerano osjetljiv, ali je
zbog zlostavljanja kojem bijaše izvrgnut bio na najboljem putu da do
kraja ţivota ostane ţivotinjski tup i ĉangrizav. Nijemo je saslušao vijest
o svojoj daljnjoj sudbini; i pošto je primio vlastitu prtljagu — koju
nije bilo teško nositi jer mu je sva stala u zaveţljaj umotan u papir,
petnaestak centimetara dugaĉak i sedam-osam centimetara debeo —
nabije kapu na oĉi, uhvati opet Bumblea za rukav kaputa i poĊe s tim
velikodostojnikom na novo poprište svojih muka. Bumble je neko
vrijeme vukao Olivera za sobom a da ga nije ni pogledao niti mu što
rekao, jer je pandur hodao visoko uzdignute glave, kao što panduri i
trebaju hodati, a kako je bio vjetrovit dan, mali je Oliver bio sav
zakriljen skutovima Bumbleova kaputa, što su se širili pod naletima
vjetra otkrivajući prsluk sa zavraćenim rubovima i ţućkastosive
baršunaste hlaĉe u svoj njihovoj ljepoti. MeĊutim, kada su već bili
Ĉetvrto poglavlje
nadomak odredištu, Bumble pomisli da bi bilo uputno spustiti pogled
da vidi je li na djeĉaku sve u redu, moţe li se pojaviti na smotri pred
svojim novim gospodarom. Bumble tako i uĉini drţeći se doliĉno, kao
milostiv zaštitnik.
— Olivere! — reĉe Bumble.
— Molim, gospodine — odazva se Oliver tihim i drhtavim glasom.
— Maknite tu kapu s oĉiju, mladi gospodine, i dignite glavu!
Premda je Oliver odmah uĉinio što se od njega traţilo i slobodnom
rukom hitro otro oĉi, ipak je u njima ostala jedna suza kada je digao
pogled na svog vodiĉa. Dok je Bumble oštro piljio u njega, suza se
skotrljala Oliveru niz obraz. Za njom još jedna, pa još jedna. Djeĉak
se upeo iz petnih ţila, ali uzalud. Povukavši drugu ruku iz Bumbleove
ruke, pokrije lice objema rukama i plakaše sve dok mu suze ne poĉeše
vrcati izmeĊu brade i košĉatih prstiju.
— Dabome! — uzvikne Bumble pošto je naglo stao i prostrijelio svog
malog štićenika otrovnim pogledom. — Dabome! Od najnezahvalnijih
i najzloĉestijih djeĉaka koje sam vidio u svom vijeku, ti si, Olivere...
— Nisam, gospodine, nisam — zajeca Oliver pripijajući se uz ruku
koja je drţala dobro poznati štap. — Nisam, gospodine, nisam; bit ću
zbilja dobar; zbilja ću biti, gospodine! Ja sam još sasvim mali, gospodi
ne, a tako sam... tako sam...
— Što si tako? — priupita ga Bumble u ĉudu.
— Tako sam sam, gospodine! Bez igdje ikoga! — plakaše dijete. — Svi
me mrze. Oh, gospodine, nemojte, molim vas, nemojte se ljutiti na
mene!
Djeĉak se lupao šakom u prsa i gledao svog pratitelja u lice lijući suze
istinskog oĉaja.
Bumble je pomalo zaĉuĊeno gledao nekoliko trenutaka Olivera kako
se jadno i nemoćno drţi, pa tri-ĉetiri puta promuklo kašljucne i pro-
gunĊa nešto na raĉun »tog vraţjeg kašlja«, te reĉe Oliveru neka obriše
oĉi i bude dobar. Zatim ga ponovno uhvati za ruku i poĊe šutke s njim
dalje.
Kad je Bumble stigao, pogrebnik je upravo spustio kapke na prozori-
ma svoje radionice i unosio neke stavke u svoju poslovnu knjigu pri
sumornom svjetlu svijeće, što je potpuno odgovaralo okolini.
— Aha! — usklikne pogrebnik, pošto je digao pogled s biljeţnice a da
nije do kraja ispisao rijeĉ. — To ste vi, Bumble?
— Ja glavom, gospodine Sowerberry — odgovori Bumble. — Evo,
doveo sam vam malog.
Oliver se nakloni.
 Ĉetvrto poglavlje
Oliver Twist

— A, to je taj mali, je li? — reĉe pogrebnik i podigne svijeću iznad — Onda hodi sa mnom — reĉe gospoda Sowerberry, pa dohvati mu-
glave ne bi li bolje promotrio Olivera. — Ţeno draga, hoćeš li biti tako tnu i prljavu svjetiljku i povede ga uza stube. — Leţaj ti je tu ispod
dobra, dušo, pa doći naĉas ovamo? tezge. Neće te valjda smetati što ćeš spavati meĊu lijesovima? Ali
GospoĊa Sowerberry se pomoli iz sobice u dnu radionice. Bijaše to ionako nije vaţno hoće li ti smetati ili neće, jer nemaš gdje drugdje.
niska, mršava i usukana ţena lisiĉjeg lica. Hajde, neću te sad valjda ovdje ĉekati cijelu noć! Oliver se nije više
— Dušo — reĉe joj Sowerberry ponizno — to je onaj de£ko iz siroti- skanjivao. Pokorno poĊe za svojom novom gospodaricom.
šta o kojem sam ti govorio.
Oliver se ponovno nakloni.
— Boţe, kako je sitan! — uzvikne pogrebnikova ţena.
— Pa istina je da je priliĉno sitan — odvrati Bumble gledajući Olive
ra, kao da je on kriv što nije krupniji. — Zbilja je sitan, o tome nema
zbora, ali će porasti, gospodo Sowerberry... porast će.
— Ah! Dakako da će porasti— kiselo će gospoĊa — od naše hrane i
našeg pića. Ja ne vidim nikakve koristi od općinske djece, bogme ne
vidim, uvijek više pojedu nego što privrede. Ali muškarci uvijek misle
da sve najbolje znaju. Hajde, ţgoljo mali, nosi se niz te stepenice!
I pogrebnikova ţena otvori pokrajnja vrata i gurne Olivera niza strme
stube, u neku vlaţnu i mraĉnu kamenu prostoriju koja je zapravo bila
prednji dio podruma za ugljen, a zvali su je »kuhinja«. Tu je sjedila
neka zapuštena djevojka u cipelama iskrivljenih peta i u plavim pode-
ranim vunenim ĉarapama.
— Ĉuj, Charlotte — reĉe gospoĊa Sowerberry koja je sišla za Olive
rom — daj ovom malom nešto od onog hladnog jela što smo ga osta
vili za Tripa. Od jutros se nije vratio kući pa će moći i bez toga. Valjda
mali nije toliko izbirljiv da ne bi to pojeo, je li tako, mali?
Oliver, kome su se oĉi zakrijesile pri spomenu jela i koji je drhtao od
ţelje za njim, odgovori da nije izbirljiv, pa preda nj stave tanjur pun
kojekakvih ostataka jela.
Kamo sreće da je koji dobro uhranjen filozof, u kome se jelo i piće
pretvaraju u ţuĉ, kome je krv hladna kao led a srce tvrdo kao kamen,
kamo sreće da je vidio kako se Oliver Twist naklopio na slasne zalogaje
do kojih ni psu nije bilo stalo! Kamo sreće da je vidio kako je straho-
vito halapljivo, raspomamljen od gladi, trgao pojedine komade! Samo
bih nešto više volio od toga, a to je da vidim tog istog filozofa gdje isto
tako u slast jede isti takav obrok.
— E, pa jesi li se najeo? — upita pogrebnikova ţena Olivera kad je
poveĉerao. Ona ga je dotle promatrala obuzeta nijemim uţasom i zlo
kobnim slutnjama glede njegova budućeg apetita.
Kako mu ništa više od jela nije bilo nadohvat ruke, Oliver odgovori
da se najeo.
Oliver Twist
Peto poglavlje
Oliver meĎu novim znancima. Prvi put na sprovodu stječe
nepovoljno mišljenje o poslu svoga gazde.
Pošto je ostao sam u pogrebniĉkoj radionici, Oliver je spustio svjetilj-
ku na stolarski strug i plašljivo se obazreo oko sebe, obuzet stravom i
uţasom, što će vrlo lako shvatiti i mnogo stariji ljudi od njega. Nedo-
vršen lijes na crnim nogarima, što je stajao usred radionice, doimao se
tako jezivo i podsjećao na smrt da su Olivera podilazili hladni srsi kad
god bi svrnuo pogled na taj zlokobni predmet, te je gotovo oĉekivao
da će neka sablasna prikaza polako pomoliti glavu iz njega i izluditi
ga od strave. Uza zid bijahu nanizane, u pravilnu i dugaĉku redu,
brestove daske posve istog oblika, što su pri mutnom svjetlu naliko-
vale na plećate duhove koji drţe ruke u dţepovima od hlaĉa. Po podu
su leţale razbacane metalne ploĉice s imenima pokojnika, brestovo
iverje, ĉavli blistavih glavica i komadići crna sukna, a zid iza tezge
bijaše ukrašen slikom na kojoj bijahu ţivo predoĉena dva najmljena
ţalobnika s uškrobljenim rupcima oko vrata, kako drţe poĉasnu straţu
ispred širokog ulaza u neku gospodsku kuću dok se iz daljine primiĉu
mrtvaĉka kola u koja su upregnuta ĉetiri vranca. U radionici je bilo za-
gušljivo i vruće. Zrak kao da je bio ispunjen mirisom lijesova. Udubina
ispod tezge gdje su mu bacili slamnjaĉu bijaše nalik na grob. Ali nisu
Olivera tištali samo ovi sumorni osjećaji. Bio je sam na nepoznatu
mjestu, a svi znamo kako su gdjekad i najhrabriji meĊu nama
malodušni i zdvojni u takvu poloţaju. Oliver nije imao prijatelja za
koje bi mario ili koji bi za njega marili. Nije ţalio ni zbog kakva neda-
vna rastanka niti je u srcu tugovao za kojim dragim i voljenim licem.
Pa ipak mu je bilo teško oko srca; i dok se zavlaĉio u svoj uski krevet,
poţelio je da mu to bude lijes i da ga poloţe u zemlju na groblju da
mirno sniva vjeĉni sanak, a da mu se visoka trava blago leluja nad gla-
Peto poglavlje
vom i da ga staro zvono svojim dubokim glasom umiruje u snu.
Ujutro ga je probudilo snaţno udaranje nogom o ulazna vrata radionice.
Prije nego što je stigao navući odijelo, lupanje se ponovilo, srdito i
ţestoko, oko dvadeset pet puta. Kad je poĉeo skidati lanac, lupanje je
prestalo, ali se razlegao neĉiji glas.
_ Je li ti, 'oćeš li ti otvorit' vrata ili nećeš? — zaori glas onoga ĉije su
bile noge što su lupale o vrata.
— Evo odmah, gospodine — odgovori Oliver skidajući lanac i okre
ćući kljuĉ u bravi.
— Ti si valjda onaj novi šegrt, jel'da? — reĉe onaj kroz kljuĉanicu.
— Jesam, gospodine — odgovori Oliver.
— A kolko ti je godina? — opet će onaj.
— Deset, gospodine — odgovori Oliver.
— E, onda ću te izmlatiti ko vola u kupusu — reĉe onaj. — Ĉekaj ti-
samo da vidiš, derle sirotinjsko!
I pošto je zadao to ljubazno obećanje, neznanac zafućka. Oliver je bio
i preĉesto podvrgnut postupku koji izraţava netom spomenuti, vrlo
izraţajni glagol da bi i najmanje sumnjao da vlasnik toga glasa, tko
god bio da bio, neće pošteno odrţati zadanu rijeĉ. Drhtavom rukom
odgurne zasun i otvori vrata.
Trenutak-dva Oliver je gledao uz ulicu i niz ulicu i prekoputa, uvje-
ren da je neznanac koji mu se obratio kroz kljuĉanicu otišao nekoliko
koraka dalje zagrijati se, jer je vidio samo jednog krupnog uĉenika
sirotinjske škole kako sjedi na stupu ispred kuće i jede krišku kruha
namazanu maslacem, što ga je škljocom rezao na komade velike kao
njegova usta te ih vrlo vješto trpao u njih.
— Oprostite, gospodine, molim vas — reĉe napokon Oliver, kad je
vidio da nikakva drugog posjetitelja nema na vidiku — jeste li to vi
kucali?
— Nisam kucao nego lupao nogom — odgovori školarac siromašak.
— Ţelite li moţda lijes, gospodine? — bezazleno će Oliver.
Ovo kao da je školarca strahovito razjarilo; reĉe da će Oliveru uskoro
zatrebati lijes ako bude tako zbijao šale sa svojim pretpostavljenima.
— Bit će da još ne znaš tko sam ja, sirotane? — nadoveţe školarac
spuštajući se sa stupa i oĉitujući pouĉljivu ozbiljnost.
— Ne znam, gospodine — odvrati Oliver.
— Ja sam za tebe gospodin Noah Clavpole — reĉe mladac — a ti si
moj potĉinjeni. Skidaj te kapke s prozora, lijenĉino jedna balava!
Rekavši to, gospodin Clavpole udari Olivera nogom i uĊe u radionicu
drţeći se dostojanstveno, što mu je svakako sluţilo na ĉast jer nije lako
Oliver Twist
ni pod kakvim okolnostima glavatu momku sitnih oĉiju, nezgrapna
stasa i tupih crta lica drţati se dostojanstveno, pogotovo kad se još tim
osobnim ĉarima dodaju crven nos i ţute kratke hlaĉe. Oliver je skinuo
kapke, a kad je pokušao prvi od njih odnijeti u malo dvorište pokraj
kuće gdje su kapci obdan stajali, zatetura pod njegovim teretom i
razbije jedno okno. Noah ga je najpry^ milostivo promatrao i tješio
uvjeravajući ga da će već »dobiti svoje«, a zatim se udostoji pomoći
mu. Uskoro nakon toga siĊe gospodin Sowerberry, a za njim se pojavi
i gospoĊa Sowerberry. Pošto je Oliver »dobio svoje«, kao što je Noah
prorekao, poĊe za tim mladim gospodinom niza stube na doruĉak.
— DoĊi bliţe vatri, Noah — reĉe Charlotte. — Ostavila sam ti od ga
zdina doruĉka lijep komad slanine. Olivere, zatvori ta vrata za gospo
dinom Noahom i uzmi si ono što sam ti metnula na poklopac kutije
za kruh. Evo ti ĉaja, nosi ga na onu škrinju
i popij ga tamo, samo se poţuri jer će te zvati da pripaziš na radnju.
Jesi 1' ĉuo?
— Jesi P ĉuo, sirotane? — priklopi Noah Clavpole.
— Zaboga, Noahl — uzvikne Charlotte. — Baš si pravi huncut! Što
ne ostaviš deĉka na miru?
— Da ga ostavim na miru! — opet će Noah. — Što se toga tiĉe, ima
on mira koliko ga volja. Ni ćaća ni mater neće mu se nikad plesti u
poslove. Sva mu rodbina pušta sve na volju, nije li tako, Charlotte?
He-he-he!
— E, baš si ĉudan svatl — reĉe Charlotte i naduši se od srca smijati, a
za njom i Noah. Nakon toga su oboje prezirno motrili sirotog Olivera
Twista kako sjedi dršćući na škrinji u najhladnijem kutku prostorije i
jede komade starog kruha, koje su bili navlas spremili za njega.
Noah je bio uĉenik sirotinjske škole, ali nije bio nikad u sirotištu. Nije
bio nahoĉe i znao je za svoje rodoslovlje sve do roĊenih roditelja koji
su stanovali u blizini. Majka mu je bila pralja a otac pijanica, otpušten
iz vojske s drvenom nogom i dnevnom mirovinom od dva i pol penija i
jednog djelića što nema nikakve vrijednosti u novcu. Trgovaĉki mom
ci iz susjedstva odavno su prišivali Noahu na ulici pogrdne nadimke
kao što su »goljo«, »dronjo« i sliĉno, a Noah je sve to bez rijeĉi trpio.
MeĊutim, sada kada mu je sudbina nanijela na put bezimeno siroĉe u
koga je i najkukavniji bijednik mogao prezirno uprijeti prstom, iska-
ljivao se na njemu do mile volje. To nam daje krasan povod za razmi
šljanje, pokazuje nam kako je ljudska narav gdjekad lijepa i kako su
iste plemenite osobine podjednako razvijene i u najotmjenijeg lorda i
Peto poglavlje
u najprljavijeg uĉenika sirotinjske škole.
Bila su prošla već tri tjedna ili mjesec dana kako je Oliver boravio u
pogrebnikovoj kući. Pošto su bili zatvorili radionicu, gospodin i gospoĊa
Sowerberry sjedili su za veĉerom u straţnjoj sobici kadli gospodin Sow-
erberrv, nakon nekoliko smjernih pogleda upućenih ţeni, reĉe:
— Draga moja...
Htio je reći nešto više, ali ga je gospoĊa Sowerberry ošinula takvim
zlokobnim pogledom da je umah umuknuo.
— Šta je? — oštro će supruga.
— Ništa, draga, ništa — odgovori Sowerberry.
— Uh, što si grub! — reĉe Sowerberryjevka.
— Ma nisam, draga — ponizno će Sowerberry. — Samo sam pomi
slio, dušo, da me ne ţeliš saslušati. Htio sam samo reći...
— Ah, ne kazuj mi što si htio reći — upadne mu supruga u rijeĉ. — Ja
sam nitko i ništa; molim te, ne pitaj mene za savjet. Ja se ne ţelim
paĉati u tvoje tajne.
Rekavši to, gospoĊa Sowerberry prasne u histeriĉan smijeh koji je
prijetio da će uroditi neţeljenim posljedicama.
— Ali, dušo — reĉe Sowerberry — baš sam te htio pitati za savjet.
— Ne, ne, nemoj mene ništa pitati — odvrati gospoĊa Sowerberry
neprirodnim glasom. — Pitaj radije nekog drugog.
Tu ponovno udari u histeriĉan smijeh koji silno uplaši njena supruga.
Ta svakako dobro poznata i prokušana braĉna metoda, ĉesto i vrlo
uspješna, zaĉas natjera Sowerberryja da traţi, kao neku posebnu mi-
lost od supruge, da joj kaţe ono što je ona jedva ĉekala ĉuti. Nakon
kraće raspre, koja nije potrajala dulje od tri ĉetvrti sata, ta mu je mi-
lost velikodušno iskazana.
— Radi se, dušo, samo o malom Twistu — reĉe Sowerberry.
— Vrlo je zgodan deĉko, znaš, taj mali.
— Nije ni ĉudo kad onako dobro jede — pripomene gospoĊa.
— Lice mu je, draga, nekako sjetno— proslijedi Sowerberry
— Što je vrlo zanimljivo. Mogao bi, dušo, biti izvrstan ţalobnik.
Sowerberryjevka uzgleda priliĉno zaĉuĊeno. Sowerberry to zapazi pa
nastavi, ne dajući svojoj dobroj gospi priliku da bilo što pripomene:
— Ne mislim, draga, da bude pravi ţalobnik na sprovodima odraslih
ljudi, nego samo na djeĉjim sprovodima. To bi bilo nešto novo, draga,
kad bi na takvim sprovodima dijete išlo ispred lijesa. Vjeruj mi da bi
to izvanredno djelovalo.
GospoĊa Sowerberry bila je ţena od ukusa u pogrebniĉkim poslovima
te
je bila iznenaĊena novošću te zamisli, ali pošto bi okrnjila svoje

Oliver Twist
dostojanstvo kad bi to u ovim okolnostima priznala, samo je upitala
muţa, neobiĉno oštro, zašto se takva prirodna pomisao nije već prije
porodila u njegovoj glavi. Sowerberry je iz tog pitanja izveo pravilan
zakljuĉak da je njegov prijedlog prihvaćen; stoga je smjesta odluĉeno
da Olivera treba što prije uputiti u tajne zanata te da će radi toga
pratiti prvom prilikom svoga gazdu. . .y
Priliku nije trebalo dugo ĉekati. Sutradan ujutro, pola sata nakon do-
ruĉka, ušao je u radionicu Bumble i, prislonivši štap uz tezgu, izvadio
iz dţepa svoju veliku koţnu lisnicu, a iz nje papirić koji pruţi Sower-
berrvju.
— Aha! — reĉe pogrebnik pošto je bacio veseo pogled na papirić.
— Narudţba za lijes, a?
— Prvo za lijes, a onda i za općinski sprovod — odgovori Bumble ste
ţući remen na lisnici koja je, kao i on, bila vrlo krupna.
— Bavton — reĉe pogrebnik diţući pogled s papirića na Bumblea.
— Nikad nisam ĉuo za to prezime.
Bumble zavrti glavom odgovarajući:
— Tvrdoglavi ljudi, gospodine Sowerberry, vrlo tvrdoglavi. A rekao
bih, gospodine, da su i oholi.
— Oholi, jel'te? — usklikne Sowerberry smješkajući se podrugljivo.
— To je ipak malo previše.
— Ama, da se ĉovjeku smuĉi — otpovrne pandur. — Da svisneš od
muke, gospodine Sowerberry.
— Tako je — povladi mu pogrebnik.
— I mi smo tek preksinoć ĉuli za tu familiju — reĉe pandur. -— Ne
bismo ni znali za njih da se nije jedna ţena, koja stanuje u istoj kući,
obratila općini s molbom da pošalju općinskog doktora da pregleda
jednu teško bolesnu ţenu. Doktor je izišao na veĉeru, ali im je njegov
pomoćnik (koji je zbilja vrlo sposoban momak) smjesta poslao neka
kvu ljekariju u boĉici od laštila.
— Eto što ja zovem hitnom pomoći — reĉe pogrebnik.
— Zbilja hitna! — potvrdi pandur. — Ali što onda biva? Što mislite,
kako se zatim nezahvalno ponijela ta buntovna ĉeljad, gospodine? Eto,
muţ poruĉuje da ta ljekarija ne odgovara bolesti njegove ţene pa da je
neće ni uzimati... kaţe da je neće ni uzimati, gospodine moj! Dobra,
jaka, spasonosna ljekarija, koja je prije svega tjedan dana itekako po
mogla dvojici irskih nadniĉara i jednom ugljenaru — poslali je zaba
dava, skupa s boĉicom od laštila, a on lijepo poruĉuje, gospodine moj,
da ga on neće ni uzimati!
Predoĉivši sebi svu tu strahotu, Bumble snaţno tresne štapom po te-
Peto poglavlje
zgi i zajapuri se od gnjeva.
_ E pa — reĉe pogrebnik —
nikad ne bih...
_ Nikad, gospodine! — usklikne pandur. — Ne, to nitko ne bi nikad
vjerovao; ali sada je ţena mrtva i moramo je pokopati; evo vam naloga.
Što ga prije izvršite, to bolje.
Rekavši to, Bumble, obuzet grozniĉavim uzbuĊenjem revnog općin-
skog sluţbenika, nabije u prvi mah naopaĉke svoj trorogi šešir na glavu i
1
izjuri iz radionice. Eto vidiš, Olivere, koliko se razljutio da je ĉak
zahoravio pitati za tebe!
— reĉe Sowerberry gledajući za pandurom kako grabi niz ulicu.
— Jest, gospodine — potvrdi Oliver, koji bi se stresao od glave do
pete ĉim bi se sjetio Bumbleova glasa i koji se za cijelog tog razgovora
briţno drţao po strani. Ali nije se trebao kloniti Bumbleova pogleda,
jer je taj vrli sluţbenik, na koga je proroĉanstvo gospodina u bijelom
prsluku ostavilo vrlo snaţan dojam, drţao da je sada, dok je Oliver na
probi kod pogrebnika, najbolje izbjegavati taj predmet razgovora sve
dok Sowerberry ne bude ĉvrsto vezan ugovorom na sedam godina
i dok potpuno ne mine opasnost da Oliver ponovo padne na teret
općini.
— E pa — reĉe Sowerberry uzimajući šešir — ukoliko prije obavimo
taj posao, utoliko bolje. Noah, pripazi na radnju! Olivere, kapu na
glavu i za mnom!
Oliver posluša i poĊe za gazdom po sluţbenom poslu. Hodali su neko
vrijeme kroz najţivlji i najnapuĉeniji dio grada, a onda udare jednom
uskom uliĉicom koja bijaše prljavija i bjednija od svih onih kroz koje
su bili prošli. Zastanu ne bi li ugledali kuću koju traţe. Kuće su s obje
strane bile visoke i velike, ali vrlo stare i nastanjene najvećom
sirotinjom, što se moglo razabrati i po njihovoj zapuštenosti, a da i ne
govorimo o prljavosti onih malobrojnih ljudi i ţena što su se,
prekriţenih ruku, pogrbljeni, kojekuda smucali. U mnogim zgradama
bilo je dućana, ali su svi bili zatvoreni i trošni, samo su gornji katovi
bili nastanjeni. Neke kuće koje su zbog starosti i dotrajalosti bile
opasne po ţivot, bijahu poduprte golemim drvenim gredama ĉvrsto
ukopanim u zemlju. Ali reklo bi se da su neki bijedni beskućnici i te
niševne straćare izabrali za svoja noćna skrovišta, jer su mnoge od
onih neotesanih dasaka što bijahu pribijene na vrata i prozore bile
izvaljene kako bi se izmeĊu njih mogao provući ĉovjek. Voda je u
jarku bila ustajala i zagaĊena. Pa sami štakori, što su ovdje-ondje leţali
mrtvi, raspadajući se, bijahu izobliĉeni od izgladnjelosti. Na
otvorenim vratima pred kojima su se Oliver i njegov gazda zau-
Oliver Twist
stavili nije bilo ni alke ni ruĉice za zvono, pa je pogrebnik, oprezno
pipajući oko sebe, pošao kroz mraĉni hodnik i rekao Oliveru neka se
drţi njega i neka se ništa ne boji, te su se tako popeli uza stube na prvi
kat. Pošto je nabasao na jedna vrata, pogrebnik pokuca na njih. Otvori
ih djevojĉica od trinaest-ĉetrnaest godina. Ĉim je pogrebnik
pogledom preletio sobu, znao je da je to stan koji traţe. UĊe unutra,
a Oliver za njim.
U sobi nije bilo vatre, ali je neki ĉovjek svejedno ĉuĉao ispred prţl-
znog kamina. Jedna je starica isto tako bila privukla nisku stoliĉicu
do hladnog ognjišta i sjedila uza nj. U drugom kutu bijaše nekoliko
djece u prnjama, a u maloj udubini suĉelice vratima leţalo je na podu
nešto umotano u stari pokrivaĉ. Oliver protrne kad baci pogled na tu
stranu, te se i nehotice pribije uz gazdu; jer, premda je onaj predmet
bio pokriven, djeĉak je naslutio da je to leš.
Lice u domaćina bijaše mršavo i vrlo blijedo, kosa i brada progrušani, a
oĉi podlivene krvlju. Starici je lice bilo smeţurano, dva preostala zuba
stršila su joj iznad donje usne, a oĉi bijahu uţarene i prodorne. Oliver
se nije usuĊivao pogledati ni nju ni njega. Suviše su ga podsjećali na
štakore što ih je vani vidio.
— Da joj nitko nije — reĉe ĉovjek i naglo skoĉi na noge kada vidje
kako pogrebnik prilazi udubini u zidu. — Natrag, do bijesa, natrag,
ako vam je ţivot mio!
— Manite se gluposti, ĉovjeĉe dragi! — reĉe mu pogrebnik, koji se
navikao na ljudsku bijedu u svim njenim oblicima. — Manite se glu
posti!
— Kad vam kaţem — reĉe ĉovjek steţući šake i lupajući bijesno no
gom o pod — kad vam kaţem da neću dati da je pokopate! Ona ne bi
u zemlji našla mira. Crvi joj ne bi dali mira, iako je ne bi pojeli jer je
sama kost i koţa.
Pogrebnik nije uopće odgovorio na ovo buncanje, nego je samo izvadio
iz dţepa vrpcu i kleknuo naĉas do mrtvog tijela.
— Ah! — opet će onaj ĉovjek, pa briţne u plaĉ i padne na koljena do
ţeninih nogu. — Kleknite, kleknite... kleknite oko nje, svi odreda, i
upamtite što ću vam reći! Kaţem vam da je skapala od gladi. Uopće
nisam znao koliko je bolesna dok je nije spopala groznica, a onda su
joj kosti poĉele probijati kroz koţu. Nismo imali ni vatre ni svijeće;
umrla je u mraku! Nije mogla vidjeti ni lica djece, iako smo ĉuli kako
jedva izgovara njihova imena. Prosjaĉio sam radi nje po ulicama pa su
me strpali u zatvor. Kad sam se vratio, bila je na samrti; sledila mi se
krv u ţilama; to su je oni umorili glaĊu. Kunem vam se pred Bogom
Peto poglavlje
koji je sve vidio! Umorili su je glaĊu!
Uhvati se rukama za kosu i, vrišteći na sav glas, izvali se na pod uko-
ĉena pogleda, a na usta mu izbije pjena.
Prestravljena djeca gorko zaplaĉu, ali im starica, koja je sve dotle
šutjela kao da je posve gluha za sve što se oko nje zbiva, priprijeti
da umuknu, pa razveţe vratni rubac ĉovjeku, što je svejednako leţao
izvaljen na podu, i dotetura do pogrebnika.
_To mi je kćerka — reĉe starica i mahne glavom prema lesu gledaju
ći slaboumno oko sebe, što je djelovalo na tome mjestu sablasnije od
same smrti. — Boţe, Boţe! Zbilja je ĉudno kako sam ja, koja sam nju
rodila i bila već onda ţena, sada ţiva i zdrava, a ona tu leţi, nepomiĉna
i hladna! Boţe, Boţe! Kad samo na to pomislim; to je baš kao u priĉi...
kao u priĉi!
Dok je to bijedno ĉeljade tako mrmljalo i smijuckalo se u svojoj jezo-
vitoj veselosti, pogrebnik se okrene da ode.
— Stanite! Stanite! — reĉe starica glasnim šapatom. — Hoće li spro
vod biti sutra, ili prekosutra, ili još veĉeras? Ja sam je pripremila za
ukop i moram, znate, biti na sprovodu. Pošaljite mi širok ogrtaĉ, i
da bude topao, jer je vani ciĉa zima. I trebalo bi nam kolaĉa i vina
prije nego što krenemo! Ali ne mora biti; pošaljite nam malo kruha
— samo jedan hljeb i nešto vode. Hoćemo li dobiti kruha, prijatelju?
— ţedno nadoda, hvatajući pogrebnika za kaput kada je ovaj ponovno
pošao prema vratima.
— Hoćete, hoćete — potvrdi pogrebnik. — Naravno! Što god ţelite.
I, oslobodivši se starice, povuĉe Olivera za sobom i pohita iz sobe.
Sutradan (pošto je nesretna obitelj dobila kilogram kruha i komad sira
što im je donio Bumble glavom), Oliver je sa svojim gazdom ponovno
došao u to bijedno prebivalište. Bumble je već stigao iz uboţnice s ĉe
tvoricom ljudi koji su imali nositi lijes. Starici i ĉovjeku prebace preko
prnja neke stare crne ogrtaĉe. Pošto su zakovali poklopac na obiĉnu
lijesu, nosaĉi ga podignu na rame i iznesu na ulicu.
— A sad, bakice, morate dobro pruţiti korak — šapne Sowerberry
na uho starici. — Priliĉno kasnimo, a ne smijemo pustiti popa da nas
ĉeka. Naprijed, momci, što brţe moţete!
Dobivši takav nalog, nosaĉi su grabili pod svojim laganim teretom, a
dvoje ţalobnika drţalo je korak s njima koliko je moglo — Bumble i
Sowerberry išli su na ĉelu hitrim koracima, a Oliver je trĉkarao sa
strane jer nije imao dugaĉke noge kao gazda.
Nije se, meĊutim, trebalo toliko ţuriti koliko je Sowerberry mislio,
jer kad su stigli do onog zabaĉenog kutka groblja gdje su rasle koprive i
Oliver Twist
gdje su pokapali općinsku sirotinju, svećenikVjpš nije bilo, a crkvenjak
koji je sjedio u sakristiji uz vatru kao da je drţaoMa bi svećenik mogao
stići tek za sat vremena. Stoga su nosaĉi spustili mrtvaĉka nosila na
rub groba, a ono dvoje ţalobnika strpljivo je ĉekalo na mokroj ilovaĉi i
hladnoj kiši što je rominjala. Neki odrpani djeĉaci koje je taj prizor
privukao na groblje buĉno su se igrali skrivaĉa oko nadgrobnih spome-
nika, ili su se, za promjenu, zabavljali preskaĉući lijes s jedne i s druge
strane. Budući da su Sowerberry i Bumble bili crkvenjakovi osobni
prijatelji, sjedili su s njim uz vatru i ĉitali novine. Naposljetku, nakon
nešto više od sat vremena, Bumble, Sowerberry i crkvenjak dotrĉe
do groba. Odmah za njima pojavi se svećenik koji je još u hodu
prebacivao stolu oko vrata. Bumble opatrne još pokojeg djeĉaka
štapom ne bi li saĉuvao dostojanstvo obreda, a veleĉasni gospodin
proĉita od pogrebnih molitava onoliko koliko je stigao za ĉetiri
minute, preda stolu crkvenjaku i ponovno ode.
— Deder, Bille! — dobaci Sowerberry grobaru. — Zatrpaj!
To nije bilo ni teško jer je zajedniĉka raka bila krcata pa je najgornji
lijes leţao samo oko metar ispod površine. Grobar nabaca zemlju na
nj, ovlaš je utaba, prebaci lopatu preko ramena i ode, a za njim djeĉaci
koji su na sav glas rogoborili što je zabava tako brzo završena.
— Hajdemo, prijatelju dragi! — reĉe Bumble i potapše ĉovjeka po
leĊima. — Ljudi hoće zatvoriti groblje.
Ĉovjek koji se nije ni maknuo otkako je zauzeo mjesto pokraj groba,
prene se, digne glavu, zablene se u osobu koja mu se obratila, poĊe
dva-tri koraka i sruši se u nesvijest. Suluda starica bila je isuviše zao-
kupljena svojim jadikovkama za ogrtaĉem (koji joj je pogrebnik odu-
zeo) da bi se osvrtala na njega, pa su ĉovjeka polili hladnom vodom, a
kada se osvijestio, otprate ga lijepo s groblja, zakljuĉaju vrata i raziĊu
se svaki na svoju stranu.
— E, pa kako ti se svidjelo, Olivere? — zapita Sowerberry Olivera
dok su se vraćali kući.
— Priliĉno, hvala na pitanju, gospodine — odgovori Oliver vrlo neo
dluĉno. — Nije haš previše, gospodine.
— Ah, naviknut ćeš se s vremenom, Olivere — reĉe Sowerberry.
— Nije to ništa, sinko, kad se jednom navikneš.
Oliver se pitao u sebi je li Sowerberryju trebalo mnogo vremena da se
na to navikne, ali je drţao da će biti pametno ne pitati ga to, te se tako
vraćao u radionicu razmišljajući o svemu onome što je vidio i ĉuo.
Šesto poglavlje
I
Šesto poglavlje
podbadan Noahovim zadirkivan]em, Oliver ga nemalo
iznenaĎuje prelazeći u napad.
Pošto je istekao jednomjeseĉni pokusni rok, Oliver je postao pravi še-
grt. Bilo je to baš u vrijeme kad su se bolesti najljepše razvijale. Trgo-
vaĉkim jezikom reĉeno, bila je velika jagma za lijesovima i u nekoliko
tjedana Oliver je stekao popriliĉno iskustva. Uspjeh Sowerberryjeve
oštroumne zamisli nadmašio je sva njegova oĉekivanja. Ni najstariji
stanovnici nisu pamtili da su ospice ikad toliko harale ili da su djeca
toliko umirala od njih, pa je zaista bio velik broj tuţnih povorki kojima
je na ĉelu stupao mali Oliver s crnom vrpcom na šeširu, koja mu je
padala sve do koljena, na neopisivo divljenje i ganuće svih matera u
gradu. Kako je Oliver pratio gazdu i na gotovo svim sprovodima
odraslih osoba, ne bi li stekao ono staloţeno drţanje i potpunu prise-
bnost što su prijeko potrebni svakom pogrebniku, imao je ĉesto priliku
promatrati divnu pomirenost sa sudbinom i duševnu ĉvrstinu što ih
zasvjedoĉuju pojedini ljudi snaţna duha koji mirno podnose najteţe
kušnje i gubitke.
Kada bi, primjerice, Sowerberry dobio narudţbu za pogreb kakve bo-
gate stare dame ili gospodina, okruţenih mnogobrojnim nećacima i
nećakinjama koji su bili upravo neutješni tijekom pokojniĉine ili po-
kojnikove bolesti i koji nikako nisu mogli zatomiti svoj jad ni pred
najvećim skupom ljudi, ti bi roĊaci meĊu sobom bili dobre volje da
je bila milina, potpuno sretni i veseli, razgovarajući tako slobodno i
radosno kao da im se baš ništa nemilo nije dogodilo. Pa i muţevi su
junaĉki mirno podnosili smrt svojih ţena. Ţene su pak odjevale crninu
za muţevima kao da im nije ni na kraj pameti da tuguju u koroti, baš
kao da su nakanile biti što dopadljivije i privlaĉnije u udoviĉkom ruhu.
Isto se tako moglo primijetiti kako bi se dame i gospoda kojima je srce
Oliver Twist
pucalo od bola za pogrebnog obreda gotovo smjesta oporavili kad bi
se vratili kući, štoviše, kako bi se potpuno smirili još prije nego što
bi popili ĉaj. Sve je to bilo vrlo zgodno i pouĉno gledati i Oliver je to
uistinu zadivljeno promatrao.
Premda sam ţivotopisac Olivera Ivvista nipošto ne bih mogao pou-
zdano ustvrditi da ga je primjer tih dobrih ljudi naveo^a se pomiri
sa sudbinom, ali mogu slobodno reći da je mjesece i mjesece strpljivo
podnosio tlaĉenje i zlostavljanje Noaha Clavpolea, koji je sad postupao
s njim gore nego prije jer se u njemu probudio jal što je novajlija pro-
maknut, što nosi crnu palicu i vrpcu na šeširu, dok je on, iako stariji
od njega, ostao u svojoj okrugloj kapi i koţnim hlaĉama. Charlotte je
takoĊer postupala loše s Oliverom zato što je Noah to ĉinio; a gospoda
Sowerberry je bila njegova neprijateljica naprosto zato što je Sower-
berry bio sklon biti mu prijatelj; i tako se Oliver izmeĊu njih troje s
jedne strane, i sve one sile sprovoda s druge, nije osjećao onako ugo-
dno kao ono gladno prase koje su zabunom zatvorili u skladište jeĉma
u pivovari.
A sada dolazimo do neobiĉno vaţnog mjesta u Oliverovu ţivotu, jer mi
valja opisati naoko moţda neznatan i nevaţan dogaĊaj koji je, meĊutim,
neizravno izazvao veliku promjenu u njegovu daljnjem ţivotu. Jednog
su dana Oliver i Noah, kao i obiĉno, oko podne sišli u kuhinju da se
oslade ovĉetinom — tri ĉetvrt kilograma najlošijeg komada mesa, a
kako je Charlotte bila naĉas pozvana gore, gladni i pakosni Noah
Clavpole drţao je da će najbolje iskoristiti to kratko vrijeme tako što će
vrijeĊati i muĉiti malog Olivera Ivvista.
Naumivši se tako bezazleno zabaviti, Noah ispruţi noge na stol, povuĉe
Olivera za kosu, potegne ga za uši i iznese mišljenje da je Oliver »tuţi-
baba«, a zatim mu obznani da kani doći na njegovo vješanje, kad god se
bude taj poţeljni dogaĊaj zbio, i poĉini mu kojekakve druge sitne pa-
kosti kakve je kadar poĉiniti zloban i zajedljiv uĉenik sirotinjske škole
kao što je bio on. Ali, kako sva ta peckanja nisu postigla ţeljenu svrhu,
rasplakati Olivera, Noah pokuša biti još duhovitiji i u tom nastojanju
uĉini ono što mnoge sitne duše koje uţivaju znatno bolji glas od Noaha
ĉine gdjekad i dan-danas, kad ţele biti duhoviti pod svaku cijenu. Prešao
je na osobna pitanja.
— Sirotane — reĉe mu — kako ti je majka?
— Mrtva je — odgovori Oliver. — Ostavi je na miru! Dok je to govorio,
Oliveru udari krv u glavu; ubrzano je disao, a usta i nosnice ĉudno su
mu se grĉili, što gospodin Clavpole protumaĉi kao neposredan pred
znak ljutog plaĉa. Obuzet tim dojmom, ponovno prijeĊe u navalu.
Šesto poglavlje
__ A od ĉega je umrla, sirotane — upitat će Noah.
_Srce joj je puklo, tako mi je rekla jedna od naših starih njegovate
ljica — odgovori Oliver, više kao da razgovara sa samim sobom nego s
Noahom. — Mislim da znam kako se umire od toga.
_ Tralala, hopsasa, sirotane — reĉe Noah. Oliveru se suza skotrlja niz
obraz. — A što sad cmizdriš?
— Sigurno ne zbog tebe — odgovori Oliver i brţe-bolje otare suzu.
— Nemoj si to uobraţavati.
— Ne cmizdriš zbog mene, a? —podrugne mu se Noah.
— Ne, ne zbog tebe — oštro će Oliver. — A sad dostal Da je više nisi
spomenuo; bolje će ti biti.
— Bolje će mi biti! — usklikne Noah. — Lijepo, bogami! Sirotane,
nemoj ti biti bezobrazan! Pa i ta tvoja majka! Bila je to, bogme, krasna
ptiĉica!
I Noah znaĉajno zavrti glavom i nabere svoj mali crveni nos koliko je
god više mogao.
— Znaš, sirotane — nastavi Noah, ohrabren Oliverovom šutnjom, go
voreći posprdnim glasom kao da ga toboţe ţali. — Znaš, sirotane, tome
više zbilja nema lijeka, i dakako da ti nisi tu ništa kriv, i meni je zbilja
ţao, i siguran sam da nam je svima ţao, i da te svi od srca ţalimo, ali
moraš znati, sirotane, da ti je mater bila mustra da joj nije bilo para!
— Sto si rekao? — trgne se Oliver i hitro digne glavu.
— Mustra da joj nije bilo para, sirotane — hladnokrvno ponovi Noah.
— I mnogo je bolje, sirotane, što je umrla, jer bi inaĉe sad bila na robiji
u Bridewellu, bila bi prognana, ili obješena, što je još najvjerojatnije od
svega, jel'da?
Zajapuren od bijesa, Oliver skoĉi, prevali stolac i stol, šĉepa Noaha za
gušu i, obuzet ţestokim gnjevom, prodrma ga tako da mu zubi zacvo-
kotaše, a onda uloţi svu svoju snagu u teţak udarac kojim ga obori na
pod.
Trenutak prije toga djeĉak se doimao kao mirno, blago, pokunjeno
stvorenje kakvim ga je uĉinilo grubo postupanje kojem bijaše izvrgnut.
Ali najposlije se u njemu probudio borben duh; ljuta uvreda nanesena
njegovoj pokojnoj majci raspalila mu je krv. Prsa mu se nadimala, drţao
se uspravno, iz oĉiju mu sijevala ţiva vatra; potpuno se promijenio dok
je tako stajao i probadao pogledom svog kukaviĉkog muĉitelja što mu
s
e previjao do nogu; prkosio mu je, proţet snagom kakvu nikad do tada
n
ije u sebi osjetio.
~~ Ubit će me! — zaurla Noah. — Charlotte! Gospojo! Evo će me ubi-
ti ovaj novi deĉko! U pomoć! U pomoć! Oliver je poludio! Charlotte!
 Šesto poglavlje
Oliver Twist

Na Noahovo zapomaganje odazva se najprije Charlotte snaţnim vri- (Ja bi se to predviĊanje moglo vrlo lako obistiniti.
skom, pa gospoĊa Sowerberry još snaţnijim. Prva od njih uleti u kuhi- _ Boţe moj! Ja ne znam, milostiva, što da radimo — reĉe Charlotte
nju na pokrajnja vrata, a druga zastane na stubama dok se potpuno ne _ osim da pošaljemo po policiju.
uvjeri da neće staviti ţivot na kocku ako nastavi silaziti niza stube. __ Po vojnu silu — predloţi gospodin Clavpole.
_ Nećemo, nećemo — reĉe gospoĊa Sowerberry, pošto se sjetila Oh-
— O, gade jedan mali! — vrisne Charlotte, pa zgrabi Olivera svom
verova starog prijatelja. — Noah, trkni do gospodina Bumblea i reci
snagom, koja je otprilike bila ravna snazi priliĉno jakog, muškarca u
mu neka odmah doĊe, ne ĉaseći ni ĉasa; ostavi sad kapu! Poţuri se!
dobroj fiziĉkoj spremi. — O ti, mali, ne-za-hvalni, kr-vo-loĉni, o-durni
Dok budeš treĉao, drţi noţ na masnici ispod oka da ti splasne otekli-
lupeţu!
Nakon svakog sloga odalamila bi Olivera iz sve snage, prateći udarce na.
cikom, da bude veselije. Noah ništa ne odgovori nego pojuri glavom bez obzira. Prolaznici su
Charlottina šaka nije nipošto bila laka ali, bojeći se da neće biti do- se ĉudom ĉudili gledajući uĉenika sirotinjske škole kako gologlav juri
voljno snaţna da obuzda Oliverov gnjev, gospoĊa Sowerberry sjuri u ulicom kao bez duše, drţeći dţepni noţić na oku.
kuhinju i jednom rukom zgrabi Olivera, a drugom ga poĉne grepsti po
licu. U tom povoljnom trenutku Noah ustane s poda i poene bubetati
Olivera s leĊa.
Bila je to ipak malo prenaporna vjeţba da bi mogla dugo potrajati. Kad
su već svi posustali te ga više nisu mogli natezati i tući, odvuku Oli-
vera, koji se otimao i vikao, ali nije bio nimalo zastrašen, u spremište
smeća u podrumu i tu ga zakljuĉaju. Kad su to uĉinili, Sowerberryjev-
ka klone na stolac i briţne u plaĉ.
— Boţe moj, umrijet će! — reĉe Charlotte. — Brţe ĉašu vode, Noah
dragi! Poţuri se!
— Oh, Charlotte — prozbori gospoĊa Sowerberry na jedvite jade,
zbog nedostatka zraka i suviška vode koju je Noah lijevao po njenoj
glavi i ramenima. — Oh! Charlotte, sva sreća što nas nije sve pobio na
spavanju!
— Ah! To je zbilja sreća, milostiva — glasio je odgovor.
— Samo se nadam da će ovo opametiti gazdu da ne drţi više u kući
takve nitkove kojima je već u kolijevci suĊeno da budu ubojice i ra
zbojnici. Jadni Noah! Samo što ga nije bio dotukao, milostiva, kad sam
ušla.
— Jadnik! — reĉe Sowerberryjevka gledajući saţalno uĉenika sirotinj
ske škole.
Noah, kome je najgornje dugme na prsluku bilo negdje u visini Olive-
rova tjemena, trljao je zapešćima oĉi, puštao pokoju suzu i šmrcao dok
su ga obasipali tim samilosnim rijeĉima.
— Sta da radimo? — uzvikne gospoĊa Sowerberry. — Gazde nema,
u kući nema muške glave, a ovaj će za deset minuta izvaliti nogom ta
vrata.
Po Oliverovim snaţnim udarcima o taj komad drva moglo se zakljuĉiti
Oliver Twist
Sedmo poglavlje
Oliver ostaje tvrdokoran.
Noah Clavpole trĉao je ulicama što su ga noge nosile, nije zastao ni da
predahne sve dok nije stigao do ulaza u uboţnicu. Pošto se tu odmorio
minutu-dvije da bi skupio snagu za jecanje i uvjerljivu predstavu punu
suza i strave, snaţno zalupa na vratašca i pokaţe takvo ojaĊeno lice
starom ubogaru, koji mu je otvorio, da je ĉak i taj ĉovjek, koji je i u
svojim najboljim danima viĊao oko sebe sama ojaĊena lica, ustuknuo
u ĉudu.
— Ama, šta je ovom djeĉaku? — uzvikne stari ubogar.
— Gospodine Bumble! Gospodine Bumble! — poviĉe Noah, vješto
hineći zgranutost, toliko snaţnim i uzrujanim glasom da ne samo što
ga je Bumble, koji se sluĉajno našao u blizini, ĉuo nego se i prepao
toliko da je izletio na dvorište bez svoga trorogog šešira što je vrlo ne
obiĉna i znaĉajna okolnost, koja pokazuje da ĉak i pandur moţe, pod
utjecajem nekog iznenadnog i snaţnog poticaja, izgubiti naĉas prise-
bnost duha i smetnuti s uma svoje osobno dostojanstvo.
— Oh, gospodine Bumble! — reĉe Noah. — Oliver je, gospodine...
Oliver je...
— Što? Što je? — upadne mu Bumble u rijeĉ, a u metalnu sjaju nje
govih oĉiju zatitra odbljesak zadovoljstva. — Nije valjda pobjegao, je
li, Noah, nije valjda pobjegao?
— Nije, gospodine, nije. Nije pobjegao, gospodine, nego se raspo
mamio — odgovori Noah. Pokušao me ubiti, gospodine, a onda je
pokušao ubiti Charlottu, pa onda i milostivu. Oh, kako me strahovito
boli! Kakve su ovo muke, gospodine, samo da znate!
I Noah se poĉne uvijati i grĉiti na sve moguće naĉine, kao jegulja,
dajući tako na znanje Bumbleu da je pri bjesomuĉnom i krvoloĉnom
napadu Olivera Twista zadobio teške unutrašnje ozljede i rane koje
Sedmo poglavlje
mu u ovom trenutku priĉinjaju strahovite boli. Kad je Noah vidio
kako je Bumble zgranut onim što mu je priopćio, poduzme dodatne
mjere da taj dojam još više pojaĉa te poĉne još deset puta glasnije
kukati zbog svojih ljutih rana, a kad opazi gospodina u bijelom
prsluku kako prolazi kroz dvorište, udari u još tragiĉniju kuknjavu,
drţeći sasvim ispravno da je i te kako poţeljno privući pozornost i
pobuditi zgraţanje spomenutoga gospodina. Ubrzo je privukao
gospodinovu pozornost, jer ovaj nije bio prošao ni tri koraka kadli se
srdito okrene i zapita zašto to štene toliko tu zavija, i zašto ga gospodin
Bumble ne poĉasti neĉim zbog ĉega će imati zaista razloga ispuštati te
povike, što ih je gospodin nazvao zavijanjem.
— Taj je jadni deĉko iz sirotinjske škole, gospodine — odgovori Bum
ble — i umalo što ga nije ubio... samo što ga nije ubio gospodine...
mali Tvvist.
— Do bijesa! — uzvikne gospodin u bijelom prsluku i naglo zastane.
— Znao sam! Od samog sam poĉetka imao neki ĉudni predosjećaj da
će taj drski mali divljak završiti na vješalima!
— TakoĊer je, gospodine, pokušao ubiti i njihovu sluškinju — reĉe
Bumble, blijed kao krpa.
— I milostivu — umetne gospodin Clavpole.
— I gazdu, ĉini mi se da si kazao, Noah— nadometne Bumble.
— Nema ga kod kuće, inaĉe bi i njega ubio — odgovori Noah. — Re
kao je da bi i njega najradije ubio.
— Ah! Rekao je da bi i njega najradije ubio, je li, sinko? — priupita ga
gospodin u bijelom prsluku.
— Jest, gospodine — odgovori Noah. — I molim lijepo, gospodine,
milostiva je pitala ne bi li gospodin Bumble mogao naĉas skoknuti do
nas, sad odmah, da ga išiba... jer gazde nema kod kuće.
— Svakako, sinko, svakako — reĉe gospodin u bijelom prsluku smje
škajući se dobrohotno i tapšući Noaha po glavi, koja je bila oko osam
centimetara viša od njegove. — Dobar si ti deĉko, dobar. Evo ti peni.
Hajde, Bumble, skoknite do Sowerberryjevih i ponesite štap pa vidite
što moţete uĉiniti, i nemojte ga štedjeti, Bumble!
— Neću, gospodine, neću — odvrati pandur namještajući dretvu, što
je bila ovijena oko kraja njegova štapa te je sluţila javnom biĉevanju
u
sirotištu.
Recite Sowerberryju neka ga ni on ne štedi. S tim se malim ne
moţe ništa postići bez batine i remena — reĉe gospodin u bijelom
Prsluku.
Budite bez brige, gospodine — odvrati pandur. I pošto je dotle

Oliver Twist
već namjestio svoj trorogi šešir i štap tako da je bio zadovoljan sam
sobom, Bumble se brţe-bolje zaputi s Noahom Clavpoleom do pogre-
bnikove radionice.
Ondje se stanje nije ni najmanje popravilo. Sowerberry se još nije bio
vratio, a Oliver je i dalje, s nesmanjenom ţestinom, udarao nogama
o vrata spremišta. Izvještaj o njegovoj krvoloĉnosti, što.sju ga bile po-
dnijele gospoĊa Sowerberry i Charlotte, bijaše toliko neobiĉan da je
Bumble smatrao za uputno povesti pregovore prije nego što otkljuĉa
vrata. Stoga, umjesto uvoda, udari izvana nogom u vrata, prisloni usta
na kljuĉanicu i prozbori dubokim i dostojanstvenim glasom:
— Olivere!
— Pustite me van! — odazva se Oliver iznutra.
— Poznaješ li ti, Olivere, mene po glasu? — upita ga Bumble.
— Poznajem — odgovori Oliver.
— Pa zar se ne bojiš moga glasa? Zar ne dršćeš dok ja govorim? — po
novno će Bumble.
— Ne! — neustrašivo će Oliver.
Bumblea nemalo iznenadi taj odgovor, opreĉan onome koji je oĉe-
kivao i na koji je navikao. Uzmakne od kljuĉanice, uspravi se u svoj
svojoj veliĉini i u nijemu ĉudu pogleda redom sve troje prisutnih.
— Ama, znate, gospodine Bumble, sigurno je poludio — reĉe gospoĊa
Sowerberry. — Nijedan djeĉak koji ima i mrvu razuma ne bi se usudio
tako razgovarati s vama.
— Nije to od ludosti, gospoĊo — odvrati Bumble nakon nekoliko
trenutaka duboka razmišljanja. — To vam je od mesa.
— Sto? — uzvikne gospoĊa Sowerberry.
— Od mesa, gospojo, od mesa — ponovi Bumble strogo i znaĉajno.
— Previše ste ga dobro hranili, gospojo. Uzgojili ste u njemu, gospojo,
laţnu dušu i duh koji ne odgovaraju osobi njegova poloţaja, što će
vam, gospoĊo Sowerberry, potvrditi i općinski odbornici koji dobro
znaju što je ţivot. Sto će sirotinji duša i duh? Sasvim je dovoljno ako
im ostavite tijelo. Da ste tog djeĉaka i dalje hranili zobenom kašom,
do ovoga uopće ne bi došlo.
— Boţe, Boţe! — usklikne gospoĊa Sowerberry, poboţno diţući pogled
put kuhinjskog stropa. — Pa to vam je kad je ĉovjek velikodušan!
Velikodušnost Sowerberryjevke prema Oliveru bila je u tome što mu
je u izobilju davala sve one ostatke i otpatke koje nitko drugi nije htio,
tako da je bilo vrlo mnogo skromnosti i samoprijegora u njenu dobro
voljnom priznavanju Bumbleove teške optuţbe. A valja pošteno reći
da nije bila ni najmanje zgriješila, ni mišlju, ni rijeĉju, ni djelom.
■
Sedmo poglavlje
— Ah! — uzvikne Bumble kad je gospoĊa ponovno poniknula pogle-
dom. — Jedino što se sad moţe uĉiniti, koliko ja znam, jest da ga osta-
i
vimo u podrumu dan-dva dok malo ne ogladni, pa da ga onda pustimo
van i da ga hranite samo zobenom kašom sve do kraja naukovanja. Iz
loše je obitelji potekao. Sve su vam to ljudi prijeke naravi, gospoĊo
Sowerberry! I njegovateljica i doktor kaţu da mu je mati stigla do
nas unatoĉ tegobama i bolovima od kojih bi svaka ţena još nekoliko
tjedana ranije ispustila dušu.
Kad je Bumble došao do tog mjesta u svom kazivanju, Oliver, koji je
tek toliko ĉuo da je znao da je opet rijeĉ o njegovoj majci, ponovno
poĉne toliko ţestoko udarati nogom da se ništa drugo nije moglo raza-
brati. U taj se mah vrati Sowerberry. Pošto su mu ispriĉali što je Oli-
ver uĉinio, preuveliĉavajući onoliko koliko je po raĉunu dviju dama
bilo potrebno da izazovu njegov gnjev, on zaĉas otkljuĉa podrumska
vrata, zgrabi za ovratnik pobunjenog šegrta i izvuĉe ga van. Oliveru su
poderali odjeću dok su ga tukli; lice mu je bilo izgrebeno i puno
modrica, a kosa pala preko ĉela. Još je, meĊutim, bio crven od
srdţbe, a kad su ga izvukli iz one njegove tamnice, mrko je pogledao
Noaha — nije bio nimalo zaplašen.
— E, krasan si mi ti deĉko, je li! — reĉe Sowerberry, pa prodrma
Olivera i opali mu ćušku.
— Grdio mi je majku — odvrati Oliver.
— Pa šta onda što ju je grdio, mali nezahvalni gade? — reĉe gospoĊa
Sowerberry. — Sve je to ona zasluţila, pa i gore od toga!
— Nije — reĉe Oliver.
— Jest — opet će gospoĊa Sowerberry.
— Laţete! — reĉe Oliver.
GospoĊa Sowerberry proplaĉe kao ljuta godina. Nakon te njene
bujice suza Sowerberry nije više mogao birati. Da je samo tren
krzmao da najoštrije kazni Olivera, svakom iskusnom ĉitatelju moralo
bi biti sasvim jasno da bi Sowerberry, prema svim utvrĊenim
pravilima braĉnih prepirki, bio neĉovjek, bezdušan muţ, ĉovjek zvijer,
ĉovjek bez iĉega ljudskog u sebi, i da bi zavrijedio mnoge druge zgodne
nazive kojih ima previše da bismo ih sve mogli nabrojiti u ovom
poglavlju. Valja priznati da je on, koliko je to bilo u njegovoj moći, a
ona nije bila velika, bio prijateljski raspoloţen prema djeĉaku, moţda
zato što mu je to bilo u probitku, a moţda i zato što mu je su-pruga
mrzila djeĉaka. MeĊutim, protiv bujice suza nije mogao ništa, pa je
odmah tako izdevetao Olivera da je ĉak i gospoĊa Sowerberry bila
zadovoljna, a Bumble nije morao ni upotrijebiti svoj štap. Olivera

Oliver Twist
su do kraja dana zatvorili u straţnju kuhinju, u društvu s crpkom i
kriškom kruha, a naveĉer gospoĊa Sowerberry, pošto je još pred vra
tima iznijela kojekakve napomene koje nipošto nisu bile laskave po
uspomenu njegove majke, zaviri u njegovu prostoriju i zapovjedi mu,
usred Noahovih i Charlottinih podsmijeha i poruga, da se popne gore
do svog bijednog leţaja. . .,,
Tek kad je ostao sam usred tišine i mira sumorne radionice, Oliver je
dao maha osjećajima za koje se moţe pretpostaviti da su se porodili u
duši djeteta nakon svega onoga što je propatio tijekom dana. Prezirno
je slušao njihove poruge; podnio je njihove udarce a da nije ni pisnuo,
jer je osjećao kako mu u prsima buja ponos zbog kojeg bi zatomio u
sebi svaki vrisak, pa baš da su ga i ţiva pekli. Ali sad, kad nije bilo ni-
koga da ga vidi ili ĉuje, kleknuo je na pod, pokrio lice rukama i polio
se takvim suzama — bogomdanim suzama što sluţe na ĉast ljudskoj
naravi kakve je malo koje od tako mladih stvorenja ikad imalo razloga
proliti pred licem Boţjim]
Dugo je Oliver ostao nepomiĉan u tom poloţaju. Svijeća je već do-
gorijevala kad je ponovno ustao. Pošto se oprezno obazro oko sebe i
pozorno oslušnuo, polagano skine zasun s vrata i pogleda van. Bijaše
studena, mraĉna noć. Djeĉakovim su se oĉima zvijezde ĉinile dalje od
zemlje nego ikad prije; nije bilo ni daška vjetra, a tamne sjene što ih je
drveće bacalo na zemlju podsjećale su ga na groblje i smrt, tako su
bile nepomiĉne. Tiho ponovno pritvori vrata. Pošto je pri posljednjim
zrakama svijeće zavezao u rubac ono malo rublja što ga je imao,
sjedne na klupu doĉekati zoru.
Ĉim su prve zrake svjetla prodrle kroz pukotine u kapcima, Oliver usta-
ne i opet otkraĉuna vrata. Još se jednom plašljivo obazre —još trenutak
neodluĉno zastane pa zatvori za sobom vrata i naĊe se na ulici. Pogleda
lijevo, pogleda desno, ne znajući na koju stranu krenuti. Sjeti se da je
jednom vidio zapreţna kola kako se na izlasku iz grada muĉno penju uz
brijeg. PoĊe na tu stranu, a kad doĊe do staze koja vodi kroz polje i za
koju je znao da malo dalje opet izbija na cestu, udari njome i pruţi
korak.
Dobro se sjećao kako je tom istom stazom kaskao uz Bumblea kad ga
je Bumble prvi put vodio iz sirotišta u uboţnicu. Put ga je opet nanio
pokraj samog sirotišta. Srce mu je snaţno zalupalo kada se toga sjetio,
pa malne nakani da se vrati. Prevalio je, meĊutim, već dobar dio puta
i izgubio bi popriliĉno vremena kada bi se vratio. Osim toga, bilo je
još toliko rano da se nije morao bojati da će ga tko vidjeti, te stoga
produţi put.
Sedmo poglavlje
Stigao je do sirotišta. Reklo bi se da nitko još nije na nogama u taj
rani sat. Oliver zastane i zaviri u vrt. Jedno je dijete plijevilo malu
lijehu; kad je Oliver zastao, dijete podigne svoje blijedo lice i Oliver
prepozna u njemu jednog od svojih bivših drugova. Obraduje se što
ga je ugledao prije nego što je otišao, jer mu je taj djeĉak, iako mlaĊi
I
od njega, bio prijatelj i drug u igri. Bezbroj su puta bili zajedno išibani,
moreni glaĊu i zatvarani.
— Pst, Dick — dobaci mu Oliver kad je djeĉak dotrĉao do vrata i
proturio svoju tanku ruku kroz ogradu da se s njim pozdravi. — Je li
već tko ustao?
— Nitko osim mene — odgovori djeĉak.
— Ne smiješ nikome reći, Dick, da si me vidio — reĉe Oliver. — Po
bjegao sam. Tukli su me i muĉili, Dick, pa idem potraţiti sreću negdje
daleko odavde. Ne znam još gdje. Kako si blijed1.
— Ĉuo sam doktora kada je rekao da ću umrijeti — odgovori djeĉak
smješkajući se ovlaš. — Baš mi je drago što te vidim, prijatelju; ali
nemoj se više zadrţavati, nemoj se više zadrţavati!
— Hoću, hoću, moram, samo da se pozdravim s tobom — odgovori
Oliver. — Opet ćemo se vidjeti, Dick. Znam da ćemo se vidjeti! Ti
ćeš još biti zdrav i sretan!
—- Valjda hoću — odvrati mališan. — Ali tek kad umrem, prije neću.
Znam da doktor ima pravo, Olivere, zato što vrlo ĉesto sanjam nebo i
anĊele i dobra lica koja nikad ne vidim na javi. Poljubi me — reĉe ma-
lišan, pa se popne na niske vratnice i obavije ruke Oliveru oko vrata.
— Zbogom, prijatelju! Bog bio s tobom!
Taj je blagoslov došao iz usta nejaka djeteta, ali je to bio prvi blagoslov
koji je Oliveru ikad netko uputio; i za svih kasnijih borbi, muka,
briga i promjena, nikad ga nije zaboravio.
Oliver Twist
Osmo poglavlje
Oliver odlazi pješice u London. Na putu susreće jednog čudnog
mladog gospodina.
Kada je stigao do prijelaza na ogradi što bijaše na kraju staze, Oli-
ver ponovno izbije na glavnu cestu. Bilo je već osam sati. Premda je
odmakao gotovo pet milja1 od grada, sve dopodne je naizmjence trĉao
i skrivao se iza grmlja bojeći se da ga ne progone i ne uhvate. Tako je
sjeo da se odmori uz jedan miljokaz i prvi je put poĉeo razmišljati
kamo bi mu bilo najbolje krenuti i okušati sreću. Na kamenu uz koji
je sjedio pisalo je krupnim slovima da od tog mjesta do Londona ima
ravno sedamdeset milja. Ime toga grada probudi u djeĉakovoj glavi
cijeli roj misli. London! Taj veliki, golemi grad! Nitko, pa ni sam
gospodin Bumble ne bi ga nikad mogao ondje naći! Više puta ĉuo je u
uboţnici starce kako kaţu da nijedan momak koji ima malo soli u
glavi ne moţe propasti u Londonu, da se u tom velegradu moţe ţivjeti
na mnogo naĉina o kojima ljudi koji su odrasli na selu nemaju ni pojma.
To je bilo mjesto kao stvoreno za djeĉaka beskućnika koji je osuĊen
da skapa na ulici ako mu tko ne pritekne u pomoć. Dok su mu još te
misli prolazile glavom, skoĉi na noge i nastavi put. Razmak izmeĊu
sebe i Londona smanjio je za još pune ĉetiri milje kada se sjetio što
će sve morati pretrpjeti prije nego što stigne do odredišta. Kada mu
se ta misao nametnula, uspori malo korak i poĉne razmišljati o tome
kako bi najlakše stigao do cilja. U zaveţljaju je imao komadić kruha,
košulju od grube tkanine i dva para ĉarapa. Imao je u dţepu i jedan
peni što ga je dobio na dar od Sowerberryja poslije sprovoda na
kojem se osobito dobro iskazao. «Ĉista košulja mnogo
1. Milja - engleska milja ima 1609 metara
Osmo poglavlje
vrijedi)', pomisli Oliver, »a isto tako i dva para pokrpanih ĉarapa, pa
i peni; ali je sve to od slabe pomoći kad treba u zimsko doba propje-
šaĉiti šezdeset pet milja.« MeĊutim, ta Oliverova razmišljanja, baš
kao i razmišljanja većine ljudi, koliko god bila oštroumna i spremna
da upozore na poteškoće, nikako nisu bila kadra uputiti ga na to kako
da ih svlada; stoga, nakon dugog razmišljanja bez neke posebne svrhe,
prebaci zaveţljajĉić s jednog ramena na drugo i nastavi klipsati. Toga
je dana propješaĉio dvadeset milja a da za sve to vrijeme nije okusio
ništa do suhe korice kruha i nekoliko gutljaja vode što ih je bio izmolio
s praga seoskih kuća uz cestu. Kada je pala noć, svrne u neĉiju livadu,
zavuĉe se pod plast sijena i nakani da tu proleţi dok ne svane. Isprva
ga je bilo strah jer je vjetar turobno zavijao pustim poljem, a bio je
gladan i prozebao i osjećao se osamljeniji nego ikad. MeĊutim, kako
je bio umoran od hoda, ubrzo zaspi i zaboravi sve svoje nevolje. Kada
je sutradan ustao, bio je sav promrzao i ukoĉen i toliko gladan da je
već u prvom selu na koje je naišao dao onaj svoj peni za jedan krušĉić.
Nije prevalio više od dvanaest milja kada se ponovno spustila noć.
Stopala su mu bila izranjavana, a noge klecale od slabosti. Nakon druge
noći provedene na hladnu i vlaţnu zraku bilo mu je još gore; kada je
ujutro nastavio put, jedva se vukao.
Ĉekao je na podnoţju strma brijega dok se nije pribliţila poštanska
koĉija, pa je prosio milostinju od putnika što su vani sjedili, ali je bilo
malo onih koji su se uopće osvrnuli na nj. MeĊutim, ĉak su mu i oni
rekli neka priĉeka dok ne stignu navrh brijega pa da vide koliko će
moći trĉati uz koĉiju za pola penija. Siroti Oliver pokušavao je neko
vrijeme drţati korak s konjima, ali nije dugo mogao, zbog iscrpljenosti
i ranjavih stopala. Kada su oni na koĉiji to vidjeli, ponovno su spremili
po pola penija u dţepove i rekli da je to neka mala lijenĉina i da nije
ništa zasluţio; i tako se koĉija otkotrljala dalje ostavljajući za sobom
samo oblak prašine.
U nekim selima stajale su velike obojene ploĉe koje su upozoravale
sve osobe koje prose u tom podruĉju da će biti uhapšene. To je silno
uplašilo Olivera pa je gledao da se što prije izgubi iz tih sela. U drugim
bi selima zastajkivao oko svratišnih dvorišta i ţalosno gledao svakoga
tko bi naišao, što se obiĉno završavalo tako da bi gostioniĉarka naloţila
kojem od poštanskih konjušara koji su se onuda motali neka otjera
odatle tog nepoznatog djeĉaka, jer je bila sigurna da je došao štogod
ukrasti. Kada bi prosio po seljaĉkim kućama, u devet sluĉajeva od
deset zaprijetili bi mu da će nahuškati psa na njega; a kada bi pomolio
nos u koji dućan, spomenuli bi pred njim općinskog pandura, od ĉega
Oliver Twist
bi u strahu progutao pljuvaĉku, što je vrlo ĉesto bilo jedino što je
progutao za više sati.
Zaista, da nije bilo jednog cestara dobra srca i jedne dobrostive stare
dame, Oliverove bi nevolje bile dokrajĉene na isti naĉin kao i nevolje
njegove majke; drugim rijeĉima, zacijelo bi klonuo mrtav nasred
kraljevskog druma. Ali cestar mu je dao sira i kruha, a, stara dama,
kojoj je unuk doţivio brodolom te se bos potucao nekud po dalekom
svijetu, poţalila je jadno siroĉe i dala mu ono malo što je mogla — pa * i
više od toga
kazujući mu tako njeţne i lijepe rijeĉi i lijući takve suze saţaljenja i
sućuti da su se Oliveru dublje urezale u dušu od svih muka što ih je
podnio.
Rano ujutro sedmog dana otkako je otišao iz svoga rodnog mjesta,
Oliver se polako doklatio do gradića Barneta. Kapci su na prozorima
bili još spušteni; ulica je bila pusta; nigdje ni ţive duše da se prihvati
posla. Sunce se raĊalo u svoj svojoj velebnoj ljepoti, ali je njegovo
svjetlo samo pokazivalo djeĉaku koliko je osamljen i kukavan dok tako
sjedi, krvavih nogu i sav prašan, na pragu neĉije kuće. Kapci su se
jedan za drugim otvarali, zastori se dizali, a ljudi poĉeli hodati amo-
tamo. Tek bi poneki zastali da se naĉas zagledaju u Olivera, ili bi se
okrenuli za njim u ţurnu hodu, ali mu nitko nije pritekao u pomoć niti
se potrudio zapitati ga otkud on tu. Nije se usudio prositi. Tako je
samo sjedio.
Sjedio je tako već neko vrijeme ĉudeći se velikom broju gostionica
(svaka je druga kuća u Barnetu bila svratiste, veće ili manje), ravno-;
dušno gledajući koĉije kako prolaze i misleći kako je ĉudno što koĉije
kao od šale, za nekoliko sati, prevale put za koji je njemu trebalo cijeli
tjedan dana odvaţnosti i odluĉnosti što nadilaze njegove godine. Tada
se trgne jer opazi kako se jedan djeĉak, koji je nehajno prošao mimo
njega prije nekoliko minuta, vratio te ga neobiĉno ozbiljno promatra
s druge strane ulice. Isprva nije mnogo mario za nj, ali ga je djeĉak
toliko dugo i pozorno motrio da Oliver na kraju digne glavu i zagleda
se isto tako u njega. Nato onaj djeĉak prijeĊe ulicu, priĊe sasvim blizu
Oliveru i dobaci mu: — Zdravo, deĉko! Koji ti je vrag?
Djeĉak koji je uputio to pitanje našem malom putniku bijaše otprilike
njegovih godina, ali jedan od najĉudnovatijih djeĉaka koje je Oliver >
ikad vidio. Imao je prćast nos, nisko ĉelo i priliĉno prostaĉko lice, a ;
prljavijeg maka od njega bilo bi teško i zamisliti. MeĊutim, drţao se if
vladao kao posve odrastao ĉovjek. Bio je nizak za svoje godine, imao je s
Osmo poglavlje
priliĉno krive noge i sitne, prodorne i ruţne oĉi. Šešir mu je bio ovlaš
nataknut na tjeme tako da mu je mogao svaki ĉas odletjeti s glave, a
zacijelo bi mu vrlo ĉesto i odletio da ga njegov vlasnik nije ovda-onda
vještim trzajem glave vraćao na mjesto. Na djeĉaku bijaše kaput odra-
sla ĉovjeka što mu je dosezao gotovo do peta. Rukave je zavrnuo sve
do lakata kako bi oslobodio ruke, a zacijelo je krajnji cilj toga bio da
ih moţe turiti u dţepove na baršunskim hlaĉama, gdje ih je obiĉno i
drţao. Sve u svemu, bijaše to koĉeperan i razmetljiv mladi gospodin
kakav samo moţe biti mladac koji je u dolisnicama visok samo sto i
trideset pet centimetara ili nešto manje.
— Zdravo, deĉko! Koji ti je vrag? — reĉe taj ĉudni mladi gospodin
Oliveru.
— Strašno sam gladan i umoran — odgovori mu Oliver, sa suzama u
oĉima. — Došao sam izdaleka pješice. Već sedam dana pješaĉim.
— Već sedam dana klipšeš? — uzvikne mladac. — A, tako. Dobio si
nogu, a? Ali — nadoda kad opazi izraz iznenaĊenja na Oliverovu licu
— valjda ne znaš što to znaĉi »dobiti nogu«, šatrovĉe moj dra-gi!
Oliver kratko odgovori da zna valjda što je noga.
— K vragu, što si zelen! — uzvikne mladac. — Ma to znaĉi da su te
najurili; a kad su te najurili, onda uvijek ideš samo naprijed, a nikad
nazad. Zar nisi nikad bio u buksi?
— U kakvoj buksi? — priupita Oliver.
— U kakvoj buksi? Pa u pravoj buksi, buksi koja je toliko tijesna da
jedva staneš u nju, i u kojoj je uvijek bolje kad ima manje raje nego
više. Nego, ajde — reĉe mladac. — Treba da njupaš, i njupat ćeš. I ja
sam priliĉno dekintiran — imam samo jedan šiling i nešto sitniša, ali
koliko imam da imam, ĉastim te. Hajde, brţe, na noge lagane! Tako,
vidiš. Pokret!
Pošto je pomogao Oliveru da ustane, mladac ga odvede u obliţnju tr-
govinu, gdje kupi lijep komad kuhane šunke i kilogram kruha ili, kako
se on izrazio, »štrucu za ĉetiri penija«. Da bi šunka ostala ĉista, da se
ne zapraši, dosjetio se pa je izdubio rupu u kruhu, izvadio dio mekote
i strpao unutra šunku. Stavivši kruh pod pazuho, mladac svrati u je-
dnu krĉmicu i povede Olivera u toĉionicu u straţnjem dijelu zgrade.
Tu im donesu vrĉ piva koji je naruĉio tajanstveni momak, a Oliver se,
na poziv svog novopeĉenog prijatelja, zdušno prihvati jela, pri ĉemu ga
je ĉudnovati djeĉak od vremena do vremena pozorno motrio.
— Ideš u London? — zapita ĉudnovati djeĉak Olivera kad se ovaj
napokon najeo.
— Idem.

Oliver Twist
— Imaš li tamo brlog?
— Nemam.
— Love?
— Nemam.
Ĉudnovati djeĉak zazviţdi i zarije ruke u dţepove koliko je god mogao
dublje, pri ĉemu su mu smetali dugaĉki rukavi kaputa. v^
— A ţiviš li ti u Londonu? — upita ga Oliver.
— Da, ţivim, kad sam kod kuće — odgovori djeĉak. — Još ne znaš
gdje ćeš noćas prenoćiti, je li?
— Ne, zbilja ne znam — odgovori Oliver. — Nisam spavao pod kro
vom otkako sam krenuo iz svog kraja.
— Ne beri brigu što se toga tiĉe — reĉe mladac. — Ja moram veĉeras
biti u Londonu, a poznajem tamo jednog finog starog gospodina kod
koga ćeš moći spavati a da te neće koštati ni prebite pare, naime, ako
te preporuĉi netko koga on dobro poznaje. A misliš da mene dobro
poznaje? Ma kakvi! Ni najmanje! Ni govora. Uopće me ne poznaje!
Mladac se smješkao kao da ţeli pokazati kako je ovo posljednje rekao
u šali, ispijajući usput ostatak piva.
Ova neoĉekivana ponuda utoĉišta bila je odviše primamljiva da bi joj
Oliver mogao odoljeti, pogotovo jer je bila popraćena uvjeravanjem
da će dotiĉni stari gospodin svakako pribaviti Oliveru za kratko vrije-
me i kakav zgodan posao. Nakon toga je razgovor postao još srdaĉniji
i povjerljiviji, pa je Oliver tako doznao da mu se prijatelj zove Jack
Dawkins i da je poseban ljubimac i štićenik spomenutoga postarijega
gospodina.
Dawkinsova vanjština nije bogzna što govorila o prednostima što ih
uţivaju oni koje negov zaštitnik uzme pod svoje okrilje, ali kako je u
govoru bio priliĉno vjetrenjast i lakouman, te kako je uz to priznao da
je meĊu svojim prisnim prijateljima poznatiji pod nadimkom Lisac
Prefriganac, Oliver zakljuĉi da na njega, kao na raspuštena i nemir -
na djeĉaka, nisu valjda djelovale moralne pouke njegova dobrotvora.
Obuzet tim dojmom, odluĉi u sebi da će što prije steći dobro mišlje-
nje toga staroga gospodina, a ako ustanovi daje Lisac nepopravljiv, kao
što se bojao da jest, odreći će se ĉasti daljnjeg druţenja s njim. Budući
da je Jack Dawkins bio protiv toga da uĊu u London prije mraka,
bilo je već gotovo jedanaest sati kada su stigli do mitnice u Islingtonu.
S ceste Angel skrenuli su na cestu St. Johna i udarili uliĉicom koja se
završava kod kazališta Sadler's Wells, pa produţili ulicom Exmouth i
Coppice Row, prošli pokraj uboţnice na maloj ĉistini, kroz glasoviti
kraj što se nekoć zvao Hockley-in-the-Hole, a odatle ušli u
Osmo poglavlje
Little Saffron Hill, pa iza njega u Saffron Hill the Great, kojim je
Lisac odmicao hitrim koracima zahtijevajući od Olivera da ga u stopu
prati.
Premda je Oliver bio priliĉno zaokupljen brigom da mu vodiĉ ne išĉe-
zne iz oĉiju, nije mogao a da ne baca hitre poglede na obje strane puta
kojim su prolazili. Nikad nije vidio prljavijeg i kukavnijeg okoliša. Ulica
je bilo vrlo uska i blatna, a zrak ispunjen smradom. Bilo je podosta
dućanĉića, ali reklo bi se da su jedina roba u njima ĉopori djece koja
su, ĉak i u ovo noćno doba, vrvjela na sve strane ili vrištala po kuća-
ma. Jedina mjesta što su cvjetala usred te opće bijede kao da bijahu
krĉme, u kojima su se propalice Irci gloţili na sav glas. Natkriveni
prolazi i puteljci što su se odvajali od glavne ulice otkrivali su pogledu
gomilice kuća, ispod kojih su se pijani muškarci i ţene naprosto valjali u
blatu, a na poneke vratnice oprezno su izlazili momci zlokobna dr-
ţanja koji su, prema svemu sudeći, bili spremni na pothvate za koje se
ne bi moglo reći da su dobronamjerni ili neduţni. Oliver je upravo
razmišljao ne bi li bilo bolje da pobjegne, kada stigoše do podnoţja
brijega. Njegov ga pratitelj uhvati za mišicu, gurne vrata na jednoj kući
blizu Field Lanea, uvuĉe ga u hodnik i zatvori vrata za sobom.
— Sta je? — odazva se neĉiji glas odozdo na Lišĉev zviţduk.
— Stvar hoda! — glasio je odgovor.
Reklo bi se da je to lozinka ili znak da je sve u redu, jer na kraju ho-
dnika zatreperi na zidu slabašno svjetlo svijeće, a na mjestu gdje je
bila odlomljena ograda starih kuhinjskih stuba pomoli se lice nekog
ĉovjeka.
— Dvojica ste — reĉe ĉovjek i odmakne svijeću od sebe zaklanjajući
oĉi. — Tko je taj drugi?
— Jedan novi pajdaš — odgovori Jack Davvkins gurajući Olivera pre
da se.
— Odakle je?
— Iz Ţutokljunije. Je li Fagin gore?
— Jest, upravo sortira rupĉiće. Penjite se gore!
Svijeća se povuĉe i lica nestane.
Pipajući samo jednom rukom oko sebe jer ga je za drugu ĉvrsto dr -
ţao njegov pratitelj, Oliver se muĉno penjao uz mraĉne i polomljene
stube po kojima se njegov vodiĉ kretao lako i hitro, tako da se odmah
vidjelo da ih dobro poznaje. Ovaj potonji širom otvori vrata jedne
straţnje sobe i povuĉe Olivera za sobom. Zidovi i strop te sobe bili su
posve crni od starosti i prljavštine. Pokraj
Oliver Twist
vatre stajao je stol od jelovine, a na njemu svijeća utaknuta u grlić
pivske boce, dva-tri kositrena vrĉa, kruh i maslac i jedan tanjur. Na
tavi što je ţicom bilal obješena za policu iznad kamina prţilo se nekoliko
kobasica, a uz tavu je stajao, drţeći u ruci vilicu za prţenje kruha, vrlo
star, naboran Ţidov, ĉije lupeško i odvratno lice bijaše prikriveno
bujnom i rašĉupanom riĊom kosom. Bio je u masnom flanelskom ku-
ćnom kaputu iz kojeg je virio goli vrat; ĉinilo se da mu je pozornost
usredotoĉena sad na tavu, sad na uţe za sušenje rublja na kojem je
visila sva sila svilenih dţepnih rupĉića. Više obiĉnih leţajeva napra-
vljenih od starih vreća bilo je prostrto po podu jedan do drugoga. Za
stolom je sjedilo ĉctiri-pet djeĉaka od kojih ni jedan nije bio stariji od
Lisca; pušili su dugaĉke zemljane lule i pili neko ţestoko piće drţeći se
kao sredovjeĉni ljudi. Svi su se sjatili oko svog druga dok je on nešto
šaputao Ţidovu, a onda se okrenuli Oliveru cerekajuću mu se u lice.
— Eto, to je on, Fagin — reĉe Jack Davvkins — a ovo je moj prijatelj
Oliver Twist.
Ţidov se naceri i duboko pokloni Oliveru, pa mu stisne ruku i reĉe
kako se nada da će imati ĉast bolje ga upoznati. Nato Olivera opkole
mlada gospoda s lulama u zubima i porukuju se s njim tresući mu
obje ruke — pogotovo onu u kojoj je drţao svoj zaveţljajĉić. Jedan
je mladac pohitao da mu objesi kapu, a drugi je bio toliko usluţan te
mu je prekopao dţepove kako ih ne bi morao, onako umoran, sam
isprazniti prije spavanja. Ove bi ljubaznosti zacijelo išle i mnogo dalje
da nije Ţidov obilato dijelio udarce onom svojom velikom vilicom po
glavama i ramenima suviše susretljive mlaĊarije.
— Drago nam je što smo se upoznali, Olivere, zaista drago — reĉe Ţi
dov. — Lišĉe, skloni kobasice s vatre i privuci jednu kaĉicu bliţe vatri
za Olivera. A, gledaš rupĉiće, je sinko? Puno ih ima, jel'da? Upravo
smo ih pripremili za pranje, ništa više, Olivere, ništa više. Ha-ha-ha!
Ove posljednje rijeĉi pozdrave svi nadobudni uĉenici starog veseljaka
burnim povicima. Usred te halabuke prihvate se jela.
Pošto je Oliver pojeo svoj obrok, Ţidov mu natoĉi u ĉašu tople boro-
viĉke s vodom i reĉe mu da to mora odmah iskapiti, jer jedan drugi
gospodin ĉeka na ĉašu. Oliver uĉini kako se od njega traţilo. Odmah
zatim osjeti kako ga polagano polaţu na jednu od onih vreća, a onda
zaspi kao zaklan.
Deveto poglavlje
Deveto poglavlje
sadrţi daljnje potankosti o prijaznom starom gospodinu i nje-,
govim nadobudnim učenicima.
Sutradan se Oliver kasno probudio iz duboka i duga sna. U sobi nije bilo
nikog osim starog Ţidova koji je kuhao kavu u loncu za doruĉak i tiho
zviţdukao miješajući neprestano kavu metalnom ţlicom. Od vremena
do vremena, ĉim bi zaĉuo i najmanji šum odozdo, zastao bi da oslušne, a
kada bi se uvjerio da nema nikoga, nastavio bi opet zviţdukati i miješati
kavu.
Iako Oliver nije više spavao, još se nije ni potpuno rasanio. Postoji jedno
bunovno stanje, izmeĊu sna i jave, kada ĉovjek, poluotvorenih oĉiju i na-
pola svjestan svega što se oko njega zbiva, u pet minuta više usnije nego
što bi usnio u pet noći ĉvrsto sklopljenih oĉiju i posve obamrlih osjetila.
U takvim trenucima smrtnik dovoljno jasno zna što mu se zbiva u duhu
da bi mogao steći kakvu-takvu predodţbu o njegovim moćnim silama,
o tome kako se duh vine sa zemlje prezirući prostor i vrijeme, ĉim se
oslobodi tijela što ga sputava.
Oliver je bio upravo u takvu stanju. Gledao je Ţidova poluotvorenih
oĉiju, slušao kako tiho zviţduĉe i razabirao struganje ţlice po loncu, a u
isto mu vrijeme osjetila bijahu dobrim dijelom zaokupljena gotovo svim
ljudima koje je ikad upoznao u ţivotu.
Kada je skuhao kavu, Ţidov skine lonac s vatre i stavi ga na policu iznad
kamina. Zatim nekoliko minuta neodluĉno stajaše, kao da ne zna pravo
što da radi, pa se okrene, pogleda Olivera i zovne ga po imenu. Djeĉak se
ne odazva — reklo bi se da još spava.
Pošto se o tom osvjedoĉio, Ţidov tiho priĊe vratima i namakne na njih
zasun. Zatim izvuĉe iz nekakva skrovišta u podu, kako se uĉini Oliveru,
škrinjicu koju pomno stavi na stol. Oĉi mu se zakrijesile kada je podigao
Poklopac i zavirio unutra. Pošto je prikuĉio stolu nekakav stari stolac,

Oliver 1wist
sjedne i izvadi iz škrinjice prekrasan zlatan sat koji se sav sjao od dragog
kamenja.
— Ehel — usklikne Ţidov slijeţući ramenima i razvlaĉeći lice u ruţan
cerek. — Lukavi vragolani! Lukavi vragolani! Izdrţali su do kraja! Nisu
rekli starom popu gdje su skriveni. Nisu odali starog Fa^ina! Pa i zašto bi?
Ne bi im skinuo omĉu s vrata niti bi im i na tren odgodio vješanje. Ne bi,
ne bi! Dobri deĉki! Dobri deĉki!
Mrmljajući te i sliĉne rijeĉi, Ţidov ponovno spremi sat na sigurno mjesto.
Zatim izvuĉe još najmanje šest satova iz te iste škrinjice i razgleda ih isto
onako zadovoljno, pa onda još svakojakog prstenja, broševa,
narukvica i drugog nakita od tako skupocjena materijala i tako divne
izradbe da Oliver nije znao ni kako se zove sav taj nakit.
Pošto je vratio te dragocjenosti u škrinjicu, Ţidov izvadi još jedan pre-
dmet koji je bio toliko sitan da ga je drţao na dlanu. Reklo bi se da je na
njemu nešto sitno ispisano, jer ga Ţidov poloţi na stol, zakloni rukom i
dugo ga i pomno prouĉavaše. Naposljetku ga odloţi, kao da je izgubio
nadu da će uspjeti odgonetnuti što piše, pa se zavali na naslon stolca i
promrmlja:
— Kako je smrtna kazna divna stvar! Mrtvaci se nikad ne pokaju; mrtvaci
nikad ništa neće izbrbljati. Ah, kako je to dobro za posao! Petorica lijepo
povješana u jednom redu, ni jedan nije ostao da ucjenjuje ili da izda!
Dok je Ţidov tako govorio, pogled njegovih crnih uţagrenih oĉiju, koji je
do tada bio rastreseno uprt nekud ispred sebe, padne na Olivera; djeĉak
ga je gledao nijemo i radoznalo; i premda je sve to potrajalo samo trenu
tak — dok bi udario dlanom o dlan — bilo je dovoljno da starac pojmi
da ga je djeĉak promatrao. Ţidov buĉno spusti poklopac, dohvati noţ
za rezanje kruha koji je leţao na stolu, te bijesno skoĉi na noge. Ipak je
popriliĉno drhtao jer je Oliver, koliko god bio prestravljen, zapazio kako
mu se noţ trese u zraku.
— Šta je to? — uzvikne Ţidov. — Zašto me gledaš? Zašto ne spavaš? Što
si sve vidio? Govori jasno i glasno, mali! Brţe, brţe, ako ti je ţivot mio!
— Nisam više mogao spavati, gospodine — kratko odgovori Oliver. —
Ţao mi je, gospodine, ako sam vas uznemirio.
— A nisi li se još prije sat vremena probudio? — zapita Ţidov strijeljajući
oĉima djeĉaka.
— Nisam! Nisam, kad vam kaţem! — odgovori Oliver.
— Sigurno nisi? — uzvikne Ţidov gledajući ga još bješnje nego prije i
prijeteći mu i samim svojim drţanjem.
>
— Poštenja mi, nisam, gospodine — ozbiljno će Oliver. — Nisam, ka$
vam kaţem, gospodine.
%
Deveto poglavlje
_ Dobro, dobro, sinko! — reĉe Ţidov i naglo poprimi prijašnje drţanje,
pa se još malo poigra noţem prije nego što ga odloţi, kao da ţeli pokazati da
ga je dohvatio samo onako, šale radi. — Ma naravno, sinko, znam da
govoriš istinu. Samo sam te htio malko uplašiti. Dobar si ti deĉko,
Olivere! I Ţidov protrlja ruke smijuljeći se, ali svejednako bacaše
uznemirene
poglede na škrinjicu.
— Jesi li vidio koju od ovih zgodnih stvarĉica, sinko? — priupita Ţidov
stavljajući nakon kraće šutnje ruku na škrinjicu.
— Jesam, gospodine — odgovori Oliver.
— Ah! — uzdahne Ţidov i pomalo problijedi. — To je... to je moje, Oli
vere, to ti je sva moja sirotinja. Od toga moram ţivjeti pod stare dane.
Vele ljudi, sinko, da sam škrtac. Samo škrtac, ništa drugo.
Oliver pomisli kako je taj stari gospodin uistinu velik škrtac kad stanuje
u tako prljavoj jazbini, pokraj toliko satova; ali se sjeti da moţda naklo-
nost prema Iiscu i ostalim djeĉacima stoji starca mnogo novca, te samo
smjerno pogleda Ţidova i upita ga smije li sada ustati.
— Naravno, sinko, naravno — odgovori mu starac. — Stani malo! U
kutu iza vrata stoji ti bokal s vodom. Donesi ga amo, pa ću ti dati lavor,
sinko, da se umiješ.
Oliver ustane, proĊe kroz sobu i naĉas se sagne da podigne bokal. Kad se
okrenuo, škrinjice više nije bilo na vidiku.
Tek što se Oliver umio i, po uputi starog Ţidova, bacio vodu kroz prozor,
vrati se Lisac s vrlo ţivahnim mladim prijateljem, koga je Oliver vidio
sinoć kako puši i koga mu sad sluţbeno predstave kao Charlevja Batesa.
Sva ĉetvorica sjednu da za doruĉak popiju kavu i pojedu nekoliko vrućih
ţemiĉaka i šunke što je Lisac donio kući u šeširu.
— E pa — reĉe Ţidov zirkajući ispod oka na Olivera i obraćajući se Liscu
— nadam se, momci, da ste jutros bili već na poslu?
— Nego šta — odgovori Lisac.
— Dobro smo potegnuli — nadoda Charlev Bates.
— Bravo, momci, bravo! — reĉe Ţidov. — Sto si ti donio, lišĉe?
— Dvije novĉarke — odgovori taj mladi gospodin.
— Jesu li debele? — ţeljno priupita Ţidov.
— Priliĉno — odgovori lisac vadeći iz dţepa dvije novĉarke, od kojih je
jedna bila zelena a druga crvena.
— Nisu baš bogzna kako teške — reĉe Ţidov pošto ih je pomno pogledao
— ali su vrlo zgodne i lijepo izraĊene. Dobar majstor, jel'da, Olivere?
— Jest, zaista, gospodine — potvrdi Oliver, našto se Charlev Bates gro
hotom nasmije, na veliko ĉudo Oliverovo, koji u svemu što se zbilo nije
Oliver Twist
vidio ništa smiješno.
-— A što si ti, sinko, donio? — upita Fagin Charlevja Batesa.
— Rupĉiće — odgovori gospar Bates pa izvadi iz qţepa ĉetiri ubrušĉića.
— Pa dobri su, vrlo su lijepi — reĉe Ţidov pregledajući ih pomno. — Ali
nisi dobro izvezao monograme, Charlev, morat ćemo ih iglom otparati.
Nauĉit ćemo Olivera kako se to radi, hoćemo li, Olivere, a? jrla-ha-ha!
— Kako god vi kaţete, gospodine — reĉe Oliver.
— Bi li volio znati ovako lako praviti rupĉiće kao što ih pravi Charlev
Bates, a, sinko? — zapita ga Ţidov.
— Bih, svakako, samo kad biste me nauĉili, gospodine — odgovori Oli-
ver.
Gosparu Batesu bilo je u tom odgovoru nešto tako izvanredno komiĉno
da ponovno prasne u smijeh, a kako je upravo pio kavu, od smijeha mu
je kava zašla u pogrešan kanal te umalo što se ne uguši. —(Nevjerojatno
je zelen! — reĉe Charlev kada se oporavio, ispriĉavajući se zbog svog
nedoliĉnog vladanja.
Lisac ne reĉe ništa, samo namakne Oliveru kosu preko oĉiju i pripo-
mene da će se malo-pomalo snaći, a stari gospodin zapazi da se Oliver
zacrvenio, te promijeni razgovor i zapita je li jutros bilo mnogo svijeta
na smaknuću. Oliver se sve više ĉudio jer je iz odgovora obojice djeĉaka
razabrao da su bili ondje, te se pitao kako su stigli na sve to. Kad su
raspremili stol, stari veseljak i ona dvojica poĉnu se igrati vrlo zanimljive
i neobiĉne igre koja je ovako tekla: stari veseljak bi strpao bur-muticu u
jedan dţep na hlaĉama, lisnicu u drugi, a sat obješen lanĉićem oko vrata u
dţepić na prsluku; uz to bi u košulju pribo laţnu dijamantnu iglu,
zakopĉao sva puceta na kaputu i turio futrolu s naoĉalama i rupĉić u
dţepove, pa bi se ushodao po sobi sa štapom u ruci, oponašajući staru
gospodu koja se tako šetaju ulicama u svako doba dana. Katkad bi zastao
pred kaminom, a katkad kod vrata, gradeći se da je posve zaokupljen ra-
zgledanjem izloga. U tim se trenucima neprestance obazirao iz straha od
dţepara, pipajući se redom po svim dţepovima da se osvjedoĉi nije li što
izgubio, a sve je to ĉinio toliko smiješno i uvjerljivo da se Oliver do suza
nasmijao. Za sve to vrijeme ona su mu dva djeĉaka bila neprestano za pe-
tama, kloneći se toliko vješto njegovim pogledima kad god bi se okrenuo
da je bilo nemoguće pratiti njihove pokrete. Napokon bi mu lisac stao
na nogu ili toboţe sluĉajno zapeo za njegovu ĉizmu, dok bi Charlev Bates
naletio na njega s leĊa, i u tom bi mu trenu izvanredno hitro ugrabili
burmuticu, lisnicu, lanĉić s vrata, sat, iglu iz košulje, pa ĉak i futrolu s na-
oĉalama. Kad bi stari gospodin osjetio neĉiju ruku u svom dţepu, viknuo
bi u kojem je dţepu ruka i onda bi igra opet poĉela iznova.
Deveto poglavlje
pošto su više puta ponovili tu igru, mladoj su gospodi došle u posjet dvije
mlade dame, od kojih se jedna zvala Bet, a druga Nancy. Imale su bujnu
kosu koja nije bila otraga baš uredno poĉešljana, a ni cipele i ĉarape nisu im
bile osobito ĉiste. Ne bi se baš moglo reći da su lijepe, ali su bile u licu ru-
mene i doimale se snaţno i zdravo. Kako su se slobodno i prijazno vladale,
Oliver je drţao da su vrlo zgodne djevojke, kao što su zacijelo i bile. Gošće
su se dugo zadrţale u posjetu. Jedna se mlada dama potuţila da joj je
nekako hladno oko srca, pa su iznijeli piće na stol i razgovor je potekao
vrlo veselo i ţivahno.
Naposljetku je Charlev Bates rekao kako je vrijeme da protegnu papke.
Oliver pomisli da to vjerojatno na francuskom znaĉi izići u šetnju, jer
odmah nakon toga Lisac, Charlev i obje mlade dame odu zajedno, pošto
ih je Ţidov ljubazno opskrbio dţeparcem.
— Eto, vidiš, sinko — reĉe Fagin. — Zar to nije lijep ţivot? Sada su cijeli
dan slobodni.
— A jesu li završili posao, gospodine? — upita ga Oliver.
— Jesu — odgovori Ţidov. — Osim ako se usput sluĉajno ne namjere na
kakav posao, a vjeruj mi, sinko, da će ga u tom sluĉaju valjano obaviti.
Ugledaj se na njih, sinkol Ugledaj se na njih — nadoda lupkajući lopati
com za ugljen po ognjištu ne bi
li pojaĉao uĉinak svojih rijeĉi. — Uradi sve što ti kaţu i drţi se u svemu
njihovih savjeta, osobito Lišĉevih, sinko. On će još postati velik ĉovjek,
a i od tebe će napraviti velika ĉovjeka ako ga budeš slušao. Viri li mi to
rupĉić iz dţepa, sinko? — zapita ga naglo Ţidov.
— Viri, gospodine — odgovori Oliver.
— Pokušaj mi ga izvući a da ništa ne osjetim, kao što si vidio da oni rade
dok smo se jutros igrali.
Oliver jednom rukom pridrţi dno dţepa, kao što je vidio da radi Lisac, a
drugom lagano izvuĉe rupĉić iz dţepa.
— Jesi li? — uzvikne Ţidov.
— Evo ga, gospodine — reĉe Oliver pokazujući mu rupĉić.
— Pametan si ti deĉko, sinko — reĉe nestašni starac i pogladi Olivera
P° glavi u znak priznanja. — Nisam u cijelom svom vijeku vidio bistrijeg
momka od tebe. Evo ti šiling. Ako tako nastaviš, bit ćeš najveći ĉovjek
svoga doba. A sad hodi amo da ti pokaţem kako ćeš skinuti monograme
s
ovih rupĉića.
Oliver se ĉudio kakve veze ima igra izvlaĉenja rupĉića iz starĉeva dţepa
s n
jegovim izgledima da postane velik ĉovjek. Ali, drţeći da Ţidov to zna
bolje od njega jer je i mnogo stariji, poĊe mirno za njim do stola i ubrzo
se
posve zadubi u novi posao.
Oliver Twist
Deseto poglavlje
Oliver sve bolje upoznaje svoje nove drugove i skupo plaća
stečeno iskustvo. Ovo je poglavlje kratko, ali neobično vaţno
za daljnji tijek naše pripovijesti.
Mnogo je dana Oliver ostao u Zidovljevoj sobi parajući monograme
s rupĉića (kojih su donosili svu silu kući) i sudjelujući gdjekad u već
opisanoj igri koje su se ona druga dva djeĉaka i Ţidov igrali redovito
svakog jutra. Napokon je poĉeo ĉeznuti za svjeţim zrakom i u više
je navrata usrdno zamolio staroga gospodina da ga pusti da poĊe na
posao(sa svoja dva druga.
Oliveru je bilo još više stalo do toga da nešto stvarno radi, otkako je
vidio kako karakter staroga gospodina krasi stroga moralnost. Kad god
bi se Lisac i Charlev Bates vratili naveĉer kući praznih šaka, starac bi
razvezao nadugo i naširoko o pogubnosti dokonosti i besposlice, a da
bi im utuvio u glavu kako trebaju biti vrijedni i poduzetni, poslao bi
ih na spavanje bez veĉere. Jednom je prilikom ĉak išao tako daleko
da ih je obojicu svitlao niza stube, ali je malokad pribjegavao takvim
sredstvima da provede svoja moralna naĉela u djelo. Napokon je
jednog jutra Oliver izmolio odobrenje za kojim je ţarko ţudio. Već
dva-tri dana nije bilo rupĉića s kojih bi trebalo parati monograme, pa
su ruĉkovi bili priliĉno oskudni. Moţda je i zato stari gospodin dao
svoj pristanak; kako bilo da bilo, rekao je Oliveru da smije izići i
povjerio ga zajedniĉkoj brizi Charlevja Batesa i njegova prijatelja
Lisca.
I tako su tri djeĉaka pošla u šetnju, Lisac zasukanih rukava i visoko
nataknuta šešira, kao i obiĉno, gospar Bates s rukama u dţepovima, a
Oliver meĊu njima pitajući se kamo li to idu i u koju li će ga poslovnu
djelatnost najprije uputiti. Išli su toliko lijenim i nemarnim korakom
da je Oliver domalo pomi-
Deseto poglavlje
slio da njegovi drugovi kane obmanuti staroga gospodina i da se uopće
ne ţele prihvatiti posla. Lisac je uz to imao lošu naviku skidati malim
djeĉacima kape s glave i bacati ih po dvorištima ispred kuća, a Char-
lev Bates je iskazivao na djelu neke vrlo slobodne pojmove o priva-
tnom vlasništvu, kradući jabuke i luk s piljarskih tezgi uz rub ploĉnika
i trpajući ih u dţepove, koji su bili tako nevjerojatno veliki te se ĉinilo
da mu se proteţu ispod cijelog odijela. Sve je to bilo toliko ruţno da je
Oliver već pomišljao obznaniti svoju nakanu da se vrati sam kući
kako god zna i umije, kadli mu misli iznenada poteku sasvim drugim
tijekom zbog vrlo tajanstvene promjene u Lišĉevu vladanju. Upravo
su izišli iz jednog uskog prolaza nadomak trgu u Clerkinwellu, koji se
još i sad zove, zbog neke ĉudne izopaĉenosti rijeĉi, «Utrina«, kadli
Lisac iznenada zastane, stavi prst na usta i neobiĉno oprezno i
paţljivo povuĉe drugove nazad.
— Što je? — upita ga Oliver.
— Pst — odvrati Lisac. — Vidiš li onog starkelju pokraj tezge s knji
gama?
— Onoga staroga gospodina prekoputa? — priupita ga Oliver. — Da,
vidim ga.
— Bit će dobar — reĉe Lisac.
— Fina ribica — pripomene gospar Charlev Bates.
Oliver je u ĉudu gledao sad jednog, sad drugog od njih, ali ih nije sti-
gao ništa upitati, jer su se oba djeĉaka odšuljala preko ulice i prikuĉila
se iza leĊa onom starom gospodinu na koga su ga upozorili. Oliver je
pošao nekoliko koraka za njima; ali ne znajući bi li išao dalje ili bi se
vratio, zastane, obuzet nijemim zaprepaštenjem. Reklo bi se da je
stari gospodin onako naprašene glave, sa zlatnim naoĉalama na nosu,
vrlo ugledna osoha. Imao je na sebi zagasitozelen kaput s ovratnikom
od crna baršuna i bijele hlaĉe, a pod pazuhom je drţao elegantan štap
od bambusovine. Uzeo je jednu knjigu s tezge i tako je zaneseno ĉitao
kao da sjedi u naslonjaĉu u svojoj radnoj sobi. Sva je prilika da se tako
i osjećao, jer se po njegovoj zanesenosti moglo razabrati da ne vidi ni
tezge s knjigama, ni ulice, ni djeĉaka, jednom rijeĉju — ništa do same
knjige koju ĉita od korica do korica, okrećući list za listom,
poĉinjući opet od prvog retka na idućoj stranici i Prelazeći tako sa
stranice na stranicu, obuzet najvećim zanimanjem i radoznalošću.
Kako li se Oliver zgranuo i zgrozio stojeći nekoliko koraka dalje i
gledajući razgoraĉenih oĉiju kako Lisac tura ruku u dţep starom go-
s
Podinu i vadi iz njega rupĉić, gledajući zatim kako Lisac dodaje taj
Oliver Twist
isti rupĉić Charlevju Batesu i kako napokon obojica bjeţe i zamiĉu u
punom trku za prvi ugao!
U jedan mah sijevne djeĉaku pred oĉima rješenje one zagonetne tajne
oko rupĉića, i satova, i nakita, i Zidova. Stajao je trenutak na mjestu,
a krv mu je od uţasa uzavrela u ţilama tako te mu se ĉinilo da sav gori;
zatim, zbunjen i prestravljen, dade se u bijeg. Ne znajući zajsebe, jurio
je što ga noge nose.
Sve se to zbilo u roku od jedne minute. U istom onom trenutku kada
se Oliver dao u trk, stari je gospodin turio ruku u dţep, primijetio
da nema rupĉića i naglo se okrenuo. Kada je vidio djeĉaka kako trĉi
glavom bez obzira, sasvim je prirodno zakljuĉio da je on kradljivac, pa
je viknuo iz sveg grla: »Drţ'te lopova!« i pojurio za njim, s knjigom u
ruci.
Ali nije stari gospodin bio jedini koji se dao u potjeru za lopovom.
Lisac i gospar Bates nisu ţeljeli privući opću pozornost trĉeći ulicom,
pa su se samo sklonili u prvu veţu iza ugla. Ĉim su ĉuli viku i opazili
Olivera kako bjeţi, shvatili su što je posrijedi i odmah izjurili iz veţe, te
se, kao dobri graĊani, pridruţili potjeri viĉući »Drţ'te lopova!«. Premda
su Olivera odgajali filozofi, nije bio teoretski upoznat s krasnim
naĉelom da je samoodrţanje najvaţniji prirodni zakon. Da je to znao,
moţda bi bio spremno doĉekao ovu priliku. MeĊutim, kako nije bio
spreman, još se više prepao pa je trĉao kao bez duše, a za njim onaj
stari gospodin i dva djeĉaka viĉući da se sve orilo. »Drţ'te lopova!,
Drţ'te lopova!«; u tim rijeĉima ima neke magiĉne moći. Trgovac
ostavlja tezgu, koĉijaš kola, mesar napušta mesarski panj, pekar
košaru, mljekar kantu, raznosaĉ zamotke, školarac špeku-le, taracar
trnokop, dijete reket. I svi jure navrat—nanos, strmogla-vice, glavom
bez obzira, hitaju, viĉu, galame, obaraju prolaznike kad zaokreću iza
ugla/uzbunjuje pse i rastjeruju perad, a ulice, trgovi i prolazi ore se
od ivjihova povika.
»Drţ'te lopova!, Drţ'te lopova!«; taj poklik prihvaća stotinu glasova i
gomila raste na svakom zavoju. I lete tako, šljapkajući po blatu i
topćući po ploĉniku, otvaraju se prozori, izlijeću ljudi iz kuća, ru-
lja odmiĉe sve dalje i dalje, svi gledatelji napuštaju uliĉnog lakrdijaša
usred njegove najzanimljivije toĉke, slijevaju se sa svjetinom koja hrli
dalje, pojaĉavajući viku i dajući novu snagu poviku: »Drţ'te lopova;
Drţ'te lopova!«
»Drţ'te lopova! Drţ'te lopova!«. U ljudskim je grudima duboko usa-
Ċena strast za gonjenjem. Jedino se siroto dijete bez daha, sopćući od
iznemoglosti, oĉiju izbezumljenih od strave i tjeskobe dok mu niz lice
Deseto poglavlje
ćurkom curi znoj, upinje iz petnih ţila umaknuti progoniteljima, ali su
mu oni za petama, svakog trenutka sve bliţe i bliţe i sve se burnijim
poklicima raduju njegovoj malaksalosti, tule i klikću od veselja. »Dr-
ţ'te lopova!«. Pa dobro, uhvatite ga, za miloga Boga, ako ništa drugo
— bar da mu muke prekratite!
Napokon je uhvaćen! Netko ga je vješto zgodio. Leţi na ploĉniku, a
rulja se radoznalo okuplja oko njega, jedni druge guraju i otimaju se
da ga što bolje vide.
— Maknite se!
— Pustite ga da doĊe do zraka!
— Koješta! Nije zasluţio.
— Gdje je sada onaj gospodin? 1
— Eno ga, dolazi.
— Mjesta za gospodina!
— Je li to taj mali, gospodine?
— Jest.
Oliver leţi pokriven blatom i prašinom i krvari iz usta, unezvijereno
gledajući oko sebe u sva ona lica nadnesena nad njim, kad prvi od
svih progonitelja isuviše usluţno dovuĉe staroga gospodina i ugura ga
usred kruga.
— Jest — potvrdi gospodin. — Sve se bojim da je to on.
— Boji se! — progunĊa netko u svjetini. — Lijepo, bogami!
— Siromah deĉko! — reĉe gospodin. — Ozlijedio se.
— To sam ga ja udesio, gospodine — reĉe jedan protegljast klipan i
odvoji se od ostalih. — Pogodio sam ga šakom ravno u tintaru. Ja sam
ga u'vatio, gospodine.
Dugonja prinese ruku šeširu i naceri se oĉekujući nagradu za svoj
trud, ali ga stari gospodin prezirno promotri i tjeskobno se obazre oko
sebe, kao da bi sam najradije pobjegao, a po svoj bi prilici to i pokušao
uĉiniti i tako izazvao novu hajku, da nije u tom trenu policajac (koji u
takvim zgodama obiĉno posljednji stiţe na poprište dogaĊaja) prokr-
ĉio sebi put kroz svjetinu i pograbio Olivera za ovratnik.
— Hajde, diţ' se! — reĉe mu osorno.
— Nisam to ja bio, gospodine, vjerujte mi. To su bila druga dva deĉka
— reĉe Oliver, usrdno sklapajući ruke i gledajući oko sebe. — Mora
da su još tu negdje.
A ne, nisu — reĉe policajac. Rekao je to podrugljivo, ali je rekao
istinu, jer su Lisac i Charlev Bates šmugnuli u prvo zgodno dvorište
na koje su naišli. — Hajde, diţ' se!
Nemojte mu uĉiniti ništa naţao — saţalno će stari gospodin.
Oliver Twist Jedanaesto poglavlje

— Ma neću, ne bojte se — odgovori policajac i u potvrdu svojih rijeĉi

umalo što ne strgne djeĉaku kaput s leĊa. — Hajde, znam ja tebe; to
ti kod mene ne pali. Hoćeš li stati na noge, vraţe mali, ili nećeš?
Oliver je jedva mogao stajati, ali se pokuša osoviti na noge. Policajac
ga odmah zgrabi za ovratnik i povuĉe za sobom hitrim korakom. Go
spodin poĊe uz policajca, a mnogi se iz rulje natisli pred,ryjjh osvrćući
se s vremena na vrijeme za Oliverom. Djeĉaci su slavodobitno klicali
— i tako je povorka išla dalje.

Jedanaesto poglavlje
u kojem je riječ o gospodinu Fangu, sucu za prekršaje, a navodi
se i jedan mali primjer kako taj gospodin kroji pravdu.

Prekršaj je poĉinjen na podruĉju vrlo poznate prijestolniĉke policijske

stanice, baš u njenoj neposrednoj blizini. Svjetina je imala zadovoljstvo
pratiti Olivera samo kroz dvije-tri ulice i preko trga zvanog Mutton
Hill, jer ga je tada policajac poveo kroz nisko nadsvoĊen prolaz i neko
prljavo dvorište do straţnjeg ulaza u sudište gdje se pravda kroji na
brzu ruku. Na malom poploĉanom dvorištu naišli su na krupna
ĉovjeka s našušurenim zaliscima i sa sveţnjem kljuĉeva u ruci.
— Što je opet sad? — priupita nemarno.
— Evo vam jednog malog lovca na rupĉiće — odgovori ĉovjek koji je
vodio Olivera.
— Jeste li vi okradeni, gospodine? — zapita ĉovjek s kljuĉevima.
— Da, ja sam — odgovori stari gospodin. — Ali nisam siguran da mi
je upravo ovaj djeĉak ukrao rupĉić. Ja bih... ja bih radije odustao od
tuţbe.
— Ne moţete, mali mora pred suca, gospodine — reĉe onaj. — Nje
govo gospodstvo bit će slobodno za koji trenutak. Hodi, mali obješe-
njaĉe!
To je bio poziv upućen Oliveru da uĊe na vrata koja je ĉovjek otkljuĉa-
vao dok je govorio. Ta su vrata vodila u jednu kamenu ćeliju. Tu su ga
pretraţili i, kad nisu ništa našli, zatvorili.
Ćelija je po obliku i veliĉini bila kao obiĉan podrum, samo što nije
bila tako svijetla. Bila je dozlaboga prljava jer je bio ponedjeljak pri-
jepodne, a u njoj su boravila šestorica pijanaca koji su tu bili zatoĉeni
J°s od subote naveĉer. Ali nije to ništa. U našim policijskim stanicama
svake noći zatvaraju muškarce i ţene pod najbeznaĉajnijim optuţbama;
Pazite samo kakva rijeĉi — u takve tamnice prema kojima su tamnice
Oliver Twist
u Newgateu, u kojima leţe najstrašniji zloĉinci, koji su suĊeni, progla-
šeni krivima i osuĊeni na smrt, prave palaĉe. Tko u to ne vjeruje, neka
se sam uvjeri.
Kada je kljuĉ škljocnuo u bravi, stari je gospodin bio gotovo isto onako
snuţden kao i Oliver. Uzdahne i baci pogled na knjigu koja je bila ne
duţan povod cijeloj toj guţvi. . — Ovdje vam piše, gospodine, moje ime, prezime i adresa.
»Ima nešto na licu tog djeĉaka«, reĉe stari gospodin sam sebi dok je po
lako odlazio u stranu, lupkajući se zamišljeno koricama knjige po pod-
bratku, »nešto što me dira i zanima. Je li moguće da je nevin? Reklo bi
se da jest. Uostalom«, uzvikne stari gospodin, naglo zastane i zagleda
se u nebo, »Boţe mili] Gdje sam već vidio isti takav pogled?«
Pošto je razmišljao još nekoliko minuta, stari gospodin ode, isto onako
zamišljen, u malu ĉekaonicu u koju se ulazilo s dvorišta, pa tu sjedne
u kut i poĉne prizivati u sjećanje cijelu galeriju lica preko kojih je već
mnogo godina bila spuštena tamna zavjesa. »Ne«, reĉe starac vrteći
glavom. »Bit će ipak da.se to samo moja mašta našalila sa mnom«.
Ponovno mu sva ta licaiziĊu pred oĉi. Prizivao ih je i sada mu nije
bilo lako opet ih zastrti pokrovom koji ih je tako dugo skrivao. Bilo je
tu lica prijatelja i neprijatelja i mnogilTgb,tovo nepoznatih ljudi što su
nametljivo izvirivala iz mnoštva, bilo je tu lica mladih, procvalih dje
vojaka koje su sad već starice, bilo je tu lica što ih je smrt izmijenila i
udarila svoj peĉat na njih, ali ih je njegov duh, jaĉi od smrti, saĉuvao u
svoj njihovoj negdašnjoj svjeţini i ljepoti, vraćajući oĉima njihov sjaj,
osmijehu njegovu vedrinu, a duši njeno zraĉenje kroz zemaljsku ma
sku, šapćući o ljepoti onkraj groba, drukĉijoj ali još snaţnijoj, ljepoti
koja se ugasila na zemlji samo zato da bi zasjala kao svjetlost i obasjala
blago i njeţno stazu što vodi u nebo.
Ali se stari gospodin nije mogao sjetiti nijednog lica na koje ga je pod-
sjetio Oliver, te teško uzdahne nad uspomenama što ih je probudio,
a kako je, na svoju sreću, bio rastresen, ponovno se zadubi u stranice
one pljesnive knjige.
Prenuo se kada ga je ĉovjek s kljuĉevima potapšao po ramenu i pozvao
da poĊe za njim u sudnicu. Ţurno je zaklopio knjigu i zaĉas se našao
pred slavnim gospodinom Fangom.
Sudnica je gledala na ulicu, a zidovi su joj bili obloţeni drvom. Gospo-
din Fang je sjedio iza pregrade, u dnu dvorane, a pokraj vrata bila je
neka vrsta drvena tora u kojem se već nalazio siroti mali Oliver dršćući
od straha pred cijelim tim prizorom.
Gospodin Fang bijaše suhonjav ĉovjek dugaĉka trupa, srednjeg rasta i
ukoĉene šije, a ono malo kose što je još imao raslo mu je na potiljku i
Jedanaesto poglavlje
sa strane. Lice mu bijaše strogo i popriliĉno crveno. Da nije zaista pio
više nego što je bilo dobro za njegovo zdravlje, mogao bi podići tuţbu
protiv svog lica zbog klevete i dobiti visoku odštetu. Stari gospodin se
smjerno pokloni, pristupi suĉevu stolu i reĉe pruţajući mu svoju
posjetnicu:
Zatim se povuĉe korak-dva, još se jednom uljudno i gospodski nakloni
ĉekajući da mu sudac poĉne postavljati pitanja. Sluĉajno je gospodin
Fang baš u tom trenutku ĉitao uvodnik u jutarnjim novinama, gdje je
bila rijeĉ o jednoj njegovoj nedavnoj presudi i gdje se po tristo i
pedeseti put upozoravao ministar unutrašnjih poslova da svrati na njega
posebnu i osobitu pozornost. Bio je oneraspoloţen te bijesno digne
pogled s novina.
— Tko ste vi? — zapita staroga gospodina.
Stari gospodin pomalo iznenaĊeno upozori suca na svoju posjetnicu.
— Pisaru! — reĉe gospodin Fang i prezirno odgurne posjetnicu i novi
ne. — Tko je ovaj ĉovo?
— Ja se, gospodine, zovem Brownlow — reĉe starac govoreći kao pravi
gospodin. — Brownlow, gospodine. Dopustite mi da vas upitam kako
se zove sudac koji, pod okriljem sudske ĉasti, neizazvano i potpuno
bezrazloţno vrijeĊa ĉestita graĊanina?
Rekavši to, gospodin Brownlow obazre se oko sebe kao da traţi nekoga
tko bi mu mogao dati zatraţenu obavijest.
— Pisaru! — reĉe gospodin Fang i odgurne novine u stranu. — Zbog
ĉega je ovaj ĉovo okrivljen?
— On uopće nije okrivljen, vaše gospodstvo — odgovori pisar. — On
nastupa kao tuţitelj protiv ovog djeĉaka, vaše gospodstvo.
Njegovo je gospodstvo to vrlo dobro znalo, ali je ovo bio dobar i bezo-
pasan naĉin tjeranja šege s ljudima.
— Nastupa kao tuţitelj protiv ovog djeĉaka, je li — reĉe Fang mjereći
gospodina Brownlowa prezirnim pogledom od glave do pete. — Za-
Prisegnite ga!
— Prije nego što zaprisegnem, moram još nešto reći — pripomene
gospodin Brownlow. — A to je, da sad nisam ovo doţivio, ne bih nikad
Povjerovao da je tako nešto moguće.
Šutite, gospodine! — reĉe gospodin Fang glasom koji ne trpi pri-
govora.
Neću, gospodine! — odbrusi mu stari gospodin. ~~ Da niste više ni
pisnuli jer ću vas inaĉe izbaciti iz sudnice — reĉe gospodin Fang. — Vi
ste baš neki drzak i bezobrazan ĉovo. Kako se
Oliver Twist
samo usuĊujete prijetiti sudul
— Sta? — uzvikne stari gospodin crven od srdţbe.
— Zaprisegnite tog ĉovjekal — reĉe Fang pisaru. — Ne ţelim više
ništa ĉuti. Zaprisegnite ga!
Gospodin Brownlow se silno raţestio, ali se valjda sjetio da bi dava
njem oduška gnjevu mogao nauditi djeĉaku, pa se svlad§ i pristane
odmah zaprisegnuti. : ,
■— Dobro — reĉe Fang — a zbog ĉega je ovaj djeĉak okrivljen? Sto
uopće imate za reći, gospodine?
— Stajao sam pokraj jedne tezge s knjigama... — poĉne gospodin Bro-
wnlow.
— Šutite, gospodine! — opet će gospodin Fang. — Pozornice! Gdje je
sad opet taj pozornik? Hajde, zaprisegnite tog pozornika. E pa, pozor
nice, kako je to bilo?
Drţeći se smjerno kao što je i red, policajac ispripovjedi kako je sa-
slušao tuţitelja, kako je pretresao Olivera i kako nije ništa našao kod
njega, te kako je to sve što on zna.
— A ima li svjedoka? — zapita gospodin Fang.
— Nema, vaše gospodstvo — odgovori policajac.
Gospodin Fang sjedio je nekoliko minuta šutke, a onda se okrene tuţi-
telju i reĉe, obuzet sve većom ţestinom:
— Hoćete li napokon, ĉovjeĉe, iznijeti svoju tuţbu protiv ovog djeĉaka
ili nećete? Zaprisegnuti ste. Ako budete tu i dalje stajali uskraćujući
iskaz, kaznit ću vas zbog omalovaţavanja ovog suda, kaznit ću vas, tako
mi...
Ĉega ili koga, to nitko ne bi znao reći, jer su se pisar i kljuĉar u pravom
trenutku nakašljali vrlo glasno, a prvom je od njih ĉak ispala iz ruke
neka debela knjiga, sluĉajno, naravno, tako da tu rijeĉ nitko nije mogao
ĉuti.
Više puta prekidan i ĉesto vrijeĊan, gospodin Brownlow je ipak uspio
nekako iznijeti svoj sluĉaj i napomenuti da je u prvom trenutku izne-
naĊenja potrĉao za djeĉakom jer ga je vidio kako bjeţi, te je izrazio
nadu da će sudac, ako utvrdi da djeĉak nije doduše kradljivac ali da
je u dosluhu s lopovima, kazniti djeĉaka najblaţe koliko to zakon do-
pušta.
— Ionako je već ozlijeĊen — reĉe stari gospodin na kraju. — A bojim
se — nadoda snaţnim glasom, gledajući prema pregradi iza koje je
stajao Oliver — zaista se bojim da je i bolestan.
— Ah, pa da, nego šta! -— podrugljivo će gospodin Fang. — Hajde,
mali, mani se tih svojih smicalica ovdje, protuho jedna; to ti kod mene
Jedanaesto poglavlje
ne pali. Kako se zoveš?
Oliver zausti da odgovori, ali ga glas izda. Bio je samrtniĉki blijed i sve
mu se pred oĉima vrtjelo.
. _ Kako se zoveš, okorjeli lupeţu? — zapita gospodin Fang. — Poslu
ţitelju, kako se zove?
Ovo je pitanje bilo upućeno prostodušnom postarijem ĉovjeku u pru-
gastu prsluku koji je stajao uz optuţeniĉku pregradu. On se sagne nad
Oliverom i ponovi pitanje, ali videći da ovaj zaista nije sposoban shva-
titi pitanje, a znajući da bi šutnjom još više razjario suca te da bi stoga
još oštrije kaznio djeĉaka, on nasumce odgovori.
— Kaţe, vaše gospodstvo, da se zove Tom White — reĉe taj dobroću
dni ĉuvar zakona.
— A, neće govoriti, je li? — reĉe Fang. — Dobro, dobro. A gdje sta
nuje?
— Gdje god stigne, vaše gospodstvo — odgovori posluţitelj, gradeći se
opet da je toboţe ĉuo Oliverov odgovor.
— A ima li roditelja? — zapita gospodin Fang.
— Kaţe, vaše gospodstvo, da su mu umrli dok je još bio nejako dijete
— odvaţi se posluţitelj na uobiĉajen odgovor.
U tom trenutku preslušavanja Oliver digne glavu, baci oko sebe umo-
lan pogled i zamoli slabašnim glasom za malo vode.
— Koješta! Gluposti! — doĉeka gospodin Fang. — Što praviš budalu
od mene!
— Ja mislim, vaše gospodstvo, da je mali zbilja bolestan — pripomene
posluţitelj.
— Valjda ja bolje znam — odbrusi mu gospodin Fang.
— Pripazite na njega, posluţitelju — reĉe stari gospodin i nehotice
digne ruke. — Srušit će se.
— Odmaknite se od njega, posluţitelju — uzvikne Fang. — Neka se
sruši ako baš hoće!
Oliver iskoristi to milostivo dopuštenje i sruši se obeznanjen na pod.
Ljudi se u sudnici zgledaše, ali se nitko ne usudi ni pomaknuti s mje-
sta.
— Znao sam ja da se pretvara — reĉe Fang kao da je to nepobitno do
kazana ĉinjenica. — Pustite ga neka samo leţi; ubrzo će mu dosaditi.
Kako kanite presuditi u ovom sluĉaju, gospodine? — upita ga potiho
pisar.
Po kratkom postupku — odgovori gospodin Fang. — Presuda glasi
tri mjeseca strogog zatvora, naravno. Ispraznite dvoranu. Kdi toga
otvore vrata. Dva se ĉovjeka spremahu odnijeti obeznanje-
Oliver Twist
nog djeĉaka u njegovu ćeliju, kadli jedan postariji ĉovjek pristojne ali .
siromašne vanjštine, u starom crnom odijelu, dojuri u dvoranu i uputi
se do suĉeva stola.
; —
— Stanite! Stanite! Nemojte ga nositi! Stanite naĉas, za miloga Boga!
— uzvikne pridošlica sav zadihan od ţurbe.
Premda veleumovi koji se nalaze na ĉelu sliĉnih ustanova mogu po kra-
tkom i samovoljnom postupku odluĉivati o slobodi, ĉasti, karakteru, '
pa gotovo i o ţivotima podanika Njezina Veliĉanstva, osobito pripadni-*
ka siromašnijih slojeva, i premda se u takvim prostorijama danomice
■ odigravaju takve fantastiĉne podvale da bi anĊeli oslijepjeli od
plaĉa kad bi to gledali, javnost u te ustanove nema pristupa osim
putem . dnevne štampe1. Stoga je gospodin Fang bio itekako ozlojeĊen
kada je ugledao nezvana gosta kako ulazi u sudnicu, ne obazirući se ni na
kakav red i poštovanje.
— Što je ovo? Tko je opet ovaj? Izbacite tog ĉovjeka! Ispraznite dvora
nu! — prodere se gospodin Fang.
— Hoću nešto reći — uzvikne onaj. — Ne dam se izbaciti. Ja sam sve
vidio. Ja prodajem knjige na ulici. Traţim da me zaprisegnete. Ne dam
se ušutkati. Gospodine Fange,/morate me saslušati. Ne smijete me
odbiti, gospodine. I i
Ĉovjek je imao pravo. Drţanje mu je bilo odluĉno; i sve skupa je bilo ;
odviše ozbiljno da bi se moglo olako prijeći preko toga. < njući se nada nj. — Pozovite fijaker, molim vas. Odmah!
— Zaprisegnite tog ĉovjeka — promrmlja gospodin Fang vrlo neljuba-*
zno. — Dakle, ĉovjeĉe, što nam imate za reći?
— Evo što — reĉe onaj. — Vidio sam trojicu djeĉaka, ovoga ovdje i jo$
dvojicu, kako se motaju preko puta dok je ovaj gospodin ĉitao. Okrad
ga je jedan od one dvojice. Vidio sam kako je to uĉinio, a vidio sam i
kako je ovaj djeĉak bio iznenaĊen i zaprepašten. r ta nesretna knjiga! Uskaĉite! Siromah deĉko! Ne smijemo ni trena
Pošto je dotle bio opet došao do daha, ĉestiti knjiţar nastavi donekle;
suvislije izlagati sve okolnosti pod kojima je došlo do kraĊe. r Knjiţar uskoĉi u fijaker pa krenu.
— A zašto niste prije došli ovamo? — upita ga Fang nakon kraće šu*
tnje. I
— Nije mi imao tko ĉuvati knjige — odgovori ĉovjek. — Svi oni koji su
me mogli odmijeniti pridruţili su se potjeri. Tek sam prije pet minuta
našao jednog ĉovjeka i cijelim sam putem dovde trĉao.
— A tuţitelj je, kaţete, ĉitao? — zapita ga Fang nakon još jedne stan
ke, v
1. Ili bar onda nije imala (Autorova napomena)
Jedanaesto poglavlje
— Jest — odgovori ĉovjek. — Ovu istu knjigu koju i sada drţi u
ruci.
— A, tu knjigu, je li? — reĉe Fang. — A je li vam platio?
— Ne, nije — odgovori ĉovjek i osmjehne se.
Boţe sveti, sasvim sam smetnuo s uma! — bezazleno usklikne ra
streseni stari gospodin.
— Krasan je to ĉovjek koji više voli tuţiti jednog sirotog djeĉaka nego
platiti nešto što je uzeo! — reĉe Fang smiješno se trudeći djelovati
ĉovjeĉno. — Ja drţim, gospodine, da ste do te knjige došli pod vrlo su
mnjivim i neĉasnim okolnostima; i moţete biti sretni što njen vlasnik
nema namjeru sudski vas goniti. Neka vam ovo bude pouka, prijane,
ako ne ţelite imati jednog dana posla sa zakonom. Djeĉak se oslobaĊa
optuţbe. Ispraznite dvoranu!
— Do vraga! — uzvikne stari gospodin ne mogavši više svladati gnjev
koji je toliko dugo obuzdavao. — Do vraga! Ja ću...
— Ispraznite dvoranu! — podvikne sudac. — Ĉujete posluţitelji?
Ispraznite dvoranu!
Zapovijed je izvršena i ogorĉenoga gospodina Brownlowa, posve obu-
zeta mahnitim bijesom i prkosom, s knjigom u jednoj ruci a s bam-
busovim štapom u drugoj, izvedu van. Ali kada je stupio na dvorište,
zaĉas se smiri. Mali Oliver Tvvist leţao je nauznak na ploĉniku, rasko-
pĉane košulje i sljepooĉica nakvašenih vodom, lice mu bilo mrtvaĉki
blijedo, a tijelo se grĉilo od ledene drhtavice.
— Siromah deĉko, siromah deĉko! — reĉe gospodin Brownlow sagi-
DoĊe fijaker i Olivera oprezno smjeste na sjedalo. Zatim se popne
stari gospodin i sjedne na drugo sjedalo.
— Mogu li i ja s vama? — zapita ga knjiţar zavirkujući u koĉiju.
— O, Boţe, pa naravno, dragi moj gospodine — brţe-bolje će gospodin
Brownlow. — Zaboravio sam potpuno na vas. Boţe, pa još mi je u ruci
ĉekati.
Oliver Twist
Dvanaesto poglavlje
u kojem je Oliver bolje zbrinut nego što je ikad bio, i u kojem
se vraćamo starom veseljaku i njegovim mladim prijateljima.
Fijaker se kotrljao gotovo istim onim putem kojim je Oliver došao
prvi put u London u društvu s Liscem, samo što je s ceste Angel
u Islingtonu skrenuo na drugu stranu i napokon se zaustavio pred
jednom zgodnom kućom u tihoj i sjenovitoj ulici, nedaleko od Pen-
tonvillea. Tu su, ne ĉaseći ni ĉasa, spremili postelju u koju je gospodin
Brownlow dao lijepo i udobno smjestiti svog mladog štićenika. Njego-
vali su ga iskazujući mu beskrajnu njeţnost i briţnost. MeĊutim, Oliver
nije tih prvih dana uopće mogao osjetiti svu dobrotu svojih novih
prijatelja. Sunce je izlazilo i zalazilo, pa opet izlazilo i zalazilo, i mnogo
puta se isto ponoviloi a djeĉak je svejednako leţao opruţen u svojoj
bolesniĉkoj postelji kopneći od suhe i pogubne vrućice. Ta polagana,
podmukla vatra razara ţivo tijelo pouzdanije nego što crv rastaĉe
mrtvaca.
Napokon se, onako slabaĉak, mršav i blijed, prenuo iz tog stanja nalik
na dug i nemiran san. Jedva se pripodigao u postelji, podnimio se dr-
htavom rukom i tjeskobno pogledao oko sebe.
— Kakva je ovo soba? Gdje sam ovo ja? — izusti Oliver. — Ovo nije
mjesto gdje sam zaspao.
Kako je bio slab i iznemogao, izgovorio je te rijeĉi slabašnim glasom,
ali su ga odmah ĉuli. Zastor se pri uzglavlju naglo razmaknuo i pojavila
se postarija gospa, vrlo uredna i ĉista. Ustala je iz obliţnjeg naslonjaĉa
u kojem je sjedila i vezla.
— Mir, dijete moje! — tihano će stara gospa. — Moraš biti posve mi
ran jer ćeš se inaĉe opet razboljeti; a bio si teško bolestan da već nije
moglo biti gore. Hajde opet lijepo lezi, tako, vidiš!
Govoreći tako, stara gospa vrlo blago poloţi Oliveru glavu na jastuk
Dvanaesto poglavlje
i, zagladivši mu kosu s ĉela, pogleda ga toliko dobrostivo i njeţno da
nije mogao a da svojom uvelom ruĉicom ne obavije njenu ruku sebi
oko vrata.
— Boţe sveti! — reĉe stara gospa, sa suzama u oĉima. — Kako je ovo
zahvalno i drago dijete! Slatki deĉkić! Kako bi samo bilo njegovoj maj
ci da je sjedila uza nj kao što sam ja sjedila, pa da ga sad vidi!
— Moţda me i vidi — prošapće Oliver sklapajući ruke. — Moţda je i
sjedila uza me. Sve mi se ĉini kao da je bila tu.
— To ti je od groznice, dijete moje — blago će stara gospa.
— Bit će da je tako — odvrati Oliver —jer je nebo predaleko; i tamo
su gore isuviše sretni da bi sišli do uzglavlja jednog sirotog djeĉaka.
Ali, ako je znala da sam bolestan, sigurno se saţalila na mene, ĉak
i tamo gore, jer je i ona bila teško bolesna prije nego što je umrla.
Svejedno, ne zna ona ništa o meni — nadoda Oliver nakon ĉasovite
šutnje. — Da me je vidjela ozlijeĊenog, bila bi se raţalostila, a kad god
sam je sanjao, lice joj je bilo blaţeno i sretno.
Stara gospa ništa ne odgovori nego ponajprije otare oĉi, a onda i nao-
ĉale, što su joj leţale na pokrivaĉu, kao da su neodvojiv dio oĉiju, pa
donese Oliveru neki hladni napitak, pomiluje ga po obrazu i reĉe mu
da mora mirovati kako se ne bi ponovno razbolio. I tako je Oliver
mirovao, dijelom zato što je pošto-poto ţelio u svemu uĉiniti po volji
dobroj staroj gospi, a dijelom i zato, ako ćemo pravo, što je bio posve
iscrpljen od onoga što je već bio rekao. Ubrzo je zaspao lakim snom iz
kojega ga probudi svjetlo svijeće što su je prinijeli njegovu krevetu, a
odmah zatim ugleda nekoga gospodina kako drţi u ruci velik zlatan sat
što glasno kuca. Gospodin mu opipa bilo i reĉe da je sad već mnogo
holje. ■— Sada ti je mnogo bolje, je li, sinko? — upita ga gospodin.
— Jest, hvala na pitanju, gospodine — odgovori Oliver.
•— Da, znao sam ja da ti je mnogo bolje — ponovi gospodin. •—
A i gladan si, je li? ■— Nisam, gospodine — otpovrne Oliver.
-— Hm! — nato će gospodin. — Da, znao sam ja da nisi gladan. Nije
gladan, gospoĊo Bedwin — reĉe gospodin drţeći se vrlo mudro. Stara
gospa smjerno kimne glavom, kao da ţeli reći kako misli da je lijeĉnik
pametna glava. Reklo bi se da je i lijeĉnik posve istog mišljenja.
— Pospan si, je li, sinko? — opet će lijeĉnik.
— Nisam, gospodine — otpovrne Oliver.
— Nisi — ponovi lijeĉnik gledajući ga vrlo oštroumno i zadovoljno.
Oliver Twist
— Nisi pospan. Nisi ni ţedan, je li?
— Jesam, gospodine, priliĉno sam ţedan — odgovori Oliver.
— Upravo kao što sam i mislio, gospoĊo Bedwin — reĉe lijeĉnik.
— Sasvim je prirodno što je ţedan. Moţete mu dati malo ĉaja, gospo
Ċo, i prepeĉena kruha bez maslaca. Pazite da mu ne bude prevruće,
gospoĊo, ali isto tako da se i ne prehladi; hoćete li biti tako dobri?
Stara gospa poklecne i pokloni se. Pošto je okusio hladni napitak i dao
svoje struĉno odobrenje, lijeĉnik iziĊe ţurnim korakom. Dok je silazio
niza stube, ĉizme su mu škripale kao što škripe svakom uglednom i
bogatom ĉovjeku.
Uskoro nakon toga Oliver je ponovno zadrijemao; kada se prenuo,
bilo je već gotovo dvanaest sati. Stara gospa mu njeţnim glasom po-
ţeli laku noć i ostavi ga na brizi debeloj starijoj ţeni, koja je netom
bila stigla i donijela sa sobom u malom zaveţljaju omanji molitvenik
i poveliku noćnu kapu. Pošto je kapu stavila na glavu a molitvenik na
stol, starica reĉe Oliveru da je došla bdjeti nad njim, pa prikuĉi stolac
do same vatre i poĉne dremuckati na mahove, trzajući se svaki ĉas iza
sna, kad bi joj glava pala na prsa. Uz to je još stenjala i gušila se, ali
bez ikakvih teţih posljedica osim što bi kadikad dobro protrljala nos,
te bi onda opet zaspala.
I tako je noć polako odmicala. Oliver je neko vrijeme leţao potpuno
budan brojeći kruţiće svjetla što ih je svjetiljka bacala kroz sjenilo od
trske, ili prelazeći malaksalim oĉima preko zamršenih šara na zidnim
tapetama. Tmina i dubok muk u sobi stvarali su vrlo sveĉan dojam, te
su naveli djeĉaka na pomisao da je tu nad njim dane i noći neprestano
bdjela smrt i da moţda još i sada proţima sobu svojom sumornom i
groznom prisutnošću. Oliver zarije glavu u jastuk i usrdno se pomoli
Bogu.
Malo-pomalo tonuo je u onaj dubok miran san kakav jedino dolazi
ĉovjeku nakon preboljenih teških muka, onaj spokojan i bezbriţan po
ĉinak iz kojeg je bolno probuditi se. Kada bi smrt bila takva, tko bi uo
pće poţelio vratiti se svim ovim našim ţivotnim borbama i patnjama,
svim ovim našim brigama zbog sadašnjosti, strepnjama za budućnost,
a nadasve muĉnim uspomenama na prošlost! ,::
Kada je Oliver otvorio oĉi, bio je već bijeli dan; osjećao je radost i
sreću. Prebrodio je krizu. Ponovno se vratio u ţivot. Nakon tri dana već
je mogao sjediti u naslonjaĉu poduprt jastucima. Kako je još bio
preslab da hoda, gospoĊa Bedwin dala ga je odnijeti u svoju sobicu u
prizemlju. Pošto ga je namjestila do vatre, ta dobra stara gospa sjedne
uza nj, a kako je bila ushićena što vidi da mu je mnogo
Dvanaesto poglavlje
bolje, istog ĉasa briţne u grĉevit plaĉ.
— Ne obaziri se na mene, ĉedo moje — reĉe stara gospa. — Meni
ti
tako doĊe da se moram ovda-onda pošteno isplakati. Evo, vidiš, već
je prošlo i opet mi je sasvim dobro.
— Vi ste zbilja dobri prema meni, gospoĊo — reĉe Oliver.
— Ama, ostavi sad to, dijete moje! — opet će stara gospa.
— To nema nikakve veze s tvojom juhom, a krajnje je vrijeme da
je
pojedeš, jer doktor veli da će te danas prijepodne moţda posjetiti go
spodin Brownlow, pa moramo izgledati što bolje, jer što bolje budemo
izgledali, to će gospodin Brownlow biti zadovoljniji.
Tada stara gospa prione podgrijati u omanjem loncu govedsku juhu,
koja je, po Oliverovu mišljenju, bila toliko krepka te se njome mogao
zamastiti, kad bi se samo razrijedila prema propisima uboţnice, u naj-
manju ruku objed za tristo pedeset ubogara.
— Voliš li ti slike, diko? — priupita ga stara gospa kada je vidjela kako
se Oliver netremice zagledao u potret što je visio na zidu, upravo
suĉelice njegovu naslonjaĉu.
— Pa ne znam pravo, gospoĊo — odgovori Oliver ne odvajajući oĉiju
od platna na zidu. — Toliko sam ih malo vidio pa ne znam što da vam
kaţem. Kako je lijepo i milo lice te gospoĊe!
— Ah! — uzdahne stara gospa. — Slikari uvijek naslikaju gospoĊe
ljepše nego što jesu, jer inaĉe ne bi imali mušterija, dijete moje! Onaj
ĉovjek koji je izumio aparat za slikanje mogao je unaprijed znati da od
toga neće biti fajde, jer su te slike vjerne preko svake mjere. Preko
svake mjere — ponovi stara gospa smijući se od srca svojoj duhovi
tosti.
— Je li... je li ovo vjerna slika, gospoĊo? — upita je Oliver.
— Jest — odgovori stara gospa diţući naĉas pogled s juhe.
— To je portret, gospoĊo?
— Pa, bogme, ne znam, dijete moje— odgovori stara gospa dobro
ćudno. — Mislim da je to slika nekoga koga ni ti ni ja ne poznajemo.
Ĉini mi se da ti se sviĊa, dijete moje?
— Baš je zgodna — odgovori Oliver.
— Ne bojiš je se, valjda? — reĉe stara gospa kada opazi, na svoje ve
liko ĉuĊenje, izraz strahopoštovanja na djeĉakovu licu.
— Ma ne, ne bojim se — brţe-bolje će Oliver. — Samo su joj oĉi tako
ţalosne; a odavde gdje sjedim ĉini mi se kao da su uprte u mene. I zato
mi srce lupa — nadometne Oliver tihim glasom. — Baš kao da je ţiva i
kao da mi ţeli nešto reći, ali ne moţe. —- Boţe saĉuvaj! — usklikne stara
gospa lecnuvši se. — Nemoj tako
Oliver Twist
govoriti, dijete! Slab si i razdraţljiv poslije bolesti. Daj da ti naslonjaĉ
okrenem na drugu stranu, da je više ne gledaš. Eto, tako — reĉe stara
gospa, pošto je naĉinila što je naumila. — Sada je bar nećeš više
gledati.
Oliveru je ipak slika bila tako jasno pred oĉima kao da i nije promi-
jenio poloţaj, ali nije htio uznemirivati staru gospu te joj se umiljato
osmjehne kad ga ona pogleda, a gospoĊa Bedwin, zadovoljna što se on
sad bolje osjeća, posoli i nadrobi komadiće prepeĉenca u juhu, onako
ţustro kao što iziskuje tako ozbiljan ĉin. Oliver neobiĉno brzo smaţe
juhu. Tek što je progutao posljednju ţlicu juhe, netko tiho pokuca na
vrata.
— Naprijed! — reĉe stara gospa i u sobu uĊe gospodin Brownlow.
Stari je gospodin ušao, doduše, vrlo hitrim korakom, ali ĉim je po
digao naoĉale na ĉelo i zabacio ruke iza skutova kućnog kaputa kako
bi dobro promotrio Olivera, lice mu se poĉne nekako ĉudno grĉiti.
Oliver je bio iscrpljen i ispijen od bolesti i uzalud je pokušavao ustati,
iz poštovanja prema svom dobrotvoru, te se ponovno skljoka u na
slonjaĉ; a ako valja priznati istinu, moramo reći da je srce gospodina
Brownlowa, u kojem je bilo ĉovjeĉnosti dovoljno i za šestoricu prosje
ĉne stare gospode, natjeralo veliku koliĉinu suza u njegove oĉi, nekim
hidrauliĉnim postupkom za koji nismo dovoljno naobraţeni da bismo
ga mogli protumaĉiti.
— Siroti deĉko, siroti deĉko! — reĉe gospodin Brownlow. — Od ju
tros sam nešto promukao, gospoĊo Bedwin. Sve se bojim da sam se
prehladio. _^
— Nadajmo se da niste, gospodine— reĉe gospoĊa Bedwin. — Sve
što ste obukli, gospodine, bilo je dobro prozraĉeno i osušeno.
— Ne znam, gospoĊo Bedwin, ne znam — reĉe gospodin Brownlow.
— Sve bih rekao da mi je juĉer za ruĉkom bio ubrus vlaţan, ali nije
sada to vaţno. Kako se osjećaš, sinko?
— Vrlo dobro, gospodine — odgovori Oliver. — I zahvalan sam vam,
gospodine, na dobroti koju ste mi iskazali.
— Dobar si ti deĉko — reĉe gospodin Brownlow ĉvrstim glasom.
— Jeste li mu dali štogod za jelo, gospoĊo Bedwin? Malo splaĉina, a?
— Upravo je pojeo tanjur izvrsne krepke govedske juhe, gospodine
— odgovori gospoĊa Bedwin uspravljajući se i posebno naglašavajući
posljednje rijeĉi, kako bi istaknula da izmeĊu splaĉina i dobro prire
Ċene govedske juhe nema ama baš nikakve veze.
— Uh! — reĉe gospodin Brownlow i malko se najeţi. — Dvije ĉašice
portskog vina mnogo bi mu više pomogle, je li da bi, Tome White, a?
Dvanaesto poglavlje
— Ne, gospodine, nego Tvvist, Oliver Twist.
— Ĉudno prezime! — reĉe stari gospodin. — A zašto si rekao sucu
da se prezivaš White?
— Nisam mu ja to rekao, gospodine — odgovori Oliver zaĉuĊeno.
To je toliko zaudaralo na neistinu da stari gospodin priliĉno oštro po
gleda Olivera u oĉi, ali nije mogao ne povjerovati mu jer je iz svake
crte djeĉakova mršavog i istanjenog lica izbijala iskrenost.
— Valjda je bila neka zabuna posrijedi — reĉe gospodin Brownlow.
Ali, premda više nije imao razloga netremice gledati Olivera, ponovno
mu padne na um pomisao na sliĉnost izmeĊu njegovih crta i nekog
poznatog lica, te ne mogaše odvojiti oĉiju od njega.
— Ne ljutite se valjda na mene, gospodine? — upita ga Oliver umolno
ga gledajući.
— Ne, ne ljutim se — odgovori mu stari gospodin. — Boţe, što je
ovo? GospoĊo Bedwin, pogledajte!
Govoreći to, brţe-bolje upre prstom u sliku iznad Oliverove glave, a
onda u djeĉakovo lice. Ţiva slika i prilika! Oĉi, glava,-usta, sve su crte
lica bile posve jednake. Djeĉak je u tom trenu toliko nalikovao na
portret te se ĉinilo da su najsitnije crte njegova lica neobiĉno vjerno
preslikane!
Oliver nije ni doznao razlog tom iznenadnom uzviku, jer još nije bio
dovoljno jak da podnese potres što ga je u njemu izazvao taj uzvik, pa
se obeznanio. Ta njegova slabost daje nam priliku da oslobodimo ĉita-
telja neizvjesnosti što se tiĉe dvojice mladih uĉenika starog veseljaka i
da ispripovjedimo što je dalje bilo s njima.
Dakle, kad su se Lisac i njegov vrli prijatelj gospar Bates pridruţili
hajci na Olivera, do koje je došlo, kao što je već opisano, zato što su
ta dvojica na protuzakonit naĉin prisvojila osobnu svojinu gospodina
Brownlowa, ti su malci to uĉinili iz hvalevrijednog i doliĉnog obzira
prema samima sebi; a pošto da se svaki dobar Englez ponajviše ponosi
i diĉi slobodom podanika i, uopće, graĊanskim slobodama, neće valj-
da biti potrebno upozoravati ĉitatelja da ih taj pothvat treba uzvisiti
u oĉima svih rodoljuba kojima je stalo do općeg dobra, gotovo u istoj
onoj mjeri u kojoj taj neprijeporni dokaz njihove skrbi za svoje samo-
odrţanje i sigurnost potvrĊuje i potkrepljuje one zakone, koje su neki
dubokoumni i razboriti filozofi proglasili za pokretaĉe svih djela i po-
stupaka Prirode — dotiĉni su filozofi mudro sveli postupke te dobre
gospe na maksime i teorije te, slaveći na vrlo zgodan i prikladan naĉin
njenu uzvišenu mudrost i razum, ostavili sasvim po strani sve obzire
srca ili plemenitih pobuda i osjećaja. Jer, te su osobine toboţe ispod
Oliver Twist
ĉasti ţenskinje koja je, po općem priznanju, daleko iznad mnogobrojnih
sitnih mana i slabosti svoga spola.
Kada bih morao navesti još koji dokaz da su se ta dva mlada gospodina
ponijela u tom vrlo škakljivom poloţaju kao pravi filozofi, spome-
nuo bih odmah ĉinjenicu (isto tako zabiljeţenu u dosadašnjem tijeku
našeg kazivanja) što su napustili hajku ĉim je opća pokornost bila
usredotoĉena na Olivera i što su se odmah zatim uputili najkraćim
putem kući. Premda ne kanim tvrditi da slavni i uĉeni mudraci obiĉno
skraćuju put kojim dolaze do svojih velebnih zakljuĉaka (za njihov bi
se put zapravo prije moglo reći da je zaobilazan, da krivuda i okoliša
kojekuda, kao što su putovi kojima su skloni hodati pijanci pod na-
valom suviše snaţne bujice misli), ipak hoću reći, ĉisto i bistro, da
mnogi znaĉajni filozofi redovito daju dokaze o svojoj velikoj mudrosti
i dalekovidnosti tako što se, iznoseći svoje teorije, ograĊuju od svih
mogućih sluĉajnosti koje bi mogle naškoditi tim njihovim teorijama.
I stoga, da istjeraš neku veliku pravdu, moţeš poĉiniti i neku malu
nepravdu, i moţeš se posluţiti svim sredstvima koje će postignuti cilj
opravdati; koliko u tome ima pravde a koliko nepravde, ili koja je
razlika izmeĊu pravde i nepravde, to ostavljamo dotiĉnom filozofu da
presudi i razriješi pomoću svog jasnog, sveobuhvatnog i nepristranog
pogleda na svaki pojedini sluĉaj.
Tek kada su oba djeĉaka projurila punim trkom kroz vrlo zamršen
splet uskih uliĉica i dvorišta, usudili su se zastati ispod niska i mraĉna
nadsvodna prolaza. Pošto su se tu pritajili koliko je trebalo da doĊu
do daha, gospar Bates klikne od radosti i razdraganosti i prasne u ne-
obuzdan smijeh, te se izvali na najbliţi kućni prag i poĉne se valjati
od veselja.
— Šta ti je? — upita ga Lisac.
— Ha-ha-ha! — kikotao se Charlev Bates.
— Prestani se kesiti! — opomene ga Lisac oprezno se obazirući. —
Zar hoćeš da nas ulove, tupane? ^
— Ne mogu se ne smijati — reĉe Charlev — ne mogu!
Kad se samo sjetim kako šiba kroz ulice, kako zavija za uglove i udara
u stupove, pa tjera opet dalje kao da je od ţeljeza, baš kao i stupovi,
a ja se, s rupĉićem u dţepu, još derem za njim: »Drţ'te lopova!«, da
pukneš od smijeha!
Bujna mašta gospara Batesa predoĉila mu je taj prizor isuviše ţivo, te
se pri posljednjem uzviku opet skljoka na prag i naduši se još glasnije
smijati.
— A što će Fagin reći? — zapita Lisac, iskoristivši priliku kad mu
Dvanaesto poglavlje
prijatelj ponovno ostao bez daha.
— Šta?^- ponovi Charlev Bates.
— Da, šta? — opet će Lisac.
— Ma što bi rekao! — reĉe Charlev pošto se nekako naglo uozbilji, jer
je Lišĉevo drţanje ipak djelovalo na njega. — Šta bi rekao?
Gospodin Dawkins fućkaše nekoliko minuta, a onda skine šešir, poĉe
iše se iza ušiju i tri puta kimne glavom.
— Sto hoćeš time reći? — upita ga Charlev.
— Trala-la, hopsa-sa, tandara mandara, cicvara bez masla — reĉe Li
sac, s jedva primjetnim podrugljivim smiješkom na svom produho
vljenom licu.
To je bilo stanovito objašnjenje, ali priliĉno nedostatno, ili se bar tako
ĉinilo gosparu Batesu pa ovaj ponovi pitanje:
— Šta hoćeš time reći?
Lisac mu ne odgovori nego samo ponovno ustakne šešir, prikupi skute
svog dugaĉkog kaputa pod mišku, upre jezikom iznutra u obraz i ĉvr-
kne se pet-šest puta po nosu na svoj dobro poznat i izraţajan naĉin,
te se okrene na peti i šmugne preko dvorišta. Gospar Bates poĊe
zamišljen za njim.
Nekoliko minuta nakon tog razgovora bat koraka po škripavim stuba-
ma prene starog veseljaka iz njegova mira. Sjedio je uz vatru drţeći u
ljevici krušĉić sa safaladom, a u desnici dţepni noţić. Pred njim je na
tronošcu stajao kositren vrĉ. Kad je okrenuo glavu, na blijedom
mu
; licu zatitra lupeški smiješak. Pogledavši oštro ispod svojih gustih riĊih
^ obrva, okrene uho prema vratima i oslušne.
— Što je sad to? — promrsi Ţidov i promijeni se u licu. — Samo dvo
jica? A gdje je treći? Nisu valjda upali u kakvu nepriliku? Pst!
Koraci su se pribliţavali; stigli su do odmorišta. Vrata se polagano
otvore. U sobu uĊu Lisac i Charlev Bates te zatvore vrata za sobom.
Oliver Twist
Trinaesto poglavlje ;;
u kojem se bistroumni čitatelj upoznaje s nekim novim ,',
osobama, o kojima se pričaju kojekakve zanimljive zgode što \
su u tijesnoj vezi s ovom pripovijesti. - rubac, ĉijim je dugaĉkim otrcanim krajevima otirao pivo s lica dok je
— A gdje je Oliver? — zapita Ţidov ustajući i sijevajući oĉima. —*
Gdje je mali?
Mladi lopovi pogledaju svog uĉitelja kao da su zabrinuti zbog njegove
ţestine, pa se nelagodno zgledaju, ali mu ništa ne odgovore.
— Šta je s malim? — upita Ţidov i šĉepa Lisca ĉvrsto za ovratnik pri
jeteći mu groznim kletvama. — Govori ili ću te zadaviti!
Reklo bi se da se Fagin uopće ne šali, pa Charlev Bates, koji je drţao
da je uvijek bolje drţati se plota i da lako moţe i na njega doći red da
bude zadavljen, padne na koljena i udari u glasnu, dugu i otegn utu
dernjavu — nešto izmeĊu rike razbješnjela bika i glasa iz megafona.
— Hoćeš li mi odgovoriti? — zagrmi Ţidov tresući Lisca takvom sna
gom da je bilo pravo ĉudo kako je ovaj uopće ostao u svom velikom
kaputu.
— Ma cajkani su ga ukebali, eto, to je sve — zlovoljno će Lisac. —
Ajde, pustite me već jednom!
Pošto se vještim trzajem izvukao iz svog velikog kaputa koji ostane
starcu u rukama, Lisac se doĉepa vilice za prţenje i zamahne njome
put prsluka starog veseljaka, koji bi zacijelo, da ga je zgodio, izgubio
na neko vrijeme volju za svako veselje.
Ţidov se izmakne toj nepredviĊenoj opasnosti hitrije negojjto bi se
ĉovjek nadao od takva naoko oronula starca, pa zgrabi vrĉ u namjeri
da ga baci napadaĉu u glavu, ali Charlev Bates privuĉe u tom trenu
njegovu pozornost upravo strahovitim urlikom, tako da se Ţidov na-
glo predomisli i uputi vrĉ svom snagom na tog malca.
— Ama, koji je sad ovo vrag? — progunĊa netko drugi dubokim gla-
Trinaesto poglavlje
som. — Tko je to bacio na mene? Sva je sreća što me je poĉastio
pivom, a ne kriglom, jer bih ga inaĉe udesio. Al' ne bih nikad rek'o da
bi jedna prokleta bogata Ţidovĉina gulikoţa bacila na ĉovjeka kakvo
drugo piće do vode, pa i to samo ako plaća uprava gradskog vodovoda.
Šta je ovo, Fagine? Proklet bio ako mi vratni rubac nije sav namoĉen
pivom! Ulazi unutra, mrcino jedna podmukla! Što si stao tu vani, ko
da se stidiš svog gazde? Ulazi!
Ĉovjek koji je progunĊao ove rijeĉi bijaše snaţna ljudina od kojih tri-
deset pet godina, u crnu baršunastu kaputu, prljavim ţućkastosme-
Ċim hlaĉama, sivim pamuĉnim ĉarapama i visokim cipelama, u kojima
su stajale krupne noge velikih ispupĉenih listova — jedne od onih
koje se u takvoj obući uvijek doimaju kao da im samo nedostaju okovi
da ih ukrase. Na glavi je nosio smeĊ šešir, a oko vrata zamazan šaren
govorio. Kad se obrisao, ukaţe se široko mrko lice neobrijano tri dana
i dva neprijazna oka, od kojih se jedno isticalo šarenim tragovima ne-
davno zadobivenog udarca.
— Ulazi kad ti kaţem! — promrndţa taj ljupki grubijan. U sobu se
ušulja bijel kudrov kojem je njuška na dvadesetak mjesta bila ogrebe-
na i oderana.
— Sto nisi već uniš'o? — reĉe ĉovjek. — Nešto si se popišmanio pa
me nećeš pred svijetom priznati za gazdu, a? Lezi!
Ovu je zapovijed popratio udarac nogom tako da je ţivotinja odletjela
na drugi kraj sobe. MeĊutim, reklo bi se da je pas na to navikao, jer se
sasvim mirno sklupĉa u kutu a da nije ni glasa pustio, ţmirkajući svo-
jim zlim oĉima po dvadesetak puta na minutu; kao da je zaokupljen
razgledanjem prostorije.
— Sta to radiš? Zlostavljaš djecu, ti stari, lakomi, škrti, neza-sit-ni
lopovski jataĉe? — reĉe ĉovjek sjedajući polagano. — Ĉudim se što
te već nisu ucmekali. Da sam na njihovu mjestu, ja bih te već bio
ucmek'o. Da sam ti ja šegrt, odavno bih te već bio udesio... ali ne,
nikom ne bih mog'o poslije prodat tvoju koţu, jer nisi ni za šta drugo
nego da te ĉovjek ko rijetku nakazu drţi u staklenki, a sve mi se ĉini
da tak'e velike staklenke ne prave.
Tiše, tiše, gospodin Sikese! — reĉe Ţidov dršćući. — Nemojte
tako glasno!
Nisam ja tebi nikakav gospodin — odvrati mu grubijan. — Kad god
me tako zoveš, znam da mi spremaš neku psinu. Znaš kako mi je ime
■ i kvit posla! Kad vrag doĊe po svoje, neću osramotiti svoje ime.
Pa dobro, onda Bili Sikes — reĉe Ţidov kukavno ponizno. — Ne-
Oliver Twist
kako si mi slabe volje, Bille.
— Moţda i jesam — odvrati Sikes. — Al' sve bi' reklo da si i ti jutros
usto na lijevu nogu, osim ako to nabacivanje kriglama nije bila puka
šala, ko i ono što si izbrblj'o...
Jesi li poludio? — reĉe Ţidov i uhvati ĉovjeka za rukav pokazujući na
djeĉake. .^.j,.
Sikes se zadovolji time da toboţe sveţe omĉu ispod lijevog uha i za-
baci glavu na desno rame; pantomima koju je Ţidov, ĉini se, dobro
razumio. Zatim Sikes zatraţi ĉašu ţestoka pića sluţeći se šatrovaĉkim
izrazima kojima je njegov govor obilovao, ali koji bi bili posve nerazu-
mljivi kad bismo ih ovdje naveli.
— Samo pazi da mi ne uliješ otrova! — reĉe Sikes odlaţući šešir na
stol.
To je rekao u šali, ali, da je vidio pakostan izraz na starĉevu licu kad
se okrenuo kuhinjskom ormaru i ugrizao se za blijedu usnu, moţda bi
zakljuĉio da njegovo upozorenje nije bilo sasvim nepotrebno, ili u naj-
manju ruku da bi se u srcu starog veseljaka mogla lako poroditi ţelja
da mu kakogod pojaĉa piće.
Pošto je iskapio dvije-tri ĉaše pića, Sikes se udostoji svratiti pozornost
na mladu gospodu, a taj milostivi ĉin navede ove potonje da opširno
izloţe zašto je i kako Oliver uhvaćen, pri ĉemu je istina izmijenjena i
iskićena onoliko koliko je Lisac drţao za uputno u danim okolnostima.
— Bojim se da ne izlane nešto što bi nas moglo uvaliti u nepriliku
— reĉe Ţidov.
— To je lako moguće — odvrati Sikes i zlurado se naceri. — Loše ti
se piše, Fagine.
— Sve mi se ĉini, znaš — nadoda Ţidov kao da nije ni ĉuo tu upadicu,
gledajući sugovornika ravno u oĉi — sve mi se ĉini, ako se klupko
poĉne odmotavati, da će još koješta izaći na vidjelo, i da bi se ti, dra-
goviću moj, mogao provesti još gore od nas.
Ĉovjek se lecne i okrene Ţidovu, ali je starac uvukao glavu u ramena
sve do ušiju i rastreseno se zagledao u zid ispred sebe.
Šutnja dugo potraje. Reklo bi se da je svaki ĉlan ovog diĉnog druš-
tvanceta zadubljen u svoje misli, pa ĉak i pas koji se nekako zlobno
oblizivao, kao da smišlja kako će nasrnuti na noge prvoga gospodina ili
dame na koje bude naišao na ulici. ' ne poznaje.
— Netko bi morao pronjuškati što je bilo na policiji — reĉe Sikes
mnogo tišim glasom od onoga kojim je govorio kada je došao.
Ţidov kimne glavom u znak odobravanja.
Trinaesto poglavlje
— Ako nas nije otkuc'o, a osuĊen je, onda se nemamo šta bojat' dok
ga god ne puste — reĉe Sikes. — Ali onda valja pripazit' na njega.
Moraš nekako doć' do njega.
I opet Ţidov kimne glavom.
Razboritost ovakva plana bila je zaista oĉita, ali je, na ţalost, postojala
ozbiljna prepreka na putu njegova ostvarenja, a to je da su svi odre-
da, i Lisac, i Charlev Bates, i Fagin, i William Sikes, sluĉajno osjećali
snaţnu i duboko ukorijenjenu odbojnost prema svakom pribliţavanju
policijskoj stanici iz bilo kojih razloga i pod bilo kakvim izgovorom.
Teško je reći koliko bi vremena tako sjedili i gledali jedan drugoga
obuzeti neizvjesnošću, koja nije bila baš najugodnija. MeĊutim, nije
potrebno ništa nagaĊati jer su se iznenada pojavile dvije mlade dame
(koje je Oliver bio već jednom vidio), pa razgovor ponovno slobodnije
poteĉe.
— U pravi ĉasl — reĉe Ţidov. — Otići će Bet tamo, je li, srce, da
hoćeš?
— A kamo to? — upita ga mlada dama.
— Pa samo tu, blizu, do policije, srce — umiljato će Ţidov.
Valja priznati toj mladoj dami da nije odluĉno izjavila da neće, nego da
je samo izrazila ţarku i usrdnu ţelju neka je »vrag odnese« ako tamo
poĊe — što je pristojan i obziran naĉin da se izbjegne odgovor, i što
pokazuje da je toj mladoj dami bilo priroĊeno lijepo vladanje koje
ne podnosi da se izravnim i oštrim odbijanjem nanese bol bliţnjemu
svome.
Ţidovu se lice izdulji. Zatim se okrene od te mlade dame, koja je bila
gizdavo, da ne kaţemo raskošno dotjerana, u crvenoj haljini, zelenim
ĉizmicama, sa ţutim papirnim ulošcima za uvojke na glavi, prema onoj
drugoj djevojci.
— Nancy moja draga — obrati se Ţidov umilnim glasom drugoj dje
vojci. — A što ti kaţeš na to?
— Od toga ništa neće biti, pa bolje da i ne pokušavaš, Fagine — odgo
vori Nancy.
— Što hoćeš time reći? — upita je Sikes diţući mrzovoljan pogled.
— Upravo ono što sam rekla, Bille —-' sabrano će djevojka. — Ma ti
si baš ko stvorena za to — prosudi Sikes. — Nitko te u ovom kraju
— I ne ţelim da me upoznaju — odvrati Nancv isto onako staloţeno
— pa zato radije ne bih išla, Bille.
— Ići će ona, Fagine — reĉe Sikes.
— Ne, neće, Fagine — opet će Nancv.
Oliver Twist
— 'Oće, 'oće, Fagine— ponovi Sikes.
I Sikes je imao pravo. Pošto su joj naizmjence prijetili, koješta obe-
ćavali i podmićivali je, dotiĉna je gospoĊica naposljetku pristala pri-
hvatiti se tog zadatka. Nju zaista nisu sputavali obziri koji su sputavali
njenu ljupku prijateljicu, jer se tek nedavno doselila iz dalekog ali
otmjenog prigradskog naselja Ratcliffea u okolici FiekJ -Lanca, pa se
nije morala bojati da će je prepoznati tko od njenih brojnih znanaca.
I tako, pošto je pripasala ĉistu bijelu pregaĉu preko haljine i podvila
papirne uloške za uvojke pod slamnati šeširić — i jedno je i drugo
potjecalo iz starĉeva neiscrpna skladišta — gospoĊica Nancy bijaše
spremna poći na izvršenje svog zadatka.
— Ĉekaj malo, srce moje — reĉe joj Ţidov i izvuĉe odnekud pokri
venu košaricu. — Drţi ovo u jednoj ruci! Tako ćeš svima oko sebe
ulijevati više povjerenja, dušo.
— Daj joj i kljuĉ od ulaznih vrata da ga nosi u drugoj ruci, Fagine
— reĉe Sikes — da izgleda još bolje i prirodnije.
— Da, da, dušo, ima ĉovjek pravo — reĉe Ţidov i natakne velik kljuĉ
od kućnih vrata djevojci na kaţiprst desne ruke.
— Tako, izvrsno! Zaista izvrsno, dušo! — reĉe Ţidov trljajući ruke.
— O, braco moj! Dragi moj, siroti, slatki, neduţni braco! — usklikne
Nancy i briţne u plaĉ zdvojno lamatajući rukama u kojima je drţala
košaricu i kljuĉ od kućnih vrata.
— Sto li ga je snašlo? Kamo su ga odveli? O, smilujete mi se, gospodo,
recite mi što se dogodilo mom dragom braci; recite mi, gospodo, ako
Boga znate!
Izgovorivši te rijeĉi neobiĉno jadovitim i bolnim glasom, na beskrajno
zadovoljstvo svojih slušatelja, Nancy umukne, namigne društvu, vese-
lo kimne glavom svima redom i izgubi se.
— Eh, bistra je to djevojka, ptići moji — reĉe Ţidov okrećući se svo
jim mladim prijateljima i ozbiljno kimajući glavom, kao da ih nijemo
opominje neka se povedu za sjajnim primjerom koji im je upravo pred
oĉima.
— Ona zbilja sluţi na ĉast svom spolu — reĉe Sikes, pa natoĉi sebi
ĉašu i tresne šaĉetinom o stol. — U njezino zdravlje, i nek' samo svi
budu ko ona!
Dok su se te i mnoge druge pohvale nizale u ĉast izvanredne Nancy,
ta je mlada dama hitro odmicala put policijske stanice, do koje je do-
malo sretno i stigla, unatoĉ stanovitoj, razumljivoj nelagodi koja ju je
obuzimala zato što je prolazila ulicama sama, bez ikakve zaštiter^
Pošto je ušla na straţnji ulaz, tiho je pokucala kljuĉem na vrata jedne
Trinaesto poglavlje
ćelije i oslušnula. Ni glasa ĉuti nije bilo pa se nakašlje i opet oslušne. I
opet se nitko ne javi, pa djevojka prošapće umilnim glasom:
— Nollv1, moj dragi? Nolly?
U ćeliji je bio samo neki bijedni bosonogi zloĉinac koji je uhapšen zato
što je na ulici svirao u frulu i kojeg je gospodin Fang, pošto je nedvou-
mno dokazao da se okrivljeni ogriješio o ljudsku zajednicu, primjere-
i no kaznio na mjesec dana zatvora, uz umjesnu i duhovitu napomenu
da će osuĊenik, kad već ima toliko sape, bolje utrošiti snagu na okre-
tanje dolapa2 u tamnici nego da puše u glazbalo. Uznik se nije odazvao
djevojci jer je u mislima oplakivao svoju frulu koja je bila zaplijenjena
u korist općine, pa Nancy priĊe drugoj ćeliji i pokuca.
— Šta je? — oglasi se netko slabim, jedva ĉujnim glasom.
— Nije li tu moţda zatvoren kakav djeĉak? — zapita Nancy pošto je
prije toga još malo zajecala.
— Nije — odgovori onaj — Boţe saĉuvaj!
To je bio ĉovjek od šezdeset pet godina koji je kao skitnica osuĊen na
zatvor zato što nije svirao u frulu ili, drugim rijeĉima, što je prosjaĉio
po ulicama te nije niĉim privreĊivao svoj kruh svagdašnji. U trećoj
ćeliji bijaše opet zatoĉen ĉovjek zato što je krĉmio limene zdjelice bez
odobrenja i tako se na jedvite jade prehranjivao, nauštrb biljegovnog
ureda.
MeĊutim, kako se ni jedan od te dvojice zloĉinaca nije odazvao na ime
Oliver niti što znao o njemu, Nancy poĊe ravno do prostodušnog sud-
skog posluţitelja u prugastu prsluku i zapita ga za svog dragog bracu
kukajući i jadikujući na sav glas, što je djelovalo još uvjerljivije zato što
je u isto vrijeme vrlo vješto i uspješno baratala košaricom i kljuĉem
od kućnih vrata.
— Nije kod mene, dušo — reĉe joj starac.
— Pa gdje je onda? — zdvojno vrisne Nancy.
— Odveo ga je onaj gospodin — odgovori posluţitelj.
— Koji gospodin? O, za ime Boţje! Koji gospodin? — zavapi Nancy.
Odgovarajući na to nesuvislo zapitkivanje, starac priopći duboko oţa
lošćenoj sestri da je Oliveru pozlilo pred sucem i da je osloboĊen
krivnje na temelju iskaza jednog svjedoka, koji je dokazao da je kraĊu
izvršio jedan drugi djeĉak koji nije u rukama policije, te da je tuţitelj
1. Nolly — ime odmila za Olivera.
2. Dolap — kotaĉ s priĉvršćenim posudama za navodnjavanje, ĉest oblik
kazne u tadašnjim britanskim zatvorima.
Oliver Twist
odvezao tuţenoga u besvjesnom stanju svojoj kući, o kojoj on, poslu-
ţitelj, zna samo toliko da je negdje u Pentonvilleu, jer je sluĉajno ĉuo
kako tuţitelj spominje to ime kada je davao upute koĉijašu. Obuzeta
strahovitom sumnjom i neizvjesnošću, ojaĊena djevojka ote-tura do
izlaza, a onda najednom prestane posrtati i naglo potrĉi te se vrati do
Ţidovljeva stana najzaobilaznijim i najzamršenijjuji putom što ga je
mogla smisliti.
Ĉim je Bili Sikes saslušao njen izvještaj, brţe-bolje zovne svog psa,
ustakne šešir i ţurno ode, ne trateći vrijeme na puku formalnost po-
zdravljanja s društvom.
— Moramo doznati, djeco, gdje je taj mali; moramo ga pronaći —
uzrujano će Ţidov. — Charlev, njuškaj svuda naokolo dok god što ne
saznaš! Nancy, moja draga, moramo ga naći. Uzdam se u tebe, dušo,
u tebe i u Lisca. Ĉekajte, ĉekajte — nadoda Ţidov i drhtavom rukom
otkljuĉa ladicu. — Evo vam, djeco, para. Veĉeras ću zatvoriti ovu bu-
tigu. Znate gdje ćete me naći! Nemojte ostati ovdje ni minute dulje.
Ni ĉaska, mili moji!
Rekavši to, izgura ih iz sobe, pomno dva puta zakljuĉa vrata i namakne
zasun, te izvuĉe iz svog skrovišta škrinjicu koju je bio nehotice poka-
zao Oliveru. Tada poĉne brţe-bolje skrivati satove i nakit pod svoju
odjeću. U tom ga poslu iznenadi kucanje na vratima.
— Tko je? — vikne piskutavim glasom.
— Ja! — odazove se Lisac kroz kljuĉanicu.
— Šta je opet? — nestrpljivo će Ţidov.
— Pita Nancy trebamo li ga odvesti u onu drugu jazbinu? — zapita
Lisac.
— Da — odgovori Ţidov — PronaĊite ga, uhvatite ga i ništa više! Ja
već znam što ću s njim poslije, ne boj se.
Djeĉak promrsi nešto u znak odgovora i pohrli niza stube za svojim
društvom.
— Zasad nas još nije otkucao — reĉe Ţidov nastavljajući prekinuti
posao. Ako nas bude htio izdati svojim novim prijateljima, još mu
moţemo zaĉepiti gubicu.
Ĉetrnaesto poglavlje
Ĉetrnaesto poglavlje
sadrţi daljnje potankosti o Oliverovu boravku kod gospodina
Brownlowa i značajno proročanstvo što ga je izvjesni gospodin
Grimvuig izrekao o Oliveru kada su Olivera poslali nekim
poslom u grad.
Oliver se ubrzo probudio iz nesvijesti u koju je pao zbog nenadanog uzvi-
ka gospodina Brownlowa. U razgovoru koji je slijedio, i stari gospodin i
gospoĊa Bedwin briţljivo su izbjegavali spomenuti sliku i sve što se odno-
silo na Oliverovu prošlost ili budućnost — priĉali su samo o onom što ga
je moglo zabaviti, ali ne i uzbuditi. Još je bio preslab da bi mogao ustati i
doruĉkovati, ali kad su ga sutradan snijeli u gazdariĉinu sobu, prvo mu je
bilo da ţeljno zime na zid, u nadi da će ponovno ugledati lice one krasne
ţene. MeĊutim, razoĉarao se jer slike više nije bilo.
— Ah! — uzdahne gazdarica kad opazi Oliverov pogled. — Eto vidiš,
nema je više.
— Vidim da je nema, gospoĊo — odgovori Oliver. — Zašto su je ma
knuli?
— Odnijeli su je zato, znaš, drago dijete, što je gospodin Brownlow rekao
da bi ona mogla smetati tvom oporavku, jer te je nekako previše uznemi
rivala — odgovori stara gospa.
— Ma nije, nije. Nije me uznemirivala, gospoĊo — reĉe Oliver. — Rado
sam je gledao. Upravo sam je zavolio.
— Dobro, dobro! — prijazno će stara gospa. — Samo se ti, dijete moje,
što prije oporavi pa ćemo je opet objesiti na zid. Evo, obećavam ti! A sad
hajde da o neĉem drugom razgovaramo.
To je bilo sve što je Oliver u tom trenutku uspio doznati o slici. Kako je
stara gospa bila neobiĉno dobra prema njemu u njegovoj bolesti, nastojao
je ne misliti više na to. Pozorno je slušao mnoge zgode koje mu je ona
kazivala o svojoj kćeri, koja je udata za jednog dobrog i pristalog ĉovjeka
Oliver Twist
i ţivi s njim na selu; i o svom sinu koji je namješten kod nekog trgovca u
zapadnoj Indiji i koji je takoĊer vrlo dobar mladić, a ĉetiri puta na godinu
piše joj tako briţna pisma da joj navru suze na oĉi ĉim ih spomene. Kada
se stara gospa do mile volje napriĉala o odlikama svoje djece, pa i o
vrlinama svoga muţa, koji je preminuo, Bog mu duši dao lako, prije ravno
dvadeset šest godina, bijaše već vrijeme da se ppf^je ĉaj. Nakon ĉaja
poĉela je uĉiti Olivera kako se karta, što je on nauĉio u tren oka, pa su se
kartali vrlo ţivo i ozbiljno sve dok nije došlo vrijeme da bolesnik popije
ĉašu toplog vina razrijeĊena vodom i pojede krišku prepeĉenca, pa da
ode lijepo na poĉinak.
Lijepi su bili ti dani dok se Oliver oporavljao. Sve je oko njega bilo tako
tiho, ĉisto i uredno, svi su bili tako dobri i njeţni prema njemu da mu se,
nakon one buke i meteţa u kojima je vazda ţivio, ĉinilo kao da se našao u
samom raju. Ĉim je toliko ojaĉao da se mogao propisno obući, gospodin
Brownlow naruĉio je za njega novo odijelo, novu kapu i nove cipele.
Kako je Oliveru reĉeno da sa svojom starom odjećom moţe uĉiniti što
ga je volja, dao ju je sluţavci, koja je bila dobra prema njemu, i rekao joj
neka je proda kojem Ţidovu, a novac zadrţi za sebe. Ona je to vrlo rado
uĉinila, a kad je Oliver kroz prozor salona vidio kako je Ţidov strpao
njegovu odjeću u vreću i otišao dalje svojim putem, osjetio je pravu slast
pri pomisli da je ta stara odjeća otišla unepovrat i da više nema nikakve
opasnosti da će je opet nositi. Bile su to bijedne prnje, istini za volju, a
Oliver nije nikad dotle imao novo odijelo.
Jedne veĉeri, oko tjedan dana nakon onog dogaĊaja sa slikom, dok je
Oliver sjedio i razgovarao s gospoĊom Bedwin, stigla je odozgo poruka
od gospodina Brownlowa neka ga posjeti, ako se sasvim dobro osjeća, u
njegovoj radnoj sobi da malo popriĉaju.
1 mo od tebe napraviti knjiţevnika dokle god moţeš izuĉiti kakav pošten
— Boţe sveti, budi nam u pomoći! Operi ruke i daj da te lijepo poĉe-
šljam, dijete moje — reĉe gospoĊa Bedwin. — Presveto srce Isusovo!
Da smo znali da će te pozvati, stavila bih ti ĉist ovratnik i dotjerala te da
budeš lijep kao slika!
Oliver je uĉinio sve što mu je stara gospa rekla; i premda je tuţno ja-
dikovala kako nema vremena ni da mu bolje namjesti sitne nabore oko
ovratnika košulje, Oliver je, i pokraj tog krupnog nedostatka, bio tako
pristao i zgodan da je ĉak i ona potvrdila, gledajući ga vrlo zadovoljno od
glave do pete, kako misli da ga ne bi mnogo bolje dotjerala ĉak ni da je
poziv stigao znatno ranije.
Tako ohrabren, Oliver pokuca na vrata radne sobe. Pošto ga gospodin
Brownlow pozove da uĊe, naĊe se u maloj straţnjoj sobi pretrpanoj
knjigama, kojoj je prozor gledao na ljupke vrtiće iza kuća. Do prozora
Ĉetrnaesto poglavlje
je stajao stol za kojim je gospodin Brownlow sjedio i ĉitao. Kad ugleda
Olivera, odgurne knjigu i reĉe mu neka priĊe bliţe stolu i sjedne. Oliver
ga posluša, ĉudom se ĉudeći kako li samo stignu ljudi proĉitati toliko
mnoštvo knjiga koje kao da su napisane zato da svijet postane mudriji.
Tome se, uostalom, i dan-danas danomice ĉude i mnogo iskusniji ljudi
nego što je bio Oliver Twist.
— Ima tu popriliĉno knjiga, jel* sinko? — reĉe gospodin Brownlow kad
zapazi kako Oliver radoznalo promatra police što su se dizale od poda
do stropa.
— Puno ih je, gospodine — odgovori Oliver. — Nikad ih nisam ovoliko
vidio.
— Proĉitat ćeš ih već jednom ako budeš dobar — dobrostivo će stari
gospodin. — I uţivat ćeš više ĉitajući ih nego gledajući ih izvana, naime,
bar neke od njih; jer ima knjiga kod kojih su korice i hrbat kudikamo
najvredniji dijelovi.
— To su valjda ove teške, gospodine — reĉe Oliver upirući prstom u
nekoliko knjiţurina kvart-formata1 na kojima je bilo mnogo pozlate.
— Nisu baš uvijek — reĉe stari gospodin gladeći Olivera po glavi i smje
škajući se. — Ima i drugih koje su isto tako teške iako su mnogo manjeg
formata. Bi li volio postati uĉen ĉovjek i pisati knjige, a?
— Mislim da bih radije ĉitao knjige, gospodine — odgovori Oliver.
— Što? Zar ne bi volio postati pisac? — uzvikne stari gospodin.
Oliver porazmisli i najposlije reĉe kako misli da bi mnogo bolje bilo pro
davati knjige, ĉemu se stari gospodin od srca nasmije i reĉe da je Oliver
kazao nešto vrlo pametno. Oliveru je to bilo drago ĉuti, iako mu nikako
nije bilo jasno što je to tako pametno rekao.
— Dobro, dobro — reĉe stari gospodin i uozbilji se. — Ne boj se, neće
zanat ili postati zidar.
— Hvala vam, gospodine — doĉeka Oliver. Te je rijeĉi izgovorio toliko
ozbiljno da se stari gospodin ponovno nasmije i reĉe nešto o nekom ĉu
dnom nagonu, što Oliver nije shvatio pa nije za to ni mario.
— A sada — nastavi gospodin Brownlow još toplijim, ali u isti mah i mno
go ozbiljnijim glasom nego što ga je Oliver ikad ĉuo — molim te, sinko,
da dobro paziš što ću ti sada reći. Govorit ću s tobom potpuno otvoreno
jer sam uvjeren da si me kadar shvatiti kao kakav odrastao ĉovjek.
— Ah, nemojte mi, gospodine, samo reći da ćete me otjerati! — uzvikne
1. Kvart-format — format knjige od jedne ĉetvrtine arka.
Oliver Twist
Oliver, uznemiren ozbiljnim glasom kojim je stari gospodin poĉeo go-
voriti. — Nemojte me samo izbaciti iz kuće pa da opet lunjam ulicama.
Dopustite mi da ostanem ovdje i da vam sluţim! Nemojte me vratiti
na ono strašno mjesto odakle sam došao. Smilujte se sirotom deĉku,
gospodine!
— Drago moje dijete — opet će stari gospodin, ganut usr^ošću Olive-
rova nenadana preklinjanja — ne moraš se bojati da ću te ostaviti, osim
ako mi ne daš razloga za to.
— Nikad, nikad to neću uĉiniti, gospodine — umetne Oliver.
— Nadam se da nećeš — reĉe stari gospodin. — Ne vjerujem da bi to
ikad mogao uĉiniti. Već sam se prevario u nekim ljudima kojima sam
htio pomoći, ali sam svejedno sklon vjerovati ti. Nekako mi je više stalo
do tebe nego što bih to znao objasniti ĉak i samom sebi. Oni kojima sam
poklonio svu svoju ljubav leţe duboko u grobu; no, premda su sreća i ra
dost moga ţivota pokopane s njima, nisam od svog srca napravio lijes niti
zauvijek zakovao u njega svoje najljepše osjećaje. Duboka je ucviljenost
samo okrijepila i oplemenila te osjećaje.
Dok je stari gospodin to kazivao tihim glasom, više sam sebi nego svom
sugovorniku, pa nakon toga utonuo u šutnju, Oliver je posve nepomiĉno
sjedio.
— Ništa, ništa! — naposljetku će stari gospodin malko vedrije.
— Rekao sam ti ovo samo zato što je u tebe mlado srce i što ćeš moţda,
znajući koliko sam u ţivotu prepatio i bola podnio, pripaziti da mi ne za-
daš nove rane. Kaţeš da si siroĉe, bez igdje ikoga, a sva moja raspitivanja
potkrepljuju tu tvoju tvrdnju. Hajde, ispriĉaj mi svoj ţivot: odakle si, tko
te je othranio i kako si zapao u ono društvo u kojem sam te našao. Samo
govori istinu pa nećeš ostati bez prijatelja dok sam ja ţiv.
Oliver nije mogao nekoliko minuta od jecanja ni rijeĉi progovoriti. Upra-
vo kad je poĉeo priĉati o tome kako je othranjen u sirotištu i kako ga je
gospodin Bumble odveo u uboţnicu, netko neobiĉno nestrpljivo pokuca
dva puta na kućna vrata, a zatim sluţavka dotrĉi uza stube i najavi gospo-
dina Grimvviga.
— Dolazi li gore? — upita je gospodin Brownlow.
— Da, gospodine — odgovori sluţavka. — Pitao je imamo li u kući kola
ĉića, a kad sam mu kazala da imamo, rekao je da je došao na ĉaj.
Gospodin Brownlow se osmjehne i, okrenuvši se Oliveru, reĉe da je go
spodin Grimwig njegov stari prijatelj, pa n^ka mu ne zamjeri ako se bude
malo osorno vladao, jer je u duši krasan ĉovjek, o ĉemu nema ni najmanje
sumnje.
— Da odem dolje, gospodine? — priupita ga Oliver.
Ĉetrnaesto poglavlje
— Nemoj — odvrati gospodin Brownlow. — Radije bih da ostaneš.
U tom trenu ude u sobu, pomalo hramljući na jednu nogu i oslanjajući se
na debeli štap, krupan stari gospodin, u plavu kaputu, prugastu pršnjaku,
u hlaĉama i dokoljenicama od nankina1, a na glavi mu bijaše bijel šešir
široka, zeleno podstavljena oboda. Iz pršnjaka mu provirivala gusto na-
brana ogrlica, a ispod nje mu visio vrlo dugaĉak ĉeliĉan lanĉić na kojem
se njihao samo kljuĉ. Krajevi bijelog vratnog rupca bili su mu svezani u
uzao velik kao naranĉa, a izrazi na licu bijahu mu toliko raznoliki da se
ne bi ni mogli svi opisati. Kad je govorio, imao je naviku nakriviti glavu
na jednu stranu i u isto vrijeme gledati subesjednika krajiĉkom oka, što
je neodoljivo podsjećalo ĉovjeka na papigu. Ĉim je ušao, zauzeo je takvo
drţanje i, pokazujući u ispruţenoj ruci komadić naranĉine kore, uzviknuo
gunĊavim, nezadovoljnim glasom:
— Pogledajte! Vidite li ovo? Zar nije upravo ĉudesno i nevjerojatno da
ne mogu nikom doći u kuću, a da na stubama ne naĊem ovog prijatelja
siromašnih ranarnika? Jednom sam već obogaljio zbog naranĉine kore,
a znam da će mi naranĉina kora najposlije doći glave. Hoće, gospodine,
naranĉina će kora mene strpati u grob, evo, ako ne bude tako, gospodine,
izjest ću sam sebi glavu.
Gospodin Grimwig podupirao je i potkrepljivao tom velikodušnom po-
nudom gotovo svaku svoju tvrdnju, što je bilo još neobiĉnije zato što je
glava gospodina Grimwiga, ĉak i kad bismo pretpostavili mogućnost da
znanost toliko uznapreduje te omogući ĉovjeku, ako mu je baš stalo do
toga, da izjede sam sebi glavu, glava je, velim, gospodina Grimvviga bila
toliko izuzetno velika da bi se i najsamouvjereniji ĉovjek jedva usudio
ponadati da bi je mogao pojesti za jedan obrok, ostavljajući sasvim po
strani debeli sloj pudera kojim je bila posuta.
— Izjest ću sam sebi glavu, gospodine — ponovi gospodin Grirrrvvig lupa
jući štapom o pod. — A šta je ovo? — usklikne motreći Olivera i ustukne
korak-dva.
— To je naš mali Oliver Twist o kojem sam vam već govorio — reĉe
gospodin Brownlow.
Oliver se pokloni.
— Nećete valjda reći da je to onaj djeĉak koji je imao groznicu? — reĉe
gospodin Grimvvig, pa ustukne još korak dolje.
— Ĉekajte malo! Nemojte mi ništa govoriti! Stanite... — nastavi go-
1. Nankin — tanka pamuĉna tkanina, obiĉno ţute boje, nazvana tako po
kineskom gradu Nankingu.
Oliver Twist
spodin Grimwig pošto je iznenada, u pobjedonosnom ushitu zbog svog
otkrića, smetnuo s uma strah od groznice. — To je onaj mali koji je jeo
naranĉe! Ako to nije, gospodine, onaj mali koji je jeo naranĉe i bacio ovaj
komadić kore na vaše stube, onda ću izjesti sam sebi glavu, pa i njemu
isto tako.
— Ne, ne, nije on jeo naranĉe — reĉe gospodin Browniow smijući se.
— Hajde, odloţite šešir i upoznajte se s mojim mladim prijateljem.
— Meni je to neobiĉno vaţno, gospodine — reĉe razdraţljivi stari go
spodin skidajući rukavice. — U našoj se ulici uvijek naĊe pokoja kora
naranĉe na ploĉniku; i ja znam da ih to baca momak onog ranarnika na
uglu. Sinoć se jedna mlada ţena poskliznula o koru naranĉe i srušila se na
moju vrtnu ogradu; ĉim je ustala, vidio sam kako je pogledala prema onoj
vraţjoj crvenoj lampi što osvjetljava ranarnikovu ploĉicu. Doviknuo sam
joj s prozora: »Nemojte ići k njemu! To vam je ubojica! Lovac na ljudske
glave!«. Pa i jest. Ako nije...
Tu raspaljivi stari gospodin snaţno lupi štapom o pod, što su njegovi
prijatelji svagda znali da znaĉi njegovu uobiĉajenu ponudu kad ona nije
izrijekom spomenuta. Zatim, svejednako drţeći štap u ruci, sjedne i, ra-
sklopivši lornjon što ga je nosio privezana o široku crnu vrpcu, promotri
Olivera, koji, kad vidje da je predmet promatranja, pocrveni i ponovno
se pokloni.
— To je taj mali, jel'te? — napokon će gospodin Grimvvig.
— Jest, to je on — odgovori gospodin Brownlow.
— Kako si, mali? — zapita gospodin Grimvvig.
— Hvala na pitanju, gospodine, sad mi je već mnogo bolje — odgovori
Oliver.
Gospodin Brownlow kao da se pribojavao da njegov prijatelj ĉudak ne
kaţe štogod neugodno, pa zamoli Olivera da skokne dolje i rekne gospoĊi
Bedwin da moţe donijeti ĉaj, što Oliver vrlo rado uĉini jer mu se gostovo
drţanje nije ni najmanje sviĊalo.
— Zgodan djeĉak, je li? — zapita gospodin Brownlow.
— Ne znam — zlovoljno će gospodin Grimvvig.
— Ne znate?
— Ne, ne znam. Meni su svi djeĉaci jednaki. Za mene postoje samo dvije
vrste djeĉaka, bljedunjavi i mesnati.
— A u koje spada Oliver?
— U bljedunjave. Imam jednog prijatelja ĉiji je sin mesnat — kaţu da je
krasan — ima okruglu glavu, crvene obraze i prodorne oĉi: grozan deĉko,
tijelo i udovi su mu nabijeni kao da će mu popucati šavovi na plavom
odijelu, glas mu je kao u laĊara, a jede kao vuk. Poznajem vam ja dobro
Ĉetrnaesto poglavlje
njega, nitkova jednog!
— Ma dobro — reĉe gospodin Brownlow — naš mali Oliver Tvvist nije
takav pa se ne morate ljutiti na njega.
— Ne, nije takav — potvrdi gospodin Grimvvig. — Moţda je i gori.
Tu se gospodin Brovvnlovv nestrpljivo nakašlje, a gospodin Grimvvig kao
da je u tom njegovu kašljanju neobiĉno uţivao.
— Moţda je i gori, velim — ponovi gospodin Grimvvig. — Odakle je
došao? Tko je? Što je? Prebolio je groznicu. Što kaţete na to? Groznica
ne spopada samo dobre ljude, nije li tako? I loše ljude katkad spopadne
groznica, nije li tako, a? Poznavao sam jednog ĉovjeka koji je obješen na
Jamajki zato što je ubio svoga gospodara. Šest puta je prebolio groznicu,
ali nije zbog toga pomilovan. Ih, koješta!
Ĉinjenica je, meĊutim, da je gospodin Grimvvig u dubini duše bio itekako
sklon priznati da su Oliverova vanjština i drţanje neobiĉno privlaĉni, ali
mu je duša bila da svakome protuslovi, pogotovo sada kada je na stubama
našao naranĉinu koru. I pošto je u sebi zakljuĉio da njemu nitko ţiv neće
odreĊivati je li neki djeĉak pristao ili nije, otprve je nakanio suprotstaviti
se svom prijatelju. Kada je gospodin Brownlow priznao da ni na jedno od
prijateljevih pitanja ne moţe zasad odgovoriti kako treba, i da je odgodio
svako daljnje ispitivanje Oliverove prošlosti dok se djeĉak toliko ne opo-
ravi da to moţe podnijeti, gospodin Grimvvig se zajedljivo zasmijulji. I
još zapita, podrugljivo, ima li gazdarica obiĉaj naveĉer prebrojiti pribor za
jelo, jer ako jednog lijepog sunĉanog jutra ustanovi da joj nedostaje koja
srebrna ţlica, e, onda će on, naravno, vrlo rado... i tako dalje. Premda je i
sam bio pomalo prijek ĉovjek, gospodin Brownlow je sve to vrlo
dobroćudno podnosio jer je dobro poznavao mušice svoga prijatelja; a
kako je gospodin Grimvvig za ĉajem bio toliko ljubazan te je odao puno
priznanje kolaĉićima, sve je išlo kao podmazano, a Oliver, koji se priklju-
ĉio društvu, poĉeo se ipak osjećati malko ugodnije u društvu prgavoga
staroga gospodina.
— A kada kanite saslušati potpuni, istiniti i osobni izvještaj o ţivotu i pu
stolovinama Olivera Tvvista? — upita Grimvvig Brownlowa kada su popili
ĉaj, nastavljajući prekinuti razgovor i zirkajući na Olivera.
— Sutra ujutro — odgovori Brovvnlovv. — Volio bih da nas dvojica bude
mo tada nasamo. DoĊi sutra u deset sati do mene, sinko!
— Dobro, gospodine — odgovori Oliver pomalo neodluĉno, jer se snebi
vao što ga gospodin Grimvvig tako uporno promatra.
— Znate šta — šapne taj gospodin Brovvnlovvu. — Neće on sutra doći
do vas. Primijetio sam kako oklijeva. Obmanjuje vas on, dobri moj pri
jatelju!
Oliver Twist
— Zakleo bih se da me ne obmanjuje — ţustro će Brownlow.
— Ako vas ne obmanjuje — opet će Grimwig—ja ću... —i lupi štapom
o pod.
— Jamĉim vam svojim ţivotom da taj djeĉak govori istinu! — opali go
spodin Brownlow kao iz topa i tresne šakom o stol.
— A ja svojom glavom da laţe! — odbrusi gospodin Grirru^jgg i takoĊer
tresne šakom o stol.
— Vidjet ćemo — zakljuĉi gospodin Brownlow obuzdavajući gnjev što
je u njemu rastao.
— Tako je — potvrdi gospodin Grimwig smješkajući se izazovno. — Tako
je-
Sudbina je htjela da gospoĊa Bedwin upravo u tom trenutku donese u
sobu omanji sveţanj knjiga, što ih je gospodin Brownlow prijepodne kupio
od onog istog knjiţara s kojim smo se već upoznali u ovoj pripovijesti;
pošto ih je metnula na stol, htjede izići.
— Zadrţite tog momka, gospoĊo Bedwin! — reĉe Brownlow.
— Treba još nešto odnijeti natrag.
— Već je otišao, gospodine — odvrati gospoĊa Bedwin.
— Pozovite ga natrag — reĉe gospodin Brownlow. — Posrijedi je nešto
vaţno. Siromah je ĉovjek, a knjige mu nisam platio.
Osim toga, trebam mu vratiti još neke knjige.
Otvore se kućna vrata, Oliver potrĉi na jednu stranu, djevojka na drugu,
a gospoĊa Bedvvin stajaše na stubama i vikaše za momkom, ali od momka
ni traga ni glasa. Oliver i djevojka se vrate zadihani i jave da momka nema
nigdje na vidiku.
— Uh, baš mi je krivo — uzvikne gospodin Brownlow. — Bilo mi je baš
do toga stalo da još veĉeras vratim te knjige.
— Pošaljite ih po Oliveru — reĉe gospodin Grimwig smješkajući se po
drugljivo. — On će ih, znate, pošteno predati.
— Da, dajte ih, molim vas, meni, gospodine, da ih odnesem — reĉe
Oliver. —Trĉat ću cijelim putem, gospodine.
Stari je gospodin zaustio da kaţe kako Oliver ne smije nipošto iz kuće,,
kadli ga neobiĉno pakosno kašljucanje gospodina Grimvviga natjera d# r
se predomisli, kako bi time što će Oliver brzo i toĉno izvršiti taj zadatak f
umah dokazao svom prijatelju neosnovanost njegovih smmnji, bar u tom ,
pogledu.
— I odnijet ćeš ih, sinko — reĉe stari gospodin. — Knjige ti leţe na stol-r t>
cu pokraj mog stola. Donesi ih dolje!
Oduševljen što moţe biti od neke koristi, Oliver donese brţe— bolja j
knjige pod miškom i priĉeka, s kapom u ruci, da ĉuje što treba da uradi.? i
Ĉetrnaesto poglavlje
— Reci mu — reĉe gospodin Brownlow gledajući netremice Grimvviga
— reci mu da mu vraćam te knjige i da si mu donio ĉetiri i pol funte
koje mu dugujem. Evo ti novĉanice od pet funti pa će ti on uzvratiti još
deset šilinga.
— Vratit ću se za deset minuta, gospodine — ţustro će Oliver.
Pošto je strpao novĉanicu u dţep na kaputu, zakopĉao dţep i briţno uzeo
knjige pod mišku, smjerno se pokloni i iziĊe iz sobe. GospoĊa Bedwin
ga isprati sve do uliĉnih vrata dajući mu sve potrebne upute o knjiţarevu
prezimenu i o imenu ulice, a Oliver joj potvrdi da je sve dobro razumio.
Opomenuvši ga više puta da se ĉuva da se ne prehladi, stara gospa mu
napokon dopusti da krene.
— Slatko moje dijete, Bog te blagoslovio! — reĉe stara gospa gledajući za
njim. — Nekako mi je teško pri srcu što mi odlazi s oĉiju.
U tom se trenutku Oliver veselo okrene i kimne joj glavom prije nego što
će zamaknuti za ugao. Stara mu se gospa nasmiješi i odzdravi, pa zatvori
vrata i vrati se u svoju sobu.
— Da vidimo; vratit će se najkasnije za dvadeset minuta — reĉe gospodin
Brownlow, pa izvadi sat i poloţi ga na stol. — Dotle će već pasti mrak.
— Vi zaista vjerujete da će se vratiti, jel'te? — upita ga gospodin Gri-
mvvig.
— A vi ne vjerujete? — uzvrati gospodin Brownlow protupitanjem i
osmjehne se.
Potreba za protuslovljenjem bila je u tom trenu vrlo snaţna u gospodina
Grimwiga, a samopouzdani osmijeh njegova prijatelja još je više pojaĉao
tu potrebu.
— Ne vjerujem — odgovori i udari šakom o stol. — Mali ima na sebi
novo odijelo, pod miškom mu hrpa vrijednih knjiga, a u dţepu novĉanica
od pet funta. Vratit će se svojim starim prijateljima, lopovima; i još će
vam se narugati. Ako se taj mali ikad vrati u ovu kuću, gospodine, izjest
ću sam sebi glavu.
Rekavši to, prikuĉi svoj stolac bliţe stolu; i tako su dva prijatelja sjedila,
u nijemu išĉekivanju, a meĊu njima sat.
Da bismo pokazali koliku vaţnost pridajemo sami svojim sudovima, i
koliko smo ponosni na svoje posve nepromišljene i brzoplete zakljuĉke,
vrijedno je napomenuti da se gospodin Grimwig, premda nipošto nije
bio zao ĉovjek i premda bi mu uistinu bilo ţao kad bi se uvjerio da je
njegov poštovani prijatelj nasamaren i izigran, ipak u tom trenu sasvim
t ozbiljno i usrdno nadao da se Oliver Twist neće vratiti.
Bilo se već toliko smraĉilo da su se brojke na satu jedva mogle razaznati,
ali su dva stara gospodina i dalje nijemo sjedila, a meĊu njima sat.
Oiiver Ttoist
Petnaesto poglavlje
pokazuje koliko je starom veselom Ţidovu i gospoĎici Nancy
bilo stalo do Olivera Tvuista.
U mraĉnoj prostoriji jedne bijedne krĉmetine u najprljavijem dijelu
Little Saffron Hilla, u tamnoj i sumornoj jazbini u kojoj zimi pova-
zdan gori treperava petrolejka, a u koju ni ljeti nikad ne dopre nijedna
sunĉana zraka, sjedi uz kositrenu mjericu i ĉašicu, ogrezao u teške mi-
sli, sav proţet zadahom alkohola, ĉovjek u baršunastu kaputu, sivka-
stosmeĊim hlaĉama, visokim cipelama i dugaĉkim ĉarapama, u kome
bi svaki iskusniji policijski agent, ĉak i pri tom mutnom osvjetljenju,
odmah prepoznao Williama Sikesa. Do nogu mu leţi pas bijele dlake i
krvavih oĉiju koji sad ţmirka na svoga gospodara, a sad oblizuje na
jednoj strani njuške veliku svjeţu posjekotinu koja kao da je posljedica
nekog nedavnog okršaja.
— Mir, mrcino jednal Miri — reĉe mu Sikes remeteći iznenada tiši
nu. Je li toliko napregnuto mozgao da ga je smetalo pseće ţmirkanje,
ili su mu osjećaji bili toliko uzburkani mislima da je morao dati sebi
oduška time što je udario nogom neduţnu ţivotinju — o tome bi se
moglo razmišljati i raspravljati. Kako bilo da bilo, ĉinjenica je da je u
isto vrijeme i opsovao i udario psa nogom.
Psi obiĉno nisu skloni osvećivati se za nepravde koje im nanose go-
spodari, ali Sikesov pas bio je isto onako opake ćudi kao i njegov go-
spodar, a kako je moţda u tom trenu teško mogao podnijeti nanesenu
nepravdu, odmah je, ni pet ni šest, zario zube u jednu od one dvije
visoke cipele. Pošto ju je dobro prodrmao, povukao se, reţeći, pod
klupu i za dlaku izmakao kositrenoj mjerici koju je Sikes bacio na
njegovu glavu.
— Ne bi P me ugriz'o, a? — reĉe Sikes, pa jednom rukom dohvati ţ%|
raĉ, a drugom polako rasklopi veliku škljocu koju je izvukao iz
Petnaesto poglavlje
— 'Odi amo, vraţe pakleni! 'Odi amo! Ĉuješ li ti mene?
Pas ga je svakako ĉuo jer je Sikes govorio vrlo oštrim i prodornim
glasom, ali kao da iz nekog neobjašnjivog razloga nije baš ţelio ostati
prerezana grkljana, pa nije izlazio ispod klupe, nego je samo još bje-
šnje reţao i hvatao zubima kraj od ţaraĉa grizući ga kao divlja zvijer.
Taj je otpor još više razjario Sikesa, pa klekne i upravo pomamno na-
vali na psa. Pas je skakao lijevo i desno, škljocao zubima, reţao i lajao;
ĉovjek je nasrtao i kleo, udarao i bogohulio, borba se pribliţavala kri-
tiĉnoj toĉci za jednu ili za drugu stranu kad se vrata iznenada otvore i
pseto izleti kao iz puške napolje, ostavljajući Billa Sikesa sa ţaraĉem i
škljocom u rukama.
Za svaĊu je svagda potrebno dvoje, kaţe stara uzreĉica. Kako je Sikes
bio razoĉaran bijegom svoga protivnika, umah zametne kavgu s pri-
došlicom.
— Kog se vraga uplećeš izmeĊu mene i moga psa? — sikne Sikes i
uĉini ţestoku kretnju.
— Nisam znao, prijatelju, nisam znao — ponizno odgovori Fagin jer je
pridošlica bio stari Ţidov.
— Nisi znao, kukavico lopovska! — zareţi Sikes. — Zar nisu ĉuo ga
lamu?
— Ni najmanjeg šuma, ţivota mi, Bille — odgovori Ţidov.
— Pa da, ti nikada ništa ne ĉuješ, jel'da — okosi se Sikes na nj ţestoko
i podrugljivo. — Šuljaš se amo-tamo tako da te niko nit' vidi nit' ĉuje!
Šteta, Fagine, što nisi prije pola minute bio na mjestu tog pseta.
— Zašto? — priupita ga Ţidov neprirodno se smješkajući.
— Jerbo drţava štiti ţivote takvih ljudi ko što si ti koji ne vrijede ni pola
lule duhana, a dopušta ĉovjeku da ubije pseto kad god ga je volja —
odgovori Sikes i sklopi škljocu gledajući znaĉajno Ţidova. — Eto zašto.
Ţidov protrlja ruke i sjedne za stol smijući se toboţe šali svoga prija
telja. Ipak, vidjelo se da mu nije baš do smijeha.
— Samo se ti kesi — reĉe Sikes vraćajući ţaraĉ na mjesto i motreći ga
divlje i prezirno. — Samo se ti kesi! AP nećeš se zadnji smijat', osim
ako se ne budeš i na vješalima klibio. U mojim si šakama, Fagine; i
nek' me vrag odnese ako te ispustim iz šaka. Tako da znaš! Ako meni
ode glava, ode i tebi; i zato, ĉuvaj me se!
— Ma dobro, dobro, prijatelju — reĉe Ţidov. — Sve ja to znam; mi...
mi... mi... imamo zajedniĉke interese, Bille... zajedniĉke interese.
— Ih! — procijedi Sikes kao da misli da Ţidov ima od tih njihovih
zajedniĉkih interesa više koristi nego on. — E, pa dobro, što mi imaš
reć'?
Oliver Twist
— Sve je lijepo pretopljeno — odgovori Fagin — i donio sam ti tvoj
dio. Malo je više nego što ti po pravu pripada, prijatelju, ali ja znam
da ćeš drugi put ti meni to nadoknaditi, pa...
— Dosta tog naklapanja — unese mu se razbojnik nestrpljivo u rijeĉ.
— Gdje ti je to? Daj 'vamo!
— Evo, evo, Bille; samo malo, samo malo — odvrati Ţidp/ umirujući
ga. — Evo ga] Sve je u najboljem redu.
Govoreći tako, izvuĉe iz njedara stari pamuĉni rupĉić, razveţe povelik
ĉvor na jednom kraju i izvadi zamotuljak u smeĊem papiru. Sikes mu
ga istrgne iz ruke, brţe-bolje razmota i uzme brojiti zlatnike što su bili u
njemu.
— To je sve, jel'da? — zapita Sikes.
— Sve — potvrdi Ţidov.
— Da nisi moţda usput otvorio paketić i progut'o koji komad, a — su
mnjiĉavo će Sikes. — Nemoj mi se sad tu tako uvrijeĊeno kreveljit'
kad te ovo pitam; više puta si već to uĉinio. De drmni tu klepetušu.
Na obiĉnom jeziku to je znaĉilo zapovijed da potegne zvonce. Na taj
znak pojavi se jedan drugi Ţidov, mlaĊi od Fagina, ali gotovo isto toli
ko gnusne i odvratne vanjštine.
Bili Sikes samo upre prstom u praznu mjericu. Onaj Ţidov dobro
shvati taj mig i ode napuniti mjericu, pošto je prije toga izmijenio
znaĉajan pogled s Faginom, koji je naĉas izgledao kao da je to oĉeki-
vao i, umjesto odgovora, kimnuo ovlaš glavom, tako da bi promatraĉ
iz prikrajka jedva mogao zapaziti taj pokret. Sikes ga nije primijetio
jer se upravo sagnuo zavezati uzicu na cipeli koju mu je pas odriješio.
Da je opazio tu kratkotrajnu razmjenu znakova, moţda bi pomislio da
mu se loše piše.
— Ima li koga ovdje, Barney? — zapita Fagin ne diţući pogleda s poda
dok ga je Sikes promatrao.
— Ni ţive duše — odgovori Barnev, kome su rijeĉi, bilo da su dolazile
od srca ili ne, svakako izlazile na nos.
► Išao je tako misleći kako treba biti sretan i zadovoljan, i što sve ne bi
— Nema nikoga? — ponovno će Fagin iznenaĊeno, što je
moglo znaĉiti da Barnev moţe slobodno reći istinu.
— Nikog osim gospodiĉne Nancy — odgovori Barnev.
— Nancy! — usklikne Sikes. — Gdje je? Nek' mi oĉi iscure ako ruj
skidam kapu pred sposobnostima te djevojke.
'■
— Naruĉila je za šankom tanjur kuhane govedine — odgovori Baf-f
ney.
— Pošalji je 'vamo — reĉe Sikes i natoĉi sebi ĉašicu pića. — Nefc|
doĊe 'vamo!
Petnaesto poglavlje
Barney plašljivo pogleda Fagina, kao da od njega traţi odobrenje. Me-
Ċutim, kako je Ţidov šutio ne diţući pogleda s poda, iziĊe i uskoro
se vrati s Nancy, koja je još imala na sebi šeširić i pregaĉu i drţala u
rukama košaricu i kljuĉ od kućnih vrata.
— Ušla si mu u trag, jel'da. Nancy? — upita je Sikes pruţajući joj
ĉašu.
— Jesam, Bille — odgovori mu mlada dama i iskapi ĉašu nadušak.
— A bogme sam se i vraški umorila. Malo se derište razboljelo i mora
leţati pa...
— O, Nancy, dušo moja! — klikne Fagin i uzgleda.
Je li time što je Ţidov nekako neobiĉno namrštio svoje riĊe obrve i
napol sklopio duboko usaĊene oĉi, opomenuo gospoĊicu Nancy da je
malo previše govorljiva, nije sad osobito vaţno. Nama su ovdje jedino
vaţne ĉinjenice; a ĉinjenica je da je Nancy naglo prekinula svoje pri-
ĉanje i, uputivši nekoliko draţesnih osmijeha Sikesu, skrenula razgo-
vor. Nakon otprilike deset minuta Fagina je spopao kašalj, a Nancy se
zaogrnula rupcem i rekla kako je vrijeme da poĊe. Sikes ustvrdi da i
on ide istim putem, te izrazi namjeru da je otprati. I tako su zajedno
krenuli, a za njima na kraćoj udaljenosti pas, koji se išuljao iz neĉijeg
dvorišta ĉim mu je gospodar nestao iz oĉiju.
Kada je Sikes otišao, Ţidov je promolio glavu na vrata i, gledajući za
njim kako odmiĉe mraĉnim prolazom, priprijeti mu stisnutom šakom
i promrsi neku soĉnu psovku, a onda se grozno naceri, ponovno sjedne
za stol i ubrzo se zadubi u ĉitanje najzanimljivijih stranica »Potjere« 1.
Dotle je Oliver Twist išao svojim putem ni ne sluteći da je vrlo blizu
starom veseljaku. Kada je stigao do Clerkenwella, sluĉajno je skrenuo
u jednu pokrajnju ulicu koja nije zapravo bila na njegovu putu. Me-
Ċutim, kako je svoju pogrešku otkrio tek kad je došao do polovice te
ulice, a znao je da ipak ide u pravom smjeru, nije drţao za potrebno
vraćati se, te je nastavio istim putem što je brţe mogao, s knjigama
pod pazuhom.
fs dao da moţe bar naĉas vidjeti sirotog malog Dicka koji moţda u ovom
4 istom trenutku gorko plaĉe, izgladnio i izubijan, kadli ga iz razmišlja-
r\ nja prene glas neke mlade ţene koja je viknula: — O, dragi moj braco!
— Tek što je uzgledao da vidi što je posrijedi, zadrţe ga neĉije ruke i
ĉvrsto mu se obaviju oko vrata.
1. Potjera (»Hue-and-Cry«) nekadašnje sluţbeno glasilo londonske policije.
y
Oliver Twist
— Pustite me — vikne Oliver otimajući se. — Ostavite me! Tko je
to? Zašto me drţite?
Jedini odgovor na ta pitanja bile su mnogobrojne glasne jadikovke
mlade ţene koja ga je zagrlila, a u ruci je drţala košaricu i kljuĉ od
kućnih vrata.
— O, Boţe sveti! — uzvikivaše mlada ţena. — Našla saiji^a! Oh! Oli
vere, Olivere! O, baš si zloĉest deĉko, koliko si mi jada zadao! Hodi
sa mnom kući, dušo, hodi! Oh, ipak sam ga našla. Hvala dragom Bogu
što sam ga napokon našla!
Nakon tih nesuvislih uzvika, mlada ţena udari u plaĉ i spopadnu je takvi
strašni grĉevi da su dvije ţene, koje su u tom trenu naišle ulicom, rekle
nekom mesarskom momku, kome se kosa sjala od namazana loja a
koji je takoĊer promatrao što se dogaĊa, da ne bi bilo zgorega da
skokne po lijeĉnika. Nato je momak, koji je bio nekako mlitav, da ne
kaţemo lijen, odgovorio kako misli da to neće biti potrebno.
— Ma ne, ne treba — reĉe mlada ţena i zgrabi Olivera ĉvrsto za ruku.
— Već mi je bolje. Da si smjesta pošao kući, bezdušno dijete! Hajde!
— Sto se dogodilo, gospoĊo? —upita je jedna ţena.
— Ama, gospoĊo — odgovori joj mladojka — pobjegao je prije skoro
mjesec dana od roditelja, koji su vrijedni i ĉestiti ljudi, pa je zapao u
loše društvo, meĊu same lopove i propalice. Našoj majci samo što nije
srce prepuklo!
— Nevaljalac mali! — dobaci druga ţena.
— Odlazi kući, gade jedan mali! — primetne treća.
— Nisam ja gad — odvrati Oliver u velikom strahu. — Ja nju ne
poznajem. I nemam uopće sestre, a ni oca ni majke. Ja sam siroĉe, a
stanujem u Pentonvilleu.
— Pazite ga samo kako se koĉoperi! — uzvikne mladojka.
— Pa to je Nancy! — usklikne Oliver, koji joj je sad prvi put ugledao
lice i ustuknuo od ĉuda i zaprepaštenja.
— Eto vidite da me poznaje! — vikne Nancy obraćajući se promatra
ĉima. — Sam se odao. Pomozite mi, dobri ljudi, da ga odvedem kući,
jer će mu inaĉe otac i mati svisnuti od jada, a meni će srce pući od
ţalosti!
— Koji je ovo vrag? — zapita ĉovjek koji je izletio iz obliţnje pivnice,
a odmah za njim bijeli pas. — Mali Oliver! Ajde kući, štene jedno,
sirotoj materi! Da si smjesta poš'o kući!
— Nisam ja njihov. Ne poznajem ja njih. U pomoć! U pomoć! — vi-
kaše Oliver otimajući se iz ĉovjekova snaţnog stiska.
— U pomoć! — ponovi onaj ĉovjek. — Da, pomoći ću ja već tebi,
Petnaesto poglavlje
lupeţu mali! Kakve su ti to knjige? Sigurno si ih nekom dig'o, je l'da?
Daj ih 'vamo.
I ĉovjek mu istrgne knjige iz ruku i odalami ga njima po glavi.
— Tako mu i treba! — dovikne promatraĉ s prozora u potkrovlju.
— Jedino ga tako moţeš nauĉiti pameti!
— Nego šta! — pritvrdi tesar pospana lica, odobravajući pogledom
onome u potkrovlju.
— To će mu samo biti od koristi! — priklope one dvije ţene.
— Dobit će on već što ga ide! — poruĉi im onaj ĉovjek, pa još jednom
mlatne Olivera po glavi i šĉepa ga za ovratnik. — A sad se kupi, nitko
ve jedan mali! Ajde, Sarko, pazi na njega. Pazi na njega kad ti kaţem!
Onako slab od nedavno preboljene bolesti, omamljen udarcima i izne
nadnim prepadom, zaplašen bijesnim rezanjem psa i grubošću ĉovje
ka, obeshrabren uvjerenjem svih promatraĉa da je on zaista okorjeli
mali nitkov kao što su ga prikazali, što je siroto dijete moglo uraditi?
Bilo se već smrklo; oko njega sama bijeda, niotkud pomoći; svaki bi
otpor bio uzaludan. U tren oka odvuku ga u splet mraĉnih prolaza po
teţući ga ţurno za sobom, tako da je ono malo krikova što ih se usudio
ispustiti ostalo posve nerazumljivo. Uostalom, nije vaţno jesu li bili
razumljivi ili nisu, jer nije bilo nikoga da se odazove na njih, sve da su
i bili potpuno razgovijetni.
Plinske su svjetiljke bile već upaljene; gospoĊa Bedwin je tjeskobno
ĉekala na otvorenim vratima; sluţavka je već dvadeset puta istrĉala na
ulicu vidjeti ima li kakva traga od Olivera, dok su dva stara gospodina
svejednako tvrdokorno sjedila u mraĉnom salonu, a meĊu njima sat.
Oliver Twist
Šesnaesto poglavlje
u kojem se pripovijeda što je bilo s Oliverom Tivistom nakon
susreta s Nancy.
Napokon su izišli iz uskih uliĉica i prolaza na široku ledinu po kojoj su
bili raštrkani torovi za stoku i druga obiljeţja marvenog sajmišta. Kad
su stigli do tog mjesta, Sikes uspori korak, jer djevojka nije više mogla
tako brzo hodati. Okrenuvši se Oliveru, on mu osorno zapovjedi da
uhvati Nancy za ruku. — Ĉuješ li ti mene? — promrndţa Sikes dok je
Oliver krzmao i oba-
zirao se.
Bili su u mraĉnu zakutku, daleko od puta kojim su ljudi prolazili. Oli-
veru je bilo bjelodano jasno da bi svako opiranje bilo uzaludno. Ispruţi
ruku koju Nancv ĉvrsto stegne.
— Daj meni drugu — reĉe Sikes i šĉepa Olivera za slobodnu ruku.
— Sarko, Vamo!
Pas podigne glavu i zareţi.
— Pazi 'vamo! — reĉe Sikes i uhvati drugom rukom Olivera za gušu.
— Ako samo pisne jednu jedinu rijeĉ, šćapi ga! Jesi 1' razumio?
Pas ponovno zareţi i, oblizujući njušku, promotri Olivera kao da jedva
ĉeka zariti mu zube u grkljan.
— Taj je spreman na sve, vjeruj mi! — reĉe Sikes gledajući ţivotinju
nekako mrko i goropadno. — E pa, sad znaš ĉemu se moţeš nadat',
mladi gospodine, deri se koliko 'oćeš, ovo će ti pseto brzo stat' na rep.
Naprijed, momĉe!
Sarko zamaše repom u znak zahvalnosti na tom tepanju na koje nije
bio navikao; pa pošto još jednom zareţi, Oliveru za opomenu, potrĉi
ispred njih.
Prolazili su kroz Smithfield, ali su isto tako mogli prolaziti i prekcfl
Grosvenor Squarea, koliko je Oliver poznavao London. Bila je mraĉn$|
Šesnaesto poglavlje
i maglovita noć. Svjetlo iz trgovina jedva da je prodiralo kroz gustu
maglu, koja je svakim trenom bivala sve gušća i obavijala ulice i kuće
sumornom koprenom, od koje je to neobiĉno mjesto bivalo u Oli-
verovim oĉima još neobiĉnije, a njegova neizvjesnost još jezovitija i
tjeskobnija.
Tek što su ţurno prešli nekoliko koraka, kad crkveno zvono poĉne
potmulo odbijati sate. Ĉim se oglasilo, Oliverovi pratitelji zastanu i
okrenu glave u smjeru iz kojeg su dopirali zvuĉi.
— Osam sati, Bille — reĉe Nancv kad zvono umukne.
— Kog mi vraga to govoriš, ĉujem valjda i sam! — odbrusi joj Sikes.
— Da mi je samo znati ĉuju li ga i oni — reĉe Nancv.
— Dabome da ĉuju — odvrati Sikes. — Mene su strpali u buttiru baš
negdje oko Svetog Bartolomeja 1 i mogu ti reći da na cijelom sajmu
nije bilo nijedne djeĉje trube da je nisam ĉuo kako kriješti. Kad su
me preko noći zakljuĉali u ćeliju, bila je u onoj staroj jezivoj tamnici
takva grobna tišina, uz onu graju i buku vani, da mi je došlo da glavom
lupam o ţeljezne okove na vratima.
— Jadnici! — reĉe Nancv, koja je još bila licem okrenuta na onu stra
nu odakle su dopirali zvuĉi zvona. Oh, Bille, a sve sami zgodni mladi
momci!
— Da, vi ţene samo na to mislite — odvrati Sikes. — Zgodni mladi
momci! Sad su isto k'o da su i mrtvi, pa vrlo vaţno kakvi su.
Ĉini se da je Sikes tim rijeĉima prigušio ljubomoru koja je u njemu
navirala, pa još ĉvršće stisne Olivera za ruku i naloţi mu da poĊe
dalje.
— Ĉekaj malo! — reĉe devojka. — Ja se ne bih tako ţurila da proĊem
kad bi ti, Bille, imao biti obješen sutra ujutro, kad ponovo odbije
osam sati. Neprestano bih obilazila oko tog mjesta, okolo naokolo,
sve dok ne bih pala s nogu, pa ma i snijeg padao a ja nemala rupca da
se zaogrnem.
— I šta bi ti sve to vrijedilo? — upita je bešćutni Sikes. — Ako mi ne
bi mogla doturit' turpiju i dvadesetak metara dobrog ĉvrstog uţeta,
meni bi bilo sasvim svejedno bi 1' hodala pedeset milja iP uopće ne bi
hodala. Ajde, tjeraj dalje i nemoj mi tu drţat' govorancije!
Djevojka prasne u smijeh i umota se još bolje u rubac, pa poĊu dalje.
Ali Oliver osjeti kako joj ruka podrhtava, a dok su prolazili pored jedne
plinske svjetiljke, pogleda joj u lice i zapazi da je blijeda kao krpa.
1. Sveti Bartolomej — kršćanski svetac koji se slavi 24. kolovoza.
Oliver Twist
Išli su dalje pustim i prljavim ulicama oko pola sata. I ono malo ljudi
koje su putem sreli zauzimalo je uglavnom isti poloţaj u društvu kao
i gospodin Sikes. Napokon skrenu u jednu vrlo neĉistu usku uliĉicu u
kojoj su bile gotovo same staretinarnice; pas odmakne naprijed, kao
da zna da ne mora više drţati djeĉaka na oku, pa stane ispred jednog
dućana koji je bio zatvoren i, po svemu sudeći, prazan; ljuća je bila u
ruševnu
stanju, a na vratima stajaše ploĉa koja kao da je tu bila pribijena prije
mnogo godina i na kojoj je pisalo da se kuća iznajmljuje.
— Dobro je — uzvikne Sikes gledajući oprezno oko sebe.
Nancy se sagne ispod kapaka i Oliver zaĉuje cilik zvonca. PrijeĊu na
drugu stranu ulice i neko vrijeme stajahu ispod svjetiljke. Zaĉuju šum
kao da tko polako odiţe prozor, a nedugo zatim tiho se otvore vrata.
Tada Sikes šĉepa prestravljenog djeĉaka bez mnogo obzira za ovratnik
i sve se troje zaĉas naĊu u kući.
U hodniku je bio mrak kao u rogu. Priĉekali su dok nije osoba koja ih
je pustila u kuću zakraĉunala vrata i stavila lanac na njih.
— Ima li koga? — upita Sikes.
— Nema — odgovori glas koji se Oliveru uĉini odnekud poznat.
— Je 1' stari tu? — opet će razbojnik.
— Jest — odgovori onaj. Drţi se k'o da su mu sve laĊe potonule. Šta
mislite, da će vam se obradovati? Ma kakvi!
Naĉin na koji je izreĉen ovaj odgovor, pa i glas koji ga je izgovorio, ĉi-
nili su se Oliveru poznati, ali je mrak bio takav da nije mogao razaznati
ĉak ni sugovornikovu priliku.
— Daj kresni štogod — reĉe Sikes — jer ćemo inaĉe polomit' vratove
ili nagazit' na pseto. A tko na njeg' nagazi, taj nek' priĉuva noge!
— Ostanite ĉasak s mirom, sad ću vam ja posvijetliti — odgovori onaj.
Ĉuli su njegove korake kako se udaljuju, a nakon minute vremena
ukaţe se prilika gospodina Jacka Dawkinsa zvanog Lisac Prefriganac.
U desnoj je ruci drţao lojanicu utaknutu u procijep na vrhu štapa.
Taj mladi gospodin ne pokaţe niĉim da poznaje Olivera, samo što se
veselo naceri, a onda se okrene i mahne glavom gostima neka poĊu za
njim niza stube. ProĊu kroz praznu kuhinju, a kad otvore vrata niske
prostorije proţete mirisom zemlje, koja kao da je bila dozidana u dvo
rištu, doĉeka ih grohotan smijeh.
— O gajde mu njegove! — uzvikne gospar Charles Bates iz ĉijih se
prsa razlijegao taj grohotni smijeh. — Evo i njega! Gle, gle, evo i nje
ga! Ama, Fagine, pogledaj ga, Fagine, pogledaj ga samo! Puknut ću
od smijeha, to je takva smijurija da ću puknuti od smijeha. Dajte me
Šesnaesto poglavlje
drţite da ne puknem.
I dok je iz njega izbijalo to neodoljivo veselje, gospodar Bates izvali
se na pod i pet minuta se grĉevito bacakaše od nekakve lude razdra-
ganosti. Zatim skoĉi na noge, istrgne Liscu iz ruke štap sa svijećom,
priĊe Oliveru i zagledaše ga sa svih strana. Ţidov je pak smaknuo
noćnu kapu s glave i nebrojeno se puta duboko poklonio zgranutom
djeĉaku. Dotle je Prefriganac, koji je inaĉe bio priliĉno mrzovoljne
ćudi i malokad u poslu davao oduška veselju, revno i uporno praznio
Oliveru dţepove.
— Pogledaj samo kako je skuţiran, Fagine! •— reĉe Charlev prinoseći
svijeću toliko blizu Oliverovu novom kaputu da ga umalo ne zapali.
— Pogledaj ga kako je skuţiran! Prvoklasni štof, a kroj po najnovijoj
modi! E, ovo je zbilja da crkneš od smijeha! Pa još ove knjige! Pravi
pravcati gospodin, je 1' da, Fagine?
— Drago mi je što tako dobro izgledaš, sinko — reĉe Ţidov klanjajući
se toboţe ponizno. — Prefriganac će ti dati neko drugo odijelo, sinko,
da ne bi zamazao ovo blagdansko. A zašto nam nisi, sinko, javio da ćeš
doći? Spremili bismo ti štogod toplo za veĉeru.
Na te rijeĉi gospar Bates ponovo grune u smijeh, tako da se i Faginu
razvuĉe lice, pa ĉak se i Lisac osmjehne. MeĊutim, kako je Prefriga-
nac baš u tom ĉasu izvukao Oliveru iz dţepa novĉanicu od pet funti,
nije sasvim pouzdano koji je bio pravi razlog njegovoj radosti.
— Hej! Šta je ovo? — zapita Sikes i priĊe Ţidovu koji je bio dohvatio
novĉanicu. — To je moje, Fagine.
— Nije, nije, dragoviću — reĉe mu Ţidov. — To je moje, Bille, moje.
Tvoje su knjige.
— Ako to nije moje — reĉe Bili Sikes ustiĉući šešir na glavu odluĉnom
kretnjom — naime moje i Nancvno, onda ću ja odvest' malog natrag.
Ţidov se trgne. Trgne se i Oliver, iako iz sasvim drugog razloga; on
se, naime, ponadao da bi se spor mogao zaista okonĉati tako da ga
odvedu natrag.
— 'Ajde, daj mi to, kad ti velim! — reĉe Sikes.
— To baš nije pošteno, Bille; nije baš pošteno, je li, Nancv, da nije?
— priupita Ţidov djevojku.
— Bilo pošteno ili ne bilo — okosi se Sikes na nj — daj to 'vamo kad ti
velim! Ne misliš valjda da Nancv i ja nemamo pametnijeg posla nego
da tratimo svoje dragocjeno vrijeme na to da pratimo i otimamo sve
one deĉke koje si ti već jednom ugrabio? Daj to Vamo, strašilo jedno
škrto, daj kad ti kaţem! Izrekavši tu blagu opomenu, Sikes istrgne
novĉanicu koju je Ţidov drţao izmeĊu palca i kaţiprsta, pa pogleda
Oliver Twist
starca hladnokrvno u lice, presavije je više puta i sveţe u svoj vratni
rubac.
— To nam je nagrada za trud — reĉe Sikes. — I to nije ni polovica
onoga što smo zasluţili. Knjige moţeš zadrţat' za sebe ako ti je do
ĉitanja. Ako nije, prodaj ih!
— Vrlo su zgodne — reĉe Charlev Bates koji se krevejjja.na sto na*
ĉina gradeći se da ĉita jednu od knjiga. — Lijepo su pisane, je 1' d$j
Olivere?
* — Šta je to ovdje? — upita Fagin gledajući oko sebe.
Kad opazi zdvojni pogled kojim Oliver promatra svoje muĉitelje, go
spara Batesa, koji je bio obdaren izvanrednim smislom za sve što je
smiješno, obuzme ga opet razdraganost, još buĉnija od one pretho
dne.
— To su knjige starog gospodina — reĉe Oliver kršeći ruke — dobrog,
dragog starog gospodina koji me je primio pod svoj krov i njegovao
me kad umalo što nisam umro od groznice. Ah, molim vas, vratite
mu ih; vratite mu knjige i novac. Mene moţete zadrţati ovdje do kraja
ţivota, ali, molim vas, vratite mu knjige i novac. Mislit će inaĉe da
sam ih ja ukrao; i ona stara gospoĊa... svi oni koji su bili onako dobri
prema meni, mislit će da sam ih ja ukrao. O, smilujte mi se i vratite
im te stvari!
Izrekavši te rijeĉi svom snagom koju ulijeva ţestok jad, Oliver klekne
pred Ţidova i poĉne lomiti ruke od oĉaja.
— Deĉko ima pravo — pripomene Fagin zirkajući oko sebe i silno
mršteći svoje ĉupave obrve. — Imaš pravo, Olivere, imaš pravo; zbilja
će misliti da si ih ti pokrao. Ha-ha! — naceri se Ţidov trljajući ruke.
— I da smo mogli birati, ne bismo izabrali bolji ĉas!
— Dabome — pritvrdi Sikes. — Znao sam ja to ĉim sam ga ugled'o
kako ide kroz Clerkenwell s knjigama pod pazuhom. Sve je da ne
moţe bit' bolje. To su valjda neki bogomoljci meka srca, jer ga inaĉe
ne bi uzeli k sebi. I neće se ni raspitivat' za njega, iz straha da ga ne bi
morali tuţit' sudu i da ga još ne otjeraju na robiju. Zato se ne moramo
niĉeg bojat'.
Dok su oni tako govorili, Oliver je gledao sad jednog, sad drugog,
snebivajući se i jedva shvaćajući što se dogaĊa; ali kad je Bili Sikes za-
vršio, Oliver iznenada skoĉi na noge i bjesomuĉno izleti iz sobe viĉući
u pomoć, tako da je stara prazna kućerina odjekivala od podruma do
tavana.
— Ne puštaj psa, Bille! — uzvikne Nancy, pa skokne do vrata i zatvori
ih, pošto su se Ţidov i njegova dva uĉenika dali u potjeru za Oliverom.
— Ne puštaj psa jer bi mogao rastrgati malog na komade.
Šesnaesto poglavlje
— To bi mu i trebalo! — vikne Sikes otimajući se iz djevojĉina zagrlja
ja. — Pusti me il' ću ti smrskat' glavu o zid.
— Baš me briga, Bille, baš me briga — vikaše djevojka hrvući se s
njim. — Pas neće rastrgati malog dok sam ja ţiva.
k — Neće! — reĉe Sikes škrgućući zubima. — Bogami ću te ubit' ako
me ne pustiš.
Provalnik odbaci svom snagom djevojku u drugi kut sobe upravo kad
se Ţidov i dva djeĉaka vrate vukući Olivera za sobom.
— Sve bi' rek'o da je ova djevojka poludjela — bijesno odgovori Si
kes.
— Ne, nisam — reĉe Nancv, blijeda i zadihana od hrvanja. —- Ne,
nisam, Fagine, vjeruj mi.
— Onda šuti, ĉuješ li? — reĉe joj Ţidov i prijeteći je pogleda. — Ne,
neću šutjeti — odvrati Nancv vrlo glasno. — Hajde, da vidim što ćete
sada?
Fagin je dobro poznavao obiĉaje i naravi posebne vrste ţena kojoj je
Nancv pripadala, te je bio naĉisto da ne bi bilo baš uputno u tom tre-
nutku nastaviti razgovor s njom. Stoga, da bi svratio pozornost druš-
tva na drugu stranu, obrati se Oliveru.
— Htio si dakle pobjeći, dragoviću, je li? — reĉe i dohvati nazubljenu
i ĉvornatu batinu što je stajala u zapećku. — A?
Oliver mu ne odgovori. Samo je motrio Ţidovljeve pokrete i ubrzano
disao.
— Traţio si pomoć, zvao si policiju, je li? — podrugivao mu se Ţidov
hvatajući djeĉaka za mišicu. — Izlijeĉit ćemo mi tebe od toga, mladi
moj gospodine!
Ţidov snaţno udari batinom Olivera po leĊima i zamahne njome po
drugi put kad djevojka jurne, istrgne mu batinu iz ruke i baci je u
vatru toliko silovito da ţeravice vrcnuše po sobi.
— Nemoj misliti, Fagine, da ću ja to mirno gledati — vikne djevojka.
— Dobio si deĉka i što sad još hoćeš? Ostavite ga na miru... ostavite
ga na miru... ili ću nekog od vas tako udesiti da će prije vremena otići
na vješala.
Dok je izgovarala tu prijetnju, djevojka je ţestoko udarala nogom o
pod i, stisnutih šaka, gledala sad Ţidova, sad onog drugog razbojnika.
U licu joj nije bilo ni kapi krvi od silna gnjeva koji ju je obuzeo.
— Oho, Nancv! — reĉe Ţidov umirujući je, nakon stanke za koje
su se on i Sikes zgledali u neprilici. — Veĉeras si... veĉeras si upravo
nenadmašiva. Ha-ha, draga moja, lijepo si to odigrala!
-
Oliver Twist
— Je li? — reĉe djevojka. — Pazi samo da ne pretjeram. Ako pre
tjeram, Fagine, mogao bi loše proći. I zato ti na vrijeme velim da se
priĉuvaš!
Ima neĉeg u razjarene ţene od ĉega većina muškaraca zazire, pogotovo
kad su joj snaţne strasti ţestoko podbodene nepromišljenošću i
oĉajem. Ţidov je uvidio da ne bi valjalo i dalje olako shvaćati gnjev
gospoĊice Nancv, te i nehotice uzmakne nekoliko koraka i baci na
Sikesa upol umolan a upol strašljiv pogled, kao da mu ţeli reći kako je on
najprikladnija osoba da nastavi razgovor.
Nakon te nijeme molbe — a moţda i zato što je drţao da će njegov
osobni ugled i utjecaj pretrpjeti štetu ako smjesta ne urazumi gospo-
Ċicu Nancv — Sikes paĉne sipati kletvu za kletvom i nizati prijetnju
za prijetnjom toliko brzo te je to moglo posluţiti na ĉast njegovoj
plodnoj domišljatosti; meĊutim, kako sve to nije izazvalo nikakav vi-
dljiv uĉinak na osobu kojoj je bilo upućeno, posluţio se opipljivim
argumentima.
— Šta uopće ti 'oćeš? — reĉe Sikes potkrepljujući to pitanje vrlo uo
biĉajenom psovkom u vezi s najljepšim dijelom ljudskog lica; kad bi
nebesa uslišala tu psovku samo jedan put od pedeset tisuća, sljepoća
bi bila isto toliko ĉesta koliko i ospice. — Šta ti uopće 'oćeš, sunce ti
ţarkol Znaš li ti uopće tko si ti, i što si ti?
— O, da, sve ja to znam — odgovori djevojka histeriĉno se smijući i
mašući glavom, uzalud hineći ravnodušnost.
— E pa, onda šuti kad znaš — izdere se Sikes baš kao da se obraća psu
— il' ću te ja ušutkat' da nećeš tako skoro otvorit' usta.
Djevojka se ponovo nasmije još neobuzdanije nego prije, pa osine Si-
kesa pogledom, okrene glavu na drugu stranu i ugrize se za usnu tako
da joj krv poteĉe.
— Lijepa si mi ti mustra — doda Sikes mjereći je prezirnim pogledom
od glave do pete. — Sta se sad tu praviš ĉovjeĉna i plemenita! Baš si
dušu dala da budeš prijateljica tom djetetu, k'o što ga ti zoveš.
— A zašto mu, pobogu, ne bih bila? — ţustro uzvikne djevojka. —
Kamo sreće da sam se srušila mrtva na ulici, ili da sam mogla zami
jeniti koga od onih pored kojih smo veĉeras tako blizu prošli, prije
nego što sam pomogla da se to dijete dovede ovamo! Od veĉeras će
on postati lopov, laţljivac, vrag, sve što ne valja. Pa zar to nije dosta toj
staroj lopuţi nego još hoće i da ga tuĉe?
— De, de, Sikese — reĉe Ţidov preklinjajući ga i opominjući u isti
mah, te pokaţe na djeĉake koji su budno pratili s ve što se dogaĊa.
— Moramo pristojno razgovarati, Bille, moramo pristojno razgovarati.
Šesnaesto poglavlje
— Pristojno razgovarati! — cikne djevojka ĉiju je pomamu bilo stra
šno gledati. — Pristojno razgovarati, lopuţo jedna! Ti nisi ni zasluţio
da drukĉije razgovaram s tobom. Krala sam za tebe kad sam bila upola
mlaĊa od ovog djeteta ovdje! — i tu upre prstom u Olivera. — Odon
da sam već dvanaest godina u istom zanatu i na istom poslu. Ili da nisi ,
to moţda zaboravio? Govori! Da nisi moţda zaboravio?
— Dobro, dobro — odgovori Ţidov nastojeći je smiriti. — Pa ako i
jesi, od toga ţiviš.
— Da, od toga ţivim! — uzvrati djevojka, koja i nije govorila nego je te
rijeĉi upravo istresala u jednom jedinom silovitom vrisku. — Od toga
ţivim; a hladne, vlaţne, prljave ulice, to mi je dom; a ti si onaj lupeţ
koji me natjerao na taj put i koji me tjera da idem njime iz dana u dan,
iz noći u noć, i tako sve do groba!
— Uĉinit ću ja tebi još i nešto gore — ubaci Ţidov, razdraţen njenim
prijekorima. — Uĉinit ću ti nešto još gore ako budeš i dalje brbljala!
Djevojka ušuti, ali zato, obuzeta bijesom, ĉupajući kosu i kidajući
odjeću na sebi, nasrne na Ţidova tako da bi zacijelo ostavila na njemu
tragove svoje osvete da je nije Sikes u pravom ĉasu uhvatio za ruĉne
zglobove, nakon ĉega se još ĉasak bezuspješno otimala a onda se obe-
znanila.
— Sad je dobro — reĉe Sikes polaţući je u kut. — Vraški je jaka u
rukama kad se ovako raspali.
i> Ţidov otare znoj s ĉela i osmjehne se, kao da mu je odlanulo što je
prošao taj meteţ, ali reklo bi se da su i on, i Sikes, i pas, i djeĉaci sma-
trali taj dogaĊaj za nešto sasvim obiĉno u svom poslu.
— Najgore je imati posla sa ţenama — reĉe Ţidov odlaţući batinu
— ali su ţene lukave i u našem zanatu ne moţemo bez njih. Charlev,
pokaţi Oliveru gdje će spavati.
— Mislim da će biti bolje da sutra ne obuĉe svoje sveĉano odijelo, šta
veliš, Fagine? — priupita ga Charlev Bates.
— Naravno — odvrati Ţidov i naceri se, kao što se i Charlev nacerio
kad mu je zadao pitanje.
Oĉito uţivajući u zadatku koji mu je povjeren, gospar Bates uzme
štap s utaknutom svijećom i odvede Olivera u obliţnju kuhinju gdje
su bila dva-tri leţaja na kakvima je Oliver već bio spavao. Kikoćući
se na mahove od neobuzdana smijeha, Charlev izvuĉe odnekud ono
isto staro odijelo koje je Oliver, na svoju veliku radost, mislio da je
zauvijek svukao kod gospodina Brownlowa, a koje je Fagin sluĉajno
otkrio kod Ţidova koji ga je bio kupio, te ga je upravo ono prvo navelo
na Oliverov trag.
Oliver lwist Sedamnaesto poglavlje

— Skidaj tu svoju novu koţu — reĉe Charlev — da je dam Faginu na

ĉuvanje. Ovo je za krepati!
Siroti ga Oliver teška srca posluša. Pošto savije novo odijelo u smotak
i uzme ga pod mišku, gospar Bates iziĊe iz sobe ostavljajući Olivera u
mraku, te zakljuĉa vrata za sobom.
Zacijelo bi Charlevjev grohotan smijeh i glas gospoĊice B.gtsv, koja je
stigla u pravi ĉas da polije vodom svoju prijateljicu i obavi ostale ţenske
poslove kako bi je privela svijesti, sprijeĉili mnoge ljude da zaspu,' ĉak
i u sretnijim okolnostima od onih u kojima je bio Oliver, ali je on bio
bolestan i iscrpljen te je ubrzo zaspao kao zaklan. Sedamnaesto poglavlje
Olivera i dalje progoni zlehuda sudbina, dovodeći u London
jednog velikana da naudi njegovu dobru glasu.

Obiĉno se na pozornici, u svim dobrim, krvavim melodramama, naiz- :■*

mjence redaju tragiĉni i komiĉni prizori kao crveni i bijeli slojevi u me-
snatoj slanini. Junak pada iznemogao na slamnjaĉu pod teretom okova
i nedaća; u idućem prizoru njegov vjerni ali neobaviješteni štitonoša
uveseljava gledalište nekom šaljivom pjesmicom. Srce nam zamire dok
gledamo junakinju u rukama ohola i bezdušna baruna. Podjednako su
joj ugroţeni i ĉast i ţivot, pa se laća bodeţa da saĉuva prvo na raĉun
onoga drugog, ali baš u trenutku najnapetijeg išĉekivanja zaĉujemo zvi-
ţduk i uĉas smo preneseni u velebnu dvoranu nekog dvorca, gdje sjedo-
kosi senešal1 pjeva veselu zbornu pjesmu u društvu još veselijih vazala,
koji se svuda slobodno kreću, od crkava do palaĉa, te se tako zajedno
potucaju neprestano pjevajući.
Takve nam se promjene ĉine apsurdnim, ali nisu opet ni tako nepriro-
dne kako nas se u prvi mah doimlju.
Prijelazi od bogate trpeze do samrtniĉke postelje, od korote do bla-
gdanskog ruha nisu u zbiljskom ţivotu nimalo zaĉudniji, samo što u
ţivotu nismo dokoni promatraĉi nego smo i sami glumci — a u tome je
baš velika razlika. Glumci na pozornici ne doţivljavaju uistinu sve one
ţestoke prijelaze i nagle provale strasti i osjećaja, pa nam se sve skupa
ĉini pretjeranim i iskrivljenim.
Nagle promjene prizora i brzo smjenjivanje vremena i mjesta nisu samo
udomaćeni u knjigama dugom uporabom, nego mnogi, štoviše, drţe
da se baš u tome i sastoji vještina pisanja — takvi kritiĉari zastupaju

1. Senešal — upravitelj plemićke kuće u srednjem vijeku; majordom.

Oliver Twist
mišljenje da se umijeće jednog knjiţevnika moţe najbolje prosuditi po
tome u kakvim sve neprilikama ostavlja svoje junake na kraju svakog
poglavlja. Stoga će se ovaj kratki uvod moţda nekome uĉiniti i suvišnim
na ovom mjestu. Ako je tako, neka posluţi samo kao oprezan nagovještaj
pisca ove pripovijesti da se vraćamo u grad u kojem se Oliver Twist
rodio, a ĉitatelj neka zasad uzme zdravo za gotovo da za, tp. putovanje
ima valjanih i krupnih razloga jer inaĉe ne bi bio ni pozvan na nj.
Gospodin Bumble je rano ujutro izišao na vratnice uboškog doma i
zaputio se glavnom ulicom dostojanstvenim i ponositim korakom. Bio
je u punom pandurskom sjaju i raskoši; trorogi šešir i kaput blistali mu
na jutarnjem suncu; drţao je štap u ruci ĉvrsto i odluĉno, kao zdrav i
moćan ĉovjek. Gospodin Bumble uvijek je drţao visoko glavu, ali ju je
tog jutra drţao još više nego obiĉno. Bilo je nekog zanosa u njegovim
oĉima i neke uzvišenosti u njegovu izrazu lica, po kojima bi i nepoznati
promatraĉ iz prikrajka mogao zapaziti da panduru prolaze kroz glavu
misli koje su isuviše krupne da bi se mogle rijeĉima iskazati. Gospodin
Bumble nije zastajao da porazgovara s trgovĉićima i ostalim smrtnicima
koji su mu se ponizno obraćali dok je prolazio pored njih.
Otpozdravljao im je samo odmahujući rukom i nije usporio svoj dosto-
janstveni hod sve dok nije stigao do majura na kojem je gospoĊa Mann
općinski briţno uzgajala siroĉad.
— K vragu i taj pandur! — reĉe Mannovka kad zaĉuje dobro poznato
lupanje o vrtna vratašca.
— Tko će drugi nego on, ovako rano izjutra! Gleee, pa to je gospo
din Bumble! Boţe, kako mi je drago što vas vidim! Izvolite, gospodine,
izvolite u salon.
One prve rijeĉi bile su upućene Suzani, a kasniji oduševljeni povici
samom gospodinu Bumbleu dok je dobra gospa otkljuĉavala vrtna vra-
tašca i vodila ga neobiĉno briţno i smjerno u kuću.
— GospoĊo Mann — reĉe gospodin Bumble ne sjedajući niti se svalju
jući na stolac, kao što bi uĉinio kakav prostak, nego se polagano i postu
pno spuštajući na sjedalicu — dobro jutro vam ţelim, gospoĊo Mann.
— E pa, i ja vama ţelim dobro jutro, gospodine — uzvrati Mannovka
smiješeći se na sva usta. — I nadam se da vas zdravlje dobro sluţi,
gospodine.
— Tako-tako, gospoĊo Mann — odgovori pandur. — Gorak je općinski
kruh, gospoĊo Mann.
— E, to je ţiva istina, gospodine Bumble — priklopi gospa. I jamaĉno
bi se sva općinska siroĉad u jedan glas pridruţila tim rijeĉima, da su ih
ĉuli.
Sedamnaesto poglavlje
— Općinarski ţivot, gospoĊo — nastavi Bumble lupkajući štapom po
stolu — to vam je ţivot prepun jada, briga i tegoba; ali svaka javna li
ĉnost, ako mogu tako da kaţem, izloţena je šikanacijama.
Mannovka nije bila sasvim naĉisto što pandur time misli, pa digne ruke
uvis, saţalno ga pogleda i uzdahne.
— Imate pravo što uzdišete, gospoĊo Mann! — reĉe pandur.
Kad se uvjerila da je dobro uradila, Mannovka ponovo uzdahne, na
oĉito zadovoljstvo javne liĉnosti koja, da bi prikrila blaţen osmijeh, po-
gleda strogo u svoj trorogi šešir i nadoveţe:
— Putujem u London, gospoĊo Mann.
— Ma nemojte, gospodine Bumble! — uzvikne Mannovka i ustukne.
— Jest, u London, gospoĊo draga — produţi nepokolebljivi pandur
— poštanskom koĉijom. S dva starca iz doma, gospoĊo Mann! Pokre
nut je spor, u vezi s mjestom boravka, i odbor je povjerio meni — meni,
gospoĊo Mann — da ga zastupam pred sudom u Clerkenwellu koji
zasjeda svaka tri mjeseca. A sve se bojim — dometne Bumble i isprsi
se — sve se bojim da će se suci u Clerkenwellu naći na sto muka kako
da iziĊu sa mnom na kraj.
— Ah, gospodine, nemojte biti previše strogi prema njima — umiljato
će Mannovka.
— Sud je u Clerkenvvellu sam pokrenuo taj spor, gospoĊo draga — od
vrati Bumble — pa ako sud u Clerkenvvellu na kraju izvuĉe kraći kraj,
imat će to jedino sam sebi zahvaliti.
U prijetećem naĉinu na koji je gospodin Bumble izrekao te rijeĉi bilo
je toliko odrješitosti i nepokolebljive ĉvrstine da je Mannovku na kraju
obuzelo duboko strahopoštovanje. Naposljetku reĉe:
— Putujete koĉijom, gospodine? A ja sam mislila da starce obiĉno pre
voze taljigama.
— Samo kad su bolesni, gospoĊo Mann — odgovori pandur. — Bolesne
starce prevozimo po kišovitom vremenu u otvorenim kolima da se ne
prehlade.
— Aha! — reĉe Mannovka.
— Poštanska kola primit će njih dvojicu na vanjska sjedala, za jeftine
pare — proslijedi gospodin Bumble. — Obojica su u vrlo teškom sta
nju, pa smo izraĉunali da će nas njihov prijevoz stajati dvije funte ma
nje nego da ih pokopamo — naime, ako ih uspijemo prebaciti na leĊa
drugoj općini, a mislim da ćemo uspjeti ako nam ne umru na putu da
nam napakoste. Ha-ha-ha!
Pošto se malo nasmijao, gospodinu Bumbleu ponovo padne pogled na
trorogi šešir pa se uozbilji.
Oliver Twist
— Smetnuli smo s uma posao, gospoĊo draga — reĉe pandur —
evo
vam vaše mjeseĉne plaće od općine.
Bumble izvadi iz novĉarke nekoliko srebrnjaka umotanih u papir i za-
traţi priznanicu, pa mu je Mannovka napiše i potpiše.
— Oprostite, ima dosta packi, gospodine — reĉe uzgajivaĉica siroĉadi
— ali će valjda posluţiti svrsi. Hvala vam, gospodine Bumble, vrlo sam
vam zahvalna, gospodine, vjerujte mi.
Gospodin Bumble dobrostivo klimne glavom na Mannovkine ljubazne
rijeĉi, pa je upita kako djeca.
— O, Bog blagoslovio tu slatku djeĉicu! — reĉe Mannovka. — Dobro
su da ne mogu biti bolje. Osim, naravno, ono dvoje što je prošlog tjedna
umrlo. I malog Dicka.
— Zar tom malom nije ništa bolje? — upita je Bumble. Mannovka
odmahne glavom.
— To je jedno zloĉesto, nevaljalo, pokvareno općinsko dijete — srdito
će gospodin Bumble. — A gdje je?
— Sad ću vam ga odmah dovesti, gospodine — odgovori Mannovka.
— Hej, Dick, doĊi ovamol
Nakon kraćeg zivkanja, pronaĊu Dicka. Pošto mu je glavu stavila pod
crpku i obrisala ga svojom haljinom, Mannovka ga dovede pred lice
strašnog gospodina Bumblea, općinskog pandura. Dijete bijaše biijedo i
mršavo; obrazi mu bili upali, a oĉi krupne i uţa-grene. Oskudna
općinska odjeća, livreja njegove bijede, visila mu je na slabaĉkom
tijelu, a mladi mu udovi bili usahli kao u starca. Takvo je bilo to malo
stvorenje što je drhtalo pod Bumbleovim pogledom, ne usuĊujući se da
podigne oĉi s poda i strepeći ĉak i od pandurova glasa.
— Zar ne moţeš pogledati gospodina u oĉi, ti tvrdoglavo derište? —
reĉe Mannovka.
Dijete kratko uzgleda i sukobi se s Bumbleovim pogledom. — Šta je to
s tobom, općinsko siroĉe? — vrlo se umjesno našali Bumble.
— Ništa, gospodine — odgovori dijete slabašnim glasom. — Dakako da
mu nije ništa — potvrdi Mannovka koja se, naravno, od srca nasmijala
Bumbleovoj duhovitosti. — Sigurna sam da mu ništa ne fali.
— Htio bih... — promuca dijete.
— O-ho! — presijeĉe ga Mannovka u rijeĉi. — Nećeš valjda reći kako
ti ipak nešto fali, a? Uh, gade jedan mali...
— Ĉekajte, gospoĊo Mann, ĉekajte! — reĉe pandur diţući ruku zape*'
vjedniĉkom kretnjom. — Šta biste vi, gospodine, a?
— Htio bih — mucaše dalje dijete — da mi netko tko zna pisati ispiše
Sedamnaesto poglavlje
dvije-tri rijeĉi na komadić papira, pa da to savije i zapeĉati, da se saĉuva
kad mene pokopaju.
— Ama, što ovaj mali tu trabunja? — uzvikne Bumble, koga su se dje-
ĉakova ozbiljnost i jadna vanjština donekle dojmile, premda je bio navi
kao na takve prizore. — Što hoćete time da kaţete, gospodine?
— Htio bih — reĉe dijete — htio bih poslati posljednji pozdrav sirotom
Oliveru Twistu i reći mu koliko sam ĉesto sam sjedio i plakao, misleći
na njega kako luta po mrkloj noći bez igdje ikoga da mu pomogne. I
htio bih mu reći — nastavi dijete sklapajući ruĉice i govoreći iz dubine
duše — da mi je drago što ću umrijeti ovako mlad jer, kad bih dugo
poţivio, odrastao i ostario, moţda bi me sestrica koja je na nebu zabora
vila, ili moţda ne bih više bio kao ona, a ovako će nam biti puno ljepše
kad budemo tamo gore oboje djeca.
Bumble odmjeri mališana neopisivo zaĉuĊenim pogledom od glave do
pete, pa se okrene Mannovki i reĉe:
— Svi su vam oni na isti kalup, gospoĊo Mann. Onaj drzoviti Oliver
sve ih je pokvario.
— Tko bi to rekao, gospodine! — usklikne Mannovka diţući ruke uvis
i pakosno gledajući Dicka. — U ţivotu nisam vidjela ovako okorjela
mala nevaljalca!
— Odvedite ga, gospojo! — zapovjedniĉki će gospodin Bumble. — Ovo
moram iznijeti pred općinski odbor, gopoĊo Mann.
— Nadam se da će gospoda shvatiti da ja tu nisam ništa kriva — pro-
cvili Mannovka plaĉnim glasom.
— Shvatit će to oni, gospojo; bit će upućeni u pravo stanje stvari —
reĉe Bumble. — De, odvedite ga, ne mogu ga više gledati.
Dicka odmah odvedu i zatvore u spremište ugljena u podrumu. Doma-
lo zatim Bumble ode da se spremi za put.
Sutradan ujutro u šest sati, pošto je trorogi šešir zamijenio okruglim i
uveliĉao svoju vaţnu liĉnost modrom kabanicom s plaštem do pojasa,
Bumble je zauzeo svoje mjesto na vanjskom dijelu koĉije s ona dva pre-
stupnika ĉije je prebivalište bilo predmet spora izmeĊu dviju općina,
te je u predviĊeno vrijeme stigao s njima u London. Na putu nije imao
nikakvih neprilika osim neugodnosti koje su mu zadala dva siromaška
svojim groznim vladanjem — neprestano su drhturili i tuţili se na hla-
dnoću, tako da je ĉak i on, kako je poslije kazao, poĉeo cvokotati zubi-
ma i osjećao se vrlo nelagodno, iako je imao na sebi toplu kabanicu.
Pošto je te zlobnike smjestio u prenoćište, Bumble je odsjeo u svratištu
pred kojim se poštanska koĉija bila zaustavila, te je naruĉio skromnu
veĉeru koja se sastojala od peĉenke, umaka od ostriga i crnog piva. Po-
Oliver Twist
što je nakon toga stavio ĉašu vruće boroviĉke s vodom na okvir kamina,
privuĉe stolac do vatre i, nakon stanovitog moralistiĉkog razmišljanja o
tome kako ljudi griješe što su nezadovoljni i što se neprestano na nešto
tuţe, spremi se da ĉita novine. Prvo na što je Bumble naišao u novinama
bijaše ovaj oglas:
PET FUNTI NAGRADE
Prošlog četvrtka uvečer pobjegao je ili je odmamljen od kuće u Pen-
tonvilleu dječak po imenu Oliver Turist i odonda se o njemu ništa ne
zna. Gore spomenuta nagrada bit će isplaćena svakoj osobi koja svojim
obavijestima pripomogne da se pronaĎe spomenuti Oliver Turist, ili da
se rasvijetli njegova prošlost za koju se oglašivač iz više razloga ţivo
zanima.
Zatim je slijedio opširan opis Oliverove odjeće, lica, vanjštine i naĉina
na koji je nestao, a na kraju je navedena puna adresa gospodina Bro-
wnlowa.
Bumble je razrogaĉio oĉi; proĉitao je oglas polako i pomno još tri puta,
a nakon nešto više od pet minuta ostavio je, onako uzbuĊen, netaknutu
ĉašu boroviĉke s vodom i bio već na putu u Pentonville.
— Je li gospodin Brownlow kod kuće? — upitao je djevojku koja mu
je otvorila vrata.
Na taj upit djevojka odgovori na uobiĉajen, pomalo neodreĊen naĉin:
— Ne znam; a zašto ga trebate?
Tek što je Bumble izustio Oliverovo ime, ne bi li objasnio svrhu svog
posjeta, gospoĊa Bedwin, koja je slušala razgovor s vrata salona, pohita
u hodnik kao bez duše:
— Izvolite, uĊite — reĉe mu stara gospa. — Znala sam ja da ćemo još
ĉuti za njega. Siroto dijete! Znala sam ja to! Bila sam sigurna u to. Bla
goslovio ga dobri Bog! Govorila sam ja sve vrijeme...
Rekavši to, dobra stara gospa pohita natrag u salon, klone na sofu i
udari u plaĉ. Djevojka, koja nije ni pribliţno bila toliko osjećajna, otrĉi
dotle uza stube i zaĉas se vrati, te zamoli gospodina Bumblea da odmah
poĊe za njom.
Odvela ga je u malu radnu sobu u kojoj su sjedili gospodin Brownlow i
njegov prijatelj gospodin Grirrrvvig, a pred njima boce od brušena
stakla i ĉašice. Ovaj potonji gospodin odmah opali kao iz topa:
— Pandur! Ako ovo nije općinski pandur, izjest ću sam sebi glavu.
— Molim vas da nas ne prekidate u razgovoru — reĉe gospodin Brown-
low. — Izvolite sjesti.
Sedamnaesto poglavlje
Bumble sjedne, posve smeten ĉudnovatim vladanjem gospodina Gri-
rnwiga. Gospodin Brownlow namjesti svjetiljku tako da bi mogao ne-
smetano gledati u lice općinskom panduru, te ga malo nestrpljivo pri-
upita:
— Dakle, vi, gospodine, dolazite u vezi s oglasom koji ste proĉitali u
novinama?
— Tako je, gospodine odgovori Bumble.
— I pandur ste, je li? — priupita ga gospodin Grimvvig. — Ja sam,
gospodo, općinski pandur — ponosno će Bumble. — Naravno — šapne
gospodin Grimvvig svom prijatelju. — Znao sam da je pandur. Pandur
od glave do pete.
Gospodin Brownlow popustljivo klimne glavom ne bi li smirio prijate-
lja, a onda nastavi ovako:
— A znate li gdje je sada taj siroti djeĉak?
— Ne znam ništa više nego i drugi — odgovori Bumble.
— Pa dobro, što onda znate o njemu? — upita ga stari gospodin. — Re
cite slobodno, prijatelju, sve što mi imate kazati. Što znate o njemu?
— Ništa dobro, je li tako? — reĉe gospodin Grirmvig zajedljivo, pošto
je dobro promotrio izraz na Bumbleovu licu.
Bumble jedva doĉeka to pitanje i klimne glavom sveĉano i zloslutno u
isti mah.
— Eto vidite! — reĉe gospodin Grimwig slavodobitno gledajući gospo
dina Brownlowa.
Gospodin Brownlow pogleda zabrinuto napućene usne gospodina
Bumblea i zatraţi od njega da mu ispriĉa u najkraćim crtama sve što
zna o Oliveru.
Bumble odloţi šešir, raskopĉa kabanicu, prekriţi ruke, nagne glavu u
stranu kao da se neĉeg prisjeća i, nakon kraćeg razmišljanja, zapoĉne
svoje kazivanje. Bilo bi dosadno da sve to ispripovjedimo pandurovim
rijeĉima, jer je njegovo izlaganje potrajalo dvadesetak minuta. Ugla-
vnom, rekao je da je Oliver nahoĉe, da su mu roditelji bili poroĉni ljudi
niska roda, da je od malih nogu bio podmukao, nezahvalan i zloban, da
je svoju kratkotrajnu karijeru u rodnom mjestu dokonĉao krvoloĉnim
i muĉkim napadom na bezazlena momka, te da je obnoć pobjegao iz
kuće svoga gazde. Kako bi dokazao da je zaista osoba za koju se izdaje,
Bumble izloţi na stol dokumente što ih je bio ponio sa sobom u
London. Zatim ponovo prekriţi ruke i priĉeka da ĉuje što će sad reći
gospodin Brownlow.
— Bojim se da je sve to gola istina — ojaĊeno će stari gospodin pošto je
pregledao dokumente. — Ovo nije bogzna kakva nagrada za obavijesti
Oliver Twist
koje ste mi dali, ali bih vam rado dao i tri puta više da su vaše obavijesti
išle djeĉaku u prilog.
Da je Bumble to prije znao, sva je prilika da bi sasvim drukĉije iskitio
svoju malu priĉu. MeĊutim, sad je bilo kasno da to uĉini, pa stoga samo
ozbiljno zavrti glavom, strpa pet funti u dţep i ode. Gospodin
Brownlow je nekoliko minuta hodao gore-dolje.j?o sobi, oĉito toliko
uzrujan pandurovim kazivanjem da se ĉak i gospodin Grirrrvvig okanio
da ga dalje bocka. Napokon gospodin Brownlow stane i svom snagom
potegne za zvonce.
— GospoĊo Bedwin — reĉe kad se pojavi gazdarica. — Onaj je mali
Oliver obiĉna varalica.
— Ne moţe biti, gospodine. Ne moţe biti — odrješito će stara gospa.
— Kad vam kaţem da jest — odbrusi joj stari gospodin. — Kako to mi
slite da ne moţe biti? Upravo nam je ĉovjek ispriĉao cijeli njegov ţivot i
mogu vam reći da je od malih nogu bio prefrigani nevaljalac.
— Nikad to neću povjerovati, gospodine — odvrati stara gospa. — Ni
kad!
— Vi babe vjerujete samo nadrilijeĉnicima i djeĉjim priĉama — pro-
gunĊa gospodin Grimvvig. — Ja sam to znao od samog poĉetka. Zašto
me niste odmah poslušali? Moţda biste me i poslušali da mali nije imao
groznicu, ha? Bio je interesantan, je li? Interesantan! Pih!
I gospodin Grimwig podjari ţaraĉem vatru.
— Bilo je to drago, zahvalno i milo dijete, gospodine — ogorĉeno će
gospoĊa Bedwin. — Znam ja što su djeca, gospodine, bavila sam se
njima ĉetrdeset godina, a oni koji se ne mogu time podiĉiti bolje da
šute. Tako bar ja mislim.
Ovo je bio ozbiljan udarac upućen gospodinu Grimwigu koji bijaše ne-
ţenja, ali kako nije ništa drugo izmamio od njega do smiješak, stara go-
spa zabaci glavu i pogladi pregaĉu prije nego što će nastaviti. MeĊutim,
u tome je sprijeĉi gospodin Brownlow.
— Mir! — reĉe stari gospodin hineći gnjev koji nije uopće osjećao.
— Da mi više nikad niste spomenuli ime tog djeĉaka! Zato sam vas i
pozvao da vam to kaţem. Nikad, nikad više, ni pod kakvom izlikom,
upamtite! Moţete ići, gospoĊo Bedwin. Nemojte zaboraviti što sam
vam rekao! Ozbiljno vam kaţem.
Te noći nije u kući gospodina Brownlowa samo jedno srce bilo ucvilje-
no.
I Oliveru je bilo teško oko srca dok je mislio na svoje dobre prijatelje;
sva je sreća što nije znao što su sve oni ĉuli o njemu, jer bi mu srce
moţda i prepuklo od boli.
Osamnaesto poglavlje
Osamnaesto poglavlje
kako je Oliver provodio vrijeme u krasnom društvu svojpi
dičnih prijatelja.
Sutradan oko podne, kad su Lisac i gospar Bates po obiĉaju krenuli za
svojim poslom, Fagin je iskoristio priliku da oĉita Oliveru dugu lekciju
o strašnom grijehu ljudske nezahvalnosti, i da mu jasno dokaţe kako
se teško ogriješio o zahvalnost time što je svojevoljno napustio druš-
tvo svojih briţnih prijatelja i, štoviše, pokušao pobjeći od njih pošto
su bili uloţili onoliko truda i novca da ga pronaĊu. Fagin je posebice
istaknuo ĉinjenicu što ga je primio pod svoj krov i njegovao kad je,
bez njegove
pravodobne pomoći, mogao skapati od gladi; i ispriĉao mu strašnu i
dirljivu priĉu o jednom mladom momku kome je on, u svojoj ĉovjeko-
ljubivosti, bio pritekao u pomoć u sliĉnim prilikama, ali koji se poka-
zao nedostojnim njegova povjerenja i oĉitovao ţelju da uspostavi vezu
s policijom, te je, na ţalost, jednog dana obješen u Old Bailevju1. Fagin
nije ni pokušao zatajiti svoj udio u toj nesreći, samo je gorko ţalio, sa
suzama u oĉima, što je bezumno i izdajniĉko vladanje spomenute mlade
osobe urodilo potrebom da postane ţrtva izvjesnog svjedoĉenja pred
sudom — koje moţda nije potpuno odgovaralo istini, ali je bilo prijeko
potrebno za njegovu (Faginovu) sigurnost i za sigurnost nekolicine
odabranih prijatelja. Fagin je na kraju dao priliĉno sumornu sliku
neugodnosti koje izaziva vješanje, te vrlo prijateljski i uglaĊeno
izrazio svoju svesrdnu nadu da neće nikad biti prisiljen izvrgnuti Oli-
vera Twista tom nemilom postupku.
., 1. Old Bailey — glavni kriviĉni sud u Londonu, u istoimenoj ulici.
Oliver Twist
Malom se Oliveru ledila krv u ţilama dok je slušao Zidova, iako nije
potpuno shvaćao mraĉne prijetnje što su se krile u njegovim rijeĉi-
ma. Da se i samoj pravdi moţe dogoditi da neduţna ĉovjeka zamijeni
krivcem, ako ih sluĉajno zatekne u društvu, to je već znao; a kad se
sjetio nekih prepirki izmeĊu starog Zidova i Sikesa, pomislio je kako
nije nipošto nevjerojatno da je Fagin višeput vješto smisao,, i proveo u
djelo planove o likvidaciji osoba koje su znale ili govorile više nego što
treba, jer su se te njihove prepirke, po svemu sudeći, odnosile na neki
sliĉan sluĉaj u prošlosti. Kad je Oliver bojaţljivo uzgledao i sukobio
se sa Zidovljevim ispitljivim pogledom, osjetio je da tom lukavom
starcu nisu izmakli bljedilo njegova lica i drhtanje udova, da, štoviše,
uţiva u njima.
Ruţno se cerekajući, Ţidov pomiluje Olivera po glavi i reĉe mu kako
vjeruje da će njih dvojica biti baš dobri prijatelji, samo ako ga Oliver
bude slušao i ako svojski prione na posao. Zatim uzme šešir i umota
se u nekakav stari pokrpani zimski kaput, pa iziĊe i zakljuĉa vrata sobe
za sobom.
I tako je Oliver ostao cijeli dan zatvoren, i dobar dio mnogih idućih
dana, ne viĊajući nikog od rana jutra do ponoći i provodeći duge sate
sam sa svojim mislima. A te su misli bile uistinu tuţne jer su se nepre-
kidno navraćale na njegove plemenite prijatelje i na mišljenje što su
ga zacijelo već bili stekli o njemu.
Nakon tjedan-dva Ţidov je ostavio vrata sobe nezakljuĉana, pa se Oli-
ver mogao slobodno kretati po kući. Bijaše to vrlo neĉista kuća. U
sobama na prvom katu bila su, meĊutim, vrlo velika vrata i visoki
drveni kaminski okviri, a zidovi i vijenci ispod stropa bijahu obloţeni
drvenim ploĉama koje su, doduše, bile crne od zapuštenosti i prašine,
ali na razliĉne naĉine ukrašene, pa je Oliver po tome zakljuĉio da je ta
kuća u davna vremena, prije nego što se stari Ţidov i rodio, pripadala
boljim ljudima i da je moţda nekad bila sasvim zgodna i vedra, koliko
se god sad ĉini pustom i turobnom.
Pauci su bili ispleli svoje mreţe po kutovima izmeĊu zidova i stropa,
a ponekad, kad bi Oliver tiho ušao u koju sobu, miševi bi se u strahu
razbjeţali po svojim rupama. Osim njih; nikog ţivog nije mogao ni
vidjeti ni ĉuti u kući, i ĉesto bi se, kad bi se smraĉilo a on posustao
od tumaranja po sobama, skutrio u kutu hodnika blizu ulaznih vrata
da bude što bliţe ţivim ljudima, te bi tu ostao, osluškujući šumove i
brojeći sate, sve dok se Ţidov ili djeĉaci ne bi vratili. Po svim su
sobama crvotoĉni prozorski kapci bili ĉvrsto zatvoreni —
prijevornice koje su ih drţale bijahu zavrtnjima priĉvršćene za drvo
Osamnaesto poglavlje
— pa se svjetlo jedva probijalo kroz okrugle rupe na njihovu vrhu,
zbog ĉega su sobe djelovale još sumornije i bile ispunjene sablasnim
sjenama. U straţnjoj potkrovnici bijaše prozor na kojem je samo izva
na stajala zahrĊala rešetka, bez kapaka. Kroz taj je prozor Oliver ĉesto
sate i sate zurio sjetna lica, iako nije mogao vidjeti ništa drugo do
zbrkane gomile kućnih krovova, pocrnjelih dimnjaka i zabatnih zido
va. Gdjekad bi se, doduše, ukazala i koja prosijeda glava izvirujući
preko niskog pomoćnog zida neke daleke kuće, ali kako je prozor na
Oliverovoj promatraĉnici bio još zakovan ĉavlima i pokriven debelim
slojem prljavštine od dugogodišnjih kiša i dima, jedva da je mogao
kroza nj nazreti obrise pojedinih predmeta, te nije ni pokušavao ne
kog upozoriti na sebe — što je, uostalom, bilo isto toliko moguće kao
da se nalazi pod samom kupolom katedrale svetog Pavla.
Jednog popodneva, kad su Lisac i gospar Bates odluĉili da naveĉer
iziĊu, prvospomenuti mladi gospodin dao se na posao da malo dotjera
svoju vanjštinu (valja priznati da inaĉe nipošto nije patio od te slabo-
sti), te je u toj namjeri i za tu svrhu milostivo zapovjedio Oliveru da
mu pritekne u pomoć pri dotjerivanju.
Oliver je jedva doĉekao da bude od koristi, i bio je presretan što vidi
oko sebe ljudska lica, koliko god bila opaka, ţeljan da ugodi svima
oko sebe ako to moţe uĉiniti na pošten naĉin, te mu nije bilo ni na
kraj pameti da se usprotivi. Stoga je odmah pokazao ţelju da uĉini tu
uslugu, kleknuo je na pod i, dok je Lisac sjedio na stolu, uzeo njegovu
nogu sebi u krilo i pristupio poslu koji je gospodin Dawkins nazivao
»udaranjem glanca« ili, što bi se, prevedeno na obiĉni jezik, reklo »ĉi-
šćenje cipela«.
Je li posrijedi bilo osjećanje slobode i nezavisnosti što valjda obuzi-
ma ţivotinju obdarenu razumom kad lijeno sjedi na stolu pušeći lulu
i mlatarajući jednom nogom amo-tamo, dok mu za sve to vrijeme
netko ĉisti cipele, a da se nije morao prije toga potruditi ĉak ni da ih
izuje niti ih nakon ĉišćenja mora opet obuvati, te se tako moţe ne-
smetano prepustiti svojim mislima — ili je posrijedi bio dobar duhan
koji je Liscu smirivao osjećaje, ili blago pivo što mu je ublaţavalo misli
— tek, Lisac je, oĉito, u tom ĉasu bio ponesen nekim romantiĉnim
ţarom i oduševljenjem koji nikako nisu bili u skladu s njegovim kara
kterom. Ĉasak je zamišljeno gledao ispred sebe Olivera, a onda digne
glavu, lako uzdahne i reĉe napol sam sebi a napol gasparu Batesu:
— Kakva šteta što nije sjecikesa!
— Ah! — uzdahne gospar Charles Bates. — Šta on zna šta je dobro,
lisac ponovo uzdahne i turi lulu u usta, a isto tako postupi i Charlev
Oliver Twist
Bates. Obojica su neko vrijeme pušila.
— Ti valjda i ne znaš šta je to sjecikesa? — saţalno će Lisac.
— Mislim da znam — odgovori Oliver i uzgleda. — To je lo... i ti si to,
je li — priupita ga Oliver pošto se na vrijeme obuzdao.
— Jesam — potvrdi Lisac. — I ne bih htio biti ništa drugo.
Pošto je izrekao to mišljenje, gospodin Dawkins razmetljivo zabaci
šešir i pogleda gospara Batesa, kao da ţeli time reći kako bi mu bio
zahvalan kad bi imao što protiv toga.
— Jesam — ponovi Lisac. — Pa i Charlev je. I Fagin. I Sikes. I Nancv.
I Bet. Svi smo mi to, sve do psa. On je još najprefriganiji od cijele
druţine.
— I taj te sigurno neće izdati — nadoda Charlev Bates.
— Taj ne bi ni zalajao na klupi za svjedoke, sve od straha da se ne oda;
ne, ne bi taj ni zucnuo, ĉak ni kad bi ga vezali za klupu i ostavili tako
bez mrviĉka hrane puna dva tjedna — reĉe Lisac.
— Ne bi ni pisnuo — priklopi Charlev.
— Ĉudnovat je taj pas. Kako samo iskesi zube kad se kakav nepoznat
frajer nasmije ili zapjeva pred njim! — produţi Lisac. — A kako samo
zareţi kad zaciliĉu gusle! I kako mrzi sve druge pse koji nisu njegove
pasmine! Je li?
— Pravi pravcati kršćanin — reĉe Charlev.
Te su posljednje rijeĉi bile izreĉene u pohvali spomenutoj ţivotinji, ali
su u jednom drugom smislu bile posve primjerene, iako gospar Bates
nije na to mislio; jer ima vrlo mnogo dama i gospode koji tvrde da su
pravi pravcati kršćani, premda bi se izmeĊu njih i Sikesova psa mogle
utvrditi velike i zaĉudne sliĉnosti.
— Da, da — reĉe Lisac vraćajući se na predmet razgovora od kojeg su
se bili udaljili, i zasvjedoĉujući tako profesionalnu savjesnost kojom su
se odlikovali svi njegovi postupci. — Ali to nema nikakve veze s ovim
zelembaćem ovdje.
— Pa i nema — potvrdi Charlev. — Zašto ne stupiš u Faginovu slu
ţbu, Olivere?
— Pa se lijepo preko noći obogatiš? — nadoda Lisac cerekajući se.
— Pa se lijepo poslije povuĉeš na svoj posjed i ţiviš k'o gospodin ĉo
vjek, k'o što i ja kanim uĉiniti prve neparne prestupne godine, kad
Uskrs padne na Veliki petak — reĉe Charlev Bates.
— Meni se to ne sviĊa — bojaţljivo odvrati Oliver. — Najvolio bih da
me puste.— Najradije bih... najradije bih... da mogu otići odavde.
— A Fagin najradije baš to ne bil — odbrusi mu Charlev.
Oliver je to i te kako dobro znao, ali je mislio da bi moglo biti opasno
Osamnaesto poglavlje
da otvorenije izrazi svoje osjećaje, te samo uzdahne i nastavi ĉistiti
cipele.
— Da odeš odavde! — uzvikne Lisac. — A gdje ti je srce junaĉko? Pa
zar nemaš nimalo ponosa? Zar bi htio da neprestano ţiviš na grbaĉi
svojih prijatelja? *
— Ma hajde bjeţi! — reĉe gospar Bates, pa izvadi dva-tri svilena ru
pĉića iz dţepa i strpa ih u ormar. — To je zbilja, zbilja jadno!
— Ja to ne bih mogao — reĉe Lisac drţeći se uznosito i gadljivo.
— A ipak znaš ostaviti prijatelje na cjedilu — reĉe mu Oliver smješka
jući se ovlaš — da budu kaţnjeni za ono što si ti uĉinio.
— To — odvrati Lisac mašući lulom — to je sve bilo iz pukog obzira
prema Faginu jerbo ţace znaju da mi radimo zajedno, pa je i on mogao
nastradati da nismo uhvatili maglu. To je bio pravi razlog, je 1' da,
Charlev?
Gospar Bates klimne glavom i zausti da nešto kaţe, ali mu odjednom
iziĊe pred oĉi kako Oliver bjeţi, te mu se dim koji je uvlaĉio izmiješa
sa smijehom, i udari mu gore, u nosnu šupljinu, i dolje, u grlo, pa se
zagrcne od kašlja i pet minuta lupaše nogom o pod.
— Pogledaj samo! — reĉe Lisac i izvuĉe iz dţepa punu šaku šilinga i
penija. — Ovo ti je ţivot! Šta te briga otkud su! Na, drţi; tamo odakle
sam ih uzeo ima toga na bacanje. Nećeš, a? E, tikvane jedan blesavi!
— To je ruţno, je 1' da, Olivere? — priupita ga Charlev Bates. —
Omastit će on još konopac, je 1' da?
— Ne znam šta to znaĉi — odvrati Oliver.
— Ovako nešto, stari momĉe — reĉe Charlev, pa uhvati svoj vratni
rubac za jedan kraj i, drţeći ga uspravno u zraku, obori glavu na rame i
ispusti nekakav neobiĉan glas kroza zube, pokazujući tom ţivom pan
tomimom kako je omašćivanje konopca i vješanje jedno te isto. — Eto
što to znaĉi — reĉe Charlev. — Pazi ga, Jack, kako se zablenuo! Nisam
u ţivotu vidio takvog sjajnog tipa k'o što je ovaj klinjo; još ću krepati
od smijeha gledajući ga, vidjet ćeš.
Pošto se opet od srca nasmijao, gospar Charlev Bates nastavi pušiti
lulu, sa suzama u oĉima.
— Nisu te dobro usmjerili — reĉe Lisac pregledavajući vrlo zado
voljno svoje cipele što ih je Oliver bio ulaštio. — Ipak, Fagin će još
napraviti od tebe nešto, ili ćeš ti biti prvi i jedini od kojeg neće imati
nikakve koristi. Bolje ti je da se odmah ukljuĉiš jer ćeš ionako stupiti
u posao prije nego što i sanjaš, a ovako samo tratiš vrijeme, Olivere.
Gospar Bates potkrijepi te rijeĉi kojekakvim vlastitim moralnim sa
vjetima, a kad ih je iscrpao, i on i njegov prijatelj, gospodin Dawkins,
Oliver Twist
uzmu sjajnim bojama slikati mnogobrojne uţitke koje im pruţa ţivot
što ga provode, dajući Oliveru na razne naĉine na znanje kako će mu
najbolje biti da što prije zadobije Faginovu naklonost, onim istim
sredstvima kojima su se i oni posluţili da to postignu.
— I utuvi jednom zauvijek sebi u tu blesavu piksu, Nolly — reĉe Lisac
upravo kad su ĉuli kako Ţidov otkljuĉava gore vrata .-^ ako ne budeš
maţnjavao faculete i tiktakalice...
— Kakvog ima smisla da mu tako govoriš? — uplete se gospar Bates.
— Pa on nema pojma što je to.
— Ako ne budeš krao rupĉiće i satove:— preuzme opet Lisac, spušta
jući razgovor na razinu Oliverove sposobnosti poimanja — krast će ih
neki drugi frajer, pa će oni okradeni još gore proći, a ni ti nećeš ništa
bolje od njih, i nitko neće imati nikakve koristi od toga osim onih koji
ih budu smotali — na što ti imaš isto toliko prava koliko i oni.
— Jasno, jasno! — reĉe Ţidov koji je ušao u sobu a da ga Oliver nije ni
primijetio. — To je bar jasno kao dan, dragoviću moj, kao dan; slušaj
ti samo Lisca! Ha-ha-ha! To je majstor svoga zanata.
Starac veselo protrlja ruke potkrepljujući tim rijeĉima Lišĉeve tvrdnje
i smijuckajući se od pukog uţivanja u umješnosti svog uĉenika.
Razgovor se ovaj put na tome završio jer se Ţidov vratio kući s go-
spoĊicom Betsy i jednim gospodinom kojeg Oliver nije bio nikad do
tada vidio. Lisac je oslovio tog gospodina kao Toma Chitlinga, a taj se
gospodin prije toga bio zadrţao malo na stubištu da izmijeni nekoliko
ljubaznih rijeĉi s gospoĊicom.
Chitling je bio po godinama nešto stariji od Lisca, moţda je pretu-
rio osamnaest zima preko glave, ali je u njegovu drţanju prema tom
mladom gospodinu bilo neke smjernosti iz koje se moglo zakljuĉiti
da se osjeća ponešto manje vrijedan od njega, što se tiĉe nadarenosti
i struĉne spreme. Oĉi mu bijahu sitne i ţmirkave a lice koziĉavo; na
sebi je imao taman baršunast kaput, masne parhetne hlaĉe i pregaĉu,
a na glavi je nosio šubaru. Odjeća mu je, istini za volju, bila priliĉno
zapuštena, ali se ispriĉao društvu da mu je tek prije sat vremena iste-
kao »rok« pa, budući da je posljednjih šest tjedana nosio odoru, nije
mogao još zasad posvetiti nimalo paţnje svom civilnom odijelu. Chi-
tling nadoda, neobiĉno srdito, da je novi naĉin parenja odijela tamo
kod njih vraški protuustavan jer tako nastaju rupe na odijelu, a što
ĉovjek moţe drţavi? Isto je takvu napomenu izrekao na raĉun sisanja,
što je, po njegovu mišljenju, takoĊer posve protuzakonito. Chitling
je zaokruţio svoja zapaţanja tvrdnjom da za ĉetrdeset i dva ubitaĉna
duga dana provedena u teškom radu nije okusio ni kapljice bilo ĉega,
Osamnaesto poglavlje
i »nek' ga vrag odnese ako nije suh k'o barut«.
— Što misliš, Olivere, odakle je došao ovaj gospodin? — zapita Ţidov
cereći se dok su ostali djeĉaci iznosili bocu ţestokog pića na stol.
— Ja... ja... ne znam, gospodine — odgovori Oliver.
— A tko je opet ovaj? — raspita se Tom Chitling bacajući preziran
pogled na Olivera.
— Jedan moj mladi prijatelj, dragoviću moj — odgovori Ţidov.
— E, onda je roĊen pod sretnom zvijezdom — reĉe mladić i znaĉajno
pogleda Fagina. — Ni briga te odakle sam doš'o momĉe; kladio bih se
u jednu krunu da ćeš se vrlo brzo i sam tamo nać'.
Na tu dosjetku djeĉaci prasnu u smijeh. Nakon još nekoliko šala na
istu temu, izmijene šaptom dvije-tri rijeĉi s Faginom i odu. Pošto su
došljak i Fagin još malo nasamo porazgovarali, prikuĉe stolce bliţe
vatri, a Ţidov reĉe Oliveru neka sjedne do njega, te povede razgovor
sraĉunat na to da pobudi zanimanje svojih sugovornika. Teme su
razgovora bile velike prednosti posla kojim se bave. Lišĉeva
umješnost, ljubaznost Charlevja Batesa i velikodušnost samog Ţidova.
Napokon, kad se ĉinilo da su te teme već potpuno iscrpljene, a isto
tako i da je Chitling iscrpljen, jer ţivot u popravilištu postane nakon
tjedan-dva zamoran, gospoĊica Betsv se povuĉe i ostavi društvo. Od
tog je dana Oliver malokad bio sam. Gotovo je neprekidno bio u
društvu one dvojice djeĉaka koji su se svaki dan igrali one iste stare
igre sa Ţidovom —je li radi vlastita ili radi Oliverova usavršavanja, to
je najbolje znao sam Fagin. Gdjekad bi im starac priĉao o razbojstvima
koja je poĉinio u mlaĊim danima, zaĉinjajući svoje priĉanje mnogim
smiješnim i neobiĉnim poje-dinostima tako da Oliver nije mogav odo-
ljeti da se od srca ne nasmije, pokazujući time kako se dobro zabavlja,
unatoĉ svojim plemenitijim osjećajima.
Ukratko, prepredeni stari Ţidov pleo je mreţu oko djeĉaka. Pošto
ga je samoćom i sumornošću pripremio i naveo na to da potraţi bilo
kakvo društvo, samo da izbjegne svojim turobnim mislima u toj pustoj
kući, sad mu je polako ubrizgavao u dušu otrov za koji se nadao da će
mu je dovijeka pomutiti i pocrniti.
 Devetnaesto poglavlje

Kad je dodirnuo kvaku na vratima jedne sobe, zareţi pas, a neki ga

ĉovjek upita tko je.
— Samo ja, Bille; samo ja, dragoviću — reĉe Ţidov zavirujući u sobu.
— Onda upadaj — reĉe Sikes. — Lezi, mrcino blesava! Zar ne moţeš
prepoznat' vraga kad obuĉe zimski kaput?
Zacijelo je psa donekle zavarala Faginova gornja odjeća jer, kad je Ţidov
raskopĉao kaput i prebacio ga preko stolca, pas se povuĉe u kut iz kojeg
je bio izišao, mašući repom dok je odlazio da pokaţe kako je zadovoljan
koliko uopće po svojoj naravi moţe biti.
— Daklem? — reĉe Sikes.
— Dakle, dragoviću... — poĉne Ţidov. — Oh, Nancy!
Devetnaesto poglavlje Naĉin na koji su ove posljednje rijeĉi bile izgovorene pokazivao je do-
voljno jasno nedoumicu kako će biti primljene, jer Fagin se nije bio
vidio sa svojom mladom prijateljicom otkako se u onoj svaĊi ona bila
u kojem se kuje i usvaja značajan plan.
zauzela za Olivera. Ali sve njegove sumnje, ako ih je uopće i bilo, ubrzo
je raspršila mlada dama svojim drţanjem. Spustila je noge s ograde
Bijaše prohladna, vlaţna i vjetrovita noć kad se Ţidov izvukao iz svoje
kamina, odgurnula stolac na kojem je sjedila, te je ponudila Fagina da
jazbine zakopĉavajući do grla zimski kaput na svom smeţuranom tijelu
privuĉe svoj stolac, ne trošeći mnogo rijeĉi oko toga; jer noć je bila
i navlaĉeći ovratnik preko ušiju kako bi posve zaklonio donji dio lica.
hladna, o tom nije bilo spora.
Zastao je na stepenici dok nisu za njim zakljuĉali vrata i stavili lanac
— Zbilja je hladno, Nancy draga — reĉe Ţidov grijući svoje koštunjave
na njih; oslušnuo je jesu li djeĉaci poduzeli sve potrebne sigurnosne
ruke na vatri. — Studen se upravo uvlaĉi ĉovjeku u kosti — nadoda
mjere, a kad više nije ĉuo njihove korake, šmugne niz ulicu što je brţe
starac hvatajući se za slabine.
mogao.
— Mora da je zbilja vraška studen ako je tebi prodrla do srca — reĉe
Kuća u koju su Olivera bili zatoĉili bijaše nedaleko od Whitechapela.
Sikes. — Daj mu štogod da popije, Nancy! Poţuri se, tako ti Boga! Ĉo
Ţidov zastane na uglu ulice a onda, zirkajući sumnjiĉavo oko sebe, pri-
vjeku se upravo smuĉi kad gleda kako se ta suha stara strvina trese, k'o
jeĊe ulicu i udari put Spitalfieldsa.
kakva grozna sablast koja tek što je ustala iz groba.
Na kaldrmi je leţao1 debeo sloj blata, a tamna je magla bila pala po uli-
Nancy brţe-bolje donese iz ormara jednu od mnogobrojnih boca u ko-
cama, kiša je tromo sipila i sve ĉega bi se ĉovjek dotakao bilo je hladno
jima su, sudeći po raznolikosti njihovih oblika, bili svakojaki napici.
i ljigavo. Noć je bila kao stvorena da takvo biće kao što je Ţidov izmili
Sikes natoĉi Ţidovu ĉašu rakije i reĉe mu neka je popije.
na ulicu. Dok se tako prikradao, šuljajući se pod okriljem zidova i vra-
— Dosta mi je, dosta, hvala, Bille — reĉe Ţidov odlaţući ĉašu, pošto ju
tnica, odvratni je starac bio nalik na nekog gadnog gmaza što se porodio
je tek bio dotakao usnama.
u kaljuţi i tmini kroz koje se kreće, gmiţući obnoć u potrazi za slasnom
— Sta! Bojiš se da ti nećemo doć' glave, a? — priupita ga Sikes upirući
hranom od masnih otpadaka.
pogled u Ţidova. — Pih!
Išao je tako svojim putem kroz mnoge krivudave i uske prolaze sve dok
ProgunĊavši promuklim glasom nešto prezirno, Sikes dohvati ĉašu i
nije stigao do Bethnal Greena, a onda najednom skrene lijevo i zaĉas
izlije u pepeo ono što je bilo u njoj. To bijaše samo priprema da ponovo
se naĊe u spletu bijednih i prljavih uliĉica kojih u tom tijesnom i gusto
natoĉi sebi, kao što je odmah i uĉinio.
napuĉenom kraju ima napretek.
Dok je njegov domaćin trusio i drugu ĉašu, Ţidov je zirkao po sobi —
Ţidov je, oĉito, vrlo dobro poznavao kraj kojim je prolazio jer ga nisu
ali ne iz radoznalosti jer je više puta bio u njoj — nego onako nemirno i
zbunjivali ni mrkla noć ni zamršen put. Ţurno je prošao kroz nekoliko
sumnjiĉavo kao što je bio navikao. Bijaše to oskudno namještena odaja
prolaza i uliĉica i napokon skrenuo u ulicu koja je na kraju bila osvije-
u kojoj se samo po sadrţaju ormara moglo naslutiti da njen vlasnik nije
tljena jednom jedinom svjetiljkom. Pokuca na vrata jedne kuće u toj
ulici i, promrmljavši nekoliko rijeĉi s osobom koja mu je otvorila vrata,
poĊe uza stube.
Oliver Twist
obiĉan radnik, a od sumnjivih predmeta mogle su se tu zapaziti svega
dvije-tri poluge što su stajale u kutu, i buzdovan što je visio nad kami-
nom.
— Eto, tako — reĉe Sikes puckajući usnama. — Sad moţemo razgo
varat'.
— Poslovno? — priupita ga Ţidov.
— Poslovno — odgovori Sikes. — Reci šta imaš da mi kazes. — O onoj
kući u Chertsevju, Bille? — reĉe Ţidov privlaĉeći stolac bliţe i govoreći
sasvim tiho.
— Moţe. Pa šta? — upita ga Sikes.
— Ah, pa znaš što mislim, dragoviću — opet će Ţidov. — Zna on što ja
mislim, je li, Nancy, da zna?
— Ne, ne zna — podrugne mu se Sikes. — Ili neće da zna, što mu opet
izlazi na isto. Govori ĉisto i bistro, reci bobu bob, a popu pop! Šta tu,
vraga, sjediš, ţmirkaš i namiguješ i sve nešto natucaš, k'o da nisi baš ti
smislio tu provalu. Reci šta 'oćešl
— Pst, Bille, pst! — reĉe Ţidov koji je uzalud pokušavao sprijeĉiti tu
provalu gnjeva. — Ĉut će nas još netko, dragoviću! Ĉut će nas još ne
tko.
— Pa nek' ĉuje — reĉe Sikes. — Baš me briga.
Ali, kako je Sikesa ipak bila briga, kad je malo bolje promislio, poslje-
dnje je rijeĉi izgovorio malo tiše i smirio se.
— Tako, tako — umiljavaše se Ţidov. — Ja sam samo oprezan i ništa
više. A sad, dragoviću moj, da se vratimo na tu kuću u Chertsevju; kad
ćemo to obaviti, Bille, a? Kad ćemo to obaviti? Da znaš kakva je tamo
srebrnina, dragoviću, kakva srebrnina! — reĉe Ţidov trljajući ruke i
uzvijajući obrvama od ushićena išĉekivanja.
— Nema ništa od toga — hladno će Sikes.
— Nema ništa od toga! — ponovi Ţidov zavaljujući se na naslon stol
ca.
— Ne, ništa — priklopi Sikes. — Bar neće ići onako lako k'o što smo
mislili.
— Onda se niste pošteno ni prihvatili posla! — reĉe Ţidov i problijedp|
od srdţbe. — Šta mi sad tu opet priĉaš!
— Priĉam šta hoću — odbrusi mu Sikes. — 'Ko si ti da se tebi ne smije?
ništa reći? Velim ti da se 1bby Crackit već petnaest dana mota oko one^
kuće, ali da nije uspio nikog od posluge predobit' za se.
— Hoćeš li time, Bille, reći — opet će Ţidov, utoliko blaţe ukoliko sci
onaj drugi ţestio — da ne moţemo ni jednoga od one dvojice u kući;
potkupiti?
Devetnaesto poglavlje
— Da, upravo ti to 'oću reći — odgovori Sikes. — Već dvadeset go
dina sluţe kod te babe i ne bi zagrizli ni kad bi im ponudio pet stotina
funti.
— Ali misliš li time, dragoviću, reći — navaljivaše dalje Ţidov — da ne
moţemo pridobiti ni one sluškinje?
— Ni govora — odvrati Sikes.
— Ni uz pomoć lijepog deĉka Tobvja Crackita? — reĉe Ţidov s nevje-
ricom u glasu. — Sjeti se samo kakve su ţene, Bille!
— Ne, ĉak ni uz pomoć lijepog deĉka Tobvja Crackita — odgovori Si
kes. — Veli da je nosio i laţne zaliske, i ţuti prsluk k'o kanarinac, i da
se neprestano vrzm'o oko kuće, al' sve zabadava.
— Trebalo je da pokuša s brĉićima i vojniĉkim hlaĉama, dragoviću moj
— reĉe Ţidov.
— Pa i pokuš'o je — odvrati Sikes — ali mu ni to nije ništa pomoglo.
Ţidov izbeĉi oĉi na te rijeĉi. Pošto je oborio glavu na prsa i premišljao
nekoliko minuta, digne pogled, duboko uzdahne i reĉe kako se boji da
je stvar propala, ako je izvještaj lijepog deĉka Tobvja Crackita toĉan.
— Pa ipak — reĉe starac, a ruke mu klonu na koljena — ţalosno je to,
dragoviću moj, izgubiti tolike stvari koje su nam već za srce prirasle.
— Pa jest — potvrdi Sikes. — Baš nemamo sreće!
Nastane duga šutnja, za koje se Ţidov duboko zamisli, a naborano mu
lice poprimi izraz upravo demonskog lupeštva. Sikes je od vremena do
vremena kradom zirkao na nj; Nancy se zacijelo bojala da ne naljuti
provalnika pa je sjedila piljeći u vatru, kao da je gluha za sve što se oko
nje zbiva.
— Fagine — reĉe Sikes, naglo prekidajući tišinu koja je prevladavala
— vrijedi li pedeset zlatnika priĊe ako upadnemo u kuću izvana?
— Vrijedi — odgovori Ţidov kao da se iznenada prenuo iza sna.
— Jesmo li sklopili pos'o? — upita ga Sikes.
— Jesmo, dragoviću moj, jesmo — potvrdi Ţidov, kome su se oĉi kri-
jesile, a svi mu mišići na licu titrali od uzbuĊenja što ga je u njemu
izazvala ta ponuda.
— Ako je tako — reĉe Sikes odgurujući pomalo prezirno Ţidovljevu
•;.?. ruku — onda moţemo na pos'o kad god 'oćeš. Toby i ja smo preksinoć
preskoĉili vrtni zid i ispitali debljinu vrata i kapaka na prozorima. U
kući je po noći sve zabravljeno k'o u buksi, ali ima jedno mjesto kroz
i. koje bismo se mogli tiho i sigurno uvuć'.
— A gdje to, Bille? — ţeljno ga upita Ţidov.
— Pa znaš — prošapće Sikes — kad prijeĊeš preko travnjaka...
,;: — Da? — reĉe Ţidov i primakne bliţe glavu, a oĉi samo što mu nisu
Oliver Twist
iskoĉile iz duplja.
— Eh! — uzvikne Sikes i naglo ušuti, jer se djevojka jedva primjetnim
pokretom glave obazrela i upozorila ga naĉas na Ţidovljevo lice. — Nije
vaţno gdje. Znam da to ne moţeš izvest' bez mene, al' je bolje bit' na
oprezu kad ĉovjek ima s tobom posla.
— Od volje ti, dragoviću, od volje ti — odvrati Ţidov. — A.treba li tebi
i Tobvju još kakva pomoć?
— Ne treba — odgovori Sikes. — Osim svrdla i jednog deĉka. Svrdlo
već imamo, a klinca nam moraš ti nać'.
— Deĉka! — usklikne Ţidov. — Aha, da se provuĉe kroz otvor, je 1'
da?^
— Šta te briga! — odgovori Sikes. — Treba mi jedan deĉko, i da ne
bude krupan. K vragu! — reĉe Sikes zamišljeno. — Kad bih bar mog'o
dobit' onog Nedovog klinca, malog dimnjaĉara! Ned ga je navlas pustio
da zakrţlja pa ga onda iznajmljiv'o za ovak'e poslove. Al' kad mu ćaću
zbuture, eto ti Društva za zaštitu maloljetnih prestupnika pa ti odvuku
malog s posla na kojem je dobro zaraĊiv'o. Nauĉili ga ĉitat' i pisat' i sad
ga eno gdje šegrtuje. Tako ti oni rade — reĉe Sikes ţesteći se sve više
zbog nanesenih nepravdi — tako ti oni rade; i kad bi imali dosta para
(hvala Bogu što nemaju), ne bi nam za godinu-dvije ostalo u cijelom
poslu više od pet-šest klinaca.
— Pa znaš da i ne bi — povladi mu Ţidov, koji je preglavljivao svoje mi
sli dok je Sikes govorio, te je ĉuo samo posljednju reĉenicu. — Bille!
— Šta je opet?
Ţidov mahne glavom prema Nancv koja je svejednako zurila u vatru, pa
dade znak Sikesu neka joj kaţe da iziĊe iz sobe. Sikes nestrpljivo slegne
ramenima, kao da misli da je ta mjera opreza suvišna, ali svejedno po-
sluša ortaka i naloţi Nancv da mu donese vrĉ piva.
— Tebi se uopće ne pije pivo — reĉe Nancv, prekriţi ruke i ostane
sasvim mirno sjediti.
— Kad ti kaţem da mi se pije! — odvrati Sikes.
— Koješta — hladnokrvno odsijeĉe djevojka. — Nastavi samo, Fagine!
Znam, Bille, što će ti reći; ne mora se mene bojati.
Ţidov je još krzmao. Sikes je pomalo iznenaĊeno gledao sad nju, sad
njega.
— Pa ne smeta ti valjda ova naša cura, Fagine? — upita ga napokon.
— Poznaješ je već toliko dugo da bi mog'o imat' u nju povjerenja, osim
ako tu sam vrag ne umiješa prste. Ta se neće izbrbljat'. Je li da nećeš,
Nancv?
— I ja tako mislim! — odgovori mlada dama, pa prikuĉi stolac bliţe
Devetnaesto poglavlje
stolu i nalakti se na stol.
— Znam, znam, draga moja, znam da nećeš — reĉe Ţidov — ali... — i
opet starac ušuti.
— Šta ali? — upita ga Sikes.
— Nisam siguran da joj opet neće doći neki vrag, znaš, dragoviću, kao
ono neku veĉer — odvrati Ţidov.
Na ovo priznanje Nancv prasne u grohotan smijeh pa iskapi ĉašu rakije,
prkosno odmahne glavom i obaspe ih povicima kao što su: »Samo na-
prijed!« »Gore glavu!«. To kao da obojicu umiri, jer Ţidov zadovoljno
klimne glavom i ponovo sjedne, a isto tako uĉini i Sikes.
— A sad, Fagine — reĉe Nancv smijući se — reci odmah Billu ono što
si htio reći o Oliveru.
— Eh, baš si lukava, dušo, najbistrija djevojka koju sam u ţivotu vidio!
— reĉe Ţidov i pogladi je po potiljku. — Zbilja sam htio nešto reći o
Oliveru, to je istina. Ha-ha-ha!
— A šta si htio? — zapita Sikes.
— To je deĉko kakav tebi treba, dragoviću moj — odgovori mu Ţidov
promuklim šaptom, upirući prstom u nos sa strane i grozno se cereći.
— On! — uzvikne Sikes.
— Uzmi ga, Bille! — reĉe Nancv. — Ja bih ga uzela da sam na tvom
mjestu. On moţda još nije tako vješt kao drugi, ali tebi to i nije vaţno,
samo ako je kadar da ti otvori vrata. Vjeruj mi, Bille, da se u njega
moţeš pouzdati.
— I ja sam siguran da moţeš — priklopi Fagin. — On je u ovih poslje
dnjih nekoliko tjedana bio u dobroj školi, a vrijeme je i da poĉne sam
zaraĊivati svoj kruh. Osim toga, svi su ostali prekrupni.
— Pa sad, on mi po rastu baš odgovara.
— I uĉinit će sve što ushtjedneš, Bille moj dragi — ubaci Ţidov — jer
nema drugog izlaza. Naime, ako ga zastrašiš kako treba.
— Ako ga zastrašim! — ponovi Sikes. — Utjerat ću ja njemu strah u
kosti, ne boj se! Ako samo pokuša nešto vrdat' kad jednom zagazimo u
pos'o, nema mu spasa. Nećeš ga više vidjet' ţiva, Fagine. Promisli malo
o tome prije nego što mi ga daš u ruke. Pazi šta sam ti rek'o! — reĉe
razbojnik poigravajući se polugom koju je izvukao ispod kreveta.
— Na sve sam ja već mislio — odluĉno će Ţidov. — Ja sam... ja sam
ga, djeco draga, neprestano drţao na oku... neprestano. Samo kad bi
jednom osjetio da pripada nama, kad bismo mu utuvili u glavu da je
lopov, bio bi naš! Naš do groba. Oho-oho! Nije moglo bolje ispasti!
Starac prekriţi ruke na prsima i, uvukavši glavu u ramena, doslovice
zagrli sam sebe od radosti.
Oliver Twist
— Naš — reĉe Sikes. — 'Oćeš reći tvoj.
— Pa moţda, dragoviću moj — reĉe Ţidov smijući se kreštavo. — Moj,
ako baš hoćeš, Bille.
— A što — reĉe Sikes mjereći mrkim pogledom svog ljupkog prijatelja
— a što se toliko trudiš oko jednog bljedunjavog balavca kad znaš da
se svake veĉeri oko Common Gardena smuca pedesetak klinaca meĊu
kojima moţeš birati koga 'oćeš?
— Zato što od njih ne bih imao nikakve koristi, dragoviću moj — odgo
vori Ţidov pomalo zbunjeno — pa ih ne vrijedi ni uzimati. Kad zapadnu
u škripac, oda ih sama vanjština pa ih glatko izgubim. A s ovim deĉkom,
ako budem pametno radio, djeco moja, mogu uĉiniti više nego što bih
uĉinio sa dvadesetoricom drugih. Osim toga — nastavi Ţidov pošto se
sabrao — kad bi nam opet kidnuo, drţao bi nas u šahu, i zato mora di
jeliti s nama našu sudbinu. Nije vaţno kako je došao k nama; da bi ostao
u mojoj vlasti, meni je sasvim dovoljno da sudjeluje u jednoj provali;
ne treba mi ništa više. I koliko je ovo bolje nego da moramo sirotog
deĉkića maknuti s puta — što bi bilo vrlo opasno, a uz to bismo još bili
na gubitku.
— A kad bi to bilo? — zapita Nancv i presijeĉe Sikesa usred ţestoke
psovke, kojom je htio izraziti svoje gaĊenje prema Faginovoj toboţnjoj
ĉovjekoljubivosti.
— Pa da, zbilja — reĉe Ţidov — kad bi to bilo, Bille?
— Dogovorio sam se s Tobvjem za preksutra nanoć —odvrati Sikes
zlovoljno — ako mu drukĉije ne javim.
— U redu — prihvati Ţidov. — Neće biti mjeseĉine. — Neće — p*|
tvrdi Sikes.
— I već ste se dogovorili kako ćete otpremiti plijen? — upita ga Ţt|
dov. . -
;- ;■ ■ kroz blato i glib, prema svom sumornom prebivalištu, gdje je Lisac sve-
Sikes klimne glavom. HV
— I da...
— Ama, sve smo već uglavili — unese mu se Sikes u rijeĉ. — Ostavi
sad te sitnicel Nego, radije dovedi ti malog sutra naveĉer 'vamo, jer ću
ja dić' sidro sat prije nego što svane. A ti samo jezik za zube i pripremi
peć za taljenje, ništa nam drugo neće trebat'.
Nakon kraće rasprave, u kojoj je sve troje ţivo sudjelovalo, odluĉeno je
da će Nancv sutradan, ĉim se uhvati mraĉak, doći Ţidovu po Olivera.
Fagin je, naime, lukavo pripomenuo da će Oliver, ako se bude i najma-
nje opirao, radije poći s djevojkom koja se nedavno bila zauzela za nj,
nego s kim drugim. Isto su tako sveĉano uglavili da će siroti Oliver, radi
namjeravanog pothvata, biti povjeren brizi i nadzoru gospodina Willi-
Devetnaesto poglavlje
ama Sikesa; i nadalje, da će reĉeni Sikes postupati s njim kako bude
drţao za potrebno; te da neće odgovarati Ţidovu ni za kakvu nesreću ili
zlo koji bi mogli djeĉaka snaći, niti za kazne ako se za njih ukaţe potreba;
a da bi ovaj ugovor bio u tom pogledu punovrijedan, iskaz gospodina
Sikesa nakon povratka treba da u svim vaţnijim pojedinostima potvrdi i
potkrijepi svojim svjedoĉenjem lijepi deĉko Toby Crackit. Pošto su
završili te pripremne razgovore, gospodin Sikes poĉne ispijati rakiju
ţestokim tempom, jednu ĉašu za drugom, i vitlati polugom tako da bi se
svatko ţiv prepao, tuleći u isto vrijeme kojekakve pjesmice kojima je
slušateljima parao uši, i uplećući u njih ovdje-ondje bjesomuĉne
psovke. Naposljetku, obuzet profesionalnim ponosom, navali da
pokaţe prisutnima svoj sanduk s provalniĉkim alatom, ali tek što ga je
posrćući donio u sobu i otvorio da protumaĉi namjenu i osobine poje-
dinih sprava, upozoravajući na ĉudesnu ljepotu njihove graĊe, stropošta
se preko sanduka na pod i zaspi u tren oka.
— Laku noć, Nancv — reĉe Ţidov umotavajući se u kaput, kao i pri
polasku.
— Laku noć.
Pogledi im se ukrste i Ţidov joj se ispitljivo unese u oĉi, ali djevojka ni da
bi trepnula. Bila je iskrena i predana poslu kao sam Toby Crackit. Ţidov
joj iznova poţeli laku noć, a dok je ona bila okrenuta leĊima, krišom
mune nogom Sikesa što je izvaljen leţao na podu, pa pipajući oko sebe
poĊe niza stube.
— Uvijek ista pjesma! — progunĊa Ţidov u sebi vraćajući se kući. —
Najgore je kod tih ţena što bilo kakva sitnica moţe probuditi u njima
ti davno zaboravljene osjećaje; a najbolje je što to nikad ne potraje dugo.
Ha-ha! Ĉovjek protiv djeteta, to zbilja vrijedi kesu dukatal
Krateći sebi vrijeme tim ugodnim mislima, Fagin je išao svojim putem
jednako bio budan nestrpljivo išĉekujući njegov povratak.
- — Je li Oliver u krevetu? Htio bih razgovarati s njim — bilo je prvo što
je Ţidov rekao dok su silazili niza stube.
— Već odavno — odgovori Lisac otvarajući širom vrata. — Evo ga!
Djeĉak je ĉvrsto spavao na grubom leţaju na podu, toliko blijed od
tjeskobe, ţalosti i tamnovanja da je bio nalik na smrt — ali ne na smrt
kakva se vidi u lijesu i pod pokrovom, nego na sliku koju smrt pruţa u
ĉasu kad se ţivot ugasi, pošto se mlada i plemenita duša netom vinula
u nebo a teţak zemaljski dah nije još ni zapahnuo taj nestalni prah što
ga je duša bila posvetila.
— Neću sad — reĉe Ţidov i polagano se okrene. — Sutra ću. Sutra.
 Dvadeseto poglavlje
u kojem je Oliver izručen na milost i nemilost Williamu Sikesu.
Kad se Oliver ujutro probudio, nemalo se iznenadio ugledavši po-
kraj kreveta par novih cipela s ĉvrstim, debelim donovima. Njegovih
starih cipela nije nigdje bilo. U prvi se mah obradovao tom otkriću
nadajući se da je to moţda predznak puštanja na slobodu, ali su se ta-
kve nade ubrzo izjalovile kad je sjeo za doruĉak uza Zidova i ovaj mu
rekao, glasom i na naĉin koji su samo pojaĉali djeĉakovu tjeskobu, da
će ga veĉeras netko odvesti u stan Billa Sikesa.
— Za... za... zauvijek, gospodine? — zabrinuto ga upita Oliver.
— Ne, ne, dijete moje, ne zauvijek — odgovori Ţidov. — Ne bismo
mi nikako htjeli da ostanemo bez tebe. Ne boj se, Olivere, opet ćeš se
ti nama vratiti. Ha-ha-ha! Nismo mi tako okrutni da te otjeramo od
sebe, dijete moje! Ni govora!
Starac koji je, nagnut nad vatrom, prţio krišku kruha, obazre se dok je
tako zadirkivao Olivera, smijuckajući se kao da mu ţeli pokazati kako
zna da bi djeĉak i te kako rado umakao kad bi mogao.
— Bit će da te zanima zašto ideš k Billu, je li, dijete moje? — reĉe
Ţidov gledajući netremice Olivera.
Oliver i nehotice pocrveni kad pojmi da mu stari lopov ĉita misli, ali
odvaţno odgovori:
— Da, zanima me.
— Pa što misliš, zašto? — priupita ga Fagin izbjegavajući da mu odgo
vori.
— Zbilja ne znam, gospodine — otpovrne Oliver.
— Eh! — izusti Ţidov i razoĉarano odvrati pogled od djeĉakova lica,
pošto ga je ĉaskom pomno prouĉavao. — Onda radije priĉekaj dok ti
Bili ne kaţe.
Reklo bi se da Ţidovu nije pravo što Oliver nije pokazao veću ra-
doznalost. Istini za volju, premda je Oliver bio vrlo zabrinut, bio je
odviše zbunjen Faginovim ozbiljnim i znaĉajnim pogledima, i odviše
zaokupljen svojim mislima, da bi se u tom trenutku dalje raspitivao.
Druga mu se prilika nije više ni ukazala jer je Ţidov cijelog tog dana
bio šutljiv i slabe volje, sve do veĉeri, kad se poĉeo spremati za izla-
zak.
— Moţeš upaliti svijeću — reĉe Ţidov stavljajući svijeću na stol. — A
evo ti i knjige da ĉitaš dok ne doĊu po tebe. Laku nać!
— Laku noć! — tiho mu odzdravi Oliver.
Ţidov ode do vrata zirkajući preko ramena na djeĉaka. Najednom
stane i zovne ga pa imenu.
Oliver digne glavu. Ţidov mu pokaţe na svijeću i dade znak da je upali.
Djeĉak ga posluša, a kad metne svijećnjak na stol, opazi da Ţidov zuri
u njega, skupljenih i namrštenih obrva, iz mraĉnog kraja sobe.
— Ĉuvaj se, Olivere! Ĉuvaj se! — reĉe mu starac opominjući ga de
snicom. — To ti je surov ĉovjek i ne ţaca se ni krvi kad mu prekipi.
Sto god se dogodilo, samo šuti i uradi sve što ti naloţi. Pazi se!
Pošto je posebno naglasio te posljednje rijeĉi, malo-pomalo razvuĉe
lice u grozan smiješak, klimne glavom i iziĊe iz sobe.
Kad je starac otišao, Oliver se podnimi i, sa zebnjom u srcu, poĉne
razmišljati o rijeĉima što ih je netom ĉuo. Što je dulje mislio o Ţido-
vljevoj opomeni, to mu je teţe bivalo odgonetnuti njenu pravu svrhu
i smisao. Ako treba izvršiti kakvo zlodjelo, nikako se nije mogao do-
sjetiti zašto bi ga slali Sikesu kad to moţe isto tako dobro obaviti i
kod Fagina. Nakon dugog premišljanja zakljuĉi da su ga odredili da
kod provalnika obavlja neke obiĉne kućne poslove dok ne naĊu ne-
kog drugog djeĉaka, prikladnijeg za tu svrhu. Bio je isuviše navikao
na patnju, i odviše je prepatio ondje gdje je bio, da bi mnogo ţalio
zbog promjene koja ga oĉekuje. Neko je vrijeme još ostao zadubljen
u misli, a onda teško uzdahne, usekne svijeću i lati se knjige koju mu
je Ţidov ostavio.
Iz poĉetka je nehajno prevrtao listove, ali kad je naišao na pasus koji
je privukao njegovu pozornost, uskoro se zanese ĉitanjem. Bijahu to
ţivotopisi poznatih zloĉinaca i opisi njihovih suĊenja, a stranice su bile
uprljane i pohabane dugom uporabom. Ĉitao je tu o uţasnim zloĉinima
od kojih mu se ledila krv u ţilama, o tajnovitim umorstvima po-
ĉinjenim na pustim mjestima, o leševima sakrivenim od ljudskih po-
gleda u dubokim jamama i bunarima koji ih ipak nisu zadrţali, koliko
§od bili duboki, nego su ih najposlije, nakon mnogo godina, iznijeli na
y
idjelo i toliko izbezumili ubojice da su oni, u svom uţasu pri pogledu
Oliver Twist
na ţrtve, priznali krivnju i vapili za vješalima da im dokrajĉe muke. Ĉitao
je tu i o ljudima koje su, dok su leţali u svojim posteljama u gluho doba
noći, njihove zle misli nagnale (kao što su sami tvrdili) na takva
jezovita krvoprolića da se ĉovjeku diţe kosa na glavi i koljena klecaju
pri samoj pomisli na njih. Strašni opisi bili su toliko vjerni i ţivi te
mu se ĉinilo da su ţućkaste stranice poprskane krvlju, a tiskane mu
rijeĉi brujale u ušima kao da ih potmulim šaptom izgovaraju duhovi
umorenih ţrtava.
Prestravljeni djeĉak sklopi knjigu i odgurne je od sebe. Zatim padne
na koljena i uzme preklinjati nebesa neka ga poštede od takvih zlodje-
la, i neka radije odmah umre, nego da ikad poĉini takve strahovite i
grozne zloĉine. Malo-pomalo se primiri i poĉne se usrdno moliti
tihim i skrušenim glasom neka ga Bog izbavi od sadašnjih opasnosti,
pa ako već treba da se pomogne jednom sirotom napuštenom
djeĉaku koji nikad nije imao roditelja ni ikog svog, neka mu se
pomogne sad dok, oĉajan i osamljen, stoji posve sam usred opaĉina i
grijeha. Završio je molitvu, ali je svejednako kleĉao lica prekrivena
rukama, kadli ga prene iznenadni sušanj.
— Šta je to? — uzvikne, skoĉi na noge i spazi na vratima neĉiju prili
ku. — Tko je to?
— Ja. Samo ja — odazove se netko drhtavim glasom. Oliver podigne
svijeću iznad glave i pogleda na vrata. Bila je to Nancy.
— Spusti svijeću — reĉe mu djevojka okrećući glavu na drugu stranu.
— Udara mi svjetlo u oĉi.
Oliver zapazi da je djevojka blijeda, pa je blago upita nije li moţda bo-
lesna. Nancy mu okrene leĊa, skljoka se na stolac i poĉne kršiti ruke,
ali mu ništa ne odgovori.
— Oprosti mi, Boţe! — usklikne nakon kraće šutnje. — Na ovo nisam
ni pomišljala.
— Da se nije što dogodilo? — upita je Oliver. — Mogu li vam kako
pomoći? Rado ću vam pomoći, samo ako mogu.
Djevojka se njihala amo-tamo, hvatala se za vrat, krkljala i borila se
za dah.
— Nancyl — uzvikne Oliver. — Što vam je?
Djevojka se pljeskala po koljenima i lupala nogama o pod, a onda se
naglo smiri, omota se ĉvrsto rupcem i strese se od hladnoće. Oliver
progarka vatru. Privukavši stolac bliţe vatri, Nancy je neko vrijeme
nijemo sjedila. Najposlije digne glavu i obazre se oko sebe.
— Ne znam što me to ponekad spopada — reĉe popravljajući toboţe
haljinu. — Bit će da je to od ove vlaţne i prljave sobe. A sad, Nolly
Dvadeseto poglavlje
dragi, jesi li spreman?
— Hoćete li me vi povesti? — upita je Oliver.
— Da. Bili me je poslao po tebe — odgovori mu djevojka. — Ideš sa
mnom.
— A zašto? — upita je Oliver i ustukne.
— Zašto? — ponovi djevojka i digne pogled, ali ga odmah odvrati kad
se sretne s njegovim pogledom. — Ah! Nije nikakvo zlo posrijedi.
— Ne vjerujem vam — reĉe Oliver koji ju je pozorno motrio. — Pa
neka bude po tvome — odvrati djevojka i nasilu se nasmije. — Dakle,
nije ništa dobro.
Oliver je zapazio da moţe donekle utjecati na djevojĉine plemenite
osjećaje, te naĉas pomisli da pokuša svojom bespomoćnošću izazvati
njenu sućut. Ali tada mu sine da je tek jedanaest sati i da na ulicama
ima još mnogo svijeta, meĊu kojim će se jamaĉno naći netko tko će
povjerovati njegovim rijeĉima. Ĉim je to pomislio, poĊe prema vrati-
ma i pomalo uţurbano reĉe da je spreman.
Njegova pratilja ne samo što je primijetila kako se on naĉas zamislio,
nego je i prozrela o ĉemu je mislio. Pozorno ga je motrila dok je govo-
rio, a onda ga je odmjerila znaĉajnim pogledom koji je dovoljno jasno
kazivao da je dokuĉila što se u njemu zbiva.
— Tiho! — šapne mu djevojka i nagne se nada nj, pokazujući mu na
vrata i oprezno se obazirući oko sebe. — Nema ti pomoći. Zauzimala
sam se za tebe koliko sam mogla, ali je sve bilo uzalud. Opkoljen si
sa svih strana. Ako se ikad budeš mogao izbaviti odavde, znaj da ovo
nije pravi trenutak.
IznenaĊen tim njenim odluĉnim drţanjem, Oliver je u ĉudu pogleda.
Uĉini mu se da Nancy govori istinu; bila je blijeda i uzrujana i sva je
drhtala od teţnje za iskrenošću.
— Jedanput sam te zaštitila od zlostavljanja, i opet ću te zaštititi, pa
i sad te štitim — nastavi djevojka naglas. — Jer, da nisam ja došla po
tebe, došli bi drugi koji bi bili kudikamo grublji. Obećala sam da ćeš
biti miran i poslušan; ako ne budeš, naudit ćeš samo sebi i meni, a
mene to moţe i glave stajati. Evo pogledaj! Sve sam ovo zbog tebe
pretrpjela, tako mi Bog pomogao! — I na brzinu mu pokaţe nekoliko
modrica na vratu i rukama, te brţe-bolje nastavi: — Nemoj to zabo
raviti! I nemoj me opet izvrgavati novim mukama. Pomogla bih ti da
mogu, ali zbilja ne mogu. Oni ti ne kane uĉiniti ništa naţao; što god te
natjerali da uĉiniš, nećeš ti biti kriv. Pst! Svaka je tvoja rijeĉ udarac za
mene. Daj mi ruku. Hajde, brţe! Ruku!
I uhvati ga za ruku, koju joj je Oliver bez razmišljanja pruţio, pa utrne
Oliver Twist
svijeću i povuĉe ga za sobom uza stube. Neka prilika obavijena tamom
naglo im otvori vrata i isto ih tako naglo zatvori za njima. Pred kućom
ih je ĉekala unajmljena koĉija; isto onako uţurbano kako je razgovarala
s Oliverom, djevojka ga ugura u nju i navuĉe zastore. Koĉijaš nije ni
pitao za adresu, nego samo potjera konja u trk, ne ĉaseći ni ĉasa.
Djevojka je svejednako ĉvrsto drţala Olivera za ruku i neprestano mu
šaputala na uho opomene i uvjeravanja koje mu je već bila dala. Sve
se odigralo toliko brzo i uţurbano da nije imao vremena ni da se snaĊe
gdje je ni kako je tamo dospio, kad se koĉija zaustavi pred kućom u
kojoj je Ţidov sinoć bio.
U jednom trenutku Oliver se zagleda niz pustu ulicu i zausti da vikne
u pomoć, ali mu je u ušima još odzvanjao djevojĉin glas koji ga je
toliko tjeskobno preklinjao neka je poštedi da nije imao srca viknuti.
Dok se kolebao, prilika je prošla; već je bio u kući i vrata su se za njim
zatvorila.
— Ovuda — reĉe mu djevojka i prvi put mu ispusti ruku. — Bille!
— Hej! — odazove se Sikes i pojavi se na vrhu stuba, sa svijećom u
ruci. — U dobar ĉas! Penjite se.
Bijaše to izraz velikog zadovoljstva, neobiĉno srdaĉna dobrodošlica
kad je rijeĉ o osobi Sikesove ćudi. Reklo bi se da je Nancy time vrlo
polaskana jer mu toplo odzdravi.
— Tom je odveo Šarka kući — pripomene Sikes osvjetljujući im put.
— Samo bi nam smet'o.
— Tako je — povladi mu Nancy.
— Dovela si dakle klinca — reĉe Sikes kad su svi ušli u sobu, zatva
rajući vrata za njima.
— Jesam, eto ti ga — odgovori Nancy.
— Nije se otim'o? — priupita je Sikes.
— Bio je miran k'o janje — odgovori Nancy.
— Drago mi je što to ĉujem — reĉe Sikes gledajući mrko Olivera.
— Drago mi je radi njegovih mlaĊanih kostiju koje bi inaĉe stradale.
DoĊi 'vamo, mali, da ti oĉitam bukvicu jednom zavazda.
Obrativši se tako svom novom uĉeniku, Sikes mu skine kapu s glave
i hitne je u kut, a onda ga zgrabi za ramena i sjedne za stol drţeći
djeĉaka pred sobom.
— Dobro, najprije mi reci znaš li šta je ovo? — upita ga Sikes uzima
jući sa stola pištolj.
Oliver odgovori potvrdno.
— E pa, onda pazi 'vamo — nastavi Sikes. — Ovo ti je barut, ovo je
kugla, a ovo komadić starog šešira koji sluţi za naboj.
Dvadeseto poglavlje
Oliver promrmlja da je shvatio ĉemu sluţe ti pojedini predmeti, a
Sikes uzme vrlo spretno i pomno nabijati pištolj.
— Evo, sad je nabijen — reĉe Sikes kad završi posao.
— Jest, gospodine, vidim da je nabijen — potvrdi Oliver.
— E pa, da znaš — reĉe razbojnik hvatajući Olivera za ruĉni zglob,
te mu prisloni cijev pištolja uza samu sljepooĉicu tako da se djeĉak i
nehotice trgne — ako samo pisneš kad budeš sa mnom iziš'o na ulicu,
osim ako te ja što ne upitam, ispalit ću ti bez rijeĉi ovu kuglu u glavu.
I zato se najprije pomoli Bogu ako sluĉajno naumiš da progovoriš bez
mog odobrenja. — Da bi još više pojaĉao uĉinak svojih rijeĉi, Sikes
prostrijeli svoju ţrtvu krvniĉkim pogledom, a onda produţi: — Kol'ko
ja znam, nema ama baš nikog ko bi se puno raspitiv'o za tebe ako ti ja
prosviram glavu; zato sam se ovoliko upeo da ti to objasnim, za tvoje
dobro. Jesi 1' me ĉuo?
— Da ne duljimo, hoćeš da kaţeš — preuzme Nancy naglašavajući
svaku rijeĉi mršteći se pomalo na Olivera kako bi je ovaj što pozornije
saslušao — hoćeš da kaţeš da ćeš mu, ako ti u tom poslu koji je pred
vama pomrsi raĉune, zauvijek zaĉepiti usta tako što ćeš mu prosvirati
kuglu kroz glavu, pa makar se i sam izloţio opasnosti da omastiš kono
pac, kao što se svakog mjeseca izlaţeš radi kojekakvih drugih razloga
u svom poslu.
— Tako je! — povladi joj Sikes. — Ţene uvijek znaju u malo rijeĉi
kazat' sve što treba. Osim kad im padne mrak na oĉi, onda ne znaju
prestat'. A sad kad mu je sve jasno, 'ajde da nešto poveĉeramo i da
malo odspavamo prije nego što krenemo.
u Nancy ga posluša i zaĉas prostre stolnjak. Pošto je izišla iz sobe na
j nekoliko minuta, vrati se s vrĉem crna piva i peĉenom ovnujskom gla-
^ vom, što je Sikesu omogućilo da izvali nekoliko zgodnih dosjetaka na
raĉun ĉudne podudarnosti da se u šatrovaĉkom jeziku naziva ovnom i
ćuskija, ta vrsna alatljika koja se mnogo upotrebljava u njegovoj struci.
Uistinu je taj diĉni gospodin, uzbuĊen moţda zbog posla koji ga oĉe-
kuje, bio vrlo dobro raspoloţen i razdragan, a kao dokaz tome mogla
bi se navesti ĉinjenica da je, šale radi, popio nadušak cijeli vrĉ piva i
da za cijele veĉere nije, raĉunajući onako odoka, izustio više od osam-
deset psovki.
Pošto su poveĉerali — a neće biti teško shvatiti da Oliver nije bio baš
pri teku — Sikes istrusi dvije ĉaše rakije s vodom, izvali se na postelju
i naloţi Nancy da ga probudi toĉno u pet sati, poprativši taj svoj nalog
kojekakvim prijetnjama što će uĉiniti ako ga ne probudi na vrijeme.
Na zapovijed tog istog gospodina, Oliver se opruzi, onako odjeven, na
Oliver Twist
slamnjaĉu na podu, a djevojka podjari vatru i sjedne do nje, spremna
da ih probudi u odreĊeno vrijeme.
Oliver je dugo leţao budan misleći kako će Nancy moţda iskoristiti
ovu priliku da mu došapne još koji savjet, ali je djevojka nepomiĉno
sjedila uz vatru, ogrezla u misli, samo bi ovda-onda usekla svijeću.
Izmoren od bdjenja i tjeskobe, djeĉak se naposljetku zaveţe u san. Kad
se probudio, na stolu je stajao pribor za ĉaj, a Sikes je trpao
kojekakve predmete u dţepove svog zimskog kaputa koji bijaše pre-
baĉen preko naslona stolca. Nancy je bila zaokupljena prireĊivanjem
doruĉka. Nije se još bilo razdanilo, svijeća je svejednako gorjela, vani
je bio mrkli mrak. Krupne kapi kiše udarale su po prozoru, a nebo je
bilo crno i zastrto oblacima.
— 'Ajde, diţ' sel — promrndţa Sikes kad se Oliver prenuo iza sna.
— Pet i pol je! Poţuri se da ne ostaneš bez doruĉka; ionako smo već
okasnili.
Oliveru nije trebalo mnogo vremena da se dotjera; pošto je prigrizao^'
na Sikesovo zlovoljno pitanje odgovori da je spreman za polazak. <tk
Jedva ga i gledajući, Nancv mu dobaci rubac da ga zaveţe sebi oko
vrata; Sikes mu dade neki široki grubi kep1 da se zaogrne njime. Tako
opremljen, dade ruku razbojniku, koji naĉas zastane da mu pokaţe
prijetećom kretnjom da u dţepu sa strane na kaputu nosi onaj isti
pištolj, pa mu ĉvrsto stegne ruku i, pozdravivši se s Nancv, povede ga
iz sobe.
Kad su došli do vrata, Oliver se na trenutak osvrne nadajući se da će
uloviti još jednom djevojĉin pogled, ali je ona već bila zauzela svoje
staro mjesto uz vatru i posve nepomiĉno sjedila.
1. Kep — kratak (obiĉno ţenski) ogrtaĉ bez rukava, sluţi za zaštitu od kiše i vjetra.
Dvadeset prvo poglavlje
Dvadeset prvo poglavlje
na putu.
Bijaše ruţno vrijeme kad su izišli na ulicu. Puhao je vjetar, a kiša je
j lijevala kao iz kabla i tmasti olujni oblaci valjali se po nebu. Kiša je bila
padala cijele noći, pa je cesta bila prepuna velikih bara i voda se preli-
jevala iz jaraka. Na nebu je treperio slabašan odsjaj zore, ali ni to nije
razvedravalo prizor nego ga je ĉinilo još sumornijim, jer je ta turobna
svjetlost samo prigušivala uliĉnu rasvjetu, ne dajući nimalo više topline
ni sjaja mokrim krovovima i pustim ulicama. Reklo bi se da u tom di-
jelu grada nitko još nije na nogama; svi su prozori na kućama bili ĉvrsto
zatvoreni a ulice kroz koje su prolazili bijahu tihe i prazne. Kad su
skrenuli na Cestu Bethnal Green, bilo se popriliĉno razdanilo. Mnoge
su uliĉne svjetiljke bile već pogašene; nekoliko taljiga polako se vuklo
prema Londonu; hitro bi ovda-onda protutnjala poneka poštanska
koĉija poprskana blatom, a koĉijaš bi u prolazu prijeteći zamahnuo
biĉem na tromog vozara koji vozi pogrešnom stranom ceste, te time
dovodi njega u opasnost da zakasni ĉetvrt minute na odredište. Svrati-
šta u kojima su gorjele plinske svjetiljke bijahu već otvorena. Malo-po-
malo otvarali su se i dućani, a mogao se sresti i pokoji prolaznik. Zatim
su poĉele nailaziti skupinice radnika što su išli na posao; pa onda ljudi i
ţene što su nosili na glavama košare s ribama, pa kolica s povrćem koja
vuku magarci, pa dvokolice pune ţive ili zaklane stoke, pa mljekarice s
vedrima — neprekinuta povorka ljudi koji, pod teretom svakojakog ţi-
veţa, polako odmiĉu put istoĉnih londonskih predgraĊa. Što su se više
pribliţavali Citvju1, to su buka i promet više rasli; kad su zašli u ulice
izmeĊu Shoreditcha i Smithfielda, sve je oko njih vrilo kao u košnici.
1. Cifv — staro središte Londona, gdje se nalaze najveće banke i trgovine.
Oliver Twist
Zadanilo je i po svoj prilici neće više biti svjetlije sve do noći; polovica
londonskog stanovništva poĉela je svoj svakidašnji posao.
Spustivši se niz ulice Sun i Crown i prešavši Finsburv Square, Sikes
proĊe Ulicom Chiswell do Barbicana, a odatle skrene u Long Lane i
tako doĊe do Smithfielda, iz kojeg je dopirala takva buka i graja da se
Oliver nije mogao naĉuditi. .^.
Bijaše sajmeni dan. Noge su gotovo do gleţnjeva upadale u blato i glib;
gusta para neprestano se dizala s tjelesa stoke što su se pušila i miješala
s maglom koja kao da je otpoĉivala na vrhovima dimnjaka pritiskujući
sve ţivo pod sobom. Svi torovi na sredini prostranog sajmišta, a isto
tako i privremeni torovi, koliko ih se god moglo stisnuti na slobodnu
prostoru, bili su krcati ovcama, a uz odvodni kanal bijahu uz stupove
privezani dugi nizovi goveda, po troje-ĉetvero oko svakog stupa. Selja-
ci, mesari, govedari, torbari, momci, tati, dangube i svakojaki vandro-
kaši gurali su se kroz uskomešanu svjetinu; zviţdanje govedara, laveţ
pasa, rika i toptanje volova, blejanje ovaca, roktanje i skviĉanje svinja,
nadvikivanje pokućaraca, povici, psovke i svaĊa na sve strane; bren-
ĉanje zvonaca i urlici što dopiru iz svih gostionica; komešanje, jagma,
gurnjava, tuĉnjava, dreka i kuknjava; grozna i nesklapna halabuka što
se razlijeţe iz svakog zakutka na sajmištu; i neumivene, neobrijane,
prljave i blatne prilike što neprestano promiĉu amo-tamo, probijajući
se kroz rulju i izvlaĉeći se iz nje — sve je to stvaralo prizor što moţe
ĉovjeka zaprepastiti, zbuniti, pa i posve ošamutiti. Vukući Olivera za
sobom, Sikes je laktovima krĉio sebi put kroz najgušću svjetinu i nije
se mnogo obazirao na sve one mnogobrojne prizore i glasove kojima
se djeĉak ĉudom ĉudio. Dva-tri puta je Sikes u prolazu klimnuo
glavom kojem prijatelju i isto toliko puta odbio poziv na jutarnju
rakijicu, brzajući neprestano sve dalje, dok se nisu sasvim iskobeljali
iz meteţa i kroz Hosier Lane stigli do Holborna. — Brţe, momĉe! —
reĉe Sikes gledajući na sat na tornju crkve svetog Andrije. — Skoro će
sedam! Moraš malo opruţit' krake! 'Ajde, nemoj da mi već sad
zaostaješ, mlitonjo!
Govoreći tako, Sikes naglo potegne svog malog suputnika kojeg je
neprestano drţao za ruĉni zglob. Oliver ubrza hod tako da je kaskao
ne bi li kako-tako odrţao korak s provalnikom koji je ţurno grabio
naprijed.
Nisu usporili hod sve dok nisu prošli pored glavnog ulaza u Hyde
Park i našli se na putu za Kensington; tada Sikes poĉne polaganije
koraĉati tako da ih sustigoše neka prazna zapreţna kola što su bila išla
za njima na neveliku razmaku. Videći da na njima piše »Hounslow«,
Dvadeset prvo poglavlje
upita koĉijaša uljudno, koliko je uopće mogao, ne bi li ih povezao do
Islewortha.
— Penjite se — reĉe ĉovjek. — Je 1' to vaš mali?
— Jest, moj je — odgovori Sikes gledajući netremice Olivera, pa to
boţe sluĉajno turi ruku u dţep u kojem je drţao pištolj.
— Ćaća ti malo prebrzo hoda, je li, momĉe? — zapita koĉijaš Olivera
videći kako je zadihan.
— Ni govora — umiješa se opet Sikes. — Navik'o je on na to. Ajde,
Nede, drţi se za mene. Upadaj!
Govoreći tako Oliveru, pomogne mu da se popne na kola, a koĉijaš
pokaţe na hrpu praznih vreća i reĉe mu neka legne na njih i odmori
se.
Dok su prolazili pored raznih putokaza, Oliver se sve više i više ĉudio
kamo ga to njegov pratilac vodi. Prošli su Kensington, Hammersmith,
Chiswick, Kew Bridge i Brentford, a još su i dalje odmicali kao da su
tek krenuli na put. Naposljetku su stigli do svratišta koje se zvalo »Ko-
ĉija i konji« i iza kojeg kao da se odvajao put. Tu se kola zaustave.
Sikes neobiĉno ţurno skoĉi na zemlju drţeći neprekidno Olivera za
ruku, pa skine odmah i njega i, ošinuvši ga bijesnim pogledom, znaĉaj-
nom se kretnjom lupne šakom po dţepu na kaputu.
— Zbogom, mali! — reĉe onaj ĉovjek.
— Svojeglav je — odvrati Sikes i prodrma Olivera. — Svojeglav je,
štene jedno! Nemojte se na njega obazirat'.
— Ni najmanje! — otpovrne ĉovjek penjući se na kola. — Na kraju
krajeva, lijep je dan!
I odveze se dalje.
Sikes priĉeka dok kola nisu poodmakla, a onda reĉe Oliveru da moţe
malo pogledati oko sebe ako ţeli, te ga ponovo povede dalje. Malo
dalje od svratišta udare lijevo, pa onda opet desno. Tom su cestom
dugo išli, pored mnogih velikih vrtova i gospodskih kuća s obje
strane puta. Nisu se zaustavljali, osim da gucnu malo piva, sve dok
nisu stigli do jednog grada. Tu je Oliver, na zidu neke kuće, vidio napi-
sano lijepim krupnim slavima »Hampton«. Nekoliko su sati još lunjali
po poljima. Napokon su se vratili u grad i skrenuli u jednu staru gosti-
onicu na kojoj je natpis bio izblijedio. Sjeli su do kuhinjskog ognjišta i
naruĉili objed. Kuhinja je bila stara i niska, a po sredini stropa pruţala
se omašna greda. Pokraj vatre stajale su klupe s visokim naslonima, a
na klupama je sjedilo nekoliko ljudi grube vanjštine, u radnim odijeli-
ma, pijuckajući i pušeći. Nisu se uopće obazirali na Olivera, a i Sikesa
jedva da su primjećivali. Kako se ni Sikes nije mnogo obazirao na njih,
Oliver Twist
njih su dvojica sjedili sami u kutu i nepoznato im društvo nije mnogo
smetalo.
Za ruĉak su pojeli malo hladna mesa, a nakon toga su još dugo sjedili,
sve dok Sikes nije popušio tri-ĉetiri lule, tako da je Oliver bio već
gotovo uvjeren da neće ni ići dalje. Kako je bio vrlo umoran od hoda i
od ranog ustajanja, isprva je malko drijemao, a onda je, ppsve shrvan
umorom i duhanskim dimom, ĉvrsto zaspao.
Bio je mrkli mrak kad ga je Sikes gurnuo i probudio. Pošto se toliko*
rasanio da se mogao uspraviti i pogledati oko sebe, vidio je da je nje-
gov diĉni suputnik, uz vrĉ piva, razvezao prisan i srdaĉan razgovor s
nekim teţakom.
— I tako, velite da idete do Lower Halliforda? — priupita Sikes ĉo
vjeka.
— Da, idem — odgovori ĉovjek koji kao da je bio dobre volje — ili
loše, kako se uzme — pošto je malo više popio — i to, bogami, trkom.
Sad mi na povratku konj ne vuĉe teret, k'o što je vuk'o jutros, kad
smo dolazili 'vamo, pa mu neće trebat' puno vremena da prevali taj
put. U njegovo zdravlje! Bome je to dobro konjĉe!
— A moţete li onda povest' mene i mog malog? — upita ga Sikes
gurajući pivo pred svog novopeĉenog prijatelja.
— Mogu ako idete odma' — odgovori ĉovjek gledajući preko ruba
vrĉa. — Idete 1' do Halliforda?
-— Idemo sve do Sheppertona — otpovrne Sikes.
— Povest ću vas dokle god ja idem — reĉe onaj. — Je 1' sve plaćeno,
Becky?
— Jest, platio je gospodin — odgovori djevojka.
— E, ĉujte, bogamu! — reĉe onaj, drţeći se ozbiljno, kao što se pijanci
obiĉno drţe. — Ne moţe to tako!
— Zašto ne bi moglo? — prihvati Sikes. — Uĉinit ćete mi uslugu pa
mi nećete valjda zabranit' da vas zauzvrat poĉastim kriglom piva?
Neznanac se najprije duboko zamisli o toj tvrdnji, a onda uhvati Si-
kesa za ruku i izjavi da je Sikes ĉovjek i pol. Sikes na to uzvrati da
se valjda šali jer, da je trijezan, zacijelo ne bi imao mnogo razloga za
takvo mišljenje.
Pošto su izmijenili još dva-tri takva komplimenta, poţele društvu laku'
noć i iziĊu. Djevojka je dotle pokupila vrĉeve i ĉaše i odšetala se, onako
punih ruku, do vrata da vidi kako će društvance na put. Konj, u ĉije
se zdravlje pilo bez njegove prisutnosti, stajao je vani upregnut u
teretna kola. Oliver i Sikes popnu se na njih bez ustruĉavanja, a
vlasnik kola motao se još oko konja minutu-dvije da ga »malo
Dvadeset prvo poglavlje
osokoli« i da poruĉi konjušaru i cijelom svijetu neka mu naĊu ravna
ako mogu, pa se onda i sam popne. Zatim naloţi konjušaru neka pusti
konju uzdu, a kad je to konjušar uĉinio, konj iskoristi slobodu na vrlo
nedoliĉan naĉin — visoko i neobiĉno prezirno zabaci glavu, pretrĉi
preko puta i grune u prozor neĉije gostinske sobe. Pošto je izveo taj
junaĉki pothvat i ĉaskom se propeo na straţnje noge, poleti kano stri-
jela i ponosito projuri gradom.
Bila je mrkla noć. S rijeke i obliţnjeg moĉvarnog zemljišta dizala se
vlaţna izmaglica i vukla se po pustim poljima. Studen je prodirala do
srţi u kostima; sve bijaše sumorno i crno. Nitko nije ni rijeĉi progovo-
rio jer je koĉijaš zadrijemao, a Sikes nije bio raspoloţen da zapodijeva
razgovor. Oliver je sjedio skutren u dnu kola, a onako unezvijerenom
od straha i zebnje priviĊale su mu se sablasne prilike od ogoljena dr-
veća, kojem su se grane avetinjski njihale amo-tamo, kao da mahnito
uţivaju u okolnoj pustoši.
Kad su prolazili pored crkve u Sunburvju, ura je baš odbila sedam
sati. U kući ĉuvara skele preko puta gorjela je svjetiljka koja je bacala
svjetlo kroz prozor na cestu, tako da je još gušći mrak obavijao crno
tisovo drvo ispod kojeg bijaše nekoliko grobova. Negdje je u blizini
potmulo šumila voda, a lišće na starom drvetu tiho je šumorilo na no-
ćnom vjetru. To je šumorenje bilo kao tiha svirka za pokoj mrtvaca.
Kad su prošli kroz Sunburv, opet se nadu na pustu drumu. Nakon
tri-ĉetiri kilometra kola se zaustave. Sikes siĊe s njih i opet uhvati
Olivera za ruku, pa ponovo krenu dalje pješice. U Sheppertonu nisu
svratili ni u jednu kuću, kao što se iscrpljeni djeĉak bio ponadao da će
uĉiniti, nego su neprestano išli dalje, po blatu i mraku, mraĉnim
puteljcima i preko ledina šibanih hladnim vjetrom, sve dok nisu ugledali
svjetla obliţnjeg grada. Motreći pozorno preda se, Oliver opazi da je
odmah ispod njih rijeka i da se primiĉu nekom mostu. Sikes je išao
ravno dalje sve dok nisu stigli do samog mosta, a onda naglo skrene
lijevo niz nasip.
»Voda!« pomisli Oliver i spopadne ga muka od straha. »Doveo me na
ovo pusto mjesto da me ubije!«
Već je htio da se baci na zemlju pa da se bori zubima i noktima za
svoj mladi ţivot, kad opazi da su stali pred jednom kućom na osami,
trošnom i ruševnom. S obje strane rasklimanog ulaza jednokatnice bio
je po jedan prozor, ali nigdje nije bilo svjetla. Kuća je stajala u mraku,
oranula i, po svemu sudeći, nenastanjena.
Svejednako drţeći Olivera za ruku, Sikes se tiho prikrade niskom tri-
jemu i pritisne kvaku. Vrata se otvore i obojica uĊu u kuću.
Oliver Twist
Dvadeset drugo poglavlje
Provala.
— Hej! — vikne netko snaţnim, hrapavim glasom ĉim su zakoraĉili
u hodnik.
— Šta se dereš! — reĉe Sikes namiĉući zasun na vrata. — Daj posvi
jetli malo, Toby!
— Aha, to je moj pajdaš! — uzvikne onaj. — De, posvijetli mu malo,
Barnev, posvijetli! Uvedi gospodina, Barnev, ali se najprije probudi,
ako ti je po volji.
Ĉovjek koji je tako govorio kao da baci izuvaĉ za ĉizme ili kakav sliĉan
predmet na onoga kome se obraća ne bi li ga probudio, jer su zaĉuli
kako je neki drveni predmet tresnuo o pod, a onda nerazumljivo gun-
Ċanje, baš kao da se tko budi iza sna.
— Ĉuješ li ti mene? — vikne opet onaj. — Bili Sikes je u hodniku
a nema nikog da ga doĉeka, jerbo ti tu knjavaš k'o da si se napio
laudanuma 1 za veĉeru, a ne neĉeg jaĉeg. Jesi li se prenuo ili te zbilja
moram odalamiti ovim ţeljeznim svijećnjakom da otvoriš oĉi?
Dok su padala ta pitanja, zaĉulo se kako netko uţurbano struţe izgaţe-
nim papuĉama po golom podu, a na vratima zdesna pomoli se najprije
plamiĉak svijeće, pa onda spodoba onog istog ĉeljadeta koje smo već
opisali kao ĉovjeka koji unjka i posluţuje u onoj krĉmetini na Saffron
Hillu.
— Gospodine Sikes! — usklikne Barnev, iskreno ili prijetvorno obra
dovan. — Izvolite, gospondine, izvolite unci!
— 'Ajde, ulazi ti prvi! — reĉe Sikes gurajući Olivera pred sobom.
1. Laudanum (lat.) — otopina opija u alkoholu, upotrebljavala se nekad kao
sredstvo za umirenje i uspavljivanje.
Dvadeset drugo poglavlje
— Brţe malo il' ću ti oĉepit' pete!
Promrsivši neku kletvu na raĉun djeĉakove sporosti, Sikes gurne Oli-
vera preda se, pa obojica uĊu u nisku mraĉnu sobu u kojoj se dimila
vatra i u kojoj su bila dva-tri polomljena stolca, stol i vrlo stara
poĉivaljka, na kojoj je leţao izvaljen ĉovjek, drţeći noge mnogo više
od glave i pušeći dugaĉku zemljanu lulu. Imao je na sebi pomodno
skrojen zagasitosmeĊ kaput s velikim mjedenim pucetima, naranĉast
vratni rubac, napadan prsluk s orijentalnim šarama i hlaĉe prljave
boje. Gospodin Crackit (jer to bijaše on) nije baš imao bujnu kosu i
bio je priliĉno ćosav, ali ono malo kose što je imao bijaše riĊe boje i
nakovrĉano u dugaĉke uvojke spiralna oblika, koje je ovda-onda mrsio
vrlo prljavim prstima ukrašenim velikim jeftinim prstenjem. Bio je
malĉice viši od srednjeg rasta i, oĉito, priliĉno tankih nogu, ali ga to
nije prijeĉilo da se divi svojim posuvraćenim ĉizmama što ih je, onako
visoko uzdignute, neobiĉno zadovoljno promatrao.
— Bille, starino! — reĉe ta prilika okrećući glavu prema vratima. —
Drago mi je što te vidim. Već sam se pobojao da nisi odustao, a u tom
bih se sluĉaju morao sam prihvatiti posla. Oho!
Ispustivši taj usklik glasom koji je izraţavao veliko iznenaĊenje kad je
ugledao Olivera, gospodin Tobv Crackit se pridigne na leţaju i zapita
tko je to.
— Klinac, obiĉan klinac! — odgovori Sikes i prikuĉi stolac bliţe va
tri.
— Jendan od momaka gospondina Fagina — usklikne Barnev cereka
jući se.
— Fagina, a? — uzvikne Tobv gledajući Olivera. — K'o da je stvoren
da babama u crkvi prazni torbice! Faca mu zlata vrijedi.
— Ajde, 'ajde, prestani — presijeĉe ga Sikes nestrpljivo u rijeĉi, pa se
sagne nad svog izvaljenog prijatelja i šapne mu dvije-tri rijeĉi na uho,
na što se gospodin Crackit grohotom nasmije i poĉasti Olivera dugim
zaprepaštenim pogledom.
— A sad — reĉe Sikes sjedajući opet na svoje mjesto — ako nam
dadnete nešto da poklopamo i gucnemo dok ĉekamo, malo ćete nam
dić' moral, ili bar meni. Sjedi tu kraj vatre, momak, i odmori se jer ćeš
noćas opet s nama, iako nećemo daleko.
Oliver gledaše Sikesa bojaţljivo i u nijemu ĉudu, pa prikuĉi klupĉicu
bliţe vatri, sjedne i podupre rukama glavu koja ga je boljela. Nije pravo
znao gdje je ni što se to oko njega zbiva.
— De — reĉe Toby kad mladi Ţidov iznese na stol ostatke nekakva
jela i bocu. — Da popijemo za uspjeh našeg pothvata!
Oliver Twist
Ustao je da izrekne zdravicu, pomno odloţio popušenu lulu u kut, pri-
šao stolu, natoĉio ĉašu rakije i popio je naiskap. Sikes uĉini isto tako.
— Nek' i mali gucne — teĉe Tobv i natoĉi vinsku ĉašu dopola. — Iska-
pi to, jaganjĉe Boţji!
— Zapravo — reĉe Oliver gledajući ţalostivo u lice ĉovjeku — zapra
vo ja... .„.>
— Iskapi kad ti kaţem! — ponovi Tobv. — Zar misliš da ja ne znam
šta tebi treba? Reci mu ti, Bille, nek' to popije!
— Bolje će mu bit' da popije! — reĉe Sikes i lupne se šakom po dţe
pu. — Nek' me vrag odnese ako mi taj mali ne zadaje više brige nego
cijeli ĉopor Lisaca. Popij to, vraţe mali, kad ti kaţem!
Zaplašen prijetećim gestama obojice ljudi, Oliver brţe-bolje iskapi
ĉašu i odmah se sav strese od kašlja, što oduševi Tobvja Crackita i
Barnevja, štoviše, izmami smiješak i mrzovoljnom Sikesu. Zatim,
pošto se Sikes dosita najeo (Oliver nije ništa okusio osim ko-madićka
kruha što su ga natjerali da pojede), oba se ĉovjeka zavale na stolce
da malo pridrijemaju. Oliver je dalje sjedio na klupĉici do vatre, a
Barney se umotao u pokrivaĉ i izvalio na pod, uz samu ogradu ognjišta.
Tako su neko vrijeme spavali, ili se gradili da spavaju. Nitko se nije
ni maknuo, osim Barnevja koji je jedanput ili dvaput ustao da nabaca
ugljena na vatru. Oliver je utonuo u dubok san, sanjao je kako lunja
po sumornim puteljcima ili tumara po mraĉnim crkvenim grobljima,
ili kako iznova proţivljava pojedine doţivljaje proteklog dana, kadli ga
probudi Toby Crackit koji je bio naglo ustao i obznanio da je jedan i
pol.
Zaĉas su i ona druga dvojica bila na nogama i svi se poĉnu ţurno spre-
mati za polazak. Sikes i njegov drug umotali su vratove i podbratke
u široke tamne rupce i obukli zimske kapute; Barney otvori ormar i
izvadi iz njega nekoliko predmeta koje brţe-bolje potrpa u dţepove.
— Daj meni pucaljke, Barney — reĉe Toby Crackit.
— Envo ti — odgovori Barney vadeći dva pištolja. — Sam si ih nan-
bio.
— U redu! — odvrati Toby i strpa ih u dţepove. — A kebe? — Kod
mene su — odgovori Sikes.
— A maske, otpiraĉi, svrdla, slijepi fenjeri — nisi ništa zaboravio?
— raspitivaše se Toby zadijevajući jednu malu polugu za petlju ispod
podstave kaputa.
— Sve je u redu — umiri ga Sikes. — Donesi nam toljage, Barney!
Vrijeme je da krenemo.
Dvadeset drugo poglavlje
Rekavši to, Sikes uzme debelu batinu iz Barneyjevih ruku. Barney
dade drugu batinu Tobvju i poĉne zakopĉavati Oliveru kep.
— A sad naprijed! — reĉe Sikes i pruţi djeĉaku ruku.
Oliver je bio posve ošamućen naporom na koji nije bio navikao, i zra-
kom, i pićem koje su ga natjerali da popije, pa mehaniĉki prepusti
ruku Sikesovoj ispruţenoj šapi.
— U'vati ga ti za drugu ruku, Toby — reĉe Sikes. — Barney, pogledaj
je li vani ĉist zrak.
Barney iziĊe i donese vijest da je vani sve u redu. Oba razbojnika iziĊu
drţeći Olivera meĊu sobom. Pošto je sve dobro zatvorio, Barney se
ponovo isto onako umota i ubrzo zaspi.
Bio je mrak kao u rogu. Magla je bila još mnogo gušća nego veĉeras,
a zrak toliko vlaţan da su se Oliveru, nekoliko minuta nakon izlaska
iz kuće, kosa i obrve ukrutile od inja, iako nije bila pala ni kap kiše.
PrijeĊu preko mosta i nastave put prema svjetlima koja je već bio vi-
dio. Nisu bili daleko od njih, a kako su priliĉno ţustro hodali, uskoro
stignu u Chertsev.
— Ravno kroz grad — šapne Sikes. — Noćas neće bit' nikog na ulici
da nas vidi.
Toby ga posluša pa pohitaju glavnom ulicom gradića koja u to gluho
doba noći bijaše posve pusta. Na mahove bi zatitrala blijeda svjetlost
kroz prozor koje spavaće sobe, a promukao pseći laveţ poremetio bi
kadikad noćnu tišinu. Ali vani nije bilo ni ţive duše. Kad je crkveno
zvono odbilo dva sata, bili su već izišli iz grada. Ubrzavši korak, udare
cestom nalijevo. Pošto su hodali još oko ĉetvrt milje, stanu pred
nekom samotnom kućom okruţenom zidom. Toby Crackit zastane
samo koliko da predahne, pa se u tren oka uzvere uza zid.
— Daj sad maloga — reĉe Toby. — Podigni ga da ga dohvatim.
Oliver nije stigao ni da se obazre, a već ga je Sikes poduhvatio ispod
pazuha. Nakon tri-ĉetiri sekunde on i Toby već su leţali na travi na
drugoj strani. Sikes im se zaĉas pridruţi, pa se poĉnu šumke prikra
dati kući.
Tek sad Oliver prvi put, gotovo izbezumljen od strave i jeze, pojmi
da je cilj njihova pothvata provala i pljaĉka, ako ne i umorstvo. Sklopi
ruke i nehotice prigušeno krikne od uţasa. Zamagli mu se pred oĉima,
hladan znoj oblije mu pepeljastosivo lice, noge mu se podsijeku i on
klone na koljena.
— Diţ' se! — promrsi Sikes dršćući od jarosti i vadeći pištolj iz dţepa.
— Diţ' se, il' ću ti prosut' mozak po ledini!
Oliver Twist
— Ma pustite me, za miloga Boga! — uzvikne Oliver. — Pustite me
da pobjegnem pa da umrem negdje u polju. Nikad više neću doći ni
blizu Londona, nikad, nikad! O, molim vas, smilujte mi se, nemojte
me tjerati da kradem. Tako vam svih anĊela na nebu, smilujte mi se!
Ĉovjek koga je djeĉak tako preklinjao izusti groznu kletvu i zapne
okidaĉ na pištolju, ali mu ga Toby izbije iz ruke, zaĉepi rukp^n djeĉaku
usta i odvuĉe ga do kuće.
— Šuti! — sikne Toby. — To ti ovdje ne pali. Ako još samo pisneš,'
smrskat ću ti glavu jednim jedinim udarcem. Neće se ništa ĉut', a isto
je tako pouzdano, pa ĉak i finije. 'Ajde, Bille, obijaj kapke! Sad će biti
miran k'o bubica, budi bez brige! Vidio sam već ja i starije od njega
kako izgube glavu po ovako hladnoj noći.
Sasuvši uţasne kletve na Faginovu glavu što mu je uvalio Olivera za
takav posao, Sikes snaţno ali gotovo neĉujno podmetne polugu i pri-
tisne na nju. Domalo, uz Tobvjevu pomoć, prozorski kapak popusti i
širom se otvori.
Bijaše to prozorĉić kuhinjske praonice ili sobice za ostavu, sa ţiĉanom
mreţom, oko metar i sedamdeset iznad zemlje, na straţnjem dijelu
kuće. Otvor je bio toliko malen da ukućani valjda nisu smatrali za
potrebno da ga bolje osiguraju, ali je bio dovoljno velik da se kroza nj
provuĉe djeĉak Oliverova uzrasta. Okretnom Sikesu trebalo je sasvim
malo vremena da izbije mreţu iz podboja, tako da je prozorĉić sad bio
potpuno otvoren.
— A sad slušaj, vraţe mali — prošapće Sikes vadeći iz dţepa slijepi
fenjer i upravljajući snop svjetla ravno Oliveru u lice. — Ja ću te sad
spustit' kroz ovaj otvor, a ti ćeš uzet' ovaj fenjerĉić i popet' se polako
uza stepenice na koje ćeš naić', pa ćeš proć' kroz malo predsoblje i
otvorit' nam vrata.
— Na vrhu je jedan zasun koji nećeš moći dohvatiti — uplete se Toby.
—■ Zato uzmi stolac iz predsoblja i popni se na njega. Ima ih tamo tri,
Bille, a na njima je izvezen lijep veliki plavi jednorog i zlatne vile. To
je babin grb.
— Zaveţi već jednom! — odbrusi mu Sikes gledajući ga poprijeko.
— Jesu 1' vrata ove sobice otvorena?
— Jesu, širom — odgovori Toby, pošto je zavirio kroz prozorĉić da se
osvjedoĉi. — Štos je u tome što ih uvijek ostavljaju odškrinuta da bi se
pas, koji ima ovdje svoj leţaj, mogao prošetati hodnikom kad mu se ne
spava. Ha-ha! Barney nam ga je sinoć skinuo s vrata. Svaka mu ĉast!
Premda je gospodin Crackit govorio jedva ĉujnim šaptom i bezglasno
se smijao, Sikes se obrecne na njega neka šuti i neka se radije prihvati
Dvadeset drugo poglavlje
posla. Toby ga posluša pa najprije izvadi svoj fenjer i metne ga na ze-
mlju, a onda ĉvrsto stane ispod prozorĉića i nasloni glavu na zid ispod
prozora, a ruke odupre o koljena tako da mu leĊa mogu posluţiti kao
stepenica. Ĉim se tako namjestio, Sikes se popne na njega i uzme
polako gurati Olivera na noge kroz prozor i, drţeći ga svejednako za
ovratnik, spusti ga spretno na pod.
— Uzmi sad ovaj fenjer — reĉe mu Sikes zavirujući u sobicu. — Vidiš
li one stepenice pred sobom?
Više mrtav, nego ţiv, Oliver lane: — Vidim. — Sikes uperi cijev pi-
štolja prema ulaznim vratima i kratko ga opomene neka se ĉuva, jer
će ga neprekidno drţati na nišanu i na mjestu će ga ustrijeliti ako se i
ĉaskom pokoleba.
— To ti je sve skupa ĉas posla — reĉe Sikes isto onako tihim šaptom.
— Ĉim te pustim, 'vataj se posla. Slušaj!
— Šta je to? — šapne onaj drugi.
Napeto su osluškivali.
— Ništa — reĉe Sikes i pusti Olivera iz ruke. — Ajde sad!
Za ono nekoliko trenutaka koliko je imao vremena da se sabere, dje-
ĉak je bio ĉvrsto nakanio da će pokušati, pa ma i glavom platio, da
iz predsoblja pojuri uza stube i probudi ukućane. Zaokupljen tom
mišlju, odmah poĊe ali opreznim korakom.
— Natrag! — vikne odjednom Sikes u sav glas. — Natrag! Natrag!
Prestrašen iznenadnim prekidom grobne tišine što je vladala oko nje
ga, i glasnim povikom što je uslijedio, Oliver ispusti fenjer iz ruke ne
znajući bi li produţio dalje ili bi uzmaknuo.
Povik se ponovi — sine svjetlo — pred oĉima mu zatitra nejasna slika
dvojice napol obuĉenih prestravljenih ljudi — blijesak — prasak
— dim — negdje nešto tresne, ali nije znao gdje — i on uzmakne
posrćući.
Sikes je naĉas bio nestao, ali se opet pojavi i uhvati ga za ovratnik još
prije nego što se dim razišao. Opali iz pištolja na onu dvojicu koji su
se već povlaĉili, pa povuĉe djeĉaka kroz prozor.
— Drţ' se ĉvrsto za mene! — reĉe mu Sikes izvlaĉeći ga van. — Ej,
daj mi rubac! Ranili su ga. Brţe! Kako mali krvari!
Tada se razlegne snaţna zvonjava izmiješana s pucnjavom i povicima.
Oliver osjeti kako ga hitrim korakom nose po neravnu tlu, a onda se
glasovi izgube u daljini i u srce mu se uvuĉe smrtna zebnja — i ništa
više ne vidje nit ĉu.
Oliver Twist
Dvadeset treće poglavlje
sadrţi srţ zanimljiva razgovora izmeĎu gospodina Bumblea i
jedne dame, te pokazuje kako čak i općinski pandur ima slabih
točaka.
Te je veĉeri bilo dozlaboga hladno. Zemlja je bila pokrivena snijegom
na kojem se uhvatila tvrda debela kora, tako da je ledeni vjetar što je
vani hujao mogao zahvatiti jedino gomile snijega po puteljcima i zaku-
cima, te je pomamno kovitlao njime razbacujući ga na sve strane, kao
da ţeli iskaliti sve ţešći bijes na plijenu do kojeg moţe doći. Bijaše to
jedna od onih sumornih, mraĉnih i strahovito hladnih veĉeri za kojih
se siti i zbrinuti ljudi okupljaju oko jarke vatre i zahvaljuju Bogu što
su kod kuće, a nesretnicima bez korice kruha i krova nad glavom ne
ostaje ništa drugo nego da legnu i umru. U takvim ĉasovima mnogi
izgladnjeli izopćenici sklapaju zunavijek oĉi na pustim ulicama, a ka-
kvi god bili njihovi grijesi i zloĉini, teško je zamisliti da će se probuditi
na svijetu jadnijem od ovoga.
Takvo je dakle bilo vrijeme kad je gospoĊa Corney, ravnateljica siro-
tinjskog doma s kojim su se naši ĉitatelji već upoznali kao s mjestom
gdje se rodio Oliver Twist, sjela uz veselu vatricu u svojoj sobici, gle-
dajući neobiĉno zadovoljno okrugli stolić na kojem je stajao pladanj
primjerene veliĉine, a na njemu sve što je potrebno za slasnu uţinicu u
kojoj postarije gospe ponajvećma uţivaju. Naime, gospoĊa Corney se
spremala da se pogosti šalicom ĉaja. Kad je pak svrnula pogled sa stola
na ognjište na kojem je najmajušniji od svih majušnih kotlića pjevušio
sitnim glasom svoju pjesmicu, njena je razdraganost, oĉito, još porasla
— toliko porasla da se gospoĊa Corney ĉak i nasmiješila.
— Da, da! — reĉe ravnateljica i nalakti se na stol gledajući zamišljeno
u vatru. — Trebalo bi da svi budemo i te kako zahvalni Svevišnjemu
na svemu što nam je podario. Samo kad bismo htjeli to priznati! Eh!
Dvadeset treće poglavlje
GospoĊa Corney turobno zavrti glavom, kao da oplakuje duhovno
sljepilo ubogara koji to ne znaju, pa turi srebrnu ţliĉicu (privatno vla-
sništvo) do dna kutije za ĉaj od dvije unce i uzme spravljati ĉaj. Ali
kakve nam sve trice mogu poremetiti nestalni duševni mir! Kako je
njen crni ĉajnik bio vrlo malen i raţom pun, prekipio je dok se
gospoĊa Corney bavila moralnim razmatranjima, te joj voda malko
opeĉe ruku.
— Vrag te odnio! — reĉe vrla ravnateljica i brţe-bolje spusti ĉajnik na
kaminsku policu. — Kakva glupa stvarĉica kad u nju mogu stati samo
dvije šalice! Kome to moţe biti dobro? Osim — nastavi gospoĊa Cor
nev nakon kraće stanke — osim ovako osamljenom sirotom stvorenju
kao što sam ja. O, Boţe!
Nakon tih rijeĉi, ravnateljica klone u naslonjaĉ, ponovo se nalakti na
stol i poĉne razmišljati o svojoj samotniĉkoj sudbini. Mali ĉajnik i ta
jedna jedina šalica probudili su u njoj tuţne uspomene na gospodina
Comevja (koji je umro prije nepunih dvadeset i pet ljeta), pa se sva
preda svojoj tuzi.
— Nikad ga više! — reĉe gospoĊa Corney nakraj srca. — Nikad ga
više neću takva naći!
Nije poznato jesu li se te rijeĉi odnosile na njena pokojnog muţa ili
na ĉajnik. Moţda ipak na ĉajnik jer je gospoĊa Corney gledala u njega
dok je to govorila, a onda ga uzela u ruke. Tek što je okusila prvu šali-
cu, kadli je uznemiri tiho kucanje na vratima.
— Ama, ulazite već jednom! — oštro će gospoĊa Corney. Sigurno
opet umire koja od onih baba. Uvijek se sjete da umru baš kad ja
sjednem za stol. Što mi sad tu stojite i hladite sobu! Koji je opet vrag,
— Ništa, gospojo, ništa — odgovori neki muškarac.
— Boţe moj! — usklikne ravnateljica mnogo slaĊim glasom. — Da to
nije gospodin Bumble?
— Stojim vam na usluzi, gospo — reĉe gospodin Bumble, koji je bio
zastao pred vratima da oĉisti cipele i otrese snijeg s kaputa, a sad se
pojavio drţeći u jednoj ruci trorogi šešir a u drugoj nekakav zaveţljaj.
— Da zatvorim vrata, gospo?
Dama se ĉedno skanjivala da odgovori kako se ne bi pomislilo na što
nedoliĉno ako ostane sama s gospodinom Bumbleom iza zatvorenih
vrata. Gaspodin Bumble iskoristi njeno skanjivanje, a bio je, bogme, i
promrzao, pa zatvori vrata bez njena odobrenja.
— Gadno vrijeme, gospodine Bumble — reĉe ravnateljica.
— Zbilja gadno, gospo — potvrdi pandur. — Ovo vam je, gospo, pra-
Oliver Twist
vo protuopćinsko vrijeme. Samo smo danas poslije podne podijelili,
gospoĊo Corney, ništa manje nego dvadeset hljebova po dvije kile te
kolut i pol sira, pa opet vam ta naša sirotinja nije zadovoljna.
— Ma kakvi zadovoljna! Kad su oni bili zadovoljni, gospodine Bum-
ble? — reĉe ravnateljica pijuckajući ĉaj.
— Zbilja nikad, gospoĊo! — prihvati gospodin Bumble. —r§vo, uzmi
mo, recimo, ĉovjeka koji je, s obzirom na svoju ţenu i veliku familiju,
dobio hljeb od dvije kile i pola kile sira dobre vage. Mislite li, gospo,
da je on na tome zahvalan? Da je zahvalan? Ni koliko je crno pod no
ktom! Nego bi još htio, gospo, malo ugljena, samo koliko stane u dţe
pni rupĉić, veli! Ugljena! A što će mu ugljen? Da isprţi sir na njemu
pa da onda opet doĊe da traţi još. Eto, takav vam je to svijet, gospo;
dajte mu danas punu pregaĉu ugljena, pa će prekosutra opet doći da
traţi isto. To vam ima Ċon-obraz.
Upraviteljica izrazi svoje posvemašnje slaganje s tom slikovitom ocje-
nom, pa pandur nastavi ovako:
— Naprosto se pitam dokle će još dotjerati. Prekjuĉer tako jedan
ĉovjek (vi ste, gospo, bili udati pa vama to mogu reći), jedan ĉovjek
koji jedva da ima ĉime pokriti leĊa — tu gospoĊa Corney pogleda
u pod — doĊe pred vrata našem sirotinjskom skrbniku upravo kad
mu se gosti okupljaju na ruĉak i kaţe mu, gospoĊo Corney, da mu
moraju dati neku pomoć. Kako nije htio otići, a društvo se, dakako,
zgraţalo, naš skrbnik pošalje pola kile krumpira i zdjelicu zobene kaše.
»O, Boţe moj!« reĉe taj nezahvalni nitkov. »Kakva mi korist od ovoga?
To je isto k'o da ste mi dali naoĉale sa ţeljeznim okvirom!« A naš mu
skrbnik nato lijepo ono oduzme i veli: »Pa dobro, onda nećeš ovdje
dobiti ništa.« A skitnica će nato njemu: »Onda ću umrijeti na ulici!« A
skrbnik će nato njemu: »A ne, nećeš, ne boj se.«
— Ha-ha! Dobro mu je odbrusio! Tako je nešto mogao reći samo
gospodin Grannett, je t' te? — upadne mu ravnateljica u rijeĉ. — I
onda, gospodine Bumble?
— I onda, gospo, taj ĉovo lijepo ode i zbilja — umre na ulici. Eto
vidite kako vam je ta sirotinja tvrdoglava!
— Pa to zbilja nikad ne bih mogla zamisliti — napomene ravnateljica
naglašavajući svaku rijeĉ. — Ali, zar ne mislite, gospodine Bumble,
da pruţanje pomoći sirotinji izvan uboškog doma ne valja, kako god
uzeli? Hajde, recite i sami!
— GospoĊo Corney — preuzme pandur rijeĉ, smješkajući se kao što
se smješkaju ljudi koji znaju da su bolje obaviješteni od sugovorni
ka — pruţanje pomoći izvan uboškog doma, ako se pravilno provodi
Dvadeset treće poglavlje
— ako se, gospo, pravilno provodi — to je spas za općinu. Vrhovno
naĉelo pruţanja pomoći izvan uboškog doma sastoji se u tome da se
sirotinji daje upravo ono što joj nije potrebno, pa ljudima dojadi da
dolaze po pomoć.
— O, Boţe! — usklikne gospoĊa Corney. — Pa to je zbilja dobro
smišljeno!
— Jest.
— MeĊu nama budi reĉeno, gospo — nastavi gospodin Bumble — u
tome se sastoji to vrhovno naĉelo, i zato ćete, ako razmotrite bilo koji
od onih sluĉajeva o kojima pišu kojekakve besramne novine, uvijek
moći zapaziti da se obiteljima u kojima vlada bolest pruţa pomoć u
siru. To vam pravilo, gospoĊo Corney, vrijedi u cijeloj zemlji. Ali da
bome — nadoveţe pandur saginjući se da razveţe zaveţljaj — to su
sve sluţbene tajne, gospo, o kojima se ne govori izuzev, da tako kaţem,
meĊu općinskim sluţbenicima, kao što smo nas dvoje. Evo, ovo je,
gospo, portsko vino koje je općinski odbor namijenio bolesnicima:
pravo, ĉisto, originalno portsko vino, danas prije podne istoĉeno iz
baĉve, bistro k'o suza, bez trunka taloga.
Pošto je podigao prvu bocu prema svjetlu i dobrano je prodrmao da
provjeri vrsnoću vina, Bumble stavi obje boce na komodu, sloţi rubac
u koji su bile umotane, pomno ga strpa u dţep i uzme šešir kao da će
otići.
— Bit će vam hladno na povratku, gospodine Bumble — reĉe ravna
teljica.
— Puše vjetar, gospo — odvrati Bumble zavraćajući ovratnik na kapu
tu — puše vjetar da misliš da će ti uši otpasti.
Ravnateljica pogleda najprije u mali ĉajnik, pa u pandura koji je odla-
zio prema vratima, a kad se pandur nakašlje spremajući se da joj poţeli
laku noć, ona ga snebivljivo upita ne bi li... ne bi li popio šalicu ĉaja?
Gospodin Bumble uĉas ponovo spusti ovratnik, odloţi šešir i štap na
jedan stolac a drugi privuĉe do stola. Dok je polako sjedao, nije odva-
jao oĉiju od dame koja je neprestano piljila u mali ĉajnik. Gospodin
Bumble se ponovo nakašlje i ovlaš osmjehne.
GospoĊa Corney ustane da donese još jednu šalicu i tanjurić iz ugra-
Ċena ormara. Kad je sjela, pogled joj se ponovo ukrsti s pogledom
udvornog pandura, porumeni i prihvati se posla da mu skuha ĉaj. I
opet se gospodin Bumble nakašlje — ovaj put još glasnije nego prije.
— Volite li sladak ĉaj, gospodine Bumble? — priupita ga ravnateljica
uzimajući šećernicu.
— Vrlo sladak, molim lijepo, gospo — odgovori gospodin Bumble
Oliver Twist
piljeći neprekidno u gospoĊu Corney. Ako se ikad koji pandur drţao
njeţno, onda je to bio gospodin Bumble u tom trenutku. Ĉaj je skuhan
i posluţen u posvemašnoj tišini. Gospodin Bumble prostre rupĉić
preko koljena da mu ne bi mrvice potamnile sjaj hlaĉa, pa se
prihvati jela i pila prekidajući ovda-onda tu uţivanciju dubokim
uzdasima, koji ipak nisu ni najmanje naudili njegovujteku, nego,
naprotiv, kao da su pripomagali njegovoj djelatnosti na polju ĉaja i
prepeĉenca namazana maslacem.
— Imate, vidim, maĉku, gospo — reĉe gospodin Bumble gledajući
maĉku što se grijala pokraj vatre okruţena svojim porodom. — I ma
ĉiće, bome!
— Nemate pojma, gospodine Bumble, koliko su mi prirasli srcu —
otpovrne ravnateljica. — Tako su sretni, tako nestašni i tako veseli da
su mi zbilja najdraţe društvo.
— Vrlo zgodne ţivotinjice, gospo — pripomene gospodin Bumble po
vlaĊujući joj. — I kako su samo pitome!
— O, da! — ushićeno potvrdi ravnateljica. — Toliko vole svoj dom da
je to prava milina, vjerujte mi.
— Pa ĉujte, gospoĊo Comey — polako će gospodin Bumble, dajući
sam sebi takt ţlicom — htio bih samo ovo reći, gospo, da bi svaka ona
maĉka ili maĉić koji bi ţivjeli s vama, gospo, a ne bi voljeli svoj dom,
morali biti zaista glupi, gospo!
— Oh, gospodine Bumble! — njeţno mu prigovori gospoĊa Corney.
-— Ama, šta vrijedi prikrivati ĉinjenice, gospo — reĉe gospodin Bum-
ble mašući polagano ţlicom nekako zaljubljeniĉki i dostojanstveno,
tako da su mu se rijeĉi još snaţnije doimale. — Ja bih takvu ţivotinju
sam svojim rukama zadavio.
— Pa vi ste onda opasan ĉovjek — ţivahno će ravnateljica pruţajući
ruku da uzme od pandura njegovu šalicu. — Štoviše, ĉovjek tvrda
srca.
— Tvrda srca, gospojo? — klikne gospodin Bumble. — Tvrda? — Go
spodin Bumble se okani ĉaja i stisne gospoĊi Corney mali prst dok
je uzimala šalicu od njega, pa se dva puta pljesne dlanom po prsluku
ukrašenom ĉipkama, snaţno uzdahne i malĉice odmakne stolac od
vatre.
Stol je bio okrugao, a kako su gospoĊa Corney i gospodin Bumble sje-
dili jedno prema drugome priliĉno blizu, okrenuti oboje vatri, nije te-
ško razabrati da je gospodin Bumble, odmiĉući se od vatre a svejedna-
ko se drţeći stola, povećavao razmak izmeĊu sebe i gospoĊe Corney
— ĉemu će se zacijelo razboriti ĉitatelji diviti i smatrati taj postupak
Dvadeset treće poglavlje
za dokaz velikog junaštva gospodina Bumblea, jer su ga ipak morali
mamiti vrijeme, mjesto i prilika da lane kakvu njeţnu rijeĉ koja bi mo-
ţda pristajala kakvu lakoumnu vjetropiru, ali bi bila daleko ispod ĉasti
zemaljskih sudaca, narodnih zastupnika, ministara, gradonaĉelnika i
ostalih velikodostojnika, a pogotovo ispod dostojanstva i ozbiljnosti
jednog općinskog pandura, koji (kao što je dobro poznato) treba da
uvijek prednjaĉi svojom strogošću i nepokolebljivošću. MeĊutim, ma
kakve bile namjere gospodina Bumblea (a nema sumnje da su bile
najpoštenije), stol je, na ţalost, kao što smo već dvaput napomenuli,
bio sluĉajno okrugao, pa je gospodin Bumble, pomiĉući malo-
pomalo svoj stolac, domalo poĉeo smanjivati razmak izmeĊu sebe i
ravnateljice te se, putujući tako dalje oko stola, primakao s vremenom
sasvim blizu stolcu na kojem je sjedila ravnateljica. Stolci su im se
uistinu dodirnuli — i tek se tada gospodin Bumble zaustavio. E, sad,
da je ravnateljica pomaknula svoj stolac nadesno, bila bi se opekla na
vatri; a da ga je pomakla nalijevo, bila bi pala u naruĉje gospodinu
Bumbleu; i stoga (kako je bila suzdrţljiva dama i kako je jamaĉno
umah predvidjela obje posljedice), ostala je ondje gdje je bila i pruţila
gospodinu Bumbleu još jednu šalicu ĉaja.
— Tvrda srca, gospoĊo Corney! — ponovi gospodin Bumble mije
šajući ĉaj i gledajući ravnateljicu ravno u oĉi. — A niste li moţda vi,
gospoĊo Corney, tvrda srca?
— Boţe sveti! — usklikne ravnateljica. — Kakva li ĉudna pitanja od
jednog neţenje! A zašto biste to htjeli znati, gospodine Bumble?
Pandur ispije ĉaj do posljednje kapi, pojede krišku prepeĉenca, otrese
mrvice s koljena, obriše usta pa lijepo, polako poljubi ravnateljicu.
— Gospodine Bumble! — uzvikne ta suzdrţljiva dama šaptom jer se
toliko prepala da je izgubila glas. — Gospodine Bumble, zvat ću u
pomoć!
Gospodin Bumble joj ne odgovori, nego samo polagano i dostojan-
stveno obujmi ravnateljicu oko struka. Budući da je dama ustvrdila
da će zvati u pomoć, dakako da bi nakon ove druge smione geste to i
uĉinila da nije netko u tom ĉasu pokucao na vrata i uĉinio taj njen trud
nepotrebnim. Ĉim su zaĉuli kucanje, gospodin Bumble vrlo ţivahno
otprhne do vinskih boca i uzme vrlo odluĉno otirati s njih prašinu, a
ravnateljica zapita oštrim glasom tko je. Vrijedno je spomena da je
njen glas potpuno zadobio svu svoju sluţbenu oporost, što je zanimljiv
primjer kako krajnje iznenaĊenje moţe potpuno ukloniti fiziĉke po-
sljedice velika straha.
— Oprostite, gospo — reĉe smeţurana stara ubogarka, dozlaboga ru-
 ţna, pošto je promolila glavu na vrata — stara Sally je na samrti.
— Pa šta ja imam s tim? — srdito je upita ravnateljica. — Ne
mogu
joj valjda ja produljiti ţivot?
— Ne, ne moţete, gospo — odgovori joj starica — nitko to ne moţe,
nema njoj više lijeka. Gledala sam ja već mnoge kako umiru, i male
bebe i ljude u najboljoj snazi, pa vrlo dobro znam kad je koijjp smrt za
vratom. Ali njoj nešto leţi na srcu. Ĉim joj popuste napadi, a to nije
ĉesto jer se teško rastaje s dušom, kaţe da ima nešto vama reći. Neće
ta s mirom umrijeti dok vi ne doĊete, gospo.
Na tu obavijest gospoĊa Corney promrsi kojekakve pogrde na raĉun
baba koje ne mogu ni umrijeti a da navlas ne uznemire svoje pre-
tpostavljene, pa brţe-bolje dohvati debeo rubac i umota se u njega.
Zatim ukratko zamoli gospodina Bumblea da ostane tu dok se ona ne
vrati, kako bi joj bio pri ruci ako se što nepredviĊeno dogodi. Pošto
je naloţila glasnici neka se poţuri i neka se ne vuĉe cijele boţje noći uza
stube kao prebita maĉka, poĊe za njom vrlo nerado, rogoboreći
cijelim putem.
Vladanje gospodina Bumblea, kad je ostao sam, priliĉno je teško pro-
tumaĉiti. Otvorio je ugraĊeni ormar, prebrojio ţliĉice, rukom odva-
gnuo mašice za šećer i pomno pregledao srebrnu posudicu za mlijeko
ne bi li se uvjerio da je od ĉista srebra. Udovoljivši tako svojoj rado-
znalosti, nabije trorogi šešir naopako na glavu i vrlo ozbiljno obigra
ravno ĉetiri puta oko stola. Pošto je izveo tu vrlo neobiĉnu predstavu,
ponovo skine šešir i zavali se na naslon stolca leĊima okrenut vatri, pa
kao da poĉne u mislima redom popisivati sve što se nalazi u sobi.
Dvadeset ĉetvrto poglavlje
Dvadeset ĉetvrto poglavlje
u kojem je riječ o jednom vrlo jadnom stvorenju, ali je kratko i
moţda nije nevaţno za daljnji tok ove pripovijesti.
Starica koja je poremetila mir u ravnateljiĉinoj sobi bila je dostojna
glasnica smrti. Tijelo joj bijaše povijeno od godina, ruke i noge joj se
tresle od pretrpljene klijenuti, lice joj je, iskrivljeno od pakosna cere-
kanja i gunĊanja, prije bilo nalik na nakaradan crteţ sumanuta slikara
nego na djelo majke Prirode.
Aii, jao! Od lica što ih je priroda stvorila, malo ih ostane takvih da nas
mogu razdragati svojom ljepotom. Zemaljske brige, jadi i gladovanja
mijenjaju lica kao što mijenjaju i srca; i tek kad se strasti stišaju i
zanavijek ugase, raziĊu se tmurni oblaci i ponovo sine nebeska vedri-
na. Svi dobro znamo kako lica pokojnika, koliko god bila ukoĉena i
nepomiĉna, ponovo poprimaju davno zaboravljene crte usnula djeteta
i zadobivaju izraz iz najmlaĊih dana; postanu toliko mirna, toliko be-
zbriţna da oni koji su ih poznavali u njihovu sretnu djetinjstvu padaju
od strahopoštovanja na koljena pred odrom, jer vide pravog pravcatog
anĊela na zemiji.
Babuskara je teturala hodnicima i spoticala se uza stube mrmljajući
nekakve nerazumljive odgovore na sve grdnje svoje pratilje; kad je na-
pokon morala zastati da preduši, dade svjetiljku ravnateljici i zaostane
za njom da je prati koliko joj snage dopuštaju, a ţustra ravnateljica
zaputi se sama u sobu u kojoj je leţala bolesnica. Bijaše to gola
potkrovnica u dnu koje je ţmirkalo nekakvo slabo svjetlo. Uz postelju
je bdjela još jedna starica, a pokraj vatre je stajao pomoćnik općinskog
ljekarnika i pravio ĉaĉkalicu od badrljice gušĉjeg pera.
— Hladno je veĉeras, gospoĊo Corney — reĉe taj mladi gospodin kad
ravnateljica uĊe u sabu.
I
Oliver Twist
— Jest, vrlo hladno, gospodine — odgovori gazdarica najuljudnije što
je mogla i poklecne u znak pozdrava.
— Morali biste traţiti bolji ugljen od svojih dobavljaĉa — reĉe ljekar-
nikov pomoćnik razbijajući zahrĊalim oţegom grumen ugljena što je
tinjao u vatri. — Ovo nije ugljen za ovako hladnu noć.
— Općinski odbor bira za nas ugljen, gospodine — odvratiravnatelji-
ca. — A trebalo bi da nas u najmanju ruku dobro griju kad nam već
sluţba nije laka.
* od voska. Gledala sam ih svojim roĊenim oĉima, dabome, i dirala ih
Razgovor je na ovom mjestu prekinula bolesnica svojim stenjanjem.
— Ah! — reĉe mladić i okrene se postelji, kao da je sasvim smetnuo s
uma bolesnicu. — Tu više nema spasa, gospoĊo Corney.
— Nema, je li, gospodine? — priupita ga ravnateljica.
— Ĉudio bih se kad bi poţivjela još koji sat — reĉe ljekarnikov pomo
ćnik zaokupljen šiljenjem ĉaĉkalice. — Cijeli joj je organizam klonuo.
Spava, je li, stara?
Starica koja je bdjela uz bolesnicu nagne se nad nju i potvrdi glavom.
— Onda se moţda neće više ni probuditi ako je ostavite na miru —
reĉe mladić. — Metnite svjetiljku na pod da joj ne smeta svjetlo.
Starica uĉini kako joj je reĉeno, vrteći istodobno glavom kako bi dala
na znanje da bolesnica neće tako lako umrijeti. Zatim ponovo zauzme
svoje mjesto uz drugu njegovateljicu koja se dotle bila vratila. Ravna
teljica se, s izrazom nestrpljenja na licu, umota u svoj rubac i sjedne
bolesnici do nogu.
Kad je izradio ĉaĉkalicu, ljekarnikov se pamoćnik ustoboĉi pred va
trom i desetak minuta ĉaĉkaše zube, a onda mu to zacijelo dosadi pa
poţeli gospoĊi Corney dobru zabavu i šumke iziĊe iz sobe.
Pošto su neko vrijeme šutke sjedile, one dvije starice ustanu s poste
lje, ĉuĉnu do vatre i ispruţe svoje smeţurane ruke ne bi li se malko \.
ogrijale. Plamen im je sablasno osvjetljavao zborana lica pa je njihova ^
rugoba djelovala još strasnije. Ĉuĉeći tako, zavrgnu razgovor tihim ;
glavom.
— Je li još šta kazala dok mene nije bilo, draga moja Anny? — zapita ;>
glasnica.
— Ni rijeĉi — odgovori ona druga. — Malo se trzala i hvatala za misi- ;
ce, ali sam je uhvatila za ruke pa se ubrzo primirila. Nema više puno L
snage u sebi pa sam je lako svladala. Nisam ja opet tako slaba, a ne, f
iako sam stara i ţivim na općinskoj hrani!
— A je li popila kuhano vino koje joj je doktor propisao? — zapita je
>■..
prva starica.
— Htjela sam joj ga uliti u usta — odgovori ona druga — ali je ĉvrsto k
Dvadeset četvrto poglavlje
stisnula zube i tako grĉevito stegnula bokal da sam joj ga jedva istrgla iz
ruku. I zato sam sama popila vino, baš mi je prijalo! Zirkajući obzirno
oko sebe, kako bi se osvjedoĉile da nitko ne prisluškuje, stare
vještice primaknu se bliţe vatri i naduše se od srca smijati.
— Spominjem se dobro kako je i ona to isto nekad ĉinila — reĉe prva
od njih — i još poslije zbijala šale na raĉun toga.
-— Dakako da jest — potvrdi druga. — Bila je veseljakinja. Mnoge
je i mnoge pokojnice opremila za onaj svijet, lijepo i ĉisto kao da su
ovim svojim prstima, jer sam joj nebrojeno puta pomagala. Govoreći
tako, starica ispruţi svoje drhtave prste nad vatru, pa ih radosno
prinese licu, a onda poĉne prekopavati po dţepu, izvuĉe iz njega
staru, izblijedjelu limenu burmuticu, zahvati iz nje nekoliko mrvica
burmuta i saspe ih na ispruţeni dlan svoje prijateljice, a nešto više
sebi. Dok su one bile time zabavljene, ravnateljica je nestrpljivo
ĉekala da se samrtnica prene iz mrtvila, pa priĊe vatri i oštro ih upita
koliko će još morati ĉekati.
— Nećete više dugo, gospoĊo — odgovori druga ţena gledajući je
odozdo ravno u oĉi. — Nitko od nas neće dugo ĉekati na smrt. Strpite
se, samo se strpite! Doći će ona ubrzo po sve nas.
— Jezik za zube, glupaĉo ishlapjela! — okosi se ravnateljica na nju.
— Reci mi ti, Martha, je li već i prije ovako leţala bez svijesti?
— Jest, više puta — odgovori joj prva ţena.
— Ali će joj ovo biti posljednji put — nadoda ona druga. — Naime,
još će se samo jedanput probuditi, i da znate, gospoĊo, neće dugo biti
pri sebi.
— Bilo dugo ili kratko — odvali ravnateljica — mene neće naći kad se
probudi; i pazite, vas dvije, da mi više ne dodijavate budzašto. Nisam
ja duţna gledati sve babe u ovoj kući kako umiru, a niti ţelim to gleda
ti. Upamtite to, vi stare bezobrazne rospije! Ako me opet nasanjkate,
nauĉit ću vas ja pameti, vjerujte mi!
) I pohita iz sobe, kadli je vrisak obiju ţena koje su se bile okrenule
postelji natjera da se obazre. Bolesnica se bila uspravila u krevetu i
pruţila ruke prema njima.
— Tko je to? — vikne potmulim glasom.
— Tiho, tiho! — reĉe joj jedna starica naginjući se nad nju. — Lezi,
lezi!
;, — Nikad više neću ţiva leći! — reĉe bolesnica otimajući se. — Hoću
da joj nešto kaţem! Hodite amo! Bliţe! Da vam šapnem na uho.
Oliver Twist
Grĉevito uhvati ravnateljicu za mišicu i, prisilivši je da sjedne na sto-
lac uz postelju, zausti da joj nešto kaţe, ali se obazre i opazi kako su se
one dvije starice sagnule nad njih ne bi li ĉule što će reći.
— Neka ove izaĊu! — bunovno će bolesnica. — Samo brţe! Brţe!
Obje babuskare jednoglasno udare u plaĉnu jadikovku kako sirota sa-
mrtnica ne poznaje više ni svoje najbolje prijateljice, i kako je one
neće nipošto ostaviti, ali ih nadstojnica izgura iz sobe, zatvori vrata za
njima i vrati se do postelje. Pošto su bile tako najurene, babe udare u
druge diple i poĉnu dovikivati kroz kljuĉanicu da je stara Sally pijana,
što zapravo i nije bilo iskljuĉeno jer je, uz umjerenu dozu opija koju joj
je ljekarnik propisao, bila pod utjecajem i posljednjeg gutljaja borovi-
ĉke razblaţene vodom, što su joj ga same ĉestite starice bile potajice
dale, onako dobra srca kakve su bile.
•— A sad slušajte! — glasno će samrtnica, kao da se svim silama upinje
da raspiri posljednju iskricu snage u sebi. — U ovoj istoj sobi, u ovom
istom krevetu, njegovala sam jednom jednu lijepu mladu ţenu koju su
dopremili u dom i kojoj su noge bile izubijane i izranjavane od pješa-
ĉenja, sva je bila prašna i krvava. Rodila je dijete i umrla. Ĉekajte da
se sjetim... koje je to godine bilo!
— Nije vaţno koje je godine bilo — nestrpljivo će slušateljica. — Šta
je bilo s njom?
— Jest — promrsi bolesnica zapadajući ponovo u bunovno stanje.
— Šta je bilo s njom? Šta je bilo... znam! — uzvikne i naglo se trţne, a
lice joj se zaţari i oĉi samo što joj ne iskoĉe iz duplji. — Okrala sam je,
tako je! Nije se još bila ni ohladjela... velim vam, a ja sam je okrala!
— Sto ste joj ukrali, za miloga Boga? — uzvikne ravnateljica i uĉini
kretnju kao da će pozvati u pomoć.
— Ovo — odgovori ţena stavljajući ravnateljici ruku na usta. — Jedi
no što je imala. Trebalo joj je odjeće da se zaštiti od studeni, i hrane
da ne skapa od gladi, ali je svejedno to saĉuvala i drţala u njedrima.
Bilo je to zlato, kad vam velim! Suho zlato kojim je mogla spasiti sebi
ţivot.
— Zlato! — ponovi ravnateljica kao jeka i pohlepno se sagne nad ţenu,
koja je opet pala nauznak. — Dalje, dalje... da... što je bilo dalje? Tko
je bila ta ţena? Kad je to bilo?
— Dala mi je to na ĉuvanje — odgovori ţena stenjući — i pouzdala se
u mene kao u jedinu ţenu koja je tada bila uz nju. U mislima sam joj
ga ukrala ĉim mi je prvi put pokazala kako joj visi o vratu, pa moţda
i smrt njezina djeteta nosim na duši! Bili bi bolje s njim postupali da
se sve to znalo!
Dvadeset četvrto poglavlje
— Što da se znalo? — upita je ravnateljica. — Recite!
— Deĉko je bio toliko nalik na svoju mater da to nisam nikako mogla
zaboraviti kad sam ga vidjela — nastavi ţena nesuvislo i ne obazirući
se na pitanje. — Sirota djevojka! Sirota djevojka! Kako je bila mlada!
I umiljata k'o janje! Ĉekajte; imam vam još nešto reći. Nisam vam još
sve rekla, je li da nisam?
— Niste, niste — odgovori ravnateljica saginjući se još niţe da bolje
ĉuje rijeĉi što su sve slabije dopirale s usana samrtniĉkih. — Poţurite
se da ne bude kasno!
— Djevojka — nastavi ţena upinjući se još više nego prije — djevojka
mi je, prije nego što je umrla, šapnula na uho da joj se dijete, ako se
ţivo rodi i poraste, neće moţda morati crvenjeti pri spomenu imena
svoje nesretne majke. I još je sklopila one svoje tanke ruke i rekla: »O,
Boţe milostivi! Svejedno, bude li deĉko ili curica, neka mu se naĊu
pri ruci prijatelji na ovom ĉemernom svijetu, smiluj se, Boţe, jadnom
siroĉetu prepuštenom na milost i nemilost sudbini!«
— A kako se dijete zvalo? — zapita ravnateljica.
— Dali su mu ime Oliver — odgovori ţena slabašnim glasom. — A
zlato koje sam joj ukrala bilo je...
— Recite, recite... što je bilo? — uzvikne ravnateljica. Ţudno se sa-
gnula nad ţenu ne bi li ĉula njen odgovor, ali je i nehotice ustuknula
kad se samrtnica ponovo uspravi, polako i ukuĉeno, pa se objema
rukama grĉevito uhvati za pokrivaĉ, ispusti iz grla neke nerazumljive
glasove i padne nauznak mrtva.
— Mrtva da ne moţe biti mrtvija! — reĉe jedna od onih dviju baba
koje su pohitale u sobu ĉim su se vrata otvorila.
— I na kraju mi nije imala što reći — odvrati ravnateljica odlazeći
nehajnim korakom.
Starice joj ništa ne odgovore jer su, po svemu sudeći/bile isuviše za-
okupljene pripremama za svoje jezovite duţnosti, te su se samo šutke
vrzle oko pokojnice.
Oliver Twist
Dvadeset peto poglavlje
u kojem se vraćamo Vaginu i njegovoj druţini.
Dok se sve to zbivalo u toj provincijskoj uboţnici, Fagin je sjedio u
svojoj staroj jazbini — onoj istoj iz koje je djevojka bila odvela Olivera
— ogrezao u teške misli nad slabom, dimljivom vatrom. Na koljeni-
ma je drţao mijeh kojim je zacijelo prije toga bio nastojao potaknuti
vatru da se veselije razgori, ali se bio zanio u duboke misli, prekriţivši
ruke na mijehu i podnimivši bradu palcima, tupo zagledan u zahrĊalu
rešetku na ognjištu.
Njemu za leĊima sjedili su za stolom Lisac Prefriganac, gospar Char-
ley Bates i gospodin Chitling, zaokupljeni partijom vista 1 u kojoj je
Prefriganac igrao za dvojicu protiv gospara Batesa i gospodina Chi-
tlinga. Lice prvospomenutog gospodina, što je u svako doba zraĉilo
inteligencijom, bijaše sad još zanimljivije promatrati zbog toga što je
pomno pratio igru i karte gospodina Chitlinga, na koje je s vremena na
vrijeme, kad bi uluĉio priliku, bacao hitre i ozbiljne poglede, mudro
podešavajući svoju igru prema zakljuĉcima do kojih je dolazio gleda-
njem u karte svoga susjeda. Kako je noć bila hladna, Lisac nije skidao
šešira s glave, kao što ga, uostalom, ĉesto nije u kući skidao. Isto je
tako drţao zemljanu lulu u zubima i samo bi je naĉas izvadio kad bi
smatrao za potrebno da se okrijepi iz velikog vrĉa što je stajao na
stolu pun boroviĉke razrijeĊene vodom za cijelo društvo. Gospar
Bates je takoĊer pozorno pratio igru, ali kako je bio ţivlje naravi
nego njegov uglaĊeni prijatelj, udaralo je u oĉi da ĉešće poseţe za
boroviĉkom s vodom i, štoviše, da dopušta sebi kojekakve šale i
nevaţne napomene, što nimalo ne pristoji vrsnom igraĉu vista. I zaista
1. Vist (whist) — engleska kartaška igra koja se obiĉno igra uĉetvoro sa 52 karte.
Dvadeset peto poglavlje
je Prefriganac, kao njegov prisan prijatelj, više puta iskoristio priliku
da ozbiljno upozori svoga druga na njegovo nedoliĉno vladanje, ali je
gospar Bates sve takve prigovore primao neobiĉno mirno i dobroho-
tno, samo bi prijatelja poslao »do vraga«, ili bi mu rekao neka se friga,
ili mu odgovorio kakvom drugom, zgodno sroĉenom doskoĉicom u
istom smislu. Gospodin Chitling se pak u sebi uvelike divio spretnoj
uporabi tih duhovitih izriĉaja. Vrijedno je napomenuti da su ovaj po-
tonji gospodin i njegov partner redovito gubili, ali da ta okolnost ne
samo što nije ni najmanje ljutila gospara, nego se ĉinilo da ga uvelike
uveseljuje, jer se nakon svake igre grohotom smijao i tvrdio da nije
vidio tako zgodne partije otkako zna za sebe.
_ Znaĉi, dvije duple i jedna obiĉna — reĉe gospodin Chitling, kome
se lice izduţilo dok je vadio pola krune1 iz dţepa na prsluku. — Nisam
još vidio takvog igraĉa k'o što si ti, Jack; uvijek dobivaš. Ĉak i kad
imamo dobre karte, Charlev i ja ne moţemo ništa protiv tebe. Ili
sama ta napomena, ili ojaĊeni glas kojim je bila izgovorena, toliko
razdraga Charlevja Batesa da prasne u grohotan smijeh, koji prene
Ţidova iz njegove zanesenosti i nagna ga da upita što se dogodilo.
— Da znaš, Fagine! — uzvikne Charlev. — Šteta što nisi pratio ovu
partiju. Tommy Chitling nije dobio ni jedan jedini poen, a ja sam igrao
s njim protiv Prefriganca.
_ Pa da! — reĉe Ţidov i naceri se, ĉime sasvim jasno pokaţe da mu
nije teško dokuĉiti pravi razlog takvu ishodu. — Pokušaj još jedanput,
Tome, pokušaj još jedanput!
— Hvala lijepa, Fagine, dosta mi je bilo — odgovori mu Chitling.
— Uvrh glave. Tom Liscu tako ide karta da mu ništa podbogom ne
moţeš.
_ He-he, sinko moj! — nasmije se Ţidov. — Moraš vraški rano izjutra
poraniti ako misliš nadmudriti Lisca.
— Da izjutra! — doĉeka Charley Bates. — Moraš se još noću obuti
i staviti po jedan durbin na svako oko i prebaciti kazališni dalekozor
preko ramena ako misliš s njim izići na kraj.
Gospodin Dawkins primi sve te lijepe rijeĉi filozofski mirno i ponudi
svima prisutnima okladu u jedan šiling da će svaki put predići kartu sa
slikom. Kako nitko nije prihvatio okladu, a upravo je bio popušio lulu,
uzme se zabavljati tako što po stolcu crtaše tlocrt tamnice u Newga-
teu komadićem krede kojom je do tada bio zapisivao poene. Uz to je
I 1. Pola krune — britanski kovani novac od dva i pol šilinga.

neobiĉno prodorno zviţdukao.
— Što si tako slabe volje, Tommy? — zapita Lisac, naglo prekidajući
dugu šutnju i obraćajući se gospodinu Chitlingu. — Što misliš, Fagine,
o ĉemu li sad Tommy razmišlja?
— Otkud ja to mogu znati, dragoviću moj? — odgovori Ţidov okre
ćući glavu, jer je opet poĉeo pritiskati mijeh. — Valjda o tojpe koliko
je izgubio ili o svom kratkom boravku na ladanju s kojeg se nedavno
vratio, a? Ha-hal Jesam li pogodio, dragoviću?
— Ni govora — odgovori Lisac ne dajući gospodinu Chitlingu da doĊe
do rijeĉi. — Što ti veliš, Charley?
— Ja bih rekao — doĉeka gospar Bates cereći se — da umalo što se
nije rastopio pred Betsy. Pogledajte ga samo kako je pocrvenio! Uh,
bogamu, pa ovo je zbilja da pukneš od smijeha, Tommy Chitling je
zacopan! O, Fagine, kakva smijurija!
Posve shrvan spoznajom da je gospodin Chitling postao ţrtva njeţnih
osjećaja, gospar Bates zavali se toliko silovito na naslon stolca da izgubi
ravnoteţu i svali se na pod (što mu ni najmanje ne pokvari veselje),
gdje ostane leţati u svoj svojoj duţini dok se nije nasmijao do mile volje.
Tada ponovo zauzme svoj prijašnji poloţaj i opet se naduši smijati.
— Ne gledaj ti na njega — reĉe Ţidov namigujući gospodinu Daw-
kinsu, pa prijekorno klopi gospara vrhom mijeha. — Betsy je krasna
djevojka. Drţi se ti samo nje, Tome! Drţi se ti samo nje!
— Htio sam samo reći, Fagine — odvrati gospodin Chitling sav zaja
puren — da se to nikog ovdje ne tiĉe.
— Dabome da se ne tiĉe — potvrdi Ţidov. — Charley je brbljavac. Ne
obaziri se ti na njega, dragoviću moj, ne obaziri se ti na njega! Betsy je
krasna djevojka. Samo ti nju slušaj, Tome, ona će ti donijeti sreću.
— Pa ja nju i slušam — odgovori gospodin Chitling. — Doduše, da je
nisam slušao, ne bih bio dospio u buksu, ali od toga si i ti imao koristi,
je li, Fagine? I što je šest tjedana, na kraju krajeva? To ĉovjek mora
preturiti, kad-tad, pa onda je ipak bolje zimi, kad ĉovjeku nije toliko
do šetnje po gradu, je li tako, Fagine?
— Ah, pa svakako, dragoviću moj — odgovori Ţidov.
— Ti se ne bi bunio ni kad bi morao opet na ladanje, je li, Tome?
— upita ga Lisac namigujući Charlevju i Ţidovu. — Samo kad se
Betsy ne bi ništa dogodilo.
— Pa znate da se i ne bih bunio — srdito mu odgovori Tom. — Eto ti
na. Aha! Volio bih vidjeti tko to još moţe reći za sebe, a, Fagine?
— Nitko, dragoviću moj —odgovori Ţidov — ama baš nitko, Tome!
Ne znam nikoga meĊu njima tko bi to isto uĉinio, ama baš nikog,
Dvadeset peto poglavlje
dragoviću moj!
— A mogao sam se lako izvući, samo da sam nju otkucao, nije li tako,
Fagine? — srdito proslijedi jadna, izigrana budala. — Trebalo je samo
da rijeĉ kaţem, je li tako, Fagine?
— Dabome, dragoviću moj — potvrdi Ţidov.
— Ali nisam ni pisnuo, je li tako, Fagine? — opet će Tom sipajući
pitanje za pitanjem kao iz rukava.
— Nisi, nisi, dakako da nisi — odgovori Ţidov — jer u tebe je srce
junaĉko. Moţda malo i previše junaĉko.
— Moţda i jest — prizna Tom obazirući se. — Ali ako i jest, što ima
u tome smiješno, a, Fagine?
Opazivši da se gospodin Chitling popriliĉno razgoropadio, Ţidov ga
poĉne brţe-bolje uvjeravati da nema u tome niĉega smiješnog, a kako
bi dokazao da je cijelo društvo ozbiljno,' pozove se na gospara Batesa
koji se najviše smijao. Ali, na ţalost, tek što je Charley zaustio da kaţe
kako nikad u svom vijeku nije bio ozbiljniji, ne mogaše odoljeti da ne
prasne u tako grohotan smijeh da povrijeĊeni gospodin Chitling, bez
ikakvih daljnjih obzira, nasrne na njega i zamahne svom snagom, ali
Charley bijaše vješt u izbjegavanju udaraca pa se u pravi ĉas sagne,
tako da napadaĉ pogodi šakom u prsa starog veseljaka, koji od udarca
otetura sve do zida i tu stane predišući, a Chitling se zabezeknuto
zagleda u njega. .
:
— Mir! — vikne u taj mah Lisac. —- Ĉuo sam bakarušu. I dohvativši
svjetiljku, tiho se odšulja uza stube.
Ponovo netko pozvoni, pomalo nestrpljivo, dok društvo ĉekaše u mra-
ku. Nakon kraće stanke opet se pojavi Lisac i tajanstveno šapne nešto
Faginu.
— Šta? — uzvikne Ţidov. — Zar sam?
Lisac klimne glavom i, zaklonivši plamen svijeće rukom, nijemo dade
znak Charlevju Batesu neka se radije okani šale za neko vrijeme. Pošto
ga je tako prijateljski posavjetovao, upre pogled u Ţidova oĉekujući
od njega daljnje upute.
Starac je griskao svoje poţutjele prste i nekoliko ĉasaka razmišljao, a
lice mu se trzalo od uzrujanosti, kao da sluti neko zlo i kao da se boji
da ne ĉuje ono najgore. Najposlije digne glavu i zapita:
— Gdje je?
Lisac upre prstom u strop i uĉini kretnju kao da će izaći iz sobe.
— Da — reĉe Ţidov odgovarajući na njegovo nijemo pitanje. — Do-
vedi ga ovamo. Pst! Tiho, Charley! Budi s mirom, Tome! Brišite, bri
šite!
Oliver Twist Dvadeset peto poglavlje

Charlev Bates i njegov doskorašnji protivnik odmah poslušaju taj kra — Šta? — podvrisne Ţidov i poskoĉi sa stolca.
tki nalog i neĉujno se izgube. Nije im bilo ni traga ni glasa kad Lisac — Pa ne misliš valjda reći... — promuca Toby i problijedi.
siĊe niza stube sa svijećom u ruci, a za njim ĉovjek u gruboj radniĉkoj — Sto ne mislim reći! — drekne Ţidov i bijesno zatopće. —
bluzi, koji najprije baci hitar pogled po sobi, a onda skine velik rubac Gdje su Sikes i mali? Gdje su? Šta je s njima? Gdje se kriju?
koji mu je skrivao donji dio lica i otkrije iscrpljeno, neumiveno i neo- Zašto nisu došli ovamo?
brijano lice lijepog deĉka Tobvja Crackita. ^ — Provala nije uspjela — Toby će slabašnim glasom.
— Kako si, Fagine dragi? — priupita taj krasnik Zidova klimajući mu — To znam — odvrati Ţidov izvlaĉeći novine iz dţepa i upirući pr
glavom. — Strpaj mi taj rubac u cilindar, Lišĉe, da ga mogu naći kad* stom u njih. — I šta još?
budem odlazio. Tako, vidiš! Ti ćeš biti dobar obijaĉ jednog dana, još — Pucali su na nas i ranili malog. Zgrabili smo ga izmeĊu sebe i bjeţali
bolji od stare garde. preko polja, glavom bez obzira, preko ţivica i jaraka, a oni za nama. K
Govoreći tako, svuĉe bluzu, omota je oko pasa, prikuĉi stolac bliţe vragu! Sve se diglo na noge, i pse su pustili na nas.
vatri i digne noge na kaminsku ogradu. — A mali?
— Eto vidiš, Fagine dragi — reĉe pokazujući ojaĊeno na svoje posu- — Bili ga je onda uprtio na leĊa i letio k'o da ga vile nose. Zastali smo
vraćene ĉizme — znaš otkad nisu oĉišćene ni namazane! Ni trunka da ga zajedno ponesemo, ali mu je glava bila klonula i sav se ohladio. A
laštila, bogamu! Ali nemoj me tako gledati, ĉovjeĉe boţji! Sve u svoje oni su nam već bili za petama, pa mi lijepo mili moji, kuda koji, samo
vrijeme. Ne mogu ti ja razgovarati o poslu dok se ne najedem i ne dalje od vješala! Razišli smo se i ostavili klinca da leţi u jarku. Je li ţiv
okvasim grlo; i zato, daj što imaš da se dosita naklopam prvi put u ili mrtav, to ti ne bih znao reći.
ova tri dana! Ţidov nije više ništa htio da ĉuje, samo zakuka iz sveg glasa, uhvati se
Ţidov mahne Liscu glavom neka iznese na stol sve što ima od jela, za kosu i izleti najprije iz sobe, a onda iz kuće na ulicu.
pa sjedne suĉelice provalniku ĉekajući da se ovaj udostoji razvezati
jezik.
Sudeći po njegovu drţanju, Toby se nije uopće ţurio da otpoĉne priĉu.
Isprva se Ţidov zadovoljio time da mu strpljivo promatra izraz lica ne
bi li otkrio kakve mu vijesti donosi, ali uzalud. Iako je Toby bio umo-
ran i iscrpljen, crte lica izraţavale su onu istu smirenost kojom su se
oduvijek odlikovale; i uza svu neĉistoću i zaraštenost, to je lice sveje-
dnako bilo razvuĉeno u blaţen smiješak lijepog deĉka Tobvja Crackita
koji je zadovoljan sam sobom. Ţidov je dotle gorio od nestrpljenja i
pratio glavom svaki zalogaj koji je Toby trpao u usta, hodajući gore-
dolje po sobi, obuzet nesavladivim uzbuĊenjem. Ali sve to nije ništa
vrijedilo. Toby je i dalje jeo posve bezbriţno dok se nije dosita najeo, a
onda naloţi Liscu neka iziĊe iz sobe, pa zatvori vrata za njim, pomiješa
u ĉaši malo boroviĉke s vodom i spremi se da priĉa.
— Prvo i prvo, Fagine dragi... — poĉne Toby.
— Da, da — uplete mu se Ţidov u rijeĉ privlaĉeći bliţe svoj
stolac.
Gospodin Crackit umukne da potegne gutljaj pića i izjavi kako je bo-
roviĉka izvrsna, a onda ponovo digne noge na niski kaminski okvir
tako da mu ĉizme doĊu u visinu oĉiju, pa mirno nastavi:
— Prvo i prvo, Fagine dragi, kako je Bili?
Oliver Twist
Dvadeset šesto poglavlje
u kojem se pojavljuje jedna tajanstvena osoba, a zbivaju se i
mnogi drugi dogaĎaji koji su neodvojiv dio ove pripovijesti.
Starac je već bio stigao do uliĉnog ugla a da se još nije oporavio od
udarca što mu ga je zadala obavijest Tobvja Crackita. Produţio je dalje
nesmanjenom brzinom u svom mahnitom i bezglavom trku sve dok nije
mimo njega iznenada projurila neka koĉija i dok nije zaĉuo prestravljene
krikove prolaznika koji su vidjeli u kakvoj se opasnosti našao, što ga je ipak
nagnalo da se vrati na nogostup. Kloneći se što je |; više mogao svih
glavnijih ulica i šuljajući se samo preĉacima i uliĉicama, jw izbio je
naposljetku na Snow Hill. Tu je još ubrzao korak sve dok nije £. skrenuo
u jedan prolaz, gdje se zacijelo osjećao kao kod kuće, jer je opet, \. po staroj
navici, poĉeo vući noge i nekako slobodnije disati. Blizu mjesta gdje se
Snow Hill spaja s Holborn Hillom nalazi se s desne strane, kad
dolazite od Citvja, jedna uska i bijedna uliĉica što vodi do Saffron
Hilla. U njenim su prljavim trgovinicama izloţene na prodaju cijele
gomile rabljenih svilenih rupĉića svih boja i veliĉina, jer tu posluju
trgovci koji ih kupuju od dţepara. Na stotine se tih rupĉića vijore na
ĉavlima pokraj izloga ili lepršaju na vratima, a i police su u dućanima
krcate njima. Field Lane je nevelika uliĉica, ali ima svoga brijaĉa,
svoju kavanicu, svoju pivnicu i svoju prodavaonicu prţene ribe. To je
trgovaĉka naseobina koja ţivi svojim ţivotom, trţnica na kojoj se
prodaje pokradena sitnarija, na koju ranim jutrom i u smiraj dana
dolaze muĉaljivi trgovci što sklapaju poslove po mraĉnim dvorišnim
sobiĉcima i odlaze isto onako tajnovito kao što su i došli. Tu ;-trgovci
prnjama, staretinari i krpaĉi izlaţu svoju robu kao cimer sitnim , tatima;
tu gomile starog ţeljeza i kostiju i hrpe pljesnivih otpadaka vunenih i
platnenih tkanina hrĊaju i gnjiju po pljesnivim podrumima. Tamo je
Ţidov svratio. Blijedi stanovnici te uliĉice dobro su ga po- \.
Dvadeset šesto poglavlje
znavali jer su mu svi koji su nešto prodavali ili kupovali prijateljski u
prolazu klimali glavom. On im je isto tako odzdravljao, ali se ni s kim
nije upuštao u razgovor sve dok nije došao do kraja uliĉice i zastao
da se obrati trgovcu niska raata, koji se jedva nekako stisnuo u djeĉji
naslonjaĉ i pušio lulu pred vratima svoga dućana.
— Ah, ĉovjek bi ozdravio i od upale oĉiju, gospodine Fagine, kad vas
ugleda] — reĉe taj diĉni trgovac kad ga Ţidov upita za zdravlje.
— Tu je kod vas bilo malo prevruće, Livelv — reĉe Fagin uzvijajući
obrvama, pa prekriţi ruke i uhvati se njima za ramena.
— Pa ĉuo sam već jedanput ili dvaput za takve prituţbe — odgovori
trgovac — ali kad god prigrije, opet i zahladi. Ne mislite li i vi tako?
Fagin klimne glavom, pa pokaţe rukom prema Saffron Hillu i zapita
je li tkogod sinoć tamo navraćao.
— Mislite »Kod kljakavaca«? — upita ga ĉovjek.
Ţidov klimne glavom.
— Ĉekajte malo da se prisjetim — produţi trgovac pa se zamisli.
— Jest, svratila su petorica-šestorica, koliko ja znam. Ali mislim da
vaš prijatelj nije bio meĊu njima.
— Sta, Sikes nije dolazio? — zapita Ţidov razoĉarano.
— Non istventus1, k'o što kaţu fiškali — odgovori ĉovuljak i odmahne
glavom, s neobiĉno prepredenim izrazom na licu. — Imate li danas
štogod za mene?
— Ništa — odgovori Ţidov i poĊe dalje.
— Idete li do »Kljakavaca«, Fagine? — dovikne ĉovuljak za njim. —
Stanite! Idem i ja da nešto gucnem s vama.
Ali, kako se Ţidov samo osvrnuo i mahnuo rukom dajući mu na znanje
da bi radije ostao sam, a ĉovuljak se, osim toga, nije mogao baš lako
iskobeljati iz naslonjaĉa, krĉma »Kod kljakavaca« nije još neko vrijeme
imala ĉast vidjeti gospodina Livelvja. Dok se on osovio na noge, Ţidov
je već nestao, pa se gospodin Livelv, pošto se bezuspješno propinjao
na prste u nadi da će ga još spaziti, opet silom ugura u svoj mali na-
slonjaĉ i, izmijenivši s gospoĊom iz dućana preko puta znak glavom u
kojem je, oĉito, sumnja bila izmiješana s nepovjerenjem, nastavi vrlo
ozbiljno pušiti lulu.
»Kod tri kljakavca«, ili samo »Kod kljakavaca«, kao što su tu ustanovu
obiĉno zvali njeni gosti, bijaše ona ista krĉmetina u kojoj smo već bili
1. Non istventus (lat) — iskvareno od pravne formule Non est inventus, što
znaĉi: Ne moţe se pronaći.
Oliver Twist
sreli gospodina Sikesa i njegova psa. Fagin samo dade neki znak ĉovje-
ku za tezgom, pa se uputi ravno uza stube, otvori vrata jedne prosto-
rije, neĉujno se uvuĉe u nju i pogleda zabrinuto oko sebe, zaklanjajući
oĉi rukom, kao da nekog traţi.
Prostorija je bila osvijetljena dvjema plinskim svjetiljkama kojih se
svjetlo nije moglo izvana vidjeti, jer su kapci na prozorima bili za-
kovani, a okna zastrta izblijedjelim crvenim zastorima. Strop bijaše
premazan crnom bojom kako se na njemu ne bi vidjela ĉaĊa od svje- *
tiljaka, a zrak je bio toliko pun gustog duhanskog dima da se u prvi
mah jedva moglo što razabrati. MeĊutim, malo-pomalo, kako je dim
izlazio na otvorena vrata, mogao je ĉovjek razaznati skup glava, isto
toliko zbrkan koliko i ţamor koji ga je doĉekao; a kad mu se oko malo
bolje priviklo na taj prizor, promatraĉ spazi veliko društvo muškaraca' i
ţena natisnuto oko dugaĉkog stola na ĉelu kojeg je sjedio predsjednik
skupa s batićem u ruci, dok je u drugom, daljem kutu sjedio, za
raštimanim klavirom, profesionalni klavirist modrikasta nosa i glave
omotane zbog zubobolje.
Kad je Fagin tiho uljegao u dvoranu, klavirist je prelazio prstima preko
tipki spremajući se da nešto odsvira, našto su svi prisutni graknuli da
ţele ĉuti neku pjesmu. Pošto se graja slegla, jedna mlada dama poĉne
zabavljati društvo pjevajući baladu od ĉetiri kitice, izmeĊu kojih bi
sviraĉ svaki put ponovo odsvirao cijelu melodiju što je buĉnije mogao.
Kad je to bilo gotovo, predsjednik skupa nazdravi društvu, a onda
dvojica pjevaĉa koji su sjedili do predsjednika, svaki s jedne strane,
predloţe da otpjevaju nešto u duetu, što i uĉine, na veliko zadovoljstvo
svih prisutnih.
Bilo je zanimljivo promatrati nekoliko lica što su se posebno isticala u
tom skupu. Ponajprije je tu bio sam predsjednik skupa (vlasnik krĉme),
grub, krupan, zdepast ĉovjek koji je, dok se pjevalo, neprestance prevr-
tao oĉima i kao da se sav predao veselju, ali je u isto vrijeme budno mo-
trio sve što se zbiva i slušao sve što se govori — tako da mu zacijelo ništ« |
nije promaklo. Do njega su sjedili pjevaĉi koji su profesionalno nehaj nd I
primali ĉestitke od društva i revno ispijali ĉaše ţestoka pića izmiješana S
s vodom, koje su im redom nudili njihovi najushićeniji oboţavatelji, ĉijai [
su pak lica odraţavala gotovo sve poruke na gotovo svim stupnjevima I
i neodoljivo privlaĉila pozornost samom svojom odvratnošću. Podmu- f
klost, krvoloĉnost i pijanstvo u svim fazama mogli su se vidjeti u svojimt|
najstrašnijim oblicima. A ţene? S lica nekih od njih kao da se gubio rij
posljednji zaostali trag mladenaĉke svjeţine dok bi ih ĉovjek gledao, a s I
drugih kao da je bilo izbrisano svako obiljeţje i peĉat ţenstvenosti te su; |
Dvadeset šesto poglavlje
nalikovale na odurne maske razvrata i zloĉina. Neke od njih bile su još
djevojke, druge tek mlade ţene, ni jedna nije bila poodmakle dobi — pa
ipak su bile najmraĉniji i najţalosniji dio te sumorne slike. Dok se sve to
zbivalo, Fagin je, ni najmanje ganut, napeto prelazio pogledom s lica
na lice, ali je bilo oĉito da nije našao onoga koga traţi. Pošto je napokon
uspio uloviti pogled ĉovjeka koji je predsjedao skupu, mahne mu
ovlaš glavom i iziĊe iz prostorije isto onako tiho kao što je bio i
ušao.
— Izvolite, gospodine Fagine? — upita ga onaj ĉovjek pošto je izišao
za njim na stubište. — Zar nećete sjesti s nama? Svima bi nama bilo
i te kako drago.
Ţidov nestrpljivo odmahne glavom i prošapće:
— Je li on tu negdje?
— Nije — odgovori mu ĉovjek.
— A ima li kakvih vijesti od Barnevja? — opet će Fagin.
— Nikakvih — odgovori vlasnik krĉme »Kod kljakavaca«, jer to je bio
on. — Neće se taj javiti dok se sve ne smiri. Tamo su nešto nanjušili.
Vjerujte mi. Ĉim bi se malo maknuo, upao bi u klopku. Njemu, Bar-
neyju, sigurno ništa ne fali, inaĉe bi mi se već javio. Kladio bih se da
se dobro drţi. Ne bojte se vi za njega.
— A hoće li on veĉeras dolaziti? — zapita Ţidov naglašujući liĉnu
zamjenicu kao i prvi put.
— Mislite na Monksa? — neodluĉno ga priupita vlasnik. — Pst? —
psikne Ţidov. — Da.
— Svakako — odgovori ĉovjek vadeći zlatan sat iz dţepa na prsluku.
— Trebalo je već da bude tu. Ako priĉekate desetak minuta, on će...
— Neću, neću — brţe-bolje će Ţidov, baš kao da mu je drago što nije
tu zatekao traţenu osobu, koliko god ţelio da je vidi. — Recite mu da
sam ga traţio i da veĉeras doĊe do mene. Ne veĉeras, nego, recimo,
sutra. Kad ga sad još nema, ima vremena i do sutra.
— Dobro — reĉe ĉovjek. — I ništa više?
— Zasad više ni rijeĉi — reĉe Ţidov silazeći niza stube.
— A da znate — reĉe onaj promuklim šaptom, naginjući se preko
ograde — a da znate kakva bi sad bila prilika za prodaju1. Kod mene je
upravo Phil Barker, toliko pijan da bi ga i dijete moglo obrlatiti.
— Aha! Ali nije sad vrijeme za Phila Barkera — reĉe Ţidov. — Phil će
nam još trebati za nešto prije nego što se s njim rastanemo; i zato se
vratite lijepo svom društvu, dragoviću moj, i recite im neka se samo
vesele... dok još mogu. Ha-ha-ha!
Krĉmar se takoĊer nasmije i vrati svojim gostima. Ĉim je Ţidov ostao
Oliver Twist
sam, na licu mu se ponovo pojavi zabrinut i zamišljen izraz. Nakon
kraćeg razmišljanja, zovne fijaker i reĉe koĉijašu neka ga odveze do
Bethnam Greena. Na oko ĉetvrt milje do Sikesova stana, iziĊe iz fija-
kera i ostatak puta prevali pješice.
— A sad — promrmlja Ţidov kucajući na vrata stana — ako se tu što
zakuhalo, išĉupat ću ja to od tebe, djevojko, ma koliko bila prefriga-
na!
Gazdarica mu reĉe da je djevojka u svojoj sobi. Fagin se tiho uspne
uza stube i uĊe u sobu, a da nije ni pokucao. Djevojka je bila sama;
glava joj leţala na stolu tako da joj se duga kosa prosula po njemu.
»Napila se«, hladno pomisli Ţidov, »ili je moţda samo oĉajna«.
Razmišljajući tako, starac se okrene da zatvori vrata za sobom, ali taj
šum probudi djevojku. Pomno je motrila njegovo prepredeno lice kad
ga je upitala ima li kakvih vijesti, i dok joj je priĉao o tome kako se
proveo Tobv Crackit. Kad je završio, ona ponovo obori glavu na stol,
ali ne prousti ni crne ni bijele. Nestrpljivo odgurne svijeću i jedanput
ili dvaput zastruţe nogama po podu grozniĉavo se meškoljeći, ali to je
bilo sve.
Dok su tako oboje šutjeli, Ţidov se nemirno obazirao po sobi, kao
da se ţeli uvjeriti kako nema nigdje nikakva znaka da se Sikes potajice
vratio. Zacijelo zadovoljan razgledanjem, nakašlje se dva-tri puta i isto
toliko puta pokuša zavrgnuti razgovor, ali se djevojka nije uopće
obazirala na njega. Naposljetku Ţidov još jednom pokuša dobacivši joj
posve pomirljivim glasom, trljajući ruke:
— A što misliš, dušo, gdje bi sad mogao biti Bili?
Djevojka propenta jedva razumljivo kako nema pojma, a po njenu
prigušenu glasu moglo se zakljuĉiti da plaĉe.
— A gdje je mali? — priupita je Ţidov trudeći se svim silama da joj
bar naĉas vidi lice. — Siroto dijete! Ostavili ga u jarku. Nancy, pomisli
samo!
— Malom je bolje tamo gdje je, nego meĊu nama — reĉe djevojka i
iznenada digne glavu. — I samo ako Billu ne bude ništa, nadam se da
mali leţi mrtav u onom jarku i da će mu tamo i sagnjiti mlade kosti.
— Šta? — zaprepašteno uzvikne Ţidov.
— Da, da — odvrati djevojka i mirno doĉeka njegov pogled. — Bila
bih sretna da ga nikad više ne vidim i da znam da je ono najgore pro
šlo. Ne bih ga više mogla ovdje gledati. Kad ga vidim, mrzim samu
sebe i sve vas.
— Pih! — prezirno će Ţidov. — Pijana si.
— Pijana? — gorko uzvikne djevojka. — Ali nisi ti kriv što nisam pi-
Dvadeset šesto poglavlje
jana! Kad bi bilo po tvome, bila bih uvijek pijana, samo ne bih smjela
sad biti — jer ti nije po volji moje neraspoloţenje, je li?
— Nije! — bijesno će Ţidov. — Nije mi po volji.
— E pa, onda me raspoloţi! — nasmije mu se djevojka u brk.
— Da te raspoloţim! — uzvikne Ţidov, ozlojeĊen preko svake mje
re djevojĉinom neoĉekivanom tvrdoglavošću i svim svojim jadima te
veĉeri. — I raspoloţit ću te! Slušaj ti, droljo! Slušaj me dobro jer do
voljno je da kaţem dvije-tri rijeĉi pa da Sikes odvisi, isto tako sigurno
kao da ga sad drţim za onu njegovu bikovsku šiju. Ako se vrati bez
maloga, ako ostane na slobodi a ne dovede mi malog ţivog ili mrtvog,
onda bolje da ga sama ubiješ ako hoćeš da ga spasiš od vješala. I ubij ga
ĉim stupi nogom u ovu sobu, jer će inaĉe, pazi, biti kasno!
— Šta to govorite? — i nehotice uzvikne djevojka.
— Šta govorim? — nastavi Fagin razjareno. — Taj mi mali vrijedi na
stotine funti, pa zar da upropastim ovu divnu priliku koju mi je poslao
sluĉaj, a sve zbog glupih hirova nekolicine pijandura kojima mogu doći
glave kad god me je volja! Pa zar da još budem vezan za ţivot vraga
koji sve moţe samo ako hoće da, da...
Starac je predišući i zamuckujući traţio pravu rijeĉ, ali u istom trenutku
obuzda bujicu svoga gnjeva i promijeni cijelo drţanje. Još ĉasak prije
mlatarao je stisnutim šakama po zraku, iskolaĉenih oĉiju, sav
pozelenio od bijesa, a sad se skljokao u naslonjaĉ, skutrio i pritajio,
dršćući od straha da nije odao koju od svojih tajnih opaĉina. Nakon
kraće šutnje, osmjeli se da ponovo baci pogled na djevojku. Kao da se
malo umirio kad je vidio kako sjedi isto onako utuĉena kao što ju je
bio i zatekao.
— Nancy moja draga — protisne Ţidov svojim obiĉnim glasom. — Ne
ljutiš se valjda na mene?
— Nemoj me sad gnjaviti, Fagine! — odvrati djevojka, mlitavo diţući
glavu. — Ako Bili ovaj put nije uspio, uspjet će drugi put. On je već
obavio mnogo dobrih poslova za tvoj raĉun, i obavit će ih još kad god
bude mogao, ali kad ne moţe, ne moţe; nema smisla trošiti rijeĉi oko
toga.
— A što ćemo s malim, dušo? — priupita je Ţidov trljajući nervozno
ruke.
— Mali mora podijeliti sudbinu s nama ostalima — upadne mu Nancv
ţurno u rijeĉ. — I opet ti velim da se nadam da je mrtav, da mu više
nitko ništa ne moţe, pa ni vi — naime, samo ako se Bili spasio. A kad
se Tobv izvukao, onda će sigurno i Bili, jer Bili u svako doba vrijedi
koliko dva Tobvja.
Oliver Twist
— A što misliš o onom što sam ti rekao, dušo? — opet će Ţidov gle
dajući je netremice uţagrenim oĉima.
— Moraš mi sve ponoviti ako baš ţeliš da nešto uĉinim — odvrati
Nancy. — Ali svakako će biti bolje da to ostaviš za sutra. Naĉas si me
trgnuo iz mrtvila, ali sad sam opet tupa.
Fagin ju je još malo zapitkivao, sve u namjeri da ustanovi je li djevojka
shvatila štogod od onoga što je onako neoprezno bio izlanuo, ali mu je
ona posve spremno odgovarala i nije ni okom trepnula dok ju je vrlo *
ispitljivo promatrao, tako da je ostao pri svom prvotnom dojmu da je
malo previše potegnula iz boce.
Nancy je, uostalom, bila sklona piću, kao i većina Faginovih štićenica,
koje je on u njihovim mlaĊim danima prije poticao da piju nego što
ih je u tome prijeĉio. Njena neuredna vanjština i snaţan zadah borovi-
ĉke kojim je stan bio proţet, potkrepljivali su u velikoj mjeri toĉnost
Ţidovljeve pretpostavke. A kad je ona, nakon kratkotrajne razgoro-
paĊenosti koju smo netom opisali, najprije ponovo zapala u mrtvilo,
a zatim u neko sloţeno raspoloţenje u kojem je ĉas plakala, a ĉas ra-
zdragano klicala: »Gore glavu!« i upuštala se u kojekakva razmatranja
o tome što znaĉe razlike izmeĊu ţene i muškarca dok su god sretni
zajedno, Fagin, koji je u svoje doba stekao veliko iskustvo što se tiĉe
takvih raspoloţenja, uvidi, na svoje veliko zadovoljstvo, da je Nancy
zaista pijana kao majĉica zemlja.
Pošto je nakon tog otkrića dahnuo dušom, a već je bio postigao dvo-
struki cilj koji je bio sebi postavio, da obavijesti djevojku o onome što
je ĉuo te veĉeri i da se na svoje oĉi osvjedoĉi da se Sikes doista nije
vratio, Fagin se zaputi kući ostavljajući svoju mladu prijateljicu da i
dalje spava, glave oborene na stolu.
Bilo je već prošlo jedanaest sati. Bijaše mraĉna noĉ i ciĉa zima pa nije
imao volje da se dugo zadrţava na ulici. Britki vjetar što je šibao ulica-
ma kao da ih je oĉistio od prašine, blata i — prolaznika, jer je vani bilo
malo ljudi, pa i ti su, po svemu sudeći, hitali kući. Ţidovu je, meĊu-
tim, vjetar puhao ravno u leĊa i nosio ga pred sobom, tako da se starac
tresao i jeţio od svakog novog naleta koji bi ga grubo zahvatio. Stigao je
do ugla svoje ulice i već je kopao po dţepu traţeći kljuĉ kadli jedna
tamna prilika izroni iz nadsvoĊena ulaza u dubokoj sjeni preko puta,
pa prijeĊe ulicu i neopazice mu se prikrade.
— Fagine! — šapne mu na samo uho.
— Oh! — usklikne Ţidov i naglo se okrene. — Jesi li to— jesam!
— presijeĉe ga ĉovjek u rijeĉi. — Motam se ovuda već dva sata. Gdje
si, do vraga, bio?
Dvadeset šesto poglavlje
— Radio sam za tebe, dragoviću moj — odgovori mu Ţidov zirkajući
uznemireno na došljaka i usporavajući hod. — Cijele noći radim za
tebe.
— Ah, pa naravno! — podrugljivo će ĉovjek. — I dobro, što si oba
vio?
— Ništa osobito — odgovori Ţidov.
— Nije valjda ništa loše? — opet će ĉovjek i naglo zastane gledajući
iznenaĊeno sugovornika.
Ţidov odmahne glavom i zausti da mu odgovori, ali ga pratilac omete
u tome pokazujući na kuću pred koju su bili stigli, i napominjući kako
će biti bolje da mu kaţe ono što ima reći kad budu pod krovom, jer se
ţiv smrzao stojeći tako dugo vani — vjetar ga je svega propuhaoi. Fagin
se drţao tako kao da bi se vrlo rado ispriĉao što ne moţe u ovo kasno
doba primiti gosta u kuću, štoviše, promrsi nešto o tome kako u kući ■i L
nema vatre, ali njegov pratilac ponovi svoj zahtjev odluĉnim glasom,
pa domaćin otkljuĉa vrata i zamoli gosta da ih tiho pritvori dok on ne
donese svijeću.
— Mrak je kao u rogu — reĉe ovaj basrljajući u mraku. — Poţuri se!
— Zatvori vrata — šapne Fagin s kraja hodnika. Dok je on to govorio,
vrata se sama buĉno zalupe.
— Nisam ja kriv — reĉe opet onaj pipajući oko sebe. — Vjetar ih je
zalupio ili su se sama zatvorila, ili jedno ili drugo. Daj poţuri s tim
svjetlom ili ću još vrat slomiti u tom tvom prokletom brlogu.
Fagin neĉujno siĊe niz kuhinjske stube. Nakon kraćeg izbivanja, vrati
se s upaljenom svijećom u ruci i obavijesti gosta da Toby Crackit spava
dolje u straţnjoj sobi, a djeĉaci u prednjoj. Mahnuvši ĉovjeku glavom
neka poĊe za njim, poĉne se uspinjati uza stube.
— Ono malo što imamo reći jedan drugome moţemo i ovdje, drago
viću moj — reĉe Ţidov otvarajući širom vrata na katu. — Na kapcima
ima rupa, a susjedima nikad ne pokazujemo svjetlo, pa ćemo ostaviti
svijeću na stubama. Evo ovako.
Govoreći to, Ţidov se sagne i metne svijeću na gornje stube nasuprot
sobnim vratima, a onda povede ĉovjeka u sobu u kojoj je od pokućstva
bio samo jedan slomljen naslonjaĉ i jedan stari kauĉ ili sofa, bez pres-
vlake, što stajaše iza vrata. Neznanac se svali na taj leţaj kao umoran
ĉovjek, a Ţidov privuĉe naslonjaĉ do njega i sjedne suĉelice njemu.
Nije bilo sasvim mraĉno jer su vrata bila odškrinuta i svijeća je izvana
bacala slabašno svjetlo na suprotni zid.
Neko su vrijeme razgovarali šaptom. Premda se ništa od njihova ra-
zgovora nije moglo razabrati osim pokoja nesuvisla rijeĉ, slušatelj bi
Oliver Twist
ipak mogao lako zakljuĉiti da se Fagin brani od neznanĉevih prigovora
i da je ovaj potonji popriliĉno srdit. Tako su razgovarali oko ĉetvrt
sata ili nešto više kad Monks — kako je Ţidov nekoliko puta oslovio
neznanca u toku razgovora — reĉe malko povišenim glasom:
— I opet ti velim da to nije bilo dobro smišljeno. Zašto ga nisi zadrţao
ovdje s ostalima i odmah napravio od njega sitnog tata?
— Ma hajde bjeţi! — uzvikne Ţidov slijeţući ramenima.
— Šta, pa nećeš valjda reći da nisi mogao, samo da si htio? — strogo
ga upita Monks. — Zar nisi to već na desetke puta uĉinio od drugih
djeĉaka? Da si imao strpljenja bar godinu dana, mogao si udesiti da ga
osude i deportiraju iz zemlje, moţda i doţivotno?
— A tko bi od toga imao koristi, dragoviću moj? — smjerno ga priu
pita Ţidov.
— Ja — odgovori Monks.
— Ali ne bih ja — ponizno će Ţidov. — Mogao mi je još dobro doći.
Kad dvojica rade na jednom poslu, onda je samo pravo da se misli na
probitke i jednog i drugog, nije li tako, dragi moj prijatelju?
— Pa šta?
— Vidio sam da ga je teško predobiti za naš posao — produţi Ţidov.
— Nije bio kao ostali djeĉaci kad se naĊu u takvu poloţaju.
— Dabome da nije, do vraga! — promrsi onaj. — Inaĉe bi već odavno
bio lopov.
— Nisam ga nikako mogao iskvariti — nastavi Ţidov tjeskobno pro
matrajući svog sugovornika. — Ni u šta nije bio umiješan. Nisam imao
ĉime da ga zastrašim, što uvijek moramo imati u poĉetku ako ne ţe
limo da nam trud bude uzaludan. I što sam mogao? Da ga pošaljem
na ulicu s Liscem i Charlevjem? To nam je odmah u poĉetku prisjelo,
dragoviću moj! Nastrahovao sam se za sve nas.
— Tome ja nisam bio kriv — pripomene Monks.
— Nisi, nisi, dragoviću! — ponovo će Ţidov. — I nije mi sad zbog toga
krivo jer, da se to nije dogodilo, moţda ti ne bi nikad ni vidio djeĉaka
ni otkrio da je baš on taj koga traţiš. E pa, ponovo sam ti ga pribavio
uz pomoć one djevojke, ali onda ga je ona poĉela braniti.
— Sto ne zadaviš tu djevojĉuru! — nestrpljivo će Monks.
-— E pa, sad, to ne moţemo nikako sebi priuštiti, dragoviću moj — od-
vrati Ţidov smješkajući se. — Osim toga, time se mi ipak ne bavimo,
inaĉe bih to ovih dana vrlo rado uĉinio. Ja, Monkse, dobro znam ka-
kve su te djevojke. Ĉim tom malom srce otvrdne, neće više ona mariti
za njega kao ni za lanjski snijeg. Ti ţeliš da od njega napravimo lopova.'
Ako je mali ţiv, mogu još to napravit, ali ako... ako... — zastane ŢidoV
Dvadeset šesto poglavlje
u rijeĉi, primiĉući se bliţe subesjedniku — što nije, doduše, vjeroja-
tno, ali ako se ipak dogodilo ono najgore, ako je mali mrtav...
— Ja nisam kriv ako je mrtav! — unese mu se onaj prestravljeno u
rijeĉ i šĉepa Ţidova drhtavim rukama za mišicu.
— Upamti to, Fagine! Ja s tim nisam imao ništa. Od samog sam ti
poĉetka govorio da moţete raditi što vas je volja, samo ga ne smijete
ubiti. Ja ne ţelim nikakvog krvoprolića; to svagda izbije na vidjelo, a i
progoni ĉovjeka. Ako su ga ustrijelili, ja nisam ništa kriv, ĉuješ li me?
K vragu i ta tvoja prokleta jazbina! Šta je sad to bilo?
— Šta? — uzvikne Ţidov i obuhvati objema rukama oko pasa plašljiv-
ca koji je skoĉio na noge. — Gdje?
— Eno ondje! — odgovori ĉovjek zureći u suprotni zid. — Sjena!
Vidio sam sjenu jedne ţene u kaputu, s kapom na glavi, kako klizi po
zidu kao duh!
Ţidov ispusti Monksa iz stiska pa obojica navrat-nanos izjure iz sobe.
Svijeća kojoj je plamen titrao od propuha stajala je na svom mjestu
i osvjetljavala samo pusto stubište i njihova blijeda lica. Pozorno su
osluškivali, ali je u cijeloj kući vladao dubok muk.
— To ti se samo priĉinilo — reĉe Ţidov uzimajući svijeću i okrećući
se gostu.
— Zakleo bih se da me nisu oĉi prevarile! — odgovori Monks tresući
se. — Kad sam je spazio, upravo se bila saginjala, a kad sam vrisnuo,
nestala je kao strijela.
Ţidov prezirno pogleda blijedo lice svog ortaka i, rekavši mu da moţe
poći za njim ako ţeli, krene uza stube. Zavirili su u sve prostorije, ali
je posvuda bilo hladno, pusto i prazno. Zatim siĊu u hodnik, a odatle
u podrum. S niskih zdova cijedila se zelenkasta vlaţina i pri svjetlu
svijeće caklili se tragovi puţeva, ali je posvuda vladala grobna tišina.
— Što sad kaţeš? — upita Ţidov kad su se opet vratili u hodnik. — U
kući nema ni ţive duše osim nas dvojice, Tobvja i djeĉaka; a za njih
nemaj brige. Pogledaj!
U prilog svojoj tvrdnji Ţidov izvuĉe iz dţepa dva kljuĉa i objasni gostu
da je zakljuĉao ukućane kad je prvi put sišao u podrum, kako bi njih
dvojica mogli razgovarati.
Svi ti dokazi dobrano su pokolebali Monksa. Dok su tragali bez ikakva
uspjeha, njegove su tvrdnje bivale sve blaţe i blaţe, a na kraju se više
puta neveselo nasmijao i priznao da se to moţda ipak samo s njim
našalila njegova razigrana mašta. Ipak, nije više ţelio nastaviti razgovor
jer se iznenada sjetio da je već prošao jedan sat po ponoći. I tako se
taj ljupki par rastao.
Oliver Twist
Dvadeset sedmo poglavlje
u kojem nastojimo popraviti neuljudnost iz jednog ranijeg
poglavlja, kad smo sasvim bezobzirno napustili društvo jedne
dame.
Budući da jednom skromnom piscu ne bi nikako priliĉilo da takvog
uglednika kao što je općinski pandur ostavi ĉekati leĊima okrenutog
vatri i zadignutih skutova kaputa pod miškom, dok mu se ne prohtije
da ga oslobodi iz tog poloţaja, i budući da bi pišĉevu zvanju i kavalir-
štini još manje priliĉilo da isto tako postupi s damom na koju je taj isti
općinski pandur bacao poglede pune njeţnosti i odanosti, i kojoj je na
uho šaptao takve slatke rijeĉi da bi od njih, kad dolaze iz usta takve
osobe, moralo uzdrhtati srce svakoj djevojci ili ţeni, bila ona stara
ili mlada, bogata ili sirota, kroniĉar koji ispisuje ove retke — uvje-
ren da zna gdje mu je mjesto, odajući duţno poštovanje svima onima
koji vedre i oblaĉe na ovom svijetu — hita da iskaţe tim moćnicima
poĉasti koje njihov poloţaj zahtijeva i da ih obaspe svim onim izra-
zima poniznosti što ih njihov visoki ĉin i, prema tome, velike vrline
neminovno nalaţu svima oko njih. Za tu svrhu pisac je uistinu imao
namjeru da na ovom mjestu umetne raspravu o boţanskim pravima
općinskih pandura i da razjasni mišljenje kako općinski pandur ne
moţe nikad pogriješiti, što bi jamaĉno bilo u isti mah i na zadovoljstvo
i na korist dobronamjernom ĉitatelju, ali je, na ţalost, zbog pomanjkanja
vremena i prostora, prisiljen odloţiti tu raspravu za neku zgodniju i
povoljniju priliku. Kad se ta prilika ukaţe, bit će spreman dokazati
kako je jedan pravi općinski pandur — što će reći pandur koji je na
sluţbi u općinskam uboškom domu i koji se po svojoj sluţbenoj du-
ţnosti brine i za ţupnu crkvu — po pravu i sili svoga zvanja obdaren
svim ljudskim vrlinama i odlikama, na koje nipošto ne mogu polagati
prava obiĉni sluţbenici, sudski podvornici, pa ĉak ni sami crkvenjaci
Dvadeset sedmo poglavlje
(moţda bi se samo ovima posljednjima moglo u manjoj i beznaĉajnoj
mjeri priznati to pravo).
Gospodin Bumble je iznova prebrojio srebrne ţlice, iznova odvagnuo
u ruci mašice za šećer, još pomnije pregledao posudice za mlijeko i
do u tanĉine ispitao stanje u kojem se nalazi pokućstvo, sve do strune
kojom su podstavljena sjedišta naslonjaĉa. Svaku je od tih radnja po-
novio najmanje pet-šest puta prije nego što se sjetio kako bi bilo vrije-
me da se gospoĊa Corney vrati. Jedna misao potiĉe dragu pa, kako od
gospoĊe Corney nije bila ni traga ni glasa, gospodinu Bumbleu padne
na pamet da bi mogao skratiti sebi vrijeme na neduţan i hvale vrijedan
naĉin i još više zadovoljiti svoju radoznalost letimiĉnim razgledanjem
komode gospoĊe Corney.
Pošto je skoknuo do kljuĉanice i osluhnuo da se uvjeri kako nitko
ne dolazi, gospodin Bumble poĉne se odozdo upoznavati sa sadrţajem
triju dugaĉkih ladica koje su bile natrpane kojekakvim elegantnim i
kvalitetnim odjevnim predmetima paţljivo poslaganim izmeĊu dva
sloja starih novina i posutih struĉcima lavendule. Ĉinilo se da je
gospodin Bumble svime neobiĉno zadovoljan. Kad je tako, idući
redom, otvorio ladicu na gornjoj desnoj strani (u kojoj je stajao kljuĉ)
i ugledao u njoj škrinjicu osiguranu lokotom, pa je prodrmao i zaĉuo
milozvuĉno zveckanje kovanog novca, vrati se dostojanstvenim kora-
kom do kamina i, zauzevši prijašnje drţanje, reĉe ozbiljno i odluĉno:
— Uzet ću je! — Nakon te znaĉajne izjave još je desetak minuta
vragolasto mahao glavom, kao da se ne moţe naĉuditi sam sebi kakav
je mangup, a zatim neobiĉno zadovoljno i pozorno poĉne promatrati
svoje noge sa strane.
Još je bio zaokupljen tim blaţenim promatranjem sama sebe kad go-
spoĊa Corney bane u sobu, svali se bez daha na stolac do kamina i je-
dnom rukom zakloni oĉi, a drugu pritisne na srce zijevajući kao som.
— GospoĊo Corney — reĉe gospodin Bumble naginjući se nad ravna
teljicu — što vam je, gospo? Da vam se nije što dogodilo? Odgovorite
mi, molim vas; osjećam se kao da sam na... na... — Onako uzrujan,
gospodin Bumble nije se mogao odmah sjetiti rijeĉi »iglama« pa je
rekao »jajima«.
— Ah, gospodine Bumble! — usklikne dama. — Da znate kako sam
se strašno uzrujala!
— Uzrujala, gospo! — uzvikne gospodin Bumble. — Tko se to usu
dio?... Znam! — nadoveţe gospodin Bumble i obuzda se odajući svoju
priroĊenu dostojanstvenost. — Tome su sve krive one opake babe!
— Grozno je i pomisliti na to! — reĉe dama jeţeći se.
Oliver Twist
— Onda nemojte misliti na to, gospo — posavjetuje je gospodin Bum
ble.
— Ne mogu a da ne mislim — procvili dama.
— Onda popijte nešto, gospo — reĉe Bumble umirujući je. — Hoćete
li malo vina?
— Ni za ţivu glavu! — odgovori gospoĊa Corney. — Ne bih mogla...
oh! Na gornjoj polici u desnom kutu... oh!
Izgovorivši te rijeĉi, ta diĉna dama rastreseno pokaţe na ormar za po-
suĊe i sva se skvrĉi od grĉeva. Gospodin Bumble pohita do orma-
ra, dohvati neku zelenu staklenku s police koju mu je domaćica bila
onako nesuvislo oznaĉila, napuni onim što je bilo u njoj šalicu za ĉaj i
prinese je njenim usnama.
— Sad mi je već bolje — reĉe gospoĊa Corney i zavali se na naslon
stolca, pošto je šalicu dopola popila.
Gospodin Bumble poboţno digne pogled na strop u znak zahvalnosti,
a onda ga opet spusti do ruba šalice i prinese šalicu nosu.
— Metvica — usklikne gospoĊa Corney slabašnim glasom, smiješeći
se blago panduru. — Probajte! Ima tu i... neĉeg drugog.
Gospodin Bumble okusi tu ljekariju sa sumnjiĉavim izrazom na licu,
mljacne, pa još jednom okusi i iskapi šalicu. — To zbilja okrepljuje
— reĉe gospoĊa Cprney.
— Pravo velite, gospo — potvrdi pandur, pa prikuĉi stolac bliţe ravna
teljici i njeţno je priupita što joj se to tako nemilo dogodilo.
— Ništa — odgovori gospoĊa Corney. — Ja sam vam samo jedno
ludo, osjetljivo i slabo stvorenje.
— Ne valjda slabo, gospo ■— doĉeka gospodin Bumble i privuĉe
još
bliţe stolac. — Jeste li zbilja slabo stvorenje, gospoĊo Corney?
— Svi smo mi slaba stvorenja — ustvrdi gospoĊa Corney postavljajući
opće pravilo.
— Pa i jesmo — povladi joj pandur.
Ni jedna ni druga strana nije zatim minutu-dvije ni rijeĉi progovorila,
a nakon isteka tog roka gospodin Bumble potvrdi spomenuto pravilo
tako što premjesti svoju ljevicu s naslona stolca gospoĊe Corney, gdje
je do tada poĉivala, na uzicu pregaĉe gospoĊe Corney i na taj je naĉin
malo-pomalo posve obujmi oko struka.
— Svi smo mi slaba stvorenja — ponovi gospodin Bumble. GospoĊa
Corney uzdahne.
— Nemojte uzdisati, gospoĊo Corney — reĉe gospodin Bumble.
— Ne mogu a da ne uzdišem — ustvrdi gospoĊa Corney. I ponovo
uzdahne.
Dvadeset sedmo poglavlje
— Ovo je vrlo udobna soba, gospo — reĉe gospodin Bumble obzirući
se. — Još jedna takva soba, gospo, i bio bi to sasvim zgodan stanĉić.
— Bio bi prevelik za jednu osobu — promrmlja dama.
— Ali ne i za dvoje, gospo — doĉeka gospodin Bumble ĉeznutljivim
glasom. — Što velite, gospoĊo Corney?
Na te pandurove rijeĉi gospoĊa Corney obori glavu, pa i pandur uĉini
isto tako ne bi li vidio lice gospoĊe Corney. GospoĊa Corney vrlo
obzirno okrene glavu na drugu stranu i oslobodi ruku da izvadi rupĉić,
ali je zatim opet nesvjesno vrati u ruku gospodina Bumblea.
— Općina vas opskrbljuje ugljenom, je li tako, gospoĊo Corney? —
upita je pandur i njeţno joj stisne ruku.
— I svijećama — priklopi gospoĊa Corney i ovlaš mu uzvrati stisak.
— Ogrjev, svjetlo i stan, sve besplatno — reĉe gospodin Bumble. —
Oh, gospodo Corney, pa vi ste pravi anĊeo!
Dama nije mogla odoljeti tom izljevu osjećaja. Klone u naruĉje go-
spodinu Bumbleu, a taj diĉni gospodin utisne strastven cjelov u njen
ĉedni nos.
— Vi ste oliĉenje općinskog savršenstva! — zanosno klikne gospodin
Bumble. — Znate li, ĉarobnice moja, da se zdravstveno stanje gospo
dina Slouta veĉeras pogoršalo?
— Znam — snebivljivo odgovori gospoĊa Corney.
— Doktor veli da neće dulje od tjedan dana — produţi gospodin i
Bumble. — A gospodin Sloute je glava ove ustanove; nakon njegove
smrti ostat će upraţnjeno mjesto koje se mora popuniti. O, gospoĊo
Corney, kakve se perspektive otvaraju pred nama! Kakva prilika da
sjedinimo srca i kućanstva!
GospoĊa Corney zajeca.
— Da ĉujem samo jednu jedinu rijeĉcu! — reĉe gospodin Bumble na-
dnoseći se nad srameţljivu ljepojku. — Jednu jedincatu jednosloţnu
rijeĉcu, predraga moja Corneyjevice!
— D... d... da! — izlane dama.
— I još jednu — proslijedi pandur. — Izrazite svoje mile osjećaje
samo još jednom jedinom rijeĉju. Kad ćemo se uzeti?
GospoĊa Corney dva puta zausti da mu odgovori, ali je oba puta izda
glas. Najposlije smogne odnekud hrabrosti i obavije ruke oko vrata
gospodina Bumblea, pa mu reĉe neka bude to što prije, kad god on
ţeli, i doda da je on »neodoljiva lafĉina«.
Pošto je sve tako prijateljski i na obostrano zadovoljstvo sreĊeno, ugo-
vor je sveĉano potvrĊen još jednom šalicom one iste mješavine, što je
bilo prijeko potrebno zbog duševne ustreptalosti i uzbuĊenja gospoĊe
Oliver Twist
Corney. Dok su pili »metvicu«, ona ispriĉa gospodinu Bumbleu kako
je ona starica umrla.
— Dobro — reĉe taj gospodin pijuckajući »metvicu« — svratit ću
usput do Sowerberryja i reći mu da pošalje nekog ujutro ovamo. A što
si se, srce, onako uplašila?
— Ma ništa, dragi — reĉe dama izbjegavajući pravi odgovor. — Ama,
moralo je ipak nešto biti, ljubavi moja — navaljivaše dalje gospodin
Bumble. — Zar zbilja nećeš reći svom bumbaru? — Neću sad — od
vrati dama — drugi put. Kad se vjenĉamo, srce.
— Kad se vjenĉamo! — uzvikne gospodin Bumble. — Da se nije koji
od onih ubogara drznuo...
-— Nije, nije, ljubavi mojal — brţe-bolje mu se dama utekne u rijeĉ.
— Kad samo pomislim — nastavi gospodin Bumble — kad pomislim
da se koji od njih drznuo da svojim prostaĉkim oĉima pase po tom
ljupkom obrazu...
— Ne bi se oni to usudili, ljubavi moja — otpovrne dama.
— I bolje će im biti da se ne usude! — reĉe gospodin Bumble steţući
šaku. — Samo da vidim kojeg ĉovjeka, u domu ili izvan njega, da se
drzne to uĉiniti, tako ću ga udesiti da mu to više nikad neće pasti na
pamet!
Kad te rijeĉi ne bi bile dopunjene ţestokim gestama, moţda i ne bi
baš sluţile na ĉast daminim ĉarima, ali kako je gospodin Bumble po-
pratio tu prijetnju mnogobrojnim ratobornim kretnjama, dama je bila
duboko dirnuta tim dokazom njegove privrţenosti i uzela ga uistinu
zadivljeno uvjeravati kako je on njezin macan.
Tada macan zadigne ovratnik na svom kaputu i ustakne trorogi šešir,
privije dugo i njeţno svoju buduću druţicu na prsa junaĉka i ponovo
iziĊe da prkosi studenom noćnom vjetru. Zadrţao se samo još nekoliko
minuta na muškom odjelu uboţnice da malo izgrdi ubogare, kako bi
sam sebi dokazao da moţe biti dovoljno strog da uspješno oba vlja
duţnost upravitelja uboškog doma. Pošto se osvjedoĉio o svojim
sposobnostima, gospodin Bumble napusti dom laka srca, zaokupljen
blistavim sanjama o svom skorašnjem promaknuću, sve dok ne stigne
do pogrebnika.
MeĊutim, kako su gospodin i gospoĊa Sowerberry bili otišli nekamo
na ĉaj i veĉeru, a Noah Clavpole nije nikad bio sklon nikakvim većim
tjelesnim naporima osim onih koji su potrebni da se obave dvije osno-
vne funkcije jela i pila, radionica nije bila još zatvorena iako je bilo
prošlo uobiĉajeno radno vrijeme. Gospodin Bumble nekoliko puta
lupne štapom po tezgi, ali kako se nitko nije odazvao, a primijetio
Dvadeset sedmo poglavlje
je kroz prozor sobice iza radionice da gori svjetlo, odvaţi se da zaviri
unutra i da vidi što se ondje zbiva; kad je vidio što se zbiva, nemalo
se iznenadi.
Stol je bio prostrt za veĉeru; na njemu su bili kruh i maslac, tanju ri
i ĉaše, vrĉ piva i boca vina. Na ĉelu stola nehajno se ljuljuškao u
naslonjaĉu gospodin Noah Clavpole, prebacivši noge preko priruĉja
naslonjaĉa, u jednoj je ruci drţao dţepni noţić a u drugoj komadinu
kruha namazanu maslacem. Do njega je stajala Charlotte i otvara -
la mu kamenice što ih je vadila iz kaĉice, a gospodin Clavpole ih je
izvolijevao neobiĉno pohlepno gutati. Nešto jaĉe rumenilo od uobi-
ĉajenog oko nosa mladog gospodina i neprestano ţmirkanje desnim
okom upućivali su na zakljuĉak da je malĉice sutrusan, a taj je dojam
potvrĊivalo i njegovo izvanredno uţivanje kamenica, što se moglo pro-
tumaĉiti jedino time da neobiĉno cijeni njihovu izvanrednu odliku da
gase ţar u ĉovjeku.
— Evo još jedne divne, debele, Noah dragi! — reĉe Charlotte. —
Hajde, probaj je; još samo ovu!
— Kamenice su prava poslastica! — pripomene gospodin Clavpole
pošto je progutao još jednu od njih. — Samo je šteta što se ĉovjek ne
osjeća dobro kad ih se prejede, je li, Charlotte?
— To je upravo grozno — potvrdi Charlotte.
— Pa i jest — priklopi gospodin Clavpole. A ti ne voliš kamenice?
— Ne baš previše — odgovori Charlotte. — Više volim gledati kako
ih ti jedeš, Noah moj dragi, nego da ih sama jedem.
— Boţe! — zamišljeno usklikne Noah. -— Kako je to ĉudno!
— De još jednu! — reĉe Charlotte. — Evo jedne koja ima tako divne,
njeţne rese!
— Ne mogu više — uzdahne Noah. — Ţao mi je. DoĊi amo, Char
lotte, da te poljubim.
— Šta? — zagrmi gospodin Bumble i bane u sobu. — Ponovi to što si
rekao, momĉe!
Charlotte vrisne i pokrije lice pregaĉom. Gospodin Clavpole promi-
jeni poloţaj samo utoliko što spusti noge na pod i zablene se pijano i
prestravljeno u pandura.
— Ponovi to što si rekao, balavce jedan nevaljali i bezobrazni! — vikne
gospodin Bumble. — Kako se samo usuĊuješ tako što reći! A i ti, kako
se usuĊuješ da ga još ohrabruješ, djevojĉuro jedna besramna! Da je
poljubiš! — uzvikne gospodin Bumble neobiĉno ogorĉeno. — Fuj!
— Ma nisam ja to ozbiljno mislio! — proslini Noah. —- Ona mene
vjeĉito cmaĉe, htio ja ili ne htio.
 Dvadeset osmo poglavlje

Oliver Twist

— O, Noah! — prijekorno uzvikne Charlotte.

— Pa zar me ne cmaĉeš, dobro znaš da je to istina! — odbrusi joj
Dvadeset osmo poglavlje
Noah. — Uvijek me samo salijeće, gospodine Bumble, kad vam ka
u kojem se vraćamo Oliveru i pratimo njegove
ţem, škaklja me ispod brade, gospodine, molim lijepo, i sve me mazi
i miluje. daljnje dogodovštine.
— Šuti! — oštro podvikne gospodin Bumble. — Izvoli ti, ljepotice,
— Vuci vas zaklali dabogda! — promrsi Sikes škrgućući zubima. — Da
dolje, a ti, Noah, zatvori radionicu i da nisi više ni pisnub dok ti se ne
mi samo koji od vas dopadne šaka, taj bi bar znao zašto se dere!
vrati gazda, a kad se vrati, reci mu da mu je gospodin Bumble poruĉio
Dok je tako reţao i psovao u najvećem bijesu za koji je njegova divlja
neka sutra poslije doruĉka pošalje obiĉan lijes za jednu staricu. Jesi li
narav bila sposobna, Sikes poloţi ranjenog djeĉaka preko svog savije
me ĉuo? Ljubio bi se gospodiĉić! — uzvikne gospodin Bumble diţući
nog koljena i osvrne se naĉas na progonitelje.
ruke prema nebu. — Strašni su grijesi i opaĉine niţih društvenih slo
Malo se što moglo razabrati u onoj magli i tami, ali su se zrakom prola-
jeva u ovoj općini! Ako se parlament ozbiljno ne pozabavi njihovim
mali glasni povici ljudi i odasvud je dopirao laveţ pasa što ih je razbu-
sramnim porocima, ova će zemlja propasti i zauvijek će se zatrti se
dila zvonjava na uzbunu.
ljaĉko poštenje.
— Stani, kukavico sinja! — vikne razbojnik za Tobvjem Crackitom,
Izgovorivši te rijeĉi, općinski pandur napusti, dostojanstven i smr-
koji je bio već izmakao zahvaljujući svojim dugaĉkim koracima. — Sta
knut, pogrebnikovu kuću.
ni!
A sad, pošto smo ga otpratili toliko daleko na putu do njegove kuće
Na taj ponovljeni uzvik Tobv stane kao ukopan, jer nije bio posve naĉi-
i pošto smo se pobrinuli za ukop one starice, da doznamo što je bilo
sto je li izvan dometa pištolja, a sa Sikesom nije bilo šale.
dalje s malim Oliverom Tvvistom i da vidimo leţi li još u onom jarku
— Pomozi mi nosit' malog! — vikne Sikes mašući bijesno svom orta
u kojem ga je ostavio Toby Crackit.
ku. — Vrati se!
Toby neodluĉno poĊe natrag, ali se odvaţi da tiho i isprekidanim gla-
som, zbog zadihanosti, izrazi priliĉnu nevoljkost što se mora vratiti.
— Brţe! — dovikne mu Sikes spuštajući djeĉaka u suh jarak i vadeći
pištolj iz dţepa. — Nemoj se igrati sa mnom!
U taj mah vika se pojaĉa. Sikes se ponovo obazre i opazi da ljudi koji su
se dali u potjeru za njima već preskaĉu vratnice ograĊenog zemljišta na
kojem on stoji, a nekoliko koraka pred njima jure dva psa.
— Gotovo je, Bille! — dovikne mu Toby. — Ostavi klinca i hvataj
maglu!
Pošto mu je na rastanku još dao taj savjet, gospodin se Crackit radije
izvrgne opasnosti da ga prijatelj ustrijeli, nego da dopadne šaka nepri-
Oliver Twist
jatelju, pa se okrene i podbrusi pete. Sikes stisne zube, obazre se još
jednom, prebaci preko izvaljenog Olivera kep u koji ga je bio na brzinu
umotao, pa pojuri uz ţivicu ne bi li odvratio pozornost progonitelja od
mjesta na kojem leţi djeĉak, zastane na tren pred ţivicom koja je sjekla
onu prvu pod pravim kutom i, hitnuvši pištolj visoko u zrak, u jedan
mah preskoĉi ţivicu i nestane. r i,
— Hej, hej, ovamo! — vikne netko odostraga drhtavim glasom. — Ku-
drove! Neptunel Ovamo, ovamo!
Ĉinilo se da psi, kao i njihovi gospodari, ne uţivaju baš u hajci u kojoj
sudjeluju, jer su spremno poslušali tu zapovijed. Tri ĉovjeka što su do-
tle bila zašla malo dublje u polje, zastanu da se posavjetuju.
— Ja predlaţem ili, bolje reći, zapovijedam da se odmah vratimo u
kuću — reĉe najdeblji od te trojice.
— Meni je pravo sve što je gospodinu Gilesu pravo — reĉe onizak
ĉovjek, koji isto tako nipošto nije bio vitak, a bio je vrlo blijed i vrlo
uljudan, kao što obiĉno jesu prestrašeni ljudi.
— A ja opet, gospodo, ne bih htio da budem neuljudan — reĉe onaj
treći, koji je pozvao pse da se vrate. — Gospodin Giles valjda zna što
radi.
— Svakako — priklopi oniski ĉovjek. — I što god gospodin Giles re
kao, nije naše da mu protuslovimo. A ne, ne, ja znam gdje sam. Ja,
hvala Bogu, znam gdje sam.
Istini za volju, ĉinilo se da taj zaista zna gdje je, da vrlo dobro zna
da nije u zavidnu poloţaju, jer je neprestano cvokotao zubima dok je
govorio.
— Vi se bojite, Brittlese — reĉe mu gospodin Giles. — Ne bojim se
— odvrati Brittles.
— Bojite se — ponovi Gfles.
— Nije istina, gospodine Gilese — reĉe Brittles.
— Laţete, Brittlese — otpovrne gospodin Giles.
Ovu je prepirku izazvala ona prva zajedljiva napomena gospodina Gi-
lesa, a njegovu je opet zajedljivost izazvala ozlojeĊenost što je pod
krinkom laskavih rijeĉi na njega prebaĉena odgovornost za obustavu
potjere. Treći ĉovjek meĊu njima mudro dokrajĉi prepirku.
— Znate šta, gospodo — reĉe — svi se mi bojimo.
— Govorite vi samo u svoje ime, gospodine — dobaci mu gospodin
Giles, koji je bio od svih najbljeĊi.
— Pa i govorim — odgovori onaj. — Prirodno je i normalno da se ĉo
vjek u ovakvim prilikama boji. I ja se bojim.
Dvadeset osmo poglavlje
— I ja — priklopi Brittles. — Samo nije red da se to ĉovjeku tako
napreĉac rekne.
Ta otvorena priznanja udobrovoljila su gospodina Gilesa, koji umah
izjavi da se i on boji, našto se sva trojica okrenu nalijevo krug i neobi-
ĉno sloţno dadu petama vjetra. Bjeţali su sve dok gospodin Giles (koji je
od cijelog društva imao najmanje sape a uz to bio opterećen vilama
kojima se bio naoruţao) nije uljudno zamolio da stanu kako bi se ispri-
ĉao zbog svojih nepromišljenih rijeĉi.
— Ali pravo je ĉudo — reĉe gospodin Giles pošto se ispriĉao — što
sve ĉovjek nije kadar uĉiniti kad mu krv uzavri u ţilama. Mogao sam
ubiti ĉovjeka, uvjeren sam da sam mogao, samo da sam ulovio kojeg
od tih nitkova.
Kako su i ostala dvojica nešto sliĉno osjetila, a kako se i njima krv opet
ohladjela, zametne se mala rasprava o uzroku tako nagloj promjeni u
njihovu raspoloţenju.
— Ja znam otkud to — reĉe gospodin Giles. — Sve je to od tih vra
tnica.
— Ne bih se ĉudio da i jest — uzvikne Brittles hvatajući se za tu mi
sao.
— Budite uvjereni da je tako — reĉe Giles — te su vratnice sprijeĉile
navalu osjećaja u meni. Dok sam se verao uz njih, odjednom sam se
sasvim ohladio.
Zanimljivo je napomenuti da je taj isti neugodni osjećaj bio u istor
trenutku obuzeo i ostalu dvojicu. Bilo je, dakle, posve oĉito da su vra-l
tnice svemu krive, pogotovo što nije bilo nikakve sumnje u kojem se
trenutku ta promjena zbila, jer su se sva trojica dobro sjećala da je te
bilo baš u ĉasu kad su spazili razbojnike. Taj se razgovor vodio izmeĊu
dva ĉovjeka, koji su iznenadili provalnike, i putujućeg kotlokrpe koji je
spavao u pojati i koga su probudili zajedno s njegova dva psa kriţanca
kako bi se prikljuĉio potjeri. Gospodin Giles bio je u isti mah glavni
sluga i ekonom u kući stare gospoĊe; Brittles je bio momak za sve, a
stupio je kod nje u sluţbu još dok je bio dijete, pa su svejednako
postupali s njim kao s nadobudnim mlacem, iako je već bio prevalio
tridesetu.
Hrabreći se uzajamno takvim i sliĉnim razgovorima, ali se drţeći što
su mogli bliţe jedan drugom i plašljivo se obzirući kad god bi od novog
naleta vjetra oko njih zašumilo granje, njih se trojica ţurno vrate do
drveta iza kojeg su bili ostavili fenjer kako ne bi po njemu lopovi znali
kamo treba da pucaju. Uzevši fenjer, poĊu trkom kući i, još dugo na-
kon toga, kad im se tamne prilike nisu više mogle ni razaznati, u daljini
Oliver Twist
se vidjelo nemirno i treperavo svjetlucanje, poput isparavanja vlaţnog
i mraĉnog ozraĉja kroz koje su nosili svjetiljku.
Dok je pomalo svanjivalo, zrak je bivao sve studeniji, a magla se valjala
po zemlji kao gust oblak dima. Trava je bila mokra, staze i udoline po-
krivene blatom i vodom; lijeno i potmulo hujao je vlaţan dah nezdrave
vjetrušine. Oliver je i dalje nepomiĉno i bez svijesti leţao na onom
istom mjestu gdje ga je Sikes bio ostavio.
Prosvitalo je. Zrak je bivao sve oštriji i ljući kad je mutna zora obasjala
nebo svojom slabašnom svjetlošću — prije bi se reklo da umire noć
nego da se raĊa dan. Predmeti koji su u mraku bili nejasni i sablasni,
sve su se jasnije i ocrtavali i malo-pomalo zadobivali poznate oblike.
Spusti se kiša, gusta i plaha, i zapljušta po golu grmlju. Ali Oliver nije
osjećao kako bije po njemu, jer je svejednako leţao, nemoćan i obezna-
njen, na svom zemljanom logu.
Napokon tih i bolan jauk prekine tišinu koja je vladala; djeĉak se pro-
budi od vlastita jauka. Lijeva ruka, grubo previjena rupcem, visila mu
je teško i nemoćno niz tijelo, zavoj je bio natopljen krvlju. Bio je to-
liko iznemogao da se jedva pridigao i sjeo. Kad je to uĉinio, pogleda
malaksalo oko sebe, traţeći pomoć, i proštenje od boli. Tresući se sav
od studeni i iscrpljenosti, pokuša se osoviti na noge, ali ga spopadne
drhtavica od glave do pete i svali se na zemlju koliko je dug i širok.
Pošto je opet naĉas pao u nesvijest u kojoj je toliko dugo leţao, Oliver
— podboden nekakvom slabošću koja mu se uvukla u srce i koja kao
da ga je opominjala da će zasigurno umrijeti ako tu ostane leţati — stane
na noge i pokuša hodati. U glavi mu se vrtjelo pa je glavinjao kao da
je pijan. Ipak je išao dalje posrćući, glave teško oborene na prsa, ne
znajući ni sam kamo ide.
U glavi mu se zarojile neke ĉudnovate i zbrkane misli. Ĉinilo mu se da
još hoda izmeĊu Sikesa i Crackita koji se srdito prepiru — u ušima mu
svejednako odzvanjaju njihove rijeĉi, a kad upre sve sile da se ne sruši,
prene se i ulovi sama sebe kako im nešto govori. Zatim ostane nasamo
sa Sikesom klipšući uza nj, kao što je juĉer cijeli dan klipsao; a dok su
mimo njih prolazili neki ljudi kao sjene, osjećao je kako ga Sikes ĉvrsto
steţe oko ruĉnog zgloba. Iznenada ustukne od pucnjave; zrakom se
prolome glasni povici i krici; pred oĉima mu bijesnu svjetla; stade vika
i meteţ, a onda ga neĉija nevidljiva ruka ţurno nekamo ponese. Kroz
sva ta priviĊenja što su se naglo smjenjivala, provlaĉilo se neko neodre-
Ċeno, muĉno osjećanje boli što ga je neprestano tištalo i muĉilo. I tako
je posrtao dalje provlaĉeći se gotovo mehaniĉki kroz rešetke na
vratnicama ili kroz prolaze u ţivicama na koje je nailazio, sve dok nije
Dvadeset osmo poglavlje
izbio na cestu. Tu je kiša tako udarila da se potpuno osvijestio.
Pogledao je oko sebe i opazio u blizini neku kuću do koje bi moţda
mogao stići. Kad ukućani budu vidjeli u kakvu je stanju, moţda će mu
se smilovati; a ako se i ne smiluju, pomisli da je ipak bolje umrijeti
meĊu ljudima nego na pustom otvorenom polju. Prikupi svu svoju
snagu za još jedan, posljednji napor i zaputi se nesigurnim koracima
prema kući.
Dok joj se primicao, uĉini mu se da ju je već jednom vidio. Nije se
sjećao nijedne pojedinosti, ali su mu oblik i izgled zgrade bili nekako
poznati.
Taj vrtni zid! Na onoj tratini iza njega kleknuo je sinoć pred onom dvo-
jicom i preklinjao ih za milost. Bijaše to ona ista kuća koju su pokušali
orobiti.
Kad je prepoznao to mjesto, Olivera spopadne takav strah da u tom K
trenutku zaboravi na svoju ljutu ranu i pomisli samo kako da što prije
pobjegne odatle. Da pobjegne! Jedva se drţao na nogama; a sve da je
i potpuno gospodario svim snagama svog njeţnog i djeĉaĉkog tijela,
kamo je mogao pobjeći? Gurne vrtna vratašca; nisu bila zakljuĉana i
širom se otvore pred njim. PrijeĊe posrćući preko travnjaka, popne se
uza stube i tiho pokuca na vrata, kadli ga snaga izda pa se sruši uz stup
na trijemu.
Sluĉajno su baš u taj mah gospodin Giles, Brittles i kotlokrpa bili u ku-
hinji krijepeći se, nakon noćašnjih muka i straha, ĉajem i kojekakvim
Ċakonijama. Ne bi se moglo reći da je gospodin Giles imao obiĉaj da se
suviše prisno vlada s niţom poslugom, nego prije da je njegovo drţanje
odavalo milostivu prijaznost koja je ugodna, ali u isto vrijeme podsjeća
da on zauzima viši poloţaj u društvu od njih. MeĊutim, smrt, poţar i
provala izjednaĉuju ljude, i stoga je gospodin Giles sjedio ispruţenih
nogu pred kuhinjskim ognjištem, lijevom se rukom naslonio na stol a
desnom opširno i do u tanĉine objašnjavao kako je pokušana provala,
što je njegovo slušateljstvo (a pogotovo kuharica i sobarica koje su
takoĊer bile prisutne) bez daha pratilo.
— Moglo je biti negdje oko pola tri — pripovijedaše gospodin Giles
— ali se ne bih mogao zakleti da nije bilo već i blizu tri sata kad se pro-,
budim i okrenem u krevetu, evo ovako — tu se gospodin Giles okrene
na stolcu i prebaci kraj stolnjaka preko sebe, kao da je to pokrivaĉ
— jer mi se uĉinilo da ĉujem neki šum.
Na ovom mjestu u njegovu pripovijedanju kuharica problijedi i reĉe
sobarici neka zatvori vrata, a ova reĉe to isto Brittlesu, a ovaj opet
kotlokrpi, a ovaj — kao da ništa nije ĉuo.
Oliver Twist
— ... Da ĉujem neki šum — nastavi gospodin Giles. — U prvi mah
rekoh sam sebi: »To mi se priĉulo« i sve mislim kako ću opet zaspati,
kad ponovo zaĉujem isti onakav šum, sasvim jasno.
— A kakav je to bio šum? — priupita ga kuharica.
— Kao da je nešto puklo — odgovori gospodin Giles gledajući oko
sebe.
— Više kao da je netko ţeljeznom šipkom brzo zastrugao po ribeţu za
muškatne orašĉiće — nabaci Brittles.
— Jest, moţda onda kad si ti to ĉuo — odbrusi mu gospodin Giles
— ali u prvi mah kao da je nešto puklo. Ja zbacim pokrivaĉ sa sebe
— produţi Giles i odgurne stolnjak od sebe — pridignem se u krevetu
i oslušnem.
Kuharica i sobarica uskliknu u isto vrijeme: — Boţe! — i primaknu
stolce bliţe jedna drugoj.
— Ovaj put ĉuo sam sasvim jasno — proslijedi gospodin Giles. — Ve
lim ja u sebi: »Netko obija vrata ili prozor, što ću sad? Probudit ću onog
sirotog Brittlesa da ga ne ubiju u krevetu, da ga ne zakolju«, velim sam
sebi, »da mu ne prerezu grkljan od uha do uha a da i ne primijeti.«
Tu svi upru oĉi u Brittlesa, koji je opet zinuo i zagledao se u Gilesa, a
na licu mu se ocrtavaše pravi pravcati uţas.
— Zbacim ja sa sebe pokrivaĉ — reĉe Giles odbacujući stolnjak i gle
dajući netremice u kuharicu i sobaricu — polako ustanem iz kreveta,
navuĉem...
— U društvu ima i dama, gospodine Gilese — promrmlja kotlokrpa.
— ...Cipele, gospodine — nastavi Giles okrećući se njemu i posebno
naglašavajući rijeĉ »cipele« — dohvatim nabijeni pištolj koji uvijek ide
sa mnom gore, zajedno sa srebrninom, i odšuljam se do njegove sobe.
Kad sam ga probudio, velim mu: »Brittlese, ništa se ti ne boj! «
— Baš ste tako rekli — priklopi potiho Brittles.
— »Mislim, Brittlese, da nam nema spasa«, velim ja njemu, »ali ništa
se ti ne boj!«
— A je li se bojao? — upita ga kuharica.
— Ni najmanje — odgovori gospodin Giles. — Bio je isto tako neu
strašiv... naime, gotovo isto tako neustrašiv kao i ja.
— Ja sam sigurna da bih umrla od straha — pripomene sobarica.
— Vi ste ţensko — odvrati Brittles, koji se već malko osokolio.
— Ima pravo Brittles — reĉe gospodin Giles klimajući glavom u znak
odobravanja. — Od ţenskinja ne bi nitko ništa drugo ni oĉekivao. Ali
mi smo muškarci, pa smo uzeli slijepi fenjer što je stajao kod Brittlesa
na polici iznad kamina, i lijepo po mrklu mraku sišli kojekako niza
Dvadeset osmo poglavlje
stube, evo, ovako smo išli...
Gospodin Giles ustane sa stolca i prijeĊe dva koraka sklopljenih oĉiju
kako bi svoje rijeĉi popratio primjerenim gestama, ali se naglo trgne,
kao i cijelo društvo, te se brţe-bolje vrati na svoje mjesto. Kuharica i
■sobarica vrisnu.
— Netko kuca — reĉe gospodin Giles pošto je zauzeo sasvim bezbri
ţno drţanje. — Pogledajte tko je!
Nitko se i ne pomakne.
— Malo je ĉudno što dolazi u ovo doba — reĉe gospodin Giles motreći
blijeda lica oko sebe, i sam blijed kao krpa.
— Ali moramo otvoriti vrata. Ĉujete li što vam kaţem?
Govoreći tako, gospodin Giles pogleda Brittlesa, ali kako je taj mladac
bio po naravi skroman, zacijelo je drţao da je nitko i ništa, pa da se taj|
nalog nikako ne moţe odnositi na njega; bilo kako mu drago, mukor je
muĉao. Gospodin Giles upre umolni pogled u kotlokrpu, ali je ovaj| bio
naglo zaspao. Ţenskinje pak nisu dolazile u obzir.
— Ako Brittles radije ţeli otvoriti vrata pred svjedocima — opet će
gospodin Giles, nakon kraće šutnje — ja sam spreman da mu buder
svjedok.
— I ja — dometne kotlokrpa, pošto se probudio isto onako nenadanoj
kao što je i zaspao.
Brittles poloţi oruţje pred tim uvjetima. A kako se cijelo društvo do-"
nekle umirilo otkrićem (do kojeg je došlo tako što je netko otvorio
kapke na prozorima) da je već bijeli dan, poĊu uza stube, a pred njima
psi. Ţene su se bojale ostati same dolje pa su stupale na zaĉelju. Po
savjetu gospodina Gilesa, svi su govorili na sav glas kako bi svakoj osobi
vani koja bi mogla imati zle namjere dali na znanje da ih mnogo ima; a
po genijalnoj zamisli, koja se isto tako rodila u glavi tog istog domi-
šljatog gospodina, uzeli su u predvorju potezati za rep pse kako bi ih
nagnali da bijesno laju.
Pošto su poduzeli te mjere opreza, gospodin Giles grĉevito uhvati ko-
tlokrpu za mišicu (da mu ne bi pobjegao, kao što u šali reĉe) i izda
zapovijed da se otvore vrata. Brittles ga posluša. Izvirujući bojaţljivo
preko ramena jedni drugima, ĉlanovi te skupine nisu ugledali ništa
strašno —tek sirotog malog Olivera Tvvista, nijemog i iscrpljenog, koji
jedva jedvice otvori oĉi i bez rijeĉi ih zamoli da mu se smiluju.
— Djeĉak! — usklikne gospodin Giles i hrabro odgurne kotlokrpu u
pozadinu. — Šta je to... A?... Gle... Brittlese... Pogledaj... Zar ga ne
poznaješ?
Ĉim je Brittles, koji se bio zaklonio iza vrata dok ih je otvarao, ugledao
Oliver Twist
Olivera, uzvikne na sav glas. Gospodin Giles zgrabi djeĉaka za nogu i
za ruku (srećom, nije za onu ranjenu), uvuĉe ga u predvorje i poloţi
na pod.
— Evo ga! — drekne Giles gore prema stubištu, uzbuĊen preko svake
mjere. — Ulovili smo lopova, gospoĊo! Evo lopova, gospoĊice! Ra
njen je, gospoĊice! Ja sam ga ranio, gospoĊice, dok mi je, Brittles svi
jetlio...
— ...Fenjerom, gospoĊice — dovikne Brittles drţeći ruku oko usta da
ga bolje ĉuju.
Obje sluţavke potrĉe uza stube da odnesu vijest kako je gospodin Giles
uhvatio razbojnika. Dotle se kotlokrpa uzvrtio oko Olivera nastojeći da
ga privede svijesti, kako ne bi umro prije no što ga objese. Usred cijele
te halabuke i komešanja javi se umilan ţenski glas koji ih uĉas sve
smiri.
— Giles! — dopre taj glas s vrha stubišta.
— Izvolite, gospoĊice — odazove se gospodin Giles. — Ne bojte se,
gospoĊice, meni nije ni vlas pala s glave. Nije se bogzna kako opirao,
gospoĊice! Brzo sam mu stao na rep.
— Tiho! — odgovori mu mlada dama. — Prestrašili ste mi tetku koli
ko i lopovi. Je li jadnik teško ranjen?
— Vrlo teško, gospoĊice — odgovori Giles, neopisivo zadovoljan sam
sobom.
— Sve bih rekao da neće dugo — drekne Brittles isto onako kao i prije.
— Ne biste li sišli, gospoĊice, da ga pogledate prije nego šta, moţda,
izdahne?
— Tiše, molim vas, ako Boga znate! — opet će djevojka. — Budite s
mirom samo ĉasak, dok javim tetki!
I otperja isto onako lagano i njeţno kao stoje i govorila. Uskoro se vrati
s nalogom da ranjenika paţljivo prenesu gore, u sobu gospodina Gilesa, a
da Brittles smjesta osedla ponija i pohita u Chertsev kako bi što prije
doveo policiju i lijeĉnika.
— Ali zar ga nećete, gospoĊice, najprije bar pogledati? — upita je
Giles ponosno, kao da je Oliver neka rijetka ptica koju je on vješto
zgodio. — Zar nećete baciti bar jedan pogled na njega, gospoĊice?
— Neću sad, ni za šta na svijetu — odgovori djevojka. — Jadnik! Oh,
Gilese, budite dobri prema njemu, meni za ljubav!
Stari sluga uzgleda i otprati pogledom djevojku koja je odlazila. Pogled
mu bijaše ponosan i zadivljen, kao da mu je to roĊena kći. Zatim se
nadnese nad Olivera i pomogne onoj dvojici, majĉinski briţno i njeţno, da
ga ponesu uza stube.
Dvadeset deveto poglavlje
Dvadeset deveto poglavlje
upoznaje nas sa stanovnicima kuće u koju se Oliver sklonio.
U lijepoj sobi, u kojoj se, doduše, pokućstvo više odlikovalo starin-
skom udobnošću nego suvremenom otmjenošću, sjedile su dvije
dame za obilnim doruĉkom. Dvorio ih je gospodin Giles, pomno
odjeven u sveĉano crno odijelo. Stajao je negdje na pola puta izmeĊu
stola i ormara za posuĊe i — onako uspravan kao svijeća, glave zaba-
ĉene unatrag i sasvim malĉice nakrivljene na jednu stranu; lijevu je
nogu isturio, desnu ruku zadjenuo za pršnjak a lijevu opustio niz tijelo
drţeći u njoj pladanj — doimao se kao ĉovjek koji ozbiljno radi svoj
posao, proţet vrlo ugodnom spoznajom o svojim zaslugama i vlastitoj
vaţnosti.
Od dviju dama jedna je bila u poodmakloj ţivotnoj dobi, ali ni visoki
naslon hrastova stolca na kojem je sjedila nije bio uspravniji od nje.
Odjevena izvanredno briţljivo i ukusno, odajući neobiĉnu mješavinu
staromodnosti i stanovitih sitnijih ustupaka suvremenoj modi, što su
prije isticali ljepotu nekadašnje mode nego što su slabile njen dojam,
sjedila je stara gospoĊa dostojanstveno, drţeći sklopljene ruke pred
sobom na stolu. Njene oĉi (kojima godine nisu mogle ugasiti sjaj)
bijahu pozorno uprte u mladu druţbenicu.
Mlada je dama bila u cvijetu mladosti i ţenske ljupkosti, u onoj dobi
u kojoj bi se anĊeli, kad bi bila takva volja Boţja, mogli mirne duše
pojaviti, oprosti nam, Boţe, u takvu liku na zemlji. Nije bila navršila ni
sedamnaest godina. Bila je tako njeţna i divna stasa, tako mila i blaga,
tako ĉedna i lijepa kao da nije od ovoga svijeta i kao da ne pristaje u
društvo grubih zemaljskih stvorova. Pa i sam njen um, koji je zraĉio
iz zagasitoplavih oĉiju i ogledao se na cijeloj njenoj plemenitoj glavi,
kao da nije bio u skladu s njenim godinama ni s ovim svijetom; ipak
su joj na licu neprestance titrale ljupkost i ve-
Oliver Twist
drina, tisuću svjetala što nisu ostavljala ni najmanje sjenke na njemu,
a nadasve osmijeh, radostan i blaţen osmijeh — kao stvoren za dom i
mirno ognjište i sreću.
Bila je sva zaokupljena iskazivanjem sitnih paţnji za stolom. Kad je
sluĉajno digla pogled, stara ju je gospoĊa upravo promatrala, pa je
djevojka nestašno zagladila kosu što joj je bila jednostavno upletena
na ĉelu, a u vedru pogledu zasjala joj takva njeţnost i prostodušna
umiljatost da bi se i anĊeli na nebu nasmiješili kad bi je vidjeli. -—
Brittles je otišao prije više od jednog sata, je li? — priupita je stara
gospoĊa nakon kraće stanke.
— Prije jednog sata i dvanaest minuta, gospoĊo — odgovori gospodin
Giles gledajući na svoj srebrni sat što mu je visio o crnoj vrpci.
-— Uvijek je tako spor — pripomene stara gospoĊa.
— Brittles je oduvijek bio spor deĉko, gospoĊo — priklopi sluga. A s
obzirom na to da je Brittles bio spor deĉko već više od trideset godina,
bila je sva prilika da nikad neće ni biti osobito brz.
— Rekla bih da je s njim — što dalje, to gore — reĉe starija dama.
Ne bi bilo baš lijepo od njega da se usput zaigrao s drugim djeĉacima
— reći će mlada dama smiješeći se.
Gospodin Giles je zacijelo razmišljao bi li mu priliĉilo da se i sam
smjerno nasmiješi, ali se u taj ĉas pred vrtnim vratima zaustavi dvo-
kolica i iz nje iskoĉi debeo gospodin, potrĉi ravno do kuće i u tren oka
se naĊe, na neki tajanstven naĉin, u kući, bane u sobu i umalo što ne
sruši gospodina Gilesa zajedno sa stolom na kojem je bio doruĉak.
— Dakle, takvo što još nisam ĉuo! — uzvikne debeli gospodin. —
Draga moja gospoĊo Mavlie... za Boga miloga... pa još u gluho doba
noći... takvo što još zbilja nisam ĉuo!
Pošto je tako izrazio svoje ţaljenje, debeli se gospodin porukuje s obje
dame i, prikuĉivši bliţe stolac, raspita se za njihovo zdravlje.
— Ĉudim se što niste umrli od straha, naprosto umrli od straha —
reĉe debeljko. — Zašto me niste pozvali? Pa zaboga, moj bi ĉovjek
stigao u tren oka, a isto tako i ja. Pa i mom bi pomoćniku bilo i te
kako drago, kao i svakom, uostalom, u takvim prilikama. Boţe, Boţe!
Kakvo iznenaĊenje! Pa još u gluho doba noći!
Reklo bi se da lijeĉnika najviše uznemiruje ĉinjenica što je provala
pokušana nenadano i u noćno doba, baš kao da gospoda koja se bave
obijanjem tuĊih kuća imaju uvrijeţen obiĉaj da obavljaju svoj posao
oko podne i da najave dan-dva ranije svaj dolazak poštom.
— A vi, gospoĊice Rose — reĉe lijeĉnik obraćajući se mladoj dami
— ja sam...
Dvadeset deveto poglavlje
— Ah, meni je sasvim dobro, hvala — utakne mu se Rose u rijeĉ — ali
gore leţi jedan jadnik, tetka bi htjela da ga šta prije pregledate.
— Ah, pa svakako — odvrati lijeĉnik — umalo što nisam zaboravio.
Ĉujem, Gilese, da je to vaših ruku djelo?
Gospodin Giles, koji je uţurbano spremao šalice za ĉaj, pocrveni kao
rak i reĉe da je imao tu ĉast.
— Ĉast, a? — reĉe lijeĉnik. — Pa ne znam, bome, moţda je zbilja isto
toliko ĉasno pogoditi provalnika u praonici koliko i pogoditi protivni
ka na dvanaest koraka. Uzmite, Gilese, kao da ste se pobili u dvoboju
i kao da je protivnik pucao u zrak.
Gospodin Giles, koji je tako olako shvaćanje noćašnjeg dogaĊaja sma-
trao za nepravedan pokušaj da se umanje njegove zasluge, smjerno
odvrati da nije na njemu da o tome sudi, ali da misli kako njegovu
protivniku nije više do šale. r
— To je, bome, istina! — reĉe lijeĉnik. — A gdje je? Odvedite me do
njega. Navratit ću još do vas prije odlaska, gospoĊo Mavlie. A, to je taj
prozorĉić kroz koji se uvukao, a? Ma tko bi to rekao!
Govoreći neprestano tako, poĊe za gospodinom Gilesom. Dok se on
penje uza stube, izvijestit ćemo ĉitatelja da se gospodin Losberne,
ranarnik iz susjedstva, poznat na deset milja unaokolo svima kao »do-
ktor«, nije toliko udebljao od dobra jela koliko od dobre ćudi, te da je
bio takva dobriĉina i veseljak, a uz to neţenja i ĉudak, da mu nitko ţiv
ne bi našao premca na pedeset milja unaokalo. Lijeĉnik se zadrţao
mnogo dulje nego što su se i on i dame bili nadali. Donijeli su mu iz
dvokolice veliku plosnatu kutiju, zvonce je vrlo ĉesto zvonilo i
sluţinĉad je neprestance trĉkarala gore-dolje, a po svim tim znacima
moglo se razabrati da se gore nešto vaţno zbiva. Napokon se lijeĉnik
vrati, a kad ga zabrinuto upitaju kako je bolesniku, zauzme vrlo
tajanstveno drţanje i pomno zatvori za sobom vrata.
— Vrlo neobiĉan sluĉaj, gospoĊo Mavlie — reĉe lijeĉnik naslonjen
leĊima na vrata, kao da ne da nikome ući.
— Nije valjda u ţivotnoj opasnosti? — priupita ga stara gospoĊa.
— Pa to ne bi bilo ništa neobiĉno u ovakvim prilikama — odgovori li
jeĉnik — iako mislim da je izvan ţivotne opasnosti. Jeste li već vidjeli
tog provalnika?
— Nisam — otpovrne stara gospoĊa.
— I niste ništa ĉuli o njemu?
— Nisam.
— Oprostite, milostiva, ali baš sam vam htio nešto reći o njemu kad
je došao doktor Losberne — ubaci gospodin Giles.
Oliver Twist
Cnjenica je da gospodin Giles nije bio u prvi mah kadar priznati da
je provalnik koga je ranio obiĉan djeĉak. Obasuli su ga bili takvim
pohvalama zbog njegova herojstva da nije mogao nikako odoljeti da
ne odgodi objašnjenje za nekoliko slatkih ĉasaka, za kojih je bio na
vrhuncu svoje kratke slave neustrašiva junaka.
— Rose je ţeljela pogledati tog ĉovjeka — reĉe gospoĊa Mavlie — ali
ja nisam htjela ni da ĉujem za to.
— Hm! — nato će doktor. — Nije uopće strašan. Hoćete li ga pogle-'
dati sa mnom?
— Hoću, ako je baš potrebno — odgovori stara gospoĊa.
— E pa, ja mislim da je potrebno — doĉeka lijeĉnik. — U svakom
sluĉaju, uvjeren sam da biste i te kako ţalili kad ga ne biste odmah
pogledali. Sad je već potpuno miran i lakše mu je.
Molim lijepo... hoćete li mi dopustiti, gospoĊice Rose? Ne morate se
ni najmanje bojati, jamĉim vam svojom ĉašću!
Trideseto poglavlje
Trideseto poglavlje
u kojem se iznosi što su Oliverovi posjetitelji mislili o njemu.
Svejednako ih na sva usta uvjeravajući kako će se ugodno iznenaditi
kad budu vidjele tog zloĉinca, lijeĉnik uhvati mladu damu ispod ruke,
a drugu ruku ponudi gospoĊi Mavlie i povede ih vrlo sveĉano i dosto-
janstveno uza stube.
— A sad — šapne lijeĉnik dok je polagano pritiskivao kvaku na vrati-
ma spavaće sobe — da ĉujemo što mislite o njemu! Nije se već dugo
obrijao, ali svjedno ne djeluje nimalo krvoloĉno. Ipak, priĉekajte malo
da vidim najprije je li spreman da primi posjet. Izdvojivši se od njih,
zaviri u sobu, a onda im mahne rukom neka uĊu, pa zatvori za njima
vrata i polako odgrne zastor s kreveta. Na krevetu je, umjesto mrka,
okorjela razbojnika kojeg su oĉekivale da će ugledati, leţalo obiĉno
dijete u duboku snu, iscrpljeno od pretrpljenih bolova i muka.
Ranjena mu ruka, stavljena meĊu dašĉice i previjena, poĉivala na
prsima, a glavom je prilegao na drugu ruku, što mu bijaše napol
skrivena pod bujnom kosom rasutom po jastuku. Ĉestiti je gospodin
pridrţavao zastor rukom i minutu-dvije je šutke gledao djeĉaka. Dok
je tako promatrao bolesnika, mlada dama šmugne mimo njega, sjedne u
naslonjaĉ do uzglavlja i odmakne Oliveru kosu s lica. Kad se sagnula
nad njega, suze joj kanuše na njegovo ĉelo. Djeĉak se u snu
promeškolji i osmjehne, kao da su ti znaci saţaljenja i samilosti
izazvali u njemu slatke snove o ljubavi i njeţnosti koje nije još bio
iskusio. Tako i njeţna melodija ili ţubor vode negdje na osami, ili miris
nekog cvijeta, ili spominjanje neke poznate rijeĉi, gdjekad mogu
probuditi iznenadne mutne uspomene na prizore koji se nikad nisu
zbili u zbiljskom ţivotu, koji išĉeznu kao dašak, koje kao da je doĉaralo
neko trenutno sjećanje na davno minuli sretniji ţivot i koje nikakav
svjesni umni napor ne moţe nikad oţiviti.
Oliver Twist
— Pa što je ovo? — usklikne stara gospoĊa. — Ovo siroto dijete nije
nikako moglo biti štićenik razbojnikal
— Katkad opaĉina prebiva i u najljepšem hramu — uzdahne ranarnik
spuštajući zastor. — Tko zna što se sve ne krije pod lijepom vanjšti
nom]
— Ali u tako ranoj dobil — usprotivi se Rose.
— Draga moja gospoĊice — odvrati ranarnik odmahujući turobno
glavom — zloĉin, kao i smrt, ne proteţe svoju vlast samo na stare i
oronule ljude. Vrlo ĉesto bira svoje ţrtve meĊu mladima i lijepima.
— Ali, kako moţete... ah, zar zaista moţete povjerovati da je ovaj nje
ţan djeĉak dobrovoljan ortak najgoreg ološa? — priupita ga Rose.
Ranarnik klimne glavom, kao da ţeli reći kako se boji da je to vrlo
lako moguće, pa pošto pripomene da bi mogli uznemiriti bolesnika,
povede ih u susjednu sobu.
— Ama, sve da je i bio poroĉan — nastavi Rose — pomislite samo
kako je mlad; pomislite samo da moţda nikad nije osjetio majĉinske
ljubavi ni topline domaćeg ognjišta, da su ga moţda batine i glad na
tjerale da se zdruţi s ljudima koji su ga naveli na zloĉin. Tetko', draga
tetkice, kao Boga vas molim, pomislite samo na to prije nego što do
pustite da ovo bolesno dijete bace u tamnicu, gdje bi jamaĉno bila po
kopana svaka nada da će se ikad popraviti. Oh, tako vam vaše ljubavi
prema meni, vaše dobrote i njeţnosti zbog kojih nisam nikad osjetila
da sam siroĉe, pomislite samo da se to isto moglo meni dogoditi i da
sam mogla biti isto tako nemoćna i nezbrinuta kao ovo siroto dijete,
smilujte mu se prije nego što bude kasno!
— Dijete moje drago — reĉe stara gospoĊa privijajući uplakanu dje
vojku na prsa — ne misliš valjda da bih mu mogla uĉiniti štogod na
ţao?
— Ne, ne mislim! — ţustro odgovori Rose.
— Dakako da ne bih mogla — reĉe stara dama — moji su dani na
izmaku pa neka samo Bog bude milostiv prema meni kao što sam ja
milostiva prema drugima! Što mogu uĉiniti, gospodine, da ga spa
sim?
— Samo da malo razmislim, milostiva gospoĊo — reĉe lijeĉnik — da
malo razmislim!
Gospodin Losberne turi ruke u dţepove i nekoliko puta proĊe gore-
dolje po sobi, ĉesto zastajkujući i propinjući se na prste i strašno se
mršteći. Pošto je više puta uzviknuo: »Aha, dosjetio sam se!« i »Ne,
nisam«, i isto toliko puta nastavio hodati gore-dolje i mrštiti se, naj-
poslije stane kao ukopan i prozbori ovako:
Trideseto poglavlje
_ Ako mi dadete potpuno neograniĉeno ovlaštenje da utjeram strah
u kosti Gilesu i onom malom Brittlesu, mislim da bih mogao to ure-
diti. Giles je dobar i vjeran sluga, znam, ali mu vi to moţete poslije
nadoknaditi na stotinu naĉina, pa ĉak ga moţete i nagraditi što je tako
dobar strijelac. Imate li što protiv toga?
— Nemam, ako je to jedini naĉin da spasimo dijete — odgovori go
spoĊa Mavlie.
— To je jedini naĉin, kad vam kaţem — reĉe lijeĉnik.
_ Onda vam moja tetka daje neograniĉena ovlaštenja — reĉe Rose
smiješeći se kroza suze. — Ali, molim vas, nemojte biti prema tim
jadnicima stroţi nego što je neophodno potrebno.
— Ĉini mi se da vi mislite kako su dan-danas svi skloni da budu tvrda
srca osim vas, gospoĊice Rose — odbrusi joj lijeĉnik. — Nadam se
samo, u ime mlaĊeg muškog naraštaja, da ćete biti isto tako popu
stljivi i meka srca kad vas prvi mladić koji vas bude vrijedan zamoli da
ga udostojite svoje milosti; a kamo sreće da sam ja takav mladić i da
mogu umah iskoristiti ovakvu povoljnu priliku kao što je ova sad.
— Vi ste isto tako veliko dijete kao i siromah Brittles — odvrati Rose
i porumeni.
— Pa to nije nimalo teško — doĉeka lijeĉnik smijući se od sveg srca.
— Nego, da se vratimo na tog djeĉaka. Najvaţniju toĉku našeg dogo
vora treba tek da uglavimo. Mali će se probuditi, mislim, za otprilike
sat vremena i, premda sam rekao onom tvrdoglavom policajcu dolje
da se ne smije u njega dirati niti da se s njim moţe razgovarati bez
opasnosti po njegov ţivot, mislim da bismo mi ipak mogli slobodno
s njim porazgovarati. MeĊutim, postavljam ovaj uvjet — da ispitam
maloga pred vama pa, ako iz onog što nam bude rekao zakljuĉimo, i
ako vas ja uzmognem razumnim argumentima uvjeriti, da je on zaista
nevaljao i skroz-naskroz pokvaren (što je sasvim lako moguće), da ga
prepustimo njegovoj sudbini, naime, bar što se mene tiĉe.
— Ah, ne, tetiće! — usklikne Rose.
— Ah, da, tetiće! — odvali lijeĉnik. — Jesmo li se pogodili? — Taj
deĉko nikako ne moţe biti okorjeli zloĉinac — reĉe Rose. — To je
nemoguće.
— Pa dobro — odvrati lijeĉnik — to je još jedan razlog više da prista
nete na moj prijedlog.
Napokon sklope ugovor i obje ugovorne strane posjedaju da priĉeka-
ju, pomalo nestrpljivo, da se Oliver probudi.
Strpljivost naših dviju dama bijaše stavljena na teţu kušnju nego što
su se bile nadale na temelju lijeĉnikovih rijeĉi, jer sati su prolazili a
Oliver Ttoj
Oliver Twist Trideseto poglavlje
_ p
nika Oliver je svejednako spavao dubokim snom. Bilo se već smrklo kad gospodine, jer sam bio ţeljan društva, došao sam ovamo, meĊu njih.
—K ih dobroćudni gospodin Losberne obavijesti da se djeĉak napokon do- Brittles tiho promrsi nešto, a za njim i ostali, o tome kako sva prisu-
spuš voljno oporavio da mogu s njim porazgovarati. Rekao je da je djeĉak tna gospoda i dame uţivaju u društvu kojim ih je poĉastio gospodin
nom ozbiljno bolestan i slab od gubitka krvi, ali da ga toliko muĉi ţudnja da Giles, a gospodin Giles obiĊe sve redom zaštitniĉkim pogledom koji
— A nešto otkrije da će biti bolje da mu dadu priliku da to uĉini, nego da je govorio kako ih nipošto neće napustiti dokle god se budu vladali
— I pošto-poto miruje sve do jutra, kao što bi inaĉe^valjalo postupiti. kako treba.
glave Razgovor je dugo potrajao. Oliver im je ispriĉao cijeli svoj kratki ţi- — Kako je naš ranjenik, gospodine? — priupita Giles.
oron vot, samo što je ĉesto morao prekidati pripovijedanje zbog bolova i — Tako-tako — odgovori lijeĉnik. — Sve se bojim, gospodine Gilese,
— A iznemoglosti. Slušatelje je proţimala nekakva sveĉana jeza dok su u da ćete imati još okapanja oko toga.
ţan c polumraĉnoj odaji slušali kako nemoćno dijete slabašnim glasom na- — Valjda ne misliti reći, gospodine — reĉe Giles dršćući — da će mali
Rana braja sva zla i jade koje su mu nanijeli bezdušni ljudi. Oh, koliko bi na umrijeti? Kad bi se to dogodilo, ne bih više imao mira do kraja ţivota. •!■
lako svijetu bilo manje nasilja i nepravdi, patnji, bijede, okrutnosti i zla što Nikad ja ne bih digao ruku na jednog deĉka — ne bih, bome, ĉak ni na
pove ih ţivot donosi svaki dan sa sobom kad bismo se samo, dok tlaĉimo i Brittlesa — ni za sve srebro u našoj općini, gospodine!
— A kinjimo svoje bliţnje, bar naĉas sjetili svih tih mraĉnih dokaza ljudskih — Ne radi se sad o tome — tajanstveno će doktor. — Jeste li vi, go
kako zabluda što se, poput tmastih i teških oblaĉina, diţu doduše polako spodine Gilese, protestant?
ljuba ali zato ništa manje sigurno put nebesa da se jednog dana osvetniĉki — Jesam, gospodine, kako ne bih bio? — promuca gospodin Giles i
tjera obore na naše glave, kad bismo tek na trenutak mogli u duhu ĉuti problijedi kao krpa.
tetki teško svjedoĉenje pokojnika koje nikakva sila ne moţe prigušiti niti — A što si ti, mali? — okosi se lijeĉnik na Brittlesa.
pust oholost zatrti! — Za miloga Boga, gospodine! — odvrati Brittles i naglo se trgne.
kopa Te su noći njeţne ţenske ruke namještale Oliveru uzglavlje, a ljupkost i — Pa ja sam, gospodine... isto što i gospodin Giles.
prerr krepost bdjele su nad njim u njegovu snu. Bio je miran, sretan i spre- — Onda mi odgovorite na jedno pitanje — opet će lijeĉnik — ali
da sa man da bez roptanja umre. obojica, obojica! Hoćete li se moći po duši zakleti da je onaj deĉko što
sam Tek što je bio završen taj znaĉajni razgovor i Oliver se ponovo smirio gore leţi isti onaj koga su noćas progurali kroz onaj prozorĉić? Hajde!
smil da otpoĉine, lijeĉnik je obrisao oĉi i potuţio se da su mu oĉi rtekako Odgovarajte! Da ĉujemo!
— D naglo oslabile, te se zaputi dolje da se okomi na gospodina Gilesa. Kad Doktor, koga su općenito smatrali za jednog od najdobroćudnijih
vojkt nije nikog našao u odajama, pomisli kako će moţda još bolje biti da u stvorova na svijetu, izrekao je to pitanje takvim strašnim, gnjevnim
ţao? kuhinji prijeĊe u napad; i tako ode u kuhinju. glasom da su se Giles i Brittles, koji su bili priliĉno smućeni pivom i
— N U tom donjem domu sluţinskog parlamenta bijahu na okupu sluţavke, uzbuĊenjem, samo zaprepašteno zgledali.
gospodin Brittles, gospodin Giles, kotlokrpa (koji je zbog steĉenih — A vi, pozornice, dobro pripazite kako će oni sad odgovoriti! — reĉe
— D
zasluga izriĉito pozvan da ostane cijeli dan kao gost kuće) i policajac. lijeĉnik i neobiĉno sveĉano podigne kaţiprst uvis, pa se poĉne lupkati
izma
Ovaj je posljednji gospodin imao veliku palicu, veliku glavu, velika njime po nosu, kao da upozorava tog odliĉnika neka napregne sve
milosj
usta i velike poluĉizme, a reklo bi se da je popio i veliku koliĉinu cr- svoje umne snage. — Tu bi se još lako moglo nešto izleći.
sim?
nog piva (zaista je i popio). Policajac se drţao što je mudrije mogao. Dohvatio je i svoju sluţbenu
— Sa
Još su se pretresali noćašnji dogaĊaji jer, kad je lijeĉnik ušao u kuhi- palicu koju je bio nehajno odloţio u zapećak.
malo
nju, gospodin je Giles upravo raspredao o svojoj prisebnosti, a gospo- — Primijetit ćete da se radi samo o tome da se ustanovi identitet
Gosp
din je Brittles, s vrĉem crnog piva u ruci, potkrepljivao ĉak i ono što jedne osobe — napomene lijeĉnik.
dolje
je njegov pretpostavljeni tek kanio reći. — Baš je tako kako velite, gospodine — potvrdi policajac i zakašlje se
mršte
— Ostanite samo sjediti! — reĉe im doktor mašući rukom. jer je popio pivo na brzinu, pa mu je nekoliko kapi krivo zašlo.
nisam
— Hvala vam, gospodine — reĉe Giles. — Milostive su rekle da se — Izvršena je provala — reĉe doktor — i dva ĉovjeka, usred dima
posliji
malo poĉastimo pivom, a kako mi se nije dalo ostati u svojoj sobici, od baruta, mraka i općeg meteţa, naĉas su ugledala jednog djeĉaka.
Oliver Twist
Sutradan ujutro doĊe u tu istu kuću jedan djeĉak i ova ga dvojica,
samo zato što sluĉajno ima previjenu ruku, grubo zgrabe, ĉime su opa-
sno ugrozili njegov ţivot, i ustvrde da je on lopov. E, sad se postavlja
pitanje: je li vladanje tih ljudi opravdano ĉinjenicama, a ako nije, u
kakvom su se poloţaju našli vlastitom krivicom? Policajac
dubokoumno zaklima glavom i reĉe, ako to što doktor veli nije po
zakonu, onda bi on volio ĉuti što je uopće po zakonu.
— Ponovo vas pitam — zagrmi lijeĉnik — jeste li spremni da se pred
Bogom i ljudima zakunete da je to onaj isti djeĉak?
Brittles nesigurno pogleda gospodina Gilesa, gospodin Giles nesigur-
no pogleda Brittlesa, policajac stavi ruku iza uha ne bi li ulovio njihov
odgovor, one dvije ţene i kotlokrpa nagnu se da bolje ĉuju, doktor
oštro pogleda oko sebe — ali uto se razlegne cilik zvonca s vratnica i
u isti mah kloparanje kotaĉa.
— Evo dekstera! — uzvikne Brittles, kome kao da je pao kamen sa
srca.
— Koga? — uzvikne lijeĉnik, na koga je sad došao red da se zaprepa
sti.
— Stigli su detektivi iz Londona, gospodine — odgovori Brittles uzi
majući svijeću. — Ja i gospodin Giles poslali smo jutros po njih.
— Šta? — uzvikne doktor.
— Da — nastavi Brittles. — Ja sam poslao poruku po koĉijašu poštan
ske koĉije, samo se ĉudim, gospodine, što nisu već ranije stigli.
— Poslali ste po njih? Onda nek' idu k vragu... te vaše spore koĉije,
samo vam to mogu reći — dobaci doktor i ode.
Trideset prvo poglavlje
Trideset prvo poglavlje
u kojem je riječ o vrlo kritičnu poloţaju.
— Tko je? — zapita Brittles pošto je odškrinuo vrata a da nije skinuo
lanac, izvirujući i zaklanjajući svijeću rukom.
— Otvorite — odgovori ĉovjek izvana. — Mi smo detektivi iz Bow
Streeta1. Pozvali ste nas da doĊemo.
Posve umiren tim rijeĉima, Brittles otvori širom vrata i nade se pred
stasitim ĉovjekom u zimskom kaputu, koji uĊe bez rijeĉi i obriše ci-
pele o otiraĉ sasvim mirno, kao da je kod kuće.
— Pošaljite nekog, mladiću, da odmijeni mog kolegu koji je ostao vani
ĉuvati kola! — reĉe detektiv. — Imate li ovdje kakvo spremište gdje
bismo mogli skloniti kola na desetak minuta?
Pošto mu je Brittles potvrdno odgovorio i pokazao na pomoćnu zgra-
du u dvorištu, stasiti se ĉovjek vrati do vrtnih vratnica i pomogne
kolegi da skloni dvokolicu, dok im je Brittles sav ushićen osvjetljavao
put. Nakon toga se vrate u kuću i skinu u salonu kapute i šešire, tako
da ih je sad ĉovjek mogao bolje promotriti.
Onaj koji je bio pokucao na vrata bijaše snaţno graĊen ĉovjek, srednje
visine, pedesetih godina, sjajna crna kosa bijaše mu priliĉno kratko
podšišana, nosio je kratke zaliske, lice mu bilo okruglo, a oĉi prodor-
ne. Onaj drugi bijaše riĊokos i košĉat, u posuvraćenim ĉizmama, lice
mu nije bilo osobito privlaĉno, a prćast nos odavao je opaka ĉovjeka.
— Recite gazdi da su stigli Blathers i Duff — reĉe onaj krupniji, za-
glaĊujući kosu i odlaţući lisiĉine na stol. — O, dobra veĉer, gosparu!
1. Bow Street — nekadašnje sjedište londonske detektivske sluţbe koja se u
svom radu ponajvećma oslanjala na doušnike (djelovala je od polovice XVIII.
st. do 1839.).
Oliver Twist
Mogu li progovoriti rijeĉ, dvije s vama nasamo? Te rijeĉi bijahu upućene
gospodinu Losberneu, koji se upravo pojavio. Spomenuti gospodin mahne
Brittlesu rukom neka izaĊe, pa dovede u sobu obje dame i zatvori za
njima vrata.
— Ovo je gospodarica kuće — reĉe gospodin Losberne pokazujući na
gospoĊu Maylie. ,u.j,.
Gospodin Blathers se nakloni. Pošto je zamoljen da sjedne, on odloţi
šešir na pod, dohvati stolac i domahne Duffu neka to isto uĉini. Ovaj
potonji gospodin, koji kao da nije bio toliko viĉan otmjenu društvu, ili
se bar nije u njemu osobito ugodno osjećao — zacijelo je bilo jedno od
toga dvoga —- najprije se ušeprtlji ne znajući što bi s rukama i nogama,
a onda sjedne i pomalo zbunjeno turi drţak štapa u usta.
— A sad, gosparu, da prijeĊemo odmah na tu provalu — reĉe Blat
hers. — Kako se to dogodilo?
Gospodin Losberne, kojem je po svoj prilici bilo stalo do toga da do-
bije na vremenu, rasprede nadugo i naširoko, ne štedeći rijeĉi. Blat-
hers i Duff mudro su ga slušali i samo bi ovda-onda znaĉajno klimnuli
glavom jedan drugom.
— Ne mogu, naravno, ništa pouzdano reći dok ne izvršimo uviĊaj
— reĉe Blathers — ali moje je mišljenje, koje vam sad odmah izno
sim, pa makar se poslije pokazalo i da nemam pravo, da tu provalu
nije izvršio neki pacer, je li tako, Duffe?
— Tako je — potvrdi Duff.
— A da bismo damama razjasnili o ĉemu je rijeĉ, izrazom pacer htjeli
ste valjda reći da taj pokušaj nije izveo neki seoski tat? — reĉe gospo
din Losberne i osmjehne se.
— Tako je, gosparu — odgovori Blathers. — Je li to sve što znate o
toj provali?
— Sve — odgovori doktor.
— A što je s onim deĉkom o kome sluţinĉad priĉa na sva usta? — pri
upita ga Blathers.
— Ništa pod milim Bogom — otpovrne lijeĉnik. — Jedan je od tih .,
prestrašenih slugu uvrtio sebi u glavu da taj mali ima neke veze s po- |
kušajem provale u ovu kuću, ali to je besmislica, puka budalaština.
— Ipak ste to nekako suviše olako shvatili — pripomene Duff.
— To je sasvim toĉno — povladi mu Blathers klimajući glavom i poi
gravajući se lisiĉinama kao da su kastanjete. — Tko je taj djeĉak? Što
priĉa o sebi? Odakle je došao? Nije valjda pao s neba, gosparu moj?
— Dakako da nije — odgovori doktor i uznemireno pogleda dame.
— Meni je poznat cijeli njegov ţivot, ali o tom moţemo poslije pora-
Trideset prvo poglavlje
zgovarati. Vi biste zacijelo najprije htjeli vidjeti mjesto na kojem su
lopovi pokušali provaliti u kuću?
— Svakako — doĉeka gospodin Blathers. — Najbolje će biti da prvo
pogledamo to mjesto, a onda da preslušamo sluţinĉad. Takav je uobi
ĉajeni postupak.
Pošto je doneseno svjetlo, Blathers i Duff, u pratnji mjesnog policajca,
Brittlesa, Gilesa i, ukratko, svih ostalih, zapute se u sobicu na kraju
hodnika i pogledaju kroz prozorĉić, pa onda iziĊu i preko travnjaka
zaobiĊu kuću i zavire opet unutra kroz prozorĉić, pa uzmu svijeću da
pregledaju prozorski kapak, pa fenjer da ispitaju tragove na zemlji, pa
rogulje da pretraţe okolno ţbunje. Kad su sve to obavili pred publikom
koja je pratila bez daha njihove postupke, vrate se u kuću. Giles i
Brittles morali su oko šest puta ponovo odigrati svoje melodramske
uloge u noćašnjim dogaĊajima, pri ĉemu se prvi put nisu slagali samo
u jednom vaţnom pitanju, a posljednji put se nikako nisu mogli sloţiti u
najmanje desetak vaţnih pitanja. Pošto je i to završeno, Blathers i Duff
zatraţe da svi napuste sobu i odrţe dugo savjetovanje, prema kojem je,
što se tiĉe povjerljivosti i sveĉane ozbiljnosti, konzilij najglasovitijih
lijeĉnika o najzakuĉastijim medicinskim problemima puka djeĉja
igrarija.
Dotle je doktor vrlo uzrujano hodao gore-dolje po susjednoj sobi, a
gospoĊa Mavlie i Rose gledale su ga zabrinutih lica.
— Bogami — reĉe doktor pošto je više puta premjerio sobu koracima
i napokon zastao — zbilja ne znam što da radim.
— Kad im lijepo prepriĉate ţivot tog sirotog djeteta, svakako će se
uvjeriti da je neduţan — reĉe Rose.
— Sumnjam, draga moja gospoĊice — otpovrne Lijeĉnik vrteći gla
vom. — Ne vjerujem da bi ga oni na osnovi te priĉe oslobodili krivnje,
a isto tako ni viši sudski sluţbenici. Jer što je on zapravo, rekli bi oni,
nego obiĉan bjegunac? Kad se procjenjuje hladno i s razumnog stajali
šta, njegova je priĉa vrlo sumnjiva.
— Pa valjda mu vi ipak vjerujete? — upadne mu Rose u rijeĉ.
— Ja mu vjerujem, koliko god to ĉudno bilo, ali moţda sam obiĉna
| stara budala što mu vjerujem — odvrati doktor. — Svejedno, mislim
da to nije prava priĉa za iskusna policijskog sluţbenika.
— Zašto ne? — upita ga Rose.
— Zato, lijepa moja istraţiteljice — odgovori doktor — zato što u
njoj ima, kad se gleda njihovim oĉima, mnogo spornih toĉaka. Djeĉak
moţe dokazati samo ono što je loše po njega, a za ono što bi mu moglo
pomoći nema nikakvih dokaza. A ta prokleta njuškala uvijek ţele znati
 mm--
Trideset prvo poglavlje
Oliver Twist

»kako« i »zašto«, ništa ne ţele uzeti zdravo za gotovo. Vidite, djeĉak kao da ih ţali zbog njihove neobaviještenosti, a doktora kao da zbog
sam kaţe da je neko vrijeme drugovao s lopovima; izveden je pred suca toga prezire — namještaljkom zovemo... kad je u provalu umiješana
za prekršaje pod optuţbom da je pokrao jednog gospodina; odveden je, sluţinĉad.
silom, iz kuće tog istog gospodina na neko mjesto koje ne zna opisati — U ovom sluĉaju nije nitko ni posumnjao na sluţinĉad — reĉe go
ni imenovati, o kojem nema ni pojma gdje se nalazi. U Chertsev su ga spoĊa Mavlie.
dovukli ljudi kojima je svakako bilo jako stalo do njega,Jjjlo to njemu — Vjerujem da nije, milostiva gospoĊo — odvrati Blathers — ali slu
drago ili ne bilo, i ugurali ga kroz prozorĉić u kuću da je orobi, i tada, ţinĉad je svejedno mogla biti umiješana.
baš u ĉasu kad je kanio probuditi ukućane i tako sprati sa sebe ljagu, — Upravo zato što nitko nije na njih sumnjao — priklopi Duff.
bane pred njega onaj blesavi i neotesani sluga i nastrijeli ga! Baš kao da — Mi vjerujemo da je to maslo gradskih obijaĉa — nastavi Blathers
ga je htio sprijeĉiti da opravda sam sebe! Zar vam nije sve to jasno? svoj izvještaj —jer je posao obavljen majstorski.
— Dakako da mi je jasno — odgovori Rose smješkajući se zbog do — Svaka im ĉast — potiho pripomene Duff.
— Bila su dvojica — proslijedi Blathers — i imali su još jednog djeĉa
ktorove ţustrine — ali svejedno ne vidim u tome ništa što bi teretilo
ka sa sobom; to jasno proizlazi iz veliĉine prozora. To je sve što zasad
to siroto dijete.
moţemo pouzdano reći. A sad bismo, molim lijepo, htjeli vidjeti tog
— Ne vidite — prihvati lijeĉnik — dakako da ne vidite! Blagoslo
vašeg deĉka koji gore leţi.
vljene da su te vaše blistave ţenske oĉi! One uvijek vide samo jednu
— Moţda bi, gospoĊo Mavlie, gospoda najprije nešto popila? — reĉe
stranu problema, bila ona dobra ili loša, a to je bezuvjetno ona koja im
lijeĉnik, a lice mu se razvedri kao da se netom neĉeg dosjetio.
se prva ukaţe pogledu.
— Ah, pa svakako! — ţivahno će Rose. — Odmah ćete biti usluţeni
Pošto je tako dao oduška svom poznavanju ţenske duše, doktor turi
ako je po volji.
ruke u dţepove i uspropada se po sobi još brţe nego prije.
— Hvala vam lijepa, gospodiĉna! — reĉe Blathers i otare usta rukom.
— Sto dulje razmišljam o svemu — nastavi — to više uviĊam da ćemo
— Ĉovjeku se u ovakvu poslu osuši grlo. Što vam je god pri ruci, go
se uvaliti u beskrajne neprilike i poteškoće ako te ljude upoznamo s
spodiĉna; nemojte se, molim vas, suviše truditi oko nas.
pravom djeĉakovom prošlošću. Uvjeren sam da oni neće povjerovati
— A što biste najradije? — upita ga lijeĉnik idući za mladom damom
u tu priĉu, a ako mu na kraju i ne budu mogli ništa, ipak će njeno
do ormara.
iznošenje u javnost i širenje svih sumnji koje će se u vezi s tim pojaviti
— Kapljicu neĉeg ţestokog, gosparu, ako je moguće — odgovori Blat
uvelike nauditi vašim dobrim namjerama da ga izbavite iz nevolje.
hers. — Smrzli smo se putem iz Londona ovamo, milostiva, a ja uvijek
— Pa što ćemo onda? — uzvikne Rose. — Boţe sveti, zašto su uopće
velim da rakija najbolje zagrije dušu.
pozvali te ljude?
Ova zanimljiva izjava bijaše upućena gospoĊi Mavlie, koja je vrlo lju-
— Pa zbilja, zašto? — usklikne gospoĊa Mavlie. — Ne znam što bih
bazno primi. Dotle se lijeĉnik bio izgubio iz sobe.
dala samo da ih nema ovdje!
— Ah! — uzdahne gospodin Blathers ne hvatajući vinsku ĉašu za dr
— Ja znam jedino to — napokon će gospodin Losberne sjedajući ne
ţak, nego je grabeći palcem i kaţiprstom lijeve ruke za dno, te je pri-
kako oĉajniĉki mirno — da se moramo pokušati izvući iz ove neprilike
noseći prsima. — Vidio sam vam ja mnogo ovakvih sluĉajeva u svom
na drzak naĉin. Cilj nam je plemenit i to nam je jedina isprika. Djeĉak
vijeku, drage moje dame!
pokazuje ozbiljne simptome groznice i nije više u stanju bilo s kim ra
— Sjećaš li se, Blatherse, provale u onoj zabitnoj uliĉici u Edmonto-
zgovarati; to nam ide u prilog. Moramo iskoristiti tu okolnost, a nismo
nu? — reĉe gospodin Duff ne bi li osvjeţio kolegi sjećanje.
mi krivi što moramo birati izmeĊu dva zla. Naprijed!
— To je bilo nešto sliĉno ovome, je 1' da? — odvrati gospodin Blat
— E pa, gosparu moj — poĉne Blathers, ulazeći u sobu ispred svog
hers. — Bilo je to maslo Conkevja Chickvveeda ako se ne varam.
kolege i zatvarajući vrata za njim prije nego što će nastaviti. — Ovdje
— Ti si to uvijek njemu pripisivao — odgovori Duff — ali ja ti velim
o namještaljki ne moţe biti ni govora.
da je to bio Ljubimac Familije. Conkev nije u tome imao ništa više
— Koji vam je vrag ta namještaljka? — nestrpljivo će doktor.
udjela nego i ja.
— Namještaljkom zovemo, moje dame — obrati se Blathers damama
Oliver Twist
— Ma hajde bjeţi! — odbrusi mu gospodin Blathers. — Valjda ja
bolje znam. A sjećaš li se kako su Conkevju pokrali pare? Kakva je
to bila zavrzlama! To je bilo napetije nego ijedan roman koji sam ikad
proĉitao!
— A što je zapravo bilo posrijedi? — zapita Rose, ţeljna da što više
udobrovolji nepoţeljne goste.
— To vam je, gospodiĉna, bila provala kakvu bi malotko mogao ikad
smisliti — reĉe Blathers. — Taj vam je Conkev Chickvveed...
— Conkev vam, milostiva, znaĉi njuškalo — ubaci Duff.
— Kao da gospoĊica to ne zna! — produţi Blathers. — Uvijek me
samo prekidaš, pobogu brate! Taj vam je Conkev Chickvveed, gospo
diĉna, imao tamo negdje poviše Battlebridgea gostionicu, a u njoj po
drum u kojem je prireĊivao borbe pijetlova i istjerivanje jazavaca iz
baĉve i sliĉno, pa su mnoga mlada gospoda dolazila to gledati; a vodio
je te igre vrlo umješno, kao što sam imao prilike vidjeti i sam više
puta svojim oĉima. U ono vrijeme još nije pripadao lopovskoj bratiji;
jedne noći njemu je ukradeno tri stotine i dvadeset sedam gvineja 1 u
platnenoj torbi iz spavaće sobe, ukrao mu ih je u gluho doba noći neki
dugonja koji je nosio crn povez preko oka. Taj se dugonja bio lijepo
sakrio ispod kreveta i nakon izvršene kraĊe skoĉio kroz prozor s prvog
kata. Bio je hitar kao lasica. Ali je i Conkev bio hitar. Probudio se zbog
buke, izletio iz kreveta, opalio za njim iz kremenjaĉe i digao susjede
na noge. Odmah su se dali u potjeru za lopovom, a ĉim su malo bolje
pogledali, vidjeli su da je Conkev pogodio kradljivca, jer su tragovi
krvi vodili priliĉno daleko, sve do jedne ograde od kolja, i tu se gubili.
Ipak, lopov je nestao s parama pa je, dabome, ime gospodina Chickvv-
eeda, ovlaštenog gostioniĉara, osvanulo u Trgovinskom glasniku meĊu
onima koji su pali pod steĉaj, i ljudi su poĉeli prikupljati svakojake
dobrovoljne priloge i potpore i šta ja znam što sve ne u korist tog
siromaha, koji je bio strahovito utuĉen zbog svog gubitka. Tumarao je
ulicama tri-ĉetiri dana i ĉupao kosu od oĉaja, tako da su se mnogi po
bojali da još ne digne ruku na sebe. I jednog dana doĊe on sav zadihan
od ţurbe na policiju i porazgovara u ĉetiri oka sa sucem za prekršaje,
a ovaj, nakon duljeg razgovora, pozvoni i naloţi da doĊe Jem Spvers
(Jem je još bio u aktivnoj sluţbi), i povjeri mu zadatak da pomogne
1. Gvineja — britanska novĉana jedinica koja je vrijedila 21 šiling (dakle,
šiling više od funte), nazvana po afriĉkoj zemlji Gvineji jer su se prvi zlatnici
kovali od zlata iz te zemlje i upotrebljavali za trgovanje u Africi.
Trideset prvo poglavlje
gospodinu Chickvveedu u hvatanju ĉovjeka koji ga je opljaĉkao. »Vidio
sam tog tipa, Spverse«, veli mu Chickvveed, »juĉer ujutro kako lijepo
prolazi pored moje kuće«.
A Spvers će njemu: »Pa što ga niste odmah zgrabili za šiju?« »Bio sam
toliko ošamućen da mi je ĉovjek mogao ĉaĉkalicom razbiti glavu«,
odgovori mu siromah ĉovjek, »ali sigurno ćemo ga uloviti jer je si-
noć izmeĊu deset i jedanaest opet prošao pored moje kuće«. Ĉim je
Spvers to ĉuo, brţe-bolje uzme nešto ĉistog rublja i ĉešalj, za sluĉaj
da mora izbivati od kuće dan, dva, pa hajde u gostionicu. Tu zauzme
poloţaj pokraj prozora, iza male crvene zavjese, i nabije šešir na oĉi,
spreman da izleti van na prvi znak. I tako je tu negdje kasno u noći
pušio lulu kad se Chickweed najednom prodere: »Evo ga! Drţ'te lo-
pova! Drţ'te nitkova!« Jem Spvers izleti napolje i ugleda Chickvveeda
kako juri niz ulicu kao sumanut. Spvers udri za njim, ali Chickweed
juri sve u šesnaest; ljudi se sjatili, svi se deru: »Lopovi!«, a Chickvveed
ponajviše, dere se kao da ga kolju. Kad je zamaknuo za ugao, Spvers
ga je naĉas izgubio iz vida, ali ga napokon sustigne, ugleda skupinicu
ljudi, upadne meĊu njih i pita: »Koji je tu lopov?« A Chickvveed mu
odgovara: »Dovraga! Opet mi je umaknuo!« Bilo je to zbilja ĉudnova- i.
rt
to, ali lopova ni od korova, pa se vrate lijepo u gostionicu. Sutradan
ujutro Spvers opet zauzme svoje mjesto i sve viri iza zavjese ne bi li
spazio dugonju s crnim povezom tako da ga ponovo oĉi zabole. Napo-
kon nije mogao odoljeti da ih ne sklopi, samo da se naĉas odmori, ali
istog ĉasa zaĉuje Chickweeda kako se dere: »Eno ga!« I opet Spvers
izleti van, ali mu je Chickvveed izmakao već do pola ulice i, poslije dva
puta duţe trke nego juĉer, lopov im opet umakne! To se ponovilo još
jednom ili dva puta, tako da je jedna polovica susjeda povjerovala da
je gospodina Chickvveeda okrao sam neĉastivi, koji sad još tjera šegu
s njim, a druga polovica da se jadni gospodin Chickweed raspametio
od ţalosti.
— A što je na to rekao Jem Spvers? — zapita doktor, koji se vratio u
sobu tek što je Blathers bio zapoĉeo svoju priĉu.
— Jem Spvers nije dugo ništa govorio — nastavi detektiv — samo je
sve slušao praveći se da ništa ne ĉuje, iz ĉega se moglo razabrati da
zna svoj posao. Ali jednog jutra uĊe on u toĉionicu, izvadi burmuticu
i veli: »Chickvveede, otkrio sam tko je izvršio tu pljaĉku«. »Ma nemoj
te?« iznenadi se Chickweed. »O, dragi moj Spverse, dajte samo da se
osvetim pa ću mirne duše umrijeti! Uh, dragi moj Spverse, gdje je
taj zlotvor?« Spvers mu ponudi prstovet burmuta i veli mu: »Hajde,
dosta je bilo tih smicalica! Sami ste sebe okrali.« A tako je i bilo, i
Oliver Twist
masno je na tome zaradio, i nitko nikad ne bi otkrio tu podvalu da se
nije previše trudio skinuti sumnju sa sebe! — reĉe gospodin Blathers
odlaţući ĉašu i zveckajući lisiĉinama.
— Zaista vrlo zanimljivo — pripomene doktor. — A sad, ako vam je
po volji, moţemo gore.
— Ako je vama po volji, gospodine — odvrati gospodi^ Blathers. I
oba detektiva poĊu ustopice za gospodinom Losberneom u Oliverovu
sobu. Pred svima je pak stupao gospodin Giles sa svijećom u ruci.
Oliver je dotle drijemao, ali mu je bivalo sve gore i groznica ga je još
više tresla nego prije. Lijeĉnik mu je pomogao da se pridigne u kreve
tu na minutu, dvije. Gledao je nepoznate ljude oko sebe ne shvaćajući
što se zbiva — zapravo, kao da mu nije uopće bilo jasno gdje je ni što
mu se dogodilo.
— Eto — reĉe gospodin Losberne potiho, ali svejedno neobiĉno ţu
stro — eto, to je taj deĉko koji je sluĉajno ranjen iz puške koja je sama
okinula dok je neovlašteno prelazio preko imanja gospodina tu otraga,
ne mogu se sjetiti kako se ono zove, pa je mali došao jutros ovamo
zatraţiti pomoć, ali ovaj ga je dovitljivi gospodin koji ovdje drţi svijeću
odmah pograbio i poĉeo ga zlostavljati tako da mu je ozbiljno ugrozio
ţivot, što mogu kao vještak u svako doba posvjedoĉiti.
Blathers i Duff pogledaju Gilesa na kojeg im je doktor skrenuo po-
zornost. Unezvjereni sluga buljio je ĉas u njih, ĉas u Olivera, ĉas u
gospodina Losbernea, odajući vrlo smiješnu mješavinu straha i zbu-
njenosti.
— Nećete to valjda sad zanijekati? — reĉe doktor polijeţući ponovo
njeţno Olivera.
— Ja sam sve to uĉinio u... najboljoj namjeri, gospodine — odgovori
Giles. — Vjerujte mi da sam mislio da je to onaj isti djeĉak, inaĉe ga
ne bih bio ni dirnuo. Nisam ja nikakav neĉovjek, gospodine.
— A što ste mislili, tko je ovaj djeĉak? — upita ga stariji detektiv.
— Onaj što je bio s provalnicima, gospodine! — odgovori Giles. — S
njima je... s njima je svakako bio jedan djeĉak.
— Pa dobro, mislite li i sad tako? — upita ga Blathers. — Kako to
mislite? — uzvrati Giles protupitanjem gledajući tupo u ispitivaĉa.
— Mislite li da je to taj isti djeĉak, zvekane? — nestrpljivo će Blat
hers.
— Ne znam; zbilja ne znam — skrušeno odgovori Giles. — Ne bih se
mogao zakleti.
— Pa ipak, što mislite? — opet će Blathers.
— Ne znam što da mislim — odgovori siromah Giles. — Mislim da
Trideset prvo poglavlje
to nije taj isti djeĉak; zapravo sam gotovo siguran da nije. Pa i sami
znate da ne moţe biti.
— Nije li ovaj ĉovjek malo popio, gospodine? — upita Blathers do
ktora.
— Kakav je ovo smušenjak, pobogu? — reĉe Duff Gilesu odajući naj
dublji prezir.
Za tog kratkog dijaloga gospodin Losberne opipavao je bolesniku bilo.
Tad ustane sa stolca što je stajao pokraj kreveta i predloţi detektivima
da prijeĊu u drugu sobu i ondje ispitaju Brittlesa ako još imaju kakvih
sumnji u vezi s djeĉakom.
Prihvativši taj prijedlog, presele se u susjednu sobu, kamo pozovu
Brittlesa, koji sebe i svog poštovanog pretpostavljenog zaplete u ne-
vjerojatnu zbrku novih proturjeĉja i besmislica, kao da mu uopće nije
do toga da nešto posebno rasvijetli doli samu ĉinjenicu da mu ništa
podbogom nije jasno. Jedino što je nedvoumno izjavio jest da ne bi
prepoznao onog djeĉaka ni kad bi mu ga ovog ĉasa pokazali, da je
samo pomislio kako je Oliver taj djeĉak zato što je gospodin Giles
rekao da je to on, te da je gospodin Giles prije pet minuta u kuhinji
priznao kako se sve više boji da se nije malo prenaglio. MeĊu ostalim
oštroumnim nagaĊanjima izniklo je i pitanje je li gospodin Giles uopće
koga ranio, a kad su pregledali njegov drugi pištolj, koji je bio isti
onakav kao onaj iz kojeg je pucao, utvrdili su da je nabijen samo
barutom i papirom. To je otkriće ostavilo snaţan dojam na sve
prisutne, osim na doktora koji je desetak minuta prije toga bio izvadio
kuglu iz pištolja. Ipak se ta ĉinjenica najsnaţnije dojmila samog
gospodina Gilesa, koji je proţivio nekoliko sati u strahu da je smrtno
ranio svoga bliţnjega, pa je objeruĉke prihvatio tu novu mogućnost i
svesrdno je podrţao. Naposljetku su detektivi, ne trudeći se više
mnogo oko Olivera, ostavili u kući samo mjesnog policajca, a oni su
otišli u obliţnji gradić da prenoće, pošto su obećali da će sutradan
opet navratiti.
Sutradan ujutro pronio se glas da su tijekom noći u Kingstonu uhićena
dva ĉovjeka i jedan djeĉak pod sumnjivim okolnostima, pa su se
Blathers i Duff otputili u Kingston. MeĊutim, te sumnjive okolnosti
svele su se tijekom istrage na ĉinjenicu da su sva trojica zateĉena kako
spavaju pod plastom sijena — što je, doduše, uvijek zloĉin, ali se ka-
ţnjava samo zatvorom, a po blagim engleskim zakonima i njihovoj ši-
rokogrudnoj ljubavi prema svim kraljevskim podanicima, to ipak nije,
ako nema drugih pouzdanih indicija, dovoljan dokaz da su ĉovjek ili
ljudi koji su tako proveli noć poĉinili provalu uz primjenu sile, te da
 Trideset drugo poglavlje

su stoga zasluţili smrtnu kaznu. Blathers i Duff ostali su, dakle, opet
kratkih rukava.
U jednu rijeĉ, nakon još nekih ispitivanja i dugotrajnih razgovora, mje-
sni mirovni sudac pristao je najposlije da gospoĊa Mavlie i gospodin
Trideset drugo poglavlje
Losberne zajedno daju jamstvo da će se Oliver pojaviti pred sudom o sretnim danima što ih je Oliver provodio kod svojih
ako bude pozvan, a Blathers i Duff primili su za svoj .Ijud nagradu
plemenitih prijatelja.
od dvije gvineje i vratili se u London podvojeni u mišljenju o poku-
šaju provale — potonji je gospodin, nakon zrela razmišljanja o svim
Oliver je dugo i ozbiljno bolovao. Uz to što je trpio bolove i muke koje
okolnostima, bio sklon pretpostavci da je tu provalnu kraĊu pokušao
mu je zadavala ranjena ruka, tresla ga je ţestoka groznica što ga je spopala
izvesti Ljubimac Familije, a prvi je od njih bio isto tako sklon da svu
zbog vlage i studeni kojima je bio izvrgnut. Groznica nije popuštala
zaslugu za taj pothvat pripiše znamenitom Conkevju Chickweedu.
tjedne i tjedne pa je djeĉak silno oslabio. Napokon se ipak, malo-pomalo,
Dotle se Oliver malo-pomalo oporavljao i prizdravljao pod zajedni-
poĉeo oporavljati i kadikad bi smogao toliko snage da u dvije-tri rijeĉi
ĉkim nadzorom gospoĊe Mavlie, Rose i dobrog gospodina Losbernea.
izmiješane sa suzama iskaţe duboku zahvalnost na dobroti dvjema dra-
Ako nebo ĉuje usrdne molitve što izviru iz srca prepuna harnosti — a
gim damama i ţarku nadu da će im se moći valjda nekako oduţiti kad
ako njih ne usliša, koje će onda molitve uslišati? — blagoslovi što ih
ozdravi i ojaĉa — da će im bar moći pokazati svu ljubav i odanost koju
je to siroĉe zazivalo na svoje dobrotvore morali su im proţimati duše
osjeća prema njima, da će im neĉim, ma koliko neznatnim, zasvjedoĉiti
mirom i blaţenstvom.
da njihova plemenitost i dobrota nisu bile uzaludne, da siroti djeĉak ko-
jeg su svojim milosrĊem izbavile od bijede, pa moţda i smrti, ţeli od sveg
srca da im sluţi dušom i tijelom.
— Siroto dijete — reĉe Rose dok se Oliver jednog dana upinjao svim
silama izgovoriti rijeĉi zahvalnosti što su mu navirale na blijede usne.
— Imat ćeš još mnogo prilika da nam se oduţiš ako budeš ţelio. Odlazi
mo na ladanje, a tetka te ţeli povest s nama. Mirna okolica, ĉist zrak i sve
proljetne radosti i ljepote pomoći će ti da se za nekoliko dana potpuno
oporaviš. Naći ćemo ti stotinu kojekakvih poslova, samo ako ti ne bude
teško.
— Da mi bude teško! — uzvikne Oliver. — Ah, draga gospoĊice, ne
znam što bih dao da mi je samo raditi za vas, da vam samo mogu ugaĊati
zalijevajući vam cvijeće, ili hraneći ptice, ili trĉkarajući povazdan amo-
tamo, samo da vi budete sretni!
— Budi bez brige — reĉe gospoĊica Mavlie smiješeći se — jer, kao što
rekoh, naći ćemo ti stotinu kojekakvih poslova, a ako budeš uĉinio samo
polovicu onoga što sad obećavaš, bit ću i te kako sretna!

Oliver Turist
— Sretni, gospoĊice! — usklikne Oliver. — Kako je lijepo od vas što to
kaţete!
— Usrećit ćeš me više nego što i sanjaš — odgovori mlada dama. — Ne
izrecivo mi je drago kad samo pomislim da je mojoj dragoj teti bilo suĊe
no izbaviti nekoga iz onako strašne bijede kakvu si nam opisao, a još bih
se više radovala kad bih znala da joj je njezin štićenik, k,o^eg je obasula
svojom dobrotom i milošću, iskreno zahvalan i privrţen. Razumiješ li što
hoću reći? — upita ga motreći njegovo zamišljeno lice.
— Oh, kako ne bih razumio, gospoĊice! — ţivahno će Oliver. — Ali baš
sam sad mislio kako sam nezahvalan.
— Prema kome? — priupita ga mlada dama.
— Prema onom dobrom gospodinu i onoj dragoj staroj gospoĊi koji su
me onako briţno njegovali — odgovori Oliver. — Siguran sam da bi i
njima bilo drago kad bi znali kako sam sretan.
— Sigurno bi im bilo drago — potvrdi Oliverova dobroĉiniteljica — ali
gospodin Losbeme je već bio tako dobar pa je obećao da će te odvesti do
njih ĉim budeš mogao putovati.
— Zar zbilja, gospoĊice? — uzvikne Oliver, a lice mu zasja od radosti.
— Ne znam što ću uĉiniti od veselja kad opet ugledam njihova dobra
lica!
Domalo se Oliver toliko oporavio da je mogao podnijeti napor takva pu-
tovanja. I jednog lijepog jutra on i gospodin Losberne krenu na put u ma-
loj koĉiji gospoĊe Mavlie. Kad su stigli do mosta kod Chertsevja, Oliver
problijedi kao krpa i vrisne na sav glas.
— Šta je tom malom? — vikne doktor i uzvrpolji se, po svom obiĉaju.
— Jesi li što vidio... ili što ĉuo... ili što osjetio, a?
Eno tamo, gospodine — vikne Oliver upirući prstam kroz prozor koĉije.
— Ona kuća!
— Dobro, pa šta je s njom? Zaustavite kala! Stanite tu — dovikne do
ktor. — Šta je s tom kućom, ĉovjeĉe boţji, a?
— Lopovi... to je ona kuća u koju su me dovukli! — prošapće Oliver.
— Ma nije vrag! — uzvikne doktor. — Hej, ti! Daj da izaĊem!
Ali, prije nego što je koĉijaš stigao sići s kozlića, lijeĉnik se već nekako
iskobeljao iz koĉije, odjurio do one napuštene kuće i poĉeo lupati nogom
o vrata kao da je pomahnitao.
— Ehej! — vikne malen ruţan grbavac i tako naglo otvori vrata da doktor,
koji je svom snagom zamahnuo nogom, umalo što se ne sruši u hodnik.
— Šta je to sad?
— Šta je! — uzvikne lijeĉnik i zgrabi bez razmišljanja grbavca za šiju.
— Svašta! Rijeĉ je o provali.
Trideset drugo poglavlje
— Mogla bi tu pasti i krv — hladnokrvno odvali ĉovjek — ako me odmah
ne pustite. Ĉujete li?
_ Ĉujem — odgovori doktor i svojski prodrma zarobljenika. — A gdje
je... gdje je ona prokleta hulja, kako se zove onaj lupeţ... Sikes? Tako je.
Gdje je Sikes, lopuţo jedna?
Grbavac se zablenuo kao da ne moţe doći k sebi od zaprepaštenja i ogor-
ĉenja, a onda se vješto izvuĉe iz doktorova stiska, saspe na njega bujicu
groznih kletvi i strugne u kuću. MeĊutim, prije nego što je dospio zatvo-
riti vrata, doktor je bez pitanja banuo u sobu. Zudno pogleda oko sebe; ni
jedan komad pokućstva, ni najmanja stvar, ništa ţivo, pa ĉak ni raspored
ormara, ništa nije odgovaralo Oliverovu opisu!
— Pa dobro — reĉe grbavac koji ga je pozorno motrio. — Što vam pada
na pamet da tako silom upadate u moju kuću? Hoćete li me orobiti ili
ubiti? Što ćete sad uĉiniti od mene?
— Jesi li ikad ĉuo, smiješni stari vampiru, da se tko dovezao koĉijom da
orobi ili ubije nekoga? — razdraţljivo će doktor.
— Pa šta onda hoćete? — zapita ga grbonja. — Gubite se odavde prije
nego što doĊe do nesreće! Tornjajte se do sto vragova!
— Otići ću kad mene bude volja — reĉe gospodin Losberne, zavirujući
u drugu sobu koja se isto tako nije ni najmanje slagala s Oliverovim opi
som. — Ulovit ću ja tebe jednog dana, prijane moj!
— Ma nemojte? — posprdno će nakazni bogalj. — Ako me ikad budete
trebali, znate gdje ćete me naći. Ne stanujem valjda ovdje dvadeset pet
godina sam k'o prst da se sad vas bojim! Platit ćete vi meni za ovo; platit
ćete skupo.
I rekavši to, nakazni mali zloduh poĉne urlati i Ċipati naokolo kao da je
pobjesnio.
— Ovo je zbilja glupo — promrsi doktor za se — mali se valjda zabunio.
Evo ti, uzmi ovo i zavući se ponovo u taj svoj brlog.
Pa dobaci grbavcu komad kovana novca i vrati se do koĉije. Ĉovjek je
išao za njim sve do koĉije zasipljući ga neprekidno najruţnijim psovkama i
pogrdama, ali kad se gospodin Losberne okrene koĉijašu da mu nešto rekne,
grbavac zaviri u koĉiju i osine Olivera tako oštrim i ţestokim, a u isti mah
tako bijesnim i osvetniĉkim pogledom da ga Oliver nije mogao poslije
mjesece i mjesece zaboraviti, ni u snu ni na javi. Covuljak je i dalje sipao
najgroznije kletve sve dok koĉijaš nije ponovo sjeo na svoje mjesto, a kad
su napokon krenuli dalje, još su ga dugo gledali kako pomamno lupa
nogama o zemlju i ĉupa kosu, obuzet bijesom ili tek hineći bijes.
— Baš sam magarac! — reĉe doktor nakon duge šutnje. Jesi li ti to već
znao, Olivere?
Oliver Twist
— Nisam, gospodine.
— E pa, onda sad znaš.
— Pravi magarac — ponovi doktor pošto je pošutio još nekoliko minuta.
— Sve da to i jest ono pravo mjesto, i sve da sam zatekao tamo lopove
koje traţimo, što sam mogao sam? A baš da je i bio tko sa mnom, kakve
bi koristi od svega toga bilo? Samo bih odao sam sebe i još bih morao
priznati kako sam zabašurio cijelu tu aferu oko tebe. I ne bih ništa bolje
ni zavrijedio. Uvijek se uvalim u neku nepriliku samo zbog svoje brzople
tosti. Moţda bih se barem tada opametio!
Ĉinjenica je, meĊutim, da je dobri doktor oduvijek bio brzoplet, ali nje-
govoj je naravi koja ga je tjerala na takvo ponašanje sluţilo na ĉast što ne
samo da nije nikad upao ni u kakve ozbiljnije nevolje i neprilike, nego je
još uţivao najtopliju naklonost i poštovanje svih ljudi koji su ga poznavali.
Istini za volju, bio je minutu, dvije malo neraspoloţen što nije već u prvoj
prilici koja mu se nadala uspio pribaviti dokaze koji bi potkrijepili Olive-
rovo kazivanje. MeĊutim, uskoro se opet udobrovoljio, a kad je zapazio
da Oliver i dalje odgovara na sva njegova pitanja isto onako neposredno
i dosljedno kao i prije, i da se uz to drţi isto onako otvoreno i iskreno,
odluĉi da mu ubuduće vjeruje sve što bude kazao. Kako je Oliver znao
ime ulice u kojoj je gospodin Brownlow stanovao, odvezli su se ravno
onamo. Kad je koĉija skrenula u tu ulicu, srce mu je tako ţestoko tuklo da
je jedva disao.
— A sad, sinko, reci koja je to kuća? — upita ga gospodin Losberne.
— Ona! Ona! — odgovori Oliver pokazujući rukom ţustro kroz prozor.
— Ona bijela. Oh, poţurite se, molim vas, poţurite se! Ĉini mi se kao da
ću umrijeti, sav dršćem.
— No, no! — reĉe dobri doktor tapšući ga po ramenu. — Sad ćeš ih
uskoro vidjeti, a oni će biti presretni kad te vide ţiva i zdrava.
— Ah, valjda hoće! — uzvikne Oliver. — Bili su mi tako dobri, zbilja
dobri!
Koĉija se kotrljala dalje, a onda se zaustavi. Ne, nije to bila ta kuća. Ona
do nje. Odvezu se još nekoliko koraka pa opet stanu. Oliver pogleda na
prozore, a niz obraze mu poteku suze radosnice.
Ali, jao, bijela je kuća bila pusta, a u prozoru je stajao natpis: »Iznajmljuje
se«.
— Da pokucamo na prva vrata! — uzvikne gospodin Losberne i uhvati
Olivera za mišicu. — Znate li moţda što je s gospodinom Brownlowpm
koji je stanovao u kući do vas?
Sluţavka nije znala, ali je otišla propitati se. Ubrzo se vrati i javi da je go-
spodin Brownlow rasprodao sve svoje stvari i prije šest tjedana otputovao
Trideset drugo poglavlje
u zapadnu Indiju. Oliver sklopi ruke i klone na sjedalo.
— Je li s njim otputovala i njegova gazdarica? — zapita Losberne nakon
kraće šutnje.
— Jest, gospodine — odgovori sluţavka. — Stari gospodin, gazdarica i još
jedan gospodin, prijatelj gospodina Brownlowa, svi su zajedno otputovali.
— Onda vozi kući — reĉe gospodin Losberne koĉijašu. — I nemoj se za
ustavljati da nahraniš konje sve dok se ne iskobeljamo iz ovog prokletog
Londona!
— A onaj knjiţar, gospodine? — priupita ga Oliver. — Znam put do nje
ga. Hajdemo do njega, gospodine, molim vas! Hajdemo do njega!
— Siroto moje dijete, za danas je bilo dosta razoĉaranja — reĉe doktor.
— Sasvim dovoljno za nas obojicu. Kad bismo potraţili tog knjiţara, si
gurno bismo doznali da je umro, ili da je zapalio sam sebi kuću, ili nekud
pobjegao. Ostavi ga, idemo ravno kući!
I povedeni tim prvim doktorovim porivom, vrate se kući. To gorko
razoĉaranje zadalo je Oliveru mnogo jada i ţalosti, iako je bio sa svih
strana okruţen srećom. Naime, za svoje bolesti ĉesto se radovao pri
pomisli što će mu gospodin Brownlow i gospoĊa Bedwin sve reći, i
kakav će biti uţitak kad im rekne koliko je dugih dana i noći proveo
razmišljajući o onome što su oni uĉinili za nj, i koliko je ţalio što ih je
rastavila kleta sudbina. I kako ga je nada da će najposlije skinuti sa sebe
sumnju i objasniti im na koji je naĉin otet krijepila i podrţavala u mnogim
kušnjama kroz koje je nedavno prolazio; a sad umalo što nije svisnuo pri
pomisli kako su ti ljudi daleko otputovali u uvjerenju da je on varalica i
provalnik, u uvjerenju koje će moţda zadrţati sve do groba. MeĊutim,
drţanje njegovih dobroĉinitelja prema njemu nije se nimalo izmijenilo.
Nakon dva tjedna, kad se vrijeme priliĉno proljepšalo i kad su se drveće i
cvijeće zaodjenuli svjeţim zelenilom i bujnim cvatom, poĉeli su se
spremati da napuste kuću u ĉhertsevju na nekoliko mjeseci. Pošto su
pohranili u banku srebrninu koja je bila onako raspalila Faginovu lako-
most, i ostavili Gilesa i još jednog slugu da paze na kuću, otputile su se
dame na ladanje i povele sa sobom Olivera.
Tko bi mogao opisati zadovoljstvo i uţivanje, duševni mir i blagu bezbri-
ţnost što ih je prizdravljeni djeĉak osjećao na opojnom zraku, meĊu ze-
lenim breţuljcima i u bujnim šumama oko onog dalekog sela! Tko bi mo-
gao rijeĉima iskazati kako se mirni i tihi prizori utiskuju u duše ispijenih
obitavalaca tijesnih i buĉnih gradova i unose svjeţinu duboko u njihova
umorna srca! Ljudi koji su oduvijek ţivjeli mukotrpnim ţivotom u pretr-
panim, skuĉenim ulicama i koji se nikad nisu zaţeljeli promjene — ljudi
kojima je navika zaista postala druga narav i koji su takoreći zaljubljeni u
Oliver Twist
svaku opeku i kamen što tvore tijesne granice njihova svakodnevnog kre-
tanja — kaţu da ĉak i oni, kad im smrt sjedne za vrat, poţele napokon da
se još nagledaju lica majĉice prirode, te da se gotovo istog ĉasa preporode
kad ih prenesu daleko od poprišta njihovih svakidašnjih briga i radosti. I
odlazeći tako, iz dana u dan, na neko zeleno i suncem obasjano mjesto, u
njima se, pri pogledu na nebo i brdo, i nizinu, i svjetlucavu y.j>du, bude ta-
kve uspomene da predosjete okus samog neba, te smireno doĉekaju svoj
brzi kraj i odlaze u grob, isto onako mirno kao što zalazi sunce koje su
gledali još prije svega nekoliko sati iz svoje samotne odaje kako se polako
gasi pod njihovim mutnim i zamagljenim pogledom! Uspomene što ih
bude tihi seoski prizori nisu od ovoga svijeta niti su vezani za ovozemalj-
ske misli i nade. Njihov blagi utjecaj moţe nas pouĉiti kako da pletemo
svjeţe vijence za grobove onih koje smo voljeli, moţe nam proĉistiti misli i
potisnuti u zaborav stare mrţnje i neprijateljstva, ali kroz sve to probija,
ĉak i kod posve neosjetljivih ljudi, neka neodreĊena i maglovita spoznaja
da smo te dojmove stekli nekad davno, u nekom dalekom i zaboravlje-
nom vremenu, što nas sveĉano podsjeća na daleka vremena koja će tek
doći, prigušujući u nama oholost i taštinu.
Mjestašce u koje su doputovali bilo je predivno. Oliver, koji je od malih
nogu ţivio u prljavoj skuĉenosti, usred graje i svaĊe, kao da je ovdje zapo-
ĉeo nov ţivot. Divlje ruţe i kozja krv penjale su se uza zidove kuće u kojoj su
boravili, bršljan se ovijao oko stabala, a vrtno je cvijeće proţimalo zrak
svojim miomirisima. U blizini je bilo malo crkveno groblje koje nije bilo
pretrpano visokim nezgrapnim spomenicima, nego je bilo puno skromnih
humaka obraslih svjeţim busovima i mahovinom ispod kojih su snivali vje-
ĉni sanak seoski starci i starice. Oliver je ĉesto tamo odlazio i, sjećajući se
bijednog groba u kojem leţi njegova majka, sjeo bi gdjekad i plakao u sa-
moći; meĊutim, kad bi digao pogled na visoko nebo iznad sebe, ne bi više
mislio da ona leţi u zemlji; i dalje bi tuţno plakao, ali bez gorĉine. Bijaše to
sretno doba. Dani su protjecali mirno i bezbriţno, a noći nisu donosile sa
sobom ni strah ni brige — nije više ĉamio u bijednoj tamnici niti bio u
društvu nevaljalih ljudi, sve su mu misli bile ugodne i radosne. Svakog je
jutra odlazio do jednog sijedog starog gospodina koji je stanovao blizu
seoske crkvice i koji ga je uĉio pravilno ĉitati i pisati, a govorio je tako
njeţno i toliko se trsio da Oliver nije znao kako da mu se oduţi. Zatim bi
se šetao s gospoĊom Mavlie i Rosom slušajući kako one razgovaraju o
knjigama, ili bi pak sjedio uz njih negdje u hladu i slušao mladu damu
kako ĉita, i bio bi je kadar tako slušati sve dok se ne bi smrknulo. Tada
bi mu još ostalo da se sprema za sutrašnju lekciju, pa bi u svojoj sobici
koja je gledala na vrt revno uĉio sve dok ne bi polako pala veĉer,
Trideset drugo poglavlje
a onda bi dame opet izišle u šetnju i on s njima, te bi uţivao prateći
svaku njihovu rijeĉ, presretan kad bi one poţeljele neki cvijet koji bi im
on mogao ubrati, ili kad bi zaboravile nešto po što bi on mogao ĉaskom
skoknuti, a da nikad nije bio sam sebi dovoljno brz. Kad bi se po mraku
napokon vratili kući, mlada bi dama sjela za klavir i odsvirala koju zgodnu
melodiju ili otpjevala tihim i njeţnim glasom kakvu staru pjesmu koju je
njena tetka voljela. U tim ĉasovima ne bi još napalili svijeće i Oliver bi
sjedio uz prozor slušajući sav zanesen slatke zvuke glazbe. A kad bi došla
nedjelja, proveli bi dan sasvim drugaĉije nego što ga je Oliver ikad proveo,
a opet isto onako sretno kao i sve ostale dane u tom najsretnijem razdoblju
svoga ţivota! Ujutro bi otišli u obliţnju crkvicu kojoj su prozore milovale
zelene krošnje, a vani su pjevale ptice i mirišljivi je zrak ulazio kroz niski
trijem ispunjavajući priprosti hram svojim opojnim dahom. Siromašni je
svijet bio tako uredan i ĉist, i tako se smjerno molio te bi se reklo da ih je
tu okupilo zadovoljstvo, a ne neka dosadna duţnost, i premda su im
glasovi moţda bili grubi, pjevali su od srca i milozvuĉnije (bar se Oliveru
tako ĉinilo) nego ijedan crkveni zbor kojeg je ikad ĉuo. Zatim su, kao i
obiĉno, šetali i zalazili u mnoge ĉiste teţaĉke kuće, a naveĉer bi Oliver
proĉitao naglas glavu ili dvije iz Svetog pisma što ih je bio prouĉavao
tijekom cijelog tjedna. Dok je obavljao tu duţnost, bio je ponosniji i
radosniji nego što bi bio da je pravi svećenik. Ujutro bi Oliver već u šest
sati bio na nogama, pa bi landrao po poljima uzduţ i poprijeko da nabere
kitu poljskog cvijeća, koje bi donio kući i vrlo pomno i vješto ukrasio njime
stol za doruĉak. Donio bi i svjeţeg staraĉca za ptice gospoĊice Mavlie pa
bi vrlo ukusno uresio njime krletke, kao što ga je nauĉio seoski knez. Kad
bi sve ptice lijepo namirio, obiĉno bi otišao u selo da obavi neko sitno
dobroĉinstvo ili, kad ne bi bilo toga, igrao bi se kadikad kriketa na
tratini ili bi se, kad ne bi ni toga bilo, našao kakav posao u vrtu ili oko
sadnica na koji bi Oliver (kojega je u tu vještinu takoĊer uputio onaj isti
uĉitelj koji je pa struci bio vrtlar) zdušno prionuo, te bi tako radio sve
dok se ne bi pojavila gospoĊica Rose, koja bi onda na sva usta hvalila sve
što je bio uĉinio.
I tako su proletjela tri mjeseca kao u snu, tri mjeseca koja bi u ţivotu naj-
sretnijeg i najpovlaštenijeg smrtnika znaĉila nepomućenu sreću, a za Oli-
vera su bila pravo blaţenstvo. Uz najĉistiju i najljubazniju velikodušnost
na jednoj strani, i uz najiskreniju, najtopliju i najsrdaĉniju zahvalnost na
drugoj strani, nije nikakvo ĉudo što se Oliver Twist nakon kratkag vre-
mena bio potpuno srodio sa starom gospoĊom i njenom nećakinjom, i da
je gorljiva privrţenost njegova mladog i tankoćutnog srca bila nagraĊena
ponosom i odanošću koje su one osjećale prema njemu.

Trideset treće poglavlje
u kojem je sreća Olivera i njegovih prijatelja iznenada
pomućena.
Brzo je prohujalo proljeće i došlo ljeto. Selo je i na samu poĉetku
njihova boravka bilo lijepo, ali je sad bilo u punom sjaju i raskoši svoje
bujne ljepote. Velika stabla što su u prvim mjesecima bila nekako usu-
kana i gola sad su upravo pucala od snage i zdravlja te su, krileći svoje
zelene ruke nad ţednom zemljom, stvarala od gole ledine ugodne ku-
tke iz ĉijeg je debelog i svjeţeg hlada pucao pogled na široka, suncem
obasjana polja što su se sterala unedogled. Zemlja se zaogrnula svojim
najsjajnijim zelenim plastom, šireći na sve strane najopojnije mirise.
Bilo je najljepše doba godine, sve je cvalo i radovalo se ţivotu. Ţivot je
u ladanjskoj kućici i dalje mirno tekao, a meĊu njenim stanovnicima
vladala je ista onakva radosna vedrina kao i do tada. Oliver se već
odavno bio oporavio i ojaĉao, ali ni zdravlje ni bolest nisu nimalo
utjecali (kao što inaĉe utjeĉu kod mnogih ljudi) na njegove srdaĉne
osjećaje prema ljudima oko sebe. Svejednako je bio ono isto blago,
privrţeno i njeţno stvorenje kao što je bio i onda kad su mu bolovi i
patnje oduzimali snagu i kad je uvelike ovisio o svakoj sitnoj paţnji i
pomoći onih što su ga njegovali.
Jedne su lijepe veĉeri šetali malo dulje nego obiĉno, jer se nakon neo-
biĉno vrućeg dana uhvatio sjajni mjesec i podigao se lagan vjetrić, što
je izvanredno rashladio zrak. Rose je takoĊer bila vrlo dobro raspolo-
ţena i tako su, šetajući se i veselo ĉavrljajući, otišli mnogo dulje nego
što su obiĉavali. GospoĊa je Mavlie posustala pa su se kući vratili
nešto sporijim korakom. Kod kuće je djevojka samo zbacila svoj sla-
mnati šeširić i sjela, kao i obiĉno, za klavir. Pošto je dvije-tri minute
rastreseno prelazila prstima po tipkama, tiho je zasvirala jednu vrlo
sveĉanu melodiju. Dok je svirala, uĉini se prisutnima u jednom tre-
Trideset treće poglavlje
nutku da plaĉe.
— Rose moja draga! — reĉe stara gospoĊa.
Rose ništa ne odgovori, samo malo brţe zasvira, kao da su je te rijeĉi
prenule iz nekih teških misli.
— Rose, dušo! — uzvikne gospoĊa Mavlie pa ţurno ustane i nadnese
se nad nju. Što je? Plaĉeš! Što te muĉi, drago moje dijete?
— Ništa, tetiće, ništa — odgovori djevojka. — Ne znam što mi je, ne
bih znala to opisati, ali nekako osjećam...
— Da nisi bolesna, dušo? — unese joj se gospoĊa Mavlie u rijeĉ.
— Nisam, nisam! Ma nisam bolesna! — odgovori joj Rose, ali još dok
je govorila, podrhtavala je kao da ju je obuzela samrtna jeza. — Zaĉas
će mi biti bolje. Zatvorite prozor, molim vas!
Oliver pohita da joj ispuni ţelju. Trudeći se da bude opet vesela, dje-
vojka se upne da odsvira jednu ţivlju melodiju, ali joj prsti nemoćno
klonu na tipke. Zarivši lice u ruke, svali se na sofu i pusti na volju
suzama koje više nije mogla obuzdati.
— Dijete moje! — reĉe stara dama i zagrli je. — Nikad te nisam takvu
vidjela.
— Nisam vas htjela uznemirivati dok nisam morala — odvrati Rose.
— Zaista sam se trudila koliko sam mogla, ali sad više ne mogu. Bojim
se, tetiće, da sam zaista bolesna.
I doista je bila bolesna. Jer, kad su unijeli svijeće, vidjeli su kako joj
jeza to kratko vrijeme, otkako su se vratili kući, lice postalo bijelo
kao mramor. Nije izgubilo ništa od svoje ljepote, ali se promijenilo i
crte su mu poprimile tjeskoban, zaplašen izraz kakvog nije nikad bilo
na tom blagom licu. Ĉas zatim obraze joj oblije ţarko rumenilo, a u
njeţnim plavim oĉima pojavi se nekakav teţak, unezvijeren izraz, pa
onda i to išĉezne, kao da je samo oblak u prolazu bacio sjenu preko
njena lica, te opet problijedi kao smrt.
Oliver je tjeskobno motrio staru gospodu, pa je primijetio da su je ti
znaci neobiĉno uznemirili, kao, uostalom, i njega. MeĊutim, videći
kako se ona trudi prikriti svoju zabrinutost, pokuša i on tako uĉiniti.
U tome su oboje toliko uspjeli da je Rose, kad ju je tetka nagovorila
da poĊe na poĉinak, bila već bolje raspoloţena, pa kao da se ĉak i
bolje osjećala. Štoviše, uvjeravala ih je kako će sutra ujutro biti opet
zdrava i ĉila.
— Valjda nije ništa ozbiljno? — reĉe Oliver kad se vrati gospoĊa Ma
vlie. — Veĉeras joj baš nije bilo dobro, ali...
Stara mu gospoĊa rukom da znak neka šuti, a onda sjedne u mraĉan
kut sobe i posuti neko vrijeme. Napokon prozbori drhtavim glasom:
Oliver Twist
— Nadam se da nije ništa opasno, Olivere. U posljednjih sam nekoli
ko godina bila zbilja sretna s njom — moţda i presretna. Bit će da je
došlo vrijeme da me snaĊe kakva nesreća, ali nadam se da neće ovo
biti ta nesreća.
— Kakva nesreća? — upita je Oliver.
— Teţak udarac sudbine — produţi stara gospoda — koji bi me za
desio kad bih izgubila tu dragu djevojku koja mi je vec odavno sva
utjeha i radost.
— Ah, Boţe saĉuvaj! — ţivo uzvikne Oliver,
— Da, Boţe saĉuvaj, dijete moje! — reĉe stara gospoĊa kršeći ruke.
— Ne moţe se valjda dogoditi nešto tako strašno! — opet će Oliver.
— Još je prije dva sata bila sasvim zdrava.
— Ali je sad ozbiljno bolesna — odvrati gospoĊa Mavlie. — I sigurna
sam da će joj biti još gore. Draga moja, draga Rose! Oh, što bih ja bez
nje?
Toliko se raţalostila da se Oliver, potiskujući u sebi bol, osmjelio su-
protstaviti joj se i najozbiljnije zamoli neka se smiri, za ljubav same
drage gospoĊice.
— I pomislite samo, gospoĊo — reĉe Oliver dok su mu suze same
navirale na oĉi, usprkos svim naporima da ih zadrţi — pomislite samo
kako je mlada i dobra, i koliko radosti i utjehe pruţa svima oko sebe.
Siguran sam... uvjeren sam... ĉvrsto sam uvjeren... da radi vas koji
ste isto tako dobri, i radi same sebe, i radi onih koje toliko usr ećuje,
nipošto neće umrijeti. Dragi Bog neće dati da tako mlada umre.
— Pst! — reĉe gospoĊa Mavlie i poloţi ruku Oliveru na glavu. — Ti
govoriš još kao dijete, jadni moj deĉko, ali me svejedno podsjećaš na
moju duţnost, koju sam naĉas smetnula s uma, Olivere. Ipak, valjda
mi se moţe oprostiti jer sam stara, pa sam vidjela tolike bolesnike i
samrtnike da znam kakva je muka rastati se s onim koga voliš. Toliko
sam toga vidjela u ţivotu da znam kako smrt ne štedi uvijek one koji
su najmlaĊi i najbolji, iako bi nam to trebala biti utjeha u našoj ţalosti,
jer je Bog pravedan i takvim nas kušnjama najbolje uĉi da postoji svijet
koji je ljepši od ovoga i u koji ćemo uskoro stići. Neka se vrši volja
Boţja! On najbolje zna koliko je volim!
Oliver se zaĉudio kad je vidio kako je gospoĊa Mavlie nakon tih rijeĉi
naglo prestala jadikovati, kao da je u jedan mah obuzdala svoju bol, i
kako se, još dok je to govorila, uspravila, smirila i pribrala. Još se više
zaĉudio kad se uvjerio da je tu smirenost i poslije saĉuvala i da je, uza
sve brige i bdjenje, bila neprestano orna i sabrana, obavljajući sve svoje
duţnosti neumorno, pa ĉak naoko i veselo. Ali, Oliver je bio mlad i
Trideset treće poglavlje
nije znao što sve mogu podnijeti ljudi snaţna duha u trenucima teških
kušnji. Pa i kako bi znao kad ni sami ti ljudi obiĉno to ne znaju?
Slijedila je noć puna tjeskobe. Kad je osvanuo dan, obistinile su se, na
ţalost, zle slutnje gospode Mavlie. Djevojku je spopala jaka i opasna
groznica.
— Ne smijemo sjediti skrštenih ruku, Olivere, niti se prepustiti boli
I
— reĉe gospoĊa Mavlie drţeći prst na usnama i gledajući ga netremice
' u oĉi. — Ovo pismo treba što hitnije otpremiti gospodinu Losberneu.
Valja ga odnijeti do trgovišta do kojeg nema više od ĉetiri milje kad se
ide stazom preko polja, a odatle ga treba hitno otposlati po konjaniku
ravno u Chertsev. U trgovištu će se za sve pobrinuti ljudi u svratištu, a
znam da se u tebe mogu pouzdati da će se sve obaviti kako,treba.
Oliver nije mogao ni rijeĉi izustiti, samo mu se na licu vidjelo kako
jedva ĉeka da krene.
— Evo još jednog pisma — reĉe gospoĊa Mavlie i uputi naĉas da
porazmisli — ali ni sama ne znam bih li ga sad odmah poslala ili bih
priĉekala da vidim hoće li Rosino zdravlje krenuti nabolje. Poslala bih
ga tek onda kad bih se bojala onog najgoreg.
— Je li i to pismo za Chertsev, gospoĊo? — priupita je Oliver, goreći
od nestrpljenja da izvrši povjereni zadatak i pruţajući svoju drhtavu
ruku za pismom.
— Nije — odgovori stara gospoda i preda mu ga sasvim nesvjesno.
Oliver zime na nj i vidje da je naslovljeno na gospodina Harrvja May-
lieja koji boravi na posjedu nekog lorda, ali nije dospio proĉitati gdje.
— Da ga pošaljem, gospoĊo? — upita Oliver i nestrpljivo digne po
gled.
— Nemoj — odgovori gospoĊa Mavlie i uzme mu opet pismo iz ruku.
— Priĉekat ću još do sutra.
Rekavši to, dade mu svoju novĉarku i on krene, ne ĉaseći ni ĉasa,
najbrţe što je mogao.
Jurio je koliko ga noge nose preko polja i puteljcima koji su katkad
razdvajali njive — ĉas bi se izgubio meĊu visokim klasjem što se skla-
palo oko njega, ĉas bi izbio na ĉistinu gdje su teţaci kosili i prevrtali si-
jeno. Zastao bi samo ovda-onda na dva-tri ĉaska da predahne, sve dok
nije, uznojen i prašan, stigao do malog trga u obliţnjem trgovištu. Tu
stane i pogledom potraţi svratiste. Zapazi bijelo zdanje banke, crvenu
pivovaru i ţutu vijećnicu, a u kutu veliku kuću na kojoj je sva drvenarija
bila zeleno obojena i pred kojom je stajao natpis »Kod Đure«. Ĉim je
spazio tu kuću, pohita do nje. Obrati se poštanskom momku koji je
dremuckao ispred vratnica i koji
Oliver Twist
ga, kad dozna što ţeli, uputi konjušaru, koji ga opet, kad sasluša sve
što mu je imao reći, uputi samom gazdi, ljudeskari s plavim rupcem
oko vrata, s bijelim šeširom na glavi, u smeĊesivim hlaĉama i visokim
posuvraćenim ĉizmama. Stajao je naslonjen na crpku pokraj ulaza u
konjušnicu i ĉaĉkao zube srebrnom ĉaĉkalicom. Taj se gospodin
zaputi odmjerenim koracima u toĉionicu, da sraĉuna troškove, za što
mu je trebalo popriliĉno vremena, a kadje raĉun bio ispostavljen i
plaćen, valjalo je osedlati konja i opremiti glasnika, št6 je potrajalo
još dobrih desetak minuta. Dotle je Oliver toliko oĉajavao i gorio od
nestrpljenja da mu je došlo da sam skoĉi na konja i odjuri galopom do
iduće postaje. Napokon je sve bilo spremno i mali zaveţljaj uruĉen,
uz mnoge usrdne molbe da bude što prije dostavljen, pa glasnik
podbode konja. Razlegne se topot po neravnoj kaldrmi na trgu i
konjanik odjuri galopom glavnom cestom te za dvije minute išĉezne
iz oĉiju.
Oliveru je pomalo odlanulo pri pomisli da je poslao ĉovjeka po pomoć
a da nije izgubio mnogo vremena, pa pohita iz dvorišta. Upravo kad
je izlazio na vratnice, sluĉajno naleti na nekog dugajliju zaogrnuta pla-
štem koji je izlazio iz svratišta.
— Ohol — uzvikne taj ĉovjek, zagledavši se u Olivera i iznenada ustu-
knuvši. — Koji je ovo vrag?
— Oprostite, molim vas, gospodine — reĉe Oliver. — Ţurio sam da
što prije stignem kući, pa vas nisam ni primijetio.
— Do vragal — promrsi ĉovjek više za se, piljeći u djeĉaka svojim
crnim oĉurdama. — Tko bi to rekao! Grom ga spalio! Taj bi ustao i iz
kamenog lijesa samo da mi se isprijeĉi na putu]
— Oprostite — promuca Oliver, smućen neznanĉevim divljim pogle
dom. — Nisam vas valjda ozlijedio?
— Crk'o dabogda! — procijedi ĉovjek strahovito bijesno kroza stisnu
te zube. — Samo da sam imao petlju da izustim jednu jedinu rijeĉ,
mogao sam te se prekonoć osloboditi. Proklet da si, kuga te umorila,
vraţe jedan mali! Što radiš tu?
Dok je tako nesuvislo izgavarao te rijeĉi, ĉovjek je mlatarao šakom i
prišao Oliveru kao da će ga udariti, ali se najednom sruši na zemlju i
poĉne se previjati, a na usta mu izbije pjena.
Oliver je ĉasak zurio u tog, kako je mislio, pomahnitalog ĉovjeka, a
onda jurne u kuću po pomoć. Pošto se pobrinuo da ga unesu u svra-
tiste, pode kući trĉeći najbrţe što ga noge nose ne bi li nadoknadio
izgubljeno vrijeme. Putem se u ĉudu, a pomalo i u strahu, sjećao ĉu-
dnovata vladanja tog nepoznatog ĉovjeka.
Trideset treće poglavlje
Ipak, nije dugo mislio na taj dogaĊaj. Kad se vratio kući, zaokupile
su ga druge misli koje su potisnule u njemu sve što se njega osobno
ticalo.
Stanje Rose Mavlie naglo se pogoršavalo. Još prije ponoći zapala je u
bunilo. Seoski lijeĉnik neprestano je bio uz nju. Kad je prvi put pre-
gledao bolesnicu, odveo je gospodu Mavlie na stranu i rekao joj da je
bolest vrlo teška i opasna.
— Zapravo — rekao je — bilo bi pravo ĉudo kad bi ozdravila.
Koliko je puta Oliver te noći skakao iz postelje i prikradao se neĉujno
stubama osluškujući svaki, pa i najmanji sušanj iz bolesniĉke sobe!
Koliko su ga puta podilazili srsi i oblijevao hladan znoj po ĉelu kad bi
iznenada zaĉuo tapkanje nogu, jer bi se pobojao da se dogodilo nešto
što je bilo strašno i pomisliti! I što su bile sve njegove dotadašnje usr
dne molitve prema molitvama što su mu sad navirale na usta, kad je
bolno i strastveno preklinjao nebesa neka poštede ţivot i zdravlje tog
plemenitog stvorenja nad kojim je smrt raširila svoja krila!
Oh, ona neizvjesnost, ona grozna, tjeskobna neizvjesnost koja nas
obuzima dok nemoćni stojimo uz postelju dragog nam bića što lebdi
izmeĊu ţivota i smrti! Oh, one grozomorne misli koje nas salijeću te
nam slikama što nam ih doĉaravaju paraju srce i presijecaju dah — ona
oĉajniĉka ţudnja da uĉinimo nešto što će bar ublaţiti bolove i smanjiti
opasnost koju nismo kadri otkloniti, ona klonulost i utuĉenost što ih
u nama izaziva tuţna pomisao da smo posve nemoćni — koje su muke
ravne tim mukama? Kakva ih razmišljanja ili nastojanja mogu utoliti u
tim grozniĉavim i napregnutim trenucima?
Osvanulo je jutro, a u ladanjskoj je kućici sve bilo mirno i tiho. Ljudi
su razgovarali šaptom; na vratnicama su se s vremena na vrijeme po-
javljivala zabrinuta lica; ţene i djeca odlazili su iz kuće uplakani. Cijeli
bogovetni dan i još dugo nakon što se smrklo, Oliver je tiho tumarao
po vrtu i svaki ĉas bacao poglede prema bolesniĉkoj sobi, te bi protr-
nuo kad god bi ugledao zamraĉeni prozor, kao da iza njega vreba smrt.
Kasno u noći stigao je gospodin Losberne.
— Zaista je teško — reĉe dobri doktor okrećući se na drugu stranu
— tako mlada, tako voljena, a tako malo nade!
Osvane i drugo jutro. Sunce je veselo sjalo, toliko veselo kao da ne
vidi nikakva jada ni nevolje pod sobom. I dok je oko nje svaki list i
cvijet treperio u punom sjaju, odišući ţivotom i zdravljem, a sa svih
strana odjekivalo radosno kliktanje, lijepa mlada djevojka brzo je ko-
pnjela. Oliver se odvukao do starog crkvenog groblja, sjeo na jedan
zeleni humak i proplakao, moleći se Bogu za nju.
Oliver Twist Trideset treće poglavlje

Oko njega je bilo sve tako mirno i lijepo, u suncem obasjanoj krajini što su se pribliţavali. Obadvoje i nehotice jurnu prema vratima kad
bilo je toliko sjaja i razdraganosti, u pjevu ljetnih ptica bilo je toliko uĊe gospodin Losberne.
blaţene glazbe, u brzom letu vrane gakuše preko nebeskog svoda bilo — Što je s Rosom? — zavapi stara gospoĊa. — Recite mi odmah! Sve
je toliko slobode, u svemu je bilo toliko ţivota i radosti da je djeĉaku, ću lakše podnijeti nego ovu neizvjesnost! Ah, recite mi, molim vas, za
kad je digao svoje upaljene oĉi i pogledao oko sebe, sijevnulo u glavi ime Boţje!
kako ovo nije vrijeme za umiranje, kako Rose nipošto ne.moţe umri- — Morate se najprije smiriti — reĉe lijeĉnik pridrţavajući je. — Bu
jeti dok su sva ta skromna stvorenja tako sretna i razdragana, kako se dite s mirom, draga gospoĊo, molim vas!
grobovi kopaju samo u hladnoj i neveseloj zimi, a nikako usred sun- — Pustite me, za Boga miloga! Drago moje dijete! Mrtva je! Umire!
ĉana i mirisava ljeta. Umalo što nije pomislio da su mrtvaĉki pokrovi — Ne umire! — plahovito uzvikne doktor. — Bog je dobar i milostiv
samo za stare i smeţurane ljude, da nikad svojim jezovitim naborima pa će ona još dugo poţivjeti, na radost i sreću svih nas.
ne zaodijevaju mlada i ljupka tijela. Stara gospoĊa padne na koljena i htjede sklopiti ruke, ali snaga koja ju
Zvono s crkvenog tornja grubo prekine te djeĉakove misli. Još jedan! je toliko dugo podrţavala odleti put neba s prvim rijeĉima zahvalnosti, i
Opet! Pozivalo je to zvono ljude na pogreb. Skupina jadnih ţalobnika ona klone u prijateljske ruke što su se raskrilile da je prihvate.
ulazila je na vrata noseći bijele vrpce jer je pokojnik bio mlad. Stajali
su gologlavi nad rakom, a meĊu oţalošćenima je bila i majka — do-
skorašnja majka. Sunce je, meĊutim, i dalje veselo sjalo i ptice su
pjevale.
Oliver poĊe kući prisjećajući se mnogih dobroĉinstava što mu ih je
bila iskazala bolesna djevojka, i priţeljkujući da opet doĊe vrijeme kad
će joj moći neprestance posvjedoĉivati koliko joj je zahvalan i privr-
ţen. Nije imao razloga zamjerati sam sebi nemar ili nepaţnju prema
njoj jer joj je vjerno sluţio, ali su mu opet izlazile pred oĉi na stotine
sitnih zgoda kad mu se ĉinilo da je mogao pokazati još više ţara i re-
vnosti, te je ţalio zbog toga. Moramo dobro paziti kako se ponašamo
prema svojima bliţnjima jer svaka smrt budi u onima koji ostaju u
ţivotu misli o tome što su sve propustili i koliko su malo uĉinili — ko-
liko su toga zaboravili uĉiniti, a još više propustili popraviti! Nema
teţeg kajanja od beskorisnog kajanja; sjetimo se na vrijeme toga ako
ţelimo da nas mimoiĊu te muke.
Kad se vratio kući, gospoĊa MĊvlie je sjedila u malom salonu. Kad
ju je ugledao, srce mu se stegnulo jer se do tada nije bila odvajala od
uzglavlja svoje nećakinje. Protrnuo je pri pomisli što ju je mogao otje-
rati odande. Doznao je, meĊutim, da je bolesnica utonula u dubok
san iz kojeg će se probuditi — ili da ozdravi i vrati se u ţivot, ili da se
oprosti s njima i umre.
Sjedili su tako sate i sate osluškujući i bojeći se progovoriti ijednu
rijeĉ. Jelo je odneseno a da ga nisu ni taknuli; pogledima koji su poka-
zivali da su im misli na drugoj strani, promatrali su sunce kako tone
sve niţe i niţe i kako najposlije prosipa po nebu i zemlji sjajne boje što
nagovješćuju njegov zalazak. Njihov napregnuti sluh ulovi bat koraka

Trideset ĉetvrto poglavlje
sadrţi nekoliko uvodnih podataka o jednom mladom gospodinu
koji prvi put stupa na scenu, a riječ je i o jednoj novoj
pustolovini koju je doţivio Oliver.
Bila je to gotovo prevelika sreća da bi se mogla podnijeti. Oliver je bio
zgranut i ošamućen tom neoĉekivanom obaviješću; nije mogao ni plakati
ni govoriti ni mirovati. Gotovo nije bio kadar shvatiti što se zbilo, sve dok
mu nakon duga bazanja po svjeţem veĉernjem zraku nisu odjednom suze
grunule niz obraze, te kao da je u jedan mah dokraja pojmio svu radosnu
promjenu koja je nastala, i osjetio kako mu je gotovo nepodnošljiv teret
tjeskobe pao sa srca.
Noć se već bila uvelike spustila kad je krenuo kući s rukama punim cvije-
ća, što ga je neobiĉno pomno bio nabrao da okiti njime bolesniĉku sobu.
Dok je hitro odmicao cestom, ĉuo je za sobom neka kola kako mu se
naglo pribliţavaju. Obazrevši se, ugleda poštansku koĉiju kako juri prema
njemu punom brzinom. Konji su letjeli kao vihor a cesta je bila uska, pa
se Oliver priljubi uz neĉije vratnice da propusti koĉiju. Dok je jurila
mimo njega, opazi u njoj ĉovjeka s bijelom noćnom kapom na glavi.
Njegovo mu se lice uĉini poznatim iako nije imao vremena da ga dobro
pogleda. Odmah zatim noćna kapa se pomoli na prozoru koĉije i netko
gromovitim glasom dovikne koĉijašu neka zaustavi kola, što ovaj uĉini što
je brţe mogao. Tada noćna kapa opet izviri i onaj isti glas zazove Olivera
po imenu.
— Hej! — dovikne mu taj ĉovjek. — Olivere, što ima novo? Mladi go
spodine! Kako je gospoĊica Rose?
— Jeste li to vi, Gilese? — poviĉe Oliver pritrĉavajući koĉiji.
Noćna se kapa opet pomoli na prozoru i Giles zausti da nešto kaţe, ali
ga iznenada jedan mladi gospodin, koji je sjedio u drugom kutu koĉije,
povuĉe natrag i uzbuĊeno upita što ima novo.
Trideset ĉetvrto poglavlje
— Samo jednu rijeĉ! — dovikne taj mladić. — Je li joj bolje ili gore?
— Bolje... mnogo bolje! — ţurno odgovori Oliver.
— Hvala Bogu! — usklikne mladić. — Je li to sigurno?
— Sasvim sigurno, gospodine — otpovme Oliver. — Tek joj je prije dva-
tri sata krenulo nabolje, ali gospodin Losberne kaţe da nema više opa
snosti.
Mladić ne reĉe više ni crne ni bijele, samo otvori vrata koĉije, iskoĉi iz
kola, uhvati Olivera brţe-bolje za mišicu i odvede ga u stranu.
— Je li to sasvim pouzdano? Da se nisi moţda prevario, deĉko, je li?
— upita ga mladić drhtavim glasom. — Nemoj me, molim te, sluĉajno
zavaravati nadama koje se ne mogu ispuniti.
— Ne bih to uĉinio ni za što na svijetu, gospodine — reĉe Oliver. — Zbi
lja mi moţete vjerovati. Sam je gospodin Losberne rekao da će poţivjeti
još mnogo godina, na radost i sreću svih nas. Ĉuo sam na svoje uši kad
je to rekao.
Kad se prisjetio prizora koji je obiljeţio poĉetak tolike sreće i radosti,
Oliveru se oĉi zaliju suzama, a i mladić okrene glavu na drugu stranu
i posuti neko vrijeme. Oliveru se uĉini da je i zajecao više puta, ali se
nije usudio ni pisnuti, jer je i te kako dobro znao što taj mladić u tom
trenutku osjeća, pa je stajao podalje od njega, toboţe zaokupljen svojom
kitom cvijeća.
Za sve to vrijeme gospodin Giles, s bijelom noćnom kapom na glavi,
sjedio je na potezi koĉije podnimljen na koljena i otirao oĉi plavim pamu-
ĉnim rupĉićem s bijelim toĉkicama. Najbolji dokaz da taj ĉestiti ĉovjek
ne hini ganuće bijahu njegove crvene oĉi kojima je pogledao mladog go-
spodina kad mu se ovaj obratio:
— Mislim, Gilese, kako će biti najbolje da se sami odvezete do moje
majke. Ja bih radije polako produţio pješice kako bih dobio malo na vre
menu prije nego što je ugledam. Moţete joj reći da dolazim.
— Oprostite, gospodine Harry — reĉe Giles brišući i dotjerujući rupĉi
ćem svoje uplakano lice — ali bio bih vam veoma zahvalan kad biste ko
ĉijašu povjerili tu poruku. Ne bi bilo uputno, gospodine, da me posluga
vidi u ovakvu stanju. Srozao bih se u njihovim oĉima kad bi me ovakva
vidjeli.
— Pa dobro — odvrati Harrv Mavlie smješkajući se — uĉinite kako god
hoćete. Neka on ode s prtljagom ako ţelite, a vi poĊite s nama. Samo
stavite najprije nešto pristojnije na glavu umjesto te noćne kape, jer će
inaĉe svijet pomisliti da smo šenuli pameću.
Pošto je tako bio upozoren na svoje nedoliĉno pokrivalo, gospodin Giles
makne kapu s glave i strpa je u dţep, a na njeno mjesto stavi solidan i
Oliver Twist
dostojanstven klobuk što ga je dohvatio iz koĉije. Nakon toga kpĉijaš
potjera konje, a Giles, gospodin Mavlie i Oliver produţe dalje s noge na
nogu.
Dok su tako išli, Oliver je s vremena na vrijeme bacao vrlo radoznale
i pozorne poglede na došljaka. Bio je srednjeg rasta i moglo mu je biti
dvadeset pet godina; lice mu bijaše lijepo i otvoreno, a drţanje slobodno
i privlaĉno. Unatoĉ velikoj razlici u godinama, bio je toliko nalik na staru
gospoĊu da bi Oliver bez po muke pogodio da su u rodu, ĉak i kad ne bi
znao da su majka i sin.
Kad su stigli u ladanjsku kućicu, gospoĊa je Mavlie već ţeljno išĉekivala
sinov dolazak. Oboje je bilo duboko ganuto sastankom.
— Majko! — prošapće mladić. — Zašto mi nisi već prije javila?
— Pisala sam ti, ali kad sam malo bolje promislila, odluĉila sam zadrţati
pismo dok ne ĉujem mišljenje gospodina Losbernea — odgovori gospoĊa
Mavlie.
— Ali zašto — opet će mladić — zašto si riskirala da se dogodi ono što se
umalo nije dogodilo? Da je Rose... ne mogu sad izgovoriti tu rijeĉ... da se
ta bolest drugaĉije završila, kako bi to uopće mogla sama sebi oprostiti? I
kako bih ja ikad više mogao biti sretan?
— Da se to zaista dogodilo, Harry — reĉe gospoĊa Mavlie — bojim se
da bi tvoja sreća bila zauvijek razorena i da bi bilo sasvim nevaţno bi li
stigao dan ranije ili kasnije.
— A kako bi drukĉije i moglo biti, majko? — odvrati mladić. — Ama,
zašto to uopće govorim? To je zaista tako... to je zaista tako... i ti znaš,
majko, da je tako... svakako znaš da je takol
— Znam da ona zasluţuje najljepšu i najĉistiju ljubav koju moţe pruţiti
srce jednog muškarca — reĉe gospoĊa Mavlie. — Znam da odanost i
plemenitost njene duše ne traţe zauzvrat obiĉnu naklonost, nego duboku
i trajnu ljubav. Kad ne bih to osjećala i uz to još znala da bi promjena dr
ţanja voljenog ĉovjeka mogla slomiti njeno srce, ne bi mi bilo ovako teško
izvršiti svoj zadatak, niti bih se morala boriti sama sa sobom da uĉinim
ono što smatram da mi duţnost nalaţe.
— To nije lijepo od tebe, majko — reĉe Harry. — Zar zbilja misliš da sam
još djeĉarac koji ne zna što mu srce ţeli i koji ne poznaje svoju dušu?
— Mislim, dragi moj sine — otpovrne gospoĊa Mavlie stavljajući mu
ruku na rame — da je mladost puna plemenitih osjećaja koji ne traju
dugo, i da meĊu njima ima takvih koji još brţe proĊu kad se zadovolje. A
nadasve mislim — nastavi gospoĊa gledajući netremice sina — ako se po
letan, vatren i ambiciozan ĉovjek oţeni djevojkom na ĉije je ime, premda
i bez njene krivnje, baĉena neka ljaga, na koju će bešćutni i nevaljali ljudi
Trideset ĉetvrto poglavlje
moţda svaki ĉas podsjećati i nju i njegovu djecu — i koju će utoliko ĉešće
bacati njemu u lice i ismijavati ga ukoliko on bude imao više uspjeha u
ţivotu — moţe se dogoditi, koliko god taj ĉovjek bio plemenita i dobra
srca, da se jednog dana pokaje zbog braĉne veze koju je zasnovao u mla-
dosti. A ona će moţda patiti znajući da se on zbog toga kaje.
— Majko — nestrpljivo će mladić — muškarac koji bi se tako ponio bio
bi odvratan sebiĉnjak koji ne bi bio vrijedan nazvati se ĉovjekom, niti bi
bio vrijedan ţene koju si opisala.
— Ti sad tako misliš, Harry — reĉe mu majka.
— I dovijeka ću tako misliti] — ustvrdi mladić. — Duševne muke koje
sam proţivio u ova dva dana tjeraju me da ti priznam svoju ljubav, koja,
kao što i sama znaš, nije od juĉer niti je ne znam kakav mladenaĉki hir.
Rose, ta slatka, draga djevojka, prirasla mi je srcu ĉvršće nego što je ikad
ijedna ţena prirasla srcu jednog muškarca. Sve moje misli, planovi i nade
u ţivotu vezani su za nju, a ako se ti usprotiviš toj mojoj velikoj ljubavi,
zauvijek ćeš mi razoriti mir i sreću. Promisli, majko, dobro o svemu tome
i o meni, i nemoj tako olako prijeći preko sreće, do koje kao da ti nije
mnogo stalo.
— Harrv — opet će gospoĊa Mavlie — upravo zato što mi je mnogo stalo
do njeţnih i osjetljivih srdaca, ne bih htjela da im se nanese bol. Ali dosta
smo, i previše, razgovarali zasad o tome.
— Neka onda sama Rose odluĉi — dobaci joj Harrv. — Nećeš valjda
tjerati s tim svojim pretjeranim mišljenjima toliko daleko da me odbiješ
od nje?
— Neću — odvrati gospoĊa Mavlie — ali molila bih te da razmisliš...
— Već sam razmislio1. — glasio je nestrpljiv odgovor. — Razmišljao sam,
majko, godine i godine. Razmišljao sam o tome ĉim sam poĉeo misliti
svojom glavom. Moji su osjećaji ostali nepromijenjeni i nikad se neće
promijeniti; pa zašto da se onda još muĉim prikrivajući ih kad od toga
nitko ţiv nema nikakve koristi? Neću! Moram sve reći Rosi prije nego
što odem.
— Samo joj reci — reĉe gospoĊa Mavlie.
— Ima nešto u tvom drţanju, majko, što mi govori da će ona hladno
primiti moje rijeĉi — napomene mladić.
— Neće hladno — odvrati stara gospoĊa — ni govora. — Nego kako?
— saleti je mladić. — Da nije koga drugog zavoljela?
— Nije, nije — odgovori mu majka. — Ti si već previše, ako se ne varam,
zaokupio njene osjećaje. Nego, ovo sam ti htjela reći — nastavi stara go
spoda ne dajući sinu da je prekine u rijeĉi. — Prije nego što sve staviš na
kocku, prije nego što se vineš do vrhunca nade, porazmisli koji trenutak,
Oliver Twist
drago moje dijete, o Rosinu podrijetlu, porazmisli o tome koliko moţe
na njenu odluku utjecati spoznaja o njezinu sumnjivu podrijetlu, s obzi-
rom na njenu odanost nama, na sav ţar njene plemenite duše i na njen
samoprijegor kojim se oduvijek u svemu isticala, i u vaţnim i u nevaţnim
stvarima.
— Kako to misliš?
— To moraš sam dokuĉiti — odgovori gospoĊa Maylie — a ja sad moram
k njoj. Bog te blagoslovio, sinko!
— Hoćemo li se veĉeras još vidjeti? — ţeljno je priupita Harry.
— Hoćemo, uskoro — odgovori gospoĊa. — Ĉim uzmognem ostaviti
Rosu.
— Hoćeš li joj reći da sam stigao? — opet će Harrv. — Naravno — otpo-
vrne gospoĊa Mavlie.
— I reci joj koliko sam se brinuo, i koliko sam patio, i koliko ĉeznem da
je vidim. Hoćeš li joj reći sve to, majko?
— Hoću — reĉe stara gospoĊa. — Sve ću joj to reći. I stisnuvši njeţno
sinu ruku, odbrza iz sobe.
Dok se nabrzinu vodio taj razgovor, gospodin Losberne i Oliver stajali su
na drugom kraju odaje. Prvi od njih pruţi sad ruku Harrvju Mavlieju i
njih se dvojica srdaĉno pozdrave. Na brojne upite svoga mladog prijate-
lja, doktor mu podnese opširan izvještaj o stanju bolesnicei izvještaj koji
je bio isto toliko utješan i pun obećanja koliko se mladić mogao nadati na
temelju onoga što je ĉuo od Olivera, a sve je to naćuljenih ušiju slušao i
gospodin Giles, koji je toboţe poslovao nešto oko prtljage.
— Jeste li, Gilese, u posljednje vrijeme ustrijelili štogod pošteno? — upi
ta ga lijeĉnik kad je završio razgovor.
— Ništa osobito, gospodine — odgovori Giles, crven kao rak.
— I niste ulovili nikakve lopove niti prepoznali kojeg provalnika? — pro
pitkivaše dalje doktor.
— Nisam, gospodine — odgovori Giles vrlo dostojanstveno.
— E pa, ţao mi je što to ĉujem — reĉe doktor — jer vi to zbilja dobro
radite. A kako je Brittles?
— Mali je sasvim dobro, gospodine — reĉe Giles zauzimajući svoje uo
biĉajeno zaštitniĉko drţanje — i šalje vam, gospodine, svoje najsmjernije
pozdrave.
— E pa, lijepo, lijepo — reĉe doktor. — A kad ste već tu, gospodine
Gilese, da vam kaţem kako mi je vaša dobra gospodarica, dan prije nego
što sam bio onako hitno pozvan ovamo, povjerila da obavim jedan mali
posao u vašu korist. Hoćete li biti tako dobri da doĊete malo ovamo, na
stranu?
Trideset ĉetvrto poglavlje
Giles priĊe neobiĉno vaţno i pomalo zaĉuĊeno doktoru koji ga poĉasti
kratkim povjerljivim razgovorom, nakon kojeg se glavni sluga više puta
pokloni i udaiji iznimno dostojanstvenim korakom. U salonu je predmet
tog razgovora ostao tajna, ali se u kuhinji ubrzo doznalo što je posrijedi,
jer se gospodin Giles zaputio ravno onamo, zatraţio vrĉ crnog piva i,
zauzevši veliĉanstveno drţanje, što je na prisutne ostavilo snaţan dojam,
obznanio da je gospodarica izvoljela, s obzirom na njegovo junaštvo
iskazano prilikom pokušaja provale, poloţiti u mjesnu štedionicu svotu
od dvadeset pet funti na njegovo ime i slobodno raspolaganje. Nato su
kuharica i sobarica podigle ruke i oĉi uvis i rekle da će se gospodin Gi-
les sad jamaĉno uzoholiti, ali gospodin Giles samo usklikne, cupkajući
ĉipkane nabore na svojoj košulji: — Neću, ne bojte se! — i doda da će
im biti zahvalan ako primijete i upozore ga da se drţi iole oholo prema
svojima podĉinjenima. I nadrobi još mnogo rijeĉi koje su jednako tako
svjedoĉile o njegovoj skromnosti i bile isto tako doĉekane oduševljenjem
i pljeskom, jer su, uostalom, bile izvorne i umjesne, kao što su obiĉno
rijeĉi svih znaĉajnih ljudi.
Gore je takoĊer veĉer protjecala u najboljem raspoloţenju, jer je doktor
bio dobre vvoje pa Harrv Mavlie, koliko god bio u prvi mah umoran i
zamišljen, nije mogao odoljeti šaljivosti toga diĉnog gospodina, koji je
zasipao društvo kojekakvim dosjetkama, pošalicama i zgodama iz lijeĉni-
ĉkog zvanja, koje su bile nešto najsmješnije što je Oliver ikad ĉuo, pa se
smijao od sveg srca, na oĉito zadovoljstvo gospodina Losbernea, koji se
smijao sam sebi preko svake mjere i nagonio svojim primjerom Harrvja
na gotovo isti takav smijeh. I tako su se veselili koliko su mogli u takvim
prilikama, i bilo je već kasno u noći kad su se rastali, laka i harna srca, i
pošli na poĉinak, koji im je, nakon svih onih sumnji i neizvjesnosti što su
ih bili pretrpjeli, bio i te kako potreban.
Sutradan je Oliver ustao bolje volje i prihvatio se svojih uobiĉajenih ju-
tarnjih poslova poletnije i ornije nego posljednjih nekoliko dana. Ponovo
je iznio krletke, na njihova stara mjesta, kako bi ptice pjevale u njima, i
ponovo je nabrao naljepšeg poljskog cvijeća što ga je mogao naći kako bi
Rose mogla uţivati u njegovoj ljepoti. Kao kakvom ĉarolijom, nestalo je
sjete koja kao da je pod tuţnim pogledom zabrinuta djeĉaka dane i dane
obavijala sve predmete, koliko god oni bili lijepi sami po sebi. Rosne su
kapi nekako blistavije svjetlucale na zelenom lišću, povjetarac je nekako
umilnije šumio u krošnjama, pa i samo je nebo bilo nekako plavetnije i
sjajnije. Tako naše raspoloţenje djeluje ĉak i na izgled predmeta oko nas.
Ljudi koji, gledajući prirodu i svoje bliţnje, kukaju kako je sve mraĉno i
sumorno imaju pravo, samo što su te tamne boje tek odraz njihovih oĉiju
Oliver Twist
i srdaca što ih je prelila ţuĉ. Prave su boje pune preljeva i iziskuju jasniji
pogled.
Vrijedno je napomenuti, a to je i Oliveru odmah udarilo u oĉi, da nije
više sam odlazio u svoje jutarnje šetnje. Otkako je Harry Mavlie već pr-
vog jutra sreo Olivera kako se vraća kući punih ruku cvijeća, obuzela ga
je tolika strast za cvijećem i pokazao je toliko ukusa u aranţiranju da je u
toj vještini ostavio svog mladog prijatelja daleko za sobom. Iako mu, me-
Ċutim, nije u tome bio ravan, Oliver je znao gdje se moţe naći najljepše
cvijeće, pa su svakog jutra zajedno landrali uzduţ i poprijeko i donosili
kući cvijeće u punom cvatu. Prozor je mlade djevojke sad bio otvoren
jer je ona voljela da joj opojni ljetni zrak struji u sobu i krijepi je svojom
svjeţinom, ali je u vazi na samom prozoru svagda stajala kitica cvijeća
sloţena neobiĉno briţno svakog jutra. Oliver je, htio-ne htio, zapazio da se
uvelo cvijeće nikad ne baca, iako se u maloj vazi redovito mijenja cvijeće;
isto je tako zapazio da bi doktor, kad god bi došao u vrt, neizostavno bacio
pogled na taj prozor i vrlo znaĉajno klimnuo glavom prije nego što bi
pošao u svoju jutarnju šetnju. I tako su dani brzo odmicali a Rose se
naglo oporavljala.
Ne bi se moglo reći da Oliver nije znao što će s vremenom, premda
djevojka nije još bila izišla iz svoje sobe pa nije bilo zajedniĉkih veĉernjih
šetnji, osim što bi se ovda-onda malo prošetao s gospoĊom Mavlie. Još
je revnije odlazio na poduku svom starom uĉitelju i bio je toliko vrijedan
da se i sam ĉudom ĉudio svom naglom napredovanju. Ali baš dok je bio
zaokupljen uĉenjem, dogodilo mu se iznenada neško što gaje silno prene-
razilo i uzrujalo.
Sobica u kojoj je obiĉno sjedio i uĉio bila je u prizemlju, u straţnjem
dijelu kuće. Bijaše to prava ladanjska sobica kojoj je prozor bio izvana
obrastao jasminom i kozjom krvi što su ispunjavali sobu svojim miomiri-
sima. Prozor je gledao na vrt iz kojeg su vratašca vodila u obor za konje, a
iza obora se sterala lijepa livada i šuma. Na toj strani nije nigdje bilo kuće
pa je pucao širok vidik.
Jedne lijepe veĉeri, dok se tek hvatao mraĉak, Oliver je sjedio do pro-
zora zadubljen u ĉitanje. Sjedio je tako već neko vrijeme, a kako je bio
neobiĉno sparan dan i kako se bio priliĉno umorio, neće biti sramota za
pisca knjige koju je ĉitao, tko god taj pisac bio, ako kaţemo da je djeĉaka
malo-pomalo shrvao san.
Ima jedna vrsta sna koji nas katkad ophrva i sputa nam tijelo, ali nam
duh ostaje svjestan svega što se oko nas zbiva, a misli nam lutaju po
miloj volji. Ako se nesavladiva tromost, tjelesna klonulost i posvemašnja
nesposobnost da gospodarimo svojim mislima i pokretima moţe nazvati
Trideset ĉetvrto poglavlje
snom, onda se za takvo stanje moţe reći da je san; pa ipak smo svjesni
svega što se oko nas zbiva, a ako u takvim trenucima sanjamo, rijeĉi koje
zaista netko izgovara, ili šumovi koji se zaista razlijeţu oko nas, utkivaju
se neobiĉno lako u naše snove, tako da se san i java nekako ĉudnovato
izmiješaju te ih poslije gotovo više ne moţemo razluĉiti. Ali ĉak ni to nije
najzaĉudnija pojava u takvu stanju. Premda su nam za to vrijeme osjetila
opipa i vida obamrla, neosporna je ĉinjenica da na naše misli i slike što
nam u snu prolaze pred oĉima djeluje, opipljivo djeluje puka nijema na-
zoĉnost nekog zbiljskog predmeta, koji nije morao biti u našoj blizini kad
smo sklopili oĉi i za koji na javi nismo znali da je tu negdje u blizini.
Oliver je vrlo dobro znao da je u svojoj sobici, da knjige leţe pred njim
na stolu, da opojni povjetarac ćarlija milujući povijuše što se penju uza
zid. Pa ipak je spavao. Iznenada se prizor promijeni, zrak postane teţak i
zagušljiv i djeĉak protrne jer mu se uĉini da je opet u Ţidovljevoj kući.
Odvratni starac, kao i obiĉno u svom kutu, upire prstom u njega i šapće
jednom drugom ĉovjeku koji sjedi do njega, lica okrenuta na drugu stra-
nu.
To
— Tiho, dragoviću moj! — uĉini mu se da ĉuje kako Ţidov govori,
je on, kad ti kaţem. Hajdemo!
— On! — kao da odvrati onaj drugi. — Zar misliš da ga nisam odmah
prepoznao? Kad bi cijeli ĉopor duhova poprimio njegov lik a on stajao
meĊu njima, ima nešto po ĉemu bih ga zaĉas prepoznao. Kad bi ga zako
pao dvadeset metara duboko u zemlju i poveo me preko njegova groba,
mislim da bih znao da on tu leţi, ĉak i kad ne bi bilo nikakva znaka na
grobu.
Oliveru se uĉini da je glas tog ĉovjeka proţet toliko strahovitom mrţnjom
da se probudi od straha i prene iz sna.
Boţe mili! Od ĉega mu se to krv sledila u ţilama, od ĉega ga je izdao glas,
od ĉega su mu se oduzele ruke i noge? Tu... tu... na prozoru... odmah tu,
pred njim... toliko blizu da bi ga mogao gotovo dodirnuti rukom prije
nego što je ustuknuo, tu je stajao Ţidov i piljio u sobu, te im se pogledi
ukrste! A do njega, posve blijed od gnjeva ili od straha, ili i od jednog i
od drugog, mrko lice onog istog ĉovjeka koji se bio okomio na njega na
ulazu u svratiste.
Ta mu je slika bljesnula pred oĉima samo na tren, kao munja, i već je ne-
stala. Ali i oni su njega prepoznali i on njih; i ta mu se slika utisnula toliko
duboko u sjećanje kao da je urezana u kamen i kao da je od roĊenja nosi
pred oĉima. Stajao je ĉasak skamenjen, a onda iskoĉi kroz prozor u vrt i
poĉne iz svega glasa zazivati upomoć.
Oliver Twist
Trideset peto poglavlje
u kojem je riječ o neuspjeloj potjeri na kraju Oliverove
pustolovine i o prilično vaţnu razgovoru izmeĎu Harryja
Maylieja i Rose.
Kad su na Oliverovo zapomaganje dotrĉali ukućani, našli su ga, bli-
jeda i uzrujana, kako prstom upire u livadu iza kuće i na jedvite jade
izgovara:
— Ţidov! Ţidov!
Giles nije bio naĉisto što znaĉi taj povik, ali Harrv Mavlie, koji je bio
malo oštroumniji i koji je znao ponešto o Oliverovoj prošlosti iz kazi-
vanja svoje majke, odmah pojmi što je posrijedi.
— Na koju je stranu pobjegao? — upita ga dohvaćajući toljagu što je
stajala u kutu.
— Tamo — odgovori Oliver pokazujući na koju je stranu Ţidov pobje
gao. — Zaĉas ih je nestalo.
— Onda su u jarku! — reĉe Harrv. — Za mnom! Pazite da ne zao-
stanete!
Rekavši to, preskoĉi ţivicu i pojuri tako strelovito da su ga ostali jedva
sustizali.
Giles je trĉao što je brţe mogao, a isto tako i Oliver. Nakon minutu,
dvije vrati se iz šetnje gospodin Losberne, pa se i on jedva nekako
prebaci preko ţivice, ali se osovi na noge hitrije nego što bi se ĉovjek
od njega nadao, te udari za njima brzinom koja nije bila za podcjenji-
vanje, raspitujući se na sva usta što se zapravo dogodilo. I tako svi
jure bez predaha dok im predvodnik ne stigne do mjesta u polju što
mu ga je Oliver pokazao, pa poĉne pomno pretraţivati jarak i obliţnju
ţivicu, te tako omogući ostalima da pristignu, a Oliveru da priopći
gospodinu Losberneu što ih je nagnalo da se dadu u takvu
bjesomuĉnu hajku.
Trideset peto poglavlje
Ali sve je traganje bilo uzaludno. Nije bilo ĉak ni svjeţih tragova sto-
pala. Stajali su navrh breţuljka s kojeg je pucao vidik na tri-ĉetiri milje
uokolo. Slijeva u kotlini bilo je selo, ali da bi došli do njega smjerom
koji je pokazao Oliver, ona su dvojica morala pretrĉati preko ĉistine
dobar komad puta, što nikako nisu mogli za tako kratko vrijeme. S
druge strane, livade su bile okruţene gustom šumom, ali ni do nje nisu
bjegunci mogli stići iz istog razloga.
— Mora da ti se sve to prisnilo, Olivere — reĉe Harrv Mavlie.
— Ma nije, gospodine, kad vam kaţem — odvrati Oliver jeţeći se pri
samoj pomisli na lice starog nitkova. — Vidio sam ga sasvim lijepo.
Obojicu sam jasno vidio, kao što sad vas gledam.
— A tko je bio onaj drugi? — upitaju ga Harrv i gospodin Losberne
u isti mah.
— Onaj isti ĉovjek o kojem sam vam priĉao kako je iznenada naletio
na mene u svratištu — reĉe Oliver. — Gledali smo se lijepo oĉi u oĉi,
mogao bih se zakleti da je to bio on.
— I siguran si da su ovuda udarili? — priupita ga Harrv.
— Jesam, isto onako kao što sam siguran da su obojica stajala pred
prozorom — odgovori Oliver pokazujući rukom na ţivicu koja je dije
lila vrt od livade. — Onaj je visoki preskoĉio ţivicu eno ondje, a Ţidov
se drţao malo više desno i provukao se kroz onaj otvor.
Obojica su motrila Oliverovo ozbiljno lice dok je to govorio, a onda
su izmijenili meĊu sobom poglede koji kao da su govorili kako vjeruju
da Oliver govori istinu. Pa ipak, nigdje nije bilo ni najmanjeg traga od
bjegunaca. Trava je bila visoka, ali nigdje nije bila izgaţena, onim na
onim mjestima kuda su oni sami bili prošli. Rubovi i strane jaraka bija-
hu od gnjecave ilovaĉe, ali nigdje pod milim Bogom nisu mogli otkriti
tragove cipela ni bilo kakav drugi znak po kojem bi mogli zakljuĉiti da
je tuda prošla ljudska noga u posljednjih nekoliko sati.
— Zbilja ĉudno! — napomene Harrv.
— Ĉudno? — ponovi doktor. — Ĉak ni Blathers i Duff ne bi znali što
im je ĉiniti.
Iako je bilo oĉito da je svako daljnje traganje uzaludno, tragali su i
dalje sve dok nije pala noć — pa i tada su odustali teška srca. Pošto
je Oliver opisao što je bolje znao i umio kako su ona dvojica izgledala
i bila obuĉena, poslali su Gilesa da obiĊe sve seoske krĉme. Ţidov je
svakako bio toliko uoĉljiv ĉovjek da su ga ljudi mogli lako zapamtiti
ako su ga vidjeli kako negdje pije ili švrlja, ali se Giles vratio bez
ikakve obavijesti s pomoću koje bi se ta tajna mogla razotkriti ili bar
donekle razjasniti.
Oliver Twist
Sutradan su nastavili tragati i raspitivati se, ali i opet bez ikakva uspje
ha. Prekosutra su Oliver i gospoĊa Mavlie otišli u obliţnje trgovište
nadajući se da će ondje sresti onu dvojicu ili bar ĉuti štogod o njima,
ali ni taj pokušaj nije urodio plodom. Nakon nekoliko dana dogaĊaj je
poĉeo pomalo padati u zaborav, kao što obiĉno biva kad radoznalost
slabi zbog pomanjkanja novosti. , ,^.
Dotle se Rose i dalje brzo oporavljala. Pridigla se, poĉela je izlaziti i
opet ţivjeti s obitelji, unoseći radost u srca svih ukućana. Premda je ta
promjena nabolje oĉito utjecala na ukućane, i premda su se u
ladanjskoj kućici ponovo razlijegali veseli glasovi i radostan smijeh,
ipak bi s vremena na vrijeme neke od njih, pa ĉak i samu Rosu,
obuzela nekakva neobiĉna suzdrţljivost, što nije moglo ni Oliveru
promaknuti. GospoĊa Mavlie i njezin sin ĉesto su se zatvarali u sobu i
dugo razgovarali, a Rose se više puta pojavila s tragovima suza na
licu. A otkako je gospodin Losberne odredio dan kad će se vratiti u
Chertsev, ti su znaci uĉestali i bilo je oĉito da se nešto sprema što
ugroţava mir i sreću mlade djevojke i još nekoga uz nju. Napokon,
jednog jutra, kad je Rose ostala nakon doruĉka sama u sobi, ude Harrv
Mavlie i, nakon kraćeg vrzmanja, zamoli je za dopuštenje da
progovori s njom dvije-tri rijeĉi.
— Dvije-tri... samo dvije-tri rijeĉi... ništa više, Rose — reĉe mladić
privlaĉeći stolac bliţe njoj. — Ovo što ti imam reći zaokupljalo je već
i tvoje misli; tebi nisu nepoznate najdraţe nade moga srca iako ih još
nisi ĉula iz mojih usta.
Ĉim je Harry ušao, Rose je sva problijedjela, ali je to moglo biti i po-
sljedica njene nedavne bolesti. Samo je naklonila glavu i, sagnuvši se
nad cvijeće što je stajalo pokraj nje, nijemo je ĉekala da nastavi.
— Ja... ovaj... već sam morao otputovati — reĉe Harrv.
— Zaista si morao — odvrati Rose. — Oprosti što ti ovo kaţem, ali
radije bih da si već otputovao.
— Dovelo me je najstrašnije i najmuĉnije strahovanje — reĉe mladić
— bojazan da ne izgubim najdraţe biće za koje su mi vezane sve ţelje
i nade. Bila si na umoru, lebdjela si izmeĊu zemlje i neba. Kad mlada,
lijepa i dobra stvorenja ophrva boleština, znamo da njihove ĉiste duše
i nehotice ĉeznu za blistavim carstvom vjeĉnog mira; znamo, hvala
Bogu, da vrlo ĉesto najbolji i najljepši meĊu nama odlaze od nas u
cvijetu mladosti.
Dok je mladić to govorio, iz oĉiju njeţne djevojke zavrcaju suze, a
kad je jedna od njih kanula na cvijet nad kojim je bila sagnuta, te se
zacaklila punim sjajem u njegovoj ĉaški i još ga više uljepšala, reklo bi
Trideset peto poglavlje
se da taj izljev njena ĉistog mladog srca teţi prirodno se stopiti s onim
što je najljupkije u prirodi.
— Stvorenje tako lijepo i bezazleno kao anĊeo Boţji lebdjelo je izme
Ċu ţivota i smrti — strastveno nastavi mladić. — Ah, tko se mogao
nadati da će se ono, kad se pred njim već raskrilio onaj daleki svijet
koji mu je tako blizak, vratiti u ovaj svijet jada i nevolje! Rose, Rose,
kad samo pomislim da si već odlazila od nas kao njeţna sjena koju
svjetlo s visina baca na zemlju, da nije bilo nade da ćeš biti pošteĊena
i ostati s onima koji tavore svoje dane, da nije gotovo ni bilo razloga
da ostaneš ovdje, da sam osjećao kako pripadaš onoj blistavoj sferi u
koju su se tako rano utekli mnogi od najljepših i najboljih meĊu nama
— a svejedno sam se molio Bogu, uza sve te utjehe, da te vrati onima
koji te vole — sve su to bile gotovo prevelike muke da bi ih ĉovjek
mogao podnijeti. Takve sam muke ja trpio danju i noću, a s njima je
nahrupila takva bujica bojazni, strepnji i sebiĉna ţaljenja da ne umreš
a da ne znaš, i da nikad nećeš znati, koliko te volim, da mi se od svega
toga malne pomutila pamet i razum.
Ali ti si ozdravila. Iz dana u dan, takoreći iz sata u sat, vraćala ti se
pokoja kapljica zdravlja, miješala se s iscrpljenim i slabim tokom ţi-
vota što je tromo kruţio u tebi, pa je zdravlje ponovo nabujalo u tebi,
kao potok u proljeće. Oĉima zamagljenim od nestrpljivosti i snaţne
njeţnosti, gledao sam te kako se iz smrti vraćaš u ţivot. Nemoj mi reći
kako bi radije da nisam ovo doţivio, jer mi je sad srce mekše prema
svim ljudima.
— Nisam to mislila — reĉe Rose plaĉući. — Samo bih radije da si
otputovao kako bi se što prije vratio svojoj uzvišenoj i plemenitoj dje
latnosti, djelatnosti koja je vrijedna tebe.
— Nema djelatnosti koja bi bila vrednija mene, koja bi bila vrednija
najuzvišenije naravi na svijetu nego što je nastojanje da se zadobije
takvo srce kao što je tvoje — reĉe mladić i uhvati djevojku za ruku.
— Rose, draga moja Rose! Godine i godine te već volim i nadam se
da ću se dovinuti do slave kako bih se mogao ponosno vratiti i reći ti
da sam za slavom teţio samo radi toga da je mogu podijeliti s tobom,
snatrio sam kako ću te u tom sretnom trenutku podsjetiti na sve one
znakove djeĉaĉke privrţenosti koje sam ti nijemo iskazivao, i kako ću
te zaprositi i tako potvrditi stari prešutni sporazum koji smo meĊu
sobom bili sklopili! Taj dan još nije došao, ali, evo, premda još nisam
stekao slavu niti ostvario svoje mladenaĉke snove, nudim ti svoje srce
koje je već odavno tvoje, i znaj da sva moja budućnost ovisi o tvom
sadašnjem odgovoru.
Oliver Twist
— Ti si oduvijek bio dobar i plemenit prema meni — reĉe Rose obu
zdavajući svoje uzburkane osjećaje. — A da ne bi pomislio da sam
bešćutna ili nezahvalna, ĉuj sad moj odgovor.
— Tvoj odgovor glasi da se moram potruditi zasluţiti te, je li tako,
draga moja Rose?
— Moj odgovor glasi — odgovori Rose — da se moraš potruditi za
boraviti me, ne kao svoju staru i privrţenu prijateljicu, jer bi me to
ljuto zaboljelo, nego kao djevojku koju voliš. Pogledaj malo oko sebe,
pomisli samo koliko ima djevojaka kojima bi se mogao ponositi kad bi
ih pridobio za sebe. Povjeri mi neku svoju drugu ljubav ako ţeliš; ja ću
ti biti najbolji, najprisniji i najvjerniji prijatelj.
Nastane šutnja za koje Rose, koja je pokrila lice rukom, pusti na volju
svojim suzama. Harry ju je svejednako drţao za drugu ruku.
— A zašto, Rose? — napokon će on tihim glasom. — Zašto si tako
odluĉila?
— Imaš puno pravo da to saznaš — odgovori Rose. — Ništa što ćeš
još reći ne moţe izmijeniti moju odluku. Takva je moja duţnost koju
moram izvršiti. To dugujem i drugima i samoj sebi.
— Samoj sebi?
— Da, Harry... Ja sam, kao siromašna djevojka bez ikoga svoga koja
nosi ljagu na svom imenu, duţna prema samoj sebi ne dati tvojim
prijateljima razloga da pomisle kako sam iz sramotnih pobuda popu
stila tvojoj mladenaĉkoj strasti i opteretila, kao klada, sve tvoje nade
i snove. Duţna sam prema tebi i prema tvojima sprijeĉiti te da, pone
sen svojom plemenitom naravi, uĉiniš nešto što bi bila velika zapreka
tvom uspjehu u ţivotu.
— Ako je tvoja prirodna naklonost u skladu s tvojim osjećajem duţno
sti... — poĉne Harry.
— Nije — odgovori Rose i porumeni.
— Onda mi, dakle, uzvraćaš ljubav? — reĉe Harry. — Samo mi to
reci, draga moja Rose; samo mi to reci, ublaţi gorĉinu ovoga grdnog
razoĉaranja!
— Kad bih mogla to reći a da ne uĉinim naţao onome koga volim, ja
bih...
— Primila ovo oĉitovanje sasvim drugaĉije? — upadne joj Harry u
rijeĉ. — Nemoj bar to tajiti od mene, Rose!
— Moţda — reĉe Rose. — Ali ĉekaj! — nadoda oslobaĊajući ruku iz
njegova stiska. — Ĉemu da nastavljamo ovaj muĉni razgovor? Meni je
vrlo muĉan, iako ću ga se dovijeka rado sjećati jer ću zaista biti sretna
znajući da sam nekad zauzimala u tvom srcu mjesto koje sad zauzi-
Trideset peto poglavlje
mam, a svaki uspjeh koji budeš postigao u ţivotu ulijevat će mi novu
snagu i odluĉnost. Zbogom, Harry! Nećemo više nikad razgovarati
ovako kao što sad razgovaramo, iako ćemo moţda biti dugo i sretno
povezani na drugi naĉin od onoga koji si ti ţelio postići ovim razgovo-
rom. I neka te na tvom putu prati svaka sreća i blagoslov koje moţe
izmoliti iskreno i vjerno srce od vrela svekolike istine i dobrote!
— Reci mi još samo jednu rijeĉ, Rose — reĉe Harry. — Reci mi otvo
reno zašto me odbijaš? Da ĉujem iz tvojih usta!
— Pred tobom je blistava budućnost — odluĉno mu odgovori Rose.
— Otvoren ti je put do svih poĉasti koje se mogu steći u javnom
ţivotu velikim sposobnostima i moćnim vezama. Ali te su tvoje veze
na visokim mjestima, a ja se ne ţelim druţiti s ljudima koji bi moţda
prezirali moju majku koja mi je podarila ţivot, niti bih htjela osramo
titi ili upropastiti sina ţene koja mi je druga majka. Jednom rijeĉju
— reĉe djevojka i okrene glavu na drugu stranu jer ju je iznevjerila
trenutna odluĉnost — na mojem je imenu ljaga koju svijet prebacuje
i na nevinu djecu. Neću da ta ljaga padne i na druge, hoću je sama
nositi do kraja ţivota.
— Još samo jednu rijeĉ, Rose, najmilija moja Rose, još samo nešto!
— uzvikne Harrv i padne pred njom na koljena. — Da nisam toliko...
toliko sretan, kao što bi ljudi rekli... da mi je dosuĊen skroman i miran
ţivot... da sam roĊen siromašan, bolestan, nemoćan... bi li me i tada
odbila? Ili se ta tvoja preosjetljivost zbog tvoga podrijetla probudila u
tebi zbog mojih izgleda da steknem bogatstvo i poĉasti?
— Nemoj me tjerati da ti na to odgovorim — reĉe Rose. — O neĉemu
takvom nema govora niti moţe biti govora. Nije pošteno ni lijepo što
me tjeraš da ti na to odgovorim.
— Ako tvoj odgovor bude onakav kao što se gotovo usuĊujem nadati
da će biti — proslijedi Harrv — on će baciti bar traĉak sreće na moj
samotni put kroz ţivot. Pa zar ti je tako teško izgovoriti samo te dvije-
tri rijeĉi onome koji te nadasve voli? O, Rose, preklinjem te u ime svo
je ţarke i trajne ljubavi, u ime svega onoga što sam propatio radi tebe i
svega onoga na što me osuĊuješ, odgovori mi bar na ovo pitanje!
— Pa dobro, da ti je sudbina bila drukĉija — odvrati Rose — da si
ĉak i na malo višem poloţaju od mene, ali ne toliko visoko... i kad
bih ti mogla biti od kakve pomoći i koristi na nekom skromnom i
povuĉenom mjestu u ţivotu, a ne da ti budem na smetnju i teret u
otmjenom, visokom društvu... bila bih pošteĊena ove teške kušnje. I
sad imam mnogo razloga da budem sretna, vrlo sretna; ali priznajem
ti, Harrv, da bih tada bila još sretnija.
Oliver Twist
Dok je izricala to priznanje, u Rosinoj su duši povrvjela mnoga sjeća-
nja na nade o kojima je davno, dok je još bila djevojĉica, maštala, a
koje su joj sad nagnale suze na oĉi, kao što obiĉno biva kad se sjećamo
svojih starih uvelih nada, suze što su joj olakšale dušu.
— Ne mogu se oduprijeti svoj svojoj slabosti, ali zato ću ostati još
nepokolebljivija u svojoj odluci — reĉe Rose pruţajući jnu ruku. — A
sad zbilja moram poći.
— Molim te da mi samo nešto obećaš — reĉe joj Harry. — Da ćemo
jedanput, još samo jedanput... recimo, za godinu dana, pa moţda i
mnogo prije... ponovo porazgovarati o ovome, posljednji put.
— Ali ne da navaljuješ na mene kako bih se predomislila —- odgovori
Rose smiješeći se sjetno —jer bi to bilo beskorisno.
— Neću navaljivati — obeća joj Harry — nego samo trebaš ponoviti
svoju odluku ako ţeliš... posljednji je put ponoviti! Bacit ću ti pod
noge sve svoje bogatstvo ili poloţaj koji budem stekao, pa ako budeš
i dalje ostala pri svojoj sadašnjoj odluci, neću traţiti od tebe ni rijeĉju
ni djelom da se predomisliš.
— Neka bude tako — pristane Rose. — Bit će to još samo jedna bol
više, ali moţda ću je tada moći već lakše podnijeti.
I ponovo mu pruţi ruku. MeĊutim, mladić privije djevojku na prsa,
utisne joj poljubac u lijepo ĉelo i naglo iziĊe iz sobe.
Trideset šesto poglavlje
Trideset šesto poglavlje
vrlo je kratko, a čitatelju se moţe učiniti da nije u ovom
trenutku ni osobito vaţno, ali ga svejedno valja pročitati kao
nastavak prethodnog, te radi boljeg razumijevanja jednog od
idućih poglavlja, koje će doći na red kad mu bude vrijeme.
— I tako ste odluĉili danas putovati sa mnom, je li? — reĉe doktor
kad se Harrv Mavlie pridruţio njemu i Oliveru za doruĉkom. — Ĉini
mi se da vi svakih pola sata mijenjate svoje namjere i odluke.
— Uskoro ćete o tome drukĉije suditi — reĉe Harry i pocrveni bez
ikakva vidljiva razloga.
— Bilo bi mi drago kad bi bilo tako — odvrati gospodin Losberne
— ali moram priznati da ne vjerujem da će biti tako. Juĉer ste ujutro
na brzu ruku bili nakanili da ostanete ovdje i da kao dobar sin otprati
te majku na more. Prije podneva ste obznanili da ćete mi iskazati ĉast
i putovati sa mnom dokle nas put vodi zajedno, a da ćete onda sami
produţiti u London. A sinoć ste, neobiĉno tajanstveno, navalili da
krenemo na put prije nego što se dame probude, pa sad jadni Oliver
mora ovdje sjediti za doruĉkom umjesto da švrlja po livadama u po
trazi za kojekakvim rijetkim biljkama. Zar to nije šteta, Olivere?
— Bilo bi mi krivo da ne budem kod kuće kad vi i gospodin Mavlie
krenete na put, gospodine — otpovrne Oliver.
— To je lijepo od tebe — reĉe doktor. — Kad se vratiš, moraš me po
sjetiti. Nego, šalu na stranu, Harrv, da niste moţda primili od velikih
drmatora kakvu vijest zbog koje ste tako naglo odluĉili vratiti se?
— Od velikih drmatora — odgovori Harrv — meĊu koje valjda ubra
jate i moga diĉnog ujaka, nisam dobio nikakve obavijesti otkako sam
stigao ovamo, a nije baš ni vjerojatno da bi se u ovo doba godine do
godilo nešto zbog ĉega bi moja prisutnost medu njima bila hitno po
trebna.
Oliver Twist Trideset šesto poglavlje

■— Vi ste, bogme, ĉudan svat — reĉe doktor. — Ali sigurno ćete na i uskoĉi u koĉiju.
izborima pred Boţić biti izabrani u parlament, pa te vaše iznenadne _Tjeraj! — dovikne koĉijašu. — Samo brzo, osini po prašini, punim
promjene i odluke nisu loša priprema za politiĉku karijeru. Ima nešto trkom! Da letimo kao vile, ništa mi drugo danas neće biti po volji.
u tome. Dobra je vjeţba uvijek korisna, bilo da je rijeĉ o natjecanju za _Ej-hej! — uzvikne doktor spuštajući nabrzinu prednji prozorĉić, pa
poloţaj, pobjedniĉki pehar ili o klaĊenju na konje. Harry Mavlie dovikne vozaru: —Meni nipošto nije do letenja. Ĉuješ li? Kloparajući
pogleda doktora kao da bi na te rijeĉi mozgao nadovezati dvije-tri i tutnjeći sve dok zbog daljine nije zamro zvuk, pa se samo okom moglo
napomene koje bi popriliĉno prenerazile njegova sugovornika, ali se pratiti brzo odmicanje koĉije cestom koja je bila gotovo sva obavljena
zadovolji samo time da kaţe: — Vidjet ćemo — i ne nastavi razgovor oblakom prašine, kola su vijugala sve dalje i dalje, ĉas potpuno
na tu temu. Ubrzo zatim stigne pred kuću poštanska koĉija i uĊe nestajući, a ĉas se opet pojavljujući, ovisno o zavojima i predmetima
Giles da uzme prtljagu, a dobri doktor pohita van da pripazi na koji su je zaklanjali. Promatraĉi su se razišli tek kad im je oblak
ukrcavanje prtljage. prašine posve išĉezao iz pogleda.
— Olivere — progovori Harry Mavlie tihim glasom — htio bih s to Samo je jedna osoba ostala zagledana u toĉku u kojoj su se izgubila
bom naĉas porazgovarati. kola pošto su bila već daleko odmakla. Iza bijelog zastora, koji ju je
Oliver poĊe za gospodinom Mavliejem u prozorsku udubinu, neobi- skrivao od Harrvjeva pogleda kad je zirnuo na njen prozor, sjedila je
ĉno iznenaĊen mješavinom tuge i uznemirenosti što se ogledala na Rose.
cijelom mladićevu drţanju. — Ĉini mi se da je sretan i zadovoljan — reĉe naposljetku sama sebi.
— Znaš li već dobro pisati? — priupita ga Harry stavljajući mu ruku — Bojala sam se neko vrijeme da ne bude drugaĉije, ali sam se preva
na rame. rila. Baš mi je drago.
— Pa valjda znam, gospodine — odgovori Oliver. Suze mogu biti znaci i radosti i ţalosti; ali za suze što su potekle niz
— Ja ću moţda dulje vrijeme izbivati, pa te molim da mi pišeš... reci djevojĉine obraze dok je zamišljeno sjedila pokraj prozora, svejednako
mo, jedanput u ĉetrnaest dana, svakog drugog ponedjeljka, na glavnu uprta pogleda u daljinu, prije bi se reklo da odaju tugu nego radost.
poštu u London. Hoćeš li?
— O, svakako, gospodine, bit će mi osobita ĉast — usklikne Oliver,
ushićen tim zadatkom.
— Rado bih znao kako... kako je mojoj majci i gospoĊici Mavlie
— reĉe mladić. — Mogao bi mi ispisati koji list papira o tome kako
odlazite u šetnju, i o ĉemu razgovarate, i je li ona... hoću reći jesu li
obadvije... dobro i zdravo. Razumiješ?
— O, kako ne bih razumio, gospodine — odgovori Oliver.
— I radije bih da o tome ne govoriš ništa pred njima — doda Harry
brzoreĉicom —jer bi to moglo natjerati moju majku da mi ĉešće piše,
a ona to teško i nerado ĉini. Neka ovo ostane tajna izmeĊu tebe i
mene; i pazi da mi o svemu pišeš1. Pouzdaj em se u tebe.
Neobiĉno oduševljen i poĉašćen vaţnošću koja mu se pridaje, Oliver
svesrdno obeća da će ĉuvati tajnu i opširno o svemu pisati. Gospodin
Mavlie se oprosti s njim uvjeravajući ga da će mu dovijeka ostati pri
jatelj i zaštitnik.
Doktor je već bio u koĉiji, a Giles, koji je prema dogovoru imao ostati
na selu, drţao je otvorena vrata koĉije. Sluţavke su stajale u vrtu pro-
matrajući odlazak gospode. Harry ćaskam zirne na prozor s rešetkom

Oliver Twist
Trideset sedmo poglavlje
u kojem će čitatelj moţda primijetiti razlike do kakvih
počesto dolazi u bračnom ţivotu.
Gospodin Bumble sjedio je u salonu uboţnice i mrzovoljno zurio u
kamin u kojem, budući da je bilo ljeto, nije veselo pucketala vatrica,
nego je samo titrao slabašan odsjaj sunĉanih zraka što su se odbijale
od hladne i sjajne površine kamina. S vremena na vrijeme digao bi,
obuzet mraĉnim mislima, pogled na muholovku što je visjela sa stro-
pa, i dok bi gledao kako lakoumne muhe oblij eću oko blistave vrpce,
Bumble bi duboko uzdahnuo a lice bi mu prekrila još mraĉnija sjena.
Bumble je razmišljao; moţda su ga te muhe što su se hvatale na lijepak
podsjećale na neki muĉni dogaĊaj iz vlastite prošlosti. Nije, meĊutim,
samo ta potištenast Bumbleova mogla pobuditi tihu sućut u srcu
promatraĉevu. Bilo je tu i drugih znakova tijesno povezanih s
njegovom liĉnošću po kojima se moglo razabrati da su se u njegovu
ţivotu zbile krupne promjene. Kud li se djeo kaput opšiven rojtama i
trorogi šešir? Još je nosio hlaĉe do koljena i tamne pamuĉne dokolje-
nice na nogama, ali nisu to više bile one hlaĉe. Kaput mu je bio širokih
skuta i po tome nalik na onaj kaput, ali, jao, koje li razlike meĊu njima!
Umjesto onog veliĉanstvenog trorogog šešira, nosio je obiĉan okrugao
klobuk. Gospodin Bumble nije više bio općinski pandur. Ima nekih
poloţaja u društvu koji, neovisno o materijalnim prednostima što ih
donose sa sobom, daju njihovim nosiocima posebnu vrijednost i
dostojanstvo svojim sluţbenim kaputima i pršnjacima. Fel-dmaršal
ima svoju palicu i odoru, biskup mitru i štap, odvjetnik togu, a
općinski pandur trorogi šešir. Oduzmite biskupu njegovu mitru ili
općinskom panduru njegov šešir i rojte — i što će od njih ostati?
Ljudi, obiĉni ljudi. Dostojanstvo, pa ĉak i svetost, ovise katkad više o
kaputu i pršnjaku nego što neki ljudi i sanjaju.
Trideset sedmo poglavlje
Gospodin Bumble oţenio se gospoĊom Corney i postao upravitelj
uboškog doma. Drugi je općinski pandur došao na kormilo i preuzeo
sva tri simbola vlasti — trorogi šešir, kaput optoĉen rojtama i štap.
_ Sutra će biti dva mjeseca kako se to dogodilo! — reĉe gospodin
Bumble i uzdahne. — A meni se ĉini... cijela vjeĉnost! Moglo bi se
pomisliti da je gospodin Bumble time htio reći kako je u tom kratkom
razdoblju od osam tjedana proţivio cio jedan vijek ljudske sreće da
nije bilo onog uzdaha — taj je uzdah mnogo govorio.
— Prodao sam se — reĉe gospodin Bumble nastavljajući svoju misao
— za šest ĉajnih ţliĉica, jedne mašice za šećer, posudicu za mlijeko,
nešto malo rabljenog pokućstva i dvadeset funti u gotovini. Jeftino
sam se prodao. Budzašto.
— Budzašto! — drekne mu nad uhom neĉiji kreštavi glas. — Za tebe
bi svaka cijena bila previsoka. Skupo sam te, bome, platila, Bog mi je
svjedok!
Bumble se okrene i naĊe pred licem svoje mile druţice, koja nije sa-
svim dobro razumjela ono malo rijeĉi što ih je ĉula, pa je nasumce
dobacila tu napomenu.
— Ali, ţeno draga, za miloga Boga! — reĉe gospodin Bumble osjećaj
no i ozbiljno.
— Šta je? — cikne dama.
— Budi tako dobra pa me pogledaj u oĉi — reĉe gospodin Bumble
strijeljajući je pogledom. (»Ako ne ponikne pred ovim mojim pogle
dom, reĉe Bumble u sebi, »onda neće ni pred kim poniknuti. Ovaj po
gled uvijek pali kod ubogara. Ako sad ne upali, ode sva moja vlast.«)
Je li malko stroţi pogled dovoljan da zastraši ubogare zato što su slabo
hranjeni pa nemaju velike otpornosti, ili je nekadašnja gospoĊa Cor
nev i inaĉe lako podnosila orlovske poglede, o tome moţe svak misliti
što hoće, ali je ĉinjenica da se ta ĉasna gospa nije ni najmanje prepa
la mrkog pogleda gospodina Bumblea. Štoviše, doĉekala ga neobiĉno
prezirno, ĉak je i prasnula u smijeh koji kao da joj je dolazio od srca.
Kad je ĉuo taj posve neoĉekivani kikot, na licu gospodina Bumblea
odrazi se najprije nevjerica, a onda zaprepaštenje. Naposljetku po
novo utone u ono svoje prvotno stanje, iz kojeg se prene tek kad mu
pozornost opet privuĉe glas braĉne druţice.
— Zar ćeš vazdan tu sjediti i hrkati? — upita ga gospoĊa Bumble.
— Sjedit ću ovdje dokle me god bude volja, milostiva gospoĊo — od-
sijeĉe gospodin Bumble — i premda dosad nisam hrkao, hrkat ću,
zijevat ću, kihat ću, smijat ću se ili ću plakati, kako mi se god prohtije,
jer je to moje sveto pravo.
Oliver Twist
— Sveto pravo1. — podsmjehne mu se gospoĊa Bumble ne skrivajući
prezir.
— Jest, milostiva gospoĊo, sveto pravo — opet će gospodin Bumble.
— Muškarĉevo je sveto pravo da zapovijeda.
— A što je onda ţenino sveto pravo, za ime Boţje? — cikne bivša
udovica pokojnog gospodina Corneyja.
— Da sluša, milostiva gospoĊo — zagrmi gospodin Bumble. — To vas
je trebao nauĉiti vaš nesretni pokojni muţ. A da vas je nauĉio, moţda
bi još i dandanas bio ţiv. Kamo puste sreće da je ţiv, siromah!
GospoĊa Bumble shvati u tren oka da je kucnuo odluĉan trenutak i da
će udarac koji sad jedna strana zada drugoj biti konaĉan i presudan, pa
se stoga, ĉim je ĉula da se spominje njen davno pokojni muţ, skljoka
u naslonjaĉ i briţne u grĉevit plaĉ, viĉući na sav glas da je gospodin
Bumble bezdušna zvijer.
Ali suze nisu mogle dirnuti srce gospodina Bumblea, jer je to srce bilo
nepromoĉivo. Kao što su šubare od dabrovine to bolje što više kišnu, tako
su i Bumbleovi ţivci bivali sve jaĉi i otporniji pod bujicom suza, jer suze
su ipak bile znaci slabosti i stoga prešutno priznanje njegove nadmoći,
pa su mu godile i razgaljivale ga. Mjerio je svoju dobru gospu neobiĉno
zadovoljnim pogledima, nukajući je i bodreći neka se samo dobro isplaĉe,
jer lijeĉnici kaţu da plaĉ vrlo povoljno djeluje na zdravlje.
— Od plaĉa se šire pluća, ĉisti lice, ispiru oĉi i ublaţava ćud — reĉe
gospodin Bumble. — Zato samo plaĉi do mile volje!
Pošto je izvalio tu dosjetku, Bumble dohvati klobuk s klinĉanice, na-
bije ga pomalo kicoški na glavu, kao ĉovjek koji je na doliĉan naĉin
potvrdio svoju prevlast, pa zarije ruke u dţepove i odšeta se do vrata,
pokazujući cijelim svojim drţanjem bezbriţnost i razmetljivost.
MeĊutim, negdašnja gospoĊa Corney bila je pribjegla suzama zato
što plaĉ nije toliko naporan koliko tvorni napad, ali bila je spremna
iskušati i tu drugu metodu, o ĉemu se ubrzo i gospodin Bumble os-
vjedoĉio.
Prvo je zaĉuo potmuo udar, a odmah mu zatim iznenada šešir odleti
u suprotni kut. Pošto je na taj naĉin ostao gologlav, spretna ga dama
jednom rukom ĉvrsto stegne oko vrata, a drugom ga obaspe kišom
iznimno snaţnih i vještih udaraca. Nakon toga ga, malo za promjenu,
poĉne grepsti po licu i ĉupati mu kosu, a kad joj se uĉini da ga je do-
voljno kaznila za uvrede koje joj je nanio, sruši ga na stolac, koji je, na
svu sreću, u blizini stajao, i pozove ga da još koju progovori o svom
svetom pravu ako se usudi.
— Diţ' se! — vikne gospoĊa Bumble zapovjedniĉkim glasom. — I tor-
Trideset sedmo poglavlje
njaj se odavde ako nećeš da uĉinim nešto što bih još mogla poţaliti.
Gospodin Bumble vrlo skrušeno ustane, pitajući se u ĉudu što li bi
to moglo biti što bi još mogla poţaliti. Podigne šešir s poda i zirne na
vrata.
— Ideš li već jednom? — upita ga supruţnica.
_ Svakako, draga, svakako — odgovori Bumble i poĊe brţe-bolje pre
ma vratima. — Nisam mislio... evo, već idem, draga! Toliko si prijeke
naravi da zbilja...
U taj ĉas gospoĊa Bumble hitro zakoraĉi kako bi namjestila sag koji
su tijekom okršaja bili pomaknuli. Gospodin Bumble izleti iz sobe
kao strijela a da nije ni pokušao dovršiti zapoĉetu reĉenicu, tako da je
nekadašnja gospoĊa Corney ostala sama na bojnom polju. Gospodin
Bumble bio je grdno iznenaĊen napadom i potuĉen do nogu. Bio je
neobiĉno sklon da ljude kinji i muĉi, nemalo je uţivao u sitnim
pakostima pa nije potrebno ni spominjati da je bio kukavica. Time
nipošto ne ţelimo omalovaţiti njegov karakter, jer od takvih slabosti
pate i mnogi velikodostojnici koji uţivaju opći ugled i poštovanje.
Gornja je tvrdnja zapravo izreĉena više u njegovu korist nego na
njegovu štetu, i svrha joj je da uvjeri ĉitatelja kako je dotiĉni gospodin
imao sve preduvjete da bude velikodostojnik.
Ali mjera njegovih poniţenja još nije bila puna. Pošto je obišao cijeli
dom i prvi put u ţivotu pomislio kako su zakoni o sirotinji zaista pre-
strogi, i kako muškarce koji su pobjegli od ţena i ostavili ţene na teret
općini ne bi zapravo uopće trebalo kaţnjavati, nego ih moţda ĉak i na-
graditi, kao zasluţne ljude koji su mnogo pretrpjeli, gospodin Bumble
doĊe do prostorije u kojoj su ubogarke obiĉno prale općinsko rublje i
iz koje je u tom trenutku dopirao ţamor njihova razgovora.
— Hm! — izusti gospodin Bumble prikupljajući sve svoje priroĊeno
dostojanstvo. — Ove će ţene bar i dalje poštivati moje sveto pravo.
Hej! Hej, vi tamo! Što ste se tu raskokodakale, bezobraznice jedne?
Rekavši to, gospodin Bumble otvori vrata i uĊe neobiĉno naduto i
srdito, ali zaĉas postane manji od makova zrna jer neoĉekivano ugleda
svoju supruţnicu.
— Nisam znao da si i ti ovdje, draga — gukne gospodin Bumble.
— Nisi znao da sam ja ovdje! — ponovi gospoĊa Bumble. — A kakvog
ti imaš posla ovdje?
— Mislio sam, draga, da malo previše priĉaju a da bi mogle dobro
obavljati svoj posao — odgovori gospodin Bumble, zirkajući rastrese
no na dvije starice za koritom koje se nisu mogle naĉuditi poniznosti
upravitetja uboţnice.
 Trideset sedmo poglavlje
Oliver Twist

tog ĉovjeka ĉak ni da ga je poznavao. Stoga je bez rijeĉi pijuckao boro-

— Ti si mislio da one malo previše priĉaju? — ponovi gospoĊa Bum
viĉku s vodom i ĉitao novine neobiĉno dostojanstveno i pomno, ipak,
ble. — A što se to tebe tiĉe?
kao što se ĉesto dogaĊa kad se ljudi naĊu u sliĉnim okolnostima, tako
— Pa mislio sam, draga... — pokorno promuca Bumble. — Što se to
je i Bumble svaki ĉas osjećao snaţnu potrebu, kojoj nije mogao
tebe tiĉe? — ponovo ga upita Bumbleovka. — Imaš potpuno pravo,
odoljeti, da kradom zirne na neznanca, a kad god bi to uĉinio, odvra-
draga, ti ovdje gospodariš — pokloni se Bumble. — Ali nisam znao
tio bi pomalo zbunjeno pogled jer bi opazio da i neznanac isto tako
da si tu.
kradom motri njega. Bumble se osjećao još nelagodnije zato što je
— Znaš šta, Bumble — odvrati dama. — Gledaj ti radije svoja posla. neznanĉev pogled bio vrlo ĉudnovat, oštar i prodoran, pogled kakav
Malo previše zabadaš nos tamo gdje ne treba, pa ti se svi ovdje u nije vidio u ţivotu, zasjenjen nekim mraĉnim nepovjerenjem i sumnji-
domu smiju ĉim im okreneš leĊa. Samo praviš budalu od sebe. Hajde, ĉavošću, a uz to još i odbojan.
gubi se] Pošto su im se pogledi tako više puta sreli, neznanac prekine šutnju
Gledajući, s bolom u duši, kako se one dvije babe oduševljeno smiju- hrapavim i dubokim glasom:
lje i naslaĊuju, Bumble oklijevaše ĉasak, ali kako nije trpjela nikakvo __Jeste li vi to mene traţili kad ste maloprije zavirili kroz prozor?
zatezanje, njegova supruga zgrabi lonac sa sapunicom i, pokazujući
— zapita ga.
na vrata, zapovjedi mu da se smjesta izgubi ako ne ţeli da ona zalije
_Ne bih mogao reći da sam vas traţio, osim ako vi niste gospodin...
sapunicom njegovu ĉasnu osobu.
Tu Bumble naglo ušuti jer je ţelio ĉuti kako se neznanac zove, pa se u
I što je mogao gospodin Bumble? Pokunjeno se obazre oko sebe i po- svojoj nestrpljivosti ponadao da će se on sam predstaviti.
dvije rep, a kad doĊe do vrata, smijuljenje onih baba prometnulo se
— Vidim da niste mene traţili — reĉe neznanac, a oko usta mu zatitra
u kreštavo kikotanje što je izraţavalo neobuzdano veselje. Samo mu izraz pritajene posprdnosti — jer biste inaĉe znali kako se zovem, a
je još to nedostajalo! Srozao se u njihovim oĉima; izgubio je ugled i oĉito je da ne znate. Ne bih vam savjetovao ni da me pitate.
dostojanstvo ĉak i kod tih bijednica; sunovratio se s visine i sjaja pan-
— Nisam mislio ništa loše, mladiću — dostojanstveno pripomene go
durskog poloţaja do najniţe bijede i sramote, pod ţeninu papuĉu.
spodin Bumble.
— I sve to u roku od dva mjeseca! — reĉe gospodin Bumble shrvan
crnim mislima. — Dva mjeseca! Još prije svega dva mjeseca ne samo — Niste ništa loše ni uĉinili — otpovrne neznanac.
Nakon ovog kratkog razgovora zavlada opet šutnja koju ponovo pre-
što sam bio sam sebi gazda, nego i svima drugima, bar onima koji bo
kine neznanac.
rave u uboškom domu, a sada...
— Sve mi se ĉini da sam vas već negdje vidio? — reĉe. — Onda ste
Bilo je to ipak previše. Bumble opali ćušku djeĉaku koji mu je otvorio
bili drugaĉije obuĉeni i samo sam vas sreo na ulici, ali sam vas sad
vratnice (onako zanesen, stigao je već bio do izlaza), pa rastreseno
odmah prepoznao. Bili ste nekad ovdje pandur, je li?
iziĊe na ulicu.
— Jesam — odgovori Bumble pomalo iznenaĊeno. — Općinski pan
Tumarao je ulicama sve dok mu se od tjelesnog napora nije slegla prva
dur.
ţestina bijesa, a onda je, nakon svih tih uzbuĊenja, oţednio. ProĊe
— Tako je — prihvati onaj drugi klimajući glavom. — Baš ste tu slu
pored mnogih gostionica i najposlije zastane u nekoj pokrajnjoj ulici
ţbu obavljali kad sam vas vidio. A što ste sad?
pred krĉmom, u kojoj je, koliko je mogao razabrati kad je nabrzinu
— Upravitelj uboškog doma — odgovori Bumble polagano i znaĉajno
zirnuo kroz prozor, sjedio samo jedan gost. U tom se ĉasu spusti jaka
ne bi li sprijeĉio u zaĉetku svaku nedoliĉnu familijarnost izmeĊu njih
kiša. To je bilo presudno. Gospodin Bumble uĊe i, prolazeći pokraj
dvojice. — Upravitelj uboškog doma, mladiću!
tezge, naruĉi piće te uĊe u prostoriju u koju je bio zavirio s ulice.
— Vjerujem da vodite raĉuna o svojim probicima kao i nekad? — na
Ĉovjek koji je tu sjedio bijaše visok i crnomanjast, zaogrnut širokim
stavi neznanac gledajući oštro Bumblea u oĉi kad ga je ovaj zabeze
ogrtaĉem. Reklo bi se da je doputovao izdaleka, sudeći po umornom
knuto pogledao. — Što se ustruĉavate, ĉovjeĉe boţji! Vidite da vas
pogledu i prašini na odijelu. Kad je Bumble ušao, pogledao ga je po-
priliĉno dobro poznajem.
prijeko, ali jedva se udostojao na pozdrav mu kimnuti glavom.
— Pa valjda oţenjen ĉovjek nije ništa manje sklon od neoţenjena da
Gospodin Bumble imao je dostojanstva za dvojicu, pa ne bi mario za
257
Oliver Twist
zaradi koju paru više na pošten naĉin — odvrati Bumble zaklanja-
jući oĉi rukom i mjereći neznanca od glave do pete, oĉito smeten.
— Općinski sluţbenici nisu toliko dobro plaćeni da bi mogli odbiti
dodatni prihod ako mogu doći do njega na dopušten i pristojan na
ĉin.
Neznanac se osmjehne i ponovo zaklima glavom, koliko da kaţe kako
se nije prevario u njemu, pa pozvoni krĉmaru. '"■■**
— Još jednu — reĉe pruţajući mu Bumbleovu praznu ĉašu. —i neka
bude malo jaĉa i vruća. Bit će da vam je tako po volji?
— Samo da ne bude prejako — odgovori Bumble i otmjeno se naka
šlje.
— Znate valjda, gazda, šta to znaĉi! — oporo će neznanac.
Krĉmar se nasmije i nestane, a uskoro se zatim vrati s peharom koji se
pušio. Od prvog gutljaja Bumbleu udare suze na oĉi.
— A sad pazite što ću vam reći — prozbori neznanac pošto je zatvorio
vrata i prozor. — Došao sam danas ovamo potraţiti vas, a zahvaljujući
jednom od onih sretnih sluĉajeva u kojima sam vrag ide katkad na
ruku svojim prijateljima, vi ste lijepo ušli ovamo baš kad sam najviše
mislio na vas... Trebaju mi neke obavijesti od vas. Ne traţim ih zaba
dava, ma koliko bile beznaĉajne. Uzmite ovo za poĉetakl
I rekavši to, gurne mu preko stola dva zlatnika, polako, kao da ne
ţeli da se vani ĉuje zveckanje novca. A kad Bumble pomno pregleda
zlatnike da se osvjedoĉi jesu li pravi, pa ih neobiĉno zadovoljno strpa
u dţep na prsluku, neznanac nastavi ovako:
— Prenesite se u mislima... da vidimo... u zimu prije dvanaest godina.
— Davno je to bilo — umetne Bumble. — Ali dobro. Prenio sam se.
— Prizor se odigrava u uboţnici.
— Dobro!
— Noć je.
— U redu.
— Mjesto dogaĊaja je ona bijedna rupĉaga u kojoj najgore drolje do
nose na svijet ţivot i zdravlje koje ni same ĉesto nemaju... raĊaju sli
navu djecu, općini na teret, a svoju sramotu skrivaju u grobu, proklete
im kosti bile!
— Mislite valjda na raĊaonicu? — reĉe Bumble, koji nije bio kadar
posvema pratiti neznanĉevo uzbuĊeno kazivanje.
— Da — potvrdi neznanac. — Tamo se rodio jedan djeĉak. — Mno
go se djeĉaka tamo rodilo — pripomene Bumble vrteći neveselo gla
vom.
— Kuga odnijela sve te male vragove! — vikne neznanac. — Ali sad
Trideset sedmo poglavlje
govorim samo o jednom od njih, bljedolikom, toboţe krotkom derištu
što je ovdje šegrtovalo kod pogrebnika... kamo sreće da je pogrebnik
i njemu napravio lijes i zakopao ga u njemu... poslije je mali navodno
pobjegao u London.
_ Pa vi mislite na Olivera! Na malog Tvvista! — uzvikne Bumble.
_ Kako se ne bih sjećao! Nije bilo tvrdoglavijeg malog nevaljalca...
_ Ne ţelim ništa ĉuti o njemu. O njemu sam se dosta naslušao —
reĉe neznanac prekidajući Bumblea na samu poĉetku njegove tirade o
manama sirotog Olivera. — Nego, zanima me ona stara vještica koja
je njegovala njegovu mater. Gdje je ona?
— Gdje je ona? — ponovi Bumble, u kojeg je boroviĉka probudila
smisao za šalu. — Teško bi bilo reći gdje je. Tamo kamo je ona otišla
nema posla za babice, pa bih sve rekao da je ostala bez sluţbe.
— Kako to mislite? — strogo ga upita neznanac.
— Mislim da je zimus umrla — otpovrne Bumble.
Kad je ĉuo tu obavijest, ĉovjek se zagleda u njega, ali premda nije još
neko vrijeme odvajao oĉiju od njega, pogled mu je malo-pomalo bivao
nekako sve tuplji i rastreseniji, kao da se zanio u neke svoje misli.
Reklo bi se da nije naĉisto treba li se radovati ili ţalostiti zbog te oba-
vijesti, ali naposljetku malo odahne i, svrnuvši pogled na drugu stranu,
pripomene da to i nije bogzna kako vaţno, pa ustane kao da će poći.
MeĊutim, Bumble je bio toliko lukav da je odmah shvatio da mu se
ukazala zgodna prilika da dobro unovĉi tajnu koju ĉuva njegova bolja
polovica. Dobro se sjećao one noći kad je umrla stara Sally — imao
je dobrih razloga da upamti tu noć, jer je baš onda zaprosio gospoĊu
Corney. I premda mu ta dama nije nikad odala tajnu koja je bila samo
njoj povjerena, ipak je razabrao da se tiĉe neĉega što se dogodilo dok
je ta starica bila njegovateljica u uboţnici i dok je njegovala mladu
majku Olivera Tvvista. Pošto se brzo prisjetio te okolnosti, priliĉno
tajanstveno obavijesti neznanca da je jedna ţena razgovarala nasamo
s onom starom vješticom prije nego što je ta vještica umrla te da bi
ta ţena, po svoj prilici, mogla donekle razjasniti ono što gospodina
zanima.
— A kako bih mogao doći do nje? — upita ga neznanac, koji je bio za
teĉen te je jasno pokazao da je ta obavijest ponovo probudila u njemu
sve one prijašnje bojazni, kakve bile da bile.
— Samo preko mene — odgovori Bumble.
— A kada? — brţe uzvikne neznanac.
— Sutra — otpovrne Bumble.
— U devet sati uveĉer — nadoda neznanac, pa izvadi komadić papira
Oliver Twist Trideset osmo poglavlje

i napiše na njemu adresu neke kuće u sumnjivoj gradskoj ĉetvrti uz

obalu rijeke, rukopisom koji je odavao koliko je uzrujan.
— Dovedite mi je tamo u devet sati uveĉer. Ne treba valjda ni spomi
njati da je u vašem interesu da sve ovo ostane u tajnosti.
Nakon tih rijeĉi ode do tezge i plati piće, pa kratko reĉe Bumbleu da
ne idu na istu stranu i, pošto ga još jednom znaĉajno upozori da doĊe
sutra toĉno u dogovoreno vrijeme, rastane se s nji'rrf bez pozdrava.
Kad je bacio pogled na papirić, općinski sluţbenik primijeti'da na
njemu nije uopće naznaĉeno niĉije ime. Neznanac još nije bio daleko
odmakao, pa se Bumble otisne za njim da ga priupita kako se zove. Trideset osmo poglavlje
— Sto opet hoćete? — vikne ĉovjek i naglo se okrene kad ga Bumble
uhvati za mišicu. — Što, zar me pratite? u kojem se pripovijeda što se dogodilo izmeĎu gospodina
Samo sam vas htio još nešto pitati — reĉe Bumble pokazujući mu i gospoĎe Bumble i gospodina Monksa za njihova noćnog
onaj papirić. — Za koga da pitam kad tamo doĊem? razgovora.
— Za Monksa! — odgovori ĉovjek i brţe-bolje produţi dalje.
Bijaše sumorna, sparna i oblaĉna veĉer. Oblaci što su prijetili cijeloga
dana nadvili su se u gustoj i tromoj masi pare, iz koje su već pale
prve krupne kapi kiše i koja kao da je najavljivala ţestoku oluju kad
56
su Bumble i Bumbleovka skrenuli iz glavne ulice i zaputili se prema
omanjoj raštrkanoj skupini trošnih kuća, udaljenih oko milju i pol od
grada i podignutih u moĉvarnoj nizini, uz obalu rijeke. Oboje su bili
zaogrnuti starim i pohabanim ogrtaĉima, valjda zato da se zaštite od
kiše, ali moţda i zato da se skriju od radoznalih pogleda. Muţ je nosio
fenjer koji, meĊutim, još nije bio upalio, a išao je dva-tri koraka ispred
ţene, po svoj prilici kako bi njoj omogućio da gazi po tragovima
njegovih širokih stopa, jer je cesta bila blatna. Hodali su u
posvemašnjoj šutnji. S vremena na vrijeme Bumble bi usporio korak
i okrenuo se u hodu kao da se ţeli osvjedoĉiti ide li njegova druţica
svejednako za njim, a kad bi ustanovio da ga prati u stopu, opruţio bi
korak i još brţe pohitao prema cilju.
Malo je reći da je ta gradska ĉetvrt bila sumnjiva — već je poodavno
bila naseljena samim protuhama koje su, pod kojekakvim izlikama
da se prehranjuju vlastitim radom, ţivjele ponajvećma od pljaĉke i
zloĉina. Bijaše to gomila obiĉnih potleušica — neke od njih bijahu
sazidane na brzu ruku od loših opeka, a druge slupane od starih crvo-
toĉnih brodskih rebara — potleušica razbacanih naokolo bez ikakva
reda i sustava, ponajviše oko same rijeke. Po ono nekoliko prošuplje-
nih ĉamaca izvuĉenih na glibovitu obalu i privezanih uz niski zid ko-
jem je bila ozidana obala, i po kojem veslu i klupku uţadi, mogao bi
namjernik zakljuĉiti da se stanovnici tih bijednih kućica bave nekim
Oliver Twist
poslom na rijeci, ali ĉim bi malo bolje pogledao u kakvu su jadnom i
neupotrebljivom stanju te podrtine, dosjetio bi se bez po muke da je
sve to izloţeno ovdje prije da zavara promatraĉa nego da bude zaista
upotrijebljeno.
Usred gomile tih straćara, na samoj obali rijeke, dizala se povelika
zgrada, kojoj su gornji katovi bili nadneseni nad vodom i koja je ne-
koć bila nekakva radionica. Zacijelo je u svoje vrijeme zapošljavala
stanovnike okolnih koliba, ali je već odavno bila zapuštena. Potpornji
na kojima je poĉivala bijahu nagrizeni od štakora, rastoĉeni od crva i
nagnjili od vlage, tako da je dobar dio zdanja već bio utonuo u vodu,
a ostatak se ljuljao nad vodom i kanda samo ĉekao zgodnu priliku da
poĊe za starim drugom i podijeli njegovu sudbinu. Pred tom je
ruševnom zgradom zastao naš diĉni braĉni par baš kad se zrakom
prolomila prva grmljavina u daljini i kiša izlila kao iz kabla.
— To mora biti ovdje negdje — reĉe Bumble zagledajući u papir što
ga je drţao u ruci.
— Hej, vi tamo! — poviĉe netko odozgo.
Povodeći se za tim glasom, Bumble digne glavu i ugleda jednog ĉovje-
ka kako se nagnuo kroz balkonska vrata na katu.
— Priĉekajte ĉasak — dovikne opet onaj. — Evo me odmah dolje.
Nakon toga glave nestane i vrata se zatvore.
— Je li to taj ĉovjek? — zapita zakonita supruga gospodina Bumblea.
Bumble klimne glavom.
— Onda pazi što sam ti rekla — produţi ĉasna gospa — i govori naj- •
manje što moţeš, da nas prerano ne odaš.
Bumble je priliĉno zabrinuto gledao tu zgradu i baš je zaustio da izrazi
bojazan kako ne bi bilo uputno da se dalje upuštaju u tu pustolovinu
kadli ga u tome sprijeĉi dolazak gospodina Monksa, koji otvori vrata-
šca pred kojima su stajali te im mahne rukom da uĊu.
— Ulazite! — nestrpljivo im vikne i lupi nogom o pod. — Što se sad
ovdje zadrţavate!
Ţena, koja se u prvi mah nekako skanjivala, odvaţno uĊe, ne ĉekajući
da bude ponovo pozvana. Bumble, koji se stidio ili bojao da zaostane,
uĊe za njom, oĉito vrlo nevoljko i gotovo bez traga onog iznimnog
dostojanstva što ga je obiĉno resilo.
— Kog ste vraga tu ĉekali na kiši? — reĉe Monks i okrene se Bumbleu
pošto je zakraĉunao vrata za njima.
— Hja... samo smo htjeli da se malo rashladimo — promuca Bumble
obazirući se paţljivo oko sebe.
— Da se rashladite! — ponovi Monks. — Nema te kiše, niti će je ikad
Trideset osmo poglavlje
biti, koja bi mogla ugasiti pakleni oganj što ga ĉovjek moţe nositi u
srcu. Nećete se vi tako lako rashladiti, ne bojte se! Doĉekavši ih
takvim lijepim rijeĉima, Monks se naglo okrene ţeni i upre u nju
pogled pred kojim ĉak i ona, koja se nije dala baš lako zastrašiti,
nikom ponikne.
— To je ta ţena, je li? — priupita Monks Bumblea.
— Hm! Jest, to je ta ţena — odgovori Bumble pošto se sjetio opome
ne svoje supruge.
— Vi valjda mislite da ţene ne znaju ĉuvati tajnu? — reĉe ta ĉasna
gospa uzvraćajući Monksu istim onakvim ispitljivim pogledom.
— Znam da uvijek znaju ĉuvati jednu tajnu dok ne izbije na javu —
reĉe Monks.
— A koja bi to tajna bila? — upita ga ravnateljica uboškog doma.
— Gubitak svog dobrog glasa — odgovori Monks. — I tako, iz tog
istog razloga, ako je neka ţena upućena u tajnu koja je moţe otjerati
na vješala ili u progonstvo, ne bojim se da će je odati, nipošto! Razu
mijete li što hoću reći, gospo?
— Ne razumijem — odgovori ĉasna gospa i malko pocrveni.
— Dakako da ne razumijete! — podrugljivo će Monks. — Kako biste
vi to mogli razumjeti?
Pošto ih je oboje odmjerio napol nasmiješenim, a napol mrgodnim
pogledom i ponovo im dao znak neka poĊu za njim, ĉovjek pohita
kroz prostoriju koja je bila priliĉno velika, ali niska. Upravo se spre-
mao krenuti uza strme stube ili, bolje reći, ljestve što su vodile na kat,
kadli kroz pukotinu na zidu bljesne munja i razlegne se grmljavina od
koje se oronula zgrada potrese iz temelja.
— Slušajte samo! — uzvikne on i ustukne. — Slušajte kako tutnji i
trešti, kao da se razlijeţe kroz tisuću pećina u koje su se sami vragovi
posakrivali pred njom! Mrzim grmljavinu.
Posuti zatim nekoliko trenutaka, a kad iznenada makne ruke s lica,
pokaţe se, na Bumbleovo neizrecivo zaprepaštenje, da je sam izobli-
ĉen i blijed kao krpa.
— Pokatkad me snaĊu ovakvi napadi — reĉe Monks kad primijeti nje
govu uznemirenost — a gdjekad ih izazove i grmljavina. Ali nemojte
se na to obazirati, sad je već dobro.
Govoreći tako, povede ih uz ljestve i, pošto brţe-bolje zatvori prozor-
ski kapak u sobi u koju ih je doveo, spusti fenjer što je visio na kraju
uţeta i pomicao se s pomoću kolotura priĉvršćena za debelu gredu na
stropu. Fenjer je mutnim svjetlom obasjao jedan stari stol i tri stolca
oko njega.
Oliver Twist
— A sad — reĉe Monks kad su sve troje posjedali za stol — što prije
pristupimo našem zajedniĉkom poslu, to će biti bolje za sve nas. Ova
ţena zna o ĉemu se radi, je li?
Pitanje je bilo upućeno Bumbleu, ali umjesto njega odgovori njegova
ţena da je o svemu dobro obaviještena.
— Je li istina što kaţe da ste bili s onom vješticom, nasamo kad je
umrla, i da vam je nešto rekla... w
* ĉi vrijednost tijekom vremena — odgovori ĉasna gospa, svejednako se
— O majci onog djeĉaka kojeg ste vi spomenuli? — upadne mu ĉasna
gospa u rijeĉ. — Jest, bila sam.
— Prvo pitanje glasi kakve je naravi ono što vam je ona rekla? — reĉe
Monks.
— To neće biti prvo, nego drugo pitanje — doĉeka ţena odmjerenim
glasom. — Prvo pitanje glasi koliko vama ta obavijest vrijedi?
— Ma koji bi vrag to mogao znati prije nego što ĉuje kakva je ta oba
vijest? — odsijeĉe Monks.
— Uvjerena sam da ćete vi to najbolje sami znati — odgovori Bum-
bleovka, kojoj nije nedostajalo borbenosti, o ĉemu je najbolje mogao
posvjedoĉiti njezin braĉni drug.
— Hm! — znaĉajno će Monks, s izrazom nestrpljive radoznalosti na
licu. — A moţe li se na tome zaraditi koja para, a?
— Moţda — glasio je staloţen odgovor.
— Je li to nešto što je njoj bilo oduzeto? — upita je Monks. — Nešto
što je ona nosila na sebi? Nešto što...
— Bolje će vam biti da kaţete koliko ćete platiti — presijeĉe ga Bum-
bleovka u rijeĉi. — Sad sam već dovoljno ĉula pa znam da ste baš vi
ĉovjek s kojim treba razgovarati.
Bumble, kojeg njegova bolja polovica nije bila još uputila nimalo više
u svoju tajnu nego što je otprije znao, pratio je ovaj razgovor istegnuta
vrata i izbeĉenih oĉiju, koje je naizmjence upirao u svoju ţenu i u
Monksa, ne trudeći se prikriti ĉuĊenje — što je još poraslo, ako je to
uopće bilo moguće, kad ovaj potonji oštro zapita njegovu ţenu koliko
traţi za svoju tajnu.
— A koliko ona vama vrijedi? — upita ga ţena isto onako pribrano
kao i prije.
— Moţda mi ne vrijedi ništa, a moţda dvadeset funti — odgovori
Monks. — Dajte najprije da ĉujem, pa ću vam reći.
— Dometnite još pet funti svoti koju ste spomenuli; dajte mi dvade
set pet funti u zlatu — reĉe ţena — pa ću vam reći sve što znam. Ali
prije toga neću zucnuti ni rijeĉi.
— Dvadeset i pet funti! — usklikne Monks i zavali se na naslon stolca.
Trideset osmo poglavlje
— Lijepo vam kaţem — odvrati Bumbleovka. — A nije to baš ni tako
velik novac.
— Da to nije velik nove za jednu triĉavu tajnu koja mi moţda neće
ništa vrijediti kad je doznam! — nestrpljivo uzvikne Monks. — I koja
već dvanaest ili više godina leţi kao zakopana u grobu!
_ Takve se tajne dobro drţe i ĉesto im se, kao i dobru vinu, udvostru
drţeći isto onako odluĉno i ravnodušno kao u poĉetku. — A što se tiĉe
toga da leţi kao zakopana u grobu, ima tajni koje će leţati zakopane u
grobu još dvanaest tisuća godina, ili dvanaest milijuna godina, koliko
je vama ili meni poznato, pa ipak će jednog dana izaći na vidjelo.
— A što ako meni ta vaša tajna ne bude ništa vrijedila? — neodluĉno
je priupita Monks.
— Onda vam neće biti teško novac mi opet oduzeti — odgovori ĉasna
gospa. — Ja sam tek slabo ţensko, sama i bez zaštite.
— Nisi sama, draga, niti si bez zaštite — javi se Bumble glasom što je
drhtao od straha. — Ja sam ovdje, draga moja! A osim toga — nadoda
Bumble cvokoćući zubima — gospodin Monks je zbilja pravi gospodin
i ne bi nikad podigao ruku na općinske sluţbenike. Gospodin Monks
zna, draga, da ja nisam više mlad ĉovjek i da sam se moţda malo i
zapustio, da tako kaţem, ali je jamaĉno ĉuo — nimalo ne sumnjam,
draga, da je već ĉuo — da sam vrlo odrješit sluţbenik i ĉovjek neo
biĉne snage kad se jednom raspalim. Samo se trebam malo raspaliti,
ništa više.
Dok je to govorio, gospodin Bumble pokuša toboţe odluĉno i srdito
dohvatiti svoj fenjer, ali svaka crta na njegovu usplahirenu licu jasno
odavaše kako se zaista treba raţestiti, štoviše, kako mu treba jako
puno da se raţesti prije nego što će uĉiniti kakvu ratobornu gestu,
osim ako mu protivnici nisu ubogari ili neka druga osoba ili osobe koje
mu se nisu kadre oduprijeti.
— Ti si obiĉna budala — skreše mu gospoĊa Bumble u brk — i bolje
da drţiš jezik za zubima.
— Bilo bi još bolje da ga je pregrizao prije nego što je došao ako ne
moţe govoriti malo tiše — zlokobno će Monks. — Tako, dakle! To
vam je muţ, a?
— On da je moj muţ! — zasmijulji se ĉasna gospa kloneći se odgo
vora.
— Pomislio sam to ĉim ste došli — napomene Monks, kojem nije
promaknuo srdit pogled kojim je dama ošinula svog supruga dok je
govorio.
Oliver Twist
— To je još bolje; uvijek radije pregovaram s dvoje ljudi kad znam da
su povezani zajedniĉkom voljom. Ozbiljno vam kaţem. Evo, pogle
dajte!
Pa turi ruku u dţep sa strane, izvadi platnenu kesu, izbroji na stol
dvadeset pet zlatnika i gurne ih preko stola do ţene.
— Hajde, pokupite ih — reĉe joj — a kad proĊe ova grmljavina koju
osjećam kako se pribliţava i koja će svojski prodrrnafi ovu kuću, ispri
ĉajte mi sve što znate. ■»
Kad se grmljavina, koja se zaista primicala sve bliţe, prolomila i tre-
snula takoreći nad njihovim glavama pa se izgubila u daljini, Monks
podigne glavu sa stola i nagne se da bolje ĉuje što će mu ţena kazati.
Glave su im se svima malne dodirnule jer su se oba muškarca bila
sagnula bliţe goreći od radoznalosti, a ţena se takoĊer nadnijela nad
stolić kako bi što bolje ĉuli njen šapat. Slabašne zrake padale su s fe
njera obješenog o strop ravno na njih, istiĉući još više bljedilo i tjesko
bu što su se ocrtavali na njihovim licima, koja su se, okruţena mrklim
mrakom i sumornošću, doimala kao prave pravcate sablasti.
— Kad je ta starica koju smo svi zvali stara Sally umirala, nas smo
dvije bile same u sobi — poĉne ĉasna gospa.
— I nije nikog drugog bilo u blizini? — priupita Monks onim svojim
promuklim šaptom. — Nije li u drugom krevetu bila kakva bijedna
bolesnica ili luĊakinja? Nije bilo nikoga tko je mogao ĉuti i, moţda,
razumjeti o ĉemu govorite?
— Nije bilo ni ţive duše — odgovori ţena — bile smo posve same.
Samo sam ja bila uz nju kad je izdahnula.
— Dobro — reĉe Monks motreći je pozorno. — Nastavite!
— Priĉala mi je o jednoj mladoj ţeni koja je nekoliko godina prije toga
bila donijela na svijet dijete, i to ne samo u onoj istoj sobi nego ĉak i u
onom istom krevetu u kojem je ona tada leţala na samrti.
— Je li? — reĉe Monks i usna mu zadrhti dok se obaziraše oko sebe.
— Do vraga! Kako se neki dogaĊaji poklope!
— To je bilo ono isto dijete koje ste sinoć pred njim spomenuli —
reĉe ĉasna gospa i nehajno mahne glavom prema svom muţu. — A ta
je baba pokrala njegovu majku.
— Ţivu?
— Mrtvu — odgovori ţena i kao da se najeţi. — Opljaĉkala joj je mr
tvo tijelo prije nego što se ohladilo, ukrala je upravo ono za što ju je
pokojnica na samrti preklinjala da saĉuva djetetu za uspomenu.
— I je li to onda kome prodala? — uzvikne Monks oĉajniĉki nestrplji
vo. — Je li prodala? Gdje? Kada? Kome? Je li već odavno?
Trideset osmo poglavlje
— Baš kad mi je na jedvite jade rekla što je uĉinila, klonula je nauznak
i umrla — odgovori ĉasna gospa.
— I ništa više nije rekla? — uzvikne Monks glasom koji je zvuĉao još
bješnje upravo zato što je bio prigušen. — To je laţ! Nemojte se gla
vom šaliti. Još je nešto rekla. Doznat ću što je još rekla pa makar vam
morao oboma išĉupati srce iz njedara.
— Nije više ni rijeĉi izustila — reĉe ţena, koju kao da nije ni najmanje
dirnula naprasitost tog ĉudnog ĉovjeka (što se za Bumblea ne bi nipo
što moglo reći). — Ali se grĉevito uhvatila napol zgrĉenom rukom za
moju haljinu, a kad sam vidjela da je mrtva i silom joj otrgnula ruku,
našla sam joj u šaci komadić prljava papira.
— A na njemu... — unese joj se Monks u rijeĉ i još se više nagne
naprijed.
— Ništa — odgovori ţena. — Bila je to priznanica zalagaonice.
— A za što? — upita je Monks.
— Ispriĉat ću vam lijepo sve po redu — odvrati ţena. — Bit će da je
neko vrijeme ĉuvala nakit jer se nadala da će ga bolje unovĉiti, a onda
ga je valjda zaloţila pa je štedjela i otkidala od usta da bi mogla iz godi
ne u godinu plaćati kamate u zalagaonici, kako ga ne bi izgubila i kako
bi ga mogla iskupiti kad se ukaţe kakva povoljna prilika. Ali od toga
nije bilo ništa, pa je, kako rekoh, umrla s tim zguţvanim i poderanim
papirićem u ruci. Rok za plaćanje kamata istjecao je za dva dana, pa
sam pomislila da bih jednog dana mogla imati kakve koristi od toga i
zato sam iskupila zalog.
— I gdje je sad? — brţe je upita Monks.
— Evo ga — odgovori ţena. I kao da je jedva doĉekala taj ĉas, brţe-bo-
lje baci na stol koţnu kesicu u koju jedva da bi stao dţepni sat. Monks
umah zgrabi kesicu i otvori je drhtavim rukama. U njoj je bio malen
zlatni medaljon, a u njemu dva uvojka i obiĉan zlatni vjenĉani prsten.
— Iznutra na prstenu urezano je ime Agnes — reĉe ţena. — Ostavlje
no je i mjesto za prezime, a onda slijedi datum, nešto manje od godi
nu dana prije nego što se djeĉak rodio. Tako sam bar ja izraĉunala.
— I to je sve? — reĉe Monks, pošto je pomno i poţudno razgledao sve
što je bilo u kesici.
— Sve — odgovori ţena.
Gospodin Bumble odahne, kao da mu je drago što je priĉi došao kraj
a da Monks nije zatraţio da mu vrate onih dvadeset pet funti. I toliko
se osmjeli da otare znoj što mu je za cijelog tog razgovora nesmetano
kapao s nosa.
— Ništa više ne znam osim onoga što još mogu naslutiti — reĉe njego-
Oliver Twist
va supruga Monksu nakon kraće šutnje. — I ništa više i ne ţelim znati
jer sam ovako mirnija. Pa ipak, mogu li vam postaviti dva pitanja?
— Moţete — reĉe Monks pomalo zaĉuĊen — ali drugo je pitanje
hoću li vam odgovoriti na njih.
— To su onda zapravo tri pitanja — pripomene gospodin Bumble
pokušavajući se našaliti.
— Je li to ono što ste oĉekivali da ćete doznati ocfmene? — zapita
ĉasna gospa. » je svima u interesu, mladiću, pa i meni, znate, gospodine Monkse.
— Jest — odgovori Monks. — A koje je drugo pitanje? — Sto kanite
sad s time uĉiniti? Ne bi li se to moglo kako protiv mene okrenuti?
— Nipošto — odvrati Monks — a ni protiv mene. Evo pogledajte! Ali
ne prilazite ni koraka bliţe ako vam je ţivot mio!
Rekavši to, iznenada odgurne stol u stranu, potegne za ţeljeznu kariku
na podu i odigne velik poklopac tako da se razjapi otvor do samih
nogu gospodina Bumblea, koji brţe-bolje uzmakne nekoliko koraka.
— Pogledajte ovamo dolje — reĉe Monks spuštajući fenjer u otvor.
— Ne morate se bojati. Da sam baš htio, mogao sam vas lijepo baciti
dolje dok ste sjedili na poklopcu.
Ohrabrena tim rijeĉima, ĉasna gospa priĊe samom rubu, a ni gospodin
Bumble ne mogaše odoljeti radoznalosti te se povede za njenim pri-
mjerom. Mutna voda nabujala od velikih kiša huĉala je ispod njihovih
nogu; svi su drugi šumovi bili zaglušeni buĉnim klokotanjem i kovi-
tlanjem vode oko zelenih i ljigavih potpornja. To je dolje bila nekoć
vodenica; matica što se pjenila i prštala oko ono nekoliko nagnjilih
kolaca i ostataka vodeniĉkog kola kao da je zadobi vala novu snagu
kad bi se oslobodila zapreka koje su uzalud pokušavale zaustaviti njen
plahoviti tok.
— Kad biste ovamo dolje bacili ljudsko tijelo, gdje bi se našlo sutra
dan ujutro? — zapita Monks mašući fenjerom amo-tamo po mraĉnom
grotlu.
— Dvanaest milja dalje niz rijeku, a uz to bi još bilo raskomadano
— odgovori Bumble i protrne pri toj pomisli.
Monks izvadi kesicu iz njedara u koja ju je bio nabrzinu turio, priveţe
za nju olovni uteg što je nekad bio dio kolotura a sad je leţao na podu, i
baci sve skupa u rijeku. Predmet padne ravno dolje u vodu i jedva
ĉujno bućne te nestane u nepovrat. Sve se troje zgledaju i poĉnu
nekako slobodnije disati.
— Eto, tako! — reĉe Monks i spusti poklopac, koji tresne vraćajući
se u prvotni poloţaj. — Ako more ikad vrati svoje mrtve, kao što u
knjigama piše, zadrţat će ipak za sebe zlato i srebro, a meĊu njima i
Trideset osmo poglavlje
ove trice. Više nemamo što reći jedni drugima, pa moţemo zakljuĉiti
ovaj naš razgovor ugodni.
— Svakako, svakako — neobiĉno ţivahno priklopi gospodin Bumble.
— Vi ćete drţati jezik za zubima, je li? — reĉe Monks i osine ga po
gledom. — Za vašu se ţenu ne bojim.
— Moţete se pouzdati u mene, mladiću — odvrati Bumble klanjajući
se pretjerano udvorno i uzmićući polako prema ljestvama. — To nam
— Drago mi je, radi vas, što to ĉujem — pripomene Monks. — Upa
lite fenjer! I gledajte da se što prije izgubite odavde.
Sva je sreća što je razgovor tu završio jer se Bumble u svom klanjanju
bio primaknuo sasvim blizu ljestvama i mogao je lako pasti naglavice
u donju prostoriju. Napalio je svoj fenjer na plamenu fenjera što ga je
Monks bio odvezao s uţeta, pa nije ni pokušao nastaviti razgovor nego
je bez rijeĉi poĉeo silaziti, a za njim i njegova ţena. Monks popostane
da se uvjeri kako ne ĉuje nikakav drugi šum osim kiše što lijeva vani i
huĉanja vode ispod sebe, pa i on pode za njima. Prošli su kroz donju
prostoriju polagano i oprezno; Monks je prezao i od najmanje sjene,
a Bumble je drţao fenjer pola metra iznad poda i stupao ne samo
neobiĉno pomno nego i iznimno lakim korakom za gospodina
njegova stasa, strepeći da ne nagazi na kakva tajna vrata u podu.
Monks im polako otkraĉuna i otvori vrata na koja su bili ušli, pa se
braĉni par pozdravi samo klimanjem glave sa svojim tajnovitim
znancem i iziĊe u mraĉnu i kišnu noć.
Ĉim su oni otišli, Monks, kojem se, ĉini se, nekako nije mililo ostati
sam, zovne djeĉaka koji je bio sakriven negdje dolje i zapovjedi mu da
poĊe ispred njega i ponese fenjer, te se vrati u prostoriju koju je bio
netom napustio.

Trideset deveto poglavlje
u kojem se pojavljuju neke ugledne osobe koje čitatelj već
poznaje, i u kojem se pokazuje kako se Monks i Ţidov
dogovaraju što će i kako će.
Sutradan naveĉer nakon dogaĊaja koji smo opisali u prethodnom pogla-
vlju, kad su one tri ĉasne osobe obavile svoj mali posao, William Sikes
prene se iz drijemeţa i, pospano gunĊajući, upita koliko je sati. Soba u
kojoj se Sikes nalazio nije bila od onih u kojima je boravio prije
putovanja u Chertsev, iako je bila u istoj gradskoj ĉetvrti, štoviše,
nedaleko od njegova posljednjeg prebivališta. Na prvi pogled to nije
bilo tako udobno boravište kao onaj njegov prijašnji stan, nego bijedna
i sirotinjski namještena sobica u koju je svjetlo ulazilo samo na pro-
zorĉić u potkrovlju, što je gledao na tijesnu i prljavu uliĉicu. Pa i po
nekim drugim znacima moglo se razabrati da su tom diĉnom gospodinu
u posljednje vrijeme kola krenula nizbrdo, jer su vrlo oskudno pokuć-
stvo i posvemašnje pomanjkanje udobnosti, uz nestašicu takvih sitnih
potrepština kao što su odjeća i rublje, govorili o krajnjoj neimaštini, a
omršavjela i istanjena pojava samog Sikesa potvrĊivala je u punoj mjeri
te znake, ako je takva potvrda uopće bila potrebna. Provalnik je leţao
na postelji umotan u svoj bijeli ogrtaĉ koji mu je sluţio umjesto sobnog
kaputa, a mrtvaĉko bljedilo kao posljedica bolesti, prljava noćna kapa i
ĉekinjasta crna brada, neobrijana tjedan dana, nisu nimalo popravljali
opći dojam. Pas mu je sjedio do uzglavlja ĉeznutljivo gledajući
gospodara, a kad bi mu pozornost privukao kakav šum s ulice ili iz
prizemlja, naćulio bi uši i tiho zareţao. Uz prozor je sjedila jedna ţenska
osoba zaokupljena krpljenjem starog prsluka koji je pripadao ra-
zbojnikovoj svakidašnjoj odjeći. Lice joj bilo toliko blijedo i izmoţdeno
od bdjenja i gladovanja, da bi u njemu bilo priliĉno teško prepoznati
onu istu Nancy s kojom smo se već upoznali u ovoj pripovijesti da nije
Trideset deveto poglavlje
bilo glasa kojim je odgovorila na Sikesovo pitanje:
— Tek je prošlo sedam. Kako ti je veĉeras, Bille?
— Slab sam k'o pile — odgovori Sikes proklinjući sam svoje oĉi, noge
i ruke. — 'Ajde, daj mi ruku da se bar izvuĉem iz ovog prokletog kre
veta.
Bolest nije ublaţila Sikesovu narav jer, dok ga je djevojka podizala i
vodila do stolca, promrsio je više psovki na raĉun njene nespretnosti,
pa ĉak ju je i udario.
— Što sad opet cmizdriš? — reĉe joj Sikes. — 'Ajde, prestani slinit'l
Ako ne znaš ništa pametnije od toga, onda idi dovragal Ĉuješ li me?
— Ĉujem odgovori djevojka, pa okrene glavu od njega i pokuša se na
smijati. — Što ti je sad opet?
— Oho, ipak si se predomislila, je li? — progunĊa Sikes kad opazi da su
joj se oĉi zalile suzama. — Tako je već malo bolje.
— Nećeš valjda, Bille, i veĉeras biti grub sa mnom? — reĉe djevojka
stavljajući mu ruku na rame.
— A zašto ne bih bio? — uzvikne Sikes.
— Koliko sam noći — reĉe djevojka s prizvukom ţenske njeţnosti koja
je njenu glasu dala ĉak i nekakvu umiljatost — koliko sam noći pro-
bdjela uza te, njegujući te i brinući se za tebe kao da si dijete, i sad si
tek prvi put došao malo k sebi. Da si samo naĉas pomislio na to, ne bi
bio tako grub sa mnom kao što si bio maloprije, je li da ne bi? Hajde,
reci da ne bi.
— Ma dobro, ne bih — odvrati Sikes. — Eto na, grom i pakao, opet
cmizdri!
— Nije to ništa — reĉe djevojka i svali se na stolac. — Nemoj ti na to
gledati. To će zaĉas proći.
— Što će proć'? — upita je Sikes divljaĉkim glasom. — Kakva ti se
opet sad ludorija mota po glavi? Diţ' se i pri'vati se posla, nemoj mi više
zanovijetat' tim svojim ţenskim glupostima!
U svako drugo doba ta opomena i glas kojim je bila izreĉena postigli bi
ţeljeni uĉinak, ali je djevojka sad bila uistinu slaba i iznemogla, pa joj
glava klone na naslon stolca i ona se obeznani prije nego što ju je Sikes
stigao obasuti bujicom kletvi kojima je u sliĉnim prigodama zaĉinjao
svoje prijetnje. Ne znajući pravo što da radi u ovom nepredviĊenom
sluĉaju, jer su histeriĉni napadi gospoĊice Nancy bili obiĉno od one
ţestoke vrste s kojima se bolesnik sam bori i suzbija ih bez iĉije osobite
pomoći. Sikes opsuje nekoliko svetaca, a kad uvidi da od toga nema
nikakve koristi, pozove u pomoć.
— Što se dogodilo, dragoviću moj? — upita ga Fagin zavirujući u sobu.
Oliver Twist
— Daj pomozi ovoj curi ako moţeš — nestrpljivo će Sikes. — Što sad
tu blejiš i blebećeš?
Uzviknuvši od iznenaĊenja, Fagin pohita u pomoć djevojci, a gospodin
John Dawkins (iliti Lisac Prefriganac), koji je pristigao u sobu za svo-
jim ĉasnim prijateljem, brţe-bolje odloţi na pod zaveţljaj koji je nosio u
ruci, pa dohvati bocu iz ruku gospara Charlesa Batesa, koji je došao
odmah za njim, te je u tren oka odĉepi zubima i izlije malo tekućine
iz nje bolesnici u usta, pošto je prije toga i sam malo gucnuo da ne bi
došlo do zabune.
— Daj joj malo, Charlev, puhni mijehom u lice — reĉe gospodin Daw-
kins. — A ti je malo pljesci po rukama, Fagine, dok joj Bili ne raskopĉa
haljinu.
Ti udruţeni napori, u kojima su svi prisutni svojski sudjelovali, oso-
bito gospar Bates, koji je, ĉini se, drţao da je njegov posao u svemu
tome izvanredno zabavan, ubrzo su urodili ţeljenim plodom. Djevojka
se malo-pomalo osvijesti pa otetura do stolca koji je stajao uz postelju i
zarije glavu u jastuk, ostavljajući Sikesa da se bakće s pridošlicama koji
su se tako neoĉekivano bili pojavili.
— Pa dobro, koji te je bijes konaĉno donio? — upita on Fagina.
— Nije nikakav bijes, dragoviću moj, jer bjesovi ne donose ništa do
bro, a ja sam ti donio nešto što će te obradovati. Lišĉe, dragoviću, daj
razveţi taj zaveţljaj pa dodaj Billu te sitnice na koje smo jutros spiskali
sve svoje pare.
Postupajući po Faginovu nalogu, Prefriganac razriješi pozamašan zave-
ţljaj umotan u stari stolnjak i uzme dodavati predmete iz njega, jedan
po jedan, Charlevju Batesu, koji ih slagaše na stol, kujući u zvijezde
njihovu vrsnoću i rijetkost.
— Pogledaj samo ovu zeĉju paštetu, Bille — usklikne taj mladi gospo
din iznoseći na vidjelo golemu paštetu — tako fine ţivotinjice, s tako
njeţnim noţicama, Bille, da ti se ĉak i košĉice tope u ustima pa ih ne
maš kad ni povaditi; pa gle ovo ĉetvrt kile zelenog ĉaja po sedam i pol
šilinga, toliko je jak da kad ga baciš u kipuću vodu, odletjet će ti poklo
pac od ĉajnika u zrak; pa gle tri ĉetvrt kile šećera od trske oko koje se
crnci uopće nisu naznojili dok su iz nje iscijedili ovoliku slatkoću — ma
kakvi! Pa dva velika bijela kruha, pa pola kile najboljeg svjeţeg maslaca,
pa ova komadina sira iz Glo'stera, a kao kruna svega kapljica kakvu još
nisi u ţivotu okusio1.
Izgovarajući ovaj posljednji hvalospjev, gospar Bates izvuĉe iz jednog
od svojih širokih dţepova poveliku vinsku bocu, dobro zaĉepljenu, a
gospodin Dawkins natoĉi u istom trenutku punu vinsku ĉašu rakije iz
Trideset deveto poglavlje
boce koju je on donio sa sobom. Bolesnik, ne ĉaseći ni ĉasa, dohvati
ĉašu i izlije je u grlo.
_ Oho-ho! — reĉe Fagin trljajući ruke neobiĉno zadovoljno. — Sad će
ti odmah biti bolje, Bille, odmah će ti biti bolje.
_ Bolje! — uzvikne Sikes. — Mog'o sam već dvadeset puta otegnut'
papke prije nego šta si doš'o da mi pomogneš. Kako si mog'o ostavit'
ĉovjeka da crkava 'vako više od tri tjedna, bitango jedna podmukla!
_ Slušajte ga samo, deĉki, što govori! — reĉe Fagin slijeţući ramenima.
— A mi njemu donijeli sve one pre-kra-sne stvarĉice!
— Stvarĉice i nisu tako loše — napomene Sikes, koji se malo primiri
kad baci pogled na stol. — Al' što imaš reć' u svoju obranu, zašto si me
ostavio ovdje samog, gladnog i bolesnog, bez prebite pare i bez igdje
iĉeg; manje si se brinuo sve to prokleto vrijeme za mene nego što se ja
brinem za ovog psa ovdje. Otjeraj ga pod krevet, Charlev!
— Nisam u ţivotu vidio tako pametna psa — uzvikne gospar Bates
postupajući po Sikesovoj ţelji. — Nanjuši klopu k'o kakva baba kad ide
na trţnicu! To bi se pseto proslavilo u kazalištu, a uz to bi još oţivjelo
dramsku radnju.
— Kuš, mrcino! — izdere se Sikes na psa dok se ovaj zavlaĉio pod kre
vet svejednako srdito reţeći. Šta imaš reć' u svoju obranu, a, strašilo
jedno jataĉko?
— Više od tjedan dana bio sam po poslu izvan Londona, dragoviću moj
— odgovori Ţidov.
— A šta je s ona druga dva tjedna? — zapita Sikes. — Što si radio ona
druga dva tjedna dok sam ja ovdje crkav'o k'o bolestan štakor u svojoj
rupi?
— Nisam mogao doći, Bille. Ne mogu ti sad pred svima ovdje nadugo i
naširoko objašnjavati zašto, ali nisam mogao doći, poštenja mi!
— Šta, poštenja ti? — progunĊa Sikes grcajući od gaĊenja. — Ajde,
deĉki, nek' mi jednn od vas odreţe komad te paštete, da mi u ustima
ne ostane okus od tog njegovog poštenja jer bih se još mog'o ugušit' od
njega.
— Nemoj se srditi, dragoviću moj — ponizno mu se Ţidov umiljavaše.
— Nisam te ja ni u jednom trenutku zaboravio, Bille, ni u jednom
trenutku.
— Nisi, dabome da nisi — odvrati Sikes i gorko se osmjehne. — Dok
sam se ja ovdje tres'o u groznici da su mi zubi cvokotali, ti si neprestano
nešto smišlj'o i snov'o; te Bili će ovo, te Bili će ono, te Bili će sve to za
jeftine pare, ĉim se malo oporavi i ĉim mu ponestane love. Da nije bilo
°ve cure ovdje, crk'o bih k'o pseto!
Oliver Twist
— Eto vidiš, Bille — jedva doĉeka Fagin hvatajući se za rijeĉ — da nije
bilo ove djevojke ovdjel A kome imaš zahvaliti što je ta vrijedna djevoj
ka uza te nego dobrom starom Faginu?
— Što se toga tiĉe, ima potpuno pravo — dobaci Nancy i ţurno stane
meĊu njih. — Ostavi ga, neka ga voda nosi!
Nancvna upadica usmjeri razgovor na drugu stranu jer su djeĉaci, koji-
ma je prepredeni stari Ţidov krišom dao znak, poĉelf nutkati djevojku
pićem. Ipak, ona je vrlo umjereno pila. Dotle se Fagin neuobiĉajeno
brzo oraspoloţio i malo-pomalo uspio udobrovoljiti Sikesa, praveći se
da njegove prijetnje shvaća samo kao dobroćudno bockanje. Štoviše,
od srca se nasmijao dvjema-trima grubim šalama što ih je Sikes izvalio,
pošto je više puta dobrano potegnuo iz boce.
— Sve je to lijepo i dobro — reĉe Sikes — al' mi moraš još veĉeras dat'
koju paru.
— Nemam kod sebe ni prebite pare — odvrati Ţidov.
— Al' zato imaš kod kuće para k'o blata — odbrusi mu Sikes — i moraš
mi dat' nešto od toga.
— Para k'o blata! — uzvikne Fagin diţući ruke uvis. — Nemam ni
toliko da...
— Ne znam ja kol'ko imaš, a rek'o bih da ni ti pravo ne znaš jer bi
trebalo popriliĉno vremena da ih izbrojiš — reĉe Sikes — al' ja moram
veĉeras doći do para i Bog!
— Pa dobro, dobro — uzdahne Fagin. — Poslat ću sad odmah Prefri-
ganca pa njih.
— Paz' da ne bi! — odsijeĉe Sikes. — Prefriganac je suviše prefrigan pa
bi se moţda zaboravio vratit', il' bi zalut'o, il' bi pao u ruke cajkanima,
il' bi izmislio bilo koji drugi izgovor kad bi njemu povjerio taj zadatak.
Nego će Nancy s tobom do tvoje jazbine i donijet' lovu, a ja ću dotle
malo prileć' i odspavat'.
Nakon mnogo natezanja i cjenkanja, Fagin je uspio sniziti zatraţeni pre-
dujam s pet funti na tri funte, ĉetiri šilinga i šest penija, tvrdeći i sve-
ĉano se zaklinjući da će nakon toga njemu ostati za kućanske troškove
samo osamnaest penija. Sikes je mrzovoljno pripomenuo kako će se
morati i time zadovoljiti kad ne moţe dobiti više. Nancy se spremi da
poĊe s Faginom po novac, a Lisac i gospar Bates potrpaju namirnice u
ormar. Zatim
se Ţidov oprosti sa svojim vjernim prijateljem i poĊe kući s Nancy i
djeĉacima, a Sikes se izvali na postelju da malo odspava dok se djevojka
ne vrati. U Faginovu obitavalištu zatekli su Tobyja Crackita i gospodina
Chitlinga
Trideset deveto poglavlje
kako igraju petnaestu partiju karata, a jedva da je potrebno reći da je ovaj
potonji gospodin izgubio i tu partiju, a s njom i svoju posljednju, petna-
estu šestaĉu1, na veliko veselje svojih mladih prijatelja. Crackit je, ĉini
se, bio malo posramljen što su ga zatekli kako se zabavlja s ĉovjekom koji
mu po svom poloţaju i umnim sposobnostima nije ni pribliţno ravan, pa
zijevne, zapita kako je Sikes i dohvati šešir, u namjeri da ode.
— Je li tko dolazio, Tahy? — upita ga Fagin.
— Nitko ţiv — odgovori Crackit zadiţući ovratnik kaputa. — Bilo je
dozlaboga dosadno. Trebao bi mi još platiti, Fagine, što sam ti ovoliko
ĉuvao kuću. DosaĊivao sam se, bogami, k'o kakav porotnik i bio bih
slatko zaspao k'o u bajboku da se nisam smilovao ovom mladcu i malo
se s njim pokartao. Uţasno mi je bilo dosadno, bog i bogme!
Uz te i sliĉne ţalopojke, Toby Crackit skupljaše svoj dobitak i trpaše ga u
dţep na prsluku drţeći se uznosito, kao da je ĉovjeku njegova formata
ispod ĉasti skupljati taj sitniš od srebrnjaka; nakon toga iziĊe toliko
otmjeno i gospodstveno, da je Chitling zadivljeno promatrao njegove
noge i ĉizme dok mu god nisu išĉezle iz oĉiju, a onda poĉne uvjeravati
cijelo društvo kako takvo poznanstvo vrijedi najmanje petnaest šestaĉa
i kako ni najmanje ne ţali za svojim gubitkom.
— Ala si ti neki ĉudan svat, Tome! — reĉe gospar Bates, kojeg su te
rijeĉi neobiĉno razgalile.
— Ni govora — odvrati Chitling. — Je 1' da nisam, Fagine?
— Ti si, dragoviću moj, mudra glavica — reĉe Fagin tapšući ga po ra
menu i namigujući ostalim uĉenicima.
— A gospodin Crackit je zbilja sila, je 1' da, Fagine? — priupita opet
Tom.
— O tom nema ni najmanje sumnje, dragoviću moj.
— I njegovo poznanstvo zbilja zlata vrijedi, je 1' da, Fagine? — nastavi
Tom.
— Još pitaš, dragoviću moj! Oni su tebi zavidni, Tome, samo zato što
se ne on ţeli kartati s njima.
— Aha! — slavodobitno će Tom. — U tom grmu leţi zec! On me jest
operušao, ali ja mogu opet zaraditi koju paru kad god mi se prohtije, je
1' tako, Fagine?
— Dakako da moţeš, a ukoliko prije zaradiš, utoliko bolje, Tome. I zato
gledaj da što prije nadoknadiš taj gubitak, nemoj više dangubiti. Lišĉe!
1- Šestaĉa — novĉić od šest penija.
Oliver Twist
Charley! Vrijeme je da zasuĉete rukave. Haide! Skoro će deset a još
ništa niste privrijedili.
Pokoravajući se toj zapovijedi, djeĉaci klimnu glavom djevojci u znak
pozdrava, dohvate svoje šešire i iziĊu iz sobe. Usput su Lisac i njegov
nestašni prijatelj neprestano sipali dosjetke na raĉun gaspodina Chitlin-
ga, koji se, ako ćemo pravo, nije ponio ni osobito ĉudno ni smiješno kad
uzmemo u obzir da ima podosta nadobudnih mladacš i iz boljih kuća
koji plaćaju kudikamo veću cijenu nego Chitling samo zato da budu vi-
Ċeni u dobru društvu, a jednako tako i podosta otmjene gospode (koja
pripadaju spomenutom dobrom društvu) koja su stekla svoj ugled na
vrlo sliĉan naĉin kao i lijepi deĉko Toby Crackit.
— A sad — reĉe Fagin kad su oni otišli — idem ti donijeti taj novac,
Nancy. Ovo je, dušo, samo kljuĉ od ormarića u kojem ĉuvam kojekakve
drangulije koje su mi donijeli deĉki. A novac nikad ne zakljuĉavam,
dušo, jer nemam šta zakljuĉavati, ha-ha-ha, nemam šta zakljuĉavati.
Slab ti je ovaj moj posao, Nancy! I nezahvalan, ali mi je drago kad vi
dim mlaĊariju oko sebe, pa nekako sve ipak podnosim, podnosim. Pst!
— reĉe i ţurno strpa kljuĉ u njedra. — Tko je to? Slušaj!
Djevojka je sjedila za stolom prekriţenih ruku, kao da je ni najmanje
ne zanima hoće li tko doći ili otići, sve dok joj do ušiju ne dopre neĉiji
prigušen muški glas. Ĉim ga je zaĉula, makne munjevito kapu i rubac sa
sebe i baci ih pod stol. Kad se Ţidov odmah zatim okrenuo njoj, ona mu
se poţali na vrućinu mlitavim i umornim glasom, što se nikako nije sla-
gao s onim maloprijašnjim hitrim i naglim kretnjama, koje Fagin, me-
Ċutim, nije primijetio jer joj je u tim trenucima bio okrenut leĊima.
— Ih! — prošapće on kao da mu je krivo zbog te smetnje. — To je
ĉovjek kojeg sam još prije oĉekivao; evo ga, silazi niza stepenice. Ni
rijeĉi o novcu pred njim, Nancy! Neće se on dugo zadrţati. Ni deset
minuta, dušo!
Prinijevši svoj mršavi kaţiprst ustima, Ţidov priĊe sa svijećom vratima
dok je sa stubišta dopirao bat neĉijih koraka. DoĊe do vrata u isti tre-
nutak kad i njegov gost, koji ţurno uĊe u sobu i obrete se pred djevoj-
kom prije nego što ju je opazio. Bijaše to Monks.
— To je samo jedna od mojih mladih štićenica — reĉe Fagin kad pri
mijeti kako je Monks ustuknuo pred neznankom. — Ostani samo tu,
Nancy!
Djevojka primakne stolac bliţe stolu i, zirnuvši na Monksa nehajno i
bezbriţno, svrne pogled na drugu stranu; ali kad se obrati Faginu, ona ga
opet krišom odmjeri, tako oštrim, ispitivaĉkim i znaĉajnim pogledom
Trideset deveto poglavlje
da bi se promatraĉ iz prikrajka ĉudom zaĉudio toj promjeni — jedva da
bi povjerovao svojim oĉima da je to ona ista osoba.
— Ima li kakvih novosti? — zapita Fagin.
— Još kakvih.
— A jesu li... dobre? — neodluĉno će Fagin, kao da se boji da ne ozlo-
volji sugovornika prevelikom radoznalošću.
— Pa nisu baš loše — odgovori Monks smješkajući se. — Ovaj put sam
došao u pravi ĉas. Trebali bismo malo porazgovarati.
Djevojka se još bliţe primakne stolu i ne pokaţe volju da iziĊe iz sobe
iako je vidjela da Monks pokazuje na nju. MeĊutim, Ţidov se valjda
pribojavao da bi ona mogla spomenuti pred njim novac kad bi je se
pokušao otresti, te pokaţe rukom na strop i odvede Monksa iz sobe.
— Nećemo valjda opet u onu tvoju prokletu rupĉagu gdje smo onda ra
zgovarali? — ĉula je onoga kako govori dok se penjao stubama. Fagin se
nasmije i reĉe nešto što ona nije mogla razumjeti. Sudeći po škripanju
stuba, reklo bi se da Fagin vodi gosta na drugi kat.
Prije nego što je utihnuo bat njihovih koraka, djevojka hitro izuje ci-
pele, prebaci rubac preko glave i umota ruke u njega, pa zastane pred
vratima i poĉne napeto osluškivati. Ĉim je zamro bat njihovih koraka,
ona se iskrade iz sobe i uzme se nevjerojatno lako i tiho penjati uza
stube, te se izgubi gore, u mraku.
Soba je ostala pusta više od ĉetvrt sata; djevojka se vrati istim onakvim
nezemaljskim korakom, a neposredno zatim razlegnu se i koraci one
dvojice. Monks iziĊe odmah na ulicu, a Ţidov se opet odšulja gore, po
novac. Kad se vratio, djevojka je namještala kapu i rubac spremajući se
da poĊe.
— Što je, Nancy? — uzvikne Ţidov i ustukne pošto spusti svijeću.
— Kako si blijeda!
— Blijeda? — ponovi djevojka zaklanjajući oĉi rukama da bi ga toboţe
bolje vidjela.
— Blijeda si kao smrt. Što si to radila?
— Ništa, koliko ja znam, osim što sam sjedila u ovoj zagušljivoj pro
storiji, ni sama ne znam koliko dugo — nemarno odgovori djevojka.
— Hajde, daj mi te pare pa da idem. Tako, vidiš.
Fagin joj izbroji na ruke dogovoreni iznos uzdišući za svakom kovani-
com. Rastali su se a da nisu više progovorili ni rijeĉi, samo su poţeljeli
jedno drugome laku noć.
Kad je djevojka izišla na ulicu, sjedne na neĉiji prag i kao da neko vri-
jeme bijaše posve smućena i nesposobna nastaviti put. Iznenada ustane
i pohita u sasvim suprotnom smjeru od kuće u kojoj ju je Sikes ĉekao,
 •mm"'
Gjliver Twist
ubrzavajući korake sve dok ne prijeĊe u bjesomuĉan trk. Kad je već bila
posustala, stane da predahne, a onda, kao da se odjednom neĉeg sjeti i
kao da zdvaja što nije kadra ostvariti nešto što je naumila, poĉne kršiti
ruke i udari u plaĉ.
Moţda joj je bilo lakše kad se isplakala, ili je moţda pojmila da je u
posve beznadnu poloţaju, tek, okrene se i pojuri natrag isto onako brzo
— dijelom da nadoknadi izgubljeno vrijeme, a dijelorif da koliko-toliko
odrţi korak s naglim tokom svojih misli —- te tako uskoro stigne do
kuće u kojoj je bila ostavila provalnika.
Ako su se na njoj moţda i mogli zapaziti tragovi uzrujanosti koja ju je
bila obuzela, Sikes nije ništa primijetio kad je stupila pred njega; samo
ju je upitao je li donijela novac, a kad je dobio potvrdan odgovor, za-
dovoljno je nešto promrmljao i opet spustio glavu na jastuk te nastavio
drijemati.
Bila je sva sreća što je Sikes sutradan, pošto se domogao novca, bio
toliko zaokupljen jelom i pilom, te što je ta okolnost tako povoljno
djelovala na njegovu goropadnu narav, da nije imao ni vremena ni volje
da mnogo pazi na djevojĉino drţanje i vladanje. Faginovu oku sokolovu
zacijelo ne bi promaklo da je Nancy rastresena i nemirna kao netko tko
se sprema uĉiniti neki smioni i pogibeljni korak, na koji se odluĉio tek
nakon teške borbe sa samim sobom, pa bi jamaĉno bio odmah zazvonio
na uzbunu. Ali Sikesu je nedostajao takav dar zapaţanja, a nisu ga morile
ni zle slutnje, osim onih koje se prevraćaju u tvrdokornu grubost
prema svakome oko sebe. Osim toga, kako je bio neobiĉno dobre volje,
kao što smo već napomenuli, nije primijetio ništa neobiĉno u njenu
ponašanju. Zapravo je toliko malo mario za nju da zacijelo njen nemir
ne bi bio u njemu pobudio nikakve sumnje, ĉak ni da je taj nemir bio
kudikamo upadljiviji.
Što se dan više bliţio kraju, djevojĉino je uzbuĊenje bivalo veće, a kad
je pala noć i Nancy sjela uz provalnikovu postelju ĉekajući da ga piće
shrva pa da zaspi, obrazi su joj bili toliko blijedi a oĉi tako uţagrene da
to ĉak i Sikes u ĉudu primijeti.
On je, iscrpljen od groznice, leţao u krevetu i pijuckao boroviĉku ra-
zrijeĊenu vrućom vodom kako ga ne bi odviše palila, i već po treći ili
ĉetvrti put pruţio Nancy ĉašu da mu je napuni, kad zapazi na njoj te
ĉudne znake.
— Pa dobro, bogamu! — uzvikne on pridiţući se na postelji i zureći
djevojci u lice. — Izgledaš k'o da si iz groba ustala. Šta ti je?
— Što mi jel — ponovi djevojka. — Ništa. Što si se tako zagledao u
mene?
i
Trideset deveto poglavlje
— Kakve su ti opet ludorije na pameti? — upita je Sikes pa je šĉepa
za mišicu i snaţno prodrma. — Šta je? Što si naumila? O ĉemu razmi
šljaš?
— O kojeĉemu, Bille — odgovori djevojka drhtureći i zaklanjajući oĉi
rukama. — Ah, Boţe moj, zar je to vaţno?
Ton usiljene vedrine kojim su izreĉene te posljednje rijeĉi kao da su se
snaţnije dojmile Sikesa, nego onaj njen unezvijereni i ukoĉeni pogled
prije toga.
— Znam ja šta je tebi — reĉe Sikes. — Ako nije i tebe spopala groznica
pa te sad pomalo trese, onda si nešto neobiĉno naumila, dapaĉe, nešto
opasno. Nećeš valjda... Ma vraga, ne bi ti to nikad uĉinila!
— A što? — priupita ga djevojka.
— Ama, nema na svijetu pouzdanije cure od tebe — reĉe Sikes mr
mljajući sebi u bradu i gledajući je netremice — inaĉe bih ti još prije tri
mjeseca prefikario grkljan. To te samo groznica 'vata, ništa drugo.
Pošto je tako sam sebe umirio, Sikes iskapi ĉašu, a onda zatraţi lijek
gunĊajući i psujući na sva usta. Djevojka ţustro skoĉi na noge i brţe
mu saspe lijek, ali leĊima okrenuta njemu, pa mu prinese ĉašu usnama
pridrţavajući mu je dok nije sve popio.
— A sad — reĉe joj razbojnik — sjedni 'vamo do mene i drţi se onako
kako se svaki dan drţiš, jer ću te inaĉe tako udesit' da te ni roĊena
majka neće poznat'.
Djevojka ga posluša. Sikes je ĉvrsto uhvati za ruku, klone na uzglavlje
i zagleda se u nju. Sklopi oĉi, pa ih otvori, pa ih još jednom sklopi, pa
ih opet otvori. Neprestance se bacakao amo-tamo, svaki bi ĉas zadri-
jemao na dvije-tri minute, pa bi opet prestravljeno poskoĉio i zabludio
pogledom oko sebe, a onda iznenada, dok je još bio pridignut, takoreći
kao gromom pogoĊen, padne u dubok i teţak san. Stisak mu je ruke
popustio, podignuta je ruka mlitavo klonula — leţao je kao da je u
duboku zanosu.
— Napokon je laudanum poĉeo djelovati — promrmlja djevojka usta-
jući s postelje. — Samo da ne bude već kasno!
Brţe-bolje stavi kapu na glavu i zaogrne se rupcem, bojaţljivo se obazirući
oko sebe, kao da se boji da joj se, unatoĉ sredstvu za uspavljivanje,
teška Sikesova ruka iznenada ne spusti na rame; zatim se polako sagne
nad krevet i poljubi razbojnika u usta, a onda neĉujno otvori i opet
zatvori za sobom vrata, te hitro iziĊe iz kuće.
Na kraju mraĉnog prolaza kroz koji je morala proći da bi se dohvatila
glavne ulice, noćobdija je objavio da je prošlo devet i pol.
— Je li već odavno prošlo devet i pol? — upita ga djevojka. — Za ĉetvrt
970
Oliver Twist
sata izbit će deset — odgovori ĉovjek prinoseći fenjer djevojĉinu licu.
— A meni donde treba još najmanje sat vremena — promrsi Nancy i
pojuri mimo njega grabeći ţurno niz ulicu.
Mnoge su se trgovine već zatvarale u širokim ulicama i pokrajnim uli-
ĉicama kroz koje ju je vodio put od Spitalfieldsa do West Enda, na-
jotmjenije londonske ĉetvrti. Kad je sat na tornju odbio deset, njena
je nestrpljivost još više porasla. Jurila je uskim ndgVfctupom, gurajući
lijevo i desno prolaznike laktovima i provlaĉeći se, takoreći, konjima
ispod glava. Probijala se kroz gustu vrevu na ulicama gdje su prolaznici
u gomilama ĉekali da proĊu.
— Ta je ţena luda! — govorili su ljudi okrećući se za njom dok je ona
svejednako grabila dalje.
Kad je stigla do nešto bogatije gradske ĉetvrti, na ulicama je bilo mnogo
manje prolaznika, ali baš je zato njena bjesomuĉna jurnjava izazivala još
veću radoznalost meĊu šetaĉima mimo kojih je trkom prolazila. Poneki
bi za njom ubrzali korake, kao da ţele vidjeti kamo to ona hita, a gdje-
koji bi je i prestigli i u ĉudu se okretali za njom, jer je ona i dalje grabila
nesmanjenom brzinom. MeĊutim, svi su oni jedan za drugim zaostajali
pa je, kad se pribliţila cilju, ostala posve sama.
Zastala je pred gospodskom kućom u mirnoj, ali lijepoj ulici nedaleko
od Hyde Parka. U trenutku kad joj je jarko svjetlo svjetiljke što je
gorjela nad ulazom pokazalo da je to kuća koju traţi, izbije jedanaest
sati. Nekoliko se posljednjih koraka vukla nekako neodluĉno, kao da
se još skanjuje, ali joj je izbijanje sata pomoglo da se odluĉi, te uĊe u
predvorje. U vratarnici nije bilo nikoga. Nesigurno se obazre oko
sebe i poĊe prema stubama.
— Hej, djevojko! — dovikne za njom gizdavo obuĉena mlada ţena izvi
rujući na vrata. — Koga traţiš?
— Jednu damu koja stanuje u ovoj kući — odgovori djevojka. — Damu?
— ponovi ţena i prezirno je pogleda. — Koju to damu?
— GospoĊicu Mavlie — reĉe Nancy.
Mlada ţena, koja ju je dotle bila promotrila od glave do pete, uzvrati
samo pogledom punim kreposnog prezira i pozove nekog muškarca da
joj odgovori. Nancy ponovi svoju molbu.
— A koga da najavim? — upita je sluga.
— Moje ime ne bi joj ništa reklo — odgovori Nancy. — A koja je svrha
vašeg posjeta? — priupita je ĉovjek. — Ni to vam ne mogu reći — otpo-
vrne djevojka. — Ali moram porazgovarati s gospoĊicom.
— Hajde, hajde! — reĉe joj ĉovjek gurajući je prema izlazu. — Od toga
neće ništa biti. Kupi se odavde!
Trideset deveto poglavlje
— Samo me silom moţete otjerati! — plahovito će djevojka. — A ni
dvojica takvih kao što ste vi neće me maknuti s mjesta. Pa zar ovdje
nema baš nikoga — nastavi ona gledajući oko sebe — tko bi htio naja
viti siroticu kao što sam ja?
Ta je molba djelovala na dobroćudnog kuhara, koji je s ostalom poslu-
gom došao vidjeti što se tu zbiva, pa se on zauzme za djevojku.
— Ma hajde, Joe, najavi je — reĉe mu.
— Ama ĉemu? — odgovori onaj. — Ne misliš valjda da će gospodiĉna
primiti takvu neku k'o što je ona?
Te rijeĉi koje su ciljale na djevojĉin sumnjivi zanat izazovu silnu provalu
ĉednog gnjeva u ĉetiriju sluţavki, koje neobiĉno vatreno ustvrde da ta
ţenskinja sluţi na sramotu cijelom ţenskom rodu, te se svesrdno zaloţe da
je nesmiljeno izbace na ulicu.
— Ĉinite sa mnom što vas je volja — reĉe djevojka obraćajući se mu
škarcima — ali prvo uĉinite nešto što ću vas zamoliti, a to je da prene-
sete gospoĊici moju poruku, molim vas, ako Boga znate!
Kuhar meka srca podupre njenu molbu, pa onaj prvi sluga pristane na-
pokon prenijeti poruku.
— A što da kaţem? — zapita sluga pošto je već zakoraĉio na prvu ste
penicu.
— Da jedna djevojka lijepo moli gospoĊicu Maylie da porazgovara na
ĉas s njom nasamo — reĉe Nancy — i da će gospoĊica, ĉim ĉuje njenu
prvu rijeĉ, odmah znati treba li je saslušati do kraja ili je izbaciti iz kuće
kao varalicu.
— Ipak si malo prekardašila — reĉe joj sluga.
— Samo joj vi tako recite — odluĉno će djevojka — pa mi javite što je
ona odgovorila.
Ĉovjek otrĉi uza stube. Nancy ostane ĉekajući blijeda i gotovo bez
daha, slušajući uzdrhtalih usana kako kreposne sluţavke vrlo glasno
daju maha svom preziru, pogotovo kad se sluga vrati i pozove djevojku
da poĊe za njim.
— Dandanas ne vrijedi više biti pošten — napomene prva sluţavka.
— Mjed se više cijeni od suhog zlata — dobaci druga.
Treća se zadovolji ĉuĊenjem »što još gospodi neće pasti na pamet«, a
ĉetvrta u tom kvartetu otpjevuši sopranom: — Sramota! — ĉime taj
zbor ljepotica završi svoju toĉku.
Ne obazirući se na njih zato što su joj na srcu leţale teţe brige, Nancy
poĊe klecavih koljena za slugom do malog predsoblja što bijaše osvije-
tljeno svjetiljkom obješenom o strop. Tu je ostavi i izgubi se.
Oliver ttoist
Ĉetrdeseto poglavlje
neobičan razgovor koji je zapravo nastavak prethodnog
poglavlja.
Nancv je svoju mladost bila profućkala po ulicama i po najgorim lon-
donskim bludilištima i jazbinama, ali je u njoj ostalo još nešto od pr-
votne ţenske naravi, pa kad je zaĉula laki korak kako se pribliţava
vratima suĉelice onima na koja je ona bila ušla, i kad je pomislila na
veliku opreku izmeĊu dva stvorenja što će se sad naći licem u lice,
osjeti kako je pritišće teret vlastite sramote, pa se sva skupi, kao da ne
moţe podnijeti prisutnost djevojke s kojom se ţeljela sastati. Ali protiv
tih plemenitih osjećaja u njoj bunila se oholost — porok od kojeg
podjednako pate najbjedniji i najpotlaĉeniji stvorovi kao i oni koji su
najsamopouzdaniji i na najvišem poloţaju. Kukavna druţica lopova i
vucibatina, prezrena pripadnica velegradskog podzemlja, ortakinja
zatvorskog i robijaškog ološa, koja i sama ţivi u sjeni vješala
— ĉak je i ta propala djevojka bila odveć ponosita da pokaţe i najma
nji trag ţenske osjećajnosti koju je smatrala slabošću, a koja ju je još
jedina vezala za ljudskost, ĉije je mnoge osobine razvratni ţivot bio
izbrisao u njoj dok je još bila dijete.
Podigla je oĉi tek toliko da vidi kako pred njom stoji njeţna i lijepa
djevojka, a onda ih opet obori na pod i toboţe nehajno zabaci glavu,
te prozbori ovako:
— Nije lako doći do vas, milostiva gospoĊice. Da sam se uvrijedila i
otišla, kao što bi mnoge druge uĉinile na mom mjestu, laţAfa biste
zbog toga jednog dana, a imali biste i za ĉim ţaliti.
— Zaista mi je ţao ako se tko grubo ponio prema vama — odvrati
Rose. — Ali nemojte sad misliti na to. Recite mi zašto ste htjeli razgo
varati sa mnom. Jer ja sam ona koju ste traţili.
Prijazan ton tih rijeĉi, umilan glas, blago drţanje, bez trunka uznosi-
Ĉetrdeseto poglavlje
tosti ili nezadovoljstva, sve je to neobiĉno iznenadilo djevojku pa ona
briţne u plaĉ.
— O, gospoĊice, gospoĊice! — reĉe sklapajući plahovito ruke pred
licem. — Kad bi bar bilo više takvih kao što ste vi, bilo bi manje ova
kvih kao što sam ja... vjerujte mi... kad vam kaţem!
— Sjedite — ozbiljno će Rose. — Ako ste se našli u oskudici ili u ne
volji, bit će mi zaista drago da vam pomognem ako mognem... vjerujte
mi. Sjedite.
— Dopustite mi da ostanem na nogama — reĉe djevojka svejednako
plaĉući — i nemojte biti tako ljubazni sa mnom dok me bolje ne upo
znate. Priliĉno je kasno. Je li... jesu li... ta vrata zatvorena?
— Jesu — odgovori Rose i uzmakne dva-tri koraka, kao da se ţeli osi
gurati da moţe pozvati u pomoć ako zatreba. — A zašto?
— Zato što vam kanim izruĉiti na milost i nemilost svoj ţivot i ţivote
nekih drugih ljudi. Ja sam ona djevojka koja je odvukla malog Olivera
natrag k starom Faginu, one veĉeri kad je otišao od kuće u Penton-
villeu.
— Vi ste to! — uzvikne Mavlie.
— Ja, gospoĊice! — odgovori djevojka. — Ja sam ta bijednica o kojoj
ste ĉuli, koja ţivi meĊu lopovima i koja se ne sjeća da je ikad, otkad su
joj oĉi prvi put ugledale londonske ulice, upoznala bolji ţivot ili ĉula
ljubaznije rijeĉi od onih koje su joj oni upućivali, tako mi Bog pomo
gao! Ne morate prikrivati svoje zgraţanje preda mnom, gospoĊice!
Ja sam mlaĊa nego što mislite kad me ovako gledate, ali sam se već
navikla na zgraţanje.
I najveće bijednice sklanjaju mi se s puta kad se probijam kroz uliĉnu
vrevu.
— Kako je sve to grozno! — reĉe Rose i nehotice ustukne od svoje
ĉudne gošće.
— Na koljenima hvalite Bogu, draga gospoĊice — uzvikne djevojka
— što ste imali prijatelje koji su se brinuli za vas i ĉuvali vas dok ste
bili dijete, i što nikad niste iskusili glad i studen, i pijanstvo, i razu-
zdanost i... i... još nešto gore od toga... kao što sam ja od kolijevke pa
do danas. Mogu to slobodno reći jer su mi ulica i odvodni kanali bili
kolijevka, a bit će mi isto tako i samrtna postelja.
— Kako vas ţalim! — izusti Rose skršenim glasom. — Srce mi se steţe
dok vas slušam.
— Bog vas blagoslovio za tu vašu dobrotu! — odvrati djevojka. — Kad
biste samo znali kako mi je katkad pri duši, kako biste me tek onda
ţalili! Nego, ja sam potajno pobjegla od onih koji bi me sigurno ubili
Oliver Twist
kad bi znali da sam ovdje, a došla sam vam reći što sam sluĉajno ĉula.
Poznajete li moţda ĉovjeka po imenu Monks?
— Ne poznajem — odgovori Rose.
— Ali on vas poznaje — ustvrdi djevojka — i zna da ste ovdje, jer sam,
prisluškujući što on govori, doznala gdje stanujete.
— Nikad nisam ĉula za to ime — reĉe Rose.
— Onda mu je to laţno ime, kao što sam i mislila — pripomene dje
vojka. — Prije nekog vremena, ubrzo nakon one noći kad je izvršena
provala kod vas i kad je Oliver dospio u vašu kuću, ja sam posumnjala
u tog ĉovjeka pa sam prisluškivala razgovor izmeĊu njega i Fagina u
mraku. Tako sam doznala da je Monks... taj ĉovjek za kojeg sam vas
pitala, znate...
— Da — umetne Rose — znam.
— ... Da je Monks sluĉajno vidio Olivera s naša dva deĉka onoga dana
kad smo ga prvi put izgubili, i da je odmah prepoznao u njemu dje
ĉaka za kojim on, ne znam zašto, već odavno traga. I tako se pogodio
s Faginom da će mu platiti odreĊenu svotu ako mu ponovo pronaĊe
Olivera, a obećao mu je i više ako od njega napravi lopova, što je Mon-
ksu bilo potrebno iz nekih njegovih razloga.
— Iz kojih to razloga? — priupita je Rose.
— Ne znam jer je u tom trenutku, dok sam prisluškivala, primijeti o
moju sjenu na zidu — odgovori djevojka. — I znajte da bi im malotko
osim mene uspio tada umaknuti. Ali ja sam uspjela i nisam ga više
vidjela sve do sinoć.
— I što se sinoć dogodilo?
— Ispriĉat ću vam sve po redu, gospoĊice. Sinoć je opet došao i opet
su njih dvojica otišli gore, a ja sam prebacila rubac preko glave da me
sjena sluĉajno ne oda pa sam opet prisluškivala pred vratima. Prve
rijeĉi koje sam ĉula da je Monks izgovorio bile su: »I tako jedini dokaz
0 djeĉakovu podrijetlu leţi sad na dnu rijeke, a ona stara vještica koja
je primila taj dokaz od njegove majke trune u grobu«. Smijali su
se
1 priĉali o tom njegovu uspjehu, a Monks je onda nastavio govoriti o
deĉku i opet se raţestio, i rekao da mu sad, doduše, djeĉakov novac
ne moţe izmaći, ali da bi ipak radije da je drukĉije ispalo, jer kakva
bi to smijurija bila da je ona oĉeva velevaţna oporuka bila proglaše
na bezvrijednom, pošto bi maloga najprije proveli kroz sve zatvore u
gradu i onda ga još upleli u kakav zloĉin koji povlaĉi za sobom smrtnu
kaznu, što bi Fagin mogao lako udesiti, a uz to bi ga još dobro i sam
iskoristio.
— Sto vi to govorite? — upita je Rose.
Ĉetrdeseto poglavlje
— Sve je to ţiva istina, gospoĊice, iako dolazi iz mojih usta — odgo
vori djevojka. — Zatim je, sipajući psovke na koje sam ja već navikla,
ali vas bi sablaznile, rekao da bi drage volje udovoljio svojoj mrţnji i
pristao da ubiju djeĉaka kad se ne bi on sam izvrgnuo opasnosti. Me
Ċutim, budući da je to nemoguće, neprestano će ga drţati na oku pa,
ako Oliver samo pokuša okoristiti se svojim podrijetlom i prošlošću,
lako će mu stati na rep. »Ukratko, Fagine«, rekao je, »premda si ti
Ţidov, nikad ne bi smislio takve zamke kakve ću ja namjestiti svom
mlaĊem bratu Oliveru«.
— Bratul — usklikne Rose.
— Tako je rekao od rijeĉi do rijeĉi — prisnaţi Nancy gledajući nemir
no oko sebe, kao što je gotovo neprestance gledala otkako je poĉela
govoriti, jer joj je Sikes svaki ĉas izlazio pred oĉi. — I to još nije sve.
Kad je govorio o vama i onoj drugoj dami, rekao je da se valjda sam
Bog ili neĉastivi urotio protiv njega kad se Oliver našao pod vašim
okriljem, pa se nasmijao i dodao da to ima i svoju dobru stranu, jer
biste vi dali tisuće, pa i stotine tisuća funti, kad biste ih imali, samo
da doznate tko je zapravo to vaše dvonoţno psetance.
— Ne mislite valjda da je to ozbiljno kazao? — reĉe Rose i problijedi
kao krpa.
— Rekao je to sasvim ozbiljno i ljutito — odgovori djevojka klimajući
glavom. — Taj ne zna za šalu kad u njemu uskipi mrţnja. Poznajem ja
mnoge koji ĉine i gora zlodjela, ali bih radije deset puta njih slušala
nego Monksa jedanput. Sad je već zbilja kasno, moram se vratiti kući
da ne izazovem ni najmanje sumnje gdje sam bila. Moram odmah
natrag.
— Ali što da ja sad radim? — upita Rose. — Kako mogu iskoristiti bez
vas to što ste mi rekli? Vi morate natrag! A zašto se uopće ţelite vratiti
tom društvu koje ste oslikali tako strašnim bojama? Kad biste ponovili
to što ste meni rekli pred jednim gospodinom kojeg bih mogla zaĉas
dozvati iz susjedne sobe, mogli bismo vas za pola sata smjestiti neka
mo gdje biste bili na sigurnom.
— Ali ja se ţelim tamo vratiti — reĉe djevojka — i moram se vratiti
jer... kako da kaţem tako nešto nevinoj djevojci kao što ste vi? Jer
meĊu ljudima o kojima sam vam govorila postoji ĉovjek koji je moţda
najstrašniji od svih njih, ali kojeg ne mogu ostaviti... ne, ĉak ni po
cijenu da se izvuĉem iz ţivota kakav sad vodim.
— To što ste se već prije jednom zauzeli za tog našeg dragog deĉka
— reĉe Rose — i što ste, usprkos opasnosti koja vam prijeti, došli
ovamo reći mi ono što ste ĉuli, pa vaše drţanje koje me uvjerava u

istinitost svega toga što govorite, pa vaše oĉito kajanje i stid koji osje
ćate — sve me to podrţava u uvjerenju da biste se još mogli spasiti.
Ah! — produţi ta ĉestita djevojka i sklopi ruke roneći suze. — Ne
mojte se oglušiti na usrdnu molbu ţenskog stvorenja kao što ste i vi,
prvog... prvog, vjerujem, koje vam se ikad obratilo glasom saţaljenja
i samilosti. Poslušajte me i dopustite da vas još spasim, da zapoĉnete
bolji ţivot. '■'"•*
— GospoĊice — uzvikne djevojka padajući na koljena — draga, mila,
anĊeoska gospoĊice, vi ste zaista prvo stvorenje koje mi je ikad uputi
lo takve rijeĉi, i da sam ih ĉula prije nekoliko godina, moţda bi me bile
odvratile od grešnog i nevoljnog ţivota; ali sad je kasno, kasno!
— Nikad nije kasno... za kajanje i ispaštanje — reĉe Rose.
— Kasno je — uzvikne djevojka grĉeći se od duševnog bola. — Ne
mogu ga sad ostaviti! Ne mogu mu donijeti smrt.
— A zašto biste mu donijeli smrt? — upita je Rose.
— Njega ne moţe ništa više spasiti — uzvikne djevojka. — Kad bih
drugima rekla ono što sam vama ispriĉala, sve bi njih pohapsili, a on
bi sigurno izgubio glavu. On je najodvaţniji meĊu njima i poĉinio je
grdna nedjela!
— Pa zar je moguće da se radi takva ĉovjeka odriĉete svake nade u
bolji ţivot i sigurnost da budete odmah spašeni? — usklikne Rose.
— Pa to je ludost.
— Ne znam što je to — odgovori djevojka — samo znam da je tako.
A tako nije samo sa mnom nego i sa stotinama drugih djevojaka koje
su isto ovako bijedno propale kao i ja. Moram se vratiti. Moţda je to
Boţja kazna za sve ono što sam poĉinila, ne znam, ali me nešto vuĉe
k njemu, usprkos svim patnjama i jadima što mi ih je zadao. I ĉini
mi se da bih pošla za njim i kad bih znala da ću na kraju poginuti od
njegove ruke.
— Pa što da radim? — reĉe Rose. — Ne mogu vas pustiti da samo
tako odete.
— Moţete, gospoĊice, i znam da ćete me pustiti — odvrati djevojka i
ustane. — Nećete me sprijeĉiti da odem, jer sam se pouzdala u vašu
dobrotu i nisam izmamila od vas nikakva obećanja, iako sam mogla.
— Pa kakva korist onda od toga što ste mi rekli? — opet će Rose.
— Ta se tajna mora razotkriti ako ţelimo pomoći Oliveru, do kojeg je
i vama toliko stalo.
— Zacijelo imate meĊu svojim prijateljima nekog plemenitog ĉovjeka
kojem ćete moći povjeriti tu tajnu i koji će vas posavjetovati što da
radite — otpovrne djevojka.
Ĉetrdeseto poglavlje
—- Ali kako ću vas ponovo naći kad zatreba? — upita je Rose. —- Nije
mi do toga da doznam gdje stanuju ti grozni ljudi, samo bih htjela
znati gdje ćete se vi u odreĊeno vrijeme zadrţavati ili prolaziti.
— Hoćete li mi obećati da ćete strogo ĉuvati tajnu koju sam vam po
vjerila, i da ćete doći sami, ili samo s osobom kojoj se budete povjerili,
i da me nitko neće uhoditi ni pratiti? — upita je djevojka.
— Sveĉano vam obećavam — odgovori Rose.
— Svake nedjelje uveĉer, od jedanaest pa dok ne otkuca dvanaest —
reĉe djevojka bez skanjivanja — šetat ću se po Londonskom mostu1,
ako budem ţiva.
— Ĉekajte još malo! — zadrţi je Rose kad djevojka ţurno poĊe prema
vratima. — Razmislite još jednom o poloţaju u kojem se nalazite i o
prilici koja vam se pruţila da se izbavite iz njega. Imate pravo uzdati se
u moju pomoć, ne samo zato što ste mi sve to sami od sebe povjerili
nego i zato što ste ţena koja je već gotovo potpuno propala. Pa zar
ćete se zbilja vratiti onoj razbojniĉkoj druţini, i onom ĉovjeku, kad vas
jedna jedina rijeĉ moţe spasiti? Kakva je to ĉarobna moć koja vas vuĉe
natrag i drţi u pandţama opaĉine i bijede? Ah; pa zar u vašem srcu
nema nijedne ţice u koju bih mogla dirnuti? Zar nije ništa ostalo na
što bih se mogla pozvati da se oslobodite te uţasne zaslijepljenosti?
— Kad tako mlade, dobre i lijepe djevojke kao što ste vi poklone
nekom svoje srce — odvrati Nancy ĉvrstim glasom — ljubav ih moţe
uĉiniti spremnim na sve, ĉak i one koje, kao vi, imaju svoj dom, pri
jatelje i oboţavatelje, sve što im srce zaţeli. Ali kad djevojka kao ja,
koja nema drugog sigurnog krova nad glavom do poklopca lijesa, niti
prijatelja u bolesti ili smrti do bolniĉarke, pokloni svoje pokvareno
srce nekom muškarcu, i kad on zauzme u njemu mjesto koje je bilo
prazno od poĉetka njena kukavnog ţivota, tko se još moţe nadati da
će je izlijeĉiti od toga? Ţalite nas samo, gospoĊice... ţalite nas što nam
je ostao samo jedan jedini ţenski osjećaj i što se taj osjećaj, umjesto da
nam bude utjeha i ponos, zbog nekog teškog prokletstva prometnuo u
još jedan izvor patnji i muka.
— Hoćete li bar primiti od mene nešto novca, što će vam omogućiti
da ţivite pošteno, bar dok se ponovo ne sastanemo? — upita je Rose
nakon kraće stanke.
— Ni pare — odgovori djevojka vrteći glavom.
1. Londonski most (London Bridge) - jedan od najpoznatijih
Temzi u Londonu. Srednji mu se dio moţe podići da propusti
287
Oliver Twist Ĉetrdeset prvo poglavlje

— Nemojte odbijati svaki moj pokušaj da vam pomognem — reĉe

Rose prilazeći joj ljubazno. — Zaista vam ţelim biti od pomoći.
— Najbolje biste mi pomogli, gospoĊice — odgovori djevojka kršeći
ruke — kad biste mi sad odmah oduzeli ţivot, jer sam veĉeras bolnije
nego ikad osjetila što sam i kakva sam, a voljela bih da ne umrem u
paklu u kojem inaĉe ţivim. Bog vas blagoslovio, mila moja gospoĊice,
i podario onoliko sreće koliko sam ja na sebe navuMa sramote!
Govoreći tako i jecajući na sav glas, nesretno stvorenje izaĊe iz sobe,
a Rose Mavlie, potresena tim neobiĉnim razgovorom, koji je bio više
nalik na trenutan san nego na zbiljski dogaĊaj, klone u naslonjaĉ i po Ĉetrdeset pryo poglavlje
kuša sabrati uzburkane misli.
sadrţi neka nova otkrića i pokazuje kako iznenaĎenja, baš kao
i nesreće, nikad ne dolaze sama.

Rose se zaista našla u tešku i nezavidnu poloţaju. S jedne strane, go-

rjela je od nestrpljenja i ţelje da prozre tajnu kojom bijaše obavijeno
Oliverovo podrijetlo, a s druge strane morala je šutjeti kao grob o
onom što joj je kao mladoj i poštenoj djevojci povjerila sirotica s ko-
jom je netom razgovarala. Njene rijeĉi i drţanje dirnule su u srce Rose
Mavlie, u kojoj se ljubav prema njenu mladom štićeniku izmiješala
s jednako tako snaţnom i ţarkom ţeljom da probudi u toj otpadnici
kajanje i nadu.
Namjeravali su se zadrţati u Londonu samo tri dana prije nego što
otputuju na nekoliko tjedana u jedno daleko mjesto na moru. Upra-
vo je bila prošla ponoć nakon prvog dana. Sto bi mogla poduzeti u
ĉetrdeset osam sati što joj stoje na raspolaganju? Ili kako bi m ogla
odgoditi putovanje a da ne pobudi nikakve sumnje? Gospodin
Losberne bio je kod njih i ostat će još dva dana, ali Rose je dobro
poznavala naglost toga dobrijana pa je mogla lako predvidjeti kako
bi, u prvom naletu ogorĉenja, planuo gnjevom na djevojku koja je bila
upletena u ponovnu otmicu Olivera, te se nije usuĊivala povjeriti mu
tajnu dok joj u zauzimanju za Nancy ne pomogne neka iskusnija
osoba. Isti su joj ti razlozi nalagali da bude vrlo obzirna i oprezna i s go-
spoĊom Mavlie, kojoj bi prva pomisao bezuvjetno bila da se posavjetuje
s diĉnim doktorom. Jednako tako nije smjela ni pomisliti da se obrati
kojem pravnom savjetniku, ĉak i kad bi znala kako se to radi. U jednom
trenutku padne joj na pamet da se obrati Harrvju za pomoć, ali odmah
se sjeti njihova posljednjeg rastanka pa joj se uĉini da bi bilo nepriliĉno
da ga zove sad — suze joj udare na oĉi dok je raspredala te misli — kad
je već moţda zaboravio na nju i našao sreću na drugoj strani.

7S8 289

Olivcr Tivist
Smućena svim tim mislima, priklanjajući se sad jednom, sad drugom rje-
šenju, pa onda odustajući od svih njih redom ĉim bi malo bolje promislila,
Rose je provela noć u teškoj besanici. Pošto se sutradan još dugo lomila,
donijela je oĉajniĉku odluku da se posavjetuje s Harrvjem. »Ako njemu
bude teško doći ovamo«, mislila je, »kako li će tek meni biti pri duši! A
moţda neće ni doći; moţda će se javiti pismom, a moţda će, ako i doĊe,
izbjegavati vidjeti se sa mnom, kao i onda kad je otišao bez pozdrava.
Nisam vjerovala da će to uĉiniti, ali tako je bilo svakakobolje za nas
oboje.« I tu Rose odbaci pero i okrene se na drugu stranu, kao da ne ţeli
ni da je sam papir, kojem treba povjeriti svoju poruku, ne vidi kako plaĉe.
I tako je bezbroj puta prihvaćala pero i ostavljala ga, ne znajući kako da
poĉne, i nije bila napisala još ni prvu rijeĉ kad Oliver, koji je dotle šetao
londonskim ulicama s gospodinom Gilesom kao svojim tjelesnim ĉuva-
rom, bane u sobu sav zadihan i neobiĉno uzbuĊen, baš kao da se opet
kakva nova opasnost nadvila nad njim.
— Što si se tako usplahirio? — upita ga Rose idući mu ususret.
— Ne znam kako da vam kaţem; tako mi je kao da ću se ugušiti — odgo
vori djeĉak. — O, Boţe! Kad samo pomislim da ću ga napokon vidjeti i da
ćete se moći uvjeriti da sam govorio istinu!
— Ja nikad nisam ni pomislila da nam nisi govorio istinu — reĉe Rose
umirujući ga. — Ali što se dogodilo? O kome to govoriš?
— Vidio sam onog gospodina — odgovori Oliver jedva istiskujući rijeĉi iz
sebe — onog gospodina koji je bio onako dobar prema meni... gospodina
Brownlowa, o kojem smo toliko priĉali.
— Gdje? — upita ga Rose.
— Upravo je izlazio iz koĉije — odgovori Oliver lijući suze radosnice — i
ušao u jednu kuću. Nisam razgovarao s njim... nisam mogao jer on mene
nije vidio, a ja sam toliko drhtao da mu nisam mogao ni pristupiti. Ali Gi-
les je, umjesto mene, pitao stanuje li on u toj kući, i doznao je da stanuje.
Evo, vidite — reĉe Oliver i razmota papirić — evo njegove adrese... idem
sad odmah tamo! O, Boţe, Boţe! Ne znam što ću od radosti kad ga opet!;.
ugledam i zaĉujem mu glas.
Zbog tih i mnogih drugih sliĉnih radosnih usklika, Rose je imala muke dai I
proĉita adresu koja je glasila ulica Craven, na Strandu. Ubrzo je odluĉila i
iskoristiti to otkriće.
— Brzo! — reĉe. — Kaţi im neka smjesta pozovu fijaker, i spremi se da
poĊeš sa mnom. Odmah ću te tamo odvesti, ne ĉaseći ni ĉasa. Reći ću
samo tetki da ćemo se malo provozati, a bit ću spremna za polazak kad
i ti.
Ĉetrdeset prvo poglavlje
Olivera nije trebalo poţurivati pa su se za nešto više od pet minuta već
vozili u ulicu Craven. Kad su stigli na odredište, Rose je ostavila Olivera
u fijakeru pod izgovorom da mora najprije pripremiti starog gospodina na
veliko iznenaĊenje, a po sluzi je poslala svoju posjetnicu i zamolila gospo-
dina Brownlowa da je primi radi jednog vaţnog posla. Uskoro se sluga vrati
i pozove je da se popne uza stube; ona poĊe za njim i domalo se naĊe pred
postarijim gospodinom dobroćudne vanjštine, u ta-mnozelenu kaputu.
Blizu njega sjedio je još jedan postariji gospodin, koji, meĊutim, nije
djelovao tako dobroćudno. Bio je u pamuĉnim hlaĉama i koţnim
dokoljenicama, a bradu je naslonio na jabuku svog debelog štapa što ga je
obuhvatio objema rukama.
— O, Boţe — reĉe gospodin u tamnozelenu kaputu ustajući ţurno i vrlo
udvorno — oprostite, molim vas, gospoĊice... mislio sam da to opet dola
zi netko da mi dosaĊuje... molim vas da me ispriĉate. Izvolite sjesti.
— Vi ste gospodin Brownlow, ako se ne varam? — reĉe Rose pošto je
pogledala i onog drugog gospodina.
— Tako je — potvrdi stari gospodin. — A ovo je moj prijatelj, gospodin
Grinrvvig. Hoćete li nas ostaviti ĉaskom nasamo, Grinvvvige?
— Mislim — ubaci gospoĊica Mavlie — da u ovom trenutku neće biti
potrebno da se gospodin potrudi izaći. Ako sam dobro obaviještena, go
spodin je takoĊer upućen u ono o ĉemu bih htjela porazgovarati s vama.
Gospodin Brownlow se nakloni, a gospodin Grimwig, koji se najprije bio
vrlo ukoĉeno poklonio i ustao iz naslonjaĉa, ponovo se vrlo ukoĉeno po
kloni i sjedne u naslonjaĉ.
— Nema sumnje da ćete se zaĉuditi kad vam kaţem — reĉe Rose priliĉno
zbunjeno — da ste svojedobno iskazali veliku ljubaznost i dobrotu jednom
mom dragom mladom prijatelju, i uvjerena sam kako će vas zanimati da
ponovo ĉujete za njega.
— Ma nemojte? — usklikne gospodin Brownlow.
— Rijeĉ je o Oliveru Twistu — reĉe Rose.
Ĉim je ona izustila te rijeĉi, gospodin Grimwig, koji je toboţe bio zadu-
-.f
bljen u ĉitanje neke velike knjige što je leţala na stolu, umah je buĉno za-
klopi i zavali se u naslonjaĉ. Lice mu je odraţavalo golemo zaprepaštenje.
Zagledao se tupo preda se, a onda, kao da se srami što je pokazao koliko
\
je uzbuĊen, naglo se trgne i grĉevito zauzme prijašnje drţanje. Gledajući
ravno preda se, ispusti otegnut krupan zviţduk koji kao da se ne izgubi u
zraku, nego kao da zamre u najdubljim zakucima njegova ţeluca. Gospodin
Brownlow nije bio ništa manje iznenaĊen, iako nije tako neobiĉno izrazio
svoju zgranutost. On privuĉe svoj stolac bliţe gospoĊici Mavlie i reĉe joj:
291

Oliver Twist
— Budite tako dobri, draga gospoĊice, i ne spominjite mi više onu moju
dobrotu i ljubaznost o kojima nitko drugi ništa ne zna, a ako mi moţete
iznijeti koji dokaz o tome da sam neopravdano stekao nepovoljno mišlje
nje o tom sirotom djetetu, iznesite mi ga, za miloga Boga?
— To je mali nevaljalac! Sam ću sebi izjesti glavu ako to nije mali nevalja-
lac — progunĊa gospodin Grimwig kao da govori iz trbuha, ne pomiĉući
ni jednog mišića na licu.
— U tog je djeteta dobro srce i plemenita narav — reĉe Rose i pbrumeni
— a providnost koja ga je izvrgnula kušnjama, preteškim za njegova mlada
ljeta, usadila mu je u dušu osjećaje i njeţnost koji bi mogli posluţiti na ĉast
i onima koji su šest puta stariji od njega.
— Meni je tek šezdeset i prva — reĉe gospodin Grimvvig isto onako uko
ĉena lica. — A tom je Oliveru, kao brat bratu, najmanje dvanaest godina,
pa ne vidim kako bi se ta vaša napomena mogla odnositi na mene.
— Nemojte se obazirati na mog prijatelja, gospoĊice Mavlie — reĉe Bro-
wnlow. — On ne misli to ozbiljno.
— Misli, misli — progunĊa gospodin Grimvvig.
— Ma ne misli — reĉe gospodin Brownlow, koji se, oĉito, sve više ţe
stio.
— Izjest će on sam sebi glavu ako ne misli — progunĊa gospodin Gri
mvvig.
— Ako zaista tako misli, onda je zasluţio da mu je odrube — reĉe gospo
din Brownlow.
— Baš bi rad vidjeti ĉovjeka koji će to uĉiniti — odvrati gospodin Grimvv
ig lupajući štapom o pod.
Pošto su dotle dotjerali, oba stara gospodina ušmrknu svaki po ĉupak bur-
muta pa se, po staroj navadi, izrukuju.
— A sad, gospoĊice Mavlie — opet će gospodin Brownlow — da se vra
timo na temu koja vam toliko leţi na srcu. Budite tako dobri pa mi ispri
ĉajte što znate o tom sirotom djetetu; mogu vam odmah reći da sam
poduzeo sve što sam mogao da ga pronaĊem, a da je moj prvotni dojam,
da me je on obmanuo i da su ga njegovi prijašnji drugovi nagovorili da me
pokrade, znatno pokoleban otkako sam se vratio iz inozemstva.
Rose, koja je dotle imala vremena pribrati se, odmah ispriĉa u dvije-tri
rijeĉi sve što je snašlo Olivera od onog ĉasa kad je otišao od kuće gospo-
dina Brownlowa, ali ono što je doznala od Nancy ostavi da povjeri tom
gospodinu poslije, kad ostanu sami. Na kraju ga je nastojala uvjeriti kako
je Olivera u posljednjih nekoliko mjeseci jedino muĉila briga što ne moţe
pronaći svog starog dobroĉinitelja i prijatelja.
— Hvala ti, Boţe! — usklikne stari gospodin. — Sad sam sretan, zbilja
Četrdeset prvo poglavlje
sretan! Ali niste mi rekli gdje je on sad, gospoĊice Mavlie. Oprostite što
vam to zamjeram, ali zašto ga niste doveli sa sobom?
— Ĉeka u fijakeru pred kućom — odgovori Rose.
— Pred kućom? — uzvikne stari gospodin, pa bez rijeĉi izjuri iz sobe, strci
niza stube i uskoĉi u fijaker.
Kad su se vrata za njim zatvorila, gospodin Grinvvvig digne glavu, nakrene
stolac na jednu od straţnjih nogu i opiše na njemu tri kruga pomaţući se
pri tome štapom i pridrţavajući se stola. Nakon te vrtnje ustane i uspro-
pada se pocupkujući po sobi, te proĊe tako desetak puta gore-dolje, a
onda iznenada stane pred Rose i, ni pet ni šest, poljubi je.
— Pst! — izusti kad je mlada dama ustala, osupnuta tim neobiĉnim po
stupkom. — Ne bojte se! Ja bih vam po godinama mogao biti djed. Vi ste
draga djevojka. SviĊate mi se. A, evo i njih!
I zaista, u istom trenu kad je akrobatski vješto zauzeo opet svoje mjesto, u
sobu uĊe gospodin Brownlow s Oliverom, kojega gospodin Grimwig vrlo
srdaĉno doĉeka; i da je sreća koju je u tom ĉasu osjetila bila jedina njena
nagrada za svu brigu i tjeskobu što ih je pretrpjela zbog Olivera, Rose
Mavlie bila bi dovoljno nagraĊena.
— Ima tu još netko koga ne smijemo zaboraviti — reĉe gospodin Brown-
low i pozvoni. — Pozovite, molim vas, gospoĊu Bedvvin.
Stara gazdarica odazove se u tren oka na taj poziv i, poklecnuvši na vrati-
ma u znak pozdrava, stane ĉekajući daljnje naloge.
— Vi, gospoĊo Bedwin, svakog dana nekako sve slabije vidite — pripo
mene gospodin Brownlow priliĉno mrzovoljno.
— Pa, to je istina, gospodine — odgovori stara gospa. — U mojim se
godinama, gospodine, vid ne poboljšava.
— To i sam znam — potkrijepi njene rijeĉi gospodin Brownlow — ali
stavite naoĉale na nos i pogledajte malo bolje, pa da vidimo hoćete li
pogoditi zašto smo vas pozvali.
Stara gospa poĉne prekopavati po dţepu traţeći naoĉale. Ali Oliver nije
mogao podnijeti još jednu kušnju, pa pohrli u njeno naruĉje, odazivajući
se pozivu svog srca.
— Boţe mili, smiluj nam se! — uzvikne stara gospa grleći djeĉaka. — Pa
to je moje nevinašce!
— Moja draga stara njegovateljice! — usklikne Oliver.
— Znala sam ja da će se on vratiti — reĉe stara gospa drţeći ga u naruĉju.
— Kako lijepo izgleda, i kako je opet obuĉen, kao gospodski sin! A gdje
si bio da te nema pa nema? Ah, ono isto drago lice, samo nije više onako
blijedo; one iste umiljate oĉi, samo što nisu onako tuţne. Nikako nisam
mogla zaboraviti taj pogled, i taj mirni smiješak, svaki su mi dan izlazili
Oliver Tvvist
pred oĉi, kao i moja draga roĊena djeca koju mi je Bog uzeo dok sam još
bila mlada i bezbriţna.
I sve tako govoreći, ta je dobra duša ĉas odmicala Olivera od sebe da vidi
koliko je porastao, ĉas ga opet privijala uza se i njeţno mu mrsila kosu,
smijući se i plaĉući naizmjence na njegovu ramenu. Ostavivši nju i
Olivera da se napriĉaju do mile volje, gospodin Brownlow odvede Rose u
drugu sobu, gdje mu ona prepriĉa cijeli svoj razgovor s Nancy, koji ga
nemalo iznenadi i uznemiri. Rose mu takoĊer objasni zašto se nije najprije
povjerila svom prijatelju gospodinu Losberneu. Stari gospodin drţaše da
je pametno postupila, i sam se ponudi da će se osobno posavjetovati s
diĉnim doktorom. Kako bi mogao što prije ostvariti tu svoju namjeru,
dogovore se da on još iste veĉeri oko osam sati doĊe k njima, a da Rose
prije toga oprezno obavijesti gospoĊu Mavlie o svemu što se dogodilo.
Pošto je to uglavljeno, Rose i Oliver vrate se kući. Pokazalo se da je Rose
imala pravo kad je strepjela od gnjeva ĉestitoga doktora. Tek što mu je
ispriĉala ono što je njoj Nancy bila povjerila, osuo je drvlje i kamenje,
zaprijetio je da će Nancy biti prva ţrtva udruţene oštroumnosti gospode
Blathersa i Duffa, i zaista već ustakne šešir na glavu spremajući se da
trkom zatraţi pomoć od te diĉne gospode. I zacijelo bi u tom prvom
bijesu i ostvario svoju nakanu, ne obazirući se na posljedice takva
postupka, da ga nije djelomice silom zadrţao gospodin Brownlow, koji je
takoĊer bio prijeke naravi, a djelomice razlozima i objašnjenjima koji su
bili sraĉunati na to da ga odvrate od njegove prenagljene namjere.
— Pa kog ćemo onda vraga? — upita naprašiti doktor kad su se vratili u
sobu gdje su bile dame. — Da nećemo moţda uputiti još i zahvalnicu tim
nevaljalcima i nevaljalicama, i zamoliti ih da prime po stotinu funti kao
skroman darak u znak poštovanja i zahvalnosti za svu dobrotu što su je
iskazali Oliveru?
— Ma nećemo baš tako — odvrati gospodin Brownlow smijući se — ali
moramo postupiti oprezno i vrlo promišljeno.
— Oprezno i promišljeno — uzvikne doktor. — Ja bih sve njih odreda
poslao...
— Nije vaţno kamo — presijeĉe ga gospodin Brownlow u rijeĉi. — Ali
razmislite malo, bismo li time da ih pošaljemo nekud postigli cilj za kojim
teţimo?
— A koji je to cilj? — upita ga doktor.
— Jednostavno da otkrijemo tko su bili Oliverovi roditelji, i da mu vra
timo nasljedstvo koje mu je na prijevaru oduzeto, ako je istina ono što
smo ĉuli.
— Ah! — uzdahne gospodin Losberne hladeći se dţepnim rupĉićem.
Ĉetrdeset prvo poglavlje
_ Umalo što nisam to zaboravio.
_ Eto, vidite — nastavi gospodin Brownlow — ostavimo li tu sirotu dje
vojku sasvim po strani, i uzmemo li, štoviše, da bismo mogli te lupeţe
privesti zasluţenoj kazni, a da njoj ne ugrozimo ţivot, što bismo time po
stigli?
_ Po svoj prilici bismo bar nekolicinu njih poslali na vješala — nabaci
doktor — a ostale u progonstvo.
_ Dobro — reĉe gospodin Brownlow smješkajući se — ali nema sumnje
da će se s vremenom i oni sami za to pobrinuti, a kad bismo se sad mi u
to upleli da ih preteknemo, ĉini mi se da bismo postupili vrlo nerazborito
i u oĉitoj suprotnosti s našim probicima... ili bar s Oliverovim probicima,
što izlazi opet na isto.
— Kako to? — upita ga doktor.
Pa evo kako. Jasno je kao dan da ćemo imati grdne muke da do kraja
rasvijetlimo tu tajnu ako ne uspijemo natjerati tog ĉovjeka, Monksa, da
sve prizna. A to moţemo postići samo lukavštinom, tako da ga ulovimo
kad ne bude okruţen tim ljudima. Jer, recimo da ga i uhapse, nemamo ni-
kakvih dokaza protiv njega. On ĉak nije umiješan (koliko je nama poznato
i koliko moţemo zakljuĉiti iz ĉinjenica) ni u kakvu pljaĉku koju je izvršila
ta banda. Ako ne bi bio osloboĊen krivnje, sva je prilika da bi bio osuĊen
samo kao skitnica i vucibatina; a dakako da bi nakon toga šutio kao grob,
što bi za nas bilo isto kao da je gluh, nijem, slijep i slabouman.
— E pa, onda — plahovito će doktor — ponovo vas pitam: zar mislite da
je pametno smatrati se vezanim obećanjem zadanim toj djevojci, obeća
njem zadanim u najboljoj i najpoštenijoj namjeri, ali zaista...
— Nemojte se, molim vas, draga gospoĊice, upuštati u raspru o tome
— reĉe gospodin Brownlow, ne dajući Rosi da doĊe do rijeĉi. — Odrţat
ćemo zadano obećanje. Mislim da to neće ni najmanje utjecati na ostva
renje naših planova. Ali, prije nego što se odluĉimo kako ćemo zapravo
postupiti, morat ćemo se sastati s tom djevojkom, pod uvjetom, naravno,
da ne pozovemo u pomoć policiju; a ako nam neće ili ne moţe pokazati,
da nam bar kaţe gdje se on kreće i da nam ga opiše kako bismo ga mogli
pronaći. Ne moţemo razgovarati s njom prije nedjelje uveĉer, a danas je
tek utorak. Predlaţem da se dotle pritajimo i da sve ovo zasad zadrţimo u
tajnosti, ĉak i pred Oliverom.
Premda je gospodin Losberne kisela lica doĉekao prijedlog da pet dana
sjede skrštenih ruku, morao je priznati da mu ništa pametnije trenutno ne
pada na pamet, a kako su i Rose i gospoĊa Maylie svesrdno podrţale go-
spodina Brownlowa, prijedlog je toga gospodina jednodušno prihvaćen.
— Htio bih se obratiti za pomoć i svom prijatelju Grimwigu — reĉe.

Oliver Twist
— On je ĉudan svat, ali je vrlo dovitljiv i mogao bi nam biti zaista od ko
risti. Moram vam reći da je diplomirani pravnik, a da se odrekao advoka-
ture zbog razoĉaranja što mu je tijekom dvadeset godina povjerena samo
jedna molba i jedna parnica, ali je li to preporuka ili nije, sami morate
prosuditi.
— Ja nemam ništa protiv toga da pozovete u pomoć svoga prijatelja ako i
ja mogu pozvati svoga — reĉe doktor.
— Moramo to dati na glasanje — odvrati gospodin Brownlow. — A tko
je taj vaš prijatelj?
— Sin ove gospoĊe i... stari prijatelj ove gospoĊice — reĉe doktor poka-^
zujući na gospoĊu Mavlie i upućujući znaĉajan pogled njenoj nećakinji.
Rose porumeni do ušiju, ali se ne usprotivi nijednom rijeĉju tom prijedlo
gu (moţda se bojala da je u beznadnoj manjini). I tako su Harrv Mavlie i
gospodin Grimwig primljeni u akcijski odbor.
— Mi ćemo, naravno, ostati u Londonu — reĉe gospoĊa Mavlie — dok
god budu postojali i najmanji izgledi za uspjeh ovog našeg pothvata. Ja
neću ţaliti ni truda ni novca samo da ostvarimo ono do ĉega nam je svima
toliko stalo, rado ću ostati ovdje i godinu dana ako treba, dok god bude
postojao i traĉak nade da ćemo uspjeti.
— Dobro! — odvrati gospodin Brownlow. — A kako na svim licima oko
sebe ĉitam ţelju da me upitate kako se dogodilo da nisam bio ovdje kako
bih potvrdio ono što vam je Oliver bio ispriĉao, i zašto sam onako naglo
otputovao iz zemlje, dopustite mi da vam postavim uvjet da me ništa
ne zapitkujete sve do onog ĉasa kad budem smatrao potrebnim sve vam
ispripovjediti sam od sebe. Vjerujte mi da imam jakih razloga za ovaj
zahtjev, jer bih inaĉe mogao kod vas probuditi nade koje bi se mogle izja
loviti, te tako samo povećati poteškoće i razoĉaranja, kojih ionako imamo
napretek. Hajdemo! Javili su nam da je veĉera na stolu, a naš mali Oliver
sjedi potpuno sam u susjednoj sobi i još bi mogao pomisliti da nam je
dozlogrdilo njegovo društvo, i da smo skovali neku mraĉnu urotu kako
bismo ga poslali da se opet potuca od nemila do nedraga.
Nakon tih rijeĉi stari gospodin pruţi ruku gospoĊi Mavlie i povede je u
blagovaonicu, a za njima poĊe gospodin Losberne vodeći Rosu ispod ruke.:
I tako je vijećanje bilo za taj put okonĉano.
Ĉetrdeset drugo poglavlje
Ĉetrdeset drugo poglavlje
jedan Oliverov stari znanac, koji pokazuje izrazite znake
darovitosti, stupa u javni ţivot prijestolnice. ,
One iste noći kad je Nancy, uspavavši Sikesa, hitala na razgovor s
Rosom Mavlie, odazivajući se glasu svoje savjesti, Londonu su se pje-
šice primicale glavnom sjevernom cestom dvije osobe kojima u ovoj
pripovijesti valja posvetiti nešto više paţnje.
Bijahu to ĉovjek i ţena, ili, moţda bi bilo bolje reći muško i ţensko, jer je
prva od njih bilo jedno od onih krakatih, krivonogih, gegavih, košĉa-tih
stvorenja kojima je teško toĉno odrediti godine — kad su djeĉaci,
nalik su na nedorasle ljude, a kad porastu do muţevne dobi, nalik su
na iţĊikljale djeĉake. Ţenskinja je bila mlada, snaţna i jedva, kakva je i
morala biti da bi mogla nositi teško breme na leĊima. Njen suputnik
nije bio prenatovaren prtljagom, jer mu je o štapu koji je bio prebacio
preko ramena visio samo omanji zaveţljaj u obiĉnom dţepnom rupĉiću,
oĉito priliĉno lagan. Zbog toga, a i zbog neobiĉno dugih kraka, nije mu
bilo teško izmaknuti po pet-šest koraka svojoj suputnici, na koju se
ovda-onda osvrtao nestrpljivim trzajem glave, kao da joj prigovara što
zaostaje i kao da je tjera na još veće napore. I tako su klipsali prašnom
cestom ne gledajući ni lijevo ni desno, samo bi kadikad stali u stranu da
propuste poštanske koĉije koje su u oblaku prašine jurile iz grada, sve
dok nisu prošli ispod luka na Highgateu, kad putnik predvodnik
zastane i okomi se nestrpljivo na svoju suputnicu:
— 'Ajde, zar ne moţeš brţe? Ala si ti, Charlotte, neko mrtvo puhalo!
— Vjeruj mi da je teško ovo što nosim — reĉe ţena prilazeći mu i
jedva dišući od umora.
— Teško! Šta znaĉi teško! Ionako nisi ni za šta drugo — odbrusi joj ne
umorni putnik prebacujući svoj zaveţljajĉić na drugo rame. — Eto na,
297

Oliver lwist
opet se odmaraš! E pa, kako ne bi ĉovjek uz tebe izgubio strpljenje!
— Je 1' još daleko? — upita ga ţena sjedajući na nasip i diţući oĉi pre
ma njemu dok joj je znoj ćurkom curio niz lice.
— Daleko! Samo što nismo stigli — reĉe krakati pješak pokazujući
rukom ispred sebe. — Pogledaj tamo! To su ti već svjetla Londona.
— Ali do njih ima još dobre dvije milje — zdvojno će ţena.
— Svejedno je ima li dvije milje iP dvadeset — ofpovrne Noah Clay-
pole jer, to je bio on. — Nego, radije ustaj i put pod noge dok te nisam
zviznuo nogom, pazi šta ti velim!
Kako je Noahu crveni nos još više pocrvenio od srdţbe, i kako je pošao
preko ceste kao ĉovjek koji je spreman izvršiti svoju prijetnju, ţena
bez pogovora ustane i nastavi klipsati pored njega.
— A gdje misliš da prenoćimo, Noah? — upita ga ona pošto su preva
lili još dvije-tri stotine koraka.
— Ma šta ja znam? — odgovori Noah, koji je bivao sve slabije volje
što su dulje pješaĉili.
— Valjda negdje blizu — nabaci Charlotte.
— Ne, neće biti blizu — odvrati gospodin Clavpole. — Eto, sad znaš
da neće biti blizu, pa nemoj ni misliti na to! — A zašto ne?
— Kad ti ja kaţem da nešto neću, nek' ti to bude dosta, nemoj me više
pitati kako i zašto — dostojanstveno odgovori gospodin Clavpole.
— Pa ne moraš se odmah ljutiti — reĉe mu suputnica.
— To bi zbilja bilo divno, nema šta, da odsjednemo u prvom svratištu
na koje naiĊemo, pa da Sowerberry, ako poĊe u potjeru za nama, ĉim
zaviri svojom surlom na vrata, odmah nabasa na nas i lijepo nas vrati
kući s lisiĉinama na rukama — reĉe gospodin Clavpole posprdnim
glasom. —A, ne, nećemo tako, nego ćemo se lijepo zavući u najzabiti-
je ulice i nećemo stati sve dok ne naĊemo najskriveniju krĉmu, negdje
gdje je vrag rekao laku noć. Moţeš zahvaliti Bogu što ja ipak imam
toliko soli u glavi te smo u prvi mah navlas udarili krivim putem, pa
se kroz polja vratili na pravi put, jer bi inaĉe još prije tjedan dana, go
spojice, završila u bajboku. A kakva si glupaĉa, to bi i zasluţila.
— Znam da nisam tako pametna k'o ti — odvrati Charlotte — al'
nemoj opet svu krivnju bacati na mene i govoriti kako bih samo ja bila
u bajboku, jer bi i ti sigurno bio sa mnom.
— I sama dobro znaš da si ti uzela pare iz ladice — reĉe gospodin
Clavpole.
— Uzela sam ih za tebe, Noah dragi — otpovrne Charlotte.
— A jesam li ih ja zadrţao? — upita je gospodin Clavpole.
— Nisi, nego si ih meni povjerio na ĉuvanje, i bio si tako dobar da si
Ĉetrdeset drugo poglavlje
meni dao da ih ja nosim — reĉe mladojka tapšući ga po bradi i hvata-
jući ga pod ruku.
Tako je zaista i bilo; ali kako gospodin Clavpole nije obiĉavao svakom
slijepo vjerovati, valja napomenuti, istini za valju, da je taj gospodin
ukazao toliko povjerenje Charlotti samo zato da novac pronaĊu kod
nje ako ih sluĉajno uhite — što bi njemu dalo priliku da tvrdi kako
nije upleten u kraĊu, te mu uvelike pomoglo da se izvuĉe iz škripca.
Dakako da se zasad još nije htio upuštati u objašnjavanje svojih pobu-
da, pa su vrlo njeţno i sloţno nastavili put.
Drţeći se svog razboritog plana, gospodin Clavpole išao je bez zadrţa-
vanja dalje, sve dok nisu stigli do Angela u Islingtonu, gdje je, sudeći
po mnoštvu prolaznika i mnogobrojnim vozilima, mudro zakljuĉio da
tu poĉinje pravi London. Zastavši samo toliko da procijeni koje su naj-
prometnije ulice, kojih se dakle ulica treba najviše kloniti, skrenu na
cestu Saint John i domalo se naĊu u spletu vijugavih i prljavih uliĉica
izmeĊu Grav's Inn Lanea i Smithfielda, zbog kojih je taj dio grada
jedna od najgorih i najbjednijih londonskih ĉetvrti što su se, unatoĉ
općem napretku, zadrţale u srcu Londona.
Kroz te je uliĉice sad prolazio Noah Clavpole vukući Charlottu za so-
bom. Svaki bi ĉas zagazio u jarak da obuhvati pogledom cijelo proĉelje
neke krĉme, a onda bi odmah produţio gegajući se dalje, jer bi mu
se po nekom beznaĉajnom znaku uĉinilo kako je to odveć upadijivo
mjesto da bi moglo posluţiti njegovoj svrsi. Napokon zastane pred kr-
ĉmom koja je bila neuglednija i prljavija od svih onih što ih je do tada
bio vidio, pa pošto prijeĊe prekoputa i promotri je s druge stane ulice,
milostivo obznani svoju namjeru da tu odsjednu i prenoće.
— Dajder sad meni taj zaveţljaj — reĉe Noah odvezujući ga djevojci
s leĊa i prteći ga sebi na rame. — I šuti k'o riba ako te nitko ništa ne
pita. Kako se ono zove ova gostionica? T-r-i... tri šta?
— Kljakavca — reĉe Charlotte.
— Tri kljakavca — ponovi Noah. — imaju baš zgodnu firmu. A sad
dobro pazi! Drţi se samo mene. Ajdemo!
Nakon tih rijeĉi gurne ramenom rasklimana vrata i uĊe u krĉmu, a za
njim njegova suputnica.
U toĉionici je bio samo jedan mladi Ţidov koji je, nalakćen na tezgu,
ĉitao nekakve prljave novine. Zagleda se u Noaha, a Noah se zagleda
u njega.
Da je Noah bio u svom odijelu sirotinjske škole, moţda bi se moglo
donekle shvatiti zašto je Ţidov izbeĉio oĉi, ali kako je odbacio onaj
svoj kaput i znaĉku i imao na sebi kratku radnu bluzu i koţne hlaĉe,

Oliver Twist
ĉinilo se da nema nikakvih osobitih razloga što je pobudio takvu po-
zornost u krĉmi.
— Jesu li ovo »Tri kljakavca«? — zapita Noah.
— Jenst, tako se zonve ova krĉma — odgovori Ţidov.
— Jedan gospodin kojeg smo sreli na putu preporuĉio nam je da ovdje
odsjednemo — reĉe Noah gurkajući laktom Charlottu, bilo zato da
je upozori kako se dobro dosjetio da zadobije posfovanje, bilo zato da
je opomene neka se ne ĉudi tim njegovim rijeĉima. — Htjeli bismo
tu prenoćiti.
— Nisam baš singuran ima li mjesta — reĉe Barnev, jer on je bio taj
vilenjak za tezgom — ali ću pintati.
— A ne biste li nam prvo pokazali gdje da sjednemo i donijeli nam
malko hladnog mesa i piva? — reĉe mu Noah.
Barnev ga posluša i uvede u omanju straţnju prostoriju, te iznese pred
njih naruĉeno jelo i piće. Zatim obavijesti putnike da mogu dobiti
prenoćište, i ostavi ljupki par da se krijepi.
Ta je prostorijica bila odmah iza toĉionice, nekoliko stepenica ispod
njene razine, tako da je svak mogao povući mali zastor na prozorĉiću
ugraĊenom u zidu oko dva metra iznad poda i ne samo gledati goste
kako dolje sjede, bez velike opasnosti da ga oni primijete (okance je
bilo u mraĉnu kutu, zaklonjeno debelom uspravnom gredom iza koje
se promatraĉ mogao skriti), nego je mogao i priliĉno dobro razabrati
o ĉemu razgovaraju kad bi prislonio uho na tanku gredu. Gostioniĉar
nije već pet minuta odvajao oĉiju od te promatraĉnice, a Barnev je
upravo obavijestio goste da mogu prenoćiti, i vratio se u toĉionicu,
kad uĊe Fagin, kao i svake veĉeri, da se raspita za svoje mlade štiće-
nike.
— Pst! — upozori ga Barnev. — Ontraga su nenki nepoznati gonsti.
— Nepoznati gosti? — ponovi starac šaptom.
— Aha, i to neki ĉudni svanti — nadoda Barnev. — Iz provincije, ali
nešto za vas ako se ne varam.
Ĉinilo se da je ta obavijest bila Faginu vrlo zanimljiva. Uspevši se
na stoliĉicu, oprezno prisloni oko na okance. S tog skrovitog mjesta
promatraše kako gospodin Clavpole u slast jede hladnu govedinu i
otpija pivo iz vrĉa, a ovda-onda udjeljuje tek pokoju mrvicu i kapljicu
Charlotti što strpljivo sjedi do njega.
— Aha! — šapne Ţidov osvrćući se na Barnevja. — SviĊa mi se taj
momak. Mogao bi nam dobro doći. Već zna kako treba postupati s
djevojkom. A ti sad, dragoviću moj, budi miran kao bubica jer bih htio
ĉuti o ĉemu razgovaraju.
Ĉetrdeset drugo poglavlje
I ponovo prislonivši oko na staklo a uho na pregradu, pozorno oslu-
škivaše, s napetim i pohlepnim izrazom na licu, kao kakav stari vuko-
dlak.
— I tako sam odluĉio postati pravi gospodin — reĉe gospodin Clav
pole i ispruţi noge ispod stola nastavljajući razgovor ĉiji poĉetak Fagin
nije ĉuo. — Dosta mi je bilo onih vraţjih lijesova, Charlotte, sad hoću
da ţivim k'o gospodin ĉovjek; a ti, ako hoćeš, moţeš postati prava
dama.
— Ne bi bilo zgorega, dušo — odvrati Charlotte. — Ali ne moţemo
svakog dana prazniti dućanske kase a onda hvatati maglu.
— Nek' idu do vraga dućanske kase! — reĉe gospodin Clavpole. —
Ima i mnogo toga drugog što se moţe prazniti. — Kako to misliš?
— upita ga suputnica.
— Mislim na dţepove, ţenske torbice, kuće, poštanske koĉije, ban
ke! — reĉe gospodin Clavpole, kojem je crno pivo sve više udaralo u
glavu.
— Ali ne moţeš opet sve to, dragi — reĉe Charlotte.
— Gledat ću da se udruţim s onima koji mogu'— otpovrne Noah.
— Takvi će nam već naći posla. Pa ti sama vrijediš koliko pedeset
drugih ţena; nisam u ţivotu vidio tako lukava stvorenja k'o što si ti
kad ti dam na volju.
— Boţe, kako te je lijepo slušati kad tako govoriš! — usklikne Char
lotte i utisne mu poljubac u ruţno lice.
— Ajde, dosta, dosta! Nemoj mi se tu previše umiljavati kad sam ljut
na tebe — reĉe Noah oslobaĊajući se vrlo ozbiljno iz njena zagrljaja.
— Volio bih da budem harambaša neke druţine pa da ih sve redom
muštram i pazim na njih što rade, a da oni to i ne znaju. To bi mi haš
odgovaralo, ako bi još od toga bilo kakve fajde. Samo kad bismo mogli
nekako doći do takvih ljudi, mislim da bi vrijedilo dati i onu novĉani
cu od dvadeset funta koja je kod tebe, pogotovo kad ni sami ne znamo
kako da je razmijenimo.
Pošto je izrekao to mišljenje, gospodin Clavpole zaviri u vrĉ drţeći se
vrlo mudro, a onda dobro promućka ostatak piva, milostivo klimne
Charlotti glavom i potegne gutljaj koji ga neobiĉno okrijepi. Upravo
se spremao još gucnuti kad se iznenada otvore vrata i na njima se
pojavi neki neznanac.
Taj je neznanac bio gospodin Fagin. Bio je vrlo prijazan i duboko se
Poklonio kad je ušao, a onda je sjeo za najbliţi stol i naruĉio piće od
nacerenog Barnevja.
— Ugodna veĉer, gospodine, ali priliĉno svjeţa za ovo doba godine

Oliver Twist
— reĉe Fagin trljajući ruke. — Dolazite iz unutrašnjosti, kako vidim,
gospodine?
— Po ĉemu to vidite? — upita ga Noah Clavpole.
— Mi u Londonu nemamo toliko prašine — odgovori Fagin i pokaţe
najprije na Noahove cipele, pa onda na cipele njegove suputnice, i
napokon na njihove zaveţljaje.
> ,
— Vi ste neki bistar ĉovo — reĉe Noah. — Ha-ha, jesi li ga ĉula,
Charlotte?
— E pa, dragoviću moj, ĉovjek mora biti bistar u gradu — odvrati
Ţidov spuštajući glas sve dok ne prijeĊe u povjerljiv šapat. —Vjerujte
mi kad vam kaţem.
Nakon tih rijeĉi Fagin se zvrcne desnim kaţiprstom po nosu, a Noah
pokuša ponoviti tu kretnju, ali bez osobita uspjeha, jer mu nos nije
bio dosta velik za tu svrhu. MeĊutim, ĉini se da je gospodin Fagin
protumaĉio taj pokušaj kao potpuno slaganje s njegovim mišljenjem,
jer poĉne vrlo prijateljski nutkati svoje subesjednike rakijom koju mu
je Barnev upravo donio.
— Dobro piće — pripomene gospodin Clavpole oblizujući se.
— Ali skupo! — ubaci Fagin. — Tko ga ţeli redovito piti, taj mora
svaki dan prazniti tuĊe dţepove, ili dućanske kase, ili ţenske torbice,
ili kuće, ili poštanske koĉije.
' sila, dragoviću moj.
Ĉim je zaĉuo taj izvadak iz svojih vlastitih umovanja, gospodin Clav
pole samo što ne padne pod stolac. Prestravljena lica i blijed kao krpa,
blenuo je ĉas u Zidova, ĉas u Charlottu.
— Mene se ne trebate bojati, dragoviću moj — reĉe Fagin privlaĉeći
bliţe stolac. — Ha-hal Sva je sreća što sam vas sluĉajno samo ja ĉuo.
Sva je sreća što sam vas samo ja ĉuo.
— Nisam ja uzeo taj novac — promuca Noah, koji više nije drţao
ispruţene noge ispod stola kao pravi gospodin, nego ih je podvukao
pod stolac koliko je god više mogao. — Sve je to njezino maslo; pa i
sad je kod tebe taj novac, Charlotte, nemoj ništa tajiti.
— Nije vaţno, dragoviću moj, kod koga je ni tko ga je uzeo! — reĉe
Fagin, ali svejedno zime kao jastreb na djevojku i na ona dva zaveţlja
ja. — I ja se bavim tim poslom, i baš mi se zato i sviĊate.
— Kojim poslom? — priupita ga gospodin Clavpole pribirući se malo-
pomalo.
— Tim istim poslom kojim se vi bavite — odvrati Fagin — a isto tako
i ljudi u ovoj gostionici. Pogodili ste kao prstom u pekmez, ovdje vani
ne prijeti nikakva opasnost. U ovom gradu nema sigurnijeg mjesta od f
»Kljakavaca«; naime, kad ja tako hoću. A baš ste mi nekako po ćudi, i r
Ĉetrdeset drugo poglavlje
vi i ova djevojka. Sad znate gdje ste pa moţete biti mirni. Noah je nakon
tih rijeĉi u duši moţda bio miran, ali tijelo nikako da mu se smiri —
vrpoljio se i batrgao zauzimajući svakojake neudobne poloţaje i
promatrajući svog novopeĉenog prijatelja uplašeno i sumnjiĉavo u isti
mah.
.— Reći ću vam još nešto — produţi Fagin, pošto je umirio djevojku
klimajući joj prijazno glavom i hrabreći je šaptom. — Imam jednog
prijatelja koji bi, mislim, mogao ispuniti vašu najveću ţelju i uputiti
vas u sve šta je potrebno. On bi vam mogao pomoći da izaberete po-
sao koji vam najbolje odgovara i ujedno da ispeĉete zanat.
— Vi kao da govorite ozbiljno? — pripomene Noah.
— A što ste mislili, da se šalim? — reĉe Fagin slijeţući ramenima.
— Hajdemo van da progovorimo koju rijeĉ nasamo.
— Nema potrebe da se miĉemo odavde — odvrati Noah, koji je opet
poĉeo malo-pomalo istezati noge. — Ona će dotle odnijeti prtljagu
gore. Charlotte, pobrini se za naše stvari!
Charlotte bez pogovora izvrši taj veliĉanstveno izdani nalog — uprti
oba zaveţljaja, a Noah joj otvori vrata i isprati je pogledom.
— Drţim je priliĉno dobro na uzdi, je 1' te? — priupita Noah kad je
ponovo sjeo, kao ĉovjek koji je ukrotio divlju zvijer.
— Izvrsno — odgovori Fagin tapšući ga po ramenu. — Vi ste zbilja
— Da nisam, ne bih valjda ni bio ovdje — napomene Noah. — Nego,
da ne gubimo vrijeme, jer ona će se zaĉas vratiti.
— E pa, što velite? — reĉe Fagin. — Ako vam se moj prijatelj svidi,
najbolje će biti da mu se pridruţite.
— A kako mu ide posao, to je ono najvaţnije! — odgovori Noah i
lukavo priţmiri na jedno oko.
— Pravi je majstor svog zanata, ima velik broj ortaka i najbolje ljude
u svojoj struci.
— Sve same ljude iz grada? — upita ga gospodin Clavpole.
— Nema ni jednog iz provincije, i mislim da ne bi ni vas uzeo, ĉak ni
na moju preporuku, da nije upravo ostao bez pomoćnika — odgovori
!
Fagin.
— A hoće li trebati da malo podmaţem? — upita Noah i lupne se po
\ dţepu na hlaĉama.
— Bez toga ne ide — odgovori Fagin najodluĉnije što moţe. — Ipak,
dvadeset funti — to su grdne pare!
— Nisu kad je rijeĉ o novĉanici koje se ne moţete otarasiti — odbrusi
mu Fagin. — Sigurno je već zabiljeţen broj i datum izdanja, pa su
303

Oliver lwist
banke dobile nalog da je ne prime? Ah, neće ni njemu ta novĉanica
mnogo vrijediti. Morat će je poslati u inozemstvo, ali nigdje neće do-
biti bogzna što za nju.
— Kad bih ga mogao vidjeti? — neodluĉno zapita Noah.
— Sutra ujutro.
— Gdje?
— Ovdje.
— Hm! A koliko se zaraĊuje? *
— Ţivjet ćete kao gospodin — stan i hrana badava, duhan i piće ba
dava — i pola od onog što sami zaradite, i pola od onog što djevojka
zaradi — odgovori Fagin.
Veliko je pitanje bi li Noah Clavpole, ĉija lakomost nije znala za gra-
nice, pristao i na te sjajne uvjete da je imao potpuno slobodne ruke;
ali sjetio se da bi ga njegov novi znanac, kad bi odbio njegovu ponudu,
mogao odmah predati vlastima (dogodilo se već i štošta nevjerojatnije
od toga!), pa je malo-pomalo popuštao i najposlije rekao da pristaje.
— Nego, znate šta — pripomene Noah — ona će sigurno mnogo pri
vreĊivati, pa bih ja uzeo neki lakši posao. — Nešto lagano? — priupita
ga Fagin.
— Pa, tako nešta — odgovori Noah. — Sto mislite da bi meni najbolje
odgovaralo? Nešto za što nije potrebna velika snaga, a da nije ni previ
še opasno, znate. Eto, nešto u tom smislu.
— Ĉuo sam kako ste spomenuli nešto o uhoĊenju, dragoviću moj
— reĉe Fagin. — Mom bi prijatelju i takav ĉovjek bio i te kako po
treban.
— Pa jest, spomenuo sam, i ne kaţem da ne bih ponekad i to radio
— polako će gospodin Clavpole — ali se to, znate, obiĉno ne isplati.
— To je istina! — priklopi Ţidov razmišljajući, ili praveći se da razmi
šlja. — Moţda vam se ne bi isplatilo.
— Pa šta ćemo onda? — upita ga Noah gledajući ga tjeskobno. — Kad
bi bilo nešto k'o sitne kraĊe, da je posao siguran a da nema nikakve
opasnosti.
— A što mislite o babama? — upita ga Fagin. — Tu se da lijepa para
zaraditi; samo im istrgnete torbicu ili zaveţljaj iz ruke i kidnete za
ugao.
— Ali mnoge se od njih deru na sav glas, a poneke hoće i ogrepsti, je 1'
da? — reĉe Noah vrteći glavom. — Mislim da mi to ne bi odgovaralo.
Nema li koje drugo slobodno mjesto?
— Ĉekajte! — reĉe Fagin i stavi Noahu ruku na koljena. — Da rušite;
kegle?
Ĉetrdeset drugo poglavlje
A šta je to? — zaĉudi se gospodin Clavpole.
Kegle su, dragoviću moj — reĉe Fagin — mala djeca koju majke
šalju da im nešto kupe u dućanu za koji peni ili šiling, a rušite ih
tako
da im jednostavno otmete novĉiće — koje uvijek drţe spremne u šaci
pa da ih srušite u jarak i lijepo odete dalje, kao da se ništa pod mi
lim Bogom nije dogodilo, samo je dijete palo i udarilo se. Ha-ha-ha!
_Ha-ha! — prasne gospodin Clavpole u smijeh mlatarajući nogama
od uţitka. — Bogami, to bi baš bilo za mene.
— Dabome — pritvrdi Fagin — a moţete birati gdje hoćete operirati,
u Camden Townu, u Battle Bridgeu i u sliĉnim ĉetvrtima, gdje se
uvijek naĊe pokoje dijete koje ide u kupnju, pa moţete srušiti kegli
koliko god hoćete u svako doba dana. Ha-ha-ha!
I tu Fagin mune gospodina Clavpolea pod rebra pa obojica prasnu u
dugotrajan i grohotan smijeh.
— E pa, sad smo sve sredili! — reĉe Noah kad se oporavio od napada
smijeha a Charlotte se vratila. — U koliko sati da se sutra naĊemo?
— Moţe u deset? — upita Fagin, a kad gospodin Clavpole klimne gla
vom, dometne: — A kako da kaţem mom prijatelju" da se zovete?
— Bolter — odgovori Noah, koji se već bio spremio za ovakvo pitanje.
— Morris Bolter. A ovo je moja supruga.
— Sluga pokoran, gospoĊo Bolter — reĉe Fagin klanjajući se pretje
rano uljudno. — Nadam se kako ću imati priliku da se uskoro bolje
upoznamo.
— Jesi li ĉula, Charlotte, što kaţe gospodin? — zagrmi gospodin Cla
vpole.
— Ĉula sam, Noah dragi! — odgovori gospoĊa Bolter i pruţi Ţidovu
ruku.
— Ona me samo odmila zove Noah — reĉe gospodin Morris Bolter,
bivši gospodin Clavpole, obraćajući se Faginu. — Razumijete?
•— O, kako ne bih razumio, potpuno vas razumijem —
odvrati Fagin — i ovaj put bar reĉe istinu. — Laku noć! Laku noć!
Uz još mnoge pozdrave i lijepe ţelje, Fagin ode svojim
putem, a Noah Clavpole upozori svoju dobru gospu neka ga dobro
sasluša, pa joj poĉne razlagati pogodbu koju je sklopio, onako nabusito
i svisoka kao što se i priliĉi ne samo predstavniku jaĉeg spola nego i
gospodinu kojem je ukazana ĉast da bude
specijalno imenovan za rušenje kegli u gradu Londonu i okolici.
;
r
 Oliver Twist
Četrdeset treće poglavlje
u kojem se pripovijeda o tome kako je Lisac Prefriganac
zapao u nepriliku.
— Vi ste sami, dakle, taj vaš prijatelj, je 1' da? — reĉe gospodin Cla-
ypole, iliti Bolter, kad se sutradan, prema dogovoru koji su uglavili,
preselio u Faginovu kuću. — Pa ja sam već sinoć tako nešto pomi
slio.
— Svatko je sam sebi najbolji prijatelj, dragoviću moj — reĉe Fagin
smijuljeći se najumiljatije što je mogao. — Nema ĉovjek boljeg prija
telja od samog sebe.
— Ponekad ipak nije tako — otpovrne Morris Bolter drţeći se kao
iskusan svjetski ĉovjek. — Neki su ljudi, znate, sami sebi neprijatelji.
— Nemojte u to vjerovati — reĉe Fagin. — Kad je netko sam. sebi
neprijatelj, to je samo zato što je prevelik prijatelj sam sebi, a ne zato
što više mari za druge nego za sebe. Ih, koješta! To se protivi ljudskoj
naravi.
— Kad bi se takvo što i dogodilo, ne bi bilo u redu —
napomene gospodin Bolter.
— To je jasno samo po sebi. Neki ĉarobnjaci tvrde da je tri magiĉan
broj, a neki kaţu da je to sedam. Ali nije ni jedan od njih, dragoviću
moj, nego broj jedan.
— Ha-ha! — nasmije se gospodin Bolter. — Ţivio broj
jedan!
I
— U ovakvoj maloj zajednici kao što je naša, dragoviću moj — reĉe
Fagin, koji se osjetio ponukan da objasni svoje stajalište — svi mi ima
mo zajedniĉki broj jedan; to znaĉi da ne moţeš smatrati sebe za broj
jedan, a da i mene i svu ostalu mlaĊariju ne smatraš isto tako za broj
jedan.
— Eh, dovraga! — uzvikne gospodin Bolter.
Četrdeset treće poglavlje
— Znate — nastavi Fagin kao da nije ni ĉuo taj uzvik — svi smo mi
toliko povezani jedan s drugim i probici nam se tako poklapaju da
mora biti tako. Na primjer, vama je cilj brinuti se za broj jedan — što
znaĉi za samog sebe.
— Svakako — potvrdi gospodin Bolter. — Tu ste potpuno u pravu.
— E pa, ne moţete se brinuti za samog sebe — broj jedan, ako se ne
brinete i za mene — broj jedan.
— Broj dva mislite — reĉe gospodin Bolter, koji je bio bogato obdaren
osobinom koja se zove sebiĉnost.
j.— Ne, ne mislim ja tako — odbrusi mu Fagin. — Ja sam vama isto
I toliko vaţan koliko i vi sami sebi.
i — E pa, ĉujte — upadne mu gospodin Bolter u rijeĉ — vi ste krasan
i ĉovjek i vrlo ste mi simpatiĉni, ali opet, nismo mi toliko prisni k'o što
bi se iz vaših rijeĉi moglo zakljuĉiti.
— Ali promislite malo — reĉe Fagin slijeţući ramenima i šireći ruke
— promislite malo! Vi ste uĉinili nešto vrlo zgodno zbog ĉega sam vas
odmah zavolio, ali zbog toga bi vam isto tako drugi mogli svezati oko
vrata kravatu, koja se vrlo lako sveţe ali se vrlo teško odveţe —jedno-
| stavno reĉeno, konopac!
Gospodin Bolter posegne rukom za vratni rubac kao da ga ţulja, pa
promrmlja nešto nerazumljivo, iz ĉega se moglo razabrati da se slaţe
sa sugovornikom.
— Vješala — produţi Fagin — vješala su, dragoviću moj, vrlo ruţan
prometni znak, koji upozorava da ubrzo dolazi oštar zavoj na kojem se
završila karijera mnogih odvaţnih putnika na carskom drumu. Vaš je
cilj broj jedan da se drţite ravne crte i da izbjegavate taj zavoj.
— Svakako, svakako — sloţi se s njim gospodin Bolter. — Ali zašto
mi uopće priĉate sve to?
— Samo zato da vam jasno izloţim svoje mišljenje — reĉe Ţidov uzvi-
jajući obrvama. — Da biste vi mogli svoje postići, morate se u mene
pouzdati. A da bi moj posao dobro napredovao, ja se moram pouzdati
u vas. Ono prvo je vaš broj jedan, a ovo drugo je moj broj jedan. Što
vam je više stalo do vašeg broja jedan, to više morate paziti na moj
broj jedan; i tako najposlije dolazimo do onoga što sam vam u poĉetku
rekao — da nas zajedniĉka briga za broj jedan sve drţi na okupu, i da
nas mora drţati na okupu ako ne ţelimo svi skupa propasti.
— To je istina — odvrati gospodin Bolter zamišljeno. — Eh, vi ste
zbilja mudra glava!
Fagin zadovoljno zapazi da to priznanje njegovim sposobnostima nije
Puka pohvala, nego da se novajlije zaista snaţno dojmila njegova do-

Oliver Twist
vitljivost i prepredenost, što je bilo neobiĉno vaţno da mu utuvi u
glavu na samu poĉetku njihova poznanstva. Kako bi još potkrijepio taj
poţeljni i korisni dojam, upoznao ga je i s nekim pojedinostima svog
zamašnog i znaĉajnog poslovanja, ispreplećući istinu s izmišljotinama
kako mu je najbolje odgovaralo, a opet toliko vješto i uvjerljivo da je
poštovanje gospodina Boltera prema njemu naoĉigled poraslo, iako je
u isto vrijeme bilo pomućeno zdravim strahom) koji je bio isto tako
poţeljan.
— Upravo me to uzajamno povjerenje tješi kad me pritisne kakva
teška nevolja — reĉe Fagin. — Eto, baš sam juĉer ujutro ostao bez
svog najboljeg ĉovjeka.
— Nije valjda umro? — uzvikne gospodin Bolter.
— Nije, nije — odgovori Fagin — nije opet tako strašno.
Nije umro.
— Pa što, da nije...
— Uhapšen je — presijeĉe ga Fagin u rijeĉi. — Da, policija ga je
uhapsila.
— Nešto ozbiljno? — priupita ga gospodin Bolter.
— Nije — odgovori Fagin — nije ništa strašno. Optuţili su ga zbog
pokušaja dţeparenja, i našli su kod njega srebrnu burmuticu — nje
govu roĊenu burmuticu, dragoviću moj, njegovu roĊenu burmuticu,
jer on sam šmrĉe burmut, uţiva u šmrkanju. Zadrţali su ga u pritvoru
jer misle da znaju tko je vlasnik te burmutice. A on mi vrijedi pedeset
takvih burmutica i rado bih platio protuvrijednost samo da mi ga vra
te. E, da ste bar poznavali Lisca, dragoviću moj, da ste bar poznavali
Lisca!
— Valjda ću ga još upoznati? — reĉe gospodin Bolter.
— Sumnjam — odgovori Fagin i uzdahne. — Ako ne pribave nove
dokaze, osudit će ga samo kratkim postupkom i vratit će nam se za
otprilike šest tjedana; ali ako mu što dokaţu, otići će na ladanje. Zna
ju oni kako je to bistar momak, i penzionirat će ga. Dobit će Lisac u
najmanju ruku penziju.
— Što znaĉi »ladanje« i »penzija«? — upita ga gospodin Bolter. — Za
što govorite sa mnom tako da vas ne mogu razumjeti?
Fagin zausti da mu prevede te tajnovite izraze na obiĉan jezik, a tada bi
gospodin Bolter doznao da »ladanje« znaĉi zatvor, a »penzija« doţivotno
progonstvo, ali u tom ĉasu njihov razgovor prekine gospar Bates, koji
uĊe s rukama u dţepovima i lica iskrivljena od tragikomiĉna izraza.
— Gotovo je, Fagine — reĉe Charlev pošto se upoznao s novim ko-t
legom.
Ĉetrdeset treće poglavlje
— Kako to misliš?
— Našli su vlasnika burmutice, a javila su se i dva-tri svjedoka koji su
ga prepoznali, tako da je Prefriganac predbiljeţen za put preko mora
— odgovori gospar Bates. — Moraš mi pribaviti crno odijelo, Fagine,
i crnu vrpcu za šešir, da ga mogu posjetiti prije nego što se otisne na
putovanje. Tko bi rekao da će Jack Dawkins, iliti Jack Famozni, iliti
Prefriganac, na put preko mora zbog jedne pišljive burmutice vrijedne
dva i pol penijal Nikad ne bih vjerovao da će na ladanje zbog neĉega
manjeg od zlatnog sata s lancem i privjescima! Ah, zašto bar nije do
koţe operušao nekog bogatog starog gospodina pa otišao na put kao
gospodin, a ne kao obiĉna lopina, neslavno i bijedno1.
Pošto je tako dao oduška svojim osjećajima prema zlosretnom prijate-
lju, gospar Bates sjedne na najbliţi stolac, ţalostan i potišten.
— Sta nam tu priĉaš da će otići neslavno i bijedno! — uzvikne Fagin
i osine svog štićenika srditim pogledom. — Zar nije on oduvijek bio
ekstra-klasa meĊu vama? Zar mu je i jedan od vas bio do koljena, a?
— Nije — odgovori gospar Bates glasom promuklim od sućuti. — Ni
jedan.
— Pa šta onda tu priĉaš? — opet će Fagin srdito. — Sto tu sliniš?
— Zato što ništa od toga nije zabiljeţeno! — reĉe Charlev, koji se,
ophrvan ţaljenjem za svojim drugom, raţestio i otvoreno suprotstavio
svom poštovanom prijatelju. — Zato što o tome neće biti ni rijeĉi u
presudi, zato što nitko nikad neće saznati ni polovicu onoga što je on
poĉinio. Kakvo će mu mjesto pripasti u Kalendaru Nevvgatea 1 ? Mo
ţda ga neće ni spomenuti. O, Boţe, Boţe, kakav je to udarac!
— Ha-ha! — nasmije se Fagin i ispruţi desnu ruku, okrećući se go
spodinu Bolteru i tresući se sav od prigušena smijeha. — Vidite li
koliko se ti deĉki ponose svojom strukom, dragoviću moj? Zar nije
to divno?
Gospodin Bolter klimne glavom, a Fagin, pošto se nagledao do mile
volje Charlevja Batesa kako tuguje, pristupi tom mladom gospodinu i
potapše ga po ramenu:
— Ne beri brigu, Charlev — reĉe Fagin umirujući ga. — Sve će to
još izaći na vidjelo, svakako će izaći na vidjelo. Svi će saznati kakva
je to mudra glavica bila, on će to i sam pokazati, neće obrukati svoje
1- Kalendar Newgatea — publikacija u kojoj su, negdje do kraja XVIII.
u stoljeća, bili redovito opisivani ţivoti najvećih zloĉinaca, njihova suĊenja i
Posljednji dani provedeni u tamnici Newgate. gtfi'
Olivcr Twist
stare pajdaše i uĉitelje. Pomisli samo kako je mladi To nije mala stvar,
Charlev, kad te u njegovim godinama penzioniraju]
— Pa sad, to je zbilja ĉast] — prihvati Charlev, donekle utješen.
— Imat će on tamo sve što mu treba — nastavi Ţidov. — S njim će u
buksi, Charlev moj, postupati kao s gospodinom. Kao s pravim gospo
dinom! Dobivat će svaki dan pivo, a imat će i para, pa ako ih ne bude
imao na što potrošiti, bar će moći igrati pismo-glava. <J*
— Misliš da će moći? — uzvikne Charlev Bates.
— Dabome da će moći! — odgovori Fagin — a uzet ćemo mu, Char
lev, najbolju marku meĊu fiškalima, koji ima najduţu jeziĉinu, da ga
brani. I on će sam odrţati govor ako bude htio, pa ćemo o svemu tome
ĉitati u novinama: »Lisac Prefriganac... buran smijeh... suci se valjaju
od smijeha... « A, Charlev, što veliš?
— Ha-ha — nasmije se gospar Bates. — Kakva će to biti smijurija, je
1' da, Fagine? Prefriganac će ih vraški izmasirati, je 1' da?
— Nego šta! — uzvikne Fagin. — Još kako će ih izmasirati! — Pa
dabome da hoće — opet će Charlev trljajući ruke. — Kao da ga već
gledam — uzvikne Ţidov upirući pogled u svog štićenika.
— I ja — usklikne Charlev Bates. — Ha-ha-ha! I ja. Baš k'o da je sad
tu pred nama, duše mi, Fagine! Kakav će to cirkus biti! Pravi pravcati
cirkus! Svi oni fiškali u vlasuljama drţat će se vaţno i sveĉano, a Jack
Dawkins opalit će im govoranciju, onako slobodno i nehajno k'o da
je roĊeni sin predsjednika suda pa im za ruĉkom drţi zdravicu... ha-
ha-ha!
Zapravo je Fagin toliko udobrovoljio svog mladog mušiĉavog prijatelja
i razigrao mu bujnu maštu da je gospar Bates, koji je u prvi mah bio
sklon zatoĉenog Lisca smatrati ţrtvom nesmiljene sudbine, sad gledao
u njemu glavnog junaka iznimne i vesele lakrdije, pa je jedva ĉekao
da doĊe vrijeme kad će se njegovu starom drugu ukazati tako zgodna
prilika da pokaţe sve svoje sposobnosti.
— Moramo pošto-poto nekako doznati što ima danas kod njega novo
— reĉe Fagin. — Hajdemo smisliti nešto!
— Kako bi bilo da ja odem tamo? — predloţi Charlev.
— Ni za ţivu glavu — odgovori Fagin. — Ti si poludio, dragoviću moj,
naĉisto poludio kad bi htio da odeš ravno u... Ne, Charlev, ni govora.
Dosta mi je što sam jednog izgubio...
— Ne misliš valjda sam otići? — reĉe Charlev gledajući ga podrugljivo
ispod oka.
— Ni to ne bi bilo baš pametno — odvrati Fagin odmahujući gla-
vom.
Četrdeset treće poglavlje
— Pa šta onda ne pošalješ ovog novajliju? — upita ga gospar Bates
hvatajući Noaha za mišicu. — Njega nitko ne poznaje. — Pa ako on
nema ništa protiv... — pripomene Fagin.
— Protiv! — upadne mu Charlev u rijeĉ. — Što bi on mogao imati
protiv?
— Ma zbilja ništa, dragoviću moj — otpovrne Fagin okrećući se go
spodinu Bolteru — zbilja ništa.
• — E pa, sad, znate, što se toga tiĉe... — pripomene Noah uzmiĉući
prema vratima i vrteći glavom nekako ozbiljno i zabrinuto. — Ne, to
ne ide... nipošto. To nije u mom fahu, ne, ne.
— A koji je to njegov fah, Fagine? — zapita gospar Bates promatrajući
neobiĉno gadljivo krakatog Noaha. — Da podvije rep kad zagusti, a
da bude prvi na jaslama kad je sve u redu? Da nije to njegova speci
jalnost?
— Šta te briga — odbrusi mu gospodin Bolter — i pazi malo kako
razgovaraš sa starijima od sebe, balonja jedan, jer bi se mogao loše
provesti.
Gospar Bates se grohotom nasmije na tu groznu prijetnju, tako da
je trebalo dosta vremena dok Faginu ne poĊe za rukom objasniti go-
spodinu Bolteru kako se odlaskom na policiju neće izvrgnuti nikakvoj
opasnosti, kako u prijestolnicu nije još stigla nikakva vijest o njegovu
sitnom prekršaju, a kamoli tjeralica za njim, pa je sva prilika da nitko i
ne sumnja da je potraţio utoĉište u Londonu. A ako se valjano preruši,
bit će na policiji sigurniji nego igdje drugdje u Londonu, jer je to po-
sljednje mjesto za koje bi se posumnjalo da je dragovoljno posjetio.
Donekle umiren svim tim razlozima, ali ponajvećma natjeran strahom
koji mu je Fagin utjerao u kosti, gospodin Bolter pristane napokon,
iako vrlo nevoljko, upustiti se u taj pothvat. Postupajući po Faginovim
uputama, odmah se presvuĉe u kirijašku bluzu, baršunaste hlaĉe i ko-
ţnate dokoljenice, što je sve Ţidov imao pri ruci. Isto je tako dobio
biĉ i pusten šešir za koji bijahu zadjenute mnogobrojne mitniĉarske
karte. Tako opremljen, trebao je odšvrljati na policiju kao kirijaš koji
je s trţnice u Covent Gardenu zavirio iz puke radoznalosti u tu usta-
novu, a budući da je bio nespretan, nezgrapan i košĉat kao što se
samo poţeljeti moţe, Fagin se nije ni najmanje bojao da neće savršeno
odigrati svoju ulogu.
Pošto su te pripreme obavljene, dali su mu sve potrebne podatke po
kojima će prepoznati Lisca Prefriganca, a onda ga gospar Bates odve-
de kroz mraĉne i krivudave uliĉice do nadomak Bow Streetu. Pošto
mu je toĉno opisao gdje se nalazi traţena zgrada, i potanko ga uputio
Oliver Twist
kako će ravno ući unutra, pa kad doĊe na dvorište, kako će se popeti
desnim stubama i skinuti šešir kad stupi u dvoranu, Charlev Bates mu
reĉe neka pohita sam dalje, i obeća da će ga priĉekati na mjestu gdje
se rastaju.
Noah Clavpole iliti Morris Bolter, kako je god ĉitatelju drago, savje-
sno se drţao primljenih uputa koje su — budući da je gospar Bates
priliĉno dobro poznavao dotiĉnu ustanovu — bile toliteS toĉne da je
stigao na mjesto gdje se kroji pravda a da nije nikog ništa pitao niti je
naišao na bilo kakve zapreke. Našao se usred gomile svijeta, uglavnom
ţena, u prljavoj i zagušljivoj dvorani u dnu koje bijaše ograĊen podij na
kojem se slijeva uza zid nalazila optuţeniĉka klupa, u sredini mjesto
za svjedoke, a zdesna sudaĉki stol. Ovaj potonji bio je zaklonjen po-
sebnom pregradom koja je skrivala sud od pogleda prostog puka, koji
je mogao samo zamišljati (ako je imao mašte) kako je pravda nešto
uistinu veliĉanstveno.
Na optuţeniĉkoj su klupi u tom trenutku sjedile samo dvije ţene koje
su klimanjem glave odzdravljale svojim zadivljenim prijateljima, dok
je sudski pisar ĉitao iskaze svjedoka dvojici policajaca i jednom ĉo-
vjeku u civilu koji se naginjao preko stola. Kljuĉar je stajao naslonjen
na ogradu optuţeniĉke klupe i nehajno ĉeškao nos golemim kljuĉem.
Samo bi pokatkad, kad bi dokoni slušatelji pokazali nedoliĉnu sklo-
nost za razgovor, zatraţio da ušute, ili bi strogo pogledao neku ţenu i
obrecnuo se na nju »Nosite to dijete van!« kad bi dostojanstvo pravde
narušilo tiho kmeĉanje slabaĉkog djetešceta napola prigušeno majĉi-
nim rupcem. U dvorani se osjećao neugodan i nezdrav zadah; zidovi
bijahu izgubili boju od prljavštine, a strop je pocrnio. Na kaminu je
stajalo neko staro ĉaĊavo poprsje, a iznad optuţeniĉke klupe visio je
prašan sat —jedini predmet u toj prostoriji koji je išao kako treba, jer
su porok ili neimaština, ili oboje, ostavili trag na svakom ţivom biću,
što bijaše gotovo isto toliko odbojno koliko i debeli masni sloj koji je
pokrivao sva neţiva bića u dvorani.
Noah se ţudno obazirao na sve strane neće li gdje ugledati Lisca, ali
premda je bilo podosta ţena koje bi, po svemu sudeći, mogle biti
majka ili sestra toj dotiĉnoj osobi, i više muškaraca za koje bi se moglo
reći da bi mu mogli biti otac, nije vidio nikoga tko bi odgovarao oso-
bnom opisu gospodina Dawkinsa. Stajao je obuzet velikom napetošću
i neizvjesnošću dok nisu one dvije ţene bile osuĊene i izišle iz dvorane
šepureći se, a onda mu je iznenada odlanulo jer je ugledao okrivljenika
za kojega je odmah pomislio da mora biti osoba koju traţi. To je zaista
bio gospodin Dawkins. Ušao je u sudnicu struţući no-
Ĉetrdeset treće poglavlje
gama, zavrnutih rukava na svom dugaĉkom kaputu, kao i obiĉno, s
lijevom rukom u dţepu, a u desnoj drţeći šešir. Za njim je išao kljuĉar,
gegajući se na upravo neopisiv naĉin. Kad je zauzeo mjesto na optuţe-
niĉkoj klupi, gospodin Dawkins zapita jasno i glasno zašto je doveden
u taj sramotni paloţaj.
— Jezik za zubel — dovikne mu kljuĉar.
— Jesam li ja Englez ili nisam? — odvrati mu Lisac. — I gdje su sad
ta moja graĊanska prava?
— Sad ćeš ti odmah dobiti svoja graĊanska prava — odbrusi mu uzni
ĉar — i to dobro zapaprena!
— Vidjet ćemo još što će tim fiškalima reći ministar unutarnjih poslo
va ako ja ostanem bez svojih prava — napomene gospodin Dawkins.
— E pa, da vidimo] Sta je sad? Bit ću zahvalan gospodi sucima da se
što prije pozabave ovom mojom sitnicom, da me ne zadrţavaju ovdje
ĉitajući novine, jer sam ugovorio sastanak s jednim gospodinom u Ci-
tyju, a kako sam ĉovjek od rijeĉi i vrlo toĉan u poslovnim stvarima, taj
bi gospodin mogao otići ako ne doĊem na vrijeme, pa što će biti ako
povedem parnicu za naknadu štete što ste me ovdje zadrţali, pitam
ja vas?!
Zatim, ţeleći valjda pokazati kako se poslije suĊenja ozbiljno namjera-
va ţaliti na postupak primijenjen protiv njega, Lisac zamoli kljuĉara da ih
mu priopći »imena one dvojice pametnjakovića što sjede za stolom«,
što toliko razdraga gledaoce da prasnu u grohotan smijeh, gotovo isto
onako kao što bi se nasmijao gospar Bates da je mogao ĉuti to pitanje
svoga prijatelja.
— Tišina tamo! — vikne kljuĉar.
— O ĉemu se radi? — zapita jedan sudac.
— Tuţba protiv dţepara, vaše gospodstvo.
— Je li taj djeĉak već odgovarao pred sudom?
— Nije, ali već je odavno trebao odgovarati — odgovori kljuĉar. — Taj
je već prošao sito i rešeto. Ja ga dobro poznajem, vaše gospodstvo.
— Oho, vi da mene poznajete? — uzvikne Prefriganac kao da kani
dobro upamtiti tu izjavu. — Lijepo, bogami! To je svakako za mene
uvreda ĉasti.
Tu se opet razlegne smijeh, i opet uzvik:
■— Tišina tamo!
— Dobro, a gdje su svjedoci? — zapita pisar.
— Ah, pa da, zbilja — prihvati Lisac. — Gdje su svjedoci? Baš bih ih
htio vidjeti.
Ta mu je ţelja odmah ispunjena jer se pred sudom pojavi policajac koji
Oliver Twist Četrdeset treće poglavlje

je vidio optuţenoga kako je u guţvi zavukao ruku u dţep nepoznatu de iz sudnice. Sve dok nije stigao u dvorište, prijetio je da će iznijeti
gospodinu i izvukao mu rupĉić, pa se useknuo u njega i lijepo mu ga svoj sluĉaj i pred parlament, a onda se veselo i zadovoljno nasmije
vratio u dţep jer je rupĉić bio star. Stoga je policajac uhapsio Lisca tamniĉaru u brk.
ĉim se progurao do njega, a kad je reĉenog Lisca pretresao, našao je Pošto je još vidio kako su ga zatvorili samog u jednu malu ćeliju, Noah
kod njega srebrnu burmuticu kojoj je na poklopcu bilo urezano vlasni- se vrati što je brţe mogao na mjesto gdje se bio rastao s gosparom
kovo ime. Taj je gospodin pronaĊen u sudskom imeniku i odazvao se Batesom. Poĉekao je dok se nije pojavio taj mladi gospodin, koji se
na poziv, pa se zakleo sad pred sudom da je burmutica' 'njegova i da je bio mudro sakrio na sigurno mjesto i najprije se uvjerio da njegova
opazio da mu je nestala juĉer, kad se izvukao iz guţve o kojoj je rijeĉ. novopeĉenog prijatelja ne prati nikakva nepoćudna osoba. Zajedno su
TakoĊer je u toj guţvi zapazio jednog mladića kako se gura rukama i zatim pohitali do gospodina Fagina da mu priopće radosnu vijest, kako
nogama oko njega, i izjavio da je taj mladić upravo optuţeni koji tu se Lisac u punoj mjeri pokazao dostojnim odgoja koji je stekao, i kako
stoji. se slavno ponio.
— Imaš li kakvo pitanje za svjedoka, momĉe? — upita sudac. — Ni
sam pao na tako niske grane da još s njim razgovaram — odgovori
Lisac.
— A imaš li uopće što reći u svoju obranu?
— Ĉuješ li kako te njegovo gospodstvo pita imaš li što reći u svoju
obranu? — zapita kljuĉar Lisca i mune ga laktom pod rebra, ali je
Lisac šutio kao zaliven.
— Oprostite, molim vas — reĉe Lisac diţući rastreseno pogled. — Je
ste li to vi mene pitali?
— Nisam još u ţivotu vidio takva prefrigana fakina, vaše gospodstvo
— pripomene kljuĉar cerekajući se. — Kaniš li ti uopće štogod reći,
derane balavi?
— Ne kanim — odgovori Lisac — ne kanim ništa reći, jer se ovdje ne 1:
kroji pravda; osim toga, moj branitelj je danas na uţini kod potpred
sjednika Donjeg doma; ali imat ću što kazati negdje drugdje, a isto
tako i on, kao i naši brojni ugledni prijatelji, tako da će gospoda fiškali
još proklinjati ĉas kad su se rodili, i zaţalit će što ih vlastite sluge nisu
radije jutros objesile o klinĉanicu nego što su ih pustile da doĊu ova
mo meni suditi. Ja ću...
— Dosta! Krivnja je dokazana! — presijeĉe ga pisar u rijeĉi. — Vodite
ga!
— Hajde! — reĉe kljuĉar.
— A, tako! Evo me, već idem — odvrati Lisac gladeći šešir u ruci,
pa se obrati sucima: — Ah! Ništa vam neće pomoći što ste se tako
utrtarili; neću vam se ni najmanje smilovati. Platit ćete vi meni za
ovo, ptice ribolovne! Ne bih vam htio biti u koţi! Upravo da me na
koljenima molite i preklinjete, ne bih sad pristao da me pustite na
slobodu. Hajde, vodite me u zatvor! Što ĉekate?
Nakon tih rijeĉi Lisac dopusti kljuĉaru da ga šĉepa za ovratnik i izve-
Oliver Twist
vi-
Četrdeset četvrto poglavlje
kucnuo je čas da Nancy odrţi riječ koju je dala Rose Maylie, ali
joj to ne polazi za rukom.
Koliko god bila viĉna nadmudrivanju i pretvaranju, Nancy nije mogla
posvema prikriti tragove spoznaje o onome što je poduzela. Dobro
je pamtila kako su joj i prepredeni Ţidov i okrutni Sikes povjeravali
zloĉinaĉke planove koje su tajili od drugih, ĉvrsto uvjereni da se u nju
mogu pouzdati i da ih ona nikad neće izdati. Ali, koliko god ti planovi
bili strašni, koliko god njihovi zaĉetnici bili opaki, i koliko god ona bila
ogorĉena na Fagina koji ju je, korak po korak, gurao sve dublje i dublje
u ponor zloĉina i bijede iz kojeg više nema izlaza, ipak, bilo je trenu-
taka kad je ĉak i prema njemu osjećala nekakvu samilost, bojazan da
mu upravo ona svojom rukom ne namakne omĉu oko vrata, kojoj se
toliko dugo izmicao, koju je inaĉe više nego zasluţio i koja ga nikako
nije mogla mimoići.
MeĊutim, to su bile samo prolazne misli stvorenja koje nije moglo
preko noći raskrstiti sa svojim starim društvom, ali je svejedno bilo
kadro ostati pri svojoj odluci i provesti u djelo ono što je naumilo.
Strahovanje za Sikesa moglo ju je još jedino nagnati da odustane od
svog nauma, ali kako je dobila obećanje da će se njena tajna strogo ĉu-
vati, i kako nije ostavila ni najmanji znak po kojem bi mu mogli ući u
trag, te je upravo radi njega odbila spasiti se iz bijede i opaĉine u koje
je bila zapala — što je mogla više uĉiniti? Ostat će pri svojoj odluci.
Premda su se sve njene duševne borbe završavale tim zakljuĉkom,
one su se neprestance obnavljale u njoj i takoĊer ostavljale tragove
za sobom. U samo dva-tri dana poblijedjela je i omršavjela. Na ma-
hove nije uopće marila ni za što od onoga što se oko nje zbiva niti se
upletala u razgovore u kojima je nekoć bila najglasnija. Gdjekad bi
se opet nasilu smijala i halabuĉila bez razloga i smisla. Na mahove
Četrdeset četvrto poglavlje
bi opet — ĉesto već u idućem trenutku — sjedila nijema i nevesela,
podboĉivši glavu rukama, a sam napor da se prene iz te zamišljenosti
govorio je jasnije nego svi ostali znaci da joj ništa nije po volji, i da joj
se po glavi vrzu misli koje su vrlo razliĉite i daleko od onoga o ĉemu
ostali razgovaraju.
Bila je nedjelja naveĉer i ura je s obliţnjeg zvonika odbijala puni sat.
Sikes i Ţidov su usred razgovora umuknuli da oslušnu koliko je sati.
Djevojka je sjedila na niskoj klupĉici i takoĊer digla glavu. Bilo je
jedanaest sati.
— Još sat do ponoći — reĉe Sikes i podigne zastor da pogleda van,
pa se vrati na svoje mjesto. — Mrak da ne vidiš ni prsta pred nosom.
Noć k'o stvorena za pos'o.
— Ah! — odvrati Fagin. — Kakva šteta, Bille dragi, što baš sad nema
mo nikakva posla.
— E, prvi put što reĉe istinu — osorno će Sikes. — Šteta je, zbilja,
jerbo sam i ja raspoloţen za pos'o.
Fagin uzdahne i potišteno zavrti glavom.
— Morat ćemo nadoknaditi izgubljeno vrijeme kad se poslovi opet
zahuktaju. To je sve što ti mogu reći — reĉe Sikes.
— To je prava rijeĉ, dragoviću moj — prihvati Fagin i odvaţi se pota
pšati ga po ramenu. — Drago mi je kad te ĉujem da tako govoriš.
— Drago ti je, veliš! — uzvikne Sikes. — Pa nek' ti bude!
— Ha-ha-ha! — nasmije se Fagin, kao da ga je ĉak i to sitno priznanje
razgalilo. — Veĉeras si opet onaj stari, Bille! Opet onaj stari Bili.
— Ne osjećam se baš tako kad mi drţiš tu svoju smeţuranu šapetinu
na ramenu i zato je skidaj! — reĉe mu Sikes te zbaci sa sebe Ţido-
vljevu ruku.
— Ide ti na ţivice, Bille. imaš osjećaj kao da su te ukebali, je li? — reĉe
Fagin, koji je odluĉio da se nipošto ne vrijeĊa.
— Imam osjećaj da me je sam vrag ukeb'o — odvrati Sikes. — Nikad
nije bilo na svijetu takve njuške k'o što je tvoja, osim moţda u tvog
ćaće, ali njemu su valjda već dobrano osmudili onu njegou prosijedu
riĊu bradu, ukoliko ti je on uopće otac, ukoliko te nije zaĉeo sam ne
ĉastivi, ĉemu se ne bih ni najmanje zaĉudio.
Fagin ništa ne odgovori na taj kompliment, nego samo potegne Sikesa
za rukav i upre prstom u Nancy, koja je iskoristila priliku dok su oni
razgovarali da stavi na glavu kapu i zaputi se do vrata.
— Hej! — prodere se Sikes. — Nance! Kud' je to moja cura zapela u
ovo doba noći?
— Neću daleko.
li Oliverfwist
— Kakav je sad to odgovor? — odvrati Sikes. — Kud' ćeš? — Kaţem
ti da neću daleko.
— A ja te pitam kud' ćeš? — odsijeĉe Sikes. — Jesi 1' me ĉula?
— Ni sama ne znam kud' ću — odgovori djevojka.
— Ali ja znam — ustvrdi Sikes, više iz prkosa nego što bi zaista imao
nešto protiv toga da djevojka ide kamo joj drago. — Nećeš ti nikud.
Sjedi 'vamol "'"***
— Već sam ti rekla da mi nije dobro — odvrati djevojka. — Idem
malo na zrak.
— Turi glavu kroz prozor pa se nauţij zraka do mile volje — predloţi
joj Sikes.
— Nema tu dosta zraka — reĉe djevojka. — Hoću da ga se nadišem
na ulici.
— E, onda ga se nećeš nadisat' — odvali Sikes, pa ustane, zakljuĉa
vrata, uzme kljuĉ i, strgavši joj kapu s glave, hitne je na neki stari or
mar. — Eto, tako — reĉe razbojnik. — A sad lijepo sjedi tu s mirom!
— Pa neće mene valjda kapa ovdje zadrţati — reĉe djevojka pošto je
naglo problijedjela. — Što ti pada na pamet, Bille? Znaš li uopće što
to radiš?
— Da li ja znam. Ej, Faginel — uzvikne Sikes. — Pa ova je cura pobe-
navila, znaš, inaĉe se ne bi usudila tako razgovarat' sa mnom.
— Natjerat ćeš me da poĉinim kakvu glupost iz oĉaja — promrlja
djevojka pritiskujući grudi rukama, kao da silom ţeli obuzdati gnjev
što je obuzima. — Pusti me kad ti kaţem, odmah, ovog ĉasa!
— Neću! — odbrusi joj Sikes.
— Reci mu ti, Fagine, neka me pusti. Bolje će mu biti. Da, bolje će
mu biti da me pusti. Ĉuješ li? — uzvikne Nancy i lupi nogom o pod.
— Da 1' te ĉujem? — ponovi Sikes i okrene se na stolcu prema njoj.
— Aha, ĉujem! Ako još samo pisneš, ovaj će te pas tako šćapit' za
grkljan da se nećeš više šale derat'. Šta te je spopalo, opajdaro jedna?
Šta ti je?
— Pusti me! — reĉe mu djevojka neobiĉno ozbiljno, a onda sjedne na
pod pred vrata i produţi: — Pusti me, Bille; ti ne znaš što ĉiniš, zbilja
ne znaš. Pusti me samo na jedan sat. hajde, pusti me!
— Nek' me vrag odnese ako ova djevojka nije naĉisto pomahnitala!
— uzvikne Sikes. — De ustaj!
— Neću se maknuti odavde dok me ne pustiš, neću i neću! — završi
djevojka. Sikes je gledaše ĉasak vrebajući priliku, a onda je iznenada
zgrabi za obje ruke i oduĉe u susjednu sobu, iako se otimala rukama i
nogama. Tu je sjeo na klupu, a nju je odgurnuo na stolac ispred sebe
Ĉetrdeset ĉetvrto poglavlje
drţeći je svejednako za ruke. Ona se ĉas otimala a ĉas ga preklinjala
neka je pusti, sve dok nije izbila ponoć. Tada je odustala od daljnjeg
otpora, umorna i iscrpljena. Pošto ju je obasuo psovkama i još jednom
opomenuo neka više ne pokušava noćas izići iz kuće, Sikes je ostavi
neka se na miru sabere, pa se vrati do Fagina.
— Uh! — othukne provalnik brišući znoj s lica. — Ala je to ĉudnovata
djevojka!
— To je istina, Bille — zamišljeno potvrdi Fagin. — To je istina.
— Šta misliš, zašto je uvrtjela sebi u glavu da noćas iziĊe? — upita ga
Sikes. — Reci, ti je ipak bolje poznaješ nego ja. Šta joj bi?
— Mislim, dragoviću moj, da je posrijedi puka tvrdoglavost, ţenska
tvrdoglavost.
— Hja, bit će da je tako — promrsi Sikes. — Mislio sam da sam je
ukrotio, a sad vidim da nije ništa bolja nego što je i bila.
— Još je i gora — zamišljeno će Fagin. — Nikad je prije nisam vidio
da se tako razgoropadila zbog obiĉne sitnice.
— Ni ja — priklopi Sikes. — Valjda joj još nije isparila groznica iz krvi,
pa još gori, a?
— Moţe biti.
— Ako je ta opet spopadne, pustit ću joj ja malo krvi, mjesto doktora
— reĉe Sikes.
Fagin znaĉajno kimne glavom odobravajući taj naĉin lijeĉenja.
— Dok sam leţ'o k'o klada, bila je dan i noć uza me, a tebe nije bilo
nigdje ni od korova, kurjaĉe bezdušni — reĉe Sikes. — A za sve to vri
jeme nismo imali ni prebite pare pa je valjda i šenula od silne muke i
nevolje. Nije ni ĉudo što joj je dotuţilo da bude tu stalno zatvorena, a?
— Tako je, dragoviću moj — potvrdi Ţidov šaptom. — Pst!
U taj mah vrati se djevojka u sobu i opet sjedne na svoje mjesto. Oĉi
su joj bile crvene i nateĉene; njihala se amo-tamo i zabacivala glavu, a
onda najednom prasne u smijeh.
Eto, sad je opet 'vata ono drugo! — uzvikne Sikes gledajući u ĉudu
svoju druţicu.
Fagin mu dade glavom znak neka se ne osvrće više na nju, a djevojka
nakon dvije-tri minute poprimi svoje uobiĉajeno drţanje. Pašto je ša-
pnuo Sikesu da nema više opasnosti da Nancy ponovo pomahnita, Fa-
gin dohvati svoj šešir i poţeli mu laku noć. Kad doĊe do vrata, zastane,
obazre se i zapita neće li mu tko posvijetliti put niz mraĉne stube.
— Daj mu ti posvijetli — reĉe Sikes djevojci puneći lulu. — Bilo bi
šteta da sam skrha vrat pa da rulja ostane prikraćena uţivancije! Daj
mu posvijetli!
Oliver Ttoist
Nancy poĊe za starcem drţeći svijeću u ruci. Kad su stigli pred vrata,
starac prinese prst usnama, primakne se djevojci i prošapće:
— Sto ti je, Nancy draga?
— Što bi mi bilo? — odgovori djevojka istim tonom.
— Koji je razlog svemu tomu? — opet će Fagin. — Aka je on. — tu
upre tankim kaţiprstom gore, u strop — tako grub s tobom (a zbilja
jest zvijer, Nance, prava zvijer), zašto onda. • •■'
— Sta? — priupita ga djevojka kad Fagin ušuti, malne joj dodirujući
ustima uho i gledajući je ravno u oĉi.
— Ma dobro, nije sad vaţno. Popriĉat ćema o tome drugi put. Ja sam
ti prijatelj, Nance, prijatelj u koga se moţeš pouzdati. Uvijek imam
pri ruci dobra i sigurna sredstva. Ako hoćeš da se osvetiš onima koji
postupaju s tobom kao sa psetom, kao sa psetom, pa i gore nego sa
psetom, jer pseto katkad i pomiluje, samo mi reci! Kaţem ti, samo mi
reci. On danas jest, sutra nije, a mene već odavno poznaješ, Nance.
— Poznajem te i te kako dobro — odvrati djevojka ne odajući ni trun
ka uzbuĊenja. — Laku noć!
I ustukne kad joj Fagin pruţi ruku, ali mu ponovo poţeli laku noć
ĉvrstim glasom i kimne glavom na njegov posljednji pogled, pa zatvori
vrata za njim.
Fagin ode kući zaokupljen mislima što su mu se rojile u glavi. Došao
je do zakljuĉka — ne na temelju onoga što se netom dogodilo (iako je
to potvrĊivalo njegove sumnje), nego postupno i malo-pomalo — da
je djevojci dojadila provalnikova osornost pa da je našla sebi nekog
novog prijatelja. Njeno promijenjeno drţanje, uĉestalo izbivanje od
kuće, popriliĉna ravnodušnost prema probicima druţine koji su joj
nekad leţali na srcu, pa uz to još noćašnja oĉajniĉka ţelja da ode od
kuće u odreĊeno vrijeme, sve je to išlo u prilog toj njegovoj pretpo-
stavci te je bio gotovo uvjeren da se nije prevario. Ali taj ĉovjek koga
je Nancy zacijelo zavoljela nije mogao biti ni jedan od njegovih poma-
gaĉa, a Fagin je drţao da bi mu i te kako dobro došao uz Nancy i da bi
ga morao što prije pridobiti za se.
Pred oĉima mu je bio još jedan, mraĉniji cilj. Sikes je previše toga
znao, a njegova gruba zabadanja nisu Fagina ništa manje pekla zato što
je krio koliko ga bole. Djevojka mora biti naĉisto da nikad neće biti
sigurna od njegova gnjeva ako ga jednom ostavi i da će Sikes jamaĉno
iskaliti svoj bijes na njenom novom ljubavniku, da će ga osakatiti a
moţda i ubiti. »Ako se malo potrudim, što moţe biti lakše nego da je
nagovorim neka ga otruje?« pomisli Fagin. »Ţene su se laćale takvih,
pa i gorih sredstava da postignu isti takav cilj. Tako ću se otresti tog
320
Ĉetrdeset ĉetvrto poglavlje
opasnog zlikovca, ĉovjeka koga mrzim, a na njegovo će mjesto doći
drugi i nad djevojkom ću zadobiti neograniĉenu vlast, jer ću znati za
njen zloĉin.«
Takve su misli prolazile Faginu glavom za ono kratko vrijeme koliko je
sjedio sam u provalnikovoj sobi. Zaokupljen svejednako tim mislima,
iskoristio je priliku koja mu se zatim ukazala da iskuša djevojku onim
mutnim nagovještajem. Reklo bi se da ona nije bila nimalo iznenaĊena
i da ga je i te kako dobro shvatila. Djevojci je oĉito sve jasno. To je
pokazivao i pogled kojim ga je ispratila.
Ali moţda će se ţacati da oduzme ţivot Sikesu — a to je ipak ponaj-
vaţniji cilj koji valja postići. »Kako bih mogao pojaĉati svoj utjecaj na
nju?« pitao se Fagin vukući se kući. »Kako bih je mogao još ĉvršće
vezati uza se?«
Takvi ljudi kao što je on obiĉno ne biraju sredstva. Ako i ne izmami
priznanje od nje, mogao bi je uhoditi i otkriti tko je taj njen novi dra-
gan, pa joj zaprijetiti da će sve skupa odati Sikesu (koga se ona boji
kao vrag tamjana) ako ne bude htjela da se s njim udruţi, te bi tako
mogao osigurati njenu pomoć.
»Mogao bih«, reĉe Fagin gotovo naglas. »Onda se ne bi usudila da me
odbije, ni za ţivu glavu, ni za ţivu glavu! Sad je sve spremno. Zamka je
namještena i treba samo da se sklopi. Dolijat će on već meni!« Baci
još jedan mraĉan pogled unatrag i zaprijeti šakom prema mjestu gdje
je ostavio zlikovca odvaţnijeg od sebe, pa nastavi put i zavuĉe košĉate
ruke u nabore svog odrpanog kaputa, steţući ih grĉevito, kao da
svakim pokretom prstiju drobi po jednog nevidljivog mrskog du-
šmanina.
Oliver Twist
Četrdeset peto poglavlje
Fagin povjerava Noahu Claypoleu tajni zadatak.
Sutradan je starac poranio i nestrpljivo ĉekao da doĊe njegov novi po-
magaĉ. Nije ga bilo neobiĉno dugo, a kad je napokon došao, halapljivo
je navalio na doruĉak.
— Boltere — reĉe Fagin privlaĉeći stolac i sjedajući naspram Morrisa
Boltera.
— Izvolite — odazva se Noah. — Što je? Nemojte me ništa pitati
dok se ne najedem. To je nešto što nikako ne valja tu kod vas. Ĉovjek
nikad nema vremena da se pošteno najede.
— Pa valjda moţeš razgovarati i dok jedeš? — reĉe Fagin proklinjući
iz dubine duše proţdrljivost svoga mladog prijatelja.
— Kako ne bih mogao! Ĉak mi bolje prija kad ruĉam — reĉe Noah i
odreţe komadinu kruha. — A gdje je Charlotte?
— Izišla je — odgovori Fagin. — Poslao sam je jutros s onom drugom
djevojkom da budemo sami.
Ah! — uzdahne Noah. — Da ste joj bar rekli da najprije isprţi malo
kruha i namaze ga maslacem. Dobro, tjerajte slobodno dalje, nećete
mi ni najmanje smetati.
Zaista se ĉinilo da ga ništa ne moţe omesti pri jelu, jer je oĉito zasjeo
u namjeri da se svojski prihvati posla.
— Juĉer si bio vrijedan, dragoviću moj — reĉe Fagin. — Svaka ti ĉast!
Šest šilinga i devet i pol penija već prvog dana! Namlatit ćeš grdnih
para rušenjem ĉunjeva.
— Nemojte zaboraviti još tri vrĉa za pivo i kanticu za mlijeko — reĉe
gospodin Bolter.
— Neću zaboraviti, dragoviću moj. Ono s vrĉevima lukava si izveo, a
ono s kanticom bila je prava majstorija.
— Mislim da je za poĉetak dosta dabro — pripomene gospodin Bol-
Četrdeset peto poglavlje
ter, zadovoljan samim sobom. — Vrĉeve sam pokupio s prozora, a
kantica je stajala sama ispred jedne gostionice. Pomislio sam da bi
mogla zahrĊati na kiši ili se prehladiti, kuţite, a? Ha-ha-ha! Fagin se
toboţe od srca nasmije. Kad se gospodin Bolter dosita na-kikotao, više
puta junaĉki zagrize u prvu komadinu kruha namazana maslacem i
smaţe je, pa se prihvati druge.
— Htio bih, Boltere dragi — reĉe Fagin naginjući se nad stol — da mi
obaviš jedan posao, ali posao koji iziskuje mnogo opreza i takta.
— Slušajte — odvrati Bolter — nemojte da me opet uvalite u kakvu
opasnost ili da me opet pošaljete na policiju. To mi ne bi bilo po volji,
da znate, odmah vam to kaţem.
— Tu ti nema ni najmanje opasnosti, ni najmanje, kad ti kaţem —
reĉe Ţidov. — Treba samo da uhodiš jednu ţenu. — Staru? — priupita
gospodin Bolter.
— Mladu — odgovori Fagin.
— Pa to mi ide dosta dobro od ruke — reĉe Bolter. — U školi sam bio
glavni u njuškanju i tuţakanju. A zašto bih je morao uhoditi? Valjda
ne.
— Samo da mi kaţeš kuda se kreće, s kim se sastaje i, po mogućnosti,
što govori; da zapamtiš ulicu, ako je posrijedi ulica, kuću, ako je po
srijedi kuća, i da mi dojaviš sve što doznaš.
— A što ću dobiti za svoj trud? — upita ga Noah odlaţući šalicu i
gledajući radoznalo u oĉi svom poslodavcu.
— Ako dobro obaviš posao, dobit ćeš funtu, dragoviću moj. Ĉitavu
funtu — reĉe Fagin nastojeći pobuditi u njemu što veće zanimanje.
— Toliko nisam još nikom dao za posao na kojem se nema bogzna što
zaraditi.
— A tko je ta ţenska? — upita ga Noah.
— Jedna od naših.
— Do vraga! — uzvikne Noah nabirući nos. — Sumnjate nešto na
nju, je 1' da?
— Našla je sebi neke nove prijatelje, dragoviću moj, a ja moram do
znati tko su oni — odgovori Fagin.
— Kuţim — reĉe Noah. — Radi pukog zadovoljstva da se upoznate
s njima, ako su to ugledni i ĉestiti ljudi, a? Ha-ha-ha! To je posao za
mene.
— Znao sam ja da je to posao za tebe — uzvikne Fagin, oduševljen što
je pridobio momka za svoju ponudu.
■— Naravno, naravno — priklopi Noah. — A gdje je ta ţenska? Gdje
da je priĉekam? Kamo da idem?
Oliver Twist Ĉetrdeset peto poglavlje

— Sve ću ti ja to na vrijeme reći, dragoviću moj. Pokazat ću ti je u — Nanlijevo — šapne mu momak. — Drţi se samo lijenvo, nemoj
pravi ĉas — reĉe Fagin. — Samo budi spreman, sve ostalo prepusti prelaziti na drungu stranu.
meni. Noah ga posluša i, pri svjetlu uliĉne rasvjete, opazi djevojĉinu priliku
Te veĉeri, sutradan naveĉer i prekosutradan naveĉer uhoda je sjedio kako odmiĉe priliĉno daleko pred njim. Pribliţi joj se što je više mogao
u ĉizmama i u svom kirijaškom odijelu, spreman da krene na prvu a da ga ona ne primijeti. Drţao se suprotne strane ulice kako bi što
Faginovu rijeĉ. Šest je veĉeri tako prosjedio — šest dugih i zamornih bolje pratio svaki njen pokret. Dva-tri puta nemirno se osvrnula, a
veĉeri — ali Fagin se svaki put vraćao kući razoĉarana lic'Ċf kratko mu jednom je zastala da propusti dvojicu ljudi koji su išli za njom. Što je
saopćavao da još nije došao pravi trenutak. Sedme se veĉeri vratio dalje išla, to je bivala nekako hrabrija i stupala odluĉnijim i ĉvršćim
malo ranije, ne mogavši zatomiti radost. Bila je nedjelja. korakom. Uhoda je neprestano zadrţavao podjednak razmak izmeĊu
— Veĉeras izlazi — reĉe Fagin — siguran sam da ide po pravom poslu, nje i sebe, ne puštajući je s oka.
jer je cijeli dan bila sama, a ĉovjek koga se boji vratit će se tek negdje
pred zoru. Hajde sa mnom. Brţe!
Noah skoĉi bez rijeĉi na noge jer je Ţidov bio toliko uzbuĊen da je
i njega obuzelo uzbuĊenje. Kradom se izvuku iz kuće i, hitajući kroz
zamršen splet uliĉica, stignu napokon pred onu gostionicu u kojoj je
Noah proveo svoju prvu noć u Londonu.
Bilo je prošlo jedanaest sati i vrata su bila zatvorena. Ali ĉim Fagin tiho
zazviţdi, vrata se polagano otvore. Oni neĉujno uĊu i vrata se opet za
njima zatvore.
Ne usuĊujući se ni šaptom progovoriti, Fagin se sporazumijevao pr-
stima s mladim Ţidovom koji im je otvorio vrata. Oni pokaţu Noahu
prozorĉić i dadu mu znak da se popne i pogleda osobu u susjednoj
prostoriji.
— Je li to ta ţena? — zapita on tek malo ĉujnije od daha. Fagin kimne
glavom.
— Ne vidim joj dobro lice — šapne Noah. — Oborila je glavu, a svi
jeća joj je za leĊima.
— Ostani samo tu — šapne mu Fagin, pa namigne Barnevju koji zaĉas
nestane. Ubrzo se momak pojavi u susjednoj prostoriji i, pod izlikom
da ţeli useknuti svijeću, prinese je bliţe djevojci i povede s njom ra
zgovor tako da ona digne glavu.
— Sad je vidim — reĉe uhoda.
— Vidiš li je dobro?
— Prepoznao bih je meĊu tisućama drugih.
I brţe-bolje siĊe s klupĉice. Vrata se one prostorije otvore i djevojka
iziĊe. Fagin odvuĉe Noaha iza pregrade koja bijaše zastrta zavjesom.
Tu su stajali bez daha dok ona ne proĊe na dva-tri koraka od njihova
skrovišta i iziĊe na vrata na koja su oni bili ušli.
— Pst! — psikne momak koji je drţao vrata otvorena. — DoĊi!
Noah se pogleda s Faginom i šmugne iz krĉme.
Oliver Twist
Ĉetrdeset šesto poglavlje
Nancy je došla na sastanak.
S crkvenih zvonika izbijalo je ĉetvrt do dvanaest kad su dvije spodo-
be izronile na Londonski most. Prva je od njih bila ţena koja je išla
oštrim i hitrim korakom i ţustro se obazirala naokolo kao da nekog
traţi, a druga je spodoba bio muškarac koji se šuljao po najgušćoj sjeni
i, poizdalje, podešavao korak prema njezinu koraku — zastao kad bi
ona zastala i nastavio se šuljati za njom kad bi ona pošla dalje — ali
neprestano pazeći da joj se, u ţaru praćenja, previše ne pribliţi. Tako su
prešli cijeli most što spaja Middlesex sa Surrevjem kad se ţena, oĉito
razoĉarana što meĊu rijetkim prolaznicima nije našla osobu koju traţi,
naglo okrene i poĊe natrag. Taj je njen pokret bio iznenadan, ali je
ĉovjek koji ju je pratio bio na oprezu, te se zavukao u jednu od onih
udubina iza stupova mosta i nagnuo se nad ogradu da se što bolje
sakrije, ĉekajući da ona proĊe po drugoj strani. Kad je odmakla otpri-
like isto onoliko koliko je prije bila pred njim, izvukao se tiho iz svog
skloništa i nastavio je pratiti. Kad je došla gotovo do sredine mosta,
ţena zastane, a za njom i ĉovjek.
Bila je vrlo mraĉna noć. Vrijeme nije bilo lijepo pa je u to doba na tom
mjestu bilo vrlo malo ljudi. Malobrojni prolaznici ţurno su odmicali i
moţda nisu ni primjećivali muškarca i ţenu, a svakako se nisu na njih
obazirali. Vanjština tog para nije bila takva da bi pobudila pozornost
siromašnih stanovnika te londonske ĉetvrti, koje je te noći put nanio
preko mosta u potrazi za kakvim hladnim svodom ili kolibom bez
vrata kamo bi mogli skloniti glavu. Ĉovjek i ţena stajali su tako šutke,
ni s kim ni da bi rijeĉ progovorili.
Po rijeci je popala magla prigušujući crveni odsjaj vatrica što su gorjele
na brodicama usidrenim uz gatove, a sumorne zgrade na obali bile su
još tamnije i nejasno se razabirale. Stara ĉaĊava skladišta s obje strane
Ĉetrdeset šesto poglavlje
rijeke izdvajala su se, onako glomazna i mutna, iz guste mase krovova
i zabata, mrko nadvijena nad vodom koja bijaše precrna da bi se u njoj
ogledali ĉak i njihovi divovski obrisi. Toranj stare crkve Svetog Spasi-
telja i šiljasti vrh Svetog Magnusa, koji od davnine ĉuvaju drevni most
kao dva gorostasna straţara, nazirali su se u tami, ali šuma jarbola
ispod mosta i gusto razasuti zvonici iznad njega bijahu gotovo posve
skriveni od pogleda.
I dok ju je pritajeni uhoda budno motrio, djevojka je nemirno prošla
nekoliko puta gore-dolje, kadli teško zvono Svetog Pavla oglasi da je
prošao još jedan dan. Ponoć je stigla u gusto napuĉen grad. U palaĉu,
u noćnu jazbinu, u tamnicu, u ludnicu — u rodilište i mrtvaĉnicu,
meĊu zdrave i bolesne, meĊu ukoĉena lica mrtvaca i u bezbriţan san
djece — svuda je stigla ponoć.
Nije prošlo ni dvije minute od ponoći kad mlada dama u pratnji sijeda
gospodina iziĊe iz fijakera nedaleko od mosta. Pošto su platili koĉija-
šu, zapute se ravno na most. Tek što su stupili na nj, ona se djevojka
trgne i pode prema njima.
Ono dvoje išlo je obazirući se lijevo i desno, kao ljudi koji jedva da se
nadaju da će naći onoga koga traţe, kad im djevojka naglo priĊe. Oni
zastanu i uskliknu od iznenaĊenja, ali odmah zatome taj usklik jer im
se baš u tom trenutku primakne ĉovjek u kirijaškom odijelu, te umalo
što se ne sudari s njima.
— Nemojte tu — brzoreko će Nancy — bojim se ovdje razgovarati
s vama. Hajdemo dalje, maknimo se odavde, poĊimo niz one stepe-
nice!
Dok je ona to govorila i rukom pokazivala na onu stranu kuda ih je
zvala, kirijaš pogleda oko sebe i osorno ih upita kako su mogli tako
zakrĉiti prolaz pješacima, pa produţi dalje.
Stepenice na koje je djevojka pokazala nalaze se na surrevjevskoj obali,
na onoj istoj strani gdje je i crkva Svetog Spasitelja, a vode na gat.
Prema tom mjestu uputio se bio neopazice i ĉovjek koji je nalikovao
na kirijaša i, pošto je ĉaskom promotrio okolicu, poĉeo je silaziti niza
stube.
Te su stube dio mosta i sastoje se od tri dijela. Pri samom kraju dru-
gog dijela, kad se silazi, kameni se zid završava ukrasnim stupom koji
je okrenut Temzi. Od tog se mjesta stube šire, tako da ĉovjeka koji
zamakne za taj zid ne moţe nitko sa stuba odozgo vidjeti, pa ma bio
samo i stepenicu iznad njega. Kad je došao do tog mjesta, kirijaš se
brţe-bolje obazre oko sebe, pa kako nije vidio u blizini boljeg skrovi-
šta a voda je bila niska, pripije se leĊima uza zid i tu priĉeka, priliĉno
Oliver Twist
siguran da ono troje neće silaziti dalje, a ako baš i ne bude sve ĉuo,
moći će ih i dalje neprimjetno pratiti.
Vrijeme mu je tako sporo prolazilo na tom pustom mjestu, i toliko je
gorio od ţelje da dozna razloge tom sastanku koji se znatno razlikovao
od onoga što je oĉekivao, da je više puta izgubio svaku nadu i uvjerio
sama sebe da su se ili zaustavili visoko gore, ili otišli na neko sasvim
drugo mjesto da obave svoj tajanstveni razgovor. Upravi/se spremao
da iziĊe iz svog zaklona i ponovo popne na most kad zaĉuje bat neĉijih
koraka, a odmah zatim i glasove iz neposredne blizine. Pripije se uza
sam zid i, pritajivši dah, pretvori se sav u uho.
— Dosta smo daleko sišli — reĉe muški glas, oĉito glas onog gospodi
na što je bio s njima. — Ne mogu dopustiti da gospoĊica ide još dalje.
Mnogi ljudi ne bi imali ni toliko povjerenja da dovde doĊu, ali vidite
da vam nastojimo ugoditi.
— Meni ugoditi! — uzvikne djevojka koju je uhoda pratio. — Zaista
ste, gospodine, vrlo ljubazni. Meni ugoditi! Dobro, dobro, nije va
ţno.
— Pa dobro, recite mi zašto — reĉe onaj gospodin nešto blaţim gla
som — radi ĉega ste nas doveli na ovo neobiĉno mjesto? Zašto niste
htjeli razgovarati s nama gore, gdje je sve osvijetljeno i kuda prolazi
svijet, nego ste nas doveli u ovu mraĉnu i jezovitu jamu?
— Pa već sam vam rekla da se ne usuĊujem razgovarati tamo s vama
— odgovori Nancy. — Ne znam zašto — nastavi djevojka i strese se —
ali noćas me spopao tako jeziv strah da mi još i sad klecaju koljena.
— A ĉega se bojite? — upita je gospodin s prizvukom saţaljenja u
glasu.
— Ni sama ne znam — odgovori mu djevojka. — Kamo sreće da
znam! Danas me cijeli dan salijeću grozne misli na smrt i na krvave
mrtvaĉke pokrove, a strah me peĉe kao ţeravica.
Veĉeras sam ĉitala jednu knjigu, da prekratim vrijeme, ali su mi sve
takve neke slike neprestano izlazile pred oĉi.
— Sve je to samo plod vaše mašte — reĉe gospodin ne bi li je umi
rio.
— Nije — odvrati djevojka promuklim glavom. — Zaklela bih se da
na svakoj stranici te knjige piše krupnim crnim slovima lijes, jest, lijes,
a noćas sam još srela na ulici ljude koji su nosili lijes.
— Pa u tome nema niĉega neobiĉnog — reĉe gospodin. — I ja sam
više puta sreo ljude koji su nosili lijes.
— Ţive — ubaci djevojka. — Ali ovi nisu bili ţivi.
U njenu je glasu bilo neĉeg tako neobiĉnog da se sakriveni uhoda
Četrdeset šesto poglavlje
najeţi i krv mu se sledi u ţilama kad zaĉuje ove posljednje djevojĉine
rijeĉi. Nikad u ţivotu nije osjetio veće olakšanje nego kad je ĉuo umilni
glas mlade dame kako preklinje djevojku neka se smiri, neka se ne
predaje takvim groznim mislima.
— Budite ljubazni prema njoj — šapne mlada dama svome pratiocu.
— Sirotica! Ĉini se da joj je potrebna njeţnost.
— Kad bi me noćas vidjeli oni vaši oholi bogomoljci, sigurno bi okre
nuli glavu od mene i odrţali prodiku o paklenskom ognju i osveti Bo
ţjoj — uzvikne djevojka. — Ah, draga moja gospoĊice, zašto nisu i oni
koji tvrde da su Boţji pravednici isto tako blagi i dobri prema nama
bijednicima kao što ste vi. Vi ste mladi i lijepi i imate sve što su oni
izgubili, pa biste se mogli i te kako ponositi, a ipak ste tako skromni!
— Ah! — uzdahne gospodin. — Turĉin se najprije umije pa se okrene
istoku i moli Bogu, a ti dobri ljudi najprije se oĉešu o svijet tako da
im smiješak posve nestane s lica, pa se onda isto tako redovito okrenu
najtamnijoj strani neba. Ako treba da biram izmeĊu muslimana i fari
zeja, ja sam za one prve!
Reklo bi se da su te rijeĉi upućene mladoj dami, a moţda su bile izre-
ĉene i zato da omoguće Nancy da se sabere. Uskoro zatim gospodin se
opet obrati njoj:
— Prošle nedjelje niste došli?
— Nisam mogla — odgovori Nancy. — Silom su me zadrţali.
— Tko?
— Onaj ĉovjek o kome sam govorila gospoĊici.
— Nisu valjda posumnjali da odrţavate s kim vezu radi ovoga što nas
je sad dovelo ovamo? — upita je stari gospodin.
— Nisu — odgovori djevojka i odmahne glavom. — Ne mogu lako
otići od njega ako mu ne kaţem kamo idem. Ni onda kad sam posje
tila gospoĊicu, ne bih bila mogla doći da mu nisam prije toga dala da
popije malo laudanuma.
— Da se nije probudio prije nego što ste se vratili? — upita je gospo
din.
— Nije. Ni on ni bilo tko drugi ne sumnja u mene.
— To je dobro — reĉe gospodin. — A sad slušajte što ću vam reći.
— Slušam vas — odgovori djevojka nakon kraće šutnje.
— Ova je mlada dama povjerila meni i još nekim svojim prijateljima u
koje se moţe pouzdati ono što ste joj vi ispriĉali prije ĉetrnaest dana.
Moram priznati da u prvi mah nisam bio potpuno naĉisto moţemo li
vam u svemu vjerovati, ali sad sam ĉvrsto uvjeren da moţemo.
— Moţete — ozbiljno potvrdi djevojka.
Oliver Twist
— Opet vam velim da sam ĉvrsto uvjeren u to. A da vam dokaţem
koliko imam povjerenja u vas, reći ću vam bez okolišanja da kanimo
pošto-poto, makar i silom, izvući tajnu od onog ĉovjeka, Monksa, pa
ma kakva to tajna bila. Ali ako. ako. — nadoda gospodin — ako ne
budemo nikako mogli doći do njega ili ako ne uspijemo izmamiti od
njega ono što ţelimo, morat ćete nam izruĉiti Ţidova.
— Fagina? — uzvikne djevojka i ustukne. ''"*
— Jest, tog ćete nam ĉovjeka morati sami izruĉiti — reĉe joj gospo- *
din.
— Neću! To nikad neću uĉiniti! — odvrati djevojka. — Koliko god on
bio vrag, pa i gori od vraga prema meni, nikad to neću uĉiniti.
— Nećete? — ponovi gospodin, koga taj odgovor, ĉini se, nije ni naj
manje iznenadio.
— Nikad! — opet će djevojka.
— A hoćete li mi reći zašto?
— Iz jednog obiĉnog razloga — odluĉno će djevojka — iz razloga koji
je gospoĊici poznat, a ona će se u tome sloţiti sa mnom, znam da
hoće jer mi je to obećala, i iz još jednog drugog razloga, a taj je da ni
ja nisam mnogo bolja od njega, koliko god on bio nevaljao. Ima nas
više takvih koji smo išli tim istim putem i neću izdati nikog od njih
jer su i oni mene mogli izdati, svaki od njih. a nisu me izdali, koliko
god bili nevaljali.
— E pa, onda — reĉe brzo gospodin, kao da je te njene rijeĉi jedva
doĉekao — predajte mi Monksa, prepustite ga samo meni da se ja s
njim obraĉunam.
— A što će biti ako on prokaţe ostale?
— Obećavam vam da nećemo dalje tjerati stvar ako izvuĉemo od nje
ga istinu; zacijelo ima nekih okolnosti u vezi s Oliverovim porijeklom
koje bi bilo muĉno iznositi u javnost, pa ćemo sve to ostaviti radije na
miru kad se jednom domognemo istine.
— A ako se ne domognete istine? — upita ga djevojka.
— E, onda — nastavi gospodin — tog vašeg Fagina nećemo izvesti
pred sud bez vašeg pristanka. U tom sluĉaju mogao bih vam, mislim,
iznijeti razloge koji bi vas naveli da ipak popustite.
— A hoće li mi to i gospoĊica obećati? — zapita djevojka.
— Hoću — odgovori Rose. — Dajem vam svoju ĉasnu rijeĉ.
— A Monks neće nikad doznati kako ste sve to otkrili? — zapita dje
vojka nakon kraće stanke.
— Nikad — odgovori gospodin. — Tako ćemo nastupiti da neće ni
naslutiti kako smo doznali za njegovu tajnu.
Četrdeset šesto poglavlje
— Ja sam od malih nogu lagala i ţivjela meĊu laţljivcima — reĉe dje
vojka, pošto su još ĉaskom pošutjeli — ali vama vjerujem na rijeĉ.
Pošto su je još oboje uvjeravali da im moţe mirne duše vjerovati, ona
progovori toliko tiho, opisujući gostionicu iz koje je te noći bila pra
ćena, da je uhodi poĉesto bilo teško uopće razabrati o ĉemu je rijeĉ.
Po tome kako je ovda-onda zastajkivala u govoru moglo se zakljuĉiti
da gospodin na brzinu zapisuje podatke koje im ona daje. Kad je do u
tanĉine opisala gdje je ta krĉma i odakle se moţe najbolje motriti na
nju a da se ne pobudi niĉija sumnja, i u koje veĉeri i u koji sat Monks
najĉešće dolazi u nju, kao da je još malo razmišljala ne bi li se što bolje
prisjetila njegova lica i pojave.
— Visok je — nastavi djevojka — snaţno graĊen ĉovjek, ali nije kru
pan; hoda kao da se šulja i neprestance se obazire lijevo i desno za
sobom. I nemojte zaboraviti da su mu oĉi toliko duboko usaĊene da
biste ga već po tome mogli prepoznati. Tamne je puti, a isto su mu
tako tamne kose i oĉi. I premda mu nikako ne moţe biti više od dva
deset šest, najviše dvadeset osam godina, lice mu je naborano i upalo.
Usne su mu ĉesto blijede i izgrizene od vlastitih zuba jer ima strahovi
te napade, pa se ponekad ĉak grize za ruke i ima rane na rukama. Što
vam je, što ste se trgli? — zapita djevojka pošto je naglo ušutjela.
Gospodin brţe-bolje odgovori da nije ni primijetio kako se trgnuo, te
je zamoli neka samo nastavi.
— Nešto od ovoga što sam vam ispriĉala doznala sam od drugih ljudi
iz te krĉme, jer sam ga svega dva puta vidjela, a oba puta bio je u ne
kom širokom ogrtaĉu — reĉe djevojka. — To je, mislim, sve što bih
vam znala reći o njemu. Da, još nešto — dometne. — Na vratu mu je,
toliko visoku da mu izviruje iz rupca, kad okrene glavu.
— Široka crvena brazgotina, kao da se jednom davno opekao ili ofu-
rio? — uzvikne gospodin.
— Otkud znate? — reĉe djevojka. — Poznajete ga?
Mladoj se dami otme uzvik iznenaĊenja i naĉas svi zanijeme tako da
je uhoda lijepo ĉuo kako dišu.
— Mislim da ga poznajem — odgovori gospodin prekidajući šutnju
— sudeći bar po vašem opisu. Vidjet ćemo. Mnogi ljudi neobiĉno
nalikuju jedan na drugoga. Moţda to ipak nije taj ĉovjek.
Pošto je to rekao toboţe ravnodušno, primakne se zacijelo korak-dva
bliţe sakrivenom uhodi, jer je ovaj potonji sasvim jasno ĉuo kako go-
spodin promrsi:
— Ne moţe biti nitko drugi!
Zatim se vrati (tako se bar ĉinilo po njegovu glasu) na ono mnjesto
Oliver Twist
gdje je prije stajao i reĉe:
— Zaista ste nam, djevojko, pruţili dragocjenu pomoć i volio bih da
imate od toga nekakve koristi. Mogu li vam ja kako pomoći?
— Ne moţete — odgovori Nancy.
— Ne smijete tako govoriti — reĉe joj gospodin toliko blagim i pri
jaznim glasom da bi dirnuo i mnogo tvrĊa i okorjelija srca od njezina.
— Razmislite malo pa mi recite]
— Ne moţete, gospodine — ponovi djevojka plaĉući. — Ne moţete«
mi nikako pomoći. Za mene nema više nade.
— Ne smijete oĉajavati — reĉe gospodin. — Istina je da ste ţalosno
protratili prošlost i zloupotrijebili svoje mladenaĉke snage, rasipajući
ono neprocjenjivo blago koje nam Stvoritelj samo jednom daruje i
nikad više, ali se svejedno moţete nadati boljim danima. Ne kaţem da
je u našoj moći da vam vratimo duševni mir i bezbriţnost, jer ćete njih
steći samo ako ih budete sami traţili, ali ne samo što smo kadri nego
i svesrdno ţelimo da vam osiguramo neka mirno utoĉište u Engleskoj
ili, ako se bojite ostati ovdje, u kojoj stranoj zemlji. Još prije nego što
svane, prije nego što na ovu rijeku padne prvi traĉak zore, moţete se
naći daleko izvan dohvata svog dosadašnjeg društva a da ne ostavite
za sobom nikakva traga, baš kao kad biste u ovom ĉasu nestali s lica
zemlje. Odluĉite se! Ne bih htio da progovorite više i jednu rijeĉ bilo
s kim od svojih starih drugova, ni da zavirite u koju od onih starih
jazbina, ni da udišete više onaj kuţni i pogubni zrak. Ostavite ih sve
dok još nije kasno!
— Samo što je niste nagovorili — uzvikne mlada dama. — Koleba se
još, ali će sigurno pristati.
— Bojim se da neće, dijete moje — reĉe gospodin.
— Ne, gospodine, neću — odvrati djevojka nakon kraće borbe sa sa
mom sobom. — Vezana sam za svoj dosadašnji ţivot. Sad mi je već
mrzak i odvratan, ali ga se ne mogu okaniti. Valjda sam preduboko
ogrezla da bih se mogla izvući. Pa ipak, ne znam, da ste mi još nedavno
to ponudili, samo bih vam se u brk nasmijala. Ali evo — doda oba
zirući se naglo oko sebe — opet me spopada onaj strah. Moram kući.
— Kući! — ponovi mlada dama posebno naglašavajući tu rijeĉ.
— Kući, gospoĊice — odvrati djevojka. — Kući koju sam skućila sama
sebi svojim dosadašnjim ţivotom. Moramo se rastati. Mogao bi me još
netko vidjeti. Idite! Idite! Akv sam vam uĉinila kakvu uslugu, traţim
od vas samo da me ostavite na miru i da me pustite da idem svojim
putem.
— Sve je uzalud — reĉe gospodin uzdišući. — A moţda je i izlaţemo
Ĉetrdeset šesto poglavlje
opasnosti zadrţavajući je ovdje? Moţda smo je već dosad zadrţali dulje
nego što je smjela ostati.
— Jeste, jeste — priklopi djevojka. — Predugo ste me zadrţali.
— Kako li će ova sirotica završiti ţivot? — uzvikne mlada dama.
— Kako! — ponovi djevojka. — Pogledajte malo preda se, gospoĊice.
Pogledajte tu tamnu vodu pred sobom. Koliko ste već puta ĉitali o
ovakvima kao što sam ja kako su skoĉile u nabujalu rijeku, a da nisu
ostavile za sobom nekog ţivog tko bi mario za njih ili ih oplakao! Mo
ţda će dotle proći više godina, a moţda i svega nekoliko mjeseci, ali
na kraju ću tako završiti.
— Nemojte, molim vas, tako govoriti — reĉe joj mlada dama i zaje-
ca.
— Nikad to neće doprijeti do vaših ušiju, draga gospoĊice, saĉuvaj
Boţe da ikad ĉujete za takve strahote! — opet će djevojka. — Laku
noć, Laku noć!
Gospodin se okrene da poĊe.
— Uzmite ovu novĉarku — uzvikne mlada dama. — Uzmite je meni
za ljubav, da vam se naĊe pri ruci u nuţdi ili nevolji.
— Neću, neću! — odgovori djevojka. — Nisam ovo uĉinila radi novca.
Ostavite mi bar tu utjehu. Ipak. dajte mi nešto za uspomenu, nešto
što nosite sa sobom, ne, neću prsten, rukavice ili rupĉić, nešto što bih
mogla zadrţati a što pripada vama, slatka moja gospoĊice. Eto, tako.
Hvala vam. Bog vas blagoslovio! Laku noć, laku noć.
Ĉinilo se da je stari gospodin odluĉio da joj popusti zato šio je vidio da
je silno uzrujana, pa i zato što je strepio da djevojka ne bude izvrgnuta
zlostavljanju i nasilju ako zakasni. Razlegnu se koraci što se udaljava-
hu, glasovi umuknu. Ubrzo zatim ocrtaju se na mostu dvije spodobe
— gospoĊice i njena pratioca. Još zastanu na vrhu stuba.
— Pst! — psikne mlada dama osluškujući. — Nije li nas zovnula?
Uĉinilo mi se da ĉujem njen glas.
— Nije, nije, dušo — odvrati gospodin Brownlow osvrćući se tuţno
za sobom. — Nije se ni pomaknula, niti će se pomaknuti dok god mi
ne odemo.
Rose Mavlie je još krzmala, ali je stari gospodin uhvati ispod ruke i
povede dalje, njeţno ali odluĉno. Ĉim su se izgubili, djevojka se svali
na jednu kamenu stepenicu i polije se gorkim suzama, dajući maha
tjeskobi od koje joj se stezalo srce.
Nakon nekog vremena ustane i popne se na most nesigurnim koraci-
ma. Zgranuti uhoda ostao je još nekoliko minuta nepomiĉno na svom
mjestu, a kad se osvjedoĉio, oprezno zirkajući oko sebe na sve strane,
Oliver Tivist Četrdeset sedmo poglavlje

da je ostao potpuno sam, polako se izvuĉe iz svog zaklona i, šuljajući

se u sjeni zida, popne se uza stube isto onako kao što je i sišao. Kad
se opet naĊe na mostu, više puta izviri da se uvjeri da ga nitko ne
motri, pa pojuri kao strijela da bi što prije stigao do kuće starog
Zidova.
•vjr

Četrdeset sedmo poglavlje

"Uv'i
Kobne posljedice.

Bilo je još gotovo dva sata do zore, vrijeme o kojem se u jesen moţe
zaista reći da je gluho doba noći, kad su ulice nijeme i puste, kad i
zvukovi kanda zadrijemaju, a razvratnici i mangupi se već razišli te-
turavim korakom kući na poĉinak — u taj mirni i gluhi sat, Fagin je
svejednako bdio u svom starom brlogu, toliko blijeda i iskrivljena lica,
tako crvenih i zakrvavljenih oĉiju da je više bio nalik na groznu sablast
koja je ustala iz groba i koju progoni zloduh, nego na ĉovjeka. Ĉuĉao
je ispred ugašena ognjišta, zaogrnut starim poderanim pokrivaĉem,
okrenut licem svijeći što je na stolu pored njega dogorijevala. Desnu je
ruku prinio ustima i, zanesen mislima, griskao dugaĉke crne nokte
otkrivajući krezube desni iz kojih je virilo nekoliko oĉnjaka, kao u psa
ili štakora.
Na slamnjaĉi je leţao izvaljen Noah Clavpole i spavao kao zaklan. Sta-
rac bi kadikad bacio pogled na nj, onda opet na svijeću kojoj se du-
gaĉki stijenj malne raspleo nadvoje, a vreli joj loj kapao po stolnjaku,
po ĉemu se moglo lako zakljuĉiti da su starcu misli na posve drugoj
strani.
Zaista su i bile. Kivnost zbog toga što mu je osujećen izvanredni plan,
mrţnja na djevojku koja se usudila šurovati s nepoznatim ljudima,
posvemašnje nepovjerenje u njenu iskrenost kad je odbila da ga izda,
gorko razoĉaranje što se neće moći osvetiti Sikesu, strahovanje da ne
bude otkriven, upropašten i smaknut, te ţestok i mahnit bijes što ga
je zbog svega toga obuzimao — takve su se misli i osjećaji neprestance
smjenjivali i kovitlali Faginu u glavi dok je u duši kovao nova zlodjela,
sve gora i crnja jedno od drugoga.
Sjedio je posve nepomiĉno i reklo bi se da uopće ne mari što prolazi
vrijeme, sve dok mu pozornost ne privuku neĉiji koraci s ulice.
Oliver Twist
— Napokon — promrmlja i obriše suha i od groznice ispucana usta.
— Napokon!
U isti mah odjekne zvonce. Odšulja se brţe uza stube i zaĉas se vrati s
ĉovjekom umotanim rupcem do brade, koji je nosio nekakav zaveţljaj
pod miškom. Kad je sjeo i raskopĉao ogrtaĉ, ukazalo se krupno tijelo
Williama Sikesa.
— Evo ti! — reĉe stavljajući zaveţljaj na stol. — Pazi samo dobro na
to i gledaj da što bolje prodaš. Bilo je povuci-potegni; mislio sam d&
ću doć' još prije tri sata, al' nisam stig'o.
Fagin dohvati zaveţljaj, zakljuĉa ga u ormar i ponovo sjede bez rijeĉi, a
da za sve to vrijeme nije ni naĉas odvojio oĉiju od razbojnika. I sad kad
su sjedili jedan suĉelice drugom, licem u lice, netremice ga je gledao,
a usne mu toliko podrhtavale i lice mu bilo toliko iskrivljeno od uzru-
janosti da provalnik i nehotice odmakne stolac od njega i promotri ga
uistinu prestravljeno.
— Šta je sad? — uzvikne Sikes. — Što me tako gledaš, ĉovjeĉe?
Fagin digne desnu ruku i zamaše uzdrhtalim kaţiprstom, ali je bio toli
ko uzrujan da nije mogao ni rijeĉi istisnuti iz sebe. — U vraţju mater!
— reĉe Sikes hvatajući se unezvijereno za unutarnji dţep. — Poludio
ĉovjek! Moram ga se priĉuvat'.
— Ne boj se — reĉe Fagin kad mu se povrati glas. — Nije to. ne radi
se o tebi, Bille. Tebi. tebi nemam što zamjeriti.
— A, nemaš ipak, je 1' da? — reĉe Sikes strijeljajući ga pogledom i na
padno premještajući pištolj u drugi dţep da mu bude pri ruci. — Sva
sreća, za jednog od nas. Nije vaţno za kojeg.
— Kad ti budem rekao ono što ti imam reći, Bille — reĉe Fagin privla
ĉeći stolac bliţe njemu — razbjesnit ćeš se još više nego ja.
— Ma nemoj! — odvrati razbojnik kao da mu ne vjeruje. — Gukni-
der! I poţuri jer će Nancy još pomislit' da sam nastrad'o.
— Nastrad'o! — uzvikne Fagin. — A Nancy ti je već iskopala jamu.
Sikes pogleda Zidova neobiĉno zbunjeno, a kad mu ne proĉita na licu
odgovor na te zagonetne rijeĉi, šĉepa ga ruĉetinom za ovratnik i svoj
ski ga prodrma.
— Govori, kad ti velim! — reĉe mu. — Govori, iP ću te zadavit k'o
pile. Zini i reci jasno i glasno što imaš da kaţeš. Na sunce s tim, pasji
sine, na sunce!
— Recimo da je taj momak što tu leţi. — poĉne Fagin.
Sikes se okrene na onu stranu gdje je Noah spavao, kao da ga nije
prije toga ni primijetio.
— Šta? — reĉe okrećući se ponovo Ţidovu.
Četrdeset sedmo poglavlje
— Recimo da nas je taj momak sve otkucao. — nastavi Fagin. — Da
nas je otcinkao. najprije potraţio prave ljude za tu svrhu, pa se onda
sastao s njima na ulici da nas do u tanĉine opiše kako bi nas mogli
prepoznati i bircuz gdje će nas najlakše moći pohvatati. Recimo da
je sve to uĉinio i uz to još otkucao akciju u kojoj smo svi manje-više
sudjelovali — i sve to sam od sebe, nit' su ga hapsili, nit' preslušavali,
nit' zastrašivali, nit' mu obećavali brda i doline, nit' mu iznudili pri
znanje drţeći ga na kruhu i vodi — nego je sve lijepo priznao sam od
sebe, iz puka hira. Iskradao se noću da se sastaje s onima koji su nam
najljući neprijatelji, pa nas pred njima lijepo otkucavao. Ĉuješ li ti
mene? — uzvikne Ţidov sijevajući oĉima. — Recimo da je sve to on
uĉinio, što bismo onda?
— Što bismo onda! — ponovi Sikes i masno opsuje. — Kad bi me još
doĉek'o ţiv, smrsk'o bih mu lubanju ovim svojim okovanim ĉizmama
i prosuo mu mozak na sve strane.
— A što bi da sam to ja uĉinio? — umalo što ne zaurla Fagin. — Ja
koji svašta znam i koji bih mogao mnoge ljude povući za sobom na
vješala.
— Ne znam — odgovori Sikes, ali na samu tu pomisao zaškrguće
zubima i problijedi. — Uradio bih u ćeliji tako nešto da bi me morali
okovat'. A kad bi nam zajedno sudili, okomio bih se okovima na tebe
u sudnici i prosuo ti mozak pred cijelim svijetom. Dobio bih takvu
snagu u tom ĉasu — promrsi razbojnik razmahujući se mišićavom
rukom — da bih ti smrsk'o glavu k'o kad bi ti preko nje prešla nato
varena kola.
— Bi li zaista?
— Bi li? — reĉe provalnik. — Probaj pa ćeš vidjet'.
— A kad bi to bio Charlev, ili Lisac, ili Bet, ili.
— Svejedno 'ko — nestrpljivo će Sikes. — 'Ko bio da bio, jednako bi
se proveo.
Fagin se zagleda u razbojnika — pa mu mahne rukom neka šuti, na-
dnese se nad leţaj na podu i prodrma spavaĉa ne bi li ga probudio.
Sikes se podupre šakama o koljena i sagne na stolcu, ĉudeći se ĉemu
sva ta zapitkivanja i pripreme.
— Boltere! Boltere! Siroti deĉko! — reĉe Fagin diţući pogled u ko
jem se odraţavao demonski predosjećaj uţitka, te nadoveţe polako,
naglašavajući svaku rijeĉ: — Umoran je. nahodao se za njom. prateći
je, Bille.
— Kako to misliš? — upita ga Sikes, trgnuvši se.
Fagin mu ništa ne odgovori, samo se ponovo nadnese nad spavaĉa i
Oliver fwist
uspravi ga da sjedne. Pošto je starac još nekoliko puta ponovio njegovo
laţno ime, Noah napokon protrlja oĉi, razjapi usta i pogleda bunovno
oko sebe.
— Ispriĉaj mi opet ono. još jedanput, samo da on ĉuje — reĉe mu
Ţidov, upirući prstom u Sikesa.
— Šta da ispriĉam? — priupita pospani Noah proteţući se zlovoljno.
— Ono o . NANCY — reĉe Fagin i zgrabi Sikesa za rukuf kao da se
boji da ne ode prije nego što je sve ĉuo. — Jesi li je pratio?
— Jesam.
— Do Londonskog mosta?
— Da.
— I tamo se sastala s dvoje ljudi?
— Tako je.
— S jednim gospodinom i jednom damom, kod koje je već jednom
prije bila sama, svojevoljno. Oni su zatraţili od nje da izda sve svoje
drugove, a ponajprije Monksa, što je ona i uĉinila, i da im ga opiše, što
je i uĉinila, i da im kaţe u kojoj se krĉmi sastajemo i u koju zalazimo,
što je i uĉinila, i odakle se moţe najbolje motriti na tu krĉmu, što je
i uĉinila, i u koje se vrijeme tamo okupljamo, što je i uĉinila. Sve je
to uĉinila. Sve im je ispriĉala, od poĉetka do kraja, bez pogovora, a
da joj nitko ništa nije prijetio, je li tako. ili nije tako? — vikne Fagin
bjesomuĉno.
— Tako je — odgovori Noah ĉeškajući se po glavi. — Upravo je tako
bilo.
— A što su ono rekli o prošloj nedjelji?
— O prošloj nedjelji? — ponovi Noah razmišljajući. — Pa već sam
vam rekao.
— Ponovi! Još jedanput! — uzvikne Fagin steţući još grĉevitije Sikesu
ruku i mlatarajući drugom rukom više glave dok mu je pjena udarala
na usta.
— Pitali su je — reĉe Noah, kome je, ĉini se, ukoliko se više rasanji*|
vao, utoliko jasnije bivalo tko je Sikes — pitali su je zašto nije došl^
prošle nedjelje, kao što je obećala, a ona je odgovorila da nije mogli
doći.
— A zašto.? Reci i to!
— Zato što ju je silom zadrţao kod kuće Bili, ĉovjek o kome im je već
prije govorila — odgovori Noah.
— I što je još rekla o njemu? — uzvikne Fagin. — Sto je još rekla o
tom ĉovjeku o kome im je već prije govorila? I to mu reci, i to mu
reci!
Ĉetrdeset sedmo poglavlje
— Pa, da se ne moţe baš lako izvući iz kuće ako on ne zna kamo ona
ide — reĉe Noah. — I da mu je zato onda, kad je prvi put otišla do
te gospoĊice, ha-ha-ha, morao sam se nasmijati kad je to rekla, dala
nešto da popije.
— Grom i pakao! — vikne Sikes otimajući se mahnito Ţidovu. -— Pu
sti me!
Odgurnuvši starca od sebe, izleti iz sobe i jurne uza stube, izbezu-
• mljen i razjaren.
— Bille! Bille! — vikne Fagin i potrĉi za njim. — Samo još nešto da
ti kaţem.
Ne bi mu bio stigao ništa reći samo da je provalnik mogao otvoriti
vrata — ovako je uzalud psovao i drmao vratima kad je Ţidov stigao
sav zadihan za njim.
— Pusti me van — reĉe mu Sikes. — Nemoj mi ništa govorit', bolje
će ti bit'. Pusti me van kad ti velim!
— Samo da ti nešto kaţem — opet će Fagin stavljajući ruku na bravu.
—■ Nećeš valjda.
— Šta? — upita ga Sikes.
— Nećeš valjda, biti. suviše grub, Bille?
Svitalo je i bilo toliko svijetlo da su mogli jedan drugom vidjeti lice.
Naĉas im se ukrste pogledi; obojica sijevnu oĉima i shvate jedan dru-
goga.
— Hoću reći — produţi Fagin pokazujući kako misli da je sad već
svako pretvaranje nepotrebno — da pripaziš kako ne bismo poslije
imali neprilika. Budi lukav, Bille, nemoj pretjerivati!
Sikes mu ništa ne odgovori, samo otvori širom vrata koja je Fagin
otkljuĉao, pa izjuri na pustu ulicu.
Ni ĉaskom nije premišljao ni zastao, nije pogledao ni lijevo ni desno,
ni u nebo ni na zemlju, gledao je samo ravno preda se, s izrazom divlje
odrješitosti na licu, a zube je tako grĉevito stiskao te se ĉinilo kao da
će mu stegnute vilice probiti koţu. Grabio je ravno dalje a da nije ni
pisnuo. Nijedan mu se mišić na licu nije trznuo sve dok nije stigao do
svoje kuće. Tiho je otkljuĉao vrata, uspeo se lakim korakom uza stube
i, ušavši u svoju sobu, dva puta okrenuo kljuĉ u bravi, navalio teţak
stol na vrata i odgrnuo zastor s postelje.
Djevojka je leţala napol svuĉena u krevetu. Oĉito ju je probudio jer se
naglo i iznenaĊeno prenula.
— Diţ' se! — reĉe Sikes.
— To si ti, Bille! — otpovrne djevojka, obradovana njegovim povra
tkom.
Oliver Twist Četrdeset sedmo poglavlje

— Da, ja sam — glasio je odgovor. — Diţ' se! puta kundakom po licu koje bijaše okrenuto njemu, samo što im se
Na stolu je gorjela svijeća, ali je ĉovjek naglo izvuĉe iz svijećnjaka i obrazi nisu dodirivali.
baci na ognjište. Videći da je vani bijeli dan, djevojka poĊe da odgrne Ona zaglavinja i padne, obnevidjela od krvi što joj je šiknula iz duboke
zastor. rasjekotine na ĉelu, ali se nekako na jedvite jade pridigne na koljena,
— Ostavi to — reĉe joj Sikes i ispruţi ruku da je zadrţi. — Ima sasma izvuĉe iz njedara bijeli rupĉić — onaj isti koji joj je dala Rose Mavlie
dosta svjetla za ono što sam naumio. — podigne ga posljednjim ostacima snage uvis u sklopljenim rukama,
— Bille — protisne djevojka tihim i uznemirenim glavom — zašto me koliko je god mogla bliţe nebu, i u posljednjem dahu uputi Stvoritelju
tako gledaš? molitvu neka joj se smiluje.
Razbojnik je nekoliko ĉasaka sjedio i nijemo je promatrao, samo su Bijaše to sablastan prizor. Ubojica ustukne teturajući do zida i, zaklo-
mu se nosnice širile i prsa nadimala, a onda je šĉepa za glavu i vrat, nivši oĉi rukom, dohvati tešku toljagu i dotuĉe nesretnicu.
odvuĉe je do sredine sobe i, bacivši pogled na vrata, zaĉepi joj usta
svojom teškom šakom.
— Bille! Bille! — prohriplje djevojka otimajući se u smrtnom strahu.
— Ne. neću vikati ni plakati, neću. ĉuj me. reci. kaţi mi što sam ti
skrivila?
— Znaš ti dobro, vještice prokleta! — odgovori joj razbojnik suzdrţa
vajući dah. — Noćas su te pratili i ĉuli svaku rijeĉ koju si izgovorila.
— Onda mi poštedi ţivot ako Boga znaš, kao što sam ja tvoj poštedjela
— odvrati djevojka povijajući se uza nj. — Bille, dragi Bille, nećeš
valjda imati srca da me ubiješ. O, sjeti se svega ĉega sam se noćas
odrekla radi tebe! Moraš uzeti sebi toliko vremena da razmisliš, da
ne ogriješiš dušu još jednim zloĉinom; neću te pustiti, ne moţeš više
nikud. Bille, Bille, Boga radi, tebe radi, mene radi, stani, nemoj proli
jevati krv! Bila sam ti vjerna, tako mi grešne duše!
Ĉovjek se svom snagom otimao da oslobodi ruke, ali gaje djevojka
grĉevito stezala i, koliko se god on upinjao, nije se mogao istrgnuti iz
njena zagrljaja.
— Bille — uzvikne djevojka nastojeći da mu glavu nasloni na prsa
— onaj gospodin i ona draga gospoĊica rekli su mi noćas kako bi me
mogli skloniti u neku stranu zemlju da poţivim tamo sama i na miru.
Pusti me da odem opet do njih i da ih na koljenima zamolim da budu
isto tako milostivi i dobri prema tebi, pa da oboje pobjegnemo iz ovog
uţasnog mjesta i, daleko jedno od drugoga, zapoĉnemo bolji ţivot, da
zaboravimo kako smo dosad ţivjeli, da se sjećamo svega ovoga samo u
molitvama i da se nikad više ne vidimo. Nikad nije kasno za kajanje.
Tako sumi i oni rekli, i sad mi je to jasno, samo moraš uzeti sebi vre
mena, malo, malo vremena!
Provalnik oslobodi jednu ruku i dohvati pištolj. Premda je bio izbe-
zumljen od bijesa, glavom mu proleti misao da će ga odmah uhvatiti
ako bude pucao, pa je svom snagom koju je mogao prikupiti udari dva
Oliver Twist
Ĉetrdeset osmo poglavlje
Sikesov bijeg.
Od svih nedjela što su pod okriljem tame poĉinjena te noći na pro-
stranom londonskom podruĉju, to je bilo najgroznije. Od svih strahota
što su svojim zadahom okuţile zrak toga jutra, ta je bila najprljavija i
najokrutnija.
Sunce — jarko sunce koje ne donosi ĉovjeku samo svjetlo nego i nov
ţivot, i nadu, i svjeţinu — obasjalo je gusto napuĉeni grad bistrim i
ĉistim sjajem. Njegove su zrake podjednako prodirale kroz skupocje-
na šarena okna i prozore oblijepljene papirom, kroz kupolu katedrale
i pukotine potleušica. Osvijetlile su i sobu u kojoj je leţala umorena
ţena.
Jesu, osvijetlile su je. Ubojica je pokušao sprijeĉiti zrake da uĊu, ali
su one preplavile sobu. Kad je prizor bio sablastan pri mutnom jutar-
njem svjetlu, kakav je tek bio sad, obasjan jarkim suncem! Sikes ni da
se pomakne. Bojao se pomaknuti. Ţrtva je zastenjala i tr-znula rukom
pa je on, obuzet stravom kojoj se pridruţio bijes, ponovo udari, i
ponovo. U jednom trenutku baci prostirku preko nje, ali je još gore
bilo zamišljati njene oĉi kako se okreću prema njemu, nego ih gledati
kako zure nekud gore, kao da promatraju kako odbljesak lokve
zgrušane krvi treperi i podrhtava na stropu. Naglo odbaci prostirku
s nje. Pred njim je leţalo mrtvo tijelo — sama krv i meso, ništa više
— ali kakvo meso, i koliko krvi!
Ukreše vatru i baci toljagu u nju. Na kraju toljage bio se prilijepio
pramen kose što umah plane, svine se i pretvori u lagan puhor koji
zahvati zraĉna struja i ponese, kovitlajući ga, u dimnjak. Ĉak ga i to
preplaši, ma koliko da je bio okorio. Svejedno je drţao svoje oruţje u
vatri dok se nije raspalo, a onda ga baci na ugljevlje da do kraja izgori
i pretvori se u pepeo. Zatim se opere i oĉisti odijelo na kojem je bilo
Ĉetrdeset osmo poglavlje
mrlja što ih nije mogao odstraniti, pa ih stoga izreţe i spali. A koliko je
takvih mrlja bilo po cijeloj sobi! Ĉak su i psu bile šape krvave. Za sve
to vrijeme nije se nijednom okrenuo lesu, ni na trenutak. Pošto je sve
to obavio, poĊe natraške prema vratima vukući psa za sobom da ne
bi opet okrvavio šape i iznio na ulicu nove dokaze o poĉinjenom
zloĉinu. Tiho zatvori vrata za sobom, zakljuĉa ih, strpa kljuĉ u dţep i
iziĊe iz kuće.
PrijeĊe na drugu stranu ulice i pogleda gore, na prozor, kako bi se
uvjerio da se izvana ništa ne vidi. Još je bio navuĉen zastor koji je ona
htjela odgrnuti da u sobi zasine svjetlo što ga nikad više neće vidjeti.
Tijelo je njeno leţalo do prozora. On je to znao. Boţe, kako sunce
upire baš u to mjesto!
Bijaše to samo letimiĉan pogled. Odlanulo mu je ĉim je izišao iz sobe.
Fućne psu i brţe ode s njim dalje.
ProĊe kroz Islington, popne se na zaravanak u Highgateu gdje stoji
spomen-kamen podignut u ĉast Whittingtonu', siĊe niz Highgate Hill
dvoumeći se i ne znajući na koju stranu da krene — gotovo odmah
ĉim je poĉeo silaziti, udari opet desno i zaputi se stazom preko polja,
pored Caenske šume, i tako izbije na Hamsteadsku pustopoljinu. Po-
što je prošao kroz udolinu kod Vale of Healtha, popne se na suprotni
obronak i prijeĊe preko ceste što spaja sela Hampstead i Highgate,
te produţi preostalim dijelom pustopoljine sve do poljana u North
Endu. Legne pod ţivicu i zaspi.
Uskoro je opet bio na nogama i nastavio put, ali ne dalje u polja nego
glavnom cestom prema Londonu, pa onda opet natrag, pa onda opet
jednim dijelom puta kojim je već bio prošao, pa je lunjao amo-tamo
po poljima, i otpoĉivao na rubu jarka, i kretao dalje prema nekom
drugom mjestu, i ponovo se vraćao, i opet dalje lunjao. Ima li u
blizini kakvo mjesto koje nije suviše ţivo i u kojem bi mogao nešto
pojesti i popiti? Ima, Hendon. To je zgodno mjesto, nije daleko,
nekako je izvan ruke. Onamo usmjeri svoje korake — gdjekad bi
potrĉao, a gdjekad bi, iz neke ĉudne nastranosti, milio kao puţ ili bi
ĉak stao i tratio vrijeme lomeći štapom ţivice. Ali kad je došao u to
mjesto, uĉinilo mu se da ga svi ljudi na koje nailazi — ĉak i djeca pred
vratima kuća — nekako sumnjiĉavo gledaju. I vrati se istim putem jer
nije imao hrabrosti kupiti štogod da zaloţi ili okvasi grlo, iako nije sate
1. Whittington — Richard Whittington (1358. — 1423.), legendarni
dobrotvor i gradonaĉelnik Londona.
Oliver Twist
i sate ništa okusio; i opet je tumarao pustopoljinom ne znajući na koju
stranu da krene.
Prevalio je već milje i milje i opet se vraćao na isto mjesto. Jutro i po-
dne su prošli i dan je bio na izmaku, a svejednako je lunjao amo-tamo,
i gore-dolje, i okolo-naokolo, i svejednako se motao oko istog mjesta.
Najposlije je upravio korake put Hatfielda.
Bilo je već devet sati naveĉer kad su ĉovjek, posve iscrpljen, i pas
koji se jedva vukao i hramao od neuobiĉajenih napora, sišli niz brdo
do crkve u tom mirnom selu i, klipšući cestom, ušuljali se u malu
krĉmu ĉije ih je šturo svjetlo bilo još izdaleka privuklo. U toĉionici je
gorjela vatra, a oko nje je sjedilo i pilo nekoliko teţaka. Razmakli su
se da naprave mjesta neznancu, ali je on sjeo u najdalji kut, jeo i pio
sam, ili bolje reći sa psom, kojem bi od vremena do vremena bacio
koju mrvicu.
Razgovor ljudi okupljenih u krĉmi vrtio se oko obliţnjih njiva i njihovih
vlasnika, a kad su te teme bile iscrpljene, prešlo se na to koliko je
godina doţivio neki starac koji je umro prošle nedjelje. MlaĊi ljudi
meĊu prisutnima drţali su da je bio vrlo star, a stariji su tvrdili da je
umro u najboljim godinama — jedan je sijedi djedica rekao da nije
bio stariji od njega i da je mogao poţivjeti još najmanje deset-petnaest
godina — samo da se bolje ĉuvao, samo da se bolje ĉuvao] U tom
njihovu razgovoru nije bilo niĉega što bi moglo privući razboj-nikovu
pozornost ili ga uznemiriti, pa je on, pošto je platio raĉun, sjedio
šutke i nezapaţen u svom kutu. Samo što nije zadrijemao kad se
prene od buĉnog dolaska jednog ĉovjeka.
Bijaše to nekakav vandrokaš, napol torbar a napol sajamski lakrdijaš,
koji se potucao od mjesta do mjesta prodajući brusove, brijaĉko re-
menje, britve, sapun za brijanje, mast za konjsku opremu, ljekarije
za pse i konje, jeftine mirisave vodice, pomade i sliĉnu robu koju je
nosio u torbi obramnici. Teţaci su njegov dolazak doĉekali kojekakvim
neslanim šalama, koje nisu prestajale sve dok nije poveĉerao i izloţio
svoje blago, te vješto povezao posao sa zabavom.
— A što ti je to tu? Jede li se to, Harry? — priupita ga nasmijani teţak
upirući prstom u kockice od nekakve mase.
— To — reĉe ĉovo uzimajući jednu kockicu u ruku — to vam je naj
pouzdanije i najbolje sredstvo za odstranjivanje svakojakih mrlja od
hrĊe, neĉistoće, plijesni i snijeti, masti i masnoće, pjega i toĉkica, sa
svile, atlasa, platna, batista, sukna, krepa, štofa, tepiha, merina, mu-
slina, pamuĉnih i vunenih tkanina. Mrlje od vina, od voća, od piva, od
vode, od boje, od katrana, sve se mrlje gube kao rukom odnesene za-
Ĉetrdeset osmo poglavlje
hvaljujući ovom najpouzdanijem i najboljem sredstvu za odstranjiva-
nje mrlja. Ako dama okalja ĉast, dovoljno je da proguta ovakvu jednu
kockicu i ne treba ništa više da brine — jer ovo je otrov. Ako tko od
gospode ţeli to provjeriti, neka samo proguta ovakvu jednu kockicu
i neće mu više trebati dokaza — jer ovo djeluje isto tako pouzdano
kao i kugla iz pištolja, samo što ima mnogo neugodniji okus pa sluţi
više na ĉast onome tko za tim posegne. Samo peni komad. Ovolika
vrijednost, a samo peni komad!
Odmah se jave dva kupca, a nekolicina se prisutnih oĉito još skanjiva-
la. Prodavaĉ to zapazi pa navali još više hvaliti svoju robu.
— Hajde, narode, još malo pa nestalo — nastavi ĉovo. — Ĉetrnaest
vodenica, šest parostroja i jedna galvanska baterija izraĊuju dan i noć
ovo univerzalno sredstvo, pa ipak ga ne mogu dovoljno nasmagati,
iako ljudi toliko rade da ih mrtve odnose s posla, a njihove udovice
odmah dobivaju penziju, po dvadeset funti godišnje za svako dijete,
a za blizance premije od pedeset funti! Samo peni komad! Primaju
se i dva polupenija, a neće biti odbijene ni ĉetiri ĉetvrtine penija.
Samo peni kockica! Skida mrlje od vina, od voća, od piva, od vode,
od boje, od katrana, od blata i od krvi! Evo jedne mrlje na šeširu ovog
gospodina ovdje koju ću odstraniti prije nego što mi gospodin stigne
naruĉiti vrĉ piva.
— Hej! — uzvikne Sikes i skaĉi na noge. —■ Daj 'vamo taj šešir!
— Oĉistit ću vam ga, gospodine — odgovori ĉovjek namigujući druš
tvu — prije nego što stignete do mene da ga uzmete. Gospodo moja,
pogledajte ovu tamnu mrlju na šeširu ovoga gospodina, nije veća od
šilinga, ali je deblja od pola krune. Svejedno je li to mrlja od vina, od
voća, od piva, od vode, od boje, od katrana, od blata ili od krvi.
Nije dopro dalje jer Sikes u tom trenutku ruţno opsuje, prevrne stol,
istrgne mu šešir iz ruke i izleti iz krĉme.
Obuzet onom istom mješavinom ĉudnovatih osjećaja i neodluĉnosti
koje se cijeli dan nikako nije mogao osloboditi, ubojica, videći da ga
nitko ne prati i da ga ljudi u gostionici po svoj prilici smatraju za neku
mrzovoljnu ispiĉuturu, krene natrag, put grada. Zaobilazeći svjetla fe-
njera na poštanskoj koĉiji što je stajala na ulici, zapazi da su ta kola
upravo stigla iz Londona i da stoje ispred poštanskog ureda. Gotovo
da je znao što će se dogoditi, ali svejedno prijeĊe preko ceste i poĉne
prisluškivati.
Oruţani je pratilac stajao na vratima i ĉekao da mu predaju poštansku
vreću. U tom hipu priĊe mu ĉovjek obuĉen kao lovoĉuvar i doda mu
košaru što je već spremna stajala na ploĉniku.
Oliver Ttoist
— To je za vaše ljude? — priupita ga pratilac. — Hej, ima li tko ţiv
unutra? K vragu i ta vaša vreća, ni preksinoć je niste spremili na vrije
me; ovako ne moţe dalje, da znatel
— Ima li šta novo u gradu, Bene? — upita ga lovoĉuvar i primakne se
malo prozoru kako bi se mogao što bolje diviti konjima.
— Nema ništa, koliko ja znam — odgovori ĉovjek navlaĉeći rukavice.
— Ţitu je malko skoĉila cijena. A ĉuo sam i za neko ubojstvo, tamo
dolje oko Spitalfieldsa, ali ljudi svašta priĉaju.
— To je ipak ţiva istina — dobaci jedan putnik iz koĉije gledajući kroz
prozor. — Strašno ubojstvo]
— Ma nemojte! — odvrati pratilac prinoseći ruku kapi. — A je li
ubijen muškarac ili ţena, gospodine?
—Ţena — odgovori putnik. — Pretpostavlja se da je.
— Sto je sad, Bene? — nestrpljivo će koĉijaš.
— K vragu i ta njihova vreća — reĉe pratilac. — Jeste li vi tamo po-
zaspali, što li?
— Evo me, dolazim! — dovikne poštar i dotrĉi.
— Dolaziš — progunĊa pratilac. — Dolaziš k'o što dolazi i ona mlada
bogatašica koja će se zagledati u mene, samo ne znam kad. Dobro, daj
to 'vamo. Tako, vidiš.
Rog veselo zatrubi i koĉija krene.
Sikes je i dalje stajao na ulici, kao da ga nije nimalo kosnulo ono što je
ĉuo, zaokupljen jedino mišlju na koju stranu da krene. Na kraju opet
udari natrag, cestom koja vodi iz Hatfielda u St. Albans. Uporno je
išao dalje, ali kad je ostavio gradić za sobom i utonuo u mrak na
pustoj cesti, osjeti kako mu se strava i uţas uvlaĉe u kosti. Sve oko
njega, i stvari i njihove sjene, bilo da miruju ili da se kreću,
poprimalo je obrise jezovitih priviĊenja, ali to strahovanje nije bilo
ništa prema sjećanju na onu sablasnu priliku koju je jutros vidio i
koja ga je progonila u stopu. Nazirao je njenu sjenu u tmini, uoĉavao
i najsitnije pojedinosti na njenim obrisima i zapaţao kako ukoĉeno i
sveĉano stupa pored njega. Ĉuo je kako joj odjeća šušti po uvelu Ušću,
a svaki dašak vjetra donosio mu je sa sobom onaj njen posljednji pri-
gušeni krik. Kad bi zastao, zastala bi i ona. Kad bi potrĉao, pošla bi i
ona za njim — ali ne trkom — to bi već bilo olakšanje — nego kao leš
koji je od ţivota zadrţao samo sposobnost da se kreće, nošen nekim
laganim i sjetnim, jednoliĉnim povjetarcem.
Katkad bi se okrenuo njoj, obuzet oĉajniĉkom odluĉnošću da siloift*
odagna tu utvaru od sebe, pa makar ga i usmrtila svojim pogledorri|
ali bi mu se u isti mah kosa digla na glavi i krv mu se sledila u ţilamaš
Ĉetrdeset osmo poglavlje
jer bi se i ona okrenula s njim i opet mu se našla za leĊima. Prije po-
dne je neprestano bila pred njim, a sad je bila za njim — vjeĉito za
njim. Naslonio se leĊima na nasip i umah osjetio kako mu lebdi nad
glavom, ocrtavajući se jasno na hladnom noćnom nebu. Izvali se na ce-
stu — poleĊuške na cestu. Stajala mu je više glave, nijema, uspravna
i nepomiĉna — ţivi nadgrobni spomenik na kojem je natpis ispisan
krvlju.
' Neka mi nitko ne kaţe da ubojica moţe izmaknuti pravdi i neka ne
tvrdi da je providnost slijepa! Ta duga minuta smrtnog straha bila je
sto puta gora od ne znam kakve nasilne smrti.
U polju pored kojeg je prolazio stajala je koliba u koju se mogao sklo-
niti. Pred njom su se dizala tri visoka jablana pa je unutra bio još veći
mrak, a vjetar je hujao kroz njihove krošnje kao da ţalostivo nariĉe.
Nije mogao dalje dok ne svane dan, pa se opruzi u kolibi uza sam zid,
ali su ga tu ĉekale nove muke.
Jer, sad mu se poĉelo priviĊati lice, isto onako uporno ali još strasnije
od onog priviĊenja kojeg se bio oslobodio. One njene razrogaĉene oĉi,
onako mutne i staklaste, koje mu je bilo lakše gledati nego ih zami-
šljati, pojavile se usred tame — svijetle bijahu same po sebi iako nisu
ništa osvjetljavale. Bila su samo dva oka, ali su bila posvuda. Ĉim bi
zaţmirio, pred oĉi bi mu izišla ona njihova soba, sa svim dobro znanim
predmetima — neke bi od njih bio zacijelo zaboravio kad bi ih se baš
htio prisjetiti — svaki od njih na svom mjestu. I leš je bio na svom
mjestu, a oĉi su mu bile iste onakve kako ih je vidio kad se iskradao iz
sobe. Ustane i izjuri iz kolibe u polje. PriviĊenje je izišlo za njim. Vrati
se u kolibu i opet se skutri u njoj. Još prije nego se opruţio, ugleda
ponovo one oĉi.
I leţao je tako sav prestravljen, i podrhtavao od glave do pete, i hladan
mu znoj izbijaše na svaku poru, kad odjednom noćni vjetar donese do
njega huku odnekuda iz daljine i glasove što su odavali iznenaĊenje
i stravu. Svaki ljudski glas na tom pustom mjestu bio mu je dobro
došao, pa ma bio to i poziv na uzbunu. Pri pomisli na neposrednu
opasnost, vrate mu se snaga i odrješitost, te skoĉi na nage i izjuri iz
kolibe.
Reklo bi se da cijelo nebo gori. Plameni su se jezici propinjali uvis pro-
sipljući iskre na sve strane i valjajući se jedan preko drugog, osvjetlja-
vajući na milje nadaleko sve oko sebe i tjerajući oblake dima prema
mjestu gdje je stajao. Vika je bivala sve glasnija kako su pristizali ljudi,
već je ĉuo uzvike: »Vatra!« izmiješane sa zvonjavom na uzbunu, ruše-
nje teških predmeta i praskanje plamenova dok obavijaju novu zapre-
Oliver Twist
Četrdeset deveto poglavlje
kako su se Monks i gospodin Broumloiv napokon sastali, o
čemu su razgovarali i što je omelo njihov razgovor.
Već se poĉeo hvatati mraĉak kad je gospodin Brownlow pred svojom
kućom izišao iz fijakera i tiho pokucao. Kad su se kućna vrata otvorila,
iz fijakera iziĊe krupan ĉovjek i stane s jedne strane potege, a s kozlića
siĊe drugi i stane s druge strane. Na mig gospodina Brownlowa, oni
izvedu i trećeg ĉovjeka iz koĉije, poduhvate ga izmeĊu sebe i brţe-
bolje uguraju u kuću. Taj je ĉovjek bio Monks.
Isto su se tako popeli uza stube a da nisu ni rijeĉi progovorili. Gospo-
din Brownlow išao je pred njima i odveo ih do jedne straţnje sobe.
Monks, koji se oĉito nerado popeo uza stube, zastane pred vratima
te prostorije. Ona dvojica pogledaju starog gospodina kao da oĉekuju
njegove daljnje naloge.
— On dobro zna kakav je izbor pred njim — reĉe gospodin Brownlow.
— Ako se bude skanjivao ili samo prstom maknuo bez vašeg odobre
nja, odvući ćete ga na ulicu, pozvati policiju u pomoć i optuţiti ga u
moje ime da je opasan zloĉinac.
— Kako se usuĊujete govoriti tako nešto o meni? — upita ga Monks.
— A kako se vi, mladiću, usuĊujete da me na to nagonite? — odvrati
gospodin Brownlow gledajući ga netremice. — Niste valjda toliko ludi
da sad odete iz ove kuće? Pustite ga. Eto, gospodine, moţete slobo
dno ići, ali mi ćemo za vama. Kunem vam se svim što mi je najdraţe
i najsvetije na ovom svijetu da ću vas onog ĉasa kad stupite na ulicu
dati uhapsiti zbog prevare i kraĊe. Spreman sam na to i neću od toga
odustati. Ako ne popustite, sami ćete biti krivi za svoju propast.
— Po ĉijem su me nalogu ove psine ovdje ugrabile na ulici i silom
dovele ovamo? — upita ga Monks gledajući sad jednog, sad drugog od
one dvojice što su stajali uza nj.
Četrdeset deveto poglavlje
— Po mom nalogu — odgovori gospodin Brownlow. — Ja odgovaram
za njihov postupak. Ako drţite da vam je protuzakonito uskraćena
sloboda — imali ste mogućnost i prilike da se domognete slobode
dok smo vas vodili ovamo, ali ste smatrali za uputno da se ne opirete
— ponavljam vam, zatraţite zaštitu vlasti. Ja ću se takoĊer obratiti
vlastima, ali ako budete išli tako daleko, kad se jednom naĊete u ruka
ma vlasti, onda se nemojte ţaliti da sam bio nemilosrdan prema vama
i nemojte reći da sam vas ja gurnuo u ponor u koji sami srljate.
Monks je, oĉito, bio smeten i zabrinut. Dvoumio se.
— Samo se brţe odluĉite! — reĉe gospodin Brownlow posve mirno
ali odluĉno. — Ako ţelite da javno iznesem svoju optuţbu i da vas
prepustim sudskoj kazni na koju ne mogu utjecati — ali je mogu, sa
zebnjom u srcu, predvidjeti — ponovo vam velim da vas nitko ovdje
neće više zadrţavati. Ako se pak pouzdate u moju dobronamjernost i
u milost onih kojima ste uĉinili mnogo naţao, sjedite bez rijeĉi na ovaj
stolac koji vas ĉeka puna dva dana.
Monks promrsi nešto nerazumljivo, ali još krzmaše.
— Nemojte se dugo premišljati — reĉe gospodin Brownlow. — Kad
bih rekao samo jednu rijeĉ, ne biste više mogli ništa birati.
Ĉovjek se svejednako dvoumio.
— Ne kanim se pogaĊati s vama — proslijedi gospodin Brownlow — a
nemam ni prava jer zastupam ţivotne probitke drugih ljudi.
— A nema li. — priupita ga Monks zamuckujući — nema li moţda,
kakav srednji put?
— Nema.
Monks baci tjeskoban pogled na starog gospodine, a kad mu na licu
proĉita samo strogost i odrješitost, uĊe u sobu i sjedne slijeţući ra-
menima.
— Zakljuĉajte vrata izvana — reĉe gospodin Brownlow pratiocima
— i uĊite tek na znak zvonca.
Ljudi ga poslušaju i tako njih dvojica ostanu sami u sobi.
— Krasan postupak, gospodine — reĉe Monks odbacujući šešir i ogr
taĉ. — Krasan postupak od najstarijeg prijatelja mog oca!
— Upravo zato i postupam ovako s vama, mladiću, što sam bio naj
stariji prijatelj vašeg oca — odvrati gospodin Brownlow — što su sve
nade i snovi mojih mladenaĉkih i sretnih godina bili vezani za njega i
za ono divno stvorenje koje je bilo u krvnom rodu s njim i koje me u
cvijetu mladosti ostavilo samog i neutješnog na ovom svijetu, zato što
je on kleĉao sa mnom pred odrom svoje jedine sestre dok je još bio
dijete, onog jutra kad je imala postati mojom nevjestom — da se nije
 mm"-
Oliver Twist
nebu drukĉije prohtjelo, zato što je od tog trenutka moje ucviljeno
srce prionulo uz njega i ostalo mu privrţeno u svim kušnjama i zablu-
dama kroz koje je prolazio sve dok nije umro, zato što mi je duša puna
starih uspomena i sjećanja, pa ĉak i sad — pogled na vas budi u meni
misli na njega, eto, sve me to nuka da dan-danas blago postupam s
vama. jest, Edwarde Leeforde, i dan-danas. i da se crvenim što kaljate
njegovo ime.
— Kakve veze ima sa svim tim moje ime? — upita ga mladić, pošto
je šutio neko vrijeme i u ĉudu gledao subesjednika kako se uzrujava.
— Sto uopće meni znaĉi moje ime?
— Ništa — odgovori gospodin Brownlow — vama ne znaĉi ništa, ali je
to bilo i njezino ime, i meni, starcu, ĉak i nakon toliko vremena, srce
u grudima uzdrhti i zaigra kao nekad ĉim ĉujem da netko izgovori to
ime. Baš mi je drago, zaista drago što ste ga promijenili.
— Sve je to lijepo i dobro — reĉe Monks (i dalje ćemo ga nazivati tim
posuĊenim imenom) nakon duge šutnje za koje se zlovoljno i prkosno
vrpoljio na stolcu, a gospodin Brownlow sjedio zaklonivši lice rukom
— ali što vi zapravo hoćete od mene?
— Vi imate brata — reĉe gospodin Brownlow pošto se prenuo — i
bilo je gotovo dovoljno da vam šapnem na uho njegovo ime kad sam
vam prišao s leĊa na ulici pa da poĊete sa mnom ovamo, toliko ste bili
zateĉeni i uplašeni.
— Nemam ja nikakva brata — reĉe Monks. — I sami znate da sam
bio jedinac. Zašto mi govorite tu o nekom bratu kad znate da ga ne
mam?
— Slušajte dobro što ću vam reći, a što moţda ne znate — opet će
gospodin Brownlow. — Vjerujem da će vas to zanimati. Znam da
ste vi jedini i posve neprirodan plod onog nesretnog braka, u koji su
obiteljska oholost i najprljavija i najuskogrudnija taština gurnule vašeg
jadnog oca dok je još bio, tako reći, dijete.
— Ne diraju me mnogo te vaše rijeĉi — upadne mu Monks u rijeĉ
smijući se podrugljivo. — Vama je poznata ta ĉinjenica i meni je to
dovoljno.
— Ali ja isto tako znam — produţi stari gospodin — do kakvih je
sve jada, dugotrajnog natezanja i beskrajnih muka dovela ta naopaka
braĉna veza. Znam kako su teško i muĉno oba ta jadna braĉna druga
vukla svoj preteški jaram u ţivotu koji im je i jednom i drugom bio
zatrovan. Znam kako su nakon hladne uljudnosti uslijedila otvore
na bockanja, kako je ravnodušnost ustupila mjesto kivnosti, kivnost
mrţnji, a mrţnja gnušanju, dok nisu napokon raskinuli lance kojima
Četrdeset deveto poglavlje
su bili okovani, te se razišli svako na svoju stranu. Oboje su u srcu
ponijeli gorĉinu od koje ih je samo smrt mogla osloboditi, a koju su
pred svijetom nastojali prikriti najveselijim drţanjem što su ga mogli
zauzeti. Vaša je majka u tome uspjela, sve je uskoro zaboravila, ali
vašeg je oca taj crv grizao još godine i godine.
— Pa dobro, razišli su se — reĉe Monks — i šta onda?
— Kad su već ţivjeli neko vrijeme razdvojeni — nastavi gospodin Bro-
wnlow — i vaša se majka lijepo zabavljala na kontinentu i posve bila
zaboravila na svoga muţa koji je bio deset godina mlaĊi od nje, on je
skršena srca ĉamio kod kuće i sklopio neka nova prijateljstva. Ta vam
je ĉinjenica valjda ipak poznata.
— Nije — odgovori Monks odvraćajući pogled i lupajući nogom o
pod, kao ĉovjek koji je nakanio sve nijekati. — Nije. ■ n
— Vaše mi drţanje, kao i vaši postupci, pokazuju da to niste zabora
vili i da vas je to uvijek ispunjalo gorĉinom — napomene gospodin
Brownlow. — Govorim vam o onome što se dogodilo prije petnaest
godina, kad vama nije bilo više od jedanaest, a vašem ocu tek trideset
i jedna, jer je on, ponavljam, bio još djeĉak kad je njemu njegov otac
naloţio da se oţeni. Treba li baš da se vraćam na dogaĊaje koji bacaju
sjenku na uspomenu vašeg oca, ili ţelite da vas toga poštedim, da mi
priznate svu istinu?
— Nemam ja vama šta priznavati — odvrati Monks. — Nastavite
samo, ako ţelite.
— Dobro, onda — nastavi gospodin Brownlow. — Ti novopeĉeni pri
jatelji vašeg oca bili su jedan umirovljeni mornariĉki oficir kome je
ţena bila umrla prije otprilike pola godine i ostavila mu dvoje djece
— bilo ih je više, ali su, srećom, ostale na ţivotu samo te dvije kćeri,
od kojih je jedna bila devetnaestogodišnja ljepotica, a drugoj je bilo
tek dvije-tri godine.
— Pa što se to mene tiĉe? — upita ga Monks.
— Ţivjeli su — produţi gospodin Brownlow kao da nije ni ĉuo njego
vu upadicu — u jednom kraju naše zemlje u kojem se vaš otac našao
na svojim lutanjima i u kojem se nastanio. Upoznali su se, zbliţili,
sprijateljili, sve je to išlo brzo jedno za drugim. Vaš je otac bio izuze
tno darovit ĉovjek. Bio je u svemu nalik na svoju sestru. Što ga je stari
oficir bolje upoznavao, to ga je više volio. Kamo sreće da se na tome
svršilo, ali ga je zavoljela i njegova kći.
Stari gospodin ušuti. Monks je grizao usne i zurio u pod. Kad je to
vidio, gospodin Brownlow proslijedi:
— Nakon godinu dana zaruĉio se, sveĉano se zaruĉio s njegovom kćer-

Oliver Twist
kom. On je bio prva prava, ţarka i jedina ljubav te bezazlene djevojke.
— Vaša je priĉa neobiĉno duga — pripomene Monks meškoljeći se
na stolcu.
— To je, mladiću, istinita, tuţna i bolna priĉa — odvrati gospodin
Brownlow — a takve su priĉe obiĉno duge; kad bi bila ispunjena ne
pomućenom srećom i radošću, bila bi vrlo kratka. Najposlije umre
jedan od onih bogatih roĊaka radi ĉijeg je probitka i ugleda bio vaš
otac ţrtvovan, kao i mnogi drugi — to nije nikakva rijetkost — a da bi;
nekako ispravio zlo koje mu je nanio, ostavi mu svoj lijek protiv svih
zala — novac. Vaš je otac morao odmah otputovati u Rim, gdje je taj
njegov roĊak bio na lijeĉenju i gdje je umro ostavivši svoje poslove
posve nesreĊene. Otputovao je, a onda se i sam nasmrt razbolio. Ĉim
je ta vijest stigla u Pariz, vaša je majka doputovala za njim i dovela vas
sa sobom. On je umro sutradan po vašem dolasku a da nije ostavio za
sobom oporuke — nikakve oporuke — tako da je cijeli njegov imutak
pripao njoj i vama.
Ovaj je dio kazivanja Monks slušao pritajena daha. Na licu mu se zr-
calila velika radoznalost, iako nije gledao u sugovornika. Kad je gospo-
din Brownlow naĉas ušutio, pomakne se na svom mjestu, kao ĉovjek
kome je naglo odlanulo, i otare rupĉićem zaţareno ĉelo i ruke.
— Prije nego što je otputovao u inozemstvo, na proputovanju kroz
London, vaš je otac navratio do mene — reĉe gospodin Brownlow
polako, upirući pogled u svoga subesjednika.
— To nisam znao — uplete Monks glasom koji je toboţe izraţavao
nevjericu, ali je iz tog glasa više izbijalo neugodno iznenaĊenje.
— Navratio je do mene i ostavio mi, izmeĊu ostalih stvari, sliku —
portret koji je sam naslikao — one sirote djevojke — nerado ju je
ostavljao kod mene, ali je nije mogao ponijeti na taj nepredviĊeni
put. Bio je, tako reći, sjena od ĉovjeka, iscrpljen od tjeskobe i kajanja,
govorio je nesuvislo i zdvojno o tome kako je upropastio i obešĉastio
tu djevojku, povjerio mi svoju namjeru da svu imovinu pošto-poto
rasproda pa da jedan dio tog svog novog bogatstva ostavi ţeni i vama i
da napusti domovinu — bilo mi je jasno da je neće napustiti sam — i
da se nikad više ne vrati. Ĉak ni meni, svom starom i dobrom prijate
lju s kojim je bio vezan uspomenom na stvorenje koje nam je obojici
bilo od svih najdraţe, ĉak ni meni nije htio ništa više povjeriti, samo
mi je obećao da će mi u pismu sve objasniti i da će me nakon toga još
jednom posjetiti, po posljednji put na ovom svijetu. Na ţalost, tada
je već bilo posljednji put. Nisam više primio nikakva pisma i nikad ga
više nisam vidio.
Četrdeset deveto poglavlje
Nakon kraće šutnje gospodin Brownlow nastavi ovako:
— Kad je sve to prošlo, otišao sam na poprište njegove — da se po
sluţim izrazom koji bi svijet olako upotrijebio, a njemu je sad ionako
svejedno je li svijet obziran ili bezobziran prema njemu — njegove
grešne ljubavi, jer sam odluĉio, ako se moje bojazni obistine, da toj
djevojci ponudim srce i dom u kojima će naći utoĉište i utjehu. Njena
se obitelj, meĊutim, tjedan dana prije toga bila odselila odande; po
plaćali su sve svoje sitne dugove i preko noći nestali. Kamo su otišli, i
zašto, to mi nitko nije znao reći.
Monks dahne još slobodnije i pogleda oko sebe smješkajući se slavo-
dobitno. Gospodin Brownlow primakne bliţe stolac i produţi:
— Kad me jedna ruka, koja je moćnija od pukog sluĉaja, nanijela na
put vašeg brata — slabaĉko zapušteno dijete u prnjama koje sam spa
sio od zla i opaĉine.
— Sta? — uzvikne Monks.
— Da, ja sam ga spasio — ponovo će gospodin Brownlow. — Pa re
kao sam vam da će vas moja priĉa još zanimati. Kaţem vam da sam
ga spasio, vidim da vam je vaš prepredeni ortak zatajio moje ime,
iako ono vama, koliko ja znam, ne bi ništa znaĉilo. Kad sam ga dakle
spasio, dok se on kod mene oporavljao od bolesti, zaprepastila me
njegova nevjerojatna sliĉnost s portretom koji sam vam spomenuo.
Već onda kad sam ga prvi put vidio, onako prljavog i jadnog, zapazio
sam kako mu na licu titra izraz koji mi se uĉinio poznat, kao da sam
naĉas u snu ugledao lice nekog starog prijatelja. Ne moram vam sad
valjda priĉati o tome kako je bio ugrabljen prije nego što mi je ispriĉao
. svoju prošlost.
— A zašto ne? — ţurno ga priupita Monks.
— Zato što vi vrlo dobro znate kako je to bilo.
— Ja?
•— Uzalud vam je poricati — odvrati gospodin Brownlow. — Dokazat
ću vam da znam i mnogo više od toga.
— Ne. ne. ne moţete vi meni ništa dokazati — promuca Monks. —
Hajde, dokaţite ako moţete!
— Vidjet ćemo — pripomene stari gospodin gledajući ga ispitljivo.
— Djeĉak se izgubio i nikako ga više nisam uspio pronaći. Budući da
je vaša majka umrla, znao sam da biste još jedino vi mogli razriješiti tu
tajnu, pa kad sam doznao da ţivite na svom imanju u zapadnoj Indiji
— kamo ste se, kao što i sami dobro znate, povukli nakon majĉine
smrti, da biste izbjegli posljedicama nevaljalština koje ste ovdje poĉi
nili — otisnuo sam se na putovanje. MeĊutim, vi ste nekoliko mjeseci
Oliver Twist
prije toga bili otputovali iz Indije i navodno ste bili u Londonu, ali mi
nitko nije znao reći gdje ste zapravo. Vratio sam se i ja. Vaši zastupnici
nisu imali pojma o vašem boravištu. Rekli su mi da, kao i uvijek, do-
lazite i odlazite kako vam padne na pamet — da ponekad navraćate
svaki dan, a ponekad vas nema mjesece i mjesece — ali da se, po
svemu sudeći, i dalje skrivate i druţite s onim istim groznim propali-
cama s kojima ste drugovali još dok ste bili neposlušan i divlji djeĉak.
Dodijavao sam vašim zastupnicima neprestanim zapitkivanjem za vas,'
šalabazao sam ulicama danju i noću, ali je do prije dva sata sav moj
trud bio uzaludan jer vas nigdje ni naĉas nisam uspio vidjeti.
— E pa, sad me vidite — reĉe Monks i drzovito ustane. — I što sad?
Prevara i kraĊa su krupne rijeĉi, a vi mislite da se moţete njima razba
civati samo zato što ste uvrtjeli sebi u glavu da postoji neka sliĉnost
izmeĊu jednog zloĉestog derana i slike jednog pokojnog dokonog ma
zala, a ne znate ni je li taj plaĉljivi par uopće imao dijete, ĉak ni to ne
znate pouzdano.
— Nisam znao, ali sam u ovih ĉetrnaest dana sve doznao — odvrati
gospodin Brownlow i takoĊer ustane. — Imate vi, imate brata, i znate
da ga imate, i poznajete ga. Postojala je oporuka koju je vaša majka
uništila, a na samrti vam je povjerila tu tajnu i ostavila cijelo nasljed
stvo. U toj se oporuci spominjalo dijete koje će se vjerojatn o roditi
kao plod te nesretne veze. To se dijete i rodilo i vi ste ga sluĉajno sreli,
a kad ste primijetili koliko je nalik na oca, u vama se probudila su
mnja. Otišli ste u mjesto gdje se djeĉak rodio. Postojali su još dokazi,
dugo prikrivani dokazi, o njegovu roĊenju i porijeklu. Te ste dokaze
vi osobno uništili, jer ste od rijeĉi do rijeĉi rekli svom ortaku Ţidovu
ovako: jedini dokazi o dječakovu porijeklu leţe sad na dnu rijeke, a
ona stara vještica koja ih je dobila od njegove majke trune u lijesu.
Nevrijedni sine, kukavico, laţljivĉe, ti koji noću šuruješ po mraĉnim
zakucima s lopovima i ubojicama, ti ĉije su spletke i smicalice stajale
glave djevojke koja je bila milijun puta bolja od tebe, ti koji si još od
kolijevke zagorĉavao ţivot svom ocu i u kome su bujale sve zle strasti,
poroci i opaĉine dok nisu napokon izbile u strašnoj bolesti koja ti je
iznakazila lice, kao što ti je iznakaţena i duša — zar ti, Edwarde Lee-
forde, imaš još obraza da mi prkosiš?
— Ne, ne, nemam! — uzvikne kukavica, dotuĉen teškim optuţba-
ma.
— Znam za svaku rijeĉ — nastavi stari gospodin — za svaku rijeĉ
koju ste izgovorili ti i onaj mrski nitkov. Sjene na zidu ĉule su vaše
rijeĉi izreĉene šaptom i dojavile ih meni; pogled na siroto progonjeno
Četrdeset deveto poglavlje
dijete ganuo je ĉak i djevojku ogrezlu u zlu, dao joj hrabrosti i gotovo
je preobrazio u uzor vrline. Poĉinjeno je umorstvo u koje si moralno,
ako ne i stvarno, upleten.
— Nisam, nisam — unese mu se Monks u rijeĉ. — Ne. ne. ništa ja
o tome ne znam; baš sam se htio raspitati što se to dogodilo kad su
me vaši ljudi na ulici pograbili. Ne znam koji je razlog tom ubojstvu;
mislio sam da je posrijedi bila obiĉna svaĊa.
— Razlog je bio taj što je djelomiĉno otkrivena tvoja tajna — napo
mene gospodin Brownlow. — Hoćeš li je sad otkriti ĉitavu?
— Hoću, hoću.
— Hoćeš li potpisati iskaz u kojem će biti iznesene sve ĉinjenice, a
onda sve to ponoviti pred svjedocima?
— Hoću, sve ću priznati.
— Hoćeš li ostati ovdje na miru dok ne sastavimo taj iskaz i hoćeš li
onda poći sa mnom na bilo koje mjesto koje ja odaberem da usmeno
posvjedoĉiš svoj iskaz?
— Uĉinit ću i to ako vam je baš toliko stalo do toga — reĉe Monks.
— Morat ćeš još nešto uĉiniti — reĉe gospodin Brownlow. — Morat
ćeš vratiti sve ono što je oduzeto jednom neduţnom i bezazlenom
djetetu, jer on to i jest, premda je plod grešne i nesretne ljubavi. Nisi
još zaboravio odredbe one oporuke. Postupi po njima prema svom
bratu, a onda moţeš ići kamo te volja. Bolje da se više s njim nikad ne
vidiš na ovom svijetu.
Dok je Monks hodao gore-dolje po sobi, mrka i zla pogleda, razmi-
šljajući o tom prijedlogu i o tome kako bi ga mogao izigrati, razapet
izmeĊu strahovanja i mrţnje, netko ţurno otkljuĉa vrata i u sobu uĊe
gospodin Losberne, uzrujan i izbezumljen.
— Ulovit će ga — uzvikne. — Još će ga veĉeras uloviti.
— Ubojicu? — upita ga gospodin Brownlow.
— Da, da — potvrdi doktor. — Primijetili su mu psa kako se mota
oko neke straćare i gotovo da nema sumnje da je tu i njegov gospodar
ili da će doći ĉim padne mrak. Zbiri su razaslani na sve strane. Razgo
varao sam s ljudima kojima je povjeren zadatak da ga ulove, vele mi da
im ne moţe umaknuti. Veĉeras je raspisana nagrada od stotinu funti
onome tko ga preda vlastima.
— Ja ću pridodati još pedeset funti — reĉe gospodin Brownlow — i
sam ću to objaviti na licu mjesta, samo ako stignem tamo na vrijeme.
Gdje je gospodin Mavlie?
— Harry? Ĉim je vidio da ste ovog svog prijatelja ovdje sretno utrpali
u koĉiju, pohitao je tamo gdje je sve to doznao — odgovori doktor
Oliver Twist Pedeseto poglavlje

— pa je na konju odjurio na dogovoreno mjesto negdje u predgraĊu

da se pridruţi potjeri.
— A Fagin? — upita ga gospodin Brownlow. — Što je s njim?
. — Prema onom što sam dosad ĉuo, nisu ga još ulovili, ali će
ga sigurno uloviti, moţda već i jesu. Sigurni su da im ne moţe
umaknuti.
— Onda, jeste li se odluĉili? — upita gospodin Brownlow
potiho Monksa.

*
— Jesam — odgovori Monks. — Ali. ali. nećete me valjda onda izru
ĉiti vlastima?
— Neću. Ostanite ovdje dok se ne vratim. To vam je jedina nada da
se spasite.
I oni iziĊu iz sobe i opet zakljuĉaju vrata za sobom.
— Što ste dosad postigli? — upita doktor šaptom.
— Sve ĉemu sam se nadao, pa i više. Povezao sam ono što mi je ispri
ĉala ona sirota djevojka s onim što sam već otprije znao i s onim što je
naš dobri prijatelj doznao na licu mjesta, pa sam razotkrio na taj naĉin
cijelu tu prljavu rabotu tako da nije više imao kud. Moţete javiti na
šim prijateljima da će sastanak biti prekosutra naveĉer u sedam sati.
Stići ćemo tamo dva-tri sata ranije, ali će nam dobro doći da se malo
odmorimo — pogotovo
gospoĊica, kojoj će moţda trebati mnogo više snage nego što vi ili ja
moţemo u ovom trenutku uopće predvidjeti. Nego, u meni sve kipi
od ţelje da osvetim onu sirotu ubijenu djevojku. Na koju je stranu
krenula potjera?
— Odvezite se ravno na policiju, još ćete stići na vrijeme — odgovori
gospodin Losberne. — A ja ostajem ovdje.
I njih se dvojica ţurno rastanu, jedva obuzdavajući grozniĉavo uzbuĊe-
nje što ih je obojicu bilo obuzelo.
Pedeseto poglavlje
potjera i umaknuće.
Nedaleko od onog dijela Temze gdje stoji crkva u Rotherhitheu, gdje
su zgrade na obje obale najprljavije a brodovi na rijeci najgaraviji od
ugljene prašine i dima što se izvija iz gusto zbijenih i niskih kuća, nala-
zi se najzagaĊenija, najruţnija i najneobiĉnija ĉetvrt koja se moţe naći u
golemom Londonu, ĉetvrt koja je ĉak i po imenu posve nepoznata
velikom broju njegovih stanovnika.
Da bi došao do tog mjesta, ĉovjek se mora probiti kroz zamršen splet
tijesnih, uskih i blatnih uliĉica u kojima se tiskaju najneotesaniji i naj-
bjedniji ljudi koji ţive u tom obalnom predjelu. Po dućanima su na-
gomilane najjeftinije i najneukusnije jestvine a na vratima, zidovima i
prozorima vise komadi odjeće od najgrubljeg i najprostijeg materijala.
Gurajući se s besposlenim luĉkim radnicima, nosaĉima, ugljenarima,
uliĉarkama, odrpanom djeĉurlijom i najgorim ološem luĉkog stano-
vništa, ĉovjek jedva moţe prokrĉiti sebi put kroz svjetinu. Hvata ga
muka od groznih prizora i smrada što dopire iz uskih prolaza slijeva i
zdesna, zaglušuje ga štropot glomaznih teretnih kola što prevoze ci-
jela brda robe iz skladišta što se diţu na svakom uglu. Kad napokon
doĊe do udaljenijih ulica, koje nisu toliko prometne koliko one kroz
koje je prošao, ĉovjek prolazi pored oronulih proĉelja nadnesenih nad
sam ploĉnik, pored razvaljenih zidova koji kao da glavinjaju nad njim,
pored uleknutih dimnjaka koji samo što se nisu srušili, pored prozora
zaštićenih zahrĊalim ţeljeznim rešetkama koje su vrijeme i prljavština
gotovo potpuno izgrizli — sami znaci bijede i zapuštenosti kakvi se
samo mogu zamisliti.
U takvom kraju, s onu stranu Dockheada u okrugu Southwark, nala-
zi se Jacob's Island (Jakovljev otok), opasan blatnim jarkom, pet-šest
metara širokim i oko dva metra dubokim kad je plima, koji se nekoć
Oliver Twist
zvao Mili Pond (Vodeniĉni jaz), ali je u doba o kojem je rijeĉ bio poznat
pod imenom Folly Ditch (Pogana graba). To je zaton ili rukavac Temze
i moţe se uvijek, kad je visok vodostaj, napuniti tako da se dignu brane
kod Lead Millsa (leadskih vodenica) po kojima je graba dobila svoje
prvotno ime. Kad se to dogodi, promatraĉ koji stoji na kojem od onih
drvenih mostića što kod Mili Lanea (Mlinarske ulice) vode preko gra-
be, moţe vidjeti stanovnike kuća na obje obale kako sa straţnjih vrata i
prozora spuštaju vedra, kante i svakojake druge posude i njima grabe
vodu, a kad zatim svrne pogled na same kuće, uvelike će se zaĉuditi
onome što bude ugledao. Tu su trošne drvene galerije kojima su pove-
zani straţnji dijelovi desetak kuća, a kroz otvore na njima moţe se vidjeti
kako dolje protjeĉe prljava voda; tu su prozori, razlupani i kojeka-ko
zakrpljeni, iz kojih strše motke za sušenje rublja, samo što na njima
nikad nema rublja; tu su sobice toliko tijesne, toliko zagaĊene, toliko
skuĉene te se ĉini da je zrak u njima suviše okuţen ĉak i za ono smeće i
neĉistoću što se u njima nalaze; tu su drvene potleušice što vire iz gliba
i samo što se nisu srušile u nj — a neke se i jesu; tu su zamazani zidovi
i labavi temelji; tu su sva odvratna obiljeţja neimaštine, svi gnusni znaci
pogani, truleţi i smeća — sve su to ukrasi obale Folly Ditcha. Skladišta
na Jacob's Islandu ostala su bez krovova i zjape prazninom, zidovi se
ruše, prozori više nisu prozori, vrata su izvaljena na ulicu, dimnjaci su
ĉaĊavi ali na njih više ne izlazi dim. Prije trideset-ĉetrdeset godina,
dok još nisu bili zaredali gubici i steĉajevi, to je mjesto cvjetalo, ali
sad je to zaista pust otok. Kuće su ostale bez vlasnika, u njih
provaljuju ljudi koji imaju hrabrosti da u njih uĊu; tu ţive i tu umiru.
Onaj tko traţi utoĉište na Jacob's Islandu mora zaista imati jakih ra-
zloga da se krije, ili mora zaista ţivjeti u najvećoj neimaštini. Na prvom
katu jedne od tih kuća — izdvojene od ostalih, povelike, inaĉe
ruševne ali s dobro oĉuvanim vratima i prozorima — kojoj je straţnja
strana bila okrenuta grabi kao što smo već opisali, našla su se u
jednoj sobi na okupu tri ĉovjeka. Sjedili su već neko vrijeme nijemo
i neveselo, samo bi se kadikad zgledali u nedoumici, kao da nešto
išĉekuju. Jedan je od njih bio Toby Crackit, drugi je bio gospodin
Chitling, a treći je bio razbojnik od svojih pedeset godina, kome je
nos bio gotovo spljošten u nekoj davnoj tuĉnjavi, a lice nagrĊeno
strašnom brazgotinom koju je zacijelo bio zaradio u toj istoj prigodi.
Taj je ĉovjek bio odbjegli prognanik, a zvao se Kags. — Da si bar
izabrao kakvu drugu gajbu, pobogu brate — obrati se Toby
gospodinu Chitlingu — kad ti je već prigustilo u ona dva prijašnja
brlogal
Pedeseto poglavlje
— A zašto ti nisi našao nešto bolje, tupane jedan? — reĉe Kags.
— E pa, mislio sam da ćeš se ipak malo više obradovati kad me ugle
daš — snuţdeno odvrati gospodin Chitling.
— E pa, da znaš, mladiću — reĉe Toby — kad ĉovjek ţivi ovako povu
ĉeno k'o što ja ţivim, a to znaĉi da ima krov nad glavom i da se nitko
ne mota i ne njuška oko njega, onda se mora priliĉno iznenaditi kad
ga mladić u tvom poloţaju poĉasti svojim posjetom (koliko god taj
mladić inaĉe bio ugledna i simpatiĉna osoba s kojom se moţe kadikad
pokartati).
— I pogotovo kad taj povuĉeni mladić ima kod kuće gosta koji se
vratio iz inozemstva prije nego što se moglo oĉekivati, a previše je
skroman da bi se htio nakon povratka javiti gospodi sucima — nadoda
Kags.
Nastane kratka šutnja nakon koje kao da je Toby Crackit uvidio da
nema smisla da se i dalje junaci i šepiri, jer se okrene Chitlingu i
reĉe:
— Pa kad su to onda upecali Fagina? y*.
— Upravo za ruĉkom — danas oko dva sata. Charley i ja smo zbrisali
kroz dimnjak praonice, a Bolter se zavukao naglavce u praznu kacu
za kišnicu, ali su mu noge bile predugaĉke i virile su mu van, pa su i
njega ulovili.
— A Bet?
— Sirota Bet! Odveli su je da vidi leš, da im kaţe tko je to —■ odgovori
Chitling, nekako izduţena lica — pa je pomahnitala, poĉela vrištati i
ludovati, udarati glavom o zid, tako da su joj navukli luĊaĉku košulju
i odvezli je u bolnicu, i zadrţali je tamo.
-— A šta je s malim Batesom? — zapita Kags.
— Tumara po gradu, ali će doći ovamo ĉim se smraĉi — odgovori Chi
tling. — Sad nema više kud jer su svi oni iz »Kljakavaca« pohapšeni, a
krĉma je puna ţaca — bio sam tamo i vidio ih roĊenim oĉima.
— Ovo je zbilja gadan udarac — pripomene Toby griskajući usnu.
— Još će mnogi od nas zaglaviti.
— Sazvan je porotni sud — reĉe Kags. — Kad se završi istraga, i ako
se Bolter pojavi kao svjedok optuţbe — a sigurno je da će se pojaviti,
sudeći po onome što je izlajao — moći će se lako dokazati Faginu da je
sukrivac i suditi mu već u petak, pa bi za šest dana mogao i visiti!
— Da ste samo ĉuli kako rulja urla! — reĉe Chitling. — Policajci su
ga morali svojski braniti da ga ne rastrgaju na komade. Jedanput su ga
i srušili na zemlju, ali su ga ţace opkolile i probile se s njim kroz rulju.
Da ste ga samo vidjeli kako zvjera oko sebe, onako blatan i krvav, i
Oliver Ttoist
kako se drţi ţaca k'o da su mu najdraţi prijatelji. Još su mi pred oĉima
kako se jedva drţe na nogama pod pritiskom rulje i kako ga vuku
meĊu sobom, kako se ljudi propinju na prste, jedan za drugim, i kako
kese zube i nasrću na njega, kako mu se zgrušala krv u kosi i bradi,
kako mu sumanute ţene usred svjetine na uglu ulice iz sveg glasa pri-
jete da će mu ţivom srce išĉupati!
Prestravljeni je svjedok tog prizora zaĉepio prstima uši, ustao sklo-
pljenih oĉiju i uspropadao se gore-dolje po sobi, kao da je šenuo pa-
meću.
Dok je on tako hodao a ostala dvojica šutke sjedila zureći u pod, sa
stubišta dopre nekakvo tapkanje i u sobu bane Sikesov pas. Brţe otrĉe
do prozora, pa niza stube i izjure na ulicu. Pas je bio uskoĉio kroz
jedan otvoreni prozor, ali nije ni pokušao poći za njima. Od njegova
gospodara nije bilo ni traga ni glasa.
— Sto li ovo ima da znaĉi? — zapita Toby kad su se vratili u kuću.
— Neće valjda i on doći za njim? Valjda, valjda neće.
— Da je nakanio doći, došao bi sa psom — reĉe Kags i sagne se da
razgleda ţivotinju koja je dašćući leţala na podu.
— Ajde da mu damo malo vode, lipsat će od ţeĊi.
— Popio je sve, do posljednje kapi —reĉe Chitling pošto je neko vri
jeme šutke gledao psa. — Sav je blatan, i šepa. obnevidio je. mora da
je prevalio dug put.
— Da mi je samo znati otkale je došao! — uzvikne Toby. — Sigurno je
obišao i ostala naša skrovišta, pa kad je vidio da su u njima nepoznati
ljudi, došao je ovamo jer je ovdje bio već mnogo puta. Ali da mi je
znati otkale je najprije pošao i kako to da je došao ovamo sam, bez
gazde!
— Nije valjda onaj digao ruku na sebe? — Ni jedan od njih nije htio
nazvati ubojicu njegovim pravim imenom. — Što ti misliš? — priupita
Chitling.
Toby odmahne glavom.
— Da se ubio — reĉe Kags — pas bi nas pokušavao odvesti na mjesto
gdje se ubio. Nije se ubio. Mislim da je zbrisao iz zemlje, a psa ostavio.
Mora da ga je nekako zavarao jer inaĉe pas ne bi bio ovako miran.
Svi prihvate to objašnjenje koje im se ĉinilo i najvjerojatnijim. Pas se
zavuĉe pod stolac i sklupĉa se da spava. Nitko se više nije obazirao
na nj.
Kako se već bilo smrklo, zatvore kapke na prozorima, upale svijeću i
postave je na stol. Strašni dogaĊaji što su se zbili u posljednja dva dana
ostavili su snaţan dojam na svu trojicu, a taj je dojam bio još više poja-
Pedeseto poglavlje
ĉan strahom i neizvjesnošću vlastite sudbine. Primakli su bliţe stolce i
trzali se na svaki šum. Govorili su malo, samo šaptom. Bili su toliko
muĉaljivi i prestravljeni kao da umorena ţena leţi u susjednoj sobi. I tako
su neko vrijeme sjedili kad iznenada zaĉuju kako netko ţurno kuca na
vrata u prizemlju.
— To je sigurno mali Bates — reĉe Kags i pogleda srdito oko sebe ne
bi li odagnao strah koji ga je obuzeo.
Kucanje se ponovi. Ne, nije to bio Bates. On nikad nije tako
kucao.
Crackit priĊe prozoru, a onda naglo povuĉe glavu dršćući kao prut
na vodi. Nije bilo potrebno da im kaţe tko je; njegovo blijedo lice
govorilo je dovoljno samo za se. I pas u tren oka skoĉi na noge i pritrĉi
vratima cvileći.
— Moramo ga pustiti unutra — reĉe Crackit dohvaćajući
svijeću.
— Zar zbilja nema druge? — priupita Kags promuklim glasom.
— Nema. Moramo ga pustiti.
— Nemoj nas ostavljati u mraku — reĉe Kags i uzme drugu svijeću s
okvira kamina, ali mu je ruka toliko drhtala da se kucanje još dva puta
ponovilo prije nego što mu je pošlo za rukom upaliti svijeću.
Crackit siĊe niza stube i vrati se s ĉovjekom kome je donji dio lica
bio umotan u rubac. Isto mu je tako i glava ispod šešira bila zavezana
rupcem. Polako odveţe oba rupca. Ukaţe se blijedo lice, upale oĉi,
ispijeni obrazi, brada neobrijana tri dana i izmršavjelo tijelo, a dah mu
bijaše kratak i ĉest — ni sjena od nekadašnjeg Sikesa.
Dohvati stolac što je stajao nasred sobe, ali dok se spremao da sjedne
na nj, strese se i obazre kao da mu tko stoji za leĊima, pa odvuĉe sto-
lac do zida — nasloni se uza sam zid — i sjedne. Svi su šutjeli kao
zaliveni. Nijemo je prelazio pogledom s jednog na drugog. Ĉim bi tko
krišom zirnuo na nj i skobio se s njegovim pogledom, oborio bi umah
oĉi. Kad on napokon presijeĉe tajac svojim šupljim glasom, sva se
trojica lecnu. Reklo bi se da nikad do tada nisu ĉuli takav glas.
— Kako je to pseto došlo 'vamo?
— Samo je došlo. Prije jedno tri sata.
— U veĉernjim novinama piše da su Fagina ukebali. Je I' to istina il'
laţu?
— Istina je.
Opet nastane tajac.
— Idite vi lijepo svi skupa do vraga! — procijedi Sikes prelazeći ru-
Oliver Twist
kom preko ĉela. — Zar mi nitko nema ništa reć?
Svi se promeškolje na svojim mjestima, ali nitko ni rijeĉi da prozbo-
ri.
— Ti si ovdje gazda — reĉe Sikes obraćajući se Crackitu. — 'Oćeš li
me prodat' il' ćeš me pustit' da ostanem dok ne proĊe hajka?
— Moţeš ostati ako misliš da si tu siguran — odgovori upitani nakon
kraćeg skanjivanja. '""**
Sikes polako digne pogled na zid iza sebe, ali prije bi se reklo da ţeh
odvratiti pogled nego što ga je uistinu odvratio, pa ih zapita:
— Jesu P. jesu P. jesu P je pokopali?
Sva trojica odmahnu glavom.
— A zašto nisu? — upita on svejednako se obazirući. — Kog vraga
drţe takve grozote na zemlji? Tko to lupa?
Crackit mu rukom dade znak da nema nikakve opasnosti, pa iziĊe iz
sobe i ubrzo se vrati s Charlevjem Batesom.
Sikes je sjedio naspram vrata tako da ga djeĉak spazi ĉim stupi u
sobu.
— Toby — reĉe djeĉak i ustukne kad ga Sikes pogleda — zašto mi to
nisi dolje rekao?
Bilo je neĉeg toliko jezovitog u skamenjenosti sve one trojice da je
pragonjeni jadnik ţelio bar djeĉaka predobiti za sebe. Stoga mu kimne
glavom i pruţi ruku.
— Idem ja u drugu sobu — reĉe djeĉak uzmiĉući i dalje pred njim.
— Charlev! — reĉe Sikes i priĊe mu. — Zar me. zar me ne pozna-
ješ?
— Odbij od mene] — odvrati djeĉak uzmiĉući još i dalje i gledajući
prestravljeno ubojicu u oĉi. — Ĉudovište jednol
Ĉovjek zastane napol puta. Neko su se vrijeme netremice gledali, a
onda Sikes malo-pomalo obori pogled.
— Evo, vi ste mi svjedoci — uzvikne djeĉak mašući stisnutom šakom
i ţesteći se sve više i više. — Vi ste mi sva trojica svjedoci, ne bojim
se ja njega, ako doĊu po njega, ja ću im ga izdati, hoću, bogami! Otvo
reno vam kaţem. Moţe me ubiti ako hoće, ili ako se usudi, ali ću ga
izdati ako ostanem ovdje. Izdat ću ga pa makar ga ţiva pekli. Ubojica!
U pomoć! Pomozite mi ako niste kukavice. Ubojica! U pomoć! Hajde
da ga oborimo!
Viĉući tako i mlatarajući rukama, djeĉak zaista nasrne goloruk na lju-
deskaru i, u tom prvom, odluĉnom i iznenadnom naletu, poĊe mu za
rukom da ga svali na pod. Sva trojica gledalaca kao da su se
skamenili. Nisu ni pomišljah" da se
Pedeseto poglavlje
umiješaju dok su se djeĉak i ĉovjek valjali po podu — djeĉak se nije
obazirao na udarce koji su pljuštali po njemu, samo je sve grĉevitije
hvatao ubojicu za odjeću na prsima i neprestano zazivao u pomoć iz
sveg glasa.
Borba je meĊutim bila odviše neravnopravna da bi mogla dugo po-
trajati. Sikes je povalio djeĉaka i prignjeĉio mu koljenom vrat kadli
ga Crackit prestrašeno povuĉe nazad i pokaţe mu rukom na prozor.
Dolje su gorjele baklje, ljudi su glasno i vatreno nešto govorili, razli-
jegao se uţurban bat koraka — reklo bi se da im nema kraja — preko
najbliţeg drvenog mostića. Ĉinilo se da je meĊu svjetinom i jedan ko-
njanik jer je odjekivao i topot potkova po neravnoj kaldrmi. Svjetlost
je bivala sve jaĉa a koraci sve ĉešći i glasniji. Zatim se razlegne snaţno
kucanje na vratima, a onda potmuo ţagor razjarene rulje od kojeg bi i
najhrabrijeg ĉovjeka zazeblo oko srca.
— U pomoć! — vrisne djeĉak glasom koji propara zrak. — Evo ga,
ovdje je! Razvalite vrata!
— Otvarajte, u ime zakona! — dovikivahu ljudi izvana, a potmula se
vika ponovi još glasnije.
— Razvalite vrata! — vrištao je djeĉak. — Kad vam kaţem da vam
neće sami otvoriti. DoĊite ravno ovamo gore gdje gori svjetlo. Razva
lite vrata!
Kad je on umuknuo, zapljušte teški udarci po vratima i kapcima na
prozorima, a iz svjetine se prolomi gromoglasno »hura« po kojem se
prvi put moglo donekle razabrati koliko se dolje okupilo svijeta.
— Otvorite vrata koje sobe da zakljuĉam ovog lajavog paklenjaka —
pomamno vikne Sikes motajući se amo-tamo po sobi i vukući djeĉaka
za sobom kao da je prazna vreća. — Ova ovdje. Brţe! — I ubaci ga u
susjednu sobu, zakraĉuna vrata i okrene kljuĉ u bravi. — Jesu li ulazna
vrata dobro osigurana?
— Duplom bravom i lancem — odgovori Crackit, koji je s ostalom
dvojicom svejednako stajao posve zbunjen i skamenjen.
— A jesu P daske na vratima ĉvrste?
— Okovane su.
— I prozori?
— Da, i prozori.
— Prokleti bili! — vikne oĉajni zlikovac, pa podigne kapak s prozora
i zaprijeti svjetini. — Radite vi što vas volja, aP ću vas ja ipak nadmu-
drit!
Nikad ljudsko uho nije ĉulo groznijih krikova od onih što su se tada
prolomili iz raspomamljene svjetine. Jedni su dovikivali onima koji
 mm'"-
Oliver Twist
su bili bliţe da potpale kuću, drugi su nagovarali policajce neka ga
ustrijele, ali nitko meĊu njima nije bio toliko razjaren koliko konjanik
koji skoĉi s konja i, probijajući se kroz rulju kao da pliva, vikne ispod
prozora glasom kojim nadviĉe sve ostale:
— Dvadeset gvineja onome tko mi donese ljestve!
Oni najbliţi do njega ponove taj njegov povik, a zatim ga prihvate na
stotine grla. Jedni su traţili ljestve, drugi maljeve, treći trĉkarali amo-
tamo s bakljama u rukama kao da traţe te predmete, pa su se vraćali i
dalje urlali, ĉetvrti su gulili grlo do iznemoglosti psujući i proklinjući
sve na svijetu, peti se gurali kao da su pomahnitali te tako ometali one
koji su razvaljivali vrata, a neki od najsmionijih pokušavali su se uzve-
rati uz ţljebove i pukotine na zidu. Sve se to bibalo amo-tamo dolje u
mraku, kao klasje ţita kojim vitla vihor, i stapalo se od vremena do
vremena u jedan jedini gramoglasni i bijesni urlik.
— Bila je plima kad sam dolazio — vikne ubojica pošto se posrćući
povukao od prozora da ne gleda više ona razjarena lica. — Dajte mi
neki konopac, dugaĉak i ĉvrst. Dok oni stoje pred kućom, ja bih se
mog'o spustit' u Folly Ditch i odmaglit' na drugu stranu. Dajte mi
konopac, ako nećete da ne pobijem još i vas trojicu i samog sebel
Prestravljeni ljudi pokaţu mu mjesto gdje stoji alat. Ubojica brţe-bo-
lje izabere najduţe i najĉvršće uţe i pohita na tavan.
Svi prozori na straţnjem dijelu kuće bijahu već odavno zazidani osim
jednog prozorĉića u sobi u kojoj je bio zakljuĉan djeĉak, ali je taj pro-
zorĉić bio toliko uzak da se ĉak ni on nije mogao provući kroza nj.
MeĊutim, djeĉak je kroz taj otvor neprestance dovikivao onima dolje
neka paze na straţnju stranu kuće, pa kad se ubojica najposlije ispeo
kroz tavanski prozor na krovu, glasan povik dojavi to onima sprijeda
i svi odmah navale da zaobiĊu kuću, poput divlje bujice, pretjeĉući i
gazeći jedni druge.
Daskom koju je bio ponio sa sobom, Sikes je podupro vrata prostorije
iz koje se popeo na krov tako da ih je bilo teško izvana otvoriti. Zatim
se niz crepove spusti do krovnog vijenca i pogleda dolje. Nastupila je
bila oseka i u jarku je bilo samo blato.
Graja se bila ĉaskom stišala jer su svi pratili njegovo kretanje i pitali
se što je naumio, ali ĉim su prozreli njegovu nakanu i pojmili da mu
nema spasa, prolomi se strahovit, slavodobitan urnebes prema kojem
je sva prijašnja vika bila puki šapat. Urnebes nije jenjavao. Oni koji
su bili predaleko da bi mogli znati što zapravo znaĉi, prihvaćali su ga i
prenosili dalje; reklo bi se da se cijeli grad slegao na jedno mjesto da
prokune ubojicu.
Pedeseto poglavlje
»'-¥
Svjetina nadire sprijeda, sve dalje i dalje, kao snaţna uzbur kana bu jica
gnjevnih lica koja ovdje-ondje obasja pokoja baklja i pokaţe svu
njihovu srdţbu i jarost. Rulja je prodrla i u kuće na drugoj strani gra be,
pa otvara na brzinu prozore ili ih ĉak izvaljuje, natiskuje glave po
otvorima, kr ovovi su naĉiĉkani ljudima. Svi se mostići (ima ih tri na
vi di ku) s vijaj u pod teretom s vjeti ne, a lj uds ka bujica ne prestano na -
vire preplavljuj ući svako slobodno mjesto i zakutak s koj eg bi mogla
iskaliti bijes i bar naĉas vidjeti zlikovca.
— Sad je gotov — vikne ĉovjek s najbliţeg mostića. — Hura!
Svjetina prihvati poklik i zabjelasa se bacajući kape i šešire uvis.
— Pe de set f unt i onome t ko ga uhva ti ţi va — vi kne s t og is tog mo
stića je da n st ariji gos podi n. — Ĉe kat ć u ga ovdje dok ne doĊe da ga
isplatim.
I ope t ur ne bes . U t om ĉa s u pr onese s e glas da s u vrat a na pokon pr o -
valjena i da se onaj koji je prvi traţio ljestve popeo uza stube. Ĉim se ta
vijest proĉula, ljudska bujica krene natrag, a oni na pr ozorima, kad s u
vidjeli ka ko se ljudi vraćaju pre ko mostića, napuste svoja mjesta, istrĉe
na ulicu i pridruţe se svjetini koja je nagrnula onamo odakle je bila
došla. Svi se gnjetu i bore ka ko tko stigne i dohvati, svi predišu i gore
od nestrpljenja da se probiju što bliţe vratima da bi vidjeli kako
policajci izvode zioĉinca. Strašna je vriska i cika onih koji samo što se ,
nisu ugušili ili onih koji su u toj guţvi oboreni i pogaţeni; uski su prola zi
pot puno zakrĉeni; i u ti m trenuci ma, dok se jedni u pi nju da prokrĉe sebi
put št o bliţe vrati ma a dr ugi se uzal ud tr ude da se išĉ upaj u iz vre ve,
ubojica je iz ma knuo ne posrednoj poz or nosti s vjeti ne, ia ko s vi gore od
pomamne ţelje da ga se št o prije domognu. Ĉovjek se skutrio na krovu,
posve skršen krvoloĉnoš ću rulje i nemogu ćnošć u da pobj egne , ali ka d
opaz i t u iz ne na dnu pr omje nu, ist o ona ko brzo ka o što se ona z bila,
skoĉi na noge u namjeri da se još posljednji put pokuša s pasiti, tako št o
će se spustiti u gra bu i, po cije nu opas no sti da se ut opi u mulj u,
uma knuti pod okri lje m mra ka i opće z br ke. Osjećaj ući u se bi novu
sna gu i odl uĉ nost, podbode n vi kom koja je dopir ala iz kuće i koja j e
znaĉ ila da s u pr ogonitelj i zaista pr odrli u nj u, odupre se nogom o
dimnjak, obavije jedan kraj uţeta oko njega i ĉvrst o ga sveţe, a od
dr ugog u tre n oka na pra vi omĉu is pomaţ ući se z ubi ma . Ta ko će s e
spustiti uz et om do ma nje vis i ne od ze mlje ne go št o je s am vis ok, a u
ruci drţi noţ spreman da tada prereze konopac i skoĉi na zemlju.
Me Ċuti m, baš u ĉ as u ka d je na ma ka o se bi omĉ u o ko vra t a u na mjeri
da je st e gne i s pod pa z uha, i ka d je s pome nuti stari gas podin ( koji se
Oliver Twist
grĉevito drţao za ogradu mostića ne bi li se odupro navali svjetine i
ostao na mjestu) ţustro upozoravao ljude oko sebe kako se ubojica
sprema da se spusti odozgo konopcem — u tom istom ĉasu zloĉinac
se osvrne za sobom na krov, zabaci ruke više glave i vrisne od uţasa.
— Opet one oĉi! — prolomi se vrisak kao da dolazi s drugog svijeta.
Zaglavinjavši kao da je gromom ošinut, izgubi ravnoteţu i prevrne se
preko krovnog vijenca. Omĉa mu bijaše namaknuta oko vrata. Pod
njegovom teţinom zategne se kao tetiva na luku, brzo kao odapeta
strijela. Padao je s visine od dvanaest metara. Iznenada se u zraku
trgne, noge i ruke mu se strahovito zgrĉe i tako ostane visiti drţeći
rasklopljeni noţ u ruci što se već koĉila. Stari dimnjak zadrhti od
potresa ali junaĉki izdrţa. Ubojica se mlitavo klatio udarajući o zid.
Djeĉak odgurne mrtvo tijelo što mu je zaklanjalo vidik i poviĉe ljudima
neka ga oslobode, za miloga
Pas, koji je sve do tada leţao sakriven, ustrĉi se po krovu zavijajući
grozno, a onda se zaleti da skoĉi na rame obješenom ĉovjeku. Ali pro-
maši cilj, padne naglavce na kamen u grabi i razmrska glavu.
Pedeset prvo poglavlje
Pedeset prvo poglavlje
u kojem se razjašnjava više tajni i govori o prosidbi u kojoj
nije bilo riječi ni o mirazu ni o nevjestinu dţeparcu.
Svega dva dana nakon dogaĊaja koje smo ispripovijedali u pretho-
dnom poglavlju, Oliver se našao oko tri sata popodne u putniĉkoj ko-
ĉiji koja je brzo odmicala prema njegovu rodnom gradu. S njim su bili
gospoĊa Mavlie, Rose, gospoĊa Bedwin i ĉestiti doktor, a gospodin
Brownlow vozio se za njima u poštanskim kolima s osobom ĉije ime
nije bilo javno spomenuto.
Putem se nije mnogo razgovaralo jer je Oliver bio obuzet takvim
uzbuĊenjem i neizvjesnošću da se nikako nije mogao sabrati, jedva da
je mogao i govoriti, a reklo bi se da su i njegovi suputnici bili sliĉno
raspoloţeni. Gospodin je Brownlow i njega i obje dame vrlo obzirno
obavijestio o priznanju što ga je bio iznudio od Monksa, ali premda
su znali da je cilj njihova sadašnjeg putovanja da se završi posao koji
je tako dobro zapoĉet, ipak je sve skupa bilo još obavijeno takvom
sumnjom i tajnovitošću da su bili napeti kao puške. Njihov se
plemeniti prijatelj isto tako pobrinuo, uz pomoć gospodina Losbernea,
da do njih ne dopre glas o uţasnim dogaĊajima koji su se netom zbili.
— Istina je — rekao je — da će oni uskoro doznati za njih, ali će to
moţda biti u povoljnijem trenutku nego sada, a nikako ne moţe biti u
nepovoljnijem. — I tako su šutke putovali, svatko od njih zaokupljen
mislima o zajedniĉkom cilju zbog kojeg su se našli na okupu, ali nitko
nije bio raspoloţen da govori o onome što mu se vrze po glavi.
MeĊutim, dok je Oliver, pod utjecajem takvih misli, šutio na putu do
svoga rodnog grada, vozeći se putem koji mu je bio sasvim nepoznat,
u njemu se probudi cio roj sjećanja na davne dane i srce mu zaigra od
uzbuĊenja kad skrenu na cestu kojom je nekad pješaĉio — kao širo-
Oliver Ttoist
ta mala lutalica bez igdje ikoga svoga i bez krova pod koji bi mogao
skloniti glavu.
— Pogledajte tamo, tamo! — uzvikne Oliver hvatajući Rosu ţustro za
ruku i pokazujući joj nešto kroz prozor. — Eno nogostupa preko kojeg
sam prešao, a iza onih sam se ţivica sakrivao da me ne uhvate i ne vra
te silom u sirotište! A eno, ona staza vodi preko polja do stare kuće u
kojoj sam ţivio dok sam bio sasvim mali! Oh, Dick, Diclc, dobri moj
stari prijatelju, da te bar sad mogu vidjeti!
— Uskoro ćeš ga vidjeti! — odgovori mu Rose, njeţno ga hvatajući za
sklopljene ruke. — Reći ćeš mu kako si sretan, i kako si sad bogat, i
kako si najsretniji što si se vratio da i njega usrećiš.
— Da, da — potvrdi Oliver — pa ćemo ga. pa ćemo ga odvesti oda
vde, i lijepo ćemo ga obući i školovati, i poslati u neko mirno mjesta-
šce gdje će ozdraviti i ojaĉati, je li da hoćemo?
Rose samo kimne glavom jer se djeĉak smiješio kroz suze radosnice,
te od ganutosti nije mogla ni rijeĉi prozboriti.
— A vi ćete biti dobri i njeţni s njim jer ste sa svakim takvi — reĉe
Oliver. — Znam da ćete se rasplakati kad budete ĉuli od njega što je
sve proţivio, ali ništa, ništa, sve će to proći i opet ćete se nasmiješiti
— i to znam — kad budete pomislili kako se sve na dobro okrenulo;
tako je bilo i sa mnom. Kad sam bjeţao iz sirotišta, rekao mi je: »Bog
te blagoslovio!« — usklikne djeĉak obuzet snaţnim uzbuĊenjem. — A
ja ću sad njemu reći: »Bog i tebe blagoslovio!« i reći ću mu koliko ga
volim što mi je to rekao.
Kad su se pribliţili gradu i napokon ušli u njegove uske ulice, nije bilo
nimalo lako zadrţati djeĉaka u razumnim granicama. Sowerberryjev
pogrebni zavod bio je isti onakav kao što je i nekad bio, samo mu doĊe
nekako manji i neugledniji nego što ga je upamtio — vidio je opet sve
one dobro znane trgovine i kuće — gotovo sa svakom vezala ga je i
neka sitna uspomena, eno Gamfieldovih kolica, onih istih kolica koja
je i nekad imao, eno ih gdje stoje ispred stare gostionice, eno uboţnice,
tuţne tamnice njegovih djeĉaĉkih dana, s onim istim sumornim
prozorima što mrko gledaju na ulicu, eno, na vratima stoji onaj isti su-
honjavi vratar. Kad ga ugleda, Oliver se i nehotice lecne, pa se nasmije
sam sebi što je tako budalast, pa zaplaĉe, pa se opet nasmije, vidio je
na vratima i prozorima na desetke lica koja je dobro poznavao, gotovo
je sve bilo kao da je tek juĉer otišao odatle i kao da je cijeli njegov
ţivot tek pusti san.
Pa ipak, bila je to odistinska, ţiva, radosna java. Dovezli su se ravno do
ulaza u glavni hotel (u koji je Oliver nekoć zadivljeno blenuo i smatrao
Pedeset prvo poglavlje
ga za divotnu palaĉu, ali koji je podosta izgubio od svoje nekadašnje
velebnosti i veliĉine). Tu je već bio gospodin Grimwig da ih doĉeka.
Kad su izišli iz koĉije, poljubio je mladu damu, pa i staru, kao da je
svima prisutnima djed, smješkajući se i topeći se od ljubaznosti i ne
govoreći nikom da će izjesti sam sebi glavu — ni jedan jedini put, ĉak
ni onda kad je zapodjeo prepirku s nekim starim poštanskim mom-
kom o tome koji je najkraći put do Londona, tvrdeći da on to najbolje
zna, iako je samo jedanput prošao tim putem, a i tada je spavao kao
zaklan. Ruĉak je već bio gotov, i sobe su bile spremne, i sve je bilo
ureĊeno kao nekom ĉarolijom.
Usprkos svemu tame, kad je prošla prva uţurbanost, zavladala je opet
ona ista muĉaljivost i suzdrţljivost koje su prevladavale u toku putova-
nja. Gospodin Brownlow nije ni ruĉao s njima, nego je ostao u svojoj
sobi. Ostala dva gospodina zabrinuto su i ţurno dolazila i odlazila, a za
ono kratko vrijeme koliko su se zadrţavali u blagovaonici, razgovarali
su odvojeno od ostalih. U jedan mah poslali su i po gospaĊu Mavlie, a
ona se vratila nakon gotovo sat vremena oĉiju nateĉenih od plaĉa. Sve
je to uznemirivalo i zabrinjavalo Rosu i Olivera koji nisu bili upućeni u
najnovije tajne, pa su šutke sjedili ili su, kad bi i progovorili koju rijeĉ,
šaputali, kao da se boje vlastita glasa.
Napokon, kad je bilo već deset sati i kad su mislili da neće više ništa
doznati te veĉeri, u sobu uĊu gospodin Losberne i gospodin Grimwig,
a za njima i gospodin Brownlow i još jedan ĉovjek. Kad Oliver ugleda
tog ĉovjeka, umalo što ne vrisne od iznenaĊenja jer mu rekoše da je to
njegov brat, a bio je to onaj isti ĉovjek koga je sreo u onom trgovištu
i koga je poslije vidio kako ga s Faginom gleda kroz prozor u njegovoj
sobici. Monks baci na zgranutog djeĉaka pogled u kojem se ogledala
mrţnja koju nije mogao ĉak ni u tom trenutku zatomiti, pa sjedne
blizu vrata. Gospodin Brownlow, koji je u rukama drţao neke spise,
priĊe stolu za kojim su sjedili Rose i Oliver.
— Ovo nije nimala ugodna duţnost — reĉe on — ali ove izjave koje su
potpisane u Londonu pred više svjedoka treba i ovdje uglavnom sve
ponoviti. Poštedio bih vas ovog poniţenja, ali moramo sve ovo ĉuti iz
vaših usta prije nego što se raziĊemo — znate i sami zašto.
— Nastavite samo — reĉe ĉovjek kome su te rijeĉi bile upućene, pa
okrene glavu na drugu stranu. — Samo brţe jer mislim da sam već
dosta uĉinio, nemojte me još dugo ovdje zadrţavati.
— Ovo je dijete — reĉe gospodin Brownlow privlaĉeći Olivera k sebi
i polaţući mu ruku na glavu — vaš polubrat, nezakonit sin vašeg oca,
mog dragog prijatelja Edvina Leeforda i sirote Agnes Fleming, koja je

umrla pri poroĊaju.
— Da — potvrdi Monks gledajući poprijeko uzdrhtalog djeĉaka, kome
se moglo ĉuti srce kako lupa. — To je njihovo kopile.
— Izraz kojim ste se posluţili — oštro će gospodin Brownlow — baca
sjenu na one koji već odavno ne podlijeţu nepouzdanu sudu ovog svi
jeta, a sramota ne pada ni na koga od ţivih osim na vas koji ste se
posluţili tim izrazom. Ali pustimo sad to! Je li se on rodio u ovom
gradu?
— U uboškom domu ovoga grada — glasio je zlovoljan odgovor. — To
vam sve tu piše — i nestrpljivo upre prstom u spise.
— Morate nam to i ovdje ponoviti — reĉe gospodin Brownlow gleda
jući redom sve prisutne.
— Pa dobro, onda, slušajte! — odvrati Monks. — Kad se njegov otac
razbolio u Rimu, za njim je doputovala njegova ţena, moja majka, s
kojom on nije već odavno ţivio i koja je povela i mene iz Pariza — a
doputovala je, koliko znam, radi toga da pripazi na njegov imutak jer,
niti je ona mnogo marila za njega niti on za nju. Nije nas više pre
poznao jer nije bio pri sebi i leţao je bez svijesti do sutradan, kad je
umro. MeĊu njegovim spisima u pisaćem stolu naĊena su dva pisma
koja su bila datirana one iste veĉeri kad se razbolio i naslovljena na
vas — tu se obrati gospodinu Brownlowu — i bilo je nekoliko redaka
upućenih vama, a na zajedniĉkoj je omotnici pisalo da vam se sve
skupa pošalje tek nakon njegave smrti. Jedno je od tih pisama bilo
namijenjeno toj djevojei koja se zvala Agnes, a drugo je sadrţavalo
njegovu oporuku.
— I što je pisalo u onom pismu? — upita ga gospodin Brownlow.
— U onom pismu? To je bio list papira sav isprecrtan, a sadrţavao
je pokajniĉko priznanje i molitve neka joj Bog bude u pomoći. Bio
je nabajao djevojci kako je ne moţe odmah uzeti za ţenu zbog nekih
tajanstvenih okolnosti koje će joj razjasniti jednog dana, a ona je zagri
zla na tu udicu i slijepo mu povjerovala i malo pretjerala u tom svom
povjerenju, tako da je izgubila ono što joj nitko više nije mogao vratiti.
U to je vrijeme trebala za nekoliko mjeseci roditi, pa joj je pisao što
sve kani uĉiniti da prikrije njenu sramotu ako pozivi i preklinjao je,
ako ga snaĊe smrt, neka ga ne proklinje u grobu i neka ne misli da
će posljedice njihova grijeha pogoditi nju ili njihovo dijete, jer je on
jedini svemu kriv. Podsjećao ju je na onaj dan kad joj je darovao mali
medaljon i prsten, u koji je dao urezati njezino ime i ostavio slobodno
mjesto za prezime, koje se nadao da će joj dati jednoga dana. molio je
neka to ĉuva i nosi i dalje na srcu, kao što je do tada nosila, a onda je
Pedeset prvo poglavlje
sve to poĉeo nesuvislo ponavljati, istim rijeĉima, kao da nije više pri
sebi. Valjda i nije bio.
-— A oporuka? — upita ga gospodin Brownlow dok su Oliveru suze
ćurkom curile.
Monks je šutio. Gospodin Brownlow nastavi umjesto njega:
— Oporuka je bila sastavljena u istom duhu kao i pismo. Spominjao je
nevolje u koje ga je uvalila ţena, govorio je o vašoj nepokornoj naravi,
o nevaljalstvu, pakosti i lošim sklonostima koje ste pokazivali i u naj
ranijim godinama, vi, njegov sin jedinac koji je odgojen tako da mrzi
svog roĊenog oca, a ostavio je vama i vašoj majci godišnju rentu od
osam stotina funti. Glavninu svog imutka podijelio je na dva jednaka
dijela — od kojih je jedan imala dobiti Agnes Fleming, a drugi njihovo
dijete ako se rodi ţivo i poraste da punoljetnosti. Ako bude djevojĉica,
pripast će joj polovica bez ikakvih uvjeta, ali ako bude djeĉak, samo
pod uvjetom da u maloljetnim godinama ne okalja svoje ime nikakvim
neĉasnim postupcima, podlošću, kukaviĉlukom ili kakvim kriviĉnim
djelom. Rekao je da postavlja taj uvjet kako bi pokazao koliko ima
povjerenja u majku djeteta i potvrdio svoje uvjerenje — koje se samo
uĉvrstilo u ĉasu kad mu je smrt bila za vratom — da će njihovo dije
te naslijediti od nje meko srce i plemenitu narav. Ako se ta njegova
nada izjalovi, novac će pripasti vama, jer samo kad bi oba djeteta bila
podjednako nevaljala, priznao bi vama preĉe pravo na njegovo nasljed
stvo, jer ste pravo na njegovu ljubav izgubili kad ste ga još od malih
nogu odbili svojim hladnim i odbojnim drţanjem.
— Moja je majka uĉinila ono što bi uĉinila i svaka druga ţena na njenu
mjestu — glasnije preuzme Monks. — Spalila je tu oporuku. Pismo
nije nikad stiglo na svoju adresu, ali ga je ona saĉuvala, kao i druge
dokaze, za sluĉaj da netko pokuša sprati ljagu s djevojĉina imena. I
iznijela je djevojĉinu ocu svu istinu, štoviše, još ju je napuhala svo
jom ţestokom mrţnjom, zbog ĉega je sad još više volim. Obešĉašćen i
osramoćen, on je pobjegao sa svojom obitelji u jedno zabaĉeno mjesto
u Walesu i promijenio ĉak i prezime da mu prijatelji ne bi nikad do
znali kamo se sklonio. Nedugo zatim našli su ga jednog jutra mrtva u
krevetu. Djevojka je bila potajno otišla od kuće nekoliko tjedana prije
toga; otac ju je traţio pješice po svim obliţnjim gradovima i selima.
One noći kad se vratio kući, uvjeren da je sama sebi oduzela ţivot
kako bi prikrila i svoju i njegovu sramotu, prepuklo mu je srce.
Nastane kratka šutnja dok gospodin Brownlow ne nastavi tuţnu priĉu.
— Mnogo godina kasnije — reĉe — posjetila me majka ovog ĉovjeka
— Edwarda Leeforda. On je nju bio ostavio kad mu je bilo svega
Oliver Twist
osamnaest godina, pokrao joj nakit i novac, kockao se, rastrošno ţivio,
bavio se krivotvorenjem i pobjegao u London, gdje se dvije godine
druţio s najgorim ološem. Nju je pak izjedala teška i neizljeĉiva bolest
pa je ţeljela da ga još jednom vidi prije nego što umre. Traţili su ga na
sve strane, dugo vremena uzalud, ali su ga najposlije našli i on je opet
otputovao s njom u Francusku.
— Gdje je i umrla nakon dugog bolovanja — preuzme op*et Monks.
— Na samrti mi je povjerila te tajne i prenijela na mene svu svoju«
neutaţivu i nepomirljivu mrţnju prema svima onima kojih su se te
tajne ticale, iako to nije bilo ni potrebno jer sam već odavno tu mrţnju
nosio u svom srcu. Ona nije vjerovala da je ona djevojka oduzela ţivot
i sebi i djetetu, nego je nekako slutila da je rodila djeĉaka koji je ostao
u ţivotu. Zakleo sam joj se, ako ga ikad sretnem na svom ţivotnom
putu, da ću ga tjerati od nemila do nedraga, da mu nikad neću dati
mira, da ću ga progoniti neumoljivo i nemilosrdno, da ću iskaliti na
njemu svu svoju mrţnju, da ću se narugati pustom razmetanju one
uvredljive oporuke time što ću, ako budem ikako mogao, otpraviti
tog djeĉaka na vješala. Imala je pravo moja majka. Najposlije sam ipak
nabasao na njega. Dobro sam poĉeo i vjerojatno bih bio dobro i završio
da me ona drolja nije otkucala.
I dok se nitkov obuhvaćao rukama za mišice i proklinjao sam sebe
ispod glasa u nemoćnu bijesu zbog osujećene pakosti, gospodin Bro-
wnlow se obrati uţasnutim slušateljima i objasni im kako je Ţidov,
koji je bio Monksov stari ortak i pouzdanik, dobio veliku svotu novaca
kao nagradu što je upleo Olivera u svoju mreţu, ali je jedan dio te
svote morao vratiti ako mu djeĉak umakne, pa su njih dvojica upravo
radi toga i posjetili ladanjsku kućicu, da utvrde je li to zaista djeĉak za
kojim Monks traga.
— A što je bilo s onim medaljonom i prstenom? — upita ga gospodin
Brownlow.
— Otkupio sam ih od onog ĉovjeka i ţene o kojima sam vam govorio,
a oni su ih bili ukrali od njegovateljice, koja ih je opet bila ukrala s
djevojĉina lesa — odgovori Monks ne diţući oĉiju. — Znate i sami što
je bilo dalje.
Gospodin Brownlow samo kimne glavom gospodinu Grimvvigu, koji
brţe-bolje iziĊe i ubrzo se vrati gurajući ispred sebe gospoĊu Bumble
i vukući za sobom njena supruga, nesklonog da uĊe.
— Koga to moje oĉi vide? — uzvikne Bumble nevjesto hineći oduše
vljenje. — Je li to zbilja naš mali Oliver? Ah, Olivere, da samo znaš
koliko mi je bilo teško bez tebe.
Pedeset prvo poglavlje
— Jezik za zube, budalo! — promrsi Bumbleovka.
— Pa što ĉovjek moţe protiv prirode, ţeno moja? — usprotivi joj se
upravitelj uboţnice. — Kako ne bih bio ganut, ja, koji sam ga othranio
kao općinsko siroĉe, kad ga vidim kako ovdje sjedi meĊu tako prija
znim damama i gospodom! Oduvijek sam volio tog djeĉaka kao da mi
je roĊeni, roĊeni, roĊeni djed — bubne Bumble traţeći pravu rijeĉ.
— Dragi moj mladi gospodine Olivere, sjećate li se još onog ĉestitog
gospodina u bijelom prsluku? Eh, prošlog je tjedna otišao ravno u
nebo, u hrastovu lijesu s posrebrenim rukkama, Olivere moj!
— Gospodine — zajedljivo će gospodin Grimvvig — dajte obuzdajte
malo svoje osjećaje.
— Nastojat ću, gospodine, koliko to bude u mojoj mogućnosti —
odgovori Bumble. — Kako zdravlje, gospodine? Nadam se da ste do
bro.
Te su rijeĉi bile upućene gospodinu Brownlowu, koji je prišao sasvim
blizu tom diĉnom paru. Pošto je upro prstom u Monksa, upita ih:
— Poznajete li ovoga ĉovjeka?
— Ne poznajem — odgovori Bumbleovka a da ni okom ne trepne.
— Moţda ga vi poznajete? — obrati se gospodin Brownlow njenu
suprugu.
— Nikad ga u ţivotu nism vidio — reĉe Bumble.
— A da mu niste moţda štogod prodali?
— Nisam — odgovori Bumbleovka.
— Niste li moţda nekad imali kakav zlatan medaljon i prsten? — upi
ta je gospodin Brownlow.
— Boţe saĉuvaj — odgovori ĉasna gospa. — Jeste li nas zato doveli
ovamo da odgovaramo na takva besmislena pitanja?
Gospodin Brownlow ponovo dade glavom znak gospodinu Grimvvigu,
pa ovaj potonji opet vrlo spremno othramlje iz sobe, ali ovaj put ne
dovede krupna ĉovjeka i ţenu, nego dvije napola uzete štaffĉelcoje
uĊu tresući se i teturajući.
— Vi ste one noći kad je stara Sally umrla zakljuĉali vrata — reĉe prva
od njih diţući svoju smeţuranu ruku — ali niste mogli nama zaĉepiti
uši niti ste mogli zaĉepiti pukotine na vratima.
— Niste, niste — pridometne ona druga zirkajući oko sebe i mašući
svojom bezubom donjom vilicom. — Niste, niste, niste.
— Ĉule smo mi kako se ona upinje da vam kaţe što je uĉinila, i vidjele
smo kako ste uzeli iz njene ruke neki papirić, i pratile smo vas sutra
dan kad ste išli u zalagaonicu — opet će ona prva.
— Jesmo, jesmo — potvrdi ona druga. — A na cedulji je pisalo »me-
Oliver Twist
daljon i zlatni prsten«. I to smo vidjele kad ste podigli. Bile smo blizu?
O, da, bile smo blizu.
-— A znamo još i nešto više — preuzme opet ona prva — jer nam je
pokojnica više puta, davno, priĉala da joj je ona mlada ţena rekla kako
je predosjećala da neće preţivjeti i kako je u trenutku kad se razboljela
bila na putu da umre blizu groba djetetova oca.
— Ţelite li moţda ĉuti i samog zalagaoniĉara? — zapita gospodin Gri-
mwig i mahne rukom prema vratima.
— Ne treba — odgovori Bumbleovka. — Kad je već on — tu upre pr
stom u Monksa — bio tolika kukavica da je sve priznao, kao što vidim,
a vi ste meĊu svim onim babetinama uspjeli pronaći ove dvije, nemam
više šta tajiti. Jesam, prodala sam medaljon i prsten, ali oni sad leţe
tamo gdje ih nikad nećete naći. I što sad još hoćete?
— Ništa — odgovori gospodin Brownlow — osim što je na nama da
se pobrinemo da ni vi ni vaš muţ nikad više ne dobijete nikakvu odgo
vornu sluţbu. A sad moţete ići.
— Pa neću valjda — reĉe Bumble gledajući skrušeno oko sebe kad je
gospodin Grimwig otišao s one dvije starice — neću valjda zbog te
nesretne malenkosti ostati bez svoje općinske sluţbe?
— Hoćete, hoćete — odgovori mu gospodin Brownlow. — Morat ćete
se pomiriti s tim, a moţete biti još sretni ako samo na tome ostane.
— Svemu je tome kriva moja ţena. Ona je tako htjela — ustvrdi
Bumble, pošto se obazro da se uvjeri da mu je braĉna druţica već
izišla iz sobe.
— To vas nimalo ne opravdava — napomene gospodin Brownlow. —
Vi ste bili prisutni kad su zauvijek uklonjene one stvarĉice i zapravo
ste u oĉima zakona krivlji od svoje ţene, jer zakon pretpostavlja da
vaša ţena postupa po vašim uputama.
— Ako zakon to pretpostavlja — reĉe Bumble guţvajući napadno šešir
objema rukama — onda je zakon magare, glupan. Ako zakon gleda na
to takvim oĉima, onda je zakon neoţenjen; i najgore što ţelim zakonu
jest da mu iskustvo otvori oĉi pa da progleda, da progleda.
Pošto je posebno naglasio te dvije posljednje rijeĉi, Bumble nabije
šešir na glavu, turi ruke u dţepove i poĊe niza stube za svojom dru-
ţicom.
— GospoĊice — obrati se gospodin Brownlow Rosi — dajte mi ruku.
Nemojte tako drhtati, ne morate se bojati ovih dviju-triju rijeĉi koje
mi je još ostalo da kaţem.
— Ako se te rijeĉi, ne znam kako bi se mogle ticati mene, ali ako se
ipak tiĉu mene — reĉe Rose — molim vas da mi ih kaţete drugi put.
Pedeset prvo poglavlje
Nemam u ovom ĉasu hrabrosti ni snage da ih saslušam.
— Ma kakvi — odvrati stari gospodin i uhvati je ispod ruke. — Sigu
ran sam da ste mnogo jaĉi nego što mislite. Poznajete li, gospodine,
ovu gospoĊicu?
— Poznajem — odgovori Monks.
— Ja vas nisam nikad dosad vidjela — prousti Rose slabašnim gla-
som.
• — Ja sam vas više puta vidio — pripomene Monks.
— Otac one nesretne Agnes imao je dvije kćerke — reĉe gospodin
Brownlow. — Kakva je bila sudbina one druge, one što je bila još
dijete?
— To su dijete — odgovori Monks — kad joj je otac umro u tuĊini,
pod tuĊim imenom, a da nije ostavio za sobom nikakvo pismo, bilje
ţnicu ni spis, ama baš nikakav trag po kojem bi se mogli otkriti njegovi
prijatelji ili rodbina, to su dijete uzeli neki siromasi i othranili ga kao
da je njihovo roĊeno.
— Nastavite — reĉe gospodin Brownlow dajući znak gospoĊi Mavlie
neka priĊe bliţe. — Nastavite samo!
— Znam da vi niste uspjeli pronaći mjesto u koje su se ti ljudi sklo
nili — reĉe Monks — ali ondje gdje prijateljstvo zataji, ĉesto uspije
mrţnja. Moja ih je majka pronašla nakon godinu dana neumornog tra
ganja, da, pronašla je i dijete.
— I je li ga uzela k sebi?
— Nije. Ti su ljudi bili velika sirotinja i napokon im je dojadila, ili bar
ĉovjeku, ta njihova divna plemenitost. Zato im je moja majka ostavila
dijete i dala im nešto malo novca što su morali brzo potrošiti, a obećala
im je poslati još, što uopće nije namjeravala uĉiniti. Ipak, nije bila po
tpuno sigurna da će dijete biti nesretno zbog njihova nezadovoljstva i
siromaštva, pa im je ispriĉala grešni ţivot njezine starije sestre, a svoju
je priĉu iskitila kako je najbolje njoj odgovaralo. Upozorila ih je neka
dobro pripaze na to dijete jer ima u sebi neĉiste krvi i rekla im je da
je to nezakonito dijete koje će svakako kad-tad krenuti stranputicom.
Qkolnosti su išle u prilog tim tvrdnjama i ljudi su im povjerovali, pa je
dijete tolika bijedno ţivotarilo da smo ĉak i mi bili zadovoljni, sve dok
nije jedna udovica, koja je tada stanovala u Chesteru, sluĉajno negdje
vidjela tu djevojĉicu, pa joj se smilovala i uzela je k sebi. Baš kao da
je neki vrag umiješao tu svoje prste, jer je mala, usprkos svim našim
naporima, ostala kod nje i bila sretna. Prije dvije-tri godine izgubila mi
se iz oĉiju i tek sam je prije nekoliko mjeseci ponovo vidio.
— Vidite li je sad?
Oliver Twist
— Vidim. Naslonjena je tu na vas.
— Ali će svejedno ostati moja nećakinja — uzvikne gospoĊa Mavlie
i doĉeka u naruĉje napola obeznanjenu djevojku — moje najdraţe
dijete. Ne bih je sad dala ni za sve blago ovoga svijeta. Slatka moja
druţbenica, draga moja djevojĉica!
— A vi ste moja jedina prijateljica — uzvikne Rose privijajući se uz
nju. — Najbolja, najdraţa prijateljica! Srce će mi prepući 6a sreće. Ne
mogu sve ovo podnijeti.
" — O, Harrv, Harrv — usklikne djevojka i briţne u plaĉ. — Kamo
— Podnijela si ti i mnogo više od ovoga; oduvijek si bila najbolje i naj
plemenitije stvorenje, vjeĉito si obasipala srećom sve ljude oko sebe
— reĉe gospoĊa Mavlie grleći je njeţno. — De, de, srce moje, sjeti se
samo tko još ovdje jedva ĉeka da te zagrli, siroto moje dijete! Pogledaj
ga samo. gle, gle, dušo!
— Neću ja nju nikad zvati tetkom — uzvikne Oliver obavijajući Rosi
ruke oko vrata — nego sestrom, svojom dragom sestrom, kojoj me od
samog poĉetka nekako vuklo srce! Rose moja draga, Rose!
Svete neka budu suze koje su kanule i isprekidane rijeĉi koje su izgovo-
rila ta dva siroĉeta kad su pala jedno drugom u zagrljaj! U tom jednom
jedinom trenutku stekli su oca, sestru i majku i opet ih izgubili. Radost
i tuga bijahu izmiješani u istom peharu, ali nije bilo gorkih suza jer je i
sama tuga bila toliko ublaţena i zaodjevena u slatke i njeţne uspomene
da se prometnula u uzvišenu radost i izgubila svaku bolnu primjesu.
Dugo su, dugo ostali sami. Tiho kucanje na vratima navijesti napokon
da netko ţeli ući. Oliver otvori vrata, povuĉe se i ustupi mjesto Har-
ryju Mavlieju.
— Sve znam — reĉe Harry sjedajući do ljupke djevojke. — Draga
Rose, sve znam. — Nakon podulje šutnje nadoda: — Nisam sluĉajno
došao ovamo niti sam sve to veĉeras ĉuo, nego juĉer, tek juĉer. Poga
Ċaš li da sam došao da te podsjetim na jedno tvoje obećanje?
— Ĉekaj malo — reĉe Rose. — Doista znaš sve?
— Sve. Dopustila si mi da još jednom u roku od godine dana obnovim
predmet našeg posljednjeg razgovora.
— Da.
— Ali da ne smijem navaljivati da se predomisliš — nastavi mladić
— nego samo da te zamolim da mi kaţeš ostaješ li pri svojoj odluci.
Obećao sam da ću ti svoj poloţaj ili bogatstvo koje budem stekao
poloţiti pred noge, a ako budeš i dalje ostala pri svome, da te neću
nagovarati ni rijeĉju ni djelom da se predomisliš.
— Oni isti razlozi koji su onda utjecali na mene utjeĉu i sad — odlu
ĉno će Rose. — Nikad nisam jaĉe nego veĉeras osjetila koliko du-
Pedeset prvo poglavlje
gujem onoj koja me svojom dobrotom izbavila od ţivota ispunjenog
neimaštinom i jadima. Borim se sama sa sobom — reĉe Rose — ali
sam ponosna na tu svoju borbu, boli me sve to, ali će moje srce po-
dnijeti i tu bol.
— A ono što si veĉeras doznala. — poĉne Harrv.
— Ono što sam veĉeras doznala — blago preuzme Rose — ne mijenja
ništa u mom odnosu prema tebi.
— Tvrda si srca prema meni, Rose! — ustvrdi zaljubljeni mladić.
sreće da sam tvrda srca, da mogu sebi prištedjeti ovu bol!
— Pa zašto onda nanosiš sama sebi bol? — reĉe Harrv i uhvati je za
ruku. — Promisli malo, draga moja Rose, promisli o onome što si
veĉeras ĉula.
— Pa što sam ĉula? Što sam ĉula? — uzvikne Rose. — Da je stid zbog
nanesene sramote toliko djelovao na mog oca da se potpuno povukao
od svijeta, eto, sad smo dosta toga rekli, Harrv, dosta smo rekli.
— Nismo, nismo — reĉe mladić zadrţavajući je da ne ode. — Sve
moje nade, ţelje, planovi, osjećaji, svaka moja misao u ţivotu, sve se
promijenilo, osim moje ljubavi prema tebi. Ne nudim ti više nikakav
sjajan poloţaj u društvu, ţivot u svijetu punom zlobe i omalovaţava
nja, gdje se ljudi crvene zbog svaĉega, samo ne zbog prave sramote i
stida, nego ti nudim dom — svoje srce i dom — da, najdraţa moja
Rose, samo to ti nudim i ništa drugo.
— Kako to misliš? — promuca djevojka.
— Mislim ovako — kad smo se prošli put rastali, ĉvrsto sam nakanio
ukloniti sve toboţnje zapreke koje nas dijele. Kad već moj svijet ne
moţe postati tvoj, odluĉio sam da tvoj svijet uĉinim svojim, da se
odreknem svog svijeta kako ne bi nitko gledao s visoka na tebe zbog
tvoga porijekla. Tako sam i uĉinio. Oni koji su mi zbog toga okrenuli
leĊa, okrenuli su tebi leĊa i pokazali da si imala pravo. Moji moćni
zaštitnici i utjecajni roĊaci koji su mi se nekad ljubazno smješkali, do
ĉekuju me sad hladno, ali u najljepšem kraju Engleske ima nasmijanih
polja i prijaznog drveća, a pored jedne seoske crkvice, moje crkvice,
Rose, stoji priprosta kućica kojom ću se više ponositi, ako samo budeš
htjela da ţiviš sa mnom u njoj, nego da su mi se ostvarile sve nade
kojih sam se odrekao, pa makar bile još tisuću puta sjajnije. To je sada
moj poloţaj i status i njih ti polaţem pred noge.
— Nije, bome, lako ĉekati zaljubljene na veĉeru — reĉe gospodin
Grimwig, pošto se prenuo iza sna i skinuo rupĉić kojim se bio pokrio
preko lica.
Oliver Twist
Istini za volju, veĉera je ĉekala dugo, preko svake mjere. A ni gospoĊa
Mavlie, ni Harry, ni Rose (koji su došli svi zajedno) nisu se mogli ni
jednom rijeĉju opravdati.
— Veĉeras sam već najozbiljnije pomišljao da sam sebi izjedem glavu
— opet će gospodin Grimwig — jer sam se pobojao da neću ništa
drugo dobiti za jelo. Ako dopustite, bit ću toliko slobodan da ĉestitam
budućoj mladoj.
Gospodin Grimwig nije se nimalo skanjivao da tu namjeru provede u
djelo, te poljubi djevojku koja sva porumeni, a kako je njegov primjer
djelovao zarazno, za njim se povedu i doktor i gospodin Brownlow. Zli
jezici tvrde da je Harry Mavlie viĊen kako je to prvi uĉinio u susjednoj
mraĉnoj sobi, ali mjerodavne osobe drţe da je to puka kleveta, s obzi-
rom na to da je rijeĉ o vrlo mladom ĉovjeku i pastoru.
— Olivere, dijete moje — reĉe gospoĊa Mavlie — gdje si dosad bio i
što si tako neveseo? Eto, oĉi su ti pune suza. Što ti je?
Svijet je ovaj prepun izjalovljenih nada do kojih nam je ĉesto najviše
stalo i koje ponajvećma sluţe na ĉast našoj naravi. Sirotog Dicka nije
više bilo meĊu ţivima]
Pedeset drugo poglavlje
Pedeset drugo poglavlje
Faginova posljednja noć.
Sudnica je od poda do stropa bila poploĉena ljudskim licima. Oda-
svud su piljile radoznale i ispitljive oĉi. Od ograde ispred optuţeniĉke
klupe pa sve do najudaljenijih zakutaka na galeriji, svi su pogledi bili
uprti u jednog jedinog ĉovjeka — Fagina. Ispred sebe i iza sebe,
odozgo i odozdo, slijeva i zdesna, sa svih strana kao da je bio okruţen
svodom koji se sjajio od uţagrenih oĉiju.
Stajao je obasjan tom ţivom rasvjetom, jednu je ruku drţao na drvenoj
ploĉi ispred sebe, a drugu je prislonio na uho i istegao vrat ne bi li
što bolje ĉuo svaku rijeĉ koju je izgovarao predsjednik suda ĉitajući
optuţnicu pred porotom. Na mahove bi upro oštar pogled u porotni-ke
da procijeni kakav je dojam na njih uĉinila i najneznatnija okolnost
koja ide njemu u prilog; a kad bi navodi optuţnice govorili strahovito
jasno protiv njega, okrenuo bi se svom branitelju preklinjući ga nijemo
da i u ovoj prilici rekne štogod u njegovu korist. Osim tih znakova
tjeskobe, nije se uopće micao s mjesta. Takav je bio otkako je zapoĉe-
lo suĊenje, a kad je predsjednik proĉitao optuţnicu, ostao je u onom
istom napregnutom poloţaju koji je odavao najveću pozornost, zureći i
dalje u njega, kao da ga još sluša.
Prenuo se tek kad je zaĉuo prigušen ţamor u sudnici. Okrenuvši se, opazi
kako se porotnici dogovaraju kakvu osudu da mu izreknu. Pogled mu
zabludi na galeriju pa primijeti kako se ljudi propinju na prste jedan iza
drugoga ne bi li ga bolje vidjeli. Drugi su ţurno prinosili lornjone oĉima, a
treći se došaptavali sa susjedima ne krijući zgraţanje. Samo se nekolicina
nije obazirala na njega nego samo nestrpljivo gledala porotnike, ĉudeći se
što još ĉekaju. Ali ni na jednom licu — ĉak ni na licima ţena kojih je bilo
mnogo u sudnici — nije mogao otkriti ni traga samilosti prema sebi ni
bilo kakav drugi osjećaj doli opće ţelje da bude osuĊen.
Oliver lwist
Pošto je sve to obuhvatio zbunjenim pogledom, ponovo zavlada gro-
bna tišina. Obazre se i opazi da su se porotnici okrenuli predsjedniku
suda. Pst!
Samo su zatraţili dopuštenje da se povuku na vijećanje.
Dok su jedan po jedan odlazili pored njega, ţeljno im je zagledao u
lica, kao da ţeli pogoditi na koju stranu naginje većina, ali je to bio
jalov posao. Kljuĉar ga uhvati za rame. ''•'*'
Mehaniĉki poĊe za njim do kraja ograĊenog prostora i sjedne na sto-
lac. Kljuĉar mu ga je pokazao, inaĉe ga ne bi bio ni primijetio.
Ponovo baci pogled na galeriju. Jedni su ljudi jeli a drugi se hladili
rupĉićem, jer je u krcatoj sudnici bilo i te kako vruće. Jedan je mladić
crtao u malu biljeţnicu njegov lik. Pitao se da li ga je pogodio, a kad se
crtaĉu slomio vršak olovke pa je uzeo noţ da je opet zašilji, gledao ga
je mirno, kao i svaki drugi dokoni gledalac.
Isto tako, kad je svrnuo pogled na suca, misli mu je zaokupio kroj
njegova odijela, i koliko to odijelo moţe stajati, i kako se oblaĉi. Za
sudaĉkim stolom sjedio je i debeo gospodin koji je prije jedno pola
sata bio izišao, a sad se opet vratio. Pitao se u sebi je li taj ĉovjek bio
na ruĉku, i što li je jeo, i gdje li je ruĉao, i tako se predavao sliĉnim be-
znaĉajnim mislima, sve dok mu pozornost ne bi privuklo nešto drugo
i skrenulo misli na drugu stranu.
Ipak ga za sve to vrijeme nije ni na trenutak napuštao muĉan i sna-
ţan osjećaj da mu se pod nogama razjapio grob. Taj je osjećaj bio ne-
prekidno prisutan, ali nekako maglovito i neodreĊeno, nikako se nije
mogao usredotoĉiti na njega. Tako je ĉak i onda dok je drhtao od jeze
i preznojavao se pri pomisli na skoru smrt, iznenada poĉeo brojiti ţe-
ljezne šiljke na ogradi ispred sebe, pitajući se kako li se jedan od njih
slomio i hoće li ga tko popraviti ili će ga ostaviti takvog kakav jest.
Zatim su mu izišle pred oĉi sve strahote vješala i stratišta — a onda se
zagleda u ĉovjeka koji je škropio vodom pod da malo rashladi sudnicu
— te opet ogrezne u svoje crne misli.
Najposlije se razlegne povik: — Tišina! — i svi bez daha pogledaju na
vrata. Porotnici se vrate i proĊu opet blizu njega. Ništa nije mogao
razabrati po njihovim licima, baš kao da su od kamena. Nastane tajac,
nigdje ni šuma. ni daha. Proglašava se krivim!
Sudnicom se prolomi urnebesno klicanje koje se ponavljaše u valovi-
ma, a izvana dopre jeka što je neprekidno rasla i orila se kao gnjevna
grmljavina. Bijaše to svjetina koja je vani burnim i radosnim povicima
pozdravljala vijest da će zloĉinac biti smaknut u ponedjeljak. Kad se
graja stišala, sudac ga upita ima li još što reći što bi moglo
Pedeset drugo poglavlje
utjecati na izvršenje smrtne kazne. Ponovo je zauzeo drţanje ĉovjeka
koji pozorno sluša, napeto zureći u predsjednika suda dok mu je ovaj
postavljao to pitanje, ali je pitanje moralo biti dva puta ponovljeno
prije nego što ga je razumio, a onda je samo promrmljao da je on star
ĉovjek, star ĉovjek, star ĉovjek, i tako je, mrmljajući sve tiše, posve
umuknuo.
Predsjednik suda ustakne svoju crnu kapu na glavu, a osuĊenik sveje-
dnako stoji. Neka ţena na galeriji, pod dojmom te sveĉane jeze, vrisne iz
sveg glasa; on brzo uzgleda, kao da se ljuti zbog te upadice, pa se još
pozornije nakloni. Sudac je ĉitao presudu sveĉano i ozbiljno. Presudu je
bilo strašno ĉuti, ali je osuĊenik stajao kao mramorni kip, ni jedan mu
mišić na licu nije zaigrao. Kad ga kljuĉar uhvati za mišicu i dade mu
glavom znak da poĊe, lice mu na istegnutu vratu bijaše svejednako
unezvijereno, donja vilica otromboljena a oĉi uprte ukoĉeno preda se.
Tupo se naĉas obazre oko sebe i posluša zapovijed. Poveli su ga kroz
jednu prostoriju poplaĉenu kamenom koja se nalazila ispod sudnice,
gdje su još neki optuţeni ĉekali da doĊu na red, a drugi su razgovarali
s prijateljima što su se natiskali oko rešetke na prozoru koji je gledao na
dvorište. Nikog nije bilo da s njim progovori koju rijeĉ, ali dok su ga
vodili pored zatvorenika, ovi su se odmicali od prozora da bi ga bolje
vidjeli oni vani koji su stajali natiskani pod prozorom i koji su ga
doĉekali pogrdnim imenima, psovkama i zviţducima. On im zaprijeti
stisnutom šakom i htjede pljunuti na njih, ali ga ĉuvari brţe-bolje
odvuku dalje, kroz mraĉan hodnik osvijetljen tek -pokojom mutnom
svjetiljkom, u dubinu tamnice. Tu su ga pretraţili kako mu ne bi ostalo
kakvo sredstvo kojim bi mogao preduhitriti izvršenje smrtne kazne, a
zatim su ga odveli u jednu od ćelija na smrt osuĊenih i tu ga ostavili
samog. Sjeo je na kamenu klupu suĉelice vratima, klupu koja je sluţila i
za sjedenje i za leţanje, pa se zagledao zakrvavljenim oĉima u pod nasto-
jeći da se sabere. Nakon nekog vremena poĉeo se prisjećati iskidanih
odlomaka iz suĉeve besjede, iako mu se onda ĉinilo da ne razumije ni
rijeĉi. Ti su odlomci postupno dolazili svaki na svoje mjesto i nado-
vezivali se jedan na drugoga, tako da se ubrzo prisjetio cijele besjede,
gotovo isto onako kako je bila izreĉena. OsuĊuje se na kaznu smrti
vješanjem — tako je glasio kraj presude. OsuĊuje se na kaznu smrti
vješanjem.
Kad se posve smrklo, poĉeo se sjećati svih svojih znanaca koji su za-
vršili ţivot na stratištu, neki i njegovom krivnjom. Toliko su se brzo
smjenjivali pred njegovim oĉima da ih je jedva stizao brojiti. Neke je
Oliver lwist
od njih gledao kako umiru — i zbijao šale na njihov raĉun jer su umi-
rali s molitvom na usnama. Kakvo bi se krkljanje razleglo kad bi im
izvukli dasku ispod nogu; i kako bi se odjednom snaţni i krepki ljudi
pretvarali u hrpu odjeće što se nemoćno klati!
Neki su od njih moţda bili zatoĉeni u ovoj istoj ćeliji — sjedili na
ovom istom mjestu. Mrak je kao u grobu; zašto ne donesu svjetlo?
Ćelija je sagraĊena prije mnogo godina. Tko zna koliko'Je ljudi ovdje
provelo svoje posljednje sate! Tako mu je pri duši kao da sjedi u gro-
bnici punoj leševa — mrtvaĉka kapa, omĉa, svezane ruke, lica koja
poznaje, ĉak i pod tom groznom koprenom. Svjetla, svjetla!
Naposljetku, kad su mu ruke već prokrvarile od lupanja o teška vrata
i zidove, pojave se dva ĉovjeka, jedan je nosio svijeću koju zatakne u
ţeljezni svijećnjak na zidu, a drugi je vukao za sobom slamnjaĉu da
osuĊenik na njoj provede noć jer ga neće više ostavljati sama. I doĊe
noć — mraĉna, zlokobna, nijema noć. Drugi ljudi koji bde raduju se
kad ĉuju kako zvono s crkvenog tornja odbija sate jer svjedoĉi o ţivotu
i navješćuje dan. Njega je pak zvono tjeralo u oĉaj. U metalnom
brujanju svakog otkucaja odjekivao je samo jedan dubok i potmuo
glas — smrt. Što njemu vrijedi radosna jutarnja graja i kome-šanje što
dopiru ĉak i do njega? To je opet posmrtno zvono u drugom obliku, ne
samo što ga opominje nego mu se i ruga. I proĊe dan. Dan? To i nije
bio dan, prohujao je tek što je svanuo — i opet je došla noć, noć tako
duga pa ipak tako kratka, duga u svojoj uţasnoj tišini i kratka po
satima koji su proletjeli. U jedan mah je divljao i bogohulio, a u drugi
urlao i ĉupao kosu. Došli su ĉasni ljudi njegove vjeroispovijedi da se
pomole s njim Bogu, ali ih je on ispsovao i otjerao. Obnovili su svoje
milosrdne pokušaje, a on ih je udarcima ponovo otjerao.
Subotnja noć. Ostala mu je još samo jedna noć ţivota. I dok je još
mislio na to, osvanuo je dan — nedjelja.
Tek kad je pala noć tog uţasnog posljednjeg dana, njegovu skršenu
dušu proţme svom silinom ubitaĉna spoznaja o beznadnom, oĉajnom
poloţaju u kojem se nalazi; ne bi se moglo reći da je sve do tada gajio
kakvu odreĊenu ili ĉvrstu nadu da će ga pomilovati, nego je samo ne-
kako maglovito zamišljao da će ubrzo umrijeti. Vrlo je malo i rijetko
razgovarao s onom dvojicom ljudi koji su ga naizmjence ĉuvali, a oni
se nisu trsili da privuku njegovu pozornost. Sjedio je tako budan, ali
kao da sanja. Sad se pak svaki ĉas trzao pa bi se sav zadihan i zaţaren
uspropadao po ćeliji, obuzet takvim grĉevitim strahom i gnjevom da
su ĉak i oni — naviknuti na sliĉne prizore — uzmicali zgroţeni od nje-
Pedeset drugo poglavlje
ga. Najposlije je toliko pomahnitao od neĉiste savjesti što ga je muĉila
da jedan ĉovjek nije više mogao sam sjediti s njim i gledati ga, pa su ga
oba ĉuvara zajedno ĉuvala.
Zgurio se na svom kamenom logu i mislio na prošlost. Onoga dana
kad su ga uhapsili pogodilo ga je nekolika kamenica koje je svjetina
bacala na nj, pa mu je glava sad bila omotana platnenim zavojem. RiĊa
kosa padala mu niz beskrvno lice; brada mu bila rašĉupana i zamršena,
oĉi strahovito uţagrene, a neoprana koţa ispucala od groznice koja ga je
palila. Osam. devet, deset. Samo ako to nije varka da ga zaplaše, ako
su to pravi sati koji se tako munjevito niţu jedan za drugim, gdje li će
biti kad bude sat opet ovoliko otkucavao? Jedanaest! Još je jedan sat
otkucao prije nego što je zamrlo brujanje prethodnog sata. U osam će
biti jedini ţalobnik na vlastitu sprovodu; u jedanaest. Strašne zidine
tamnice u Newgateu koje skrivaju toliko jada i neizrecive tjeskobe, ne
samo od oĉiju nego preĉesto i predugo i od ljudskih misli, nikad nisu
skrivale toliko jezovit prizor. Ono malo ljudi koji su se, prolazeći
onuda, pitali što li radi ĉovjek koji će sutra biti obješen, vrlo bi loše
spavali te noći da su ga samo mogli vidjeti. Od rane veĉeri pa do kasno
u noć dolazili su ljudi u malim skupinama, po dvojica-trojica, do
vratarnice i pitali zabrinuto da nije moţda odgoĊeno izvršenje smrtne
kazne. Kad bi dobili nijeĉan odgovor, prenijeli bi tu radosnu vijest
promatraĉima okupljenim na ulici, koji su pokazivali jedni drugima
vrata na koja osuĊenik mora izići, i mjesta gdje će biti podignuta
vješala, pa su se, nerado odlazeći odatle, osvrtali za sobom
zamišljajući kako će se odigrati taj prizor. Malo-pomalo su se ipak
razišli i oko ponoći je ulica opustjela i utonula u mrak. Kad su do
vratarnice stigli gospodin Brownlow i Oliver i pokazali kljuĉaru
propusnicu koju im je izdao jedan od šerifa 1, trg je ispred tamnice bio
već raskrĉen i nekoliko je crno obojenih debelih brklji bilo
postavljeno preko ulice da zadrţe oĉekivanu navalu svjetine. Njih
dvojicu odmah su pustili unutra.
— Hoće li i mladi gospodin s vama, gospodine? — zapita ĉovjek koga
je zapala duţnost da ih vodi. — Takav prizor nije za djecu, gospodi-
ne.
— Znam da nije, prijatelju — odvrati gospodin Brownlow — ali ono
radi ĉega sam došao da vidim tog ĉovjeka tijesno je s njim povezano; a
1. Šerif — u Engleskoj najviši (administrativni i sudski) ĉinovnik jedne
grofovije (općine), okruga ili mjesta.
 Pedeset drugo poglavlje

— Slušajte — reĉe mu kljuĉar otiskujući ga rukom da ne ustane.

kako je djeĉak vidio osuĊenoga kad je on bio na vrhuncu svojih zloĉi-
— Evo, došao vam je ĉovjek u posjet, da vas nešto priupita, valjda.
naĉkih uspjeha, mislim da neće biti naodmet da ga i sad vidi, pa makar
Fagine, Fagine! Jeste li, bogamu, muško ili niste?
mu bilo i teško i neugodno.
— Neću dugo biti — odgovori on i digne glavu. Na licu mu nije bilo
Ovo su nekoliko rijeĉi bili izmijenili po strani, da ih ne ĉuje Oliver.
drugog ljudskog izraza doli bijesa i uţasa. — Sve njih treba pomlatiti!
Ĉovjek samo dotakne šešir i, pogledavši pomalo radoznalo Olivera,
Tko im je dao pravo da me ovako mrcvare?
otkljuĉa druga vrata, suĉelice onima na koja su bili ušli, i povede ih
Uto spazi Olivera i gospodina Brownlowa, pa uzmakne do samog kra-
kroz mraĉne i vijugave hodnike do ćelija osuĊenih na smrt."
ja klupe i upita ih što tu traţe.
— Ovuda — reĉe ĉovjek pošto je zastao u mraĉnom hodniku u kojem — Mir, mir — reĉe uzniĉar drţeći ga još za prsa. — De, gospodine,
su dva radnika u najvećoj tišini obavljala nekakve pripreme — ovuda recite mu sad što ţelite. Samo brţe, molim vas, jer će vam s njim biti
će proći. Ako naĉas uĊete ovamo, vidjet ćete vrata na koja će izići. sve teţe.
I odvede ih u kamenu kuhinju u kojoj su stajali kotlovi za prireĊi- — Kod vas su neki spisi — reĉe gospodin Brownlow prilazeći mu <«*,.■
vanje kaţnjeniĉke hrane i pokaţe im tu na jedna vrata. Iznad njih je — koje vam je predao na ĉuvanje ĉovjek po imenu Monks.
bila ţeljezna rešetka kroz koju su dopirali ljudski glasovi izmiješani s — Sve je to puka laţ — odgovori Fagin. — Nemam ja nikakvih spisa,
lupnjavom ĉekića i trijeskom dasaka koje su tesari bacali na zemlju
ni jednog jedinog.
podiţući stratište.
— Za ime Boţje — sveĉano će gospodin Brownlow — nemojte tako
Odatle su prošli kroz nekoliko okovanih vrata koja su im iznutra otvo-
govoriti kad ste već jednom nogom u grobu, nego mi radije recite gdje
rili kljuĉari, a kad su izbili na jedna dvorište, popnu se uz nekakve uske
su ti spisi. Znate da je Sikes mrtav, da je Monks sve priznao i da ne
stube i uĊu u hodnik u kojem je slijeva stajao niz okovanih vrata. Ma-
moţete iz njih izbiti više nikakve koristi. Gdje su ti spisi?
hnuvši im neka ne idu dalje, kljuĉar pokuca sveţnjem kljuĉeva na jedna
— Olivere — vikne Fagin i mahne mu rukom. — Hodi amo, tebi ću
od tih vrata. Nakon kratkotrajnog šaputanja, dva ĉuvara iziĊu u hodnik
reci.
proteţući se kao da im je drago što će ih netko bar malo odmijeniti i
— Ne bojim se ja njega — potiho reĉe Oliver ispuštajući ruku gospo
dadu znak posjetiocima neka uĊu za tamniĉarom u ćeliju. I oni uĊu.
dina Brownlowa.
OsuĊeni zloĉinac sjedio je na svom leţaju njišući se lijevo-desno, više
— Spisi su u platnenoj vrećici — reĉe Fagin privlaĉeći Olivera k sebi
nalik na ulovljenu zvijer nego na ĉovjeka. Misli su mu zacijelo bile za-
— u rupi iznad samog kamina, u prednjoj sobi na katu. Htio bih pora
lutale u prošlost jer je i dalje nešto mrmljao, gledajući u došljake kao
zgovarati s tobom, sinko. Htio bih porazgovarati s tobom.
u priviĊenja koja ga opsjedaju:
— Dobro, dobro — odgovori mu Oliver. — Pustite me da se pomo
— Bravo, Charlev. dobar si. — promrsi. — I Oliver isto tako, ha-
lim! Da se samo pomolim. Pomolite se sa mnom, kleknite, pa ćemo
ha-hal I Oliver. postao je pravi gospodin, pravi, odvedite malog na
poslije sve do jutra razgovarati.
spavanje!
— Ali vani, vani — odvrati Fagin gurajući djeĉaka pred sobom do vra
Tamniĉar uhvati Olivera za ruku i šapne mu neka se ništa ne boji, pa ta i tupo buljeći iznad njegove glave. — Reci im da sam zaspao, tebi
gledaše dalje bez rijeĉi što se zbiva. će vjerovati. Ti me moţeš izvući odavde ako me povedeš sa sobom.
— Odvedite ga na spavanje! — vikne Fagin. — Ĉujete li što vam Hajde, hajde!
kaţem? On je. on je. u neku ruku svemu kriv. Ali za te pare vrijedi — Ah, oprosti, Boţe, ovom nesretniku! — uzvikne djeĉak i briţne u
napraviti od njega lopova. Bolteru prefikari vrat,
plaĉ.
Bille, a djevojku ostavi na miru. Prefikari mu vrat od uha do uha.
— Tako, tako — reĉe mu Fagin. — To će nam pomoći. Najprije da
Otpili mu glavu!
iziĊemo na ova vrata. Ako se budem tresao i cvokotao zubima dok bu
— Fagine — zovne ga tamniĉar.
demo prolazili pored vješala, nemoj se obazirati na mene nego samo
— Evo me — vikne Ţidov i zaĉas zauzme isto onakvo napregnuto
produţi dalje. Hajde, hajde, hajde!
drţanje kakvo je imao na sudu. — Star sam vam ja, vaše gospodstvo, — Imate li još kakvo pitanje za njega, gospodine? — zapita kljuĉar.
star, star.
Oliver Twist
— Nemam — odgovori gospodin Brownlow. — Kad bismo mu bar
mogli kako utuviti u glavu u kakvom se poloţaju nalazi.
— Ništa se tu ne moţe, gospodine — odgovori ĉovjek vrteći glavom.
— Bolje će biti da ga ostavite.
Vrata se ćelije otvore i ĉuvari se vrate.
— Idemo, idemo — vikne Fagin. — Tiho, ali ne opet tako sporo! Brţe
malo, brţe! w
*'
Ĉuvari ga uhvate i, oslobodivši Olivera iz njegova stiska, ne dadu mu"
da ustane. Ĉasak se oĉajniĉki otimao, a onda zavrišti tako uţasno da
mu vriskovi prodirahu ĉak i kroz one debele zidove i odzvanjahu im u
ušima sve dok ne iziĊu na dvorište.
Nisu mogli odmah izići iz tamnice. Nakon tog groznog prizora Oliver
umalo što se nije onesvijestio — bio je toliko slab da više od jednog
sata nije imao snage stati na noge. Svitalo je kad su opet izišli na ulicu.
Veliko se mnoštvo već bilo okupilo, prozori su bili naĉiĉkani ljudima
koji su pušili i kartali se da prekrate vrijeme; svjetina se tiskala, sva-
Ċala, šalila. Sve je odisalo ţivotom i ţustrinom osim sumorne gomile
predmeta usred svega toga — crnog postolja, stupova s popreĉnom
gredom, konopca i ostale jezovite aparature smrti.
Pedeset treće poglavlje
Pedeset treće poglavlje
i ujedno posljednje.
Sudbina junaka ove pripovijesti uglavnom je zakljuĉena. Ono malo što
je još njihovu ţivotopiscu ostalo da ispriĉa moţe se saţeti u dvije-tri
obiĉne rijeĉi.
Još prije nego što je isteklo tri mjeseca, Rose Fleming i Harrv Mavlie
vjenĉali su se u onoj istoj seoskoj crkvici koja će ubuduće biti popri-
šte djelatnosti mladoga pastora. Istoga dana uselili su se u svoj novi i
sretni dom.
GospoĊa Mavlie nastanila se kod sina i snahe da tu na miru provede
ostatak svojih dana, uţivajući u najvećem zadovoljstvu što ga moţe
pruţiti ĉovjeku ĉasna starost — u promatranju sreće onih kojima je
u toku cijelog ĉestito provedena ţivota posvetila najtopliju ljubav i
najnjeţniju skrb.
Nakon temeljita i briţna ispitivanja pokazalo se, ako se ostatak imovine
koja je ostala u Monksovu vlasništu i kojom su on i njegova majka
vrlo loše gospodarili, podijeli na dva jednaka dijela izmeĊu njega i
Olivera, da će svakom od njih pripasti nešto više od tri tisuće fun -
ti. Prema odredbama oĉeve oporuke, Oliver bi imao pravo na cijeli
imutak, ali gospodin Brownlow nije ţelio uskratiti Monksu priliku da
se okani svojih dotadašnjih poroka i da zapoĉne ĉestito ţivjeti, pa je
sam predloţio takvu diobu, koju je njegov mladi štićenik objeruĉke
prihvatio.
Monks je zadrţao svoje laţno prezime i otišao sa svojim dijelom na-
sljedstva u neki daleki kraj Novoga svijeta 1, gdje je ubrzo prorajtao
sve što je imao, te je opet krenuo starim putem i bio osuĊen na dugo
1. Novi svijet — Sjeverna Amerika tj. Sjedinjene Ameriĉke Drţave.

tamnovanje zbog nekih novih prevara i nepodopština. Tu ga je opet
spopala njegova stara bolest pa je u zatvoru i umro. Isto su tako da-
leko od kuće pomrli i ostali glavni ĉlanovi druţine njegova prijatelja
Fagina.
Gospodin Brownlow posinio je Olivera i preselio se s njim i sa sva-
jom starom gazdaricom na milju daleko od pastorske kuceu kojoj su
prebivali njegovi stari prijatelji, ispunjavajući tako još jedinu preostalu
ţelju Oliverova toplog i plemenitog srca. Tako se stvorilo malo druš-"
tvo koje je bilo gotovo savršeno sretno, ako se uopće moţe govoriti o
savršenoj sreći na ovom varljivom svijetu.
Uskoro nakon vjenĉanja mladog para, ĉestiti lijeĉnik vratio se u Chert-
sey, gdje bi zacijelo, bez svojih starih prijatelja, bio vrlo nezadovoljan
da je uopće po svojoj naravi mogao biti nezadovoljan, ili bi postao
staro zanovijetalo da je znao kako se to postaje. Dva-tri mjeseca zado-
voljavao se time da se tuţi kako mu tamošnji zrak nikako ne prija, a
onda, pošto je ustanovio da to mjesto zaista nije više ono što je nekoć
bilo, prepustio je posao svom pomoćniku, unajmio momaĉku kućicu
nedaleko od sela, u kojem je njegov mladi prijatelj bio pastor, i preko
noći ozdravio. Tu se poĉeo baviti vrtlarstvom, voćarstvom, ribolovom,
stolarstvom i drugim sliĉnim poslovima. Sve je to, pa svom obiĉaju,
zdušno obavljao i domalo je u cijeloj okolici postao poznat i priznat
struĉnjak za sve te poslove.
Prije nego što se odselio, sprijateljio se bio s gospodinom Grimwi-
gom, a taj mu je ĉudni svat svesrdno uzvratio prijateljstvo. Stoga mu
i sad gospodin Grimwig vrlo ĉesto u toku godine dolazi u pohode. U
takvim prigodama gospodin Grimwig bavi se vrlo revno voćarstvom,
ribolovom i stolarstvom, radeći sve na neki svoj neobiĉan i neviĊen
naĉin, ali vazda tvrdi, sluţeći se svojom omiljenom izrekom, da je
upravo taj njegov naĉin najbolji. U nedjelju nikad ne propusti prili-
ku da mladom pastoru u lice ne skreše što mu se ne sviĊa u njego-
voj propovijedi, a poslije u najvećem povjerenju priznaje gospodinu
Losberneu kako drţi da je to bila izvrsna besjeda, ali kako ne bi bilo
uputno da to i javno kaţe. Gospodin Brownlow redovito ga i vrlo rado
zadirkuje zbog onog njegovog nekadašnjeg proroĉanstva o Oliveru,
podsjećajući ga na onu veĉer kad su sjedili sa satom izmeĊu sebe i
ĉekali da se Oliver vrati, ali gospodin Grimvvig na to uzvraća da je u
onom glavnom imao pravo, a kao dokaz navodi ĉinjenicu da se Oliver
ipak onda nije vratio — što svagda natjera njega samog na smijeh i
popravlja mu raspoloţenje. Gospodin Noah Clavpole bio je pomilovan
zato što je svjedoĉio pro-
Pedeset treće poglavlje
tiv Fagina, ali je došao do zakljuĉka da njegova struka nije baš onako
bezopasna kao što je mislio, pa je neko vrijeme jedva sastavljao kraj s
krajem, traţeći posao koji ga ne bi previše zamarao. Nakon stanovita
razmišljanja stupio je u policijsku sluţbu kao zbir i sad na taj naĉin
sasvim lijepo zaraĊuje. Radi tako da se jedanput tjedno, u nedjelju,
lijepo obuĉe i poĊe sa Charlottom u crkvu. Dama se tada pred nekom
gostionicom onesvijesti, a gospodin zamoli milosrdna gostioniĉara za
ĉašicu konjaka da mu se ţena potkrijepi. Sutradan podnese prijavu
protiv gostioniĉara što toĉi alkoholna pića u nedjelju 1, i tako se domo-
gne polovice globe. Katkad se onesvijesti i sam gospodin Clavpole, ali
je ishod svagda isti.
Bumble i Bumbleovka izgubili su svoja namještenja pa su malo-poma-
lo zapali u oskudicu i bijedu, i najposlije završili kao ubogari u onom
istom uboškom domu u kojem su nekad bili bog i batina. Navodna
je Bumble jednom izjavio kako u toj nesreći i poniţenju nema više ni
toliko snage da bude zahvalan Bogu što je razdvojen od ţene. Sto se
pak tiĉe Gilesa i Brittlesa, oni su i dalje na svojim starim mjestima,
iako je prvi od njih oćelavio a onaj je drugi deĉko posve osi-jedio.
Stanuju kod pastora, ali podjednako sluţe sve ukućane, i Olivera, i
gospodina Brownlowa, i gospodina Losbernea, tako da seljani ni
dandanas još nisu naĉisto kojem kućanstvu njih dvojica zapravo
pripadaju.
Prestravljen Sikesovim zloĉinom, gospar Charles Bates poĉeo je ra-
zmišljati nije li ipak najbolje ţivjeti pošteno. Pošto je zakljuĉio da sva-
kako jest, raskrstio je sa svojom prošlošću i odluĉio da se prihvati
nekog ĉestitog posla. U prvo je vrijeme muku muĉio i kojekako ţivio,
ali kako je bio dobre naravi i imao plemeniti cilj pred sobom, na kraju
je uspio. Najprije je bio sluga kod seljaka i kirijaški pomoćnik, a danas
je najveseliji mladi stoĉar u cijelom Northamptonshireu. A sad, kad
se ova pripovijest bliţi kraju, ruka koja ispisuje ove retke pomalo se
zanosi pri pisanju, kao da bi htjela još malo dulje ispredati nit daljnjih
dogaĊaja.
Rado bih se još zadrţao meĊu nekolicinom onih ljudi u ĉijem sam se
društvu ovoliko dugo kretao, rado bih podijelio s njima njihovu sreću
trseći se da je što bolje opišem. Rado bih prikazao Rosu Mavlie u pu-
nom cvatu i ljupkosti rane ţenstvenosti kako obasjava svaju skrovitu
1. U ono vrijeme bilo je u Engleskoj zabranjeno svako toĉenje alkoholnih pića
u nedjelju.
 Rjeĉnik
Oliver Twist

ţivotnu stazu blagim i njeţnim svjetlom, koje svijetli i svima onima

što stupaju uz nju i razgaljuje im srca. Rado bih je naslikao u središtu
ţivota i radosti domaćeg kruga, okupljenog zimi oko kamina, a ljeti
u prirodi; pratio bih je oko podne kroz polja kad pripeĉe sunce, i
osluškivao bih tihe tonove njena umilna glasa u veĉernjim šetnjama
na mjeseĉini; promatrao bih je kako je dobra i milosrdna izvan kuće, a
kako je neumorna i nasmijana dok obavlja poslove kod Icuće; naslikao
bih je sretnu s djetetom svoje pokojne sestre s kojim je veţe uzajamrla
ljubav, i kako sate i sate razgovaraju o prijateljima koje su onako ne- Rjeĉnik šatrovaĉkih i manje poznatih
sretno izgubili; još bih jednom prizvao u sjećanje radosna lica mališana
okupljenih oko njenih skuta i slušao njihovo veselo ĉavrljanje; doĉa- izraza upotrijebljenih u ovom prijevodu
ravao bih njihov zvonki smijeh i spomenuo bih suzu što se zacaklila
u pitomom plavom oku. Sve to, i tisuće drugih pogleda i osmijeha i bajbok — zatvor, tamnica
obrata u mislima i rijeĉima — rado bih vam sve to još doĉarao. bakaruša — bakreno zvonce
0 tome kako je gospodin Brownlow i dalje, iz dana u dan, kljukao bircuz — birtija, krĉma
znanjem svoga posinka, i kako ga je sve više volio što se njegov ka brisati — bjeţati brlog —
rakter bolje razvijao i pokazivao da je sjeme što ga je posijao palo na bijedan stan, jazbina buksa
plodno tlo — kako je otkrivao u njemu nove crte svog prijatelja iz — zatvor, tamnica butura —
mladih dana, crte što su mu budile u srcu stare uspomene i sjetu, ali isto što i buksa
su mu opet bile slatke i mile — kako su oba siroĉeta dobro upamtila
cajkan — policajac
nevolje kroz koje su bili prošli i izvukla iz njih pouku da budu milosti
vi prema drugima, i da se vole, i da usrdno zahvaljuju Bogu što ih je ćuskija — poluga (obiĉna metalna)
zaštitio i spasio — o svemu tome moţda i ne treba posebice govoriti.
Rekao sam da su bili uistinu sretni, a sreća se nikad ne moţe postići dekintiran — bez »kinte« (novca), »švorc«
bez velike ljubavi i ĉovjekoljubivosti i harnosti onom Biću ĉiji je zakon dekster — detektiv
milost i ĉije je najvaţnije obiljeţje dobrota prema svemu što ţivi. dobiti nogu — biti otpušten ili ostavljen
Pored oltara stare seoske crkvice nalazi se bijela mramorna ploĉa na
kojoj piše samo jedna rijeĉ: AGNES. U toj grobnici nema lijesa; i dao faca — lice; osoba
faculet — dţepni rupĉić
Bog da proĊe još mnogo, mnogo godina prije nego što u ploĉu urezu
fiškal — pravnik, odvjetnik
1 koje drugo imel MeĊutim, ako se duše pokojnika ikad vraćaju na
frajer — ĉovjek, momak (osobito jadan)
zemlju da pohode mjesta što su ih posvetili svojom ljubavlju — ljuba
vlju onkraj groba — prema onima koje su voljeli za ţivota, vjerujem da gajba — stan
Agnesina sjena lebdi katkad nad tim posvećenim kutkom. Vjerujem u
to, iako je taj kutak u crkvi, a Agnes je bila slabo i grešno stvorenje. izmasirati — izgnjaviti, dodijati
keba — dţepni noţić
kidnuti — pobjeći
klinac — djeĉak, dijete
klinjo — isto što i klinac (samo još podrugljivije)
kuţiti — razumjeti, znati
Oliver Twist Sadržaj

ladanje — boravak u zatvoru

lopina — lopov, lopuţa
lova — novac
marka — autoritet u svojoj struci, struĉnjak
maţnjavati — krasti
mustra — podrugljiv naziv za osobu sumnjiva vladanja
■,
njupati — jesti
odcinkati — odati, prijaviti
Sadržaj
otkucati — isto što i otcinkati
Prvo poglavlje ................................ 5
pacer — šeprtlja, petljanac, neznalica penzija U kojem je rijeĉ o mjestu gdje se rodio Oliver TVvist i o prilikama u
— doţivotni zatvor ili progonstvo piksa — kojima je došao na svijet
glava Drugo poglavlje ............................. 8
prefikariti — prerezati, presjeći U kojem je rijeĉ o tome kako je Oliver Twist rastao, kako su ga odgajali
prigustiti — gorjeti pod nogama i hranili
pucaljka — pištolj
Treće poglavlje ............................... 17
raja — svijet, svjetina, rulja U kojem se pripovijeda kako Oliver Twist umalo što nije dobio mjesto
na kojem ne bi dangubio
skuţiran — dobro odjeven, uparaĊen smotati
Četvrto poglavlje ........................... 25
— ukrasti surla — nos, nosina
Oliveru je ponuĊeno drugo mjesto i tako prvi put stupa u javni ţivot
štos — smicalica, trik Peto poglavlje ................................ 32
Oliver meĊu novim znancima. Prvi put na sprovodu, stjeĉe nepovoljno
tiktakalica — sat, ura
mišljenje o poslu svoga gazde
tintara — glava
tupan — glupan, bukvan, tikvan Šesto poglavlje ............................ 41
Podbadan Noahovim zadirkivanjem, Oliver ga nemalo iznenaĊuje
ukebati — uloviti, uvrebati utrtariti se prelazeći u napad
— uplašiti se, prepasti se
Sedmo poglavlje .......................... 46
zacopan — zaljubljen Oliver ostaje tvrdokoran
zbrisati — pobjeći Osmo poglavlje ..............................52
zelen — neiskusan Oliver odlazi pješice u London. Na putu susreće jednog ĉudnog
zbuturiti — strpati u »buturu« (zatvor) mladog gospodina
ţaca — policajac
Deveto poglavlje ............................ 59
Sadrţi daljnje potankosti o prijaznom starom gospodinu i njegovim
nadobudnim uĉenicima
Oliver Twist
Deseto poglavlje ......................... 64
Oliver sve bolje upoznaje svoje nove drugove i skupo plaća steĉeno
iskustvo. Ovo je poglavlje kratko ali neobiĉno vaţno za daljnji tok naše
pripovijesti
Jedanaesto poglavlje ................... 69
U kojem je rijeĉ o gospodinu Fangu, sucu za prekršajen(|pavodi se i
jedan mali primjer kako taj gospodin kroji pravdu
Dvanaesto poglavlje ................... 76
U kojem je Oliver bolje zbrinut nego što je ikad bio, i u kojem se
vraćamo starom veseljaku i njegovim prijateljima.
Trinaesto poglavlje ..................... 84
U kojem se bistroumni ĉitatelj upoznaje s nekim novim osobama, o
kojima se priĉaju kojekakve zanimljive zgode što su u tijesnoj vezi s
ovom pripovijesti
Četrnaesto poglavlje ................... 91
Sadrţi daljnje potankosti o Oliverovu boravku kod gospodina
Brownlowa i znaĉajno proroĉanstvo što ga je izvjesni gospodin Grimwig
izrekao o Oliveru kad su Olivera poslali nekim poslom u grad
Petnaesto poglavlje ...................... 200
Pokazuje koliko je starom veselom Ţidovu i gospoĊici Nancy bilo
stalo do Olivera Tvvista.
Šesnaesto poglavlje ..................... 106
U kojem se pripovijeda što je bilo s Oliverom Twistom nakon susreta
s Nancy
Sedamnaesto poglavlje................ 115
Olivera i dalje progoni zlehuda sudbina, dovodeći u London jednog
velikana da naudi njegovu dobru glasu
Osamnaesto poglavlje ................. 125
Kako je Oliver provodio vrijeme u krasnom društvu svojih diĉnih
prijatelja
Devetnaesto poglavlje ................. 130
U kojem se kuje i usvaja znaĉajan plan
Dvadeseto poglavlje .................... 138
U kojem je Oliver izruĉen na milost i nemilost Williamu Sikesu
Dvadeset prvo poglavlje ............. 145
Na putu
Sadrţaj
Dvadeset drugo poglavlje ............ 150
Provala
Dvadeset treće poglavlje ............. 156
Sadrţi srţ zanimljiva razgovora izmeĊu gospodina Bumblea i jedne
dame, te pokazuje kako ĉak i općinski pandur ima slabih toĉaka
Dvadeset četvrto poglavlje .......... 163
U kojem je rijeĉ o jednom vrlo jadnom stvorenju, ali je kratko i moţda
nije nevaţno za daljnji tok ove pripovijesti
Dvadeset peto poglavlje .............. 168
U kojem se vraćamo Faginu i njegovoj druţini
Dvadeset šesto poglavlje ............. 174
U kojem se pojavljuje jedna tajanstvena osoba, a zbivaju se i mnogi
dogaĊaji koji su neodvojivi dio ove pripovijesti
Dvadeset sedmo poglavlje ........... 184
U kojem nastojimo popraviti neuljudnost iz jednog ranijeg poglavlja,
kad smo sasvim bezobzirno napustili društvo jedne dame
Dvadeset osmo poglavlje ............ 191
U kojem se vraćamo Oliveru i pratimo njegove daljnje dogodovštine
Dvadeset deveto poglavlje .......... 199
Upoznaje nas sa stanovnicima kuće u koju se Oliver sklonio
Trideseto poglavlje....................... 203
U kojem se iznosi štu su Oliverovi posjetitelji mislili o njemu
Trideset prvo poglavlje ................ 209
U kojem je rijeĉ o vrlo kritiĉnu poloţaju
Trideset drugo poglavlje .............. 219
O sretnim danima što ih je Oliver provodio kod svojih plemenitih
prijatelja
Trideset treće poglavlje................ 226
U kojem je sreća Olivera i njegovih prijatelja iznenada pomućena.
Trideset četvrto poglavlje ............ 254
Sadrţi nekoliko uvodnih podataka o jednom mladom gospodinu koji
prvi put stupa na scenu, a rijeĉ je i o jednoj novoj pustolovini koju je
doţivio Oliver
Trideset peto poglavlje ................ 242
U kojem je rijeĉ o neuspjeloj potjeri na kraju Oliverove pustolovine i
o priliĉno vaţnu razgovoru izmeĊu Harrvja Mavlieja i Rose
"3O"7
 Sadrţaj
Oliver Twist

Trideset šesto poglavlje ............... 249 Četrdeset deveto poglavlje .......... 350
Vrlo je kratko, a ĉitatelju se moţe uĉiniti da nije u ovom trenutku ni Kako su se Monks i gospodin Brownlow napokon sastali, o ĉemu su
osobito vaţno, ali ga svejedno valja proĉitati kao nastavak prethodnog, razgovarali i što je omelo njihov razgovor
te radi boljeg razumijevanja jednog od idućih poglavlja koje će doći na Pedeseto poglavlje ....................... 359
red kad mu bude vrijeme Potjera i umaknuće
Trideset sedmo poglavlje ............. 252 %♦# Pedeset prvo poglavlje ................. 369
U kojem će ĉitatelj moţda primijetiti razlike do kakvih poĉesto dolazi U kojem se razjašnjava više tajni i govori o prosidbi u kojoj nije bilo
u braĉnom ţivotu. rijeĉi ni o mirazu ni o nevjestinu dţeparcu
Trideset osmo poglavlje ................262 Pedeset drugo poglavlje ............... 382
U kojem se pripovijeda što se dogodilo izmeĊu gospodina i gospoĊe Faginova posljednja noć
Bumble i gospodina Monksa za njihova noćnog razgovora.
Pedeset treće poglavlje ................ 389
Trideset deveto poglavlje .............270 I ujedno posljednje
U kojem se pojavljuju neke ugledne osobe koje ĉitatelj već poznaje, i u
Rječnik šatrovačkih i manje poznatih izraza upotrijebljenih u
kojem se pokazuje kako se Monks i Ţidov dogovaraju što će i kako će
ovom prijevodu ........................... 393
Četrdeseto poglavlje .................... 282
Neobiĉan razgovor koji je zapravo nastavak prethodnog poglavlja
Četrdeset prvo poglavlje .............. 289
Sadrţi neka nova otkrića i pokazuje kako iznenaĊenja, baš kao i
nesreće, nikad ne dolaze same
Četrdeset drugo poglavlje ............ 297
Jedan Oliverov stari znanac, koji pokazuje izrazite znake darovitosti,
stupa u javni ţivot prijestolnice
Četrdeset treće poglavlje .............. 306
U kojem se pripovijeda o tome kako je Lisac Prefriganac zapao u
nepriliku
Četrdeset četvrto poglavlje .......... 316
Kucnuo je ĉas da Nancv odrţi rijeĉ koju je dala Rosi Mavlie, ali joj to
ne polazi za rukom
Četrdeset peto poglavlje .............. 322
Fagin povjerava Noahu Clavpoleu tajni zadatak
Četrdeset šesto poglavlje ............. 326
Nancv je došla na sastanak
Četrdeset sedmo poglavlje ........... 335
Kobne posljedice
Četrdeset osmo poglavlje............. 342
Sikesov bijeg
399 .