r AACHVlK 3EMA.

lbCKOr MY3EJA Y CAPAJEBY

BULLETIN DU MUSEE DE LA REPUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HERZEGOVINE A SARAJEVO

HOBA CEPYljA - 1957 - SERIE NOUVELLE

CBECKA - XII - TOME

V1CTOPvkJA v1 ETHOrPAct:>VI.JA

HISTOIRE ET ETHNOGRAPHIE

PE):(AKIJ;J1JA
.JJ;HMV1TPV1JE CEPrEJEBCKV1, HaY'-lHJ1 CUpa,l\HI1K
MAPKO BEro, HaY'-lH.J1 cap a,AHI1K
.JJ;p AJIOJ3 BEHAIJ;, HaY'-l:UI capu,l\HI1K
IJ;BETKO 'B. noIlOB V1'n, KYCTOC

O,ArOBOpHJ1 ype,l\HHK:
.JJ;p AJIOJ3 BEHAIJ;, HaY'-lHJ1 Cajp,u,l\HJ1K

lliTaMnapCKJ1 3aBO,l\ BeceJlJ1H M acJlewa, CapajeBo - 1957

 TI1PA)K 750 IIPI1MJEPAKA

Tex I-lJ1"I1U1 ype.!\:HI1K: JYJIMJ AHA CYIIlHMK

JIeKTop : BOJMH )J;PAMYIIlJ1'B.

IIpeBo,!I. cPparU.\ycKor reKCTa: MOPJ1CETA BErM'B.

IIpeBO<,!I. fheMa'lKOr TeKCTa: XAHEJIA MOPCKOJ

 CAAP)KAJ SOMMAIRE

I NOVI NAUCNI PRIl.OZI - NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES

Zorislava Culi
Na'I'odna nonja u Posa:Vini, II - Les costumes regionaux daJns la Posavina, II 5- 16

D;BeTKO D. IIonoBHh.
JIoH'lapc'l1BO BoeHe ~I XeplIeI'OBM:He, II - La poterie en Bosnie - He!"zego'v ine, II 17- 46

~ywaH ~PJb3.'1a

MYTa!IT'U1je Y MpKolbYlli rpa,'lY - Muta;pitia in Mrkonji-Grad ....... . 47- 67

MHpooJJ3B ~pamlGlh.

Y!3p.a.n.a 60caHCK);1.x MJlHHDB3 :la K,aePY - La fabrication des moulins a cafe

bOSil1iaques . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69- 85

IIpC'l'efbe H3 3O);1'[:lKe ErnorpaePcKor o.n,eJhefba 3eMMbCKor MY3eja - Les bagues

de la collection du depaJl:tement t hnographique du Musee National 87- 95

Dl' Hajrudin Curi

Posljednji livanjski kapetan Ibrahim-beg II Fiirdu.s - Der letzte Kapetan von

, Livno Ibrahim Beg II. Firdus . . . . . . . . . . . . 97-131

Rade Uhlik
O denOIminacijama kod Cigana - Volker und Ortsn,a men bei den Zigeunern 133-153

II CLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET TRAITf:S

Spiro Kulii

Arhaino bratstvo u Crnoj Goo:i i Hercegovini Le clan archai:que au Mon

tenegro et en Herzegovine . . . . . . . . . . 155---177

~p MHJJ.eHKO C. <l>wrHIlosHh
y Hal..lll1dVI 3MJhll.Ma AO Qpe~He XIX BeKa - Teppiche
'B.11JUIMH 11 hmIH:Maj;:oC'IlBO
und Teppichwwkerei in Gebieten des heutigen Jugos1aviens bis ZLU' Mitte des
19. Jahrhunderts . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . .. 179-194

Dr Gregor Cremonik
OI'ig~nal lp ovelje Kulina ban.a - Das Original der Ul'kunde des Ban Kulin aus
dem J. 1189. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195-213

l'"
4

III PRIKAZI I BILJESKE - CRITIQUES ET NOTES

Muzeologija, IV (Cv. D. P o P o v i ) . . . . . . . . . . . . . . . . 215- 217

Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knj. XVI, Beograd 1953 (Z. e u l i ) . .. 218-219

Arh. ore P etrovi , Narodna arhitektura - doksati i ardaci (Lj. B e l j k il ii j ) 219-220

Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vla

davinom, I-V, Sarajevo, 1950-1954/55 godine (I. R i z va n b e g o v i ) 220-223

IV IZVJESTAJI O RADU - COMPTES RENDUS

Etnografsko odjeljenje 225

Istorlls'k o odjeljenje 22G

Pedagoki otsjek 226

B iblLo teka 228

 I Novi nauni prilozi

ZORISLAVA ULIt

Narodna nonja II Posavini

II
Ovoga puta osvrnuemo se na nonj u Hrvata s leve strane reke Bosne, odn.
oko Doboja, Tes<lila, Dervente, Bos. Broda i Bos. amca.
r ova nonja je po svom tipu izrazito posavska, ali u svakom od ovih krajeva
ima izvesnih razlika, po kojima se odmah moe poznati odakle je.
Kao to se na desnoj strani Bosne narod izmedu sebe deli na Gornjake i prave
Posavce' ), tako se na ovoj, levoj strani razlikuju Brde ili Braci i pravi Posavci, tj.
ravna Posavina, kako je nazivaju Braci. Prvi deo obuhvata kraj oko Doboja i Te
slia, sve do Dervente, dok je kraj od Dervente do Bos. Broda i amca ravna Posavina (v.
kartu). I Braci i pravi Posavci su preteno Hrvati, a zatim Srbi. Nonja Hrvata Braka
jasno se ,r azlikuje od one u pravih Posavaca po svom spoljanjem izgledu, d'ok u termi
nologiji ima dosta zajednikih naziva za pojedine delove. Interesantno je i to da se hrvat
ska nonja u celom ovom kraju sauvala i uva se sa malim izmenama jo i danas. r
ovde je sluaj kao i u drugim naim krajevima da se nonja kod mukaraca sasvim
izgubila i da su ene te koje j o odravaj Ll starinoiki nain oblaenja.
Dok je takav sluaj kod hrvatske nonje, u srpskoj nonji je drugaije. Kod
Srba se u ovom kraj u pored muke izgubila i enska, a ono to se danas nosi ne lii
uopte na starinsku nonju.
Nonja Hrvata u celom ovom kraju je u osnovi isti tip kao i na desnoj strani
Bosne'), ali sa izvesnim elementima koj.i je odvajaju kao posebnu varijantu. Ti su
elementi vidljivi naroito na mukim i enskim kouljama, gaama, pekirima. Pored
raznovrsno tkanog platna za koulje, gae i pekire, karakteristino je ovde jumae
nje pamukom i svilom, tj. vez raznim bojama izveden tehnikom na dasku . Ovaj
nain tkanja poznat je bio i na desnoj strani Bosne, ali se izgubio, dok ovde ivi u
velikoj meri i danas, naroito oko Dervente, dajui nonji skoro lokalni karakter. Na
srpskoj nonji danas nema uopte jumaenja . Pored toga, u ovom delu Bosne, posebno
oko Dervente i Bos. Broda, i kod Srba i Hrvata je karakteristino bojenje koulja i
gaa u plavilu za rublje iIi u zelenoj galic i, tako da koulje imaju prilino plavu ili
zelenkastu boju. Danas se ovaj nain bojenja zadrao samo u hrvatskoj nonji. Jedna
od razlika je takoe i povezivanje udatih ena (nonja na glavi) na levoj i desnoj strani
reke Bosne.
U nonji Brana i 'p ravih Posavaca ima takoer izvesnih razlika, i to opet kod
ena . ene Brana ne boje koulje u plavo, nemaju jumaenja na njima. Udate ene
nose na glavi etvrtaste marame, dok Posavke (oko Dervente i Bos. Broda) prebacuju
krpe u vidu GJ ekira. Karakteristino je da Brank e devojke ne nose pregae, ve ih

1) z. e II l i : Narodna non ja II Posavini - I , GZM, 1956 god ., str. 71.

e) Z. II li : Narodna nonja II Posavini - I, GZM, 1956 god., str. 71.

6 Zorislava Cu1i

nose samo udate ene, dok ih u Posavini nose i dev<>jke i udate ene. U mukoj nonji
razlike su manje.
Materijal za izradu nonje u ovom kraju isti je kao i na desnoj strani Bosne').
Zene i danas za izradu svoje nonje upotrebljavaju lan, kono-plju, vunu i pamuk, ali
kupuju i fabriki materijal: platno, tof, svilu, cic i sl.

Nonja Brana

Naziv Braci zajedniki je i za Hrvate i za Srbe koji ive oko Tesila i Do

boja (sela: Makljenovac, Alibegovci, Siva, Ularice, Putnikovo Brdo, Vila, Komuine,
Bardaci, Barii, sve do ogranaka planine Borje jugozapadno od Teslia). Na sjeveru
se ovaj kraj protee sve do Komarica, odakle poinje ravna Posavina, fl u njoj i drugi

LEGENDA:
/ / / NONJA BR.DAKA

~ NONJII PRAVIH POSAVACA

tip nonje. Srbi naseljavaju VIse zapadni deo ovoga kraja, uz reku Ukrinu. Ima i me
anih sela, tako da se ne moe povui stroga granica izmedu srpskih i hrvatskih sela.
Srbi i Hrvati ne stupaju u meusobno krvno srodstvo, a ako toga i ima, to su retki
sluajevi. Ako se, naprimer, srpska devojka uda za Hrvata, ona ne ostavlja svoju

") Nav. delo, str. 72.

 Narodna nonja u Posavini 7

nosn]u. Ovi, veoma retki sluajevi, mogu se sresti u meanim selima, i na desnoj. strani
Bosne').
Nonja Brdaka deluje skromnije, moe se rei siromasnl]e od one iz ravne
Posavine. Na njoj n ema tako mnogo veza, a i sami delovi, naroito koulje i krIPe
za glavu, manjih su dimenzija od posavskih.
Mada su se mnogi delovi starinske nonje i ovde ve izgubili (opanci, arene a
rape, vezene marame), osnovni delovi se i danas nose, tako da je nonja sauvala svoje
glavno obeleje. Ovo je sluaj samo sa enskom nonjom, jer se muka u ovom kraju
rano izgubila- i svi se mukarci nose kao tl gradu.
enska nonja. U nonji starijih i mlaih ena i devojaka nema velike razlike.
Osnovni delovi su skoro isti, samo su kod mlaih bogatije ukraeni vezom i svetlijih
su boja.
Sve ene nose do tela koulju, istoga kroja kao to su i sve posavske, tj. bogato
na brane oko vrata i u struku pozadi. Koulja za svaki dan kroji se od samoga lana
ili konoplje ; zovu j e ravnica ili prejna koulja.
Pomeani lan i pamuk takoe tkaju i koulja onda dobija ime prema reljefnim
arama izvedenim u tkanju : prej na koulja, strikulja. Od istog pak pamuka takoe
ima raznih naziva: p a muna arulja, strikulja, uzvodna, kutmijaa (sa arama na ku
tij e ), pose maa (na uzdune pruge zv o strike). Pri dnu koulje izradi se vez zvo kri
ar u vidu pruge oko cele koulje, ili se pak naije kupovna vrpca zvo mostrica'<.
Po rubu koulje naij e se ipka, rukom raena.
Glavna karakteristika ovih koulja bila je ranije kita ili rua od raznoboj
nog p a muka, priivena na prsa, pri dnu razreza koulje (T. I , sl. 3). Danas se ove kite
na kouljama r etko nose. Oko vrata, odn. jaic e na koulji, naije se ri od ipk e ili
platna, zvo riza . Danas se koulje iju na maini. Za n}ih se uzima i kupovno platno,
pored domaeg, koje je ipak j o u veoj upotrebi.
Ga.e nisu ovde ene nosile stalno, ve povremeno. Kad ena ima svoje vreme
pravila je od staroga komada platna, obino od ,koulje, tzv. podvezu . Danas nose
kupovne gae.
Preko koulje oblai se zubun ZVo benuk , od crnog valjanog sukna , dug do ko
lena, bez rukava . Ranije je bio vezen crvenim gajtanom i parica ma po ivici, dok je da
nas bez ikakvog veza. Nose ga i ne i devojke (Sl. l).
Oko pasa opae se uska tkanica od vune tamnijih boja, sa zup astim arama. De
voj ke tkanicu samo jednom omotaju oko pasa, i to tako da j ednaki krajevi padaju na
pred. Tkanicu sastave spreda iglom , a onda samo pripnu krajeve koji vise, za pojas,
tako da neomotani deo tkanice visi SIpreda. (T. I, sl. l). To je tzv. tkanica s kraj evima .
Nosi se ovde od starin a tako. Devojke nose ovako tkanicu, jer ne nose pregau. Udate
ene pak opau celu tkanicu oko sebe, a zatim pregau . Pregaa se tka dijagonalno,
kao i sve posavske ,pregae , na kocke , od raznobojne vune, sa dugim resama una
okolo. Za starije ene tka se prosta pregaa, a mlade za sebe protkivaju p.regau
srmom; to je S?rmanka _ Pre I svetskog rata pregaa se nosila tako da je padala s pre
da celom svojom duinom (T. I , sl. 2), a rese su visile skoro do zemlje. Meutim, docnij e
ulazi u obiaj da se jedna, obino desna strana malo podigne i pripne za pojas,. tako
da pre gaa u tom sluaju pada koso i njen levi donji ugao doe na sredinu. To je
ustvari isti nain noenja pregae, kao i u pravih Pos avki na desnoj strani Bosne").
Otskora su ene poele podizati pregau s oba kraja sa strane, pa kraj eve zadenu za
pojas, tako da se na trbuhu napravi kao neka vrsta depa, u k aji stavljaju maramicu
l razn e s.i tnics (T. 1, S l . 4..

Na noge su se ranij e obuvale arape zvo crveni cvjetai, od crvene i mrki

od tamnije vune, sa stilizovanim cvetnim arama. Gornji deo ovih arapa pleten je
jednom iglom, tj. na poplet . Danas se nose arape od iste bele vune, bez ara,
krae .

0) U selu Bij>eloj kod Brkog (meano selo) na iLa sam na meani brak Pave Gluv a kovia,
Hrva ta, ij a je ena Gospa, Srpkin ja, n os ila i dalje s voju nonju (Vidi u nav. delu , Talb.
VIII, sl. 5).
6) Nav. delo, ta bla VI, sl. 1 i 3;- t:abla VII, sl. 3,
8 Zorislava uli

Opanci su bili l'utavci od sirove telee ili govee koe, s neostruganom dlakom.
Docnije nose se od uinjane koe, zatvoreni, crne boje, a rade ih majstori u selu.
Nose se i danas. Poznati su majstori braa Mijo i Franjo Pr_anji uMakljenovcu
(hrvatskom). Zene danas nose veinom cipele.
N o n j a n a g l a v i. Glavna razlika u nonji na glavi udatih ena idevojaka
bila je u nainu eljanja i noenja marame. Devojka odvoji kosu na te menu sa dva
razdeljka sa s trane i oplete jednu plete nicu od te kose, dok drugu pletenicu oplete od
one kose koja visi na leima. Obe ove pletenice prebace se i uviju na desnoj strani,
u dva ili vie redova, prema tome koli!ka je duina kose. Ovako oeljana devojka je
nosila na glavi krpicu , istu kao i u drugim krajevima Posavine"), samo je rua "
od svile bila na elu manja. Ovo je devojka nosila samo kad stigne za udaju, a dok
ne stigne, stavljala je na glavu crveni fesi . I krpica i fesi izobiajeni su bili jo
pre II sv etskog rata. Danas Se nose obine etvrtaste marame od belog pamunog
platna, sa dugim resama po ivici. Marama se obino zavee pozadi ispod onog kraja
koji visi na leima. Spreda je dosta zabaena na teme, i da ne bi pala, privrsti se
nalama i vetakim cvetavima, koje prave same devajke od raznobojne plastine
materije, najvie crvene. Zimi se marama vezuje pod bradom. Kosa za maramu oplete
se u dve pletenice, putene niz lea , sa razdeljkom na sredini.
jr------.--.- - - - __

--

Sl. l Sl. 2 Sl. 3

Udate ene dele kosu po sredini ta.koe, opletu dve pletenice i na njihovim k:ra
jevima upletu ko snjau od platna, oblikn tanje kobasice. Sve se to potom omota oko
glave tako, da kosnjaa doe na teme i ini kotur oko glave. Preko toga se stavlja
bela pamuna okruga (marama), nakiena na tri ugla kiticama od raznobojnog pa
muka i malo vezom. Okruga se savije malo samo na onom uglu bez kitice i veza i taj
deo stavi se na teme, zavee pozadi ispod onog kraja na le ima, i to vie na desnu
stranu. Onaj kraj na leima moe se prebaciti preko glave na desnu stranu, tako da
kitice padaju pored uha (T. I, sl. 3). Danas ene nose okrug u bez kosnjae , i to mlae,
dok se kod starijih sretne i sa kosnjaom .
Zimi su i ene i d evajke oblaile preko svega g u n j od crnog valjanog sukna,
bez ikaikvog veza, dug kao i benuk (T. I, sl. 2 i sl. 2). Danas mlae ene nose kratke
kapute kao i muki, dok starije provode zimu jo u gunju.

B) Nav. delo, str. 76 i 81.

 Na:[1()dna nonj a Ll Posav ini g

Nakit d evojaka i e na sastoji se uglavnom iz nizova raznobojnih bobaka

(perli), raznih igala, vetakog cvea; bo ga te su nosile i nizove dukata. K ad. s~ ena
fui , tj. kad je u alosti, ne nosi nikakav nakit, ne gizda se , odn. nema kltn]e.
Muka nonja kod Brana slabo se odrala do danas, i to samo kod :;tarijih
ljudi. Nisu se sauvali svi delovi, ve samo osnovni , i to u izmenjenom obliku.
Koulja za svaki dan je od obinog konopljanog, lanenog ili mea nog platna.
tkanog u dva nita , tzv. melez. Nabrana je sitnim rozama (naborima) samo oko
vrata. Jaka i prsaluk bili su ranije vezeni nafezom (pamukom) u boji, a otpre
tridese t godina ukraavaju ih bopcima u boji. Na prsaluku su takoe bile kitice (rue)
od raznobojnog pamuka, kao i na en kim kOUljama . Koulja je duga do 'kolena i po
dnu ima kerice od belog konca . Rukavi su iroki ili sa zaaknicom ( nian~etom) ~
P o rubu rukava su takoe ke.rice. Jaka, vezena, ima po ['ubu na ivenu 1ipku, .r anije ra
enu rukom, a otp f' e dvadeset godina kup ov nu, zvo mrea. Praznina ko ulja je od
pamunog platna.
Ga e su od istog platna kao i koulja. Imaju mali tur i duge uske nogavice, po
dnu okerane . Le ti se nosi obino samo koulja i gae, i to koulja dade preko gaa
(T. II, sl. 1).
Muka tkanica je ira od e nske; i ona je od raznobojne vune. Praznine tka
nice imaju na oba kraja kianke od vune II boji. Njih ne zna da izrauj e svaka ena u
selu, ve samo poneka . Preko tkanice opasuje se obino koni kaji sa pavticom
(predicom) od metala.
I mukarci, kao i ene, nose preko koulje benuk od crnog valjanog s ukna.
Njihov je samo kratak (dosee do struka), takoe bez ikakvih ukrasa (sl. 3). Kod oe
;1jenih ljudi ovaj benuk je bio dui, a kod mladia krai. Oko Teslia benuk se zove
ljeta'k . Benuk se no sio rad'nim danom, dok se praznikom oblaio fermen od crne
ohe, vezen crnim gajtanom . Ranije su momci provlaili kroz otvor levog rukava ili
ispod konog kajia v ezene pekire, tkane od pamuka u boji i od svile, u poprenim
prugama.
Muke arap e bile su ranije duge tlo kolena, od raznobojne vune, pletene jed
nom iglom u poetku i oko zglavka, sa vegetabilnim motivima. Danas se nose krae i
od iste bele vune.
Mukarci su uz svoju nonju nosili jo preko ramena torbake , tj. torbicu,
tkanu od v.une, obino crvene os nove, sa razliitim geometriskim stilizovanim arama
u po.prenim prug ama. Pored ovih ara, torbice se ukraavaju jo- i bopcima u boji, naj
vie be lim . Remen je takoe tk an od vune i zovu ga karuca . Torbica ima veliki
kapak , koji je ustvari najvie aran i potkien okolo dugim r esama (T. II, sl. 1).
Na glavi su svi mukarci nosili fes sa pupoljkom , tamnocrvene boje, a oko
njega zimi omota vali krmez al od vune. V e pos le I svetskog rata po e li su se nositi
eiri.
Zimi su se nosile crne sukne ne a kire, ,s a malim turom, a gore gunj, dug do
kolena, sa dugim rukavima kao i enski.
Kao ukras momci su nosili jo na rukama pletene narukvice od tamnocrvene
vune , ukraene belim bopcima. Ovakve n<lrukvice su upotrebljavale i ene. Danas su
izohiaj ene.

Pravi Posavci
Poev od sela Komarice, Johovca, Plehana, pa preko Dervente do Save (oko Bos.
Broda i ~amca) rasprostire se jedna nonja, neto dru g aija od one u Braka, mada obe
pripadaju jednom tipu. Iako kraj oko Derv e nte nije sasvim ravan ve breuljkast, na
roito juni, nonja iz tih sela ne razlikuje se ni u emu od sasvim ravnog dela oko
Broda, koji pak narod oko Dervente smatra pravom Posavinom, a sebe ubraja u Bre .
Ali .k ako se njihova nonja ne razlikuje od prave posavske , to ih po tome moemo
pre ubrojati u prave Posavce.
Hrvatska narodna nonja u ovom delu Posavine sauvala se umnogome, i to samo
kod ena, dok se mukarci danas oblae graanski.
10 Zorislava uli

Zenska nonja. U enskoj nonji ovoga kraja interesantno je to da je starinski!

nonja bila potpuno ista i oko Dervente i oko Broda do Samca. Dananja pak nonja
~stala je ista kao to je bila starinska samo oko Dervente, dok su sela oko Broda i
Samca na levoj trani Bosne primila nain oblaenja iz susednih posavskih krajeva
Hrvatske, kao i se la na desnoj strani Bosne uza Savu').
Glavni i najki eniji deo enske nonje je koulja, koja se izrauje od razliitog
materijala: lana, konoplje, pamuka. Za svaki dan ije se obino od istog lanenog
platna, zvo lan po lanu . Pored ovoga nosi se i od meanog platna (lan i pamuk).
Ovde se ve platno ara u tkanju u vidu raznih pruga, kvadratia i sl. Ako se tka nn
poprene uske pruge, to je strikulja, a na uzdune - "arena prea . Od istog
pamuka moe biti pamuna strikulja, jedeklija (vrsta uzvoda ) i bor (na po

, \
Sl. 4 Sl. 5

ligonalna okanca ili kvadratie). Jedeklija i bor je najlepe tkanje i istovremeno naj
tee. Pamuk se moe protkati svilom, i to je onda svilanica . Koulja jo nosi naziv
i po vezu koji se na njoj izvodi, te ima: vezenka, jumaenk a , mrka i crvena sa nai
nom, a ako je od kupovnog platna (to je u novije vreme u upotrebi), to je ifunja
a. Pre nego se saije, platno se oboji u jakom rastvoru plavila za rublje, tako da ko
ulja ima plavu boju.
Veza i ukrasa na koulji ima mnogo, naroito kod devojaka i mladih ena. Naj
vie se ceni jumaenj e , tj. izvoenje ara utkivanjem na 'dasku , od ;r aznobojnog
pamuka ili svile. Ovakva koulja zove se jumaenka . Moe se za aranje uzeti i
samo jedna boja, crvena ili crna, i onda se koulja zove crvena ili mrka jumaenka .
Pored utkivanja, are se vezu i rukom, i to je vezenlka . Sarre su geometriske stilizo
vane, vegetabilne ili pak ivotinjske: konjak, lozani, akmak, cvijo, granica , abica i sl.
Nain je takoe jedna vrsta utkivanja ara pamukom u boji, samo to je
povrina are vie upava, dok je kod jumaenja glatka .
are na koulji izvode se uvek uz rub rukava, niz skute ,pozadi, na jaki i prsima
i po dnu koulje. Pored veza rukom raenog, u novije vreme naslvaju se kupovne
vrpce i ipke raznog oblika. Po samoj ivici skuta i rukava radi se ipka od pamunog
konca ZVo marvi' , i to iglom heklaricom iIi marvilijom , kako je ovde zovu. Raz
rez na prsima koji see sve do struka, sastavi se do odreene visine spletom ili ra
ivom od pamunog konca. Razlika izmeu spleta i raiva je u tome to se prvi radi

7) Nav. delo, str. 83.

 Na.lOdna nO!nja II Posavini 11

iglom heklaricom, a drugi ivaom iglom. Ovakav raSIV moe se izraditi i :.1a ru
kavima umesto veza. Obino se onda ispod njega podmetne crveno platno, da bi are
na raivu dole vie do izraza. Sare na marviu, s,plet.u i raivu mogu takode bitl razli
ite. Tako ima: marvi borani, sr-ca, kera po kera; raiv i splet: dimit, sklopac, 10
zani, r e:pai, klopo itd.
Kro~ koulje isti je kao i u pravih Posavki na desnoj strani Bosne').
Kad se ena rui, no.':i sasvim belu koulju, bez mar-via i veza, ne pLtvi je
nimalo. U novije vreme nosi se u alosti koulja od kupovnog amerikana, koju ovde
zovu uko.
Gae nisu ni ovde nosile ene, kao ni kod Braka.
Po koulji se opasuje 'pregaa od vune u Iboji, tkana drjagonalno, kao i :;ve IpO
savske"). Pregaa moe biti tkana i samo na .uzdune pruge; tada je zovu jednim kra
jem tkana. Obino je nose starije ene u alosti. Ako se t,k a jo i sa poprenim pru
gama Ip reko uzdunih, to je pritkivana pregaa. Pri dnu se pregaa ara, odn. ju
mai obino kup ovnom vunicom raznih boja, najvie crvenom. are su iste kao i na
koulji. Ispod jumaka na pregai priije se oJpletena traka od crvene vune, vezenil.
belim bopcima. To je splet na pregai. Okolo se ukrasi potkiem sa dugim vunenim
resama. Pregaa se opae i njen desni ili levi kraj podigne, isto kao i u Posavki s desne
strane Bosne 'o ) (T. II, sl. 2). Runa pregaa, tj. za alost, zove se jo i bijela, iako
je od tamnijih boja, ali bez ikakvih ara. Devojke i mlade ene protkivaju svoje pre
gae i srmom.
en 9ka tkanica je uska, svetlijih boja, naj\rie crvene, bele i veplave. are su
raz l iite: borane, na sklopice (rombLne), na rebarca (zupaste).
Preko knulje oblae ,i devojke i en8 ermu od crnog ili belog sukna. To je
ustvari zubun, dug do kolena, bez rukava, otvoren spreda (sl. 4). Bela erma je vrlo
retka, i imaju je samo bogatije ene. Ona se kroji od kupovnog ajaka, a lstOg je
kroja kao i crna, samo se ukrasi oko vrata izrezanom crnom ohom (T. II, sl. 3). Crna
erma je od domaeg valjanog sukna, bez ikakvih ukrasa i veza (T. II, sl. 2). Zimi se
preko svega nosii g u n j, neto dui od erme, od crnoga valjanog sukna, dugih ru
kava, takoe bez veza (sl. 5). Za sveane prilike mlade osobe nose vrlo nakieni gunj,
zvo zagarija, od bugaJrskog sukna. Ovo je sukno isto kao i ono za gunjeve na de
snolj strani Bosne"). Zagarija je vezen srm2nim i crnim gajtanom, zehom i ljokicama
(sl. 6 i T. II, sl. 4). Veoma se cene i nema ih svaka devojka ili ena, ve samo imu
nije. Danas su retki.
Na nogama su l zene i devojke nosile arape od raznobojne vune, sa cvetnim a
rama. Carape su bile takode ukraene i per lama (bopcima). Rune arape su tamni
jih boja. Pletu se na pet igala. Danas su retko u upotrebi.
Obua se sastojala iz opanaka raznog oblika. Najstariji su putravci od sirov2
koe , zatim tokai i kljunal. Prve su izraivali majstori u Derventi od ute
crvene koe , iz jednog komada, sa kapcima, izrezani na sveice. Kljunai su bili kao
srbijanski, sa kljunom navrh prstiju, a donoeni su iz Gornjeg kraja, tj. od Doboja
i Tuzle. Pored ovih noeni su i slavonS1ki opanci, od crne koe, sa dubokim kapcima, a
kupovani su u Slavonskom Brodu. Ovakvi se opanci nose i danas, pored gumenih, fa
brikih. Posle I svetskog rata poele su se nositi cipele, grubo raene, kao i na desnoj
strani Bosne'"). Danas se nose sve vrslt e cipela, a fabriki crni opanci najvie.
N o n j a n a g l a v i je i ovde, kao i svuda, razliita kod devojaka i ena.
Do svoje desete godine devojica je ranije nosila krpicu sa velikom crvenorr, kitom
od svi'le na e 1 u (T. III, sl. 1). Od 10-17 godine, tj. dok ne stigne za udaju, krpica na
glavi ima belu svilenu kitu, a posle toga, odn. kad devojka sazri za udaju, nosi opet
krpicu sa crvenom kitom, i to samo kad se nakiti praznikom. Radnim danom nosi

' ) Nav. delo, str. 79, sl. 5.

g) Nav. delo, str. 80.
111) Nav. delo, Tab. VI, sl. l, 3.
") Na,v . delo, str. 8l.
1 ~ ) Nav. d elo, str. 75.
12 Zorisla va Culi

se obina kupovn a marama, ranij e od domaeg platna. Krpice su iste kao i l>jagluci--<
na desnoj strani Bosne' 'l. Ako je devojka u alosti, nosi krpicu bez ukrasa, tj. bez
marvia i naina ili od belog kupovnog amerikana. Kita na krpici je u tom slu
aju uvek bila od bele svile.
eljanje za krpicu bilo je nasred glave , kao i u Brdanki (T. III, sl. 3). Rad
nim danom devojka je delila kosu sa strane, a !pletenice omotavala oko glave. Preko
glave onda povee obinu belu maramu. Tako se eljaju i danas, a nose kupovne ma
rame raznih boja, koje poveu pozadi.
Nonja na glavi udate e ne je loenija od devojake . ena deli .kosu po sredini
glave i 'Plete u dve pletenice , koj e omota oko glave. Zatim ispod pletenica stavi ko.,
njak, vrstu tankog kotura, na pravljenog od platna. Tada se na glavu stavlja krpa .
Krpa se tka u vidu dugog pekira, od pamuka, istom t ehnikom kao i 'koulja. Najvie
se cene borane krpe. Po krajevima se krpa jumai opet istim arama kao i ko-

Sl. 6

ulj a . Iona se '>'p lavi zajedno sa kosuljom. ena krpu prebacuje preko glave. Pre
bacivanje moe biti dvojako : poklopaki i na rog . Prvi je ustvari starinski nain
noenja krpe i danas ga jedino ;primenjuju starije ene. Prebacivanje krpe, naroito na
rog , veoma je sloeno i to ne zna Sivaka ena. Krpa se najpre previje napola i okrene
naopako, pa se ne stavlja prvo na teme, ve se ispod kose na potiljku podmetne i po
die sa strane iza uij u do temena. Onda se prvo na levoj strani privrs ti za konjak
i prebaci dalje na desnu stranu; kod levog uha napravi se jedan nabor, zvo pero. Sada
se prebaci desna strana krpe na levu i takoe napravi jedno p ero kod desnog uha,
a krpa privrsti opet iglom za konjak . Prebaeni kraj na le voj strani previja se po
duini napola i opet prebaci na desnu, te se tako napravi >l rog (T. II, sl. 3). Ako se ovaj
kraj krpe ne previje napola po duini, ve onako ravan samo prebaci, to j e onda >'po
klopaki prebaena krpa (T. II, sl. 2).
Kad je ena u alosti, ne prebacuje uopte ponovo ovaj kraL ve ga pusti da pad;}
niz lea. U alosti je krpa bez ara i ne plavi se,

13) Nav. delo, str. 81.

 Narodna nonja u Posavini 13

Oba ova naina noenja krpe na gh vi jo uvek su u velikoj upotrebi kod ena.
Mada se enska nonja u ovom kraju jo odrava, u novij e vreme, naroi:ito posle
ovoga rata, sve vie ulazi u upotrebu i kupovni fabriki materijal. Tako se m ogu sresti
i ene sa keceljama od crnoga glota. Drugi materijal za kecelju se ne upotrebljava.
Ovo se no.si jedino radnim danom, dok se praznikom, osim nove obue, tj. cipela i a
rapa, nosi starinska il10nj a.
Muka nonja se i u ovom kraju skoro sasvim izgubila pa se danas retko moe
videti i na starijlem oveku.
Starinska muka nonja bila je isto tako bogato ukraena vezom, kao i .::nska (T
IV). Tu na prvo m e sto dolazi koulja, od istog platna kao i enska, tako de plavljenog<<.
ak se ona i po kroju ne razlikuje mnogo od enske, jed ino je kraa. Duga je do iznad
kolena, nabrana (rozana) bogato oko vrata i pozadi u struku. Vez je po dnu koulje,

I /
/ I

Sl. 7 Sl. 10

oko vrata i na rukavima. Jedina razlika izmeu muke i enske je u tome w muka
nema veza u ramenima, niti naina, ve se obino priije crna traka sa jumakom,
ipka i marvi (T. IV).
Muke gae su od istog plat na kao i koulja, bogato ukraenih nogavica po dnu,
vezom i marviem. Nogavice su duge i uske, a imaju manji tur (sl. 7). Leti se obino
nosile samo gae i koulja, i to koulja preko gaa. Gae se takoe plave.
Oko pasa se opasu je iroka tkanica od r,aznobojne vune, koja na oba kraja ima
duge rese sa okruglim vunenim kiticama, koje padaju na bedra kad se tkanica opae.
Ovakve tkanice nosili su veinom momci, dok su kod starijih bile bez kitica.
Preko koulje oblaila se radnim danom suknena erma, a .praznikom er
mica ili fermen. Cerma je ustvari kratak gunj i, od valjanog sukna, bez rukava (sl.
8a). Cermica i fe rmen su od crne ohe, vezeni svilenim gajtanom i zehom (sl. 8 b, cl.
Siromaniji ljudi nosili su i praznikom suknene erme, a ne fcrmen ili ermicu. Zimi
su oblaili koparan od istog materijala (sl. 9).
 14 Zoris18va Culi

Na glavi su se nosili fesovi tamne vinjeve boje. Zimi se oko fesa omotavao vu
neni krmez al.
Muke aralpe bile su isto tako oogato arane i vezene vunicom i bopcima kao i
enske. Opanci su bili kao i kod ena.
Preko ramena prebacivali su momci arene torbake od vune tkane, sa kapkom,
koji je bio bogato ukraen jumakorn od vunice, najvie crvene. Okolo je kapak pot
kien res'a ma od iste vunice (T. IV).
Pored torbaka, momci su kao ukras nosili za pasom pekire od crveno-belog pa
muka, jumaene pamukom Hi svilom. Provlaili su ga kroz otvor rukava na fe rmenu
ili kroz tkanicu. Oni koji su bili vei kicoi nosili su i po dva pekira, sa svake strane
po jedan.

Sl. 8

.---- -- - - -- --- -.------

~--,..._r---- _ ____

Sl. 9

Zimi su se nosile suknene akire. Ranije su bile bele, kao enske bijele ermc,
opto~ne crnim gajtanom oko depova i niz avove. Docnije se boje u crno, a bogati
nose l od ohe modre ili crne, ukraene crvenim gajtanom ka'O i oni s desne strane
Bosne"). '
I ovde su mukarci nosili oko pasa preko tkanice koni bensill ah s priborom Z3
puenje, noem i kuburama" ). Ovo se pak odavno izobiajilo.

H) Nav. delo, str. 84.

"1 f. M. S. ... i : 2enitbeni naro dni obi. aji u okoliCi derventskoj, Novi prijatelj Bosne,

Senj, 1888, III, str. 76.

 Na:r.odna nonja u Posavini 15

I kod mukaraca su rano ule u upotrebu cipele umesto opanaka.

Ovakva muka i enska nonja prostirala se sve do Save kod Bos. Broda, u se
lima: Donje Kolibe, Sijekovac, eravac itd. Sela, pak, istono od Broda uza Savu, sve
do Bos. amca i oko Odaka, imaju u svojoj starinskoj nonji veih slinosti sa onom
na desnoj strani Bosne (T. V.). Koulju ovde nazivaju rubinom, a boje je takoe u
plavo i zeleno, samo u blaem rastvoru, te je boja bleda. Kroj koulje je isti, samo
ovde niz skute priivaju u poslednje vreme .nizove ljokica, te ih zovu ljokanicama .
enska rma je ovde ista kao i oko Dervente (sl. 10), ali su umesto nje primili koni
jelek, zvo kouak, koji uglavnom kupuju u selima preko Save (sl. 11). U nonji na
glavi ene su primile ovde svezae, poelice i lingane marame od onih preko
Bosne' "). Krpe takoe prebacuju kao na desnoj strani Bosne, a ne kao oko Dervente.
Kosu e.ne dele po po glave i pletu u dve pletenice od troje. Devojke pletu
ko..slU po uVU (kao za krpicu). Pletenica se moe plesti i cijepaki , uetvoro ili
utroje, tj. od dva, tri ili etiri bia. Kad se ena kaje, tj. kad je u alo>.ti, nosi
tumbe, tj. veliku belu maramu od platna, koju svee preko krpe, obavije oko vrata
i svee pozadi (T. III, sl. 4). Devojke su tum-be vezivale samo napred. Za aranje

N.,.,
Sl. 11

jumaenje ovde postoji samo izraz naCIn. Radnim danom ene i devojke nose ovde
duge nabrane suknje i rekle od fabrikog materijala, istoga kroja kao i Posavke na
desnoj strani Bosne").
Razlika u mukoj nonji izmeu ovih sela i onih oko Dervente i Broda je a
tome to ovde muke koulje i gae nisu bojene u plavilu, ve se nose isto beIe. Gae
su od platna tkanog u dva nita-meleza, zvo ovde ravnac, a ne kao i koulje. Koulja
muka nije ovde nabrana od struka ve celom duinom, poev od vrata.
Ostali delovi se nisu razlikovali u m ukoj nonji. I ovde danas nose kakrakteri
stine posavske eire, kao i Ip reko Save i s one strane Bosne.
Muka nonja se ovde sasvim izgubila; nosi se graansko odelo.
Ovim bi bio obuhvaen i deo Posavine s leve strane reke Bosne. Kako se ovaj
ti.p nonje protezao ranije i dalje uza Savu, do Bos. Gradike, a verovatno i dalje, to
emo posle ispitivanja na tom terenu dati i tu nonju, sa zakljucima zajedni~kim za
celu tu oblast.

"') z. e u 1 i : Narodna nonja u Posavini - I, GZM, 1956, str. 82.

") Ibid.
16 Zorislava l:uli

RESUME
LES COSTUMES REGIONAUX DANS LA POSAVINA
Ce travail tt<'lite des costumes des Croates dans la region qui ,s 'etend le long de la rive
gauche de la ri,v iere Bosna" et cela plus precisement autour de Doboj, Tesli, Derventa, Bo
sanski Brod (voir la cal'te),
La popula,tion s e divise la enoore e,n d:e ux groupes: les Brd.iac i (ceux des montagnes) et
les vrais Posaviens. L es premiers ha.bitent les regions mcmtagneuses qui entourent Tesli et
Dobo,;, jusqu'a Derventa. Ces moniagnan:ls ap'Ppllent "';:la \e P osavina la region qui s'etend
tlu-dela de Derventa jusqu'a Brod et a l' est de celui-ci.
Les oostume.s de t OlU te cette region 3Jpparti,e ;nnent par leu'!' type evU groupe des costumes
de Pannonie, de meme que ceux Qne 1'0n trouve de l'autre <cote de la Bo sna, malis ils pre
sentent certains elements qui permettent de les considemr comme une vadante padiculiere, Ces
elements sont visibles surte-ut dans les chemises, culottes et serviettes de s ho,m mes et des
femmes, Outre les dive r.ses t,olles tissees dont so nt faites les chemises , culottes et serv;iettes,
l'element cevracteristiqu.e est iei le jumaenje a l'aide de cDton et de soie, i. e, la brodeJ'ie
multicolore executee a la planche, Cette methode de tissage etait egalement connue de l'autre
cote de la Bosna, mais 's'est la-bas perdu, alQors qu 'il s'esi. ici maintenu jusqu'a nos jours, et
cela surtout dans les envi1'ons de Derventu, cOll1ferant alinsi aux costumes une ma:rque ,presque
loc.ale, Une autre <caraderi , t ique de ces <costumes, c'est-a-dire de ceux des vrais Po,saviens,
reside d<'Ins la c.o utume de teinter les chemises et culottes au mo yen de bleu a les'Sive ou de
sulfate de cuivre veri;, (Fe SO.) Il ex ils te ega.l ement des differences 'e ntre les costumes des
gens des mOll1tagnes et ceux des vrais Po saviens, et cela surtout chez les femmes, Les femmes
mariees, dans les mont.agnes, portent des frchus carrE~s sur la tete, al0rs que les vrai.e s Posa
viennes sont cO'iffees de chiffons en fornlle de servi ette, De plus, les j,e unes filles de,s regions
montagnenses ne portent jama.is de tabUer, alors que les P osa viennes en Ip()rtent toutes,
Dans les ce-stumes d'hommes, les differenc es sont moins sensibles, Aujourd'huLencore,
pour fa,ire ces eo.,tumes, 0>11 ernpl01e dans tou te cette region: le lin, le chanvre, le coton et
la laine, et en plus on utilise egalement des tissus fabriques: etone, soie, toile et autl'es,.
C o s t u m e d e s NI oo n t a g n a r d s, L'a,ppellation Montagnards s ',a pplique aux Serbes
et aux Cro:abes qui vivent dans les envio ms de Doboj et de Tesli, jusqu'a,u village de Ko'm arica
ou com.mence la Posavina "plate, Ce costume est modeste d'aspect, plus pa.uvre en quelque
sorte que Le vrai c.ootume po.savien, Il ne porte presque Ipas de brooeri,E's, et les elements
eux-memes, en lParticulier lachemise et les chiffons dont sont coiffees les femmes, sont de
dimension s plus petiles (T, l, fig, 1-4 et T, II, fig, 1), Maints elements de l'ancien rostume
ont dirSIparu, mai.s on r etrouve toujo,urs les eU~ments de base, de so rte que le costume a CO[1
serve ses caracteris,t iques, C'est d'ailleurs le ca,s uniquement chez les femmes, a,lo'rs que chez
les hommes le oostume regional a presqu.e completement disparu, ceux-ci portant pour la
plupart des vetements m od.e rnes,
Costume des PosClJviens, Dans la reglo>11 de ta Posavina plate, c'est-a-dire
nutaur d.e Derventa, le costume est un !peu different de celui des regions mo nta.gneuses , La
auss r, c'est le costume feminin que 1''Oin renc'ont-re encore, le costume regionall masculin
aya'nt d ispa,r u,
A la differenc.e du oostume des NIontagnards, ce ()ostume est beau-corup plus riche en
broderies et en ornernents et differe ega1ement 'Par le tissage de la boile employee, Les chemises
d'hommes et de femmes e,t les ,eu,lo.ttas des hommes sont particulierement interessantes, Les
ornaments geometriques s'inspirent des plantes et des anima lIx, (T, II, fig, 2-4, T. III, fig,
1-2 et T, IV),
Dans les viIl.ages qui se trouvent a l'est de Br'od, jusqu 'a la riviere Bosna, les ddffE!
l'ences sOlnt moindres que celles que l'on l'em3Jrque dans les envi1'ons de Derventa, En faJt, les
femmes ont adO'pte de bonne heure certains elemerllts du costume d'au-de1a de la Save, le gilet
paJr exemp1e (T. V et figo 11), Aujo'lllvd'hul, elles ont Ip resque entierement aba:ndonne leur ancien
co,s tume, et s'habiHent co mme les vra ies Posaviennes de la rive droite de la Bosnie (voir
GZNI, page B2, Elt ici T, III, fig, 4),
Les costlImes regionaux masculins des vr a is Posa viens ont alljollrd'hui co mplete'ment
disparu,
Z. e li l i : Narodna nonja li Posavini. II

Tab . I

Z. e u l i : ' aro dna nonja u P .savim. II

Tab. II

Z. l: u l i . Na rod n ~ non ja u Pil'iClVini. Tl

Tab. ill
Z, e u J i : Narodna nonja u Posavini, II

Tah. IV

z. e li l j ; Narodna nonja li Po savini. II

Tab. V

IJ;BETKO 'B. lIOlIOBJ1'B.

floHqapcTDO BOcHe II Xep~eroD"He

II

1) llPEBH,IJ;OJIH KO,IJ; PY,llOr

PaHYlje cy ce y o..]3DM ceJLY 6aBJ1'JU1 JIo.HQapCTBo.M no.Po.,n,J1~e LKl1JIY1fi, 'B.J1poBJ1h

J1 Ho.BaKo.BJ1fi (npaBDCJIaBiHJ1 Cp6YJ:). 'B.J1pOBJ1fiJf M HOBa!KoBJ1fiM apenaJIM cy ,n,a paAe
jorn npe 20 I'O,D;J1Ha. ,Z.l;aHac je y lIpe6J1.n;o.JIMMa je,ZJ;:J1HJ1 JTOH"tfap Paj KO. LKJ1JIJ1fi, lmjJ1
cy OTa~, .n;e.n;a M ,[IaJbJ1 npe~J1 6MJIM TaKo.tJe JIo.H"tfapJ1. LKMJIJ1fiH cy HajcTapJ1jM 'CTa
HOBHJ1~H ceJIa, aJTYI PajK;o. He 3B!a. o pa11jeM nOpeKJIY HJ111I'Ta.
PajKo. LKMJIMfi HJ1je Y"IMo. JIOH"tfapCTBo. CBe .zW CB.oje TpJ1.n;eceTe l'o:.n;J1He (potJeH
je 1907). lIoUITO je CaKaT M Hecno.co6aH 3a IIOJbCKe pa.n;o.Be, o.Ta~ ra j.e caBeTOBao
JIa Hay'-IJ1 npa'BJ1TM JIo.~e H u;penyJbe. OH ytNla jorn ,ZJ;Ba 6paTa, aJTYI ID:!je.n;aH HJ1j e
HaY'-IHo. ,TIl()[H'-Ia;PC'TBo. TaKO fie ce ca PajKoM yraCJ1TH JIo.H"tfa!pcTBo J1 y o.BOiVJ" ce,TIy.
Ma'!'cpl1jaJI JI aJIa'!' - KOJIo. je CJIO)Keno.r TJ1.na, ea KpCTJ1HaMa, a 30Be ce
KOJIo.Typa. J1CT<J1M MMeHOM 30BY JIOH'-IapCKa KaJI O J1 JTOH'-IapH y Ky"'-IJfHy KO.n; TIPJ1
6aja. ' ) 3a naje.n;HHe .n;EJIan.e K.aJIa LKHJIYlfi HeMa noce6He Ha3Hse. lIope.n; ROJIa CJIY)KM
ce Beh nOGHaTJ1M JIOH"tfapCKJ1J.vI aJIaTRaMa: .n;pBeml1vr Ha)KeM (a vIMa 111 rn03.n;eHH), KpnaM
M cTyrroM 3a Ty~alhe KaMeHa. TY'-I,aK Ha. cTynM J1Ma C .n;OJbe CTpaHe rB03.n;eHH .n;eO,
K<ojJ1M ce MpB<M RaJMeH. CTYrry naKpefie HarOM. CJU1'-IHy cTyny ynoTpe6JbaBajy
JraH'-Iaopl1 y Kyq.J1HY 3a Tyu;a:Ibe o.cyrneHe 3EM,)be.") J1C'T:y~aHl1 KaMeH MJII1 BpCTy
npoceje Ha CJ1TO Ha'-IHlfueHO a.n; JIVLVIE'He KaHTe, Kajaj j e 1136yrneHa .n;Ha.
3eMJbY HJIOBa'-Iy Kana 'H1a CBaM HMaIbY, M TO Ha. .n;y6MHH a.n; 1-1:Y~ M. J1CK'O
naHY 3eMJbY pa3ac'Tpe na KaKBOM CTapOM I,IaKY M HaraMa j.e .n;06po M3ra3M. lIpMToM
je H 'fHCTM O~ Kprna (-CJfTHJ1jer KaMeIba . M )KMJIJ1~a), aKO 1'a HatJe y 3eMJbM. Upe
ra)KeIba 3eMJbH .n;o~a npocejaHe BpCTe y pa3MepYI 2: 1; Ha 30-40 Kr 3,eMJbe
nOMErna OKa 15 Kr BpCTe.
TeXHJlKa - CrrpeMJbeHY 3eMJby MeTHe nope.n; ce6e y je.n;HY cTapy TencHjy.
TIPBo. BPCTOM noene KOJIo.TYPY, Tj. no.'BprnJ1Hy KOTypa, .n;a ce 3eiVIJba He npHJIenM. 3a
,ZJ;HO JIOH~a Y3Me ryTy3eMJb M Ha KOJIY je parnfiepa e T11.CKOM, y.n;apa J1io. IbOj
.n;eCHO.M rn.aKOM ~a 6y,[l Kao. KOJIa'-I. 3aTYIM o.n; 3e.MJbe HaJ1iPaBY! 3acyqaK. To je
OKO. 40 l\l\1: .n;yro.'-IaK M OKO 4 ~ .n;e6eo BaJbaK, KOjH y3H'.n;a HaOKo.JIo. y ,ZJ;Ho. M TaKO
.n;06Hje TIO'-IeTaK JIo~a. ,Z.l;aJbe 3M.n;a 06py'-I Ha o6pYQ, YBeK HOBY! 3aCY'-IaK .n;o.n;.aje
Ha npeTXO,[lHl1, H TO TaKo. Aa rOPIbJ1 pyu Befi Y3Jf.n;aHor 3acy'-IKa Ma.mo HCTafuH H
IbYIMe o6YXBaTY! HOBM 3acyqaK. Ha Taj Ha'-IVIJH .n;06Mje Kao rnynaJb BaJbaK je.n;HaKe
umpI-IHe o.n; )l)Ha ,[lO Bpxa, "De JTWIH Ha MaJIY Kal.I~y (CJI. 1). 3a JTo.H~e, Koje PajKo
LKHJIHfi Haj'-Iernfie npaBM, Y3HMa TpM 3acy'-IKa, a 3a mre Befie .n;o.n;aje jorn je.n;aH
Y!JIM .n;'Ba. OBa TeXHHKa 3H.n;aIba, 3aCTynJbeHa je jorn y JIOHl'-TapCKHM MeCTHMa
3ana.n;He BocHe H y Xep~e I'OBJ1HH. Ho 'C.Bo.M no.cTaHKY OHa je CTapJ1ja o.n; CfI1HpaJIHe.
3YI,ll;a'Ih-eM 3a.CY'-IaKa ,n,06H'BeHM BaJbaK JIOH"tf.ap npH BpXy py6M, HO)KeM BO:n;O
paBHO OTCe'-le HepaBHM py6. Ca.n; MOKtpOM' K!pTIOM ,D,OTepyje cy.n; M cnOJba H H3Hy'I1pa,
a OH,llia npetJe Ha M3pa.n;y BpaTa, Ci!1iOUha naJI~eIiVI. .n;eCHe pYKe, a VJ3HyTpa OCTaJIHM

1) )l; P M Ji JI. C. cp Mi JI M TI o B M h, JIOlH cCa,PCTBO Y KY'-IHHY M I,IYPOBY KO).\ ITpH60ja Ha

JIMC\"Y, .CTp. 508 - CAH, rJl. ETIl. MHCT. I, 1-2 - B eo-rpa,[( 1952.
") )l; P M H JI. C. cp M.TI Hn o B H h, HaB. '-lJlaHaK, eTp. 507.

Glasnik! Zemaljskog' muzeja .- Isto r i:ia l Etnografija 2

 l\Be'l1KO 'B. nonoBI1fi

rrpC'I'MMa. Ka.n; j ,e BpaT rOTO'B, Y3Me MlOKpy Kpny l13Mel)y KaJKMnpCTa M Cpe.n;fhaKa
.n;eCHe pyKe, nOJIO)KM je Ha py6 M cpo.pMMpa )'CHJ1 . TMMe je yrJI'aiBHOM rOTOB ropfhH
AOO JIOHqa (BpaT H yCHe). IlocJIe O'BOra npeJIa3M Ha HajAY)KY <t>a3y pa~a
np.aB.Jbefhe Tp6ya . ,ZJ;OK JIeB-OM PYKOM nOJIaKO OKpefie KOJIOTYPY, -caBMj,eHJ1.M Ka)KH
npCTOM )J;eCHe p.yK!e ;H3Hyrpa nopaBlbma He,pa:BHl1He Ha-eTa.ne Ha CaCT-3BMMa 3aCY'-laKa
H MC'I'OBpeMeHO 6o'il1: Ka.n; ce Befi f10'IHe 'OlllPTaBaTH Tp6yx JIo.Hl.'(a, Aa.Jbe 60'-lefhe
HaCTaB.Jba nowrofiy MOKpe Kpne. C BpeMeHa -Ha B'peMe HO)Kel'.f cTPY)Ke cnO.Jba JIOHaq.
KaAa nOTrrYHO H3paAli TP6yx, TaAa HO') KeM 06acjeqa npM l1iKY CYBJ.1'illHJY 3P.-M.JbY
ca CTpaHe , H JIOHaq je raTOB . .npllll~e n:paBM CaMo. aKO HeKO TO. 'I'p<3.)KM, jep lbHXOBO
n:paB.Jbefhe je AaHry6HO. 3aBpllUiY CPa3Y '-IHHJ1 lllapafhe. BpxOM HO)Ka 3aceqa yxo.CO
.n;Ba. HH3a 3ape3a Hcno.n; Bpa'Ta, Ha pa.MeHl1Ma JIOHqa.
rOTO>B CHPOB JIOHaq ce cylID1 y JIaAO'BHHl1 y 3aTBopeHoj npoeropHjM .n;o 10
)J;aHa. He CMe ce CyWMTM Hl1 HarJIOJ HH Ha BeTpy, jep fie HcnyqaTM.
lle'lelLe - OcyweHe JIOHl.'(e (H qpeny.Jbe) .iKHJIHfi ne"-!e Ha OOOPHl1ql1 . To
je y )J;BOpwWTy 3apaBlheHO JI'O'}Kl11JJTe BPJIO He3Ha"r1-!O M3)J;y6.JbeHo. Ha o6ap<Hlvl'qy
f1ipBG MeTHe cyBa .n;pBa, 6YK'oBa l1JIM jOoBOBa, HJ1KaK o. cHpoBa HH xpacTOBa. Ilo rrpB-OM

CJ!. l

JIOH'-mpCKa TeXHHK.3

3l1',LIa"lha (IIpe6l1),LIoJ!H

KO,LI PY,LIor)

CJIojy ,D;pBa nopel)a JIOH~e nOTp6YL:..TKe, a -o.H.n;a no BpXy H ca CBvrx CTpaHa nOMefie
jorn .n;pBa , aJIM BaT,py 3anaJIM o.n;Max '-IHM fIO'pel)a JIORqe. JIOHqM ce neKY 1-1 % caT.
BpeJIe, YCJ1ljaHe JImn~e !BaAli H3 Ba'Tp MOTKOM ,H Typ-a y 06a:py, 'Ra"-!l1lheHy Ol.n;
pa3Myi1.'eH'Or ;6pauma y BO.n;H (ITllleHH"-!Hlo'f , KYKypY3Hor l1mi Kor 6V1JIO). 06apa J1iol)e
rYCTU Ka'o Kawa. JI'QlHaiq ce y oDap,H oKpefie, 'Ile ra o6apa YX'B,aTl1 l1 cn-OJha 11
M3HyTpa . AKO ce JIOHaq, H3B-al)eH W3 BaTpe, o.n;'Max TypM y o6apy, OH rmu;pH.l1, a aKO
ce npe o6ape NtaJIO OXJI.a.n;M, 6y.n;,e llipiBeH Kao u;pen l1JIH HMa KecrelbalBe Mip.Jbe ,(]o
celli1, WTO 3aBl1Cli o.n; 'Tora KOJIHKO' oe OXJIa:.n;HO M KaKO .n;yro ce ,D;p,) Kao' y 06apH.
U;pHe lVlp.Jbe MOry 6MTH J1 0)J; Ba1'pe.
Ilo npMMMTHB:fiiOCTH J1.3paAe, MaJlo6poj'H0'CTI1 BpC'Ila n Qcyl)a H OCKY)J;fWC'llJ1
Ha3M'Ba, BH,[(M ce .n;a o'B aj JIOH'-I'ap HJ1je nOTnyHo O!BJIa.n;ao nOCJIOM. Hvrje CTexao HM
.n;OBO.JbHy SelllTY'lHy: paAM cnopo, JIO~Cy MY HeyrJIe.n;HM, He.n;OBO.JbHo. .n;CYl'e{pam:vr H
'-IeC'I10 Hen;paBHJIHOr 06m1Ka. Y OBOMe MJHoronoTcelia Ha npOM3Bo.n;e JiIBe Ta..n;vrhIa M3
,ZJ;06pl1fhe.
IIpO"H3BOAJf - JI O H q H, ORM MalbH(Of.n; TpJ1 3aCY"-!Ka) cy 3.n;enCl'CTI1:l1 ca HellITO
lID1'PJ1M .n;HOM. BeliH (o.n; "-!eTJ1pM 3Cl'CY"-!Ka) WMajy cpa3Mep.Ho Y)Ke AHIo, a 3H)J;O'BH ce
nOC'IleneHO UHtpe o.n; AHa .n;o paMeHa.
JI 'o H a q: BMC . 21 CM, lf1pe'tHl. QTB{)pa 20,30 qM, AHa 19 L\lvt, rn:lKia 23,56 qM Ha
BH'CMHH o'.n; 11 CM. - Ko.n; JI'oH"'-Ia!pa 'caM HarnaIO C'J1ipOBe, j'Olli Hene!IeHe JIOHqe 0''Bvt:X
.n;V1.iWeH3Hja: BHC. 19,20; 23,40 J.1 26 CM. IhMxose O,D.rOBapajyi1.e O,CTaJIe ,1J,A,MeH3Vljoe cy
OBe: npe"-!HHKOTBOpa 19; 19,50 J1 21,50 OM, wra 17,50; 18 vl 20 CM, 6o'Ka 21 ,33; 23 ,25
H 25,80 CM.

U; P e TI y.Jb e - OCHM JIOHau;a .iKMJIJ.rli npaBJ1 jom caMa qpeny.Jbe , TIO.n;

KojMMa ,ce neqe xJIe6, ORe cy .n;O-CTa lIJIl1TKe, Oi.n; 5-8 CM ca lill1pHHOIM OTBopa O)J;
20-37 CM. CnO.Jba VlMajy Befie l1.J1J;1 Ma,}b-e paRHO' .n;HO ca PYITOM Ha ,cpe.n;HHJ1. OA OKO
2 CM. 3a CBY pyny HeIVI'a nooe6Hor Ha3J.1Ba. JiI3HyTpa je qeJIa nOBpIll11'Ha rf1.arryT Ki:iJIO'Te.
 JIOH'-1apcTBO BOCHe M ~ePl\E: l'O BHHe 19

U;penyJh ce TaKoi1)e Typajy y l06apy, aJU1 npe CYliIe1ba. 11Ha'Ie ce 60Ca'HCKe

u;penyJbe (neKe) KaJIe Kao H JIO!Hll/Yf.
.IJ;HMeH3J1je je)],He MaIbe l1 jeWJle :Behe u;perryJbe: npe'IH. o'I'Bopa 28 ,50 H 33,50
CM, )],Ha 17 (MaIh) H II (Behe) CM; .n;y{5v1Ha 4,60 H 7,30 CM.
CBoje .nOHl.\e H r.wenyJbe PajKo 2KHJIHh rrpO)J,1aje ca,MO y Py.n;OiVI. PeTKO HX
Ka)], O,n;Hece H y TIp:u6oj (Ha JIJ1My), jep TaMO JIOH'IapH 113 OKO.nHHe TMTOBor Y)KHu;a
)],OHoce -CBOjy p06y , Te OH cJIa60 npoJI1a3H.

2) MOKPOHOfE KOJI: YBD;A Jf Jl:PI1HCKO KOJI: BJfIIIEfPAJJ:A

HeKa)],a je 6l1JIO JfOH'Iapa VIi y MO'KPO'HOr,a'MJCl. 11 ORH 'cy 6v[JIY1 rrp.aBOCJIaBHl1

Cp611. Mel)YTI1M, nOCJIe OBor paTa )J,'OllI.nH cy y cYKa6 ca BJIaCHl1U;HMa J1'MaI-ba Ha KOMe
cy KOIIaJIl1 Jl'I.)H'IapCKY seMJby. CTapY1 BJIaCHl1.u;11 (M Y-CJT)lfMaH11) cy ,nOMp:rrl1, a HaBH,
MJIal)l1, Hl1iCY )],a'B aiIH )],a ce Ha lhl1XOBOM HMalhY Kona 3eMJba, H TO je 6110 rJIaBHJ1
pa3JIOr lllTO j e HeCTa.rro JIOiH'IapJCl y O'BOM ceJIy. IToCJIe)],lhH cy 6HJlH J OIBaR 11 06peH
nl1.po'Bl1h. DpeCTaJIJ1 cy pa)],YITH rrpe 8 TO)],J1:Ha (1948). Pa,rr,l1JTY1 cy Ha VfCTJ1 Ha''I11H
Kao OHJ1 y IIpe611)],oJIl1iMa. TaKol)e cy H3pal)I1BHJII1 cai\W JIOHu;e H u;penyJbe.
MHJlVfBoj M. CaBHtfl y -c'BOilVI l1ieJIY O Hallloj ,Vf'H,rr,YCTPHjVf Haao)J,H )],a y ceJIY
,n:PYlHCKO.M (cp , B WlUerpa,rr,) 6aJ3H ree 10-15 MajcTopa H3pa,)],oM JIOH'Iapl1je.") ,n:aHac
(1956) y .1J:pJ1RCKOM HeMa BH1I.Ie JTOWi'a:pa. IIOCJle,n;I-b11 cy 6Y1.nJ1 OMep OMepoBHh (YMPO
1938) H JIaTV!tP Cy6alllMh (YMPo 1939). Pa,LII1JIH cy Jl,()Hu;e, u;penyJbe, CaKCJ1je 3a
MJIeKO, K3'pJIItr.l.\e 3a p 3!3JIeBaJhe MJleKa (CH Cl'pana cy HMaJle pY'll<e) , I1'eKe ca
PY'IKOM Ha spxy, cyJTY1'Hape )If Jfowmh.e 3a nehY1. Cyl)e cy neKJIHY HeKa!KBtHM
nehJ1Ma. CBoJje npoJ13'BOAe cy np0\Zl.aBa\JU1 Y BVflllerpa)],)', pe!)e H y rOpa)K)],Y.

3) Jl:OIbJf PYJAHJf Y JIJfBAIbCKOM nOJhY

Y 3arralD;HOM )],eJIY JIY1BalhCKOr IIoJba JIe)Ke ceJIa ,n:0'I-b11 H rOplhl1 PyjaHI1.

CTaHOBHl1'l~ cy Bhl1M )],JIOM XpBaT;l1. (KaTOJI>1'l.\H), I1Ma H Cp6a (np a BO,CJIaBHI1X) ,
)],o6pJ1:M )],eJlOM H3CJb'eHH H,3 ,n:aJlMaU;Hj.. rJIa'BHO MM je 3aIDfMaJbe a.5pa)],a nJIo.,n:Hor
JIHBaI-bCKOr IIoJba. .
Y ,n:OiI-bHM PyjHHl1Ma POJI;OBJ1 ryj,a (XpBaTI1), '.B.eH'aRI1 (XpHaTI1) M JIaJlHhJ1
(Cp6H) O;ZJ, ,LIaBHWHa cy ce ,Dope)], coor pe)],OBHor nOJbOnpl1'Bpe,rr,Hnr pa,rr,a 6aBJ1JII1 H
Jl.Olt'IapCTBOM. Ca)],ct (1956) JIOH'Iape caMO Tpojvn~a ryja. JIaJIl1hl1 cy CTpa)],aJIH 1941
rO;Ltl1'He. a neHaHI1 cy npecTaJlY1 pa)J,MTw 1953 1'O;LC1ne. KOJI: I-bYlX ce 3;Ha 3a je,n;HY )KeHY,
JIyu;y neHaH, ga je 6HJTa J1l0H'Iap, H TO OJI; HeBOJbe. Ka,)], joj j ie yMpO MY)K, OCTa.JIa
je ca ceAMopo ,rr,eu;e H ',zJ,a HX M<cxpa'HH, 'Il!IHL"CB'aTH'JIa ce MY)J{eBJbeiBOr rrOCJla; pa)],l1JIa
je CBe Kao HOCT3JIH JTO'H'Ia.pl1. YMP.na je 1921 rO)],J1'He.
I'yje cy )],OlllJlI1 y ,n:oilbe PyjaHe j OIlI 3a BpeMe TypaKa H3 ,n:aJIMaU;J1je O)],
lIoTpasJba K'O')], CHJha. TaMO cy ,ce JhHXO:B11 npeU;11 O',D', )],aBHY1Ha 6aBl1.JIl1 JIO'H'IapCTBOM,
na cy ,!l;OCeJbeHe ryje Taj HOca,O ,LI()HeJlV1 J1 y ,n:. PyjaHe. IIo)],aTKe O lhl1XOBOM pa)],y
,rr,06J1:0 caM O)], J03e f yj.e, cTapor 52 1'O\lV1He.
MaTepHjaJI H aJIaT - 3eMJbY Konajy y ceJIY IIpoBy )],0 !liJa l M .n;y6v!He.
,n:o'HeceHY 3eMJbY npBO rrap'IeTOM npe6HjeHe Koce I1'CeKY Ha TaRK JI\1iCTOBe H 6au;e
y lllKacjJ y KOjl1 I1'O>CJle HaJlajy BOi)],e )],JCl lnpesplllH 3eMJbY. CBe ce OCTa'B<Y! )],a rrp'eHohl1,
)],a ce 3MJba KHCeJIl1 . Cy-rpa)],aH Tpe6a 3eMJbY aCOJlHTH (OlD; Typ. p . yxacYJII1TI1
= ype)J,11TI1). 113 UIKacjJa 3e1MJha ce l1CKpeHe Ha I,JliKY (Bpehy). KOJIVfKO l1iMa 3eMJbe,
TOJTl1KO ce )J,'O,L\a SPCTe (l : l). KaMeH BPCTY HJII1 Konajy Y CBOjHM Op3iH.J1"u;aMa 11JlY1
y rrJIarHWHH .. KpynaH KaMeH 'IeKl1h'eM HCTYKY Y ,rr,pBeHoM KOpl1Ty H3,n;y6eHoM y
,rr,e6JIy, a HOCJIe 1'a HaCI1.THO rrpo.cejy. ,n:a 6H ce KaMeH JIaKlIIe 'IeKl1heM 113)J,'p06110,
MO)Ke ce npBO 6a'l.\H'TH y BaTpy.
IToM'ewaHY 3eMJbY ca BP-CTOiM JI;()6po H'3Melllajy )],ecHOM Ho'rOM. To Tpaje caT
)],0 cal' vf na. TI1Me je 3eMJba npl1npeMJbeHa 33 pa)],.

") M H JI WB o j M, C a B M h, Harna MiH ;l\ycTpHja jo[ 3J'l H3TM, III ,!leo, CTp. 180 - Capa
jeBO 1923.

2*
 ,

20

JIQHqa,PCKQ K'0JI'0 }e TJ1Im K'0JIa Ha KpCTJ1He J1 3QBy ra qeKpK. J1CTJ1!i\~ J.1Me:H!OM

3'0By J1 CaMQ, r'0PI-bl1 ,[Ie'0 K'0JIa KOj.I1' ce HlaTJ1"'Ie Ha Cef-b (KJIJ1H) . KJIMH je Y"fBpurheH
Y IWUI11POKY J1 ):(e6eJIY ):(3:CKY (Ta6: I). MajcT'0P iD''0pe):( ce6e YL'Vt'a cy):( C BD):(QM Y KQjeM
):(p>K11 KyCTypy ()J;pBeHl1 JIOH'IapCKJ1 HO >K) 11 Kprry . KYCTypa je '0):( 6 yKQBl1H e,
CTpeJIaC1.''0r '06JII1Ka. J1Ma I1X Bl1llle, Behl1iX 11 Maful1X. Kpaj ce6eMeTHie ):(e'0 3eMJhe
K'0JII1KQ MI1CJII1 ):(a 113pa):(J1.
TeXHHKa - IIpe TI'0'qeTK:a pa):(a npH'0 Cl1Il'H'0M BPCT'0M nocrre nQ qeKpKy 11 Ha
l-bCra CTa,HI1 rrapqe 3eiVIJhC '0):( 'lera he nanp3BI1TJ1 ):(HO 6aKpe (ful1X HajBl1wenpaBYI).
C D6a ):(JIaHa .pa'c Tepyje ):(HO rrrpeMa rrepl1cpepl1jl1 ,[(a Ao:6l1je BeJIHql1.Hly )J;Ha K'0jy )KeJlI1.
TaiK'0 ):('06l1iBeH'0 ~'0 ):(J1THe ca, qeKpKa 11 C ):(Ofue cTpaHe ra rr'0c-ne BP~ J1 ,DlOHOH<Q
CTaBJ1 Ha qeKpK. ,n:a ce npl1 pa,[ly He 611 ):(HO nOMJ1I..(aJIO , ca CTp.' lHe Ha HeKOJIJ1lKQ
MoeCTa YHaOKOJI'0 npCT'0NI rrpl1TI1CHe rJIJ1HY 11 nOBy't.Je yn oJhe. TaKo npJ1'IBpCTJ1 ):(H'0
3a '0lRaj Aeo. qeKpKa K'0jH Huje n'0cyT BpCTGM. MaJIQM KyCTy.p'0M '0'Kp'Y)KI1Ba ):(H '0 ,
'0'l'Ceqe CY13l1lll'HY 3eMJhY, a 3aTl1JIoI emeT rrpJ1TI1'CHe py6 ):(Ha Ha H1eK'0JIJ1:KO IVIeCTa, ):(a
c e He nOKpehe.
HaKoH Tora ):(eCHJ1'M K aJKJ1np C'l1'0M, nONeB '0):( cpe,[ll1He ):(Ha, J13r'0HJ1 3eMJh),
3a nOqeWrK 6aKpe 11 T.lKO ):('06l1je J1'3'):(J1!I'HyT rr'0qeTaK 311):(O,B'a (Ta6 . I, CJI . 1). II'0cJIe
OB''0ra Ha):(11 ):(H'0, pe):(.l1 ra ,!l,a ,Di'0l.)e Ha C'B'0jy Ml1py , Tj. aK'0 je TaRIKO ,lll'0):(aje jom
3eMJhe, a aK'0 je cyB11IUe ):(e6eJIo, CKJ1Aa, ,n:e6JhYfHY ):(Ha npOEepaoo Ha Taj Ha'IJ1'H
IlIT'0 I..(O rr'0qeTaK CKJ1He ca qeK;pKa, na ra npCTI1Ma C ,[IOI-be CTpaHe '0rrrnna r,!l,e j e Ta-fue,
a r):(e ):(e6Jhe. Ca):( rr'0qJ1!fu 3.l1,D,a'l'l1 . Y3Me if1l3pqe 3eMJhe, Ma.JIn ra 3aOOJIJ1 11 J13):(yJKJ1
11 ,Dip>K.l1 Y ):(eCH'0j pyI..(11 (Ta6. I, CJI. 1). T'0 je T)'pa . }by y3H):(a YHa'0K'0JIO Ha .nOq'e TaK
TaKO, !UTO Typy AP)KM Y pyD;M M 'KaJKYIIIpCTOM je npI1Tl-beqy je Y'H3!D:KOJIO, a ):(JI3!HOM
JIeBe pyxe crrOJha " paBHa . IIPH pa):(y yje):(HO CTaJIH'0'0Kpefie qeKpx. Ka.n; je):(HY
Typy n'0TnyH'0 '0K'0JI'0 yrpa,[(M M MaJ]O ):\"0Tepa (TaI6. I, CJI. 2), I1CTO HaCTaEM ca ):(P.yroM
T)'pOM (Ta6. I, C.lI. 3). 3at MiafuY 6aKpy y3Me TpM Type (Ta6. I, CJI. 4), a 3a rehy 4-5.
C BpeMeHa Ha Bpe:vle y TOXY pa.z:ta K)'C'fYPOM crr'0Jba ):\"QTepyje ):\"'06J11Beay 'TI'0BPllIl1Hy
3J1):(OB'a. Ha Kpajy MaJI'0M KyCTYP'0M 'l]OBpurJ1'B-3, ceqe py6 ):(a 6Y,[le BO:,Di'0lPaBaH.
3a ITpaBJhefue ycaHa Y3Me nepaqy (Kpny) 113Mel.)y Ka')KwITpcTa, 'GPeAfber
rrpCTa M ):('0MaJI'0r; KaJKl1npCT je yHyT!pa, Cpe):(I-baK '0)W3r'0, a ):('0iVla.JI.l1 cn'0Jba c ,a CTpaHe.
TaK'O ):('0r'0HJ1 YCHe M lm Kpajy J1X np'0cpYlJIJ1we naJlI..(eM 113Hy'l'P a , a K32KJ11I1pcr'0lM
crr'0Jba, J1'CTDBpeMeH'0 wJ1pehJ1 YCHe M,aJIO yrr'0Jh.e. 3aTYLvI KyCTypOM mpB'0 paBHa
cnOJba., 11 T'O '0):( yCJ1Ha (yCaHa) rrrpe)VIa ):(HY, 'Dl'0CJIe '06pJ13aBa ):(HO' M nOHOB'0 rp2B'Ha,
aJIJ1 ca):( '0,[1 ):(Ha 6p):(y. CJIe):(ehe paBHaroe je 113 npeKa , KQje 'ce 06aBJba y3 6p3Q
'0KpeTaI-be K'0JIa, a KyCTypa ce )J;pJKM y3 60K 6aKpe (J1JIJ1 JIOHl~a) Ma,JI'0 YK.oC'0. Jom
06JIJ1K 6aKpe ffl1je rOT'0'B. ,n:a ):('O'6Mje n'0Tpe6HY IU11PI1HY, CaBJ1j.eHMM ):(.QicIDfM Ka.>K]1
npC'I'O'M W3rOHJ1 je J13HyT'P a , a '0H):(a je KyCTYP'0M crr'0Jba ~'0r'0HJ1 ):(a 6y~e <:!By)J,a
je,lJ..HaKa , Tj. rrpaBHJIHa . II'0cJIe):(l-b11 pa):( npe npl11ill1'Bafua '[('p ruKM je rJIal.)efue Mc:rrOI):(
ycMHa M'0KPl1iM ):(ec.HtJ1l\'1 ):(JIaHOM. IIPM pa):\")' KOJI'0 '0Kpehe q'atc '0):( ce6e q,a,c rCe.6M.
J13HYTpa C'DaJIH'0 pa,[lM CaBJ1jeHJ1M KaJKl1npC'I'OM ,[IeCHe pYKe, a cnOJba ~DqeKyje J1
):(O'l'pyje ,[IJIaH'0M JIeBe PYK.
3a ")'BO Y3Me napqe 3 eMJbe, CTIJI'0CHM ra 11 \:1 pI11lII1'j'e MJIM 'ITpJ1JIMjeITl1 3a
'06'0):( 6aK.pe. Ha CynpOTHy CTpaH)' npJ1iIill1je ):(pyro. 06a YBa KYCTYPDM . qpe3J1iBa,
):(,aje MM JIY't.JRM D6.11YlK J1 MaJIO J1X flOTa6a'Ha, '03rO CTYLIe, ):(a 6ylJ.Y jaLIa. ,z:(p B.eHJ.1M
6yruaqeM npa6yruYr 06a YlBa Ha cpe~l1HY1 3a ), rrOBpa3 (>Kl1D;y), ):(a ce GaK.pa MOJKe
o6ecJ1TI1 Ha K'0M'O'llI'I'pe (BepI1Te). BeJIJ1KJ1M 6aKpaMa ):(aje crrOJba TIOMiOfu.rn: '0'6pyq
HeruTO J13Ha):( Cp):(YIHe. HeKe 6aKpe M JI'0!Hu:e rua-pa KYCrypDM. ilIape ,cy TIfpaBe JIJ1HMje
YI I..(I1K-IWK npyre Ha paMeHJ1I..\lra 6axpe.
rCYI'OIB 'C),):( ce CYlUM y 3aTl1mjy. He CMe 6J1TJ1 Ha BJ1TPY HI1 Ha Cy<HIl;y. JIeTI1
ce CyIliJ1 ):('0 TpM ):(a'f'Ja, a ynpoJIehe J1i yjeceH ):(0 ):(eceT )J,aHa. Ka:,[I ce 6aKpa (JI'0Hau:)
'0cyruJ1 TO.ID1'KO ):(a ce MOJK'e ):(p)KaTM y pYKa'NJa a ):(a j'0j ce o6.nl1K He rrOKBapM, OH,[Ia
joj ce ):(H'0 W3H)'Tpa MaJIO J13DOqM Ha:n'0Jbe,JJ;a ):\"'0i)e Jll1BepH'0 , ):(a ce KaCHl1je lf1i'0Pa.BHa,
jep y ,[(aJheM CYlUThY ):\"Hoce '0ner n'0BpaTI1 y CBOj pa:HJ1jl1 rr'0JI'0JKaj , Tj. 6y):(e paBH'0.
Ka):( ce TaK'0 He 6J1 p a)1J1JI '0 , Kame J '03'0, ):(HO 6M npJ1 rreqefuy nyKJIO.
IIe'leae - JIoHqapl1' y ,n:. Pyj aHJ1Ma HMajy caM O je,n;HO o):(pel.)eHo MeCT'O 3a
rreqeThe, Kao ~pyrn JI'0Hqapl1. OHYI ce paBHajy rrrpeiVla apHjl1 (B a 3):()'Xy, seTpy).

L
 JIoH4 api.:'l'BO B OC H C 11' X epL\CrO'811He 21

MeCTO 'MOpa 6MTU y 3aKJIOIHY O,!l; Ber.pa, na rpe 6uJIO ,!l;a je. Ha OT'BOpeHC)I p~HO
OrI-bJilll.ITe nopel)a ce y Kpyr O,KO 20 6aKpu y! JIOH'aI.~a nOJIO)KeHJ1!X Ha 60:K c,a OTB'OpOM
I1pMa Cpe,!l;Y!HM OTJhY!lliTa, r,!l;e ce ;nIOCTeIIeHO JIO')K!1 BaTpa. Ka)]. ce BaTpa pa31'Opu y!
Cy\D,OBY! y~ejy , HaCTaJIY! )K3!P ,ce lp a3rpHe, Ha Jhera ce nopel)ajy CVLTHa QeITH,a )].pBa,
no JhY!Ma ce CJIO)Ke 6aKpe y! JIOHJJ;V! Ha 1'OMy!JIy, nOVlO)KeHY! Ha 60KOB, Y! eBe ce
O![loaro Ji ca CTpaHa rroKpl1je A,PBV!Ma, )].a ,ce CygOBY! He BI1)].e. Ka)]. OBa ,lq)Ba 113rope
y! CY)].OBJ1: nOIWBe'He, oH.)J,'a cy neqeHV1.
Y 6JIY!3MID1' OTJhJ1lIlTa y je)J.'HO'j nMypYf je npl1ipel)eH KaJI o)]. 6I1JIOT 6pa'lllHa
(06J1QHO je'--lMeHor) pa3MyheHor y BOI)].V!. 113 BaTpe ce Cy)].OBU Ba)].E! rB03)].HOM BY!JIOM,
a 3aTY!IM'Ce CBaKM HaTaKHe Ha Kpahe )].pBO, Koje ce )W)K11 y )].CHOj P~11 y! oKpehe,
)].O'K je y JIeBoj PJW1 K.pna. 3a cna!JUf cy)]. OHa ce 3aMa'--le y KaJI YI' .u;P)KYI; BYfllle
YCl1ja:Hlo'r cy)].a Ha KOjl1 ce ca lbe Qe)J,J1 KaJI . TaKO ee cy)]. l1lllapa CM<e'l)J1M v! MpKl1M
MpJh:aMa. ITo J03Y!HOOI MlJ1IIIJLlbY He KaJIYf ce )].a' cy)]. 6y)].e '--IBpurhM, HeTO )].a
6y)].e JIerrlllYf.
JIoH'--Iap11 y ,Il;. PyjaHV!Ma II1IO'QY!I-bY pa)].I1TM y a npl1JI y, a 3aBplllaBajy nO'--leTKOM
)].eQeM6pa. ITpeKo 311Me He pa)].e.
IIpoH3BO~H - JIOHQH 11 6aKpe J03e fyj cy cpa3Mi. pHO H!J1CKe nocy.n.e (lllvtpe
HeI'O B yflll e) ca yna)].JhJ1BO Y3aHUM BpaTOM, MaJIO YfCKOUlleHV1X ycaHa ynoJL.e 11 3ao
6JbeHY!x py60Ba (Ta6. II, CJI. 1). YCHe ,cy u3HyTpa I1po<pYfJI,J1;CaHe 6JIa1'l1M OJIJ'1KOM
(CJI. 2). ITPO'lil3BO)].Y! cy QI1'rJI,aCTe 60je ca cMel)I1M MpJbaMa O)]. KaJbelha M n01ieKOM

e j !. 2 - IIp0cP'wJI:I1 J1O!W-1apwje 113 .D:0lb'J1X PyjaH.a: a) . i' o) J10HL\H, B) KOTJla4a

QPHOM O)]. BaTpe. JI-ORQV! 11 6aKp c.JIy)Ke 3a KyBaIbe pa3HI1X jeJIa, 6aKpe Ha.pO;tfWI'O
3a nypy.
JI O H a Q 5e3 ,D,plllKe, Ca' ITOKJIOnQeM. HY!je YKpallleH. - ,n:Y!MeH3.: BlifC. 19 CM;
rrpe'--lH. ();TBopa 17,80 CM, )J.Ha 19,80 CM, 60Ka 25 CM Ha BYfCIDIJI( o)]. 12 CM (Ta6, II, CJI. a).
ITOKJIOIITaQ j ie KapaKTepWCTWffiH. Y:[Ma paBRo JJiHO I]pe'-lHYI;K3 14 CM ca KOCUM
py60M Y!3BMjeHJ.fM H3B yflll e, KOjY! yJIa3y! Y JI'O'HaQ npUJIWKO'M rrOKJIanaI-ba . 031'0 Ha
cpe)].J1lfM nOKJIOnQa je .n.-plllKa y 06JIMKY JIyxa , BWC'V1H!e 3,50 CM.
JI O H a Q ca ppl1lJKaMa lil nOKJIOnQeM. ,n:plllxe, llllil:p0Ke 4 C.M, nOJIa3e O,!l; py6a
o60~a y 'J1yKy )].0 cpe)J.'l1He JIOHQa, r)].e 1-1'M j 'e Ha caCTaBY YTJ11CHYTO II1lPCTOM oKpyrJIO
y)].y-6Jbelbe. Y3)J.'y)K , {1.pe)J.'MHOM )].pIII1{e 3anapaHa je ,v;y6Jba npasa JIIDU1ja, Kao yKpac.
- ,n:VLMeH3.: BY!C . 16,50 OM; npeQH. oTB:opa 17 CM, )].Ha 18 'CM, 60Ka 22,93 CM (Ha BHCUH11
O)]. 10 CM (Ta6. II, 'C.rr. 1') .
ITOKJIonaQ HCT01' 06JIJi1Ka Kao rrpeTXO)J,HH (ReMa ra Ha CJIHQI1), rrpeQHJ1'Ka 12,50 'CM.
JI o H a Q ea nYHlilM ~'lllKaMa ,H nOK.JIOnQeM. HelIIm lil3Ha)]. cpe)J.'Y!Hie Jl'OHQa ea
C'q)'3H 'cy )].Be rryHe ~lllKe .rry'lHor 06JIJ11Ka 060peH MaJIO HaHY:OKe. Ha 'BpaTY JIOHQa
cy YHaOKOJIO 3anapa!He )J,:B'e npChBe JIY!HY!je, a Mel)y IM1Ma BaJIOBUTa. - ,n:'V1lWeH3.: BY!C.
15 CM; npeqH. 01],Bopa 18,50 CM, )].Ha 18,50 CM, 50:Ka 23,25 CM Ha BYfCYfHM O)]. 9,50 C:M
(Ta6. II , CJI. l, B).
IToKJIOnaQ lilCTOr 'ODXY!Ka Kao npeTXO,l\HU, calVIO UMa )].plllKY y 06JI'WKY MaJIe
ne'!ypKe (llll1p. 5,50 CM, BlilC. 2 CM). ITpefHuK nOKJIO'ITu;a 15 CM.
B a K p a j-e ITO 06JIl1JKy je)].HalKa ,1I0HQY. ea CTp3JHle cy Ha 06o~y H:3)].UI'HyTe
npo6YllleHe ylllV! .1IY'--lHor oOJIYllKa. Kp03 pyne ce npoBy'--le nOBpa3 3a BelllaJbe Ha
22 UBel1~O 'B. IIorroBYla

Ko,MOlllTpe. MCllO~ BpaTa cy rnape 0;[\ HaM3MeHM'IHJ1X np,H3MX l1 BaJIO'Bl1Tl1X J!MHl1ja

::wmapaHMX BPXOM J!OH'fapCKOr H01Ka. -- ,Il;VLvleH3.: Bl1C. 15 CM; npelfH. oTBopa 19,50
CM, ~Ha 19 CM, 6'JKCI 23 CM Ha BI1CMID1 O~ 9 .u;"'{ (Tao. II, CJ!. 1, 6).
C a 'f J11Vla OUJIVfK npl1KpaheHe HJ1'CKe Kyne. Py6 My je rrpo-<pl1JIll1'ca.H. CnoJba,
HM1Ke .cpe~l1He, je y~apeH TaHa K 0:5pyq 3'a noja'faIhe. Cpe~IDmM ~a (3aiITpaBQl Bpxa)
3anapaHe cy ~Be ~y6Jbe yrmpe)J;He Jll1ID1je y pa3MaKY OKO 5 CM. M3Mefjy OBMX J!J1HMja
nonpeKO cy npOCe'feHe ~ pYIITle ~.y)KJ1lf!le 2,50 CM, y~aJheHe jeMa 0,)1; ~pyTe 9 CM.
Kp03 }bVIX ce npoByqe LKM1:(a Kao ;L\pUJIK,a. IIO;L\ Ca'-IeM ce ne'-I jeJ!'o Y -rencl1j'l1 (nl1Te,
Mec0 l1 CJI.) , a MO)Ke l1 'BeJI1.1Kl1 xJ!eo, KOjM MYCJI'l1MaID1 y JIl1Btry 30By 60CM<lR.
,Il;J1M,eH3,: ;L\yDMHa 10 CM, npe'fH. oTBopa 46,50 CM, Jnia (Bpxa) 18 CM (Ta6. II, CJ!. 2, 6).
II e K a je je):lHaKe l13PMe 1-1 06Jll1K'a Kao ca'-I . Mec'J1() o6py'fa 3a noja'l.IaIhe
MMa 3anapaHY lill1PY JnH-I l1jy. CJ!Y)Kl1 3a ne'-IeIhe KpYBa , KOjl1 30'By l1 n6KBa.
IleKa j,e rrpeMa C2'-Iy cpa3MepH'O Mafua, a ):Iy6Jh>a (Bl1Ula) . - ,Il;l17\reH'3.: p;y6J1Ra 8,50
CM, lT1pe'-IH. oTBopa 37 CM , ;LIRa 15,50 01'.1 (Ta6. II, CJ!, 2,a).
II l1 Y P a cJ!Y)Kl1 3a pa3J!1-1Ba~e CJ!aTKor MJIeKa. MMa 06J!l1K Hehe ~y6Jbe
'-Il1Hl1je. Ha je;L\!HOM MecTY 060~a je Jn1BaK (~y)K. 6 CM), Mano HaIIOlJbe l13BY'-IeHa
YCHa, 3a 1-13J!eBal-be l\'I,J1'eKa. - Al1M'eH3.: ):Iyovma 10 CM, npe'fH. oTBopa 39,80 CM, )J;H.a
17,50 CM (Tao. II, ('IT 2,r),

.II. 3 - J030 ryja, JIOH'-Iap HO ,n:O'lbJ1X PyjaHa , ea CBOjJ1ltl

rrpoJ13'BO\Al1Ma lill []11jaL\H Y JhfBHY

T e n C l1 j a J.1u\m HellITO RanOJbe ,l1CKomeHe CTPaH. CJ!Y)KI1-1 3a ne'-Iel-he pa3m1X

jeJ!a. - ,Il;I1MeH3 .: ;L\yOl1Ha 7 CM, npe'-IH. oTBo:pa 33,50 CM, ~Ha 28,50 CM (Ta6. II, CJ!. 2, B).
CBoje J!OH'-IapCKe rrpO'I13BO,D,e ryje npO;L\ajy na3apHl1M ):I'3H{)M y JIl1BHY (eJI. 3).
Ilo c,emllVia' Behl1HOM Tpai\me 3a 1K1-1TO. AKO je ,D,{)6pa rowrna, 3a noje~l1ID1 cy~
~06l1jy )KM'Ta KOJ!l1Ko, CTaHe Y Ihera 1-1J!l1 no,J!oBl1RY, a Ka;L\ je rO;L\l1H>3 cJla6a CBera
TpeTU1Hy.

4) KPACHHAO: KO,n; fJIAMOqA

Y ce.rry KpacMH.u;y ~aHac (1956) ce 6aBe .JIOH'-IapCTBOM ~Ba U;pH"-IeBMha, o60jvlI.,\,a

l1MeHOM JIa30. Pa3JUlKyjy ce no l1MeHY O'-IeBa, je~aH ie Ml1j1-1H' (Mwhl1H), a ,D,pyrl1
Jeqnl1H. HI1'CaM l1MaO Il11fH1JIl1Ke ):la HX HafjeM, aJ!l1 caM pa3roBapao ca Beh O~paCJll1M
CI1'HOM JIa3,e U;pH'-IeBH1l.a MMjvfHior 1-1 O;L\ Ihera ;L\06l1o, nO;L\a1'Ke KaKO pa,D,H fberOB OTa.u;,
KojeMY je 57 rO;L\1-1Ha. MCTO TaKO paAl1 vi Jla30 U;pH"-IeBl1'h Je<PTMH.
U;pH'-IemffiVl HMajy Ha,IJM:MaK HHh1-1hVl, no eBOM rrpeTKY Hl1hHjy. HpeMa nopo
~H'-IHOM rrpe~aIhy HVihvrja U;pH"-IeBHh je npBH y Kpa'CH1iiD;y nO'-Ieo DpaBMTH J!C)H.u;e
vi TO no YTJIe~y Ha OHe J13 JIl1BHa (PyjaHa). Y Ihl1XOBOj nopo:z:\l1,Ql1 Taj ce nocao
npeHOCHO' ca o.u;a Ha 'C1-1Ha l1 JIa30 M . U;p H'-IeB Mh je Hl1hl1jJ1JH npayHyK. IlpeM'a TOMe
J!O,H'-IapCTBO y Kpa-CJ1H.u;y 1I1()CTOjH TIpeKQ 100 rO,D,l1Ha.
 JID!H'!apc'I'BO BOCHe 11 Xepu.erOBvlHe 23

MaTepHjaJl H aJlaT - 3eMJbY HJlOBa'-IY rrpSO ocywe. 06H'llI0 je yjece'H

,n;OTepajy MHOl'O H OC1'a'Be .Ha TasaHY. OCyWEJay 3eMJbY cTy~ajy Ha BeJIH'-IHHY opaxa
11' ycny Y Ka"-IJIl~y Koja x-saTa OKO 40 Kr 3MJhe Y 3eMJbOM HanYH:.eHY Ka'-IHIJ,y Ham-ljy
Bo,n;e H 3eM'Jba ce TaKO KH'CeJI.J1 ,n;OK 'He ynHje BO.n;y. Ca,n; je TPe6a ya'COJIHTH. :Vb
Ka'l.Il1~e 3eM'Jb::l -ce l1'CTpeCe Ha BpaTa (no,n;}Il1~a HanpaBJbeHa o,n; ,n;acaKa) vr ,n;o,n;ajy
joj Bpcry M TO, Ha .n;Ba J1Jca (xHce, apo p . = .n;eo) 3eMJbe, j-e;n;HO 'J1ce BpCTe. KaMeH
BpCTa ce np1l0 y KOipMTy CTy'-Ie '-I eKW'-I eM, lITa 3aTJ1M HaCMTHO 'ITpoceje. BpCTa ce He
eaCITe OBa o,nje,n;rHOM, Hero y ABa, '!"pH nyTa, a TO CTora Aa 611 ce 60Jbe J1'3MeWaJIa
ea 3eMJbOiVI. 3eMJba ce ra3J1 06eMa HoraMa, 11pvr '-IeMY ce .n;P:OeI-IOM JIOnaTOM 3rp'-Ie
Ha cpe,ll;l1Hy, .n;OIK ce ,n;06po He yaCOJIH , WTO Tpaje ,n;o je.n;aH caT. TaKO re rrp'MJbeHa
3eMJba nOKynR ce 'C BpaTa YI: MeTHe y KapJIJ11J;y.
JIoH'-IapCKO K0.JI,o 30BY '-Ie~p'K . J1cTor j e THna Kao OHO y ,n:. Pyj aJHil1Ma. ,n:e6eJIa
.n;aCKa y KOjOj je 'KJH1H 30Be ce CT'eJbiKa', a KJIJ1HY Ka)KY J1 oeH:.. HO)K ce 30Be
JbOKa'-I; o.n; jaBopOBJ1He je R HJ1je CTpeJIaCT, Beli My je je.n;Ha CTpaHa norrn.yHO npaBa,
Te H3rJIe,n;a Kao nOJlOBH.Ha 06J1'-IHOr JIOH'-IapCKOT HO)Ka (c,JI. 4). JboKa'll1, BeliH J1
;vrarbH, cToje 3ajep;Ho ca KpnJ1~OM y p6Yf:hy (3eMJba.HOM CYAY) C BOp;OM.
TexHHK3 - MajcTop npBO nocne '-IeKpK BpCTOM. 3aTHM Y3Me o.n;pe!)eHY KOJIl1
'-IJ1'Hy 3eMJbe H npCTI1Ma je npe6epe o.n; K!aMeH'-II11ia J1 )KI1JTI1~a. OHp;a HainpaBI1 o,p;
Tora rpy.n;By, pYKaMa je pa3rlbe'-Il1 y MaJTY nora'-IY H CTaBH Ha '-IeKpK. IIoraqy TIpBO

- -'_ _~
(L

L .___ _____ .

CJI. 4 CJ!. 5
CJ!. 4 - JIOH<laJpCK.l1 HO,}\{ }bOKa'! (KpacvI!lIau.l; CJ!. 5 - JIQ;H'!apcKM HO)KeSI1: a) :aeJ!:I1K!i1 HCY}K
ca6}b8.CTJ1,, 6) M8.J!11 HOI>K, Bl HO)K ,lI:y6a'!

omeCTapH, npJ1' qeMY .n;ec:HJ1 JIaKaT ynpe qBPCTO O .n;,eCHO KOJTeHO, a y py~ ):{P}KH
JbOKa''-I H .n;OK qeKpK oKpelie JTeBOM PYKOM, BPX'OM HO)K8 Ta'-IHO onHwe Kpyr, OllIe
CTa:pK Cap; J13 ape.n;,J1'He rrora'-Ie ,llieC'HlJ1M na.rr~eM pacTepyje 3eMJbY npeMa nepH<pepJ1jJ1,
Aa 6J1 Ha'CTaJIa ITO'I'pe6Ha .n;e6Jbl1'Ha 3.a. .n;HO. To je ITOq eTaK 6aKpe l1JTJ1 JTO'H~a. 3aTl1M
nOHOBO Y3Me naprqe 3MJbe, npe6epe J.1 3R!)e ra cBy,n;a YHaOiKOJTO Ha rWqeTaK .n;OK
He 33JBpWH 06pyq . Ha HoCTH Ha'lWH J1 ,n;aJbe .n;o.n;aje 3i\fJby ~OK He 3a'B.pWl1 cy.n; KOjJ1
npaBM. 3a BpeMe pa.n;a C BpeMeHa Ha BpeMe JbOKa'-IeM H PYKOM .n;OTepyje 3.H.n;OBe.
YcHe J.1 py6 .n;OTepyje K.P~OM 'H3M1el)y npCTl1jy. YWH 3a <6aKPY rrpo
6YllIl1 JbOKaqeM. illape Ha p&vreHY cy npaBe JTH.Hl1je, a H3Me!)y H:.HX BaJTOBJ1Ta . rOTO'B
cy.n; MeTHe Ha .n;allI'-I~y J1 O',lV!e'ce Ha rrOJTHJ..{y Y co6y .n;a ce CyWH, WTO TP,a je 6-7
.n;aHa. He CMeoe CywWI'H (Ha c~y HH Ha rrpOiMaj!J1.
TIeqelbe - U:pHqeBJ.1hJ1 'CBoje JTOHqapCKe np0J1'3Bo.n;e neKY y noce5Hoj IneliH,
KCjy 30BY BpyHa . Ha -cpe,n;:H1lfl1 rnperpa.n;Hor .n;yBapa H31vr:e!)y Kyhe v1 co'5 e J1Majy
3acBo!)eHa BpaT a Kp03 Koja cec 'OfH:.J1llITa y KyliJ1 MO)Ke yliH y neh. CaMa neh je
y Co6H, nOBeJTHX a je, oKp'yr.roa J1 l'ope 3acBo!)eHa. IIeh 11 H:.eHO OrIbHWTe cy HanpaB
JbeHJ.1 o.n; oHjeJTe rIbJ1JIe.
OCYllIeHH JTO~H H 6aKpe )"HOCy ce Kp03 BpaTa y neh H nopei)ajy YEaoKo.lIo
y ,n:Ba pe.n;a . Y cpe,$fID1 ee HaJTO)KJ1 BaTPa .n;a HX pa3rpHje. IIpJ1 3arpeBaH:.Y RO'je
Tpaje OKO AHa CHTa, nocy!)'e a.n; J01M,a nO~Hl1. Ca.n; ce BaTlpaJbeM, 6YKOEOM MOTKOM,
cy!)e pep;oM ITOBa,n;J1 J1 CTaBW no O'flb!J1lllITY y KyliJ1, a BaT'pa y BPYHH pa3rpHe cBy.n;a
YHa:O,KOJTO J1 no H:.Oj MTHY CMpqere ~eII'aHl1~e .n;Y)KJ1He l1.0 l MeTpa. Ba'I'paJbeM ce
cy!)e Ta.n; nOHOBO B:paTJ1 Y !fIleli H II'Oipe!)a no ~eJTOM H:.eHOM orlhHIillry, a .n;pBJ1Ma npe
24 I.i;BO'KO 'B. il.O-n0'8t1TI
--------------------------------
KpMje ca Cm1X C'lpaHa ,n;a ra llJla'Me'H CBera 06Y3Me. IIe'-Ie ce ,n;o ~pBeHor YCl1jaJha;
He CMe npefiM y '6eJlo. Y TOKY ne'-IeIha nOHeKM Cy,n;OBM, O'lfVI <:a CTpaIHe, oKpehy ce
BaTpa.Jbe;Vr ,n;a ce 60Jbe McneKY.
Y Kap~M je CnpeMJbe'H KaJI o,n; MeKJUba (Mm1 o,n; je'-IMeHOr opaUIRa) pa3My
fieHYIX y B07\il1. YCMjaHM cy,n;, M3BalJeH Ha BaTpaJbY, YNIO'-IV1 ce Y KaJl M oKpehe ,n;a ra
KaJl ~eJlor 06Jll1je. O,n; KaJbeIha nocylJe je illapraC110 MJIJ1 U;PHO, WTO 3aBJ,1CYI KO\JIYlKO
je oopTaHO y KaJly. Cal\oIO KaJbeIhe He yTVl''-Ie Ha "'!BpCTI1Hy nocy,n;a .
IIpo'H3Bo,n;H -- HajBYlWe ce npaBe 5a.Kpe YI JlOH~M, je,n;HaKoT '06JUtKa, caM'o,
6aKpe ca upo6yweHl1M ymMMa , a JIOH1.{V1 C 05Y1'-I1U1M ,n;pwKaMa . .JIOH~ ca je,n;HoM
,n;PillK'O'lVI 30Be ce pyKaTKa .
E a K p a -- BpJlo Ma'CI1BHa, ,n;e6JbYlHa 3Y1,n;OBa OKO l CM, no '-IeMY ce HajBI1[Ue
pa3JlI1'Kyje o,n; OHI1X Yl3 ,n;. PyjaHa. Y.CHe h,n;y yKOCO Ha;rrO.Jl5e. YW11 cy 'I'pOyrJlafCTe.
0,n;03ro no py6y cy HIDapaHe KpynHMj'I1M OTUC~I1Ma HO)!(a. CnOJba OKO py6a je
peJbe<pHYf JIYK, "'!Ylj.J1 ce KpajeBI1 3aBpmaBajy Ha paMeHY 6a'I<lpe. lif oBaj je JTyK
YKpaweH Kp ynHUi\1: OTYlCI.J;YIMa. BpaT je I1WapaH ,n;e6JbYlM JlHHHjaMa, HaYl3MHVI"'!HO
BaJlOBHTI1.:VI M npaBHM. O,n; KaJbIha je 6.aKpa TaMH:OU;UrJlac'N. u ca ~PHUM MpJbaMa.
-- ,n;U'MeH3. : BUC. 19 CM; npe"'!H. oTBo:pa 18 CM,,Il;Ha 15,50 CM, 60Ka 23,92 CM Ha BMCYIHl1
OJ]; II ,50 CM (Ta6. III. CJl. l).
Jom npaBe nMjype 3a MJleKO YI' JloH'-Iwfie 3a nehu. IDI1XO'B ,n;e.z:ta ImpaBuo je YI'
nKe 3a ne'-Iefhe KpyB1a. ORH I1X He npaBe, j ep cy neKe nOTI1,CJlU I'BO'3,n;eHM
ca'-IeBYI.
P06y Haj 'B uwe npo,n;.ajy na3a'pHl1M ,n;aoHOM y fJla:M'O"'!y, a 1if.z.w M 'TlO 'CeJll1Ma OKO
MPKOIhl1h fpa,n;a 1if ,n;ajy je 3,a KYKYPY3, na'cYJb YI' paKl1jy.
TIo Ha'-IWHlY M3pa,n;e 11 BpCTaMa JIOH'-IapCKMX npOM3Bo,n;a KpacVlHau; ce He pa3Jl1if
Kyje MHora o,n; ,n;. PyjaHa. HajBl1W'e I1X o~Baja rroce6Ha neh, Koj:a oMoryhasa pa,n; 11
3V1MIH. HMcaM Morao ,n;C6Wl'U 'n:o,n;aTKe KO je M Ka,n;a YBeo ry neh, aJllif O:Ha nOTceha
Ha JlOH'-IapCKY nefi y BpKallll1fiy, yBe,n;eHy y HOIBMj,e BpeMe no yrJle,n;y Ha JlOH'-IapCKY
neh y MaKe,n;OHJ1j 11. ' )

5) BPE30BA KOCA KO,n; U;A3HHA

CeBepHO o,n; IJ;a3Y1Ha, y,n;aJbeHO OK{) 7 KM, j e '6p,n;OBMTO ceJlO E:pe30sa Koca.
Kpaj je 6aTaT WYMO'M IN1TDM:or KeCTeHa. 06pa,n;J1'Be 3eMJbe je Mano. Ty ce JlOH'-Iap
C1'BOM 6aBe TpM IIajVlfia , o,n; KOjUX je HajCTapVljM Ax.\\1:E',n; IlajVIh (63 ro,n;HHe), KOjVl
MH je ,n;ao no,n;aTKe o IhYlXOBOM pa,n;y.
MaTepHjaJl H aJlaT -- .JIoH"'!a,pCKY 3eMJby,Kojy Kona Ha OKO nOJfa -MeTpa
,n;y6M.He, HCKO!\'Ta,n;a pYKaMa YI nCTaBH ,n;a ce CYWI1. IIocJIe je MerHe y Ha,fiBe 11 nOJIYlje
BO,n;OM .z:ta ce nOKMCeJIVl. 3eM.JbVl ,n;o,n;aje BPCTy. KaMeli. wCTY'-Ie HaCMTHO M IIpoceje.
Ha "'!e'Tl1pYl KaErre 3eMJbe Y3Me ,z:tBe KaHTe CMrrHe BpCTe (2: l). Ka,n; caene sP'C'l'y,
OH,n;a IOnAe6JbOM ,n;pBeHOM MOTKOM CBe ,n;05po M3Mrua, a 3aTMM ,neCHOM BoroM 'fIPM
rryTa rrperOHl1 TalVIO YI Tp:l1 rr:yTa OOl11:MO. IToCJIe OBora je 3eMJba )'1KyxaHa YI
,n;.06pa 3a pa,n;.
Ko1.JIo HMa KJIa,n;y y KOj'Oj je WMJbaK , a Ha W11JbKY je K0J10 , ,[\'eo KOjYl
ce o!Kpehe. KOJIO je TYl'na Ha KpCTml1e. OLl OCTaJIOr aJIaTa WMa TpH HmKa: B.JlYlKil1
ca6.Jba1eTH, MaJIVI H ,n;y6a"'f (CJI. 5), 11 'Kprry.
TexHHKa -- Ha''-IMH pa,n;a Jl!OH'-Iapa Epe3'OBe Koce ,n;OCTa ce pa3JIJillKyje 01Ll pa'~a
ocraJlI1X HamYlX JIOH"'!apa', a 'lliYlXOlBa TexHYlKa J11Ma 113Be-CTaH 'OITllITVI 3Ha'-Iaj y Be3V1
ca ITI1'I1allieM In()lcTa'HKa vl pa3Boja TeXHHK,e 'PY'fHo'r KOJIa.
TIpe nO'-IeTKa pa,,n;a Ha cpe,n;MHy KOJIa JLOIHi"'!ap MeTRe MaJIY rOMMJI'VI'~y 'SpCTe,
KOjy, 'I1'P1J1 OKJperra.IhY KOJIa, rraJIl~eM ,n;eCHe PYiKe paC'l'epa y Kpyr Be.JlYl"'!HHe 6y,n;yher
,n;Ha. Ca,n; npBO o,n; 3eMJbe HaTFpaBJ1 KOJIa'-I 3a ,[(lHa , MeTRe ra Ha KOJIO 11 lDlpC"rol\1
OKOJII1111lf, 06eJle)KH nepl1<pepVljy ,lO:ia. O,n; OBor K'OJla'-Ia HanpaB'H ,lO:i0 Ha Taj Ha"'!l1H,
WTO ca ~Ba Ka)!(VlTIp CTa ,n;or,QHJ1 3eMJbY ,H3 cpe,n;HHe npeMa nep1if<pepHjYl vl TaKO

0) A n t e K a l m e t a, o seljak om lon ar.stvu u srednjo j i zapadno j Bosni, str. 147 -

Glasnik Zem. muze ja, N. S., Sv. IX -- Sal'ajevo 1954.
 25

,1l,06J1je ,D;HO ca MaJIHM 06pyt.IeM YHaO!KOJIO. OBa!KaB TIo"!eTaK !Jorceha Ha JIJ1'-IKe

JIOlH'-Iape y K a.nygeposqy. I1ocy,1l,e MO~eJIl1pajy TaKO, Aa 0,1l, rpy,1l,e rm1He, CI1Jhe
CKalHQlr Y 06JIJoiKY MaJIOI' Kyna, 06jeiV13 pYKaMa J13rIbe'-Ie Ha'j rrpJ1je ~OlbJ1 ,1l,J10 !JocY,1l,e,
,1l,HO J1 ruTO je rrpJ1 ,1l,Hy. Ta,1l,a I1O"TI1I-he rrr:paBJbe'l b.e s.aJbyru,aKa , Koje rlbe'-IM J1 crra}a
Ha oHaj 3arrO'-IeTJ1 ,1l,l10. ,lJ,aKJIe TeXHJ1'K'a rrJI1erelba . ") OBaj je 3aKJbYl.J:.a!K npeypaibeHl,
jep M y Bpe30Boj KOCJ1 pa,1l,e CJIJ1l.J:HO, a, Kao Il.l'T0 h eMO BM,n;eTJ1, H.Yfje y ITWralby
TeXHMKa IIJIeTelba. Haru JIoHl.J:ap ,1l,aJbe HaCT3BJha np8.'BJheFbeM O~ 3eMJb'e IlllB8.JbKa
(CBaJh8.K), ,1l,e6JbJ1He pyKe. illsaJbalK Y3M e' y ,1l,ecHY P'YKY M C o6e pYKe Ta rrrpJ1.rib e
l.J:yje y3 oHaj rrOl.J:eTHJ1 06pyq, J1 TO J13HYTPa rrp CTIL.\fa , a cnOJba IITaJI~.M.a . 3a,T11.M C
06e pYKe J1CTe2K'e rrpJ1r1hel.J:eHJ1 IllBaJbaJK HaJBJ1111e. O.BaK'O ,1l,ODJ1.BeHe C'Tp.aHe rrocY,1l,e
no:pa'BFbaBa 0,1l,.o3,Z:rp rrpeMa, rope ,c,aBMjeH!J1M ,1l,eCHJ1!M Ka2KJ1lIpCToM. 3a iVVaFbieJ1
ocpeLCH>e JIOHu;e ,1l,OBOIlbHO j 'e je,1l,aH lll'BaJbaK, a 3a neRBe cy rroTpe6Ha ,1l,'Ba. M3HYTp.a
ocTpy2Ke 3eMJbY BeJIJi1'K11.1VI, ca6JbacT.J1iM H02KeM (CJI . 5, a), 3aT11.M TO J1<CTOI p a,1l,J1 J1
enOJba. ,lJ,a 6J1 ,1l,'06v!O nOTpe6HY Iill1Pvm:y JIOHu;a, Y3Me H02K .l(y6al.J: (CJI. 5,B) M lbJ1!J.VIe
J13Hyrpa, n{)l.J:eB O~ ,1l,IHa fIpeMa rope, J1GJ10HJ1 llIJ1PI11HY. Ha'CTa.ne Hepa'BH11He C!:TOJba
rropaBHa BeJIWKJ1M H02Ke;vr. I10TOM BPX01VI' MaJIOr H02Ka ('CJI. 5, 6) CYl'KWHe 3MJbY rrp:H
BpXy, Tj. TIOpaBHa noo,1l,.
3a cpoplVIJ1palbe YCHe y3Me MOKPY Kpny M3;vrel)y rra.rru;a M Ka:>KI1DpCTa ,1l,'eCHe
pYKe (KpnOM OMOTa rraJIau; M Ka2K%IIp:CT), FbUMa 06yxBaTJ1 py6 J1 rrpJ1 OKl.peTalbY
KOJIa (JIeBOM PYKOM) 3 as.plie yrne. Ka,1l, je rOTO'B C YCHaMa, TIpa.BJ1 pen (..n.pIllKY).
fuy npeKyje lr-jPBO rope 3a py6, I1ia 3a 60iK. I1oCJIe,1l,1h8. pa,1l,lba je ruapalbe. HeruTo
Bl1m e cpe,1l,J1He JIoau;a. BPXOM MaJIOT H02Ka, BpTeliM KOJI O, 3anapa YHaOKOJIO TpJ1
rrpaB yrrope,1l,He JIYfHJ1je. ,lJ,a C'KJ1He 1'01'00 JIOHaJq ca KOJIa, rrOKlB.a'C11 Bem fKM H02K J1
lberO'BJ1M BPXOM O'I'KJ1He JI'OHaIJ; O',1l, KOJIa.
Kao llITO BJ1,1l,',J1 M{), O'BM JIOHl.fapJ1 pa,1l,e j e,1l,HOM B.ap11.jaIHToM TeXHJ1Ke J13Bol)'eFba.
O,1l, l.J:J1CTe TeXHJ1'Ke J13Bol)elba (OKO JN1iHJa MBalfbCKe YJIapJ1IJ;e) oTcTyrrajy y TOMe, ruTO
3Y!',1l,'0'He JWlfl.W Cal\W J1CTe2KY, a He 11 lrrpeY3J1M<ajy.
3a neKBY 'cy TIoTpe6Ha ~Ba IllBaJh'Ka. fuy rrpJ1 pa,1l,'y CTaJD:IO I1OHJ1 y
illI1pJ1Hy. CrrOJha joj y,1l, apJ1 TpY!' na'o a, a Ha ,1l,Hy npo6J1je l.J:eT'I1'pJ1 p yJae 38. K.BaK ,
,1l,PIll'Ky 0,1l, 2KM.qe. )KJ1U;y OnJIeTe J1 J1erro,1l, rraCOBa J1 cnoj-J1 ca KBaKOM.
rOTOBe nocy,1l,ecyrnJ1 Ha cy~y, 8. O'!H,1l,aJ1X YHece y Kyhy J1 C1'a:BJ1 BJ1lIlIe
OrlbJ1llITa Ha JIeTEe. Cyrue ce 1-2 ,1l,aHa.
J1eqelLe - JIoHl.J:a:pJ1 Bpe30Be KO'c e J11vrajy neliJ1 KYna'cTor o6JIJ1K3I, OA IJ;J1raJIa
J1 OJIenJheHe J1JJOBal.J:OM (CJI. 6). Uefi J1;'\fa Tp11. ;D;J1MFbax,a, YCTEapJ1 T:pJ1 o'I'BQip a.

cJl . 6
JIowlapcKa rrreti y BPt:30'Do j K O CH

") A. K a JI III e T a , H a a, LIJlaH2 K, CTP, 157.

 26 IJ;Be'l'KO 'B. I!ouOBl1h

Je,naH, HajwMpM, je Ha B!PXY, ~pyrM je cnpe~a BMme BpaTa, a TpehM HacyrrpOT lheMY .
nOGa~M. BpaTa cy nO'Bem1Ka M 3:3CBlo'l )eHa. BMU1e lilehM je KpOB rro~rHYT Ha 'leTl1pM
no,ne6Jba Ko~a.
Y nehM ce npoo nopel)ajy cyoo ):lP Ba, a Ha lhJ1X cyl)e, Koje 'ce o,no::3Io M: ca
CTpaHe nOTpna ~pBJ1Ma. Cnpe):la KO):!; BpaTa ce Ha ):IBa-TpJ1 MeTa 'ITO~JI'o>:m:J1,. ,nWM
lha~M: c y 3aTBOpe'HlJ1 AGK ce neh He 3arpeje, a OH):Ia ce OTBope, Ka'):I ce cyl)e yCJ1ja
M BaTpa MaJl'O je,fua, nocy):le ce nO'Ba') :IeHanOJbe ):IpBeHJ1:i\1 pa'IBaC'm1L'VI "fa'KaJbeM.
KaJI ce rrpaBM 0):1 KpYllllIor 6pamHa y BpeJIOj BO):\:Y1. vf3Bal)eHJ1 BpeJIJ1
JI()IHa~ ce )'1\'IiO'lJ1 Y KaJI, na ce EpaTJ1: Hcl"Tpar MaJIO y BaTpy KO~ Bp3Ta, r):le noqpHM
.11 OH,il,a je I'O'l'O'B, MCTO ce pa):lJ1 M ca neKRO'M. CJIM'laH rrocryna.K npM KaJbefuY.J1MaMO
I1 KO):l JIOH'lapa y ,neMlIrlllOBIJ;J1'Ma.
IIpOJf300):lJf - ,na.Hac ce y Bpe30'Boj Ko CM pe):lOBHO 'rrpaBe 'caMO JIOH~M C
je):lHMM penOM M rreKBe pa3He BeJll1.1:fMJfe , Ilo nopYI,I6MHJ1 npaBe M JIOHll;'e6e3 pena
(,lijnU.Ke) , BeJIl1'Ke JIOH~e M JIOH'll1fie 3a rrehK
JI O H ,a ~ - C j e:L(HJ1:M penOu'VI Y cpe):lJ1HJ1 HeU1TO Y}KMM 'Hero Ha KpaJjeBJ1'Ma,
060):1 JIOHqa je O):l03ro OWTpO !J1po<pJ.1JI1i11ca'H J1 1'OTOBO BO):lOpaB.aH (MaJIM Hanoo YHY
Tpa). BpaT je Y3aH. Ma'Jfo M3Ha):l Cpe):\J1He .rrOH~a YHaOKOJIO cy BPXOoM HO}Ka Hei\oI3pHO
3arrapaH 'TpM npaBe ynope):lHe JIJ1HMje. Ha JIOHU;y cy 3HaTHM rwHM OCTa~M KaJbefua,
U1TO T3Kol)e YKa3yje Ha H'Ma!paH pa'):l. - ,IV1MeH3.: BMC. 14,30 CM; npe'lH, oTBopa 12
CM, ):IHa 9,20 CM, 60Ka 15,60 CM Ha BM~OMHJ.1 OJ!. 7,50 CM.
II e K B a - 06JIMKa 3apaBlheHe Kyne. CnOJba J1Ma ,n;Ba 06pY'l31 wwapaHa
KOC!i1M OTJ1cqJfMa H'O}Ka, MCTa rnapa je npvr :spxy nKBe J13Be~eHa y ,n;Ba' Kpyra .
M3Mel)y ;ZI.Ba 06'Py"1.I3 je 3anap3Ha .BaJTO'BMTa JIJ1HJ1:ja. Ha spxy ,c y lnp<l6YU1eHe 'leTMPJ1
pyne Kp03 Koje je npOBY'IeHa }KJ1~a Kao ,npllLKa. )KMq3 je cnO'Jba O.ITJIeTer'rlia yHaKpCT
npKO ~eJI neKBe M: MCnO):l 06a 06py'la. IleKBa je 0):1 KaJblha ULapeHa. OCT:3l.ljM KaJIa
M OB):Ie ce npJ1Mehyjy Ka'O' M Ha JI()H~y. - ,lV1MeH3.: npe'lH. OTBOP:3l 38,50 CM, ,r&5J.1Ha
12 CM, npe'lH. ~Ha cnOJba 11 CM.
JIO'H'lapI1 Bpe30Be Ko:ce npO):lajy cBoje npOv13Bo~e y IJ;a3J.1Hy J.1 pac3HO'ce J.1X Ino
ceJIl1'Ma, rone J.1X ):Iajy M y 3aM'eHY 3a }KiM.'TO.

6) .IJ:OIbJf .IJ:OBPKOBJf1iJf KO.IJ: JIJfIIITJf~E

,nOCKOPO je y ,n. ,no6pKoBMhJ.1Ma 6J.1J10' BJ111Ie JIoH'lapa, aJIJ1 ~3iiac(1956) pa):lM

caMO Cnme (CTjenaH) nopwh, 'c rap 66 TO):\J1'Ha. HeKa,na je 6v1JI0 JIOWfapa J1 Y ,noFbeM
rpa~y (KO):l Moc~apa), HO' OHJ.1 'cy ITpecra.lD1 .):Ia pa):le upe 15-20 rQI,lJ;Wl:L3. Ilo,n;3TaK
M. Ca'BMfta ):la jeM: y BpJ.1TB~~M 6J1JI'O JIO,H'lapa 6 ) Hl1je Ta'laH. rpffill'Ka je HaC'l1aJIa
CBaKaI<O . UlTO cy pa'IDl:'je BPJif"TBYfl.1;3 w ,z:(05pKOBJ.11m 'lJ1:HJ.1JIM je,n;Hy KamCTapC'KY
O"ITllITWH!y, Tla je BpJ1TB~a (06YXBarra.rr,a 11 ,z:({)OpKOBJ1he.
KQ,JLJ.11KO je 3aca,na n03HaTo l CTJ1ne n:opJ1h je OeTao je):lIDiJ1 JIoH'lap y ~eJlOj
Xep~erOBJ1HH. OH naMTM Aa ce M je,!I.'Ha )KeRa 6aBHJIa JIOH'lapCTBoM. To je 6'J.1JIa M
pwjal n.0'Pl1h, KhJ.1 ITOK. ARTe J13 ,n06pKO'Bl1ha. OHa je Kao ):IeBojKa paAl1'JIa caB JIOH
'lapC~M nocao Kao M .n;;pyrl1 JIOH'lapJ1, aJI'M 'Ka.ll; ce y,naJIa 3a MaTY Bapa1 h a M3 1:I-eplif'naja,
ape 30-40 ro,n;MHa, OCTaBJ1JI3 je Ta.i nocao.
MaTepHjaJI Jf aJIaT - JIOH'lapcKY rfuMJIy CTvwe Kon.a y MQocrapcKoM,n. rpa~y.
rlhl1JIa ce ,rrpllO OCYUlM, na OH~a 'leK:MhM CTY'l, MeTHe y Ka3aH M' nO;JIMje 'BO,z:r,D'M ,na
Y'KI1CHe 3a 24 caTa. YKMCeJbeHa I'1biI1JIa ce I1'CTpeCe Ha Mjeml1'Hy (BOJIyjCKY KO!}KY).
Ha ,103a )1,03 3ei\1'Jbe .1Jio.n;a ce je,il,Ho Mce BpCTe. 3a BpcTy HeKYlKa}KY J1 3e'IM:ja
cOJIa. Bpcra ce cTy~a 'lKJ1IfieM YI: .c.MTHO' npo.c eje. Ka):l ce B.pCTa ,lJ;O):la l'fuM.JU-r, OH,na
. ce ):IeCHOM HorOM Ky:sa (Mf.>ICJ.1) 4-5 'caTI1'. CKys.aHa I'lhl1JIa Me'I'He ce IfIkl ):IacKy nope,n;
TepI,Iaja (JI.O 'lfl, KOJIO).
TepI,Iaj J1Ma ,nDa OCHOBRa ):IeJIa: CTony J1 TepI,Iaj (y Y}KeM. CMJ1CJIY). CTona
je 7-8 'OM ):Ie6eJIa xpaCTOBa ):Ia'CKa y -qlfjeM je je):lHO'M Kpajy yrJIaBJbeH Clh, ~peHOB
KJIMH. ,npyrJ.1 ):leo JIOH'lapCKOT 'KOJIa j e [103HaT~ rro.KpeTHa KOHC'I':pYlKIQ1ja KOJla Ha
KpCTI1He. OKpyTJI ITJIO'la (m;P'lH. 34 -CM) je yna l):lJbJ1:Bo TaHK:a, QoKO 1,50 CM. "9:eTBP-

U) M 11 Jj, M, e -cl -B 11 h, m~8" ,n;eJlO, CTp. 180.

 JIo H'-IapCTBO BOCHe vl Xepl.\erO BI-1He 27

TaCTe KPCTI1HC cy 33 X 7 X 2 CM, ,a ycnpasHe LJ:eTBpTaCTe cnojm!'l.{e 15,50 2 CM. Ha >:

CpeAJ1HI1 oKpyrJIe n.JWLJ:e HeMa HM!K3KBOr ype3aHor 3HaKa , aJ!11 ra je paHl1je 6l1JIO (CJI.
7). CJIY>KJ10 je 3a pacno3HaB3fuc cy~oBa rroje,L{Hlfl1X MajCTopa, TaKO o6jarnlbasa
CTapVl CnfITo. .
IIoiKpaj TepI,Iaja y KaKBOM cy~ C BO.n;CJlNf C1'Ojl1 HO)J{ o~ ,D,Ip'HOBl1He, CTpyraLJ:,
KO'nJhaCTOr O6.1l11K3, Il'! Kpna . Jorn l1Ma, Kao IllTO fieMO Bl1.n;eTl1, 11 .n;pBeHl1 npo6ojaQ(1,
TaI-b11 oxpyrao, IllTa1IIJ1fi.
TeXHHKa - IIpe rrOLJ:eTKa pa~a KOJIO noene JIyrOM (neHeJI'oM). 3aTl1M Y3Me
3e MJhe 3a jVfa VI Ka~ 'OP; I-he HaTI'paBI1 paSHO ~H'O, OROJIO ra 0I1'CpBa3J1. Ca~ HarrpaBl1
KypeJh , nO)J;eoeJIO ~yryJhaCTO nap'-le 3eMJhe, Y3Me ra Y .n;ecHy llIaKy J1 Ka)J{I1UlpCTOM
ra npl1rH> eLJ:Y je YHaOl<OJIO 3a )J;'HO. Ka',n; 3aBpIlll1 Kpyr, aKO MY llITO 3eMJhe rrpeTeLJ:e

C J!, 7 - 3aa K OJB H Ha J!OlHqapCKO;l'! K OJ!y: a) 'uOli'BH Kal~1el!,u'-p a,,l\

:C a HCK'J)I M o.c-r), 6) ,UeMJ'!WOiB ql1 (CaHcJ(~1 M OCT), B) '~I r ) )J; OIMl
,n06PKOBl1fiM (JI'H1llTHl.(a)

Y PYQVI, BpaTl1 je HRTpar Ha )J;acKy. OBaj npBl1 rrO''1eT3K KOTJIaLJ:e (}fJI"11 JIOHlW) JIl1'-Il1
Ha MaJIY TerrC}1jy. Ha Hcnl H31'1J1JI ~otJ;a AiPYI1J1, TphJ1, KOJII1'KO Befi T'pe6a KypeJha. 3a
KOTJIaLJ:Y My je nOT'pe6HO neT Kype.llia. Orpyra'-leiM CiniOJha OCTpY)J{e Hep3BHl1He, a
py6 I1'o.n;pe)J{e ~a 6yJJ;eBo~OpaBa!H. M3HYTpa YBeK paWl CaBl1jeHl1M ~eCHl1'iVr Ka}K'l1
IT>PCTOM, :JBaID!M porYUla . Ka<.n; je rro:cy.n;a ,DiooJ1JIa CSQij OC'H01BHl1 06JIl1K, OHAR j 'e
3anem1llIV1, Tj.H!a'np(l)Bl1 joj 'I1eJIlJ1l1l (yCHe). To LJ:l1H'J1 MVKPOM KpnOM 'Kojy .D:P)J{J1
113Mel)y npCTl1jy ,n;eC'He PYKe. Hoc.ITe ,c BpIlleHl1X ycaHa, ~ecHJ1M K3)J{J1IliPCTUM J13HyTpa
60'4:J1, a CIlOVba ~LJ:eKyje JIeBl1lM ,u.JT"3HOM. 3aTJ1M IIpl111UfBa Ylll11. Y KOTJIaLJ:e D-He
cy TpoyrJI3CTe. IIp11"llIl1sa I1X ca CTpaHC Ha pyo. Ka~ l1X je 'MD-KPVM KprrOM CTOIJ1I1'O
C 060~OM, paBHa cl:1o'Jha nocy~ HO)J{leM O.n;03.n;O HaBl1llIe. Haj '3a~ no~e)J{e WIO, p;a
MO)J{e cyn; CKVlRYTM, TIpol1 LJ:eMY CyBl1llIHY 3eMJhY HO)J{eM OTCTpaHJ'1. IIocJIe,[('H>11 je pa.n;
npaBJhelhe 6yI,Ia Ha yllfl1Ma np06<Yj.~eM. Kp03 6yI,Ie he KaCHJl1je .n;.01fiJ1 HOBPCJI'0
()J{J1Qa), o KO'je he ce BellIaTl1 KOTJIa'1a '3a KOMlOf!1lTpe (Bepl1re).
rOTOIB cylI. eKI1He ea KOJIa l1 CTaBl1 Ha rrO JllI1~y rrOBpx cone (6aHaK 113a Orfbl1
IllTa Illl1pOK OKO 60 'CM) , r * ee cyrnl1 8-12 .n;,aH3 .
lle'1eJbe - ree 'o6aIBJha Ha'110JhY, Ha OTBcopeHOl\1: pa:sHOM OrfbJ1IllTY, 3aKJIOfb6HY o.n;
BeT:pa (C.lI. 8) , Cy.n;OBl1 ce nopel)a1jy Ha 6O'K yaaoKo.ITO no OTH>l1llITY, a y cpelI,l1HJ1 ce

eJ! . 8
Onb~HuTe 3a n e'1eIhe
JIOH'-Ia.p.H jc
y ,n , )J; Q.6PKOSJ'I hH.~La
28 IJ;seTKo 'B. IIonosHh

HaJIO}!{11 BaTpa O.n; TaRKe rnyIMe (rpa<He o.n; Jn1ll.IlhaKa). Ka,II. ce Cy.n;OBI1 yrpejy, BaTpa
ce pa3rpHe cBy.n;a 'no O-rIbJ1ill.ITy, a CY.Di0BI1 HaCJla}!{y no cpe.n;11RH lpeBpHyTI1, BpaTOM
.n;OJIe ,n;;HOM rope. Cy.n;O'BH ce nOKpl1jy u;eTrnI11\1 .n;pBI1Ma, Koja ce CTa'B Jbajy je.n;RO nope.n;
APYI'Or, a He YHa'KpCT. Ka.n; C'Ba AP'Ba M3rope, CYAO'BH cy nel.feHI1.
3a pa'3 rpTalhe Ba'Tpe CJIY}!{H rBo'3.n;eHa JIonaTI1u;a, a 33 Ba:l)eFbe cy.n;OBa M'3 BaTpe
KOJlaU; ca rB03.n;eHOM Ky-KOM. 3a BpeMe nel.felha Cy.n;OBVL KOjH ce Hl1JCY jOill.I .n;06po
J1<."neKJlH n:pe;\1ewTajy ce Ha -60Jbe MreCTO. TOMe cJIY2Ke .n;Be noce6He MOTKe ca nJIO
CHaTI1M rB03.n;eH11iVf XBaTaJbKaMa Ha Kpajy.
IIel.feHO cy:l)e ce He KaJIM, HI1:je rro'rpe6Ho, Ka}!{e CTl1lrm, TaR'Ba je py.n;a
(3eMJba).
llPOH3BO,lJ.H - CBI1 CTl1Ii1lY1lHlI1 Cy.n;OBI1 cy 6JIe.n;0u;pBeHKaCTI1 ca MeCTY!MVI~HI1M
cMeljl1M H U;pH:VlM MpJbaMa o.n; IBaTpe. JIOHql1 MMaj y Y3aHe Bpa'I'OBe (1,50-2 CM) ca
MaJID YKOCO pa3B'pafteHJ1,;\1: YCHaIMa, Py60BM cy 3a OOJbeHJ1 (CJI. 9). IIope.n; JI'ORau;a Haj
BJiIllie npa'Bl1 KOTJIal.fe, OHe -cy r0'l10'BO I1'CTOI' G6JII1'K a Kao 11 JI'0~11 , Y KOTJle:l.f11 ce
BeftHHOM KYS.a nypa, a l\'IOry M .n:'pyra j'eJIa. Malba KOTJI al.fa ce 30Be KOTJIa',
CeM 3a j eJIO , y OBO~1 Kpajy JIOHIJ;e ynoTpe6.T"t:>aBajy 'VI: 3a OCTa:BY H3pe3aIHor
.n;YBaHa. CBH TBP.n.e .n;a HeMa 60Jber cy,n;a 3a .n;p}Kalhe l~yBaHa o.n; 3eMJba'ffOr JIOHIJ;a.
"KaKaB ,n;ysaH y !-bena MeTHell.I, TaKaB 11: OCTaHe , He CylllH ce.

eJ!. 9 - IIpOcPHJlH JI()H<J:apJ1je Jr3 ,n. ,n06pKoBHfia a) ,J1 OiHI.\.a

11 6aK,pe, 6) J1 B) JIO.HaI\3

JI O H a U; - 6e3 .DipillKe, ca 1l{,aJIlKOM. HHje YKpameH. - .l1:l1M.eH3,: BMC. 21,50

CM; npe'fH. o1'Bopa 19,20 CM, AHa 18,50 CM, DOKa 24,50 CM 'Ha BJ1CI1iID1 o,n; 12 CM, -
KarraK J1:Ma O.1l,'03.n;O 11:3BYl.f'H .n;eo KOjH I1'pM rrOKJl,aTI8J:bY YJIa3J1 y JlOIRaq. 031'0 je p3iBaH,
ca 6JIam 113,1I.Y!rHyTY1M KpyroM Ha Cpe,l\M'lU1 H l3IaJbKaCTO:VI .z:IIP,llIKOM (BWC. 1,50 CM, npel.fH.
2 CM). IIpe'fHVI.K KanKa 20,50 ICM (Ta6. III, CJI. 2, 6).
JI o H a U; - ea .n;B a: " yEa YI: K3>TIKOM. J13Ha.n; HajlllI1:per .n.eJIa JIOHu;a ca cTpaHe
cy Asa nyHa T1paBoyrJIa Y'Ba (6 X 2 X 1 CM). Ha lhl1Ma je C roplh.e ,cTp'a'He 3anapaHa
U;11K-u;aK JlI1:HI1ja. MonoA BpaTa JIOHal\ je yll{'pa,weH: H3Meijy )J;'Be npa'Be je U;Yl:K-I1iaK
JlHHJ1:ja ca K'PY):I{l1ftm!a, a I1'CnO,Zl;CBera j<e npyra O.n. KpaTKHx KOCI1'X 3aJpe3a. - .l1:Jfl.oreH3.:
BWC. 18,50 CM; npetfH. 'Orrnopa 18,50 'CM, .1l,'Ha 17 CM, 60Ka 24,20 CM Ha BtI1lCHH11 'O.n; 11 -CM.
BaJJbKaCTa .n;'p'I.UKa Ha K3ITXY 2 X 2 CM, npel.fR. KanKa 19,50 CM (Ta6. III.
CJL 2, B).
JI O 'rl! a U; (Malhl1) 6e3 .n;p1llKe. - .l1:l1lMeH3.: BI1C. 14 CM; iIIpetfH. oT'Bopal 12,50
CM, ,lI,Ha 13,50 -CM, 60Ka 17,52 CM Ha 'BI1CI1HI1 'O.n; 7 CM (Ta6. III , CJI. 2, .n.).
K o T JI a LI a - I1Ma ca c'r.paHe llIJ1JbaTe yll.II1:. Cn<;>Jba , Bl1llIe pylll, yllll1 J1Majy
6JIaT ,peJbcpaH JIyK Kao yKpac, a I1CTO!B"pM'eHO 11 Kao rmja'fa,l he. - .l1:Yl:MeH3.: BI1C.
21 CM; npe'!H. OTlBOpa 20,50 CM, )J;'Ha 18,50 'CM, 60Ka 25,30 CM Ha BI1'CI1HY! a.n. 12,50 CM
(Ta6. III, CJ!. 2, al).
T e H I,I e p a - je I1!CTa Ka'o KOTJI,a '!a, C3M'O ll.I'I'O jOll.I I1ME. xanax . CTOra je C
yHyTpallIlbe CTpa'He YUII1jy HanpaiBJheHO MeCTO r.n;e KanaK npI1JIe:m:e. TeHI,Iepa ,ce
ynOTpe6JbaBa 3a ll.InOpeT YI: 3a'T0 joj je .n;HO Hell.ITO y}!{e, KaRlO 011 Bl1llie YlllJIa Kp03
 .JIoH'l:apCTBO BOO!-Ie l1i XepL\erOmme 29

OTBOP Ha lllT):IlhaKy. - .IJ:Yfl\ieH3.: BYfC. 19,50 CM; rrpel.!H. OT'BOpa 20,20 CM, ):\Ha 17,50
CM, 60iIW 25 CM Ha BJ1'CiWHJ1 o:n; 12 CilI (Ta6. III, CJI. 2, 1').
KanaK je MCTM 'K~O KO):l JIOH~a. IIpeLfH. 20,50 CM, BM<CWHICI. aaJhK,alCTe ):IpIllKe
1,50 CM, ):Ie6JhV1Ha 2 Cli."\1.
n. a Ca - HeMa 'B,Parra. J1Ma je,[tHy ,L\pIllKy Koja M):Ie 0):1 py6a YCHe ):lO H'aj
lllvrper ):leJla 60Ka. YTFOTpe6Jhars8 ce 3a M.neKO l1pV1 MpKefby KpalBa, a J1j 3a AP:>Ka:I-be
MaeJIa. ~ ,l.(YfMeH3.:BV1c. 12 CM; tDipe'fH. oTBopa 17 CM, ):IRa 15 CM, 60Ra 19 'CM Ha BV1CKffi1
0):1 8 CM (Ta6 . III,cJI. 2, e).
Cnr.rro 11.opV1h npeMa rrOTpe6l1 j 'O Ill Yf3pal)yj e fi y ul O'B e 3a BJ.1H0, paKV1j y M
):lp., T e rr C v1 j e 38 XJI6, 'IT11!Te, Meen" KPOlVJjl1V1P J1i CJI., C a K C M j e 3a L03lehe. HeKa):la
je I1paBMO M -caKcV1je 3a xJIe6 (rreK'e). Ha FbMX je C )l!ofbe cT.paHe !CI1OJha[LfJber '0 6pY'I,a
y):lapa10 6yI,Iy. C iJ;Olhe cTPalHe pa,L\J1' Tora ):la je He 6V1 JIyr 3aTpnao.
CBo'je rrporvf'3BO,llle CTY1!110 BehYmIOiM ):laje 'OO CeJIl'fMa 3a :>KMTQ .HJI'l'f ::m HO;BaQ.
IIO'ReKa):l MX o,[tHece l'f Ha Im3ap y JI J:1IllTIi1 QY.
113 l'f3JIO)l{eH.HX 'l10.u:a/l'aKa o JIOH'IapCTSY y .IJ:. PyjaHl'fMa , Kpa.cV1iH:U;y v1 .IJ:. .IJ:06p
KOBWBI1:ivra BV1,ll;l'f ce ):la lhl'fXOBO JI)O'H'IapC'l'BO l'fMa ):IOC'l'a 3aje):lHJ1'IKl1X QPTa, Koj e MX
y He'IeM 'O',ll;!oojajy 0):1 ()'CTaJmr Ramer JtOH'-Ia!pCTB'a. CBaKaxo je HajBaJK1HMja 3aje):l
Hl'f'IK8 O'c06V1Ha TeXIDfiIm l'f3pa!):Ie : CBaTpM MeCTa pa):le TeXHJ1KOM 3V1,lliaFha K.O'jy CMO
HarnJI.H Ha CyrrpOTHOM xpajy Eo cHe, y lIipe6M):IO'JlJ1liVla KO):l PY):I'or. lbMX!OBM JIQ~ M
6atKpc (KOTJI,a"-Ie) ,cy CJIMl.!ROIr 06JI~a, 3):1erra!CTI1, IllY1ip'0KM. Ha'fl1H W3pa.u;e W Bpere
rrpOJ1'3BQAa Taj{1ol)e 'cy l1:M CJIMl.!HJ1. BepO'Ba'I'HO je O'BO JIoH'IapcTBo HalCTaJIO 110):1 YTM
QajeM OHOl' y ,ll; a JIMa I.J;V1 j M, IllTO je 3a ,ll;. PyjaHe M yTBpl)eH'O.

3ABPIIJHA P A3MATPAI:bA

CTapo Hapo):lJ10 JIOH'IapCTBO y JyrOCJIamrjM HV1Je rrpOY'IeHO Y C'BV1Ma HaIllV1M

KpajeBV1Ma, Te 6M OITllTM 3aKJhyqQV1 Ha OCHOBY ,lliOca):la rr03HaTor MaTepJ1jaJIa 6V1JI.H
rrpeypaH>8HIV! v! HeI10Y3):\'1lHJ1 . CTora By caMa y .H3BeCRV1M CJIYl.!ajeBI1:Ma, r):le Ml1 6Y):le
MO'ryfie, y-K'a3aTl'f Ha HeKe aHaJIorV!je.
OBWM pa~OM v! paHV!je 06jaBJbeHJ1l\1 KaJIMeTl1HJ1M 06YXBaheHa, cy, yrJI'a!BHoM,
CBa ):IaHa1illba JIOH'IapCXa 1'.1eCTa y EOCHJ1 v! XepQeroBJ1JU1. MO:>K,llIa Y1Ma jorn Koj,e,
aJIJ1 TO Hehe YTV!QarrJ1 Ha 'Ol1IllTY KapaXTep.HCTJ1XY 6a.caHCj{1o-xepQeroBal.!KOl' J10'H
'Ia:pCTBa.
Y BocJ1Y1 v! XepQemBV1HJ1 JIOH'IapCTBO 'HV!je 3aHaT y BapO'l.l.LKOM CMJ1lCJIY, HV!je
nGlcao 0'):1 Kora JIOH'Iap lKI1BV!. J13Y3eTaK, lrrpeM.a A. KaJIMeTI1, -qJ.1HJ1 je):lWHO JliOff'Iap y
Mpj{100f,Y1h rpa):ly (CyJhO .IJ:paKYJlwh) , KOjV! je OCTa'o jeD;l'fHV! JIOH'Iap y QeJIO!ll1: TOM
Kpajy M CBOjHM rrpOJ13BOp:J11VJ.a rro~yje norrpe6e BeJIV!Ke O'KOJIWHJe. O-CTaJIJ1 JIOHLl!aprvr
CYCBV! 3 eMJhOpa'):\HJ1'I.J;'V! , a JI'O'H"1apCTBO MM je crrope):\Jia ):IOlvIaha pa,p;V1HOCT KOjOM
H~rrYlhyjy OBOlje n:Pl'fXO'.u:e. THMe Ice MO:>Ke 06}aCHJ1TJ1 K rrpWl\UITV1BHOCT pa):la iJ1
BeJI.HKa 3aocTaJIOCT. 3ay3eTV! rrp'BHiCTBeHO CBOjWJ.VI 110Jh0l1pJ1BpeJliID1M rrOCJIOBl'fMa, OIHH
cy JIOH'I'a:p.cTBy 110KJIarna)llY1 dfLOpe):lHY na~lhy , na HJ1CY HV! ocehaJIJ1 Hap() 'UfTe rroTpe6e
3a lherOBl'fM ycaspllIaBa'l heM. C JlV!-qHO' 3aKJhY'Iyje v! X,OJI J1Mpe O 3aOC'I1aI.rrOCTJ1 cpe):l
IheBeKOBHe Mal)apCKe ceO"CKe Kep'al\U1iKe.')
JIOR'-I~C.TBO'M- oe y EOCHJi:[ v! XepQerOBV1HJ1 6aBe 110 npam1'J Iy ca'MO MyllIKap~M.
YKOJlY1KO cy ce v! :>KeHe 6 WBV!JIe JIOH'-I.aPCTBOM, T'O je 5V!JIO BehJ.m.oM T caMO 0):1 He'BOJhe.
IIocJIe eMpTV! CBOjV!X My:>KeOO JIo<H'Iapa , OHe cy Ha'Clla<BJhaJIe lhHXOB 110cao, ):la 6J1 MOrJIe
V1CXpalH'WrM CBojy AeQY. llope):l BeB Ha'B):I'eHV1X C.'IY'Iaj'eBa (.IJ:. PyjaIHV!, .IJ:. .IJ:06pKO
BY1hV1), 0):1 BeJlare JarYOPI,IYfje, JIOH'Ialpa y .IJ:elYl11Ill-O!BQV1Ma, ll:03Ra'O caM 3a. JOIll AlBe
y.n;OB'V1Qe, Koje cy npey3eJIe pa.):I CBOjV1X MY:>KeBa; je):lHa je '5V!JIa y r. K 'R'M'eHrpa):ly
(l1pe 15 rOA.) , a ):Ipyra y XYCV!MoBQV1!Ma (TIpe 20 1'0):1.), cyce):lHYfl\1 CeJIJ1';\13 .IJ:eMMIll08aQa
KOA CaHcKor Mona. A J1 Y rpa'I,a!HV!QJ.1 ce 3Ha 3a HeKY .IJ:Y):lJ1jy ):la je 'I1'pa'BV1JIa JIO'H
'IVlBe 3a !Jeha. Tora ce ceha Xa,caH JaxV1h, JIoJff'Iap y CTjenaH-IIoJhY. .IJ:a JIJ1 je

7) H o II I m l' e , Adatok a kozEt) kori magyar fazekassag munkam6dszereihez - KiU6n

lenyomat Budapest regisegei, XVII. Kot. - Budapest 1956 (BH):tH H3BO):t Ha 'He)'la'l:KO~1 je3IofKY).
30 U:ne'l"l!:O 'B. IIonoBl1h

npaBHJIa jow HeWTO, OH He 3Ha. lifHa'-le, :>KeHE: i[I10Her.n;e caMO' rrOMl:>KY .MylllKap~HMa
y cnope.n;HV1iV[ pa.n;l-baMa.
Beh je pe"leHO .n;>a ce Hapo.n;HO JlOH"!apCTBO y Hawoj PenyfiJfJ11U1 HarJIO ry6H.
rJIaEHl1 Y3PO;K je Hanpe.n;aK ceJIa C KOjHM HecTaje OTBopeHor O'I'lbJ1llllTa H CBe ja'-le
rrpo.n;Hpalbe y rrorrpe6e cpal6pw:mwr rrocyl)a. ,n:ocTa YTW-I e H KOHKypeHL\Hja cp6MjaH'CKHX
.1IOH'-I8)p a (v!3 OKOJII1He TIYlpO'l'a H BeJIe TIaJIaHKe), KOjVlX .n;aHac HMa y CBaKOlVr BefieM
MeCTY y BOCIH!. I-bl1x.o.Ba p06a je JIerrwa (rJIe!)ocaHa), ~a3HoBpc.HY!ja 11 jeBTHHHja.
OrraJlialhe Hawer JIOH"-IapCTBa y nOCJIe,lQ-bHX 30 r o.n;HHa nO'Ka3yjy J1 no.n;aL\Vl y CaBH
heBOM .n;eJIy Ka.n; ce nope.n;e ca .n;aHaI.LffbYlM CT'albeM . Y ,n:. KaiVEeHrpa.n;y H3pal)yje 26
ceJbaK'a. JIOHL\e H .u;pnYJbe M' rne'hfuaKe 3a 3eMJbaHe rrehH. Y onWTHHH: rJIaBH~,e (c.
ByrojHO) pa.n;e ceJba~ JIO'H~e vl qpenyJbe. Y ceJIy YJIapHL\e (c. ,n:oooj) HM.a 56 <ceJbaKa
KOjH: H3pai)yjy JIOH'-IapHjy. Y ceJIY )J;PJl1JhCK10M (c . BHwerpa.n;) 6aIn:l ce 10-15 Maj
c'J1opa H3'Pa~oM JIOH'-IapHje. Y ceJIY OM'a fucKa (~ . TelIJal-b) 6 M:ajcTopa 6aBH <ce 113pa.n;oM
JIOH'-IapHje. Y cemIMa BPY!TB~H H ,n:06PKOBvdiy pa.n;H rro je.n;a'Hl ceJba.K JIOH'-IapHjy .")
lifa'KO je CaBHtieB cH11ca'K JlOH'-IapCKHX MeCTa y BHX HerrOTITYH, 11 OBaKaB KaKarB je
ITO'Kla'3yje .n;a ce JIowmpcTBO y 'l10KY 30 rOAl'1Ha CacCBYl1\f >M3ry6HJIO y '!'pH: ceJIa : ,n:.
KaMeHI'pa.n;y, r JIaB>YlL\aMa H ,n:PYlHCKOM, a Y Y Jlap11"~a.vra ce CMlaIlbHJIO 3a BY1We o.n;
rreT rrYTa.
,n:aHa,c (1956) y BYlIlle o.n; rrOJIO'BJ1JlIe JIOH'-lapCKHXMeC'!'a pa.n;e jow .cal\'l'O 1-2
JIo'H'-Iapa H }b'HXOBOM c:vrphy H3Y'Mipehe M JlOIH'-IapCTBO y THMCemf.M!a , jep HeM'ajy
TIo.n;MJTaTKa. MJI.al)Vl o.n;JI,a3e Ha pa.n; y lf1ipe.n;y3eha M cpa6pMK, ,,6oJbe MM ce M0rrJIa'I'J1'.
Ca 'BH'l ue JlO'H'-Iapa ey j om BpKal.ID:ld1., ,n:eMV:IUlOiBL\H, TIYJlaq, JIHj emeBO', Y Jia PM:U;e,
OMa'l-bCKa 11 CHBwa . Jorn 1950 rOA'HIH e A. KamVfeTa je Hamara y CeJIHMa KO.n; J1B.al-bC1{
5 JIo1f"fa'pa (lVhfJIoWeBMhH 3, ,n:BopaHM l, MaMeH~H 1) a 1956 m.n;. 611JIa cy CBera
.n; Boj H~a y MYlJIOWeBHhHMa.
O.n; MeCTa 3a Koja 3HaMO .n;a ey HeKa.n;a' y lbHMa pa.n;HJIH JIOH"lapH, a .n;aHac
MX HeMa, n03HaTa cy: BaJb eBa~, Opy6WU;at, Boc. rpa)l;Y!IllKa, rJIaBM~'e, KpaJhe, )Kerap,
lifBa:J-bCKa , MOKpOHtOre, ,n:p J1'H CIK O, HeKOJIMKO ceJIa K'O)];, r . BaKycpa H: CaHcKor MOCTa.
CBaKaKo j JIOH'IapCKV1X MeCT'a 6HJTO jom H BJ1:Ille, .o '-IeMY HaM l'OlBOpe J1MHa ceJIa
y H'a!Illoj Perry6~H, Ka:O WTO cy : JIOH'l:apH (rrpeKo 10 MOCTa) , JIoH[T.Iape.Ba~, JIOH
"!aiH11K, JIOH'-IHh, JIoH'-Ia~ H CJl.
,n:OK ce paHl1je JIOR"laJpCKa pooa Mel-baJIa y cemIMa 3a nO<JbonpY:lBpe.n;He npo
H3Bo.n;e, .n;aHalC ce YT.JTaBHO'M UPQ.n;aje 3a HOBa~, aJIH Tpal\JlITa jorn TIOCTOj'M. JIo~apHja
ce pe.n;OBHO rrpo.n;aje Ha TIH'j al\aMa 06JIM)K}bI1X BehHX MeCTa y IIJJaOi3ipH .n;aHe. lif3BeCHe
nocYJlie pa'Ae ce caMO no rropyr,r611.HH (BeJIWKH hyrrnBH, .n;arape, we~o-6ap.n;a~, OI,Ia~M
M .n;p.). OUOM ,rrpHJI'H'KOM HCrrpa'BJbaM HaBO.n; TI. )K. TIeTpO.BYrl'i.a .n;:a ce 3eM.lliaH11
ne'-leHH BpmHY!~l1 3aJ rrpo.n;a:jy He Yl'3pad)yjy, jep cy J1:X rrOTy!CJIH MeTaJTHH BPlliHHl.\"H .")
0HV1 ce. Kao lllTO CMO .Bl1,L\eJlH, y BOCHH Ha Bl11lie MeCTa YBeJTHKO jom H3pal)yjy
H npo.n;'ajy.
O C II o B H G C H P O B H H a y JlO'H"iapcTBy je lT1'OCe6Ha BpcTa r JI H H e, KOjy y
pa3HH'l\ol MeCTHMia 30BY pa31fYlM J1IMieHJ1Ma: JlOH'-la,p YlIla (lifOOWCKa, MaJIOOIJ1Ti.M),
3eMlJb:a (BpKalll'H il, ,n:eMH'IllO.B~, BYlC'I'pH~a, MpKOJhlIfi rpa.n;., ,n:. Pyj amr) , JIOH"l:apC:Ka
3eMJba (,n:O 6pYl:Jha, Bpe30Ba Koca), l'lbH!JIa (,n:. ,n:06PKOBH:hJ1), 6HjeJIa rlbH:JIa
(B HlIl1lbH'I W), l\perryJh'aJ (JIHjeweBo), hHJl (YJI'.'pV:l'll;e, O M!atlbCKa, CHswa), )} YI.JIO<BaJ'-Ia
(TIpe6MA'OJIJf, KpacHHaTI;). - TIpwnpeMaI:be TJIHHe je cByrA'e Ha C.JIJ1'-1a'H Ha'-lHH. BehH
J.f3Y3eTatK '-lYlHe ,n:06pHfua H ,n:. PyjaiHH', r,n;e JIOH":!aip pe:>Ke r.ID:llHY HO'.)KeM Ha 'I'alHKe
JlY1C'l10.Be, 'Kao WTO '-IJ1He Y J epoB~y, y XipBRTCJmj .1 0)
Je)l;Y1HO 3a 6eJIy Kepal\fl1l{y BJ1J.lllbH~e yi JIVljeweBa rJI'~HIYI ce He .n;oAaje HYlUITa,
v:IHa"le, 3a MPKY JIOH'-IapHjy y CBHMa Me<::THM1a ce rJIl1lHH .n;oAaje cTyl~a.lHY! .J1. cwrHO<
rrpocej aHH KawreH :>Kl1Ba~ (KaJI~I1T CaCO" y KPH:ICTaJl3C1X>:\ol o6JlY!'h.'Y) HJlM lCI1THH pe'-lHH
neca.K ([{YM). OBO ce '-IJ1H11 A.a 6H cyl)e 6HJlO TBpl)e H .n;a He rr~a. Of1lllITY1 Ha311B 3a

8) M 11 JI. M. C a B Jo! h, HaH . .I1eJIO, CTp. ISO.

) II e T.a p )K. II e T p o B vl h, O Hapo'.I1Hoj KepaMl1fI.\11 y JYI'OCJIamrjvr, c-rp. 267 - Extl'a it
des Comptes rendu s du IV-e Congres des geographes et des ethnographes slaves - Sofia , 1936.
10) V i k t o r P i n t er, L OIJ1.arstv.o u Jerovcu, str. 69 - Vj esn.i k Etnografskog muzeja
II Zagrebu , Knj. I - Zagreb.
 31

KaMe'HY npaJIllYfHY j,e SpCTa' (BehwHa MeeTa) , 'B pcm J1'JTYf ~:pCTa (IIYJl~), )J;BpCTa
(BaJbeBau;), Bpc~a (MpKO'lhlffi rpa~), 6J1jeJ1M KaMeH (Ma:J leumhYf), KaMeH 6jeJla'~
(CTjenaH IIoJhe).
3Cl1je.n;HYf'-IK11 JlOH'laipcKYf H'a31l1B B p C T a (~BpcTa, Bpc~a) 3a Cl1'THO cTy~arm
KaMeH npl1:BJla' !'Yf na~lhY. Y ~HaJ.l.IlbieM l'O'BOPY pe'! BpCTa 3Ha''!Yf CaCBYfM HeJlITO
.lJJPYTO. ,lJ;p M. Bapja'K11apoBl1ih npJ1'Ka3yjyfiM JH}H'!a'pCTBO Y OKlO.ID1ilUf BepaiHJai ()J,alHac
li1Ba'H'l'par~) KCUKe, ~a ,cy JlO'H'faiPH rJlHHl1 3a Lij>enyJbe ,L\'o;ZJ;alBa'JlYf 3BPCT, CI! rJIHHH 3a
Jl,OH~e <PPCT yf Ml1CJUl: BpJlO je BepOBaTHO ~a cy oBaj 'KaMeH Ha3BaJIe :>KeRe no
l-beI'O.Boj OC06HIIJ1', jep CBPCTB01*l1TJ1j y OKOJrn:HI1 Bepa'Ha 3Ha'!H: OTHopalH, ~ro
T,paja'H<<.ll) He ynYlllTiaMCe Y pa'3lM'a'llpalhe OBe npeTnOCTaB<Ke, a.ID1 '!HlheH'V!~a ~a pe'!
BpcTa (MlPCTa) y 3Ha"-IelhY CWI'HO oCTY~aiH'or K1aMeHa He rrocrojH ).I;a'H'aiC YHailIIeM je3H'KY,
CI! ).I;a j OHa y TOMe 3Ha'-Ie'lhY Y oIna.uTOlj yrroTpe6vr K<li):\ HaUIHX JlOHl'falpa, rOBOpJ1 3a
lheHY cTapHHy. Ha OBO caM CKpeHYO naJKlbY HallleM <pJ1JlOJlory ~p JOBYf BYKOIBJ1fiy
H OH je y CPacMepOBOMeTl1MOJIOllIKOM' :pe'fHl1Ky Ha:malO ).I;a ~BepCTa Ha PYoCKOM
je3'J1XY 3Ha,'-IYf KpynaH rreCalK. A y ,lJ;aJbeB'OM pe'-IHHIK y CaBpelJVleHO,r ,pY'CKor je3J11Ka
Ha!llTa!O oaM, ~a je 'Oi5JH1iK ~ B e p 'C T a, apxaj-CK1H 06JlJ1:K, a ' lheM}' ,n;aHatC o~rolBapa
~ p e C B a Jot 3H1afl.IYf KpY.ITiaH necaIK, HaHOCHl1 peQ;HYf rreca,K, -cwna'H nelCaK. ) Ja,CHO je,
ll a

~a CTap-a pycxa pe'-I ~BepCTa IYf 'Hralllia ~awrllIlha JlOH'faJpCKa pe'-I BpCTa, O~H. ~pC'l1a
(BaJbeBa~ y Xep~erOBYfHYf yf IIymw; y BOCHH) HMajy 11:CTO 3Ha'-Ielhe. 3 aJKJbY'f31 K ce
caM nOI ,eeoH iH!aMehe: I-I!aUlYf HapO)J;Yf .D:OHeJlH cy Ta'jJ1'3'PCl!3 M3 cBo'j eCTape nOJcToj6J1He,
Ka~ cy 6HJlli JOIlli y 3aje).J;HVfl.V1 J1'UTJ1' y cyce,rvcTBY ca PYCKI1iM HapOp;OM-. ,l(la JlYf je OH
6,wo VI' JliOiH''!apCKVI' Te'PMJ1!H cTapwx CJlOBeHa, TellIKO je pehH. He palc.rroJl1ai:>KeM
ITOTpe6HOlM' JlwreparrypoM, ~a 6YfX o:B aj 3a:K.JbY'-Iax MO.raD J10TK'peIIMTHl 'aHaJIOr'HYfM
TepMl1HJ1Ma JIOR'-Iapa K01~ ,OCTaJlJ1X 'CJIOBeHCKJ1X Hapo,[('a. IIwl1a!lhe je ).I;OCTa Ba:>KHO, jep
CTOjH y MPiKTHOj Be'3M ca IIYfTalbeM 10 nOlpeKJlY CJlOBeHOKe KepaiM:H:Ke yOIJTllITe, o
'-IeM}' y Ha~M nocToje p-a'3Ha rJIe).J;H[lITa . )
12

BP'C'Ta: ce ITO npalBHJIy ~o~aj!e rJIJ.1H'J1 y Cpa'3MepYf 1 : 2, Tj. jlU.aH ,[('00 BpCTe
(MJlIH KYMal) Ria ).!;B'a ~eJIa rJlJ1lHe. Y CJlLBilIIH, CTjerraH-IIoJbY,,l(. ,l((l6PKOBH;hJ1'Ma 'Yf Kpa
CHH~y Ka:>Ky, Ha ).!;Ba X'HICeTa 'J1Jm1 'J1CeTa 3eMJbe (hisse =
)JJeo.; apa!Il. p.). PeTKO
ce ~D~aje Bpc-Ta YfJlYf KyM Y ,epa3M!epM 1 : 1 (.n;. PyjaHJ1 yf HeKYf JlOH'IapH y Y JIapm.J;a'i\'fa),
Kao, llITO je CJIy"'-Iaj yf KD).I; JlO'H'-I-ap:a y OXOJIWHYf Bepa1H& ' 3) ,lJ;o~a:Bailbe 'Behe WJID1 Ma!lhe
KOJIJ1'-IHHe BpCTe 6e.CYM!lhe 3aBHfCM O~ xeMHCKor CalCTa'Ba rJllWHe.
Y li1Ba!lhCKoj 3a H3pa~y U:Bj-efia:pe {lcalKcHje 3a ~ehe) ,rc0,n;aB1a.TIM ICY rJtl1H.!J.1
cTyu.aHe p6HHe 'VIIQnYl.\aJlHX Jl{ma~a )JJa 6H u.Beha'p a 6MJla u.pBeHl1j'a . n.y:pq:wh l-J1aBO,rcJ1
~a cy T'Cl!KO pa~YfJlYf IYf HPVIICTQPJ1lC:KM JlOH'-IapYf 'Ka~ cy npaBYfJIl10 JlGH'IJtfie 3a 'I'aJlelhe,
~a 6H 60Jhe H3.n;p*am1 BJ1ICOKY TeMIIepaTYPY. ") li13 CTpyKTy;pe ca"-IY'BaHYlX 3JIa'Ta'pc'K'J1X
JlO'H'-IHh.a KyjYHI,IY!Jja: JI,OH'-IaJpa y JIHjemeBY He BYf).J;H ce.Dia je r.TIWHvt ~o~aBaHO J11111Ta
~pyro OCHM KpY!lliHHjer lIleCKa.
CBYf 60caHlCKYI H xepu;erOBat.IKH JlOH'-I3PH pap;e 'Ha p y '-I HOl M Jl D H '-I:a- p C K O M
K O JI y . HajBHllIe ra 301B y KOJlO (BehHHa Me-CTa), nOHer~e TeI,Ia (TIyJla~; O~ TY'p.
pe'-IM TepI,IaX = 3aHaTC'KH CTO), KDTaq yf TeJp!,Iax (BJ1ilIIl:bH~a), TepI,Iaj (CTjenaH

") M W P K o B a p j a K T a p o B W li, O CTal;:::OM JlOiH"-IapC'l'lBY J1) J13pa)J; VD l\perrYJba 'y O,KOJHfH.V!

EepaHa, CTp. 52 - TIoc. 11~ . ETHOI':pa<i>. MY3ej-a Y BeoTpa)J;Y, CH. 6 - Beor:pa)J; U}36.
Ha) B Jl a )J; J1 M U P ,ll; a Jl b, TO.llKOB:Hbli! c.nOBapb :nulBoro BeJll'!KoPY'COKO.rO H3blKa - III
H3)J;. - MocKlEla, 19:0,3.
'") J o s i p K o r o e 'c, Uvod v mareI1iaJno kulturo Slovanov zgodnjega srednjega veka,
str. 181-206 - Ljubljana 1952; M. r al p a III a H H tf - J . K o B a q e B J;[ li, TIpe1'Jle)J; Ma1'epujaJlHe
KYJlType Jy:namx CJlOBeHa, CTp. 133--141 - MY3ejc1U! Ill;:lV!PY'iHWK, 6p. 3-5 - Beorpa)J; 1950.
- Ka:n; je oBaj qJlaHaK Beli 6)10 CJlOJKeJH )J;OlllJlO MV! je )J;'O pyKY )J;eJlo: Wlodzinlie.rz Holu
bowicz, Garncall:stwD w ~ejs'kie zachodnich teren6w Bialol"usi - Towa.rzystwo TIaJUkowe w Toruniu
Prace prehiswry.czne 3/4 - TOrU1'j 1900 - Ha cT,p. 229 ce H3!BIo)J;tI1, Aa y 'Ile'!' ceJla; Y p -a'31UIM
KpajeiBWMa 3arra:,DJHe BjeJlo.pycwje ne-CaK KOj.V! ce )J;CjIJ,aje rJUlHW JIOHqapV! 30BY i a r s t w a ,
i e r s t w a. Oql1!l'J1e)1iHO OBJ1' J13pa.3J1 11!Majy YLCTH KopeH ca, Ha1IlH'M B~J::CTa, )J;BpCTa, 3BpcT. OSUM
je YTBpl)e"H BaJKa"H IIO.z:laTaK Ha O-CHORY Kojer ce MO:H{e ea BeJH1KOM CV!TY'PHOllIliy 3aKJbY'ii1TU .z:Ia
cy OBO JlOHqapCKl1! TepMW,HW C"TapJ1X CJlOBeHa.
" ') M, B a p .i a K T a p o B v! h, HaH. qJJaHaK, CTp. 51.
H) B e j C u' Jl 'B. YP q VD li, JIOHqa;p<:TBO Y Opy6Ul\~1 Ha CaSH, CTP, 29 - r3M, XXII, 1
C::!1ajeBo 191{).
32 :O:ueTKO 'B. ITonoBl1h

IIoJbe, ,ll;. ,ll;06PKOBJ.fhJ1), roOTyp (BpKamltlh, .n;eMItI:llIOB~), KOoJIa'l'ypa (IIpe61t1~oJIIt!),

l.{eKpK (,ll;. PyjaHItI, Kpa.CIt!I-Iau;).
Ilo CBOjOj KOHCTPYKU;ltIjltl JIOH'i8.iPOI<'O K'OJID je npocTVlje Itl c.TIO)Kemtje. UpBItI Tltln
ltiMa ~a!CKy ca Y'IBpmheHl1M KJIItIHOM: Ha KOjItI ce HaTW-Ie Tpehltl .ie~HHcTBeH ~eo y

.---',\
\ ,,
,

,
\
\

~\"
,
'\
\

\
\
" .... ...
" '\ ..,18
=-~----"'r;;?,
"\
"\
\
-30 " \ f.~
J1-+
-+1"''''
\ ,--:- ,,-1
\
KAPTA \ ,""'
/'"

\ IJ\
J\OHYAPCKY1X MlCTA \
,- ....\ \

Y OOLHIi1 v1 XEPUEJOB\AH~
,
-1.956 r OA
' -... I
I

~ I
,,"
, ...'.., \
, '.., .U I
, . . . +- ,
~
~ JE.a.HOC.TA~D
CJ10lllEHO PY4HO KIlJIO
PY<lHO Kono . . " ""!&II'~
"......
...
6
I
I
_ HE.MA al-\\llE JlOH4APA " ,,.J

1) Bpe30aa K oc a, 2) BpKawl'l,h, 3) Kq;,aJbe, 4) )Ker<top, 5) ,I{e ~<[l11110B~J1, 6) KaMeI-lJ'pa,ll, 7) XYCI1

MOB~H. 8) Opy5H~a, 9) Boc. fp ai1\l1lliKa, 10) li1!BIWhCKa, ll) M J1JlOIIleB11hH, 12) ,I{BopaHe, 13) MPKO
H>Hh I1paf\, 14) nyJI3~, 15) fJraBVI~e (ByrojlHo~, 16) BJ1CTPH~a (f. B aKYcP), 17) Kpacl1lHaL\ (fJJaMO"I),
18) ,I{Ol-bH Pyj a l-!lY! (JlJ1B2.l-bCKO IToJbe), 19) ,I{0il-b11 ,I{OOPKOB_l1hH (JIJ,lUlTJ-r~a), 20) ,I{Ol-b11 fpaJ,ll,a~
(Mo;("lap), 21) BaJb eBa [-1, 22) ,I{o6;::rr1Il-ba (Mo!,!JJ>J1'-la), :>13) MaJleu.ntt'iH (rpaqaHJ1~a), 24) CTje'l13H
IToJI,e (rP.'FtaHI1~a), 25) Oll1<IH,CKa, 26) YJla[!:m:~e, 27) Cl-l!lllIla. 28) JhrjellIcBo , 29) Bl-l'IIll-bI1l.\a , 30)
)XP I1HCKO, 31) I1peoH,D;OJIY! (pY,D;O), 32) MOKpolio're (pY!l,o)

C6.)IJ{KY 06p:Hy'I'e 3apy6JbeHe Kyne (O,py61t1u;a, ,ll;eMYlllIOB~I1, K aiMe Hrpa):l , XYCYUYIOB'IJ;M,

MBaJbCKa, ,IJ;BopaHe, MI1JIOmeBMM, IIYJIatq). ,IJ;pyrM Twn ltiMa 'I'aKol)e ,n;a>CKy ca KJI11OHOM,
aJIItI Tp ehl1 ~e o HHje je~oCTaBaH . CJI'O(}KeH je 0):1 oKpyrJIe nJIo'-{e Ha KOjOIj ce pa,lV-1
YI yK'pUI'l'eHItIX npe'-Iara Cjfl;Oj.e-'HIHX C nJIOl.{OM ycnpa!BHI/L''1 cnojHH~aMa . Ta.KaB TVIn ItIMajy
CBa DeraJIa JIOHl.{apCKa MeC'I'a (BIit~l'l KapTY).
 JIoH '-! a pCTBO B o cHe M XepIJ;erO-Bt1He _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3_3

ITPBJ1, np O,CTJ1jJ1 TJ1I1 je CTapJ1jJ1:. Y ':BOiM 'IJIaHKY o CJIOBeHa'l:KO'M JIOH'IapCTBY

lT ) .J . K apJI OBllleK .n;CIHOCJ1 CJIJ1KY p a3Bo ja JIOH'Iap CKO'r KOJIa rrp el\ra AAOJICPY PJ1TY.'")
Ham npO CT'J1 jJ1' TRn je c.nvFlaH aHTWI OM rp LfKOM KO.JfY, a JIN je no KOHCTPYRU;J1jJ1
06 pH YT. K o,n: aHTJ1'I!(o,r rp'IKOf KOJIa , n peMa P wr y , KJIMH je CDOj CH ea KOTYPOM, a HC
ca rrOCTO'.lhelVI , J1 BP'PYI ce Y KaMeHOM JIe2KJ1111Ty. 3 a'1'0 J1 3rJIe,n:a Malbe BepoBaT1-iO Aa ce
H02KHO KOJIO pa3B11JIO "J13 OBaRB o'r aHT'11'IROr KO JIa, irW lllTO je KOHCTPYKTJ1BHJ1. C'KOK o,n:
je,[(H or ,n:-o ,n:p y ro-r n p e Be m1J{ (CJI , 10). H aTIpoTI113, lbe-I'OIB lJ at3B oj H3 OoHJ1X Tl1nOSa
Ka KBI1M ce CJIY2Ke Ha mJ1 JIOH'la pJ1 jom YI ,n:aHa'c, npvrpo,lJ)HJ1jJ1 j e 11 JWfH'-fHll1j'J1. 3a

~
C-~

'L .., '1

l I ,6
~

- ==- 50t.",

-1 ? ~
eJ!. 10 - Pa3Bo j .'1 0 H'-! a p CKO r KO,'1a IlO A ,L\o JIcPY Pwry ; 1) l':C lqKO K OJIO;
a ) ~p S CI-Ia fI .n o ' l a , 6) Ka Me ml JIe}Kaj; 2) ,Cp e,L\,l-b etEleIW BHO H O}KH O K OJIO ;
s ) K OJ!O ; 3) H OBO iQ , l(ifO K OJlO (apC:VI:a J. K a p J!O'BWe K Y, 'Tab. IX, CJ! . 1)

p a3Boj Y np aB I~Y HO :nrnOr IOJIa ,lJIG!BOJbHO .i le Ca1'<1O npo,n: Y)l{ellie OCOBI1He YBJ1'CJ1'HY. Ha
Ha'lllo,j CJI I1D;11 I I TO ce Bp .no JIeno B'J1.,n:J1. H a }Ka.JIOCT, He'iV!aM rrp11 PY~11 PW1'O'BJ1'X ,[(eJIa
(Rieth Adolph : Die E n twicklung d er Top fe rscheibe, L eipzig, 1939; Di'e antike grie
chische T opf e r _che ib e in Jug oslawien noch in Gebrauch), Te He 3H8..M KaKO je ,n:OKy
~1 e H1:OB alo. cBoje Tspl) eI~ e O p a3Bojy JIO'Hqa p CKO,r KOJIa, Ka'LI j e Beh n03HaBao J1 H3111e

:: I m .
!

.
;:
.

eJ!. II - B eo~lo sa"'a1~ P 8 :l BO j

JI oJ-f'-! ap-c.K o 'f KOJI a : l) Hawe j e HO CTa BHO vl 2) CJl O}Ke H'o
PY"IH O KO J IO , 3) CpeJl:lbeBeKOBHo H02KHO K OJIO'

npJ1MJ1TJ1BHO KOJIO>. K aJl\VreTa oe n03J1Ba Ha PJ1'TOIJ3 "'{JI aHa K OCTapOM rpIJKOM KOJIY Y
Jyro'CJIaB11jJ1 vl BeJIM: CTap OrpqKO P Y<IHO JI OEFIa!PCKO KO,JIO 113 Vl CT OJbeh a np. H. e .
.i e J1,[(eHTI1'THO (no,n:By r< ao U B. II.) OHOM p eu;eH'THOM J1'3 Ka JI yl) e poB~a, y Jhru;vr, a MM
611CMO ,no,n:a JH1 r1 OIHMM 8. HarnJ1M 113 IIym.r,a , MBal~CKe 11 .IJ:eiVrI11I1 2Bal\3 (SI1,n:H KO,[l

1 ~) Joe Ka r l ove k , L o n.a rs tvo n a Slovenskem, Ta b. IX - Slovenski e tn ogra f, L

I II-IV - L j ubljana 1951.

Glasnik Zemal j,k<l g m uzeja - I storija i Etnog ra fija 3

 34 ~o 'B. nonoB.Ii,

KaJIMeTe lfaJm 19 'Hia C'I1p. 164). OBO ce TBpl)elbe He CJIa)Ke ca 'CJIJ1lKOM KOjy je ,l('01-Ieo
~p KapJIOlBllleK.
CJiVl>Ka PV1Qa'KO,B JbeBe p.eKOHe'I'pYK~V1.i'e CTa:po,r CJIOBeH1CKO'r KOJIa lfV1je jacHa.
AKO Je -rar<{HO WTa Ka)Ke ~p KopO'lll<e~, HaV1Mte, ~a TO KOJIO HeKaKO YCTpe3 a IV. nmy
BpeTeHa Jakimovicza in KnOTra (HaB . .n;eJIO, cT'p. 213), OH~a je }berOB KJIV1H Y'lBpwheH
3a 6a3Y, a He 3a nJIO'' lY KOlJI a , jep T'V1In IV YlilVla )Ke nOnOJIHOlVm paBHO nJIOllI'lO, KK ce
o6paQa Ha CaMJf OCH (CTp. 212; nO~ByKao D;B. n.). HM KOpOIIIY:eB OITm1.'C PV1l6aKOlBJbeBOr
KOJI a KaTepera OC JIe)KH B JIe:ma,jy 6a!3e HJ1je rrpe~1i13alf, nO'lllTO 'ce OHO oC' .rre)KY!
y JIe:majy 6a'3e lV1O:m:e ~B{JtC'PpyKO TYMlaJ'l1i1TJ1.'h) J13rJIe~a J1 npMpO~HJ1je M BepOBaTID1je
~a je rrpOTOT J1Tl JIOH'lapCKOr KOJI a 61Jt[JIO KOJIO 'lwja je O.COBJ1lH'a 6V1JIa 'TIPV1'fBpwheHa 3a
6a3Y, Rao WTO' je TO KO'~ npOCTJ1jer Tli!na. KOJIa Ha,wV1X JIOlf'la'p a.
KaJIMera je CaCBJ1M; y npaBy Ka'~ ocnopaBa Kop O'W 'leBO MJ1WJbelbe ,[I'a PY''fHO
KOJI o lH?Ma .n;O!BOllbffO JIa6V1JIHO'C'I1V1 rm: ~O'BOJb'HO V1ffep1.\l1j e ~a 61)1 ce Ha lb.e1.ry Mo r JIe
V13pal)l1EaTJ1 no'cy.ue Ha KojvlJVta ce 'V!3JIYTpa BV1~e XOpV!30J-ITa'JIH1i1 KpyroBVI Kao TPaTO'BJ1
V13pa~e Ha !(OJIY v1 ~a TH TparOBlv[ lV]O'ry HalcTaT J1 TeK YfTI()Tpe6o!M H01lur.o.r KO'JIa. )
li

Mel)YTlIIM, Ta je 'lJ1'lbe.HJ1~a BaH. C'B aKe ~J1CKycV1je . Ko rO~ je rJIe~ao HaIDer JIOlf'!apa
npV1 pa lIY Ha py'lHOM K,o.rry M:o'rao ce yBepWI"V1 ~a }berOBO KOJlO J.1.l\JIa CaCB<VfiVl ~O'BOJbHO
nOlJ':pe6ue J1 JI'a6nJIHOCTV1 J1 J.1Hep'l:("J1je. XOPV130lfTaJIHM Kpyro'BV1, ,a MOIl'Y 6V1T1V1 v1 cn:vrpa JIe ,
WTO 3aSMCM O~ HartfJ1'Ha ~Tep'J1'Balba 3~OBa, 3a Koje Koporne~ npeTTIOlCTa!BJba ~a cy
MoryhV1 caMO Hia npO.J1(3BO~V1Mla HO) KHOr KOJIa, CaCB J1M ce JIeno BJ1~ H Ha HaWVlM
JIOH11;V!ir<la. OHH IDOTVI'lY o.n; nOCJIeAIher ~OTepV1Balba JIOlf'!apCKJ1M H02KeM .VlJIJ1 ~aW'ljll
~G>M. Ar;O je nOCJI~lbe ~OmepMBalbe J13BpW6HO MOKpOM KpnOM, TV!X TpairO'B a H';\1fa .
ilOTnYHO ce CJIa)KeM C KaJ1lMe'I'J1HoM CYMlbOM ~a je VlKa~a nOlCTojaJIa TeXHMKa
V13pa~e jTOlHa~a Ka'KBY TrpeTI10CTaBJba Pvr6aKoB. IS)
O~ O'CTaJIOr a JI a T a HaIl.1lJ1u'\f JlOlf'!a pJ11\w cy 3aje~lIM'lKJ1 .n;PBHH HO:m J1JIl1
'
~allII'fl11.\'a, naip'le Ko~e HJIJ1 Kpne, ,l('pBeHa Wa'p aJbKa, noce6Ha HJIH Ha je~HoM
Kpajy Ho:a;:a. Y ,l.(o6-PVllb'H ce 'p aHJ1je YTICwpe6JbaIBa'JlO J1 ,Zl;pBeHO 60"U1JIo KOljJ1M ce
60HHJla cpC:'):\:J1Ha JlOHu;a. Y BV1W1-bJi1il:("l1V1 JIJIlj eweBY 6o'le ODJIl'lHOM ,l:\'pBe;HOM KaIlID1KO;\1.
Je~J1'HO y E.pe30Boj KOCM H ~aHac 3a 60'' le'l be C~'Iy:mV1 n o'ceO-Ha aJIaTKa, HO:m ~y6a'l .
CBH OCTa'JIJ1 JIOwra:pV1 6o"lJe ,n;eCHO!:VI PYKOM, O~HCCHO caB'V1jeHV1M K'a)!{.H rrpcToM. B e:po
saTHO je 60'lHJlO KaD no'ce6H!a a'J IaTKa ~of:("HJi!jer .n,opeKJIa.
A. KaJI.lvIeTa je KO~ Hawvrx JIOlf'!apa Ha'wao ~>Be OCHOBHe T e x H H K e: l)
n JI e T e Ih e v1 2) v1 3 B O, l) e }b e. Mel) y'I%M, y ITp e6H~0Jl.YIMa, ,l.(. PyjaHuMa, Kpa,cHH~y
Ji! ,l.(. ,l.(o6PKO'BHfiMMa y n:pJ1lMeHJ1 j ie J1 Tp.eh.a TeXHJ1Ka, KOjy Mo:m:eMIO Ha3Ba'l'H T e X
H J1 K O M 3 VI ~ a lb a (Ta6. I). Ilo Ha'lV1HY ,n;o~aBalH>a rJl11'He H I-m'fJ1H'Y cj:)QpMHpal:ba
JlOiHru:<JJ OBa je T-e'XH}fKa OCTaTaK rrpa'CTapO'r Ha'IV1Ha V13'P'a)~e JlOHa~aCJIo-6o~HOM py~WM
(6e3 Ko.JIa). JI. HH~epJle BeJIV1 ~ta cy CJIOIBeHlJ1 VI Ka~ cy ce yno3Ha.1IJ.1: {:lCl JIOH'lap OKV1'M
K0J10M v1 ~aJbe paAVlJlH JlOHu;e CJI060'~liOlM PYKO!lVf. AJUI ce J1 ~aJbe HaJl.a3e JlOIHU;V1
pal)ooM y pyU;}[ , a oc06wI'O JI0Hl.\K U3'paljeHM HaJIenO[l1 Ol( BaJb'IHlia rJIHHe CTaB
JDaHHX je,naB Ha ~pyrH (nOJ\BYKao D;B. II.) l1.JIVI CBl1'jeHJ1X Clli1paJIHO O\D; ARa HaBVlllle,
HO. 110 Ca'l\oIO y C'rapJ1je;vr creneHY. "' ) KaKO BV1;.\'VItVro, Taj L"J.'apV1jJ1 C'DeneH 3.a'.JVP!R{;alO
ce y 06a BJ1~a CBe )Ji0 Hamvrx ~aHa . JIOIHl'laJpV1 y TIOMeHYTV1M Me'CTI1.Ma Ha cpopMnpaHO
,!l;Ho JlOHa.:(a 3V1~ajy rJIl.'l HeHe o6pY'le, ,<JJ nOCJIe Ji!X ~O'l'e:pyjy v1 60i'le pyKl()'M. BpeMeHcKVI
je no 'CBOlj npV1'JIJ1'l.V'l TeX!lfV!Ka 3H,Zl;afua crapHja O~ '7!JIeTeJ-ha, 'ITOllITO je TIJIe'l"e}be BJilrnV1
11: npalKTYf'lID!jVl ffa'IYfH pa~a. J13Bol)elb,e je 'B aH aBaKe cy :-.m :,e .n;OU;HV1'jer nOpeKJIa. OHO
npe'PITO'C'PaBJba ,1fj':mJ1 rrepVlo~ VlCKY'C'PBa y He~OC-Tal~J1ll\1 a 3 vl,n;aH:ia 'H rIJle'Ilelba, W'PO je
Hla.BeJIO JIo'ff'!apa Ha 60JbJ1 v1 c.a'B prneHJ1jvr pa~. Y Ha'IHHHMa pa,I:\,a Ha'lllV1'X JIo-H'-rapa
J1lVfa'MO CV1['ypaH yBJ1~ y pa~ .JloH'lapa ~aJIeKe np0lllJ10CTH J1 y pa3B11'TaK JIOH'IapCKe
TeXIHHKe. Ca.M11'M TV1M l()Tna~ajy J1 HeKe npeTfI10!C'I1aBKe VI cyl\1Ifue, Koj-e cy ce j :aBJba'Jle
y HaY'lHJ1M pa~O'BHMa O JIOH'Ia!pCTBY.

'0) J o C H II K oPo lli e 1..\, HaB. AeJlo, CTp. 212-213.

li) J o C H II K opo lli e 1..\, HaB. ,AeJlO, CTp. 2Hl; A. K a JI tH e T a, Han. '-I ml Ha'K , CTp. 164,

H<ln. 19.
IS) J o C l : n K o p o lli e 1..\, HaB. ):I eJl O, c'I'{) . 213.
l") JI y 6 o PH J1I ):1 e p JI e, CJlOBeHCKe CTapYlHe, CTp. 249 - MaT. cpn . Hcia:Yl Ca,!\ 1954;
J o C ~l II K o P o lli e 1..\, HaB. ):leJlo, C'l'p. 210.

.
.
 JIoH'lapc'l'BO BonIe 11) X ,ep1\erOBMHe 35

3a TeXHJ1'KY IIJI,eTe:ma npe,n;JIO'}KeHH TepMJ1(H MomeMO YCB'OjlJ1'I1M, jep <:e lbJ1l\.t

CJIy"AU! B'ehMHa FfaIlIJ1X JIOH'{,apa (BpKallIJ1h. .D;~U1lliOB~J1, JIJ1j emeBO, BJ1lIllffiMJ.J;a,
.D;a6pJ1ffia), watKO je GB,n;e ylnOTpe-OJbeH Y npeHOCHOM CMJ1CJIY, YC'1'BapJ1, rm!HeID1
BaJbYTaK ce He nJIe'I'e, Beh CID!!paJIHO ,[(o,n.aje J1 3arro cy v!:3'pa3l't HallIJ1j'eBa (MB::lI-b
CKa) , HaBJ-Dja (IlyJIalI.l;), ,[(oMehe (MaJl'eIlIltlUr), .l(o;:J;aje (YJ(apMJ.J;e) - a~eKBaT'HJ1jH
e3IJvr o j paJ].luvL
II o "! e T H o n a p "! e r JI J1 H e Ko1J1M nO"!l11be J13pal,[(a cy,n:a HOClJi( pa3He H33J1Be:
1'0l1 (BJ-fll1lhl1'IW, JIJ1jerweB), hY'1'aK (MBaI:hCKa), KO'JIa"! (YJIapJ1~e, OMalfb.<:Ka,
Cv!'HIlIa, Bpe30Ba Koca~, ,[(HO (IlyJIa~), ryTa (IlpeoH,[('oJIYf) . .D;a ce no"!e'I'HO rrap"!e
rJIJ1He 0,[( K'Ora he ce HarnpaBJ1TM ,[(HO' He 6J1 npMJIeIIJ1JIO 3a K() JIO, OHO ce C 'ORe CT'paH
KOjOJM he ce MeTHYTYf Ha KOJIO no'cl.l ,e B.pCTOM (MBa1hCK<:l, MaJIeIlIJ1hJ1, CTjenaH-IloJbe),
neneJIOM (JIJ1jerneBo, .D;'oOpv!1ha), Y J1'CTY CBpxy JIOWIa:pJ1 Y JI'a1pJ1qa J1 .D; , .D;06pKoBwha
He rrocvmajy nap"!e rJIJ1He BOO KO'JIO, J1 T,O rreneJI.oM (JIyr01vr), a JIOH"!apJ1 y Ilpe6H
,[(OJIJ11VI,a, .D; , PyjaHJ1Ma, Kpa~v.:Hqy v.: Bpe30Boj Konr nom~TTajy K:OJl1OB-p'CTnM, IlpeM1a
TOMe, 'HO cY!'na1be llelleJIO;Vl HJ1j e KapaKTepJ1CTJ1IK3 'J1'CKJbY"!HBO HOBona3a.pC'KJ1'X JIow,mpa, 211)
BeTI ce y BOCHM H Xepl\erOIBlHTHJ1' npYlIIVleI:hyje y HeKOJIJ1'K:'/) MeL'ra, OBa npaKca HalllJ1X
JIOH't.fap a' nOTBp!)yje PJ1TOBY rrpeTnOCT'aBKY KJ1 ,[('OIlVIHeBa , ,n:a je 6l1JIa rr.PH 113Jl.,eJIO'BaI-bY
r:01co.n:e nJIO'llT"IJ1~a nO'CY'Ta C neneJICiM aJI11 C neCKOiM , ,[(a 6M ce npenpe"!I1JIo eBeHTyaJIHiO
3JIenJbeI:he, a IlITO je IlJ1'I'J1oHJ1 'Ocno:p aBao."I)
Ko,[( T,eXH'J1Ka 3J1',[(3'1ba 11 nJ1eTe'lba ,n:HO ce MQ)Ke cpopMJ1.paTY:I Ha ,n:Ba Ha'fJ1Ha:
a) ca nO"!eTKOM 3J1,[('OBa 11 6) 6e3 nO'iieTKa 3J1,[(OBa 6y'[(yher J1Q.Hi~a . Y npiBOM cJIy"!ajy
JIOI'I'qUP 3atBy"!e naJIau; J1J1fW K'a}KJ1npCT ,[(e'CHe pYKe y cpe,[(I1'Hy no"!eTHor l:-mp9:eTa vl
lbJ1M WCTM'CKyj-e rJIJ1HY npeM'3 nep'M~epYfjJ1, a ,[(JIaHO<lVI JIeBe PYKe ,[(O;qeKyje rJIMHY
CJIOJba J1 Te-pa YBl1'C, O<K:pehyh.J1: yje,[(HO 11 KOJIO, .D;o6J1IBeHO ,[(IHO J1 nO'IeTKe 311~OB'a
JIOH'i'a p ,n::aJbe ,[(O'1'epyje npCTJ1Ma: paBHa ,[(HO, a 3J1:,Il.O'Be TaI:hJ1 . Os-aKO nO'fI1I:hY pa,[(,
C 113BeCHJl1VIHe3Ha'f'HJ1'M p'a3J1J1,KaMa, JIO'H'IapH Be-TIvlRe HaIlIHX J10H'IapCKI1X Me'CTa.
Ilo ,[('pyro.M Ha'fJ1HY J1:EiO ce cpopi\fl1pa 6e3 nO'feTKa 3J1,,[(OBa, Ilo'feTHo 'I1!ap'fe
JIOH'fap RlaJ KOJIY PYK:O'M paCTatbJ1 Aa 6y,[(e paBHO H TaaKO, a npeTO'M 'WJ1J1 HlO}KM
o!(ieJIe1K11 06J'r.\1 ,[(Ha, . 3a THiVI no 06e-JI'81K'e Hoj JTI1HYIjJ1 )) yrpaAVf YHa'O'KOJTO rJI1l1HeHJ1
BaJbal!{ YI ITP2TJ11Vla ,n.edH:e pYKe ,n pJ1rI:he"!yje ra 3a nepJ1<pepl1jy AHa, a JIe.BJ1M ,[(JIaHO-iVI
ra C'ITO'Jba J].OLIeKyj'e J1 J1'CHpa,BJba YBl1'C,
Y 06a Ha'Be,l1ieHa cJIy't.falj<a paA ce MI01Ke Ha'CT3B:J1'1'Yf ,[(aJbe, 6l1JIO 3M,n:;alI-beM (Ilpe
6Y1,n:oJIJ1, .D;. .D;O.oPKCJ!l1!bl1, .D;. PyjaHJ1', Kpacl1'Hal\) 6HJIO J1Jl'eTlb'elVf (H3ITpe,[( HaBe.,[(Ie'Ha
Mcra),
Ko:.n: TeXHJ1Xe H3Bo!)eI:ha rrpM CPOp'MHp'aI:hY ,[(Ha 113 nO'IeT:iIOr nap'IeTa, .n;eCfI1J1M
naJIU I J1'CTH,CHY''I'a rJIl1lHa ce He ~o'leKyje JleBJlM ~JlaHOM, Beh OCTa.i}HM rrpCTHMa ~eCHe
pyKe, 3Ha't.fJ1, r JIl1'Ha ce o6pa!)yj e c,a!lV!,O ,[(IeCHO,M PYKO'M, ,[(OK JIeBa oKpehe KOJIO. OBaKO
,[(C6MB<eH lPO'feTaK ce ,[(a:Jbe .n;o'Tepy j e M3Bo!)efue'M M f!1peY3J1IMaI-b M, M3Bo!)eI-be ce
BP'lII11 MO'KPOlVf K01KMJ.J;OM (KpmOM), Ko,ja 'ce 06YXBaTYI na~eM YI CyJce,n:lU1'M npCTl1<Ma
,[('CHe pyKe, na ce, no," !eBllll1 ,0,,[( ,[(IHa, r JIJ1'Ha BY'fe 6p,n:y , M3J!JIa.'t.fM yBJ1C. TaKO
J13BE'.n:eIH 3'J1'[( ce cap;a noBpaha J1JIJ1 I1peY3I1MJa , To ce pa,[(H na~eM YI na3yx'oM
cpe,[(I-LaK'a M npCTeI-LaKa ,[(eCHe pyK:e (6e3 KO}!{vll{e), Tj. 3J1,[(0'B.Y:I ce CH113yjy, annTOM
ce nOH0iJ30 H3se.n:y nCl!Vuohy KOJKMIJ;e 'K ao 'npBM nyT, OBJ1.1Vf paAI:ha""r.a, J1.3Bo!)eI:heM vl
rrpeY3l1Ma1beM ,[(06J1jy {je Ilio'TpeUHo TaHKJ1 11 je,[(HaKo .n;e6emf 3H;D;OBH, 3a u;eJIO TO
BpeMe JIeBa pYKa caMO oKpehe Komo,
.D;pyra OCHOBHa KapaKTepJ1CTWK::a l'eXHJ1.K'e M3Bo!)eI:ha je l13paJ].a u;eJIor Mm-ber
JlOH~a 113 nOl'JeTHOr nap'fTa rJIJ1He, 6e3 l1KaKBor ,[('aJber ,[(0,n;aB3llia rJIJ1He.
IIoce6Ha BapJ1jalHlTa TeXH:J1R!e H3Bol)eI:h3 j-e pa,[( ,TJOHLIapa y Bpe30Boj Ko,cH, )lOK
ce KO,[( 113Bo!)eI-La 0,[( 1l0'''lie'I'HlOr nap"!eTa Ha'fY!HY:I ~eo JIOHau; J13Bol)eI:heM 11 npey3J1
M:aI-L M, 'KO,[( OBe BapMjaHTe ce Ha .n;HO ,[(O.n:3 llIB3JbaK J1 J13 I-Lera HCTe)KY 3H~OBH
JlOHl(a o6e p YK e H 6e3 rrpeY3HMalba. Pa,[( C o6e pYlKe H ,J1'CTe3aI:he 3Y!,[(O'Ba YKa3yje
Ha IIpJ1MWrHB ffi'l 06m1K TeXHMK J13 Koje ce BepOBaTHO pa3Bl1JIO np3BO J1'3Bol)el'be,

"") A, K a ,Il M e T a , l'la'B, 'IJJaRUK, CTP, 160.

21) J, K o P o III e 1\, RaB, "ejIO, CTP, 21211 Ran , 168,

36 UBe'l'KO 'B. 110 tr1 0 BI'lh

TexHJ11Kom J13BoIj 'lha pa~e JIOH'-IapH y MHJIOUIeBLI)1'Nra (11B3.lhCKa) Y Jfa.p"'UWMa,

O i\'Ia}bCKOj H CHBlllJ.1'. Y O'Ba TpH IllOCJI e'~}ba MeCTa JI:OIH'-Ie vl3BeAeHO .H3 rrO''-IeTHOr
nap'-IeTa 30BY H3BJI'a"-IaK.
TeXHMKY 113Bol)elha A. K.aJTMeTl! 3,aMWIlIJha K.a o TeXHHKY M!O~emfPaI'h a JIo~a
Ha HO}KHOM KOJIY npojH~H.p>a'HY Ha PY'-IH:O KOJIO, rAje je cI>YHlKIJ;Hjy Ho.r e npeY3eJIa
JIHjeBa p~a, a MG~l1cI>~Vfp'a.Ha TeXH!J.1'Ka 113Bolje}ba JIOHu;a ea ~BI1Je PY'K,e npeHeCeHa
Ha je~lH'Y, ~e'CHY PYKY ."") He Bepyj,eM' ,[\la ce Y0<ilIlITe MOrao. rrpo u;ec TaKO OABHjaTH.
To 6H' 6HJlO Ml()ryB.HO vwnt TIIO~ npeTnOCTaBIWi\1 ,Dia j e HO}K}IO KOJTO 611JI.o y ynOTlpe6H
Ilipe pY"t.JHo,r, a TO je MC<KJhY"lH,O, 11JIl1 ~a cy JI.oH'-I,apl1 py'-IHor KOJTa BH.~eJll1 pa~ Ha
HOLKHOIM 1WJIY, 100 ra rrO'-IeJIJ.1 ,DieJIYl'MJo1"-IHO rrptJ1M}bHHaT>1 y CBOM pa~y. yi TO j e TaKol)e
TeiIlIKO IIpJ1!MYl'TH. Y 'Be3l1C OBHM ID1Il'alheM rrOTpeOHO je cKpeHyTH rra2KFby Ha pa~
JIiQH'-Iapa y JIHjeIlIeBY vf Ma.melllMB.H.Ma. ORH y H3BeCJU1.1VI M.oMeHTJ1Ma,Ka',ll; cy H!M
3aTIO<C'JIeiH'e o6e PY'Ke OKO JTOH!u;a" oKpeliy KOJIO JIeBOM HorOM. 3ap O:BO Rie yKa3yje Ha
rrpHpO)J.Hl1 rryT KOjMM je VfIlIao pa'3 B'oj O~ PY"lHo'r Ka HO~H OIM KOJIY? J O[Jj HeIlITO.
HaIlIH JlOH"-IapH KOjIH pa)J.e Hai jeAHO:CTaBHOM Tl1'ny K.O.TIa (,IJ;eMl1IlIOBU;H H. .rw.) ce,Die Ha
lherO<B:O.j ,Dia'cu;w. I1'pH 3elVLJhW. C.BH. O'CTaJIVf, KO j H p a)J.e Ha 'CJIOLK 'HOM KOJIY (YJI.apl1u;eH
~p.), ce~e nope~ KOJIH Ha TPOHOI ~y HJU'! KJTynHU;vr, rrOIlITO VfM je In.OBpUIJ.1Ha KOJTa
Ha KOjIO.j pa~e H3Alt!rHyTa. 11 OHO' nOMle p'a lbe C~l1-IlITa YBY1Cl11IY ea nOlMep a}b'M BWCHHe
KOJlla H'~e 'l'aKol)e y npaBU;y pa.3 Boja Ka HO}KHOM KOJIY, KaKO c,aM TO npV1Ka3ao Ha CJI. ll.
K<3o lllTO rJIH'Hy IHa'llIYl JIOH'-I,a pH 'Ha3Vf:Bajy pa3'HMM HMeRH'lVl a , ,Y1!C'l'l1 j ,e CJIy"-Iaj
H 'c a H a 3 H B l1 M a r JI HH e H H X 'B a Jh a K a, KOjH ce rrpJ.1 paJ1.Y )J.'o)J.ajy : BaJhaK
(BH'lIIHMu;al, ,IJ;06pHFba), )} BaJbYTaK (I1yJTau;, JIl1jeureBO), B.YTaK (11BaFbCKa) , KOJIe
HWKa (,IJ;eMJ1llIO,BU;W), IlIYJhaK (BP'K;a[Ilw.h), ry~eJb (EHCTpHu;a) , CBp'l'caK (MaJIe
urvrli.l1) , <PeT'J.1:Jh (YJIapl1u;e, O IVla,}bCKa, CWBllla) , 3,a cyqa'K (IIpe6w,Di0JIl1), OB aJha'K
(CTjerraH-I1-oJh), Typa, (,IJ;. PyjaW1), )} KypeJh Ol ,IJ;OOPKOBHhH), illBaJhaK (Epe
30lBa KO'ca) .
II e '-I e Fb e H3pai)eHto.r H OCY'IlIeHOT rrocylja 06a'BJba ce BehHHoM Ha OT'BOpeHOM
M!efCTy: II.JmB.oj jall'Il1 y )J.BOPJ>1jllITY YroIH HClwIlaHoj y 'CTpalHM rr o.pe~ Kyhe. Y npaB>HM
nehHMa IleKY JIOH'-IapH y Bp~aIlIJ1,hy, Epe30Baj K OCH, BWIlIFbY1U;H, JIHjeIlIeBY H
KpaCHHU;Y. Y YJIap HTI;aMa, OMaiI-hCKo'j v'! CVf:BlllV'! OrrB Op eHO OHhHll! e ea TpH C'l1p<lHe
Ca..10 3arpa~e U;vlrJIa'iI'La, ~a YTPOllle MaFbe gpBa. PaHV'!je cy H 0lHl1 neKJIH Ha nO 'l'nYHO
01I"B-OpeHoj B-aTp.vr. Y CTjena!H-I1iOJbY JIOH"-I aJP HMa y 3aTBopeHOM ~i1pOCTOPY, 3rpa~ ,
H.CKOrraHY jaMY 0311~a'Hy U;HTJIOM (~yUOiKa CIKO 60 CM, lllHpOKa OKO 60 CM, ~y ra'4Ka
OKO 1,70 CM) . Y OHOj jalM:l1 OIR IIlpBO ICy'IlIl1i cBoje cyIje W.lHa)J. cJ[3I6e }KepaiBWu;e, a
3arrHM ra Ha jaKoj BaTpH ne'-Ie. HajBepOBa'l'HHje je ~a cy CBe OB-e nehH HOBHj,eT
IliQpeKJIa , IlITO ce 3a OHY y BPK'3'I lIJ1hy H C'J1TYPHO 3Ha.
O~ ~aBHfWH 8J JIOH't-JaPI1 CB.J1X HaIPO\lta CJIY)Ke ce pa3Hl1IM Clp e~CTB VL'Vla ~a 6H H:\1
np0tJ13B'O~H HMaJTl1 Behy '4spcTl1Hy. HaIlIJ1 JIOH"fapH lrnpMlM e}byjy K aJ Jh e Fb e , H3pa3
npey3eT Ol,ll; K()Ba'4a . Y npeRocHOM Qi\l1V1CJIY KaJheFbe ce H.3BO.n;l1 H Y Hap'()I~HOM
60jeFby, ~a 6'oje 6y.n;y CTaJIHJ1je. O~ Ha!lllJ1X JIOH'.:mpa j e.n;HHO JI OH'4ap y ,IJ;. ,IJ;OJ6.pKO
B>V1h'HMa He KaJll1 eBo'j e rrpOJ13Boge. OH TO CMaTpa Henorrp e6HMM C 063V1pOIM. Ha
KB'2JlHTT FberOBe rJIl1He . He KalJD1 'ce HJ.1 oeJIa K'pa'iVIl1'Ka BI1I.l.I'1hl1u;e v'! JIV'!jellleBa.
113 Ba'I1pe H3Bal)eHJ.1 YCHja'H'l1 JIOHU;11 3a1Vra'-IY ce Y KaJI HJH1 06apy ~a ce
KaJIe , BpalHe , oDalp e . KaJI ce -cn:p'eMa O~ rrIlleHl1'-IHOr (je'fMeHOr, pa~eHo-r) l1JII1
KYKYPY3Holr 6palIlHa pa Myh!e:Hor y B-0I.n;J1'. OBa K all!a je ~OCTa rYCTa H nOIlITO ce 3a
Brp,IMe KaJb'eFba T'pOIlIH., y }bY ce ~IOJIe'B a rrDll'pe OHa KOJII1''tHm:a Bo~e. Y YJIapHu;a,iVLa,
OMaFbcKoj H Cl1iBIlIJ1 KaJI ,ce npaBH O~ Kope-Ha 6yja~M (Pteridiurn ,a quilinum), '-IeM}'
HeKH ~o~ajy v'! MaJID '-IaJ,IJ1, aKO je r.mJlO nanpaTW. CJIl1"-IHO 'cy KaJI n:paBV1JI11 ',V'! 6eJIo
KpajJ11HC'1{J.1 JIOH'-Ia,pH y CJIOBeHV1jV1. "") On; IDpHpel)eHor KaJIa H Ha'-IY1!Ha KalK O ee ycYfjaHH
JlOHa.u; y !-Die-MY 3aMa'4e H oiKpehe 3aiBHCH I-herOBa oOja V'! Illape Koje cy KapaKTepH
CTW-LH'e 3a noje~HHa l\'IelCTai V'! JIOH'4ape. J13!BeClHH Kpaj'eBH 'T pa}Ke rrOTnYHO u;pHe JIOHu;e,
a ,D,'pyrH mapeHe.

2") A. K a JJ M e T Cl, naHo '-lJJClH.aK, CTp. 156.

"") D r J a n k o L o k cl r, Iz Bele Krajine, s tr. 16 - Ca tni ola II -- Ljublj a na ; J o e
K cl r lov e k, n a,v. lanak, str. 93.
 37

BacaHcKa-xepu;eraBa'lKO JIlalH'lapCTBO He 3Ha 3a rJI,eljaCaH>e (rJIlamrpa1be). ITape~

O'CTalJfTt1X ,H a'Ba je je~Ha a~ KapaJ!{Tep11'CTI!K'a Harner CTapor JIOH'I'apC'I'Ba. He I1IaICTad'H
npe~aH>e, HJrITI! ce nalVrTM ,l(a, j :e HKa,l\a KOjH 60caIHiCKM JIOH'ti'a:p oBaje JTOHu;e rJTeljocaO'.
AKO' 'H3Y3MellW u;p'BeHO'M 6aj 'cIM rnalpalHy KepaJlliim<:y H3 B~e 11 Jhlje'rneBa,
Iwja jacHO' YKa3yje Ha }beHO MCTO'qHO' lIOIpe'KJIa , D p H a M e Hl T H K !al Hallll1X JI,aH'lapa
je BPJIO' je~Q.CT'aBH'a. OHa je MaI-beBWllle yje,l\Ha'leHa na MaTHBYfMa, na, ,l\aHeKJIe, M IIa
MeCTY iHa nacyljy. Ka'~ JIia'Hau;a je Ha'j'I'emluf CJIe,l\eh11 paC'nape~: Henocpe~Ho MdfW~
Bp'arra Je HJ13 KOCHX y6o.n:a vf3.Be,n:eHY!X 3y<nU;VL'V['aJ rnapaJbKe HJIM ROMa . OBaj ce
apHaMHa'l' Haj'fernfie 3ane a6py'l. 3aTHM ,l\OJI3J3H BaJI:OBMTa JIHHHjia, Kaja 'leCTO
rnpeJla3V1. y qV1JK-u;aK JIH'HJ1jy, je,l\Ho;C'raIBHa, J-!3<Be,l(eHa BPXOM HOMa, HJI11BMrneC'rpYKa,
H'3Bi)ljeHa 3y'I1u;11Ma rnap aJl>Ke. (Ta6. IV). YKparnaJBalbe ce M3BO~Vf npH JIaT,a naM
a6pT'aIby IKOJIa. KalO yKp3JC 'CJIYMVI. TIaHeIW,l\ H nJICl:CT'V!'la:H o:6pY'I 'Ha paMeHY, <ca Ka!CHM
y,l\y6Jl>leIbY!IMa na c,e6v!. Ka',l\ HeJIHKV1X hynaHa a6pyJ:H cy vllCTaBpeMeHa V1J noja'lallbe
6aKO'Ba. ITO' npaBvlJlY, o!pHaiMeHaIT je Ha rapI-baj IfIlaJIlalBJl1U1 JIlaHqa, pelje H Ha ,l\OI-boj.
YKparnaBaIbo,TI1CI..:\'YlMa npcTHjy pete je Ha JlQIH~lVLa" a BJ-lllre ce IIipJ1MI-byje Ha
neKaMa (BpKa'I.I..lJ1h, Bpe3aBa Kaca, MBaI-hcKa, ,IJ;'a6pVfI-ba, YJIapH'IJ;e) VI. 'rrp*YJbaJMa 3a
MJ1KD (Y.TJap~e). OmCKe ITIPCTHjy MMajy JIaiHU;H H3 JIHjeIlle'Ba, YJIapID.J;a 11,IJ;. Pyjam..
OpHaMleHTH'Ka Halll11X JIaHJ:apa TIO 'CBOj HM MaTV1J3MM1a, a H :rro :p alC'IIa!p,l\y H
CM.ernTajy, o,n:ra'Ba:pa OpHaMeHTHu;H CTape CJIaBeHCKe KepaMV1JKe.2 4 ) Apxe.aJI,ar.DJP. M.
Ba'cH'h y cBajaj pa'CnpaBJ1 o cTapaCpTICKV1M HaJIa3MrnTJ1:Ma, y Be3'M cal 3aje',!J,IHH'lKI1M
apHaMleHTl1Ma Ha Cpe,l\IbeBeI<O<BHaj rpH'la:p.HjH y Cp6l1jH, l!eIItK:aj vl Ka<BKa3Y, naCTaBJl>a
HelKaJIH'KO Ba)KHjVI.X IU1.TaiH>a C 063HpaM Ha l[1apeKJIa CTape cpnCKe Kymype. OH ,CiIlmTpa
M je napaJIJIHJ1M najanaiMa Ha IIOlNlHYTOj rpHJ:apHjM 3aj'e,l\Hl1"'-IKM M3Bap Ha MlaJIO
a3VlcKaj DOaJIH U;pHaT Mapa. 25 )
IT a {: e 6 a H 3 iH a K H a ,l\ H Y JI a H U; a (ca CnaJl>He CTpa.:Hie) Ji1M'ajy JIaHu;H H3
Opy6nu;e, ,n;e.MVl1llalBa'u;'3 , ll,, ,IJ;a'5plwBJ1iha VI. ,IJ;. K'all\1eHTpa,~a"O) (CJI. 7 VI. Ta6. V). M3
Harne 'cTpY'lHe ID!'l1epaType je I1'a3HaTa ,l\a CJlH,QH'e 3HaKe J1lM.ajy JfOHu;Vf y .lI!O'JIHHJr1
ParnKe, 3JIa'l{'oCl1 KO,l\ YMH"IKe UaM'ere, CKaJ'WKaj U;pHaj rOpH, BeJIad KpajV1HV1 y
CJIa'Be'HIV!jVl.."') A H CTiap.a CJIDBeHCKa KepaMVl.Ka 'J"aJKO'lje 'HMa Ha ,l\HY p.a'3He 3'HalKa'Bie. 2 S )
CMJ11Caa O'BHX 3Ha1(l()Ba ce y Hayu;11 pa3JIWfMTa TYMa,'lVl.. J e,l\HV1 ,lVIWCJIe ~a cy Ta IC'V1M
6oJIvf'nm 3HaU;M y lBe3H oa M3BeCHV1!M BepaBaIbeM, .LI'pynr, Aa cy 3Hau;VI. noje,l\J11HV1X
rrpaJ13nolja'la, JIaHq,a;pa HJfH KyhIH!l1, pa,n;oBcKH (BH~H naMeHYTo ,l(eJIo ,l\p J . Kapornu;a).
Y Be3H ca CB-OjO M T'e3'OM 'O' MaJIaa3HCiKOIM YTwu;ajy Ha HalIlY CT<l!pY KyJITypy Ba1eM
MMCJI'W ,l\a npM pelIla!BaJbY 3HaqeIba 3HaKaB'a, aH VfX 3a'B'e MapKaMa , Ha .n:HY JI,a.Ha:~a,
Tpe6a Y3eTI1 y 0i63HP H YTI1'IJ;aj xprV1mfiaHCTBa H3 BH'3a'H'rn1j.e (CJIO'Be'HC.KVI. anO'CTaJIH
'B.MPWJIO H MeT'O)J;Hj-e), jep: Haj!fI<OCJI'e a',n: BaMHOCTM j VI. Ta, :rrrna jIe Haj'lernhvr a6JIl1K
MapKe: I<'PCT, KpCT Y I{pyry HT,l\, , KajH KaO' ~a TaKa'l je HarJIarnaBajy lh'l1XalBY B3Y ca
XpiJ1.II.IhaHCTEa M.20) Ee3 oi53M.pa Ha. pa3Ha TyMaqe1ba, ,l\an.a'C ey aHV!. KO',l\ rHallll1X
JIaHt.lapa H'3ry6wJlM C'BaKM CVfM60JIV1"lHJ1 Kapa,K Tep M CJIy)!{e l1JIM KaJO npOCTa lllap3
Vl.JLH KaO' 3HaK p a;CIIO3'HalBalha, a 3a~p*'3Bajy ce nQr ,CHa3H Tpa'~V11.l;V!.je. - r),!CTH 'KOH
U;'elHTpWUm KpyraBH Ha ~lH'y JIOH'IapICKHX rrpaH3BQ~a H3 B!pKaurHfia HMICY ID1KaKBH

21) J. K o p o ill e 1..\, Has . .n.eJlO, CTP , 218.

~ ") .ll: op !VI. M. B a C H h, CTaC() CprrCKa HaJl33wurra y Cp6WjH, CTp. 76-88, CTapHHap,
HOBH pe~ , fO):l. I, CB. I - Beorpa):l 1006.
26 ) .ll:Ba JIOHI..\3 l1'3 .ll:cH,er K ruI1 emp3>.!la KO):l CaHCKor MOCTa, Y 36HPl..\W ETHo-rpacj:J. MY3ej3
y Beorpa):ly (MHB. 6p. 16.608 H 16.609), BeOMa Jleno-r 06JIWKa, !IOrnY'Ho I..\PHH, HMajy Ha):lHY Kpyr
ea Ta:'IKOM Y Q;:e):l HIHH.
"'l n e T a p )K. n e T p o S 11 li, O HalP ::l):lHoj Kep.aMI1I..\H Y ):lOJIH<H11 PaillKe, CTp. 16; B 11 C e
H JIl j a n p y H H 'f 11 li, O I1c .pa):l11 JlOH31..\a Y 3na,KYCJ1 KO'):l Y}KJ1"fKe ITQ}l{ere, CTp. 45 - nac.
113):l. ETHor.pacj:J. IY3ej a y B eo rpa):ly, Cs . VI - Reo r p a ):l 1936; M 11' JI e H K o C. CP H JI H.fT o s 11 li,
)KencKa Kepa:l-Il1Ka KO):l 6aJTKaHCIUIX Ra pO\l\3 , CTp . 92-96 - nac. H3):l. CAH, ETIl. HIHcTwryT, K.J.b, 2
- BeofG.a) :l1951 ; .ll:p J aR Ko .lIOKa-p, Hai Sl 'fnaHa-K, CTp. 16-17; Rajko Lo, ar, Starosla
v an sko in srednjeveko lon ar s tvo v Sloveniji, str. 209-211 - Glrusnik !VIuzejskega drutva za
Slovenijo - L . XX, Sv. 1--4 - Ljubljana, 1939.
28) J. K o p o ill e 1..\, .Ha B. ):leJlO, CTp. 93 loj cn. 95; .ll: P M, M. B a C 11 li, HaB. 'fJI a Ha.K, CTp.
78--80, cn. 13 YI CJI. 31, r, ):l, e, }K ; .lI y 6 o p H 11):l e p JI e, HaB. ):leJlO, CTp. 120.
"9) .ll: P M. M, B a C 11 li, HaoB. ~IJIaHa.K, CTp. 87.
30) n e T a p )K. n e T p o II H h , Ra'8. '-lJlaRa.K, CTp. 268,
38 !l;seTKo 'B. TIono8V1h
--------------------------~--------------------------------------

rrO'ce6HJ1 3HaKOBJ1, Hi3!lOO 6J1 Ha rrpBJ1 rrarJIe~ '!aBeK Ta rraMYICJIJ1a. TJ1 KpyraBJ1 cy
aCT.aU;J1 Tpall'O'Ba ro~aBa '!a'!VlOHe ~aIlPIJ1u;e, KOjOM ce ~Ha MaJIO ~O"l' e.pa, K a~ ce rOTO'Ba
rrolCy~a C'K'J1He C KOJIa.

Y CBOM pa~y o. HapD)JIHaj Kepa1Vfl1D;J1 y Jyra'Cv'I'aBJ1jJ1, II. )K . IIeT'pDB'J1h je H<lB.e a

aB'e T J1 rr .o B e '3 e M Jb a H J1 X JI.() H a U; a: a) M'Op'aBcKD-Bap~apic.KJ1, 6) 6a CaHCKJ1, B)
JIJ1'!KD-rrpl1MOpCKJ1, r) '!pHaMeJb'CKJ1 'J1 ~) 6eJIO"Kpal-bCKJ1. 3a rrplJ3a Tp!l1 Ka)!{e .n;a cy
p;D6pa rr031ia'l"l1, a .n;pyra ABa cy jorn (1936 ro.n;. - IJ;B. II.) He~'aBaJbHa i:l,paYTIeHJ1.'")
3a no~eJIy JIOHaIJ;a Ha O>B-e TVfilOBe IIe'l 'paBJ1h oe CJIY2KHO a'.n:HOCOi\~ BYfCJ1He IrpeMa
npe'!Hl1:IJ;I11Vra Bpxa, rpJIa, 6DKa J1 AHa."') A. Ka JIMeT-a Harr. 16 Ha CTp. 162 CBora paAa
aMaUltKaM Ha.BO',IJ;J1 ~a IIe1'poBJ1h .n;-o;HOC!J1 CKJ1U;J1paHe rrpoq)J1JI1e rre'I1apo JIOHau;a" ~vrje
JIehH Hal11e JIOHu;e 'Ha rroM:e'HYTe TJ1nOlBe. YCTBapJ1, Ha CJI. 5 IIeTp DBI1lh ~aHaCJ1 8
rrpa(j:>V1.Tla JIO'Hau;a J13 pa3HJ1X xpajBa Jyra CJIaBJ1je, a,TIJ1 Ta HJ1>Cy rrpD~J1.TI11 H aBe~HJ1X
rreT TID10IBa. HJ1 l\1'el) y TJ1iM l.lipO CP J1JIJ1Ma , HV1 Me!)y J13'H8-C'HJ1M 6p'Cl'j"'LaHJ1.l\1 OJ.\HOICJ11Vla
BJ1'CJ1He JIQI}[u;a ITIpeMa. ().A~aB'apajyh.VlJvI npe'lHJ1IJ;WMa H eMa JIo~a V13 E ncHe. TaiKO' ce
J13 TIeTpOl3Jvrfi'Har paAa He BV1,ll;J1Kaja KapaI{Te.pJ1CTJ1'fHa DDeJI2Kja J1Ma 6a!CaHCIKJ1
JIaHaU;. MCT V1Ha, aYTO'p 3a lbera. '.l'BIpAJ1' ]:\a j e .n;{)6pa rra3HClT, >Ha ra HaJb.1l.a 3.c ~ Q. YI He
anJ1cyje, Ma~a je y OHO BpeMe y Hall10j CTPY'!HOj JIHTepaTY.pYI 6J10 rrpJ1Ka3aH caMO
JIDHau; J13 OpyOJ1IJ;e.
BeJIJ1KY CJ!J1'!HDCT rrpOCTJ1X 3eMJbaHJ1X JIaHau;a J1G p.a3HiJ1X !epaj'e Ba J y rOCJIaBJ1je
IIeTpaBJ1h. TYMa'lJ1 rro;zj ,LIHaKJ1'.lVL KBaJJJ1T'TDM rJLJA".He. Q6JIHK rrpa.CT11X 3eMJbaHHX
JI.0HaIJ;a 3aBJ1'C1tf Ha I11pBo:vr Mecry D~ rJI'YIHe, rra T.K aH~a o,~ C'l'Bapao'!'B 3a..1\J1J1C.'ll1
Ka'KaB he ~aTV1 a6JIJ1K CBaM JI'D'lrIJ;y. J ep, JIDHIJ;y D.1l. mCKYI11He rJII1H<e ce He Mary ~a TJ1
pa3JIJ1'' !Hl1 a6JIJ1.IJ;"J1 KaO' IlITO ce Ta MO}Ke Y'lvUflV11'J1 ca JIOHqJ1!Ma 0.):( '!V1CTe rJIJ1H e. QTy~a
)'l;OJI33U OHa BeJI.H Ka, CJl'J1<fHOCT rrp'YICTapJ1lCKJ1X 11 HalllJ1X ):(aHall1H>'J1X JIO'Hau;a O~
rreCKYUlHe rJIJ1He. Ta HaM uaj6o.ibe 'CBe~O'!11 BeJIJ1:Ka C~O'CT, aKO' He J1 1tfCTO'BeTH()CT
J1aHau;a 'J13 lOK'aJlI1H e Y:lKJ1Jl;a 11> Ha'Bar IIa3apa ca JIDHIJ;HMa J13 Qpy6wu;e, y BOCHJ1, J1JI'J1
JIQ!HaIJ;a J13 IlIYJbKo<BIJ;a y BeJII1IJ;J1ca JIalHU;y:!lVra y KapeHJ1TH y JaL\py, a KOjJ1 HeM ajy
raTO'8'O HJ1~a'KDJ1X l\1'el)ycD6uV1X yTJ1D;aja. 3aTo ce K'al~ JIOHau;a, J13paljeHV1x ap: '-IJ1CTl1je
rJl'V1H, pa3JIJ1xyje EVlilie TJ1rraBa !Hepa Ka~ rreC'KYI11HHx .:l2) He DUX c.ec aB.l1.M
MJ.1JllJbeI-b6.VI MD raa y cBeM,y 'CJIa:lKJ1.T'J1. Ta'' !Ho j e Aa je cpHJrnj'a '!J1cra rJIJ1H'a rra;n:ec'HJ1ja
3a Mo;n,-eJIOBalbe ap; rpy6e r JIHHe Kaj OIj ce j<al11 .n;op;a j e '!aK J1 1/:: J1.JIYt % KaMeHe
rrpa'illJ1He. AJfH upe'Te)!{HO, Ha rrpJ3a~1[ MecTy, o6jal11I-baBall'Vf KBaJIJ1Te'I'aM f.JIJ1He 'CJrJ1i'{
Ha CT Hail1l1X JIDHau;a, He J13I'JIe,na MM HJ1 y6e)J;Jb,ylJBa, H J1' alI1paBL\aHO. Jep, (llIP CBe ra,
V1'CTVf KBa'JrJ1TeT fJIJ1He L\a3'SOJbaSa ~a'CT,a, pB3HaBpCHe a6JIlifKe JIaHaru;a, Ha:rrp ., JI1amau;
J13 ,n:. Ka(iVfeHrpa,z:r;a H JIOiHaIJ; J13 IIpe6 11I~OJ!a, J1.JI.J1 JIaHau; J13 ,n:o.6p,J1'l be J1 JfOrHaQ Vl3 ,n:.
PyjaHa. QL\ J1CTe ce rJIV1He rrpase 11 .1l.pyrH JIaH'lapCKJ1 rr,pmt3BO~J1 pa3HQ18lp'CJHJ1X
ODJIHlKa. MJ1cJTI1:vr ,na 6H ce BeJIlV1Xa CJrJ1"-fHOCT Hal11l1X JIOHaIJ;a rrp 7.'Ia rJIa ot6 j a'CHHTV1
I-bJ1XaBaM CP~J1jOM Ha O'TBOpeHOIM Ol'I-bJ111ITY. 3a TO l'OBapJ1 11: ~a!HaUl1ba p at3JIlifKa
y a6JIl1Ky JIaHaD;3 3a OlfI-bHIIFI'e o:~ aHJ1X 3a Bemalbe a BepJ1re J1 3a n r reWbaKe. QBJ1
rra~CJfe:L\l:bJ1 (KDrrJIaqe J1 llll10peTI-baU;11) no rrpat8J1JIy J1'.M'a'j y llI11p2 ,I:(HO . Tm're je Y3POK
IlITIO JIamaIJ; Ha IIITe~lbaKy 11J!'Y! a6ellIeH O BepI-fre J13Ha~ BaTpe Tp e-ua L\a J-tM:a He caMa
K,oce 6 a,KO se Beh 11 l.ll.Hpe ;:r:HO, nOIlITO je ~ej ~TBD 'BaTpe y 'OBal{iBa'j yrraTp6J1 J[D!Hu;a
Y'T1paIBJb'eHO ImpBeHCTBeHO Ha ~HO. Kop: JIOH-u;a . 3a OrI-bl1IlITe Ba'I'pa ~eJIyj e calJ\w Ha
I-beraBe 6a'Ka lB>e , pa!)J;lcr '!era je naT'pe6Ho y)!{e /lH'O, ~a 6H 6a'KDB11 6VfJIYL I11TO KOCV1jJ1.
OBa ce pa3JI.J1'Ka B!J1lO1 y rrpJ1J!'al}KeHWM rrperJIep;J1l\1ia I, II J1 IV, V. Y norJI'J.\Y 06JIJ1Ka
Hal11J1X JIaHaLJ;a HecYMlbJ1BO 3HaTHY yJIory J1rpa J1 Tpa,ll.T1IJ;J1ja.
Ha Q1CHOBY rrpJ1JIa'}KeRJ1[X nperJIe~a 6pajHJ1X a,z:r;HG-ca a~r()BalpajyhJ1x rrpe"tfHWKa
rrpel\ra BJ1CJ1ID1 (np.erJLe,ll)YI I, II, III J1 VI) , Ma}K~10 YTBPJ\HTJ1 Aa cy onCaHCKJ1 JIaHIJ;vr
Hel11TO llIJ.fpYI a~ cpDHjaHCKJ1X J1 JliJ1"'LKJ1X. ,n:'aK cp6HjalHCKJ1 JIa'HIJ;l1' (TIpeMa IIeTpoBJ1
h.'Bl1'.."VI na~aU;V1Ma) BJ1C].m e 20-21 CM (iIIPO'Ce'' fHa 20,50 CM) J1Ma jy HajB e-tiJ1 n,pe'!Hl1K
6alK a a~ 14-17,50 'CM (npoc. 16,62 OM), 6aCaHCKil1 JIa;HU;H BHCJ1He 20-21 CM (npac.
20,30 tOM) J1Majy I11J1Pl1iHY DaKOBa a,n; 21-23,56 CM (rrpac. 22,42 CM). JIJ1'!KJ1 JIOHau;
BHCJ1He 24 CM filMa rrp''!HJ1iK 60Ka CBera 16 OM, a 6acaHcK11 JIm-mu; Te BV1CJ1He VIMa
npe'!H. 6aKa 22,60-26 CM.

"') TI e T a p )K . TI e T p o B VI fi, HaB>. '-!JI3H3K, CTp. 268.

:I') TI e T a p lK. II e T P o B 11 h, HaB . 'InO-HaK, CTp. 267.

 JIoHQa.pCTBO BoeH e VI Xepl..\erOBl1He 39

OC'HOB'HW 06JIWR 60caHCKor .roOH1l;a je jajacT ca Haj[le.fiOM lID1pWHm.VI 60Ka HeIlITO

W3Ha,n; cp:e)JIWHe BWC'WHe JIOHl.\a, p-et)e Ta"fHO Ha nOJIO'BYI'HJ1 BW!CHHe.
3a nmwme llO')JIBpC'I1e Ka:paKl'ep~1CTWfHe cy y C H e YI B P a T. Beha H.JIJ1 Marha
p-a3Bpahe'HOCT, IlIJ1pWHa rrpo'cpwJIJ1'au;uj-e ycaHa, lllWPW WJfH y>KH BpaT, TIOKa3yj y JIOKaJI1H!O
nOpeRJIo. Y TOM' nOT.nellY JIOHu;e je MHo,r o Te:>Ke pa~3BpCTaTJ1 . IIpeJIa'3 6.0'''fHHX CTpa'Ha
y BpaT j ie InOCTerrH, y npaBV!.JIHOM JIyRy. Harelo npeJIH3 je J13Y3eTaIK, Kao, Hanp., Y
ffeKWX JIOHa1l;a Jl Pyja'Ha. HajY>Kw RP.arr wi\lIajy JIOHI..v,r y ,lJ;. ,lJ;o'5pRmmhW1Vta, 1'0110'80
ra ,V!. He:vrajy. Y3aHe BpaToBe J1IlV~ajy yi JIOHI.J;l1 Y ,UeM'l1llIOrBU; J1'Ma , JIMj,eme'BY, ,lJ;. Pyja
HYffi'I'La W Bpe30IBoJj KOOL HeIlITo illYipJ1 BpaT je Kapa'KTepYICTHKal JIOHa~a YI3 YJIapMu;a,
,lJ;o6pIlIhe M Opy6M.IJ,e. Ha'jlll!I1pe Bpal'O'Be MMajy JIOHU;W BpKar..r.rwha.
Haj'cJIa6Mje p'at:mpah,e,He YCHe l1.Majy JIOHU;M M3 ,lJ;. ,lJ;o6rpu<OBI1'fia, ,lJ;. PyjaHa YI
BpK8!lllMha. Py6 ycaHa j ie C ro,pfue ICTpaae l1JI'vr 3ao6JheH (.n;. ,lJ;oOp1KOlBM!hV!., ,lJ;. PyjalHll1)
l1JUt paBaH (YJIapw.qe, ,lJ;oopMfua , JIvrjen.reBo., ,lJ;-eJ.lJUUllOiBU;I1). IIpocpM!JI YCHe ca 'cnOI1hH'e
cTPaHe je no npalBMJIy 3'ao6JblHl vt.n:M paBaH YKOCO HanOJhe. Y TOMe je,n;.VIJH'I1 M3Y3eTaR
LfI1'He JIOHl.\l1 YJIapVI.I.J;a. Kc')J; lhWX je Taj npccpJ1JI Lfe'T'BpTaICT, yf TO je TaJKoi)e je,r(Ha o,n;
o,n;JIJ1Ka yJIapMLfKl1X JIOHalI.J;a. 3aTO je J1 npoCPWJI JIOHU;a: KOjM A. KaJIiVlleTa 03HaLfarBa
no..n; 3HaKO'M I1'J1TaH>a Ka'o W3 MBa'JblC Ke, 3") nOCBe cwrypHO yJIapwrKW JIOHau;, j,ep MY j ie
npocpw'JI YCHe Lfe'f!B'PTaJCT.
,IJ;o6ap n03HaBaJIa:u; Hallier JIOHLfapCTBa JIaKO he IJO wa'pa.Ma o,n; KaiJbelha rr03HaTM
JIOH<ra:pcKV!. JI oICaJII1TeT. Ty He caMO ,n;a nOC'I"oje pa3JI.l1Re ,M,et)y 'i\lIre.crrwMa, Beh M Met)y
JIOHLfapMMa 11CTOr MeCTa, na jeCTora 6:ecnpe,l.\MeTHO HeKO paI3Bpcra\Ba1he.
AKO Yf3Y31VIe1l1O BJ1IlIlhl1U;y .l1 JI.l1jeIlIBO (6reJIY JKepaMYtKy), 3a Iwje CMO B.l1I,n;e.roI1
.n;a IDIajy noce6H!o Me-CTO y Hame!lVI JIOHLfap:cTBY, OCHOBHM npOWGBo.n; H'alll.l1X JIOHLfapa
cy JI o 'HIU; M 11 n e K e. JIOH.U;vr MiMaJjy pa3He a6JIl1Ke (.vr BemtLfffiie), ca py'-!I1lu;aM'a
MJIM 6'e3 lhMX. MMa MeC'ra, Y Ko,j'l1Ma ce OHM l13pat)yjy caMI0 6e3 ,n;pr..r.rKII! (MBamCK3,
IIp e6 M,'l;O JI'l1) JrL1IM caMO ca .n;plliKaMa (IIy.rrau;, Bpe3.olBa Koca), aJLI1 IBehVl.H'OM ce par,n;e
W je,n;H11 M .n;PY'rM. IImrer.n;e ce JIOHU;M yonI..I..ITe He M3pat)yjy (CTj enarH-IIoJbe, KpaJh).
Cm['qHo je 11 ca U!KaMa (u;penYJliaMa). OCTaJIe BPCT- 3eMJlia<liOrr n,ocyt)a ce J1:'3.pat)yjy
Her,n;e Bl1IlIe Her,n;e MRlh.e. Bap,n;CliKe .n;aHac pCll.n;e cal\'IiO lIyJIau;, BrMllllh..l1!I.J;a W JIl1:jemeBO.
OBa ,n;Ba TIOCJIE',n;lha Me'CTa M3pat)yjy M 6yu;e (KP'6 yJh e) , lwje 'cy TIO 06.1JJ1'KY CJIWIHe
Bp'-!eBMMa. y IIryjlCiY'oM MY3ejy."4)
MMH npOM'3BOI,Qa KOj11 ce v!'3pat)yjy ca.,\oliO y je.n;HoM MetCTy. Ta'Ko M'BaIlhCKa oopa
t)yj e C B o ,n; a K 3<a XB.aTalhe KarI1JheBl1He ca pa:>Klba', ,lJ;eMl1IDO!BU;M M a C JI e lb aK 3a
TCTIJhel he MaCJI8:, l(oopvlIIha h a C K Y 3a MJIeBNbe (Tpelhe) Dp:>K,e'HC KaBe, JIMj.e'llleBO
III e x o - 6 a P ll. a IC 3a Y3MMa1fue a6,n;eCTa, BWII..IlhMu;a III e p 6 e T lli a K 3a KYBa'l he
Bo.n;e 3a Ka-BY, YJIapH1l;e (O",-,3!lhCKa, CMBIlIa) R a B e lh a K 3a KyB'afue KaBe (l,Ie3B.l1II.J;a).
YJIapMLf'I WM KaBefua:KY jalKo }e CJII1I'I!HH 3<MJhaHa l,Ie3Ba y r 'Oplh.oj 1I'-!l1olhM:l') l1
p)'lKa'IJKa M3 JII1Ke y 36wpW1 ETHo.rpa4>cKO.r MY3e.i,a y Beorpa!.n;y (M!HB. 6p. 2074).
OBaj r()6JII1IK, ca nOJIO>Kaj0M CI1l0Ka noi,lJ; yr.]lOM o',n; 90 TIpe-Ma ,llPllll.'\M, M'Ma M MaJIa
nocy.n;a 3a JIl16au;lifIjy, Hat)eHa y ,lJ;OlfuOj ,lJ;OJIM'H.l1 (ApXeQi.nOIllKa 36M,pKa 3eMaJh. M!y3eja
y CaparjeBY, MHB. 6p. 23.599). TaKO je M JI e t) e rH 3a np3!lhe pyKy (BMII.llhMu;a, a pa'H.l1je
yt JIMj,e meBo) BeO:Vla CJII1'LfaH cy.n;y y KOIMe 'Kfua:>KeBa.<rKM JIOH"-!apI1 UpM pa:.n;y ,zrp>Ke
BQi,Qy (iIlpvnvrepa,K y 36.l1pU;M E'THOrp. iMy3ej a y Beo,rpaJ,n;y, I1H!B. 6p. 2043).
lVIei)y ,moce6m1'1'1'1 npo'l1'3BO~WMa CBaKa:KO je Haj'MH'TepeCaHTHJ1jM o I,! a K y lVIa
JIelllM'hl1Ma (CJI . 12, a). Ho <CBOIM o6JIMIKy l1 4>yHK~11jM OrH nOTTIYHo o.n;roBapa noey,n;l1
C I1H,r('OHe:>KaHCIKO 'r QlCTpBa J aiSe, r.n;e j e y,pol)eHMU;vr YTIoTpe6JbaBajyK.aO MaJIY Il'eti Ha
KOj Oj y JI<Qlru;y KYBRjy IIMpMHa'-! (CJI . 12, 6). 3") Or,.Ia.K rrpaiBe caMO ,lJ;eJIWhM y lVIaJIemH
hMMa, "<J:.l1jl1: j re .n;e.n;a HaYLfMo ,nOHLfalpC'KM TIOcao y CTjenaH-IIolJhY, a',IIM Ty ce Ol,lau;w
He npaBe. lIO' w3jaBM )J;aHaillH>er j<e,n;I1HOT JIOIJiLfapa y CTj,enaH-TIOJhY ()Ga'caHa JaXMha),
HMCY ce HM pa'HI1je pa.n;wJI11. ATMCP ,lJ;eJIl1B. M'WCJIM,n;a je TO lher-OrB OTau; caM W3MMCJIl1:0,

""l A. K .a J! ~1 e T a, HaB. 'IJIaHa K , CTp. 1<66, CJ!. 12, 6p. 2.

S') P a j K () JI O)j{ CI p, HaB. 'IJ!aHaK, CTp-. 206, CJ! . 22, j-l.

35) ,n;p M J.fJI. C. <I>11iJ!I1j fIO' BYfh Ho ITepCH.11a TOMVIh , r o plha IT 'I IHha, cPOT. 10
CAR, Cpn. e 'I'H. 350PHVIK, KIb. LXVIII - Eeor;;m.11 1955.
"6) Dr Fr i e d l' i C h R a, t z e l, V61kerkunae, I Band, S. 38~ - Zweite ganz1. neubearb.
AufJage - Leip ~ig und Wien 1894.
40

rJIe,n;ajyftVf Ha OTl b J1Ill1'Y MaJIa 3arp alJeHa JIO}lU111T3 ca ,n;B a Kai\'I E'Ha Vf.IDl W'frJl e, TIp e
lie 6H'I'Vf ,n;a My je HeKO rrpwJ:ao o TOM OI,IaKY, KO'jVf ra j e Her ,n;e BVf,1:\ 0, l-rajBepoBaTHJ1je
Ha 'l1YTy 3a XaI,I11.rryK, a Ha XaL!v1'JIYK Vf,n;y J1l M YCJrVfM aIDI 11:3 11H)J,OHe3Vfje (MaJIeKV1TVf,
Ma.lIMKV1j e). J ep , OB OJIJ1Ka C JIl1~HOC T TeU]XO ce l\.W)Ke lIPYKt.IMje IITiP OTY'Ma <nrTJ1. -
J1H1'epeC aHTa:H je c.nyqaj J1 ea BJ1IlllbW!h'YI M r p ~ a M a y nOH KOj cy p axVfj.V1. rp~e
ce rrpMMe'l:byj y y JIOH'-IapCKJ1M rrpOlJ1.3B o,n;VflMa jom O~ rrp eHCTO p VfC'KV1 X Bp e1\1,eHa. Y
3eMaJBCKO!M M)'3ejy y Capa jeBY, Mel)y ,n;e'-lJ1'jU1M Vfrpa tfKaMa MCIW rr aHJ1..M y ,Il;OlbOj
,Il;OJIl1HM, HalJ eHe cy M 3e'::I1JbaR e 3B e'-lK e ca rp~ aM a (A p xe-o .IT. 36HpK a, HIrn . 6p . 25 ,680
11 29.820). 3 B'fKe CBOjVflVI O'6JrMKOIM n OTI1yHo o,[],IoBap aj y ,n;anaIli1b Yl:VI ,n;e'-lVfjHM 3B etf
KalMa. r'P~e HaJIa3ID.1'O iHa CTpaH11, HarrpM Mep , y wyrrJbJ1'!\1 'TI'O CTOJbl1Ma HeXMX Ba3a
CTap e aMepVf'-lK e Ky JITyp e."' ) HawJ1 BI1:111fuVf'-lKH JIOH"-l apJ1 CBaKaKO cy cypaxMj e ca
rp~a'Ma n p VfMv1JTI1' O)l; T " parKa.
IIpVf Y'i1oTp6M I11';IeHa 3a JIOH'-lap CKe rrp 0J13BOAe Tp 6a 5MTM 06 a3 p J1.B , aKO He
2:KeJIVL.'\1 0 rr alCTH y r pE'Ill]{y. K ao llJTO j e c.n Y'fa j M y ,n;p y n uvI 06.rraCTH1Vla, T~KOI H Y
.rrOH'-lapC'l"B Y HapO,[],IDI Ha3VfiBJ1 I-Il1C Y yj e,n;Ha~l eHl1. 11c'1'O }IMe 03Haqa'Ba q ec'ro y p a3HHM

CJl. 12 - a) Ol,IaK ea rrpWYJbO:>1 3a l'-lJleKO ro M aJl eum .ha (rpa "l" 1n1qa.) , 6) TIel'iMqa ca Jlocr'lqeM
3a KYB aH>e TIJ.l.pJ1iHQa ea OCT pB aJ a Be

MeCTI1lMa caCEVI M 'Pa 3JIV1 'IJ1'1'e rrp e,n;MeTe . T aKo ,[], a r a p a lVI02:K e 6 V1 TVI rrocy;:;.a 3a MJIeKO
(J1salbicKal, IIy.rra~ , MPKO'l:bVfft rpa,n;) , 3a AP:awI-b e )KepaBJ1IJ;c (B pKalIl Vl'h), 3a rr eq el:be
jarfu2.,n;11! (MaJIelllHftH); p Y K a T K a j e JIOHa~ ca JIytfHo:vr ,n;PilllKOi1li n p e5aqe'HOM o,n;o 3ro
(I1yJIa~, MPKOl:bMB. rpa.u, K pacMHaJJ;), ea j e,n;HOIM .uPliKOM ca C1'paJ1e (BPI{alllHft
,Il;el\1111110B.IJ;J1); T eH r;r e p a .i e JIOHa ~ ea 'ITOKJIO rr~ eM 3a KI1'CeJb.efue MJIEm:a (BliUlIlbJ1~a) ,
3a KYBUI-b e j eJIa (,II;. ,D;ODPK{} Bl1'hH), 3.Jl,eJI a ea lllYJ1JbT1KaBYfiVr rrO'KJIOn IJ;eM 3a MJIeKO
(YJIapl1 ~e , C Tj eU aH- I10Jb e); ~ p e rr y Jh a j e 3,!l;e,rra ca myl1'JbJ1lKaBVf1\'l rr O KJrorr~ eM 3a
Bap eI-b' MJIeKa (Jh rj e lIleBO) , 3a TIE"'iel:be x JI e6a (IIp e6'M.rr;OJn1).
e
CYlI rrO:l( Koj MM ce rreqe xJIe6 Ha OTI-bHIllTY 30Be ce: rr K a (,II;oo pHl-ba" M UJIe
lIlVlftVf , CTj err aH-IIoJhe, ,II;. P y j aHVf, KpaCJHra ~), TI o K Jb Y K a MJI lI! neKa (VlSaIbC Ka) ,
~ p VI j e n I-b a VfJIVf n eKa (YJI apJ-lJJ;e , o'iVrafb CKa, Cl1:B1lIa), rr e K TI a (Bp KalllJ1B., .ne'MVf
Ill O B~M, MPKOI-bVfTI rp a',n;); ~ p vf rr y Jb a (KpaJb e); ~ p e n Y Jb a (IIpe5Vf.rr;OIJlJ1); e a K
C 11 j a (.n. ,Il;05PKOBYlftl1} . IIOI,n; 3eM.Jb aHJ.1M e a q e M ce TIKY iITl1 Te y Ten cHjVf (CTj,en aH
IIoJbe, ,II;. P y jaHI1).

''') Dr Fr i e d r i e r. R a t z e l, n av. delo, s tr. 608.

 JIurI'1apCTllO BO(;He M Xepl(e I'OB~I H e 41

CBl1 HamM JIOWra.pH Be.nl1KH .nOHa ~ 30BY h Y n (TYp. p. = .noHau;), ca~'ro ra Y

JIJ1jemeH Y 30EY B P '-I B a, KaKO ra 30'BY M Y rOpilhoj TIqJ1fuM y Cp6I1jJ1."S)
lthm C.nyclclJeBa ,n;a ce Ha3l1B cy,n;a rrpenocH' Ha cy,n; CJII1'-IH'e cjJYHI<lJ,l1je, aJIM
Ha"I}llhH o,n; ,n;pyror Mla1'epl1ja.na. Y OKOJH1HI1 rJIaMiQ'-Ia (C. J rtKHp) l.(pBeHJ1 cy,n; 3a BOP;y
06.nJ11<a Miarb e cp~lqM je 30'BY 6api1J;aK ., a c.nM'-IaH ,D;pBeHM cy,n; y OKOJI WH!.f Tlpa BHvIKa
(c. Kap ,l. .na) 3cmy 6Yl.la , ,n;OK je 6 y LI a Y BI1111fuil1q:J.1 ae.n11'KI1 3Ci\1JbClHI1 Kp'-Inr. Y
HeKl1l\I KpajeBMMa Kpu YJba je cy,n; rra'-IJ1H,eH O/J, CJ1p0Be 'I<ope ,1J;pB 2Ta (joBe , JICCKe,
.ITl'!fne) , a y Jh rj,eweBY K p 6 Y Jb a je 3eMJbaHYf Kpqar.

BE3E eA ,ll;ABHOM llPOllIJIOIll'B.Y

Y Hamoj CTpyt.IHOj JU1Tepa'Typl1 11 Hayu;.v.: O:r\aBHO j Ie yOqeHa BeJPWKU CJIl1'LfHOCT
YL"3Mei)y ,n;arraWfuJ1X 'HmlI.l1X .nOHaqa 11 n eKa yf OHJ1X cpe,n;fbC'BjeKo'BIDfX, na J1 QtHYIX 113
npeI1CTOpJ1'CKO r Bpe~IeHa. CMaTpa'M ,n;a je H3.nH'lIIH O nOHBBJhaTJ1 CBa 'Da 3arna:m:alha.
3aJ1.HTep ecOB9.ffi.f he I1X Harfil.r y ,n;eJD1':Vra rrO.[YffuaHW;V;: y OoBQ.~1'1 paAY. llpOJ1G8'o,n:l1 60eaH
CKo-x eprll,e.rOBal.JKHX .n O;jp-rapa Ty K01fIC'I'aTGlJ,Yfjy jow j e,n;rro'M Bl1me 60raTC nOTKp enJbYi:,r.
ilo, Ma'r epHjaJIY, a.n a(ry, Ha'U1HY M3pa,n;e, o'6.nJ1IJ;HMa M opHaMeHTHU;vr HalIJe HIa.pOP;HO
JrOHqap CTBO C~ Ha'C.l1aEba Ha HBWy cpe~e'B !2'K:OBHy KepalVD1lKy, a npeKO fue M Ha
ITP e H'C'l'OpiH C1<y . Ta Kolj e cy M ()ICHOIBH.l1 rrp OY1'3BO,n;'H MrCTJ1: .n OH au; M neKa (u;penyJb.a ) .
JIoHaq je 3aj.ewu1.' lKO H1M.e 3a CBe .nOKa.n w r eTe, ~OK BpC-Te JrOHalJ,a >uv[ajy noce'6H"
HMeHa (06py t,I3H, Kp y r.na:r n, KO'f.nyma, KOT.nal.Ja, 6aKpa, p erna, pYKarrKa , TBHI,Iep3 ll1no
,I:eTIbalK, M3BJI3Haa<, AB ajeuUha.K, 06pyqFbaK, hyn). JI01(2,JIiHYl Ha3,MBM 30. u ,penyJby cy
paHJ1je H aBe'~eHl1 .
J(oca,[(aD1fuH n0 3HaTl1 Ilo,[(aU;H o .nOlHqaprCTBY Jy:m:HlifX C.nO'l3erra ,n;OKa3yjy ,[(a cy
JY){{Hl1 C JLOIBeHl1 l1M.a.nH CBOjy KepaMMKy He CaMO y CBO.jOj HajcTapMj<oj npOlIJJI'OCTM
Ha E C'. 'J fKanCKOM TIo.nyOC-TP'By ":I ) Beh M npe ,[(Ov'laICKCl Ha Ea.nKaH, jow Ka)]; cy 6H.nH y
3ajeiIT:HJ1"fKoj ,l WMOB'vfH'H. O TO re rO'Btol}JH: <CTBpo,c.nOBeHC1<O .nOHqarpCKO KO.nO (PJ16a'KOB),
a i\oIQ}f{,n;a he TO nO'TBPJJ;'H'PM H: Hlaw 01lTIJlTI1 .nOHqapCK!H Te,I:G11HH BpC'fa.
B h }e Y0LJ: eHQ p;a je Hame JI{)HqapC'f1:lO 3a'[(p}f{a.rr0 0,[( I1.nWPCKI1X Bp E'Jl>reHa ~O
,n;aH9C ,n;;Ba OCHOEHa f!1!p OH3BOJ\a , JIO'Hau; 11 n l?'Ky, y HE"I1'3MeIbeHOlVI ot5.lTlifKY. l\IIel) yTHM, y
Ham eM .noHt.!ap CTB y J1IMB jow npOW3Bo,[(a KOjH <CBOj 06.nY1K BYKY 'fa'K ol)e H:3 Te npo
W.nOCTH . 3JIaTarpCKl1 JWHql1h Kyj ytII.Il1j a CJIJ1flIaH j e OIDl'M a H3 npell'CTOplH'CKor H3!CeJba
y ,n;OfbOj ,n;Ov'IHIIDI , KOj J1X y Ap x eo.n. 36MPlJ,11 3eiVIaJbCaWr MY3ej a WiVra HeKo.nJ1iKo.'U)
3aTl1M n O K.n o n lJ, H HaWHX .nolH3lJ,a cy M,n;eHTHq'HH OHHlVIa 'H'3 npeH:CTOpVUCKor
HaCeJba y Pr,uIT'-IY (y Hemj 3611PlJ,l1, J1iHiB. 6p. 9.3 60 }f 18.529).
Kapra'K'fep H'Crlifl"LHIo, j e ,n;a TIeKY oe..-w JY){{HI1X c'n08'eHa OC'I1a.nl1 CJIOBleHC'KJ1: Hapo:n;11
HeMajy. C MaTpa ce Ka o C.I1ryPHOi ,L(a eMO .ie rrpl1Ml1.nI1 '0,11; M.nJ1pa. H) Y rrpeJ1:CTOlpHCKQtM
HaCeJhY Pvrn"IY .K'0:r\ EH xa,ha Hal)eHa }e j e):l Ha u,na i\1'aIb.a ln.eKa Kyna;cTor 06JIl1lKa (BHC.
l6,20 CM, np e"fH. 30 CM') M je):\Ra ,1J;pIllKa 0,[\ Behe n eKe. 06.nJ1K je y CICH'O'BYf HCT'M Kao
KO,n; ,n;aHa'IllfuHX ne:K3.
OB O;\l1 IIpJ1JtYU<OM 6KX ce 'OCBpHyO Ha i\HfIllJbefbe P. l\IIeplifHrepa Aa j'e neKa
je,[(HO 0',[\ 06HJbelKja CHp OI~amTBa (Moje TIOi~B .TIaq eI-be) - rl.l,e HHje 6H.n0 Moryhe J1MaTJ1
Y Kyhl1' KpyWHy neh. '2) IleKe cy 06e .ne}f{je npl1.!IrH'TJ1iBHe r<y.n"Type, a He cI1'pOi!VIaWTBa.
}bo':VIe cy ce c.ny :m:J1JIJ1', a l1 ,11;arr3C ce c.ny:iKe, H CHp.CiVLallIHHjH }f HIMy hHJ1:jJ1. OHa je
oBj eKaT K rJTT p e OTBQlpeHOr OrH~J1'lllTa, a 'He OMpO'MrallITBa, Kao IlITO iBiH XJIG6He n ehM
Hll'Cy 06 eJIe.>Kje Boran Ba .

" ) .n; p M C. cp li JI 11 IT 0 ' (6111 fi 11 II. T o M 11 h, HaB . ,!\eJlO, CTp. 32 11 cP0T. 6 .

H JI.
.\!l) II. II e T p C B H h, Ha 8. ClJI.aHa:K, CTp . 265.
)K.
\O) D I' i r o T r II h e l k a , De r vorgeschichtIichc p fa lb a u in Savebete b ei Donj a Dolina.
Taf. XX. 17-1 9 - W i MLtt. aus B. u. H. - B. IX - Wien, 1904.
Oo.

u) K s e n i j a V i n s k i - G a s p a r i n i, N eke pojave kontinuiteta s p o druja aTheolo

gi je u naim kra j-evima - P e ristil, Sv. I - Zagreb 1954.
'") D r TvI. G a vaz z i, Iz materij alne kulture, str. 333 - Narodna starina, Knj. I
Zagr eb 1922,
 42 IJ;BeTKO 'B. I1OtITOBl1h

IIope:z:\ eTapor HapO,n;HOr .noHt.[alPCTBa y B O<::IDf Y1Ma.MO y1 6e.ny KepaMvlKy MCTOt.[

fua t.[1{Qr nopeK.na (Bl1llI'}bY1~a y1 JIY1j e1l1 eB{) ). Thy CMO :z:\0611JU1 O:,!!; TypaKa npY1.niwKO:M
FbY1XOBa :z:\o.nacKa y HallIe KpajeBe.
TIoc.ne IIpBor CBeTCROr paTa y BOCHY cy nOt.[eJU1 :z:\c.na3Wl'J1 JIOHt.[aipJ1 M3 O.Ko.nI1He
IIY1pOTa y1 BeJIe IIaJIaHKe. IIoUITO pa,n;e Ha HO}KHOM KOJIY y1 ca t.[WCTOI:VI rJIl1Hor:vr (6e3
,n;o,n;aBafha BpCTe), 'O'Hl1' pa,n;e lV1HOrO 6pLKe l1i BellI'TY1je e,n; HallIY1X .nOHt.[3:pa . Bp.no ey
CHa.naLK.JbI1BY1 y norJle}:\y '[li()Tpek5a TpLKI111I'l'a M pa3HJ1X BpCTa rrp0Y13Bo,n;a. ThJ1XOiBO
npo,n;J1ipa}be je y CTa.nHOM 110paCTY 11 ':'vIIO)Ke ce ca ,cl1rypHoilllhy pehY1 ,n;a he 'C BpeMeHJO:M
CaCB!'I M rrOTl1cHYTY1 Ha'llIe JlOiH'I.a!pe. Y TOMe 'l1 OITlllTY1 Harrpe,n;aK ce.na, Kao 11 ane Beha
ynoTpe6a Y1!HAYC'llpY1CKOiI' 'TIo'Cy!)a, l1rpa 'l'aKod)e BeJIl1Ky y.nory.

nPErJIE,L( I
JJ;luIeH3Hje J!OHaQa o)J: 12-16 Cl\1 BHCHHe

MeCTO i ~J1iCJ1.Ha
I

O/I1B.opa
npe'IHHK
.LIHa
-----------------
60Ka IDl BI1C~HM

Bp!{a U1Yl h 15,50 13,50 12 17,19 - CM

MPKOIbl-l!i rpa)J: 15,50 12,50 10,50' 17,20 9
"
JI;. KalMeHI'p a,1l; 12,50 14 11,40 17,50 -
"
Bl1Wfhl1l.\a 15 11,50 10 16,50 8
"
IJ;05pYlfha 16 13 10 - 15,90 8
"
Y JIalPl1I~e 15 ,50 13 9,58 16,56 9,50
"
f1Ba;IhCKa 16 13,50 10 15,6G 8,50
"
Ii1BaFbCKa, 13,5G 11,50 8,80 13,50' -
o
, "
qpy6W'l\a 12 11,5U u 12,5~ 6
"
JI;. ,JI;06PKOBH!iH 14 12,50 13,50 17,50 7
"
JJ;. Pyj.a>Hl1 15 18,50 18,50 23,25 9,50
"
Epe3D'Ba K o ca 14,3G 12 9,20 15,60 7,50
"
,JI;eMl1WoBQI1 14,50 12,50 11
I 17,20 8,50
"
IIpo.ce'!Ho 14,56 13 10,06
I 16,61 8,15 CM

nPErJIE,L( II

,L(uMeH3Hje J1(}HaQa O)J: 17-22 Cl\1 BHCJUle

npe'JHIIK
l\!ecTo B l1CJma
I- MBolp a .I\Ha 60Ka HU BHC.I1HJ1

I1YJla,q 17,50 14 14,50 19,40 9,50 CM

I1y JIa,q 20 19 19 22,70 10
"
,JI;. KaMeHl'pa)J: 20,50 20,50 14 26,50
ilpe611;toJlI1 19,2() 19 17,50 21,33
"
l1ipe611,1l;'oJlJ1 21 20',3>0 19 23,56 11
"
JIl1'jeweBo 17,50' 13 13 18,80 10
"
,JI;()6pl11bu 2>1,50 16 12,50 2(),35 12,50
"
JI;o6plHba 18 14 10,50 17 9,5.0
"
M.aJIellLllhH 17 13 11,30 17,83 11
YJ1a'PJ1Ue 22 16 13 22,00 14
"

b
 JIQH'iapCT'BO BoeHe HI Xepl\eroBI1He 43

HaCTaBaK nperJleJ\a II

llpeqHHK
IUeCTO BI1C11Ha
I- - - ---,---
OTBO.pa
- - . . . : . . . - ' , - - - - - - - - -- -
,AHa GO,K a Ha BI1CI1HH

,
I
Y.rrapI1l\e . 21,50 14,5'0 10,50 19,74 -
"
li1ml IhCKa 18 14 11,50 16,87 10,50
"
-
~ ,

li1a a IhCKa 20 15 14 21
: II "
Opy6!'Il-\<1 17,80 13,40 W,50 17 -
"
.1l .n 06PKOBHfll1 18,50 18,50 17 24,2'0 11
"
.n. .n06PKOBHflH 21,50 19,20. I 18,50 24,52 12
"
.n. Pyj.<1 Hvf 19 17,80 19,80 25 12
"
BpKa'l lll1fl 19 16 15,80 21 10
"
B p Ka!llI.Il h 20 17 14 25,80 11,50
"
.n e MHlllOBl\H 19 15,50 12,8-0 21,33 11,50
"
IIpoce'lHo 19,37 16,28
I 14,43 21,32 11,06 CM

nPEfJIE,IJ; III

,IJ;1f:lleH3nje JJOHa~a OJI 23-26 CM BRC>Mne

MeCTO B VllCi11JH8
OTBo.pa ,AHa 50Ka Ha BI1CI1H.Vl

.ne:lIH'UlOJ3J.V1 23 18,30 13,80 24,84 14,50 CM

.ne MHIll OJ3l(YI , 24 17 14 25 -
"
IIpe6H,!1;oJII1 . ' 23,40 19,50 18 23,25 - ,.
IIpe6H,l\'O JlH 26 21,50 20 25,80 - "
JIHj.emeBo 23,50 15 15 23,50 14 -
"
.D;o5pIHba 25 16 13 2'1,80 13,50
"
Y Jlalp!11.\,e 24 1'5,:;;0 12,50 22,60 14,50
"
MBailbcKa 24 20 15 26 -
"
MBaIhCK<ll 24,5'0 19,70 14 25, 13,50
"
MBCI[!hCKa 25 2{)',50 16,50 27,30 14,50
"
Opy6J1I~ 24,5'0 21 16 25,70 14,50
"
IIpoce'iHo 24,26 18,54 15,25
I 24,61 14,07 CM

nPEl'JIE,IJ; IV

,IJ;HMeH3Jfje KOTJlaqa M nnropl"Tlba.Ka 0):\ 12-16 CM BJfCMae

npe'lllJlK
Ha3J1.B
l\IecTo BHCM:H8
O'l'BO:pa I ,AHa 60Ka

lVI a Jl ellIl1hl1 14,50 16 13,20 19,10 CM umol: ieTlhaK

Y JI.a~;:;IH l-\e , 15 15 12,50 18,47 urn ot:::)eTIha K
"
.n06pl1Jba 16,50 16,50 13 21 umOil:)eTlba K
"
Opy611l.\.a 15,20 16 16 19 ?
"
.n. PyjJaWf 15 19,5Q 19 23 68~
"
IIpoce'llio 15,24 16,60 14,74 2(j',11 CM
44 I.J;13eTKO 'B. Ilo.no.svrh

llPErJIE)); V

));.lUle1l3uje KOTJ1a'la JI llInOpeTlbll!Ka o~ 17-22 CM BKCHHe

IIp e 'l BIIK

ifIecTo BJ11CVfHa
I
-- ------,-~----...,I------
O'I'B.o'Pa ,11 HaiI 60 Ka

,ll; e JI.! HliWBl.\V1 20 - 11 23- CM , p ena

MPKO;rbl1TI. I'pa,l1
1 20 - 14 20 6aJ~pa
"
MPKOlbHh rp a,!l; 21,50 18 11 - 23 6aKpa
"
YJlapl1',-\e 17 17 16 22,60 mnol;;:leTrbaK
"
YJla'PH~~e 18 19,50 17 25,2'0 WTI q:-Ie TrbaK
"
n:. ,ll;06PKO'BVfh11 21 20,50 18,50 25,32
"
KO'TJla'!a
Kpa1cl1Ha,-\ 19 18 15,5"0' 23,92 6aKpa
"
I1poce'lHo 18,07 18,6:(} 14,71 23,15 CM

llPErJIE)); VI

llopcl;elbc ~Hale.I3J1ja cpoHjaHclulx JI oocaHcKHx J10Ha~a

II p e '1 H II K --,._ __ _ _ _ _
MecTo
,!l;Ha

Ilol'rleh (Yn<I1I1e) 20 16,.50 1'0,50 17,frO CM

3JlaKyca (Y:tKVfl.\e) 21 17,50 11,50 18,50

I
"
P ajols!JoitHl (HOBH Ila3ap) 21 18 11,40 14
"
KO!peRHTa (Ja,l1a'p) 20 16 9,50 16,5'0
"
Ilpoce'fH.o 20',50 17 10',72 16,62 CM

IlYJla,-\ 20 19 19 22,70 CM
Il pe6,Yr.n;oJ1 H 21 20,30 19 23,56
"
MBalhcKa 20 15 14 21
"
IlpOlC'!HO 20,33 16,lO 17,33 22,42 CJI.!

RESUME

LA POTERIE EN BOSNIE-HERZEGOVINE

II
Dans ce travail final sur la p o,terie de Bosnie-Herzegovi:ne, l'auteur tr-aite, dans la
premi~re partie, des centre s de p01 teri'e non enco;re etudies, et ainsL, glrace ega,l ement a l'article
de A. Kalmeta (GZM, N, S. IX - Sarajevo 1954), le doma'r ne de la tpoiterieen Bo-snie-Herze
gov1ne se trouve e)(plo re en entier. einq nouveeux centres de poterie s ont iai presentes. Tous
ces centres (de meme que ce ux dont il a ete precedemment question) se trOUV'Dt en Bosnie, un
seul se t:ro uvant en Herzegovine (Donji D obrkov ii, pireS de Litic.a).
Dans ces centres de I;:oterie, l'element nouveau est l a technique, qui differe de ceUe
de no\S autres patiel's, ce dont il 's era !plus loin de nouveau question. En ouh'e, la p oter:ie de Donji
D01brk ovii represente l'exception unique de produits de paterie non trempes (mise a part la
c: r.amique blanche qui est d 'origine etrangere), ce que le 'Potier ex;plique :paJr la qualcite parti
cu1iere de l 'argile emplo yee.
Da!f1S la Sconde I;:m'tie de l'.a.rticle l'auteur p resente des observ;aiion s generales fondees
sur l 'ensemble des materiaux connus jusqu ' a present. Il cons,ia'te .avant tout que 1'a poterie
 JIoH'mpC'l'BO BOOHe vr XepL\erom-m 45

populaire en Bosnie-HerzegoiVine constitue I'occupation second:a.ire des potiers, dont la principale

est J'agriculture. Cela' peut expliquer le degre rudimentaire et tres arriere du travail. Pris avant
tout p<lr les ttawaux de l,a terre, ils n 'ont accorde a la poterie qu'une alttenti<on secondalire, et
n'ont pas !j;rouve un besoin partilCu1ier de la, padaire. HoJ Imre tire des conclusions -sembl-ables
en 'c e qui concerne le degre arriere de la ceramique paysanne hongro,i se du moyen ege. 7 ) Cet
Nat tres ,arriere est nettement mis ,e n evidence pa.r les outils tres simples employes .par les
potiers: tour rudimentaire, particulierement celui de ty,pe .simple, grossi;ers couteaux de bois,
technique primitive et cuisson a feu o uv,ert.
Le nambre de,s oentres de poterie et le nombre des poticers en BOiSnie-Herzegovine
diminue rapi<dement. Le 1;:I1Ogres dans les viJllages, l ' emploi toujours plus gl' and d ' usten.siles
fabriques, ainsl que la forte concurrence des potiers de la Serbie insta,jJes dans la region et
travaHlanrt au tow' a pied ont fait que .lJes prodwits de nOiS po<t.ieriS sont de moins en mO'ins
demandes. Us sont en premier lieu 'relies a l ' atre deoouvert, et la disparitton de celui-ci
entrame cell e de.s .anci.ens re.c ipie nt.s de terre, deso'rma:is inutiles.
L materiau effientiel en p:lterLe est une espece particuliere d '.argile alaquelle d 1
<ljoute du 'c arbona,t e de caJcium ecrase tres fin (CaCO., en crista:ux) dans les plol:;:ortion.s de
2 (argi'le): l (vrsta) OIU de l: 1. Presque tou,s les potiers appeile'l1t ce carbonate de c.a1cuum
ecrase vrsta ou dvrsta. Comme cLaJlJs la langue s <rbo-croat~ d ' auj-ourd 'hui ce mot a une
significatiio n toute differente (la so,r te, l'eSipeCe), la question se pose donc de l'olrigine de ce
terme en voterile. En l'Usse, dversta signifie: sable gros, ce qlLi c'oncorde ootierement avec
la si.gnifi.ca,tion de vrsta. chez no'S po,t iers. Se ba.sant sur Ce fait, l'auteur suppose que ce
term'e pourra.it avoir ete cOlffimun a tOIL\S les ancioos Slaves, al{)rs qu ' ils viva,ient enCO~1e en
communaute. Il est pa,r {!unsequent necessaire de recherche!' ~i lc te'r me vrsta exJste 6ga
lement chez les potiers des autres peUl.:l ess,laves. Si ce fadt etait confilrme, il prouverait
egalement que les andens Slaves conna'issaient la poterie (v. note 12).
Tous les potiers de Bosnie-Herzegovine utilisent un t {) u r il m a i n . Deux types sont
emp!oyes: a) le plus s1mple est fait de pIanches et d ' un duu (axe) autour duquel taurne un
cone de bois renverse (fig. ll, a). Le sCOIl'lld type est plus complique: sw' la '~ lanche munie
d'un axe tourne un appaTeil oCcnstitue d'un disque et de barreaux entrecl'o'ises que t.raverse
l'axe (fig. ll, n O 2). L 'auteur suppos e que le tour a pied du mo yen age (fig. ll, nO 3) est sorti
de ces deux types, et iI10n pas de celui ds1gne par Ado,l ph Rieth (fig. 10).
NIJus -vrouvons dans la. poterie de Bos nie-Her zegovine l'al;:p1icaJion de trois techniques
de p.oterie, La technique de parDi est laJ plus rudimentaiIre (fig. l et Tab. 1) . Le fonds et le
debut de la pami se fO'l'ment a ,partir d 'un petit mOI"ceau d'argile. Le poUer y aj.oute tout
autoU'r un cylindre d '.argi.Je (fig. l, T.a b. 1), le fa it adherer au fo'n d en l'ecrapail1t de son index
droit r,eplie, tout oo le maintenant et le dirigeant v 'rs le haut de la paume de sa malin ga uche.
Quand ,s on trava,il a pris bonne figure (Tab . I, fig o 2), il l' commence la me-me operation .avec
un second cylindre (Tab. I, fig o 3) et 'c ontinue a.insi (dans le texte figo 1). Au cours dc son
. trava,il, il egalise de temps en temp3 la I;:arcu il l'embouchu~'e, qu 'i! effectue alu moyen d ' un
chi.ffon ou d'une peau humide.
La seconde technique est ceile e n t r e iS s e (spiJrale). Id les cylindlles d'argile ne sont
pa,s a.jDutes horizontaJemooot mais en fo~'me de spirale. Dans la t r o 'i s i e m e t e c h n i q u e,
d'etLra;g.e, le petit 'm orceau d'.alfgUe initial ne seTt pas s'ul001ent a former le fond, ma1s le
recipie nt ,e,ntier. Ce resultat est obtenu en etirant I'argi!e vers le haut, a l'aide d ' une peau
(ou d'un c hlfron) mouillee, enh'e le pou-ce et les autres doigts de la main droite. La paToi etiree
est ensuite abaiossee de nouveau palf Ij;ression de la jointure entre le pouce et I'index, puis
re:fiormee il. l'aide d'un chiffDn mouille. Oette tro,i sieme technique est -ca'ra ctkl'ise.e par le fait
que to ut est fait de la m win droite, la main ga uche ne fai's ant que mouvoi:r 1e tour.
A Brezo'va: Ko,s.a (Cazin), cette technique presente une variante plus a,ncienne. C'est
une sorte de transit,i on entre la te.chnique de 1=aroi et 'c eile d 'etirage. Au fc,n d prealablement
fait vi.ent s'.a jouter un cylindl1e d 'argile. L e s d o i g t s d e s d e u x m a, i n s etirent la paroi
du recipient, mais celle-ci n 'lst plus abaissee de nouveau, 'c omme c'est le eas dans la technique
d'etirage. Toutes I,e s princ.ipales techniques rudimentail'e-s du tour de I;:o.tier a main se tro uvent
ain's i I1epresentees dans le tra v a.il de n Ols potiers.
Avant de se metore a l 'ouVl'age, tous les potiers versent sur leur tour du sable fin ou
des cendres, puur que l '.argile ne colle pas au fond. Quand le rec1pient est termine, Us retil'ent
alC/rs a I'aide d'un couteau de bo,i's l'argile supe-rfh.!.e qui se trouvent sur les cotes, pres du
fond, et Tetilrent le recipient. SeuI, re p<Jti'eT de Vinjica, pres de K1seljak, qui ne fabl'ique
46 IJ;Be'I"KO 'B. IIonoBl1k

exclusivement que de la ceramique blanche, ne verse rien sur son tou-r, ma,is coupe le recipient
termine il l'aide d'w1 fil, ;:{)ur pouvo'i r le retirer.
La plupart des pctiers executent la cuisson il feu decouvert. Certai:ns ont des fours
speciaux, mais ceux-ci sont d'ortgine plus recente. Les recipients retires du feu s{mt trempes
(t.erme empnmte aux forgerons) pour etre plus res istants. Le trempage se fait dans du kaI ,
bouillie faite de f&rine dela,y ee dans de l'eau. Dans certains endroits, on prend au lien de
fa rine des racines ecrasees de la grande fougere (pteridium aquilinum), il laquelle on ajoute
un peu <h! suje. Le trempage termine la fabric-ation du reci"J ient. La p<yterie popula.i.re de
Bosnie-Herzegovine ne connait pas le vernissage.
La d e cor a t i o n es't tres simple. Les motifs sont a lignes rectilignes, onduleuses ou
en zig-zag, des entailles encoches faites avec la podnte du co u tea u , des cercles particuli.e.rs ~t
empreintes digitales. La disposition de ces moti-is v.arie. (Tab. IV)
Il exista.i t auparava>nt davantag-e des s i g n e s p a r t i e u l i e r s alU fond du recipient.
Ils n 'ont ete oonserves que dans certa,ins enclroits (fig. 7 et Tab. V). Us ser vent aujourd ' hui de
signes distinctifs. On ignore s'ils ont eu jrunaiis une significations specia,le.
La forme e l e m e n t a i r e d e s r e c i P i e n t s est oY<l1e, et les rapports des dimen
sions sont donnes dans les tableaux synoptiques I-VI il la fin de l'article.
Il est enfin fait mention dans ce tra-v ail de la grande simil.itude qui existe entre
eerta.ins articles de 'i=oterie d'aujomd'hui et ceux dc l'epoque prehi sto rique (pot, couvercJe de
pot, peka (le grand eouvercle en terre SOUS lequel on ellit le 'lx.li n sur l'atre decouvert et
creuset d'orfevre).
JJ;s. ']l, II o n o s ~I fl : JIOH'!apC TB O B oclle H XepL\erOBHHe, II

Ta6. I

 Hp. . 'IJ. 11 (} n n p. H 11: .JIo H'-I apC'TRO BonJe H X cp l\e rOLH1He, JI

Tao. II

JI C IP-WPCKV1 np0I13 0 !)I/ lI-I .1 n<1 r yj c' y JJ. Pyj-: lIU1M :l (JI~U&'1 I-bCKO TIO.Tb e )
 IJ;s. 'B. IT o n o B 11' h ; JIoH'{apC'I'BO BocHe VI XepI\erOmlt,e, II

Ta6. III

en. 1 - BaJ{p a KO Kp aOI1IH'I.,(a (rJ!<'l>M()'-! ); C J!. 2 - .JIOIH<J::tPCKVI npiJ"it3BO;!li11

C r.me T"opVlh a y .rr:. n;O~U(QBI1~m.ta (Jh!l11 'l'Y! ~a )
Ua. 'B . TI Q n o B 11 h : JIOH'-Iap CTB O EOCHe YI X e pqer OBJ1He, II

Tao, lV


11;6. 'B. TI O n O B YI h t JIOH'-l.apCTBO B OCHe tl Xepu,erOB IfHe, II

Ta6. V

,D;YlllAH ,D; PJb A1:fA

MYTan411je*) y MpkOl"'hHh-rpaAY
I
rrO,D;AUM Y nMTEPATYPM
o MYTan"InjaMa MIMa MaJIO nMCaHJ1X nO'.L\aTaKa Y JIYlTepaTypM.
CBM MCOIV1TM'Ba"I'M KOjM nMIllY o MyTaII'IVfCKOM 3'aHaTY (BYKaHoBMl,l), KHe)Ke
BV1fieBa 2 ), BeHe.L\MKOBa't ,D;OiM'OHKom-l), B. KapaI,lMd'l"), ByeO), K:peIlleBJba'KOBMh 7 ) J1 .L\p.)
CaOI!IllTaB ajy .L\a cy IJ'vlIYTan"IJ1je (oBa'K<aB ce M3roBop Haj"IIllfie "Iyje y MipKOIfhMh-.fpa.L\Y),
MYTa6r,mje, MYTaBI,mje, MYTacp"IJ1j-e, K030npe..L\I1', KO"I TapM"), CTpYHapJ10), l\ilajc-ropYl
KOjYl ce 6aBe 06pal.L\'OM K03j;e .L\JIaKe (KocTpeTV1, Koih.eT'l1, KOC3Y1He), OIRM KOlj 'YI J1:3pal)yjy
nOKPbB~-MyTane (O.L\ nepc. pe"IYI MYTa6 no Byj a'KJIYfjV1"') , xapape, 306HJ1~e, 6J1care,
r,re6pe , KOJIaHe J1T.L\.
Haj3Ha"IajHMj.YI nO\ZJ;aTa'K o ;vrYTan1fJ1jmvla Y MPKOlhJ1fi-rpa.L\y .L\aje HaM XaM.L\Vfj,a
KpemeBJbaI{Q~mfi Ka.L\ Ka2Ke: 3Hace .L\a OBJ1 ot6PTHl1IJ;J1 (MYTan"IYfj:e) p al.L\e y Cap.a',j,eBY
1531, y Moerapy 1565, a y Bapqapy O'.L\ npBe nOJIe 17 c'l1OJblefi a 1J). Y MPKOI-bYlft.-rpa.L\y
(HeKa.L\aIlllheM B3'p~ap-BaKycpy), 3Ha "I YI , H :10 Cpe.L\HO nocJIe' Ib0rOBOr OCHJ1Balha l~).

"") OBaKal3' heMo .13ro'Bop ynoTpe6JbaBaTI1 YBeK Ka,l.la ce pa,l.lH o :VlPKOfbHhKHM MYTan"'lH jaMa
H.1XO Y BYKOBOl).1 Pje~H:WKy (CTp. 388), BopaHWhe'BOM IIpaBO'TIHc y (CTp, 134) H BeJll1heBOM IIp aBO'mrcy
(CTp. 277) CTOjH: i\tyT3Bl,lHj0. >1 ~'I'YTaB.
1) T. B y K a H o B H fi: MYTaBI,mje y np1WTH.FIH, fO,l.lJ1WfbaK MY3eja JY}!{He Cp6Hje,
CKOnJbe, 1!}39 r., CTp. 181- 191.
") C, K H e JI( e B H h: K030Tlpe,l.lH y li!Ba!-bl1L\l1, 360PHJ1)K pa,l.lOBa <1> l1'Jl03o cPcKor cPaKYJJTeTa
Y Beorpa,l.\.Y, Br,l.l., 1955 r., CTP, 253-265. '
a) B . B e H e,l.l H K o B a: MYTacP'-lHHOKHSlT 3a:HaSlT B BbJJrapl1Sl, li!3BecTHSl Ha ETHorpacPCKI1H
EHCTI1TYT C MY3eH, CocPl<!H , 1953 ro,l.l" CTp. 62. .
<) O. D o m o n k o s: Egy tis uintwi szortarisznyas muhely, Neprajz i Ertesitti Nemzeti
Ml1zeum, Neprajzi Muzeum evk0nyve, Budapest, 1955 r . S. 191.
"~l B . K .a pal,lHh: CpncKH Pje'-lHI1'K, Br,l.l., 1898, C'It='. 388,
U) A m i B () II e: Die Europiiische TUrkei, Wi en, J8R!) r,
') H. K r e e v l j a k o v i : Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463-1878), str, 142,
Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Sl a vena, knj, XXX, sv. l , Zagreb, 1935 g ,
H) Onaj koji obrauje ko e t (e lja , prede, e), I ve k o v i - B l' o z: Rjenik hrva ts kog
jezika, Zag.reb, 1901 r., str. 543.
g) M. B y j a K ,TIH j a:JIeKCl1:KO'H CTpaHI1X pe'-lH H l13tpa3a, B r,l.l. , 1937 r., CTP. 1042.
111) M, B Y j a K JJ H j a: H.aBe,l.leHO ,l.IeJlo, CTp. 764,
u) H , K l' e e v l j.a k o vi : Gradska privreda i e sn.af i u Bosni i Hercegovini (od 1463
-1851) , Sarajevo, 1949 g., poseban otisak, str. 16. Za proizvode o'v ih majstora K r e e v l ja k (} v i
veli: "Irno jo jedna vrsta tkanine koju su i zraivali nae mutabdije 'i zove se klanja . Iz
izvora 17 stoljea zna se, da se ova, tkanina prodavala na adin. Klan ja se tkala od vune, a od
Ilje s u se pravile stelje za. samare i iJSpU!njavale slamom, Ove stelje zva le su se klanje , nave
deno, delo, str. 16.
1") U n e posrednoj bli.zini Mrkonji-Gra da nalaze se ostaci rimskog puta, kako navodi E.
P a a l i u lanku: Rimski put od lVll'konji-Gmda p l'ema Banj,a luci, u "Naim starinama III,
Sarajevo, 1956 g" s tr. 75, Iz pisan ih dokumena,ta koje je obradio H. S a b a n o v i (u prevodu
Putopisa Evlij e :elebije), vidi se da je kasabu osnovao H . Mustafa-aga, Siin Mehmed-begov, a
unuk Abdulveduda potkraj XVI vijeka . Xal,l11 MycT8.cPa-ara 6HO je Oi!(Be,l.leH 11'3 OBliK KpajeBa
y HCTO IBp a\{e 11 no npl1'-ll1l KOjy (:aM 3aOeJle}!{110 O,l.l A , ,ll;e,l.ll1,tia , a I'O,l.lWHa OC,IDtlla,a,a rpa,l.la CJJa}!{e
ce ca illa6aHOBl1tieBoM (1591 r,), OBO O)1Bo'Qefue JjeL\e 113 HalllJ11X KpajeBa rrO'-leJlO je, npeMa raK o
BHtieBI1M nO,l.laL\I1:Ma, OKO 1530 r. In a je 113<l8aaJJO llelia paCeJbaBafba - II. r a K o B H h: IIOI; IO,L\114e
y Kpa jol1'Hl1, Pa3DHTazc, II, 1~35 r., 6p, 2, BaFbaJJYKa.
48

,IJ;pynl rrO,n;3TaK, O,n; HC'I'Or nM'C~a, rOROpH ,I:\a MyranqHCKH 3aHaT JlHj erro ~BaTe }our H
,I:\aRaC (1935 r.) Y rop. BaKY<PY, Bap~ap y (MpKoJ:b.l.fh-rpa,n;y) J:l) H HeKHM ce.lJJl1Vla OKO
C apajeBa, r Opa2K,ll;a, <poqe H C T'o ~a . M. Kap E.HOB11.h Tal oi)e nONlY1l:be np 0113BO,I:\e
iVrYTanqJ'fCKor 3aHaTa H ful1X'OBO H3Ho.ur 2Ihe Ha c ajall1 Y Be "IH-I'llfMa ").
CeM GBJ1X n O,I:\a:raKa o MP'KOIhJ1h.l J1M MajcTOp MMa J1'Ma jour HeKOJIJ1KO' nOMeRa
o Myra rrqJ1jaM 2- Yl3 Capajeaa J1 OCTaJlJ1X qJa,n;O'Ba B OCL-I2 . ITope,I:\ Beli !10MHY':':"Or' rrO,I:\aTKa
113 1531 r. (y Ko:v.re ce XycpeB-6eWBO'M BaxY<PH'aMCiVf YB aKyCPJh.aBa h ep aHa Tj.
MYTaIFlJ1CKa p a,I:\'AOIDIL\a y Cap.ajeBY) 'f:Oi\iIJ1IhY ce MYTawHfje CBe tieurh.e o,n; nO"Ien::a
19 CT031 i1.a, !ITa cY Y CapajeBY J1M'331J1 YI CBo,r i1.exa j y (AJfJ1oera ), a rrp YIp e,n;r1"IDf cy vl
J1331eT-K YillRaMy 17 77 rO,I:\HHe. Kp eilleBJhaKO BHh OB no.,n;aT't<: '.H:aBOgl1 3aje,n;HO ca
nO',Zl.C1TKOM Vl3 ITYTonVlca EBJIYfje LJe31e6oHj<e r,I:\e ce r OB O})J1 o rrpO,I:\ajl1 npOT13BO,I:\a O,I:\
pHl)aCTVfx K0 3a Y C ap a jeBY"').
rOB op ehH o E Bp orr cKolj TypcKoj Ami Bou e He np onymTa ,n pJ131HKY a nOIMeHe
Myran"Il1CKe rrp'O'H3BO,I:\e vl TO: apape , TopBe, 6J1CaTe H MYTaTIe 3a Koje CMaTpa ,I:\a
cy J13B'aHpe,I:\HR 3aI1lTHTa O,I:\ KJ1llie 1 U) .
OBGAle Tpe6a ,I:\o,n;a TYl, HapaBH!O C pe3epB oM , ,I:\a ce y ,Kfu1KHJ1L\,H KaH)'H Ha;\!eH
na,I:\J1WaxH ["OBOPJ1 o. eXJLH caHajJ1 (3aiH3TWMa) na ce, H3Mei)y OCTa31HX , HaB O',Zl.e VI
OBJ1 MajcTopVl rro,n; pe,I:\. 6.p. 12: Bypy1{I,lJ1je ( a Ko j e RJ1 rrMca~ Re 3Ha KOj M'M ce
3aHaTC'vI 6aB e), ;;Keh el,TJ!!je J1 i\'!o jTa6l,I'Hj ( lVryTa n~Hje) . 3aKOH j 'e rrJ1CaH 1587 r ., Y
Bp eMe cYJITaRa Mypa':ra III , (1574-1595f').
Typ ~J1 cy - Ka)!{e Ha .z:I'Py1'OM MCry Kp eureBJhaKoBJ,ri1. - H'3JCTojaJfH ,n;a
p a3BHjy ORe 3aHaT. KO jH cy 11;\<1 Kao Bo j HH~11Ma OH.11% rroT'p e6-HH. BJ1lw e j ie Hero
CJ1rYp'HO, .L\,a je Y npso Bp eNle i\1Iei)y 06P'l1H HlJ;t'1i\1 a O>t.rro MRoro ,n;o c'eJheHJ1.xa H 3 p a3HJ1X
06PTHJ1X Mj e- CTa OCMaH31J1CKOr ~apCTBa, O,I:\ KO j:vl'X cy lVmOI'l1 'I11p,Hna,n;H:vrL(H jCIh J1qap CKOr
pe,I:\a. ORYr cy 06PTHJ1-W1 ea C:060M ,n;OH<J1 j eJIl1 l1 n o-rpe6aH aJlaT. CKOPO CBH Ha3MB11
::lJIaTta J1 rrpo,n;YKaTa 3aHaT31l1'j cKe J1H,n;ycTpwje rypcI<o r cy rro,npJ1jeTJIa Kao 'H Ha3MB,yj
Ca.lvI l1X 3aHaTa. K ao liW y py.n;arpCKoj J1 Ta.1IJ10HH"Iap cKoj TepMI1HO JIOrVljH Ha31a3J11\10
fu-Ma "IKe Ha 3HBe. M 3H:J11\'l!Ke cy p:vrjeTKe (KOIB aq , 3JIa'I'ap). Be3 c:yMH>-e.L(a je 6 J1JIO J1
,I:\oMafi'J1x 3aRaT ,,'1Mj.a KOj VI cy np OJ13BO,I:\1-hY YCK31a,I:\1131J.1 ea HOBJ1"?11 rro'l'p.e6aMa 1 ") .
:Vb OCTaJIJ1X K.pajeBa HaIlle 3eMJbe ,J1Ma HeillTO y3rp e,I:\Hl1X. rro,n;aTaKa y pa,I:\OBJ1::vla
KOjH He TpeTMpajy OBY npaOJI eMClT.J1KY . T aKO ce nOMJ1lliY MY'M.Bl,IJ1je y H'J1IDY, (jour
y XVIII cTo.neh y ), IIp'J13peHY, BpalhcKoj IhH1hJ1 YI KpaT oBY (IWjH cy K a o rre"IaJl,6a.p J1
HO CH31J1 CBOj e rrpoH3Bo,n;e y 'B.YCTeH,[(M31 H II;apJ1.f'pa,I:\) lli), MY'raBI,mj e Y 'H!ermc.p e,ll.H Oj
OKOJIJ1"ID1 Bp afua" "), M.YTarNJ1'CKJ1 eCHacp y ITJ1pOTY"') (OBa j je eCHa<p J1.iVlaO J1 'CBOjy
CJI aB,)" CJIY:>K6y, CBe~a - CB . CTeBaHa ApxJ1ljaK oRa), TKaJI"IYIje no JI'l1L(J1. VI Kp
6anH""), a HMa rro ,n;aTa'K a VI y pa,n;oBJ1lVI'a JOBaHa II;BHj Hh a"") ,I1T,I:\.

ll) H. K r e e v l j a k o v i: Esn afi i obrti ... , s tr. 142

Hl M. K a p a H o 'B, III li: MJlHH.n;aH'CKYI, Bawap y Be'-IVl liID!B, P.a3BI1TaK, B a H> a JlYKa, 6p. 8 1'1
g, ro,n;. V, 1938, CTp. 262-266.
1")H. Kr ee vIj a kovi: E s nafi i obrti .. ., str. 142.
)(1) A. B'O U e: Navedeno delo, s tr. 14<3.
17) O. A. S o k o lov i : Z anati u Turs koj u sta r a vrem e n a. Novi behar , br. 4 (1929),
str. 61-2. OBaj ITo,n;aT,u K y3H ~Ia:'1 o p e3e p BoM He OTo r.a UlTO . m eJlI-nl ,l\a y TYPCKoj Imj e 6Y1J10
MYTa n 'HICKor 3aHaTa , Beh 3aTo WT'O 110Tl1' ITHCa L\, Ha .n; pyro:vJ ~l ec 'r Y, r OBopelivi o ITOllleHY'TOM 3UKO
!-HlK}', YOIT WTe He ctlQ:l<JJ>Ub e MYTaTf'l11 j-e.
lS) H. K L e ii e v l j a k o v i : Gradska pr ivreda. ,. , str. 5.
"') T. B Y 'K a H o B 11' li: Ha Be,l\e!-lO .n;e.JJ o. B. K at;tJ.fh Y ,l\e.ny " Cp6 I1ja , E r,u, 1887 r. , KaJK e
.n;a je y Hawy 6HJ10 82, a Y L\ e Jloj Cp5aj.J1 210 MY'ra,w m ja.
OU) M . C a B VI 11 : H arna HH,l\yerp.Hja 11 3BHa TVI I , Ca pa jes o, 1922 r ., CTp . 290.
") K. K o C T tr 11 : CTapa CpITOKa Tpl'OBHHa YI 111l.l\yCTP l1'jit, Er.n;, 1904 r ., oTp . 130 .
""l F. H e.f e l e : Tk a lij a po Lici i Kl'b avi, Glas nik Drustva z a umj e tno st i obrt, god.
III, Z aB1'e b. P o mi.n j u . e mo ta<pi-rabi za p-Ok r ivanje konj a koji s u tk a ni od p om eane vune i
kostreti. Auto r ih s v r s t a va u sukneninu za r nzliku od Il:u-t e nine, st r . 39.
"') J. ll; B H j ~1 li : AHTporwl'eorpacPcKH I1p06,JJ e~lH B aJTKaBCKOr IloJ1 YO-CTpBa, Cp rroKH eTI-fO
rpncP cK!>l 350 pm!x, K!-b . IV, CTp. 53. IlOMaH>e ce MYTa!1'-1V1JlYK .ne!WBa <lKe OKOJIH.He.
 MYTawrHje Y MPKOIMLfi-fpa.llY 49

MYTaIT'-U,rje, Kao 3ace6HY TeM,Y 06pap,J1JH1CY T. BYKaHOBl1h"4), a .y HajHO'Bl1je

BpeMe C. KHe2KeBl1h"" ). IIo3HaTo MI1 je ,n;a cy jom HeK!l1 I1CITI1T!1Ba'-IYf pa,n;I1JlI1 Ha .oBO'M
nOJbY, aJII1, HI1 ,n;o ,n;aHac, HI1CY 'cBoje pa,n;OBe ny6Jl'l1){OBaJII1"").
O MYTall~Il1jaMa y ByrapcKoj Haj3Ha'-IajHl1ja je pacnpa.sa B . BeHe,n;YfKOIBe"7),
.11;0'K ce ,n;eJraTHocT OBY1X MajC'I'Opa y Mal)apcKoj (3aTI1CKa o6Jlac'T) nOMI1I-be y pa,n;y O.
,L(OMoHKowa "' ).
OBa KO OCKy,n;HJ1 1TI0,n;aQY1 y JlI1TepaTyp11 o MYTan'-II1C'KOIM: 3HHaTY y BOCHI1 joj Xep
QeroSI1HM, HJe Ka,n;a jaKo pa3BYfjeHoM 3aHaTY y MpKOI:bl1h-rpa,n;y KOjl1 je ,n;a:Hac y
113yMWp aI:b y, K a:o y1 caBeT npocp. <PI1JlMTIoBI1'h a ""), yrrYTI1JIY1 cy Me ,n;a ce OBI1M npo
5Jlel\TOM Bl1ll1en03a6aBl1M ca 2KeJbO'M ,n;a pa,n; o OHoj TeMJ1 y1 ,n;aJbe HaCTaBl1JVl. Y OBOMe
pa,n;y 6l1JIO MI1 je ,o,n; BeJlY1Ke KOPI1CTI1 TO, Il1TO 3ei\1aJbCKI1 My3ej y Capajesy, a y1
Hiapo,n;HY1 MY3ej y BaJba.rr:YQ'11 no'ce,n;yj-e KOMnJIeTaH MYTan'-I11CKI1 aJIaT Kao 11 np0I13'BOp,e
O'Bo r 3aHaTa 113 MPKOI:bYfh-rpa,n;a.

II
M3PA,ll;A My"TAIIQMCKMX IIPOM3BO,ll;A M AJIAT

a) C '11 P o B vl H a. O!{OJll1iHa MPKOJhI1'h-rpa-,n;a, HapO'-IWTO H:errocp'e,n;Ha O'KOJII1Ha

:GO'-IQa, Kpaj 1eBl1 ,n;y2K n .YTa MPKOlhYlh-rpa,n;-BaI:haJlYKa, nOrG<,D;H11 cy caMD 3'a ,n;p2K3fue
K03a 3a1'O iliTO je KO,n; K03e Y 3rop pen, a l)aBo y HoraMa, na ce ~epe 11 nei-npa no
HajBehl1M Bpar rOJI'O;VI'l1:jaMa :IO) na je, 11 ,n;aJfa,C, nOCJle Ype,n;6e o 3a6paHl1 .rtp2Ka'fua K03a,
,n;03BOJbeHO j e,n,HOM ceJIY ,n;a 'I1X .z:qJ2KoYf jrep I1M J1CKJbY'-IMBO CJIY2Ke 3a Y1cxpaHy."l) Beh
y ,ll;pBapCKO'M c pe3y IllYMa HJ1je !1)OI'o,n;Ha, TO je rpa6e2K, KaKO Ka2KY MYTan"'Iil1'je y1
Ty je Ma,JIO KOCTpeTJ1.
r0!l30peTIY1 o CTO~l1 y BO.CHI1 y1 Xep~erOBI1HY1 ByK3COBl1h HaBo.,n;11 31 I1Me 3a
K03e, He HarJIaUlaBajYBH Koje cy BpCTe y KOM Kpajy paCJlpOcTpaJ-beHe. To cy, HaiIIp.:
6pohe = K03a lIl'TO joj KocTpeT cypHl)a I1JII1 Ka3HYTa, raJIe6YfQa = K03a 6l1jeJla,
DlpyTe = QPHa H '6:l1'j-eJIa Ha rra'cO'Be, na je Ha npYTOBe '-Io'6aH 11 Oefpl1)Ke, P-11l)'OMI1JIa =
= nOHell1TO pl1l)a, BpaHe =
ruma , DOHYT BpaHe 11 roJly6l1Qa =
j 'a Ko 6I1j.eJla::"). HaReo
caM e'B,ll;e, caMO HeKOJlI1'KO Bp-CTa K03a, tep ce Te Goje yrJraBIH();Vr cpehy 'KO,n; p33,[\13a
jalba - pa36VlpaJba KO'cTpeT'11.

"') T . B Y K a OH o B 11 fi: H3i3ieAeJ-1O .lIeJIo, CTp. 181.

",.) C. K H e Rl: e II H fi: HaBe.l\eHol .n;eJIO, CT',P. 253.

"") He06j aBJbeHVI pa'.l\OB!tf o' MYTaBl,JYl'jawl Y HHillY, Kao H pa.l\ .ll: p a r o C JI a B a A H T o-

H H j e B.H fi .a, aCI1CTeWl'a ETHOl1piacPCKor vIIIcTHTyTa CAR o MYTaBl.mjaMa Y A .rr eKCl-LliIU'.

"') B. B e H e.ll YI K o B a: HaBe.l\eH'O .l\eJIO, CTp. 62.
:") O . .ll: o M 'O-H K .O ill: HaBe>.l\eHO .l\eJIo, CIp. 191.
,\JJ OBlU 'l llyTe:VI ce npocP. CP VI JI 11 JJ o lB VI fi Y HajTOnJIHj e 3aX!BaJbyjeM.
Y MPKOI-bl1h-rpa.l\Y 60paBI1.o Ci1llVl Y .l\lla I-l. axa, H TO: 25-27. IV. 195fl r . Ha npOJIa3y Y
Ba!h aJI YKY YI 4-7 jY'Ha HCTe rO.l\!tfiHe.
ITO.l\aTKe 3a oBaj pa.l\ AaJI.M cy MH: A x ~t e T B Y X VI h, MYTarrr<urja, cTap 65 r" lDerOBa
}Ke-Ha .ll: e B JI ci B Y X H' h, cTapa 51 r., npe-.l\H'J Ial\ Y lDeroBoj pa.l\lDH M 6 p o X a Rl: 611 h, cTa:p
50 r. , C Y JI e j M a H X P Y C T .a H o B W h, :WYT.a.n"Il1ja, CTap 58 r., A x M e T .ll: e.llH h, 6HB. TPI'OS CiU;,
cTap 66 r. - CBH H3 MpKo'l Dl1h-rpa.l\a; O M e p r a CP Y p o B H h , MYT,a.n"I11ja Y Jajl\Y, cTap 55 r,
H A x M e T E I,l Y JI o IH H h, MYTa1n'l wja Y rVplDe~1 BaKYcPY, cTap 47 r. TaKol)e caM KCi:::MCTI10
nO,ll;ClTKe- Koje cy M~L .l\aJIH: P li 3 o Y Rl: 11 'l a H HH, nlH O M e p a Y)K H 'l a H 11 H a, J1 K Y P a
H o B M fi My C T.a <p a, Y)Kap, - .060j11ll\a 113 CapajeBa. Cm-m,m Hanpe.l\ ll06pojaHI1'M H oBora nYTa
11.3paRl: aBaM CBOjy HCKpeHY 3~BaJlHOCT .
TaKol)e ce, OBI1:11 llYTe~1, 3aXBa\Jbyje~1 KYCTOCY 3eMaJbCKOr IVrY3eja Y CapajeBY 3 o P H
C JI a B H "'! Y JI H h, M, P ,a .l\ 11 fi .l\l1peKTOPY Ha,pO,!\"H.OT MY3eja Y Bal-baJIYl\H 11 KYCTOCy 11'CTor
My3ej a M. .ll: p a ill K H h y.
"") S, R. D e l i : Zato, j e u koze uzgor rep, Glasni], Zemaljskog muzeja Bosne i Her
cegovin e, II, Sarajevo, 1892 r.
:II) C. B ,<1.Tb B HH e.

"') B 11 JI - B Y JI e T J1. h B Y K a C o B !tf h: CToKa Y Xepl\er-B OOHH, KapCll,ll1h , 6p, 7 li 8,

A.rr eKC WRaI.(, j YJlH-8/3IrYCT 1899 r., rO.ll!tfHa 1.

Glasnil< Zemaljskog muzeja - Istorija i Etnografija 4

50 ,nywaH ,npJbaqa
------------------------------~

Koaja )VlaKa ce 30Be >lKOcTpvrjeT, a ceJbaIJ;vr H3 OKOJIWHe MPKOlhHfi-fpa,1\a

30BY je >l K'o fieT. K03e ce llH1111ajy ynpoJIefie. BocaHCKe K03e ,1\ajy O~ je,1\Hor lID111Iafua
no 300 rp, a u:pHoropCKe no BHme OA 500 rp KOCTpeTH. ,I1;Y)KHHa noje.lV1lli'lX BJIaCI1
,1\OCTV!3aJIa je rrOHeKa.n; H .n;o 10 U;M, HO, Y BefiHHH CJIyqajeBa 6HJIa jo,e TO Jap'-l11joa ,1\JIaKa.
I1ope.n; OlBe n{)lCTojl1 KOCTPeT Koja je ea MpTBI1X K03a 6Pl1joBI1Ha a ,1\o6l1jaJIa ,c e
Hajqelllfie H3 Ta6xaHa CapajeBa H BI1C{)IKor.
HajB.I 1Ille cHpoBI1Ha oTKynJbHBaJIil1 cy M'PKOIhl1fiKH MaJCTOpl1 Ha cajMY y BeqH
30
hHMa ) (BH7\11 CJI. 1) qHja OKOJlHHa raj,H 6eJIe 'K 03e H Ho'1a 6eJIy KO'CTpeT (Jafu H PMalh).
To je n03HaTa Bpxmu-mcKa KOCTPe-r H HajnorU.n;lU1:ja je 6arn 360r CBo:je 60je -- jep,
o.n; 6eJI,e 60je MO)Ke ce .n;06HTH CBaKa .n;pyra 60ja . BeJIY KOCTpeT HMa jow Kpaj OKO
........

l
I>
I(lY"",A'~ L~ !
~ ll v .HAV ,,"
\

~. ~ - 01\AH PAAV10HL-1Uc AXMETA 5YXV1hA

C.JI. 2 - IIYQaJIO. a) ~a<CKa, 6) O'ITY'I1a, B) J1l,le

,I1;pHHe -- aJlJ1, y TOM Kpajy HMa jorn 'H pl1i)e K03HHe , K03H'HY pHlje 60je HMa
jom 11 Kpa j OKO rop. BaKy<pa H KIpaj OKO Po<raTHu;e. POraTHqKa KOCTpeT 'ce ,Haj'CJIa
6Hje np07\<lBaJIa Y BeqHBHMa 360r CBoJe 6oje. 80 % U:pHoropcKe KocTrpeTH je U:PHO.
BPXOBI1HCKY KOCTPe'r MpKOlhH5.:KH MajcTOpH oTKynJbHBaJIl1 cy Ca.M.H Ha Balllapy
y Beql1fi,J1;,'VIa, a Ty ce npo.n;aBaJIa jom ,H BYHa, japHHa (jarfuefia BY<Ha) H KO,)Ka npeKO
<pHpMe CaJI.l1X ,I1;e.n;l1h H CHH H3 MPKolhHh-fpa.n;a HJf11 npeKo TproBau;a Myjare
,I1;H3.n;a'pa ,H XaI,ll1j,e KapaceJ1MlMosl1fia H3 KOTop-BapoIllH . ,I1;PHHCKY KOCTPeT H KOCTPeT
H3 U:p'He rope .n;o6HBaJIH cy MpKOfMcliK'H MajcTOpl1 Il'pe KO capajescKo,r TpTOBu;a OMepa
Y)KHqaHHHa KOMe cy H npO,1\aOOJrH CBo}e npOH3Bo.n;e~ ) . TaKolje -cy npeKo OBnr
TprO<Bu;a .n;o6HBaJIH CHpOBJ1HY 113 CaHI,IaKa H XerpqerOBJ1He.
K03ja .n;JlaKa ce .n;o npe.n; II CB. paT f1JIafiaJl,a 12--20 ~a'Pa, ceM 3a B.peMe
KpH3e 1932--33 roWlHe Ka,1\a je 6HJla cKyrrJba. 0,1\ 1945 .n;o 1946 rol,!tHHe 3a KH.JIorpaM
ce nJla.fiaJIO 30 .n;HHapa. U:eHa BJla'CH<aToj K03Wffi1 5l1JIa je 1954 ro.n;HHe 520 ,!l;Y1lHapa
3a Kr"" ) a 1955 r. 750 ,1\HHapa 36 ) 3a Kr 11 EMIlle. Je,QYfJH.O ce OPl1j oBI1Ha M'OrJla H MO)Ke
,1\OOHTH 'DO 200 ,1\HHapa 3a Kr.

03) M. K a p a H {) B 11 fi: HaBe)l,eHO )l,eJIo, c-rp. 265.

"') 'YMPO 1940 r.
:10) IIpeMa pa'LfYHY capajeBcKe Up<-"Bape :vi 'paqYHY H3 BvlJJehe.

'") HpeMa PUqYRY OTKynHe CTaHHQe - BaJbaJIYKu,

 51

MpKOlMIJhK!J1 Maj<:'r~p'vr H'a6aBJbajy .n,aHaC cvr'PaB<HHY J13 CBJ1X KpajeBa JyrOCJIa

Bvrje: vr3 ByrajHa. H BvrJIeha, v13 K'apJIaB~a, vr3 OcvrjeKa. MPKOlhvrh.w1 MajcTOpJ1i cy,
CeM TOra, Y1'HTepeCe'HTI1 3a yB08 CYrpOBvrHe Y13 rpqKe, jep, HaBa.n,e .n,a je OBa a:D;JIV1"fHOT
KBaJIvrTeTa.
O.n, HaBvrx ,cvripOBl1Ha Kao. IllTa cy: KaHorr.rba (y ByrapcKaj), nceha 'vr KaH>CKa
.n,JIaKa, pel)e CBJ1lhCKa qeKY11ba (y Mal)apcKaj), 'MYTaIlFll1je MeCTa Ka3Y1He yrrorrpe6Jba
Bajy caMa Beh nOMeHYTY japqvrjy .D,JIaKY, Kaja ce I1lpeTXa.D,HO c,a ceqe MaKa3aMa vrJIvr
CeKYtpOM, ByHy Kao J11CKJbYQABY CJ1JPOBl1.HY 3a vr3paAY KaJIaHa 'vr JbY.n,CKY, J1\HCaHCKy
.n,JIaKy Kao. .n,a.n,aTaK Ka:C'I"peTvr, vr Ta Kao Tpehvr .n,eo rraMeIllalH Ha ~e TpehHHe
KO'CTpeTvr. OBa CllpaBiYffia aTKyrrJbyje ce TIO. ~eHll 300 .n,vrHapa 3a Kr, aJIJ1 ce Majcropvr
YCTPyqaBajy .n,a C lhaM pa.n,e jep, Hvrje TaKO 2KvrBa Kao. KocrpeT.
KynJbeHa cvrpOlBvrHa pa3BpcTaBa c e rra 6ajH Ha 6eJIY, 3eJIeHy (3eKa:CTa I1'PMa
3eqjaj .n,JIa~ll, Tj. cvrBa 6aja), 4PHY vr pvrl)y (2KYTy). lIeTa Gaja je CMel)aCTa ,
OCTaTatK je o.n, npBe qeTvrp:vr: vr CJIY)Kvr KaO ,nOYTKa KOP; TKalha , na ,ce Ta<Kia vf. 3aBe.
MpKOlhvrfiKe MYTarrq'vrje He 3Hajy 3a KocrpeT rrJIaBe 60je Kajy rra3HajYMYTaBI)J1je
y IlpJ1IllTHHl1 II ByrapcKaj. OCTa'1'alK nOCJIe pa3BpcTa'Balha CJ1pOBY1'H'e 30Be ce jarra
rvrja vr yrrorpe6Jba'Ba ce Kao .n,o.n,aTaK J1illOOOqvr KOI)J, J1'3pallie rro.n,OBarre.KapCKY1X .rrehJ1
jep naBeliaBa aTrrQPHOCT J1 .n,P2Kvr qeCTl1l.l;e trEPCTOM Be3aM.
. Pa3BpCTaBalhe evrpaBvrHe, J1.JLJ.1, KaKO ta Maj<CTapJ1 30BY, pa36vr:palhe , BipIlle
2KeHe J1 TO a'6 M'lHo HarraJbY, y .n,B'DpJ11llTY, .pelJe y paW1a.HJ1~J1 - hepxaHJ1. 'B.epxaHa
je OrrIllTJ1 Ha3vrB II opehe ce cKapo y CBJ1M KpajeHWMa r.n,e 'ce rOBopvr 'o MyrainJtfJ1:j.a!Ma.
Pa.n,J1oHJ1~e HajqeIllhe J1Majy .n,Be I1lpoC'rapvrje: n pBy, y KOjOj 'c y CMenrreHe CIIpaBe
3a npe.n,elhe - qa"P~J1 a rrOHeKa.n; J1 ny~aJIo J1 .n,pyry, rrpocT,o pvrjy r.n,e ce TKa J1
r.n,ece qysajy rOTaBJ1 np a J1'3Ba.D.l1' (BVI\l1Ivr CJI. 1). IIo.n, Y oCBJ1M np{)CTapJ1jllMa je 3eMJbaH.
Ilarpe6Ha je, Ka2KY MYTaJrrq'J1je, .n,a .n;ea r.n,e ce qysa 'cvrpOBJ1Ha 6 )'1.n,e MaJIa BJIa*aJH
jap ce Ha Taj Ha qvrH aMoryhyje JIaKme npe.n,elhe.
6) Il y ~ a lh e . Pa3BpCTa'Ha cvr.poBJ1Ha Kaja ce jaIll )'BeK 30Be KOCTpl1jeT
J1JU1 KaheT He n>epe ce. OHa ce Hajnpe '. !y~a Ha rry~aJIY. To je .n,acKaMa orpa
l)eHJ1 .n,eo hepxaHe, a' ,c acTojvr ce a.n; HeXOJlJ1KO Ha 3e..'dJbY rrOJlo~eHJ1x .n;a'caxa ,IJ;y)KJ1He
OKO 4 M (Ta6. I, CJI. a, 1). Ha 1,5 M pa,cTOja,l ha 'C je.D,He oC'I1paHe (T{)Jrn:,KO je nOT:p e6Ho
.n,a 6J1 r y rra.n,aJIa J11Crry~aHa K()'CTpeT), Ha cpe.D,lhod .n,aC~ll, .n,y'raqKaj 2 MeTipa (B11.n;vr CJI.
2, a) 3aKaBaHa cy qeTJ1pvr APBeHa KJIMHa, Ka'JIJ1ha, :W3Mel)y KOjJ1X je pacrojaJhe
5-6 ~vr 3a }hJ1Xcy Be3aHe 4 orrYTe .n,yre 2-2,5 M (BJ1W! M. 2, 6). OrrYTecy O.n,
Ka3je KO)Ke - jep 'Cy jaqe. OHe ce , Ha cYfI1pOTHaM Kpajy a'.n,KaJIJ1ha cKynJbajy y
je,zJJHy TaqKY vr Ty cy Be3aHe 3'a J1I)e (BJ17\vr CJI. 2, B), IllTauI a.n, Bp6aBor m>BeTa,
(JIaKOce C lhvrM pa.n,J1 11 ,lVN3KaHO je - qyBa pyKe) .n,y)KMHe 80 LV'd a IllJ1:POKO 2-3
~. Y rry~aJIo ce Mehe .n,o 1 Kr cwpOBvrHe (CBaKe 60je 3ace6Ho, a 3ace6Ho J1 JbY.D.C'Ea
KOlca) rra ce J1I)eM OTCeqHO 'I1p3a HaAOJIe J1 K ce6J1 (Ta6. I, CJI. a, 1) TaKO, ,IJla, ce .n,JIalKe
pa3.n,Boje, ~a HeMa npaM elha. Pa3.n,BojeHe .n,JIa~e rra.n,ajy Ha Beh ofIOMeHYTl1 .n,eo rry~aJ1a
- IDa KOJIJ1ha. IlaWTo ce KOCTpeT - 'cvrpO'BYl:Ha TpYIDy-r J1lcrry~a, lIOrrpc.Ka ce MaJIa
BO.n,OM jep 'ce TaKO JI,a'K lll y n pe.n,a. OBO IITpc~a'lhe y MPKO'l hvm-rpa.n,y He-Ma CBor vrMeHa.
Y3 rry~aJIa .n,aJIa3vr jom YI: MeTJIa 3a MeTelhe KOCT:PeTJ1 .
Capa jeB,QKJ1 3eMa JhCKH MY3ej paOfl!O'JIaJKe je.ll:HI1M nyqa.rrOM, (WHBeHTa.pWCaJHl1!M noA 6pojeM
4646, 3aje,!lHo ea CBWlI>I MYTaJl'H!CKJ1M aJIaTO'l'.l) a nyqaJIO noceAyj-e Ta,K olje J1 HapoAHJ1) MY3ej y
BalbaJIy~ (HRB. 6p. 4616) . 06a OBa nyq.a.na cy 113 MpKOlbvrh-r~a. Y 3eMaJbCKI1, MY3ej nyqaJIO
je ,Z:lOlllJIO 16. XII. 1924 rOAHHe Y eHTepHjep MYTan'UIcKor 3aHaTa, a nOCTruBJ10 ra je MYTan'Iwj'a
Xycel1H ByxJ1'h"') . 3 a H:l/:;O,llHW My:3ej y BaHXlJIYJ.\J1 nyqaJIo je l}{ynJhe!HO 1949 rOAHH a <nt>CTaBJheHO
je 1954 y eHTepJ1jepy MYTarIl'lJ1CKOr 3aJHaTa. IIocTaBJhalbe je W3BPlllWl ,MYTan'IJ1ja AXMeT ByxJ1h ,
CI1 H XycenHoB.

B) II P e )J; e lh e. Pa3BpCTaJH'a, worry~aHa vr rronpC~aHa KOC'DPeT 30Be ce KY

,L\eJba . Ky,L\eJha ce C1'a.BJba y Bpeh-Yl:~y, TYJIYM , KOjJ1 je op; K02Ke, 6e3a, o.n, l,IaKe,
aJIl1, HajqemhE: 0)1; Ma1'epJ1jaJIa KOjJ1 He rrponYUITa Ha3,IJ;yx .n,a ce Ky.n,Jba yHyTpa He
cymvr ('BJ1,ZJ;J1 CJI. 3, a If 6). Bpeha C Irr'O>.D,Bvrje .n,o rrOJIOBMH lheHe .n,Y2KvrHe J1 3aBe2Ke
TRKa .n,a KY7\eJba vr3 lhe Bl1pvr. -qwraBa ce Bpelia CTaBiJb8. Ha rpy.n,J1 C JIeBe CTpaHe, a

"'l KO MnJleTaH a.na T, IheroBo ,lIo n.peMalbe y CapajBO, nyTHH TPOIllKO'BI1 H XQ.Hop ap 3a
nOCTaBJha l-be '-!apIG1 cTaj a JIH cy 3eMaJhCKH MY3ej l.aOO AI1H ,

4*
52

onallIe nOMohy KYllIaKa , onyTe o.n; KO'2Ke VfJn! KOCTpeTI1 (BH.n;Vf eJI . 3, B) naCJIe '-lera
MYTan'-lHja YJIa3Vf y cTa3Y jOJI .n;a 6H npVfcTynHO y npe.n;'aJhy . O<:Taje caMO .n;a ce
nOMohy '-IepKellIa (BH.n;M CJI. 3, rVf .n;), KOjH je Be3aH Ha KYllIaKY, MYTalII'IMja
npVf.I1lHe 3a " ypraH KojM My ce HaJ!a3M C .n;eCHe CTpaHe - na.n;a My Ha )Jie-CHY
PYKY (Ta6. I, CJI. 6) . J1HTepeCaH'l'HlO je OB.n;e .n;o.n;aTM .n;a 3a TyJ!YM M KYlliaK y.n;pyn1lvI
KpajOOJ1:Ma HeMa crre~MjaJIHOrJ1:MeHa, Ina HH CJIM'-IHo'r , a .n;a 3a '-IepKellI no'cTojM CJI11'-1HO
}iMe y ByrapcKoj - '-IepKe3 .
3a y n pe.n;a!-be CJIY2KH '-IapaK KOjM CTOjM Ha .n;pBeHOM nnCTOJbY Ko j e ce y
MpKOIh:vdi-rpa.n;y 30Be Tepl)ax (Ta6. I, CJI. 6). OBO nOCTOJbe M02Ke 611TM O~ .n;pBeTa
6MJIO Koje BpCTe . Kp03 ropIhy rpe.n;y nOCTOJba ,n;pOBJIa"!M ce rBo3.n;e'Ha llIMlIKa .n;eMMp,
Koja c.ny)KJ1 Kao OCOBMHa Ha KOjy ce HaTaKHe BaJbKaCTO TeJIO - MeMxaHa (Ta6 . I ,
CJI. a, 5 M Y TeKCTY CJI. 4, a). MeMXCl!Ha je OA jaBopoBor .n;pBe~ra M MMa ca CTpaHe no
TpM yp,e3a - >'xa3He. Ha cpe.n;MHVf, J1:3Meljy nOMeHYTHx yp e3a no6o.n;eHVf cy 6aTvrhM
O.n; j e.TIOBOr MJIH cMpeKoBoT .n;pReTa . OHM cy nopeljaHM C j e.n;He VI C .n;pyre CTpaH e ype3a
aJIM TaKO , p:a CBaKM C je.n;He C'I'paHe 6y.n;e- M;3JM1eljy gEa ype3a C .n;pyre CTpaHe. OBI1
6aTl1'hM cy 3Be3.n;aCTO pallIJ1peRM a Mo~e MX 6MTH o.n; 14~ 16. Ha CBaKM 6aTMh HaTaK-

CJ!. 3 - MYTam;'lI1j,a ca npel)o,<t. CJ! . 4 - 'I.a r~ K. a) Mel1x aHa.

a) KY.L\eJba , 6) Ty J! y M, B) K y q a K 6 ) 6 aT11h l1, B) J!eIIll1pl1l\a
r) qepKeW, .!1) ypraH

HyTi;I je Y3aH2.. CMp'-leBa (CMpeKOBa) .n;alll'-lM~a, ) Jl'enVfpJ1~a (BM.n;J1 C.lI. 4, 6 vl: B).
JIenHp~e cy C 06e CTpaHe CaCTaBJbeHe KaHMTO'M.
Ca '-IapKa TIOJIa3e KO~M KOjVf ce Be3yjy y KOJTO 3a TpaHcMHcMjy ca 3 rere
Ha .n;OJTacpy. ,D;OJIacp je 0611'-1Ha JIeTBa KOCO TIpVfKoBalHa 3a TepI,laX (Ta6. I, CJI. 6 H
Ta6. II, CJ!. 6). ,D;oJTacp M02Ke 6>1TM vf o.n; 6J'1KOBOr vr o.n; cMpeKOBQr .n;pBeTa. Ha IheMY
cy 3 rere (Ta6. I, 'CJI. a, 4). rera je QA 6YKOBOT ApB eTa M J1..\\1a Hr.rry M hY'-Ie
(OBaj ce Ha3VfB epehe H y ByrapCKO'j) MJTM hywre , OA ;weROBOl' VfJIH 6YKOBor
ApBeTa. Ha Ky~H, Ha HTJIM, BMCVf ml'p'-le ynpeAeHe KYAeJbe, 3BaHO BeJIen;a , 3a
KOjy ,ce npH'-IMe Ky.n;eJba KaAa ce TIO"-IrHe '~eCTV1. rere ce 30.BY : ~Jha, ,ope.n;Iha M
ynpeAHa. TIp eKO KOJIa (a TO cy : 6ar.l'nB.M, JIenJ1pM~e M MeJ1XaHa) M h YH'-IaAVf MAY
KOHn;M O'A na1rYKa, M TO 2 nAY HaAecHo" a TpehVf, ynp e~M, M.n;e HaJIeBO; QH je
npMKprnheH.
Ha TepI,laxy cy nope.n; .n;e'i\u:!pa n060.n;eHe .n;Be KpVfBe I'B03.n;e~le llU1JllK,e
KpJ1Be, Ha KOj:KM<l je UpeKVf ):\el\I.Vf:p a Ha !-beMY ,W3a TQQKa, KOJTJ1~a , npeKO
KOjl1X MAe y;praH, Ae6Jbe Y2Ke op: KocTpeTM (Tao. I, CJI. a, 5). C eM '-IapKa M AOJlacpa ,
(y3 CBaKM '-Iap aK MAe 11 .n;oJIacp a Ha TepI,laxy MX M02K(> 6J1TVf 1-6, a Haj'-lenrli:e 4,
 53

TO.mIKO J1X je J1 y p-al(.J1onJ1qJ1 AXMeTa ByxJ1ha), Ty ce HaJIa3e llITJ1pKe, 06W-IHJ1

,n;PB 0HH KOJIHhH 3a HaTJ1QaI-he npe:l)e.
QJ1TRBO OBO TpaHCMHCHOHO KOJIO noKpehe JIa6aBO' onYllITeHH ypraH KOjJ1, Ha
,n;pyroM Kpajy pa,n;HOHHQe Kp y JKH npeKO je,n;Hor KOJIHQa Ha KOQY, T3B. ypraHoBe
3aMaKapl:ha'fe .
ea OnaCaHJ1.i\II TY.rryMCM KOjJ1 CTeJKe KYllIaK, o,n; Kojer Ha ,n;ecHy CTpaHy BH CH
'-IepKeru, npe,1V1JIaQ npHJIa3H TepI,Iaxy YJIa3ehJ1 y CTa3Y - jOJI. I1PBO ce nO'M ohy
'-IepKellIa .npl1nHe 3a ypraH npoBJIa'-IehJ1 nOJIOJKeHY ,n;allI'-IHQYJ1'3Me:l)y ,n;e6eJlJ1x
ypraHoBHx ID1TJ1 n a '-IepKellI nOTOM ycnpaBH . Ka,n; je TO ypa:l)eHo, O'6e36e:l)eH a je
MO'TopHaCHara '-IJ1TaBOr MeXaHJ1'3Ma. I10TOM, npe,1V1JIaQ JIeBO'M PYKOM npJ1'-IMe
Ky,n;eJb\Hy HJ1T 3a BeJIeQY cpe,n;I-he rere, a ,n;eCHOM PYKOM J1CTY TaKBY HJ1T 3a BJI QY
,n;o'I-he rere. I1pe,n;e, 3H3'-IJ1:, C 06e pYKe je,n;HoBpeMeHo, C'BaKOM PY1WM no je,n;HY HJ1T.
Ka.,n;a je OBO ypa,n;J10 , npe,n;J1JIaQ ,n;eCHOM pyKO'M nOBJIa'-IJ1 ypraH J1 nO'-IHe ca KpeTaI-hM
yna3a,n; YBphyhH 06e )KJ1Qe; '-IepKemOM rnOBJIa"-lJ1. ypraH, ypraH nOKpehe KOJl11'Q'a Ha
npeKOM ,n;eiVlJ1py, o,n;aKJIe ce KpeTaI-he npeHOCJ1 Ha '-IapaK '3 o,n; I-hera, npeKO KOHaQa,
nOKpehy ce r ere (.D;OI-hCl J1 cpe,n;I-ha y ,n;.eCHy CTpany, a y.npe,lJ;'Ha , HajrOpI-ha rera , y
JI'eBY CTpa!HY). Ka,n; 'npe,n;HJIaQ Ha oBaj n a'-I J1IH, BYKyhJ1 ypraH, CTJ1:I1He Ha Kpaj pa,n;J10
HHQe (a 3a oBaj lnocao je nO'Tp~6HO OKO 3 MWHyTa) J1cnpeO' je 2 pyqHe JKJ1Qe.
Je,n;HOBpeMeHo ce Ha HajrOpI-hoj rerJ1 ynpe,n;y OBaKBe ,l\Be HJ1TJ1, ,n;ajyhJ1 je,n;Hy ,n;e6'JbY
- Inpenpe,n;eHy 'HHT (JKHQY) Koja ce nOCJIe ynO'Tpe6JbaBa 3a 'l1KaI-he.
3a OBO npenpe,n;aI-he, Ha ,n;pyroM Kpajy pa.L\HO'HJ1Qe, J13Ha,n; ypraHoBe 3aMaKap
I-ha'-IeCJIYJKH 3aMaKapI-ha'-Ia , .n;peHOBa KyKa npO'BY'-leHa Kp03 JIeI1HPH'L'(y. O,n; I-hJ1X
H~e nOBo,n;3'Q - Y3Wl\a 3a :}aMaKa'pI-ha'-ly, KOjH ce Ha Kpajy 3'a'Bprn3'Ba Ter OM. OBaj
nOBo',n;aQ Ha 33Ma'Kapfba'-IH MOJKe ce In oKpe-raTJ1 , llITO 3aBJ1CJ1 o,n; ,n;YJKWHe JKHQa Koje
ce npenpe,n;ajy. ,ll;Y)KJ1Ha OBMX JKMQa MOJKe ce 3a HeKOJlJ1KO QeHTJ1MeTapa pa3JlJ1
KOBaTH Te ce ,n oMohy .nOBOQa O'MO'ryhyje I-hJ1XOBO npenpe,n;aI-he, a nOMohy Tera I-hMXOBa
. CT3JLHa 3aTe>I"HIJ'ToCT (TaG. I, CJI. 6) .
Ha oBaj Ha'-IJ1H, 'npBO ynpe,u;eHe a nOCJIe npetnip.e.n;eHe JKl1IJ;e CKJ1,l\ajy ce J1
rrOCTaBJbajy Ha llITJ1pKe ,n;a 'ce MaJIO' npocyllIe. Ca O'BJ1X KOLJ:H'ha 'OHe ce MOTajy
KpO'3 lo;1JeB 3a HaMOTaBaI-he - i\10cyp , ,n;'a He 6J1 MajcTOpy J1CeKJIe PYKe. OBO
OMOTaBaI-he BpllIl1 ce HJIJ1 OKO JI,a KTa (alKO ce MHCJIH 6O'jHTJ1) J1JlJ1 Y KJIyrrn:O (aKO ce
MJ1CJIH O',n;Max TKaTH) .
BJ1'-IaH nOCJIY, je,l\aH npe,D;WJIa1l;MO'JKe, 3a pa,l\HO' Bp-eMe O',l\ 12-14 '-Iacosa
(TOJJJ1KO O'OJ1'-IHO' pa,l\e MYTan'-IJ1je) , ,l\a J1cnpe,l\e 200-300 JKH1I;a. OB,l\e ce MM'CJIJ1 Ha
6pO'd <pJ1HaillHHX - nperrpe,n;eHJ1X JKJ11.J;a. OBaj 6poj )10111;a nO'MJ1Ifby CBH Hon:wrHlBa'-IJ1
J1 .J1CTH''-Iy ra, Kao KpajI-hH ,l\O'MeT MohJ1 npe,l\l1JIaQa.
J1rJIe Ha '-rapKY H MeJ1XaHa nO,l\M,a 3yjy ce OOJ1LJ:HH'M, jeCTJ1BJ1M YJheM.
3e:-'1aJbCKI1 :vrY3ej I1Ma ,l\Ba '-lapIm MG MPKOIhl1'h-fpa,l\a (l1HB. 6p. 4tl46) Kyn.rbeHa 1924
rO',l\MHe. H aIP O ~H I1 MY3ej Y B aIbaJlYlIl1' MMa qapaK KYI1Jbe.H 1949 rO,l\I1He 3a 500 ,ll,l1'Hapa KOj,11\ ce
Hl1 110 q e ~ly He pa3JlVlKyje O,l\ OBor rope OllHcaHor.

Ha Kpajy l13JIaraI-ha o npe,l\efby Tpe6a ,l\o,n;aTH ,n;a y MpKoI-hJ1h-rpa,l\y JKeHe

HJ1'Ka,n; 'He rrp e,n;y.
1') B D j e I-h e. I1peMa OHO'Me WTO MajcTopH H3'MTe, HajpaHJ1je ce 6ojJ1JIO y
npHpo,n;HHM 6ojaMa, M TO': 60jeI-heM y pyjy ,n;O'6J1BaJI3' ce LlPB'eHa ooja, y -KO'Ba:'-IKO'j
TpOCKH LIPHa , a Y Bap3J1my Hapa'HlI,IaCTa 60j'a 3 8 ). MaTJ1 AXMeTa ,ll;e,n;wha , TprOB'Qa
MPKO'I-hJ1hIWr, 60jMJIa j e y Il;pB8tHOj 6ojJ1 CHPOBJ1HY 3a npO'CTJ1pKe. ,lJ;e,n;Hhy rrp'Yma,n;a
3aCJIyra llITO je H3 HHocrrpaHcTBa n O'-I eo ,n;OIHOCJ1TJ1 60je, Koje cy 6vr.rre nOTpeOHe 3a
H3pa:n;y JlOpyI,r6J1Ha M3 Ma:l)apcKe H CJIaBOHJ1je. HajBHme T'paJKeHa je 6~JIa :>KyTa 5O'ja
- Kao HapanI,Ia , Koja ce 3BaJIa aJIJ1JIo . I10MellIClJHa ca ,rtpyrJ1M 60jaMa OHa HJ1je
,n;0'3BOJbaBaJIa ,l\a OBe oTnymTajy OBOj OCHOBHJ1 TOH. OCTaJIe 60j e 6HJIe cy: 3eJIeHa
(x,aO' TpaBa) , u;pBeHa (yrallIeHa) H u;p.BeHa (O'TI3o.pena- Koja ce ,rtO'6J1lBaJIa MellIaI-beM ca
JKyTDM). OBa'KBe Doje Y3HlMaHe cy HajLJ:emhe 3a cTpYKe ,D;OK ,c y ce 3a M3palW rrpo

" ) MCTICpe,/\H 3a 60,j eIbe BYKe: MaBMJlO, 2KYT.HJIO, 3eJIeHMJIO, qP'HvtJIO, JI. r p tj M' fi _.- B j c
J[ 0<: 11 fi: BojeIhe npel)e, fJl<lCHv!K 3eMRJbCKOr MY3eja Boc'Hel1 XeplIerOBl<fHe, VII, 1895 r., CaC::Ia
jeBo, CTp. 476-477.
CnrpKI1 KynoBaJ!e BpaYIHCOBe 60je (no 1 ,n;I1Hap 3a 1 ,n;K), a Y311MaJ!e cy ce l1 'IeWKe
60je y 3pH1:(J1JVla. Bojelbe npel)e nojaBl1J!o ceH Y ByrapcKoj peJ!aTI1:'BIrO KaCHO, nocJ!e
1870 ro,n;I1He, H TO aHHJ!J1HCKJ1l\1 60jai\1a, ,n;OK ce npl1po,n;He 60je l1 He nOMl1lhy.
,n;) TKalbe. BI1JJO ,n;a ce npel)a 60jHI1JI'H,n;a oCT2je He60jeHa, Kao llITO je TO
cJ!Y'Iaj ,n;aHac, I1naK ce npBO BplllH CHOBalbe, II TO CHOBalbe Ha BepTI1KaJ!HOM CTaHY,
KOjH oMoryhyje ,n;a CBaKa }KH1:(a 6yp;e je,n;HalKO 3aTerHYTa, a TO je YCJ!OB KO,n; TKalba
KOCTpeTl1.
MYTan"mje 30BY CBOj CTaH MyIlIKJ1 J1J111 MYTam'U1CKJ1 CTaH. CTaH ce 'Ilpa.B11 Oi,n;
j<lCeHOBOT VlJIJ1: jara'o pOBor ,n;pBTa. J1MeHa Majcropa KOjH cy pa,n;HJ!VI CTaHOBe Hl1CaM
Morao ,n;06V1TJ1 aJ!11 je cwrypHo TO ,n;a cy VlX pa,n;I1J!H ,n;oMahH, M.PKO,lbl1hKI1 MajcropH,
CTOJ!apl1.
CTaH CTOji1: Y ,n;pyroj npoCTopl1jH pa',n;MOHwu;e - hepxaHe Koja HeMa noce6Hor
VlMe'Ha. (Ta6. I, 'CJ!. B) a y KOjOj, nope,n; craHa, CTOjVl H CaH,n;YK 3a TOTOBe rrpOVl3Bo,n;e.

eJ!. 5 - MYTan'fHCK.I1 CT<l.H . .a) CTaTJ,f'B e, 6) .l1O'p!-be 11 ,l\o!-be B paT.I1'.lI O ,

Bj ID1TH>a'la, rj c.o'{j,f~e oa nall.\i'l~.a."loa, ,l\) KJII1>1j.11, [JO,l\MJ..<I1, b) MOCY:P

MYTan'Il1je He naMTe,n;a ce HKa,n;a TKaJ!O Ha nOJ!O}KeHOM CTaRY. rJ!aBHI1 ,n;eJ!OBI1

CTaHa cy: 1. CTaTJ1Be (BH):\J1 CJ!J1Ky 5, a) l1 2. ,n;Olbe H rOPlhe 'BopaTl1J!"() (CJJ. 5, 16).
CBaKa C'TaTl1:Ba CaCTaBJbeHa je 113 ASe napaJIJ!He rp.e,n;e, .l\yre 168 1:(M. Y roplbeM
.n;eJ!y CTaTIfBa J1CKOnaH je npop3, mr 80 I:(M, KOjJ1 cJJY}K11 3a YMeTalbe nOOlpe'IHe
rpe,n;e - ropH>er BpaTI1J!a, ,n;yror 135 l.ljM, Koje ce M02Ke MJ11:(aTJ1 rope J1 ,n;oJ!e. ,n;a 6J1
ce roplb IBpaTVIJ!O cpI1KCJ1pa.JJO Ha je,n;HOM MeCTY cJJY}Ke pyrre Ha CTaTJ1IBY. J1CiniO,n;
Bp<lTJ1J!a CTaBJbajy ce - KJI11HH, nO)J:Me1:(l1 (BJ1,n;M CJ!. 5, ,n;).
Y ,n;OlbeM ,n;eJ!y CTaTJ1Ba HaJ!a3e ce no ,n;Be pyne Y Koje cy 3aTaKHYTe coxe
- CO'lVll~e, pa'IBaCTO .n;PBO Ha Koje je npVl'lBplllheHa Hl1Tlba'Ia (BJ1,n;H CJ!. 5, B vl
r),o,n;" jeJ!oiBor a MO}Ke H op; .n;pyror ,ll;pBeTa . To je oKpyrJ!a .n;yra MOTKa, ,n;yra 152
U;M a lIlHpoKa 4 1:(M, Ha KOjy <ce 33/HJ1'T1'e !HVl1'He C'I'pyKe; 3a CO-'II11:(e je Be3aHa nalV1
1:(aMa - rrpa~aMa, HI1TJ1Ma o,n; KOC'1'penr. Y3 HI1Tlba'lY 3a pa3,n;Baj-albe OCHOB!H
>KH~e CJIYJlm 3Yl'1:0aJIa H TO B~JIWKa yr MaJIa. TI,,""lBeHCTBeHa joj je HaMeHa 1\a OTBapa
 MY'l'an'U1je y MPKOH:;l1h-rpaJ\y_ _ _ _ ___ _ _ _ __ _ _5_5

3V1B KO,n; TKafua. BeJUfKa 3YM6aJIa je o,n; .n;-peHoBor .n;pBeTa (.n;pyro He MO}Ke jep je
nOTpe6Ha 3RaTHa TeJKY1Ha) ,n;yra 82 ~M, npoMepa 6 ~Vf, 3ao6.1heHa Ha KpajeB'Y1Ma. Ka,n;
ce ca TKal beM npY1t)e Kpajy, CT3BJha ce y TKa.rro (HacHoBaHe }KVli:\e K!p03 Koje ce
nO"'IeJIa npOBJIa'iY1TY1 nOYTKa) Ma.rra 3yWa.rra (TaRKa). (Ta6. I, c.rrY1Ka a, 9).
MOCTO l~eBY1 Ha 06Y1'iHOM, 'DOJIO}KeHOM cTaHY, OB,n;e ce ynoTpe6JhaB8: APeHOBa
I.llJ1llKa ,n;yra 58 ~M npo'M epa 1 :qM Koja ce 30Be l)ax (BVI)J;"Y1 CJl. 6) Ha KOjY1 ce HaMOTa
npelja. Kao CaMOCTaJIHY1 ,n;eo CJlY}KVI 'ieJle6Y1ja o.n; 6yxoBor ,n;pBeTa 3a ynpaBJhalbe
VI npoB.'1a"'Ielbe HVlTVI. To je KOMa,n; ,n;'pBTa ,n;yr 22 ~Vf, lllVlpoK 4 :qM, 06JlY1Ka Y3,n;y}KHO
rrpeCe'ieHe o6JlVl:qe . Ha ropfuoj VlBJ1I.V1 KOMa"n:a 'HaJIa3V1 ce nJIl1TKVI }KJhe6. Ha 06a
Kpaja )lpBO je ype3aHo 3a 1 :qM (BVI,n;Y1 CJlVfKY 7). 3a ,n;o6Y1Balbe o,n;pel)eHe , je,n;HaKe
lUVlpY1He e.rrY}KVI MWI'l1T (KO,n; 06Y1'iHO<f CTaHa l103HaTVI ,n;eo paenVllba"'Ia ), CaCTaBJheH

eJ!. fi - 'Bax

..~
eJ!. 8 - III:MMillHpa

Y13 p,Ba ,n;eJl3, MyuIKe y1 }Kel;ICX "'IeJhYCTVI (Ta6. I , CJl. a, 7 VI 8). YK ynHa lUHpJIlHa
MY1TJ1Ta je 56 Q:M. Ha caMOM 'CTaHY ce HaJla3Y1 jOlU: lUMITKa, ,n;yra ,n;'pBeHa VlJlVl
MeCY1HraHa (60Jha je OBa ,n;pyra), .n;Y}KVlHe 48 II;M, BpJIO TaRKa, a 3a KOjy ce Be}Ky
}KVlII;e OCHOBe, lUl1Mllllipa o,n; 6YKOBo;r ,n;pSeTa Koja CJIY}KY1 Kao VI: 3yM6aJla (Bvt.n;VI
CJl. 8), BocaK 3a Ma3allbe "'IJ1:Taoor aJIaTa .n;a He 6Y1 3anY1lhaO XO,n; TKalba, HJ1TaJlYK ~
MOCYP Ha KOjY1 je HaMOTaHa Inpel)a 3a Be3J1Ballbe HVlTY1 aKO ce IIpeKlfHY ( xpnalbe)
(BY1,IJ;VI c.rr. 6, 1) .
M, Ha xpajy, TapaK KOjY1 CJl)'JKVI Kao 6p,n;o KO,n; nOJlO}KeHOr 'CTaHa. To je
KOMa,n; KPYllIlWBor Y1JlJ1 opaXOBor .n;pBeTa Tpane3aCTor o6.TfY1Ka "'IVljVl: je rOplbYf p,eo
HeIlITQ Yf3.n;y6.7beH 360r pYKOXBaTa a npVl ,n;OfuOj 6a3Y1 je HeUITO ~e6JhVl ea rrpVl"'IBp
u.rfieHVlM rB03,n;eHY1M VlJlY1 'ieJlVl'-IHJ1M 3yn:qYfMa - rB03,n;a:qeM. OBe 3YIT"'IaHYfKe npaBY10
je MpKOlbYf.hKYf MajcTop MBaH MalllYIba~. ,nVlMeH3V1je p,OIbe 6a3e ,c y: .n;y>KY1Ha 38 II;M,
llli1pY1Ha 6 LIM, BVlCl1'Ha 20 II;M. rOplba 6a3a ,n;yra je 25 qM. rB03IJ;a~ BVl:PYf 'c 06a Kpa j a
no 3 l\L'Vf (Too. I, eJ!. a, 6).
 56

Ko !VrI1J1eT aJ-! aJJaT 3a TKaI-be Y 3eM.aJbOKOM MY3ejy je H3 MPKOI-bHft-rpa.i\a, KYiI1JbeH O,!:l

XyceJ1Ha BYXHft a (HHBeHTapJ1CRH je 110,!:l 6pojeM 4646), ;loOK je Y H ap0,!:lHo':-I My3ejy y BaI-ba.TlYl(11
H<CTH aJIaT (rro,!:l 6p. 4606-4615) Ta-Kolje vro lVIPKOI-bHh-rpa.l\a , OTKY;ITJbeH 0,/.\ ~1YT<l'nL!Hje JIen l1p
A3113a "").

C H O B a H> e ce Bpllll1 Y 06JU1KY 6poj 8. OHO ce Bpllll1 Y pa,n;110HI1~11 a ' BpJIO

cy qeCTO Ha OBOi\'! rIOCJIY aHra)KOBaHe )KeHe. KocTpeT ce YBeK TBP,n;O ClHyje TaKO ,n;a
OCHOBa nOKa3yje CBOjy 60jy. Ko,,n; C!HOBal-ba ce na311 ,n;a ce HJ1THe cTPyKe nOMo'f iy
qeJIe611j e 3aHI1Te 3a HJ1TH> aqy, na ce nOCJIe qeJIe611j a J13By<Ie. ITOlllTO j e CHOBaI-be
113BpWeHO y o6Juu<y 6poja 8, TO ce cTBapajy )J;Be 3V-1311 . ,n;oH> a ce 3l1B (3I1B
)KeHCKOr po,n;a) YBeK oTBapa PYKOM, a ropH>a 3YM6aJIo:VI Koja ce (3YM6aJIa) nO'Ml1qe.
IToCJIe CBa'Kor npO'BJIaqeH>a i)axa TKaJIO ce ca611ja TapKO:vI. OBaKaB CCHYTaK MYTana
noce,n;yje 11 My3Cj Y Capaj eBY 11 MY3ej y BalhaJIY~11 - 06a 113 MPKOH>H:fi-fpa,,n;a.
HajBefia llll1pl1<fIa Ha CTaHY MO)Ke 611Tl1 80 Ln\f, a HajMaH>a 30-32 ~M. J C,n;I1HO
ce 3a KOJIaRe cHyje lll>fpl1Ha ()l,n; OK'O 10 ~M.
MYTanql1ja ce,n;a 3a HaCHO'BaHO TKaJIO J1 noqJ1l:he i)axaTJ1 . ITOlllTO OTBOPl1
,n;OIhy 31113 PYKOM, MYTarrql1ja npo'B yqe i)ax, ca6l1je TKaJlO TapKOM, 3aTl1M J10Ml1qe
3YM6aJIY, npo'BJfaqJ1 i)ax Kp'O'3 roPlbJy 311B, nOHOBO OTBapa ,n;OH>y 3l1B PYKOM I1T,n;.
CBa Kl1 nyT ca6w.ia TKaJIO Tap KOM. K a,,n; 113aTKa ,n;y)KI1HY o,n; 20 I.l;lVl: , M'YTmrql1ja C'raBJba
Y TKaJIO MJ1Tl1T ,n;a 6H ce o,ll;'p)Kii.sana j e,lUIaKa llll1pJ.1Ha TKaHor npe,n;MTa . Ka,n;a ce ca
TKaH>eM rrpHi)e Kpajy, 113BnaqJ1 e BeJII1Ka 3YM6aJIa areeTO I-be 3a OTBapaH>e 3J1BR
CJIYMe MaJIa 3YM6aJIa J1 lllI1Ml11Hpa. CKJi!lHYTJ1 KOMa,n; ea CTaHa - nopy6H ce.
CBaKaKo je Ba)KIHO' ,n;o,n;aTl1, a TO HJ1je CJIyqaj y ,n;pyTHM KpajeB'l1Ma , ,n;a TKajy
J1 )KeHe (MajcTOpJ1 Ka)KY ,n;a TO HI1.ie )KeHCKJ1' no-cao jep ca Tap KOM Mory p a,n;J1TI1 ca 10
}\'iYIUKaJP~vl). Y MpKOH>Hh-fpa,n;y 6Hcare je y MOM npHcyoTBy TKana ,n;eBJIa BYXHfi
cTapa 51 ro.z:\V1Hy, )KeHa MYTanqHje AXMeTa Byxl1TIa, .z:\OK caM Y Ja.i~y cpOTorpaqmcao
fiepKY OMepa r aCPypOBI1:fia, oTapy 19 ro,n;J!fHa, KO'j a je craJIHJ1 ITOMaraq y pa,n;H>J1
CBora o~a. HHje,ll;Ha o,n; OBVlX )KeHa HJ1Ka,n; He npe)J.'e.
Hajoc'Hlo BHHja 11 H3jNlaH>a lllapa je MYlllJ11W J1JIH KJIl1'-1X3 . OHa l1Ma CB era
je,n;aH J1JIJ1 ,ll;Ba np 6aqaja , Tj. 'CBera jep;Hy 11JrJ1 .z:\Be 06HellleHe )KH'IW. (OBaKBa
ce lllapa y r cpH>e:vI B aKYCPY 30Be TIp030p , a Y Jaj~y pa3rpa,n;a ).
,n;pyra wapa no BeJIl1'-IvfHYf je llll1.rTKa Koja 6poja ,[(Be-Tpa )Ka~e , HJIJ1 KaIKO
MajcTOpJ1 Ka)KY , ,n;13a-Tpl1 npe6aqaja (y ropIheM BaKYCPY TO je na'BTa - naB
Ta~a). lllapa ea 8-10 npe6aqaja, .nOHeKa,n; J1 ca BJ1Ule, y 3 HBH~y, 30He ce 60PI"Iypa,
BHme }KI1~a o,n; OBor 6poja je nJIaTHO (y rOpH>eM BaKYCPY J1 Jaj~y no.Tbe). K a.z:\
ce rOBopl1 o OBliM npe6aqa.iJ1Ma, YBeK ce MHCJIJ1 Ha np e6aqaj e j ep,HooojHe )KJ1 qe ,
1)) TI P o H 3'B O ,n; J1. 3a BpeMe AYCTpo-YrapcKe, Ka)KY MajoTOpJ1, MYTa.nqHCKl1
3aHa.'I 6110 .ie tHaj60Jbl1 3aHaT HaKO je ~eHa x apa'p y ol1Jra 2 cpopaHTe, a jYTaHa !,IaKa
ce 'M orJIa .z:\06VITJ1 3a 2 -o eKcepa (jYTaHe ey !,IaKe 11 nope,n; Tora cJIa60 npOJIa3HJIe)'''').
Y HHoCTpaHCTBO cy HajBHlllel13BQ}KeHe CTpYKe. CTPYKe cy J1"3s.0JKeHe ,npCKO
cpapMe CaJII1X ,n;e,n;J1:fi J1 CI1:H (BH:)J;l1 CJI. 9). OBa CPYlp l\o!U je ro,n;H1lJH:,e OTKYf[!.TbI1BaJIa
OKO 10.000 Kr KOCTpeTVl. Tp.rOBa~ H3 MPKOH>Mh-rpa1\a je o-,n;JIa3HO y Mai)apC'KY vl
PYMYWHjy. Y Mai) apcKoj , y r-pa,n;y TaTa, ,I(e,n;H:fi je cTpYKe McnopyqHBaO rpOCHCTI1
lllaH,n;opy IToJIa>KY. OBe CTpYKe TKaJIe oy ce ca Mai)apcKoM Tpo6 0jKOM, YTKaHOM
Kp03 cpe,n;HHY, a H3pai)l1BaO MX je C3M'O MajcTop lllKOTIl1:fi, vl TO 3aTO WTO je Haj60Jbe
no,n;cmaBao 6oje. YorrIllTe cy ce pa'.z:\"J1JIe TpVI BpCTe M ai)apCKI1X cTpYKa : .nJI'e,
cpelf.,ft,e YI BeJrJ1Ke. O,n; OBI1X cTPYKa npaBJbe'H~' cy y Mai)apcKoj Top6a~J1 - 'TIaH,n;aH
HalllC;\1 lllapneJbY - Koje cy peMeHapJ1 pa3pe3YlBa'JII1, OrrlllH'BaJIJ1 KO)KOI:vI J1 nOCTaB
Jb3JIJ1 6e30M. li13paJ\Y OBaK13I1X Top6aKa y rpat,n;y TaTa nO MHH>e y CBOM pa,n;y O.
11
,n;OMOHK0U1 ). Y MPKO'fhl1fi-rpa,,n; TaKoi)e je ,n;OJIa3H.0 a Ma.icrop a3 ITeqyxa, a H M>PKO
H>HhKI1 TprOBa~ j e 0.z:\JIa3HO y ITeqyx.

"9) 3~H1 ce ,!:la j e LJapaK IJ1J1aheH 5'00 ,L\l1iH.

'0) Oaa pa3JlHKa je H ,!:I aHaC OLJI1Ta, a I1TICl'K ce 'E~1 We Tpa}!{e x.a p apH Ha.KO 11M je q eHa
3,000 ,/.\HHapa no KO ~ l a ,!:lY. Ta<KaB je cJIY'-Iaj YI ca KocaMa-B.apl(apKa\\l a Ko.je cy 5 nyTa cKyn,1be Ol\
q1a6p>1LJKI1X (2.500: 50() ,!:I) a <U1ja je rrOTpa}!{I-ba OPJIO BeJII1Ka. KBaJlI1TeT p06e j e 0 8,L\e O,L\Jly'fy
Jyftl1 'fJ1HHJIaq,
H) 0, D o m o n k o : navedeno delo, str. 2{){).
 57

O,n; PYMYHCKMX nOTpOWaqa )J;e.n;Y!h je HajsMllle MYWTepY!ja V!Mao y TeMVI!illsapy.

AHacTacMje JIMoTa, TprosaQ y TeMV!ill'sapy, KOjY! je V!Mao pa.n;lhy y )J;O'lheM rpa.n;y,
npepaFjJ1Bao .i e y CSoj.oj pa,n;HOHVIQYf jl,iipKOlhY!fiKe cTpyKe, npaSMO o,n; lhV!X Top6e v!
npo.n;asao v!x Kao csoje. OCV!M JIV!OTe, KynQH y TeMV!WBa'py 6MJlM cy v! j e.n;aH Cp6J1:1:I
- eMY!rpaHT Y! je,n;aH MalJap.
CJIl1'-!HO OSMIM Mal)apcKJ,1;Vl CTpYKaMa I10'IeJle cy ce v!3pal)V!'BUTV! H T3D. XP
saTCKe cTpyKe HaMeI-beHe CJlaSoHMjY!, a V!MaJle cy xpsaTcKy Tpo6ojKy ~pO'3 cpe.n;Y!Hy.
Os aKse cTpYKe v! nOKposQV! O'.n;HOCV!JJM cy ce y OCY!jeK .
CBe ose CTpYKe OTKyTIJbV!BaJJe cy ce p;o 1936 r. (Te rO,lJ;VlHe cy seh nOqeJJM
npecTajaTM .n;a Y!X pa.n;e) no QeIDf o,n; 36 ,n; 3a KOMa,n;, a I10CJJe je CBa po6a Y!WJJa Ha
KMJJOrpaM. Ha)KaJJOCT, HVlje,n;HY oJ]; OSMX cTpyKa Hl1caM Morao ,n;a Ha6aBV!M nOWTO Y!X
Maj-cTopH HeMajy. M eFjyTYfM, y30p~ TKalha Hapo,n;Hor My3eja y BalhaJJ'YQV! nOKa3yjy
KaKBe cy spCTe 50jeHHx CTpYKa V!3paFjV!saHe 3a OCTaJJe Harne KpajeBe (Ta6. II, CJJ.
B) KaKBe ce BV!we 'He p a,n; e. )J;o.n;ywe, CTpYKe ce v! ,n;aHac pa.n;e, aJJV! caMO Kao .n;eJJOBV!
- ;; nOJJe 3a CaCTaSJbalhe 3a MyTane UTm fiV!JJHMe - HOKpOSQe.

eJ!. 9 - MPKOIlb111iKIM MYTall"iMja A. Byxl1h l1: A. ,neAI1h., TfH'O'Bal.(

MYT3'n 'i'I1CK'V1 x Tl p OiJ113EOil\a

Y30paK 6ojeHor MYTanqHCKOr TKalha , .n;eo CTpYKe KOj,11 je CJJY)KJ10 3a V!3pa,n;y

Top6V! (MHB. 6p. 434), Hen03'HaTOr JJOKaJJWl'eTa I1Ma llll1TIKe : QPHe , 3eJJeHe v!
)KyTe 6oje, MYwI1u;aMa: 6eJJe, u;pHe, QPBeHe v! 3eJleHe 6oje, Kao v! nOJbe'IVI 3eJJeHe
60j e. Ha cpe:.z:\l1HV! j e )KyTa MyWV!IJ;a o.n; KOj e ce, 06pHYTMM pe,n;Oivr H3CTaBJbaj y MCTe
wap E: .LIO Kpa,j a. OBaj ce npV!MepaK MO)Ke ynope.n;MTV! ca Y30PKOM TaKoFje 60j eHor
MYTaUqV!CKor TKalba a 3a KOjM ce 3Ha ,n;a je pa.n; v! ,n;ap AXMeTa ByxV!ha, MYT3Jrp-!Mje
Y!3 MPKOH>Mh-fpa,n;a. OBa.i KOMa.n;, nope,n; rope n06pojaHVIx 6oja , MMa cal\IO ,n;o.n;aTe
Myilll1Qe 3e.rreHe (npase 3eJJeHe) a He 3eJJeHe MYTanqV!CKe 60je KOCTpeTY1 (VIHB. 6p.
295, CJJ. S Ha Tau. II). Ha:qV!H wapalha je rOTO'BO l1CTH na ce ,n;a 3aKJbYQV!TH ..n;a v! 'nrpBI1
rrOTMqe M3 MPKOlhl1h-rpa.n;a. OBOMe Tpe6a' .n;o,n;aTM v! TO ,n;a Hapo,n;HM M)"3ej y E alha
JIYl.1)1 HeMa HM je.n;Hor ,n;pyror MYTanQV!'CK or npOM3Bo,n;a I1JJM aJJaTKe KOjV! Hl1je H3
MPKOlhl1h-rpa,n;a.
O.n; np0l13S0,n;a KOj 11 ce ,n;a'Hac He pa,n; e Sa)KHO j e rrOMeHYTJ1 ,n;s-e BpCTe rrpOCTMpKW
Tem1xe (.n;yraqKe rrpOCTV!pKe) v! hV!JlI1Me (Wl1pe rrpO'CTJ1pK,e, no CPOPMI1 CJlJ1'q He
MYTarrMMa). OBM" np0113S0,n;11 ce y BJ1.CQlK'OM 30EY CTepa~IJ1 .
.IJ:yraQKe npOCTlfpKe - 3a 'CTeneHl1Qe v! xo.n;H.WKe (.rrayCP-TeITl1CH), TenHCI1
KaKO I1X Maj'cTOpM" 30SY, paFjeHI1 cy TIO' cneU;l1jaJJHVlM rro'PYI,I6J1'HaMa, M TO Ha je.n;HOM
58

CTaHY )],0 4-5 M )],Y>KI1He, a Ha )],Ba CTaHa Ka)], je Tpe6aJfo )],a ce )],06l1je )],Y>KI1Ha O)],
15 M nal l1 BI1We. IIII1p'vfHa J1M je 70-80 ~ jep TKa'I HeMa MofiJ1: )],a TKa wJ1pe
CTBapl1 . OBe npOCTJ1pKe 6J1Jle 'Cy yrJlaBHOM 6eJle J1 3eJIeHe 6oje, pel) wapaHe, ca
60P)],YPOM WJ1POKOM 10-l2 :U;M Koja je nO'IJ1H,aJla 3-5 :U;M o)], J1BJ1'I.:(e.
Y oa,f ba'J1Y<Jxo M My3ejy ca<Jy.sa:I'Ia cy .l1Ba Y30pKa '!1lWfba 3a OBe npOC'I'l1pKe, YI TO: y30pax
MYTan"-lJ1:CKO'r TKafba ~ll1ja je OCRO-BHa roja 3JleHa a oOP.l1ypa pl1lja . Y30pax je .l1yra,'-I.a K 123
l(M ( ~nm. op. 432). T aKo\Je ,ce y I1'CTOM MY3ejy qysa YI Y3o'.:;:aK TKafba OCHOBHe oeJle ooje ea
l(PHO'M OOP.l1ypOM, .l1Y:iK vtHe 47 l(M (IHiB. op. 4(33). IIpBl'! ,je Y30paK HaooBJbeH 1948 rO.l1J1He, a JlPY'rl1
194'9 r, 000 Yl3 MPKOFbYlfi-rpa'.l1a.

OBaKBe rrpOCTHpKe Kao MeTapcKe nopyI,I6J1:H pal)eHe cy J1 3a capajeB'CKY

fiJ1,JlVlMaipy Ko.ia je orrKynJbJ1EaJIa J1 KOCTPeT 3a )],o)],a'Baifue CBOjJ1:M npoJ13Bo)],J1iVIa.
M el) YTJ1M, y6p30 ce YCTaHOBJ1JIO )],a KacTpeT HJ1je norO)],Ha 3a MelllaJb ,ca .D.PYrYlM
CJ1pOBJ1HaMa, Kao J1: )],a ce ITIPO'CTJ1pKe O!TKaHe Y MpKOlhJ1:h-rpa)],y 11eWKO Mory, Ha MeTap
npo)],aBaTl1 3aTO WTO l1X jewrno MYTaIIl"rnja ~a, KaKO Tpe6a, nopy6l1"I'J1. J1:HTepe
caHTHO je )],o)],aTl1 )],a je OiB-aKBe npOCTJ1pXe KynJ10 J1 3eMaJbCKJ1 M)"3ej 3acBojy y110
Tpe<iy y pa~I-bJ1 OMepa Y>KJ1:'Ia:ID1Ra y CapajeBY, KOjYl je rrpO')J,aBao MpKOI-bJ1:fixe
np0J13Bo)],e. T ,aKO je 1945 r. )],OHecelW J13 CapajeBa 400--500 Kr KOCTpeTJ1 3a TKaH.e
O'BJ1X npOCTJ1pKJ1: 3a OH)J,aWI-be ITpe1'cje)J,HJ1ll1TBO BJIai)],e.
lliHpOKe rrpOCTHpKe, KaKO l1X MYTaIT'fHje 30BY fiHJlHM.Yf - Tp0T10,n:U;H,
:U;J1<ppamw< (OBaKBH cy npo)],aBaHJ1 J1: y pa)J,H.l1. O. Y>KJ1:'IaHJ1Ha y CapajeBy) 6'HJIH cy
2-7 M )],yra'IKH H 2-3 Nf WHPOKJ1:, a 'CBaKa HM je })iII'OJla OHJIa Il1.Y1poKa 0,65-1 M
nOHeKa)], J1 ca wapaMa WHPOKJ1:M 1,5-2 :U;M. OBe TpOnOJI:u;e TpOWJ1:JIa je IToca'BHHa,
HapO'IJ1TO OKOJIlfHa Bp'I'KOr, J1: TO HajBHwe 3a MJIaMHCKY cnpeMy. ,1l;eBojKe cy HOCJ1Jle
pyxo y )],Ba caH)]'Y'Ka' a TIO'KpWBaiJIe J1:X TponOJll~eM. fI.OCJIe je oRaj -rponOJTa:u; ,CJIY>KJ10
Kao npOCTl1:pKa y KyfiH. KoujYKTy;pa OBJ1:X rrpoJ13Bo')J,a 6J1:JIa je 3aB.HCHa O)], po)],a
WJbJ1Ba y ITocaBJfHJ1. POAI1 JI'J1 WJbY1'B8.', CBeT je J.mrao HOBa:u;a J1: TPonOJIr..:t;l1 cy ce
oTKynJbJ1:'BaJIJ1: y BeJIJ1KI1NI KOJT!WIl1lHa",-1a . He rpo)J,J1: JJl1 WJbYlBa, CBeT HJ1'je J1Mao HOBa:u;a,
na 611: ce KOCTpeTIn1 npOJ13BO)J,l1, Koje~o Bpt{KOT HIJ1je 6HJlO JIaKO npeBeCTH, lI1'po')J,a
BaJIl1 no HajHl1>KHM :u;eHaMa. 36o.r Tora ce MPKOI-bJ1fiKI1 'Tpros.a:u; jow y jYHY,
J1:HcpopMl1Cao o po)J,y nOCa:BCKJ1X WJbHBa na je rrpeMa TOMe 06alJ3ew1'e'FbY nosefiaiBao
VlJIJ1: CMa'H.Y03aO OTKyn K03J1He.
3e.'v!aJbCKYI MY3ej MMa y30PaK oaa'K Be npOC'l'Y!I;:iKe BeJlJi'-lHHe 15 X 15 IJ.M, OJI 'tJ1:cre, npBO
KJlaCHe KOcrPeTYI, y KO~le .l1ffi\ll\IHwpa pl1ja 60ja (IHiB. op. 3041/I) , Ji! Hapo,!1lHu MY3ej y BafbaJlyl(~
YlMa TaKo!je y3Q.paK o;a.aKBor TKaJba - IIlIP06e 3a hHJl:l11M ca pvr\J:I11M M "l(PHYl'l1 nOJbeM (mm.
op. 296). Y30paK 3eMaJbCKOr ~1Y3eja je MG JajlJ,a ,!IOK j.e y3Q.paiK HapoJl!Ho'r My3eja y BafbaJlYlJ,H
H3 MPKO'fbHh-rpa.l1a, 000 cy, KaKO ce .l1a 3aKJby"l:Y!TI1, BPJlO CJlH'-IHa.

MYTaID1. KaKo je npOH3BO~!ha MYTarra Ha'jcTapHja TIO I1'OCTa!HKY, a TaKO 'MHCJle

MyTail1'Il1je, TO ce oiHa Haj)],Y)K,e ol)J,p>KaJJa a H )],aHac ce O~>Ka.Ba. FbHXOBa OCHOBa je,
no rrpaCSHJJY, MHOI'O rywfia H Hl1Ka)J,a 'c e He cHyje MeKaHO. Y MpRffihl1h-rpa)J,Y TKaJle
cy ce TpH BpCTe MYTana: MaJll1 MYTarrH - 120 X 100 :U;M (H3 )],Be nO'JTe, O)], 2 cTP"YKe)
cpe)],I-bH MYTalIm 135 X 100 :u;,"I l1

BeJIl1KJ1 MYTaIIH 150 X 115 :U;M I1JIH 160 X 120 ~M.

Kao HapCY'IJ1:Ta BpcTa npoH3BO')],l1Jl.J1 cy ce )J,YBaH.CKVf MYTaT1H (,1l;YBH.a:U;J1 cy

'D'peKO JIJ1:BHa Kl1:pl1jaJIl1 )],0 CnJI'J1Ta, na 'cy J1:M 6HJIH nOTpe6HH nOKpoB:U;H 3a KOl:be)
a 6J1JIH cy BefiJ1 l1 . 0A BeJI'J1KHX MyTaTIa, .D:l1'MeH3Hja 160-170 X 120-130 !.\M, a
Haj'Iemfie cy np07l.HBaHH Y rJIaiMo~y. OBaKBJ1 '6J1 MYTaIIl1 )]'a:Hac KOIIITaJI'J1 4.500-5 .000
)],WHapa. M3pal)YlBaHH cy 11 'cnell;l1:jaJ]HH MYTanJ1: 3a CaiHCKJ1: MoCT J1: BOCMfCKJ1: ITe
TpOBa:u;, MaI-bH O)], MaJIiJ1X MyTana, .D,yra'IKlif CBera 115 r..:t;M, VlaKa cy y OBHM Kpaje
BWJVla KOH.J1: KPYTllHl1jH na 6J1: 6HJIl1 nOTpeOHH BefiH nOKpOB:U;H. YOID.'lllTe, KpajYllllKa
CJ1pOTHH.a Tpa)KJ1:JIa je - jeBTl1ID1jy pooy.
Bafba.TTy'-!XYI H a pO~HW MY3ej [l'OCe.l1yje MPKOFbY!JhXW lI>ryTarI }!3 1930 I'OJ\Y!He, BeJlW'l"YlHe
148 X 124 IJ.'M, KOjIll je CaCTaBJbe'H H3 JlBe nOJle, ea 3eJl~r ()..~YTaTI'-lYl.cKo 3eJle'HO - '-II1T8<j CY!Bo),
3e.rre>HI1M (oojem1M 3eJl eHMM) M PI1}jWM n:pyraMa. OBa j MYTaTI je Ha6a'BJbeH y IP~YI opane
,n:eMJ1pOBl1fi (I1HBi, op . 1483).
MyTan KOjl1 je 3a :roYIpKe 3eMaJbiClwr MY3eja oTKynJbeH 1956 rOJlY!He Y p.a):1JbI1' AXMeTa
EyxI1Tia y MPKOHJl1h-rpa,I\y, ReMa 60jewrx utapa. Ji OR ce caCTojH W3 .l1i3e iOOJtt', ta p~aMa ;na
 59

jC.l\HO,j CTpa'HH. IloJle cy Ha cpe.l\I1'1i~ C3CTaBJbeHe )} 3e Jle HO~ }K 111..\0 M. MYTarr je l..\pHe ytBl1l..\e,
a Ha Ibe~'1Y .l\O~'1l1IDllp a jy 3eJleHO I.f I..\PHO l[lJlaTHO, J1 Ha .l\pyroj nOJlI.f TaKol)e .l\OMl1fJi111r3 3eJleHO
11 I..\PHO UJlaTHO, T.i. ORe cy no w apaMa CHlMeTpW'iHe. CI11MeTpl1'-!HOCT wapa H l-bHXO'BO JlHIHHCKO
npOCTYIpa'I b'e OTIWTa je 'O'.l\JlHiKa CYlX MYTa!IT'II1'CKHX np0I13BO.l\a 12 ). Kao, 11 Ha CB.Y!.i\-\ MYTa,lT,-!y\CI{HM
npO'113BO'.l\J1Ma 11 Ha OHOIM irIp<)J1GBO.l\Y cy 60je CJlaraRe KO.l\ {)Hoaal-ba a nOYTKa ce HaK1Ha,!l"HO
.l\O.l\aBaJla. MYTan .ie CJlY;}KY'lO 3a nox;pI4s:aIbe ,!\CO Iba , OH 3a TO 11 .l\aJHac CJlY;}!{l1', Kao 3aWTH,T a O'.l\
KVI'U1e 3a ,l'otaJle 60C31HC'Ke 1<OIbe (jep je O'Ba.j. MY an - MaJUI MYT.an - BeJl. 132 X 95). IJ;eHa
My je 1956 rOMI-He 3.~OO.- .l\ -(Ta{5. II, CJl. T; I1HB. 6p. 3034i1) .
. T ,p,e6a .l\O.l\aTI1, .l\a 06a OBa MY3eja J1IMajy H no je.l\aH OCHYT,aK MYTan3 Ha CTaHY. 3e~'laJb
CKOM MY3ejy OCHYTaK je HaCHOBao 1924 I'. Xycel1'H BYXHh .z:\OK je Ha.pO.l\HOM MY3ej iY TO Y'-!I1HI10
AX~leT BYXHlh 1954 r , 060jMiL\a 113 MPKOfhl1h-.fpa.l\a.

XapapH (Bpehe), Mory 6VITl1: Ma.JIJ1 xapapJ1 - 111J1pJ1'He 60 ~M (3a 40-50 Kr),
Cpe,LIfuJ1 xapapJ1 ~ 11ll1pJ1He 68 ~ (3a OKO 60 Kr) J1 BeJU1KJ1 xapapJ1 - llIJ1pJ1'He 75 ~M
(3a 70-80 Kr) .
XapapJ1 ce HJ-rcy npo}J;a'BaJIJ1 y rJIaMOqy jep cy rJIaMOqa'lHI' CaMJ1 J13pal)VfBa'JIJ1
Bpehe, aJIJ1 n,LI BYHe.
3eMaJbCKl1 MY3ej y CapajeBY rroce,n;yje 4Ba xa,papa, Je',n;aH j e yl3 fopIber BaKYcPa, KO.l\
Ko,ra ,!IO'~1l1Hl1Pa 3eJl'eHa 60jla ea 3 PHl}a '11 2 l..\pHa Y}Ka [J(JoJba. OBaj xapa,p I1Ma .[1 OTIJll1T,
ca CBaJ<ce cTpaRe ycTa, 6-7 neTJbl1 L1.pHe 11 J.eJleHe Bej e. ,ll;I1MeH311je cy MY: ,!IY}Klm{a 8-3 L1.M
a llIl1t;lYllHa 78 I..\M na ce y6paja y 'BeJIl1iKe x<apape . ,ll;PYI'I1 xapap je 113 MPKOIbJ1h-fpa.l\a, 3a
50-60 liU p06e (cpe,!lIbI1 x <a pap). J1Ma ,lI;Be BemfKe )>'I1eTJbe ca CTpaR.a 3.a CKI1,!1,a,}b, OmpYlJlHKe
Ha nOJl CI2~Urn ,!IY}KHHe, J1'BHl..\a MY je O.fl!IIll1JBeHa 3 eJIeHO'i\\ 5ojOM (Tj , CI1B0-6eJIOM), a Ha IbeMY
.l\OMHIFnrpajy 3 eJleHO H lIPHO' ITJIaTHO. iliaB xag:apa, TaKol)e je IH.anpaIBJbeH 3 eJleHOM JKH 1..\0 M ,
rreTJb C cy MY O,!l 3eJI eHe a MaJI e neTJbe o,n; BeJle KOCTpeT.YI. Ha ca'MOM 'B PXY 'MY je .[1 Ol[lJnlT,
X a pap je pal)eH nO'-leTKOM 1956 r , a pa,!\J1!O ra je AXMoeT BYXH'h , MYTau'-!l1ja M3 MPKOIbvIh-fpa;l\a;
,1:\mleH3I'I je cy :I'ly: ,!IY}!{J1Ha 73 I..\N! a IllHpH'Ha 75 I..\M. OTKynJbeH je no I..\em-L O,lI; 2.7Q:O ,!I. Halp ce
npo,, !Iaje O,!l 3.5DO---{).()OO ,!I npeMa Bemll'-ll1lHl1 x apapa (TaB. II, CJl. a).

OOJ1't.!'HO ce npO,LIajoe no qJ1CPT (nap) xapapa. 3a J13Pa.LIY je,L\Hor napa xapapa

Tpe6a. 3-4 ,L\8Ha. Xapap je CHOBaH OHaKO KaKO ooje rOBope, a nnyrKa je y"BeK
WCTe 60je. Y OBaKBJ1M xapapJ1Ma npeHocH ce HajBMrne 6pallIHO, a M OCTaJIl1 npoJ13
BO,LlVf, M TO TaKO llITO ce ca C'BaKe CTpaHe caMapa CTa'BJ1 no je;ZJ;aH xapap.
BH'ca3H. J1 6Mcar-a (MIH. 6vrca'3J1) MO)Ke 6J1TJ1 TpJ1 Bpcre:
36 J..Y,vr X 2 (,LIo 15 Kr po6e y je,LIaH 6uca,r ),
MaJIM 6J1Ca3M
40
cpe,L\H>U oMca3M ~"I IJ.J1J1P01{J1 (no 20 Kr y j e,LIaH OVl'car) vl'
45
BeJIJ1KJ1 6J1Ca3J1 !+tvI llmpOKJ1 (3a 2 X 25 Kr).
MajcTopM naMTe ,LIa cy ce HeKa,,LIa pa,l\J1JIe ,LI'Be BpCTe 6J1cara (He 'no BeJIJ1'tJJ1'HM
Beti. no OC06J1HaMa): QWCa3J1 p'a3a''nKalHJll - 3a HurrM~afue K.Qfuy Ha BpaT, 3a 'ce,LIJIO,
lllap,llm, u 6Mca3U Hepa3aTKUHU HelllapaHW, 6em1', KOjU cy ynoTpe6Jha'BaHJ1 HajBJ1llle
3a cejafue .
Y CBOjM'M 36H!;:!K&Y1a, 3eM,aJbCiKI1 My3ej HMal11 ,lI;Boje BYrcaTe. IlpEIYI cy :VI3 fopIber B a KYcPa,
11 Ha IbI1Ma ,!IOMHHl1pa 3eJleH3 _60j.a. OBM 6Hca3H cacroje ce O,!l ,!IBa 611caTa J\yra .[]lO 38 I..\M, BpaTa
,!Iyror 300 I..\M KOjH j 'e Y3J\YJKHO pa'Ce'-leH, nOCJle '-lera je pa3pe3 o6py6JbeH 1..\p'HOM 60p,1:\YPoo.l.
CBaKM O.l\ o'BHX 6l1<Cara HMa 6-7 neTJbM ca CBaKe CTpaJHe 3a J3e3HBaIb'C.
,ll;pyn1 C.y 6Hca3H ,H3 MPKOIbl1ifi-I)':la,!la . J1 OFru ce cacToje 1-1<3 ,!I'Ba 6l1catl'a 11 BpaTa. CBaKH
6l1ca'r H",'l a VfBHl\Y Koja je oinlIIl1BeHa BeJlOM JKJ<N..\CM, ,ll;o HBHI.\e cy illl1nKe : L1.PHe , Be.ne 11 3eJIe'H
60je; nJlaTRa: l..\pHe 11 p~ll)e 60je ca CBeTJll'Fj"IM H TaMlHJ1ljI1!M TOHOBI1Ma, H. MYI1IHIl\OM 6eJIe
50je; O'Be wape ce n C'HaBJba(jy o:5pHYTM'M pe,!lOM ,!lO ,!(pyre /1,BYJl..\e. ,Je~Ha O,!l OBHX PHQI1'X 60j-a,
(no CBOj npI1JlHI.\H TaMHl1ja) 6H'Jl8. 5H, npeM.a OHOMe y IJj:;:IYlillITHHl1 11 ByrapcKoj, nJIaBa - 6o j ,a
KOC'J1leTH, KaKO je MYTalll'-!Hje 30BY. OBJ1 6HCa311 cy .Qy ra''-!!K11 84 O:;\! 11 Wl1pC!K11 33 I..\M, ,!IOK je
,!IY}KHHa 6l1caJr,a 30 I..\M X 2 a :l\y}K~LHa BpaTa 24 I..\M. BpaT 6a Tpe6aJlo ,n;a je ,!Iy'r a'-!aK KOJl'I1KO 11
nojel1I1Hl1 6Hcal', aJlYI, 6WCa3l1 cy TKarH.H no RapYI.I6.YI 11: 3.aTO cy OBI1X ,!I11111e'H3wj.a . BI1Ca3'11 ce TKajy,
Kao 11 csaKa CTp Y'K3 , y je,r(HOM K OM.a,D;Y. O Bta KH> 6Hcar I1Ma UPl1 apxy nOnJIWT 11 no '-!eTHpH .yf BHwe
neTJbH , a CBe ce oITeTJbe Be3yj y jeAH'l1'lVf KaHa.oOM y Kpyr . BHcare j'e 'CHO,BdJla J<I OTKaJla 3.a 2,5
caTa }KeHa AXMeTa BYXHiI1a, ,ll;eBJla BYXI1i11 , CTapa 51 rO,lI;I1iHY.
Top6e. Y 3eMaJbCKOM MY3ejy TaKol)e ce 'Iyuajy 11 ,!IBe Top6e - C'I1P'J'lIbJ1qe, 306Hvll..\e.
Je,!lHR o,n; }byIX je 11:3 fopIber BaKYcPa 11 Ha IbOj ,!IOMHB'.Y!pa 3eJleHa 60 ja ca 3 nJlaTRa ('Il0Obe
y fOP'IbM Ba'KYcPY); ,!Iyra je 37 I..\M a WHpCKa 40 tlM (I1HB. 6p. 342). OMKBe ce TOp6e nope,n;
MYTaTIa YI xapapa 11' ,1:\all-taoc I[1po,n;ajy Y Capajes,y , a pa,!l cy MYTa1n<'rnje MYCTacPe feKe'") .

") B. B e H ,e,lI; H K O B a: HaBe,lI;eHO ,!IeJlO, C'I1P. 104.

':1) IIPO'113B0,!lJ1 MYTaTI'-lH<je MyC'NlcPe feKe H3 fopIber BaKYcPa n;p'O,!Iajy ce 11 ,!laHaC y ,l\Be
pa)\1be Ha cap ajeB CK'oj BaW-"iapurnj'H: Y pa,1k'fb11 KypaHoBY!h MyC'raq,e 11 PaMHh c%laTlfiMe.
60

.n;PYl'a To ; !6a je MaJla , Cpe,l\lba 60j'a joj je pHlja - TawlHvrja. PaljeHa je Y Jajt(Y VI BH,I\M'
ce ,l\a j.e MewaHCl ca JbY,l\CKo:'.r - 1ftHCaHCK02>1 ,I\",aKo:vl. Ja} aYKH ~!a jcTop OMep racPYPOBHfl, KOjH
ce !oI3 MpKmhv!h-rpu ,I\a npecemlO Y Jajt(e, pa,l\H .Y13BeCTaH 6poj [[p e-,I\MeTa YOO'fpe6Jb<lBajyh!ol
vrHcaHcKY ,llJlaKY Kao CHPOBH HY, H TO Kao ,l\O,l\aTaK K03 HHvl. OBO HCTa pa,l\e H ~n;'KOlbHhKH
MajCTopH Y Malboj MjepH, <lJIH .iaKo ce YCTPY'faBajy ,l\a TO npH3Hajy. Ha OBOj Top6H 0,1\ c.pe,l\lbe,
pvrl)e 60je Ha j e)J;HY 11 .IWyry CTpaHY OC'J la3e ~\!Yl.l.!Y!ct(e - KJLH'll{e (y Jajt(Y )' pa3rpa,l\e ), 6eJla
WHTlKa ca t(PH OM :-'!YW H t(O~I, qpHO lJJla'!1HO (YI OB,l\e Kao !OI Y r Cll' ;'!he:vr BaKYcPY [[OJbe), 3eJleHa
W.Y1[[K a, 3e.TIeHO [[Jra'I'FiO, t(pHa WHTlKa, 3eJleHa WI1IOKa, upua .H gH~a Koja je npoWV!BeH<l
Ta iVIHOGeJ!eHOM JKHLIO'.1. I1peoBJ! aI)Y:ie ll.PHH TOiH (Jby.n;CK<l Koca .ie " t(pHe ({ 60je y MYT<l1T'-1HCKo:'.r
pa3$ lpCTaBalhY). rOPI'b a YH YTpauub3 CTpa'Ha Top6v,L\e ~'I:vra [[opy6 , a Ba lhCKa 1l0[[J!l1'!. OBO crora,
WTO je Top6HLla f]_:.aBJheH<l ila ce H3 lbe, Kao H'3 306HJ1It (e, ,!laje KOlbY ,l\a je,!le, TaKO JIa ,!leo ,!ID
KO'l bCKe lbYWKe He 6Y,I\e OWT.ap. 'Y3a caMY H!BH'l\y ea cBaKe CTpaHe HaJla3H ce [[O je.n;'Ha [[eTJbH'ct(<l .
OBa Top6Hct(<l H"vrje [[OJI PYKO:VI TaKO JKHBa HH OLUTpa, OHa Hl1je TaKO OT[[OpHa Kao K03YIJbaBa
- KOCTpeTH.a. I1pe Op e,!lelba H3Mepvr ce Ha BarH je.!\HH -rpeh!olHa Koce H ,!IBe Tpehlme KOCTpeTH
Koje cy [[1;: eTXO,l\HO 3ace6T!O vrc:nYt(aHe. Mewa.lbe HacTaje Y Ilpe,!lelbY. Koca ce [[J!aha 3DO .n; oo KT,
(1956 r.). Tj.HeKoJ!l1'KO nyTa je jeBT!1.Hwja o.n; K03l1'He. Top6.a je nJl ane H.a 5'00 .n;vmapa.
Pa.n;e ce Jo! Ise he TOp6e 3 L\eHa 1'1.\1 ce Kp~hc: 0 ',1\ 4()Q-500 ,!lIofH. ( vfl-lB. 6p. 3044/1; Ta6. II, CJ! . .n;).
Ueope. 3e:VlaJbCKl1 ~IY3ej paCnO,I<lJKe -eBera je.1\Hl nI np l1'~l ep KO :-1 I,Ie6'pe (HRB. 5 ;:l. 738) . To
je Kocrpe'I'Ha rcecl1t(a 3a HaTHl.\<llbe Ha PYKY KOjO~1 ce TH.\WPH KOlb. H a I,IeDpH ,n;O:VIHHJ1pa " pHIj.a
6oja. HC\vaBJbeHa je !oI3 foplber BaKYcPa, a npeg II CBeTCKYr paT rrpo.n;aBao ce 'B ehH 6poj OBHX
I1ip O~I3BO.1\a /013 MPKOlbVII1- rp a,!la Y pa,l\lbVI OMepa 'YJKH"laHvI Ha Y C a.pa jeBY . .n;aH<lC ce OB<lKBe I,Ie6pe
He 'I1POJ13-BO.,lle !oI.TIHCe BPJl{) peTKO rrpO:!oIGBe,l\e caMO no Koja . .n;H~leH3J1j e cy jo> i : .1\Y~IHa 40 L\M a
wvrpI1'Ha 14 LP'! (Ta6. II, eJ!, 6).
KOJIa'HH. 0.1\ npOH3BO,!la KOjH ce jow pa,l\e Y MPKO I-bllh-rpaAY Ba'JKHO je jow OOMeHYT!oI
H KOJlatre O,!l KO j!oIX ce je.q<l H rrpH'.lep aK HaJla3H YI y 3eMaJbCKo:'.r MY3ejy Y CapajeBY (nHB. Oi) .
3O()35 /1) . OBaj KO .naE! pal) eH j e og 6eJIe BYBe ea L\PI-lOM MYillHt(OM n opeA 06e HBI1'l\C. C je,!lHe cTpaHe
HMa neTJbY. ilIHplofHa MY aaHH.CH og 'pora .1\01 JlH ce :npaBH KYCKYH (C'rC1BJba ce KOHYHMa OKO
p ena) jep oHAa je YJKloI, (0 1(0 15 npe6aQaja), nJI.vI ce npllCeYI'1O Y3H.Ma OKO 18 npeu a'-raja (JKHlI.\a),
a [locJ!e n'PBc 'leTVIP VI ca C'Il; aHa je L\pHa MY'U1I1L\a. Epoj npc6a 4Dj a 3alBlHcaH je o.n; ,n;e6Jbvr;He BYHe
- 1<ralbe HX je aKO je B)'iHC\ .n;eoJba. I1po,l\a jy cc no L\eHIl O,!l J OOI ,L\. HI1 caMe MYTanY'Hje HC nra
Tpajy ,l\a he ce 3ml aT O,'\l)}KaTVI l0\3pa.n;oM OBaKBVIX BYH eH!olX npe,l\MeTa .

CBe AO II CBeTCKor paTa BelulHa nOMeHYTY!x np0J.1 3BOAa npO,D,aBaJIaCe Ha Kr.

TaKG cy O. Y}KVf'laHVrny (YMPO 1940) Y CapajeBy Y!CH'o'PY"l:v!BaHY! J1pDY!3BO,D,Y! no ~eHYf
O,D, 35 W1'H'. 3a Kr a HeKa,D,a yf ITO 50 ,D,l11-Wpa 3a Kr po6e. ,UaHac c,e Ha oBaj Ha"l:Y!H He
ITpO,D,aje HY!je,n;Ha BpCTa npov13BO,D,a ceM y3,D,y}KHVfX npOCTY!pKYf (JIaycp TeITY!xa ), a
aBYf ce BPJIO peTKO y!3pal)yjy.

BawapJl. OmllTJ1 nOTpOW!HJ1 ~e'HTap MPKOllhvrfiKY!X MYTan"l:J.1ja KpeTao ce OA

BaH:.aJIYKe Y! H:.eHe BpxoBvrne ,D,O CapajeBa, ,D,OK cy rOpl-bOBaKycpcKe MyTa'IT"l:Y!je
nO,D,MY!pY!BaJIe nOTPe6e MOCTapa yf LJ alnJb l1He , 0,D,JIa3eft.l1: BJ1me Ha xep~erOBa"l:Ky
CTpaHY; MRo'ro paHJ1je cy Y!WJIJ1 11 Y Ty3JTy.
ITpo.n;ajJ-Ia ce30Ha nO"l:Y!.lha'JIa je 'Bypl)eB,D,aRQ.M a 3C1BpWaBaJIa ce JIY"l:vrn,lJ;aHOM,
Tj. BawapOM y TewH:.Y J1 BawapoM y rpa"l:a!HlifI.l;J1 (OOCJIe Tora ce po6a OCTaBJbaJIa y
Tp'romum) . JOlll 60Jbe, iVlYTan'll1'CKa ce30Ha 'f1.po.n;a}e H3cTaje O,D, BpeMeHa Ka.n; nOtfHe
,D,a npJ1CTJ1}Ke CY!THaCTOKa KojyceJbalqJ1 npo,lJ;ajy na YfMajy BY!lll HlOBa~a.
BalllapJ1 Kao rrpo.n;aj Ha Mecra MYTanl.J:J1CKVfX np0J.13BO,D,a, ,ceilo1 3a lVIPKOIhY!ft.Ke
MYTan"l:l1je, nOMJ1lI-by ce J1 3a vr:a.aH:.l1iiKe K030npe,D,e, e'). CeM Ha:rrpe,D, nOMeHYTVlX B3}KHJ1
cy BalllapJ1 Ha KojJ1Ma cy ce rrpo,n:aBaJIJ1 a li[ ,D,aHaC ce npO,lJ;ajy MYTan"l:J1CKJ1 npOY!3BO,D,J1
113 MPKOH:.Y!.li-rpa)w; TO cy:
1. 6 Maja ('Bypl)eB,D,aH) - Halllap ~ TpaBHV!KY ,
2. KpajeM jYHa ('uYXOBY!) - Bawap y BalhaJIy~Yf,
3. 2 aBry'cTa (CB. MJIJ1ja) - Bawap y Be"l:Hft.HMa 11 IIpJ1'je,n:opy,
4. 28 a'BrycTa (B. rocnojY!Ha) - Balllap y ,UyaIHY, MPKOlhY!ft.-rpa,D,y H .n; ePBe'HTJ1,
5. 21 cenTeM6pa (M. rocnojvrna) - Ballla.p y IIpH:.aBo'PY J1
6. 12 oKT06pa (MHXOJb.n;aH) - Bawap Y Jaj~y .
Maj'cTOpli[ - noje,n:H~H Haj'BWllle cy ~eHJ1JIl1: Bamap y Be'<.IY!ft.Y!Ma jep cy Ty
CaMli[ ,D,OJIa3Y!JIM H np o,n:aBaJIYf HajBJ1'IlIe CBOjJ1X rrp0I13BO,D,a. 3a TprOB~a A. ,Ue,lJ;Hft.a
KOjYf i\111 je TO caM J1C'TaKaO yf KOMe cy MPKOH:.MB.Ke MYTarT"l:Hje iO'POI,lJ;3'BaJIe Ha.iBJ1IlIIe
npOY!3Bo.n;a 11 KOjM je }Ke.neo ,n:a Wf.KTl1pa ~eHe, oBaj Bawap HY!je 6wo noro\D,aH, jep
cy Maj<CTOpJ1, y )KeJLH ,D,a rrpo,lJ;a.iy cBoje Y!3pal)eBY!He, cnywTaJIJ1 ~eHe ,D,O HajBeB.J1X

") C. K H e }K e B Jo! fi: Ha1sJ!)J;eHo .n;eJ!o, CTp. 263.

 MYTan<urje Y l\1pKoIhwfi-rpa,!lY 61

Morytu:lx rpaH~a, WTO OHOMe KOjJ.1 J.1Ma Ha XHJba.,n;e KHJIa po6e, caCBHiVI pa3YMJbHBO,
HMje o:,n;rOBapaJIO .
Ha Be'lHfiKH Bawap'O) ,n;OJIa3HJIH cy He caMo KpajHJ.I..nKH Beh H nOCaBcKH ceJbau;J1.
Be'lHft.H cy y Cpe,n;WllLTy BpXOBHHe (BaI-baJIY"IKe) y,n;aJbeHl1 7 Kl\1 o,n; K01'op-BapowH
H 6HJIH cy , a H ca,n;a ey, Haj6,oJbe Tp}KJ.1lJlTe 3a MPKOffiJ.1ft.Ke MYTa'fI'lHje. TprOBau; 113
MPKOlbJ.1h-rpa,n;a je, npe,n; II CBe1'CKVf paT Ty npo,n;a'Bao 2-3.000 Kr p06e a J1CTO
TOJIJ.1KO cy npo,n;aBaJIJ.1 J.1 MajcTopH - noje,n;~. Ha OBOM Bawapy MPKO'l bMKI1
TprOBau; .i e I1Mao 11 CBOj e MeCTO, Ha lbeMY je npo,n;aBao HajBHllIe xapapa, a y Be'1wft.e
je ,n;OJIa3J.10 npeKO BI-ba JIYKe. 3a I-bera je oBaj cajaM 6J.10 "moro Ba}KHJ.1jJ.1 3a OTKy;rr
CHpOBJ.1Ha Hero 3a npo,n;ajy np0J.13Bo,n;a.
rOBOpeft.J.1 o O'BOM Bawapy KapaHOB.Hfi") HaBOiL\J1 ,n;a Maj,cTOpl1 je,n;He I'O,lV1'He
J.13pal)yjy a cJIe,n;ei1.e ro,n;J.1He npo,n;ajy MYTane. CHaKe ro',n;J.1He, Ka}Ky MajcTopvr, O')l;'HO
WeHI1 cy npOVf3Bo,n;J1 a o',n; HOBu;a KOjJ.1 je 3a I-bI1X ,n;OOYfBeH KynoBaJIa ce CJ.1pOJBYfHa,
na ce op; lbe J13pal)eHH np0J.13BO}J,M ,n;oro,n;I1He npOp;aBaJII1. OBaj Bawap 6110 je HajKpaft.J.1
H Tpajao je CBera je,n;aH ,n;aH, ,n;OK cy OCTaJIJ.1 TpajaJIJ.1 H no TpJ.1 ,n;aHa; KacHHje je J.1
nO'lHI-bao: npo,n;aj'H.l1 CaTI1 611JIl1 cy o,n; 10-13 "IaCOBa. 0611'lHO 611 o,n; rpyne CeJbaKa
3aJ1JfTepeCOBaHHx 3a xynOB>1Ry npJ.fJla3J.10 je,n;aH - HajlBeWTl1jH noral)ao ce 3a u;eHy
a OH,n;a 6J.1 11 OCTaJII1 npJ.:!JIa3HJIl1 J.1 OTKY'TIJLJ.1'BaJTI1 po'6y no u;eHJ.1 ,f{ojy je npBJ.1 noro,n;HO.
BpJIO 'leCTO 'ce p;eWaBaJIO ,n;a ce CeJbaU;YfMa Huje cBHl)aJIa ,n;dHeceHa p06a j ep
HeKJ.1 J.13PJ.1"II1TO Tpa}Ke xapap ca, HalI1p., 2 u;pHa H 3 3eJIeHa nOJba, Tj . xapape
KaKBH cy y TOM Kpajy y MO,n;J1 .
Ba.Jb,n;a 3aTO lUTO je BHwe y,n;aJbeH, Bamap y Bp'lKOM je YfMaO 3a TpTOBu;a Vf3
MpKOI-bwh-rpa,n;a Beft.H 3Ha'laj. TaMO je 0:,n;JIa3HJIO Ma.JIO MajcTOpa na ce MOrJIa ,n;HKTH
paTH U;eHa. O,n;B03ehl1 HajBJ.:I1lIe npOH3Bo,n;a (HI1Kap; MaI-be o,n; 2-3.500 Kr), MPKO'I-bHhKJ.1
TpWBaU; OH no,n;MHpJ.10 CBe TaMO,WI-be TprOBu;e. OB,n;e cy ce npo,n;aBaJIH Beh nOMeHYTJ.1
nOCalECKJ.1 TpOnOJIL(H.

III
3AHA T JIMJE M lbMXOBA IIMTAlbA

HH.i e,u;a1-l 071: nyTolnI:l'Cau;a H HCnJ.1'TI1IBa"-Ia, rOBOpeft.H o MpKOI-bJ1h-rpa,n;y, He

nOMJ.1:lbe ra Kao Behy BapOllIJ.1U;y IHMTH rpa,n; ca Behl1M 1'prO'Ba'1KHM 3Ha'lajeM (E.
fleJIe6Hja 17 ), 't:fYKJ.1ft.< ' ), M. <PJ1JIJ.1noBYdi<")). Hanpo'TJ.1B, He nOMJ.1I-byhH MYTan'lJ.1je 01-111
HaBo,n;e ,n;a oBa BapOWI1u;a J.1Ma JIOKaJIHJ1 TprOBa'lKH 3Ha'laj ""). MPKOlbJ.1b.-rpa,n; HY:Ije
HH ;J;aHac y npJ.1Bpe,n;HONI lrorJIe,n;y lI-IHoro O,n;MaKao. Y I-beMY je MeTaJICKO npe,n;y3eb.e
(HeKa,n;awlba KOM6VflHOBaHa 3a,n;pyTa y KOjOj cy ,.tlO 1951 rO,ll;YIHe 611.JIe J.1MYTaTI"-I11je),
npe,n;y3ehe 3a eKCTIJIOaTaU;J.1jy ~pBeTa ca MaI-ba't.Je H MalbH 6poj 3aHaTJIJ.1ja, BehHHC.M
npJ.1B.TH.J1x MajcTopa (KojH ce 5a'Be PY"IHOM J.1'3pa,D;OM Koca "l) H ;npepa,n;oM K03je ,n;JIaIKe).
a) Y'l e I-b e 3 a H a Ta. Y Beft.I1HJ1 c.rry'lajeBa 3aHaT ce y'IH o,n; ou;a, CTpvru;a
~fJIH HeKor o,n; nopop;J.1u;e, 3a BpeMe Y"IeI-ba y'leHJ1K je HllIao y werpTC'Ky llIKOJIY
3aje~Ho ca werpTHMa 'KojJ.1 y'le ,n;pyre 3aHaTe. )J;a 6H .Morao npeCTJ1 rrpei)y, ,n;,a 6H
5HO rrpe,n;HJIal~, 6J1JI0 je nOTpe6Ho ,n;a ,n;e'laK y"IJ1 1'pH rOlZJ;v!He, a 3a T'KaI-b(" je 611JIO
rrorrpeoHo jom ro,n;J.1'lry ,n;aHa y'lelba. 06J.1'lHO cy MajcTopl1 Vfl"\faJII1 no 2-3 werp'Ta
KOjJ.1 cy ,n;o6WBaJII1 caMO xpaHy H ol,n;eft.y. KaJI<paMa ce nJIahaJIo y HOBU;Y.

''0) ITo,LIaQw A, .n; e,LI VI' fi a M A, H Y X J1 fi a, MpKoIbufi-rpa,LI.

4U) M. K a p a H o B J1 fi: !-IaBe~eH O ~eJJO, CTP, 265.
") CpncKa K :j::tClJbeBCKU AK al\e)'fI1 j a, CnOMeHI1K, XLII, Heorpal\, 1905 r" llPYNI pa3pC,LI,
CTP, 23.
'B) Srpsko-Dalmatinski magazin, Zada.r, 1841 g., str, 38.
-O) S t, S it adl (ll j e vi it: Narodna enciklopedija, Sl'psko-Hrvatsko-S[ovenaka, Z a greb,
str, 317, pod V<lrcar- Vakuf,
r,,,) lVI. <I> 11 JJ VI n o B l1 fi: y CTaHojeBl1heBoj CHQHKJJ Onel\vrjl1, CTp. 317,
Ul) M . .n; P a III K J>l h: Py'ma Ji1i3pal\a Koc a Y MPKO!-bHh-D - '~I .A y, r JJ aCHvIK 3el<taJbCKOr MY3eja
HOCHe 1'1 XepQerO'8l'Hre, cs, XI 3<1 1956 r., CTp. 167.
62

npe~~1JIa~ MJU1 KaKO ra jaj~I'-lKM MajcTop JOBe eCHa<p"") 3a CTape JyrOCJIaBMje

~o6MBao je 6 ~YfH. 3a 100 ynpe.n;eHMx >KM~a. AKo Ol1 OBaKaB pa.n;Hl1K O):\Heo K<JCTPeT
KyfiM, TaMO je ynpeo l1 OTKao, ,n;OOMBao je 10-15 .n;MH no Kr, IllTO je 3aBJ1.CMJIO O~
ce30He. J1 ~aHac y MPKOlhMfi-fpa.n;y pa~e .n;Boj~a npe.n;MJIa~a. Je~aH O'~ lhl1X, J1opo
Xa>KoMh , nOIllTO je OMO ci1poMallIaH, y-'-IMO je KO.n; '-IOBeKa y "'IVljoj je nOpO.n;H~M
o~pa:CTao. Ca.n;a, J16po ca~'lO cnpeMa rrpel)y - ynpe~a, jep, HMje BeIllT TK3l-bY a
~lJyrM MajcTOpl1, OlHJ1 KOjM MMajy pa.n;HoHMu;e, TKajy.
HMje 6MJIO yo6Y1'-IajeHo .n;a MajcTOpY1 ,7l;0611Bajy CBe):lOI,r6e Y1aKO ce MajcTopCKY1
M'OTIMT nOJIarao npe.n; TpOjM~OM .n;oMahMx, MPKOlhHfiKl1X MYTan'-IMja, nOCJIe Koj er ce
Majcropy npM3HaBaJIO npaBo ~a .n;p>KM caMocTa,nHY pa~VloHl1L(yf.., ).
6) M a j C T O P M - M Y T a n '-I l1 j e. I1o;(a~M Koje cy MM .n;aBaJIH ~aHamlhM
MajcTopM OI,lVioce ce yrJIaBHOM Ha iilOCJIeWhJ1x 40-50 r ., pel)e Ha HeIllTO paHMjM
nepMO.n;. I1peMD no.n;a~MMa jaja'-IKOr MajcTopa, Q>~ 60 iVlPKOlhM'fiKMX pa.n;MOHl1~a (oBaj
ce 6poj, o.u;p>Kao J1iQ. 1935 r.) OKO 40 je pa.n;HJIO 3a <PMPMY CaJIMX ,n:e~Mh M CMIH ,
MalhC O~ 10 3a CTMn a:Ha ,n:eMMpoBMfia, ~O,K je Hel{QJIM~MHa paJ1iMJI.a 3a AJIY1jy lUexMha
(1914 r. y1 TIpe) a no je.n;'Hor J1JIM )J;BOj~y np egMJIa~a MMaJIM cy vl MyxapeM KpY1B.n;Hh
l1 jorn HeKe MYTan'-IMje''). I10cJIe 1935 r . 6MJIO je HellTO BefiJ1x M3MeHa y 6 pojy
3alHaTJIJ1ja aJI M , CBe ~O OTIlllTer 3aKOHa o llIY'MaMa "U), O):\HOCHO .n;o Yp e.n;6e o 3a6paHM
.n;p>KaTha K03a;;6), o.n;p>KaBaO ce 6poj o.n; OKO. 50 3aHaTJIMja. HeMa cyMlhe .n;a je y TO
BpeMe Ha Tp2KJ1IllT}' 6MJIO 06MJbe KOCTpeTHMX np0l13BO~a, j ep j e 5. XII. 1947 ro.n;J1He
~OHeCHO PjeIllelhe o o.n;pel)l1Salhy je,n;HHCTBeHMx ~MjeHa y npo~ajY1 HaMaJIO npepa
l)eBJ1HaMa o.n; KOc-TPeTJ1:" ). YMJ1palhe 'cTapMx 3aHaTa 3aXBaTMJIO' je 11 MYTain'-IMCKM
3aJIaT,r:'oroTOBo O.n; BpeMeHa HeCTaHKa CMpoBMHe na cy MJIal)M MajcTOpJ1 nO'-IeJI}{ .n;a
ce 3anOllIJbaB~jy y MeTa.ncKoj CTpy~l1, VW111 TIpMXBa'TajyfiM ce pa3Hl1X ~pyrMX 3aHaTa
3a Koje HY1CY nOTpeO'1::le HapO'-IMTe KBaJII1<pM'Ka~l1'je. CTapl1jl1 M ,7l;aHaC pa~e, aJIH ce
~ellIaBa, a Taj CJIY'-Iaj je 6MO l1 OEe 3MMe (1955/ 56), .n;a je.n;a'HI o~ MajcTopa HMje
HI1IllTa pa.n;J1o.
C~a y MPKolhY1h-fpa~y pa.n;M 6 MajcTopa :
1. AXMeT Byxl1h , cTap 65 rOMHa , Hay'-I110 3aHaT O~ o~a,
2. Myjo BeJIl1h, c-Tap 60 ro,.n;MHa,
3. CYJIejMaH XpycTaHoBMh , 'CTap 58 ro.n;HHa, Hay '-I vIO 3UHaT O~ o~a,
4. MyxapeM KPI1B.n;Y1h, cTap 54 rO~J1He.

'>2) IlpeAYI'JIa~ j ,e n (} l-berOBO~1 MI1WJbel-bY O>H<lij KOjl'1 APyro~1 P <l,!\I1, Tj . caMO ynpe):la JIur~c,
a eCHa<p " je iI1OcJIYKBaJII1<pMKOBaHI1 Maj'C'l'Op. Ilpe):lI1JIa~ '-leurhe ,pa,A11 KOA cBoje Kyhe, a eCH a<p "
je fB'I1:UIe Be3aIH 3a ~rajcTopolBY pa):l.l-bY! Ha3I1B eCHa<p" He n03H a jy MPKOl-bl1hKH MajcTopM.
03) Jaja'-lKI1 MajC'l'q ;, H!:\!a CBj e,A0I,I6y " y KOjOj ce KaJKe: rO Cn O):\ WH r A<tJYPOBJiI11. OMEP,
pO):lOM 113 MPKOI-b 11 h-l'p3.z:1a, ~r3Y'-lHO je Ko>~ r. Xalje fU<PypoBl1ha (TO My je CTPI1I~) y MPKOH>l1h
fpa):ly MYTa<p'-IHjcKH 3aHaT 3a Bpl1jreMe 0):1 3 I'O,:J.l1'He Tj. O:!\ 15. Ill. 1916 r. ;p,o 15. III. 1919 r. Te
je '~P03 TO Bpl1jeMe CTeKao nOTpe6HO 3Hal-b' '11 BjellITl1HY 3a MYTa<pIjHj clwr nOMohHHKa. 3a BpII
jeMe KaJl<pOBaH>a BJIaAaO ce je BPJIO ,A05po. B ; ml1o je cBoje AY)f{H OCTH CaBj.eCHO 11 MUPJbHBO, A.a
Kao rroMohHHX pa,I:\HTH MO)f{e.
Y MPKOI-bHh-rpa:AY, ):liMe 2 cerrTeM6pa 1929 r,
Xal)o ra<PYPoB111l c, p,
JiI6.:.ax vl;\! Kaxap(}Bl1h c. p.
M. Il. eY,1JejMaH XpycTa.HOB~h C. p.
M) OBe nO):laTKe ynope):ll10 caM ca rrO):lal.\I1M.a Koje MH je ):Iao A. )l;e):l11h, CYf.H eaJII1XOB,
(eaJII1X je y~rpo 1934 r.) .
') Y '-IJI . 12, naoyc Tpehl1, K.a)Ke ce: JiIcnuura K03a MO)Ke ce ):I(}3BOJI'YITI1 CITMO' Y Kpa jeB.I1 il El
y lJ{ojHMa K03a CJIYJIU! 3a npexpaHy CTaHOBHI1111TB.a 11 TO ca ~1D y 5po j y HeOnXO',AHOM 3a OBY CBpXy,
Ha ,rro'BPUH!H<J.cMa Koje cy noce5Ho M3,I(B()je:H.e, eJIYJI<, JII1CT HP Ba.X 3. XII . 1947 r.
bU) KalCIDljoM H aj:c):I6 0M o BpeMeHY >C.rJiPOBol)el-b a 3a5paHe A'p)Kal-ba KO,3 a oA 20. I. 1948 r ,
a Koja p e rY,1Jl1ure K;ojH cy TO KpajeBIf Ha6paja ce: Ha nOllPY'-ljy cpecKor iHapo):\1!Or oA60p a" ..
MPKOI-b.l1oh-rpa):l .. . nOTnYHu 3a 6paHa ,Ap')Kal-ba K03a I1:Ma ce cnpoBecTH AO 31 ):Ie~e~!6,.: a 1948 r,
Hape,q6a 6p. 701 eJI . mrCT HP BI1X 6p 4, CTP, 47 0):1 28. I. 1948 r,
HOBoM Hape):l'60M oA 19. V 1948 r . . , . n3Y3HMa ce ().):I osor ceJlo BaJb[B.l1He , , . y 6HBll1eM
MPKOl-bll'hrpalZjCKOM c.pe3Y, BH):II1: eJI. JIJ1CT HP BvvX 21149-28. V. 49 r,
i.,) Y OBOl\! Pjell1el-bY nocToj l1 jeAHa HeJIOrl1"lHOCT: 3a rrpe;'aljeB'HHe 0,!1 Kpe'-leBe 'I1JI.I1' 6PH
jaHe KOCTpeTl1 (Koja je cByr.:\e - y II PHllITHH 11 , JiIBailbM~I1, Byr'a p cKo j - Jl O'llll1j:e r KBaJlWl'eTa)
O):lpeljyje ce B,eha Ma JIOnpO,AajHJ. I~eHa (438 ):I Kr) , a 3a npepaljeBI1H OA CTp(1)K eHe KOC'l\peTl1 HW)f{R
MaJlo>npo):lajHa ~eHa (3113 :ll 3a Kr). BHAH : PjeuretLe 6p, 6186 OA 5, XII, 1947 r,. e J!. JIHCT HP BI1X
(jp. 55 O~ 17. XII. 1947 r., CTp. 662
 MYTaTI'lYIje y lVLPKOfuY:lB.-rpa.l\Y
~~------------------------
63

CBM OBM MajcTo.PM MMajy CBoje pa,n;lhe, a no.Pe:,n; lhMX pa,n;e JOIlI M npe,n;Mo.L(M:
5. AXMeT KanMI,Il1li, cTap 70 To.)J.J1Ha, M
6. J16po Xa2K6l1li, CTap 50 ro,n;MHa 5 8 ).
J1HTepeCaHT'HO je HarIOMeHYTM ,n;a cy CBH MajcTo.PM y MpKo.lhMh-fpa,n;y MYCJlM
MaHM, ,n;a je M MajcTo.P y JajL(y M MajcTo.PM y fo.PlheM BaKY<PY Myc.JH1Ma'HJ1 M ,n;a cy
CTapMROM J13 MPKOlhMh-fpa,n;a, ,n;a cy MYCJlJ1MaHM TaKo.!)e M ,n;o.ceJbeHJ1 MPKo.l:bMTIKH
MajcTOpM Y fpaqaHJ1L(J1, TeIlIlbY M TeCJIMh.y. IIo.pe,n; MYCJlMMaHa y fo.Plh BW Ba"KY<PY
pa)J;J1 M 5 XpBaTa, a M je,n;WHM IMajcTo.P y . BMCo.Ko.M je TaKo.!)e XpBaT. HM y CapajeBy
ce o.BMM 3aHaTo.M IDlCY 6aBJ1JlJ1 Cp6M ""). Me!)yTMM, y MOCTapy cy Cp6M 6MJlH BehJ1lHOM
he"6eI,IMje M MYTanqMje (qaK cy MMaJlM M CJlaBY, CB. CaBY), a Y Ho.BMje BpeMe cy
XPBdTJ1 rrpeY3eJIJ1 M3BeCHe 3aHaTe o,n; Cp6a 'JO ). HapoqMTo. je J1HTepeCaHTHo. ,n;a HeMa
HJ1Ka'KBOT nOMeHa o 6J1Jlo.....KaKBo.M 3aWTJ1THJ1KY KO;n; MYCJlJ1MaHa'U).
B) "Y ,n; p y 2K M B a lb e. BMJlo. je M y,n;pY2KMBalha. J13a aYC TpMCKe oKy.naL(J1je
<po.PMJ1paJla ce 3a,n;pYTa Ko.jy rey 6o.TaTJ1jJ1 o.6o.PJ1JlM. "Y Ty 3a,n;pyTy 6J1JlMCY yqJlalbeHJ1
c"Ko.PO CBJ1MajcTOpJ1, a lheHo.M npo.naIlIhy CMpOMaIlIHJ1j11 cy o.CTaJl11 He Cal\lO 6e3
paAlh11 Beh J1 6e3 3eMJbe.
1947 To.,D;J1He o.CHo.BaHa j e KOM6J1JHo.BaHa pa,n;Mo.HJ1L(a (ca MeTaJlCKo.M, CTOJlaPCKo.M
J1 MYTanq11CKo.M CTPYKo.M), Ko.ja je pa,n;MJla ,n;o 1951 To.W1He Ka,n;a ce, Kao. J1 3a.zwyra
y fo.PlheM BaKY<PY, pac<pDpM11paJla 360.1' He,n;Ol:TaTKa C11Po.BMHa J1 Malhe nOTpa2Klhe
npo.J13Bo.,n;a. "Y 3a,n;pY3M ce 1950 T. 3a: 06pa!)eHYI KJ1Jlo.TpaM Ko.CTpeT11 nJlahaJlo. 180
-200 ,n;HHapa. Maj-cTOpM cy 3apalj11Ba..IDf IlO. 7--8.000 ,n;MHapa MeCe'I'H.O - pa,n;ehM CBaKM
KO,n; cBOje Kyhe. IloCTojaJIa je M 3aAP'yJKHa HopMa (16 Kr' 3a MeCCL( ,n;UHU pa,n;a) aJlM
HJ1je 6MJlO "i\1ajcTo.pa Ko.j11 He 6J1 ypa,n;J1D HajMalbe 25 Kr. To. je CaCB11M M pa3YMJbvfBO
jep cy MYTaTI'IJ1je BaJb,n;a je,n;J1HJ1 MajcTo.PM Ko.,n; Ko.j11X, TaKo. ,n;a Ka2KeMo., HeMa yTBp
!)eHor palJ;Ho.r BpeMeHa. OH.MMa Ko.jJ1 cy 611JlM Y 3a,n;py3J1 ,n;aHac ce JlaKIlIe Ilp113Haje
CTa2K 3a neH3J1jy.
r) O,n; Jl a C LJ; M 3 a 3 a p a ,n; o. M. .IJ:o. npe 50 ro.,D;J1Ha 6J1Jlo j e no.BpeMeHMx
o,n;Jla3aKa 3a 3apa,n;DM. MajcTopM cy Ilo.Ta!)aJlM rc eJbaKa C Ko.lbeM - KH1pJ1I,IMjy, Ko.jM
je npeHo.C11o. aJlaT, M 11IlIJlM cy C lhJ1M npeKo. BpXOB11He.
MajcTo.PJ1 J13 B11Co.KOr, Ko.jJ1 cy TaKo.!)e CTap11Ho.M M3 MPKDlbMh-fpa,n;a, ,n;o. ,ape
30 rD:D;MHa o.,n;Jla311JlJ1 cy y 6ehapJ1Hy y IIocaBwHy (fpaqaH11L(Y, Ty3Jly, Telllalh,
Mo.,n;p11qy)"2). O,n;Jla3MJlo. ce o. 'BypljeB:D;aHy, a BpahaJlo. o. MJ1TPo.B,n;aHY. "Y rpa,zw ce
Y3MMao. no.,n; HajaM ,n;yhaH Ila ce Ty pa)J.J1Jlo. CeJbaLJ;MMa.
OBe nOBpeM;eHe o.,n;JlaCKe 3aMeHJ1Jla cy K8.'cH11je CTaJlHa J1CeJbaBalba. TaKo. cy y
BMCOKo.M ,n;o. upe 30 ro.,n;J1Ha pa,D;HJla HeKOJ]ML(J1'Ha IVrajcTo.pa ,n;OCeJbeHMX J13 MpKOlhMh
fpa,n;a a M' ,n;aHa>c TaMo. pa,D;J1 Bo.2KO l{o.P11h, XpBaT, Ko.jJ1 ce npeceJlJ1o. 113 MpKo.lhMh
fpa,n;a. J13 MpKo.lb11h-fpa,n;a cyce J1ceJl11JlJ1 cl J1 ,n;aHa'c pa,n;eo.BJ1 MajcTo.PM: MexMe,n;
JIenMp0BMh y fp a'"l a HJ1L(J1, XaM3a KPMB,n;11h y TellllhY J1 MexMe,n; 3jajo. y TecJIJ1hy.
I1YTeBJ1 OB11X J1CeJbaBalha no.KJlanajy ce ca npaBL(J1Ma no.BpeMeHJ1X o.,n;Jla'3aKa , lllTo.
3Ha'-lJ1 ,n;a cy MajcTOpJ1 no.CJle BJ1llle o.,n;Jla3aKa y je,n;'Ho. MecTo., no.qeJli1: Ty 11 CTaJTHo. ,n;a
ce HhCeJbaBajy.
"Y JajL(e, Ko.je je ,n;o II CBeTCKo.r paTa MMaJlO ,D;BojJ1L(Y MajcTo.pa ,n;o.CeJbeHJ1X M3
MpKo.lb11h-fpa,n;a, ,n;oceJl11o. ce 1945 r. MYTanQ11ja OMep fa<PYHOBMh. "Y fo.Plh11 BaKY<P
ce 2KeHM,n;6e1U1M Be3aMa ,n;oceJTJ10 MpKo.lbJ1halHJ1H MycTa<pa feKo., cTap 54 ro,,n;MHe
(o.CY1.1VI feKe y fo.PlheM BaKY<PY pa,n;e jom J1 : EI,IYJlOBl1li AXMeT, crap 47 ro.,n;J1Ha,
TaKo.!)e MYCJlJ1MaH, J1 XpBaTM - BYQeMJ1Jl ARTe, cTap 57 r., CMo.Jbo. lVIaTe, cTap 56 r.,
JypMQ11h ct>palbo., cTap 47 r., 3eJbKOBMh HJ1Ko.Jl3, cTap 45 r. M KBeCa'BMJl BJ1HKO, CTap

08) ITwe.l\YlOl1H HeMajy CBO-jY:lX .pa.l\fuH.

ug) B. C K a p YI fi: "l!YlMe ce 5aBHo {!PIICKO ~IIpaBOC.naBID1 aapo,LI y Capaj etBlY y 17 vl 18
mrjIKY, EocaacKa BHJIa, 5p. 6, !'O.I\. XXVIII, CapajeBo, 30 MapTa 1913 r. ReMa ITOMerra o ;\!y
Ta.[1l'mjaMa.
UO) C. C e M J13: EHJhellIKe o 3aHaTY:lMa :I MocTapy. rJIaCHY:lK 3eMaJbCKOr MY3eja y Capa
Jeay, XVI, 1004 r., cT!). 154.
"') O s m a n A s a f (Sokolovi Osman): Zatitnici (pkovi) po,iedinih zan ata kod musliman a,
Novi behar, br. 13, god. III, 1 novembra 1929 r., str. 210. Meu 2{) zanata ne pominje Ise muta'piski.
""l IIo.l\aljM 3. "l!YJIHfi, KycTOCa 3eMaJbCKOr MY3eja y Capaj eBY.
64

44 r. lhHXOBH aJIaTH H Ha'iHH pa.L\a MaJIO ce pa3JIHKyjy O.L\ MPKO}bJ1hKHX; pa3JIHKa

je HeUlTO Beha y npOH3BO.L\J1Ma H VlMeHHMa Ulapa H Y TOMe UlTO OBM M'a jcTopH MHoro
mIDle BpUle onpaBKe HO MpKo.}bHhaHH. U;eHe npOH3Bo.n;a cy HCTe) .
.L\) O 6 H 'i a j H. HH'ier cneU;M<pH'iHOr Y 06H'iajJ11yla HeMa 'iHMe 6H ce MYTaJT'iHje
MOrJlH HapO'iMTO HCTahH. MO)Ke ce pehH .n;a M HeMajy oOWIaja. qaK, HH 06wmjH y3
no-eJlOBe, Koje HMaMO y CBa'KOM 3aHaTY H noCJIy, HJ1cy OB.L\e 3acTynJbeHH. Ha CBa Moja
nHT3lha .L\0611.Bao cal\'r HeraTMBHe O.L\rOBope.
MYTaTI'i11je y MpKO}bMh-rpa.L\Y npa3Hyjy He.n;.eJby, u He neTUK HaKO -ey MYCJIH
MaHI1. Kao M 3a BehJrny 3a'HaTJIMja H 3a }bJ1.X je He.n;eJba .L\aH orvw:opa , MeI)YTMM, M Taj
je.L\MHH .L\aH o.n;Mopa Hehe npa3HOBaTM aKO MMajy BI1Ule nOCJla.
JIo nO.L\aTKY KOjM caM .L\06MO y )ifHCTMTYTY 3a rrpoY'iaBa}be CPOJlKJIOpa y
CapajeBY (a TO je je.L\HHM KOjM ce O~HOCM !Ha MPKOlhMhKe MYTa'I1'iHje, rrope.L\ CYM}bHBOr
nO.L\aTKa O 6poj y 3aHaTJIl1ja), nOCJIe 3 rO.L\MHe npOBe.L\eHe KO.L\ MajcTopa werpT M
}berOBM P0.L\MTeJbM 6l1Jll1 cy 06a~e3HH .L\a HanpaBe r036y. " r036a je 6MJIa 06l1'iHO y
.L\yft.aJlY, 3aKJlaO 611 ce 6paB 11 HanpaBl1JIa nl1Ta . 3aTl1M ce nOCTaBl1 cocppa . To ce
30"Be - JIOHau;'''}
MYTan'i11CKI1 je 3aHaT lITO M11illJb<lhY O. ra<pYPoBl1ha l1'OTu;jeHJbl1Bl1 3aHaT,
CTora UlTO ce JbY.L\11 nOHOBO He y.z:\lPJ)Kyjy M 'He 'iYBajy CBOj nocao O.L\ npornaCTI1.
Haj3a.n;, y MPKOlhHh-rpa.n;y je je.L\Ha YJlHqa .L\06l1Jla I1Me no MYTan4Hjaivra, a
TO je cJIY'iaj 11 y .n;pyrvllVI KpajeBl1Ma Hame 3eMJbe""). TaKO <ce yJII1u;a y KOjOj ce HaJIa3 e
.L\Be pa',!{f-be (Eyxl1heBa M XpYCTaHOBl1heBa) 30Be XpYCTaHOBl1heBa ym1u;a , no rnopo
.L\l1U;11 Koja ce .L\yrH Hl13 rO.L\HHa 6aBl1,na MYTan4HCKH:vr 3aHaTOM.

TV
3ABPllIHA PA3MATPAlhA )if 3AKJ1;yqAK

a) II o p e K JI O 3 a H a T a. AYTOP pacnpaBe O 6yrapCKl1M MYTarn411jaMa 'B.

BelIe.L\J1KOBa MHCJlM .L\a je oBaj 3aHaT .L\OUlaO y EyrapcKy ca )ifcTOKa""). )if KpeUleB
JbaKOBl1h u ,,) CenpV1.L\PY>Kyj OBOM MV1UlJbe}bY ClYl3TpajyhH .L\a cy MYTan4Hje Kao
3aHaTJI.H je 6V1Jle 'rHnpe6lae BOjHHM CHaraMa, .L\a cy .n;OJIa3l1JIe C KOMOpOM nOCJl e oKyna
U;l1je EocHe O.L\ TypaKa a .L\a jie JTOTpe6a 3a }bHMa '6HJla BpJIO BeJIl1Ka jep TKajy
npeAMeTe 3a 3a'IllTI1TY .rr,y.L\11 11 CTOKe O.L\ 'Kl1Ule, nacy Kao TatKBH .L\OB'Ol)eHH y HaIlle
KpajeBe. OBOM MvIUlJbe}bY H.L\e y OPHJlOT 11 4J1}bemlu;a .L\a je BeJIl1KH 6poj Ha311.B3 3a
aJIa'l'e TypcKo-UepCl1CKOr nOpeKJIa H .L\a je 3aje,D;HWIKV1 3a CBe Maj'cTope O Kojl1Ma
je .L\oca.L\a Ol1CaHO. Ta'KaB je cJlY'Iaj ca Ha311BMMa: MyTan, My-ran'Il1j-a, Ta'p aK, hepxaHa,
hy'Ie - hYH'Ie, HT.n;.
Mel)YTHM, BeHe.L\MKOBa G,) HaB0.L\H ,l\a je y Haml1M KpajeBI1Ma, a H nO OCTaJIHM
.L\eJIOBHMa EaJlKa<Ha MYTan'IHCKH 3aHaT ,n 03HaT Kao 6yrapCKI1 3aHaT. OBe cBoje
HaBO.L\e BeHe.L\HKOBa 'llOTKpenJbyje BYKOBI1M nO.L\aTK-OM y Pje'iHJ1Ky .L\acy ByrapH
M,YTall'-IHje upe (7) .L\OJIa3HJIH y Cp6Hjy, CTpl1rJlH K03e 11 l13pal)HBaJIJ1 npOH3Bo.L\e.
TaKBoM MHUlJbe}bY H,D;e y npl1JIor H nO:L\,flTaK KOjl1 caM 3a6eJI e>KHO O.L\ MPKO}bl1MHX
MYTan'IHja KOjH MHCJIe .L\a je 3aHaT nOpeKJIOM 113 CeBepHe EyrapcKe 11 'KOjH 3Hajy
3a .L\BOjJ1QY MajcTopa - Eyrapa KojH cy npe 50 rO.L\HHa pa.n;l1JIJ1 y MPKO}bHh-rpa,L\y.
OBOMe ce MO)Ke .L\O.L\aTI1 11 TO iliTO U;'B l1jHh HCTH4e, .L\a je .L\O,D.l1pe l13Ml)y Hac H
Eyrapa HajTe)Ke YTBP.L\HTl1, norOTOBO aKO cy y ,uHTa}by EyrapcK3 11 EocHa tlB ). Ha
Kpajy, OBOMe J1,[\e y npl1JIOr 11 TO lllTO cy HeKI1 Tep i\UIHH y MpK01hl1h-rpa,l\y BPJlO
CJIJ1"lHIJ1 HJIH 'laK J1.L\eHT114HH ca TeplvlVfHHiVla y EyrapcKoj, a He cpehy ce y )ifBaihHU;11
H IIpHiliTl1Hl1. To cy : npeMa 6yrapcKOIM oT6HpaHe - MPKO'}bl1i'i.KO pa36Hpa}be,

l;:,) Heo6:iaBJbeHH n O,D;aTaK op. 4728, 3arrll1C30 ra capa,!\HJoIoK MHCTI1TYTa A. illKa.Jbl1fi, 12,
X. 1955 r.
M) T, B Y K a H o B H fi : HaB.,D;eHO ,D;eJro, CTP, 190, MYT aBl,IHCKa Maxa,n:) y O'KO Jl HHH Bp a1ba.
"") B . B e H e;'l ~! K o B a: Jlaae:n:eHO ;'IeJlo, CTp. 122.
Hfi) H- K r e e v l j a k o v i : E s na fi i obrti . . ., str. l42.
"' ) B . BCH e,;o; HKO !E!a: H8se,!\eHO ,!\eJlO, cTp. 122.
''') J. UBHj l-l fi : H3Be,;o;eHO ,;o;eJlo, CTp. 181.
 MYT.an'lYlje Y MPKOIbl1h-rp.a,D,Y 65

6yrapcKo t-IaptK TIpeMa MpKolbYlhKOM '-IapaK , YI'CTOBeTH11 Ha3Y1BYI 3a illaB M

TIOTIJ1Y1T M BpJ10 CJ1Y1'IHYI 3a illape.
M TIop e~ CBera rope Yl3J102KeROr CMaTpaM ~a y MpKoI-bYlh-rpa~ MYTaTI'IYlCKYI
3aJIaT HY1cY ~OHeJ1Y1 ByrapYl. IIpBYI TIYlCaHYI rro~a~YI o MYTan '-IYIjaMa Yl3 MpK,OI-bYIii.
rpa:,u;a cy Yl3 rrpBe TIOJIOBYlHe 17 BeKa, a MCTYI TaKaB rro,~aTaK o 6yrapcKYI.M MyTa'I1~
'IYljaMa MJ1lal)YI je 3a OKO 150 r., Tj. OH je Yl3 ~pyre rrOJIOBYlIHe 18 BeKa. PaHYljM TIOMeH
MYTUnL[YlCKOIr 3aHaTa y BOCHYI j e Yl3 1531 r., Yl3 XycpcB-6erOB BaKycjmaMe KOj OM
ce YBaKyepJbaBa hepxaHa "O). C 063MPOM ~a je MpKolbYlh-rpa~ 6MO' K03apCKYI Kpaj,
a YBpeMe lberOBor OCHJ.1Balba je (1591 r.) MyraWIYICKYI 3aHaT y CapajeB y rrocTojao
Beh 60 rO~YlHa , a M02K~aM BV1iIlle, OIH,u;a He Tpe6a CYM1baTM ~a cy MYTa'IT'IYlje y
MpKoI-bYlh-rpa~ ~OillJIe npe Yl3 CapajeBa Hero C ,u;pyre CTp llHe . )J;pyro ~BojYl~a
MajcTopa B y rapa (M02K~a YIX je 6Y1JIO YI BYlille) Koje rrOMYl1hY MYTan '-mje MOpaJIYI cy
~o'hYl lI'l'Horo KaCHY1je'U) , M y 'OBOM cJIyr-rajy pa~MJIO ce, BepoB aTHo, o rrOBpeMeHYlM
~OJIaC~MM a 'I1()CJIe 'KOjYlX cy MajCTopM CTaJIHO o'cTajaJIM. OBaKB a ce.i'baKaI-ba .pa.n;YI
3apa~e UBYljYlh y6paja y rrpYlpo.n;He MY1rpa~Mje 11 HaBO~YI ~a ce L[eCTO cpehy Ha EaJI
KaiHCKOll'l IIoJIYOCTpBY, aJIYI Aa cy BPJIO peTKa M3Ml)y rrepMepepHMX 06JIaCTM, a TaKBe
cy ByrapcKa M BOCHa"). M3BeCHM 3aje~HY1L[KYI Ha3Y1BYI y ByrapcKoj YI MPKOlbYlh-rpa~y
Mory ce o6jaCHY1TYI je,l1;YlHo ~OJIaCKOM OBYlX MajcTopa. MpKol-bMhKe MYTarIIL[Ylje YlMajy
Ha:3Y1Ba KOjM cy caMO 3albYlX KapaKTepMCTML[HM a He cpehy ce, MJIJ1 cy rroTrrYHo
p a'3JIW:IYlTYI, y EyrapcKoj, MBaI-bYl~YI YI IIPY!llITMHM. To cy: KyWaK , KOjYl ~pyr~e
HeMa Y!MeHa, TYJIY;vt (y ByrapcKoj BYJIYlSl) YI }> CTaTMBe npeMa 6yrapcKoM >} KOPYHY! ,
Mlje - npeMa JIeCKOBO ~PBO y ByrapcKoj, YlT~ . MMCJ1Y!M .n;a 6Y1 ce 6yrapcKYI
YTYI:u;aj oc eTMO YI Y BepcKoj orrpe~eJb e'HoCTYI MajcTopa a TO HMje CJIY'Iaj, jep, MajeTOpY!
y MPKOI-bYl.h-rpa~y cy My C.JI]i!;MaHY!, a 3Ha ce .n;a j e 6Y1JIO YI KaTOJIMKa.
To ,u;a je 5yrapcKYI YTI1~aj y Y!CTOL[HYlM KpajcBYlMa 'Hame 3 eM.i'be 5Y1o ja'IYI
TPe6a npMi\U1TYI Kao 'IYlI-beHYI~y. 3 '50r 6JIM3MHe, .n;OJIaC~M 6yrapcKMx MajcTopa y
M3alb'YIIG' M IIpMlllTMHY 6Y1JIYI cy '-I eillhM, BYlille ce MajcTopa Ty CTaJIHO HaCTalbMBaJIO
rra ce Ta j YTYl1wj orJIe,l1;a 11 y Ha3Y1BYlMa MYTa:rI'-!YlCKOr aJIaTa, (I,Iyr;reraL[, 3ep6aJIYI~a),
rrp0J13Bo.n;a ('-!epre, hycTe~H), y 'I1'03HaBalbY rrJIaBe KOCTpeTJ1 (y IIpl1UllTYlHYI) , Y
Ha3Y1BY 3a TIOcTyrraK pa3GJ1Balbe, a HapO'-IYlTO y BepcKoj I1pJ1TIa~HOCTYI - jep cy Y
TWJVI Kpaj eBJ1Ma Maj CTOPYl BehYlHOM rrpaBOCJIaBHY1.
KpajeBI1 OKO Bp alba, KaKO HaBO~YI CaBJ,r h 7e ) , 3Haj y 3a My T3rrLfy!JIyK Kao
KyheBHy pa.n;YlHOCT . TaKBa KyheBHa pa~YlHOCT , M3pa~a MYTaI1LfYlCKYlX rrpOYl3BO~a,
ca nOTI1YHO 5yrapcKoM TepMI1'HOJJ'OfYljOM, TKaI-beJ\ll. Ha rrOJI02KeHOM CTaHY, ca 2KeHaMa
Kao YlCKJbY'IJ1BYD'vI p~HYI~YlMa , 3a pa3JIYlKy 0,11; TKaI-ba Ha BepTY!KaJIIRI()M CTaHY, 'KOjM
Hocao pa~e je,l1;MHO My1lIKap~YI, K,apaKTepMCTY!'-!Ha j e 3a By-rapcKy.
HYlcai\ll OB~e BpllUro rropeljelbe pa.n;HY!X rrocTYTIaKa, 3aTO IllTO cy pa3JIYlKe y
rrocTyuKY CKOPO He3HaTHe. Harrp., y IIpYlillTJ1HYI ce Ky.n;e.'ba He non pI.I.Ilie rrOCJIe
Tpeher I1~a1ba Hero TIOCJIe ~pyro'r, YI CJ1y!L[HO.
I10CTOjYl pa3J1Y1Ka Yl3Meljy MBalbYl~e - I1PYlillTJ1H, C je~He) M Mp'Ko'I-bYlh-rpa~a)
C ~pyre cTpaHe . Ta pa3JIYlKa ce orJ1e~a y rrocTy;rraThY ca rnerpTYIM'a , y BpeMeHY
n OTpe5HOi\1 ~a KaJIepa Hay'-IJ1 ~a TKa, y TIOJ1ara'l bY KaJIcpeHCKor MCTIMTa , y rrpOYl3BO
~YlM3., J1T~, 3a lI'lYTa:BI,IHCKJ1 je3Y1K - ~J1aKapC KH rOBOp M () pa60rnYlMa MMa n o,u;aTaKa
y I1PYlllITYlHYI YI MBa,lbY1~YI aJIYI ,11;0 TaKBMX rrO~RTaKa y MpKolhYlh-rpa~y HYI'CaM ~owao
J1aKO CaM pacrrYITYlBao.
6) 3 a K.]b Y q a K. HeKa~a je rrocTo jaJIa 113peKa KOjy je BYK 3aI1HCao: )J;Ba
yJIapa - ~a caMapa , ~Ba caMapa - ~ Ba MyT8illa. KOlbCK3 onpeMa HYlje ce
eMaTpaJ1a KOMrrJ1eTHOM 6e3 MyTarra, rrorOTOBY aKO ce pa~YlJIO o KY!pY!I,IYljaMa. HecTa
jaThe OBor ca05pahaja 6Y1JIO je OCHOIBHYI Y3POK rrOCTeJ1e'HOM oTIa.n;aThY 6poj a 3aHaTJIYlja
MYTarrL[J1ja. B ell. 1930 r, 3aKoHoM o illYMaMa 7 " ) HYlje ce ~03BOJbaBaJIO M K03e 6pcTe

"g) H. K r e e v l j a k o v i : Grad&ka privred a . .. , sh', 5,

70) TaKO Y Heo 5j,aSJb eH 0:\1 pa,t lY ,n;. A IH T o 'H VI j e B YI fi a : TLOMI1!be ce ,D,a j e .aJIeKC r-t Ha'fKr-t
MYTanclwja ,D,olllao Y A JIeKC HHal.\ MHoro KaCHHje, ca pyCKM.l'll Tpyn ~l ;) '1e;:iIba.ieBa , 3 aXSaJIaH c.a M
KO,JIerY! 3a nO,D, aT aK KOj I{ My~ je YCTY[TYl.O.
71) J, U; B 11 j r-t fi : H aBe,D,eHO " eJIO', ,cTP, 181.
7") M , C a B YI fi : Hama VfH"ycTpY!ja YI 3aHaTH, J, C ap a-j eBo, 1922 r" C'l'P, 190,
' :') T . BYK a HoBY!h : HaBelIieHO "eJiO, C'l'P, 191.

Gla s n ik Zem a lj ~ ko g m u zeja - I storij a i Etnografija 5

66

lUy'My aJU! ce y npaK'<C~ lHJ1je eTporo enpOBO~~JIa OBa 3a6paHa. K03e ey 6pereh~
lUyMy ~ lU~pa.re, yH~TaBaJle lUYMY ~ oHeMoryhaBaJIe nO~113aI-be HOBI1X MJIa~~X
lUYMCl, a TO je J1IvlaJIO pa::HOBpeH~x no,eJIe~~a 3a lUYMCKY ~ ~pyry rrp~BpeAY, 3a
eao6pahaj ('6yj~~e ea rOJIeT~!) ~T~. Ype~50M ~3 1947 r. eaM'O ey ce ~eTaJhHO pa3pa
.A~JIe noeTaBKe ~3 iHOBor 3aKOHa o lUYMaMa. 3aTO je npOlI1a~aI-be MYTalT'l~CKor
3aHaTa HaeTyn~JIO Kao noeJIe~~~a OTeyeTBa K03a.
IIpe B~lUe 0A" 40 rO~M:Ha ~eTaKHyTO je ~a MyTanq~je eBe BvlllIe ry6e nOJhe
pa~a 3aTO lUTO He Mory ~a ~3~p)!{e cpa6pw-IKy y"'I'aKM.~Uy 74) . M 'el)YTv!.iVI, MJPK'OI-b~hK~
xapap~, ~aKO MHoro cKynJb~, 6~JI~ ~y 3601' CBor KBaJTl1TeTa MH-O'rO B~llle TPa)KeHV!
o~ jYTatHI1X Bpeha, a Ta je ITOTpa)KI-ba BJIa~aJIa ~ ~O HalU~X ~aHa . 3HalfJ1, CBe ~DK
MPKOI-bI1hK~ TIpO~3BO~~ 6Y~YKBaJIV!'I'eTOM OTCKaKaJIl1, OHl1 he 6V1'l'VI Tpa:>KeHJ1 . A.rrvt,
rrOlU'I'O ~a'Ha'C, Behe KOJIVlq~He CVlpoBI~He ~OJIa3e H3 Ta6~~aHa, (ea MpTB11X K03a) a
OBa cHpoBvrna je JIOlUHjer KB<1JIHTTa, rrpo~3Bo~v! he H3ry6V1TH CBOjy rJIa:BIHJy OAJIHKy
- KBaJIJ1Te'l' H H30cTafie I-b~XOBa Ko.HjyKTypa. HeeaBpUleH HaqHH npOH3BO~I-be , KOjH
ce, OBaKaB KaKaB je O.AP)KaBa Beh ~yrH H~3 rO~J1Ha (rrOKYlUaJIO ce y ByrapcKoj ca
~OMBalheM CTaHY Tpeher VlqeTBp;Tor BpaTHJIa, a y MPKOlh~h-rpa~y TKalbeM Ha ~Ba
CTaHa, aJIJ1 OBV! nOKymajV! H~Cy .AaJD1 o.n;rciBapajyhe pe3YJITaTe) VIMa 3a rroeJIe.n;~~y,
3a ~a7-mlUlhe npVlJI~ll,e, BpJIO BHCOKe ~eHe. CJIa6HjH KBa.lIHTeT p05e, a ~oeTa BH COKe
~eHe HenOBOJbHO fie yT~~aT~ Ha AaJbe o.~p)KaBaI-be 3aHaTa.
rrope~ Tora, 6poj MajcTopa je 11'3 ~aHa y ~aH MafuH - rra HnaK MM je HBepO
B<1TaH no.n;aTaK KOjH je 3a6eJIe)KeH y MPKOI-bHh-fpa,n:y, a HaJIa3H ce y MtHC1'~TYry 3a
npoyqasalbe <poJTKJIopa y CapajeBy7G) ~a je yjeceH 1955 r. 6HJIO 20 MajcTopa-MYTa'n
q~ja, Tj . .n;a je 3a HenyH~x 6 Mece~H 13 MajcTopa rrpeCTaJIO ca pa~oM. TeH~eHu~ja je
0l;H1X KOjH pa~e O 3aHaTY, ~a CBOjy MylUKy ,rIe~y, KOjy cy ~oca~ ~CKJhyqvmO rrO.CBe
h~BaJI~ MYTanqHJIYKY, ynyTe Ha HeKH ~pyr~ 3aHaT ~.lIH no'Cao. T~e ce ,n:a o6ja'CHV!T~
~ TO lUTo ce y noje,n:HHHM pa,IU10HVI~Ma cpehy caMO )KE!<HCKa ~e~a Kao nOMohH~~VI
y TKalhy.

ZUSAMMENFASSUNG
MUTAPCIJA IN MRKONJI-GRAD

Anga!ben tiber Mu tCl4Pija , d. h . Meister, die sich mit Verarbeitung von Ziegenha.ar
beschaftigen, haben wir in Bosnien aus dem XVI. und XVII. Jh. Im XVII. Jahrhundert wird
die Herstellung von Artiik.eln <IIUS Ziegenbaaor in Mrkonji-Grad erwahnt.
Die Umgebung von l\IIrkonji-Grad ist eine ziegenreiche Gegend. Es ist mogli{!h, dass
dieses Handwerk mit dem ttirkischen Heer, in dessen Gef.olge skh Verhe ter aller Handwerks
zw.eige befanden, in diese Stadt kamo In Mrkonji-Grad ist man der Meinung, dass dieses
Handwerk aus Nordbulgarien sta.mme. Diese Vermutung ist aber ni'cht .a;l 1nehmbar, weil die
ersten S{!hl'iftlichenErwahnW1gen tiber Mutarpij2 aus Bulga'r ien ungefahr 150 Jahre jtinger
sind .als die von Mrkonji-Grad, d. h., da.ss sie erst der zwei,ten Halfte des XVIII. Jh.
entstammen.
In Mrikonji-Gr.ad a,rbeiten heute ,se'Cil.S Meister: 2 St~'inner, die keinen Laden besitzen,
und 4 Meister, die einensolchen haben. V!()!l'l diesen ist der jtingste fi.infzig, und der alteste
siebzig Jahre aut.
Das RohmateriaJ verscha.ffen sich die Meister a!us ganz Jugo,slaJwien.
Durch einen Vergleich kommt man zum Schluss, dass es in der Art und Weise des
Arbeitsvorganges keinerlei Ausnahmen gegentiber den tibrigen Gegenden Jugoslawiens lJi11d
Bulgar~ens gibt. Dennoch ist es fUr Mrkonji-Grad charakterist>isch, dass dort auch manchmal
die Frmu webt (das ist nUl" Manneral".beit!), W<.uS woanders nicht der Fa.!l ist. In neuerer Zeit
beginnt man mit der Verarbeitung von Ziegenhaa;r in der Weise, dass man als Rohstoff auch
Menschenhai31r dazugrbt, und zwa.r ein Dl'ittel Menschenhaar (dreimaJ billiger als Ziegenha.a.r!)
auf zwei Drittel Ziegenhaal'.
Der geschafbsverbindingen der Mu1;apija - Meister von Mrkonji-Grad mit dem
Ausland, besonders mit Unga.m, W3Jren vor dem zweiten Weltkrieg .s ehr rege. Heute stellen

") JJ: p B. B e c a p o B J,f li: 3aHaTJU1'jcKO TIl1'Talbe y BOCHI1 11' XepQerCl811HI1, CapajeBo,
1913 r., CTp. 12.
76) IIo~aTaK IifHCTl1'l'yra 330 rrpoY"'laBalbe CPOJIKJIOpa Y CaJ,::.aj eBY 6p. 4742.
 MyTan'n1je y MpKofhl!h-rp.a)J,Y 67

den Absartzmarkt hauptS3JChlich Jahl'markte und Einzelverkauf dar. Die bedeutendsten Jahr
markte waren fiir die Meister aJUS Mrkonji-Grad : der Markt in Veii (Umgebung von Kortor
Varo) u.nd der Markt in Brko. Einstmals gab es auch Abwanderungen auf der Suche nach
besserem Verdienst - junge Leute zogen in die Fremde (beari na) - und es siedelten so, jedoch
auch infolge von Verheiratungen, viele Meister von Mrkonji-Grad weg.
Bei den Gebrauchen ist nichts Wesentlic hes zu verze i<:hnen, ausser einem hel'komm
lichen Festschml:lJUS, der einem eben a:usgelemten Lehrling von seirten seiner Familie veran
staltet wurde und lonac (Topf) hiess.
Dieses H andwerk verfallt wie auch jedes andere mit unvollkommener Proouktions
weise sehr Jr a sch. Gegeni.iber 50 Handwerkem des Jahres 1947 haben wir heute 6 M.e ister, von
denen einer in diesem Jahre iiberhaupt nicht tatig war. Die Mutapij a - Werkstatten werden
mit Riicksicht dar.a uf, dass dieses Handwe.r.k im Aus-sterben begriffen i.s t und skh die E inki.infte
standi:g verringern, immer weniger besteuert.

~
J
.
 Ta6. I

la" - ._- -"!""'"'

,;,.W--

YHYTpa.llihOCT MYTa[]'HlCKe pa)J,II1 C>IDIL\e. a) I1YL\3rro, MY'I'an'-!V1CKVf aJJaT M rrpl16op, 5) npe~eli>e,

B) CTa;rr ea TK.aI-b,vl <1>CYr(H'Pa<pl1ja rrpeMa HeraTYfBY 3eMaJbCK.Or MY3eja

 ,lJ;. .n; p.lb a q a: M}'Tanquje y MPl{OrbM5 I1P.a.l1Y

Tao. II

MYTcllPUICI{Vf 1l!JO!13BOAM. a) xapap, 6) l,le6pa, B) yJopal{ TKarba cn.: YKe , r) MYTCI':I , .11) Top5ML{CI ca
'!:0.11a. TK O~1 .JbY.11 Cl{e Kcce
MMPOCJIAB ,n;PAllIKM'F:..

113paAa ,,60CalfCRl1X" MJIMHOfla 3a Racpy

YBO)J;

OBaj pa.n; ce O.n;HOCM Ha pyqHY npOI1'3'BO.n;lhy n03HaTMX 60caHCKMX MJH1HO'Ba

3a ~pHY Kacpy, Koja ce, Kao ill'ro je n03HaTO, y Hapo,l\Hoj Peny6JHf~M BMX TpOlIlM Y
BemlKMM KOJlJ1qMHaMa M npeiVIalllyje nOTpollllhy y CBMM OCTaJlMM peny6JlMKaMa 1 ).
Kacpa je nOpeKJlOl\'I /113 A6Mc/I1H/I1je r.n;e cy je y 11 BeKY yn03HaJlM Apa6Jb aH/I1
/11 Ka'cHMje (1517 ro.n;.) upeHeJIM Typ~J1Ma. Y EOCHY je Kacpa .n;OlIlJla TeK y .n;pyroj
nOJlOBMH/I1 16 BeKa upeKO IJ;aplupa.n;a. KaKo ce Kacpa CBe B/I1IIle 'l'pOlIlMJla, BpeMeHOM
ce j 3I3Jbajy KacpaHe M KacpeI,IMje KOjM y 18 BeKY MMajy CBOj eCHacp2).
Y Be3M ca CBe Behoi\I ynoTpe60M Kacpe, jaBJba ce - nope.n; 6aKpeHJ1X cy.n;OBa
3a Kacpy, Koje cy npOM3Bo.n;MJl/l1 Ka3aHI,IMje - noce6aH 3aHaT - M3pa.n;a Ka<peH/I1X
MJlMHO'Ba.
3a pa3JIMRy o.n; OCTaJl/l1X TIPe.n;MeTa y KacpeHOM npM60py, q/l1je cy peQ/l1 /I1'CTO'l
I-haQKOr nOpeKJl3, je.n;MHO je lHJIJfH Halila r:e'l .
TIpe ynoTpe6e KacpeH/I1X MJlMHOBa, Racpa ce ryKJla - TY~aJla M.CKJby-q/l1BO Y
cne~MjaJlHO HanpaBJbeHMM CTyrra..vra - ):\J16e~/I1Ma Roje cy ce rrpas/I1Jle o.n; .n;pBeTa
M KaiVJeHa. OB e nOCJle',ll;1he M3pal)MBaJlM cy KJleCap113).
X. KpelIleBJbaKOB/I1h Ka)Ke .n;a je /I13pa.n;a Ka<pellf1J1X MJlM.HOBa O'l1HO'leJla o.n;
Kpaja 18 BeKa /11 .n;ace BelIlTl1Ha lhMXOBe 'H3pap;e: y EOCHY npeHeJla 11"3 COJIyHa, TaKo
.n;a ce KO.n; Hac noqeJlO ca rrpOM3BO,n;FbOM TeK npBv,x ro.n;11Ha 19 BeKa"). KpelIleBJbaKOBMh,
.n;a,The, Ka:me .n;a cy KacpeHJ1 MJIl1IHOBM YBOLKeHl1 M3 J1cTaMuyJla 5 ). KaKo ce, MeI)YTMM,
.n;Ol'O.n;11JlO .n;a je BeillTJ1Ha rrpaBJbefua M.J'IVfHOBa .n;OlllJla 113 COJlYHa - KOjM MHaQe y
EOCH/I1 11 Y OBOM .n;eJlY EBpone, KOJll1'KO je MeHJ1 n03HaTO, HJ1je QyseH no Yf3pa)J;J1
MJl/l1HOBa, a He J1'3 IJ;apvrrpap;a - oCTaje 3arOHeTKa. J1cTaM'6YJl je 6e3 cyMlbe 6/110 ~eHTap
npOM 3BO',Zl;lhe , no'pe.n; OCTaJIOr, 11 KacpeHJ1X MJlJ1HOBa 3a ~eJIO TypCKO ~apCTBO. MJlJ1HOBM
/113 Ji1cTaM6YJla 611"JlJ1 cy 3aJ1CTa Hajn03HaT/I1,jJ1 jep cy no KBaJI11TeTY np0J13BO,lJ;fue
HajDOJbM IIJ'a cy Kao T3KBM, MlHloro YBOLK'eHM He caMO y EOCHY Beh M y .n;pyre KpajeBe.
CTora caM MJ1lIlJbe'fba .n;a je CaMO TI;ap11rpa.n;CKa rrpO'11"3Bo.n;lha MOrJla .n;a 6y.n;e 0,[\
YT/I1~aja M jep;vfHM Y30P, uap eM y npBO BpeMe, 3a u;eJly TypCKY, na, rrpelVIa TOMe, 11
3a EoC1H/Y M 3a COJIyrH, Te ,[\ace M ,D;eClI1JIO p;a j,e 6am J1.3 COJIYHa, HeKJ1M cJIyQa'j-eM Taj
3aHaT npeHeT y EOeliJ. J13BecHo je COJIYH noc.rryLK11"o , caMO Kao nocpe,n;:Ha Be3a
/I13Me!)y IJ;apl1rpa.n;a /11 EocHe.
Y EOCHl1 j e np0J13Bo.n;fua RacpemiX MJIJ1HOBa e J13BeCHJ1M oc06eHOCT/I1Ma .n;o
CT/I1rJIa 3HaTHY npo.n;YK~jy B,eh 11 3601' caMe BeJIl1Ke nOTPOlIlH>e Kacpe. TaKO Kpe
lIleBJbaKOBvrfi Ha6paja Tpl1 rpap;a y EOCHJ1 Y KojJ1j:vt a cy <ce, no lheroB11M p e"lY1Ma ,
rrpOM3BO'P;11JlM 11 p;aHac ce np0113BO'p;e MJIl1IHOB11 3a Kacpy: CapajeBo, KpeureBo M rOp'fb11

1) II{)JIH1'MKa 1956, 19 a srYCT. KacPa ce y B HX TP<JIlIH 496 TOHa rO,l:\l1IUllbe ,l:\OK je y

OCTaJII1M peny6JIHKa~1a IJOTpOIlIIDa ;I'!'Horo 'M afha,
") X . K p e III e B Jb .a K o B Ho li: rpa,l:\CKa llPHBpe,l:\a YI eCHa<pM: y BHX, rO,l:\, MH{:T. ,l:\p. 1949,
195; Ka 3aHI.IMjOlG1 06pT y BI'IX, r3M, 1951, 223.
3) l1cTH,HaB. ,l:\eJIO, CTp . 195. I,Ie3Be 3a Ka<jJy rrpa.sM:JIe C:YKa 3a!Hr,rn:je a <jJM:J1l,Ia'lU1 cy ce
YB03HJlM w3 I,Iwp, e. liIUllIeBe 3a npJKefhe Kacpe npa.Blo!J1H cy KOlBal'lH - I.J;==.
4) MCTU, H a.Bi. ,l:\eJIa, C'I1j::'. 195 M 223.
G) MCTH, rpa)D;CKa rrpJ1,Bpe,l:\a YI eCHaci:m, CTp. 195,
70 MMpoc.naB ,UpalllKJ1h

BaKycp'l KDJIJ1XD caM ~03HaD, Ka<l>eHM MJIY1HDBM y BDCHM cy M3pal)MBaIHM M y DBMM

rpa~O'BMMa: BalbDj JIY~M, BMxahy M rp~J1I11IlU1 . OBa npDM3BDWba 6MJIa je nD3HaTa
M y CI>DqM.

TY1IlOBY1 MJIY1HOBA y1 I-hY1XOBA PA3JIY1KA

KaKO' je Beh pe"-leHD , y BDCHY cy ce YB03MJIM ~apMrpa~CKM MJIMHDBM, aJIM cy ,
nO'pe~ lbMX, YBQ}KeHM M MJlJ1HDBM M3 CKDnJba (y MaKe~O'HMjM) M BeDrpaAa. KO'JIMXO'
caM MDraO' (AaJIeKD D~ ~eHTapa lbMXD'Be npDM3BOAlbe) npDBepMTI1, yBepMD caM ce ~a
cy CKDnCKM M 6eorpa~cKM Mlli1HOBM YCTBapM BapMjaHTe u;apMrp~CKMX MJlMHOBa, Te
MX 36Dr TDra CMaTpaM KaD je~aH MCTM TMn M Y3MMaM MX 3aje~H{). TaRO'CY ~apM
rpa,n;CKM MJIMHDBM M lbMXO'Be BapMjaHTe - 6eorp'~CKM 11 CKO'nCKM - ~O'CTa TellIKM,
BeJIMKM, lllJ1pDKO'r npe'IHMKa, ca KanKOM KDjM ce YBJIaqM y KyTMjy M MaJID wapaHM
- yI'JIaBHO'M y XO'pM30HTaJl'HJ1M Kpy:>K'ID1M JlJ1HMjaMa ca BpJIO npeU;M3HD ypal)eHY1M
BaJIO'BMTY1M JIl1lHlMjaMa - (Ta6JIa I, 6) M cne~M<l>W:l!IIOr yHyTpawlber CKJI'Q["ra ypel)aja
3a MJIeBelbe Ka<l>e (Ta6JIa II, 6), o qeMY he KacHMje 6MTM peqJ1. OBe M'JIMHDBe
yBpurhyjeM Y M,CTY! TMTI :l6or TDra 'ilIro cy MM CBe rJIaBHe KapaKTepMCTMKe - wapa,
BeJlI1qMHa, Te)l{MHa M ypel)aj 3a MJIeBelbe - rO'TDBD MCTDBeTHe. y1 OHe pa3JIMKe TIO'
KDjMMa ce Mo'r y M3~BDjMTM ('lllTD yrJIaBHDM YOqaBa caMD MajcTDp) He JIe)l{e y peqeHMM
KapaKTepMCTY1XaMa. Beorrpap;CKM MJIJ1"HOOM cy pal)eHJ1 yrJIaBHDM Ma'UIJ1HCKY1M nYTeM,
ca - lllTaHll;DBaHMM KanKOM M BpJID qeeTO' D~ ryca. CBe DCTaJIO: wapalbe, O'6JIMK,
nOJIO)l{aj ypel)aja 3a MJIeBelbe, rOTOBD je MCTOBeTHO' Kao KD~ u;apMI"pa~CKMX MJI.MHO'Ba.
3HaqM, O'CHO"BHa pa3JIY1Ka M3Mei)y lbMX JIe)l{M y HRLIY1Hy rrpOM3BO'p;lbe, MaTepMjaJIY M,
C TMM Y Be3M, y KBaJIMTeTY. Jep, U:apM,rpa~ je ~YTO 3a~p)l{aD 3aHaTCKY npO'M3BO'AlbY,
WTO' ce O',zwa)f{aBaJIO Ha KBaJU1TeT, a TO y EeO'rpaAYHJ:1je CJIyqaj MaKlO ce TaMO'
yrJIen;aJIO Ha u;apMrp~cKy npOM3Bon;lby. Cmr<nro je vl CaCKOTICKMM MJIl1H:OBVlMa.
CKOTIJbaKa MajCTOpM .HajJIaKllIe pa3JIMKyjy no neqaTJ1l\oIa KDje cy CKOIrtCKM MajCTopM
CTaBJbaJIM Ha MJIY1HDBe, a KOjM ce pa3JIMKyjy o~ u;apMrpa~CKMX. ,IJ:pyrMx pa3JIMKa
HMje 6MJIO. '
HacynpDT u;apMrpa~CKJ1M MJIMHOBMMa M lbMXOBV!M sapMjaHTaMa , y TIOMeHYTMM
rp~OBM:Ma y BOCHM, pa3BMJIa ce, 'O'~ u;apMrpa;rCKe ~DcTa pa3JIJ1"-IMTa, rrpOM3BO'~lba
}) 6OCaHCKMX MJIMHOBa KDjM ce OA u;apMrpa~cK11X pa3JIMKyjy, 'KaRO CrrOJbHMM M3rJIe
ADM KYTMja (Ta6JIa I, a), TaKO M YHYTPallllbMM CKJI'D'TlO'M ypel)aja 3a MJIeBelbe Ka<l>e
(Ta6JIa II, a) . Ilo CBOM 0nO'JbHOM M3r.meAY 60caHCKM MJIMHO'BMCY, 3a pa3JIMKy O'~
u;apMrpa"n;'CKMX, JIaKWM, 'MalbM, Y)l{er npe"-lHl1Ka ca KanKDM KDjM 'ce HaBJIa"IM M MllIapaHJ1
CTMJlJ130BaHJ1M BereTa6MJIHJ1M M3pe3aHMM mapaMa. YHyTpa1llIhM ypel)aj 3a MJIeBelbe
Kacpe BJ1;D;HO ce pa3JIMKyje OA u;apl1Tpa~CKOr, HapOqMTO TIO' lbe-rOBDM cacTaBY ca
KYTMjaMa. ,IJ:OK ce KOn; u;apMrp~CKY1X KyTI1ja M MallIMHepMja ~MpeKTHO 'caCTaBJbajy
nDMoh.y UIpacpDBil., ~o'tJIe je KDA 6ocaIH!CKMX Taj caCTas M3BegeH npeKO jemrI'D r oneU;M
jamror ~eJIa ("lemeJIa) KOjM je caBMjeR Y BM~y nOTKOBMU;e. To ce Ha Y1'3JIOOKeHY1M
Ta6JIaMa BM~M. OCMM Tora , nDcTDje joru HeKe pa3JIMKe y ypel)ajy 3a MJIeBelhe Koie
hy KacH11je y TeKcTY HaIHD1MeHYTI1. Ilope'~ -CBMX peqeHMX pa3JIY1Xa, Mel)y lbMMa je
nocTDjaJIa M M3BecHa ~M<l>epeHI.V1ja Y KBaJIMTeTY, y qeMY cy npe~qMJIJ1, npeMa
M3jaBaMa CBMX MajcTOpa ca KojV!MaCaM pa3rosapao, ~apMrpa~CKY1 MJIY1HDBM. HapaBHO,
CBe Te HaBeAeHe pa3JIY1Ke HJ1Cy ~J1jaMeTpaJIHD cyrrpoTHe. IlpMHl.\Y1n MJIe-Belba Ka<l>e
MCTM je M KO~ je)Ufl1X M KO~ ~pyrMx, Te je Beh TMM HeKa Beha pa3JIY1Ka HeMoryh.a.

CA,IJ:AIIII-hE CTAI-hE IlPOY13BO,IJ:If:.E MJIY1HOBA Y BOCHY1

Ka~ rOBopMM D npO'M3S0~M .Ka<l>eHJ1X MJIMHOBa y BOCHM, OH~a MMCJIMM Ha
lbMXOBY py'IHY - npMMMTMBHy M3pa~ , Ha lbMXOBY M3pa.n;y 'n pe cpa6pMqKe npOM3
BD~lbe. Taj U1pMMWl'MBHJ1 HaqMH npoM3BO,!Wbe YBeJIJ1iKO ce Heh ryOM a Ha< IHe<KMM
MeCTMMa ce Beh ~aIBHO M3ry6MD . TaKO je O~ HeK3MllIlbe ~O'cTa pa3BMjeHe npMMMTY1BHe
npO'M3Bo~lbe KacpeHJ1X MJIMHO'Ba y nOMeHyTJ1M rpa.n;OBMMa O'CTao caMO jow nDneKM
Tpar. Je~J1HM M3Y3eTaK, KO'JIJ1KO je MeID1 n03HaTO, ~aHac jom 'H1ID1 rOplbM B3Ky<l>
Y KOMe ce py'llia npDM3BO'Wba jow .n;oca.n;a 3 an;p)l{,a Jia , Ma~a M Ty Beh. TPllM npOM e~e,

~) X . K p e w e ,B Jb a K o B VI h: rpaAcKa rrpl1'Bpe,Aa VI eCHaqm, CTP, 195,

 J13pa.I\a ,,60-CaiHCKVlX MJll1HO:a<l 3a KacPY 71

Y OCTaJnlM MeCTl1.i\<ta TaKBa rrpOM3BOp;lba BmlIe He noc1'ojM. Y Balboj JIyI.:(J1 He paM

BMme HMjep;aH MajcTop (aJJa, jep;MHor jlQllI )l{WBOr MajC'I'Opa p;aHac ce HaJJa3M y
Hapop;HoM My3ejy). Y rpap;MWKM H BHXahy HeCTaJJO je THX MajcTopa, TaKo p;a cy
lVwj a HacTojalba p;a HeillTO a3HaM o Ra"tH1Hy lbY1XOBa pap;a, o CPOPMH y1 Ha3HBY aJIaTa,
OCTaJIa 6e3 ycnexa. 3a cpO'IaHCKY H KpeweBCKY TIPOP;YK~Hjy P;03H30 caM y rpa,n;CKOM
MY3ejy y CapajeBY p;a BMwe He rrOCToje 7 ) . 3a CapajeBo ;D'aK, YOITUITe ID1CaM Morao
p;a Hal)eM Tpara ~a cy ce Ty Y1Kap;a MaCOBRO npI1MHTI1BHJ1M Cpe)WTBJ1Ma rrpOU3BOP;J1JJJ1
KOM'I1JJeTHU MJJUHOBH. ::\o!el)YTVLvI, Kpew:eBJhaKoEYfh 3a CapajeBo Ka)l{e p;a cy 1'y 6Y1JJY1
n03'HaTY1 Maj'cTOpY1-MJIY1HapJ1 HeKJ1 AHAPY1hY1 S ) . 3a CapajeBo illOCTOjY1, TaKol)e, jom
je,n;aH Y1:arrepecaHTaH 'llo,n;aTaK J13We3p;e.CeTY1X I'O,n;:vtHa npoWJJor BeKa a KOjU rrOTU'Ie
op; KJJeMema BO)l{ulia'. BO'>KJ1h p;aje OTIY1C Capa:j eBa U 3RIH!J1lMaJlha CaiP.a.jJliYfja: KaTo
JIl1IJ,M cy Kp3RapY1 , I(.QBa'IJ1, OC06J1TO npaBe l\1JJMHOBe Ha rJIacy 3a Ka<py, P;YH1) epl1,
Hap;HJ1'iapM 9) . 360r CBera Tora , 6J10 caM y yBepelby p;a hy y CapajeBy HaJ1hu, aKo
He Ha p;OCTa pa3BJ1jeHY TIpUMMTHBHy npOM3Bop;lbY MJIMHOBa, 6apeM Ha BJ1,n;He OCTaTKe
Te rrp0J13Bop;:fbe. M el)yTMM, ~a Moja paC.OJ1TMBalba y B311I'IaprrrnjJ1 a Hap0t,IMTO y
Ka3Rm,iYfJIYKY, p;o6uo caM oWOBope ,Lia ce Ty H'Y1Kap;a HJ1cy J13pal)JffiaJJJ1 KOMrrJJeTHY1
MJJY1HOBM, Beh caMO lbMXOBe KYTY1je - xaJbY1Re . TaKo cy MY1 op;.roBOpY1JJY1 y1 MajcTOpY1
Xar,IMja Ja6Y'Iap M IIawaJJMh M3 Ka3aHI,IY1JIYKa , Ha Koje caM HapOLJ:Y1'l1O 6Y10 ynyheH Y13
rpap;C!l{()lr MY3eja, M C. illaj'HOBY1l'i. KodM ce HeKap;a 6aBY10 rrp0Y13BOP;:fbOM KYTY1ja. OHO
WTO caM ycneo ,n;a p;03HaM, TO je p;ace ,n;aHac y CapajeBy Y13pap;OM KOMTIJJeTHY1X
MJJY1HO'Ba 6aBY1 jeP;MHo MeTaJIOCTpyTap TecpTep;apMja MycTfI<pa (A6aI,IY1JJYK 6p. 8).
M el) yTY1M, OH rrpOM3BOP;M MJJY1HOBe MOp;epHY1M M.:lmY1HaMa. MHa"Ie, p;aHac HY1KO He
np0Y13S0,n;Y1 'laK HY1 KyTY1je mo CTapOM Ha'IIDIY Y13pap;e. IIpeMa TOMe, PY"'LID1 M 1'pap;Y1
~Y10HaJJaH Hat,II1:ri rrpaBJbelba KacpeHY1X Mm1HOSa y CapajeBY, aKO je HeKap;a MO)l{p;a
y1 nOC1'ojao, p;aHac j e Y13yMpO, WTO Huje CJJY'-Iaj ea r. BaKY<PoM KOjM je HeOCTIOpHO

~eHTap Te TIP0J13BO,n;H>e.

Y OSOM pa,n;y 3a,n;p)l{aO caM ce Ha O:l'Y1CY H.:lt,IMHa npoM3BO,n;H>e y1 aJIaTa T3B.

6ocaHoK'AX MJJY1HO!Ba Y13 r. Baxy<pa y1 B . JIYKe jp caM ,n;o lbY1XO'BHX no,n;aTaKa jeP;Y1IHO
5MO y MoryhHOCT'Y1 p;a p;olyeM, 360lr "IJIUbeHY11.1ie p;a ce caMO y 1'Y1IM rpa~()BI1Ma BocHe
3ap;p)l{aO (r. BaKycp) Y1JIJ1 je p;ocKopa 6Y1o pa3BMjeH (B. JIYKa) CTapY1 Hat,IY1H npo
M3BO,ll;lbe MJJJ1'HOBa. Ha Kpa.iY YKpaTKO 06pal)yjeM caspeMeHY W3pap;y MJJYfHOBa Y
CapajeBY p;a 6Y1 p;ao rrperJIep; M TOT Ha'IY1Ha pa,n;a y1 YHeKOJJJ1KO 1'a ynope.n;:vto ca
TIPJ1MMTYfBHOM 113pap;OM y B. JIy~Y1 M r. BaKY<Py.
liIcTIY1TMBa:fba <caM BPWY10 ceIITeM6pa M ece~a 1955 rop;. y r. BaKY<PY, jyJJa Mece~a
1956 ro,n;. y Capaj eBY y1 aBTycTR 1956 rop;. Y Ba:fbo:j JIyr.t:vt:.

liI3PA,7J;A KAcpEHliIX MJIliIHOBA Y r . BAKYcpY

liI3pap;a KacpeHMx M,,'1Y1HOBa 3Ha'IY1JIa je 3a r . BaKY<P MC'I'O IUTO y1 M3pap;a Koca
3a MPKO:fbY1h-rpap; Y1JJH M3pap;a hJ1'JJUMa 3a Eoc. IIeTPOBa~. fbHXosa M3pap;a je o,n;
BeJJyIKO'r 3Il:ffit,Iaja 3a eKOHOMCKY1 )l{MBOT rpap;a a rroTOTOBY Yf3B03 MJJY1HOBa, In o t,IeMY
j e r. BaKY<P .nOCTao t,IYBeH He caMO Y BO'CHJ1 Beh M BaH :fbeHJ1X rpaIil1'L\a. Cai\111
MajcTOpY1 y r. BaKY<PY cBoje MJJMHOBe Ha3MBajy 6ocaHCKY1M, liTO je CaCBYfM onpaB
p;aHO , jep l'OplbOBaKY<PCKM MJJMHOBU 3aJ1'CTa Haj60Jbe penpe3eHTYjy MJJY1HO'Be Y13pal)eHe
y Eocm'L
IIpe Hero IO'Pel)eM Ha OnY1CY1Balbe Hat,IY1Ha Y13pap;e KacpeHY1X MJJY1HOBa y r.
BaKYCPY, )l{eJIMM ,ua Y1CTaKHeM MUllIJbe'lbe o pa3JJOry nOCTaHKa osora 3aJH13Ta y
TOM rpap;y.

7) M B a H T o. M e T J.1 H QBl1 fi , npenapa'1'Op rp.a.I\CKQr MY3e ja Y CapajeBY, l1'Ha"-le 113 K1J;:e

ureBa, CaOITlllT110 "U1 j e .I\.a j e nOCJI e,!lIbVl Maj cTop Y KpellleBY npeCTao .I\a pa.I\K n pe 30 rO.I\VlH<l . To
cY nOTBp,!VIJll1 11 OCT3JIl1 c ap 8.I!I'HJ.1!4M TOr MY3ej a KOjl1 cy I1llIJll1 CJlY:IK6eHO Y KpeureBO. MCTIf ey MV!
peKJlYI.I\a ce 11 y <P0"i11 mUlIe He np0H'3BO.I\e MJI~UHO'EiI1.
8) X. K p eru eB]b a K o B VI fi: I1;:'aJ,l\CK.a n pl1B:Pe.I\<l YI ecHacPH, CT!>. 195.
M3 Te nO'P OPJl'f~e nO/I'Jol"-le H 'Ham rro(JffilTvt Klhl1':lKemmK MBO AiH,lI,p!1'fi. - M. Bor;v.aIHOIBJ1fi,
EH!4l1KJlOne,1l,Ylj.a JYI'OOJIa.Bl1je I TOM, CTp. 106.
") M'CTH: KJl eM'HT BmKJ1h y BOCHVI 11: o. BOCIDr, TKaJl'lJ.1'hes 36., 3r6, 1955, 205. Bo>KJolh. je
611 0 .I\paTO~aR KO.I\ HeM<l'lKOr KOH3YJla y Capa jeBY .I\q 1866 ro.I\ . Y " BYIIHl\Y" (3arpe6) 3a 1~69
f"OAJ.1H Y .I\aje l\11T!1:pa:wr r1O'.I\CliT3K,
72

TIpe CBera , 30. J13pa,LIy KacpeHJ1X MJU1HOBa - 6apeM 3a OHaKaB Ha'-II1H np0J13
BO,lVhe KaKaB je y r. BaKYCPY - 1\1iQ-)Ke ce petiI1 ,LIa j e TO KOBa'-IlUI 3aHaT Y MI1HJ1ja
TYPI1. AKO ce nol)e O,LI Tora, o'o jaIIDhelhe Hetie 6J1TJ1 TeWKO.
HJ1 OB,LIe, HJ1 Y ,LIPynl.j\lr MeCTJ1Ma y EOCHJ1, He MO)Ke ce KOBa'-IKJ1 3aHaT 'I130JIO
BClJHO nOCMaTPaTJ1 o,rr: py,rr:apCKor 3aHJ1MaJha CTaHOBHI111ITBa. Kao Ha6a'-Ie'He I1H,lI.J1QJ1je
Ta'K Bor pa3YMeBafha nojaBe KOBa'-IKO'r 3aHaTa y r . BaKYCPY, nOCJIYLKJ1JIJ1 011 cJIe,LI.etiJ1
nO,LIaQI1: He,LIaJIeKO o',rr: r. BaKycpa, Ha yp;aJbeHocTvt o,rr: ce,rr:aM Kl\1, HaJIa3I1 ce ceJIO
Mpaqaj Y KOMe ce HeKap;a KOnaJIa pyp;a. Ha jyrOJ1CToKY, 30 KM op; r. BaKycpa, HaJIa3J1
ce ceJIO Ma'-IKape y KOMe ce TaKol)e KonaJIa pyp;a. 3a BpeMe AycTpl1je ,LI06J1jaHa je
y OKOJH1"H11 rpa,LIa )KJ1Ba. ,L(aKJIe, je,LIaH pyp;apCKJ1 Kpaj y KOMe cy nocTojaJIJ1 npe,rr:y
CJIOBJ1 3a J1HTeHl3'11BHT1:je OaBJbelhe KOBa'-IKJ1M 3aHaTOM KOjJ1 je Kao CJ1POBI1HY TPOllIJ10
JIaKO Ha6aBJbJ1BY py,u:y, Kpaj ca 'DOB OJhHJ1.iVI YCJIOBJ1Ma TprOBJ1He, 6y,u:yh J1' ,rr:a je
OKOJIl1Ha r. BaKycpa, TIope,rr: Tora, J1 IIJ.1TOM )KynH11 npep;eo. C 063I1pOM Ha CTaJHOB
HJ1llITBO r. BaKycpa, Koje je J1.CKJhyq'l1BO MYCJI'I1MaHCKO, 'I13pal)J1Balhe Kacpemrx
MJIJ1HOBa 'l1peTCTaBJbaJIO j e, Y3a CBe Te YCJIOBe, l1p;eaJIHO 3aHJ1"Malhe CTaHOBH'I1Ka y
KOMe cy ce J1CTO''-Ilba'-IKe HaB'I1Ke '11 nOTPe6e, npvlMJheHe ca J1'CJIaMOM, Haj3rop;H'I1je
YCKJIal"j'l1BaJIe ca nOTpe50M O,LIp)KaB2.lha er3I1CTeH1J;'I1je 10).
Ma,rr:a nopep; MajcTopa KOj'l1 cy ce cneQJ1jaJIJ.13I1paJIJ1 3a 'I13pap;y KacpeH'I1X
MJII1HOBa 'I1Ma J1 MajcTopa KOBa'-Ia KOjYI YI3pal)yjy pa3He nOJhO'IIpv1Bpep;He a.rraTKe,
nOT'KJ1Bajy KOlhe, J1Tp;., YI3pa,LIa MJIJ1IHiOBa 3a Kacpy p;mU1HYIpa, M nopep; MYTaBI,IJ1CKOr
3aHaTa (KOjH, MCTJifHa, CHe BMwe HecTaje) '-II1HI1 3Ha"'IajHY pap;I1HOCT Koja 6M ce MOrJIa
OKapaKTepMCaTYI Kao KyhHa, jep M p;aHac BaKYCPCKYI Ma.iCTOpYI, Map;a pa,rr:e y 3ap;pY3J1,
CBOjy p;06J1jeHY HopMy pap;o OCTHapyjy y KyhJ1, cJIY)KehYI ce I1pJ1TO:\1 BPJIO npMMM
TJ1BHJ1M cpep;CTBYIMa Koja 3a,LIYIBJbyjy, J1 nope,rr: CBoti e je,l(HO'CTaBHOCTJ1., . ecpJ1:l{3CHOIM
'113p a,LIaM.
,L(aHac y r. BaKYCPY pa,l('l1 3aAPy)KHa pa,rr:110HHQa 3a J13pa,u:y XCKJbY'-IMBO
KacpeHHX Mm1HOaa J1 jep;aH KOMOI1HaT KOjH, nopep; ,rr:pyrJ1X npOH3BO,LIa, YI3p al) y je y
l\mlhoj MepH H KacpeHe l\1J1I1lHiOBe. 3ap;pyra je OCHOBaHa 1947 rO,l(VLHe. Kao 3ap;pJ)KHe
pa,l(He npOCTOpJ1je TIOCJIY)KYIJIJ1 cy p;yhaHJ1 6vIBllII1"X TproBaQa y je,rpi-OM p;eJIy "'IapWJ1je,
TaKO ,rr:a ce npOJIa3HYfKy "'IVfHY:[ ,rr:a je TO HJ13 npYIBaTHYIX p;ytiaHa ca He06M'-IHO Y)KYP
6aHJ1M TeMnOM pa~a. Ha'-IYIH pap;a O'CTao je MCTH, ,a pa;:uae HaBHKe OBHX MajiCTopa
HCTOBeTHe cy HaBMKaMa op; TIpe HeKOJIJ1KO AeUeHJ1ja. Ha"'IJ1H 11pOlif3BO,ll;lhe y 3aAPY3M
3aCHJ1Ba ce Ha J13pa3YITO MaHYcpaKTypHOM Ha"'IJUry npOYf3BOp;lhe, rp;e j'e 113BpllIeHa
nop;eJIa pap;a J1 rrope,rr: Hepa3BJ1jeHJ1X cpep;cTaBa 3a np OJ13BO, l(lby. Y pap;J10HI1QI1 pap;J1
30 CTapYIX MajcTopa J1 5 Y'-IeHI1Ka . CBJ1 cy TJ1 MajcTOpJ1 J1:vraJIJ1 npe 1947 rop;MHe
cBoje pa,rrfhe ca no HeKOJII1KO y'-I eHI1Ka , KOjJ1 paHJ1je HYICY Tp e6aJIJ1 p;a nOJIa)KY HeKJ1
cneQI1jaJIaH KaJIcpeHCKJ1 J1CnI1T, lllTO ce, Mel)YTI1M, JJ;aHac y 3ap;pY3J1 TpaLKI1 . TIOllITO
je J13BpWeHa nop;eJIa pap;a, TO ce MajcTOpJ1 C BpeMeHa Ha BpeMe MeI-bajy Ha nOCJIY
jep ce, HapaBHO, HI1CY cneQI1jaJIJ1'3J1paJIJ1 caMO 3a jep;aH op;pel)eHJ1 nocao, lllTO MHa'ie
KapaKTepJ111Ie Mop;epHy np0J13BOAJhY. 3a,z:qqra y!:vra CJIep;etia Op;eJbelha:
l) KOBa'-IHJ1'QY, y KOjOj ce Kyjy rBO)Kl)a 3a MJIHHOBe,
2) 6paBaPJ1jy, y KOjOj ce I1CKOBaHYI npe,n:MeTJ1 o'5pal)yjy,
3) J1MMapYIjy, rp;e ce IlpaBe KyTMje 3a MJIJ1HOBe,
4) OJJ;eJbelhe y KO:\1e ce KyTMje rpaBJ1pajy,
5) op;eJbeI-be 3a naKOBaI-be Ma1lIYfHa YKYTI1je J1 M3BplllaBaI-be Hapyu6l1Ha.
CEJ1 aJIaTYI y 3ap;pY3YI cy rrpYIMJ1TI1BHJ1 J1 nOKpehy ce PYKOM. Y KOM6HHaTY ce,
Mel)YTJ1M, yrrroTpeOJhaBa jep;Ha eJIeKTpwma 60p-MaWJ1Ha, aJIJ1 ce nopeJJ; lhe ynoTpe
6JhaBajy YI py'-IHI1 cTpyrOBYI 11 .n;'pyrJ1 npMMMTMBHJ1 anaTJ1. Y BpeMe Ka-p;a caM J1cnJ1
T'I1BaO I13pap;y MJlHHOBa, y 3a,rr:PY3J1 cy 3a CBaKor lvrajcTopa 6Mne rrpOIIIMcaHe HopMe
Koje cy ce MOpaJIe OCTBapMTM y TOKY jep;Hora pa,l(HOr JJ;aHa: 3a 8 "'IaCOIBa npo:r:rncaHo je
8 K01l11a,l(a fBO)Klja - ypel)aija 3a MJIeBffibe K,acpe, 4 KYTMje YI 4 KyTItj.e Yf3I'parorpa7m.

10) Y I1CTOpI1CKO-eTHo,rpacPCIG1M LlPTI1.l."\2'Ma .() *Yilla.M2 P2MI1 11 CK'OI1JbY (r3M 3a 1938 rO)l.
cTp. 73) M. Kapa>HGBl1h I1.3Mel)y GCTaTfWX rpa)\CKI1X 1-!ace,ba TI'()Ml1l-he 11 rOl!)1-h11! BaKYcP. MeljYTI1M,
I1HTepec2HTHO je )la Y lTo,u;2L\I1Ma Koje je ,u;ao 3a r. Ba.KYcP, He lTO;\1I11-he 113pa)\y KacPeHl'fX MJlI1HOB2.
 Vi '3p a ,D,<I 6 0 Caa-ICl{ I1 X Ol ~.lJnrHOIil'-'1 3 a K a c!Jy_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _7_3

lifcnwrHBao CaM ,n,a JfH ey ce OBI1 MajcTopH HeKa,n, y,n,pY2KHBaJIH y eCHaepe.

HI1Cal\1 Morao npoHahl1 HI1KaKBHX vfH,n, ~Hja K(jje 6H ynyhHBaJIe Ha MoryliHocT ,n,a cy
ce y,n,pY}!{I1BaJIH Y 6HJIO KaKBe OpraH>13aU;l1je Te BpCTe.

IJ;eJIOKyn!tla H3pa,n,Cl MJLv!HOBa CClCTOjl1 cc 113 TP!1 noce6Ha npou;cca 113pa,n,e:

H3p3.,lW KYTl1jU VI KanKa, VI3pa,n,a rBO}!{l)a (ypel)aja 3a MJIeBeI-be) H H3pa,n,a ,n,yrMa,n,11
3a 06pTaI-b :vuuma. ITouHO ce npoqecH 113pa,[(e OB;.rx ,!',JIOBa MJI!1Ha pa3JIHKyjy,
a.nl1cahy C.l:WKV1 n p OL\CC H3,D,BojeHo ca }-berOBI1M o,n,I'OBapajyhI1M aJIaTOM.
A) lif3PA.n;A K YTlifJA lif K AITKA 3A MJllifH. OBaj rrp o u;ec H3pa,n,e HMa
HeKOJIHKO ,fl!OCe6Hl1x pa HI1X epa3a : H3pa,n,a ropI-b e H ,n,OI-be KYTl1je 11 KanKa (MepeI-bC
H ce'-IeI-be JIHMa , I-bHXOBO CaCTaBJhaJbe H .JICMJheJhe), cTpyraI-be KYTHj a H KanKa H,
Haj3a,D" lllapaI-be CBHX ,n,eJIOBa . 3a CBaKY <l>a3 Y J13pa,n,e nocTo'jJ1 noce6aH aJIaT, aJII1
nOlllTO CBI1 3aj e;:\HO Ca '-lHJbaBa jy je,n,Hy lllHpy L\eJTHHY, OTIHcyjeM HX 3aje,D,HO ca
HarJIalllaBafueM lh t1 XOB e yn oTpe6e.
AJIaT 3a H3pa,n,y KyTHja H KaDKa cacTojJlI ce o,n,: MaKa3a, YJI'-IHje, 6aTt1ha,
xelllTeK a, x aBllle, KpMBor HaKOBI-ba , JIJ1Ta, KaJIeMa, mapaJhKe, 3YM6e 6YPMaJIYKa,
cTpyra H KOBa'-IKOr rpHa.
MaKa3e CJIy}!{e 3a Ce'-lCtbC JII1Ma. To cy cneL\l1jaJIHe JVIaKa3e 3a TY CBpXy H He
pa3JIHKyjy ce HHMa.IIO O,D, 0H>1X Koje ynoTpe6.II:> aBajy KyjyHI.mje H Ka3aHI,mje (CJI. 1).

(" . 71--- ,. 7

~
.
({ 1
" ;

j- o -

Y.n'I .j a je Mepa 3a o,n,MepaBdI-be nJIexa y nOTpe6H(~ ,n,HMeH3J1je 3a M.lIWH. To

je ApB'H!a ,n,alll'-IHu;a, ,n,yra'-I.Ka 30- 40 L\:M, a WJ!lpOKa 2-3 L\M. Ca eKCepl1Ma je 113,n,e
JheH8. Ha Mepe, KOjH, Ka,n,a ce y.1I'-IH j a ,nOMepa no JII1MY, 06eJIe}!{aBajy nOTpe6HY
,n,y}!{YrHY 3a ce'-IeI-be. J e,n,aH eKcep KOjH je y KyU;3.H ea CnOJhHe CTpaHe Ha caMOM BpXy
nOMa2Ke ,n,a ce y JI'-mja 3aKaqH 3a l1BHU;y JIHMeHe TaJ6JIe KaKo 611 ce yJI'-IHja KpeTaJIa
npaBOJIHHHCKH (CJI. 2).
Bandi - p;pBeHJ1: L[eIUlh CJIy2KH 3a H3paBHaBafue nJIexa npe Hero lllTO ce
nJIex nOL[H ,n,a 06pal)yje, Kao H 3a paBHaFbe 1IBHu;a Ha KyTHjaMa (CJI. 3).
XaBma - '-IeKHh fD03,n,cnH ca ,n,pBeHo:\f ,n,PlliKOM H Kpaj eBI1Ma y O'6JIJ1KY ja6YKe
CJIy2KY1 3a npaBJhefue Ka,Il'Ka Ha xeWTeKY. lli Y1M ce n.ITex caBl1ja P;OK He ,n,06Hje
epOPMY KanKa : O~HOCHO y,n,y6JbeI-ba Ha x eUITeKY (CJI. 4).
74 MI1pOCJ1Ua .n;pau!1{J1h

XeWTCK - .n;pBeHVI KaJIyn .n;y}!ume 50-60 1VVI, a llH1:pvrne 20 1Vvr. CJIY}l{I1 3a

npaBJbeIhe KanaKa . ITo cpe.n;l1Hl1 xeWTeKa HianpaBJbeHa cy Tpl1 KOHYCHa y.n;y6JbeIha y
BM,[\Y pyna p a3HHx .n;I1MeH3l1ja Ha Kojl1Ma ce npaBe Kan.Ql1 (CJI. 5).
K Ip KEU HaKOBalb CJIY}l{l1 ,[\a ce Ha IheMY npaBe KaMllleBl1 , YMTaK M
Kom'l Jle 3a KYTl1je. ,lJ;eo KOjl1 CJIY}l{l1" KaO KaJ'l yn BpeTeHaCTor je OMl1Ka ca 3apy
6JbeHl1M l1 Heje,/:\HaKO WvlPOKl1M KpajeBl1Ma. II;eo je 0,[\ }l{eJbe3a, a ,[\Oful1"M KpajeM ce
yrJIaBJbyje y naIh (CJI. 6) .
1hfTQ je rB03,[\eHa!T()JIyra y oomm:y .n;JIeTa. Ha je,[\HoM Kpajy je OUlTpO l1 TOM
muTPl1.QOM ce KyTl1"je l1 KanaK, nOWTO 113aljy l13 BaTpe, '!l1CTe ,[\a 611 .n;0611JII1 cjaj.
,n:pyrl1 Kpaj je no.n;eweH 3a '[\p}l{aIhe y PYl..\I1. ,lJ;Y}l{l1Ha je OKO 20 l..\M (CJI. 7) .
KaJIeM CJlY}l{11 3a lllapa.lbe KyTl1ja. To je Y3aHa }l{eJbe3Ha Wl1TIKa .n;yra"'IKa OKO
10 l..\.tvI, jaKO OIllTpa Ha Bpxy (CJI. 8).
lIIapaJhKa CJIY}l{J1 TaKolje 3a lllapaIhe KYTl1ja. 06JJJ1Ka jeCJIM'IHo.r wpaq:,.Ql1
repy, caMO WTO je Ha Bpxy 3aOWTpeHa (CJI. g).
3:V~16a ce ynoTpe6JbaBa TaKolje 3a wapafue. Ca IhOM ce l13BO,[\l1 'TIOCe6Ha TXHl1Ka
- 3YM6aIhe. K.TIl1H3CTOr je 06JIl1"Ka, ,[\y}l{l1H OKO 5 .QM (CJI. 10).
BYPMa.rJYKo:u ce Ha3l1"Ba aJIaTKa KOjOM ce KYTl1je 6Yllle pa.n;l1 CTaBJbaIha
wpacpOBa. O.L\ }l{eJbe3a je , y ,00JIl1KY 3B3,[\'e ca Ypl1 KpaKa. Ha CBaKOM KpaKy Ha
rrpaBJbeHe cy Bl1j y re - JlO3e Koje cJIy'}I{e 3a np<tBJbe.lbe nOJba 3a urpacpOB (CJI. 11).
CTpyr CJlY}l{11 3a cTpyr3fbe - '!l1lllhefbe Kynlja l1 KanKa. To je IWB8aa CTIpaBa
Ha KOjOj pa3JIHxyj'1VlO HKOJIMKO )J,eJIOBa: TeJIO cTpyra , rJLaBy, Ka.JIyq:, l1 ry,[\aJJIO .
a) TeJIo cTpyra (CJI. 12) je CaCTaBJbeHO l13 ,[\Be 06l1'lHe ,[\aCKe Koje cy !ITpH
"'IBpwheHe ,[\BeMa BepTHKaJIHJ1M, H'llITO ,[\e6JbI1M .n;aCKai\1a - HOraMa , TaKO .n;a y
pa3MaKY cToje je,[\Ha Bl1llle .u:pyre. f.opIha ,[\aCKa 30Be ce ropH>e BpaTJi1JlO , a .n;o.lba
- ,[\OIhe BpaTH.TIO. rOpIhe BpaTHJIO je nO cpe,[\I1HH H3pe3aHO H Taj. npope3 'CJIY}l{H
3a cMewTaj rJIaBe BpaTl1JIa. CynpoTHO 0,[\ Tor npaBoyraoHor l13pe3a, YKY.QaHa je
j ewra. KyKa - IllHJbaK . ,lJ;oIhe BpaTHJIO ce Ha je.n;HOM CBOM Kpajy H3.n;y}l{yje y
ce~ano nO,[\ npaBHM yrJIOM, H OHO CJIY2Kl1 Maj CTOPY Ka.O CTOJIHu;a. ,lJ;o.lbe BpaTHJIO,
nope,[\ Tora, c.IT)'}I{l1" .n;a ce Ha IheMY y TOKy cTpyrafha OCTaBJba aJIaT H I1CTpyraHe
KyTl1je.
6) rJIaBa (CJI. 12a) je TaKolje 0,[\ ,[\pBeTa, KpYIllKaCTor 06JIHKa. Ha cpe.n;MHH
rJIaB f: YKYl..\aH je je,[\aH rB03.n;eHH llll1JbaK, KOJH - ca cynpOTHHM IllHJbKOM, YKYl..\aHJ1.iVl
y .n;acKy ropIher Bpa THJIa - CJIY}l{H 3a yrJIaBJbHBafbe KaJIyna YI: .IberoBo OKpeTa.lb.
Ha CBo~r CY}l{2Ho:vr ,[\eJIY - KOjMM ce CTaBJba y H3pe3aHH rrpope3 ropIher BpaTJi1JIa
.n;a 6H ce !I1 orJIa nOMepaTH - rJIaBa Je '!eTBpTaCTO npope3aHa, r.n;e ce, nOMohy je,ll)HIO.f
p;pBeHor KJIJ1Ha, y'!Bpruhyje I1cno.n; I'Opfber BpaTHJIa KaKO ce He 6H nOMepaJIa y TOKY
OKpTafba Ka.nyn a .
.Q) KaJI YCP - Ka.TI y n (CJI. 13) je MCTO TaKO Har;'paBJbeH '0,[\ '[\pBeTa. Ha Kpaje
BI1Ma je 3a,[\e6JbaH y 06JIHKY KaJIeMa Heje,[\HaKHX ,[\Y}I{MHa Ha Koje ce CTaBJ.bajy
KYTl1je H KanaK npe cTpyrafba. ,lJ;Y}l{l1" KaJIe.M (A) o.n;roBapa KYTHjaMa, a MaIhH (B)
o.n;roBapa Karm:y . KaJIyn je no cpe.n;l1HH ,cY}l{eH. Ha TOM MeCTY ce npe6a.Qyje TepKHja
o.n; ry,[\aJIa Koja, npe6a'!eoHa HeKO-JIl1KO nyra, Q'Kpehe KaJIyn OIKO H>'IlOlBe OCOBJ1He,
a OBa ce npOTe:tKe O.L\ Illl1JbKa Ha rJI.aBV1 .n;o lllHJbKa KOJH je yKYl..\aH Ha roplbe BpaTH.ITe .
.n;) rY.L\aJIO (CJI. 14) je CaCTaBJbeHO O.L\ je,[\Hor 06M'IHOr WTana H KO}l{He Y3Hl..\e
- TepKHj e . TepKl1ja ce npHJIJ1r-C:OM cTpyrafua KyTHja VI KarrKa 06aBHja. OKO Ka.nyna.
rpH 3a .n;o6I1jalbE' BaTpe, r.n;e ce -cnajajy KYTHje, caCEHM je MCTM Kao H BeJIHKH
KOBa'!KH rpH,caMO je MHo'ro Ma,l bHX AHMeH3Hja. 06H"'IH0 je CMelllTeH y je,[\HOM yrJIy
pa.n;H-O!HlHu;e.
Kao MaTepl1jaJI 3a H3pa.n;y KYTJ.fja H Ka-n'Ka ynOYp6JbaBa ce MeCMHTaHH JIHM,
a Kao nOMohHa cpe,[\cTBa cJIY}l{e cpe6pHa }l{11l..\a, Kanaj, 60paKC H HMwa~op.
JIHM ce ,[\06Hja y TaOJIaMa 4 X 4 M. ,lJ;a 611 ce ~06jolO jep;aH MafbH KOMa,[\' .TIHMa,
jol3 Kora he ce HaTIpaBMTH 06e KYTHje o,[\ToBapajylmx ,[\HMeH3Hja (MJIHHOBH ce npaBe
pa3HHX BeJIM"t{HlHa) , Mopa ce H3MepJ1TH yJI'!HjOM Koja je H3.L\eJbeHa Ha pa:3He, npaKCOM
YTBpljeHe .L\Y}l{I1He. Y JI'!Hj a ce XOpH30HTaJIHO By'!e no TIJIeXaHoj Ta6JIJ1 TaKO ~a
eKcepHMa KO j M cy y lby yKy~aHH, OCTaBJba TparOBe npeKO ~eJle ~y)KHHe JIMMeHe
 li13pa,na ,,60caiHcKVlx :'!J1VlHO'Ea 3a Kacj:Jy 75

Ta6m' . TaKo ce Ha JIMMy Ao6Mje BMllle napaJIeJIHMX JIMHMja OA Kojax ce jeAHa M3a6epe
Kao nOTpe6Ha Mepa Te ce MaKa3aMa no IhOj ce'Ie. Ha Taj Ha'IaH ce A06Mje je.n;alH
.n;yra'IaK Kaarn KOjM ce TIOnpe'IKe MCe'Ie Ha BMllle MaIhMX KOMaAa nOTpe6HMX .n;MMeH
3Hja. CBaKH ce, aneT, OA TMX KOMaAa ce'Ie nonOJIa Ha ABa je.n;HaKa .n;eJIa; Ha BeJIWiMHY
.n;OIhe vl roplhe KYTHje.
Je.n;aH TaKaB KOMa.n;, nOlllTO ce npeTxo.n;'HO 113paBHa 6aTafieM, caBl1je ce Y Kpyr,
YBe2Ke H .n;o6po CTerHe }K11~OM. Ha cacTaBY MBMu;a CTaBH ce ll;eJIOM AY}KHHOM cpe6pHa
}K11U;a , npeKO' Koje ce npocne 60paKc - TeHefiap, TaKo .n;06l1jeHa Ty6a JII1Ma, 6y.n;yha
KYTl1ja, CTaBJha ce y BaTpy, Ha KOBa'IKH rpH, rAe ce YCJIeA TeMnepa'I'ype cpe6po
I1CTOnl1 11 TaKO JIHM cnojl1. OBaj nO'IentJ1 npou;ec Yf3pa.n;e je.n;HaK je 3a 06e Ky'I'l1je
c TOM pa3JIYfKOM IllTO ce Ha AOIhY KYTHjy CTaBJha )];HO. Je)];HO nap'Ie I1ce'Ie ce Y
KBa.n;paT 11 onaja ce C8J jeAHoM CTpaHOM Ty6e TIOMohy Hl1lllaAOpa H KaJIaja. 1I0lllTO
ce Ha BRTpI1 CTIOjJ1 ca Kyrl1jOM, ):ijHIO ce o6pe}Ke MaKa3aMa jep je 6HJIO 'IeTBpTaCTO.

rl

r~

Ha Ao611jeHe KYTHje CTaBJhajy ce KaHllleB'H. To cy npcreHaCTI1 KpyTOBM

KOjH CJIY}Ke Kao noja'Ialfo.e KYTHjaMa. Ha rOpIhy KYTHjy CTaBJbajy ce J.(Ba, a Ha .n;Olhy
jeAaH (CJI. 15 U;, o). Mepa HM ce Y3YfMa o.n;OKa, a 05.paljyjy ce Ha KPHBOM HaKoBIhY
Ha rOplhJ1 Kpaj roplhe KYTHj,e C'I'aBJha ce lllYfpa, a Ha .n;OIhI1 Kpaj Y}KH KaHIll. 06a
ce Kal1llla nOKJIanajy ca BHCV1HO;-'1 HBJ1u;a KYTl1je. Ha .n;OIhY. KyTHjy eraBJha ce caMO
jeAaH Y}K11 KaJ1llI, 11 TO caMO Ha TOPlhJ1 Kpaj KYTHje. CBH ce OBH KaI1IlleBJ1 }KJ1U;OM
.n;,o6po ('TerRY 11 'npl1'IBpcre 3a KYTl1je 11 TeK OH.n;a cnajajy y BaTpH nOMoliy Ka.naja H
HI1ma.n;opa.
IIOUITO cy KaJ1111eBI1 cnojeHH ca KYTJ1jaMa , y Toplhy I\YTl1jy ce YBJIa'Il1 YMeTax
- 111l1pH rrpCTeHaCTI1 JII1M (CJI . 17a), HelllTO Y}K11 y npe'JlH'MKy OA KYTl1je, KOjl1 fie
CJIY}KJ1TH 3a cnajaIhe AOIhe 11 TopIhe KYTl1je. 3aTH.M ce y Taj YMTaK CTaBJba j ,O lll
je.n;aH Y}KJ1 npcTeH, T3B. KOIIHJIe (CJI. 176) '-ulja ce ropIha I1BI1u;a, oKpeHYTa MaIllJ1RJ1,
- fBO}KljI1Nla, 3aBpaTJ1, .n;a 6VI Ha TOMe fBomlja cTajaJIa KaKO He 6VI VICm~JIa VI3
76 MHpOCJIaS ,1l;paWKJ15

KYTHje. DewTO ce YMeTaK H KOTIYfJIe ypaBEajy y KYTHjy, Kynrja ce CTaBJba Ha rpH

Te ce rroMohy KaJIaja H HJ11lia,gopa CBH TH ,geJlOBH cTwje.
113a OBora Vf3pal)yje ce KanaK. l-f3pe2Ke ce KBa,gpaTEH KOMa,g JlHMa KOjH ce
(;TaBH Ha je,L(Hy pyny o,g XellITeKa (CJI. 5) H ca xaBWOM JlaraHO y,gapa KaKO HC 611
rryKao. TaRO ce JlHM yJly6.Jbyje CBe ,gOK He ,go6Hje o6J1J1K KatnKa, 1-3B. Ky6e t (. Ky6a
ce cnaja ca je,L(HHM KaJ1lllei\~ o,g JlHMa nOMoliy 'lei';roepa - CP aJII-\a , Ha KPHBOM
HaKOBI::bY KaJlaj eM vf HHIlIa,gopOiVI. OCTaV;H JlHMU ce HceKY, Ta:KO ,ga j e KanaK KOHa 'lHO
rOTOB (CJI. 15a).
3aTYllVr ce KyTHje H KanaK, no'UrTO ce TypnVfj'OM O"IHCTe,CTaBJbajy Ha cTpyr ,ga
ce O'1HCTe - HCTpy2Ky. KYTHj,e ce CTaBJbajy !Ha ,gy}KJ1 Kpaj KaJlyt;] a , a KanaK Ha
MaJhVf. Ce,gelil1 Ha ce,gaJIY, Majc'rop JleBOi\~ PYKOM, KOjy npe6aqH rrpeKo ropl-bef
Bp aTHJla , rOHJ1 - nOKpelie ry,gaJlo BepTHKaJlHO y ,cynpOTIHl1M CMepOBl1Nra, H TaKO
oRpelie KaJlyn OKO I::berOBe o.COHHHe 3aje,gHO ca KYTHjOM (CJI. 12) . Y ,gecHo,j PYL\H
,gP2KH JlHTO Koje CBOjOM OIlITP~OM CKl1i,ga je,gaH cJloj Jll1Ma ca KyTVfja HJlH K ClJTI'Ka ,
KOjl1 Ha Ta'j Ha'lH!H nocTajy CBeTJlH: H 'll1CTH.
D ClcJle CBHX OBHX npoL\eca" KYTl1je ce IlIapaj y . BocaHcKH MJlHHOBH, KOj 11 ce
H3pal)yjy y r. BaKYCPY, OWIHKyjy ce BereTa6HJlHVL:M opHaMeHTl1Ma. Te cy mape
YCTBapl1 HaCJle.l)eHH IlIa6JTOHH, H'aKO MajcTOpl1 Hl1CY Tora CBeCHH. OHl1 CMa'I1pajy,ga
YBeK pa3Jll1"Il1TO mapajy. BaJb,ga 360r Tora', llITO npiH IlIapaI::bY, M3JjCTOPY, HHj.e,gaH
Beli npeTXo,gHO J11liapaHH MJII1H, He c.rry2KH Kao y30p nO,IlITO OH TO Bleli l1Ma Y rJlaBl1 .
Mel)YTl1N!, 06l1'lHa je nojaBa ,ga ce je,L(Ha HCTa IlIapa y HCTOM oKOM6WHOBal-bY jaBJba Ha
'F.!eKOJlWKO MJIlJ1HOBa, Ma,ga l1Ma 11 TaKBWX Koje ce jaBJbajy. y pa3HHM KOM6Vl'HaL\Hja'M3 .
To cy pa3He rpaHe H qseTOBH nOBe3aHH Ta'lKHL\aMa H ycnpaBHJ1M 3ape3HMa (CJI. 18
al, 6). ,n:aKJle, cpwrypaJlHa OpHaMeHTHKa aKO UH ce iCMeJTO peliH - HlWIIpeCHOHHCTl1"IKOr
KapaKTepa. TIope,g TY!X opHaMeHaTa Hal)e ce, HapO'll1TO Ha Kan'Ky, l1 HeKa ype3a'Ha
cnl1paJla. AJlH CBaKaKO, IHaK.o Ooe jaBJba HeKa reO'MeTpH:30BaHa IlIapa, OHa je TJ' ca'CBl1M
CJIY"IajrIO, jep reOl\'reTpvlCKal CT11JTH3aL\Hja HHj.e 1'pa,gHIJ;HOHaJlaHCTHJI H He O,l{pa2KaBa
HHKaKBY anCTpaKIJ;l1jy.
OBa cpHrypaJTHa O'pHaM.fHrrH'Ka IRa 60CaJHCKvtM MJlHHOBHMa npeTCTaBJba O~CHOBHy
pa3JTHKy y O,L(HOCY Ha IJ;apHnpa;n:CKe MJlHHOBe. 3aHJ1MJbHBO je ,n:a ce opHjleHTaJlHO
y 'KpaIlI3'BaI::be jaBJba 6aIlI Ha M,JIl1U{OBHMa '113 BocHe pOK ce Ha IJ;apHrpa,ll/CKl1M 1'0 Malbe
npHMeliyje.
TexHHKa IlIapaIha HHje pa3HoBpcHa. Iilapalhe ,ce H3BO,n:H ,gB.eMa TeXHll1lKaMa:
KaJ1'E'MaI::be,M H 3YM6al-beM. K a Jl e M a Th e ce paAJ1 ea KaJleM'OM. KaJIIeM ce MaJl'l1M
'lE'KHheM JlaraHO y,gapa l1 THKO - BeIlITO Bol)eH MajcT'OlpOBOM 'PYK'OM - CKI1,ga
Y1Pe3yje ,T[l1M Ha KYTI1jH CTBapa'j yfiH JlJ1!HHje. BHIlIe TaKBHX JI'V1JH!Hja CTBapajy H3BeCHY
mapy Koja ce ja'oHo BHAH Ka,ga ce OCTaJlI1 ,gE'J!OBJ1 KYTHje 113)'lM'6a'jy. 3 y M 6 a Th e ce
H3BO,gH 3YM6oM Koja ce, Kao H K'aJIeM, y,gapa MaJ!HM 'leKJ1fi.e'M ~a 6H Ria KY11V!j l1 OCTa
BH'Jla -rpar. 3 YM6e ce 06H'lHO CT3JBJbajy H3Mel)y KaJ!eMJbeHJ1X mapa. K alnaK -ce J1CKJbY
'lHHO mapa mapaJbKO;Vr Koja ce , sa pa'3J!HKY o,g KaJTeMa H 3yJ11'De, He y~apa 'i'eKHhelVI,
Beh cJl060,n:HO BO,gH PYKOM "r - ilO HHa"Ie MeKaHC~l M'eCHH1I'aHiOM J!HMy - OCTaB.Jba
2KeJbeHE' ma'Pe.
Iila,p aIheM KYTHje liMcy KOHa'iIW rOTOBe, jep ce nocJ!e TOTa Ha rOipJ-boj KYTl1jH
6ywe pyne 3a 6ypMHL\e IlOMOhy KOjHX he ce ropIha KYTHja ca'CTaBHT11 ca fBO%'i)eM.
Pyne ce npaISe 6ypMaJlYKoM. TaR'O cy KyT11je KOHa"IHO rOTOBe iH rrpeOCT,!je ,ga ce y
lhHX 'CTaBe rB02K'i)a .
B) Ji13P A,n:A rB02K'BA 3A MJIJi1H. rB02Kl)HMa ce Ha3HBa yHyTpaUllbH ,geo.
MJIl1Ha KOjl1 cJTY2KH 3a MJ!e'B eIhe Kacpe. Kao W KyTHje , H I1B02Kl)a ce H3pal)yjy PY'KOM.
aHa ce Kyjy H TypIIJ1ljOM I]ocJ!e KOBaJba o6pal)yjy.
3a M3pa,gy CBI1X ,geJlO'Ba rBo2Kl)a CJ!y2KH ,go'5po n.o3HaTH KOBa'lKI1 aJ!aT: py'lHH
V1J1H Ma.ID1. 'l eKJ1h , KpHBa H Ty\l1a KJTIofjelIlTa, pa3He Ty'[:tI!wje, MeHl)eJ!e, HaKOBaTh H,
HapaBRO, KOBa'llU1 rp-H. M el)YTHM, Ilope,g Tor aJ!aTa, 3a H3pa,gy noje,ll;I1HI1X ,geJ!OBa
MJIJ1Ha, ynorrpe6JbaBa ce OBa] nOMohiHH arraT CrreL\HjaJ!HO Y Ty CBpXy:
MHJb ce ynoTpe6JbaU3a 3a np;oi5J1jaI::be )} TO'KMaKa H 'leKmrra. Ji1Ma ra ,ll;Be
Balp11'j.aIiTe. MHJb KOj1i!M ce npo6Hja TOKMaK Ha BPXY joe BpeTeHaIC'l'Or o6m1Ka ca
nOCTeneHHM n;peJTa30M y 't.feTBOpOcTpaHY Illl1rI1KY (cJ! . 20). MHJb KOjH Ulpo:6Hja H npaBM
 y13pa,!\a 50caHcKl1x MJII1"HOBla 3a KacPY 77

LleTBp'TaCT OTBDIP Ha l.JeKaJIY no tUfTaBoj je ,D;Y21U1'HH l.JeTBOpOC'I'p.aH, <caMO WTO je

BPX MRJ-b!l1X ,D;HMeH3H'ja (),D; OCTaJIor ,D;CJYa (CJI. 19) . 06a MHJhR cy 'O,1J; )KeJhe3a, ,D;yral.JKH
OKO 12 :U;1VL
OKO je je,D;Ha l.JeTBpTa'cTa Ta6JIa ca ,1J;Ba Heje,l\HaJKa K'PY)KHa oTBopa. Yno'I'pe6
JbaBa ce ,1J;a ce Ha I-belVry M1J1JheBJ.fMa npo'6 Hjajy l.JeKaJIO H TOKMaK (CJI. 21).
BYPlUaTaxTa je rB03,1J;eHa nJIOLIa y 06JIHKy npaKJha-qe. Ha IIl!J.1peM AeJIY HaJIa3e
ce 'TpH pyne pa3Hl1X ,D;HMeH3Hja, ca JI03DM 3a npaBJheJ-be BVrj~rTe Ha 6yplVt Y1::u;aMR
mpacpOBHMa (CJI. 22).
MaTKacp joe 0;,1J; ,1J;pBeTa, 06JIHiKa CJIHl.JHOr KaJIYCPY C TOIM pa3JIHKOM WTO ca
erpaHe HMa ifI1PWKy:u;alHe :urnJhKe. OKpehe ce Ta.Ko'i)e I'y~a'JIOM. IIPHTiQM je,D;a!H WVlJhaK,
KOjVl je npH BpXy HaTIpaBJheH Kao 6yprHja, 6yWVt py;ne (CJI. 23).
np06oja~ je O,D; I'BO)Ki)a y 06Jl'YIKY KJIVlH&. CJIY)KH 3a o6eJIe)KaBa,I-be TIoje,D;HHHX
,r(eJIOBa l'BOJKi)a ,D;a ce He OH 1I10MemaJIH npe HO WTO ce Mei)Y'co.6HO ynacyjy (CJI. 24) .

I~ " Ji .??

CSH ,D;eJIOBJ.1 rBO)Ki)a Kyjy ce O,D; 06Hl.JHOr )KeJhe3a, a C'a:l"\IO ce xa.n!ta H TOK
Ma'K KaJle y HapO'lHTO CnpeMJheHOM KaJIY: Y BO,1J;y ce CTaiBJhajy [Jap'fY1liM OB'fH'jer
pora H co . ThK.!V1a!K H XaJIKa ,ce THM 06JIo)Ke, CTRiBe Ha jeJl:aH KOMa,1J; JIUMa H OH,1J;a
MeTHY y BR-rpy. Ka,1J;a ce YCVlj'aojy, 6a:u;e ce y XJIa,[\HY BO:,l\y, 3aTHM H3B3,D;e H Ol.JJ1:c're
JJIHWapH:U;OM O,D; KyKypy3a. CBVI OlCTaJIJi1 ,D;eJIOBVI, nOIIITO HVI'CY 'Yf3JID)KeHH 'I'peJ-by Kao
xa.ITKa VI TOKM alK, He KaJIe ce, a l13pai)yjy ce cJIe,D;ehI1..t'l1: pe,1J;OM H Ha GIBaj Hal.JVll-I:
IIPBD ce H3pa:z:l;J1 XaJIKa (CJI, 16a). Je,1J;aH KDMa,1J; I1JhO;CHaTO<r )KeJhe3a, ce ymrjl8.,
l.J eKVlheM ,D;OTepa' ,1J;0 nOTpe6He Illl1pHHe H ,1J;y)Klme, H OH,1J;a, Ha yxy O,1l; Ha'K()'BJ-ba
caBHja y [JpCTeH. Ha cacTaBY ce 3aB8.pH. IIom~o ce Ha l-beHoj YHy'11paW}h01j CTlPaHH
TypnHjoM HanpaBe 'B-eJIHKI1 H MaJIH 3y,6H, OKaJII1 ce y Beh IIOMoeiHIY'fO:vr KaJIy. Ha
,1J;OI-boj H rOIPI-bOj CTpaiHJ1 xaJIK!e HanpaBe ce no ,D;Ba 3ape3a, 3BaHa cppeHljJ1'je, y Koje
he ce YByhH l.JeHreJIe H I1a!npH:u;a. Y mynJ!:.J1'H y xaJIK!e C'I\aBJha ce TOKM'aK.
TOKl\13{ ce npaEM O,D; nYHor o'K pyrJIOr )KeJhe3a. YCl1ja1Ho , KOHy'CHO ce o6!pa,reYI
y o6J1V1!Ky 3apy6Jhe.He Kyne (c.n. 166). HomTo he ce Ka1cHHje CaCTaBJhaTU ca BipeTe
HOM , TOIK MaK ce OCTaBJha mynaJh. EyrnVl cc nOMohy MV1JLa Ha OKy. TaKD ce ,1l;o6uja
l.Je-rBr:nacTa, wynJbWHa y KOjy he ce CTaBHTI1 BpeTeHo. KaJII1 ce Y WCTOM KaUIY r,[\e u
78 M~pOCJlaB .n;pa~lUf_h
_ _ __ _ _ _ _ _ _ _ __ _ __

XaJIKa. 3arr'HM ce Ha lh'I'OB'Oj CnOJbHoj CTpall-IVr Typrrwj3fiVIa Harrpa'Be 3y6H KOjH

Ka.o;a ce TOKMaK C'I'aBH y xa.nxy - 3aje.o;HO ea 3y6HMa Ha XaJIKJ1, npH.m1KOM OiKpe
TMba TOKMaKa npeKO BpeTeHa, MeJbY KaG:>Y. Bem1'H1Ha 'I'OK'MaIKa je Heil.lTO MaJba 0.0;
BeJIVf'1:HHe XaJlKe KatKO 6H OH Morao y fUY ,o;a ce YKJTCt11J1 H ,o;a ee o'K pehe. KO'HYCHH
06JIHK My Re ,o;03BOJbaBa .o;a ce Kp03 u;eJIy XaJl'Ky ITP'OBJTa '-IH , Beh ,caMO ca fueHe .o;Ofue
C'I'paHe. Ca Te CTPaHe, YTBpl)yje ce ITOMohy rra:npHIJ;e KOlja H3Mel)y OCTClJIO'r J1Ma H
Ty CPYHKU;Hjy.
Bp.e'DeHO je ,D;y:LKa :LKeJbe3Ha lllJ1JIKa. Ha '1eTBpTacTH BPX CTaBJba ce 'Ie'KaJIO
- 06pTafu, KOjHM ce BpeTeHlO, 3ajewro ca To.KM aKOM , oKpehe, jep j ,e gOfuHM Rpa'j eM
Y'IBJ=,J..UheHo 3a TORMaK ca KOijl1!M 'IaHH je,o;Hy u;eJ1iJ1Hy (CJI. 16 u;).
IlpeKo 'IeHre.rra (CJI. 16,0;) XaJlKa H TOKMaK 3aje.o;Hoca BpeTeHO'M ce rr:p H'IBp
whyjy 3a ropfuyKYTHjy. qeHreJIecy TaKorye 0,0; :LKeJbe3a. Iloc.ne KOBa.!ba, o6pa.,!l;Yl ce
H ,o;06H'je Q6.n:I1K npaBoY'ratOHe rrOTKOBwu;e. Ha rrorrpe,{HoM rcpfueM ,o;eJIy VIMa pyrry
rJIaBY Kp'.J3 KOjy ce 'HaTaKHe BpeTeHo. KpaU;l1.1'VIa ce CTaBJba y cpp.eHl)Hje (3alP3e) Ha
XaJIKH H TaKO Y'IBpwhyje 3a fuY. IloMohy 6YipMiJ1iI..\a (CJI . 16 r), 'IeHreJIe ce yTB'p l)yjy
3a ropfuy KYTajy 0,0; MJIHHa'. Pyrne 3a 6YPMHu;e Ha 'IeHTeJIY 6yrne ce rre'M ohy MaTKacpa.
MaTKacp ce OKpene ry,o;aJIOM a ll1<HJbaiK npHICJTOfueH Ha '1e1;'lIreJIe 6yllIJ1 pyny. Ca Marr
KacpoM ce .o;aHa'c BP.rrO MaJIO cJIY:LKe j,ep yrroTpe6JbaBajy 60pep.
Ha Taj Ha'IHH 'IeHreJIe nOBe3yjy '{MTaB MexaHH3aM MJTHHa: TOKMa,K ca B"p'l'eH10M
H X3JIKOM. OBaKBVL\Il Ha''1J.HOM YTBpl)l1'Bafua MeXa'HJ13Ma OBH ce MJIJfHO'BH pa3JI'H:Kyjy
0,0; u;apwl'pa~c'KJ1X, Kojn HMajy 'IeHTeJIe, Beh hynpajy K,o ja ce 3a KyTHjy 3aBapJ1
a Kp03 KOj ,y rrpOJIaC3H BpeTeHO. OCHM Tora, U;8JpWrpa.,lJJCKa MJIH'H'OB'l1 ce O,o;JIYI'Kyjy MHOTO
BehOM XaJllKOM (.o;y:LKO~VI H .o;e6JbOM) Koja ce, Kao YI hyrrip'Hoja, 3a KYTl10jy rrpa'fBIPCTJ1
rroMohy wpa<i>OBa (Ba.D;vr TaJ6.rre I H II).
IlalI1lpHlI.l;a (CJI. 16 e) je KOMa.o; rBO:LKl)a Hejep;HaKo rrpOllIl1peoH Ha KpajooHMa.
OHa ce rrp.H'IBpu.rhyje ca p;Ofue CTpaH XaJIKe y cppe'Hl) J1ije a He ,o;03BOJbaBa TOKiVlaKY
,o;a YICna,o;He H3 xaJIKe, a ,o;OfuOj 6YPMYflql1: CJIY)lU1 Kao OCJIOHa'l.l; rrpMJIJ1.KOM ,D;'H3afua a
CJf1YIlITafua TOKMaKa 'IHMe 'ce perryJIYUlIe MJIeBefue Ka<l>e.
.IJ:ofua 6ypMl1u;a je Y'CTBapH je.o;aH wapa<i> KOj.H ce 3aBphe y pyrny !Ha rrarrpH:qJ1
(c.'!. 16 CP) . CJIYJKH 3a perymrca!be MJIeBefua Kacpe. Ka.o;a ce BM!ll.Ie 3aBpHe, OH,o;a
n 0'l'J1 CKYje TOKMaK KOjH ce 360r TOra a3,,o;Vl:LKe y XaJIKH. Ha Taj Ha'IJ1H, TOKMaK H
Xa.JIKa ce BHwe npJ1l6JI'IDKe je.o;aH .o;pyroM, npnCTOp H3Mel)y fuHXOBHX 3y6a rroc'I'aje
MafuH, a THMe npHTHcaK Ha 3pHa Jfficpe Beha. TaKO ce Ka<i>a CHTHHje IMeJbe.
EypMHu;e ca c1'paRe cy TaKol)e IlIpacpOBH nOMohy KOj'Y!X ce n;pVf'1:BpllIhyjy
fB a:>Kl)a 3a ropfuY KyTJ1jy (CJI. 16 T),
qeKaJIOM ce Ha3HBa 06pTafu 0',0; :LKeJbe3a. CTaBJba ce Ha BpeTeHO H lM1Me ce
oKpehe TOK!lvlaK (CJI. 16 x). CaeraBJb-6H je H3 ,o;'Se Hore; Myrn'Ke (A) H :LKeHCiKe (E).
LKeH'CKa CTOTIYfl.\a je y.D;'Bojooa 11 y !by YJIa3H CTOIf1Yfl.\a M)'IllKe Ho're. IlPYl"IB'f)Ilrhyje
ce HI1THOM. .IJ:'PYM1 Kpaj JKenCKe Ho're Ha3l1B'a ce TJIaBa . OHa ce IITPJ1.JIVlKOM M.rr~eHXl
CTaBJha Ha 'IeTBcpoC'rpaH Kpaj BpeTooa. MYllIoKa Ho'ra CJIYJKJ1 3a .CMurTaj .o;y'~MeTa.
IliOll1TO ce rBO:>Kl)a YTHCHY y I'Oipfuy KyTajy H IrIipJWl'BtpCTe 6 yp,MJ1J.:(aMa , IY!3pa.o;a
MJulla<a je 3aJBPW eH a,. .IJ:yrMe ce C1'aE-Jba HanOCJI-6TKY, jep je '1eKaJIO HenOBe3aHO ca
MeXaHYl3MOM MJI:MHa.
CBH ORH ,o;eJIO~H MJIJ1:Ha 06pal)yjy ce n M3pal)yjy pe'IeHH~r aJIaTOM. HJ1ICa'M ce
ynYIlITa,o Y ,o; eTaJbHO' 06jallIfuaBafue IIipou;eca vf3pa,o;e y TOKY KOBaH>a jep 6H TO ,o;OBeJIO
,0;0 HenOrr'pebHOr nOHaBJbafua.
~) J13PA.IJ:A .IJ:yrMETA 3A MJIJ1H. J13pa,o;a ,o;yr;vreTa (CJI. 25) npeTCT3BJba
CJTOJKeHVljoH 'H ,o;y:LKH rrpou;ec M 360r Tara 3aCJIy:LKyj.e noce6HY rra:LKfuy . Haj,Ba~HYljH
aJIaT 3a fuerOBY 113pa,o;y je:
CTpyroM ce 06pal)yjy .o;yrMMTI.M KOjH ce Yl3JI11jy y 'I'epel)YI . Ha rbeMY .o;;yrMe
.o;cl6xje KOHa'' Iafl 06JIJ1K H cjaj. CJIYII'IaH je cTpyry 3a H3pa.o;y KYTHja, a.JIH ce .!berOB
Kamyrr 06JU1'KOM a seJIJ1'IYrHOM pa3JIMKyje. MafuH je, HMa je,o;aH .z:cpBeHJ1) H3,o;Y:LKeHJ1
1lI11JbaK, WTO HH.je cJ1yQaj co. KaJIy:nO.M ".3a KyTHje (CJI. 26).
Tepel)a, npaBoyrJTVl KaJIyn <i>aopH'IKe npOI1GBo,D;lbe, urYJ11aJb, ca K:OHYCHJ1M c'I'pa
HJ1u;aMa vl JIeBKOM (CJI. 27), yrrO'I'pe6JbaBa ce 3a H3JIHBafue ,o;yrMa,o;H. PaH'l1je cy ra
 I13p.a.u,.a ,, 6oc8iHCKI1X MJHfHO S:a 3a Ka<PY 79
- - - --

MajcTOp:J1 Ca'MM npa.Bl1JIiJ.1 ca C'liPaH~ano~ InpamiM yrJIOiM llITO je oHe~IOryh3B3JTO

eqmKaCHY M3pa~y jep j TaKO 6l1JIa Beha Moryh'HDCT l1ICna~aIba iHa6MjeHe 3eiMJbe.
KOllY,cHe cTPa~e TO He ~03BOJbaBajy.
Bpe,z:r:HM cy nOMHa M KarrynM no 'N1jMM ce o6JIJllV'liiYIa M3JIY1Bajy ~yrMY1lhM. Ha
npaBJbeHJ1 cy O~ MecJ1fHTa J1 nO'I'nYHo cy nY'H/M. CJIY2Ke Yl:CKJby~MBO TOj CpCM .
,nYJ1MYihu ce M3pal)yjy Ha CJIe~ehM HalLf,l11H: Y Tepe!)M ce Ha6Mje 3euvIJba luecKywa.
Ilo cpe,!l,'J1'HJ1 K3JIyna, y Ha6MjeHY 3eMJbY, CTaBM ce je,z:r:Ha 2KID.\a. Ca 06e IbeHe CTpaR
Hapel)ajy ce K3JIYllJ1 3a ~Yl1MMhe (CJI. 27). IlO' QeJIoj nOBplill1HJ1 Ka JIyna nocne C ,
33'TI1M, rrpaml1Ha ~06vrjeHa 'CTpyrafueM iMeC'I1Hra , ~a 6'11 ce Cnpe'IMJIO 3aJIenJb'l1Ba'f ue
3eM:Jbe K3~a {:e Ha OB3j K3JIYn CTaBM ~yrM , TaKol)e Ha6!1fjH n eCKYIlIOM. 06a ce
K3JIyna nOKJTOn e 11 ~06[>O ,cTertH:Y. BaTuheM ce 3eMJba jom BMwe H36Mje ~a 6'11 ce
2KMI\a M K3JIynM UlTO Bl 1llIe ynrCHYJIl1 y 3eMJby. H3 Taj Ha'-lMH, Ka~a ce Tepel)e paCTaBe,
!If M3 fuJ1X 'M3Ba'~e 2KY1.Qa 'M Ka.JIYlU1, p,06Mje ce KaHaJI M HM3 orrl1~aKa KaJIyna y 3eMJbl1.
KaHaJI CJIy2Kl1 3a KpeTafbe paCTOnJbeHOr MeCMIHJI'a Ka~a ce OH H3JIwj e, a O'TMCQl1
Ka'J Iyna 3a p;06Mjoafue ea~rl1X p,yrMl1.ha. KaHaJI M OIl'M'CQM KaJTJ'II1a ce 3aTl1M nOBe2KY
ca MaVIl1M KMiaJIl/l'h!lfi\13 npeKO KOj'MX ce MBCMHI'CJIl1Ba Il -n KaRaJIa y OTMCJ{.e. Kap,a ce
06a Ka'JIy1a ocyme Ha B3TlfH1 oHp,a c e y3p,y2K, no cpep,WHM COBaKor O'l'HCKa, CTase Ma.ID1
KOlMa~J1hM .z:r:p'BeTa , T3B. MYtJbeBM,, KaKO OX ~y I'Map" Kap, MeCHHr HaMl)e Ha KaJIym,
DCTaJIa nry(.l'Jba. OHM ce KatC!HHje, Ka~a' ce M3JI'MBeHM p,yrMl1hM ocywe, Bap,e. 3axBa
JbyjyhH Ib'l1Ma, P,y[,M ocTaje UlynJbe Te je Mo ryhe p,a ce Ha'raKHe Ha ~.illKy '-IexaJIa.
1.{VIM ce MMJbeB'I1 CTane, KaJIynM ce nOHOBO C!KJIon e, M y fuMX Vf3JIY1.j lVH~CM1H , Te ce
CTa'Be lHa BaTpy p,a ce ocyme. TaKO' ce p,06Mje Heo6pal),eHa ~yI'Ma~ .
aHa ce KaCHl1je o6pal)yjy Ha cTpyry. CBOjHM OTBOPOM no cpe.,!l,YfHJ1 CTa!Be ce
Yf<:3Ml)y 1ID1iJbKa Ha lKal7Iyrrry (eJI. 26) VI WV1JbIK a 'KOjH ce HaJIa3H ua Ca'MOM cTpy,r y.
KaJIyn ce nOMofiy ryp,aJIa olK;pcehe Jl'E:IDOM pyKOM, a JIJ1.TOM ce ~yl'Me o6pal)yje. T aKO
p,yrMe ~o6Mja npaBMJI.a.H 06JIJ1K M cjaj .
Oso je nOCJIep,ilhlf p,eTa'Jb M3.pap,e '-IVfTaBOr 'Kaq,euor MJIYfHa. II;eHa MJ[V1HY Ha
T'.p2KMWTy p,aua'cce Kpehe op, 1.200 11;0 1.800 p,J1lI:iapa .

M3PA,nA KAct>EHMX MJIMHOBA Y BAIbOJ JIYII;M

OBa paAMHo,cT Y BaIboj JIYI\M UMje Hl1.K3p,a p,OCTl1IrJIa TaKO WHTeH'3MBHY np0113
DO,!l,fuy 'Kao y r . BaKYq,y M yseK j e 6Hilla Hecpa3MepiHO Ma,f ua. ,naHac j e Beh mOTnYHO
HeCTaJIa. J,~MHM 2KH'BM' Maj'c rop je 3axapHh P.&irre KOj'H ce W3pap,oM MJIJ1HOBa' BMwe
He 6asM. C\Boj aJIaT npop,ao je Hapa,!l,HOM My3ejy. Op, fuera caM )1;06HO no~aTKe Koj<e
OB~e 'H'3HiO'C'MM.

3axapMh je Hay'-ll1'O 3aHaT KO~ CBora oQa MBaIHa KOp, Kora je pa~YfO OA OBoje
23 rop;vrne. MBaH je 6MO Tyq,en,Il1ja aillM je In'Op~ rry'WaKa pa,!l,l10 M KaciJeHe MJlJ1H'OBe,
KaHTape M 6paBe. HajBMwe je, 'l1TIaiK, pa~M:O MJD1HOBe jep 'ce TO Haj 60Jbe WOllJlaTY1JTO.
MIBaH je HaY'fl10 3aHaT :K.O~ CBara pol)aKa AHTe n.OpKOBHha IcojY1 ce jnw O~ paHMje
y Bafuoj JIYQH 6 aBiY10 Hi3pa'p,oM MJI'J1ROBa. MBau je no'-loo ca'MO'CTaJIHO ~a pa,!l,H op,
1897 rO,lVme. ,no.ceJbeH je y BafuY JIYKY M3 IUHMY1ha KO'~ TypjaKa, :Vf3 6MBUler rrpa
lVl11IlRor 'cpe3a . 3a nOMeHYTo1r pol)aKa n.O-pKoBMha AHTe He 3Ha Hl1'WTa no6JIJ12Ke ~a
Ka2Ke (o\Zl;aiKJIe ce ,1J.ore emiO, rJ];e je lIHYl.f'J10 3auaT). MBaH je ~p2Kao pa~l1oHl1'l\Y y
MaJI.oj '-Iap'llll1j!l1 p,n 1913 rop,MHe, KaI~a ce npeceJIMo y rJI aEHy '-Iapwl1j;y KO\Zl; ct>ep
xap,uje I,IaM:J1je. Ty pal,!l,fuy HaCJIe,!l,.!l10 je AHT,e M y fuOj je pap,YfO ,0;0' fueRa 3aT'Bapafua
1941 rop,. Kao MajcTolp-'MJI!I1Hap pa,!l,l1o je ue'llipeKYfp,HO O~ 1918 )1;0 1941 r o\Zl;.
Ilope~ fuerooor o1.\a, polj aiKa n.OPKOBH'ha M !hera , no p e'-lMMa AH'l'J1Hl1M, y Bafuoj
JIYQH ce Hl1KO EMilIe 'HHiJe 6alJ3Yfo H'3pa,n;OM QeJlOK ynHYfX MJlIMfI10 Ba . HeKH MajcTopH cy
r

pa,!l,l1JI'J1 caMO rroj'elp,l1He ~:JIO!Be MJ1Il1Ha (p,yrMap, M Wl1lllKe) ,H nonpaBJbaJIM rrOKBapelHe.

3aHCTa, H:l1!CaM MOIr ao p,a HadjeM ~aHac Hl1je,ll.!Hor Maj,cTopa K:ojH 6!11 ce Tl1M )I1UCJIOM
6a:siY10. A JIM , pe'-ll1Ma AHT'Y1H'Yf.iW MlHOTO He BepyjeM M3 pa3JIO!l'a, llITO OIU' OILfHTO MMa
TeH.L\eHQHjy p,a cBoje 6'l1Bllle 'fIO'CJIO'Bafue npYLKa'LKe y IlITO 60JbeM cBeTJIry. HaWMe, p,06HO
caM yTl1'Ca:KJJ;a ou 2KeJIl1 ,Aa rrpHKa2Ke KaKO IbMXOBa nOpO~H'IHa np0J13 Bo,n;Iba HHj'e
yonwTe MOrJIa p,a MMa wKaiKB Y 036HJbHY KOHJKypeHQY1jy. MQ}K~a ce 3a!l1CTa J13Mel)y
,!J,:Ba paTa .H'3pa):l"OM MJIlJ1'HO'Ba y BaIboj JIYQH HY1!KO HMje 6aBMo, aJII1 3a BpeMe rrpe
UpBor CB . paTa l1 pa'Hl1je, Ty MoryhHocT ue Mory 6e3 pe3epBe p,a l\OnycTH'M. BepyjeM
p,a ce AHTe TO'ra fie ceha ,
80

J13pa,l\a KacpeHY1X M.nWHOBa Y Emhoj JIYU;11 He pa3JTl1Ky j e ce Y CBOJOJ OCH'OBI1

Ot,l\ M3pa,l\e lVIJrl1HOBa Y r. BalKYCPY, a.n11 3601' HeKI1X ;\1a fbJ.'IX p a3'JTI1Ka, Koje l1'IlaK
nocToje - Y a.naTY y:! fuerOBOl\lI 1H.a3J,fiBY, yHyTpaUllMfM ,n;e.no BJ1lI.la Im'IRa y:! wap!11
A'Clje.iVI ,n;eTaUbaH ormc . Y Cl'Ba pY:!, 6afha.ny'<f,IG1 M.JlJ1H0 B'l1 ey BapHjaHTe ropIfhOBaKYCPCK11X
MJlJ1.HO'Ba Koje ,n;p)K11M 3a KapaK'l'e!pIJ-rCTV!'fHe np ' TCTaBTurn:: e 60caHC1U1X MJD1'HOBa. Ca.iVIO
HeKl1:M He3HaTHl1M ,n;eTaJbl1Ml3! y ypel)ajy 3a M.neE.etbe OE I1 ce M.nK.HOBI1 np~['6Jrl1[)Kyjy
u;apltIrpa,n;CIU1M, I1IHa'-le y OCHOBHI1 M KapaKTepI1CTHKa !l'I 3 !n pl1na,n;a jy 60caHCKOM T'wny.

I1pou;ec H3pa,n;e M.n11'Ha TeKao je OBI1M p e):\0:\1: I1PBO ce rpy60 J13pa,n;e KyTY:!je
11 Kana K ( Y:!CKPOjll1 JI!l1,1W, cam1je y CPOPMY KY1'J1j e oAHOCHO KarIK a J1 CBe TO 3a.neMJ1).
3a1'I1M ce cKyje H 06pa,n;J1 )) jaTIJ1ja (ypel)a'j 3a M.neBefue), Koj a ce o,n;:lVlax, y jom
He,n;oBpweHY:!M KYTHjaMa, onp06a KaKO pa,n;I1, ,n;a 511 ce, aKO Henrro HHj e y p e~, nOHOBO
,n;oTepa.na. J13a Tora ce , rpy60 HalI1paBJbeHJ1, KyTHje H Kana K CTPYJKY ,n;a 511 ,n;0611,TII1
cjaj J1 Haj3a,n; ce wi1pajy. TeK ce Ta,n;a janY:!ja KaJTI1 , Te KOHa'-lHO CaCTaBJba 'MJU1tH.
qwraBa I1pOI113'B0,n;fua 6M.na je P'Y 'lli a , 6e3 nO,TJ;e.ne pa,n;a (p a,n;l1o j e j ,~aH '-10 BeK) H Op;BH
ja.na ce BP.nO npI1MHTI1!BHl11\1 cpe,n;CTBMMa.
Pa:)I.J1 iliTO 60Jbe nper.ne,II)i-iIOCT11 Y OITJi[CiY:!B 3fhY f1p ou;e ca H3pa,n;e, ,n;p)Kahy ce
' j,fCT(}r pelJ:a Kor aJ caM ce ,n;p)Kao 3a r. BaKYCP jep ey H OB,n;e Y npOH3Bo,n;fhl1 NI.nHEa
OCHO'BHa TpY:! npou;eca: H3pa,n;a h.")'THja y:! KanK a, jamrj e H ,n; yrMa~ .
A) M3PA,lJ;A KYTMJ A M KAI1KA. I1pou;ec H3pa,n;e OBHX ,n;e.nO'Ba MJtJ1'Ha ca
C'l'OjH ce Y:!G ))Kpojefha JI I1M a , fuerOBOl' caBY:!ja r'b8 Y cpOpMy 6y,z:r;yhl1X KYTl1ja, npaB
Jbefha KanKa, Y'B.na'-lefua ))'-Ie;vroepa Y KyTKj e H npaBJbeH>a Ha, .neMJbe!-bl CBI1X OBY:!X
,n;.n0'B3 , 'fl11l.llhefha Kyruja H KMTKa M fhMX0'l3 0r lllap a'f ua . Kao 11 Y r . BaKYCPY, CBaKa
o,n; OBMX pa,lI;fhY:! HMa CBOj a.na'T, 'a.nJ1 (KaKO CBe TO OnM:cy j elll Y j e,n;Hoj u;eJII1Hl1, TO M
a.naT Y3l1MaM 3aje,n;H.o. TaKO ce 3a M3pa,n;y KyTl1ja 11 Ka ffi<i:a yrro'TP e6Jb,aBa oBaj a.naT:
~p'l'aJbKa, IllecTap, MaKa3e, 6a'l'!l1:h, KpHBM HaK'OBaI-b, Typ'lIHj e (Y)Ke 11 lllMpe) , ManH
'-IeKHh, Ka.nycp ,n;pBeHJ1, XaBtllla, 'IapaK, HO}K 3B c'rpYTaJhe, o6pTKa, Ka,neM, 3Y1Vr6a J1
6ypM aJIYK. Y3 TO ce yirr'0'l 'pe6JbaBa Ma.nM KOBa'-lKJ1 r pM (Y r . B. - rpH).
I10WTO cy MHorM a,naT'ltI Beh n03HaTY:! J13 O Hca 3a r. BaKYCP, TO. ce Hehy
ynylllTal'Y:! y nOHaBJbaI-ba. Omfcahy caMO oHaj a.na'!' Ko j 1,1 ce He ymyppe6JbaBa y r.
BaKYCPY M oHaj KOjH Y:!lVl'3 ,n;pyra"lJ1jJ1 M3rJIe,n;, M !Tope,n; l1CTe CPYHXU;H.i e. Pa'3JIJ1l-fY:!Te
Ha3l1Be caMO HanOMI11helVf.
qapaK (c.rI. 28) I1Ma Y:!CTY CPYHKn;J1jy Kao ll[ CTpyr Jor3 r. B aKycpa, aJIJ1 joe CaCRltI.M
APYK'-IMjer 06m1J<:.a H HeWTO je caBprneHHjK. .vl cmrI'J1'B aBl1 MajcTop H11je 3Rao ,n;a MM
Ka}Ke KaKO ce 30BY noje.,n;YfH,y:! ,n;eJIOBY:! '-IapKa. t:Iapax j e CaCTaBJbE.t'i Oil. TBp)I.J1X Ma
CYlJBH~l'X ,n;acaKa . OCHO'BY '-IMIDI je,n;J,ra ,n;,e6Jb3 ,n;aCKa (a) ca K OCHl\I H'MCKJ1J';l erpaHHu;alVla
Ha KOjOj cY yrpal)eH11 CEY:! ,n;e.nOBH '-IapKa . B ep'l'I1 Ka,1lH H !-by nOCTaBJbeHe cy napa
.ne.nHO ,z:r;Be .z:r;aCKe (6, u;) O;rt, KOjJ1X je je,n;Ha n pM'-rBpwheHa 3a OCHOlBHY ,n;a,cxy (6) , ,n;OK
je ,n;pyra Cu;) mO CTaBJheHa T3JKO ,n;a MO)Ke ,n;a ce n OKp ehe ITO '-IHTaBoj ~ KOCl1X
CTpaH.vru;a OCHOBHe ,n;a'cKe. Ha BPXOBl1M'a 11 j e,n;He K ,n;pyre ,n;aCKE lIpH Kyu;aH11 cy
m03,n;eRI1 WI1Jb,U;V!, M3:Vlel)Y KOjY:!X ce CT'aBJba Ka.rryrr I1pMJrJ1KOl\f 'IJ1lllhe!-ba KyTMja
(,n;). CTa6M.nHO CT nOKpeTH.oj .zr;aCU;11 ,n;aje jepJ:-ra m 03 eRa Iill1TIKa (e) Koja O~ np'l'NBp
wheHe ,n;aCKe rrpo.na311 Kp03 fueR u;e'HTap. ,lJ;Py r a l"B03,n;eHa WI1rrKa (CP) ca JI030'M 3a
wpacp (r), Koja 3a 3MMa CJIl1'IaH no.noliKaj Kao y:! rB03,n;e Ha W%llKa e, c.nY)KY:! 3a
IIOTHCKHBa!-be IITOKp eTHe ,n;aCKe, O;rt,HOC'HO KaJIyrra, K j H ce , 3aKa'-leH 3a llIHJbKe !Ha
BepTJ1Xa.nH'HM ,n;aCKa,Ma, oKpehe OKO cBoj e XOp.H3 era.nHe OCO'Bl1He Ka,n;a ce nOKpehe
ry,n;aJIOM. r y,n;a.no (x) je WCTO Kao lJ1: y r. B a.KYCPy, a C.nY2KH Y Y:!CTY 'CBpXy 11 Ha
nO'l1nyno MCTOM I1pHHIJ;J,1ny. I1pJ1JIfI[KOM 'Ivrr:rrhefua ,. H'OJK 3a CTPYJ'afu,e ce HaCJIa!-ba Ha
.ie,n;:aH KOMa,n; ,n;pBeTa (11) lKOjlY:! ce npO'Te)Ke (ll,n; j e,n;He ,n;o ,n;pyre ,n;a'CKe.
llieCTap (CJI. 29) c.nY)KY:! 3a Mepe!-be JIKMa. MMa MCTY CPYH.Ku;vrjy Kao M u;p'I'aJb'Ka
(Y:!JII1 YJr'-lHja Y r . BaKYCPy). Y yrroTp6y je ywa,o Kacm1je. O ,n; )KeJbe3a je. J e,!l.iHI1.iVI
mpacpOM Ha !-beMY, o,n;pel)yj e ce pa31v1aK H3Meljy H>erOBa ,n;Ba CaCBJ1lVI 110,n;je,n;
Ha'Ka KpaKa.
H OIK (c.n . 30) I1Ma HCTY CPYHKIJ;Y:!jy Kao 11 JlJ1TO Y r. Ba KY<Py. C.nY)KY:!3a CT'py
rafue KYTV!ja. Met)YTI1M, 016m1K HQ}Ka ce nOTnYHO pa3JfHKy:je o,n; .n:WI'a. KpajeBI1 ey My
_ _ __ _ __ _ __ __ M pa.z<a 60C.a;aCKJ1X MJlI1HOjBICI 3a KacP~
_ 3.=.. y_ _ _ _ __ __ _ __ 81
_

llH-tpM ~ cpe,n;l1llllber ,n;eJra l1 nocYBpaheID1. MBl1u;e .nocYBpaheH'l1X KpajeBa cy 01llTpe

J1 H>l1Ma ce CTpY)Ke MeCJ1Hr. O,n; :m:eJbe3a je. HOLKeBa J1'Ma pa3HMX BeJrJ1'H1Ha.
3a HeKe BpCTe aJIa'Da nocToje pa3JIJ1qMTJ1 Ham1B'H J1aKO cy OHH nOTn-yHO J1CTM
J1 Y r . BaKYCPY Kao J1 Y BaH>oj JIyI.J;l1. HanpYf;\lIep: U;pT3JbKa J13 B. JIYKe, o,wOBapa
YJIqJ1j'J1 H3 r. BaKy<pa. MCTH je cJIY'faj ca OOPTKOM (B. JI .) l1 WapaJbKOM (r. B .). Y
BaH>oj JIYI.(H o,n; aJICiTKJ1 He,n;oC'l'aje caMO XWTeK KOjJ1 ce, KaKO TBP,n;U 3aXapJ1fl, HJ1je
yn oTp.e6JhaBao.
O,n; MaTepl1jaJI'a ynoTpeOJbaBaO ce :m:y'l'H nJIex (MeCl1H1raHl1 JIJ1M) l1 ,n;ocTa
CKYTIJbJ1 aJIlIlaK KOjJ1 Ice pel)e ynOTpOOJbalBao. JIl1M ce Kyno'Bao y Ta6JIaMa Ha Kl1JIO
rpaMe. il01pe,n; Tora, ynoTpe6JbaBaO ce 60paKc , cpe6pHa :m:Y!IJ;a J1 KaJIaj.
ilpe Hero WTO 611' ce ynoTpe6l10 , JIHM ce IDpOBJIa QJ10 Kp03 BaTpy ,n;a ce
TaBJIal1We, WTO 3HaQJ1 ,n;a ce OTnycTJ1 ,n;a npHJIJ1IKOM o6pai,n;e He O,H nyu;ao .
npBJ1 npou;ec J13pa,n;e Ha3l1Ba ce Kpc'jeH>E'. OHO' 'ce BPWJ1JIO u;pTaJbKoM. To je
o,n;peI)Jo!BaI-be Mepe H ceQeH>e JIl1Ma 3a 6y,n;yhJ1 MJIW-I. ,LJ;o6MjeHl1 KOMa,n; JI:J1iMa ceQe ce

o:=t::= SL.. l.9

SL.. 32.
.5L. 31

3aTl1M Ha ,n;Ba Heje~Ha.Ka ,n;eJIa. 3a ropH>y KYTl1jy - KpahI1, l1 3a ,D,OH>Y - ,n;y:m:I1. Y

r. B aKYCPY TM cy ,n;eJIOBl1 no,n;je,n;HaKe ,D,y:m:J1He. M3pe:m:y ce 3aTJ1iVI J1 OCTaJIl1 ,n;-eJIOBJ1:
3a KanaK, 3a QeJ\oroepe J1 3a ,l:\'HO. Qe1Vfoe-pl1 cy ,n;eJIOIBJ1 KOjH {;e CTaBJbajy y ,D,OH>J1 ,n;eo
ropH>e KYTJ1j e. MlIIa J1X ,1l;Ba KOMa,D,a. J e,n;aH Ull1pM l1 j e,n;aH Y'2KJ1. liIJoIpI1 CJry:m:H 3a
cnajaH> KyTJ1ja, a ~J1 3a OCJrOHau; yHyTpaUHbl1M ,n;eJIOBl1iVIa M.JHma. 0Hl1 Ta'fHO O,n;1'O
Bapajy YMeTKY J1 KOnl1.JIeTY J13 r . BaKycpa.
ilOWTO ce CBJ1 OIBl1 ,D,eJIOBJ1 JIl1lMa oaTl1heM J13paBHajy, npeJIa3J1 ce Ha npou;ec
l13pa,n;e. Ha KPMiBOM. HaKOBH>Y JIJ1M ce eaBJ1je y HenpaBl1JIHY Kpy:m:~y , CTlpaRJ1u;e ee
J1CTypnJ1jajy l1 c/n ajajy cpe6poiVI. KYTI1je ce- 3aTl1M CTaBe Ha ,n;pBeHn KaJIyn r,n;e
,D,O'6Hjy CPOIPMY npaIBJ1JI'HiOT Kpyra . CnajaH>~, l1JIJ1 , KaKO Ka:m:e MajcTop 3axapJ1h, ,D,a
ce KyTl1je nOJIey-Me, BpmJ1 ee cpeopHoM :m:l1U;OM l1 oopaKcoM (,D,.a ce cpe6po JoI>CTonM).
ilo-cJIe 3aJIaYMJb,J.fBalha, y KYTJ1j,e ce CTaBJb3jy QeMOepl1 l1, n OMolh y <paJIU;a , ,D,HO.
ilOlcJIe OBora npaBl1 ce RanaK. Y Bamoj JIyU;l1 ce KpyJKHl1 ,n;eo ' K,an Ka 30Be
TeneJIYK , a y r. BlKYCPY Ky6Ci . ' TerneJIYK ce J136l1ja xa BillOM Ha )} TYJIY'M6J1 O,D,
janJ1 j e, IUTO 3HaQJ1 ,D,a ce y Ty CBpxy He ynoTpeO.'baBa Hl1,KaKBa aJIaTKa (y r .
Gln s nik Zemal jskog mu zeja - I s tori j a i Etno g rafija 6
82

BaKYCPY ce Y'D'O'Ilpe6IJbaBa xeIlITeK). Kaj\ ce TerreJIYK JiI'36Ji1je, oH,D;a ce CaCTaBlJba ca

qeM6epoM (Oj\ KaITKa) rroMofiy cpaJIu;a, llITO 3aje~H'0 'U1'lU1 rOTOB KanaK.
TeK Taj\a ce CBJiI jOIlI HecIIojeHJiI j\eJIOB11 3aJI'aYMJbyjy: qeM6epJil Ha roplhoj
KYTJilj11, AHO Ha j\O'I bOj KYTJilj11 11 Terre.rryK ca qeM6epOlVI Ha KarrKY. CrrajaIbe CBJilX .
TJilX j\eJIOM He Bpilll'J1 ,c e Cpe6POM, Befi 'll1CTJ1M KaJIajeM Ha Ba'IlpJil - MaJIOM KOBa,qKOM
fiP'MY. M3BaJjeH11 11:3 '.Ba1I'pe, 0;tU1CTe 'Ce OTIil:'iKOM O.L\ KyKypy3a 11 KO'Ba~O'M npa
IlIJillHOM, 3aTYL~ antepy 11 Haj3.a)\OIcyrne Ha Ba'l',p "L
.na 6Ji1 ce CS11 OIS11 JIJilMaHiJ1 .L\eJIOB11 MJIJiliHa OqJilCTHJIJ1 - oqapqJilJtlif, CTaBJbajy
ce. 'H'l o~rolBapajyh'e KlIJI.yrre. 1!flIP''-IJ1 ce Ha l.{apKY rroMohy HO)KeBa 3a qapaK. HaLl11H
cTpyra1ba - l.{apqeIba 11CTH je Kao H y r. BaKYCPY, caMO lIITa' ce cTPyr H qapaK
CBOjOM KOHCTPYKIJ;J1jOM pa3JIJ1Kyjy, Te :mor Tora ;vrajcTap rrpMJIJ1KaM CTpyralha Ha
q<lip!Ky Ce.L\11 Ha 3eMJbH, ;u.OK y r. Ba'KY<PY C)J,J1 Ha caMOM cTpyry, Ha je.L\HOM lhera
BO'M .L\eJIy.
ilIapaIb KyTJilja 11 KanKa paM ee KaJIeMO'M JiI 06PTKOM. KaJIeM.OM ce JI1tJlvrohy
JIaraHOr y.L\apaoJba Ma.J1JiIlM qe.KJ1h.eM ype3yjy JIJilumje JiI TaKO IIpaBe KOHTy pe BereTa-
6vrJIH!JiIX Illapa. 06PTKOM ce Te mape rrorrYIbaBajy CJil1'HJilM 60j\oB11Ma y MeCl1.Hry. Kao
H Ka.L\ MJIJ1lHOBa y r. Ba:KY<PY, 11 Ha 01BJ1!M IIIa:paMa ce rrp11MeIbyje llIa6JIOHICKJ1 Ha-nm
pa.L\<a. H11je~a llIl1jpa HeMa ,oBor o~pe1jeHolr JiIu.>1eHa. Bapel\iI HX MajcTop H11je 3Hao pehJil .
CJIJ1Ka op. 31 npJ1Ka'3yje lllape 113 BaIb JIyKe Ha Kyrnj11 11 KalllKy.
B) M3PA,I:(A JAIIMJE 3A MJIMH. OHaj MCT11 .L\eo MJIiJiIHa KOjJil ce Y r.
BaKYCPY ,H!8.3Ji1Ba fBO)K1jYLMa, y B. JIyU;J1 ce Hamma j a'l1Hj OM. To c y I'B03.L\e!HJ1 .L\eJI'OB11
KOjJil cJIY)Ke 3a MJIeBelhe Kacpe. Y 110 PaJ,L\'JiI jaIIJilje YOqaBajy ce qeT11pJiI cpa:3e: KOBaIbe,
rrpI1LlJilIbaBaIbe, Ha3y6JbaBalhe 11 KaJIelhe.
AJIa,T 3a Jil3pa.L\y j<liITHje CJIUl.{aH je aJIaTY 3a Jil3pa.L\y rBa,2K1j.a (y r. B.) aJIiJiI
je HellITO MaIbe 6pojaH. Yn01'pe6Jba.Ba ce: HaKOBaIb, qeKvrliH pa3HJilX .L\J1MeR3.Jilja,
KJIHjellITa KpJ1Ba JiI paBHa , rrpJ1"'iJilJbal.{, pa31.He rypITHje, 6YPMaTaxTa, i'vI,a TKacp,lI1pa
60jau; H BeJIJil.iK.J1 KOBa"iK'J1 rpM. J ep;lilHa y rOpfueM Baxy<py Herr03HaTa aJIaTKa je
rrpJ1"'iYlilbaLl , .L\OK y BaIboj JIyU;11 !l:le;ZJ;ocrajy OKO' 11 MHJb.
npH'IHlLaq (CJI. 32) -cJIy)KH 3a ~OTepJ1BaIbe jaITHje, OAR-OooO TYJIYlM6e H
IlIJilIlIKe, nOIlITO ce OHa IJ1!ClKyje. CaCTaBJbeH je Jil3 qeTJ1pH L\eJIa: OV:~ o.CHOBHor .L\eJIa
KOjJil rro Cpe.L\JilHH npaBH je.L\aH rrpaBoy'raoHJil OKoBHp , a rrp11 .L\Hy ce 3aBpllra.Ba je~JiIlI.~
rrO.L\y)KMM KJIiJiIlHOM. IIpHql1.Ibaq je npM Bpxy CaCTaBJbeH J1aMohy jeA'He xaJIKe. Kpa3
Ty XaJI'KY H BPX rrpaJIa3M )1)pyrJ1 .n;ea 111pMqHlhaqa - 3a'Bl1jaQ (urpacP) KO'j11 ce, aKpe
hyhM, l\lO)Ke .L\a crrYCTM .L\O no.rr.OBl1He npaBayraaHe llIyrrJbJ1!l:le npJil'iJ1Thaqa. YHYTpa
IlIlbe CTpaHJiI~e llIynJbJilHe HaQJil"FbeHecy y BHL\Y .L\Bejy III:Jo1Ha rro KojJilMa ce Kpeliy
.L\.Pyra ,D;Ba .L\eJIa npJilLlJillhal.{a: je.n;a!H LleTBpTaCTM )KeJbe3,HoM KOMa.L\ KOjM je ca je.L\He
CTpaHe nOJIYJK.pY)K!l:lTO y.L\y:6Jb'eH 11 je,[(aH 06Ji1LlaH MCTH TaKaB KaMa,L\ .L\P>BeTa, H<liBJilj.ajyhM
rrpJ1"'iJillba"l, npHTYICKyje ce Lle'TIB'PTaCTM 'roaMa,ll; .L\pBeTa, KajJil aneT II1IPWI'l1CKyje )KeJbe3ID1
ca Ibe-roBe paBHe cTpaHe. Ha 'Daj Ha"U1lH ce TyJIYM6a, Kaja je CTaBJbeHa y rrOJIYKPY)KHa
YL\YOJbeIbe )KeJbe3'HOr KOMa~a,CTe>Ke .L\O' naTpe6He Mepe , IIpY1LlJil'lha"l je HarrpaBJbeH
BpJIO npy60, O,ll; )KeJbe3a' je, pyqH.a H3pa~a caMor MajcTopa (KajH je pa',ll;l1O' JiI caB
aCTaJIM aJIaT) . .nY)KHHa ll;eJIOof I1IpytqJilIbaqa M:3HaCl1 39 IJ;;.>1 a IlIJilPlil'H.a 9 ll;M.
J3iUMja ce cacrojJil M3 Ill11llI!Ke, TyJI~roe , ) MeJbu;a, q:eHl1eJIa, rrarrpHIJ;e,
0ypMe, 6YPMJ1'I.J,e. CBe cy Ta MCTM .L\JIOBH KaO' JiI y r. BaiKYcPY caMa III:TO ce rr'PBa TpM
.L\pYiKl.{Jilje Ha3Ji1Bajy. 11 KaHCTpYKIJ;l1ja rnoTnyHO aL\fOsapa MJlVfHaBJilMa Jil3 r. BaKYcPa
ceM HeKOJIl1.KO He3HaTIHiJiIX 'p a3JIHKa: 1) ilIMIlIKa Jil3 B. JIYKe HMje Oa'CTa'BJbeHa 113 ,ll;Ba
.L\eJIa Kao liTa je CJIyqaj y r. BaKYCPY rj\e ce pa3JIJilKyjy TOiKMaK H BpereHO. 2) ilIMlllKa
JiI TyJIyM6a I!{'O,ll; MJU1l{aBa Jil3 B. JIyxe HliTa cy .L\y)K~ a.L\ rapIbaBaKYcPcKe TyJIyM6e H
XaJliKe, "iJ1"M' 'c e je,L\11HO 6aIbaJIYLlKH MJIJillHOBJiI npJilOID1)Kyjy u;ap11"rpa.L\CKJ1M. TaKO ce
O'CHM TepM'MHa, OBJiI MJIJ1HOBH YHeKO'JD1J{a M y KaHCTpYKU;HjH pa3JIJil'Kyjy. Ta pa3JIJil'Ka
je, Me1jYTYL>1, caCBMM H3Ha1'H a. BW,ll;J10 caM jeW-iy 6YPMY Kaja ce cBajHM 06JIJ1'!{faM
Jil3~BajaJIa (CJI. 33).
Hehy 'orrwCJ1JBaTH cPY'HKU;Mje CBMX O>BHX ,L\"eJIOBa jep caM TO, al:1HcyjyhH IMJlMHaBe
Jil3 r. BaiKYcPa, Beh yqMHJilO .
Hanpe.L\ caM HanOMeliYO ,ll;a ce Jil3paj\a jarrMje a;L\BJilja y QeTJilPJil cpa3e. HaB
MOMeHaT je je,ll;JiI'lIO rrpJill.{WIbaBalhe, qera HeMa y r . BaKYcPy. qJilTaB rrpou;ec cacTojM
 83

ce y TOMe lllTO ce I10Mofiy rrpM.{J1That.Ia, lllMll1Ka M TyJIyM6a YKJIalI1ajy y rrpaBMJIHy

Kpy2KHMU;y, Te ce TaKO ,n;06Mj1lJ npen;M3IHo,c TKoja je rroTpe6Ha, jep o,n; rrOJI:02Kaja Ty
JIYM6e M lllMcrILKe, xoje ~e YKJIarmjy, 3aBJ1CM :npaBMJIlHlO CPYHKU;MOHM;CaH>e OC'HOBHe
CBpxe MJIMHa - MJIe>Belhe Ka,<pe.
U) li13PA)J,A .IJ:yrMA.IJ:li1 3A MJIli1H. li1 rrpou;ec J13'pa,n;e ,n;yrMa,n;M ca~BMM j e
J1CTJ1 Kao y r. Baxycpy. Y CJIyqajeBJ1Ma Ka,n;a cy J1X Ma}cTOpJ1 eaMM pa',n;MJIM, ytIIoTpe6
JbaBaHM cy KaJIY'UM 3a M3JU1Bafbe ,n;yrMa:n;M M '{apaK ca cneU;J1jaJIHl1M KaJIYcpoM 3a

1111111/ 1/ /III 111111111111,11111\

Q..

!IL, 3~

cTpyralhe. li1Htat.Ie, MajcTOp'M y B. JIyn;M HJ1CY J1IVraJIM 06Mt.Iaj ,n;a Ca.MM pal,n;'e ,n;Yl'Ma.n: jep
MX je lhMXOBa M3pa,n;a, ,n;Y2Kll1IOM rrpou;eca, 3a,n;p2KaBaJIa, na cy 360r To-ra rOToBY
,n;yrM<:1.,n; HapYt.IJ1BailIMKo,n; JWymx Maj{!TOpa KOjJ1 cy J1X CepJ1CKM np0J13Bo,n;MJIJ1,

li13P~A MJIli1HOBA Y CAPAJEBY

Befi caM y YBO)l,HOM ,n;eJIy OBora '1JIaHKa peKao ,ZJ,a y CapajeBy HMcaM Morao ,n;a
rrpO:Hal)eM HJ1je,n;Hor MajicTopa KOjM M3pal)yje MmmOBe rro ,CTapOM H'at.IJ1HY rrpoM3Bo,n;fbe,
Tj. pyt.I'HO, npJ1MJ1TJi1lBI-iMM Cpe,l:\'CTBMMa. HJ1'ca'M Taxol)e, HallIaO HnjeAHor MajcTopa KOjM
ce 6aBJ1 npo,n;YKn;MjoM KyTJ1ja, lllTO ce J1IHat.Ie y CapajeBy ,n;o He,n;aBHO pa,n;J1JIo. 3a OBY
rrpOM3Boronyca3Hao caM caMO TOJIMKO j\a cy JIMM Ha6aBJhaJI:J1' Ul'peKo TProBau;a, J1 ,n;a
ey pa,n;MJIM KyTJ1je y Koje rey reTaBJbaJIJ1 Befi rOTOB ypel)aj 3a MJIeBelbe KOjM cy
,n;06aBJbaJIY1 J1'3 r. BaKycpa .
.IJ:aHac y CapajreBY K;OMnJIeTHe MJIil1HOBe J13pal)yjy je,ll;J1!HO MeTaJIOCTpyrapM KOjM
cy I1P0J13'BO,n;fbY MeXa'Hl130BaJIJ1 J1 KOjJ1' ce, OCMM TOTa, He 6aBe caMO TOMrr;p0J13BO,n;lbIOM.
MJIJ1HOBe je ~OCKapo J1'3pal)'J1'lBaJIa M je,n;Hia 3a,n;pY2KHa Mo,n;epHa pa,n;J10HJ1~a .
CapajeBcKe MJIMHOBe 3'6or TOra He y6pajaM HM y 60CMl>CKe, HJ1 y L\'apMrpa,n;CKe
TMrro.se. TIo CBOjOj KOH'CTPy:~J1'jM' M OrlllI'TeM J13rJIe,n;y OHM cy C1lJCBJ1!M 'rrp0J13BOJbHa
TBOpeBJ1IHa noje,n;MHl1X MajcTOpa, y t.IeMY ce M8lllajy eJIeMeHTM 60caHicKMx J1 u;apM
rpa,n;CKJ1X MJU1HOBa. li1Hat.Ie, o lb!I1XOBOM 'KS'aJIJ1TeTY He MUC.IDl.M H!J1llllTa JIowe ,n;a Ka2KeM.
BepyjeM ,n;a cy J1 60JbM o,n; rOplhOB1lJKy4>eKJ1X jep J1M je npoJ13BOj\fba, MaKo PY'1Ha
3aHaTCKa, caB'PllleHJ1ja, IllTO, oneT, )'IBe:!< He Mopa ,n;a 6y,n;e Ta'lHO.
O,n; rrpJ1M'MTMBHOr aJIaTa Bw,n;eocaM,n;a ynoT,p e6Jbasajy ,n;p~He Kauryrre Koje
OHJ1 Ha3J1Bajy Mo,n;eJIJ'lMa M ,n;pBeHe 6aTJ1fie. 06a oe M3pal)yjy o,n; 6YK'()IBor ,ZlJ)BeTa Ha
cTpyry ( ,rr,pe6aHry). CaB ocraJIJ1 aJIaT je y HaiB,e fioj MepJ1 Mo,n;epHJ!I30'BaH.
O,n; MaTepJ1j'aJIa 'ce yrrorpe6JbaBa M'eCJ1HraHJ1 JIJ1M, MeCMHraHa u;eB, rryH MeCJ1Hr,
rB02Kl)e, t.IeJIMK, cpe6po J1 KaJIaj. li1HTepeccitHTHO je ,n;a O'BJ1 MajrcTopM YPOTpe6JbaBajy
MeCJ1.HT3HY u;eB, lllTO orpOMHO cKpafiyj'e n;p0J13BO,,n;lbY; norOToBY lllTO Ice jOlll o5pal)yje
Ha cTpyry. To ,n;oKa'3 yje ,n;a ce capajesclU1 M'JIJ1HOBM yonlllTe He Mory ynope,n;J1TJ1 ca
60CaHCKJ1M .
A) li13PA.IJ:A KYTli1JA li1 KAIIKA. MajcTOpJ1 y Capaj8By KyTJ1'je Ha3J1'Bajy
je,n;HMM J1MeHOM - xaJbJ1He. 3a ,ll)H'O Ha xaM6apy - ,n;OlhOj KYTJ1jM, Ka2KY rro,n;.
64
134 1VIl1poc.naB .n;pallIlO!h

Kyntje pa~e yrJI8.'BHOM O~ MeOYfH!raHJ1X l.\eBJ1, KOjJ1X J1Ma pa3HJ1X ~l1MeH3J1ja . IJ;eB ce
Ha cTpy'r y (eJIeKTpl1l4'HOM) J13pe}Ke Ha TIOTpei5Hy ~y}Kl1Hy na ce J1 ~aJb'e 06pal)yje Ha
cTpyry . AKO ce pa~J1 ca MeCJ11-I'l'aHM.lVI JIl1MOM, WTO je pelJe, OH~a ce JIJ1:M,KOjJ1 je
npeTXO~HO l13Mep'H OOl1'-fHJ1M MeTpoM J1JIJ1 wecTapOivI, MOTa 'Ha MO:lJ,eJIY a 3aTJ1;'V1
CaeTaBJba Cpe6pHOM }K YlL(OM . JIl10M ce paBHa 6aTJ-theM jow ~OK je Ha MO~eJIy. IIO~
xaM6apa ce npwlBpwli.yje Ha Tpl1 Ha'fl1Ha: 3al6l1je ce, 3aHJ1Tyje J1 npwrnpcTI1 wpacpo
BJ1M'a. XaJbJ1f.He ce CaCTaBJba'j y - YKJIa'n ajy nOMohy MeC'l1IHTa'HOT np.c'l'eHa KojJ1Ce 3a
roplby KyTl1jy ,n;PW-lBpC'TJ1 JIeTOBaJbeM l1 wpacI>oBl1Ma. TaKo ce paAJ1 Ka~a ce MJIl1H
J13.pal)yjy O~ .1lJ1'Ma. Ka,~ ce, MeljYTJ1lM, Vf3paljyjeo~ 1\eBJ1, OH'~ ce npCTeH 06pa~J1
YfCTOBpeMeHO Ka~ 'J1 KYTJ1ja, jep ce 1\eJIOKynaH MJIl1H Vf3pal)yje Ha cTpyry. 3Hal..!J1, 113
j e~HOT j.e )1,eJIa.
KanaK l1JIJ1 nOKJIOna1\ ce pa~l1 I1JII1 0)1, JIVfMa l1JIl1 O~ nYHo'r KOMa~a MeOI1Hra.
y13pal~y O~ JIj'IMa Maj:CTO,PJ1 Ha3vmajy PY'-lHOM l13pa~OiVr Ma~a ce JI'I1M oe'-le Ha eJIeK
TPl1'-1HO'M cTpyry. Pa~OM Ha cTpyry O~ nyHor KOMa~a l\1eCJ1'Hra je~HocTaBHO HanpaBe
'-Il1TaB KaTI3!K.
"LIl1whelbe KYTMja J1 nOKJIOll1\a BPWI1 ce Ha cTpyry.
IIIapalbe ce Ha3l1Ba pe~JI(),'Ba}be. Pa~l1 ce Kao 11 OCTaJIO BPJIO MO~epHI130BaHO,
no;vlOl'iy p.eH~epl1pa)J,JIa H.a CTpyry. Ha MJTJ1HY ce ~06l1jy KpY}KHe TpaKe ca ydnlpaB
Hl1M 1\pTl11\al\1a J1JIH ea MaJIJ1M '-IeTBo.poyrJIl1Ma (CJI . 34 a, 6).
B) M3PA,n;A MEXAHM3MA MJIMHA. MeXaHl13aM MJTJ1Ha ce J13pal)yje O~
'-IeJIl1'Ka J1 O~ rBoMIJa. Ha3l1Ba ce XaMeHa1\, KaMeH, ~po6 l1 Ton . CaCTa'BJbeH
je O~ MY)''{jaKa J1: }KeHKe, hynpMje roplbe l1 ~Q}he, '-IeKpTaJIa J1JIl1 OKpeTaJhKe
11 KyrJIJ11\e - ~yrMeTa. MY}KjaK o~roBapa TOKMaKY J1 BperreHY J13 r. BaKycpa l1
Wl1WKI1 l13 B. JIYKe. O~ '-IeJIl1Ka je. M3 j.e~Hor je ~eJIa, HeMa noceoHe Ha3J1B 3a
noje~l1He ~eJIOBe. 2KeHKa o~rOBapa XaJIKl1 (r. BaKycp) l1 TyJIyM611 (B. JIYKa). IIpaB'l1
ce Ha Taj Ha'-ll1lH lllTO ce nyH KOMa~ '-IeJIHKa 6YillYl 60pepOM 11 )1,OTe:pyje TY<PID1jO!M .
"LIeJIJ1K KaJIJ1 caM MajcTop y PO}lUIlHIJ1 J1 ,, 6JIay3epy (CMOJIli ca 6YKOBor ~pBeTa) KOj'l1
ce I1Cl1THI1 y npax J1 nO'cne no '-IeJIJ1Ky. CBe 3aje)J,H0 ce 3aTl1M CTaBJba y YJbe J1JlI1 BOAY.
'B.ynpI1ja ~olba ~p}KJ1 TOill ~a He 'llpOI:1<a~He y xaM6ap nOMohy BVfj'Ka ca KOjl1M c.e
11 perYJIl1we MJIeBelbe. 'B.ynpJ1jece !pa)1,e 11 O~ MeCl1'Hra J1 O~ }KeJbe'3a. O~ >KeJbe3a cy
nJbOCHaTHje a Talbe ~OK cy O~ Me:Cl1Hra Y>Ke J1 ~e{jJbe. 'B.ynpJ1ja roplba l1lVra CPYIHKl.V1jy
~a O~p}KaBa paBiHOMep8.!H OIKpeTaj MYWKor Ka!VieHa. IIpaBl1 ce O~ >KeJbe3a 11 MeCJ1H'ra.
MMa T'PI1 BpCTe: JIeTOBaRJ1X (o~ KaJIaja 11 ,cpe6pa), 3a6J1jeHJ1X J1: npl1'-!Bpwli.emrx wpa
cpoBl1Ma (CJI. 35 a, 6 , 1\). OBa naCJIe~'lba je M'HOrO ~e6Jba. Jow paHJ1:je CMO BJ1~eJIJ1 ,z:r.a
ce , nope~ OCTaJIOr, J1 no nOJIo'> Kajy roplbe hynpl1je o~peljyje TI1U1' MJIll1HOBa. Capa
jeBcKa I1'po)J,)"Kl.\l1ja He .z:qnK<l1 ce HI1 je,n.Hor nma. MnaK ce MO}Ke pehl1 ~a ce Bl1111e
npl16JIl1}KaBa 1\apl1;I'pa~C'KOM 'CWCTMY oaMO lllTO ra Mo,z:r.epHI13y'je. qeK:pTalb I1JIl1 O'Kpe
TaJbKa je CaCTaBJbeHa l13 MymKor J1 }KeHCKOr 3rJI06a .
IJ;) M3PA,n;A ,n;YrMA,n;M 3A MJIMH. ,n;yIwra~ ce npalBe Ha ~Ba Ha'-l:wHa. JIeBajy
ce 11 CTiPy>Ky. JIeBalj y <ce y KamynJ1Ma KOjHl ce Ha3l1Bajy KaHeJIe . MajcTOpJ1 HX He
pa~e Beh HX HarPY'-I)"j,y 'Ko.~ JIl1:Ba'1\a. OBI1 J1:X CepI1.ICKJ1 p.a~e '-Il1Me ce l\UiOil'O YJ.llTeljyje
:I'IaTep!1:ja'JI. ,n;ynvl'a~, OBH Maj.cTOpl1 Ha3l1Bajy KyrJIHl1\aMa.
OBa je OCHOBHI1 lliperJIe~ 113pa~e M.JlJ1:HOBa y CapajeBy KO~ MajcTopa KOjJ1 ce y
H3pa~ cJIy>Ke aJIaTOM cpa6pl1'-1Ke npoJ13BO~lbe 11 ~pyrl1M caBpeMeHI1M cpe~CTBt1Ma.

OBaj npJ1JIor I1Ma 3a 1\l1Jb ~a ynoTn)'1'Il1 nperJIe~ C''rapor 3aHaTCTBa Ha Tepl1

TOpl1jl1 HP BocHe l1 X ep1\erOBI1He , Ha '-IeMY ce HapO'l..[J.!TO no.CJIe oCJI060l)elba ~OCTa
pan,l1. M3 '-Il1TaBOr pa~a MO>Ke ce Bl1~eTI1 ~a y ~:111Cl1Balby Ha'-ll1Ha np0J13Bo'~lbe
KacpeHI1X MJIl1HOBa Hl1CaM I1MaO 3a 1\l1Jb ~a ~aM nOTn)'H H I1C1\pnaH nperJIe~ Tor
3aHaTCTBa Ha '-IJ1:TaBoj TepvfTOpl1jM JyrO'CJIaBl1je Ma~a caM ce ~OTaKao MJIJ1:HOBa KOjl1
cy CBOjJ1'M nOpeKJIOM BaH Tepl1TOpJ1je BOCHe. C;vraTpaM ~a je TO 6l1JIO HY}KHO 11
norrpe6uo pa~11 WTO 60Jbe IIperJIe~HOCTJ1 OBOl' 3aHaTCTBa y BOCHI1. YocTaJIOM, 11 caM
Ha'CJIOB OBora npHJIOra 'l'O Ka}Ke.
 85

AKO vf'3Y3MeMO ~apVlrpa\ZJiCKy 'llP0J13BO.L\lhy MJU1HOSa, KO'j a ce HaJIa3V1 BaH Hallle

3eiVlJbe, OH.L\a 6eorpa,n:CKa v! 'CKonCKa, BepyjeM, Mory rrpY)KV!TV! jom Hl13 V!HTepeCalfl1HvrX
VI Bpe,n;HJ1'X rroje,LlV1HOCTl1 Koje y OBOM rrpMJIOry HVlCY 06yxBafieIH!e. Ja caM ce y TOM
CM'!1.CJIY v! 3a.L\!p)KaO Hacapajle'BcKoj IIPOVl3BOJl:H>VI K'oda, v! nope,n; Tora lllTO' ynoTpe6JbaBa
Mo~epHe Ma llIJ1 He, Jmje cp a6PWfKa npOAYK~ja.

RESUME
LA FABRICATION DES MOULINS A CAFE BOSNIAQUES
Ce tr-a yaH concerne la pr'Oducti'On des mo.ulins a cafe b.osniaques qui sont en u.sage en
tres grand nombre da,ns .la Republique de Bosnie-Herzegov,i ne.
Parmi tous les autres objets compooant le service a cafe et dont les n'OmIS sont d''O["igine
orientale, seu.l le mot moul!iIn - mlin est u:n mot 'seroo-croate.
Anterieurement il l'emploi des moulins a cafe, on ecrasait le cafe dans des ffi()jl.q;iers
speciaux - d,i beci, en bois 'Ou en pierre.
La fabrication des moulins il cafe .a deiYute en Bosnie dans les premieres annees du
19-eme siecle ,s eulement. L'auteur estime que cet art est rpa,r venu de ConstantinalPIe en Bosnie
[:ar l'intermediain~ de la ville de Salanique.
La fabric.atio n des m o.ulins il ea,fe, avec ses caracteres lS[pecifiques, a' aJtteint en Bosnie
l!ne pnnduction enviable, specialement a Sara'j evo , Gornj,i Vakuf, Banja Luka, Gradika, Biha,
Kreevo et Foa . Le devel'O.ppement economique fu bterieul' a etouffe cette fab:rication ip;r1miJtive,
de telle sorte qu'elle n'existe guere plus qu'a Gornji Vakuf. U exi5te 'ce!p;endant des vesti-ges
recents de cette fabrication il Banja Luka egalement.
Pour cette raison, l 'auteur ne decri<t la falb rication que dans ces deux vhl!les tandis qu'i!l
ne mentionne la fahdcation de Saradevo que po,ur etahUr la d'ifference entre cette fabri!Caltian
primitive et une fabric.ati'On quelque peu modernisee.
L'auteur compare les mo.ulins de Const.alntinolPle et ceux de BO&lie et conclut que ce
sont deux 1Jy;pes fondam~mtaux qui ipossedient lenDs vall1iantes: les mouliru; de Constantinqple ont
leur variantes dans le type de Belgrade et de Skoplje, et les moulins bosruaques dans le type
de Gornji Vakuf et de Banja Luka" Les moulins de ComstanHnople oont lourds, importall1ts,
d'un large diametre, munis d''l1!n eouvercle rentrant dans la balte, avec peu d 'olnements-prin
cipalemant en lignes ci!r,c ulaires horizontales-a'v ec des traitsonduleux tr,a va'i lles avec une gl'aIl1d.e
minutie (Tableau I, b); leur mecanLsme ilntr,i eur servant a moudre le 'c afe est cU'l1aCteriJstique
(Tableau II, b), Les moulins bosniaques ,s ont plus legens, 1P1u.s petiis, de mO"indre ruametre, munis
d'un couvercle qui s'emboii te sur lal partie su~erieure du moulin, et oouve rts d ''Omements
vegetaux ciseles. Le mecan.tsome ihterieur de mO'1lture, dans les mou1in.s bosniaques, est relie
il la botte au m oyen d ' une pJece speciale - " engel, inflechie en forme de fer a cheval . Voil'
figu,l1es: Tablea,u I el!; II.
C'es t la fabricalt iciTl de moulins de Gornji Vaikuf qui rep'r esente le plUlS lP~fati'tement la
production bosniaJque. Cette fabri-cation s 'est (X);llSel'Vee la encore .auj'OlUrd'hlUli, bien qu 'elle soLt
sous l ' influence du no uveau systeme social et eoonomique. Bien qu 'une cooperative ait ete
fondee, la maniere de tr,a vail est restee tel1e qu'elle etait il y a plusieur.s dizaines d'annees. On
n 'a fa~rt que diviser le tnavail manuel entre les af\t1sans bien que les moyens de production
soient insuffilSemen<t develappes, La production entrere comprend tIPils -p hases differentes de
faJbricaiion: faJbrication de la boite et du couvercle, fabrication du mecanils me de meuture
" gvQ,e (le fer) , et fubric.aJtioll1 des bou.toll1!s de la mail1[velle. ChaC'U'l1.e de ~es ipihases est executee
au moyen d 'loutils tres lp rimitifs: makaze (cis:ea,ux), ul'ija , balti, hetek, hava, krivi nako,vanj,
lito, ka lem, al~a1jka, 2!U,m ba , bur-malu.k, strug, kovaki grn, anHi, oko, b urm.a.taih t, matkof, pro
boja c. Tlo'us ces termes, ,comme c'est lecas dans les autre articsanats de Bo.snie, sont en genera~
d'lOl'igine orientale. ce s ont deiS autils de fabricat-ion grossieife-fai1;s fl lal ma,in (vo k figures).
C 'est avec ces instrume!1Jts que les a.rtisants de Got-nji Vakuf fabriquen:t fl la main des instru
ments oomplets, de tres bonne qualite, bienn que n'atteignail1t :p aiS tout il fa,~t c.e lle des moulins
de Constail1tinople.
La fabrication des maulins il Banj'a , Luka est tout a fait i<lcntique a 1a1ip;l'ecedente, mais
elle cUffere ciipendant par certa'lns details des autils et par les appellartilons de certaines piecel>
des moulins, Elle est un peu Iplus perfectJi.onnee bien qu'emplolYan \lD outillage a,ussi primitif.
M . ,Ll. p Cl ill VI h : l13'paJV;l 00 Ca'H[I;Kl1X c. ~rJl'H'H OBa 3a K3tPY

Ta6. I
 Ta6. II

0.)

.4)
,
JbJ1JbAHA BEJbKAIllJ1'B.

npCTelbe M3 3fiupRe ETHOrpaQlCROr OAeJbelba

3eMaJbCROr MY3eja
Y 36J1pU;H HaKJ1'ra y ETHO,rpacpCKOM O,ll;eJhel-bY J1Ma 170 KOM. npCTelba. BehJ1Ha
npCTel-ba HaJIa3J1 ce Beh ,ll;C>CTa ,ll;yro BpeMeHa y MY3ejcKoj 36J1JpU;J1 r.n.e je CTajaJIa
Hecpe!)eH:a J11-1ieny6JIJ1KOBaH.3I. J1HBeHTapCKJ1 nO,ll;allJ1 3a MHO're O,ll; l-ba1X f:.y BPJIO ()!CKY,ll;HJ1
J1JIJ1 HMKaKBJ1. Y TOKY OlTI'llITe peBJ13Y1je npe,ll;MTa y ETHO'l'pacpCKoj 3fu.ripJJ;J1 nO'lJIO ce
J1 ea rrOHO'BHJ1lV1 J,tHBeH'l'apJ1Ca~l-beM YI' CHCTeMaTCXJ1M cpeljJ.fBalbeM HaKJ1Ta, a rroce6Ho
npCTel-ba. TIpJ1 pa.znr HaJ111IJU1 CMO Hai HeKOJIlfKO BPJIO l1'HTe'peCaHTIUfX 'Il'P'J1MepaKa, 3a
K'oje .D:'oca~a HJ1je 6MJIa YTBpljeHa lbJ1X0!Ba rrpaBa Bpe~OCT . Y OBOM pal,ll;y o6jaBJhy
jeMo caMO HajKapaXTepJ1CTlf'IHJ1je rrpl1'MepKe, a nO~ Tora, KOJIJ1K'O je TO Moryhe,
HacTojafieM'o .n,a. ,ll;.aM'O J1 l-bJ1XOBY nO,ll;eJIY no XPOHOJIiQ;IIIKOM p:e,ll;Y M ITO TJ1IIOIBJ1Ma.
BeJIJ1KY TelllKohy npJ1"-IMl-baBaJI'O je TO urro 3a MHo'r-e npJ1l\1epKe HeMaMO C'Kopo Hl1'KaK
Bmt TIO~TaKa .
IIPBY rPYIIY C'aQJ1lbaBa HeK!OJIHKO KO!Mal,ll;'a npCTel-ba Koje 6J1 no CB.OM 06JIl1XY,
Hm\ieID1 J1 'l'exB~J1 cnal,ll;aJIO y Haj;cTapJ1:je, a yje,ll;HO Jf HajBpe,ll;HYI'je IIlipY1M'epKe Koje
nOce,ll;yje Harna 36Y1pKa. To je np'cTeFble !{Io'j e ce y Ha>IlIJfM YfHBeHTapJ1Ma BO,ll;J1JI'O ,ll;O'ca):\a
Kao 06J1"-IaH HapO,ll;HJ1 HaRJ1T. MeljYTHM, noc.rre ynope,ll;Hor npoY'la'Bal-ba JI'J1"T-epa"Type J1
nperJIe,ll;al-ba MY3ejcKJ1X 36J1pKJ1 IIpC'J1elha, HapO'lJ1TO Cpe,ll;l-beBeKOBHor y 6eorpa,,lljC'KJ1M
J1 3arpe6a!'lKMM MY3ejWM,a /) 'fYfHiJ1 Ml1 <:e ,ll;a ,cy T11X HeKOJIJ1:KO KOMa,ll;a BPJIO crapw J1
,ll;a 6V1 ce MOrJIJ1 ,ll;aTJ1paTJ1 J1 y Cpe,ll;lb;vf BeK. CBa:KJ1 o:n; l-bJ1X o6pa,ll;J1fieMO 3ace5Ho.
HHB. op. 2847/111 - o,ll;JIJ1Kyje ce BeOMa JIenOM J1 npeU;J13HOM J13pa,ll;OM {Ta6JIa
I, 6p. 1; Ta6JIa II, Dp. 1). J13paljeH je O,ll; cpe6pa, a MeCTJ1M1f'IHO je 6J10 J1 n:OGJrall.eH.
PaljeH je HJ1eJIO-TeXHl1KOM, Tj. 0.pHaM H1TYf cy ype3aHJ1 J1 YfCnYlbID1 l.I;PROM CMOJIaCTOM
MaTepJfjoM. IIpcTeH ce y Hallloj 36J1pU;Jf HaJl'a3J1 O,ll; 1901 rD,ll;ltHe, a o lbeI"OSOM JIO'Ka
JI'J1TeTy nocTo je y J1HBeHTapy BpJIO Heno'Y3p;aIDf :~au;J1. J13rJIe,ll;a ,ll;a je npc'reH ,ll;oma()
y My3ej IIpeKO HeKor YQJ1TeJha J13 JalheBa (KO,ll; IIpJ13peHa).
IIpcTeH j.e Te2K3K 13,70 rp. IIpOMep KJ>yra je 20 M 25 MM,CaM Kpyr je BHCOK
5 MM, a r.rraBa 9 X 14 MM. Kpyr j.e ca BalbCKe crpaHe :MiaJIO H3DO-qe'H. Ha !:beMY cy
yp e3aHe U;WK-U;alK JIHHHje H KPY2KHBM, O'KO KOjJ1X 'c y OCTCl!JJ;Y1 u;pHe Hlfe.rr{)l-1CMece. Ha
rpaHJ1J..IH Kpyra H OO'lH'HX CTpaHa HaJIa3e ce M'aH>a 3a,ll;e6Jhalha 'Ria K()ijVfMa ce Ha3.J1'PY
O'CTaJJ;J1 n03JIaTe. r.rraBa je H3BY'leHa, 'Ha' ,ll;Y2KeM Bparry Kojl1 je 60raTO yKpa:llleH CTJ1
JIJ1i30BaHMM 6HJhID1M MOTJ1iBVfMa. Ha rJJ)a.BVf, Koja :ViMa OOJIl1lK lllCToyr~lIoHe nJIO'lHu;e,
ype3aHa je BpJIO CTl1JIH30BaHa rrpeTiCTasa JIa'Ba. JI'a'B je y rrOKpeTy , ea pacTpeCl1'J10M
rpHBOM H Rampe 'ca~mj 'eHYfM penOM. Ha rJIaBH, Tj. Ha ea.'VfO j nJI:oq~, Ha3Jipy ce
oCTaU;H n03JIaTe.
IIp'eTcTaBa JIasa Bp,no 'leCTO ce j .aBJha y XIV l1 XV BeKY Kao xepaJI):\J11tiKH
3HaK, 6HJIO Ha HOBU;HMa, 6HJI.0 Ha HaKHTY HJI11 Ha rpOOBJ1JM.3 .2 ) AKO ce yrrope,ll;H oBaj
npCTeH ca Befi nyUJIl1KOBaHl1M npCTffib8M Vf3 XV BeKa, HaMelie ce 3aKJhy-qa'K ,ll;a Meljy
lblfMa JiMa MHoro (!.TIJ1"-IHOCTH H no 06JIWKY H >nO TeXHVfqH' J13pa,ll;e'. TaKBa CJl'J1"-IHOCT

1) 3aXBaJbyjeM CBJ1M CTpyqIbHllM>'<1.a rrO'1eHYTJ1X MY3eja KOj'l1 ey MI1 OMoryB.J1.nJ1 YBI1,D; Y

Ihl1XOBe 30I1p1<e, a rroce6HO KYCTOCY Hapo~Hor My:3ejlll Y Beorpa,D;Y MJ1pj aW1 nopoBl1fi-JbYUJ)fH
KOBl1h.
~) e T. H o B a K oB H' ll: XetP iJlAWI1G1 otin'lajn y Cp6a, rO,qJ1'UIlbJ1~ H. ~ynJ1ha, VI.
1884, c1'p. 66.
 33

nOCTojM Ha BMIlle lLpCTeHOBa.~) IIojaBY JlaBa , KOjM je Bem1a CJIM"'faH JI3BY Ha HallICM
npcreHY, HaJIa3fu"IO Ha ,LIBa ny6JIVfKOBaHa npCTeHa-!) M3 E'I'HOrpacpc,KOT MY3eja Y Beo
rpa,LIY (CJI. 1). JIaB Ha HaIlleM ne~aTHOM npCTeHY BepOBaTHO .rrpCTCTaBJba xepaJI,LIW-IKM
3HaK. AKO ynnpe,LIMMO OOJIMK HallIer rrpcTeHa, TeXHYfKy M3pa:z:le M xepaJl,LIW-IKM MOIJ'MB
ca nYOJIM'KO'BaHMM npC'I'erbeM M3 XV BeKa, OH.na MI1CJIJ1M .na He 6M 6MJIO npeTepaHo
'TIlpeT'110CTaBMTM .L\a 61'[ vl HalU npCTeH Morao ~a ce ,LIaTMpa y XV BCK.
JfHB. &p. 2350/111 - HaJIa3M ce y 36MPl.\11 ETffOPpacpcKo'r O):le.Joerba O',LI 1900
ro,LI. ca 110',LIaT'KOM ,LIa je Ra6aBJheH 1'13 Xepl.\efOBMH. IIpCTeH je BPJIO Nl'aC:J1Baia', a
M3pai)eH je O,LI cpe5pa ('Da6JIa I, op. 3; Ta6JIa II, 6p. 2). Te.>K1ffia My je 9,27 rp, BMCYfHa
Kpyra 4 MM, 60''-lHll1X CTpaHa 9 MlM, a rJIaBe 12 X 18 .MM. KpYT .ce npel\<ra rJIaBM 110CTe
neHO npOllIMP Y je. HeMia, npaBMJtaR OOJTMK jep ce npeMa fJIaBM J13,L1y)Kyj.e M 3aje,LIHO
ca fJIaBO,M '-lHRM je,LIHy l.\eJIJ1Hy. BO'' -lReCTpaHe YKpalUeHe cy pa3JIM'-lMTMM CMTHMj'MM
MOTMBJ1Il\!Ia KOjM cy ype3aHW. 'Y3 caiVIY fJIaBY, ca 'CBaKe 'CTpaHe, HaJIa3M ce no WC-CT
nOJIYMe.ce'fa'CTM:X y,LIy6Jherb'3 y KOjYL.,\'Ia ce BMJ];e l(eJIJ1MM"fHO Ca'-lYBaHVl OCTal.\M TaMHJ1je
3eJIeHOf eM>3Jha. IIpM .z:IHY 60'-lHl1X cTpaHa ype3aHo je, TaKO M3r.ne,LIa, HelUTO Kao
lU'l'a?;ma:HiO BeJIMKO CJIOBO f tUlpVfJIYfIJiOM. fJIaBa .ie y 06JI.MKY '-leTBDpoyraoHe nJIO'-lMl.\e
ca BpJIO 3ao6JheHl1M YPJIOBMMla. Ha ropfbeM ,LIeJIY fJIaBe nJIJ1TKO je ype33Ha nTMl.\a
(Bep.oBaTHO opao) ca Y3)J;l1PHYTOM rJIa:BOM, TeJIOM y IIlJOKpeTY M paIlIl1peHMiI1 KpMJIMMa.

CJ!. l CJl . 2

(HMj.e TaKO jacHo Ha '-leMY CTOjM . Ha O'I1MCKy 'CKOPO Aa JIWHr Ha BeJIV1KO lUTaMnali:O
CJI1O'BO E). lIIcno,LI Tora je ruTV1T 'ca <CM'I'}UI(M napaJIeJlHJ1M M YKlplUTeHM'M pel.\KaMa. Ha
JIeBO O,LI nTWl.\e HaJIa3M ce MaFba 3Be3.L\V1l.\a, a JIeB'O O,LI ilie Ha<3'Yf:Pe ce ,LIa j e jom HellITO
6MJIO ype3aHo, aJIJ1' TO HMje ,n;OBOJhHO BM,LIJhMBO jep je jaKO M3JIl13aHO. 06mIK OB'or
np'CTeHa KapaKTepM'CT'Vf'-[aH je 3a npcreFhe XIV M XV BeKa. IIpeTCTaBa nTHl.\e, Tj.
OPJIa ca pallIM.pe'HMM KpVlJIV!:\1:a TaKoi)e toe '-lCeTO cycpeti.e Ha rrpCTefbY XV BeKa. J e,LIaH
Be'Ouvra CJIJ1'-laH np.C11eH M3 XV BeKa 'H!aJIa'3MJ.'VI0 M y JIMTepaTypM.") (CJI. 2). Ha HaIUeM
rrpcTeHY, O,CMM Tora, nocroj'l1 M MOT'l1B 3Be3,.':\'e. II03Ha'l'O je ,LIa ce 3Be3,L1a M nO'JIyM.ecel~
jaBJhajy Beti. oJ]; XIII BeKa, a Kao x ,epaJI,LIWfKM MOT'MB jaBJhajy .ce M KOJ]; 60CaHCKJ1X
KpaJheBa y XV BeKy.") AKO 6M CBe OBe eJIeMeHTe Y3eJll1 Kao Opl1'j,eHTaI~Mjy 3a ,LIaT'M
pafh(' O'sor rrpCTeHa, 6MJ1O 6M BepOB'aTHO ,LIa 6M ce Morao ,LIaTMpa'I'l1 y XV BeK. Ti()M<e
Y ,n:pl1.JIor MlUJIa 6M M yn01'pe6a eMaJha, lUTO je '-leCTa nojaBa l]PJ1 yxpama'B arbY
npCTefba TOfa ,LI06a.
JfHB. 6p. 2473/111 - HaJIa3MCe y My3ejy OJ]; 1889 I1o~e, a HieMa lU1IKalKBM'X
nOlL(a'I'aK>a KaKO je M r,LIe je Ha6aBJheH. 1II3pai)eH je oJ];cpe6pa, na TI10i3.rrati.cH. HMje
pai)eR TaKO M3.CMBHO Kao rrpeTXO,!l;HO npCTelhe. (Ta6.rra I, 6p. 2; Ta6JIa II, 6p. 3). Te)K3K
je 5,33 rp. Kpyr je ,LIO'eTa TaHaK M BV1CO'K je 4: MM. II03JIaTa je MHa'-l,e ,moopo ca'-ly

") .J. K o 13 a '-I e B.YI fi: Cpe,lVbere;eKOBiHa HOWfba 6aJ!KaHCK.YIX CJ!OBeHa, Beo.rpa.r\, 1953, CJl.
100, 101 , 109, 112.
') ,n; p. M 11 JJ. cp 11 J! vl rr o B Jr fi: Cpe6pHY! rrpCTeH 113 T~!aBe y To'IIJI.J1'QI1', MY3ejl1, III-IV,
BeOrpd,l\, 1949, CTp. 33.
J. K o B a '-I e B 11 fi: H. ,1\., CTp. 169.
") GT! . 1 .YI CJ!. 2 cy rrpeMa J. KOBa'-lemrhy, 'H. ,1\., CJ!. 102, Hl'3 11 112.
U) A. C o J! o B .i e B: IIocT,aHaK Y!'Jll1JPCKe XepaJl,l\YfKe YI np60BHl1K OXMY'leBl1fia, r JlaCHI1K
CKorr. HaY'-lHor APyuIT.B,a, XII, 193,3, CTp. 101.
 89

BaHa, caMO je Ha Kpyry MeCTJ1MWIHO J13JIJ13aHa. Kpyr je 5e3 J1KaKBYlX yKpaca, npel\fa
50"lHJ1M CTpaHaMa ce npollll1P Y je YI .zWCTYlJKe umpYlHy O~ 8 MM. Ha 50qHYlM cTpaHaMa
cy no TpYl JrncTYlli.a (MO)K~a ~eTeJIYlHa?) ea y~y6JbelbJ1Ma, y KojJ1Ma je, J13rJIe~a,
HeKa~a 5J1Io KaMeH. rJIaBa je y 05JIJ1Ky IlleToyraoHe nJIoqYlu;e. Ha Cpe~YlHYI nJIoqJ1~e
cy XepaJI~WiKYI 3Ha~YI y ~y60KOM peJbe<PY, TaKO ~a je CYlrypHO ~a je TO CBaKaKO
6Y1oneqaTHYI npC'TeH. IIpYl Bpxy n.rroquu;e je rJIDBa rpwpOHa Koja CTOjYl Ha KaqYlrYl
ca BYl3Y1pOi\I, a ca KaU;Ylre n03aM na~a nJIaIllT. J.1cno~ KaqYIl'e je IllTJ1T Ha KOMe je
HeKY1 3HaK KOjYl RYlCaM MOTJIa ~a rrp<YI'YMaqYlM, a Ha rp60BYlMa HYI;C3M HaYlIllJIa Ha
TaKaB Cv'IWraH. Ca o6e CTpaHe osor XepaJI~WIKOr 3H!aKa YTYfCHYT je TeKCT. Ca je~e
CTpaHe TeKCT je BPJIO Yl3JIYl3aH, a J1 ca ~pyre je BPJIO TeIllKO qYlTJbJ1B. 7 ) CJIJ1'IaH
MOTI1B HaJIa3Y1 ce Ha rrpCTeHY JfH.B. 6p. 620 Yl3 Cpe~lbeBeKoBHe 36Y1pKe 3eMaJbCKOr
My3Eja, a no TYmy rrpJ1na~a XV BeKY.S) Ha OCHOBY TJ1X no~aTaKa TeIllKO 6J1 ce MOrJIO
o~pe~YlTI1 J13 Kora je BpeMeHa HaIll npC'TeH. KaU;J1Ta, npeTCTaBJbeHa Ha HaIlleM II1P
CT(~Hy, BOOMa je <::JIVPfHa no TJ1aIYKa.qYITaMa Koje ce ja'BJbajy op; XIV ~O XV BeKa.")
Pa~;J1 ynopeljelba ~ali.eMD HeKOJIJ1.KO TJlITIOBa Ka~Ylra ca 3ana,.zJ;a 0;11; XIV-XV BeKa
(CJI. 3). AKO 6Y1 ce TJ1H Ka:U;Ylre Morao y3eTJ1 ~ao OpJ1jeHTaU;Ylja 3a o~peljJ1Balbe OBora

eJ!. 3 - O;l\ 6p. 1-5 OOJIl1QH' Ka'Q Hra O,!:l XIV-XV BeKa
[1peMa .7IWrepaTypM, 6p. 6 06JIMX Ka~re ea rrpcTeHa 2473/II1

npCTeHa, . OH~a 6Y1 ce YI Ha OCHOBY Tora MOrJJO HpeTnOCTaBYlTYI ~a 6u npCTeH Morao

;n;a nOTYl."'!,e Haj BpOBaT1U1j e J13 XV BeKa. Ho, TO Y3l1MalVI ca Beli.oM pe3epBOtM, jep npCTeH
fl!O H!aql1HY Yl3pa~e YI no Ma'CJ1'BHOCTYI He o~rOBapa CaCBJ1M np<::Telby J13 Tora nepYlo~a.
MO)K~a j e Ha'CTao J1 KaC1JlJ1j,e no.)]; yTJ1l.l;ajeM CTapl1X Tpa,lJ,J1IJ;l1j a.
HRB. 6p. 23511111 - H!aJIR3J1 ce v Enrorpa<pcKoj 35Y1pU;11 O~ 1916 ro~., a Hal)eH
je, npelVI'a no~au;vtlVI'a J1'3 111IBeHT3:pa, y JIaIKTallD1Ma KO;11; Balbe JIYKe. Ka~a, rp;-e J1 KaKO

7) XepaJIA~,{K1M 31Nl.iK Ha lllTJ1'TY Morao 5M ,!:la JIl1,,{M J1' Ha noja-c IKOj11 ce HOCJ1'(} Ha rJ!aSM
(Kopfbinde). Taj xepaJIAWfKlJ1' 3HaK pe,!:l.aiK je Y 3aUa,!:lHoeBponcKoj xepaJl;l\l1QoJ1, a '{'CT je caMO Y
Dj:I60BMMa nOJbCKe lllJbaX'l'e. Ho Ha OCHOS\}, TOr.a He MO}!{e ce Yf3IBCTM 3aiKJbY'laK o Hap<li.z:l'HOCToJ1
BJIaCHM'K a rrpCTeHa. Ha OBO'M TIQi,!\aTKy 3aXBaJbyjeM rrpoq:,. BapTo'JlY 3MajMhy M3 ,l(p}!{aRHo.r apX'M'Ba
y 3arpe6y KOjH je iH3CTOj.ao ,!:la <MH rrOMOCHe M rrpM ,!:IelllM<PPOBa.IbY TeRCTa Ha rrpCTeHY .
S) I. CT e m o n i k: Nalazi nakita u Srednjevjekovnoj zbirci Zemaljskog muzeja u
Sarajevu, r3M 1951, Ta6. III, 6p. 6.
9) Ha CJ!. 3 I.U>Te}!{ 6p. 1 np8Ma ,!:IeJly: H e n y H a r CL l d H a n s e n: Kluededragtens kaval
kade i farver, Kobenhavn, 1956, CT,!). 45.
Bp. 2-4: A. D e m m i n: Die Kriegswaffen, Leipzig 1893, C'i1p. 509, 515, 518.
Bp. 5 Mana y 60ja<M.a Cpe,!:llbeBiKOBHe HO>llllbe Ha HeMa,{KOM je3MKY, HaeJlOa, aYTOp,
MecTO H ro!D;MHa Hen03HaTM. Bp. 42, Druck von Fl'. Eugen Kohler.
90

je Hal)eH, Heil>f.a HI1!K3KBMX no,n..aTaKa, YI: BepOBaTHO je Aa npeTCTallJba cJIy'lajaH HaJIa3.

ilpcTeH je BPJIO MacvfBaH, H3pal)e'H je OA c;pe6pa, ca MaJIO TaMHHjOM naTI1H:OM.. Te>KHHa
My je 11,77 rp, ]{jpyr My je BHCOK 10 MM, a rJIa'Ba je 11 X 14 MM. Ha KpyTy Ha TpH
MeeTa H>Ma npOll1VfpeJbe Y 06,JU1KY .AeTeJIYrHe ca 'len'tp'H JIHCTa y Koje j e Y'pe3a'H

'
KBaApaT ca CTl1JIH30Bamnvr KpCTOM. Kpyr ce npeMa rJIaBH H3AY:lKyje y jacHo H3ABG

o. C~. 5
, , <
( ", Z

C~. 4

jeH11 BpaT H 3aBpmaBa ce rJIaBOM Kroja je Y 06JIHKY eJil1nCacTe nJIO'lH"Qe. Ha rJIRBH

cy ype3aHa ABa JbHJbaHa, jeAaH 06pH'YT APyrOlwe, CBaKH ca no TpH Beha 11' ABa M;alha
KpaKa (TaoJIa l, 6p. 6; TaoJIa II, 6p. 4).
Jbl1Jb3H ce Kao il10TWB if10jaBJbyje BeOMa paHO y HalilO] cpeAlbeBeKOBI-Wa YMeT
HOCTH r~e je HaJIa3HO pa3JIW'IvfTe npl1MieHe. TaKO ce nojaBJbyje Kao Op-UaMeRaT Ha
TeKCTHJIY, ''') Ha HaArpo6HJ1M cnOlMe'HHlJ)HM.a,l1) Ha HOB~WlVra, rpOOBHMa H HaK,wry. Beh
OA XII BeKa JbJ1JbaHCe ja'BJba y <ppaH~YCKoj Ka'O xepaJIAWIKH 3HaK, H nOC1'OjH
MHlllJbeJbe Aa je KOlA Hac ,Aourao npeIDoBe3a ca cppa'H~YCKY1M ABOpOM.12) JbHJhClR ce
'lCTO jaBJba Ha HOB~y 11' rp60BMMa MHOTlH'X BJI3Aapa H BJIaCTeJIe ea HalIle TepHTOip vtje,
na ce 'H!aJIa3J1 11 Ha 60CaHCKm>.'VI HOB~J1Ma H rp60BJ1Ma, H TO yrJIaSHOM 113 XV BeKa. 1 3 )
11 Ha npCTelbY, KOlje je TIp.116JIJ1>KHO '0 0 WCTor BpeMeHa, HaJ1JIa3H.MO Ha MO-1%B JbHJb'aHa.
CTJ1JIY130B'aIHJ1 mvrJba'll Ha' HHlileM npCT,eHY HMa MROI'O CJIH'lHO'CTYI ca 'WCTY1M MO'l1WBOM
Ha n03Ha1'OM CJIaBOBOM npcTeHy H npCTeHY J13 BHcKynHje.")

D.6

A 'KO ce 06JIHK OBo'r DlpCTeRa ynOlpeAl1 ca 06JIJ1~H'Ma Beh ny6JI'HKO'BaHOr npcTefua

H3 Cp-eAlher s-eKa, Kao H MOTJ1lB JbHJbia'HR KojH je 'leeT Y TO 'BpeMe, OHAa 6H ce ca AOCTa
BepOBaTHohe NrorJIO rrpeTTIOICTaBJ1TJ1 Aa rO:Baj rrpcTeH nOTYf'Ie ,Yf3 XV BeKa.
JfHB. op. 2849/III - To je ne'la'DHJ1 npCT eH (Ta6JIa II, 6p. 5 11 TaoJIa l, .op. 4),
pal)eu OA MjeAl1, ca Y3a'HM'M, 06JIJ1M Kp)'['OM H ca oABojeHo W3pal)eHOM rJIaB'OM y
- "'
lU) J . K o B a 'i e B 11 fi: H. ,g., CTp. 192, CJ!. 139.
") n. T p Y x e.TI K a: CTap06ocalHCKl>I MpaMOpOBl>I, r3M, 1891 , C'l'p. 375;
. B e l a g i : Kupres, Sarajevo, 1954, CTp. 164.
'") CT. HOBaKoBJ1h: H. ,g., CTp. 21.
\:1) T h.a II o e z y: Vojvoda Hrvoje i njegov grb, r3M, 1892, C'l'p. 170-187;
H. P a j If fi: l1JlYC11POBaHI1! Ka'NllJlor Ho"BaJ..1a, Beorpa,g, 1940, cT!). 151 M 155.
lt) l1 B a H o B b: CTapO()bJlra1>C101I W IBma'HTl>I ~:CKl>I iIIpbCTeIDI, l13BecTI111 Ha 61>JlrapcKOTO
apxeOJlOrH'leCKO ,gPYJKeCTBO II, Ooqmll, 1911, Ta'6Jla r, 6p. 4
~I StarohrvaJtska Prosvjeta, 189&, <:Tp. 100-102,
06JlJ1KY o'KpyrJJ;e nJIoqnu;e. Te}KaK je 4,85 rp, Kpyr je BHCOK 1,5 MM, a TI!pOMep r.naBe
je 20 MM. rJIaBa je BPJIO rpy60 3<aJIeMJheHa 3a Kpyr. Ha rJIaB11 je BpJJ;O j 'acHo, aJIn 6e3
HapO"H1Te upeU;H3HOCTH ype3aHa npeTCTaBa nTHu;e ca paUHfpeHHM K'P11JUfl\1ia' 11 palllH
peHHM pelllOM, ,nOK cy Hore qBPCTO OCJIOlbeHe Ha TJI,e. J;fcrrpe,n nTM"IHje rJIaBe ype3aHa
je llleC'nO'KpaK'a 3Be3,na, a H3a rJIaBe je nnJIYMeceu; pD'I'OB11Ma OIKpeHYT npeM!a rJIarB,H
nTHu;e, Tj.rrpel\1a Cpe,llHHH npCTeRa. Ype3aHH JIHK ITT11u;e (oPJIa?) BPJJjO qCT>O, 'c e jaBJha
Ha npCTelbY, H TO', 113I"JI,e,ua, rrpeTe}KlHO Ha OHO'M J13 XV BeKa. ' 5)
HojlR'Ba 3Be3,ue H nOJIYMeceu;a KR'O xepaJI,u11'-fK'OT M'OT1I1'Ba' qOCTa je Q,u XIII ,uo
XV BeKa."') 3Be3f:\a 11 TIOVTy;Vleceu;, Kan MiOT11B, j 'aBJhajy ce TaKol)ep 11 Ha npCTelby.'1)
3a oBaj npCT8H y HHB H Tapy He ITOC'I'oje ,ueTaJhHHj11 no,uaU;J1, 113Y3B TO ,ua je Hal)eH
y Jaju;y, a y My3ej je ,uOlllao B:pO'BaTH'O allro 1900 l'O,llJ1He. AKIO 611 ce rJIe,n;aJJ;O Ha
MOT11Be Ha rJIaBH npC'I'eHa-, MO)K,ua 6H ce I1'peMa lb11'l\Ia MOrJIa O)J.lpe,u11T11 11 rueroBa

a..
o
D
~
CJ!, 7

CTapoCT. IlpeMa MOT11BY, npe-peH 011 ce Morao p;aT11paTH OTnpHJI11Ke y XV BeK, a,JIH
11CTI) TaKO nocTojJ1 BepoBaTHoha ,ua je H MJ1a!)11.
J1HB. op. 2472/111 - Taj j 'e npCTeH ,uOlllan y My3ej Bepo'BaTHo HelllTO nOCJIe
1900 I"O)J.l11He; o lbeMY Y 11HBeHTapy HeMa no,ua'l'aKa O,llaKJle je. lif3pal)eH je O,ll cpe5pa,
BeO'Ma JIeno l1 MaC11BRO, a BepoBa'liRo ):la je 6HO u03JIafieH jep ce Ha lbeMY Ha3I1py
O'CTa.qH n03JIaTe. Te)KaK je 5,85 Fp, Kpyr je B11ICOK 2 MM, 60'UIe c'I'paHe 5 MM, a rJIaBa
7 MM. BeJIHIY:HHa r,JIaBe je 5 X 7 MM. Ha 60''-fHHM cTpaHaMacy B'PJIO peJhe<PHH 611JhH11
MOTHB11, BepOBaTHO CTHJIH30BaHI1 caBHdeH!l1 JIWCTHftJ1. rJIaBa je qeTBpTa'C'I'Olr 06 JI11Ka ,
ca BlPJIO MaCI1ilHi1M OKOBOM, KO;jIW je npH ,uHy YKipaweH HCT11M MOT'VfBHMa Kao iI1 60'que
cTpaue. Ilo OK:'OBY cy Y3,uy)K ype3aHe CI1'I1He -peU;'Ke. Y OlWBY j<e 6JIE",uoJKYfiKaCT11
CTaKJIaCT11 KaMeH (Ta6JIa I, 6p. 5; Ta6JIa II, 6p, 6).
Ilo 'CBOM OOJI11'KY InrpCTeH ,n;O'fleKJIe nOTcefia Ha ~Ba npCTeRa 113 E11xafia KOj'I1
611 ce M'OrJIH J:taT1fpaTH y XVI 11.II11 XVII BeK. lS ) JoQIll CJI11iqHJ1jl1 npcre'H M3 Mal)apcKe
,n;aT11paIH je y XVII }I[JIH XVIII BeK. 'O ) Ha DCHOBY THX ITOpe!)elba M.102K,ua 611 ce MOrJIO
npeTTIDCTaBJ1TJ1 ,ua n oiB aj np-CTeH nOTHqe H3 BpeMeHa Oil XVI ,uo XVIII BeKa.
J1HB. 6p. 3114/111 - TD je npcTeH y OOJII1'Ky 6ypl\T. Y HHBeHT'apy <CTOjH ,ua jie
Hal)eH 'KO,u Ilpaqe. Bep<OIBaTHo ,ua li:! OH rrpeTCTaBJha CJIyqajHJ1 'HaJIa3. M3pal)eH je 0iD:
cpe6pa, a Ha lb'eMY ce BH,ue Tpa'rOBoI1 nD3JIaTe. Y Hallloj KO'JIeKU;11jl1 npCTelba HeMa
HHje,n;Hor npCTeHa KDjlJ1 011 My 61J10 CJJ;!l1lY:aH. IIpoMep Kpyra je 18 MM, a BI1ICI1Ha 4 MM.
Kpyr je C 06e HBHu;e cnOJha' OImrOlY:eH no j ,e,p;Hl1M pe,[(oM TOp,uY!paHe )KHH;e TaKO ,ua
cpe,[(11'Ha Kpyra H3rJIe,ua Kao y,uy60helbe. Kp03 TD y,n;yJhelbe .oKO u;eJIor Kpyra je pe,u
,ue'6eJIe Top,uJ1paHe )K~e, OHa j cacraBJhe'Ra o,u ,uBe yBpHyTe, TaKol)ep TO'P,uHpRlHe
1Kwu;e. Ha je,uHoM MeC'I'y )KJ1u;a }e pacny'KJIa (eJI. 4). BpJIO j (e HHTepeCaHTHO ,ua Ha

"') J, K o fl a 'I e B YI fi: H. ,n;., CJ!, 111-113,

lU) A. COJ! o B j eB: H. ,n;" CTp. 1-00.

17) Irma Cremonik: H. ,n;., CTP, 24 M 28,

lH) I r m a e r e m o n i k: I,sto delo, CTP, 255, eJ!. 29 vl 30.

'") e a t h e r i n e P a s z t ory - A ls e u t i: Les anciens bijoux hongrois, Budapest, 1941,

T8.5JIa 27,
92

npBH norJIe,n; I1Ma W3BeCHe CJDI1"iH'()ICTl1 113Mel)y OBor rrpCTeHa 11 je)J;'Hor rrpCTeHa 113
EeJIO-r Ep,n;a ,"") l1aKO je Ham npCTeRI 6e3CYMfhe MHoro MJIa!)l1.
J1HB. 6p. 3115/111 - Hal)eH je y eTHorpacpcKoj 36npW1 6e3 6poja .11, npeMa
TOMe, H 6e3 I1KaKBI1X no,n;aTaKa. He 3Ha ce OTKa,n;a ce HaJIa3H y My3ejy. I1pcTeH je
BpJIO MaCJ1SaH, 113pal)eH 0,::1; l\rje,a;J1 ca Y2K}LM MacvmHY!M KpyroM 11 rJIaBOM y 06JIMKY
nOJI02KeHe eJIJ1n:eaCTe nJIo'-!~e. Ha UJlLO1.{I1W1 je ype3aH .Ha cp.e.n;l1'H11 rrpaBoyraOHJ1K H
y lbeMY Kao ,n;a cy je,n;RO ,n;o ~pyror Tpl1 lllTaMnaHa c.rrOBa E JIaTl1HI111;D'M I1JII1 B I:UIJPH
JI J1lW M. OKO' npaBoyraO'HJ1.Ka cy CWI'He Koce pe~Ke Ha CBe CTp3He. J1UKO o H>eMy He
6HIX MOrJla HI1IllTa o,n;pel)eHJ1je pefil1, :vmaK BepyjeM ,1l;'a He npY!ITa,n;a caBpeMeHJ1jeM
npCTefhY (CJI . 5).
HUB. 6p. 2846/111 - TIo j'e CBaKaKO je,n;aH OJ( wH:repecaHTHHx npl1MepaKa Harne
3i5'Y!ip'Ke (Cn. 6). Y My3ejy ce HaJLa3vt o.n; 1913 r., a y HHBeHTapy nocTojH no,n;aTaK ,n;a
je VlJCKOTIalH HCnO!ll; ICTefiKa y 6.JUf3J1HJ1. TpaSHI1Xa. Te2KaK je 15,20 rp, xpyr My je

CJ!. 8 CJ! . 9

BHCOK 9 MM, 6o'IHe cTpaHe 20 MM, a rJI3Ba je ca ,n;HMe'H3HjaMa 2,5 X 3,5 ~M. Y My3ej
CKoj 36l1pQ'11 ro',n;%HaMe j .e 6uo CMelllTeH y KOJIeK~HjH aMajJIl1ja. I1I1Talbe je .n;a JIY! joe
npcTeH Ty CJIy'-!ajHo CMelllTeH, J.1JI11 je, M()\)!{,n;a, je,ZJ;Ho BpeMe nOCJIe In!poHaJla2Ke'f ha
HorneH KaQ al\'IajJIl1ja. To Hl1je I1CKJhy'-!e'HO', aKO ce y3Me y 063~ ,D;a y Hapo.n;y nocTOj'J1
BepOBa:lbe .n;e npCTeH CKI1'HyT ca MJpTBe pyxe ,D;O'HOCI1 cpefiy. TIp.CTeH je l13'pal)eH
BeUMa npe~l13HO 11 JIeno, a BpJIO jie YI: Y!!HTepeCaJHTaH 360r Tora lllT<> je H3pal)eH o,n;

CJ!. 10

6eJII1'-!-aCTor npO'3l1pHOr axaTa ca MaJDO npl1MCe 2KyfiKaCTor, 11 TO Ha rJIaB'J1 rrpCTeHa.

CaB joe 11'3 je,n;Hor KOMaJ,n;'a. rJIaBa je BeJlJ1Xa, y u6JIHKY nJIo~e npH6JIIDKH'0 JI.l 1nca
CTor 06JU1lKa. Ha epe,n;'J1HY! rJIaBe cy Q6PHYTO ype3aHa CJlOBa JI. I1. roTI1~O'M.
J1cno.n; MOHorpa..wa je ype3aHBpJIO CTI1Jl'l13'OBaH TeK'CT, Ha npBY! IflIOrJle,D; CJIJ1'-!aH Typ
CKOM, aJII1, Mel)YTI1'M, TO HJ1je. rJIasa je QKiOJIO OTITO'IeHa Hl130M CVfTH'J1X, Mel)yco6HO
nOBe3aH'l1X nOJIyMece~a ea llleCTOXpa1U1.M 3Be3,n;I1'QaMa . MY!cJIHM,n;a ~eo Taj HaTUHC
rrnje o.n; H'Kor J1'HTepeca 11 ,n;a je ype3aH HaKHa,1l;HO noe.rre npOHaJIa2Kelba . .na je Taxo,
M02Ke ce yTBp~H no TOMe lllTO je rJI'a 'ro oo je.n;'HOlr Kpaja OKpfhe'H.a, a 3Be3,n;H~e H
ITOJIYMeceqvr ICY ype3a'rrn 11 npeKO To ra MeCTa.

20) M. r a p a lIJ a H 11 H - J. K oBa '! e li 11 fi: ilperJ!e,1l MaTepHjaJ!He KyJ!Type jY}KHJo1X

CJ!OBeH a, Bem pa,1\, 1950, eJ! . 42, 6p. 4 11 5.
 OB'HM je 3aBpllIeHO I13JIa'ralbe o npBoj rpynJ1 npCTelba, Tj. {) OW1IM 'nip.J1M.epl.\l1.:l>'!a
J13 HallIe 36J1pKe 33 Koje npeTlITOCTaBJbaM ,n;a cy J13 Cpe,n;lber BeKa J1JIJ1 MaJI'O KaJCHJ1
jer ,n;06a.
,n;P~fTY rFYITY CaLJ:J1lbasa HeKOJIWKO, npJ1MepCltKa KOjlJ1 6J1 no CBOjOj CTapOCTJ1
LJ:J1HMJIJ1 Bpel'lIeH'CKY Be3Y l1.3Mei)y npCTeIba J13 Cpe,n;Iber BeKa J1 OHor Koje ce J1
,n;aHac HOCJ1.
I'IHB. 6p. 2362/111 - npeTCTaBJba esoj J1M 06JIJ1KO'M Haj.J1HTepeCaJllTHMjM npJ1M
pax J13 OBe rpyne (C.JI. 7a). Y MY3ejy, Tj. y Harnoj 3DJ1PQJ1 HaJIa3J1 ,ce OH o,n; 1906 ro,n;.
ITpeMa nO>l];aTKY J13 J1HBeHTapa Ibera je ,ca jOllI HelliTO HaKJ1Ta J130paO HeKl1. ceJbax y
JIMCCBJ1n.WMa y TY3JIaH'CKOM cpe3y. J13paljeH je o,n; cpe5pa, a paljeH je TeXHJ1lIWM
cpJ1JIJ1rpaIHa J1 rpa..ayJIaQM.jte. PaljeH je ,n;OCTa rpy60, 6e3 npeQJ13HOCTJ1. Kpyr je BJ1COK
7 MM J1 ca C1TOJHHe CTpaHe J1Ma HJ13 30J1jeHJ1X peJbecpHMX BJ1jyra. OCHO'Ba rJI.aBe je y
06JIJ.1XY KpY)KHe ~jlJIoq:e, TOPlbJ1' )J;ieOI je y 06JIJ1KY nCJIyKyrJIe, a Ha BpXy je JIe)KY1llITe
3a KaMeH. ITo J1BJ1QJ1 r JIaBe cy cwrHa 3pHQa, a QeJIa r JI'3Ba j 'e , paljeHa TeXH'J1~QM
cpJ1JIJ1rpaHa. Ha BpXy j ,e y rpy60'M OKOBY 6eJIo, JIOllIJ1je 6pYllIeHo CTD.KJI'O. Y3 caMY
rJIaBY, a J1 y3 Kpyr, npJ1'9:BJp mn.eHo je Malbe JIe)KJ1llITe 3a KaMeH. Y lbeMY je Ta.1VIH'O
nJI3Ba CTaXJIeHa nf1JCTa Koj,a je Kp03 cpe,n;J1Hy np06YllIeHa. OBaj npCTeH HJ1 no TJ1iny,

CJI, II C.]!, Ila C ,TI. 12

a Hr1 no rpYDJboj J13pa,n;J1 He 6J1 o,n;ro'B3pao CTapJ1jeuvr npcTeIbY, a wlKolje HeMa Hl1.111Ta
3aje,n;Hl1"lKO ca caBpeMeHJ1jMM HaKJ1TOM'. MO)Ke 6wrJ1 ,n;a 6J1 OH Morao npJ1na,n;aTJ1 XVII
J1JIJ1 XVIII BeKy. nOUI"no 3a TaKaB 06JIJ1K npcTelba HJ1CaM HallI.JIa y JIJ1TepaTYPJ1 Irr.o
,n;aTCltKa, TO ce OH.n;a Mory nO'CTaBJba'I'J1 caMO upeTnOCTaBKe.
3aje',n;HO C TJ1!M npcTeHoM J130paH je J1 je,n;aH npCTeH o,n; cpe6pa , KOjJ1 Ha rJIaBJ1
J.tMa QPHY CTaKJIeHY naCTY (CJI. 7 6). CTaKJIHa naCTa He ynoTpe6JbaBa ce y Ha!G1TY
HOBHjer TJ111a, Te 6J1 M TO MOrJIO ,n;a YI,n;e y npJ1'JIo r .n;aTJ1paIbY npCTeIba J1'3 JIwcomffl.a.
Meljy lbJfM3 T3Kolje ce HaJIa3J1 jom je,n;t3H npCTeH KOjJ1 HJ1je 0>1]; Malber J1HTepeCa 3a
Hac . To je InpCTeH HHB. 6p. 2361/111, HaljR 3aje,lijH0 c'a c6a npeTXo.n;Ha . To je BPJIO
Ma'CJ1BaJH npCTe'H' o,n; Cp e6!pa , ca rJIaBO'M LJ:eTBpTacTor 06JIJ1Ka J1 MaCJ1BHJ1M OKOBOM y
KOMe Je M'eCTO KaKBor KaMeHa OOWtlIO CTaKJIO, YfC I1'O>l]; Kora je na,pqe QPBeHotCYKHa.
BpJIO je J1HTepeCaJlITHO Aa OCJ1M OBor npJ1M<e'p Ka y HallIo,j 36.J1PQJ1 nocTOje jom 'I'pM
TaKBa KOMa.n;a , ca Bp.lFO Henoy3)l;aHJ1M nO>l];3QJ!l!Ma .n;a cy J13 AJI6aHJ1je . To cy 1iHB. 6p.
2844/111, 2842/111 J1 2843/111 (CJI. 8 y! 11) . J1 KO,n; OBa TpJ1 npCTeHa CyKH'O je TaKolje
QPBeHe 6oj'e. OC~1M O'BJ1X , Y Harnoj 3O,J1PQJ.1 HeMa BJ1llIe HJ1 .i e,n;Hor npCTe'Ha KOjM j e
YKpallIeH CYKHO'M. Hl1. Y JIJ1TepaTypJ1 !mcaM HalJ1'llIJla Ha no'.n;aTKe .n;a ce npCTelbe
YKpallIaBaJIO cyKHnM. ITocMaTpajyhJ1 OJBa TpJ1 KOMa,n;a, HaMehe ce nJ1T'aIbe oTKy.n;a Dalli
CyKHO Kao yKpac ,npCTe'H'a, a noce6HO 3allITO je u;pBeHe 6{)je J1 .n;a .JIJ1 Ty ;>'1Q)K.n;a Hei\1a
KaKHe CJ1!M50JIJ1Ke.

") N a d a M i l e t i : Nekropola u selu Mihalj <:viima , r3M, 1956, Ta 6J!a XI , CJ!. 2,

'"l 3a !lpeBO~ e 3aXS<3JbyjeM capaWll1'KY OpHjeHTaJ!Hor Y!HCTI1TYTa y Capajets,y M . Mywl1hy.
94

MMa jom HeKOJH1KO Y1!HTepeCaHTHJ1jY1X KOMa~a (CJI. 9, 10, 12 y1 13). IIpCTea.e

Ha CJI. 10 je npeMa WHBe'HTapCKOM no,g aTKY Yf3 ByrapQKe. PaljeHo je TeXHY1KOM
JIY1Be!ha, a HoweHO BepOBaTHO y XIX BeKy. 3aHJ1MJbY1BO ~a je rrpcTeH ca MOTY1BOM
'raKHE' Y1CTe pO'3ere He~aBlH'O Hal)eH npyt a.pxeoJIOlllKl1:M IY1CKOnaBa!hY1MR KOID: CapajeBa. " L)
Mel)y OBMl,,[ npcTelheM Y1Ma .Y1 HeKOJIJ1KO KOMa~a T3B. CTOJIOsaro[ npcTe1ha ca no~a
IJ;Y1'Ma ~a je Y13 ByrapcKe Y1JIJ1 A.rr6aIDfje, HO TJ1 rro~au;YI HY1Cy CaCBY1M n0'Y3~aHY1 (CJI.

CJ!, 13

13) . MO)K'e 6Y1TH ~a je OBaKBO npCTe!he 6Y1JIO y ynoT'pe6Y1 y1 y HalllY1M KpajeSYIMa.

CTOJIOB'3TOM npC'Jlelhy O~l'OBapaJIO je nlo HaMeHY1 rrpcre!he 3B. rpa IHJawY1 (CJI . 14), Tj.
yn(Yfpe6JbaBaHO je, npeMa rro.~aIJ;J1l\1ra H3 Y1HBCHTapa, Kao HeBe.CTI1HCKO npCTelbe Ha
cBag6Y1 . Y Hamoj 36Y1!pIJ;H VfMa BY1We rpanama y pa3HY1M BI3:pY1jaHTaMa.
Og YIHTepeCa 6YI 6YIJIO rrOMHYTY1 y1 gEa ne'-IaTHa npCTeHa ca TypCKY1M HaT
m1COM. TIpBY1 j .e MyWKY1 ne'-IaTHVf npC'TH MHB. 6p. 2848/111, KOjU je y My3ejy O!g 1887
rog., a HomeH je BepoBa11Ho y Capa'jeBY. KaMen je TaM'H03eJIeHe 60je y1 Ha lbeMY cy
CTJ1JIM30BaHe pY)Ke y1 HaTnJ1C BeH,L{e XOt,L\a AXMe~ y1 rog. 1181, m110 3Ha'-IY1 60)KjH
po6 A)G..reg y1 ro~ . 1768 . .ll:pyrH 'TIpC"peH je 3JIaTaH, ca TaMH03eJIeHJ1M KaMeHOM YI
HaT'ITHCOM M f:lpjeM y1 ro~. 1258, Tj . 1842."") To je }KeHCKYI ne'-IaTHJ1 np;CTeH YI yTD
JIHKO je YfHTepeCaHTHY1jY1 C 063VfpOM Ha TaAaU1lhYI nOJIoQI}Kaj )Ke-He y .n,pywTBy.
TPE'B.Y rpYTIY Ca'-Iv1lbaBa npCTe!he Koje je Homeno 0):\ XIX BeKa na CB go
HalllVfX gaHa. Y1Ma ra pa3iRY1X o6JIJ1.K.a, ea pa3HY1M yKpaCY1M13, aJTJ1 Me.fjy lhJ1iJllIa je
Haj5pojHJ1je 33cTynJbeHO <pY1JIY1rpaHcKo YI 06wmo npCTelbe '0')1; c-pe6pa, 6e3 Y1KaKBY1X

C.JI. 14

gpyrY1X yKpaca OCWM rrJIY1TKYIX ype3a Ha rJIaTKY nOBpmY1Hy. cIJHJIJ.1fpa'HC'K or rrpCTelha

Y1Ma BY1me BapYIjaHTYI, Koje cy BPJIO CJIY1"'-IHe je,DiHa gpyroj. rJIaB a je y <Qi6JIJ.1Ky nOJIy
KyrJIe, a Kpyr HeKa~ rJIa~aK a HeKa):I YI3pal)'eH O~ To:p~wpaHe )KhIJ;e (CJI. Ila). Haj
6pojHYIje y1 Hajje)::(:HOCTaBHHje je npCTelb Jo13'paljeHo O~ cpe6pa, ca PJIaBO:M Koja c e y
C6JIJ1Ky ,nLnO"'-IYIIJ;e YCTBapYI HaCTa,BJha Y Kpyr. M TY VfMa TaKol) BVfU1e BapHj3H'TYI.
rJIaBa je Haj"Iemfie y 06mtlKy KB.aA'IPaT3 Y1ID1 Kpyra y1 Ha !hoj 'cy "'-IeC"f10 YP'33!HYI
MOHorpaMY1 YIJIYI gpyl'YI 3!Ff:a qY1. Og OOOOJ1TOr je Y1HTepeCa HanOMeHYTYI ):\a ce Ha rJIaBaMa
OBOl' npCTelha '-IeCTO HaY1JIa3YI Ha yce"'-IeHJ1 KpCT OKO Kora cy rrOJIYMeCeIJ;H y pa3JIJ.1
'-IY1TYI'M nOJIO)KajY1Ma (CJI. 15). OCY1M Tora, 3Ha'-IajHo j e ga ce Ha 60''-IHiY1M CTpaHaMa
 95

OBaKBOr npel'eH>a BpJIO qeCTO HaJ1JIa3J1 Ha ype3aHJ1 MOTYrn CTJ1;JIVI'3 0BaHor JbJ1JhaHa
J1JIJ1 TaKolj 11 Ty Ha nOJIYMCeu;e (eJI. 16). TaKBO npcTewe ce l1 ca,n.a jorn Bl1,n.:J1 Y
ynoTpeOJ1.

w
lj
CJ!. 16

3a.Hl1MJbVlBO je ,n.a J1 ca,n.a HaVlJIa3J1MO Ha TaKBe opHaMeHTe KOjl1 cy jorn npe

TOJlV!KO BeKOB-a 6V1JIl1 y YITOTpe6V1. fbl1XOBO paHVIje xepaJI,n.VlqJ{o VlJll1 CVI'M60JlWfHO
3HaqeH>e J13rYOVlJIO 'c e TO'KOoM BpeMeHa VI ca,n.a je 3a,n.p>KaJIO caMO .n:eKopaTVlBiHJ1
KapaKTep.

RtSUMt

LES BAGUES DE LA COLLECTION DU DEPARTEMENT ETHNOGRAPHIQUE

DU MUStE NATIONAL
L'inventaire de la collection de bagues qui se tmuve dans le departement ethnogra
phique n 'a pas encore ete publie jusqu'a present. L'inventa;il'e general des bijo ux de <lette
collectiDn a permis de dec.Q.UV1'ir quelques, specimenrs de bagues t res interessants, En les com
pa.rant aux ba,g ues du moyen-age deja inventoriees, on peut suppo:ser qu'ehles dait ent du XVe
siecle (Tableau l, n O 1-6, Tableau II n O 1-5). Les bagu.es des fi,gtlLrS 4, 5, et 6 po u l1:adent
r:eut-etre etre rangees dans ce gflOUpe, Et l 'on peut formuler l ' hypo!\;hese que es baig ues du
Tableau II nO 6, du Tableau I n O 5 et de la figo 7 datent du XVIIe et du XVIIIe siecie, Les
autres bagues son't d'une periode plus l'ecente. Sur les bagues de l'epoque contempoaaine, il
est p a,rticulierement in te r.essan t de notel' Le motrif oompose de lis et de ,cronssants, qui aJpparait
s()uvent au moyen-age, Ces motifs n 'ont plus adlUtellement aucu,n e signlfic.ation heraldiqu,e ou
symbolique, et sont simplement deco'mtifs,
 Tao. 'I

lli. B e JP K a LU II fi: II,. nelbe 113 36vlpKe ETHOrpa(j:JCKOr o",eJbelba 3eMaJbCKOr MY3ej.a

Ta6. II

s
6
..

Dr HAJRUDIN URI

Posljednji livanjski kapetan

Ibrahim-beg II firdus

Kratak osvrt na Livno I njegove Jospodare do Ibrahim-bega II Firdusa

U zapadnoj Bosni, u Dinars koj oblasti, prua se Livanj s ko Polj e, najvee polj e
u krakoj v isoravni na sjeverozapadnoj strani B a lkanskog Poluostrva. Jo u preistorisko
doba ono je bilo dobr o naseljeno. Isto tako i u doba Rimljana ' ). Budui da je Dalma
cija od go in e 548 bila izloe na slovenskim i avarskim navalama, i Livanjsko Polj e nij e
ostalo potedeno. Oko godine 626 ovladae cijelim poljem Hrvati. Na izvoru rijeke
Bistrice oni su zauzeli neko sta rije nase lj e i prozvali ga Hlivno (Hlevno), Po tome gradu
dobil a je ime i cijela upa. Zupa Hlivno (l atins ki Cleuna) spominje se prvi put g<o dLne
892, za vrijeme hrv at.;;kog kneza Mutirnira. Tada je njezin . upan bio neki elimir"). U
Sre dnj e m v ij ek u Hlivanjska (Livanjska) upa obuhvatala je pored Liv a nj s kog Polj ::l
moda iG ra hovo, Gl amako i Kupreko Polje, dok je, vjerovatno, hrva tska Hliva nj
ska upa zapremala uz Livanj$ko Polje sa mo Grahovo Polje'').
Hlivanjska upa s gradom Hlivnom (Livnom) pripadala je niz godina hrv a tsk om
kralje v stvu. Pos lij e 1326 dola je pod vlast bosanskog bana Stj epan a Kotmm an ia. Go
dine 1356 je u posjedu Ludovika 1. Neto prije 1:387 tu te ritoriju je stavio pod svoju
vlast Tvrtko. Pod vlau bosanskih kraljeva os tala je do 8 decembra 1400, kad .i 0.
kralj Stj epan Ostoj a darov ao vojvodi Hrvoju Vuki u i njegovom sinu knezu Ba oi za
sva vre mena gra d' hl ivans ki i sa vsom' zu pom ' i s' dohodci i s' t r 'gov inami 'l. Meu
tim, poslije Hrvoj eve smr ti Livno je mijenjalo gospodare. Godine 1444 u nj e mu s '::
spominj e dvor kralja Stjepan a Tome ko j i je tu esto boravio, a 1466 Livno je braniu
od Turaka Vladislav H e rc egov i.
Turci su zauzeli Livno poslije 1466, a prije 1482 go dine' ). Is p od starog grad a
razvilo s e II doba Turaka danan je Livno. Najv e i procvat do iv jelo j c Livno u X VI ;
XVII vijeku kada je esto bilo sjed ite klikog sand,aka"). P osl ije pada Klisa u mle
t a k e ruk e (1648) Livno je os talo jedino sj e dite kli kih sa ndakbegova .

l) K I a i , Grada za tcl.:t:J.gr,a fiju i historiju hliv;8.ll1jske upanije i grada Hlivna (Vj esnik
H rvatskoga a rheolokoga d r utva, sv. XV, Zag reb, 1928, 13 i 15).
") S i i, Pri-runuk izvoTa hrvaltske historij e, Za.g reb, 1914, 196, Kl ai, o. C. , 16.
'I) K l a i , o. c., 13.
1) M i k l o i , MOln umen.ta serbica ..., Vienn8Je, 1858, 247~250. K I a i , o. C., 23. Klai
tano identifikuje gra d Hlivno s Bistrikim gradom.
"~) O padu Livna pod Turke pO'sioji pf"ia koju je objavio H a n g i u "kolskom vjesniku",
Sara jevo, 1906, 59 1-592. O na,ro dnoj predaji o t urskom csvojenju Livna i o;l{oline pisa'o je i Al ii
u "Osvitu br. :bO, Sara je vo, 14-VII-1942.
H) e e l e b i j a - .a b a TI o v i , PutcIPLs . ., Samj<evo, 1954, 15,2, biljeka 70.
Turci su za uzeli Klis I Z! m arta 1537. Poslije toga olSnoNal i su Kliko -liki sanda k koji
je obuhva tao Livan jsko i Gla.hOVQi POlIje, Krbavu i kopnenu Dal maciju od Po lj ica do Veleb itskog
Po dgor ja . Kasnije je Kliko -liki SM1dak podijelj>en u Liki sa 'l>reditem u K ninu ili u Vrani
i Kli ki, ij a je -lubena, rezidencija b ra, Klis, ali su njegovi sandakbezi na jee sto,] ovali u
Livnu. Od re dinE~ XVI vijekal oni SIe u dowmentim a i izvjetajima zo,v u ee "hlivan,j S!ki n e o
kli!.ik i sall1dakbez i. Kliki salnd!akbezi pod igli rSu u Livnu u XVI vijeku mnoge zadubine ,
K ao kliki %Indakbeg u Lilvn u je t-edavno sjedio Ferhad -beg S oko],ov i (1566--1 574). Kliki
san dak bro jio je 28 utvr e nih mjesta i preko 70'0 sela . Kada su, 31 m ar ta 1648, Mlei:ani zaruzeli
Kl is, rprestala je za uvij ek turska v las t nad tim gradom. Ali su tu rski dosto,jans tvenic i i pms li,j e
toga TloU(; ili titulu klii'lkog oan darkbega . (U;:predite: P eToj evi , Klis u turskoj vlas ti , <'I rrt,j evo,
1936, :J , 8. 11 2, 113 i Cel e b i j a-ab a n (w i . o. c., 152-153, biljeka 74),
G las n ik Z e mn lj s l(og lnu ze.i ~ - lstr) rijn i Etnografija 7
98 Dr Hajrudin uri

Kada je Livno postalo sjedite kapetana, teko je tano utvrditi. Najstariju vi

jeg;t o tome nalazimo u jednom opisu Bosanskog paaluka, pisanom na talijanskom
poslije godine 1624. Ali tu se Livno spominje kao grad u kome stanuje kadija i ka
petan sandaka (il capitano del sanzaco).') U toj tituli sigurno se krije sandaki alaj
beg' ). Meutim, Livanjska kapetanija postojala je u XVII vijeku jer je Livno imalo
svoga kapetana prij e 1691 godine").
Livanjski kapetani bili su iz poznatih feudalnih powdica Atlagia, Ljubunia
Firdusa. Atlagii su upravljali Livanjskom kapetanijom u XVII vijeku, Ljubunii II
prvoj polovini XVIII vijeka, a poslij e njih Firdusi"').
Atlagii su dali Turskom Carstvu vie dravnika i ratnika. Najistaknutiji njihov
pretstavnik bio je Mehmed-paa, koji j,e od 1685-1687 zauzimao poloaj klikog san
dakbega, a od 1687-1688 bosanskog namj esnika " ).
Godine 1691 bio je livanj ski kapetan Salih-aga iz porodice Atlagia") .
Poslije njega spominje se kao kapetan Livna Husein Ljubuni, koji je postao
kapetan najkasnije 1695 godine. Iako je v!'io kapetanske i druge poslove bez prigo
vora, poetkom XVIII vij e ka uspjelo je Muhamed-begu Atlagiu, sinu Mehmed-pai
nom, da se, za izvjesno vrijeme, doe pa k:tpe tanije. Godine 1711 Muhamed-begu je po
niten izdani berat a za kapetana je ponovo postavljen Husein Ljubuni''').
Oko godine 1730 bio je livanjski kap e tan Hasan Ljubuni. On je uestvovao sa
svojim vOJl11Clma u boju pod Banjom Lukom 1737 godine"). Poslije njegove smrti Li
vanj ka kapetanija prela je u ruke Firdusa, koji su njom upravljali skoro stotinu
godina .
Firdusi pripadaju starom i vrlo uglednom b05anskom plemstvu. Oni su, kako kau
t urski izvori"'), potomci srednjevjekovne pl e mike porodice Rajia koji su ivjeli u Liv
nu i primili islam. Jedan od islamiziranih Raj ia bio je u doba Mehmed-pae Sokolovia,
dakle u XVI vijeku, turski poslanik II Perziji. Islamizirani Rajii preveli su svoje
narodno prezime u Firdevs, to znai Raj i, od ega j e nastalo Firdus1f ). Jedan dio
starog grada u Livnu, gdje su ivjeli Firdusi, zove se i danas Rajevac.
U XVII vijeku Firdusi se spominju na nekoliko mjesta. Mandi kae da se u
zbirci starina Mate avke u Livnu nalazio kao raritet i jedan bakreni sahan Firdu
zov, dok je bio aga (iz god. 1645) H). U narodnoj pj emlli Zenidba maloga Omerage ,
koju Herman, ne znam na osnovu ega, stavlja u 1657 godinu, spominje se Firdus
kapetan iz Lijevna ,,'").
Kao kapet ani Knina Fi-rdusi se spominju prvi put u jednom aktu iz Zadra od
18 februara 1662 ''') . Zna se da je te godine bio kninski kape tan Mustaj-beg Firdusovi.
On je umro 1688 od rana koje je zadobio pri odbrani Knina. Poslije njegove smrti bio

7) Starine r< , XIV, Zagreb, 1882, 182.

8) K P e ill e B Jb a K o B YI h, KaneTaIDfje 11 Ka,neTaHI1 Y BoeHli J1 Xepu:eroBMIDf (rOAJ1lllI-baK
MCTOpl1CKOr .APYlllTBa BcoHe YI Xepu:el'OBvliH>e, II, Ca.pajeBo, 1950, 94), K l' e e v l j a k o v i , Kape
tanije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1954, 127.
n) K l' e e v l j a k o v i , Kapetan:ije ..., 127.
'0) Ibidem.
ll) K l' e e v l j a k o v i u HrvaJtskoj enciklopediji, sv. I, Zagreb, 1941, 714, s. v. Atlagii,
K l' e e v l j a k o v i , Ka:petanije ..., ] 27. O Atlagiima vidite i AHiev lanak u Osvitu
br. 15, Sarajevo, 7- VI-1942. Opjev.a ni su u ill!Irodnim pjesmama . O njima pjevaju i bunjevake
narodne pjesme. Jedna .pjesm..a o Atlagiu Ali zabiljeena je u EpJIaLHreHCK'OM ipy;KonMcy.
'") K r e e vl j a k ov i , Kapetanije .. ., 128.

''') Ibi{fe.m.

H) I'b idem.

",) Obzor, Zagreb, 25-VI-1936. N8J~ lred 8Jk, hrvatski naredni kalendaT 1941, Sarajevo,

1940, 109-110.
J") Osrvit" br. 67, Sa;rajev.o , 13-VI-1943.
U XIV vijeku spominje se Juraj Raji .ka-o r.odonaelnik jednog dijela. poljikog plemstva.
17) Glasnik Zemaljskeg muzeja, Sa.m.jevo, 1935, 16.
lS) Narodne pjes:me muslimana u Bosni 'i Hercegovini, knjiga I, saibTao K o st a H i r
m a n n 1888-1889, drugo izda'nje, Sarajevo, 1933, 15:>--164.
1!l) ,ll; e e H H u: .a, MCTo,p.vrja KOlJlapCKHX Y'CKOKa 1646-1684, CB8C'Ka I, Beo,rp8..A, 1950, 10,7, 108.
 PosIj ednj i liva njski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 99

je nekoliko dana kapetan Knina Ali-beg Firdusovi. Zauzevi Knin, 1688, Mleani 5'j
pos.lali Ali-bega u zatoenje u Veneciju zajedno s ostalim zarobljenim poglavicama'o~.
Mlai spome n Firdusima je u Hronici popa Silobadovia , gdje se kae: 1686.,
m iseca veljae na 21. Podjoe Kliani u livanjsko polje, 100 ljudi, i porobe selo kod
Atlagia dvora, zapline male ivine 130, goveda i konja 50, i polete za njimi Turci na
kOilji i piaci, i dostignu ji u planini; ali se nai opru, ter ji doekaju, tako sria oti i
6 ivi uhitie, uhite i bega Perdusovia, a 12 glava ods'iku, nai s vi zdravo f. B .").
Za Firduse kae fra Lovro Karaula d a su u Livanjskom Polju bili drugi carevi :
Na njihovu jeziku stajae smrt i ivot i najpravednijeg ovika, a grabe, otimaina
i nemili udarci bijae njihova dika i ponos Oni s u s i l o m p o o t i m a l i n a j p l o d
n i j e z e m l j e o d n e j a i h t u r a k a i k e r a n a h, i p o m n o a l i s e b i
--- k m e t e kao u Ljubuniu, tako i u drugin1 selim '") .

Sl. 1 - Firdus()va kula u Livnu

Prvi ka~etan Livna iz porodice Firdus a bio je Ahmed-beg I Firdus"' ). On je

vrSlO i slubu muselima . U jednom nj egovo m pismu od 26 jula 1751, koje je uputio
fojnikom gvardijanu" ), trai da u Livnu i dalje ostane fra Stipan Kovaevi koga je
starjeinstvo reda bilo negdje premj es tilo i n a njegovo mj esto poslalo drugog franj evca.
Kovaevi je bio kmet Ahmed-bega I Firdusa .

"') .ll: e -c iH M
~ a, Ji:[C'I'OpMj a K01l'.aPCIOIX YCKoKa 1684---1749, CBeC1Gl II, Beol"paJ(, 195"1, 239, 246.

") StaJrine, XXI, Zagreb, 1889, 113.

n ) B a d r o v, F1'a LOV1'O Karaula (Prilog povijest i bosanskih FranJevaca), Samjevo,

1925, 12.
23) Redni brojevi uz imena p ojedinih kap etan a Firdu.sa uzeti su prema Kreevlj.akoviu
radi razlikovanj a is toimenih kaJ.r::~ta r1a .
N) Cor o v i , Nekoliko fojni kih pis ama (Gla,s nik Zemalj.s ko.g muzej a, SaTa,jevo, 1909,
483-484) . Pismo je pisano bos-a nskom 6h i11com, a CO'l' o vi ga je obja vio la:tinioom.

7*
100 Dl' Haj rud in mi

Ahmed-beg I Firdus sagradio je u Livnu tvrdu kulu od kamena. Iznad prizemlj'3.

imala je jo etiri sprata. Kula je prestala sluiti svojoj svrs i 1878, a porue na je 1921
godine" ).
Protiv ovoga kapetana digoe se, 1752 godine, kopljanske, ramske, duvanjsk <.'
i livanjske bae i ubie ga zajedno s nekoliko njegovih ljudi'").
Na kapetanskoj asti naslijedio ga je sin Ahmed-be g II. On vrio slubu kape
tana do 1188 godine (1774/ 75), kada je umro. Godine 1760 vodio je vojsku protiv Mo
stara zajedno s drugim bo anskim kap etan ima ~') .
U njegovo doba hajclukovao je oko Prologa mletaki poda nik S tanko Soivic:l
koji je sa svojom druinom, u kojoj je bilo i ml e takih vojnika, napadao na karavan_
koje su ile iz Spl ita u Bosnu na teritoriji Livan jske ka,pe tanijc. Dva takva napad a
izvrena su 1766 go d ine~' ).
Ahmed-b ega II nasli jed io je kao kap eta n nj eg o' s ta riji s in Ibrahim-b eg I, koji
je u Livnu 1197 godine (1782 / 83).
UID !'O
Njega je naslijedio s in Ahmed-beg rIT. K ako .i on bio maloljetan, postavljen
mu je za zastupnika stric Jusu f-b eg, koji je tu du nost obav ljao pr e ko 10 god ina"') .
Oko 1785 godine Jus uf-beg je temelj ito oprav io d a miju ,- Duman u u u Livnu ''').
Kad je Ahme d-beg III po stao punolj etan, v r io je kape tansku sl ubu kratko vri
je me je r je umro 1804 go d ine''' ). Bio je oe n jen Ze jnom, k erkom Idris-beg a Smailpa
i a iz Vrila kod Kupresa"), Iz toga braka potj ee Ibrahim-beg II.

Ibrahim-beg II Firdus
Ahmed-bega III naslijedio je njegov sin Ibrah im-be g II, posljednji livanjski ka
p t an. D o punoljetnost.i zastupao ga je Jusuf-b eg, koji mu je, po svoj prilici, bio i
LUlor'''). Do danas nije utvre no kada je Ibrahim-b eg po e o up ravl jati kapetanijom, Ja
u pokuati da dadem priblian odgovor na to.
Dosad meni poznat najstariji dokumena t II k ome se spomll1J ovaj Firdus kao
kape tan Livna je nj egov dopis od 7 duma cl-e l-ula 123 0 (17 aprila 1815) up u en bosan
s kom valij i"). U dopisu se, pored ostalog, na v odi:
1) da je preuze o kupljenje dizje na podruju livanjske kancel arij e, da je vali
jinoj blagajni predao potvrdu o toj ubavezi i da j e novac koji pTipada b lagajn i u pot
p Ul1o;,;ti predao;
2) da je ' predao u potpunosti valij inoj blagajni no vac za ze lenu zastav u i dnev
nicu koja otpada na Livanj sku kape taniju;
3) u vezi s tim trai da mu se pov!'ati potvrda o njegovoj materijalnoj obavezi
i da mu se poalje potvrda da je u potpunosti isplatio;
4) iz prihoda od clizje u zeo je iznos kojiodgu vara pl ata m a tvr avske ,posad e,
Dopis nosi potpis: Ibrahim Firdus, sadanji kapetan Livna . A na poled ini n ala z i
se muhur na kome se moe proitati: Hadi Ibrahim,

;:") Uporedite: B e j t i . Spomenici osmanlij ske .a'r hitekture lt Bosni i Herc egovini (Pr i.l<Jzi
za OlYi.j nta.lnu filol ogiju i istoriju jugoslo1ve nskih nm'oda pod t un ko m vl a davinom, S'J. III-IV,
Sarajevo, 195~, 281) i K r e e v l .i a k o v i , Kule i oda'ci u Bo ni i Hercego,v ini (Na e sta l'in e,
II, Saraj evo, 1954, 79),
"l;) J e l e n i , L jeiopis franje'v .akog samostana u Kr. Sutj.esci (Gla~ nik Zem, ljskog
muzeja, Sm'll'lj evo, 1925, 6).
:l') K r e e v l j a k o v i e, Kapeta'l1ije ..., 129.
"') Deta!jnije o tome kod K r e e v l j a k o v i a, o. e., 129-131.
211) K r e e v l .i <l k o v U:, o. c.. 131.
"0) K r e e v l j a k o v i , Damija ivakufnama Muslihudd ina CekTeki ,je, SaTajevo<, 1938, 5.

'd ) Kre ev Ij ako vi, K ap~t.an i je ..., 131.

O'") Ibidem. Poslije nj-egove smrti Zejna se preudala za Mu ta j-bega Kul e novia-Bajbuta ,

II ovom braku imala je sina Ahmeda (Ha di Ahmed-bega ) zva nog Sliv ani.
:I") K r e e v l.i a k o v i, o. c. , 132.
:..) Or igina l n a turskom u Ori.i entalnom. institulu u Sa ra jevu , ACLa t Ul'cica br. 593, Za
prevod z:.1hvalj uJ em Hamidu Ha dib eg iu, n aunom sur a dnLk u ( ri.i ntad nog irlstituta,
 Posl,i ednj i liv<J njsl;: i k apetan Ibrah im-b eg II Firdus 101

Iz navedenog proizlazi da 17 april 1315 ne mora biti poetak Ibrahim-begovog

kapetanov anja, ali sve dok se ne pronae neki starij i dokumena t, gornji datum treb3.
imati u vidu kao najpribliniju orij e ntaciju.
I u izvjetaju austrisik og konzula Simbena od 8 januara 1818 spominje se Ibra
him-beg kao livanj s k i kapetan""). Meutim, na Ibrahim-begovom muhuru, koji sam vi
d.io na njegovim pismima u Dravnom arhivu u Zadru, stoji: Ibrahim Fir'dus 1235 (na
pisano jedno iSlpod drugog): '') Kre e vijakovi kae d a s u kapet.a ni esto urez ivali u mu
huru i godinu kada su postajalikapetani ). U ovom sluaju nejas no j e zato je Firdu3
37

stavio godinu 1235 po h idri kad je i ranij e bio kape tan .

U prvim god ina m a voga kapetanovanja m orao je da se s.pasava bjekstvom pred
sabljom Ali Delaludin-pae"") za ij eg su vezirovanja u Bosni platili glavom mnogi ka
p e tani i prva ci.
Godine 1829 opremila je Livanjska kapetanija 144 n efera (vojnika) u carsku
ordiju u Vid in ' ").
Uhrzo po o-lije toga, 1831 godine, u livanjskom kraju pripremao se ustanak raje.
Motivi za to jo n isu dovoljno obj a njeni. Kreevliakovi na j ed nom mjestu spominje

. ~-.
- ... . -~.f~'l
:1,.I fe' .. ,
,..
:..; .,,"
,
N I~ ' -'
-n
~J,.;'

Sl. 2 - DO(pis I brahim- bega II Firdusa od 7 dumar!- el-ula 1230

da s u razni zulumi prisilil i kr a nsku raju da se pobuni i da su zbog nekih ne

suglasica ustali ugled n ij i stanov nici !protiv Firdus-ka peta na '0). Ali, zbog .pomanjkanj cl
podataka , n e izno i n ita konkretnij e. Glavne voe b ili su livanjski trgovci Luka Ku
j u nd i i Luka Cvrk. Saznavi za njihovu akc iju, vlasti "u ih pogubile. O tome K a

"") K r e e v lj a k o v i -K cl. IlJi i d i , Sudsko-administl'ativna pQ;djela Bo sne i Hercego

vine po etk :J m XIX stoljea (poseba.n otisak .iz Istorisko-tPll"aVnog zbo rnika sv. 3-4, SaJrajevo,
1950, 248 i 25 1) .
30) Hid["eiska go dina 1235 trajal a je od 20 oktobra 1819 do 8 oktobra 1820.
'17) K T e e v l .i a k o v i , Kap et.ani'je ..., 39.
"8) K n e e v i , Carsl,o-tLU'ski Namjestnici u Bosni-Er,cegovl11i (godine 1463 -1878) , Senj,
1887, 77.
"!J)Kr eevlj akov i, , Kapetanije ..., 31.
"') O. c; .. 56.
102 Dr Hajrudin uri

raula kae u ;,;vom Zapisniku : G . 1831. odsikoe Turci glave Luke Kujungia i Luke
Cverka, najodlinijih u ono doba t e rgovacah u Livnu, i to b r e z i j e d n e k l' i v i c e,
n a p r a v d i B o j o j, a po nagovoru opakog Ahmetbega (Ljubunia). " ) Prema po
dacima Abasa Firdusa koje mi je stavio na raspolaganje '"), Ibrahim~beg je osudio i dao
pogubiti dvojicu spome nutih trgovaca zbog revolucionarn e propagande meu krani
ma . ;, Justifikacija je izvre na u Livnu u gornjoj ariji na sta.roj itarnici . .. Hadi
Jovo Kujundi, sin pogublj e nog Luke, bio je radi sauesnitva u o,voj aferi zatvore n
u tvravi u Dumanu. Njemu je uspjelo potkupiti strau i iprebjei u Dalmaciju .
Poetak pokreta Husein-kapetana Gradaevia protiv reforama sultana Mahmu
da II zatekao je Ibrahim-bega II Fudusa na poloaju livanjskog kapetana. I dok su
se bosansko-hercegovaki velikai, poslij e poznatog sastanka u Tuzli, poetkom 1831,
opredjelj-ivali i opredijelili ili na stranu Gradaevia ili na stranu sultana, Firdus je
kolebao. Njegova politika 2 kanja karakterie ovjeka koji u tim burnim danima bo
sansko-hercegovake istorij e nij e imao dO'v'oijno odlunosti da prie jednoj ili drugoj
strani. Dranje koje je imao u daljem razvoju pokreta moda e nekome izgledati kao
politiko taktiziranjle, ali ono bi se prije moglo naz vati n e do sljednou ili prevrtljivou.
Pristalice sultanove politike imale su najistaknutij eg pretstavnika u hercegova
kom velikau Ali-agi Rizv a nbegoviu, koji je, u svom politikom usponu, nagraen
titulom .pae i vezira i kao vezir upravljoo samostalno H e r ce govinom niz godina (1833
~1851).' " ) On je u doba Gradaevievog pokreta vrsto s.tajao na strani sultana da bi
kasnije, kao vezir , potajno saraivao s protivnicima sultanovih Ireforama.
U to doba Bosna i Herceg;ovina postala je poprite unutranjih trzavica i borbi.
Pokuaji Gradaevievih p r istalica da zauzmu Stolac, uporite Rizva.nbegovia, ostali
su bezuspjeni.
Videi da pristalic2 sultana s Ali-agom Rizvanbego v i e m na elu imaju uspjeha,
Firdus se opredjeljuje na njihovu stranu" ). Kod Neves inja je Gradavieva vojska
doivjela poraz i ubrzo su Mostar i Trebinje pali u ruke sultanovih ljudi").
Meutim, uskoro je Gra d aevievim pristalicama polo za rukom da zavladaju
i Trebinjem i Mostarom, ali tvrdi Stolac nisu mogli osvojiti.
Uspostavivi svoju vlast u j ednom dijelu Hercegovin e, Gradaevi je preduzeo
krvave mjere protiv svojih protivnika u Bosni. Iz straha pred progonima, veliki broj
Bosanaca prebjegao je na susjednu austrisku teritoriju.
Ubrzo poslije toga Firdus je priao na stranu Gradaevia. Interesantno je kako
je uspio za Matko vrij e me da stekne njegovo povjerenje: Gradaevi ga je, svojom
bujuruldijom Dd 21 evala 1'247 (24 marta 1832) " ), imenovao seraskerom regularne
vojske livanjskog, duvanjskog, glamokog i svih h e rcegovakih kadiluka povjerivi mu

41) B a d r o v, o. c., ll.

.~) Abas je praunuk Ibrahim-bega II. Na podalCima mu s e najtoplije zahva:ljtujem .

a) Detaljnije \) nj emu u mo joj radnji Am1-rrama PM:38.aH6 e I'OBM:h-CTO'H~B:Mh, ~ePQero

aa'l!KH Be311lp (l'O'p;MIlHbWl..\a Hl-IKOJle "9:ymrha, KIb . XLVI, BOOI'P<lA, 1937, 201-296) .
U) Firdmmv praunuk Osman n a.v od i Dazloge zbog kojih se Fill:dus nije prikljuio Gra.da
evievu ustanku. Kad je Gradaevi paslao svoje ljude FirdlL u da g,a pridobiju za ustanak,
ovaj im joe odgo>vorio': Ja u te me vidim p'liste Austrije, ona podiie u Bosni ustanke i finansira
ih za to eLa !J:lrilkae Evropi kako je potrebno da njezina uprava smiri i uredi Bosnu . (Dr Firdus
Osma'n, Istina o !po'Dod id begova Firdusa, Jug() sl av e rrSiki list" br. 24'0, Sa,rajev()l, 12-X-19(8).
Meutim, inj'enica da je FirdLLS staj.a'o u dobrim odnosima s guvernelXlUIl Da1macije, grofom
Lilienbergom, i da se, kao to em o k,a snije vidjeti, sklanj.ao u Da.lmaciju, dakle na tadanje
austJrisko zemljite, kad bi mu b iJo n ajtee, baca i'z vjesnu sjenku sumnje na ove rij<ei i mOle da
dovede do drugog zu 'kljuka.
Interesantno je da: Fi:l1dus()lv pra.u nuk ne spominj,e da je njego,v pradjed jedno vlfij~eme
stajao uz Gradaevia.
N -e d i (Poraz baah a zavedenje Nizama u Bos ni, P.e uh, 1884, 117) netano ka!e za
Firdusa da \Se vazdu. drao oareve stranke.
'0) II a B JI o B 11 h, IIoIq)eT Y BOCHI1 tl1. Y AJ!5awljl1 I1pOTI1By pecpOipaMa. Ma!xl'>ry,l:\Cli II, Beo
rp3l,D;, 1913, 2{5.
40) M u j i , Jedna. bujuruldija HLLSein bega Grada evia (Prilozi za ,o rijentalnu filOllo.giju
l istoriju jugoslovenskih narod a pod tLU"skom vla davinom, sv. II, 1951 , Sa:raJj.evo, 1%2, 195-199),
 Posljednji liva njski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 103

rukovodstvo operacijama protiv Stoca i Rizvanbegovia. Ali u tom pohodu Firdus je

doivio pmaz17 ). Pri pDvratku njegova vojska porobila je i !pDpalila S'ela nedune raje").
Poslije Gradaevievog poraza pred Sarajevom, u prvoj polovini juna 1832 sku
pili su se neki kapetani i prvaci, pristalice Gradaevia, u Livnu, sjeditu Firdusove
kapetanije, da se dogovore da li e se i dalje boriti. Na sastanku nije donesena ni
kakva obavezna odluka. Uesnici su se razili i na svoju ruku poeli su se predavati
carskim vlastima '0). Bihaki, tuzlanski i lj ubuki kapetan, neki dizdari i Firdus otili
su u Sarajevo i poklonili se pobjedniku Kara Mahmud-pai. 5 jula Firdusu je izdata
propusnica za povratak u Livno'").
Meutim, Firdus se nije dugo zadrao u Bosni. Sigurno se bojao represalija Kara
Mahmud-pae koji je proglasio ogranienu amnestiju razaslavi na sve strane poruku
da se prata sve svima koji nisu bili inovnici iii zauzimali kakvo zvanje " ). Zbog toga
su i oni koji su se predali strepili za svoj ivot'"). Firdus se sklonio na austrisku teri
toriju. Interesantno je napomenuti da je on s nekim bjeguncima boravio izvjesno vrijeme
u Trstu. Na njegovu molbu, i po odobrenju austriskih vlasti, otputovao je u Zadar
posljednj ih dana novembra 1832 "'), gdje je naiao na privremeno gostoprimstvo kod
Lilienberga.
Boravei u Zadru, Firdus je nas'tojao da se povrati na staro mjesto u Bosnu. Za
njegovog izbivanja, u Livnu je 1833 godine vrio dunost muselima, tj. komesair a bo
sanskog vezira, neki Hasan-aga"') (L:izmi?).
Ubrzo je Firdus uspio da stekne povjerenje sultana i bosanskog vezira. U 1834
godini on je ponovo postavlden za kapetana Livna. Sva je prilika da je p.ri tome odi
grao posredniku ulogu Lilienberg" ' ). Izvjetavaj, ui Lilienberga o svom ponovnom do
lasku na vlast Firdus mu se stavlja na raspoloenje, spreman da rtvuje za njega i
svoj ivot, jer nikad ne moe zaboraviti usluge koje mu je Lilienberg uinio. Ujedno
moli Lilienberga da ga preporui zajedno s porodicom caru i kralju Franji I"").
U drugoj polovini decembra 1834 odran je sastanak bosansko-hercegovakih
prvaka u sarajima Ali-pae Rizvanbegovia u Mostaru. Sastanku su prisustvovala dva
veziTa, carski izaslanik Akif ef. i svi komandanti i muselimi bosanski osim tuzlan
skog muselima Mahmud-bega. Isto tako nije bio niko prisutan ni iz Bosanske Krajine
s one strane Une. Akif ef. je doniD dekret velikog vezira u kome je bilo nareenje sul
tanovo da se organizuje Bosna kao to je organizovano cijelo Carstvo. Ali za razliku
od drugih krajeva, nareeno je da se u Bosni organizuje samo jedan odred vojnika

17) na B JI OB "f,h, Q . C., 47.

48) J e l e n i, LjetopLs franjevakog samo&tana u Kr. Sutjesci (Gla snik Zemalj.skog muzej,a ,
Saa-.a,j evo, 1927, 183).
19) n a lE! JI o B '11 h, o. C. , 49.
foO) K r e e v l j a k o v i , Kapetanije . .., 132.
(11) n a B JI o B ~l h, O. c., 50.

2
5 ) Ibidem.

~) Staatsall'Chilv des Innem und der Jushtz, Wien, Polize'iho fstelle, Zl. 577 ex 1833. Za

ovaj de1a.].j zahvaljujtem Haa-ndij"i Kw"d<liu, do:cen11u Filow,f skog falkulteta u Sara~ evu .
,A) U Dravnom :a;rhivu u Zadru naao sam pismo HWld1jskog muselima H asan-age od 20
maj.a 1833, upueno Lilienbergu. Int'ffVenie da pusti OSffi2ID.-bega, biveg ajana mos tarskog, da
s~ odmah 'p ovrati u Bosnu, pod skuri veziTev. (Atti presidiali dell' L R. GOoverno de!lJa Dalma,z ia,
anno lB33, Central AcOOn, >busta XII [15,2]).
OO) MLrau.em kae da se Lilienberg .ponudio da posreduje uwd bos.a:n.skog vezira da, se
FiJDdlUfi i'ZlmiJri sa. vezirom i sultanom i da se povl'ati n.a Isvoj poloaj . To mu je i uspjelo. Fil'dus
je iPOffiilovan i po>vr.a'en .na SV'Dje mjesto u Livnu pod U!slo,v om da I;:;rovodi reforme. (M i r a , l e m,
Firdus kapetan, Jug()slavenski list br. 196, Sarajevo, 26-VIlI-1930) .
~Il) Originau. FkdusQIVo'g pisma rpisan()g na tauij,ansK:om u Livnu 16-X-1834 u Dravnom
arhi'V'U u Zadru (u daljem citiraJJ.ju: DAZ), Atti presidiali dell' L R. G.overno della Dalmazia ,
X
annJO 1834, busta XI, categO'ri>a, 1-6 (164).
U daljoj svoj()1 !karijeri, kaIrO se vidi iz pi!Sama u ovom Arhivu, FiTdus je nos io i titulu
muselima i catrSlko;g kapidibae. U pismima do 6-XJ-18(35 on se naziVaJ nekad k<llPetan, nekad
muselim, a nekad kapetan i muselim, odnosno carski muselim i ka.petan. A u p'~smj,ma od 6-XI-1835
pa dalje carski kapidi:ba a i muselim.
104 Dl' Ha jntdin u ri

koji e :;l: zvat i r edif a,kcri a ne nizam askeri. Ti vojnici :e o::;tati u svom kraju i
n e e ih dizati bl~z velike potrebe. Dvaput nedjeljno vjebae odjeveni vojniki . Svi mu
selimi, kako tvrdi Firdus u svom pismu Lilienbergu 7 ), bili su zadovoljni i blago darni
sultanu zbog takvog nareenja. Meutim, dodaje Firdus, u raznim dijelovima Bosne,
svjetina pokuava da digne nove ustanke koji, kako se Firdus nada, nee uspjeti: svje
tina e biti prisil.iena na pokornoS!t sultanu. Sakupljeni prvaci dali su tom prilikom svoj
odgovor u vidu mahzara koji je zapeaen i poslat velikom veziru i oekuju novo na
l'edenje iz Carigrada kako bi mogli poeti uspostavljanje reda i organizacije" ). Firdus
naglaava da ni n jegovi zemljaci nisu ubijeeni u ta nareenja jer ne shvataju elju
i dobru volju vladara kome on izraava svoju duboku vjernost.
Poetkom 1835 situacija u Bosanskoj Krajini nije bila mirna. Narod se ponovo
po e o da buni i skuplja kako bi se suprotstavio nareenjima odozgo. Zbog toga je bo
sanski vezir Davud"paa naredio Firdusu da pokua umiriti te krajeve. Na putu 'p rema
Krajini Firclus se zadrao u svom selu Crni Lug. Nije se usudio da nastavi put je r j e
-'uo da se prijeko dogadaju ozbiljne stvari koje se ne mogu stiati na lijep nain.
Zato je poslao t a mo jednog svog iskusnog ovjeka da ispita kako stvari stoje. Ako
budu pomogle te mjere, onda je mislio da ode u Krajinu . U protivnom sluaju vrati ~
e kui je r nije imao dovoljno snage da pokori pobunjenike";).
Ubr7.0 je Fidus dobio poziv od vezira da doe u Saraj e vo. Vezir ga je vrlo lijepo
doekao. Firdus ov dola,:ak veziru bio je instruktivnog karaktera u v ezi sa situacijo m
u Krajini. Tri kapetanij e II Krajini (Biha, Prijedor i Stari Majdan) odbile su da is p une
ono to sultan trai. Zbcg toga je vezir odredio Firdusa da ih umiri i on ih je pis meno
upozorio da imaj u izvriti sve ono to sultan zahtij e va"").
U to doba sultan je bio pozvao u Carigrad 40 S[Jahija iz tri bosanska sandaka,
s alajbegom na elu. U toku 1835 oni su otili i sultan ih je lijepo primiO davi sva
kome kakoje koj dostojan wpovid nad Vojniczirna. Firdus, koji nije bio u Carigradu,
imenovan je carskim kapiclibaom G1 ). To je bio vidan znak povjerenja koje je u .p io
da stekne.
Pogranini incidenti na aus tro-turskoj granici bili su predmet i Firdusove i Lili
enb ergove panje. Tokom 1835 deavale su se i krae, otimaine i sl. Firdus je elio
mir u zemlji i dobre su sjedske odnose. U pismu od 10 juna 1835'") izraava Lilien
bergu elju da Krajinici koji granie s Hrvatskom treba da ive u ljubavi sa SVOjim
::;u sjedstvom. U tu svrhu poslao je svoje l j ude njima da im ukau da drukije ne mo ~
biti ako xele se bi dobro. Lilienber-g mu je savjetovao da ode meu Krajinike, a li
mu j e Firdus skr enuo panju da ne moe otii u drugi okolisaj b ez nareclenja ve
t.:ira. 21 juna 1835 Firdus je dobio nareenje od vezira da odmah ide u Krajinu da
umiri smutgniu uc;igne nu . Vezir je poslao Firdusu nekog Mehmed-agu i travniko g
kadiju d a idu s njim u Krajinu i da upozore Krajinike da na megij xivu II mir u,
i provode kons iluk kakose i po ostalim czarskim megiam vladaju. Firclus uvjerava Li
lienb erga dachc ovi zloC; inczi xe3toko bitti pokarani koj ov e smutgne zamechiu, i da-
ttijmse peclipsa kakvajm nie do dana ip rie nikad taka datta """).

5,) Original pisma pisan:tog na t,a,liijailliikom u Livnu 25-1-1835 u DAZ, Ati'i presidiali .. .,
X
anno 1835, busta xr, c'ategoria 1-6 (179) .
. ') K a d i, (Hl'onika, sv. XXI, 294) dono'si fo.tografski snimalk obaveze b OsaJnsko
hercegovakih pl"vaka za uvoden}e nove vojske. Meu potpisnicima nalalZi se i FiI'dus. O torne
vidite moj l an a k ))Jedna oba,v eza bosansko-hercegovakih <prvaka iz 1834 godine (Gla sni};:
Vrhovnog islamskog starj e_ instva u FNRJ, br. 5-7, Sarajevo, 1955, ]68-169).
'''') Original Firdusovog pisma pisanog na talij.anskom LiHenbergu u Opnom Lugu 27-II-1835
u DAZ , Arti 'presidia1i ..., a nno 1835, Central Ac'ten, busta XV (183).
("') Origina,l Firdusovog pisma P'~san:tog na na~em jeziku L~lienbergu II Livnu 14-V-1835
II DAZ, ibidem.
Ul) Original Firdusovog pisma pisanog u LiV'nu 6-XI-1835 Lilienbergu u ]jAZ, ibidem.
U pismu s e navodi nekoliko bosanskih j[ ll'vaka kojima su date as ti i odlikovanja. (Vidite:
Prilozi, blr. 21).
00) Original u DAZ, Atti presidiali " . ., anno 1835, Dust.a XI, categoria
x
1-- 6 (179).
":I) Ol"iginal pisma pisanog u Livnu 21-VI-1835 u DAZ, ibidem.
 Posl,icdn ji liv,a nj ski kLlpet.an Ibrahim-beg II Fil'du s 105

Na putu prom a Kraj ini Firdus se zadrao krae vrijeme Ll Crnom Lugu. Odavde
je pisao 28 juna 1835 Lilienbergu uvjeravajui ga ponovo da e uiniti sve to moe
da se Krajinici umire'''). U Crnom Lugu Firdus je primio Lilienbergovo pismo u kome
ga ovaj obavjetava da su se pogranine pobune u Krajini umirile s obje strane i da
se sve svrilo na prijateljski nain. Odgovarajui mu, Firdus naglaava da i pored
toga hoe da izvri vezirovo nareenje i da e 'otii u Kraj inu" ' ).
Firdus je zaista otiao u Krajinu, gdje se zadrao kratko vrijeme. Na povratku
izrazio je Lilienbercr u elju, piui mu iz Trub ara 16 jula 1835"\ da se 20 jula sastane
na Grabu s Lilie nb rgo vim izaslanikom da s njim razgovara. Na Grabu je dolo do
sastanka izmeu FiTdusa i Lilienbergovog izaslanika serdara Tumisa i pretora. Obavje
tavajlli o tome Lilienbe rga pismom iz Graba 20 jula 1835'''), Firdus ne iznosi nita
konkretnije o temi razgovara jer e Tumis sve referisati, samo se nada da e sve:
o nako bitti opremglieno.
Vl'ativi s e u Crni Lug, Firdus je obavijeten o smjeni bosanskog vezira Da
vud-pae, kojega je n a 'lijedio Mehmed Vedihi-<paa (1835-1840). Iz Crnog Luga tuio
se Lilie nbergu pismom od 28 jula 1835<) da pogranini susjedi iz Dalmacije vre mnoge
krade u njegovoj 'k ape tan ij i i u Glamou , to moe izazvati zlo i smutnju. Firdu $ jc
vie puta pisao pograninim zapovj ed nicima da sprijee zloince, ali sve je bilo uzalud.
Naroito se isticao u lupetinama stari Krili iz Koljana dok nije smaknut. Jo vee
tube dolaze na nj eo-ovog sina, zatim na nekog Pivalicu i Lazekia, takoe iz Koljana.
Oni su kolovoe ostaloj brojnoj druini. Firdus moli Lilienberga da se reeni zloin c i
uklone s granice kako bi se izbj egli nemiri i smutnje.
U drugom pismu"") Firdus se ponovo tui Lilienbergu na lupee koji vre kradu
konja i volova. es to se vidi kako ukradeni volovi Firdusovih ljudi oru, a konji se bez
ikakva straha prodajU. Firdu5u izgleda da je deputat u Aranu glava lupea jer se go
vori da hotimice proputa mnoge krae' o). Ponovo moli Lilienberga da intervenie kod
svojih organa da prestanu krae. Boji se da se zbog krada ne izrodi veliko zlo jer su
se dosad Glamoani triput spremali da popale sela u kojima prebivaju Krili i
Pivalica.
elei d a se odri mir na granici, Firdu s je bio stalno na oprezu i dolo bi do
n e mira i smutnje da to ni je spreavao. On se bojao da se to ne d<ogodi bez njegovog
znanja i odobre nj a . aroito je strahovao da togod ne u0ine Glamoani koji nisu bili
pod nj eg ov'om vla u. Oni bi to davno u i nili da ih Firdu5 nije ometao svojim prisu
stvom u polj u. Jer , da bi uinili kakvo zlo, tre balo je da predu preko Livanjskog
kadiluka.
Pitanje kraa i dal je je ostalo aktuelno. Firdus se, kako se to vidi iz njegovog
pisma Lilienberg u od 3 ok tobra 1835" ), uzalud obraao pograninim zapovjednicima.
Ukraden i volovi i dalje su se v idali da rade po P e trovom Polju i pograninim mje
stima, dok su se ukradeni kunji t ovarili naoigled Firdusovih podanika. Firdus se uzeh
u Lilienberga, koji je izrazio elju da sazna koji su krivci to vre tolike lllJpetine po
Livanjskom kadiluku, da e izdati naredbu pograninim zapovjednicima da posvete
veu pa nju iznalaen ju zloinaca i njihovom kanjavan,iu. Sa svoje strane on e za
povjediti s,vojim podanicima da s e ne usuduju prelaziti granicu zbog osvete. Uz pismo
Firdus je prilo'lio spisak imena nekih lup a iz Vrlike Krajine i Bitelia ). 12

81) Origir1 al pi~ma II DAZ, ibidem.

O,',) Original pis m a od 30-VI-1835 u DAZ, ibidem.

IIII) Orig ina l p isma u DAZ, Atti presidia.Ii ..., a,n no 1835, Central Acten , bus,t a XV (183).

tl7) Original pisma u DAZ, ibidem.

(8) Original pisma lIDAZ, ibidem.

(9) Original II DAZ, ibidem. Pismo n ije datirano. U p,r evodu na nj 'emakoTn stoH da je
prevedeno 26- VIIT-1835, to ma i da je FiJ'dusovo pismo pisano u avgustu 1835. (Prilozi, bl'. 19).
70) U piJ 'mu od 5-VIII-18<35 upuenom iz Livna deputa tu II Aranu Fir dus j,e interve
nisao da s~ vrati w) i kra.va koji su ukradeni Iliji deri iz GQ,linj-eva. Ranije je pisao za konja
koj'i je ukr aden F irdusovom kmetu a tkoji se nalazi u fr atra VujiiaJ i ne vraa 'S"8. Da se to
desilo na Fird uso;voj teritoriji. zapovijedio bi odmah da se vrati. Ako se ne V1rarti odmah, pisae
guverneru u Zadar. (Original ,pi ma u DAZ , ibidem).
7l) Origional u DAZ, ibidem.

72) P1"ilozi. br. 20 .

106 Dr Haj-rudin uri

Ujesen 1835 dolo jc do ponovnih nereda na krajnjoj sjeverozapadnoj gramcl

Krajine koje su izazvali muslimani iz Kladue udarivi na austrisku granicu. Tom pri
likom izgorjelo je 80 kua muslimanskih, poginulo je 7 ljudi i dvije ene. Za te nerede,
kae Firdus u pismu Lilienbergu od 25 novembra 1835" ), da su se odigrali bez znanja
7l
Murat-kapetana iz Ostroca ) i ostalih kap etana u K . a j ini. Svi glavari i kapetani u
Krajini, naglaava Fil'dus, pokorni s u sultanu i idu da pozdrave novog vezira i da mu
kau da e sve ispuniti to zapo vij eda sultan i da e ubudue utvrditi mir izmeu
austriskog i turskog dvora. I Firdus je krenuo iz Livna u Sarajevo 28 novembra 1835"")
da pozdravi novog vezira Mehmed Vedih i-pa u.
Novi vezir odrao je vijeanje s bosa nsk.im p rv acima na kome im je saopteno
da se ukidaju kapetanije i da se uvodi nova administrativna podjela Bosne na muse
limi uke (1835).7" ) Stari kapetani postavljeni su veinom za muselime . Time im je vlast
uzdrmana jer su ih veziri mogli mijenjati po svojoj volji"). Poslije ove reforme Firdus
je zauzeo poloaj muselima u Livnu .
Uskoro je okrutnost Mehmed Vedihi-pae izazvala ustanak u Krajini. Krajinici
koji su krenuli na Saraj evo nisu uspjeli da lp ridobiju Firdusa. Ovaj im je pruio otpor
iz livanjske tvrave. Tom prilikom Krajinici s u mu opljakali dvore'").
:;:
* :;=

Izmeu Livanj ske k ape tanij e i susjedne austriske Dalmacije u doba Ibrahim-beg'3.
II Firdusa odrav ane su i trgovinske veze. K ada je, 1818, austr-iski car Franjo boravio
u Dalmaciji, pohodio je pograni ne pazare, medu njima i Bij eli Brij eg. Tom prilikom
zamolili su ga turski podanici koji su se desili u Bijelom Brijegu da im dozvoli da tu
kupuju so. Car im je to dozvolio .
Meutim, poslije izv jesnog vremena zabranj eno je prodavanj e soli turskim poda
nicima u Bijelom Brijegu, a dozvoljeno im je da sc s n a bdij e vaju u Metkoviu . S obzi
rom da je Firdusovim podanicima put do Metkovia bio dalek i skopan s velikim
tekoama, Firdus je molio i splitskog okrunog kape tana i Lilienberga'") da se so opet
prodaje u Bijelom Brij eg u.
Lilienberg je bio milj en ja da Firdu s uputi molbu za prodavanje soli u Bijelom
Br ijegu bosanskom veziru, preko kojega e je Lilienberg primiti. S tim se Firdus sloio
i izrazio svoju spremnost da to odmah i u in i ").
Iz Firdusovog pisma od 4 avgusta 18 35"' ) pisanog u telebiu Lilienbergu v idi se
da je Firdus bio voljan da izgradi put do gran ice koji bi posluio u trgovake srvrhe.
Njegova elja bila je da se otvori jedan novi pazar na granici, gdje bi se Dalmacija
snabdijevala drvetom iz planina Livanjske kapetanije. Tu elju izrazio je u pismu Li
lienbergu iz Livna, 8 avgusta 1835 80 ). Meutim, stanje II pograninim krajevima i II
Livanjskoj kapetaniji nije ilo u prilog ostvarenju te elje. Ust anak u Livnu protiv
Firdusa potpuno je poremetio Firdusove planove, tako da nije uspio da ih ostvari.

7:1) Original u DAZ, ibidem.

") Murat-kapetan Be irevi bio je bra<t F irdusove ene Ajie. Kod nje je umro u Livnu
1846 k.ao posljednji kapetan O-troca. (K r e e v l j a k o v i , Car.d n i okolina, Narodna uzdanica,
kalendar za godinu 1935, Sara ;evo, 1934, 97).
7&) DAZ, -ibidem.

7U) K r e e v l j a k o v i , Kapetanij'e . . ., 68.

<7) Ibidem, 69. B a a g i , Kratka uputa u pl'olost Bosne i Hercegovilne, Saraj-evo, 1900, .
149.
78) B a a g i , o. c., 149-150.
'") Origi:nali pisama pisanih u Livnu 12 i 14-VI-1835 u DAZ, Atti presidialli ..., anno 1840,
IX X
busta IX, categoria 6 - 10 (244) i Atti presidiali ..., anno 1835. busta XI, categonia 1-6 (179).
Pogledarti i molbu fra !Jo,vre Karaule Firdusu (Prilozi, br. 5).
80) Oriiginal pisma pisanog u Crnom Lugu 28-VI-1835 u DAZ, Atti presidiali ..., anno 1835,
X
busta XI, ootego.ria (179).
1- 6

8 Ori.g inal u DAZ. ibidem.

82) Original li DAZ . ibidem.

 P o sljednji livanjski Impetan Ibrahim-beg II Firdus 107

Za vrijeme Ibrahim-bega II Firdusa ili za jednog od njegovih prethodnika poeo

se sijati kukuruz u livanjskom kraju"'). Firdus je batinom natjerivao svijet na taj
korisni rad. Juki o tome pie: Uo sam pripoviedati, kako je bivi lievanjski kape
tan Firduzbeg dao bezplatno sieme svojim kmetima, da posiju kukuruz, a oni ga obare
pa posij u, te kau begu, da u njihovoj zemlji nemoe niknuti! Beg se dosieti tomu, da
jc njima merzko oko njega - kukuruza - ugtbati ledja, tc jim izpravi tabane").
Interesantno je napomenuti da je Fir dus elio da u svojoj kapetaniji uvede ga
jenje dudova. Vanost te kulture uviao je i Ali-paa Rizvanbegovi, koji je na tome
privrednom sektoru bio pionir u Hercegovini. U pismu od 27 februara 1835':;) Firdus je
molio Lilienberga, koji se, kako je uo, zauzeo za saenje dudova u cijeloj Dalmaciji,
da mu poalje, uz naplatu, 1000 dudova jer eli da vidi da li mogu podnijeti bosansku
klimu.
Firdus jie nastojao da franjevci dobij u dozvolu za gradnju svoje kue u Livnu.
On je naao zemljite, pribavio isprave i uputio franjevce u Fojnici da isposluju jo
bujuruldiju od vezira. U pismu koje im je pisao 6 februara 1835 lijepo ih pozdravlja,
istie kako je uvijek bio njihov prijatelj i da eli vie dobro Kerstianim (katolici:ma)
nego Arkachim (pravoslavnim)!")
Firdus je temeljito opravio vodovod koji opskrbljuje Prusac vodom. Na Ravnima
(Firdusove Ravni) sagradio je veliki konak i tabiju, a u elebiu nadozidao staru kulu.
Konak je izgorio za vrijeme ustanka 1836 godine").

Livanjski ustanak i FiJ:dusova smrt

Poetkom 1836 izbio je ustanak u Livnu protiv Firdusa. Austriske vlasti u su
sjednoj Dalmaciji budno su pratile dogaaje u Bosni i Hercegovini jer su ustanci i
unutranje borbe u tim krajevima ugroava]i mir i u pograninim predjelima. Izvje
taji guvernera Dalmacije grofa Lilienberga ministru policije grofu Sedlnickom" ) do
voljno jasno ilustruju kako je dolo do Livanjskog ustanka i kakav je bio njegov
razvoj i kraj. Razumije se da bi Livanjski ustanak bio potpunije prikazan kad bi se
pronali i turski izvori koji govore o tome. Zas'ad smo upueni na austriske izvore koje
je naao Nikolajevi u arhivu Ministarstva unutranjih djela u Beu i prema njim:l
moe se ovako rekonstruisati tok dogaaja.
Kao pristalica sultanovih reforama, Firdus je pokuao da regrutuje mladie u
novu vojsku i da ubere nove poreze. Protiv toga ustadoe Livnjaci polovinom februara
1836. Ustanici, kojih je upoetku bilo 300--400, prisilili su Firdusa da se povue u
tvravu. Broj ustanika ubrzo se IPoveao na 700. Uzaludni su bili svi pregovori i ve
zirove zapovijedi. Pukaranja oko opsjednute tvrave bila su esta. Firdus se uzdao u
pomo susjednih kapetana. Jedan od njih poslao mu je oko 150 ljudi. Ali kad S'u oni
vidje]i na d monost ustanika, vratili su se u svoj kraj ncsvrena posla. Tih dana stra
dalo j,e hriansko stanovnitvo u okolini Livna zbog pljake koju su vrili ustanici. Ni
franjevci u Lj ubuniu nisu bili poteeni.
Ustanici su izjavljivali da ostaju vjerni sultanu, ali da se bore protiv Firdusove
samovolje koji, umjesto 75 regruta i 40 kesa poreza, koliko sultan nareuje, trai 300
regruta i 70 kesa.
7 marta 1836 doao je u Livno s-pecijalni izaslanik bosanskog vezira s bujurul
dijom u kojoj vezir prijeti Firdusu i ustanicima da e odgovarati svojim ivotom za
svaku tetu koja bi nastala u daljoj borbi.
Izaslanik je uloio sav trud da skloni ustanike na poputanje i pokornost Firdusu,
ali ovi su uporno zahtijevali da se Firdus udalji i da vezir postavi drugog muselima. Toj

8") K r e e v lj a k o v i , Kapetanije ..., 132.

8') B o n j a k (J u k i ), Zemljopis i povies-tnica Bosne, Zagreb, 1851, 29.
' o') DAZ, Atti p l'esidiali. _', anna 1835, Cell'traJ. Acten, busta XV (183).
'U) M aT a e o B YI h, <t>oj>HJ1'QKa pereCTa (Orro:-.reB'WK LXVII CKA, Beo-l'p.a\ll, 1930-, 254-255).
") K r e e vl .i a k o v i , o.e., 1302 i 133.
8H) H 11 K o JI a j e B YI h, IIp,YIJIo311 Oocaa>CKoj I1>CTOPHjHW3 1836 rO,llJ1'H (Glas nik Zemaujskog
muzeja 1910, Sarajevo, \ 911, 64<6 i d,).
108 Dr H aj'l'Lldin C u ri

e lji p obunj en ik a vezir je udo v oljio i 13 marta 1836 doao j e u Livno nj egov kizlarag a
sa pr'a tnjom od 50 lj udi i novom bujuruldijom kojom j e kizlaraga postavlj en do dalj e
odredbe za zas tupnik a liva njskog muselima. Ustanici ~ u mu dozvolili da se nastani II
pred g rau i da stupi na d u nost, ali mu n is u dali d a posj eti Firdusa u tvr a vi .
Kizlara ga je dostavio Fi.rdusu vezir ovu zapov ijed da odmah kTenc na svoja do bra
naj manj e 10 sati od Li v na ili u S a raj evo. Ali mu Fird us porui da e se bo r iti do po
sljednj eg ovjeka , da e u mrij e ti s orujem u ruci i d a n i u kom sluaju n e e otii iz
Livna i .p redati svoj e po a sno mj est o dok gG s ultan ne smij eni.
Me dutim, poslije dugih pregovora izm edu F irdusa , n ovog muselima i ustanika
dolo je do s porazum a . Firdus u je dozvolj en o da n a p us ti Livno sa svojim pristaEca mu
i da mu se obezbijed e sva transiPortna sredstva. D a bi bi'o jo s igu rn iji, ustanici s u mu
ob e ali dati nekoliko sinova najuglednijih livanj skih mu slimana k a o taoce . Ne v jeru
jui Llstanicima , Firdus je provalio zid na tvra v i 21 marta 1836 i sa oko 100 svojih
vj ernih pristalica napustio Livno i sklonio se na svoj e imanj e u ele biu.
Novi muselim po e o je da kupi porez i d a us posta vlja re d, ali su Livnj a ci zauzeli
tvrda v u odmah poslij e Firdusovog odlaska. Oduevljeni t im svojim us pjehom i nez3.d o
voljni uvo e nj e m r e foram a , prijetili su d a e , ako bude potre bno, ii i na Sarajevo da
protj eraj u v ezira.
Ovakvo sta nj e u susje dstvu zabrinjavalo je L il ie n berg a jer je moglo b iti v rl')
te tno za mir u Dalmacij i kao t o je to bilo i 1831 i 1832 g odine. Lilienberg je alio
to je Fir'dus udaljen i u izvjeta ju grofu SedI nickom od 2 a p rila 1836 nagl a ava : U
svakom s luaju vrlo mnogo smo izgubili ud aljavanj em k ap id ibae Firdusa jer je on bio
vrlo zahvalan za ljubaznos t k oju sam mu ukaz ao kad je ov a mo pobj egao prilikom r e
volucij e u Bosni 1832 godine ; i kako se nj e gov kadiluk protezao oko 20 nj e m a kih milja
du nae granice, mogao sam, s obzirom na ispade s one strane, na cijeloj vrlo tekoj
grani noj liniji sa sig urno u raun a ti na nj egovu p omo ,, "' ) .
Po dolasku u el e bi, Fir dus je, 23 ma r ta 1836, pisa o Lilienbergu molei ga z ~
savjet i posredovanj e kod Porte, tj. da Lilienbe rg prek o austris kog inte rnunciusa po
tvrdi Firdusovu nevinost i vj e rnost s ultan u, te d a mu dozvoli da doe u Dalmacij II
radi p oblieg savjetovanj a.
U odgovoru na ovo pis mo, 1 a prila 1836, Lilienbe rg je savjetovao Firdusu da
preko bosanskog vez:i.ra opravda svoje dr a nje, da izvj esno vrijeme mi r no posm a tra
razvoj doga aja u Livnu je r bi moda iz daljeg razv oja politikih prilika u kadiluku
mogao doi do izr aaja dokaz o njegovom ispravnom dra nju. U s luaju d a Firdus bud(!
pris iljen da se skloni na austrisko tle, Lilie nbcrg mu je ob e ao da e ga rado primiti.
Osim toga, izrazio je svoju spremnos t da Fi r dusovu eventualn u molbu Porti ili jed
nom od njpnih min i ta rCl, zap e aenu, otpr emi u Car igra d.
U meuvrem e nu ustanak se nije sti avao . Ustani ci s u dobiv ali sa svih stranCI
mala po j aanja, tako da se njihov broj pop eo n a 1500 lj udi. N er edi u Livnu poj a a
vali su se svakog dana. Novi muselim sa s vojih 50 Arna u ta bio je n e mo an prema usta
nicima. Arnauti su traili platu i kako livanjsk i muslimani n isu htj eli o tom ni da
uju, po e lo je pljakan je FirdLlsovih kua Ll Livnu i oblin jim selim a, pri e mu nisu
poteen e ni ,o kolne hrianske porodice.
Za to vrijeme Firdus je utvriv a o svoj u kuu u eleb iu. Ustanici su poveli 3
njim nove pregovore, koji su trajali do 3 ap rila 1836. P redlagali s u mu d a s njima
poe na Sarajevo d a bi prisilili vezira na uk idanje sv ih poreza . Poto je Firdus odbio
ponudu us tanika, oni su, tri dana k as nije , krenuH na e lebi .
Obavijete n pravovremeno o broju ustanika, Firdu:; se povukao na s voje drugo
imanj e u Crnom Lugu da bi bio blie austriskoj granici. Ali k ad je domao da je i
njegov ,p olubrat (Ahmed-beg Kulenovi), u iju se p omo u zdao, preao na stranu
us tanika sa oko 240 ljudi, n i.je mu preostalo nita dr ugo n eg o da se p re baci na austri
sku te ritoriju. 8 aprila 1836 preao je granicu kod Uni ta zajedno sa 63 svoja ovj e ka
i sa starom majkom. Njegov prtljag natov a r en n a pet kon ja, koji je u urbi moga o da
spa se, p rebacio je preko granice njegov vj erni sluga Mujo Vreb a c. Austriske vlasti

SfJ) O. c. , 651.
 Pesljednj i livan jski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 109

uputile su bjegunce preko Vrlike u karantenu kod Sinja. Po izlasku iz karantene, Fir
dusova majka i vei di o pratnje povratili .su se svojim kuama je r su im austr iske
vlas ti uskratile mate rijalnu pomo .
Dok se Fil' dus nalazio u Dalmaciji, ustanici su, pod vostvom Ahmed-be ga Lju
bunia i Buatlije, krenuli na Saraj e vo. Medu njima bilo je 140 Livnjaka, dok su os't ali
bili dj e limi.no iz okol in e a dj e limino iz Krajine. Na svom pohodu prema Saraj e vu
u s tanici su naili na dvije de putacij e, j edn :'1 iz Travnika, drugu iz Saraj e va, koje su
im stavile na znanj e, uime stanovnika tih kraj e va, da s njima ne ele imati nita za
jedniko i da ostaju vjerni sul tanu . Poslije mnogih debata i un e prepirke, jedan dio
ustanika iz Krajine vratio se kui, dok je g lavnina krenula prema Skoplju. Kad Sll
doli do Skoplja, njihov broj iznosio j e oko 3000 ljudi, ali meu njima nij e bilo usta
nikog pole ta i sloge . Ususre t im j e pola masa od oko 7000 musLimana, vjernih sul
tanu, koji su se, po vezirovoj zapovijedi, smjestili kod Buso v a e i zaposjeli prelaz
pre ko Radovan-Planin e. U is to vrijeme sarajevs ki i travniki 'prvaci poslali su ustani
cima drugu deputaciju koja ih je opomenula da odustanu od svojih greaka i d a se
pokore j e r e u protivnom svi na nj ih uda ri ti.
Usljed takv e situacij e us tanici iz Livna i okoline vrate se kuama. Ali odmah PI)
dolasku priprem~ li su topove za odbra nu .i er su se bojali da bi snage koj e su bile po
staVljene protiv njih kod Busovae mogle k renuti na Livno. U Livnu je glavnu rij e
im a o voa ustanika Hadi-ato i z mi, tast Firdusov, prema kome je novi muselim bio
n e moan. I ustan iC!i iz Krajine koji s u bili stigli do Skoplja vra t ili su se preko .Jajca
u svoj kraj. M e utim, to sunirivanje n ije dug o potrajalo.
Lillienberg je u tome vre m e nu bio obavije te n da se broj Firdusovih simpatizera
u Bosni toliko smanjio da s u i oni koji Sl! bili nj egovi prijatelji i pristalice bacili n Cl
nj eg a svu krivicu jer nij e htio da izvrava s ultanov e zapovijeda blago, kako je to sultan
elio, nego sl1om, i time izazv a o pobw1l1 naroda.
Ne koliko da na .po dolasku u Dalmac iju uputio j e Firdus Lilienbe rgu pismo, dati
rano u Sinju 13 aprila 1836"). U pismu ga upoznaj e s dogaajima koji su pre thod ili
njeg ovom bj e kstvu i naglaava da mu bos a nski vezir nije htio pruiti pomo kad je
bio u najnezgodnij e m p oloaju. Izraava veliku zahvalnost Lilie nbergu i aus tris kim
vlastima koj e su ga primile sa puno p a nje . Po slije ramaza nskih praznika namjerava
krenuti u Carigrad da i znese. sultanu f a talnu nesreu koja ga je snala zbog do
brog izvrava nja nj egovih visokih zapovijedi i nar eenja . O s vojoj namjeri obavij estio
je bosanskog vezira, stavljajui mu n a znanj e da je prebj egao ne zato da njemu
izmakne v e da se sp ase sigw'ne smrti koja mu je prij e tila.
Firdus j e elio da se r ehabilituj e i da se povrati II zemlju na svoj ral1lJl !poloaj.
U odgovoru na nj egovo pismo bosa ns ki vez ir ga je uvj eravao da on uiva veliki ugled
i kod njega i kod P or te i da e biti postav lj en ,n a svoje mjesto im se vlada u vrsti.
Meutim , Firdus je morao ek at i n a svoj pov ratak u Bos nu sv e do septembra 1836" ').
Ali po povratku u Bosnu, nij e zauzeo Ip oloaj koji je im ao, n ego je, po naredenju bo
sa nskog v ezira, otiao na svoje imanj e kod Fojnice.
U m ecluvre m e nu su u sianici u Kra ji ni ponovo postali aktivni. Oni su uputil i
s v ima kapetan ijama u Bos ni poziv na pobunu . .Jedan takav poziv primili su 15 juna
1836 i Livnjaci. Na iboru koji su odrali d olo je do vrlo otrih debata i elo Hl juna
nije nita odlu e no. U gradu je zavladalo anarhino stanje.
An a rhino s t a nj e zahvatilo je i veinu pograninih krajeva, naro ito !p'redj ele
i.-: m edu Kupresa i Livna . Iz Lilie nb e rgovog izvjetaja od 17 jula 1836 vidi se da su II
Sarajevo d ole nove h 'upe za lIspos tavljanje r eda. Bosanski vezir elio je da povrati
Firdusa. Z bog toga je dolo elo sastanka Lilie nberga s Firdusom, 10 jula 1836, n e dale ko

fl O) Kopiju pisma na tall ijanskom jeziku obj avio je N ikolaj e vi , o. c., 655-656. P ismo je
u pr evodu obj<wio Muji u Rrilozim a za ol"ijentalnu fi lologiju i isto.ri j u jugosloveruskih na'I'oda
l=()d tu r'9k()m vladavinom , sv. III-IV, Saraj evo, 1953, 601-602 .
"J ) N e d i (Pol'a'Z baah . . ., 117) n e t a no kae da je FiTdus pobjegao pl'eko Dalmaci.i e II
Ca,rlgrad i da se vra,tio II Bosnu 1837. Tu n e tanos t prihva tiO je i Kr eevIjak ov i (Kapeta nij e .. .,
132-133). Fini-us se, k a,1;:o se to vidi iz izv} t.a ja grofa Lilienbcrga od 17 septem bra 1836, uputio
II se,ptembru 1836 iz Dalmac ije u Bosnu.
110 Di' Hajnrdin uri

od i'benika. Tom prilikom Firdus je saoptio Lilienbergu da, po izriitom nalogu vezira,
prije nego to pree u Bosnu, mora ispitati kako bi ga primili prvaci Livanjskog kadi
luka . Zbog toga je zamolio sv{)je prijatelje da saznaju da li e ga rado primiti ako sve
to se dogodilo nekanjeno preda zaboravu. Spomenuto je da je Firdus, po IP ovratku
u Bosnu, otiao na svoje imanje kod Fojnice, to je najbelji dokaz da ga livanjski
prvaci nisu eljeli u svojoj sredini.
Ustanike snage iz Krajine i iz livanjskog kraja okupile su se kod Kupresa. Hadi
ato izmi pozvao je .stanovnike Livna i naredio da iz svake kue ode po jedan na
oruan ovjek u Kupres.
Protiv ustanikih snaga okupljenih kod Kupresa krenuo je, po zapovijedi bosan
skog vezira, Osman-paa sa sultanovom vojskom. Izmedu Kupresa i Vrbasa ustanici su
razbijeni. Odmah zatim Osman-paa je krenuo protiv Ali-pae Fidahia iz Bijeljine i
njegovog brata Mahmud-pae iz Zvornika koji su bili skupili velik broj ustanika i kre
nuli prema Vranduku da ga zauzmu i da usp{)stave vezu sa pobunjenim Krajinicima.
U brzom maru uspjelo mu je da preduhitri ustanike i da 16 septembra 1836 ue u
Vranduk. 17 i 18 septembra dolo je do krvavog okraja izmedu ustanika isultano..
vih trupa. Najea bitka odigrala se kod epa. U njoj je uestvovao i Osman-paa.
Ustanici su pretrpjeli poraz i u ruke pobjednika palo je oko 300 zarobljenika. Tom pri
likom Osman-paa je dozvolio svojim vojnicima da opljakaju e,-pe koje je bilo uz
ustanike. Ovu vijest javio je Lilienbergu Firdus koji se,po povratku u Bosnu, Ll tn
doba nalazio na svom imanju kod Fojnice.
Poslije poraza ustanika kod epa Osman-paa je naredio da se braa Fidahii
sa njihovim potuenim ostacima gone do Bijeljine. Ustanici su pokuali da se odupru
kod Bijeljine, ali su, poslije 16-asovne borbe, bili potpuno potueni, a njihov voa
Ali-paa Fidahi bio je zarobljen.
Po uguenju ustanka, Osman-paa je imenovan livanjskim muselimom i nare
deno mu je da zauzme livanjsku tvravu. Sa 600 ljudi on je doao u Livno 22 oktobra
1836 i bez ikakvog otpora zauzeo tvravu. Ustanicima je naredio da bunu pripravni za
eventualni odlazak u Carigrad. Iz najsiromanijih sloj eva obrazovao je ne;:natnu miliciju
za slubu u gradu. Niko drugi osim milicije nije se smio pojaviti naoruan na ulici. pu
enje duhana bilo je zabranjeno. Osim toga, pokoreni ustanici dobili su nareenje da
hitno oprave razorene Firdusove kue u Livnu.
Poetkom novembra 1836 otpremljeni su u okovima pod jakom vojnikom prat
njom u Travnik ustani~ki prvaci Ahmed-beg Ljubuni i muftija Kuvidli. Ostalim
prvacima, izmiu, Buatliji i dizdar-agi, u spjelo je, poto su po .svoj prilici podmitili
Osman-pau'"), da mjesto njih budu odvedeni njihovi unuci""). Osim njih, u Travnik su
otpremljeni jo neki prvaci. Po dolasku u Travnik, Ahmed-beg Ljubuni je odmah
pogubljen, dok su ostali zatvoreni
U to doba Firdus je preao sa svog imanja kod Fojnice veziru u T :f avnik. Ve
zir je primio jednu deputaciju iz Livna koja je poloila zakletvu da e biti potpuno
pokorna sultanovim zapovijeCLima. Poto je sam Firdus stavio fes na glavu svakom
lanu deputacije"'), deputati su puteni kui. Doavi kui, donijeli su vijest da e pa
sultanovoj zapovijedi sluiti u evropski organizovanoj konjioi.
O daljem djelovanju Firdusa, i kao politike linosti i kao ovjeka, nisam naao
podataka.
Pola godine kasnije uslijedila je njegova smrt, iznenada i pod udnim okolno
stima. O tome postoje razna miljenj.a.
U svojoj Hronici Kadi je zabiljeio da je bosanski vezir Vedihi-paa likvidi
rao Firdusa 1253 po hidri (1837) i da je Fitdus sahl'anje'n u groblju damije Lona-

9") H a a m, Livanj's ka buna 1836 g. (NCIiI'odna uzda,nica, kaJendar za go-dinu 1940,

Sara,jlevo, 17-5)
3) l:izmi i Buatlija zatvol'eni su 1837. Za Hadi-atu l:izmia pria se da je, poslije
smrti., ostaJvLo si-novima o.glromno bogatstvo.
"') Miralem smatr.a da je vezir time htio da pribavi zadovoljtinu Firdusu i da mu je
to bila "jedina satisfaikcija" u bOTbi koju je vodio kao ispravan dravnik. (Jugoslavenski list
bro-j 197, Sarajevo, 27-VIII-1930).
 Posljednji livanjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 111

rue u Travniku. Muji, koji je objavio taj podatak""), smatra da se on zasniva na na

rodnoj predaji. Na nadgrobnom spomeniku Ibrahim-bega Firdusa, postavljenom oko
1930, stoji natpis da je Firdus otrovan 183'7 godine""). Muji pretpostavlja da je i taj
natpis vjerovatno zasnovan na narodnoj predaji i tvrdi da postoji i druga narodna
predaja po kojoj je Firdus s taradao u lovu 7), ali ne iznosi nita detaljnije o toj pre
daji. Dok neki pisci dobro pretpostavljaju i tvrde da je Firdus otrovan, Nedi n e tano
kae da je, amei u Travniku, umro od tuge i alosti" ' ).
Na osnovu jednog sultanovog fermana s poetka mjese ca zulkade 1253 po hidri"),
koji je upisan u sidJlu travnikog kadije Saliha Redaije' '''') a upuen bosanskom ve
ziru Mehmed Vadihi-pai i naibu Livanjskog kadiluka, Muji je poku ao da rijei
pitanje Firdusove smrti ">! ). Iz toga fermana saznaje se da su n ek i Livnjaci prole go-

Sl. 3 - Nadgrobni spomenik Ibrahim-bega II Fil'dusa

u Travniku

dine bes pravno zapalili i opljakali Firdusov dvorac i da je kasnije umro Firdus ostavi
duan dravnoj blagajni 300, a drugim vjerovnicima preko 500 kesa novaca. Da bi se
dugovi isplatili, trebalo bi da se prodaju neki njegovi iftluci i mulk-imanja. Meutim ,
kako se ni prodajom ovih objekata ne bi mogli isplatiti svi dugovi, a djeca i ostali la-

!I&) M u j i , o. c., 6Q.2-60\3.

9") Ibidem, 6(}\3.

97) Ibtdem.

08) N e d i , 'o. c., 117.

O") Mjesec zulkade 1253 po hid~ri traj,ao je od 27 janua.ra do 25 februara 1838.

ll'") Orijentalni institut u Sarajevu, sidil br. :32, str. 58.

lUI) M u j i, o. c., 6(}3-604.

112 Dr Hajrudin uri

novi porodice bili bi lieni s redstava za ivot, ovim fermanom nar ed uj e se da Livnjac i
isplate Firdusovim nasljednicima 400 k esa novaca na i m ot tcte. O tome je na licu
mjesta bilo doneseno rjeenje i izdata i prava . Iz dalj eg sad ra ja fermana moe se
zakljuiti da je on izdan na osnovu akta bosanskog vezira ehmed Vedihi-pae , to
ga je vezir u.putio Porti i upoznao je sa cij el im s luaj e m. U tom aktu ukazano je da
bi bilo potrebno izdati ferman F,irdusovim naslj ed nicima da ubudu e , poto Livnja ci
isplate ovu ottetu, niko od njih nema pravo protiv nasljednika pokretati sudski po
stupak u pogledu ovoga, a u koliko bi se i to dogodilo, da im se tuba ne uva,k U tu
svrhu izdan je nasljednicima ovaj ferman preko spomenutog naiba, a njegov prepis
unesen je u sud.ski sidil. Muji naglaava da u ovom f er ma11u stoji da se u Carstvu
nikom ne smije praviti teta, a naroito jednom prijate lju moga uzvie nog Carstva,
kao to je navedeni umrli i da panja, inae okrutnog vezira V edihije, prema Fi!'
dusovim nasljednicima ba ca potpuno novo svjetlo na odnose Vedihija - Firdus, a na
roito onaj stav u spomenutom fermanu gdje se naglaava da je Firdusovim nasljed
nicima potrebno pruiti zatitu, jer je on bio jedan od prijatelja Carevine i izvodi
zakljuak da Firdus nije otrovan niti likvidiran na n ek i drugi na i n kako je to Kadi
zabiljeio u svojoj Hronici, nego da je umro prirodnom " mr u , ivei do poslj e dnjeg
momenta u prijatelj skim odnosima sa bosanskim vezirom Ved ihi-paom. Cini mi se
da bi za ovu apodiktinu tvrdnju trebalo navesti konkre tnij e argumente. Treba imati
na umu da je Vedihi-paa mogao imati d~ukliji stav pr ma F ird u.oovoj porodici nego
prema Firdusu. Ustvari, tako je i bilo. Nj:.'mu Firdu.sova porodica n ij ~ s m e tala, ali Fir
dus, kome je, istina, omoguio povratak iz Dalmacij e u B osnu, nije nikada , po povratku,
zauzeo neki odgovorni poloaj zahvaljujui u ,prv om redu V ed ih.i-p ai . Zar Vedihi
paa, kao politiar onovremenog orijentalnog kova, nije moga o da se rij ei Firdusa na
ovaj ili onaj nain, pogotovo kad je, kako to i M uji ka e, imao " lo is ku stvo s Firdu
sovom ,p olitikom, ili bolje re6i, samovolj o m ?
Na ovo pitanje pokuau da dadem cdgovor na osnovu materija la iz Dravnog
arhiva u Zadru ..
Austriske vlasti u susjednoj Dalmaciji primale s u izvjetaje od svojih korespon
denata iz Bosne o svemu ta se deava u ovom dij el u Turs I e . Namj esnitvo u Zadru
imalo je redovnog korespondenta i u l.;~vnu, koji je bio dobro obavijeten o s tanju stvari.
Vijest o Firdu sovoj smrti doprla je do Zadra za nekoliko elana. Ve 29 maja
274
1837 splitski okruni kapetan javio je Namj e.s ni tvu II Zadru dopi som N - r-" pored
ostalog, da je 22 maja umro Firdus u Travniku ' "").
Poto je dobilo deta ljnije podatke , N amj s nitvo je ja vilo u B e 1 juna 1837 '''')
da je, prema sigurnim vijestima koje su stigle u Livn o, k ap et a n Fi rdus iz ne nada umro
od trovanja (durch beigebrachte Vergiftu ng ) u Travniku . U izvjetaju se navodi kako
je dolo do toga.
Kada se po Bosni pronijela neoekivana vijest da je s ul ta n otputovao iz Cari
grada da se l' ino uvjeri o stanju stvari u uznemi re n oj provi nciji Bosni, pobojao se vezir
(Vedihi~paa) da bi se tada Firdusu pruila si gu rn a pr ilika za usmeni izvjetaj 0
nepravednim i nesnosnim naredbama u provin ci j i. Stoga je pozvao Firdusa u lov.
Firelus se -odazvao iako je izvj esno vrij e me bolov ao od groznice.
Po povratku iz lova, vezir je ostao li Divjak u, a Fird t s e vratio u pratnji n e kog
F)eira li Travnik. Ve na putu .mu je pozlilo i umro je istog dana, 22 maja 1837.
Po svoj prili ci, kae se na kraju izv J etaja, zbog n e. o k ivanog dolaska sl1ltano
vog, smatrao se potrebnim pokuaj izmirenja Osman-pae s k ape tanom Firdusom l1C
taj nain da se Firdus pozove da se vrati u Livno. M u t im , poku.~aj nij e lIspio. To
je dalo povoda trovanju jer je Osman-paa, iv e i sa vezi ro m " ll vrlo slonim odnosi
ma , zabrinut, naao razlog da promijeni odluku.
Iz ovog proizlaz:i najvaniji zakljuak: da je Fil'c1 u.s otr ovan umro 22 maja 1837.
Ovaj datum dosad nije bio poznat u naoj istorij i. Pre ma tome, milj ~ nj e ela je Firdu 3
otrovan dobilo je ovim istoriskim izvorom d ovo ljnu d k urnenta c iju.

10~) DAZ; Atti pl' e..<:;idiaJi ..., anno 1837 , bu sta un ic[1 ) cRtegorin G h ei n1e Akh: n (19).
7S4
10") DAZ, Att.i Pl,\?, idiaJ.i N X 11837.
 Posljednji liv,a njski ka,petan Ibrahim-beg II Firdus 113

Uee Vedihi-pae kao glavnog aktera u ovom zloinu moglo bi se objasniti

onim to se navodi u spomenutom izvjetaju Namjesnitva. Meutim, ovaj izvjetaj
otkriva jo neto: da Firdus nije stajao u dobrim odnosima s Osman-paom, koji je,
kao to je spomenuto, poslije uguenja ustanka, zauzeo poloaj muselima u Livnu i bio
u prijateljstvu s Vedihi-paoiTI. Kad nijle uspio pokuaj izmirenja, trebalo je ukloniti
Firdusa prije sultanovog dolaska. Sve to dovodi o zakljuka da je u Firdusovu smrt
umijean i Osman-paa.
Poslije Firdusove' smrti postalo je aktuelno pitanje njegove ostavtine dugova.
Firdus je, kako se to vidi iz pisma Osman-pae upuenog 2 j'.Ala Hl37 pretoru li Sinju" " ),
ostavio kod Vice Buljana u Sinju tri sanduka u kojima su bile pohranjene njegove
stvari. Osman-paa je u :: pio da dobavi spisak tih stval'i i da ga dostavi veziru Vedihi
pai. Ovaj je preko Osman-pae uputio pismo Li1ienbergu u kome mu je, kako se to
moe razabrati iz Osman-painog pisma od 6 avgusta 1837, upuenog Vici Buljanu' "'),
ponudio Firdusovu japiju koja se nalazila u Metkoviu kao naplatu za Firdusove du
gove. Ako bi preteklo novaca preko sume koju je ostao duan Lilienbergu, trebalo je
isplatiti i Firdusov dug Buljanu. A ako japija ne bi mogla isplatiti dug, Osman-paa
je uvjeravao Buljana da e nastojati da se sve isplati i da se ne brine da e mu ita
propasti.
Meutim, pitanje Firdusovih dugova nije bilo rijeeno u toku 1837 godine i pre
piska oko toga vodila se i u toku sljedee godine.
Poetkom 1838 Vedihi-paa je pos,l ao trojicu ljudi u Sinj da preL;zmu Firdusove
stvari koje su zadrane zbog dugova. Ti ljudi (hoda Dokoga, Sulejman efendija i Mujo
Vrebac), po dolasku u D<llmaciju, izjavili su da od roaka umrlog Firdusa nisu primili
potrebne novce i hoe da ostanu u Sinju dok ih ne dobiju. Ali Lilienberg je bio ne
strpljiv. On nije htio da se naplata duga odgaa. I samo iz ljubavi prema veZIirovoj li
nosti, kako kae u svom pismu od 23 februara 1838, upuenom Vedihi-pai' o"), pisao
je carskoj oblasti u Sinju da prieka do 20 marta. Poslije toga roka, ako se ne vrati
dug, ras,prodae se Firdusove stvari sudskim putem. to se tie .d rva (japije) u Metko
viu, LHienberg je doznao da su procijenj ena na 1100 iOTinti, ali je za prenos na
Korulu, gdje ih je nastojnik Firdusovih rodaka, Stefan Marijanovi, u dogovoru s
nekim Josifom Kutleom, naumio prodati, proraunat troak od 430 forinti. Lilienberg
se nije htio u to mijeati jer se dovoljno obezbijedio Firdusovim stvarima u Sinju, za
dranim za Firdusove dugove.
Iz pisma Vedihi-pae grofu Lilienbergu iz Travnika od 28 avgusta 1838 vidi se da
jc Firdus bio duan austriskoj 'blagajni 2000 forinti i da je to plaeno, a da je ostao
duan jo 1306 forinti dvojici trgovaca. Kako se vidi iz dalje prepiske 'U ' ), pitanj e Fir
dusovih dugova likvidirano je pri kraju 1838 godine. Skoro u isto doba podmirena su
i potraivanja dravne blagajne i privatnika u Turskoj, kao i trokovi oko Firdusove
sahrane' U').
Firdu3 je ostavio nasljednike: majku, tri ene i djecu.
ene su mu bile: Aj ia, ki Mehmed-bega Beirevia, kapetana u Ostrocu, H a
tida (poznata i pod imenom Zubejda), ki Sunulah-pae iz Travnika i Zejneba izmi,
ki Hadi-Cate izmia iz Livna.

HI') Ori.ginaJ.f::isma II DAZ, Atti presidiali "', anno 1837, busta VIII, eategoria. 1 ~6 (206) .
10[,) Original pisma u DAZ, ibid m.
x
lOUl Kopija p.isma li DAZ, Atti p.residiali ..., an'no 1838, busta VII, c.ategol'ia 1- 4 (217).

1(7) DAZ, ibidem.

'os) lYI li j i, o. e., 603, biljeka 31.

Gla s n ik Zemaljskog muzej a - - Is torija i Etnografija 8

 114 Dr Haj'rudin uri

Fh'dusova djeca su: Abdurahman-oeg 'o,), Muhamed-beg""), Zejneba, Umihana,

Umiulswna, Hatida, Emina, Rukija, Zulejha, Alijja i Fatima.
Ostavinska rasprava provedena je 13 safeTa 1277 (31 avgusta 1860) i tada su bili
ivi svi nasljednici osim keri Alijje" l ).

* *
Iz navedenih istoriskih podataka jasno se ocrtava po1itJika linost posljednjeg
livanjskog kapetana Ibrahim-nega II Firdusa. Njegove karakterne crte dobro j zapa
zio Muji'''). Kao politiar bez dosljednog stava i vrstine, on je lav irao izmeu jaeg
i slabijeg da se u pogodnom asu opredijeli na stranu onog od koga je oekivao vie
koristi. Neko vl1ijeme ta politika imala je uspjeha: Firdusu je polazilo za rukom d'!
ste'k ne povjerenje i Gradaevia i v ez ira i sultana, od koga je bio nagraen visokom
titulom carskog kapidibac. Ali njegova samovolja i tlaenje naroda izazvali su usta
:!lak, zbog ega je Firdus morao da bjei na susjednu austrisku teritoriju u Da1maoiJji,
odakle je uzalud nastojao da se vrati na staro mj esto. P031ije sklanjanja u Dalmaciju ,
1836 godine, Firdus nikada nije zauzeo poloaj koji je imao. I kada mu je polo za
: likom da se povrati u Bosnu, uklonjen je trovanjem zauvijek iz politikog ivota.

* *
u narodnim pjesmama iz turskog feudalnog doba ouvao se spomen o bosansko
. lercegovakim kapetanima. KreevIjakovi naglaava da ima dosta toga, to se u tim
pjesmama pjeva i s historijom djelimino ili potpuno podudara ''''). Kapetani, dizdar i,
negovi i age drali su naroite pjevae u svojim konacima. Oni su pjevali juna ke pje
sme uz dvoicu tamburu " ' ). Od svih kapetana u pjesmi se najvie spominju Firdusi
l Tuzle"').
Prema sadraju nekih pjesama teko je zakljuiti na kojega se Firdusa odnose.
U nekim IP jesmama spom inje se Firdus-kapetan pod imenom Fildus-kapetan, Firduz
kapetan .i Jilduz-kapetan. N e ki pisci tvrde da je Firdus-kapetan u pjesmi posljednji
livanjski kapetan Ibrahim-beg II. Medutim, sve pjesme se ne odnose na njega.
Jedan dio pjesama o Firdusima objavljen je u cijelosti ili djelimino" " ). Na Ibra
him-bega II Firdusa odnosi se pjesma Deveteri jadi koju je prvi objavio Petrano

lO") AbdUTahman-beg nije ' vrslO nikakvu javnu slubu. Bio je o,enj-en od Mustaj-bega
Rizvanbegovia iz Stoca. Ostavi udovac, Qenio se elebijom, kerkom Beir-beg a Miralema iz
Jemanlia. Poslije se Qenio po trei PUlt : uzeo je Meleu, k er Ali-bega Atlagi6a iz Livna.
Umro je naprasno oko :WI julw 1865, prilikom lova u selu Nuglaici. Iza, sebe ostavio je ker
Dulu od ene Cel.ebij e i sina Ali-bega od ene Melee. Dula se uda la za Ib rahim-bega Kapetano~
via iz V~t~ne, a umrla je li Mo;;ta,r u. (Za OiVe, P<Jd a tke zahvaljujem Abasu Fil'dusu). Ali-beg Firdu s
istakao se kao voa bo sansko -hercegovakih ml limana u autono mnoj horbi ip'od austrQ-ugarskim
reimom. --;
1111) Muhamed-b eg .ie ivio, povueno na svom po.sj edu u Livnu. Bio je oenjen Umom,
kerkom Ali- pae Rizvanbegovia. Poslij-e Okl~r:ta cije preselio je u Ca,r igrad, gdje jie i umro, 18709.
Iza sebe m;tavio j-e sina Ibrahim-bega i ked Celebiju i Izotu. Ibra him-bog je bio oenjen od
Mustaj-bega Dabi a iz Jajca'. Umro je u CaJl..~gradu 190:0. Celebija se udrula za Sulejman-beg.a
a Izeta za Muh8JI'em-bega, sinove Dervi-pa. e Teskeredia. (Za ove podaitke zahvaljujem Abalsll
Firdusu).
"J) Za podatke o provedenQj ostavinskoj raspr avi z3Jhvalj ujem ing. Aliji B ej tiu. Datum
ostavinske rasprave i imena nasljednika zabiljeio je i K il" e e v l j a k o v i (o. c,' 13\3).
112) M u j i , o. c., 604.
'-") K r e e v l j a k o v i , o. c., 6'1.
11') H ad i j a h i , Na re dni pjevai na dvoro vima ho-sansko-hercegovake aristokracije
(Nairodna Uzdanica, kal.endair za godinu 1935, Sa t'ajev(), 1934, 73---77).
115) K r e ii e v l j a k o v i , o. c., 62. Za Firduse tu se kae: Fill,dusi dOl aze u pjesm.i naj
vie II vezi sa djevojkama, udajom i enidbom. Oko dVora ovih kapetana etaJu se djevojke. Oni
i n Oise djevoj k'e. U jednoj pj esmi eni se F k dus-ka.petan o d Kulinovia. U Hormannovoj zbirci
eni se Mehmed-beg Fir dus od Kul enov ia. Rodbinska je veza postojala izmedu ovih dviju
1~lo rodica, aji nije bilo kapetana Fit'dusa Mehmed-b ega.
"lJ) Vidite : ,ll;cB e'rep11 jUJAI1 (CprwKe aa,pO ,1lHe njoc.Jl.l e J<13 EocHe (}K!FroKe), CKynHO I1X H Ha
CBl1je-r 1,13,1130 jepo::o.1O.I-lax E o r o Jb Y 6 TI eo T p ,a H o B VI fi, Y'lWI'eJb, Klbl1lI'a IT,p-S3 , Dl,pajeBQ, 1867, 339) ;
,lJ; .3 B Ji ,1\ o B Ti fi, OprrolCe Hapo<,(He t!ljeOJe J13 Eoc He (ne6 fIOKe), TIMPH~B() , 1884, 6 (pjesma, IPO d br. 2);
Zenidba ma.loga Omerage (1657) (Na.rodne pj esme mll"Slimana II Bo ni i H el'cegovini, knjiga l ,
 P osljednji liva njski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 115

vi"7) i koja je ispjevana, kako i Muji dobro primjeuje ), povodom Fil'dusovog po

U8

litikog kraha. Na Ibrahim-bega II Firdusa odnosi se i pjesma Paina ZubejdallO).

Zubejda (Hatida) bila je, kao to je spomenuto, ki Sunulah-pae, koji je bio bosan~
skli miri-miran'"U). Ibrahim-beg se u nju zagledao i oenio se njom. Ona mu je bila
druga ena. Spome nuta pjesma ispjevana je o njihovoj ljubavi i aikovanju.
Od s,v ih pjes ama koje se odnose na Firduse, a posebno na Ibrahim~bega II, naj
popularnija je, svakako, ona u kojoj se spominje Hana Pehlivana. U nekim varijantam,\
ove pjesme ime Hana pretvoreno je u Ana '" '). Ko se krije u tome, teko je sa sigur
nou rei. Po jednoj predaji, Ana j.e bila ki nekog bogataa Ilije Pehlivan::. , katolika,
iz Glamoa. Ta predaja tvrdi da je Ana oblaila odijelo muslimanskih djevojaka i
tako se dopala Firdus kapetanu, koji ju je vjenao ' " " ). Meutim, zna se sigurno da
se nij edna od triju Ibl'ahim-begovlih ena, koliko ih je imao, nije zvala ni Hana ni Ana.
Bez obzira na to, narodna lirska pjesma Hana P e hlivana , po obilju etnografskog i
folklornog materijala, spada u red vanredno lijepih narodnih umotvorina . Po nj enim mo
tivima n a pisao je Rasim Filipovi dramu Poetala Hana Pehlivana .
O Firdusima ima i ne objavljenih narodnih pjesama. Naprimjer, u rukopisnoj
zbirci Smaila O. B ra daria u Institutu za proll:avanje folklora II Sarajevu zabiljeene
su ove pjesme: Zmaj prileti s mora na Dunavo ' ""), Podigli se u lov kapetani '" ') i
Lipa Cama pokraj vode sama'"" ).
Firdusi su u n arodnim pjesmama opjevani n a zanimljiv nain . Premda je u ne
kim mata narodnog'pj evaa dola do jaeg izraaja i potisla stvarnost, ne moe im
sc porei ljepota izraaja, dirljivos,t, osjeajnost i ivost radnje.
Ako se ima u vidu da n e ke pjesme imaju i istoriskog osnova ili da sadre dosta
e tnografskog i folklornog materij ala, onda nj ihova vr,i jednost postaje vea. S te stran.;
one zasluuju p a nju i treba da budu predmet detaljnije strune obrade.
Iako se Firdusi kao kapetani ne istiu n e kim naroitim zaslugama u istoriji, nji
hovo ime ostalo j e trajno u narodnim pj esm a m a. To naroito va i za poslj ednj eg li
vanj sko g kapetana Ibrahim-bega II Firdus a.

PRILOZI

Na ovom mjestu objavljuj em dokumenta iji se originali na laze u Dravnom arhivu u

Zadru . Veinom su to pisma Ibrahim-bega II Fil"dusa , od kojih j'e devetnaest upu eno guver
neru Dalmacije grofu Lilienbergu (br. 1, 2, 4, 6, 7, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 116, 17, 18, 19, 20, 21, 22 i
23). dv~ pisma su lI!pruena preloru u Sinju (br. 3 i ll) .a jedno okrunom kapetanu u Splitu (br. 8) .
Ostala d okument.a su : molba l,o.vre Ka r..l ule Firdusu (br. 5), pismo n epoznatog ovjeka
Firdu:su (br. 24) i pima Osman-pae pret()Jl'u u Sinj.u i Vici Buljanu u Sinju (br. 25 i 26).
Samo- tri dok umenta su na talijanskom jeziku (br. 1, 2 l 4) a ostaJa su na n.aem i od
njih su neka samo a dresdrana n a talijanskom. Jezik i pravopis i jednih i drugih je slab. Objav
ljujem ih hrono1ok i sa svima pravopisnim gre Lrl'ma koj e se nalaze u original,i ma.

sabrao K o s t a H ii r m a n n 1888-1 889, drugo izdanje , Sarajevo, 1933, 1515-164) Dodatak

(ibidem, 612) ; Zemlj';:l iz ba'Clla k o,s ti svekrvi klevle tnici (Hrv81tske narodne pjesme, knjig.a peta,
sklQ::iila i izdala Mati<ca H rvatska, odio, df'Ugi, en ske pj.esme, ,s veska prva, Zagreb, 1909, 161-164);
Pa, ina Zub e jda (Hl~vatske na.rodne ,pjesme, knjig.a is edma, ~zdaJ.a Matic.a hrvatska, Zagreb, 1929,
221-222); o g o, J edna ljubav }i irdl1s-<kapetana (NOiVi behm br. 12, Saa'ajlevo, 1929, .186);
S a h i n o v i , H ana P ehliva'n a (Na predak br. l, Sarajevo, 1934, 6-9); A l i i , Fkdus-kapetan
i lie:pa H ana Pehlivana (Osvit" br. 67, Sall"aj.evo, 1943) ; D i z d a r, PoetaJa Hana Pehlivana (Sev
dalinke, Sarajevo, 1944, 15'3).
ll ,) II e T p a H () B J1 h, o. -C., 339.
liS) M u j i , o. C., 60'1.

UU) Hrvats ke na~'odne pj esme, knjiga sed ma ..., 22'1-222.

l eO) Paa sa dva bug~a . Umro je u Travniku 1811.

leI) No ri behar br. 12, Sa~'ajevo , 1929, 186, Osvit hr. 67, Sail'aj evo, 1943.

,e") N.ap1"edaik br. 1, Saa'ajevo, 1934, 8.

e
l 'l) Sv. I, &9-7.0. U (}voj pje,>1ni spominje se erka pae Atlagi a kao() unuka Fit'dus

kap etana i vjerna ljuba zmaja IrJlemenita .

["') Sv. II, 58-61. Motiv ove pj esm e je rtva simn koju ini seSTtr,a Fitrduz ka!peitana da
bi s p asla brnta.
l" .) Sv. IV, 143- 145. U ovoj pj esmi govol'i se o carovi u koji je posestrio lipu amu ,
kerk u Jilduz kapetana.
8*
116 Dr Hajrudin Ul'i

1
Firdus Lilienbergu, 16-X-1834.
Eccelenzza
Memare delle tante Benefiezenze r1cevute dalla banta di Vostra Ezzelenza che mi stano
sool pite nel Cuore che giammai m i dimenmehero otenute nelle Dizgrazie mie saferte, ardisco d:
ra,ssegniarle qvanto in .a; resso s11;o per umi1iade.
Sua Eccelenzza nostro GovernatO're nell.:! Bosnia dopo che sia informato Sulla mia eon
ciotta essend.o da p.oco ail iv.ato egli a comandarni avoluto metermi qual capitanio del Cireano
k'lrJ0' d i Livno come lo era per il passato e come lo er<1no i mlei Antenati per cui Sento
riconossenza e fedelUI primo Al mio Sovrana epoi Al mio Veziri{).
Ora mi AJtro.v o Capitan io di Livno mi Offro ai Ce mandi di Vostra Eccellenzza , equa
lunque cosa potessi io Fare mi prestero per serviria con tutto il Cuore, anchese si trattasse di
perde'l'e la vita 10 faro bensubit.o, mentre mai e;:oi mai mi dimentichero letantte grazie daH'
Eccelenzza Vostra otenute .. .
Avendo intesa che Vostra Eccelenzza s i atnwa'Va a Vienna ed arvendo Sa,puto che entro
il Ccrente mese dela trova.rs,i a Zara, co'sl non a'Zzardai pr1ima la mia Servitu.
L a prego Eccelenzza di racomandal'mi al Vostro emio Buon Sovmno Francesco ,pr,imo
Imperatore e Re che col Suo 'Cuore Bao;i1Ssi!rno a fatto tantti Beni ai mie Pat rioti Bosginaazi,
ed Essendo Egli il pili Buono dei Monarchi e Sovrani dela Terra Vardl col mezzo di Vostra
Eccelenzza proiegiere me ela mia FamigH.a. Come Sara antecipato dal mio Agente in Sua
Assenza, Giorni Scorsi ediretto A Sua Eccelenzza Con.sigliere Au.lico e Nobile di Clumezkij il
quale tutt.o li presentera.
Permetta che Abbia l' Onore Eccelenzza di Baciali la Mc, no
Livno li 16 Ottabre 1834
(Muhur)

Servi tore Obbl i);o Osseqmo

Ib na imbegh Firdus

Catpitano di Livno

(DAZ, Atti presi/dialL riell' J. ll. Govemo della Dalmazia, anno 1834, busta XI, ea1egoria

2
Firdus Lilienbergu, 25-1-1835.
A Sua Ezzelenza, Governaoo r,e Generale Civile e Militare Conte di LiJienbergh.
La pregiatissima di Sua Illustrissima Ezzelenza Lettera di sei Gena"j.O' congrandissLmo
mio piacere o< rieevuto ed or.a n onr:osso fare AltPO che infinitisimament rendergll Mille Grazie
a Sua Benevolenzza Senza Miei meritti verso, me Avutti : Leq ualli ricevo ogni Giorno di Sua
Bo<nta ed io' posso lo darmi avendo un pro,t tettere erni Vanto (?) che nessu n alb1Q in B osnia non
Abia.
Risultato di nostra riunione a Mosta,r estutta in Segvente Maniera Esendo Uni t!'si due
EZ1Jelenze Governatori con Azzif Efendia nel Pallazzo, di Allipasc ia ed anche la Seduta e S!lutta
proseguita nel di 22. Decenbre p. p. Ed Erimo tutti Comandanti e Musellimi di Bos nia Fuori di
NIahmut Segh Muselim di Tuzla ed i Croazia. di quella parte di unna non era n essuno : E eon
pari il Azzif Effndi nella nostra Seduta. con Decr t to di G ran Ve zirio nel qualle Si CO'nieneva
Ordini di Gran Signiore e Come Sua Maest.a nostro Inperatore volle Organizza:re la Bosnia
c,o me che a L organiza>tto !lutta. In,p ero Ma a distinto e riconpensato la Bosn ia e in Maniera
Altra e la Organizzazione A1tl'e non vUiole dalla B(}'s nia che sollamente una Recl;uta di Sooldaltti
cehe si chiarnano Suoi ma non Nizzam Asker che contitolo Rediffe As keri equesti So-ldati
Starano ogni uno a Suo Pa.eze promette che non li Lv,e ra Senza gra.nde Bisognio, ed Ordina
che due Volte alla Settimana fa,n o Ezercziczio Vestiti alla Mi1ita re e noi tutti Muselimi Siamo
Statti contenti aquesto ordine ed abiamo resa Mille grazie a n ostro Mona,rca qvan do ne Abia
distinto di Altre Provincie. Mia in Diverse Parti della Bosnia la Plebagl!ia Vuolle fare temuco (? )
di nuove Riv.oLuzioni m agval alom Speriamo in dio che Ji Sodifaremo (?) e Ii SoJti;omettere mo
all i Ordin i edesiderio di Nostro Sovrano< .p r ke Subitto Abi<lmo danto la Rispo.s ta <;ioe Mazza r
E Sigilla to (?) e Speditto (?) al Gra n Vezirio ed Atendiamo il Nuovo Ol' dine da Costantinepoli
per potere Cominci.a.re a Mettere Regala e o,r ganizzazione: Anehe i IVIiei Pa esani nonsonv ben
 Pusljednji livanjski kapetan Ibro.him-beg II Firdus 117

pensvalSi di questi Ord i-ni perke non Capiscono il De6iderio di Nastm Monarca e Benev0'lenza
Ma con Ajuto di Dio S0'lipe.rsva.dere di tutto perke prima Voglio Morire ohe Essere Infedelle
al Mio Monarca ed a SU0'i Ordini e Sconpa.rire aipresso i Mid Amiczi eBenefatori perke quel
che o prrome'S!o una Volta non Ca ngiara Mai.
Per lo Statto di Sa1ute graziemo all Altiss irno da noi in Bosnia e Ottimo per via di
Ma:llatia Pes.tifew non Si Sente in nes una pade Fuori che odlevarto da un Co.riere di Con
,s-ialn tinopoli che ancora Si trova ma che non Abia F.a tto n essufl'i progressi Fuori in Evropa la
Detia Mallatia.
Oggi Mi Arivo Coriere di Sua Ezzellenza Allipascia con una lettera diretta a Vostra
Ezzelenza ed ame appogiata per Se,lecita Spedizione ed O lonore di Agiunger la Spedindole
Subicte Al IIImo Sigr. Prettore di Sign e Racolmandandogli la Solecita Sjpedizione perke il
Coriere attendera la Ri !'i~ !Ota qui apresso di me Ora Mi Pwtesto per Senpre A Suoi Comandi
e dir.ezione pr,e ga ndola di Co regierme Senpre Ovesendo mio. fallo quello Sara il mio Bene e con
profonda Stima ed onore mi Rassegnio.
Di Lei
UmilissimD Osseq: mo Servo
Ibra,i:mbegh Muselim Firdus
Livno li 25 Genajo 1835 (Muhur)
X
(DAZ, Atti presidiali . . ., anno 18035, busta XI, categoria 1-6 [179]).

3
Firdus Danielu Pelegriniu, pretoru u Sinju, 25..1-18:35.
Buduchi dajerni danas dosla. knigha od AlIi Pascia iz 'Mostara za gniovu Eccel.enzu Gosp:
GDvernatura u Zadar i tako evo ja Prep ()ru{!.iuj~m Vama daucinite Glubav uputje uputiti
aj.a,s am istome pisao da na Va,s sagliem zasto ov di odgovor tatar u Mene ~eka i sarczano,v,a s
Pozdravglia.iud Jesam
Za Vazda
Priategl
U Livnu na 25 Genj 1835. Ibraim Begh Firdus
Muselim
(Muhm)
X
(DAZ, Atti presidiali . '" anno 1835, busta XI, categoria 1-6 [179]).

4
A Sua Ezzellenza
Firdus Lilienbergu, 27-II-1835.
Governatore Generale Civile e Militare della Dalmazia Ra gusa e Albania Austriaca Conte di
Lilienbergh Inssignito delli Grandi O l'd ini Cavalareshi dello Stato e Foresti.eril
E ancora io sono moLto obligatto rill1graziando a Vastra Ezzelenza per la premu.ra che
sia degniarta prendere verso Sua Ezzelenza il Pascia di Mostar per ordinare e spedirli cosi
irettolosamente il Medico. a me fu molto gratto. e col mederno ho ricevuto la Pregiatissima
ed a me gratissima Lettera di Vostra Ezzellenza dalla quale con il mio gmnd.e Zelo {J' rilevato
tutto, che :si c-onteneva infinitamenrte il mio e dovere a ringraziarli velSO l' Amore che prende
Vostra Ezzellenza per me.
I nostri Turchi Croati nuovamente vo.g liono fare delle turbolenze e .rivoluzioni, e fanno
delle radunaonze per Solevarsi contro li Ordini Superiori ed io avevo ricevuto l' ordine di sua
Ezzellenza nostro Daut Pascia per andare in quelle parti, se per caso rnai li quietarli io potrei
ed iD mi tro vo in Mio Vilagio adesso a C;::zarni Lugh non potendo proseguire il mio des.tino
perche io o inteso che sonno in quelle Contorni di Affa,ri s.rii e che $aria inllltile o quetarli con
Maniera perche quella gente e nazio-n e indif.erenrte dalle Mtre n azio-ni, eu lo le Mandato un
mio ommo pratico che esamini prima, come vanno li Affari tra lora. Se potrano giova1re le bone
operacz ioni, ed allora io mi portera perche io forza non h o Suficiente per S'Otto porli, perche
quanto io rilevo che fanno in Massa delle radunanze e turbDlenze che in fine non gli giovera
per nulla, ed io mi portera a Casa se vedro dal mio hommo quando 'c he rito<rni di quell.e !parti
118 Dr Ha.irudin lU"i

('he non potrano giovare Bone ma.niere, e nelI' rileV<lJ:e d al mio Agen te la sCl'ivero Subito come
Affari vanno.
O inteso che Vos tra Ezzf!lenz.a abbia preso Cura pe r la piantag ir;ne de lle Piante di Ge1si
per tutta la D almazia, Scusa Ezzelenza di mia liberta tanto presa pr(>ga ndola di Provedermi
Milla GeIsi ma non incaima ti e dirigiemeli pel' li;! via di Spala to e l Conto di detti qu ello che
Sara le sara Subito SborS<)tto da me voglio anche io prDvare i nostri Contorni Se potra
riuscire qualche utile se potrano nostra elima sofrire, se p er caso Occoresse a Vo stra Ezzele nza
scrivere a me prego che mi Sc riva con Ca'l'attere turco ,~erc he il mio Scr'ivano oggi prende
Viaggio e non po o Sau:;le!re qU3!ndo SaII'~'a di. rilomo. Ora con La mia piu rp rofondo. Stima e
Venera.zione mi rassegnio a Suoi Comandi.
Di L ei
Uml is m o De ViIIo
Obigmo Servo
IbraimbeghFil'dus
(Muh ul')
Muselim di Livno
Carni Lugh 27 Febraro 18-35.
(DAZ, Atti pl'es idiali ..., anno 1835, Central Aden. busta XV [183J).

5
F.ra Lovro Karaula Fil'dusu, 1-V-1835.
Molba
Na Priuzvishenoga Gosp odi<;icha, i G ospodskoga Sina Ibrahim Bega l"irdus Capet<.m<l,
Czars koga Mu,sselima u Livno.
lost Godine 18:32. buduchi la Czarslci, il'V'oj Podloxnik, od moji Starishina metnut ovdi
ne samo za Paroka o,v e Xupe, nego i za Starishinu (Vicara Foraneoga) svarhu sviuh Xupah
Pogla Liv.agnskoga, Duvagnsko.g a, i KUP11issa, lani oblazechi u Visiti re<;ene xupe svagdisam imo,
i ~uho tuxbe od Ra1e C2larski, i tvo.ji Podlox:nika, da priveliku nezgod u I~odnose za pribaviti
sebi potribitu S6 iz daleka mista Gabele iz Cesars ke zemgle, porad dale<;ine puta, po.ma.g nkagna
rahne GIllske, i Ko.gnske, pora d zlo <;est.i vrimena, i drughi nezgoda. Za,to su vi,s he puta ,re<;eni
Czal'ski Podloxnici od Is vega Poglia Livna, Duvna i Kupri:ssa k' Tebi dolazi'li, i molili:: daj:iJm
Tl po vissakoj tvojoj oblasti koju imash, koji god na<;in providi9h potribitu S6 iz Czesarske
zemgle primati za gotove Noveze na Czal'sko~ iCesarskoj S ke lli Cettini, oUi na Bilome Brigu,
i Tisi oibecha.vo, dachesh s' ovom .p rivelikom Ij:o t.ribom gniov{rm upraviti. - Odkuda. evo s.ada
opet svi Podloxnici Czan,ki od svega Poglia Livna, Duvna, i Kupris s.a po Meni ovu pismenu
Molbu prikazuju prid T\roj e Visoko Pristogle, mollechite ko najvechega Obranitegla Nashega, da
kakosi dosada svaku potribu Puka Cza!I'skoga uzdizo, pomago, i branio kano milostivi Otacz svoje
sinove milovo, tako da i sada po Tvo.joj veliko,j dobmti d ostoishse ovu golemu pot ribu svega
Puka poradi IpTimagna SoJli na Cettini, olli na Bilome Brigu prikaza ti Privisokome Vladagml
Ces:arskome u Zadru; Koju milost uffaj'll'chise svj dachemo po Tebi zadobiti, za harno st, i
zatalnost Nashu s' ovim Pi.smom vikovi<;gnu virnost obec.ha~emo Tebi, i Privisso./come O<;a.k u
Tvome
U Vidoshim na 1. Svibnja 1835.

Na Ime svega Czarskoga Puka

(P eat) Fl'. Lovro Oa raula Pal'Ok, i

Vikar Foranei

Na poleini je napisano isto to u naslovu ovo g dokume nta, a ispod t oga sto,j i da .ic
ova molba primljena 3 j un a 1835.
IX
(DA Z, Atti pl'esidia li ..., anno 1840, bu st.a IX, categoria 6-100 [244]).

6
Firdus Lilienbergu, 14-V-1835.
Sua Eccelleza, Sig. Conte Venceslav di Lilienbergh Governato,re Gene rale di tutta la Dalmazia.
Primi Vas eu preya:snu i va.zda pridragu od 10. proscastoga misecza Apr ila iz koj esam
svaka razumio kojami piscete , i zafagliu:jemmnogo na V ascoj gllub av i i Ij:'ll'iategls tvll. - Nikidan
l{adasamvam pisa iz Czarnoga luga jestlrn.e Srille na putuh k g nighe o d na cega <;estito ga Vezhr
 P051j ednji HWlnjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 119

da iddem odma u Sar.a evo kaIro sam. i u ~.inio, i od koga sam vado lipo bio do!;ekan i pomilovan
p aka natragh fla Bogu kuchi povra<;en zdra,v o.
Poradi n as'Ci novina Scto o<;<;e nas c Czar kako smo prie rekli t<Jk{) i sada, i kcul({)sam S8da
:'a;zvidio u Saraevu, da ovaka mirn ost, i pooloxn>ost nie bila cd mno,g o godina u svoj Bosni
<;cS'titomu Czarru, i Veziru kakoje odma poslo kgnighe ,{:O svoj Bosni, Kapetanim, i !Svi onako
obe<;ali Scto ische <;estiti CZ3T dache i2Jl)uniti, izv;'l'l1 sa'm e tri Capetam.ie u Kra.ini Scoossu odgo
'Jorili da neche to jest, Biareh, Prido 1', i Stari Ma'jdan. - Sadaje (;estiti Vezi'r tu Stvar name
izru<;il() da ovo izvarscim i umirim da imadu Sve primitti ka,k o evo danas Seaglem SvO'jre .momke
Skgniga prikazatij da Sve onno imadu izvaTsciti Seto o(;e <;es,t iti Cza;r kakciSu Svi os.ta1i V1adaoczi
od Bosne obe!;aJi dache izpunitti, da tako i anni prime, 01 neka ghledaj atko neehe primitti
kakoche <;estitom Czarru odgovoriti i Veziru paka Sctoche Svarhu Sebbe prigeka.tti ako. onako
llektili Seto o<;e (;estiti Czaor.
Sada zove CZ8'r qd tni Sangiak.a Bosan'i...l{a 40 . gliudi Spairja zajma gliu dl pametni, i
pridgnima gniova zapovidnika Allajbega u Stambol kojm vag1ia! poehi u ovo mal1a dam.a,h if:Jaka
Sctojm uzgo,vOlri u o(;<;i d ars se ().nako obe<;adu.
Ni,ka nezgoda jesise prigodila mome Zettu Alli Begu Atlaghichiu Kmettim u Gra()vu
Ghlisce BlLrscich Vascega Czesara j est dao Kmettim 1stog.a moga Zetta na ranu Goveda, alli
posli dogodhse StV3IJ.' rlJXol'1a da do.scavsi n a priateglostvu iz Krajne Rustarnbegh Kuleno.vich I'e!;e
no()mu Burs3chiu kadajese po'Vra:tio IlaJtragh Ghli-she jestga putem do!;ego, j ranni,o. {Id koje r.anne
jest umTO posli, a bratha, i rodbirn.a Kulenovkhia jess u dosli 'u Sello moga Zetta, i otUrali 'anno
Goveda Scto.s su ondi nashli u Kmetta, onda Bursa-ch pokupivsci gliud prili!;ni Sebbi joestse ussil
nimna!;inom :oort::a'1'ko, i Seto,j e god mo,g o ve.ch zla u~inio i Scto,jeg,o o m.ogo. visQe govedCli, i o.staloga
uffattiti, i ottiro, Sada dakle ajro nie pod Vascom Vlasti Bursa!Ch d a pi8ce't e oonom za,povidniku
da pokara BUl"Sachia, i Ginni !P'Ovratiti Siromasdm 0=0 Sctoje ofteo, a j.alchiu SV onnu 'L!!;i!nittti
da ~ulenovich vrati Sc1Dje ottiJl'O, a kad.a ja razabeI'em dabi bili uzr.ak Att1aghichia KmetU
uZI'Ok od Smutgnia jalchiu dochi. megiugni, i o!;ui po Svo j na<;in pedips<lJti., i bichei obiscati, al
molimvais da ako buddu Vasci u,z rak od tog al dajmse po razlogu d ade pediiPsa , i :oo<to <;eka:m
od vas o dgovor za mOij e vlada-gne kaikojese stvar dogodila, zascto uvik xe1i.m uzdair xarti mUlI',
i daJsse nikakva Smutgnia neuzrokuje od StIl"e ne moj po.dlKJxnika, t.ako ni ou Sorane Vas:cim mojm
nego xelim lipi mir,
Sca,glemwlIrl1 samo za j edno tPoznagne.od Pria-neglJstva tr,i oke nasce trav,e fine. - Paka
Sada ostajem pozdra'Vglia~uchiva's, i xelechivam ~estitu Sri~u, izdravglie,
U Livnu na 14, M,a,gia 1H35.
Va,s eh Ponizni Sluga, i Priategl
(Muh ur) Ibraim Begh Fil'dus
ea.p et 'a n, i Muselim od Livna"
(DAZ, Atti prresidiali"" anno 1835, Centra l Acten, busta XV [183]).

7
Fi,r dus Lilienbergu, 1O-VI-1835. '
Preuzvisenf Gospodine
Od 25, ,}:,ros a!Stoga ffi8ija Vassega Priuzvisenoga Gospostva knighu primiosa-m na 4 g,iugtr1.ia
iz koje povi edat.emi primgloonie mo j,e knighe od 14 maja, i razumie m iz iste kakO! vascia V.oiska
jeoti la billa na Vakuf i Na'Val'u. aHi opetje sve fala Bogu ostalo upervasgniJe.mu stagniu.
Falavam punno na gHubavi ko,j ubiste uczinili PIl'ama mome Zett.a Attlalgich!i.a, d<wam
budem pria pisaQ; razvigiavam ,s vi,e tova.gnioe koje da'ete. zadobra opchienito po,r adi Cradsnika
. koji mejaISse s Arvaskom sto i ja niesm (?) udnib ISlUmagnie vegos am odma po,s lD svo ja dva
Viernika onomo knirna da, drugoim bitti nemaxe ako xeloe Jsebi dobro i sv,o jemu stClJgniu dava
glia da x'i vu ugliuba.vi s konsilulrom ko.soo i nadrughi'e m mistimase ~zinni i tc'1'k,o opetsam na
9 i~ tug.al ;{::bslao drugoga svojega Agu dajl nukuje,
Vidim stome Vascne priuzvise nie nukuje dabija Q,tisao megiuni ()nome j<libito Draghe
Voglti:e ucinio ali udrughi okolisa j!aJnemo.g u otichi brez naredbe Nassega Uzvisenag.a Vezira alli
s 'CZLnim dachie i tako plignuthse na moja svie tovagnia koj a<.iamjim piSalO posv()lije m pos1an,i
czima. ' :
Opetsej,edana p,r osasti dogo.dilo jedno m aUo orl o<I'l.lx j.a izpLlcza,g ni,e meg,i u turczima i oniem
meg ials ima za 0stroiSC210m a~ H e Bio u4rok ovie oa MuraJtbegh od Ostro's eza j.esUse podl~Q
120 Dr Ha.inldin uri

Vezkskiem i <;zarskiem naredbama i odmarje otvorio pa.zzare sa rs vorjiem megia.sima i Blixniem

COJlsiama k.od Zerscza (?) megiuto ~made mnogo grnegovi podloxuika darmuje contra toj gnie
go'Vo.j Vogli a ossobitiem na<;:inom Zersc.ani (?) itakio pola'z eehi n a paza1' cd Zerscza (?) jedan dan
onni kojusu od stl'3.ne M wra1begov,e jes.s u na'g ni udrili onni kojisumu suprotivni i biloje dosti
Puczagnia u is to vrime Muha medbegh jest dosao naJtaj gnlov Boj BraJ!; Muratbegev onda:su
jo-sc vechma nagnjeg.a n.a v a lu uezinrBi, 1mji stvar kadsu vidieli onni kojii su od Va.ssie strana
billri ml! J:1ar~aT U jes,su Muharme dbega sebi zOlVIluli i prianili ga n,a; svoju stranu, tako po m o lbi
Muharrre,dbegovod jessuga onn i B ran.illi i za gnrega, neko[i.ko izp uczaUi irt akoje veehosta,lo a-lliehiu
znatti do m alJo vremeni,\1svaka Bis.tvo, kakosu 1>'ro.sla.
<;uj em dajeva m d o-sao ,g las od nekie drughi mLesta d asse u Bos ni nahodi kughe a assobito
u Saraevu a1i pa.k istiJna tue do ilS to a kojiibi ja bJo Vas p l'iategl k ardbi to. Bille davars ne bi
oznanio. prile nego ko drughi zas to za,t ake rstvaQ'i ja bi sasvoijem i Velikiem treskom vas o.znamio
Suti-em sp'r edruookiem ponizenstvom nazapo,vied Vasseg.a G ospos tva, Biliximse

Od Vassegal
P Oon im i P ri.ateg l
U Livnu n a 1'0> Giugnia 1835 Ibraim Begh Fkdus
Muse l,i m
(Muhur)
X
(DAZ, Alti presidiarli ..., anno 1835, busta XI, c.ategoria i-=-6 [179]).

Firdu okrunom kapetanu u Splitu, 12-VI-1835.

II1mo Sigtlo,r Conrsiglier e

Basme v eeh usiluj ~e gliubaJV, kOlj u nossim 'Prama m oj im podloxnkzima., itake va.gUa d a i
vaseiemu Gos~,os,tvu d os arg iuj em i ne11'1OJgu ucziniti suma;gnie sto nils lim i ufta m se da kod valScega
Gospostva nec hiiemi biHi zaludu.
Ima:de mnogo vi'ime na, d a moj Poodl<lx niczi uticziuse meni, daS j.a zagni uticziem
pris torjrnim vla,stima" a 'uz,ro;;: jes t ovi koj ~e ivami dobro poznat, p,oradi mu<;:nosti koju terpe za
prrovid;ifti .solli potribite za Is e i ~a Xivine, da za uczini ni .oVIO provistu p otribitu v,a glia da idu u
neretvu na lVIetkovichie koje msto (!) nekiem MOj>i:e (!) podloxniczima jesti 40, u ri puta daleko,
a kom,e je na'iblixe 30 uri puta o;ssim O;Ve daileczine koju te t~pe , ko je a'rgiav e pute koje p,o-dnoiSe
koje mu<;:nosti p OI'a di o'nie mLesta kud p.rohC'd e n epro vigieni nikada za m o<;:i nachi ranne os>se
bitom ('I) na~zinom za svo je kogni e, kolikoje u Zimi porr.a!di siena, tolico u Liettu pwardi a.rgia'V1e
P arseia da tako svaku muku i nezg<ldu teupe putujuchi preko tugie denwve od Drugoga Pasa-
luka', i Cadi!uka'; Ossim Colikosu putta mno,g hi billi og-uglie n i i sade-rti, od ,alrgia'l'i,e gliudi.
Sada ,pak ja nemogu l'alZumieti koji uzrok SP nalide da p OlSli Milosti kojuje prredobri Casarr
jose godine 1818 ezrinechi Visitu po Sv,o jem megiama: uczi1110 i obetao na Bilome Brigu na
pl'o.sgniu mojie .~ iQ dloxnika kak o stoj,imj1e id.olPustio i billo izverscieno, d ~ej.e Soo daJVaLa na
Bilome Brigu, u n asoliLl Zemg1iu, ko stase sada <; zini na Meteov.ichima, i s lidila nekolike godine.
R eea'Ossam doznati nemogo uzroka zako j berzo bi ovo pridavagnie od Soli 'U:stalVg1iooQ,
tere od I(moo d o d a nas mnogu iveliirku mijku moi fud10xniczi terpe, ja n.eznam aJhiseje nas lo
kakvo po,m agnkagn ie od strane nasie po:dlo xnika ko}e j;a niesam mogao p o.znartti, 'm<lxe bi,t ti
aIli s umglim da j,e u vrime Vascega narstupliregnj,a, na Vla d a-gnie od Spliseo.g a Okol~ o,v ase
zabQ',ail1a uezinila ; Sadapa k Scz inim (?) daje Va.ss emu G o,sp os tvu ovo POq;n,art;o kaJkavje uzrvk b iJo .
I tako naime Svega Puka i jaNais moUim da vas ciom dob rorom <;;zinite <lpet we (?)
navesti ovu Soo na na <;:zin\ pervasgniega Pazza~'a ,a, Buduczi da <;u.i em iz vascie miesta o d mnoghie
dachiete ipazzarr c d Hana ,; Irin ieti na B ieli Briegh, stochie stva,r veho ma CoPisn a bitti i dobra,
itakQ za namisto stobise p ervlie rreciena Soo D epos itavala u magazin u Signiu onobi mogli ~init
daiSe d epos;itaje na Bi'lome Brigu s u nllillo koska uezinilVshi magazi n gori re<;:ienome niles tu.
Iaznam da ni pel'vglie nies te u ZDOok vi billi dase ova Soo ust RIvi i visC'ie neda'j e t aiko
znadem da ni dopusti ti nemo,X'ete aIli prossim d3!bi zdobriem inform3lc,ziv n.om Va.scia dob ro't a
d ostloj al<lse ovu pmsgniu PQ' ic,aza ti Privirok>o mu Vl&dagniu od Za.dra. sto. nUslim darchie!le ueziniti,
prikaza.vsi l:a zloghe i uzroke o d pervog,a usru wgliegnia, a zdrughe strane mu<;:11'OsJti puka ovoga
a ko risti puka ValSSega koliko samo kiriabiim Oorisna billea kolilillbi op.et Ccit'is t bilar:;iorradi Ranne
ko j u uvie k ti okolisci x e le od nasie s trana zasto b! mnogo visie (!) puk za uzr~ok Soli dalv o na
 Posljednji livanjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 1-21

prodaju - donol3io - koju ja nikad zakratio nieS'am kako ni drughe stvari uta miestapridavali
kako dobro znalte ivie (?) Sada sed'de<;l1iovas pozdravg1iaOluchi
Od Va'ssega
U Livnu na 12 Giugnia 1835 Pria.1Jegl Ibl"a:imbeg
Firdus musselim
(Muhur)
IX
(l)AZ, Atti presidiali . .., ,a nno 1840, busta IX, C<llt eg,or ia 6-10 [244]).

9
Fil'dus LiI.ienbergu, 14-VI-1835.
Priuzviseni Gospodine
Sprigodom II kojoj jc.s h Letta 1818 gniovo V1e11d<;zanstvo Frano OesaJf dobre i neumorle
usp.omene jeslt dohiodio u Da~ma.zill, uisto vrime j;es<ti pohodi'O Pa,z zare po mogiama, II istoj
yrigcdi jesti dohodio i na P,azza<f od Biloga Br-iga uisto v'r ime dogodilo,,~jce na pazzaru do.sti
czalrskie pod loz n ik,a., irtakosu .prosilli od gni.cwa Veli<;zal!1s<tva da!imse smiluje idopusti d.avaJti Soo
napa.zzaru od Billoga Bri,g ha, i tako gniovQ Velic;.anstvo do mallo Vl"imena smilov.a.loseje i
dopustilo prod.a,v agnie od soli na Billome Brigu nals hiem potdlo:miozima.
Ovo iPak nie sliedilo iza malo godina ja' neZll1am kogaradi uz'roka ova soo opet bi usbav
gliena i zaibragniena dasse neimavise naistome pazza!l'U davati NaJShiem Pod10xniczima nego da
idu u Elrzeg.Oivinu preko Mo.s1JaJra na Metoovichie za pro.viditse sa soUL
Menn i .orl mnoggo vremena jesti tlD{ba i molba dosadila o d ove czau'ske Raj.e umorne
uJ<oliSiU mo,l echime dalj a zalg ni traxim i .prossim milost kod PriuzvilSerJ.Qga Vellic;anstva za. gni
opet milost dobiimse prodaiVal.a Soo na, megiama od Billoga Briga jasam od mnogo vremena
ovu gni'o vu ,prosgn'i u zabaczivao iodmechiaQ za da nebi dosadan bio Vassemu Gospo.stvu, allisam
od 'Svie r,ael'oga stegnut, vech da dosagiujem, i Va's semu G:ospostvu zalSto mnog,o imnogo 1,azloga
imadu, ov.aJ R,l'ja CaJrska koje naume ovu milost piJtam ja (.)
Pervo o,vi koisu u mom'C .podloX1l1.iobu v.aglia da Gine 40< uri pUl:8 za o tichi i pro:viditse
sa so11i stoim treba za JcuchiiU i xivine a koimje na'i blixe jestjim za Oltich 30 uri puta <;zirr1iti;
Idu utrechi akolis a II drughi Pa.scLaluk, za pro.viditi potribitu SOQ, mu<;nosti koje te'rpe od
Daleczin.e puta., od nena'laxicta Rall1ne za sebe ossobitiem naJczino,m za gniove kognje, v~se puta
sg'llg1ieoni i saderti od zlie GLudi, na gnio>ve naiposliedgnie molbe i prikazagnia od tuga! kO'j e
teI1pie dokse provide su maHa p()itribite soIli jestme tako makla i smutilo damee mnogo x.aOI di
ova Raja o,v u mu<;nost i muku t-erpi od ovliko vremena i tako mollim Vasse Gospostvo dabis.tese
dostojali opet O'VU milo;st uClZiniti i dOlpUistHi dme opet Soo proda'j e na Pazaru dijese mojoi Raji
i prie prodavala, zalStO jlur Guj,em dachiete c;zin.iti priniti pazza<f od Nauma (?) na miesto od Bieloga
Br1g.aJ: i ako ovo nie ucziniti nitti dopus'UU morete xellim i moHm dabi Vasse Gospostvo i
Dobrota ovu manu prosgniu pTil<azaIa ondi ruse prestoji nadolm etnuvsi da ni pervi uzrok od
usta.vgliegni<1 nie bio suoaJSsie podl0,x nika kako ako budete tra xi ti lahkochiete znatU svaku (.)
Xeliob~ ~mati jedan ugodan cdgovo:r sveThu ovoga malloga pitagni.a dabi mogao 'ra,z govo:riti moje
podloXlnike sto sczinim dalJni lIl'echie Biti zaJludu kod Vasega Gospostva ispreduboko serdcza
Gliubeznostju pozdravgHajiUchivaJS NaiZivaiITlSe
Od Va<ssega
U Livnu na 14 Giug.nia 1835 Ponizni Priategl
Ibraimbegh Firdus
museUin
(Muhur)
X
(DAZ, A,tti presidiali , .. , aI!1no 1835, bu sta XI, categoria 1-6" [179]).

10
Fi:r:du,s L ilienber.gu, 21-VI-1835.
Sua Eccellenza Sig Venceslao Vetrer Conte di L1lieonberg Govematore Genel'a!e di tubta
la Dalmarzia
Dajemvam na znagne kakostemi bili prie ij::!isali da p()Jjdem u KraJinu za utarnuti
smutgniu u<;ign:egniu, alli ja nisam mogo pochi nejmavsci za,povid od Vezira, daj.emv,am na
znagne daevomi danas d<Y,jde od moga sta:riega gesti.toga Vezira d.a imam odma pochi II Krrainu
122 Dr Hajrudin uri

za umiriti smLltgniu lIQignenll, kakose odma evo i 's pre mam, 'i ovu scaglem kgn.igu na Go spo
dina PretUl-<l o d Signa d a vam ie odma, uputi 'Po iS tafetti. - Dakle m olim VaJS d ami odJna o dpiscete
k a koch e me Vas e o dpis s~'is ti u Grao.vu , da jess llli od Va-see stl'a n e ka li daSS e u tall'l1.e smutgnia,
i o~eli privoliti mini, d a.s.se urnim p o Vascem odpi'Su vladat>ti .
I u O'vevam dvi It'ichi svarshuj e m kakomie evo (; stiti Vezir p os Lo svo g:a j ednoga agu
lVleme da,gu , i Muderiza ']1['a gnsko.ga K a d iu , CL, i onni p orj du samnom u Krainu i daj m
j:trikaxemo od Ve zID.' ev.e stran e, da n a m egij xivu Ll miTu, i p rovode k on.sUu.k kakose i p o ostalim
ezairskim megLa.m vla d aju , z<1<&do t oga, n e x eli da sse t alm radi, n it cestiti Czan:, ni Vezir, ni jedan1.
90vik l'Rzl oxiti, n i p amet ni (.) I kaJwnamiegod (; estiti Vezir na'redio onako ~e l11o.im sve prilwe atti
kako.jm nik ada ni e p.rika zano prie do sada.
O st a,je-m na VascOIj zapovidi p.ozd['avgliajuehivam
U Livnu na 21 Giugna 1835. Pokorni Vase Pri a,t egl
I b r:a1m begh Firdu s
Ca p etan i Muselim o d Livn a
(Muhur)
P. S , Tv.a.niom i viruj d ac hc ovi zloC;in.czi x es toko biLli p oka rani kuj ()Ive s lImigne za
m ec hi u , i d a t tijm e pedips.< k a kva'jm llie do d ana prie nikad taka. d artt.a (.)
X
(DAZ, Atti pres idiaJi ..., ..mno 18\35, busta XI, .categ()ll'ia 1-6 [1 79]).

II
FirdlL.<; D ,m ielu Pelegrinliu, IPl'eton:u u Sinju, 21-VI-1835.
N a Czesa.r ko~a K!roaglsk oga Go-s<pd. Pellegrin D an ielli P Tel ura ud S ig na,.
K akomi e d osta zarp.orv id od !;!es tiioga V e'2!ka ls caglemvarn OV~l kgn ig u ~ a G o..'>PQDina
Govern 31tura, koju pri;P.QQu.jem daje odma po stafetti oprem1t t e u Z a d ar za.s cto:if's o d velike p risee
da odde, i d asiSe odma o d govo r na is t u povrati, d'a je mogu.ch e II ge te1'i p et da n a d a !dojde
odgovo'r ovde.
Osta jem po zdr~wgli aD , uehivas.
U Livnu na 21 Giugna 1835.
V<.liSh Pr.i.altegl
Ibraim B egh }i'irdus
Kalpeta n od Livna.
(Muhur)
X
(DAZ, Atti pl'-s idiali, .., anno 1835, busta XI , eaiego ri a 1- 6 [179 ]).

12
F irdus Lilienbergu, 28-VI-1835
Priplemeni, i Visoko Rodni Goo);:'Od ine !
V rush e.ga Gospo tv.a m cmni prriugodnu od 24 (?) .p <:t d a'j ucheg.a Iun,a koju pri.mio j ooam
n a 26. is toga', iz ko jeSam razumio kako>SLlv.arrn dos ele skupa sy e hTie m Olje uj edno kgnighe
Vashemu Gospostvu ; .a.Uise !;!Udim, dissu m orje dvie od 10. i od 14: p aQ've zastale, buduehi
d ClJsamij n a D eputat a o d Hana p ool ao, i pripo.t'uei1rio.
Mnogovam zaiagliuj em na Vaseemu 'Pxiplemenitom U::!riat-eglstvu, i n a {)Znagnegniu, ko
gami (;inite zbogh s tva li o d KraJine, a imenisu, po.zna ta ,s v aka kako-mi i Vii piscete, kakovisu
gli udi O'l1namo.
_ Zaiagliu jem na Vnshiem dobI1osti.v iem, i polemeI1iitim richi ma., skojli m mogu rechi falite
n ase Konsh il uk, s eto arkomi Bogh podili zJela-avglie i u naipJridak uzdamse i jose boglie, i u rednie
d arche bitti.
Razumio-sam kukovie mnogo dra.g.o' d a ja odem Ll Kr.ainu to j,e st na onne m eggie, kako
seto evo akko B ogda i pDs h a o.s am, ikoliiko' buddem vrridan r a dich iu 's rarzloeim s va uc;inittti , i
umir1ti, kako scto i unao; mi X'ivemo mirnO', i Ll gliubavi, i p r iate g ls tvu , da i onni onn.ako i.sto
slide.
Ra'Z umi..em k ojami p i.'Ycete porad i (Sol1i pOI'adi czaTske R aje, koju xele d aJoi dobil i mill O!st
pre ko V a ci ruk ll <>brQs tivo st za dabi moghH pro vi clrl tise od rech e n e na B.i.J.lo.mebl'igu, 11ru!ku
 Poslj ednji liv.a njski ka,pE~tan Ibrahim-beg II Fil'dus 123

j e teme, da moja s u P IP l i c a z ion, budde prikazana prie Veziru, palk !preko nIku na,she ga
Vezira, Vami d od a ta ; seto odma ako Bogda ocehiu u!;initti, jerboje i Vezir velLiki !;uvalOCZ Raje
CZ3 1l'ske;
Uklapam j<ednu Kartu molbenu, kojami preko ['uku jednoga P anoka d od ata bi od Raje
Czars ke, pr1kaZLIchimi nezgode \roje tm-pe poradi .s oIli.
Fala SvemogLl'chemu Bogu bolesti m ogli rerhi neimamo nikakve. - A p or udi stvari
cd BO.sne, jose iddu dQibro; alli samo kod Drine imade mallo megiu Servianczima , i All i
Pascom Fedai<;om iz Zvornika smutgn< bilo, buduchi dass ll ugnegovoj dalr x a vi onni Turezi
koj,su j.z Servie iztiirani, pako priode na onn.e stl-" ne nochiom ter sctogod zara de. - D abivam
~ ct;c god jose piso , alli nechiu dokse neobistini, prostitemi ca'l'te bo.glie nejmam jersam n a 1):lu tuh.

Iz pridubokoga Sar'c za ponixerustval, podlaxemsa

Od Vasheg plimenitoga GtJspostva
U Sellu Czar.norn1ugu na 28. luna 1&35.
Va sh Pri:p.l Hi Sluga, i P,l 'iategl
lbra imbegl1 Firdus
capetan i Muselem o d Livna
(MuhUIl')
X
(DAZ, Att i pre idiaE ... , annOo 18'35, bu s ta XI, categoria 1-6 [179]) .

13
Firdus Lilienbergu, 30'-VI-1835.
Pripleniti, i Visoko Rodni GtJspodiJne.
Vashega Priplemenito.ga G ospos tva od 25. padaiuchega Iwma sinoc h kad a'sa m o".'de
dosao 1I::!ri:mio jesam, II koiojmi dUijete ugodni ghlas zn,a,t ti, das suse liepe, i m ltrno umirili u
KTaini 'On n.ashie, i Vashie obidviu strana podbune, kOoj.esus e dogo.dile bile Tekuchega LitUl,
i zapochele bile megiu gnima, i svesse ra~i!;ito s ti meggiu gnima, koj.esu hile spriateglskjm
na<;:inom razminule, idoveiliscile.
Menni bitti nemOI'e, da neprosliJdLm moj, put u KrUiinu i neizvar.shim na.redbu Vezirevu,
i j.asamse ev.o uputi'O, i vaglia da odem na mistoodregeno. - Allivas mo,l im da Vii po Vashoj
dobrotti, javitrte na Czes2triskoga, Kra.gLskoga onoga Gene:'r ala. Oomandanta - Da kada buddem
onoma, dami D adu pismeno, kakosa,m doJazio i izvarscio nanedbu n alsceg.a \:estitog,a Vezira .
Drugo Meto vech o.s taj1em iz pridubokoga Sarcza po.nix.e nstvaPriaieglskim n.a <;:ino'i1'
pozd m vgliaduchivas. jesam_
Za Vazda, Priponizni Sluga
USellu Czarnomtugu (Muhur) Ib'Daimbegh Fkdus
na 30. luna 1835.
Ca petan., i Muselim Gd Livna.

(DAZ, Atti p!residiali .. ., anno 1835, busta XI, categoria IX 6 [179]).

14
Firdus Lilienbergu, 16-VII-1835.
,s ua Eccellenza Conte di Li.Iienberg Go,v e-matore Gooerall e della Da:lmazia l.
Kakosamvanl pisa iz Czemoga. Luga kada>sam pro'sco u Kr.aiJnu da kada.se pov-m tim
natmgh d a chiu SatChi na Gralb za ondese viditi. Dakle -evo fala Bogu eV()lse povr.a ti zdravo
i mirno natragh, 1 tailro ako Bogda ochiu Soch.i rla u do.shasti ponedigliak to jest na 210,. oO,v oga
na Pazar od Gra,ba, Dakle molimvas da. Vii od Vasce Strane na:redite da oOndi izadde o'nda na
Vasce misto skoj.imchiu i1ma.tti razg<ov,QIr, i takochiuiV3>l11 , i za osta,l o Sve pi.sati.
Ostaj,em na Va.scoj Zapovidi do broxelec hivam, i pozdravglia.juchivas.
U TrubUiru na 16. Luglia 1835.
Vas ch d o.brox-egtni Sluga, i Pdategl
(Mubur) Ibraim Begh Firdus
Czarskl Muselim iKarp eta n nd Livna
(DAZ , Atti presidiali . . ' I anno 1&35, Centra'! Acten, busta XV [183]),
124 Dr Hajrudin uri

15
F1rdus Lilie nbergu, 20>- VII-1835.
Sua Eccellenza Conte di Lilienberg G<lvernarto,r e Generale di tutta La DaJma.zia.
Ovde na Grabu ka,k osamv.am pisa, dachiu Sa~hi plrimi Va.s:c bla,g ,odarni Ji.st od 19. ode
chega po ruke Gospodina SerdaJ'a Tumissa , i jesamse s ist.im razgovorio, i z' gospodinom
Preburom, katkomi i pisce-te, katkochevam Sve k a zati na usta isti Go's pod. Serdar i uffam:se u
Bog'3! dache Sve onako bitti op,r emgl,ieno,
Sada ostaj em za vazda na Vasc.oj zapovidi pozdravgliajuchiva.s, i dobrovam xelechi'.
'Na Grabbu, na 20. lulla 1835.
Vas c za vazda
Dobro,x eglni SLuga, i Pri.ate,g l
(Muhur)
Ibraimbegh Firdus
Czarski Muselim i Capetan od Li.'Vna.

(DAZ, Atti pI'esidiali,." amw 1835, Centra'!. Acten, busta XV [183]),

16
Firdus Lilienbergu, 28-VH-18J5.

Sua Eccellenza Conte di Lilienbe rg Go,verna,toore Generale di tutta la Da lm3JZia , e Albania

Austr'iaea,

Potvargiuj,e m mo,j u od 2Q,. pad3ijuohega pisatu Zgrabba po ruke Sig, Tumi.sca Serdara
skojmsa.m onde iromo razgovoT kakoS'temi odpisali Sva6hom od 19. istoga. - Da,nalS dajemvam
na znagne kak,o mi ju!;er dojde ovde Ta.vtar od Vezi:re Biogradskoga daje cd ~estiboga Czarra
m-etnut za Ve'z ira Bosansko,g a, a 'o voga Aggi Daud Pashu dixe z' Bosne, alli uzdamse u Boga
kakom i gliudi k,a,x u daje <;o-viek dobair.
Odavno ott~oJS."amvam pisati, i tuxbu !;initi na blixne pribiaocze DaJmatinske blizu Megie
moje Kapitanil , koj toUike krage !;irme !piO moioj KapetanU, i po Ghlamochiu dasse nemogu
podnitti, a' bDjmse da priko mo je beslide i ne2lIlagnj,a Seto menni nie dr,a go dasse u!;ini mo.rre
uZI'okova,vti jedno zlo i Smutgniu koj1anobi!se m.enne pdvezala, katkOTIDSU ottili u~tti pw:scasti
danak tri putah Turczi iz Ghlamoehia daj ja ni"'-'>.rn svaki put smeo za o:sveti.se pramma lu,pexim
od Kogliana',alli j'a pozna'j uehi da vaglia da priko moje Kapetanie !p,rid:u, i u z.lo ugaze patka
d1\lSse obissi omenni tako.samiim smeo, aIse bo,jm da jedn-oeh ne;pridu menne nepitaduchi, i koj-e
zlo neu!;ine.
Iasam toll:i!ko putah pisa tux'eCihise na zlo!;,incze, rza\pov~dniczAun i Serdar-im bli=im okolo
IliIeggie, da o-penu (?) zla<;incze dabise ipoteghli od tomke lupes-Une allimi sve bij uzaludu,
cssobiilo Sotosam tuxiose i p iso n.a Sta,roga KrJlichia iz Koglia.nal, a on u vik sve u vechim
lupeshti!nam Slidi dokse ne s:malChe - aIli evomi dolaze jose v,e che tux:be na gnegova Sina da'j-e
poche gorre Slitditi Oeza <;mnechi lupextine, na, Piv.aliezu, i na LaiZekichia sva tri iz Kogliana,
ovisu koj nCl!j'v ishe lupestine !;i'nne !PIO ovim ovda SeliIm, i po Ghla.mochiu.
Daklevas molim da !;iJnite re!;el1e zlo!;incze uJdoniHi od meggie za uJQra.titi svaki nemiri,
i Smutgniu Scto nexelim dasse dogodi, kakono bi, j,a odma u!;inio dami tuxbu u~initte na koje
kojISU pod mojom zapovidi, .a i na dagl~e, .a imaju anni j.ose Svoga. mnogo drustva, za koje onni
znadu, i onnisujm Kollo,v oge, - Ovose uzdam darne od Vas bitti kolIiko pde izvall"scena ne
samo po ovom ovde Kraju, nego i po ostalim blisnim blizu Megie.
Sada ostajem na Va&eoj Zapovidi dami z3'povidrte u Svako vrime i po,zdravglia'lllc.hivas.

Za anno sctosamva>'i molio po- Gospd. Serdaru Tumisu, i po moune momgu molimva,s
opet dami budde op'remglieno.
Moje Kapetanie uSeliu Cz.a:vnomlugu na 28. lulia 1835,
Vash dobroxegclni, i Ponizni Sluga,
i Pri.a.tegl
(Muhur)
Ibra'i mbegh FiJrdus
Czanski Muselim, i Kap,etan orl Livna,
mAZ, Atti presidiali , ." <l nno 1835, Central Acten, busta XV [l8J]).
 Posljednji liv.anjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 125

17
Firdus Lilienbergu, 4-VIII-1835 .
IILiUo e Nobile Si.gniore
Punnomie biHo drago !;utti od tadichi.a Stiepana, kogaste imali uzte.rpglienie primiti i
sgni:me Bessiditti, ja ostan.u mnogo i preko na,czina zaJaglian Vassemu Gospostvu priplemcni
tome, zastomi brez nied!l1e moje duxnosti Glubav ukazujete.
Menie d.r algo billo !;utti od ta!dichia kaikos-temu rekli da moja ,pitagnia kojasam !;zinio
daehie hitti ured dobj,v~na milost. la sc'zinim da nechie ni od jedne stranese nachi suprotivan
niko on{)me paziaru kogasam [p;i:tao zastoje korist velika pm-adi Puka i Vasciega inascega;
alli pak va.s pria'teg~iem narczinom molUm dahimeni o bznanilli ured kakurechie informaz~uni
doch i od Preture Sig.nske i suvise billi ja. Poceeo on moje Strane put ,praviti do, Megie zasto
umeneje amo Pla'nina. Carsna i za mno.go Vrimena nochiu mochi Putta uCZlini,t i a izimalSe
prikuchiuje a kadbi od Va<S imao. doba,r informa'z ion dachioese oteniti (?) moja pro,s gnia jabi
odma poccio raditi prie zime doksu ovako wimena Sada zanaviek jesam vas Doba'r Xeglitegl
isarezaniem naezinom Pozdravglian i na\lJi'v amse za Va,z da,
Od Va,scega Pleme.ntoga Go,s postva
(Muhur) Priategl Ibra-imbegh Firdus
carski Muselim
U C;elebicMu na 4 Agota 1835
X
(DAZ, Atti presi(Hadi . .., anno, ~ 8-35, bu sta XI, categor.ia 1-6 [179]).

18
Firdus Lilienbergu, 8-VIII-18'35.
Sua Eccellenza Conte di Lilienbergh
Svelikom ra'ostiu da.nas pl1irruio jesam dvie kgnighe 0<1 Vashega Uzvishen{)g.a Gospostva
od 29. 1 od 30. proseasil;oga lVHsecza kojeste lPifid:l1i Stiepi Taddichiu, iz koi,j,e jesam svelikom
radolStiu svaka razumio, ossim kolHkOJ!T\ie jose veche prika,z ao isti Ta ddich, onnu gLiuba,v kojnmi
ochete koliiko nisam ja ni dostojan; ja nemogu d~'ugo u!;Lniitti, nitt..i znam odgov,o ritti rtoUiko
dobru hotiegniu, nego, zafailittil Vashemu Uzviscenomu Gospostvu, i xa.Jichiu uviek akomi s eto
nezaipOvidite, da. u !;emugod mogu 'vr.altiti gliubav.
la sczinim ova proshg.nia po'ra di ~o:radi12") otvoragnia jednoga Novoga Pazzara, da neche
bitbi kod niJjedni zamirene gliudi od iia;ie strana, zascto stvar koj'Usam prosio, bittiche za kOir ist
i Vashie, i nashle po:dlo,x nika.. A <onnoI rniesvo za 'ottvo~'egnie Pazzara opet jesti dobro za ondalen
prinositi moxese Darvglie iz mXlj Pl:anina od ra:m,ichitie varsta, i tako sdo od ovie strana nie
prie bilo skojom TalI'govinom j.estse Da!lunazia Dawgliem iz Dalekie mista jestse pl'ovigiala.; a za
PUIlil'10 godina iz ove moje Plani.ne mochese sluxiti, .a ko :po Vascemu Gospostvu uzdobiem milost

kojusam pi1;aQ: Evvo odma ~oaglem svoga. momka za dobirtti od Nascega !;estitoga Vezira na
Vashe Gostvo jednu shuplica~ion, scto. sczinim ured dobitti, i Vami poslatti; a suvishe ovi gorri
recheni Pa.zzar biche koristan za da nebise onda moghli pl'ikarscivatti Zakoni od Contumazie,
a tRiko ni od Dazie, za!SCto ondachese mochi bogHe paziitti, i ucuvatti.
Sada od Bogavam svako dobro xelechi, i za' uvik podpisujuchise.
Od Vashega GOiS;pclstva Uzviscenog.a, Plemenito Rodn'Og.a.

U LiV!l1u na S. KoJovoza 1835. Za Uviek Sluga i Pria,t egl

Ibraimbegh Firdus CzaQ'ski Muselim
(Muhur) i Kapetan od Livna.

(DAZ, Atbi presidia1i . .., anno 1835, bu sta XI, caltegoria IX'6 [179]).

l"") Dva puta napisano.

126 Dr Hajrudin uri

19
Firdus L ili-enb ergu, avgusta 1835.
Priuzvlisheni Gospodine!
Kako.slLmi sve {)stale Uzvishenogh Gospostva Vashegh pisane rome, i draghe bile; ovva
od II h od echegh o'PI;;oet na jmilliaj<e, jel'sam u istoj oci,ti bilig nerazterghljivJOgh Pniateglstva
ghledo, videch kako nessamo menni dobro; vech i svim molim xelite (.) Shtose doti~e Strana
od Kraj ne, u koimsam po {)dregenju pal'vashnjegh Ce&tibogh vezira bio: ja:sam naosto'jo iSa ,s vom
moguchiom pomljom red Stavit, u,zbunjene smirit, i {) z~u daljnjem misleche razbit, Pd;porucio
sam na dalje Svima onnci zim Kapet8Jnom, da i II napridak opaz imaju neucinit koje zabassanje
po Sebi, 01 po Sv,oim ;po dloxni,ezim, kojebi Suprot bilo Priateljstvu Na!Shegh, i Va>sheg Prive
drogha DVOT8J. <;udnomij,e daklen Sad, i Ip unno zHCudno ra'z umit od Eccellenze Vashe, da onni
Kapetani, koisu virno lo becha'Ji mk obdar:x,a,t, of-'Pet .kaik:v,a na zlo prighnutja imaju, Shio. ja
dosad razumit mogho, nisam .
Od ostaJ.ogha Priuzvisheni Go.spodine! UssilOlvan.sam priklonito prika:Za,t Eccellenzi
Vashoj , da o,vda shnji moj,i P odloxniczi priko nac;ina propa<ioshe od lupexa czetinski, ko,ji brez
pristanka kradu konje, ivallove do,tle: da kod sve ,m oje pomIje, nastojanja, i Cuva'l1ja malio
i rHko k oj.a no ch nepriprati jadni ljudi ovda~hnj ,i mukku na te Strane. Ovogb.al 'I'adi pisosam,
i priporuCivo mlogho krat svima, na kOlj e SiPIada; offi.cire megiaske; i kod to,g ha svega cesioje
vidit ghdi nashi ldudi vo 110vi na oCighled oru, i konjise brez Straha, i predanje (?) prodadu.
M egiu s vima pak Nastojniezim, vidimise Deputat od Arxanova kao ghlava od lupexa, buduch
tcwo re, da ottimicze pTopushta m10ghe knadnje. Parad to.g ha molIim p,r iklonit o Eceellenzu
Vashu , d c e do to ite pni:pcru9it onim, na koje spada, neb-ilse skraca,l e ('I) kl'adnje, porad koji
bo imse da brez menne, ako me Vezir bude zvatti, UCllHse veliko zlo, j.e rs u dosad trikr.at
Ghlamo<;.ani S(premalise za popalit SelIa, ghdi K,rilich, i Pivalicza pribiv.aju.
Rad onnizi Stva ri, Z3I ko,jesam pria p:iso, i pon!izn.o mo llie, i cppet iznova pl'iporucujem
Priuzvishenom Gospo" tvu Vas hemu, kakose i ufbm da.chiu Sluxen biHi.
No,vine, kojebi vridne bile neimamoji, ossim to jedino: daje stigho u Saraevo Divan
Effendi.a Ahmed Effendia, ko.iche za, vrime misto njeg;hovo darxat. Od Ali Pa,s he Mostarskoga
<;ujese, daje imo 'protiva Nishkh, Kulashin, Gaezko, i Trebinje, i porad togha jest nishto vojske
kupio, Za drugho akcbi koja stv,a!!' izashla, obznanichilU EccelIenzu V.ashu. Sad ok svarhi ostado
sa svim pri stojn im pl'i s limagnem ljubezn.o 'i=IO,z dravljajueh, i xeleeh dobro zdra vlje jessarn
Svegemi Priartelj
(MuhUl') Ibr.a him-Begh Fj,r dus
Ka,petan od Livna.
(DAZ, Alti pres icli' li ..., a nno 1835, Centna.l Acten, busta XV [183] l.

20
Fird<us Li1ienbergu, 3-X-1835.
Sua Eccellenza Conte di Lilienberg GoV'el1natore Generale
Va's cega Priuzv.iscenoga Gospos'tva pridrf1gu od 8. proocastoga Rujna primio.sam iz koje
xeln.o razumil()'->a m Vasc u xeHu, davamio e?) xao, a da niste znalli svaik e stvari kojese Cinne
od ViClshi nUki podl0,x nika po momu Kadi1uku m ojm podloxniczim, i da imartJte xegliu znatti
iste krivcZJe dawlm piscem koj tom~e l~pestine c;inl)e po momu Kadi-luku kojese vec h ipiOdnitti
llemogu, sotobi dav,no uzrokovaolo veliki nemir i Smutgniu, da ja nesmetam, i nezasta,vgli.a'm ,
scto uvik xeHm da\SSe uzdarxi 'p ravi mir, ;i kons'Ciluk L1zdaJl'xi po svim MegilaJn blixnim moga
Kadiluka, aise LI vik boim dasse jean;O'Ch seto nex,eglim dasse uc;inni pri~o moje bes:ide me!l1ne
ineupitav Jwja stva;!' negodi, a navlas,ti<t.o Gd Ghlamocana koj n is-u pod mJOjom za'p ovidi sC'tobi
d'aNno uc;inili daj ja nesmetam, i d8Js.se nenalazim u po,g liu, ,a vaglia da priko m ()ga Kadiluka
pridu, i dabi llcinili koje zlo va.gHa dasse menni oghlavu raebia.
Meni:e b i3JSC omarzlo toilfke tUJ.Gbe kOJemi sv,a ki dan na tuxbu dolaze sctDlSSuse samo Ll
ovoj g.o dini u~innili, d ase vech podnitti nemQ.l'e i damie base domanio eLa ostavim zapovid
u momu kadilUlku zascto mOlje kg.nighe koje piscem i prikazujem na blixne za,p:lIVidnike Megie
vidNU sve daje brez k o-fisti j ere SClta i'l11l3. u ovo maHo vrimena, Kogr1ia VoJlov.a. i ostali gove-d.a
sc toje ukrad'eno, i prikaza'no uSudarie dass LI ,o dovuda ukl'ad e ni, al zaludu nisctase nevra ehia,
a moj p odloxniczi ghledajLl n a oc<;ighled Kogni.n tovarit, ti Vollovi gdi rade, po Petrovu POgliLl,
i po blixnim mistim megie.
 P osljednji li'v anjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 127

Uzdamse u Valshe G O'spostvo da-chete o{}ma da<tti na:r~dbu na b1i.xne z3povidnike Megie
da unalp rida'k metnu vechiu pomgnu za tra.xiti Zl:o~incze, i pedilps.a.vatti Zl'L s krad iti tollike Lupe
stine, i d asse nebi p Gl<r.a.di isti Lurpe.s ti.na uzrokovo koj n em ir i Smutgnia, kalkochiu i ja isto
u~initti moju z3i;:./widit Svojim podlo.xniczim dasse nebi usudili prichi uc;:initti osvetu Zc'lsto znam
riA nebi cysveba iza!Sela na dobro.
Raz umiem u p oghled drughie m'Oj Sltvari sctome obznanujetena kojmv am mno go z<1fa
gliuj em, d ami piscete, dac hete u~initti ,s,v aka za za dovo.glitimi onna. kojasamVlliffi p.i so .
S a da jose nejmall'n:o niscta od nova nittin.am ima nOIv oga V:ezira" za UZ'11Ok buduehi da
jo,sc nie do sco gnego,v nastupnik ondi.
Jed a n dog.alg iaj jeE>1;i do-godiose u nasco<j Rumelii kod Dunava dajese prosio jedan Gr a d
imen om Shakchia sa svim .s vojm kadilukom odrolo OOSalTI sahata dugIine, 'O<ttisc I.o sve up.rcpas t
da sse za gnega nezna', a tako u Saraevu na 29. Ago st a na ~och jesti upalio Gl)om j edan Ma,g azin
od lVluniziona, i nie posve zla w;inilo samo ostaloje martvi 25 svega Dusha p l)avi brOj.
Evo'v am immena od niko.uko Lupesc.a poznatti kroj ovde sve uvik Lupesti.ne ~inn e, i
koj s umi immena dokazana, a od ostalie cl.:re t kada l'az.a'z nam &obro 'O~uvam p isati.
Xeglim u 'S vatko V'rime dan.1i zapovidi<te scto!v.as moghusluxiti oehiu dr,a ,govoglno izpunitti.
Os ta jem p ozdravgliajuchiva<s, i svako>vam dobl1O .xelechi.
U Livnu na 3. L istopada 1835.
Va,s h za va zda dobroxeglni Pria tegl
(Muhur) Ibraim b eg Firdus
Cz.arski Muselim i KapeLa!n od Livna.
(DAZ, Atti pJ'esidi.ali ..., a1U1O 1835, Central Aden, busta XV [183]).
Uz o vo pismo p.riloen je spisak j,rnena nekih lupea:
Immena od niki Lup exa Vrurli~ke Kraline, i od Biteliehi.a. k oj svegeline lupestine ~ilU1e
po mom Livagnskom Kadilulw lj:iO selim moje Oapetanie.
Od Va rli!;ke KraJine
Petar B;:I(;kovich iz podos oia .
I Va11 MaraiS iz PodoiSOia .
M ate P ivali,c za\ i bralt mu Ante iz Garia k.a .
Ante Primeticza s ma'Ovicze.
Ante sin Jure Kriliehia iz Vinahchia (?)
Ivan Zidar iz Vu<;emilovichi.a.
P asica J 8!keglich iz podo-so,ia.
Mio Radisca iz Val'like.
Ante Van ucza iz Pod<o'SlOia.
Ivan Grab o iz podosoia.
Ivan R 3Idisc.a podos o ia .
Od Bite.lkhi.a.

Bo.xo Ezghetta.

Jurisca G 1aiPpa.

Andria Vi;deka.

Boxo> Grub.isca.

Petar Gia<ppa.

21
Firdus L ili enberg1l, 6-XI-1835 .
Blago d<'l rni Gospodine.
Ra'Zumio am pora di Novina koja mi d a jete na m a gne u Vasoo j o d 24. P1'oscascas toga
rr. isecza d as use dogo dile u KTaini, sdovam mnogo zafag1iujem. - Alli ja sam sam o niseoo mallo
rczurnio iz n asc~ stra.ne d alje bUo n isc to malI.o Smutgne, I< l nisam UQ 11<IV kakoj e , i setoj e bilo,
n~.'ttiva m znam Upr<liV pisa ti, a lli ehiuvam II Dva nik olika dan ah pi aIHi zaEctose n a d dam !'Cl zumitti
sve upr;)v ka k oj e, i 's cl<J.je bilo , pak,aGuvam onda p.O>dufano s ve istinito pi . ti dm a .
Imo<S.am n asce Novin e iz Stambola Turs ke kojemi e Vez u' po SV OJTI je dn om , i i ' "' ) k a x e
u is tim ov' m): he Spai je sctossu o ti s ele k akoi,j e CZ~l1' u Stambo l zvao, dass use svi n;)iragh

",) Dva put.a napisano.

128 Dr Hajrudin uri

vrat ili, i d,a ije nash <;:estiti Cza'r lipa amilavo, i svakamu dao ka;)wje kaj dasta jan zarpa,v id nad
Vojniezima. - A menui Capigiba1sc,aluk, ollivam Czal'ski Ca1pigibasea. Inzaghi iz Bagneluke
Kadilek u ,istom mistu dakiegad xiv. Ametbegu Tefter<;:ea'i VUiehi'u, Oggigianlek, ;:; t ::! ka i Mus1Jai
Begu Teskeregij iz Travnika, Mustafa Allai Begu BaJbiehiu sct0'je atisea pr1d S;;;aijam iz Saraeva
u Stambol Mirialailuk. Nakib Effen.dii Serifij MuseUmu iz Saraeva kako jedan Bighegh, ollivam
kaka Medagliu cd Pastegnia za poznagne daje kod Czarra najpribmnij, i naj dostojnij od sviu
Bo&gnaka. - A Bagu zafagliujuchi nije ni menne daleko adbaezia(.)
Ove foglie Turske seta dalaze iz Sbarrnbola a;],ovamii ima tko Sctitti .piscitemi ja<;:uv<liIIlij
svaki put poslaHi kadami dojdu unapridak(.)
Sada ostajemva.s p ozdl'avgliajllchi, i svakevam dobro xeleehi, i zdravglie doga Ljeta.
U Livnu na 6. Nubra 1835
Vaee za vazda
Zaduxni Pniategl
(Muhur) Ibr;a imbegh Firdus
Czct!1ski Capigibasha, i MuseHm ad Livna
(DAZ, Atti presidia li .. " anno 1835, Central Aden, busta XV [183]).

22
Firdus Lilienbergu, 25--XI-1835.
Sua Eccellenza
V3!scemu Gespostv u, i priateglstvu koje xelim za nasce dugolvitti xivot da pribiva
Meggiunami, to xelim i pl'o;;im od Boga.
Kakostemi ,):lisa'l i pora di Smutgne u<;:ignene megiu TUl'ezim od Kr-dine protiva Ausbl',i
anczim kojasuse dogodila cd Turraka. iz Kladushe onda nisam ni.seta ni raz'llmio kaikosamvam
i od-pisa , zaseto u nas n iese c d te Smutgne gniovle ni <;:ullo- doikmi sada nedaj de knez od Beshir
Mwrat Kapetan.a, i neprikazami sve ka'koje, i seta bilo , ta,kavam adma i odpisujem.
BudUtchimi Besc.irbegh Kapetan iz Ostroocza pis(}, i pasIo. Svog a jednaga Kneza, za visce
Vi'wvagne, ipodistinitomi ka'zatti kakojese, i seto dogodila onamo.. D.a nemaguchi. Smutglivezi
i o.dmetnhczi Czairra n a.sceg,a, padni't i dobro kaje uxiva, iradabi v.azda uxiv.atti s' Austrianczim,
i za bit ti U podl'0gu .In ajpri'e c;estitome Czarru, a :pak.a biUi u miru Svam~: Zati uzrok za akrivitti
C3ipetana B esei'reviehia, o vi Cza !'ski .odmetn.iczi Sakw~'i'Sce nikalika prili<;:ni ,s ebbi, i udarishe na
Meggiu Austri,a nsku, takomi pisce an, a ka,xemi i gneg.a,v iJsti Knez.
Podufan.a l'RlZUmiOSiam dal ad Turski kuchi0 jest izgorila Ossamdeset Sesterieza Martvi,
i sedmi ragnen ka,ije m a Uo paslie umro. i dvie xene.
Ova svese dogodi da ni zascto nezna! Murat Kapetan iz Osi'lla,s eza ,s eto tamu nilscta nie
kael, v eeh sama dag.a akr ive anni Smubgli v'Czi od Kraine za,seto v~de da l'adi omiru kakono. i ja
Svarni, i nemagu p oD.nietti, i onse podla1Xe u svemu n.cujprie Bogu, paka <;:estitim Czarrim, pad~
svi astali K a'P etani a d Krame da zaita niscta neznadu vech d.ache bitti upadlogu Cza'1TU i tu
Smutgnilu udunuti da veehe nie u K'mini, a da'je u\;ig.negna' a,v a Sva Smutgnia prika gniova
zn.agnia. Zascto svi ghlav,cFri i Capetal!li cD. Kraine u Svemu, i posve podlaxu <;:estitomu Czarru,
i iddu Svi za I): Tikazivatise <;:estitom Veziru, za po:zdravitiga, i p['ikazatimuse daohe Sve <>lIDO.
ispunitti Seto zapaviD.a <;:estit i na's e Cza.r, idache unapridak utva'l,ditti mir megiu dva Dva.ra
velika. Czarnska t. j. n ase i Cza:rr.a .
la aJw Boghda u dorshasbu Subotlu pall azim ovdalen u Saraeva za pozdravit <;:esti:toga
noV()ga Vezira, inalZv a tmu Sreehno Vladagne ako Barg da rp isacuvam iz Sa'l:aeva za Sve lipa
l:au{;oj, i Seta j e, za:sctoe hiu o ndi dabra raz:u,mitti(.)
SadaJ astaj-em 2l8! vazda na Vaseoj zapa vidi prikl0'l1ito, pozdravgli.ajuehivas i dugavichna
zdra vglie x-eleehivam.
Za vaiZda V<tsc
(Muh ur) Dabra1xeglni Priategl
Ibraimbegh Firdus
Livna na 25. Studena.g.a 1835 Czarski Capigi))asea, i Muselim
ad LIvIna .
(DAZ, Atti presidia1i ... , anno 1835, Central Acten, busta XV [18'3]).
 Posl,iedn,ii livanjski kapetan Ibrahim-beg II Firdus 129

23
Fil'dius LHienbeDgu, 28-XI-1835.
V8lShemu Blag{}da.rnom Go~iO!>tvU.

Pisosarnvam s' :mojom 25. istoga! dogagialj u~igl1ieni u ~raini(.) Evo. ja ako Bogda kako
samva m i p iso iddem danas u Saraevo za pozdraviti se s' nash im novim Gestitim Vezit'om;
aJliv.am da jem n a znalg ne da, buduch1se vraJtile Svojm kuchi-am nash e Spaije iz Stambola kojsu
bili zvati od Cza:rra , i isti kcuxu dasse Kuga n.a!lazi 'll Stambolu, 'll KTatovoj, i lli Prilepi ossamnes't
S a h a La daJle-ko od B osne .
Ako Bogda Scto buJd-em Gutti, i rarl<~brntti pisa~uvam iz iz,"8) Sa.raev!R za Svaka
darttiva m na znagne.
S a da ostajem n a, Voohoj zapovidi xelechivam gestito idugolietno zdravglie , iveseglie,
i pozdra vg1iajuochivas .
Vash za, vazda
DobmxegLni Pd'aMgl
(Muhu.!')
Ibraimbegh Fil'dus
Cza,I"SJd Capi.giba!Sca, i Muselim od Livna.
Livno na 28. No,v embra 1835.
(DAZ, Atti pt'esidiali ..., anno 1835, Central Acte-n, busta, XV [1&3) .

24
Pismo nepozn 3Jbo.g ovj eka upueno Firdusu preko de putat-a u Aranu, II=P ,s voj prilici
s poetka sept.embra 1836.
Pridraghi Gospod m'u!
Kod Arxane jUger 9USmo daje pridobi ve n Ali-Pasha, alli i:giuchi ovamo daJj<e susll'i
tosmo nilwJiko ljudi, koj ig iJu iz vo,iske Ali-PashinJe i kojnarn ,pod istinu k a zuju daje Ali-Pasha
pridobio Cza!I'noghO!rcze. Od obidvie strane paloje mlvgho martvi. Od sbrane Cza rnolg horacza
IJ(lghinuoj e Bra t VlaJd ikin. Ali-Pa sha kod sebeje u 'l'uthU'"") ustavio dva Popa i josh drughi 4
ljudi d'o klenmu s ve neprida du, s.hto ishchie. Iz svoje Vo is.ke Ali-Pasha pus,tia je ljudi iz kadiluka
Duvaruskogha" Blagh a iskogha i Ljubushlm gha d asse doma povmchiaju. Ali-Pa.sha ostaoje kod
Gt'ahov a, i njemu igie shest ilja.da (:600~}:) Voiske iz F'0ge, koja nie Plria bila u I1a.ttu , kadmu
d ogie kudachie Is hnjom okrenuti nemase josh. GovorLse daje Imez iz Grahoova ,p rikazo. Ali-Pa'shi
mazahre, koj-su iz dl'Ughi mi<3ta PaJShaJ:uka MoSlta.Tskogha pisani knezu dasse opre Al i-Pa's hi i
dacmemuse i na drugh.om mis 'tu opu:ieti. Razumismo ovdi daje josh Osman-P.asM u Tralvniku,
i da igie p l10ltiva njemu sma, Kr.adshni:ka prid kojmj.e Sin lms-Effendie, i dase josh Kradshniczi
josh nahode na Kupresu. Ovdi kod nas s ada,j e mimo, ni;shtase sad,a dalje ne9uje k ad budemo
shto bolje i istinilj;ije ~uli ja'Vichiemo Vami Dt-aghi Gospodam. O vi Knjighu do Arxane ~ haljem
po onim ljudma" kojs:unas ovamo dop ratili, i pripQ'ru~lIjem na Arxallli Deputatu dalj.e do Vas
poshal j e. Sva ko dobro Va mi xeljm, i ljub im skut, i Ruke.
VaJShega G o,s.;:!Odstv.a
Slugha, i Priateljii
Pismo je adresirano:
Velikom Plemich1u, Gospodi~Lchiu Go,spodaru Firdus Kapetan.u Ibl'ahim- Beghu
K apiohiaj Cze revu
u Sign
Na poleini sto,ji:
P'rip O!ru~ujese na J\.rxani Gospodinu Deputaru da ovu shto pria poshalje u Sign na
koghaje upravljena .
X
(DAZ, Atti pr ' sidiaJi ..., anno 1&37, busta VIII, c.ategoria 1-6 [2()6l) .

J,") Dva puta n alpisa no.

l'll) U lmn ceit:1tu, prevvdu na talijl8Jt'llSlkom, stoji: in Osta,g gio (to :;mai kao taoce).

Glasnik Zem a l jskog muz e ja -- Istorija i Etnografija 9

130 Dr Haj-rudin uri

25
Osmm1-paa Stefanu Dojmiu, pretofu u Sinju, 2-VII-1837.
Na V i.Ro,ko Czesarsko, Kra,gLsko Vl:adagne Go~Pi. DO'jmi Pretura od Signa. Lipa pozdmv
od menne Osman pa he Sina Sulei man Vezira Allipa.shi-chia Coma!J1d aJta Cza.rske Vojs ke,
i G nacia Livna .
Sada dajemvam na znagI1e l~a~{Qstemi sko rm pisali ,poradi duga Pok. Firoussa Capetana,
i scto.sse gnegova tu naJ.azi kod Gosp. Vicze Bugliana na ostalVi, ja kako~amvam onda p iso nisam
niscta ,mogo O'd gnegova. Odl"'<iitti, dokle n ilS'am piso <;estitomu Vezi.ru. - Datkleevomi dojde
odgovor od Vezira da jeu opremim Svoga jednoga ~vika tamo u Sign za d a prividi ta tri Sandeka
Pok. Capetcun.a., i atko jose scto, ima, i p'o,pi:she, paka damu isti Tefter I[pshaglem da on prividi,
paka o nda ghleda izajde moj <;()Jv ik, i to prividi ondachemo ghleda:tti sctosse moghlo p r ie
d ass e reoeni dugh izpla1ti n viti mOn.Te to proPaL5ti.
Dakleva,s molim da Vi .ako nemo.ghli po sebbi uOinitti da izprosite dqpusctegn e k od
SUIl',i eg,a da j.a po.shaglem S w )ga oo vika tu u Sign, da L azz3iretta n e.o,dastaje, vech daga pra-tio.c zi
d ocekaju na Bilom bri,gu paJka odpl'a te u SLgn, i opet i z~ rate na Billi brigh, zascto nemog u
SLatti na Lazza:ret, kada n.ie Stvar koja, m .OTre za mnogo d a,rxatii, vech S am o damu iznesete,
.r:;aka da otvor,j, Sandeke prighieda, i popilshe, paka onda da ja isti Tefter p occaglem Ve zi'ru da
on Viddi shtalli im.a., paka tako uzdamse u Boga dac he bitti ukratko' vrime i.qplaceno(.)
Daklen uzd.amse da chemi ovo bitti dopushteno, i za ovo xe lim dami odgovorite kolliko
prie za moje Vl.ada,gne, i da to budde Svall's heIlJO.
Ostaj em pozdr.avgliajuchivas.
A.ko nikako nebi mog hlo bitti d a moj ~vik tamo doj de, privid, a Vij molimvas dumi
pos ha,glete taj Vas h Teftel' k3lkoste Vi n.ashli da I;::rrighledam.
U Livnu na 2. Luglia lS37
Od Os.man pashe Sina Sulej ~ n Vezira
(Muhm) Allipa,shi'c hi a Co m an d at.a Czske Vojske,
i Livna
Pismo je adresirano:
N a VisokO' Czesan.'s ko Kra glsko Vladagne Gospodina Stefana Dojmi Pre,tu pa. od Signa,
X
(DAZ, Atti presidioali ..., anno 1837, bus ta VIII, c.alt egol'ia 1-6 [2,0 6]).

26
Osman-paa Vid Buljanu, 6-VIII-1837 .
Lip.a i Plemenita pozdrav od menne Osmcun p ashe Sina Suleimen Vezira Allipas hiap a
shic:hia Czorskoga Veci la, Comandata Czarstke Vojske, i Grada Livna Pri.a't egliu Gosp.
Viczi BUg'lian.u.
Kgnigu koduste p isali Sinovim Remetli Frpdussa , poslalisuje menni, iz kojesa:m razumio
Svaka kojami pishete, lPiO r,a di R obbe Firdusove k ojase nahodi na ostavi u Vas; jas am za istu
d a!v.no piso Veziru, i pisarnu Scws se, i kadwsse naJ.azi, i doshomLe odgov.or Old Vezira za Va's hega
Governatura .kogasam pos.lo. odma, da ako ottio d.mse primi onne FirdU;$so,v e j:apie Sc.tosse nalazi
na Metkovk him seto misLim dachese prifattiti das se naoplati, zascto, k ako noss ugod Firdussov.a
Di:ecza ostala n.ashe SirQte takQ mislim da\Ssu i Vashe; Pak a kobi priteklo p riko Duga Sctc eo:sto
Governaturu d<J.ss e i Vl3.mi <pbti akobi moghla i2lplaltiti ista jap ia, akoli nebi mog hl a izplat iti
jachiughleda.tti dasse Sve lirp izplati nittic.h~vam to propasti zaito ne.mQjte imati i brighe
nisda dac.hevarrn propasti dok vLdim klakoche doc.hi o.dgovor od Governatura. - Dakle un a.pridak
nemojte pis.ati na Dic.zu F1rduss.o vu vech p~shHe me:nni zaseto Dicza Sada nez>na.du nisctn, il
genne (?) Sad<lJSl3JTl1 ja SV3!rhu FirdusS'Ova, i S v.ak.aoo. e bitti upravgliena nemojte im atti brighe.
Ostajem poed1'aglia'juchivas kako prialte glia.
U Livnu na 6, Agost a 1837.
Vash Priategl Osman P a:sha Sin Sulei men
(MuhUl') Vezira AIli.pashichia Czarski Ve<;il
Pismo je adresirano:
All' Ol'Il!<l,tissimo Signor Il Sig. Vi.cenzo Buglian
Sign
X
(DAZ, Atti presidiaJ.i .. " anno 1837, busta VIII, c.ategoria 1- 6 [206]) .

 Posljednji liNanjski !kapetan Ibrahim-beg II Firdus 131

ZUSAMMENFASSUNG

DER LETZTEKAPETAN VON LIVNO IBRAHIM BEG II. FIRDUS

In Westrn)<snien liegt am Rande des Liv,a njsko Polje die stadt Livno. Dieses Gebiet
wall' schon in vorhistorischer Zeit, wie aJUch zur Romerzeit, besiedelt. Im MittelalJter gehorte es
zum Konigreich Kw.atien und Bosnien.
Die Tih-ken nahmen Livno nach dem J. 1466, gew1ss aber vor 1482, ein. Mit Genauigkeit
tasst es sich heute nul' schwer bestimmen, wa;nn LivnO' der S1tz der Kapetani wurde. Man
weiss aber, dass das K.a!petaill3t von Livno schon im XVII. Jhdt. bestand und seinen Ka!petaln
schon vor dem J. 16!t1 haHe.
Die K.a;:etatni vo n Livno stammten .aus be-kannten Feudalfamjl,ien der Atlagi, Ljubuni
und Fkdus, Die AtIagi verwaIteten dM Ka,petanat von Livno im XVII. Jhdt., die Ljubuni
in der ersten Hiil:flte des XVIII. Jhdts., und nach ihnen die Firdus. Die Firdus waren fast
hundert JahTe Kapeta!n .i von Livno (cca 1740-1835).
Die Fh'dus gehorten einer alten und ".lehr angesehenen bosnischen Adelsfamilie an. Sie
wa,ren Abkommen der mittelalterichen Adelsfami1ie Raji, welche in Livno .a,n siissig waren,
den Islam al1!l1 &hmen und ihren .angestammten volkischen Geschlechtsnamen in Fil'dus
i.iben5elzten .
Der erste K3Ipetan VD-n Livno aus der Familie Firdus war Achmed Beg L Firdus. Seine
Nachfolger w3lren: Achmed Beg II., Ibr,a him Beg 1., Achmed Beg Ill. und Ibrahim Beg II.
Ibrahim Beg II. Firdus war der 1etzte Kapetau1 von Livno'. Zur Zeit der Bewegung des
Hu,sein-Kapetan Gradaevi gegen die Refo,rmen des Sultan lYlachmud II., 1831-1832, war
Firdus wanke1mtiUg und tra t zeitweilig auf die Seite des Sultans und seiner Gegner tiber, bis
eT sich schliesslich doch ftir den Sultan entschied. Der Sultan belohnte ihn mit der Wtirde
Eines k.aiserlichen Kapidibas,cha .
Firdus unterhielt lebhaften Verkehr mit den osterreichischen Grenzbehorden in Dal
maJt-ien, insbesondere mit dem Gouverneur von Dalma,tien, dem Grafen Lilienberg, bestrebt den
Frieden in den Grenzgebieten ZlU erha.iten, um Inzidente, DiebsWhle us w. zu verhindern. Zwi~chen
dem Kap;etanat Livno und Dalmatien bestande n ;wch Handelsbeziehungen.
Nach dr Aufhebung der Ka'p etanate in B osnien im J . 1835, wurde Firdus zum Muselim
in Livno. erna!nnt.
Anta.ngs 18,36 k.am es. in Livno zum Aufs:tand gegen Firdus und seine Eigenmachtig
keiten in Bezug auf die RefDrmen des SuIta-ns. Firdus war genotigt, in Da.lma,tien Z'Uflucht zu
nehmen. Nach seiner Rtickkehr nach BQ.sni~m, nahm e'l' nicht mehr seine vorige Stellung ein.
Er sta,rb balld dara:uf .an einer Vergiftung .am 22. M~l;i 1837. Der Hauptanstifter dieses Ver
brechens war der bosm.ische VesiI' Vedjichi Pascha.
Wenn skh auch die Firo'us aJ..s Kapetani nicht durch besondere Verdienste in der
Geschichte hervortaten, blieb denno-ch ihr Name in den Volksl!iede'r n erhalten. Dies gilt
b esondel's ftir den letzten Ka-peta,n von Livno.
Als Beilage dieser Studie veroffentlichtc der Veria sser chronologisch und mit aUen
orthogra;phischen Fehlel'n, die sich in den Originalen vorfinden, 26 Dokumente aus dem Staats
<Jrchiv in Zada.r. Gros.stenteils sind ' dies Briefe des Ibrahim Beg II. Firdus an den Gra,f en
Lilienbel'g und a n andere Per'sonen.

9*
Dr Hajl'u!lin . II r i e, P ,sljed n ji iva njski ka petan Ib ra hnm-bcg II 'i r dus

THh, T

I'bmo I I [', ' il - bega IT Firdus od 6 novembru 1835

gm 'ernell1 DtJ!macije grofu L ilie nbcrg u

R. UHLIK

o denominacijama kod CiSJana

Ime Ciganin. - Mada Cigana ima iro m cijelog svij eta, on i s u ipak malen narod
jer je njihov b ro j neznatan. Ali zato to ih n a lazimo na svi m kontinentima, za nj ih se
svuda zna, pa su oni poznat ij i i od m nocrih eih naroda. Zahvalj uj u i injenici to su
rasijani po razliitim zemljama , oni nose i r azlii t a imena. Stoga se i kae da mali
narod Ci.gana "trpi od v likog broja imen a koj a se dj e lim ino od nose n a Ciga ne kao
narod, a djelimino na ciganska plem n a . S voji m spoljanjim izgledo m , sv oj im nai
nom ivota i karakteristinim zanimanjima oni redovno odudaraju od starosjedilaca II
ijoj sredini ive.
Sa svoje strane Cigani se esto pretst avlja.i u pod r az nim imenima samo da b i
izbj egli ozloglaeno ime Cigani koj e je i ko n jih omraeno. Od toga imena naroit a
se ograuju naselj eni Cigani koji iz p osebn ih razl oga tee za asimilacijom, dok se er
gai i ne osvru toliko na to kako ih ko zove . apominjem da za n aselj enog Ciganina
i oznaka Gurbet pretstavlja prilinu uvredu. Ime Ciga n in j e Cig an ima odvratno jer ih
ono poniava i optuuj e, pa ga zato n e moemo na i nigdj e u rj enic i ma ciganskog
jezika. Ono ih vrijea do dna due, mada OI i to vidno ne pokazuju, poto od njeg'3.
ne mogu pobjei jer su ljudi od starir~e nav ikli ela ih tim im nom zovu. Cigani s pra
vom tvrde da to ime n ije njihovog porijekl a. Oni ga ne priznaju jer smatraju da im
je nametnuto zajedno sa nepr ijatnom sadr inom koju ono u seb i kri je. Evo ta kae
uveni ciganolog, carigradski Grk Al. Paspati: Dok se svaki n arod ponosi svojim ime
nom, ciganski narod bjei od njega jer je ono ispunj eno p rez ir om. Ono ih esto duboko
vrijea').
Cigani to ime odbacuju jer je ono u oim a inorodaca si mb ol mnogih nevaljalsta
va. Ipak, ljudi u tome esto grijee i pretjeruj u. Tak o, r cimo, kad nekom tvrdici ka
emo da je Ciganin, inimo veliku ne,pravdu Ciganima , jer s u Cigani zaista ljudi iroke
ruke i poznati po svojoj poslovinoj gostolju bivo sti. Nas uprot t.ome, ak o je neko lice
sklono svai, pa mu kaemo da j e Ciganin, ond a nl' gri jeimo, jer su C igani, mora se
priznati, velike kavgadije. U samoj, pak, stvari , Cigani n isu sasv im mimo ostalog svi
jeta jer oni, uglavnom, imaju samo one pozi tivne i negativne osobine i navik e kojima
se u veini odlikuju zaostali ljudi, zaputeni primitivci, a i m n og i lj udi siromanog ma
terij alnog stanj a.
Dakle, Cigani zaziru od svog ime na, ograuj u se od n jega jer je preko svake
mjere razvikano. A da bi to i javno pokazali, oni se pred svije t om tu i t a mo grd9
imenom Ciganin. tavie, oni to o igosano ime n e v ole da CUJt! ni u hipokor is tinim
obl ici ma: Cigo migo, Cigani m igani i sl. jer im zv ui p otsm jeljivo. Dodaj mo tome da
ak i bezazleno ime Cigo kojim gospodar zove svog garov a sad r i pOTed aluzije na
skitniki ivot pasa jo i druge ele mente koji vrijedaj u osje tlj ive Cigane. A da nije
tako, zar ne bi gospodar svog garova zvao i Crncem, Arapj,nom i sl., to nj emu, me u
tim, nikada n e pada na pamet.
Ali treba istai da Ciganin ne ostaje u vi jek indiferentan p ri zlonamjernom po
menu tog imena, to naravno, zavisi od stvorene s ituacije. U da tim prilika ma oni znaju
da reaguju na svoj nain i da po potrebi vrate istom mj erom . Da n avedem n ekoliko

') A l e x a n d r e G. P a s p a t i , Etudes sur les Tchinghianes ou Bohemiens de l'Empire

ottoman, Constantinople, 1870.
134 R. Uhlik

primjera. Ako, recimo Ciganinu neko izazovno dobaci rijei: Zdravo, Cigo!, moe bi~i
spreman da mu se ovaj odazove slinim pozdravom: " Zdravo, brate! ili "Zdravo, bu
razeru!. Meutim, ako kakav namjernik prijateljski oslovi Ciganina sa Zdravo, maj
store!, Ciganin e se ljubazno javiti rijeima: Zdravo, gospodine!.
I jo jedan primjer. Kada je jednom prilikom n eka stara Gurbetka, prosjakinja,
zagrdila svoj om nasrtlj ivou, pa kad sam je,onako u ljutini, prekorio rijeima: Ba
si ,prava Ciganka , njen odrasli sin, koji je tu bio prisutan, odgovorio je umjesto nje:
Neka si tako rekao, to nas ne vrijea jer mi to ime ne priznajemo. To nije nae ime,
to su neki drugi, nevaljast i ljudi. Mi nismo Cigani, mi smo Romi. (Amen naj sam Ci
gaja, amen sam Roma). Kolika je razlika izmedu nedostojnog imena Ciganin i imena
TIrom koj im se oni sami nazivaju proizlazi iz injenice da, napr., kod jugoslavesnkih
:-,rjemakih Cigana, zvanih Sin tc, rije Rom (Ciganin) i romOno (ciganski) pretstavlja sve
ono to je idealno i pozitivno, dakle, sve ono to je lijepo, esti to, pristojno, iskreno itd.
Jednog dana upitao sam nekog mladog, meni nepoznatog, Ciganina sa Gorice u
Sarajevu da li zna da govori ciganski. On mi je spremno dao ovakav odgovor: Ne,
ja ne znam ciganski, ja govorim onako ka.o to govore gospoda! Nema sumnje da ga
je nakazno ime cigansko i uvrijedilo i uplailo. Da bi prekinuo neprijatnu diskusiju o
Ciganima i o njihovom jeziku, on se svrstao u gospodu. N. B., oznaku gospodin (ili
na ciganskom: b a r 6) Cigani esto primjenjuju na graane koji nisu njihovog pori
jekla. Ali treba pritom stC"ogo naglasiti da ovu gospodu (inoroce) Cigani nipoto ne
smatraju ni viom ni boljom od sebe. ~tavie, ko dobro upozna Cigane, doi e do
sasvim suprotnog uvjerenja. Na to emo se kasnije detaljnije osvrnuti.
Koliko su Cigani os,i etljivi na ime cigansko, vidi sc i iz sljedeeg sluaja. Putu
jui jednom vozom razgovarao sam sa nekim Ciganinom. Jedna saputnica upitala nas
je kakav je to jezik kojim govorimo. Ja sam joj objasnio da je to govor kalajdis,kih
majstora, a ona se s tim odgovorom zaduvoljila. Kasnije mi se moj sabesjednik Ci
ginin tiho zahvalio rijeima: Neka si ba rekao da je to kalajdiski govor. Neka nisi
rekao da je to ciganski, jer je to ime runo. (L a h e h h i k a j m o t h o d il n k a j
h i .g o v a h a n o m a t a r s k o h i b. N e k n i m o t h o d a n k a j h i c i g a n s k o,
k a j g o v a a n ii v h i r. ii h a s i l i).
S druge strane, m e utim, valja ukazati i na suprotnu pojavu koja ovjeka moe
da ispuni zadovoljstvom. Treba, naime, !laglasiti da se u Pretkumanovskoj Srbiji, gdje
su odnosi izmeu Srba i pripadnika drugih etnikih grupa bili proeti veom toleran
cijom, Cigani ne stide toga imena. U mnogim krajevima Srbije rije Ciganin pretstavlja
sinonim za svirae, kovae, trgovce stokom i starim stvarima, i sl. To su, naime, za
nimanja u kojima su, po shvatanju naroda, Cigani gotovo nezamjenljivi. Srbijanski Ci
gani bez uvijanja priznaju da su Cigani, alli zato negoduju kad im se kae da su Gur
beti jer je to za njih obino isto to i skitnica.
U nekim drugim krajevima Cigani smatraju za potrebno da se maskiraju tuim
imenima. Tako, mnogi ergai upotrebljavaju samo svoja plemenska imena, kao, napr.,
Kaldara.i, Lejii.i i dr. u elji da barem za momenat prikriju svoje cigansko porijeklo.
Ali ljudi se, naravno, obino i ne obaziru na to pa ih odreda zovu Ciganima. Slino
tome, i makedonski Oigani, koji u potrazi za zaradom u pr i linom broju odlaze u druge
republike, vole da se pre ts tavljaju kao iftari (pravilnije ~iptari, tj. ArbanaSi) bez
obzira na pleme kome pripadaju jer bjee od imena Ciganin koje je nabijeeno.
Uza sve to, Cigani su svjesni toga da njihov ten rjeito govori o njihovom ra
snom porijeklu jer, kako naTod veli, ako lae koza, ne lae rog . U krajnjem sluaju,
meutim, Cigani se hvataju za opte ime Rrom, to znai ovjek. To ime im je do
sada ostalo, uglavnom, poteeno od blaenja, jer Mahrime (inoroci) jo nisu uspjeli
da ga traj no okalj aj u.
Ranije sam ve jednom naveo da se jugoslovenski Lovari, zvani Ruski Cigani,
izdaju za Mord vine, a to je, ustvari, ime j ednog istono-finskog naroda oko srednjeg
toka Volge"). Dalje je poznato da su se prvi Cigani koji su doli u Francusku pret
stavljali kao Bohemiens, tj. ljudi iz eke (Boheme), pa im je to ime ostalo i do dana
dananjeg. Znamo da i Cigani iz panije mjestimino prolaze pod imenom Ungaro3

2) R. U h l i k , Iz ciganske onomas1ii!ke, GZM, 1955, str. 61.

 o dencminacijama kod Cig~ma 135

(Madari), a mjestimino pod imenom Grecos (Grci), dok u nekim dravama June
Amerike vae kao TUrcos (Turci). Slinih primjera ima mnogo u svijetu. Drukiji je,
pak, sluaj kod nekih Njemakih Cigana koji sebe, i to s pravom, nazivaju SInte. To
ime su oni uz opte cigansko ime Rom (Rrom) ponijeli jo iz svoje daleke prado
movine").
O samom porijeklu imena Ciganin ne elim da govorim. O tome postoji velika
literatura, a ja tome nemam ta da dodam. Pored svega toga, ini se da pitanje po
stanka tog interesantnog etnikona jo nije konano preieno. Ako se odbije ona
gentilno -in, dobija se osnova Cigan- koja se dovodi u vezu sa najrazliitijjm imenima.
Spomenuu samo jednu, i to znaajnu pretpostavku prema kojoj bi trebalo da su Ci
gani potomci neke frigiske (?) sekte, zvane Athinganai, ime su oznaeni ljudi koje se
nije smjlelo doticati (intouchables).') Dakle, neto poput parija u Indiji.
Sta svijet misli o Ciganima, njihovim karakternim i psihikim osobinama pro
izlazi h, velikog broja sloenih naziva za iva bia, za stvari, pojave, i sl. u kojima
pridjev ciganski" mahom izraava neto to odie ironijom i to poniava, a to pone
kad lii i na izraze preziranja. Tako se ciganskom vatrom oznaava ona vatra koja
se brzo razbukti, a brzo i gasi. Cigansko perje su vlakna nekakve biljke kojima er
gai pune perine i jastuke. Cigansko groe je gorkokiseli .plod neke divlje loze. Ci
gansko potenje je ovei bijeli cvijet sa crnom takicom u sredini. Tu emo stati jer
i ovo je dovoljno da ilustruje gledanj e pro .> jenog ovjeka na Cigane.
Nazivi za inoroce. - Jezik Cigana, cl naroito njihov rjenik vrlo je siromaan.
To je, u stalom, i razumljivo kad imamo u vidu da kod primitivnih naroda, kao to je
ciganski, ne postoji neka potreba za sloenijim izraavanjem. One izraze koji im ne
dostaju oni bez tekoa pozajmljuju iz leksike grade svojih inorodnih susjeda. Ali
ako su, s jedne strane, svoj rjenik zanemarili pa ako su u svom jeziku nazadovali,
oni su, s druge strane, tokom vremena stvorili i ouvali mnogo originalnih imena ko
jima obiljeavaju strane elemente, tj. one kojj ne pripadajU ciganskom rodu. Opta je
pojava u svijetu da Cigani starosjedioce nazivaju najrazliitijim imenima koja su naj
veim dijelom konspirativnog karaktera.
Cigani znaju da ostali svijet, sa rijetkim izuzecima, ne razumije njihov j.ezik. To
njima godi i ini ih spokojnim. A da bi u meusobnom govoru i dogovaranju obezbi
jedili pred inorocima potpunu diskreciju, Cigani se, a prije svega ergai, slue pose
bnim oznakama i imenima, namijenjenim pripadnicima drugih naroda. Da uzmemo je
dan primjer. Dok sav svijet upotrebljava nacionalno ime Turci u ovom ili onom njemu
slinom obliku (Turc, Turk, Turke itd.), dotle Cigani za nj ih imaj u nekoliko svoj ih
naroitih oznaka . Meu njima na prvom mj1estu Xoraxaj, zatim Gad6, Goml'), Gome,
Deengo, Mahrime itd.
Po toj svojoj sklonosti, kao i po mnogim drugim svojim osobinama Cigani pret
stavljaju neto posebno, to, ponaVljam, ne znai da su oni u svemu mimo ostalog
svijeta, kao to mnogi tvrde. uje se i radikalnije miljenje da se sav svijet moe po
dijeliti. na Cigane i Necigane. Tu, dodue, ima i neto malo ist.ine, barem ukoliko se
ta tvrdnja odnosi na prilike u civilizovanim zemljama. Naime, razne ciganske etnike
grupe imaju mnogo zajednikih specifinih obiljeja. One grupe koje su ostale rel.a
tivno inta1<1ne, a to su u prvom redu izoJavane ergake zajednice, odlikuju se tim to
obrazuju zatvorene krugove u kojima vlada duh iskljuivosti u odnosu na inoroce.
Za oznaavanje inorodaea, njihovih klasa i pretstavnika Cigani raspolau zavid
nim brojem imena koja ponekad odiu humorom, ee ironijom, a ponajvie mrnjom,
i to pasivnom mrnjom . Stavie, oni su, ma koliko to izgledalo nevjerovatno, proeti
osjeanjem superiornosti, koje, meutim, nikad vidno ne ispoljavaju. Ovu tvrdnju pro
pratiu jednim interesantnim zapaanjem. Uzeu optu cigansku oznaku za Neciga
nina na kojoj u se kasnije opirnije zadrati. To je nadasve znaajna rije M a
h r i m e ije znaenje u bukvalnom prevodu glasi: Opoganjen, ukaljan, umrljan i sl.
Nema nikakve sumnje da ovaj drastian Izraz terminskog ranga V'Odi svoje porijeklo
iz indiske kastinske terminologije.

:lj R. U h l i k, Iz ciganske on oma s ti!ke, GZM, 1956, str. 202.

'J A l e x. G. P a s p a t i, Etudes sur les Tchin:ghianes . .., p. 18.

') R. U h l i k, Iz ciganske onomasti!ke, GZlVI, 1955, str. 54.

136 R. Uhlik

Dakle, kod Cigana nalazimo i dandanas izvjesne pojave koje moe mo smatrati
poznim izdancima nekadanjeg kastinskog sistema. Ovaj sis1em vue korijen iz Indij e,
gdje je, mada ve u fazi radikalne, likvidacije, izazvao vidnu re akc iju u susjednoj
zemlji koja je naseljena manje ili vie istim etnikim elementom. Konkretno, ime
drave Pakistan u prevodu glasi Zemlja istih . Cf. urd . pak .!ll~ i urd. stan jI:....
Tamonji muslimani ne priznaju, naime, hijerarhiju kasta, pa su !:i njome pr e i.s tili.
Drugim rijeima, svi ljudi su " isti , te meu njima nema poganih, to se, kaoto
smo ve uli, protivi uvjere nju Cigana, a meu njima i shvatanju n aih GUl"beta u
Bosni i Hercegovini koji su svi muslimanske vjere .
Stati erga M. Husejnovi iz okoline Viegrada povjerio mi se jednom prilikom
ovim rijeima: B a r e j a, t r u b II j t e d a n e h, e R r o m a i n"a j n i X o r a x a,
n i D a s, von h i P i r eo<. To znai: Go spodine, valja da zna, Cigani nisu ni Turci,
ni Vlasi, oni su svoji. Ovaj e rga rekao je mnogo jer je rekao istinu. Svi Cigani u
svijetu, ukoliko nisu odnaroen i, osjeaju se kao poseban eleme nat. Pritom valja drati
na umu da oni nikada nisu teili za n ekom zajednikom maticom svih Gigana, to je
svakako posljedica kastins k e rascjepkanos.ti i ekskluzivnosti koja vlada meu njihovim
plemenima. Ovu konstataciju treba jo dopuniti jednom napomenom. Znaajna je,
naime, pojava da nigdje u svijetu Cigani nisu separatisti i da pretstavlj a ju vrlo lojalan
elemenat koji potuje svaku vlast i svaki reim(!).
Das. - Ova oznaka nije poznata svim Ciganima; ona je r eg ionalnog znaaja.
N jena pojava je u.~lovljena odredenim odnosima koji vladaju meu poj edinim dijelo
vima raznorodnog autohtonog stanovnitva. Oznaka Das je mnog o manje rasprostra"
njena od oznake Gadu na koju u se kasnije vratiti. Ona se u Evropi najvie odrala
u ciganskim dijalektima na jugoistoku. A evo zato .
Osnovno znae nje rijei Das jeste sl uga, gr.aanin dJr ugog reda, rob i sl. Poto
su se, pak, narodi u jugoistonoj Evropi ~ek kasnije oslobodHi od tuinske dominacije
pod kojom su u toku od vie stotina godina ivjeli kao gra ani drugog reda , to se
denominacija Das (sluga, rob) tamo najdue i odrala. Primjena i upotreba te oznake
vri se po odreenom kriterijumu koga se Cigani prilino dosljedno dre. Zahvaljujui
vjeri koja ih je titila, domai muslimani su za vrijeme osmanske uprave bili u re
lativno bolj em poloaju od inovjeraca. Onda je i razumliivo to Cigani nikad nee rei
muslimanu da je Das. Cigani su izjednaili domae muslimane sa vladajuim Turcima
i dali im zajedniku oznaku Gad6, dok sc etnikon Xoraxaj po pravilu samo onda
upotrebljava kada se govori posebno o pravim Turcima. Sve ostale podanike Osmanske
imperije Cigani su podveli pod opte ime Das. Ono mj estimino obuhvata ak i Je
vreje mada njih zovu i drugim imenima (BiboIdo, Xal u, Xaleore hko).
Tokom vremena, meutim kada su se politi ke prilike u tom kraju svijeta izmi
jenile, ime Das dobilo je malo drukiju sadrinu. Ono se vie ne primjenjuje odreda
na sve stanovnike koji ne ispovijedaju muslimansku vjeru. A da budemo konkretniji,
osvrnuemo se redom na prilike u pojedinim naim krajevima.
U Bosni i Hercegovini CiganJi nazivaju imenom Das redovno Srbe, a katkad i
Hrvate. Po tom kriterijumu znaenje imena Das podudara se u izvj esnoj mj e ri sa da
nanjim znaenj em imena Vlah u ovoj republici, tanije sa znaenjem koje mu daju
muslimani. Srbi i Hrvati sainjavali su za vrijeme Turske gro raje to j e uslovilo d a
su ili Cigani podveli pod jedno zajedniko ime, za razliku od imena Gad 6 koje se u
Bosni i H ercegovini odnosi u, a -koj-e se i d anas odnos i, samo na muslimane. Ovdje mo
ram da naglasim da se ono to govorim o bosansko-h e rcegovakim Ciganima odnosi i
na Cigane Crne Gore i biveg Sandaka Novi Pazar, jer svi oni sainjavaju jednu ho
moge nu cjelinu, Zapadne Gurbete (grupa G a i), za razliku od Istonih Gurb eta (gru
pe K a z om).
Kad je Austrija okupirala Bosnu li Hercegovinu, poeli su se naseljavati Nijemci,
Madari i slini elementi koji su bili preteno katolici. Tada su ergai, a oni se odli
kuju istananim smislom za sjenenje znaenja, izdvojili domae Hrvate iz imena Das,
i dali im ime koj e je zajedniko sa strancima katolike vjere: Palmako. To znai
onaj koji se krsti akom (bukvalno onaj od ake), dakle akac, to u izgovoru bavan
skih ikavaca glasi gotovo k ao okac. Rije Palmako dola7)i od ciganskog romanizma

:
 o d eno rnin a.ci j <una kod Cigana 137

palma, to znai aka ili tanije dlan. Hrvat sc kae i Pandengo ili PandEmajen
go , tj . onaj to se krsti sa pet prstiju.
Od vremena austriske vladavine u Bosni i Her.cegovini ostalo je ime Das sve do
danas ogranieno uglavnom na Srbe, mada jc prolo gotovo etiri decenije otkakD je
zbaen austr,iski jaram, i to ba najveom zaslugom Srba kojima, eto, po nekoj fata 1
noj inerciji sluajno ostade i do dana dananjeg naziv Das sa prvobitnim znaenjem
gratanin drugog reda, to sa injeninim stanjem nema nikakve veze. Sjetimo se pri
tom koincidencijc sa nekim etnikoruma i rijeima u engleskom jeziku. Tako etnikon
Sla ve (Slav) znai Sloven, a rije slave rob, etnikon Servian (Serb) znai Srbin, a rije
scrvant sluga. Objanj enje da Cigani zovu Srbe i dalje Das treba moda traiti u inje
nici da su oni ovo ime identifikovali sa imenom Vlah koje se u mnogim krajevima
Balkanskog Poluostrva od davnina upotrebljava za stanovnitvo pravoslavne vjere.
Poznato je da Cigani pretstavljaju tzv. najnii, najprimitivniji i najsiromaniji
sloj balkanskog stanovnitva. Pa ipak, pada II oi okolnost da sami sebe nigdje ne na
zivaju Das, nego samo Rrom, to znai da se nisu izjednaavali sa rajom. To vai na
roito za bive ciganske podanike Osmans,k e imperije gdje su mnogi uivali ak i izvje
sne povlastice, zahvaljujui inj e nici to s u bili u ogromnoj veini muslimanske vjere.
Jedino se !moe primijetiti da mus limanski Cigani nazivaju svoje inovjerne saplemenike
Dasikane Rroma, to e rei Hrianski Cigani koji se inae zovu i Dasicki Rroma. Ta
jc oznaka Dasikane ovdje isto vjerskog obiljeja. Treba dodati da za razliku od Xo
raxanipe, to znai Turska, ergai zovu Jugoslaviju, izmeu ostalog i Dasikani ili Da
sipe, to bukvalno znai Vl aka. U Srbiji, gdje su Srbi postali gospodari svoje zemlje
jo u poetku prolog vijeka i gdje oni ive u kompaktnim homogenim masama, Ci
gani su izbacili rije Das iz svog rjenika, pa Srbe nazivaju iskljuivo Gade.
Iz sIj edeeg sluaj a vidi se koliko smisla imaj u Cigani za nij ansiranje znaenj a
imena Das. Cigani u Hrvatskoj nazivaju Hrvate Gade (mnoinski oblik od rijei Ga
do), poto je ta zemlja ve po samom imenu zemlja Hrvata. Srbe u Hrvatskoj Oigani
zovu Das, jer ovi, opte uzev, po broju i po znaaju dolaze na drugo mjesto. Posma
trajui stvar iz toga aspekta, lako emo opravdati upotrebu imena Gad6 i u drugim
krajevima gdje ono oznaava dio stanovnitva, iji su pretstavnici imali u prolosti
prvenstveno vlast u svojim rukama, kao, naprimjer, muslimani u Bosni i Hercegovini.
Dalje se moe zapaziti da Cigani ponekad identifikuju ime Gado sa rijeju
gazda koja mu je uostalom slina po zvuku. Prema tome, rije Gad6 moe da ozna
ava gazdu i gospodara, ovjeka koji ima neko prvenstvo, ali koji ne mora da bude
bogat u smislu nae rijei gazda. Pored ostalog, imamo takav sluaj i u malom slavon
skom mjestu Tenje gdje sam uo da Cigani zovu tamonje Hrvate Gade, iako su oni
slabijeg materijalnog stanja, dok sus,jedne Srbe nazivaju Das, mada su oni bolje stojei.
Kod Arlija, tj. Turskih Cigana, koji ogromnim dijelom ive u Makedoniji, ime
Das ima jedno ire znaenje, pored toga to oznaava hrianske Makedonce. Tako po
stoji kod njih izraz "Dav ande durutne 'Dasa, to znai: Idem u daleki svijet. Slo
bodno prevedeno, ova ciganska reenica glasi: "Idem u daleki hrianski svijet. Ali
reenica se moe shvatiti kao da glasi: Id e m u daleku Srbiju (idem u daleku Hrvatsku,
ili pak u neku vanbalkansku hriansku ze mlju).
Oblik Dasa je dui oblik mnoine im enice Das. Dakle, interesantan sluaj da se
etnikon (Das) odnosi na pripadniJka nekog naroda, dok se mnoina (Dasa) odnosi i na
dravu koju taj narod naseljava . Slinih pojava nalazimo jo ponegdje u svijetu. Cesi
kau: Piljdu do Cech, bukvalno: Idem do eha, to znai idem u eku. Ili: Ja jsem
v echah, bukvalno : Ja sam u Cesima, tj. Ja sam u CekDj. Pa tako i njemaka
imena Sachsen (Saksonija), . Franken (Franaka) i sL pretstavljaju po obliku samo
mnoinu eLnikona Sachse (Sas), Franke (Franak) itd.
Imenici Das, koja je mukog roda, odgovara imenica enskog roda Dasnl sa re
spektivnim znaenjem, ena hrianka, slino kaoto se rijeju rromnl oznaava dga
ninDva ena, !pored oznake Rromne koja se odnosi na Ciganku uopte.
U pogledu etimologije etnikona Das kon:::iultovaemo ciganologa Al. Paspatia. Na
jednom mjestu on ukazuje na slinost sa grkom rijeju Daks. Dak6s, ~&~, ~ctxr5<; (habi
138 R. Uhlik

tant de la Dacie). Zatim navodi hindost <..rl) das, s. m. A male slave"). Paspati, koji
uglavn'O m obrauje ciganske dijalekte jugoistono g Balkana i Male Azije, dodaj e da Ci
gani tom rijeju Das oznaavaju Bugare, Vlahe, Ruse, a tu i tamo Grke. Potsjetirno sc
da se ,imenom Das u I ndiji oznaavaju i, pripadnici etvrte kaste, takozvane Sudra,
Meutim, rij e Das prodrla je iz ciganskog i u vulgar'ni govor srpskohrvatskog
jezika. atrovake rijei dasa , dasina, dasovan i daka mogu da imaju n ekoliko razli
itih znaenja, to zavisi od toga u kojoj prilki se upotrebljavaj'll. Tako one mogu da
oznaavaju neko vieno istaknuto lice, pa nekog dobrog druga i dr utv enog ovjeka,
Ali one se prema prilikama upotrebljavaju i za nespretnog, glomaznog, pa i ogramee
nog ovjeka. enski oblici glase dasinka i dasulja :kojt imaju odgovarajua paraleln 3
znaenja.

Gado. - Ova oznaka nikada se ne moe odnositi na Ciganina, ve uvij ek samo

na inoroca. Ranije je ve jednom r ee no da se ona u Bosni i Hercegovini uz jo neke
oznake upotrebljava samo za muslimane. Slino tome, Ik od Cigana u Srbiji Gad() znai
Srbin, a u Hrvatskoj znai Hrva t. Jugoslovenski Njemaki Cigani u Vojvodini kau
za Nijemca Gao ili Gakano, to pret3tavlja adaptaciju oblika Gad(l i Gaikan6. Kako
vidimo, u ovom poslj ednjem sluaju to nije u skladu s utvrenim kriterijumom prema
kome se tako nazivaj l: samo starosjedioci i politiki vodei elementi kod inorodaca .
Konkretno, Nijemci koji su se doselili u narodnu dravu Jugoslovena autohtonaca za
drali su ime Gao . Mislim da bi se to moglo objasniti na sljedei nain. Zajedno S".1
nj eri1akim kolonistima u Vojvodinu su sc doselili i Njemaki Cigani, veinom iz ju
gozapadnog dij ela Nj e mak e. Poto su Cigani Nijemce u starom kraju zvali Gae (mno
inski oblik od Gao) , to im je ime ostalo i poslije njihove kolonizacije na sjeveru Ju
goslavije.
Kada se rije Gad6 p ie malim poetnim slovom, gad6, onda ona znai mUf,
dakle analogno sa sluajem Das i das. Napr., : Voj si gad es te, tj . ona je udata,
ili bukvalno, ona j e kod mua. Apstraktna imenica gla~i gadipe ili gadikanipe, to
znai srpstvo ili hrvatstvo. Apstrakta u ciganskom jeziku grade se, naime, po pravilu
dodavanjem na ensk i oblik odnosne rijei nastavaka -pe, -pen, -be, -ben, -bo, -mos,
itd., dok se njihov mnoinski oblik dobija pretvaranjem tih nastavaka u -mata. Pri
tom se i znaenje unekoliko mij enja. Tako gadimata moe da znai Srbadija, okadija,
hrvatina, a u ,p ejorativnom smislu vlaka rabota, okaka posla, baliluk i sl.
Cigani Srednje i Zapadne Evrope oznaavaju domo r oca pre teno imenom Gad(),
Njemaki Gado ili Gao, Portugalski Gacho, u Engleskoj G6rgio itd . U svim tim ze
mljama taj oblik esto slui kao sinonim i za seljaka.
Jules Bloch navodi da rije Gado ustvari oznaava Varvarina kao kod sta
rih Grka, dok se ime Rrom odnosi na svakog Ciganina u svijetu ma gdje se on na
lazio. Gajo, veli Blo ch, svuda ozna,ava usto i ovjeka. Oba znaenja sa uvana su do
dana dananj eg samo jo kod Cigana u NO'f vekoj, a zatim i kod Nuri-a u Siriji gdje se
taj etnikon j avlja u ob liku Kajja . Isto ime javlja se mjestimino i kod nekih nomad
skih plemena u Sjevernoj Indiji koja se istiu kriminalnim sklonostima. Tako kod San
si-a u Pendabu rije kajja znai ovjek, kod naroda Dom u Himalajima nalazimo va
rijantu kajwa , itd: )
Al. P e.spati saoptava da rije gado odgovara novogrkom ,z),J,6fu),o.;, aAAoYEv+,,;
i da znai tout homme eo 'anger l la race Tchinghianee 8 ). U traenju etimolokog obja..
njenja gornjeg etnikona A. Pott spominje i neke kavkaske jezike. Tako cn nalazi da
ima izvjesne s li ln osti i zme u ciganske rijei gado i gruzin. '1<atsi, k'azi (homo), zatim
m ingrel. kodxi i laz . q6g'i (Mensch)") .
enski oblik etni.kona Gad6 glasi Gadi. Ali i tu ima izuzetaka. U Bosni i Her
cegovi ni, napr., oblik Gadi je s,a svim nepoznat pa se mjesto nj ega upotrebljava rije
duvli, sa znaenjem muslimanka. Nije mi sasvim jasno zato se u ovoj republici ne

H) A l e x. G. P a s p a t i, Etudes sur les Tchinghianes . .., p. 199.

7) J u l e s B loe h, Les Tsiganes, Paris, 1953, p. 94.
") A l e x. G. P a s p a t i, Etudes sur les T<chinghianes ..., p. 235.
9) A. F. P o t t, Die Zigeuner in uro pa und A sien, Halle. 1845. Zwei1er Theil, S. 131 .
 o den ominacij ama kod Cig.ana 139
-----------------------------------
upotrebljava oznaka Gadi. Moglo bi se pretpostaviti da korijen te neobine pojave
lei II mogunosti da u ovom kraju nae zemlje, koji je naseljen velikim dijelom mu
slim anima, po nekoj ve sada zastarjeloj predrasudi prosjenu muslimansku enu nije
moglo zapasti ime koje prevedeno na srpsko-hrvatski znai gospodarica (Gadi).
U krajevima van Bosne i Hercegovine oznaka duvli (ili dulj il ima mjestimino
isto, a mjestimino jedno ire znaenje. U oblastima naseljenim hrians kim elem e n
tima ona u prvom redu oznaava Sr.pkinju ili Hrvaticu, a na drugom mj estu jo i su
p r ugu , enu ili- ensko bie (kao i rij e deji ili deni) i enku uopte, za razliku od
rij e i mur koja znacI mukarac ili mujak uopte. Jugoslovenski Njemaki Cigani
prevode tu rije, koja kod njih glas i du.vel, sa Weibs bHd, odnosno sa Weibchen, dakle
ensko ili enka.
Nai bosan sko-herc egovaki e rgai, koji kao tipini majstori nomadi u toku tri
godinja doba u potrazi za zaradom krstare kroz mnoge krajeve naseljene razliitim
ivljem, upotrebljavaju pomenutu oznaku sa vie elastino sti. Tako oni rij e duvli upo
trebljavaju i za hrianku (pored rijei dasni) i za muslimanku (pored rij ei xoraxni).
Prema tome i oznaka Gad6 moe kod njih da se odno si i na hri anina (pored oznake
Das) i na muslimana (pored oznake Xoraxaj). Meutim , ovi ergai nikad ne idu tako
daleko da te oznak e primjenjuju na same sebe, tj. na Cigane, odnosno za Ciganke, jer
su oni, rekao sam v e , n eto posebno.
Po svom obliku oznaka duvll oigl e dno pretstavlja rije pridjevskog obilj eja
koja stoji u enskom rodu. To se vidi p o na's.tavku -16 ili -li. Interesantno je da se
pome nuta rij e nigdj e n e pojavljuje u mukom rodu koja bi glasila d uv16. Inae,
porij eklo oznake duvli mi nij e jasno. Cigani je izvode na svoj nain . Tako, kad im
se neka morotka zamjeri, oni za nju kau duvali (mj esto duvli) to bukvalno znai
vaIjiva. M eni se ini da je slinost izm eu rijei duvli i duvali sas vim sluajna.
Rij e Gad() prodrla je i u na atrovaki govor, pa se veinom pojavljuj e u
oblicima gadina i gadovan gdj e im je os novno znaenj e isto kao i od oblika Gad 6
Istina, oni imaju pomalo ironian prizvuk , to se inae vidi po naim nastavcima za
augmentativ koji su im dodani. Napominjem da rij, e Gad6 nema nikakve veze sa ri
jeju g eda. Osim toga ne breba, mislim, posebno isticati da ni rije Goj kojom orto
doks ni Jevreji oznaavaju inoroca nije ni u kakvom s rodstvu sa etniko.nom Gad6 (ino
rod ac) koji doj je u mnogim krajevima svij eta sinonim.
Ne e biti naodmet ako navedem dvojni izraz wendo Gao, bukvalno (,;veti
Gad6 , kojim Nj e maki Cigani oznaavaju katolike, i to po svoj prilici zbog toga to
su katolici poboni vj ernici. Dakle, za Cigane su pojmov i svet i poboan id e ntini . Ovo
bih elio da dovedem u vezu sa jednim vrlo karakteristinim sluajem koji sam za
biljeio kod Cigana u Zapadnoj Srbiji, u bivem Sandaku Novi Pazar, koji takoe
pr~padaju Zapadnim Gurbetima.
Cigani toga kraja (sa bratstvima Hadovii, Bajramovii i dr.) vrlo s u zaostali
i ive bez izuzetka nomad skim ivotom. Njihov govor odlikuje se primitivnim i ongl
nalnim nainom izraavanja. Jedan od njihovih najvienijih i najstarijih ljudi, Salko
Hadovi , je kovaki majstor, to je ri jetkost, j er njegovi brats tve nici upranjavaju
mahom kalajdiski zanat. Kao i svi njegovi saplemenici, i on j e musliman . Kad go
vori o hrianima , a to su u tom kraju prvenstveno Srbi, on ih naziva Truuja to je
mnoinski oblik od rij e i Truuj. M eutim, ta rije , koja &2 podudara s a rijeju truu]
II drugim dijalektima, ima prvenstveno zna e nje krst. No, ona se kod ovih musliman
skih erg aa upotrebljava tl vie znaenja : pravoslavac, svetac, pa ak i pos t. Ti er
ga i, dakle, trpaiu sve pod j edno, je r nalaze da svi oni imaju neto zajedniko . Slino
tome, enski oblik imenice Truuj, koji kod njih glasi Truujnf ili, skraeno, Truni,
znai Srpkinj a, pravoslavka, svetica ili ikona! Ovo pl'etstavlja je dan tipian primjel.",
kako Cigani e rgai gledaju na vjerske simbole i kako brkaju ljude s ovog i apstraktna
bia s onog svij eta . Kod njih zaista nema mnogo misterija. Za njih je mrtva ikona
ili nadzemaljska vetica isto to i iva hr,i anka od krvi i m esa. To nas potsjea i n:l
njihovu pretstavu o mitolokim ,biima, n'! antropomorfizam. To su v e inom zli demoni
i manji broj dobrih duhova koji se kao ivi stv-orovi, dakle, kao ljudi i razne ivotinje
potajno kreu i unjaju oko e rgakih naselja ili logora, gdje siju strah i trepet.
140 R. Uhlik

Xoraxaj. - O ovom etnikonu dovoljno sam govorio u vezi s imenima Das i

Gad6. Time je ta te ma prilino odreena, pa mi jo preostaje da ono to sam r e kao
dopunim os nekoliko detalja. Za razliku od drugih, ovaj etnikon Xoraxaj (Turin), od
nomo Xoraxni (Turkinja) upotrebljavaju Cigani samo za Turke, ili, mnogo rjee, za
muslimane drugih narodnos ti. Ovo ime odralo se u Evropi samo na Balkanskom PO
luostrvu, gdje su Cigani ivjeli stotinama godina pod turskom vlau. Usljed toga ono
j e ostal o u trajno.i upotre bi. Dok ime Gad6 Cigani upotrebljavaju u raznim krajevi
ma svijeta, dotle su denominacije Xoraxaj (Turin" pretstavnik vlada.jueg naroda) i
Das. (raja , pretstavnik pot:1njenog naroda) koliko znam, nepoznate kod Cigana u
Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Razlog je oigledno taj to u zemljama nema Turaka, a
ni raje, barem ne u onom smislu kako je shvataju Cigani.
Cigani su u svom jeziku mnoge oznake za inorodne narode donijeli sobom na
Balkansko Poluostrvo. Odavde su se, kaoto je poznato, velike grupe Cigana postepeno
raseljavale po svijetu i pritom sauvale te oznake, osim one dvije: Xoraxaj i Das
O:;tale oznake Cigani su upotrebljavali u svakoj zemlji po utvrenom kriterij umu.
prema zateenim ili naknadno stvorenim politikim prilikama. Tako, napr ., Gad\) moe
da bude Srbin, Hrvat, Slovenac, Nijemac, Ceh, Englez itd., to zavisi od toga u ijoj
se zemlji odnosni Cigani nalaze.
Slino onako kao to se sami dijele na plemena koja su se ranije iStrogo razli
kovala, pa se i danas djelimino po zanimanjima razlikuju"'), a koja se jedna od dru
gih u manjoj ili veoj m jeri tue, balkanski ergai dijele i inoroce po hijerarhiji
vlasti i uticaja u tri glavne kategorije: Xoraxaj, Gade i Das. To su posljednji ost.aci
kastinskog gledanja na ljude i svijet kod Cigana. Ali pri svemu tome Cigani n iikadu
nisu teili za ueem u vlasti. Dijeliti vlast sa nekim, znai prije svega mijeanje sa
inorocima. Usto Cigani dobro znaju da uivanje prava donosi sobom i obaveze.
Ime Xoraxaj ima dvije mnoine. Ono moe da ostane nepromijenjeno , to je za
troslonu rije jedinstven sluaj u gurbetskom govoru. Mnogo obiniji mnoinski oblik
glasi Xoraxa (stegnuto od Xoraxaja). Kod Turskih Cigana, Arlija i dr., preovladuje
oblik Koraj ili Khoraj, sa pridjevima korane ili khorane. Apstraktna imenica Kora
nipe znai Tw'ska, to kod Vlakih Cigana glasi Xoraxanipe ili Xoraxani. Vlaseniki
Cigani kau za Turke pored Xoraxaj jo i Koraxaj, a mjesto pridjeva xoraxan6 (tur
ski) kau i xoxarn6, to putem narodne etimologije tumae kao xoxavnl'l, tj. onaj za
koga ne zna ta. misli, mada bukvalno znai varljiv ili laljiv. Ustvari, xoxaran6 je
samo deformisani oblik pridjeva xoraxan6 u ustima vlasen.i,kih nomada koji pokazuju
vidne znake tjelesne degeneracije, usljed ega rijei nepravilno izgovaraju.
Po pitanju samog porijekla etnikona Xoraxaj mogao bih samo da ukaem na
slinost sa imenom jedne pokrajine u Sjevernom I,ranu, 0L.\-,~ Horasan, koja se gra
nii sa oblastima u kojima se govori tur~kim i turanskim jezicima. Moda je to jedan
putokaz vie gdje treba da traimo jo neutvrene pravce kojima su se Cigani kre
tali u seljenju na zapad. Lijep primjer kako moe i istorija jezika da ko.r isti optoj
istoriji.
A evo ta kae Al. Paspati o imenu Xaraxaj: Khorakhai, Turc. H. P. j j Loo~
100, a people in Persia, called also karajee. Campuz, Corajai, adj. Moro di Mauritania,
corajano, Moron, villa di Andalusia"). Iz ovoga vidimo da panski Cigani imenom
Corajai oznaavaju marokanske Maure, dakle, opet jedan narod muslimanske vjere.
Inae , smatram da Paspati nije u pravu kad identifikuje ime Xoraxaj sa imenom
Qara i (to zna i prosjak) koje se odnosi na jednu cigansku grupu u Aserbeidanu .
Xoraxaj oznaava inoroca, a Qarai je ime jednog ciganskog plemena. Osim toga, od

10) U t aku posljednjLh decenija, uporedo sa postepenim civilizovanjem Cigana mjesti

n110no nestaje t.ih p'r egrada . U borbi za ivot Cigani na:putaju stara zanimanja i odaju se novim.
Tako su makedonski Barudije ve odavno ostavili svoj zanat pa se se posvetili razliitim pro
fesijama . Kalderai, to zn ai kotlari, ne bave se vie u Banatu svojim starim zanatom, ve
trguju stokom kao i Dambazi. Rudari 's e ve vie od stotinu godina ne zanimaju ispiranjem zlata
po emu su u svoje V'fijeme i ime dob>Ui; oni danas zarauju hljeb izraivanjem drvenih
predmeta za svakodnevne potrebe.
11) A l ex. G. P a s p a t i, Etudes sur le3 Tchinghianes . ", p. 32(}.
 o denominacijama kod Cigana 141

imena Qarai ne da se bez velikih tekoa izvesti oblik Xoraxaj. Tome nasuprot, od
imena Horasan lako je mogao nastati oblik Xoraxaj, kad se uzme u obzir da se II
indo-iranskim jezicima stari glasovi reda s pretvaraju u glasove reda h. Pored toga
nije isk,ljueno da je ovaj zavretak -aj ranije glasio -an, za to imamo vie primjera
u ciganskom jeziku.
Povodom tumaenja etnikona Xoraxaj A. Pott. p!Se neto slino: Corajai (los
Moros) pl. I, 54, ... Unstreitig als Pl. von Coraj'ano S. & Adj . Moor, Moorish, Moro,
Moruno, Aus ... 1' )
Mahrime. - Kad govore o sebi s jedne strane , a o inarocima s druge strane,
Cigani sebe izdvajaju, a sav ostali heterogeni svijet koji ne pripada njihovoj rasi obu
hvataju jednim zajednikim imenom: Mahrime. U tom sluaju svi inoroci su za njih
jednaki, pa bili oni Turci, bosanski muslimani, Srbi, Hrvati, iptari, Madari ili
drugi. Neupuenom svtjetu udno zvui kad se konstatuje da ciganski e rgai, koji su
inae vrlo skromni ljudi, sav ostali svijet smatraju niim 'o d sebe. Oni to dodue ne
kazuju otvmeno, ali su oni proeti takvim osjeanjem, i to tako vrsto da se o tome
ne moe diskutovati. Nama izgleda neshvatljivo kada znamo da je ' istoriski utvrdeno
da su u svojoj pradomovini Indiji Cigani (narod Dom) uglavnom pripadali niim ka
stama. Taj opteciganski kompleks superiornosti je uroen; on ne nosi lian ni subjek
tivan znaaj. Dok je kod ergaa izrazit, kod naseljenih je Cigana gotovo sa.'wim izbli
jedio. To samouvjerenje ne vrijea inoroce direktno jer oni za njega i n e znaju. Ono
se intimno iivljava u neobuzdanoj potrebi izdijevanja pogrdnih, a ponekad i nakaznih
imena pripadnicima drugih naroda. U mnogim njihovim pogrdnim imenima za inoroca,
odraava Se duh jedne bezaz,l ene osvete za sva ona stradanja i za sv one patnje ko
jima je od vremena svoje prve pojave u istoriji bio izloen ovaj nesreni indiski na
rod koga je orkan seobe aziskih naroda zahvatio i razvijao po cijeloj zemaljskoj kugli.
Najpoglrdnije ime za ino roca je bez sumnje Mahrime ili Marime. To je ustvari
pasivni particip perfekta (jer aktivnog u cigarrskom jeziku nema) od glagola mah rf ili
mahrisarclv, sa znaenjem: opogan1m , zagadim, ukaljam, pokvarim, izgrdim, okrenem
vjerom.
Prema tome, oblik Mahrime ima odgovarajua znaenja: opoganjen, neist, za
raen, zaputen, zatrovan, gadan itd. Sva se ta znaenja mogu odnos,iti na ljude i ivo
tinje. Termin Mahrime ima izrazito tabuistiki znaaj kad se primijeni na stvari kao
to su haljine, posue itd. Taj glagolski pridj ev javlja se i u svojstvu imenice ka;:>
Mahrime, sa znaenjem poganin, 1norodac, stranac, nevj e rnik i sl. Imenica Mahrime za
drava u mnoini isti oblik kao i svi ostali pas ivni participi pede1kta koji se zavra
vaju na -me.
Apstraktna imenica koja je izvedena iz glagolske osnove mahr! glasi mahripe.
Njen mnoirrski oblik je pravilan: Mahrimata, pri emu joj sufiks -mata daje znaaj
pejorativnog augmentativa. Obje imenice, mahripe i mahrimata imaju onda sljedea
znaenja: nered, neistoa, pogan, ipogantina, gadost, pasjaluk, bezobrazluk, sablazan
i tako dalje.
Uprkos injenici to pojam Mahrime pretstavlja neto to je izrazito cigansko,
sam izraz, sudei po njegovom sklopu, vodi porijeklo iz nekog stranog jezika. Osnovno
je, naime, pravilo da se svi glagoli koji su u ciganski uli iz stranih jezika u svom
duem obliku zavravaju na -sarav, a njihov pasivni particip perfekta na -me. Prema
tome, rije MahrLme po svom obliku odaje strano porij eklo. Naalost, meni nije po
znato iz kog jezika je uzeta. Da bih izbjegao besplodna etimologisanja, ukazau samo
na izvjesne izraze u nekim jezicima koji nas po svojim oblicima potsjeaju na termin
Mahrime.
John Myers koji se sa velikom ljubavlju bav,i prouavanjem Anglo-Romania, tj
cigarrskog jezika u Engleskoj, izvjetava da je otkrio jednu vrlo rijetku staru rije,
murum, sa znaenjem lazy i idle, za koju gypsiologis ti dotad nis u znali. . On uj edno
apeluje na pomo u traganju za nj enim etimonDm'"). Povodom toga predloio sam da
se njeno eventualno porijeklo povee sa terminom Mahrime. A evo kako sam to za

") A. F. P o t t, Die Zigeuner in Europa und Asien, p. 127.

13) Journal of the Gypsy Lore Society, Third Series, Vol. XV, N~ 4, p. 198.

142 R. Uhlik

misEo. S jedne strane, engleska rije lazy, koju on spominJe, znai, kao to je poznato,
lijen. S druge strane, kod nekih Cigana, a naroito kod naih, pojam lijen prevodi se
i rijeju khandinu, to znai smrdljiv ili pogan. Prema tome, moglo bi se uz izvjesnu
predostronost onaj ghost-word murum identifikovati sa Mahrime.
Dalje, imamo jo jedan tipian sluaj koincidencije. U arapskom jeziku postoji
rije mahr um, jj.)'! to znai beraubt; ausgeschlossen; exkommuniziert (chr)"). Za nas
su ova dva posljednja prevoda naroito znaajna jer vid.i mo da znae iskljuen .ili izop
ten (ekskomuniciran), to se jednim dijelom blisko podudara sa znaenjem termina
Mahrime. Sluaj je valjda htio da, .poput term~na Mahrime, i arapska rije mahrlim
pretstavlja pas.ivni particip perfekta, i to od glagola harame j..l~ berauben, itd.
Termin Mahrime nije toliko rasprostranjen meu Ciganima u Zapadnoj Evropi
kaoto je, redmo, odomaen kod Balkanskih Cigana. Moda tome doprinosi i injenica
to su narodi na Zapadu na viem stepenu civilizaoije, pa im valjda, po shvatanju Ci
gana, vie ne .pristaje ime Mahrime koje, izmeu ostalog, znai neist, uprljan i sl., madCl
se ,ustvari, radi o terminu isto kastinskog znaaja, a ne o nekom izrazu kojim se ocje
njuju higijenske navike i visina ivotnog standarda ljudi. To nam se ini utoliko ville
vjerovatnim to sami Cigani ne dre m.nogo ni do higijene ni do civilizacije uopte. Stoga
im Dne ne slue k,riterijum. pri klasifikaciji inorodaca.
Na kraju treba jo rei da jugoslovenski Njemaki Cigani upotrebljavaju jedan
termin istog porijekla, i to macherdo, to znai neist, tabu i sl. On se, naprimjer, upo
trebljava za babice i ivodere. Kao to ti Cigani, inae zvani Sinte, smatraju svirae i
nDare jedinim pretstavnicima istinski ciganske zanatske radinosti, tako oni, ..s druge
strane, zaziru od ljudi koji upranjavaju ova dva zanata koja sam maloas spomenuo .
Kurmu.zo. - Njemaki Cigani u Vojvodini Sinte nazivaju Srbe ovim neobinim
imenom. Kurmu.zo je Srbin, KurmLlzica je Srpkinja, a srpski jezik se zove kurmucti
kes. Porijeklo tog imena potpuno mi je nepoznato, ali u ipak pokuati da se osvrnem
na neke rije.i koje su upadljivo sline. U dijalektu sintidikes kao i u ostalim njema
kim ciganskim narjejima postoji glagolsk<t osnova kur- koja odgova,ra naim osnovam3
udar- i lup-o Izvedenica kuriben (kureppen) znai tua ili rat. Otuda je onda stvorena
imenica kurmanske ro , vojnik ili, bukvalno, onaj koji bije. Iako je slina obliku Kur
muzo, tu je rije teko dovesti u vezu sa tim imenom.
U rumunskom jeziku postoji glagol curma (presjei) od koga potie prilog cur
mezb (unakrst). Otuda je onda izvedena rije curmezi>ii (ukrtavati). Prema tome, ime
Kurmuzo moglo bi znaiti mjeanac. Jedno takvo etimologisanje, meutim, ne izgleda
nam dovoljno prihvatljivo, jer Srbi nisu mjeanci, ili barem nisu vei mJesanci od
ostalih naroda da bi Cigani ba njima dali jedno takvo ime. Osim toga, Cigani Sinte
koji su stvorili ime Kurmu.zo u svom govoru nemaju pozajmljenica iz rumunskog je
zika, a etimon izraz je uzet iz rumunskog. Kad smo se ve ovdje dotakli rumun
skog jezika, treba jo istai da u zemljama i oblastima u kojima se govori rumunsJ~)im
i novogrkim jezikom nalazimo na interesantna prezimena tipa Hurrnuzis, Hurmuzaki
(deminutivni oblik), itd. koja su po zvuku bliska etnikonu KurmLlzo. To to prva dva
imena poinju glasom h, a ovaj drugi glasom k, ne treba da nas zbuni. U ciganskim
narjejima sasvim je obina pojava da glas k preko aspirovane nijanse kh prelazi u h.
UporedimD samo etiri dubleta istog etnikona: Koraxcij, Khoraxaj, Xoraxaj, Horaxaj.
Kod Paspati-a nalazimo rije Kermus6, Rat domestique. Pers. ~ y.>- kior mush,
.Taupe ... Pers. ~Y.J) kharmush, genus muris maximi, etc.") Pa i kod Pott-a nala
zimo biljeku Karmus. (mus)... Calrmujoll m. (Mouse, Raton) ... Sp. Germesso, Maus"" ).
Tako i u Jugoslaviji kod Turskih Cigana susreemo se sa rijeju germusI) (ermuso)
mi . Pored svega toga ovi nam podaci ne mogu objasniti postanak etnikona Kurmt1zo,
mada etnolozi tvrde da su neka imena zemalja i naroda nastala prema imenima ZIVO
tinja. Tako, po nekim, etnikon Madar treba da znai ovjek (brz kao) ptica, dok R.

1.' )H a n s W e h r, Arabisches W6rterbuch, Otto Harrassowitz. Leipzig, H152.

" ) A l e x. G. P a s'p a t i, Etudes SUlr les Tchinghianes ... p. 283.
III) A. F. P o t t, Die Zigeuner in Europa und A s ien, S. 118.
 o denominacijama kod Cig.ana 143

Kleinpaul tumai ime panije kao zemlju zeeva, ime Italije kao zemlju goveda (te
ladi) itd.")
hibalo. - Tim imenom nazivaju Cigani, izmedu ostalog, pripadnike nekih stra
nih naroda. Tako kod srednjeevropskih Cigana ono znai brbljivac, a zatim, u preno
snom smislu, Madar, Poljak, Bavarac (uporedi franc . bavard, brbljivac). hiball> je
pridjev koji znai bukvalno jeziav, a, slobodnije prevedeno, govorljiv. Kod nas, na
protiv, ime kojim zovemo Nijemce oznaava nijeme ljude, tj. one koji ne govo:re.
Ustvari, ime hibal6 treba da oznaava onog koji govori udnim, nerazumljivim jezi
kom, pa, prema tome, lii na oznaku varvarin, (barbarin, od onomatopejskog izraza
bar bar). Ime hibalo (kod Vlak,ih Cigana ibal6) izvedeno je od imenice hib (f)
jezik. Kod nik,ih ergaa ime h1balun6 istog je porijekla i odnosi se na strance. Ono
odaje 'i zvjesno potcjenjivanje, pa stoga .i vrijea jer sami ti Cigani tvrde da je to ime
namijenjeno strancima poto oni po njihovoj ocjeni govore kabastim jezikom . Cigani
na jugu nae d.rave imenom hibal() ili hiban6 oznaavaju iptare. Inae, oznakom
hibal6 ili mujalo, to znai onaj sa veli:kim ustima, tj. to mnogo govori, Cigani obi
lj eavaju sudije, pisare i !Slime funkcionere od kojih Cigani zaziru, enski oblik po
imeninog pridjeva hiballi (brbljiv, lajav, svadljiv), glasi hibali, to znai alapaa .
Balavno. - Ovim imenom, koje glasi jo i Balano i Balamna, Cigani obuhvataju
sve inoroce. To ime upotrebljavaju i za seljaka, za andarma, za sudjju itd. U Bosni
i Hercegovini ono se ranije odnosilo, kratko reeno, na svakog gospodina, od andar
ma pa navie. Cigani smatraju da je ime poteklo od rijei balo, svinja, i Balikan6, svi
njetina, pa, prema tome, u prvom je redu upotrebljavaju za nemuslimane . Balavno
treba, onda, da znai ovjek koji troi svinjetinu. Kad se, meutim, muslimanu kae
balavn6, onda je to ime uvredljivo jer se aludira na pogrdni nadimak balija. Ipak mi se
<::ini vie prihvatljiva jedna druga pretpostavka prema koj'oj ime balavn6 vue korijen od
rijei bal, dlalka ili kosa, te, prema tome, treba kao i balal6 da znai dlakav, kosmat,
zarastao, to nas potsjea na francusku rije Poilu (vojnik, ratnik koji je sav zarastao),
to se mene tie, ja bih istakao jo jednu okolnost. Po svom obliku rije balavn6
nema de;nominalan karakte r . To je deverbalna Lmenica, Ona je vjerovatno postala od
nekog hipotet inog glagola, balavav, koj i bi bio blisko srodan sa postojeim glagolom
balajvav ili balavjav, okosmatim, odlakavim. U Vojvodini rijeju Balavn6 Cigani ozna
avaju ptrodavca dok se rije balamo odnosi na radnju (duan) . Tako reenica: O b a
lavn6 si ando balam6, znai prodavac je u radnji.
Paspati il1.av,odi da .rijeju Balavn6 Cigani owaravaju Grke i Jelmene '8 ) . Dakle.
Balavn6 znai Grk ili Jerme,1in, 'l kod naih Cigana jo i prada vac. injenica je da
su Grci i Jermeni uveni kao odlini trgovci, to je Cigaruima poznato, jelr evo rijeju
Balam6 (balavn6) oznaavaju i Grka i trgovca. Uostalom, i u nae m narodu, se kae :
Otiao je kod Grka (ili Cincarina) da pazario
Na kraju da iznesem jo jednu suges tiju . Postoji, naime, mogunost da je ime
nica balamo (radnja, prodaja) osnovna rije od koje bi mogao biti izveden pddjev ba
larmnu, a zatim i njegov poimenini parnjak Balamn6. Sasvim je, naime, .mogue, da
se od imenike osnove (primarne ili sekundarne) balam- obrazuje pridjev, izmeu
ostalog, i sufiksom -nl) kojim se obino oznaava pnipadanje neemu. U tom sluaju
balamn6 odnosilo bi se na ono lice koje pripada neemu to se zove balam6. Dakle,
balamn6 je lice koje pripada radnji, prodaji ili trgovini. Ukratko, to je prodavac, trgo
vac Lli pdpadnik nekog naroda koji se rado bavi trgovinom (Grk, Cinca,nin, Jermenin) .
Sa gledita fonetike, oblici Balamnti i Balavn 6 odnose se slino kao nai oblici tamna,
tavna, gumno, guvno.
Kutari. - Tim imenom, i njegovom va r ijantom Kotari, koje je inae nepoznato
u Bosni i Hercegovini, oznaava se, u nekim krajevima preko Drine i Save, lice koje
nije ciganskog porijekla. Ali ovo ime ima nekada odreeniji karakte.r pa onda znai
gazda, kafedija, gostioniar i sl. Po tome to enski oblik te imenice glasi Kotarica
iIi Kotarka moe se zakljuiti da je ona stranog porijekla, Postoji, naime, pravilo koje
gotovo ne trpi izuzetke da se rijeima cig anskog porijekla mogu dodavati samo ci-

l,) H u d o l f K l e i n p a II l, Liinder- und VOlkernamen, Sammlung Goschen., S. 35,

18) A l e x. G. p a s p a t i, Etudes sur les Tchinghianes, . " p. 158,
144 R. Uhlik

ganski, a pozajmljenicama samo strani s,ufliksi. Poto se ove riJecI zavravaju na -ica,
-ka, one su vrlo vjerovatno preuzete iz neko stranog jezika. Izvor odakle je primljena
ta pozajmljenica nije mi poznat. AI. Paspati kae: Kutur (As.), Grec, Armenien, Chre
tien (gadjo des Tch. Roum.) Ar. .JJ;; (kotur, rac. ,katara). Parce sumtum fecit. Tenax
fuit in doonesticos . - Frey t. Ketoor, covetous, niggardly-Barretto" ).
Xuiiij. - Ovim imenom oznaavaju, napr., vojvoanski Cigani gazdu, a rijeju
xulajni gazdaricu. Kod Nj e makih Cigana Sinte ova oznaka, koja kod njih glasi Xlljlo,
odnosi se i na svakog inoroca. Evo ta o tome kae Al. Paspati: Khulai, m. Seigneur,
homme distingue. G . M. &pXW'I Ar. ,.J~~ khali1, pl. .J j ';' khullan, amicus intimus, since
rusque. Mulie.ris amatus-Freyt. Khulai, Hauswi.rth, khularn, Harswi.rthln, Boehtl'o).
Xato. - Ova oznaka moe da se odnosi na svakog Neciganina . Tako u Bosni
i Hercegovini na J evrej e, muslimane, a zatim i na druge. Njemaki Cigani Krana.rja
u Sloveniji kau XJlo za svakog koji nije Ciganin. Rije Xal 6 j e pas ivni particip per
fekta od glagola xav, jedem, a znai: izjeden, gubav, elav, krnj, upropaen, pust,
itd. Inae, ciganski Xal6 je na elo iz narodne prie. Povodom znaenja gubav sje
timo se oznake mahrime koja znai opoganjen. Dakle, sve u istom duhu.
Luno. - Ovim aljivim nadimkO'ffi ar-gotskog znaaja makedonski Cigani oznaa
vaju Srbe (u mnoini Lune). Oni su vrlo prosto uzeli rije lun o, to znai Sir.p (od ru
mun. luna, mjeseev srp) i priunijenili je 11a Srbe poto obje rijei slino zvue. Inae
za Srbina u drugim krajevima se kae Srba (pl. Si-buri), Das, Trinenajengo, Trinengo,
Kavuri, itd.
Bokhaio. - Tim imer..om, koje u mnoini glasi Bokhale, o z naavali su za vrijeme
Drugog svjetskog rata makedonski Cigani Bugare. Bokhal() je pridjev sa znaenjem
gladan, a kao poimenian znai glad nica, izjelica. Bugare su zvali i Duvale, to e re:
uljivoi, a hgurativ,n o paralije.
(Jnguro. - Tako zovu vojvoclanski Cigani Madare, a Sinte im kau Nllngro. Ma
darica se kae Ungrisajka, a kod Sinta Ungrica. Cigani u Bosni i Hercegovini kau
Madajlra.
Njamco. - Ovo ime kod Cigana u Vojvodini odnosi se na Nijem.1.ca (od rumun
skog Neamt), a Nj e mcajka na Njemcu. U junim krajev im a Cigani kau za Nijemca
ermano, p.l ermaja, u Bosni i Hercegovini Nij e mce zovu i Dile, bukvalno ludaci, a
figurativno njemaci .
Panja16. - Tim imenom oznaavaju Cigani pr ekomorske narode, kao to su En
glezi i Amerikanci. Pridjev Panj al() ili pajal6, (vodni ili vodeni) izveden je od imenice
pani (paj) to znai voda. Dakle, otprilike lj udi koj i stanuju na vodi.
Sumnakun6. - To je ime za Amerikanca. Rije sumna>kaj znai zlato, a sumna
kuno zlatan ili onaj koji ima zlata. U oima e.rgaa to su Ame rikanci, koji, kako oni
~matraju, svi imaju zlata, tj. para, a to su stvari koje C~gani mnogo cijene.

Khebro. - Tako oznaavaju Njemaki Cigani Sinte sve Cigane koji nisu kao
oni, poevi od ergaa Patersekarja na sjeveru, do Kalburdija (sitara) na jugu u Ma
kedonij'i. S8Jmi Sinte tvrde da je rije Khebro uze ta iz jednog njemakag dijalekta gdje
glasi Kheber (prema knjievnom Kiifer ili Kerbtier) to znai buba. Bilo kako bilo,
rije Khebro je u svakom sluaju pozajmljenica to se vidi po nastavku rijei Khebrica
kojom oznaavaju Ciganku koja nije od njihovog plemena. Ovom prilikom napomi
njem da pored Sinte imamo jo mali broj njemakih Cigana, i to u Sloveniji, a to su
Hiencnarja koji su tako prozvani vjerovatno zato to potiu iz istone Stajerske (\.I
Austriji), gdje se narod, kao u jednom dijelu Burgelanda zove Hienzen ili Heanzen.
Osim toga u Slovenilj i ivi i neznatan broj Njemakih Cigana :K!ranarja (tj . Kranjci) ili
Krantike Roma (tj. Kranjski Cigani).

") A l e x . G. P a s ' a t i, Etudes sur le s Tchin.ghianes . .. , p. 3D1.

"U) A l e x. G. P a s p a t i, Etudes sur les Tchinghianes ..., p. 322.

 o de-nominacijama kod Cigana 145

GEOGRAFSKA IMENA
Toponimi. - Jugoslovenski Cigani n~dovno upotrebljavaju ona geografska imena
kojima se slui i ostalo domae stanovnitvo. Naravno, oni ih pritom izgovaraju na
nain koji vie odgovara njihovom jeziku. Razumljivo je da tada dolazi i do izvjesnog
pomjeranja akcenta. Meutim, to prenoenje naglaska ne ide tako daleko da bi dovelo
do pojave oksitonije koja pretstavlja jednu od fonetskih karakterisbka gurbetskog go
vora. Razlog je tome to se ovdje ,r.adi o srpskohrvatskim, tj . za Cigane stranim, ime
nima koja redovno podlijeu pomenutom zakonu akcentovanja.
Pored toga postoji znatan broj ciganskih geografskih imena koja oni uproa
vaj u, ili pak na neki drugi nain preinaavaj u da ,bi ih prilagodili svom izgovoru. U
takvim s.luajevima ono specifiki cigansko dolazi, kao i u mnogim drugim prilikama,
do n eto jaeg izraaja. Svojim varijantama s'rps.kohrvatskih imena Cigani se rado
slue onda kada govore maternjim jezikom ili u prisustvu domorodaca da bi
u potpunosti obezbijedili diskreciju predmeta o kome razgovaraju. Inae kada se sluLe
srpskohrvatskim , oni mahom upotrebljavaju naa geografska imena u neizmjenj,enom
obliku.
elio bih da govorim samo o bosansko-hercegova6kim Ciganima jer su mi oni
najblili. No, s obzirom na to da je taj ciganski elemenat u izvjesnom pogledu pove
zan sa svojim suna.rodnicima iz ostalih republika, prinude n sam da krug svog Lntereso
vanja proirim i na ostale Cigane irom Jugoslavije. Moda u time doprinijeti bolj em
razumijev,a nju nekih onomatikih pojava o9teciganskog znaaja. tavie, iz slinih po
buda morau se djelimino dotai i ciganskih govora van granica Jugoslavije . Potsje
timo se na injenicu da u susjednim zemljama pa i u zemljama Sjeverne i Istone
Evrope ive cigansk.a plemena koja su blisko srodna s nekim naim ciganskim ple
menima.
Na prvom mjestu mor,a m se osvrnuti na jednu zaniimljivu pojavu koju moemo
konstatovati u dijalekt~ma naih Cigana i Cigana zemalja koje lee u naem bliem ili
daljem susjedstvu. Mada sam ranije malo () tome govorio"') , smatram za .potrebno da
ovaj put s,t vari opirnije prikaem s obzirom na to to je ona od ireg znaaja. Rije
je o nekim toponimim,a koji su u srp&kohr'!atskom jeziku mukog i srednjeg roda, 3
koji u ciganskom primaju oznake imenica enskog roda. Pdtom se katkad vri i odre
deno pomjeranje akcenata. Ilustracije radi, iznijeu desetinu primjera koje u pro pra
tiH najpotrebn.ijim objanjenjima.
Poeu s imenom grada Sarajeva koje s e , a to je za ovu priliku znaajno, za

vrijeme Osmanlija zvalo Bosna Saray, ..s\..r- . .:-J! ili Seray Bosna ...:-J!..s\..r- U pravilnom
izgovoru bosansko-hercegovakih Gurbeta ono se pojavljuje u obliku Saraj, iH, mnogo
rjee, u obLiku Sarajva. Ova druga varijanta ,pomenutog toponima , koja je primilo.
oblik i rod enskog roda, trenutno nas vie interesuj e . Ona se po svoj pr.ilici direktno
razvila iz domaeg imena toga mjesta. Na prvi pogled ini se da je ta konstatacija
suvina poto je slinost izmeu obje varijante tog toponima oigledna . Ali postoji i
vrlo bliska p3!ralela u drugom jeziku, koja ukazuje na mogunost da je ciganska vari
janta drukijeg porijekla. U vulgarnom turskom jeziku u Makedoniji (kaba tiirkce
...~~; l~ )to mjesto zove se jo ponegdje i Sarova"'). Taj oblik stvoren je putem na
rodne etimologije od nekog dvojnog imena iji drugi dLo glasi ova o.JJI to znai polje,
a koji se esto javlja u turskoj toponomastici. Neki ak dre da je oblik Sarova na
stao stezanjem dviju rijei Sari ova o..JJI ..s)", to znai uto polje. Ali je ooigledno da
je jedno ovakvo etimologisanje proizvod slobodne narodne mate.
U vezi s ovim treba ukazati na jednu zanimljivu injenicu .. U toku svog vjekov
nog potucanja Cigani su u svoj jezik primili mnoge osobine ~rugih jez'ika. Izmeu osta
log to se djelimino ogleda i u njihovoj onomastici. Tako oni\ osim gore navedenih to

") R. U h l i k, Prepozitiv,n i i postpozitivni lan u gurbetskom; OJ'ijentalni institut U

Sa;rajevu, 1951, str. 19.
") Upor. tursku narodnu ,pjesmu Sarovanin kizla'ri (Sarajev,ske djevojke) ,
Glasnik Zemaljskog muzeja - Istorija i Etnografija 10
146 R. Uhlik

ponima rado upotrebljavaju imena mjes,ta slinog tipa, kao to su Kumanova, Kosova,
Preeva, Krueva, Krova, i dr. Tu je, dakle, slovenski sufiks -ovo (-evo) po kriteri
jumu slinosti doveden u neposrednu vezu s turskim toponomatikim elementom -ova
(polje).
Kad navodim ovaj primjer, ja ne tvrdim da se radi 0 pojavi koja je ,karakteri
stika iskljuivo turske toponomastike. No pored svega toga ne mogu olako prei preko
injenice da se davanje zavretaka - a toponimima naroito praktikuje ba u junim
krajevima nae dr ave gdje je uticaj turskog jezika jak. Uzmimo jedan sluaj. Make
donski i kosmetski Cigani koji u SVe veem broju dolaze u nau ,republiku dodaju za
vretak -a i onim toponimima koji u izgovoru dom aih GUl'beta ostaju nepromije
njeni Tako oni prvi kau Vis6ka, dok ovi drugi ,d~mai, kau isto kao i ostali staro
sjedioci : Visoko .
Analognih sluajeva nalazimo i na govornim podrujima jo nekih jezika, i to
prvenstveno u Istonoj i JugoistonOj Evropi. Uzmimo slu aj s imenom mjesta Kijev
u Sovjetskom Savezu koji u govoru Lovara, jednog vrlo raspr.ostranj e nog ciganskog
plemena, glasi :Kijeva. Kad iznosim imena ovakvog tipa, da imam u vidu da svi Cigani
bez razlike upotrebljavaju uporedo i izvorne oblike koji se zavravaju na -ovo (-evo)
kojima se slui autohtono stanovnitvo doLine oblasti. Stavie, Cigani se domaim ime
nima sve vie sl\le, tako da e ona uskoro sa3Vim preovladati.
Na ovom mjestu valja se osvrnuti l na odgovarajue ' pojave u rumunskoj topo
nomastici. Neki rumunski toponimi tipa Teregova, Drencova, Oraiova i dr. dali bi se
lako izvesti iz starijih slovenskih o.blika Trgovo, Drenkovo, Krajevo (Kraljevo) dr.,
ukoliko se i ova Jlisu prvobitno zavravaia na -ova (-eva).
Na kraju htio bih da se dotaknem jo jednog sluaja mada, strogo uzev, ne
spada direktno ovamo. Radi se o madarskom imenu grada Paneva, a koje glas.i P an
csova. Ta varijanta ,r azvila se iz prirodne tenje za uskladivanjem slovenskih oblika sa
zakonom vokalne harmonije u madarskom jeziku. Time ne tvrdim da je topo'n im Pan
eva starinom slovens!cog porijekla, kaoto mnogi dre.
Broj naih imena mjesta mukog roda koja su u ciganskom dobila oblik i rod
imen ica enskog roda prilino je velik . Pri nabrajanju takvih toponima obazirau se
prvenstveno na oblike koji se javljaju u izgovoru bosansko - hercegovakih Gurbeta.
Tako se Duvno (Dumno) pretvorilo u DUvna, a Livno (HLivno) postalo je Livna (Hliv
na). Ime Hrasno koje se kod nas esto javlja, GUl'beti su preokrenuli u Hrasna, a ime
Bugojno u B(Jgonja. Slino tome, za crnogor.o.ko pristanite Bar Cigani kau Bara,
za Prizren Priu'ena, za Maglaj Maglaja. Dakle, ako se ime nekog mjesta zav,rava na
konsonant, Cigani mu ponekad dodaju jedno zavrno -a. Tako se uje oblik Vidina
mjesto Vidin, kao, napr., u ciganskoj narodnoj pjesmi Bahval phurdel Vidinatar (Vje
tar duva od Vidina). Znaajno je takoe da se Novi Sad na cigans,k om zove Varadina.
Kod imena mjesta 2epe, Ljubuki i Gacko zavrni vokali -e, -i i -o pretvaraju
se u gurbetskom u vokal -a. Tako se onda stvaraju ujednaeni oblici 2epa, Ljubuka
i Gacka koji na taj nain dobijaju nekaka v stran i hladan prizvuk. Toponim Jajce
obino se ne mijenja pa glasi kao i u srpskohrvatskom. Vrrlo rijetko se susreemo s obli
kom J aj ca ili ak J aj co.
Dosljedno promjenama koje sam gore iznio, imena mjesta Nevesinje, T eanj, Ce
tinje i Kladanj, pretvaraju se uNevesinja, T enja, Ce tinja i Kladnja (Klanja). Topo
nimi Konjic, Aleksinac, abac i Cajnie, glase na ciganskom K rmjica, Aleksinca, apcJ.,
Cajnica. Ime sela Ostroac na Neretvi pretrpjelo je promjene poseb ne vrste, tako d:!
se javlja u obliku Otrohco. I'm e mjes ta Brinj e II Hrvatskom Primorju glasi B rinja.
Mada Cigani li svom jeziku imaju veliko mnotvo rijei i -oblika koji se istiu
duinom, neka naa imena ine im se suvie duga pa vole da ih skrauju . Oni to
postiu na taj nain to izbacuju jedan ill vi. e glasova pa saimaju slogove da bi im
bilo prikladnije za izgovor. Tako onda oni imenom Rogajca oznaavaju mjesto Roga
ticu, u ijoj se neposrednoj blizini, tj. u zaseok u Pogledala, donedavno nalazila velika
kolonij a kalajdiskih majstora Gurbeta. Slinim putem. izmijenjeno je i ime Kraguje
vac u Kragovco, dok se 'i me sela Dragovae (naselje kod Zavidovia) u ciganskom po
javljuje i kao Dragovco.
 o denomina.cijama kod Cigana 147

Poznato je da kod .mnogih slovenskih imena mjesta postoji sufiks -Ije koji jc
razliitog porijekla i znaaja. Ciganska valTijanta tog nastavka glasi -lja, to ponovQ
ukazuje na tendenciju davanja toponimima zavretka -a. Tako ujemo imena ZabIja
i Skuplja, prema srpskohrvatskom ablje (u Bakoj) i Skoplje. Pa i Prijepolje je putem
analogije postalo Prepolja kaoto se moglo i oekivati. Meutim, kod imena mjesta Bi
jelo Polje u bivem Sandaku Novi Pazar mijenja se po pravilu samo drugi dio rijei,
tj. imElnica, dok prvi njen dio, pridjev, ostaje nepromijenjen, dakle, Bijelo Pulja. Taj
sluaj nalazi svoje opravdanje u jednom gramatikom pravilu ciganskog jezika koje
propisuje da se svi pridjevi koji su pozajmljeni iz drugih jezika, bez obzira na njihov
prvobitni rod, u ciganskom zavravaju na -o u jednini, a na -i u mnoini. Pa ipak
ima, koliko ja znam, i tu jedan izuzetak, i to kod Vlakih Cigana u Banatu. Cigamko
ime banatskog mjesta Vladimirovac glasi Petrova Sela. Bie da se tu ne radi o ne
kakvoj mnoini, ve o pomenutoj sklonosti Cigana da imenima mjesta po mogunosti
daju nastavak -a. Drugim rijeima, taj toponim je po svoj prilici ciganizovani oblik
srpskohrvatskog imena nekog susjednog en mjesta Petrovo Selo.
Kod drugih toponima koji su sloeni od ciganskih pridjeva i 9rpskohrvatskih
imena nalazimo na mjeovite tvorevine drukijeg tipa. Takav je s.luaj, recimo, sa ci
ganskim imenom varoice Bela Palanka istono od Nia: Parnji Palanka. Parnj! (ili
obinije parni) to znai bijela, oblik je enskog roda pridjeva parno, bijel. Ovaj pri
mjer u propratiti slu,ajem ciganskog imena za Staru Pazovu (kod Zemuna): Purani
Pazova, gdje Purani znai stara, od puran() star. Dau uz to jedno malo objanjenje.
Kad Ciganin eli da kae da je staro neto to nije ivo, onda kae puranc\ a u enskom
obliku purani. Kad govori o nekom ivom biu, en kae phur0, odnosno u enskom
rodu phuri. Dakle, Cigani su u tome neto precizniji od nas.
Opte je poznata stvar da Cigani vole da prerauju i dotj e<ruju narodne umo
tvorevine, kaoto su pripovjetke, pjesme, muzika itd. Uvijek neto dodaju ili oduzimaju
pa nateu na svoj ciganski kalup. Ali Cigani slino postupaju i sa naim ilmenima
mjesta koja znaju 't eko da unakaze. Ime sela Bilalovac u Fojnikom srezu oni izgo
varaju s'kraeno Bilajco. Mustajbaii je ime jednog malog sela u Maglajskom srezu .
Ali Gurbeti znaju samo za Mustajbau, poto lo redovno veu za pojam bate da im
zvui pr,ijatn.icje.
Kalinovik je ime mjesta koje lei na vanoj raskenici ergakih marruta. Ci
ganska va,rijanta tog toponima javlja se u stegnutom obliku Kaleniko . U sjeverozapad
noj Srbiji nalazi se varoica Koceljevo gdje ivi vei broj Cigana. Oni to ime izgova
raju na svoj nain- Keceljo, vezujui ga za za jednu odreIenu pretstavu. Sa s,vim je
logino da Cigani najradije ciganizuju imena ba onih mjesta u kojima borave, jer
njih najee i upotrebljavaju.
Meutim, prekraj a!l1je i nagrdlvanje naih imena je esto posljedica i nemarnog
izgovaranja od strane Cigana. Oni znaju neka imena do te mjere da deformiu da ih
prosto ne moemo prepoznati. Tako sam imao prilike da kod ergaa ujem ime La
kufo kojim oznaavaju Donji Vakuf kod Bugojna. Za Ulcinj rado upotrebljavaju de
figurisano ime Vucinja. Zbog toga nakaradnog izgovaranja ljudi vole da ih zadirkuju.
U Toplici sam uo gdje Srbi tvrde da Cigani nikako ne mogu da izgovore ime mjest:l
P.rokuplje i da umjesto njega kau Profuklje.
Naravna stvar, Cigani umiju sa malo vie panje da pravilno upotrebe imena
mjesta, naroi,to u optenju sa naim svijetom, mada tu i tamo uspijevaju da ih, onako
u brzini, barem malo oboje na cigansku. Tako emo za toponim Doboj uti i cigansko
Doblli, gdje je akcenat pomjeren prema kraju. Oksitonija, ta vrlo znaajna pojava II
gurbet&kom govoru, zahvata esto rijei i imena neciganskog porijekla kao to je ovaj
prethodni sluaj. Ime sa'r ajevskog kvarta Bistrik u ustima Gurbeta lako se preobraava
u nekakav Bristhk. To nalazi sluajno svoj II blisku analogiju i u samom ciganskom
jeziku gdje se glagol bistrav (zaboravim) javlja i u obliku bris,tav.
Imenima n ekih naih mj esta koja mi upotrebljavamo u mnoini Cigani dodaju
jo i svoj nastavak za mnoinu. To je, kako sam ve rekao, naroito sluaj s imenima
onih mje.rt.a U kojima su Cigani trajno na-;eljeni, pa se tim imenima ee i slue.
T a ko, eto, imena :;ela i zaselaka Pirii, Likari i T,ruhari u Sre brenikom srezu na ci
ganskom glase: Piria , Likajra, Trubii.jra (preko starijih ,p relaznih oblika Pirfia, Li
148 R. Uhlik

karia, Trubaria). Pa tako i Hadii postaju kod Gurbeta Hadia. Tome nasuprot ime
mjesta Niki koje u srpskohrvatskom stoji redovno u j ednici Cigani gdjekad navode u
plura1skom obliku : Niii. Tu je ujedno i glas k ispao jer im smeta u tenom govoru.
Vrlo je znatan broj onih toponima koje Cigani tretiraju kao imenice-pozajmlje
nice pa im onda po utvrenim pravilima dodaju odgovarajue nastavke. Tako su onda
nastali oblici Prijedori, Brodo, Prnjav,6ri, itd. Slino postu.p'a ju dobrim dijelom i sa tme
nicama koje su pr~uzeli i z naeg, pa i iz drugih, preteno balkanskih jezika. Za grab
kau grabo, za led ,'kau ,(pored paho i) lE~do} za vaar vairi, za homar (omoriku) homa
ri, itd.
Pratei materijal koji ovdje iznosim, mogao bi neko s pravom da se zapita : Pa
ovdje se govori samo o izmijenama i promjenama u domaoj toponoma stici . Gdje su t a
ciganska imena mjesta i naselja? Jedno takvo pitanje je sasvim na mjestu, jer svako bi
mogao da pretJpostavi da su Cigani davali neka svoja imena, Naalost, moram da ikon
statujem da Cigani nemaju svojih vlastitih imena mjesta koja bi bila od trajnijeg zna
aja. Ako se nad .tom pojavom unalo zamislimo, nai emo odmah i njeno obj anjenje,
Cigani su se, istoriski reeno, tek nedavno doselili u ove krajeve ipa su svud a zatekli
domaa imena. Oni su ih onda primili za svoja. Sami Cigani kojti su ivjeli, m a nje
ili vie, ivotom parazita, nisu ni osnivali neka posebna naselja pa je, prema toune,
otpala i potreba da im daju neka svoja posebna imena. Oni su se naseljavali u nepo
srednoj blizini ili na !periferij i sela i gradova i prtmali imena koja su zatekli. Zanimljivo
je da Cigani kalajdije tvrde da je ime mahale Caparik u Prnjavoru (u BiH) poteklo
od njihove rijei capariko, to znai niador.
Jednu vrlo znaajnu ulogu odigrao je pritom i psiholoki momenat. Cigani, naime,
vole makar i prividno da utonu u svoju okolinu, da ne padaju u oi, da ne skreu
panju na sebe, poto svijet zazire od Cigana jer vrlo sporo primaju kulturne i higi
jenske navike i p.ozitivne tekovine civilizacije. Ta je tenja onda doprinijel a tome do.
su Cigani izbjegavali da svoja naselja krste nekim ciganskim imenima. Ima, istina, ne
znatnih izuzetaka gdje Cigani upotre bljavaju svoja imena. Njihov znaaj je, meutim,
relativan jer su gra ena proizvoljno pa nemaju trajnije vrijednosti. Njima se slue
samo u odreenim prilikama. Ona su mahom deskriptivne prirode, pa mogu da intere
suju samo onoga koji se bavi prouavanjem postanka geografskih imena.
Osim hidronima Dorjav, kojim u se kasnije malo vie pozabaviti, sva geografska
imena koja su stvorili Cigani pretstavljaju naknadne tvorevine novijeg i najnovijeg
datuma koje, kaoto sam rekao, vae samo u saobraaju meu samim Ciganima. Tako,
kod njih postoji navika, ili, bolje rei, tradicija da vee gradove naz ivaju kratko Parn")
(Bijeli), Parno Foro (Bijeli Grad). Ti gradovi ostavljaju na Cigane prije svega utisak
bjeline. Po njihovom tvrdenju ti se gradovi bijele od kua . To naroito pada u ,oi er
gaima, moda zato to oni ljeti obino borave pod aavim ergama, a zimi u privre
menim kuercima od blata, odnosno u zemunicama, zvanim burdelja, to je danas kraj
nje rijetka pojava. Ta razlika bije odmah u oi Ciganima jer su oni vrlo osjetljivi na
boje. Dalje, i u ostalom svijetu nalazimo vrlo esto imena sa znaenjem Bijeli Grad
(Beograd, Berat, Weissenburg, itd.), to ukazuje na slian postanak. OZ!naka bijeli dodaj,~
~e ponekad kao epiteton ornans imenima veih gradova, kao, napr.: bijeli Zagreb, itd.
Osim 1me na Parno, Cigani upotrebljavaju za Beograd i oblike Beogrado, Biligrada i
Beligrada.
Pored imena Parno i Parno F6ro postoji jo jedna popularna oznaka za vee
gradove. To je Bar6 (Veliki) ili Baro Foro (Veliki Grad) kojim se takoe obiljeavaju
vei, a ponegdje i manji, centri. Poznato je da i u drugim zemljama ima gradova ije
ime u prevodu znai veliki grad. Napr., Velehr,a d, Mecklenburg, itd. Ali rije Baro im'.!
u ciganskom vrlo mnogo sekundarnih znaenja, a izmeu ostalog i ova: ugledan ovjek,
starjeina, vladalac, i dr. Kad Ciganin eli da naglasi da je rije ba o Beogradu, a ne
o nekOlfi drugom velikom mjestu, a kad iz bilo kojih razloga nee da spomene ime
Beograd, on e rei: "O Baro kaj ahel o baro, tj. veliki grad u kome se nalazi ef
drave. Kako vidimo, prilino dugo ime. Treba znati da Cigani ne ale ni truda ni vre
mena kad treba neto da opisuju, a kad postoj i bilo kakav razlog da ih inoraci ne treba
da razumiju, Kad eli da istakne da misli na Zagreb, a ne na Beograd, erga e reCI:
Umalj.ako Bar() (Veliki grad u ravnici). Sabjesjednik erga odmah e znati a emu
je rije.
 o denominacijama kod Cigana 149

Foro znacI na ciganskom grad, trg, vaar. Respektivno znaenje moe se utvr
diti iz smisla lU reenici. Zajedniko im je mnotvo svijeta, guva, vreva, dakle, ono to
Ciganima godi. Tu su oni u svom elementu. Naseljeni Cigani imenom F6ro obino ozna
avaju samo ono mjesto u koje redovno odlaze na .pijacu. Tako e Ciganin iz Srebrnice,
Gorada, ili ma kog drugog malo znaajnijeg mjesta rei : Teh.lra dav ando Foro, tj.
sutra imed u grad, to e rei na pijacu. Pa tako kau i Cigani kojima je maternji jezik
rumunski. Napr., oni u Mavi zovu Sabac T'brg. Znaenje ovog rumunskog slavi:zzna
toliko je oIgledno, Ip a ga ne treba ni objanjavati.
Meutim, kad neki erga, recimo, iz okoline Titograda ne eli da drugi znaju da
on govori o svom mjestu, on e se po obiaju posluiti parafrazom, pa e rei: Amare
pap ongo foro, Grad naih djedova, ili Amare phurengo foro, Grad naih starih. Time
hoe svakako da kae da je to mjesto jo u VT~jeme njegovih djedova bilo centar za
Cigane tog kraja.
Meutim, taj naziv deS'kriptivnog obiljeja nema vrijednosti nekog utvrenog
imena nego slui samo za datu priliku i nij e lokalno vezan za neko sasvim odreeno
mjesto. Ali Ciganinu nita ne smeta da za taj isti grad, Titograd, drugom zgodom kae:
Bahvalja.ko F6ro(Grad vjetrova) ili, jednostavno Bahvalja.i, vjetrovita (prema starom
imenu Podgorice koja je enskog roda). Tu, !pored neizbjenog opisivanja, omiljene pa
rafraze pada u oi ona neocioljiva potreba Cigana da stalno neto taje, zabawuju,
pa ak i onda kada za to nema opravdanog razloga . Ta navika ne da se iskorijeniti, pa
dok je Cigana, dotle e :i ona postojati. : 'I I
Ima izvjestan broj sluajeva da se Cigani slue doslovnim prevodom imena naih
mjesta, naravno, ukoliko se ona mogu uopte prevodHi. To se cieava prvenstveno onda
kada trenutna situacija nalae oprez i diskreciju, tj. kada Cigani ne ele cia ih drugi
razumiju. Naveu nekoliko primjera za to.
CrnogO!rski Cigani kau za svoj zavi9.j Kali phuv, crna zemlj::>, ili Kal6 Vo, CTna
uma, dakle, Crna Gora. Za Crnogorca kau Kah~voehko, tj. Oll1aj iz crne ume (Ome
Gore). Ali postoji i oblik Kalehibako, tj. onaj k'o ji govori crnim (skraeno od crno
gorskim) jezikom. Dalje, Novu Varo u jugozapadnoj Srbiji Cigani ponekad zovu i Nevo
Foro, a to je bukvalan prevod naeg imena toga grada. Uporedimo s tim i to.ponim Gav
Nev o (GavoNovo) to je cigansko ime za Novo Selo u Banatu. Prevedeno na srpsko
hrvatski ono glasi Selo Novo. To dolazi otuda to u tom selu ivi veliki broj Vlakih
Cigana koji su po pravilu rumunskog jezika pridjev stavili iza imenice. Tako ima jo
nekih prevoda kojima se slue Cigani samo u prijekoj nudi, a koji, ustvari, zvu e
namjeteno, nategnuto, pa ak i smijeno. Ali za Cigane je glavno da se razumiju, i da
je tajnost zajamena. Neznani ciganski Vuk postavio je u svoje v,rijeme .pravilo koje
potpuno odgovara ciemokratskom ciganskom duhu: Te del svako vorba rromane sar
khaj ekh aj thaj sar danel (Neka svako govo.ri ciganski kako umije i ka!ko zna).
U ciganska imena koja pretstavljaju bukvalan prevod naih toponima ide i 1me
ukl6 Paj, kisela voda, a to je Kiseljak (kod Sarajeva). Za Travnik uje se i ime ajniko
(trav ni) il i ajmm! (travica) koje je strogo lokalne vrijednosti. Pritom moram nagla
siti da je u takvim sluajevima preporuljivo da se to ime dopuni ,rijecom fOro, grad,
i to kao dodatak sprijeda ili pozadi, ve prema sluaju. Dakle, F(iro Arnomo, grad
Jajce. Sama rije arnorr6 znai bukvalno malo jaje ili jajce.
Kad govorim o cieskripcijama, ne mogu a da ne spomenem oigansko ime Skoplja,
koje ondanji Cigani zovu Froljakoio F6ro,bukvalno, Grad dukata, S obzirom na to to
jc to mjesto nekada bilo stjecite bogatih poslovnih ljudi toga kraja. To ime potie
od ciganske !I'ijei enskog roda froll koja je nastala transpozicijom srodnih glasova
b i r od novogrkog CfJAwpiov forint. Na tom novcu bio je naslikan cvijet ljiljan pa
otuda mu i ime (oci latinskog flos, cvijet). Uporedi i francuski florin.
U v ezi sa davanjem posebnih imena naim mjes,t ima od strane Cigana potrebn::>
je progovoriti i o jednom slu.aju u Zavidoviu. U tom malom bosanskom lIDtestu po
stoji vea naseobina Cigana od nekoliko stotina dua !koja se sastoji od manjeg broja
starosj edilaca l i Rupindolu i Dragovcu, zatim od doseljenih ciganski.h pealbara iz
Rogatice i od ergaa iz V~asenice. Pealbari iz Rogatice ne mogu se ubrojati u prav e
ergae, iako ih narod samo tako zove, jer u gurbetluk odlaze 's amo stariji mukarci ,
150 R. Uhlik

dok im ene i dj eca ostaju kod kue. Pravi ergai iz Vla ~enice, kao i oni iz Hercegovine,
odlaze na rad sa .itavom porodicom i s ergama. U treem ]wartu na jednom brdeljku
na rubu Uime izraslo je za vrijeme rata divlje naselje rogatikih pealbara koje su
oni -prozvali Romanijom. Odakle im to ime? Tim rogatikim Cigianima muhadirimn
koji SLl usljed ratnih dogaaja bili prinueni da napuste svoje planinske krajeve v.rlo je
poznata planina Romanija pa im je ostala u ivom sjeanju. Kad su se zatim naselili
u Za vidov iu, u dolini rij e-ke Bosne, oni su n'oje nov o naselje, koje je izgraeno na
strmini, prozvali imenom te planine. To im je ime i ina e jae priraslo za srce, jer je
valjda sluaj htio, da na njihovom jeziku rije rromani znai ciganska (od rijei Rrom,
Ciganin). Oni vole da izvode ime te planine iz ciganSIkog, to je, naravno, nepravilno.
Nije sasvim iskljueno d a je ime planine Romanija slino kao i ime brda Ormanj
iznad Pazaria, poteklo od turske rijeN .:.,\.)-,1 orman (uma). Prema tome, ime .planine
Roman ije oznaavalo bi priblino ono ta je umadija. Da je ime Romanija p,reuzeto iz
starobalkanskog romanskog govora, ono bi po svoj prilici glasilo Rumanija.
K ad se uputaju u deskripcije i parafraze, Cigani nisu uvij ek srene ruke. Pri
tom, za na raun, takve parafraze ispadaju ponekad i nejasne, bez duha pa i naivne.
Medutim, to Cigan iJma odgovara jer zadovoljava njihove potrebe za konspirisanjem. To
njihovo skrivanje i prikrivanje nama izgled1. esto zagonetno, pa i suvino, je,r znamo
da oni to Irade po 'navici, p o nekoj inerciji. Tako kad erga govori o gradu Visoko m,
a ne eli da to ime !:pome.ne, on e rei : Kaj o rujo mardol, bukvalno, (mjesto) gdje sc
ruj tu e . Interesantan kriterijum . Znai, da je ergakim majstorima Visoko poznato
samo po toj domaoj radinosti. Kad maglaj ski Gurbet polazi II Doboj, on obiava da
kae: Dav ando buhlipe, idem u prostranstvo . On to kae tako jeif se Doboj nalazi u
prostranoj dolini rij eke Bosne. Stolaki erga i kau za Mostar Bange p.hurdako f(\ro,
grad k r iv og mosta, ali upotrebl,i avaju i rije Phurd ari, to znai uvar mosta ili malta~'
na mostu, dakle slijep prevod naeg imena Mo staJr.
Sad a u nabrojati ju nekoliko ime na. kojima crnogorski i he rcegovaki Cigani
i zmeu sebe obilj eavaju razna mjesta. Cesto s u te oznake isto mjesnog znaaja pa ih
navodim samo zato da bi se vidjelo kako Cigani Ig rade ~mena. Uah> Fora, bukvalno,
Hladni Grad, je konspirat ivno ime za Kolain. Barrostun 6 (Banehko) Fora, tj. Kameni
Grad, je Ce.tinje, Tato Foro (Topli Grad) je Niki, Dromehko F oro, grad na drumu, je
Priboj. Imenom Upruno F oro, Gornji Grad, ergai oznaavaju Fou . Katehko F oro,
Drveni Grad, je er gako ime za And,r ijevicu.
Ciganski ergai Selimovii kau za Berane Teluno parno f()ro, Donji B ijeli Grad.
Bijelo Polj e se zove Parni UmaI, to je bukvalan prevod, dok imenom Kali Um..'ti, Crno
Polje, oznaava Plevlj e. Covjek koji poznaje geografske prilike tih krajeva lake e
uoiti razloge koji su ergaima dali povoda da daju takva opisna imena.
U mnog iJrn mj es tima Bosne i He,rcegovine i Srbije, postoje na periferijama tako
zvani ciganluci ili ciganske mahale (ciganske male) koje [nose imena potsmjeljivog
ka.raktera. Tako imamo Jatagan Malu, Zumbul Malu, Kar anfil Mahalu i jo nek e dru
ge""). To su veinom zabaen i dij elovi mj esta u kojima ive Cigani i ostala sirotinja.
Nesavjesni ljudi stvarali su tu u svoje vrijeme legla crne berze, kocke, alkoholizma
i prostitucije. irenjem gradova ta su nase lja izgubila periferni karakter i dobila druga
imena.
Hidronimi. - R ekao sam ve da Cigmi n emaju svoje prave toponomastike. Ali
postoji jedan izuzetak, i to samo jedan, a tf) je hidro nim Dojrav, u varijantama Dorav,
Dorja'!, Dorijau, Dorljav, to zavisi od kraja i dijalekta u Ikome se javlja"'). To je ime
u osnovi apelativnog kar aktera pa je u vrijeme doseljavanja Cigana oznaavalo svaku
veu rijeku. Da nas, meutim, kada su Cigani u ogromnoj veini trajno naseljeni, to je
ime dobilo mnogo odreenije znaenje. Ono se veinom odnosi na Dunav, a zatim i na
Sav u, dok s.e u Madarskoj njime oznaava i Tisa, To vai prvenstveno za Dunav koji
pretstavlja stvarno veliku, odnosno najveu rijeku Ll ovim krajevima. Tome je doprl

"") R. U h l i k, Iz cig.anske onomastike, GZM, 1956, str. 196,

"'l Svih pet varijanti tog hidronima mogu imati naglasak na p-r v om 'Slogu. Dakle:
D6jrav, D6rav, D6rjav, D6rija u i D6rljav-,

tr
 o den ominacijama kod Cigana 151

nijela i sluajnost da se imena Dunav i Dorjav glasovno priblino podudaraju, to ne

znai da su istog porijekla.
Poto se, pak, obje rijeke, Dunav i Sava, nalaze u susjedstvu, to ffi<Oe lako dd
doe do zabune i brkanja pojmova. Da bi to izbjegli, Cigani su postavili kao neko pra
vilo. Kad govore o Dunavu, koji je u srpskohrvatskom mukog roda, onda Cigani upo
trebljavaju lan za muki rod o, pa kau e Dorjav, a kada je rije o Savi, dakle, :)
imenu rijeke koja je 'li srpskohrvatskom imenica enskog roda, onda i Cigani upotreblja
vaju lan za enski rod e, 'pa kau e Dorjav. To je, naravno, samo pravilo koga se Ci-gani
rijetko p!ridravaj u.
Hidronim Dorjav poznat je samo kod Cigana u sjeve.rnim krajevima, u Hrvatskoj
i u Sjevernoj Srbiji, naroito u Vojvodini. Bosansko-hercegovakim Gurbetima ono je
zaudo sasvim strano, pa i ne znaju za njega. Izuzev neke ergake grupe ovih Cigana,
ostali za to ime nisu ni uli, to je vrlo znaajno za odnose bosansko-hercegovakih i,
recimo slavonskih Cigana koji se na Savi sasvim blisko granie. Oni se tue i zaziru
jedni od drugih u tolikoj mjeri, da ne dolazi do mijeanja iz.meu njih, poto se, izmedu
ostalog, razlikuju po zanimanju i vjeri. Tu je ponovo dola do izraaja podvojenost
izmeu plemena koja su jo zadojena duhom iskljuivosti, pa ono to je njihovo ljubo
morno uvaju, a tude odbijaju. Tu je razlog upadljivoj pojavi da se njihovi rjenici
znatnim dijelom razlikuju. To ide tako dClleko da mnoge rijei kojima se slui jedno
pleme, drugo pleme, koje se s njim granii i koje mu je 'n ajblie srodno, nikako ne pri
znaje, a esto ak i ne poznaje. To je jedan dokaz vie da plemena izmeu sebe vrlo
malo i vrlo povrno opte. Ta injenica zbunjuje kad drimo na umu da su Cigani jedna
zaostala etnika grupa prema kojoj ostalo domae stanovnitvo z.auzima manje ili vie
odbojan stav kao prema jednom necivilizovanom elementu. Inae, takva pojava uvijek
dovodi do zbliavanja onih koji se, s pravom ili ne, osjeaju ugroenim. Kod Ciganu
to nije sluaj. Oni ostaju i dalje razjedinjeni i razbijeni, to samo ubrzava nestanak
njihove ,posebnosti i njihovog jezika. A ono to sam reJkao' o razlikama u njihovom
Irjen.itku jo vie se odnosi na leksiku grau njihovog argona kojim se s,v ako pleme
napose odlikuje.
Samo ime DOl'ja v prastarog je porij ekla, i ivo nas potsjea na istok gdje i
dandanas nalazimo imena veih rijeka koja su vrlo vjerovatno zajednikog porijekla.,
Tu su prije svega dvije velike rijeke Sir Darja i Arnu Darj.a. U Hindustanskom po
stoji vie imena kojima se oznaava rijeka ili more, a meu njima i ime Darya, l!.))
to je vjerovatno pozajmlje~no iz rperziskog jezika. Treba \l1kazati na interesantnu okol
nost da i u twrskom !postoji slina Il' ije dere o.)) koja pored rjene doline moe da
oznaava i saunu rij eku .

ZUSAMMENFASSUNG

VOLKER- UND ORTSNAMEN BEI DEN ZIGEUNERN

Beka,nntlich leben di'e Zigeuner in de,r ganzen Welt ver.streut, s:o dass man s,i-e in allen
Erdteilen finden kann. Sie stellen aher dennoch l1Iur ein sehr kleine,s Volk dair, das nicht einrrnal
fUnf Millionen Kopfe zahlt. Wa,s d,ie Benennung "Zigeun,e r anbelangt, muss man safort betonen,
dass sie von den Zigeunern selhst bet jede;!' Gelegenheit mogUchst. gemieden wird. Wenn man die
Tatsache beri.icksi:chtigt, dalSs .aUe i.ibrigen Volkiel' und Stamme auf ih~'e natio nalen Naanen
stola: sind, erseheint uns eine solche Beha'lllpiung ziemlich ungewohn1ich , Di'ese Erscheinung
D,ber lasst sich aus dem Umstand erkHiren, dass die erwahnte Benenl!1ung fr.emder Herkunft
ist, dalSs si-e diesem heiJrrmtlosen Volke eigentlich aufgezwungen, also durch,wlS nicht de<!' Zigeu
nerspr.ache selb-st entnommen wurde.
Die delTli.itigende Bezeichnung Zigeuner ist bei den Nichtzigeunern nalc hgerade zum
Sinnbild der v.erschiedensten Untugenden gewo.r den. Es ist dann begre.1llich, dass die Zigeuner
auf d1esen Namen dementsprechend reagi'eren. Wenn jemand zum Bei~; iel den Namen Zigeuner
in bos'e r und beleidigender Abskht erwiihnt, 'kann er geia!Sst sern, dals s es ihm der Zigeuner
in gleichem MaiS,s e ver-g'e1ten wird. Desgleichen wird man, wenn m an einem tbo.snicschen Ver
zinner.rneistel" mit den Worten: Gri.iss Gott, Zig~lU1er! begegnet, bes.timmt die Antwo'r t: Gruss
152 R. Uhlik

Gott, Bruder! erhalten. FaUs man i:hn aber mit dem Titel Meister am'ede-t, wird man seirwrseits
mit Herr angesprochen.
Als wir einmal einen Zigeuner fralg ten, Gb er zigeuneri'5ch spricht, gab er uns em'Pert zur
Antwort: Ich kann nicht zigeunerisch, ich spreche nul' so wie die Ba,re (d. i. die Herrs chaften)
sprechen. Der Ausdruck Bare (Mehrzahl von BaTO) dient namIich den Zigeunern seht' {lft als
sinngleiche Bezeichnung ftir Blfrger nichtzigeuneri'Scher Abstammung. Man 'S oU aber dabei ja
nicht glaruben, dass die unkultivierten und in manchen Landern so ver3(!hteten Zigeu.ner die
gen.atnnten Herr..schaften etw<lI rus sich ubedegen beka(!hten. Wer Gelegenheit findet, die Ange
herigen dieses indiJschell, V{l.J:kes naher kennenzulernen, wi'rd alsbaJd zu;: Einsi:cht gelangen, das
gerade das Gegenteil der FaU ist, was bei vielen Gelegenheiten deutlich zum Ausdruek kommt.
AUe Zigeuner der Welt haben einen gemeinsamen, angestammten VoJ:ksnamen, Rrom
(Mehrzahl: Rl"Oma), das so,v ie l wie MeMeh bedeutet. Das von dieser verbreitetsten Selbstbe
nennung abgeleit ete Beiwort rromano, das urspt'tingiieh mll' zigeuneris ch bedeLItete, beqjeht skh
auf aNe posiit iven E igenschaften.. Da11Ud1ter versteht man demnach aNes, w a s_ anstandlg, ed el,
recLli!ch, .aJUfrichUg usw. ist.
Die wenigen Nomadenstamme, die noch he rumziehen, so-wie a.uch die meisten Zigeuner
in Se rb ien, die als s oil. ide Musikanten und Schmiede anerka.l1llt werden, bilden in gewiJsser
Hinsicht eine Ausnoome, denn sie schamcn sich nicht ihres Namens, 'Sondern bekennen sich offen
2lum Zigeunerburn. Derngegenuber gibt es g.ar vieJe Lander und L ndstdche, wo sich die
Z~geuner unter verschiedenen Namen tarnen, um nur nicht zu den Zigeunern gerechnet
zu werden. So nehmen sie mit Vor1iebe Zuflucht zu den zahlrekhen Stammesnamen, die der
breiien Offentli<:hkeit nicht gelau.fig sind: Kalderai, Lejai, Arlije usw. Die mazedonischen
Zigeuner woHen gern als Si.fta'ren (Albaner) ge1ten. Die Lo'Vari (sog. russische Zigeuner) geben
skh fur Mo.rdwinen (Ostfinnen) aus. Die ersten zig.. Nomaden, die zu Beginn des 15. Jhdts. aus
Behmen nalch Frankreich kamen, nannten sich sefust Bohem.ien.s u. behielten rlies en Namen bihs
auf den heutigen Tag bei. Im Geltungsraume der span. Spralche werden die ZigeuneT mitunter
auch Grh~gos, TUreos, Unguro:s u. a. genannt. Der von a.Iters her gebral\.lchte Name des deutschen
Zigeunerstamm.es Sinte eriinnert uns lebhaft aJl1 dessen ind.iJsche Urheima,t (Sindh). Benennungcn
fUr Nichtzigeuner. Fur das jeweilige autochthone Element haben die Zigeuner eine Meng.e von
Namen u. Spitznamen gepragt, die grosstenteils konspira<tiven Chara!kters Is ind. Sie zeiehnen skh
malITchmal durch Humor, efters durch Ironie aus, meistens aber zeugen sie von einem verhal
ten'en, passiven Ha.ss, der an V.erachtung grenzt. Die Z~geuner , die sich trotz ihrer Uneinigkeit
als eine igene ethnis:che Gru~r::'e betraehten,sind, wie gesa gt, fest uberzeugt, dass sie den mnen
rassenjjremden EingeboTenen tiberlegen sind. Sonst a ber gibt es bei den ZigeUlnern keine
KO'hasion, kein Bewusstsein ubel' die Zusammengeherigkeit und kein,e Vor stellung VQn einem
ehema.Iigen gemeinsamen Mutterland. In allen Landern sind die Zigeuner ein l{ly.ail.es Element,
so dass ihnen jedwede.r Sepa,l'atismus fir'md und ulJIbekamnt ist.
Im fdlgenden geben wir eine Auswahl von Benennungen, die skh .aJUf Ni:chtzigeuner
beziehen. D a s. Dieser Name, der nichts 3Jllderes als SklaiVe oder Diener heisst, ist fast nul' .aJUf
dem Boden des ehemaJigen Osmanenreiches eorh~llten. Er kann nul' Christen, nicht aber <lIUJch
Mos lim zukommen. G a d o. Diese Benennung, die unter allen Zigeunern der Welt verbreitet
ist, bezieht skh immer .aJuf Angehkige der herrschenden N a>ti;o n. X .O r a x 5. j. hcisst Turke
oder Araber. M a h l' i m e. Diese NamensfoTm stellt in Wil'klichkeit ein Mittelwo:rt der Vergan
genheit des Tatigkeitswories mahrisarav daJr, das folgendes bedeutet : Verunreinigen, besudeln,
anstecken, a:ushunzen, vom Glauben laibf.al.len, Das erwahnte Par1;izip, bzw. DingwoTt mit
entsprechenden Bedeutungen wkd Zlur Kennzeichnung v on NiehtzigeuneTn aJl1gewandt, was uns
an eine kastenmassige Terminologie erinnert. Im tabuistischen Sinne bezieht es sich auf He
bammen und Abdecker, sowie auf der,e n K1eidiung, Geschirr usw. MeTkwurdigenveise steUt dalS
Wort Mahrime, n 3Jch seiner Konstt'Uktion zu urteiIen, ein Lehnwort da,r, deren Ursprung uns
leider el1tgeht. Vgl. das arab. Pad. Pe rf. mahrum, das sonderbarerweise eine ahnliche Bedeutung
tragt: eXikommuniziert, 3!usgeschlassel1. Im Anschluss an die eben angefUhrte Bezeilchi!lUJng
mOchten w,ir aluf ilir Seitensttick X a lo hinweisen, das glekhfalLs Nichtzigeuner heisst. Dies ist
auch ein Partizip und bedeutet: der Ausgefressene, Aussatzige oder Kah1k&.pfige. K u r m II z o' ist
der siJlltische Name fUr den Serben. Vergleichshalbel' verweisen wir a'u.f das Wort kurmaskro
(SoIlda<t, Zalllkhansl). e h i b a lo ist aus dem Wort hib (Sprache) gebildet. Es ist ein Sy.non.yrn
des Schwatzers o,der eines bal'barisch s prechenden Individuums. Dieser Name u.mfa<sst AlbaIller,
UngaJrn. Polen, u . 3;. , kann sich aber au ch auf Richter, Notare u . a: beziehen. Die Bezeichn'llng
B a l a m n o wird falschl1ch vom Worte balo (Schwein) hergeleitet. Es bt vielmehr aIUS dem
 o. d enominacijama kod Cigana 153

Wode bal (HaaT, BOlLste) h ervorgegangen und heisst soviel wie d er Behaarte (fz. PoDu). Die
N<'lmen K u t fl r j und X u l fl j (HujIo) werden zur Kennzei'chnung verschiedener HeTrscha:ften,
im weiteren Sinne a ber auch aUer a1lSserzigeunerisch~n Eleme nte gebraucht. Die Herkunft diesel'
latselhaften Namen .ist noch nicht hinianglich klargelegt. Der Spitzname L u n 6 ftir den Serben
benlht auf einem Wo;rtspieI. Llm6 heisst in der Zigeunerspmche die Si'chel, die serbisch srp
heisst, was wieder an den Namen Srb (Serhe) erinnert. Die mazed. Zigeuner IG .annten die Bul
gall-en wahrend des Krieges B o k h a l e (die Gierigen, die Hungrigen). P a n j a 16 ist der En
glander, wort1ich der am Warsser Lebende (von pani, Wasser) . S u lli n a k u n 6 (der Goldi,ge) ist
d er Amerikaner, da die Zigeuner voraJU&seif:zen, dass alle AQnerikaner Go,l d bes,1tzen.
K h e b 1' 0 nennen die Sinte die Angehorigen anderer Zigeunerstiimme. Diese Benennung
soll na'C h ihrer Deutung vom W,orte Kafer hens tammen.
Geogra.JI<hische Namen. Ortsnamen. Die jugoslawischen Zigeune'r gebrauchen h auptsikhiich
die landestiblichen Top.onyme. Dabei werden aber die einheimischen Namensformen gewissen
Andenmgen unterwoden. Viele Orts namen mannlkhen u. sachlk hen' Geschlechts werden zu
Feminina, vornehmlich jie ne, die aluf 'Slaw. Nac hs ilben -ova u . -eva ausgehen. KosovO' wiI1d zu
K os{)lv,a, Preevo zu Preeva'. Bei den Lovari wird Kijev (in der Sowjetuni{)n) 'z u Kijeval. Dabei
mtissen wi.r auf ahnl~che E nscheil1iungen b ei den Ul'sprtingHch sla.w. Toponymen im Gel1>ungs
berekh der ruman. Sprache aufmerks<'lm machen: Tere,golVa, Cra,i();va' usw. Das Regislter jugosl.
Namen, die Is olchen Ji.nderunge n a usgesetzt s ind, :ist Is ehr gross. A:uf diese Weise enDstwnden die
N amen: Hr<'lsna , Livna , Skoplja, Kladnj a, Alek.sinca u . dgI. m. Zuweilen kommt es zu Ktirzungen.
So werden Rc,g atica u . Kragujevac in Rogajc.a u. Kragolv co umgestalrtet. Es kommt aber a uch
vor, dass solche m l'turalisierte Namen bis zur Unkenntlichkeit verstiimmelt werden: Bilftj<co steht
st:att Bilalovac, K aleniko ist ents tellt von Kal inovik. Doch gib t es eine Menge von Namen, die zu
konspir3tiven Zweclcen dienen, von d enen wir nur die wkhtigsten hel'ausgreifen . Dte Gro;ssstiidtc
werden zuna'c hst Parn6 (weLss) oder mit hinzugefilgtem Grundwcrt Parn6 F6rc (weisse Stadt)
ben.annt. Vgl. Weissenburg, Belgnad usw. Sie bevorzugen aher, sie aJs Ba,1'6 F6r() (grosse Stadt)
oder mit dem biossen Bestimrnungswort Bair6 (gwss) zu benennen. Vgl. MecIdenburg, usw.
Ausserdem besteht der Brauc h, gewisse Stadte nur als F6ro (Stadt, M<'lrld) zu bezeichnen, wobei
es s ich freilich um o. rts cha'te n handelt, in welchen die Zigeuner den Markt b esuchen. Da
kommen nai'Urgemass vor allem die Bez.irksstiidte in Betracht. SO whu auch vo-n den ruman.
Zigeunern Sabac einfaJch Tirg genannt, was mit Markt ,gleichbedeurend .ist. Dabei muss man
die T.a.tsache hervorheben , dass fill' die Zigeuner, die eifrige Kleinhandler sind, die Mal,kte
ei'ne ganz heTVorragende Rolle spielen. Es gibt <liber o. rtsnamen, die nur eine Umschreibung
d<'lrstellen u. keinen 's tandigen Cha.r alkter haben. Kennzeichnend ist der Name Fmljaka.ro F6ro
(Geldstadt), d er lSich auf Slwplje bezieht. Dieseeinst'ige Grossst adt war seinerzeit ein Sammel
platz r eicher Kaufleute. Vgl. ngch. florrloll1, fz. f1cr,i n. Nicht 's elten stossen wir auf iffi[lrovisierte
N amenbildungen' Die St.adt der Winde (Titograd), Felsenstadt (Cetinje) l\ISW. Des ofteren werden
jugosl. geogr. Namen in die Zigeunerspmche wortlich tibertragen: Kal6 Vo, (Montenegro),
uk16 Paj (saures WasseI', d. h. Sauerbrunn en , s. kr. Kiseljak). Schliessl1ch konnen wir nicht
unter1assen, allli oine eigena'r tig c Bezeichnung der Zigcuneransiedlungen von sei ten der einhei
mLschen Bevolkerung Mn2ludeuten. In eiJnigen Stadten stidlich der S ave u. der DonalU ,\vurden
di~ Zigeunerviertel, die s amtlich an der Peripherie liegen, mit gar sonderlich en Namen bed<llcht.
die ironisierend wirken : Hya,zinthen-, Nelkenviertel u. a. m. Aus dem bisher Besprochenen, geht
hervD'l', dass die Zigeuner, streng genommen, tiber keine eigentlilChe ToponomalSti'k verfilgen. Als
die einzilg e Ausna hme kann e in Beispiel, diesma is ein Hydronym, angesprochen werden. Da,s
ist der FI'ussname Dcrjav, mit Nebenfo.rmen DOll'<lv u . Dorljav, der zur Bezeichnun.g von grossen
Fltissen, .also der Dcna u u. der Save dient. Dieses Hydronym enstammt .aHer Wa>hr.scheinlich
keit n ach einer ira nischen Sprache. Vgl. die Namen der Strome Syr Dal,ja u. Amu Da'r ja, wo
das Wort Dmja Flus.s bedeutet. Vgl. auch tU.rkisch Dere (Fluss, Flusstal) .
 II lanci l rasprave

SPIRO KULl~n C

Arhaino bratstvo II Crnoj Gori i HerceSJovini

POSTANAK BRATSTVA

I
Analiza na::;ih starinskih svadbenih obiaja pokazuje da obia.ii koji sadre
tragove m atriloikalnog i disl,okalnog braka u sutini odgovaraju matrijarhalnoj
zadruzi k ak vu nal azimo II nekih afrikih plemena, kod Najara u Malabaru, kod
plemena MiJnang<kabau na Sumatri , kod Irokeza i Pueblo Indijanaca u Americi.
Drugi kompleks naih svadbenih obiaja, koji sadre tragove ranijih ,o blika hraka
i porodice, odraa va sam pToces razvHka pa'trilokalne zadruge i patrilokalnog bra t
stva. Iz crnogorskih svadbenih obiaj a vidimo kako se u krilu prvobitno matrij,a r
halne zajednice fmmi'ra patrilokaIna grupa ujaka i neake:. Stari svat, kao pTetstavnik
generacije bakine brae, i prvijenac, kao pretstavnik generadj.e majine brae,
rukoV'ode prevoenjem nevjeste koje vre djeveri - neaci , pir,etstavil1ici geneTa,cije
sestrinih sinova. Prema ovim simbolinim obiaj ima, sestre su udajom prelazile iz
pa.trilokalne grupe brae (i sestara,) u srodniku grupu svojih mueva, ali su sinovi
sestara (djeveri - neaci) ostajali u grupi svojih ujaka i tamo dovodili svoje ene. l)
Srodnike grupe koje bi najvie odgovarale arhainoj, izvornoj formi naeg
bratstva i ko,j e nam omoguuju da osvijetlimo sam postanak i razvitaik naeg bratstva
nalazimo dobro ouvane u nekih naroda i plemena Afrike. Dosadanji razvitak ovih
plemena daje nam mogunost da u nizu raznovrsnih oblika pra:timo proces Tar,;:vitka
njihove porodi'c e i irih srodnikih grupa. Veina plemena centralne Afrike, koja
pripadaju grupi Bantu crna,ca, rauna srodstvo po majinoj liniji. Srodnici se ,s ma
traju k ao roeni od jednog trbuha, a srodstvo munaju o.d ene pretka ili od niza
2
enskih predaka, a ponekad i od njihove brae. ) Meutim, ve u ovom matrijar
halnom drutvu, kaD i kod nekih susjednih plemena Afrike, odvija se proces prelaza
iz matrijarhata u patrijarhat. Negdje je ovaj proces tek u klici, negdje se odvija
br'e a negdj e sporije, ali je on bitan i karakteristian za cijelo ovo drutvo. Ispiti
vai, 'koji su ove pojave prouavali sa gledita i metodom funkcionalne kole,
posmatraju razne oblike braka i porodice ovih afrikih plemena jedne pored drugih,
kao alternativne forme , ne ulazei u isto,risku analizu njthovog razvitka. Ustvari,
razniolblLci braka i porodice, koji su se sauvali kod ovih plemena, pretstavljaju
prelazn e oblike koji se javljaju II pro.cesu raspada matrijarhalnog drutva i prelaza
u patriia'r hat U plem-enskoj grupi Jao-Seva (centralna Afrika) svaki lan plemena
Jao. pripada klanu svoje majke, a unutar klana razlikuju ue srodnike grupe koje
vode pOTi.ieklo od ena predaka. Stvarna srodnika grupa koja ivi u zajednici

1) S. K u l i i , Tragovi arhaine porodice u sV<:ldbenim obiajima, Crne Gore i Boke

Kotorske, Glas nik ZM, S ara jevo, 1956, str. 211-237.
") A. I. Ric h a r d s, Quelques typs de structure familiail e chez Les Bantou du Centre;
A R. R a d c l i f f e - B r o w n et D ary II For d e. Systemes fami1iaux et matrimonia1.lx en
I'lirique, P alriz, 1953, st r . 274-280.
156 Spiro Kulii

imanja i rada sastoji se od zajednice sestara i njihove djece, a na elu porodice

nalazi se stariji brat. Razmjena darova ifzmeu muevljeve i enine zadruge vie je
simbolina. Mu je duan da obrauje zemlju u eninoj zadruzi, ali u veini
sluaj-eva ni to mu ne daje pravo da enu p,revede u svoje selo. Stariji brat koji
upravlja zadrugom sestara ustvari j,e starjeina grupe sestara i brae koja ive kod
svojih ena. Dok je mlad, i on boravi u selu svoje ene, ali kasnije kao nasljedni
starjeina sela svojih sestara ivi u zajednici sa sestrama i sa njihovim udatim
kerima. On ta da moe dovesti u zadrugu svoju enu i na taj nain njegov brak
postaje patrilokalan.S) Brat se u ovoj situaciji, kako istie Kosven , javlja u dvostrukoj
ulozi i sjedinjava u svojoj linosti dijalektiku suprotnost u prelazu iz matrijarhata
u patri.iarha't. Dok, s jedne strane, brat postaje starjeina sloene sestrinske porodice
i uvruje patrilokalnost, on ujedno kao starjeina jo uvijek matrijarhalne porodice
i matrijarhalnog roda nastoji da sauva njihove interese i njihovo jedinstvo. 4 )
U grupi plemena Bemba-Bisa-Lamba (sjev. Rodezija) rod vodi pori.jeklo od
zajednike prama.ike, a srodstvo se rauna po majinoj liniji unazad 3---4 gen.eracije.
Mu obino sagradi kolibu u eninom selu, gdje p-oinje ivot kao stranac, ali, poto
njegove keri zadugo -ostaju s njim,on osniva sloenu zajednku 'koju, pored ene,
sainjavaju njegove keri sa svojom djecom i svojim muevima. Ova zajednica je
sarstavljena od odvojenih po,r odica koje stanuju u p-osebnim kolibama, ali se moe
smatrati kao jedno zajedniko domainstvo. Kollbe keri prisno su vezane za majinu
kolibu, a osnovna dobra su za.jednilka svojina majke i njenih keri koje obrauju
zemlju i ive s majkom u zajednikom domainstvu za dugi niz godina. Djeca
pripadaju majinoj grupi, a vlast nad djecom dijele otac i ujak koji oevidno ima
starija i jo uvijek vea prava. 5 )
Kod naroda Aanti, koji ive u junom dijelu Zlatne obale, rod obuhvata
sve potomke koji vode porijeklo ,od zajednike prababe. Aanti imaju dva hopa
zadruga. Zad>rugu kojom upravlja ena sainjavaju njena djeca, zatim njena sestra
sa djecom, a ponekad su u zadruzi i unuad od keri ili od sestrinih keri. Zadruga
kojom upravlja mukarac sastoji se od njegovih ena sa djecom) a poneikad je u
zadruzi i njegova sestra sa djecom. Uja1k ima veliki uticaj u ivotu svojih neaka
i neakinja. Da bi brak bi-o ispravan, ne-ophodno je da ujak dobije naknadu za nea
bnju. Opti je obiaj da ena obavezno raa u majinoj kui, to znatno podrava
nasIt ojanje ene da barem u toku prvih godina braka ivi radije kod majke i njenih
srodnika, nego, kod mua.")
U sjevernoj Rodeziji, kod plemena Ila egzogarnni materinski klan pretstavlja
srodniku grupu iji lanovi tve rasuti u raznim naseljima. lanovi klana imaju
neka zajednika prava i zajednike obaveze, kao. to je plaanje naknade za krv i
uzajamno pomaganje. Oni odluuju u pitanjima braka, daju ili primaju naknadu za
enu, ali klan nema zajednike teritorije, ni za'jedni.kog imanja. Osnovnu srodniku
i 'e konomsku zajednicu pret,gtavlja zadruga k-oju sainjavaju: ota<: sa svojim enama,
njegovi sinovi sa enama i djecom, neudate keri , sluge i robovi. Plaanjem naknade,
obino 4-5 grla stoke, mu stie pravo da odmah prevede enu u svoje selo,o.dnosno
u s.voju zadrugu. Djeca ostaju kod njega ak i u sluaju razvoda iako inae pr~pa
daju majinom klanu. Svaki muki lan zadruge vezan je za svoju brau, s kojom
se zajedniki stara oko stolke, ali zavisi od majine rodbine kad je u pitanju naknada
za enu. Stoku koja se daje kao naknada z.a enu saberu lanovi majinog klana,
a tek manji dio daju srodnici po ocu. Ovu naknadu dijele meu sobom ak i dalji
srodnici djevojtni po majci, a otac i majka primaju samo neznatan dio. Kako kae
Richards, u svemu tome javlja se nenormalna situacija, jer ova patrijaJ"halna
zadruga pretS'1:.avlja lo snovnu srodniku i ekonomsku zaj ednicu u drutvu gdje se
sr-odstvo rauna po majino'j liniji, a gdje su veze zadednikog ivota i zajednikog
pOiSjeda stoke isto toliko jake, alko ne i jae od veza po materinskom srodstvu.')
3) lis ti, nav. djelo,str, 30>3-310 .
) M. O. KocBeH, ABYHKy,naT, COBeTcKaH eTHorpaqlJo[5l, 1948, I, str. 17.

") A. 1. R i e h a r d s, nav. djelo, str. 292-303.

") M. For t e s, Parente et mariage chez les Ashanti, A. R. R ,a d e l i f f e - B r o w n ct

D ary II For d e, na,v. djelo, str. 331-372.

7) A. 1. Ri ,c hard!s, nav. dj~lo,str. 331--330.
 Arh aino bratstvo u Crnoj Gori i H ercegovini 157

Ustvari, kod plemena Ila moemo, pratiti razvitak patrilokalnih za druga u

krilu matrilinearnog roda. Sinovi barem djelimino nasljeuju oca, a egzoogamija se
ra una i po o e voj liniji srodstva (bilateralna filijacija). U cijelom ovom procesu
vidi se kako je razvitak stoarstva u rukama mukaraca omoguio os nivanje patri
lokalnih zadruga. Ma t erinski rod se, kako izgleda, osnivao na zajednikom !posjedu
zE.!l'l11j e, jer se sinovi i danas u majinom selu smatraju kao "posjednici zemlje.
Meutim , kod plemena Najaro, koji ive na obroncima Nuba planina u Sudanu,
patrilokalne za jednice su osnovane na posjedu zemlje, jer su vlasnici zemlje isklju
ivo mukarci. Zemlju nasljeuju sinovi od oca, dok stoku naslj euju prvenstveno
sestri i od ujaka. Svaki lan plemena Najaro pripada dvjema egzogamnim grupama:
materinskom rodu koji ve nije vezan za odreenu teritoriju i ne pretstavlja eko
nomsku cjelinu, i patrilokalnoj grupi koja je vezana za odreenu teritoriju i 'koja
se tek formira u srodniku grupu. Egzogamija vlada u majinom rodu i u lokalnoj
grupi kojoj pripada o{ac, .isto tako i u odnosu na oev matriklan, ali se ne rauna u
odnosu na patrilokalnu grupu iz koje potie majka. Krvna osveta je obavezna za
l anove materinskog roda , dakle po materinskoj liniji srodstva, a pogrebni obiaji
ve pripadaju patrilokalnoj grupi. Prilikom sklapanja braka mu daj<e naknadu za
enu (2- 4 koze). Zaruke se obave prije nego djevojka dostigne zrelost, a kad odras te,
brani ivot obavezno poinje u 'kui njene majke. Za svaki poroaj ena se vraa
majinoj kui. Ona do kraja ivota ostaje lan roda 'Svoje majke i svoje pa trilo
kaine grupe.8)
Cjelokupni razvitak ovog rodovsko-plemenskog drutva izvanredno potvruje
Engelsovu konstataciju da porodica u g.entilnom drutvu nikada nije bila organi
zacicma jedinica ." ) Jednu od osnovnih suprootnosti ovog drutva pretstavlja injenica
da mu i ena do kraja ivo ta pripadaju svojim srodnikim grupama. Navedeni
primjeri pokazuju da proces prelaza iz matrijarhata u patrijarhat poinj e najprije
ti porodici, bolje reeno, u branim odnosima. Razvitak proizvodnje da je mukarcu
mogunost da ostvari patrilokalni brak, ali upoetku redovno u raznim oblicima
zadrune porodice. Negdje razvitak stoarstva i posjed stoke odluno dj eluje na
formiranje zadnlge sa patrilokalnim brakom, dok su u drugom sluaju muk arci
postali vlasnici zemlje, pa se na toj osnovi razvio patrilokalni brak i patri10kalna
zaj ednica. Nlkad tek po,h gamna zadruga, u kojo j mu ima vi~ ena radnica , omo
guav a pat>filokalni brak, a esto se p atrilokalni brak ostvaruje preko avunkulata,
kao privilegij a starijeg brata u zadruzi sestara. Stariji brat je ujedno s tarj eina s ela
u kojem ive sestre, to pokazuje da je ovdje patrilokalni brak uslovljen posebnim
drutvenim poloajem i da se najprije uvodi u g,o mjem sloju. I na ostrvu Aua, iz
skupine Bizmarkovih Ostrva, samo starjeine imaju mogunost da ive u patrilo
kalnom braku, tj. da dovedu enu u svoje selo. lO) Na ostrvu Ontong - Java (Poli
nezija) naporedo sa r aspadanjem rodovskog drutva bogatiji, ive u patrilokalnom
brak u, a o,s talo se stanovnitvo po starom obiaju pridra.va matrilokalnog braka. l' )
Kosven is tie da prelaz iz matri.lokalnog u patrilokalni brak nije izveden najednom,
ve da ova smjena pretsta:vlja sloeni proces koji zavisi od konkretnih sluajeva i
raznih okoli nosti. Matri.!l.okalna i rpatrilokalnaJ fo,rrna braka mogu postojati jedna
pored druge , a osobito su zanimljivi sluajevi kad jedna p oro dka daje obje mogu
nosti, tj. kad jedni muki .lanovi zadruge ive u matrilokainom, a drugi u patri
lo'k alnom braku. Isti je iSlu6aj kad starij'a ena, olbicno starjeina zadruge, ivi u
matrilokalnom Draku, dok mlae ene ive u patrilookainom braku .l2 ) Kako smo
vidjeli i kod nekih afrikih plemena , nije rijedak slua ~ da se jedan isti brak razvija
') s. F . N a d e l, Filia,t ion bilaterale dans les monts Nuha., A. R. R a d c l if f e - B r o w n
et D a ry II F o r d e, nav. djelo, str. 433--467.
9) F . E n g' e l s, Porijeklo porodice, p rivat niOg vlasnitva i dra ve, Zagreb, 1946, str. 9L
l U) M. O. K o' s v e n, Matria rchat, R odov8. spolonost, i2Jdanje Ak a d . n a uk a , Bratisla,v a ,
1954, str. 108.
lt) D. A. O l d e r o g g e, Malaj.ska pribuzenska sustava, Rodova spol o no s t , n a v. izanj e ,
s iiI'. 58-59.
12) M. O. Kosven, Avunkula.t, Sav. etnografija, 1948, sv. 1, sh'. 9-11; Ma.tr ial'chat,
n av. izdan je, st r. 1.03-187.
B . VI. P u B ~ o H 11 K a c VIcTopl1H rrepB06Y1THOrO oollleCTB a, JIeHI1H rp a ~ , 1947, knj. Il,
s tr. 66-69.
158 Spiro Kulii

sukcesivno, na taj nain to je u prvoj fazi brak matrilokalan, a kasnije tek postaj e
pa:trilokalan. Mnogobrojne i raznovrsne forme u prelazu iz matrilokalnog u pat ri
lokalni brak ustvari odraavaju opti proces prel'a za iz matrija.rhata u p a trijarhat,
iju zakonitost moemo jasno pratiti. J edna orl osnovnih suprotnosti koju sadri
ovaj dijalektiki proces ogleda se u tome to se redovno patrilokaIna grupa razvija
u krilu i na raun matrijarhalnog roda. Razvitak ide u tom pravcu da se patrilokaIna
grupa ekonO'mski i teritorijalno sve vie uvruje i osamostaljuje, to se zatim
nastoji utvrditi pravnim institucijama i ideolokini vezama kao to su: egzogamija i
krvna osveta po oinskoj liniji srO<fs.tva, nasl j eivanje po direktnoj, oinskoj lin.iji
umjesto po materinskoj liniji (ujak - neak), kult predaka po oinskoj liniji itd.
Dvostruka linija srodstva, nasljeiva.!Ilja, potovanja predaka i sL , javlja se u fazi
kad se materinski rod raspada kao teritorijalna i, ekonomska zajednka, zad ra vajui
izvjesne srodnike i ideoloke veze sa ve reduciranim pravima i obavezama l a
nova roda.
Kod plemena Majombe u z.apadnom Kongu nalazimo uprav takvu srodniku
grupu koj-a odgovara arhainom bl"atstvu, odnosno plemenu naih svadbenih obi
aja. Lokalna grupa koja zauzima selo ili dio sela sastoji se od grupe b ra e i od
sinova njihovih sestara. Patrilokalni brak se razvio uz davanje naknade za enu
i pad uslovom da se djeca vrate kod svojih ujaka im dostignu zrelost. Ujak
utvruje njihov brak i uz pomo l, anova svoje grupe daje naknadu za enu pri
likom neakove enidbe. On prima i naknadu za neakinje koj e se udaj u i odlaze
iz roda. Ova bratska zadruga s materinskom linijom srodstva pretstavlja jezgr u
sela, a po1igamne zajedni'c e brae po'Veavaju se za'j ednicama njiho vih oenjenih
neaka, tako da po dvije i tri grupe oenjene brae ive u selu. eke od ovih
sloenih zajednica dostiu do 300 i 400 lanova. Starjeina grupe (kha zi, zatitnik)
moe biti stariji iz grupe brae, a moe biti biran medu najuglednij im prets ta vni
cima bratstva. Clanovi ovog matrilinearnog bra tstva obino naseljava ju jedno selo,
ali vie bratstava moe ivjeti zajedno u jednom naselju, tako da svaka grupa
brae zadri \'ivoju teritoriju i ima svog starjeinu . Starjeine ovako sloenog
naselja sainjavaj u seoski zbor. 1:1 )
Na ovaj nain morao je u osnovi tei i razvitak naeg arhainog bratstva.
Prema crnogo.rskim svadbenim obiajima, nae arhaino pleme upoetku je
moglo biti sastaVljeno samo od rodova i1s tog purijekla po materinsko j liniji srodstva.
Na to upuuje organizovano prevoenje nevjeste koje izvode ujaci i sestrii kao
pretstavnici plemena. Ovi obiaji ujedno pokazuju da je crnogorsko arhaino pleme
moralo biti egzogamno po ma'terinsik:oj liniji srodstva. P O' starim crnogorskim i
hercegovakim obi3ljima naziv rod oznaava enin dom i enin rod. U Rm;iji nevj esta
takoe zove svoju po:r'odicu rod, U Arbanasa gjini uvljek oznaava matri.linearnu
filijaciju. Vrlo je znaajno da rije rod u H r cegovini i Crnoj Gori nikad ne ozna
ava muevljev r.od i da se njegova kua O'bino na.ziva dom. U Hercegovini, ,Crnoj
Gori i Boki enskinje, doklen su u oinskOj kui, zovu je i dom, a poto se udadu ,
ovijem imenom zovu muevljevu kuu, a oinu rod . Po svemu izgleda da je rije
rod prvobitno oznaavala matrijarhalni rod. H ) Prema obiajima naziv dom oito
nema ono znaenje srodstva koje ima naziv rod. Vezivanje ovog naziva za muku
liniju .srodstva (oev dom, muevljev dom) odgov,a ra u sutini formiranju patrilo
kalne zadruge brae, koja, se upoetku morala razv1jati. kao lokalna, teritorijalno
ekonomska zajednica. U naim simbolinim svadbenim obiajima ima znatnih tragova
koji ukazuju na to da su djeca jo dugo poslije formira:nja patrilokalnih grupa
pripadala materinskom rodu. Kao ostatak o.vih odnosa moemo smatrati i obiaj
da se udovic sa djecom vraaju u svoj rod. Sve ovo tano odgovara procesu razvitka
patrilokalnog bratstva kod plemena Maj.o mbe. Porodica koja se sastoji od dvoji.lCe
brae A i A , - kae Richards - i sinova njihovih sestara a i al i od sinova k6eri
sestara a~ i all, pome kroz dvije ih tri generacije u znatno veu grupu srodnika po
majinoj liniji, u Ik ojoj se pojavljuju nOve zadrug brae. A ~ i A , mogu sainjavati

I::) A. I. Ric h rt ll' d s, nav. djelo, str. 280--292.

H) S. K , Tragovi arhaine porodice, ste 235-237.

 Arhaino bratstvo u Crnoj GDri i Hercegovini 159

jezgru novih zadruga, a jedna ili vie njih mogu se s vremenomod.ijeliti i formirati
novo bratstvo. lG)
Prema crnogorskim svadbenim obiajimE<, nae arhaino bratstvo, koje se
prvobitno formiralo utvrivanjem patrilokalnog braka: u matrilinearnom plemenu,
upoetku je sigurno zadralo liniju materinskog srodstva, jer su patrilokalnost
ostvarivali ujaci, odnosno neaci u plemenu svojih ujaka. Bez obzira na te pro
mjene - kae Kosven - materinSki rod i dalje traje. Matrijarhat se ve raspada,
ali materinski rod ostaje jo uvijek i ekonomski nuan. uva se i odrava jo uvijek
materinska lini.ia srodstva. Na taj nain i djeca roena u 'p atrilokalnom braku
pripo.daju majinom rodu.H) Kao ostatak matrilinearne filijacije moemo smatrati
na obiaj da se ,o naj wme bi otac umro prijie majke esto prezivao po materi
dodavi materinome krtenom imenu mjesto a i, n. p. Rui, Smiljani ... 17) U
nekim krajevima Bosne i Hercegovine esta su prezimena po ens.k im prec'ima,
osobito po majinom imenu ." ' )
Domazetstvo takoe pretstaVlja nesumnjivi ostatak matrijarhalnog drutva i
matrilinearne porodice, jer u sutini odgovara osnovnim uslovima matrijarhata. W )
Kod Velikorusa domazeta najvie Z{)vu po tastovom ili po tatinom imenu. U Ceha
domazet takoe uzima ime enine porodice."") Kod nas je bio st ari obiaj da domazet
uzme ime i slavu enine kue."') U Konavlima je bio obiaj da doma'z et svoje pre
zime zabaci a uzme ono enino. U Dalmaciji (Lo,vre) domazet do koju godinu
ostavi svoje prezime pa se tastovim naziv]j,e, cl njegovi sinovi nikako drukije, nego
kao da su tastovi unuci ex filio.2") Kod Indijanaca Kvakiutl zet je prima.o po.rodino
ime svog tasta. Kod Indijanaca plemena Kri (ogranak Algonkina) mu .ie ulazio
u eninu porodiJeu tek poto mu se rodi dijete i on se tada preziva po imenu
djeteta, kao otac toga i toga"") (tekno nimija).
Kada je prevladala oinska porodica, domazetstvo je, zadravajui izrazitu
formu matrilinearnih odnosa, imalo da obezbijedi patrilinea,rnost u porodici koja
nije imala sino va. Time se zapravo uspostavljala oinska linija srodstva izmeu
majinog oca (tasta) i unuka od keri uz iskljuenje oeve filijacije. ak izgleda
da .ie u nas domazetstvQ pretstavljalo daleko vie rasprostranjenu formu obezbje
enja patrilinearnosti nego posinjenje. Bogii smatra da je u starom Dubrovniku
domaz eistvo imalo do neke granice mjesto koje drugovdje pos ino.vljenju pripada
i da S2 posinolvljenje rijetko u starije doba l doga'alo. (U jednom tumaenju
odredaba Statuta stoji: ... existirno generum quem praesens capitulum dicit ad
filian dum esse Hlum quem socer duxi,t domum suam habitatum copulavitque cum
eo filiam.)24) Poinjenje je, kako s mnogo razloga pretpostavlja Kosven, upoetku
simbolino vezivalo dijete za majin rod, kojem su djeca jo uvijek i stvarno pri
padala. 2 5 ) Ali, sa uvrenj em patri oo ea rne porodice posinj enj e j e obezbj ei valo
produet ak oinske linije srodstva. u porodici koja nije imala sinova. Ovo se moe
pratiti kako u Slovena, tako i 'kod Kineza, Inda, Grka, Rimljana i starih Ger
mana. 2U ) Kod nas je, kako izgleda, posinjenje obezbjeivalo nastav ak paitrilinearne

U,) A. L Richards, nav. djelo, str. 290.

16) M. O. K OI s ven, Avunkulat, Sov. etnografija, 1948, sv. 1, ~1r. 12.

17) V u k St. K a r a d i , Srpski rjenik, s . v. prezime.

I S) A. L u b u r i , Drobnjaci, Beograd, 1930. M. S. F i l i p o v i , Zivot i obiaji narodni

u Visokoj nahiji; S. e. zbornik, LXI, sh. 100.

H') E. G a s p a l' i n i, La civilta matriareale degli Slavi, Venecija, 1956, str. 58-65.
"") V. B o g i i , Pravni obiaji u Slovena, Zagtreb, 1867, str. 134.
"l) T. R. o l' ct e v i , Na narodni ivot, IV, str. 77.
n) V. B O g i i , nav. djelo, str. 134.
"'l P. D e s c a m p s, Etat social des peuples sauvages, Pa.riz, 1930, !Sitr. 236, 187;
R. L o w i e, Traite de sociologie primitive, Pariz, 1935, str. 116.
2') V. B o g i i , Glavnije crte obiteljskoga pisanoga prava u !Starom Dubrovniku, Rad,
izdanje Jugo,sl. akademije, Zagreb, 1868, V, str. 140.
20) M. O. K o s ven, Avunkulat, Sov. etnografija, 1948, sv. 1, str. 14-20.
"") F u s t e l ct e e o u l a n g e s, La cite antique, srpsko izdanje, Beogra d, 1895, str, 57
58, T, R. o re v i , Na narodni ivot, IV, str. 61-75.
160 Spiro Kulii

porod1ce tek u sluaju kad u porodici nije bilo ni kerV') Po Grbaljskom zakoniku,
nijedan ovjek nije mogao nekoga posiniti ako ima keri, bez njihovorg prist.anka."S)
U Crnoj Gori i Arbaniji osvetu su redovno vrili mukarc~i, ali ako u poro
dici ubijenoga nema mukih gla va, onda su osvetu dune da izvre enskinj , i to
ena sveti mua, majka sina, sestra brata, snaha svekra i devera i t. d. U izuzetnim
sluajevima krvna osveta se mogla izvriti i nad enskom osobom, .naprimjer, kad
enska stalno nosi oruje 1 muko odijelo ili 'kad u .svom bratstvu nema nikoga
od mukih glava, pa ni u najudaljenijem stepenu srod s tva."") Meutim, kod nas
ima jasnih tragova krvne osvete po materinskoj liniji sro dstva. Kad su Turci 1785
godine posjekli vojvodu Rada Cerovia, njegovi sstrii, Mijat i Antonije, odmetnue
se u hajduke.::") Govorei o osobitom potovanju koj e u Crnoj Gori ses.tr1i ukazuju
uj'3cima, Rovinski navodi kako se po narodnoj tradiciji K raljevi Marko pOtPlillO
wnetnuo na ujaka, vojvodu Momila i kako j e majka Jevrosima gledajui jednom
Marka uzviknul'a:
Boe m ili, ala tebi hvala,

H va,l a t ebi na tvom lijepom daru!

Je l ' se j'O te t ako dogodilo,

Da s' nametne neak na ujo.ka.

Kad je to uo Vukain, koji je ubio svog uraka vojvodu Momi'la, poboja se '
da mu se Marko ne osveti, p a ovako Mark,a prokune:

Sine Marko; ne grijalo te sunce,

Nit' ii umro, ni,t ' ti s ' groba znalo,
Sto se rodi meni na osvetu,
Ti e svoga osvetiti ujka!'U)
Pjesma ne samo da ukazuje na obavezu krvne osvete po ensk'Oj lozi (sestri
ujak), nego pretposta vja i tu mogunost da roeni otac bude rtva osvete, a ovo
tano odgova ra odnosima kad ota,c i si!ll nuno pripadaju razliitim srodn1kim gru
pama, tj. kad sin ,p ripada m a j 1noj grupi (ujevi ni).'") Rovinski se poz iva i na
Rusku pravdu, na~ stariji ruski pmvni spomen ik koji pre dvia dasestrin sin sveti
svog ujaka."") Kod a frikog plemena Tili i u Nuba planin ama, gdj.e su se Ll. krilu
materinskog roda obrazovale patrilinean le grupe, krvna osveta je jo uvij ek obaveza
i pravo lanova materinsk og roda."l) U afrikom p ]eme nu Jake (Nigerija) osvetu
vre lanovi pat.riklana, ali p a triklan nema prava eLa trai ottetu ili ritualnu zado
voljti!llu za ubistvo svog lana. Ovo pravo pripada is kl j uivo materinskom rodu.; -)
Zanimljivi podatak o dobijra nju vlasti po matrilinearnoj filij a,ciji nalazi mo u
Nestowvoj h r:onki, gdje se kae kako knez Vladimir, poto je zauzeo kijevs ki
presto, TIOCaAI1 ,Il;06pLDHJY, yl1 CBOel'O, HOBoropo,rrb. uU)
U drutvu g d je se ouvala matrilinearna filijacija obi C:no sestrii nasljeuju
od ujaka poloaj starjeine. Ovaj vrlo rasprostranj erni obiaj esto se dugo zladrava
posbje formiranja patrilinearnih zajednica."') Ovakvih sluajeva bilo je i u crno

27) T. R. or evi , nav. djelo, str. 62.

28) V. Vl' e v i , Razni lanci, Dubrovnik, 1891, str. 35.

29) L J e l i , Krvna osveta i umir u Crnoj Gori i Arba niji, B eogra d, 1926, str. 29-35.

30) A. L u b II r i , Drobnjaei, Beograd, 1930, str. 198.

31) n. p o B M H e ,K M H, 'tfepHO'Dop.H5I, CaHKTJ1eTe;:6YPr'b, 1897, sv. II, dio 2, str. 376.

32) Up.or. V. L Ra v rl o n i k a s, nav. djelo, sur. 64.

":I) P. R o v i n s k i, nav. djelo, sv. II, dio 2, str. 377. Spor o tome da li je o vo mj esto II

Ruskoj P,r a,vdi autentin o 'o,upada p.o slije objanjen ja k()je su dali M. Kovalevs.ki i IVI. O. Kosven
(Avunkulat, str. 3Ql-3l).
34) S. F. N a d e l, nav. djelo, str. 453.
3G') D. F o l' d e, Double filiation chez y. ko, A. R. R a d e l i f f e - B r o w n, nav. djelo
st-r. 408.
"6) IVI. O. K o s ven, Avunkulat, Sav. etnografij a, 1948, sv. l, s1:r. 29.
37) Upor. M. O. K Kl s ven, nav. djelo, str. 29.
 Arhaino bratstvo u Crnoj Gori i Hercegovini 161

gorskim i hercegovakim plemenima. U Piperi!lna postoji predanje da je voj;v.oda

Dragia, poto je ostao bez sia10va, na plemensk-uj skupltini Pipera prenio vojvodstvo
na svoga ses.tria Boovia sa Stijene.:l8) U Drobnj,a cima se sauvala uspomena na
prenoenje vojvodstva po d,v ostrukoj liniji srodstva. Narodno pred'a nje kae kako
su se Drobnjaci s ast ali da biraju voj v:odu na mjesto poginulog vojvode Stanie.
Tada je, kako predanje kae, na skuptinu Drobnjaka dola udovica vojvode Mitra,
sestra Stanil ina, i pokazujui na svog esnaestogoditnjeg s ina Stojana, uzviknula:
),Drobnjaci! Njegovo je vojvods.tvo,! Ostalo. mu je od oca i od ujaka ['N) I knetvo
se ponekad shcalo po majci. Erdelj.ano'vi navodi kako s-e j.edno od glavnih brat~ to.va
crnakih (Crnci su grupa Luana) sprijateljilo sa voj,v odskim bratstvom Boljevia
u Piperima. Sinovi ove piperske odive preoteli s u knetvo u Crncima, a oni i njih o-vi
potomci prozvali su se ujedno Janii po majci Jani :U) U predanjima ima tragova
da se knetvo dobijalo putem domazetstva (ma1JrilokaJnog braka). Po jednom pre
danju, gataki knez n:iJje imao mukoga poroda, pa stoga porui Kneeviu da mu
jednoga sina po.alje na kojem e knetvo l imanje o.staviti . Ovaj mu poalje
najmlaeg sina. H ) Kod Indijanaca Notka (Va,nkuver) kad starjeina nema sinova,
batinik je starija ki, a njegOov poloaj nasljeuj 'e z,et .-'~)
Bilateralna filij,a cija se naroito dugo zadrava u oblas ti ideologije. U afrikom
plemenu Jake lanovi matriklana vezani su posebnim obredima, a patriklan ima
svoj kult i podie svoje s.vetite."') Kod plemena Ila, gd.ie su se u krilu materinskog
roda obrazovale patrilokalne i patrilinearne grupe, mu p otuje duhove svojih
predaka, a ena duhove svojih predaka, i to po majinoj i po oevo.j liniji. P onekad
j.e sa svake 's trane vrata kolibe podeeno posebno mjesto za muevljev i posebno za
enin kult predaka.' ' ) U Rusiji ena je imala svoju ikonu u posebnom, enskom uglu
izbe.") U nekim mjestima Bosne i Hercegovine bio je obiaj da djev.ojka u svojoj
opr,emi donese prililmm udaje ikonu.'") Na obiaj da odive odla ze obavezno u rod
prilikom slave i da vode sobom i djecu odraava trag dvostruke filijacije, jer je
oevidno da se i djeca vezu,iu za majimu slavu, odnosno za kult ma.j inih predaka.
Da se u procesu formiranja naeg patriline<olrnog br atstva u prelaznoj fazi razvila
bilateralna filijacija, ukazuju i ~imb()llini obiaji koji odraavaju dvostruku pri
padnost djece, naime da prvo i tre6e dijete pripada majinom rodu, a drugo , etvrto,
esto, ot'vom rodu.''') .
Kod nas j e obiaj da se slava i.zuz etno moe nas taviti i prenositi i po enskoj .
lozi. Udovica slavi muevljevu slavu, ali ako je jedinica pa naslijedi nca, onda po
oevoj smrti slaNi njegovu slavu.. I") U Janju, u Bosni, ),kad udata ki naslijedi iza
oeV E: smrti zemlju, ako je ovaj ns-tao bez muke loze - onda ona mora prisI uivati
i nevo krsno ime. ak i njena djeca, pa i kad su samo ens ka, mo raju prisluivati
ovo krsno ime, ako samo dobiju zemlje od majke. "") Domazet je e sto pored tastove
slave zadravao i svoju, pa je ustvari ima,o dvije slave ,;0) Naroito su dos elj,enici u
ctnogorskim i hercegoivakim plemenima primali slavu eninog bratstva, a svoju su
esto zadravali kao prislubu. 'oi)

"') .J. E r d e l .i a n o v i , Postanak plemena Pipera, S, e. zbornik, XVII, str, 373

"") A. L II b u I' i , nav, dielo, str. 161.
'U) .J. E l' d e l j a n o v i , nav. djelo, str. 4&3.
H) L. G l' i - B j e l o k o s i , Iz narQda i o n::l'l'odu, II, str. 12.
"~ ' l P. D e s c a m p s, na,v . .djelo, str. 239.
; ") D ary II For d e, nav. djelo, str. 392, 402.
>" ) A. 1. Ric h a r d s, nav. djelo. str. 312.
' ') E. G a IS p a tr i n i. No,zze, societa et a bitazione degli antichi Slavi, s tr. 137.
O") L. G I' d i - B j e l o k o s i , nav. djelo, J, str. 86. E. L i l e k, Zenidba i udadba u
Bosni i Hercego,vini, Glasnik ZM, S arajevo, 1898, X, str. 78.
"7) S. K., Tragovi arhaine porodice, s tr. 218-219.
1S) E . S c h n e e w e i s, GrundTiss des Volkglaubens und Volksbra.uchs der Serbo-Kroate n,
Celje, 1!}35, str. 2{)9.
19) Lj. P e o, Obiaj i i verovanja iz Bosne, S. e. zbornik , XXXII, str. 367 .
'.0) T. R . o re v i , n~w . dje10, IV, str. 77.
,.!l ).J. E ll' d e l j no n o v i , Kui, S. e. zbornik, VIII, str. 229; Stara Crna Gora, S , e _
zbornik, XXXIX, str. 226, 327, 481. V u k St. K a r a d i , Srpski rje nik, s. v. pl-islavlja ti.
GlasniJe Ze malj s kog rnuze ja - Is torija l Etnog rafija II
162 Spiro Kulii

U Arbanasa je bilateralna filijacija sauv,ala i posebne nazive. U sjevernoj

Arbaniji strogo se odvaja i razlikuje srodstvo po oinskoj liniji, kQje se naziva gjak
(krv) i srodstvo po majinoj liniJi - gjini, koje znai rod . ~ ~) Ovo se u pr aksi naroito
primjenjuje prilikom sklapanja braka, tako da se sauvala i bilateralna ro dovska
egzogamija. Naziv gjini, koji redoiVI1o oznaav,a materinsku liniju srodstva, znai
ujedno i rod, pleme, u znaenju porijekla, ali se u Kanuna (Leke Dukaina) sauvao
i trag stvarne srodnike grupe po enskoj lozi. U l. 19 Kanuna kae se da vie
porodica sain.iava bratstvo (vllazni), vie bratstava ine gjini, a vie gjini ine
pleme (fis). "") Iz o.voga se oito vidi da se u Arbanasa patrilinearno bratstvo (v11azni)
prvobitno razvi lo iz matrilinearne srodnike grupe (gjini). Ono jre kao ostatak ovog
procesa sauvalo bilateralnu rodovsku eg-zogamiju. Ostatak bilatera lne filijacije
sauvao s e kod Arbanasa i u vezivan ju (oevog i majinog prez imena, ka o lVIata
rango - Musachi, Musachi - Thopia, Thopia - Arianit - Komnen. Do 'o.voga j e
'Osobito. dolazilo u sluaju kad majina strana nema vie muke loze. ,,'l) Kanun j e
sauvao i trag arhainog bratstva koj1e se formiralo po enskoj lozi. U l. 34 Kanuna
kae se da ena ne nasl.ieu.ie ni srodnike, ni mua, u p,r vom redu radi toga da
ne bi njeni sinovi preli ujaku koji nema nasljednika. Gasparini je pravilno uoio
da ustva'i ova zabrana ukazu.ie na raniji obiaj nasljeivanja po enskoj lozi. U
Arbaniji su postojala hlJkva bratstva koja su nas tail a od potomaka IPO enskoj liniji
srodstva, tj. od smova anih udovica koje su se vraale u svoj rod. Ali, kako. pri
mjeuje profeso.r Gasparini , zabrana nasljeivanja ujaka , koja je formulisana u
Kanunu, pokazuje da su se ovakva bratstva, po Liniji ujak - neak , mogla razviti
i u sluaju kad ujaci nisu imali nas ljednika. "")
U crnogorSlko-hercego1valwj rodovskoj organizaciji rlli;u se sauvali osta ci
matrilinearne srodnike grupacije tipa gjini, koja bi povezivala srodnike po maj in oj
li'I1iji srodstva, ali se po, svemu vidi da prvobitni aebanaki rod (gjini) u sutini
odgovara matrilinearnom rodu i a.rhainom, matrilinearnom ple menu crnogorskih
svadbenih obiaja. Kanun je sauvao pouzdan trag razvitka naeg i arbanakog
bratstva (vl13;zni) iz prvobitno matrilimearni.h zajednic a. Po nekim izvmima moierno
tavie zakljuiti da u naim i arbanakim bratstvima zadugo nije bila definiti vno
uvrena s.troga patrilatera1na egzogamij,a. Izgleda - kae Jireek - da se kod
'
dananjih Srba i Arbanasa tek dugim uticajem crkve razvilo strogo oseanje srod
nikih stupnjeva; na sinodu u Baru 1199 ule su se tube, kako ljudi in partibus
Dalmatie et Dioclie protivno odredbama crkvenog prava, sklapa.iu brakove in
quarto et quinto gradu vel infra. "") Valentini takoe istie da brani propisi koji
potiu iz tradicionalnog arb.anakog prava vrlo malo odgovairaju kanons<kim propi
sima.") Otstupanj e od k,a nonskih propisa moglo j e samo odgoNIa ra ti egzogamij i
srodnikih grupa, po Ikojoj je glavno biloskJopiti brak sa lanom druge srodnike grupe,
esto bez mnogo obzira na .stepen srodstva. Stoga, navedene pritube mogu ukazivati
samo na to da patrilateralna egzogamija ponekad nije ila dalj.e od treeg ili etvrtog
stepena srodstva. Za ovo objanjenje nalazim potv rdu u jednoj znaajnoj konstata'ci.ii
Erdeljano'via ,o egzogamiji u kukih br,atstava. Erdeljanovli, kae da se u Kua
nikako nisu uzimali meu sobom rodoVJi do osmog stepena sr,o dstva" pa i'ako je to
srodstvo meu bratstvima bilo naravno uvek po enskoj liniji." ) Na to upuuje i
naziv trbuh, trbui kOj,im se pon.ekad oznaava bratstvo. Ako se egz.ogtamna srod
nika grupa u skadarskim planinama zove bark (trbuh) - kae pro:. Gas parini
srodstvo koj.e ne doputa brane veze moralo je prvobitno poticati iz materinske

5~) C. YI e Jill M H, CeMeHHall 0611urna aJl6aHl.\B, COB. eTHorp., 1952, III, str. 126-127.
53) E . G 8;05 P a r i n i, La costituzione matri3JI:.c ale d ella grand e famiglia slava, Venecij a ,
.1954, str. 84--86. Kanuni i Leke Dukagjinit je zbirka obiajnog ;prava sjevernih Arbana sa . Sabrao
je Shtjefen Ge\;ov potkraj XIX vijeka, a objavlj ena je 1933 go dine.
M) M. S u ff I a y, Srbi i ArbanaSli, Beograd, 1925, str. 13-0.
':6) E. G a s p a l' i n i, na.v. djelo., str. 93-95.
'( 8) K. J i r e e k, Istorija Srba., Beogr.a d, 1923, III, str. 53.
[fi) E. G a s p a r i n i, nav. djelo, str. 84.
OS) J . E t d e I j a n Kl v i , Kui, S. e. zbornik, VIII, str. 271 (moje p o-c! v'l a e nje). U por. E.
G a s p :l r i n i, nav. djelo, str. 85--87.
 Arhaino bratstvo u Crnoj Gori i Hercegovini 163

linij e srodstva."') A sv,e to pokazu.ie da su potkraj XII vijeka crnogorska i arbanaka

bratstva zadrala jo ive tragove svog matrilinearnog porijekla. U Skopskoj Crnoj
Gori Mat erina se rcdbina vie potuje od oeve ."") Muslimani iz okoline Visokog
mogu se uzimati od tre6eg koljena s oeve strane, a s materine strane ruikako,.ul)
U Kini iz vremena dinastije en egzogamija jo nije bila jae uvrena .
Stroga pravlla egzogamije po oinskoj linijj uvedena su postupno, i to tek 's a razvitkom
fe ud alizma . Stari pisci tvrde da su se u doba Sij.a i an lanovi istog roda mogli
uzimati u petom koljenu.':") U prelazu :iz matrijarhata u patrijarhat patrilateralna
egzogamija se sporol razvija i kasnije zadugo ostaje ogranil:Ena sa:::.o na nekoliko
generacija."') Kod naroda Aanti (Afrika), gdj,(: se ,odvija prelaz iz matrijarhata u
patrij arha t , egzogarnija sa oeve strane obiino ne ide dalje od treeg stepena
srodstva .'; ')

II
Matrilokalni brak i porodka kOlja vodi porijeklo po majci - kako istie prof.
Gasparini - u slovenskih naroda rui.kad nisu sasvim isezJi, nego su se u raznim
kraj evima j avlj ali k ad god su to prilike zahtijevale."") Kod nas, ispitivai naselja
i pori.j ekla stanovnitva nisu uvijek dovoljno obraali panju na ove pojave koje su
mor ale imati uticaja i na etniko f,ormiranje stan'o vnitva. U etnolokim studijama
o postanku i razvitku crnogorskih i hercegovakih plemena navode se sluajevi
ma-trilokaIn og braka i matrilinearne mijacije, aH ov,e pojave nisu bile dovoljno ni
u narodu prouene, niti su u prouavanju plemena bile u punoj mj,eri uzete u obzir.
Erdelja,novi je u crnogorskim plemenima naao dva tipa bratstava: sloena
i ista brats tva . Po nj,egovim tispitivanjima vidi se da su slo' ena bratstva nastajala
spajanjem starije g i n Olvijeg stanovnitva. U Kua je staro bratstvo obino bilo
ostatak starijeg stanovnitva, a novo je bmtstvo bHo veinDm od ljudi skoro
doseljen ih i neznatnih. Erdeljan oIv i kae kako su se doseljenici pribili uz starije
bratstvo, tesno sl'odili, spojili u jedno bratstvo, Kako je ustvari tekao ,ovaj proces?
D a li se tu r adi o mehanikom spajanju novijih i starijih bratstava?
Obino je mlae bratstvo primalo ime i slavu starijeg bratstva i ujedno je
sticalo odredena imo,vinska praiv a (napr., pravo na bratstv,ene katune). S druge strane,
esto. ie svaka grup<1 zadrala neke svoje osobine, tako da stapanje nije zadugo bilo
zavre no, CI sloena brart:stva su veinom ostala mala i neznatna, bez one iivotne
snage, kakvu su do:stizala ~s.ta bratstva .';I') Ako su doseljenici shcali irno'vinska
prava, a gubili svoje ime i svoju slavu, onda ovu pojavu mo,emo shvatiti, samo na
taj nain ako pretpostavimo da su upoe tku prevladavale izvj,esne fClr me matrilo
kalnog braka j ma trilineame mijadje. I Erdeljanovi pretposta vlja da su sloena
bratstva n aslaJa ti m put-em , jer na jednom mjestu kae: ali mi se ini, da su i
njih ovi pr ci n<1 isti nain poprimali slave starm bratstava , meu koje su se naselili
ili u ije su kue moda enidbom uli.n,) Zbog toga je, primjeuje Erdeljano,vi,
vrlo teko Ta' poznati prvobitne dijelove ovih sloenih bratstava u toliko .pre, to
su ona sama bivala vrlo osetljiva, kad im se razbiralo poreklo, te se u Kua nerado
u t e stvari diralo i tako se dosta pozabolr avljalo .n k) Inae, do toga obino dolazi u

O") E. G a s p tl r i n i, nav. djelo, str. 85.

OO) A . P e t r o v i , Narodni ivot i obi.aji u Skopskoj Crnoj Gori, S. e. zbornik, VII,
s tr. 372.
lll) M. S. F i l i P o v i , Zivot i obiaji n2~odni u Visokoj nabiji, S. e. zbornik, LXI,
str. 98.
li") D. A. O l d e r () g g e, Zakladne rty inskej pribuzenskej su.stavy, Rodova spolonost,
izd a n.ie Akad. n a uka , Bra tisla va" 1954, str. 82.
'''') I sti, Mala.iska pt'ib uzenska su.sta~a" nav. izdanje, str. 58-60.
Ul) M. F or t e s, n av. djelo, str. 300-351.
!I' ) E. G a s p a r i n i, nav. djelo, sir. 99.
"") .J. E t' d e l j a n o v i , Kui, S. e. zbornik, VIII, str. 206
"i) I s li , nav. djelo, str. 130.
"s) I s ti, nov. d.i el o, s tr. 2D5

11*
164 pi~"Q Kulii

drutvu gd.ie se utvru.ie patrilokalni brak ipatrilinearna filijaci.ia. U afrikom

plemenu Jake, gd.ie se odvija ovaj pro-ces, ne znaju tano pretke ni osnivae patri
1 lanova, a l egenda esto 'Osnivaa patriklana smatra strancem."")
U nekih sloenih brats tava nalazimo ustvari sekundarnu po.iavu dualne
rodovske organizacije, i to, kako u nekim sluajevima izgleda, sa komplementarnom
endogamijom upoetku. 70 ) To se zbraivanje - kae Erdeljanovi - obino pone
meusobnim enidbama ... 71) Karakteristian primjer dualne organizadje sa kom
plementarnom endogamijom p,r etstavlja odnos kukih Stjelovia i Arbanasa. Nucu
lovia, ko.ii se ak zajedniki preseljavaju. Jedan ogranak Nuculo'Via preselio je
na Jabuku ka Srbima Stijeloviima s kojima se oprijatelje. Kad su krajem XVIII
\rijeka nastali boj,evi izmeu Ko a i kukih Srba, Nuculovii su zajedno sa Stijelo
viima preselili s Jabuke u Koe. Stij ,elovii su se tamo poa,rbanasili. Slian je sluaj
jedne grupe srpskih porodica koje su se doselile u Koe. Oni su sa arbanakim
Marima blizu ko.iih su .se u Koim.a: name.s til i , bili dugo vreme u enidbenim
odnosima i na taj se nain sa n.iima bliskO' srodili i poarbanasili, p,a kao to to vrlo
esto hiva (osobito kod A'r banasa), preli i u njihova bra.tstva.7") Po ovome izgleda
da su matrilokalni bmk i komplementarna endogamija dva bratstva razliitog na'cio
nalnog porijekla bili presudni u procesu etnike asimilacije. O bratstvu Krivod'Oljana u
Kuima Erdeljanovi pie: Kad imamo dakle danas Kr1vodoljane kao jedno bratstvo
sa jednom slavom ... i kad se uopte smatraju za Mrnj ,avie, onda je .i,asno da je
ovde bilo stapanja od dva bratstva u jedno. Stari su Kriv.odoljani morali biti zaista
Mrnjavii, a sa njima su se posle do\Seljeni Ljuljanovii enidbama tesno srodili i
najzad spojili u .iedno brastvo uzevi i njihovu slavu.7a) Erde ljanovi iskljuu.ie
prvobitno arbanako porijeklo Ljuljano,via (.ljuljan, arh. cvijet), iako za to nema
dovoljno dokaza. Obrnut primjer daj,e bratstvo Martinia - LjuJ1..ara. U selu Lju
harima stanavalo je starije arbanako bratstvo istog imena meu koje su pri.i,e 14
pasova doli Srbi Martinii od Bajica Lz Cetilljskog Polja . Vremenom su se i oni
poarbanasHi i sad su svi Ljuhari jedno brastvo . . . '<) Erdeljanovi navodi nekohko
arbanakih bratstava iz Kua i.ii su preci, po predanju, bili. srpski doseljenici,
esto bjeg'unci zbog krvi. Iz ovih primjera s.e takoe vidi da je u pmcesu etnik,e
asimtlacije i u fO'rmiranju slo, enih bratstava znatnog uticaja imao matrilokalni brak."")
Za razliku od sloenog bratstva, isto bratstvo vodi sasvim pouzdano svoje
pOI'eklo od zajednikog pretka , pa kome se veinom i naziva . Erdeljanovi objanjava
da su ista bratstva postala od .iednog pretka, t. j. grananjem od jedne porodice. ' G)
Ova hratstva obino vode porijeklo od doseljenika. Za objanjenje postanka mnogo
bro'j nih bratstava koja vode porijeklo od doseljenika, bLtno je pitanje da li su u
crnogorsk,a i hercegovaka plemena doseljavale cijele porodice ili veinom pojedinci.
Erdeljanovi je u svoje vrijeme zatekao nova razgranata bratstva, ali je teko
vjewvati da su ranije veinom doseljavale cijele porodice. Naprotiv, ima mnogo
vie znako.va da su porodice rjee doseljavale, a da su oni silni doseljenici bili
pojedinci koji su se prienjivali u eninom bratstvu.'") Karakteristian je primjer
Cuca. Erdeljanovi kae da u Cucama na doseljenike iz Hercego,v ine otpada vie

0") D ary II For d e, nav. djelo, str. 38a

70) Up or. J. E r d e l j a-n o v i , Neke crte u formiranju 'plemena kod dinarskih Srba,
Glasnik Geograf. drutva, Beograd, 1920, V, str. 76.
71) J, E r d e l j a n o v i , Postanak plemena Pipera, S. e. zbornik, XVII, str. 473.
72) J. E r d e lj a no v i , Kui, S. e, zbornik, VIII, str. 149,
73) I sti, nav. djelo, sllr. 130.
74) I sti, nav. djelo, sllr. 134,
':;) Kao matrilokaln i brak ne smatram samo brak kad a mu ulazi u eninu kuu, nego
i takav brak kada mu osniva novu porodicu u eninom selu i ulazi u enino bratstvo. Stavie,
izgleda da je u ovim krajevima mu rjee ulazio u eninu kuu i zoog toga to se stalno i brzo
smanjivao brDj zadirunih kua. Vidi V. B o g i i , O obliku nazvanom inokotina u seos koj
porodici Srba i Hrvata, Beograd, 1884, s tr, 35, J. E r d.e l j a n o v i , Kui, str, 196.
"') J. E l" d e l j a n o v i , Kui , S. e. zbornik, VIII, str. 203 ,
,7) Vidi J, E r d e l j a n o v i . Neke crte u formiranju plemena kod dina l' skih Sd)a,
Glasnik G ecgl'afskog dnltva, B eogl'ad, i920, V, str. 78-79.
 Arhaino bratstvo u Crnoj Gori i Hercegovini 165

od tri peti,pe svih dananjih Cuca.7S) Kako se 'o nda moe objasniti da je u Cucama
na,rodni gOVDr zadrao sve glavnije oISabine zetskoga dialekta? Erdelj ranovi misli
da su ga doseljeni Hercegovci morali primiti zbog toga tO' je svekoliko staro stanov
nitvo govorilo tim dijalektom."') Iako je i sukcesivno doseljavanj,e svakako olak
avalo asimila-ciju doseljenika, ipak je mnogo vjerovatnije da su veinom doseljavali
pojedinci koji su se tek ovdje enili, te se na taj nain kod njihovih potomaka
zadrao zetski dijalekat. Prema tome, v1e od tri petine Cuca pretstavljali bi po,t omke
hercegovakih doseljenika i starih Cuca, a ne hercegovake do'seljenike. Kako po
svemu izgleda, radilo se o takvom obliku matTIJakainog braka gdje doseljenici
veinom nisu ulazili u eninu kuu, nego su u njenom selu, u njenom bratstvu
osnivali novu porodku. Oni su preuzimali slavu eninog bratstva, a njih.ovi sinovi,
ka'k o se vidi iz mnogih primjera, sticali su ve i nasljedna prava u ujevini. Sad
postaje mnogo jasnije zato se u nekim krajevima Crne Gore, a osobito u Kua
nikad ne kae za neku da se udala za toga i toga" nego e se uvek rei: uzela je
toga i toga(<. ~ O) Stari crnogorski svadbeni obiaji pokazuju da se ovaj sekundarni
oblik matri'l okalnog braka razvio na pcrastaroj tradiciji. 8 1 )
Ve u dobro poznatim i svaikako vrlo starim ) predanjima o porijeklu nekih
82

naih i arbanakih plemena nailazimo na sigurne tragove takvog braka kada je mu,
obino kao doseljenik, prelazio u enino bratstvo. Predanja o petorici brae, osniva
ima plemena (Ptpo, Ozro, Vaso, Kraso, Oto) slau se u tome da su ova braa bila
doseljenici koji su se po, enili u bratstvima u koja su doselili. U predanjima o
postanku ne'k ih crnogorskih plemena, kako je ve primijetio Veovi, njihov se
predak eni obino erkom susjednog ili mjesnog vojvode starijeg plemena. Vaso
u~ima ker vojvode starih Pi.pera, Lale Drekalo v ker Bratonoikog vojvode, Bijeli
Pavle ker vojvode starih Luana, itd. Po predanju Vaso je sa Ceva doao u staro
pleme Pipere kod onamonjeg poglavice i oenio se njegovom erkom Mari
com . .. 8~) Po mitskoj genealogiji i pet velikih porouinih grupa, u Kaine. (Burma)
potie od petorice brae. Bratstvo je inae u narouu svedeno samo na zajedniko
ime koje se prenosi po mukoj liniji, ali po miljenju Levi- Straussa, Ipet osnovnih
grupa pDrodinih odraava prvobitnu stru'k turu arhaine rodovske organizadje.
Zanimljivo je da je u Kaina najmlai sin nasHjeivao zemlju i staru porodinu
kuu, dok su 'ostala braa odlazila.") U Irskoj je, kako primjeuje Strauss, nasljednik
sO
tarkoe bio peti sin. ) I po naim 'predanjima .obino se peti, najmlai brat zadri na
jednom mjestu, a starija braa se razilaze na razne strane. U predanju o' porijeklu
bratstva Maleevaca u Hercegovini kae se kako su sinovi Male vojvode morali
da bjee, ali najmlai, '1< oj i je vjeito ivio kod stoke ne htjede, ve ostade na
V~dnjama i od njega su sve porodice u Herc egovini, koje slave Ignjat-dan.SG) Pipo,
predak Pipera, po predanju je ostao u Piperima, a ostala braa su se razila. s7) Po
.i,ednom predanju Piperi je bio najmlai sin od kojega su dananji Piperi.
Ho!ti vode porijeklo od Ota, petog, najmlaeg sina koji se nastanio pre'ko Cijevne,
dok .su se etiri starija brata razila na razne strane .SS ) Tako j'e po 'predanju i Brata,
predak Bratonoia, bio peti, najmlai brat. Brata je ostao kod kue i od njega
se razrade dananja bratstva, koja su po njemu i dobila ime Bratonoii. Starija
se braa raziu iod njih postanu Vasojevii, Oti, Piperi i Ozrinii.Sf!) Iznenauje
7S) J. E r d e l j a n o v i , Stara Crna Gore:. S, e. zbornik XXXIX. str. 748.

7tl) Isti, nav, djelo, -str. 716.

8U) J . E r d e l j a no v i , Kui, S. e, zbornik, VIII, str, 278-279.

Sl) S. K ., Tr-ago'Vi arhaine porodice, str. 211-219.

82) J. E r d e l j a 11 o' v i , Neke crte u formiranju plemena kod dinarskih Srba, Glasnik

Geografskog drutva, Beograd, 1920, V, str. 74; Starina i znaaj plemen~kih predanja u Srba,
Le1Jopis Matice srpske, 1934, V-VI, str, 5.
83) R. V. Ve o' v i , Pleme Va.sojevii , S a1'a jevo, 1935, sbr. 100 i nap. 1.

8') C. L e v i - S t r a u s s, Les ,s tmetures elementail'es de la parente, Pariz, 1949, s tr. SOl.

8fi) Isti, nav. djelo, str. !185---586.
SO) .T. D e d i j er, Her,ce-govina, S. e. zb.ornik, XII, ,s tr. 116.

S7) J. E r d e) j a n ,o v' i , Pestanaik plemena Pil[,era" S . e, zbornik, XVII, str. 324--325,

SS) J. E r d e l j a n v i , Kui, S. e. zoornjk, VIH, str. 146.
89) J . E r d e l j a n o v i , Bra.tonoii, S. e, zbDrnik, XII, str, 494.
166

uporni trag minor ata u ovim predanjima, tj. obiaja da najmlai brat nasljeuj(~
staro ognjite. Ovaj se obiaj u svih slovenskih naroda primj enjivao prilikom
diobe zadruge, a nalazi se i LI odredbama Ruske pravde (XI vijek) i Poljikog stat uta
(1400 god.). Stavie, u naim predanjima je s auvan trag starijeg oblika minorata
koji je vezan za matrilo'kalni brak, jer najmlai brat ujedno nasljeuje kao doma
zet."O) Jedno predanje o porije>klu Ozrinia vrlo jasno povez uje minorat sa matri
lokalnim brakom. Po tom predanju, braa Vaso , Kraso, Oto i Ozro, a po nekima i
Pipo, doselila su iz Hercegovine na Kevo. Tu im se nije dopalo, pa su krenuli
dalje prema istoku. Ozro nije mogao dalje putovati, jer je bio hrom t e se ustavi
kod nekakva bogata oveka, ijom se keri oeni (u bratstvu Toljia). Kad s u Ozrini
sinovi poodrasli, kae predanje, oteraju svoju ujevinu i Kevo ostane samo njima.
Taik o su postali Ozrinii . !H) Prema ovom predanju zametak plemena je u ujevini.
Doseljenik ivi u matrilokalnom, ali ujedno i patrilinearnom brak u , tak o da se
njegovi sinovi ve odvajaju od ujevine, osamostaljuju se, zauzima.i u zemlju i
utvruju oi n sku liniju nasljea. U ovom predanju odraen je cije li proces poev i
od matrilO'kalnog braka u vezi sa mino ratom pa do formiranja novog patrilinearnog
bratstva u krilu enine srodnike grupe. Novo bratstvo s es tria prets tavlja jasnu
negaciju majinog bratstva, ujevine, na iji se raun ra'Z vilo u zi majui zemlju i
utvrujui oinsku Eniju srodstva i nasljea. Istinitost ovog predanja i sam ovaj
proces potvruju istoriski izvori. Po predanju Ozro je oenio kerk u starjeine
bratstva Toljia, a u jednom aktu Kotorskog a rhiva , iz 1335 god in e, kae se kako
Nenoje Ozrini jami za Grupu Toljia da e ispuniti obavezu napasan ja stoke
nekog Kotoranina. (U sutini ovdje jemstvo ide po liniji n ea k-ujak). U drugom
aktu, takoe iz XIV vijeka, dvojica Ozrinia i jedan Tolji obavez uju se da e
nekom Kotoraninu prevesti do Lima tovare soli. Ve od 1400 godine dalje pominju
se OZTinii esto i oevidn{) kao neka jaka srodnika grupa, dok o Toljiima nema
vie nikako spomena , a to - kako kae Erdeljanovi - sasvim dobro odgovara
narodnom predanju o izgnanju Toljia sa Keva . o2)
Zanimljiv je i motiv za opravdanje matrilokalnog braka. Po predanju Ozro
je bio hrom, i to je odluilo da je dolo do matrilok alnog braka. Ovaj motiv nije
sluajan ni usamljen jer se obino javlja kad je 'potrebno opravdati matrilokalni
brak. Tako je, po predanju, rodonaelnik Klim enata sluio kao mlad obanin Imd
bogatog stoara u Trijepu, tu se oenio njegovom hromom kerkom i osnovao
pleme Klimente .o 3 ) Po jednom predanju, u Rovcima je stanovao neki Trivko Buri
evi, porijeklom Vasojevi, koji je imao sedam sinova i ker iu . TriVlko zajedno
sa sinovima .pobije jednu grupu Turaka zulumara poto im d adu vratoV11e pogae,
te zavrataju, te ih onda lako pohiju. TriV!ko sa sinovima pobj egne, a ia je morala
ostati, jer je bila hroma . Braa su kasnije dola po nju, ali ona, ljuta zbog toga
to su je napustili, nije vie htjela da ide s bra om n ego uzme za m u a nekog Iliju,
porijeklom iz Kua, a pod pogodbom da primi njenu sla'Vu. I Zi a, zbog toga to
je hroma, ostvaruje matrilo'k alni brak i postaje u.iedno osniva novog bra1stva.
Njeni potomci prozvali su se po njoj 2iii. "' ) Motiv naputene sestre koja je
oteena u nozi i ne moe da bjei s braom, nalazimo u jednom mitu sa Trobri
jandskih Ostrva, gdje se sauvala i matriline~H'na porodica . Po predanju, na j ednom
ostrvu ivjela su zajedno dva brata i sestra. K ad se pojavila neka strana n eman ,
odluHe da bjee, ali u tom asu sestra je o.tetila nogu. Poto nije mogla da bjei,
braa su je napustila, a ona je ostala sa sinom koji je postao heroj , ubio neman
(poto je najprij omaijao) a zatim je kaznio i ujaka.OG) Herojstvo sestria i njegov
90) Nasljeivanje po mino!fatu potpuno je .s uprotno odnosima i obiajima tl razvijenom
patrijarhalnom drutvu, gje u nas lijeu vlada strogi princip seniorata . Medutim, u naim obi
ajima ima tragova minorata i po ens'k oj liniji. Otac koji ima vie k e ri obino p!rizeuje
najmlaega zeta . (T. R. o re v i , nav. djelo, IV, str. 76) , a to z n a i da se imanje 'na ' S'ljeuje
preko najmlae ked .
91) B. L.a l e v i i 1. P r o t i , Vasojevki, S. e. zbornik, V, str. 536 .
2) J. Er e l j a. n o v i , Starina i znaaj plemenskih predanj a II Srba, Letcpis Matic'2
srpske, 1934, V-VI, str. 5>---6.
93) R. V. Ve o v i , MV. djelo, str. I{W, .nClJp. 1.

M) A. L u b tl r i , nav. djelo, str. 217-218.

sesso
OI') B. lVI a l i n rJW S k i, e repressio\1e sessuale t ra i selvagg i, Torino, 1950, str. 128.

 rh a i no brats tvo u Crnoj Gori i Hercegovini 167

sukob sa ujacima simboliki odraava poe1aik formiranja patrilinearne porodice u

krilu matrilinearne grupe (ujevine).
Dedijer zakljuuje da je proces naseljavanja pojedinih -oblasti li Crnoj Gori
i Hercegovini vren zgru.pisavanjem svoje krvi na jednoj teritoriji i istiskivanjem
tue Ikrvi sa zauzetog prostora."';) Meutim , kako se iz predanja vidi, vrlo esto
su potiskivani srodnici po majinoj liniji, na ijem se zemljitu razvijaju nova
bratstva. Ta'k o se u Bratonoiima p-ripovijeda i o porijeklu Vasojevia. Bratonoii
kazuju da su Vasa prihvatili njihovi stari i naselili na svom zemljitu. Svakako
kad su se Vasovi potomci posle namnoili i osilili i poeli otimati z'emllje i od Bralto
noia, nastalo je mesto ranijeg prijateljstva, neprijateljstvo .07) U brojnim preda
njim a o porij E".klu 'pojedinih crnogorskih (ponekad i hercegovakih) bratstava, osniva
bratstva je obino doseljenik k oji osniva porodicu u krilu eninog bratstva. oS ) Kako
izgleda, bio je r edovan obia.i da doseljenid promijene slavu, tj . da prime slavu
eninog bratstva. fl U) U veini sluajeva ne navodi se razlog za promjenu slave, ali
se iz predanja ipak moe bar donekle pratiti 'kako je tekao ovaj proces. Tako,
naprimjer, Mirovii na Ugnima i na Vrelima pamte svog pretka Mira koji je uzeo
odivu od Kapa (starog uganjskog bratstva) te je njihovim potomcima prupao etvrti
dio od sve njihne dionice, a primili su od Kapa i njihovu slavu ... 100) Zajedno sa
zem lj om obavezno se nasljeuje i slava . Tako je i predak Zeeva u Donjem Kraju
dob.iegao iz Pobora na Katune donjokrajskih Ivanovia i posle se od njih oenio
i pribio uz n.iih, pa primio i njihovu slavu, urevdan, koju slave i njegovi po1omci .
Da su njegovi potomci dobili i zemlju u ujevini, vidi se najbolje po tome to su
kasnije Zeevi od te zemlje mogli i prodavati.1 0 1) Bilo je dosta takvih sluajeva
da bratstvo prisluuje staru slavu ili da ponovo preuzme staru slavu svojih predaka,
to oito pokazuje da su nove generacije i ekonomski ojaale, da su S ooamostalile
i da su se odvojile od ujevine.
Frrema svemu tome, kako se vidi iz predanja, mnogobrojna nova bratstva
prvobitno su nastala od doseljenika koji su ulazili u enino bratstvo i primali nj,e
govu slavu. Njihovi s~novi ve su sticali ekonomske privilegij u uj,evini, a zajedno
sa zemljom nasljeivali su i slavu svojih ujaka (matrilinearna filija"Cija). Na taj
nain zametak novog bratstva razvijao se u krilu matrilat r alne srodnike grupe, a.
im bi se potomci doseljenika namnoili i ekonomSIki ojaali, osnivali.su novu patri
linearnu zajednicu, novo bratstvo. Stoga se, esto kao osnivai bratstava navode
preci iz druge, pa i tree generacije, tj. sinovi ili unuci doselienika. Bratstva su se
ohino i prezivala po njihovom linom imenu. U takvim prilikama, kada je znatan
broj ljudi bio prisiljen da iz raznili uzroka (zulum, krv, nemaMina) mijenja svoje
boravite, na staroj tradiciji javila se sekundarna pojava matrilokalnog braka i
formiranje no-vih patrilinearnih bl'atstava u krilu enine srodnicke grupe. U Kuirna,
k ad bi se n elki lan maloga bratstva istaknuo u plemenu, pitali su: Okle mu je
majka? Obino mu se nae slika u materinskom tragu, i t3lko se zakljui da
hvaljenikove vrline imaju porijeklo od ujevine. Da se u tom uspije, dovedu ga u
vezu s tragom jaega bratstva, malk ar i po devetoj babi .. . 102)
Nisu bila rijetka ni bratstva koja vode porij~klo od ma.ike-pretka. A. LuibUTi
n a vodi iz Drobnjaka 25 uih bratstava koja vode porijiekl0 od majke i nazivaju se
po njenom imenu. Bilo je sluajeva da su se djeca prozvala po majinom imoou
onda kada se otac doselio i ivio u majinom selu (matrilokaIni brak). Na taj nain
prozvali su se Kandii u Slatini po m aj ci Kandi, koji su ujedno uzeli i slavu svojih
ujaka.103) Ponekad je predak bratstva kao dijete ostajao u ujevini zbog iseljavanja

96) J. D e d i .i e r, nav. djelo, str. 182.

"') J. E r d e l .i a n o v i , Bratono,ii , S. e. zOO'rnik, XII, str. 461.

os) U zapadnod Hercegovini za, mnoge rodove kau da im se neki predak doselio i uvina

za djevojke iz po.rodica iji su mukarci izumrli. J. D e d i j er, na'V. djelo, str. 151.
90) J. E r d e l j a n o v i , Kui, S. e. zbornik, ,str. 229; BraJ,onoi"i, S . e. zbornik, XII, str.
514; stara Crna Gora, S . e. zbornik, XXXIX, str. 226, :t27, 481. J. D e cl i j er, na'v. djelo, 's tr. 182.
'OO) .J. E r d e l j a n o v i , StaT3 Crna Gora , S . e. zoornik, XXXIX, str. 226.
lOj) I sti, n av . djelo. str. 317.

111") S. D u i , Zivot i obiaji plemena Kua, S . e. zbo("nik, XLVIII, str. 482.

10") A. L u b u r i , nav. djelo, str. 165.
 168 S p iro Kulii

rodit elja . Tako je, po predanju, Kovijana snaha kneza Drak a, a ena Vasilja Dra
kova <~, bj eei s muem u Pipere, ostavila u rodu malodobnog sina Bogia lkoliko
da joj se domu ne bi ugasila svea u Dr.obnjaku . Bogia podignu ujaci, oen~ ga i
nasele u P o enju i od njega potiu Kovijanii."J1 ) Bilo je i takvih slua jeva da se
trudna nevj'e sta vraala u rod i tamo rodila i p odigla sina , osniva a novog bratstva.
Kada su Vladis a vijevii u Crnu Goru preseljeli, ostane j edna trudna nevjesta,
koja bi jae u rod otila, t e rodi sina, kojemu nadjenue ime Vukan, od kojeJg a su
dananje pleme Vukomanovii .''' '' )
Zanimljivo je prezime erani u Crnoj Gori i Hercegovini, koje vjerovatno
potie od rijei era, ki. M
) Po tome izgleda da su se ov ako nazvali potomci keri
koj a je ivjela u svom rodu (ex fiHa). U Abni se sin nasljednik ro e n od keri
nazi vao 'Suya:rp ~oo G;; . 1" 7)
Naj e!ii je b i.o slua j da su se udovice sa djecom vraale u svoj rod. U takvim
uslovima iv::Jta kad po gibija mukaraca nije bila rijetka i kada se 'dosta udovica
vraalo sa djecom u svo j rod , oivljene su na staroj tradiciji sekundarne pojave
avunkulata. Ovu s i r oa d obino su podizali i enili u j a'ci, ali su se strii ili n j ihovi
potomci ubrzo p ostajali o snivai novih bratstava .1ll s ) Na taj nain se u majinom
bratstvu i. od enskog pretka razvijalo novo patrilinearno hratstvo, koje je naslje
ivalo ujaku slavu i koje se esto prezivalo po linom imenu majke-pretka. I staro
pleme teklii vodi porij Ido od tekle, od koje vjerova,tno potiu osni v ai prvobitnog
bratstva eklia.,n, ,) U cj elokupnom procesu obrazovanja novih bratstava moe se
pratiti kako se u odre e nim istol'iskim uslovima, kao sekundarne pojave, esto
javljaju osnovni elemen ti arhainog, matrilinearnog bratstva. lJiI )

III
Sta'r i crnogorski sva dbeni obiaji n e znaju za brats tvo, n ego sa mo za rod i
pleme. K ako pok azu j u n ek i s vadb eni obiaji , naziv pleme pretstavlja ostatak matri
jarh aln:og pleme na iz k oj eg se prvobitno razvilo arhaino bratstvo . Ovi svadbeni
obiaji , kako smo vidj eli , odraavaju sam proces formiranja patrilokalnog bratstva
iz matrijarhalnog roda i plemena . Prema ovim obiajima arhaino bratstvo se
prvobitno obrazovalo od srodnika enske loze (ujaka i nea ka) i moralo je upoetku
biti matrilinea rno. Naziv pleme, kao ostatak starog m a't rijarhalnog pIemena, zadrao
je do danas osnovno zn a enje srodstva i za j ednikog pori j E-kla."l) I u narodnoj po eziji
n aziv rod i pleme redovno ozn a ava srodstvo i porij eklo .112) Zbog toga naziv pleme
pon ekad oznaa v a i rod , tj. ue bratstvo. Sa r azvitkom patrilolkalnog bratstva, kako
p okazuju svadb en i obia j i, naziv pleme je kasnije o e vidno oznaav ao i novo, patri
linea rno bratstvo. U Vinodolskom zakoniku iz 1288 godine nalazimo nazive pleme
i bliika, o k oj ima je J a gi mislio da su sinonimi i da zna e srodstvo. Kadlee smatra

104) I sti, nav. d jelo, st r. 58.

11)") L . Grdi -B j e l o k os i, na,v. d jelo, II , s lr. 23,
jooJ A. L u b u r i , n a v. djelo, str. 216 . .J. E r d e l j o3 n o v i , S tara Crna Gor~l , S. e.
zoornik, XXXIX . str. 328, V. St. K a 1' 03 d i , Srpski rjenik , s. v. K e r.a n a .
107) Fu s t e l de C o ulanges, n a v. djel o, str. 86 ,

1 ) A. L II b u r i , n a v, d jelo, str . 59, 63, 64, 77, 84, 90, 99, 109, 112- 113, 114, 119, 123,
08

127, 134, 135, 137, 155, 156, 175 i 178.

109) J . E r d e l j a n o v i , Stara Cma G or a, S. e. zbo rnik XXXIX, str. 492.
" ") K ao seku nd aTn e pojave smatram ~'u dimenta rne os ta tke prevazi enih drutvenih
odnosa, koji se ponovo, javlj a ju u o dreenim uslo vima, nar a,vn o bez puna.g (id entin o,g) prim arnog
s,adraj a, a li uvij ek s a n ek im bitnim arh ainim elemenoom u o.sn oivi. Prima l'ne i sek und a rn e
p oj ave LI rodovskom dr-L1tv u n e m ogu se metafiz i ki suprot s tav ljati i iskl j u ivati. Stoga se i
sekundarn e po jave komplem e nto3 m e endo<gamije, m a trilokalnog bra k a , m a triJinearne filijac ije i s l.
urodo vskoj o rg:ani z.ac-ij i Crne Gor e i Her,c egovin e m or.aju p os m aJiraJti u dij a l ektikom kretanj,u.
Ov e sekundarn e poj ave nun o se razliku j u od pr ima rni h gentilnih odnosa, alJi u n ekim bitnim
elementima u jedn o su i ' sad r a jno povez,a n e s a p r ima.r1'lim (ukinutim i ,s ad ranim) odnosima .
llJ) Vidi , K., Trago v i a rhain e porodi ce, str, 235-237. U za jedni koj s ~ov ensk o j rijei
pleme kOI'jen je pled, od ko jeg je imenica plod i glag ol ploditi. (Rjenik hrvatskoga ili sr psk oga
jezika, izd a n j e Jugosl. alkademij e, Z a,g r eb, s. v. pleme).
U2) R je n ik hrvatskoga ili srpskoga jezika, s . v, 'f:le m e.
 A l'haino brats t v u Crnoj Gori i Hercego.v ia-tl 169

da se radi o neto daljem srodstvu. l l :!) Ustvari, ovd.ie se sauvao arhaini naziv
pleme koji ve oznaava patrilinearno srodstvo, abliika .iasno oznaava bli e
srodnike, lanove ueg bratstva ili roda , U Poljikom statutu, gdje se i stara batina
naziva plemenina, lijepo 's e moe pratiti kaiko se ista bratstva upoe tk u nazivaju
plemenima, a kasnije bratstvima.l1l ) Zbog toga u narodu rije pleme esto oznaava
brats tvo. S. Dui kae da se rije pleme u Kua upotrebljava u smislu rijei
bratstvo . .. svako bratstvo, manje ili vee, moe se nazvati i plemenom. I Erdelja
novi ka e da se mjesto rijei bratstvo u Kua esto uje i naziv pleme. Vrevi ovo
sacptava za cijelu Crnu Goru, Boku i Hercegovinu. W )
Jireeka je naziv bratstvo pogreno nav('o da nae . bratstvo, u Dubrovana
nazvano kao i fraternita, izj,ednai sa starogrkom fratrij om.m) Engels smatra da
starogrka fratrija pretstavlja ostatak prvobitno dualne rodovske organizacije i
primjeuje da se fratrija u Durana ve bila poela gubiti, kao to se gubila u Mor
ganovo V1rij eme i u nekih irdkekih plemena. l17 ) Ovd.i e nij e moguno ulaziti u
problem razvitka starogrke fratri'je, ali nema sumnje da fratrija uopte ,pretstavlja
jednu kariku koja se u rodovsko-plemenskoj organizaciji sve vie gubi. UB )
Drei se isto tako formalne identinosti naziva rod i gens, kao i naziva bratstvo
ifratrija, Erdeljanovi istie zanimljiv poj,av, da bratstvo, dakle fratrija, koja u
plemenskim organizacijama raznih drugih naroda ima samo siporednu ulogu, ovde
na protiv ini glavnu upravnu jedinicu u plemenu. Poto nae brai'stvo ima sve
bitne karakteristike gensa, Erdeljanovi je dalje zakljuio da je nae bratstvo (po
njemu formalno identino sa fratrijom) preuze lo gotovo potpuno ulogu klasinoga
ili n. IPr. iro!keskoga gensa.lJ")
Ustvari, nae bratstvo nije nita drugo nego gens koji se prvobitno razvio kao
patrilokaIna zajednica brae u krilu matrilinearne grupe. Bratstvo, kao patrilinearni
gens, pret:stavlja osnovnu .iedinicu iz koje se razvilo rodovsko-"plemen slm ureenj e
u Crnoj GO'ri i Hercegovini.m) 1 pored toga to je II veem dijelu stanovnitva
cjelina plemena naruena, pod uticajem raznih pridoli h dem enata, - istie Rovinski
- uvijek se vrstio dri bratstvo i rod, koji ine osnovnu jedinicu plemena i glavne
faktme u narodnom ivortu.lH) Bratstva su se grananjem dij elila na ua bratstv2
ili rodove, a svako bratstv,o pretstavljalo je ujedno i potencijalno pleme - jezgru
iz koje se mogl) razviti pleme. U Crnoj Gori bratstva iz starine ,pretstaVljaju mala,
nerazvijena plemena - kae Ro'vinski.12 2) S druge .s trane, u plemenima Crne Gore,
naroito u Staroj Crnoj Gori, vrlo esto se javlja podjela plemena na dva dijela.
Istina, ova podjeIla je danas vie izraena na osnovi geograf,<;kih osobina plemenske
teritorije, ali ima znakova da se u osnovi ove podjele kriju tragovi sekundarne
dualne organi2\adje. T ako, naprimjer, Boljevii i Godinje u Staroj Crnoj Gori ine
11;,) l. 29 i 3-1, M on umenta historica - jUl'idica Slavol'um Merid.ionalium, Zagreb , 1890,
IV, s tr. 12-13. K. K a d l e e, Rodinny nedil ili zadruha v pravu slovenskem, Prag, 1898, str.
41-42.
m) U l. 3 Statuta navode se Kr e meniani kao pleme. Umetnuti kapihl-O-, kojega u
glavIllome rukopisu nem a, govori o bratstvu Kremeniana i o nekim drugim brat.stvima. (Mo'll u
menta his torico - jllridiea , IV, str. 28 i 41).
115) Vidi S. K., Tragovi arhaine po.rodiee, str. 236--237.

U") K. J i r e e k, Isto'rija Srba, Beograd , 1923, III, str. 44. I K o s ven up021o.r ava na
to da j,e dan isti naziv esto oznaava razliite sr{) dnike g,rupe i da bi osobitJo oni koji svoje
za,kl.iuke osni vaju na terminima morali voditi ,aun a o istorislwj promjeni u zna e nju po jedinih
naziva . COBeT,eKa51 e"l'HCl'rpa<pYfII, 1948, III, str. 8, nap. .12.
11,) F. E n g e l s, n av. djeLo, str . 89 i 91.
Ha) Upor. V. L R a v d o n i k a s, nav. djelo, str. 60-61. M. M a u s s, Manuel d 'e thno
graphie, Pariz, 1947, str. 132.
il O) J_ E r d e l i a n o v i , Neke crte tl formit'al1'jll plemena kod dinarskih Srba, Glasnik
Geografskog d r utva , Bogr.a d, 192,0, V, str. 69, 71-72.
120) Isti, nav. dj elo, na oznaenom mj.e.stu. E. G a s lP. a r i n i, La civilta m a,triarcale d egli
Slavi, Venecija, 1956, str. 280-281. Ali vidimo i to koliko se - uz gens koji je ve postao
drutvena jedinica - itavo ureenje gensova, fratrija i plemena razvii'a gotovo neumitnom
rwn'Ou , prirodnou - iz ove jedinice . F. E n g e l s, nav. djelG-, str. 86.
m) P. R o v i n s k i , nav. djelo, sv. II, dio l, str. 135-136.
1~") Isti, nav. djelo, str. 145.
170 Spiro K uli i

jednu plemensku cjelinu iako j,e Godinj e ta ko rei otse en o od Bolj evi 'a .'":: ) Ovdje
konfiguracija zeml jita oevidno nije ila na ruku poveziva nju pl emenskih dijelova.
Iako Erdel.ianovi o tome nita ne govoT ri, po svemu izgleda da j e ova d va dijela u
plemenu spajala komplementarna endogamij a. T ako i za pleme Dupilo Er delja novi
ka : Brg.anska Ploa i Fuka Gora (Vuka) odvajaju dosta jasno st aru oblas t
plemena Dupilo (na jugu) od njegovih novih predela, Trnova i Komarna (na severu).
Ali su se oba ova plemenska dela drala vrsto u zajednic i na prvom mestu voljom
samih stanovnika, zatim zajednikim plemenskim usta no vama . . . 12') Na dualnu
rodovsku organizaciju upuival a bi vrlo esta poj ava d ihotomije u Ta!spodjeli bral
stava, tj pod.iela na dvije grupe bratstava kako u plem enu , t ako i u svakoj ,polovini
plemena, a esto i u pojedinim slo, enim naseljima. U narodu Ka tunske nahije ima
uspomena da s u i plemena bila podijeljena u dvije osnovne gru pe . ~" O ) Moda. daleka
i tamna predanja da je u naim plemenima bilo i po dve vojvode1:!") takoe
svjedoe o arhainod dualnoj organizaICiji. K od kaliforniski h plemen a Mono koja
su p.odijelj ena u dvije polovine ,postoje vojne starj ein za sva ku polovinu. Koman
dovanje na taj nain dobija duaInu struJdur u - kae Levi-Strau ss. 't ' }
Kosven istie izr.azitu pojavu binarne simetrije u rodovskoj organizaciji kav
kaskih naroda koao ostatak arhaine dualno-rod ovs ke orga n iza cij e. '"' ) T ylor i Fraze r,
a donekle i Levi-Strauss, smatraj II da se u osnovi klas ifi'ka cionog sistema srodstva
uvij ek mogu nai tragovi dualne rodovske organ izacije . tl" ) Najzad duaina rodov
ska organizadja je izrazita i karakteristina kod plemena sa matrilin ea mom fili.ia
cijom."''') U rodO'vskO'j organizaciji Cr.ne Gore i Hercegovine sauvali s u se jasni
tragovi dualne rodovske organizacije, klasifikacionog 'istema srodstva i matrili
nearne fiIijacije.l ~l)
U procesu obrazovanja crnogorskih plemena, koj a prets t a vljnju sloene for
macije, besurrmje je znaajnu ulogu imala komplementarna endog,a mija koja je
povezivala pojedina bratstva , a vjerovatno i grupe bratstava.13e ) U Boki Koto rskoj,
gdje se na tradiciji plemenske organizac ije uporno odravala t e ritoTijalna endo
gamija, nalazimo obiaj komplementarne endogarnije izmeu pojedinih rodova."'")
Kako smo vidjeli, os.obitO' su se na ovaj nain povezi vala starija i novija bratstva.
Na taj nain j.e najvjerovatnije izmeu snpskih i posrbljenih staro sedelakih brat
stava nastalo ta vie takvo zbliavanje, da su se spojila u jednu plemensku celinu
pod zajednikim imenom .'3,') Sve ove pojave zahtijevale bi detaljna ispitivanja 1.1
narodu, ali se ve i IpO dosadanjim ispitivan jima , kako u starij,em, tako i u novom
formiranju plemena mogu razabrati hitni ostaci arhaine rodovske organ iza cije.
Jireek je na osnovi dubrovako.g mate rijllla zakljuio da, su se crnogorska i
hercegovaka plemena razvila iz pastirskih sela ili katuna . Jir e 0k je ustvari
pratio jle dnoliniski, kvantitativni ra-st ,plemena , po tome to se poj edina plemena
u isto.riskim izvorima najprije javlj1aju kao katuni, a kasni je k ao zajednice koje
1 2:1) J. E r d e l j a n O v i , Stara Crna Gora , S . e . zbornik, XXXIX, str. 202 .
'"") Isti, nav. djelo, 'Str. 191.
1"",) Isti, n<lJv. djelo, str. IOlI.
126) J. E r d e l j a n o v j , Postanak plemena Pipera, S . e. zborni k , XVII, str. 278.

127) C. L e v i - S t r a u s s, nav. djelo, -str. 1:04.

1"8) M. O . K o C B e H, O<repK}1 fW eTH{)rpacj:ll1l1 K aB Ka 3a , C OB. e'l'Irorpacfll111, 1946, II, str.
125-126,
120) C. L e v i - S t r.a u s s, nav. dje lo, str. 87-91 i d. )1;. A. O JI L .LI e P or r e, O C{) I..\~I-
8J!bHOIM CTpo-e OTCTaJIblX nJ!e1.fe:H ID ,KHO 11. A :-.rcpHKH, C OB. eTHOl'p ., 1948, 1, str . 184-188.
130) C. L e v i - S t l' a u s s, nav. djelo , str. 87.
131) S . K., Tragovi arhaine p orodic e, sk 224-227.
1:\2) Upo'r . J. E l' d e l j a n o v i , Neke crte l i fOl-miranju plemena kod dinarskih SrbJ,
Glasnik Geo~afskog drutva, Beo,g rad, 192,0, V, str. 76 . J, C v i j i , B alkJJ1 Slko Po!l.uostrvo,
Beograd, 1931, II, str. 52-53. E. G a s p a r i n i, La civilUl' matriareale degli SlaNi, Venecija, 1956,
str. 27,9-3{)2.
133) S . N a k i e n o v i , Boka, S. e. zbornik, XX, str. 334. S. K II l i i , Etnoloka ispiti
vanja u Boki Kl()toDskoj, Spomenik SAN, CIlI, Beogr.ad, 1953, str. 197.
134) J . E r d e l j a n o v li , Neke crte II f O'rmiranju plemena kod dinarskih Srba, Glasnik
Geografskog dru tva , 1920, V, str. 76.
 A rh a inQ b ra tv o II Crnoj G or i i H ercegovini 171

obuhvata,j u vie kutuna. ' :;') To je primijetio i Sufflay koji je usvojio Jireekovo
milj enje o postanku plemena iz katuna, ali sa ogradom da je ipak njihova geneza
u detalju kudikamo komplikovanija . ':<') Usvajajui osnovnu Jireekovu tezu o
razvitku plemena iz katuna, B. urev je izni9 miljenje da su katuni pretstaivijali
niu rodovsku onganiza6ju koja se o,uvala 'kod vlaha stoara, ali nije precizirao
ka:kva .ie bila ta nia rodovska organizacija. ' '' ') Ja nisam bio, - kae urev
_ . niti sam sada, u mogunosti da kaem kalk va je zapravo rodovska organizaJcija
bio katun, iako se to donekle moe naslutiH iz mojih izlagan.ia, kako ranije tako
jo vie sada ... Na dTugom mjestu urev kae da je katun bio prvobitno
rodovska organizacija, ili d.a je Ll najgorem sluaiju u vreme razvitka pleme!la
(tano reeno, teritori.ialnih zajednica koje se kasnije razvijaju u plemena), bio
biva izrazita rodovska: 'o rganizareija koja je ouvala mnoge svoje karakteristike."")
Ipak ostaje otvoreno pitanje koje su to mnoge karakteristike katLIna ka{) izrazito
l~odovske organizacije. Ima jedna zaista bitna karakteristika, a to su imena katuna.
Nazivi katuna su, kako i ur e v istie , pozivajui se na Jireeka, rodovsko-patro
nimiki. Imena tih katuna su i s to rodovS'ka, kae urev za katune u Kuima
koji su navedeni u popisu iz 1497 godine. ' '''') A to .ie ne samo jedna od osnovnih
i sutinskih karakteristika na.eg bratstva, nego su se ovi isti patronimiki nazivi
katuna, koje nalazimo u izvorima, na.iee sauvali kao nazivi kasnije poznatih
bratstava i plemena. Fmmalistiko robovanje naunoj terminologiji i nomenklaturi
istoriskih IzvDra (upor. bratstvo - fratrija) Jireeku ni.ie dDputalo da katun
istoriskih izvora obja:s ni izriito k ao planinsko naselje u kojem ivi bratstvo, iako
on katun naziva pastirskim selom, a pleme smatra kao udruenje podel.ieno u
pastirska sela .14U) Meutim , u neposredno.i vezi sa izlaganjem o razvitku plemena
iz katuna Jireek istie da se u Hercegovini i kasni.ie pod pl m enom podrazumi
jeval'O jedno jedino bratstvo. Iz toga se ipak vidi da Jireek u sutini razvitak
plemena izvodi iz bratstva, ka'o srodnike organizacije kDja je najprije zauzimala
jedno naselje (katun), a zatim izrastajui u veu i sloeniju formaciju (pleme)
i vie sela (katuna).141) I talijanski nazivi naih izvora j.asno rae;likuju teritorijalni
naziv katun, kao seliO (ville, cathoni), od srodnioke ,organizacije 'kojoj sela rpri
padaiju (compagnie, comuni) i koja upoetku nije mogla biti nita drugo neg.o
bratstvo (gens). Ova.i se odnos lij epo moe pratiti i u fazi ranog raspadanja na g
rodovskog drutva. U Poljicima , gdje je zbog raspadanja rodov:sko~plemenske orga
nizacije rano dolo do delokaliza!cij-e bratstava i stvaranja sloenih sela od ogranaka
raznih bratstava, jasno se vidi da katun oznaava selo (Kattun allitivam selo),
u kojem se razlikuju pojedina ua bratstva ili rodovi, i to pod arhainim imenom
pleme (,p leme i kuchie). 1'I ") Jagi, uz Svoje izdanjie Polj-i:kog statuta, naziv katun
objanjava kao districtus, a katunar kao 'incola districtus. H.'l) !!Sti O'dnos istie S.
Isljami izmeu arbanake mchalle i vBa zn i. Nastale diohom zadruge vee ili man.ie
porodice obrazu.iu vllazni, i akoO nazivi mechaBe ili lagje oznaa,vaju njihovu teri
torijalnu povezanost, onda vBazni oznaava njihovu srodniku vezu. IH) Da su na
zapadu. u prvoOj p010vini XV vij:eka katuni bili stoarska nasel.ia u kojima su
ivjela bratstva ili ogralllci bratstava , vidi se sasvim jasno iz pDvelje bana Ivana
Frankopana, izdate u Klisu 1436 godine, u kO.ioj stoji kako se dobri mui katunari
svoom braom ' i svoimi k atunami i svoimi opinami obi tovae ... (Monum. histor.

1 3 ,,)K. J i l' e e k, I'storija Srba , I, str. 98; III, str. 53 .

.I:lO) M. S u f f l a y, nav. dj elo, str. 60.

l;!,) B. u re v , O lmezovima pod turskom upr.avo m, Istor. asopis SAN, 1948, I-II,

str. 147-148. Kritika P . S o b a j i a u Glas niku Etnograf. instituta SAN, I, 1952, str. 596--598.
l "') B. u r d e v, Iz istorij e Crne Gore, brdskih i malisorskih plemena, Radovi, izdanje
NaUl"T1Dg drutva , Sara jevo, 1954, II , str. 183 i 192.
"19) Isti, nav. djekl. s tr. 20'1-202.
H0) K. J i r e e lc, I storija Srba , III, str. 53.
Hl) Isti, na oznaenom mjestu .
112) Monumenta historico-juridica, IV, st!'. 130 i d.
'''') N a v. d j.elo, u Rjeniku, s. v.
"") S. I s l j a m i, nav. djelo, s tr. 127.
172 Spim Kulii

j u r idica , VI, str. 434). Prema podacima koje pruaju hrisovulje srpskih vladara, u
srednjovjekovnim katunima bilo je dosta zadruga , jer se u popisu vlaha - stoara
esto navod e p oj edinci, starjeine zadruga, s braom, zatim sa djecom i zetom,
sa urama; sa dj ecom, zetom i urama; s tastom i sa urama, i sl. Kafko se iz ovoga
vidi, u zadrugama srednjo vjekovnih k a tuna bio je vrlo est obiaj domazetstva.
Kadlec smatra da u veem katun u nisu ivjeli iskljuivo srodn]ci, lanovi istog
bratstva, ali ujedno pretposta vl ja da je manji katun mogao pripadati jednQlj zadruzi,
'a to ustvari zn a i u em bratstvu. (K. Kadlec, Valai a vala sk pravo v zemich
slov ansk~lch a uhersky'ch, Prag, 1'916, str. 145, 149, 165) . Po cijelom izlaganju ur
eva mora se, meutim , zakljuiti d a su se i bratstva razvila iz katuna, kao nie
rodovske organizacij e. N a jednom mjestu za nazive plemena i bratstva ur e v
daje objanj enje: odnosno u XV veku katuni . urev smatra da naziv bratstvo
za M a 'loll1 ie (Malolli) u povelji ura Crnojevia , od 14 decembra 1494 godine,
ozn a ava katun, k a o niu gentilnu formu, a ve u defterima iz 1521 i 1523 godine
obja nj a va naziv mahale k ao bratstva .I ' G) I stvarno , v e za koji' vijek nalazimo
iskljuivo bra tstva kao osnovnu 'k ariku u cjelokupnoj gentilnoj organizaciji Crne
Gore i Herc egovine. Da su se ova bratstva prvobitno r azvila iz katuna , kao rtie
gentilne forme , ona bi morala sadrati neke osnovne klice, ili barem rudimentarne
ili fosiln e ostatke ukinutog i prevazienog katuna. Morala bi postojia ti n eka pup
a m.' vrpca iz meu bratstva i katuna , koju pri sadanjem poznavanju gen tilnih
drutava , k ao i zakonitosti njihovog razvitk a , ne bi bil;o tako teko oilkriti. Meu
tim, takva an aliza, k a ko smo vidjeli, vodi nas arhainom, matrilinearnom brat
stvu, odnosno plemenu naih svadbenih obiaja. tavie, i u izvorima iz sredin e
XV vi,j eka n alazimo p ri.mje.re da su se p onekad ene, sta rjeine uih bratstava,
zaklinjale u im e svojih ljudi, kao , n ap r., J el en a, katunara Vragovi6a. (K. Jireek,
Ist. Srba, IV, Beograd, 1925, str. 12. Spomenik, IX, str. 84) .

IV
Brojni tragovi matrilin earne filija,cij e nesumnjivo pnkazuju da se nae .3Jrhaino
bratstvo prvobitno formiral'O k ao patrilokaIna zadruga brae u krilu matrijarhalnog
roda . Za druga se u n as ponekad i naziva bratstvo i skladna braa, dock se kod eha
nazival a nedilni bratri i nedilni strycove. U Poljaka s e zadruga takoe nazivala
bracia nicdzicJna, u latinskim izvorima fratres indivisi. H6 ) U Bjelorpavliima se jako
bratsvo zo'v e kua. " Znaenje e biti reminiscencija na dublju prolo6t, na vreme
kad su se velike zadruge pret o il e u bra tstvo sauvavi lingvistiku uspomenu na
n ek adanji ivot pod jednim krovom . 1<7 ) Indiska rije gotra - rod (prvobitno:
staj a, tor) ozn a av al a je sve one koji ive pod jednim krovom .H 8 ) Germanski naziv
Sippe odgovara sanskritskom sapa, koji oznaava srodnike jedne kue. ) Kod starih ll 9

Griko. rije 011'.0<; prvobitno je oz naav a la zad-runu kuu i blie srodnike. IO O) Velika
srodnika skupina Kineza (cun - cu) vodi por ijeklo od z a jednikog pretka, im a
zajedni ko ime - sin, egzogamiju i kult p.redaka. P o tome to hijemglif sin ima
kao klju enu smatra se da je prvobitni predak u arhainoj zajednrc i cun-cu
bila ena.lo l )
U mnogih naroda moe se pra titi kako se iz patrilinearnih zadruga razvij aj u
ire srodnike zajednice. Kod Niera u Sudanu rije gol primarno oz naava ognjite,
a zatim porodinu za,d-rugu. lanovi nekoliko srodnih zadruga ive u jednom selu

11" ) B. u r e v, n av. cijelo, str. :WO .

H") K. K a d l e e, n av. d jelO', str. 74, 1<04, 126. V. B o g i ii i , Zbornik s adanjih pravnih
obia ja u Jun ih Slav en a , Zagr eb, 1874, str. 7 i 8.
147) I. P o P o v i , N ek i gentilni i nj-ima srodni term ini k od Crnogora ca i Arbanasa,
R a dovi, izdan je N a u n o g dr utva, SaTa'j evo, 1954, II, str. 60.
11B) E. Wes t e r m a r e k , Histoi re du m 2ria ge, Pariz, 1934-35, III, str. 238.

119) M. M a u s s, Ma nu el d 'ethnogl'a phie, Pariz, 1947, str. 131.

15") A. M e i II e t , Introduction a l'e tude com :: a rati v e d es lan gues indo- e uropeennes, P a riz,
1937, s tr. 392.
101 ) D. A. O l d e r o g g e, Z6kladne rty i.nskej pribuzenskej sustav y , R odoiVa s poloIlo.st,
izd. Akad. n auka, Bra tislava, 1954, str. 8(}l-84.
 Arhaino bratst\r.o u Crnoj Gori i Hercegovini 173

ili zauzimaju zajedniki poseban dio veeg naselja. U vrijeme sune sezone izlaze
sa stokom na obalu rijeke gdje se stanovnici r alZnih sela mnogo vie zbliavaju; ali
i raspored ovih privremenih naselja uvij ek odgovara srodnikoj podjeli.J 02)
U kavskaskih naroda osnovnu jedinicu rodovsIk e organizacije pret<;tavlja
zadruga. Diobom zadruge (segmenta!cija) stvara se grupa srodnih porIOdica koje
vode samostalno domainstvo, ali i dalje zadravaju izvj esno privredno, dru
tve1io i ideoloko jedinstvo . N eki dij elovi zemljita ostalj u zaj edniJka svojina i
njima se koristi cijela grupa srodnih porodica. Jedinstvo ove zajednice, koju
sovjetski naunici nazivaju patronimija, izraeno je i time to su njihove kue
smjetene nablizu i obino sainjavaju poseban zaselak. Zajedniic a uva predanje
o zajednikom porij eklu svojih lanova od jednog pretka. Prirodno razmnoiaiv anje
stanovnitva dovodi do diobe zadruga, ime se pro iruje patrorumika zajednica.
(Svakako u odreenim ekonomskim uslo vima). Na taj n a in se p at ronimike zajed
nice granaju na vie manjih grupa, ali i d alje pretstavljaju izvjesnu cjelinu uva
jui predanje o zajednikim precima, zajedniko ime i zajedniku teritoriju (dok
se odrava teritorijalno jedi.ru;tvo).' O") Ova srodll1ika grupa, koja se u starijoj ruskoj
literaturi naziva rod ili familija, po svojoj strukturi i po svom razvitku tano
odgovara naem bratstvu u Crnoj Gori i Herc egovini.
Isti je proces bio i kod Arbanasa. Vee ili manjie porodice koj e nastaju diobom
zadruge obraz uju bratstvo (vllazni). Porodi'ce koje se obrazuju di obom zadruge,
pored teritorijalne i srodnike zajedn1ce, uvaju i neke z a jednike privredne, dru
tvene i ideoloke veze. Ova bratstva se zatim granaju u nova m an ja bratstva : }) ako
bark (trbuh) oznaava poetni izvor bratstva (vllazni), to se u samom bratstvu
obrazuju manji bark-i iz kojih se raaju nova bratstv,a.J "~) Cjelokupni razvitak
naeg bratstva pretstavl.ia jasan dijalektiki proces u kojem se najprije iz soro
ralne zadruge, u krilu matrijarhalnog roda i plemena, razvila patri10ikalna zadruga
brae (i sestara) . Ova zadruga u daljem razvitku posta je patrilinea.rna, a diobom
zadruga brae stvarale su se zatim vee patrilinearne zajednice - bratstva. Jireek
na jednom mjestu zakljuuje da zadruga uopte nije nita drugo nego bratstvo .l5O)
Erdelj,anovi smatra d a nije opravdano sumnjati u negda nji mnogo vei broj
zadruga kod Srba Crne Gore i Brda .";!J) On je uoio i osnovne uzroke koji su
ubrzali raspadanje zadruga u Crnoj GO'ri i formiranje novih bratstava lOd odijeljenih
porodka. J''') Glavni uzroci za diobu zadruge u Crnoj Gori bili su: 1) si'r omatv{)
zemljita i velika udaljenost jednog plodnog pareta zemlje cd drugog; 2) pokret
ljivi, stoarstv'() - nomadski nain iv{)ta. " ") Jireek nije bio u pravu kad je smatrao
da je zadruga bila u vezi sa prevlaivanj'em pastirskoga ivota i da nijle bila
vezana za nepokretnu svojinu .lolJ ) Tome protiv rjei ()snovna struktura slovenske
zadruge, njen postanak i njenamsprostranjenost kod zemljor<l.dnika.''''') Naprotiv,

Jo") E. E. E van s - P l' i t c h a r d, Parente et communaute locale chez les Nuer, A . R.

E <1 d c l i ff e - B r o w n, nav. djelo, str. 469-473.
JO') M. O. Kosven, Oerki po etnografi ji Kavkaza, So,v . e tnografij a, 1946, II, str. 119--
120.
15.) S. I s l j
<cl m i, nav. djelo , str. 127.
K. J i l' e e k, I.s torija Srba, III, str. 60.
105)

100) J. E r d e l j a no v i , Kui, S. e. zbornik, VIII, str. 196. Upor. V. St. K a r a d i ,

Crna G<lra i Boka KOItorska, Beograd, 1922, str. 78. V. B .o g i i , O obliku nazvanom inokoti:na
u seoskoj porodici Srba, i Hrvata, Beogra d, 1884, stF' 35. K, J i l' e e k, Istorija Srba, III, str. 59.
157) J. E l' d e l j an o v i , Neke crte li fo rm ira nju plemena kod din arsk ih Srba, str. 77.

15S) Isti, Kui , S. e. zbornik, VIII, str. 198.

150) K. J i r e e k, Istori ja Srba, I, 101; III, 60.

100) Vidi K. Kadle <c, nav. djelo, str. 127. V. B ogi i, Zbornik sadanjih pra.vnih
obiaja, u Junih SLovena, Zagl'eb, 1874, str. 21-24. D. T o m a i , S ocijalna s tr'uktura Hrvatskog
Za-gmja, Glasnik Jug.osl. pro-f. drutva, Beograd, 1936, VII-VIII, str. 988-1<085. M . O. K 10 e B e H,
CelMe "Ha f! Q6mYlHa, C01B. 3THOl'paq),I1f!, 1948, III. E. G a s p a r i n i, L a c s tituzione matria-reale
della .g rande famiglia slava, Venecija, 1954. J. E. L i p s, Les origines de la culture humaine,
Pariz, 1951, str. 268 . H. F. K. G li n t h e r, Le mar-luge, S~ form es, so n origin e, Pa,riz, 195'2, str.
140-143.
174 Spiro Kulii

zadruga u Hercegovini, Crnoj Gori i sj evernoj Arbanij i ima bitne karakteristike

slovenske zemljoradnike za.druge. lOt)
Po miljenju Kadleca, patronimika imena slovenskih naselja prvobitno su
nastala od zadruga i oznaavala su najprije stanovnike sela. Obia;j da se sta'riji
ljudi i ene u selu oslovljavaju kao strievi i tetke poticao bi iz vremena kada je
cijelo selo bilo naseljeno srodnicima jedne zadruge i kada su stariji ljudi biii stvarno
strievi mlaih.lrJ" ) U Zapadnih Slovena selo se oznaava rijeju wies, ves, koja je
upoetku znaila srodstvo (Sippe),a to dokazuje da su u selima prvobitno bile
nastanjene srodne porodice. Gdje su rodovi bili vei, sigurno su se dijelili na
manje grupe koje su zauzimale vie manjih sela ( gmentacija rodova). Naselja sa
patronimik:im nazivima nalaze se u svim slovenskim krajevima i pretstavljaju bp
najstarijih slovenskih naselja. lt'3) U Crnoj Gori i Hercego vini podijeljeni srodni!ci
su nastojali da, po moguno,sti, nastave ivot u to tjenjoj zajednici.'lil) Tro dokazuje
zajedniko ivljenje vie blisko srodnih i v e podelj enih por:o'dica u istoj kui,
pod istim krovom , a zatim osnivanje sela ord bliih srodnika i brastvenika., nasta
njenih jednih do drugih u grupi.] "") Vuk istie da po jedina bratstva ili porodl'Ce
grade kue na jednom mj.estu.""") Erdeljanovi k ae da u K u a pri.pada jedno selo
ili dva i vie jednom jedinom rodu ili bratstvu (plemenu) i zbog toga se vrlo esto
pojam sela mea s pojmom brastva. Ono d akl e io narod ovde ima naroito u
vidu, jeste zajedniko iVljenje neke sro dn i ke g rup e ... Zbog toga su i bila naj
mnogobrojnija sela koja se zovu po svom bratstvu. "U ; ) U Crnoj GO'ri selo se sliva s
bratstvom ili rodom, zbog ega obino i nosi patronimiki naziv - kae Rovinski."f')
Ovakva su naselja obino i starija. "U\I)
Bratstva su se drala >lU skupu i na k atunima. l7U ) I kada su se bratstva rase
ljavala, grupisala su se u novom kraju prema srods tvu . U slo?: enim naseljima koja
su nastala zbog delokalizacije pojedinih bratstav a tako e su p revladavale srodnike
'Jeze, tako da se sloeno selo teko spajalo u jednu sea ku opt.inu.l7l) U vrijeme
kada je Errdeljanovi ispitivao crnogorska plem e na, svo,jina zemljita bila je dobrim
dijelom jo uvijek kolektivna. Zas-ebne ili privatne svoj ine, kako kae Erdeljanovi,
bilo je )u poetku vrlo malo . Meu bratstvenim i seoskim kom unima prvobitno
nij e bilo melike, jer su ustvari sela b r astvene celine. 17") Ro vin s ki istie da se
, ... :
,
1111) K. K a d I e e, nav. djelo. V. B o g i i , Prav ni ob i a ji u SLovena, Zagreb, 1867, str.
22, nap. 2. E. ci' a s p a l' i n i, La eo.stituzi.one matrio. rcale d cUa "gra n de famiglia slava. S . I s I j a m i
nav. djelo, str. 119-126. U Malisiji s e pliliko m di ob e zadruge i tok a dijelila "kao i zemlj.a,
ustvari na {).sn.ovi slovenskog zemljoradnikog lpor in.cipa, k ao II Crnoj G OI'i i u dr1.lg;ih slovenskih
naro'da,. (A J o v i e v i , Malesija, S. e. zborn ik, XXVII , str. 80). K a dlee tavie smatra da je
i l'umunska zadrug.a organizovana na princi pima slovenske zemljo1"a dniek e zadruge. (K. K a d l e e,
nav. djelo, str. 134, gdje ,s e poziva n a dje l<J : J. L. P i e, L es lois ro uma ines et leur conexite av ec
l( dnoit byz antin et slave, Bukuret, 1887, str. 52-54.)
lU') K . K a. d I e e, n.av. djeLo, str. 131, 13 3-134. K od l'la'S se zadruga ponekad i zove selo.
B o g i i , Zbornik, str. 12. T o m a i , nav. djelo, str. 990. U Rusi ji se zadruga takoe OZI1.o.
avala i kao selo. (H. G Li n t h e 1', nav. djelo, str. 141).
lU') Kadlec nav,o.di (po Sehraderu, ReaJ1e xikon) nazive koj i odgova.m ju slovenskom wies,
,es: lat. vicus, gotski weihs, staroslov. 'B bCb, arba n. vise i ~oj i su imali isto primarno z naenje
kao i njem. Sippe. (K. K a d l e e, Prvobitno s lovensko prav o pre X veka, str. 69, nap. 2).
lU4) L. G l' i - B j e l a k o s i , nav. djelo, I, s tr. 199.
10 ) J. E r d e l j a n o v i , Kui, S. e. zborn ik, VIII , str. 188. Up oredujui duge kue u
U

Crnoj Gori sa' dugim ku ama Irokeza Erdeljal10vi pravilno istie d a su n a e duge kue sekun
darnog r~os;ta,nka (Glasnik Geogr. ru' utva , B eo<T l'ra d, 1920, V, str. 70), ad i nastojanje podijeljenih
porodica da. ostanu pod jednim krovom pre.ts.tavl ja jednu cd takvih sekundarnih po java koje
vode prvo.bitno porijekla iz arhaine rodo,v sko- z2 d r une organizacije.
188) V. St. K a r a d i , Crna, Gora i Boka K obOliska, B eograd, 1922, str. . 18.
167) J. E r d e l j cl n o v i , Kui, S . e. zb ornik, VII I, str. 27-28; Bratonoii, S. e. zbornik,
XII, str. 4'57.
1118) P. R (} v i n s k i, na'v . djelo, sv. II, dio l , str. 146. J . E l' d e l .i a n I(} v i, Kuei, S. e.
zbomik, VIII, str. :WO. V. B o g i i , Zbornik sa da nj ih pra vn ih b ia ja u Junih Slovena, str.
13, 17.

lU") E r d e l j a n o v i , Bostanak plemen.r< Pipera, S. e. zbornik, XVII, :str. 259.

17U) Isti, nav. djelo, str. 27>0.

171) P. R o v i n s k i, nav. d jelo, sv. II, dio l, s tr. 145, 147 .

7") J. E r d e l j u n (} v i Br at<Q!1o ii , S. e. zborni.k, XII , s tr. 5211.

 '&r, haino bratstvo u Crnoj Go'ri i HercegovLni 175

zemlja dijelila tano po bratstvima, i to ne samo obradiva nego i planina. m) DoS

ljene porodice dobijale su pravo da se slue bratstvenim komunom tek po dopu
tenju bratstva. Na taj nain je od isto bratstvene postajala seoska komunica. 174 )
Ali, i ondje gdje se delokalizacijom bratstava obrazovala seoska zajednica, zajed
niko seosko zemljite dijelilo se po srodni'koj pri'padnostL ) Ovaj princip nala
175

zimo i u P olji kom statutu koji je zahtijevao da se podjela kolektivnog seoskog

zemljita vri prema srodnikoj grupaciji stanovnika, kako godir gre vrv od
bain-e ..l70 )

J agi obj anj a va rij e vrv (BepBb) u Polj ikom statu tu kao linea sanguinis.1I7)
Rije vrvnik j u XIX vijeku oznaava samo srodnika po mukom koljenu (agna
tUS),17, ) iz egH se tako e vidi da je prvobitno oznaavala lanove patrilinearnog
bratstva. Nazive vrvna b raa i vrvii iz Poljikog statuta M. Radosavljevi obja
njava kao gen tiles i opravdano pretpostavlja da su prvobitna poljika nasel.ia morala
biti vrve to se ve po imenu nekih sela (ii, vii) poznati moe .l7lI) Kadlec smatra
da n aziv verv u R usko j pravdi takoe oznaava teritorijalne zajednke koje su se
razvile iz gentilne organizadje. " ~ ") l Engels, pozivajui se na KO'valevskog, zaklju
uje da se slovenska verv (seoska zajednica), kao i njemaka marka, prvobitno
razvila iz zadruge. odnosno gensa. 1 S1 )
A sve to po tvruje da se genUIno upeenje u Crnoj Gori i Hercegovini razvilo
na osnovi stare slovenske rodovs ko-zadrune 'Organizacije.

RESUME
LE CLAN ARCHAi'QUE AU MONTENEGRO ET EN HERZEGOVINE
N ous l-etl1O uvons, bien canse rvees dans certai.nes tribus d' Afrique Centrale, des groupes
qui con -e po.ndraient le mieux a la farme p~-J mitive, archai:que, de notre b r a t s t v a (claJl1
patrilinen ire), et qui nau" opermettent d 'eclairel' la farmatian memeet le develaoppement de ce
derniee. L es far mes nembreuses et diverses qui aJPparaissent lo-ps du Ipassage du m.ariage
m atl'ilacatl a u mariage p a tri1c.cal, de meme que la farmatian de nDuvelles communautes patr'i
locale, -que nous r ei1' auvons dans les dites tribus I'efletent en re-alite le pracessus general du
p.assa,g.e du matria~"ca,t au patr ia rcat. L'un des cantralStes essentiels que renferme ce pracessus
dialectique a-pparait dans 1-e fait que les g.rouopes pa1trilaeaux se develop.pent regulierement
dans le ..:ein et a ux depens de la !ig.nee matriarc:ale. Le devela'Ppernent sacial s'effectue dans
ce sens que le gra.upement patrilccal s'a>ffel'mit et devient independant, de 'p lus en 'Plus, ce qui
tend a s'a1'1'i1'm er pa-l' la suite par des in5til17uticns jul'idiques et des liens ideologiques tel s qu.e
l'exogamic et la vendetta, selan la lignee patemelle, l'heritage sela n cette meme tignee et nan
plus selan la Lignee m alter-nelle (frere de la mere - neveu), le culte des ancetres selon la lignee
palterne1le, etc. Chez la tribu Maty{) mbe, a l 'ouest du Oa-n ga , nous retrauvons exa:ctement le
meme gl1aupe qui, selon les cautJumes matrimaniales, colTespand a u meme b r a t s t v o archaique
au Mantenegro. L a cammunaute matrilineail'e ma;yambee, qui habite un village au Wle p a rtie
d -un vUl age, est c-a mposee d'un groupe de frel 'es et de fils des saeuns de ceux-ci, exa ctement
camme le b l' a t s t v a a l'cha'ique >ffiO!f1tenegrin nous apparait, toujaurs sel-an ' les coubumes
m.atrimaniales.

17") P. R o v i n'S k i, nav. djela, sv. II, dia 1, str. 145.

17') J . E r d e l j a n o v i , Po-stanak . plemena Pipera, S. e. zbornik, XVII, str. 273-275;
Neke crte u farmiranju plemena kod dimu'skih Srba, Glasnik Geo-gl'. drutva, Beagrad, V, str. 72.
1 ) Isti, B ratGnoii, S. e. zbarn.ik, XII, str. 521.
7fi

~7U) Cl. 59.a, Manumenta hlstorica-juridica Slavorum Meridionalium, Zagreb, 1B90', IV,
str. 65-66.
177) Nav. djela, Rjenik , s. v.
178) M. R a d a s a v l j e v i , Evalucija srpske zadruge, Beograd, 1886, str. 102, nalp . 4,
s tr. 103, nap. 1.
t7") Isti, nav. djelo, str. 34, ,ncup. 2, str. 43, n8Jp. 3.
lS0) K. K a d l e e, Radinny Nedi! ili zadruh,a v pravu slavenskem, Prag, 1898, str. 128
129; Prvabitno skJVensko prava pre X veka, Beagrad, 1924, s tr. 39.
lSI) F. E n g e l S, nav. djelo, str. 52, 53, 1:38. Naala.s t, nije mi bila dastupno. djelo M.
!(avaJevskag, Tableau d es origines et de !'evalutian de la familie et de la proprit~te Stokhalm
189'0, na koje se Engels paziva. ' ,
176 piro Kulii

A en juger p a r les ceutllmes mat r imaniales du Monten eg r o, notre b r a t s t v o

311'chai:que, q ui eut pou r origtne l 'a ffermiss ement du mariage pa tri.l oc:al d an s la t'r ibu m atri
Iinea.he, ava-it certa in em ent conserve .a u debut lLi ligne matern elle d e p,)Tente .' )
Le fa it que notr e b r a t s t v o> ancha.lque s'est tout cl.'abord developpe SOliS la ferm e
d ' un e c()m muna ute d e fre res a u sein de la lig,nee et de la tribu m atriarcale, est dem ontre p al'
les n ombreux v esti ges du m a riage matrilo.cal et de la filiation matriJin ai~e dans l'o rganisa,tion
anc ienne du clan m onten egrin et d'He.rzego,v.i ne. Dans les traditio ns bien connu.es et en tout
cas t res a nciennes ayant tra it a l 'origine de certa'ines de nos tribus, no us r et!iouvon s deja des
t ra ces certa,ines d' un t el m ariage, cu lem31'i J)lc.!Ssait, genera lement De mme n ouveau- venu, da l!1s
le dan de la femme , L es tra di tion s se rapip'(wtant aux cinq frer es, fonda t eurs des t ribus, sent
toutes d 'acceTd sur ce p oint qu e ces freres etaient des nouveaux-venus qu.i se m ariere nt d ans
de neuvelles conununa utes (bratstvo). Sur-prenc:.nte egalement est la h'a,ce du minora t da n s ces
t rad iticn s, car la coutume vo ula,it que le plus jeune frere, lors de ces mig,rati.ens, h eritat du
.foye\,. Ceite coutume eta it observee chez tous les peuples slaives lars du p~l'l"t a ge d e la z a d r u g a
(co mmun a:ute familiale) et se r.ett1O uve d.aI!1S les claluses du R u s lc a p r a v d a (Dr1oit ru sse) du
X l e siecle, et du P o> l j , i k i s t a t u t (Statut de Poljice) d e l' a n 14'00 . On r etw uve mem e
e ncore da ns nos tra ditions la. tr.a'Ce d'une fo rm e plus al1'cienne du m in o[lat relie au m a r iage
m a triloca L ca r lc plus jeune fn?re hel'ite egale m ent en tant qu e dom azet (gendre).
Comme le mo ntr ent les tradi ti..ons, de n ombreux b r a t s t vo;; (e1a ns pat.rilinea ires) sont
issus d es nouvea ux - ve n us qui e ta ient entres dans le elan de la fe mme et en pa rtageaien t le
pren om. L eu rs fils a cqueraii.ent deja des a: ri v ileges econorniques da ns le bra tst vo de l em s oncles
m a ternels et, en m em e temps que la te ITe, her'itaient a'llssi de la fete de patron (slava) de
ceux-ci (f iliatien m atrilineaire). Des que les descendants des n ou vea u x -venus s 'e ta,ient multi
plies e t e con omiqu em ent Jfermis, iIs 1io.nda ie nt un nouveau cla n p.atrilinea ire, un n ouvea u
b r a t s t v o. C'e t pOUl'quoi les aJScendan ts de la deu x iem e et mem e de la trois iem e gen e ratio n,
c 'est- a -dire les fils et l es lPet its-fils des nc,uvea u x - venus, sont sou vent cites comme fonda teurs
de' clans p<o1 t r iline.a,ires. Ceux-ci prenaient souvent le n om de ces fond at eu rs.
Frequents .au.ssi etaient les d an s qui tirH~ ent leur origine de la m ere- uncetre. Le pLu s
so uvent, les veuves eta.ien t rentn2es dans leur familie a vec leurs en fa nts, A l 'epoque de la lutte
contre les Turcs, al()l'1S qu e les Ip ertes en h ommes et a ient irequenles et que de n omb re llses
veuves r entr.a ient dan s l eur familIe avec leurs enfants, cn v it rev iv r e, selon u n e v ieille t raditio n,
les coutumes de l' av un cul al'. Les oi helins e ta ient h alb ituellement eleves et m a-ries par leurs
oncles maternels, m aliS l es neveux ou les descen d.ant s de ceux-ci devena ient bientot les fon
dateurs de nouveaux b r a t s t vos. D e cette fa <;on s'est d ev elopJ]:e , dans le sein du clan
maternel et d' ancetre feminin, un nouv ea u cla n p atr ilinea ire, qui h e l' ita it h abituellemen t de la
f&te de ip al!X}ll des oneles m aternels et qui pren a it so u vent le nom de la m e r e-a.ncetre . On peut
s u ivre, au c.ours du 'p roc essus t out entier de 1'<1 form a ti on de n ouvea ux cla ns Ip a trilinea ires, la
fa<;o n dont appara issent souvent, dans des con d ition s his toriques donne es, comme phenom en es
secondai.res, certain.s elements du cla'n archa i:que, m a-tr ia real a l 'origine.
Pa rmi les tribus du Montenegro, la division des tribus en de ux !pa rties etait tres
frequE:'nte et t r es m arquee. Certa ins s ignes montrent d ,a ir emen t qu 'a la. b ase de cetle divisien
se trcl.lvent les traces d ' lU1e orga ni.saUon du a llste secondaire. Cette organ isation cla.nique
dual iste etait egalement \Souvent indiquee p ar l'ap<p.a rition de la dicho.tlOmie dans lal rep'a~1;iti}u
des clans pa.trUineaires, c'est-a-diTe !p-ar la d~v i 6j.on en deux groupes de ces elans , tant d an s la
tribu que dans chaque moitie d e la trilbu, et souvent m eme dans ,c ertaines agglomera.tions
com 'PO:sites. Peut-etre la leintaine et obs.c ure tradition selon laquelle les tribus m ontenegrines
a va ient chacune deux chefs tem oigne-t-elle eg.a lement de l 'organisation all.c ha'ique dualiste. M.
O. K osvoo souligne le p h enomen e tres net de symetrie bina ire dans l 'organisaJtion du d an des
pe uples caucasiens, ce qui represente un v estige de l ' ol'ganisatio n dualiste archai:que. Tylor e t
Fra ze r, et jus.qu'a un certa in [:o int L evi-St.rau ss estin1ent que ron peut enccre retrouver a ill
base du systeme class ifica t oire de l a p arente des tra:ces de I'organ isatio n dualLste. Enfi:n, da ns
l'ol'gan.isatio n des d ans du Montenegro et de I'H erzego.v ine, en tl'ouve conserves des vestiges
ev idents de l'organisa,t ion du al iste, du syst em e class if icatoire d" la pall'ente et de la filia tio n
m atriline<llire.
Certains slJva n ts ont emis l 'o;pinien que les clans Ip atrilineaires et les tribus, alU Men
te negro et ,en H e rzegovine, so nt h&sn s des ka,t ullS (gr ,o upe de p as teurs p ossedant des patura'ges
en commun), qui deva ient r epresente r une forme inferieure du d a n. Ce-pendant certaines
sources hist o r iqu es pr ou vent a ussi tres n ettement qu' a ux XIVe et XVe siecles les k a' t u n s
 Aphaino bratstvo u Crnoj Gori i Hercegovini 177
---------------------------
eta<ient des localites adonnees a l'eleva,g e, dans lesquelles viva,i ent des clans patrilineaires ou
des branches de Ices clans. D'a,pres les remseignements que no,us fournissent les bulles
medievales des l'otis serbes, les katuns medievaux serbes cOlmptaJent de nombreuses commu
nautes familia,l es, car les recensements des hDhita.nts des villages de pasteurs ment10nnent
souvent des pa'l'aculiers, en tim t que chefs de la rcomrnunaute, en meme temps que leurs
freres, ;puis avec leurs enfants et le Ul' gendre ou avec le pere de la femme, les freres de
ceUeci, etc. Comme on le voit d'a.pres ces donnees', la coutume du mariage ma'hr ilocal eta<it
tres frequente dans les oommun.autes du Moyen-Age. Et n:ous trouvons meme, dans les sources
datant du milieu du XVe siecle, des exemples prouyant que parfois les femmes, en tant que
chefs de clans plus rest reints, ;preta,i ent serment au nom de leul's hommes.
Le developpement de notre clan patrilineah'e dans .son ensemble rel;: 'resente un processus
dialectique tres net, dans lequel lal communaute patril0,cale des freres (et des soeurs) s'est
tout d'abmd develo,p pee a p.a!rtir de la communalu te sororale, dans le sein de la, familie et de
la tribu matriarcaJes. Au oours de Sion deveroppement u1terieur, cette communaute est devenue
patrilinea<it'e, et par suite du paatage des communautes de freres, des groupes patriline.aires plus
importants, c'est-a-dire des clans pa t rilineaJi>res, se sont ensuite formes. Chez les Slaves du Sud
la communaute faim iliaJe IP'enait parfois le nom de b r a t s t v o et de s k l a d n a b r a a,
de meme que Ic hez les 'Dc.heques elle pren2lit c.elui de n e d i l n i b r a t r i, et, .c hez les PoJonais,
de b r a c i a n i e d z j 'e l n a, ce qui c.mrespond au fra t r e s i n d i v i s i des sources latines.
Les noms patro.nymiques des villages du Montenegro et de I'Herzegovine designaient tout
cl'abord les membres du dan patril1nea1iI"e ViVDrut daJns le village. Les liens familiaux fu,rent
egalernent longtem:ps les .plus il1lJ>Oir tants dans les localite de po[)ula,tion composite, issues de
certains clans patrilineaires, de sorte que les terres que le village possedait en comrmm etaient
divisees selon les groupes de parente des h.aJb itants. Nous 'et!rouvoms egalement ce prin:cipe
dans le Statut de Poljic e de l'an l400 qui exige.ait que la 'repartition des tenes que le village
p ossedait en COlnmun fil.t effectuee selon la division en families. Il est interes-sant de retr ouver
dans ce .s tatut le terme vieux-s1ave v r v (B ep S b) designant la parente, qui figu.re egalement
dans le R u s k a P r a v d al. De nombreux savants estim,en't que le terme v r v qui se trouve
dans le R u s k a P r a, v d <lo designe deja IDle communa:ute territoriale, issue a l'origine de
l'ol'gani~ati on ba sce sur la gens. Et tout ceci 'c onfirme egalement que c'est l'organisai1on en
gens vieux-slave qui donna naissance a l'ancienne ooc'ganisation des dans au lVlontenegm et
en Herzegovine.

1) S. K u l i i , Traces de la fa mille archajque dans les coutumes matrimoniales du

Mo ntenegro et de Boka Koto rska, Glasnik du Musee National, Sarajevo, 1951l, p. 211-242.

Glasnik Zemaljskog muze ja - IstTlri Ja i Etnografija 12

.

.n;-p MMJI. C. cpMJIMI10BM'B.

nl1JU1MM 11 lll1J1ltMapCTDO y HalliUM 3eMJbaMa

AO cpeAl1He XIX Deka
I
Y HeKJ1.i\1 HRllH1M rpajeBH.iVla H MeCTHMa pa'3BHjeHa je H3palJ,a ll1apeHHX BYHeHHX
TKaHHH.a, Koje cJTY2Ke Kao npOCTI1pa'-!H no nolJ,Y, npeKpJ1Ba'-!Yf Ha CTOJIOBJ1ivra J1JIH
nOCTeJbaliVIa, YKpa.cH Ha 3J1lJ,y, YlTlJ, . , a Koje ce 06WIHO 30BY nHJIJ1MMMa. HerlJ,e j 'e
lnltfXOBa W3palJ,a o6'Yf'-la'H KynHJ1 PRlJ" H nH.JIJ1i\U1 'c e rrp0J13BOlJ,e Ca.MO 3a lJ,oMahy yno
Tpe6y; y 'HeKHM M CTHMa , Kao, Hanp., y IlHp(JJJ'Y M CjeHJ1I.I;H, fiMJU1MapCTBO ce pa3BHJIO
y O<C06Mry rpaHy ,[loMane pa,[lJ1HOCTJ1 ca npOM3BO,ZUhOM 3a M'3 B03, a y HO'BJ1je BpeMe
CTBapaHa cy M pa3.H1a rrp elJ,Y3ef1a , Hanp., y CapajeBY (ca <pHJIJ1jaJIaMa y pa3HH'M Me
eTHMa y BOCHH), Y CKOlTIlJbY, raJIl1'-!HYLKY !If lJ,p. 3a 11"3palJ,Y hJ1"JIJ1Ma KOjM ce npo.n;ajy y
3eMJbM M y J1HO'CTpaHCTBY.
Ha:3J1'B liUJIKIH lJ,O'HJIJ1 cy HaM TypI.I;Vf (Ha TYPC'KOM: kilim) , M KOlJ, Hac ce 'I1I1M
VIMeHOM 06WIHO 300y KJI'e'-!RHM fiVlJIMMJ1 'c a p;Ba JIMu;a. TaKo ce 3GBY M Y3JIaR!M fiJ1JU1MM
ca jeAHJ1.iVl JII1IJ;ei\1, nepcv\-C!KJ1 nMJIY1M'M , KojM KOlJ, Hac paHMje HH'Cy HHTlJ,e J13pa!)I1SaHJ1
Hero cy YB02Ke1fl1 C MCTOKa. TeK y HQ.BMje Bpe1\'l'e , J1 TaKBM ce nJ1.JI11!>V1Y1 M3pa!)yjy M
KO:n; Hac, aJIlW CaJMO Y palJ,MOHl1'L\aii\'la lJ,p}KaBHJ1X Itf 3a;[\PY2KlfI1X npelJ,Y3ena, paHJ1je M
y npelJ,Y3enJ1liVIa nojelJ,MHJ1X TprOBau;a. 3a TY B!pCTy fiMJIJ1"Ma KO;[\ XpBaTa je BJ1ll1e y
06J1"'-!ajy Ha3'J1"B car, JIaTI1:HCKOr nOpeKJIa (sagum Ha JIaTJ1H'CKOlVI: KpaTaK Orp'l'a'-! , BOj
HJ1"'-I!KJ1 Ollpll' a 'I) .
I10iMeHJ1 Y nJ1Carof:M M3BOpJ1]\;Ia O nMJIJ1Ml1Ma KOlJ, Hac Y CTa:pJ1j e BpeMe rOBope
yrJIaBHOIM o fiJfJIJ1MJ1Ma , He pa3JIJ1.KyjyfiM J1X H.J1 no ,nOMeHYTJ1i"\'l OCHOBHJ1i"\1 Bp.CTlliVIa.
PeI!"KO ce HaJ1!)e Ha lJ,pYK'-!Mje Ha3J1Be, KOjI1 O'HllJ,a Ka3 yjy M KaKBe je spCTe M nO'PeKJIa
nMJIMM. CTora J1 y OIBOlW npI1JIory, KalJ,6y,p;e pe"t.fM O ynOTPe6M nI1JTWMa y CTapJ1je
BpeMe, Jitene YBeK MofiH lJ,a ce BOlJ,M pa"t.fyHa o BpCTalvra nHJIYIMa, Tj. lJ,a JIJ1 ce pa'lJ,I1
o KJIeqaHOM J1JI:J1 Y3JIaHOM MJIJ11VIY. YKOJIl1'KO ce 6YlJ,e rOiBo:pMJIO o H3pa;[\J1 fiWJIHMa Y
HMlI'J1M 3eMJbaM.a y cTapMje BpeMe, O:Hp;a no,p; nJ1JIHlVU1lVla Tpe6a YBeK nO;Z:\pa3YMeBaTJ1
caMO KJIe'-!aH'e nJ1JIJ1Me, jep 'ce npaBH Y3JIaH.J1 fiHJIJ1M.J1 y pa'HJfje Bpe:\le y<O'nll1Te HJ1iCy
J13paI:)MBaJIJ1. I)
CaJM H13.3HB fiHJIJ1M jOll1 He 3Ha'IJ1 p;a CMO MM J1 yrio'llle6y J1 J13palJ,y nv1JIJ1Ma
npMMJ1JIJ1 TeK y BpeMe TypaKa M 01lJ, lb'VfX J1JI.H lbJ1XOBI1M nO'Cpe,1J,'cTBOM: 3a BpeMe
TypcKe BJI'alJ,aBHHe H nOp;CHaDKHJ1iM YTJ1l~ajJ1,Ma TypCKor je3Y1Ka y1 ItfCTOi' -!lha'IKe KYJI
Type MH He C<1I"\10 lJ,a CMO op; lhHX nOII11pJ1i"\1HJIJ1 Ha3J1Be 3a n p e,[l:MeT e M nojMoBe Koje cy
HaM 'O'HH lJ,OlHeJIJ1 Hero cy J1 MRom HaWM 'p;OManJ1 Ha3J1BH 3a C11BapJ1 Koje CMO J1MaJlH
H npe TypaKa 3aMelhe"HM rypCKJ1M. O:D:HOCHO Ha3MBJ1Ma Koje CMO nOnpJ1MMJIJ1 TypCKJ1M
no,cpep;CTBOM, Kao, :Hlanp .: rre'Huep , O1,laK, caT, 3aHaT, aIBJIJ1ja, 6y6per, l,lJ1repI1u;a, rooa
~a, HT'lJ" Mna K, He MQo}Ke ce je,1J,'HOCTaBHO np.efiH npeKO 'IJ1lheH.J1u;e lJ,a Y jY:>KHO
CJIOB<'HCKJ1M je3iv~I1Ma HeMa lJ,oMafier 'H a3I1Ba 3a Ty BpCTy TeKCT'ltfJIHOII' npOH:3BOlp;a,
WTO MQ.)Ke lJ,a ce Y31\1'e Kao lJ,OKa3 ,u;a je ca TyrpU;MMa H,DaK lJ,Oll1JIO HeWTO HOB,O y TOM

') CrrOpa,1\.!1'-1HO 1'1'Ma 11 KO,ll HaC ,/\la ce M(Jpal)yj'Y nv.J1VfMI1 'lyrLa<BI..\J.1, KaKO ce 30iBY y CJlaBO
Hl1;jM' J.1 JI M I..\H, KOjH C JH1~ HllIm ti y 'PYHO nonyo' hH'.Ttl1<Ma paheHHX Y3J1aIb!11 (B JI. T K a JI '-111 h,
CeJha'-lKO li.J1J[l1MapCTBO y Jycr ocmumjJrl', 3arpe5, 1929, 3). AJlH 'I'O HHCY 511J1HM.H pa'ljeHH Y3J13l-beM.,
l\Ia,lla cy TeXIUJlKe ,IIe.lJl1M.J;I'-IHO CJlH'-IHe.

12*
180 ,lJ;-p M~fJI. C. <PVfJI=OOlVfft

norJIe)];y. Kao WTO ne ce BJ.1AeTJoIJ.13 )];aJbJ.1X J.13JIaralba, caMa pe'l hHJIHl\'I 6J1JIa je KO,n;
Ha:c y ynoTpe6J.1 Ben y nO'leTKY 16 BeKa, a MO)K,n;a v1 paHJ.1je, a He TeK O~ 17 BeKa,
KaKO ce HaIBo,n;"f y Pje'lHH'KY xpiBaTcKora J.1JIJ.1 cpncKora je3V1Ka JyrOCJIOBeHCKe aKa
,n;eMJ.1je.
IIvlTalbe O CTapOCTJ.1 ynol1'pe6e nJ.1J.1J.1Ma KO)]; Hac, K ao J.1 o nope<KJIy J.1 CTapOCTJ.1
nJ.1JIJ.1MapCTBa Y HauHti\1' 3eMJba.iVla, Kao 11 MHora ,n;pyra nV1TaI-ba V13 Hiaure 'K YJITypHe J.1
npV1Bpe,n;He J.1CTOpJ.1je, BeOMa je CJIO")Kffii,10. HJ.1je )];OBOJbHO je,n;HOCTaBHO penJ.1 )];a je
nJ.1Jili.i>rapCTBO KO)]; Ha!C CTapo, Kao WTO c.e MO)Ke Beo 1a 'leCTO)];a lHa)e KO)]; Ha:IIIJ.1X
nJfcal\a.
CTpaHJ.1 nJ.1cl\J.1, KO,jV1 ey ce 6aBV1JIJ1 npaY'laBal-beM nOpeKJIa J1 .npo,uLJIOCTJ.1 hJ.1JIJ.1
MapCTBa y EBpOnJ.1, ca.rJIaCHJ.1 cy )];a je 'J1'3pa!,n;a nV1JIJ.1Ma Y EBpOnJ.1 ClmCTaJIa rro)]; YTV1
l\ajJ.1u'Vla C MCToKa, o,n;aKJIe cy nJ.1JUfMJ.1 YBO)KeHJ.1 J.1 cKyno n.nanaHJ1. Ko,n; Ha,c, MeljyTJ.1M,
iTOCTOj e pa3Ha lVfMllIJbel-ba O TOMe, KOj a ,ce CBO:l(e Ha )];Ba OCHOBHa, H<hlHVIe: l) ,n;a je
nJ.1JIV1MapCTBo J.1 KO)]; Hac nOpeKJIOM 'C MCTOKa vl 2) ,n;a je OHO vf no CEQIlvI nopeKJIY Hawe,
,n;oJ\tane, CTapJ.1je o,n; Typa:Ka. AJIJ.1, HJ.1'KO, ce HJ.1je HapO'lWl'O 6aB110 TI1M 'ITV1'Tal-beM, :l1 CBa
,n;oca,n;allllba MWWJbeI-ba ey Be11.VfHoMcaMO He,n;O'BOJbHO ,n;OKYMeHTOBaHa I1JIJ.1 y'3rpe,n;
113pe'le:Ha MMIlIJbel-ba, npeTIIOCTaBKe. M3):VBajajy ce MVfWJbeI:ha ~ojVfu;e .TIJ.1cau;a. Je,n;HO
je rrOK. KocTe H. KOCTV1na, KOjJ1 je, y ,n;Ba Maxa, lJOCBeTJ.10 H W TO Bl1li1e na1KI-be
ml'TaI-by rrOp eKJIa TIJ1pOTCKor hl1JIillVIapC'I1Ba J.1 KOjH je ;\fHCJI:l10 )];a je TrWPO,TCKO MJIJ.1
MapcTBo aYTOXTQlHO H ,n;a je MO)K,n;a n ocTojaJIO H y Cpe,n;IbeMBeKY, amr ,n;a je y3Ha
npe,n;OBaJIO TeK 3a ryPCK'O<r BpeMeHa."}"Y OCHOB'H je VlCTO MJ.1WJbelbe :l1 B. TKaJI"{Jorlia ,
aJIJ.1 OH H'CTH,' le ,n;a ey TeXHV1Ke nJ.1JIHMCKe 6HJIe y HaIlllHM KpajeBJ.1ManO'3HaTe ,n;alBHo
npe }:IOJIaCKa Typa.K,a, a )];a ce nl1JIHMapCTBo pa'3BI1JIO TeK ca )];OJIaCKOM TypaKa, KOjH
cy 6HJI11 HOCI10l\J.1 Ky.wrype ,,{Hje je j,e:,n;Hio ooeJIe)Kje VI MmlM. ") 3aca,Dia je '110 MJ.1
WJhel-be HajocHOBaHMje.
He Tpe6a YOinWTe HV! O'leKJ.1B'aTVr ,n;a ne ce HanH KaKaB H3BOlP KOjH ne HaM
caM o,n; ce6e )];aTV1 o,n;JIY'la'H J.1 jalcaH O,n;rO'BOP Ha 'I'OI ITVfTalbe. Tpe6a roa -rpa.>KJ.1TV1 APyrVfivI
nYTeBHMa. Ha npBOM Me-CTY je npoY't!aB8.I-be ITJ.1'CaHV1X BeCTJoI, KOJIV1KO J.1X V1JVIa. 3aTHM,
,n;OJIa3Vf y 0I6311P npoY"llaBalbe Kap8.KTepJ1CTV1Ka TeXHOJ.lOWKOr rrpOl\eca 113pa,n;e nvl.TIVfM,a
11 npoY't!asaI-be 0pHaMeHTa\JIBV1X MOTVfBa J1 CTl1JIOBa 3acTynJbeHJ.1X Ha 'HallU1M i1.J.1JIH
MI1Ma. MO')Ke ce O'leKHIB'arrJ'f iReKa nOMOn 'H O)]; apXeOJIOWKJ.1X J.1Clfpa)KHBalb8. Kao H Olll
npOY'-IaBalb,a ca,n;p)KHHe HarIIeT emp ar )KJ.1BOnHca.
OsOM npJ.1JIHKOM ja ny ce n03a6aBHTH Ca1'vIO n:l1CaHV1M BecT VfM a O nHJIHMl1.!'Vla KO~
Hac, nOrJIa'BJ1'r O KO)]; Cp6a J.1 y Haj6JIH1KeM cyee,n;cTBy. rpal)a Koja Tpe6a )];a nOCJIY)K}f
K ao OCHO'Ba OiBOM cnHCY TaKBe je I1ipJ.1po,n;e ,n;a je cTBapHo 'I D1je HV! Moryh.Ho eBY
Ca6paTJ.1. Bepyjfei\'I, YN1aK, )];a HYf no;a:al\J.1 KOjJ.1 ey MH OCTa JIH HenpHC-Tyna.'fHV! VI HeHCKO
pHwheHJ.1 He 6Vf y cyllI'TIllrn: J13MeID1JIVf pe3YJITaTe )];0 KOjJ.1X 'caM: ,n;OllIao Ha OCHOBH
OHV1X no,n;aTa,Ka KojYt:Mal caM pacnOJIal'ao.
Ha)KaJIo'cT, IDI nHcaHe BeCTH O ynoTpe6H nJ.1JIJ.11'vIa Ko,n;' Ha,c He Mory ,n;aTH ja:eaH
H KCIHaqaH O,n;TOBOP Ha nOMHYTO nHTalbe O nOpeKJIY H BpelllleHY Ha'CTaIHKa nHJIVfMap
CTBa KO)]; Hac, jep HJiKO HJ1je 3a6eJIe)KV10 'Ka.n.a yt: KaK,o cy rTIio:qeJIH )];a <ce Vf3paljyjy
KJIe'laHJ.1 nHJIVl1VIH KO:)]; Hac. MTIaK, TIM,CaHe BeCTYt: o ynOTipe6H, TprO'BJ.1HJ1, na vf O J.13pa\L\J.1
TI.HJIJ.11VIa y 'HallIJ.11'vr Kpaj erBJ1lM.a ey 3aJHJfMJbJ.1r8e H KOPVfC'HO j e npVf'KynHTH HX, KOJIHKO
je TO MorynHo, YI pa3MOTpJ.1T11 Ha' je)J;'HOM MeCTY: OHe ne 3HaTHO .n;onpYf'HeTH p I llelbY
nO'MeHYTOr nHTaI-ba.
"Y3eo caM y o,63HP I1'HCaHe BeCTH O nHJIJ1:.'\IJi[ivIa ea,MO H3 BpeMeHa ,n;o ORO cpe.n;Hli:e
19 BeKa' nOWTO ce nOCJI' Tor ,n;06a jaBJbajy Ben omrcJ.1 nHJIYIMapCTB<a KOjJ1 J1iOKa3yjy
3HaTHY I-bero'B Y paWJ.1peHOCT KO,n; Hac. Mo:m:,n;a ne oBaj fFpV1JIOr nO'I1CTah:H Kora Ha jom
,IleTaJbID1je YlCTpa)KJ.1Balbe H npo'Y't!3JBaI-be V13Bopa , Oc06vrTQ no apXJ1BaMa. TIpe Hero
WTO npeljeM Ha pa3Marrpalbe IlJ.1CaHHX BeCTl1 O hV1JIJ1.:\;IHMa J'f nHJIHIVIapCTBY y HaIll1J.1ilVI
3eMJLaM"d. y CT'apHje BpeMe, nOTpe6HO je, HITaK, .n;a ,n;aM HeKOJIHKO RanOMeHa O Ha'lV1HY
V13pa,n;e TI.J.1JIHi\1a J.1 o OipHaMi HTl1.!Wo(l Ha lbHMa.

') K o e T a H. K o e T J1 fi,
CT.ap.8. cpnCKa TpI'{)BJ1Ha !of 11H,n;YCTpHja (Ee o!1p.a,,n;, 1904) 1()7
- 111 ; - n ~[>pOT . rnaOCHJ.IK CprrCKOI' reortPla<i:>cKO!l' .!IIPywTBa, I (E OO'l'P3'J\, HH2) 8&--911.
") B . T K a JI '-I H fi, CeJba~KO hJ1JlI1M3pcT d.() Y JYI\OC JI3 B~Ij.H (3a'rpeo, 1929) 4--5 .

 181

II
,D,O.K 3a caM KJIeqaifUf fiHJIVI!M HeMaMO HeKH OIli.I1TH ,n;oMafiH Hapo,n;HH Ha3HB,
3a fiYlJIl1.i\-1aPCKY T'Kaq'KY TeXHHKY J1.iVlaJ\W 06HJbe HawHX Hapo,n;HI1.X llla3HBa. Ha rrpBO\\1
Mecry cY, 6y.n;yhJ-r 'H ajBHwe palc rrpoCTpalb'eHH, rJIarOJI H11MeHI1~a KJIeqaTYI - KJIeqalbe
(KJbeqaT'H - KJbeqalbe), 3aTMM ce ro:sopH MBepaTH - HBepalbe, 3 aM'6Talbe, YJIa1ralbe,
HaMH'Talbe, l1T,n;. Befi 'Ha O'CHOHl1: Tora MOl}Ke ce ,npeTrrOCTaBYlTH ,n;a je caMa TeXHHKa
KJIeqal"ba 6HJIa KOiLI HRC rr03HaTa 3aH'CTa o,n; Cll'apHHe, H IlIPe ,n;O,ll;Hpa ca Typ~HMa.
Ha)KaJIOCT, HeMaMO 3a Rawe 06'JIaCTH HWKaKBHX RH rrl1CaHHX HH apXeDJIOIlIKMX
rrOTBp,n;a. lVIei)yTHM, KJIeqalbe ,K ao je,n;-aH BJ{,n; rrpH'MYlTJ1BH:I1jer TKalb'a 6HJIO je y erej
CKOj 06JIa,CTH BaJIKaHa rr03HaTO y ,n;a'BH:oj CTapHH'Y1: y TOj TeXtm1u:Y1 ,c y KO,n; cTapHx
DpKa 'H3pai)v1BaHe wapeHe oxpajHJ11.l;e Ha lliHXOBHM XaJbeUWM,a. BeposaTHO ,n;a Ta
Te}..'HHKa Ha BaJIKaHY HHje 6HJla nO::3HaTa CalMO rp~Ma J1 ,n;a je q,n; 6aJIKaHCKI1X
CTapoce,n;eJIa~a rrpemJIa H JY)KHHM CJIO'BeHw.Ma. 3a TO rO'BOpH B.JTJ1]{O pa.crrpocrpa
I-belbe TeXHJ1Ke KJIeqalba Koja je rOTOBO onwTe n03HaTa IW~ JY2K.IDfX CJlO'BiHia. Hal1Me,
,n;OK je H3pa,n;a KJIeqaHl1X fi'HJlJ1Ma orpaRHqeRa KO,n; Hac -CTBapiBI() CaJMO Ha HelKOJIHKe
06JI 3CTH (BojBo,n;J1Ha y u:eJU1IIDf) H TClI'fIKe (IIHporr, KlbaJKelBa~, Cje~a, IIefi, CPoqa,
LJajHH'f,e , IIP030P, BocaHCKH IIeTpO'Ba~ H ,n;p.), Y Malboj l\'lepH H InI() CeJI'JILMa y IIIYMa
,n;Y1jM M lVIaKe,n;OHI1jH, aJIH' cByr,n;e KaiO HeIlITO IlITO je ,ll:OIlIJIO TeK y HO!Emje BpeMe
rro,n; yTH~ajeM rpa:n;OBa H HeKa,n;aIlIlbe MyCJIHlVLaHCKe OiKOJlJ1He, TeXH'J1K.a KJIeqalba je
rr03HaTa Ha MHOTO IlIHpeM rrpOCTpaiHC'I'BY, H y TOj Te~ ce H3pai)yjy Malb<e CTBapH
a o,,n; BeJl1illie JI'eIIorre, Kao, HaiIIp., TO'p 6e H )KeHeKe rrperaqe KO,n; Op6a y BJlJ1KOM ,n;eJIy
BOCHe, y Cpe,n;rboj ,D,aJIivIaU:HjH M ,ll;p.
BeoMa 3aHJ1MJbI1B rrpl1Mep ITPY)Ka fiHJIJ1MapCTBO y r .O Plboj IIql1!lbH, y Cp6I1jH.
YTBp~eHO je ,n;a ,ce KHJlWM.apCTBO y TOM npe,n;eJIy rrojaBH.JIO ,n;eBe,n;OCeTHX ro,n;HHa npo
IlIJIOr BeKa a ,n;a cy H Ilipe Tora KJIe"IalbeM H3pai)HBaHe IlIapeHe )KeHCKe cp
yrre , a I13p.a,n;a
THX cpYTa 0):1; Ta'HlKe rrp ei)e je MEDI'(} Te)KI1 pa~ Hero H3pa,n;a liHJlJ1Ma o.n; ,n;e6Jb'e Illipei)e
H :BJla,n;a.Fbe TeXHJ1KOM cpHHYfjer KJIeqall:ba 6HJIO je je,n;atH o,n; Y'CJI'OBa ,n;a ce y TOM Kpajy
fiHJIJ1MapCTBO HarJIO o,n;oMahHJIO!) BaIII y HalllIe ,n;aHe 6HJI'O je HarJIor IlIHpel-ba fil1J1I1
MapCTBa. TaKO, Hanp., Ka)l;a ce y IIPBOIiVI CBeTCKOM 'PaTY ~'BHJIHO 'CTaHO'BHHIlI'i'BO LJaj
HHqa, CPoqe, J{ ,U:pyrHx' MocTa y 6Jl'Y1'3UHl1 cppOHTa eBaKywCaJIO y sapoWJ1 CpegIbe H
CeBepHe BnCHe, )KeHe Be-IlITe TKa'lbY fiHJlJ1Ma H3.n;p)KaBaJIe cy Ice THiMe :YI o:n: lb'J1X cy
naYQHJIe BeIIITI1HY KJIe"fOOba )KeHe y MlHorWM MeCTHMa TIO, BocHYlcse ,U:O BpqiJ{or, r,U:e
,ll:OTa)J,a HHje 6I1JIO H3pa,n;e fiMJI.wMa. IIo,n; CJIWfHVIM YCJIOIBJ1.Ma rrpeHeTO je fiHJI'J1.MapCTBO
pa'HHje J13 III1pOTa y Klba)KeBau:, MO':>K,n;a O,ll;Max rro>CJIe 1833 aJIH npe 1877. 5 ) J1Haqe
y CeBepHoj vl 3arra,n;Hoj BOCHH, r,ll:e cpncKe cenCKe )KeHe J13pai)yjYBeOMa yKy<CH
rrperaqe, 'H3pa,n;a liHJIVCMa je CaCBI1M Herro3HaTa. TaiKO, HaTIp., y rrpe,n;eJIy KplbJ1Hy
KJIeqalbeM ,ce H3pai)yjy ,l{J1'BHe ,n:peraQe, aJIH HMa J1'3pa.n-e fiHJIHlM'a . CpnCKe )KeHe nO
C'JI!fMa y OKOJIHHJ1 H WCOIKor (Ope,l:\Jba EOCHa) cJIy">Kl1:Jle cyce ,n;eJIJ1'MVf'IHO KJIeqarbeM
y J13pa,n;H rrperatqa 11 Top611, a npe,n; ,D,py'rvr C'BeTCKl1 paT rroqe.rre cy ,n;a H3'p ai)yjy H
ftHJI!-u.re H Ha'CTao j 0611qaj ,n;a ,l{eBojKa HOCH y coojoj cnpeMJ1 H fiHJIJ1M. 1954 rrojaB'HO
ce H BepTI1KaJI,RH pa36oj. CBe je TO rrpV1MJbeIHO H3 CapajeBcKo'r nOJb3l.
lVIa.n;a 6H ce MOrJIO rrotMl1'C..ID1TVf HHa TO,l{a c,e H3pa,n;a KJIeqaHV1'X rrpera"-!a H TOp6H
pa3BJ1.JIa rro;g yTH~aj,M 11 rr()l yrJIe,n;alhY Ha l1'3 pa,,n;y KJIeqaHl1X liHJIJ1Ma, J1nCllK je MHOro
BepOBaTHHje ,D.'al. je TeXHl1Ka KJIeqalba KOP; Hac '3aH'CTal 6HJIa ,Q03HaTa J1 y CTapvr:HlH,
rrpe ,n;OJIaCKa TYP:1Ka , 'Ila ,n;a je HJla,n;albe TOM TeXHY!KOM y :noje)J;J1'RVIM KpajeBUMa
ca cBoje CTpaHe ,n;OIIpHH'OCV1JI<O yBoi)el-by J13pal,n;e KJIeqaHHX fiHJIJ1M'3. HecyM!lbJ1BO ,n;a joe
je,n;aH YC.JIOIB 3a '1'0 6HO H TIOCTojalhe IIOTpe6He rJIaBHe CHpOBHHe, BYHe, aJlJ1 TO, HHje
Haj'B a)KHHjw YCJIOB, j ep11Ma ,n;OCTa npYlMepa ,n;a ce He I13pai)yjy KHJIJ1'MH, naKO ce HiMa
,n;'OCTa ByHe. TaKO, Hanp., KOP; 6a.JlKaIFl!CKHX CTOqapCKHX BJIaxa HJII1' IJ;~apa HeMa
H3pa,n;e fiHJIHMa, HeMa je Kao ,n;oMafier 'Kyfil-ber pa',n;a HH KO,n; IVIHjaqKI1X <C'To"Iapa, ITa RH
y l IJ;p'HJOj rOpH, y ,D,OFbOj Xep~eI'O!ImRH HT,n;.

<) IVI. cp H JI H IT o B Hl fi - II. T o' M OH h, rOplba II'IMlba. CprrcK,ff eTHo,rp.a:q,cKH 300PHVIK,

LXVIII (B eorpa ~, 1955) 35-38.
"i B JI,a, ,11. IVI. H !of KO JI YI h , nMJII1MaJpCTBo Y Klba.iK,BIl1Y. TJI.aCHl1K ETHor.p.a<PcKolr MY3ej.a
y Eeol'pa.rlY, II (E ool'r:la~, 1927) 55-58; CrroM>ID1qa TMMo'-IKe eITllIpx,M;jle (Op. KapJIOBL\l1, 1934) 174.
182 A-p MI1\11. C. <PHJI'I1,lO"BHh

YnoTpe6a liI1JTJ~Ma11: lllVLpefbe lil1'JII1MapCTBa y HaUJl1M 3eMJbai\f3 y RajTell1lhoj

cy Be311 ca lID1pefueM Op11:jeHTaJIHOr rpa~CKOr }KJ1BOTa 11: ~ryCJIl11\1: aHCKOr Ha'-IWHa
)K11:BOTa lllTO ce BI1,1l;11: OC06l1TO no TOMe ~a rOTOBO HeiVra MYCJI11:MaHCKe Kylie y rp3'~y
HI1TI1 60Jbe MY'CJII1MaHCKe Kylie Ha ceJIY y KOjOj He 611: 611JIO lil1JIllM3 Kao. 11 no TOMe
~a cy ynoTPe6a 11 113pa~a liJfJII1Ma y PalllKoj (CaHI,IaKY) 11: Y BOCHI1, r~e je MemOBl1TO
CTaHOBHl1111TB (}, npBo6aTHo Be3aHe 3a BcllpOlli 11 3a MY CJIHMaHe, a O~ fu11X cy }e II,pY-
311'MaJTe 11 Xpl1lliTIaHCKe Kylie. H11:BQ )KI1BOr:l'HOr cTaH~a p a H Ha'-IHH )Kl1BOTa cy rJIaBHl1
'-IYI'Hl10'.u;l1 KOj11: YCJIOBJbaBajy yrroTpe6y a oH~a l1'3a311Bajy :vr IIp0I13BO~fuy liYl'JTJ1Ma.
TprOBl1H:Y 11 np011 3 BO~1hY lil1JIl1iVf3 cy nOTCTI1u;aJIe 11 BeJIJ1'Ke nO'Ppe6e Y hl1JII1
MI1Ma 3a YKpallIaBafue I,I3Nl11ja. Ha MC11Q.KY .ey I,IaMl1je 11 MaY30JIejl1 (TYPDeTa) Y'xpa
lllail3aHJ1 cxynou;eHl1M liI1JIl1:\1IDIa 11 paH11j.e, na cY TYPl.\11 npeHeJIJ1 Taj OD'l1'iaj 11 y 6aJI
KaHCKe '3eiVIJhe. Ua.;vIl1je cy BeOMa oCKyA'He Hai[\'leIlITaj eM Hl1T11 y ful1Ma l1Ma KYJITHI1X
C.JIJ1:Ka a CKYJInTypa, a SepH11U;l1 y ful1i\'ta o&aBJbajy MQ.JIVtTBe 113YSH11 cTojelil1, KJIe
'-Ieli:vr 11" carHyT11 .ao rraToca. C1101ra je pe~OBIHO na'TOC 3acrpT, na 'ce I,Ia.lVIJ1je He MO!'y
Hl1 3a'wI11CJIl1T11 6e3 npoerl1piKe. 0611:'-IHa je cTBap ~a 11 Heyr JIe~He ceO'CK'e I,raMJ1je l1Majy
nOlKoj11: lil1.JI aM , a BeJIl1Kl1M I,I3M11:j'aMa no rp3'~O'B11:1VIa Mory ce Bw~,eT11 '-Il1'TaIBe 36l1ptKe
CKYTIOu;eHl1X TIl1JIJ1Ma. ITo yrJIe.ay Ha I,Ia,M l1je, YI xpmuliaHCKe L(1pK Be, npa.sOCJTaBHe 11
KaTOJIl1"'-IKe, YKpallleHe cy lil1.Jll11VI l1.iVl3, KOjl1Cy HM npHCTYf3aJI11 KaG ~apOBl1 o,~ sep
Hl1Ka, H y u;pKBai\f3, OC06l1:110 y BOjiBO'~l1:Hl1, Mory ce BH~eT11 '1J1Ta.se KOJfeKI.\l1je
li11.JPAMa.
OpH aru:eHTH :Ha Ii:vrJI11'MJ1:J."Vla, a TO OHl1: Q)J1rypaJIHl1, MQ.ry ~a 'Ka)KY o~aXJIe. H
Ka~a cy noje,n;YIHe wape 11 MOTH'B'H MOrJIJ1 ~a ~ol)y . HHje BepOBal'HO p;a lie ce aH3JI1130M
THX eJIeMeHaTa p;oliH yf ~O OAI'OBOpa Ha nHTafu0 O nOjpeKJlY l1: CTapOICTl1: liI1'JI11MapCTB3
KO~ Hac OpHaNleHTaJIHl1 MQr:rl1:Bl1: ce JIaKO npeHoce, ~OJIa3e y M.OAY 11 YTIo-rpeoy ,Il;a
Bp eMeHoM OnT H3Jrl)y, HllI'-Ie3HY, n O'111"I'O HX .[110THC'H,Y 11 3aMeHC APY.f'11. ,Il;OBOJbHO je
Kao npl1M'ep HanOMeHYT11 ca'VIO T3B. Palll!11li eBY lllapy Ha HHPOTClU1M TI'XJIJ1'MH'Ma, Koja
je y'CTBapl1 wapa ca K3BKa3a , nomT{) je ITO je~mM li1-fJIJ11VlY l1:3 ,Il;areCT3Ha, lllTO ra .i'e
Ha MCTOKY Jia 5aB110 n)'KOBR11"K PallID11i Ka~ je rrpaT110 KipaJb a Ml1JIaHa Ha fuerO'BY
nYTOBafuY no MC110KY (1889) , KpajeM 19 BeKa nopY'ieHa l1:3pa.n;a Taxsor liHJI'l1Ma y
IT11POTY 11 O~ Ta~a ce Taj 06JIJ1K o,lJ(oMaliHO y ITHpOTy, rp;e cy ce l1Ra"!e liIJ1JIHM11 H3pa
l)YlBaJ1H 11 npe Tora. YO,:l[J1Te, I1l1:POTCKH li11JI11Ml1:, palJeBH nO,CJIe~1b11X ,lJ(eu;eHl1ja, 3Ha1'H()
ce pa3J1HKyjy no wapaMa O)]; OHHX pal)eHHX rrpe 80 J1 Bl1:111e I'0;D;11H3. TaKBOir npeHo
lllelba 0pHaMeHTa\Jurnx MOr:l'l1Ba 611JIO' je }f paHl1je, caMO WTO 1"0 Hl1je OJIe)KeHo. Ha
36l1:pKaMa li11ID!Ma y Halll111M ,MY3ejHiNIa MIQ)Ke ce caCBl1.:\1 JIeno nOC ~TaTpaTH 'KaKO cy oe
mape Ha tiYrJIHMl1Ma ;VrelbaJIe :vr KaKO noj e,!l,J1H11 nepHO ~11 11i\rajy cBoje KapaKTepH'cr11:'-IHe
mape. TaKO , Hanp., HajcT3!p11jl1: ()'iYBaHH TIYfJI11j\1H H3 BojBO'D;J1He YKpallleHl1 cy npeT
cr3'BaMa pH'1'yaJIHl1X rrpe,ll;Me'1'a (pwnH,n;e, HKO'Hle, KaH~11JIa l1: ~p.) , 3aT11'M - y )];06a
pOMaHT113Ma - jaBJbajy ce M()1fH.BH Kao: u;apCKl1: )];BOp, BYfJIHHCKe 0'111, )];eBoj'a'' ixa
6a1llTa, cp.n CKa cJIo60~a, wr,n;., ,n;a ce Haj3a~no.ia'Be TI11,Tf11MH ea lllapaMa 11>3 pa3HHX
)KypHaJIa: KpynHl1 QBeTOB11 .1I.aJIe H py>Ke, Cy~OBH ea U;BelieM (nJIYMOKIIU1;p o,n;
HeMa'iKO,r BlumengeschirT), ,11 T)];. C ,lJ(pyre CTpaHe, Ha TI11JIHMIJ1Ii\ m ey BeOMa 'ieeTH
opHaMeHTI1 reOM.eTp110KH, OCo5HTO p01\1I6, KOjYf ~ajy i\'IHO,rO, iVIalbe MoryliHocT11 3a y'1'Bp
l)Hsalbe Be3a' y lil1:JI'l1MapCTBy, jP ce TaKB11 opHaMeH'1'11 ByKy oA rrpel1'CTOpl1CKYllx
BpeiVIeHa 11 pacnpoerpalbeRl1 cy Ha WHpOKOM npOCTpaHcTBy, a BPJIO JIaKO Hl:crajy H
6e3 y.KaKBl1X Y'f'H.u;aja ca CTpaHe , je,!l;HOCTaBHO nO~ YT1111.ajeM MeXaH11:'-IKOiP npOlleca
TKafua.

III
HeMa yonwTe HH,K aXBHX no~aTaKa, 6ap 38!Cal,n;a, ~a je y 3eMJb-3Ma y rpaH'Hu;aMa
,n;aHaWlhe J yroc.rraBJ1je 611JIO :a,e caM'O H3pa',lJ.e Hero 11 yno11pe6-e rrpaB11X lil1'Jr11l\'[3
K.Jle'-IaHHX HJIH Y3JI'aH11X - y Cpe,lJ.Ihe1\f BeKY. Mopa >ce np e'lmncraBl1:TI1, Mel)YTIfM, ~a
je no KyliaMa 11i11YTIHiYljl1X Jby;:n1, BJIa'creJIe, MOrJIO, 6l1:TH pa3HHX npo.cTlIrpa'ia H 3a>C'1'I1
pa'ia ~OJ\lla:he HJIJ1 CTpaHe 113paL\e. ITOY3)];aHO je 6HJIO no u;pKBa,l'.>JIa cxynou;eHJ1:X 33'BeCa
11: npeKpHBa'ia op; 'CBl1JIe, KOjH cy YKipallla1BaHl1 Ete30M, H He'KOJTJ1KIQ TaKB'l1:X YMeTHH'iKH
pal)eHJ1X Ca'-IYSaHO je ,n;o ,n;aHac.O)

Ul JI. M H P K o B I1 h. ~KBeHl1 YMeTHI1'iKVl se3, YMeTH W !KH nperJ1e,ll, I (B!(}rpaA. 1937

-1938) 298-300.
 183

K. Jvrp~':leK je Hamao Her,L\e IlO,L\aTaK ,L\a ce Beh OKO 813 Y Ce0CI01M Kyhal\m OKO
ApKa'W 10IlOJIa y TpaKY1jY1 IlOMY11he 60raTCTBO liY1JIY1Ma. 7 ) IIY1TaI-be je, M eljyn1M , KaKB11
cy CTBapHO 6Y!JIY1 11 r,L\e cy paljeHY1 TI1 hY1JIY!MY1. Jep, Kao WTO je Y!'CTaKao Beh Jf E.
M v1HU; , Ka,L\ ce pa,L\Y! o IlOlVIHJ1IMa hY!JIYfMa y CTapOM Y! Cpe,L\'H:>eM BeIKY, HYfCMO YBeK
CV1rypHJ1 ,L\a j e lil1IJIJ1.iVI OHO WTO 'c e IlOMY1I-b no,L\ TV1M J1lVleHOIM: ':lC1'O 'c y Il0',L\ TlfMeHOM
hV1.ITI1Ma :rrpOJIa3V1JIY1 Be30BV1 YI 6pOKaTM. 8 ) Ila TIf MY! ,L\aHac 30-BeiVI'0 hY!JITlfMO'M pa3H Bp-eTe
IlpOCTTlfpa':la 11 IlpeKpY1Ba':la paljeHe TIf y ,L\pyrV1M TeXH.Y!KaMa. C ,L\pyre C'I"paH, TpalKV1ja
je 6JIJ13y D;apV1.rpU,L\a y1 Ta,L\a HaCeJhe'Ha rpL,TJ1l\1a, Ila Taj IlO,L\aTUK HY!je O,L\ OC06T1fTa
3Ha':laja 3a nY1TaI-be O 5T1fJIv[MTlfNIa KO,L\ JY2KHY!X CJIOBeHa: II;apV1rpaVJ; je O,L\ CTapJ1He 6V10
Ba2KHO Tp2KY1WT h"!>JIVIlVra, a KJIe':laHV1X M3paljeB!lfHa 6T1fJIO je HecYM1hTIfBO KO,L\ rpKa
Bell. y CTapOM BeKy.
Bir3aH'I'Y1'CKV1 K1:bTlf2KeBH11K Me'I'OXMT, KOjJ1 je J1Wao Ha ':leJIY B'Tlf3aRTV1ClKor nO
CJIaHC'I1Ba y Cp6V1jy 1298 y1 KOjM je OIIJ1-eao TO cBoje Il)"TOBaIhe, V1'3'HOCY1 p;a je IlOCJIaH
CTBO, nOLU1'O je, V1,L\Y5Y1 O,L\ COJIYHa, npeLUJIO I'PUHHU;y, HaWJIO KpaJha y HeKOM MeCTY
,L\OKJIe MM je KpaJh Y1311llIaO y CpeTa1he (IlO JV1tpe'qKY: y CKOnJhY). KpaJheB p;B0Ip
6.mrcTawe CBJ1JIeHI1JVI 11 3JIaTOM YKpaWeHJ1M HlaMWTajeM , KaKO je TO M,eCTO .npeBe0
M. AIlOCT0JIOBJIfh. 11Ha':le, CBe je y OIl5e 6V1JI.O WTO' JIemlle ypelje'HO TIf )'RpallleHo.
YKpaTKO pe':leHO, CBe 6eme Y',L\ewe'H() IlO pOMejcKoM YKYCY y1 IlO u;epeMoHJlfja.rry u;apCKor
(Tj. BJ13aHTI1-CKor) p;Bopa ." ) Y CPIlCKOrM VI3,1laI-by I1CTopV1je Cp6a ()',L\ K. JY1p"!eKa, Me
TOXJ1TOBe pe':lY1 'c7t(7tAot<; 'tE am/;<; o OO!W<; &npi7t'twv o"fjPtY.ofg 'tE xcd xpuomihOl\; npe
Be,L\eHe cy: p;BOp. , . cjajHo 5Y10 YKpaweH OBJ1JIeID[M J1 3JIaTONI V13'Be3eHJ1M npOCTJ1p
KaMa. JY!pe':leK jorn V13HO'CH ,Dia -ey y ceOCKV1M KyhaMa MeCTO TaKBJ1X npOC'I'V1paKa
6V1JIa 5e6a,L\.10) O,L\aKJIe J1 KaKBe cy 6Y!JIe Te CBV1JIOM Y! 3JIa"l'OM npo.1'KaHe IlPOCTV1lp'K e y
,L\BOpy KpaJha MV1JIYTVIHa'? CvrrypHO He IIf3 Cp6Mje, y KOjOj Ta,L\aTellLKO ,L\a je 6V1JIO
V13pa,L\e TaKBV1X TKaH.l1Ha. MeTOXJ1T, 'IJaK, O,L\rOBOpJ10 je nocp,L\HO Ha TO lI1MTa1:b'e : CBle y
):\BOpy 6ewe Y,L\ellleHO ITO BV13aHTJ1CKOM yxycy. ,[(aKJIe, alKo cy TO J1 6vr.nVI KaKBJ1 hY!JUlfMJ1
11JIY1 5 'VIJI:vrMJ1..i\oIa CJTI1':lHH npOCTY!pa'!J1., OHH cy 6HJIJ1' 'TIfl\offiOpT C .MC1'O'Ka, WTO, je CaCBJ1M
06H':lHa CTBap !nOWTO ce Ta,L\a J1 ,L\pyTa JIYKCY3Ha p06a" Kao', Hanp., CKYIlou;eHe TKa'HJ1He
H rOTOBa 'O,L\eJIa, HaKHT H CJI. , YB03HJIa y Cp6Hjy IlOrJIaB11'I'O J13 BTlf3aHTHje. ,[(a cy, rraK,
6HJIJ1 JIf1'vffiOpT, J1 TO' 6aw J1'3 Bl13aHTI1je, I1MaMO rro,cpep;H'Y IlOTBP,L\y V13 Kpaja 3HarrHO
,L\'aJIeKO Ha CeBepy, H TO V13 I1CTOr BpeMeHa Ka,L\a je M M ,eTOXl1'I' 6IIIO y Cp6l1jl1. YrapCKJ1
KpaJh BJIaro1CJIaB OO,L\apl1o, je, 1297, l1!pKBY Y BeCnpV1'lVlY, Koja je 6vma ,nopyureHa JIf
OrrJha'qKaHa, jeLJ;HJ1M eMOM y HaKHa,L\'Y WTO cy joj OITJha':lKaHJ1 CBI1 ,L\apOBI1 KpaJheBa
H KpaJhI1u;a, rrO':l6Blill1 O',L\ CB. CTeBaHa; Meryy OIlJba':lKaHJ1M CTBap'l1UVIa cy 6HJTa 11 24
11
BeJIMKa rp'tfKa 511'JIl1IMa. ) Ha.2KaJIOCT, ID1je HaBe,L\CH rrpa'B H J13BOP Tor nO,L\aTKa, K 'Ojl1
M'02K,1la ca,L\p>K!I{ jom KOj y rroje,L\I1HQiCT O TTlfM 5J1fJII1M1If'Ma. YrapCKI1 KpaJbBH '!'Ora
BpeMeHa 6HJIl1 cy, WTO 'Dpe6a Ha.nOMeHYTJIf, y TeCHJ1M PO,L\6V1HCKJIf'M B63aMa ca BW3a>H
TI1CKI1M J1 paTIIKI1M B,rraAa'Pvnvra, 11 M1forO ,L\OU;HI1je eBpO'IICKI1 ):\BOpOBI1 l1 OOlr aTa.WI1 J'BO
3V1,ITI1 cy 5T1f.lIJlfMe 113 II;apwrpa,1la. TaKO, Harrp., rrOJhOK>'r rrOCJIaHJ1K OgHeo je n3 II;apV1
rpa,n:a, 1575, n:ope,L\ OCTaJIOra 11' ):\Be 6aJIe cKyrrou;eHV1x IU1JIHMa, KOjI1 -ey M02K,L\a KyrrJheHVI
y AHKapl1.12)
IIoCJI KpaJha MV1.lIYTI1Ha YTI1u;ajl1 113 BJ13a.wl'I1je y Cp6J1jH pa>CTY, JI{ Ha ,L\''BOPY
ce yBO,L\'e B~3aH'I'l1CKJ1 cj 'a j H paCKom. BepOBaTHO, ,1la je C TI1M WllIJIO l1 ,L\OHOIW'1:be l1
ynoTpe6a h I1JI'J1Ma , aJIJ1 .o TOMe HeMa Hl1lKaKBoV1X nO,L\'aTaKa.
TIpBJe BeCTI1 'o ynO'I'pe6H rrpaBMx hHJIllIIMa KOLJ; Hac cy TeK 113 BpMeHa. rrOCJIe
,L\OJIaCKa TYPfliKa y HaWe3eMJb l1 Be5V1HOM ,ce l1 pa,1lJ1 O ynoTPe6J1. hJ1'J Il1Ma KO,!]; TypaKa
HJII1 JVlYCJIl11VlaHa Y HaWI1M 3eMJhaMa 11JIJ1 Imp: VIMyliHV1jHX l1 OTMeHJ1jV1X Cp5a. Be5 y

.) Dr. C o' n s t a n t i n J ir e e k, Das Fi.irstenthull'Il Bulga;ri,en (Pl'ag, Wien, LeLpzig,

1891) 2;04.
e
S) E u g n e M li n t z, L a Tapisserie (Peds, A. Qua:ntin, 1883?) 15,
n) T O lJ, o' p a M e T o X f1 T a, rrOCJIB-HJoI:l1a o ,L\Jo\ITJlDL'VraTCIWM rrYTY Y Op6Jorjy rrOBO,l(()M JKelUl~6e
Kpa<lba MHJIYTHHU c.a CI1'MUHI1,!lOM ro~HHe 1298, C rp'fK:O,r 'IT1;::I6B'eo M . ArrocTOJloHoHh. JIeTOlf11'1C
MaTJ1qe cpllcKe, 216, CB. 6 (19-02) 42.
10) K. J 11 P e '-! e K - J . P a. lJ, o H YI h, J1 C'I1o.pJolja CpOa, III (EeoI'pa>,R, 1923) 279-280.
11) CT. IVI 11 X a JI I,I H h, IIpaaocJlaBHa en!orcIWITHja y BeCrrpYlMY (HOBH CalJ" 1935) 40.
l") A. p e cp 11 K, COKOJIOBI1,h (CaIPajeBo J 927) 216 .
184 .n;-p Ml1m. C. <t>HJJHiI1oBl"111

Ba3a.11Hoj Cp6l1jl1 , npe na,L(a ,n:eCnOTOBI1He, wl1pe ce TypCKI1 yrHJ.WjH; TypCKora jc

6H.110 MH.oro Y onpeJVU1, o~e,.11y, nocyi)y, Kao: TYPCK11 Ta.11aM6aCV1, 6 y3,L(0iJ3ai!-IH, HO}KCBI1,
KO!-bC'Ka OlnpeMa , 6aKpeHo nocyf:je, npOCTIlpKe, HT,L(.l:J)
Bpe,L(11 ,L(a ce nOMeHe v1 je,L(Ha HeTaTJi1BHa -qJ1lheHJ1~a Koja ce TWle ITHpoTa, M6CTa
n03Ha'I'Or y 19 MJ 20 BeKY no hJ1.11HMap-cTBY. B epTpaH,L('OH p;e .11a BpoIU1jep, ,L(BOpaHJ.fH
6yprYH,L("CKOr BojBO,L(e cI>J1J1Yma ,n:06por, npOJlyToBao je 1432-1433 Ma.110M A3HjOM H
Ba.11K2.HCKJ-!M ITOJfYOCTpBOM. Y HeKOM MeCTY Ha nyTy H3Mef:jy Bpyce J1 I(apHrpa,L(a
BJ1,L(60 je npBH n y T KaKO ce y TypcK:oj npaBe TI.I1.11J1'1\U1.U) IToc.11e je npomao 11 Kp03
HaJ.J.J. IhrpoT 3a KOjJ1 Ka2Ke ,L("a je ,L("OCTa Ma.110 MCCTO; Y Bapormr je Ca.1Vro Ma.110 TypaKa. 1 r.)
IIpeMa TOMe, Hl1je HJ1""fa.110 BepOBHTHO ,L(a je Beh Ta,L("a OH.110 J13pa,L(e hV1.11V1Ma y lIJ1pOTY.
CeM C MCToKa, y Cpe,L(!-beM BeKY j-e MOr.110 6V1TJ1 J1 CBaKaKO ,L(a je 611.Tl0 J1 YBO!3a
hl1.11'HMa ca 3ana,L(a; rp;e je 113pa,L(a h MmfMa Beh 6H.11a pa3BJ1jeHa: y cI>paHIJ;Y'CKoj 11 EH
rJI'eCKoj 611JIO je H3pa,L(C h11JfJ1lV1a nOY3p;aHO O,L( 10, Y HeMa'-IKoj 0',1]; 12 BeKa. Am:!, J1 Ta
J13.pap;a h11.11l1l\'Ia Ha 3aiI1a,n;y pa3BJ1.11a ce no yr.11e;n;a!-by J1 no,L( yTY!~aje;VI hl1JfHMapC'rDa
Ha MCTOKY. M02Ke ce n01WI1WJbaTYf J1 Ha TO,L(a je KpaJbH~a J e.11'e Ha AH2KyjcKa (,L(oJ.J.J..11a
y CpOJ1jy OKO 1245, ylvrpJIH 1314) npeHe.11a y Cp6Hjy ca 3ana,L(a n:p'KO cBoje WKO.11e
3a p;eBojKe Y Bp!-bal..l.l1Ma 11 HeKJ1 Ha'-Il1H TKa!-ba hl1J111.'Vla, aJfJ1 j e TO 3aca~a ' call'lO C'M'e.11a
npeTnOCTaBKa.
KapaKTepI1C'I'I1'!H.O j e p;a ,n:y6pOIB'-IaHV1 Y 16 BeKY ry BPCTY rrpOJ1l3BO,L("a o6J1'-I!H0
30BY pe'-IJ1Ma Koje cy npJ1MJbeHe oa 3ana,L('a (carp.etta , tapetto, tapetta), J.J.J.TO 3iIfal..IJ1
,n:a cy I1X yn03Ha.TlJ1 :rm.jnpe ca Te c1'paHe.
Ha pa!3BJ1TaK hJ1JlJ1MapCT'Ba KO',L( Hac 611JIO je Hecywr1-b'MBO YTJ1~aja ca 3ana,L(a.
Je,L(Ha BpCTa J.J.J.apeHOT npeKpJ1Ba'-la Koja 06J1'-1HO y HapO,L(Y np0.11a3J1 no,L( H'MeHOM
flJ1.11J1Ma , a Koja ce l1:3paf:jyje J1 ,L(aHaC y CpeMY, BepoBaTHo Jo[ ,L(pyr,L(e, 30Be ce BeJICH1~C
J1JfJ1 BCJICHau;. Be.11eHa~ Y CpeMY , KOjJ1l ce YTHYI'peOJbaBa 3a npCKp!WBaI-be KpeBem J1
3aC'rYrpaI-be no naTocy, y ~e.11J1HM ce TKa nOMohy qyHKa, Y '-Ie'I"I1pJ1 H11Ta, J1 wapa c e y
TKa!-by. To l1Me ynyhyje Ha rpa,L( Ba.11e~J1jy. Ha2Ka JIOCT, 3acaJ(a ce He M'02Ke pehl1
HJ1urra o Bp M eHY Kap;a J1 Ha'-lJ1HY KaKOI je ,L(iOW.110 AO Tor YT11~aja . Je,[('aH ,n:y6pOH
'-IaHJ-fH J1MaO je 1567 je,L(aH hH.11J1M " di Velenza (B. CTp. 185); Be.11eH~e ce nOM111-bY 1651
Jo[ 1655 Y O,L(HOCJ11Vla norpaH'I1'-1HI1X TypaKa J1 XpBaTa aJ1I1 ce He Bem:! r,L(e cy paf:jeHe

(B . CTp. 187).
3aca,L(a, Mef:jYTl1M, He Ma HJ1KaKB11X ,L(OKa3a ,L(a je Y Cpe,L(I-beM BeKY 6J1.110 y
HaWl1M 3eMJhaMa 113pa,L(e Y3.11aHJ1X J1JfJ1 K.11e'-IaHJ1X hliWJ1lvr.a. qaK He 3HaMO nOY3,L(aHO
HJ1 KaKBor cy OOJll1Ka J1 nOpeKJIa 6H.11H npOCTI1pa'-l11 KOjH ey y TO BpeiVI,c KOJ( Hac
y,nlO'l1pe6JhaBaH11.

IV
MJ1xaJ1.11o KOHcTaHTHHOB11h J13 OCTpomr~e, KOjJ1 je 6HO jaIhJ1'-1ap, npJ1'-1a KaKO
cy nOC.11aH11~J1 nOC.11'e,L(!-ber 60caHCKor KpaJha CT. TOMaIlleBJ1ha OHJIVf ~OW.11J1 CYJrTaHY
Y Je,L("pe!He 1463 u KaKO je Ta,L(a MJ1Xa11.110'B 6paT, TaKof:je jaI-bH'-Iap, '-IyBa.p ~apCKe
6.11-arajHe, npoc1'po 11M hJ1JfJ1!VI KaLJ. cy J.\Oill.11M KO,L( !-bera lVlexMeJ(-nawa11 McaK-nawa.
M11Xa11.110 joJ.J.J. J13HOCJ1 npH'-Iy O hJ1.11I1MY ca K-or je Tpe6a.11o Y3eT11 ja6YKY, KOjy je
CTaBJ10 CY.11TaH Ha !-bera a' J(a ce He CTaHe 'H'OrOM Ha hJ1.11HM.16 ) Te ,H'CTe rOJ(l1H,e, 360r
n'ponacT11 BocHe, CK.110H110 ce 113 BOCHe y MTamljy 60CaHCKJ1 BeJfI1Kam IIpHDJ1c.11aB
BYKO!I'11h . Y I-berOEY TeCTa.MeHTY, KOj11 je nYrcaH y MJIeru-ura 1475, IIO.M Ulhe ce weCT
h J1JfJ11Vrl3.. 1 ,) He Ka2Ke ce KaKB'11 ey HJ1 r,L(e J1 Ka.,L('a cy Ha6aBJbeHH. AKO cy TO Y'Otn[lJTe
6li1..11M KJJe'-laHl1 HJ1J1' Y3.11a r-fJ1 hH.11J1':\1J1, MOrJJ'J1 cy 6UT11 C MeTO'Ka a J1 ca 3ana.,L(a, a OH
11X je Morao Ha6aB11TH J1 nO O,L(.11.aCKy 'M3 BO'c.Hle.
1I0"leTKoM 16 BeKa hJ1Jll11VfJ1 O;rJ;H!OCHO npo-cn:!pa'4:J1 cy '-ICTJ1 Kao ,L(60 nOKyhaH
C1'Ba y J(y6poBa'-fIKHM KyhaM1a: 6r-fJ10 mc je ca 3arra,L(a , OC06HTO 113 cI>.11aHJ(pJ1je, 'arIJ1

1'1) K. JVlpe'-Iel{ - J. Pa,l\oHl1h, MC'l'opHja Op6a, IV (Beo!1pa,,l\, 1923) 154.

J') BepTpaHp;oH ,l\e JJa BPOKJo!j ep, IIYToBaIbe rrpeKo MOlPa (Beol"p3>,l\, 1950) 85.

iC') HalB . ,lJ,e JIO 127.

JfI)r.JlaCHIofK CprrcKOf y<IeHOr ,lJ,PYWTBC1 XVIII (Beorp.a,l\, 1865) 146, 152..

17) CT. C l' a H o j e B Jo! h , M3 Hame npOWJJOCTI1 (Beol'pa,lJ" 192-3) 106.

 185

BMllle C MCTOKa M M3 MYCJIl1MaHCKe AcpPMRe (Mo:m:):Ia cy ce MCTO'1!ha-q,KM h 'MJU11VI'V1 Y

.IJ:y6pa:BID1KY rrojaBHJIM M paHMje, aJIYf o TOMe HeMa ITO):l'a TaKa). He1<oJIJ1Ko nO):laTaKa
nOKa3ahe KaKBMX je CRe hMJIMMa 6vfJIO y .IJ:y6POBHMRY y npBa ):IBa ):Ieu;eHJ1ja 16 BeKa.*)
Y KyhM MBaHa ):I,e AJIerp.eTMc OMJIa cy duos carpettas mo'r escas (Div. ,c anc.,
KIb. 96, JI!I1'CT 209, rG):I. 1502-1503); Y j):IHOj KyhYf 6V1'.JIa cy Ha KOB'1e3V1'Ma ,n;Ba TypcKa
npeKpJ.1Ba'1a (doi copertori turchesche; Div. canc., KIb. 97, JrJ.1CT 118, l'a,n; . 1503-;505),
je):\HCJ. ):Ipyra Kyha V1MaJIa je carpetos tres turchescos (Div. canc., CB . 99, JIJ,1CT 85, ro.):I.
] 506-Ei07) ; Mel)y CTRap)iflWa, nOK. TOMe KpecMaHOBMha 6MJIa cy M dui carpetti
ragusei, una carpetta turchescha granda, un altra ,c arpetta turchescha (Div. can{:.,
CB. 100, .JIMCT 145, 1'o.n;. 1507-1508); <ppaIbo ):le 3a",'1aIba J11\~ao je unam car,pettam
de Flandra (Div . canc., CB. 102, mrCT 76, rO):l . 1509-1511); y KyhJ.1 JIeKapa MaTY!je
):le IIO!p.cpMpM una carpetia moresca, una carpetta de Fiandra (Div. canc., CB. 107, JIJ.1CT
13, ro.n;. 1517-1518); y iI10IJMCY cTBapM AH,n;pMje EeHKJ.1ja nOMY!lhY ce una carpetta
fiandra, due taptj, fiandrini (Div. canc., CB. 108, JIJ.1CT 2; I'O'):I. 1518); y je.n;HoM n OollMcy
cTBapM J.13 1518 tre carpete ponentine et una carpetta Ragusea grande (Div. {:anc .,
CB. 108, JIJ.1C'l' 7, I'Qo):l. 1518-1519); Y KyhJ1 T a!l i3ej a MJ.1x. .n;e P ecTM, y CaJIM, due earpe tte
Ragusee (Div. canc., CB. 108, JIV:!'CT 2, rO):l. 1518-1519); y nonJ.1cy cnapM JIopeHu;a
Eapxepl1-ja nOMMJbe ce una ,c arpetta barbarescha (Div. canc., CB. 108, JIMCT 85, rO):l.
1518-1519); y nonMcy CT:BapM 6eOrpa):lcKOr TpwBu;a MBaHa Ba6aje, Hai)eHJ1X y Te
MMlllBapy, nOlVIJ1l-bY ce una carpetta di Valen'lct M na.JIaBHa tre chilimi (Div. canC.,CB,
152, JTMCT 50 Jo! 51, ra,n:. 1567-1568).
IIope.)J, ftJ.1JIHM,a KOjV:! cy .n;ocrreBaJTM KyrraBI1HOM, 3HaTaH 6paj hM'JTMMa c MCToKa
,n:acneo je y .IJ:y6pOBID1iK y BV:!):Iy ):IapOBa lllTO cy 11X, no CBOM 06wrajy, CJIaJIM .IJ:y6po
Ba"fKO.j Peny6JIv:!~Yf eYJITa:HIIIf, BeJI'I1KM Be3V:!p>V:!, 6erJIep6e3V:! v:! ):\IpyIM rrpeT,CTaBHMU;M
TypCKMX 'BJIaCTV:! ca Kojl1Ma je Peny6JIMKa O):lp:m:aBaJIa Be3e. TVI ):IapoBM cy 6eJIe:m:eHM
y .IJ:y6pO'BHI1KY y HapO'lH're KIbl1re (Dana Turcarum, ):IBe KIbMre) y TaRY '!'pM BeKa.
EMJIM cy TO BeflMM ):IeJIOM TypCKM h J.1JI M M'V1, y3):1e, ):IOJIaMe, carp yU;M , ce):lJTa. Me!)y
rrp,MMep11'Ma. IIITO MX je t06ja'BMa JI. BajHoBMh cy M OBa ):IBa: 1519 pYl\lrreJIYfcJ{V:! 6erJI ep6er
je rrO'CJIao 'I'pJo1 h'V:!JIV:!Ma (tapeti) Bpe.n;Ha 15 ):IYKaTa, a 1582 BOjRO,rr.a V:!3 Xepu;erO:BMHe
):IaHeo je Ha ):Iap M je.n;aH flV:!JIMM (tapetto).l S)
EMJIO je, ):IaK.rr;e, Ta):la no ):Iy6pOBa'1K:I1M Kyfl<lj\oLa npeKpM:B,a 'laM.JIM npOCTVrpa'1,a
KOjM cy, y norJIEo):ly Ha npOBeHMeHU;Mjy, 6MJIV:! BeOMa Ipa3JIM "fV1Tl1. EMJIO MX je ca 3ana~a
yonurre, noce6Ho M3 <PJIaH.n:pMje M BaJIeHmrje. EMJIO 11.X je, 3aTMM, Ma.BarpOKMX M
TYPCKMX, lllTO je CBe CaCBJ11I'[ ,rrpI1.PO):lHO C 063MPOM Ha :m:MBe Tpro.Ba'lKe Be3e .IJ:y
6pOB'1aHa. Haj3a):l, OMJIIO je M .n:y6pO'Ba'1KI1X. 3Ha'1'a jHo je ,n;a j.e 3a trnJrnM y 3ao
CTa'Blll'I'VlHJ1 .IJ:y6.pOB''tJaHVlHa y Tel\of:J1IlliBapy ynOT'peUJbeH 6alll Ha3MB flHJII1MY!; l11Ha'le
.IJ:y6pOB'tJaHJ1 Ce Te BpCTe 30BY carpetba , pei)e tapetta.
Ha OCHOBJol I'OplhV:!X nO):laTaKa He MO}!{eMC 3HaTM K.aKBM ey furJIH 0liJi[ TypCKI1
J1 MaBapCKI1 flMJIYfMJ,1; TypCKV1 ey MOrJIJo1 6MTM Y3.JI,aHI1 MJIM K.JIe'tJaH11, ,a Ma'BapCKI1 caMO
KJIe'1aHM, jep ce KO'):I lbJ.1X ,n;pyK'lV:!jV:! M He v:!3pa1)yjy. CBe j e TO, MITa'K, 6MO YS03.
Ha O'BOM Mecry j1li\~ecHo je HanoMeHYTH ,n;a MMe flMJIoV1Ma na HeKoj06JIaCTM,
MecTY MJI;Jo1 Hap o;n;y , He Mopa Y'B8K ,n;a 3Ha'll1 M Henocrp-e,n:HO nOpeKJIO O',n: TOT HapO')J;a
V:!JIJ,1 Vf3 Te 06JIaCTJ1, j ep -ey ee TalKBa l1JV[eHa 3a.n:p:m:as aJI a M Ka):l cy coe hMJlV1MJ,1 y
O,nHOCHOj 'I'eXHJ1IJ;M M3pa1)V1BaJIJ,1 .n;aJIeKOI 0):1 06JIacTvt: vt:JLJ1' HapOI):l<a -q'Mje 'VIM,e Ho,ce. Ta,KO
ey ce J1 y caMOM IIapV1'3y M3pai)V1BaJIVf o,n; Kpaja 13 HeKa capau;eHCKM liMJTI1MM; y
CapajeBY ce OOM'lHJf rrMpO'TCKI1 flMJIVfiMM, HCl!5aBJbHM npe 1878, 30BY YPYMeJIM}cKMM,
Y 'HeKY!M HalllM'M KpajeBV!.l'VIa ce w.3ipai)yjy BeJIeau;e, 8, Kao lllTO je ,n;06p o no31113'1'0 ,
y HO'!mj-e Bpe;Vle ce B'eOMa pa'3BMJIa V:!3pa.n;a rrep'CM{:KV1X hMJI'V1Ma, KO.jM ce n.o):l Tl1M
MMeHOM M 'Vf3BOse. IIwl1a1Ibe j.e KaKEVI 'cy 6MJIlf 0HJ1 .n;yOpORa'IlKM flJ1JIVfM'V1, ~OjMX j 'e
6MJI'0 BeJTI1Kl1X M 06V1"lHl1; C Haj BepO'BaTHJ1 j e je .n:a cy TO' 6J.1JIl1 HeKM npeKpMBa'1M V:!iJIJ.1
3aC'I'Mpa'1'11 pa1)eHI1 100' 3ana'.r\HMM 06p amJ;I1Ma, IJOlll110 ee .IJ:y6tpO'BID1R y 110 BpeMe y
rrorJIe,n;y ype1)elha Kylie nO'1M'I be yrJIe,n:aTM Hia 3ana):l, amr je J\oIlOryhHo ):la ee pa):\MJIO

';') CBe re rro~aTK e, Ko.j'e je I1ClIl1CaJIa 113 Klhl1ra Diversa cancelIariae, CT8BI1JI.a MI1 je Ha
paClIOWTar<llbe BepeHa XaH, KY,CTOC MY3eja npl1.MefbBHe YMeTffOCTH y B eoJ'p.a,1J,y, KOjOj Ha. TOMe 11
OBOM rrpJ1JI:l1KOM ap)J.<l,Q HO 38XBaJbyj<eM.
l S) JI y j o KH e3 B o j H o B YI h, ,l(y6ip,OB HMK H Oc~mHCKO ~aipCTBO , I (Beorpal\, 1898) 84.
186 ,[( - p l\1 w.n. C. <p 11 JJ H Il OBl"! h

11 O H3pa,nH no y30p~J1l\1a ca MCToKa J1Jl11 Aa cy 'TO 6J1JIH Ka KBH JJ;OMatU! np.oCTl1p a"tfJ1
HJfJ1 3aCTHva'-ll'l , H.ali1e wapeul1I..(e. 3 a ca,rva je n OY3AaHO ca:\lO TO Aa cy ce y ,L(y6POB
H1i!.Ky Y 16 B!< y I1'3p a1jffBRJIH HeKaKBH carpetti , AOK o Ha"fI1HY IbHXOB H3paAi? 11 o
IhHXOBY J13rJIeAY He 3Ha.M 0 HvfWTa.
Mna'ie , y 16 BeKY j e ynoTpe'6a hJ1J] J1Ma y HaIlUDVI 3eMJbaMa Beh Be-OlVIa n03Ba'ra
H npO'li1WpeHa, J1 TO ynope,rr:o KaKO KOlA TYP aJKa, OAHOCHO MY C U1M aHa, TaKO H KOA
xpJ1li1ha'Hia, OAHOCHO Cpua J1 XpBaTa. T o je 3Ha1'HV!M JJ;eJIOM n OCJIe,nl1l.\a ,{HIbe'Hl1l..l;e
ll:a je y TO BpeMe Befi YlH Cl HCllllJ1X 3eMaJba 6 H.lIa y CKJl ny T YPcKe. :Vb 16 BeKa HMa
J1'OMHa ca pa3HJ1X Taqa Ka . Th1CaH.e BeCTH O TOMe HJ1CY, .AOAywe, TaKO 6pojHe, aJl1-! cy
TaKBe ll:a pe'-lHTO r OBope Aa je y noTpe6a hH.lTH.Ma y TO Bp eMe- 6HJIa BeaMa paIlU1:p 'Ha ,
MaAa ce He Mo:m:e p ehV! Aa j e 6HJIa H OrLli1Ta y TOM CMl1CJIY Aa cy ID1Jfl1Me yno'I'pe-
6Jb'aBaJIH CBH eJIo j BH Hapo a. KapaKTepJ1CTI1'iHO je .n:a ce BeCTH o hJ1JIJ1MJ1.lVla y O'BOM
nepl10ll:Y J1 ,n:O lJ,HHj '-leMO cy cpeh y 6am K'OA cTpaHaqa KOjJ1 npOJIa3e HaWHM 3e;MJbaMa
H KojJ1Ma OHH n aAajy y O'iH.
,L(aJIeKO OA ,L(y 6p oBHVlKa cy ep etteMo ce TO Bp eM e ca j e)J;H11M HeOMa KapaK
TepHCTH'iHVl:\I n OMeHOM . [ 0:[\. 1519 KyTI.lli Ha j e 3 rqJKBy BaB e,n;eIba y ceJIY Ky'ie
BHWTy , y CK nCK j U pnoj r OpM, Kli>Mra T pMO . l\IIel)y OIDGV!a KO jH -e y ,naJIJ1 npH.lTOre
Aa ce K yrm KI-bJfl'a 6 l1JI j e M Palla KOml '-lJ1l.\3, Koja j e ,n;aJIa 100 acnpH H Koj-a je
n;pJ1JIO)!{H.rra j III j ,rr,aH car/O) Y B YK OEY Pj e'-lHJ1K Y H3Hel'O je Aa ce pe'i car y no
Tpe6.rr,aB,a y B OQH H Ba pa l-bH H Aa 3Ha 'i.J1 HCTO n rTO H hJifJlVD\'l . Y HRwe BpeMe Ta KO
ce 06wIH0 30EY fulJn ; n1 y X pBaw' Ko'j , J1 TO npBeHCT'B eH O cK y n o qeHH Y3JIaHJ1 (n ep
CHCIOI) . Car WTO r a je P a,rr,a KoaaT.u1l.\a nOKJlOHJ1JIa 6..ro je HecYlVllbHBO HeKH npo
CTJ1pa"I HJIH 3 aCTWpa 'i, a.7111, H aJKCI Jl'O CT, H e 3Ha.M O H.J1WT'a o TO Me KaKaB .i e Morao ,n;a
6y,rr,e Taj car, Tla JfH je 6110 J1:MTIOPT H.lIM AO ll1'lhl1 npOH3BO,rr,. noopo MH j e I03HaTa
CKonCKa U;pHa ro pa , aJfH Ta.~ o HHcaM )1 MRO HJ1KaA npJ1m1Ke Aa 'iy j eM Ty peT.!; y
CKoncxoj li,PHOj [ '0'P H He.Ma H3paAe hJ1 Yn1a, a J1 Tora H.:\1a y OC'I'aJIHM peJIOBHMa
CKOTICKe KOTJIHHe , r Ae ce p aAe Mal-hM KJIe 'faHH hHJIJ1MH, np Te}KHO QPB8He 60je, BPJIO
BepOBaTHO TeK oJ( HO:B J1 j eT Bp eMeHa.
rOA. 1530 HIllJIa je nO CJIaHCT"BO aycTpJ1CKOr ~apa <P epAHHaHAa I cyJIT,my y
U; ap Hrpa,n;" 'ivrjH ,ie rryT onl1cao B. Kyp'J1neWHQ , j e,n;aH op, Y QeCHJ1KJa npaTI-be. Mcrrpe,n:
C ap8.jeoo, y ceJfY r.l1 aBOrO,nl1H:I1, nOC.rr aHCTB,O je AO'-le KaO 6 0CaHCh.'11 HaMeCHJ1lK Xy
cpeB6er, KOjH. j e nOCJIaHHXR CBe'iaHO lJ;P'J1:1IfT10 TIo,n: rW\TOp O"'l : no 3eMJbI1, 1'paBJ1 H no,rr,
IberOBI1M HOr'C1Ma 6v!O je npocT1pT Bp .ITO ,nen hJ1:'.TfJ1i"r.~O ) XycP eB6er je TaAa 6vro npsa H
HajJ1MyhHHja J[!"1""YHOC'r y B OCH11 , cYJITaHO.B HalVJ1eCHJ1.K, na je KOJ]: Ibef a ",mrJIO 6HTH
hHID1Ma AOK J1X KO,z:r .zrpyrHx HJ1j e MOp aJLO 6}1TH. Amr , A cy ! 16 B eKY hJ1.JIJ1MJ1 y
CapajeBY oHmr o ~nM'ah ef[J1. Bl1,lJ;H ce H3 HeKJ1X nOMeRa H3 565 rOA1ffie: y j e,nHCM
xal\mMY y Capa jeB nOMYllbY ce, nopeA o'cTa.Jnrx CT'BapJ1, je Ha nOJIODna cer,raAa HABa
nOJfOBHa hHJI:!"1Ma,21 ) CI y 3a'C'CTaBW'I'11H.H Qapc!{or CH. a ' p;apa M YCTacpa6era, ,nop ,n:
OCTaJI'J1X CTBapH, 6 HJfl1 ey H j , '1110 ja.MDOJICKO h e6e , je,rr,HR cer,ra,rr,a (KaJlH"'fe) J1 j'',lI,i3H
fiH,lIHM. ""l
HerAe H3R 1557 , M RtP KO X op;BaT, 3anOBeWlliX CHreTBapa , yna,n;ao je y HRCeJba
Koja cy 6H'JIa no,ZJ; T y p,:::KO'M na j e j ePJ.HOM np<J1'JlHKOM 3a oTKyn 3ap06JbeHHX neTH!aI?'CT
TypaKa Y!3 CeKcapAa AOQWO, rropeA OCTaJIJ1X cTBapH, ,l(Ba BeJI Y1.Ka hl1.JIJ1'lVla Bp e,nHa 93
J1 '-leTHpYf ll:Pyra hHJIHMa Bp eARa 50 cpJIopv!Ha. Ce ~cap ,n: je y yrapcKoM AeJIY B apaFbe ,
a ~eJIa Ba.paIba je y TO BpeMe 6H.rra HaCeJbe'Ha nOrJTaBHTO C p6J1Ma."") IIp-eMa je,!l'HOM
OTIHCY 06jaBJheHOM 1565 <PpaHKcpypTY (Epistolae Itiner ar i ae) JIa1)e HallJV1X maj
KallIa Ha ,L(YHaBY 11 .D;p aBH. 6H.JIe C nveKpHBeHe hHJIH.MHMa CB e AO TonOBa. OJ ) lliajKallIH
ey 6J1Jl11 Cp6H. Bep oa aTHo cy "HM hJ1JI'J1M!i1 6l1JTH n;paBH h HJIJ1MJ1, jep cy H. TYip~H

19) Jb . CT () j a II o 'BI VI h, CW PI1 cprrCKH :mITHC ,,! Jo! !raTIT HCl1, 6p. 135.

2") B. K u ri p e i , Puto p is kroz Bos nu, Srbiju, Bugau'sku i Rumeliju 1530 (Sarajevo,

1950) 19.
21) B Jl a,!\. e K a p ti h , Ca;pa joBo H H,erOHa ()J<;CCJIl1H a (C<J p ajeBo, 1927) 72.
22) HaB. ,!leJlo 74.
2") CT. M H '.a JI 1,I VI h , EapaH,a (Hc'IlH CaJ:\ . 1937) 233.
2') HaBeAeHO npe;-"ra CT. IVI H X a
JJI,! YI h: fIaB. ,!.(eJ10 184.
 187

ynO'I'pe6JbaBaJII1 hHJIJ1Me Ha Jra1) a':VIa .2;,) Te hJ1.JHllVIe cy NIOfJIe 'fKaTJ1 J1 maj Kall.lKe
}KeHe, aJIl1 he 3a TO B'peMe 6HT'11 Bep ClJBa THHj e ):(a rrpeTCTaBJh 8j y nJ!>a '1KY I1Jll1 KyrrJhe:H'Y
p06y O)]; TypaK'a.
Cpa3MepHO je :\1aJIO BeCTI1 OI yno'l'pe6J1 hl1JIl1Ma y Hall.lJ1M 3CMJbaMa y 17 BeKY,
aJIH H Te OCKYlJ;He BC TJ1 IJOK83yjy, J1rraK, .iaCRQ KapaKTep Ihl1XOBe ynorrpe6e. ro:n;.
1621 11 1626 IJYToBao j e rrpeKo BaJIKaftCKOr I10JlyocTpBa 11 rrpOJIa3'l10 K'p03 .l(y5pOBHJ1K,
Xepl\erOBJ1H Y, BocHY 11 Cp5J1jy cI'>paHl\Y3 ,n;e Xe, KOj J1 j e orrvrcao TO cBoje nYTOBaI-be.
OH 113HO'CI1 KaKO Y xaHOBI1Ma He:vra Hl1KaKBe 31'0):\ 3a CnaBaIt>e: IW He KOCJ1 C050l"!
IJoTp e6 alH Il:pH60rp, ,crraBa Ha II(},n;y. IIyr'HY1l\J1 Hoce CODO:\{ Ha KO my hl1JIJ1M KOjl1 I1M
CJlY}K)1 Kao npO CTl1pKa .2 " ) Toj CBPCJ1 je CBaH:aKO CJiY2KJ10 11 BeJIYIKH TypCKJ1 liJ1JlJ1M
( KD'Bep 60.JIbIIIoH TypCK{)H. ) IIITO ra je 006 01V1 HOCI1'O cpnCK H rraTpJ1japx raBpJ1JIO Ha
nyTY Y PYCHjy, 1654 , lllTO' cy My ra 6r-me 0,n;Y3eJIe pYCKe nOrpaHl1'1He BJIaCTJ1. 27 ) Ha
TaKaR Ha'1I1H rrY-I'OBaJl{) ce no H'aWI1:.\{ 3eMJha.i\1a .rw):\ Typ CKOl\1 yn'paBOM jorn J1 MHoro
,n;O'qlfJ1je: T'pl1):\eceTI1X l'O):\'HHa Aen eTHaecT or BeKa ny'l'HYIl\11 Y TYPCKoj HDce C060.N!
rrOCTeJhY J1 NIHOre ):\pyre KyhH e CTBRrpJ1, a npe 'CBera Hoce hl1Jrl1"'1 H.JIH vap heDe ,n;-a
6J1 Ha TOMe enaBaJIJ;! JfJIIif ce TI1M rrOKpJ1lB a JIl1 .2~ ) TaKo ce y TO BpeMe pa):\J1JTO J1 y
OCJIOool)eHoM ):\ JI Y Cp6 I1j 'e: rrYTHIH.\H cy C060M HOCI1JlJ1 h l1JI I1'Vr'1J1he J1 Ha TQMe 'CrraBaJlJ1
y MeXaH8iivra. 2 ") cI'>paI-bB al\ I1 aBJle OA P OBJ.1Eba, KOJH j e 1640 C6J1.lI.a3110 <ppalheBa'-IKe
MaHaCTl1'pe y Ta,n;-aIIIlhoj cppa'I-b Baq!{oj rro Kpa j J1HJ1 Bo cHu, H3HOC J1 KaKO je y ,lI,'BOpy
T'ypCKor Ae<pTep):\apa, y CapajeBY rra'I'OC y j e.zo,roj B .nl1Koj C05Yf 6J1:0 caB rmKpJ1I3eH
je,n;HJ1:M BeJIJ1.IUIM lil1JII1MOM.::O) BapoH X,aj HpJ1X OTeH opcp, KOj11 je 6110 y Beorp3):\y
1663, nOM.I1It>e caroBe (hM.TIJ1.Me) y 6eO<l'pa,n;C ~I r,ral\fl1ja;\I1a."] )
HJ1je, ):\<lKJle, ~eh y TD BpeMe 6HJfO OT1\{ :..J1j e MyCJIl1MaRCKe Kyhe J1 rpal)eBJ1:He
Koja Hl1je J1:MaJIa h l1,TI J1.Ma, a lil1JUfMMJVra cy ce no TYPCKOj CJlY:HD1'JIJ1 J1 CBJ1 6oJhl1
nyTHH'!~H KOjl1 cy HX YirrIO"I'peDJhaB a..TU1 Kao rrOC'I'eJ!>Y. J1 xpvfIIIhaHJ1 nyTH11l\J1 CJ' ce
YI'Jle,n;aJlYf Ha MYCJlJ1MaHe. CBH, rra1{, nHcaHY{ rrO)l.al\J1 'o hl1Jl J1iMJ1Ma J13 A06a Ilipe 18
BeKa IDfIIITa He rOBope 'O TOAre A a Jrl1 .i e 611JIO Yf3pap;e hHJlJ.1rvra y HaillJ1M 3eMJha.~'!a J1
Aa JIJ1 cy 11 Y KOj,Oj MepH yrICl"rpe6JhaBaHH IDWl1M11 11 no xpm:rIhaHcKKM KyTI.arMa y
K'pajeBJ1l\1la no,n; TYPCK'OM BJIaurhy. BepolJ3a'I'Ho j ):\a j e 6 YfJIO Tora , Ka'O J1 ):\a cy TK,aJhe
ITO H&IIIJ1M MeCTHMa l13paijHBa,ne 11 KJIe"'Ia'He h.MJU1Me no IlOtpyr.r6HH11 wMyhHJ.1jl1X Jhy,n;J1
a rro 06paCl\HMa KD'je C'y ffl\! 0H11 ,n;a BaJlJ1 , Tj . TIO hJ1JI111VfYflVra Ha6a!BJheHJ1MC J1CTQKa.
KOJlHKO cy y TO BpeMe lil1JfH?vn16 I1JII1 Tpa}KeHI1 11 <CKyTIOfl\eHJ1 TIrpeAMeTI1, l1 TO
rrpe):\MeTYf KOjW:\18 paerrOJla2KY TYPl\J<r a 3a KOjI1M<:t Qe3HY !t>J1XOBYf XpvI'rnhaHCKJ.1
cyce):\J1 fIpeKO rpaHJ1l\a , BJ1,,lI,'H ce TIO l~J1XOBO.i YJl0311 Y O,n;HOCJ1Ma Ha 'fypCKo-aycTpJ1
CKoj, O,n;HO,CHO 60Ca:H1CKo-xpBaTcKoj r pa'ln1l\l1. HaJ1Me, h11:JlJ.1Me IIIaJhY TypCIU1 Kpajl1l.lIKJ1
3aTI'O'Be)l)n11J;J1 XipBaTCKI1M Kpaj I1rWKJ1M 3arrOBe,n;-H.;1l\YfMa, K alO rWKJI'OHe 11' Ka'o O<T Kyne 3a
3ap06JheHYfKe . Cai\<IO j e.rraHrrYT ce ITOM11The KaKO Ta ,n:parOl\e.Ra pl.6a J1JJ,e J1 y cymp()~
HOM cMepy , OA XpBaTa TypqrAll\il a . Y TOj rrpem r cql1 C rOBorpM 'o caromnwa J1JlJ1 hJ1Jrl1
MWl\ta, je):\aHrrYT ce rrOl\fJ1Ihe xaJIJ1ja, a y3 upa'Be hH.JI11'l'ile rrOMJ1l}bY <:e 11 BeJleHl1Ll;e.
TaKO CJ1CaqKl1 KarreTaH TypjaK IIJ1llIe 1651 KOCl'ajHYftfKOM 3arrO'Be,Q'HJ1Ky Per,rerr
o,n;a:6allIl1 M e-MKOBJ1hy ,n;a I1011IaJhe llf1'O Ayryj e 3a !.\Ba po6.a. J aBJ09- Aa cy 0'HJ1 Beh
rrpl1MI1JlI1, rropeA OCTaJI<O'ra, 25 BeJI eWAfl\a (velenszy); Tpe6a y3 OCT'aJIO IIITO ,n;yryje ):\a

20) QpeTeH JI. IIO.rrOBl1h, If-Jol)eH 1820, ODl1cY.ie .J1al)e 60caHcKHx cnaxvJ j 'a 11 6el'OB.a Ha Iroj,I1.:,.-ra
cy (lIDI' ,!lOHOCI1'J!l1 Y npeMe Ibel'OBa )1;e'l'IHbCTBa ooj e rrpY1XOAe Ol\ ,/.\ece'rl<a Ha rrpo.n;a-jy y Eeorpa,,!l.
Ha TI1M Jla<lja M3 IIOnOTIHfI je BM\'j a.O -qecro v!.3 ,!i vI1'HYTY h OWKHl1Y 3aC'l'jYry 60raTJ1M h11J1HM.o;l1,
oI~pY'1KeHY j,aCTYQHMa, H Ml-fr.I,nepJ1 YK 3acTPT 60ra nlr~'l CIllJa,11eroM: 1'0 j e 6ef\OBO MeC1'O. C p e T e H
JI. II o n o B /<l h , IIY1'cBa l-be no HO'BO'j Cp611 jH (E eorpa):\, 1950, CprrcKa KI-b11iK e<BHa 3amPy,ra) 82-83.
'0) J o B. H. T 0 :\[ 11 h , Omoc ,!l.Baljy ny ToBatfba [1 j:JCKO E a.J1KaHCKOT IIOJlYO:CTP EI8. cPpaH
UYOKO!' [10CJlaI-IVIKa ,!le Xe-a y 1621 l<! 1626 ro,!!;. 0,11 H8f110 3H<1'1'OI' [1!1cqa . OrrO:'vIeiHl'lli CKA XXXVII
(Beoll'pa.n;, 1900) 71.
'7) CT. .n; H :'VI H T P 11' j e B l1 h , IIPYfJlO3H paCnpaBJ1 O,!lI-IOl1Ja.iH IIel'icKHx n a:TpHj &pXa e
pYCY1'j,OM y XVII BeKY " . Crl'O;llem1K CKA XXXVIII (E e.orp.aA, 1900) 64.
''') A m i B o u e, Die Europilische TUl' ke-i II (Wien, 1889) 485.
"fl) C. JI. II o n o B 11 h, HalB. ,!leJlo 21().
30) S. Z l a t o vi , Izvj,eiaj 1J B o's:ni god. 1640. o. Pavla iz Rovinj a. Stal'iIl1e, XXIII
(Zagreb, 1890) 37.
nl) IIpeMa HaBO,!!,), y ,l\eJlY .n; y lli a 11 J. IT o n o B Jo! h, Op6l1d a l1 E eor-pall o,!!; I1!QiKape
Ba'Y:Kor ,!!;.o Eeo'I\pa,lJic)l:()l' ~'lYl'pa (Eeol'p.ag, 1950) 170.
188 .n;-p MI1.}!. C. <P11J1J1'l10"BMti.

My ilIOll1aJhe YI je;pH car. OKO 1655 BehHp o~a6allla K OlcTajHHt.H{H lVIOJD1 CHCat.:fKor
KanreTaBa .,zw rro.nycTH HellITO -op; u;e'He 3a KNIeTa MexMe,qa : Tpe6aJIo je, nope,n; 'OCTaJI'Ora,
,qa TIlo'llIaJhY 25 caroBa , a Befi cy nOCJIaJIl1 ,qRa. Taj MCTl1 BefiMp y je,n;Ho.M ,qpyroM
nHcMY )KaJI.vro ,ce KaKO My je rre-r;PHlhcKH KarrerraH OCTRO ,qY)KaH je,n;aH car l1 je)J;HY
BeJIeHY1IJ;y. 1655 llOCJIao je MaXMYT-ar.a <CYI'Cat.:fKQ.M Ka.neTaHY 'H a HMe oTKyna 3a ,qBQ.jHl{y
3apo6JheHH'Ka, MYCTacpy H cI>palbY, rrope,q OCTaJI.H'X CTE-apH, rneCT BeJIH'IHa, j 1e,n;aH
IIorrJIYH M je,qaH '-IHJIl1.i\1:. 1662 AJfM-6er lIIepMB. nOCJIao je CWCal.Jl{Q.M KaneTaHY
AH,n;pHjaIJ.lIY 12 6v[Jba Ha l1J."re OTjKyrraJ y1 je,qaH KI1JU1M Ha nOlUTe}be (Ha ,n;ap) , a
1687 TypCKI1 3aITOBe,qHMK KocTajHY1u;e nOCJIao je CHCat.{KOM 3anOBe,n;HMKY liIBa'HY
3HHKY, n C/pe,q OCTaJIora , Ha HMe oTKy.na 3a BJIa)Ka neT 6eJIJ1X a6a vr .neT '-IYI'JIl1J.'{a ,
a ll1eCTI1 hHJII1Nr MBaBY Ha ,n;ap (Ha ja5yKY). OKO' 1681 )K a JI110' ce ,qy6J1"'IKH 6ap
jalK Tap y rrvrcMY CI1Ca'-IKOM .KaneTaRY KaKO je 3a'po6Jhem1.KY TOMJ1 Ha xpBaTcKoj
TepvrTopHjY1 6HJIa YKpa,qeHa. XaJIHja. 3 " )
By,qyhH Ta'KO T-pa}KeHH H u;eI-beHJ1, fiH'JIHM.H cy 5HJIl1 Ba)KaH TprOBat.:fKH aprrJ1
KaJI. OHH ICy Y npBO BpeMe ,qOHOll1eHY1 yr3 ,qpyrMX 3eMaJha H nOKpajlllJa, na cy npeKO
HaWYIX 3eMaJha Y13BO)KeHH 'H ,n;aJhe Ha 3arra,q. Y orrH'CY ,I(aJl!vTaU;Hj e J1 Ap6aHHj e,
6oraTOM noj e,n;MHO CTJ1Ma , J13 1553, M J'"Ie'-IaHH'H 'B. B . 'BYCTJo:!JHHjaHH Ca O'ITWTaBa KaKO
ce rrpeKO Jf:)TKeCB. Cpl)a KO,q CKaAPa J13B03H y B eHeU;Hjy po6a 113 AHaTOJIHje, Py
MemIje (Rom.ania), Jepl\'reHCKe H jOll1 ,qaJhJ1X 3ei\{aJha Koja c e ,qO'I'JI e ,qOHOCH Kapa
BaHJ1Ma; nope,q OCTaJIOra rrO!M HlbY ce J1 fiHJII11VI'H (tapedi). :;") 'liH'JIY1MIHCY n:po,qa;BaHY1
Ha BamapIlMa . HajcTapHja rr03HaTa BeCT \J TOMe je H3 1679: Cvr.ca'-IKOC\1: Ka'IleTaHY
AyTycTHfiy rrHIDe ,qy6H"'lKH o,qa6arna X alcaH II;HpKY!Harnh KaKO je }beMY 3a BOJhY 'J1wao
y rp8Jr\Y1illKy ,n;a My Ha6aBH, rrope,q OCTaJIOra, car, aJ1J1 ra HY1je Morao HahM, na je
rrOCJIao Ha cajaM y OCJ1jeK , o,qaKJIe fie ,n;-06HTH, na fie OH,n;a nOCJI.a~ Te CTHapH
AyrYCTvrfiy.8 01 )
1ifMa rrOMeHla ,n;a cy ca1pajeBC.K11 TprOB~: rrope,q p o6e H3 CapajeBa H H3 BocHe,
,qOHOCHJIvr y .D:y 6pOBHHK M JIYKCY3He opHjeHTaJIHe rrpoH3Bo,qe. TaKO je CTjenaH ITe
jOBJ1fi H3 CapajeBa rrpo,n;ao 1730 y .D:y6pOBHWKY 20 fiMJIHMa, a Mw:rap I'prypeBHfi
,qonpe:\1l1o je, 1731, nope,n; OC'Ila JIora , M liMJIHMa .3 " ) He Ka)Ke ce KaKBH cy HH o,qaKJIe
cy 1TOpeKJIOi\f 6HJIH TH fi HJI HJ\1J1 , amr je CJ1rypH:O Aa HY1cy' 6H.TII1 J1'3 CapajBa, jep y
Ca'PajeBY HHje Ta,qa YOITllITe 6ltlJfo Yr3pa,n;e liMJ'"JY1Ma. CB a'Ka KO ,n;a cy H TJ1" capajeB>CKH
TprOBU;H Cp6H, KOjH cy Tpro'BoaJD1 fi HJ'"IJ1MHMa, MMaJIH liMm'!N!a H K Ol,n; CBOjHX Kyfia, Kao
liTO je 6HJIO J1" rro MYCJIHlVraHCK.Yf:vr Kyli8JMa . TaKO, Hanp., y 3aOCTa'Bll1TH'HH 60raTOr
cap-a.ieBcKor TprOBu;a C l\raJ1"JI-6 era UeHeTHfia , Koja je Cy,qCK}! nOnM'CaHa 1777, 611JIO
je 10 pa3RHx cepr,!a,qa (OJI KOjvrx cy TpH 6HJIe hHJ'"IJ1'M-Cepr,ra,qe) , je,qaH hHJIJ1i\lI1XpaM,
TpH MaKaTa H ,n;-Be 3HolJY! j e. 3G ) Cepr,ra ,qOM ce 30BO NraJIH MOJII1TBeHH TKaHM IIpOCTMPa9.
liMa I1X H KJIe'-IaHJ~ H Y3JIaHHX H pal)eHHX y ~pyrHi\1 TKa"'lKIm-r TeXHHKaMa. 'liMJIJ1'M
cepr,ra,qe cy BpJI.O Bep013aTHO 6HJfe KJIe'-IaHe . 3HJIHje cy Y3.lIaHH, nepCHCKY1 fil1,]IHMH,
11 OHe cy y CapajeBY H'M1TOpT. MaKaT (aparrCKJ1:) 3Ha'Il1 ce,q-vrwTe , H Ta'KO !Ce H ,qaHa-c
y BOCHH H Xepu;eroBI1HH 30BY np eKpHBat.:fH 3a Ce,q-Hlll'Tl , KOjH cy BeOMa '-IeCTO Y3aHY1
Y3JIaHY1 (rrepcV!cKY1) flI1JI.Y1MJ1. ITo CTapJ1J\1: capaJj'13CKH'M TprOBaQKI1.IVl KyfiaMa HMa H ca,qa
3HJIH.ia 11 xamij a (Taxol)e BpCTa y3.Jl!aHI1X fiMIDma), Koje cy Hi\if 'I1'peu;11 xy,rrO'BaJIH y
II;apJ1rpa,n;-y H ~p . l\!Iel) y cepr,ra .n:aMa y rrOMeHyToj 3alOCTaBllITvrHH 6J1JIe cy YI' '!'PH 6a}ba
JIyt.:fKe cepr,ra,n;e, KoiHM a cy l1.'Ha'Ie UeHeTHfil1 H TprO'Ba.ID'I, Kao H 6alhaJ'"Jyq!KvrM jaCTY
IJ;Y1Ma H IIymeMO'M."') Bpen;HOICT 6a}bany'-IKJ1:X cepI,ra,qa 6HJIa je BeOM.a BH,COKa (3240,
1320 H 1134 aK"'lJ1) y nopel'jel-by ea Bpe,qHoIIrli.y fimIHM-cepI,ra,qa (476, 476 M 960 alKt.:fH):
BepOBaTHO cy OHe 611.TTe pal)eHe o,q HeKe CKyrro,u;eHe MaTepJ1je HJ'"JH y HeKoj Ha.pO'-IJ1TOj
TexlfI1iI.\H. ITOlll'TO cy OHe Y TprOBHlHH HilllJIe 3aje,qHO C jaCTyIJ;MMa H ,qyweMoM ('ilO

2
3 ) Fr. R a k i, Dopi,s i izmeu krajd kih turskih i hrvatsk ih a1Smika. Starine, XI
(Z'ag1reb, 1879) 90-21, 94, 104, 107, 137, 144.
33) Monumenta spectamtia hi.stou1ia.m Sla vorum Meridionaliuill VIII (Zalg reb, 1877) 229.
3") <p, P a q K M, IIO':\1. p ai11 127.
or,) B y K B vl H a B e p, Ca;p.a'jeBcKI1 Tproat\11 y .n;y6PO'BHHKY cpep,.VlHoM XVIII 'SIeKa. ro
Al1lli1h<1K li1 Cl'Op.l1'CKOr .Dl. {YIllTB a BwX VI (Capajleao , 1954) 258.
3U) X a :\I,!\ H j a K p e ill e B ]b a K o B M h.., l,IeH-T11ti.u. Pa,!\<O BW H ayCrHOU' .l\PymTBa HPBI1'X,
II (Capa jeso, 1954) 136-138.
"7) IIQ.)l . pa,,!\ 117 136.
 189

CTaBOM), BepOBaTHO je ,n;a IDiCY palJeHe KJIe'i>aIbeM I1 ,n;a HX He Tpe6a CMaTpaTI1 liI1JIJ1
MapCKHM npOM3Bo,n;OM. Y EaIboj JIyqM HMea.M Mor,ao, 1956, HJ1llITa ,n;a C33HaM OI TOj
HeK3,n;allllboj TeKCTI1JIHoj npOM3Bo,n;fuM. BpJfO j e Bep(}BaTHO ,n;a ce paM o jacTYQI1iM<l I1
cepI,Ia,n;aivra o,n; Ka:KBe cKynoqelIe TKaHJ1He na YK.pa,weHMx Be30M, 'iera je 6MJTO< Ta,Ko!)e.

V.
TeK M3 18 :seKa MM'aMO nOY3,n;aHe BeCTI1 O WHpoj yno'Tpe6M hY1JII1Ma 11 no XPI1
WhaHCKJ1M KyhaM3, I1 TO YfiVIyhHMjI11VJ: M OTMeHI1jMM, a TeK C ~paja 18 BeKa ,n;a ,c y (lIDi
TKaHI1 no XPl1urha:HCKI1M ceJU1iMa, WTO 3Ha'iw,n;a cy y.n0TPe6JhaBaHI1 M Ha ceJIY, aJIY:!
cy CBI1 TI1 fl<o:n;3l'(I1Yf3 OO:UL'{ .K pajeBa M MeCTa KOjM cy Ta,n;a 6Y:!JIM no:n; aycTpI1CKOM
BJIIa\lllhy, na je caCBMM OIlJpa!B,n;aiHo npeTnOCT3BI1TI1 ,n;,a je 6aIlI OCJIooo!)e'l:be o',n; TypaKa
I1 ,n;OBeJIO ,n;o TaJ<Bor llIJ1pel:ba ynC:Tpe6e hM.ITMMa J1 l:bMXOB'e M3pa,n;e. Pa3JI03J1 TOi\'I e cy
HeK{)JIMKJ1. ITPBO, OICJI060!)eHM o.n; TypaKa, TH CpOH. HMCY BJ1IlIe 6WJIH no,n;JIOi}KHJ1
HI1KaKBJ1Wf Orpa:ID1":leIbYfMa y norJIe,n;y Kylie H. ot'l,ehe, na cy MOrJIM Y:! cal\iH.,n;a 'c e cJIyJKe
npe,n;MeTl 1Ma KOjJ1 cy 3Ha'iJ1!JIJ1 J1'3'BeCHO OOCiI10:n;CTBO M 6JIarOCTaIbe. 3aTJ1M , lhJ1XOBO
eKO!HiOM'CKO CTal:be ce nCrilpa!BH.JIO M (}MioryhasaJIo KynOBl1Hy TaKBWX CTBapJ1. Haj3-a,n;,
MopaMo pa'iYHaTH. H. C TJ1lVI .u.a cy TYP'qJ1, 6 e)K-eh~1, ,n;O-CTa CBor M.MeTKa J1 O:CTaB-I1JIH,
na cy Cp6J1 J1 Ha Taj Ha"-IJ1H 1\wrJLJ1 ~OihH ,[lO MHorMX hJ1JIJ1Ma, KaOI W'DO je TO 6.l1JIO
1912 Y r. ITmY1'OPaBJhy M r. IT"il1'l:bJ1, a nOCJIe J1X M I1'3pa!)HBaJIlif no yrJIe,n;lalhy Ha Te
Ky n.lbHe, HaCJIe!)eiHe J1JIM OnJba'l:KaHe: TeXHH.KOM cy BJIa,n;aJIH, a OrpaHW-Iel:ba BJ1ille
IDfje 6I1JIO HMKaKBl1X.::") Taj he ce np-oqec I13BpllII1TI1 My Op6J1jJ1 ITO-CJIe oCJIo60!)e'l:ba
o,n; Typa'Ka. .
ITPBHX ,n;eqeID1ja 18 BeKa rr01\iH.lby ce KO,n; Cp6a y Ey,n;H,lVfY, a TaKO vl Y cKynH
paHoj Cp6HjH.. h J1'JfJ1lMM, M TO no,n: pa3HMM I1Me'HHMa, Tj. pa:3He BpCTe. CBe TO" I1'nalK,
y TpI'OBa'iKHM KyliaMa, BJ1aiZJ,J1'ia<HCKI1!NI p e3Yf,n;eHqJ1jaMa I1 MaUaCTJ1pI1Ma.
1702 Y Ey,n;MMY, ITeTap P a,,n;ocaBJbeBI1E, po!)eH y ceJIY EpaHJ1lilqY:! Y Y)KH'l:KOj
HaxMjJ1, TeC'I a'lVIeHTOM 'QiCTaBJha CBOM Ha CJI e,n;H11Ky , nope,n; OCTaJIora': J1!Ma Ha aCTaJIY
xaJfI1lO l J13,n;pTa ."") ITemp Ty XBJII1jy cHrypHo HH.je ,n;OHe-o 1690 113 CBor ceJIa: OtF!
jy je Haj BepO'EaTIDij e 3aTeKao y KyliM Y EY)J;J1MY J1'JIJ1 Y By,n:l1:iVIYKynJ10'. ITojaBa xaJII1ja
KO,n; <YrMeHl1X H. 60raTI1X Cp6a y TO Bp eMe y E eorpa,n;y 11 Ey,n;r1MY MIQ)Ke ce o6ja'CHJ1T11
cai\W Tffi\;I ,n;a cy MX rrpey3eJII1 o,n: I1JCeJheHHX TypaKa. Kao llITO he ce BH,n;eT'I1 Yi3
,n:aJher Y:!3JIa,raI:-ba, HeTa"fHO je T'Bp!)eIbe ,n;a ce He nOMJ1l:by hI1JIJ1MYi ('Cei\1 je,n:Hor s.eHe
qJ1,jaHcKor) y MHTpOrrOJIWrCKOM ,n;BOpy y Beorpa,n;y;l") Mel)yTMM, liMJII1wB1 cy 'CTHapHO
yi Ta,n:a M KO,n; 13I1\:OKe j.epapXl1j e J1 nO '60 raTJ1lVI Ky liaMa 6 J1'JIM, I1IIaK, peTKocT, j ep ce
y OOI1JIaToj apxH.Bc~oj rpal)M cpa3MepHO peTKO nOMMIby.
Me!)y CTBapMMR naTPJ1japxa ApCeHI1ja III (YMlPO 1706), Koje cy -ce 3aTeKJIe y
BY)J;I1.MY, 6J1JIa je 11 j e,n;Ha HOBa xaJfJ1lja, a Ha 'CTOJIY 6J1JIa je je,n;Ha xaJIiHa ." ) ITo
CJIe,[llbe je BepO!Ba'I'HO no'! 'pellIHO rrpe'TIJ1'CaHO MeCTO xaJIifa .' ") Mel)y cTBa:pI1!NIa y
IVlliTPD-TIOJII1TCKOiVI )J;Bopy y EeoI'pa,n;-y nOMHlby ce, 1733, y pa3HJ1M o,n;eJheIbJ1M:a: 3
xaJIMj,e HO'Be, 2 6eJIa BeJIe'H'l:J1lia J1 l llIapeHM hJ1JIMM, je,[(Ha CTapa aJIJ1ja (Ha 'CTOJ1Y),
l hHJlI'I1M Be:HleqMcKH, ,rr.pOCT, a y je,n:Hoj co6J1 y KyhI1 Y 6a.llITM CTapa ,alJII1ja Ha C'I'OJIy;
y ,n:sopy y CpeMlC'KI1M K ,apJlOBJ+YIMa nDMYiIbY ce: l nOiJlOBHa aJII1ja, 3 nOJIIC'BHe xaJlJ1je,
l BeJIMKM hJ1JIHM, l liI1JIMM, 2 liJ.1;m,u.ffi J1 l cTap'a aJIJ1ja (,n:oHeTM JO Ce'iyja), l crapa
6eJIa aJIJ1.i11~a. 2 CT8Jpa hMJfI1Ma, 2 HOB'e aJIJ1je yi .Mt3JIJ1 HeJlira'iKI1 hJ-rJIJ1.i"1 , a Ha AaJbC~OM
,n:OMHHJ1jYMY 3 IlIapeHa liI1JfJ1Ma M l 6eJIa XaJI11ja. 4 3 ) IIoMI1lhece Y KapIJl!OB~J1Ma H

"S) 3a BpeMe Typ:aIKCll 6HJIO j ie ipa3HHi.'( orpa Hwielha 3<li HeMyCJIJ1~HUiC'KO CTaHOBHI11llTBO y
n orJIe,l\Y 3aHaTa, W o,!lefie. TaKO, HaJrI!P.,cal;\to- .c y MYCJIH'M aHH ~IOrJlH 6HTYI 6epoopvf .vl T~.
TaKBHX je or;paRH'{elha 6H.TIO VI. Y ftJ1.TIHM.aq:lCTBIY : JJ)O 1865 Y C"'fHl; ilfrl caMO cy M.YCJIHM'aJHH MMaJIH
l!paJl3 0 ,!la p a ,l\e 'iyna~ll-\e (Y3Jl a'He), a, ':'-P HIIIMHCIW CTaHOBHJ1WTBO ,l\a, 113paJ)yj,e TJIarrKe i'iHiJI.I1Me,
M YI JI. M. C a B VI li, H.Cl!llJJa HH,l\yC'l1pwJ,a vl 3aJHa TH, II, 147.
"") rJIac !-IJ.!K Cpl1clOO'r yqeHo r ~PYIIITBa:, 2 Ol reJbelbe, III (BeD,ppa ,ll, 1873) 36 .
O).n;. J. ilon o BHh, Cp6J11ja w Beo1I'p 3,l\ (Beorpa,!\, 195D) 287.
H) rJIa,CHHK CpIJeKOr yqe HO!I' .IUJYIIITB3, :,: O~eJbeH;e , III (B eol'pa,l\, 1873) 52, 54,
l') Ha TY:; 1C K100JI hali 3Ha,{H J1ICTO 'WTO H hHJIHM. Y Ca,p.ajeBY ce H ,!IaHaC ra,h,'1O 30iBe BpCTa
;1 '6eJIHx Y3JI.a'fIl1X ( n epCH'CKvIX ) hl1JI11 M'3 .
.' :l) P. rp y j H fi , ilpH JIOoJH 33 Y!C'I'CIPHUY Cp6vlj e Y l\o 6.a 3YC'l"pY!cKe oxynaql1:ae (1718-1739).
CnOiUeHI1K CKA, LlI (Beorp3l,l\, 1914) 113, 129-131. 138, 143, 145, 151, 156-158.
190

je-.n;H ~ XaJU1ja O.n; tfOX urro CTOj~1 Ha Tpane3u. 4 ' ) He 6J.1x YMe o pehM KaKBa je TD 6v!Jra
xavu rj a. T e J.1CTe r O,r{J.1He J.1 MaHaCTIfp Bl1:Wm KOP; E eorp a.n;a }IMao. je jeAaH hJ.1JU1M,
4
a y 3a.oCTaBllITvlB J.1 6eo rpa.n;cKor n C)lna CTOj Ka 6HO j , 1739, Talw:l5 e je.n;aH hJ.1JufM:. ")
Y ncpei)eI-by C ofjJ,r.Jb eM .lWyr()r HaMellIT aj a vr n OK. haHCTBa y MWrpOifIOJIWl'GKJ1M .n;BO
pOBV!Ma Y E eorp ap;y y1 C p eMCK V!M K a;pJlOiB L\11Ma, TUX HCTO '-ll-baqKJ1X hV!..TIVGVla 6vlJI'o je
cpa3 Mepl:lO' BeOMa MaJlO, lU TO s-pe.n;J.1 .n;a ce HCTaKH e, A ,nBOP BaJbeB CKOr enUCKO;ITa 6V!:o
je lWHm o CXPOM'HHj J.1 Her o MMTpOnOJlMTO B: y TecTaM eHry BaJbeBCKnr enV!'C Kona )J;OCJ.1
Tej,a nOMJ.1'l bY ce, 1736 , cal\'to } e,naH hJ1.JlJ1l\1 H TpH c ep I,Ia e. "') C pnCKa IWKBa Y Ey.n;J.11V1Y
J.1M.aJIa je, 1745, je.n;:HY aJfV!j y BblVfKy.I7)
Y nOp O,l\MtfHOM CITOP Y v! Hec y rJIac'VlI.l;a:'o1a l w j e cy Ha.CTaJIe nOCJIe ClVIP'fV! 6oraTor
TproBu;a 'BYKe CTeBal-tOBI1ha , p O.n;OM :vr3 IIeh M (yMpO y E y .n;UiVl y 1721), Ka.n;a je Bpme'H
nOnHC I-berOB'VlX CTB3JPH , 1\1:ei)y cTBapJ1:r-<Ta ce nOMY!I-b Y j e.n;Ha aJll1j a 11 j e,n'aH cpeJIeHau; ,
a Me!)y CTBa,pJ1Ma )KeHe l-b eTOBa CJ1Ha , Ko ja j e 1726 6H"JIa o;ll.6e rJIa CHONI oU;y, 6V!o je
je.n;aH n OJlOBaH h V!JIYD1!S) 1735 Il"V[caJl a j e y T a6aHJ1 y E y .n;:vtMy T-' CTaMeHT Capa
HecTopoBa. IvIe!)y OCTaJlYf. ~ CTB-ap vt:Nra V!MaJIa j e Ha ac-r aJIY h J1JIJ1'M . I")
T a)J,a j<OLU H Ma nO. rena o ,n;-o MaTI.oj H3pa,nH hJ<fJntMa y .n;aH a IllI-boj Boj BO,nvrH:Yf,
aJIYf h e ce CIRa , KaKO J.13I'JIep;a, y TOKY 'for BeKa , Y TO.mm:Oj MepH pallIVlpV!TJ.1 TaKO p;a
o thOj YfMaM.O Beli nOY 3.n;aHe B .CT VI V!3 ;!l'Pyr e n o OBMHe 18 BeKa : D(J<Borpehl1 O Cy60THU;Vl
VI o )KJ1'B OITY 'I' a .n;a llI H:.~r CTRHOBHJ1UJTB a y Ba'II<oj, J . M. K op a6l1J1 CKVl 113HOCVI Aa )Ke'He
6aQKJ1.x Ka TOJlV! '-JKYIX 11 np a 8oc.rraBHJ1X Cp6a (Raize n) J.t3<p al) y j y CBe KyhH e nOTpe6e:
nJlatrHO, hYlJlJ1Me (Tapet n). np 1'a'-1e, DojKe, 'VIT,n. li1cTYl'-Ie I-bHXOBY YMelIDfocT y
TKa !-by Ko ja je YM E."TIlOC'I' cBo j e BpCTe . 3a'r:VIM rOBOp l1. O H:.HXOB O-j BeIlITV!HVI voje'I-ba
BYHe, npei)e 3a fl MJIY.L1Vre :vr ,npyTe flOTpe6 e y }'K " ro , ~pBe H O, 3eJleHO H U;PHO no~mh y
HeK e 6V!JbKe upB eHor U;B a: 6o jap,:Hm y Ta KO )J;o06po J1: JI 11'0 Imo H IIepcHjaHIJ;Jf."")
Ka3V!'BaI-be o 6 oj e!-hy J1 nopei)el-b8 ca n e;pcHOJU1M pap:o:vr yny hyje Ha TO p;a ce 3aHlCTa
pa.n;H o hHJlJ1.:VIV!Ma . Y r o,nvmaMa 1809-18 12 ITj'l'"OBaO je no c.na.BOl-II1j a 11 CpeMY YQeH.H
CJIOBa.K J. qanJIOBVlh H' (JI{ n OMJ1lhe J.13pa.n;y hJt1JIm~ a H 1'op6Jt1 op; BYRe 60j eEI ,nO<iVlaflJ.1M
(Hapo.n;HHM) 60jal\1a."I ) 3HaQa:iHo je .n;a OH nOBe3yje W3p'ap;y hJ1'JlV!Ma vl 'l'OpDVl . !hercBo
caonW'fel-be Mo*e c e, V! H ale, Y30T'VI ,na Btpe,!J.J1 Jt1 3a BpB'\>!e op; HeKOJIJt1-KO rO)J, V!Ha V!JlV!
p;eu;eHV!ja pam!}e.
li1Ma nOY3.n;aH nml!eH ,l(a cy H Cp6V! KOjH cy Y 18 BeKY )KU:B JIV! no.n; TYPU;YfMa,
6ap aHa y l'p ap;0 8H:'.1 a, nOTpe6.JhaBa.TT11 h~.TIJ1'Me : 1 77 0, y 3aO'CTaBIlITHHM yMPJIOr
HV!KOJle, CYf'Ha O CToj 'VlHa v C apa jeBY, 6YfJIO Je li! hVl.nMMa .;:!) M e.l)YTV!M, HeM,a nOMeHa
,na je 6v!JI0 VI ,1l.o l\ralie np 0'V13Bo.n;1-bC YHIJIV!!\1a, Ma.n;a .i e BepOBaT'HO ,na cy 'I'ap;a 6ap Y
I1V!pOTy Xp VlIlITI.aHCK e )K eHe Vf3pat)HB 3Jle h:vrourMe.
K y lie Y!M yhHHX x pH IllhaHa y Typ CI{(}j no CB- M ypel)eI-hY yonuiTe HV!CY ce
pa3JlV!'KOBaJIe O)l; Ky lia TYPC KVl X O,1l.HO CHO MyCJIJ1:c\~aHCKYl x. A lim Eye, o'.n;JlV1'-IaH n03HJa
BaJlau; npJ1JlH]{a Ha B aJIK3HY T'pV!.n;ec eT"VfX ro,u1'1Ha 19 BeKa, H3HOCV! KaKO y cnaBah'VLV1:
11 ,nHB3iHCKMl\1: C06alVIa T ypaKa H HlI<t:y FU{V!X x p11IlIharra I1M a ,no.nana 6ap Ha je,nHlOM 3H',ny .
Y AOJIane 'c e CKJIaI-baj y BH JI l1.",IH , nOKlpMBa 'U1 11 jaCTYL\l1, Koj e p,pyr.n;e, Kao y TpaKV!jVl
Koja j e CVlpOIvraIllHa ).ij)Be-TOM l',ne HeMa l (O,na n a, n peKO .L\aHa j e,n:I-WCTaBHO CJIOMe
je-,n:HO Ha ,npy ro. "3) T oO j e I1'O CTeJbYfH'a. li1HaQe cy na'1'0C11 y co oa;Vla Kao VI y3,l(V!THyTa
ce.n;HlllTa nope,n 3V!,nOBa (cehl1je, M11H ep .rryU;H 11 CJl.) CTaJIHO 6J.1JIV! nOKpV!BeHYf
h HJlJiI,M'l1JvI a .

<O) ll<o.:vI. pa)l 146.

''-') llOM. P.aJ.I 167 , 184.
lil),n; . J. TI o Il o B ~[h , Q:,:15Hj a YI B oo<l'-p a ::\, 129.
'' ') r JlaCmrK Cprrc lC01' yqeHo r ;rw YW'l'OO, 2 o)leJbelLe, I V (B e o rp8,11, 1873) 336.
',ti) ,n;. J. TI o Il o B vr h, Cp5J1' y B Y.l\~l~ y lB eof'p a,ll, 1952) 306, 31 2.
10) L IJa'CmfK C prrCKor y'-!eHo r )l'pYW TBd', 2 o,ll,eJbCl-be, I V (B eor pa,a. 1873) 236.
,n) J o h a n n !l a. t t h i a s K o r a b i n s k y , G eographi.sc h -h i.si-or isch es und Produkte.n
Lexi,kon von Un gall.-:rl (Press-b urg, 1786) 40 1.
'-'l) J . v . C apIov ic s , Slav(}n i e n .. . 1 (Pcst h , 18 19) 113.
") M erop HcKo ~nJlaJBHl>t 50PHHK, 2 (Capaj escl, U149) HJ!) .

'- ") A m i B o II e, l'raB. )Iena 506.

 191

HocJIe OCJIoi5ol:)efua Cp6J1je OA TypaKa , no'{ eTKOM 19 BeKa , '{elllfte cy BOCTJ1

o ynorrpe6Y1 ft.HJlVDVla ROA Cp6a y BeorpaAY li!: no Cp6HjY1, jep HOBe crrapelllY1He VI:
rrprOBI.J;Y1 Y npBO Blp eMe OTIOHawajy Ha'I.HH 2hVfBOTa BJ1IIIvrx rrypClGfX APYWTBeRlJ1X
peAoBa. Tpe6a Har101I'IeHYTVI: Aa y BeOrpa,D;CKOM nauraJIyKy npe OCJI060l)efu8. (A Typa.Ka
rOTO BO y1 HHj e 6Y1JIO cprrcKor rpa,D;CK!or CT.aHOBfD1UITBa. 1VlefjyTY1M, ftY1~IDl1VIY1 ce ,D;OH'Oce
y TO Bp eMe y Cp6l1:j)f, Kao y1 y BocHY, KOj a j e y1 ,D;aJhe 6Y1JIa nOA Ty.pf-\VI:Ma, Y13 IIY1porra ,
Py'l\~eJIY1je y1 MaJIe A3Y1je.
rOA. 1824 y1 1829 Bpru eH je 1101fJiWC HaMewTaja H: nOKyftaHCTBa y ABOPY KHe3a
MY1JIorua y B eo rpa~ . MO)Ke ce peftY1 Aa je ft11JIY1Ma 6Y1JIO Mafue Hero ruTO 6'Y1CMO
Ol.feKHBaJIY1.: y TpY1 O):lelliefua 6HJIa cy 1824 npce rp rra '1'pY1 ftY1JIVL.'\~a , 'a A KOjJilX je j e):laH
MaJU" 6vro y co6')'! ):lO> Tpne3apY1je. rOA. 1829 CTafue je yrJIaBHOM Y1CTO: y c06vr ):In
Tprre3apY1je je jeAaH rrOJI'OBHY1 ftY1JlJ1l..1VI (cBaKaKo oHaj Maml <.< y!3 1824), a, y <c06Y11 y
ap.eM.JIYKY je 'I'a):la, nopeA ft 11 JI111\11a, 6HJIO y1 j e HO cl1I,Ia,ll;e ."") 'B.Y1JIY1M:a je 6vr!JIO' H y
):IBOpy KHerJ1lhe Jby6vlll:e,"O) na y cnpelM'H MHpjaHe, rocnol::iV1He fi epK, y LJa'tKY 1823,"")
a 1834 Kyrryje ce aJlJ1ja 3a Hapo):lHJ1 cy):l,"') HTA. Beft H3 TI1 X nO):laTaKa ce BW,D,Yf
):la y TO BlpeMe ftJ1.JJI1'NIY1 CTBapHO TeK YJIa3e y ruHPY yrroTpe6y y OCJI06ol)eHoj Cp6YfjJ1.
3RUl.fajHo je Aa je Y HHmy AO 1878, A'OKJI e j 2 6vlO ,[10):1 TypW11\'Ia, calVIO y 60raTl1jVI:M
TypCKl1M KyhaMa 6H'JIO ft vl JI V!'Ma. j ') (To 3Ha'll1 Aa I1X H.Hj e 6Y1JIO H Y 60raTJ1j HM CPIITCKI1M
KyftaMa y HJ1IllY, Ka'o WTO I1X je 6v!JIo yonu fTe rro 6oraTl1jl1)i[ XpWIUftaHcKvGVI Kyftal\'ra
rro rpa,n;OBI1Ma y TYPCKoj , KaKO CBe,n:Ol.fY1 VI: A. Bye).
T 'prOBL\J1 H3 Beorpa):la rmCJI OCJI06ol::ielb a 0):1 TypaKa I1WJIV! cy Hla Barnape y
IInpOT Aa Kynyjy ft I1'ID1Me."!I) Ha naHal)yp y I1p l1IIITl1R11, KOjJ1 Ice AP)!{30 ):\BanYT
ro,n:l1lllI-be, ITpeMa H3Beurrajy cppaJil-\ycKO'r m!f-\eKoH 3y .'l a A. Baca (Vasse) 113 1812,
P;OHOCI1JII1 cy TprOBf-\H ftY1JIVJ'l\1 Y13 ClVr:vrpne VJ ,n:pynrx MecTa. uU)
Y 19 BeKY ftHJliY!IVrH cy MHoro yrroTpe6JbalJlUHH y BQCHH, oc06wI'0 KO):l \VrYCJI,MMaHa.
Y BpeMHY npe 1851 y1 rrpe olKyrraf-\J1 j e BocHe (1878) YBO)!{eH.H ,c y IDO A I1nlileHOM
YPYMeJIHCKe M CTaM60JICKe p06e 11 TIHJIl1Ml1.'U ) YI je.n,aH .n,pyrM ill1'caJJ; TBP):lJ1 ):la cy
ce ftY1JIHJVlH MHoro Y'B03HJll1 y BOCHY Y BpMeHY ):lO 1851. 0):1 TK3HV!X (Tj. KJIe'{aID1X)
AAJll1Ma Rajn03HaTV!jl1: cy 6Y1JIH I-\J1npe H.lIY1 .lTOK YMID1 ftHJ!J1MJ1 113 PYMeJIl1je (Tj. M3
'B.vrnp'O'BI-\a, HeAaJIeKO 0):1 IIvlp01a , aJIH y Byra'pcKoj ) vf ruap'{eRCKI1 MJU1 HI1POTCKI1 H3
Cp6l1je, aJIJ1 ce Y BOCHU Hal:)e yf Be3aHI1X ftl1'JI11Ma MJII1 T3B. Xa,lIJ1'JII1 ftVLm1Ma 113
YIccpaxaHa 11 Byxape. Y ca:vroj BOCHI1 HHxuAa ce 'H~1;Cy M3pai)l1'Ba.TIH Be3aHJ1 (Y3JlaHY1)
ftl1J!J1MI1, a OO>I1l.frrH ftUJII-D1Y1 cy ce 'I'Ka.JIH y EocaHcKof~ IIeTp o'BI-IY, raf-\KY, JIJ1BHY,
CTOI-\y, POraTHf-\J1, LJajHI1'IY l<t 3eHI1I-\Yf, aJIH rrVJcI-IY HY1je rr03HaTO Ka;,n;a ce 'I'aj 06prr
o:n;:mvlaAAo y Bo eH1'l , rAe ce 'Hl1xaAa Hl1je HapOl.fI1'I'o pa3BI1'0. l1Hal.fe, OH CMa'Tpa ):la je
ftI1JUll\llY A01VIOHY!'Ha YICTOK. "2) CIJl a nOMeHyTa M,ec'r a y BO'CID1 cy lI1albe BapOll1l1 y1 y
H>H'M.a cy ce ca MO MYCJIl1MaHCKe )!{HCKe 6aBI1,lIe TKalbeM ftHJIl11\1a, KOj l1 ce HY1 no
V!3pa,lJ;11' HJ1. HO map aMa Re l\m ,ry rrope):lWf'11 ca mrpOTCKHM: MHOr'O cy rpy6JbI1.

VI
IIOCJI',n;H>11 nOAal-\11 mBope Aa j<e Beft y .mpBoj nOJIOBYfID1 19 BeKa IIY1POT I1MaO
pa3 BVJjeHY 113pa):ly y1 'I'prOBvl'Hy ftU:JlI1Ma. TvrMe CMO .n;OWJIY1 ):lO rrl1TaH>a Ka):la VI KaKO
ce y IIHPOTY nojaB'l1JIO ftI1JIHiVI.apCTBO , a H:aAa y .n;pyrHM KpajeBI1Ma.

;") IVI. II e T lPj O B W h , q, ~~H'aHCl1'je WI YCTfI'HOBe OOH OB,TbeHe Cp6r1je I (Beol'pal1, 1901) 414, 415.

':';') C. JI. II o TI o B H h: Ha'B. )JIeJ!() 385.

;''') Cp rr C101 e1'Ho.rpacpcKH :J.60p!:IHK, XIV (B eo rpa,[(, 1.909) 456.

C") . II e T p o B YI< h, HaB. ,D;eJ!o III 756.

'''') C. JI. II 'o TI o B YI h , HRlBI. l1eJ!o 351.

M,) H a B. ,n;e,TIO 457.

"(l) CT. H o 131 a K o B Ji h , <I>paHI.1YCKe CJ! Y}KOe He 5 eJ!elllKe o anaiJIHo-5aJIK3lHClKJ1M 3eM

Jl-.m1a H3 1&06-1813. Crr O ~fe1i.M l{, XXXI (Beorp a,n;, 1898) 150.
Ul) B. C K a p H h, M 3 rrp OlllJ!OCTVI B OCHe H XepU;eI'OBHIIE' XIX BYljeKa . rO,ttH.llI!l.a'K MC'l'O
pHCKor APYIT1'l'Ba B r'rX, I (Cana j eBo, 1949) 21.
"") X. K p e ill e 'B Ji, a IC o B YI fi , rp<l,n;C1ca rrpf11B pe,l\a H eou nq)J'1 B OC H I1 H XepqeIYlBf'[{[H
(OA 1463 ;\0 1851). rOl1'T1IllIh<IK li1 CTop H'CKo r l1PYUJ 1'Ba B HX , I, 18 0
192 )J;-p MM>TI. C. <PMJl.l1!IlOIBJ.1B

O,IJ;Max .n;a HarnOMeHeM ~a Tpe6a pa3m1'KOBaTVf ,ll;Be BpCTe hHJI11MapCKOr pa.n;a:

pa.n; no Kyha.ivra 3a .n;oMtl.hy nO'l1pe6y il1 pa,l\, TaKol)e no KyhaMa, am1 pa.n; 3a pa"IyH
TprOBu;-a npe.n;Y3I1Ma"Ia. UHJU1MapCTBO y B a.jBO,ll,HHH y 13 H 19 BeKY 6 >1:JI O j e .n;o:vr:ah'H
pa.n;, npaBa Hapo.n;Ha YMeTHOCT. TeK y .n;pyroj TIOJIO'BHHH 19 BeKa rrpeT'B()!pHhece OHO
H Y BojBO.n;l1HH Y KyhHY p a.n;11HO CT, O'CoOv1TO y MeJIeH~l1J\,la y BaRary H CTarrapy y
Ba'lKoj, 11 TO he 6HTI1 .n;OHeKJIe Y3P OlK lheroBoj .n;eKa.n;eHL\l1jH. M el) YTVllvr, hH'.TIJ1:M 3JPCTBO
y IlMPOTY, Cj-eHHl.Oi1 11 no 6a.caHCKY1...'Vl BapOlllJ1M:l HHje ce YOIIlllTe O'CJIafuaJIO Ha TaKaB
.u,oMahH pa,l\: ,rm ceJIJ1:.1\;ta OKO TJ1X lVleCTa 'HHje 6HJIO KJIe'4aFba hl1JI11)Jra. TeK y HO'BI1.ie
Bpe-Me, a no yrJI2.n;mby Ha Te MJIl1iMe pa3BHJIO .ce KJIe'4afbe hl1JI]t,!iiYI,a >1: no CeJIYrMa y
HeKHM rrpe.n;eJI11'Nla, cc06YrTO lJiO lli yM a.,qJ1j 11, y O'KOJIHHl1 CKo'nJha, JY)KHOM IIo!iVm
paBJLY ca II'411fbOM il1 no B o:cHJ1, 11 TO I1'pBeHCTBeHO Ha 6a3H TeXHl1Ke KJIe'4afba, Koja
je Beh o.n;paHJ-Ije 611JIa n03RaT,a H Koja je npl1MeI-bHBaHa KO.n; H3pa.n;e rrpera'4a H
BYHeHHX T'op6a. IlOLUTO j.e Tex:HiMKa 6l1JIa rr03HaTa, .TIaKO je 6HJIO' l1IPehw Ha H3pa.n;y
hvrJIl1Ma, a Bpno je Be-pOBaTHO .n;a cy ITl1pOT CKI1 hYIJIHMl1, KOjH cy y Taxo Bem1XOM
6pojy :n:po.n;aBaHJ1 cBy.n;a no Cp6HjH, MaKe.n;oHJ1j11: 11: BO,CHYr, nOCJIY)Kl1JI11 Kao rJIaHHJ1 ,
aKO He 11 je,n;l1HM o-6pa3au;.
Beh Ha OCHOBH Tora MO)Ke ce npeTnOCTaBHTl1 .n;a je hl1JII1MapCTBO y IIvrpOTy
TaKo!)e ,c TpaHor nOpeKJIa 11 .n;a je ;n,OU1JIO Ha CJIWlaH Ha'4l1H. H eMa HenOCpe,l\Hl1X
nvrcaHI1X BeCTJ1 O TOMe Ka.n;a ce noja!BHJIO fi11.TIHMapCTBO y IIl1pOTY. KapaKTepl1CTl1'4HO
je .n;a ra TIyTHI1~11 H3 paIDljvrx BpeMeHa KOjH cy npOJIa311JIJ1 Kp03 IIwpOfl' He jTOlVf11fbY.
BpelVLeHOM IIJ1.pOT nocTaje Behe MeCTO, jep je Ha Ba}l{HOM ,n;PY;VlY, K'Oj11 j-e ca
Harrpe,n;OBalhewT H KOHCOJLH.n;au;MjoM TypCKe l1:J'Vl'nepvrje ,!J;'0611Bao CHe Behl1 3Ha"Iaj. Y
}-beMy cy o,n;p)KaBaHI1 BeJII1Kvr H "IyBeHJ1 naHal)ypvr. Ha I-b~IX {'.y, CBaIKaKO, Hajnpe
,n;OHOLUeHI1 hHJII1~'lH ea CTpaHe , Kao 11 JOLU MHoro ,n;Ou;Hl1je y IIpI1LUTY1HY. Y OJ{O.TIl1HI1
je 611JIO y OOI1JbY cHpoBKHa, By1-l e , vr Hl1lliTa lIPl1po.n;HHj e Hero ,n;a cy MeCHl1 'l'prO'BU;J1
YBeJI11 H3pa,n;y MJI'J1Ma y caM:o;vr MeCTY a no 06paCU;l1Ma C MCTOKa .
.n:a~IaC He 3HatMO BJ1.lUe HJ1TUTa o nOpeK.TIy 11 'caCTaBY HeKa,n;allllb e-r TYP(:Kor
CTaHOBHHlllTBa y IIHpOTy. BpJIO je Be-poBaTHO ,n;a je Me!)y rm:pol'cKHM Typu;M'Ma
Hajnpe 3ano'4eJIa H3p ap;a MJB1Ma Ra Taj Hla"I11H lllTO cy H3 PYMeJI11je J1.JIl1: MaJIe
A311je ,n;OB e,n;eHl1 npBH pa,!J;'HI1~ l1JI!l1 pa,l\H~e, na nOCJIe '1'0 HayqHJI,e H xpVI1UhaHKe
y MeCTy. TOMe je Morao ,n;OI1'pI1'HeTVI H TIo(:e6aH n OJIO)Kaj II'VlpOTa, KOjl1 je 611'0 JIWm3
,n;OMeHa "IJIaHOBa BJIa,n;aJIa'4Xe Kyhe (cYJITaHOB cecTpe y BpeMe A. B ye-a) . Bye, KOjH
je ,n;o6po n03HaBao BaJIKaH Tpl1')J;eceTI1X rO,ll11'Ha 19 BeRa, J1CTWle,n;a cy Ilil1pOT 11
BepKOBl1u;a (y ByrapcKoj) je,n;J1'Ha MeCTa Ha Koja je OrpaHVI'4e1-la Vl3pa.n;a MJIl1Ma:
CJII1'4He pa,ll110H11u;e cy ce HaJIaGHJIe TeK y CM'l1PHJ1. CJIYLUao j e ca1'il'O ,n;a HX HMa
l1'JII1 ,n;a J1.X je 6V1JIO y Bepy.G1) Y .Dipl1.TIor npeTnOCTaBKe .n;a cy TypI,\-H MOrJI11 rrpeHeTII
H y IIl1porry o,n;oMahI1Tl1 113pa,n;y KJIe"IaHVrx hl1JIHMa no 06paCU;l1Nla C M CTOKa, rO'B opH
H CJIY""Iaj ca hVlJfl1MapC1'BOM y np e.n;eJIy Erp'l1oyl,JaKY (caM y fP"IKOj, OKOIDma
KmKaHa): Typ~ y TO;V!' ~'"Pajy, KOjl1 cy 611.]1'H nOpeKJIOM o,n; KOlhe y MaJIoj A3J11jH,
vl3pal)HB3JIl1 cy hl1JH1Nfe KOjl1 cy 611JIH B.pJIO 1'pajHH, ,n;OCT3 jeBTHHH, a IrO 113pa.n;'l1 YI
LUa-paMa M:HlOrO JI11"IHJIl1 Ha CM'HpHeHCKe hYIJIl1Me. KO)KaHl1 cy BO,n;HJfl1 )KHiBY TprOB.I1H)'
THM h VI.TII1MJ11Vla .ti.)

VII
Ha O(:HO'BH CBe~a J13JfO)KeHOr, MO)Ke ce ~ao 3aKJbY""IaK 113B-eCTl1 OBO: ,YKOJIMXO
ce vf3 nl1CaH11X BeCTVI o ynoTpe6Vl, 'I1prO'BHHl1 11 J1'3pap;J1 hHJIl1Ma Ha TJIY ,n;aHa.lIIFbe
JyroCJIaBJ1je MO)Ke Helll'TO ,n;a 3aKJbY'411 o nopeKJIy 11 o CTapOCTI1 ynoTpe5e hHJI11.1'lla
11 o nOpeKJIY hHJIILvlapC'rna, CB11 THI TIo.n;aU;l1 yrn,y hyjy Ha MCTOK Kao Ha 06JIaCT
o.n;aKJIe HaM je )J,OlllJIa Ta Ky.TITypHa 'I'eKOBl1Ha 11 Ha BpeMe Koje nOit.H1lf>e ca ,n;OJIaCKOM
TypaKa y Hame 3eMJbe . Bl1JID je cpa3M'epHO paH O YB03a hl1JIHMa H ca 3a n a,JJ;,a , na J1
H3Be:CHor YTH;aja ca 3ana,n;a - 113pa,n;a BeJIeHJ11W CJII1"IHl1X hJ1JI111Vr11Ma - KO,n; Hac,
aJIH TI1 YTl1u;ajVl HHCY 6VlJIl1' o.n; TO.lU11KOr 3Ha"Iaja Kao OIn1 Henocpe,llHO C MCTO'K a;
KOHa"IHO, H '1'11. YTl-!lWj11 ea 3ana.n;a CBo.n;e ce Ha yTI111,aje 113 HCTOr l1GBopa aJIH

. :1) A. B o u e, !-HllB . ,!(e JJO, II (1889) 61-62.

U') Ji1 B a l [ Ji1 B a II 11 h , NIahe.n;O'HHja .vI M " he,ll!O IIQI1, I (Beo!'pa,!l, 1906) 295 ,

 'IhlJlJ1M M hHJ1:.rMapCTB'O y HalllHM 3eMJhaMa AD c!l)e,/\VI'He XIX B eKa 193

VLH,BepC,ID1M rryTeM, I1JOUl'l10 ce H hJ1.ID1Ma!pCTJBO Ha 3anaAY pa3BHJIO nop; YTl1.ll;ajJIrMa

C MCTOKa. M3 npBoowrn:or MaJIOr 6poja hHJrnMapCKHX u;eHTapa, op; KOjvrx je 3a Hac
ITHPOT OHO Haj3HaQajHMjH, hHJlJ1MapCTBO ce llIJ1P%JlO Y npou;ecy P;HcpY3Hje H y p;pyra
Me-CTa, Haj,n;pe y Ba,p OlllH , a nO<CJI.e H y ceJIa, WTO je OHJIO YCJIOB .TLeHO BeJIHKJ1M
p;pYWTBeHHM H eKOHOMlC1U1M npOMeHaMa.

ZUSAMMENFASSUNG

TEPPICHE UND TEPPICHWIRKEREI IN GEBIETEN DES HEUTIGEN JUGOSLAVlENS

BIS ZUR MITTE DES 19. JAHRHUNDERTS

Die Frage na!Ch dem Alter der Verwendung v on Tep pi<chen und nalch dem Alter und
d e'r Her.kunft de'r T ewichwLrker ei im heutigen Jugosl3Jvien stellt ein s chwie rigcs P r.cblem da!r .
Ver.schiedene M eil1Jungen d a ri.iber konn en in zwei Haurp tgrul:: p en eingeo rdn c,t w erden: l) d aiSS
die Kuns t d er Teppic hwi rkerei in i,ugo.s la.v 1s,c hen Landern .aus d em Oriente s ta mm e, und 2)
d a:s s diese Kunst ihrer H e l'kuni t n 3lch einhe imisc h, stidslavis ch und \lo rti.irk1seh sei. Bi:s j e tzt
w urde dies es Problem je dech nicht iSpe ziell be h a ndelt; die endgtilt ~ge Losung des P'll()blems s etzt
eine gr u ndliche E rfo,rs chung d es ges amten technolo,gLschen Proz e.sses, d e r an den 'I'eppich-en
angew all1dten ornam entalen Motive u'nd Stila<r te n w 1e auch e ine grtindhche ErfOir schung aller
verftigbaren s c hriftlri~ hen Quellen V01"a'Us. Der Verfasser d ieses Artikels behandelt nul' di ~
s chrift1ichen Aufzeichnungen von d en a ltesten ungefahr bis zum Mitte d es 19. J a hrhunderts,
e'inigenrrlJa ssen a'uch die T echn-rk d e r T eppichwirkel'e i und die Rolle de r Diffus lon in der Aru's
breitung d e r Teppiche'l'z,e ugung im jrugoslavi's chen G ebiete in n Ueler Zeit. N3JChdem e r d as
g<lnze v erftigbare M a.terLa.1 allsgewertet und rb eul'teUt ha t, kommt ,er zum Schluss, dass es zu:rzeit
keiln e Alngah en g ~bt, w()nac h w a hrend des M Lttela1lters gewLrkte ode r ge.lmii.p fte T epp.i:che il1nerh alb
der Grenzen des h euti,gen Jugo,s lalViens erreugt wurden; ebe:nsow enig gibt es k e ine Angabe n
tib e r d en Gebrauch ven eigentlrchen Tepi; k hen. Man kann nul' a ll1nehmen, d ass in den Hause m
w ohlhabender Leute, d es Feud81a dels, verschiede ne Polster lmd D eoken einheimis cher oder
a us landis chel' A ursfii hl'l.l'l1g vlerw endet wurden. Dargegen aib er ga b es d am als lros tbare gestickte
D eoken und VOIrhange, von denen e inige Exempla re a!ufbewahrt silnd,
Die e.r sten Nachr ilchten tib er das Vo,r ha:ndensein und den G ebra uch eigentiicher T e ppic he
in jugoola v.i;schen L a ndern 'sta!mmen au s der ZeH n ac h der Anklltlllt der Tiirken, und es handelt
sich h alUptsiichLiJc h um T iPPa:ohe, die von Tur ken od er VOlil Mohammed anern b enutZJt wurden ;
<lu sse'r a us dem Orien oe, konnten Teppic he daau a ls a uch alUs dem Westen ei'n gefUhrt w e rden, wo
die Teip pirc he r zeug ung auch e:ntwickelt wa,r, arh er ebenfaJ.ls unte r dem E.ill1 fluss und n alch den
Mustern .aus d e m 01ile nt, Neben h a ufigen Nachrichten ub er 3JUS dem Wes,t en eingefiihrte
-------~TeP'Piche, st e llt der S'ch on im 16. J a hi-hundert erwannte Ausdruck velenca (d, h. Valenzia ) fUr
e ine Art Decke einen b esonder en BeweLs fiir die E,iInfliis.se vo;n diese r Sei le dar.
Alm Aniall1!g des 16. J .arhrhu.ndlC'l1;s w a ren Jn d er StadtrepubU!k Dubro,vnilk (Ra gusa.) TCip~
pi-che, ob , Po ls ter in der HalllScinrichtung tiblich : es gab T eppi,c he ,a us Wes teuro.pal, besrondel's
aus Fl~'!l dern, m ehr jedoch3Jus dem Ofi.ente und a lU's d'em m oh ammed3!l1<Lschen AJirika ; aus dem
Jahre 11567/ 1568 s.t a:mro..t die e pste u r kundl,rche Erwa hnung d es Aus druckes ilim (turk. kilim),
wie bei den Stidslav'l1 d ie ~p.1che gewohnlic h genamnt werden. Se1 st in Dubr<J vnik wurden
d'amaJ:s Tep,piche erzeug.t., v on aeJ'f:1n Art leider keine N ach r kht verrh anden ist. Im 16. JUhr
hundiert ist der Gebrauc h von Tep~, jluga sla:visch'en Landern sowehi b e i den Ti.irken,
bzw. den MchammedaJl1em, als auch bei den r is ten schon sehr v erbrei,tet. Der BHck der
AusUinder, die dama1s Uil1d spate.r dunch. die jugOOl.avischen L a nder r eisten , fie! besonde l'.s
hauLig au.f Te<plp iche, BbenfurJ.1s im 17. und 18. J a hr hunder, ellden T E!1;:opiche a ls sehr b egehrte
und kostbare Ware e.rwahnt; si.e di!Illten zum Ve rziere n des In;n ~n in offe ntHchen Gebauden
(Moscheen, Kia'chen) wiJe 8JU!ch i1n, Hausern wohlhabende r urnd va,rnehn1:& Leute; ausserdem tru
g en die R eLsenden Teppiche mit sich, die mnen lhllterwegs .als Bett di.enen so'lite n. Mit T ep p ic hen
wrUl"de e in reger Ha1l!del getrieben. Erst a u s dem 18, J a,hQ'hundert haben wir a.~ '\:hten tib e r
eine brei,te r e Verwendung der Teppi:che alLLch in chl'i,s tlichen Hausem, Die e l1s ten kla.r ~l~d
zuve rlassigen Narchrichten tiber di-e einheimische Erzeug:ung von Teppichem in <den Land rl1 1'l11~
R a hmen des h eutige n Juga'sl aviens sta mme n aus dem Ende d es 18,. Jahrhunderts, lLnd ZW8'r uus ~_
den ' Gegenden, die d3Jffi.als unter o 9te n e hchische.r Obrigkeit w a ren, so dass die VoraJu ssetzung
w ohlbegriindet ist, dass eb en, die Be.fJreiung von den Turken, deren NaJChwirkung >sich aru.ch in
eine r Besserung der so,z iaJ.e n, w irtschad'tliiChen und kulturellen Verhaltnisse ausse'l'te, aruch die
Gla sn i k Zemaljskog' muzeja - I s torija i Etnografija 13
194 ,lJ;-;p ~!JI. C. <PI1JJ Vfl lorom

Erweiterung der Verwendung und die einh.eimische Erzeugung de r Teppiche zur FoIge gehabt
h a be. Wa hrscheinlich wurden 'schon dalJn-als auch in der S tadt Pirot, die im 19. und 20. J ahr
hundert einen lebha ften AusfuhrhandeI, bes.onders mit Teppich en, b etrieb, Teppiche erzeugt:
gewis.s ha tte Pirot in der ersten HiHfte des 19'. J ahrhunde r ts eine en twickelte Tet;:rpicherzeugung
a ls Hausindu5trie. Der Ver:fasser kommt zu der Anschauung, dass di e Tep p ichweberei in Pkot,
wo grosse Jahrmarkte stattfanden, v.on Tepp<ichhandIern anger egt und entw ic k elt wurde und
dass sie s ich zu Beginn or ientallischer Muste r bediente, die v on denselben Handlern eingefiihrt
wurden, weil Teppich e damals in den Ba1ka!r.landern, w o s ich di e I()ri entalis che L ebensweise
eingebtirgert h.at, sehr begehrt waren.
Alle Nachrichten tiber die Verwendung, den Ha ndel und die E rzeug ung v on Teppichen
a uf dem Boden des h eutigen Jugos.laviens <sind derat'tig, das s sie im a llgeme inen auf den Orient
<lIs das Gebiet hinweisen, von wo d ieses Kulturg ut gek onmlen ist, u nd .alUf di e Zeit, die mit
dem Kommen der Ttir ken in die j'Ugoslarvischen L ander beginnt. Die Tat sache, dass die Wirk
technik schon v on aIters h er eUnheimilSch war, hat ausserorden tl ich viel da zu beigetragen , dass
sich d ie Teppichwirkerei rasch einbiirgerte und sehr verbreitete.
Dr GREGOR REMOSNIK

Ori~inal povelje Kulina bana

Prilog pitanju ovjeravanja naih listina Srednjeg vijeka.

Prva srrpskohrvaJ1:s kjm jezikom pisana povelJa, naime povelja Kulina bana
od 29 augusta 1189, sauvana je do danas u tri 'p rimj en,k a. Op e nito je pozn/a to d a
se jedan od njih vo vie od sto godina !1ahzi u Lenjing'radu. Ostala dva .primjerka
nalazila su se od 1833 do 1921 U H1liusr-Hof- und Staatsalfchivu u B e u. Kada su
dubrovake a;rhivalije go-d. 1921 iz Be'a vraene Jugosl'a,v iji, me'du vra!e nim .pred
m etima se nailiazio sa)rl1o jedan primjer.a k Kuhnolve povelje, t.akozvani cmla i pre
pis , dok je drug,i primjerak, takoevani stariji prepis , ili ostao u Beu ili j e,
mo ida, Ib io is to taJ~{IQ u Beoglfadu, ali zaturen meu !kakve druge, latinske ili turske
arhivalije, koje Su iz B ea bile vraene zajedno sa irilskim. Meutim, klad su za
vrijeme Drugog svjetskog ra:ta te alr hivaiije IPonovo prenesene u Be, Ipa god. 1947
opet vraene JllIgoslaviji, ovoga put.a je Dr2.19NnOm Mhivu u Dubrovniku vpaen i
ta:kozvani stalfiji prepis, no on je pro,1aen u DralVl1()m arhivu u Dubrovniku
telkJ u najnovije v:rijeme, poslije mOlg a opisa hosanskiJh i hu.mskih povelja Srednjego.
vij eka u Gllasnilku 1948 Utoliko treba kori'g ovati moje IpodartJke u Glasniku 1948 .
str. 108 i 109. Na taj nain, jedan Jprimj eraik: Kulinove povelje nalazi se danas II
Lenjingnadu, a OIba ()srt:ala primjerka u Dnavnom ,arhivu .u Duhrolvn.i.k!u. ,sva tri
pr~mj er!k;a sadl'e najprije la,tinski tekst Kulinove ZJakletve, koji je bez ikakvog
potpisa, a . ;pod 11litinsko g teksta. boji s rp skohrvatski koji u sva tri primjenka n osi
pOltpis dijaka Radoja. Poto je ta j potpis u svaf{lome 'Primjerku pis'an drugom ru
kom, to se ne zna na kojem se primjerku nalazi lini potpis Radojev, dru;gim rij e
ima, ne zna se koji je primjerok original.
Sve do u najnovij e d()ba smatmn je origiJl1alom Kulinove povelje onaj pri
mjerak koji se nalazi u Lenjingradu, i to zbog toga to je latin.~ki teks.t ovoga. /p ri
mjerka KulinO've !povelje n a pisao tadanji gradski J1Iota;r dubro'vaki ilijakon Ma'r in,
kao Vto je t,o konsba,Wv'3O M . Reeta-r. 1 )
No, u najnovijim Radovima shrosla,v enskog insltituta na;pisalO je Josip
Vrana stu:diju Da li je .soaU\na n original iSip.rrave Kulina bana i u njoj doao Ido
zakljuka, da nij edan od navedena tri IPir imjeI"~a nije ,oPilg inal, nego d a su sva tri
ili koncepti ili prepisi KuEnovog originala,drugim rijeima, orrginal KJulinove po
velje uope nije Sta,uVI3n.
Glavni i stvarno jedini r azlog tVlrdenja da nijedan !primjeraiknije Kulinov
original 'lei u tome to nijedan od njih nema Ip eata kOtjIi. se redovito nalazio
na !ir ilskim ugovori.ma sa zalkletvom - a takav je ugOVOlr iKulinova ispra!va
to jih je u ono vrijeme dubr:oVlalka opiria skk"pala sa susjednim vladalfima / )
Neto dalje Vrana veli Cremonik, koji u spomenwtoj raspra,vi o bosanskim i
humskiim paveljJ3ma posveuje na,r o2itu pa,nju peaenju ispralVla , prelazi utke
ptreko injenice, da lenjing.radski, Ik.ao ni drug.a, dva priiIDjerka Kulinove isprave,
ruje imao peat a , i ako bi o tom i te kako trebalio voditi ra,una.
Budui da <liploma tici i paleografi nisu posurrnnjali u originalnost lenj in
gra-dskog primjeTka Kulinove isprave, naeli su to pitanje filolozi, iji se rad kod

') Opirnije o tom upol'edi GZM, 1948, 108 nota.

") Radovi starosla-v. instituta , II, Za.greb, 1955, !l.
13 "'
196 br Gregor Cremonik

iJzdavanja isprava ocjenjivanjia. njihove ispravnosti esto malo cijeni. U pit anju
originala Kulinove is/pravewuzeo je Belic jo god. 1936.kriticko stanovi.te rije
ima: Da >li je dubpovai'l<i tekst - taj prvo/bitni prevod (t. j. original, napomena
pisca) ili prepis s,a, :njega iz 'docnijeg)3.J vremena, to je zasebno pilt anje.. . Budui da se
kasnije ni!tko, koliko mi je P O'lll ato , nije kriti<ki QlSvrnuo na to pitanje, pokuat u
d a na temeIju dos.adanjih znanstvenih rezul,t ata i svoga vlastitog istraiva nja, sve
st'fano prikaem sve, to je !potrebno, da se ono pnw ilno postavi i rijei ~).
Kasnije se Vrana lU po.glavlju III Grafislke osobine sauvanih :primjeraka
Kulinove isprave (str 40) .ponovno bavi :pitanjem origina;l nosti le.njingradslmg
primjer/ka i na osnoiVU grafije svih triju primjeraka dola!Zi do ZJakljuk;a: Uza sve
to, to su tekstovi primjeraka B i e nastali dotjerivanjem teksta primjerka A, te
ko je pre1Jposta'v iti, da su s toga teksta, prepisivani neposredno. Izme'u teiksta
primj er~ A i tekstova primjeraika B i e morao je postojati JOB jedan tek[s t, tako
da tekst primjerk'a A pl'etstavlja koncept, a onaj nepoznati tekst original.4)
Mo:ra se is!tali da nijedna >razlika u gmfiji triju pa.'imjeIiaika ne i!Zisk..uje kao
nuno i bezuslovno da bi morao postojati jo jeda-n, etvrti primje:ralk, koji bi se
morao umetnuti i:zlrneu tobonjeg koncepta A i izmeu (takoer tobonjih)
prepis'a B i C. Sve 'razlike, i u IP,i5anju, a i u stilizaciji , mogle su nastaiti ipifetpisiva
nj em jed:nog primjeTka o kome e bi'ti opirnije govora u drll'gomdijelu ove
rasprave.
Na t eti nain, isto filoloki razlog, koji se oslanja na .g rafiske i je.Zl,c ne r[alz
like triju tekstova, za odricanje orj!giJnaUnost.i atpad!a, la ostaje jedino [razlog, to ni
lenjingradski ni os,tala dV!(lJ primj er/k.a nemaju peata.
no se tie peaenja ispraV!8., nalpraJvio sam, ~aista, mali propust to prHikom
govor a o povelji bana Kulina u GZM 1948 ni.<;am haIfetm sa nekoli:ko rijei ~;'lPI0me
nun da nijedan [)Ir imje-rak Kulinove povelje n ema rpeoalta. Meutim,taj propust
je razu,mljiv. SVaJkolffi dirplomati<lalI'oU su osnovni potezi ra~Vloja toliko poz.na1ti da je
r az umljivo to se o njim.a uope n.e govori. Ako naprilmjer, :paleograd' Ulp()tlreibi ri
.i e karpit.ala ili minuskula, on nee tumailti ta je to, nego e pretpostavljati
da je to open~to 'p o-z nato. Isto ,taiko je i II d1plo.martid openito poznat razvoj IPocata,
i diplomatia'r nee ni oe:khna,ti da: e ga nati na jednoj ne-carskoj ili ne..ip3jpskoj
listini iz XII ~toljea. Iz tog razloga nisam ni ~pomenuo da nijedan pri mj errak Kuli
nove ispflaive nema peata, jer sam pre:1Jpos'ta.v ljao diEl' e svaki italac-historiar,
odnosno dirplomati3Ir apriori znati zato pea,ta nema .
Za strunja.ka:rruplo:matiara bilo bi dovoljno da se na zamjerku, , to nijedarn
primjerak Kulinove iSip'rave nema Ipeata, od.govolfi ukrat ko da je u d()ba Kulina
bana peat kod nas jedva poznat, te se, napr., u Zadir u nalazi lprvi put god. 1190;
u DUlbrovniku se prvi pu,t spo-minje tek u jednoj ispravi i,z god. 1235, u 1'r~iru
god. 1267 G). K tome bi illo:Wa nave li jo ufflayevu reenicu Die Besiegelung ist
.neben der notariellen Beglaubi'g ung in keiner Art von Urkunden unumgangliches
rfolrdernis fur deren rechtliche BeweiskraH. ti)
Za strunjaka bi to bilo dovoljno. Meutim, originalnost Hi neoriginalnoS!t
K.ulinove isrpnave, !prvog dokumenta na naem narodnom jeziku, zanima:e ne samo
strunjaka diplOlffiatiam nego i nae ir e k:IiUgove. Na drugoj stna!ni nude ha
dubroVIaoke arhiv aHje taiko lijep :materijal m studij .o ovjerawlnju naih listina,
da e b ~ti !~()ris'l1O da se opirnije obradi pitanje ovjeravanja naih najstarijih do
kumenata, 'a s tim u vezi i pitanje Kulinovog orioginala.
Da odmah u ,poet!ku podNUlemo glavne crte : Dubrovniik sklapa do god. 1200 u
svemu deset ugovora sa stranim pa'r inerima - u,govor sa ibanom Kulinom je peti
po 'r edu - a od tih deset ugovora nije nijedan jedini ovjerovljen pecatom. Prvu
ispravu SI3J peatom doh~va DubrOVinik god. 1201 ,od grada Barija u Junoj Ita
:I) Isto tamo , 9--ID.

' ) Isto tamo , 44 (podvukao j a ).

5) M. S u ff l a y , Die d a lmati'l1ische Pl~ivaturkunde. Sitz. bero d. Wiener Akad. phil. hi st.

KL 147, 19-04, st!'. 88 i 89.

") I s to ta mo, 90.
 Original povelje Kulina b a na 197

liji, drugu gtodlime 1215 od velikog u;pana, kasnijeg knaJja Stefana Prvovjena
nog, treu od grada Fer\m3l II ItJaJliji j,z godine 1229. No, iz istih ovih prvih bri
ju decenija XIII. molje-a postoje u Du'brovniku, osim naveden:<1J tri ugovora
sa peatom, jo etiri dI1u:g,8i ,ugovora. ali bez pealta. Ou tridesetih godina
XIII. s,toljea d alje peat pos,t aje sve ei, ali jo uvijek ne bezusllo vno potreban .
Taiko, naprimje,r, jo ugovor Dubrovnika sa SpHtom od 9. marta 1257, da!kle sva
k,alko valan doku:merl!at po interese Dubrovnika, nije ovjeren !peatom.
Tl3ko stoji s razvojem peata u Dubrovniku u najkrupnijim cr,tama. Klao
jedan od svega pet moguih naina ovjeravanja, peat se Ipojavljuje sra!ZlTIj erno
kla sno, a i tpOto se rpojavio, on se upotrebljava u poetku samo iznimno. U poetku
slue Z'a o'vjera.vanje dolkumenata drugi elementi, naime: a) potpis onoga, k oji
izdaje ispravu ili u ije se ime ona i'z daje; lb) pDt'pis pisa:ra dokumenta; c) potpis
svjedoka; d) hirogI1l3f i, konano, e) Ipeat. Odmah se mOIra podvui da j.e kumulira
nje ovih elementa~a SIVakidanja pojava.

I. OVJERAVANJE LISTINA
1. Listine bez ovjere. Prije raspravljanj'a o :poje.dinim gOife navedenim ele
menti'ma ()oVjera'v anja treba spomenuti One ,i sprave Ikoje nem~1U uope n,ik,akve
ovjere. T'a vrsta, isprava iezava dodue u drugoj polovini XII. stoljea, ali poje
dinano se ovi sta'ri iezavajui oblici nalaze jo dugo. U ,t u grupu s padaju obje
najstarije sauvane du'bravake isprave, naime ugovor Dubrovnika sa Pizom 13.
majla 1169 i .sa, KotOIrom od 20 . septembra 1181. 7 ) Pogotovo Ikotolrska n ema ni naj
manjeg znaka ili elementa ovje,r avljenja. Ona suvoparno pria kako je doao knez
Trifun, dominaltor Catari , u DUJbrovnik i ,tu sklopio sa dubrovakom Ol?inom
vjeni mir. Klauzule mirovnog .ugovora odnose se iskljuivo Slama na me'us o bne
lm-editne pos,l ove izmeu KotOI1an3J i Dubrovana. Da li je ovu po .formi sta:rinsku
isplI'a'Vu pisao neki dubrovaki ili neki kotorski .pisar, ne moe se konstaitovart:i,
jer ne dostaje sV1a'ki malterijal za uporeivanje ;pisma, ali je prvo vjerovatruje.
Neto bolje stoji kod u.govOlfa sa Pizom, i ako je taj sltariji od kotorskog.
Pizanski iona ibar elemente ovjeTavan.ja, natime svj.edoke i zakletvu. Ali , ti svjedoci
ne potpisuju lisIt inu, ne nastUjpaju, dalide, kao formalni ovjerovaoci, nego listina
samo .pria, isto u duhu noticije, d3J je pfiavnom aktu prisustvovalo pet, poimen.ce
navedenih Dubrovana i pet, isto tako \poimence navedenih Pizanaca. Osim svje
dokCl! baj ugovor sa Pi,z om ima jo elemente ,z akletve. Ona je ,poznat.a kao 1liadvri
nain oJbaveze (ali ne i ovj ere!) kod svih naroci!a, IPa nije !udo da: se i kad Junih
SI,aivena openito UI~~ebljavala (uostaJom i drUlgdje, treba samo spomenuti za
klebvu na Riitliju i jo danas postojeiu Eidgenossenschaft ). Zakletva e postati
glavnim elementom 'Svih dubrovakih ugovo ra do sredine XIII. stoljeca" onda e
i 'eznuti i,z S'npsJ{,ih povelja, ali e ostaJti klao jedna od bi1Jnih elemena,tla u
bosanskim ispravama sve do poslednjega bosanskog kralja. Ovdje, II pizanskom
ugovoru , rzJakletva jo ne igra .glavnu ulogu, jo se isprava ne pie kao tekst za
kletve, nego se u ispravi samo usput pria da se na ugovor IPo prisbalIlku (zacijelo
i nal ogu) pjzanski:h poskmiika zakleo Marko, !pizanski vicecomes u Carigr.adu.
I ,a ko, dakle, ,u govo r s a Pizolffi rposjeduje elemente koji e u toku razvoja
noticiju pretvoriti u dispozitivnu !listinu, ti elementi jo nisu upoitrelbljeni u svrhu
formalne ovjere i pizanski ugDvor ostaje jo noticij'a. Njezin karak,ter najoitij e
Ip!'oiz;lazi iz posljednje reenice Hanc vero pacern... et cum Johanne, comite
Spalati, et omnihus S.palatinis similiter constituimus etconfirmam:us . Mje's>1:!o !ka
kve zakljune formuole isprava, dak1e, svrava sa !prianjem da isti ugovor 'Vai i
za Split, koji je vjerovatno imao iste 'potrebe kao i Dubrovnik , i iskoristio priliku
da se \pIrikljui Dulbrovniku s oibzirom na sklapanje mira sa Pizom.
pj,za'nSki ugovor sauvan je II tri primjerka, od kojiJh je jedan, 'iji je lper
gamena,t 'Veoma oteen i izjeden od insekatJa, 'Pisan ilzvjd.banom i glatkom !po

7) J. R fl d on i , Dubro,vaka akta i '] :ovelje, I, 1. Zbornik SKA, III, 2, Beograd, 1934,

str. 5 i str. 7,
198 Dr Grego'r Cremonik

lukurzivnom diplomskom minuskulom, dok S'u ostala dv.a pisana od jedne te iste
ruke, ali se ta Tuka po svojoj nesigurnoj drhitJa'vos{i i manjoj izvjeb.anos.ti jako
r-azliGmje od pisara prvog primjerka, Ipak, ako se v l: pismo prvog IpisaH moe
oznaiti kao diplomska minuskula, jo izrazitije je to sluaj kod diru.gog pis'ara . I ako
mu ruJka nije izv je2Jb ana, on ipak UJ::;,ravo .J<ols kom tanou produuje Ip oj e din.a
slova, Radoni j naveo prvi :primjeral'6:. kao origina,l, ostala dva kao S1a vremEOina
prepisa, S prav om je te;k st, ukoliko je od ;insekata uniten na prvom !primj e rku,
n adom!jestio tekstom iz iPre.piSla. Kao to Ik od k ot o,rs.k e isprave, tako se ni Ikod
ovih triju !pTimj-e-rakia nita ne moe rei, da li je jedan pise b neki Pllianac, a os.tald
dva :neki Dubrovanin, hli su oba pisara Piz'anci ili m od a, ak oba DU!brovani.
N emogu e nije ni prvo, ni drugo, ni tr e e, jer sa ma iS/:J1rava priaJ hoc actu m est
Ragusio in pal'a ho rurchiepisco;pi prescripte civitatis , te su mogli izvij e e o tome.
tj. nau ispravu, pisati i Pizanci i Duhrovani (he ba drati na umu, da je actum
est moglo Ib iti i na drugom mjestu i u -drugo vrijeme, nego scri:ptum est ).
Strogo, uzevi , spada u tu grupu i ugovo'r Dubrovnika sa K'aiima od 3.
februara 1190"). Ni on n e ma nikakve ()Iv jere. a nije ni isan l1<;ao dokumenat, ne go
vi e k;:!o rn ke v rste pr omemo,r i,a le, kao bre ve recorrdalt.ionis '") , j er se na istom
komadu pergamenta na1a~ i i poznati dubrova ki zakon o sv Vlahu , Ali i ta j ugo
vor 'b ez ikakve ovjere ima isti elemenat ovjePRvanja, kao pizanski iz god. 1169,
naime, on navodi imerua onih Kaia i Dubrovana , koji su se na ugovor za!kileli ,
Pisal' ugovora je dubrovaki nota:r dijakon Marin, ali se on ne pot pisuje nia kraju
ovo.g ugovora , nE~go tek na kraju privjeska, koji je rph."ail1 n a is.t om komadu rper
gamenta, n aim e na b 'aju zakona Q sv.Vlahu, pa moe t.aj njegov .potpis vrije
diti i za ~a ,{lon o sv. Vlrahu a i za ugovor sa K'aiima . V.rijeme !pisanja ug ovora,
tj. 3. f clbruar 1190, navodi pisar sam, ali time nije Teeno, dia je i u.govo-r sklop
ljen t01g'a dana , da su toga istog dallla poloili zakletvu Kaii i Dubrovani, To
se moglo d org oditi davno prije, kao to se to hj epo v.idi iz ugovora izmeu Du
brovnika i Ro'vinjla 'O ). Pisar, dijakon Marin, .pripovijeda da su se .rovinjski i2'Jasla
nici , izgleda njih sed am, zakleli na vjeiti mir sa Dubrovnikom dne 8. oktobra
1188 i da je toga d sma xirmatum est hoc oapit.uliare , laJ u po-tp~<;u v eli dra je TIl3.
pisao (exe mplavi ) taj dokument tek 3. f bru ara 1190, onogaJ istog diana, daRd e ,
kada i ugovor sa Ka~ima. ~bog toga j e vrlo lako mo.gue, da je i ugov,or sa Ka
iima s klopljen ra'nije, nego Ito je pismeno fiksiran, iako dijak,on Ma.rin to ne
Sl:;ominj e izriito.
2. O jera izdavalaca listina. A,k o se p oslije ov,ih , uO!p e n eovjerovlj enih li
sti'n a vrart.imo n a ovj 'ovljene, morali bismo na prvom mjestu s.pomenuti onaj na
in, koji je na tlu r omanskog pravnog podruja u Srenj m vijeku postao naj
mje,rodaV1l1iji, n1aime , n a, ovjeravanje 'Putem potpisa pism1a dootinog dokumenta,
tj. 'Putem p O'tpis a \lotara, Meutim , prva li tina dubro'Va !k,a, kojra je u ope ovje
rovljenR, nij e ov jel'ovljena potpisom notara , n ego je ()vj e rovljena ;pot.pisom onoga
koji listinu izdaje. Radi se o mirovnom u gov r1.l i zmeu Dubrovnika i veli,kog u
pana Stefana N em arnje od 27. se pte mbra 1186" ). T cks,t list ine je sastaVlj en sigurno
u Dubrovniku, i to sasvim DR nain sta r e noticije odn. hreve reco,rdationis. On<1
pri'a da su pred dubrovaku vlast (nadibiS'kup , normanski cafll1erarius Tao&a~i:ga,rd i
dubrovaki kin ez Krvn) dola dva poslanika Ibrae Nemanje, StracimiTa i Miro
slawl i da su !poslanici sa Dubrovn ilkom skl'oIPi'li m,e'u sobni mirovni ugovor, ije se
!poj edine cibootnan e obaveze detaljno na vode.
Prema formul'a'Ciji ,teksta nema ap solut no nik.s!kve l'\!zlike i z,meu klotorsko
dubr,ov.akog ugOVOl1a iz god~ne 1181 i izmeu s flpsko-dU:brovako,g iz god~ne 1186.
Oba pri'aju na pot puno jednak nain kaJko je dolo do ugovora (dol lasko'll1 kne za
'r.rifuna, odn. dolaskom srpskih posl:anika u Dubroovnik) i o,b a na isti nain navode

8) J. R a d o n l , L c. 41.

n) v. M. uffI a y, 1. c. 37.

in) J. R a d o n i , l, c. 10.

11) Najbolje izdanje i analiza kod V. For e t i a, Ugovor Dubrovnika sa srp-skim veli

kim upanom Stefanom Nemanjom i stara dubrovaka djedina. Rad JAZU, 283 , Zagreb, 1951.
 Original povelje Kulina bana 199

pod edine .take meusobnog spora,z,u ma. J edina razlika, ,a li veoma krUiPll'la razliJkla,
postoji u tome, to kotorski ugovo r iz 1181 nije ovjerovljen niim, la srpski iz 1186
je ovjerovljen potpisom Nemanje i Miroslava1 2 ). Potpisi SiU, dodue, neObini, oni
nisu vlasItoruni , .nego je vla:Sitoruan samo krst ispred lP0tjpisa; dJalje se -ll rpotpisu
ime Ne,m anjino uope ne navodi, nego SaITlO njegovIa lt itula (1;,3h. KE/IH ;t;~nllllh. 1\.lhHh.
cf H nOA"nHI~Xb) d ak se MiroslaJVljevo ime >llC!,v odi. KoJiko god su ()ba !potpisa jo
nedotjerar1J3', bez uglaene sta1ne forme, ipak su to po1Jpisi Joojima je dokumenat
fonnalno <o vjeren.
Nerje eno ,e ostaiti pitanje na .iju je inicijativu dolo do ovjeravanj!3., do
kiumenata, da li na srpsku ili na dubrovaku. InicijGtiva je mogla doci i sa jednp.
i sla druge strane. Sa srpske zbog toga, to Nemanj,a 'Sltoji pod uticajem vizan
tiske kulture, i, da t aiko kaemo, kancelarijskim uplivom, a u Bhzantu se 'o duvijek
svi javni vl adJatrsik i dokumenti, Ikakav je i na ugovor, potpisuju sa .strune vladam,
izdavaoca, sa du;b<rovake zbog toga, to od Nemanjine is;prave daii je u Dubrovniku
nema vie ni jedne koja ne bi IbUa: ovjerovljemr. Opreznost Dubrov:8..na (aJi ne
samo njiihova, nego je to opa kamkteristika tadasnjeg ddba) ima svoje OjpravdJa
nje u sve eiem .falzilfikovanju listina, koje je osobito uzelo maha u XIII sto
ljeu, tako da je s am papa Inoce-neij III ustao cprotiv falzifilkovanj 'a i izdao upute
za 'r azlikovan1je falzifik()vanih ip'a,p skih bu'l a od autentinih " ). Pod vidom sve vee
opas nosti od fl3ilzif1kata, ra,zumljilVo je ope, pa i dUlbroVlako nastojanje da se ta
opasnost izbjegne IP omou ovjeravanja dokumenata.
DTiugi u'g ovor !koji je ovjeren sa .potpisom irzdavaa jeste u.govor izmeu Du
brovnika i hUiIl1Skog kneza, Mir-osLalv a od 17. juna 1190"), ali taj je o sim potpisom
iza.C:1vaoca ovjeren i pOlt pisom notara i nabrajanjem svjedoka.
3. Potpis notara. Sredotzemslkli rOffimski kuLturni krug, gdje je pismenost
bila prilino ,rairena, preuzeo je krajem XII stoljea potpis pisara,- no,t ara kao
< g lavno sred:EI!lvo zaovjeravarnje do:lmmenata, dak je manje pismeno podruje sje
verme Evrope Ip'reuze.lo fpeat , koji je mogao <ovjeroviti dokurrnent i bez po!Zna.VlflJnja
pisma. Uromanskom !IDulturnom krugu igra potpis nota,r a odluujuu ulo,gu, os<>
bLto od kada se na italij'a nskim visokim ko'1 ama razvilo struno notalI'sko Oibrazo
vanje do savr~enstva, taiko da je Italija od XIII stolj 'ei'a dalje snabdijeva1a, ikolo
vanim n ottanima i susjedna podtrujla~O).
U Duibr,olv ncku je !prvi od notara,pis-ana ovje,roV'loen dokumenat wgo vor D\)l
brovni'ka sa kneginjom Desislavom Duklj1anskoiffiod 3. augusta lG) 1189 1 ' ) . P.OIf:;pis
ego MaTinus dil;conus et comunis notarius i:nterfui et hoc scripsl jo nije praJvi
notarski potpis , kra kav se l'a'zvi,o ikasnije. Nedostaju mu i /podaci, ,ijom je autor~a
cijom Marin postao notar, a jednako mu nedostaju ;foomule rQgatus i complevi
et robonavi , ali uprkos svojod ,rudimenta!ITIos,ti IPlI'el1;stavlja ~pak prvi na notarski
pot:pis kao ovj eru d01klume-nta. Drugi potpis pisara dokumenlta naIla zi se na naoj
povelji Kulina bana od 29. augusta 1189 na Ik ojoj se Radoje potpisuje (.. i P~AOI
,l,fliKh ~~Hb nHrn;\"" mIO I\IIHr~ nOgfIlOK" '~HORh.".) Jednako kaJO prrVi MaJrinolV pOl1;pi:s stiliozovan

je i Radojev, subjektivno, u prvom licu, dakle u isto notaT$.om duhu. Dodwtak pot

12) l.spor. S t. S t a n o> j e v i , Studije o srpskoj diplomatki, Glas SKA, W6, Beog'r ad,
1923, sjnl, 22 i 34.
13) H. B r e s s l a u, Handbuch der Urkundenlehre, 12, Leipzig, 1912, 14-15.
14) Monum. spect. hi:st. Slavo,r um meridJionaHum, l, 14.
15) H. B l' e s s l a li, 1. e., 618 51., a za razvoj u Dalmaciji, M. S uf f l a y, l. C., 11 sl.
i") Svi dosadanji izdavai datiraju ugovor sa :Wo augustom 1189. Sam ugovor je datiiran
"m ensis augusti, die sancti Stephani. U a'u gustu Mna dva sv. Stjepana, nalime Stjepan, prvi
maarski kralj , koj,i se zai's ta slavi na 20. augusta, ali je taj sv. Stjepan u Dubrovniku jedva
p02lllat. Drugi j,e naae tijela sv. Stjepana, koje se slavi 3. augusta, a taj :p,razn~k je bio poznat
u Dubrovniku tako, da su, napr. Dubrovand isplaivali Hiraniima tzv. konavoski dohodak
svake godine na Stjepandan, 3. augusta.. Zbog toga mislim da je i na ugovor iz godine 1189
datkan sa tim Stjepanom od 3. augusta, iako, dabome, ni Stjepan od 20. augusta nije iskljuen.
17) J. R a d o n i , l. e., 9. Zapravo bi bio prvi takav dokumenat ve pop.i5 stvari crkve
Svih svetih od januara 1186 (izd. u GZM, 43, 1931, 37), ali je taj sauvan samo u kasn.i.jem prepisu.
20~0___________________________~D~r_G
~~~~
regor_~~
C'r e~m
~o~~
' n~~
i k ______________________________

pisu "rlOKfoIOK ~11I10K~" je prirodan, jed:nako ikao, napr., dodatak termolskoga no;ta1'a
Julia:nidesa m ::mdl to predictorum iudicum et iamdicti camerarii l S).
od .ovih prvih dvaju ugovora iz godine 1189 nadalje imaju svi du'bmVlaki
ugovori :potpis notara kao ovjeru ili kao jedan dio 'Ovjere; .tako, napr, ugovor sa
Fanijem i Sla Jakinom iz 1199, sa Barijem iz 1201, sa Termolijem iz 1203, sa Mol
fetom iz 1203 i sa Bise-gUjom iz 1211 19 ). U veini slu>ajevia ovjera nota.r a je su
bjektivna, u prvom hcu je-dnine (dakle kao kod Ma,r ina ili \kod Radoja), ali napr.,
listina Barij,a svrava u objektivnom Q1b1iku quod Robextus notarius rogatu nostro
scripsi't, qui intedui,t20) i molfetsiki et ut hec pe-rpet uo mallldalrentU'r memorie,
i.u<ssisi'mus scribi ,p eT manum Jacobi notarii21). Jedino u,golVor sa .gradom Monopoli
iz god. 1201 ~~) nema uope nikakve ovjere, ali ne moda zbog toga to bi to bila
stara noticija, kakve su ibile mogue jo 20 godina ranije, nego zbog tOg13! Mo je
ugovor sti'l izovan u formi 'p isma kao odgovor na jedno dubrovako pismo. Kao
ris'IDO lIDora da je bilo zape3<:eno izvana nekim .peatom, IKoji je prilikom 01va
ranja skinut , tako da danas o njemu nemat>raga, ali se Ipismo svejedno smatralo
.autentinim i ako nema ba ni jedan od elemenata ovjere. Potpuno isti sU.uaj po
stoji s a pis mom opine Splita du'brov,akoj opini jo iz f ebruana 1234 2 :3). Ni ono
nije- ba niim ovjereno ali se i sada moe konstatovati da je Ibilo pOSlla:no Du
brovniku kao piEm o, i to po svoj .prilici kao zSlpealeno lP ismo. PeI1gament IPli sma
veliine 18,5 X 85 cm, je presa'v ijen najprije j edanput paralelno ~rini (odozgo na
dolje) na dva !polj a c d 18,5 X 4,25 cm veliiine , a na ,to sa desne i sa lijeve surane
jo tri IPuta unut ra , tako da je pismo sada s'lo'e-no na dv,a puta etiri :polja, a ta
su polja samo 4 ,25 X 4,625 (is.to rrna tema tiki uzevi!) veliine, Da je to ta'no, do
kazuje .a.idre.sa Dn.o J . Dandulio comitl iudicibus et consi1iariis, ikoja je neoibino
sitnim pismom smj e tena u dva retka tono u jedno od tih malih, samo ooa 4 X 4
cm velikih polja , te se ono mora smatrati adresnim poljem. Ka'kvom peatu nema
ni t:raga,ali se vide kroz sva ,polja sloenog pisma dva mala proreza, pa nema
sumnje d 3 je kroz ova dva prorez.a provuena uska trak'a 'o d pergamenta i na
nju vjerovatno o,bj een peat, koji je !prilikQm otvaranja pisrnl3. odbaen. Iako,
dCl'kle, tekst obaju spomenutih p isama nije ovjeren ni~m, ak ni potpisom 'Pisara,
ipak je dokume nat k aio pis mo po sebi dovoljno ovjeren.
Nije na zad3itak da dalje u potankostima IPraJtimo neobino zanimljivi 1'a2
voj potpisa pisara. U gl,av.rlim <::rtama moe se rei da je pot pis pisara OStl20 u
Bosni kao srtaIni sas tavni dio svih 6ri.lskih (ali Z,a udo ne i svih latinskih!) listina
sve do propasti :kl'12 lj evine, to neobino olarKia\na studij !bosanske dravne kancela
rije 2 4 ), dok je, suprot no tome, u Srbiji potpis sasvim nepoz nata stvar sve do k l1al.ia
Milutina, ah ni poslije njega potpis pisapa nije obavezan u svim sluajevim3 2 0 ).
Dubrovnik se prikljuuj e s obzirom na pobpis pisara posftulatu sredozemnog kul
turnog kruga, tj. 'Po pis pisara smatra se k,ao 'bezuvjetno potreban z,akljuni dio
s v akog, i javnopravnog, a pogotovo Ip.riv,J .tnop't1avnog dokum.enta. Poslije godine
1190 nema u Duhrovnilku vie nijednog dO'kumenta, koji ne bi svravao sa Ipot.pi
som pisaDa. I
Naalosit , postoji u tome pravilu takoer i jedina izni!m!ka, i to h 9 tamo,
gdje je n ama najneprijla tnije, naime kod anonimnog pis ara: duhrov<akih iriJskih
dokumenata izme'du godiJlla 1215 i 1254. On je napisao u svemu 10 sauvi1l:nih li
$otina, to du:brovakih , to snpskih, to b osans\kih 2G) , ali pot!pisao nije nijednu. Iako
nj e.gov jezik, pun g.r elaka, bez ikakve sUlmnje d ok!azuje da je romaru;k-og pori

18) J. Radoni , l. c., 16.

19) Isto tamo, .s tr. 13, 14, 16, 18 20.
"I) Isto tamo, 16.
21) Isto tamo, 18.
22) Isto tamo , 14.
2") Isto tamo, 25 .
")
V. S t a n j e v i , l. c. , 66. sl.
"") Isto 12.mo, s tr. 83, sl.
"") Ispor. GZ M, 1948, sUr. 121, napom. 48.
 Original pove'lje Kulina bana 201

jekla i da slabo vlada srpskim jezikom, 0" se nije ,poveo za primjerom romansko
latins;',{;ih listina sredozemnog kuUul'nog krug:3, nego je u tome pogledu isti sljed
benik i uenik srpskih pisara. On svoju vjetinu sastavljanja dokumenata nije uio
ni kod kue, kod svojih romanskih kolega, ni u Bosni gdje bi bez sumnje preuzeo
bosanski obiaj di:)' se dijak ,potpisuje m: dokumentu, nego je kancelarisku 'vlje-tinu
nauio kod Srba i svojegLavo - na nau veliku tetu i ' alost - drao se <tog'a izra
zito srpskog obiaja. Ova ko.nstata~ija je neobino vaIla, je,r se po njoj vidi gdje
je taj I?noni:mni prvi irilski kancelIaT dubrovaki stekao svoje znanje 2 6a).
Osim :potpisa notara javlja se od druge 'etv!I"tine XIII-tog stolje31 dalje jo
not>a['ev individuailn,i crte signum notalrii koj.i je u !poe1tkiu ~Qd svuh notara go
tovo jednak - crte ispruene !podlaktice i dlano vi sa savijenim prstima - aU
se od druge polovine istog stoljetla razvija 'll z'a15ta s aiSvim inclividualne :una,kave
- crtee geometJriskog oblika, biljnih ornamenait a, imenskih monograma itd. No,
ovi notars!kiznJakovi ulPotrebljavaju se samo u privatnopravnim dokumentima i
zbog toga za nas ne do,l a)z e u ,obziT.
4. Ovjeravanje putem svjedoka. liaIko je potpis pisara no,tara bio dovoljna
ovjera za dokumenat, i.p ak se ,tJa ovjera nekad 'pojoa''ava'la svjedocima 27 ). Do pred
kraj XIII stoljea [lazvili su !postepeno svi nai primorski gradovi utvrene i stal
ne za.k onske Ip ropise s o,bzirom na pO!tpisivanje 'privatnoprla vnih listina od strane
svjedoka (sudaca, eI~samj,natora, odnosno auditora~ 8), ali u IPoetku toga: stoljea,
koje za na e pitanje dolazi u ohzir, ne postoje stalna IPmv:ilJa! liU pI1Qpi@ ni za pri
vat.nopravne, ni za javno.pravne dokumen'te, n ego se opaa nastojIanje dl3 se javno
pravnim dokumentima dadne to jaa ovj era ne samo sa 'p otpisom ,uovara, n~.go i
sa 10 vii e svjedoka, te ih, napr., ugovor Dubrovn uka sa knezom Mrroslavom iz
god. 1190 ima 58 29 ) , ali g'a nadmauje ugovo-r sa bugar skim carem Mihailom Asje
nom iz godine 1253, koji ima 101 svjedoka3 U).
U Dubrovni!:<u se navode svjedoci samo imenom na kI'laju ugovora, a njihova
imena pie nota.r. Isti na'in nalazi se i na vie u,govora, ikoje nisu pisali dubro
vaki, nego stnani nobri , tako, nCl{pr.r., ti ugovoru ,P ize od 1169, Fanija od 1199, Ja
kina od 1199 itd. ~ l)
Me'utim, poetkom XIII stolje,oaJ u susjednoj Italiji 'UJl.:a:zi u obiaj da se svje
dOlci lLno li vlastoruno p'otpislUju ispod teksta ugovora. Prvi taJkav ugovor je onaj
sa gradom Termolijem od 29 maja 1203, drugi sa Molfeiom iz maj.a 1208, tTei sa
Biseglijomod 6. juna 1211 32 ). U svim ovim dokumentima svjedoci, iji broj varira
izmeu 12 i 20. potpisuju se vlastoruno. Dabome, ima meu njima rukopisa, kod
kaj.ili se na prvi pOIg led vidi da tekom mukom crtaju pojedina slova jedno za dru
gim, napr. potpis Nger Filippi filus u molfetslkom (Radoni .ga pie praviJno Ni
ger FiliPIpi .filius, ali s'am Niger je u potpisu dva IPuta za;boravio slovo i!) 3:l). Ve
dna njih ali jo ne svi, stavlja ispred 'pO'tpisa krst, neki - sasvim dbian krst,
drugi ga 1dote manje ili vie (veinom manje), ukusno i spretno. Prili6an !broj svje
doka jo nije pismen, te vlastoruno povue samo krst, kao ' to su to uinih Ne
manja ili Miroslav godine 1186 i 1190, a ime svjedoka u 'tJali<lvim sluaje.v~rnJa ispi
suje not.ar.
Dubrovani su preuzeli i taj talijanski nain ovjer.rava,nj.a, ali su gla primje
njivlaili prili.no ri.jetko, kao to ga uOBltalom ni komune u Italiji nisu u:potrebljav,ale
u svim sluajevim:3 bez izuze,tka. TaJko Je, napr., .pisar grada Fermo u fidanciji

2Ga) I spor. i moj Postanak i razvoj srpske ili hrvaltske kancelarije u Dubro,v niku. Anali
hist. inst. JAZU I, 1952, 76.
27) Openito o svjedocima iSpal'. S t. S t a n o j e v i , Glas SKA, 110, 1024, 1 sl. za Du
brovnik, Sltr. 4 sl.
28) M . S uf f l a y, L e., W6 str.

29) Manum. spect. hist. Slavorum mer., I. 14.

30) M i k L, 35 sl.

31) J . R a d o n i , l. c., 6, 13, 14, j s. d.

30) Isto tamo, 16, 17, 18.
33) Isto tamo, 18.
202 Dl' Grego!' remonjl{

Duhrovanima od 26 maja 1231 po starom obi'aju samo limenom naveo tamonjl!

svjedo,ke, 'a li se oni nisu vlastoruno pot:pisali;H). Zbo.g toga nije udo to se vla
sto11uno pot;pisivanje i u Dubrovni,k u u{po trebljavla r ij etko. U arhivu su sauvani
s amo ugovor sa Ariminijem od 1. augu h . 1235X ~') i dva ugovora sa UJcinjem od
22 aprila 1242: 1U ), o kojima e biti jo kasnije govo m . Na njima su, osim drugih
s:redsta'J1a ovjeravanja, i vlastoruni po1{pisi, na ,p rvom mjestu potpisi Dubrovana,
na ulci;njskima pak i Dubrovan'a i Ulcinjana, p a bak i jednog Mlea,nina. Ali, kao
to je v e spomenuto, II godina poslije ulcinjskog ugoiVora na ugovoru sa bugar
skim carem Mihailom Asjenom opet se ne potpisuju svjedoci vlastoruno, nego ih
samo piSlar navodi poimence.
5. Hirogra.f. O tome to je hirograf i o ovjeravanju na'ih i brilskih dokume
na ba pomou hirograf a raspra'VljJo SalID na drugom mj estu olPirnije37 ) i pokaZ1ao
karo je u Dub rovniku hirogra.f isanje dokumenl31ta uveo notar presbiteT Pascalis
de Capalu (u slu:bi god. 1228-1262), a po njegoIvom uzoru hirografisao samo tri
iriIsk e isprave Pa kalov savremenik i drug, esto ~omenutri anonim u dubrova
koj slI"pskoj iU hrvatsk oj k ancelariji. Ovdje da spomenemo samo to, da je Paska
lov .prvi h ir ogra& u Dulbrovniku njegova za'k letvapri1ikoll11 stupanja u slll'Jbu 26.
januara 1228 3 8 ). Iz toga se v idi d a je hir ografis an je dokumenata kod nas uvedeno
vrlo .k abll0, dok je, n ?!pr., u Engleskoj prvi hi'rogra.fisani dokumenat i'z gOld. 855, '..l
NjemaVkoj iz god . 967, ,a u Italiji se hirvgraiis anj e razvilo tek Gd XII stoljea: da
Ije SO). Razvoj je iao u tom 'pogledu vrlo sp oro.
6. Peca t. - Isto je tako spor razvoj ovjepa1wmja putem pea1Ja. Na zapadu
je rp eat stoljeima svakidanje sredstvo za ovjerav anje dokumenata, a !kod nas
se, klala to je ve spomenuto, u Duhrovniku poj,avljuje prvi peat tek godine 1201.
No, ip 'ritom tll'e'b a d rati na umu dvoje: Prvo, ni na zap adu peat nije Iprodro od
m ah svuda. I na ,z;apadu ima, napr., sluaj da je najstariji peat Wittel'Sbachovaca
pozn a't tek iz godine 1166, da najstariji peati H~b.S1burgov3!ca (onda dodue samo
gn:xfova) potiu tek S3. krajla XII stoljea i d a je peaenje od strane knezova rbe.z
izuzetka sprovedeno tek u toku XIII stoljea 1 0 ) . P.rema tome, nije nita neobino
to se ,od nas 1P11'v1 pea,ti :pojavljuju tek u 'po etku XIII stoljea. Drugo to treba
drati na umu jeSIt e: Iako .pe te ne nalazimo na dokumentima .pTije poetka XIII
v

stoljea, ne bi se zb og toga smjelo tvrditi da ih nai magnati nisu uOipe pozna-o

vali ili da ih nis u posjedovali. NapI'otiv, peat je kod Slavena poznat iz ppadav
nine Kod svih slavenskih na.rona se taj predmet naziv:a " Peat, a ta rije nije
izved ena ni i:z grkog ni iz latinskog, k,ao >to je to sluaj kod svih germanskih na
roda Ik,oji s u u ipoznali tek L:ltinski )}sigillum i p reuzeli zajedno sa !predmetom i
n aziv za nj eg,a (Siegel, seal, sceaux itd.). Slavenski peat je dak'l e iz sklvenS1kog
doba c::-re kulhu'nih v eza sa grkim i latinskim kulturnim krugom , tj., on j pra
sta ri kulturni predm ,t, .ali se taj predimet prvobitno nije lI'poh'eblja'\nao za ovjera..
vanje listina. G otovo je sigurno da je i ban Kulin imao svoj pe'at, ali je peat u
njegovo d ob a slumo u druge svrhe a ne Z<3. ovj ra vanj e listina.
Kao to &mo vidj li upotreba pea' cl. prodiTala je kod nas vrlo s.poro. Naj
bGe je prod rlB kod Nemanjia u Sr1biji. Oni su Ip rvi !postali svjesni svo.g vladar
s!:{Io -suverenog poloaja i prvi su IPo'eli imitirati suverene vlad:a['e sa strane. Dok
je prva Nemanjim. listina, tj. nadasve vani ugoivor .sa Du'bwVi1'liJkom i;z godWne 1186,
jo bez o<vj er e peatom dotle je njegova druga poznat a povelja, naime privileg Spli
tu, izdan izmeu 1190 i 1195 god.,41) ve Q'vjeI"ovljen peabolffi. PoltiO je Nemanlj;ilD.a

"'l S m i i k l a s , Cod. dipl., III, 339.

"r,) R a d o n i , l. C., 27.
:,al S m i i k l a s, C. d . IV, br. 134 i 135.
:17) H irografi u srpskoj diplomatici sr ednj ega vije.k~l . Godi njak skop.. kog filozofskog
f akulte.ta , IV., 194'0, 207 sl.
"B) S m i i k l <l. s, Cod. dipl., III, br. 250.
"!Il B l' e s s l a u, l. C., 67'0, 671 i 674 .
n) IstQ tamo, str. 7'09 u tekstu i un a pom. 6.
Hl IVI i h. D i n i , Tli povelje iz spis a Ivana LUia , Zbornik filozof. fakulteta U Beo
gradu, III, 1955. 77.
 Or ig inal p ovelje Kulina, b ana 203

Srbija kao bivi sastavni dio 'bizantiskog carstva pod urpliv{)m iston og grkog kul
turnolg kTuga,to je razUlUtljiiVo d a je Nemanja upoetku imihrao istone olbi'aje i
za peat na listini Splitu upCY1:retbio bulu od olo v>a, tipino sl'edstv,o za ovjeravanje
biz3il1. tiske dravne kancelarije, od koje Su t'3j obiaj p r euzele :paIPsk.a i mletaka
ka ne elal"ij<a. No ve njego'\' sin Stefan Prvovj enani osilm oeve bule od olova upo
treblj ava i zapa.dn j aki p eat od vosk" (prvi !put na svojoj listini Dubrovn iku izme
'd u 1214 i 1217, vjerrov'ah1o iz 1215 godine :l~) Od P:rvovj e narnog dalje u &r:biji sve
do kraja srps k 93 m oSitalnasti upotr eblja vaju se obje vrste .p e ata , i bizantiske bU'le
(J.d m etab i zap adn jGki Ipeati od vosk'3.
Iz Huma i iz B osne postoje prve, pomou pe ata ovjerovljene listine iz prvih
dec enija X III . tolj t a, iz Hurrna listina kneza Andrije, ie Bosne li-'stina bana Ma
tije N inosl ava , dbje ,p isa ne f::; rije .god. 1235 . 13 ) Obje su ovj erovlj ene na Z'3:p.adnja'ki
nain !putem peo3 ta od vosi:<.a, a ne putem bula od olova Hi drugih plemenitijih
m etala II.
Iz gleda da je Dubrovnik najkasnije o,d svih n aSih !politikih jedinica na:bavio
peat. Du'bro Vla' ki se peat prvi put spominje t eik god. 1235 kad a dubrovaki natar
P as calis d e Oapalu u dubrovakoj fidanciji gradu Rimimi 11Ia kraju u svome pot
pisu izmeu 'o9tJ:dog, veli et sigillo comunis eiviotatis Ragusii communiui ,H ) a sa
uvan je taj peoa t prvi put (ne u cjelini, ali u tolikim ostacima, da s e moe ikOll1
statov.ati da je to is ti ti'p-ar, !~o ji se kasnije do sredine XV. stoljea upotrebljla:va
v1110 e-sto na ug OiVOJ"'U Duba'o,\rill.Uffil sa Krajinom, odn. njezinim izaslanikom Odolom
Pr e d e niem od 11. fe.bruara 1248. 45 )
7. Kumuliranje sredstava ovjere, U toku XIII. sto,lj ea mora da je falsifik o
vanje lis.tina cvalo, jer se opaa tenja sv ih onih organa, koji izdi3ju listine da ih
ovj ere to jae , sa, to vie naina ovjeravanja . Zbog toga ;nije nikakva Tijetkost
d a j e izvjesna listina ovjerovljena i l1ga:lnim potpisom notaTa zajedno sa notar..
skim znakom, a i hirografom (na:pr. gore spomenuta zakletV13 nottaTa PascaklJ iz
god. 1228) , ili i hirogra:fom i peatom , k.ao, napr" ugovor D u b'l'ovnik a sa banom
Matej om NinoS'l a vo1lll iz god. 1240 (Mikl., 35, Lj. Stoj., I, 11) ili, napr, i pot1pi:som
notara Z!a jedno sa n ort:arskim zna,k om , a k tome jo vl'astorlUcnim ;potpisima svje
doka i pov'l'h svega jo peatom (ugo'\'or Dubrovnika sa Riminijem od 1. augu5,t a
1235 - J. Radoni , 1. e. , 27). Rekord tak VIOg ikumuJil!'anjl31 sredstava ovjere :pret
stavI,ia ugovo,r izmeu UI'Cinja i Duhrovnika od 22. aprila 1242,46) p~san l'Uik()lffi du
brov akog n01ar<a 1;:;lr esbitera Paskala. pascal ovjer.ava ovaj dodue valni d okumenat,
ali ilpak ne vani .i'i. o d napr., ugovoTa s (b anom NinoS'l avom iz god. 1240, najpri.i e
polJpiso m 25 svjedoka; meu njima je na prvom mj eStu ulcinjski biskup M a:rko,
na drugom V'iikar dubrovakog 11IadJbis!ku pa, a potom se reaju Dubrovani i UIci
nj ani , pa je ak i jedan Mleanin meu njim3. Poslij e !potpisa svjedokJa 'potpisuje
se i n otar Pas kal sa svojom najduljom for mulom Ego pres.b iter Pascalis et comunis
Ra gusii'i nota'l'iu5 iuratus scriptor s um et t es tis solitoque meo signo complev i et
t ()lboI'avi i potpis zakljuuje :sa svojli mpoznatim n ota,r skim znakom. Da bi ovj era
bila jo jiaa, on pi1e dokumenalt kao hirogn.f i po sredii ni izme''u oba teksta n a pie
n
rij e i BENEDICTVS DS (deus) IN . ... '. (srednji dio In e moe se proita!ti jer .ie
stJegruut od vrp ce , m oda je bilo OPERIBVS) .. '. SVIS AMEN , te ih na naiu
hirag~af,a, 'l?~ete e l:'3J?lo},a. Ali sv~edo.oi, .nj ~gQlv vlastiti 'p otpis, i znak" i hirogro,f jo
mu l1lSU bil! dovolJlll , nego ovaJ prLm] eIak , to je ostao Dulb rovniku, dadn1e !OVjeriti
!o sa peatom dvojic: ';lIcin,iskih izaslanrika. Na sla mu jednu vrpcu objesi dva p e
cat3, clba u poznatom s plC ova lnom obliku crkvenih .p e a ta, a na ,o ba peoart:a nalazi

<O) L!. ~ t o .i a n o v i , Stare srp. povelje i 'pisma, l, br. 4, str. 3. Za dabiral!1je isP01'.
V For e t I C, ugovor Dub-rovnika ... 83.
"') Ispo-I'. GZM, 1948, 144.
H) J. R a d o n i , 1. c., 28. I spol'. M . u ff l a y , L. C., 88 n a p. 1.
. ;) M i k 1., br. 38, str. 31 , L j. S t o.i a n o v i , I, !:Jr. 24, str. 21. Ispol'. IVI. R e e t a I'
Dubrov. r1Umi7~mat ika, r ~os . izd. SKA 48) , 552. Njegova pretpostavka o ranijem postoj.anju dubl':
pe ata filJe mCHn utemeljena.
'0) S m i i k 1 a s, Cod. dipl. , IV, br. 134, str. 149.
204 Dr Gregor Cremonik

se otis ak jednog te istog ti'Para, naime [S(igilum) MJ ARCI EPIS-COPI DOLCIN,

iz -ega se vidi da u Ulcinju god. 1242 ne pos .t oji jo nikakav
d r u g i P e ;a t, n e g o b i s k u P o v (drugi otisaJk M : lrIkovog pea.ta uinjen je
sigurno u ime naj\rieg svjetovnog Ip retstavnika Ulcinja, aLi taj nije imao .peata,
te se posluio biskupovim, postupak, koji je u Srednjem vijeku obiajan). N,a taj
je nain, dakle, notar Paskal upotTebio aJpsolutno sva sr,e dstva, koja su ibj'l:{l! tada
pozna.ta za ovjeravanje. Da su ve onda bili por,m:ati jo fi at~sci Pl'Stij u, zacijelo bi
se i otisci n alazili na dokumentu. Bri:lj~vije i pedantnije od ovo,g Paskalovo.g do
kumeni'a nije ovje'ren 11tijedan ddk,umenat ruj ikod nas, a zacijelo ni na stl'1ani.
Zakljual{. Iz sveg9. to smo gore iznijeli 'o 'Ovjeravanju naih najstarijiih li
stina, p roizila z,i. sasvim jasno da je KUlinO'Va listina n:lfema tada postojeem ohi-
aju dCJIVoljno ovjerena iako je ovjerena samo potpisom dijaka-pis3'l'a. Vie se u
ono vrijeme nije ni trailo. Peat je 000 u tim 'godinann:3: kod nas jo sasvim nepoznat
kao sred tvo ovjere, peat ul'a zi u obi6aj tek 25-40 godina poslije Kulina Ibam.a.

II. ORIGINAL KULIN OVE POVELJE

POJMo, dakle, razlog ovjere Ku'linove listine potpuno otpada, poto je, dakle,
Ku1inova listina 'Prema obiaju onog vremena 3ipsolUJtno dovoljno ovjerena Rado
jevim potpisom, ,to vie nema razlo.ga sumnjati u to da moe Lenjingradsikfi pri
mjeraik, iji je l,atinski tekst napisao ,t oliko .puta spomenuti dijakon Manin, ondanji
notar Dubrovnika, !biti zaista IPlravi pm'Vcati origin1al Kulin'0ve listine. Svi smo se
dIO mld:a sla'g,alii u tonne da je dijak-on Ma:rin napisao tekst lJistine na latinskom jeziku
u D U!Drovniku , daga je dubrovalkia vlada'. poslala u Bosnu , a tamo je Kulinov dijak
Rad'0je preveo latinski tekst na srpskohrvatski i SIVOj prevod na'pisao na istom
komadu per,gamenta, na kome je ,b io napisan Marinov latinski original.!) P.rema
tome, R a d o j e v b o s ,a n s k i a u t o' g r a m n a 103 z i o b i s e n a i s t om d u
b r o v a k o TIl. p e r g la m e n t u i s P o d M a r i n o v o g l a t i n s:{ o g t e k s ,t a .
Sada, !klada iSU sva tri primjerka Kulinove listine pristupana, moe se upo
reivanjem pisma dro,: i do tanijih rezultata, na osnovu kojih postaju razumljive i
dosadalnje kon.tradikcije i nejasnosti s obzirom na m e.usobrui odnos sva tri pri
mjerka i na ijoj e se osnovi moi konstatovati, koji je cd ova tri primjerka lis-tine
Ip'faVi original .
Ako se uporedi irilsko .pismo lenjingradslkog primjerka sa irilskim pismom
takozvanog starijeg prepisa', s,w !ki ipaleog-raf e na prvi ipogled konstatovati da ima
pred sabom ela:borate dviju meusobno temeljito razliirt~h pisarskih kol'3. Jrl ) Pi
sar ,l enjingl,a.dskog primjerk!a pie uSkim , a visokim ustavnim slovima, koja mjesti
mino pokazuju Iprv.e poebh~ Ibudue poluminuskule,2) dok pisar takoz'V. ~tarijeg
!pirepiSi3 pie slova kva(h',a,tinog oblik'a, a sa jo vie elemenata budu.;:':e poluminu
sikule. lzir.az kvadratian oblik mora se uzeti cum grano s-alis; ima slova koja bi
ibilla zaista pravi kv'a drat, ali ih ima i irih i uih od !kvadrata. Ipak, u svemu po
kazuje takozv. srtariji prepis irinsku sklonost kod povlaenja slova, dok pisar le
njingradskog p.I1imjertlm poka.z uje izrajz ito visi,nsku sklonost.
Taj utisak ,razliitosti, koji se stie na prvi pogled, mnogo se pojaa,va upo
reivanjem pojedinih slova obaju primjeraka. Gotovo sva sLova pisana su u lenjin

') V. napr. M. R e e t a r, A. f. sl. Ph., 29, 152; S t. S t a n o j e v i , Glas SKA 106, 55;
M. K o' "', Glas SKA, 123, 45 sl. i moja izlaganja u GZM, 1948, ll isl. V r a n a posveuje tame
pitanju cijeli O'djelj-ak I "Prvi pastanak i diplamatski ablik Kulinove isprave" str. 10 sl.
Naalost, marau u <sljedeem sebe na mnoga mjesta ispravljat.i odn. dopunjavati. ali, kao to
je ve spomenuta, prilikom analize primjerka Kulinove listine u GZM 1948, jo nisam vidio
takzv. stariji prepise<, a taj daje cijelome pitanju neoekiv.ani preO'kret.
la) Paleogr,a fi se nee mai slaiti SC1 mttadam, kojim se je sluiO' J. V r c1 n a u svame
radu a 'a riginalu Kulinove povelje, ali emo o tome raspravljati opirnije i sa princiopijelnog
gledita onda, kada izae njegava rasprava ), Geneza Miroslavljeva evanelja" , koj-a ima izai u
radu Jugoslavenske akademLje (v. J. Vra n a, 1. c. 41 napamena ispod teksta). Za sada ostavljamO'
principijelna metodoloka pitanja postrani, a pojedini paleografski momenti, razlike i veze meu
pismima na koj~ nailazimo u naem raspravljanju, bie razumljivi op.aleografu i laiku i bez
metodolokag utemeljenja.
2) Ispor, detaljnije u GZM, 1948, str, 111.
 Original povelje Kulina bana 205

gradskom primjerku drukijim IPOt~ima, ij,a je !posljedica drukiji oblLk slova,

nego u takozv. starijem pr.e;pisu. Nabraja<ti potanko pojedine J'azliitosti nema
smisla jer su suvie o~te.
Ako se qgledamo za srodstvom jednog i drugog rpiffi'Ila moe se za lenji-ngnad
ski p1I'imjera'k brzo L:lai odgovarajua sredina. Ishm odn. slinim uSlkim, a visokim
slov1ma rpie prvi dubrOVli:\ki susjed, Hum. Pismo Miroslavljevog evanelj<a, slova
Miroslavljev,og 1P0tpiSla na ugovoru sa Dubrovnikom iz god. 1190, obje listine kneza
Andrije Du:bmvniJku, pa ak i pismo ugovora humsil mg upan.a Radoslava iz god.
1254 po.klazuje !isto sklonost do usko-v.is<Mih s10va,3) kao i lenjingmdS1ki primjerak
Ku!iJnove lis1ine. Kraj svih indi'vidualnih razlika pojedinih IPisara, opi as,pekJt je
kod svih isti, naime pretjerano usko-visokog pisma. Ovaj virtko-vis.oki obluk pisma
po SV{)j .p rilici nije .n astao na humsko-dubrov,akom tm'litoTjju, nego i~gleda da je
impo,rtiron iz Ma!kedonije. 4 )
PoneIto tee je nai odgovar.ajuu sredinu za pismo takozv. starijeg prepisa.
Prethodnici nje.gQvi se uO(poe .ne mogu: utvrdiiti, jer je iz sredine ili kraja XII. sto
ljela sauvano ,s uvie ma10 rooopisa da' bi se moglo uporeivanjem pisma doi do
pozitivnog rezulJtata. ~bDg toga se mo'ramo zadovoljiti sa drugom mogunou,
koja daje isto tako siguran rezultat, naime sa istra:iV'anjem da li pismo ,taJkozv.
starijeg prepisa, ije nam 'pretee nisu rpoznate, nema nekih rpotomaka i nasljednika,
koji bi !bili preuzeli kara!kJtermtike naeg pisma. I na osnov:u nasljedniJkla mo:g.lo bi
se sa :sigurno~ru \kroIliSt.atovatj porijeklo izvjesne vrste pisma.
Ako !pregledamo sve onda postojee pisarske centre, uvjerie-mo se ubrzo da
nasljednika onog.a piSU11!3, k{)jim pie pisar tak.ozv. starijeg 'P['ep~a Th3J.azimo jedino
II Bosni, dok osi1;ali centri uOipe ne dolaze u obzi,r. Za Hum smo ve ista1kli dC\' ostaje
vjemn tradiliciji kol'e Miroslavljevo:g evanelja. Dubrovaki pisarski centalI' je po
znat lPo kancel,a ru la nonimu iz god .. 1215--1254, ali on pie pismom, koje nema ni
jedno .zajedniko karakteris,tino s.lovo sa naim taJkozv. starijiJm prepisom. Jednako
ni sDpsk.a d.ra,v na '1mncelar.ija, iz koje je u XIII. stoljeu poznat veliki broj pisara,
nema ni jednog, kOfga !biS1mo mogli ozna'iti kao nasljednika odnosno uenika onog
p iS/atra , koji je pisao taJkozv. starij,i prepis.
Jedini potomci odnosno nasljednici pisma rnaeg takolZv. starijeg !prepisa nai
e se u bosanskoj dra v:noj kancelariji. Prvi nasljedni!:.c Kulinovog dijakJa Radoja,
Ninoslavljev .g rama,tik Desaje, ne moe se uhrajati meu potomke sta'rijeg .pre,pisa,
jer !pie slUvlie knj'i'nu iIT1ajus.kiu1u, li31ko se vidi da mu no'v.otarije u pisrrnu nisu
potpuno ne!pOZl1J3Jte") (ako bi on pustio ruci na volj u, o njegovom bi se pismu vje
rova'tno momlo suditi drukije!). T,im vie je uenik i naSljednik ,t akozv. starijeg
prepis'a drugi, naalost !bezimeni dijak Mateja Nin:oslaVla, Ikoji pie NmoslavljeVlu
listinu izmeu ;gJod. 1234 i 1240 (M. 36; ispor. GZM, 1948, 116 sl.). Ovaj Ninoslavljev
arnonim je uenik i nasljednik :&tarije:g prepisa oi s obzi.rom na opi karakter !pisma,
a jo: vie s obzirom na duktus i elemente pojedinih slova. Opi karakter pisma mu
je OSOlbiito u pOSJljednjih eSJ1; ;redova, gdje nastoji da pie lijepo, istog kvadratinog
oblika slova kao ustIarijem prejpisu, ,a li s obzirom na d'llktus pojedinih slova mu je
blii u prvom dijelu povelje, Ik oji on pie brzo, a i .nadaSive lalljikavo. Kod toga laJjka
vOlga i runog pisma (stariji prepis je II uporeenju sa anonimov,i m I;JUSmom pnw.a
ka.l~grafija!), pOIkiaZ'llju neka njegOV)ai kar, akteristina S10Vla ,taiko podudaranje sa istim
slovimat tatk:ozv. Sltrurijeg prepisa, da ne moe biti nik.ak've sumnje, da se tu radi o
istoj pisarskoj koli. Tu bi se moglo navesti vi, e slava, napr.: 6, ll. K itd. Od
slova 6 je kod jednog i drugog oblinlal povuena nehajno i vdo malo ispupeno,
a jeziac je obojici prosta ravna crta bez ekia na kraju; slovo ,!l pie ianoni:m
osobito u posljednjih est redova s a,pso.Jutno istim potezima, klaQ i <stariji prlpis,
a kod slova K !..Oiret'V,aifa se kod obaju piSIara drugi lomljeni dio ujedanpolutkrug
ili luk, koji stoji ve daleko desno od s,t abl'a. Ali sve su to nebitna podudaranja

3) ISpOT. GZM, 1948, 133, 134, 138.

4) ISpOT. M o i n, Makedonsko evangslie na pop Jovana. Skopje, 1954. Potpuno isti
k<1raktcr slova ima i makedonsko evanelje xn stoljea II Univ. biblioteci II Ljubljani.
") Ispol'. GZM, 1948, 115.
206 Dr Gregor Cremollik

kakva emo manje VIse slina nai i kad drugih pisara. Ona slova, koja emo nai
samo kod njih, ta koja ih jasno dijele od svih drugih pisara i od. svih drugih pi
s,a rskih kola su B i P. SliILa sIc-va B i P nema ni kod jed-ne druge kole itavog
iri1skog podruja, oma se pojavljuju jedino u Bosni. Slovo B piu obojica zaudo
sa e-tini p.oteza: naj Pifi j e lij evo st3rblo, na njega 'gore i dolj e po jednu poprenu
vcdol'alV"llu crn tu (nekada s e ini kao cIJa je donja voduravna povu e na u jednom po
te'zu sa stablom, i.,nei pravi kurt fi njome, ali jo ee se vidi d::l je poslije povu e
noga stahla IP'e ro cxl.ignuto i vodora;vna crta pra,v Ij ena sa novim potezOom), konano
od. gornje vodoravne ma donju vodoravnu jo jedna sp a jajua crta, ali ta nije v e rti
kalna, kao to je s1:!aiblo (u vertiJka:l1U pretvara se ovaj etv rti .potez ba is tih godina
u susjednoj Srbiji, te od ranijeg B nasta je novo minuskulno D , koje l1Jalazimo
prvi puta definitivno oblikovano u pismu kralja Vladislava D u.bwvniku, M : 25, St.
16, 'a K!oje je !iz is,t ag vre mena kao oi povelja Ninoslavljevog anonima) n ego je uleg..
nUlta na lijevo, d alk'l e shematiki u obliku O li) Kod t oga je tako.zv. stariji prepis
jo ikonsekventniji u pisanju toga oblikJ3 slova B , jer ga pie na taj nacin u !Svima
sluajevima , dok se Ninoslavljev anonim u posljednjih est re:::lovra (rije A~.p0KIIHKb.
u 5 r . odozdo, C&O~II u 4 r., [lP'lKA~ u 2 r . i' KpIIKb. u poslj ednj em retku) vraa na
ustavni oblik Sa dobro vidljivim usj ek om izmeu oba tl1bu.ha , j ednako kao to i
slovo K pie sa lomljenim d esnim dijelom. Vidi se da a:non im d otbro zn'a da pie
majuskulu, ali da u Ibrzini radije pie alj:kave minuskulne oblike i ako ,i zgleda
da je minuskulno B sa etiri IPo-tema tee i spmije z,a pisanje, nego majuskulno,
koje s e moe povui u dva poteza. Po oveme minus!kulnom B s a zavimutom etvr
tom cr t.om pretsiavljaju takoz v. stariji prep.is i Ninoslav l.i ev anonim sasvim iz
nimnu pojavu. Nigdje drugdje, ni u jedaoj juno,Slavens!koj pi sa l'Sk oj . koli nee s ,
nai isti nain obhkovanj.a toga slova, od ko.ga vodi samo j ' jeda n mali kor: k do
pravog minuS!ku.lno,g etver o ku tnog B.
Jo ll'padnije i karakteristinije Zla oba pis3Ta je pisanje slova P. Kod obojice
s P pojavljuj e u dva veoma neobina ohlik'a, naime t ropotezn o p sa ,trokutom
mj estO' trbuhom, prislonjenim na. vrh upravnog S'tabl a, i etv m po t zno P s a etve
rokutOlm mj esto sa t buhom, dwkle shem8.itiki trop otezno t rii Jj . i et'veropo
tezno p . Primj e!l'a za tl'opotezno je to lilko, da ih ne treba l1Iapose ll'abm'j ati,
etveropot ez:no ima u takozv. starijem prepisu u rijeima 'y,n'I,LlIn r. 4, 'T"pb.r~klt;f
r . 8 pOo\\b.C'T"K~ .1'. 21 itd., kod Ninoslavljevog anonima p"'Eo. r. l, IIV,I r. 25 iltd..
B i!e ipOltre!tma l1IaToit, a d t.aljna studija da se prO'tuma i porij ek lo ovih dvaj u
tako neobinih , n o se r e3i i nep rtiro.c1nih naina :pisa nja slova P . Letimi nim pre
gledom moe se Ik onSiualtovati da je tropotezno i trouglato P p orijeklom iz Bugar
ske gdje se nalazi ve u potpisu i.gumana Makarija iz god. 980 7 ), a ostaje prilino
esto i ou kas nijim \!li j ekovima) - da li. to P nije moda p r u zeto iz neke Igrikc
pisa:rske kole, trebalo bi tek i Sltr aj1 i - , ali se ono u drugim junoslavenskim
:p isa'rskim kolama nalazi k l13 jnje rij etko (u XIII. s tolj e u jedin o jo k od p.i;sa:ra
Uroe,v e Jisi1:i!ne M . 46 .i donekle u MiIl.utino!\"om aut~grarrnu M 55, obra puta zaci
jelD bug3l1'siki u!prllliVli !) moze se rei gotovo nilkalko. Svuda u ostalim pisarskim
centrima vlada nmmOlmo P s polukrugom kao trbuhom na v hu stabla. S ohzi,r om
na etveropotezno i etverougl,art.o P je j o tee dokazah nj govo porijeklo, ali
vjerovatno i ono pOltie iz BugI3!I\ske.
Medutim, kakvo god bilo poOrijeklo jednog i drugog P, jedno je va,n piltanja,
naime, poto se ono ne nalazi nig dje drugdje o~im kod t akoiZv . starijeg prepisa i
kod Ninoslavljevog anonima, da:lje, poto s e w ni< rn.n i ob lik s lova B ,n alozi i1siLo
tako jedi~lO kod njih dvojice, mora se po tome bezuvj etno za kljuilt: , dia. oba pisar'CJ
potiu iz iste pisarske kole.

") Ispal'. opis toga slova i kod J. V r a II e, 1. c. :HJ.

') L a v rov, Kiril. pal eogr., str. 27.

H) Nupr. isto tumo, s tr. 82, 1.01, HM, itd.

 Original povelje Kulina bana 207

Pr.iT{)dno ,bi bilo da ta kola nije izumrla sa Ninoslavljevim anon~mom nego

da e koLa! ivjet.i dalje i da emo u kasnij em razvoju naii lpisara sa istim neobinim
mi.vikam a. Zaista ih i nalazimo. Dodue, s obzirom naJ karakteristini columinus
kulni potez slova B ih nema. Nek::t via sil,a u Bo ni - da li je to bila bosanska
crkva iloi sama bosanska dra\Ina !kancela rij a, ne moe se konstatova ti, ali je sv,a
kako zanimljivo i za kultwmuis,w rij u orl neobine .nosti , da se kulturni ivot
nije l1a,z vijao neplanski, n ego diTi'g ovan od neke vie 0l1ganizacije - en el'gino je
stala na put novotarijama u pismu, jednostavno izibri al a sav pro li 50 godinji
razvoj u <tome 'P I18NC 'u , uJklonil,a .poluminuskulne oblike silova B , K i ~produlje.l1Joga
~ , i Ip iSlmo vrwtila na staru majuskulu. Zbo,g .toga se u kasnij e vorij-me ni.k.ad vie
n e 1P0j avlj uje onaj oblik slov.a, B nae dvojke pisara, od koga bi bilo samo jo jeda;1
maJi komk dio istog oblilo mimAl.s\k,uJ.uorg D, nego iSk ljuivo samo o'bino maju
s kulno B sa usjekom rzmeu orba tI1b:uha.
Sasvim druk'iji je slua,j sa slovom P. Ono ne mora .gubiti majuskuini
ka'flakter, Ibilo da se pte Olbltm dVOIpotezriim, bilo trrokutim troiPoteznim ili etve
rokutim etverop oteznLm nainom. U svakoj od te 'tri mogunosti slovo P se moe
pisati ili isto m a jus kulno i7nneu dval reda , ili, to se mnogo ee doga a, sa
sta'blom ilroje je produljeno u donji E)rrostor. Ba 'o vo tropoitezno i etvero'P()iteznu
slavo P .postaje jedm. od najzanimljivijih i najka[',aikteristinijih .pojava bosanske
iTilice po tome to ovi n epl'irod,ni ()Iblici u Bosni vie ne iezavaju, nego oSItaju II
ivotu sve do ;pada Bosne.
TropO;tezno i trouglasto P na.i e se u Bosni :poslije NinoslCl:-vljevih vre
mena ['jede nego, 'QetvJ.'opotez>no - etverougla:srto. Od pris<g.l'a koje se moe
kontrolisat i l11.a osnovu objavljeruih :llak-si mila !k,alo 1P!I"V!i _SJ~ pojavJ.juju P11iboje i
Pribisa:v, di,jaiC' Stj pana KotJomaJ.1!i6:1 ,,)) ali .ie k () "6boji ce tropo.te~no P sra
zmjerno Tijet1ko. P ozna: tri Dr.a es1a!V BOji, dijak Stj epana Koot1mmanila i bana
T'Vlrtkta, kao izvjebani kaligmf pie sl o p ' tako spretno da se rijetkO' opa,a
da je sastavljeno od tri pote-Zoa all SlI mj estimJil nO' ta ,tri IpOlteza ilPi8k. j'asno
vidljiv,a, Il1Bip 'imjeT, kod ThaUoczyja, t ab. 7, red. . 10, n~OK'If'T'~ , tab. 10, r. 4,
nplI&llIlId;~ ,'1,'. 19, ili jo jasnije kod Maina,J!)) t.ab. 132, r. 1, p~&~ , r.
12, ,\O&P" ,T. 19,
IIplI"I"!"~ itd. U navedenim sluaj evima SVa t.ri poteza SiU dobiI'o vidljiva dok u mn.o
gim s luoajevima piie P sa oblim trbuhom ili pak P dodue sa trokutom, ali tako
dra izgleda da je desna i donja strana povuena j e d n i m p G t e z o m, koji
u1k:ljuuje o.tri kut. Isto tropo:tezno P moe se I1l8.,6i i od klr:alja Ostoje .nadiaJje, ali
e navo enje pojedinih primjera na ovome mjestu biti suvino.
Jomn:ogo kauaikieris.tinije postaj e za kasnije hosansko piSimo slO'vo P u
et'Vero,poteznom i etrverou:glatam obliku, koji se tako'e prvi IPuta nalazi u 't akozv.
star-ijem prepisu i kod Ninosla1vljevo.g anonirmJa,. Ono postaje upravo tipini bo
sanS1ki dbhk slova P, obhk koji se nalazi beZlbroj .puta i u lis(tinama i u knjievnim
djelima. Jednako imraziito ga pie, napr., Ostojin dijak HTvla<tin u povelji od 5.
febr.uara 1399 (v. GZM, 1949/50, 155), kao oo Vladi, dijak Stjepana Ostojia ~
TVl1;ka II (v. isto 1amo, 175), kao it o i Rad.oslla,v , pisa,I.' j ednog od najmlaih bo
sanskih !rukopisa l l). im se u jednom rUKopisu .poj'alVljuje ovaj jedinstveni 'etve
rouglati o'b hk sIorVa P, !koji se prvi pUita 1l1.0e na'i u tzv. starijem ,pr1'c,t:!li su i kod
Ninoslavljevog alJ.'lonima, lal koji je SiV'ima oSitalim pjsarskti..m kolama i,ril,ice potpU!l'lO
n e poznat, mo~e se :sa si'g'urna u ZJ Ik..ljuiti da je mkOipis bO' 2lI1Skog ,p orijekLa. Na taj
nain takozv. stJruriji .prepis iNinoslavljev anonim stoje na po etku jedne jedin
stvene pojave u lP is'mu , ikoja se moe pratiti jo stoljeLma u kas nij e m razvoju
bosanske pismenosti.

") T h a 110 e z y L j., Istraivanja o postanlm bo sal1iSke banovine .. , GZM, 18, 1906,
tab . l, 2, i 4.
HI) V l a d i m i r M o ii i ll, irilski ~ukopi.si Jugoslavensk e akademi.ie, Kn j . II. Rep 'o
dukcij e, Zagreb, 1952.
ll) V. V. J a g i u A. r. sl. Ph, XXV, str. 21-25 i odatle u Poviesti h rvat. ki h zemalj a
B i H. str. 819.
 208 Dr Grego-r Cremonik

Pok:rl3 ij olVih sasv:im llzn~lmnih slova, koja su zajednika samo njima. dvjema,
a koja bezuslovno dokazuju da se u tom sluaju nadi o jedn'oj te istoj koli, o ne
koj bosanskoj koli, ima daJbome i indi vidiuaU.'I1w razlika izmedu obojice pisau-a.
Ve~ smo napomenuli da je pisar Stalri jeg !prepisa da1eko !bolji kalig;raf od Nino
. slavljevog ano nima. Osim toga je anonim, sasvim prirodno, ve za nekoliko dece
nija odmakao dalje u minuskulu. Njegova sltabla slova ' fl su mnogo dulja, nego u
tobOinjem stiari jem :prepisu , slovo )K saSlta!Vljeno je samo od sredinje okomice i
dviju ukrtenih kosih crta itd . AH kraj ovih stitnri.h 'r;azl!ika, ikoje 'Su razumljive, jer
se radi o dva 'razliita 'Pis:ar,a u vremenskoj udaljenosti od 40-50 godina, ostaje
sigurna injenica da su oiba ,piS!3il'a uila pisanje u istoj pisarskoj koli.
Kada smo llilisto s tim, dalji su zalkljuci jasni: Skola mO'l1a da je bosanska,

jer Ninoslav na vano i delikatno mjesto svoga linog pisara sigwrno nije zvao ne

kQg tuinca. Prema tome je i pllia,r talk.ozv. sltarijeg pr6ipisa Bosanac, a !poto je

on Bosanac, onda se kod toga .prirrnjooka koji smo do Slaoo oznaili kao sitariji 'Pre

pis, ne r adi o n ekom pT6!pisu, nego je taj tolboooji s tariji prr6!pis uistinu onaj

original, !koji je pisan u Bosni: prema tome, to je autogram Radoja, dijaka bana

Kulina, Cim smo ~purtem up0,reivanja pisma c!rol,i do iznenaujueg rezuitalta, d:}

je irils:ki tekst tobonjeg sta'r ijeg prepisa pis.ao Kulinov dijak Radoje, onda se po

sebi postavlja pirtaJnje: A ko je p isao .LatinskU. tekst ~oji se naJazi ispred, odn. !iznad.

Radolj evog 1rilslkog? Odrgo-vor na O!vo pitanje donosi jo vee iznenaenje. Istrah'a

e se Z3\Plal!1.jen upitrart:i kako je moglo toliko nas i histoir~ara ti fi'lologa kroz td. 6<cenii je

vjerovati -<Lt je latinski tekst Kulinove zakletve sas tavio dUibrova,lki notJar dija

kon Marin! T.u ~mo i filoJo.zi i histora!ari ikao zaslij epljeni Iprolazili kraj jedne i

njenice, koj;a postaje i kod najpovrnije,g upotre en j,a, .potpuno jasna, naime, i

njenice, da dijakon Ma rin jednos tavno nije bio kada,!' da n a!?,ie taj latinski tekst

zakletve. La1inski tekSIt Kulino,;.:e zakleve pretsit avlja po svojoj pra,vilnoj sintaksi

neto izabr,ano i d OJtjerano. U ono '."rijeme se na latinskm n jeziku jedva moglo

napisati neto !bolje. Pravilni vi. estruki akuzaltiv sa, .in finitivom , u nj ' ga vjeto

ulanjen niz paI'ticiopij.alnih uwns.brukcija , i, konano , okn~t.ap s v.retak 'prve ree

nice nisi quis suam per volunta1em mihi donum dare voluerH<c,tineuiJtaik sva

kom latiIncu. Gra111.atiku ;pogf>eku neemo u tekstu nai nijednu , ortog.ra.fsku j e

dino a put mjesto. aipud. -............

A na dijakon MaTin? Di'rektna protivnost t ome! On i nezna latinski, neg~

pie latinski onako kako je narod onda govorio daLmatinsko-romanski, a moda l ~
srpsko-h rvatski jezil~. Iz njegovih listina moe se sastavitti cijeli buket cvijea od
prave vaTvarske latin tine, U jednoj listini 12 j,a nJuara 1186 pie et in i!?lSa
ecclesia ha,bet turrilbulum argenteum, quem.(!) Raddo Teodori habet in .pi,.gnoTe12).
Iz ove M a,rinove vulga'rIlO LIatinSIke reen ice doznajemo ooa'kle je s rpsko-hrvaf!:ska
neobina impe rsone.lna konstrukcija sa iffia (ima nalS mnogo , u zeroll j.i na
olbilje svega). To je ;tana imitacija varViarsko-latinskog habet , kojli na di
jakon Mlatri!l1 upOitr eb1 j alv a sligurno zajedno sa dfl:'.ugim 1a.tinciima naeg Pr-i
mOO'j1a i koje je odatle preLo u na jezikl:l). U svim SiVojim listinama, i sastav
cima, napr. 'll ugo'VOtru sa Slte fan>Olm Nemanjom, je dijakon MaTin ne&pretan stilista,
da se esto jedva hvata smisao, a w"hunac je valjda .p06lti.gao II ugovoru Du:brov
nika Sa dukljanskoiln kneginjOiffi Desislavom od 3. (ili m OJ'da 20.) alUgusba 1189,
dakle samo n ekoliko dana prije datuma Kulinove listine, ,a u kome liSitinu zavr
ava sa Zlaista klasinom re en icom Quo vero ol1dine universus,(!) comunis(!) Ra

12) GZNI:, 43, 1921, 38.

1:') Ovaj vulgarnolatins'ki habet nije ogranien 'samo na nae romansko Primorje, nego

y
je postoJj ao jednako i u Ga liji, gdje se iz toga razvilo francusko il a. Iz francu kog je prodro

habet u -s usjedina njemaka podruja i, napr., Svajcarac iz Ziirioeha ne kae kin jievno njemaki

hier gibt es viel Blumen, n ego na francusko-romanski nain hiel' hat viel Blumen jednako

kao to bismo mi, ali po do.lmatLnsko-r omanskom uzo,m rekli ovdje ima mn{)go cvijea . D['u

gim slavenskim j ezic llna je ova impersonll'lna konstrukdja nepoznata . Ruski MM'!;eTSSI ima kalO

podlogu l,atinski 1f:!U.siv habetur, koj.! je u duhu jezika ipak logian, dDk la.tinsko. habet i

nae iuw sa svojim u sutini tr.anzitivnim znaenje-m to nije. Da li je iz ft'an cus kog

prodrla jo u koje druge njem a ke dij a le kte, nij e mi pozn ato.

 Origina l povel je Kulina b a na 209

----------------------~~

gusii camp-ana sonendo(!) curiam facienites (!) ligna r ecepe runtJ(!)H). I Ibaj isti ovj ek
sa takvim Vlarva,rskim jezikom da, !bi bi o sastavio ,got ovo sa'vreno stiti:z{)vanu za
kletvu Kulina ba'r1a? To j e iskljueno. L a tina c, k oji uspjeva da, u cigle dvije rij e i
}}universus comunis napravi rt:['i kiru'Pn e I ~ o.gr eke , pa bio on i n o1arius comun is
Ragus :i.i , sa taikvim poznavanjem latinsk og jezika jednos1;a:v no nij e bio u stanju da
napie ss,v re no s.tilizovani !~la'S,in o -latinski tek st Kulinove zak letve . U t om p ogle
du smo s Vii, ii his to rilal'i i ,fi loloz,i, kri vi .t o smo t oliko vremena previdjeli jed.nu i
njenicu koja j e i suvie oita.
Prema tome nema ni gOVOfi), d a bi latins ki rte!kst Kulinove zakletve bio pi
sa;n II Duihr Olvniku .i p os!3'n n a K UJlin o!v d vo r, d.a se UajIDo prev ede IlJal sJ'pskohrv aJtski.
Latinski t ekst nije nas'ti:lO u Dubrovniku , n ego drugdje, a to drugdj e je m oglo
biti samo II Bosni, im smo irilski tek st t oho, nj eg starijeg ,p repisa identifikoval i
kao najs1ruri j i primjer irilic e iz Bosne, tj. upr avo iz Bosanske dI",a vne kJ:'lncela
rij e . Lati1)s ki t ekst je d akle is,to tako sa sta vlj e n u B osni n a Kulinovom dvoru,
moda od. n ekog k ato<li'kog svet enika B osancia , k oji je stek,ao obrazovanj e na za
p adu i p ' l-fektn o na uio la tin s:{i, a m o c!c od n eko g sv e en ik a s a zapad a, k oji j e
dulje vre'mena bona!vio Tha Kul incYVorm d v or u .
N a os'[wvu oivi,h k onst",t'3cija p os taju sada jas ne mnoge ,r anije k ont r ad ik cije.
Prij e s veg] se inilo str,a nim , t o na to bon ji stalr iji p repis, :I=.a aik i mlai pre
pis p ok azuje :b olju o r:togr atfi j u i b olj e gramati k e obli ke , nego tobonji o,ri-g il'l'lal
(uishnu Marin ov prepis), te se ova protu slGv na p oj,a v9. tumaila na taj n a in da
su p r pisi tobo e otkl anjali ne dostatke o r iginala 1.' ). BUa bi iz nimn a p ojava da je
da-n pr,epis i\1a isp r:avlj a svoj predlo ak, da ot ldanja n jego ve rnedos,tatke, je.r prep i
siv a i redorvno r ade ,ba proti vno, naime, kvar e s voj .p r edloak . P od tim vid om je
r a zumlji vo da je- b o~) ms ki or igin a l tj, d o.~ ada nji t c'bofuji stariji pre.p is, bolji od
dubrova k og prepisa tj. d o ad ;-"'nj e-g tob on,i g origin ala _
U n e~{Qli ko s luaj eva j e di j9.k on M ar in p ril ilko m .p re pis iva:nja n a ist oj vi si ni
kao bo-sansk i pr dl a~a k, i, n apr " prav il n o r azrj e ava B OSla n e ve "\Tatice dbulii tes.
Ll ambul a n t e-s (l'. 4. red . 5). h abikite.:> u r. a bitantes (l'. 4 odn. 6) ik!. , ili obratno,
pravilno sk :9 uj e B os an ev e ispisane rij e i ps.<:em u 'p a c ~ (.r. 3 odn. 4), r ecipe re u
r eci pe (r. 5 odn. 7) it d . Ali to su iznimni l uaj evi.
Mnogi e i je slua j d a dijakon Ma r in prav i oIitolgrafske p Q;g're~ke t amo,
gdj e b osa nski original d aj e sa- vim 1;J.N ,vilne oblik e. T :::lk.o, n a,pr., B OS3Jnac pie pra
vil ni pade sps (spiritus), Marin prost onared n o s,pu (l'. 1), Bosanac ,knji,e vno Bo
sene, Ivkn in l11.:ilrodn o Bosne (r. 1 adn. 2); ~ba zbog kn j,ie vnog oblika BOGe-ne mi
slim da je b o~ a'ns ki p isar l3ltinskog t ek st1 ili neki dom ai sv e enik, koji je nauio
savTeno lat inski ili u n a jmanju ,r ulk.u str a n ac koji je- dulj e vremena 'b ora,v io u
Bosni i upoznao se s a h osanSlkom l ~te.rat'UliO!m i literarnim obLi-eima, ukoliko se o
lrit er"8JtU1'i u ono d cb a moe govo PiIti); B os,anac plra vilno I, ,tj. kl'>3lt i<:t31 za vel, Marin
p ogr.eUlo wl' to hi s e <mor al 0 ilati UllllS , (l'. 4, oid.n. 6) , Bosanac pravilno
ad:iuuet, M arjn pogreno liilc:liuet (r. 8, odn. 12).
Nar o i to t r eb 9 podv ui da j e dijak:m Mar in is to .talko pov ran u ortografiji,
kao to se II j eziku n e brine ni 'Zla glram a tik.i p 5d e ni za rod (universus comunis!).
On zna da se 1,a:tirn'S'ko 'ffi ;:ikYa!cuje sa r a vnom cnom iznad iP,rethod:nog vokala i
on sam p na vilno pretvaTa Bosa.n evo pacem u prcwilno pace . No, II drugim slU!a
j e vima b ezbrino m jes,to ove prave crte upotrebljava znak ' , koji u latinskoj O1'to
gI1atfiji znai US. Na tJ3.j nain mjesto Bosan evog p lfCwilnog riru (nostram) kod
Marina ispada ii :'a', to bi se zapfiavo m o~s,lo 'i taJbi llJ()stra!Us (l'. 4, edno 5), mjes.to
pravilnog nrm (nostrum) pogrEno nr', to niko ne bi 'it~o iklao nostrum (,r. 7,
odn. 11) i mj esto jpr aV'il.nog voHi1:.ate n e razumljivo voluntt', koje zapra v o nema
nikakvog srrnisl!8i (r. 6, odn. 8). Iz SIVih sluajeva se vidi da dij.aikcm Ma,r in s obzi

14) R a d o n i ,1. c., 9.

15) J . V r a n a, 1. C., 41, i moje tumaenje u GZM, 113. Zao mi je ako su moja izlaganja
zavela J . Vranu na krivi put, ali sam u ono doba, ne poznavajui jo takozv. stariji prepis,
stajao. sasvim pod dojmom opeg, od svih naunih radnika prihvaenog miljenja, da je Marinov
autogram original listine.
Glasnik Zemaljs.kog muzeja - Istorija i Etnografija 14
210 Dr Gregor Cremo nik

rom na ortogpafiju zaostaje za uvijeok korektnim i uvijek savrenim Bos ancem isto
tolli ko, kolik,o i s obzirolffi na latinski jez~k.
Da i,rilski tekst bosa nsko.g originala odno.mo to-bon jeg starijeg prepisa
prua s,tc-Irije i pravoi,l nije oblike od dubrovakog prepisa ~ odnosno tobonjeg dosada
njeg originala, opa.,eno je ve davno i o tome ne treba vie gubiti rijei. Tanko
utni Mikl o'i nije b e z ,razlo:gl3., kao osnovu za svoje izdanje uzeo tobonji sta:riji
prepis, iako mu je bio tobonji origill1Jal dobro poznat po izdanjima Karanotvrtk0
via, Sa.farika i Sreznjevskog.
P Oisije gDrnjih k orutata'Cija s obzircm na pismo i s obzirom na jezi k, ko
nano i s obzi rom na or tografiju, ne moe vie pos tojati n ilka kva sumnjta o tome
koji je cd tri primjerka Kulin-ove 'Po,velje sluio k ao pr edloak, a koji je od n jih
prepis sa :predloka.
Iz svega izloeno.g slijedi:
l) Takozvani stariji prepis nije nikak av prepis nego pravi bosanski, Kulinov
eriginal njegove zakletve, iji je i latinski i irilski tekst pisan u njegovoj kan
celariji;
2) Primjerak, iji je latinski tekst pisan rukom dubrovakog notara dijakona
Marina, je dubrova k i prepis sa bosanskog originala, i to jednako latinski, kao to
i srpskohrvatski tekst zakletve;
3) I najvanije: pravi, istiniti original Kulinove povelje nalazi se u naoj
zemlj i, u dubrovakom arhivu.
Posli.je svega preo.staje jo da se protumai. l) zato se vie od sto godina
mogao sm atrati dubr ovak i prepis , to se dlmas nalazi u L enjingr, ~d u q,r iginalom
Kulinove lis tin iako j e on oito samo pr epis? i 2) kakav smisao imaju ti prepisi,
zato s,u oni p r:.'v ljcni'.
O ::lgovor na p rvo pit anje je vrlo lak . Uzrok d se ::!ubro,vaki !,? r epis smatrao
~Lr ijim o d samog b os.n <.og originala lei u p ismu dij ako':1a Marina. Dijakon Ma
rin pi e sb ~ rin_kim pism om, ko.ie zaosta] e bar za 50 gl]d in.3. za nj ego vim vreme
nom. N ''' ta se p ozit. ivno n e moe rI i o tome da li j e m o da en ve tako star da
pie pis m o kakvo je bi lo m odern:) 50 godin:!. ranij e, ili je on m oda uenik neke
ri:: a-rske kole , koja nij mogla o,tTesti ~t s irih n a vi,ka (o v o p oslednje mi se mi
vj ere vatnijli.m), ali 9Vakalko stoji injenica di:1 njego,v o pisul.O poka zuje jo jasne t.ra
g ve b eneventane , keja j~ u izwnir.an ju, Ipa a k i oot:aro rta lijanskih (langobaTds,kih)
ku rzivnjh r e1ikatG m oe se m:i u nj emu Iti). Po svemu _e v idi .0.a je .dijakon Marin
n e p os r ~1lni ili ~ ;lmo p c::;re::l n i uenik neke junoita1ij a:nske kole, kao to se isto
n~.o 7 e konsb:i t. ova ti 100 gd.in s bsnije kod dl.Ubrov a ko cr n Cl't ara Andrije Benee
(12 92-1 321). Da u z.gred n apomenemo da takvo ZTaosta .i anje s obziro m n a pismo
ni j :> u ~ amljena poj a va. Na jdrastiniji t akav primj e r z3o.9to. losti prets.tavlj.a las t ov
s ki notar And,rija Drivo a nin (1330-1336), Iko ji u naved e nim g dinama ''JJ, e 12
,,, uvanih cJ.3. tiI'l2.nih la tovs kih listina " ). Kad Ite listi n e n e bi bile tano dati.rane
i kad hi se mm'ale vr em eruki odrediti samo na osnovu pisma, s vaki paleogn\f bi
ih bez o.klij ev anj a s ta v io II poetak XIII. stoljea , a n e u tr idesete godine XIV. sto
ljea, iz k ojih Olle uj linu potiu. Andrijino 'p ismo zaos taj e za punih 100 godina
LJ3 njego/vim v remenom . Ond_ , dabome , nije nikakvo udo to, to pis mo dij akona
Marina iz god. 1189 iJi i 1190 ,ini po sv o jim starins kim elementima mnogo sta
ti ji uti~'a k , nego ko rektna karolin'1k a minu sku li::l XI I. tolje a, koja 'Poka.zuj e ve
ja sn e znako,ve sk o.rog prelaza u gotiku rninW'.lkul u, k cd pisa ra latinskog teksta
K ulinove zak le t ve. P rema t ome, nije udo to su znans v eni radnici, koji su i'm ,di
[:0 ~ 13 sa Kulino'vom li tincm, !S matrali Marinov d ubr ovaki prepis, na osnovu nje
go vog starinskog pism::l , sta rijim primj enkom. I n.i je 6udo ni to, to ,g a je starijim
primjerkcm Ematra o i orde Nikolajev i~ koj,i ga je b st -zbogtog,a ukna,o iz arhiva
i p reda o ga ili r: 'okl on io ruskom konzulu Gagiu, p;:eko koga je on dos'pio u Le
n .iingll0d.

,") Detaljnu a n,lli w njegovog pisma v. u opisll dubrov ako g u govora sa knezom Miro.
slavcm u GZj'vI 1948, 130 i 131.
") Isp oI'. m oj N o ta rij,!t L as tova u sreJn.jem vij ek u , JIC V, 1940, 50 sl.
 Origi.nal po.velje Kulina bana 211

Mnogo tei, odn. nesi.gurni]i je odgovor na drugo piltanje: Zal,tO p<>Sltojli >ll
dubrova'kom arhiviU vie primjerakJal Kuh.nove !.istine i to baJI' dva primjerikJa sa
svim istovremena? U GZM, 1948, str. 113, sam pretpos-tJavljao da su !prepisi slu
ili kao tekst Zlakletve nasljedniJka Kulinovih ili kao uzorci za iz,I'Iadu povelja
odnosno ugovora sa drtligim drruvama. Sada, poslije deta1jnog pregleelJa, sv,i h du
brovakih l.l1ajsbarijih listina modid'ikovao.bih to miljenje utoliko, d a su sluili kao
tekst ipiriliJkom S3il'llDg sveanog aJk1Jru iZa kletve. Na takvo miljenje upuuje okol
nost to od tri zakleve postoji !PO v1ie primjeraka.
Prvi takav sluaj je sa zakletvom PiaJa:naca. Od >toga ugovora odn. zakletve
postoje isto ta1ko >tri primjevk.ral8 ), od kojih su dva pisana istom rukom, dok se
ruka treeg primjerka od t~ga osjetljivo razlikuje. Telffit je !k.od SN'a tri do 'll sitnl
ce jednak, ak oita pogrel.kJal originlala ut ut (dva !puta) je u prepisima vjerno
ponOVljena.
Od ugo'v ora velilkog upana Nemanje iJZ god. 1186 postoje dva primjerka,
oba pis ana istom Lrukom dijakona MiaLrina, ali sa prilinim ra'z likama >ll tekstu,
koje ipak nisu taikve \ptl'irode, da Ibi ma u emu hitno mijenjale smisao utaIllae
nih taaka mi.rovno.g ugovora 19 ). Konano, od 'listine Kulina bana !pOstoje isto tako
n'avedena tri primj erika, o kojima je naprijed ib ilo ig ovora.
Na osnovu ova tri sluaja viestrukih prlimjel13J jedne !te -iste zakletve bi se
sa vjerovatnou moglo zakljuiti da su ti tekstovi slu,tiJi [priliikom sveoo/ll!O!g akta
zakletve, tj. da su pretstavnici ,o biju strana drmli tom pri1ikom u rukama tekst,
na koji su se usmeno zaklinjali. KOI.l1kretno bi u :I1Iaem sluaju izgledalo tako, da
su se najprije diplomatskim putem vodili pregovori izmeu Dubrovnika i baIl'a
Kulina - na iju inicijativu bilo hi teko rei, ali vjerovatno na d'll!W'oVaJru, jer
je bU,a dubrovaka trgovina vie 'Zlainteres"Ova:na, nego ekonQmSki jo :ne<ria;ziVlij>enl3
Bosna - i tom ;prilikom su uglavljene glavne taikeU!go,v-ora. Sve ,te take su jo
veoma >openite, jedino se uglavljuje miT, prij'a,teljstvo i sloboda t,r.g-ovanja bez ika
kvih odreenih pristOjbina osim dmgovo ljnih poklona. DubroVlajki trgovci onda
jo nisu znali na kakve e \P}O'tekoce naletjeti i nisu ih ni spominjali u ugovoru,
jasan zIlak, dia do tada nije :ni ipOstoja1a or:ganizovall1a -t~govina izmeG'u ()Iba par
tnem. Cim je trgovina poela 'li znatnoj mjeri, isprijeila sial prva salb last za trgov
ce: s10venska kolektivna odgavmnost prema individualistiki:m tenjama dubr-o
valkih tr'g1oV!aca, sablast u vidu represalija - izme. Odmah ,p rvi poslije Kulina
ugovor, naime onaj sa Ninoslavom, uzima mav protiv represalija i poznato je,
'k lakvu je upornu honbu vodio Duhl~Ovnik u XIII. stoljeu protiv toga i u Bosni i
u Srbiji.
Za vrijeme ballla Kulina o pojedinostima jo nema -govora, o svima ope
nitim takama je bilo lako postii S!~azUlm. Taj sporazum je piSlffieno fikswan
u Kulinovoj Ik!ancelariji - tO tome ne treba 19u1b~ti rijei, kako se Kulinov dijak
Radoje p'l1eznoj!av ao da bar pribli:no !kae Illa srpskohrvatskom jeziku isto to je
njegov latinski lrolega izrazilo u talko majstorskoj dikciji na latinskom. S ugovo
rom su Kulinovi poslanici poli u Dubrovnik da ilamo po ovlaSienju i u irme bana
poloe zaik:1etvu na ugl1avlje-ni ugovor. Za taj akt, koji se sigu!'ll'1O obavio na naj
sv,eamJiji nain - laiko bi s3S,talV:ljao izvje,talj -odin. lis-tinu o tome na dijakon
Marin, on hi rekao universus comunis campaIla sonendo curiarrn fiacientes iura
mentum reoepemmt et de sua 'lla!tere prestiterunt - dala je dubrovaka v;ladJa

l A) R a d o n i , l . e., 6. I'spor. gore Sltr ...

19) I's por. V. For e -t i , l. e. 68 sl. Da naovom mdestu iznesem odvojeno miljenje
s obzJrom na jedno &Ltno pilitanje, koje je od interesa i za bosansku istoriju, u ovoj inae savje
snoj analizi kopija Nemanjine listine. Foreti smatra da je Dubrovnik listinom Nemanje (upravo
njezinom kopijom) dobio od Nemanje potvrdu za posjed Kurila i Roata i na taj nain tumai
latinski pasus excepto loeum Ratllatam et Curdl!iffi). (s. 70). No, da Dubrovni!k nij.e dQbio od
Nemanje !potvrdu za Kurilo, jasno je ve IPO tome, to je Kurilo god. 1399 na prvome mjestu
od onih 's ela u Bosanslwm PrimQrju, to ili. otstupa Ostoja (Mikl. 234). Ako bi Dubrovn1k bio
dobio KuriJo od Nemanje, morao bi ga jo jednom izgub~.ti, a o tome bi se zacijelo ulo u
izvorima. Exccpto e biti, dakle, ti prirodnom smislu izuzevi, a ne u rijetkom smislu
ukljuiv i . Za rije )lnon (Marin je pie no) moglo je, dakako, bi>ti prostora.

Glasnik Zemaljskog muzeja - Istorija l Etnografija 14

212 Dr Gregor Cremonik

izroditi prepis Kulinove listine od svojih !pisara, 'a taj prepis je sluio kao jedan
od u!potrebljenii1 primjeraka Ip rilikom sveanog polaganja z<akletve.
Takvo tuma' enje postojanja po vie rprimjeroka jedne te is.te zakletve bilo
bi prihvatlj,ivD i moglo ,bi bit,i ta:no. Ali ano ne mora biti t.ano, jer l i Dubrova
kom .arthi.vu post oji od mnogih zaJkJ.etvi samo po jedan lp rimj e raik. NeSiumnjilvi 11a.
zlog postojanja vie primjeraka e s,e teko ikada mo'i tkO'nstato vart;i.
O mogu6i1l11 prig:ovorima obzirom <na tak.ozv. mlai prepis i s obe;1roll11 na
kn'>lt .ispred lirilskog t ks,t.a len.jingradskog p.r.qmjoerk!3J govoriemo -drugom priliikom.

ZUSAMMENFASSUNG
DAS ORIGINAL DER URKUNDE DES BAN KULIN AUS DEM J. 1189.
Die alIseits beka11Jllte alteste slawische Urkunde des ooenischen Ban.s Kulin aus dem J .
1189 tst Ln drei Exemplaren erhaolten , worvon sich e~nes in Len.ingrad, zwe'i abeT im Archiv von
Dubrovn ik befinden. Als Origi.nail galt bisher allgemein das Leningnader Exemplar, nachdem
M. ReetaQ' na chgewiesen hatte, das s der la.teinische Text dieses Exem:;;,l ar,eg VOilT1 d.amailiigen
Staa ts no.ta l" von Dubrovnik, dem diaconus Marinu's, geschrieben wurde, wahrend die beiden
flnderen Exemplare als altere und jilngere Abschrift bezeichnet wurden.
In den Radovi staToBlavenskog instituta II, Zagreb 1955, veroffentlichte JOB,i p Vrana
eine Studie "Ist das Original der Urkunde des Ban Kulin v om J. 1189 erh.alten? , 1n welcher
er zu folgendem Resulta.t g,e langt : das Original der beruhmten Urkunde seri. ubeThalUpt nicht
el"halten und die drei vorhandenen Exempla,r e seien Konzept oder Abschl'ifteJl aus diesem ver
lo.rengegange.nen OriginaQ. Seine Meinung stutzt 'e r in der Ha.uptsache auf den Umstand, d"l<SS
keines von den drei Exern,p\.a,ren besiegelt sei,.
Da.g egen m acht der Verfasser in der vorliegenden Studie daraluf aufmerks.am, dass eine
Besiegeiung von nichtkaiserlichen, bzw. nichtpapstlichen Urkunden ZUl" Zeit des Ban Kulin, wie
allgemein bek!annt, noch s elten war. Wegen der Wichtigkeit, die der altesten slawischen
Urkunde beigemessen wel'den darf lU1d muss, werden im ersten Teil -der v,orliegend.en Studiie
auf Grund des im Staats.archiv vOln DubrorvnJik befindlichen Urkundenmaterials alle Arten der
Beglaubigung in unseren Urkunden analy&ier1;.
Die letzte i.iberhaupt nicht beglautbilgte Urkunde ist der Vertr.ag zwischen KOItor und
Dubrovnik vom 20. IX. 1ol81.
Die eTSte. miHels Unterschl1ift des Ausstellers beglaubigte Urkunde i.st der bekannte
Verb"ag zwischen Dubrovnik llnd dem .serbLschen Grossupa:n Stephan Nemanja vom 27 . IX. 1186.
D~ erste im Origh1al erhal1ene und mittel,s Unterschrift des Schreibers beglaubigte
Urkunde ist der Vertrag zwischen Dubrorvniik und der Fu])stin Desislava von Duklja vom 3. VIII.
1189, die zwei te del"art beglaubigte U])kunde ist unsere Urh"Unde des Ban Kulin vom 29, VIII.
1189. Die Unters chrift des Schreibers schlagt nach i!hl'em Aufkommen in den einzelnen Kanzleie:n
sehr verschieden artige Wege ein. In Dubrovnik bleibt sie lU1d bildet zusammen mit dem signum
notat"ii den w esentlichsten BegI.aubigungsbestandteil in den P riva.turkunden, fehU aber auch in
den oflientlichen nieffi.alls. In Serbien fehlt sie bis Konig Milutin (J282-1321) ga nz1ich , talUcht
da nn vereinzelt auf, i-st aber bis ans Ende der ser>bischen Unabhangigkeit unbed.rngt notwen.diges
Element der Begla ubigung, Das gleiche gilt ftir die S1aanskanzlei von Zeta, In Bosn:i,en sind
<:lJle cY1'illischen UrklU1den allsnahmsJ.os v,o m Schreibel" unterzeichnet, v()n den lartein1sohen
abersonderbarerweis nill" wen.ige. Ebenso verhalt es s ich in den Kanzleien der oosni.schen
Grossfeudalherren (Sankovii, Ja.blanii, Kosae und Hrv,atinii), die von der bosni:schen Staa>ts
kanzlei beeinflusst Wal"en.
Neben der Untersch])ift des Schrei>bers tr'eten ais Beglaubigungselement Zeugen auf.
Bald werden rue Zeugen nur vom Schreiber am Ende der Ul'kW1de a ngefi.ihrt, baJ.d .sind es
eigenhandige Zeugenunter.schJriften, bald wieder nur ein e-igenhandiges Kreuzzekhen. nehen
welches der Name VDm No tar hinzugefi.igt wkd,
Ei,n weiieres Beglaubigungsm.ittel wa'r das H1erographieren der Urkunden, welches aber
in Dubro vnik mu" vo()n drei Schrei.bern in der Zeit zwischen 1228 und 1262 angewandt wu!rd.e,
und selb>St von diesen drci Schr,e ibern nur ausna.hmsweise.
Da's Siegel als Beglaubigungsmittel triH in unseren Ka nzleien verhaltnismassig sehr
spat auf. Von insgesami 10 Vertragen, wekhe Dubro vnik mit a uswartig,e n Partnern bis zum
Jahre 12<00 schloss - der Vertrc:g mit Ban Kulin ~st chronologisch der fi.infte -, ist kein
 Original pov elje Kulina bana 213

einziger besiegelt. Die erste bes-iegeUe Urkunde empfangt D-tlbrovnlk von Barri im J. 120,1,
die zwelte vom s erbischen Grossupan, s.pateren Konig Stephan dem Eretgekronten im J.
1215, die drirtte von Fel'mo im J. 1229. Aus denselben drei Jaruzehnten mit den errwahnten
d11ei hesiegelten Urkunden gibt es jed();ch viel' .a ndere Vertrage, welche aber nicht besiegelt
sind. Erst mit dem vierten Jahrzehnt des XIII. Jahrh. wird die Bestegelung hauflger, aber
selbst aus dem J. 1254 gibt es noch einen unbesiegdten Vertr.a.g zwischen Dubrovnik
und Split.
Eine Haufiung dieser verschiedenen Beglaubigungselemente, z. B. Schreirberunterschrift
mit Hi.erog:raph oder Hi.ero.gr.aph mit Siegel tL. s. w. ist eine .alltagliche Erscheinullg. Das voJl
kommenste in dieser Hinosi.cht bie-tet der Vertrag zwischen Dubroll.milk und Ukinj vom 22. IV.
1242. Er ist mit de.r arusftihr1ichen Unterschrift des Notar-s von Dubl'ovnjk samt sei'u em signum,
mit der eige nhandigen Unterschrift vom 25 Zeugen aus Ulcinj, Dubrovnik 'lind sogan' Venedig
V'\l'5ehen, we~ters wurde die Ud{Unde als Hierog.raph geschrieben und fUr alile FaUe liess d-er
Nota r die in DubwvniJk verbHebene Halfte noch mit zwei Siege ln versehen.
Wie afUS dem AngefUhrten ers~chtlich, bildet de-r Mangel eines Si-egels an der Urkunde
des Ban Krulin kein Hindern.i:s ftir die OriginaUti:it des Dokumentes und das Leningrarder
Exemplar kann sehr wohl das Orig'i llaJ sein.
lm zwei ten Teil der Abhandlung be.trachtet der Vedasser das gegenseitige Vrerhaltnis
de r dt!1ei Exemplare der Urkunde, welche b1sher, wie schon erwahnt, als O r i,g inal, alIs altere
lind jtingere Abschrift bezeichinet wurden. MitteliS Vergeiches der cyrilli!Schen Schrift der dre i
Exemplare mit spateren cyr111ils:chen Urkunden kommt er zum llnerwarteten ResuJtat, d arss der
cyrillische Teil. dell' 's ogen. alteren Abschrilft tyJpisch bosnische SchiriftzUge a.ufweis v. Die eigen
art1ge Form der' beiden cyrilli&:hen BtLchstaben B und P findet rnan sone t nrrgendrs, a:1s n.m
in der bosnischen Sta,altskanzlei'. Wahrend das absonderhche B im spateren VrI'lauf einer Ref{)rm
der Schl'ift zum Opfer Hel, behaJuptete skh die nircht minder absonder.1iche F{)rm des P Ln
direieckiger und viereckig,e r Gestailt bis 2lum Ende des bosnischen Schri.fttums, wobei .allrs .beson
ders interessant hervorgehoJ:xen werden muss, d:aJs.s es wahrscheinlich unmittelb.ar "'IUS Bwgarien,
aWso ohn:e Vermitt1lmg von Serb~en, in Bosnien Eing.ang fand. Nach deg: Schrift ~u lll'teillen Lst
die altere Ahsclu'ift in der oosnischen Sta.artskanzlei entstanden.
Ebenso verblUffend ist das Resu.ltat einer genaueren Analyse des lateinischen Textes
der Ul'kunde. Der lateinische Text ter Kulin'sehen Urkunde ist in einem tadellosen klas~ischen
La,tein gehaiLten.. Gratrnmatische Fehler im Sinne einer Grammatik des k1assischen Latein gibt
es uberhaupt keine, o,r thogiraphische Fehler nur im Worte a;put st.att ap-ud.
SO ein fliessendes, fehleriJ.oses Latein konnteder d.amalige Notar vo n Duhrovnik
dia;conus Marillus, der Schreiiber des Leningrader Exem;;l.a['s, ga r rukht schreiben, denn in
seinen Z3rhkeichen .am,deren Urkunden, die er selbst 8lufsetzt, schreibt er ein kl.assisch bal'ba
risches V'rulgarlatein. FUr ilin gibt es weder in Bezug auf Geschlecht, no'ch .auf den Fall>1 kgend
weILche gra:t11!IDart ischen VorrehriftJen und in der Urlru,nde der FU11stin Desi!slava v. 1189, wlso
nul' einige Tage vor der Ausstel1ung der Ku.lin 'schen Ul1kunde, schreibt el' seelenrruhig d en Sartz
niedm' "Quo vero ordine u.niv.e rsus 'C:'Omrunis RagusiJi carnpana s.onendo curiam fadentJes ligna
raceperunt. Solch ein VoUblut von Vulgarlateiner konnte den klassis.ch gehaltenen Schww' des
Ban Kulin ga r nicht entworrfen haben. Die Sehlus sf olgeTung ist e.inJ.euchtend : allch der l:atei
nisc he Text d.er sogenall1nten alteren Al>schrift muss in der bosnisehen Staatskanzle'i nie der
geschrieben worden sein. Sobail.d .arber diJe ganze Upkunde .im. der Kanzlei. des Ausstellers arusge
fertigt ist, handelt es sich jedoch um keine Abschlrift, sandem die sogenannte altere Abselu'ift
ist in WiTkBchkeH daJS echte bosnische OriginaJ! und das Exemp.lar von di,a lc onus Marinus eme
in Dubrovnik vedertigte Abschrift des bo.sruschen Origi!D.3ils. Fremch "Original in unsel:em
haarspaJ.ter:ischen Sinne. Dia'COnus Marinus und seine ZeitgenosS'en hatten es schwerlich ver
standen, wieso dli'e in Dubro vnik vedertigte Abs.c hrift ni.cht .auch Original ware, denn das
beschriebene Sti.ick Pergament wail' ja keine disp:o-s1tive Urkundre, sondeiJ.ll nul' das HiUis.mittel
anlassl.JiJch der fererlichen Eide.sleistung.
Mit der FeststeHung de s wirklichen Ori'glinal:s der Ku.lin' S'c hen U,rkunde sind viele
bisherigen Schwierigketten in der Inte'r pr'etation dieses altesten slawischen Doku!IIlentes bseitigt.
V:or allem empfand man es als unlogisch und !'>ti)Tend. d-ass d as vel'meintl.riJche Orig1inail. nach den
varmeinblri.c hen Abschriften sprachl'ich und orthog~'alphisch verbessert w ();Tden ware, wa s in der
Regel gerade umgekehrt der F.aJl1 Z!U sein pflegt. Nun sich .aber dLe vermeLnllLche alte re
Ahschrift als Origrinau entpuppte, ist diese Schwierigkeit .aus dem Wege geschafft.

14*
b l' G. r e m o n i k: Original po velje Kul ina Bnn21

Tab, I

Tako-z vani stariji prepis

Dr G. e r ec m o n i k: Original po.vE'lje Kulina :Ban8

Tab. II

P ov e l ja ban~ Nill os lava izmeu 1234 i 1240 Mik !. 3.6

 JII flpUKQ3U u 6UJbelllKe

MY3EOJIOrJlJA - 360PHHK 3a MY3e~Ky npoOJIe,,,aTH'KY, 4 Ype,l\HO AH'DYH BayelP

3 arpe6 1954 (Jl3'T'I1HJ140M).
II a Y JI a T a 6 p 11 h, KatraJIor eTHOrpaq,oKor M'Y3eja - OB a j 611 IqlI1TWIKI1 rrpVLKaG 611'0
rrpeOIIllll1Pa H, aKO 6 11>X rOBOpv!O (} CBI1Ma Py6pI1KaMa MY3'jcKe CTpyqH a,l~i"!J1HMCTpa'qI1je, Tj. 11
O OHI1iM C Koj l1l." ! c e CJla1Ke..11V! 11 o> OHI1JM 33 Koje I1Ma'M ,!II;:YK'i.Hje MI1lllJbeIbe. TIpemrroCTaBJl,.ili'l ,/\a
CBI1 HaUIM MY3ejl1 11'~!3ljy OBY CBecKY MY3eO!JIo['Mje, r,/\e he 'U!TaJIaI.\ Hahl1 CBe OHO O 'IeMIY ce
Y OBOM IIlpl1K!a3'Y H e r OBDpl1l, na hy ce OCBpffYTI1 caMO Ha OHe py6pMKe o Kojl11Ma I1'MaM '/\PYK'Il1je
M ~nrrJbelb .

Y YBO.lIo/ OBOTa .p3!,Il;a .llPYT3ipII11.\a, Ta6pl1h JTpaBI1'JI!HO nO,l\BJlaf'Il1' ,l\a je 3a OoCTBapeIbe

HaY"fHO'I' H KYJITyPIRO-IliPOCBeT.HOr 3a,l\aTKa j ',IIHOr My3e'ja 6e3YCJIDBHO [IOTP.e6HO HMaTI1 nOTnYH
M jaca.H cr:J:perJIe,l\ CBera OHora IIITO' OH rroc',lllY'je. TaJKaB nperJIe,l\ rrpy}!{aj'Y :l\oope MIHBeHTapcKe
KIbwre 11 ,!l;oope KapTOmeKe, Koje 'Il1He je3I'PY 3a rIpaBl1IJI aH MY3e1jCKI1' ipaJ,lI;.
,ll;pyra pl1l1a Taopl1.ft ce Irrpl1XBaTHJIa :BlP!JI0 'lleIIIKOr, aJlI1 H SPJIO iBilKHor 3a,ll;aTK:a ,/\a 3a
E'1'HOrpaq)'cKI1 1rY3ej y 3ampcliy, KOJH WM>a npeKo 34.000 IIl~MeTa , J1J3.pa,l\1f npe,l\JIQir 33 c aB!PeMe.HO
HHBeHTapI1CaIbe, IIITO. 611 I1ICTOBpe:vreHO CJIY1KI1'JIO ~1' 3a OCTaJIe HaI lle eTH'OI1Pa<pcKe M'Y'3etie . TIpe
H3JIaraIba CEora rrpe,l\JIora O'Ha H3HOCI1 CTaIbe KaTaJIOra y HeKV!M Behl1M 'CPO)l.'lUL'I1: MlY3ejl11\,la '11
YCTaHoBa1m HP Xps3TCKe, Kao W y 'HeKHM I1HOC11l3JID1lM My3ej :l1M.a. Me1j\YTH ~l, 3a penraBaH.e
rrO,CTaBJbeIHOr IIl1TalIba HOCyM'HMBD, 6H ce Ha'IUJIO,l\OCTa MaTepl1!ja\1l'a' Y sehl1'M MY3ejl1Ma Jby6Jh.3He,
Capajessa, HOIBiOT e a,l\a, BeoI1pa,l\a 11 CK orrJb 3'. lliTeTa UlTO 'Ha'Il1!H pa,ll;a 11' =YCT.BO OSI1'X MY,3 eja
I-II1je I1CKOpl1lllheHo. li13 JIl1Tepa<rype n.pwKa3aHJ1 c y illI;Y"lHJ1 KapfI'Olm Ta.Jll1'jaHKe E. Loiclice,
M alj3iPa L. Kovacz-a 11 HeMl\a Thileniu.sa-a,.
OBOj rrpe,l\JIOT 3a IHOBI1' CI1,CTeM I1HSlHTapJ1oCatba y efrHOrpa<pcKI1M MJY(3e.j11lMa ,lI;pyra:p!l1'l\a
TaQPwh 3aCHI1!Ba Ha paCIIl1CY 611BIIIer CaBe3HOr MI1'HI1C'TapCTBa 3a HaylKly '11 XYJITY:PY - HI, ~.
576 0,1\ 7-1-195'0 ro,l\., o OOaBe3HOM CI1CTe;\fY I1HBeHTapl1oCalba y CB~1a MY3e:il1Ma y <l>HPJ. ,ll;o
,l\a!Ha;c j 'e Ta.j p.aCnI1,C OCTa o ;\!p'nSO CJIOBO, jep HI1KO o IbeMIY Hl1j e B~I1>() :pa''I)1'Ha. OBJ1M pa,/\OM,
3aXBaJbyjyfi!1 BeJIHKm1 YJIO}!{eHOM TPYJIY ,/\pyraPl1'I-\e Ta6pl1h, TO je TII1TaIbe n:O'HOIBO ilJ'OKiPe:HYT{}.
06yxBalieH je l\eJlC1KynaH np06JIeM 11 IIITe').'R 611 611JIO ,l\a ce 'HaIII~ MY3eaJIl\11 He O,l\aGOE'y iIIoT:pe6
HOM ,l\I1CKYCl1'jO:lf.
1) KH.Hra YJIa3a MY3ejClmx npe,l\MeTa - Y3 rroTpe6He py6pHKe 3a OBY KH>l1ry HaJIa3e ce
11 Kpa'l1Ka y:nYTcTBa 3a IbI1'XOBO non yIb aJBa'I be. TIp e,I\BI1l)ace :11 3aB'OI)eIbe nO,l\aTKa o paCXO,l\OIB.aFbY.
3alllTo? Taj TIO,ll;aTalIC 'Ilpe6a YHOCI1TI1 y TJIaJ3IHY vDHBeHTapH'Y IDIbl1ry, a 'H Y Ha'yqHl1l KapTOH. Y
KlbJ1311 YJI a3a Oli je CYBI1'IIIaH. OB:I\e je 'l1pe6aJID IHeIIITO peTII1 O Ha'IJ1HY TII1.CaIba, Y'JIaaHV!JX 6pojena
Ha ~e~Me'l1l1'Ma . To cy n<pI1BpeMeHI1 6pojeBI1' }I Haj60Jbe liX j lll1.CaTI1 Ha 1IlPJ1.Be3aHoj I1IlII1 npl1
JI!IlJbeHoj e'l1l1'KeTJ1., Koja ce KaC'Hl1je, J\06HnaIbeM CTallIHor I1!HBeHTa.pHor 6poja, Mome JIaKo: C'K~U.
2) KHMra Jl1)IJI!B(peMeHOl' H3JIa3a 1\lY3ejCIm:x npeA'MeTa - Y py6pI1ll\H 6.p. 6 ,l\OBOJbHO je
nope.v; 6poja pesepc a (TIoTBp,l\e) YBeK 3aBeCTH 6poj aKTa KOj~l ce rrpe,l\'MeT TPaJKl1 'Ha nocy.llo/
,I 6poj Ip eIIIelbaynpase IM'Y3'eja ,/\a ce npe,l\'MeT I1G,lI;a, BpojeBI1. aKaTa rrpeTXO,ll'HOr ,l\O!!l'I1CI1Balba
Hl1Cy OB,I\e J1oTpe6HM. MI1CJIVDM,l\a 611 I1GMel)y py6pl1Ka 6p. 6 (li13JIRCKa) H 6p. 7 (BpahaJba)
Tpe6aJIo yl53JQMTI1' py6pl1KY: p o K 'B lP a fi a lb a. 0Ha 6:11 J10CJIYJKI1JIa 6p}!{oj eBI1,1\eHqvrjJ1 .v;a JI:I1 je
npe,l\MeT BpafleK y yJ'OIB.opeaoM poKY.
3) QJfi)TeM ):IaBa.u.a !JfBBeHTapHRx 6pojeBa - ,ZJipyraPl1I.1a Ta6pwfi ce 3aJIa'} !{e 3a l1'HiBeH
T~p:l1caIbe npe,l\MeTa IJO rO,1J.lifHaJMa (y CBI1Ma '1IY3ej,cK:I1M KlhI1 raMa) , jep je Taj CvrCTeM je,l\3!H 0,1\
Huj,50JbHX npose,l\l1BJ1x CI1.CTeMa , lbl1Me ce 'He caToW cMalbyje AYJbl10Ha l\11<ppe Harn! ca:He H a
rrpe,l\MeTy, Hero ce npe,ll;MeTOM JIaKIIIe pYKyje y npel'.Jlep;Hl1jeM KOM1IJIeK'CY MY3ejcKor I1'}meHTapa
(CTp.). TIpl1!3'Ha,jeM ,lI;a 1\UI j e Hep.a3y.!I>IJbHBO Ha KOjJ1 ce Ha'' Illii JIaKllIe py,K yje NLY3ejcKMM lIlPe,l\
l.IeTI1.Ma aKO ce J1iHBeHTaipI1IIIY nO r O,l\l1IHaM.a. Hu y MaJ',a3I1HI1.Ma., HI1 y CJ1CTeMaTOKil1M 36.11!pKaMa,
HV! Y 113JIo}!{6eHl1'McamIIMa npe)JiMeTJ1 ce !He pelja:jry nO rO):lJ:1'H aMa. lliTO ce Tl1f'Ie ,l\yJKl1!He 6pojalJl:a,
OHa 3aBI1CI1 0,/\ opoja rO,l1l1IIIIbMX a~BI13l1l\l1ja . .n;pyrapl1l\a Ta6pl1h Ka}!{e : P:I1jeTKO he ce ,I\'CI1Tl1,
216

,D,a ce Y je,D,Hoj rOAl'vHH OIl'K)'nM npeK'O TMCyhy pa3ID1X upe,D,Me'I'a. 3a 'B:ehH'HY H.alll'HX e'I'HOrpacP
C1UIX :I'IY3eja oBaj j e 5pO,j H CYSH.llle Be.JJJoIiK . MHoro heMo OMTJ1 6J1M}Ke H'llIlO'j CT.BapHOCTM, aKO
npe'l1I10CTaBMMO ,LIa ce l'OAHlllJhe IlIPOCe'lHO npY!IHOBM ;'i00 npe,D,AfeTa. AKO npe,D,Mffi'e 03Ha'laSa1l'lO
HenpeKJ1,D,HHM TeKyhH'M p eAHY",\ r opoj eM, OH,D,a heMO reK ca ,D,eCeT}VI1Jba,LIHTHM lITPet,D,.Me'l'OM npeBM
opoj O,LI 'leTMpY! 6poj.Ke (3Ha:Ka), a TO he OMTl1J nOCJIe 20 I'O,LIH'Ha. A aKO pe,L\;He opojeBe Jl,ajeMD
no 1'O,.zv,maMa, OH,D,a Beh ca npBHM IlI,:;e~MeTOM nO'lWl-be;\'IO ca CJ1rHa"ypOM OJI, 'leTMpl1 3H.aKa (57/ 1
HJI.M 57.1), ea ,LI eCeTIH I npe,D,MeTO;\,1 Mopa:v!O UlIcaT>! U1eT 3Ha'l{QBa (57/110), ca CTOTI1M llleCT (57/1IQ(}1),
a ea XI1Jba\1\J1TH1>1 Ce.l\a~'l 3HaKOBa (57/ WOO) . Ilo CI1CTeM'y H:HSeHTapHCaJha HerrpeXH,D,lU1'M pe,'{Hl1c'\l
opojoo'H Ma, ca Ce,D,3 :11 3HaKosa. OOeJle}KHJU1 OHCMO CTOXI1Jha,D,wrl1 upe,D,MeT, a TO 3Ha'lJ1 nOCJIe 200
rowma! .D:aKJIe, o CM3JhI1's.al-bY ,D,i)'}KI1!He L\l1cPpe y CMcTeMY HHBeHTapl1Cal-ba no rO,D,I1Ha!Ma He MO}Ke
OvITH ,H H rOBopa, 5.a.p He :la Ballle IlI~J1JI=e. CeM ~Ba-Tpl1 Hama eTHorpa<pCKa MlY3ej.a, .CBI1OCTaJIH
HeMajy HH ,LIeCeTH'HY X'HJba,LIa 1ITpeJl,MeTa M aa JhV.X je v(1jffieHTapvccal-be no Hen.peKV1\1\'HOM HJ13y
pe,lljHYIX 6p ojeBa npaKTH'lHJ1je M je,D,HOCTa'BRl1je.
IloceaHa \UIBeHTapHa Kl-bl1Ta Ba.pHa 3a JIaKO pacna,D,Jbl1IBe npe,D,MeTe, HHje CipehHo
pellleJhe. ORa KO nmJI~IKY.i,e aW>lJllUfC'l1paL\J1ojy Jolo pa36l1ja je.l\HHCTBO I1HB'HTapHCal-ba. BOJbe je O,D,
Tc!'K'In1X npe,D,MeTa, rrope.o; cPororpa<pl1je M oojeHo'r L\pTeLKa, Hanpa!BYlTYI MO,D,eJI. OBO he Ha:l1 6MTM
,D,OHOJbHa 3aMeHa, a KO ce npe,l(MeT je~iOr .o;aHa pacna.o;He.

4) rJla,BHa mmeUTapHa KIbHra - IlOipe,ll no,peK'JIa :l'leCTa r,D,e je npe.L\NeT JoIo3pal)eH, ,D,06po
je Y'IlBP,D,HTYI 11 KO M K a.L\a ra je H3pa.o;HCJ.; paGJYMe ce, a1{Q je TO MOJr yhe. 't!ecTO ce Y HHBeHTapll'Y
Klhl1:ry Hehe MohH 110'l'nYHo HalleCTH rrpeJl,eo i)'TIOTpe5e. To he ce Ha OCHOBY Ha.KRaJ\iHor HCnH'
T.l1Ba'l-ba nOCJfe YBO,A WI'JoJ Y .HaYCI'HvI Ka.pTOH. Py6PI1KJY 5 (o HaoosQYl) nOTpooHo je ,D,OUy;HHTM ea
,n;aTYMoM Ha6aBKe IlI!}e,AilleTu . M3 pyopMKe 6 Tpe6a 3aCe6HO H3,L1S0jHTH 9-pod YJIa3I'Ie KIbHre pa,D,H
Jf<lKlller IH<1JI<12K eI-b::t npmTIl1JKO:VI 'K OH'l'P OJI e. IlD'pe,D, Ky'IToBl-!e L\eHe ,D,06po. je CTa<BWI% iH MY3ejcKY
BP e.u;HO CT. HHCY rrpe,llBYlljeHe ,Il;Be Ba}KHe p'}"6pHKe: Ha"IV1H ynoTpe6e npe,l\l\leTa J1 paCXO,l\OBal-be.
Ep a K'Tv!JLfHO je Ha h.""Pil j y .L\O,n;i:lTH py6pHKY 3a CTa-PH l1HBeHTapHlf 6poj.

5) CKe.n:a (Hayum Kap'I'OH) - .D:a JIM j,e Ol[[paB,D,aHO ,D,a Y HHBeBTapJorCal-bY MOpa OMTM pe.o;:
CKe,'la - HHBe,HTap? CaCB.MM JIeno MCJ.}Ke OMTH H 06pHYTO: HHBeHTap - CKe,D,a, lllTO je 'laK M
npYIpO,D,HJoPje, JCEl ce CKC,'Ia MOJKe vl ,D,OQHHje nOIly;HHTI1, a YI CTaJIHO' ce nOCJIe ,D,OiITYJhaBR.
Ilpel\'Ia npe,D,JIOlKeHvB1 Py6pH1{alVra IB'M,LIM ce aaY'ffiYI KapaKTep OBOT KapTOHa: Y l-bera ce
YHOCYl CBe lUTO 'ce 3Ha o npe.l\MeTY omITO ca TepeHa J1JIYI !l1'3 JIMTepa'I'Y,p e, Jl,aKJIe, Y ,AaTMM MOOl'yh
HOCTMMa n T n ylH a 0 '0 p a,D, a Tr !P e,LI M e T a. 33.TO joe caCBVIM Ha :l1eCTY ,LIa je osa oKa.pTO'l'e'Ka
npI1CTY'TIa'IHa caMO My3ejcKoM CT.pY'lH0'M OCOOJhy. To ey pe3YJIT<lTH l-bt1XOBOr CTpyqHOO' YI' Hay<ilHO'l'
pCl!,D,a 11 6e3 JhI1'XOBOr npv[CTaHKa HMKO, HX H' MO}K KOPI1CTYITH .
MJ.tCJIV11I! Jl,a je !13JIHllIHa py6paKa, Ko je KY'ITHO npC,D,t:\ieT (nope:L\ wqp,HKe Ko je H.aoaB!10
npe,D,!Me'l'). 3a MY3ejcKY 36HPKY rrpe~\leT M01}Ke KynwrM C3'o,\IO MY3ej, a alKO npe,LI:l'l eT \liol)e Y 36Y1pKY
Ha ,D,pyrl1 Ha'ljtH, O.H,D,a je nOKJI OH, 3a'BClIITal-be YI JI M' 3alMeHa. - 3a HaY'lliH KapTOH ,D,OBOJb'HO je
:la CMel.l.ITaj HaSeCTYl c a:\lO 36HPKY H O,n;JbaK 30v.p!{e. CSYI OCTaJIH rrO,L\aL\H o CMellITajy c:y npo
MCHJbHBH 11, cna,D,ajJY Y npJ~) y'lHy KapTOTeKY o cMelUTajy.
3a nOT'm IC CaCTanJbaLla Ha'Y 'l'HOr Ka.pTOHa Tpe6a npe,I\l3J1L\eTH Bl1Jllle MeCTa, iIT01llTO je,AaH
Ka.pTOH MO}Ke 6WI'H no.nYl-baBaR O,LI BMlUe JIVI'Qa. 3aTO 6M ,D,06po 6.11"'10 ,D,aJ CBe py6p'MKe y Ka.pT01HY
6Yl1:Y 06eJIe}KeHe 6pojeu vL\1a, KaKO 611' ce nopc,LI nO'l1nHCa MOrJIO HaBeCTJ1 Koje je py6pHKe KO
nOIIyIDIO. IlOTITMC PYKOBO,LIHOL\a MO}Ke I130CTaTM, aJIM aKO ce CTaBH, OH,D,a n::.:;eL\M3HpaTVI K'ojer
PYKOBOJ<11'OL\3: O,1\eJbefba, 361,rpKe HJIM O~eJbKa.

6) HUBeuTapHH mIM - C a cBVlM je npaBHJIHO ,D,a y je,D,HOM OMO'rY He Mopa OI1TH 1i\0Ky
MElHTaL\Yl'ja O,D, ca MO j e<,l\1li Or ITpe~Me'I'a, MOLKe MX futTH .vl O,LI BVllli, CpO,D,HHx., cPY.HK*OHaJl1HO
nOBe3aIDIX .npe,LIMeTa. - H H!ioe npa'KTM'lHO )l.a ca,D,p}Kv1Ha OMOTa oY,LIe HClI1HcaHa Ha noceURoM JIHCTY,
KOjH ce YlVlehe y O:l'IO,T. B eh mv l-beHoj HaMeHYl l-boj je MeCTO Ha HaCJIOB'H1)j CTpaHM OMOTa, )l.a
npvlJIMXOIM KOpJ1illhel-ba Ol>'W Ta O,D,Max I1MaMO Y.BH,D, y l-berOBY ca,D,P}KMRY, 6e3 BaI)el-b3 M OTB3t:.:;alha
OMOTa. Hpel'YIa rrpe,n;JIory ,n;pyrapML\e ra6pv.h y U10nV1C ca,!{p'LK,aja ,LIOJIal3e caMO aKTa YI JIYlTep3'I'ypa.
MYlcmfM ,D,a nornrc Ca,D,p}Kuja Tpe6a ,D,a o '6yxBaTH CBe iliTO ce y O!\lOTY Ha'JIa'3.1o!: HaY'IHYl xapTOH,
cPoTorpaqmje, pa3Re UL Te}Ke H CKVI1.\e, J1T,LI. OBe TO T.peOa ,D,a je HCn.lorCaHO Ha OMOTY He ca.>'lO
paJl,Jf eSH,LI6HL\Mje lUTa CBe HMR Y OMOTY 'B eh M ,pa,D,H eBI'I,D,eHL\l1je "'lera HeMa, Tj. UITa CHe Tpe6a
jOlU J13pa',L\JITM J1 Ha'fiaBM1'vL Ilpe,LIJIo'r Jl,a ce aaY'lHl1 KapToH M3pal)Ylje Y ,'1!B3 npHMepKa, je)l.a'H 3a
OMOT, a )l.pyrvr 3a noce6ny KapTOTeK)', caCBMM je YMecaH YI IIllpaKTI1'laJii. Y CTPyqHOM H HaY'lHOM
pa,D,y Duhe 'lecTO nOTpe6Ho KOHCYJITOBaTvl HaY'IHVI KapTOH l1' T.pa}KeHVI nO,LIaTaK MHOTO 6p}Ke .H:
je,LIHOCTaBID1je he ce HaliYr Y KapTOTeL\M Hero y OMOTY.
 217

7) llpHP'Y'l!Ha KapToTeKa - ,ll;aK HaY'lHa KapTOTeKa HaMaT CJIYJKe caMa MY3cjcKaM

aca6JLY, pa31HC BPCTC rrpHPY'IHl1X 'K8IP,'!'OTCKa CJIYJKC HC caI>!O MY3cjcKaM aca6JbY Bcfi J1 'CT.paH
KaMa.. 113 .rrPHpyq,He KalpTCTeKe ce JIaKa 11. 5p3a Ma)Ke BHj\eT.H Kajc .rrpej\MeTe Myaej HMa. YKa
Jil1'Ka IfM3'Ma BHwe np..H:PY'I!U1X KapTaTeKa H3pa!jeHHX no Ipa3Hl-PM npl1'HI1YmJ1~m, YTaJIHKa fie 5111'J1
JlaK!Ule HaTIH 1'paJKeHH npej\MeT. ,ll;Be cy aCHaBHe npHpY'IHC KapTaTeKe: KapTaTeKa na 'IDIC'HY
npC)Jil\feTa H KapTOTCKa [la JIaKaJIHTCTY. Be3 IMfX HC Mome 6.HTH Hl1jej\aH npaBH MY3ej, Y nBe
CC lKapTOHe YHace caMa, HajIfIOTpe6HJ1jl1 K<paTKH naj\a'1lH a npej\MeTY. Cy'l3l1WHa je Y fbH'X Y'HaCHTH
5poj Ka'Maj\a, BCJIWIYI!HY, 6i..::Jaj aMOTa, a HenpaKTWlHO H cMewTaj. BaJbe je MeCTa Tara j\aTH
flaWe rraj\aTaKa o npej\MeTY. Kapl1CHa fie naCJIYLKI1TI1 CKYH.\a npej\MeTa 'iRa naJIe!jJ1HI1 KapTOHa.
,ll;a '511 ce j\05HJIa BHtllIe MCCTa 3a, Ha311B If JIaKaJIHTeT, I-lJHBeHTapIDI 5paj je 6aJbe nl1CaTH npH j\'HY
l{apTaHa, OH HaM Y 'npBOM npaJKefbY ID1je naTpe5a'H, ,na He Mapa 6J1TJ1 a,!1'.:Imx H ya cIJbVfJ3 HZ.
mp-fbaj C'lt'J.aHH KapTOHa.
I1CKYC1'BO HaM je !I1aKaGaJla j\a Ka.pTaTeKy 'IlO ,MeCTV HI1je npaKTl1cIHa Baj\HTI1 na aj\l\U'I
HHC1'paTHBHHM cpe3aBHMa, 'Ulje ce rpaHHI.\e Mefbajy. BaJbe je OBY KapTaTeKY Baj\HTYI no. -aeh!1M
H !I1a3HaTYljwl'M MCCTYlMa Kao. apl1jeHTa'1lYlGIHI1'M Ta'IKaMa.
KaPTaTeKa ITO B.pCTI1 npej\MeTa He Mapa 611TYI pa3j\eJbeHa Y rpyne 'Ila <PYHKI.\l1jHIllpej\
MeTa!. Y Hej\aC1'aTKY CTpYt{II{a;r ac06Jba Ga HeIB,GJbY MaJKe CaCBI1M j\a5pa ITaCJIYLKI1TH KapTOTeKa
H 6eG 1I1'Oj\eJle Ha rpyne. Y CBaKaM 'c Jlyqajy 60Jbe j K"IlaTI1 H TaI~BY Kap1'a,TeKY Hero HJ1KaKBY.
IIpe,!VIQ,r f.\pyrapHI.\e ra5pl1h a lI1D'j \eJl'11 npej\MeTa Ha l'pY!I1e I1naj\rpyne, Be;;:oBaTIIO h e
HajBHwe 113a3BaTI1 j\HCKYCHjy. IIaJla3efiJ1 OJ\ cBajH'x CTBapHHX npV!IJII1Ka HeKa ce Hehe CJI <YLKHTI-l
HI1 ea 'r pynaMa, aKallfOJIHCa !I10J\l'PYiI1aMa. 3a HaUl pa,I< 6V! 5V!J1a KapV!CHO J\a ce a aBaMe pa3BHje
llJI1pa j\HCKYCl1ja. MorJIa UI1 ce Ta,I<a l13paJ\HTH je,!1'Ha oll.lll'l'a llHpa nOAeJIa, H3 Kaje 511 CBaKI1
MY'3ej Morao npl1'MeHV!'l\V! aHa WTa MY 'Ilr;e6a. Ml-lCJlI-PM J\a y Taj IlaJ\eJlH 1';pe6a j\a 6j1J\e 3acT)'iI1'
JbeHO 11 lB'Oha;pCTBO , arlhl111ITe, nacy!je, ya-raj ,I<eLle, Y'JIenllIaBafbe (KaGMeT.V!Ka), 3a6aBa 11 pa30HaJ\a,
pj ,I<apcTBG, a nape,I< 3aHaTa M J\aMalia pa,I<HHOCT. MOLKJ\a DM ce MOrJla 3ace6Ra M3j\BajWlIl1 l1
JI.HBaj\apcTBo, jep jc OHO. 3Ra claj'Ha I'paHa HapOJ\Be npliliBpe,I<e. Ta'KEaM ~a1)ClHaM MaKCHMaJIHa,M
naJ\eJlaM, Y;llITe,I<l1J1a 611 ce BpeMe 11 TpYj\ OKO CaCTaBJbalha na,I<eJl,e 3a csaKY! MY'3ej, a 11300rJIa
OH ce 11 IITpOVl3BaJbHaCT J1 wapemroro ,I<aHallLlh~IX nOj\eJIa. J1cKpV!C1'aJlI1CaJIH 611 ce nO'.i'MOB.l1I WTa
na,!-l iKOjO~1 rpynaM Tpe5a Tpa}KI1TH, Te 5H H cnopa3YM2B:alhe H pa,I< y ,I<pyrHM '1I1Y3ej'H:VI.a OHO.
aJla1illlIaH.
8) KaP'TOTeKa Ci11lPeMJtwrra - IIopej\ tieJleJKel-ba l',I<e je npe,I<MeT CMeJllTeH, CYBl1J.lIHO je Ha
naJle!j= Ka,pTaua Ba,I<V!TI1 jo,w ~l KpeTaiIDe rrpe,1\.."'leTa YHY,T ap My-3eja 11 KpeTalhe npe,I<MeTa :BaH
MY3eja. CBpxa je aB'e KapTaTeKe j\a 113 fbe ca3Ha;Ma r,I<e ce npeJ\MeT ca,I<a HaJIa311. r,I<e je aH
upe Ta'r a 5110., y aBOM V!JIH OHaM MaraL\H'rty, ca,IIV!, apMaHY, naJlV!L\H - ReMa HV!KaKBor 3Ha CJaja
11 Icyal1WHa je Sa,I<T1TV! 11 TaKBY eBl1,!l,eUJ.\.l1jy. 3a 'KpeTa.fbe 'IlIpe,I<MeTa BaH M)"3eja IlOCTCj~r. Klhl1Ta
rnp.vmpeMeHa,r 113Jla3a.
BpJIa npaKTV!'' iHY KapTOTeKY cMewTaja !B'O,gH My3ej 3a y~ljeTHacT 11 a6prr y 3arpe6y. Ha
KapTalIY je 3a6eJleLKeH caMO MHBeUTa,pmr 5poj, Ha311B TIpe,!1'~'le'I'a , ,I<aTYM cMellITaja ca 03HaKOM
MeC'I'a I',[ie je npeJ{MeT CMeIllTeH. KaJ{ npc,gMeT rrpOMeHI1 MeCTO,CTaBl1 ce HaBV! ,gaTYM VI BaBH
cMemTaj, l1 TaKO J\aJbe. ITpeMa TaMe !1.3 OBar KapTOHa MOLKe:Ma BH,I<eTl1 YI rj\e ce C'Be rnpeJ{MeT
xpeTaa YIIYTap MY.:3eja. OCHiM Tora aBa Ka.pTGTeKa cpe!jeHa Ila V!HBerrrapHaM 5pojy MaLKe naCJly
2Kl1TI1 Ga KOHTPOJlY aCTaJlV!X KapTOTeKa. jep je fbaMe J1aKllIe PYKaBaTI1 Hero r J1aBHI1M l11iBeH
Te,pa;>.!. AKO 5m::MO Ha Klpajy OUle KapTGTeKe y5aqHJIl1, nace5aH KapTaH ca naJ\al.\'l1'Ma a 6pajy
H3J10JKeHI1X rnpe,I<MeTa y V!3JIa:iK6eHHM CaJlaMa H 5pojy !I1peJ{Jll eTa CMeWTeHllX y Mara3MIDlMa" llITa
OH ce rna'IeTKaM CBaKe rO,!l;I1He peBJIJ\l1paJlO, OH,I<a 6V1CMa YBeK l1:\\laJIH 11 nperJleJ\ 5pajHor CTafba
Rawe 35l1pKe na rJIaBHOM CMeIllTajy.
OCBPHYa caM ce HeWTa DnllIYlpHHje tHa aBaj pa,I< ,!ljp yrap~l'Qe ra5pl-rli, jep ra CMaTpaM
BaJKHHM. MH CBI1 ueKaKa V!36eraBaMa j\a ce 5a-BHMa ,nI1Talhe}'1 Ha'IH'Ha HHBeHTapl1calha. MY'3ejcKl1X
npep;MeTa , HaKa je Ta yCTBa.PI1 KpBaTOK uamer M)"3ejcKa,r paJ\a,. Y 'TaJlHKO IBUlIle Tpe6a a,I<aTT1
npH3uafbe ,I<pyra,pJ1I.\V! ra5pHTI ua fbeRaM BPJla caBeCHaM H CTPY'fHOM paj\Y, Y KajH je 1I'lOlPaJla
YJIO}l{VITH IIlHaro. H TPYJla 11 BpeMeHa, jep je a5YXBaTl1Jla qeJlaKY!I1HY npa5J1eMaTHKY MY3ejcKor
WHBeHTapI1Ca'fba. CTaBJbeHe npHMeJ\6e y aBaM npl1Ka,3Y He Tpe5a CXBaTHTl1 Kao. HeJ{aCTaTaK, sefi
Kao @yro MV!'l lIJbelhe. AKo. 011 ce 'IyJl<L IM HWJbefba BllllIe HaWHX MY3ejcKI1x pa,!l;HvrKa, a aBaj
paJ\ Ta 3aCJlY}Kyje, ,!1'PyrCllp l1I.\a ra5pl1h 5J1 5l1J1a y Moryfi'HacTV! J\a aHa WTa jc Q,npaBJ\aHa YHec e
y CBOj pa,I< H 5aJbe ra .pa3pa,llH. TaKa 5H Halilll MY3eaJlorl1ja ,I<a6HJla CTPY'IHa ,!-Iena Kajl1M 5H ce
OBH KapHCTI1JIJ1, a TO 5J1 6l1 JlO Haj6a'Jbe npV!3Hafbe v! HajBelia Ha.rpaJ\a 3a J\pyrapHL\Y ra6pwh.
IJ;B. 'B. llonoBnb
218

GLASNIK ETNOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU - Knj. XVI, Bgd., 1953 god.

Ovim brojem Etnografski muzej u BeogTadu nastavlja p.ublikovanje etno'l oke grae, k.oje
je prekinuto ratom 1941 godme. Prekid u izlaenju o.vo,g n.aeg vroon.o.g 'st.runog aoopisa bio
je malo, dui i zato njlegovu pono1vnu !PO,javu treba pozdraviti. Breko njega emo moti ubudue
doi do korisnih saznanja iz marterij.aJne i duhovne kulture naeg naroda, a posebno naJ10da Srbije.
Ovaj broj, kao i ranije, tretira vie pitanja ma.terijalne kultu:re, to jei razwnljivOo, s
cbzirom na bo-gati fond Etncrgrafskog muzeja. Iz .ove oblasti su r:a<iovi: Bosiljke R'adovi, Mitra
Vlahovia, Jerine Sobi, Perside Tomi, Za,g orke Markovi, Olivere Pop{)vi, Vojina IvanQvia
i Petr,a Z. Betmvia . Sestre Ljubica i Dani<:a Jankovi i da.lje obraduju nae narudne igre, dok
L!(}lltije Pavlovi oobj!anja.v a jedan TUkO!;l'i sni molitvenik iz zbirke samoga muzeja, a P,e tar
VIaJhovi i Predrag Ad lal!la,k iz oblasti naeg foLklol'a,

1 - Rad B. R a d 'o V i odnosi se na en-s:ku narodnu nonju iz Mave i P,o cerine. U

njemu je obuhvaena enska nonja do 8{)-tih godina p rolog velm i dalje, do danaIS. P()sebno
je obraena nonja mlade. Istaknut je utiocaj na o'v u nonju, iz Srema, kao i njeno postepeno
nestajanje. POored detaljnog opisivanja po,jedinih delova, dati su na kralju i obiaji vezani za
no nju, prilikom smrti, razn,ih obreda i sl. Rad bi bio potpuniji da j.e uwnj priloeno vie
ilustr,a tivln og materijala, edn, crtea, osobito dananje nonje, da bi se videle promene, koje
je nonj,a u toku svoga razvoja do danaJs d{)ivela,. Radi boljeorijentacij,e itao ca o. ras.pro~
stiranju ave nonje, vredan prilog radu bi bila. karta, sa terito'rijoro prostiranja obeju va'I'ijaJData
(we nonje, tj. 'One iz Mave i iz Pocerine.
U 's vakom sluaju .rad B, Raid(wi je vredan puilog i moe ,r;osluiti kao kompair ativni
materijaJ za upoznavanj-e nae posa,v ske fi{)nje i u drugim krajevima.
2 - IVI. V laJ h o v i obrauje ensku nonju iz okoline BHogn1'da od sredine 19 veka
do danas, prema slikama rumunskog s.li:kara Szathmary Kall: hJs-a, koje po,s eduje E tnlO grra Lski
muzej u Beogradu. Na tLm slikama pretsta.vljene su narodne nonje iz r.aznih krajeva Srbije,
a ima neto i iz drugih kra,j'eva nae zemlje. Sve su se te nonje izgubile i utoIillko je vea
vrednost ovih slika daJnas.
Po-red opisivanja nonje prema slikama" !pisac lanka se po.s],uio i ma-terijall()m iz
lite;ratur,e kao dopunom, to ini u'ad PD,tpunijim. Naroito je obraena panj.a n<li!lji na glavi
iz Vel. Mo.kro.g Luga, tzv. trvelja, ka.o i Konjg u nonji iz Podunavlja. Rad je ilUStroVllD,
{J{)lr,e d Szathmal-y-,vih slika i fotografijama (za noviju nonju), te se ;moe rei da su :radovi
oVlOoga Is likara posluili .auroru lanka, samo. kao osnova za iru obradu nonj-e iz okoline
Beograda.
3 - P e r s i d ~ T ,o m i ima dva raila: ,prvi o dananjoj ar.an el.ov,ak o j grna:riji, a
drugi ocrepuljarstvu u selu :K!otrai u uma diSlk'O j Jasenici. Aranelo,vaku grnariju danas
proizvode Pilroanci, naseljeni u Arandelovcu. Ova.j zanat dostigao je u svom razvoju i svoj,
takorei, umetniki stupanj, Taiko danas Lonari 'Ovde, pored upotrebnhh, rade i ukra'sne 'P l'ed
mete, koji su esto veoma ukusni i p rets tavlja jiu pravu umetnost.
U drugom lanku dati su interesantni pod<rci o izradi ct'epulja, koje su ilZraivale i erue,
Ima svega nekoliko mesta u Srbiji, gde su izraivane ove crepuljle (uiki kraj - sell() R-o.g.e,
Vrnjci, Rujite kod Ranja i neka mala sela, kod Novog Pazara.). Cre.):uljarstvo u Kotrai
razlikuje se od .ovih PD sastavu materijala iz koga se izrauju crepulje. Danas S-e ovaj zanat
sve vie gubi.
Oba oval riada su struno doibro, obraena, sa poda:cima sakUJpljenim na samom terenu.
Naroito je vredan prilog ovaj drugi, iako nije veliki, jer nais upOlZn.aje sa jednim veoma starim
zanartom, ija nas tehnika UJf:uuje na daleku prolost.
4 - Veoma iscrpan rad o kouharstvu u Neg.otinskoj Krajini i olkolini Poalrevc1li dala
je Jerina Sobi. Pored istO'risik:ih podataka o ovom zanatu, obraeni su ceioikupni aLat,
tehnolOki .poot upak oko prerade koe, kao i sve vrste proizvoda, za,tim uticaj.i meus{)bni i
sa stra.ne, i promene u kroju i aranju !predmeta (k{)uha). Ovde treba naroito istai dobre
crtee kroj-eva i predmeta, koji doprinose v.rednosti celog,a rada"
5 - Koristan i interesantan j e i rad, iako manji, O l i ver e P o P o v i , koji se odnosi
na ispiranje zlata u potocima i reicama' sliva Timoka, Ovaj se po,sa o obavljal vrlo primitivnim
alat-om, koji je u radu ilustrovan dobrim crteima.
6 - Isto tako je veoma interesantan i vredan prilog Z a g o r ,k e M a r k (}I v i o opan
cima na Kosovu i Metohiji. Obraene su vrste o;panaka 'o d S'irove koe, koje izrauju na veoma
primitivan nain sami seljaci. Prvi deo posla oko 0paillka bio je rad mutavdija u gradu,
 219

Kako inae u literaturi ima, mao podataka o naoj narodnoj obui, a naroito () oovoj
vrsti obue, tOo e rad Z. Markovi dOOro doi kao pomoni i u.poredni materijal kod obrade
ove vrste obue u drugim naim krajevima;.
7 - Vei rad <o naem na.odnom bojenju dav je Vo j i n I van o v i . Pored isto
risikog razvoja i porekla, ukratko navedenog, pisac dalje govOori o a1atu za bojenje, a onda o
pojedinim bOojama i bojen'ju razne vrste (tekstila., dJ"veta, oveijeg tela i sl.). Na kraju se
osvre i na razna verovanja, u vezi sa, bojenjem.
Po naslovu rada oekivalo se da rad obuhvata detaljnije iru teritoriju (celu nau
zemlju). Medu.tim, to 'Ovde ruje slua'}. Najvie 'podataka im<!J sa teritorije Srbije, del'Omino
Makedonije,dok su drugi nai icraj,evi zastuplJeni nepotpun'O, i to uglavnom po.dacima iz HteraltUJ"e.
Bojenje Irno grana kune radinosti i bOjp.nje kao zanat nije u radu oovoJeno.. Alat je sam'O
opisaln, bez ilustracija.
Jedan od vanih predmeta u boj;a.diskom zanatu bio je rabo, na kome se beleila,
odn. urezivala koliina vune, donooena majstoru na bojenje. Timraboima dugo su se sluile
bojad~ije u BOSll1i (Kreevo i Viegrad). Ovu vrstu pred~ta autor lanka ne spominje.
Tetoviranje kao bojenje oveijeg tela poznato je piscu samo kod Vlaha. U Bosni je
veoma raireno i dana.s, a i: u literalturi je zabeleeno. Ra!Sprostranjeno je gotovo kod svih
Hrvata u Bosni. Pored o voga, u obiaju muslimanskogstaflovn.itva u celoj Bosni i Hercegovini
je, plilikom svadbe, bojenje mladinih noktiju "knom, koje se vri uz posebni obred.
Bojenj~ keramike, vrlo raireno kod nas, i to najvie u Srbiji, nije u !i-adu ni pomenuto,
mada o tome ima Ipooataka u literaturi.
Sto se tie biljaika za bojenje, navedenih 'u radu, trebalo je pored spomenutih narodnih
imena, navesti latinske na:zive, s obzirom da su narooni nazIvi za jednu biljiku razliiti u
svaokom loraiju.
I pored ovih pra=ina, 'r ad moe kodsno posluiti strunja.cima, s obzirom na intere
santne podatke o narodnom 'boj~n'iu, skupljene na jednom mestu.
8 - U kraem lanku Da li su Srbi imaili krevet P e t a. Z. P e t r oo v i dokazuje
naosnQovu materijaJ.a, iz HteraJture i neto podataka iz naroda, da 's u Srbi imali krevet u svojoj
daljoj prolosti. Kruko sam pisac u na;pomeni koae,povod za ovo pitanje dala mu j jedna
diskusija u Akademiji nauka u Beogradu, u kojoj je jedan diskutant tvrdio supro,t no, tj. da
k'reve<ta nij.e nikad ranije bilo u UI;otrebi kod Srba. Kako OIVde, ka,o to se vidi, ,i ma suprotnih
milj~ja, stvar j daljih ispitivanja da se ovo pi,tanje rei.
9 - Iz oblasti duhovne kulture, odn. folJklora, interesantan je 1anaJk P e tra S. V l a
hovia i Predraga Acia: "Paun u narodnoj religiji, 1.Imotvori.nam.a i umetnosti.
Clam.ak je raen vie na osnovu Hterature i neto predmeta iz etnografskog muzej'a u Beogradu
i nekih manjih u Srbiji. U celom radu ima dosta poda,taka o pomenu i pojavi pauna! u bilo
kojoj formi u naem na:rorlu, 1 to opet 's amo u Srbiji, dok Is e ostali nai krajevi ne pominju. A
u ovako. iroro zamiljenoj temi trebaJ.o se osvrnuti i na druge nae krajeve. U Bosni je takoe
bilo u upotrebi pa,unolVo perje na ensko} nonji Mlada u Osatu i oko. Livna (-koid Srba) nosila
ga' je na svo'joj nevesti.nskoj' kapi, a, ,na KUI~su (kod Hrvata.) sta.vjale .su ga devojke na svoje
kapice ak i u novijoj svojoj nonji. Pored toga, pesme o paunu poznate su i danas u mnogim
b-ajevima, Bosne, naroito zaparlll'e) i: Hercegovin:e.
Na kraj-u Glasniika. dat je kraJtak lanak preparatora Etnografskog muzeja u Beogradu
o radu njihove preparatorske rad-ionke, i bi!blilograJfLja r.adova etno~a,fskih za 1938 i 1939 godinu.
Dr Mi:rko Barjaktarrev'i OSV1rnuo se na ivot i rad pok. Dr Tihomira orevia, a Petar
S. Vlahovi na ivot i rad pak. Dr JOVaillla E1'deljanovia, koji su umrli 1944 godine, kada
Gla.sruk nije izlazio. Zorislava Culi

Arh. ore Petrovi: NARODNA ARHITEKTURA - DOKSATI I CARDACI - Gra

evinska knjiga, Beograd, 1955 - Osnovna namena autora birla je da, prikazujui karakteri
stike nae ,n arodne arhiltEilct.ure, potseti savremene arhitekte na reenja li oblike Jz !prolosti! u
ellji da se odjek te prolosti <lISeti u nov:im vidovima i u njihovim or.1ginalnim delima. Idui
za tim, autor je prikazao i u !posebnu celinu izdvojio karakteristine elemente kua - tremove,
zajednike veini starih kua u Srbiji, na KooOlVu i Metohiji., i ograniio <se samo. na to. podruje
uporeujui ih sa sllnim kuama u BOSIl1i i. Makedoniji. Ti! tremovi, kojli. su ou isti mah i
korisni i reprezentativni elementi !kua, spadaju, 'll naoj staroj arhitekturi, varokoj kao i
seoskoj, u .ed elementarnih obLika. Oni, kao sastavni deo kue, ine celinu sa celokupnim pro.
220

storom sta re ku e. Najstarije tra gove ovakvih kua nalazimo k rajem: lB i u 19 veku, u doba
raspada o:tomanske carevine i u doba narodnih ustanaka, ali je sigu'rno da su one postojale i
ranije pa su, tokom vr emena , propale i nestale. One su nastale pod uticajem orijentalne arhi
tekture, aH i usled drugih pov.oljnih faktora: klime, materijala za graenje koj~ odgovara
tome kraju, s'pecifinosti naina ivota u varo.i i na selu, d r.azUke q,;oja u tome posrtoji u raz
nim !krajevima. Reznovrsni uslov,i pod kojbn su se razvijali o vi oblici utica}i; su na J:"asprosJtra
njenost, veliinu, situiranje i druge osobenosti ti.h ,pro stora, tako da su nastale razlike na le
odraza .i 'll n azivima; doksat i, ardaci, :ajati, temZi, jazluci . '. Ra 7Jliiil i nazivi Su nastali 'i u ra;~
nim :pokrajinama, esto usled razliitog izgleda i razlihte upotrebe t ih prostoTa. Kua sa dok
satom i ardakom je uvek sa vie odaja, i to prizemna sa doksatom a ona na sprat sa aTda
kom, Osnovna karakteristika doiksata, !ardaka i slinih oblika je povezivanje unutarnjeg
prostora kue, tj. povr.i na za stanovanje i ;rad, Sa spoljnim prostorom, okolinom kue, sa pri
rodom. o.vi oblici su nastali !iz prak'1tinih razloga - <la s e rastereti unutranjost ku e od
mnogostranih funikcija u prolos ti. Oni postaju 'komuI1ill<ativni prostor za veinu unU!tranjih
prostori ja, delimino preuzimaju i funkciju r a dne prostorije i time pobolj~evaju higijenske uslo
ve domainstva. Zatim, omoguuju l.aJciu kontr olu oku.ni-ce , a usto dobijaju dJ'utveni znaaj
- postaju donekle i gostinski prostor. Nastali evolucijom prilzemne kue, koja se provobitno
sasltoj.ala samo iz jedne prostorije, oni su uve-k biJi izdignuti bar za nekoliko stE!!penica i pl'et
stavljaju znaajan napredak u gradnji kua podiz.anjem celokupne povrline kue iznad nivoa
zemlje. Komtruisani na naroi:to odabranom mestu kue, og;raeni, sa klupama za sede.nje po
stavljen im naokolo, .omoguavali su da se iJri pogled na okolinu. Pun.i vaz'duha i svetlosti, a
zatieni od ki~ e ili jakog sunca irOlkom strejom, 'o ni su bili najomiljenije mesto bavljenja u
vreme letnjeg rada i odmora, pra zni.nih dana i prLjerna. Osnovni kompozicioni princip ov ih
graevi na - povezanost i jedinstvo prostora za stanovanje i rad sa prirodom - koji i danas
pretstavlja ju <tenju moderne arhitek ture, ostva rHi sU nai graditelji sa velikim uspehom. Dok
sati i 'ardaci Su dokaz ne s amo tenje IZa udobnijim ivotom i p ostig.nuto.g rprili no visokog
nivoa rte udobnosti nego i dokaz izvanrednog smisla tih ljudi za stvar anjem !lepih obJ'ka i
ukraava.nja. Ti prostOri su bili ukraeni 'r ezbarijama, drvenim ~' ezbarenim tavanica ma, koje
su, naroit o u gr.a dSlkim kuama, imale veliku estetsku vrednost. Nain ukraavanja men j ao se
prema materijalu iJi tokom vremena, .prema uticajima .orijenta ili nae ,n arodne tra diC'ije. Nai
neimar i, koji s u odlazili na rad sve dOi Soluna Hi Carigrada, vraali Su se sa isrustvom koje
su tamo s.tekli, a r a dili su i !PO ugle du na strane majstore.
o.vaj rad, za snovan na lite.raturi i prouavanJima i putovanjima autora po Srbiji, Ko
sovu i Metohiji, Makedoniji i Turskoj, propra<:en je velikim brojem lepih crtea s.a mog au.to r a
i veoma u spelih fotografija koje objanjavaju tekst. Pored toga, data je i mapa na kojOj je
da'j;.o raspros tranjen je doksata jj ardake. NarOito treba istai ukusnu, modernu' i lepu teh
niku o premu knjige, koju je talkode izViTi'O autor . Ovako lepo opremljena , lako i teno napi
sana, knjiga e n esumnjivo d oprinet:i upoznavanju jednog vida narodne arhit ekture i korisno
pos!uiJti svima on'ima koji se za te probleme interesuju. Ljiljana. Beljkai

PRILOZI ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU I ISTORIJU JUGOSLAVENSKIH NARODA

POD TURSKOM VLADAVINOM - I-V, Sarajevo, 1950-1954/55 godine.
Osnivanj.e Orijentalnog inS'1iitu.ta u S<llradevu je od izvanrednog znaaja za razvoj TI<) l e
naul<!e. Prouavanje nru,"-e na cionalne is,t orije kao i prou8.lVanje istol'ije knjievnosti i umjetnosti
kod n M ne bi bilo potpuno, ak o se ne bi pristupilo sistematskoj obradi i publikovanju obilne,
dosada nepoznate izvorne ar hivske grae, koj a 's e odnosi na prilino dug period vlad:avme
Turaka u naim krajevima. Upravo taj zadatak (pored jo nekih koji proistiu iz U:K>rtreba na e
nauke) ima Orijentalni institut u SalI'ajevu, koji je osnovan 1950 godine, a ko ji je izra&tao iz
TurSlk.OIg aJrhiva Zemalj skog muzeja, u Sarajevu.
U relativno kra tkom vrem e nu naiuni i struni saradnici Orije ntalnog instiJtuta sa Dr.
Branisla vom urevom na elu uspjeli ffil da angauju H'j erp broj naunih Ir a dnika kao sta!1nih
saradnika na izvra'va!I1ju svoj ih za'dataka, kako iz na e zemlje tako i iz inostranstva.
Do danas su irola iz tampe etiri ' sveska. "PriJlogJa OrijentalnQog in.sti tuta u Sarajevu,
tojest brojevi I-V. Br.oj'e vi III i IV izali su skupa u jednom svesku, a ostali brojevi kao
za~ ebn e edic.i je.
Redakciju Pdloga sainj avaju : Dr. Branislav urev, Nedim Filipovi , Hamid Hadi
begi , Dr. S a ir Sik rl'i i Aodem Handi . Glavni ure dnik je Nedim Filipovi.
 221

S obzirom na to da se ve danas, na oonovu jednog ispitanog dijela dosada nepoznate

izvorne arhivske grade iz perioda vladavine Turaka u naim krajevima, dolo do sasma novih,
esto slllPwtnih 2lakljuaka ranijim zakljucima o stvarnom objektivno tanom ilstoriJSJrom zbivanju
dogaaja, to ovdje elimo da damo jeda:n informaiivni osvrt na pojedine istoriske radove
Prilo'g a, I-V.
Na prvom mje&tu zal':;laen je kao vil'lo vrijed6n i:storiski prilog, rad Dr. B. ureva,
u koj em iznosi ma,t erijal crnogorskih deftera iz XVI vijeka, kO'ii se nalaze u Omogooskom
arhivu, i o$vjetlja1va poloaj Crne Go-re u doba Skender-bega Crnojevia. Autor je u sv'Om
radu dao dva popisa Crne Gore prema defteri ma iz 152J d 1523 godine ,s a mnotvom .obraenih
poda taka o naselji'm a Crule Gore, o imenima posjednika kua i batina, te o visini dizije. Rad
je O'ttampan u nastalVcLma u tri sveske (broj<evi I-IV).
Hadibegi Hamid, u sveski I, dQnosi 24 tUl'ska dokumenta koji se odnose na Zupu
Grb.alj u XVII vijeku i 45 turskih dokumenata o ustanku u Hercegovini 187-5 godine. U sveoci
II obj<wljuje tri fermana iz prve polovice XVI vilj'e 'ka ~oji se odnose na Makedoniju a go'VOO'e
o Ta'Lliitim temama (o jurucima, 'o terito1'ijalOJOlj nadlenosti kadaij-a i o nezakonitosiimru to
su ih inili sakupljai po'r eza). zatim U@,v o'r iz 1838 g.od~ne sklO\)Jljen ilzm.eu Njegoa i 1Jurnkih
vlasti u Hercegovini, kojim se ok'Onava,ju ra,z miTice oko 'pograninog kadiLuka, GlI'ahi(wa . U
Pri1ozima III, IV i V daO' joe jedan rad u tri naffiavka pod naslovom Dizija ili hara u kojem
dokumentovano objanjava sa, pnavne i i.stori.ske strOJne dliziju kao i nj'enu visinu kroz vijekove.
Svoj rad pod nasIDvom Odnos Ome Go,re prema osmanskoj dravi polovicom XVIII
vijeka autor bazira n<Ii dD'kumentima Orijentalnog instituta, a djelomino i Dra;vn:og muzeja
na Cetinju.
Hazim Sabanovi -izdade, sa k'ri-tikim osvrtom, dvije najstarije vakufname u Booni iz
XV vij.eka, i to Isa-bega Isakovia, drugIOg bosaTlJSkog sandak-bega, za, zadubine u Sarajevu
i bosanskog Sandak-bega Aj-as-bega za zadubine u Sa.ra,jevu i Visokom. Vakuf-name su u
prijevodu po tkrijepljene mnogim vrij-ednim biljekama :k.ojjma se ispravljaju greke ranijih
izdanja, Ove vak,uf-name su vrlo vani n.a-jstaTijj istoa'iski dokumenti, jer nam pruaju pod3Jtke
o razvOIju gradova. Od istog au to ral je i la:na<k pod naslovom Turski d1Jplomatiki izvori za
istoriju naih naroda. U "Prilo,z ima III i IV autor nastavlja' sa objavlijivanjem najsta:rijih
vakufnama u Bosni, IflO-ci naslovom V.akuf-<!lama Mustaj-bega, Skenderpaia za njegove zadu
bine u Sa'r ajevu, publ1kuje ovu vakuf-namu u originalu i .prijevodu.
Nedim Filipovi j'e objavio u "Prilozima II sedam tUl'Skih do!ku:meI1CIIba iz XVI i XVII
vijeka koj 'i se odnose na nae zemlje. Na 'Osnovu materijala to ga ,prua'j u ovi dokumenti
Filipovi osvjetljava trgovake oonose i~rnedu Dubrovnika i susj.e dnih . tUl's'k1h oblasti u to
vrijeme. Podaci.su dmgocjeni za prouavanje trgovakih i iPfivrednih odnosa 'u ovim !krajevima'.
Isti autor je u "Prilo,zima;<, III i IV publilkovao sedam dokumenata iz kodeksa broj 1 Orij'en
tainog instituta u Sarad:evu. Pet dokumenacta je jz XVI, a dva su iz XVIII vijeka. U uvodu
se autor osvrnuv na tSa-<ira,j ovih do1kumenarta (~ji se najveim dijelom oonooe na tel'ito-rij
zvo,rnlilmg sandaka) 1:zm.o;s-i neke kon:statadje u Vlezi 's a' Uma.rskim sistemom toga perioda.

U "Prilozima broj V autor je dao svoj rad pod naslovom: Odakluk timari u Bosni i
Hel~cegovini. Rad je po(ii'j'e lio u tri dijela, i to: Kratak osvrt na nau i.sto-liJjsku Literaturu u vezi
sa ovim ;problemom, TLmarski sistem u Bosni do kraja XVI vijeka i uspostavljanje odakl'llk
tima;ra u Bosni. Auto r ukazuje na netanost miljenja (9lOjedinih naunika kQj'i su tvrdili da su
bosanski p~emii sauvali punu vlast na s-vd jiim imanjima za djelo vr ijeme turske vladaiVine
u Booni i Hercegov,ini. Teite ovog rada je u tome dia se na osnovu izvornog materijala izloie
uzroci slabljenja timaTsrog sistema pred kraj XVI vijeka. Auto-:r pravi r ,a:Dliku i'Zffi-eu oda<k1uk
timara kbji se !Stvaraju u Bosni od onih u Maloj Aziji. Stvaralnje odlakluk tim3Jra u BoIsni
bio je !pokuaj Por;f;e da, s:e tom ustano,-vom spasavaju imstLtucije timarskog sistema, i da se
ojaa vojna' mo jedne dragocjene <pD1gra,nine .p okra,j<ine Osmanskog ca.rs1va.
Glia E1ezo,vi, d()lpilSnik S'l'IP ske akademije nauka, u "Prilozima I dao je rad pod
naislovom: Nekretna dobra Ahmet-pae Hercegovia u Du]:)r<llvni!ku izvor za plj.aku Dubro,vake
Re<pubI1ke.
Na poetkiU svoga ra da Elezovi ukazuje na porijeklo Ahmet-'p a' Hercegnvia kojoj je
bio najmlai sin Stjepana K<osae po imenu Stj'e pan, a ,p o prel3JS'k u na islam dobio je ime
Ahmet, kasnije paa' Hercegovi, koji se ~eni.o u Carigradu sestrom sulta'n a Selima r. Na
osnovu llur,s kih dokumenata autor zakljuui'e da jie imanje to je imao Herceg Stjepan II
Dubrovniku, a kode se ,s aIStojail o od kue i vinQgrada\ prelo u svojinu Hercego.vi.a Ahmet-pae
222

pa je ono poslij e njego,v e smrti prenesen (} u I~osjed njeg,o vih nasljednika. P omenuti autor u
"Prilo zima V donos i prevode iz posmptnih l'ukopisa Ahmet Devdet-pae k oj i je bio jedan
od istaknutih turs kih istxlIriopi!salCa . Ovad paa imao je prilike da nep oS!redno utie n a sudbinu
n aih nm'oda i da zajedno sa djeldm dfavn:im tl1irskim apara tom ometa njihov naci()nalni i
kulturni ra zvitak. Devdet-paa, kao dravni ljetopisac, dao je 12 knjiga k()!j'e zahvata ju ,pferiod
od hid. 1188-1241 (1774-1825) godine. PTOIputoVao j,e mnoge dijelove Turskog can's.tva. Bor avio
je u 'Sara jevu, Mos,t a ru i drugim mj;estilna i Q tom svoj:em putu da o je svoj a z8Jpaanja o
pograninim ekonomskim i d rugNn pitanjima.
Dosada s u dvojica turs kih saradnik8J objavili svojJe rado;ve u Prilozima. Dr. Hall il
In.a:l.d ilk, docent Ankall"skog univerziteta, u 'radu Od Stefana Duana do Osmanskog carstva
istoil"iski nam osvjetljava pitanje kr anskih spahija u Rumeliji u XV vijeku i njihovo !PO,r ijeklo.
Svoj.a ilstraivanj.a. autor temeli'i na 'shiben:i.m defterima iz XV vijek a i iznosi nove podatke
o karakteru prvih turs kih osvajanja na BaJkanskom Poluo'Strvu i o odnosu Turaka 'p rema
zateen oj hrian skoj vlastelli. Kritiki S~ osvre n a dosada obj avlj ene radove iz o,v e oblas ti.
u.pozn a je nas sa tad anjom vojnikom org.anizacijom o svajaa, zadra,vajui s e na objanjenJu
pod edinih vojni kih redov,a kao to su vojnuci i martolos i. Rad je objavljen u "Prilozima III i IV.
Mithat Sertoglu, l~iOmo- nik generalnog dir ekt(}ra Arhiva Pretsjednitv,a vlade u Istanbulu
dao je. rad ,pod . naslovom: Neke misli o izvorima za Osmansku is,t oriju , Izvo,r e za prou,av anje
osmanske istori j,' au.tor dijeli u tri ,g.rupe, i , to,: I - kla sini izvo.Ti koje su uvijek do danas
k onsultovali oni koj.i s u rad ~li na 'Ovom podruju; II - netaknuti izvo ri koji dosada nisu nikako
istr,a ivani i III - . izvori koji su dosada djelimino iIi nedo",,()ljno korieni, a ve Hki je dio
nj.ihove sadrine ostao n etaknut, Izmeu osta log a utor na <kra ju i stie kao wlo vanu pot rebu
da se Wd svaku cijenu svi turski izvori za i,s toriju dovedu u takvo stanje da ih lako mogu
koristiti istodari.
Muhamed A. Muji obra dio je temu o kojoj se kod nas malo pisalo : Polo aj Cigana
u jugoslovenskim zemljama IPod osmanISkom vlau. Iz naslova pojedinih otsjtak:a : Pojava Cig.ana
u jugoslovenskim zemljama, Pravni pol02aj Cigana,. Ziv'o t i zanimanj.e Cigana, Odnoo Cigana
prema religiji, Nekoliko s tatistii:k:ih podataka o Ciganima vidi se da .ie o,v a ra sprava vrlo
inter-ooantna', Za obradu teme autor se IrIosluio mrskom arhivskom graom Orijenta1:nog
instituta (sidil 1-6'1), Gazi Husref-bego;vJe biblioteke u Sarajev u i Dravnog arhiva uSkopIju.
Ob j-avio je u originalu i pr,e vod'u 18 dokumenata. Rad joe tampao u "Pr ilo,z ima III-IV, Isti
autor je obj.a vio jednu bujuruldiju Husej.in-bega Grada evia iz 1832 god:ine koja g.ovo.rl o
neprijateljskim odnosima i r.a tnom ,s tanju meu bosanskim i hercegovakim prvaJCima' u
vrijeme ustanka u Bosni (pIro.tiv centra lne osmanliske vl.asti.
Dr. Mehmed Begovi u "Prilozima broj V, (}bjavljuje lanak pod naslovom: Slinosti
izmeu medle i opteg imovinsko g zakonika za Crnu Goru, Na os novi ispoiiivanja autor zaklju
uje da i jedan i drugi zakon !poznaj e dvije vrst e os-tave. Oba w k ona upotrebljavaj u za olStavinu
na' roite vrste isti pravni izm z amanet i usvajaju uglavnom ista pravna nai:-ela'.
Fehim Ba~r.a:kta;revi, u Priloz ima III, donosi lana k I~Qd naslovo m: Jedan sav remeni
perzi.ski izvm' o bici na ~osovu , koJi joe za. nekoliko decenija s ta r iji od najstarijeg naeg izvoru
o p!I'ilmzu Kosovske bitke. U Prilo zi/ma broj V isti autor donosi lan ak ' pOO nas}o,v om: 'I1urski
s!poiffieni:ci u Ohridu.
Me hmed MujezinovJ. je ohj avio, 'll "Priloz ima n turske natpise na spo.menicima u
Sarajevu iz XVI vijeka, a u "Prilozima nl i IV dao je la nak pod naslo,v om: Turski na,tpisi
XVI vijeka iz nek:oUko mjesta Bosne i Hercegovine obraduj ui natpise uz kratak osvrt na
njihov znaaj i vanost (nekih spo.menika sa poidruj-a B anje Duke, F-o e, Livna, Mostar a,
poitelj.a., R ogati'Ce, Travnfka, Ustikoline i Viit eza. Obraena su 22 natpisa). Dati su i snimci
ori,gina,l a .
Adem Handi u Prilozima bro j V, donos.i1an ak pod n a'Slo.v.o m: Bosan ski namjesnik
Hekim-<lglu Ali-iP3a . Na ';:lOetku lq.nka autor istiL' da se u B asni za etiristog.o-di nj1e turske
vladavUn'e izmi;j.eniJ.o n a, poloajima! bo&a ns<1cih namjesnika preko 260 linosti. Najznaajnija
linost u XVIII vijeku bio je bosanski n:arrn.jesnik Hekim-()oglu Ali-paa, ko ji je bio tri puta
namj esnik u Bos ni, i to: 1736-174'0, 1745 i 1747 go dine. Tz po-dnaslova ,s e moe vidjeti koliko
je ' vladavina ovoga pae u B osni veZla-na za unutra'n je i Is poljn e poHtike i ekcnomske dogaaje
za vrijeme nj'e go.va vezirova nj a, Naskwi odj'ljaka su : Alipa a u Bosni, Prilike u Bos ni,
Pripreme za rat, Ulog.a Ali-pae u organizaciji odbrane Bosne, Napad n a Bosnu i bojevi u
1737 godini, Napad na Lj e~ nku , N3Jplad na Cetin i Buin, Pohod n a Banja , Luku, Opsjedanje
gra da, Boj pod Banja Lukmn, Borba za Novi Pazar i Sjenicu, Operacije 1738 i 1739 godine,
 223

Osvajanje Uica, Ostalo. AH~paino slubovanje i pono.vno vezimv anje u Bosni i Ali-paine
zadubine.
Ovdje treba istaknuti Tad Hamdije Krcevlj'akovia li kome obrauje stare bosanske
gradove (tvrave) opisujui njihovu gradnjlu , posade i na kralju, na temelju popisa iz 18-33
go.dine, donosi inventar ovih gra:doNa.. Tema je posve nONa, interesantna i ~una d:ragocijenih
istoriskih podataka. Ra:d je obja.vljen u Prik>zima broj II. Isti autor objavljuje u "Pl'ilozima
III i IV drugi rad ,j:/Jd naslovom: Cefi1ema sarajevskih krana iz 1788 godine. Ovaj md je
vrijedan prilog istoriji grada. Sarajeva.. efilema je uzajamno joernstvo izmeu dvojice iIi vie
stanovnika kao instrumenat turski:h vlasti 2la obezbjeenje reda i mira . Oefilemase obino
Z8.ihhjevala p.o ukazanoj potrebi i pri o;pasnooti od nemil'a. Pod efi1emu se uzimalo svo sta
novnitvo izvjesnog kraja Hi mjesta. ili odreeni stalei, a ponekad 'samo pripadni.ci pojedine
konfesije. Li.ca ko,j.a su uzirnana pod efilernu, zaNO dena su u posebne def tere, a njihov popis
je r.egiS'twvan kod kadij'e u sudskom prorokolu. POI;lis koji je u ovom ra-du aJllaliziran ima
isto:risku vanost, jer prua vie raznih statistikih elemenata imena ulica, porodina imena
i zanimanja o() jednom dijelu .o ndanjeg s1;al)1;()vnit-;a grada.
Petar Momirovi u svom radu: Prilog prouavanju sarajevskih kujUJl1dija iznosi imena
uesnika u esnafskoj upravi. Ukazu}e na jainu kujundis~e i uriske esnaf)ske organizacij.e
u Sa;rajevu. urije ml bili jo i trgovci pa 'Su zato bili i jedan od najjaih esnaJa. Na osno.vu
plaanjapol'eza za 1843 godinu m<Je se vidjeti jaina srpskih esna.fa i njiho.va ekonomska. mo
toga doba u Sa.rajevu. Ra-d je tampan u Prll:ozima broj V.
Alij.a Bej.ti donosi lanak pod naslovom: Spomenici osmanHske arhitekture u Bosni i
Hercegovini. Autor nam najprije izlae openito o razvitku axhitekture i gradova, o urbaniZiffiu,
materijalima i graditeljima, a zatim nam daj.e <Jrijen1iacioni pregle-d ilus$rJO.van sa Z5 veoma
ust.::;je!lih fotografija i 34 'Precizno1 izraena crtea kulturnih SjpOmenika: damija, mekteba,
h amama, esm~, ad:lwana, ka!l'ava'n~saraja i drugih. Ovaj. rad pretstavlja lijep prinos ~ulav.anja
ove grane umjetno~ti u Bosni i Herceg()IVini. Autor navodi pregledno literaturu kojom se !Sluio.
Omer Mui u "Prilozima iY.roj II, donosi lana k pod 'n a'slov om : P05JanrCa ejka Mu
hameda Uianina beogradskom valij i Muhamed-pai. U lanku se gov.ori o ejk Muhamedu
koji ustaje hrabro i revolucionarno. 1748 godir.e protiv nasilja i plja,ke koju narod tppi od
vlasti. Ovaj, revolt je izrastao u o't voreni ustanak koji je ubrzo uguen a ejk pogubljen. Mui
n am ovim radom ocrtava vrlu in.teresantnu epizodu iz jednog perioda vladavine Tu,r aka u
naim krajevima.
Isti autol' U Prilozima V 'o bjavljuj.e lanak od Muhameda Prorol"ca-rnuftije i kadije
iz 180Z .godine koji je izdao knjigu: uputstvo o ureenju drave na osnovu ,i slama. Prow.r ac
uvida uzroke s labljenja i o,pladanja moi 1;uxske drave. U svojoj knjizi stanovnitvo dijeli na
vie klasa. Autor se slui obilnim materijalom izmeu ostalog iznosi uzroke poraza turske vojs:k.e
na Ti5i kod Sente 1697 godine koju i1ustruje pjesmom o bj'ekstvu booanskih spahijal sa
bojnog polja.
Kao sitni prilo'zi u ovih pet broj.eva aoopisa Priloga nalaJZe se radovi B ranisla.v a
ureva, Primj~dba uz moja izdanja turskih kanunama; Ha:zima abanovia, natpis n a Ka
S2piu motStu u Uicu j, njegov autor Dari Celebi; Besima Korkuta, Sremska ostrvo; Nedim:a
FiHpovia, izra.z tekvil; HaJZima Sabanovia, Natpl!S Illa nadgrobnim spomenkima NLaH{()~bega
i Illjegova sina Dafer-bega.; Dr. Fehima Baj.rakta'l'Cvia, Porijeklo U611Jplijine povjesti tul'ske
ca:l'Cvine; Muhameda A. iM'lIjia, Stav livanjskog kapetana F.kdusa Pl'erna p0!k!retu H'lI.sej.tn-lbeg.a
GraiCl.aevia i sultanovoj politici; Duanke Bojani, Po.dad o Skoplju iz 951 (1544 godine);
Muhameda A lVIujia, Prilog prouavanju .p rolosti Vitine; Dr. Saira Sikiria, Jedan rukopis
Damina divama ; Muhameda Hadi-jahia, Udio hamzevija u atentatu na Mehmed-pau So
ko1ovia.
Na kiraju pored lanaka i rasprava filolokog karaktera koje nemamo namjere prika
ziwti zbog oskudnosti u prostoru, u ovih :pet brojeva .pxiloga ima dobar broj veoma pounih
i interesantnih 'kritika., ocjena i prikaza iz oblasti nae i strane literature.
Pri 28.vretku smatramo potrebnim da jo jedanput istalmemo oo .s u Prilozi za Ori
jenta.mu filologiju i istodju jugoslovenskih naroda1 poo tunskom vladavinom jedini asopis ovo
vrste u n aoj zemlji. I. Rizvanbegovi
 IV Izvjetaji o radu

IZVJETAJ o RADU f;TNOGRAFSKOG ODJELJENJA

Rad u zbirkama i izlobe - Redovan rad na revizionom invental'Lsanju svih predmeta

obavljao se u toku cijele godLne. Na1j:r avljen je plan da se ovaj posao za,vri na:jdalje do kraj a
19{i1) godine.
Zapoeta je izrada kartoteke po rednim brojevima inventa,l'a.
Rad na sreivanju sistematskih zbirki odvijao se prema datim mo.gunostima. Najvie
je uraeno na sredivanju zl>irke na:rodnih no nj.i. Kompleti na!rodnih nosnJI stavljadu se u
ro.sebne kartonske kutij'e, koje su smjetene u odreene o.rmane. Dosada je kompletirano. i
sreeno 65 narodnih nonji.
U toku g.odine adaptirane su u podrumu za smjeta,j predmeta dvije prostorije. U manju
je tSmj.eteno na;rodno lon.alrstvQ', a u veu ralZni predmeti. Ovim s e z,n.a tno ,s manjila .prena,
tnpa nost u postojeem magacinu.
U magaJCinu na spratu podignuta je ruvena gruerija i nabavljeno 8 ormana. Tako je
sada uglawnom rijeeno pitanje smjetaj,a zbirke narodnih nonji. I~g radnjom galea:ije dobiu
se u avom magadnu prostOIrl za, sreivanje zbirke nakita. j , posua, kao i za bolji s mjetaj drug.i h
p red meLa.
Za zbirke je ove goine n.aba1vljeno 300 predmeta, medu kojima 5 k ompletnih narodnih
nonji. Zbirka narG'dnog lonarstva je upotpunjena i raspolae .primjercima iz svih lotllaxskih
mjesta u BiH.
Osim navedenolg broja novih .piredmeta o:rkupljeno je jo i 696 Ij:ozitiva i 50,2 negativa
i.z ostavtine pok. Milana Ka l'ano v i.a, biv. :kustosa .ovog Odjeljenja. Sada foto-zbirka naeg
Odjcljemja ima 3.46a polZitiv i 6.002 negativa'.
Sreen i \su albumi fotograofij:a: na110dnih nonji iz Ls to ne Bosne, Posavine i Bos. Kuajine.
Usposta.'Vie se a1bumi i za ostale kraljeve. Na ovome radi preparato,r ,i rukovodi1ac foioltekre
Nada Ta,j.anovi .p od rukovodstvom kustosa Zorislave Cu1i.
Zbirka crtea Tha/rodnih nonji (rad kustosa-sUkara Hele Volfart) ima 4'5 tabli u boji, od
kojih joe 11 tabli iz:raeno u 1956 godirri. Zbirka crtea raznih predmeta (rad Nevenke MHr
ko,vi) ima 185 crtea u boji i tuu, od ega je 48 izradeno u 1956 godini.
U izlobenim saIam.aJ izvrene su samo manje izmjene. Potpuno j,e Iremljena zai izla
ganj1e velika karta narodnih nonji Bili sa 53 male figurice u baji za 28 ti!pova i varijanata
narodnih noilnji, kao i nova vitrina sa naxoonom nonjom iz bosanskih ruda.rskih mjesta,.
Za vrijeme Nedelje muzeja (8--14-X) u Muzeju je prireena iz10ba slika i crtea
na.r.odni:h nonji u BiH.
Rad na terenu - Radi u'p otpunjavanjlCll poda.taka o narodnOiffi lonal1stvu kustos Cvetko
Popovi je bio. 26 danai u ra=i'm lona,rskim mjestima. Kustos Zorislava Culi nastavila je
prouavanj,e narodne nonje u Posavini, gdje je prije bora:vila l() dana. U cHju etnografsko.g
i.spitivanja, kustos Ljiljana Beljkai bila je u Biru 10 dana" a 5 dana u Beogradu radi pl'e
gledanje zbirki nakita u tamonjim muzejima. Kustos Duan Drljaa je proveo 7 dana u mznim
mjestirna Tadi ispitivanja muta'Vdisko.g zanata, .a 4 dana je pmveo u Narodnom muzeju u
Banjoj Luci, gdje se u:poznao sa zbirkama i nainom rada.
Ekipa sasta;vljena od svih kustosa ovog Odjeljenja provela je 12 dana u okolini Bihaa
i Cazina radi priklIipljanja podatadm o. narodnom ivO'tu, obiajima i kulturi, a nal'oilto o. t. ZVo
Madarima. S ovom ekipom radio je i Miroslav D rak i, kustos Narodnog muzeja u
Banjoj Luci.
sa svih ovih terena donesen je bogaJt i raznovrstan materijal za muzejske zbirke.
Nauni rad - z,a, Glasnik Zemaljskog muzeja za 1957 godinu predani su i ,p rimIjeni
ovi radovi: Cvettk.o . POiPOiVi, L o n a l' s t v (} u B o s n i i H e r ,c e g o v i n i (II), Zorislav.a
Culi, NaTodn.<}I nonja u Posavini (II), Ljiljana Beljka i, Zbirka prstenja iz
E t n o g raf s k (} g o. .r re l j e n j a Z e m a l j s k o g m u z e j a, Duan Dl'lja a, M u t a v d i j.
u M r k o n j i - G r a d u.
226 Izvjeta,ji o radu

Saradnja '8a drugim muzejima- i ustanovama bila je ivlja nego prole gudine. Bilo
u samom Odjeljenju, bilO' 'Pismenim putem davan~ su traeni podaci mnogim strunjacima
drugih muzeja , ustanolVa, kao i pojedi!1lCiIIna. Posebno treba istai da postoji takorei stalni
obostrani dodir sa Institutom za. ispitirvanje folklora i Orijentalnim institutom u Sara.jevu i
dobra saradnja sa Nar odnim muzejiOlffi U l .Banjoj Lud.
Kustos Zor islava Culi provela, je 2(}. dana u vojvoaJnskim mjestima kao saradnik Ma
tice s rpske, radi Ip',ouavanj;a naseljostVanja Vojvodine.
Osoblje - U Odjeljenju radi 9 strunih slubenika od ko.jih: 5 kustosa, l crta i 3
pl'epara,tOlra.

IZVJESTAJ O RADU ISTORISKOG ODJELJENJA

Istotisko odjeljenje jo nema izlobenih prostorija. U Odjeljenju rade dr Hajrudin
Uri, nauni .saradnik, kao rukovod:U:aq ~ Nada Mileti, kustos.
Dr Hajrudin uri je sastavio istorislku J>Odlogu koja epo&lui.ti pri; postavljaJl1ju zlJ,iTke
Istorislwg odjeljenja. Na osnovu maiterijala koji je na~ u Dravnom arhivu u Zadru napisao
je za Glasnik Zemaljskog muzeja Ifad: Posljednji livanjski -k apetan Ibrahim-beg II Firdus.
Poslije obavljenog rekognoscr.l'anj.a terena u Stocu i njegovoj okolini, napisao je za "Nae
starine: ,>!K ratak osvrt na spomenike kulture turskog perioda u Stocu i njegovoj okolini.
Za Nauno drutvo NRBlH napisao je: "Zapisnik Agencije bosanskih franjevaca u Sarajevu
na osnovu materijala !kojL je naao u aI1h.ivu franjevakog samos<tana u Fojnici.
U svrhu prouavanja materij.ala ikoji se odnosi nabosansko-herceg-ova_ku istoriju
prvenSltveno XIX vijeika, radio je u Muzeju stare sropske pravos'lavne crkve u Sarajevu (u
toku maja i juna 1956), u Dravnom ru-hivu u Kotoru {od 5 - 18 jula 1956), uBogiievoj
biblioteci u CavtatU; (od 18 jula do 1 avgusta -1956), U Dravnom arhivu u Dubrovniku (od
20 septembra do 6 o!ktobra 1956) i u Drav'nom arhivu j SveuilinOj knjini.c V u Zagrebu (od
9 - 28 novembr.a 1956). Rad u arhivima i pi.bliotekama, kao jedan od sastavnih d-i jelova rada
Istoris:k og odjeljenja, slui za upoznavanje ogr omno-g materijala koji se nalazi u II1jima. Na
osnovu toga materijala prouava se turski i au strougarski period okupacije Bosne Ji Hel'ce
govine ej provjeravaju se pojedin,i ;rezultati lt;.pi tivanja -n a terenu koji su potrebni za muzejski
i naUITi irad.
Nada Mileti .je radila na ienju fresaka u Mostaima {od 13 - 29 septembra 1956)
kao saradnik proif. Doke: Mazalia, naunog saradnika (u okv-i"ru rada Zemaljskog zavoda za
zatitu spomenika kulture i .prirodnih rij etkos.t i iNOOiH). Pripremila je i obradila IZa katalog
srednjevjekovni meterijal za Iz,Jobu umjetrili!ke obrade metala naroda Jugoslavije kroz vije
kove. Njez,in rad na iskopavanjima u Mihaljeviima {RajIovac) unesen je u izvjetaj Arheolo
kog odjeljenja.
Odjeljenje je otkupilo srebrni divit Ivaz H. Mehmed...,pae iz prve polovine XVIII
vijeka.

IZVJESTAJ O RADU PEDAGOSKOG OTSJEKA

U toku diruge godine iS-V Oga postojanja, 19056, Pedagoki o.tsjek Zemaljskog muzeja
u Sarajevu, zasad jedini O'Ve V11ste u 2Jeffi.lji, razgranao je i produbiQ svoj rad. Taj rad je bio
planski. Izvren je i:z;bor tema i Ultvren plan posjeta uenika sarajevsikih kola Muzeju. Polo
se od toga da se ,p ozivaju uenk:i zavrnm ralZreda. srednjih i strunih kola i da im se u
obliku metodskih jedinki ul Muzeju dre predavanja. Tako su, naprimjer, pozivani maturanti
Uitelj&ke kole ('p et odjeljenja, sva-k o ponaosob) i odraln. im je ci() niz predavanja uz demon
stru'anje na eksponatima, da bi oni, odlazei iz kole neposredno u ivot, na dunost vaspitaa,
bil,i u stanju da drugim objanjavaju stvari koje su u Muzeju vidjeli i o kojima su uli i
nauili, a isto tako i da na terenu tDudru saradn'ici muzejskih strunjaka li da doprinesu u
vanju spomenika kulture. S ~stim ciljem su drane predavanja i maturantima Srednje teh
nike kale, Srednje fis<kultturne kole i drugih srednjih k(}'la, kao i studentima Vie pedago
ke kole :i Filozo1skog faku.Iteta. Rad sa uenicima srednjih kola izvoen je ikao sastavni dio
'k olskog,a nastavnog iI'eda, samo SUI mjesto -nas vq.ika predavanja drali muzelski pedagolz:i
sluei se muzejskim predmetima kao oiglednim sredstvima. ' Uenici su dolazil'i p od vostvom
nastavnika istorije i knjievnosti i poslije odr~anog predavanja vraali Su se sa svojim na
stavnikom da u koli nastave dalji rad. Tako su uenlcima odravana predavanja o ovim
temama:
 Izvjetaji o radu 227

1. - Paleolitski ovjek i nj,e gova kultura (uz demonstriranje orua i oruZJa 'kojim se
sluio p<lleolitski ovjek u naim krajevima); 2. - Zivot rodovskih zajednica u ml.adem ka
menom dobu (uz demonstriranje predmeta od kamena, keramike i kosti, naenih u Butmiru,
Nebu, Hrustovai i drugdje); 3. - Uloga metala u ivotu ,preistoriskog .aovjeka (uz demonstri
ranje predmeta od ba~ra., bTonze i eljeza, naenih na raznim mjestima u B iH); 4. - ivo t
lj'udi u naoj zemlji u eljezno doba (uz pokazivanje predmeta iz il irsk ih grobnica Sa Glasinca,
nalaz.a sa naselja u Donjo,j Dolini, Ripu, Debel om Brdu i dr,); 5. - Kameni spomen ici kao
iJzvor za istoriju (uz demonstrir,a nje iz!(}enih spomenik a i itanje nadgrobn ih i votivn Lh nat
p isa, tumaen j e figuralnih pretstava i ornamenata na kamenim spo menicima); 6. - Materi
jalna kultura rimskeg d oba u naim krajevima (uz po:kazivanje l'aznih 03tartaka m.aterijalne
kulture naenih u naim krajevima: gradevinskog materijala, orua, posrua, ukra sa, moz.a ika,
kozmetikog pr ibor,a i dT.); 7. - Kasnoant iki spomeni ci iz perioda seobe narod,a (uz objanja
vanje ornamentiranih d ijelova bazilika iz V i VI vijeka); 8. - Pi::- meni spomeni ci BiH u
Srednjem vijeku (uz demonstrac ije na ste cima, poveljama i peDatima); 9. - N,aa srednjevje
kovna kultura; 10. - Na a narodna mate r ijalna kLvl tura; ll. - ta na m priajru steci.
Predavanja su drali muzejski pedago zi, a djeLmino i 1'.1Ustosi. G r u pama uenika
koji su na ekskurzijama dolazili iz unutranjosti ill iz drugih republika d rali su mu zej O' ki
pedagozi predavanja ne ~amo o jednoj temi. n ego o svem u onome to posj etioc i mogu vidjeti
II svima zbirkama, Nas tojalo se d.a nijedn a aka ekskurzija ne pree a <la je j se ne o'dri
predavanje. Pripadnicima JNA, Namdne milicije i del egacijama SSRN odravana su isto ta ko
predavanja i nije prola nijedna grupa da joj od strane ped.agoga nije poklonjen a puna p a
nja . ef P ed agokog otsjeka pil'O f. Voj in Dram u i edrao je u septembru 1956 n astavnicima
srednjih kola, na seminaru koji je org.a n izova1o Udl'u2.enje nastavnika z,a srpskohrvatski jezik
i knjievnost, tri predavanja u ve zi sa muzejs ko m t emat !fl<om,
U toku 1956 godine pro'lo je kroz Muzej 83,798 j:: osjetilaea, Od toga je bilo: djece pret
' kolskog uzrasta 9375, uen ika osnovnih kola 6755, uenika 03mogodi n,ij h kola 14.605, ue
nika niih gimnazij.a 2. 745, u enika v iih g imnazija 7.211 , uen i'~{a niih s ttu ni h kola 5.485 ,
uenika srednjih s trunih kol~ 4.711, s tud enata 611 , p ripa dn ika JNA 6.990, grad a na 21.442,
domaih delegacija 1712, str.anih deleg,acija i turi ta 2.152. Bro j ak i h ek3ku rzij a iz unutr a
njosti NRBiH i 'il~ dTugih republika bio je zn a tno manji nego r an iji h godina. M ed utim, broj
uenika sarajevskih kola koji su organizovan :) dolaz ili u M uzej b io je dvo.s tru :w vei nego 195~
god ine, Iz sarajevsk Lh kola posjetilo je Muzej u tok u 1956 godine 14,774 u enika, dok ih je u
toku 1955 godine bilo 6197.
-Dab i nastavnici istorije to ee dovodi li u teku nastave svoje a ke kad god se l,kae
potl'eba da im na l11uzejrs k om Jnateri'j,a l u ob ;",sue n eke pojave, Peda.go ki etsjek je prC'd
loio Udruenju istoriara da muzej 'ki tru nj aC i od re n as tavnicima p n~ davanj ,a iz sv ih
oblasti muzeologije u vidu jednog semina ra. U dr uenje je ia j predlog ,prihv a tilo i poduzete su
p r ipreme ZEl njegovo ostvarenje. Muzej s ki pedagozi su usposta Vili, n eposr e~lnu veZ ll sa peda
gokim !',a dllicLma u nek im beogr.adskim i zagrebakim mUJ! ejima.
U !Pedag okom ol1.sjeJku n a,;;ta1e s u u toku god ine nek e perso n al ne promjene: penz io
nisana je Rada Vesiljevi, a postavljen je Za ku - t(}~a -p r:ipr,a vnika Bl agoj e K abl.ar.
S a da ru Pedagokom otsjehll rade: u: 'of. Vojim Dl'a mu i, D ema jo-IU Vene cija, Ize t
Ri'zv a nbegovi i Blagoje Kab luJr. Ranijih godi n a, 1953-1 955, v r ili s u peda go ku sl ubu Red a
Vasiljev,i, Demajo Venee'ija i Ize t Rizv anbego vi, koji je bio na dun e,s ti rukov od ioca otsj ek a.
Objek je s uspjehem obavlj.a o svoje zadatke,
Pedagozi su i u tollm ove godine saraivali II p ed,agok oj, strunoj i dnevno j tampi,
pi ui o muzejskoj t e ma tici. T,ako je PTOf. Vojin Dramui ob:i.a vio u Prosvje tnom li.stu tas ovi
is to ri je u muzeju", Pred Nedj elju muzeja , Nagrad.ni tem a!ti p,ovodom Nedjelje muzeja ; 11
asopisu Porodiea i dijete lanak Jeste 1i sa svoj e m djecom bili u muzeju?; pr eko erni ij e
Rad io-Sarajeva Svi puteVi vode u. muzej . Za aso pis Muzeji na pisao je l a nak Ovogodinja
Nedjelj.a m'uzeja . Pored toga je objavio lanke u Odjeku , Mal im nov:nama Biltenu
NaJ'odne bibl io teke,
Izet Rizvanbegov i je objavio u Narodnoj arm'j i la nak; Ze m<1ljski muzej u Sa r a
jevu - rizni ca spomenilk,a kuHure , a u R a jlovcu je odrao preda vanje ak.3,demcima Vojne
v(lJzduhoplovne kole Sarajevo od najstar ijih vremena d o. dola ska Slovena u n ae krajeve i
spo m eniCi kulture 'hz toga doba u Zemal:iskom muzeju. Za Glasnik ZM napisao je prikaz
Priloga Za orijentalnu filologi ju J istoriju naih naroda pod turskom vl<ldavinolTl ,
 228 Izvj,e taji o radu

Nedjel,ja muzeja. - R ad Pedagokog otsjeka bio je naroito intenziva<n za v!rijeme

priprema i proslave Nedjelje muzeja i zatite spomenika !k ulture, Ikoja je odriana od 8 dD 14
oktob ra. Ove godine je ipO prvi put u svima zemljama lanicama UNESKO-a istov remeno
izvedena meunarodna pros],ava Nedjelje muzeja, Potsticaj za ovu kampanju muzeja dao je
UNESKO koji je prek o n aciona lnih komiteta uput io poziv svima muzejima svijeta, s jednog
k ra ja na d rug i, da se udrue u ovoj il'ckoj maniJest.aci ji. Savez MKD FNRJ postavio je
k<lo zadatak proslave ,p opular isa nje muzeja i njihovih zbi rk i m edu .jrokim slojevima naroda,
a pO's ebno meu kol,s kom i ranik c 111 omladinom, u spo SItavljanje pri.sne saradnje muzeja sa
kolama u svim mjest.ima gdje muzeji i muzej sk e zbi,rke po. taj e, p ropaganda zatite i uvanja
spomenika kulture i prirodnih ri jetkosti .
Kako je ef P edagok og ot:;j E1Cl b io i pretsjednik R epub l ikog odbo ra za organi
zovanj e Nedj elje muze ja u NRBiH, Pedago ki otsjek se u punoj m jeri za loio za izvo
enje ovog za datka ne sa mo u Zem aljskom muzeju n ego i na pod r uju NRBiH. OvogodJn j a
proslava je i Po broju p o- j t ilaca mu ze ji ma i obilasc ima p menik,a ku lture na terenu, i po
ra zn ovrsnos t i oblika propaga nd e lZ a' tile spomen:ka b il,a najusp jel ij.a o d O s l oboen ja do d anas.
Po r ed os tal og uenic~ svih kola u R ep ub lici u to'k u N edjelj e m uz e j az.ratlivali s u pismene
zada tke o temama u vezi sa spomenicim a kulture i najbolji r adOVi iz svih :kola dostavljeni Sl!
P edagokom ots j Bku gdje ih je komisija muzejskih p edago ga pregledala i predloila za n a
gra d u . lVfllzejsko-konzerv to rsk o dr uSlvo NRB i H nagr.n dilo je n o v nOm nagr adom dva u enika
po 3.000 d ina ra, tri sa po 2,0 00. tri s a po 1.000 din ara i d ev et uenika I ~n ji gom.

IZVJESTAJ O RADU BIBLIOTEKE

a) P ri nova na fondu kn jig a : U god. 1956 Z.a bibllOteku j e nabavljeno u svemu svezaka
1575 Od to ga bl'Oja k nj ig~\: 328 ; a sopi .,a: 1247.Jz ino s transtva je do lo 1030 svezaka knjiga i
caso pi _.a, osta lo otpada n LI d m a '~ k njige i a s opise.
Fon d knj iga je II 1956 godini 1Jorast ao Za 370 n ovih in v . b rojeva sa 499 svezaka. Ostale
prido' le kn:i ige i a'sct;,i:si up isani su n " prij ai;; n je inventarne brojeve. Prema tom e b iblioteka
na 31-XII-1956 u 'vem u broji: 27.112 inv . brojeva Sa 52.758 svezaka knj iga i oosop'
In ventar dlLplit:~ata pove(:an je za 63 inv. brOja od t oga 47 knj iga sa 126 svmaka,
.asopi sa 16 s a 25 svezaka. T a ko biblioteka na 31 decembra H~56 broj i 4958 inv. brojeva, 8027
sv ezaka odnosno 12.039 kom ada.
bl U p r o loj god Lni uvezano j e 210 kom a da knjiga, a sopisa l nov ina. T o je t ek nezna
t a n bro:i, je r n a uvez ce k,a d a l ko veil broj djela.
,cl R ad s ita oci ma:
Bibliotekom e u pro loj godini pnslui lo 367 italaca , koH su je pohod ili 2018 puta .
Od toga b r o:i c:. 265 l'italaca se sl uil o k nj igom u b ibliote ci, a 102 it ao ca ~ u posuival i knjige
izvan biblioteke. Oni su na upot rebu izva n Bib lioteke posudili 1001 knji.gu. Daleko vei broj
knjiga j e korien u samoj Biblioteci.
d) P or ed rada na u vodenj u i obraivanju nabavljen ih knjiga p a: nada s itaocima na
izdavanju i primanju posudenih k njiga itd. radno osoblje je radilo na drugim b ibliotekarskim
poslovima. Tako je sastavljen i zav r en rad na ureivanju i prepisi vanju inventarnih iknjLga.
U lstO prepisa ni inve ntari sravnj ni su s originalim.a.
Iz prole god ine (1955) nastavlj en je i 'll 1956 godini svrsen irad na ,r evidiranju karto
teke, koja je upoiTebcm bila pOTemeena u svom redu. Isto tako je uraen d io posla na zaseb
nom p opisivanju strane i domae p eriod ike, prema stru'kama, jezicima 'i naro dima.
Osim toga Biblioteka je sva kog mjeseca dostavlj.ala Bibliografskom institutu u Beo
gradu izvje<\.aj opr inovljenoj lite.raturi u stranim knjigama. a polugodinje izvjetaj o pri
novIjenim !'CIti-anim asopisima. Tim je radom Biblioteka sudjelovala na izradi centralnog
kataloga. Nadalje, B iblioteka je mjeseno o svom radu na prinovljen:im knjigama i radu s
itaocima dostavl jala izvjetaj Gradskom odboru - PJ:osvjetno odjeljenje, a tromjeseni
izvjeta~ S avj etu za prosvjetu i kultuTu. U poet'k:u 1956 raeni su statistiki podaCi o Biblio
teci i poslani zavodu za statistiku NRBiH.
Izraen je i drugi dio bibliografskih !pOdataka o arheoloko-epigrafskim radovima, .
'Pisanim o spomenicima Bosne i Hercegovine.

"