RAZMENA DAROVA

Ala Tatarenko

NA POLA PUTA KOJI VODI U KRUG:

SUOENJE SA ZVUKOM 90-IH
(Sran Srdi: Mrtvo polje, Stubovi kulture, Beograd, 2010)

Kako pisati o zlom vremenu koje je ostalo u seanju kao vreme galopirajue inacije i
devalvacije rei? Roman Srana Srdia Mrtvo polje prua jedan od najautentinijih odgo-
vora na ovo za umetnost rei bolno pitanje. Dok se srpski romanopisci obraaju preteno
realistikoj slici, literarnoj fotograji kao najtanijem odrazu 90-ih u ogledalu knjievnosti,
njegov autor bira put drugaijeg mimetizma. Mrtvo polje ubedljivo dokazuje da najbolji,
najtaniji portret stvarnosti prua upravo visoko sosticirana umetnost.
Srdi stvara stvarnost1 svog romanesknog prvenca od slike i zvuka, i, naravno, od rei.
Na sinestetiku zamisao pisca upuuju Diskograja i Videograja koje zamenjuju tradicio-
nalnu bibliograju, inei svojevrsnu listu dela sa kojim korespondira ovaj roman. Meu-
tim, autor ide mnogo dalje u svom neobinom i veoma uspelom pokuaju vraanja vere
u Re, u jezik knjievnosti. Da bi to postigao Srdi e prikazati njihovu nemo devedeset
tree. Ne Igoove, ve srpske 93, godine na pola puta izmeu prvih pucnjeva i Dejtona.
Radnja romana je smetena u godinu kad su rei tekle u bujicama, slivajui se u um, kad
je iz njih ileo smisao ostavljajui prazan zvuk. Srdi je napisao roman u kojem je doaran
zvuk tog vremena svedok i (sa)uesnik dramatinih dogaaja. Tu se uje buncanje juro-
divih proroka i pijana pesma rodoljuba, smenjuju se demo snimci rok-grupe i dobro arti-
kulisane rei spikera sa preglasnog radija u komiluku. Roman poinje pobedom zvuka nad
slikom: semafori progovaraju, jer sve je vie jadnih ljudi koji ne vide. Ne vide, ali sluaju.
Ne vide, jer su posluni. Ima junaka koji pokuavaju da gledaju to su oni koji ute. I bee.
Sran Srdi je napisao roman koji treba paljivo oslunuti da bi se uvideo njegov kompo-
zicijski klju. Pisac sledi logiku muzikog dela, sainjavajui melodiju svakog od poglavlja
(opusa) novom kombinacijom pripovednih glasova. U prie njegovih protagonista upadaju
kurzivom obeleeni tui glasovi i vesti sa radija, citati iz knjiga i fragmenti pesama. U mo-
mentu kada junaci romana Paolo i Pablo, beei od pozivara, kreu iz Beograda za Kikindu,
a Zvezdana putuje iz Kikinde za Beograd, preplitanje njihovih glasova bie znak preplitanja
njihovih ivota. Iako je u prethodnim poglavljima jasno obeleena solo-partija, uz pratee
zvune efekte koji je pojaavaju i sene, stvarajui kontekst, u narativno ustalasanom U
kraljevstvu umirueg i nebo je smrtno Leading the Rats, svi su glasovi utkani u jednu ne-
prekidnu pripovednu liniju. Udaljeni u prostoru, junaci koji ne mogu da uju jedan drugoga,
nadovezuju se na sudbonosan nain, postajui JEDNA pria. Sasvim drukija sredstva kom-
pozicije bira autor kad na scenu stupaju Zoran uki i Braca Josijevi. Nema polifonije, nema
dvoznanosti rei i posebne naracijske shizofrenije, samo zvuk naredbe, jezik protokola,
1
Analiza uloga elemenata (Vode, Vatre, Zemlje, Vazduha) u ovom romanu zasluuje posebnu studiju.

205
nedvosmislenost ludila i razularene svemoi. U The Downward Spirral smenjuju se par-
tije Paola i Stele, koji preuzimaju jedno od drugog lajtmotive (erka sada pria o majci,
a sin o ocu), dok na kraju, nakon horskog jauka, ostaje samo zvuk doboa.
Mrtvo polje spada u dela ija se knjievna melodija ne da ponoviti. Dozvolila bih sebi da
uporedim njegovo delovanje sa utiskom sluanja prvog albuma muziara poznatog kao
Tricky.2 I ovde se smenjuju muki i enski glas, uvijeni u zvuke melodije, prepliu se muzika i
govor. Ova dela su slina po neponovljivosti autorskog stila, tog posebnog preplitanja kad se
govori pevanjem. Takve pesme se ne pevaju u horu, niti pevue u hodu. Ali se prepoznaju,
bez greke. I ne putaju lako iz svog zaaranog kruga. To je tek jedna od moguih paralela, jer
je roman polifonian u vie smislova nije re samo o knjievnoj polifoniji, ve i o muzikom
vieglasju. Odreena hermetinost soundtracka odgovara hermetinosti Srdievog literarnog
projekta. Poseban izbor muzike koja doarava raspoloenje jednog vremena slui takoe
kao autorski komentar umesto postmodernistikih autopoetikih izjava. Umesto sveznajueg
naratora ili pisca (ponekad i umesto junaka) progovaraju muzika i lm. Uostalom, radi se o
hermetinosti posebne vrste: da bi uao u roman, italac mora da se izoluje od stvarnosti, da
se hermetizuje u tekstu kako bi ga uo. Onda e zapaziti i ono preutano u ozvuenim -gra-
3
jama tiho prisustvo knjievnosti. ue iza glasnog Wake tiho Fineganovo bdenje, i osetie pri-
sustvo Hamsuna, i ne samo spominjanih Misterija. U prostoru nevidljivog za zavisnike od
artikulisanog ostaju Hamsunove zarasle staze i njegova glad, njegov Pan i Krug se zatvara.
Moram li da spominjem Domanovia i velikog utologa Andria? Knjige se ne uju 93...
Roman koji svedoi o bankrotiranju govora karakterie obilje zvuka. U njemu se mno-
go peva. Paolo pesmom Bjesova odgovara na pitanje kako se zove (i taj bend je vie puta
menjao svoje ime,4 a najslavniji mu je album bezimen, odnosno naslovljen imenom grupe
Bjesovi). Pevaju protagonisti i sporedni likovi, etnici ispod mosta, voza i violentni navi-
jai. Tu su himne, koranice, pesme-hukai, ima ih od svake vrste, samo nema u njima
veselja. Cigani, daleki roaci muziara iz ijanovog Ko to tamo peva preivee i ovaj put,
ak e spaliti rtve-ubice. Ali... Nema u kafeu Vesele devedesete ni u Kokotovoj krmi ivota,
arenila, veselog ludila Kusturiinih lmova, smeha, kada najvei dogaaji nalaze junaka
u pozi jahaa nad jahaima, bilo to bombardovanje 41. ili vest o velikoj saobraajnoj ne-
srei. Krmu osvetljavaju svee, jer su svi njeni stalni gosti ionako poluivi.
Kad iz pesme sa smislom nestanu rei, ostaje samo besmisleno horsko Aaaa. Doboar
Mrtvac kreti i jaue, pratei melodijsku liniju. Prate ga oni koji takoe ne znaju dalji tekst.
Oni su samo bili voljni da zaponu. Da li samo pesmu? Na kraju ostaje samo zvuk doboa
Tam-ta-ta-ta-ta-ta...
Ima melodija koje su dragocene bez teksta. Takva je melodija strasti Paola i Zvezdane:
bili su sazvuje, dvoje ljudi u maglinama iznutra osvetljenog akorda. Ona se ne moe
ispriati, jedino odsvirati na nim icama poezije. Paolo je nepodnoljivo nean i nem, on
nema ta da kae za vreme ljubavi, njemu nisu potrebne rei.
Meutim, ima pesama koje bez rei ne postoje to su pesme u knjievnom smislu.
Ima ih i u ovom romanu, u tom broju pesama u iekivanju koje e tek nastati u interakciji
2
Maxinquaye.
3
Moda je otud dola u roman Izabela?
4
Birajui ime za bend, muziari ga nijednom nisu potraili meu srpskim reima. Ne govore svi Srbi
isti jezik, tvrdi Paolo.

206
rei. Ima i pesnikog rukopisa samog pisca koji osea ukus i miris rei, kao to osea njihovu
ambivalenciju i vieznanost. Nadmonost unutranjeg ivota i izbegavanje spoljanjeg
sveta kao znaci shizofrenije odreuju diskurs koji ima obeleja cepanja due.5 Upravo takav
odgovara shizofreniji vremena, pokidanog, lienog logike, smisla, dubinskog kontinuite-
ta. Dvojnost, ambivalentnost, dvoznanost to su odlike nosilaca narativne konstrukcije i
njenih detalja. Kikinda i Beograd javljaju se kao dva lica istog, a njihove itelje obeleava
kriza identiteta. To je polukatolik Jugosloven6 Paolo sa dva maternja jezika koji bei od
svog imena, a u razgovoru sa majkom spominje sebe kao Paola i Janka. Njegova sestra,
Kirikova devojka i ena-kao-telo Zvezdana-Stela, obuena je u crvenu haljinicu na bretele
i crninu kao drugu kou, spajajui koloristike razlike Zvezde i Partizana ije dresove nose
junaci. Tu su Pablo-Ognjen koji napada Cigane i pripada ciganima, i njegov saputnik, pri-
padnik sektora Istok koji nosi na leima crno-belog dresa natpis WEST... Koliko tek ima u
romanu ljudi, stvari, pojava koji se ne poklapaju sa svojim imenom, sa imenom koje zvui
u kontekstu jasno, a izvan njega dvoznano, kao Miloevi idol Goranca-Grobara. Percep-
cija i stvarnost se ne poklapaju: intelektualca Paola Pablo (nimalo sluajno fanovi Zvezde i
Partizana imaju slina imena) opisuje kao autentinog poludegenerika.
Shizofrenija je mladalako ludilo, a ima tu i kravljeg, onog iza kojeg ostaju mrtva polja
puna smrada spaljenog mesa. Paolo je nekad zapazio kako je na limenkama sa patetom
naslikana poklana ivina ili stoka. Ili su naslikani deak i devojica, kao na okoladama
braco i seka. Kao Paolo i Stela, kao Ivica i Marica. Jedan od protoslojeva ove vieslojne knjige
ini bajka ne toliko Andersenova o crvenim cipelicama, koliko narodna o nemutom je-
ziku, jeziku ivotinja koji u romanu zamenjuje ljudski. U romanu se kmei, mekee, masa
arlaue, re, ali ne govori. Rei ovde putuju iz obora. Coda Vampir ne zna sa reima, ali
progovara kad treba podstai agresiju. Rei su detonatori, rei su okidai, kao i pesme.
utljivi Paolo komunicira u pismima-mislima sa majkom, Zvezdana sa sobom i knjigama.
Zato emo pravu ekspanziju elokvencije doiveti u sluaju junaka koji gube ljudski lik. Kroz
zvuk se ispoljava ivotinjsko u ljudima, a ima u Mrtvom polju i ivotinja unakaenih kao
psetance, krvolonih kao maka sa rtvom u zubima, upornih u preivljavanju kao buba-
vabe. Veina likova tek nosi ljudsko lice kao liinu, to su vampiri (Coda Arsenov je tek je-
dan od njih), mrtvaci (ime te vrste dodeljeno je imitatoru deza), pacovi, krave, svinje.
Za razliku od bujica rei koje naprosto kuljaju iz Pabla, jurodivog proroka, radio-aparata i
televizora, rei Stele i Paola ostavljaju mesta za razmiljanje. Vidljivo i nevidljivo, artikulisano
i neartikulisano smenjuju se u Srdievom romanu kao svetlost i senka. I kad se Paolo obraa
odsutnom ocu: Hej, Slaveni, jote ivi duh vaih dedova! ta sam ti rekao! Ni re o oevima! Ni
7
jedna jedina re!, shvatiete da nije tako. Oevi su tu. Kao sinovi. Zalud vatre groma Ilije,
zalud ponor pakla Ilindana 93. Dok za narod srce bije dedovih sinova, oeva u zelenom...
U meuprostoru znaenja Mrtvog polja pomalja se jo jedno, najslavnije srpsko polje
Kosovo. Zvezdana kao Kosovka devojka dri u krilu deaka i ne moe da mu pomogne.
Setiemo se Kosovskog boja i u Kokotovoj krmi, kada tamo u besmislenoj tui rasparaju
5
Re shizofrenija potie od gr. schiz, schiza cepanje, phrn, gen. phrens dua.
6
Kao primer prihvatljive shizofrenije Pablo navodi Jugoslaviju: Zar nije u pitanju izofrena kontra-
dikcija?
7
Dok za narod srce bije njihovih sinova.

207
stomak. Ne sultanu, ve srpskom junaku Pablu. Kosovo se javlja u poslednjem poglavlju
Odium da bi odredilo sudbinu protagonista.
Roman ubedljivo dokazuje Paolovu tezu da Srbi ne govore isti jezik. Samo je jezik psovke
i mrnje nedvosmislen. Pismo jo uva ostatke dostojanstva (zato Paolo pie majci pisma),
govor je iskompromitovan nepismenima. Vesti idu preko radija i TV, samo u rukama po-
vlaenih junaka videemo knjigu, a u njihovim mislima knjievna dela. Pisana svedo-
anstva policijska i vojnika odiu pak nesigurnou. Ba u takvom dokumentu pojavie
se svedok Sran Srdi, doavi u kcijski protokol iz izvankcijske budunosti.
Pre i posle toga autor se samo uje: on je taj koji ubacuje muziku i lmske asocijacije,
tuma ve vienog irealnog u svojoj besmislenosti uasa koji se ne moe komentarisati.
Pesme i lmovi nita ne objanjavaju (ludilo i ne moe da se objasni harmoninim, logi-
nim asocijacijama), ali svedoe o duhu vremena. No more heroes konstatovali su nekad
Stranglers. No heroes presuuju legendarnoj prolosti Converge.
Zvezdana i Paolo su se nali u nekom loem lmu. Zapravo, u suvie dobrom hororu: tu-
tanj ulazi u junakovu stvarnost iz prvog Linovog lma, iz sna o mranim i uznemirujuim
stvarima. I Srdiev roman-prvenac moe da se ita kao pokuaj da se dovede u postojanje
neizrecivo, nezamislivo, alogino u svom zlu. Kao to je Stenli Kjubrik putao lm Eraserhead
na snimanju svog Sjaja da bi doveo ekipu u odgovarajue psiholoko stanje, Srdi radi isto,
putajui muziku i lmove sa svoje liste. Najvie putujemo ne prostorom i vremenom
(koji su u romanu veoma svedeni), ve unutar svesti junaka, a sami likovi lieni su vrstih
oblika kao da postoje samo u pievoj (i itaoevoj) svesti. Ali, naalost, njihove sudbine,
rasparane i multiplikovane u bezbroj zemaljskih ogledala, i te kako su stvarne.
U Mrtvom polju nema jasne granice izmeu ivota i umetnosti, zato ne udi dolazak
autora u njegov svet. Paolo vie ne zna gde je on, a gde Maor iz lma znakovitog naslova8
Once Were Warriors, i ko je od njih udarao enu u zelenoj bluzi. Nisu uzalud na Srdievoj
listi dela stranih umetnika Bad Lieutenant lo policajac nije samo srpski specijalitet, na-
silje u porodici ne deava se samo meu Maorima, a uas nije plod samo Linove mate.
Smetanje junaka u kontekst svetskih muzikih i lmskih dela ini njihove sudbine univerzal-
nim, bez obzira na vrlo konkretne istorijske okolnosti. Njihova drama, smetena u metazike
okvire i okvire umetnosti, postaje jo dubljom. Junaci govore reima iz pesama Bjesova, pa-
rafraziraju engleske tekstove. Umetnost ulazi u njihov ivot, ali i njihov ivot ulazi u umet-
nost, a preko nje ponovo u stvarnost. I vama moe da se desi da sretnete u dalekom
svetu sedu, nekad izvanredno lepu enu. Prepoznaete Srdievu junakinju po brazgotini
na obrazu. Kao to ete prepoznati i vozaa tramvaja po vidljivoj elji da bude nevidljiv,
da nikog i nita ne vidi. Vozi Miko. Tramvaj kod crkve Svetog Marka pravi novi krug.
Romaneskni krug se zatvara. Epigraf kojim se otvara roman uzet je iz pesme Wake grupe
Godesh, dok poslednja fusnota, komentar pisca kao epilog, predstavlja nastavak iste pesme,
ali ne i njen kraj. Pesma je tek na pola puta. Junakinja izlazi iz tramvaja, izlazi iz kruga. Zvezda-
na naputa zemlju, sprema se za Flight. Stela-Zvezda ide u susret nebu koje daruje kiu.9
Put se nastavlja. Pisac ne oduzima nadu svojoj junakinji. A njegov roman, vieslojan,
izuzetno sugestivan, jeziki bogat, daruje novu nadu knjievnosti.
8
U Videograji Once We Were Warriors.
9
Nije loa ova kia to iz neba lije, ba je dobra ova kia kao da miluje. Vodo, ti u kojoj se sva voda sabire,
tebi idem... (Kia, Bjesovi).

208