Naslov: Rastvarai

Autor(i): Dr Paula Putanov, dipl. in.

Izdava: NIP Tehnika knjiga
Mesto: Beograd
Godina: 1967.
Kontakt: +381 63 841 9012,sashazivic@yahoo.com

Broj tenih rastvaraa koji se primenjuju u naunim istraivanjima i u industriji neprekidno se

poveava, a obim njihove proizvodnje i potronje sve bre rastu. Uporedo sa razvojem
hemije i tehnologije rastvora rastu i potrebe ireg i detaljnijeg poznavanja osobina i
potencijalnih mogunosti primene rastvaraa. Monografije o rastvaraima imaju prvenstveno
za cilj da mnogobrojne podatke rasute u naunoj i u strunoj literaturi sistematizaciju i uine
pristupanim strunjacima koji ih koriste u svakodnevnom radu. Pored toga, publikacije ove
vrste doprinose daljem razvoju tehnologije rastvora, ukazujui na nove mogunosti primene
uobiajenih i novih rastvaraa i nove tehnike zasnovane na njihovim osobinama i specifinim
rastvorljivostima.

Ova knjiga, namenjena irokom krugu strunjaka koji se na razliitim nivoima susreu sa
problematikom rastvaranja, ima pre svega informativan karakter. Najvei deo raspoloivog
prostora posveen je prikazu podataka neophodnih za izbor, identifikaciju, kontrolu kvaliteta i
odreivanje uslova primene rastvaraa. Da bi se blie odredio pristup ovim pojedinanim
kriterijumima, u prvom delu je izloena opta problematika rastvaranja i uzajamna
povezanost izmeu pojedinanih osobina rastvaraa i njihove rastvorne moi, kao i osobina
sloenih sistema koje predstavljaju rastvori.

Ogranien obim i namena ove knjige nisu dopustili opirnije izlaganje naunih osnova
fenomena rastvaranja, na prvom mestu njegovih termodinamikih aspekata. Prikaz osnovnih
zakonitosti koje prate i uslovljavaju rastvaranje neto je uproen, dok je detaljnije obraena
uloga rastvaraa u hemijskim reakcijama koje se odigravaju u rastvoru. Dosta esto se
rastvaraima prilazi kao obinim disperzionim sredstvima i sredinama za izvoenje hemijskih
procesa i operacija, a zanemaruje se njihova hemijska uloga. Smatralo se korisnim da u
ovim razmatranjima bude naglaena hemijska uloga rastvaraa, koja u veini sluajeva
doprinosi njihovoj uspenoj primeni.

Svoenje hemijske aktivnosti rastvaraa na solvolizu, solvataciju i kiselo-bazne reakcije u

rastvoru ima sve prednosti i nedostatke amatskih uproavanja. Obzirom na raznovrsnost
materije moe se oekivati da ematska preglednost ima prednosti nad iscrpnijom obradom.
Detaljnija diskusija kiselo-baznih fenomena u nevodenim rastvorima inila se neophodnom u
uslovima u kojima je Arrhenius-ova teorija kiselina i baza, kojom se gotovo iskljuivo slui
znatan deo potencijalnih korisnika ove knjige, praktino neprimenjiva.

Izbor rastvaraa izvren je na osnovu dva kriterijuma, zasnovana na potrebama postojee

prakse i na perspektivama daljeg razvoja tehnologije ras- tvora. Pored uobiajenih organskih
i neorganskih rastvaraa prikazani su i rastvarai koji se jo relativno malo koriste, kao i
takvi, ija industrijska primena jo pre nekoliko godina nije izgledala verovatna. Pri
detaljnijem prikazivanju rastvaraa birani su i manje poznati, karakteristini primeri u nameri
da se naglasi raznovrsnost ciljeva. kao to je izvoenje posebnih reakcija, sinteza specifinih
jedinjenja, ostvarivanje naroitih tehnikih uslova rada itd., kao i uslova pod kojima je te
ciljeve primenom raznih rastvaraa mogue ostvariti. Mogunosti izbora rastvaraa bile su
ograniene i obimom knjige. Tako je od meovitih rastvaraa prikazano samo nekoliko
primera, ma da je lista komercijalnih proizvoda ove vrste neiscrpna, a izostavljeni su i
teorijski osnovi za utvrivanje sastava i dejstva ovakvih rastvaraa, Iz istih razloga morala je
da bude izostavljena i tehnologija rastvaraa. Podaci o proizvodnji, preiavanju i
regeneraciji rastvaraa iz rastvora mogu se nai u citiranoj literaturi (26). (52), (55), (56).
Najzad, treba napomenuti da su izborom tenih rastvaraa potpuno izostavljene tri grupe
rastvaraa vrsti, gasoviti i rastopljeni metali iji tehnoloki znaaj i pored manjeg
obima primene zasluuje posebnu ob- radu, a po osobinama se znatno razlikuju od tenih
rastvaraa.

Podela tenih rastvaraa na neorganske i organske ima, kao veina klasifikacija, pored
svojih prednosti i odreene nedostatke. Ova podela zasniva se na osnovnom hemijskom
karakteru jedinjenja posmatranih u ulozi rastvaraa, i ona ne ograniava oblasti njihove
primene, niti ih strogo definie prema ponaanju u rastvoru. Sa gledita uloge rastvaraa u
hemijskim reakcijama u rastvoru adekvatnija bi bila podela na rastvarae sline vodi, kao to
su alkoholi, etri, estri, ketoni itd.; sline amonijaku, kao to su amini, diamini, poliamini, nitrili,
amidi niih kiselina itd.; protonske kiseline kao mravlja, siretna i sumporna kiselina,
fluorovodonik, sumporvodonik itd. Prema uslovima primene rastvarai se mogu deliti na
toksine i netoksine, higroskopne, zapaljive, eksplozivne, korozivne itd. Prema osobinama
koje treba da ima rastvor, na polarne i nepolarne, dobre i loe provodnike itd. Ekonomski
inioci uslovljavaju takoe klasifikaciju rastvaraa prema njihovoj pristupanosti, ceni itd. U
svim ovim grupama pojavljuju se i organski i neorganski rastvarai, i organske i neorganske
reakcije mogu se izvoditi i u jednima i u drugima. Posebno posmatranje neorganskih
rastvaraa ima i taj razlog, to je jo uvek rasprostranjeno da se pod pojmom nevodenih
rastvaraa uglavnom pomilja na dobro poznate organske rastvarae.

U prikazu osobina rastvaraa vodilo se takoe rauna prvenstveno o praktinoj nameni

knjige. Pored ostalih podataka, neophodnih za primenu rastvaraa, detaljnije je obraeno
njihovo fizioloko dejstvo i uslovi rada sa zapaIjivim i eksplozivnim rastvaraima. Pri izboru
vrednosti fizikih konstanti nastojalo se da se koristi to manji broj izvora literature, kako bi
relativna odstupanja bila svedena na najmanju meru.
Problem terminologije i nomenklature, koji se postavlja u svim naim strunim publikacijama,
oteavala je injenica da su mnogi rastvarai manje poznati po svojim sistematskim
imenima, a neki od njih su gotovo iskljuivo poznati po trivijalnim nazivima. Navoenjem svih
naziva citiranih u literaturi, pored strukturne i bruto formule, verujem da su izbegnute ozbiljne
tekoe u nalaenju podataka.
Nadam se da e ova knjiga, i pored neizbenih nedostataka, korisno posluiti svrsi kojoj je
namenjena.

Oseam za prijatnu dunost da se zahvalim kolegama dr in. A. Despiu, dr I. Pejkovi-Tadi

i ing. N. Radoeviu na veoma korisnim primedbama i sugestijama. Isto tako zahvaljujem se
svim kolegama koji su mi razliitim informacijama pomogli u prikupljanju materijala, i svojoj
saradnici dip. fiz. hem. A. Terlecki-Barievi, koja se zaloila u prikupljanju i proveravanju
brojnih podataka.
Posebno zahvaljujem izdavau Tehnikoj knjizi koji je omoguio izdavanje ove knjige.

P. P.

SADRAJ

OPTI DEO

1. O rastvaranju uopte
1.1. Opta pravila o rastvorljivosti
1.2. Meumolekularne sile koje deluju pri rastvaranju
1.3. Uticaj temperature na rastvorljivost
1.4. Meusobna rastvorljivost tenih rastvaraa
1.5. Razliite mogunosti poveanja i smanjenja rastvorljivosti

2. Najvanije fizike osobine rastvaraa

2.1. Taka topljenja i taka kljuanja
2.2. Toplota topljenja i toplota isparavanja
2.3. Kritina temperatura i kritian pritisak
2.4. Napon pare
2.5. Viskozitet
2.6. Indeks prelamanja
2.7. Gustina
2.8. Povrinski napon
2.9. Dipolni momenat
2.10. Dielektrina konstanta
2.11. Elektrina provodljivost

3. Fizike osobine rastvora

3.1. Fizike osobine sloenih tenih sistema
3.2. Napon pare rastvora
3.3. Azeotropni rastvori

4. Uticaj rastvaraa na hemijske reakcije koje se odigravaju u rastvoru

4.1. Talone reakcije
4.2. Elektrolitika disocijacija
4.3. Solvoliza
4.4. Solvatacija
4.5. Klasifikacija kiselo-baznih rastvaraa
4.6. Uticaj rastvaraa na relativne jaine rastvorenih kiselina i baza
4.7. Uee rastvaraa u reakcijama neutralizacije
4.8. Uticaj rastvaraa na katalitike reakcije u rastvoru
4.9. Uticaj rastvaraa na reakcije polimerizacije
4.10. Pogodni rastvarai za pojedine hemijske reakcije

5. Primena rastvaraa
5.1. Primena rastvaraa u proizvodnji zatitnih prevlaka
5.2. Primena rastvaraa u proizvodnji adheziva
5.3. Primena rastvaraa u tekstilnoj industriji
5.4. Primena rastvaraa u farmaceutskoj industriji
5.5. Primena rastvaraa u poljoprivredi
5.6. Primena rastvaraa u raznim industrijskim granama i u svakodnevnom ivotu

6. Uslovi rada sa otrovnim i zapaljivim rastvaraima

6.1. Toksini rastvarai
6.2. Zapaljivi rastvarai

NEORGANSKI RASTVARAI
1. Voda
1.1. Fizike i hemijske osobine vode
1.2. Izuzetne osobine vode kao rastvaraa

2. Tean amonijak
2.1. Fizike i hemijske osobine amonijaka
2.2. Rastvorljivost u tenom amonijaku
2.3. Amonoliza
2.4. Solvatacija u tenom amonijaku
2.5. Kiselobazne reakcije
2.6. Tehniki uslovi rada sa tenim amonijakom kao rastvaraem.

3. Tean fluorovodonik
3.1. Fizike i hemijske osobine fluorovodonika
3.2. Rastvorljivost u tenom fluorovodoniku
3.3. Solvatacija u tenom fluorovodoniku
3.4. Solvoliza u tenom fluorovodoniku
3.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u fluorovodoniku
3.6. Uslovi rada sa fluorovodonikom

4. Tean sumporvodonik
4.1. Fizike i hemijske osobine sumporvodonika
4.2. Rastvorljivost u tenom sumporvodoniku
4.3. Solvatacija u tenom sumporvodoniku
4.4. Solvoliza u tenom sumporvodoniku
4.5. Kiselo-bazne osobine sistema u tenom sumporvodoniku
4.6. Toksino dejstvo sumporvodonika

5. Tean cijanovodonik
5.1. Fizike i hemijske osobine cijanovodonika
5.2. Rastvorljivost u tenom cijanovodoniku
5.3. Solvatacija u tenom cijanovodoniku
5.4. Solvoliza u tenom cijanovodoniku
5.5. Kiselo-bazne osobine jedinjenja u tenom cijanovodoniku
5.6. Toksino dejstvo cijanovodonika

6. Sumporna kiselina
6.1. Fizike i hemijske osobine sumporne kiseline
6.2. Rastvorljivost u sumpornoj kiselini
6.3. Solvoliza u sumpornoj kiselini
6.4. Solvatacija u sumpornoj kiselini
6.5. Kiselo-bazne osobine jedinjenja rastvorenih u sumpornoj kiselini
6.6. Uslovi rada sa sumpornom kiselinom

7. Azotna kiselina
7.1. Fizike i hemijske osobine azotne kiseline
7.2. Rastvorljivost u azotnoj kiselini
7.3. Solvatacija u azotnoj kiselini
7.4. Solvoliza u azotnoj kiselini
7.5. Kiselo-bazne reakcije u azotnoj kiselini
7.6. Uslovi rada sa azotnom kiselinom

8. Tean sumpordioksid
8.1. Fizike i hemijske osobine sumpordioksida
8.2. Rastvotljivost u tenom sumpordioksidu
8.3. Solvoliza u tenom sumpordioksidu
8.4. Solvatacija u tenom sumpordioksidu
8.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u sumpordioksidu
8.6. Uslovi rada sa sumpordioksidom

9. Diazot-tetraoksid
9.1. Fizike i hemijske osobine diazot-tetraoksida
9.2. Rastvorljivost u tenom diazot-tetraoksidu
9.3. Solvoliza u tenom diazot-tetraoksidu
9.4. Solvatacija u tenom diazot-tetraoksidu
9.5. Kiselo-bazne osobine diazot-tetraoksida kao rastvaraa

10. Hloridi kiselina

10.1. Fizike i hemijske osobine selen (IV) oksihlorida
10.2. Rastvorljivost u selen (IV) oksihloridu
10.3. Solvatacija u selen (IV) oksihloridu
10.4. Kiselo-bazne osobine jedinjenja u SeOCl2
10.5. Fizike i hemijske osobine karbonilhlorida, nitrozilhlorida i fosforoksihlorida
10.6. Rastvorljivost u karbonilhloridu
10.7. Rastvorljivost u nitrozilhloridu
10.8. Rastvorljivost u fosfor(IV)oksihloridu

11. Tean jod i halogen-halogena jedinjenja

11.1. Fizike i hemijske osobine tenog joda
11.2. Rastvorljivost u tenom jodu
11.3. Solvatacija u tenom jodu
11.4. Solvoliza u tenom jodu
11.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u tenom jodu
11.6. Halogen-halogena jedinjenja kao rastvarai

ORGANSKI RASTVARAI

1. Ugljovodonici
1.1. n-Heksan
1.2. n-Heptan
1.3. Benzol
1.4. Toluol
1.5. Ksiloli
1.6. Naftalin
1.7. Ciklopentan
1.8. Cikloheksan
1.9. Tetrahidronaftalin
1.10. Dekahidronaftalin

2. Alkoholi
2.1. Metilalkohol
2.2. Etilalkohol
2.3. n-Propilalkohol
2.4. Izopropilalkohol
2.5. Alilalkohol
2.6. n-Butilalkohol
2.7. sec-Butilalkohol
2.8. Izobutilalkohol
2.9. Terc. Butilalkohol
2.10. Amilalkohol
2.11. Izoamilalkohol
2.12. n-Heksilalkohol
2.13. Cikloheksanol
2.14. Etilenglikol
2.15. Glicerin
2.16. Benzilalkohol
2.17. Fenol
2.18. Krezoli

3. Etri i acetali
3.1. Etiletar
3.2. n-Propiletar
3.3. n-Butiletar
3.4. Amiletar
3.5. Propilenoksid
3.6. Furan
3.7. Tetrahidrofuran
3.8. Dioksan
3.9. Fenilmetiletar
3.10. Feniletiletar
3.11. Metilal
3.12. Acetal

4. Aldehidi i ketoni
4.1. Acetaldehid
4.2. Akrolein
4.3. Furfural
4.4. Benzaldehid
4.5. Aceton
4.6. Metiletilketon
4.7. Metilizobutilketon
4.8. Cikloheksanon
4.9. Acetofenon

5. Karbonske kiseline
5.1. Siretna kiselina
5.2. Anhidrid siretne kiseline
5.3. Ostale nie monokarbonske kiseline

6. Estri
6.1. Metilformijat
6.2. Etilformijat
6.3. Propilformijat
6.4. n-Butilformijat
6.5. Metilacetat
6.6. Etilacetat
6.7. n-Propilacetat
6.8. Izopropilacetat
6.9. n-Butilacetat
6.10. sec-Butilacetat
6.11. izo-Butilacetat
6.12. Amilacetat
6.13. Izoamilacetat
6.14. Etillaktat
6.15. Butillaktat
6.16. Benzilacetat

7. Hlorni derivati ugljovodonika

7.1. Metilhlorid
7.2. Metilenhlorid
7.3. Hloroform
7.4. Ugljentetrahlorid
7.5. Etilhlorid
7.6. 1,2-Dihloretan
7.7. 1,1,2-Trihloretan
7.8. 1,1,2,2-Tetrahloretan
7.9. Dihloretilen
7.10. 1,1,2-Trihloretilen
7.11. Tetrahloretilen
7.12. Hlorbenzol

8. Organska jedinjenja azota

8.1. Etilamin
8.2. Dietilamin
8.3. Trietilamin
8.4. Etilendiamin
8.5. Anilin
8.6. o-Toluidin
8.7. Piridin
8.8. Acetonitril
8.9. Benzonitril
8.10. Formamid
8.11. Acetamid
8.12. Nitrobenzol

9. Jedinjenja sumpora
9.1. Ugljenbisulfid
9.2. Tiofen

10. Jedinjenja sa vie funkcionalnih grupa

10.1. Metilcelosolv
10.2. Etilcelosolv
10.3. Dietilenglikol
10.4. Furfurilalkohol
10.5. Epihlorhidrin
10.6. o-Hloranilin

11. Sloeni rastvarai

11.1. Benzin
11.2. Terpentin
11.3. Razni meoviti rastvarai (hidroterpin, nitrosolvan E, Solvenon M, Dionol 55, Drawin
35-a, Rastvara EMA, Rastvara E20, Polisolvani)

TABLICE I OBJANJENJA
1. Take topljenja rastvaraa
2. Take kljuanja rastvaraa
3. Dipolni momenti rastvaraa
4. Dielektrine konstante rastvaraa
5. Objanjenje vrednosti fizikih konstanti organskih rastvaraa

LITERATURA
INDEKS
http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/rastvaraci