Nahnadni korisni tekstovi koji nisu uneti u ovaj rad:

Preko idovske religije u zapadnu kulturu dole su ideje o moralnoj slovo koje e, iz
idoovstvabodi, jer je svaki pojedinac odgovoran za svoja djela. Otvorilo je to put razvoja ideje
o ljudskom dostojanstvu i moralnoj autonomiji koje e, iz idovstva, preko hrianstva, postati
bitna odlika kulturne Evrope.
Nema sumnje da se demokracija najvie razvila u "zapadnim" drutvima. To upuuje na
nalitiko razmatranje odnosa kranstva i demokratije. Opet, koji pravac u kranstvu je najvie
pomogao razvoju demokracije? Troelschev odgovor bi bio protestantizam. Protestantizam je,
bar posredno, uticao na jaanje politikih sloboda, unapreenja ideje jednakosti, njegovan je
individualizam...jaao je i svest o vjerskim razliitostima i njihovom toleriranju. Ali, koje
protestantske skupine? Nije li se demokracija najsnanije razvila u sredinama u kojima je bio
razvijen kalvinizam. Ivan Cvetkovi, Religije, religijske zajednice i politika(e) na Balkanu,
Zbornik, Religije Balkana: susreti i proimanja, igoja-tampa, Beograd, 2001, str. 76-77.
Malo dalje o mitu i demokratiji na balkanu: Da zakljuim, daleko je Balkan od
demokracije. Moj stav, s kojim se moda mnogi nee sloiti, jeste da se religijom i njenim
uenjem ne moe na Balkanu graditi demokracija...Ponavljam, dominirajue konfesije na
balkanskim prostorima (islam,katolika, pravoslavna) su organizacije koje razvijaju
kolektivistiku svijest. U ratu je svijest o klektivnom identitetu jo vie ojaala. Isto, str. 84-85.

Srboljub S. Dimitrijevi
Demokratija i mit na Balkanu
(Jedan mogui pristup iz pravca saznanja)

Apstrakt: Ovaj rad je skica, za moguu iru elaboraciju odnosa demokratije i mita na
Balkanu iz pravca saznanja. U njemu se problematizuju tri stvari: 1. Ishodite demokratije iz
mitskog sistema saznanja u Staroj Grkoj; 2. Veru i znanje dananjeg demokratskog Zapada, jer
su evropski produkt i Evropa je njihov; 3. Balkanski odnos mita i demokratije i to ne u punom
obimu ve imajui srpski narod u vidu. Razlog je onaj atinsko grki: Svest o traginoj sudbini
podstakla je, na neki nain, Grke da je preuzmu u svoje ruke. Jer i mi smo danas suoeni sa
traginom sudbinom u globalnom i regionalnobalkanskom smislu izlaz je u "preuzimanju
sudbine u svoje ruke", ali treba znati kako i na koji nain. On podrazumeva nae znanje o sebi
refleksiju i kretanje, poput Grka, u vladajuem mitsk-ekonomskom modelu saznanja.
Kljune rei: mit, demokratija, saznanje, znanje, vera, "saznaj samoga sebe", "briga o
sebi".

U Novoj epohi, Vasilis Aleksakis, navodi ideju Kornelija Kastorijadisa ...o raanju
atinske demokratije. Rekao je da je religija antikih Grka razvila politiku misao jer nije bila u
mogunosti da ponudi ni najmanju nadu svojim pobornicima, pa su tako razvili demokratske
institucije. Svest o traginoj sudbini podstakla je, na neki nain, Grke da je preuzmu u svoje
ruke. Sledea misao je, za nas na Balkanu, najinspirativnija. Naime, Aleksakis kae: Njegova
teorija mi je omoguila da bolje shvatim ravnodunost moje majke prema politici. (Vasilis
Aleksakis, 2008:29.) Jer, njegova majka je bila duboko religiozna. Ovim se eli rei da je, s
jedne strane, demokratija (kao i politika) u direktnoj vezi sa vladajuom religijom i njenim
temeljnim delom a to je mit i mitologija, kao skup pria o pozornici svetskog dogaanja sa
akterima koji je realizuju. Slino je i kada je re o Balkanu u celini. S druge strane, Suprotno
ovoj tezi je ona uvreena, da je demokratija nespojiva sa mitom i na njemu zasnovanom
religijom, jer se radi o drutvenim i saznajnim sistema koji iskljuuju jedan drugog. Nju
zastupaju demokrate i religiozni ljudi to pokazuje primer sa Aleksakisovom majkom. Meutim,
"da je religija Grka razvila politiku misao", koja vrhuni u atinskoj demokratiji, ukazuje da, i ako
su to dve iskljuujue stvari, ipak stoje u nekakvom odnosu. Radi se o nekoj vrsti suprotnosti, ali
i saodnosu ili bolje proizilazeem odnosu.
Posmatrajui itavu stvar iz perspektive saznanja moemo doi do razumevanja tog
procesa. ovek je odreena i konkretna linost zahvaljujui saznanju. Neko mesto je takvo opet
zhvaljujui opredmeenom saznanju, artefaktima. Jeste da on gradi i izrauje, ali mora da zna da
bi uopte neto sagradio. Prvi oblikovni saznajni sistem koji oblikuje pojedince i ljudske
zajednice je mitologija. Dok je mit jak, (jaka dvojednost oveka i bogova), onda iz njega nema
iskoraka bilo kakve vrste i tek u njegovoj multiplikaciji u vremenu dolazi do transformacije,
evoluiranja, razvoja drugih saznajnih simbolikih sistema iz njegovog sredita. Prostorno-
vremenskim ili konkretnim mesnim delovanjem dolazi do saznajnog grananja, diferencije,
razgradnje tog jezgra i prekoraenja granica. Sam mit nosi klicu koja se, u njegovoj
transformaciji kao vrste saznanja i to od elementarne mitotvorne pozicije do mitskog sistema,
razvija u neto drugo. To drugo demokratija/ politika, kao i svi ostali saznajni sistemi i modusi
(filozofija, umetnost, nauka; ekonomski, virtuelni modusi) proizilaze iz mita, negirajui ga i
zdraavajui neke njegove osobenosti. Na primer, da ureuju, iskaziuju sutinu, vaenje u punom
obimu, pretenduju na unificiranje ili jednakost itd.
Mit i demokratija, ali i svi ostali saznajni oblici, poivaju na razliitim logikama i
saznajnim modelima kao uruujuim sistemima saznanja. Nezavisno od toga, i ako poivaju na
razliitim logikama, ne moemo rei da je jedan potpuno iracionalan a drugi racionalan, jer
racionalnost i matu, imaginativnost i oseanja, voljna stremljena kao nesaznajna, manje ili vie
sadre i jedan i drugi sistem. Re je o racionalnosti razliitih vrsta, od one u grkoj mitologiji,
teoloke u konkretnim teologijama na primer zapadnog hrianstva i islama, pa ak i u
dogmatikama pravoslavlja koje se potpuno odrie i ograuje od razuma.1 U krajnoj liniji
neverovatno je, da iz neega sa nedostatkom i odsustvom nekog svojstva nastane neto potpuno
drugaije i novo, te i iz potpunog odsustva racionalnosti nastane neki racionalni model saznanja.
Ili, kako bi Grci rekli "Ni iz ega nita".
Raslanjivanje same racionalnosti ili ureivake mogunosti razlikuje se i u odnosu na
podruje, kao i na samu vrstu. O tome Stiven Tulmin kae: Problem ljudskog razuma je dvostruk.
ovek zna, a takodje je i svestan da zna. Mi stiemo, posedujemo i iskoriavamo svoje znanje; ali
smo u isto vreme svesni svojih aktivnosti kao saznavalaca. Sledstveno tome, ljudsko razumevanje se
istorijski razvijalo na dva komplementarna naina: ono je raslo, ali se u isto vreme produbljivalo,
tako postajui jednovremeno i obimnije i refleksivnije. Gledajui "izvan sebe" i ovladavajui
problemima to nam ih postavlja svet u kojem ivimo svoje razumevanje smo proirivali; gledajui
"unutra" i rasmatrajui kako to da tim problemima ovladavamo, produbljivali smo ga. A kroz itavu
istoriju misli ove blizanake aktivnosti neprestano su se odvijale paralelno.2 Bitna razlika,mita i
demokratije nije samo u logici, dozi racionalnosti ve je i u refleksiji, ali se tu negde, u
saznajnom smislu, krije i njihova veza.

1
Ni jedna stvar na svetu nije bolje raspodeljena nego zdravi razum,...Rene Dekart, 1951:11. Kae Dekart na samom
poetku. Na istoj liniji je i Edmund Huserl, s tim to on govori o vrstama racionalnosti. Racioalnost: u onom viem ,
u onom pravom smisluu kome ovde jedino govorimo, kao iskonski grkom, koji je u klasinom periodu grke
filozofije postao ideal, ...a da je razvojni oblik racija kao racionalizam perioda prosvetiteljstva bio zabluda.
Um je irok pojam. Prema dobroj staroj definiciji eovek je umno bie i u tom rokom smislu je i Papuanac ovek, a
ne ivotinja. On ima svoje ciljeve i dela pribrano razmatrajui praktine mogunosti. Edmund Huserl, 1991:257.
Svoju racionalnost ljudi pokazuju, ne uredjujui svoje pojmove i verovanja u preiene formalne strukture, nego
svojom spremnou da na nove situacije odgovore otvorenim umovima priznajui nedostatke svojih prethodnih po-
stupaka i pomerajui se od njih. Stiven Edelston Tulmin, 2002:7.
2
isto, str. 10. Ovim se nainje ontoloko pitanje demokratije, kao onog naela koje, poput arhea, odreuje sve.
 Demokratija, kao nain organizacije drave i vladavine ili "uzimanja stvari u svoje ruke"
jeste sistem vrednosti koji se uspostavlja na samorefleksiji. Na saznanju, logici i vrednostima
koji se fihteovski reeno uspostavljaju na relaciji ili dihotomiji Ja i Ne-Ja. Naime, "radim dakle
jesam", nema drugi cilj osim sebe samog, s tim to taj rad nije stihijni ili prosto kretanje napred,
ve podrazumeva znanje, samoostvarenje i samooitavanja preko objektivizacija ili saznajno-
radnih ostvarenja. Ali, raditi je prisutno i mitskoreligijskim sistemima, kao i refleksija u vidu
odraza, slike boga i oveka (antropomorfizam), ili jo bolje i preciznije u aktivno-refleksivnoj
"dvojednosti"3. Primer, na jednoj strani imamo monahe, a na drugoj slobodne individue ili
graane, aktivne monahe i preduzetnike i u jednakosti pred bogom i demokratijom. Mit i
demokratija su samo promena plana-nacrta koga ovek treba da realizuje, tako da mitski plan, u
svom krilu, otvara perspektivu, mogunost demokratskog plana. ovek je aktivan i istovremeno
afektivan, kognitivan, volutivan (jer bez toga je aktivnost haotina). I u jednom i drugom sluaju
realizuje neki plan, jednom boiji a drugom put vlastiti. Meutim, ono to je osnovno: plan je
znanje o... ili vrsta saznajnog modela sa svojom ligikom i racionalnou. Pre svega to je
pozicioniranje onoga to je primarno i prvo od onoga sekundarnog ne odluujueg. 4 Nain
realizacije itd.
Saznanje se oblikuje sistemski, institucionalno, lokalno i epohalno Tri su epohalna
modela saznanja: mitski, ekonomski i virtuelni. I u oblastima, prostorima, narodima kod kojih
dominira mitski model postoji ekonomija, sistem rada oveka i usmerenost na zadovoljenje
opstanka, ali cilj opstanka nije on sam, ve neto to stoji kao hipostaza. I u ekonomskom
sistemu saznanja, koji demokratija nuno podrazumeva, postoji hipostaza, ali ona nije vie bog,
boije bie, nego neto drugo, na primer novac i materijalno blagostanje. U pravom ekonomsko-
demokratskom modelu saznanja boije bie se ukida kao takvo ili bog mito-pria (reklamom
ubeujuom prezentacijom) i sve oko nje, dakle, obred, hram, praznik itd. postaju roba i novac.
"Ako mi verovanje u boga donosi korist, onda bog postoji", kako to stoji kod pragmatizma.

3
Primarni par (bog-ovek, SD) pluta u atmosferikoj dvojednosti od koje se ni jedan primarni partner ne moe
odvojiti a da ne poniti celokupni odnos. Peter Sloterdijk, 2010:42.
4
Primer je, kojim se na poetku svog naunog rada bavio Arend Lajphart, holandska demokratija. Holandija vai za
stabilno i demokratsko drutvo, ali ona nastaje i u sebi krije "duboke religiozne i klasne podele"...U njoj su postojala
etiri separirana bloka (dva religijska i dva sekularna), koji su prilino zatvoreni: katoliki, protestantski, liberalni i
socijalistiki." Demokratija se u ovom, ali i svi ostalim sluajima pluralizma interesa, moe shvatiti kao vid
racionalno-saznajnog prevazilaenja, sa usmeravanjem na drugaije drugaiji plan realizovanja interesa. Kao
naelo ili princip smirivanja podela u novom nacrtu i scenariju, preko konsenzusnog reavanja zajednikih interesa.
U Hobsovom smislu "sesti i dogovoriti se".
 Govorimo o napredovanju sva tri modela saznanja, na nain da ekonomski proistie iz
mitskog (a sa njim i demokratski model), a iz njega virtuelni. To nije uniformna i jednoobrazna
promena kod svih naroda na planeti, ve najpre u Evropi, a zatim u itavom svetu kao pojava ili
globalizacija i renje evropske ekumene.5 Ne postoje, u konkretnom smilu identini modeli, to
jest svaki narod je na nekom nivou, sa nekom vrstom mitologije, sledstveno tome ekonomije i
naravno demokratije.6 Taj proces je neminovan i u vezi sa prirodom i napetou koja postoji u
mitskom modelu saznanja.
Postavlja se pitanje kako to, sledei Kastorijadisa, demokratija proistie iz mita ili da mit
priprema na neki nain demokratiju? itava pria je, dakle, vremensko-prostorna i odvija se
meu zajednicama na planeti Zemlji. Ljudi su u odnosu meusobnom i prema svetu i njihovo
ponaanje je odreeno nagonima i saznanjem, a u tome je elemntaran mit sa odreenog mesta.
Promena odnosa, koja je neminovna ili nuno obeleje svetske ireverzibilnosti samo je iskorak
ka novom ureenju ili saznanju i racionalnosti kao slici, planu. Prekoraenje je saznajni in
jednog mitotvorca, pesnika, filozofa, naunika, monaha, graditelja, naroda, zajednice itd. u
pravcu stvaranja drugaije atmosfere i dvojednosti Ja i Ne-Ja ili oveka i sveta.
Demokratija se prvi put kao oblik organizacije drave i naina vladanja javlja u Staroj
Grkoj, precizniji u Atini V veka p.n.e. U toj promeni treba razlikovati uslove od uzroka. Uslovi
koji su potrebni za pojavu razvoj demokratije ili objektivizaciju umsko-racionalnog saznanja u
nekom drutvu na neki nain nisu oni koji podrazumevaju mit i religiju. Na primer: autonomno
civilno drutvo, slobodna inicijativa, pluralizam svojine, sloboda informacija, sueljavanje i
sporazumevanje, potovanje demokratskih vrednosti itd. su neki uslovi kasnijih demokratija, dok
je ekonomski izgleda stalan u pozitivnom ili negativnom smislu.7

5
Kako kae Filip Lovo: Moderno opte naelo. Demokratija je je pre svega naelo zakonitosti, koje je sutinski
vezano za moderno vreme,...Na nju se kao takvu poziva veina postojeih reima u svetu...Parola demokratije
zavladala je skoro svim umovima XIX i XX veka. Ali ba zato re, kao i svaka obavezna re, gubi svoj odreeni
smisao. Filip Lovo, 1999:13.
6
Arend Lajphart i smatra da je demokratiju teko definisati. Kako u predgovoru za studiju Lajpharta navodi Vuina
Vasovi Demokratija je , kae on,koncept koji virtuelno prkosi definiciji. Arend Lajphart, 2003:20. Sam Lajphart se
ne bavi definisanjem i odreivanjem demokratije ili njenom ontoloko-gnoseolokom stranom, ve konkretnim
demokratskim modelima u svetu. Na strani 111. stoji naslov Trideset est raznolikih demokratija. Ona kae: Na
skup od trideset est demokratija ukljuuje predstavnike svakog od tri talasa demokratizacije koje je identifikovao
Samjuel P. Hantington (1991,...) Koristei prilino blagu definiciju "opteg" prava glasa...dugaak prvi talas koji
poinje jo 1828...drugi 1943. do 1962...trei ...poinje 1974. Isto, str. 111.
7
Ostale odrednice demokratije nisu uzrok, ve pogodnost. Za izgradnju kue potreban je novac, ali bez znanja kako
se ona gradi tu novac ne pomae. Faraonovo bogatstvo je bilo neophodno u gradnj piramida, ali i opte prisutni mit
je odluujui. U nekoj svojoj poslednjoj fazi, mitski model, podstaktnut ekonomskim uslovom prelazi u ekonomski
ili demokratski model. Ovo potvruje i sledea konstatacija: Upravo su prihodi od imperije, to jest njihovo ogromno
 Sledei put e se, posle ove antike, u nekom svom obliku demokratija pojaviti na
balkanskim prostorima u moderno doba, negde u isto vreme u Srbiji, Grkoj, Rumuniji,
Bugarskoj itd. kao "politika moda". U odnosu na Srbiju i Jugoslaviju pojavljuje se u raznim
oblicima koje moemo svesti na tri: kao parlamentarna demokratija monarhistikog tipa,
socijalistika i danas moemo govoriti o tranzicionoj demokratiji. 8 U ovoj poslednjoj se nalaze
sve postojee zemlje Balkana, delom, ali ne bez specifikuma u odnosu na mit. O tome, zapravo,
govori Vasilis Aleksakis u Novoj epohi kada je re o Grkoj i pravoslavnom delu Balkana.

Imajui u vidu prethodna izvoenja u jednoj skici, za moguu iru elaboraciju odnosa
demokratije i mita na Balkanu iz pravca saznanja, razmotriemo tri stvari: 1. Ishodite
demokratije iz mita u Staroj Grkoj; 2. Veru i znanje dananjeg demokratskog Zapada, jer su
evropski produkt i Evropa je njihov;9 3. Balkanski odnos mita i demokratije i to ne u punom
obimu ve imajui srpski narod u vidu. Elaoboraciona prizma bie odnos ili reavanje problema
vere i znanja. Razlog je onaj atinsko grki: Svest o traginoj sudbini podstakla je, na neki
nain, Grke da je preuzmu u svoje ruke. Jer, nudi nam se danas tragina sudbina u globalnom
smislu i balkanskom "orsokaku" da li je izlaz u "preuzimanju sudbine u svoje ruke"? Jeste,
svakako, ali treba znati kako i na koji nain. To preuzimanje u svoje ruke podrazumeva znanje o
sebi, refleksiju, ali i kretanje u mitskoj brizi o sebi. Radi se o stalnom procesu, videli smo,
evoluciju, pri emu evoluciju ne shvatamo kao naprdovanje ka boljem, ve samo bru ili sporiju
promenu, a svuda razliitu ili konkretnu. Prosto reeno, s jedne strane, nije mogue iz svakog
mitskog oblika razviti ili promenom plana ostvariti demokratski odnos, ve samo onih

poveanje usled Kimonovih operacija s poetkom ezdesetih godina 5. veka, omoguili da se 426. godine u Atini
izvre demokratske promene koje se vezuju za imena Efijalta i Perikla. Glavna posledica tih reformi bilo je jaanje
poloaja Narodne skuptine (ekklsia). Sajmon Hornblouer,1999:159.
8
U principu postoje mnogobrojne vrste demokratije, to jest varijante i modeli. Oni se kreu u dijapazonu od onih
koje poivaju na kolektivnom interesu do onih koje su na individualnim interesima, sa manje ili vie prisutnim
bitnim obelejima demokratije: politika sloboda, ravnopravnost graana, ve stranaka, smenjivost vlasti, pristup
informacijama, izborna volja, potovanje prava svih, neposredni uticaj veine itd.. Gledano istorijski moemo
krenuti od klasinih modela demokratije antika, protektivna (Hobs, Lok, Makijaveli), razvojna (Rusoov model,
Don Stjuart Milov model), neposredna (Marksov model) i razlikovanje u odnosu na neke elemente klasine
demokratije imamo: tehnokratsku, kompetetivnu, pluralistiku, pravnu, veinsku, konsenzunu itd. demokratiju.
Realno, svaka mesna demokratija je unikatna. Kao to ne postoje dve iste mitologije, tako nema ni dve iste
demokratije. Kao to govori Arend Lajphard o empirijskim demokraijama. Tranziciona demokratija je prelaz iz
socijalistike u nekakvu liberalno-kapitalistiku demokratiju.
9
Religare, demokratija, episteme, filozofija, nauka su evropski produkt.
mitologija/religija koje su dole do razvijene napetosti vere i znanja. To je slino onome da
traimo od oveka da izuava kvantnu fiziku, a da ima samo etiri razreda lole. S druge strane,
postoji i involucija, dekadencija, nazadovanje. U osnovi ideja o napredovanju je judeo-
hrianska, to jest mitaska ideja, koju nalazimo i u islamu, dok npr. budizmu to napredovanje je
u sve veoj oskudici, nitenju itd.
1. Tajna odvajanja demokratije i mita ili ishodite demokratije iz mita nalazi se u
saznajnoj sferi Grka. Lei u mitu (religiji) i njegovoj nemogunosti da valorizuje istinu ili da se
ona, kao takva, stalno ivotno objektivizuje. Poput roditelja koji odgajaju dete, tako i narodi
izrastaju sa mitom i religijom. ...jedan narod nastaje tek sa svojim uenjem o bogovima. (F. W. J.
Schelling, 1988: 9.).10 Put koji omoguuje da se "stvari uzmu u svoje ruke", kao saznajno
odrastanje, je u grkom mitu ve naznaen. Naime, njega pokazuje natpis na ulazu u Delfijsko
proroite: Gnothi seauton ("Saznaj samoga sebe"). Miel Fuko ukazuje na to: ...delfijska
zapovest (gnothi seauton) nije se javljala neprestano, nego u vie navrata i vrlo znaajno
povezan i skopan sa naelom "staraj se o sebi samom" (epimelei heauton). (Miel Fuko,
2003:15.) Ovo upuuje i na "Budi ti sam" ili "Svoj" kako recimo Sloterdijk razvija ovu maksimu,
Ili,...egzistencija se ne sastoji samo od njenih nesrenih sluajeva, mnogo je vanije ono to joj
polazi za rukom. Zato Budi ti sam znai takoe: Pronai sebe! (Peter Sloterdijk, 1991:117.) Onaj
ko ne moe da se stara o sebi je dete ono ne zna sebe, njemu treba jo uvek pomo ili znanje
bogova, sledstveno tome i vladara.
Kljuni momenti u promeni mitskog diskursa (reeno na savremen nain) primetan je ve
kod grkih mito-pesnika. Dok se usmenoj predaji mit pojavljuje fragmentarno, u pisanim
pesnikim tvorevinama je to sistem saznanja kao mitologija. Drugi momenat je u samom
fiksiranju, ureenju u jezikim formama stiha, koji nisu mitski ve jeziko saznajni. Da bi ste
oblikovali jedan spev kao to je Ilijada, potrebno je veliko znanje, odvajanje bitnog od nebitnog,
dobro poznavanje jezika, sa potovanjem forme stiha i metrike, oblikovanje prie kroz stih itd.
Sledei, drugaiji saznajni odnos, je u pojavi filozofskog saznanja. U tom smislu sledi Ksenofan
iz Kolofona (oko 580-480. p.n.e.), sofisti, pre svega Protagora, komediografi (na primer
Aristofana), zakonodavci11. Ksenofan, rapsod i filozof, ne ceni tradiciju ve trezvenost i

10
Ideja o tome da mit, umetnost i jezik odreuju narod potie od anbatist Vikoa. Naime Ernst Kasirer kae: U tom
smislu je anbatista Viko koliko osniva novije filozofije jezika, toliko i osniva iz osnova nove filozofije mitologije.
Za njega pravi i istinski pojam jedinstva duha predstavlja trojstvo jezika, umetnosti i mita. Kasirer, Ernst, 1985:17.
11
Razmatranje pojave demokratije u Atini, Jakob Burkhart zapoinje pojavom refleksije o tome da se u dravnom
potovanje razumskih naela, kritikuje grko shvatanje bogova; a Protagora (iz Abdere, 481-411.
p.n.e., a njegov spis O bogovima u Atini je javno spaljen) istie oveka kao merilo stvari, kao
samostalno i slobodno bie koje odluuje o sebi i svetu delom preko razlikovanja dve vrste
govora dijalektikog i retorikog govor.
Ako se osvrnemo videemo da je mnogo toga i od mnogih ljudi reeno o bogovima,
svako od njih je nekako u pravu, sledi ovek je taj koji je u pravu. Govor vie nema
egzistencijalnu istinu, ve drugaije ciljeve ili koristi. Time istina postaje saznajnoljudska stvar
ili kako bi Pavle Florenski rekao "gnoseoloka". 12 Naime, dok je pre demokratskog ili isto
mitskom vremenu govor i istina imali ontoloku teinu, da ono to se kae (izricaj) mora i da
postoji ili ne (ako kaem "rua je crvena", onda mora da postoji rua i da je crven), sada govor
postaje i sredstvo za ostvarenje cilja (koristi) u istini i politci, to jest ima
gneseolokoantropoloku teinu. Kako konstatuje Jakob Burkhart razmatrajui irenje
demokratije na grke gradove izvan Atine: Kao princip vladavine vie nigde nije vaio element
stare tradicije ili ak religija,..., nego takozvana javna korist, koja je nuno promenljiva, ili se
shvata kao takva; ali sada su ta javna korist i jednakost pojmovi istog znaenja. Ali veliko
sredstvo vladavine, izvor ne samo pojedinanih mera nego i prava, stvarni suveren jeste opte
glasanje, koje stvarno dre na uzici demagozi (politicians). A to je bilo uveliko zauzelo mesto
onoga to je nekad bilo sveto: gradskih bogova, posveenog tla, grobova predaka, celog starog
drutva i njegovog poseda. (Jakob Burkhart,1992:216.). Pojedinac je taj koji se mora odluiti,
dakle slobodno, da li takvo stanje svog polisa prihvata ili ne i to uz pomo novog govora koga
promoviu "demagozi".
Stvari su se odbacivale spolja, shodno belezima polisa, ali i kao unutranja promena. Oni
koji su bili demokratski usmereni "voleli" su svoj polis samo ukoliko je on bio demokratski, pa
su, sigurno, sve antikvitete ostavljali takve kakvi su bili. (Isto, str. 216.) Kljuna je javna korist

sistemu, u kraem ili duem periodu postigne, u zavisnosti od uslova, jednakost graana.. Kako kae: Sada emo
potraiti takve grke drave pri ijem utemeljenju refleksija bila ne samo delotvorna nego i neto neobino
odluujue. To su bile kolonije. Tu se, po prvi put, kao prirodni dar Helena pojavljuje sposobnost za svesna nova
osnivanja i ureenja, zasnovana na uzimanju u obzir raznih elemenata i snaga. (Jakob Burkhart, 1992:182.). Tu se
sada u slubi, kao sreivai, pojavljuju zakonodavci. Oni su redaktori ustava i zakona uzimajui u obzir prilike u
odreenoj koloniji. To je klica onoga to se moe nazvati jednim vidom nove kulture ili prava na kulturu kroz
demokratizaciju. U tom smislu je interesantno delo: Stevan Majstorovi, Kultura i demokratija, Prosveta, Beograd,
1978.
12
Za Florenskog: Istina (emet, emes) za Jevreje, dakle, nije ontoloki pojam kao kod Slovena, ni gnoseoloki kao
kod Jelina, , ni pravni kao kod Rimljana, ve istorijski ili, pre, sveteno istorijski, teokratski. Ovako zakljuuje
Pavle Florenski u svom Drugom pismu u knjizi "Stub i tvrava istine". Iz, Platon Atanackovi, Radivoje Pei,
Goran Arsi, Uiti Sanskrit, Udruenje Ved, Vranje, 2004, str. 84.
(naravno i lina) o kojoj odluuju slobodni graani. A to je sve ono to je u vezi sa polisom:
izbori, zakonodavstvo i sudovi, rat, mir, spoljna politika, te i tradicionalne stvari itd., u tome je
sposobnost ubeivanja, govorenja bila odluujua. Vera i znanje su time relativizovani do mere
onoga to je korisno za pojedinca i polis. Iz tih razloga je i Aristotel (kao i prethodno Platon sa
doxa i episteme, mnenje i znanje)13 primoran da govori sada o razliitim vrstama znanja (onom
koje nije u vezi sa koriu ili isto teorijskom) i sledstveno tome o praktinom znanju i
praktinim naukama: etici, politici i ekonomiji i isto tehnikom ili apolaustikom znanju.
Potrebna je vrsta posebnog znanja, a to znai da vie nema jednoobraznosti u znanju. Ono se
obogauje, deli, te se tako izdvaja iz opteg mitskog sistema saznanja. Raskida sa tradicijom,
oslobaa se stege mita i razvije u bogatstvo raznovrsnog znanja i verovanja. 14 Taj saznajni
pluralizam, koji se nedri iz mita, omoguio je nastanak demokratskog pluralizma.

2. "Vera i znanje dananjeg demokratskog Zapada, evropski su produkt i Evropa je
njihov". Sve poinje mitolokim sistemom saznanja koji se pojavljuje u njenom srednjovekovlju.
On poiva na dihotomiji vere i znanja, mita i teologije, to e "iznedriti" evropsku novovekovnu
filozofiju, nauke (pluralizam znanja) te i demokratiju. Kulminacija jeste prevaga (renesansa)
autentinog antiko grkog znanja, sa kojim je hrianstvo stalno bilo u dijalogu, i negaciji
teologije. Prevaga e se desiti podstaknuta ekonomijom u gradovima Italije kao Renesansa.
Zapravo, zapadno hrianstvo vrlo brzo prihvata grku raznovrsnost u znanju i stvara jedan
monolitni religare koji e biti dihotomija vere i znanja, mita i teologije. U teologiju zapadnog
hrianstva bie utkano i adaptirano znanje antikih Grka. "Verujem jer je apsurdno", zamenie
"Verujem da bih razumeo", do konanog "Razumem da bih verovao", to jeste uticaj grkog
znanja. Stavljanje u relaciju razum i veru, nizom transformacija desi e se novovekovna prevaga
razuma i na njemu zasnovanog znanja. Time se otvara put (saznajna mogunost) pluralizma ili
raznovrsnosti u znanju, novom razmiljanju, izmeu ostalog o dravi, te time i o demokratiji.
Re je opet o promeni plana i "preuzimanju stvari u svoje ruke", sa novim racionalizmom i

13
U svakodnevnom saznanju, to jeste doxa, pojavljuje se jedna vrsta mnenja koja ima politiku konotaciju, kao
javno mnenje.
14
Znanje nije isto mentalna ili psihika stvar, ve je ono produkt saznavanja koji ima i svoju objektivnu stranu ili
ono se objektivizje tako to oblikuje ljudska mesta i same ljude kao pojedince i zajednicu. ovek je onakav kao
linost u zavisnosti od znanja, kao i ljudski artefakti, mesta, kue, ulice, hramovi, institucije itd. S tim u vezi
pogledati autorovu monografiju Zemaljski peat, Filozofski fakultet, Ni, 2010.
dominacijom oveka refleksijom JaNe-Ja. Tu je, bio potreban i ekonomski napredak i interes,
da bi se desile saznajno politike promene i pojavila sama demokratija.
Pitanje je kako se preko odnosa vere i znanja iz mita (hrianstva) izrodila demokratija?
Iz same dvojednosti, ili iz one situacije, zajednike sfere primarnog para boga i oveka. Osim
veze u ljubavi (srca), koja omoguuje dvojednost oveka i boga, prisutna je opet i aktivna strana
stvari ili ...da je razumeti isto to i stvoriti...i biti popravljiv;...(Peter Sloterdijk, 2010:43.)
Razumeti i popravljati nuno zahteva drugaiju vrstu znanja ili samo znanje bez vere. Jedno
znanje koje podrazumeva proizvoenje i tehniku, a to je tipinan sluaj kada ovek "uzima stvari
u sveje ruke". Platonovim jezikom reeno, ovek postaje demjurg, bogoovek.
Religija, taj kljuni pojam latinskog Zapada, u sebi sadri ili se svojim obimom odnosi i
na veru i na znanje. Za razliku od grke mitologije istosti, intime i jednosti svega u meni stvari,
gde su i bogovi i ljudi kao i itavo bogatstvo pojedinanih stvari od iste osnove koja se samo
menja u mnogo toga, u novoj mitologiji bog je izvan ili bez jedinstva sa svetom i ovekom. Iz
tih razloga je bila potrebna veza izmeu transcendentnog boga oveka i sveta ili nuan pojam
religija. Veza izmeu boga i oveka, boga i sveta, oveka i sveta se uspostavlja mostom
religare ili verom i znanjem. Opredmeenim znanjem simbolima pisma Knjige i ostalih
predmetnosti poput krsta, hramova, ikona itd. Simbol je u izvornom smislu "garant veze",
"rabu", "skupa zajedno".15 Kopernikanski obrt koji tinja u srednjovekovnom religare samo
menja vanost vere i znanja, do stavljanja vere u boga u konani transcdentni poloaj rad
imanentnosti oveka u Ja i Ne-Ja.
Vera i znanje: izmeu verovati da se zna i znati da se veruje: alternativa nije bezopasna
(igra). (ak Derida, 2001:80) "Nije bezopasna (igra)" u onome re-spondeo, kao odgovor na
napetost povezanosti re-legere, re-ligare, re-spondeo ili religio. U toj igri simbolikog
zajednitva, ovek shvata ( razumskim saznanjem) svoju aktivnu ulogu.16 Ciceronovo relegere
"sakupljati da bi se ponovilo i obnovilo" religio kao "obzirna panja, potovanje, paljivost,
doslovno stid ili pobonost". I ono religare koje su smislili hriani na osnovu toga ...(Laktacije i

15
n kao "skupa, zajedno" i bllein "hitnuti, udariti, uiniti potez", daje sloenicu za osnovno znaenje simbola
kao ugovorenog znaka, tenje, graninika saradnje, naznaitelja saradnje. Aleksandar Petrovi, O temeljima povesti
filozofije, Pei i Sinovi, Beograd, 1998, str. 72.
16
Subjektivitet je jo vie pojaan sa uplivom arapskog "man", latinski "intentio" ili prebacivanje teita na oveka
i njegovo iskazivanje, slino pojavi nove vrste govora sa sofistima u grkoj. ...za Semite a naroito za Arape jezik
je, u prvom redu, ono to re a time i govornik hoe rei, a za Grke je on, meutim, izraz onoga tojeste (t on). J.
Lohmann, 1986:256-258.
Tertulijan)...vezujui religiju sa vezom, tanije sa obavezom, svezom, znai sa zadatkom i znai
sa dugom, itd. izmeu ljudi ili izmeu ljudi i Boga. (Isto, str. 74.). Bezuslovni zadatak odravanja
veze, imperativno "obeanje da se desilo" ublaie saznajnim momentom Avgustin u "Verujem
da bih razumeo" u samom stalnom iitavanju reelegere ponovno iitavati. Ponovno iitavati
tekst znai znati, te i razumeti. Time je otvoren put ozbiljenju istine i njenog produkovanja
razumevanjem, ali i mo samog oveka. Dakle, treba stvar uzeti kao sudbinsku igru, jer nije
bezopasna alternativa (jedno ili drugo), koja e se na kraju dananjeg ekonomskog modela
saznanja potpuno oitovati u svetskoj napetosti teletehnonauke i fundamentalistike vere.
Meutim do toga je dugaak put uzdizanja u saznanju u rasponu od vere do razumevanja.
Kljunu ulogu imae teologija, jer teologija je jedna pozitivna nauka, ljudska nauka, za razliku
od provienja Pisma. Ona jeste nauka hrianske vere, ali ima svoj pozitum predmet
prouavanja, te je time blia onome to e kasnije biti hemija, biologija ili sociologija. Teologija
je nauka o veri...o onome u ta se veruje...o samom ponaanju koje je proeto verom...zato to
ona sama potie iz onoga u ta se veruje...da sa svoje strane potpomogne kultivisanju samog
verovanja. (Martin Hajdeger, 2003:56.) Teologija je pojmovno znanje o stvarima hrianske
vere, kao konkretnog oblika naina postojanja oveka. Ona je istorijska, sistemska i praktina
nauka, dakle o svim aspektima vere. Jeste formalno produkt slobodne radnje razuma i uma, ali
ostaje u okvirima vere. Kao pozitivna nauka vere ona nije filozofija ili potpuno se razlikuje od
filozofije, jer ima konkretno podruje prouavanja. Zapravo, teologija, uzimajui masku, radnju,
domete filozofije, eli da ...shvati neto sutinski nepojmljivo, neto iji se sadraj na isto
racionalan nain ne moe ni dosei ni opravdati. (Isto, str. 61.) Ona samo stoji kao nauka
odreene vere i time se teologija nalazi u poziciji nespojivosti sa filozofijom.
U takvom pozicioniranju vere i znanja, vere i teologije biva koncipirano ili unutar
hrianske vere (mitologije) postavljeno sve ono to e biti karakteristika novovekovne nauke:
istraivanje, racionalno-metodiki put, slika sveta preko projekata i nacrta odreenog podruja,
egzaktnost i merljivost, utvrivanjem zakonitosti itd. Ono to je kljuno jeste uloga oveka,
tehniara, znalca, demjurga. Put je opet (kao u sluaju Grka) vodio preko pesnitva (Dante,
Petrarka, Bokao), filozofije i nauke (Fiino, Bruno, Galilej itd.), ali u jednom drugaijem miljeu
i atmosferi, atmosferi poetne reafirmacije antike filozofije i umetnosti, do promovisanja
filozofije razuma i nauke sa tehnikom. Kada danas upotrebljavamo re nauka, mislimo neto, to
se bitno razlikuje od srednjovekovne doctrina i scientia, ali i od grke ^pistmh. (Martin
Heidegger, 1989:8.) Time je bio otvoren put zapadnoevropskoj demokratiji, opet preko
pluralizma znanja izniklog iz mita.

3. Balkanski odnos mita i demokratije je sa tezom: Da narodi i zajednice na Balkanu
sledstveno i mi Srbi do dananjih dana, ne razvijamo demokratiju iz saznajnih
transformacija u mitu, ve mitsko saznanje samo obavijamo i izjednaavamo
demokratskim vrednostima ostajui dalje u njemu. To to su Stari Grci razvili demokratiju iz
religije, ne znai da je mit/religija potpuno ukinuta, ve se samo njen zemaljski plan (ovek) u
dihotomiji postavio kao odluujui, bez da se postavi nova dihotomija koja bi iskljuila
boanstva i njihov svet. Oni su samo "preuzeli stvar u svoje ruke", postali akteri, ali ne ukidajui
nebeski svet. Slino je i sa veinom kasnijih demokratijama, onima koja e poivati na
pagansko-pravoslavnoj religiji i mitologijama naroda te orijentacije i onim drugima sa
katolikim i islamskim orijentacijama. Mali su izuzeci, delom kod zapadnoevropskih naroda, da
se razvije demokratija iz prevage znanja nad verovanjem u pravcu potpune dominacije znanja i
racionalnosti te vrste.
Stari Grci nee napustiti mit i u mnogome e ostati "razbakarena" deca, povodei se za
impulsima mate za raun injenica. U tim momentima e naii nova hrianska mitologija koja
e Grke odvesti u zrelost Vizantije i pravoslavlja. Zbog monolitnosti, jaine tog mita ili vere nad
znanjem u njoj se nee iznedriti pluralizam znanja i klica demokratije. Generalno, istono
hrianstvo nee uspeti (nee prihvatiti) dihotomiju vere i znanja i ostae samo na verovanju
kroz ljubav neposredno doivljavanje boga. To e imati direktne posledice na razvoj ili
nemogunost razvoja demokratije na Balkanu (ne raunajui delove pod katolikom
dominacijom kao to je Slovenija).
Ono na emu pravoslavlje insistira je ortodoksnost ili bezuslovno potovanje izvornog
plana hrianske mitologije, date kroz biblijski tekst i ivot i delo svetaca. Ova vera ne
podrazumeva razvoj, to jest promenu mitologije u pravcu dihotomije vere i znanja, ve se oslanja
na "ivo predanje" kao "venu istinu". Vene istine dogmatske, kae Justin Popovi, nisu
apstraktni pojmovi, ni silogistiki zakljuci, ni logike hipoteze, ve dogaaji i doivljaji u svojoj
istorijskoj neposrednosti i stvarnosti, jer su one objavljene, otkrivene, viene, ute, ostvarene u
prostoru i vremenu meu ljudima...ili malo dalje...Nema dogmatske istine koja se moe sasvim
smestiti u auru ogrehovljenu ljudskog razuma,...(Justin Popovi, 1980:12. i 36.). Jer, ljudski
razum, sledei vlastitu logiku, ne moe da podvede, uredi, shvati dogmate: trojinost, vaskrsenje,
krst, veni ivot, strani sud, prvorodni greh, bezgreno zaee, blagodat itd. Poto su po sredi
singularni dogaaji, u sebi protivureni, oni ostaju i vena tajna,. Dok razum funkciuonie po
principu logike neprotivurenosti i to je vanije iskustvenog ponavljanja i uoptavanja, a poto
su ovo singularni i neponovljivi dogaaji onda je razum tu beskoristan. Preciznije, ako neto nije
dostupno razumu onda nije potpuno nedostupno. Postavlja se pitanje, na koji nain su te istine
dostupne? Odricanjem koje nije nihilizam, ve put vere i obogooveenja. Odrei se sebe znai:
odrei se sebe u celokupnoj psihofizikoj stvarnosti svoje ogrehovljene linosti, tj. odrei se
svoje due, svoje volje, svog razuma, svoga ja, svoga antropocentrinog, egoistkog zakona
ivota i miljenja. (Isto, str. 37-38.). Ono to je poslednji aksiom je: "Verom ima Boga" i to ne
moe biti nikakva "pretpostavka ljudskog uma", to jest produkt razumskog znanja. Ovaj stav
pozicionira sasvim drugaije oveka od onog Ja- Ne-ja, jer tei da kroz aktivnost ovek sebe
sjedini sa bogom. Dok Ja i Ne-Ja, pozicioniraju oveka kao aktivnog subjekta koji menja svet
oko sebe za raun svog blagostanja.
Integralni ili specifini razlog jakog mita na Blkanu i nemogunosti da doe do promene
plana i demokratije, jeste i specifina konkretna istorija pravoslavaca. Ona je obeleena i
zapoela na ovim prostorima paganskom religijom, sa kojom se ulo u prihvatanje hrianstva,
ali sa nedovoljno razvijenom mitologijom u smislu vrhovnog boanstva. U veoj je meri
prezentna preko demona, a kasnije svetaca. Mitologija koja nije razvila ideju vrhovnog boga ili
boanstava u prirodnoj religiji, ne moe biti podloga koja omoguava prihvatanje transcedentnog
boga, dihotomiju vere i znanja, teologiju i filozofiju i u krajnjoj instanci demokratiju kao naelo.
Drugi momenat istorije pravoslavaca je robovanje pod Turcima, koje je dovelo do formiranje
posebnog mitolokog sistema. Njega, kada je re o Srbima, Sreten Petrovi odreuje kao
Jastrebaki panteon. On se formirao posle Kosovskog boja sa planom hriansko-panteistikim
koji u sebi sadri ideju o nebeskoj misiji srpskog naroda koja dobrim delom poiva na samom
mitologizovanju Boja.17 Ta "Zavetna slika" (balkanska imagologija) u sebi sadri i aktvnost Srba
u pravcu oslobaanja slobode. Srbi su nebeski narod sa posebnom slobodarskom misijom. Ova
imagologija oslobaanja dostie vrhunac sa nacionalnim buenjima. Pojavom svetske

17
O ovim problemima pogledati opirnu i iscrpnu monografiju autora Belezi iz vilajeta, Novine vranjske, Vranje,
2008.
demokratske mode, koja podrazumeva slobodu ali drugaijeg tipa, poistoveuje se sa
"slobodarskom misijom". itava zbrka i potpuni promaaji nastae sa socijalistikim revolucijom
koja je shvaena kao nardno oslobodilaka, ali bez radnike klase jer je Srbi nisu ni imali.
itovo to stanje srpskoga duha pred ulazak u socijalistiko okrilje, Radomir
Konstantinovi naziva "duh plemena u agoniji". To "pleme u agoniji" se udom nalo u slinoj
socijalistiko-komunistikoj mitologiji u kojoj e ostati dobrim delom do dananjih dana. Leek
Kolakovski u Glavnim tokovima marksizma pronalazi dodirne take sa hrianstvom i
marksizmom kao ideologijom komunizma/socijalizma. I u jednom i u drugom sluaju se provlai
ideja o padu i usponu oveka. ...irina i uticaj kakav je marksizam zadobio ne samo to nije
rezultat (a ni dokaz) njegovih naunih vrednosti, naprotiv, gotovo u potpunosti zavisi od
njegovih profetskih, fantazijskih, iracionalnih strana. Marksizam je izvor slepog poverenja u
velianstveni svet sveopteg zadovoljenja koji oveanstvo oekuje tu odmah iza ugla...U tom
smislu marksizam vri bitno religijske funkcije...(Leek Kolakovski, 1985:594.) Ipak je to samo
vera, kao i ortodoksnom hrianstvu, koja ne uzima u obzir razum i na njemu zasnovano znanje.
I u ovom sluaju je Ja u funkciji plana, akter njegovog realizovanja, ali rad nekakve imaginarne
slobode i bez dodira sa realnou ili naspram realnosti. Kako bi rekli to je ideologizovana svest.
Ne radi se o pravom znanju, na njemu zasnovanoj svesti. 18To nije znanje o sebi i na tome
zasnovana briga ili uzimanje stvari u svoje ruke, ve o nama brine drugi: bog i partija. Iz te takve
mitologije i imagologije, bez racionalnog jezgra i koja nedozvoljava refleksiju zamagljujui je
"boljim sutra" Ja u budunosti, samo je zanela srpski narod, ali i dobar deo naroda na Balkanu
na neki kolosek van istorije ili u tranzicionu demokratiju.

Literatura

Aleksakis, Vasilis, 2008, Nova era, Geopoetika, Beograd.

Burkhart, Jakob, 1992, Povest grke kulture, tom I, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski KarlovciNovi Sad.
Dekart, Rene, 1951, Rasprava o metodi, Matica hrvatska, Zagreb.
Derida, ak , 2001, Vera i znanje, Svetovi, Novi Sad.
Fuko, Miel, 2003, Hermeneutika subjekta, Svetovi, Novi Sad,

18
Znanje je visoko vrednovano stanje u kome je osoba u kognitivnom dodiru sa stvarnou. Ono je, dakle, odnos. S
jedne strane odnosa je svesni subjekt, a s druge strane odseak stvarnosti sa kojom je onaj koji saznaje u direktnom
ili indirektnom odnosu. Linda Zagzebski, 2004:113. Postavlja se samo pitanje realnosti otseka i vienje sebe u
svemu tome.
 Huserl, Edmund, 1991, Kriza evropskih nauka, Deije novine, Gornji Milanovac.
Hajdeger, Martin, 2003, Fenomenologija i teologija, Putni znaci, Plato, Beograd.
Heidegger, Martin, 1989, Doba slike svijeta, Interno tampali studenti filozofije,
Sarajevo.
Hornblouer, Sajmon, 1999, Grka: istorija klasinog razdoblja, Oksfordska istorija
Grke i helenistikog sveta, Clio, Beograd.
Kasirer, Ernst, 1985, Filozofija simbolikih oblika, Drugi deo, Mitsko miljenje,
DnevnikKnjievna zajednica, Novi Sad.
Kolakovski, Leek, 1985, Glavni tokovi marksizma, tom III, BIGZ, Beograd.
Lajphart, Arend, 2003, Modeli demokratije, Slubeni list, Beograd Cid, Podgorica.
Lovo, Filip, 1999, Velike savremene demokratije, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski, Karlovci Novi Sad.
Lohmann, J., 1986, Jezik kao fundament ovekove egzistencije, Filozofija modernog
doba, Veselin Maslea, Sarajevo.
Popovi, Justin, 1980, Dogmatika pravoslavne crkve tom I, Manastir elije, Valjevo.
Sloterdijk, Peter, 1991, Pariski aforizmi o racionalnosti, Zbornik, Filozofija u Vremenu,
Veselin Maslea, Sarajevo.
Sloterdijk, Peter, 2010, Sfere, tom I, Fedon, Beograd.
Schelling, F. W. J. 1988, Filozofija mitologije, prvi svezak, Opus, Beograd.
Tulmin, Stiven Edelston, 2002, Ljudski razum, Jasen, Niki.
Zagzebski, Linda, 2004, ta je znanje?, Epistemologija, Jesenski i Turk, Zagreb.

O autoru

Srboljub Dimitrijevi roen je u Vranju, 1949. godine. Diplomirao je na grupi za

filozofiju Filozofskog fakulteta u Skoplju. Na istom fakultetu je stekao zvanje magistra,
odbranivi tezu Pokuaj uspostavljanja jedne filozofske kosmologije (sa osloncem na Kantovu
kritiku istog uma i dostignua savremene nauke) i 1990. odobrena doktorska teza pod naslovom
Pojam sveta u fenomenolokoj filozofiji Hedvig Konrad Marcijus. Tezu nije okonao zbog
raspada Jugoslavije i prekida diplomatskih odnosa sa Nemakom.
Po preporuci cenjenog profesora dr. Milana Damnjanovia i prof dr. Agustina Gonzales
Gallega, biva primljen na doktorski kurs Univerziteta u Barseloni, koga nije okonao iz
materijalnih razloga. Doktorirao je na Univerzitetu u Pritini.
Doktorsku tezu pod naslovom ovek, igra i svet odbranio je 1999. godine, pred
komisijom u sastavu: prof. dr. Radmila ajkovi, prof. dr. Vojin Simeunovi, prof. dr. Mirko
Zurovac, prof. dr. Dragoljub ivkovi, prof. dr. Mladen Zekovi.
Od objavljenih lanaka i priloga treba izdvojiti:
1. Heraklitov boravak pored hrama, "Dialogue", Revue trimestrielle d' arts et de
sciencies, no 18, Association Dialogue Paris. 1996, . 75-93.
3. Suoenost sa Kantovim delom Opta povest prirode i teorija neba, asopis Kopa br.
2, Pritina, 1994, str. 93-100.
4. Prilog tumaenju fenomena haosa, mesta, reda i nereda, Zbornik radova Uiteljskog
fakulteta u Vranju, knjiga 3, 1996, str. 45-55.
5. O nekim tekoama pri oblikovanju vodia kroz duhovne predele, Zbornik
, , 2006, . 131-155.
6. Samo odabrani misle svoju veru, Centar za crkvene studije Univerziteta u Niu, Ni,
2008.
7. An epilogue or a further possible objectivization of knowledge, Facta universitatis,
Universitet u Niu, br. 9, 2010, str.149-163.
Monografije:
1. ovek, igra i svet, Knjievna zajednica Bora Stankovi Vranje, 2003.
2. Belezi iz vilajeta, Novine Vranjske, Vranje, 2008.
3. Zemaljski peat, Filozofski fakultet Ni, 2010.
Radi kao predava na Departmanu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Niu.

:
.
: 1.
, 2. ,
. 3.
, , .
-: , -
, .
- - "
", , .
- , ,
- .

: , , , , , " ", "

".