Sie sind auf Seite 1von 199

ZERMINAL CIVIKOV

SREBRENICA
KRUNSKI SVEDOK

Prevod sa nemackog ј ezika


Zivota IVANOvrC

Izdavacko preduzece

ALBATRO~LUS
Beograd 2009.
Glavni i odgovorni urednik:
Jagos DUREТIC

Urednik:
Jovo CVJETKOVIC

Naslov originala:
Germinal Civikov:
SREBRENICA. Der Kronzeuge
UVOD

Na dan 25. avgusta 2003. godine bosanski Hrvat Drazen


Erdemovic nastupio је pred Тribunalom za zlocine и Jugoslavi-
ji и Hagu kao svedok optuzbe и sudskom procesu protiv neka-
dasnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milosevica.
Као pripadnik Specijalne jedinice bosansko-srpske vojske Erde-
movic је 16. јulа 1995, zajedno sa jos sedam pripadnika iste је­
dinice, ucestvovao па poljoprivrednom dobru Branjevo, severno
od Srebrenice, и selu Pilica, и Bosni, и streljanju izmedu 1.000
i 1.200 bosansko-muslmanskih civila. Milosevic је pored osta-
log odgovarao i zbog genocida nad bosanskim muslimanima, а
Erdemovicev iskaz и svojstvu svedoka vazio је kao dokaz da
је , и danima posle pada Srebrenice ll. јulа 1995. па vise mesta,
izmedu ostalog i па terenu farme Branjevo kraj Pilice, izvrsen
genocid. Erdemovicevi iskazi nisu, medutim, predstavljali ni-
kakvu polaznu tacku koja bi predstavljala uporiste za pitanje da
li је i и kojoj meri Milosevic Ыо odgovoran za te zlocine. Erde-
movic је samo potvrdio da se masovno ubistvo zaista dogodilo
па farmi Branjevo. Optuzba је za licnu odgovornost Milosevi-
са imala и izgledu dalje dokaze. Sve do danas, medutim, ostala
nат је duzna. U svakom slucaju, posebnu teZinu Erdemovicev
iskaz ima zbog toga sto је оп jedini neposredni ucesnik koji је
potvrdio и svedocenju daje Ыlо masovnog streljanja bosanskih
muslimanskih civila koje su izvrsili pripadnici bosansko-srpske
5
vojske. Na osnovu priznanja zlocina iz 1996. Erdemovi6 је u
Тribuna1u u Hagu 1997. osuden па pet godina zatvora. Pos1e
tri i ро godine, ponovo se nasao па slobodi. Medutim, ostao
је krunski svedok ciji su iskazi koris6eni u neko1iko sudskih
procesa kao dokazi kako pre, tako i pos1e sudenja Mi10sevi6u,
u procesima vodenim ро optuzbi za genocid nad bosanskim
mus1imanima pos1e pada Srebrenice.
Iskaz Erdemovi6a od 25. avgusta 2003. godine па sude-
nји, koje sam kao posmatrac paz1jivo pratio, izg1edao mi је
veoma problematican. Jednostavno је nemogu6e da za jedva
pet casova bude stre1jano 1.200 1judi па nacin koji је izneo
svedok. Na prstima jedne ruke to se mog10 izracunati, a1i
sudije nisu dopusta1e nikakvu sumnju u ovu brojku. Mnoga
pitanja postav1jena za vreme unakrsnog ispitivanja osta1a su
bez odgovora, bi10 us1ed vremenskog ogranicenja, bi10 zato
sto optuzenom Mi10sevi6u nije bi10 dopusteno da ih postavi.
Na njegova pitanja о pozadini odredenog iskaza svedoka, su-
dije su reagova1e sa sve ve60m nervozom, neka pitanja иор­
ste nisu dozvo1i1i i vrsi1i su pritisak па optuzenog da svoje
unakrsno ispitivanje sto pre okonca. Pri tom nije treba10 da
predstav1ja bi10 kakav problem da se ove neverodostojnosti
i protivrecnosti u iskazu svedoka rasciste, jer је svedok ime-
nот i prezimenom naveo sve svoje saucesnike. Kada је, те­
dutim, Mi10sevi6 postavio pitanje svedoku kako objasnjava
cinjenicu da samo оп, kao jedini, mora da odgovara za poko1j
па farmi Branjevo, sudija је optuzenome jednostavno oduzeo
rec. То nije pitanje za svedoka, rekao је sudija Ricard Меј.
Optuzeni је ocig1edno dodirnuo u veoma oset1jivo mesto, u
sam nerv optuznice i organa optuzbe Тribuna1a.
Nije 1i to u nајтаnји ruku cudno? Rec је о najgorem zlo-
cinu u Evropi pos1e Drugog svetskog rata kojije sud okarakte-
6
risao kao genocid, а ipak pitanje о drugim pociniocimajednog
od najve6ih poko1ja, ucesnika и ovom zlocinu, nije sme10 cak
ni da bude postav1jeno?
Latio sam se pos1a da paz1jivo i deta1jno proucim sva
dostupna dokumenta о slucaju Erdemovi6, а тоје proucava-
nје i istraZivanje bi10 је pra6eno sve ve6im cudenjem, cak
zaprepas6enjem. Predstav1janje ovog masovnog zlocina па
farmi Branjevo и iskazima svedoka и brojnim varijantama,
nе samo da је protivrecno, ve6 је i nedos1edno и toj meri, da
se pri dubljem istraZivanju uvek iznova nameta10 pitanje sta
zapravo ze1i da se sakrije, time sto se nе rascis6avaju ocig1ed-
nе nedos1ednosti i neverodostojnosti. Uza1ud sam tragao za
objasnjenjem cinjenice da sudije koje su sas1usava1e Erdemo-
vi6a nisu ni jednom posumnja1e и njegovu verovodstojnost i
da su samo jedan jedini put postavi1e pitanje da 1i је tuZilac
sas1usao i Erdemovi6eve saucesnike, da 1i ze1i da i protiv njih
pokrene istragu i podigne optuznicu.
Drazen Erdemovi6 је uhva6en 3. marta 1996. и Srbiji i ve6
па prvom sas1usanju и jugos10venskom sudu 6. marta 1996.
naveo је imena svojih sedam saucesnika, kao i ime komandira
njegove grupe, ро cijem naredenju је navodno izvrseno ovo
masovno stre1janje. Jugos10vensko pravosude је pokrenu10
i sprove10 sudski postupak protiv Erdemovi6a, a1i је ve6 30.
marta оп izrucen Тribuna1u и Hagu, gde је najpre nastupio kao
optuzeni а zatim и svojstvu svedoka optuzbe и neko1iko drugih
sudskih procesa, и kojimaje uvek iznova navodio imena svojih
saradnika. Do danasnjeg dana, medutim, ni jedno od ovih 1ica
nije optuzeno kao pocini1ac zlocina i1i sas1usano и svojstvu
svedoka. Qva knjiga је, и stvari, jedna vrsta traganja za objas-
nјеnјет takvog stanja stvari.
Pos1e prvog sas1usanja i priznanja zlocina 31. таја 1996.
и Hagu, Erdemovi6 је prog1asen nesposobnim za davanje iska-

7
za па neodredeno vreme, posto је patio od posttraumatskih psi-
hickih smetnji. Уес 5. јиЈа 1996, medutim, iako nesposoban za
saslusanje, оп nastupa kao svedok optuzbe protiv KaradZica i
Mladica. N а iskazu Drazena Erdemovica sudije su zasnovale
i njime obrazloZile medunarodnu poternicu i nalog za hapse-
nје dvojice bosansko-srpskih navodnih ratnih zlocinaca. Nije
li тоЫа to bio razlog zbog kojeg su и Тribunalu и Hagu ostali
slepi za ocigledne neverodostojnosti i nedoslednosti и iskazi-
та ovog svedoka? Istovremeno se nатесе pitanje da li bi se i
sam ovaj svedok pojavio pred Тribunalom da ga prethodno nije
uhapsila jugoslovenska policija i da jugoslovensko pravosude
nije pokrenulo protiv njega sudski postupak.
То sto се и ovoj knjizi biti postavljeno vise pitanje nego
sto се biti izneto odgovora, ima svojih razloga. Тransparentnost
nije najveca vrlina Тribunala za zlocine па tlu bivse Jugoslavi-
је. Оnо sto је iznoseno па brojnim "poluzatvorenim" i "sasvim
zatvorenim" sednicama и Sudu, uz potpuno iskljucenje javno-
sti, samo је таЈо poznato. А, о оnоте sta se stvarno dogodilo
16. јиЈа 1995 . па farmi Branjevo, mogli bismo saznati tek ako
bi bili saslusani svi ucesnici и tom masovnom streljanju. Ipak,
to nije ucinjeno, niti se sada cini. Poznato је, medutim, da је
dobro postavljeno pitanje vec роЈа odgovora. U svakom sluca-
ји, jedna stvar bi morala biti jasna: и potrazi za istinom i и nа­
porima za iznalazenje istine, Тribunal и Hagu nе postupa tako
kako bi se ocekivalo и svetlosti nase drzavnopravne i sudske
tradicije. Da li bi se и jednom normalnom krivicnopravnom
postupku prihvatilo da sudija izrekne pociniocu па osnovu
njegovog vlastitog priznanja krajnje blagu kaznu, а da uopste
nijedan jedini put nе saslusa njegove saucesnike i saradnike?
Ne bi li se и tom slucaju svi mediji bukvalno stustili па takvog
sudiju i bezuslovno zeleli da znaju sta to treba da znaci i sta se
8
iza takve presude skriva? N ij е li takvim postupkom sudij а ze-
Јео da nе dovodi и opasnost iskaz i priznanje optuzenog iskazi-
та njegovih saradnika? Ili se iza svega toga krije nesto mnogo
vise i mnogo vaznije? Nemaju li тоЫа ovi pocinioci zlocina
da izjave nesto sto javnost nе bi smela da zna? Ne stite li se
тоЫа па ovaj nacin sami pocinioci, umesto da budu krivicno
gonjeni i osudeni? Zasto, i zbog cega?
U slucaju Erdemovic, medutim, ni javnost sve to ocigled-
по nе zeli da zna i klice sto се izvesni Radova KaradZic ko-
nасnо biti izveden pred sudije i najverovatnije biti osuden па
doZivotnu zatvorsku kaznu. U predstojecem sudenju KaradZi-
си Drazen Erdemovic се verovatno ponovo nastupiti sa novim,
drugim, zasticenim identitetom па sudskom pretresu kako bi,
kao zasticeni i nevidljivi svedok optuzbe, jos jednom, ро се­
tvrti put, dao iskaz о streljanju 1.200 bosanskih muslimanskih
civila па farmi Branjevo. Predmet ovakvog njegovog iskaza и
meduvremenu и Тribunalu vaZi za "utvrdenu i nepobitnu istinu
koja је van svake razumne sumnje" ("established truth beyond
а reasonable doubt") tj. kao ucvrscena i potvrdena istina koja
vise nije predmet nikakve rasprave. Postavljati pitanja о poza-
dini, bilo bi besmisleno. Ipak, uprkos tome, mi to cinimo.
Za kriticki pregled manuskripta i brojne dragocene predlo-
ge dugujem srdacnu zahvalnost prof. Verneru Zaueru (Grac).
8to se tice citata, izvori svih navoda iz sudskih protokola
i vansudskih saslusanja dati su и spisku izvora. Pri navodenju
citata iz sudskih protokola ukazuje se па broj stranice па doku-
mentima (transkriptima) koji su dostupni па engleskom jeziku
па internet stranici Haskog tribunala. Pri navodenju iz vansud-
skih saslusanja - rec је о javnosti nedostupnim "razgovorima"
(intervjuima) koje su istrazni organi optuzbe Тribunala vodili
sa Erdemovicem па dvajezika - uvek se navode datumi i и za-
9
gradi daju brojevi stranica engleske i srpskohrvatske varijante.
Relevantni izvodi iz ovih dokumenata nalaze se и prilogu knji-
ge. Koliko godje bilo mogu6no datje nemacki prevod citata iz
srpskohrvatskih predlozaka а nе sa engleskog prevoda.

Dzerminal Civikov
Hag, и decembru 2008.

10
"BILI SMO PROFESIONALCI,
А NE PLACENICI"

Pod ovim naslovom pojavio se и bosansko-srpskom listu


Nezavisne novine 21. novembra 2005. godine intervju karakte-
ristican ро mnogo Сети. Covek koji zeli da ude и istoriju kao
profesionalac, а nе kao pla6enikje Milorad Pelemis, komandant
jedinice bosansko-srpske vojske koja је pod јтеnот Deseta di-
verzantska jedinica, и stvari, и leto 1995. izvela istorijski do-
gadaj. Iz ovog intervjua dalje se saznaje da spomenuti Milorad
Pelemis nјје iznenada izronio nј od kuda, ve6 da nesmetano, sa
zenom i sinom, Zivi nоrшаlnо и Beogradu. Radi intervjua do-
govorenje susret и kafi6u "Kod cike", па Novom Beogradu. Na
pitanje da lј njegova adresa sme da bude poznata istraznim or-
ganima Haskog tribunala, Pelemis odgovara da је оnа svakako
poznata, аlј da zbog toga nјтаlо nе brine.
Ime Milorada Pelemisa kao zapovednika Desete diverzant-
ske jedinice bosansko-srpske vojske (VRS) prvi је и javnost
izneo bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6, koji је jos 1996. pred
predstavnicima nekoliko medija i dva sudska organa saopstio
jezivo priznanje da је kao pripadnik ove jedinice росјnјо uzasan
zlocin. Оп је nајте 16. јиlа 1996. па poljoprivrednom dobru
Branjevo kraj mesta Рјlјса и Bosni, па kojem su gajene svinje
za potrebe Vojske Republike Srpske, ucestvovao и streljanju
1.200 zarobljenih bosanskih muslimana iz Srebrenice. Pri tom
је spomenuo ро јтеnи i prezimenu jos sedmoricu pripadnika
ove jedinice koji su ucestvovali и streljanju, kao i јте njihovog
pretpostavljenog, upravo Milorada Pelemisa, koji је navodno iz-
dao naredenje za streljanje ovih zarobljenika. Na pitanje koliko
је оп sam od tog broja lјсnо streljao, Erdemovi6 odgovara da nе
zna tacno, аlј Ьј moglo biti - kako је rekao - izmedu 70 i 100. Na

11
osnovu njegovog priznanja, prema kome nе samo daje ucestvo-
vao и masovnom uЬјјаnјu ve6 је i Јјсnо streljao, Тribunal и Hagu
је 5. marta 1998. osudio Erdemovi6a па pet godina zatvora, od
cega је morao da odleZi samo tri i ро godine. Ovakvom presu-
dom, medutim, prica о 1.200 streljanih muslimanskih civila ро­
stala је najvazniji direktni dokaz za ratni zlocin koji је Тribunal
и Hagu proglasio za "genocid nad bosanskim muslimanima".
Komandant Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srp-
ske, Milorad Pelemis, kojije navodno naredio ovo masovno UЬј­
stvo, zivi sada nesmetano и Beogradu i daje intervjue stampi.
Karla del Ponte, dugogodisnja glavna tuZiteljica Тribunala, bavi-
Ја se, kako izgleda, prevashodno lovom па KaradZi6a i Mladi6a,
i ocigledno nјје ЬјЈа zainteresovana za Pelemisa, cak nј toliko
da ga samo saslusa kao svedoka. U svakom slucaju, и intervjuu
Pelemis sasvim bezbrizno izjavljuje:
NN: Da li su vas ispitivali haski istrazioci?
PelemiS: Ne, nikad.
NN: Da li im је poznata Vasa adresa?
PelemiS: Znaju oni, vjerovatno, тојu adresu. Nije to nika-
kva tajna. Koliko znam, oni su jos uzimali medicinsku dokumen-
taciju о bolnickom Щесеnјu и tom periodu, kako bi provjerili ја
li sam bio па terenu и tom periodu. Та dokumentacija nalazi se
и bolnici и Vlasenici i SekoviCima.
NN: Bojite li se Haga?
PelemiS: Ne. Zasto ЬЉ se Ьојао?l
Мј se, medutim, mozemo dalje pitati i cuditi. Drazen Er-
demovi6 је i sada, kao i ranije, jedini svedok koji kao росјnј­
Јас pruza dokaz za ubistvo 1.200 muslimanskih civila, iako је
najpre kao optuzeni а kasnije kao svedok optuzbe, и vise sud-
skih postupaka vodenih pred Тribunalom, izneo glasno i jasno
1 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21.11.2005.

12
imena svojih saradnika i saucesnika. То su Franc Kos, Marko
Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano Gojkovi6,
A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. Sva su ova imena
organima optuzbe и Тribuna1u poznata jos od pocetka 1996.
godine. Prema protoko1u, sudije su to sazna1e pri1ikom sas1usa-
nја 19. novembra 1996. kada је Erdemovi6 па direktno pitanje
tuZioca Harmona и vezi sa zlocinom, izneo identitet saucesni-
ka. Na to је Наrшоn rekao:
"Uvek kada ти је identitet pocini1aca poznat, gospodin Er-
demovi6 пат ga је saopstavao. Odgovorni oficir jedinice koji
је naredio ubistvo и Srebrenici је porucnik Pe1emis koji је ru-
kovodio Desetom diverzantskom jedinicom. Imena pripadnika
ovog stre1jackog odreda koji је izvrsio zlocin 6. ји1а 1995. па
farmi, takode пат је dao gospodin Erdemovi6; predvodnik ove
grupe Ыо је Brano Gojkovi6. Drugi pripadnici su bi1i A1eksan-
dar Cvetkovi6, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savano-
vi6, V1astimir Go1ijan, Franc Kos i оп sam, Drazen Erdemovi6.
Deseta diverzantska jedinica је Ы1а pod komandom pukovnika
Sa1apure" (3, S. 209f.)2
Ipak, optuznica protiv Drazena Erdemovi6a zasniva se
samo па njegovom priznanju. Organi optuzbe nisu sve do da-
nasnjeg dana sas1usa1i nijednog od njegovih saucesnika, iako
ve6ina nije nesta1a. О stre1janju 1.200 1judi, koje su pocini1a
osmorica pripadnika specija1ne jedinice па farmi Branjevo, sve
do danas znamo samo па osnovu onoga kako је dogadaj pred-
stavio Drazen Erdemovi6. Najzad, па osnovu priznanja svoje
krivice, Erdemovi6 је konacno и novembru 1996. osuden па
deset godina zatvora. Sudije su, dak1e, prihvati1e njegovo pred-
stav1janje masovnog stre1janja kao istinito. Drukcije svedocenje
zapravo i nе postoji. Pri sas1usanju Drazena Erdemovi6a 1996.
2 Brojke i brojevi stranica ukazujuna sudske protokole odnosno transkripte
Tribunala koji su navedeni u izvoru.

13
sudije su se jos cudile sto optuZbane zeli da izvede па optuzenic-
ku klupu ili bar saslusa nijednog od pocinilaca. Zasto se tuZilac
zadovoljio samo iskazom ovogjednogjedinog pocinioca, zeleo
је da zna predsedavaju6i sudija Dzorda. Gde su ostali? Ne treba
о tome brinuti, па tome se radi, umirivao је tuZilac tada sudije.
(3, S. 74f). Pitanje sudije Dzorde vise nikada nije postavljano и
sudu. Sve do danas.
Osarn godina kasnije, и aprilu 2004. godine и Pribodiju kraj
Bostona (SAD), uhva6en је bosanski Hrvat Marko Boski6. Nje-
ти se prebacuje daje и pijanom stanju izazvao saobra6ajni udes
а zatim pobegao sa mesta dogadaja. Ро nalogu sudskih organa iz
Masacusetsa ipakje utvrdeno daje Boski6 ucestvovao и gradan-
skom ratu и Bosni kao pripadnik ozloglasene diverzantske jedi-
nice bosansko-srpske vojske, sto је оп pre6utao kada је 1996.
и Minhenu ispunj avao formular sa zahtevom za emigraciju и
SAD. Boski6 је, dakle, о sebi dao laZne podatke, sto је и SAD
tezak prekrsaj koji se kaZnjava visegodisnjom zatvorskom ka-
znom. Pored toga, оnје 1996. ucestvovao и masovnom ubistvu
kraj Srebrenice. Moglo је brzo da se utvrditi da је Boski6 jedan
od onih saucesnika cije ime је Erdemovi6 spomenuo govore6i о
masovnom streljanju па farmi Branjevo. Prema istraZnim orga-
nima FВI, Boski6 ј е potpuno priznao svoj е uces6e и ovom та­
sakru. Kada su, medutim, novinari akreditovani kod Тribunala
zeleli da saznaju od organa optuzbe nije li to dovoljno da se zah-
teva prebacivanje Boski6a и Hag, odgovoreno је daje institucija
и Hagu preoptere6ena, da su јој kapaciteti mali, dakle, zahvalili
su se па takvoj ideji. Istaknuto је da se sud mora ograniciti па
"velike ribe" medu ratnim zlocincima, kako је 27. avgusta 2004.
godine izjavio Anton Nikiforov, predstavnik za stampu organa
optuzbe Тribunala 3

3 "Covek iz Pibodija nece sesti па optuzenicku klupu Tribunala UN", Тhe


Boston Globe, 28. avgust 2004.

14
Saucesnik и ubistvu 1.200 ljudi nije, dakle, nikakva velika
riba? Zasto organi optuZbe Haskog tribunala predvodeni Karlom
del Ponte nisu, medutim, saslusali nijednog od saucesnika Dra-
zena Erdemovi6a, а da se i nе govori о tome da nisu podigli ni
protiv koga od njih optuznicu?
Zamislimo sada da је osarn tinejdzera pretuklo и Amster-
damu па smrt nekog coveka i da su ga па kraju bacili и jarak.
Usled grize savesti jedan od saucesnika se kasnije prijavljuje
policiji, priznaje delo, navodi imena svojih saucesnika i za sve
to biva osuden па blagu kaznu. О njegovim saucesnicima, те­
dutim, sudski organi nе zele nista da znaju. Тreba samo zami-
sliti kakvu Ы zestoku hajku и tom slucaju pokrenuli politicari i
mediji па sudske organe zbog takvog ponasanja. Ipak, и slucaju
Erdemovi6a rec је, prema njegovom vlastitom iskazu, о ubistvu
1.200 ljudi! Sta to znaci za sudske organe koji sebe zovu "Medu-
narodni sud za ratne zlocine и bivsoj Jugoslaviji" i jos tvrde da
ratnim zlocincima sude prema medunarodnom standardu krivic-
nog prava? Kaze se da bez istine nета pravde. Kako, medutim,
ovaj Тribunal traga za istinom koja treba, tvrde, da predstavlja
osnovu svakog sudenja?
U navedenom intervjuu Milorad Pelemis, izmedu ostalog,
tvrdi da nije Ыо prisutan streljanju 16. јиlа 1995, da nije znao
nista о tome, daje lezao и bolnici, sto se sve moze lako ispitati.
Drazen Erdemovi6 doduse potvrduje da Pelemis nije prisustvo-
vao pokolju, ali navodi da је kao komandant jedinice upravo оп
dao naredenje za streljanje muslimanskih zarobljenika. Marko
Boski6 је pred sudskim organima и Bostonu tvrdio da ти је па
dan pre masakra Pelemis drzao revolver па potiljku i tako ga pri-
morao da se prikljuci streljackoj jedinici za izvrsenje pokolja 4
4 "Osurnnjiceni za ratne zloCine optuzen и Bostonu", тпе Boston Glob,
27. avgust 2004.

15
Qvo је samo jedna od niza protivrecnosti i nelogicnosti sa-
drzanih и priznanju DraZena Erdemovica, ocigledna cim se uро­
redi sa bilo kojim drugim predstavljanjem istog dogadaja.
Sta se tacno dogodilo 16. јulа 1995. godine па farmi Branje-
vo kraj mesta Pilice? Ко је izdao nalog za streljanje musliman-
skih zarobljenika? Kako је regrutovana jedinica za streljanje?
Kako је izvedeno ovo streljanje? Kolikije broj zr1ava? Ко је sve
ucestvovao и ovom zlocinu kao pocinilac i kakva је individual-
па odgovornost svakog od ucesnika? Kako se odvijao takozvani
komandni lanас? Da bi se bar samo priblizno dali odgovori па
ovo pitanje, moralo bi se па prvom mestu saslusati sto је moguc-
по vise ucesnika, ako nе i svi oni. Na osnovu takvog istraZivanja
i saslusanja Тribunal bi mogao, bar bi to trebalo ocekivati, da
krivicnopravno goni sve ucesnike. Umesto toga, Тribunal se za-
dovoljava samo priznanjem Drazena Erdemovica, cija је vero-
dostojnost i izvan toga, kako сето jos videti, veoma sumnjiva.
Stavise, ovo priznanje podize se и sudu па rang konacno utvr-
dene istine. Staje pri tom ovde utvrdivanje istine i о kakvomje
zapravo sudenju rec?

PRICA DRAZENA ERDEMOVICA

Roden 1971. и selu Donja Dragunja kraj Tuzle, Erdemo-


vic је pohadao srednju strucnu skolu i zavrsio bravarski zanat.
Medutim, svojim se pozivom nikada nije bavio. U decembru
1990. stupa и vojnu sluzbu, obucava se и kasarni "Marsal Тito"
и Beogradu, postaje vojni policajac, vojnu sluzbu odsluZio је и
Jugoslaviji и raspadu, kao vojni policajac и regionu Vukovara.
16
Posle jednogodisnje vojne sluzbe radi jos cetiri meseca kao re-
zervista, а zatim se и martu 1992. vra6a ku6i. Posle toga, pocinje
i и Bosni da vri. Bosanski muslimani, Srbi i Hrvati, naoruzavaju
se i stvaraju posebne oruzane jedinice. U таји dolazi do prvih
sukoba i Jugoslovenska narodna armija (JNA), и to vreme jos
uvekjedina legitimna oruzana snaga и Republici Bosni i Herce-
govini, salje Drazenu Erdemovi6u poziv za mobilizaciju, па koji
se оп medutim nе odaziva. Nije navodno zeleo vise da sluZi ni и
jednoj vojsci, niti da ucestvuje па Ыlо cijoj strani rata, kako је
sam to и vise navrata ponovio pred sudijama и Hagu, па primer,
19. i 20. novembra 1996. godine. U таји 1992. dobija poziv
za mobilizaciju od muslimanske vojske и BiH па koji se ipak
odaziva. Navodno је morao da to ucini, kako је rekao, posto nije
imao nikakav drugi izbor. U jesen 1992. и Tuzli је formirana
jos jedna vojska, vojska bosanskih Hrvata (НУО) i Erdemovi6
odmah prelazi и nјеnе redove. Nude ти sluzbu и vojnoj policiji
za staje ve6 stekao obrazovanje i obuku и redovima JNA. Kako
је sam izjavio, zeleo је da ostane sto dalje, koliko godje mogu6-
по, od ratnih zbivanja. Medutim, kao vojni policajac mogao је
da ostane iza linije fronta i da sluZi па kontrolnim punktovima.
Da vodi rat i da риса и ljude, navodno niti је zeleo, niti zeli,
uveravao је sudske organe и vise navrata. Као vojni policajac
НУО Erdemovi6 је navodno pomogao mnogim Srbima da se
spasu. Ро prirodi је navodno dobar covek, pomogao је srpskim
civilima iz Tuzle i okoline da prebegnu и Republiku Srpsku. Pri-
likom jedne od ovih akcija pruzanja pomo6i, uhva6en је i saslu-
san. Zapretili su ти zatvorskom kaznom. Kratkotrajni zatvor ј е
iskoristio da и novembru 1993. prede sa suprugom Srpkinjom и
Republiku Srpsku. N а pitanje sudije zasto је dezertirao iz bosan-
sko-hrvatske vojske (НУО), Erdemovi6 је па saslusanju и Hagu
9. novembra 1996. objaSnjavao:
17
Erdemovic: "Zbog cega sam nариstiо HVO? Zbog toga sto
sи те иhvаtili kada sam pomagao jednoj grирi srpskih civila и
kojoj sи veCinom ьт йеnе i deca. Vojnici HVO sи те иhvаtili.
рrеtиkli kao da sam иЬiо сео svet. Samo zbog toga sto sam ро­
magao йеnата i deci. zbog toga. " (3.S.S9)
Као Hrvat medu Srbima, navodno, и Republici Srpskoj
nije imao nikakva prava i Zivot ти nije bio bezbedan. Osim
toga, nije vise bilo ni novca za prezivljavanje. U aprilu 1994.
ponudio se bosansko-srpskoj vojsci (VRS). Doduse, оп to nije
zeleo, kako је uvek iznova objasnjavao. Jednostavno nije imao
nikakvog drugog izbora. Uhvatili bi ga па ulici i mogli bi da
ga proglase za hrvatskog spijuna, stoga је zeleo da sebi spase
Zivot, morao је da, kako је navodio, misli па suprugu i dete.
Vojni organi и Bijeljini su ти predloZili da bude pripadnikjed-
ne таlе jedinice koja se sastojala od Hrvata, muslimana i jed-
nog Slovenca, posto bi и njoj mogao najbolje da se oseca. Na
poslednjem nastupu и svojstvu svedoka, 4. таја 2007. godine,
onje rekao:
Erdemovic: "Pre nego sto sam рristирiо, сио sam daje и
Bijeljini formirana jedinica koja se sastojala od Нrvata, тиsli­
таnа i jednog Slovenca, otisao sam и vојnи ирrаvи и Bijeljini
i oni sи se slozili da bi za теnе ьао nајЬоljе da se рridrиziт
ovojjedinici, jer је и nјој ьао i drиgih lјиdi тоје etnicke pri-
padnosti, i tako sam оdlиCiо da se иklјиCiт и оvи јеdiniси . "
(9,S.0933f.)
Potpuno jasno Erdemovic govori о etnickom sastavu svo-
је jedinice i kao svedok optuzbe prilikom svedocenja и procesu
Slobodanu Milosevicu 2003. godine:
Milosevic: ,,1 kakva је ьаа ta nacionalna strиktиrа tog
vaseg odreda, recite mi, posto sam iz ovoga sto ste vi ovde go-
vorili, rаzитео daje taj odred bio тиltinасiоnаlni?
18
Erdemovic: "Da. Na pocetku te jedinice su bili samo Hr-
vati. jedan Musliman. jedan Slovenac koji su ... тi Hrvati su
pomagali Srbima da preau iz Tuzle pod kontrolu Vojske Repu-
blike Srpske. Posle. и oktobru mjesecu se jedinica prosiruje.
onda su tojjedinici pristupili i Srbi koji su dolazili iz svih kra-
jeva Republike Srpske." (8а, S. 25186, 8b,S. 322)'
Jedinica bosansko-srpske vojske и koju је stupio Erdemovi6
ug1avnom se bavi1a diverzantskoizvidackim akcijama и pozadi-
ni neprijate1ja. Оп se prijavio komandantu ove jedinice i ovaj se
о njemu raspitao kod drugih Hrvata koji su ga opisa1i kao dobru
i pouzdanu osobu. Tada ga је komandant prihvatio i odmah ти
dao cin vodnika i postavio za komandira Prve diverzantske gru-
ре. Tako је Drazen Erdemovi6 dospeo и Desetu diverzantsku
jedinicu VRS, cijije zadatak bio izvodenje diverzantskih akcija i
akcija sabotaze. Pod tim komandantom Ы10 је, kaze Erdemovi6,
sve и redu. Medutim, и oktobru 1994. jedinicuje preuzeo potpo-
rucnik Mi10rad Pe1emis, kojije primio znatan broj Srba и redove
jedinice i otvorio vrata naciona1izmu. Tako је Erdemovi6, kao
Hrvat, navodno odmah dosao и sukob sa Pe1emisom i pukov-
nikom Petrom Sa1apurom. Као sef s1uzbe izvidanja i obavesta-
vanja VRS, ovaj је imao komandu nad Desetom diverzantskom
jedinicom. Као komandir grupe, Erdemovi6 nije sproveo jednu
oruzanu akciju, jer Ы и njoj mora10 biti zrtava medu civi1nim
stanovnistvom, sto оп navodno ni па koji nacin nije ze1eo da
rizikuje. Bi10 Ы ubijeno nek01iko bosanskih vojnika, а nuzno Ы
Ы10 i gubitaka и v1astitim redovima. Dak1e, Erdemovi6 је na-
vodno odbio da izvede ovu oruzanu akciju i za to izneo raz10ge
и raportu. Nek01iko dana kasnije dosao је pukovnik Sa1apura,
optuZio Erdemovi6a da ј е 1azov i oduzeo ти cin.

5 Brojke 8а i 8Ь ukazuju па englesku varijantu odnosno па srpskohrvatsku


varijantu sudskog protokola и 11ilosevicevorn procesu. Videti izvore.

19
Erdemovic: Nekoliko dana kasnije stigao је pukovnik Sa-
lapura iz Glavnog staba. Оп је bio najvisi obavestajni oficir и
GeneralStabu. Ет smo. ја i drugi prisutni komandiri. pozvani
па sastanak па kojem se raspravljalo о mоm ponasanju. kao i
о drzanju jos nekih osoba. Prebacivali su mi da lаzещ da nе
smem tako da se роnаsащ da sam dozvolio dajedan zarobljenik
pobegne. da sam spasao zivot jednom zarobljeniku (to је bio 60-
vek koji се danas dati iskaz kao svedok). da se opirem naredbi.
itd. Zbog toga sam i degradiran" (3, S. 182f).
Degradiran и obicnog vojnika, Erdemovi6 је morao da trpi
sva mogu6na sikaniranja od svog pretpostav1jenog. Na dan 10.
ји1а 1995.godine njegova jedinica је dobi1a naredenje da izvede
odredenu akciju. О kakvoj akcijije Ы1а rec i kudaje treba10 ovo
angazovanje da odvede jedinicu, оп kao obican vojnik nije na-
vodno mogao da zna.
Tek kada је stigao па mesto па kojemje treba10 izvesti akci-
ји, doznao је daje rec о zauzimanju Srebrenice. U gradu su sre1i
najvise stotinak civi1a. Pre upada и grad, sef grupe Pe1emis је
izdao naredenje da se nikako ne риса па civi1e i da se zaobi1azi
civi1no stanovnistvo.
Erdemovic: "Da, ьао је nareaenje da nе smemo nista da
preduzimamo protiv civila, da vojnici nе smeju otvarati vatru па
civi le. Tako, koliko sam и to vreme mogao videti, nijedan vojnik
nije рuсао па civile koji su tu ьљ." (3,S.183f.)
Ipak, Pe1emis је nesto kasnije naredio jednom vojniku da
па u1ici prereze grk1jan jednom m1adom mus1imanu samo zbog
toga sto је Ыо uzrasta и kojemje sposoban da nosi oruzje.
Neko1iko dana kasnije Erdemovi6 је ponovo dobio nare-
denje za angazovanje. Rano ujutru 16. ји1а 1995. zapovednik
Branko Gojkovi6 ти је naredio da se prikljuci grupi od jos se-
dam vojnika i da slede vozi10 jednog njemu nepoznatog potpu-
kovnika. Ponovo Erdemovi6 nije imao navodno ројта kuda ga
20
ovo angazovanje vodi i kakva akcija treba da bude izvedena.
Tek kada su stigli па [аnnи kraj sela Pilica zapovednik Gojkovi6
imje stavio do znanja staje bio nalog: strelja6e uhva6ene civile
iz Srebrenice koji 6е stizati autobusima. Erdemovi6 se navodno
zestoko suprotstavljao.
Da li su ludi, navodno је vikao . Niko ga, medutim, nije ро­
drzao. Brano Gojkovi6 је bio komandant i odlucivao је о svemu.
Jedan оЫсаn, prost vojnik, cija је naredenja Erdemovi6 morao
da slusa i sprovodi. Kada је u jednom trenutku navodno odbio
da izvrsi njegovo naredenje, Gojkovi6 је rekao Erdemovi6u da
ostavi pusku i stane u red sa zarobljenicima kako Ы i оп sa nji-
та Ыо streljan.
Erdemovi6 nije imao drugog izbora, kako је sam ispricao,
ve6 је morao da se povinuje naredenju. Tako је od 10.00 sati ији­
tru do 15.00 casova popodne па fanni Branjevo streljano 1.200
civila. Tada se Erdemovi6 navodno jos jednom suprotstavio nа­
logu za streljanje.
Posto је Ыlо zavrseno streljanje 1.200 zarobljenika, nеро­
znati potpukovnikje naredio da se strelja i 500 drugih zaroblje-
nika dovezenih u selo Pilica, а Erdemovi6 је navodno rekao:
"Ne". Nekolicina iz njegove grupe navodno su ga podrzali i
potpukovnik је naredio da druga jedinica izvede streljanje ove
grupe zarobljenika.
Svoje suprotstavljanje morao је, ipak, skupo da plati. Neko-
liko dana kasnije, 22. јиlа 1995,jedan vojnik iz njegove jedinice
рисао је па njega nekoliko puta, navodno ро nalogu Pelemisa i
Salapure.
Ocigledno је da su, prema Erdemovi6evoj prici, zeleli da ga
иЫји, posto su slutili da Ы se оп mogao na6i па sudu i svedociti
protiv njih о streljanju muslimanskih zarobljenika.

21
НAPSENJE IIZRUCENJE

Тre6eg marta 1996. godine po1icija је u gradi6u Весеј, nе­


da1eko od N ovog Sada, uhapsi1a bosanskog Hrvata Dra.zena
Erdemovi6a i bosanskog Srbina Rados1ava Kremenovi6a. Qva
dvojica m1adih 1judi, jedan 25 а drugi 29 godina, bi1i su drzav-
1jani Bosne i Hercegovine, sto је u to vreme nesto mog10 da
znaci. Bi1i su takode pripadnici bosansko-srpske vojske (VRS)
i drzav1jani bosanske Republike Srpske, sto је takode mog10
nesto da znaci. Za Kremenovi6a se tvrdi10 daje bio i drzav1janin
pos1ednje od jugos10venskih drzava, naime, Savezne Republi-
ke Jugos1avije (SRJ). U vreme njihovog hapsenja Erdemovi6
i Kremenovi6 su jos bi1i pripadnici specija1ne jedinice vojske
bosanskih Srba (VRS), Desete diverzantske jedinice. Neko1iko
dana pre njihovog hapsenja obojica su nastoja1a da u Beogradu
uspostave kontakt sa Haskim tribuna10m za zlocine па t1u bivse
Jugos1avije. U tom ci1ju revnosno su te1efonira1i ambasadi SAD,
sto је mora10 pasti u oci organima drzavne bezbednosti (DB).
Erdemovi6 i Kremenovi6 su ze1e1i da se predaju Тribuna1u
kako Ы bi1i sas1usani kao svedoci masovnog иЫјаnја mus1iman-
skih civi1a iz Srebrenice. Qvo masovno ubistvo је, kako su tvr-
di1i, izvrsi1a njihova jednica, а Erdemovi6 је 1icno ucestvovao
u ovom zlocinu. Ze1ja da Zigosu svoje pretpostav1jene Ы1а је,
dak1e, јаса od straha zbog pos1edica za sopstveno tere6enje, bar
tako је predstav1jeno u nekim izvestajima jugos10venskih те­
dija. Neprijate1jstva kojima su obojica Ы1а iz10zena od strane
svojih pretpostav1jenih nave1a su ih da konacno donesu takvu
od1uku. Predvodnik njihove jedinice porucnik Mi10rad Pe1emis
i sef vojne obavestajne sluzbe VRS pukovnik Petar Sa1apura su
se i premajednom i prema drugom navodno veoma 10se drza-
1i. Коnасnо, Erdemovi6 је Ыо cak isteran iz v1astitog stana u

22
bosanskom gradicu Bije1jini. Dvadesetsestog februara 1995. Er-
demovic је prebegao kod svog prijate1ja Kremenovica koji је
imao stan u srpskom gradicu ВеСеји. Тато su obojica done1i
od1uku da se osvete svojim mucite1jima tako sto се pred Тribu­
nа1nот istupiti kao svedoci masovnog stre1janja mus1imanskih
civi1a iz Srebrenice. То је, па primer, zna1a beogradska agencija
AIM vec 13. marta 1996. i о tome izvestava1a. Njenjedini izvor
u tom trenutku mora daje bio prica о slucaju Erdemovic kojaje
objav1jena u francuskom 1istu Le Figaro pod nas10vom "Bosna:
svedocanstvo jednog ratnog zlocinca"-'
Ze1ja da se stave па raspo1aganje Тribuna1u posebno је bi1a
jaka kod Erdemovica pos1e te1efonskog razgovora sa Clanovima
porodice u Bije1jini. U tom razgovoru је saznao da su ga tra.Zi1i,
da p1aniraju da ga иЫји, te da zbog toga mora da ЬеЬ u inostran-
stvu ako ze1i da ostane Ziv. U meduvremenu, supruga i dete su se
skIoni1i kod rodaka u Tuz1i, dok se оп na1azio u vojnoj bo1nici u
Beogradu, па naknadnom 1есеnји zbog teskih rana zadobijenih u
pucnjavi u kafani u Bije1jini. (Ovaj dogadaj Erdemovic је kasni-
је predstavio u Тribuna1u kao smrtonosni napad па njega, kako
nе Ы u Тribuna1u svedocio о masovnom stre1janju.). U meduvre-
теnи, Kremenovic је stupio u kontakt sa dve strane dopisnice
od kojih se jedna zva1a Duda а druga Dada, i оЬе su stanova1e
u 1uksuznom beogradskom hote1u "Interkontinenta1". Kreme-
novic im је izneo problem svog prijate1ja i ostavio im brojeve
te1efona. Ubrzo pos1e toga Duda је pozva1a i saopsti1a da је us-
postavi1a kontakt sa dopisnicom americkog radija Аве koja se
zva1a NataSa. Njoj Erdemovic moze da isprica svoju pricu i оnа
се snimiti се1и stvar па video traci.
Sve је to Erdemovic izneo istraznom sudiji Tomis1avu Voji-
novicu u Novom Sadu. Protoko1 njegovog sas1usanja od 6. marta

6 "Bosnie: la konfession d un crirninel de guerre", Le Figaro, Pariz, 8.


шаrt 1996.

23
1996. predstav1ja veoma znacajan i роuсаn dokument koji pruza
neko1iko zanim1jivih mesta kao dobar primer za Erdemovicevu
sklonost da izmis1ja stvari. Beogradska stampa iz tog vremena
је izvestava1a izmedu osta10g i о tome da su Erdemovic i Kre-
menovic izne1i jednom zapadnom dip10mati ze1ju da se stave
Тribuna1u па raspo1aganje. Preko njega su dos1i do brojeva te-
1efona americke ambasade i poziva1i arnbasadu и vise navrata.
Pri tom su se predstav1ja1i kao vojnici Vojske Republike Srp-
ske koji се otkriti znacajne stvari i stoga ze1e da razgovaraju sa
dip10matskim predstavnikom i novinarima. Njihov sagovornik
па te1efonu је, medutim, reagovao veoma uzdrzano. Navodno
и tom trenutku nije bi10 па raspo1aganju nijednog dip10matskog
predstavnika kome su mog1i da se da1je obrate. 8to se novinara
tice, pred10zeno im је da sarni izaberu jednog sa 1iste stranih
dopisnika и Beogradu. Na 1isti su bi1a imena stranih medija ро
azbucnom redu i tako su Erdemovic i Kremenovic najpre ро­
zva1i dopisnicki biro americkog radijaABC. Medutim, i и ovom
uredu su bi1i uzdrzani. Dama па te1efonu im је saopsti1a da и
tom trenutku nета nijednog reportera па raspo1aganju, a1i da се
njihov slucaj izneti centra1i АВС и Njujorku i da се ih о ishodu
obavestiti. Sada su medutim Erdemovic i Kremenovic postavi1i
jedan us10v: intervju се dati samo ako pos1e toga obojica budu
prebaceni и Hag da Ы tamo da1i iskaz kao svedoci о zlocinima и
Jugos1aviji. Darna је zabe1eZi1a Kremenovicev te1efonski broj, а
dva prijate1ja su и Весејu ceka1a da1ji razvoj dogadaja.
Centra1a АВС и Njujorku је angaZova1a radi intervjua Уа­
nesu Vasic-Jenekovic koja је radi1a za stampani mediji War
Report. Sa sobom је pove1a francuskog prijate1ja Reno Zirara
koji је izvestavao za pariski dnevnik Le Figaro i koji је takode
ze1eo da pise о karakteristicnoj prici dvojice vojnika-otpadni-
ka. Mesto razgovora је Ы10 hote1 "Fantast", romanticno mesto
uda1jeno deset ki10metara od Весеја, koje је и to vreme zvrja10
24
prazno. Hotel је ranije Ыо poznat kao zamak Dunderski i Ыо
је kao porucen za poverljiv razgovor. Vanesa Vasic-Jenekovic
i Reno Zirar su uveravali svoje sagovornike da је Аве и те­
duvremenu obavestio Тribunal о njihovom slucaju. Njihovom
odlasku и Hag nije nista stajalo па putu ukoliko se obojica samo
jave jednoj od zapadnih ambasada i zatraze azil . U meduvre-
теnи је dosla роnос. Da Ы se valjano sproveo i ostatak ovog
рlanа, dogovorili su ponovni susret па istom mestu sutradan и
08.30 sati. Erdemovica i Kremenovica su odvezli autom Reno
Zirara natrag и Весеј, dok su se Vanesa i nјеn francuski kolega
vratili и Beograd. Narednog dana su, medutim, и zamku - hotelu
"Fantast" uzalud cekali па Erdemovica i Kremenovica. Zabrinu-
ti Reno Zirar i njegov tumac krenuli su и Kremenovicev stan и
ulici Radeta Stanisica 50. Stan је Ыо prazan. Srpska policija је
jos и 03.00 sata ujutru Ыlа tu i odvela obojicu. Ocigledno је da
је i srpska policija Ыlа radoznala sta се sve mo6i da јој isprica-
ји. Obavestenje kod policije dvoje novinara nisu mogli da dobi-
ји, tako da је njihov trud ostao bez rezultata. Kako се se stvari
dalje odvijati, da li се Тribunal jos imati mogucnost da saslusa
Drazena - zabrinuto se pitao Rene Zirar и izvestaju od 8. marta
1996. i opominjao Beograd da uzima ozbiljno svoju obavezu da
saraduje sa Тribunalom.
Osim toga, oduzeta је i video kaseta па kojoj је Vanesa
Vasic-Jenekovic snimila priznanje Erdemovica i Kremenovica.
Njihova torba sa nalepnicom "Destination London" sa trake za
prtljag beogradskog aerodroma zavrsila је и birou organa jugo-
slovenske drzavne bezbednosti. Gospoda Vasic-Jenekovic nera-
zumno nije nacinila nikakvu kopiju. Stvari su se dalje odvijale
korak ро korak: 6. marta и Novom Sadu је protiv Erdemovica i
Kremenovica pokrenut krivicnopravni postupak. Erdemovicuje
па teret stavljeno da је pod teskom sumnjom da је и јиlи 1995.
godine и blizini sela Pilica, и Bosni i Hercegovini, kao pripadnik
25
Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske sa jos
sedmoricom drugih pripadnika ove jedinice streljao oko 1.200
gradana muslimanske nacionalnosti, sto prema сlаnи 42. jugo-
slovenskog krivicnog zakonika predstavlja ratni zlocin.
Kremenovic se okrivljuje zato sto је pruZio utociste osobi
za koju је znao da је pod sumnjom da је izvrsila delikt za koji
moze dobiti smrtnu kaznu. Osim toga, Kremenovicu se па teret
stavljalo i to sto је ilegalno drzao oruzje. Naime, njegov stan је
izgleda Ыо pravi таlј arsenal oruzja i eksploziva. Ро pokretanju
krivicnopravnog postupka protiv ove dvojice okrivljenih и No-
vom Sadu, doslo је do groznicave aktivnosti Haskog tribunala i
njegovih politickih patrona. Уес 7. marta predstavnik americ-
kog Stejt dipartmenta Nikolas Berns pozvao је srpsko rukovod-
stvo i zatraZio da preda dvojicu navodnih ratnih zlocinaca Dra-
zena Erdemovica i Radoslava Kremenovica Тribunalu za ratne
zlocine па tlu bivse Jugoslavije.
Osmog marta i glavni tuZilac Тribunala Ricard Goldston
traZi od jugoslovenskih organa da izruce Erdemovica kako Ы
mogao da bude saslusan и raznim krivicnim postupcima. Ovaj
је vojnik, isticao је Goldston, priznao daje, па direktnu zapovest
svojih pretpostavljenih, streljao bezbroj muslimana. Ти upravo
izbija па videlo sta је, и stvari, glavnog tuZioca zanimalo: nе
individualna krivica samog Erdemovica, koji i sam smatra sebe
odgovornim, vec njegovo svojstvo kao svedoka protiv pretpo-
stavljenih ро сјјетје naredenju, prema vlastitom priznanju, nа­
vodno postupao.
Istog dana drzavno tuZilastvo Novog Sada zvanicno pokre-
се istragu protiv DraZena Erdemovica i Radoslava Kremenovica
pod teskom sumnjom da su izvrsili и Bosni ratne zlocine. Na dan
2. marta и Beograd stize drugi glavni tuZilac Haskog tribunala
Graham Вluit, и pratnji zamenika americkog drzavnog sekreta-
ra Dzona Sataka i nekoliko saradnika Тribunala, i pregovara sa
26
Beogradom о uspostav1janju tesnje saradnje. Uz pristanak srp-
skog ministra pravosuda Arande1a Marki6evi6a, Вluit је mogao
da odvojeno razgovara sa dvojicom uhapsenika i ispita ih kao
svedoke. Pos1e toga, izjav1juje da su Erdemovi6 i Kremenovi6
kao vojnici bosansko-srpske vojske s1uZi1i pod genera10m Rat-
kom M1adi6em i da kao takvi mogu dati iskaze kao svedoci pro-
tiv M1adi6a i da su sami izrazi1i spremnost па to. Erdemovi6eva
izjava је od najve6e mogu6ne verodostojnosti, istakao је Вlи­
it. Stoga nе6е prihvatiti nikakve izgovore Beograda da izbegne
predaju ove dvoj ice Тribuna1u u Hagu. Satak i Вluit su da1j е
izrazi1i uverenje da је srpski predsednik Mi10sevi6 spreman па
Ьо1ји saradnju sa Тribuna10m о zlocinima u Jugos1aviji. Тridese­
tog marta su Erdemovi6 i Kremenovi6 od1ete1i jugos10venskim
avionom u Hag i predati Тribuna1u, sto је odgovara10 njihovoj
v1astitoj ze1ji. Na dan 22. таја Kremenovi6 је, medutim, oslo-
boden i vra6en u Beograd. Njegovo prisustvo kao svedoka nije
vise, rekao је glavni tuZi1ac Go1dston, potrebno.
Karakteristicno је, medutim, ko1iko su snazno poverenje
organi optuzbe Тribuna1a ima1i u svedoka koji је najve60m то­
gu6nom brzinom prebacen u Hag i jos vise ko1iko organi optuz-
Ье nisu ima1i vo1je, niti ze1je, s druge strane, da kasnije dovedu
ni jednog jedinog Erdemovi6evog saucesnika u Hag. Ako se
procitaju saopstenja organa optuzbe i izvestaji pojedinih medija
iz tog vremena, pada jasno u oci da u sredistu interesovanja nisu
(navodna) de1a Erdemovi6a i Kremenovi6a, njihovo uces6e u
tako jezivom zlocinu, niti da im se za takva (nе )de1a izreknu za-
sluzene kazne, ve6 pre svega njihova upotreba u svojstvu svedo-
ka protiv predsednika bosanskih Srba Karadzi6a i zapovednika
Vojske Republike Srpske M1adi6a. Tako, па primer, u izvestaju
agencije Rojters od 4. marta 1996. moze da se procita:
"Radoslav Kremenovic i Drazen Erdemovic su, prema nji-
hovim vlastitim reCima, priznali da su ubijali muslimane и 'za-
27
sticenoj zoni' OUN Srebrenica и istocnoj Bosni, gde se smatra
da је nestalo do 8, 000 ljudi posto su Srbi preuzeli grad, Oni su и
ovom trenutku uhapseni и Srbiji i smatra se da su obojica kljucni
svedoci za ovo uЫјаnје, Tribunal и Нagu је optuiio bosansko-
srpskog predsednika Radovana Karadiica i vojnog vrhovnog
zapovednika generala Ratka Mladica zbog uloge и dоgшЈајimа
и Srebrenici i drugim navodnim zloCinima, "
Prema misljenju srpske strane, Drazen Erdemovi6 i Ra-
doslav Kremenovi6 nisu izruceni Тribunalu ve6 su па osnovu
dogovora sa jugoslovenskim Ministarstvom inostranih poslova
samo "ustupljeni" radi saslusanja. То је izjavio и razgovoru и
Тribunalu 28. таја 1996. jugoslovenski diplomatski predstavnik
и Hagu Dorde Lopici6. Erdemovi6 i Kremenovi6 su samo ustu-
pljeni па rok od 60 dana, jer је protiv obojice и sudu и Novom
Sadu ve6 bio pokrenut postupak. Izrucenje Erdemovi6a Тribuna­
Ји је traZeno od jugoslovenskog Ministarstva pravosuda koje је
za to nadlezna instanca, istakao је Dorde Lopici6. (Kremenovi6
је uostalom i osloboden и ovom roku ve6 22. таја iste godine.)
Dalje Lopici6 ukazuje па to da Erdemovi6 uopste i nije drzav-
ljanin SRJ i da stoga nema nikakve prepreke njegovom izruce-
nju ukoliko se ono zatraZi redovnim putem. Тribunal nije uopste
ulazio и ovakve prigovore. 1 da је postojao nekakav sporazum,
оп vise ne bi vazio, izjavio је sa arogancijom koja razoruzava
predstavnik Тribunala Kristijan Sartije 7
Protiv Erdemovi6a је ve6 29. таја 1996. podignuta optuz-
nica i sudenje se odvijalo и isto vreme sa krivicnim postupkom
pokrenutim и N ovom Sadu. N а dan 11. juna jugoslovensko pra-
vosude је predalo Тribunalu sve rezultate svoje istrage и slucaju
Erdemovi6. Tako је novosadski sud stavio svoju optuznicu ad
acta. Na taj nacin, sve postaje ponovo и redu, а za uces6e и ubi-
7 Blize о tome и nedeljniku Н/Н od 8. marta 1996. и tekstu pod naslovom
"Ekstradicija".

28
stvu 1.200 1judi Drazen Erdemovi6 nije и krajnjoj 1iniji morao
da odsedi ni tri i ро godine zatvora, па ko1iko је bio osuden.

STVAR "GRIZE SAVESТI"

Erdemovi6 је и vise navrata navodio da se Тribuna1u sta-


vio па raspo1aganje kako bi rasteretio svoju savest. Tako је и
iskazu и svojstvu svedoka protiv KaradZi6a i M1adi6a 5. ји1а
1996. rekao:
Sudija Dzоrdл: "Моје poslednje риаnје zasto ste zeleli
da kao svedok date iskaz? Која su vas osecanja па to navela
i sta osecate sada posto ste па raspolaganju Мeaunarodnom
tribunalu? "
Erdemovic: "Zeleo sam da svoje savesti radi dam iskaz и
svojstvu svedoka, zbog svih stvari koje su se dogodile, jer ја to
nisam zeleo da se dogodi." (2,S .854f.)
То zvuci verodostojno. Mogu6e је da se neko naknadno
oseti odgovornim, posebno neko ko је stre1jao nenaoruzane 1ји­
de, te zbog toga kasnije ima pos1a sa svojom saves6u. U svakom
slucaju, mog1o se saznati da је Erdemovi6, iz bi10 kojih raz1oga,
dospeo и situaciju и kojoj ти se bukva1no radi10 о glavi, о ь­
votu i smrti. Zbog toga је, kako је sam tvrdio, imao sve raz10ge
za strahovanje da ти se radi о glavi i da us1ed toga mora da
potraZi bezbedno mesto za sebe i za svoju porodicu. Pri1ikom
svade и jednoj kafani, izvesni Stanko Savanovi6, koji је pripa-
dao istoj specija1noj jedinici i ucestvovao и istom masovnom
ubistvu, izvadio је revo1ver i vise puta рисао и Erdemovi6a ijos
dvojicu drugih pripadnika ove jedinice. Pritom se radi10 о njego-
vom prijate1ju Kremenovi6u ijos jednom prijate1ju, ciji identitet
29
Erdemovic nije javno izneo. Dok su ova dvojica prosla sa lakim
ranama, Erdemovic је Ыо pogoden u grudi i stomak i nasao se
u Zivotnoj opasnosti. Samo је cudo sto је posle nekoliko tes-
kih operacija u vojnoj bolnici u Beogradu uopste preziveo. То
sto је mogao da bude operisan u Beogradu, imao је da zahvali
Kremenovicu koji gaje ovamo i doveo (4, S. 232.f.). Kako smo
mogli da saznamo, Kremenovic је Ыо porucnik i zamenik ko-
mandira jedinice Pelemisa. Erdemovic је ubeden da је pucnjava
inscenirana ро nalogu upravo sefa njegove jedinice kako Ы ga
se ovaj oslobodio. Na to poglavlje njegove price jos сето se
vratiti. Posle pomenute pucnjave i drugim njegovim drugarima
iz jedinice preceno је smrcu. Pored grize savesti, оп se navodno
nasao i u egzistencijalnoj nevolji koja ga је , pored rasterecenja
savesti, takode naterala u Hag, daleko od Milorada Pelemisa i
Petra Salapure. Као svedok optuzbe u Тribunalu u Hagu оп је
Ыо nedostizan svojim muciteljima.
МоЫа ipak postoji i drugi razlog da se kao svedok ponudi
Тribunalu? Svakako da taj tazlog postoji. Organi optuzbe Тribuna­
lа izvesnim svedocima pruzaju zastitu koja predvida da svedok i
njegova porodica mogu dobiti nov identitet i nov, socijalno osigu-
ran nacin Zivota, u nekoj drugoj zemlji. МоЫа је kod nekih sve-
doka optuZbe pred Тribunalom ovaj program zastite Ыо vazniji
od same griZe savesti. Erdemovic је izgleda Ыо о tome obavesten
nајЬоlје sto је mogucno. Kako se iz teksta Renoa Zirara u listu Le
Figaro moze zakljuciti, оnје cak znao о sasvim posebnoj moguc-
nosti koju ovaj program zaStite pruza izvesnim "zasticenim" sve-
docima: naime, da se nista iz njihovih iskaza nе moze upotrebiti
protiv njih samih. Naime, оп kao pocinilac zlocina moze svojim
iskazima da tereti druge, а da takvim iskazima nе opterecuje sebe
samog u pravnokrivicnom smislu te reci. Drukcije receno, ako је
neko spreman da saopsti iskaz о teskom ratnom zlocinu u kojem је
i sam ucestvovao, posto је svoj iskaz dao kao ,,zaSticeni svedok",
30
moze biti osloboden krivice i odgovomosti, dobiti novi identitet i,
zahvaljuju6i tome, Ziveti slobodno и Ыlо kom kraju sveta. Stvar
sa grizom savesti ostaje, dakle, licna stvar, koja moze, naZalost,
doneti па osnovu programa о zaiititi svedoka, zaiititu Tribunala,
ali to је sve sasvim druga tema.

U HAG RADI RASTERECENJA SAVESТI

"Daleko od indiskretnih U8iju zeleo је da 01ak8a svoju sa-


vest" ("Loin des oreilles indiscretes, il veut soulager sa conscien-
се") - tako је pisao Reno Zirar о svom sagovorniku Erdemovicu и
listu Le Figaro od 13. marta 1996. Rec је, dakle, о savesti kojaje
navodno mucila Drazena Erdemovica, о сети inace? Prica koju
је Drazen Erdemovic ispricao а Reno Zirar preneo и svom listu,
predstavlja znacajan dokument za njegov slucaj. Оnа se па prvi
pogled poklapa sadrzinski sa Erdemovicevim priznanjem pred
Тribunalom prema kojemje па farmi Pilica иЫјеnо 1.200 musli-
manskih civila iz Srebrenice. Davo se, medutim, skriva и detalju i
о tome се ovde ј08 biti reci. Reno Zirar saop8tava, osim toga, nе-
8to 8to је samo оп i niko drugi saznao od Erdemovica.U intervjuu
zaLe Figaro Erdemovic је ll. јиlа 1995. rekao daje ucestvovao
и streljanju deset zatvorenika и mestu Nova Kasaba i tada takode
pod komandom izvesnog Brana Gojkovica, kako se kasnije ispo-
stavilo, onog istog Brana Gojkovica koga srecemo kao saucesni-
ka и masovnom streljanju па farmi Branjevo 16. јиlа 1995:
"Daleko od indiskretnih usiju zeleo је da olaksa svoju sa-
vest. Drazen prica о masakru koji је usledio posle osvajanja
Srebrenice 11. jula 1995. i koji se odigrao и parku hotela: "Nas
predvodnik Bruno Gojkovic naredio пат је da streljamo deset
31
muslimana poreaanih ispred nas i mi smo ih poubijali рuсајuа
па nјљ sa daljine od deset metara iza njih. Drugari Bruna Goj-
kovica koji su ЬШ sa njim kraj stadiona Nova Kasaba izvrsili
su nareaenje. svi do jednog. Ја sam рuсао takoae па са}. Iтао
sam kalasnjikov i njime sam рuсао па pojedinacan cilj. Za nе­
koliko sekundi svi su ЬШ mrtvi. " 8
О ovom ubistvu nema reci ni и optuznici, niti и Ы10 kojem
od desetak Erdemovicevih iskaza. Ni istraZioci ga ni8ta nisu рј­
ta1i и vi8e razgovora koje је Erdemovic јтао sa istraznim orga-
nima optuzbe . U svakom slucaju, Erdemovic је ucestvovao и
zauzimanju Srebrenice 11. ји1а 1995. i тоЫа stoga nije Ыо и
Novoj Kasabi. Verovatno је rec о narativnom dodatku za fran-
cuskog novinara. Erdemovic је pricao ono 8to је оп rado ze1eo
da сије i 8to је njegov 1ist spremno objav1jivao i slao и svet. Ро­
stoji i jedno ranije svedocanstvo о tome da је Erdemovic sk10n
da izmi81ja stvari i da se s tim mora10 racunati. Pada takode и
осј figura Brana Gojkovica koju Erdemovic opisuje i oznacava
kao "na8 predvodnik" (и 1istu Le Figaro "notre chef'), jer se
јте Gojkovic ovde prvi put pojav1juje i takore6i Ьаса senku па
ce10kupna zbivanja.
Ono 8to inace nigde, ni и kakvoj [оrшј, ne moze da se pro-
cita, jeste: DraZen Erdemovic је ocig1edno sa organima optuZbe
Тribuna1a vec Ыо zak1jucio ugovor prema kome protiv njega nece
biti podignuta nikakva optuznica i da се тоСј da sa porodicom ne-
smetano, pod drugim identitetom, Zivi и nekoj zapadnoj zem1ji:
"Drazen је postigao dogovor sa jednim istraziocem Tri-
bunala da је, kao protivuslugu za iskaz, mogao da se sa svo-
јот porodicom nastani и nekoj zapadnoj zemlji. Na taj nааnје
obezbedio da тойе da se и Tri bunalu pojavljuje kao svedok, а nе
kao okrivljeni, i da izbegne svaku kaznu. "(Jbid)
8 "Bosnie: La conssesion d un crimrnel de guепе", Le Figaro, 8. rnart
1996, str.1, 4, 26.

32
Ovaj podatakje ocigledno i za autora Ыо izuzetno znacajan.
Уе6 и rezimeu svog izve8taja pod naslovom "Bosna: ispovest
jednog ratnog zlocinca" Reno Zirar ukazuje па ovaj dogovor i
prenosi izricito kao Erdemovi6evo tvrdenje:
.. Ovajpo аnu stariji vojnik koji iznosi ove Cinjenice prego-
varao је sa Tribunalom иНagu i и zamenu za obecani imunitet i
mogucnost da se nastani sa porodicom и nekoj evropskoj zemlji.
spreman је da kaze sve. " (Jbid)
1, tu пета nikakvog nesporazuma, ka.ze se dalje и tekstu ро
tre6i put:
"Specijalni izvrSilac naloga је и pregovorima dobio pri-
znanje vojnika koji је ucestvovao и masakru 1.200 muslimana
posle pada Srebrenice. И zamenu za obecani imunitet, spreman
је da doae и Hag i da svoj iskaz. " (Jbid)
Drugim recima, Drazen Erdemovi6 је Ыо siguran da kao
svedok optuZbe moze dati iskaz koji optere6uje i njega samog
kao saucesnika, а da time nе mora da se рlа8ј Ыlо kakve ka-
zne, Ыlо kakvih krivicnopravnih posledica. Ко ти је dao takvo
оЬе6anје, naravno, тј nе znamo, аlј оп ga је morao dobiti, jer
kako Ы јnасе Reno Zirar mogao do6i do takve tvrdnje i takvog
zakljucka. Oslobadanje od kazne kao nagrada za Ьасаnје krivi-
се па drugoga - па to se Erdemovi6 posebno mogao osmeliti i
usuditi da krene па putovanje и Hag navodno "radi rastere6enja
svoje savesti". То 8to је pred sudije izveden kao optuzeni, mora
da је Ыlо gorko razocaranje za njega. Da lј је тоЫа zeleo о
tome ne8to da ka.ze kada ти је, sada kao optuzenom, sudija 31.
таја 1996. prvi put dao rec? Steta 8to su ga odmah prekinuli.
Na pitanje sudije Dzorde da lј тије poznato da moze da se pred
sudom javno brani i da lј razume о сети је rec, optuzeni Erde-
movi6 је dao slede6u izjavu:
"Vasa visosti, dozvolite mi, molim vas, da objasnim. Pre
nego sto је ova optuznica protiv mеnе podignuta ... "
33
Steta 8tO su ga odmah prekinuli:
Sudija Dzоrdл: "Izvinite, gospodine Erdemovicu, kao i svi
и ovom Tribunalu, i ја se drzi т и ovom trenutku pravila koja su
nasa statusna pravila, pravila Мetlunarodnog tribunala, То је
nааn ponasanja koji se primenjuje па sve optuzene, "(1,S, 19[,)
Moze se razumeti razocaranje zbog izjalovljenog ocekiva-
nја Drazena Erdemovi6a, Organi optuzbe и Тribunalu poznaju
svakako praksu koja znaci obezbedenje da se njihovi svedoci
oslobode krivicne odgovornosti ako mogu da pruze ozbiljan do-
prinos istini и smislu optuzbe 9
Publika nе moze uop8te da vidi ove anonimne svedoke
kada daju iskaze па "zatvorenim sednicama", Kad daju iskaze
па "poluzatvorenim ili delimicno zatvorenim sednicama", uте­
sto lica svedoka, па ekranu se vide 8areni kvadrati, а umesto
glasa odjekuje nerazumljivo elektronsko krcanje, Drazen Erde-
movi6 bi svakako mogao biti jedan od ovih svedoka bez imena
da nije imao peh da ga jugoslovenska policija uhvati i saslu8a
jugoslovenski sud pre nego 8tO se predao Hagu radi, kako kaze,
,,rastere6enja savesti", Posle buke oko njegovog hap8enja i nје­
govog priznanja и Novom Sadu, morao је da se pojavi па sude-
nјu и Hagu,
Pokajanje DraZena Erdemovi6a, koji је navodno pod smrt-
nот pretnjom bio prisiljen da strelja muslimanske civile, i zelja

9 Navodirno dva prirnera za to iz sudskog procesa Milosevicu: 9. јап­


uaга 2003, zasticeni svedok К-2 izjavio је da је 15, januara 2000, godine
ucestvovao и ubistvu Zeljka Raznjatovica-Arkana, vode ozloglasene para-
militarne grupe, Kada је beogradsko pravosude hte10 da па osnovu ovakvog
iskaza sas1usa zasticenog svedoka К -2, dobilo ј е odgov ог da ј е К -2 doziv otno
zasticeni svedok Tribunala koji zbog toga пе rnoze i пе srne biti sasltiSan ni
od jednog oгgana v1asti, А 20, februara 2003, godine Dragan Vasiljkovic је
kao svedok optuzbe izjavio da oгgani optuzbe Tribuna1a "е1е da ga oslobode
krivicnog postupka za poCinjene ratne i druge zloCine ukoliko bi bio sprernan
da iznese iskaze protiv Milosevica.

34
da se, kao svedok, oslobodi grize savesti, nesumnjivo su delova-
li podsticajno па izvesne literarne poslenike. Tako se, па primer,
njegovom pri100m inspirisala Slavenka Drakulic и dirljivom ese-
ји pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Drazena Erdemovica"lO.
Da li bi Erdemovic zeleo da se pokajni1Okim priznanjem
zlo1Oina oslobodi svoje grize savesti, da nije bilo оЬесаnја Тribu­
nаlа da се ти obezbediti novi identitet? То mi nе znamo. Оnо
8to znamo jeste da је Erdemovic zaista mislio da се pro6i bez
kazne i da се sa porodicom i novim identitetom mo6i da Zivi nо­
vim Zivotom ukoliko se stavi Тribunalu kao svedok optuzbe па
raspolaganje i "iz prve ruke", naime, da kao jedan od po1Oinilaca
pokolja iznese dokaze о odgovornosti komande Vojske Republi-
ke Srpske koja је navodno naredila streljanje 1.200 ljudi. Као
krunski svedok za ovaj "genocid" nad bosanskim muslimanima,
оп bi ipak p08teno odsluzio kaznu, da је stvarno mislio da se
oslobodi grize savesti.

OPTUZBA

"Моје ime је DraZen Erdemovic. Roden sam и Tuzli 1971.


Ро nacionalnosti sam Hrvat. Pre nego 8to sam d08ao и Hag, Ыо
sam stanovnik Republike Srpske" (1.S.18). Vidimo mladog 100-
veka и 8arenoj kariranoj k08ulji, koji bojaZljivo gleda oko sebe
i nastoji da sedi mirno. Тridesetprvi тај је 1996. godine, dan
10 Slavenka Drakulic: Niko nije то spreman da zbog ratnih zlocina па
Balkanu sedne па оршlеniсku klupu, Вес, 2004. Zasto se gospoda Drakulic
potrudila da za naslov ovog eseja poigra naslovorn cuvenog rornana Alek-
sandra Soljzenicina: "Jedan dan и zivotu Ivana Denisovica", пе proizilazi
saSVШl Jasno lZ sarnog eseJa"

35
prvog saslusanja Drazena Erdemovi6a и posebnoj vrsti postupka
koji, и stvari, zna10i davanje izjave sudu о krivici ("guilty-plea-
pretpretresni postupak") zbog ratnih zlo1Oina i zlo1Oina protiv 100-
ve1Onosti. Mora da је za Erdemovi6a bilo gorko razo1Oaranje kada
је morao da stupi и sudsku dvoranu kao optuzeni, а nе samo kao
zasti6eni svedok optuzbe. S druge strane, оп је prosao daleko
jeftinije nego sto bi prosao daje odgovarao pred sudom и Jugo-
slaviji, и to nе moze biti nikakve sumnje. Sta se sve dogadalo и
njegovim razgovorima sa islednicima i tuZiocima и meduvre-
теnи, sta је dogovoreno i sta ти је оЬе6аnо, naravno, mi nе
znamo. Da li је, и stvari, postojao dogovor о kojem је izvesta-
vao Reno Zirar i da li је оп i dalje vaZio ili vise nе vaZi, takode
nije moglo biti poznato. МоЫа su, ipak, и slU10aju Erdemovi6a,
njegovo hapsenje od jugoslovenske policije, kao i krivi10ni ро­
stupak koji је protiv njega и Novom Sadu pokrenut, sve poni-
stili. U svakom slU1Oaju, о njegovom prebacivanju и Hag Ыlо је
izvestaja и medijima, sto је moglo da zna10i da se Erdemovi6 vise
nije mogao upotrebiti kao ОЫ1Оаn anonimni "zasti6eni svedok"
sa imunitetom koji ga oslobada krivi1Onog gonjenja. 1, upravo
sada se izvodi posebna vrsta postupka - guilty-plea-postupak
(postupak и kojem se saslusava izjava optuzenog о krivici).
"Guilty-plea" је, и stvari, postupak koji poti1Oe iz anglosak-
sonskog pravnog sistema ("соттоn law"), postupak и kojem
su se tuzilac i optuzeni dogovorili о priznanju krivice па osnovu
kojeg tuZilac podnosi to sudijarna и formi optuZbe. Na osno-
vu tog priznanja sudije kasnije odmeravaju i odreduju kaznu.
U kontinentalnom pravu ј е ova metoda sporna. Re10 ј е, dakle,
о skra6enom krivi1Onom postupku и kojem otpada иОЫ1Оајеnо
iznosenje dokaza. U stvari, nета ni stvarnog unakrsnog ispi-
tivanja и kojem Ы priznanje Ыlо preispitano i podvrgnuto nizu
pitanja о pozadini stvari. Prednosti i negativne strane ovakvog
postupka i njegova primena и medunarodnom krivi1Onom pravu
36
su bili predmet zestokih rasprava и strucnoj literaturi, upravo па
osnovu iznenadujuce blage presude и slucaju Erdemovic. Као
laik, trebalo bi, kolikogod је mogucno, da ostanem izvan ove ra-
sprave, alije i samom laikujasno da и tradicionalnomkrivicnom
postupku sa iznosenjem dokaza i unakrsnim ispitivanjem, Erde-
movic svakako nе bi па osnovu svog priznanja mogao da prode
kako је prosao. Do takvog ubedenja dolazi se cak i posle prvog
citanja njegove price и raznim verzijama. Erdemovic је iznosio
svoju pricu и nekoliko navrata: za novinare Vanesu Vasic-Jene-
kovic i Reno Zirara, pred organima jugoslovenske policije i pra-
vosuda, pred istraZiocima i tuziocima Тribunala, и svom guilty-
рlеа postupku i kao svedok optuzbe и cetiri sudska procesa: 5.
таја 1996. protiv Radovana KaradZica i generala Ratka Mladi-
са, 22. таја 2000. protiv bosansko-srpskog generala Radoslava
Krstica, koji је osuden па 46 godina za genocid и Srebrenici, 25.
avgusta 2003. protiv bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana
Milosevica i 7. i 8. таја 2007. protiv Vujadina Popovica i sedarn
drugih visokih oficira bosansko-srpske vojske. Ima, dakle, do-
voljno materijala da se preispita verodostojnost Erdemoviceve
price i istrazi svrsishodnost pojedinih njenih sastavnih delova.
Pri prvom saslusanju о krivici optuzenog 31. таја 1996.
tuzilac Erik Estberg је procitao optuznicu. Оnа sadrZi, najkrace
mogucno izneto, (zlo )delo koje је Erdemovic priznao:
"Na dan 16. ili oko 16. jula 1995. Drazenu Erdemovicu i
drugim clanovima njegove jedinice saopsteno је da се и toku
dana stiCi па kolektivno poljoprivredno dobro и Pilici autobusi-
та muskarci bosansko-muslimanski civili iz Srebrenice koji su se
predali bosansko-srpskim vojnim ili policijskim vlastima. Svaki
autobus је Ыо рun bosansko-muslimanskih muskaraca starosti
od 17. do 60. godina. 1z svakog prispelog autobusa izvoaeni
su bosansko-muslimanski muskarci и grupama od ро deset, uz
pratnju pripadnika Desete diverzantske jedinice, па teren i spred
37
zgrade nafarmi i tu poreaani и nizu letlima okrenutim Drazenu
Erdemovicu i pripadnicima njegovejedinice. Sesnaestogjula ili
oko 16. jula 1995. рuсао је i uьиао Drazen Erdemovic nеnао­
ruzane bosansko-muslimanske muskarce i ucestvovao sa drugim
pripadnicima svoje jedinice i vojnicima jedne druge brigade и
streljanju i uьиаnјu nenaoruzanih muskih bosanskih muslimana
па kolektivnoj farmi РШса. Prilikom ovog nasumicnog strelja-
nја uЫјеnо је па stotine muskih bosansko-muslimanskih civila. "
(1,S.22)
Kakva uzdrzanost tamo gde se ocekuje konkretan broj zr-
tava. Kakvi su to "drugi clanovi i pripadnici", kada је rec о sed-
morici ucesnika, cija su imena navedena, kakva nesigurnost и
datumu izvrsenja zlocina, ne 16. ve6 oko 16. јulа? А ipak su
obavesteni da su autobusi dolazili. Od koga su obavesteni? 1
kakvi su to civili mogli biti koji su se predali ("surrenderd")?
"Predati se" mogu samo iskljucivo vojnici? Ono sto и optuznici
posebno pada и ocijeste veoma oprezna procena broja zrtava. U
pricama koje је Erdemovi6 do tada iznosio, najpre jos и intervju
ТУ stanici Аве i listuLa Figaro, а zatim i pred jugoslovenskom
policijom i sudom, rec је о 1.000 do 1.200 sterljanih bosanskih
muslimana. Islednici optuzbe su и vise navrata saslusavali Er-
demovi6a, sam tuZilac је sa njim pregovarao о priznanju krivice
i Erdemovi6 је uvek iznova pritom iznosio uprav ovaj broj. 1 и
kasnijim saslusanjima и svojstvu svedoka optuzbe Erdemovi6 је
uvek govorio о broju izmedu 1.000 i 1.200 zrtava. Staje razlog
za ovakvu opreznost tuzioca? Zbog cega ovaj broj nije unet и
optuznicu? Nije li тоЫа tuziocima izgledao previsok? Jedino
znamo da tuZioci, и stvari, nisu ni sami znali, jer tuZilac Estberg
и razjaSnjenju i sam priznaje:
Estberg: "Kako smo culi и optuznici, pri ovom streljanju
nafarmi uьиеnо је па stotine muslimanskih muskaraca. Drazen
Erdemovic је Ыо jedan od clanova ove jedinice koja је imala
38
zadatak ја strelja ove ljиdе i оп је zapravo izvrsio nalog koji
ти је dat i исеstvоvао и strеljаnји ovih lјиdi, ciji tacan broj
nетато, ali govorimo о stotinama тиsliтаnskih тиskаrаса, "
(1,S,27)
Dakle, ne zna se. Otkuda Ы se znalo ako niko ne zeli da sa-
slusa one koji Ы mogli znati. Zbog toga sto је tesko poverovati и
broj koji је naveo optuzeni, govori se о "stotinama" zrtava. Sto-
tinama7 N egde izmedu 1ОО i 9007 Ра ipak, ova nesigurnost ne6e
smetati sudijama nekoliko meseci kasnije da и presudi iznesu
broj 1.200 - sto је veoma karakteristicno i sto treba imati па ити
- bez ijednog dokaza osim tvrdenja optuzenog.
Dalji problem је navedeni datum masovnog streljanja па
farmi Branjevo. U svim izjavama i iskazima pre predaje Тribu­
nalu и Hagu - и intervju ТУ Аве i listu La Figaro, prilikom
saslusanja и Srbiji 3. i 6. marta 1996, kao i prilikom saslusanja
Radoslava Kremenovi6a 3. marta 1996 - kao datum streljanja
uvek iznova se navodi 20. juli 1996. U optuznici se, medutim,
prvi put kaze da је streljanje Ыlо 16. јиlа 1996. Da li se do tada
Erdemovi6 zabrojao i pogresio datum7 1 sam Kremenovi67 Ка­
kvo objasnjenje postoji za ovo iznenadno pomeranje za cetiri
dana7 Qvo pitanje и sudskoj dvorani uopste nije postavljano.
Tek и Milosevi6evom procesu, kada је 25. avgusta 2003. optu-
zeni Slobodan Milosevi6 dobio mogu6nost za vremenski veoma
ograniceno unakrsno ispitivanje svedoka optuzbe Erdemovi6a,
postavljeno ти је pitanje kako је doslo do toga da оп и Hagu
odbaci datum 20. juli 1996. i iznese 16. juli kao datum masov-
nog streljanja. Erdemovi6 је odgovorio da је svesno novinarki
Аве Vanesi Vasi6-Janekovi6 naveo 20. juli, iako је to pogresan
datum, jer navodno nije imao и nju poverenja. Kasnije је па sa-
slusanju и srpskoj policiji i sudu ipak iznova iznosio ovaj lazan
datum. Medutim, znao је da је policija imala video snimak sa
njegovim intervjuom i da је navodno zbog toga zeleo da izbegne
39
protivrecnosti, bar tako је govorio. А zaiito је i Kremenovi6 pri
svom saslusanju takode izneo ovaj pogresan datum? Navodno
iz istog razloga. Naime, Erdemovi6 ти је savetovao da nave-
de ovaj lazan datum. Уеота uverljivo objaiinjenje, zaista! (8,
S.25234f.)
Znacajna konstanta и svim varijantama price Drazena Erde-
movi6aje, nasuprot tome, broj od ро deset zrtava koje su dovo-
dene i streljane па farmi.

POVUCENO PRIZNANJE КRIVICE

Od optuzenoga se sada ocekivalo da pred sudijama potvrdi


pricu i prizna krivicu па osnovu cega bi sudije ve6ale i donele
pravednu presudu. Naravno, postojala је mogu6nost da zele da
saznaju nesto vise о samoj licnosti optuzenog, о pozadini i о
terenu па kojem је delo pocinjeno i kakav је njegov stav prema
tom zlodelu. Izneto cinjenicno stanje, medutim, nije ni па koji
nacin preispitivano, niti је uopste doslo do razmatranja i preis-
pitivanja dokaza. Nije Ыlо cak ni и formi unakrsnog ispitivanja.
Sudije su pretpostavljale da su organi optuzbe morali obaviti sa-
vesno svoj deo posla, jer su isto kao i sudije obavezni, kao sto је
poznato, da savesno i tacno istrazuju istinu.
Na osnovu takvog cinjenicnog stanja, organi optuzbe su
protiv Erdemovi6a podigli dve alternativne tacke optuzbe: "zlo-
cin protiv covecnosti" (и ovu tacku optuznice ukljuceno је i
ubistvo) i "krsenje zakona i оЫсаја ratovanja". Erdemovi6 је
morao da sada odluci i opredeli se da li se izjasnjava za krivicu
za prvu ili za drugu tacku optuznice. Ukoliko Ы to ucinio, tuZi-
40
lас bi povukao drugu tacku. Ukoliko bi se, suprotno tome, optu-
zeni izjasnio da ,,nije kriv", protiv njega bi morao da se pokrene
sasvim nov krivicni postupak. Sudije zele da budu sigurne da
је optuzeni tacno razumeo guilty-plea postupak. Stoga ponovo
Erdemovicu razjasnjavaju sve specificnosti ovakve procedure i
upozoravaju ga па posledice, zavisno od toga kako се se opre-
deliti i za sta се se odluciti. Erdemovic se opredeljuje i priznaje
krivicu za "zlocin protiv covecnosti". О tome se uostalom vec
dogovorio sa svojim advokatom Jovanom Babicem. Tada tuZi-
lас Estberg jos jednom kratko iznosi cinjenicno stanje i otkriva
pri tom prvi put da su vojnici па farmi delovali ро "naredenju"
i da su tek па samoj farmi dobili "nalog", nalog da nasumice
streljaju ljude koji su dovezeni autobusima. ("ТЬе soliders or-
dered to this [аrш were given the task to summarily execute
those civilian теn who were brought оп the buses "). Tada se
dogodilo nesto neocekivano: па pitanje da li ima jos nesto da
doda, optuzeni је izjavio:
Erdemovic: "Vasa visosti, morao sam to da uCinim. Da
sam se suprotstavio, bio ьљ ubijen zajedno sa drugim zrtvama.
Kada sam se opirao, rekli su mi: "Ako ti ih је йао, stani и red
zajedno sa njima i mi сет о te streljati. Meni samog sebe nije
bilo йао, ali ьао mi је йао тоје porodice, тоје supruge i mog
sina, koji је tada imao samo devet meseci, i nisam mogao da se
suprotstavim,jer bi те uьш. Тоје sve sto sam zeleo da dodam."
(1,S.32)
Drugim recima, Erdemovic, koji је upravo priznao da је
kriv i izjasnio se za krivicu za zlocin protiv covecnosti, sada se
iznenada izjasnjava da nije kriv! Neko ga је prinudio da ucini
sto је ucinio, а оп sam to navodno nije zeleo da ucini. Morao је
to da ucini jer bi inace i sam bio streljan, а оп је ipak morao da
misli па suprugu i dete. (Medutim, nije ти ni па pamet padalo
da misli па zene i decu streljanih!) Na taj nacinje stvorio veliki
41
dannar и postupku i zbunio same sudije, koje su prvi put ispro-
bavale guilty-plea postupak i bile jos neiskusne па ovom terenu.
Predsedavaju6i sudija Кlod Dzorda upitao је zabrinuto optuze-
nog da li zna sta cini i da li ти је jasno da се to sto је rekao imati
drukcije posledice za njega и zavisnosti od toga da li se izjasnja-
va daje "kriv" ili "nije kriv". Da lije sada bio kriv ili nije? Posle
svega, posle krivudanja, Erdemovic је ponovo potvrdio da se
izjasnjava daje kriv za zlocin protiv covecnosti.
Ipak, ovo iznenadno "izjasnjenje da, и stvari, nije kriv" igra-
се veliku ulogu и daljem procesu i predstavljace za sudije sna-
zan izazov posto је и tom slucaju mogao da vaZi princip prema
kome se okrivljenom oprasta krivica zbog toga sto је delovao и
prinudi, и stanju prinude - и strucnoj literaturi se о tom pitanju
raspravlja sve do danas.
Kasnije се Erdemovic ovu scenu svog navodnog odbijanja
ponavljati и nekoliko varijanti kad god bude kao svedok optuzbe
iznosio svoju pricu i pritom се navoditi ро imenu Brana Gojko-
vica kao osobu koja gaje prinudila da pod pretnjom smrti strelja
druge ljude. Sta је od toga istina, mi naravno nе znarno, jer or-
gani optuzbe Тribunala и Hagu nisu zainteresovani ni za kakvog
Brana Gojkovica, cak ni ako Ы ga neko ponudio Тribunalu da
ga saslusa kao svedoka. Jos је zanimljivije to sto ni sudije nisu
zainteresovane za Ыlо kog drugog pocinioca pokolja. Tek ka-
snije pri saslusanju па pretresu 19. novembra 1996. skupice oni
hrabrost i oprezno jednom upitati tuZioca gde su saucesnici Dra-
zena Erdemovica i zasto oni nisu optuzeni, da па to pitanje nе
dobiju nikakvo zadovoljavajuce objasnjenje ili bar objasnjenje
koje Ы Ыlо sta govorilo. Tako su prihvatili и optuznici jednom
za uvek izneto Erdemovicevo tvrdenje, bez Ыlо kakvog daljeg
ispitivanja, kao osnovu za donosenje presude. Као da su organi
optuzbe svojom optuznicom и isto vreme proizveli i dokaz, ро­
mislio Ы neko ko је laik и oblasti krivicnog prava.
42
OD VOJSКE DO VOJSКE

Уе6 па prvom sas1usanju Erdemovi6eva prica је sadrza1a


vise protivrecnosti koje и bi10 kom nоrша1nот krivicnom ро­
stupku nе Ы prihvatio nijedan sudija. Posebno је za posmatraca
zanim1jivo to sto prime6uje da organi optuZbe, koji su isto tako
obavezni da tragaju za istinom kao i same sudije, izbegavaju da
istrazuju ove protivrecnosti kako Ы se pribliZili istini. U pojedi-
nim slucajevima izg1eda cak kao da pokusavaju da, и saradnji sa
optuzenim, i sami pre6ute odredene protivrecnosti и njegovim
iskazima i па taj nacin uskra6uju nе samo sudijama, ve6 i jav-
nот тnјеnји, mogu6nost da istina izbije па svet10st dana. Isto-
vremeno smo suoceni sa neobjasnjivom cinjenicom da organi
optuzbe nе samo da nе nastoje da otk10ne ove protivrecnosti i
razrese ne10gicnosti, ve6 nе ze1e ni da pozovu da sas1usaju nijed-
nog od Erdemovi6evih saucesnika и zlocinu koji је оп opisao.
Pitanje zbog cega to nе ze1e nате6е se uvek iznova, jer se iskaz
Drazena Erdemovi6a neprekidno uzima kao najvazniji direktni
dokaz za sam dogadaj koji se karakterise kao genocid nad Ьо­
sanskim mus1imanima.
S obzirom па to da organi optuZbe Тribuna1a nе ze1e da sa-
slusaju nijednog od Erdemovi6evih saucesnika, paz1jivo iscita-
vanje transkripta sudskih pretresa i protoko1a sas1usanja и sluca-
ји Erdemovi6 predstav1ja jedini put da se pribliZi istini. Sudski
protoko1i se na1aze па veb-sajtu Тribuna1a i dostupni su javnosti.
Rec је о sas1usanju Erdemovi6a и njegovom krivicnom postupku
31 . таја, а zatim 19. i 20. novembra 1996. godine. Osim toga,
kao sto је ve6 spomenuto, Erdemovi6 је nastupio cetiri puta kao
svedok optuzbe и drugim krivicnim postupcima, da Ы njegova
prica Ы1а uzeta kao dokazni materija1 za tvrdenje da је izvrsen
genocid nad bosanskim mus1imanima. Rec је о procesima Ra-
43
dovanu KaradZi6u i Ratku M1adi6u 5. јиnа 1996, zatim genera1u
Radis1avu Krsti6u 22. таја 2000, Slobodanu Mi10sevi6u 25. av-
gusta 2003. i najzad Vujadinu Popovi6u i drugima oficirima 4. i
7. таја 2007.godine.
Nisu tako 1ako dostupni, medutim, protoko1i sa vansudskog
sas1usanja Erdemovi6a. Ти spada i njegovo prvo sas1usanje и
Novom Sadu 6. marta 1996. koje је vodio srpski istrazni sudija
Tomis1av Vojinovi6. Уеота su takode karakteristicni takozvani
"intervjui" (razgovori) koje su vodi1i istraZioci organa optuZbe
suda и Hagu 24. apri1a 2006, 25. јиnа 996. i 6. novembra 1996.
Svi ovi protoko1i dokumentuju zanim1jivu strategiju и pricanju
optuzenog, kao i mis1jenja i pretpostavke istraZilaca, koje su se
kasnije obistini1e i1i nisu, i saznanja do kojih su dos1i organi ор­
tuZbe koja su oni, iz nekih nepoznatih raz10ga, uskrati1ijavnosti,
а ponekad i samim sudijama. Ovi intervjui su, medutim, bi1i i
pri1ika za samopredstav1janje sas1usavanog koji је о sebi iznosio
drukciju sliku nego и sudskoj dvorani, tako da se moze utvrditi
da Drazen Erdemovi6 uopste nije 10s и ovoj vestini. Оnје zapra-
vo nesto ze1eo od Тribuna1a, а Тribuna1, odnosno organi optuz-
Ье, ze1e1i su nesto od njega.
Stoga se svakako isp1ati uporedno citanje dva prva proto-
ko1a sas1usanja и slucaju Erdemovi6 od 6. marta 1996. и Novom
Sadu i 24. apri1a 1996. и zatvoru Sheveningen и Hagu. Protoko1
prvog sas1usanja predstav1ja mono10g, koji је zapisao istrazni
sudija а potpisao Erdemovi6, dokje drugi slucaj, и stvari, inter-
vju koji su istrazioci Zan Rene Rues i Peter Niko1son vodi1i sa
Erdemovi6em и prisustvu njegovog advokata Jovana Babi6a. U
vreme ovog razgovora haSki istraZioci jos nisu poznava1i proto-
ko1 sas1usanja koje su obavi1e njihove srpske ko1ege.
1 istraznom sudiji и Novom Sadu i istraZiocima iz Haga,
Erdemovi6 је pre6utao da је prvi poziv za vojsku dobio 5. i1i
neposredno pos1e 5. таја 1992. od JNA, od vojske koja је и to
44
vreme jos bilajedina legitimna oruzana sila и zemlji. Tek и sa-
slusanju 20. novembra 1996. moglo se cuti:
Erdemovic: .. Tada sam pozvan и vojsku - poslednji put sam
zaboravio da to kazem: kada sam se vratio iz Beograda. dobio
sam poziv za vojsku iz kasarne и Tuzli koju је kontrolisala JNA .
Sa ovim pozivom sam otisao kod nadleznih organa i rekao im:
.. Gospodo тоја. ја nесu ni и kakvu pojedinacnu vojsku. Ne йе­
lim da ucestvujem ni и kakvom i ьао cijem ratu. Vec sam video
rat. Ne znam sta је sada. Odsluzio sam vojni rok. Odsluzio sam
svoju godinu dana vojske". Dakle. jednostavno sam bacio ovaj
papir i otisao. Меаutiщ niko nije dosao da те uhapsi jer и to
vreme је vec ьао problema и odnosima izmeau JNA i Ministar-
stva unutrasnjih poslova BiH .. .. (4,S.261f.)
U таји 1992. Erdemovi6 је dobio ponovo poziv za vojsku,
ovoga puta od muslimanske vojske BiH (ABiH). Istraznom su-
diji и Novom Sadu Erdemovi6 је izjavio da su ga "muslimanski
policajci, uglavnom, ekstremne snage" proganjale i prisiljavale,
zbog toga sto se kao Hrvat za vreme vojne sluzbe nalazio и
Vukovaru, navodno па srpskoj strani. Medutim, Erdemovi6 је
navodno odbio da stupi и redove "muslimanske vojske". Mese-
cima se krio kod prijatelja i rodaka kako Ы izbegao mobilizaci-
ји и vojsku pod muslimanskom kontrolom (S.2,S.3). Ovakvom
izjavom Erdemovi6 se nadao da Ы mogao da stekne роеnе kod
srpskog sudije. IstraZiocima и Hagu dao је slicnu izjavu: ти­
slimani su zeleli da ga mobilisu, ali је оп navodno to odbio i
stoga su ga muslimani sikanirali zbog sluZbe и redovima JN А i
nastojali da kod njega otkriju oruzje. Medutim, оп se navodno
cvrsto drzao i suprotstavljao da stupi и muslimansku vojsku, jer
nije navodno zeleo da риса па vojnike JNA.
U stvari, Erdemovi6 је и јиlи 1992. godine bez ikakvih pro-
blета stupio и redove muslimanske vojske, gde је Ыо dode-
lјеn jednoj mortirskoj jedinici. То је objasnio tek 5. јиnа 1996.

45
sudijama и procesu Mladi6-КагаdZi6: "Kad sam okoncao vojni
rok, росео је rat и Republici Bosni i Hercegovini i negde и јulu
1992. pozvan sarn da stupim и vojsku BiH ija sarn to ucinio" (2,
S.833). Za tuZiocaje to trebalo da bude neprijatno iznenadenje.
Ne ide da optuzeni istraZiocima koji su ga doveli па saslusanje
nesto pre6uti, da bi potom sudijama to rekao. Prilikom saslu-
sanja и procesu Krsti6u 22. таја 2000. па kojem је Erdemovi6
imao ulogu svedoka optuzbe, tuZilac Mark Harmon је zahtevao
kratko objasnjenje od Erdemovi6a:
Harmon: "Sada ste najzad stирili и аrтiји, и аrтiји Ьо­
sапskо-тиsliтапskе vlade?"
Erdemovic: "Da, mislim daje to Ыlоијиlи 1992. kada sam
dobio poziv i ја sam se javio и kаsаrnи и Тиzli. "
Harmon:"Da li ste prihvatili taj poziv?"
Erdemovic:" Da. "
Harmon: "Vi ste и toj vojsci slиzili od јиlа do otprilike ok-
tobra 1992?"
Erdemovic: "Da. "
Harmon: "Da li biste пат mogli opisati svoje obaveze i
odgovornosti za vreme slиZbе и ovoj vojsci? "
Erdemovic: "Pripadao sam izviaackoj jedinici, merzerske
baterije. "
Harmon: "Gde ste proveli najvise vremena и slиZbi?"
Erdemovic: "И jednom теstи iznad Gornje Тиzlе. "
Нarmon: "Da li ste najveCi deo vremena proveli па prvoj
liniji fronta? "
Erdemovic: "Da, da, da, ali ... "
Harmon: "Kada ste nGjjJre doSli и Тribипаl i razgovarali
sa istraziocem organa орtиZbе Zanom Rene Rиеsоm, da li ste
ти ispricali da ste slиzili и vojsci тиsliтапskе vlade BiH?"
Erdemovic: "Ne. "
Harmon: "Kasnije kada ste 1996. godine pod zakletvom
46
prilikom saslusanja prema ааnu 6 javno davali iskaz, da li ste
tada izjavili da ste sluzili и muslimanskoj vojsci BiH? "
Erdemovic,' "Da, "(7, S.3070)
Nije nezanimljivo otkriti zasto је Erdemovi6 prvo pre6utao
da је Ыо па prvoj liniji fronta и muslimanskoj vojsci BiH, na-
vodno ти to pitanje nije uopste postavljeno. Svojim antimusli-
manskim drzanjem оп и Hagu svakako ne Ы mogao posti6i nika-
kve poene kako је eventualno mogao pred istraznim sudijom и
Srbiji, и Novom Sadu. МоЫа је Erdemovi6 mislio da su organi
optuzbe и Hagu imali па raspolaganju protokol sa saslusanja и
Novom Sadu ijednostavno nije zeleo da sam sebi protivreci. Pri
citanju svih ovih dokumenata, medutim, pada brzo и oci da Er-
demovi6 и osnovi zaobilazi istinu, mada to izgleda nepotrebno.
U pojedinim slucajevima se iza toga тоЫа krije odredena vrsta
strategije, ali cesto оп to cini jednostavno tek tako. U osnovi
ga to cini krajnje nepouzdanim svedokom koji ne Ы mogao da
izdrZi nijedno ozbiljno unakrsno ispitivanje. IstraZioci su, dakle,
imali sve razloge da se zbog toga zabrinu.
Negde ujesen 1992. fonniranaje и Tuzli i vojska bosanskih
Hrvata (НУО) i Erdemovi6 је odmah pristupio и njene redo-
ve. Ponudena ти је sluzba vojnog policajca kakvu је ve6 imao
ranije и Jugoslovenskoj narodnoj anniji. Као razlog za prome-
nu vojnih redova Erdemovi6 navodi da је hteo da izbegne da
kao vojni policajac bude uvucen и ratna razracunavanja. Voditi
rat i pucati па ljude, jednostavno ја to nisam zeleo, uveravao
је Erdemovi6 и vise navrata. Dalja prednost koju ти је НУО
pruzala, Ыlо је to sto је ova vojska рlа6аlа Ьоlје i, za razliku od
muslimanske vojske, nudila namirnice za preZivljavanje. Medu-
tim, DraZen Erdemovi6 prica kako је kao vojni policajac НУО
mogao navodno da "pomaze" mnogim Srbima. То doznajemo
iz оЬа saslusanja. Као dobar covek Erdemovi6 је navodno ро­
magao mnogim srpskim civilima da iz Tuzle i okoline prebegnu
47
и Republiku Srpsku. Preko p1anine Majevica ih је krijumcario
preko 1inije fronta и deo Bosne pod srpskom kontro1om. Рота­
gao је navodno Srbima da bi ih spasao, izjav1jivao је skromno
Erdemovi6 па sas1usanju и Novom Sadu.
U Haguje, medutim, promenio nag1asak: ,,za vreme borav-
ka и redovima НУО, izjavio је Erdemovi6, nisam cinio nikakve
zlocine, niti ucestvovao и njima, cak sam pomagao Srbima koji
su ze1e1i da iz Tuz1e predu и Republiku Srpsku". Naza1ost, nје­
govi pretpostav1jeni и НУО su bi1i drukcijeg mis1jenja kada su
ga и oktobru 1993. uhvati1i pri1ikom jedne akcije pruzanja ро­
mo6i koju neki nazivaju "krijumcarenje 1judi".
Sedamdesetsest srpskih civi1a koji su ze1e1i da pobegnu
iz jednog de1a Bosne и drugi koji nije Ыо pod mus1imanskom
i hrvatskom kontro1om, mora1i su da se vrate и Tuz1u dok је
Erdemovi6 podvrgnut istrazi. Da1je saznajemo iz sas1usanja и
Novom Sadu da su ga mus1imani tukli i ma1tretira1i. Ze1e1i su
da saznaju ko1iko је Srba, kojima је оп pomogao, pres10 па taj
nacin preko 1inije fronta. Mus1imani ga nisu tukli, izjavio је Er-
demovi6 samo mesec i ро dana kasnije и Hagu. Hrvati su ti koji
su ga tuk1i i maltretira1i.
Svoju da1ju pricu Erdemovi6 је, prema оЬа protoko1a, ispri-
сао skoro istovetno sa neznatnim taktickim varijantama, ve6 и
zavisnosti od toga da 1i su ти s druge strane Ы1е jugos1ovenske
istrazne sudije i1i haski is1ednici. Us1edi1o је bekstvo и Republi-
ku Srpsku zajedno sa zenom i detetom, zatim prica о nezahva1-
nim Srbima kojimaje navodno pomagao da predu granicu i koji
su ти sada okrenu1i 1eda, zatim bekstvo и SRJ, gde nije, doduse,
Ы1о rata, a1i gde оп nije mogao da finansijski sa suprugom i de-
tetom preZivi.
Као svrseni bravar mogao Ы svuda da nade posao, pomi-
slio Ы naivno svaki posmatrac. Medutim, Erdemovi6 se radije
vra6a и Republiku Srpsku, gde је njegova supruga ima1a rodake
48
i gde јеnavodno imao vece izglede da nade stalni posao. Od
prijateljа јеsaznao da је и gradu Bijeljina formirana nova vojna
jedinica bosansko-srpske vojske sastavljena od bosanskih Hrva-
ta i jednog muslimana. Bili su to sve ljudi koji su pobegli pred
muslimanskim terorom - izjavio је Erdemovic srpskim istraz-
nim organima. Уојnа komanda i vojnici Republike Srpske su ga
primili kao dobrog coveka.
Haiikim islednicima Erdemovic је ispricao da se ova jedini-
са sastojala od osam pripadnika: 8est Hrvata, jednog muslima-
па i jednog Slovenca. Oni su delovali iza linije fronta i izvodili
napade па mostove, vojna skladi8ta i artiljerijske postaje vojske
muslimanske vlade. Sve do zauzimanja Srebrenice ova jedinica
nije dobila nijedan nalog da ubija ljude. U aprilu 1994. primljen
је Erdemovic и ovu - Desetu diverzantsku jedinicu bosansko-
srpske voj ske (VRS).
То bi ukratko bila predistorija Drazena Erdemovica sa izve-
snim promenljivim sastavnim delovima kako ih је ispricao и
prva dva saslu8anja. Na druge promenljive delove price i detalje
ј08 сето se vratiti.
Оnо 8to је stalna komponenta и glavnoj njegovoj prici, nа­
suprot drugim elementima, jeste masakr nad 1.200 musliman-
skih civila па farmi Branjevo kraj sela Pilica 16. јulа 1996. i оnа
ostaje и osnovnim elementima konstanta и svim saslu8anjima i
nе sadrZi nikakve protivrecnosti - и tom smislu 8to Erdemovic
uprkos svim ponavljanjima nije izneo nikakvu spomena vrednu
promenu koja Ы protivrecila osnovnoj ideji и prici. Glavni pro-
blет verodostojnosti price је "tehnicke" prirode: Da li је то­
gucno da se za pet sati strelja 1.200 ljudi i to па nacin kako gaje
Erdemovic opisao.

49
POREМECENI REDOSLED CINOVA 1

Dalji sustinski problem sa kojim organi optuzbe nisu do kra-


ја hteli da se suoce jeste redosled cinova unutar izvrsne koman-
de, u stvari, naredenja za izvrsenje masovnog ubistva navodno
ро nalogu generalstaba bosansko-srpske vojske, cija је Erdemo-
vi6evajedinica Ыlа sarno poslednja karika u komandnom lаnси.
Ovaj problem је izbio u prvi рlan ve6 u prvim saslusanjima u
Novom Sadu i u Hagu. Као zapovednika jedinice koja је izvr-
sila streljanje Erdemovi6 ve6 u Novom Sadu navodi ро imenu
vojnika bez ikakvog cina - redova Brana Gojkovi6a. Svaki put
kada spomene njegovo ime, оп ga oznacava kao komandira ili
komandanta. Name6e se, medutim, pitanje da lije rec о komandi
(zapovesti) u vojnom smislu te reci, jer је medu pripadnicima
ove grupe Ыlо vojnika sa visim cinovima od Gojkovi6a. Kako
је mogao Gojkovi6 da izdaje naredenja? U saslusanju u Hagu
24. aprila 1996. koje su vodili istraZioci Rues i Nikolson, u pri-
sustvu Erdemovi6evog advokata ВаЫ6а, Ыlо је reci i о redo-
sledu cinova u Desetoj diverzantskoj jedinici: komandant је Ыо
potpukovnik Milorad Pelemis, njegov zamenik Ыо је porucnik
Kremenovi6, zatim narednik vlasenickog voda neki pukovnik
Lule, cije риnо ime Erdemovi6 nije znao da navede, i konacno
sef bijeljinskog voda, kojem је pripadao i Erdemovi6, pukovnik
Franc Kos. Nesto kasnije Erdemovi6 blize objasnjava situaciju
па farmi Branjevo. Izvesni anonimni potpukovnik predvodio је
ovaj streljacki odred koji је иЫјао civile. Da li је Gojkovi6 Ыо
taj koji је preuzeo komandu, zeleo је islednik Rues da sazna, а
Erdemovi6 је odgovorio potvrdno: Da, а kadaje anomni potpu-
kovnik otisao, Brano Gojkovi6 је preuzeo komandu nad odre-
dom. Da li zna ime drugog lica, upitao је Rues, kojije iznenada
stvorio sumnju u оnо sto је Erdemovi6 pricao. Као prvo, pod
50
sumnjom se naslo ime Franca Kosa. Advokat Babi6 zapanjeno
pita: "Ovaj komandir? Gojkovi6 i jos jedan?" Na taj nacin nа­
stala је tesko razumljiva zbrka od pitanja i objasnjenja и toku
koje је neverodostojno Erdemovi6evo predstavljanje, и stvari,
zamenjeno drugim nista таnје verodostojnim:
Rues: "Zar пие Brano Gojkovic obicno, da li је пјеmu
naretlivao Franc Kos?"
Erdemovic: ,,Ne, Brano Gojkovic је bio iz Vlasenice, и
vlasenickom vodu. Ја пе znam zasto је оп tada postavljen za
komandira. 1 ko ga је postavio i zaSto."
Rues: ,,А svi ostali su obicno bili pod komandom Franca
Kosa?"
Erdemovic: "Samo ја, Zoran i Stanko smo ЬШ pod ko-
mandom, i Marko Boskic pod komandom Franca Kosa. Cvet-
kovic Aleksandar је jos bio ..."
Rues: "Zoran, Marko i? Kako se zove ovaj posledni?
Cvetkovic Aleksandar?"
Erdemovic: "Оп nije bio pod nasom komandom. Опје bio
и Vlaseni ci. "
Nikolson: ,.ЈСојје bio pod komandom Kosa?
Rues: ,,zoran ... "
Prevodilac: "Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz
vlasenicog voda." (S.25f; S. 17)
Zaprepas6eni Erdemovi6ev advokat је svojim pitanjem
priznao da prvi put сије da је streljackom odredu pripadao i
komandant voda njegovog klijenta. Da li to znaci da su bila dva
komandanta, Kos i Gojkovi6? N а taj nacin prica Erdemovi6eva
gubi svaku verodostojnost. Istrazilac Rues zahteva objasnjenje
i Erdemovi6 ти ga iznosi: оп ijos tri vojnika bijeljinskog voda
su bili pod komandom Franca Kosa, zapovednika bijeljinskog
voda, а ostali - pod komandom Gojkovi6a. Na taj nacin prica
postaje jos neverodostojnija. Rues najzad shvata tako kao da
51
је bi10 mogи6no da sи neki и ovoj jedinici bi1i pod koman-
dom Franca Kosa а osta1i pod Gojkovi6evom komandom. Sta
је drиgo mogao da uradi, nego da to prihvati, posto bi inace
morao da dovede и pitanje ce10kиpni iskaz Erdemovi6ev. Da 1i
је Rиes imao na10g da dode do istine i1i da odrZi jednи nevero-
dostojnи pricи verodostojnom? (Karakteristicno је i cиdno da
и protok01и па eng1eskom jezikи pitanje zapanjenog advokata
Babi6a иopste nije sadrzano!). Onda Erdemovi6 jos dodaje da
nije znao zasto је Gojkovi6 tada postav1jen za komandanta, ko
ga је postavio i zbog cega. Na ovaj odgovor mora se skrenиti
paznja posto је Erdemovi6 kasnije иvek sasvim tacno znao ko
је postavio Gojkovi6a za komandanta: naime, to је bio sef се1е
jedinice Pe1emis.
Umesto da nајтаnје jos jedan dan sas1иsa pocinioca z10ci-
па kako Ы se stvari da1je i vise razjasni1e, Rиes је pribegao kva-
zi-pragmaticnom resenjи. Pokиsao је da stvar razjasni iznиtra
tako sto је rekao da sи pod komandom Franca Kosa Ы1а samo
cetiri vojnika voda, dok preosta1a cetvorica iz v1asenickog voda
to nisи Ы1а. Коnасnо, оп је prihvatio da nisи sva osmorica ис е­
snika и pok01jи Ы1а pod komandom obicnog vojnika Brana Goj-
kovi6a: "Da 1i је potpиkovnik razgovarao samo sa Branom i1i i
sa Francom? "Samo sa Branom", dak1e, kada је potpиkovnik
otisao, Brano је davao иpиtstva i naredenja" - razjasnio је Rиes
cinjenicno stanje. (Ibid)
Problem, medиtim, time ni iz da1eka nije Ыо rascis6en.
Da jedan prost vojnik bez ikakvog cina naredиje i komandиje
vodom, isto је t01iko apsurdno k01iko i dajedinica od osam pri-
padnika ima dva komandanta: jednog pиkovnika i jednog voj-
nika bez ikakvog cina. U redos1edи cinova kako ga је predsta-
vio Erdemovi6 ocig1edno nesto и osnovi nije и redи, sto Ьаса
senkи па се1и njegovи pricи, a1i је organima optиzbe оnа Ы1а
potrebna za predstoje6i postиpak protiv Radovana KaradZi6a i
52
Ratka Mladi6a. Bio im је potreban komandni lаnас sa jasnim
redosledom cinova, tako da bi se naredenja generalstaba prote-
zala do najnizeg stepena, da bi se stekao privid kako su ta nа­
redenja ро istom redosledu i sprovodena i da ni и kom slucaju
nije rec о nasumice sakupljenoj sarolikoj gomili pla6enika. Da
li istraZilac optuzbe Zan Rene Rues zbog toga nije hteo da pita
i sazna otkuda tako upadljive protivrecnosti i nelogicnosti и
iskazima krunskog svedoka?

SASLUSANJE PROGLASENOG
NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE

Na jedno saslusanju podeljenom па dve sedmice, oznace-


nот kao "sentence hearing" (saslusanje radi presude), sudije su
zelele da opsirno saslusaju optuzenog kako bi dosle do presude
primerene (zlo)delu. Naravno, nije se radilo о cinjenicnom stanju
takvom kakvo је izneto и priznanju, ve6 su zeleli da postave pi-
tanja Erdemovi6u о njegovoj licnosti i njegovoj prici, da saznaju
sta ga је navelo па delo koje је pocinio. Тrebalo је saslusati i dva
svedoka optuzenog koji Ы dali iskaz о njegovoj licnosti, sto је
moglo da ga oslobodi izvesnog optere6enja. Sudijama је, medu-
tim, izgledalo neophodno da najpre saslusaju strucno misljenje
psihologa i psihijatra о optuzenom, posto је па njih ostavljao
konfиzan utisak, а njegovo dusevno stanje је ve6 posle kra6eg
posmatranja izgledalo tako kao daje и pitanju licnost nestabilna
i sumnjiva. Pretres је odlozen za 8. i 9. juli. Medutim, ve6 27.
јunа 1996. stiglo је misljenje strucnih lica i optuzeni је progla-
sen za osobu nesposobnu za saslusanje. Erdemovi6 је patio od
jakih posttraumatskih smetnji, utvrdili su psihijatri. Stoga nije
53
Ыо и stanju da se pojavi pred sudom i morao је da bude posteden
daljeg saslusavanja. Tek posle sest do devet meseci trebalo је
videti da li је mentalno stanje optuzenog и meduvremenu do-
voljno poboljsano i da li је ponovo sposoban za saslusanje. Nista
se nije moglo uciniti da sudije, dakle, nastave proces. Naredna
dva pretresa i izricanje presude odrzani su tek и novembru 1996.
kada se se stabilizovalo mentalno stanje optuzenog.
Ipak, nesposobnost optuzenog da daje iskaz izgleda nije
predstavljala nikakav problem da ve6 narednog meseca bude sa-
slusan kao svedok optuzbe. Naime, 5. јиlа 1996. godine Drazen
Erdemovi6 је, uprkos tome sto su ga psihijatri proglasili za nes-
posobnog za davanje iskaza i saslusanje, nastupio kao krunski
svedok и procesu protiv Radovana KaradZi6a i Ratka Mladi6a.
Imperativ pravde i pravednostiј ednostavno nе dozvoljava da se,
smatralo se, ovakav jedan proces odlaze dok ova dva zlikovca
nе budu uhva6ena. Rec је о sudskom procesu и odsustvu optu-
zenih (и stvari, samo о pretresu) i Drazen Erdemovi6 је smeo da
и svojstvu svedoka iznese svoju pricu koja је bez i najmanjeg
ispitivanj а i sumnj е uzeta и sudu kao glavni, krunski dokaz za
krivicu KaradZi6a i Mladi6a za masovno ubistvo и Srebrenici.
Posto је Erdemovi6 potvrdio daje masovno ubistvo, и kojemje,
prema vlastitom priznanju, i sam ucestvovao, izvrseno ро nаlо­
gu Generalstaba bosansko-srpske vojske (VRS), time је pruzio
osnovu za medunarodnu poternicu i zahtev za hapsenje dvojice
optuzenih kao ratnih zlocinaca.
Kad је rec о tehnicko-proceduralnim spefiCnostima ovog
procesa protiv KaradZi6a i Mladi6a optuzenih и odsustvu, to
svakako treba prepustiti strucnjacima. Medutim, сlаn 61. statuta
Тribunala и Hagu omogu6ava ovakav proces. U pitanju је pri-
са koju је DraZen Erdemovi6 sada prvi put ispricao и svojstvu
svedoka. Iako i sam "optuzen", Erdemovi6 је saslusan kao "sve-
dok optuzbe", i to od istih sudija - Кloda Dzorde, Elizabet Odio
54
Benito i Fuada Rijada - dakle, onih istih koji su ga pre samo
kratkog vremena, па osnovu strucnog mis1jenja, prog1asi1i za
nesposobnog za davanje iskaza i sas1usanje. Pre nego sto ти se,
dak1e, odredi kazna и njegovom gui1ty-p1ea procesu (па osno-
vu izjaSnjenja о krivici odnosno priznanja krivice), koji је od-
10zen па neizvesno vreme, Erdemovic, mo1im 1еро, mora najpre
da, kao svedok optuZbe, da iskaz и jednom drugom krivicnom
postupku. Pritom se radi о krivicnom postupku koji је и tom
trenutku imao najve6i mogu6i prioritet. Da Ы se sve odvija10
glatko, Erdemovica се kao svedoka optuzbe predstaviti oni isti
tuzioci koji su vec podig1i optuznicu protiv njega samog, nai-
те, Erik Esberg i Mark Нarшоn. Nije nista cudno ni to sto је
upravo predsedavaju6i sudija Dzorda taj koji objasnjava zasto је
optuzeni, koga је sam prog1asio, па osnovu strucnog mis1jenja,
nesposobnim za sas1usanje i davanje iskaza, odjednom sada kao
svedok optuzbe sposoban и jednom drugom postupku i to pod
njegovim predsednistvom:
SudijaDzorda: "Zeleo ЬЉ da stvari budu sasvimjasne. Ро­
stupak za izricanje presude је odlozen, jer smo zatrazi!i dodatne
medicinske in[ormacije. Sada ste vi, meautim, ovde u svojstvu
svedoka optuibe. Treba da znate da ste spremni da kao svedok
date svoj iskaz. 1 Vvas advokat kome Vasi interesi leze па srcu,
zeleo је da uz Vas pristanak date iskaz kao svedok. Mi imamo
izvesna sasvim specijicna pravila unutar nasih procesnih propi-
sa i normi u iznosenju dokaza koja dozvoljavaju da se optuzeni
mойе pojaviti kao svedok i dati svoj iskaz, i to se u dobroj nameri
mойе imati u vidui uzeti u obzir pri buduCim razmatranjima. "
(2.S.8Зlf)
Sasvim tako kako kaze sudij а, stvari ipak nе stoj е . Strucno
mis1jenje, па osnovu kojeg је Erdemovic prog1aSen nesposob-
nim za sas1usanje, izneto је jos 27. јиnа 1996. N а pocetka pro-
cesa КагаdZiс-М1аdiс 5. ји1а sudija, medutim, saopstava da је
55
sud traZio dodatne infonnacije о zdravstvenom stanju Draiena
Erdemovi6a. Osim toga, sudija nije imao nikakve prigovore па
to da tuZioci и postupku protiv samog optuzenog, kojije progla-
8еn bolesnim i psihicki nestabilnim, sada tog istog optuzenog
upotrebe kao svedoka optuzbe и jednom drugom krivicnom ро­
stupku. Оп ј е cak Erdemovi6a pazlj ivo i nezno uveravao da "pri
budu6im razmatranjima", tj. pri izricanju presude za njegovo
vlastito krivicno delo, njegovi iskazi и svojstvu svedoka optuz-
Ье mogu biti od koristi nјети samom, dakle, mogu i6i nјети и
prilog (,,migbt Ье taken into consideration").

OPTUZENI КАО SVEDOK OPTUZBE

Organi optuzbe Тribunala и Hagu nе nalaze nikakvu pre-


preku tome da se jedan optuzeni pojavi kao svedok optuzbe и
drugom procesu i to pre nego 8to ти se и njegovom vlastitom
procesu utvrdi kazna i izrekne presuda. Cakje postalo иоЫсаје­
па praksa da neko ko је osumnjicen tek kasnije saznaje da moze
da dobije status svedoka optuZbe i bude saslU8an и svojstvu "in
potentia - optuzenog" kao svedok. Na taj nacin, ova osoba nа­
stupa kao svedok optuZbe и drugom krivicnom postupku da Ы
јој se tek kasnije, posle toga, podnela optuznica ili тоЫа i nе.
U svakom slucaju, osumnjiceni па taj nacin zna kako treba da se
ponaSa kao svedok. Iskustvo uci da ovakav redosled dogadaj а
nesumljivo utice па spremnost optuzenog da svojim iskazima и
drugom krivicnom postupku ide naruku оnој istini koj а odgova-
ra optuzbi. Takva praksa izgleda Тribunalu ni nајтаnје nе smeta
56
i ovakav metod se cini uhodanim l1 Jer, bez istine nета pravde,
niti pravednosti, imala је obicaj da kaze glavna tuZiteljica Тribu­
nаlа и Hagu Karla del Ponte.
U pretresu 5. јиlа 1996. tuZilac Mark Наrшоn је prvi put
saslusao pricu Drazena Erdemovi6a и sudskoj dvorani, tako da
је i javnost mogla о nјој da bude obavestena. Culi smo da је
Erdemovi6 roden 1971. и bosanskom gradu Tuzli kao Hrvat. Pre
nego sto је stupio и vojsku bosanskih Srba, proveo је godinu
dana и redovima Jugoslovenske narodne armije. Тiтe је ispu-
nio svoj vojni rok. U martu 1992. је sluzba и vojsci zavrsena
i Erdemovi6 se vra6a ku6i, ali tada и Bosni izbija rat i sve et-
nicke strane formiraju vlastite vojske. U aprilu Erdemovi6 se
prijavljuje и vojsku Republike BiH. То је Ыlа vojska koju su
kontrolisali muslimani. Тri meseca kasnije Erdemovi6 prelazi и
redove НУО, и vojsku bosanskih Hrvata. Ти ostaje nesto duze,
do novembra 1993, kada se preseljava и Republiku Srpsku, da Ы
nesto kasnije stupio и redove vojske bosanskih Srba. Fascinira
ova promena uniforme usred bosanskog gradanskog rata koji је
trebalo da dovede do utvrdivanja etnickih granica. ТиZilас Har-
тоn nije, medutim, pokazao ni nајтanје zanimanje za ovu nе­
tipicnu seobu njegovog svedoka iz vojske и vojsku, za sluZbu и
vojskama svih zara6enih strana. Tek па zavrsetku pretresa sudija
Rijadje pored ostalog, uzgredno, pitao svedoka staje njega, kao
Hrvata, motivisalo da stupi и vojsku bosanskih Srba. Odgovor
Erdemovi6ev је glasio da оп nije imao drugog izbora, daje imao
11 Tako је, па prirner, и procesu Milosevicu nastupilo nekoliko svedoka
optuzbe protiv kojihje уес bila podignuta optuZnica -па primer, MilanBabic,
politicar takozvane Republike Srpske Krajine, kojije posle izricanja presude
sebi oduzeo zivot - ili опа lica koja su irnala status osurnnjicenog i ocekivala
svakog trenutka da protiv njih bude podignuta optuZnica ili izrecena presuda
(па primer, generalAleksandar Vasiljevic, sefvojne obavestajne sluzbe KOS,
koji је па kraju bio posteden optuzbe).

57
trudnu zenu о kojoj је morao da brine i daje morao da zaraduje
za zivot porodice.
Sudija Rijad: . .Izvinite sto moram jos nesto da dоdащ
spomenuli ste da ste и aprilu 1994. stupili и vojsku bosanskih
Srba. Sta vasje nateralo. vas koji ste Hrvat. da stupite и srpsku
vojsku? ..
Erdemovic: .. Casni sude. rat и Bosni i Hercegovini је bio
prilicno opasan i zao. NGjpre sam bio и vojsci bosanskih mu-
slimana. zatim и vojsci bosanskih Hrvata i najzad и vojsci Ьо­
sanskih Srba. Nisam zeleo da idem и ьао koju vojsku. ali nisam
imao nikakvog drugog izbora. Morao sam da stupim и vojsku
kako bih mogao ьао gde da se nastanim i рrеziviщ jer sam imao
Ьај sebe suprugu koja је ьаа trudna i to је bio jedini motiv
da stupim и vojsku. jer inace nisam mogao nikuda drugde . ..
(2,S.854)
Da Erdemovi6 nije Ыо nikakav hrvatski nacionalista, van
је svake sumnje, inace nе Ы svakako pristupio vojsci bosanskih
Srba. Nije kao bosanski Hrvat mogao takode biti ni srpski ili
muslimanski nacionalista. Uostalom, njegov otac је Ыо Srbin а
majka Hrvatica, kako је povremeno sam isticao. 1 supruga тије
Ыlа Srpkinja. Ne samo ро poreklu, Erdemovi6 је Ыо neko ko је
sebe и to vreme nazivao "Jugoslovenom". Sta је za njega zna-
cio ovaj navodno etnicko-nacionalisticki rat и kojem је stalno
теnјао frontove? О tome iznosi veoma uverljivo objasnjenje
koje se, medutim, nije moglo tacno cuti. Naime, оп nije mogao,
isticao је, а morao је da prehrani svoju porodicu, morao је da
zaraduje za zivot i smestaj. Ро profesiji Erdemovi6 је Ыо bravar,
ali se nikada nije bavio, nijedan dan, tom profesijom. Okolnosti
su Ыlе takve - kaze оп. Као vojnik и JNA naucio је novi zanat,
а zatim је dosao rat i ovaj zanat ти se pokazao zanimljivijim i
podnosljivijim. Drukcije receno, и bosanskom gradanskom ratu
Drazen Erdemovi6 је Ыо pla6enik. 1 Deseta diverzantska jedi-
58
nica је uostalom Ыlа sastavljena od placenika ро svom sastavu
kada је najpre imala desetak profesionalnih vojnika koji su od-
slikavali tadasnju Jugoslaviju: jedan Slovenac (Franc Kos), nе­
koliko Hrvata i muslimana i nekoliko Srba. Sve to doznajemo od
samog Erdemovica, ali mnogo kasnije. Ovim vojnicima је stalo
pre svega do zarade novca, а nе do Ыlо koje nacionalne stvari.
То nije nikakvo ponizenje, najzad, i takozvane demokratske ze-
тlје imaju profesionalnu vojsku, i zasto Ы jedan nacionalista
ро ubedenju koji иЫја druge ljude, Ыо bolji covek od placeni-
ka koji иЫја ро pozivu? То је jednostavna konstatacija. То se
mora, medutim, imati pred ocima, jer inace mnogo toga и сеlој
ovoj aferi ostaje nerazjaSnjeno, а nе samo Erdemoviceva seoba
iz jedne vojske и drugu.
Sve to nije uopste zanimalo tuZioca, оп је sebi odredio
drukciji nacin traganja za istinom, ako је uopste za istinom tra-
gao, i stogaje zeleo da optuzenome sto је mogucno brze postavi
pitanje do koga ти је izgleda samo i jedino Ыlо stalo: pitanje о
tome nije li optuzeni kao pripadnik specijalne jedinice bosanskih
Srba Ыо pod komandom Generalstaba bosansko-srpske vojske
(VRS), ciji је sef Ыо general Ratko Mladic. U ovom procesu
nije se radilo ni о сети drugom do о obezbedenju osnove za
medunarodnu poternicu protiv Mladica i KaradZica, а Erdemo-
vic је pruzao dokaz da је masovno ubistvo па farmi Branjevo
naredio upravo Mladic. Dakle, svedokje potvrdio da је и aprilu
1994. primljen и Desetu diverzantskujedinicu Vojske Republike
Srpske i da је ova jedinica Ыlа pod komandom glavnog staba
Vojske Republike Srpske и Нап Pijesku.
Harmon: "Ко је bio u vreme nараја bosansko-srpske voj-
ske па Srebrenicu oficir koji је izdavao komande Desetoj diver-
zantskojjedinici? "
Erdemovic: "Njen komandant је bio Milorad Pelemis. "
59
Harmon: "Коmе је и komandnom lапси bosansko-srpske
vojske bio odgovoran роrиспik PelemiS?"
Erdemovic: "Оп је bio odgovoran риkоvпikи Sаlариri iz
Vojske Rериblikе Srpske . ..
Harmon: "Koji polozajje zаиzimао Sаlариrа?··
Erdemovic: ..Mislim da sam vec rekao daje оп bio izviaac-
ki oficir и Glavnom stаЬи Vojske Rериblikе Srpske. "
Harmon: .Xad kazete .. glavni stab". pritom mislite da је
bio odgovoran сепtrи za izviaanje GeneralStaba иНап Pijesku ..
Erdemovic: .. Da. "
Harmon: .. Dakle. kako ја rаzиmещ gospodine Erdemovi-
СИ. Vasa specijalna diverzantska jedinica је ьаа direktno odgo-
vorna GепеrаlStаЬи bosansko-srpske vojske иНап Рijеskи. је li
to taCno?··
Erdemovic: .. Da. da. tako је . .. (2,S.835)
Тiтe је sasvimjasno opisan komandni lanac koji preko Ре­
lemisa i Salapure vodio do generala Mladi6a u Нап Pijesku, i па
taj nacin је navodno dokazano da је general Mladi6 odgovoran
za masovno streljanje u Srebrenici.
Da li bi pukovnik Salapura i porucnik Pelemis bili kompe-
tentniji svedoci za ovo pitanje otkuda su stizale komande Dese-
toj diverzantskoj jedinici?
Umesto toga, tuZioci su pitanje postavili jednom psihicki
оЬоlеlот i navodno degradiranom vodniku. U presudi sudije
u Hagu izricito hvale Erdemovi6a za njegove iskaze kojima је
doprineo da se dobije osnova za medunarodnu poternicu protiv
Mladi6a i KaradZi6a, а pri razmatranju i odredivanju kazne о
takvim se nj egovim iskazima vodilo racuna.

60
NAREDENJE OВICNOG VOJNIКA
ZA МASOVNO STRELJANJE

Vrsta i sastav Desete diverzantske jedinice su izgleda pri


Erdemovi6evom davanju iskaza и ovom postupku 5. јulа 1996.
godine tuZioce samo uzgredno zanimali, 8to је zaista velika 8te-
ta. U svakom slucaju, doznajemo da је ova jedinica и pocetku
Ыlа sastavljena od Hrvata i muslimana, а da su kasnije и nјеnе
redove primljeni i Srbi, tako da је ро brojnosti dostigla nivo cete
od 60 do 70 pripadnika. Qva diverzantska jedinica sastavljena
od dva voda izvodila је pre svega akcije па neprijateljskoj te-
ritoriji kao 8to su dizanje и vazduh mostova ili razaranje arti-
ljerijskih postaja. Bilo је takode naloga za otmice i likvidaciju
pripadnika neprijateljskih oruzanih snaga s druge linije fronta,
8to је Erdemovi6 таnје rado spominjao, ali se to moglo saznati
ve6 iz protokola saslu8anja и Novom Sadu. Prilikom saslu8anja
и Hagu оп је, suprotno tome, zestoko osporavao takve akcije.
Ustalom, dobio је cin vodnika kao zapovednik prve grupe ove
jedinice, 8to је sam rekao. Kasnije је degradiran zbog toga 8to је
odbio jedno naredenje da izvede akciju koja Ы navodno mogla
dovedsti do ljudskih zrtava.
Harmon: "Sta su ьае obaveze i odgovornosti ove jedini-
се? "
Erdemovic: "Na pocetku sam se bavio izviaanjem па te-
renu koji sam poznavao i па kojem sam se snalazio pre svega и
pravcu Tuzle. Kasnije sam postao vodnik. Bio sam zapovednik
Prve diverzantske grupe и Bijeljini. "
Harmon: "Da li је ап vodnika bio najvisi koji ste mogli do
tada dostiCi kada ste najzad napustili tujedinicu?"
Erdemovic: "Da, samo bih zeleo da kazem da sam dva mе­
seca bio zapovednik ove grupe i imao ап vodnika, ali se zavrsilo
61
time sto sam degradiran zbog toga sto se nisam slagao sa nekim
odlukama mojih pretpostavljenih. Degradirali su те i ја vise
nisam bio zapovednik Prve diverzantske grupe. Posle izvesnih
razlika и misljenju i posle jedne akcije и kojoj sam rekao da пе
ielim da је izvedem do kraja. zbog toga sto bi vodila do ljudskih
gubitaka. do ljudskih irtava." (2,S.834f.)
То је ono sto је Erdemovi6 rekao. О davanju cina i degra-
daciji Erdemovi6a, medutim, nema nikakvog dokumenta, niti
potvrde bilo kog svedoka, stoji и prvoj presudi od 29. novem-
bra 1996. (Ovo drugo trebalo је da obezbedi sam tuzilac, moglo
Ы se dodati). Sef Desete diverzantske jedinice је Ыо porucnik
Milorad Pelemis, cijije neposredni pretpostavljeni Ыо Petar Sa-
lapura, izvidacki oficir pri Generalstabu bosansko-srpske vojske
(VRS) и Нап Pijesku. Sada је svedok trebalo da jos samo da
iskaz о masovnom ubistvu koje је izvrsila njegova jedinica ро
nalogu komande bosansko-srpske vojske sa generalom Ratkom
Mladi6em па Сеlu. ТuZilас prelazi па stvar, ali iskaz svedoka
ispada ротаlо skrt.
Harmon: .. Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada da skre-
пет vasu райпјu па 16. juli 1995. i da vas uриат da li ste vi i
drugi vojnici vase jedinice toga dana dobili nareaenje da uсе­
stvujete ujednom posebnom zadatku?"
Erdemovic: .. Ne, пе. Meni licno nije poznato nikakvo па­
reaenje vec ga је dobio komandant koji је и to vreme primao
naredbe, mogao је ьао ko da izda nareaenje za tu specijalnu
akciju . .. (2.S.839)
Sve је, dakle, jasno? Ко Ы mogao biti taj Ыlо ko, koji је
navodno mogao da izda naredenje za "specijalnu akciju"? No-
vim pitanjem koje ne Ы smelo biti sugestivno i stoga Ы zvucalo
komicno, tuZilac pruza svom svedoku jos jednom priliku da
razjasni stvar и vezi naredenja i prijema naredenja:
Harmon: .. Da li ste vi uopste toga dana primili od bilo koga
62
nareaenje koje se odnosilo па izvrsenje zadatka i li akcije, kоји
ste па krаји izveli? "
Erdemovic,' "Da, "
Harmon,' "Od koga ste dobili nareaenje?"
Erdemovic,' "Od komandanta grире Brane Gojkovica, "
Harmon,' "Da li је оп imao za to normalan аn? (Was he
о! normal rank?) Izvinite, ја си pitanje рrеЈоrmиlisаti, Da li је
bila normalna stvar da оп izdaje nareaenje jedinici za izvrsenje
odreaene akcije ili је и ovom slисаји to bio izиzеtаk? "
Erdemovic,' "Da, to је bio izиzеtаk "(2,S,840)
Nije li to ne samo zanimljivo ve6 i cudno? Svedok ime-
пије Brana Gojkovi6a za komandata grupe, тиыlс,, naravno,
zna da је Brano Gojkovi6 obican vojnik, оп to zna uostalom i iz
prethodnog razgovora svedoka sa njegovim istraZiocima i jasno
ти је da sve to ne zvuci ubedljivo kad se za komandanta grupe
imenuje ovaj Gojkovi6 koji kao obican vojnik nareduje drugim
vojnicima, 1 to ne izdaje bilo kakva naredenjа ve6 naredbu da se
pocini izuzetno tezak zlocin Pitanj е о cinu i Gojkovi6evoj nad-
leznosti ("was he of normal rank?) tuZilac је, nazalost, zaobisao
i svoj lapsus pokusava da prikrije "preformulacijom" pitanja: da
li је Ыlо normalno da jedan vojnik bez ikakvog cina, kakav је
Ыо Gojkovi6, izdaje naredenja ili је pre и pitanju Ыо izuzetak,
Bio је izuzetak - potvrdi6e promtno Erdemovi6 i time se stvar
zabasuruje, Zaista је Ыlа cudna ta Deseta diverzantska jedini-
са и kojoj је Ыlо mogu6no da vojnik bez ikakvog cina makar i
izuzetno izdaje komandu jednoj jedinici kojoj cak pripada jedan
porucnik Izuzetno stanje stvari koje se moze razjasniti samo ako
Ы mogli da se saslusaju i drugi ucesnici и zlocinu i pripadnici te
jedinice, ali to se nikada nije dogodilo, Svedok Erdemovi6, oci-
gledno vican pricama, pokusava da ovu osetljivu situaciju ucini
prihvatljivom time sto ukazuje da su naredenja, и stvari, poti-
саlа od misterioznog potpukovnika koji је delovao и pozadini

63
i sa kojim је Gojkovi6 u nekakvoj vezi i vodi sa njim razgovor
u dvoje. Posto је pos1usa1a naredenje obicnog, prostog vojnika
Brana Gojkovi6a, stre1jacka jedinica је ispuni1a naredenje pot-
pukovnika koga niko nе poznaje i koji se nikada vojnicima nije
predstavio. То se sve mora verovati upravo Erdemovi6u posto
drugi izvor nе postoj i.
Do tog trenutka Erdemovi6 pred sudijama nije jos bio izneo
nikakve podatke о vojnicima koji su zajedno sa njim bi1i raspo-
redeni i spremni da pod komandom Gojkovi6a stre1jaju dovede-
nе mus1imanske zarobljenike. Da 1i оп moze sve da ih poime-
nice navede, upitao ga је tuZilac i Erdemovi6 ih navodi: Franc
Kos, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano
Gojkovi6, A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. Оnо sto
sudije jos nе znaju, znaju istraZioci i tuZilac: Franc Kos, Slo-
venac, zapovednik је prvog voda Desete diverzantske jedinice,
koja ро brojnosti predstav1ja cetu od 60 1judi i sastoji se iz dva
voda: bije1jinskog i v1asenickog. Franc Kos, sa sluzbenim cinom
prvog porucnika, komandant је bije1jinskog voda kome pripada
Erdemovi6. Oprezno sve to Erdemovi6 spominje pred sudom tek
cetiri godine kasnije, naime, 22. таја 2000. godine kada је dao
iskaz kao svedok optuzbe u procesu genera1u Radis1avu Krsti6u.
Tada је ve6 Ыо odsedeo svoju preblagu kaznu i sve је ve6 Ы10
iza njega. Kako је Erdemovi6 mogao da ucini verodostojnom
cinjenicu da "и ovoj izuzetnoj pri1ici", kako se tuzi1ac izrazio,
Brano Gojkovi6, kao оЫсаn, prost vojnik, de1uje kao koman-
dant voda? Zbog toga је zapravo Erdemovi6 i pre6utao cin Fran-
са Kosa i svaki put nazivao Gojkovi6a "nasim komandantom".
Zbog toga је tuZilac Наrшоn veoma oprezno postav1jao pitanja
cimje nastupi1a ova oset1jiva situacija. А, kadaje о tome sudija
postavio direktno pitanje, istrazi1ac, koji је па ovom sudskom
pretresu nastupao kao svedok, па slede6i nacin је sakrio oset1ji-
vo cinjenicko stanje:
64
Sudija Rijad: "А, sta је sa pretpostavljenim, da li vam је оп
rekao ko su ьт njegovi pretpostavljeni?"
Svednk Rues,' "Da, оп пат је dao imena predvodnika (the
leader) streljackog odreda (the execution squad), kao i imena
sedmorice drugih pripadnikajedinice (unit), "(3,S,60)
Ni reci о tome da se pri jednom od ovih imena radi о stvar-
nom Erdemovicevom pretpostavljenom, naime, о njegovom
komandantu voda. СеЈа osetljiva situacija ostaje nerasciscena.
1 optuzeni i tuZilac zajedno iznose pred sudijama laznu sliku.
Носе li тоЫа stoga biti saslusan i optuzen neki od drugih sa-
radnika i saucesnika Erdemovicevih?
Niko nije postavio nijedno jedino pitanje о pozadini сеЈе
stvari ili ukazao па protivrecnosti koje su tako upadljive, na-
protiv, ostaje se pri Erdemovicevoj prici и kojoj је Brano Goj-
kovic predstavljen kao "zapovednikjedinice" (the commander
of the group) i da је оп taj koji је izdavao naredenja streljac-
kom odredu.

DELO

Osam pripadnika Desete diverzantske jedinice Vojske Ьо­


sanskih Srba (VRS) sastalo se 16. јиЈа 1995. godine pre pod-
ne па farmi Branjevo, kraj mesta Pilica, nedaleko od Zvornika,
60 kilometara severozapadno od Srebrenice: Franc Kos, Mar-
ko Boskic, Zoran Goronja, Stanko Savanovic, Brano Gojkovic,
Aleksandar Cvetkovic, Vlastimir Golijan i Drazen Erdemovic.
Ти su bili jos i jedan neidenitifkovani potpukovnik i dva vojna
policajca, cije se prisustvo moze privremeno zanemariti posto su
brzo napustili mesto pokolja i nisu и njemu ucestvovali.
65
Posle kratkog tajnog dogovora sa potpukovnikom, koji је
odmah posle toga napustio scenu, Gojkovic se vraca natrag i
obavestava grupu da се sti6i autobusi sa muslimanima iz Srebre-
nice koje treba streljati. Ubrzo posle toga, oko 10.00 casova, sti-
ze prvi autobus. U nјети su se nalazili muskarci starosti izmedu
17 i 70 godina u pratnji dva vojna policajca. Ve6ina muskaraca
u prvom autobusu bili su vezanih ruku i sa povezima па ocima,
dok u narednim autobusima to vise nije Ыо slucaj. Sa dolaskom
prvog autobusa Gojkovic izdaje uputstva kako da se izvede stre-
lјаnје: Dva policajca dovode grupu od deset zatvorenika, koje
zatim Brano Gojkovic i Vlastimir Golijan odvode па mesto za
streljanje. То је Ыlа livada udaljena, u zavisnosti od iskaza, 50
do 100 ili 200 metara od mesta па koje је stigao autobus. Ostali
zaduzeni za streljanje su vec bili tarno rasporedeni i cekali. Na
ovo mesto dovodena ј е svaka naredna grupa od ро deset ти­
slimanskih zatvorenika i па udaljenosti od 20 metara poredena
tako da ledima bude okrenuta komandosima. Tada је Gojkovic
izdavao naredenje za otvaranje vatre.
U svim iskazima Erdemovic potvrduje da је uvek iznova
Ыlа rasporedivana grupa od deset zatvorenika za streljanje. Ти­
zilac па sudu postavlja pitanje koliko је Ыlо autobusa koji su
toga dana stizali jedan za drugim u nepoznatom vremenskom
razmaku. Erdemovic nе zna tacno, ali navodi da је moralo biti
izmedu 5 i 20 autobusa (2, S.845). Da li se sa putnicima svakog
autobusa postupalo па isti nacin kojije opisano? Da li su svi stre-
ljani па ovoj farmi? Upravo tako, potvrdio је Erdemovic. Medu-
tim, оп izjavljuje i nesto veoma zanimljivo о ponasanju vozaca
autobusa i па to se mora obratiti paZnja. ТиZilас је pitao:
"Dozvolite mi da uриаm, gospodine Erdemovicu, kako su
se ponasali vozaCi autobusa koji su dovodili zrtve па farmu
Branjevo? "
66
Erdemovi6 ј е odgovorio:
"вш su uzasnuti. Mislim da ovi ljudi. ovi muskarci. uopste
ni su znali da su ove zatvorenike dovodili па streljanje. Vero-
vatno su mislili da su ih dovezli radi razmene zarobljenika. i
to mi је upravo rekao ovaj covek star izmeau 50 i 60 godina sa
kojim sam razgovarao. isticuCi posebno da imje tako оЬеСаnо".
(2.S.848)
Nije li cudno 8to tuZilac nije ponovo pokazao ni najmanje
zanimanje za ovakav iskaz vozaca autobusa? Sta је zapravo to
8to је uzasavalo vozace autobusa? Da li је zaista bilo tako da
su vozaci autobusa, kako svedok misli, imali nalog da zatvore-
nike, u pratnji dva vojna policajca, voze па razmenu za srpske
zarobljenike? Sta ga је navelo da tako misli? U ratu u Bosni
redovno је dolazilo do razmene zarobljenika izmedu zara6enih
strana, to је poznato. Ne bi li тоЫа bilo mogu6no daje nared-
Ьа vojnog rukovodstva Vojske bosanskih Srba zapravo bila da
se ovi muslimanski zarobljenici odvoze па razmenu zaroblje-
nika, а da su, suprotno ovom naredenju, usput do granice ovi
autobusi zaustavljani i preusmeravani па farmu da bi zaroblje-
nici bili streljani? 12
1, da su upravo zbog toga vozaci autobusa bili uzasnuti?
То bi svakako bacilo sasvim drukcije svetlo па сеlи aferu? Ме­
dutim, za tuZioca nije Ыlо vredno nikakvo dalje pitanje za8to
su vozaci autobusa bili uzasnuti, ve6 је to redovno izbegavao i
prelazio nanaredno pitanje. То 8to ni kodjednog od sudija pona-
8anje vozaca autobusa nije izazivalo ni najmanju radoznalnost,
zaistaje 8teta. Тiтe svakako nije, blago receno, cinjena nikakva
usluga u naporima da se utvrdi istina. МоЫа је Ыlо mogu6no
da tuZilac nije za takvu mogu6nost Ыо zainteresovan zbog toga
12 Tek је Slobodan Мi10sevic и unakrsnom ispitivanju 25. avgusta 2003.
suocio krunskog svedoka Erdernovica sa оуiш pitanjern.

67
8to Ы razotkrivanje pozadine nesumnjivo oslabilo ubedljivost i
snagu dokaza optuzbe da su zarobljenici streljani ро nalogu ge-
nerala Mladica? Da lije zaista postojao nalog da se muslimanski
zarobljenici razmene za srpske? Ко је izdao takav nalog i ko
ga је izneverio? Pitanja se nadovezuju па pitanja. МоЫа nisu
postavljana zbog toga 8to tuZilac i sudija nisu zeleli ni8ta drugo
do dokaz da se ovaj masovni pokolj dogodio ро nalogu generala
Mladica i nе zele da znaju ni8ta drugo 8to Ы moglo odvu6i ра­
znju od ovog dokaza? Sve su to, naravno, nagadanja koja uop8te
nе Ы Ыlа potrebna da је tuZilac sluzio obavezi da traga za isti-
nот i da је pozvao па saslu8anje i druge pocinioce pokolja.
Kada је stigao poslednji autobus, zeleo је dalje da sazna
tuzilac. Erdemovic nije znao tacno, moglo Ы biti izmedu 15.30
i 16.00 casova. Medutim, оп zna da је sa dolaskom poslednjeg
autobusa stigla i grupa od deset vojnika iz Bratunca da Ы pruZila
ротос и streljanju. Oni su preduzeli па sebe streljanje putnika
iz poslednj eg autobusa i pritom su se pona8ali drukcij е od grupe
kojoj је pripadao Erdemovic. Bar tako оп sam tvrdi. Tukli su
zarobljenike gvozdenim 8ipkama, ponizavali ih i mucili, prisi-
ljavali da kleknu па kolena i тоlе se па muslimanski nacin pre
nego 8to su streljani. Erdemovic је izgleda Ыо iskreno uzbuden.
(Istraznom sudiji и Novom Sadu је 6. marta 1996. rekao da su
upravo vojnici njegove grupe bili ti koji su psovali, mucili i tukli
muslimanske zaroblj enike, а da оп sam to nij е hteo da Cini.)
Tada је Erdemovic ispricao da је poku8ao da spase jednog
starijeg muslimana koji se zaklinjao da ima mnogo prijatelja
medu Srbima, pokazivao је i prelistavao knjizicu sa imenima
i brojevima telefona, i Erdemovic је navodno zaista video nе­
koliko telefonskih brojeva ovih prijatelja. Erdemovic је bez us-
peha poku8avao da nagovori svog komandanta Branu Gojkovi-
са da nе streljaju ovog coveka. Gojkovic, medutim, nije zeleo
da ostavi и Zivotu nijednog svedoka, i Vlastimar Golijan је i
68
ovog zarobljenika odveo i streljao. Erdemovi6 nije mogao da
to spreci i smatra da је to bilo uzasno. Navodno se jos i svadao
sa Golijaninom zahtevaju6i da se ovaj stari muskarac spase, ali
је sve Ыlо uzalud. Sta је od toga istina? Gojkovi6 i Golijan Ы
to svakako znali, ali njih о tome niko niti је pitao, niti pita. А,
Erdemovi6 ponovo koristi priliku da sebe predstavi и svetlu koje
ти odgovara, naime, kako se ocajnicki navodno suprotstavljao
Gojkovi6evom naredenju da se zarobljenici streljaju. Pored osta-
log, pokusao је da dovede и pitanje sam rukovode6i Gojkovi6ev
polozaj. Na pitanje da lije izvrsavao naredenja za streljanje, Er-
demovi6 izjavljuje:
"Da, ali sam se nщјле suprotstavljao i opirao, а Brano
Gojkovic mi је rekao da ukoliko mi је йао ovi h ljudi, mogu da
stanem sa njima u red, а ја sam znao da to nikako nije bi la
samo prazna pretnja, vec da bi se moglo i dogoditi i sa mnоm
оnо sto i sa drugima posto је situacija u nasoj jedinici ьаа
takva daje zapovednik grupe imao pravo da па licu mesta stre-
!ја svakoga koji bi pokazao i nајmаnји neposlusnost i ugrozio
bezbednost grupe, ili bi se па ьао koji nacin suprotstavio ko-
mandiru grupe koga је postavio komandant Milorad Pelemis. "
(2, S.845)
Na to је sudija Натоn samo rekao: "О.К" ( ... )
Voda cete Milorad Pelemis је odredio obicnog vojnika Bra-
nи Gojkovi6a za zapovednika grupe i dao ти pravo da па licu
mesta strelja svakoga ko Ы ти se suprotstavio. 1, ovo Erdemovi-
6evo objasnjenje tuZilac је prihvatio kao оЫсnо: ,,0. к."
Na pitanje koliko su zarobljenika njegova grupa i pripad-
nici brigade iz Bratunca па farmi ukupno poubijali, Erdemovi6
је, ponavljaju6i ро ko zna koji put, odgovorio da ,,тога da ihje
Ыlо izmedu 1.000 i 1.200". Svi lesevi ostavljeni su da leze па
livadi onako kako su pali. Нiljadudvesta leseva па livadi, covek
to mora sebi sa mnogo tesk06a da predstavi. Neko је rekao da Ы
69
тоЫа mogli do6i bageri i sve leseve па licu mesta pokopaju. А,
tada se pojavljuje iznova odnekud tajanstveni potpukovnik. Da,
оп је morao da vidi leseve. Ne, nije imao nikakav komentar па
оnо sto је video. Naprotiv, samo је rekao da и Domu kulture sela
Pilica ima jos 500 muslimana iz Srebrenice i da se i oni moraju
dovesti da bi se i taj posao obavio. Tada је, medutim, Erdemo-
vi6 glasno i jasno rekao: "Ne". Nije li to nеоЫсnо, cak cudno?
Erdemovi6, koji se nije usudio da se suprotstavi оЫсnот, pro-
stom vojniku Gojkovi6u i odbije poslusnost, sada se odjenom
suprotstavlja naredenju jednog potpukovnika! Bilo ти је sada
svega dosta, objasnjavao је Erdemovi6, nе zeli vise da иЫја ЫЈо
koga, kako је rekao, "nije nikakav robot za satreljanje" ("Robot
for the exterminationan of people"-"Robot za istrebljenje Јји­
di")! (2, S.850). Drugi pripadnici grupe su ga navodno podrzali.
Koji - zeli iznenada da zna tuZilac Наrшоn i to sasvim tacno, i
Erdemovi6 izgovara imena Franc Kos, Marko Boski6 i Zoran
Goronja. Zasto se оп sada suprotstavio naredenju, upitao је tuZi-
Јас, а Erdemovi6 odlucno odgovara: "Zbog toga sto mi је svega
ЫЈо dosta!" ("Because 1 just could not take it anу more"). Nije
li, ipak, pre odnekud dobio ohrabrenje, pomislio Ы posmatrac
и prostoriji za posmatrace. Ne Ы li streljanje 500 muslimana и
Pilici spremno preuzela i izvela grupa iz Bratunca.
Na to se predsedavaju6i sudija Кlod Dzorda и postupku
protiv Mladi6a i KaradZi6a, роЈа sigurno роЈа nе, jos raspituje
zasto је Erdemovi6 uopste voljan i spreman da kao svedok da
iskaz, i па takvo sudijino raspitivanje, krunski svedok pokajnic-
ki odgovara: "Zbog svoje savesti", kaze Erdemovi6 (,,1 wanted
to testify because ofmy conscience, 2.S.854).
Уе6 svojom slede60m recenicom оп se ponovo vra6a nа­
trag: Morao је navodno da bira izmedu vlastitog Zivota i Zivota
ovog coveka; ako Ы izgubio svoj Zivot, to nе Ы moglo promeniti
sudbinu ovog covekajer је njegovu sudbinu ve6 zapecatio neko
70
ko је imao visi, nјетu nadredeni polozaj (2.S.855). МоЫа је
sve to istina sto Erdemovi6 prica, naime, da је о sudbini ovih
ljudi odlucila osoba па visem polozaju. Ali, bez ljudi kakav је
Erdemovi6, ova osoba nije mogla nista. Stvari izgledaju ј asnij е­
onima koji su poput Erdemovi6a bili upu6eni па takve naredbo-
davce - pomislio Ы posmatrac и prostoriji za posmatrace.
ТuZilас zakljucuje saslusanje pitanjem о pucnjavi и kafani
koja se odigrala и Bijeljini kadaje Erdemovi6, posle masakrana
farmi Branjevo, krenuo ku6i. Pitanje se odnosilo па to da lije Er-
demovi6 и toj pucnjavi Ыо ranjen. Potvrdio је dajeste, а tuzilac
је zatim zeleo da sazna ko је па njega рuсао. Bio је to Stanko
Savanovi6 koji је, kako је tvrdio, па farmi Branjevo svojerucno
uЫо izmedu 200 i ЗАО zatvorenika. Tako је glasio Erdemovi6ev
odgovor. Tada su sudije zelele da vidno iscrpljenom svedoku
postave jos nekoliko pitanja. Najpre su ga upitale da li Ы тоЫа
zeleo da se napravi pauza. "Ne", odgovorio је Erdemovi6, alije
zeleo da sve brzo prode, jer smatra daje ipak sve veoma nароrnо
(2.S 252). Sudije su pokazale razumevanje za to, zaboravljaju6i
medutim da је svedok patio od posttraumatskih psihickih smet-
nji i da nije sposoban za ispitivanje.
Zbog toga dakle nе sme biti previse pitanja. Ipak, jedno od
pitanja Ыlо је pitanje sudije Fuada Rijada о tome zbog cega је
Stanko Savanovi6 рuсао па njega. Nije рuсаnо sarno па njega,
dopunio је Erdemovi6 prethodnu izjavu, ve6 i па jos dvojicu
njegovih kolega koji su se suprotstavili naredbi komandanta i
drugih pripadnika jedinice.
Neko је, verovatno Brano Gojkovi6, morao dajavi sefи cete
Pelemisu о tvrdoglavom drzanju Erdemovi6a prilikom streljanja
muslimanskih zarobljenika i da је Pelemis morao da smatra da
Ы Erdemovi6, takav kakav је, jednog dana mogao jos i da sve-
doci protiv njega. Оnо sto ја upravo sada i cinim, dopunio је sa
uzdrzanim ponosom Erdemovi6:
71
Sudija Riad: "То је mоје poslednje pitanje. Rekli ste da
posto ste napustili farmu РШса. па Vas је рuсао ovaj covek ро
imenu Stanko. Zasto је. и stvari. оп па Vas рuсао?"
Erdemovic: .. Моја је pretpostavka da је neko od ovih lju-
di (mislim da је to bio Brano Gojkovic) dojavio komandantu
о mоm drzanju па farmi. i da је verovatno zbog toga dosao
do zakljucka da ја sve to jednostavno nе mogu vise podneti i
da bih mozda. ја to. doduse. nе znащ jednog dana mogao da
uCinim upravo оnо sto danas ovde i Ciniщ naime. da svedoCim
protiv nјљ". (2.S.853)
Na drugom pretresu и svom postupku 19. novembra 1996.
Erdemovi6 је sudijama dao nesto drugaciji iskaz: па njega su
puca1i jer је па farmi Branjevo Ыо nepos1usan i па kraju se
suprotstavio naredbi da se stre1jaju mus1imanski zarobljenici
(3.S.197). А, kao svedok optuZbe и Mi10sevi6evom procesu 25.
avgusta 2003. Erdemovi6 је tvrdio da uopste ne moze vise da se
seti zbog cegaje njegov ko1ega Stanko Savanovi6 рисао па nje-
ga. Jednostavno, оп to vise ne zna (8.а, S.25222; 8Ь, S.348).

МALA ARIТMEТIКA

U kasnijim varijantama koje је iznosio kao optuzeni i и


vise navrata kao svedok optuzbe, Erdemovi6 је obogatio svo-
ји pricu novim narativnim deta1jima koji, doduse, mogu imati
1itera1ni kva1itet, a1i ne i verodostojnost. Pored svih protivrec-
nosti, neusag1asenosti i varijabi1a, postoji и njegovim iskazima
jednakonstanta: stre1janoje izmedu 1.000 i 1.200 mus1imanskih
zatvorenika па farmi Branjevo ро grupama od ро deset zrtava.
72
Izvan sudnice, medutim, и takozvanim intervjuima sa sudskim
predstavnicima, koji nisu nista drugo do sas1usanja, Erdemovi6
pokazuje da ni sam nе zna ko1iko је zatvorenika ubijeno 16. ји1а
1995. па farmi Branjevo. Pri1ikom sas1usanja и Novom Sadu 6.
marta 1996. istraznom sudiji Tomis1avu Vojinovi6u rekao је da
је тоЫа stig10 15 do 20 autobusa а sto se zrtava tice, оп nе zna
tacno, a1i "procenjuje" da Ы mora10 biti oko 1.200 (S.6.S.6).
U protoko1u haskih istraZi1aca о sas1usanju 24. apri1a 1995.
brzo se otkriva zbog cega је optuznica tako oprezna kada se go-
vori ,,0 stotinama bosanskih mus1imana". Na pitanje istraZioca
Zana Renea Rueza da 1i uopste ima ројта ko1iko је 1judi иЫ­
јеnо, Erdemovi6 odgovara da nе moze tacno da kaze, a1i mis1i
da Ы mog10 biti 1.200, a1i da и stvari nе zna tacno. Оп mis1i па
broj autobusa, а osim toga сио је da neki vojnici pricaju о tome
ko1iko su 1judi 1icno ubi1i (S.6,S.5.). Stavise, Erdemovi6 navodi
da је sam 1icno stre1jao od 70 do 1ОО 1judi. Prema protoko1u,
medutim, navodi se daje izjavio da ih nije brojao, daje sve to za
njega Ы1а uzasna stvar i da stoga nije jos mogao i da broji иЫ­
јеnе. "Маnје od 10 i1i vise od 50, i1i?" insistirao је Ruez da1je.
"Ne тanје od deset, a1i tacan broj ја zaista nе znam" - glasio је
Erdemovi6ev odgovor (S. 33 [, S.22).
Kratak size price о masovnom stre1janju sa dopunama iz
kasnijih iskaza i varijanata mogao Ы da doprinese izvesnom ra-
zjaSnjenju се1е stvari:
Osam pocini1ica је 16. ји1а 1995. иЫ10 па farmi kraj se1a
Pi1ica, 40 ki10metara severno od Srebrenice, 1.200 mus1iman-
skih zarobljenika odnosno civi1a. Prvi autobus sa 50 do 60 1judi
stigao је izmedu 10.00 i 11.00 sati pre podne. U ovom prvom
autobusu zarobljenici su ima1i vezane ruke i nosi1i su poveze па
ocima, а и narednim autobusima to vise nije Ыо slucaj. Mesto
иЫјаnја је oko 50, 100 i1i, prema kasnijim iskazima, 200 те-

73
tara udaljeno od autobusa, па livadi. Osam росјnјlаса је Ыlо
rasporedeno и koloni izmedu autobusa i mesta streljanja. Ро­
sle njihovog rasporedivanja, iz autobusa је dovodeno ро deset
zarobljenika koji su najpre morali da izvade sve sto su јтаlј и
dzepovima i da lјсnа dokumenta Ьасе и garazu и blizini. Tada
su zrtve odvodene па mesto za streljanje, leda okrenutih prema
росјnјосјта koji su stajali и lјnјјј paralelnoj sa zrtvama па raz-
daljini od 20-tak metara. Tada је па komandu Brana Gojkovi6a
рuсаnо па zrtve iz kalasnjikova, pojedinacno па svaku od zrta-
va. Na krajuje kontrolisano da lјје svaka zrtva Ыlа mrtva, а оnј
koji su jos pokazivali znake Zivota, uЫјаnј su revolverom. Ovaj
rucni rad obavljao је uglavnom Branko Savanovi6. Posle toga,
росјnјосј Ы se ponovo poredali и lјnјјu sve do autobusa, dok Ы
Brano Gojkovi6 i Vlastimir Golijan dovodili slede6u grupu od
deset zatvorenika iz autobusa.
U svim iskazima Erdemovi6 izricito potvrduje da se ovakav
postupak nepromenjeno ponavljao kod svake nove grupe. Uvek
iznova izvodeno је ро deset zrtava iz autobusa. Samo kod jedne
grupe dovedene iz autobusa pokusalo se sa puskomitraljezom
М-84. Brano Gojkovi6 i Aleksandar Cvetkovi6 su dosli па ideju
da radi ubrzanja posla upotrebe ovaj teski mitraljez. Medutim,
ve6ina pripadnika grupe је samo ranjena. Zbog toga su morali
sve da resavaju revolverom, sto је predstavljalo cisto gubljenje
vremena. Nekoliko izvrsilaca nјје moglo da izdrZi zapomaganje
i vrisak ranjenih i zbog toga је doslo do duze rasprave i medu-
sobnog neslaganja. Уе6 posle druge јlј tre6e grupe odlozen је
puskomitraljez i izvrsioci su se vratili oprobanom metodu stre-
lјаnја, kalasnjikovu iz koga је рuсаnо па svakog pojedinacno.
Erdemovi6 је dugo razgovarao sa jednim starijim cove-
kom koji је navodio da јта mnogo prijateljima medu Srbima.
Ovaj covekje izvadio imenik i prelistavao ga pokazuju6i bro-
jeve telefona ovih prijatelja, posle cega је Erdemovi6 navodno
74
zeleo da ти spase zivot, ali је njegov pokusaj da па to nа­
govori pretpostavljenog Brana Gojkovi6a ostao bez uspeha.
Gojkovi6 ni и kom slucaju nije zeleo da dozvoli da preZivi bilo
ko od prisutnih ko bi mogao biti svedok, i stogaje i ovaj covek
streljan. Posle svakog drugog ili tre6eg autobusa, izvrsioci su
uzimali alkohol, а vozac Cvetkovi6 је odlazio do auta i donosio
sta је bilo potrebno i hranu.
Oko 13.00 ili 14.00 ili тоЫа 15.00 sati, и zavisnosti od
iskaza, stigla је grupa od oko desetak vojnika iz Bratunca kao
ispom06. Pozdravili su se, neki su se rukovali, neki su se те­
dusobno ve6 licno poznavali. Tada Erdemovi6 i ostali iz nје­
gove grupe vise nisu morali da ucestvuju и streljanju i ostali su
ро strani dok је grupa iz Bratunca sprovela pokolj do kraja. U
svakom slucaju, sada su pocinioci iz Bratunca imali dovoljno
vremena da zrtve batinaju, psuju i ponizavaju. Naterali bi ih, па
primer, da kleknu i da se тоЈе па nacin па koji to cine musli-
mani. Erdemovi6u је раЈо и oci da su ovi vojnici neke od zrtava
licno poznavali. Jedna od zrtava pokusala је da pobegne, ali su
izvrsioci potrcali za njim, vratili ga i streljali. Za sve to bilo је
potrebno vreme . Medutim, pocinioci su и meduvremenu mogli
da popiju sljivovicu, popuse cigaretu i oko 15.00 casova ili nе­
sto kasnije sa 1.200 ubijenih posao је bio zavrsen. Lesevi su
jednostavno ostali da leze. Grupa za grupom, tako da је па kraju
livada bila prekrivena sa 1.200 leseva. Covek treba zaista da ima
mnogo maSte da Ы to mogao da zamisli.
Ako se pretpostavi da је па ovaj nacin па svakih deset mi-
nuta streljana ро jedna grupa od deset zrtava, Ыо Ы to krajnje
kratak vremenski period, imaju6i и vidu sve pojedinosti ovako
predstavljenog postupka. Ukupno trebalo је da bude 120 gru-
ра od ро deset zarobljenika. Ako је grupa za grupom streljana
и razmaku od ро 10 minuta, sto Ы takode Ыо nezamislivo brz
tempo, za steljanje 1.200 ljudi ЫЈо Ы potrebno nајтаnје 20 са-
75
sova. Nijedan sudija nе Ы nоnnаЈnо propustio da nacini ovakvu
jednostavnu racunicu. Nije takav slucaj i sa sudijama и haii-
kom Тribunalu koji su и nekoliko prilika saslusanja prihvatili
da Ы ЫЈо mogu6no da za таnје od pet sati bude иЫјеnо 1.200
ljudi и grupama od ро deset. То Ы znacilo da Ы ЫЈо mogu6no
120 grupa streljati za 300 minuta, dakle, svaka dva i ро minuta
ро jednu novu grupu dovedenu iz autobusa, pri сети је svaki
pojedinac morao da isprazni dzepove i da odbaci dokumenta
(sto је Ыо poseban problem za оnе zrtve cije su ruke ЫЈе veza-
nе !), da pripadnici grupa predu jos stotinak do dvesta metara do
livade i da tamo budu streljani i uz to jos da bude sprovedena
kontrola nad ubijenim da li su mrtvi ili nisu. А, izmedu strelja-
nја је jos navodno ЫЈо vremena da se popije, da se svada, da
se tuce. U nоnnаЈnот sudskom postupku и kojem је sudijama
stalo do iznalazenja istine, i same sudije Ы uostalom krenule па
lice mesta i narucile da se izvede rekonstrukcija dogadaja kako
Ы mogla da se proveri tacnost iskaza svedoka i otkloni svaka
mogu6na sumnja и verodostojnost.
Umesto toga, Тribunal и Hagu se zestoko protivio samoj
pomisli da se saslusaju Erdemovi6evi saucesnici kako Ы se
preispitala ocigledna neverovatnost сеЈе njegove price. Daleko
od samog Haga је ipak jedan od Erdemovi6evih saradnika dao
iskaz: Marko Boski6, koji је uhva6en и aprilu 2004. godine и
mestu Pibodi (Peabody), kraj Bostona и SAD. Na saslusanju и
FВI, Boski6 је priznao da је ucestvovao и masakru i tvrdio da
su zarobljenici streljani и grupama od ро cetiri do pet lјиdi!lЗ
13 Boston Globe od 10. marta 2005: "МARКO Boskic, а Peabody con-
struction worker accused of being а war crirninal, adrnitted to federal agents
last уеаг that ће helped kill busloads ofunarmed muslim men in an infamous
Јиlу 1995 massacre in а field outside the town of Srebrenica. Тће men were
led ои! ofthe bus and lined ир to Ье liquidated with automatic rifles".Boskic
wrote in а six-page staternent to FBI agents in Boston while being iпteпо-

76
То bi znacilo daje bilo 240 grupa ciji su pripadnici streljani za
300 minuta, tj. dvostruko brze nego 8to је to predstavio Erde-
movi6! МоЫа niko stoga nе zeli da dode do izrucenja B08ki6a
Тribunalu?
U svakom slucaju ostaje da је grupa od osam pocinilaca
navodno streljala 1.200 zarobljenika и grupama od ро deset pri-
padnika и roku od pet sati i da је obican vojnik bez ikakvog cina
predvodio ovu grupu kojoj је i sam pripadao i izdavao naredenja
i komandantu voda kome је i sam pripadao. Drukcije receno:
prica Drazena Erdemovi6a bi morala sasvim drukcije da izgleda
nego 8to ји је оп ispricao.

NA MESTU ISTINE

U literarnom tekstu pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Dra-


zena Erdemovi6a" spisteljica Slavenka Drakuli6 је izgleda па
osnovu razgovora sa svojim tragicnimjunakom ispricala pricu о
gated last August. "First, they started to shoot, and 1 didn t want to јат, Ьи!
they forced те to shoot",Boskic said, according to an FВI account of the
interview last surnrner. Не admitted using а rifle to gun down prisoners who
were taken off buses in groups of fош and five, the FВI said".
("Marko Boskic, gradevinski radnik u Pibodiju optuzen kao ratni zloCinac
priznao је savemirn agentima da је pornagao ubijanje nenaoruzanih rnus-
limanskih mtiSkaraca u jednom neslavnom masakru u јиlи 1995. па роlји
nedaleko od grada Srebrenice. Muskarci su izvlaceni iz autobusa i poredani
u niz za 'likvidaciju autornatskirn puSkarna'. Boskic је napisao izjavu па sest
stranica agentima FBI и Bostonu za vrerne sasluS:anja и avgustu prethodne
godine. Najpre, poceli su da рuсајu i ја nisarn zeleo da im se pridruzirn, ali
su те prirnorali da i ја рuсаrn" - izjavio је Boskic, prerna izvestaju FBI,
priznajuCi da је рис ао iz puSke i ubijao zatvorenike dovodene iz autobusa и
grupama od ро cetiri i pet".)

77
Drazenu Erdemovi6u i starom muskarcu, ciji је Zivot bezuspes-
по pokusao da spase. Оп је navodno uzeo ovog starog coveka
i poveo ustranu, ponudio ти cigaretu i casu soka od pomoran-
dze. (Zasto nе sljivovice, kojaje obilato tekla, mogao bi se neko
upitati. МоЫа samo zbog toga sto је ovaj stari covek bio ти­
sliman?) Od gospode Drakuli6 saznajemo dalje da su i иЫса i
zrtva dugo razgovarali о svojoj tuznoj sudbini: ,,Ziveli smo svi
zajedno, muslimani, Srbi i Hrvati" - rekao је stari. "Sta se nата
obicnim ljudima dogodilo? Zasto smo sve to dozvolili da nат se
dogodi?" "Da, zaista, sta nат se desava?" - uzvratio је Drazen.
"Kad bismo samo mogli to nekome da objasnimo. Ја nе znam
nista vise od tebe". Nastavili su tako, ali DraZen nije mogao ni-
sta da ucini za ovog starog coveka. Тragika krivca bez krivi-
се dovodi spisateljicu do dve kratke recenice: "Zvuci prokleto.
Medutim, to је Ыlа istina". Gospoda Drakuli6 је izgleda imala
риnо poverenje и Erdemovi6a. Da lije Ыо i obrnut slucaj? Novi-
narki americke televizijske stanice Аве Vanesi Vasi6-Jenekovi6
dao је pogresan datum streljanja muslimanskih zatvorenika jer
nije imao poverenja и nји, а gospodi Drakuli6 је naveo pogresna
imena svojih saradnika. Tako se jezivi komandant Gojkovi6 и
ovoj prici pojavljuje kao Pero, dokje jedan drugi, koji nosi hr-
vatsko ime, stalno poklanjao Erdemovi6u prepecenicu. Nikakav
Pero, niti Ivan, nisu medutim bili medu osam njegovih saucesni-
ka, cija је imena Erdemovi6 и vise navrata nabrajao. МоЫа је
rec о literarnoj slobodi Ыlо Erdemovi6evoj, Ыlо Drakuli6kinoj,
svejedno. Ekskluzivno za gospodu Drakuli6, Erdemovi6 је ispri-
сао о jos jednom potresnom prizoru koji nije izneo nijednom
istraZiocu, niti sudiji:
"Dok је jos uzimao dug gutljaj, Drazen је krajickom oka
primetio kako је izjednog od autobusa izlazio mladic. Nije imao
nikakvog poveza preko оајu i Drazen је mogao da vidi njego-
vo lice, iako se zakleo da vise nikada nесе zatvorenika gledati

78
и lice. То ти је samo otezavalo posao. Mladic је тойја imao
petnaestak godina. тойјаје bio i mlatli. Bio је nag јо pojasa а
njegova bela koza bila је izlozena sиnси. Razgledao је vojnike
а zatim mrtve па роljи. оа sи ти bile sve vece. Као ја nije
mogao sve ја snimi . .. Оп је ipak tek petnaestogodisnjak". pro-
mrmljao је Drazen vise za sebe trиdеCi se ја nе stoji iza njega.
Каја sи zatvorenici morali ја klеknи pred streljacКim stroјещ
Drazen је pre nareaenja za otvaranje vatre jos сио glas mladi са.
Мата. sариtао је. тата. Istog јаnа Drazenje bio svedok kako
sи i drиgi тиskаrсi odreaeni za streljanje molili za zivot. kako
sи јеса plakala. kako sи zarobljenici nиdili vojnicima novac.
obecavali аиtотоЬilе. cak kuСе. Mnogi sи роkиsаvаli ја роЬе­
gnи. drиgi sијесаli i zavijali. Ipak. ovaj mladicje dozivao тајkи
kako to јеса аnе kad se рrоЬиdе iz loseg sna i traze иtеhи. Iako
је samo za tren mladic vec bio mrtav. Drazen је jos verovao ја
сије njegov glas. " 14
Ipak, ovakvo pisanje је jednostavno sumnjivo da bi Ы1о
dostojno nagrade za mir. Austrijski dip10mata Vo1fgang Petric,
visoki predstavnik civi1ne medunarodne uprave и Боsni i Her-
cegovni od 1999. do 2002, procitao је па impresivan nacin, па
jednoj svecanosti и Беси 19. таја 2005. godine, esej Slavenke
Draku1ic. 15
Najpre је knjizevnica dobi1a rec i odrza1a hva10spev Тribu­
na1u kakav se samo moze ocekivati odjedne stvarne spisate1jice.
Gospoda Draku1ic uzdize Тribuna1 do visine jednog istinski те­
tafizickog "Mesta istine" i izjav1juje: "Nema istine о ovom ratu
izvan one koja potice od Тribuna1a и Hagu". Hag nije samo sim-
bo1icna pravda vec istina sama, Hag је jedino mesto па kojem

14 Slavenka Draku1ic: "Keiner war dabei", (Niko nije bio spreman), Вес,
2004. str. 111f.
15 Slavenka Drakulic u dijalogu sa Volfgangom Petricem: http/www.kre-
isky.org!kreisky/forum/pdf!rueck/238.pdf

79
se istina pojavljuje и sudskom postupku, sve drugo sto se сије
samo је politika, ideologija, tj. manipulacija.
U izvesnom smislu, moglo Ы јој se dati za pravo.
U pesnicku slobodu gospode Drakulic svakako spada i ru-
zicasti zulj па desnom kaZiprstvu Drazena Erdemovica ("Оn је
streljao тоЫа 70 ljudi i od toga dobio zulj. МоЫа ти је to
za trenutak izgledalo tako komicno da је histericno prasnuo и
smeh"). Gospoda Drakulic uznosi Тribunal kao mesto istine i
pravde posto је dozvolila svome junaku da и glavi brzo izracuna
i dode do broja 1.200 streljanih kao autenticnog. "Kadaje Dra-
zen pogledao па svoj sat, Ыо је zaprepascen. Bilo imje potrebno
samo 15 minuta da иЫји vise od 60 ljudi". Pesnistvo i istina: iz
autobusa је dovedeno sest grupa od ро 1О zatvorenika, oduzeti
su im papiri, odvedeni su stotinak do dve stotine metara do те­
sta па livadi gde su streljani i sve to za samo 15 minuta. Dakle,
grupa za grupom, и ritmu od dva i ро minuta. Gospoda Drakulic
nе ите samo dobro da pise, оnа је ocigledno dobra i и racunu.
Носе li iko posumnjati da је mogucno za samo pet casova stre-
ljati 1.200 zarobljenika?

KOLIKO ЈЕ STRELJANO?

Prilikom saslusanja Drazena Erdemovica 19. novembra


1996. tuZilac Mark Наrшоn iznosi dokaze о zbivanjima па far-
mi Branjevo koji su imali da potvrde priznanje krivice DraZena
Erdemovica kao cinjenicno stanje. U tu svrhu saslusao је kao
svedoka glavnog istraZioca Zana Renea Rueza koji је, sa svo-
је strane, kao dokaze podneo nekoliko fotografija snimljenih iz

80
vazduha. Na osnovu Erdemovi6evih informacija, ove fotografije
iz vazduha prihva6ene su kao "re1evantne" i stav1jene Тribuna1u
па raspo1aganje. Fotografije su mora1e da budu strucno "procita-
nе" i protumacene, posto 1aik nije mogao nista па njima da pre-
pozna. Dakle, Rues је objasnio sudijama sta vide па ovim foto-
grafijama sacinjenim iz vazduha. Jedna od fotografija је navod-
по sacinjena dan pos1e masakra, dak1e, 17. ји1а 1995. i па nјој
su se navodno prepoznava1i 1esevi, mozda i masovna grobnica
u procesu iskopavanja. Na drugoj fotografiji od 27. septembra
1995. mog1i su se navodno razaznati "tragovi radova koji su se
obav1ja1i", izjavio је Rues. Dakle, krajem avgusta i pocetkom
septembra obav1jena је ekshumacija, radovi па ekshumaciji su
jos bi1i u toku kadaje fotografija sacinjena, a1i uprkos tome, upr-
kos ovim radovima, koje ovde vidimo, isticao је Rues, istrazioci
su па 1icu mesta iskopa1i 153 1esa (3,S.135).
Materija1ni dokazi za masakr па farmi Branjevo, dakle, ро­
stoje za 153 1esa а па osnovu neko1iko fotografija koje su tajne
sluzbe sacini1e sa ve1ike visine iz vazduha, treba10 је da pred-
stav1jaju dokaz da је mora10 biti da1eko vise 1eseva. 16
Posto је Bosna u to vreme, kako su tvrdi1i vojni strucnjaci,
sta1no Ы1а pod sate1itskim osmatranjem, nате6е se pitanje zaSto
nета nijednog snimka iz vazduha samih radova па iskopavanju
i premestanju 1eseva. Zasto nета nijednog snimka 1judi i та­
sina koje su pritom mora1e biti па terenu. Iskopavanje 1eseva
16 О nepouzdanosti ovih snimaka koje је Tribunalu dostavila tadasnja
driavna sekretarka SAD Madlen ОЈЬгај! videti dalje u knjizi "Cess Wiebes,
Intelligence and the War in Bosnia, 1992-1995" (Obavestajne sluzbe i га! u
Bosni), Мuепstег-НатЬшg-Lопdоп, 2003, s. 348f. Као Јер primer za та­
nipulaciju javnoscu moze da posluzi izjava od 5. februara 2003. tadasnjeg
americkog ministra Kolina РаиеЈа u Savetu bezbednosti OUN kada је, па
osnovu takvih fotografija, pokusao da ubedi da Irak proizvodi i raspolaze
oruzjern za rnasovno unistenje. Уес se па njegovorn licu rnoglo tada proCitati
da se stideo svoje izjave.

81
i njihovo premestanje, dak1e, а nе samo tragovi aktivnosti па
navodnom iskopavanju. МоЫа bi se mogao dobiti па takvo pi-
tanje ubed1jiv odgovor ako Ы оnо stvarno Ы10 postav1jeno, sto и
ovom sudu niko nije ucinio, i1i nije hteo da ucini. 17
Ipak, glavni istraZi1ac imao је jos jedan dokaz. Erdemovi6
је, tako је svedocio Rues, video za vreme stre1janja do tri sata
popodne 60 autobusa, pardon, rekao је оп, 20 autobusa sa ро
60 zatvorenika и svakom autobusu. Od1ucuju6i је Ьгој autobu-
sa koje је Erdemovi6 navodno video. Na ovo pitanje pruzao је
ug1avnom odgovor da оп nе zna tacno, a1i da Ы тога10 biti iz-
medu 15 i 20 autobusa. Kada ти је и intervjuu 24. apri1a 1996.
glavni istrazi1ac Rues postavio pitanje ko1iko је ukupno autobu-
sa stig10, rekao је: "Na to pitanje ја sada nе mogu odgovoriti,
nisam ih Ьгојао, nisam ni kasnije saznao, nе znam sta treba па
to da odgovorim" (S.6.S.5). Tako izg1eda izvodenje dokaza па
"Mestu istine".
Stre1jati 153 nenoruzana civi1a predstav1ja i ostaje, naravno,
veoma tezak ratni zlocin i svi koji su и nјети ucestvova1i mora1i
su biti izvedeni па optuzenicku k1upu. Medutim, ovaj Ьгој 153
ima dve ve1ike "prednosti" и poredenju sa Ьгојет 1.200. Prvo,
za njega postoji materija1ni dokaz, а drugo, prihvat1jivo је da
se za pet casova moze stre1jati 15 grupa od ро deset zatvore-
nika, i da se pritom и meduvremenu jos nesto popije, pojede,
da se popusi cigareta, da se eksperimentise puskomitra1jezom,
da se zrtve zlostav1jaju, tuku i ponizavaju. Samo: ovaj Ьгој is-
pada nesto mrsav da Ы se njime potkrepi1a optuzba za genocid
nad bosanskim mus1imanima, genocid, kako su mediji prog1asi1i
nesum1jivo najve6i zlocin koji је па evropskom t1u pocinjen od
zavrsetka Drugog svetskog rata.
17 Neko1iko dobro obrazlozenih kritickih pitanja о tome moze se naci
па Internetu и objavljenorn eseju Vemera Sauera: "Srebrenica i video", http/
www.labournetaustria.at!archiv/41.htm

82
POREMECENI REDOSLED CINOVA 11

Као sto smo videli, Erdemovic sve do nastupa и svojstvu


svedoka optuzbe и procesu Radislavu Krsticu 22. таја 2000.
precutkuje oficirski cinjednog od svojih saucesnika, а i sami tu-
zioci о tome cute. Nisu li тоЫа bili и prilici da istraze i otkriju
podatke svih saucesnika? Ne, naprotiv, jos и ranoj fazi istrage
oni su se time opsirno bavili i bili su zapanjeni otkricem da је је­
dan od osam vojnika koji su navodno pod komandom izvesnog
Brana Gojkovica streljali zarobljenike, Ыо porucnik i cak zapo-
vednik voda, takozvanog Bijeljinskog voda, kome је pripadala
polovina ucesnika и pokolju (videti poglavlje: "Poremeceni re-
dosled cinova 1"). Optuzeni је, dakle, mogao, kako је poznato,
da precuti оnо sto ga tereti ili Ы moglo da oteza njegov polozaj.
тиыlсc је, medutim, isto tako Ыо obavezan da traga za istinom,
kao i sudije. U procesu traganja za istinom (а nista drukcije nije
smelo biti ni и krivicnom postupku) cak је kaZnjivo uskratiti
sudijama znacajan podatak, takode i kad је rec о tuZiocu. Glav-
ni istraZilac Zan Rene Rues i njegov kolega Peter Mekloski su
6. novembra 1996. ponovo vodili vaZan intervju sa Drazenom
Erdemovicem, ciji је cilj Ыо da se optuzeni pripremi za pred-
stoje6i pretres i saslusanje pred sudijama. Na dan 9. novembra
1996. godine odrzan је najznacajniji pretres и ovom guilty рlеа­
postupku (izjasnjavanje о krivici). Optuzeni је morao da bude и
stanju da ubedljivo i bez ikakvog okolisenja odgovara па pitanja
koja се ти postavljati sudije. Pre svega, nije smeo da dozvoli
sebi da se uplete и Ыlо kakve protivrecnosti. 1, iznenada, Rues
postavljajedno pitanje koje tesko da nije moglo izazvati sumnju.
Staje, па primer, sa ovim Francom Kosom, zapovednikom Bije-
ljinskog voda, upitao је sasvim otvoreno i neposredno Rues. Da
li је Erdemovic mogao тоЫа da ти objasni - ako uopste ро-
83
stoji nekakvo objasnjenje - kako је moglo do6i do toga da Goj-
kovi6, и prisustvu komandanta voda Franca Kosa, postane voda
streljackog odreda? Kako Erdemovi6 moze i zeli da to objasni?
Iz samog pitanja istraZioca proizilazi ljutnja:
"Zeleo ьљ da mi objasnite - ako uopste postoji nekakvo
objasnjenje - kako је moglo doCi do toga da, s obizom па sa-
stav streljackog odreda, voaa ove grupe postane Branko Goj-
kovic, iako је и grupi ьао ljudi koji su ili predvodili ekipe и
srebrenickoj operaciji, ili su cak, kad о Francu Kosu, па primer,
govorimo - ьш ро аnu ispred njega - Kos је bio komandant
Bijeljinskog voda. Kako objasnjavate ovakvu ulogu Brane Goj-
kovica ". (S.4,S.4)
Erdemovi6 је ocigledno imao velike muke sa tim pitanjem
i nije mogao oti6i dalje od objaSnjenja da su predvodnik cete
Pelemis i Brano Gojkovi6 bili bliski. То је Ruesu izgledalo su-
vise mrsavo. Nije li Gojkovi6 тоЫа и Vlasenickom vodu Ыо
nesto vise od obicnog, prostog vojnika? Erdemovi6 odgovara
da оп о tome nе zna nista, odakIe Ы znao. Rues, izgleda, konac-
по mora da se zadovolji time, ali se nekoliko trenutaka kasnije
ponovo vra6a па isto pitanje. Franc Kos је morao ipak biti ve-
ота uznemiren ("quite upset") zbog toga sto nije оп predvodio
ovu streljacku druZinu - pakosno је primetio Rues (S.27, S.27).
То ти svakako nije Ыlо pravo, misli Erdemovi6, ali је Kos Ыо
ок. Medutim, оп је Ыо па licu mesta jedini oficir, ponovo se
cudio Rues. Ah, rekao је Erdemovi6, Kosu је dat cin zato sto
је Ыо pametan, znao је da rukuje eksplozivom, итео је da ро­
kaze vojnicima izvesne stvari i mogao da ih uputi па izvodenje
akcije. U svakom slucaju, Kos nije Ыо takav tip strebera koji Ы
bezuslovno zeleo da postane oficir, pre Ы se moglo re6i da ти
је Ыlо svejedno, posto su "oni" jednostavno delili cinove kako
im је Ыlо volja, morao је konacno neko biti zapovednik voda,
84
а Kos је ostavio dobar utisak, nije bio isti kao drugi, nije nepre-
kidno jurio za zenama, ponasao se mirno i stalozeno, nikad nije
rekao nijednu suvisnu rec (S.27, S.27). Као da to nije dovoljno
ubedljivo.
Dobri porucnik Franc Kos, zvani Slovenac, рuсао је i ubi-
јао satima toga dana nenaoruzane zarobljenike, iako је kao ofi-
cir morao znati da је rec о teskom ratnom zlocinu. Oficir koji
zna da је potcinjen jednom оЫсnот, prostom vojniku, da mora
da izvrsava njegova naredenja koja ocigledno vode и zlocin. 1
jos uz sve to, ovom oficiru naredenja da pocini ratni zlocin izda-
је prost vojnik, redov! МоЫа Ы sam Franc Kos licno mogao da
razj asni ovakvo cinj enicko stanj е, ali оп danas mirno zaraduj е
hleb nasusni kao limar и Bijeljini. Njega niko ni za sta nе pita,
niti trazi od njega Ыlо kakvo razjasnjenje.
Na pretresu dve sedmice kasnije, 19. novembra 1996, Rues
preuzima ulogu svedoka i podnosi sudijama rezultat svoje istra-
ge и slucaju Erdemovi6. Njegova velika sumnja је izgleda sa-
svim rasprsena. Na pitanje sudija оп, naprotiv, odgovara da је
iskaz optuzenog Erdemovi6a bez ikakvih protivrecnosti i da је и
potpunoj saglanosti sa rezultatima istraZivanj а:
Rues: "Nema nikakve protivrecnosti izmeau onoga sto је
ovde u svom iskazu rekao Drazen Erdemovic i onoga stoje neza-
vi sno od toga otkriveno u toku nase istrage. Ne postoji nista sto
bi protivrecilo оnоmе sto је оп rekao. О svim temama koje smo
ovde naceli оп nаmје pruzio риnи in[ormaciju." (3,S.153)
U odgovoru па pitanje sudije da lije Erdemovi6 spominjao
ime svog pretpostavljenog, istraZilac Rues и svojstvu svedoka
ponovo nе spominje da se medu pociniocima pokolja nalazio i
zapovednik voda, vodnik Erdemovi6:
Sudija Riad: "А, sta је sa pretpostavljenim, da li vam је
rekao ko su ьт njegovi pretpostavljeni?"
85
Rues: "Da, оп пат је dao imena predvodnika (the leader)
streljacKog odreda (the execution squad), kao i imena sedam
drugih pripadnika ove jedinice, "(3,S, 160)
А kada је Erdemovi6 sam u svojstvu svedoka sas1usan od
sudija, izjavio је:
Erdemovic,' "Zapovednik grupe је Ыо Brano Gojkovic, Ја
sam bio pripadnik ove grupe, vojnik, ај08 sedam drugih vojnika
ЬЉ su isto tako pripadnici ove grupe, " (3,S, 185)
Zapovednik Gojkovi6, sa sedam drugih vojnika, dak1e, sve
је jasno, То sto је porucnik Kos, zapovednik voda bije1jinskog,
Ыо jedan od ovih sedam drugih vojnika, sudijama uopste nije
potrebno da1je objaSnjavati, 1, u zajednickoj igri tuZioca i optu-
zenog, nisu zapravo dobi1i nista sto Ы mog1i saznati,
Cetiri godine kasnije, 22, таја 2000, DraZen Erdemovi6
ponovo nastupa kao svedok optuzbe, sada u procesu genera1u
Krsti6u, 1 sudije sada prvi put сији da se, kad је о Francu Kosu
rec, radi о porucniku i komandantu voda, da је jedan oficir Ыо
medu osam pocini1aca poko1ja, daje, dakle, i оп рисао i иЫјао,
Pada u осј, medutim, da vise u Erdemovi6evom iskazu Brano
Gojkovi6 sada nije komadant ј1ј komandir, kako ga је obicno
Erdemovi6 do tada predstav1jao, Stre1janje је naredio Pe1emis,
dokje Brano Gojkovi6 njegovo naredenje samo prenosio, samo
posredovao:
Harmon,' "Od koga ste dobili nalog za uьиапје?"
Erdemovic,' "D08ao је Brano Gojkovic i rekao паm, rekao
је meni, Francu Kosu i Zoranu Goronji da se pripremimo za
zadatak i, kada smo ga upitali ko је nalozio da treba da idemo,
rekao патје daje Pelemi8 izdao nareaenje, "(7,S3116)
Na ovakvu posrednicku u10gu svodi Erdemovi6 u10gu na-
vodnog komandanta Gojkovi6a i u procesu Mi10sevi6u tri go-
dine kasnije, "Konkretno receno, Gojkovi6 nam је samo rekao
da је Pe1emis na10Zio da idemo u akciju" (8а, S,25150, 8Ь,
86
S.299). Dakle, uzasni komandant Gojkovi6 bio је potreban Er-
demovi6u sve dok ти jos nije bila odredena kazna i navodio је
njegovo naredenje kao opravdanje za svoje navodno prinudno
uces6e и streljanju. Sada је, medutim, ve6 bio odavno odlezao
svoju blagu kaznu.

CINIMORAL

Voda cete Pelemis је, dakle, 16. јиlа 1995. izdao naredenje
preko Brana Gojkovi6a da se Erdemovi6, Franc Kos i drugi pri-
preme za akciju. Sta bi Pelemis о tome rekao? Verovatno da је
16. јиlа 1995. lezao и bolnici zbog potresa mozga i polomljenih
rebara и teskom saobra6ajnom udesu. 1, sasvim sigurno Ы kao
dokaz za to podneo bolnicka dokumenta. Da li zbog toga njega
niko nе zeli da saslusa? U saslusanju 22. таја 1996. и svojstvu
svedoka optuzbe и procesu KaradZi6u i Mladi6u, Erdemovi6 је
tvrdio da је predvodnik cete Pelemis naimenovao prostog voj-
nika Gojkovi6a za zapovednika grupe koji је mogao da strelja
svakoga ko Ы odbio izvrsenje njegovog naredenja. Sta Ы sam
Pelemis о tome rekao? Njega, medutim, niko nе zeli da saslusa.
Stoga, nazalost, ostaje samo оnо sto је оп rekao и intervju za
Nezavisne novine 21. novembra 2005: da је Erdemovi6 imao
psihicke probleme, da је jos и oktobru 1995. obavestio pretpo-
stavljene daje Erdemovi6u hitno potrebno psihijatrijsko lеСеnје.
Uostalom, Ыlо је nemogu6no da se Erdemovi6 nade pod koman-
dom Brana Gojkovi6a, odlucno tvrdi Pelemis.
Nezavisne novine: "Erdemovic је па suaenju tvrdio da ти
је ubistva naredio Brane Gojkovic, takoae pripadnik 10. odreda,
dakle vas podreaeni? "
87
PelemiS: "То је nemoguce jer је jedini podoficir и tom vodu
Ыо Erdemovic i to narednik prve klase. Gojkovic је Ыо obicni
vojnik. " 18
Da li bi Pelemis i pred sudom, bilo kao optuzeni, bilo kao
svedok, potvrdio ovo sto је rekao и intervjuu, naime, da је Erde-
movi6 па farmi Branjevo jos Ыо podoficir, "vodnik" 1 odeljenja
Bjeljinskog voda Desete diverzantske jedinice? Da Erdemovi6
nije, dakIe, Ыо degradiran kako је tvrdio и svim varijantama
svoje price? То, naravno, ne mozemo znati, posto Тribunal to
nije zeleo, niti zeli da sazna.
Ono sto је Erdemovi6 о svom unapredenju i degradiranju
rekao, predstavlja niz protivrecnih iskaza. U vise navrata tvrdio
је, па primer, па pretresu 19. novembra 1996, da је ve6 pri pri-
јети и Desetu diverzantsku jedinicu и aprilu 1994. unapreden
и cin vodnika (3,S.181). Na saslusanju и Novom Sadu 6. mar-
ta 1996. onje, medutim, izjavio daje 1. februara 1995. dobio
cin vodnika i preuzeo komandu nad prvom grupom prvog voda
(S,4,S,4). Sedmog marta 1995. оп је kao zapovednik grupe do-
Ыо od predvodnika cete Pelemisa naredenje da likvidira ne-
koliko vojnika izvidaca Druge muslimanske brigade nedaleko
od Tuzle, и regionu planine Majevica. U ovoj akciji moglo је
biti ubijeno mnogo civila, а оп to navodno nije zeleo - izja-
vio је Erdemovi6. Navodno је odbio da ucestvuje и toj akciji i
zbog toga је degradiran. Dakle, najpre је postao vodnik и aprilu
1994, а zatim l.februara 1995. U intervju haskom istraZiocu 6.
novembra 1996. kada ти је istrazilac Peter Mekloski citirao to
mesto iz saslusanja pred jugoslovenskim sudom, Erdemovi6 је,
suprotno ranijim tvrdenjima, rekao da sve to nije tacno. Napro-
tiv, onje toga dana, l.februara 1995, degradiran zbog toga sto је
odbio naredenje. Od tog datuma оп vise nije imao nikakav cin
18. "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21.11.2005.

88
(S.10, S.10). Dak1e, slagao је srpskom istra.Znom sudiji, kako
је sam rekao и intervjuu sa haskim istraZiocem. Odmah zatim,
medutim, ispricao је istu pricu kojuje ve6 izneo и Novom Sadu:
7. marta 1995, dak1e, mesec dana pos1e navodne degradacije, оп
је kao zapovednik grupe dobio na10g da 1ikvidira i1i otme dva
mus1imanska obavestajna oficira, a1i је оп to navodno odbio i
zbog toga је degradiran. Da 1i је i1i nije pri izvodenju ove akci-
је ve6 Ыо degradiran? Njegovoj grupi је pripadao i Franc Kos,
rekao је, sto njegovu pricu nikako nе cini uver1jivijom i vero-
dostojnijom posto је sasvim sigurno Kos ve6 tada Ыо porucnik.
Erdemovi6 neprekidno protivreci sam sebi па teku60j traci, a1i
to istraZiocima ocig1edno nе smeta, verovatno im је Ыо dosta
svega i1i је и pitanju nesto drugo. Uosta10m, sama prica koju је
Erdemovi6 izneo о svom cinu i svojoj degradaciji, predstav1ja
nerazmrsivo k1upko protivrecnosti i ne10gicnosti. Zapanjuju6e
је, medutim, daje оп s tim pro1azio kod sudija, cak imao uspeha,
kako se moze videti iz presude izrecene 29. novembra 1996:
"Орtиzеni је naglasio da је аn koji је dobio, izgиЬiо samo
dva meseca kasnije posto ga је dobio, zbog toga sto је odbio da
izvede аkсijи koja bi dovela do "gиЬitаkа теаи civilima ". Оп
је takoae rekao da posle degradacije vise nije bio и sitиасiјi da
se sирrоtstаvljа naredbama svog pretpostavljenog. (..) Sиd иkа­
zије па Cinјеniси daje орtиzеni па pretresima 5. јиlа i 19. i 20.
novembra izjavio daje dobio аn vodnika i daje delovao kao za-
povednikjedne malejedinice. Ukаzије se takoae па Cinјеniси da
је Erdemovic, prema vlastitom iskаzи, izgиЬiо аn pre nego sto је
izvrsio radnje koje ти se stаvljаји па teret. Коnstаtије se takoae
da nije doznacen nijedan dоkитеnt koji bi precizno svedoCio о
njegovom Cinи и vojnoj hijerarhiji. " (4, S.292).
Pos1ednja recenica zvuci karakteristicno, ako nе i cudno. U
intervjuu od 6. novembra 1996. istraZilac Ries uzgredno spomi-
nје daje о vojnoj sluzbi Drazena Erdemovi6a dobio iz Beograda

89
mnogo dokumenata. Zar nije Ыlо nijednog jedinog iz koga se
moze izvu6i njegov cin? Sesnaestogjula 1995. па farmi Branje-
vo Drazen svakako nije Ыо vise vodnik. Jer, daje imao cin, оп Ы
imao i izbora, samje tako rekao, tada Ы se navodno suprotstavio
i odbio da izvrsi naredenje Brana Gojkovi6a i cak nagovorio i
druge da to ucine. Medutim, sada ga је navodno neko degra-
dirao и obicnog, prostog vojnika i па taj nacin је navodno Ыlа
zapeca6ena sudbina zarobljenika. Za sta sve nе Ы Ыо и stanju,
da је samo imao cin! Na saslusanju 19. i 20. novembra 1996.
Erdemovi6 је pruZio sudijama nekoliko varijanti svog navodno
zanemarenog moralnog stava, па primer:
Erdemovic: "Da sam bio zapovednik ove grupe, ја bih Vam
morao posteno reCi da bih sa ьао kakvim obrazlozenjem odbio
ovaj nalog i pokusao ьљ da nаает za pretpostavljene nekakvo
obrazlozenje, svakako bih to pokusao. Zelim da vam kazem ka-
kvo bi to obrazlozenje ьао. Rekao bih daje rec о zloCinu, da za
takav zloCin sledi teska kazna i ubedio ьљ pre svega svoje kole-
ge da se za takav zloCin mora snositi odgovornost, da nije rec о
nekakvoj таЈој aferi, kada је и риаnјu streljanje ljudi. Tako ьљ
ја stvar obrazlozio. А, oni Ы mi tada pomogli kad о tome obave-
stim Pelemisa. Branili bi те, svakako. Meautim, ја tada nisam
bio zapovednik, nazalost, zapovednikje bio jedan idiot, da idiot
- nе ludak, vec pravi idiot. Ludak је doduse dobar i posten, ali
idiot је idiot. " (4,S .292)
Dok је jos imao cin, spasavao је ljude, nije ih uЫјао, uve-
ravao је Erdemovi6 i pritom navodio kao dokaz jednu drugu
pricu. U avgustu 1994. kada је jos imao cin, оп је sa svojom
jedinicom, па brdu Majevica, uhvatio i zarobio jednog vojnog
policajca bosansko-hrvatske vojske (НУО), koji se jednostavno
nasao и pogresno vreme па pogresnom mestu. Naravno, mogli
su da ga streljaju odmah, па licu mesta. Medutim, Erdemovi6 је
nesre6nika prepoznao kao nekadaSnjeg kolegu, iz vremena kada
90
је i sam bio vojni policajac и redovima нуо. Zbog toga nije do-
zvolio da ga streljaju tu, па licu mesta. Као vodnik, jednostav-
по se nametnuo. 1, ovog zarobljenika su posle nekoliko casova
pustili da ode i cak ти па opr08taju dali kutiju cigareta. Tadaje
Erdemovi6 ј08 uvek Ыо vodnik i mogao је navodno da dozvoli
sebi takvu velikodll8nost (3,S.203). Na pretresu 20. novembra
1996. ovaj zahvalni spaseni vojni policajac nastupio је kao sve-
dok odbrane. Као anonimni svedok Х potvrdio је pred sudija-
та ovu lери pricu Drazena Erdemovi6a. Da li је postojao neki
poseban razlog da ти Erdemovi6 spase Zivot, upitao је sudija
Riad. МоЫа zbog toga 8to su pripadali istoj zemlji? Svedok Х
nije, medutim, to znao. МоЫа zbog toga 8to su nekad pripadali
istoj jedinici, rekao је. Zbog toga 8to su tri ili cetiri meseca bili
zajedno и vojnoj policiji ll5. brigade (4,S.245). Tako pristojan,
cak plemenit, moze neko biti ako ima cin.
1 ovu pricu Erdemovi6 је, uostalom, izneo kao razlog za
njegovu degradaciju. Pozivaju6i se па iskaz svog svedoka, оп
је 9. novembra 1996. naveo da је degradiran zbog toga 8to је
pustio za vreme jedne akcije uhva6enog zatvorenika, naime,
svedoka Х. Neko ga је navodno zbog toga potkazao kod ри­
kovnika Petra Salapure:
Erdemovi6: "Nekoliko dana kasnije stigao је iz Glavnog
8taba pukovnik Salapura koji је Ыо najvi8i obave8tajni oficir и
Genera18tabu. Bili smo, ја i drugi prisutni komandiri, pozvani
па sastanak па kojem је uglavnom Ыlо reci о тот ponaSanju i
о drzanju ј08 nekih osoba. Najpre su пат prebacivali zbog lаЬ,
zatim da ј а nisam smeo da se tako роnа8ат i da pustim da ode
zarobljeni vojni policajac, da sam spasao Zivotј ednom zaroblje-
niku. (То је covek kojije danas ovde dao iskaz и svojstvu svedo-
ka), da sam odbijao naredenja, itd. Zbog toga sam degradiran."
(3,S.182f)
91
Erdemovic се uvek iznova pricati ovo i1i оnо о tome kada
је i zaSto degradiran i izg1eda da nikome и sudu to nije smeta10.
Nije 1i to cudno? Уеота impresivno ispricao је i to kako ga је
Sa1apura izgrdio i oduzeo ти cin. Mora da је to bi10 и martu
1995. kada је pukovnik Sa1apura, sef ode1jenja za obavestava-
nје i izvidanje pri G1avnom stabu, i neposredni pretpostav1jeni
komandiru cete Pe1emisu, dosao и Bije1jinu da bi samovo1jnog
i nepouzdanog vodnika hrvatskog porek1a naucio pos1usnosti
(4,S.269).
Postoje i kasniji iskazi svedoka koji od1ucno opovrgavaju
tvrdenja Erdemovica da је и vreme masakra па farmi Branjevo
Ыо оЫсаn vojnik bez cina. Tako је 8. јиnа 2004. pukovnik Petar
Sa1apura, kao svedok odbrane и procesu protiv Vidoja Вlagoje­
vica i Dragana Jokica, izjavio da је о poko1ju па farmi Branjevo
prvi put saznao iz medij а kada su izvestava1i о Erdemovicu i
njegovom priznanju (10,S.10525). Sa1apura nije da1je izustio ni-
jednu jedinu rec о Erdemovicu koga је navodno 1icno degradi-
rao. Jos је cudnije uzdrzavanje tuZioca Petera Mekloskija kojije
predvodio unakrsno ispitivanje svedoka Sa1apure. Mek10ski је и
nајЬо1јет slucaju Ыо upoznat sa problematicnom Erdemovice-
vom pricom i poznavao njegove protivrecne iskaze о degrada-
ciji. Sada је оп sas1usavao kao svedoka coveka koji је navodno
Erdemovica degradirao zbog nepos1usnosti. Da 1i је Sa1apura to
ze1eo da potvrdi? Da 1i је zaista degradirao vodnika Erdemovi-
са? ТиZilас, medutim, о tome nije ze1eo nista da sazna. Оп jed-
nostavno nije nјети ni postavio pitanje о tome. Da 1i тоЫа nije
ze1eo da сије sta Ы ти Sa1apura odgovorio, naime, da оп тоЫа
nikada nije Erdemovica degradirao? Verodostojnost krunskog
svedoka nije sme1a ni па koji nacin da bude dovedena и pitanje.
Krivicnopravno traganj е za istinom posebne vrste?!
Тri godine kasnije, 21. avgusta 2007, и Haguje kao svedok
nastupio Dragan Todorovic. Оп је Ыо vazan svedok optuzbe и
92
procesu protiv Vujadina Popovi6a i drugih visokih oficira Ьо­
sansko-srpske vojske. Dragan Todorovi6 је isto tako pripadao
Desetoj diverzantskoj jedinici, samo је njegovo mesto sluzbo-
vanja bilo u vojnoj bazi u Vlasenici, u stvari, nekoliko kilome-
tara severozapadno od Vlasenice u mestu Dragasevac. Dragan
Todorovi6 је bio odgovoran za logistiku Desete diverzantske
jedinice. Kadaje Bjeljinski ili Vlasenicki vod trebalo da krene
u neku akciju, najpre је morao da obezbedi kod vodnika Todo-
rovi6a potrebno oruzje, municiju i uobicajenu opremu. Tako је
bilo i 15. јиlа 1995. kada se, u odsustvu zapovednika Pelemi-
sa, sa mnogo buke okupljala grupa za izvodenje jedne akcije.
Todorovi6 је mogao veoma dobro da se seti Erdemovi6a kao
osobe koja је imala cin - drugi ро rangu u ovoj grupi, pored
porucnika Franca Kosa. Isto tako mogao је da se seti da је
Brano Gojkovi6 bio obican vojnik bez ikakvog cina koji nije
mogao da nikome izdaje naredenja. Na pitanje da li је Bra-
по Gojkovi6 predvodio grupu, svedokje odgovorio: "Znam da
gospodin Gojkovi6 nije imao nikakvu nadleznost da izdaje nа­
redenja, da nije imao nikakav cin, te da nije mogao da koman-
duje nijednim jedinim pripadnikom ove diverzantske jedinice.
Nije mogao da nareduje, nije bio, dakle, u poziciji da naredi
bilo sta bilo kome od vojnika" (lЗ, S.14042).
Iskazi Salapure i Todorovi6a о slucaju Erdemovi6 su uz-
gredni, nusproizvodi drugih procesa, sto samo ide u prilog nji-
hovoj verodostojnosti. То, dakle, nisu nikakvi iskazi motivisa-
ni odredenim interesima, jer u ovim procesima cinjenice о cinu
jednog Erdemovi6a nisu imale nikakvog znacaja. Ovi iskazi,
medutim, Ьасаји sasvim drukcije svetlo па сеlи aferu i stoga
6ето se jos па njih vratiti. Odbijanje organa optuzbe Тribunala
da se па svetlo dana iznese istina u slucaju Erdemovi6 hapse-
93
nјет i saslusanjem njegovih saucesnika, cini ova dva iskaza
posebno dragocenim.
Glavni tuZilac и procesu Milosevi6u Dzefri Najs је 25.
avgusta 2003. godine predstavio svog svedoka Drazena Erde-
movi6a i pruZio ти priliku da vidi jedan kratak video snimak.
То је moralo biti и oktobru 1995, vidi se general Radislav Kr-
sti6, zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike
Srpske kako pozdravlja vojnike Desete diverzantske jedinice
па svecanosti povodomjubileja i obasipa ih gomilom lepih reci
i cestitki:
Radislav Krstic: "Srpski junaci, dozvolite mi da vas и ime
pripadnika Drinskog korpusa, licno i и ime komandanta Glavno-
ga staba pozdravim i da vam cestitam dan !ormiranja jedinice. "
Vojnici: "Hvala. "
Radislav Krstic: "Vi ste svojim dosadasnjim aktivnostima
pokazali kako treba da se bori vojnik Vojske Republike Srpske.
Sve zadatke ste, do sada, veoma uspjesno izvrsili, bez gubi-
taka, sto је posebna vrijednost. И situaciji smo kada ... " (8а,
S.25163,8b,S.308)
Ovde se traka prekida. Najs и tom trenutku pita svog sve-
doka da li је i sam bio prisutan па ovoj svecanosti, а ovaj
izj avljuj е:
Erdemovic: "Ја nisam tada bio и stroju, ali sam sedio sa
strane zato sto sam tada bio tesko ranjen i nisam mogao da
stojim. А tada su pojedini ... Menije dat ап rezervnog vodnika,
Francu Kosu koji је bio komandir biljeljinskog voda, је dobio
ап rezervnog potporucnka, ја mislim i jos nekoliko osoba za
kojeja пе mogu da se sjetim ... "(8а, S.5164, 8Ь, S.308)
U reZiji glavnog tuZioca Najsa izveden је mali skec najve6e
zabavljacke vrednosti. Nadovezuju6i se па ovaj video-snimak,
94
Erdemovic је ispricao оnо 8to se па videu nije moglo videti,
naime, daje па ovoj jubilarnoj svecanosti unapreden и vodnika.
Сети ova igra? Ocigledno samo zato da bi se kazalo оnо 8to se
па snimku upravo nije moglo videti, nije prikazano, naime, dvo-
struko unapredenje па svecanosti: Drazena Erdemovica i Franca
Kosa. Steta 8to nije prikazano samo unapredenje i 8to пат је
о tome morao da isprica Erdemovic. Тreba se prisetiti da ga је
najpre upravo Pelemi8, zbog neposlU8nosti ili vec zbog nесе­
ga, pokU8ao da ubije, а zatim, ni tri meseca kasnije, unapreduje
ga i to па јиЫЈаrnој svecanosti и vodnika. 1 sve to moramo
da Erdemovicu verujemo, jer о јиЫЈаrnој svecanosti postoji vi-
deo snimak па kojem smo upravo videli sve, i gospodin Najs
се zatraZiti da se snimak uvrsti kao dokazni materijal. Upravo
па osnovu toga zahtevao је da Erdemovic па fotografiji sa јиЫ­
Јаrnе svecanosti identifikuje nekoga i Erdemovic pokazuje: "То
је Franc Kos, komandir biljeljinskog voda". Dakle, komandant
njegovog sopstvenog voda. 1, tuZilac Najs potvrde radi dopunju-
је: "Тај је unapreden kako ste vec opisali". Сети unapredenje
nekoga ko је vec Ыо porucnik i zapovednik voda!? U ovoj zaista
cudnovatoj igri krunski svedok i tuZilac izvode pred sudijama
izmi8ljenu stvarnost koja nije zasnovana ni па video snimku, niti
па ЫЈо сети drugom, vec samo i iskljucivo па recima krunskog
svedoka. 1 sudije nетаји ni8ta protiv svega toga. Jedina svrha
ove zbunjujuce igre moze biti da se sudijama sugeri8e da su tek
па jubilarnoj svecanosti Franc Kos i Drazen Erdemovic unapre-
deni i da su tek tada dobili cinove. Na taj nacinje konacno re8en
problem redosleda cinova и streljackom odredu pod komandom
obicnog vojnika Bruna Gojkovica.
Uostalom, ovaj isti video dokument predstavljen је vec ra-
nije Erdemovicu. ТиZilас Mekloski i istrazilac Brus Bursik su
7. decembra 2002.godine vodili па "bezbednom mestu" (secure
location) razgovor sa krunskim svedokom da Ы ga pripremili
95
za buducu upotrebu и pretresu i pritom ти, izmedu ostalog, ро­
kazali i ovu video traku. Erdemovic је identifikovao nekoliko
pripadnika Desete diverzantske jedinice, zatim је spomenuo da
је i sam bio prisutan оnој svecanosti sa koje potice snimak, alije
zbog svog ranjavanja sedeo ро strani.
Opsirno је izvestavao о ovoj svecanosti i nijednomjedinom
reci nije spomenuo da је upravo па nјој unapreden и cin vod-
nika. 19
Dvadesetpetog avgusta 2003. godine, medutim, Najsje do-
zvolio svom svedoku da objasni da su оп i Franc Kos unapredeni
па ovoj jubilarnoj svecanosti iz cega је trebalo da se zakljuci da
је Erdemovic do tada morao biti оЫсаn vojnik bez ikakvog cina
i da је time njegova prica о degradaciji potvrdena.
Ipak, nekoliko trenutaka kasnije tuZilac Najs се svom
krnnskom svedoku pokazati dokument koji је sudijama Ыо nе­
dostupan prilikom odredivanja kazne i izricanja presude Erde-
movicu 29. novembra 1996.
Rec је о ugovoru koji је Erdemovic zakljucio sa Vojskom
Republike Srpske koji nosi datum 1. februar 1995. U ugovoru
nedvosmisleno stoji da је Erdemovic pripadnik bosansko-srp-
ske vojske (VRS) sa cinom vodnika. Najs је predstavio ovaj
dokument koji se iznenada pojavio, slede6im recima:
Najs: "SledeCi је dokazni materijal, tabulator 22, ugovor о
prijemu osoba и redove Vojske Republike Srpske па osnovu ugo-
vora о sluzenju па odreaeni rok. И nјеmu se navodi Vase ime,
Vas аn vodnika i Vase obaveze а zatim opetjedan dokument sa
potpisom Ratka Mladica kako se mойе videti и uglu. Navedeni
datum za pocetak sluzenjaje 1. februar 1995. То se nе slaze sa
vasim secanjem. Мozete li objasniti zasto dokument nosi datum
tek.februar 1995?"(8а, S.25166, 8Ь, S.309)
19 Videti: InjormationReport, od 13.12.2002.

96
Erdemovi6 ponav1ja оnо sto је и Hagu ve6 rekao: da је
l.februara 1995. degradiran, па primer, kad је odgovarao па
pitanje и pretresu od 6. novembra 1996. (S.10, 10).
Da 1i sada moze da objasni zasto ovaj datum nije и sk1adu
sa njegovim dosadasnjim iskazima, ze1eo је da sazna tuZi1ac
Najs. Erdemovi6 nije и stanju da to objasni. "Ne mogu da оЬја­
snim zato sto mi nije objasnjeno zasto је datum tad" - kaze
оп. (Ibid.) Zanim1jivo objasnjenje koje ти se mora dozvo1iti.
ТиЬ1ас Najs na1azi daje to и redu.
Као i uvek, Erdemovi6 је pos1e toga degradiran i и та­
sakru је ucestvovao kao obican vojnik bez cina, jer inace nе bi
mogao biti unapreden najubi1arnoj svecanosti и oktobru 1995.
Kakav napor da se otk10ni svaka opasnost ро verodostojnost
njegove price!
Rezimirajmo: Kada је prvi put 6. marta 1996. sas1usan и
Novom Sadu, Erdemovi6 је istraznom sudiji Tomis1avu Voji-
novi6u naveo 1. februar 1995. kao datum kadaje proizveden и
komandira prve diverzantske grupe sa sluzbenim cinom vodni-
ka (S.4,S.4). Pri sas1usanju и Seveningenu 6. novembra 1995.
оп је sakrio ovaj datum. Naime, rekao је da nije unapreden
1. februara 1995. ve6 је tada degradiran - tako је Erdemovi6
izjavio istraZiocima Zanu-Reneu Ruesu i Peteru Mek10skiju
(S.10,S.10).
Оnје takode slagao srpskog istraznog sudiju i ujos neko-
1iko drugih pojedinosti. Sada stvari ponovo izokre6e. Iz ugo-
vora se jasno vidi da је haske istraZioce takode 1agao, а da је
srpskom istraznom sudiji naveo tacan datum. Ocig1edno nije
nima10 jednostavno sa ovim krunskim svedokom.
U svojoj sk10nosti da izmis1ja Erdemovi6 је navodio cas
jedno cas drugo, a1i dokument је оnо sto jeste i moze se samo
postaviti pitanje staje mog10 navesti Dzefri Najsa da iznenada
97
izvuce iz rukava upravo ovaj dokument. Svakako nе da bi па
"mestu istine" doveo и pitanje verodostojnost svog svedoka i
njegovih dosadasnjih iskaza.
Jugoslovenski sud је 11. јunа 1996. godine dostavio Тri­
ЬunаЈu и Hagu sve rezultate svoje istrage и slucaju Erdemovi6.
Verovatno tu spada i ovaj dokument. Pri saslusanju 24. apri-
Ја 1996. и Sheveningenu Erdemovi6 nabraja licna dokumenta
koja је imao pri sebi prilikom hapsenja и Srbiji i spominje ta-
kode svoj ugovor sa Vojskom Republike Srpske.
U ovom ugovoru naravno stoji i to koji је sluzben cin Er-
demovi6 imao, naime, cin vodnika. То odmah objasnjava zasto
је оп ve6 па prvom saslusanju и Novom Sadu ispricao daje nе­
kada pre 16. јuЈа 1995. degradiran i zatim istu pricu ponavljao
и nekoliko razlicitih medusobno protivrecnih varijanata.
Kako bi inace ucinio svoju pricu verodostojnom о tome
da је kao vodnik stajao pod prinudom i naredenjem obicnog
vojnika bez cina Brana Gojkovi6a.
Najkasnije krajemjuna 1996. tuZioci и slucaju Erdemovi6
morali su dakle imati ovaj ugovor и kojem је naveden cin nji-
hovog krunskog svedoka i koji је Dzefri Najs, glavni tuZilac
и procesu Milosevi6u, citirao 23. avgusta 2003. godine pred
Haskim tribunalom.
U presudi od 29. novembra 1996, medutim, sudije nе ро­
kazuju nicim da su imale па raspolaganju bilo kakav dokument
о Erdemovi6evom cinu и vojnoj hijerarhiji.
Kako se to moze objasniti? Da li su organi optuzbe и "mestu
istine" тоЫај ednostavno uskratili sudijama ovaj dokument?

98
OTPORISМRTONOSNINAPAD

Drazen Erdemovi6 se navodno suprotstavio naredenju za-


povednika Gojkovi6a da stre1ja mus1imanske zatvorenike, a1i,
avaj, sta је mogao drugo da ucini, do оnо sto је morao kao voj-
nik bez cina, dakle, da se povinuje zapovesti komandanta, posto
Ы ga ovaj inace stre1jao. Ova potresna prica и iskazu DraZena
Erdemovi6a ima1aje 1996. ve1iki odjek и stampi kada su mediji
uputi1i и Hag v1astite dopisnike da prate sudenja. Cak se i to da
је Erdemovi6u preti1a opasnost od smrtnog napada и slucaju ot-
pora i odbijаnја naredenja, nas10 и medijima. Hamburski nede1j-
nik Cajt (Die Zeit) pos1ao је, па primer, и Hag svoju urednicu
Konstancu Stelcenmi1er da izvestava о procesu Karadzi6-M1a-
di6 koji је pokrenut protiv obojice 1996. и njihovom odsustvu.
Posebno ји је pogodi1a prica krunskog svedoka Drazena Erde-
movi6a. Iako Hrvat, Erdemovi6 је navodno zbog svoje trudne
supruge Srpkinje dezertirao па Ра1е, gde је "pod pritiskom" pri-
stupio bosansko-srpskoj vojsci. 20
"Inace nе bismo ima1i nikakav smestaj", navodi sasvim
potresena gospoda Stelcenmi1er reci m1adi6a kojije, skoro и su-
zama tepao. Odmab је jasno ko је ovde zrtva. Оnа spominje
,,kasniji otpor" koji је Erdemovi6 navodno pruZio stre1janju i

20 Ovde se gospoda Stelcenmiler prevarila: Као svedok optuibe u


11ilosevicevorn procesu, Erdernovic је 25. avgusta 2003. о prijernu и redove
bosansko-srpske vojske izjavio sledece: "Otisao sarn и уојпо odeljenje и Bi-
jeljini i rekao da sarn Hrvat i da zelirn da pristupirn jedinici. Oni su rni rekli da
се za rnепе biti najbolje da pristupirn jedinici koja је уес fОП11irапа od neko-
liko Hrvata i rnuslimana, i ја sarn tako i ucinio". (I went to the rnilitary de-
partment in Bijeljina. 1 said 1 was а Сгоа! and that 1 wanted to join а unit, and
they told те that it would Ье best [ог те to join а unit that had already been
fonned of several Croats and Muslims, and that is whatI did") (8,S.25130) О
nekakvorn pritisku, dakle, пе rnoze biti ni reCi

99
сеnu koju је navodno morao da plati za takav svoj otpor. Ко­
nасnо smo па "Mestu istine", па kojem jedan mladi Hrvat pri-
са о genocidu и kojem је pod pritiskom Srba ucestvovao. Neka
ovde bude dozvoljeno da prenesemo duZi izvod iz ovog zurna-
listickog izve8taja, jednostavno zbog toga 8tO је tako privlacan
i potkupljiv sa svojim jasnim i nedvomislenim videnjem stvari
i istovremeno tako reprezentativan za nacin izve8tavanja iz Тri­
Ьunаlа - sve do danas:
"Kako se па nebesko plavoj stolici nатеnјеnој и Тribиnаlи
иНаgи za svedoka bori о sa reCi та, izgleda kao da је Erdemovi с
zeleo da se svim silama oslobodi konacno teskog tereta: posto је
otkrio рrаvи istinи. ZаstајkијиCi cesto tako da sejedva сио, Er-
demovic је pricao kako је ирисеn sa svojom jedinicom па seosko
imanje kraj Pilice. Sta је trebalo tamo da radi postalo је jasno
kada sи poceli da stizи аиtоЬиsi: 15 ili 20, svi риni тиSkаrаса.
"Stizali sи, и grирата od ро deset sи ih reaali i spred nas, а mi
smo morali da ih streljamo. Branio sam se, opirao sam se, ali
ako bi mi bilo zao ovih ljиdi, to bi znacilo da zelim da stanem
и red sa njima. Znao sam da nije nikakva prazna pretnja da си
zbog toga biti streljan". Neki drиgar, prica ovaj vojnik, mislioje
kao i оп - ali se nije иsиtlivао da izиsti nijеdnи rec otpora bar nе
и tom trеnиtkи ... "Nisam vise mogao drиkсijе do da исеstvијет
и иЬijаnји" - obraca se Erdemovic zаklinјиCi se sиdiji. "А i da
sam se иsиdiо da se sирrоtstаvim, to nе bi nista promenilo njiho-
vu sиdЬinи. Ти sи ipak ЬЉ drиgi nada тnот koji sи vec оdlисili
sta се sa njima biti ".. . меаиtim, па krаји tog letnjeg dana оп
se ipak jos jednom podigao. Kada sи svi аиtоЬиsi ispraznjeni i
zemljiste ьао prezasiceno lesevima, voaa grире је najavio: "И
gradskoj hali и РЉсата ceka vas jos posao - 500 тиsliтаnа. "
- "Tada sam rekao da nisam robot za streljanje i ostali drиgаri
sи se slozili samnom "...

100
Za svoj otpor Erdemovic се jedva izbeCi smrt - hvalisavac
Stankovic се рисаti па njega i naneti ти teske povrede, tako da
ти је zivot spasla samo intervencija pretpostavljenog koji ga је
poslao па ореrасijи и Zagreb, "Da li znate zasto sи рисаli па
vas" - ирitао је najzad tиzilас Erdemovica, "Da, vеrијет da
је voaa тоје jedinice obavestio komandira о тот роnаsаnји ,
Pretpostavljam da sи se plasili da bih mogao иCiniti ovo sto da-
nas ovde Cinim,' da govorim protiv роаnааса pokolja, "21
Gospoda Stelcenmiler ocigledno nijednogjedinog sekunda
nije posumnjala и istinitost onoga sto se odigravalo iza zastit-
nog stakla па "Mestu istine", Zasto Ьј trebalo? Ona izvestava
korektno i doslovno, od reci do reci, о onome sto је videla i
СиЈа. Samo јој se ipak potkrala greska kad је zapisala daje njen
tragicni junak otisao па operaciju и Zagreb. Krunski svedok је
sasvim jasno i nedvosmisleno rekao da је odveden па operaci-
ји и vojnu bolnicu и Beogradu (УМА). U Beogradu је, dakle,
trebalo da se izleci i oporavi ranjeni Hrvat? МоЫа је gospoda
Stelcenmiler pogresno сиЈа а precutno тоЫа i tacno postavila,
posto је od Beograda napravila Zagreb.
О svom otporu streljanju muslimanskih zarobljenikaa Er-
demovic је pricao i па pretresima 31. таја 1996. i 22. таја
1996. kao svedok optuzbe и procesu Mladicu i Karadzicu. Оп
se navodno па kraju, ipak, suprotstavio streljanju па sta ти је
Gojkovic (,,zapovednik grupe, zapovednik ро opunomocstvu
komandanta Milorada Pelemisa"), kako је sam Erdemovic re-
kao, zapretio da се ga dati streljati: "Ako ti је zao, stani и red
sa njima i тј сето te streljati" (1.S.32). U guilty-plea saslusa-
nju 19. novembra 1996. ova pretnja је izgledala nesto drukcije
- Erdemovic је navodno trebalo da preda pusku i stane medu
zarobljenike. "Ako neces ti njih - mozes jednostavno da ides i
21 Constanze Ste1zenmueller: "Der Genera1 war иеЬегаll", Die Zeit, Ьг.
2911996.

101
sa stanes sa njima и red. Mozes da nат das pusku" (3, S.185).
Dan kasnije 20. novembra 1996. Erdemovic ponavlja ovu pret-
nји koja, medutim, dobija karakteristican i cudan novi sadrzaj
koji nije sasvim razumljiv: "Ako ti neces da ubijas njih, stani
medu njih, medu оnе koji su preostali, i predaj im pusku da bi
oni mogli tebe da streljaju" (4, S.23). ("Ifyou don't wish to do
it, stand in the line with the rest of them and give others your
rifle so that саn shoot уои"). Nesto kasnije Erdemovic se ро tre6i
put vraca па svog navodnog komandanta, ali se tu рој avljuj и dva
alternativna momenta: ili си ја pucati па tebe, ili си dati pusku
njima, zarobljenicima, i oni се ubiti tebe. Qvo mesto glasi:
"Ljudi, rekao sam, nе zelim ја to vise radim, jeste li vi jos
uopste normalni?" Nista. "Gospodine Erdemovicu, rekao mi је
Brano Gojkovic, ako ti nе йеЫ ја ubijas njih, stani и red sa
njima, tako ја ја, tako ја mi mойеmо ја ubijemo tebe, ili јај
oruzje njima kako bi oni mogli ја tebe streljaju. " (4. S. 293)
U procesu generalu Krsticu iznetaje 22. таја 2000. godine
jos jedna verzija njegovog navodnog protivljenja, ali је ovoga
puta Gojkoviceva pretnja Erdemovicu poprimila izvesno роте­
ranje naglaska:
Таја је Brano meni rekao: "Ako ti nе йеЫ ја to uCinis,
stani и red sa njima ili јај tvoju pusku njima i tada ces videti
ја li се te ubiti ili nе. " (7, S.3125)
Da lije to jos pretnja? Kako bi trebalo zamisliti nјеnо prak-
ticno izvrsenje? Sa jos vise reci Erdemovic се ovu istu recenicu
ponoviti и procesu Milosevicu 25. avgusta 2003. Prema ovoj
verziji, Gojkovic је rekao:
" 'Stani ti и stroj tamo s njima i јај njima svoju pusku, ра
ces ја vidis ја li се oni ја рuсајu и tebe', i tako... " (8а S.25154,
8Ь S.301)
То је pretnja koja nе pruza nikakav smisao. 1 ako se izgovo-
ri, nе bi mogla da se uzme ozbiljno. Као i 31. таја 1996. kadaje
Gojkoviceva pretnja glasila: "Ako ti је zao, stani и red sa njima
102
i oni се pucati па tebe", а 22. таја 2000. godine ista pretnja је
nasuprot tome glasila: "Stani u red sa njima i daj im pusku i onda
ces videti da li nесе da te streljaju". То је ocigledno nатеrnа
razlika i niko nije zeleo da suoci Erdemovica sa ovom novom
varijantom njegove price. Ovde vise nе preti naredbodavac da се
dati da se strelja оnај ko odbije naredenje, vec је vise rec о sa-
тој situaciji u kojoj nedostaje vojni redosled cinova u kojem se
jedan koji zeli da izbegne solidarnost grupe nalazi pod pritiskom
da preda pusku onima koje treba da strelja, kako bi video sta се
se "tada" dogoditi! Od saslusanja do saslusanja, od pretresa do
pretresa, Erdemoviceva prica doZivljava razvoj koji pokazuje da
u nјети ucestvuju kako sam pripovedac, tako i tuZilac.
Zbog pruzanja otpora, sef cete Pelemis је navodno naru-
cio smrtonosni napad па Erdemovica. 1 Konstanca Stelcenmiler
izvestava da је vojnik iz grupe pocinilac pokolja Stanko Sava-
novic рисао па Erdemovica, zbog toga sto је neko dojavio sefи
cete о njegovom ponasanju i otporu i da је to ucinio iz straba da
се Erdemovic kad-tad dati iskaz о оnоте sta su pocinioci zloci-
па ucinili (2, S.853, s.0.S.66).
Erdemovic dalje prica da оп nije bio jedini па kogaje Stan-
ko рисао. Рисао је па jos druga dva pripadnika njegove jedinice
koji su se takode, kako tvrdi, opirali naredenjima komandanta.
Вlize о tome saznaje se iz intervjua sa krunskim svedokom od
24. aprila 1996, iz jedne vrste pripremnog saslusanja za iskaz
svedoka u procesu Mladicu i KaradZicu. U ovom intervjuu Erde-
movic, medutim, najzad tvrdi da uopste nе zna zasto је па njega
рисаnо. Iz daljeg toka intervjua proizilazi sledeca varijanta nа­
vodnog smrtonosnog napada:
Zrtve smrtonosnog napada su bile tri osobe - kaze Erdemo-
vic: оп, koji se najzesce suprotstavljao masakru, zatim Radoslav
Kremenovic, koji se suprotstavljao kao porucnik i zamenik sefa
cete Pelemisa da se izvede masakr, i najzad Zijad Zigic, musli-
тan koji је pripadao Kremenovicevoj grupi i zajedno se sa njim

103
suprotstavljao izvrsenju naredbe. Posle masakra па farmi Bra-
njevo 16. јиЈа 1995. Erdemovi6 је najvise vremena proveo kod
ku6e sa zenom i detetom. Dvadesetdrugog јиЈа napusta stan da
Ы se, kako kaze, и gradu таЈо psihicki opustio. Istog dana stigla
је и Bijeljinu grupa kojaje odbila izvodenje akcije о kojoj Erde-
movi6 nе zna nista blize. Prisutan је Ыо i Kremenovi6 sa kojim
se dobro sprijateljio. Svi su otisli и jednu diskoteku i tu ти је
Kremenovi6 ispricao о skupu и Vlasenici i sta se sve па nјети
dogodilo: da је doslo do suprotstavljanja izvodenju akcije, da
је iznet zahtev da se odvoje od ljudi и Vlasenici i da nе treba
ciniti stvari kakve su uradene и Srebrenici. U diskoteci је Ыо i
Savanovi6 sa drugarima па zabavi. Mnogo se pilo. Posle pono6i
napustili su diskoteku i posto su bili napiti, krenuli su usput и
jedan no6ni bar da Ы nastavili razgovor. Iznenada posle таnје
od роЈа sata, Savanovi6 је izvadio revolver i росео da риса nај­
pre па Zigi6a, zatim па Kremenovi6a i па kraju па Erdemovi6a.
То је sve naravno sasvim drukcija slika od nekakvog, ocigledno
izmisljenog, smrtonosnog napada. Dok su Zigi6 i Kremenovi6
prosli sa lakim ranarna, Erdemovi6 је dobio tri metka. Medutim,
nате6е se pitanj е zasto ј е Savanovi6 рисао па drugu dvoj icu
ako је smrtonosni napad Ыо nатеnјеn Erdemovi6u. Zatim se
ispostavlja da је jos otvorena i uzvratna vatra. Prijatelj Zigi6ev,
ро imenu Mladen, takode је izvukao revolver i pogodio Sava-
novi6a metkom и stomak. 1 ovaj је preZiveo ranjavanje, kako је
Erdemovi6 saopstio.
1 sada varijanta koju su sudije сиЈе па pretresu 20. novem-
bra 1996: posle masakra 16. јиЈа 1995. Erdemovi6 је росео da
pije. Nije provodio mnogo vremena kod ku6e sa porodicom.
(Prema prethodnoj varijanti, оnје navodno sedeo kod ku6e kod
zene i deteta.) Dvadesetdrugog јиЈа vra6a se njegov prijatelj
Radoslav Kremenovi6, porucnik i zamenik sefa cete Pelemisa
sa grupom posle izvrsene akcije koju је Erdemovi6 navodno od-
104
Ыо. Erdemovic је takode rekao da је i Kremenovic odbio da
ucini оnо sto је uradeno и Srebrenici. "Nece те povesti - nесе
те iskoristiti za svoje prljave poslove" ("They are not going
to take те - they are not going to use те for ther dirty busine-
ss"), rekao ти је Kremenovic. Erdemovic, medutim, nе zna
nista blize о ovoj akciji. (Kremenovic је imao nalog da digne
и vazduh jednu branu, sto је Erdemovic znao i izjavio jos па
saslusanju и Novom Sadu.) Posle toga Erdemovic је zapisao:
"Bio sam zloupotrebljen" (,,1 have Ьееn abused!"). Kremenovic
тије dalje poverio da се sledeceg dana biti napravljen dogovor
prema kome се iz Vlasenickog voda biti udaljeni svi nacionali-
sti i od Pelemisa zatraziti istraga. (Prema prethodnoj varijanti,
ovaj skup је Ыо vec ranije odrzan.) 1pak, iste no6i Savanovic
је рисао па njega, Kremenovica i jos jednog kolegu, izjavio је
Erdemovic, da Ы se mogla videti veza sa predstoj e6im neslaga-
nјет sa Pelemisom. Kada su napustili kafanu, vec је Ыlа роnос.
Erdemovic је Ыо poprilicno pijan i zeleo је da ide ku6i, dok
је Kremenovic hteo da nastave razgovor. Ко zna, rekao је, sa
mracnim predosecanjem, sta se moze jos sve dogoditi sledeceg
dana. Dakle, rezimirao је Erdemovic 20. novembra 1996, Stan-
ko Savanovic је рисао па jednog Hrvata, jednog muslimana i
jednog Srbina. Kako to moze biti nekakav nacionalisticki smrto-
nosni napad! (4,S.233) (Gde se zapravo dogodila ova pucnjava,
и ovoj varijanti nije sasvim jasno, cak se cini kao da је to Ыlо
па ulici.) Dan pre toga Erdemovic se cak poigravao sa sudijama
izvodenjem malog performansa. Kada ga је sudija Riad upitao
zasto jednostavno nije odbio da риса па farmi Branjevo, оп је
rekao: "Vasa visosti, moram sada da se izvinim, posebno prisut-
nim darnama, pokazacu vam sta sarn dobio za svoje odbijanje
naredenja и Pilici." Tadaje Erdemovic ustao i otvorio kosulju i
pokazao па svom telu." То је to!", rekao је i pokazao oZiljak od
metka. Sudije su ostale bez reci. (3, S.197)
105
А, kako glasi prva varijanta price о smrtonosnom napadu
koju је Erdemovi6 ispricao 6. marta 1996. srpskom istraznom
sudiji и Novom Sadu:
Erdemovic: "Dana 22. jula 1995. godine uvece dolazi sa
drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom
grupom kojom prilikom smo se sreli и gradu а па mоје nиаnје
da li su zivi, samo је rekao da su zivi da zadatak nisu hteli da iz-
vrse. О kakvom zadatku se tacno radilo nе znam, znam daje ьао
reCi da је trebalo da uniste nеku branu. Posle toga, otiSli smo и
diskoteku и Bijeljini gde smo konzumiral alkohol, а и kojoj smo
ostali do 24 casa, kada smo preSli и nocni bar и Bijeljini, tu и
nосnоm baru и Bijeljini nе znam zasto doslo је do svшlе izmeau
Savanovic Stanka i МЊС Zivka. Zaista nе znam sta је bio razlog
toj svatli. И jednom trenutku МЊС је polozio svoj pistolj pred-
lazuCi Savanovicu da se obracunaju sakama, раје cak sta vise i
gurnuo Stanka, meautim, Stanko vadi pistoljpuca u Micic Zivka,
mеnе i Kremenovica. Svu trojicu nas је ranio. S tim sto su MiCic
i Kremenovic ranjeni и ruku, а sam dobio tri ustrelne rane и
predelu trbuha i pluCa." (S.7, S.7)
Ni srpskom istraznom sudiji Erdemovi6 nije nista rekao
о tome da је navodni napadac Stanko Savanovi6 takode dobio
metak и stomak. 8to se ovog Zivka Mi6i6a tice, rec је и stvari
о Zijadu Zigi6u koji se spominje tek и varijanti о smrtonosnom
napadu koju је Erdemovi6 izneo haSkim istraziocima. Za vre-
те gradanskog rata Zijad Zigi6 је privremeno uzeo srpsko ime
Zivko i imao stan и Bije1jini. Zijad Zigi6, a1ijas Zivko Mi6i6,
kasnije se, prema izvestajima и stampi, aktivno рој av1juj е и kri-
mina1nom podzem1ju. Smatra se odgovornim za nајтanје deset
ubistava, kako је javio beogradski 1ist Вlic 13 . februara 2008.
godine. Sve to и svakom slucaju nije Ы10 dovo1jno da se pojavi
pred Тribuna10m, iako је Ы10 dovo1jno uporisnih tacaka. Stanko
Savanovi6, naprotiv, uhapsen је i osuden 2004. и Beogradu па
106
tri i ро godine zbog trgovine ljudima, silovanja i drugih delikta.
Medutim, i оп ima isto tako таlо razloga da se brine da bi mogao
biti izveden pred sud zbog исе86а и maskru па farmi Branjevo
1995. Sve је to bilo samo uzgred. Kako је Erdemovi6 ovu kavgu
i oruzani okr8aj nekoliko pijanih pla6enika preokrenuo i pred-
stavio kao smrtonosni napad па njega, navodno zbog njegovog
suprotstavljаnја naredenju za vreme streljanja muslimanskih za-
robljenika, zaista је vredno paznje i takav njegov postupak iza-
zvao је cudenje cak i same gospode Konstance Stelcenmiler.

PROTfVRECNOSTIUOCIМASAКRA

Prost vojnik Brano Gojkovi6 је navodno 16. јиlа 1995. iz-


davao naredenje streljackom odredu, ali је to bio samo izuze-
tak. Ovoj grupi pripadali su izmedu ostalih porucnik Franc Kos
i vodnik Drazen Erdemovi6. Neverodostojnost takve slike Erde-
movi6 је pokU8ao da ucini podn081jivom tako 8to је ispricao da
ти је neposredno pred ovaj zlocin oduzet cin i 8to је pre6utao
oficirski cin Franca Kosa. Prema protokolima saslU8anja, istra-
zioci i tuZilac su vrlo brzo znali koji cin i kakvu fиnkcijuje imao
Franc Kos. U sudskoj dvorani, medutim, о tome nisu nijednom
prilikom izustili nijednu jedinu rec i па taj nacin su prakticno nе
samo potvrdili ve6 su i saucestvovali и Erdemovi6evom pred-
stavljanju dogadaja. Оnо 8to је Ыо cilj Erdemovi6evog laznog
prikazivanja stvari vi8e је nego jasno: kao prost vojnik, bez ika-
kvog cina, оп se nije mogao suprotstaviti naredenju navodnog
zapovednika Gojkovi6a. А, kakvi su bili interesi organa optuzbe
Тribunala da pre6utno podrzavaju i podupiru takvo lazno prika-
zivanje dogadaja? Zeleli su, razumljivo, da ocuvaju i odrze ve-
107
rodostojnost svog krunskog svedoka. Оnо sto su, medutim, jos
zeleli da odrze i sacuvaju, bila је pre svega slika о jedinici koja
је delovala pod komandom najviseg naredbodavnog vojnog
organa - Generalstaba. Dakle, ova jedinica је izvela streljanje
muslimanskih zatvorenika ро naredenju koje ро komandnom
lаnси neposredno potice iz Generalstaba и Нan Pijesku. То sto,
medutim, jedan vodnik i jedan porucnik stoje pod komandom
prostog vojnika bez ikakvog cina, nе uklapa se ni и kakvu vojnu
komandnu strukturu. Cak ni kao izuzetak.
Erdemovi6 nije bio posebno govorljiv kada se radilo о nа­
cinu па koji је odreden sastav ove streljacke jedinice. Dogadaji
koji su prethodili 16. јиlи 1995. godine mogli bi se па osnovu
Erdemovi6evih iskaza sazeto izneti па slede6i nacin: 16. јиlа
Erdemovi6 kre6e "nа posao", drukcije receno, pojavljuje se, и
skladu sa propisima, и 08.00 casova и kasarni и Bijeljini. Sef
voda Franc Kos ти saopstava da treba da se pripremi, jer pred-
stoji akcija koju treba izvesti. Sta оп kao оЫсаn vojnik moze da
ucini, objasnjava Erdemovi6. Uzima pusku i kre6e па zadatak. U
dosad poslednjem iskazu и svojstvu svedoka 4. таја 2007. go-
dine, kada је nastupio kao svedok optuzbe и procesu Popovi6u,
Erdemovi6 је ispricao da је па brzinu otisao ku6i da Ы obukao
potrebnu unifonnu i uzeo neophodan pribor za "licnu higijenu".
Polazi, а da nе zna kuda ide, jer оЫсаn, prost vojnik nе zna nista
о tome kakav ти zadatak predstoji, uveravao је cesto Erdemo-
vi6 (9, S.10939). Desetje sati navece kada se stize и sume kraj
Srebrenice i tu su preno6ili. Narednog jutra odlaze sa drugim
jedinicama и grad и blizini koji је Ыо potpuno prazan. Nikakav
otpor, skoro da nij е Ыlо stanovnistva, тоЫа najvise 200 starih
ljudi, koji su izaSli iz ku6a. Komandu је obavljao sef cete Реlе­
mis koji је izricito upozoravao svoje vojnike da ni и kom slucaju
nе otvaraju vatru па civilno stanovnistvo:

108
Meklovski: "Da li је оп (Pelemis) vama davao ьао kakva
druga specijalna uputstva za ponasanje prema civilima?"
Erdemovic: "Da, rekao пат је da nikako nе рuсато па
civile i da ih vodimo ispred sebe do stadiona", (9, S.10944)
Тrenutak kasnije Erdemovi6 ponav1ja ono sto је Pe1emis na-
redio: "Da ne smemo bez raz10ga da рисато, da pozivamo 1jude
da izadu iz svojih ku6a. Rekao nam је takode da ne рисато па
civi1e" (9, S.10945). Ubrzo zatim iz ku6e је istrcao jedan covek i
Pe1emis nare duj е jednom vojniku da ти prereze grk1jan. Jedno-
stavno zato sto је bio mus1iman sposoban da nosi oruzje - rekao
је Erdemovi6. Vojnik, izvesni Zoran Ma1ji6 pos1usno је to uradio
nozem па 1icu mesta. Ovaj Pe1emis, ocig1edno, nije bio mnogo
dos1edan, pomis1io bi posmatrac и prostoriji za posmatrace и
Тribuna1u. Nije 1i upozoravao uvek iznova svoje vojnike da ро­
stede civi1no stanovnistvo! Steta sto niko nije ze1eo, niti ze1i da
о tome sas1usa samog Pe1emisa. Pos1e osvajanja grada ocekivao
se do1azak genera1a Ratka M1adi6a i Pe1emis se navodno obratio
Erdemovi6u recima: "DraZene, uzmi sa sobomjos cetiri coveka
i vrati se sa njima и juzni deo grada. А, kada и grad stigne gene-
ra1 M1adi6, obavesti nas о tome radio stanicom!" U jednoj vrsti
epske samozaboravnosti ovaj navodno degradirani Erdemovi6
iznenada se ponovo pojav1juje kao vodnik koji prima i sprovodi
na10ge svog pretpostav1jenog, sefa cete kojoj је pripadao. Ubrzo
se, medutim, osvestio i isprav1ja se: "Ne, ne, nisam to bio ја, ve6
neko drugi!" (4, S.290). Ко је to inace treba10 da bude, nije 1i
тоЫа postojao neki drugi Drazen? Sudije su sve to slusa1e pri-
1icno bezvo1jno i uopste nisu obrati1e paznju па ovaj ma1i 1apsus
krunskog svedoka. Ubrzo Erdemovi6 ug1eda tri vozi1a i и jed-
nom od njihje navodno prepoznao genera1a M1adi6a i to odmah
radio stanicomjavio sefи svoje cete. Zadatak izvrsen.
Inace, и Erdemovi6evom vidokrugu toga dana se и Srebre-
nici nije dogodi10 nista posebno. Је 1i to grad koji је bio tako
109
dugo opsednut? Erdemovic nе moze to da shvati. Mora da је
Ыlо 16.00 casova kada је Pelemis ponovo okupio svoju ekipu
da Ы јој saopstio da је akcija okoncana. U Srebrenici се se jos
preno6iti а narednog jutra krenuli su natrag и Vlasenicu. Usput
do tamo, to је 12. juli 1995, pokvarice se vozilo и kojem је Ыо
Erdemovic sa svojom grupom. Kada su sa velikim zakasnjenjem
stigli и Vlasenicu, Erdemovic се saznati da se transporter и ko-
јет se nalazio Pelemis sa jos dvojicom drugih vojnika usput
prevrnuo i tom prilikom је jedan vojnik izgubio Zivot. Erdemo-
vic је imao dobre odnose sa poginulim vojnikom Draganom
Koljivratom i stoga је, kako је ispricao, zeleo da ga isprati па
njegov poslednji put. Osim toga, Koljivrat је pripadao istoj gru-
pi kojoj је Erdemovic Ыо "vodnik". Тrinaestog јulа Erdemovic
је sa jos sest vojnika otputovao da roditeljima poginulog pre-
nesu ostatke 25-godisnjeg poginulog vojnika и ТreЫnje, rodno
mesto poginulog, koje se nalazi па granici sa Hrvatskom, па 20
kilometara udaljenosti od Dubrovnika. Put do ТreЫnja i natrag
је dug i zamoran, posebno zbog toga sto se zbog ratnih uslova
islo zaobilazno, preko planina. Vratili su se и Vlasenicu и bazu
15. јulа и pet casova ujutru, spavali celog dana а 16. јulа rano
dosao је Brano Gojkovic i pozvao Erdemovica da se pripremi za
specijalnu akciju.
Ovu poslednju scenu pre masakra upoznacemo и nekoliko
varij anti i sa znatnim pomeranj ет naglaska. Srpskom istraZnom
sudiji и Novom Sadu Erdemovicje 6. marta 1996. ispricao daje
Pelemis licno naredio pripadnicima grupe da se jave vojnoj poli-
ciji и Zvorniku. Komandir grupe је navodno Ыо Brano Gojkovic
i samo је оп znao kakav је Ыо nalog za akciju.
Erdemovic: "Rano ujutru 20. jula kada smo ustali, dobili
smo od Pelemisa nareaenje za novu akciju u vojnoj policiji u
Zvorniku, tj. trebalo је da se javimo vojnoj policiji u Zvorniku.
Komandant grupe је Ыо Gojkovic Brano i оп је znao о kakvoj se
akciji radilo." (S.5, S.5)
110
То sto је srpskom istrainom sudiji naveo 20. juli umesto
16. јиlа kao datum akcije osta6e sve do kraja neobicna, karak-
teristicna protivrecnost. Haskim istraZiocima Erdemovi6 је 24.
aprila 1996. ispricao nesto drukciju pricu. Vojnik ро imenu Bra-
по Gojkovi6 је 16. јиlа 1995. rano ujutru dosao kod njega i rekao
ти da postoji naredba da оп i jos sest vojnika obave specijalan
zadatak. Erdemovi6 i drugi navodno nisu imali ројта о сети
se radilo:
Erdemovic: ,,16-og ujutru, kad sam ustao, dosao је јејап
vojnik Gojkovic Brano iz Vlasenice i rekao mi ја sam odreaen
ја idem па zadatak zajedno s njim i jos seest drugova. "
Rues: "Gojkovic?"
Prevodilac: "Da. "
Erdemovic: "И tom trenutku nisam znao, ni tada nisam
znao, niti је ьао ko ој vojnika znao gd;e se ide. " (S.5,S.4)
U pricu koju је Erdemovi6 ispricao и procesu KaradZi6u i
Mladi6u 5. таја 1996. naglasak se pomera па "naredenja i za-
povednika" ("order and commander"), opet ј е rec о komandiru
Branu Gojkovi6u koji је izdavao naredenja, ali su sada ta nare-
denja dolazila iz centra za obavestavanje i izvidanje pri General-
stabu и Нап Pijesku. То se izricito naglasava, jer је sada najzad
rec о medunarodnoj poternici protiv Mladi6a i KaradZi6a:
Harmon: "Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada ја vasu
райпјu usmerenim па 16. juli 1995. i ја Vas upitam ја li ste
vi i drugi vojnici Vase jedinice toga јапа јОЬШ nareaenje ја
ucestvujete и specijalnoj akciji.
Erdemovic: "Ne, пе. Meni licno пие bila poznata nikakva
naredba, vec komandantu, koji је и tom periodu imao ovlascenje
ја nareauje, mogao је ьао ko ја izda nareaenje za ovaj speci-
jalni zadatak. "
Harmon: "Da li ste vi uopste toga јапа јОЬШ ој ьао koga
nareaenje koje se odnosilo па zadatak ili akciju koju ste vi ko-
паспо i izveli?"

111
Erdemovic: "Da . ..
Harmon: "Od koga ste dobili to nareaenje?"
Erdemovic: .. Od zapovednika grире Brana Gojkovica. "
Harmon: .. Da li је оп za to imao normalan slиZbепi ап?
(Was he о! normal rank?) Izvinite. ја си рrеЈоrтиlisаti pitanje.
Da li је to bila normalna stvar da оп izdaje Vasoj jedinici па­
reaenje da izvrsi izvesne akcije ili је to bio izиzеtаk. samo za
ovaj slисај?"
Erdemovic: .. Da. to је bio izиzеtаk. .. (..)
Harmon: "Gospodine ЕrdетоviСи. odakle sи normalno
dolazile naredbe za vas i vаsи јеdiпiси? Mislim nareaenja koja
sи ириCivапа Vasojjedinici?"
Erdemovic: .. Dolazila sи iz Centra za obavestavanje pri
GепеrаlStаЬи и Нап Рijеskи . .. (2, S.839f.)
U gui1ty-p1ea pretresu 20. novembra 1996. komandni 1anac
vise nije Ыо vazan.U prici kojuje tada Erdemovi6 ispricao, и pr-
vom redu је rec о njegovom izvinjenju zbog tuznog stanja stvari
oko naredenj а:
Erdemovic: "Kada sam se 16. јиlа rano ијиtrи vratio sa
pogreba, rekao sam vam vec, nije mi Pelemis direktno vec је
Brano Gojkovic dosao i rekao: 'Erdemovic, Kos Franc i Goro-
пја Zoran, pripremite se, idete и јеdпи аkсiји '. Dakle, sta smo
mogli da иrаdiто? uриао sam kada сет о se vratiti kиCi. Опје
rekao: 'Jdete и аkсiји, о kakvoj kиCi naklapas ti tи?' Dakle, ја
sam morao da idem и аkсijи, morao sam. "( 4.S.292)
U prici koju је ispricao 22. таја 2000. godine па sudenju
Krsti6u, Erdemovi6 prvi put spominje sluZbeni cin Franca Kosa
i ublazava ton о komandi Gojkovi6a.
Erdemovic: "Brano Gojkovic је dosao i rekao паm, rekao
је meni, Frапси Коsи i Zоrапи Goronji da treba da se pripre-
mimo za zadatak. А, kada smo ga ирitаli ko је to rekao da mi
treba da idemo, odgovorio је da nareaenje potice od Pelemisa ".
(7,S.36)
112
Upadljivo је da ovom prilikom Gojkovi6 vise nije nazvan
komandirom ili komandantom. "Brano је sve organizovao, re-
kao пат је sta da spakujemo, kakva oprema пат је potrebna
za izvrsenje operacije." Оп је bio "voda" (the leader), rekao је
Erdemovi6 (7,S.3118). То se, medutim, nе slaze sa onim sto
је svedok Dragan Todorovi6 kasnije rekao, naprotiv, sasvim је
suprotno njegovom tvrdenju, а оп је takode neko ko је mogao
znati. N aime, оп ј е licno grupi izdao opremu iz skladista i dao
па potpis nе Gojkovi6u ve6 porucniku Francu Kosu za prijem
izdate opreme (12, S.14037). 1 и Milosevi6evom procesu 25. av-
gusta 2003. godine Brano Gojkovi6 vise nije bio nista vise do
posrednik. "Sesnaestog јиlа Branko Gojkovi6 vas је obavestio
о novim uputstvima, zar nе" - glasilo је pitanje tuzioca Dzefri
Najsa. "Konkretno receno, Brano Gojkovi6 је rekao samo da
је Pelemis rekao da idemo и akciju" - dopunio је Erdemovi6
(8a,S.25150, 8Ь, S.259).

JEDANAEST GODINA КASNIJE

Cetvrog таја 2007.godine DraZen Erdemovi6 је и svojstvu


svedoka izneo zasad poslednju varijantu svoje price. Njegova
predaja Hagu i prva varijanta njegove price bili su stari ve6 11
godina i od tada оп ve6 sedam godina Zivi sa novim "zasti6enim"
identitetom negde и severozapadnoj Evropi. Prilikom poslednjeg
istupanja и svojstvu svedoka pred Тribunalom и Hagu ponovo је
Ыlо reci о optuzbi za genocid, а о сети Ы inace, ovoga put и
megaprocesu protiv sedmorice visokih oficira bosansko-srpske
vojske (VRS): Vujadina Popovi6a, Ljubise Beare, Vinka Pandu-
revi6a, Draga Nikoli6a, Ljubomira Borovcanina, Milana Gve-
113
ra i Radivoja Mi1eti6a. Optuzbu је vodio Peter Meklovski koji
је poznavao Erdemovi6evu pricu u svim varijantama. Оп је jos
1996. bio prisutan kada је voden prvi razgovor sa Erdemovi6em
i vodio ga svih ovih godina od procesa do procesa, kadgod је
Erdemovi6 Ыо svedok optuzbe u Hagu za genocid. U meduvre-
теnи је pros1o sedam godina od kad је Erdemovi6 stekao novi
identitet i oslobodio se grize savesti, tako da је росео novi nor-
та1an Zivot negde u Evropi. Njegovi iskazi u svojstvu svedoka
odvija1i su se opusteno i nekako bezvo1jno, posta1i su rutinski.
Sve kako је i treba10 da bude: komandna struktura njegove је­
dinice i komandni 1аnас koji је vodio do Нan Pijeska - iznosio
је krunski svedokjasno i preg1edno, nedvosmis1eno. Iz1et u Sre-
brenicu 10. i 11. ји1аје takode isprican, navedeno је daje Franc
Kos predvodio Bije1jinski odred, da је u Srebrenici komandu
preuzeo Mi10rad Pe1emis, koji је zabranio da se иЫјаји civi1i, a1i
је ipak naredio da se zako1je jedan m1adi mus1iman. No6 па 12.
ju1i provedenaje u dve ku6e па periferiji grada а rano ujutru kre-
nu1i su u V1asenicu. Usput se pokvario auto, Erdemovi6 је zaka-
snio u vojnu bazu i tek 13. ји1а ujutru saznao је da se transporter,
u kojem se na1azio voda njegove cete, neda1eko od V1asenice,
prevrnuo i da је jedan vojnik tom pri1ikom stradao. Zatim sledi
prica о dugom putu u ТreЫnje sa posmrtnim ostacima Dragana
Ko1jivrata, zatim sahrana 14. ји1а i povratak rano ujutru u 05.00
sati 15. ји1а u V1asenicu. Najzad, mrtav umoran, Erdemovi6 је
mogao da krene u krevet.
Kako је jos 24. apri1a 1996. rekao istraZiocima Zanu Reneu
Ruesu i Peteru Niko1sonu, cim su 15. ји1а rano ujutru stig1i, otis-
1i su sva sedmorica da spavaju (S.4,S5). Оп је navodno morao
da spava 24 sata, jer је od 10. do 15. ји1а prakticno neprekidno
Ыо па zadatku. Na jednom drugom mestu u istom intervju Er-
demovi6 је rekao daje 15. ји1а u kampu u V1asenici spavao do
07.00 casova. Osim toga, istog dana се1а jedinica, Bije1jinski
114
vod, kome је pripadao i Erdemovi6, i V1asenicki vod, Ьј1ј su и
v1asenickom kampu. 1 sef cete Pe1emis.
Rues: "ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista ni-
ste culi о tome staje prethodnih dana bilo?"
Erdemovic: "Pazite, ја sam spavao negdje navece do 5
sati, bio sam umoran od puta, od svega. "
Rues: "Da li је сео vas vod bio tog dana и Vlasenici?"
Erdemovic: "Da. "
Rues: "Da li је Citava jedinica bila tu?"
Erdemovic: "Citava jedinica, da. "
Nikolson: "Da li to znaCi da su tu ЬШ i vas komandir Pele-
misa i njegovog zamenik Kremenovic?"
Erdemovic: "Pelemis jest bio, Kremenovic nije. Kremeno-
vic uopste nije bio и Srebrenici. " (S.1 9, S.13)
Sve sto је ovde receno treba drzati и se6anju i povezati sa
kasnijim iskazima svedoka pukovnika Sa1apure i Dragana То­
dorovi6a.
Cetvrtog таја 2007. godine и svom dosad pos1ednjem nа­
stupu и svojstvu svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Ро­
povi6a i drugih oficira, Erdemovi6 је, и grubim crtama uzeto,
ostao pri svom prethodnom predstav1janju dogadaja. Na dan 15.
ји1а 1995. оп је rano ujutru stigao и V1asenicu posto је od 10.
ju1ajedva uopste spavao. Zbogtogaje prespavao сео dan do 16.
ju1akadaje Brano Gojkovi6 dosao и prostoriju za spavanje i ро­
zvao: "Тi, Franc Kos i Zoran Goronja, uzmite oruzje i pripremite
se za zadatak!" (9,S.10962f). Nije 1ј karakteristicno i cudno da
izvesni Gojkovi6 izdaje ovakve tri naredbe, pri сети је Franc
Kos ve6 spomenut kao komandant voda? Sudijama to nјје Ы10
nista cudno. А, sta se zatim dogodi10 - upitao је tuZilac Mek10v-
ski. "Мј smo to uradi1i, rekao је Erdemovi6, i pos1e ро1а sata nа­
pusti1i smo V1asenicu i krenu1i и pravcu Zvornika". Tada роnо­
vo navodi јтеnа svojih sedam saucesnika и masovnom ubistvu.
115
Karakteristicno је da se niko nе pita, niti cudi kada Erdemovic
navodi Franca Kosa kao jednog od saucesnika. Pritom је cak
па pitanje tuZioca Mekloskija odgovorio da је Franc Kos Ыо
komandant njegovog voda, "in charge of our detachment"! (9,
S.1041). Ovaj nesklad izgleda nikome nije padao и oci. Umesto
toga postavljeno је pitanje ko је imao komandu nad ovom stre-
ljackom grupom:
Mekloski: "Ко је imao komandu? (Who was in charge?) "
Erdemovic: "Brano Gojkovic. "
Mekloski: "Koji је bio njegov cin, da li је оп uopste
јmао Сјn?"

Erdemovic: "Koliko ја znam, nije imao nikakav."


(9.S.10963)
Cudan је ovaj oprezan odgovor Erdemovicev па pitanje о
Gojkovicevom cinu: koliko оп zna, Gojkovic nije imao nikakav
cin. Као da nе iskljucuje da Ы Gojkovic eventualno ipak mogao
imati neki tajni cin. Jos је cudnije sto је prost vojnik, bez ika-
kvog cina, navodno imao komandu nad jednim porucnikom i
vodom odreda i, da Ы apsurd Ыо jos ve6i, to nе smeta ni tuZiocu,
ni sudiji. Medutim, nijedan od tuzilaca sedam optuzenih nесе ni
kasnije, и unakrsnom ispitivanju krunskog svedoka, zauzeti stav
prema tome! Verodostojnost krunskog svedoka kao da је svima
lezala па srcu. Tada pred sudijama istupa Meklovski i objasnja-
va nista таnје problematicnu stvar sa degradacijom Erdemovi-
са, ciji sluZbeni cin sada па engleskom nije vise "sergeant", vec
"korporal" :
Meklovski: "Kakav аn ili kakvu poziciju ste imali и to vre-
те ujedinici?"
Erdemovic: "Ranije sam bio vodnik (korporal) Vojske Re-
publike Srpske. Bio sam vodnik i и Desetoj diverzantskoj jedi-
nici а zbog sukoba sa komandandom nase jedinice Miloradom
Pelemisem, оп mi је oduzeo аn. И stvari, ја sam bio zapovednik
116
jedne grupe Bijeljinskog voda, ali и ovo vreme (16 jula 1996)
Ыо sam samo obican vojnik, " (Ibid)
Da li се se sluzbeni cin "sergeant" ili ,,korporal" prevesti
kao vodnik, svejedno је. Pada и oci, medutim, da se vise ne spo-
minje pukovnik Salapura, iako је navodno, prema prethodnim
iskazima, оп licno degradirao neposlusnog vodnika Erdemovi-
са. 1 ovo odstupanje krunskog svedoka od ranijih iskaza izgleda
nikome ne smeta. Da li је Erdemovic tada znao kako је obican
vojnik Gojkovic dobio pravo da komanduje ovomjedinicom ko-
јој је оп pripadao, pitao је dalje tuZilac:
Meklovski: "А, znate li vi ko је dao Branu Gojkovicu ko-
mandu nad ovom jedi ni сот? "
Erdemovic: "Оп је samo rekao da је Pelemis dolazio i re-
kao da treba da budemo spremni, dakle, pretpostavljam da је
Pelemis taj koji је Branu rekao sta da se radi. " (Ibid)
Na ovoj slaboj osnovi znanja Erdemovic ipak tvrdi da је
Gojkovicu nalog dao sef cete Pelemis da preuzme komandu nad
streljackim odredom, kao i da је narednogjutra kadaje streljacki
odred krenuo па put prema Pilici, Pelemis licno boravio и vla-
senickom kampu:
Meklovski: "Da li ste, pre nego sto ste otiSli па zadatak,
videli ьао kog oficira, па primer, Pelemisa ili nekog drugog sa
visim polozajem, и Vlasenici gde ste boravili?
Erdemovic: Toga jutra Pelemis је bio tu, ali preko nоа
kada smo se vratili iz Srebrenice и Vlasenicu, ьао је to 12. jula
nосu, major Ресаnас је Ыо tu ". (Ibid)
Toga jutra Pelemis је bio tu, rekao је Erdemovic. Da li је to
odgovor па konkretno pitanje о tome da li је оп "video" Pelemi-
sa? Izgleda da о tome niko nista nije zeleo da zna.

117
DALJE PROTIVRECNOSТI
UOCI МASAКRA

Dan pre masakra па [аrшј Branjevo 15. јu1а 1995. navod-


по је ce1ajednica Ьј1а и v1asenickom kampu, dokje Erdemovi6
proveo сео dan spavaju6i, а kada је od njega zatrazeno da se
pripremi za akciju, Pe1emis је jos Ьјо tu i Erdemovi6 ga је nа­
vodno video.
То је Erdemovi6 izjavio 4. таја 2004. kao svedok и proce-
su protiv Vujadina Popovi6a. Уеота је zanim1jivo, medutim, sta
је Erdemovi6 sve rekao и intervju 25. јunа 1996. istraziocima.
U tom re1ativno kratkom razgovoru istrazioci su ze1e1i da ra-
zjasne pitanje kada је i ko1iko puta Erdemovi6 video sefa svoje
cete и periodu izmedu 12. i 16. јu1а 1995, tj, izmedu saobra6ajne
nesre6e koju је Pe1emis doZiveo i od1aska stre1jackog odreda и
Рј1јсu. Erdemovi6 је tada rekao da је video Pe1emisa i 15. јu1а.
IstraZilac Zan Rene Rues nјје и to ze1eo da potpuno poveruje
i upitao је ponovo Erdemovi6a: Dak1e, vide1i ste ga 15. јu1а?
Da, popodne, kada је Erdemovi6 ustao, posto је rano tog jutra
stigao iz Тrebjnja i sve vreme mrtav umoran proveo spavaju6i.
Tada је navodno video Pe1emisa. Nosio је zavoj па glavi, iako
nјје uopste ЬјО tesko povreden, dopunio је Erdemovi6. Da 1ј је
izg1edao dobro, da 1ј је govorio nоrша1nо, da 1ј se ponaSao nor-
та1nо? IstraZioci su и meduvremenu, izg1eda, dobi1i informa-
сјје о stvarnom stanju i mestu boravka Mi10rada Pe1emisa. Da,
izg1edao је norma1no, uopste nјје ЬјО tesko povreden, ponovio
је Erdemovi6.
Rues: "Da li se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-0g?"
Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim, ali nе vjerujem da sam
ga vidio, da, da kad sam se vratio, ра posle mozda dva-tri sata,
118
kad sam иstао, tad sam ga video, posto smo doSli ијиtrо rano,
oko 5 casova smo dosli iz Trebinja, 5-6 casova, "
Rues,' "ZnaCi, videli ste ga 15-0g?"
Erdemovic,' "Da, ali poslije podne, kad sam иstао, "
Rues,' "Kako је jizic!d izgledao?"
Erdemovic,' "Normalno, "
Rues,' "Da li је imao flastere?"
Erdemovic,' "Da, da, Nije оп imao teze povrede,"
Rues,' "Normalno је govorio, normalno se ponasao?"
Erdemovic,' "Da, "(S,4f, S,4)
Na istom saslusanju Erdemovi6 tvrdi da је video Pelemisa
jos pre nego sto је otputovao и Тrebinje rano 13. јиlа da bi prisu-
stvovao sabrani и nesre6i stradalom Koljivratu. Tada је Pelemis
nosio beli povez oko glave, а inace ти nista nije falilo:
Rues: "Da li znate da li је Pelemis bio povreaen и toj nе-
sreCi? "
Erdemovic: "Da, malo и glavi. "
Rues: "Da li ste ga videli posle nesrece?"
Erdemovic: "Da. "
Rues: "Kako је izgledao?"
Erdemovic: "Bio је povreaen, imao је neke flastere па glavi.
Rues: "То је, vec је neko ти иkаzао ротос, kada ste ga
videli? "
Erdemovic: "Da. Раја sam dosao poslije toga, mi smo ka-
snili za kolonom, pokvarilo se nase vozilo. Kasnili smo, mozda
sedam sati. "
Rues: "Ali kada ste doSli и Vlаsеniси i kad ste videli Pele-
misa, izgledao је и rеdи? "
Erdemovic: "Da, samo је imao flastere i сио sam sta se
dogodilo. "
Rues: "I posle toga ste iSli па sаhrаnи и Trebinje"
Erdemovic: "Da. " (Ibid)
119
Iznesimo sada ukratko: Erdemovic tvrdi da је izmedu 12.
1 16. јu1а 1995.godine tri puta video Pe1emisa: Prvi put pos1e
saobracajne nesrece kojuje imao transporter 12. јu1а и 16.00 са­
sova i pre od1aska za Тrebinje rano ujutru 13. јu1а; zatim, drugi
put, 15. јu1а posto је ustao pos1e povratka iz ТreЫnja; i tre6i put
16. јu1а pre nego sto је stre1jacki odred krenuo и Pi1icu. Steta,
zaista steta sto о tome nije sas1usan Pe1emis, niti се izg1eda ikad
biti sas1usan. U intervjuu 1istu N ezavisne novine 21. novembra
2005. godine оnје naime izjavio:
"Nekako oko podneva 12. јиlа krеnиli smo za Vlаsеniси,
nas tridesetak, gdje smo imali centar za оьиku. Риtоvаli smo
transporterom holandskog UNPROFOR-a, koji smo роkирili и
Srebrenici. Na nekoliko stotina metara od nase baze и Vlasenici
jedan sleper је skrеnио prema nата. Vjerovatno је, zbog tran-
sportera, mislio da smo иnрrо[оrСi, njegova prikolica је skre-
nиlа и nasem рrаvси i иdаrilа и transporter. И nјети sam Ыо
ја sa jos dva vojnika. Sиrvаli smo se и рrоvаliји. Ти је роginио
vojnik Dragan Koljivra iz Trebinja, vojnikMladen је, takode ро­
vrijeaen, imao otvorene prelome noge, а ја sam polomio rebra,
zadobio povrede ро glavi od prevrtanja .. . То је ьао 12. јиlа, oko
16 casova. И besvjesnom stаnји sam odvezen и Ьоlniси и Vlase-
niси. Posto је milicka bolnica ьаа риnа ranjenika, iz Vlasenice
sam istи пос prebacen и Sekovice i tи sam ostao do 21. јиlа,
kad sam otisao и Beograd па kисnи nјеgи. Dva dana kasnije,
теаиtim, vojskaje napravilajedan incident и Bijeljini i pozvali
sи те da doaem. Dvadeset i trесеgјиlа sam рrеюnио bolovanje
i vratio se и јеdiniси. " 22
U Srebrenicije kup1jen ho1andski transporter, izjavio је Ре-
1emis. То mora da је sa1a, jer se ocig1edno radi о zap1enjenom
22 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21. поуетЬаг 2005

120
transporteru kojije pripadao holandskom bataljonu "Dutchbat".
Pelemis је sam vozio bez dovoljno iskustva. Оп tvrdi dalje da
su istra.Zioci Тribunala imali uvid и bolnicku dokumentaciju i
detaljno istraZili gde se оп stvarno nalazio 16. јulа.
Dakle, ako је sve to tako, Erdemovic ni и kom slucaju nije
mogao videti Pelemisa 16. јulа. Ni 15. јulа takode, kadaje nа­
vodno сео dan prespavao. Ni neposredno posle saobracajne nе­
srece, niti pred odlazak и Тrebinje, jer Pelemis је и besvesnom
stanju prevezen и bolnicu.
МоЫа ipak la.Ze i sam Pelemis, jer је nesto kasnije и istom
intervjuu neoprezno izjavio da је poslednji put video Erdemovi-
са 12. јulа kadaje и 16.00 casova odredu dao deset dana slobod-
по . Erdemovica је video ponovo tek и oktobru kada se vratio iz
bolnice.
PelemiS: "Sto se tice Srebrenice vidio sam ga (Erdemovica)
posljednjiput 12.jula и 16 casova, kad sam im dao slobodno, i
и oktobru, kad se vratio и jedinicu sa bolnickog lijecenja. Оп је
23. jula 1995. ranjen и kafanskom obracunu и Bijeljini, nakon
cega је uрuсеn па VМA и Beograd па ЩеСеnје. " (Ibid)
Da lije, dakle, Pelemis 12. јulа и 16.00 casova bio bez sve-
sti ili nije? Ко od dvojice govori istinu, mi naravno nе znamo.
То Ы se ipak moglo razjasniti sasvim jednostavno.
Тrebalo Ы samo medusobno suprotstaviti njihove iskaze
kako је to uоЫсајеnо и traganju za istinom и svakom regular-
nот krivicnom postupku. Ко, medutim, zna sta Ы se sve iz toga
moglo izvu6i? Ili se, тоЫа, vec zna i zbog toga se nе zeli saslu-
sanje i Pelemisa?

121
SVEDOK DRAGAN TODOROVIC
1 ZAGONETNI 15. JULI 1995.

МоЫа bi i Pe1emis ze1eo da ostane sakriven masakr koji su


pocini1i njegovi vojnici. U tom ci1ju moze se manipu1isati i Ьо1-
nickim dokumentima. Postoje, medutim, i drugi svedoci koji bi
mog1i potvrditi prisustvo odnosno odsustvo Pe1emisa us10v1je-
по bo1nickim 1есеnјет: vodnik za 10gistiku Desetog stre1jackog
odreda Dragan Todorovi6, kojije dva meseca pos1e Erdemovi6a,
21. avgusta 2007. godine dao iskaz и svojstvu svedoka optuZbe
protiv Vujadina Popovi6a i drugih oficira. Оnје svojim iskazima
nаnео znatnu stetu prici koju је Erdemovi6 ispricao о stvaranju
stre1jacke jedinice i regrutaciji njenih pripadnika. Iskaz Dragana
Todorovi6a је inace bio znatno ubed1jiviji nego sto su to ze1e1i i
p1anira1i organi optuZbe. Uto1iko vise sto је dosao kao nusproi-
zvod iskaza koji је dao и odgovoru па pitanje da 1i је optuzeni
и ovom procesu Vujadin Popovi6 15. јu1а 1995. bio i1i nije bio и
v1asenickom kampu. Todorovi6 је izg1eda dobro poznavao Dra-
zena Erdemovi6a. Kada је tuzi1ac Mek10ski jos па pocetku pre-
tresa iznenada upitao о Erdemovi6u, ovaj svedokje о krunskom
svedoku znao da isprica mnogo toga. Tako se mog10 saznati da
su v1asenicki vojnici oduvek gaji1i sumnju prema Bije1jinskom
vodu kome је pripadao i Erdemovi6, posto је ovaj odred bio
ug1avnom sastav1jen od Hrvata i mus1imana. Oni nisu nesto ро­
sebno mari1i jedni za druge:
Mekloski: "Da li пат mozete reCi ko је bio Franc Kos?"
Todnrovic: "Оп је pripadao grupi и Bijeljini, Bijeljinskom
vodu. Nisam imao mnogo posla sa njim. И stvari ga nisam ni
poznavao. Ova jedinica је imala mesovit sastav. Govorim о Вi­
jeljinskom vodu. Оп se sastojao od muslimana, Hrvata. Bio је
jedan Slovenac, ЬШ su i ljudi iz Srbije, dok smo mi и Vlasenici
122
predstavljali srpski vod, svi su nosili srpska imena i stoga nismo
imali mnogo poverenja и njih ", (13, S.3998f)
Ukratko, od Todorovica smo saznali: 10. јulа 1995. i оп
је sa nekoliko vojnika iz grupe za logistiku dosao и Srebrenicu
i ucestvovao ll. јulа и zauzimanju ovog vec uveliko napuste-
nog grada. Вјlо је to kao setnja kroz park, jednostavno rece-
по, smesno, rekao је Todorovic (It was just а walk in the park,
that would Ье ridiculous" (12, S.10965). Noc па 12. јulј оп је
proveo sa grupom za logistiku izvan grada, а narednog jutra
su krenuli rano natrag. U vlasenickom kampu, koji se nalazio и
mestu Dragasevac kraj Vlasenice, morali su da pravovremeno
pripreme sve za povratak jedinice: toplo јеlо, toplu vodu i sve
sto inace tu spada. Sa drugim vojnicima logistike Todorovic је
vec oko podne Ыо и kampu i prionuo па posao. Nekoliko sati
kasnije stigla је vest da se nedaleko od Vlasenice prevrnulo jed-
по od onih vozila koja su se vracala iz Srebrenice i da је jedan
vojnik poginuo а dva su povredena. Jedan od povredenih Ыо је
zapovednik cete Pelemis. Todorovic је pozurio па mesto nesre-
се, gde su vec Ыlј drugi vojnici koji su se brinuli oko povrede-
nih, dok је оп odvezao stradalog Dragana Koljivrata и bolnicu,
gde је zvanicno potvrdena njegova smrt. Posle toga, Todorovic
је telefonirao roditeljima poginulog i organizovao sve sto је Ыlо
potrebno za njegovu sahranu. Narednog dana, to је vec Ыо 13.
јulј, sedam vojnika, medu kojima i Todorovic i Erdemovic, kre-
nuli su сrnјт "folksfagen" kombijem па put za Тrebinje, rodno
mesto poginulog, gde su Ziveli njegovi roditelji. Posmrtni ostaci
25-godisnjeg Koljivrata su Ыlј и hladnjaci kojaje isla za njima.
Todorovic је i opsirnije i impresivnije od Erdemovica ispricao о
ovom dugom putovanju, о pogrebu 14. јulа, ocajnim roditeljima
i о povratku и Vlasenicu, gde su stigli 15. јulа izmedu 10.00 i
ll.OO sati (12, S.40ll). Dakle, ne и 04.00 јlј 05.00 sati ujutru
kako је Erdemovic tvrdio (7, S.3ll5). Vozilo је parkirano, voj-
123
nici su dobili slobodno i Todorovi6 је krenuo и potragu za sefom
cete Pelemisem, jer је imao nekakve stvari od roditelja unesre-
6enog koje је роnео sa sobom. 1, tadaje konstatovao:
Todnrovic: "Pelemis nije bio tu, риао sam vojnike па ulazu
gde је Pelemis i oni su mi saopstili da је оп ili и Bijeljini, ili и
bolnici." (1З, S.14011f)
Pelemis, dakle, uopste nije Ыо tu, tvrdi Todorovi6. То је Ыо
15. juli 1995. i Erdemovi6 је isto kao i Todorovi6 i drugi vojnici
stigao iz ТreЫnja и vlasenicki kamp i dobio slobodno kao i svi
drugi. Ubrzo posle toga - kako dalje izvestava svedok Todorovi6
- stigao је major Dragomir Ре6аnас. Todorovi6 ga је poznavao
povrsno kao jednog od oficira bezbednosti cija ти fиnkcija nije
Ыlа sasvim ј asna. U svakom slucaju, Ре6аnас se uvek mogao
videti и blizini generala Ratka Mladi6a. Todorovi6 је kratko
vreme zatim Ыо svedok zestoke svade izmedu ovog Ре6аnса i
vojnika Desete diverzantske jedinice koji su zvao Zoran Obreno-
vi6. Ре6аnас је vikao па Obrenovi6a i zahtevao od njega da ти
obezbedi nekoliko vojnika za izvodenje izvesnog zadatka. То је
Todorovi6a veoma zacudilo. Major Ре6anас, naime, nije imao
nikakva ovlas6enja da izdaje naredenja Desetoj diverzantskoj је­
dinici. Samo је Pelemis mogao da salje svoju cetu и akciju i niko
drugi (12, S.14028f). Pored Obrenovi6a, Ре6аnас је vikao i па
vojnika Brana Gojkovi6a. 1 od njega је traZio da ти stavi па ras-
polaganje nekoliko vojnika. Todorovi6 је pokusao da ublazi ovu
svadu, ali kada је upitao о сети su se raspravljali, Ре6аnас ga
је jednostavno ignorisao i napustio kamp. Branko Gojkovi6 је
Ыо taj kojije od nekoliko prisutnih vojnika sastavio grupu i То­
dorovi6 је izdao iz skladista иоЫсајеnи opremu za akciju: dva
raketna Ьасаса "zolja", puskomitraljez М-84, sanduk municije,
Ьосе za vodu i hranu za 48 casova. Priznanica koju је potpisao
Franc Kos stajala је pred sudijama. Zasto је оnа data Kosu па
potpisivanje, upitao је tuZilac. Zbog toga sto је оп imao sluzbeni
124
cin za tako nesto, odgovorio је Todorovic. Pos1e toga grnpa је
и jednom kombiju napusti1a kamp, njih sedam do osam 1judi sa
vozacem. Voda cete nije Ыо prisutan, а bez njegovog pristanka
nikome nije Ы10 dozvo1jeno da napusta kamp, a1i је Ресаnас
ocig1edno preuzeo па sebe odgovornost za to - izvestavao је
Todorovic (12, S. 14039). Ко је sve pripadao ovoj grupi, upitao
је tuZi1ac, i Todorovic се svojim odgovorom ozbi1jno uzdrmati
verodostojnost krunskog svedoka Erdemovica:
Mekloski: "И redu. Мozete li пат navesti imena nekoliko
vojnika koji su otputovali kombijem tog 15. jula? "
Todnrovic: "Franc Kos је, mislim, preuzeo komandu, duz-
nost voae (Гhe duty о! the leader), iako је оnај (Ресаnас) vi-
kao па Branu Gojkovica, ali ovaj nije imao nikakav аn. Оп је
bio obican, prost vojnik rJoot soldier). Tada је, mislim, tu bio
Gojkovic, Selanovic, Boris Popov, Marko Boskic i gospodin
Drazen Erdemovic, koji se nesto kasnije prikljuCio grupi. " (13,
S.14040)
Komandu је imao, dak1e, Franc Kos, mis1i Todorovic, koji
zatim navodi imena Gojkovic, Se1anovic, Boris Popov, Marko
Boskic i Drazen Eredemovic, koji se kasnije prik1jucio grnpi.
Grupa је napusti1a kamp и istom crnom "fo1ksvagen" kombiju
kojim se is10 па pogreb Ko1jivratu и ТreЫnje.
ТиЬ1ас izg1edanije Ыо sasvim zadovo1jan ovim svedokom.
Ко је па koga vikao? Zasto su se i oko cega svada1i, mogao Ы
svedok da nesto vise i blize objasni sudijama. 1 svedok је to
pokusao. Се1а vika Ы1а је oko naredenja о kojem је nesto blize
znao samo РеСanас. Sve se okreta10 oko sakup1janja neko1iko
vojnikakojije treba10 da budu upuceni negde па izvrsenje zadat-
ka. Kakav је, medutim, ovaj zadatak Ыо, to оп nije znao. МоЫа
је treba10 negde izvesti nekakvu operaciju, cuvati neku vodecu
1icnost i1i su тоЫа mora1i da obezbeduju nekome pro1az. Niti
ти је neko nesto о tome rekao, niti је Ы10 dozvo1jeno da se о

125
tome postavljaju bilo kakva pitanja. U to vreme тоЫа је trebalo
obaviti nekakav zadatak и vezi sa velikom ofanzivom bosansko-
muslimanske vojske. Tadaje svedok izneo sasvim konkretno sta
ј е znao i sta nij е znao:
Todnrovic: ..Ја samo znam da su oni napustili kamp. da su
ЬЉ opremljeni za izvrsenje nekakvog zadatka. ali ја nisam znao
kuda su oni otisli. Znam da gospodin Gojkovic nие imao nika-
kva ovlascenja da izdaje nareaenja. da nие imao nikakav аn. da
nije mogao da komanduje nijednom jedinom pripadniku diver-
zantske jedinice. Nije mogao da nareauje. nие bio и poziciji da
izdaje naredbe." (13, S.14042)
Jedanaest godina је dug vremenski period. Ко se jos osim
Mekloskija и sudskoj dvorani se6ao sta је krunski svedok Dra-
zen Erdemovi6 sve ispricao о komandiru Gojkovi6u. Kako ga
је, па primer, па farmi Branjevo hteo da strelja zbog odbijanja
naredenja? Mekloski је и svakom slucaju saslusao iskaz svog
novog svedoka nepomicno i ponavljaju6i pitanje koje је ve6 ra-
nije postavio svom krunskom svedoku Erdemovi6u: "Ко је Ыо
zaduzen za ovu grupu" ("Who was in charge ofthe group"), pi-
tao је ponovo Mekloski, ko је imao odgovornost za ovu grupu?
Odgovor kojije dobio ponistio је iskaz Drazena Erdemovi6a, ali
ko se jos mogao 2007. godine zbog toga da zabrine :
Todnrovic: "Franc Kos, koji је bio potporucnik (second
lieutenant), potpisao је priznanicu za opremu koju је jedinica
dobila. А, da оп nие bio prisutan, tada bi dokument kakav је bio
ovaj morao da potpise Drazen ErdemoviC." (13,S.14041)
Jer, tako Ы se moglo dodati, Drazen Erdemovi6 је Ыо drugi
и grupi koji је imao cin. Оп nije Ыо degradiran kako је tvrdio
и svim svojim iskazima. Mekloski је pokusao da ovakvo pred-
stavljanje svoga svedoka izvuce izvan svake sumnje, sto је Ыlо
veoma problematicno posto је Todorovi6 upravo Ыо "njegov
svedok", svedok optuZbe. Da је zeleo da ga posle и unakrsnom
126
ispitivanju ispita tako da dovede и pitanje njegovu verodostoj-
nost, morao gaje najpre proglasiti "nenprijateljskim svedokom".
Tako је iziskivala procedura и sudskom procesu. Medutim, to је
moglo dovesti i do nepozeljnih posledica. Tako је bar pokusao
da dobije potvrdu da se Erdemovi6 prikljucio grupi pod prinu-
dom, alije i и tome postigao suprotno:
Mekloski: "Vi ste sротеnиli da se Drazen Erdemovic pri-
klјиCiо grирi nesto kasnije. Da li пат mozete reCi sta vi znate о
tome kako је doslo do toga da оп postane pripadnik te grире?"
Todnrovic: "Раа, dobro, nие imao nikаkvи zеljи da osta-
nе sam и kатри. Diverzantska grира је vec ьаа otisla. Neko-
liko vojnika је Ы 10 па оdтоrи. Umesto da sam ode и Bijelji-
nи, оп se рridrиziо grирi kojaje ирrаvо nариstаlа kamp. "(13,
S.14061f)
Da bi izbegao dalju stetu, Mekloski је samo ukazao па to
da је Drazen Erdemovi6 Ыо jedini iz ove grupe koji је imao iza
sebe dug put и ТreЫnje. Erdemovi6 је proveo сеlu n06 па putu i
morao ј е biti veoma umoran, dakle, verovatno su ga prinudili da
se ukljuci и ovu akciju. Erdemovi6, ipak, nije morao da prenosi
kamenje, odgovorio је па to Todorovi6, dodaju6i da Drazen nije
licno Ыо za volanom, da su и grupi Ыlа dva vozaca i daje Erde-
movi6 sve vreme и autu spavao. Mekloski preduzima poslednji
pokusaj da od svedoka dobije podnosljiv odgovor, ali ponovo
doZivljava neuspeh:
Mekloski: "Erdemovic је ipak bio jedini koji је риtоvао и
Trebinje а zatim 15. јиlа otisao па ovaj zadatak. "
Todnrovic: "Оп је otisao dobrovoljno, hteo је da izbegne
da ostane sam и kатри. Niko ga nие izabrao, niko ga nие prisi-
lio, оnје dobrovoljno krеnио sa ostalima." (13, S.14042)
Da Ы se predocio ovaj raskorak, ova diskrepancija, potreb-
по је podsetiti па samo dva Erdemovi6eva iskazakojaje jedan za
drugim, и roku od samo jednog sata, dao 20. novembra 1995:
127
" Vratio sam se navece 15. jula. ја i тоје kolege koji su sa
тnот i!Ш па sahranu. 1 rano ujutru 16. ustao sam i Gojkovic
Brano. koji је и to vreme bio zapovednik odreda. rekao пат је
da uаето и vozilo kako bismo krenuli па izvrsenje zadatka. "( ... )
(4.S.228)
"Kada sam se 16.(1) rano ujutru vratio sa sahrane. rekao
sam vam vec (sudijama) da mi nие direktno rekao Pelemis. vec
је dosao Brano Gojkovic i saopstio: .. Erdemovic. Kos Franc i
Goronja Zoran. spremite se. idete па zadatak". Dakle. sta smo
mogli uCiniti? Upitao sam kada сет о se vratiti kuа. Оп је па
to rekao: .. О kakvoj kuCi ti tu naglabaS?" Dakle. morao sam
krenuti и ovu akciju. morao sam ... .. (4.S.292)
О akciji od 15. ји1а dak1e Erdemovi6 nije rekao nista. Ni и
jednom od svojih desetak iskaza оп о tome nije izustio nijednu
jedinu rec. Iskljucivo govori о akciji 16. ји1а kada је navodno
stre1jano 1.200 zarobljenika па farmi Branjevo. Petnaesti ји1 оп
је, kako kaze, prespavao. Jednom је Erdemovi6 nagovestio i re-
kao da se tek 16. ји1а rano ujutru vratio sa pogreba и Тrebinju.
Izg1eda da тије 15. јиl1995. sve vreme predstav1jao problem.
Nije, medutim, tuZiocima i sudijama па "mestu istine".
Problem, medutim, ostaje - svejedno је da 1i su sudije to
ignorisa1e i1i nisu, a1i stvari izg1edaju ovako: 21. avgusta 2007.
Dragan Todorovi6 је kao svedok optuzbe morao da potvrdi da
se optuzeni Vujadin Popovi6, zamenik sefa bezbednosti Drin-
skog korpusa bosansko-srpske vojske, na1azio 15. ји1а 1995. и
v1asenickom kampu Desetog diverzantskog odreda. Iskaz ovog
svedoka је, medutim, samo indirektno imao nekakve veze sa Er-
demovi6em. ТиZilас је bio Mekloski kojije Ыо najbo1je upu6en
и Erdemovi6evu stvar. Petnaestog ји1а 1995. Todorovi6 је Ыо
svedok jednog neobicnog okup1janja vojnika Desetog diver-
zantskog odreda radi od1aska и akciju и odsustvu komandanta
jedinice. U ovoj akciji ucestvovao је i Erdemovi6, dobrovo1j-
128
по, posto se, sa zakasnjenjem, bukvalno trce6i, prikljucio ve6
okupljenoj grupi. Todorovi6, doduse, nе zna sta је bio zadatak
ove okupljene grupe, ali se se6a njenog sastava, naoruzanja i
opreme, se6a se takode da је dan kasnije 16. јulа 1995. izvrsila
masakr па farmi Branjevo. Samo је, dakle, Erdemovi6 tvrdio
da је 15. јulа 1995. spavao celog dana i ni и jednom od svojih
desetak iskaza nе spominje nijednu jedinu rec о izvedenoj akciji
15. јulа. Ni 4. ni 7. таја 2007. kadaje Erdemovi6, tri meseca pre
Todorovi6evog nastupa и svojstvu svedoka optuzbe, dao iskaz
и istom sudskom postupku. Ко је od njih dvojice rekao istinu
015. јulu 1995? Da lije Erdemovi6 тоЫа dan pre masakra па
farmi Branj evo ucestvovao i и nekom drugom masakru? Da li ј е
тоЫа Todorovi6 pogresio datum i mislio па 16. juli 1995?
МоЫа se resenje za ovaj problem moze nаСј и izvestaju
novinske agencije SENSE koja ima svoje sediste и samom Тri­
Ьunаlu. Sa finansijskom podrskom Evropske komisije, "Instituta
otvoreno drustvo" Dzordza Sorosa, holandske vlade, Savezne
Republike N emacke i drugih darodavaca, sef redakcij е ove nо­
vinske agencije Mirko Кlarin od 1998. ispunjava zadatak da
svakog dana па engleskom i srpskohrvatskom jeziku izvestava о
teku6im sudskim procesima и Тribunalu. U izvestaju о procesu
Vujadinu Popovi6u od 21. avgusta 2007. citamo:
"Da li је optuzeni Vujadin Popovic ucestvovao и osnivanju
i sastavljanju Streljac"kog odreda koji се streljati preko hiljadu
bosanskih zatvorenika па farmi Branjevo 16. jula 1995?
Dragan Todorovic је posle letnje pauze bio prvi svedok и
procesu sedmorici bosansko-srpskih armijski h i policijskih ofi-
cira, kojima se па teret stavlja zloCin и Srebrenici i Zepi. И julu
1995. оnје Ыо и Desetom diverzantskom odredu Vojske Repu-
blike Srpske (VRS).
Todorovic је bio и Vlasenic"kom vodu i imao је zadatak da
obezbetluje logistic"ku podrsku Desetom diverzantskom odredu,
129
koji је direktno bio pod GeneralStabom VRS. Drugi vod Desete
diverzantske jedinice bio је iz Bijeljine i bio је sastavljen od ljudi
razliCitog etnickog porekla - od Slovenaca, Bosnjaka, Hrvata i
Srba, Vlasenicko odeljenje "nije prema Bijeljinskom gajilo neko
posebno poverenje ", rekao је Todorovic, Drazen Erdemovic је
takoae bio и Desetom diverzantskom odredu, Оп је vise puta и
svojim iskazima govorio о ulozi Desetog diverzantskog odreda и
streljanju oko hiljadu bosnjackih zatvorenika nafarmi Branjevo
16jula 1995, Erdemovicje priznao krivicu zbog ucesca и ovom
zloCi nu i za to odlezao petogodi snju kaznu,
Danas је Todorovic potvrdio da је 16 jula grupa od se-
dam ili osam pripadnika diverzantske jedinice, ukljucujuCi Er-
demovica, dovedena iz mesta Dragasevac (Vlasenicki vod) ро
nalogu majora Dragomira Ресаnса, sefa licnog Mladicevog
obezbeaenja ",23
Todorovi6 је pogresio и datumu, mislio је Mirko Кlarin
kada је sastavljao ovaj izvestaj 21. avgusta 2007. Todorovi6 је,
doduse, uvek govorio samo о 15. јиlи 1995, misle6i verovatno
па 16. juli, jer to је datum pokolja о kojem је Erdemovi6 svedo-
cio. Stoga је Mirko Кlarin jednostavno "ispravio" datum i ve6 и
naslovu umesto 15. stavio 16. juli. 1 za englesku i za srpskohr-
vatsku verziju svoga izvestaja. Todorovi6 је jednostavno, prema
Mirku Кlarinu, posmatrao pripremu za masakr 16. јиlа 1995.
i utoliko је potvrdio Erdemovi6ev iskaz. Da li Ы sada тоЫа
trebalo и skladu s tim ispraviti i sudski protokol i umesto 15.
staviti 16. juli? Tada Ы Ыlа otklonjena svaka opasnost ро vero-
dostojnost iskaza krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a. Da li
neko jos uopste zeli da zna zasto se uopste finansira nezavisna
novinska agencija kakvaje SENSE i za staje ona uopste dobra,
i сети namenjena?

23 http/:www.sense-agency.com. od 21.8.2007.

130
Ukratko: Todorovic је posmatrao kako је 15. јиlа 1995. u
kampu Vlaseniea, па podstieaj izvesnog тајога Dragomira Ре­
саnеа, sakuplj еnа grupa od sedam do osam ljudi za angazovanj е
i istog dana sa nepoznatim nalogom napustila kamp u етот
"folksvagen" kombiju. 24
Todorovic smatra daje ovu grupu predvodio Frane Kos,jer
је Ыо najstariji ро cinu i stoga је upravo оп тогао da potpise
priznanieu za uzetu оргети. Ovoj grupi su dalj е pripadali Dra-
zen Erdemovic i Вгаnо Gojkovic. Todorovic, medutim, iznosi
jos dva imena koja Erdemovic nikada nije spomenuo : nekakvog
Selanovica i izvesnog Borisa Popova.
Grupa koju је video da napusta 15 . јиlа kamp u Vlaseniei
izgleda nije identicna sa grupom pocinilaea masakra od 16. јиlа
koje је Erdemovic ро imenima navodio u svojim iskazima. То­
dorovic је zatim otisao u Srebrenieu da Ы nabavio hranu. Kada
se kasno u пос vratio iz Srebreniee, primetio је da se grupa sa
Franeom Kosom, kako se izrazio, u meduvremenu vratila sa za-
datka, јег је erni kombi Ыо uredno parkiran.
Vojnike, medutim, nije video. Todorovic pretpostavlja da su
otisli u grad јег su sve kafane Ыlе otvorene. Ni sledeceg jutra,
dakle, 16. јиlа, isto tako nije video nikoga iz ove grupe. То ga
nije uopste cudilo јег је ееlа jediniea imala slobodno do 18. ili
19. јиlа. Оп пета ројта staje ova diverzantska grupa radila 16.
јиlа, Ьаг tako tvrdi.

24 General Dragomir Pecanac, nekadasnji adutant generala Ratka Mladica


i sef njegovog kabineta и Generalstabu vojske bosanskih Srba, danas, ргета
izvestajirna u rnedijirna, zivi и Beogradu, gde vodi agenciju za obezbedenje.
Оп bi sasvim sigurno rnogao uneti viSe svetlosti и rasvetljavanje ovih
dogadaja, па primer, kakve је vrste bio odred kome је оп kao, тајor Drago-
mir Pecanac, izdavao naredenja 15. јиlа 1995. Za to, medutim, ocigledno и
Tribunalu za zloCine и bivsoj Jugoslaviji пета ni interesa, ni potrebe.

131
Prema Todorovi6u, Draien Erdemovi6, dakle, nije prespa-
vao 15. ји1а сео dan do kasno ujutru narednog dana, nije, dak1e,
mogao videti odsutnog Pe1emisa, Brano Gojkovi6 nije, dak1e,
Ыо zapovednik ove grupe i, konacno, niko nije Erdemovi6a pri-
nudio da se prik1juci ovoj stre1jackoj jedinici.
Osim toga, и ovo vreme nije се1а jedinica Ы1а и kampu У1а­
senica kako је Erdemovi6 to tvrdio. Mnogi su bi1i па odmoru,
ima1i su slobodne dane, tvrdi Todorovi6, а Erdemovi6 је trcao
za "grupom Franca Kosa" koju је sacinio Gojkovi6, jer Ы inace
ostao sam и kampu, а оп to nije ze1eo.
Da 1i jos iko zna zasto se па "Mestu istine" nе ze1i nista da
zna о saucesnicima krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a? N а
kraju, jos nesto: 7. таја 2007. advokat Nenad Petrusi6 је ро­
сео unakrsno ispitivanje Erdemovi6a, kojije nastupio и svojstvu
svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Popovi6a. Sasvim
neposredno ze1eo је ve6 па pocetku svojim prvim pitanjem da
sazna da 1i svedok Erdemovi6 poznaje Dragana Todorovi6a.
Da 1i ти је poznato ime Dragan Todorovi6, da 1i ти to ime
nesto kazuje, da 1i mozda poznaje osobu sa takvim imenom.
"Ne", glasio је Erdemovi6ev odgovor. "Toga imena se иор­
ste nе mogu setiti" (10.S.0999).
Steta. Ovaj beskrajno naporni put и ТreЫnje, ocajni rodi-
te1ji Dragana Ko1jivrata i се1е no6i povratak и V1asenicu, dva
dana i no6i njih sestorica и "fo1ksvagen" kombiju, и kome su
bi1i i Drazen Erdemovi6 i Dragan Todorovi6. Sve uza1ud. Pos1e
svega toga, nе poznaju se vise, odnosno Erdemovi6 nе poznaje
Todorovi6a.

132
PUKOVNIK PETAR SALAPURA
1 POKOLJ U SLOBODNOM VREМENU

Vidi se stajedanjedini svedok moze uciniti sa pricom Dra-


zena Erdemovi6a. Pritom је rec о svedoku koji је sa izvesne dis-
tance posmatrao dogadaj 15 . јuЈа i uopste nije bio saslusavan и
slucaju Erdemovi6, а kako bi tek bilo kada Ы Ыо saslusan neko
ko је Ыо saucesnik и tom dogadaju? Sta Ы tek tada ostalo od
сеЈе ove price Erdemovi6eve? О tome se moze, па sre6u Тribu­
nаЈа, samo nagadati.
Drazen Erdemovi6, dakle, nе poznaje nikakvog Dragana
Todorovi6a, kako је sam rekao, iako је pripadao njegovoj jedi-
nici i tri dana proveo па putu и vozilu zajedno sa njim. Pukov-
nika Petra Salapuru оп, medutim, poznaje i to nе samo zbog
toga sto ga је ovaj kao "big boss" njegove jedinice svojerucno
degradirao. Zanimljivo је, medutim, daje ovaj pukovnik Petar
Salapura и Hag dosao kao svedok, а nе kao optuzeni. Salapu-
ra је Ыо svedok odbrane и procesu protiv Vidoja Вlagojevi6a i
Dragana Joki6a, dva visoka oficira bosansko-srpske vojske. U
vise navrata је krunski svedok Erdemovi6 tvrdio da Salapura
snosi direktnu komandnu odgovornost za masakr па farmi Bra-
njevo. То izgleda ipak nije imalo nikakvog uticaja. Kada gaje и
intervjuu od 24. aprila 1996. istraZilac Zan Rene Rues pitao da
li Erdemovi6 uopste moze zamisliti da Pelemis i Salapura nisu
znali о masakru nad muslimanskim civilima, krunski svedok ј е
sasvim decidirano odgovorio: "Niko narn nе Ы mogao mimo
Salapure izdavati naredenje" (S.47, S.30)."
25 То је Erdernovic rekao prerna srpskohrvatskoj verziji, а и verziji па
engleskom jeziku stoji: "Nobody else could give us any orders" ("Niko drugi
ne bi пат mogao izdavati bilo kakvo naredenje " ).

133
Ako је Erdemovi6 govorio istinu, onda nе postoji nikakvo
objasnjenje za to sto Salapura uopste nije optuzen, niti cak samo
saslusan. Оп nikako nije "таlа riba" kako је organ optuzbe и
vezi sa Markom Boski6em izjavio kadaje odbio da se оп prebaci
iz SAD и Hag. А, ako Erdemovi6 nije rekao istinu о Salapu-
ri, njegova prica predstavlja lazan iskaz. Medutim, ova prica se
uvek iznova pojavljivala и nekoliko sudskih procesa и Тribunalu
kao kljucni dokaz za genocid nad bosanskim muslimanima. Sa
nј от ј е obrazlozena i medunarodna poternica za KaradZi6em i
Mladi6em. Pukovnik Salapura, medutim, izgleda ovom pricom
nije dovoljno "optere6en"? Nije li to zaista zanimlijvo?
Osmog i 9. јиnа 2004. godine Petar Salapura је nastupio и
Hagu kao svedok odbrane и jednom drugom procesu: и procesu
protiv Vidoja Вlagojevi6a i Dragana Joki6a, dvojice visokih ofi-
cira bosansko-srpske vojske. Njegov iskaz је pred ovim sudom
imao samo daleku vezu sa pricom Drazena Erdemovi6a. Оп је
naime сио о ovoj prici tek kada se оnа pojavila и medijima,
tvrdio је и svom iskazu nekadasnji sef sluzbe izvidanja i obave-
stavanja bosansko-srpske vojske. 8to se tice akcije Desetog di-
verzantskog odreda, оnје samo mogao и svojoj fиnkciji kao sef
obavestavanja i izvidanja da iznosi predloge i daje preporuke.
Inace, оп kao obavestajni oficir ove jedinice nije mogao da izda-
је nikakva naredenja. Коте treba sada verovati? Salapura gaje
navodno licno degradirao - и vise navrata izjavio је Erdemovi6.
Оп nije imao nikakvu nadleznost da izdaje naredenja ovoj jedi-
nici, kaze Salapura. Оnје sarno mogao da daje predloge i naloge
za izvidacke akcije ove specijalne jedinice (11 , S.10524). Sada
se, medutim, Salapura nalazi pod zakletvom па "Mestu istine"
i niko ти nе postavlja pitanje о ovome ili оnоте. Da li је оп
zaista degradirao vodnika Erdemovi6a zbog toga sto је ovaj и
avgustu 1994. pustio da pobegne jedan uhva6eni hrvatski voj-
ni policajac? Ili iz nekog drugog razloga? Desetak puta krunski
134
svedok Erdemovi6 је tvrdio da ga је Sa1apura 1icno degradirao i
da је njegova jedinica Ы1а direktno podredena nјети: takav Er-
demovi6ev iskaz је и pet krivicnih postupaka Ыо vazan dokazni
materija1 i sada nikome па pamet nе pada da suoci svedoka Sa-
1apuru sa takvim tvrdenjima Erdemovi6a kao krunskog svedoka.
Kako је uopste mogu6no da niko to1iko stvari nе ze1i da sazna?
Cudan neki sud, zaista.
Izg1eda da је i advokatu Mihai1u Karnavasu samom Ы10
cudno sto organi optuZbe dosad nisu pokaza1i nikakvo zanima-
nје za svedoka Petra Sa1apuru da Ы10 sta сији od njega. Kar-
navas је Ыо brani1ac Вlagojevi6a i upitao svog svedoka da 1i
organi optuzbe uopste znaju ista о nјети, da 1i su ikada ze1e1i da
saznaju sta оп ima da, па osnovu fиnkcije kojuje obav1jao, kaze
о Srebrenici i о Desetom diverzantskom odredu. Ne, odgovorio
је Sa1apura, isticu6i da nad1ezni organi uopste nisu pokaza1i ni-
kakvo zanimanje za njega (11.S.10520).26
Sa1apura zatim izvestava о tome sta ти је poznato о и10-
zi Desete diverzantske jedinice и zauzimanju Srebrenice. Sve и
svemu, nista posebno. 1 о saobra6ajnom udesu transportera и ko-
јет se na1azio sef cete Pe1emis оп zna takode nesto da kaze. Jer,
vojnikje poginuo, to тије poznato, neko1iko је njih povredeno,
jedan od njih је Ыо i sam sef cete. Тrinaestog ји1а Sa1apura је
te1efonirao v1asenickom kampu. Ze1eo је da razgovara sa sefom
cete Pe1emisom, a1i uza1ud. Zbog povreda Pe1emis је morao па
1есеnје, tako ти је па te1efonu rekao jedan vojnik. U kampu su

26 Sаlарша se pokazuje kao skroman. Naravno, оп та da ga organi optuzbe


svrstavaju u bosansko-srpski "zajednicki zloCinacki poduhvat", ujedno krim-
inalno udruzenje koje se, sa generalorn Ratkorn Mladicern па celu, navodi и
nekoliko optuZnica i nastavlja kao "work in progress" . Ко jednom pripada
toj grupi, irna status ОSШ11пјiсепоg i da li се se ili пе jednog dana pojaviti kao
optuzeni, та оп isto tako rnalo kao i izvesni gospodinK. и [оrnапu "Proces"
Franca Kafke.

135
bili samo straiari, svi vojnici su bili odsutni, dobili su slobodno,
svi su imali deset dana odmora (11.S.522f).
тиыlсc Peter Mekloski nе moze da veruje. Kada је slede-
ceg dana dobio rec u unakrsnom ispitivanju, vec prvim pitanjem
је hteo da uhvati svedoka u klje8ta: da li оп tvrdi da su pripadnici
Desetog diverzantskog odreda, koji su ucestvovali u masovnom
ubistvu па farmi Branjevo, dobili slobodno, da su, u stvari, bili
па odmoru kada su ubijali. Da, potvrdio је svedok. Otkuda оп
to zna, upitao је Mekloski. Verovatno је tuZilac ocekivao da се
se svedok ponovo pozvati па telefonski razgovor sa nekim od
vojnika. Bila Ы to laka igra. Medutim, Salapuraje imao za svoje
tvrdenje i jedan drugi izvor:
Salapura: "Kada sam se vratio па svoj komandni polozaj u
Нап Pijesak, doznao sam da su delovi jedinice koji su ucestvo-
vali u borbama oko Srebrenice dobili slobodno i imali dozvolu
da Ьеnи па dopust. Komandant (Desetog diverzantskog odreda)
bio је povreaen i nedostajao је zbog bolesti а ostatak jedinice је
dobio slobodno. Samo su strazari ostali па polozaju. "
Mekloski: "А, kada ste dо!Ш do ove informacije?"
Salapura: "Trinaestog, trinaestogjula ujutru."
(12, S.10582)
Mekloski cini sve mogucne napore da Ы pokolebao svedo-
ka i ucinio ga nesigurnim kako Ы ga naveo da relativizuj е svo-
је tvrdenje, ali ovaj odgovara najtacnije 8to је mogao па svako
pitanje i tuZilac mora da se s tim pomiri: па dan 16. јиlа 1995.
osmorica koji su bili prisutni u Pilici, vec su nekoliko dana ima-
li odmor, kao i ostali pripadnici Desetog diverzantskog odreda
koji su ucestvovali u zauzimanju Srebrenice.
Uostalom pukovnik Salapuraje па taj nacin u svojstvu sve-
doka potvrdio оnо 8to је 8ef cete Milorad Pelemi8 2005. vec
izjavio u intervjuu listu Nezavisne novine: "Ujutro 12. јиlа do-
136
bili smo naredenje da smo slobodni do 22. јиЈа i da ljudi idu па
odmor, posto smo bili anga.zovani vec 15-20 dana."27
1 svedok Dragan Todorovic, iako sasvim uopsteno, spomi-
nје da је 15 . јиЈа 1995. nekoliko vojnika otislo posto је dobilo
slobodno i jedinica је trebalo ponovo da se okupi 18. ili 19. јиЈа
(13, S.14045).
Cudno је da krunski svedok Erdemovic и svojih desetak
iskaza odlazak па odmor nе spominje ni jednom jedinom reci,
nijedanjedini put. ТиЬоси Mekloskiju mora daje to раЈо и oci,
jer ipak је Ыо prisutan ve6ini Erdemovicevih saslusanja. Kako
је mogao sebi da objasni to cutanje Erdemovica о odlasku па od-
mor i anga.zovanjujedinice 15 . јиЈа 1995. и kojemje оп, prema
Todorovicu, ucestvovao, dan pre masakra па farmi Branjevo?
Da li се konacno posumnjati и verodostojnost svog krunskog
svedoka? Ne, to se nесе dogoditi.
Sta ј е, medutim, proisteklo iz svih ovih cudnih stvari, da li
је trebalo sve to usaglasiti i kako? Kako se mogla okupiti ova
grupa, ovih osam pocinilaca pokolja, koji su pripadali, doduse,
Desetom diverzantskom odredu, ali su па dan zlocina imali od-
mor i bili slobodni cak deset dana? Pogledajmo sada pazljlivo
tablu па kojoj сето poredati sva saznanja do kojih se moze do6i
па osnovu iskaza svedoka Todorovica i Salapure i iz kasnijih
priznanja samog krunskog svedoka Erdemovica:
Izvesni Dragomir Ресаnас, major bezbednosti и pratnji ge-
nerala Mladica, pojavljuje se 15. јиЈа 1995. popodne и kampu
Vlasenica. Sef cete Pelemis је odsutan. Ресanас пета nikakve
nadleznosti da izdaje naredenja Desetom diverzantskom odredu.
Ipak, zahteva od Zorana Obrenovica i kasnije Brana Gojkovi-
са, od obojice obicnih, prostih vojnika, da ти stave па raspola-

27 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, 21. поуеrn­


bar 2005.
137
ganje nekoliko vojnika za izvrsenje neke akcije. U kampu ima
samo таЈо vojnika posto su па odmoru. Posle zestoke rasprave,
и toku koje је Obrenovi6 odbio zahtev, Gojkovi6 је prihvatio
nalog i sakupio jednu grupu od sedam-osam vojnika. Iako nije
imao nikakav cin, morao је nekako da ih okupi. Jedan od njih
је bio voda odreda Franc Kos koji је kao najstariji ро cinu и
grupi potpisao priznanicu о prijemu uobicajene opreme - oruz-
ја, municije i provijanta. Sa izvesnim zakasnjenjem, ovoj grupi
se prikljucio i Erdemovi6. Grupa ulazi и "folksvagen" kombi i
napusta kamp. Cini se da bi to mogla biti ista grupa pocinilaca
pokolja koju poznajemo iz Erdemovi6eve price. 1 tuZilac usme-
rava saslusanj е svedoka и tom pravcu. Doduse, Erdemovi6 ј е и
svom iskazu govorio о maslinastozelenom kombiju а Todorovi6
о стот minibusu, alije mogu6no da је bilo jedan, bilo drugi ро­
gresio. Oprema koja је izdata Francu Kosu, ukljucuju6i tu i pus-
komitraljez М-86, izgleda daje ista kojomje raspolagala grupa
pocinilaca pokolja па farmi Branjevo. S druge strane, rec је о
standardnoj opremi, smatra Todorovi6, koji to svakako moze da
zna. Ipak, izgleda da ova ekipa nije identicna sa grupom pocini-
Јаса posto је Todorovi6 naveo imena dva vojnika koja Todorovi6
uopste nije spomenuo . 1 ovde bi Todorovi6 тоЫа bio taj kojije
pogresio. Kad nе bi samo postojala ta razlika. КотЫ sa Kosom
i Erdemovi6em, koji је Todorovi6 posmatrao, napustio је kamp
15. јиЈа 1995. popodne. Erdemovi6, medutim, ulazi и kombi koji
ga odvozi па [arши Branjevo 16. јиЈа 1995. ujutru. Ти nе рота­
ze ni redakcijska intervencijajednog Mirka Кlarina.
Sta se, dakle, desilo sa grupom od osam vojnika koji se nа­
laze па dopustu i, uprkos tome, zaputili su se и kamp i, kao иnај­
mljeni, okupili se, и odsustvu vode njihove jedinice, ро nalogu
nekakvog majora, radi nekakve akcije и slobodnom vremenu?
Da li majora Ре6аnса, koji nije Ыо pretpostavljeni ovih vojnika
i kojije danas kao и zemlju propao?
138
Kako Ыlо da Ыlо, iako је Ыо slobodan, па dopustu, Erde-
movic је dosao и kamp umesto da ode ku6i i obide zenu i dete?
Da li је тоЫа и pitanju Ыо nekakav prekovremeni rad, prilika
da se nesto vanredno zaradi? 1, kakvaje to ceta и kojoj је ukinut
redosled cinova, и koju spadaju jedan porucnik i jedan vodnik,
а glavnu rec и nјој ima prost vojnik bez ikakvog cina, koji је,
uz sve to, jos i grupu okupio? Kakve uopste jos ova grupa ima
veze sa vojnom komandom, sa strukturom komandovanja i sa
komandnim lanсет? Nikakve. U pitanju је ocigledno gomila
kriminalnih placenika. Kako se, medutim, moze znati da је оnа
delovala па osnovu naredenja generala Ratka Mladica? ZaSto Ы
uopste morala da deluje па osnovu necije komande, uz to jos и
slobodno vreme, takore6i? Da li uopste neko jos zeli da to sazna
i razjasni? Ako zeli, gde su onda drugi pripadnici ove placenicke
gomile? Zasto niko nе zeli dajednom i njih saslusa?

PRVIIPOSLEDNJIPUT

Pitanje gde su saucesnici Drazena Erdemovica i kada се


biti izvedeni pred sud, prvi putje postavljeno па pretresu 19. nо­
vembra 1996. Bice to, medutim, i poslednji put da jedan sudija
postavlja takvo pitanje. Pogledajmo sada, stoga, ovu stvar nesto
podrobnije.
Pred sudijama Кlod Dzorda (predsedavaju6i), Elizabet Odio
Benito i Fuad Riad iznose tuZioci Erik Ostberg i Mark Наrшоn,
и prisustvu advokata Jovana ВаЫса, dokaze koje imaju da izne-
su protiv Drazena Erdemovica и guilty-plea postupku. Njihov
najvazniji svedok је istraZilac Zan Rene Rues. Predmet njego-
vog iskazaje priznanje iskamceno od Erdemovica, kao i rezulta-
139
ti njegove istrage па mestu dogadaja opisanog и priznanju. Као
dokazni materijal podneo је izve8taj sa obdukcije 153 ekshu-
mirana lе8а, fotografije i nekoliko satelitskih snimaka americke
tajne sluzbe koji Ы trebalo da imaju nepobitnu vrednost. Rues
ukratko iznosi Erdemovi6evo priznanje i obja8njava dokazni
materijal. Sudije, medutim, zele da saznaju vi8e, postavljaju pi-
tanja о razlicitim detaljima i kao odgovor dobijaju izjave i оЬја8-
nјеnја kao 8to је ovo:
Rues: "Koliko sam mogao saznati па osnovu nalaza и
istrazi i па osnovu onoga sto smo inace uаnш и ovom slucaju,
secam se, osnova za ovu informaciju jeste оnо sto пат је rekao
Erdemovic. То је nas jedini izvor. " (3,S .150)
Predsedavaju6i sudija se raspituje za pojedinosti о vrsti De-
setog diverzantskog odreda i ponovo dobija takav odgovor:
Rues: "Sve sto vam mogu ја reCi о ovoj jedinici zasniva
se па iskazima Erdemovica. Ја nе znam da li је ovaj odred bio
sastavljen od dobrovoljaca ili da li su ti ljudi prinudno тоЬШ­
sani za ovujedinicu. Drazen Erdemovic nатје samo ispricao о
svojoj vlastitoj situaciji ". (3, S.152)
Zapanjuju6e је и kojoj meri Rues kao istrazilac optuZbe nе
zeli da sazna ni8ta drugo osim onoga 8to Erdemovi6 zeli da ispri-
са. Da li оп, па primer, zaista nе zna da је, kad је о Desetom
diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske rec, и pitanju
pla6enicka jedinica? Za sudij е zaista nij е to sve jednostavno, ј er
prvi put vode guilty-plea postupak, и kojem kao jedinu osnovu
za presudu moraju da imaju samo i jedino priznanje optuzenog.
Stoga је sudijama dobrod0810 uveravanje istraZilaca koje im
pruza umesto odgovora. Оп nе misli daje Erdemovi6 pred njim
sakrio Ыlо kakvu informaciju - kaze Rues (3, S.153). Otkuda
оп to zna, mozda Ы mogao neko da ga pita, ali оп svakako to
nе zna, ve6 samo veruj е. "N ета nikakve protivrecnosti izme-
du onoga 8to је Erdemovi6 rekao i onoga 8to smo, nezavisno
140
od toga, otkrili и toku nа8е istrage. Nema nicega 8tO protivreci
оnоте 8tO је оп rekao. Na sve teme koje smo naceli оп nатје
pruzio риnи informaciju" (Ibid).
Bilo kako Ыlо, te8ko da Ы sudije igde tako brzo napustile
ideju da priznanje jednog jedinog pocinioca zlodela moze biti
dovoljan dokaz. Utoliko pre 8tO је rec о jednom tako te8kom i
velikom zlocinu. МоЫа Ы, dakle, predsedavaju6i sudija iz opre-
znosti mogao pozeliti da sazna nisu li тоЫа и toku i neke druge
istrazne radnje koje se odnose па Erdemovi6a i njegove pret-
postavljene. "Medutim, vaSa visosti, potvrduje tuZilac Наrшоn,
nа8е su istrage sasvim sigurno Ыlе sveobuhvatne" (3.S.154).
Qve istrazne radnje, istice dalje tuZilac, Ыlе su usredsredene па
nekoliko najistaknutijih pojedinaca odgovornih za streljanja и
Srebrenici i okolini. Predsedavaju6i sudija se zahvaljuje i izgle-
da da је njegova radoznalost smirena. Tada se, medutim, za rec
ј avlj а sudija Riad koji pokazuje hrabrost da samo trenutak kasni-
је postavi dalje pitanje. Sta је sa neposrednim Erdemovi6evim
pretpostavljenim, zeleo је оп da sazna. Sa onim kojije kontroli-
sao zbivanja па poljoprivrednom dobru Branjevo (3 , S.160). Su-
dija misli, naravno, па Brana Gojkovi6a о kojem је Erdemovi6
uvek iznova govorio kao о komandantu. Istrazilac nе odgovara
sudiji па pitanje koje ти је оп postavio ve6 dolazi do slede6eg
razgovora:
Istrazilac Rues: "Iтеnа poCinilaca su navedena vec и toku
javnog pretresa и julu. Drazen Erdemovic је uvek navodio ime-
па ucesnika и ovom zloCinu, tj, navodio пат је imena svojih
drugara, imena ljudi koji su ucestvovali и zloCinu. "
Sudija Riad: "А, kako stoji stvar sa pretpostavljenima, da li
vam је rekao ko su ЬЉ njegovi pretpostavljeni? "
Istrazilac Rues: "Da, оп је naveo imena voae streljackog
odreda kao i sedam drugih pripadnika ove jedinice. "
141
Sudija Riad: " Sef ove jedinice, gde је оп? Sta mi znamo о
nјетu? "
Istrazilac Rues,' "Bice da је sada jos и Bijeljini, "
Sudija Riad,' " Zar nе bi trebalo pokrenuti istragu о tome?
Mozda gospodin Harmon тойе da пат odgovori, Mogu li da
ponovim риаnје? "
Tuzilac Harmon,' "Da, molim, vasa visosti, "
Sudija Riad,' "Kad је rec о Erdemovicevim pretpostavlje-
nima ili о njegovom neposrednom pretpostavljenom, da li imate
ьао kakvu informaciju о njima i da li је pokrenuta istraga?"
Tuzilac Harmon,' "Na osnovu informacije koju пат је pru-
zio gospodin Erdemovic, mogli smo da identifikujemo neke od
pretpostavljenih i koncentrisemo nasu istragu па ova lica kao i
па druga, Kako sam vec ranije rekao, vasa visosti, nase istraz-
nе radnje о ovim dogaaajima su и toku, Jos nisu okoncane, "
(3,8,160)
Sudija Riad se zahva1juje i tuZi1ac mis1i da је па ovaj nacin
izbegao da pruZi adekvatan odgovoc Predsedavaju6i sudija је,
medutim, oprezan i ze1i da dopuni pitanje svog ko1ege. U ime
svog ko1ege оп ze1i da istakne da su iznenadeni 8to ј08 nikakva
optuzba nije podignuta protiv ovih 1judi, па primer, protiv vode
stre1jackog odreda.
Sudija Dzоrdл: "Zeleo ьљ da dopunim pitanje mog kolege,
gospodine tuzioce. Ipak је prilicno cudno sto ovde sedi samo
gospodin Drazen Erdemovic па optuzenickoj klupi posto је sam
priznao zloCin koji је poCinio, ali vi sada и krajnjoj liniji izjava-
та Drazena Erdemovica pridajete veliku vaznost i ovaj pretres
poCiva velikim delom па njegovim izjavama, nие li zaista prilic-
по cudno sto, uprkos optuZbama, ni protiv jednog od ovih ljudi,
па primer, protiv komandira streljacke jedinice, nisu preduzete
nikakve sudske mere. Dosad sam iskljuCivo govorio о potporuc-
niku. Moglo bi se iCi znatno dalje i sire (и komandnom lancu). То
142
је vas posao, to nije posao sudija, Meautim, kadje rec о pripad-
nicima streljackog odreda, о drugim poCiniocima, Drazen Er-
demovic је tu, mi сето ga osuditi i to је normalno da се оп biti
osuaen, ali sta је sa drugim clanovima streljacke druzine? vi ste
zaista pridavali suvise vaznosti i verodostojnosti izjavama Dra-
йеnа Erdemovica kadje оп davao iskaze protiv sebe, nije li cud-
по - vise nе govorim samo о potporucniku - jer и vezi s tim vi ste
vec dali odgovarajuCi odgovor, ali kad је rec о drugim clanovi-
та streljacke komande - о komandi ru streljacke druzine, da li је
оп identifikovan? Da li је njegovo ime poznato? Tribunal mora
da postavi ova риаnја, Jos jednom, gospodine tuzioce, to sto
postavljam takva pitanja uopste пета nikakve veze sa kritickim
pogledom па nааn rada vaseg odeljenja, ali mi moramo suditi
tim ljudima, А, da bi se jednom coveku sudilo, moramo ти suditi
и celokupnom kontekstu onih dogaaaja koji su se odigrali, (3, S,
174f), (http:/www.un.org/icty/transf22/961109.IТ.htm. S.165)
Skoro ponizno mo1i sudija tuzioca da obav1ja svoju duz-
nost i optuZi druge pocinioce poko1ja i time izaziva tuZioce da
razjasne sta se ovde zapravo dogada. ТиЬ1ас smatra da bi, па
osnovu podnetih dokaza, mog10 da se vidi ko је bio Erdemo-
vi6 i kakva је bi1a njegova u10ga u се10т dogadaju bez ikakvih
da1jih istraZivanja njegovih odnosa sa drugim osobama. 8to se
tice samog pitanja kada organi optuZbe nameravaju da podignu
optuzbe protiv drugih 1ica, onje morao da kaze da se u njegovim
organima, samo se ро sebi razume, о tome rasprav1ja. Medutim,
оп Ы vise vo1eo da se о tome zasad javno ne govori - izjavio је
gospodin Harmon. То se sve javnosti uopste ne tice! Upravo
tako se mog10 cuti.
Njegov odgovor treba zabe1eZiti, kaZe predsedavaju6i su-
dija Кlod Dzorda tuziocu Marku Harmonu (3.S.175). То је 19.
novembar 1996. Da 1ije njegova be1eznicajos sacuvana?

143
PRESUDA

Na dan 29. novembra 1996. godine sudije prvog krivicnog


ode1jenja Тribuna1a, Кlod Dzorda kao predsedavaju6i, E1izabet
Odio Benito i Fuad Riad, bosanskom Hrvatu DraZenu Erdemo-
vicu su zbog ,,zlocina protiv covecnosti" izrekli kaznu od deset
godina zatvora. Mora da se Erdemovic uzasno osecao. Priznao
је sam da је svojerucno иЫо izmedu 70 i 1ОО zatvorenika, sto
znaci da је za svakih sedam do deset 1icno stre1janih dobio ро
jednu godinu zatvora. Drazen Erdemovic se, medutim, za1io ро­
sto ти navodno nisu bi1i dovo1jno razjasnjeni moda1iteti и ро­
stupku izjasnjavanja о v1astitoj krivici (gui1ty-p1ea) i stogaje оп
pogresno, и zabludi, priznao krivicu da је pocinio "zlocin protiv
covecanosti". То је priznanje krivice koje eksp1icitno uk1jucuje
i krivicu za ubistvo. Medutim, оп је mogao da bira da 1i се se
oprede1iti daje kriv za "zlocin protiv covecnosti" i1i "za krsenje
zakona i оЫсаја vodenja rata".
Sa obraz10zenjem da Drazen Erdemovic nije Ыо korektno
i dovo1jno obavesten о svojim pravima, njegova odbrana је 23.
decembra 1996. godine и10Zilа zalbu па presudu i zalbeno vece
је 7. oktobra 1997. od1uci10 da predmet vrati prvoj instanci, kako
Ы Drazen Erdemovic mogao da se izjasni za priznanje prave
krivice. U toku novog pretresa tuZilac је povukao tacku optuz-
Ье zbog "zlocina protiv covecnosti" i 14. januara 1998. godine
Drazen Erdemovic se izjasnio daje kriv za tacku optuznice koja
glasi da је odgovoran za "krsenje zakona i оЫсаја vodenjа rata".
Petog marta 1998. izrecena ти је presuda i odredena kazna za-
tvora od pet godina. Za nekoga kome је и izg1ed stav1jen то­
gucni krivicnopravni imunitet, kako se mog10 razabrati iz c1anka
Reno Zirara и 1istu Le Figaro, i ova neverovatno blaga presuda
mora1a је biti razocaranje.
144
Presuda и drugoj istanci od 5. marta 1998. godine sudije
F10rans Ndepe1e Mvahande (Mwachande) МuтЬа, Mohameda
Sahabudena (Shahabuddeen) i Vanga Тieja (Wanga Тiey) osta-
је zanim1jiva 1ektira, posebno pog1av1ja 16 i 17: "Oko1nosti za
ublazavanje kazne" i "Prinuda". Cak i za pravno nеuрu6еnе, za
1aike, ova cudnovato blaga presuda obraz1aze se па neobican nа­
cin. U obraz10zenju se cak moze procitati i ovo:
"Optuzeni је svrseni bravar i uvucen је и vrtlog nasilja koje
је preplavilo nekadasnju Jugoslaviju. Оп је bio opredeljen za
miroljubiva uverenja i izjasnjavao se protiv rata i nacionalizma.
Izjavio је da је morao da stupi и bosansko-srpsku vojsku da bi
mogao da prehrani svoju porodicu. И julu 1995. bio је obican
vojnik и Desetom diverzantskom odredu и kojem nие imao ni-
kakav komandni polozaj. IzuzimajuCi dvomesecni period kada
је bio vodnik и ovoj jedinici, Erdemovic је bio obican vojnik
koji se drzao па distanci i odbijao da zauzme stranu Ы 10 koje
etnicKe grupe dokazujuCi to Cinjenicom daje protiv volje bio cas
pripadnik Vojske Republike BiН, cas pripadnikHrvatskog vijeca
odbrane (HVO), cas Vojske Republike Srpske (VRS). Mogucnost
da se kod njega radi о vojniku koji је vojevao za novac, " vojnik
srece" (soldier offortune), о placeniku, nemapotvrde ni sajed-
nе strane. "
Uvucen и vrt10g nasi1ja (sudije su se ocig1edno cuva1e toga
da upotrebe izraz gradanski rat) ovaj "pacifista iz ubedenja",
Drazen Erdemovi6, nije znao ni8ta Ьо1је da ucini do da isproba-
va jednu za drugom vojske svih zara6enih strana. То opet nikako
nе treba da znaci da је Ыо "vojnik sre6e" (p1a6enik). Kakva rec
za p1a6enika, 8to је оп nesum1jivo Ыо! Da1je, sudije kao oko1-
nost za ublazavanje kazne prihvataju da је Erdemovi6 ucestvo-
vao и poko1ju kao оЫсаn, prost vojnik (а private), p08to је nа­
vodno samo dva meseca imao sluzbeni cin vodnika. Citava prica
о degradaciji ostaje па taj nacin, iz tog ug1a posmatrana, samo

145
lера prica. Jer, kako је obican, prost vojnik mogao da se иор­
ste suprotstavi naredenju komandanta Gojkovi6a da иЫја. "Sud
nalazi da је postojala realna opasnost da optuzeni bude иЫјеn
ukoliko nе Ы postovao naredenje pretpostavljenog. Оп је izneo
stav i priznao da и ovakvoj situaciji nije imao nikakav drugi iz-
bor: morao је da иЫја ili Ы sam Ыо иЫјеn" . Dalja ublazavaju6a
okolnost је sam karakter optuzenog. Krivicni sud navodi stav
odbrane prema kojem је Erdemovi6 zapravo zrtva ratnog vihora
i zrtva vlastitih dela ("а victim of the whirlwind of war and а
victim of his own deeds") i moralo Ы se imati srce od kamena
ра da ти se takvo drzanje nе odobrava. Da li Ы, medutim, i bez
Erdemovi6a i njegovih drugara Ыlо ovakvog "ratnog vihora" i
ovakvih "vrtloga" и bosanskom gradanskom ratu? Ко zeli to da
sazna ako nе sudije? Medutim, оnо sto sudije dalje zele da znaju
jeste da је Erdemovi6 spasavao srpske civile iz regiona Tuzla i
prebacivao ih и Republiku Srpsku, dokazuju6i па taj nacin da
је dobar covek. Pruzanjem ovakve vrste pomo6i и bosanskom
gradanskom ratu takvi dobri ljudi па svim stranama su dobro
zaradivali, i to је istina. Da nije mogao dobro da zaradi, dobri
Erdemovi6 svakako nе Ы ni dosao и ovaj vihor, ve6 Ы zaradivao
negde и nekom drugom ratll.
Оnо sto se najvise uzima kao ublaZavaju6a i 01aksavaju6a
okolnost za izricanje kazne jeste saradnja optuzenog sa orga-
nima otpuzbe. U tome se pohvale sudija potpuno poklapaju sa
pohvalama tuZioca:
"Spremnost Drazena Erdemovica па saradnju ьаа је apso-
lutno izvanredna ".
То su reci koje tuzilac retko izrice о jednom optuzenom.
Sudije pokusavaju koliko је jos uopste mogu6e cak da pre-
vazidu i samog tuZioca posto pohvalno spominju daje optuze-
ni identifikovao kako svoje pretpostavljene, tako svoje sarad-
nike (his commanders and fellow executioners). Covek moze
146
samo da se upita, сети sve to. Da mozda oni nесе biti slucajno
uhapseni i izruceni Тribunalu? Sedmije oktobar 1998. i godina
dana је prosla otkad је sudija Кlod Dzorda zabeleZio и svoj
notes da bi uskoro protiv identifikovanih saucesnika trebalo
podi6i optuzbe.

FRANCUSКA VEZA

Dvadesetpetog avgusta 2003. DraZen Erdemovic је svedok


optuzbe и procesu protiv poslednjeg jugoslovenskog predsedni-
ka Slobodana Milosevica. Као i obicno, krunski svedok је svo-
jim iskazom teretio osobe optuzene za genocid. Оп sam, kao
neposredni ucesnik и masovnom ubistvu, koje је и Тribunalu
proglaseno za genocid, uopste nije optuzen za genocid, niti za
ubistvo, iako је prema licnom priznanju streljao izmedu 70 i 1ОО
zarobljenika, vec samo za ,,krsenje zakona i obicaja ratovanja".
Medutim, оп је smeo da tereti licnosti kao sto su general Krstic,
Milosevic i druge da su krivi za genocid, а oni о njegovom zlo-
delu па farmi Branjevo nisu ni znali.
Iz razloga koji su razjasnjeni па zatvorenoj sednici saslu-
sanje krunskog svedoka и sudskom procesu Milosevicu 25. av-
gusta 2003. brzo је okoncano. Ova zurba izgleda ima veze sa
njegovom aktivnoscu, kako smo mogli cuti, pre nego sto је sli-
ka па monitoru и sudskoj dvorani zatamnjena, sa bilo kakvom
aktivnoscu и Ыlо kojoj zemlji и kojoj је оп sa novim identi-
tetom i rasterecenom savescu ziveo kao slobodan covek, kako
se to kaze, vodio novu egzistenciju i tu i tamo dolazio и Hag
па "Mesto istine", gde је nајЬоlје mogao da iznosi svoju pricu
sa elektronski izopacenim glasom, zasticen iza spanskog zida.
147
Jer, Drazen Erdemovic је zasticeni svedok i mi prepoznajemo
njegovo iskriv1jeno 1ice samo zahva1juju6i pretresima па kojima
је nastupao kao optuzeni. Da 1i и ovoj svojoj drugoj, novoj egzi-
stenciji, zaraduje novac kao bravar, sto ти је profesija, koju је
stekao и propa10j Jugos1aviji i nikada је nije upraznjavao, jer је
kao p1acenik и gradanskom ratu mnogo Ьо1је pro1azio?
ТиЬ1ас Dzefri Najs brzo pre1azi па stvar. Zacudujuce, те­
dutim, glasi njegovo prvo pitanje о tome sta krunski svedok mi-
sli о tvrdenju da је francuska tajna sluzba ima1a nekakve veze
sa ubistvima и Srebrenici. Optuzeni Mi10sevic је, naime, nago-
vestio takvu mogucnost. Ne, rekao је Erdemovic od1ucno, tvr-
de6i da оп о tome nista nе zna, i time је ova iznenadujuca tema
apso1virana (8а, S.2512Зf). U svojim da1jim pitanjima Najs se
bavio rutinskim stvarima, stav1jaju6i nag1asak па poznate teZis-
nе tacke price krunskog svedoka. Ovaj је pak isto tako rutinski
odgovarao па pojedina pitanja i1i samo uzvracao da оп to nе
zna. Ci1j tuzioca је da izvuce od krunskog svedoka iskaze koji bi
ukaziva1i па ucesce Beograda и ratnim zbivanjima и Bosni, jer
је smisao ce10g pretresa da se obezbede dokazi da је Mi10sevic
saucesnik i sukrivac za genocid nad bosanskim mus1imanima.
Rezu1tat је ipak veoma mrsav i slab. Nigde и Bosni nije video
vojnike i1i po1icajce i1i pripadnike tajne sluzbe iz Srbije, izjavio
је Erdemovic. Razna podrska druge vrste iz Beograda Srbima и
Bosni, koju оп ze1i da potvrdi, jedva da је vredna spomena. Naj-
visu tacku njegovo sas1usanje dostize и glavnom pretresu kada
ти је glavni tuZilac Najs predocio ugovor о angaZovanju krun-
skog svedoka kao p1acenika iz koga se vidi da је imao sluzbeni
cin vodnika (8а, S.25166).28
Tada је optuzeni Slobodan Mi10sevic dobio pri1iku za
veoma kratko unakrsno ispitivanje. Оnо се pre svega ostati и
28 Videti poglavlje "Cin i тогаl".

148
ратсеnји ро pitanjima koja оп krunskom svedoku nije smeo
da postavlja. Medutim, i pitanja па koja krunski svedok nije ze-
Јео da odgovori - vredna su paznje. U secanju се ostati kako је
predsedavaju6i sudija Ricard Меј intervenisao svaki put kada
Ы pitanje optuzenog navodno islo suvise daleko ili ugrozavalo
verodostojnost krunskog svedoka.
Slobodan Milosevic је vec imao iza sebe ЬоЈја unakrsna
ispitivanja и kojima zastitna ruka sudije nije mogla da spreci
blamazu svedoka optuzbe. Znacajno mesto и unakrsnom ispi-
tivanju zauzima и meduvremenu и zaborav раЈа afera koja је
uoci Milosevicevog rusenja ЫЈа па prvim stranicama medija
- spijunska afera poznata pod imenom "Pauk". Mnoga pitanja
krunskom svedoku imala su veze sa ovom aferom i Milosevic ј е
mnogo vremena posvetio и unakrsnom ispitivanju upravo nјој,
iako ти је vreme ЫЈо veoma ograniceno. Ipak, nije mogao тnо­
go posti6i sa ovim svedokom.
Na dan 11. novembra 1999. и Beogradu su uhapseni Jugo-
slav Petrusic, Milorad Pelemis, Branko УЈасо, Rade Petrovic i
Slobodan Orasanin. Rec је о оnот istom Pelemisu koji је Ыо
sef cete Desetog diverzantskog odreda bosansko-srpske vojske
i, prema Erdemovicevom iskazu, izdavao naredenja za masov-
по ubistvo па poljoprivrednom dobru Branjevo. Pod imenom
"Pauk" ova grupa је, prema isto tako nekoliko varijanti, pripre-
таЈа atentat па predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Osim
toga, pripadnici ove grupe su, navodno ро nalogu francuske
tajne sluzbe, и proteklom desetogodisnjem periodu sprovodili
teroristicke akcije, napade, ubistva i druge zlocine, па primer и
Srebrenici, па Kosovu i drugim mestima. Као tadasnji ministar
informisanja Goran Matic је па konferenciji za stampu 25. nо­
vembra 1999. saopstio daje ova grupa boravilaza vreme NATO
rata protiv SRJ па Kosovu i pocinila mnoge zlocine nad аlbаn-
149
skim civilnim stanovnistvom da bi krivica bila svaljena па jugo-
slovensko rukovodstvo. Prema Mati6u, uhapseni pripadnici De-
setog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, pripadnici
jedne multietnicke jedinice, snose odgovornost za ratne zlocine
и Srebrenici 1995. i nalaze se pod kontrolom francuske obave-
stajne sluzbe. Konkretno, Mati6 је spomenuo ubistvo 1.200 ти­
slimanskih civila upravo kako је Erdemovi6 priznao. 29
Jugoslav Petrusi6, poznat jos kao "СоЈоnе! Yugo Dominik",
nekadasnji је pripadnik Legije stranaca, ima dvostruko, francu-
sko-jugoslovensko drzavljanstvo. Petrusi6 tvrdi da је Ыо и sluz-
Ы francuske tajne sluzbe "La Direction generale de Ја securite
exterieur" (DST), sto је veoma verovatno, iako to Francuska ni-
kad nije zvanicno роtvгdilа. ЗО

Kako Mati6 dalje navodi, Petrusi6 је 1996, dakle, posle


okoncanja ratnih zbivanja и Bosni, ро nalogu francuske tajne
sluzbe i и saradnji sa Miloradom Pelemisom, okupio oko 80 рЈа-
6enika и Bosni i odveo ih и Zair (Kongo) da Ы se tamo и gradan-
skom ratu borili па strani tadasnjeg predsednika Mobutua. СеЈи
stvar је navodno finansirala francuska telekomunikaciona firma
"Geolink" о сети vlada и Beogradu ima dokaze 31
СеЈа afera, poznata jos i pod imenom "Francuska veza",
и stvari је neprozirno klupko istina, poluistina i fantazija, kao

29 Uporedi izmedu ostalog "Cudesni svet spijunaze, Afera 'Pauk''', u ne-


deljniku Vreme, Беоgгаd, 4. decembar 1999.
30 U procesu nekadasnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, 7.
septembra 2007, svedok Бгаnkо Gajic, nekadasnji zamenik bivseg sefa ји­
goslovenske kontraobavestajne sluzbe, potvrdio је da је , prerna samanju пје­
gove sluzbe, Jugoslav Petrusic od 1986. radio za francusku tajnu sluzbu.
31 О ucescu Petrusica i Pelernisa i drugih placenika iz Desetog diver-
zantskog odreda и ratnirn akcijarna и Коngu, u organizaciji francuske tajne
sluzbe, izvestavalo је nekoliko francuskih listova kao sto su Le Monde
30.novembra 1999. i Liberation 3.decembra 1999.

150
sto је uvek slucaj u situacijama u koje su umesani prsti tajnih
sluzbi. Sta је sve Beograd zeleo da naduvavanjem ove "francu-
ske veze" odnosno "francuskog traga" signalizira Parizu? Koli-
ko је pouzdana osnova za tvrdenje da su bivsi legionari Legije
stranaca ро nalogu francuske tajne sluzbe inscenirali ubistvo u
Srebrenici? Da li Ы saslusanje svih poznatih pocinilaca тоЫа
moglo da baci vise svetlosti па postoj е6и tamu, sto sve dosad
nije Ыо, nitije sada slucaj. Ostaju, dakle, samo dostupna sudska
dokumenta i оnо sto se iz njih moze izvu6i:
Dvanaestog таја 2000. godine Okruzni sud u Beograduje
podigao pet optuznica. Optuzenima је izmedu ostalog па teret
stavljana spijunaZa u korist francuske tajne sluzbe za vreme rata
па Kosovu, kao i ubistvo dvoj ice neidentifikovanih kosovskih
Аlbanаса. О navodnom atentatu па Milosevi6a vise nije Ыlо
reci. Ni о ubistvima u Srebrenici. Presuda је usledila 13 . nо­
vembra 2000. godine, dakle, ubrzo ро obaranju Milosevi6a 5.
oktobra. Jugoslav Petrusi6 (38), Milorad Pelemis (36), Slobo-
dan Orasanin (44), Branko Уlасо (38) i Rade Petrovi6 (26) su
oslobodeni od optuzbe za spijunazu protiv SRJ. 1 optuzba za
dvostruko ubistvo koja је podignuta protiv Petrusi6a, Pelemisa
i Petrovi6a, otpala је zbog nedostatka dokaza. Orasanin је osu-
den па godinu dana zbog nosenja oruzja bez dozvole а Pelemis
па godinu i ро zbog nosenja oruzja bez dozvole i iznude. Sud
је, dakle, dokazao samo iznudu u kojoj su ucestvovali Petrusi6,
Pelemis, Уlасо i Petrovi6, koji su od dvojice kosovskih Аlbа­
паса pretnjama i maltretiranjem iznudili 20.000 DM. Presuda
је objavljena tacno godinu dana posle hapsenja optuzenih, tako
da su odmah oslobodeni. Kasnije је, medutim, visa sudska in-
stanca ponistila ovu presudu zbog nenadleznosti suda i predala
krivicni postupak Уојnот sudu. Medutim, па kraju se i ovaj sud
proglasio nenadleznim i, kako to ve6 birokratija cini, tek mnogo
godina kasnije dolazi do novog krivicnog postupka pred Уој-
151
nim ode1jenjem beogradskog Okruznog suda. Tada је ve6 Ы10
reci о novom dokaznom materija1u. 1 22. januara 2009. Jugos1av
Petrusi6, Mi10rad Pe1emis, Branko У1асо, Rade Petrovi6 i Slo-
bodan Orasanin su se ponovo nas1i па optuzenickoj k1upi zbog
spijunaze, dvostrukog ubistva, iznude i posedovanja oruzja bez
dozvo1e . Ubistvo и Srebrenici, medutim, ni ovoga puta nije Ы10
predmet sudske istrage.
Mi10sevi6 је izg1eda Ыо cvrsto ubeden и to da se iza srebre-
nickog ubistva krije zavera tajnih obavestajnih sluzbi. ZaSto da
nе? Prema optuzbi kojaje protiv njega podignuta, оnје navodno
predvodio ve1ikosrpsku zaveru i sudije su ovu optuZbu uzima-
1е sasvim ozbi1jno. Isto tako i da је оп iz Beograda kao voda
ove ve1ikosrpske zavere vukao konce za genocid и Bosni, sto
sudijama uopste nije izg1eda10 smesno. Naprotiv, tuzi1ac Dze-
fri Najs је и glavnom pretresu neko1iko casova ispitivao svog
krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a kako Ы dosao do do-
kaza za optuzbu za genocid protiv Mi10sevi6a. Sada, medutim,
kadaje Mi10sevi6 и unakrsnom ispitivanju postav1jao krunskom
svedoku pitanja о osobama sa francuskim pasosima i о tajnim
sastancima tih osoba sa francuskim genera1ima, sudije na1aze da
је to sve ire1evantno, da nije ozbi1jno i da predstav1ja najcistije
tra6enje vremena. U stvarnosti, ni sam Mi10sevi6 nije ocekivao
da Erdemovi6 moze da kaZe nesto blize о Jugos1avu Petrusi6u
i1i izvesnom Fi1ipu Rondou i1i uopste о francuskoj te1ekomuni-
kacionoj firmi "Geo1ink". Njegova pitanja treba10 је da se сuјu
da1eko izvan sudnice, cak и Parizu, па primer, i da pretnju koju
је и vise navrata izneo ucine verodostojnom da 6е jednom kada
za to dode trenutak, razjasniti bez ostatka mahinacije tajnih sluz-
Ы koje su и Bosni inscenira1e genocid.
1pak, predsedavaju6em sudiji Ricardu Мејu Ы10 је izg1eda
toga svega dosta i оп vise nije hteo da о tome slusa. Na to је
optuzeni Mi10sevi6 reagovao veoma uznemireno: "Gospodine
152
Меј, ја си dokazati, nе moram to s ovim svedokom, sta је poza-
dina ovoga i da jeste umesana i francuska i druge sluzbe, а da su
pocinioci zlocina... ОЬесаnо im ... " Sudija Меј ga ovde ponovo
prekida i skoro pomirljivo kaze: "Mi сето saslusati sve vase
dokaze kad za to dode vreme, ali sada zelimo da, molim vas,
okoncamo sa ovim svedokom" (8а, S.25216, 8Ь, S.342).
Vremena da to sto је najavio, Milosevic stvarno i ucini vise
пета, а пета vise ni sudije Меја da bi to mogao da saslusa, i da
ти и odgovarajucem trenutku iskljuci mikrofon. 32

OSVETAI NOVAC?

Ovo unakrsno ispitivanje, ipak, nije bilo bez rezultata kako


Ы moglo izgledati prema svemu dosad iznetom, naprotiv. Da Ы
se, medutim, otislo dalje, morali Ы da budu saslusani svi koji su
ucestvovali и masakru и Srebrenici, sto se upravo nije dogodilo,
niti се se verovatno dogoditi. U tome nista nije mogao promeniti
ni Milosevic. Ovoga puta је и unakrsnom ispitivanju ukazano
па to da prica DraZena Erdemovica ima svoju pozadinu, а nјеnа
neverodostojnost је od samog pocetka izbijala па videlo. Milo-
sevic је isticao da је saslusao sta је sve rekao svedok и glavnom
pretresu. Ako dobro razume, izvesni Brano Gojkovic, pripadnik
iste jedinice kojoj је, kako tvrdi svedok, naredivao, primao је
naredenja od nekog nepoznatog potporucnika Drinskog korpu-
sa. Da lije to tacno? Da, potvrdno је odgovorio krunski svedok.
Da li је njegova jedinica pripadala Drinskom korpusu, pitao је
dalje Milosevic. Ne, rekao је krunski svedok, па sta је optuzeni
32 Ricard Меј је posle iznenadne bolesti umго 1. jula 2004. а zatim i Slo-
bodan Milosevic 11. marta 2006.

153
retorickim pitanjem izneo риnи apsurdnost ovakve situacije
па videlo:
Milosevic: "DoZazi neki neidentifikovani pukovnik iz Drin-
skog korpusa da vam naredi da pobijete 1.000 ljudi. а vi izvr!Ше
to nareaenje. је Z· to hocete da tvrdite? Da Zi neko normaZan
mойе to da poveruje?·· (8а, S.25185,8b, S.321) зз
Svedok cini sve napore i sa velikom mukom nastoji da
и vrtlogu svih ovih izjava ucini ovu apsurdnost prihvatljivom:
Verovatno је, ka.ze оп konfuzno, Gojkovi6 dobijao naredenja
preko Pelemisa od ovog potpukovnika и Zvorniku, dakle, nije
ovaj dolazio k nата, ve6 upravo obrnuto. Krunski svedok se sve
vise zapli6e и nerazumljivu recenicu dok ти sudija nе priskoci и
рот06: "Slede6e pitanje, molim". Pitanje о motivu ovog zlocina
nе pusta, medutim, optuzenoga па miru, оп bi izgleda zeleo i za
sebe samog da nade objasnjenje za ovaj sam ро sebi potpuno
besmisleni masakr. Da li је тоЫа motiv Ыlа osveta? Krunski
svedok је jos 5. јиlа 1996. dao iskaz prema kojem se jedan od
pocinilaca, izvesni Savanovi6, hvalisao da је svojerucno streljao
250 zatvorenika, jer је zeleo da se osveti jednom od muslimana
koji тије иЫо brata. Da lije тоЫа и pitanju osveta? "Da lije
тоЫа neko izdao naredbu da se иЫја iz osvete?", upitao је
pakosno Milosevi6 (8а, S.25194). Krunski svedok је govorio,
posr6u6ijezikom, kolebljivo, umesto da iznosijasne odgovore.
"Razmislite, insistirao је Milosevi6, sta је mogao biti razlog
da se ucini takva jedna suluda i besmislena stvar! МоЫа ipak
imate za to nekakvo objasnjenje?" - "Ne, nетат za to nikakvo
objasnjenje", odgovorio је krunski svedok (8а, S.25194, 8Ь,
S.326f.). 1, tuZilac ти zuri ирот06: "Vasa visosti, nalazim da
33 U engleskoj varijanli Milosevic је rekao: "Can а nonnal person do
that?" ("Moze li noгmalna osoba da 10 шаdi?"). То тога da је greska, јег па
srpskohrvatskorn Milosevic rekao: "Moze li и to jedan norrnalan covek da
роуеruје?" ("Da li neko nonnalan moze и 10 da роуеruје?").

154
је svedok па izvestan nacin bio nedosledan и svojim odgovo-
rima, da postavljena pitanja ni па koji nacin nisu obrazlozena
i potpuno su nekorektna. Nisam siguran da li ste nasli deo iz
koga је ovaj navod". Tada se па brzinu traga za doticnim delom
i tuzilac ga cita:
"Мойето videti kako је doslo do odgovora svedoka па koji
se poziva optuzeni. Pitanje "Sta је bio stav drugih clanova
vase specijalne jedinice koja је ucestvovala и ovom streljanju?"
dovelo је do odgovora: "Ра, stav pojedinih clanova bio је sko-
ro isti kao i то], naime, da sve to nije trebalo da se dogodi. Ја
nе znam. Pojedinci su, naprotiv, иаnш to sto su иаnш iz neke
vrste osvete ". Na риаnје da li је ьао jos nekoga ko se hvalisao,
svedok је odgovorio da је ьао takvih. "Mozete li to navesti?"
Na to је svedok ukazao па onoga koji је rekao da su ти bosanski
muslimani иЬШ 17-godisnjeg brata. Na taj nааn proizaslo је, i
proizilazi, da ni najedno pitanje nije bilo nikakve nedoslednosti
па strani svedoka. "(8а, S.25196)
Тасnо ovo mesto је citirao, zestio se optuzeni Milosevi6. Оп
је samo traZio od svedoka da zauzme prema tome stav. Medu-
tim, sada ти је predsedavaju6i sudija Меј ve6 ponovo iskljucio
mikrofon. Оп moze i sam о svemu tome da se obavesti i procita,
rekao је gospodin Меј i dao pauzu.
Da li bi тоЫа novac mogao biti motiv kod pocinilaca ро­
kolja? Na osnovu dokaznog materijala koji је tuZilac stavio па
raspolaganje, Milosevi6 је mogao zakljuciti da је и nekoliko nа­
vrata bilo reci о novcu koji је оЬе6аn pociniocima i nekima od
njih ispla6en posle masakra. Erdemovi6 је izgleda pritom ostao
praznih ruku. Prvi put оп је о tome govorio и intervjuu istra-
ziocima Тribunala 24. aprila 1996. godine: "Оn је сио kako је
zapovednik njegove cete Pelemis оЬе6ао zlato iz Srebrenice"
pocinocima za uces6e и streljanju:
155
Erdemovic: "Тih dana сио sam и Bijeljini kako neki рriсаји
koliko је ljиdi иЬijеnо i zasto, i tada sam dosao do saznanja, је­
dan vojni k, blizak kоmаndаntи mi је rekao da је nas komandant
оЬесао nekakvo zlato iz Srebrenice ljиdimа kao nаgrаdи za ovo
streljanje, Nisam to video svojim оаmа, samo sam сио od nekih
iz nase jedinice koji sи to prica!i, Nekoliko dana kasnije и вие­
ljini, tacnije, 22 па пос, jedna osoba iz nase jedinice и kafani је
ispalila па mеnе tri hica, Ne znam zasto, niko mi nие objasnio,
Оnје rekao da to nие bilo nаmеrnо, alija to nе znam", (S,7,
S.5f)
Zaista је velika steta sto и Тribunalu nisu zeleli da saznaju
nesto vise о kakvom је zlatu rec. Pelemis bi, па primer, svakako
znao da kaze nesto blize о tome, samo niko nikada nije zeleo,
niti zeli, da ga о tome saslusa, а da se ne govori о tome da zeli ga
optuZi. Milosevi6 је dotakao ovu osetljivu temu pitanjem kakva
је bila plata krunskog svedoka kao vojnika Desetog diverzant-
skog odreda, ali па to pitanje nije dobio nikakav odgovor:
Milosevic: "Jeste vi primali рlаtи?"
Erdemovic: "Jesam, ponekad. Nekad nismo dobijali. "
Milosevic: "Kolika је ьаа vasa plata?"
Erdemovic: "Ne mоgи da se sjetim sada. "
Milosevic: "Ni otprilike?"
Erdemovic: "Ni otprilike. "
Milosevic: "Neverovatno da nе mozete da se setite cak ni
koliko vam је Ы la plata. "
Erdemovic: "Nije prilicno nevjerovatno, ја govorim istinи.
Ne mоgи da se sjetim, nеси da kazem nesto, а kasnije da ispadne
da sam rekao pogresno. Da znam, rekao bih vam. " (8а, S.25205,
8Ь, S.334)
Izgleda da је Erdemovi6 Ыо dobro pripremljen za unakrsno
ispitivanje. Оп vise ne zna kakva ти је Ыlа plata, cak ni otprili-
ke, i tu se nista ne moze. Najzad, zar nije proslo sedam godina od
156
tada kada је bio и redovima Desete diverzantske jedinice. Tada
Milosevi6 pokusava ponovo sa ,,francuskom vezom", о kojoj
svedok nista nе zna da kaze. Njemu је , medutim, stalo da svojim
pitanjem koje izgleda deplasirano pokusa da najzad sazna da li
svedok тоЫа nesto zna о dogovoru koji је postignut sa pred-
stavnikom muslimanske vlade i francuskim generalom Zanvije-
от о tome da se Srebrenica bez borbe preda. Prilikom takvog
dogovora bilo је reci i о novcu za Deseti diverzantski odred koji
Ы Ыо ispla6en za "ovaj prljavi posao", kako је rekao Milosevi6;
Sta о tome zna svedok? "Ја to prvi put sad сијет", odgovorio је,
prema ocekivanju, svedok (8а, S.25210, 8Ь, S.338). Ipak, Milo-
sevi6 nastavlja da Ы ga namamio tamo gde zeli: zar је mogu6no
da svedok zaista nista nе zna о Ыlо kakvom novcu, о Ыlо ka-
kvom zlatu i tome slicno? Da, о tome је оп nesto сио, odgovorio
је, па iznenadenje, Erdemovi6. Sta је сио, zeli optuzeni, i sam
iznenaden, da sazna, i Erdemovi6 objasnjava:
Erdemovic: "Сио sam da, da sи posle Pelemis i pojedinci
iz Vlasenice podjelili neki novac i da sи nаЊ neko zlato, sad da
lije to istina,ja to nе znam. То sam сио dok sam bio jos и bolnici
и ИvfА" (8а, S.25210, 8Ь, S.338f)
"А od koga su dobili taj novac, koji, kazete, da su podelili?"
- pita Milosevi6 dalje. Erdemovi6 to nе zna, i Milosevi6 igra па
svoj poslednji adut:
Milosevic: "Dobro, ја hоси da vas podsetim da ste Vanesi
Vasic Janekovic, novinarki Ej-Bi-Si Nјиzа (АВе News) svoje-
vremeno dali izјаvи gde ste rekli da је pokolj и РЉсаmа иrа­
аеn zbog novca. Cak ste rekli da је neko Реlеmisи оЬесао 12
kilograma zlata za pokolj ovaj, и РЉсаmа". (8а, S.25210, 8Ь,
S.339)
Lice Erdemovi6evo se nе vidi. "Ја sam rekao da sam, zapli-
tao је оп jezikom, ја sam rekao sto sam i sad rekao vama da sam
to сио posle, dok sam Ыо и bolnici. Ја to nе znam tacno. Da sam
сио to sve."

157
Vanesa Vasi6-Jenekovi6, cija је video kaseta sa intervjuom
koji је vodila sa Erdemovi6em 2. marta 1996. nestala sa pokret-
nе trake za prtljag па beogradskom aerodromu, izgleda daje jos
8. marta 1996. razgovarala sa haSkim istraziocima i da је nјеn
iskaz dostavljen optuzenome . Tada је оп citirao jedno upadljivo
mesto: "Оn (Erdemovi6) mije upravo tacno izjavio daje izvesni
Pelemis оЬе6ао 12 kilograma zlata za masakr и Pilici i da је
Pelemis znao о tom оЬе6аnји pre nego sto је doslo do masakra".
Tada najzad intervenise predsedavaju6i sudija Меј. Da li је Er-
demovi6 zaita to rekao novinarki? Da li se jos moze ili nе toga
setiti? "Da", odgovorio је Erdemovi6 (8а, S.25211, 8Ь, S.339).
Оп је, kako se i moglo ocekivati, mogao isto tako re6i ,,ne", ali
оп vise nе zna nista о tome, ocigledno је prevideo ruku spasa su-
dije Меја. Da li је, и stvari, rekao da је Pelemis оЬе6ао zlato za
ovaj masakr, ponavlj а ироlа siguran gospodin Меј: Da, о tome
је оп сио. Tek kada је lezao и bolnici, сио је о tome, ali pre toga
о tome navodno nije znao nista. U meduvremenu, Milosevi6 se,
medutim, ponovo snalazi, citira drugi iskaz Erdemovi6ev и ko-
јет govori о poseti svoje supruge bolnici. Оnа ти је tada rekla
da је slucajno, usput, Ыlа sa Pelemisevom prijateljicom i da јој
је ova ispricala kako su Pelemis i njegovi prijatelji iz Vlasenice
narucili kod jednog zlatara velike zlatne lаnсе, kako se sele od
hotela do hotela ро Beogradu, kako su kupili nove automobile; о
zlatu је Ыlо zapravo reci. 1, tada izvlaci kljucno pitanje:
Milosevic: "Dakle, sta znate о tome, gospodine Erdemo-
viси? Јеsи li ti ljиdi pobijeni tako sto је izvrsiocima placeno da
izvrse tajpokolj?"
Erdemovic: "Ја sad nе znam kako da odgovorim па to риа­
nје? Мeni nие nista placeno а ... Ali osobama koje sam ја sada
naveo, to sto ste vi sada procitali, ја sam to sve сио da sи to oni
radili i vjerovatno је sve to istina. "
158
Milosevic: "Dobro, znaCi oni sи dobili novac, а to sи vasi
pretpostavljeni,je l'tako?Dobro, oni sи, dakle, svi dobili novac,
Vasi pretpostavljeni, zar nе?"
Erdemovic,' "Da, Pelemis i pojedinci iz Vlasenice, " (8а,
S.25213, 8b.S.340)
Ovaj odgovor krunskog svedoka zasluzuje paznju. Uopste,
rezultat ovakvog unakrsnog ispitivanja је dostojan da ти se ро­
sveti paZnja i podstice па slede6e razmisljanje: Grupa pocinilaca
sastoj аlа se od cetiri pla6enika iz Vlasenickog voda i cetiri iz
Bijeljinskog. Pla6enici Vlasenickog voda, pretezno Srbi, nisu
imali neko posebno poverenje и svoje kolege iz Bijeljine posto
su pretezno bili Hrvati i muslimani. То, па primer, saznajemo od
svedoka Dragana Todorovi6a. Novac odnosno zlato koje је moz-
da ispla6eno pociniocima masakra, verovatno su medusobno ро­
delili sa Pelemisom cetvorica iz Vlasenice. То је stvorilo zlu krv
i тоЫа objaSnjava razlog zbog kojeg је doslo do pucnjave 20.
јиlа 1995. и n06nom klubu и Bijeljini kada је Erdemovi6 tesko
ranjen. Pritomje Savanovi6 iz Vlasenickog voda, kojije рисао,
isto tako zaradio hitac и stomak.
U daljem unakrsnom ispitivanju Milosevi6 је dosao i do
pitanja о ovoj pucnjavi. Zamolio је svedoka da ти objasni za-
sto је Stanko Savanovi6 рисао па njega i koji је Ыо razlog ove
pucnjave, i tada је doslo do slede6eg trijaloga koji је okoncan
ponovo karakteristicnim intervencijama sudije Меја koje zaslu-
zuju svaku paznju:
Erdemovic: "Ne mоgи da se setim sto је рисао. То оп zna
zasto је рисао, nе mоgи da kazem, opet samo pricam оnо sto ја
znam.
Milosevic: "Рисао је па vas, to znate, to ste sad rekli. Sto
је рисао па vas? "
Sudija Меј: "Upravo Vam је rekao da se vise nе mойе setiti. "
Milosevic: "Gospodine Ме}, оп орisије dogaaaj и kаfiси
159
gde sedi, oCigledno, jedan broj pripadnika tih, tog, takozvanog,
]О, diverzantskog odreda kojije izvrsio taj zloCin ijedan od njih,
kolega znaCi, koga оп, svedok, pominje kao jednog od izvrsioca,
рuса па njih trojicu i ја ga pitam zasto, Мora daje postojao neki
razlog, "
Sudija Меј,' "Samo uludo trosite vreme, Оп Vam је upravo
rekao da nе mойе da se seti, Jdemo dalje, " (8а, S.25222, 8Ь,
S.348)
Bi10 kako bi1o, sudija Меј ocig1edno nije ze1eo da sazna sta
Erdemovi6 krije iza gubitka pam6enja? Njegovo prvo objasnje-
nje 5. јu1а 1996. и procesu protiv Karadzi6a i M1adi6a g1asi1o је
da је verovatno bi1a rec о smrtonosnom napadu koji је aranZirao
Pe1emis da se оп, Erdemovi6, ne bi nasao pred Тribuna10m i
svedocio protiv njega (2, S.853). То је potpuno neverovatno jer,
kada је pos1e teskog ranjavanjа ponovo mogao da stane па noge,
Erdemovi6 se upravo ponovo vra6a Pe1emisu и Bije1jinu, gde је
ucestvovao па jubi1arnoj pros1avi njegove jedinice i navodno ga
је upravo tada Pe1emis cak unapredio (8а, S.25164, 8Ь, S.308).
Sta Ы onda mogao biti pravi raz10g za ovu pucnjavu?
Ipak, sudija Ricard Меј nije ze1eo da osvezi Erdemovi6evo
se6anje posto nije na1oZio da se sas1usa Stanko Savanovi6 kojije
рuсао па Erdemovi6a i koji se kasnije nesmetano kretao ро Ве­
ogradu i bavio krimina1nim pos10vima? Dak1e, nj egovo mesto
boravka је Ы1о poznato Тribuna1u, uopste nije Ы1о potrebno da
se traga za adresom.
Kadaje Ricard Меј ponovo krunskog svedoka Erdemovi6a
uzeo и zastitu od da1jih pitanja optuzenog Mi1osevi6a, и Okruz-
nom sudu и Beogradu se upravo odvijao proces protiv Stanka
Savanovi6a i drugih zbog i1ega1nog transfera devojaka iz Мо1-
davije и Ita1iju, gde su Ы1е prisi1jene da se bave prostitucijom.
Savanovi6 је takode Ыо optuzen i za iznudu i si1ovanje. Kako
se mog1o saznati iz stampe, Savanovi6 se branio od optuznice
160
za silovanje tvrdenjem da је upravo zbog ranjavanja и stomak i
genitalije ostao imроtеntаn. З4

Radilo se, dakle, о hicu и stomakkojije dobio 22. јulа 1995.


prilikom iste pucnjave и kojoj је bio ranjen i Erdemovi6. Osim
toga, Savanovi6 bi takode mogao ispricati svoju verziju о masa-
kru 16. јulа 1995. па poljoprivrednom dobru Branjevo и kojem
је ucestvovao zajedno sa Erdemovi6em. Као i о tome da li је
za to nagraden novcem i delom od 12 kilograma zlata. Isto tako
moglo bi se saznati da li је upravo prilikom podele ovog novca
i zlata doslo do obracuna izmedu Erdemovi6a i drugih njegovih
drugara. Ricard Меј, medutim, nije zeleo da sazna uzrok i razlog
ove pucnJave.
S obzirom па to da Тribunal nije zeleo da ulazi dublje и
stvari i istrazuje uzrok i razlog ovog vatrenog obracuna, osta-
је da se zakljucuje па osnovu zvanicno nepotvrdenih glasina о
tome da su krivci za masakr 16. јulа 1995. bili nagradeni nov-
сет i zlatom, da su neki od pocinilaca zlocina varali prilikom
podele i da је upravo to dovelo do pucnjave и n06nот klubu
22. јulа. Sa sigurnos6u to, naravno, nе moze niko znati i umesto
sigurnosti moze se samo nagadati da је to Ыо jedini razlog, ali
da о tome jednostavno niko nе zeli da saslusa Savanovi6a i nје­
gove drugare. U intervjuu od 6. novembra 1996. kojije obavljen
и okviru priprema za pretres od 19. novembra Erdemovi6 је,
medutim, istraZiocima rekao nesto sto Ы moglo rasvetliti sva
ova nagadanja:
Erdemovic: "Znate kakav sam ја covek? Ја sam potpisao
ovu izjavu и Novom Sadu. Меnе su mogli samo da jedino da
иьии daja nе doaem da svjedoCim. Ја sam reSijo da си svjedoCit
protiv Pelemisa i Salapure i to је gotovo. Ја sam takav covek.
Dobar sam. Ја mislim da sam pomogao i vama и dosta stvari.
34 Uporedi: Glasjavnosti, Beograd, 3. juli 2003.

161
Ako vidim da те neko zavlaCi ili da izvinete sada па izrazu,
zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da mi bude svejedno,
Jer menije stvarno svejedno sada," (S,8, S.8)

NAREDENO LUDILO

U Тribunalu, dakle, nisu zeleli da saznaju da li su novac i


zlato igrali neku ulogu и masakru па fanni Branjevo. Ukoliko bi
indicije koje govore и prilog tome Ыlе potvrdene, odmab se na-
тесе pitanje ko је platio i ko је mogao imati interesa da se izve-
de ovo ludilo, kako ga је Milosevic nazvao. Jer, и bosanskom
gradanskom ratu, kojije sam ро sebi vec Ыо ludilo, i pored svih
uzasa, obavljana је razmena zarobljenika, dakle, oni nisu strelja-
ni. Streljati toliko zarobljenika Ыlо Ы, medutim, i и prakticnom
smislu suludi poduhvat: usred velike i uspesne ofanzive musli-
manskih i bosansko-hrvatskih snaga nisu bosanski Srbi imali da
ucine nista Ьоlје nego da uludo trace i onako slabe i таlе izvore
kojima su raspolagali, da streljaju па hiljade zarobljenika, zatim
da ih pokopavaju i, па kraju, da njihove leseve prevoze i uЬасuјu
и blize ili dalje masovne grobnice. Тrenutak posto је и unakr-
snom ispitivanju ukazao па bezumlje koje predstavlja izvrsenje
naredenja nekakvog neidentifikovanog potporucnika ("Moze li
neka nonnalna osoba и to da poveruje?"), Milosevic је ponovo
zeleo da sazna ko је kome ovo ludilo navodno naredio i izjave
krunskog svedoka postajala su sve mucnije:
Milosevic: "Recite mi, gospodine Erdemovicu, pod cijom
komandomje bila vasa Deseta diverzantskajedinica?"
Erdemovic: "Pod komandom GeneralStaba, odeljanja za
pitanja bezbednosti i izviaanja. "
162
Milosevic: "Recite mi, gospodineErdemovicu, pod сиотје
komandom bio taj vas 1О, diverzantski odred?"
Erdemovic,' "Pod komandom Glavnog staba, Odsjek za si-
gurnost i bezbjednost i inteligence (obavestajni poslovi), "
Milosevic,' "Dobro, Recite mi је li neko iz tog Odseka ili
Glavnog staba vama naredio da pobijete te ljude? "
Erdemovic,' "Rekao sam prije, kazem i sada, meni licno је
naredio Brana Gojkovic, "
Milosevic,' "Vi ste objasnili da је to neki nepoznati potpu-
kovnik dosao ра vam naredio, naredio Brani Gojkovicu" "
Erdemovic,' "Da, ја govorim za sebe licno ko је meni nare-
dio, а isto takoznam da nата tajpotpukovnik nие mogao nare-
diti ako Pelemis to nие dozvolio ili neko iz Glavnog staba, "
Milosevic,' "Ako dobro razumem Pelemis је bio komandant
vaseg odreda, а nе iz Glavnog staba, Hocete da kazete daje neki
potpukovnik koga nе poznajete, bio posrednik izmeau Pelemisa i
njegove jedinice и kojoj ste ЬШ vi?"
Erdemovic,' "Ја nе znam tacno ko је taj potpukovnik bio i
sta је оп bio, Da li је оп bio posrijednik ili је оп trazio od nase
jedinice ili sta, to nе mogu da objasnim zato sto ја to nе znam, "
(8а, S.25199, 8Ь, S.329)
Sazeto izneto: Nekim vojnicimanepoznati potporucnik, koji
nije imao nikakvo pravo da nareduje Desetom diverzantskom
odredu, izdao је naredenje da se izvrsi ovaj uzasan ratni zlocin
i pritom nije direktno izdao ovo naredenje, ve6 preko obicnog,
prostog vojnika Gojkovi6a koji nije imao nikakav cin, а uz to su
ovi vojnici, kako је и vise navrata spomenuto, ima1i regu1arno
naredenje da ne smeju da рuсајu па civi1e. 1, uprkos tome, oni su
izvrsi1i ovu su1udu naredbu kojaje do njih stig1a preko posredni-
ka! Prosto Ы covek poze1eo sudiju koji Ы па ovom mestu inter-
venisao i upitao svedoka za kakve glupake i slepce оп zapravo
drZi sudije. U Тribuna1u za zlocine и bivsoj Jugos1aviji izg1eda
da se takav sudija ne moze na6i.
163
U procesu KaradZi6u i M1adi6u 5. ји1а 1996. Erdemovi6 је,
odgovaraju6i па pitanje od koga је potekla naredba da se izvrsi
poko1j, pruzio dokaz па osnovu kojeg је obraz10zena meduna-
rodna poternica protiv dvojice zlikovaca. Bi10 је dovo1jno da se
kaze da је naredba Desetoj diverzantskoj jedinici stig1a iz Gene-
ra1staba bosansko-srpske vojske. Unakrsno ispitivanje па ovom
pretresu nije odrzano. Sada, medutim, krunski svedok, doveden
и unakrsnom ispitivanju и bezi1aznu situaciju, iznosi jasno i gla-
sno оnо sto stvarno zna, naime, da ти је и vreme kada је onjos
imao cin vodnika naredbe davao оЫсаn, prost vojnika bez ika-
kvog cina ро imenu Brano Gojkovi6. Ze1i 1i neko jos uopste da
zna zbog cega је Mi10sevi6u unapred dato samo krajnje ograni-
сеnо vreme za unakrsno ispitivanje? МоЫа se odgovor па ovo
pitanje moze dobiti iz ovog dija10ga:
Milosevic: "Ја onda moram, zaista, krajnje kategoricno da
protestvujem jer ovde se radi о svedok:u koji је, ро svom spostve-
пот kazivanju, uЫо 1ОО ljudi, pripisuje to raznim pozadinama,
а пета vremena da se unakrsno ispita i nе тойе da ostane. Ne
mogu da shvatim to objasnjenje, а mislim da ni javnost nе тойе
da shvati takvo objasnjenje. "
Sudija Меј: "Vi ste culi odluk:u, culi ste njegov (Erdemovi-
cev) iskaz и svojstvu svedoka, vi dosad niste mnogo od toga оро­
vrglii. То је kljucna tacka, nе pozadina svedoka, vec koliko ste
vi uspeli da opovrgnute od onoga sto је оп izneo и svom iskazu.
Dosad ste veoma malo uаnш и tom pravcu. Pedeset minuta је
vise nego primereno. Stoga nетојто da traCimo vreme па dalje
rasprave о tome. "
Milosevic: "Ра ја pretpostaavljam da је i vama i svakom
drugom jasno da niti Srbija nШ ја imamo ikakve veze s ovim
dogaaajima и Srebrenici, gospodineMej. Ako vama to nije nika-
kvo osporavanje, to је onda vasa stvar, kao i, uostalom i sve ovo
drugo dalje. "(8а, S.25198, 8Ь, S.329)
164
Ako bi posmatrac stekao utisak da је u unakrsnom ispitiva-
nји Milosevi6 nаnео verodostojnosti krunskog svedoka opasnu
stetu, mora da је u zabludi, i gresi - smatrao је predsedavaju6i
sudija Меј.

NEDOZVOLJENO PIТANJE

Medutim, unakrsno ispitivanje krunskog svedoka Dra.zena


Erdemovi6a, koje је izveo optuzeni Slobodan Milosevi6, pruZilo
је najvise mogu6nosti za donosenje zakljucka u prvom redu па
оnа pitanja па koja је predsedavaju6i sudija Ricard Меј zabranio
da se dobije odgovor.
Milosevi6u је рао u oci cudan iskaz krunskog svedoka koji
је dao 5. јиlа 1996. u procesu Mladi6u i Karadzi6u. Kada su
ga upitali kako su se ponasali vozaci autobusa za vreme strelja-
nја muslimanskih zarobljenika па farmi Branjevo, Erdemovi6
је rekao da su bili zaprepas6eni i uzasnuti, jer su mislili da su
ove putnike u autobusu vozili па razmenu zarobljenika. Da li
је istina da vozaci autobusa nisu uopste znali sta se dogadalo sa
zarobljenicima - pitao је Milosevi6. Oni su mislili da su vozili
ljude па razmenu zarobljenika, da lije оп to dobro shvatio, pitao
је Milosevi6. Erdemovi6 nije mogao da odgovori па ovo pitanje,
ve6 је samo rekao da оп "nе zna". Na to је posle nekoliko trenu-
taka traganja Milosevi6 pronasao i procitao odgovaraju6e mesto:
"Dozvolite mi, gospodine Erdemovi6u, da Vas upitam kakvo је
Ыlо misljenje vozaca autobusa koji su dovozili zrtve па [аrши
kod Pilice. Vas odgovor, koji ste upravo dali, da niste znali, da
nе znate, glasio је: "Oni (vozaci autobusa) su bili zaprepas6eni

165
i uzasnuti, jer mislim da ovi ljudi nisu znali da su zarobljenike
vozili па streljanje. Verovatno su mislili da се ih odvesti па raz-
теnи zarobljenika kako im је оЬесаnо, sto mi је rekao jedan
covek izmedu 50 i 60 godina sa kojim sam razgovarao"." Ovaj
navedeni citat poprilicno је zbunio krunskog svedoka i razgovor
se dalje odvijao ovako:
Erdemovic: "Da, ја sam ... Sad ste proCitali. То, ја sam re-
kao, da samja to mislio, ја to nisam znao sigurno."
Milosevic: "Ali sami kazete da, ро tome sto ste stekli uti sak,
oni nisu znali gde ih voze, da su ьш zgrozeni. "
Erdemovic: "Da, to је тоје misljenje. Ја to nisam mogao,
niko mi nие definitivno rekao daja, mi smo mislili da oni idu па
razmenu. Мeni је ta osoba, koja је ьаа stara 60 godina, rekla da
su oni mislili da idu па razmjenu. " (8а, S.25224, 8Ь,S.З49)
Na to је Milosevic sasvim otvoreno rekao sta је zapra-
vo zeleo da sazna: Nije li sasvim jasno da su vozaci autobusa
mislili da voze zarobljenike па razmenu, da su Erdemovic i
njegovi drugari, medutim, zaustavljali ove autobuse i streljali
zarobljenike?
Erdemovic: "То nие tacno. "
Milosevic: "Dakle ovo sto ste rekli, nие taCno... "
Erdemovic: "Ne. То sto ste vi rekli nие tacno. "
Milosevic: "Ра, dakle, sad proizilazi da su ti vozaCi znali
da te ljude dovoze da budu streljani, а kazete da su ьш ... "
RicardMej: "Vi samo zbunjujete svedoka. Оп vamje sada
rekao sta је imao da kaze, idemo dalje sa nеат drugim sada
(Let's move оп to another point)." (8а, S.25225, 8Ь , S.350)
Pitanje zbog cega su vozaci autobusa bili uzasnuti samo
је zbunilo svedoka, te sudije vise nisu zelele da сији bilo sta о
ovom pitanju.
Dalje pitanje koje је predsedavaju6i sudija ocenio kao nеи­
mesno bilo је povezano sa presudom krunskom svedoku. Оп је
166
26. februara 1996. godine dosao и Jugos1aviju i samo neko1iko
dana kasnije po1icija ga је uhapsi1a, doduse, zbog istog zlocina
kojije sada bio predmet njegovog iskaza. Da 1ije to tacno, pitao
је Mi10sevi6. Svedokje potvrdio. Оnје priznao daje ucestvovao
и stre1janju 1.200 1judi pri сетије sarn 1icno stre1jao oko stoti-
nи . Da 1i svedok to ze1i da potvrdi? Svedokje to ucinio. Dak1e,
gospodine Erdemovi6u, insistirao је da1je Mi10sevi6, uopste se
nе dovodi и pitanje cinjenica da ste Vi 1icno ubi1i stotinu 1judi i
da ste ucestvova1i и stre1janju vise od hi1jadu i da ste za to dobi1i
pet godina zatvora? Da, rekao је Erdemovi6. Sudija Меј prekida
unakrsno ispitivanje i ze1i da od tuZioca Najsa sazna kako је
g1asi1a optuzba protiv Erdemovi6a.
Najs nе moze odmah da nade optuznicu protiv Erdemovi6a,
a1i smatra da је bio optuzen i osuden za "krsenje zakona i obi-
саја ratovanja". Tada је Mi10sevi6 ponovo dobio rec i ponovo
upitao: "Gospodine Erdemovi6u, dakle, gospodine Erdemovi6u
nije sporno da ste vi 1icno ubi1i 1ОО 1judi i ucestvova1i и ubistvu
vise od 1.000 1judi,je l' tako?" Na 1icu gospodina Меја mog10 se
procitati da ти optuzeni ve6 po1ako ide па nerve. Оп nikada nije
osporavao da је to ucinio, Ыо је odgovor svedoka izrecen tako
kao da је nesto uvreden. 1, tek sada Mi10sevi6 pokazuje jasno sta
ze1i da razotkrije: "Као sto smo cu1i od gospodina Najsa, vi ste
ovde bi1i optuzeni za krsenje оЫсаја rata, cak nе ni za ubistvo.
Је l' tako, gospodine Erdemovi6u?"
Pre nego sto је svedok i mogao da odgovori, intervenise
sudija Меј 1aganim, a1i nekako svecanim glasom. Оп nе mis1i
da Ы svedok mogao и ovom pitanju biti od Ы10 kakve pomo6i.
Nije ovde rec о pravnim formu1acijama, isticer sudija Меј (8а,
S.25176, 8Ь, S.317). U meduvremenu, gospodin Najs је prona-
sao optuznicu protiv Erdemovi6a i nagodbu о priznanju krivice,
podnosi ih gospodinu Меји, nesto strp1jenja, mo1im. Optuzeni,
medutim, nе ze1i da bude nima10 strp1jiv, ve6 ze1i da sto pre su-
167
dijamajasno istakne potpunu besmislenost ovakvog stanja stva-
ri i ovakvog ponasanja: U licnosti Erdemovica, dakle, imamo
svedoka koji protiv njega, Milosevica, svedoci i tereti ga za оnо
zbog cega је protiv Erdemovica vec и Jugoslaviji bio pokrenut
sudski postupak!
Ocigledno је da је ovde rec о nесети besmislenom, о ар­
surdu, ljutito i uzbudeno istice Milosevic. Kako se uopste neko
ovde usuduje da izvede svedoka, koji ... Dalje nije mogao, jer
takve izraze оп sebi nе sme da dozvoli, ka.ze gospodin Меј. Ako
optuzeni ima pitanje za svedoka, onda treba i da ga postavi. 1,
Milosevic postavlja pitanje: "Dakle, и vasem sporazumu, gos-
podine Erdemovicu, ovo, takozvano, TuZilastvo, iako ste vi rekli
da ste ubili preko 100 ljudi, odustalo је od optuznice za ubistvo.
Sta mislite, iz kojih razloga?"
Umesto odgovora, rec ponovo preuzima sudija Меј i to,
doduse, sa jednim argumentom koji се ти и vise navrata biti
od pomo6i: "Nije njegova stvar da odgovara па takvo pitanje,
to је stvar optuzbe" (8а, S.25179, 8Ь, S.318). Milosevic, medu-
tim, nе moze da obuzda svoje negodovanje: "Dobro, gospodine
Меј, mislim da је i па vama, verovatno. Ovo је neverovatno da
vi ovakvog svedoka ovde izvedete kojije ро sporazumu ... " Ne,
kaze jos uvek uctivo gospodin Меј, optuzeni treba da se, molim
vas, ogranici па to da postavlja pitanja. Dobro, kaze Milosevic,
ali se uprkos tome jos zestio zbog toga sto је Erdemovic priznao
krivicu, dok najzad nije postavio pitanje:
Milosevic: "Recite mi koliko ste vi ukuрnо proveli и zatvoru
za sve ovo za sta ste optuzeni i osuaeni? "
Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim. " (8а, S.25181, 8Ь,
S.319)
Svedok vise nе zna sta је zaradio sluze6i и Desetom diver-
zantskom odredu, nе zna vise zbog cega је Stanko Savanovic
рисао па njega, а sudija Меј ga podrzava и njegovom neznanju

168
kako ve6 moze. А, оп to moze. Svedok se ose6a dobro zasti6en
od sudije Меја. Zasto nе bi onda odgovorio ni to da nе zna vise
koliko dugo је odsedeo и zatvoru?
S druge strane, ni to nije nikakvo ispravno pitanje posto Mi-
10sevi6 tacno zna koliko је dugo Erdemovi6 odlezao, naime, sve
и svemu tri i ро godine. Ipak, оп zeli da iskali svoj bes uprkos
svemu i iznese svetu pred oci sta је sve mogu6no pred ovim Тri­
Ьunаlот. Sve dok ga sudija Меј nije zaustavio svojim udarnim
argumentom:
Milosevic: "Ра, dobro. Zar nije svakome jasno da ste za
nајтаsоvnijи еgzеkисiји dobili pet godina samo pod иslоvот
da okrivite drиgе, је l' tako? Nije ovde problem и svеdосеnји,
vec и lаgаnји. "
Erdemovic: "Lаgаnји о сети?"
Milosevic: "Ра, и tome da је to иrааеnо ро nekoj naredbi
Glavnog staba Vojske Rериblikе Srpske. То је оnо sto vi tvrdite. "
Sudija Меј: "Оп nе тойе па to pitanje da odgovori. Sve-
dok nе тойе па to da da nikakav odgovor." (8а, S.25181f,
8b,S.319)
Da digne ruke sasvim uprkos svemu, Milosevi6 nе zeli, to
nije njegov nacin. Dakle, pokusava sasvim па kraju unakrsnog
ispitivanjajos jednom па brzinu da izvuce od svedoka odgovor.
Sudija Меј, medutim, reaguje brzo i kategoricki:
Milosevic: "Molim vas, da li bi ste vi, s obzirom da znate
sta ste иrаdili, и Srbiji ili ьао pred kojim sиdот и svеtи koji vi
mozete da zamislite, za ovo masovno иЬistvо koje ste sami ovde
naveli da ste izvrsili, mogli da dobijete tаkvи kаznи kаkvи ste
ovde dobili?"
Sudija Меј: "То nije nikakvo primereno риаnје za ovog
svedoka. "(8а, S.25238, 8Ь, S.357)
То је Ыlо ve6 tre6e Milosevi6eve pitanje koje је sudija Меј
svojim gvozdenim argumentom proglasio za nedopustivo, iako
169
је и sustini rec samo о pitanju koje је vec jednom jedan sudija
tuziocu postavio i па koje ти је оЬесаnо, kako је sudija zabe-
lezio и svoj notes, da to оЬесаnје nесе ostati nikako prazna rec.
Sudija se zvao Кlod Dzorda, tuZilac Mark Наrшоn, а pitanje је
postavljeno 19. novembra 1996. па pretresu па kojem је saslu-
san tadasnji optuzeni Drazen Erdemovic.
Sada, sest godine kasnije, optuzeni Slobodan Milosevic је
upitao kljucnog svedoka Drazena Erdemovica:
Milosevic: "А dobro, ја li vam је poznato ја је ьао ko ој
ucesnika ovog zloCina и Srebrenici odgovarao ili otvorena istra-
ga protiv njih ili suaen ili trazen, osim vas?"
Erdemovic: "Nije mi poznato. Ја nе mogu to ја govorim,
to ... Nisam ја ја odlucujem ko се bit suaen, trazen i gdje. "
Milosevic: "А Cini li vam se prilicno providnom Cinjenica
ја jedino vi koga је uhapsila jugoslovenska policija ... "
Sudija Меј: "Nije stvar svedoka ја odgovara па takva pi-
tanja. "(8а, S.2525, 8Ь, S.342)
То је, dakle, pitanje koje Milosevic nе sme da postavlja i
па koje Erdemovic nе sme da odgovori. Pitanje koje ocigledno
nijedan sudija па "Mestu istine" nе zeli, niti се ga tuZiocu vise
postaviti. 1 dok se javnost i dalje redovno uzbuduje zbog izve-
staja iz Haga, pozivanjem Mladica i KaradZica da se predaju
ili da budu uhapseni, Franc Kos, Marko Boskic, Zoran Goro-
nја, Stanko Savanovic, Brano Gojkovic, Aleksandar Cvetkovic i
Aleksandar Golijan mogu i dalje mirno da spavaju. Niko od njih
nе treba da ugrozi pricu Drazena Erdemovica.

170
PROTIVPRICA

Osam pocini1aca је navodno za таnје od pet casova stre1ja-


10 1.000 do 1.200 zatvorenika i to ро grupama od ро deset - pri-
hvatiti ve6 samo to kao nesto sto је mogu6no, signa1izira da ovde
uopste nije rec о tome da se sazna i otkrije stvarno zbivanje. Bez
ikakve muke sudije su, dak1e, poverova1e и pricu о tome da је
Erdemovi6 Ыо prisi1jen da ucestvuje и ovom stre1janju i zara-
сиnа1е ти ovu navodnu prinudu kao ublazavaju6u oko1nost pri
izricanju kazne . Као оЫсаn vojnik, koji је navodno Ыо degradi-
ran, morao је и stvari vodnik Erdemovi6 da izvrsava naredenje
obicnog vojnika bez ikakvog cina ро imenu Brano Gojkovi6.
Sudije su jasno ostav1ja1e utisak da su zadovo1jne usk1adenos6u i
povezanos6u price Drazena Erdemovi6a и svim njenim varijan-
tama. Tacnije receno, oni su time smatra1i da је dovo1jno da оп
samo opise masovno stre1janje i nisu dozvo1i1i da nijedanjedini
od druge sedmorice pocini1aca potvrdi ovakav prikaz stvari. Ni-
sta nе sme da dirne и verodostojnost ove price kojomje obraz10-
zena medunarodna poternica za M1adi6em i KaradZi6em.
Ako se, medutim, paz1jivo procitaju svi dostupni doku-
menti za slucaj Erdemovi6, па vide10 iz1azi krajnje protivrec-
па i neverodostojna prica. Nijednom nije sa sigurnos6u utvrden
datum masakra, jer и svim dokaznim materija1ima jugos10ven-
skog pravosuda uvekje rec samo о 20. ји1и 1995. godine. Kako
Erdemovi6, tako Kremenovi6, govore о ovom datumu nе samo
па sas1usanju и Novom Sadu ve6 i и intervjuima novinarima
Vanesi Vasi6-Jenekovi6 i Reno Ziraru. Haskim istraZiocima је
Erdemovi6, medutim, naveo novi datum - 16. ju1i 1995, а nје­
govo obraz10zenje za to ni и kom slucaju nije ubed1jivo. Da 1i
Ы drugi pocinioci potvrdi1i ovaj datum? То, medutim, niko и
sudu nije ze1eo da sazna. Svedok Dragan Todorovi6 izvestava i
171
о akciji izvedenoj 15. ји1а 1995. koju Erdemovi6 nigde nе spo-
тјnје nijednom jedinom reci i koja protivreci svim njegovim
iskazima о razvoju dogadaja toga dana. U prvoj presudi sudije
jos konstatuju da nijedanjedini dokument nе pruza razjasnjenje
о sluzbenom сјnи DraZena Erdemovi6a. Medutim, 25 . avgusta
2003. godine tuZilac Dzefri Najs iznenada podnosi Erdemovi6ev
ugovor sa bosansko-srpskom vojskom (VRS) и kojem se navodi
njegov сјn vodnika. Nepotvrdeno i sporno ostaje samo оnо sto је
Erdemovi6 ispricao о svojoj degradaciji. To1iko о koherentnosti
koju i sudije, i tuZioci potvrduju za njegovu pricu.
Stoga је konacno dozvo1jeno izneti jednu kratku protiv-
pricu. Bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6 uk1jucuje se 1992. и
gradanski rat. Poziv za uk1jucivanje и Jugos10vensku narodnu
arшјји (JNA) оп odbija а и ји1и 1992. oprede1juje se konacno
za bosansko-mus1imansku vojsku (АВјН) и kojoj је sluZio и
mortirskoj jedinici. U oktobru 1992. pre1azi iz ove vojske и Ьо­
sansko-hrvatsku vojsku (НУО) и kojoj kao vojni ро1јсајас vise
nјје Ыо па frontu i koja ти је ponudi1a Ьо1је us10ve. Као vojni
ро1јсајас dobio је pri1iku da dodatno dobro zaraduje posto је
krijumcario srpske civi1e sa de1a teritorije pod kontro10m mus1i-
тanа i Hrvata и srpski deo Bosne.
То su ти kasnije sudije prizna1e kao 01aksavaju6u oko1nost
za ublazavanje kazne, jer је navodno и svakoj pri1ici "pomagao"
1judima. NaZa10st, njegovi pretpostav1jeni su ga zatekli pri jed-
пој takvoj akciji и ovoj "trgovini 1judima" i pokrenuta је istraga.
Kratko vreme dok је cekao rezu1tat istrage, iskoristio је da sa
suprugom Srpkinjom prebegne и novembru 1993. и Republiku
Srpsku, gde se pos1e izvesnog 1utanja ponudio bosansko-srpskoj
vojsci (VRS). U apri1u 1994. dode1jen је jednoj та10ј р1а6еnјс­
koj jedinici koju је и Вјје1јјnј formirao izvesni Zoran Маnој-
10vi6. Ova jedinica Ы1а је sastav1jena od Hrvata, mus1imana i
jednog Slovenca ј, s obzirom da је Ы1а sastav1jena od iskusnih
172
pla6enika koji su dobro poznavali sredinu и kojoj su delovali,
izvodila је ро nalogu Generalstaba VRS diverzantske akcije и
neprijateljskoj pozadini. Sta su pri tom ovi pla6enici zaradili,
ostaje nejasno. Prema nepotvrdenim izjavama, zajednu izvede-
nи akciju zarada se kretala izmedu dve i cetiri hiljade nemackih
maraka, и zavisnosti od trajanja i teZine аkсiје. З5

Pristupanjem nekoliko Srba ova diverzantska jedinica је и


oktobru 1994. prerasla ро brojnoj snazi и cetu а nјеnи komandu
preuzima porucnik Milorad Pelemis. Prvog februara 1995. svi
pripadnici zakljucuju zvanican ugovor sa Vojskom Republike
Srpske. Iz ugovora Drazena Erdemovi6a vidi se da је njegov
sluzbeni cin bio vodnik i da је obavljao ulogu vodnika, tj.
zapovednika grupe. Njegova navodna degradacija nije nista
drugo do pokusaj da se pricom о nјој rastereti krivice i Erde-
movi6 је kasnije pokusao па razne nacine da ovu pricu ucini
verodostojnom, kako bi pokazao da је и trenutku streljanja
muslimanskih zatvorenika bio vojnik bez ikakvog cina i da је
delovao pod prinudom.
Nekoliko dana posle zauzimanja Srebrenice bilo је vise
masovnih streljanja muslimanskih zatvorenika. Jedinica koja је
16. јиlа 1995 . izvela streljаnје па farmi Branjevo sastojala se od
pla6enika koji su se za ovaj posao dobrovoljno prijavili. Vojni
redosled је bio ukinut, zvanicno, pripadnici ove jedinice su cak
bili van sluzbe, па odmoru, i streljali su zarobljenike zbog toga
sto su, pretpostavlja se, za to bili dobro pla6eni. О nekakvoj pri-
nudi vodnika Drazena Erdemovi6a pod navodnom komandom
35 Jedini izvor о tome predstavlja casopis BosniaReport, koji izdaje lon-
donski "Bosnian Institute". U svesci za septernbar-novernbar 2005. оуај
casopis је objavio pod naslovorn "Mladicevo cudoviste konacno govori",
razgovor sa anonirnnirn placenikorn iza Cijeg se nadirnka Ziad Zigic, kako se
pretpostavlja, skriva Zivko Micic. Njegova tvrdenja, rnedutirn, treba uzirnati
sa velikorn opremoscu posto su и rnnogirn detaljirna oCigledno neisitinita.

173
obicnog, prostog vojnika bez ikakvog cina Brana Gojkovica, nе
moze, dakle, biti ni reci. Ipak, Erdemovic је osporavao da је
postojao neki visi nalog za streljanje koji Ы navodno poticao od
misterioznog potpukovnika. Erdemovic је navodno ovom visem
oficiru jednostavno rekao "nе", posto nije zeleo vise da cini оnо
sto је do tada cinio, navodno se suprotstavio naredenju. Potpu-
kovnik ga је ostavio da sedi а streljanje zatvorenika и Domu
kulture и Pilici Ыlо је prepusteno drugima.
Nekoliko dana posle masakra izmedujednog broja placeni-
ka и nосnот baru и Bijeljini dolazi do pucnjave. Erdemovic ovaj
dogadaj predstavlja kao smrtonosan napad па njega koji su nа­
rucili Salapura i Pelemis kako оп nikada nе Ы mogao da и Hagu
svedoci protiv njih. Verovatno је da su se prilikom isplate novca
za masakr neki od placenika osetili prevarenim ili izigranim i da
је do otvaranja vatre doslo и pregrejanoj atmosferi и kojoj su и
pijanom stanju potegli revolvere. Glasine о 12 kilograma zlata
i velikim sumama novca и vezi sa srebrenickim ubistvima ро­
javljuje se и vise navrata и prici Drazena Erdemovica, pri сети
оп tvrdi da nije nikada nista dobio za ucesce и streljanju. Tesko
povreden i potisten Erdemovic је navodno odlucio da se ponudi
kao svedok Тribunalu о zlocinima па tlu Jugoslavije, posto је
saznao za program Тribunala о zaSticenim svedocima. Da li је
оп zaista dobio оЬесаnје о imunitetu, о oslobadanju od krivice,
kako је pisao Reno Zirar и tekstu za list Liberasion, mi naravno
nе znarno. Medutim, mora da ти је tako nesto ispricano, jer
zasto Ы Reno Zirar tako nesto isisao iz malog prsta. Praksa da
se svedoku pruza imunitet i оп oslobada krivicne odgovornosti
oduvekje postojala и Тribunalu. Sa timje racunao i Erdemovic.
То sto ти racun nije sasvim ispao kako је ocekivao,jednostavno
ima veze sa cinjenicom da gaje uhapsilajugoslovenska policija i
da је protiv njega pokrenut krivicni postupak и jugoslovenskom
pravosudu pre nego sto је mogao da se stavi па raspolaganje
174
Тribunalu, da bi ga Тribunal upotrebio kao jednog od mnogih
anonimnih i krivice oslobodenih zasti6enih svedoka. Stoga је
morao biti optuzen i osuden za ubistvo 70 do 100 ljudi koje је
sam priznao i zbog toga osuden па samo 3,5 godine zatvora koje
је odlezao и norveskoj 6eliji.

ZAVRSNAREC

Тraganje za istinom i iznalazenje istine nетаји и Тribunalu


za zlocine па tlu bivse Jugoslavije najvisi prioritet. Nisu imali
ni и slucaju Drazena Erdemovi6a. Kako Ы inace moglo da se
objasni da se njegova prica sa svim ociglednim protivrecnosti-
та i neuskladenostima prihvati kao pouzdana osnova za neve-
rovatno blagu presudu da Ы se kasnije kao dokazni materijal
upotrebila и nekoliko drugih sudskih postupaka и Тribunalu?
Sve је, medutim, jos mnogo gore. Do danaSnjeg dana Тribunal
nije pokazao nikakvo zanimanje za saucesnike Drazena Erde-
movi6a, i ve6 sama ta cinjenica nате6е pitanje da li Тribunal
uzima ozbiljno zadatak koji ти је utvrden и Rezoluciji 827 Sa-
veta bezbednosti OUN od 25. таја 1993: krivicno proganjanje
osoba koje su izvrsile teske zlocine od 1991. па teritoriji bivse
Jugoslavije. Obrazlozenje kojim se, па primer, odbija izrucenje
Marka Boski6a nemogu6no је uzeti ozbiljno. Ili obrnuto, moze
se uzeti ovo odbijanje veoma ozbiljno i kao znak za to da pri
proganjanju ratnih zlocinaca za zlocine izvrsene па tlu bivse Ји­
goslavije, Тribunal UN za ratne zlocine ima druge prioritete od
onih koji ти proizilaze iz Rezolucije 827. Које i kakve - о tome
se moze samo nagadati.
Pre nego sto se slegla prasina oko nје, bivsa glavna tuZite-
ljica Тribunala Karla del Ponte, prema vise izvestaja и medijima,
175
zalila se da traganje za ratnim zlocincima i njihovo proganjanje
и modernom svetu predstavlja и osnovi politicku stvar. Niz go-
dina, medutim, upravo је sarna gospoda Del Ponte kao glavna
tuziteljica Тribunala bila ta koja је sprovodila politicku instru-
mentalizaciju medunarodnog krivicnog pravosuda. Bilo Ы lеро
da se jednom о tome saslusa sama glavna tuZiteljica Тribunala,
iako se usudila da daje takve izjave tek kada јој је mandat iste-
kao. Sarno: Nije li оnа sarna licno odgovorna za to sto saucesni-
ci Drazena Erdemovi6a sve do danaSnjeg dana nijednom nisu
saslusani? Nije li тоЫа i to imalo nekakve veze sa politickim
nalozima i interesima? О tome sve dosad ova kao "andeo pra-
vednosti" i "glas zrtava" slavljena glavna tuZiteljica Тribunala
nije izustila nijednu jedinu rec. Cak ni и svojoj spornoj knjizi
"Lov" и kojoj је nastojala da sebe predstavi kao nezavisnu kri-
vicnu pravnicu koja је smogla snage da se suprotstavi politickim
m06nicima ovoga sveta.
Ako Ы se prica DraZena Erdemovi6a uzela kao istinita - а
tako proizilazi па osnovu akata Тribunala - tesko se oteti utisku
da su и ovom slucaju и zastitu uzete osobe koje su pod ogromnom
sunmjom da su 16. јulа 1996. godine ucestvovale и ubistvu 1.200
ljudi. Sa svim svojim poluistinama i neistinama, роlu i celim nе­
verodostojnostima, prica Drazena Erdemovi6a izgleda pre skriva
istinu о zbivanjima па farmi Branjevo i pozadini dogadaja nego
sto ta zbivanja otkriva. 1, kao da su sarni tuzioci i sudije bili za-
interesovani za ovakvo skrivanje, posto su se pobrinuli da niko
drugi osim Erdemovi6a nе pruZi iz prve ruke Ыlо kakav iskaz i
dokaz. Sta је, dakle, trebalo i treba sakriti, о tome se moze sarno
nagadati. Glasine о novcu i mahinacijarna tajnih sluzbi iza ubistva
и Srebrenici pruzaju za to dovoljno materijala.
Da је Тribunal о zlocinima па tlu bivse Jugoslavije, uprkos
svim svojim uveravanjima, radio i radi ро politickom nalogu,
postaje jasno svakome ko dublje i nepristrasno ude и nacin rada
176
suda и Hagu. Odluke о tome ko treba da bude optuzen, а ko nе,
izgleda da nisu krivicnopravno vec politicki motivisane, kao
uostalom i oslobadanje od optuZbi. Za ovakvo saznanje nije ро­
trebno nikakvo kasnije priznanje jedne Karle del Ponte i nјеnе
predstavnice za stampu Florans Hartman, dovoljno је bilo nа­
brojati niz dokaza. То sto su profesionalne sudije i tuZioci prista-
li па to, predstavlja isto tako tuznu cinjenicu kao i neosetljivost
naseg javnog тnјеnја па to sto se и Hagu iza kulisa, umesto
nezavisnog medunarodnog pravosuda, skrivaju politicki interesi
i оblасе и ruho navodnog pravosuda.
Da li se, dakle, iza odbij аnј а da se progone ili samo saslusa-
ји saucesnici Drazena Erdemovica krije politicki interes? Da li
Тribunal odbija da saslusa ili progoni druge pripadnike streljac-
kog odreda zbog toga sto Ы njihovo saslusanje nе samo nasko-
dilo vec Ы i ponistilo verodostojnost iskaza krunskog svedoka о
Srebrenici, ili pak sud zeli da izbegne da se otkriju politicke та­
hinacije i mahinacije tajnih sluzbi iza celog slucaja Srebrenica,
iza masovnih ubistava и Srebrenici? Nesto od toga је vec izbilo
па videlo и poglavlju "Francuska veza" i unakrsnom ispitivanju
krunskog svedoka Erdemovica koje је па sve nacine pokusavao
da osujeti predsedavaju6i sudija Ricard Меј и postupku protiv
Slobodana Milosevica, kada је postalo jasno da se krunski sve-
dok vise nicega nе moze da seti! МоЫа се buduca istraZivanja
baciti vise svetlosti па ove dogadaje. U ovoj knjizi ogranicili
smo se samo па slucaj Erdemovica - izolovan, pojedinacan slu-
сај, koji тоЫа predstavlja samo kap и moru, kap koja Ы - da
upotrebimo poznatu Кlopstokovu metaforu - mogla da odslika
svet. Lepi novi svet novog medunarodnog krivicnog pravosuda,
kako је odluceno 1993. godine stvaranjem krivicnog suda OUN
za bivsu Jugoslaviju.

177
SUDSKI DOKUMENTI
FAKSIMILI
... ...........
,ВОЈСк! Кио.6р.

српскЈ KRI-lБЗ/9Б
\

\ ЗAIIИСНИКО ИСПИТИВАЊУОКРИВЉЕНОГ

~
Саста.8љендаиа
Okrufno
6.marta 1996. 199 _ _
CYд;l.y _
предистражнимсуднјом Тomislayom Уојпоујееш
NOyom SAdu
: ~ивичномп~ущютив _~онk~r~
Е~RD~ЕuNnО~V~1kС~DшR~А~ZLFНN~~~_ _~_ _ _ _ __ __ _ ___
г основане суиње даЈе извршио · ла • кривнчно дело из чл. __1:..:4:.:2c.:.~
st~.,-I~.~K~Z~J-.:.:.:.-.:-,=-,_ _ _ _ _ __ _ _

ПРИСУТНИ СУ ,

ША

.ЦИЈА
Истражни судијОј. Окривљени

Erdenoy i t Drazen
Tomi sl ау Vo"j_no_y_i_t_ _ __

3anисничар

Verica Вој it

Испитиваљу окривљеног · не • присуствују

l)Јавннтужилац zamenik ОЈТ -Knezeyjt Dи~an


2)БрOнилau _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ __
З) Заступних оштеЬене радне орraни:wtИје _ __ _ _ __ _ _ __

Залочето у ~_ _ часова

1) Име и лрезиме ЕгdеliЮvi Drafen


2) надИмак "Dћпа"
3) Имеи~экме~~ља _~Е~r~d.::em=О~v~i~t~v~ik~t~о~r_ _ _ __ _ __ __ _ __ _ __ ___
') ДевојаЧЈ(О презиме majkc -,-"Оf,",u
' o,!i,-"t,-::-J
'I-'1/,~'&'-::_ _-:-_ _ _ _ _ __ _ _ _ __ __ _ __
ј) Гдeje~I)eH-a' SO Tuzla, selo Оопја Dragunja
5) ГдеЖК8Н 8ijeljina Milo ~ a ОЬјЈј е а Ьг 144
7) дан, месец н година~l)eња _~-"2,,,57-. .'.11...."'1~9'.!.7..!.lf'.g.,o"d!..!i.!!n"'e,..,..,,_---------------
3) Нцюдн~Ти~~~о _~Н~r~ус.:
ас.:
t ~.~S=_r.::р=sk=_а~r~е.::р=uЬ~I~i~k:.:а~_ _ _ _ _ __ __ _ _ ____
~) Заиимање bravar bez posla
Ј) ПО~ЩRНепритае '_о=z'_е=п~ј~е=п~,~о~t~а~с_Ј~'е~d~п~о~g_m
~ ld~Ь~.~d~et~e~t~a~o~d~I.~5~g~o~d~in~e~_____________
')
Z) ~::jj: ::::еН~ши-о-'~"':'-а-.-_-_-_-.-z:;а;;;п=а~t
.: ;-. .:z-;;а~~Ь;;;r.::.а-.:.;v-а;;"~a~;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;.::
3) да ли је, где и Када служио војсЈСУ. односно, да ли НМii чин резервног по.оофкцира или војног службениха
1990. gOd i пе u Beograd
Да ЛИ се води у војној свиденцкјн и у коме војном одсеку _~U:....::В=i,,-јe~l:..,j'-'ic::nc.:i_ __ _ _ _ _ __ _

S) ДалијСОllЛИXован-а· _--'n:ue
~ _ _ _ _ __ _ _ __ _ _ _ _ __ __ _ _ _ _ __
6) П m
Кахвог је ИМQВНОГстања u еЈе"'а>---------------...
О"О зrТ1
9n9"'9"6,..-,'].---- ....

• Непотребно npcupтати

178
17) да JD1je, када И зашто осуђиван - а' _ -.!.n!.!;e'--__________ _ _______ -I

,
18) да ли је н хада иэре1fСНУ каз ну издржао - ла • -
пе
19) Да ли се против њега - ње • воnи поступак за које дрyro kpИВИ'ШО дело _

20) Законски застУПНИЈС ако ј е окривљени малолетан

Окри:вљсни - а • је поучен - на • у сwмслу 1UIaНa 61. став 2. ЗЮ1. да има право да узме браниоца, који можс
прису ствовати љеговом - љено'м • испитивању.

Окривљеном - ој .. је саОПUJТСН захтев Јавнос уУ)КИоца


тужил awтвa Кт. бр. ОД 199 _
за спровођење истрare за дело ИЗ чл. _ __ _ __ _ _ _ као и ОС НОВИ сумље који стоје против њсп. -

Окривљеном - ој • је c:aOJUUТeHO да У смислу ЧJL 218. ст. 2. зкп, није дужан - на • да изнесе своју одбрану, н
да oдro вapa на постављена п ктања, па ymrraн -а• шта има да изнесе у своју одбрану. нэјави:

Po~to sam upoznat sa sadrzinom krivitne ргјјауе Ministarstva


unutra~njih poslQva- Centra resora Drzavne bezbednosti u Ноуom 5adu, Ьг.
2028 od б.maгtа 199б.gоdiпе. као i sa tinjenicom da nisam duzan davati svoju
odbranu, niti odgovarati па postavljena ·pitanja. као ~! sa ~јпјепјсom da u
smislu ~1.70.ZKP vet rpilikom prvog saslu~anja тогат imati branioca iz
reda advokata izjavljujem: da sam ја spreman da dam svoj i skaz. аЈ! nisam
u mogutnosti materljalnih. da angazujem branioca te stoga moЈјт da т! se
branilac postavl ро sluzbenoj duznostl .
Konstatuje se da је okrivljenom ERDENOVIC DRAZENU posta-
уЈјеп bran i lac ро sluzb .duznosti u osobi Babit Јоуапа. advokata i z N.Sada
КОјl је prisutan mom saslu~anju.

Накоп ~to sam se konsultovao sa mojim bran iocem kojeg


prihvatam као Ьгапјоса izjavljujem . da sam spreman da dam svoju odbranu.
Potom izjavljuj em : "
ь
m
Rodjen sam 25 . поуетЬга 1971.godine u selu Doпја Dragunja · F
50 TUZLA. а sa poslednjim mestom prebivali~ta ziveo sam u Bjeljini. Ро А
nacionalnosti sam Hrvat . Ozenjen sam i u braku imam jedno dete staro 1 godinu ј
i 4 meseca. Ро zanlmanju sam Ьгауаг bez zaposlenja. Zavr~io sam SUP. Vojsku i
sam sluzio 1990.godine u Beogradu . vodim se рг! уојпom odseku u Bjeljini. В
od imovine neposedujem n i ~ta. оо sada nisam osudjivan niti se protlv тепе $'
vodi bilo какау drugi kr i v.postupak. Iпа~е. kada sam Ыо u~enik III razreda м;
o.~.bolovaso sam od zarazne zutice . а sada u оуom ratu 1995.godine гапјеп 1:
sam u stomak i pluta. Alkohol nekonzumiram . drogu takodje пе konzumiram . Г;

Jugoslovensku narodnu агтјји stupio. sam 19 .decembra 1990. o~


godine u kasarnu M.Tito u Beogradu. gde sam ra~poredjen u vojnu polic!ju . јЕ
Tu sam Ьјо па obuci do jula meseca 1991.god!ne . kada sam pгe~ao па rati~te јЕ
u УиКоуаг . gde sam u Vukovaru Ыо sve do njegovo oslobodjenja 18.поуетЬга Ма
1991.godine. Накоп oSlobodjenja Vukovara odlazim па krat ! odmor kuti u Tuzlu . оЬ
Odakle se vratam 15.decembra 1991.godine u kasarnu u Beograd . gde sam s IkkO
obzi гom odsi.uzio уојПI ГОК rasporedjen као rezerv i sta i Ыо u aksarni !е
" ~.juli" u Beogradu. Kada sam Ыо u Vukovaru пакоп dva dana ро dolasku 1.0
u vukovar ја sam Ыо tu sme~ten U УОјпој policiji u Komandi obezbedjenja ~e
u selu Petrovci. а пакоп toga odlaz!m u selo Маг!псе па obezbedjenje ~o
i sturenog komandnog mesta . Kr.ajem marta 1992 . godine Оdlаz!з ~~b~ bUl;l~ ~т,
Stamparija .SEТ-OFP А ·
...........,.Т.'___ ~tf'1 Q ~ ~ ' t.... ар o-о.fСt?-r-/

179
- з -
gde ostajem do З.поvemЬга 199З.godiпе. Dok sam Ьогаујо u Tuzll dolazila
:1:е musllтanska policija uglavnom ekstremne stranke, ра su те proganjali
zbog toga ~to sam ја Hrvat i pod njihovom stavu stavio sam se па tetnitku
stranu u Vukovaru. маја тeseca 1992 . godine , dobio sam poziv da stupim u
musllmansku vojsku ~to ја nisam ~eleo da х utinim ра sam se iz tih razloga
КгјјО kod rodjaka i prijatelja da пе Ы stupio u muslimansku vojsku.
Negde decembra meseca 1992.godine НУО u Tuz1i formira se а ја se vodim као
уојпј ро1јсајас НУО-а i ако to nisam ЬјО. јег sam pomagao srbima da se
spasu. Ја sam poku~ao da prevedem 76 srpskih сјуј1а oktobra тeseca 199З.godiпе.
па Мајеујсl. gde те НУО hvata . Т! сјујlј nisu п! prevedeni а угасепј su
kucama а mu~karci su odvedeni u istra~n i zatvor. Pos1e toga hvatanja тепе
I vode u komandu НУО-а tu sam Ыо pod10zen ispitivanjima davao sam izjave
~ gde su muslimani vodi1i glavnu ret i опј su Ы1ј ti којј su tra~i1i da те
~ НУО isporuti u njihov zatvor. Та maltretiranja mus1imana Ы1а su utesta1a.
~ Preti1i su т! da се т! pobiti fami1iju uko1iko пе kazem ко1јКО sam ргеуео
: srpskih сјујlа. I tuk1i su те i ma1tretira1i. Pos1e 20 dana provedenih u
ИЈ muslimanskom zatvoru natelnik НУО пј ihove уојпе РОliсјје :: ро iтenu НјКО
Juric inate pozoanik moga оса , podnosi zahtev mus1iтanskoj ро1јсјј! da те
vrate u zatvor НУО-а ~to mus1imani i tine. Тај НјКО Jurit па moju mo1Ьи
i mo1bu moје supruge daje тј dopust od 5 dana da odem па vikend кисј , tako
. da ја i od1azim па vikend kucl. Koristim tu situaciju i tada be~jт u Repu-
' bliku Srpsku. Уојпа komanda као i уојпјс! R.Srpske prlhvati1i su те као
dobrog toveka. МEgjutim. pos1e 7 dana tpotinju ma1tretiranja zbog toga
~to sam Hrvat preti1i su т! ubistvom od strane је sve to dopira10 рагауо­
,\ jnih jedinica. Меп! је тој prijate1j Ni~andzit Zoran pomogao da tada рге­
~ djem u Titov Vrbas tu u Vojvodinu kod njegove тајке, kod које sam i рго­
. уео od decembra тeseca 199З.gоdiпе ра do ро10ујпе februara 1994.godine.
Nisam јтао sredstava za .zivot. Tada sam stupio u kontakt ргеко svoje
supruge sa пјепјт tetkom Ognjenovic Nenada u Foti koga sam takodje spasl0.
U dogovoru od1azim u Fotu kod Ognjeno~it Nenada. Tu u Foti od1azim kod 1јса
које је Ы10 zaduzeno za bezbednost Fote . Inate, tu su Ы1ј isk1jutivo srbi.
U razgovoru sa tim Zoranom кome istina пе znam prezime. оп т! kroz razgovor
savetuje da је tisto srpsko тesto , da Ы Ы10 Ьо1је da ја predjem u пеко
тe~ovito mesto gde јта i mus1imana i hrvata, јег те оп пе moze garantovati
bezbednost u Foti i pred10zio т ! је da idem u Вјеlјјпи. S .ж~i obzirom da
т! је i supruga Ьј1а trudna pristao sam па to i pos1e 7 dana provedenih u
Foti od1azim u Вјје1јјпи , gde sam oti~ao do rodjice zenine tj. njenoga muza
Arsenovit Miodraga u se10 Ba1atun. Tu sam i tuo za formiranje specija1ne
jedinice od Hrvata кој! su uspeli da pobegnu i izbegnu mus1imanski teror.
iz Tuzle, а ti Hrvati su isto pomagali srbima. Posle toga idem sa dva druga u
Вјје1јјпи , na1azim ih u gradu i to su Ы1ј Рауlоујс Zoran i МгкопјјС магко.
Sve sam lmispritao ~ta т! se desi10. Njih .dvojica РаУ10ујс Zoran i МГКОПјјс
Магко геК1! su т! da се оп! popritati sa соуекom кој! formira tu jedinicu.
lstom ргјlјкот sam јт гекао da т! је zena trudna. {паСе. tu jedinicu formi-
гао јеп маПОј10ујс Zoran. Рауlоујс Zoran i МГКОПјјс магко геК1! su т! da
ostanem раг dana kod njih, dok оп! пе dobiju rezu1tate od toga соуека кој!
је cxf. formirao tu jedinicu. мапој10ујс Zoran је i od1ucio da те ргјт! u tu
jedinicu. А to је ucinio па osnovu preporuke РаУ10ујс Zorana i Мгкопјјс
Магка tako da sam i ргјт1јеп u tu diverzantku ~ jedinicu u којој sam oetao па
Ьис! do ЗО . аргilа 1994.godine . Ргуи аКсјји оуе dirvenzantske jedinice u
Ојој sam ја ucestvovao Ыlа је ЗО.аргilа te godine, а to је Ыlо podтetanje
ksp10ziva u fabrici mus1imanskoj која је proizvodila granate u Tuzli а u
ој аКсјј! ucestvovalo је nas osmorica. Та аКсјја је uspe~no izvedena 1 1z
е аксјје svi smo se vrat11i zivi. Tada је мапој10ујС Zoran ispunio оЬесапје
оје је оЬесао da се т! dati finansijsku рomoс da moји suprugu iz Foce dovedem
Вјјеlјјпи, ра sam је zaista posle 10 dana i doveo iz Foce u Вјје1ј1пи i
mest10 је kod moga poznanika Teofi10vit Ljube. Pos1e toga ја se РОПОУО угасат
&0399966 п I ј..
~ \' с' p ~ с"..., с) !А...- ''''

180
- 4 -

па obuku za sledecu akciju која је Ьј1а ju1a meseca 1994.godine kada ја


zajedno sa Simic Antom i NEKIM V1adim!rom zv."Ciga" сјје preziтe пе mogu
da se setim. idemo па uni~tenje neprijate1jske тјпоЬасаске jedinice.
IX.K~X~KrIJ. Odnosno. па uni~tenje neprijate1jskih тјпоЬасаСа. 1 оуа аксјја
је uspe~no zavr~ena i iz оуе аксјје smo se sva trojica vrati1i zivi.
Potom septembra meseca 1994.godine treba10 је da se izvr~i поуа Касјја.
s tim ~to smo j~lj па teren па obuku i pripremu za tu akciju. gde smo osta1i
око 15 dana. Na~ zadatak је Ыо da izvr~iemo rusenje mosta Zenickog-Tuz1a-
nskog korpusa tj. izmedju Zenickog i Tuz1anskog korpusa preko reke Krivaje.
Ovu akciju nismo mog1i izvr~iti. Vracamo se пеоЬаУ1јепа posla u vezi оуе
акс!је ! ја 1.oktobra 1994.god!ne ропоуо odlazim kuci da Ь! па пекј пасјп
obezbedio suprugu jer је uskoro trebala da se porodi. а оуо odobrenje za
odlazak kuci dobio sam od Мanojlovic Zorana. Ро povratku doslo је do pro-
тепе u оуој jedinici. ра је umesto Мanojlovic Zorana do~ao поуј СоуеК. а
to је Ыо potporucnik Milorad Peleni~. Na njega је pre~la obaveza па пек!
пассјп da тј оп pomogne око sme~taja. sto је оп i ucinio. ра т! је 18.
oktobra 1994.godine i п~рЬ smestaj u Bijeljini za moju suprugu i тепе.
S obzirom da је to Ыо поу соуек sada u jedinici uтesto Мапој10ујс Zorana.
logicno је Ы10 da је jedinica izvesno vreme mirova1a dok nisu unutar је­
dinice izvrsene пеке promene. које је vrsio taj поуј соуек Pe1enis. Znam
da . ХХХ хх su Ы1ј raspisani oglasi da su se 1judi iz R.Srpske prijav1jiva1i
u tu jedinicu. ali је nju bilo te~ko formirati jer је treba1a da broji
60-70 1juci. 1.februara 1995 .godine. potpisujem profesiona1ni уојп! ugovor
i od tog 1.februara krecemo па obuku s tim. sto sam ја dobio сјп vodnika
i јтепоуап za komandira 1 diverzantske grupe. Тај ugovor sam potpisao sa
Srpskom vojskom. ОАпа 7. marta 1995.godine dobio sam zadatak azjedno sa
Kos Francom. Kalinic Sreckom i Sa1amic Darkom da 1ikvidiramo obave~tajce
11 mus1!manske brigade. Odnosno samo obave~tajca 11 mus1imanske brigade
кој! је znao sve аксјје па reonu ~~jeyjce. te тепј као komandiru daju ро­
datke о tom obavestajcu. daju т! podatke о njegovom kretanju. Мј od1azimo
radi izvrsenja оуе аксјје i bili smo u blizini Tuz1e u se1u zvanom Bre~ka
gde је Ы1а KOmanda te obavestajne sluzbe. Tu smo ostali 2 dana. prat!li
kretanje njegovog vozi1a. prati1i situaciju i tada smo zaista utvrd!li da
је nemoguce izversiti ovu akciju. jer је frekvencija i broj civila па
tom delu Ыо kud i каmo уесј по sto је to теп! prikazano. Zbog svega toga.
аксјја пјје п! uspela. ра se тј ! vratamo u Bijeljinu а da аксјји nismo
izvrsi1i. Sigurno је ро mom mis1jenju da smo ovu akciju izvr~ili пе Ы se
zivi пј vratili. Ро povratku ја као komandir podnosim izve~taj i tada i па­
vodim da su пат dati netacni podaci о delu puta gde је tvrdjeno da пета
civila. jer sam izneo da је па tom delu puta suprotno опome ~to је тепј
predoceno bilo mnogo civila. Izneo sam da аксјја пјје п! izvr~ena. Мedjutim.
ја sam taj izve~taj podneo tom поуот coveku Pelenisu. Мedjutim. Manojlovic
MZoran odmah tom prilikom rekao da nas tj. moј izve~taj кој! sam ја podneo
u vezi sa tom аКСОјom пјје istinit. Upravo od tada i pocinju moјј konflikti
sa PelenBom i od toga vreтena росјпје njegovo nepoverenje prema тепј.
Ја sam zaboravio da zame da је februara 1995.godine do~10 do zamenika ко­
mandira. tj. da је za zamenika komandanta Х diverzantske jedinice do ~ ao
Kremenovit Radoslav јпасе porucnik. Оп је као zamenik komandanta Х si di-
verzan tske jedinice Ыо zadu zen za vodjenje аксјје оуе jedinice dok је
И.к.! Peleni~ Ыо zaduzen za nabavku hrane i оргете. te је Ьјо dogovor
izmedju Pe1enisa i zamenika КгетепоујСа. Pod vodjstvom Кгетепоујс RAdo-
slava ргуа аксјја је bila apri l a 1995.godine. au toj аксјј! ucestvova1i
smo Kremenovit zamenik komandanta. ја. Магјпоујс Mlade. Boskit Магко.
Zigit Zijad. кој! se pokrstio као musliman u ~licjC ћука i т! smo Bli za
DoЬој gde smo trebali da zarobimo dva muslim.vojnika. U DoЬоји пат se
prikljucio па~ УОјПјк кој! је Ыо tada па odsustvu Ozren Bozit. Nas pokusaj
zarobljavanja dva muslim. уојпјка пјје uspeo. јег su nas primetili. osuli
па nas pa1jbu. medjutim пјко пјје гапјеп. ра је zamenik komandanta а ujedno
i komandir te grupe Кгетепоујс i doneo odluku da se vratimo u jedinicu sto
smo тј i ucinili i vratili se u jedinicu. U jedinici sam ostao duze угете
00399967 . л 'l
-G~ а., ~~ VI-V" .2-to t>- 2R'

181
- 5 -

Тек juna meseca 1995.godine ~itava оуа diverzantska jedinica која је


Ьгојаlа nas око 60, па ~elu sa Peleni~om i Kremenovitem u~la је u Sre-
brenicu, па taj пасјп sto smo kroz rudnik u~li u Bratunac, а potom
kroz jedan tunel око 7 кт usli u Srebrenicu. Ulaskom u Srebrenicu т!
smo па mus1imane izvr~iti fakti~ki jedan psihi~ki pritisak ispaliv~i
I jednu kolicinu pucnjeva iz zolja па zgrade, da Ы isprepadali stanovi~to.
То је Ы1а naredba od Ре1епј~а. Napominjem da ја u ОУОј аКсјјј која је
Ы1а u Srebrenici vet nisam Ыо komandir grupe јег sam smenjen pos1e
опе аксјје која пјје izvr~ena, а to је ЫЈо иргауо kada је za zamenika
komandira do~ao Kremenovit. Vrati1i smo se u Вјје1јјпи. Ти u Вјје1јјп!
ostaqjemo do poziva па izvrsenje novog zadatka, поуе аКсјје. То је Ы10
14.ju1a 1995.godine, kada dolazimo u Srebrenicu i nas 30 predvodio nas
је Ре1епј~. 14.ju1a 1995.godine ujutro s obziromd а је оуа diverzantska
jedinica Ы1а najspremnija dobijamo naredjenje о zauzimanju grada Sre-
Ьгепјсе. Odlazimo u Grad Srebrenicu bez јкакујЬ te~kol.ta u1azimo u grad
јег је tamo osta10 та10 mus1imana јег su Ы1ј i slabije naoruzani, ра
smo fakticki bez nekog pravog otpora уг10 brzo u~li u Srebrenicu. U1askom
u Srebrenicu zene i starci su se bez ikakvog otpora i predavali. Ра smo
te zene i starce, а to su Ьј1! muslimani ро Naredjenju Ре1епј~а ih uputiva1i
па fudbalsko igraliste u Srebrenici. Pe1enis је tom ргјЈјкот Јј~по naredio
jednom vojniku za koga znam samo nadimak "Ма1ј it", da zako1je jednog musli-
тапа кој! је Ыо sposoban za vojsku star око 30 godina, ~to је taj уојПјК
"Мaljit" ро naredjenju РеЈепВа тогао i da и~јПј. На tome se sve i zavrsilo.
ТЛdа se posumnja10 da је jedan deo muslimana u~ao u опај tune1 ргета Bratu-
пси, ра је zahtevano od па~е diverzantske grupe da to ргоуегјто, da vidimo
da 1! tu јта muslimana, аЈ! smo т! to odbi1i da Сјпјmo. Osta1i smo jos је­
dnu not u Srebrenici radi Obezbedjenja grada. Sutra dan ро podne, spakovali
smo se i vrti1i se u nasu bazu br.II u V1asenici. Ја sam Ыо u jednom уо­
zilu па кome је Ыо куаг, ра su dva vozila i zakasni1a da stignu u bazu u
V1asenicu tako da smo stigli tek око 0,30 casova. Ро do1asku u bezu u
Vlasenicu cu1i smo da se komandant Pelenis prevrnuo sa transporterom ргј­
l1Кom povratka, da је Pelenis tada 1akse povredjen, da је u tom prevrtanju
poginuo УОјПјК Koljivrat Dragan, а da је tesko povredjen УОјПјК Fi1ipovit
M1aden. Оапа 17.jula 1995.godine ujutro kada sam ustao saopsteno пат је
da tu ја zajedno sa jos 6 drugova iti па sahranu poginulog УОјПјка Коlјј­
vrat Dragana КОја је treba1a biti u Trebinju. Ја sam zajedno sa dva druga
i vozacem trebao predhodno da obezbedim пеке zivotne патјгпјсе za fami1iju
pokojnog Koljivrata. Tada sam i saznao da је Pelenis izdao dvojici УОјпјка
naredjenje da idu do zatvora u Vlasenici, gde te iz zatvora u V1asenici
uzeti jednog mus1imana ро K.iiakKX~X imenu Мujo, кој! је јпасе пата pomagao
и izvidjanju u Srebrenici i naredio је da ga ubiju "tiho" пе pu~kom. Та dva
. druga to su moга1а i uciniti а to su Ыlј Ra~eta Zoran i каlаЬа ii а to mu
; је nadimak, dok mu se јтепа i prezimena пе setam. Pos1e х toga dogadjaja ја
I odlazim zamedno sa drugovima do mrtvacnice u којој је lezao Ko1jibrat noseti
odelo da ga obuku. Po~to smo odneli ode10 vratam se u V1asenicu gde т! је
, saopsteno tu u bazi, da temo SKt toga dana ро podne u 14 casova itio za
, ТгеЫпје т! kombijeg u pratnji а da te Koljibrat biti ргеЬасеп h1adnjacom.
ТАКо је i Ы10. Otis1i smo u ТгеЫпје gde је Ko1jivrat i sahranjen. SA sahrane
smo se vraytili 19.jula u 5 casova u Vlasenicu. ВјЈ! smo umorni , leg1i smo
па spavanje. Ujutro 20.ju1a 1995.godine kada smo ustali dobili smo naredjenje
od Pelenisa da idemo па поуј zadatak u Vojnu po1iciju u Zvornik odnosno,
trebalo је da se јаујmo u У.Р. u Zvornik. Komandri grupe Ыо је Gojkovit Вгапо
I i оп је znao kome 8t treba da se јаујmo u УР i о какуот se zadatku radllo.
U grupi pored Gojkovit Вгапе као komandira ЫЈ! su vozac Cvetkovit A1eksandar,
Boskit Магко, Goгопја Zoran, Savanovit Stanko, Go1јјап Vlastimir, Kos Franc i
ја. 00399968
Gfc;.~~L~ ~~~

182
- 6 -

Kada smo dosli u Zvornik, komandant оуе grupe Gojkovic Вгапо i Cvetkovic
aleksandar izasli su iz vozila otisli u УР gde su se кгасе угете zadrzali,
ubrzop su se vratili а zajedno sa пјјта dos ao је jedan potpukovnik i dva
уојпа роlјсајса сјја јтепа пе znam . Тај potpukovnik гекао је da тј seoamo
u na se vozilo i da кгепето za njegovim vozilom . Тако је i Ьјlо. Kr enuli
smo iz ргауса Zvornika i isli smo u pravcu Вјјеlјјпе, ta voznja је trajala
око 20 minuta. Stigli smo па jednu farmu , рге ulaska u mesto Рјlјс е. Tu
smo iza s li, ра је tada taj potpukovnik сјје јте пе znam, пат i saopstio da
tre ba za 15-20 minuta da prist i gne ргуј autobus sa zarobljenim muslimanima.
Ја i Goronja Zoran i Kos Franc smo odmah shvatili sta се se desiti. Сјт пат
је potpukovnik to saopstio da се ubrzo sti t i I ргуј autobus sa zarobljenim
muslimanima, оп је i oti s ao. Zaista, пакоп njegovo odlaska pro s lo је mozda
10-15 minuta kada је strigao ргуј autobus u коте је Ьјlо mozda 60 ао 70
mu s limana , sve su Ьјlј mu s karci оо 17 do 60 gOd i na starosti , to su Ьјlј
te zno сјујlј. Jedan је samo od njih јтао УОјпјске IR pantalone . Kada је sti
gao autobus sa tim muslimanima котапојг te grupe Gojkovic Вгапо nas ostale
iz grupe r asporedio је tako sto smo jedan оо orugog Ьјlј u r azmaku 5
Zajeono u autobusu sa muslimanima Ьјlа su i dva naoruzana уојпа роlјсајса.
Upravo ta оуа роlј с ајса iz autobusa izvooili su muslimane njih 10 ро 10 .
Upuc ivao ih је taj роlјсајас odnosno ta оуа роlјсајса ао Gojkovi c Бгапе
којј ih је dalje sprovodio па livadu. Tu па livadi muslimani su stajali
okre nuti lеојјта , ра smo па komandu koju је izdao Gojkovi c Вгапо је г је
оп isklju c ivo naredio da se ti muslimanima puca u g lavu i ledja. Tu кота­
ndu smo i izvr s ili, tako da smo тј ostali iz napred navedene grupe i z
automatskih pu s aka i pucali u muslimane i иЬјјаlј ih. Ukoliko Ьј п еко od
musl јтапа prez iveo davao znake zivota, tada Ы Savanovic Stапkо sa pi sto-
lјет 7 , 62 mm i dotukao. Могат napomenuti da su pojedinci iz оуе na s e
diverzantske grupe psovali i vredjali muslimane, da su ih tukli , istina ја
tako nisam postupao. Вјlо је slucajeva da wsu pojedinci iz te grupe pucali
јт u noge. Тако је i s lo grupa ро grupa. lzvodjenje iz autobusa ро 10 mu-
xl~i slimana којј su ubijani , i tako su poubijani svi којј su Ьјlј u
Ubrzo је stigao i drugi autobus i sa пјјта је postupano па isti па с јп
lnace, ' moram napomenuti da su pojedinci iz оуе na se diverzantske grupe
stili alkohol. Na osnovu svega toga, i ix оуа druga grupa КОја је stigl
autobusu па isti па с јп је likvidirana. Ја пе znam како, аlј пеко Х '
је do s ao па ideju da Ьј ubistva trebalo vr s iti mitraljezom -М-74 јег
automatskim pu s kama ide sporo i da се ubijanje mitraljezom biti brze.
је i Ьјlо . Росеlа је i pucnjava iz mitraljeza . Medjutim , samo ј е dolaz
гаПјауапја а пе do ubijanja, ра је unutar na se grupe nas 8 zbpg toga
do svadje i ргерјгке, ра је пакоп toga izbacen mitraljez као s redstvo кој
su streljani muslimani i nastavilo se i dalje ubijanje automats kim puakama
sa izuzetkom sto је Savanovi c Stanko као sto sam гекао, опе којј su davali '
znake z ivota dotukao pi stoljem. U tom su pristizali i drugi autobusi i
је postupak Ьјо i sa svim drugim lјсјта - muslimanima којј su dovo zeni
busom. Sve ОУО trajalo је od 10 , 15 casova do 16 casova. zeleo bih da i
jedan sluc aj u vez i jednog muslimana којј је ЬјО u jednom od autobusa ,
пат se јаујо i којј ј е гекао da је оп lј с по izbavio пеке Srbe којј su i
s li ptoom pos to ih је izbavio u SRJ ра тј је4 pokazivao njihove Ьгојеуе
lefona. Ја sam toga muslimana izdvojio, sa пјјте роргјсао, dao mu da zapal
cigaretu , ргј с ао тј је sta ј е sve Ьјlо u Srebrenici, а тепе је pitao како
ја mogu to оа с јпјт, misleti па streljanje, ра sam mu odgovorio da ја to
MORAM da С јПјт . Tada је pri s ao i Go lijan Vla stimir i toga mu s limana odveo
i ге као mu оа оп пес е da јта svedoka za оуај zloc in. 1 taj musliman је
Рге по s to је zavrseno streljanje оуе grupe mu s limana i to ргј kraju ,
ј е јеdпа grupa 10-tak уо јпјка iz RS iz Br atunca , којј su паstаvili sa
lјапјет i ta jedini ca је isto vrsila stre ljanje О О Ьј пата па пеki пасiп
mogli . lпасе , ukupno је dos l o 15-20 autobus a u К Ој јта su Ь јl ј mu s limani.
Ne mogu tacno da z п аm ксlјКо ih ј е ta oa st reljano, аlј ро тојо ј ргосепј
taj Ьг ој se mogao kr etati ок о 1200 muslimana. Каоа smo < ~'(j~99'1J69ao

~ (f с"" >G C--L.. d F

183
- 7 -

sa streljanjem ропоуо је dosao potpukovnik iz Zvornika tije ime пе znam i


data пат је гекао i naredio da u Oomu kulture u Selu Pilice nalazl se
zatvoreno 500 muslimana koji hoce da ргоуаlе prostoriju Oomа i da treba da
odemo tamo i da ih роЫјеmo. Мl smo to odbili da utinimo. Inate. ја zaista
пе mogu biti precizan koliko sam ја litno tom prilikom иЫо muslimana. ali
moglo se kretati Ьгојка od 80 do 100 iako ih nisam Ьгојао. јег to mi је
Ыlо mutno. Svi ubijeni muslimani ostali su tu па lediilni i пе znam gde
su sahranjeni. S obzirom da smo nasa grupa diverzantska која је vrsila
оуа streljanja odbila da ode u Рl1lсе i роиЫја jos 500 muslimana koji su
bili pritvoreni. znam da su to utinili опа grupa која је dosla iz ~ratunca
i da su ih oni poubijali. Isti taj potpukovnik кome пе znam ime. naredio
је da dodjemo u kafanu u Centru Pilice. Jos dok smo bili па li~adi gde је
I izvrseno streljanje. tuli smo pucnjavu iz sela Pilica. а to је sve bilo
jos dok smo bili па farmi. Kada smo usli u Pilice. da Ы usli u tu kafanu
tada smo i videli da su па ulici lezali poubijani ti muslimani. U toj
kafani kada &тО dosli sedeli smo ОКО 30 minuta gde mi је potpukovnik па­
rutio pice. а пакоп toga сеlа grupa sela је иКОlа i vratili se u Vlasenicu.
U Vlasenici smo ostali око 2 tasa. kada smo u jutarnjlm ~asovima dobili
dozvolu da odemo кисата u Bijeljinu. Тако da sam kod kuce i ostao 5 dana.
Potom sam se ропоуо vratio u Vlasenicu. Dапа 22.јиlа 1995.godine uve~e
dolazi sa drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom grupom
којom prilikom smo se sreli u gradu а па тоје pitanje da li su zivi. samo
је гекао da su zivi da zadatak nisu hteli da izvrse. О какуom zadatku se
ta~no radilo пе znam. znam da је Ыlо re~i da је trebalo da uniste пеки
Ьгапи. Posle toga. otisli smo u diskoteku х u Bijeljini gde smo konzumirali
alkohol. а u којој smo ostali do 24 ~asa. kada smo presli u nocni Ьаг u
Bijeljini. tu u поспom baru u Bi jeljini пе znam zasto doslo је do svadje
izmedjuSavenovic Stanka i Micic Zivka. Zaista пе znam sta је bio razlog
tOj svadji. U jednom trenutku Micic је polozio svoj pistolj predlazuci
Savanovicu da se obratunaju sakama. ра је tak sta vise i gurnuo Stanka.
medjutim. Stanko vadi pistolj puca u Micic Zivka. тепе i Kremenovica.
Svu trojicu nas је ranio. Stim sto su Micic i Kremenovic ranjeni u гиКи.
ја sam dobio tri ustrelne гапе u predelu trbuha i pluca. Bio sam u teskom
stanju i prebaten sam u bolnicu u Bijeljini. Dок Micic i Х Kremenovic nisu
п! prenoseni u bolnici. Ти u bolnici Bijeljina sam operisan. ali operacija
nije uspela. ра sam па intervenciju Кгетепоујса prebaten па VМA u Beograd
23.јиlа 1995.godine. gde sam bio па letenju do б.sерtеmЬга 1995.godine.
U poseti dok sam Ыо па VМA jedino mi је Ыо Kremenovit od drugova i jednom
prilikom doveli su тј u posetu suprugu i dete. Ро islasku iz Ьоlпјсе 26.
septembra 1995.godine otisao sam kuci u Bijeljinu. Nisam imao materijalnih
sredstava da kupim lеКоуе. ра sam se obratio za рomoс komandantu Pelenisu
koji mi је odgovorio da jedinica пета поуаса. а тепј је za lекоуе trebalo
u jednom ciklusu 120 DЕМ. Jednostavno ге~епо Pelenls је odbio da mi pruzi
tu finansijsku рomoс. Tada sam se odlutio i otisao do Мanojlovic Zorana da
zatrazim od njega pomос . za lеКоуе. 100 DЕМ . sto т! је оп i dao. Тако је рго­
lazilo угете. а тепј su trebali поу! lekovi. ра sam se ропоуо obratio ко­
mandantu Pelenisu koji me је opet odbio sa zahtevom za finansijsku роmoс
govoreci mi da idem kod маПОјlоујса da т! ех оп da рomoс. rekavsi mi da
prvo donesem ratune. ра си onda dobiti pare za lеКоуе. 1 doneo sam га~ипе.
ali mi opet nije dao nikakvu materijalnu finansijsku рomoс. Jednostavno ја
sam stekao utisak da su pojedinci iz jedinice prosto zalili sto sam ostao
ziv. U Вјјеlјјпј sam ziveo zajedno sa suprugom i detetom gde sam Ыо izlozen
maltretiranjima i pretnjama. U tim pretnjama posebno se isticao Ророујс$
Velimir i KOvatevic Vitomir inate srbi. којј su uporno govorili како se
kretem ро Вјјеlјјпј као ustasa. pred n.godinu dobio sam vojnitku platu za
septembar mesec u iznosu od 280 dinara. Posto је prosla Ноуа Godina. u је­
dinicu dolazi neki Slaven јпа~е karatista. којј је iz Vojvodine. tj. којј
је Ыо u Vojvodini а Ыо је iz tuzle. а koga је doveo u jedinicu Pelenis.
Тај Slaven litno dolazi u moju kucu preti тепј i porodici . Ja{ter"~~~~O

Ь(-' q а.. r-v~ l.~ Q.:.tP C~ pr(


~.

184
- 8 -
(ја је situacija ро тепе sve gora i gora. Shvatio sam svu ozbiljnost рге­
tnji јег su као sto sam геКао. Коуасеује i Ророује govorili како se
ustasa seta ро Вlјеlјјпј. Tada odlucujem (ја moju suprugu i dete ргеЬаСјт
u Tuzlu kod mojih i njenih roditelja. јег su moј! zivell u Doпјој Dragi-
пјј а пјепј roditelji u selu Bukinje. Inace. moja supruga је srpkinja.
Upravo u to угeme dosla је moја i пјепа тајКа. ра ја koristim to i moju
suprugu i dete sa Пјlта saljem kod njlh. Posle nienog i decijeg odlaska
ја odlucujem (ја bezim u SRJ. Ьојееl se (ја ако ostanem (ја ее те ubiti,
pogotovo kada saznaju da sam ргеЬасlо suprugu i dete. Tada posto sam
odluclo da bezim u SRJ, telefonom nazlvam zaтenika Кгemeпоује Radoslava
telefonom којј је Ыо u Beceju, • Ја sam јпасе јтао zakazanu novu орега­
clju za 21.februar 199б.godiпе odnosno to је х trebao biti pregled pred
operaciju. Кгетепоује se saglaslo (ја dodjem kod njega u Весеј, tako (ја
sam ја 1 dosao kod КгemeПОУlеа u Весеј Iб.fеЬгuага 199б.godlпе i kod
njega sam ostao do 19.februara 199б.ghodlпе kada odlazim па УМА radi
pregleda. Тom ргјlјкom nisam zadrzan па УМА zbog toga sto је trebal0 (ја
рГlкирјт тedlcinsku dokumentaciju iz Ьоlпјсе u Вјјеlјјпј. Tada se ропоуо
vrata kod Кгетепоујеа u ВеСеј. Iz Весеја zovem telefonom moju tetku u
Вјјеlјјпl Ognjenovit Slobodanku, tj. to је zenina tetka. Pitam како se
komentarise moј odlazak da l! те traze u В ј јеlјјпј. ра т! опа saopstava
da su те trazili, da т! prete, da ее ubiti i тепе i dete i zenu, (ја te
ubitl 1 njenu decu, ако јт пе kaze gde se nalazim. ОА ее те оп! pronati.
REkla т! је da su те trazili Ророује Уеlјтјг i Коуасеује 111Х. Vitomlr
i Slaveox~ којј su т! pretili dok sam jos Ыо u Вјјеlјјпј . Rekla тl је
zenina tetka da јт је to naredio И.хх Pelenis. Тom ргјlјкom kada sam
razgovarao sa zeninom tetkom, гекlа т! је jos (ја ukoliko zelim da ostanem
ziv moram otiti u Inostranstvo. Као sto sam rekao moj pregled па УМА Ыо
је odlozen za 12.mart. Posto saт se ропоуо vratio kod Кгетепоујеа u Весеј
ја sam КгетеПОУlеа zamolio (ја nadje nekog stranog novinara којl Ы тl
pomogao da па svakl пасјп Izadjem iz Jugoslavlje. Оп т! је 1 Izasao u
susret, ра тl је nasao (јуе novlnarke , (јуе sestre које su Ыlе sтestene
u hotelu "Inter kontinental " u Beogradu, jedna se zvala Duda, а druga ОЛdа.
Оп је sa пјlта kontaktlrao ра је оп пјlта ostavio njegov ЬГОј telefona. а
опе su njemu (јаlе njlhov ЬГОј telefona uz dogovor (ја ее se ропоуо cuti . 1
zalsta neznam коllко је prosl0 vremena ta DAda pozvala је telefonom Kreme-
novtta I ~ dogovorila se sa пјјт da ее (јоеl u N.Sad i (ја treba (ја se па­
(јјето u hotleu Рагк, (ја ее sa пјom (јое! jedna novlnarka. (ја јој (јат intervju
(ја Ы to опа јтаlа као dokaz za obezbedjenie postupka ОКО izlaska iz zemlje.
REkla је (ја је to novinarka ро lтenu Natasa. (ја ее to istina tesko Iеl. Za-
ista smo ја 1 КгетеПОУlе otisll u N.sad. gde smo se u Нotelu Park nasli ја
i КгетеПОУlе sa Dadom i tom ПОУlпагкom Natasom. Коllко se setaт . гекlа је
(ја је to ПОУlпагка пеке дmeгlcKe agenclje пеке novinske kute АIХ AВS- Ја
sam јој ispricao sta је sve radjeno u Srebrenlcl , Ispricao sam јој о оујт
streljanjlma о КОјlта sam i danas govorlo, а па пјепо pitanje da 11 saт
ја svestan (ја tu zbog toga odgovarati ukoliko to пјепа agencijaska kuta
оЬјауј, ја sam јој 1 odgovorio da sam ја spreman da za to idem u sud u Hag.
1 (ја zato odgovaram. rekavsl јој da tu otlti 1 u Hag samo da ziv ostanem.
Sve to ta novinarka је snlmlla па vldeo kaseti. То sam ucinio 1 zbog toga ~
sto пl ја пl Kremenovlt vlse nlsmo lтаl1 sredstava da паЬаУlт lеКоуе. ра
је сак sta vise Dada 1 kuplla тепl lекоуа u vrednostl od 500 dlnara које
тl је i (јопеlа . Као sto sam гекао taj razgovor sa поуlпагкom Natasom а u
prlsustvu КгетеПОУlеа 1 DAde vodjen је u sobi hotela " РагК". gde је х сео
razgovor snlmljen па vldeo trecl. Posle tog razgovora vratlll smo se ја
1 Кгemeпоује u ВеСеј. (јок su Dada 1 Natasa otlsle za Beograd. Ргlllкom tog
razgovora u hotelu Рагк joS sam zahtevao od te Natase (ја опа ubrza moju
operaciju ~IX negde u Inostranstvu. sto је опа 1 оЬееаlа. Posle (јуа (јапа
ta ПОУlпагка Hatasa nazvala је ропоуо telefonom Кгетепоујеа i tom prllikom
saopstila је (ја ее (јоеl u Весеј (ја Ы se nasl1 КгетеПОУlе . ја • опа sa пеКlт

185
- 9-

francuskim поујпагет. 1 zaista, ро dogovoru dosli su MXI.~X Dada i taj


francuski поујпаг . Не znam ти јте , јтат njegovu vizit kartu . Ispravljam
se utollko sto пјје zvala Natasa уе с DAda. Као sto sam гекао taj francusk!
поујпаг i Dada dosli su u Be~ej пе znam ta~no КОј! је Ыо dan . Sastali
smo se u hotelu Fantast u Be~ejи. Ти smo Ыlј prisutni DAda, taj francuski
поујпаг, ја i КгетепоујС. Тom prilikom taj francuski novinar је rekao da
njegova agencija zna za masovne grobnice u Srebrenici i da се po~eti оЬеlо­
danjivanje о tim grobnicama kada se otopi sneg. Тom prilikom taj francuski
поу~јпаг niti је snimao razgovor кој! sam sa Пјјт vodio ni t i је pravljen
пек! zapisnik. Ја sam govorio srpski а Dada је prevodila. Тај razgovor
пјје Ыо opsiran, nisam nista govorio о оујт streljanjima јег те za to пјје
п! pitao. Ubrzo smo se rastali. Ја i Kremenovit vratili smo se u njegovu
kucu u Be~ej izmedju 23 i 24 ~asa . Odmah ро dolasku кис! ubrzo dosli su
radnici миРА Srbije iz zBe~eja, а рге nego sto su опј dosli supruga Kreme-
поујса је гекlа da је Natasa par puta zvala i ostavila broj telefona па
КОј! treba da јој se јаујто , ра јој је КгетепоујС па taj Ьгој i nazzvao ,
te ти је опа tada rekla da јој је па aerodromu nestala tasna sa video
kasetom i da treba da se obratimo Ameri~koj ambasadi, а da se ја negde
sklonim. Као sto sam rekao, posle toga ubrzo, stigli su radnici миР-а
Srbije, te negde izmedju 23-24 ~asa, liseni smo slobode ја i Кгетепоујс ,
te smo odvedeni dana 3.marta 199б.gоdiпе u zatvor u Ноуј Sad. Ustvari
inspektori su nas ОЬОјјси odveli па ispitivanje u Be~ej. Эdе је posle
odveden Кгетепоујс ја пе znam. Samnom је оЬауlјеп razgovor od strane
inspektora i u Be~ejи а potom i u Ноуот Sadu. Zahtevali su od тепе inspe-
ktori da јт jednostavno sve ispri~am. Ја sam јт is sve dobrovoljno
. ispri~ao. lspricao sam sve опо sto i sada uvde u prisustvu branioca
којј т! је postavljen ро sluzbenoj duznosti, zamenika ОЈТ. Ја sam ЬјО u
pritvoru u N.Sadu, prema теп! se u pritvoru ponasalo krajnje korektno.
: Нјје Ьјlо nikakvih prinuda, nikakvih pretnji, niti maltretiranja. Ргета
: тепј пјје ргјтепјјуапа пјкакуа sila, niti је nesto iznudjeno. ёак sta vise
' mogu da kazem da su se ргета теп! i islednici ponasali кгајпје korektno,
da su т! i obezbedjivali potrebne lеКоуе. Jedino sto sam od islednika ја
Izahtevao to је Ыlо da те пе vrate natrag u Вјјеlјјпи, sto su оп! i uslisili.
: Sve to sto sam danas ovde ispri~ao pred sudom ispricao sam i islednicima .
' Sve је to istina, sto sam izneo. Zbog svega ovoga sto sam росјпјо теп! је
zao , аl! tvrdim da nisam jedini. 1 da nisam svojevoljno to иСјпјо. Sve sam
. izvrsavao ро naredbi Pelen i sa i komandira koga т! је оп postavljao.
Pitanja пета, primedaba пета.
Okrivljeni nahnadno izjavljuje: петат nikakvih primedaba
па po~tupanje suda i postupajuceg sUdije niti јтат primedaba па postupanje
z~n1~a . OJT u Ноуom Sadu, niti рак primedabas па postupanje moga branioca
КОЈ1 т1 Је postavljen ро sluzbenoj duznosti.
Нетат vise sta da izjavim,

Zapisnik sam slusao prilikom diktiranja пе trazim da т! se


cita, te ga bez primedbe potpisujeт као svoju izjavu.
иКОlјко protiv тепе bude odredjen pritvor ја тоlјт da se
о tome пјко пе izvestava, jer је jednostavno nemogute mislim па suprugu i
r?d~t~lje izvestiti, аl! jednostavno i пе trazim da se Ьјlо ко о toj сјпје ­
П1С1 1zvestava.
Dovrseno u 22 ~asa.

186
TRANSКRIYf INТERVJUA IZMEDU КANCELARlJE TUZIOCA 1 DRAZENA
ERDEMOVICA, ОВАVLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU

00860401
DE: Poslije toga, mi smo odbili da uradimo to, da idemo i da strijeljamo te ljude
sto su Ыlј и domu, medutim otisla је ta grupa iz Bratunea sto је dosla. Tada
smo rni sjeli и svoje vozil0 i otisli па mjesto gdje пат је rekao potpukovnik da
treba da dodemo па пею sastanak. Kad smo doSli па mjesto gdje је Brani
rekao (ај potpиkovnik, to је Ыl0 preko puta doma, и jednoj kafani, vidio sam
napolju ljude koje su strijeljali ti iz Bratunea.
Ј8 : Је lј оп уЫјо ljude koji streljaju јlј је vidio ljude streljane?
DE: Ljude strijeljane. Poslije nekoliko, тоЫа роlа sata, otisli smo ропоуо и bazu
и Vlasenici i tad smo, tad је receno da idemo, тј, nas vod iz Вјјеlјјпе, da se
усаса ропоуо и Вјјеlјјпи i da idemo kuCi па odmor. Otisli smo и Вјјеlјјпи. Da
lј ја da pricam sta se desavalo?
JRR Iprevod/: Da.
DE: Tih dana и Вјјеlјјпј сио sam price od, kako su пею pricali koliko su ubili ljudi
i zasto, i tad sam saznao, rekao тј је jedan vojnik koji је Ыо blizak sa nasim
komandantom, da је za (о strijeljanje ljudi оЬес5ао nas komandant neko zlato iz
Srebreniee, пе znam, neka poruka. Ја to nisam vidio, samo sam сио od jednog
covjeka koji to prica, iz nase jedinice. Poslije nekoliko dana и Вјјеlјјпј, (аспјје
22-og и поеј.. . .
Ј8 : 22. jula.
DE: ... jedan covjek iz jediniee и jednom kaficu је рисао U тепе 3 metka. Ne znam
zasto, niko rni пјје objasnio. Оп kafe da пјје патјеmо, пе znam. Posto sam
јтао teske povrede, оресаејја koja rni је uradena и Вјјеlјјпј пјје uspjela i
prebacili su те и уојпи Ьоlпјси и Beograd. U Beogradu тј је ропоуо uradena
operacija, ali Ыо sam и teskom stanju zato sto sam јтао velike povrede. Iz
Ьоlпјсе izlazim 6. septembra 1995. Dolazim kuCi gdje su rni zivjeli samo
supruga i mali, таl0 dijete, sin. Od tada роејпји тоја maltretiranja od strane
pojedinih ljudi iz jediniee, пјје rni objasnjeno zasto, nisu rni htjeli ротоб da
kupim lijekove, da тј pomognu. Cak sta vise prijetili su da се те likvidirati
zato sto sam Нrva! i sta ја znam, Tako da sam тосао trafiti роmое,
pozajmljivati поуае od pojedinih ljudi koji nisu bili, kojim nista nisam
pomogao и zivotu, koji nisu bili ni farnilija, za lijekove. Poslije tih prijetnji tih
pojedinih iz јоојпјсе, ја odlucujem da suprugu i dijete posaljem и Tuzlu,
roditeljima, ја sam zatrazio ротос, da rni pomogne Кгетепоујс da izadem iz
zemlje. ТсзZјо sam da dam intervju novinarki, da hoeu da svjedoeim и Hagu о
tome i svemu sta se desavalo. Dao sam intervju novinarki, ја rnislim АВС-а,
zove se Vanessa. Poslije nekog vremena, тепе i Кгетепоујса su uhapsili и
Jugoslaviji.
JRR Iprevod/: Hoeete li da парсаујто pauzu рсе nego sto nastavimo?
ОЕ: Mogli Ы.
JRR Iprevod/: Sad сето iskljuciti video.
PN Iprevod/: Sada је 11 :51, парсаујсето pauzu.

ЈВ: Jel' te poeetak malo smirio, ovako?


PN Iprevod/: Sada је 12:58, nastavljamo intervju sa g. Erdemovicem i isti ljudi koji
su jutros bili, ovde su i ovog popodneva.
187
TRANSКRIPТ INTERVJUA IZМEDU КANCELARUE TUZIOCA 1 DRAZENA
ERDEMOVI(~A. ОВА VLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU

00860403
JRR /prevodl: Kad ste se vratili u Vlasenicu, da li ste culi da ljudi nesto komentarisu
о vojnoj орегасјјј u Srebrenici?
DE: Dosli smo ujutro rano. Мј smo otisli па spavanje, nas 6, 7, koliko nas је јБl0,
ne znam tacno sta se desavalo. ВШ smo иmотј od puta.
JRR /prevodl: А uvece, da li је neko nesto komentarisao о tome sta se desavalo
prethodnih dana, da li vas је neko obavestio о tome?
DE: Onako su pricali, mislim, nije nista pricano sta se desavalo tih dana. Ја ne
znam stvamo sta se, tada nisam znao sta se desavalo dok sam ја Ыо и
Trebinju.
JRR /prevodl: ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista niste culi о tome sta је
prethodnih dana bilo?
DE: Pazite, ја sam spavao negdje пауесе do 5 sati, Ыо sam stvamo urnoran od
puta, оо svega.
JRR /prevodl: Da li је сео vas vod Ыо tog dana и Vlasenici?
DE: Da.
JRR /prevodl: Da li је Citava jedinica bila tu?
DE: Citava jedinica, da.
PN /prevodl: Da li to znaci da su tu Ыlј i vas komandir Реlетј!; i njegov zamenik
Кreтenoyjc?
DE: Pelemis jest Ыо, Кremenovic nije. Кremenovic uopste nije Ыо u Srebrenici.
JRR /prevodl: Da li znate gde је Ыо u tom periOOu?
DE: Ne znam, оп је Ыо sa пеют ljudima iz naSe jedinice па nekom drugom
zadatku. Mislim, ја saт vojnik, otkud ја znam gdje је оп Ыо? Takve
informacije su Ыlе u nasoj jedinici tajne . Nista se nije zna10 dok пе dodes па
mjesto gdje treba da dodes.
PN: /оЬгаса se JRRI Vrijeme је da promijenimo traku.
JRR /prevodl: Da.
PN /prevodl: Da napravimo pauzu da se prorneni traka.

TrakaB
PN /prevodl: Sad је 13:51, stavili srno traku broj 2 za intervju sa g. Erdernovicem.
Svi od jutros su prisutni.
JRR /prevodl: Pre nego sto nastavirno sa hronologijom, vratili bismo se па 13-ti i
zaтolili Ы vas za mаlо ујБе detalja о tome kako је ubijen Musliman koji је
delovao sa vasom jedinicom. Mozete li пат о tome dati neke podrobnije
podatke?
DE: Тај covjek је uhapsen prije pada Srebrenice, па dva tri mjeseca, ne znaт
tacno. 1 dOOijeljen је nasoj jedinici da sa komandnim kadrom objasni i ide па
izvidanja grada Srebrenice, da objasni gdje su linije Muslirnana i tako. Koliko
ја znam, njemu је kornandant Pelernis garantovao da се ga ostaviti u zivotu
zato sto pomaZe u izvidanju nasoj jedinici. Medutim, 13-og ujutro је naredio
da ga иЫји dvojica.

188
TRANSKRIPТ INТERVJUA IZMEDU КANCELARIJE ТUZЮСА 1 DRAZENA
ERDEMOVICA, ОВА VLJENOG 24.04.1996. U SCНEVENINGENU

00860412
DE: Ра Ыо је оо nме jedinice. Vojni.
JRR /prevodl: Znaci, koliko vas је bilo ukupno?
DE: Osam.
JRR /prevodl: Da li ste imali oruzje sa sobom u kombiju?
DE: Da.
JRR /prevodl: Kakvo oruzje?
DE: Ја sam јmао kalasnjikov, neki su imali kalasnjikove i pistolje, а imali su i
mitraljez 84-orku.
JRR /prevodl: Koliko ste imali municije u kombiju tog dana?
DE: Ne znam, ne znam broj . Ne mogu [ееј tacno.
JRR /prevodl: Da li је neko u toj grupi Ыо posebno zaduzen za donoSenje municije?
DE: Ne, tu је Ыlа municija s nama, u kombiju. Nije niko Ыо zaduzen.
JRR /prevodl: Da li је uobicajeno kad taj kombi se negde krece da tu bude i mitraljez
sa municijom?
DE: Ра, pazite. Sad, nasa jedinica, taj voo u Bijeljini, nije koristio mitraljeze i to,
zato sto smo bili kao diverzantska. А u Vlasenici, posto su oni isli па
napadanje, па linije i to, па rovove, oni su imali mitraljeze sa sobom. Sve
zavisi оо zadatka.
JRR /prevodl: Уј ne znate nista о nekim specijalnim pripremama koje su Ыlе vrsene
za tu misiju tog dana?
DE: Ne.
JRR /prevodl: Znaci, kada је potpukovnik otisao, Brano Gojkovic је preuzeo
komandu?
DE: Da.
JRR /prevodl: Znate li imena ostalih iz grupe sto su bili?
DE: Da, znaт. Kos Franc, Goronja Zoran, Savanovic Stanko, Boskic Marko,
Golijan Vlastimir.
ЈВ: Оуај komandir? Gojkovic i јо;; jedan?
DE: Brano ...
JRR /prevodl: Jedan пат fa1i . Nista, mozda cete se kasnije setiti.
ЈВ: Stevanovic Stanimir, је lј?
DE: Stevanovic Stanko ... Marko Boskic, Zoran, Franc, ko jejos Ыо? Eto, sad se ne
mogu ...
JRR /prevodl: zar nije Brano Gojkovic obicno, da li је njemu naredivao Franc Kos?
DE: Ne, Brano Gojkovic је Ыо iz Vlasenice, u vlasenickom vOOu. Ја ne znaт zasto
је оп tada postavljen za komandira. 1 ko ga је postavio i zasto.
JRR /prevodl: А svi ostali su obicno Ыlј pod komandom Franca Kosa?
DE: Samo ја, Zoran i Stanko smo bili pod komandom, i Marko Boskic poo
komandom Franca Kosa. Cvetkovic Aleksandar је jos Ыо.
ЈВ : Zoran, Marko ј? Kako se zove оуај posljednji? Cvetkovic Aleksandar?
DE: Оп nije Ыо poo naSom komandom. Оп је Ыо u Vlasenici.
PN /prevodl: Ко је Ыо pod komandom Kosa?
JRR /prevodl: Zoran ...
Ш: Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz vlasenickog voda.

189
JRR Jprevodl: Da li је potpukovnik razgovarao samo sa Branom ili i sa Francom?
DE: Samo sa Branom.
JRR Jprevodl: Znaei, kad је otisao potpukovnik, Brano уam је davao instrukcije.
Kako је оп to formulisao? Kako је formulisao naredenja za taj dan?
DE: Ја ne znam kako је isformulisao, ali naredio пат је, kad је dosao prvi autobus,
rekao пат је da stanemo и stroj, dva policajca su iz autobusa upuCivala ро
deset ljudi. Brano је, jos i Golijan dolazili s njima. Мј smo pucali и ljude.
JRR Jprevodl: Rekli ste пат jutros da vaт је Brano dao neke detalje, da vam је rekao
da eekate civile koji su se predali и Srebrenici, kako уатје to objasnio?
DE: Ра tako, eto, tim rijecima. Svima пат је to rekao.
JRR /prevodl: Da li уam је ista rekao о tome zaSto te ljude treba ubiti? \.
DE: Ne.
JRR /prevodl: Koliko ste dugo cekali prvi autobus?
DE: Ne znaт sad, пе znam taeno, nisaт јmао sat. Ne mogu reci, тоМа 20 minuta
mozda pola sata, ne znaт.
JRR /prevodl: Kada је stigao prvi autobus, gde se parkirao, gde se zaustavio?
DE: Qvdje, па livadu.
JRR /prevod/: Gde је streljacki odred stajao?
DE: Iza ove garaZe, dole. Ти. Sad пе znaт ... da li је to ista slika?
JRR /prevodl: Jeste. То је iza garaze.
DE: Ти negdje smo тј ЬШ . Ти . Sad su tu ljudi dolazili .
JRR /prevodl: Jeste li уј ЬШ okrenuti ledima garaZi?
DE: Da.
JRR /prevodl: Znaei, ledima ste Ыli okrenuti garazi.
PN /prevodl: ОУО је garaza, је li mozete da пат nacrtate gde ste, kako ste bili
postrojeni?
DE: Iza garaze dole је to bilo. Evo ovako smo bili postrojeni, okrenuti ledima
ovako.

190
0О860394А
ОЕ: Na zalost пе, niјООпо. Prezime, пе.

JRR Iprevod/: U redu. Posljednja stvar - da se vratimo, da se vratimo па 12. juli '95,
kada ste napustili podrucje Srebrenice. Bila је jedna nesreca jednog oklopnog
vozila, gde је jedan vojnik poginuo.
ОЕ: Оа.

JRR Iprevodl: Оа li ste bili prisutni u blizini nesrece i da li ste vid~lj ~~s~ dogo~llo: ..
ОЕ: Ne, dosao sam poslije nekoliko sati ...
JRR /prevodl: ... Ш su vam kasnije ispricali sta se dogodilo?
DE: Da, prevmulo se vozilo, transporter.
JRR /prevod/: Da lј znate ko se nalazio u vozilu?
DE: Nalazio se taj komandant nMe jedinice i ta dvojica vojnika. Jedan је smrtno
nastradao, а jedan је Ыо u bolnici.
JRR /prevodl: Kad kazete 'komandir nase ј edi niсе " па koga se to odnosi?
DE: Milorad Pelemis, komandant пме jedinice.
JRR /prevodl: Da lј znate da li је Pelemis Ыо povreden u toj nesreCi?
DE: Оа, таlо u glavu.
JRR /prevod/: Da li ste ga videli posle nesrece?
ОЕ: Da.
JRR /prevodl: Кзkо је izgledao?
DE: Bio је povrijeden, imao је neke-flastere па glavi.
JRR /prevodl: То је, vec је neko mu ukazao ротое, kada ste ga videli?
ОЕ: Da. Ра ја sam dosao poslije toga, mi smo kasnili za kolonom, pokvarilo se
naSe vozilo. Kasnili smo, mozda, sedam sati.
JRR /prevod/: A1i kada ste dosli u Vlasenicu i kad ste videli Pelemisa, izgledao је u
redu?
ОЕ: Оа, samo је јтао flastere i сио sam sta se dogodilo.
JRR /prevodl: 1 posle toga ste isli па sahranu u Trebinje?
ОЕ : Оа.

JRR Iprevod/: 1 kada ste se vratili, poslednji put ste рјtanј, u posljednjem razgovoru,
da lј su svi iz vase jedinice ЬШ prisutni, i odgovorili ste: 'da'.
ОЕ: Оа.

JRR /prevodl: Dali se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-og?
ОЕ : Ne mogu da se sjetim, ali пе vjerujem da sam ga vidio, tada kad sam se vratio,
ра posle mozda dva-tri sata, kad sam ustao, tad sam ga vidio, posto smo dosli
ujutro rano, oko 5 casova smo qosli iz Trebinja, 5-6 casova.

191
0О86027Г) Trlln,<kripl
JRR. Jean-Rene Ruez
РМ . Peter McClosky
ОЕ . Drakn Erdemovic

svjedoeim. Ја sam rjesio da си svjedoCit protiv Pelemisa i Salapure i to је


gotovo. Ја sam takav covjek. Dobar sam. Volim ротоСј. Ја mislim da sam
pomogao i vama u dosta stvari. Лkо vidim da те neko zavlaci ili da izvinete
sada па izrazu, zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da budem, da тј
bude sve svejedno. Jer meni је stvamo sve svejedno sada. Drugi su те unistili
skroz, zivot su тј unistili drugi. Razumijete? Ја to nisam zelio. Ја sam natjeran
па tu stvar. Вјо sam u ratu. ОоСј се svjedok kojem sam spasio zivot. Njemu
sam mogao spasiti. Spasio sam time &to sam ја Ыо komandir grupe. То sto
sam mogao ucinio sam, da sam mogao sto god za ljude iz Srebrenice, ucinio
Ы. Kad nisu mogli vojnici UN-a nista uCinit da ја, sto sam ја kao pojedinac
mogao ucinit? Cak su i njih maltretirali, pretresali јт auta, nam sta јт nisu
radili .

РМ: Мј razumijemo situaciju pokusavamo razumijeti situaciju u kojoj se


nalazite ...

ОЕ: Rat је tu. Јеl bolje sto smo nas petorica, sestorica ne znam koliko, digli
skladiste nego da smo ubili covjeka?

РМ: Samo da prodemo kroz ovaj dio. Ne zanima nas dizanje skladista u zrak,

ОЕ: Ра dobro, kafem. То је mizemost sta se pita. То је mizernost sta se desilo.


Нiljadu Ijudi је ubijeno.

РМ: Ili cak ubijanje ovog operativca.

DE: Ne ubijanje nego hvatanje.

РМ: Na to sam se htio vratiti jer је to bitno. ок "Zoran Manojlovic ... "

ОЕ: Zoran Manojlovic.

РМ: " ... rni је tada dao obecanje da се mi financijski ротоСј kako Ы mogao dovesti
svoju zenu iz Foee u Bijeljinu."

ОЕ: Оа. То је ono sto sam vam ја pricao da smo ја i rena bili rastavljeni. Ona је
bila trudna.

РМ: "Deset dana kasnije odveo sam svoju zenu iz Foce u Bijeljinu i smjestio је kod
mog prijatelja Ljube Teofilovica."

ОЕ: Оа. 1 tada nisam dobio stan, tacno.

Prev: Niste dobili stan?

ОЕ: Nisam јтао gdje suprugu nego morao kod prijatelja а ја sam Ыо u kasami.
Eto, takav тј је zivot Ыо.

РМ: Prema Соте ovo је istina?

ОЕ: Ра istina.

192
КRATAK НRОNОLОSЮ PREGLED

April 1994: Bosanski ЉYat Drazen Erdernovic (1971) stupa и


sluZbu и specijalnoj jedinici Vojske bosanskih Srba koja је bila kao
Deseti diverzantski odred pod kontrolorn Generalstaba bosansko-srp-
skevojske.
16. juli 1995: Erdernovic i јо, sedarn pripadnika njegove jedi-
nice па farrni severno od Sarajeva streljaju navodno 1.200 rnuslirnan-
skih civila.
3. rnart 1996: Jugoslovenska policija и Novorn Sadu hapsi Dra-
"епа Erdernovica.
6. rnart 1996: Jugoslovenski pravosudni organi saslusavaju Er-
dernovica i prvi put оп iznosi svoje priznanje.
30. т art 1996: Jugoslovenski pravosudni organi izrucuju Erde-
rnovica Тribunalu и Hagu.
31. тај 1996: Prvi pretres и sudskorn postupku и kojern se Dra-
"еп Erdernovic izjasnjava о svojoj krivici (guilty-plea) pred Haskirn
tribunalorn i Citanje optuznice. Drazen Erdernovic se izjasnjava kri-
vim za ,,zlocin protiv covecnosti".
27. јипј 1996: Odlaganje daljeg sudenja па osnovu psihijatrij-
skog nalaza о zdravstvenorn stanju optuzenog. Drazen Erdernovic
proglasen do daljega za nesposobnog za saslusanje.
5. juli 1996: Uprkos nesposobnosti Drazen Erdernovic kao optu-
zeni nastupa и svojstvu svedoka optuZbe и postupku protiv Radovana
Karadzica i Ratka Мladica. Na osnovu njegovog iskaza Tribunal о
zlocinirna па tlu bivse Jugoslavije zasniva i obrazlaze rnedunarodnu
poternicu protiv Karadzica i Мladica.
19. i 20. novern Ьаг 1996: Drugi pretres и postupku protiv Draze-
па Erdernovica и kojern se optuzeni izjasnjava о krivici (guilty-plea).
29. novernbar 1996: Drazen Erdernovic osuden zbog ,,zloCina
protiv covecnosti" па deset godina zatvora; optuzeni ulaze "аЈЬи posto
ти navodno nisu dovoljno razjasnjene rnogucnosti za izjasnjavanje.

193
5. mart 1998: Novo pretresno vece usvaja "аЈЬи i osuduje Dra-
"епа Erdemovica па pet godina zatvora zbog ,,krsenja zakona i obicaja
ratovanja".
22. тај 2000: Erdemovic nastupa kao svedok optuZbe и procesu
protiv generala Radovana Кrstica.
25. avgust 2003: Erdemovic nastupa и svojstvu svedoka optuZbe
и procesu protiv Slobodana Мilosevica.
4. тај 2007: Erdemovic kao svedok optuZbe nastupa и proce-
su protiv Vujadina Popovica i drugih visokih oficira bosansko-srpske
vojske (VRS).

194
SPISAK IZVORA

1 Sndski protokoli па Internet-sajtn Mednnarodnog kri-


vicnog snda za zlocine па tln bivse Jngoslavije: http://www.
nn.org/icty/

1. Prvo saslnsanje Drazena Erdernovica 3. rnаја 1996:


http://www.un.org/icty/transe2219605311D.htrn
2. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п postupku protiv Ra-
dovana Karadzica i Ratka Мladica 5. јпlј 1996:
http://www.nn.org/icty/transe5&18/960705IТ.htrn
3. Drugi pretres Drazenn Erdernovicn 19. novernbra 1996:
http://www.nn.org/icty/transe2219669IТ.htrn
4. Nastavakdrugogpretresa 20. novernbra 1996:
http://www.un.org/icty/transe22/961120ED.htrn
5. Presnda п prvoj istanci 29. novernbra 1996:
http://www. пп. orgl icty I erdernovic/trialclј ndgernen tl erd-
tsj9612ge.htrn
6. Presnda п drugoj instanci 5.rnart1998.
http:// www.nn.org/icty/erdernovic/trialc/jndgernentlerd-tsoj-
sha980 305e.htrn
7. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn generaln
Radislavn Кrsticn 22.rnај 2000:
http://www. nn.org/icty/transe3 3/0005 22it(htrn
8. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn Slobodann
Мilosevicn 25.avgust 2003:
8а па engleskorn:
http://www.un.org/icty/transe54/030825 ED.htrn
8Ь па srpskohrvatskorn:
http://www.hic-rdc.org/np loadsl editorlfile/transkriptil Мilosevicl
transkripti%20po%20danirnaIНT%20Vll%20Milosevic%2039/39-
07.Ponedeljak, %2025. %20avgust%202003. %20-%Svеdоk%20Dга­
zen%20Erdernovic. pdf

195
9. Drazen Erdernovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu
Popovicu i drugirn visokirn oficirirna VRS 4. rnај 2007:
http://www.un.org/icty/transe88/070504ED.htrn
10. Nastavak iskaza 7. rnаја 2007:
http://www.un.org/icty/transe88/070507IТ.htrn
11. Pиkovnik Petar Salapura kao svedok odbrane u procesu Vi-
doju Blagojevicu i Draganu Jokicu 8. juli 2004:
http://www.un.org/icty/transe60/040608IТ.htrn
12. N astavak iskaza 9. јиlа 2004:
http://www.un.org/icty/transe60/040609ED.htrn
13. Dragan Todorovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu
Popovicu i drugirn visokirn oficirirna 2. avgust 2007:
http://www.un.org/icty/transe88/07082ED.htrn

11 Dalji dokurnenti u hronoloskorn redosledu iz kojih poticu


navodi:

06. 03. 1996: Zapisnik о ispitivanju okrivljenog pred istraznirn


sudijorn Tornislavorn Vojinovicern OkruZnog suda u Novorn Sadu.
24. 04. 1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kance-
larije tuzioca i Drazena Erdernovica u Sheveningu.
25. 06. 1996: Transkript intervju sa Drazenorn Erdernovicern, za-
tvor u Sheveningenu, Hag.
6. 11.1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kancelari-
је tuzioca i Drazena Erdernovica.
13. 02. 2002: Inforrnativni izvestaj

196
SADRZAJ

UWD .................................................................. .•• ...................... 5


"ВILI SMO РRОFЕSЮNАLСI. А NE PLACENICI" ..............••............... 11
PRICA DRAZENA ERDEMOVICA .................................... .•• ............. 16
HAPSENJE 1 IZRUCENJE ............................................................ 22
SТVAR ••GRIZE SAVESТI" ..........................•••.........••..........•••........ 29
U HAG RADI RASTERECENJA SAVESТI ...... .•• ..................... .•• ......... 31
OPTUZBA .................................................................................. .35
POVUCENO PRIZNANJE KRIVICE ........... .•• ......... .•• ......... .•• ............ .40
OD VOJSKE DO VOJSKE .............................................................. .43
POREMECENI REDOSLED CINOVA 1............................................... 50
SASLUSANJE PROGLASENOG NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE .......... 53
OPTUZENI КАО SVEDOK OPTUZBE. ............................................... 56
NAREDENJE OВICNOG VOJNlКAZAMASOVNO STRELJANJE ............ 61
DELO .......................................................................................... 65
MALA ARIТMEТIKA ................. .•• ..................... .•• ......................... 72
NA MESTU ISТINE .....................•••.........••..........•••.........••........... 77
KOLIKO ЈЕ STRELJANO? ............................................................... 80
POREMECENI REDOSLED CINOVA 11 ................. ••• ......... ••• ............. 83
CIN 1 MORAL .........................................••..........•••.........••........... 87
OTPOR 1 SMRTONOSNI NAPAD ......................... .•• ......................... 99
PROТIVRECNOSТI UOCI MASAKRA ..........••..........•••.........••......... 107
JEDANAEST GODINA КASNIJE ....................... •• ......... .•• ............... 113
DALJE PROТIVRECNOSТI UOCI MASAKRA ................................... 118
SVEDOK DRAGAN TODOROVIC 1 ZAGONENTNI 15. JULI 1995 .......... 122
PUKOVNIK PETAR SALAPURA 1 POKOLJ U SLOBODNOM VREMENU.133
PRVI 1 POSLEDNJI PUT ............................................................... 139

197
PRESUDA. ................... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ........ 144
FRANCUSКA VEZA ........ .•• ........ .•• ......... .•• ......... .•• ......... .•• ........... 147
OSVETA 1 NOVAC? ..........••.........•••.........••..........•••.........••......... 153
NAREDENO LUDILO ................. .•• ..................... .•• ....................... 162
NEDOZVOLJENO PIТANJE .............•••.........••..........•••.........••......... 165
PROТIVPRICA ..................... . .. . .... . .. . .. . .... . .. . .... . .. . .. . .... . ...... 171
ZAVRSNA REC ..... ... ...... ... ........... ... ...... ... ............ ... ...... ... ........... 175
SUDSКI DOKUMENТI (FAKSIMILI) ...........••..........•••.........••......... 178
ККАТАК HRONOLOSКI PREGLED ....................... .•• ....................... 193
IZVORI .... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... . ...... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... .. ..... .. .. .. .... 195

198
IMPRESSUM

Biblioteka Chronogram

sa nemackog preveo
Zivota Ivanovic

likovna i grajicka oprema


Aleksandra Ље

Лаmра

izdavac
Albatros plus
septem Ьаг 2009.

tiraz
500 primeraka

200