BELE VODE - @ARKOVO

...Smena neandertalaca bila je tragi~na i, svakako, strahovito krvava, jer je bezobzirni

neprijateq upotrebqavao oru`je od kamena i drveta i zamke, kojima se on nije mogao
supr- rotstaviti. Obra~un izme|u dva posledwa ~ovekova pretka, dogodio se, takore}i,
preko no}i....
...Razboji{te je bilo u podno`ju Kalemegdana, Ta{majdana, na padinama Banovog Brda,
Avali, Karaburmi i drugim mestima dana{we {iroke teritorije Beograda. Bio je to krvavi
obra~un do istrebqewa, i to ne samo tu, ve} po ~itavoj Evropi. Ovaj val uni{tewa i{ao je
isto onako, kako se i lednik povla~io. Jedino obele`je mesta obra~una, koje je ostalo do
na{ih dana, jesu ostave kamenog oru`ja i kostiju, na|enih na pomenutim mestima.
Na teritoriji dana{weg Beograda najinteresantnija ostava iz onog mra~nog vremena je
svakako ona koja je na|ena kod izvora Belih Voda 1 na dubini od jednog metra. Tu je na|eno
mnogo oru|a od izgla~anog kre~waka, zatim plo~e, od eruptivnih stena za gla~awe oru|
a i tegovi od pe~ene gline sa brazdama na sredini, koje su slu`ile za ribolov, jer je u to
vre- me, na tom mestu, bilo korito Save...
TURSKI PERIOD

Pored ovih bojeva @arkovo se pomiwe po~etkom 1804. godine u vezi sa misijom Be}ir
Pa{e koji je po nalogu turske vlade dobio zadatak da umiri pobuwenu raju u beogradskom
pa{aluku. Be}ir-pa{a je na svome putu iz Bosne preko Vaqeva, Pale`a (danas
Obrenovac), Bari~a i Ostru`nice do{ao na kona~i{te u @arkovo. On je odseo sa svojom
vojskom i topovima kod Belih Voda. Ovaj teren je izabran za logor Be}ir-pa{e na uzvi{ici
iznad dana{we Vodo-vodske ulice gde se nalazi zgrada DTV "Partizan"-a, zbog toga {to
se tu nalazio, ve} nama po-znati, turski han iz 1784. godine, a tu je u blizini bio izvor Bele
Vode i Provalija.
"Sad ve} do|e i Be}ir-pa{a, dopra}en od izaslanih pred wega, i odsede sa svom svojom
vo-jskom, kod Belih Voda, nedaleko od sela @arkova, a mo`e biti 1 1/2 sata udaqenih od
Beogra-da."
Be}ir-pa{a je logorovao kod Belih Voda dvadesetak dana pod {atorima, a izdr`avawe
vo-jske i kowa palo je na teret u`e okoline Beograda, a naro~ito sela @arkova." "Lokalitet
gde je bio logor Be}ir-pa{e, prema kazivawu Koste Spasenovi}a, nalazio se ne{to ispod
da-na{we {kole Milentije Popovi}, a oivi~avala su ga dana{wa naseqa : stanovi
radnika SUP-a, tzv. Azbestno naseqe i naseqe zvano Majdan, a to }e re}i izme|u ulica
Josipa Debe-qaka i vojnog puta."
"Be}ir-pa{a, do{av{i k Biogradu, ustavi se kod Bijeli voda; no po{to on|e posjedi neko-
liko dana i vidi da Srbi, premda su mu davali {ta mu je go| trebalo, ve} nimalo ne li~e na
raju carevu, namisli da ide u Biograd, iz koga su daije ve} bile i{}erane...
Be}ir-pa{a dakle, jedno, popla{en od Srba, a drugo, obradovan {to su daije pobjegle iz
Bio-grada, krene se od Bijeli Voda, i preko Vra~ara kroz srpsku vojsku, koja je s obje
strane puta bila u vrste namje{tena i pucala mu iz pu{aka na veseqe, otide u Biograd..."
O ovome doga|aju Prota Mateja Nenadovi} je pisao u broju 82 "[umadinka" iz 1856.
godine, na strani 522 :
"Do|e vezir na konak na Bele Vode, u @arkovo; sutra dan spremi se Kara|or|e i mi svi s
wime oko 200 kowanika boqeg od boqega sve sa oru`jem. Kowanici okolo stoje, a mi sa
Kara|or|em u|emo u ~ador veziru na razgovor. Kati} tolma~i - (zaboravio sam kazati :
onu no} kad je vezir na konak na Bele Vode do{ao, sva ~etiri dahije sednu na la|e i niz
Dunav, bez familija, pobegnu. Mo`e biti da im je vezir poru~io da begaju). Tu nam vezir
zlatna brda obe}ava, no najposle Kara|or|e re~e : Fala ti, ~estiti pa{o, mi znamo da car
nama zulume ne ~ini i rad je na{em dobru i miru, i tebe je poslao da nas umiri{, i da
zulume prekrati{; ali dahije su no}as niz vodu pobegle, oni }e u Vidinu vojsku pokupiti, i
opet na nas udariti, kao {to su i za Haxi Mustaj-pa{ino vreme ~inili, dok ga ve}e i ubi{e.
Zato ti u kratko ka`em, da ~etiri dahije dokle god nama u ruke ne do|u mrtvi ili `ivi,
nikakva mira dotle nema, niti ti o miru govori, i s Bogom! Vezir, Be}ir-pa{a, upla{i se i
re~e : "Beg \or|e, otur! otur ! i ka`i mi koga ima{ da po{qe{ u Adakale, ja }u poslati na
strica Rexepova da ih pobije, i pro~." Imam re~e Kara|or|e Milenka Bimba{u. I tako vezir
napi{e buruntiju, Rexepovu sinovcu".
Posle ovoga razgovora izme|u Kara|or|a i Be}ir-pa{e u @arkovu, Milenko Stojkovi} je po-
bio dahije na ostrvu Adakale i doneo wihove glave u Beograd. Kad je to u~iweno Be}ir-

1
Podvukao J.Q.S.
pa{a je zatra`io od Kara|or|a da sa svojom vojskom ode na Vra~ar. Kara|or|e se slo`io
sa ovom `eqom turskoga vezira i on je krenuo od Belih Voda preko Repi{ta (dana{wom
Repi{kom ulicom) pa preko Golog Brda (dana{we Banovo Brdo - Po`e{ka ulica) u pravcu
Careve }uprije.
Kod Careve }uprije Be}ir-pa{a je pro{ao kroz postrojenu srpsku vojsku i oti{ao na
Vra~ar.
O odlasku Be}ir-pa{e, Lazar Arsenijevi} u nav. delu, na strani 149. pi{e :
"Kako dakle Milenko iz Adakale, sa glavama dahijskim do|e i Be}ir-pa{a dade na znawe
Kara|or|u, da je rad s Belih Voda krenuti se; Kara|or|e i sam, a sve pod izgovorom : da se
narod nije podigao protivu cara i carskih gradova i carevih pa{a, ve} protivu zuluma i
zulu-m}ara, koji su i samom caru protivni, nije ga daqe ni zadr`avati hteo, ve} izda
zapovest da sva vojska sa oru`jem, izi|e na drum, koji} }e Be}ir-pa{a za u Beograd pro}i,
i da se i s jedne i s druge strane toga druma uparadi, kako }e re~eni pa{a, kroz sredinu
wenu pro}i, ~ine}i mu ~est i pozdravqaju}i ga s grmqavom iz pu{aka, i iz ona dva
gvozdewaka topa, koja su se sad imala. I na ovaj na~in, kao {to prota Nenadovi} kazuje,
Be}ir-pa{a bi propra}en s Belih Vo-da za u Beograd, posledwih dana meseca jula, t.g.
1804."
O ovome je Prota Mateja Nenadovi} u svojim memoarima ostavio ovakav zapis :
"Kad vezir s konaka od Belih Voda po|e, mi izvedemo na{u vojsku vrtaq sata od kamene
Careve }uprije u poqe, sa ovim je oko putuju}e parade oko 12 fati u daqini, postavqen
jedan top na jednom kraju, od kuda vezir paradom ulazi, a drugi na kraju suprotnom od }
uprije. Kako vezir i vojska wegova me|u paradu u|e, na{i topovi puste plotun, jedan na
jedan, a drugi na drugi kraj; u jadnih Bo{waka i u vezira kapi krvi u obrazi nema, tako su
se upla{ili."
"Ovakav do~ek carske vojske, koja je do{la iz Bosne da umiri pobuqenu raju, je
naro~ito organizovan da bi Be}ir-pa{a video srpsko naoru`awe i dobro opremqenu
vojsku.
Misija Be}ir-pa{e zbog koje je on do{ao iz Bosne, nije uspela, jer je srpski narod na ~elu
sa Kara|or|em bio ~vrsto re{en da se bori do kraja i protera Turke iz Srbije. Tako je Be}ir-
pa{a, borave}i u Beogradu izme|u turskog odmetnika Gu{anca Alije s jedne strane i
ustani~ke vojske s druge strane, sa~ekao i kraj oktobra i vratio se u Bosnu nesvr{ena
posla. On je istim putem i u povratku pro{ao ali sada sa demoralisanom vojskom. U
Pale`u ga uhvati veliki sneg i zima, te je tu ostavio topove, municiju i {atore, a on se sa
desetkovanom i demora-lisanom vojskom vratio u Bosnu.
Po odlasku Be}ir-pa{e iz Beograda i pobuwene Srbije nastale su velike pripreme za
daqe ratovawe i bojeve sa Turcima. Kara|or|e, koji nije bio mnogo re~it, je tada opet
ponovio one svoje poznate re~i :
"Ene-de, kojekude! Zar vi mislite tako da se umirite, po ku}ama! Nema tu mira! Od
sada }e da bude bojeva velikih".
I zaista, velike i slavne bitke i pobede tek su nastale po~ev od Ivankovca, Smedereva,
oslobo|ewa Beograda i Deligrada sve dok nije zaveden red i mir i srpska vlast u ovom delu
Srbije.
@arkovo je u Kara|or|evoj Srbiji administrativno pripadalo posavskoj kne`evini koja je
bila u sastavu beogradske nahije i imala je ukupno 30 sela. Beogradska nahija je tada
imala tri kne`ine : posavsku, kolubarsku i turijsku, sa ukupno 72 sela.

@ARKOVA^KI IZVORI

Kao {to je ve} re~eno, aluvijalna zaravan zvana Maki{ je bila podvodna. Na to je uticalo
izlivawe reke Save i uticawe vode koja je neprestano tekla iz osam izvora : @e{qi-kovac,
Bele Vode, Velika ^esma, Mala ^esma, Provalija, Zmajevac, Repi{te i Pej~ina Vo-da.
U Maki{u se na neznatnoj dubini nailazi na izdan (vidi na str. 17.) a u nekim udubqewima
voda izbija i na povr{inu, ~ine}i oka i kuglice, kao {to je, na primer, Repi{te i Prova-lija.
Nagomilawe podzemnih voda putem proce|ivawa povr{inske vode u stenovitom propu-
stqivom (poroznom) materijalu, pod gravitacionim uticajem iznad nepropustqive podloge
za vodu. Obrazuje se kao normalna izdan u stenama s primarnom porozno{}u, npr.
{qunku, pesku, pe{~aru itd., a kao razbijena izdan u stenama sa tzv. sekundarnom
porozno{}u : prslinama, pukotinama, kanalima, naro~ito u karsnim terenima. Iz prve ili
povr{inske zone dobija se voda u obi~nim bunarima ili bunarima sa pumpom; zatim u
obi~nim ili slojevnim izvorima; iz dubqih zona poti~e arteska voda, kao i voda dubinskih
ili puko-tinskih izvora. Nivo izdani uslovqen je geolo{kim sastavom, reqefom zemqi{ta i
koli-~inom padavina.
Izdan je izlo`ena znatnim vertikalnim kolebawima za vreme ki{ne sezone i u doba su-
{e, kad presu{e mnogi izvori koji dobijaju vodu iz izdanske zone; povr{ina izdani pri-
bli`no se sla`e s topografskom povr{inom. Izdanska zona je najbli`a povr{ini zemqi-{ta u
ravnicama, dolinama, kotlinama i drugim udubqewima, gde je i dubina bunara najma-wa.
Zahvaquju}i brojnim izvorima, @arkovo je bilo idealno mesto za qudska stani{ta, od
paleolita do danas. Prema nalazima kostiju dabrova, u neolitskom nasequ na Belim Voda-
ma (Ledine) mo`emo pretpostaviti kakav je raj predstavqao ovaj krajolik ispresecan
bistrim potocima i jezercima koja stvara ovaj glodar. Danas, od svih doskora{wih, kana-
lizaciju, kao sudbinu, izbegli su izvori Bele Vode i Zmajevac. Ozidani izvori, prikazani na
mapi iz 1721./ 22. godine, su Repi{te, Velika ^esma, Mala ^esma i Bele Vode.
Bele Vode

Sl. 391 Izvor Bele Vode
(Foto : Vladimir J. Savkovi})

Retki namernici ne mogu mu ni

pri}i bez ribarskih ~izama. Okru-
`en je dubokom i mutnom, smrdqi-
vom me{avinom sme}a i vode. Da
li je ulo`en trud, da se izvor ure-di
u skladu sa urbanim razvojem
@arkova, ve}i od beskrajne, de-
struktivne energije mnogih prido-
{lica? Nije. (Kad su o izvoru bri-nuli
seqani, bio je simbol `ivo-ta, lepote
i zdravqa.)

Jak, drevni i istorijski zna~ajan izvor Bele Vode, ure|en je sa namerom da bude prijatno
svrati{te qudi, kao u davna vremena kada su u ledenoj vodi svoju du{u krepili putnici-
pe{aci, mlekaxije iz @eleznika i Srem~ice, sakaxije iz @arkova i ^ukarice. U kamenim
koritima, ispod jakih mlazeva, u vreme letwih `ega, hladio se bostan iz Srema i tvrdi,
pra{wavi, seqa~ki tabani. U plitkim baricama okolo napajala se o`ednela stoka. Ubrzo
posle ure|ewa postao je ruglo, danas mu je nemogu}e pri}i bez ribarskih ~izama, svuda
okolo je mutna, smrdqiva baru{tina a na zidu, iznad izvora, keze se mrtva~ke glave i
upozorewa da voda nije za pi}e. Izvorskom vodom peru se automobili. Sad, u Vodovodskoj
ulici, na mestu gde je Kara|or|e pregovarao sa Be}ir-pa{om, imamo automobilsku kaqu-
gu iz koje vire kante od motornog uqa, nezaobilazne najlon-kese, automobilske gume,...U
hladu stoletnih vrba, gde su, do pre dvadesetak godina, u predve~erja sedeli gologlavi,
umorni seqaci dok su wihovi ispregnuti, `edni volovi polako i dugo pili vodu iz prepu-nih,
kamenih valova, le`e olupine, stakleni otpad. Jo{ jedna od stotine `arkova~kih de-ponija
sme}a ali je ova deponija jedinstvena-nalazi se na najnepo`eqnijem mestu.

Jovan Q. Savkovi}
iz kwige Istorija @arkova