O kletvama

KLETVA ZA KLETVOM.

Devojka se u Drenovcu kupa;

Baci suknju u zelenu travu,
A koulju kraj vode Drenovca;
Prikrade se ovar od ovana,
Te ukrade koulju devojci.
Ljuto kune Drenovka devojka:
Ko to moju koulju ukrade?
Tripu mu se iljadile ovce!
A konji mu polje prekrilili!
Penica mu po dolu polegla,
A po bregu na srp navalila!"
To zaula ovareva majka:
"Ko to kune mojega ovara?
Do jeseni u mom dvoru bila!
A do druge i edo rodila!
Ja mu baba koulju spravila!
Pesma iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824.
str. 185. / pesma br. 275.

KLETVA ZA KLETVOM

SADRINA I ZNAENJE

Kletva spada u krae narodne umotvorine u prozi ili stihu. Osnovne karakteristike kletve
su jezgrovitost, slikovitost i dinaminost.

O vremenu nastanka kletve zakljuuje se na osnovu njene sadrine: poto je osnovni

podsticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa eljom da mu se neto neprijatno
desi, jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u maginu mo rei (i pesme). O
starosti kletve govori i njena sadrina: po tome ta ovaru prieljkuje Drenovka devojka,
jasno je da je osnovno zanimanje bilo stoarstvo i zemljoradnja.

Zato su kletve verna slika ivota u odreenom vremenu i odreenoj sredini. Kletve
takoe odraavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevaa i
sredine iz koje potie. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni knjievni oblici (u stihu ili
u prozi), ali se najee javljaju u sklopu drugih knjievnih dela Vukainova kletva u
pesmi Uro i Mrnjavevii.

Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma, razvijena u etiri lirske situacije:

1. Devojka se u Drenovcu kupa;

2. Prikrade se ovar od ovaca;
3. Ljuto kune Drenovka devojka;
4. To zaula ovareva majka.

Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. Devojka se kupa u reci a suknju
i koulju je ostavila kraj vode. Ovar ee prikrada i odnosi devojaku koulju. Devojka
ljuto kune:

Ko to moju koulju ukrade?

Triput mu se iljadile ovce!
A konji mu polje prekrilili!
Penica mu po dolu polegla,
a po bregu na srp navalila!

ta je u sadrini devojine kletve? ta to ona eli da ga snae zato to joj je ukrao

koulju? U njenoj kletvi - elji nema nieg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce, da se
umnoe konji i "prekrile" polje, da penica prerodi. To bi sve sebi poeleo i ovar i
njegova majka. Zato e se na devojinu kletvi oglasiti ovareva majka:

Ko to kune mojega ovara?

Do jeseni u mom dvoru bila,
a do druge i edo rodila!
Ja mu baba koulju spravila!

Kletva na kletvu, dobra elja na dobru elju: ovi stihovi bi po povodu (kraa koulje i
"ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva, ali su po sadrini blagoslovi devojka
ovaru eli sve ono to i on sam (berietnu godinu), a ovareva majka ono to sama
prieljkuje - da dobije snahu i unue. Oigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije
u skladu sa sadrinom kletve, kao to ni kletva ovareve majke nije kletva.

Tema pesme je ljubav i ljubavne elje. Ljubav je skrivena, neiskazana. Ovar igrom krae
koulje hoe da iskua devojku da li ga voli. Da je "ljuta" kletva odista bila to, njemu bi
bilo jasno da ga ne voli. Sadrinom kletve devojka ovaru (zna da je to on uradio) eli
sve najbolje. To je zapravo njena poruka da ga voli i da eli da bude njegova. Da je
devojina kletva bila ljuta i neprijatna, i majina bi bila takva otra i neprijatna, kletva
u prvom smislu. Njena kletva u stvari je poruka devojci da je eli za snahu i da je dobro
dola u kuu.

Ovar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme, dakle pasivno. Njegov in

(kraa devojine koulje) samo podstie iskazivanje devojke i njegove majke, ali njega u
tome nema. To je vreme matrijarhata kada su ene vodile glavnu re u porodici i
odluivale o svemu.

Ova pesma, priom, sadrinom i iskazanim mislima i oseanjima ima sve osobine
porodine pesme. Ono to se odvaja u ovoj pesmi, to oputa i oduevljava, jeste vedrina
ivota, lepota rada i lepota ljubavi. Naslov Kletva za kletvom moe da odbije
pretpostavljenom sadrinom jer je kletva teka, muna i neprijatna za sluanje jer
izraava bol, bes i mrnju. Posle takvog naslova dolazi sadrina obasjana sveinom i
vedrinom u sagledavanju ivota, ljubavlju i plemenitou u ljudskim odnosima.

Dejan Ajdai

O kletvi u usmenoj knjievnosti

Kletva kao samostalan iskaz ili iskaz u okviru drugih anrova izrie se sa verom u
magijsku mo rei da Boga, demona, sudbinu ili prirodne sile pokrene na nanoenje
zla[1]. Retka prouavanja kletve u odnosu prema drugim anrovima zadravala su se na
njenoj ulozi u epskim pesmama i baladama, kao i u proznim i govornim vrstama.
Znaenja, funkcije, kontekst i podtekst kletvenih iskaza prepliu se u polianrovskim
tekstovima na razliitim hijerarhijskim nivoima sa jednostavnim i sloenim anrovima.
Zato e i u ovom prilogu najpre biti uoen odnos kletve prema drugim apelativnim
anrovima, da bi u drugom delu teksta bilo pokazano njeno uklapanje u prikazivako-
narativne anrove.
Elementi tipini za vrste apelativnih iskaza su: odnos vremena u kome se govori prema
vremenskoj dimenziji realizovanosti radnje o kojoj se govori; poiljalac, odnosno
primalac kao neljudsko, ljudsko ili nadljudsko bie; individualno ili kolektivno znaenje
poruke; tip miljenja (mitsko, magijsko, logiko, estetsko) i nain njegovog jezikog
oblikovanja kao doslovnog ili figurativnog iskaza; odlike kontekstualnosti, vrsta
emotivnog stava ili potrebe koja se izraava.
Kletva se u usmenim umotvorinama preplie sa drugim apelativnim anrovima zavisno
od korespondentnosti njihovih elemenata sa kojima mogu biti identini, srodni, nesrodni
ili suprotni. anrovi kao sistemi elemenata koji ih ine srazmerno su korespondentni
odnosu pojedinanih elemenata. U polianrovskim tekstovima elementi ukljuenih
anrova, ne zadravaju u potpunosti svojstva koja poseduju kao samostalni anrovi, ve
se preobraavaju u viestrukom tekstualnom i kontekstualnom proimanju.
Basma i kletva kao anrovi srodni po prizivanju realizacije neke radnje u budunosti, po
tipu emotivnog stava, razliiti su po posrednom i direktnom upuivanju poruke, po
demonskom, odnosno ljudskom primaocu, nainu jezikog oblikovanja magijskog
sadraja. U basmama se izgovaraju tajne rei i aktiviraju meusobno korespondentni
kodovi, zle sile se teraju na onostrana neista mesta, dok su kod kletvi opterazumljive
rei upuene oveku, a nesrea je ovozemaljska, ak i ako dolazi od vie sile. Prisustvo
elemenata basmi u kletvama i kletvenih elemenata u basmama, svedoi o proimanju ova
dva anra.
Preplitanje kletve i tuenja nalazi se u tubalicama u kojima se pri oplakivanju srodnika
proklinju njegove ubice ili izdajnici. Nastale u konkretnoj ivotnoj situaciji, sabirajui
dva emotivna stanja i iskaza o njima, kletva i tubalica izraavaju ambivalenciju tuge i
elje za osvetnikim uzvraanjem. Kada Kulin-kapetana kune srpske vojvode koji su
porazili tursku vojsku u boju na Miaru, ali njene kletvene poruke istovremeno
predstavljaju tubalicu za izginulim turskim voama (Vuk IV, 30, v. Kilibarda 1976: 73-
77).
Blagoslov, kao apelativni anr koji najvie ivotne vrednosti izraava u eljama da se one
ostvare, odnosno kletva koja to ostvarenje odagnava kroz prizivanje najgorih nesrea
mogu se preplitati samo ukoliko se meusobno ponitavaju (npr. kletvu ponitava lana
kletva blagoslov, i obratno) ili ukoliko se jedan od ovih anrova slui onim drugim
anrom da bi pojaao sopstveni iskaz.
Lani blagoslov sadri formule dobrih elja za obiljem; meutim, privid blagosiljanja
razotkriva se u nastavku iskaza kojim se priziva zlo:
Po dvoru ti svako drvo raslo
A najvie crna trnovina! Vuk V, 683
Uvodni stih se pokazuje kao ironina najava stvarnih elja iskazanih u drugom stihu, tako
da se prizivanje obilja pokazuje kao zlosmisleno prizivanje simbola nesree i pustoi.
Dvostrukost prikrivanja i otkrivanja kletvene poruke proiruje emocionalnu i estetsku
stranu iskaza.
Ukoliko se kletva potire blagoslovom, blagoslov se oblikuje kao lana kletva
preobraavajui fragmente kletvenih motiva. U dijalokim lirskim pesmama majka kune
erkinog momka da bi ona njene kletve preobrtanjem pretvorila u blagoslov. Slino tome,
majine kletve upuene sinovljevoj dragoj, sin preobraava u prizivanje sree i obilja.
Ree se deava da isto lice nakon kletve blagoslovi kao u pesmi o momku koga devojka
kune to upa bosiljak, da bi potom blagosiljajuim reima ponitila kletvene prizive
(Verkovi L 121).
No, kletva i blagoslov se ne potiru uvek svojim suprotnim znaenjima. U nekim
tekstovima upravo se koristi njihov kontrast, i to tako to se nakon nabrajanja slika
prizvane budunosti u zavrnom delu iskaza promeni apelativni anr. U obraanju
ostavljenog mladia kuma na svadbi devojke nevernice poetnoj elji, kletvi, da
mlada ostane udovica sledi posredni blagoslov da mu se ona vrati kao "suenica",
"reenica"[2].
U pesmama sa lanim blagoslovom nakon niza dobrih elja pojavljuje se, kao poslednja,
elja kojom se one prethodne, dobre, ponitavaju jer prizivaju nesrenu sudbinu. Kada
erka kune brata koga ljulja, majka joj eli da poraste lepa i visoka, da se bogato uda, ali
na kraju i da nema poroda. Slika o ostvarenom ivotu preobraava se u predstavu
neispunjenosti i sramote.
U zdravicama, napitnike motive prate pohvale ili blagoslovi koji, kao izrazi dobrih
elja i blagonaklonog odnosa prema oveku kome se nazdravlja, predstavljaju kletvama
suprotan tip iskaza, to meutim nije prepreka da se sa njima ukrtaju. U pomirenju
"nepomirljivih" anrova u pesmi usmenog postanja potrebno je izgraditi takvu emotivnu i
narativnu situaciju u kojoj bi nazdravljanje u zlu moglo da bude mogue i uverljivo. U
jednoj baladi junak, koga je sestra izdala za bjelo ruho, izgovara kletvu-zdravicu uz au
jada. On je kune da ne doeka sina iz vojske:
ve ekala dobra konja,
dobra konja osedlana,
i na konju rukavica,
puna krvi nalivena,
mrkom svilom zapletena[3].
Nazdravljanje "aom jada" asocijativno se vezuje za buduu smrt sestrinog jo
neroenog sina posredstvom rukavice pune njegove krvi, kao jo zlokobnije ae koja se
ne moe ispiti.
Pohvala i kletva. U kletvi koja istie posebnost odreenog bia, kletvene elje se
transformiu izrazima: Ja kakva je, izjeli je vuci[4], koji, iskazujui divljenje u
anrovskom smislu, predstavljaju zapravo pohvalu. Kletva tada ima nekletveno znaenje
i funkciju razliitu od proklinjanja. Pohvalna funkcija kletve nastala je iz verovanja u
prokletu prirodu posebne lepote i snage kada je mrnju ili strah od te posebnosti koja
mora biti kanjena zamenilo divljenje.
Pokuda i kletva Dok pokude predstavljaju sud o manama drugog i odnose se na prolo i
sadanje vreme, kletva priziva zla zbivanja u budunosti. U moralnom sistemu narodne
kulture kuenje drugog se, osim u sluaju obrednog kuenja, po pravilu osuuje. Posebno
se ne sme kuditi devojka stasala do udaje. U tom, za nju tako vanom trenutku, u kome su
njene elje za osnivanjem porodice i drutveno podrane, svaki lo glas moe odluiti o
njenoj nesrenoj branoj sudbini, te otuda i pravo devojke da prokune svoje kudioce.
Devojka, ponavljajui pokudu troje kudilaca, preobraava njihove sudove o njoj u kletve
koje usmerava prema njima. Izvesna srodnost negativnog emotivnog odnosa zajednika
je i pokudi i kletvi, na emu se i zasniva njihova anrovska korespondencija i
transformacija, ali ih razliit odnos prema moguoj kobnoj stvarnosti, u pokudi neiskazan
a u kletvi naglaen, ini razliitim. Transformacija kletve direktno je uslovljena
pokudnim iskazima[5]. Da je pesma o kletvi kudilaca, sa svrhom odvraanja moguih
pokuda, mogla u drevna vremena imati svoje mesto i u obrednom toku svadbe, svedoi
pesma iz Vukove zbirke koja se pevala na putu ka mladoenjinom domu (Vuk I, 64).
Kletva moe imati znaenje i funkciju pokude, ukoliko prizivanje zla nije praeno eljom
da se doista dogodi zlo.
Zakletva i kletva. Dejstva kletve mogu se uslovljavati moguim ponaanjem lica u
budunosti, tako to bi se kletveno zlo aktiviralo ukoliko zakleto lice uini ili ne uini
delo zbog koga je zakleto[6]. Ugraivanjem kletve u zakletvu ovek koji zaklinje
izraava potrebu da se osigura od linog ili kolektivnog zla, ali i sumnju u ljudske
slabosti koje bi do njega mogle da dovedu.
Ukoliko je kletva dominantna u odnosu na zakletvu, zakletveno pogodbeni elementi
"ukrasno" proiruju kletvu. Majka proklinje erku da nema poroda dok ne uje ribu da
peva i kamen da govori. Uslovljavajui prestanak kletvenih kobi dogaajima koji se ne
mogu dogoditi, pojaava i potvruje kletvene elje. Prikazivanje nemogueg zasniva se
na antilogikoj figurativnosti i, kao motiv ostvarenja neostvarivog sree se preobraen i u
bajkama i aljivim priama.
Sabiranje kletvi. Umnoavanje kletvi proiruje krug objekata koji se proklinju ili opseg
zla koje se priziva. Pouna kletva na kraju pesme ili prie svesno pretvara pojedinanu
sudbinu grenika u sudbinski tip i uz upozoravajui ton proklinje budue grenike.
Kletva kao jednostavan iskaz upuen je prizivanju zla u jednom ivotnom segmentu
(zdravlje, plodnost, bogatstvo). Postoje, meutim, razvijene kletve sastavljene iz niza
pojedinanih iskaza koji sabirajui se obuhvataju niz ljudskih potreba i odnosa. Cilj takve
kletve je da magijski prizove nesreu ne ostavljajui ni deli ivota za moguu sreu. U
kletvenom zatiranju zle elje su usmerene protiv ivota, asti, zdravlja, potomstva,
potovanja, imanja, a zavisno od dramaturgije njihovog povezivanja, one mogu biti
ravnopravne, stepenovane od manje vanih vrednosti do onih najvanijih. Kod
uslovljavajueg povezivanja kletvi izbegnuta nesrea se prstenasto vezuje za prizivanje
druge, tee kobi. U ovakvom vezivanju gradacija zlih udesa se kruni u poslednjoj kletvi,
koja je i najtea.
Mitsko znanje i magijsko iskustvo u onom segmentu tradicijske kulture koji se odnosi
na kletvu kao uzrok ili posledicu odreene radnje upisuje se u razliite anrovski
odreene tekstove kao tekst praanra iji se podrazumevani sadraj unosi u pesme,
predanja i prie.
Majina kletva brzo se ispunila jer joj je juda sedela na ramenu. Narod veruje da je
kumova kletva[7] posebno teka jer on predstavlja monog posrednika izmeu ivih i
mrtvih (ajkanovi 1973: 154-168). U pesmama se odraava i ubeenje da kletve utiu
na velike grenike-zavodnike u grobu, ime se mo rei iri i na svet umrlih, sa kojim se,
inae, tek obredno moe komunicirati (ZN 4 str. 156). Mitsko znanje esto povezuje
kletvu i kaznu za naruavanje svetog vreme-prostora demonskih i htonskih bia. U pesmi
proistekloj iz verovanja u obavezujue postupke u okviru narodnog kalendara, majka
najpre upozori devojku da potuje tabuisani praznik, a kada ona to uprkos pretnjama ne
ini, onda je i prokune, posle ega devojka nastrada (Verkovi 21).
Magijsko iskustvo i obredno znaenje, koje nije nuno uvek tekstualizovano, upisuje se
kao deo znaenja u tekst. Magijsko se u kletvi ostvaruje kroz verbalno prizivanja vie
sile, opisivanje toka ili ishoda razaranja pomou magijske moi pojedinanih rei, ali,
katkada, i kroz postupke koji kletvu prate (kleanje na kolenima, skidanje kape,
kolektivno bacanje kamena na gomilu, u zakletvi majke pokazivanje dojki).
Vezivanje i meusobno ojaavanje verbalne i neverbalne magije sree se u pesmi u kojoj
ostavljena devojka osvetniki kune nevernog momka i daje njegovoj majci trave ili kitu
javorovu koje e biti kobne po mladoenju i mladu (Delorko Hvar, 268; MH V, 56). U
jednoj bliskoj, ali razliitoj varijanti, devojka kune momka koji ju je ostavio, ali magijske
postupke izvodi da bi se sama oslobodila od ljubavi (MH V, 60). Kletvu ostavljene
devojke prate i drugi postupci ljubavne magije npr. prskanje maramicom natopljenom
suzama[8].
U obrednoj obnovi svetog vreme-prostora magijsko je prisutno i u jeziku gestova i u
verbalnom iskazu. U onim ophodima u kojima je zabranjeno mimoilaenje ophodnih
grupa kletva predstavlja verbalni uvod u meusobno unitavanje grupa na primer kod
lazarica (Zlatanovi 1980: 394). Obaveza unitavanja suparnike grupe svedoi o
tragovima mimetike krize koju ophodi obnavljaju. Drugi tip kletve u ophodu (npr.
koledari, Peri-Polonijo 1985: 382) upuuju uesnici ophoda koji nisu dobili darove ili
ponude od domaina koga poseuju.
U narativnim vrstama kletva se, kao zaetak ili kao kraj izvesne radnje, sa razliitim
razumevanjem udela karaktera i sudbine, nadljudskih i ljudskih moi, uklapa u etiku
priu o grehu i kazni.
Ni u jednom tekstu sa motivom kletve ne susreu se svi elementi proklinjanja, jer se neki
od njih javljaju ree od drugih, a neki se meusobno iskljuuju jer nisu korespondentni.
Nabrajanjem tih elemenata najava greha, upozorenje, sagreenje, izricanje kletve,
uzvraanje kletve, pokuaj izbegavanja, ostvarenje kletve, pouka ne osvetljava se
"idealna", "potpuna" varijanta, ali se ukazuje na situacije koje se u tekstu mogu
predstaviti. Neke od njih javljaju se relativno retko (pokuaj izbegavanja kletve,
neostvarivanje kletvenih priziva).
Pesma moe zapoeti kletvom, "inverzivnim umetanjem kletve", kako povodom balada
pie Hatida Krnjevi (:102), pri emu je kletva nagovetaj zle kobi koja eka junaka ili
junakinju. Katkada je psiholoko motivisanje odnosa izmeu likova na poetku pesme
odreeno nesrazmerom kletve i greha (majka kune devojku to je u vezu potroila mnogo
zlata), to u etikoj ravni otvara pitanje opravdanosti hibrisa, a u estetskoj ravni kazivau
oteava uverljivo oslikavanje likova i njihovog stradanja.
Kletva primarno ostvaruje socijalnu funkciju prizivanja naruenog drutvenog reda i
psiholoku funkciju, najee pravednikog ili osvetnikog zadovoljenja ugroenog
pojedinca. U narativnim vrstama kletva se uklapa u radnju kao verbalno magijski pokuaj
da se ispravi nered ili nepravda uspostavljenjem veze izmeu greha i kazne od strane vie
sile. Kletva ini i moguim i obavezujuim in kanjavanja. U razliitim pripovednim
anrovima, meutim, sa razliitim naglaavanjem i oznaavanjem dramaturgije svetog i
profanog ostvaruje se i razliito oblikovan niz greh-kletva-kazna.
U etiolokim predanjima i pesmama kletva Bogorodice ili svetaca se tek uslovno moe
nazvati kletvom, jer sama njihova re nije prizivanje ve samo izvrenje nauma da se sa
razlogom, pa ak i bez njega kazni neko nie bie. U ovim tekstovima mitsko-magijsko
znanje o nastanku odreenih biljaka, ivotinja i pojava praeno je etikim vrednovanjem
njihovih gestova. Kletva Lazareva pretvara u kukavicu njegovu sestru koja narie. U
kukavicu se pretvorila i erka koju majka proklinje to je udarila brata (Verkovi 129).
Posle kletve Grigorija Bogoslova narod koji ga je oklevetao postaje narod lutalakih
Cigana. Sveta Nedelja proklela je ovseno ito da ga ne unose u crkvu kada joj se ono nije
poklonilo (Ilijev 261). Sveti ore ili Ilija magijskom snagom rei utvruju zlu sudbinu
ovsa, javora i kalinice (Vranska 1940: 136).
Proklinjanje rastinja povezano je sa apokrifnim motivima i preobraenim paganskim
verovanjima[9], pri emu isti povod i nain proklinjanja moe da se odnosi na razliita
lica, kako je zapazila Cvetana Vranska (1940: 140). Bogorodica proklinje trepetljiku to
se nije umirila kada pevaju sveci ili aneli[10]. Slino je i Sv. Jovan proklinje to se nije
umirila, ali kada se krtava Hrist (Iliev 117; SEZ 16: 114). Bogorodica kune trepetljiku
to je nije sakrila u bekstvu sa Hristom, dok ovek prokune vrbu to skriva avola i
ukradeno dete, a blagosilja maslinu (ajkanovi, 167,19)
Nadstvarna mo rei pokazuje se u procesu konanog oblikovanja, u potpunosti jo
nestvorenog sveta. U knjizi o legendama Albena Georgijeva pie o granici, povratnoj
taki u prelazu od "nekadanjeg" ka "dananjem", od legendarne prolosti do sadanjosti
(Georgieva 1990: 59). Kletva, kao jedan od naina ostvarenja udesnog preobraavanja-
stvaranja, naglaenije je vezana za moralistiko osuivanje postupaka koji zasluuju
kaznu. Ona predstavlja pramoi u prastanju svetog, koje dovode do sveta svakodnevice.
Biblijska apokrifna etioloka predanja esto sadre dvojnu strukturu, koja proizilazi iz
dualistike prirode moralistikih polova (pomaganje-nepomoganje, pravednost-
nepravednost, iskuavanje-neuspelo iskuavanje). Blagosloven je muki i proklet enski
pol u prii o blagoslovu i prokletstvu njihovih zanata, oranju i tkanju, jer je mukarac
priznao, a ena odrekla pomo viih bia u savladavanju vetine[11].
U lirskim pesmama i baladama, u kojima su u centru panje porodica i odnosi u njoj,
kletva se susree u trenucima potrebe da se povrati narueni moralni red. Stanje haosa
okonava se kaznom koja grenika stie od vie sile ili ljudi. Kletva ugroenog pojedinca
pokree nadljudsku silu u najveem broju varijanata o incestu, odbaenoj devojci, u
nekim varijantama pesama o odbaenoj majci, izdanom bratu ili sinu. Postoje i varijante
ovih pesama bez kletve, u kojima se poredak uspostavlja dejstvom vie sile ili ljudskom
kaznom, ali one su u manjini.
S druge strane, meu pesmama u kojima kletva nije ustaljeni deo radnje, jer kaznu ne
izvrava via sila, no sam ovek (npr. prevareni i izdani mu sme, pa ak i mora da kazni
ljubu nevernicu; dete koje retko kune roditelje moe da prokune maehu), nalaze se i
pesme u kojima rtve izriu kletvu. Meu pesmama u kojima se stradalnik ubija ili
podnosi kob bez udnje za pravdom i osvetom, kao u baladama o zapreenoj ljubavi,
postoje i varijante u kojima se javlja kletva i priziva kazna.
Greh, kazna i oienje vezani su za poimanje pravde u duhovnoj tradiciji kolektiva i za
oseanje nunosti osvete ili pravedne naknade, kako za dobro tako i za zlo. Prevara,
izdaja, neposlunost, neovetvo mogu da se otrpe ili gnevno uzvrate. Usmeno obredni
nain osude ovih grehova je proklinjanje. Kaziva moe da upotrebi kletvu u tipinim
situacijama u kojima se ona u tradiciji javlja, ali moe u razvijanju siea i da odstupi od
ustaljenih varijanata.
Istorijski podtekst. U pesmama i priama koje pamte istorijsku zbilju odnos greha,
krivice i kazne potinjen je vrednovanju koje ne prata izdaju, neverstvo i kukaviluk.
Mada kletve ne mogu da predodrede istorijske dogaaje, one u sebi, kao element
naknadnog tumaenja nesretne prolosti, mogu da prikau moralne i politike slabosti
monika koji su izazvali propast naroda i drava. Istorijsko pamenje kao znanje o onom
to se dogodilo predstavlja obavezujui okvir u kome se uzroci kolektivnih poraza
preosmiljavaju prema gresima voa ili prokletstvima koja su na njih baena. Razlozi
propasti srpske srednjevekovne drave mnogo su sloeniji no to pamti usmeno predanje
u kome se poraz hrianstva tumai kletvenom kaznom svetog Jovana zbog zloinake
osionosti Duanovih velikaa koji pale decu[12]. Propast bugarske drave ostvaruje se
kao posledica kletve izreene poto su velikai uli u crkvu na konjima (Hadov 1906:
363).
U Vukovoj pesmi "Uro i Mrnjavevii" Vukain, ne mogavi da ubije sina koji mu nije
dosudio carstvo jer su ga zatitili aneli, proklinje Marka Kraljevia, a car ga blagosilja
i kao "proroanstvo unazad" (Banaevi 1935: 19), koje je ve u kletvama podeeno da
bude magijski delotvorno i istorijski istinito u svojoj navodnoj budunosti, u potpunosti
se ispunjava[13]. U bugarskim pesmama Marku Kraljeviu se ne zna grob jer ga je
prokleo mladi junak koga je prevario (Hadov 1906: 357). Kosovski poraz, koji istorija
ne objanjava izdajstvom uoi ili u toku bitke, narodna pesma sagledava u svetlu izdaje
Vuka Brankovia. Kletva se sree u stihovima koji osuuju izdajnika ne samo nakon
sukoba, nego i u najavi tog izdajstva[14]. Propast loze Brankovia narodna pesma
objanjava i kletvom kojom je Maksim Grgurevi prokleo Jerinu, enu despota ura,
to je dala erku za Otomanovie (Vuk II, 80).
Za razliku od sutinskog preosmiljavanja same istorije, istorija se kao okvir javlja u
tekstovima u kojima su tek pojedini elementi istorijski. Ivo Karlovi u nekim pesmama se
prikazuje kao zavodnik koga proklinju devojke, ali u okviru neistorijskog siea
istorinost njegovog lika nije bitna.
U dodiru ili preplitanju kletve sa srodnim apelativnim anrovima dodatno se odreuje
situacija u kojoj je izreena, stav i sam iskaz o njoj, dok se kontrastni anrovi
transformiu uz osporavanje jednog od anrova. Kletva u okviru prikazivako narativnih
anrova ispunjava mitsko-magijske, etike ili istorijske funkcije. Velika raznovrsnost
kletvi, kao i naina na koji su one utkane u folklor, ini ispitivanja kletvi u sistemu
anrova usmene knjievnosti otvorenim za produbljivanje posebnih i optih zakonitosti
anrovskih transformacija.

Napomene
1 Stoilov 1896; Hadov 1906/7; Marinov 1914; Prodanovi 1932; Bovan 1978;
Georgieva 1982: Trebjeanin 1987; Popova 1987; Bogdanovi 1988; Vujovi 1988;
Pilikova 1989; Kitevski 1991; Nedin 1991.
2 Begovi 119 (za po neelju), Debeljkovi 80 (za dva dana, za nedelju, za meseca),
Mihajlov 86 (za po godinu), Pirinski kraj I 695 (za po godinu).
3 M. Obradovi: Bosanska vila, 1, 1886,19, str. 303, po: Krnjevi Bal.: 190. Varijante
koje nisu vezane za Deli vida: Garonja 69; Prodanovi (ant) str.201 sestrina kletva bratu
koji je prodao
4 O bedeviji, Prodanovi: 192.
5 Rajkovi 112, 113, Garonja 42, kod Blainia str.68 sami prosioci su kudioci to
otvara pitanje mehanikog preuzimanja neumesna je pokuda da je devojka od zla roda
jer su to mogli znati i pre no to su poli.
6 Prodanovi: 197 id; Kitevski: 125 163.
7 Kletve kuma-ostavljenog mladia: Erl 169, MH VI, 26 (Hvar), Delorko (Hvar) 95,
Begovi 119, Debeljkovi 80, S.Kosti 45, Miladinovci 233, apkarev 640, Mihajlov 86,
Crnuanov 200.
8 Pirinski kraj I, 594, 595; isto I, 686 ree jabuku u srce
9 Veselovski VI-X: 245; Potebnja: 767-769; Hadov 1906: 365-7; Vranska 1940: 135-
145; orevi 1958, I: 130-132; Bokovi-Stuli 1978: 76-77; Dobrev 1982: 184-185 (po
I. Nedinu); Georgieva 1983: 39; Nikoli 1991
10 Vuk I, 197; LMS 1; Vrevi (Pomanje..) str.10; Karadi 1900, str.149; SEZ 7, str.
271-2; Grig.Nikoli 4
11 ajkanovi (1929) 155, Leskovac 115, Narodna Umjetnost 5-6, str.372.
12 ajkanovi 138,15. Sv. Nikola i Sv. Ilija delimino ublae kletvu Jovanovu
13 Vuk II, 34; Milutinovi 69 ispunjavaju se i Vukainove i Markove kletve; vidi i
Petranovi I, 17
14 sluga Milutin: Vuk II, 45, peva: Vuk II, 46