Poremeaji raspoloenja

Dr Emil Tomas psihijatar

Depresivni poremeaj
Najee medicinske bolesti(4 mesto)

Veliki komorbidni potencijal

Bioloki psihosocijalni faktori

Patoloki izmenjeno raspoloenje(BAP,depresija,distimija,ciklotimija)

Normalne promene raspoloenja(tuga alost potitenost,mrzovolja,radost ,srea)

Normalne promene raspoloenja su deo svakodnevnog ivota

U emu je razlika?

Dugotrajnost

Udruenost sa telesnim smetnjama(spavanje,apetit,libido,poreme-eno svakodnevno

funkcionisanje,

Poremeaj drugih psihikih funkcija

Depresivni poremeaj-najei od svih mentalnih poremeaja

2x ei kod ena

Svaka etvrta osoba ima kliniki znaajan oblik depresije

10-15% depresivnih osoba izvri suicid

Zauzima I mesto po godinama provedenim sa invalidnou-nesposobnosti funkcionisanja.

Adekvatna dijagnostika i leenje

=Dobra prognoza

Snienje nivoa serotonina i noradrenalina

Podela

Endogene-neurobiohemijsko poreklo,(nemaju veze sa karakterom)

 Reaktivne-egzogene,stresni ivotni dogaaj,-SPOLJANJE OKOLNOSTI KOJE NIKOGA NE
OSTAVLJAJU RAVNODUNIM,tip linosti(disfunkcionalne kognicije-greke u
razmiljanju,manjak samopouzdanja,nisko samopotovanje..

Psiholoke reakcije na iste situacije su razliite

ta znae emocije-imam depresiju..napet sam..

REBT teorija,ABC model

Uzrok javljanja lekaru

Tegobe poinju kao..

Bolovi u leima

Glavobolja

Bol u miiima

sve me boli

Opta malksalost,laka zamorljivost,nesanica opstipacija

ta sebi tada govorimo?

ini se logino da se sa takvim tegobama ne moe biti raspoloen

ta je sa oseanjima?

Emotivna praznina

Nemogunost da se doivi radost(anhedonia)

Gubitak oseanja prema najbliima

Sekundarna zabrinutost-anksioznost povodom simptoma

potitenost

Plaljivost

Gubitak interesovanja

Psihomotorna usporenost

Spoljanji aspekt-ekspresija
 Podela simptoma

Psiholoki

Bihejvioralni

Somatovegetativni

Atipini znaci

povien apetit

povieno spavanje

Dijagnoza

Simptomi traju najmanje dve nedelje

Distimija

-subsindromalni nivo

2 godine

ea fluktuacija u toku dana ili nedelje

Diferencijalna dijagnoza

BAP

Organski poremeaji,demencije

Poremeaji linosti

Postshizofrena depresija

Endokrina,metabolina

Anksiozni poremeaji

Poremeaj prilagoavanja

Zloupotreba PAS

Leenje

ta je cilj?

Odsustvo simptoma

Socijalno i radno funkcionisanje

Smanjiti rizik od ponovnog pogoranja

 Medikamentozno

Psihoterapija(podrka,psihoedukacija,

ciljna psihoterapija-KBT )

Depresija i hronine telesne-somatske bolesti

Rizine populacije

Veliki broj istraivanja ukazuje na povezasnost depresije i hroninih somatskih bolesti

O emu se zapravo radi?

1.Uticaj bolesti

(uremija,inflamacija,metaboliki disbalans)

2.Psiholoki mehanizmi u vezi sa pacijentovom percepcijom bolesti i socijalnom percepcijom

ZADATAK

Rana dijagnostika i leenje(prevencija)

Utvrditi poetak javljanja simptoma

Kako to radimo?

-intervju(dobra anamneza)

Skale za procenu(Beckova,Hamiltonova,Opta skala stavova i uverenja GABS)

Statistika(HBI)

Svaki drugi pacijent pre poetka dijalize je depresivan

70% ima neku vrstu psihijatrijskog poremeaja

Istraivanja

Beckova skala depresivnosti

Koronarna bolest 14.4

Diabetes mellitus 13,47

HBI 9,10

Iracionalnost-pouzdan prediktor depresivnosti

Prevalenca:

Oboli od depresije 12 puta vie osoba od opte populacije

 80% neprepoznate i neleene

13% na hemodijalizi iz urbanih sredina se lei psihijatrijski

Promene u raspoloenju nastaju i pre primene th osnovnog-telesnog oboljenja

injenice ili iracionalna uverenja

Dijaliza ne omoguava izleenje

Dijaliza poremeti oveku itav ivot

Svoje telo,linost se sagledava na drugaiji nain

Oseaj da nas je telo izdalo

Terapijske procedure se doivljavaju kao uasne i nepodnosee

Izazovi

Razvoj strategije za bolje razumevanje i leenje depresije kod osoba sa HBI

Najbolji rezultati su postignuti estim hemodijalizama i psihoterapijom(KBT)

Smernice za leenje bi trebalo da budu usmerene-krojeneprema individualnim potrebama

pacijenata i mogunostima koje su dostuipne timu

Mogue prepreke

Interakcja lek-lek

Aktivni metaboliti

Dobri rezultati

SSRI (Beckov skor iznad 15)

KBT (REBT)

Skor BDI nakon 12 nedelja KBT-a 25/10.8

Nakon 12 nedelja primene leka 22.4/15.7

Stigma

Grka re

Odnosi se na stavove i uverenja koji dovode do odbacivanja,izbegavanja ili straha od onih

koji se vide kao drugaiji
 Podela

Javna stigma

Institucionalna stigma

Samo stigma

Javna stigma se odnosi na stavove i uverenja javnosti prema osobama sa odreenim

smetnjama(somatskim ,psihikim) i njihovim porodicama

-ljudi sa psihikim smetnjama su opasni

Institucionalna stigma odnosi se na politiku i kulturu institucija,organizacija i profesionalaca

kao i negativnih stavova i uverenja.

esto se upotrebljavaju pogreni i iskrivljeni kliniki

termini(izofrenik..depresivac...epileptiar)

Poeljno je da struni profesionalci koriste termine kao to su osoba sa iskustvom

depresije.....koja je iskusila...

Samostigma-pojedinac percipira i usvaja pogrene stavove i zablude drutva

Usvajanjem zabluda pojedinac stvara negativno uverenje i kao posledicu ima negativne
nezdrave emocije poput stida,besa,beznaa,oaja koji ih spreavaju da ostvaruju svoje
potrebe i prava

Stigma stav ili verovanje

Diskriminacija je ponaanje na osnovu stavova

Iskljuenje,marginalizacija

zaseban ,drugaiji tretman

Literatura

1.American Journal of Kidney Diseases

2.Kaplan Sadock comprehensive textbook of psychiatry(tenth edition)
3.Depression in chronic dialysis patients
Frederic O.Finkelstein and Susan H Finkelstein