Aronovič Boris - Čišćenje Organizma

Boris Aronovi
IENJE
ORGANIZMA
Sistem stvaranja i obnavljanja elija
O autoru
(iz originala)
Boris Aranovi je osniva i direktor Univerziteta za bioenergetske

probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti
alternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kao
predava u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu,
vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centar
ovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom
smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajui unutranje
rezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi
se ne dre samo u vedskoj, ve i u drugim zemljama (Finska,
Norveka). Metode B. Aranovia su jedinstvene i zahvaljujui
njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje.
U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste,
pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nemakoj.
Obrazovanje: Elektrotehniki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je
zavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i
medicinski kurs na Institutu za pedijatriju.
Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta za
fiziku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio u
radu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metode
biokorekcije na ovekov organizam".
Knjige B. Aranovia: "Terapija pomou misli" - tokholm, 1995. i
"Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvale
ogromno Interesovanje mnogobrojnih italaca.
Napomena:
Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, a
izdalo ju je izdavako preduzee "Sfairos" iz Beograda.
UVOD
... Moda emo nai klju
za savrenstvo koji se krije unutra.
ri Aurobindo Gho
UVOD
Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze

bolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesreni sluajevi i druge
neprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao i
relativno srenu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu da
nau svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem,
raspoloenjem, sudbinom?
Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu,
rasvetljavaju ovu temu. Ono u emu se ova knjiga razlikuje od
drugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu i
to je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga?
Prvenstveno onima koji hoe da izmene neto u svom ivotu, koji
imaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svoje
sudbine. I najzad, onima koji hoe da poboljaju ili povrate svoje
zdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju sa
odsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to znai
ustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha i
sumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas ima
mnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda sa
vremenom uveava broj takvih ljudi? Takoe ne. Pre bi se moglo
rei obrnuto. Sve ee itamo u novinama da raste broj
alergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svoje
napredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bile
nepoznate.
Ortodoksna medicina nastoji da nae uzroke tog porasta bolesti u
zagaenju okoline, poveanju hemijskih materija u prehranbenim
proizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno,
tano. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstva
savremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu znai
iveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog
materijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj u
drutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema
7
BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA
poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga

za razvoj psihoemocionalnih poremeaja i unutranjih napona, koji
dovode do fizikih poremeaja i bolesti. Drugim recima, to su
mentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivaju
zagaivanje organizma (podrobnije o zagaivanju organizma u
sledeim poglavljima).
Organizam oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstva
neodgovarajuih faktora uklanja nastali debaians. U sluaju
produenog dejstva stresnih faktora i zagaenja organizma koje
je posledica toga, taj sistem, meutim, ne moe da izvri svoju
funkciju i ovek se razboljeva. Postoje dva puta ovekovog izvlaenja
iz bolesti: oslobaanje od negativnih programa i oienje
organizma. I ba zahvaljujui tome, mi pomaemo sistemu
samoregulacije da obnovi svoje funkcije.
Najpre, nekoliko reci o tome ta znai termin "zagaenje
organizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje alje
u krv mnogo otrovnih materija. To je poremeen rad jetre, koja je filter
organizma i koja ne moe zadovoljavajue da proisti krv. To je
nedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da iste krv. To
je poremeaj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnog
sistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcije
u raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubima
i nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose se
po organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosi
hranljive materije i kiseonik u elije i da izbacuje ugljendioksid i druge
otpatke posle prerade hranljivih materija, a, takoe, i da unitava
strane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi ti
otrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivim
materijama prodiru u elije. Moe li posle toga ovek da bude stvarno
zdrav? Razume se da ne moe!
1955. godine nemaki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teoriju
zakreavanja oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti su
ispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljaju
imunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;
8
UVOD
bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je

nastala kao posledica delovanja otrova.
U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa koji
se odvijaju u odgovarajuim oblicima tkiva.
1. Stadijum luenja -fizioloko izluivanje svih vrsta otpadaka
iz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanja
otpadaka koji organizam sam regulie.
2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke -
patoloki pojaano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pri
tome je mogua temperatura, kijavica, kaalj, znojenje,
proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A takoe i reakcije
pri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materije
kroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje,
otvaranje rana).
3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koliine
otpadaka u obliku masnoa I stepena sa stvaranjem
novih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi,
polipi, hemeroidi itd.
4. Stadijum zasienosti - izraava se kroz subjektivne
simptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato se
postavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija,
migrena, rani klimakterijum, poremeaj razmene
materija, osteohondroza kime, "sindrom zamora", a
ponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zato
se ovaj stadijum zove i "utei" ili "nemi".
5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivni
znaci slabi, ali ve postoje pozitivni rezultati
laboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljaju
recidivi: atrofini rinitis, pareze, atrofija onog nerva,
ciroze i dr.
6. Stadijum zloudnosti - nastaju onkoloke bolesti I svi
otpaci deluju kompleksno.
9
Zagaena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je

svojstveno mnogim ljudima: ravo raspoloenje, umor, rav san,
razdraljivost, loe pamenje, slaba koncentracija i mo
shvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da rese
zdravstvene probleme pomou raznih alternativnih metoda i esto
ne dobijaju pomo zbog zagaenog organizma. I stvarno,
zamislite da ovek koristi neku alternativnu metodu za leenje,
kojom se moe pojaati krvotok. ta se deava u tom sluaju?
elije, koje poinju da dobijaju vie hranljivih materija,
istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije je
nitavan ili bolesniku moe biti i gore.
Najnovija nauna istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastaju
kao rezultat zagaenja debelog creva, jetre i bubrega. Veina
istraivaa smatra da se u 90% sluajeva rak dojke kod ena
razvija zbog jakog zagaenja debelog creva. Uzroci mnogih
alergijskih oboljenja su zagaena jetra i debelo crevo. Depresije i
psihike poremeaje je, takoe, teko leiti bez ienja tela.
Oslanjajui se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativne
medicine, mogu sa ubeenjem da kaem da leenje bolesti ifi
nespokojstva, bez prethodnog ienja organizma, ima male
efekte ili je sasvim neefikasno.
Cilj ove knjige je da ispria kako ovek moe sam, pomou
pristupanih metoda, da povrati zdravlje, oistivi svoj organizam.
Imam u vidu i psihiko i fiziko ienje. Metoda, koju predlaem je -
ienje tela na nivou elija. Prema mojoj metodi, ienje svakog
organa se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za ienje,
zasnovana na primeni pomonih sredstava i ukljuuje najbolje
elemente iz ranije poznatih ienja, koje sam preradio i dopunio na
osnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno ienje - moja
nova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sline u svetu, a
koja omoguava da se, radei samo mislima i rukama, izazovu
vibracije elija i da se, zahvaljujui tome, stvarno i efikasno oiste
organi. Takvo ienje organa je jednostavnije i efikasnije od ranije
poznatih, ne trai mnogo vremena i pomae oveku da nae blizak
kontakt sa svojim telom, to je garancija fizikog i psihikog zdravlja.
Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim
10
UVOD
metodama fizikog ienja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje

nedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro isti zidove debelog
creva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro isti
crevo, ali jako zagauje bubrege. Postoje metode ienja, duge,
neprijatne, esto sa nagonom na povraanje.
to se tie psihikog ienja, ono je, takoe, neophodno, jer je
konani rezultat negativnog miljenja zagaenje organizma. Takva
su miljenja pakost, uvreda, oseanje krivice, nedostatak ljubavi
prema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranje
nespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i druge
negativne misli, o kojima e, takoe, biti reci u ovoj knjizi. Te misli,
posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu miia ili "greve" koji
blokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograniavaju ishranu organa
i elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju miii nego se javljaju i
tekoe sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskog
debalansa organizma. I energetske i miine blokade su uzrok
fizikih poremeaja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na na
odnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to je
poznato, ortodoksna medicina leci fiziko telo ili otklanja simptome,
ne dirajui uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vraa
na isto mesto i postaje hronina, ili se menja mesto u telu. Pomou
lekova se moe izleiti bolest creva, ali e se posle izvesnog vremena
javiti problemi sa bubrezima, to ne udi. U telu je ostao energetski
debalans, postoji unutranja i miina napetost, iji su izvor misli.
Drugim recima, treba leiti nev ovekovo telo nego oveka. Jer
fiziko telo - to jo nije ovek. ovek - to je, pre svega, dua, koja
misli, raduje se, uzbuuje, voli. Samo ona moe da uini oveka
srenim ili nesrenim, samo ona moe da izlei telo ili da mu naudi.
Dragi itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane,
praktina, ona e vam dati mogunost da poboljate ili povratite
zdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak.
Jer ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe da
izae na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popne
na vii duhovni nivo.
11
Glava 1
UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija,
koja sama sebe peva.
Merlo - Ponti
Glava I - Upozna) samog sebe
NEZNANJE I SUMNJIAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI

Pre nego to preemo na praktian deo, italac mora da ima
elementarnu predstavu o tome kako ovek funkcionie kao
bioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne
poznajete?
Svima je znana jednostavna istina: ako hoe da bude
specijalista u nekoj oblasti - mora da proui & poznaje tu
oblast. Ne moe da bude dobar graevinar, ako ne poznaje
materijale kojima se grade kue, graevine. Teko je biti dobar
uitelj u koli, ako se ne zna deja psihologija. Seam se takvog
jednog sluaja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile.
Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen,
kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao i
kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove
funkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovine
automobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo
se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao
preventivne radove, obnavljao je sve tenosti, na vreme je
menjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina
bio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godina
nije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za
opravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15
godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti.
Slino se deava i sa ljudima. Ako ovek ne zna kako radi njegov
organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni
rasporeeni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobrom
zdravlju. I vie od toga: ak i kada se ovek obrati za pomo
terapeutu, i tada e efekat biti mnogo bolji kada ovek zna na ta
je upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome dogaa u
organizmu. Uzmimo prost sluaj sa masaom. Na primer, Jedan
ovek za vreme masae misli kako se pojaava krvotok, kako se
poboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.
15
BORIS ARANOVI- IENJE ORGANIZMA
Drugi pak ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme

masae, prosto je uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je.
Prirodno, efekat e biti bolji u prvom sluaju.
Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naroito
sumnjiavi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u
glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest.
A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se
stvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudski
oraganizam prilagoava promenama spoljanje sredine, kao to su
elektromagnetna zraenja, atmosferski pritisak, vazduh siromaan
kiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastojei da
ouva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilagoavanja
moe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave
stezanja miia ili krvnih sudova, to je esto praeno raznim
neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako
bi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu muenje.
Paradoksalno je da danas, kada je ovek izveo tehniku

revoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obraa na svoje telo. I za
to plaa zdravljem. Ja neu detaljno opisivati ovekovu fiziologiju. Ali
da bi se efikasno radilo sa programima za ienje koji su navedeni u
ovoj knjizi, ja u vrlo saeto i uproeno govoriti o funkcijama
ovekovog organizma.
SISTEMI, ORGANI, ELIJE
oveiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji

funkcioniu zajedno:
kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih
povezuju;
miini - miii tela, oni koji se reguliu svesno (popreno-
prugasti) i oni koji se reguliu bez uea svesti (glatki);
16
__________________________ (iT. __________ Glava 1 Upoznaj samog sebe
nervni- mozak, organi ula (oi, ui, kvrice za ukus, receptori za

miris i pipanje), nervi, kimena modina;
endokrini (sistem lezda sa unutranjim luenjem) - lezde koje
proizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitne
lezde, pankreas (guteraa), nadbubrene lezde i
polne lezde.
za disanje - plua, bronhije (cevice do plua), dunlk, usta,
grkljan, nos, dijafragma;
srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv;
limfni - strukture koje uestvuju u cirkulaciji limfe i u zatiti
organizma od bolesti, ukljuujui limfne vorove, limfne
sudove, slezinu, krajnike, timus;
organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuvane lezde, jednjak,
eludac, tanko crevo, jetra, uni mehur, pankreas
(guteraa);
za izluivanje - organi i lezde koje uestvuju u izbacivanju
otpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo,
urinarni sistem (bubrezi, mokra..: kanali, mokrana
beika, urinarni kanal - uretra);
za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum,
mokrani kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica,
vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enski
polni hormoni;
Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razliitih
organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od elija. elija je
mikroskopska struktura, iji je prenik do stotog dela milimetra.
elije imaju razne oblike, veliinu i strukturu, prema funkcijama
koje vre. elije jednog sistema su sline (si. 1).
17
Slika 1. elije raznih organa

1 - miii; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6
nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.
Miine elije (1) su, na primer, dugake i tanke, mogu da se skupljaju

i rasteu i na taj nain omoguavaju telu da se kree. Mnoge nervne
elije (6) su takoe dugake i tanke, ali one su namenjene
prenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona
prenose kiseonik i ugljendioksid. elije pankreasa (5) su sfernog
oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ove
varijacije, sve elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi
skoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz
koju prolaze hranljive materije i otpaci.
RAZMENA MATERIJA
Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti elija, a za to elije

moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prerauje
hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na
hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su
neophodne elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata,
koji razlazu belancevine, masti i
18
Glava I -Upoznaj samog sebe
ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez

hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao.
Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu da
pojaaju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih.
Zato je veoma vano sauvati hormonsku ravnoteu u krvi, ne
dozvoliti ni viak ni manjak. Nije sluajno to je vetakim
unoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomou tih
hormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati rad
drugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje rada
polne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, korienje hormona za
poboljanje rada zglobova moe pogorati vid.
Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se
obavljaju u ljudskom telu, doprinosei da ono preivi. Razmena
materija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizam
obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belanevina radi
stvaranja energije. Energija, koja se oslobaa u procesu
metabolizma, se pretvara u koristan rad radom miia, a izvesna
koliina se gubi u obliku toplote. Anabolizam ukljuuje hemijske
procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova
strukturalnih delova i elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve
energije koje se troe na raenje, obnavljanje i zatitu
organizma od infekcija i bolesti.
Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podele
na est grupa: voda, minerali, belanevine, masti, ugljeni hidrati i
vitamini. Materije od kojih se izgrauje organizam su belanevine,
voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih
elija i tkiva.
Belanevine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie od
ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belanevine iz hrane se u
organizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" za
stvaranje mnogih hemijskih materija, meu njima hormona i
fermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadeset
aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz
belanevina iz hrane ivotinjskog porekla, tree - od belanevina
biljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belanevina je
19
BORIS ARANOVlf - IENJE ORGANIZMA
mokrana kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle

ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma.
Masti, koje ulaze u hranu, delimino idu na stvaranje rezervi
masnoe, delimino oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjem
konanih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne
za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se
rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se
stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koliini iz sirove
mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim
uljem - 60-90%. Masti su veoma kalorine, ali treba znati da na
stvaranje rezervi masti utiu mnogo vie ugljeni hidrati (u obliku
eera), ako se prekomerno koriste, nego masti.
Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa
upotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili ak
gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom
ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe da
izazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga,
poviena masnoa u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita.
U grupu masti ulaze neke materije sline mastima.
Najinteresantnije meu njima su holesterin i lecitin. Holesterin
uestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju
nadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onaj
sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim
kiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgrauje u jetri i
izbacuje u creva sa ui u obliku unih kiselina. Lecitin povoljno
utie na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimulie
stvaranje krvi, poveava otpornost organizma prema infekcijama,
otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze.
Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele na
tri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji
sadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza,
galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dva
molekula ugljenih hidrata: saharoza (eer od repe i od trske),
laktoza (mleni eer) i maltoza (eer od slada). U treoj grupi
20
Glava I - U poznaj samog sebe
su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob,

glikogen, celuloza.
Sa fizioloke take gledanja, posebnu vanost imaju glukoza i
glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada
je neophodan iznenadni utroak energije - emocionalna
uzbuenja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad
miia - oni se lako izvlae iz depoa i brzo sagorevaju uz
oslobaanje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani
popreno-prugastih miia i centralnog nervnog sistema.
Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se
potvruje time to se pri snienju nivoa eera u krvi
(hipoglikemija) javlja otro izraena slabost miia, oseaj umora,
ubrzani rad srca, pojaano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. U
teim sluajevima se sniava temperatura tela, naruava se rad
centralnog nervnog sistema (poinju grevi, buncanje, gubi se
svest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvora
glikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti
- jednomolekularni eeri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i
arabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza)
i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek poto
se razloe na odgovarajue monosaharide.
Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok i
preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najvei deo prolazi
kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po elom telu. to se vie
troi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena u
krvi.
Organi koriste razliite koliine glikoze iz krvi. Najvee koliine
glikoze su potrebne mozgu i sranom miiu. Ouvanje stalne
koncentracije eera u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100
miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze u
tkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktno
razlae u glikozu bez meuproizvoda. Taj proces se zove
"mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata,
glikogen se moe stvarati u jetri od belanevina i masti.
21
Poremeaj u razmeni ugljenih hidrata je najee povezan sa

oboljenjem jetre, pri emu jetra gubi sposobnost da pretvara
glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem
pankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je eerna bolest
(dijabetes).
Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacije
hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama
organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki
od njih se sintetizuju pomou mikroflore creva i prelaze u krv i
zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne osea potrebu
za njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne
sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove
hipovitaminoza. U sluaju naruavanja procesa preuzimanja
vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moe
javiti ak i pri dovoljnoj koliini vitamina u hrani.
Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i meuelijske
tenosti je odreen koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma,
magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaan
uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji
obezbeuje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje
sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova tenosti u
organizmu se odrava s posebnom tanou i zato organizam
reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja.
Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih kimenjaka je veoma
blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev
magnezijuma). Na osnovu te injenice, jo krajem prolog veka,
je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da su
savremene ivotinje, kao i ovek, nasledili od svojih predaka iz
okeana neorganski sastav krvi slian morskoj vodi. Ovo gledite je
kasnije potvreno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala
da je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u
rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.
Odluujii znaaj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jona
u krvi, koji uestvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega,
jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi
22
Glava 1 - Upoznaj samog sebe
malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako poveava njegova

apsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi koi njegovu
apsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se poveava
zadravanje kalijuma u krvi - odnos meu jonima se ponovo
normalizuje. Na isti nain se regulie sadraj drugih jona u krvi -
kalcijuma, fosfora, hlora itd.
Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanje
razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u
organizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je est uzrok
naruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje
usled smanjenog luenja hormona insulina u pankreasu. Bez
insulina elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvni
sudovi poinju da se zakreavaju.
Slika 2. Opta ema razmene materija

1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti,
ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi ienja I dalje obrade;
3 _ jetra; 4 - ienje krvi sa konanom preradom: 5 - elije
23
BORIS ARAN0V1 - IENJE ORGANIZMA
SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA

Da bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako da
sauva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenu
spoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. U
osnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svaka
promena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenih
granica, izaziva buenje odgovarajuih oblasti nervnog sistema,
koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije rada
organa ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomni
nervni sistem.
Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organa
za disanje, organa za varenje, organa za izluivanje mokrae,
lezda sa unutranjim luenjem. Osim toga, on regulie ishranu
centralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih miia. Rad
neurovegetativnog sistema je potinjen centrima koji se nalaze u
hipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga.
Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpatiki i
parasimpatiki sistem (si. 3).
Simpatiki nervni sistem regulie resurse organizma u raznim
situacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacije
nastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U to
vreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca,
poveava se pritisak, ire se enice.
Parasimpatiki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja,
opustanja. U to vreme se pojaava rad organa za varenje, ire se
sudovi unutranjih organa.
24
Glava1Upoznajsamogsebe
Slika 3. Neurovegetativnl sistem

----- simpaticki nervni sistem
-------- parasimpatiki nervni sitem
U normalnim uslovima kod zdravog oveka simpaticki i

parasimpatiki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee.
Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, na
primer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju,
muninu, vrtoglavicu.
Psihiki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu da
proizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi u
unutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihike
aktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnosti
za umni rad pre i posle jela, uticaj poveane III
25
smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji

razmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmena
materija, obino, ubrzava psihike reakcije.
Kao to je ve reeno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delom
mozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakoj
promeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativni
sistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonika
padne zbog fizikog optereenja, hipotalamus daje komandu
neurovegetativnom sistemu da povea broj sranih otkucaja da bi se
organizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.
ENDOKRINI SISTEM
Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za

razmenu informacija meu organima - endokrini sistem. Isto kao i
neurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa.
Razlika ova dva sistema je u nainu i brzini prenosa informacija. Dok
nervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektrinih impulsa,
nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski
"jezik" da bi optio sa organima. Preimustvo nervnih impulsa je
brzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje,
deluje ravnomerno i due.
Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njih
proizvode elije lezda sa unutranjim luenjem (si. 4). U
ovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak,
razmenu materija, obezbeenje energije i minerala, sadraj
kalcijuma i eera u krvi, funkciju polnih organa.
26
Glava I - Upoznaj samog sebe
Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 -

titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas;
5 - polne lezde
Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim

sistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Pored
toga, poto hipofiza lui razne hormone za stimulisanje i
upravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast,
razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjim
luenjem.
titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormoni
titne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To su
hormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skoro
sve funkcije organizma.
Paratitne lezde su etiri organa veliine zrna graka na
zadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisu
razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.
27
BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA
Pankreas (guteraa) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca.

Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomae
razmenu ugljenih hidrata i na taj nain sniava nivo eera u krvi.
Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakog
bubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri
(unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekoliko
hormona, koji utiu na razmenu minerala, na razmenu ugljenih
hidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost miia za
rad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivu
nadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, koji
deluju nadraujui na simpatiki nervni sistem.
Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormoni
koji se u njima proizvode utiu na sekundarna polna obeleja (na
primer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na rad
polnih organa, na psihike procese.
0 endikrinom sistemu se moe rei mnogo interesantnih stvari, ali
moj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato emo sada prei
na vrlo vanu temu na kojoj u se zadrati malo due, jer ba
poznavanje te teme omoguava bolje shavatanje moje metode
ienja organizma.
KRV
Krv ima veoma veliki znaaj za funkcionisanje organizma. Krv
prenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacuje
ugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetih
materija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, takoe,
razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastoji
od bezbojne tenosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvena
krvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo male
elije - trombociti.
U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje su
neophodne za ivot organizma: belanevine, ugljeni hidrati,
28
;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebe
masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u

kapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji su
stvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane iz
organizma. To su amonijak, mokraa, mokrana kiselina (urea),
preostali azot i dr. Belanevine su vaan sastojak plazme. One se
dele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se u
cirkulaciji krvi moe uporediti sa sunerom, koji zadrava vodu u
krvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu.
Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnih
sudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imaju
ulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postoji
opasnost od infekcije, lekari vetaki unose globulin u krv.
Eritrociti (crvena krvna zrnca) su elije krvi ivotinja i ljudi bez
jezgra. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i ugljendioksid iz tkiva u
organe za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji se
lako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predaje
kiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz plua
disanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su elije koje
ive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnim
sudovima, raspadaju se na delove belanevina - globine i na
crvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina se
odvaja uni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma.
Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste se
za stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri.
Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih estica -
mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materije
koje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju na
mikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva i
gutaju mikrobe, spreavajui dalje irenje infekcije. U sluaju
povreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja.
Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvaraju
antitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama -
alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima.
Sve se te materija zovu antigeni.
Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za taj
antigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju
29
dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to

ovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je ve
bolovao. U borbi antitela sa antigenima oslobaa se hemijska
materija - histamin, koji, irei se krvotokom, izaziva razne
alergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tom
sluaju krv stvara druge elije - eozinofile, koji skupljaju
histamine iz organizma.
italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije,
krv lui nedovoljno eozinofila.
Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov proseni vek je 12
sati, a ako su uvueni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata.
25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnim
vorovima.
Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbeuju
prirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, koji
deluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ili
hemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode i
antitela, koja ne dozvoljavaju da elije organizma stradaju usled
navale bakterija.
Trombociti - Osnovna funkcija ovih elija je stvaranje krvnih
ugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada je
prilikom traume povreen zid krvnog suda, trombociti trenutno
poinju da se razaraju i stvaraju ugruke belanevina, koji se
zovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi se
pojaava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kada
se ovek uzbuuje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposredno
ubrzava zgrusavanje krvi.
Ako se uzme u obzir da se adrenalin lui, po pravilu, prilikom
straha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godina
nastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivo
zato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija sa
luenjam adrenalina. I zato nije sluajno to je mnogo bolesti
povezano sa stvaranjem tromba u krvi.
30
Glava I Upoznaj samog sebe
KRVOTOK
Krvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj nain obezbeuje
da sve elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njih
izbace konani proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavac
u ovom sistemu je srce.
SRCE
Srce je veliki miini organ i nalazi se u sredini grudnog koa.
esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono se
nalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo.
Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi,
koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode od
organa ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova oveka
(krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5).
.1
Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plua,

grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbune
duplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela
31
.BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA
Veliki krvotok poinje od leve srane komore, koja svojim

skupljanjem pumpa krv obogaenu kiseonikom - arterijsku krv u
aortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilare
mozga, bubrega, jetre, organa za varenje, miia, koe itd. Iz
venola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi u
desnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok.
Mali krvotok poinje od desne srane komore, odakle venska krv
kroz plunu arteriju dolazi do plunih kapilara, u kojima ona
predaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogata
kiseonikom sada iz plua dolazi u plune vene, a odatle u levu
sranu pretkomorau. Kod zdravog oveka, uestanost i snaga
sranih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma.
To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema se
obavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke i
parasimpatike nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja preko
krvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin.
Dragi itaoci, moda e vam biti pomalo dosadno da se
upoznajete sa ljudskim organizmom i nainom njegovog
funkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju i
aktivnoj dugovecnosti poinje izuavanjem sebe. Osim toga,
ja se trudim da piem maksimalno uproenim jezikom, stavljajui
naglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem.
Posebnu panju itaoca elim da privuem na krvotok, pre svega,
na rad kapilara, jer je to kljuni momenat metode koju sam
razradio. Dakle, idemo dalje.
ARTERIJE
Udarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvo
prima aorta, zatim vratna arterija, podkljuna arterija i druge
velike arterije. Njihovi zidovi su prilino debeli i imaju mnogo
elastinih vlakana, zahvaljujui kojima se obezbeuje neprekidna
cirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi u
impulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo
32
GlavaI -Upoznajsamogsebe
deo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energije
upravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektrini
napon).
Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanje
krvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elastinih
zidova velikih krvnih sudova. Eto zbog ega nojmalna elastinost zidova arterija
ima veliki znaaj za krvotok. im se ona umanji, rad srca je jako otean. U
srednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sranog impulsa i
elektrinog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za dalju
cirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbeuju miina
vlakna zidova krvnih sudova.
Takvi krvni sudovi se zovu arterije miinog tipa, za razliku od arterija elastinog
tipa. Miino tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovin
ulaskom u kapilare. Miina vlakna u zidovima arteriola su rasporeena kruno i
zato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organ
radi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje,
arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tada
prazne.
VENE
Vene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvi
onemoguavaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogo
tanji od zidova arterija i oni imaju manje miinih vlakana. Zbog toga se, ak I pri
malom poveanju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvlae i u njima se
moe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhova
zapremina se mnogo poveava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima,
venolama i venama.
Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska na
poetku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su za
obezbeenje normalne cirkulacije u
33
BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA
venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje popreno-

prugastih miia pri kretanju tela i pomeranje glatkih miia
unutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Veliki
uticaj ima i usisavajue dejstvo grudnog koa koje nastaje pri
udisaju i koje pojaava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Da
rekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv poinje
svoj put izlazei iz leve srane komore kroz aortu. U ovoj etapi
krv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule i
drugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krv
grana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Iz
arterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organe
i tkiva u organizmu, meu njima i u samo srce, a zatim se grana
na iroku mreu kapilara. U kapilarima elije krvi se postrojavaju
u jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimaju
ugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto proe
kroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u male
krvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola.
Krv nastavlja put kroz male vene i vraa se u srce kroz vene koje
su prilino velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok slui
za komunikaciju sa pluima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid i
uzela kiseonik.
A sada prelazimo na kapilare i ja hou ovde da upozorim itaoca
da ovome posveti naroitu panju.
KAPILARI
FUNKCIJA KAPILARA
Kapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkiva
ljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovne
funkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone i
odnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, koji
treba da se izbace. Zahvaljujui razmeni materija, koja se obavlja
u kapilarima, odravaju se konstantne fiziko-hemijske osobine
tenosti u tkivima, koja zapljuskuje elije, te se odravaju
konstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj
34
Glava I - Upoinaj samog sebe
razgranatog arterijskog sistema i istovremeno poetak venskog (si.

6).
Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 -

venski sistem; 3 - meuelijski prostor
Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja elija,

koje se zovu endotelijalne; posle ovih elija koje pokrivaju otvore
kapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen sloj
spojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne za
organizam. Prelaz materija iz krvi u meuelijski prostor (3) se
obavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene delle samih elija.
Skupljanje zidova elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu,
pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poremeaji
kapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.
35
Endotelijalne elije imaju interesantne osobine. One mogu da

obavljaju najrazliitije funkcije, na primer, da zadravaju i
prerauju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekule
holesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalne
elije uestvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, one
obezbeuju odbranu organizma od infektivnih bolesti. elije
endotela kapilara mogu da se oslobaaju i da obavljaju
samostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterije
i druge materije, koje su tetne za organizam.
Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da se
stvaraju i iezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu se
videti samo pod mikroskopom. Prenik kapilara se moe
promeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni ne
proputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo teni deo krvi -
plazma. Kada je kapilar rairen, elije krvi prolaze u njega
sporo. To ima veliki fizioloki znaaj, jer sporo prolaenje krvi
produava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. To
olakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi u
tkiva.
Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa,
funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljujui tome
to se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delu
kapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se u
meutkivnu tenost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje,
osmotski pritisak usisava meutkivnu renost nazad u kapilare.
Na taj nain, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, u
poetnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osim
procesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visoke
koncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline,
prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokraa idu u suprotnom
smeru.
Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda
60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalaze
se na veoma malom rastojanju izmeu sebe. Tako, u mozgu
svaki kapilar obezbeuje priliv hranljivih materija u elije mozga
u radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko
36
6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljaju
procesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika,
aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivih
materija iz krvi u meutkivnu tenost, koja neposredno
zapljuskuje elije. Deo krajnjeg proizvoda meuelijske razmene
materija iz meuelijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka,
a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, u
kojima se nalazi tkivna tenost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polaze
od specijalnih voria, koji se nalaze u meutkivnim pukotinama.
Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka,
jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja ka
unutra. Spajajui se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem sa
tokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivaju
u venski sitem.
STANJEKAPILARNOGSISTEMAKODBOLESNIH
U organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, ije dobro
stanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnog
sistema. Danas je poznato da praktino nema bolesti koja ne
uvlai u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se,
na primer, prilikom zapaljenja plua prve promene opaaju na
zidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) pate
ne samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma.
Bilo kakav psihiki napor, najobiniji fiziki napor, propraeni su
pojaavanjem kapilarnog krvotoka.
I ba se pomou raznih procesa reakcije mikrocirkulacije
ostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje i
spoljne sredine. Prilikom fizikih napora, popreno-prugasti miii
oseaju potrebu za poveanjem dotoka glikoze i kiseonika. U
njima se stvara mnogo mlene kiseline, koja izaziva irenje krvnih
sudova. To omoguava otvaranje kapilara i irenje veih krvnih
sudova. Koliina krvi koja cirkulie se poveava na raun zaliha i
poveanjem brzine. Kao rezultat poveanog dotoka krvi je priliv
vie hranljivih materija i kiseonika u miie. U isto vreme, ubrzani
krvotok brzo oslobaa miie, koji rade, vika mlene kiseline,
ugljendioksida i drugih otpadaka.
37
SISTEM ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane je sloen kompleks fiziko-hemijskih procesa
asimilacije hrane. Zahvaljujui njima, hranljive materije, koje su
ule u usnu duplju i eludano-crevni trakt, razlazu se na prosta
jedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u elije
tkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenja
belanevina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidova
eluca sa hranom.
Slika 7. Organi za varenje

1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - uni mehur; 6 - pankreas;
7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevo
ELUDAC
Masti, koje ulaze u eludac, koe luenje eludanih sokova i
njihovo se nepovoljno dejstvo osea i u sluaju da one dolaze kao
dodatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koliina
vea od 15%.
38
Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo

usporavajue dejstvo e se osetiti veoma jako. Ako masnoa
dolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje luenja
eludanih sokova je slabije izraeno. Ako masnoa ulazi u
eludac u toku luenja, mogue je da i ne doe do usporavanja.
U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i u
sirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlh
materija se u elucu praktino ne vare, to se deava tek u
dvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju luenje
eludanih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa se
podvrgava delovanju fermenata pankreasa, ui i crevnog soka,
koji stvaraju lezde dvanaestopalanog i tankog creva.
PANKREAS (GUTERAA)
Sok za varenje koji lui pankreas je bogat fermentima, koji
obezbeuju varenje belanevina, masti i ugljenih hidrata.
Pankreas poinje da radi 1-3 minuta posle poetka jela. Za razliku
od luenja eludanih sokova, najvei deo soka pankreasa se
stvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Na
mleko, meutim, pankreas reaguje minimalnim luenjem. Voni
sokovi i razne organske kiseline (limunska, jabuna, siretna) jako
deluju na pobuivanje luenja pankreasa. Nadam se da italac
nije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinog
sistema, koja lui hormon insulin, koji regulie koncentraciju
eera u krvi. Na luenje pankreasa utiu hormoni hipofize, titne
lezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad je
ovek uzbuen smanjuju se fermentativne aktivnosti sokova
pankreasa, a kada je miran poveavaju se.
39
BORIS ARANOVIC - IENJE ORGANIZMA
JETRA
Jetra ima posebno mesto meu organima za varenje. U jetru,
kroz portalnu venu (jedna od najveih vena) dolazi sva krv koja
ide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na taj
nain krv koja je zasiena proizvodima varenja hrane iz eluca i
creva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizma
i tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenom
venom prelazi u donju uplju venu.
U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganja
belanevina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze u
debelom crevu. Proizvod luenja jetre - u aktivno uestvuje u
procesu varenja hrane. U sastav ui ulaze una i masne
kiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije.
u ulazi u dvanaestopalano crevo 5-10 minuta posle hrane.
Glavna uloga ui je da pomae prelaz sa eludanog na crevno
varenje, ponitavajui delovanje pepsina, koji je opasan za
fermente sokova pankreasa. u pojaava delovanje fermenata
sokova pankreasa, a, takoe, emulgira masti i time omoguava
njihovo razlaganje i resorpciju. u igra vanu ulogu u procesu
resorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Ona
poveava tonus i pojaava peristaltiku creva, uglavnom
dvanaestopalanog i debelog creva, deluje razorno na crevnu
mikrofloru i time spreava razvoj procesa truljenja.
Jetra uestvuje praktino u svim procesima razmene materija:
belanevina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njeno
uee u razmeni belanevina se oituje u sintezi albumina
(seate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovog
konstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnji
proizvod razmene belanevina - koja se zatim izbacuje iz
organizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome se
stvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i regulie
koncentraciju glikoze u krvi.
40
DVANAESTOPALANO CREVO
Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopalano crevo. Ono je poetni

deo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljaju
osnovni procesi varenja belanevina, masti i ugljenih hidrata.
Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjem
hranljivih materija i vitamina, vei deo vode i soli.
TANKO CREVO
U tankom crevu se obavlja konano razlaganje hranljivih materija.
Kaa, u koju je pretvorena hrana, prerauje se delovanjem
sokova pankreasa i ui, koji je natapaju u dvanaestopalacnom
crevu, a takoe i delovanjem mnogobrojnih fermenata, koje
proizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava na
vrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formira
mnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kod
odraslog oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to poveava
apsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta.
Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene i
ulaze u jetru, gde se prerauju i postaju nekodljive. Posle toga
se deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidove
kapilara u meuelijski prostor i dalje u elije. Drugi deo ( na
primer glikogen) ostaje u jetri.
I DEBELO CREVO
U debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet.
Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalaze
fermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovno
razmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta ima
nekoliko milijardi elija mikroba.
Crevna mikroflora uestvuje u konanom razlaganju komponenti
sokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizuje
fermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbuju
u debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za
41
mikrobe koji izazivaju bolesti i uvaju domaina od njihovog

ukorenjavanja i razmnoavanja.
ZADNJE CREVO (REKTUM)

U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, pod
uticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza i
apsorbuje voda, posle ega se masa hrane postepeno pretvara u
izmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu i
podstie apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbeuje
aktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadrai
receptore na zidovima creva.
ORGANI ZA IZLUIVANJE MOKRAE (URINARNI SISTEM)
BUBREZI
Najvaniju ulogu u ienju organizma i izbacivanju proizvoda
razmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji se
vre u veini elija ljudskog organizma, uestvuju proteini.
Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni za
izbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovni
proizvod je mokraa. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije:
reguliu razmenu vode i soli, meu njima natrijuma, kalijuma,
hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako utiu na
nivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbene
snage organizma i obezbeuju konstantnost unutranjosti
organizma.
Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane kime iza trbune
maramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Sva
krv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubrege
svakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednog
litra krvi. Konano, ta krv stie do filtera na kraju jednog od
bubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na
42
Glava 1 Upoznaj samog sebe
taj nain se razdvaja, tako da teni deo krvi (plazma) ide u kanal,
dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana tenost prolazi kroz
dugaak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugih
materija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv.
Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokrae, kroz
dva mokrana kanala (izlazni tokovi) u mokranu beiku.
Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 -

mokrani kanali; 3 - mokrana beika
Bubrezi stvaraju mokrau neprekidno i danju i nou. U toku 24 sata

se izlui oko 1,5 litar mokrae. Kontrola za odravanje balansa vode
u organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe da
se apsorbuje vie ili manje filtrirane tenosti, koja prolazi kroz njih.
Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam
43
BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA
ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna

koliina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ili
manje, tenosti i na taj nain dovodi do obrazovanja, vie Ili
manje, koncentrovane mokrae. Vrlo slian proces se odvija u
odravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji se
stvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbeuje
apsorpciju soli u koliinama koje su neophodne organizmu.
MOKRANA BEIKA
Mokraa, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokrane kanale

(2), koji je, perlstaltikim kretanjem u kapima prenose u
mokranu beiku (3). Mokrana beika, u kojoj nema mokrae, je
veoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokraa ne
prelazi u kanal za izbacivanje mokrae, poto se na tom putu
nalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokrae,
poveava se pritisak na zidove mokranog mehura i receptori u
zidovima alju impulse u centar za isputanje mokrae u kimenoj
midini I nastaje nadraaj za mokrenje.
ORGANI ZA DISANJE
Zahvaljujui disanju, organizam doblja klseonik i oslobaa se
vika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmene
materija. Disanje i krvotok obezbeuju da svi organi I tkiva naeg
tela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzin
sagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanje
prostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti nain elije
organizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (eer)
zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Oslobaanje energije,
koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava na
nivou elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije.
Proces disanja sadri nekoliko etapa:
1. punjenje plua atmosferskim vazduhom;
44
2. prelaz kiseonika iz plunih alveola u krv, to se obavlja

kroz plune kapilare;
3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatim
izbacivanje u atmosferu;
4. dopremanje kiseonika u elije i tkiva preko krvi;
5. dovoenje ugljendioksida iz tkiva u plua preko krvi;
6. elije troe kiseonik - elijsko disanje.
Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastoji
od 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev se
na ulazu u plua grana na dva dela i u plua ulaze bronhije (2) -
dve grane "drveta" ije se velike grane dele na manje granice -
bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiole
zavrava svoj put u plunim mehuricima - alveolama. Plua (4)
imaju nekoliko stotina miliona tih mehuria.
Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 -

bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plua; 5 - dijafragma
Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su

toliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv,
gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u elije, elije
predaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz
45
vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi

nazad u plua. Tamo alveole prihvataju taj preraeni gas, a zatim
se on izdie u atmosferu.
Kada ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja se
sastoji od miia i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnu
pregradu izmeu grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja,
miina vlakna dijafragme se skrauju i izravnavaju kupolu
dijafragme povlaei centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. To
poveava zapreminu plua i omoguava prolaz vazduha u njih
kroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavlja
jednostavnim opustanjem miia. Pri tome, vazduh izlazi, kao da
ga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.
NERVNI SISTEM
Nervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju oseaja koji su
opaeni ulima, u oseaju bola, oseanju zadovoljstva, kontroli
pokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloeniji
sistem ljudskog organizma i on takoe igra vanu ulogu u razvoju
govora, miljenja i pamenja. Nervni sistem se deli na centralni i
periferni nervni sistem.
CENTRALNI NERVNI SISTEM

Centralni nervni sistem ine mozak i kimena modina, koji u
potpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcije
mozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svih
fiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, i
adaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, koji
dolaze iz spoljnjeg sveta (zvuni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr),
primaju specijalni nervni zavreci - receptori.
Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izmeu
spoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifinu osetljivost
na promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvunih uestanosti
46
i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome

ta se dogaa u organizmu. Zato su receptori razmeteni u sve
delove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjeg
sveta su raznovrsni: mogu biti mehaniki, hemijski i dr. Ti se
signali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenose
u mozak ili kimenu modinu. Na taj nain mozak stalno dobija
opirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma.
Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnih
impulsa idu, takoe, u organe za izvravanje, reguliui fizioloke
procese, biohemijske reakcije i rad miia.
Kimena modina, koja se prostire kroz kimu od mozga do
donjeg dela lea, je stub nervnog tkiva. Kimena modina ima
dve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistem
mozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvaruje
kontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, ovek
sluajno stavi ruku na vrelu plou, receptori za bol u koi e
poslati impulse preko nervnih vlakana u kimenu modinu i ovek
e automatski brzo povui ruku.
Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni meusobno
povezanih nervnih elija, koje se zovu neuroni. Njihova je
funkcija vrlo slina funkciji provodnika u sloenom elektro-
mehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i
predaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, biti
poslani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu neko
delovanje (na primer: skraivanje miinih vlakana). U skladu sa
svojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: oseajni (senzorni)
neuroni, koji prenose informacije od ula do centralnog nervnog
sistema; interoneuroni, koji obrauju dobijene informacije;
pokretaki neuroni, koji pobuuju voljne i nevoljne pokrete.
PERIFERNI NERVNI SISTEM

Glavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, koji
spajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije
- grupe nervnih elija, koje su razmetene na raznim takama
nervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna
47
BORIS ARANOV1- IENJE ORGANIZMA
dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom

kontrolom oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi pod
njegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojni
zadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od ula, u kojima
se nalaze posebne receptorske elije. Signali se od tih receptora
prenose u centralni nervni sistem vlaknima oseaja. Drugo,
somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnog
nervnog sistema do miia, izazivajui na taj nain pokrete.
Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrku
automatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ili
drugih podsticaja oveka) organa kao to su srce, plua, eludac,
creva, mokrana beika, krvotok.
Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova o
organizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, miia,
kostiju. Ali o limfi i miiima emo, u svakom sluaju, morati da
govorimo u vezi sa ienjem organizma, o ulozi kostiju u telu,
mislim, itaocu nee biti teko da se doseti.
OVEKOV ELEKTRINI, ELEKTROMAGNETNI I

ENERGOINFORMACIONI SISTEM
Predstava o funkcijama ovekovog organizma ne bi bila potpuna

bez razmatranja veka kao elektrinog sistema. Ogromna
koliina materije koja cirkulie u ovekovom organizmu nalazi se
u jonima ili u naelektrisanom stanju.
Podsetiu itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da se
sve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli od
atoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojim
putanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisano
jezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se u
atom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativan
jon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanje
jezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivno
naelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.
48
Glava I - U poznajsamog sebe
Joni uestvuju praktino u svim hemijskim procesima. Na primer, proces

pretvaranja glikoze u ugljendioksid u elijama, pri kome se oslobaa energija,
odvija se uz uee naelektrisanih estica -jona i elektrona. Taj proces se zove
bioloka oksidacija. elije se granie membranama, koje imaju pozitivno
naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbreuje prelaz
materije u eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se dogaa
na raun jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe strane
membrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajno
odravaju to naelektrisanje i obezbeuju selektivnu propustljivost
za jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani za
jone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu da
prodru u eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodi
do naruavanja potencijala membrane, bolesti elije i njenog
umiranja.
Jo vee uee u hemijskim reakcijama u organizmu imaju
slobodni elektroni. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da svi
procesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka,
od koliine slobodnih elektrona.
ENERGETSKI MERIDIJANI
Vi ste verovatno uli za akupunktume take na oveijem telu,
koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmike
energije. Naunici su danas dokazali da te take imaju najmanji
elektrini otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenat
elektrinih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamo
gde je otpor najmanji. Akupunktume take su objedinjene u
odreene linije koje se zovu elektrini meridijani. Akupunktume
take predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi iz
okruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih,
infracrvenih, ultrazvunih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovih
vibracija su elektroni.
Prolazei kroz akupunktume take u meridijane, elektroni dobijaju
ogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz elo telo i
granaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kreu ka
49
elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato

akupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektrine pumpe,
prepumpavajui elektrone od akupunkturnih taaka tamo gde su
potrebni - u unutranje organe.
Na taj nain se ivotna aktivnost organizma obezbeuje
elektrinim procesima, koji se stalno dogaaju kroz kretanje
elektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ili
biostruje.
BlOSTRUJE
to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji

jednostavan aparat, koji se sastoji od dve ploe (elektrode) od
cinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave na
elektrode, mogu se registrovati struje organizma. Jaina struje je,
po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta,
fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto se
popije alkoholno pie, kada je ovek iznuren, jaina struje se
smanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto:
posle razgibavanja ili masae struja raste, to oigledno potvruje
da su korisni.
Razlika potencijala tela je vaan elektrini parametar organizma.
ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno.
Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji -
negativan. "Minus" ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativno
naelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanje
struja kroz organizam utie, takoe, na naelektrisanje oveka.
Razlika potencijala zdravog oveka se menja u malim granicama,
u zavisnosti od fizikog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanje
naelektrisanja esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezano
sa sve viim udaljavanjem oveka od prirode, to dovodi do
nedostatka "minusa".
S druge strane, rad sa elektrinim aparatima, posebno sa
kompjuterima, noenje odee od sintetike, poveava "plus"
komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektrinog
50
debalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prvi

znak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varnienje izmeu
ruku i metalnih predmeta koje ovek dodiruje.
Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvek
obavljaju kretanjem naelektrisanih estica, tj. hemijska energija u
organizmu je tesno povezana sa elektrinom. A da kretanje
naelektrisanih estica ili struja kroz provodnik formira oko
provodnika elektromagnetsko polje - to itaocu mora biti poznato.
I poto se elktrini procesi deavaju praktino u svakoj taki tela,
elektromagnetna energija, postoji, takoe, u svakoj taki. Najvei
izvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto je
ba u njima najvee nagomilavanje elektrona, koji se kreu
ogromnim brzinama.
Bioenergija, koja cirkulise u ovekom telu, se ne sastoji samo od
elektromagnetne energije. Ona u sebe ukljuuje i druge oblike
energija, kao to je akustika energija, toplotna energija,
svetlosna, ultrazvuna itd. Ruski naunici akademici J. Guljajev i
E. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihove
veliine i potvrdili njihovo postojanje.
ENERGIJA MISLI
U dananje vreme medicina koristi razna ovekova zraenja u
dijagnostici, meu njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno.
Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, koja
cirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to je
energija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jo
nema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalo
sumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toplote
u nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekim
sluajevima ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustima
se lui pljuvaka. To misao izaziva fizioloke promene - u
navedenim sluajevima pojavu toplote i pljuvake. Mogu se
navesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji esto
demonstriram svojim uenicima. Sipam vodu u au i merim PH
te vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima
. 51
aljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PH

vode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na poetku je bilo
7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene.
Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razliitih
zraenja, meu kojima su dominantne elektromagnetna energija i
energija misli, se kree u organizmu i uestvuje u svim fiziolokim
procesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau u
odravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju kroz
proces proizvoenja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticaj
na kretanje energije imaju misli, naroito emocionalno obojene
misli. Setite se kako je energija kljuala u vama kada ste bili
radosni i kako ste bili potiteni u sluaju neuspeha.
Slika 10. elije i raspodela naelei^risanja

/
52
GlavaIUpoznajsamogsebe
Kakav posao obavlja energija u eliji? elija je "fabrika" za preradu

hranljivih materija. U eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravljaki
aparat, pre svega poznati DNK, u kome se uvaju informacije o nameni
elije, o njenoj funkciji i nainima prenosa informacija. elija je okruena
membranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju
"otpaci". Membrana se nalazi pod elektrinim naponom: minus iznutra,
plus spolja, (si. 10).
To naelektrisanje membrane obezbeuje prolaz hranljivih materija kroz

nju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve preraene materije ne
mogu da izau i tada se elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viak
naelektrisanja oznaava viak hranljivih materija, elija e takoe biti
bolesna i nee moi dugo da ivi. Eto energija, koja se kree u
organizmu, obezbeuje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viak
energije na odreenom mestu tela menja naelektrisanje elija na tom
mestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osim
toga, energija obavlja veliki posao u eliji u obezbeivanju procesa
oksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje oko
njega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promena
fiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesno
povezana sa tim procesom.
OVEKOVO BIOPOLJE
Opte ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa,

svakog dela tela, svake elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela,
svaka elija imaju svoje biopolje - energetski omota, koje je i
nosilac informacija o svom fizikom stvaraocu. Bilo kakve
promene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalni
bioomota i u opti celog tela.
Ja se sad neu zadravati na opisu naina na koji se ta
informacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnim
knjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Rei u
samo da ovek, pored posedovanja poznatih organa ula - vid,
53
sluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, koje

omoguavaju da se osete vibracije energije. Samo to ovek ne
koristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu svi
ljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada italac
pone da koristi moju metodu ienja, dolazie automatski u
kontakt sa informacionim poljem organa.
Biopolje, koje obavija oveka i koje ponavlja konture fizikog tela,
zove se na drugi nain etarsko telo ili energoinformaciono telo.
Slika 11. Biopolje i etarsko telo oveka
Na si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacije

energije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poremeaj
funkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa i
celog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacija
etarskog tela jetre (si. 12) oznaava promenu uestanosti energije
na mestu patologije.
54
Glava I -U poznaj samog sebe
AAAAAAAAAAA/v/A A/VW\A/W\AAM
Slika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i uestanosti
zdrave (a) i bolesne (b) jetre
A sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja e vam

pomoi, itaoe, da bolje shvatite svoj organizam.
ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANA

INFORMACIJA O BOLESTI
Informacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se
stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan
sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim
recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona
razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde alju
informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nain
mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svaki
elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13).
55
BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA
Slika 13. Energoinformaciona veza organa
Informacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se

stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan
sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd.
Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energo-
informaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake
sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak.
Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri
emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u
mozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljivi
proces, recimo u jetri, to zapaljenje e se trenutno odraziti na
biopolju jetre i ta informacija ulazi u eliju jetre u mozgu. ovek
je poeo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se rei da
je ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim
"izbrisana", deo je sauvan. Isto je tako ostalo I seanje u eliji
Jetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se
56
razboli sama od sebe, uzrok su bile potekoe u elom

organizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tom
energoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto je
zapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sa
drugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija u
bilopolju jetre sauvao. Informacije o bolesti ostaju samo u
sluaju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokaz
zaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kada
je anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogu
javljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostale
informacije o bolesti. Druga injenica, koja dokazuje ostatak
seanja na bolest: moji uenici, koji su zavrili kurs
samoregulacije organizma i rade posle toga kod kue po mojoj
metodi, imaju esto simptome bolesti od kojih su bolovali pre
mnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to,
oigledno, potvruje injenicu o ouvanju seanja na bolest. Radi
se o bolestima koje su izleene letovima, koji su uklonili
simptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest,
aktivirajui unutranje resurse, u tom sluaju se prekida
bioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi.
U zakljuku elim da kaem da je leenje oveka, bez uzimanja u
obzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i ima
malu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzroka
bolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenese
na druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju poinju
da koriste metode koje utiu na ceo organizam, uzimajui u obzir
bioenergoinformaciona polja. Zaeci takve "informacione"
medicine poeli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nemakoj. Ali, u
veini sluajeva medicina, koja je sada izvanredno tehniki
ojaana, i dalje se dri simptomatskog leenja. I ta da radi ovek
koji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz je
samo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svoje
ruke i koristiti napredne metode samoregulacije
organizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da,
da, najmanje jedan sat, naroito za ljude sa vie od 40 godina. U
ivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizam
raspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu
57
otvor sa zadnje strane (mar). Na si; 14 je prikazano

kako se preiava krv.
Slika 14. Organi koji uestvuju u preiavanju krvi

(plua, bubrezi, jetra i znojne lezde)
6. Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju preko

elektrinih pojava. Kretanje elektrona i jona u
meuelijskoj i elijskoj tenosti stvara blostruje, koje
pokreu hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela III
pomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, takoe,
biostruje, to povoljno utie na ivotne aktivnosti
organizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanja
u telu moe da utie na kretanje struje u tenim
sredinama i krajnji rezultat je poremeaj odvijanja
fiziolokih reakcija.
7. Svi organi, delovi tela, elije - Imaju biopolje kao omota I
ono sadri informaciju o fizikom stanju. Osim toga, svi
omotai blopolja su povezani s mozgom, u kome Imaju
elije koje odgovaraju tim omotaima I sadre Istu
Informaciju. Zahvaljujui tome se obavlja stalna razmena
informacija izmeu organa I delova tela. Drugim recima,
59
u organizmu postoji energoinformacioni lanac. Ako

patologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela ne
otkloni sam organizam, ve se to uini otklanjanjem
simptoma, energoinformaciona memorija o bolesti e se
sauvati i moe kasnije negativno da utie na organizam.
Energoinformaciono stanje organizma ima ogroman
znaaj za zdravlje.
60
Glava 2
UZROCI ZAGAENJA
ORGANIZMA
ivot - to je neprestano kretanje tecnosti
izmeu elija i u elijama. Prestanak tog
kretanja je - smrt.
A S. Zalmanov
Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma
Sada, kada italac ima predstavu o funkcionisanju organizma,

moe se govoriti na koji nain se organizam zagauje. Jasno je
da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u
organizam. To nije nimalo udno, jer sistem organa za varenje
prerauje hranu da bi proizveo ovekovu ivotnu energiju, a
otpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatke
pomou drenanog sistema, koji se sastoji od venskog dela
kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene
materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim
vorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba da
zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomou
vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za
kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti,
ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki
drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve gori i
najednom poinje da se gasi. Sta ete raditi? Duvaete u plamen
da biste obezbedili vei dovod kiseonika i dodati benzin. U tom
sluaju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su
minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra e se ugasiti i
otpadaka e biti mnogo - ugljenisana parad drveta.
Slino se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne
prerauje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo
otpadaka, koje je teko izbaciti pomou drenanog sistema. A
zato se hrana loe prerauje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao
kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo,
nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da se
razgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji
uestvuju u preradi hrane do najmanjih estica. Fermenti ne
mogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktiviraju
varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi
od psihoemocionalnog stanja.
63
BORIS ARANOVi IENJE ORGANIZMA
PSIHOEMOCIONALNO STANJE
Hipofiza, koja je ef endokrinog sistema, koordinira rad svih

lezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je potinjena drugom
efu - hipotalamusu, iji je rad tesno povezan sa
psihoemocionalnim stanjem. Na taj nain negativne emocije,
naroito one koje dugo traju, kao to su zloba, strah, agresivnost,
alost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa
usporavaju rad lezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i
proces varenja hrane.
Negativne emocije preko hipotalamusa utiu, ne samo na
endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivajui obino uzbuenje
simpatikog dela i koenje parasimpatikog. Kao posledica toga,
dolazi do naglog opadanja svih funkcija eludano-crevnog trakta.
Nije sluajno to ljudi esto oseaju teinu u elucu, jer je to
uslovljeno zastajanjem sadrine eluca, a to su izazvale negativne
emocije. Ja bih poremeaje psihoemocionalne sfere nazvao
glavnim uzrokom zagaenja organizma.
PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEE

Nimalo nevanu ulogu u zagaivanju organizma igraju promene
kiselo-bazne ravnotee svih tenosti. Isto tako veliki znaaj ima
PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela,
rastvor u kome ima vie hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je
PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, vie od
7 - bazni. PH ima veliki znaaj za organizam, jer kiselo-bazna
ravnotea utie na odvijanje svih hemijskih reakcija. Razliite
tenosti imaju razliite PH. PH krvi i tenosti izvan elija mora da
ima najvee bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Tenosti u
elijama su kisele i PH je oko 5. Teni sadraj eluca je kiseo,
dvanaestopalanog creva bazni, debelog creva slabo kiseo. Sve te
PH vrednosti moraju da se odravaju bez promena i to u
organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, meu njima bubrezi,
64
-------------------------------- ___________________Glava 2 Uzroci zagaenja organizma
plua. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do

zagaenja organizma.
Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH
od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana
ne prerauje do kraja. Odstupanje PH u elucu dovodi do greva,
gastritisa i rezultat toga je rava prerada hrane. Promene slabo
kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i
skupljanja toksina u krvi.
Moe se nastaviti ovo nabrajanje. Vano je znati da je za
organizam veoma znaajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih
tenosti.
Zato se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem,
preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena
razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH utie i jednolina
ishrana, zloupotreba alkohola i puenje. I kosmiko zraenje igra
znaajnu ulogu u zagaenu organizma, prvenstveno magnetne
bure.
KOSMIKO ZRAENJE
italac ve zna da se elijske membrane stalno nalaze pod
elektrinim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u
i iz elija se, takoe, reava na elektrinoj osnovi, a to snai da tu
postoje i elektromagnetna zraenja, pa na svaku promenu u
propusnom sistemu biolokih membrana moe da utie kosmiko
zraenje.
U vreme magnetnih bura propusna mo elijskih membrana se
poveava, pa e elija delimino gubiti materije koje su joj
potrebne. Rad elije se pogorava i to izaziva zagaenje elije.
Nije nimalo sluajno to se za vreme magnetnih bura pogoravaju
kone bolesti i pojaavaju alergijske reakcije.
Kad smo ve poeli da govorimo o magnetnom burama, itaocu
nee biti suvie da zna da su one esto uzrok pogoranja
65
mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je modani udar. Ba

se modani udari najee deavaju za vreme magnetnih bura.
Magnetne bure utiu i na arterijski pritisak. A sada emo prei na
drenani sistem.
USPORAVANJE RAZMENE U MEUELIJSKOM PROSTORU
Najvanija karika u sistemu ivotnog obezbeenja elija su kapilari

i mikrocirkulacija krvi. Ba kroz kapilare eritrociti nose kiseonik
elijama i ba tu krvna plazma im donosi belanevine, ugljene hidrate,
soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i
difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke -
metabolite. Kompletna razmena se deava u tecnosti izvan elija. U
naem telu ima veoma mnogo ove tecnosti.
Usporavanje razmene izmeu elija i kapilara se u veini
sluajeva obavlja u meuelijskom prostoru. Usporavanje ulaska
hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u elije
naruava rad elija i organa i smanjuje ivotnu energiju.
Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natr-
ijumhlorida, ui itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima
sopstvene ivotne delatnosti.
Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Poto su zidovi limfnih
kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i
estice, meu njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne
kapilare, pa se prenose limfom da bi se uinile nekodljivim u limfnim
vorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire
mnogo miliona elija. Te male mikroestice moraju da se uklone i
uine nekodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se
prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksine materije.
Zato nastaju zastojni procesi u meuelijskoj tecnosti I elijama, to
onemoguava drenani sitem da u celosti Izbacuje otpatke?
66
_________ Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma
ZASTOJNI PROCESI
U procesu ovekove evolucije priroda je usavrila nae unutranje
organe u uslovlma velike fizike aktivnosti - tranja, kontrakcija
miia, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Poto nije nala
drugo, efikasnije reenje, priroda je ba te Inerclone, gravitacione
sile potresa i sile miinih kontrakcija iskoristila za ienje elija I
meuelljskog prostora od otpadaka. Ali, na alost, savremeni
ovek se nedovoljno kree da bi se u potpunosti Izbacili otpaci.
to je manje kretanja, potresa, vie je zastojnih procesa, vie se
zagauje organizam. To je prvi uzrok zastoja.
Drugi, ne manje vaan uzrok je nagomilavanje unutranjih
napetosti u tkivima 1 miiima, organima i delovlma tela. Poznato
je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim
delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, ovek se
zbog neega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju
se i napreu eljusni miii. Ili, od straha moe da doe do
napetosti u nonim miiima, da se steu pesnice, da se napree
donji deo lea Itd. Na isti nain psihoemocionalne reakcije, kroz
neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I miiima
unutranjih organa.
Prilikom estih ponavljanja slinih psihoemocionalnih reakcija,
napetost prelazi u hroninu i ograniava prenos raznih materija 1
jona u meucelijsku tenost, izazivajui zastoj. A ba dugi zastojni
procesi u meuelljskom prostoru dovode do brzog starenja
organizma.
I da rezimiramo. Koji su glavni uzroci zagaivanja organizma?
1. Pslhoemoclonalnl poremeaji, koji dovode do hormonalne
neravnotee, to, sa svoje strane, slabi aktivnost
fermenata; oni dovode do poremeaja nervnog sistema,
odnosno do smanjenja funkcija celog eludano-crevnog
trakta.
2. Poremeaj kiselo-bazne ravnotee, koji, takoe, utie na
aktivnost fermenata i na preradu hrane u elucu I
crevlma.
67
3. Uticaj kosmikog zraenja, prvenstveno magnetnih

bura, na membrane elija.
4 Rad sistema za disanje, povezan sa dovoenjem
kiseonika u elije. Nisam naveo, kao vaan uzrok,
poremeaje rada elektrinog i energetskog sistema, ali to se
razume samo po sebi, jer su slini poremeaji posledica
fiziolokih poremeaja.
. Svi proizvodi metabolizma, koje drenani sistem ne moe da
izbaci kroz venski deo kapilara i limfo-kapilara, ostaju u
meuelijskoj tenosti, zbog zastojnih procesa u njima. I
to je jedan od glavnih uzroka bolesti.
Pored navedenih, postoje i drugi, po meni drugostepeni, uzroci
zagaenja. To su: loe vakanje, prejedanje, prevelika upotreba
mesa, slatkia. Tekoe sa preradom hrane nastaju i pri meanoj
ishrani, kada se belanevine i ugljeni hidrati koriste zajedno.
Poznato je da su za preradu belanevina potrebni jedni fermenti,
a za preradu ugljenih hidrata drugi. Prilikom meanja dolazi do
delimine blokade jednih fermenata drugima, a rezultat je da
hrana nije preraena do kraja. Postoji teorija podeljene ishrane,
koja preporuuje da se meso jede sa povrem, isto je i sa
ugljenim hidratima. I to stvarno dovodi do znatnog poboljanja
zdravlja. Ali povratak na preanju ishranu jo vie pogorava
zdravlje, jer je za vreme podeljene ishrane organizam skinuo sa
sebe deo optereenja i nije' utreniran za povratak. Zato samo
moe da se preporui da se hrani podeljeno.
Ovim zavravam prvi deo knjige, u kome ste vi, itaoe, dobili
koncentrat neophodnih znanja da biste mogli svesno da
radite.Rad sa samim sobom pretpostavlja kontakt sa svojim
telom. A kako se moe uspostaviti kontakt sa telom ako ga ne
poznajemo?
68
Glava 3
UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM

Evo ta ja, na primer, ne razumem:
Dua i telo su nerazdvojno spojeni, zato
ih onda njihova bliskost nije zatitila od
smrtnog neprijateljstva?
Gete
Glava 3- Uticaj misli na organizam
Danas je jasno da se misli mogu prenositi od jednog oveka

drugom slino radiotalasima, koji se prenose od jedne stanice do
druge. Eksperimenti sa ljudima, koji su se odvijali pod
upravljanjem i kontrolom u toku ivota dva pokolenja, potkr-
epljeni su neobinom demonstracijom K. Bakstera nad biljkama:
dokazano je da energija misli lako prolazi kroz prepreke koje
zadravaju sve druge poznate oblike zraenja (debele table olova,
betona i si).
Ali najneobicnija osobina misli - to je ta strana stvaralaka i
razorna snaga koju one poseduju. Nijedna kua nije sagraena
ako prethodno nije zamiljena i ako nije postojala kao zamiljen
projekat. Nijedna bomba nije baena iz aviona, ako prethodno
nije razraena u hemijskoj laboratoriji i na tablama za crtanje
oruara. Nijednog lekara, pesnika, naunika, operskog pevaa
nije stvorila priroda, svi se oni raaju kao deaci i devojice koji
mnogo i dugo razmiljaju o svojoj buduoj ulozi, a zatim sebe
pretvaraju u ono to su zamislili - koliko mogu, naravno. Snaga
zamiljanja je snaga stvaranja - loeg ili dobrog. Ako zagaujemo
okolinu - to je rezultat zagaenosti naeg zamiljanja. Mi smo isto
tako mogli da zamislimo svet koji nam je potreban kao svet dobra
i lepote - i da stvorimo za sve nas okruenje prijateljstva i lepote.
FIZIOLOKE OSNOVE
Ovde se neu detaljno zadravati na fiziolokim procesima koji se
odvijaju u organizmu prilikom procesa miljenja. Moj zadatak je
da ematski prikazem put misli da bi italac mogao da razume
zato misli izazivaju tako snane promene u telu.
71
PUT MISLI
Ako zamislite kriku limuna, posle nekog vremena, u ustima e se
pojaviti pljuvaka. Kao to vidite, misli su izazvale fizioloke
promene u obliku stvaranja pljuvake. Ili, naprimer, dok se seate
nekog znaajnog dogaaja iz vaeg ivota, srenog ili nesrenog, srce
moe da pone bre da vam kuca, moe da vam se promeni pritisak, da
vam se proire ili skupe enice. To je, takoe, uticaj misli na fiziologiju.
Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom (si. 15) i alje ih
u malu oblast mozga - hipotalamus.
Slika 15. Formiranje podsvesnih signala upravljanja organizmom i

njihov prenos u mozak
________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam
Hipotalamus pamti sva emocionalna preivljavanja, meu njima i

stresove, i upravlja hipofizom, koja regulie rad celog endokrinog
sistema, koji stvara hormone. Hormoni utiu na sve ivotne
funkcije organizma, meu njima i na krvne sudove, koje iri ili
skuplja. Osim toga, hipotalamus uestvuje i u upravljanju
imunobiolokim sistemom.
Imunobioloki sistem je prirodna zatita organizma, namenjena
unitavanju naih "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba,
zloudnih elija. Negativne emocije prvenstveno menjaju koliinu
hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabiliui
faktor praktino za sve sisteme organizma: eludano-crevni
trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Meu
poznatim hormonima naveu adrenalin, estrogen, kortizon.
Naprimer, nedostatak kortizona dovodi do sledeih poremeaja:
ir u elucu, kona oboljenja, tromnoflebitis (upala vena),
problemi sa teinom i dr. Osim toga, naruavanje hormonske
ravnonee utie na titnu lezdu, to ponovo izaziva psihiku
destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug.
Ortodoksna medicina prilikom leenja esto, pokuava da
nadoknadi nedostatak hormona. To pomae samo neko vreme, a
zatim stanje moe da se pogora, jer se organizam navikava na
"dodatke" i lezde se "ulenje" i proizvode jo manje hormona.
Negativne emocije preko hipotalamusa takoe slabe imuni sistem
i ine da organizam postaje prijemiv za "neprijatelje", meu
njima i elije raka.
RAD PODSVESTI
Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo u se vie zadrati

na radu nae podsvesti. Podsvest upravlja svim ivotnim
procesima: mi ne mislimo kako da se regulie krvni pritisak, na
stvaranje eludanog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to
svest. Veina naih svakodnevnih poslova se obavlja, takoe,
podsvestno, na primer hodanje, ivenje, upravljanje automobi-
lom. Svest, naravno, takoe, upravlja telom - mi svesno
podiemo ruku, ili pokreemo glavu, ili svesno neto govorimo, AH
73
postoji, takoe, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde

molim za posebnu panju.
SVEST I PODSVEST. EMOCIJE I SLIKE

Na si. 16 su ematski prikazana uslovna vratanca izmeu svesti i
podsvesti. Kroz njih se vri uzajamno delovanje svesti i podsvesti.
Kada smo zamiljali limun i izazvali luenje pljuvake, to je bilo
delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada neto oseamo
intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I to su vie
otvorena "vratanca" vee je uzajamno delovanje. Otvaranje
vratanaca regulie se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva
polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija.
Desna dominira kada se ovek bavi stvaralakim radom, kada
misli u slikama.
Slika 16. Uslovna "vratanca" izmeu svesti i podsvesti
74
[ ______________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam
Emocije dovode, takoe, do aktiviranja desne polovine mozga.

Uticaj na "vratanca" je sledei: to je aktivnija desna polovina
"vratanca" se vie otvaraju, to je aktivnija leva polovina mozga
ona se zatvaraju. Drugim recima, otvaranje vrata u podsvest je
mogunost otkrivanja unutranjih rezervi organizma.
Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje
omoguavaju razvoj stvaralakih sposobnosti i drugih ovekovih
mogunosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i
dublje pronicanje u podsvest. itaocu sada mora biti razumljivo
da svaka misao ispunjena emocijama lake dolazi do podsvesti i,
prema tome, snanije utie na telo. Setite se nekog dogaaja u
ivotu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osuila usta. Eto
vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela.
Isto se dogaa i kad mislimo u slikama.
Slika, takoe, otvara "vratanca", utoliko vie ukoliko je slika
sjajnija. Naprimer, slikovito seanje na neki tragian dogaaj
prouzrokuje hlaenje ruku i nogu. Ili, slikovito seanje na erotski
dogaaj moe 1 da izazove uzbuenje. Negativne misli,
nespokojstvo, preivljavanje, strah, sve su to svojevrsne
emocionalno obojene misli. I, takoe, vrlo esto slikovite. Recimo,
takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda
kao jako oseanje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi
svoj "crni" posao i u toku vremena moe da dovede do ozbiljnih
oteenja u organizmu. Jasno je da jaa emocija jae "udara"
telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam
pomou sistema samoregulacije moe da se oporavi. Emocija,
koju dugo nosimo, bez obzira na to to je slaba, podriva
organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, takoe, treba
praviti razliku meu ljudima.
Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su
oseajniji, senzitivniji, ali i podloniji uticaju negativnih misli i
emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto
vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji
za ivot usled boljeg kontakta sa podsveu i mogu bre da
pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog miljenja. I
obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog
75
BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA __________________
slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u

organizam i u skladu sa tim usporen je i proces oslobaanja od
njih.
Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz ovekovog lica.
Obratite panju na lica zlih, ravih ljudi - ona tano odraavaju
unutranje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihiki
nestabilne ljude karakterie brz hod, odseni pokreti. Ljudi puni
straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutranje elje da se
sakriju. Na taj nain telo se izraava mislima, preko ideomotornih
impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme miljenja. Nije teko
dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom
mozga to izraavanje jae.
Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, to je veoma vano, jer je
povezano sa otkrivanjem unutranjih rezervi organizma pomou
upravljanja sopstvenom energijom.
ENERGETSKE OSNOVE
MALO LIRSKO ODSTUPANJE ZA SKEPTIKE

Pod pretpostavkom da ovu knjgu mogu da itaju i skeptici, elim
da njih radi napravim malo odstupanje. Prvo, ko je skeptik? To je
ovek koji misli u stereotipima i opteprihvaenim normama, koje
su stvorene u drutvu: ako vas boli glava treba da uzmete
tabletu, stres se odstranjuje alkoholom ili, takoe, tabletama,
viak teine se skida dijetom. Pokuajte da kaete skeptiku da se
svi ti problemi mogu resiti pomou preraspodele energije snagom
misli. Nee poverovati. Skeptik - to je ovek koji nee i ne moe
da izae iz okvira stereotipnog shvatanja sveta. Po pravilu, takvi
ljudi mogu da budu dobri izvrioci, ali ne i stvaraoci, tvorci neeg
novog. Uzroci skepticizma su esto u dominaciji leve polovine
mozga, pa samim tim i loeg kontakta sa podsveu. Ali, ovde
obrnuto, informacije tekov prelaze iz podsvesti u svest. Drugim
recima - slaba je Intuicija. esto me pitaju zato na moje kurseve
76
Glava 3 - Uticaj misli na organizam
dolazi vie ena. ene su intuitivnije, tj. vie im je razvijena desna

polovina mozga. Zato one tano oseaju ta im je potrebno.
Meu njima je manje skeptika.
Uspeh u ivotu, po pravilu, zavisi od ravnotee razvijenosti leve I
desne polovine mozga. Znai, potrebna je i logika i intuicija. ena
sa dobrom logikom moe da postigne mnogo. Isto tako,
mukarca sa dobrom intuicijom oekuje uspeh. esto mi se
dogaalo da se sretnem i radim sa rukovodiocima velikih
preduzea, sa vodeim naunicima, vrhunskim izvoaima. Svi su
oni obdareni dobrom logikom, intuicijom i senzibilni su. Kod mene
se, na Univerzitetu za bioenergetiku u Petrogradu, obuavalo
mnogo lekara i to su, po pravilu, bili napredni lekari, koji su
kasnije uspeno primenjivali bioenergetsko znanje, koje su stekli.
Poto dalji materijal u ovoj knjizi malo odstupa od stereotipnog
shvatanja sveta, elim da se obratim skepticima.
Dragi skeptici! Potrudite se da pogledate oko sebe. Svet nije
samo materija, nije samo ono to se moe otrgnuti, iupati,
pomirisati. Postoji i drugi svet - nevidljiv, svet energije, vibracija,
koji tako jako deluje na nas da vam je teko da to zamislite. Iako
bar malo nauite da razumete taj svet i da njime upravljate, ivot
e vam postati interesantniji, raznovrsniji i sreniji. ovek, koji
veruje samo u materijalni svet, mnogo ograniava i osiromauje
svoj ivot. U ivotu je uvek tako: ako ne veruje - ne dobija.
Ne veruje u mua - bie lo porodini ivot.
Ne veruje u sebe - nee imati uspeha u ivotu..
Ne veruje u metodu - nee uspeti da je iskoristi.
Oni skeptici koji itaju ove redove nisu vie beznadeni. U
protivnom, oni ne bi otvorili ovu knjigu. I ja se nadam da e im
ova knjiga pomoi da krenu pravim putem. Verujem u vas,
skeptici!
77
DEJSTVO MISLI NA DALJINU

Da li ste nekad razmiljali o tome, dragi itaoci, da kompjuter ima
mnogo zajednikog sa naim mozgom? U kompjuter moemo da
smestimo koliko hoemo informacija i da ih zatim, po potrebi,
izvlaimo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se
uvaju u memoriji racunara - na disku, u kodiranom obliku. Isto
se deava i u oveku.
Vi ve znate da ovek nije samo fiziko telo, nego i
energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu
razliitih uestanosti koje nose informacije o svemu u oveku.
Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog oveka. Vae oi,
kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog
oveka ka bioinformacioni objekat i alju tu informaciju u
kodiranom obliku u jednu od memorijskih elija. Zatim, kada
budete hteli da se setite tog oveka, informacija o njemu se
izvlai iz elije i ponovo pretvara u lik. Dubina pamenja zavisi,
pre svega, od interesovanja, koje je taj ovek u svoje vreme
izazvao kod vas. Jer je interesovanje, takoe, emocija, koja,
takoe, pojaava efekat. Isto se odnosi i na pamenje predmeta.
Svi predmeti, i uopte sav materijalni, svet imaju svoje biopolje,
svoje frekvencije. I sada smo doli do neeg vrlo vanog.
Ako ste se setili nekog oveka ili predmeta i ako ste ga predstavili
sebi, pred vama se nee pojaviti samo lik, ve i biopolje tog
oveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono e
vriti energetsko dejstvo na vas. Seate li se primera sa traginim
dogaajem? Tako se, sa bioenergetske take gledanja, to
objanjava time to pri seanju na tragini dogaaj stupamo u
kontakt sa biopoljem tog dogaaja ili sa njegovim frekvencijama,
a one utiu na nae biopolje, pa time i na nae telo. Isto je i sa
erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvuen iz elije deluje na
nas, mi takoe delujemo na njega.
U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi:
"Ako u nekoj taki u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog
78
__________________ _ _______ , Glava 3 - Uticaj misli na organizam
objekta (na prlmer oveka), u toj takl se Javlja blopolje tog

objekta, koje Ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu
se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima I
telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da
bi se Izvrio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli Je
utoliko Jae ukoliko su one jae emocionalno obojene, to Je vie
ovek koncentrisan na njega.
U trenutku zlobe ovek poveava snagu delovanja misli nekoliko
puta. Svako od vas Je, verovatno, osetio u ivotu delovanje
Ijutitog oveka, koji se nalazi u blizini. Takva oseanja se mogu
osetlti i kada se nalazite daleko od oveka koji vam eli zlo.
Razlika Je samo u tomevto u tom sluaju neete shvatiti odakle
vam takvo osecanje. ovek, koji na vas misli sa ljubavlju I
potovanjem, slae vam isceljujuu energiju. Na taj nain se
meu nama, ljudima, stalno obavlja energolnformaclona
fazmena.
MISAONI OBRASCI
Delovanje misli se razlikuje meu sobom. Postoje prosta misaona
dejstva (1) (si. 17), kada jednostavno mislimo o oveku s
ljubavlju ili Ijutlto, ali naa misao ne nosi nikakvu Informaciju I
sloena misaona dejstva, kada mi ne samo to mislimo o oveku,
nego mu i elimo neto. Naprimer, moemo da elimo oveku da
uspeno poloi ispit ili da ozdravi. To e ve biti sloeni misaoni
obrazac (2), t). nae misli prenose informaciju, isto kao prilikom
emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usauje u
biopolje oveka na koga mislimo I stvarno poinje da pomae ili
da nanosi tetu, u zavisnosti od elja onoga ko ih emltuje.
Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da ive u prostoru,
to zavisi od toga kolika je bila koncentracija I koliko je bila
emocionalna prilikom njihovog formiranja.
79
Slika 17. Prosta (1) i sloena (2) uzajamna misaona dejstva
Na tom polju su interesantne praktine vebe uesnika na mojim

kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne
terapije. Uesnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim poinju
da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim uesnicima se deava da
kuglica sasvim odleti. To se deavalo, po pravilu, kod jakih uesnika,
koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevi
do drugih vibracija u prostoru, napustila domaina koji ju je stvorio.
Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja sloenih misanih
obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva.
Zamislite da pesimistiki mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci
dospevaju u prostor i, poto tamo poive neko vreme, poinju da
deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat
je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih,
optimistikih misli privlae pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako
ne verujete u sebe, vi, takoe, formirate misaoni obrazac o svom
neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno
dejstvo. I taj misaoni
80
Glava 3 - Uticaj misli na organizam
obrazac se usauje u biopolje vaih poznanika i roaka i izaziva

kod njih oseanje da vi ne verujete u sebe i oni e se u skladu sa
tim ponaati prema vama.
Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usaujemo i u
omota biopolja predmeta. U tom sluaju, stepen uzajamnog
dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od
sinhronizacije nae energije i energije predmeta. U svakom
suaju, dolazi do uzajamnog dejstva u veem ili manjem stepenu
i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se
nahrane naom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih
vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su
negativni? ... Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od
prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najjae
voda. Trudite se, takoe, da za vreme jela budete dobro
raspoloeni. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne
emocije, vi ete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i
ostali predmeti, upija psihiku energiju.
81
Glava 4
ZDRAVLJE I SNAGA MISLI

Gde Ima misli, tamo je snaga.
Igo
Neopipljivi svet misli kontrolise

I upravlja opipljivim, fizikim svetom.
A. Ford
Glava 4 Zdravlje i snaga misli
RUILAKA SNAGA NEGATIVNIH MISLI
U prethodnim poglavljima trudio sam se da objasnim uticaj naih

misli na telo, na okolinu, fizioloki i bioenergetskl mehanizam.
Nadam se da ste shvatili kakva Je snaga zatoena u naim
mislima. U ovoj glavi elim da govorim o konkretnim negativnim
mislima i o njihovom uticaju na funkcije organizma.
Ml oseamo dejstvo stresa ne samo u tom momentu kada
preivljavamo odreeni dogaaj, koji doprinosi formiranju
negativnih emocija, nego i svaki put, kad ga se seamo. Vi ve
znate odakle to dolazi: faktor stresa, koji iskrsava, utie na nas
skoro isto kao i sam stres. Najrasprostranjeniji, i onaj koji nosi
stres, je uvreda.
UVREDA
Mnogim ljudima na dui lee uvrede, koje su se skupljale
godinama. U odraslom oveku, esto, postoji gorina dejlh
preivljavanja i neki bolan dogaaj on pamti celog ivota do
najsitnijih pojedinosti. To moe biti uspomena, koja je povezana
sa nedostatkom ljubavi roditelja, sa neprihvatanjem od druge
dece ili uitelja, sa nekim konkretnim ispoljavanjem surovosti.
Ljudi, u kojima ivi takva uvreda, esto u sebi ponavljaju te
dogaaje i to se nekiput dogaa godinama, ak I onda kada oni
koji su ih uvredili vie nisu ivi.
Uvreenost - to je nain da se likvidira ve Izvrena nepravda,
emocionalno suprotstavljanje, neprihvatanje neega to se ve
desilo, emocionalni sukob sa nekim dogaajem III pojavom, koji
su se desili u prolosti. U toj borbi vi ste osueni na poraz poto u
datom trenutku pokuavate da uradite nemogue * da Izmenlte
prolost Oseanje uvreenostl, ak I kad Je zasnovano na
stvarnoj nepravdi, ne donosi ni zadovoljstvo ni korist I u toku
vremena postaje emocionalna navika. Osim toga, hronlno
85
BORIS ARANOVI - lSENJE ORGANIZMA
oseanje uvreenosti neizbeno dovodi do samosaaljenja.

Stvorena navika da se vreamo i da se saaljevamo izaziva
potcenjivanja sopstvene linosti. Sa skrivenom uvreenou vi
jednostavno niste u stanju da zamislite sebe kao samostalnog,
nezavisnog oveka, oveka koji veruje u sebe, ne moete da
budete gospodar svoje sudbine. Ovde treba rei da oseanje
uvreenosti kod vas ne izazivaju ljudi, dogaaji ili okolnosti. To je
vaa sopstvena reakcija na njih. Samo vi moete da joj budete
gospodar, samo ste vi u stanju da je kontroliete, istina ako
budete uspeli da shvatite da oseanje uvreenosti i aljenja sebe
ne vodi srei i uspehu, ve porazu i stradanjima.
Misaoni obrazac uvreenosti se usauje u omota biopolja oveka
i izaziva slabljenje njegovog imunolokog sistema i moe dovesti
do takvih bolesti kao to je rak, infarkt, bolesti eluca i jednjaka.
Sreui se sa ljudima koji su bolovali od takvih bolesti, uverio sam
se, ne jedanput, da je duboko zapretana i dugo noena
uvreenost, bila jedan od glavnih uzroka njihovih bolesti. Ako
trudna ena nosi u sebi dugotrajnu uvreenost, taj misaoni
obrazac moe da se usadi u omota biopolja deteta i da posle, u
toku vremena, izazove kod njega ozbiljnu bolest. esto me pitaju:
"Ako je duevno stanje uzrok skoro svih bolesti, zato boluju
deca, i to ak od ozbiljnih bolesti?" Evo vam uzroka - prenos
negativnih programa sa majke na dete za vreme trudnoe. Postoji
jo jedan uzrok, mnogo redi - prouzrokovan karmom, ali o tome
emo govoriti kasnije.
Sakrivena uvreenost, kao uostalom i sve druge negativne
emocije, koje se dugo nose, ima odreeno mesto u mozgu, ili
takozvano "arite". U Rusiji su vrena psihofizioloka ispitivanja,
kojima je razjanjeno da e se, ako se specijalnim elektrodama
nadrauju odreene oblasti u mozgu, uvek aktivirati negativne
emocije, koje odgovaraju tim oblastima. Ako ovek nosi u sebi
neku uvredu, prilikom delovanja na odreenu oblast njegovog
mozga, ta emocija e se aktivirati i ovek e osetiti veoma jaku
uvreenost. Slian fenomen se javlja, uvek, kada se deluje ba na
tu oblast u mozgu. Isto se dogaa i sa drugim emocijama.
"arite" (si. 18) se aktivira i kada se ovek seti dogaaja koji je
86
___________________ ____________________________ Glava 4 - Zdravlje i snaga misli
u svoje vreme, izazvao tu emociju. Prirodno, pri tome se oko

"arita" poveava energija koja utie na biopolje oveka
izobliavajui ga.
Slika 18. Aktiviranje "arita" negativne emocije
STRAH
Od svih ruilakih emocija najjai je strah. Najraspostranjenije
vrste straha su: strah od usamljenosti, bolesti, smrti, gubitka
ljubavi, gubitka posla, strah za budunost. Strah blokira i
materijalnu i duhovnu stranu ivota, on unitava inicijativu,
entuzijazam, podriva samopouzdanje, stvara pohlepu, zlobu,
razdraenost, stalno dri oveka u visokoj nervnoj napetosti.
Strah je prepreka za bilo kakav poetak, jer se ranije stvara
misaoni obrazac sa programom za blokiranje konstruktivnih
procesa. Majin strah predstavlja veliku opasnost za dete koje se
razvija. Oseajui strah za njegovo zdravlje, ona alje negativne
misaone obrasce u biopolje deteta i dete stvarno poinje da
boluje.
Roena sestra straha je sumnja. Sumnja je manifestacija paslvno-
odbranbenog refleksa, koji onemoguava nastajanje mehanizma
delovanja i zato je ozbiljna smetnja za postizanje bilo kakvog
cilja. ovek koji sumnja je uvek oslabljen I u sutini razoruan.
87
BORIS ARANOVI - iSENJE ORGANIZMA __________________________________
Stalna sumnja u sebe dovodi do atrofije sposobnosti za dononje

odgovarajue odluke. Oni, koji sumnjaju u sebe, sumnjaju u sve.
Sumnja i neodlunost rasipaju ivotnu energiju i podrivaju veru u
sebe i svoju budunost. Naravno, postoji i "zdrava" sumnja, koja
prethodi donoenju vanih odluka.
Podvrsta straha su fobije. Fobija je panian strah od nekih
konkretnih situacija u ivotu. Na primer, strah od zatvorenog
prostora (voziti se liftom, biti u prostoriji bez prozora itd), strah
od letenja, strah od vonje metroom. Poreklo takvih fobija je, po
pravilu, u detinjstvu, kada je podsvest deteta najotvorenija za
razne energoinformacione programe. Dovoljno je rei detetu da
je opasno leteti avionom ili da se moe zaglaviti u liftu, da se to
pretvori u fobiju za ceo ivot. Fobije se, takoe, prenose sa majke
na plod za vreme trudnoe u obliku misaonih obrazaca fobija koje
ima majka. ip
Drugim recima, veina strahova ima svoje poetke u detinjstvu ili
iz vremena trudnoe. Ba u tom periodu energoinformacioni
programi se lako uvlae u podsvest ili, to je isto, u omota
biopolja i zatim celog ivota deluje na ovekovo ponaanje. Strah
prevenstveno deluje na funkcionisaje urinarnog sistema. Jo su
stari Kinezi govorili da energija straha dovodi do bolesti bubrega.
Moja praksa pokazuje da ljudi, koji imaju probleme sa bubrezima,
mokranom beikom, matericom, jajnicima, koji imaju
menstrualne tegobe pate, po pravilu, od nekog straha. Kad prvi
put razgovaram sa pacijentom, koji ima neku od tih bolesti, uvek
ga pitam da li se neega boji. Pacijent se, po pravilu, udi to ga
to pitam, jer se on stvarno neega boji.
Strah moe, isto tako, da izazove glavobolju, poto oni koji pate
od straha esto imaju bolesne i napete miie u predelu ramena i
vrata. Ta naprezanja ograniavaju cirkulaciju energije u glavi i
dovode do glavobolja, nekiput do dugotrajnih glavobolja, koje se
zovu migrene. I stvarno, skoro je nemogue odstraniti migrenu
bez odstranjivanja napona u ramenima i vratu. Strah jako deluje
na ^seksualnost, izaziva frigidnost kod ena i impotenciju kod
mukaraca, ali vie pate mukarci. esto bolni sindromi, koji se
88
Glava4-Zdravljeisnagamisli
javljaju kod ljudi kao rezultat promene vremena ili posle kratkih stresova,
izazivaju strah, naroito kod nepoverljivih ljudi.
Menjajui oblogu biopolja, strah jo vie poveava bol, i ako potraje due
to moe stvarno da dovede do bolesti. Seam se, u vezi s tim, sluajeva
kada su mi se poznanici javljali telefonom i paninim glasom se alili na
bolove u srcu, elucu i na drugim mestima, sumnjajui na bolest. Ispitujui
njihovo biopolje, nalazio sam samo deformacije izazvane strahom i posle
korekcije tih deformacija bolovi su trenutno prestajali. Nepoznavanje
elementarnih osobina funkcionisanja organizma i njihove povezanosti sa
spoljanjomv sredinom izaziva masu briga, dovodi do straha i
nespokojstva. esto lekari izazivaju strah, unosei u podsvest ovakve
"programe": "Imate hroninu bolest sa kojom ete morati da ivite celog
ivota" ili "Ti simptomi govore o nastajanju teke bolesti". Posle takvih
"prograama" oveku je teko da izae na kraj sa boleu.
AGRESIVNOST
Uzrok agresivnosti je - nezadovoljstvo. Poto je ta emocija veoma jaka,
ona nosi veliku ruilaku snagu. Radnik, koji osea ogromnu elju da
svom pretpostavljenom opali dobar amar, ali nema mogunosti da to
uini, isputa "paru" kod kue, istresajui se na enu i decu. Veina slinih
ljudi ne shvata da time priinjava veliku tetu svojima, upravljajui jake
vibracije agresije na njihova biopolja.
Nekiput se moe desiti da je ba u tom trenutku biopolje nekog od bliskih
oslabljeno zbog bolesti ili stresne situacije, tada agresija moe da nanese
udar koji izaziva jaku deformaciju polja tipa "rupa". U narodu se to zove
"urok". Takva jaka deformacija moe posle izvesnog vremen dovesti do
ozbiljnih fiziolokih ili fizikih oteenja. Ali, energija agresivnosti nije
upravljena samo na druge, ne i na sebe samog. Menjajui sopstveno
polje, agresivnost dovodi bolesti, kao to su ir na elucu, povieni krvni
pritisak, frigidnost, impotencija, stanje stalne uznemirenosti. Za viak
emocionalne "pare" treba imati ventil sigurnosti. Njegovu
89
BORU ARANOVlC - ClSENJE ORGANIZMA
ulogu odlino Igraju razna fizika optereenja, peaenje,

sportske Igre. AH najefikasniji nain oslobaanja od agresivnosti
je - umee upravljanja svojom energijom, tako da se uklone
psihiki naboji.
OSEANJE KRIVICE
Prilino je rasprostranjeno dugotrajno noenje negativnih misli sa

grizom savesti i trajnim oseanjem krivice pred nekim. Takva
oseanja ne samo da izvode oveka iz ravnotee, ve i
ograniavaju njegovu linu slobodu. Ljudi koji imaju oseanje
krivice vrlo brzo upadaju u "mreu" svojih prijatelja, roaka,
poznanika, koji se, po pravilu, trude da iskoriste takve "savesne"
ljude za svoje Interese. Pozivajui se na savest, oni nastoje da
upravljaju I manlpullu takvim ljudima. Biopolje ljudi, koji imaju
oseanje krivice, ima Izdueni i sueni oblik.
Fizioloki se to manlfestuje bolovima u miiima, najee celog
tela, flbromlalgljom, umorom. Onima koji imaju oseanje krivice,
preporuujem da se spasu toga to je mogue pre. Razume se da
treba pomagati blinjima koliko je mogue, ali sve ima granice. I
moraju se praviti razlike u pomoi. Jedna je stvar kada to inite
zato to elite, u tom sluaju se ne treba ograniavati. Druga je
stvar kada oseate nevidljiv pritisak i kada ste prinueni da
pomaete. Da biste se Izbavili od tog razornog "tereta", treba
Jednom za svagda da stavite do znanja svojim blinjima da vi
niste njihova svojina. Vrlo brzo, posle toga, videete da vas vai
roaci I poznanici vie potuju.
NEPOVOLJNO MILJENJE O DRUGIMA

Nepovoljno miljenje o nekom Izaziva Jak pad nivoa energije. Ako
ovek ogovara, on ne nanosi traumu samo onome koga ogovara
nego I sebi, Jer, pri tome, dolazi do deformacije, razaranja
njegovog omotaa blopolja. Trauma, nanesena ogovaranjem, ne
mora odmah da se javi na fizikom nivou, tj. ne moraju odmah da
se Jave bolesti. Uvek u slinim sluajevima dolazi prvo do
90
Glava 4- Zdravlje i snagamisli
se jave bolesti. Uvek u slinim sluajevima dolazi prvo do negativnih

promena na siunim esticama astralnog, mentalnog, duhovnog, a zatim
sve prelazi na fiziko telo. I zato, kad se ovek razboli, kad mu se desi
nesrea, teko da e se dosetiti da je uzrok ogovaranje. Ogovaranje nam
skrauje ivot, utie na zdravlje i duhovnost, utie na dugovenost.
U Rusiji su vrena ispitivanja kakve su slinosti meu ljudima koji dugo ive.
Pokazalo se da je, osim raznovrsne ishrane i istog vazduha, glavna
zajednika crta bila dobrodusnost. Dobrodusnost je nepostojanje
energetskog napada na ljude i, u skladu sa tim, sopstvena neranjivost.
Japanci su, na primer, dugoveni i istovremeno najutiviji narod na svetu.
JA SAM ONO TO MISLIM O SEBI

Svaki ovek nosi u sebi lik samog sebe, poevi od fizikih podataka do
umnih sposobnosti. Na primer, ovek moe smatrati da je zdrav ili bolestan,
lep ili ruan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih
detalja. Drugim recima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna
da ono to on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju
dugo nosimo u sebi, ali vi ve znate da misli koje dugo nosimo prodjru u
podsvest i odatle utiu na organizam. To je tako sa fizioloke take gledanja.
A sa bioenergetske take gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket
"programa" o samom sebi po kome ivite. Ako smatrate da ste slabog
zdravlja, tako e i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam
bolesni bubrezi, organizam e odraditi taj "program" aljui stalno
ideomotorne impulse na bubrege i oni e kroz izvesno vreme stvarno postati
bolesni.
esto se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji,
grdei dete, i ne podozrevajui slali u njegovu prijemivu podsvest
informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u
podsvest! ili, to je isto, u biopolju i poinju da deluju na organizam na taj
nain da posle izvesnog vremena dete
91
BORU ARANOVI - lSENJE ORGANIZMA
itd. i nosi te osobine kroz ceo ivot. "Pomo" u skladitenju

negativnih programa esto pruaju roaci izjavama kao to su:
"Ima lo vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u
redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o
zdravlju vre nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se
komplikovano leci", ili "To je za ceo ivot".
esto sam radio sa pacijentima koji su bili ubeeni da imaju neku
bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U
sluajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da
simptomi te bolesti nestanu samo pomou uklanjanja programa o
bolesti. Veina onih koji su izleeni, na taj nain, je govorila da je
to neko udo. Ustvari, nema nikakvog uda, jednostavno, posle
uklanjanja programa, mozak prestaje da alje ideomotorne
impulse o bolesti i simptomi nestaju.
Ono to ovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo
na zdravlje, ve i na druge oblasti ivota. Ako vi sebi izgledate
nespretni, nezgrapni, neveti, bojaljivi, takva predstava o sebi e
vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog oveka. Ako mislite da je
suvie teko zaraditi mnogo para, nikad vam se nee ukazati
ansa da poboljate svoje finansijsko stanje.
Predstava o sebi vri odluujui uticaj na ceo ovekov ivot. Zato,
prvo to treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno
miljenje o sebi. Kako se to radi, bie opisano u sledeim
glavama.
Govorei o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam
da pokaem itaocu J<oliko ozbiljno mogu da nakode zdravlju i
ivotu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnotva negativnih
misli, prikazao sam samo neke od njih. Meutim, i druge misli
sline opisanim stvaraju negativne programe i nanose tetu
oveku u ovoj ili onoj meri.
92
Glava 4 Zdravlje i snaga misli
UTICAJ MISLI NA SUDBINU

Naa sudbina - to je sve to nam se dogaa od detinjstva do
smrti. Svi mi elimo da ti dogaaji budu povoljni: dobra porodica,
ljubav, uspena deca, interesantna profesija, dobri odnosi na
poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od ega sve to zavisi?
Svakako da spoljanji uslovi, drutvena sredina, nae okruenje
utiu na neki nain na nau sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina,
koja moe da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo
mi smo uzrok onoga to nam se dogaa u ivotu.
Ta teza, na prvi pogled, rui uobiajeni nain miljenja. Jer je
veina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme
prebacuje na druge. Pa iako takav nain miljenja ne samo da ne
pomae da se razrei problem, nego ak donosi razoarenja, ljudi
nastavljaju da ive u stereotipima, koji koe njihovo
napredovanje. Dok ovek ne shvati da su njegove misli programi,
koji funkcioniu, da oni odreuju njegovu budunost, njegovu
sudbinu, on nee uspeti u ivotu. Pokuau da na primerima
pokaem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja.
Zamislite sledeu situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da
jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog
dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju
ponudu ba za taj dan. Vi treba da izaberete kuda ete otii. I vi
birate prvo, planirano, bez obzira na to to vam je drugo
interesantnije. Po pravilu, ljudi u slinim situacijama postupaju
ba tako. Zato?
Stvar je u tome to ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni
obrazac izleta sa slikama odmora, istog vazduha, ume, pecanja.
Taj misaoni obrazac je prodro u vau podsvest, pripremio va
organizam za odlazak na izlet, ovladao vaim biem i sada je
teko bilo ta promeniti. A ako se menja, naii e se na veliko
naprezanje tela. Sa bioenergetske take gledanja, planirani izlet
je zapisan u obliku informacije ili programa u ovekovo biopolje i
ta informacija sada utie na telo.
93
BORU ARANOVI - IENJE ORGANIZMA
Sve nae misli, naroito one emocionalno obojene, utiu na nae

dalje ponaanje I postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi,
naprlmer, raspravljate o cenama, kako je postalo teko lvetl,
kako je malo para, da one nisu dovoljne za ivot. to ee
uestvujete u takvim raspravama, vai misaoni obrasci "ivot je
teak", "nedostaju ml pare" Itd. postaju sve jai. Zatim, te misli
prodiru u podsvest I upisuju se u vae biopolje i poinju da ive
svoj ivot, odraavaju se na va ivot i stvaraju realnost u kojoj
vam stvarno nedostaje novac, u kojoj va ivot stvarno postaje
teak.
Uzrok neuspeha u ivotu je pesimizam i samoprogramiranje.
Devojka, koja eli da se uda, a misli da je runa i nesposobna,
teko e uspeti da se uda, zato to ona emituje taj "program" i ne
Izaziva Interesovanje mladia koji je okruuju. Poslovni ovek koji
je zapoeo neki posao i koji mnogo razmilja o tekoama i
moguim neuspesima osuen je na neuspeh. Uzrok tome je to
negativno samoprogramiranje utie kako na njegove postupke
tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom.
Seam se da ml se, poetkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio
jedan poslovni ovek iji su se poslovi razvijali jako loe I Imali su
tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da utie
na okruenje da bi ponovo uspeno poslovao. Rekao sam mu da
njegov posao zavisi od njega, ne od okruenja. U toku razgovora
se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopteno, ne
konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih greaka.
"Programi" naih misli, koje se usauju u podsvest ili biopolje,
rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni ovek je suvie
sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima
I njegovo opte raspoloenje je bilo peslmlstlko. Poeo sam da
radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan I razradili ga do
najsitnijih detalja. Zatim sam mu odrao nekoliko individualnih
seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, Javili su se
prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle jo jednog
meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu I on Je kasnije
postao jedan od najuspenljlh poslovnih ljudi u Petrogradu.
Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su I dalje uspenl. On
94
Glava 4 - Zdravlje i snaga misli
smatra da je na prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom

ivotu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba
obratiti panju na najpozitivniji momenat - ogromnu elju da se
promeni situacija. I na tome hou detaljnije da se zadrim.
Vi se seate da su nae misli snane kada su emocionalno obojene.
elja je jaka emocija, motivacija, ona ini da nae misli budu snane
i uz pozitivno miljenje dovodi do uspeha. esto se deava da ovek
pokuava da resi neki problem, ali ne uspeva zato to se negde na
dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak elje. ovek esto ni sam
nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer,
neki ljudi ne mogu da nau posao ne zato to je to nemogue, nego
zato to podsvesno ne ele da rade.
A to utie i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne ele da
ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se
nalaze u tom stanju. Oni neto dobijaju time: panju blinjih, onih
koji ih okruuju, socijalnu i materijalnu pomo itd.
Kada ovek ima mnogo elja - to je ve aktivna ivotna pozicija,
koja, uz pozitivno miljenje, donosi oveku uspeh u ivotu. Masa
elja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog oveka ogromno
biopolje, koje mu omoguava da dugo radi i da se ne zamara.
Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme
organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna
ivotna pozicija je garancija dugovenosti, to potvruju ivoti
mnogih naunika.
Ako ovek nema elje - ivotna apatija, slabljenje organizma, sve se
deava naopako. Takvi ljudi ee boluju, zamaraju se na poslu, zato
to rade bez elje i esto doivljavaju neuspehe.
Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao
novost koja me je u poetku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro
u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije puio, iveo je
zdravim ivotom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, roaci i
prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam
mogao da doem sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio lo
inenjer, on nije imao nikakva interesovanja u ivotu i radio je samo
zato to je trebalo raditi. On nije imao elju da neto promeni
95
BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA ________________________________
nabolje, nije imao ivotni impuls. A ba taj ivotni impuls nam je

svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada moe da se desi bilo
ta ...
Neki itaoci mogu da mi prigovore: a ta ako ja u ivotu nisam naao
interesantan posao, neto to mi je na dui? ta ako bih hteo, ali
nemam elja i stremljenja? ta onda? Dragi moji itaoci! I u tom
sluaju sve zavisi od vas samih. U datom sluaju kakvim oima
posmatrate svet. Na primer, dva oveka su dola u umu. Jedan je
ushien raznovrsnou i lepotom drvea, naslauje se mirisom ume i
pevanjem ptica i naputa umu srean i pun snage. A drugi gleda na
umu kao na drvenu grau, sirovinu za nametaj i papir i odlazi iz ume
sa osecanjem dosade. Ili, recimo, ivei sa enom moemo da vidimo
njene pozitivne osobine i da ne obraamo panju na njene mane. U
tom sluaju ovek je srean. Ali na istu enu se moe gledati i drugim
oima, koncentriui se na mane i patiti zbog toga.
ovek je takav kakav je, a opaanja mogu biti razliita. To se odnosi i
na one ljude koji ne mogu da nau interesantan posao. Opet sve zavisi
od toga kakvim oima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi
interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti
on je morao da radi kao ista. Sasvim na poetku taj posao je kod
njega izazvao negativna oseanja i nezadovoljstvo. Ali poto je shvatio
da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadrajem. Evo odlomka
iz knjige: "Kroz pola sata ja sam ve znao da treba raditi tako da mi
gomila ubreta ne zaprlja karakter zauvek. Poeo sam da istim ne
odvod za ubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa ubretom
nego svoje bolesti. Nisam istio pod nego svoju sudbinu, nisam
odvajao organsko ubre od neorganskog, nego svoje grehe iz due.
Sa oduevljenjem sam istio levi bubreg i jasno oseao kako on prosto
podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre...
Na kraju sam se tako oduevio i zavoleo taj posao da sam poeo
ozbiljno da razmiljam da li da on postane moja profesija."
Ovaj smeni primer pokazuje da se svaki posao moe ispuniti
smislom i sadrinom i da se u njemu moe nai interes. Sve zavisi od
oveka.
96
Glava 5
OZDRAVLJENJE POMOU
REGRESIONE TERAPIJE
Sve se menja, ali nita ne propada.
Ovidije
Nita na svetu ne moe

da nikne ni iz ega, a kada nikne
vraa se u nita.
Persije
Glava 5 - Ozdravljenje pomou regresione terapije
REINKARNACIJA - ISTINA ILI IZMILJOTINA?

Zato ovde poteem ovu temu? Da li to ima neki uticaj na
zdravije, na sudbinu? Ja mislim da ima, mada je teko govoriti o
stvarima koje nisu nauno dokazane.
Reinkarnacija je, po definiciji iz Ezoterinog renika, -Zakon
Preobraenja, jedan od najveih zakona stvaranja sveta, ijim
posredstvom dolazi do usavravanja u njegovom univerzalnom
poimanju. Jedno od osnovnih smisaonih znaenja reinkarnacije je
odbacivanje smrti u njemom uobiajenom, tradicionalnom,
tumaenju.
Poto ovek u svom stvarnom obliku predstavlja vieslojnu
mnoinu energetskih supstanci, koja se sastoji od nekoliko tela ili
principa, smrt fizikog tela, prema reinkarnaciji, nije nita vie
nego promena stanja "ciljanog" oveka i njegov prelaz na drugi
stepen postojanja u astralne, mentalne, u druge sfere (nivoe)
planete.
Staroindijska filozofija kae: "Ljudska dua je privuena u nova
ovaploenja dok u njoj postoji jaka elja, a dok je elja jaka ona
izaziva greke i grehove i dri ovekov besmrtni Duh u ropstvu u
njegovoj najnioj, smrtnoj prirodi."
Mnogo primera moe se nai u Bibliji o Hristovom poznavanju
Zakona Preobraenja i prenoenju tih znanja svojim uenicima.
Tako u Jevanelju po Mateju (gl. 17:10-13), gde uenici pitaju
Isusa o Ilijinom dolasku pre njega, on im ukazuje na Jovana
Krstitelja kao na ovaploenje Ilijino.
U poslednje vreme mnogi savremeni naunici pretpostavljaju da
reinkarnacija postoji. Izdato je nekoliko knjiga u kojima se navode
svedoenja ljudi koji se seaju svojih ranijih ovaploenja. Svi ti
sluajevi su u neemu slini. Po pravilu, to su seanja dece od 6-
10 godina, koja su do najsitnijih detalja opisivala prethodni ivot,
99
BORIS ARANOVI - 1ENJE ORGANIZMA
roake, enu, mua, navodili njihova imena. U veini sluajeva te

reinkarnacije su bile u granicama jedne zemlje, ali u razliitim
gradovima, odnosno mestima. Sve opisane sluajeve su
proveravale naune komisije i to vrlo savesno, da bi se iskljuile
obmane, i oni su bili dokumentovano potvreni. Jedna od
najpoznatijih knjiga iz te oblasti je knjiga J. Stivensona "Dvadeset
sluajeva koji pretpostavljaju mogunost reinkarnacije".
Ja verujem u ideju reinkarnacije ne samo zato to sam upoznat
sa istraivanjima u toj oblasti, ve i, zato to imam svoj sopstveni
opit o kome u govoriti detaljnije u daljem izlaganju. A ove teme
sam se dotakao zato to, ako ovek ne ivi samo jedan ivot
onda, prirodno, informacije o prolim ivotima ostaju u njegovoj
podsvesti ili, to je isto, u njegovom biopolju i delu njegovog
biopolja, koji se zove karmiko telo. Ta se informacija, po pravilu,
ne pokazuje na nivou svesti, pa se zato ovek ne sea svojih
prethodnih ivota. Tih nekoliko stotina sluajeva koji su
zabeleeni u svetu nastali su kao rezultat spontanog prikazivanja
informacija na nivou svesti. Zato su ljudi mogli da se sete epizoda
iz svojih prethodnih ivota. Iako se za ostalu veinu oveanstva
te informacije ne dovode na nivo svesti, one na ljude utiu na
podsvesnom nivou i unose promene u njihove misli, emocije i na
kraju u njihovo zdravlje. Ruilaki uticaj na zdravlje moe se javiti
u sluaju kada negativna informacija u biopoljima prolih ivota
nije odraena u svoje vreme, tj. ovek nije bio bolestan i nije
doiveo udarce sudbine. Zato se I sadanjem ivotu ta
informacija moe odraziti u obliku bolesti ili "udarca" sudbine. To
se drugim recima naziva karmika bolest ili karma.
KARMA
Karnra u irem smislu predstavlja ukupan zbir postupaka koje je
svaki ivi stvor izvrio i njihovih posledica, koji odreuju karakter
njegovog novog roenja, preobraenja. U uem smislu - uticaj
izvrenih dejstava na karakter sadanjeg i budueg ovaploenja.
100
Smatra se da se, zbog neega, karmike bolesti ne lece i da

ovek mora da bude kanjen u sadanjem ivotu za grehe iz
prolosti. Ja ne mislim da je tako. Karmike, informacije - to su,
takoe, odreene uestanosti, frekfencije, zapisane u elijama
podsvesti ili biopolja i one se odatle mogu izvui, kao i bilo koja
druga negativna informacija. Ali, naravno, ne lekovima ili drugim
ortodoksnim metodama, nego uz pomo energetskih metoda. I
ne samo to, nekiput je lake osloboditi se te informacije samim
njenim dovoanjem na nivo svesti. 0 tome imam veliko praktino
iskustvo, o kome u rei neto detaljnije.
REGRESIONA TERAPIJA
U poslednje vreme je poela da se iri metoda koja se zove
regresiona terapija (regres - obrnuto kretanje), koja omoguava
da se na nivo svesti dovede informacija iz dubine podsvesti. Ja
sam tu metodu poeo da primenjujem jo pre 10 godina, poto
sam je prihvatio od jednog od svojih uitelja, poznatog ruskog
parapsihologa J. Zujeva. On je to nauio na Tibetu i bio je jedan
od prvih koji ju je primenjivao na Zapadu.
Metoda se sastoji u tome da se ovek specijalnim nainom
dovede u stanje dubokog transa, kada se otvaraju "vratanca" u
podsvest, a zatim se, po programu koji zadaje terapeut, izvlai
neophodna informacija. To moe biti bilo kakva informacija i ne
mora biti iz prethodnog ivota, ve i iz sadanjeg, na primer iz
detinjstva, iz odreenog uzrasta, recimo 13 godina ili 25 godina.
Informacije mogu biti razliite, pre svega u vidu likova, slika. I
tako, ovek vidi sebe kao malog, od 3-4 godine,vkako se igra sa
drugovima ili kako leti avionom sa roditeljima. esto isplivavaju
dogaaji iz ivota koji su ve davno zaboravljeni. Drugi vid
informacija je u obliku oseaja. ovek osea da prisustvuje
nekom dogaaju. Na primer, "pogledali" smo u tridesete godine
oveka i on osea da je na poslu i da sa kolegama rasmatra
probleme sa posh. On ne vidi taj gogaaj, ali nekim estim ulom
zna da se ba sad deava taj dogaaj. Trea vrsta informacija
101
BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA
fiziki ili emocionalni oseaji - sreu se rede i obino kod onih koji
nisu uspeli dovoljno duboko da utonu u trans. Pri tome, deavaju
se emocionalni i fiziki oseaji koji dolaze iz podsvesnih epizoda:
ako je ovek imao neke fizike probleme u prolosti ili je bio
bolestan, javie se bol tano na onom mestu gde su bili problemi;
Tako je vreme imao neprilike u ivotu ili stres, ovek e u vreme
regresije emocionalno preivljavati isto to i u prolom ivotu.
Regresiona terapija se koristi za ozdravljenje ili poboljavanje
sudbine. Smisao je u tome to se negativna informacija izvodi iz
podsvesti, ovek se oslobaa nje i ona vie nee uticati na njegovo
telo. To se, u izvesnoj meri, moe izjednaiti sa sluajem kada ste
dugo nosili u sebi uvredu, koju vam je naneo neki ovek, i zbog
toga ste se oseali neugodno. Ali kad ste ga jednom sreli i saoptili
mu sve svoje zahteve, osetili ste veliko olakanje i neugodnost je
nestala. Tako, i za vreme regresije, negativnosti izlaze napolje i na
dui postaje "lake", ili, to je isto, u biopolju. Prilikom regresije u
terapeutske svrhe, terapeut mora da koristi "program" koji izvodi
samo "negativnosti". Zbog toga se, za vreme takvih regresija,
pacijent, po pravilu, osea neprijatno, moe da plae, da oseti
nelagodnost u telu. Nekiput, ako je program sloen, potrebno je
nekoliko regresija. U nekoliko desetina sluajeva u svojoj praksi
samo pomou regresione terapije reeni su problemi zdravlja i
sudbine mojih pacijenata. Opisu samo dva, najkarakteristlnija.
Obratio mi se mlad ovek od 26 godina, koji je od detinjstva patio
od bronhijalne astme i kod koga nikakvo leenje nije dovodilo do
poboljanja. Od slinih bolesti od detinjstva ljudi pate, po pravilu,
zbog dva razloga: ili je u pitanju nasledstvo ili karma. Poto mu
niko od rodbine nije bolovao od astme, pretpostavio sam da mu je
ta informacija preneta iz prethodnog ivota i predloio sam mu da
primenimo regreslonu terpiju. Za vreme regresije on je bio vojnik
na konju u borbi izmeu ruske vojske I osvajaa I ratovao je na
strani Rusa. Najednom je osetio kako mu je neprijateljsko koplje
probolo grudi i bolna grimasa se pojavila na njegovom licu. Posle
nekoliko dana smo ponovili regresiju.
102
Ovde moram da kaem da se pri ponavljanju regresije javljaju isti

dogaaji. Tako je bilo i sa ovim momkom, samo to je bol od
koplja bio znatno manji. Za vreme tree regresije on ve skoro
upote nije oseao bol. Bile su mu dovoljne tri regresije da se
izbavi od astme. Posle vie od dvadeset godina bolovanja! U to je
teko poverovati, ali tako je.
Drugi sluaj je u vezi sa momentima sudbine. Jednom mukarcu,
od otprilike 40 godina, skoro svake godine su se deavali nesreni
sluajevi i oni su uvek bili u vezi sa automobilima, autobusima ili
vozovima. Samo za poslednjih 10 godina on je imao sedam
automobilskih nesrea, tri autobuske, a jedanput je ak doiveo i
sudar vozova. On je uvek ostajao u ivotu, iako je posle svake
nesree leao u bolnici. Sa tim ovekom sam se sluajno sreo i on
mi se nije obratio za pomo, ja sam mu sam predloio da uradimo
regresiju. Za vreme regresije, on je sebe video kao vojnika u vreme
francuske revolucije, koji je uestvovao u streljanju zarobljenika. I
mada je on to radio po nareenju, on je u toku regresije podnosio
muke. Oigledno, to isto se deavalo i u prethodnom ivotu.
Ubijanje ljudi je veliki greh. Moja je pretpostavka da se taj greh
"zapisao" u biopolje i u sadanjem ivotu je taj "program" poeo da
radi i dovodi do nesrenih sluajeva. Posle nesrea, ostajao je iv,
verovatno, zato to je streljanje vrio po nareenju, a ne po svojoj
elji. U to se, najzad, moe verovati ili ne verovati, ali, u svakom
skuaju, posle regresije nesree su prestale. Za to sam saznao
etiri godine posle naeg susreta.
Kako ustanoviti da li je bolest prouzrokovana karmom? Bolesti su
obino nasledne, a u tim sluajevima roaci bolesnika nemaju
sline bolesti. Karmike bolesti se obino vuku iz detinjstva. Osim
toga, bolesti prouzrokovane karmom, prema mojim posmatranjima,
nemaju jasno izraene uspone i padove, sve vreme se odravaju
na istom nivou.
Zavravajui ovu glavu, elim da podvuem da je bolest, bez obzira
na njeno poreklo, bila karmika ili ne, mogue leiti
odstranjivanjem informacija iz podsvesti ili biopolja. I to se moe
uraditi ne samo uz pomo terapeuta, ve i samostalno, o emu
e biti reci u jednoj od glava ove knjige.
103
Glava 6
TAJNA USPEHA
SAMOOZDRAVUENJA
Coveku je potrebna pohvala,
inae on nee postati ono, to
je pozvan da bude, - ak ni u
sopstvenim oima.
Lagerkvist
Glava 6 Tajna uspeha samooidravl
elim jo jednom da podsetim itaoca na glavnu misao: zdravlje

nije samo nepostojanje bolesti, to je dobro raspoloenje,
nepostojanje umora, pozitivna reakcija na okolinu, radna
sposobnost i optimizam, blagonaklonost i udnja za delovanjem.
Psihiko stanje utie na fiziologiju tela i obrnuto, fiziki poremeaji
naruavaju psihu. To je zatvoreni krug - dua i telo su
nerazdvojno povezani. Od stanja naeg fizikog tela zavise i nae
mentalne mogunosti, tj. jasno miljenje, sposobnost da se nae
pravo reenje, a to znai uspeh u ivotu i materijalnoj sferi.
Drugim recima, na uspeh u ivotu u svim oblastima mnogo zavisi
od naeg fizikog i psihikog stanja, ili od naeg zdravlja.
KORISNE I TETNE NAVIKE

Zato je veini ljudi ao vremena koje treba utroiti na svoje
zdravlje, kada od njega zavisi toliko toga u ivotu? Glavni uzrok je
to nas tome nisu uili od detinjstva. Niko nam nije govorio da
nae zdravlje zahteva svakodnevnu brigu, isto kao pranje zuba ili
pranje ruku pre jela. Kod veine ljudi se nije stvorila ta navika,
taj stereotip. A covekovo ponaanje se, u mnogome, zasniva na
instinktivnim radnjama ili navikama. Formiranje navika, sa
fizioloke take gledanja, predstavlja formiranje trajnih nervnih
veza u strukturama mozga, koje se odlikuju povienom
spremnou za delovanje. Navike mogu biti tetne (puenje,
alkoholizam, narkomanija, navika da se grizu nokti itd) i korisne.
Korisnih navika ima mnogo i one su nam potrebne, jer
automatizuju radnje i umanjuju stepen svesne panje.
Kakve navike karakteriu na odnos prema zdravlju? Zabolela nas
je glava - uzeli smo tabletu, zabolela su nas lea na fizikalnu
terapiju, porasla nam je temperatura - trimo lekaru, tj. kad se
desi neto sa zdravljem - potrebna nam je pomo sa strane.
107
BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA________________
Retko ko pomilja da ovek moe sam mnogo bre i bolje da resi

problem koristei rezervne snage svog organizma. Naravno, samo
u sluaju ako se problem nije produbio, kada je stvarno potrebna
pomo sa strane. ovek mora sam da snosi odgovornost za
svoje zdravlje.
Zamislite kuu iji se domain ne brine o njoj, ne odrava je, ne
obavlja preventivne radove. Posle izvesnog vremena takva kua
e biti zaputena i bie neophodne ozbiljne popravke. Isto je i sa
organizmom, koji je dom nae due.
Ako se ovek ne brine o svom zdravlju, ako ga ne odrava,
organizam se brzo troi, stari, javljaju se problemi. Kada govorim
o negovanju i brizi, mislim, naravno, na sopstvene snage. Ko
bolje od nas poznaje na organizam, ko je osim nas
zainteresovan za njegovo dobro funkcionisanje? I zato onaj ko
stvarno hoe da izmeni svoj ivot u pozitivnom smeru mora, pre
svega, da shvati i prihvati ono to je prethodno napisano.
Prvi korak ka istinskom zdravlju je oslobaanje od starih navika i
formiranje novih. Neophodna je, pre svega, vrsta i
bespogovorna reenost da se deluje u naznaenom pravcu. Dok
se takva odluka ne donese, teko je razviti dovoljnu snagu za rad
na sebi. Prihvaeno reenje obrazuje u nervnom sistemu
neophodan energetski centar, koji e obezbeivati delovanje na
realizaciji odluke. U prvo vreme treba se truditi da se stvore uslovi
koji e blagotvorno uticati na formiranje i odravanje novih
navika: itati literaturu na ovu temu, druiti se sa ljudima koji
imaju ista interesovanja. Veoma je vano da se nijednom ne
odstupi od postupanja po novim navikama sve dotle dok se one
ne uvrste u tolikoj meri da njihovo sluajno naruavanje vie ne
predstavlja opasnost. I najzad, u prvo vreme treba stalno vebati,
da bi se stvorila navika. Stalno ne znai svakog dana, moe to da
bude svakog drugog ili treeg dana, ali stalno. Postojanost i ritam
su zaloga uspeha. Detaljnije emo o vebanju govoriti kasnije.
Dakle, prvi koraci na putu ka zdravlju i promenama u ivotu
su elja, donoenje vrste odluke i formiranje novih navika.
108
____________________ , _____ _ __________ Glava 6 - Tajna uspeha samoozdravljenja
POZITIVNO PSIHOEMOCIONALNO RASPOLOENJE

Postoji jo jedna vana komponenta uspeha. Vebe koje su
opisane u ovoj knjizi su jedinstvene, one imaju ogromnu snagu i
one su sredstvo koje moe da otkrije ovekove unutranje
rezerve za reavanje ivotnih problema. Ali, vebe imaju veliku
snagu onda kada poseduju emocionalnu obojenost, tj. kada se
rade u^ pozitivnom raspoloenju, sa eljom i radou. Ba to
raspoloenje omoguava "otvaranje vratanaca" u podsvest i isti
je od "negativnosti". Ali vi moete da pitate: "Pa gde da uzmem
takvo raspoloenje, ako sam loe raspoloen, ako oseam slabost
u telu?" U tom sluaju, ono se moe lako stvoriti vetaki. Setite
se kakav vam je izraz i dranje, kada vam je veoma lepo. Vi tada
ne koraate nego prosto letite na prstima. Oi vam sijaju, zrae
sreom, to je zarazno za druge. Znai, unutranje stanje radosti
je delovalo na materiju, tj. na miie, na razmenu materija.
Eksperimentiite. Stanite pred ogledalo i zauzmite pozu srenog
oveka, osmehnite se, podignite obrve, ne zaboravite da se
ispravite, diite kao srean ovek. Ostanite u toj pozi pet minuta.
Zaudiete se: odakle se javilo dobro raspoloenje i, to je
najvanije, bez razloga? Delujui na taj nain na miie lica, vi ste
proizveli dejstvo na psihoemocionalno stanje. I zato, ako pre
poetka vebe niste dobro raspoloeni, napravite to raspoloenje
vetaki i odravajte ga za vreme vebanja.
Poeljno je da se dobro raspoloenje stvara ujutru, kada je posle
sna naa podsvest otvorena. Ako ujutru ustanete loe raspoloeni
ili sa ravim mislima, to e lako proi u podsvest i ceo dan e
vam biti pokvaren. Zato se trudite da ujutru budete dobro
raspoloeni, a ako niste stvorite dobro raspoloenje vetaki.
Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje je tajna uspeha, ne
samo u ovim vebama, ve i, u svakom poslu. To, ne samo da
poveava umne sposobnosti - jasnou miljenja, pamenje itd,
ve i, stvara u ovekovom biopolju takve vibracije koje deluju na
okruenje i doprinose uspehu u poslu. Time to prenosimo svoju
radost na ljude, koji nas okruuju, mi dobijamo prenetu energiju
nazad i time udvostruavamo svoju snagu.
109
Glava 7
IENJE POMOU MISLI

Misao je izvor delovanja,
i zajedno s tim ona je carica svih nas.
Soares
Potrebno je daje delovanje oduevljavala

misao. Inae je ono beskorisno.
Roe Marten de Gar
Glava 7 - ienje pomou misli
MALO O KLASINOM IENJU

Nadam se da italac vie ni malo ne sumnja da je za dobro
zdravlje i harmonian ivot neophodno ienje organizma,
psihiko i fiziko. Zato emo prei na neposredno ienje
organizma. Poto je metoda rada sa psihom, koju predlaem, u
direktnoj vezi sa ideomotornim fizikim ienjem organizma i ne
moe se objasniti bez znanja o tome, prvo emo govoriti o
fizikom telu.
Postoji mnotvo raznih metoda za ienje organizma i sve one
imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U osnovi, to su metode
za ienje debelog creva, jetre, bubrega, limfe." Neu govoriti o
nedostacima svake metode, veina ih je, u krajnjem rezultatu,
korisna i moe se primenjivati, ali sve one imaju zajedniki
nedostatak. Potrudiu se da to objasnim detaljnije.
italac ve zna da se, kao proizvod zastojnih procesa u
meuelijskoj tenosti tkiva organa, stvaraju otpaci, koji dovode
do nastajanja problema u nekom delu tog organa. Uzmimo jednu
od poznatih metoda za ienje, na primer ienje jetre.
Zagaenje jetre je, po pravilu, povezano sa zastojem ui,
stvaranjem kamenja. Da bi se otklonilo to kamenje vri se
ienje pomou maslinovog ulja i soka od limuna. I to deluje
efikasno, izlazi mnogo kamenja. Efekat ienja se objanjava
irenjem unih kanala izmeu jetre i une kese i pojaavanjem
kretanja ui, koja izbacuje nakupljeno kamenje. ienje je
dobro, i sam sam ga vie puta obavljao. Ali zamislite, dragi
itaoe, da se posle ovog ienja ponovo stvara kamenje. Da li
je to mogue? Naravno da jeste i, vie od toga, vrlo verovatno
dosta brzo. Zastoj ui i kamenje se javljaju kao rezultat
postepenog taloenja otpadaka u meuelijskom prostoru jetrena
uzrok su, kao to italac ve zna, zastojni procesi u njemu. Znai,
da ne bi dolo do ponovnog stvaranja kamenja, treba, prvo
ukloniti zastojne procese u tkivu jetre, a zatim odravati to
113
normalno stanje specijalnim vebama (o emu u govoriti u

daljem izlaganju). Ista je situacija i sa drugim c-ganima. Da bi se
sutinski resio problem ienja, neophodno je da se on resi na
kljunom nivou, tj. da se uklone zastojni procesi u meuelijskom
prostoru organa. Neke metode za ienje debelog creva, jetre,
bubrega itd. treba primenjivati kao grube, pripremne, o emu e,
ta kode, biti reci.
IDEOMOTORNE PULSACIJE - OSNOVA METODE
Priroda je sama smislila mehanizam za uklanjanje zastojnih

procesa u meuelijskom prostoru i elijama, mehanizam
oslobaanja od otpadaka. Kao to smo ve rekli, prvo - razni
potresi, hodanje, tranje, skakanje; drugo - vibracije elija i tree
- sile skupljanja elija, do ega dolazi prilikom skupljanja miia.
Sila vibracija elija je prilino mala. Za stvaranje potresa i
skupljanja elija potrebno je redovno fiziko kretanje, to malo ko
radi. A tome se dodaju naprezanja od psihoemoci-onalnih
poremeaja ... Nije nimalo udno to sa vremenom raste broj
raznih bolesti.
ta se moe preporuiti oveku da bi se izbegli zastojni procesi?
Prvo to pada na pamet je bavljenje sportom, tranje, skakanje,
razni pokreti, vebe. I to stvarno ne bi bio lo izlaz iz tog stanja
da nema nekoliko "ali". Najhitnije je da, ako elimo da doemo do
efekta, treba time da se bavimo nekoliko sati na dan, ba onako
kako je to radio drevni ovek u borbi za odranje. Za savremenog
oveka je to nerealno. Osim toga, postoji i druga strana fizikog
optereenja. ak i zdravom oveku sati fizikog optereenja mogu
da preopterete srce, da ne govorimo o bolesnim ljudima. I na
kraju, postoje ljudi koji jednostavno nemogu da rade fizike
vebe. To su invalidi, ljudi koji su oslabili zbog bolesti.
I sada je dolo vreme da opiem metodu zbog koje sam napisao
ovu knjigu. Meni se posreilo da naem nain za ienje organa
na najdubljem - elijskom nivou. Tu metodu mogu da koriste svi
114
ljudi, bolesni i zdravi (radi preventive), invalidi i slabi. Metoda je

prosta, prirodna i efikasna, ne zahteva mnogo vremena, ali
zahteva redovno upranjavanje. Kao to se, uostalom, redovno
umivamo, peremo zube, a mogli bismo to i da ne radimo, ali
bismo se oseali mnogo gore i jo vie bismo skratili duinu svog
ivota. Ali, preimo direktno na metodu.
Ako vi, dragi ^itaoci, uzmete u ruku visak (pare metala ili
kameni, obeen na dugaku nit) za kraj niti i zamislite da se
visak izduuje, kroz nekoliko sekundi on e stvarno poeti da se
izduuje. A sada zamislite da se on pomera ustranu - visak e
izmeniti smer. Uradite drugi eksperiment. Skoncentriite se na
kaiprst i zamislite da je u njemu poela da pulsira krv u krvnim
sudovima. Kroz nekoliko sekundi prst e se zagrejati, a kroz jo
nekoliko sekundi vi ete stvarno jasno osetiti pulsacije. Uradite
ovaj eksperimenat sa celim dlanom. Efekat e biti isti, razlika je
samo u tome to e pulsacije dlana poeti malo kasnije. Sve to
je opisano se zove ideomotorni akt ili kretanje.
Tana definicija reci ideomotorni akt je, (gr. idea - ideja,
misao, lik i lat. motor - onaj koji dovodi do kretanja), je
ispoljavanje nervnih impulsa, koji obezbeuju neko kretanje ili
predstavu o tom kretanju. U medicinskoj enciklopediji pie:
"Poveanje tonusa ili slabo skupljanje miia, koji uestvuju u
ostvarivanju kretanja, koje se javlja kod oveka prilikom
zamiljanja tog kretanja". Svi ljudi imaju ideorr. torne reakcije.
Osim toga, zamiljanje kretanja je najjai od svih drugih oblika
zamiljanja. Jo je akademik 1 Pavlov, dobitnik Nobelove
nagrade, pisao: "Davno je primeeno i nauno dokazano: kad
mislite o odreenom kretanju " vi ete ga nevoljno, ne
primeujui, izazvati".
Prilikom zamiljanja kretanja, javljaju se, ne samo miino-
pokretne reakcije nego, i vegetativno-vaskulame, ubrzanje pulsa,
disanja. One su analogne onima koje se javljaju pri stvarnom
kretanju, mada su manjeg intenziteta. I ba su te ideomotorne
reakcije uzete za osnovu metode. Mislim da se italac dosetio da
je na krajnji cilj - stvoriti odreena kretanja unutra, u tkivima
unutranjih organa i delova tela, da bi se uklonile zastojne
115
pojave. A pri tome uraditi to tako da se ne potroi ogromna

energija i vreme, drugim recima da proizvedemo rad sa najmanje
naprezanja. Zamislite da hoete da poboljate cirkulaciju tenosti
i krvi u koi gornjeg dela lea. Da biste to postigli vi trite,
skaete, radite razne fizike pokrete i na kraju postiete to ste
hteli. Ako uradite masau te oblasti, dobiete jo bolje efekte i za
kratko vreme. Fizikim vebama, hodanjem i tranjem, mi
moemo da pojaamo cirkulaciju krvi i meuelijske tenosti u
telu, moemo i masaom, ali ne moemo da delujemo direktno na
unutranje organe. Istina, postoji laka masaa organa za varenje
prilikom disanja pokretima dijafragme, ali to oigledno nije
dovoljno. I ba tu koristimo ideomotornu reakciju, pojaanu
dopunskim metodama.
SNAGA PULSACIJA
Poznato je da ovek, pomou popreno-prugastih miia, odrava
odreeni poloaj, izvodi pomeranje pojedinih delova tela, drugim
recima moe njima svesno da upravlja. Drugi miii, glatki,
obavijaju unutranje organe. Smatra se da u normalnom stanju
ovek ne moe njima svesno da upravlja. Ipak, ako se koriste
ideomotorne reakcije to je mogue. italac e se kasnije uveriti u
to, kada pone da koristi prikazanu metodu.
I sad, koji tip ideomotornih kretanja izabrati da bi se izvrilo
najjae dejstvo na unutranjost organizma? Pa naravno, ritmike
pulsacije. Setite se, kada treba pomeriti s mesta neki teak
predmet, njega prvo zaljuljaju. Pomou ritmikog ljuljanja se
izvlai auto koji se zaglavio u blatu, pokreu se Ijuljake i
obavljaju mnogi drugi poslovi za koje je potrebna znatna snaga.
Ljuljanje je jedna vrsta pulsacija.
Osim toga, pulsacije su najprirodnije za organizam. Svaki organ,
svaka elija u telu ima svoje ritmike pulsacije. Jo su drevni
mudraci Indije i Tibeta tvrdili da je u osnovi svih oblika ivota
pulsacija. Svaki proces u prirodi, meu njima i aktivnost
ovekovih organa i ljudskog organizma u celini, ima faze uspona i
116
---------------------------------- ___________________________ Glava 7 - ienje pomou misli
padova. Sve ^se u prirodi potinjava ritmovima, oscilatornim

procesima. Poto smo izabrali tip ideomotornih vibracija moramo
da ih pojaamo. Da bismo shvatili kako se to radi, malo
odstupanje.
Stvaranje ideomotornih vibracija je, na kraju krajeva, rad misli.
Postoje tri glavna naina da se maksimalno pojaaju misli:
koncentracija, vizualizacija, emocionalno bojenje. to se vie
koncentriemo ! na predmet delovanja, to ga jasnije
predstavljamo i to vie emocija unosimo u to, delovanje je jae.
Naprimer, da probamo da stvorimo vibracije u jetri. Za to treba
da je zamislimo na mestu na kome se nalazi, a zatim da se
koncentriemo na nju, tj. da ispunimo prva dva uslova. italac
koji se upoznao sa prvim delom knjige zna malo o radu jetre i gde
se ona nalazi. Koncentracija nije kod svih ljudi ista, ali obino nije
ba dobra. Sposobnost koncentracije se moe poveati
vitaminima. Ipak je mnogo lake koncentrisati se na pulsirajuca
kretanja, jer za to postoji pomono sredstvo - ritam muzike, koji
mnogo olakava koncentraciju. Doi emo do ritma muzike, a za
sada emo pokuati bez toga.
Dakle, zamislimo da jetra pulsira. To radimo na isti nain kao to
smo radili sa prstom ili sa viskom. Zamiljamo kako se jetra
skuplja i iri u pravcu "lea-stomak". Mogu se izabrati i drugi
pravci: "gore-dole" ili "desno-levo". Samo jasno zamiljanje
pulsacija i nita vie. Ritam pulsacija se moe zadati po elji (brzo
ili polako), na primer: pola sekunde skupljanje, pola sekunde
irenje ili: jedna sekunda skupljanje, jedna sekunda irenje. Posle
otprilike 30 sekundi -1 minuta ete primetiti da je jetra poela po
malo da se pokree.
Ima ljudi koji ne oseaju odmah pulsacije. To nije razlog za
alost. Zakon ideomotornih kretanja je isti za sve. To to se ne
oseaju pulsacije ne znai da ih nema. One su, jednostavno, u
poetku slabije, jer ne postoji utreniranost. Najvanije^ je da se
odmah ne donose zakljuci o svojim sposobnostima. im ovek
pone da sumn,d i da se razoara u sebe, on se blokira na
podsvesnom nivou. Onaj ko ne osea fizike pulsacije, ili ih osea
117
BORIS ARANOVI > IENJE ORGANIZMA
vrlo slabo, mora da zna da e do toga doi u toku vremena,

naroito kada pone da koristi muziku..
Postoji i druga krajnost, ljudi oseaju pulsacije veoma jako, tako
da poinje da se kree koa na stomaku. Neke ljude to plai, ali
elim odmah da umirim takve ekstrasposobne - to uopte nije
opasno. Jednostavno e ienje (u datom sluaju jetre) poeti
mnogo bre, pa e, zbog toga, i reakcija nastupiti bre (o
reakcijama je ve bilo reci), ako je, naravno, jetra dovoljno
zagaena. Ali, idemo dalje.
RITAM MUZIKE - DRUGA POKRETAKA SNAGA METODE

Dakle, ideomotorne reakcije su osnova metode. Na je zadatak
da mislima pokrenemo taj motor kretanja to je mogue jae.
Ritam muzike izlazi na kraj sa tim problemom, ne moe biti bolje.
Setite se, kada ste sluali ritmiku muziku noge su same poele
da se kreu po taktu, bez vae svesne namere. To je bilo
ideomotorno kretanje svoje vrste i njega niste pokrenuli vi nego
muzika. Da rasmotrimo prvo na sluaj.
Kada se koncentriemo na organ i dajemo mu zadatak da pulsira i
u isto vreme se uje ritmika muzika, naa se svest nehotice
potinjava tom ritmu, ulazei u rezonancu sa njim. Rezonanca -
to je slaganje uestanosti, pri emu dolazi do poveanja
amplitude signala, u ovom sluaju misli. Prirodno, pri tome e
pulsacije organa biti jae onoliko koliko su jae ideomotorne
reakcije. Da bi bilo jasnije, zamislimo da je naa misao neka sila
koja polako zaljuljava Ijuljaku (organ). Ali, dodata je jo jedna
sila (muzika) koja deluje u istom smeru i Ijuljaka je poela jae
da se ljulja. A muzika ne samo to ulazi u rezonacu s milju, ona
ima jo jednu osobinu - stvara psiho-emocionalnu obojenost rada
sa organom, to mnogo pojaava efekat dejstva.
Ni za koga nije tajna da motivacija, elja, ine da je posao
interesantniji i produktivniji. To je vano u svakom poslu, a
naroito u individualnom. Na alost, malo je ljudi naviklo da rade
sami sa sobom i da bi se stvorila takva navika vebe treba da
118
________________________________ _________________ Glava 7 - ienje pomou misli
budu interesantne, zanimljive. Bavljenje tranjem, plivanjem ili

drugim oblicima sporta e biti korisno samo ako se to radi sa
zadovoljstvom, sa pozitivnim emocionalnim raspoloenjem. Ima
ljudi koji to ne shvataju i pokuavaju, na primer, da tre i pri
tome nita ne oseaju, neki put se prosto teraju da tre. Verujte,
od toga nee biti nikakve koristi, ak moe biti tete. U svom radu
sa uenicima ja posebno obraam panju na emocionalnu
obojenost metode ili vebi kojima ih uim. Jer je veoma velika
razlika izmeu prostog mehanikog obavljanja vebi i onog
emocionalno obojenog.
U opisanoj metodi muzika igra dvostruku ulogu, ritam pojaava
misli i pored toga stvara psihoemocionalno raspoloenje, tj. rad
postaje interesantan, to na kraju dovodi, takoe, do pojaavanja
misli.
Muzika mora da bude ritmina i u isto vreme prijatna za sluanje.
Nikako oslabljena, naprotiv pojaana. Vrlo je poeljno da budu
bubnjevi. to vie ritma to bolje. Najzad, nije naodmet imati
posebnu muziku za svaki organ. Ritam treba odabrati intuitivno,
onaj koji najvie odgovara. I konano, muzika mora biti bez reci,
reci mogu da odvlae panjv. Moja ena Ivona i ja smo, kada
smo se pripremali za prvi kurs ove metode, prili tom problemu
vrlo ozbiljno i odluili smo da stvorimo svoju muziku, najbliu
metodi. Bili smo kod mnogo kompozitora pre nego to smo sreli
y. Tireina. On je odmah shvatio nau zamisao. Rezultat
zajednikog tromesenog rada je ritmika muzika koja je u
potpunosti opravdala naa oekivanja. Grube vibracije debelog
creva i lirski ritmovi titne lezde, muziki efekti peska koji izlazi iz
bubrega i vode u tankom crevu na najbolji nain ostvaruju vezu
misli i unutranjih organa. Najbolja pohvala je bio aplauz 30
uesnika prvog kursa u tokholmu, posle prve odsvirane
melodije. Zato, jo jednom, elim da podvuem vanost dobrog
izbora muzikih ritmova.
119
DELOVANJE METODA IDEOMOTORNOG IENJA NA ORGANIZAM

Na kakav nain se obavlja ienje organizma? Setite se, kada ste
inali ir ili kad van se zagnojila zanoktica, u poetku je bolelo, a
onda, posle nekoliko dana, pre nego to e doi do isticanja
gnoja, oseali ste pulsacije na obolelom mestu. Covek koji je to
doiveo zna: ako su nastupile pulsacije uskoro e izai gnoj i doi
e do ozdravljenja. Tako organizam aktivira svoje snage da bi,
konano, potjedio infekciju. Gnoj, koji je izaao, je rezultat
uspene borbe leukocita sa infekcijom. Koristei ideomotomu
metodu, mi sami stvaramo pulsacije da bismo pomogli organizmu
da se oslobodi "neistoe".
Dakle, skoncentrisali smo se na neki organ, ukljuili smo ritmiku
muziku, poeli da stvaramo pulsacije u mislima i posle nekog
vremena poeli stvarno da oseamo pulsacije. To znai da se
meuelijska tenost aktivira i metaboliti, koji su zastali, poinju
da se pomeraju. Istovremeno se aktiviraju bezbrojni kapilari, koji
proimaju taj organ, i njihov venski deo poinje da isisava i
odnosi metabolite.
Delovi meuelijskog prostora, osloboeni od otpadaka, dovode
do poboljanja dotoka hranljivih materija i kiseonika u elije, tj.
poboljava se ishrana elija.
Sada emo prei na bioenergetsku stranu metode. Misao je
energija. Stvoriti zamiljene vibracije znai stvoriti energetske
vibracije. Ako se skoncentriemo na organ, dolazimo u energetski
kontakt sa njegovom oblogom biopolja i, stvarajui u mislima
vibracije tog organa, mi, ustvari, teramo njegovu biooblogu da
vibrira.
120
Glava 7 - Cikenje pomou misli
Slika 19. Vibracije obloge biopolja i elija miia eluca izazvane mislima
Na si. 19 ovek koji u mislima stvara vibracije eluca Izaziva

vibracije njegove bloobloge, a preko nje miinih elija eluca.
Podseam itaoca da obloga biopolja odraava informaciju o
fizikom stanju organa I ulazi u Informacionu vezu sa drugim
organima I mozgom. I tako, stvarajui vibracije u oblozi biopolja,
ml, ustvari, ponitavamo uestanost zastojnlh III bolesnih procesa
u organima.
Da bi bilo jasnije, vratimo se na si. 12a na kojoj je prikazan zdrav
organ i pored njega uestanost njegovog biopolja, a na Sl.l2a Jt
prikazan organ sa zastojnim procesom I njegove uestanost. Kao
to se vidi na si. 12b vibracija organa sa zastojnim procesom jt
sniena u zoni zastoja. Kada se vibracije stvore mislima dolazi do
121
izravnavanja uestanosti u celoj oblozi biopolja - potiskivanje

niskih vibracija u toj zoni. Ljudi koji se bav<* bioenergetskom
terapijom zastojne procese oseaju rukama kao hladnou, a posle
rada sa pulsacijama primeuju promene - ujednaavanje
temperature celog organa. Muzika je, takoe, vrsta vibracija, koja
pojaava energiju misli i pomae da se obloga biopolja jae
zaljulja, a preko nje i sam organ. Moda je neiskusnom itaocu
teko da razume da se pomou bioenergije moe zaljuljati ili
izazvati kretanje fizikog tela. Neka se takav italac seti kako
ljudi, koji na pozornici prikazuju hipnozu i sline stvari, privlae
sebi preplaenog medijuma ne dotiui ga rukama. Nije teko
postii taj efekat, treba samo uspostaviti kontakt sa oblogom
covekovog biopolja i privui je sebi, a za njom e poi i fiziko
telo.
U produetku razgovora o delovanju ideomotornog ienja
organizma vratiemo se ponovo na fiziko telo. Ideomotorne
pulsacije obavljaju jo jedan vrlo vaan posao - one neposredno
smanjuju unutranja naprezanja organa i delimino i celog tela.
Isto kao to masaa smanjuje napetost u miiima na povrini
tela - ideomotorna masaa smanjuje napetost u miiima i
tkivima unutranjih organa.
Specijalni aparat Brain Storm, koji registruje ukupnu unutranju
napetost miia u oveku i prikazuje to u brojevima, lako moe da
pokae efekat umanjenja napetosti celog tela. Po pravilu, ljudi
koji su mirni i uravnoreeni imaju napetost 40. Ljudi koji su
nespokojni, uzbueni, potinjeni - oko 60.1 kada zatraimo od tih
ljudi da se opuste u vreme merenja, to se, esto, ne dogaa, a
ako se i dogodi, naprezanje se smanjuje za 1-2 jedinice. Onda,
uimo oveka da stvori pulsacije u nekom delu tela i zatim odmah
merimo napetost. Po pravilu, kada ostvaruje ideomotorne
pulsacije ovek moe da smanji napetost za 20-30 jedinica. To je
mogue zahvaljujui tome to se, kad se ostvaruju ideomotorne
pulsacije, ovek automatski nalazi u meditativnom stanju. I to u
aktivnoj dinamikoj meditaciji.
122
Glava7- ienje pomou misli
Meditacija (od latinskog med/tat/o - razmiljanje) - to je umno

delovanje iji je cilj dovoenje ovekove psihe u stanje
produbljenosti i usredsreenosti; to se manifestuje telesnim
slabljenjem, nepostojanjem emocionalnih pojava, oslobaanjem
od spoljnih objekata. Nadam se da je italac uo za korisnost
meditacije u smanjenju napetosti i uvrenju zdravlja.
Dakle, kao rezultat ideomotornih pulsacija dogaa se sledee: o
oslobaanje meuelijskog prostora od otpadaka; *=>
aktiviranje kapilara i poboljanje ishrane elija; & bolja
prohodnost elija imunolokog sistema - leukocita
- do mesta infekcije; o aktiviranje kretanja elektrona
i jona, a preko toga i
poboljanje proticanja reakcija oksidacije i obnavljanja;
o brisanje negativnih informacija iz obloga biopolja
organa; *=> sniavanje napetosti organa i
delimono celog tela; o automatski ulaz u meditativno
stanje.
Mislim da ovek moe da dobije mnogo u zamenu za utroeno
vreme, ako bi radio sa ovom metodom. Uostalom, o vremenu,
koje je potrebno za ovaj rad e biti reci prilikom prikazivanja
konkretnih ienja.
PRITISKANJE STOMAKA - DIVNA DOPUNA METODE

Dok sam radio na ideomotornom ienju organizma, imao sam
sreu da se upoznam sa interesantnom metodom moskovskog
profesora A. Ogulova koja se zove "Visceralna terapija" (od
viscera - unutranjost, tj. unutranja, ona koja se odnosi na
unutranje organe). Sutina metode je pritiskanje stomaka
rukama da bi se otklonili zastojni procesi u organima eludano-
crevnog trakta. Ideja, koja je u osnovi metode, je sledea: veina
bolesti je povezana sa zastojnim procesima u organima
eludano-crevnog trakta, a rad drugih organa zavisi od
funkcionisanja c.gana koji su smeteni u stomaku. Naprimer,
mozak i oi veoma mnogo zavise od rada jetre, funkcionisanje
123
debelog creva utie na nos i grlo, ak je i kima povezana sa

stanjem organa koji se nalaze u stomaku. Ova terapija, koja
uklanja zastojne procese i zapaljive procese u organima stomaka,
leci mnotvo bolesti, meu njima i bolesti nervnog sistema,
zglobova, koe. Metoda je postala popularna u medicinskim
krugovima. Specijalisti Medicinske akademije u Moskvi su
prihvatili ovu metodu, pa ak i neurohirurzi sada lece "kroz
stomak" bolesnike koje bi ranije obavezno operisali. Meni je
visceralna terapija vrlo bliska, poto se u njoj, kao aktivni uzrok
bolesti, posmatra poremeaj krvotoka i zastojni procesi. Metoda
je prosta i pristupana. Na poetku bolesti, kada se tek javljaju
prvi simptomi, treba rukama pritisnuti bolesni organ dok ne
nestanu bolovi. Zatim se ugao pritiska menja i postupak se
ponavlja. Na taj nain se dolazi do toga da organ ne boli.
Zahvaljujui tako jednostavnom postupku, rad organa se bitno
poboljava i u potpunosti se obnavlja. Poto sam se upoznao sa
ovom terapijom i poto sam se uverio u njenu efikasnost, odluio
sam da njome dopunim svoju metodu.
Stvar je u tome to pomou ideomotornih impulsa prolazimo do
najdubljeg tkiva - elija, meuelijske tenosti, kapilara i
aktiviramo ih. Na velike krvne sudove, kao to su vene, venole,
arterije, arteriole, ti impulsi slabije deluju. Ovde e mehaniko
delovanje biti efikasnije. I u tom sluaju, metoda visceralne
terapije odlino odgovara. Ja sam je samo malo izmenio, kao
dodatak ideomotornim vibracijama. To se radi na sledei nain.
Sedei, leei ili stojei pritiskamo svaki deo stomaka, koristei za
to etiri ispruena prsta ili pesnicu. Moe se jednom rukom
pritiskati, a drugom pomagati (si. 20). Uzmimo, na primer, oblast
eluca. Poinjemo da pritiskamo to moemo dublje. Ako se javi
bol, drimo ruku dok bol ne nestane. Ako nema bola, kad doemo
do maksimalne dubine, vrimo vibrirajue pokrete, kao da
pokuavamo da prodremo dublje. Zatim, pomeramo ruke blie
jetri i sve ponavljamo. Na taj nain prelazimo ceo stomak. Svaki
pritisak sa vibracijama treba da traje oko 30 sekundi. Za ceo
stomak trebae oko 5 minuta.
124
Slika 20. Pritiskanje stomaka - jedna ruka pritiska, druga pomae
Pomou ovog postupka mi, prvo, radimo neku vrstu duboke

masae unutranjih organa. Ona poboljavanja snabdevanje
krvlju, smanjuje zastojne procese, naroito u velikim krvnim
sudovima. Drugo, to je dobra priprema pre ideomotornog
ienja. Pravilnije bi bilo rei, to je ve poetak ienja, ali samo
povrinskih slojeva. Bol znai da je zastojni proces otiao dosta
duboko i da pri pritisku nastaje gr. Dalje pritiskanje dovodi do
ukljuivanja veeg broja krvnih sudova i bol iezava.
Preporuujem da se ova terapija radi ne samo u toku programa
ienja, nego svakog dana, naroito ujutru - ne moe se zamisliti
bolja gimnastika za unutranje organe.
125
DIJAGNOSTIKI ZNAAJ METODE

Pomou metode ideomotornih pulsacija ovek moe da sudi o
stanju organa na poetku njegovog ienja i na kraju. Po pravilu,
u jae zagaenim organima kada se radi sa ideomotornim
pulsacijama, osea se teina, slab bol. Ponekad je, kod veoma
zagaenog organa, teko fiziki osetiti njegove pulsacije. I
naravno, to je vea zagaenost vie se osea teina, bol. I
obrnuto, kada zagaenost nije jaka, oseaju se dosta jasne
vibracije i nema neprijatnosti. Takve jasne vibracije se oseaju i
kada se zavri ienje zagaenih organa. Prilikom pritiskanja
rukom, slika je ista: jako zagaeni organi se oglaavaju bolom.
Kod dugotrajnog zagaenja ili hroninih problema, mogu se javiti
reakcije pri primeni ove metode. Te su reakcije prirodne i ne
treba ih se bojati. Jer mi aktiviramo unutranje rezerve
organizma, a dalje e on sam odraditi ta treba. Naprimer, moe
se javiti malo poviena temperatura. To govori da je organizmu
potrebno da podigne temperaturu da bi aktivirao imunoloke
elije. Ili poinje da se isti koa. To znai da je u krv ula velika
koliina metabolita i da sistem za ienje ne uspeva da ih izbaci -
deo izlazi kroz kou. Zbog toga se na koi moe javiti osip. Ne
treba se uzbuivati - sve e proi brzo, za 2-3 dana ili malo vie.
Moe da se promeni boja mokrae. Ako postane tamnija, to je, po
pravilu, povezano sa ienjem jetre. Zamuenost mokrae
ukazuje na ienje bubrega: kamenje se prvo drobi, a zatim
izlazi u obliku peska. To je dokaz da se sve dogaa prirodno.
Ustvari, organizam radi sam, mi mu samo pomaemo, a
organizam sam zna ta je najbolje.
Uostalom, metoda je potpuno bezopasna za organizam i ne
izaziva nikakve uzgredne pojave. Ipak, u praksi se, obino,
dogaa da se organizam oslobaa bolesti bez zaotravanja: stoje
ozbiljniji problem, to je reakcija jaa. Reakciju ne treba prihvatati
negativno, ba obrnuto, treba biti zahvalan organizmu to se
126
odaziva na vau brigu. U tom sluaju reakcija prolazi brzo, od 1-3

dana. Ako se ovek uzbuuje i uznemirava, zbog zaotravanja
bolesti, reakcija se produava. Na primer, posekli ste prst. Ako se
zbog toga naljutite na sebe, rana dugo nee zarasti. A ako
pomislite: sad e organizam sabrati svu svoju snagu da to izlei,
rana e zarasti vrlo brzo.
Teko je nabrojati sve mogue reakcije, one su individualne, ali ja
elim da se posebno zadrim na psihikim reakcijama. Poto svaki
problem, koji se javlja u telu, ima psihiki uzrok, nisu iskljuene ni
psihike reakcije. Naprimer, ovek je dugo ljut na nekoga i ta
negativna emocija vri uticaj na jetru i izaziva jake zastojne
procese. U procesu ienja jetre, ta ljutnja moe ponovo da
pree iz podsvesti u svest, pre nego to sasvim nestane. To moe
da traje jedan ili dva dana. Prilikom ienja drugih organa, mogu
se javljati druge negativne emocije. To je pozitivna stvar, jer ono
to je u dubini podsvesti izlazi na nivo svesti i ovek se ne
oslobaa samo zagaenosti jetre nego i podsvesti. Mogue je i da
se reakcija ne javi, ili da bude toliko slaba i neprimetna da je
ovek i ne oseti. To se, po pravilu, dogaa kada organizam nije
jako zagaen.
Ovim u zavriti opisivanje metode. Nadam se da je italac
shvatio da je namena metode otklanjanje zastojnih procesa u
unutranjosti organizma koji se, kada se aktiviraju, sami iste.
127
Glava 8
IENJE POJEDINIH
ORGANA
Da bi se dolo do cilja, pre svega treba ii.
Balzak
Ne odvajaj misli od dela...

Proitao si - dobro, ali glavno je radi...
P. K. Ivanov
Glava 8 - ienje pojedinih organa
PRIPREMA ZA IENJE
Prelazai na ienje^ pojedinih organa, elim da kaem nekoliko
reci kao uputstvo. ienje organa ili sistema ima dve etape:
grubo ienje, uz korienje poznatih naina, i ienje pomou
ideomotornih pulsacija. Oba ienja se mogu obavljati
istovremeno, a moe se prvo obaviti grubo ienje, na primer 1-
2 nedelje, a zatim se prelazi na ideomotorno. Pre nego to
pristupite ienju, morate se psihiki pripremiti i doneti vrstu
odluku da proces ienja obavite od poetka do kraja. To je
veoma vano, zato to ljudi, uglavnom, nemaju naviku da rade
sami sa sobom. Kod njih se ta navika nije uvrstila u podsvesti, a
"programi" podsvesti su, kao to je poznato, veoma jaki. Da bi se
savladao ovaj stereotip i stvorila navika neophodno je izvesno
vreme. I ovde e snaga volje odigrati vanu ulogu. Dakle,
raspoloenje je neophodno. Poto se donese odluka, mora se
konkretno planirati u koliko sati e se raditi: ujutru, danju ili
uvee. Osim toga, neophodno je da se planira nedelju dana
unapred. Ako se to ne uradi, postoji opasnost da se prekine.
Kontraindikacije za ienje organizam su: akutne infektivne
bolesti, sve vrste raka, psihike bolesti, trudnoa, veliki kamenovi
u ui ili bubrezima.
IENJE DEBELOG CREVA
Ulogu debelog creva u organizmu je teko proceniti. Debelo

crevo, koje ne radi dobro, alje u krv ogromnu koliinu toksina,
preoptereuje njima druge organe, prvenstveno jetru. Ontoloke
bolesti, problemi sa koom, nosem, grlom, alergije, bolesti
sistema, bolesti krvi i mnoge druge imaju zaetak u debelom
crevu. Hronini umor, loe raspoloenje, razdraljivost, esto su
povezani sa problemima u debelom crevu.
131
Veina ljudi ne shvata u potpunosti koliko je vano da debelo

crevo dobro radi. Zbog toga ima toliko probleme sa hemoroidima,
zatvorom. Mnogi ne znaju da esti nazebi i hronina kijavica
nastaju zbog zagaenja debelog creva, zbog unitavanja njegove
mikroflore. Kada bi znali, oni bi oistili debelo crevo, umesto to
gutaju tablete i stavljaju kapi u nos.
Poto znamo koliko je debelo crevo vano, pozabaviemo se
njime malo detaljnije. Debelo crevo je zavrni deo sistema za
varenje i dodiruje ili se nalazi u neposrednoj blizini svih
unutranjih organa. Uslovno se debelo crevo moe podeliti na
etiri dela (si. 21). Prvi deo je uzlazno crevo; drugi deo -
popreno crevo; trei deo - silazno crevo; etvrti deo - zadnje
crevo.
Slika 21. Debelo crevo 1 - uzlazno; 2 -

popreno; 3 - silazno; 4 - zadnje (rektum)
132
______________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa
Osnovne funkcije debelog creva su resorpcija (usisava se 95%

vode, glukoze, vitamina) i ekstrakcija (izbacivanje izmeta). U
sluaju pomeane ishrane, ovek ne koristi oko 10% unete hrane.
Nepreraeni ostaci hrane i bakterije, slepljene pomou sluzi soka
debelog creva, stvaraju izmet. Kada se poslednji deo - zadnje
crevo - dovoljno napuni, javlja se nagon za defekacijom i crevo se
prazni. Hrana se u debelom crevu zadrava, po pravilu, 12-16
sati, zadravanje vee od 24 sata smatra se zatvorom.
Crevna mikroflora ili korisne bakterije imaju ogroman znaaj za
debelo crevo i ceo organizam. U debelom crevu se, uz uee tih
bakterija, stvara niz vanih vitamina, naroito iz grupe B, koji
podravaju imunitet i obezbeuju zatitu od raka. Pored toga,
mikroflora formira i niz fermenata, hormona, utie na endokrini
sistem i nervni sistem.
Celuloza, koja se nalazi u hrani, dolazi do debelog creva u
neizmenjenom obliku, jer sokovi za varenje nemaju fermente koji
mogu da je razlazu. Pod uticajem bakterija, ona se razlae i
sadraj biljnih elija postaje dostupan za varenje i usisavanje.
Celuloza je veoma vana za peristaltiku, mehanike kontrakcije
creva, koje omoguavaju izbacivanje crevnog sadraja. Da bi se
odralo delovanje bakterija, veoma je vano da se sauva slabo
kisela sredina. Osim navedenih osobina, mikroflora ima ogroman
energetski potencijal.
italac ve zna da oko svakog organa ili elije postoji etarsko telo
ili biopolje. Biopolje svake korisne bakterije je vrlo jako i one
zajedno stvaraju zraenje koje se prenosi na vodu i elektrolite,
koji zatim, poto su usisani u debelom crevu, raznose krvotokom
energiju do svih elija tela. Mnogi su, verovatno, uli da se
uesnici u istonjakim dvobojima pre poetka borbe koncentriu
na oblast ispod pupka, koja se zove "hora", punei se na taj nain
energijom koja se nalazi tamo. A ta energija nije nita drugo nego
mikroflora debelog creva.
Mikroorganizmi, koji ive u debelom crevu, isputaju toplotu u
okolinu i na taj i.ain zagrevaju unutranje organe. Ljudi, kojima
je esto hladno, treba da obrate panju na debelo crevo.
133
I poslednja funkcija debelog creva, malo poznata itaocima, je -

stimulativna funkcija. Svaki deo debelog r^eva ima svoje
refleksogene zone, koje su prikazane na si. 22. Te zone su
refleksnim putem povezane sa odgovarajuim organima i prilikom
prolaza kae od hrane kroz debelo crevo dolazi do stimulacije
refleksogenih zona i preko njih do stimulacije organa.
Slika 22. Refleksogene zone debelog creva

1 - uni mehur; 2 - srce; 3 - plua; 4 - eludac; 5 - slezina; 6 - pankreas;
7 - nadbubrene lezde; 8 - bubrezi; 9 - jajnici; 10 - mpkrana beika;
11 - prostata; 12 - polni organi; 13 - timus; 14 - titna lezda; 15 - jetra
134
PROBLEMI SA DEBELIM CREVOM

Svi uzroci zagaenja organizma se odnose na debelo crevo.
Razmotrimo malo detaljnije uzroke tog problema. Poznato je da
hrana, na svom putu do debelog creva, mora da proe kroz
eludac, dvanaestopalano crevo i tanko crevo, da u njima bude
preraena i natopljena tenostima iz jetre, ui i pankreasa. Svaki
problem u bilo kom od ovih organa trenutno se odraava i na
debelo crevo. Na primer, u ne uestvuje samo u varenju masti,
nego i stimulie peristaltiku debelog creva. Zbog zastojnih
procesa, u unoj kesi lui se manje ui. Zbog smanjenja
peristaltike debelog creva, dolazi do zatvora, tj. ostaci hrane e se
zadravati u debelom crevu. Nepotpuno varenje masti, uzrokuje,
takoe, da nesvarene masti dospevaju u debelo crevo i menjaju
kiselo-baznu ravnoteu, a to negativno utie na delovanje
mikroflore. Odravanje konstantnih vrednosti PH u svin delovima
eludano-crevnog trakta ima ogroman znaaj za varenje uopte i
posebno za debelo crevo. Tako e manjak kiseline u elucu
usloviti nedovoljnu obradu grudvica hrane, to e uticati na dalji
proces varenja u drugim delovima eludano-crevnog trakta. I
rezultat je, stvaranje bazne sredine u debelom crevu umesto
slabo kisele.
Poznato je da slabo kisela sredina najbolje odgovara bakterijama i
da, osim toga, takva sredina pomae peristalticko kretanje
debelog creva, koje je neophodno za izbacivanje izmeta. Ako je
sredina bazna, peristaltika se osetno smanjuje, a to oteava
izbacivanje izmeta i dovodi do zastojnog procesa u debelom
crevu. Zatvor, zastojni procesi - to je truljenje i tada se u krv
usisavaju toksine materije. Osim toga, zbog slabe kiselosti, u
elucu se ne unitavaju svi mikrobi truljenja i oni stiu do debelog
creva.
Viak kiseline u elucu dovodi do spazml sluzavih obloga du
celog eludano-crevnog trakta i do poveanja kiselosti u
debelom crevu. Poviena kiselost u debelom crevu izaziva
pojaanje perlstaltlkih kretanja. Rezultat su esti i oblini prollvl,
135
koji dovode do dehidratacije organizma. esti prolivi ogoliuju,

takoe, sluzavu oblogu debelog creva, dovode do hemijskih
opekotina i spazmi. Ponovljene spazme mogu u toku vremena
postati uzrok zatvora sa svim posledicama koje iz njega proistiu.
Na taj nain problemi sa debelim crevom esto poinju zbog
eluca, ili tanije zbog njegove kiselosti. Osnovni uzrok problema
je naruavanje delovanja korisnih bakterija, a PH sredine veoma
jako utiu na njih.
Nepravilna ishrana (prvenstveno kuvana i bogata krobom, bez
minerala i vitamina), a naroito nedostatak celuloze, takoe,
tetno deluju na mikrofloru. Poremeaj funkcionisanja miktoflore
izaziva zastojne procese u debelom crevu, zbog kojih se u
depovima (divertikulama) skuplja masa izmeta. Kada se iz ove
mase izbaci voda, ona se pretvara u kamenje i ono godinama lei
u crevu i stalno alje toksine u organizam. Dugotrajni kontakt sa
ovim kamenjem dovodi do zapaljenja zidova debelog creva i
razvija se kolitis. Rezultat prevelikog pritiska izmeta na krvne
sudove je zastoj krvi i to dovodi do stvaranja hemoroida.
Preveliko naprezanje zadnjeg creva, prilikom defekacije, dovodi
do prskotina mara. Kamenje i zastojni procesi istanjuju zidove
debelog creva, te se mogu pojaviti otvori kroz koje toksini prelaze
na druge organe. Postoji bolest koe, koju prate veliki plikovi,
koja traje godinama i nikakvi lekovi ne pomau. Tu bolest moe
da izlei samo ienje i uspostavljanje normalnih funkcija
debelog creva. Kamenje od izmeta, koje je napunilo debelo crevo,
blokira neke refleksogene zone i naruava stimulativnu ulogu
creva. Naprimer, kamenje u zoni jajnika moe da utie na njih i
izazove zapaljive procese. I najzad, problemi sa mikroflorom (zato
to ona stvara vane vitamine grupe B) jako deluju na imunitet i
dovode do raznih ozbiljnih bolesti, pa i do raka. Epidemije gripa,
koje su u poslednje vreme uestale, takoe, svedoe o
naruenom imunitetu stanovnitva, pa, prema tome, i do
poremeaja funkcionisanja mikroflore. Kao to vidite, dragi
itaoe, ima se za ta boriti!
Simptomi poremeenog rada debelog creva su:
=> zatvor, zadah iz usta, zadah tela;
136
razni problemi sa koom, hronina kijavica, problemi sa

zubima;
o papilomi pod pazuhom i na vratu ukazuju na postojanje
polipa u debelom crevu; poto polipi nestanu, oni
1 otpadaju sami od sebe;
o crne naslage na zubima svedoe o postojanju plesni u
debelom crevu;
o stalno nakupljanje sluzi u grlu i nosu, kaalj;
o hemoroidi;
o este prehlade;
*=> nakupljanje gasova;
o est umor.
POSTUPAK IENJA
Pre nego to se pone ienje ideomotornom metodom,
neophodno je obaviti grubo ienje, naroito za one koji imaju
ispoljene probleme. Ne moe se smisliti nita bolje nego to je
serija klistiranja. Mada ovde moram da kaem kako ja na to
gledam. Ja sam protiv estog klistiranja, prvenstveno zato to
organizam ne treba navikavati na takve stvari, bez obzira na to
to su korisne. Svaki vetaki postupak slabi prirodne funkcije
organizma. U ovom sluaju, ako se esto koristi klistir, prirodna
peristaltika se pogorava i to moe ponovo dovesti do zatvora. I
drugo, meanje u unutranju sredinu moe da promeni kiselo-
baznu ravnoteu, a na to naroito deluje rastvor kojim se vri
ispiranje. Kada je klistiranje neophodno, da bi se izbegle
neprijatne posledice, treba napraviti dobar rastvor. Crevo se nee
ulenjiti, jer e ideomotorni pokreti, koje emo raditi posle klizme,
brzo povratiti njegove sposobnosti za kretanje. Sportista posle
dueg prekida treninga vraa miie u preanje stanje
treningom, a mi, stvarajui pulsacije debelog creva, treniramo
njegove miie.
137
GRUBO IENJE
Za klistiranje preporuujem rastvor koji je napravio J. Scadilov: o
2 litra vode; o 20-30 gr soli; o 100-150 mililitara
soka od limuna.
Rastvor mora da isisava neistou iz zidova debelog creva. On to
moe da radi osmotski (zakon osmoze), npr. tenost sa manjom
koncentracijom soli prelazi u tenost sa veom koncentracijom.
Krvna plazma ima koncentraciju soli 0,9% i zato zidovi debelog
creva usisavaju sve rastvore sa manjom koncentracijom. Ali ne
usisavaju, na primer, morsku vodu. Zato se moe umreti od ei
na moru, ako se nema slatke vode.
Da bi se oistili zidovi creva, treba uzeti rastvor koji se ne usisava,
ve, naprotiv, isisava vodu. Koncentracija rastvora treba da je
malo vea nego u krvnoj plazmi, 1% ili 1,5%. Ne treba da bude
vea, jer e viak soli uiniti crevnu sredinu baznom, a to znai
unitavanje mikroflore. Baznost rastvora se neutralie sokom od
limuna. Takav rastvor e, s jedne strane, isisavati neistou iz
zidova debelog creva, a sa druge strane, ne naruava unutranju
sredinu, tj. njen PH.
Dakle, u toku dve nedelje treba se klistirati svaki drugi dan, to e
biti 6-7 puta. To je dovoljno za grubo ienje. Klistiranje je
najbolje raditi ujutru, od 7-9 sati. Ali moe i uvee, pred
spavanje.
Kako se klistirati? Pripremite navedeni rastvor (poeljno je da
bude mlak), sipajte ga u Esmarhovu posudu i obesite na zid.
Namaite uljem ili vazelinom kateter i mar. Stavite kateter u
mar 7-10 cm duboko, pri emu treba da ste u poloaju na
laktovima i kolenima. Prvo pustite svu vodu, a zatim treba lei na
levu stranu i potruditi se da se voda zadri 5-7 minuta, posle ega
se izputa. Kada je debelo crevo jako zagaeno, bie teko uneti
138
______________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa
2 litra rastvora. U tom sluaju, prve nedelje treba koristiti sledei

rastvor:
=> 1 litar vode
o 10-15 gr soli
=> 50-75 mililitara soka od limuna.
Ljudima koji imaju jako povienu kiselost eludanog soka ili
prskotine u maru ne preporuujem klistiranje. Ali, to se tie
samo klistiranja, sve ostalo je mogue i potrebno.
Da bi se ienje obavilo, preporuujem sledee dodatne
postupke. Svako jutro na te srca popiti au soka koji sadri 3/4
argarepe i 1/4 cvekle. Sok treba da pripremite sami. Ta
meavina daje odlian efekat ienja. Zatim, pojesti dtfe jabuke i
nita ne jesti do ruka. Ostala ishrana treba da bude uobiajena,
ali sa minimalnom upotrebom mesa i poveanjem koliine salate,
naroito kupusa. Ovakva ishrana treba da traje mesec dana.
Uzgred, o ishrani. Ja ne podravam vegeterijanstvo, nego
raznovrsnu ishranu sa malim koliinama mesa. To je zato to se
neke neophodne aminokiseline nalaze samo u mesu. Osim toga,
vitamin A se, uglavnom, nalazi u hrani ivotinjskog porekla, a on
nam je neophodan, posebno za zatitu od raka. A u hrani biljnog
porekla ga ima veoma malo.
Istovremeno, od poetka ienja raditi ujutru pritiskanje
stomaka, kao to je ranije opisano. Pritiskanje treba uvesti u
svakodnevni ivot kao gimnastiku stomaka. Zatim odvojiti 30
minuta za ideomotorno ienje i to raditi svakog dana u toku dve
nedelje.
IDEOMOTORNO IENJE
Pre svega, treba biti sam da niko ne bi smetao. Pripremiti ritmiku muziku, koja
najvie odgovara vibracijama debelog creva. Uraditi pritiskanje stomaka (pored
onog koje ste radili ujutru). Zatim sedite u udobnu fotelju, opustite se,
koscentriite panju na desnu stranu creva (slepo i popreno-obodno crevo) i,
ukljuivi muziku, ponite da izazivate pulsacije ba tog dela u smeru "levo-
139
desno". Rdite ovo 3 minuta. Zatim produite sa pulsacijama, ali

sada "gore-dole" jo 3 minuta, a zatim u smeoi "stomak-lea",
takoe, 3 minuta. Ukupno 9 minuta.
Odmorite se malo, 1-2 minuta, pa ponite da radite sa poprenim
crevom. Ponovite elu proceduru: 3 minuta "levo-desno", 3
minuta "gore-dole", 3 minuta "napred-nazad". Ponovo mali
odmor, pa isto sa levom stranom creva. Nju je veoma vano
oistiti, jer tamo najee dolazi do zastoja.
Ovo raditi dve nedelje, svakog dana po 30 minuta ideomotornog
ienja, u toku dana klistir i svako jutro umesto doruka meani
sok i dve jabuke. Jo jedanput, rei u ta e pomoi da se grubo
oiste zidovi debelog creva - ideomotorne vibracije i pritiskanje e
poboljati snabdevanje krvlju i ukloniti zastojne procese. Dve
nedelje je priblino trajanje procesa ienja. Nekim ljudima e
moda biti potrebno tri ili etiri nedelje - sve je to individualno,
svakoje zagaen na svoj nain. Kada ponete bolje da se oseate
i kada se stolica normalizuje, proces je zavren. Ali etiri nedelje
je maksimalno trajanje. U toku ienja su mogue reakcije, o
kojima je bilo reci.
Ja neu da kaem da e se za dve, tri ili etiri nedelje zidovi
debelog creva potpuno oistiti i da e se snabdevanje krvlju u
potpunosti obnoviti. Ali, doi e do znatnog poboljanja i ovek e
to osetiti. Znatno e se popraviti i energetsko stanje, a to nije
nimalo nevano.
Posle ienja debelog creva i jetre, za ienje ostalih organa
nije potrebno mnogo vremena - maksimalno po nedelju dana za
svaki. Ali posle svih ienja, neophodno je da se svakog dana
odvoji 20 minuta za ideomotorne vibracije creva i jetre
naizmenino, da bi se odralo zdravlje i da ne bi ponovo dolo do
zastojnih procesa u eludano-crevnom traktu. Ponekad, otprilike
jedanput meseno, treba stimulisati i druge organe. Stomak treba
pritiskati svakodnevno, zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Naim
unutranjim organima je potreban periodian trening, kao i
ostalim delovima tela.
140
_______________Glava 8 - ienje pojedinih organa
IENJE JETRE
Drugi organ po znaaju, koji treba oistiti, je jetra. Jetra je tako
smetena u trbunu duplju da u nju dospeva sva krv iz creva. Sve
to dospeva u eludano-crevni trakt (pojedena hrana, lekovi,
otrovi i dr) nikako ne moe da proe pored glavne laboratorije -
svojevrsne pregrade izmeu organa za varenje i unutranjosti
organizma. I tek posle prerade i promena koje su se desile pod
uticaje elija jetre i biokatalizatora - fermenata, svi "gosti"
naputaju jetru i ulaze u krv ili ih razlae u. Teko je navesti
bilo kakvu funkciju organizma u kojoj ne uestvuje jetra.
Prvo malo o njenim glavnim funkcijama. Nema sumnje da jetra
regulie nivo aminokiselina - proizvedenih proteina i glavnih
"ciglica" organizma. Proces varenja i usisavanja masti u crevima
je nemogu bez odreenih unih kiselina, koje se stvaraju u
elijama jetre. Poto dou u creva sa ui, te se materije
pretvaraju u emulziju kapljica masti koje dolaze sa hranom. One,
takoe, pomau da ih zidovi creva apsorbuju sa produktima,
varenja i raznim materijama koje se rastvaraju u mastima.
Jetra stvara jednu od vanih masti - holesterin. Holesterin je,
suprotno miljenju nekih prijemivih ljudi koji su negde krajem
uveta uli da je on tetan, apsolutno neophodan organizmu za
stvaranje membrana elija, une kiseline, polnih hormona.
tetan je njegov viak, koji stvarno dovodi do bolesti.
Najvanija bioloka uloga jetre je sinteza razlaganje glikogena,
koji se sastoji od molekula glikoze. Zapamtite, glikoza, koja se u
elijama jedini sa kiseonikom, stvara energiju. I tako se, u toku
funkcionisanja organizma, ili stvara rezerva glikoze, ili se, u
zavisnosti od potreba organizma, troe njene zalihe. Covek je
pojeo slatkie - koncentracija eera u krvi se podigla i jetra
odmah uzima iz nje glikozu i stavlja je u "skladite" u obliku
glikogena. Obrnuto - koncentracija eera u krvi se smanjila,
elije jetre odmah razlazu glikogen i unose u krv onoliko glikoze
koliko je neophodno da bi se odrao konstantan nivo eera u
krvi. U zdravoj jetri se u svakom trenutku nalazi 100-300 grama
glikogena.
141
Jedan od zadataka jetre je - izbacivanje bilirubina iz krvi. italac, koji je

zaboravio, moe da se vrati na glavu u kojoj se govori o krvi. Jetra pretvara
bilirubin u u i unosi ga u creva. Za pigment, koji je dospeo u creva, brinu se
bakterije. One pretvaraju bilirubin u bezbojnu masu i pigmentu je kraj. Neke
bolesti jetre boje ljudsku kou u uto. Uzrok tome je to jetra ne moe u
potpunosti da izae na kraj sa bilirubinom i on, poto ulazi o krv u prevelikim
koliinama, boji kou.
Slika 23. Jetra i luenje ui 1 - jetra; 2 - uni

mehur; 3 - dvanaestopalano crevo; 4 - pankreas
Posebnu panju zasluuje luenje ui. Ba je u ta koja odstranjuje iz

organizma vie od 40 sastojaka, koji su uli u jetru i koji su u njoj preraeni.
Ve navedeni bilirubin je jedan od njih. Zu ulazi u uni mehur i iz njega se
regulie njeno luenje u dvanaestopalano crevo, u zavisnosti od potreba
organizma. Glavna funkcija ui je unitavanje kiselosti sadraja koji dolazi iz
eluca, stvaranje emulzije masti, unitavanje bakterija truljenja,
142
Glava 8 - iSenje pojedinih organa
aktiviranje motorike creva. Ovo nije ni izbliza potpun spisak

osnovnih funkcija jetre.
Ovaj mali izlet u glavnu hemijsku laboratoriju organizma je
neophodan da bi italac shvatio koliko ovekovo zdravlje zavisi od
stanja njegove jetre i kako je vano da se u njoj uspostavi red i
da se ona oisti.
PROBLEMI SA JETROM
Poto kroz jetru prolazi celokupna krv, koja dolazi iz creva, jasno
je da, ako u crevima postoje zastojni procesi, krv sadri veliku
koliinu toksina, pa se njima preoptereuje i jetra. Toksini se
postepeno kupe u meuelijskom prostoru jetre, pa i tamo
nastaju zastojni procesi.
Stvaranje kamenja je jedna od glavnih patologija jetre i unog
mehura. Viak glavnih sastojaka ui - bilirubina, kalcijuma i
holesterina - dovodi do stvaranja odgovarajueg kamenja -
bilirubinskog, holesterinskog, kalcijumovih. Ali esto su u kamenu
prisutne sve tri komponente.
U zavisnosti od preovlaivanja neke od komponenti, kamenovi
imaju razliitu boju: holesterin daje utu boju, kalcijum - crnu,
bilirubin mrku ili tamno zelenu. I vrstoa kamenja zavisi od
njihovog sastava. U veini sluajeva kamenje je meko, lepljivo,
neki put pliva u ui. Najtvre je kamenje koje sadri kalcijum,
ono je najopasnije.
U zavisnosti od oblika kamena, on moe, u veoj ili manjoj meri,
da oteuje unutranje zidove unog mehura ili unih puteva u
jetri. Praktino, svi ljudi imaju kamenje, u veoj ili manjoj meri,
ali, prirodno, vea koliina izaziva zapaljenja i zastojne procese.
Stoje kamenje vee i tvre, vee su i neprijatnosti.
Uzrok stvaranja kamenja je diskinezija unog mehura i unih
puteva - naruavanje procesa kontrakcija ili motorike miia
unog mehura :li unih puteva. Ta diskinezija je, po pravilu,
povezana sa funkcionisanjem centralnog nervnog sistema, sa
143
endokrinim sistemom. Nervoza je jedan od estih uzroka. Drugi uzrok je

nedostatak kretanja. Interesantno je d* ene imaju est puta vie problema
sa unim mehurom nego mukarci. I to nije sluajno. ene imaju grudno
disanje, tj. diu grudima, a mukarci trbuno. Zahvaljujui trbunom disanju,
mukarci stalno dijafragmom, u izvesnom stepenu, masiraju trbunu duplju.
Postoji jo jedan uzrok stvaranja kamenja - poremeen reim ishrane.
Prekomerna upotreba masti i ugljenih hidrata u duem vremenskom periodu
moe da dovede do vika holesterina i to e dovesti do stvaranja kamenja.
Ali, jo vie holesterinskog kamenja se moe obrazovati kada se jako
ogranii upotreba ivotinjskih masti, koje sadre holesterin. Stvar je u tome
to jetra proizvodi mnogo vie holesterina nego to upotrebljavamo sa
hranom. Pri velikom ograniavanju, na primer, upotrebe mlenih masti ili
jaja, jetra je primorana da jako povea produkciju holesterina, a posledica
toga je - kamenje. esto ljudi, koji nastoje da omrave, ograniavaju
upoptrebu masti i postaju, zbog toga, rtve formiranja kamenja.
Simptomi jake zagaenosti ili patologije jetre su:
*=> oseaj teine ili bola ispod desnog rebra posle jela;
o esto oseanje munine, podrigivanje, esti zatvori, naduvenost
trbuha;
*=> jeza i slabost posle jela;
o este glavobolje;
*=> alergijske reakcije;
*=> bolovi u ramenima;
o esta nervoza;
*=> uti nokti na nogama;
*=> jako pogoranje vida;
o bol na desnoj strani ela Iznad obrve;
'~> uta koa i beonjae;
o gorina u ustima.
144
------------------------------______ _ ____________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa
Ako postoji bilo koji od navedenih simptoma treba obavezno

obratiti panju na jetru i odmah preduzimati mere. Pre svega,
treba obaviti ienje.
POSTUPAK IENJA
Podseam da je princip koji predlaem - odstranjivanje zastojnih
procesa iz organizma. Isti je i sa jetrom. Obezbedite za ienje
jetre dve nedelje (to je srednje trajanje, za svakoga je to
individualno). U tom periodu treba jesti malo, ee nego obino,
5-6 puta na dan, ali, naravno, umanjiti koliine obroka. Zato je
to potrebno? Svaki unos hrane je povezan sa aktiviranjem unog
mehura i luenjem ui. To aktiviranje je potrebno da bi se
izbacilo kamenje. Zatim, nekoliko puta na dan treba zagrevati
jetru. Stvar je u tome to se veina kamenja sastoji preteno od
holesterina. Toplota ga otapa i ono slobodno prolazi kroz une
kanale ne izazivajui spazme.
Na koji nain zagrevati jetru? Prvi nain je - pomou zagrejanog
termofora (sa vodom ili elektrinog), koji treba staviti tamo gde
se nalzi jetra i drati 10-15 minuta. Jo je poznati lekar A. S.
Zalamov govorio o koristi ovakvog postupka. "Ako hoe da
bude zdrav stavi topao termofor na oblast jetre posle svakog
obroka." Drugi nain, koji proizvodi isti efekat, a po mom
miljenju ak i bolji, je stavljanje ruku na oblast jetre. Leva ruka
se stavlja na oblast jetre, a desna na lea, nasuprot jetri, i dre
se u tom poloaju 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire u telo
i, osim toga, jetra iz ruku dobija i energiju, to je za nju veoma
korisno. Toplota, pored reenog, ublaava zapaljive procese u
jetri i unom mehuru.
Sledea mera je - piti tenost koja pospeuje izbacivanje ui.
Svako jutro na te srca treba progutati kaiku maslinovog ulja i
pojesti 1/4 grejpfruta. Takoe, dobro je u toku dana popiti 2-3
ae aja za u, koji se moe kupiti bez problema, ali najbolji je
aj od ipka (ljudi sa poveanom kiselinom treba da se uzdre od
ovoga). I, razume se, svako jutro pritiskati eludac 5 minuta. Sve
145
navedene mere su odlina priprema za ideomotorno ienje

jetre.
Slika 24. Poloaj jetre
Ideomotorno ienje jetre radimo svakog dana po pola sata.

Prethodno ispritiskavi ceo stomak, pripremimo ritmiku muziku i
poinjemo da stvaramo ideomotorne pulsacije. Za to se, prvo,
oputamo, zatim se koncentrisemo na jetru (si. 24), zamiljajui
kako se ona skuplja i iri u taktu muzike. Poinjemo te pulsacije u
pravcu, recimo, "gore-dole" i to radimo oko 10 minuta. Zatim,
mali odmor, pa ponovo pulsacije u pravcu "lea-stomak", takoe
10 minuta. Jo jedan kratki odmor, pa pulsacije u pravcu "levo-
desno", 10 minuta. Dobro je ako jedno od planiranih zagrevanja
uradite pre poetka ideomotornog ienja.
Najbolje vreme za ideomotorno ienje je vee, kada je jetra
najaktivnija. Zapravo, vreme njene aktivnosti je od 23-3 sata
nou. Ali nije obavezno raditi u to vreme, dobro je i uvee od 8-9.
U principu, nije velika greka ni ako se radi danju.
146
Posle dve (tri, etiri) nedelje ovakvog ienja, uzimajui u obzir

vanost jetre za organizam, neophodno je da se ona odrava u
dobrom stanju i, kao to sam ve govorio, radi svakodnevno sa
njom. Stvaranje vibracija u tri pravca u toku 20 minuta sasvim je
dovoljno da se ona odri u formi. Naravno, vie nije potrebno piti
posebne ajeve, ali toplota iz ruku jedanput na dan je uvek
korisna.
IENJE ELUCA
Poto smo oistili debelo crevo i jetru, stvorili smo veoma dobre
preduslove za poboljanje rada drugih organa. Krv postaje istija i
zato je mnogo jednostavnije raditi sa ostalim organima. Sledei
organ koji emo istiti je eludac - ne zato to je on trei po
zagaenosti, nego zato to od njegovog rada zavisi zagaenost
celog eludano-crevnog trakta. Veoma je vano da se, posle
ienja debelog creva i jetre, obezbedi normalan rad eluca. Ali,
prvo malo o njegovim funkcijama.
SI. 25. Veza rada eluca sa centralnim nervnlm sistemom
147
BORIS ARANOV1 IENJE ORGANIZMA ____________________________
eludac (si. 25) je miina kesa i nalazi se u gornjem delu

trbune duplje. Gornji kraj eluca je spojen sa jednjakom, a donji
sa dvanaestopalanim crevom. Zidovi eluca se sastoje od
debelog miinog sloja koji je pokriven specijalnom oblogom koja
se zove epitel.
Osnovna funkcija eluca je priprema hrane, koja dolazi u njega za
dalju preradu u crevima. Zato se lui eludani sok, koji je
bezbojna tenost u kojoj se nalazi sona kiselina, ferment pepsin i
dr. Sok obavlja mnogobrojne funkcije. Zahvaljujui visokoj
koncentraciji sone kiseline, kao i posebnim materijama koje lui
sluzava obloga eluca, sok moe da uniti mikrobe koji izazivaju
bolesti, a koji su dospeli u eludac, ili da onemogui njihov rast.
Osim sone kiseline i fermenata, elije eluca stvaraju posebnu
sluz, koja se zove mucin i koja ima vrlo veliki znaaj za normalno
funkcionisanje eluca. Mucin titi sluzavu oblogu eluca od uticaja
sone kiseline, a takoe, i od mehanikih i hemijskih povreda.
Osnovni problem eluca je naruavanje njegove sekrecije.
Promena ove funkcije eluca, koja se sastoji u poveanom nivou
sone kiseline (hipersekrecija), zove se gastritis sa povienom
kiselinom. Ako se stvara manje sone kiseline nego to je
normalno, u pitanju je gastritis sa snienom kiselinom. Gastritis je
zapaljenje sluzaste obloge eluca, a u hroninom obliku je praen
naruavanjem luenja, motorne i resorpcione funkcije eluca. A
kao to ve znamo, to lanano dovodi do problema sa
zagaenjem drugih organa.
Luenje eludanog soka, kao i kompletan rad eluca, su direktno
povezani sa centralnim nervnim sistemom. Sve nae emocije se
odraavaju na rad eluca. I najzad, nimalo nevanu ulogu igraju
nain ishrane i puenje. Zloupotreba ljute hrane, preveliko
unoenje masti i ugljenih hidrata, naruavanje reima ishrane -
sve to naruava rad eluca.Na zadatak nije samo da oistimo
sluzokou eluca i obnovimo njegovu motoriku, nego i da izvrimo
pozitivan uticaj na nervni sistem.
Za rad sa elucem, potrebno nam je nedelju dana. Oni kod kojih
je kiselost normalna, blizu normalne ili sniena, ujutru kao i
148
Glava 8 ienje pojedinih organa
obino rade pritiskanje stomaka. Oni kod kojih je kiselost jako

poviena, umesto pritiskanja rade 5 minuta krunu masau u
smeru kazaljke na satu. ele nedelje treba piti otopljenu vodu,
koja blagotvorno deluje na sluzokou eluca. Treba piti samo
vodu (bez ikakvih dodataka) i to onda kada smo edni. Osim
toga, treba kuvati aj od te vode. aj mora biti od kamilice ili
kantariona, a najbolje je piti naizmenino, npr. ujutru kantarion,
uvee kamilicu.
Kako doi do otopljene vode? Vrlo prosto - zamrzavanjem vode u
zamrzivau, a zatim topljenjem. Najzad, led stalno treba
pripremati.
Na glavni posao je - ideomotorno ienje. Kao i obino, pola
sata uz pratnju ritmike mizike. Koncentriemo se na eludac i
poinjemo da stvaramo vibracije eluca, prvo u pravcu "gore-
dole", zatim "stomak-lea" i "desno-levo". Time emo poboljati
snabdevanje krvlju, obnoviti motoriku. A ta je sa nervnim
sistemom? Nadam se da se italac sea da, radei sa
ideomotornim vibracijama, ovek automatski ulazi u meditativno
stanje, skidajui deo napetosti sa tela. To e delovati jako
pozitivno na nervni sistem. Zagrevanje eluca rukama e, takoe,
pozitivno uticati na njega, jer se time odstranjuju zapaljenjski
procesi. Zbog toga, isto kao i sa jetrom, treba nekoliko puta na
dan, staviti levu ruku na eludac, desnu na lea suprotno od
eluca i drati tako 10-15 minuta. Posle nedelju dana ienja,
treba povremeno, bar jedanput meseno, raditi ideomotorne
vibracije 20 minuta.
IENJE TANKOG CREVA

Ulogu tankog creva nije mogue preceniti. U njemu se obavlja
osnovno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija u krv.
Specijalna unutranja struktura tankog creva (si. 26) omoguava
da se dobije maksimalno mogue podruje kontakta hrane sa
povrinom creva da bi se postigla vea apsorpcija hranljivih
149
elemenata. Ako se unutranja povrina creva posmatra pod

mikroskopom, mogu se videti pravilni prstast* izrataji, koji se
zovu crevne resice. Veliina svake resice je 1 milimetar. Poto u
tankom crevu veina hranljivih materija iz hrane treba da pree u
krv, crevo se efikasno snabdeva krvlju. Svaka resica ima svoj
kapilarni sistem (2,3) i limfni kanal (4) koji apsorbuje i odvodi
masti u limfni sistem.
Slika 26. Unutranja povrima creva pod mikroskopom 1 -

resice; 2,3 - kapilarni sistem; 4 - limfni kanal
Tanko crevo, pomou uzdunih i prstenastih miia, ostvaruje

sloena kretanja, kretanja nalik klatnu i peristaltika kretanja.
Osnovna fizioloka namena kretanja tankog creva se svodi na
meanje sadraja i njegovo pomeranje ka debelom crevu. U
tankom crevu ima manje zastojnih procesa nego u drugim
unutranjim organima blagodarei velikoj pokretakoj aktivnosti.
(Jo jedan dokaz korisnosti kretanja unutranjih organa.) Ali,
zbog opte zagaenosti organizma ostaje neto i za tanko crevo.
Ako se ienje tankog creva ideomotomim kretanjem obavlja
nedelju dana, to e biti dovoljno za njega i ono e nam uzvratiti
150
zbog dobro obavljenog posla, tako vanog za organizam. U toku

te nedelje je, takoe, poeljno piti otopljenu vodu i aj napravljen
sa njom od dve komponente - kamilice i sladia. Sladi je koristan
ne samo za sluzokou, on, takoe, aktivira rad endokrinog
sistema.
Ideomotorno ienje se radi 30 minuta svakog dana, ali,
naravno, pre jela ili 2-3 sata posle jela. Uzgred, to pravilo vai za
ideomotorno ienje svih organa. Ne treba raditi odmah posle
jela, jer time odvlaimo energiju od varenja hrane.
Dakle, pritiskamo stomak, pre nego to ponemo rad mislima,
zatim se oputamo i usredsreujemo na tanko crevo, zamiljjui
ga kao "klupe", i poinjemo pulsacije sa tim klupetom, najpre
10 minuta u jednom pravcu, zatin 10 minuta u drugom i 10
minuta u treem, sa pauzama izmeu, kao to je reeno.
Podseam da svako ideomotorno ienje treba raditi u ritmu
muzike.
Posle nedelje ienja, opisanu proceduru treba izvoditi svaka dva
do tri meseca i to dva dana. To e biti dovoljno da se odri dobro
stanje tankog creva, uzimajui u obzir da svakog jutra pritiskate
stomak. Pritiskanje naroito dobro deluje na tanko crevo, jer
poboljava snabdevanje krvlju.
IENJE BUBREGA
Bubrezi igraju ogromniu ulogu u funkcionisanju organizma.

Osnovne funkcije bubrega su:
I ienje krvi od produkata razmene, prvenstveno
belanevina.
2. Regulacija tenosti u organizmu.
3. Regulacija kiselo-bazne ravnotee.
4. Regulacija konstantnosti koncentracije jona u krvi.
151
Poremeaj rada bubrega je povezan sa mnogo faktora. Uzroci

zastojnih procesa u tkivima bubrega su isti kao i u ostalim
organima, a to je opisano u poglavlju "Uzroci zagaenja
organizma". Osobenost problema sa bubrezima je stvaranje
peska i kamenja. Jasno, osnovni uzrok ovoga je poremeaj u
razmeni materija. Jetra ovde ne igra najmanju ulogu, jer je ona
odgovorna za stvaranje mokrae. Nedostatak vitamina A,
preveliko korienje mesa, kvalitet vode za pie mogu, takoe, da
dovedu do stvaranja kamenja. Infekcija, koja na ovaj ili onaj
nain dospeva u bubrege, moe, takoe, da bude uzrok stvaranja
kamenja.
Kamenje se sastoji iz vie vrsta soli koje se taloe. U bubrezima
se proizvode specijalni koloidi, koji spreavaju taloenje soli i
zadravaju ih u rastvorenom stanju. Kada postoje zastojni
procesi, elije bubrega stvaraju manje koloida i zato poinje
proces stvaranja peska i kamenja.
Postoji mnotvo raznih metoda za ienje bubrega. Bubrezi se
mogu istiti meavinom sokova od voa i povra, pomou
lubenica, pomou jelovog masla. Sve te metode pomau da se
izbaci pesak. Ipak, da bi se problem trajno resio, neophodno je
da se istovremeno vri i ideomotorno ienje.
Za ienje bubrega e biti potrebno, u proeku, dve nedelje. Kao
dodatak, koristiemo ienje pomou soka od povra.
Preporuujem sledeu kombinaciju:
& 10 delova mrkve
*=> 3 dela cvekle
o 3 dela krastavca.
Dnevno treba popiti dve ae, jednu ujutru, na te srca. Naravno,
sok treba da pravite sami.
Postoji alternativa soku ~ magnetisana voda, divno, dobro
provereno sredstvo za pranje bubrega. Da bi se napravila ova
voda neophodno je da se Ima aparat za magnetlsanje vode.
Aparat je jednostavan: voda iz esme se proputa kroz iroku cev
152
_____________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa
u kojoj se nalaze dva magneta. Ona izlazi iz cevi sa promenjenom

strukturom i promenjenim PH. Tokom dve do tri nedelje koristite
samo ovu vodu: bez obzira da li pijete aj, jedete kompot ili supu,
sve kuvajte sa ovom vodom. A moe se piti i sama voda, ako ste
edni. Preporuujem, ta kode, da za vreme ienja bubrega
svakodnevno koristite tople kupke u trajanju od 15-20 minuta.
Kupke e pomoi da se raire mokrani kanali i da se izbaci pesak
i malo kamenje.
Ideomotorno ienje treba poeti istog dana kada ste poeli da
pijete sok ili magnetisanu vodu i da koristite kupke. Najbolje
vreme za ovo je izmeu 15 i 19 sati, kada su bubrezi najaktivniji.
Pre poetka ideomotornog ienja, umesto pritiskanja stomaka,
radimo drugo. To se radi stojei. Podiemo pete otprilike 1-1,5
cm od poda i sputamo ih. Podizanje i sputanje traje 1 sekund.
Ponovimo sve 30 puta i posle male pauze ponavljamo jo 30
puta. To je takozvana vibraciona gimnastika, koju je u svoje
vreme razradio akademik Mikulin za ljude koji imaju probleme sa
venama u nogama. Sline vibracije pritiskaju i potresaju bubrege i
dobro ih pripremaju za ienje.
Dakle, posle ove pripreme se usredsreujemo istovremeno na
oba bubrega (si. 27), oputamo se i u dobrom raspoloenju i s
ljubavlju prema bubrezima poinjemo da stvaramo pulsacije. Kao
i uvek, po 10 minuta u svakom pravcu, sa malim odmorom
izmau. Nagon za izbacivanje izmeta koji se javlja ili mali bol ne
treba da vas plae - to je kretanje peska u bubrezima. Poto
pulsacije prvenstveno pojaavaju dotok krvi u bubrege, oni e,
prirodno, stvarati vie koloida, koji e poeti da rastvaraju
kamenje ako postoji.
Hraniti se treba uobiajeno. Treba da preovlauje povre i sa
minimalnom koliinom mesa. Osim toga, poeljno je da se piju
ajevi koji pospeuju mokrenje. To su ajevi od meavine trava i
oni se mogu kupiti gotovi.
153
Slika 27. Bubrezi - ovekov parni organ
Poto se zavri ienje bubrega, preporuuje se da se Ideomotorno

ienje ponavlja dva puta meseno, da bi se odralo njihovo dobro stanje.
Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakog dana ukljuujui je u jutarnju
gimnastiku, kao I pritiskanje stomaka.
IENJE LIMFE
Limfni sistem je veoma vaan za funkclonlsanje organizma, jer bez
prestanka straarl I uva istou organizma. Mali limfni sudovi, koji Idu
pored arterija I vena, skupljaju viak tenostl (llmfu) Iz tkiva. Zidovi limfnih
kapllara su vrlo tanki I jako propusni, tako da llmfa Izbacuje velike molekule
I estice, meu njima I bakterije, koje ne mogu da prou u krvne kapllare.
Na mestlma gde se spajaju limfni sudovi formiraju se limfni vorovi, Oni,
kao poslednja barijera, proveravaju sastav llmfe, koja tee vrlo sporo. U
limfnim vorovima se sve bakterije i toksini uine bezopasnim, pre nego to
dospeju u krv. Umfnl sistem Ima u sebi ventile koji obezbeuju da llmfa
moe da se kree samo u jednom smeru (si. 28).
154
______________________________________________ Glava 8 ienje pojedinih organa
Limfni sistem je deo imunog sistema, koji titi organizam od

mikroba, bakterija, ^ virusa. Ogromnu vanost za imunoloku
zatitu ima timus - lezda koja se nalazi u grudnom kou i koja
pripada limfnom sistemu. Nezreli limfociti, koji dolaze u limfni
sistem iz kimene modine, nemaju nikakve znake za
identifikaciju i ne mogu da tite organizam, ali su sposobni za
"obuku". 70% limfocita "prolazi obuku" u timusu: oni se zovu T-
limfociti. Kada nema T-limfocita ovek je podloan alergijskim ili
autoimunim bolestima.
Sllika 28. Poloaj regionalnih limfnih vorova
Zagaenost limfnog sistema moe da dovede do velikih problema. Razumljivo je

da e se veliko zagaenje organa i krvi odraziti i na limfu. I zato je, pre nego to
se pree na ienje limfe, neophodno oistiti bar debelo crevo i jetru.
U svrhu pripreme i grubog ienja, predloiu poznati nain ienja limfe po
Vokeru. Treba pripremiti meavinu:
155
BORIS ARANOV1 lSENJE ORGANIZMA _________________
o 900 grama soka od grejpfruta;

o 900 grama soka od pomorande;
o 200 grama soka od limuna;
o 2 litra otopljene vode.
Ujutru oistite debelo crevo klistirom, zatim rastvorite supenu
kaiku gorke soli u ai vode i popijte. Ovaj purgativ je veoma
vaan, on apsorbuje specijalnu zagaenost iz organizma. Poto je
purgativ delovao, svako pola sata popijte po au soka. Ponovite
ovu proceduru jo dva dana. Sva tri dana ne jedite nita, pijte
samo sok.
Uzimajui u obzir da se na putu kretanja limfe mogu javiti zastoji,
prvenstveno zato to je preoptereena otpacima, ideomotorno
ienje limfe se radi na sledei nain: u mislima delimo ruke i
noge na nekoliko delova (si. 29). Deo (1) ruke je od prstiju do
sredine rastojanja izmeu ake i lakta, odatle do lakta je (2), od
lakta do ramena (3). Noge: od stopala do sredine rastojanja
kolena i stopala (1), odatle do kolena (2), od kolena do sredina
rastojanja od kolena do kuka (3), ostalo (4). Posao obavljamo
sedei, ne obazirui se na to to crte pokazuje oveka u
stojeem stavu.
Koncentriemo se na deo ruku (1) i poinjemo da stvaramo
pulsacije oko 2 minuta, zatim prelazimo na deo (2), pa i tamo
stvaramo pulsacije u toku 2 minuta, sledea dva minuta radimo
isto na delu (3). Zatim, ponovo kreemo od dela (1) i ponavljamo
elu proceduru. To je ukupno 12 minuta.
156
Slika 29. Zamiljena podela ruku i nogu na delove (1-4) radi ienja limfe
Posle male pauze (1-2 minuta), prelazimo na noge.

Poinjemo od dela (1), stvaramo pulsacije 2 minuta, zatim
po dva minuta u delovima (2, 3, 4) i ponavljamo sve od
dela (1). Ukupno 16 minuta. Redosled je tano takav kako
je reeno. Na taj nain emo poboljati kretanje limfe i
smanjiti zastojne procese. Ovo radimo nedelju dana, po 30
minuta dnevno. Ideomotorno ienje se moe poeti kada
pone da se pije sok. Ideomotorno ienje limfe treba
ponoviti jedanput svaka tri meseca.
157
Glava 9
PSIHIKO IENJE
ORGANIZMA
Svest caruje, ali ne upravlja.
Valeri
Glava 9 - Psihiko ienje organizma
Poto smo osvojili metodu ideomotornog ienja organizma,

prelazimo na rad sa psihom. Metode koje elim da predloim su
nerazdvojno povezane sa ideomotornom metodikom i koriste se u
nekoliko pravaca.
IZRAVNAVANJE OBLOGE BIOPOLJA

O prvom pravcu smo govorili malo ranije: stvaranje pulsacije u
organu ili u telu, nije nita drugo nego stvaranje energetske
pulsacije, vibracije. Kada aktiviraju energiju u organu, pulsacije
izravnavaju oblogu njegovog biopolja i smanjuju negativnu
informaciju u njemu. A poboljanje energije u jednom organu
vodi poboljanju energije celog tela, ili njegovog biopolja. Osim
toga, stvaranje ideomotornih pulsacija, pomou misli, aktivira
energiju u meridijanima, to, takoe, deluje pozitivno na biopolje.
Pri tome se enrgija izravnava tako da dolazi do svojevrsnog
izravnavanja deformacija i neravnina obloge biopolja. Na si. 30 je
prikazano uslovno energetsko biopolje oveka pre vebi (si. 30a) i
posle nekoliko dana vebanja (si. 30b). Obloga biopolja je u
neposrednoj vezi sa psihom. Normalno, pravilno biopolje
odgovara normalnoj psihi. Za vreme "izravnavanja" negativnih
deformacija dolazi do svojevrsnog "ienja" podsvesti i, po
pravilu, dolazi do psihikih reakcija. U toku nekoliko dana, za
vrene vebi ili odmah posle njih, zaotravaju se negativnosti, koje
su postojale u oveku: ovek postaje zao, razdraljiv, pojaavaju
se njegova strahovanja, poinju da se javljaju komarni snovi itd.
Sve je to reakcija na "ienje" i prema njima se treba odnositi
pozitivno. Posle toga se malo ublaavaju mentalni problemi. Ali,
to nije sve. Rad sa psihom zahteva mnogo vremena, i sloen je.
161
Slika 30. Uslovno energetsko biopolje oveka,

pre vebi (a) i posle nekoliko dana vebi (b)
STVARANJE IDEALNOG LIKA

Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa
stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Seate se,
govorili smo o tome da svaki ovek nosi u sebi sliku - predstavu o
sebi. I ono to on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako ovek
promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona e posle nekog
vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i ovek e poeti da
se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi?
Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve
biste eleli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na
primer, vi ste razdraljivi, agresivni, vi se bojite budunosti, vi
zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih
162
zamenite suprotnim. Ponite da stvarate novi lik sebe, kao vajar,

dodajui postepeno sve nove i nove detalje.
Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, ukljuite prijatnu
muziku, opustite se, zatvorite oi i ponite da zamiljate sebe sa
novim osobinama, na primer: vi uopte niste razdraljivi, mirno
reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, to je mogue
detaljnije, kao da vi ve jeste takvi, a ne da elite da budete. To
je veoma vano! Utroite na to 15-20 minuta.
Sledeeg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upote ne
bojite budunosti, naprotiv, gledate na budunost sa velikim
optimizmom i oekujete pozitivne promene. Predstavite, to je
mogue jasnije, da vi ve jeste takav optimista. Sledei put
dodajte novu osobinu.
Moda e vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana.
Moda e biti potrebno da se vraate na tu osobinu. Ba onako
kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj
lik. Trudite se da idete sa tim likom, uivite se u njega, bilo gde
da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod kue, dotle
dok on ne postane vaa stvarnost.
Veliku pomo u prodiranju lika u podsvest ine vebe. Ovde se
dobija dvostruka korist. S jedne strane, vebe e pomoi
idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane,
idealni lik sam pomae da se odri koncentracija panje, pri
stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotriemo oba sluaja.
U prvom sluaju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski
ulazimo u stanje transa i naa je podsvest otvorena. U isto
vreme, moemo da "drimo" u glavi idealni lik, tj. da zamiljamo
da smo takvi kakvim elimo da se vidimo i, zahvaljujui otvorenim
"vratancima" u podsvest, taj lik se tamo uvruje. U isto vreme,
lik pomae da panja bude skoncentrisana zato to, kada postoje
dva objekta, na koja obraamo panju (si. 31), u mozgu nema
mesta za druge misli koje, po pravilu, odvlae panju. To je
poznati psiholoki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.
163
Slika 31. Dva objekta panje
elim, da vas jo posavetujem: kada budete stvarali idealni lik

potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica,
hod, dranje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da
osetite ponos to ste takvi.
Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim uenicima,
koji su proli moj kurs, meu ostalim pitanjima bilo je i :"Kako
stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro
pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najvie
mi se dopao odgovor jednog uenika: "Ja jesam sada idealan lik."
RAD SA SIMBOLIMA
Trei pravac je rad sa simbolima. Prvo, ta je to simbol? Setite se
nekog jako emocionalno obojenog dogaaja, koji ste doiveli. Na
primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim ovekom i
za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na
to to niste obraali panju na muziku, kasnije, posle mesec
dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste uli tu melodiju
uvek biste se setili tog susreta. Drugim recima, muzika je bila
164
Glava 9 Psihiko ienje organizma
asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Moe se navesti mnogo

linih primera. ta se u tim sluajevima dogaa?
Kao to itaalac ve zna, svaki emocionalno obojeni dogaaj
dovodi oveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Ba u
to vreme, ovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to
muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se
smeta duboko u podsvest, uvajui i druge asocijativne veze sa
tim dogaajem, zahvaljujui kojima je ona uspela da se ugnjezdi
u mozgu. Ona je postala simbol. Koristei taj fenomen, moemo
preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u naem
sluaju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada
hoemo da se reprogramiramo najbolji i verovatno jedini nain da
se to uradi je da se prodre u podsvest "doskoivi" joj. Rad sa
simbolim je jedna od tih metoda.
Dakle, prvo birate "program" koji elite da smestite u podsvest.
Recimo, ovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno
povea i ojaa. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara
tom cilju. Ja preporuujem da se u tom sluaju koriste
geometrijski simboli. Stvar je u tome to geometrijska figura nije
samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zrae
enrgiju, neki vie, neki manje. Geometrijske figure su, meutim,
izvor naroitog, povienog zraenja (italac je moda uo za
piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako
utie na oveka i, u skladu sa tim, stvara jae asocijacije.
Poto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami
u sobi, niko ne srne da smeta, pustite muziku. Uzgred, o muzici.
Dobro je ako muzika bude neki od ritmova koje ste koristili za
ideomotorne vibracije. Tada e ta muzika igrati dvostruku ulogu:
pomagae u stvaranju vibracija i bie simbol. Dakle, poinjete da
"punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Ponite da igrate
ulogu oveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamiljajte da imate
izvanredne sposobnosti, snagu, jasno miljenje, da imate
dovoljno znanja i mogunosti da resite sve ivotne probleme.
Ovde treba misliti i zamiljati emocionalno, produhovljeno - biti
stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "doskoiti" podsvesti, a ona,
kao dete, ne razume razliku izmeu fantazije i stvarnosti.
165
Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na

simbol, ali neka vam sva panja bude upravljena na vau ulogu.
Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite
isto to jo 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko
puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to e vam otii ukupno
20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme,
ali osnovnu panju koncentriite na fantazije i emocije.
Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato to je podsvest
prijemivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav
postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra,
oveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i
posle toga simbol je "napunjen". Dalje e ve simbol raditi za vas.
On je - asocijacija sa eljenom osobinom.
Nacrtajte taj simbol na kartonu, uvelian u nekoliko primeraka,
isecite ga i okaite na mestima gde ste najee: u spavaoj sobi,
kuhinji, kupatilu. Vie nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja
da utie na vas, on je asocijacija sa vaim eljenim ponaanjem.
Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan
obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je
da pogledate na simbol, ne mislei o njemu, i on e prodreti u
dubinu vaeg mozga stvarajui osobinu koja vam je neophodna.
Simbol deluje naroito dobro kada ga, radei ideomotorne
pulsacije, vidite pred sobom. to je vee stanje transa, simbol se
bolje usauje u podsvest. Naravno, na isti nain treba raditi i sa
drugim eljenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikae
i igra uloga oveka koji ima osobine koje mi elimo da imamo.
Nije obavezno da se izaberu simboli koji su navedeni; ovde se
samo predlae, a vi moete da uzmete simbole koje elite. Ako
imate vie problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.
IZBACIVANJE NEGATIVNOSTI IZ PODSVESTI

I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo
efikasna. Ona se sastoji iz dva dela.
166
U prvom delu vizualizujete, zamiljate jasno negativnost od koje

hoete da se spasete. Na primer, bojite se vonje liftom. Zamislite
sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah to je mogue
jae. Zato je ovo potrebno? Seate se, svaka negativnost ima u
podsvesti svoje "arite". I kada zamiljate situaciju povezanu sa
odreenom negativnou, to "arite" se aktivira i oko njega se
poveava energija. I tu energiju treba odstraniti.
Poto ste zamislili aktivirano "arite" udahnite duboko kroz nos,
istovremeno zamiljajui da udisanjem izvlaite energiju iz
"arita". Zatim, izdahnite kroz usta zamiljajui da je ta
negativna energija, takoe, izala kroz usta u prostor. Zatim,
vizualizujemo kako "sagoreva" taj oblai energije. Ovo treba
ponoviti nekoliko puta. Pomou ovog postupka mi, u izvesnom
stepenu, smanjujemo delovanje "arita" liavajui ga energije
kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima.
Na primer, neki ovek vas je uvredio. Zamislite tog oveka i
ponite da oseate uvredu, to je mogue jae. Posle toga,
sprovedite opisani postupak.
U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva elite da bude.
Takoe, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se
vozite liftom i da se uopte ne bojite, naprotiv, oseate radost i
ponosni ste to ste se izbavili od tog straha. U primeru sa
uvredom, zamislite oveka koji vas je uvredio i zamiljajte da ne
samo to niste uvreeni, nego ste mu zahvalni za pouke u ivotu,
potujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi
potiskuju negativne i jo vie slabe "arita".
Za oba dela nije potrebno vie od 15-20 minuta i oni su utoliko
efikasniji ukoliko je vie emocionalno obojeno nae ponaanje.
Metoda se moe primenjivati odvojeno za reavanje bilo kakvih
problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a meu
njima su i puenje i alkoholizam.
Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije liena
mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo
efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan slubenik
pogrebnog preduzea, 40 godina, od detinjstava je patio od
167
mnogih strahova. Pokuao je razna psihoterapeutska leenja,

meu njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo
zemalja. Nikakvog poboljanja. Kada mi je doao sa svojim
problemom preporuio sam mu da primenjuje kod kue ovu
prostu metodu za likvidaciju "arita". Radio je 30 minuta svakog
dana i jedanput meseno dolazio kod mene radi korekcija.
Rezultat je zaprepastio ak i mene. Posle mesec dana od strahova
nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potroio sam na razna leenja
vie od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i
skoro besplatno uspeo sam da izleim sam sebe."
IZBACIVANJE INFORMACIJA IZ PODSVESTI POMOU CRTEA

U produetku razgovora o radu sa psihom, elim da vam kaem
neto o drugoj interesantnoj mogunosti automatskog kontakta sa
podsveu - preko crtea.
Setite se, kada ste se sedei za stolom koncentrisali na neke misli, a
pri ruci vam je bila olovka ili pero, vi ste nesvesno crtali neke
zamiljene figure, linije, krive. Ili ste radili to isto kada ste razgovarali
sa nekim telefonom i bili zaneti razgovorom. Stvar je u tome to
duboka koncentracija neim ili na nekoga, naroito kada je tQ
predmet vaeg interesovanja, dovodi oveka automatski u stanje
transa. I ruka poinje da preko olovke ili pera izraava naprezanja
koja su prisutna za vreme razmiljanja ili razgovora. To va
organizam ne dozvoljava taloenje negativnosti u podsvest i koristei
sluaj (pisaljka u ruci) izvlai negativnosti na hartiju. Na primer,
razgovarate telefonom i predmet razgovora u izvesnoj meri odluuje
vau sudbinu. Vi se, naravno, uzbuujete, a ruka uporno, kroz
pisaljku, prenosi to uzbuenje na hartiju. Ili: razmiljate o
predstojeem ispitu, pomalo ga se bojite, a ruka ne dozvoljava da taj
strah prodre u podsvest i prenosi ga na hartiju.
Kada slikaju svoje slike slikari su ustvari, takoe, u stanju transa i
njihova su dela rezultat direktnog kontakta sa podsveu. Nije
sluajno to karakter slike odraava sutinu umetnika, njegovo
168
____________________________________________ Glava 9 - Psihiko ienje organizma
unutranje stanje, probleme, stanje radosti ili ljubavi. Kada se

posmatraju platna slikara, moe se, bez greke, rei ta mu je bilo
na dui u trenutku stvaranja slike.
Uzgred, informacija, koju umetnik prikazuje na platnu, moe, zatim,
da deluje^na kupca slike. Moete da se dosetite kako deluje slika,
koja odraava unutranje probleme umetnika. Ali, mnoge slike imaju
isceljujue dejstvo, ako ih je stvorio duevan umetnik, koji prenosi
na platno uzviena oseanja ljubavi i dobrote.
Ako ste uzbueni, ako doivljavate stres, uzmite u ruku olovku i
hartiju. Ili, ako znate da je neka negativnost duboko u vaoj
podsvesti usredsredite se na nju, nastojte da je predstavite
maksimalno jasno, naravno emocionalno, uzmite olovku i hartiju i,
dok ste skoncentrisani na tu negativnost, omoguite svojoj ruci da se
slobodno kree po hartiji. Deo vae negativnosti e izai na hartiju.
Posle toga ne zaboravite da spalite hartiju.
Ova naa sposobnost da se preko ruke ostvari kontakt sa podsveu
postala je osnova za metodu koju je razradio moj uenik, naunik-
fiziar iz Petrograda A. Budza. Metoda, koja je uspela da stekne
popularnost, se zove "Meditativna grafika harmonizacija linosti". To
je harmonizacija oveka ppmuu mogunosti izvlaenja negativnosti
iz podsvesti i razvijanja stvaralakih sposobnosti. Jednostavnost
metode je u tome to specijalna tehnika omoguava izvlaenje
informacija sa razliitih nivoa podsvesti ili biopolja: sa etarskog,
astralnog, mentalnog, karmikog.
Kao to ste ve shvatili, uspeh u upravljanju sobom zavisi jako od
kontakta sa sopstvenom podsveu. Kada se obezbedi kontakt
moemo da izvlaimo svaku informaciju iz podsvesti, pa i
negativnu, i da unosimo u nju kakve hoemo programe. U
opisanoj metodi kontakt se lako uspostavlja, prvenstveno
automatski, za vreme vebi, prilikom korienja ranije
pripremljenog idealnog lika samog sebe i simbola. Osim toga,
mogu se koristiti pomone metode, kao to je likvidacija "arita"
i izvlaenje negativnosti na hartiju. Rad sa psihom je dui nego sa
fizikim telom i zahteva strpljenje, ali za to se dobija zdravlje,
radna sposobnost, aktivnost i oseanje unutranje ravnotee.
169
Glava 10
ISHRANA I SAN
Jesti i piti treba toliko
da se nae snage obnavljaju,
ne da se gue.
Ciceron
Glava 10 - Isharana i san
ISHRANA
Poto znam da mnoge ljude interesuje problem ishrane, elim
malo da se zadrim na toj temi. Jeste li primetili, o tome ima
onoliko miljenja koliko je knjiga napisano na tu temu? esto,
jedno miljenje potpuno negira drugo i na kraju nema
jedinstvenog gledita. Ali to je prirodno, jer ljudska fiziologija jo
nije potpuno izuena. I da li je znaaj ishrane za oveka tako
veliki? Moe li ishrana da bude korisna ili tetna? Hou odmah da
kaem: za zdravog oveka, kod koga dobro funkcionie sistem
samoregulacije, kod njega je unutranje stanje organizma
postojano, ishrana nema tako veliki znaaj, kao kod oveka sa
raznim poremeajima zdravlja. Po mom miljenju, za zdravog
oveka je vana raznovrsna ishrana da bi to je mogue vie
razliitih sastojakavulo u organizam - belanevine, masti, ugljeni
hidrati, vitamini. to se tie mesa ve sam rekao ta o tome
mislim, smatram da ga sa godinama treba jesti manje, ali ga se
ne treba sasvim odrei, naravno ako postoji elja. Treba uvek
oslukivati svoj organizam.
Ja sam pristalica ishrane u odreeno vreme. Na organizam ivi u
skladu sa ritmom - kosmikim, dnevnim, svojim bioritmom. I ako
ste nauili eludac da dorukujete, ruate i veerate, uvek u isto
vreme, on e u to vreme luiti neophodne materije, fermente za
preradu i apsorpciju hrane. I to je veoma vano, naravno ako
postoji apetit. Ako ga nema, bolje je ne jesti - mudri organizam
vam stavlja na znanje da se treba odmoriti od hrane.
ude me izjave nekih ljudi: "Jedite ne po reimu, nego^ kada
postoji elja!" Pa, to se tie elje, to je razumljivo, ali zato ne
po reimu? Uzgred, kada dete nee da jede uzrok je drugi. Ako se
dete sve vreme kree i dobija radost od tog kretanja, ono dobija
dovoljno energije iz kosmikih tokova. Zato se deava da
organizam deteta nee viak energije i koi apetit. Roditelji,
esto, pokuavaj'! da nateraju dete da jede. To je pogreno. Ista
je stvar i sa vodom. Ako ste edni pijte, ako niste - zato biste?
173
Poznajem ljude koji su se naitali literature o jogi i piju po

nekoliko litara vode na dan, iako nisu edni. Treba razumeti da je
joga za istok, za Indiju, gde je toplo i ljudi se u toku dana mnogo
znoje i zato im je potrebno mnogo tenosti. Ali ovde, na zapadu,
nije toplo i viak tenosti samo preoptereuje bubrege. Uvek se
drite pravila: sluaj svoj organizam. Ja sam za to da se
pridravamo podeljene ishrane.
Podeljena ishrana je ishrana kod koje se belanevine i ugljeni
hidrati jedu odvojeno. Stvar je u tome to za apsorpciju
belanevina i ugljenih hidrata organizam stvara razliite fermente
koji prilikom meanja ne deluju ba dobro jedni na druge. Zato je
poeljno da se meso i riba jedu sa povrem, a ne sa krompirom ili
testom. Najzad, teko je uvek se drati tog pravila; esto ne
jedemo kod kue nego u restoranu, u gostima. Ali kad god je
mogue drite se tog pravila.
Sve nabrojano vai i za coveka koji nije zdrav. Ali u tom sluaju, u
zavisnosti od bolesti, treba drati i odreene dijete. To je, esto,
ograniavanje uzimanja jakih pia, turije, prenog, slatkia.
Ishrana bolesnog coveka mnogo zavisi od kiselo-bazne ravnotee
krvi - PH.
Kod zdravog coveka PH treba da bude izmeu 7,4 i 7,8. Kod
bolesnih ljudi PH moe da se menja, kako na baznu stranu (PH 9-
10), tako i na kiselu (PH 4-6). Ako je PH pomeren na baznu
stranu, ne treba jesti voe, poto ono ima bazni karakter i moe
dovesti do pogoranja. Ako je organizam pomeren na kiselu
stranu, trudite se da ne jedete meso, ribu i druge kisele
proizvode. Jednostavan nain za odreivanje PH u krvi u
domaim uslovima je posmatranje beonjae pri irom otvorenim
kapcima. Kod normalnog PH beonjaa je ruiasta, ako je krv
kisela beonjaa je bleda, ako je bazna - jasno crvena.
Nekoliko reci o ishrani gojaznih. Prvo i prvo, ja sam apsolutno
protiv bilo kakvih dijeta za smanjenje teine. Razmislite sami,
poveana teina je rezultat poremeaja u razmeni materija u
organizmu, drugim recima nedovoljno "sagorevaju" masti i voda
se zadrava u telu. Zar se moe smanjenjem koliine hrane Ili
174
Glava 10- Isharana i san
nekom dijetom poboljati razmena materija? U principu, ako se

smanji koliina hrane, teina se moe smanjiti, ali to je
privremeno, posle izvesnog vremena teina e se vratiti. Problem
sa teinom ima, takoe, svoje mentalne uzroke. Tome treba
dodati da je osoba sa poveanom teinom iskompleksirana zbog
toga, to je, takoe, jedan od mentalnih uzroka. Vebe, po
metodi koja je opisana u ovoj knjizi, reguliu teinu onako kako
se regulie ceo organizam i to je brz i prirodan nain. Po pravilu,
uesnici kursa su slabili 4-5 kilograma, ako je teina bila iznad
normalne i to samo zbog ienja organizma. Ali postoje i
specijalne vebe za to.
SAN
San - to je ustvari obnavljanje energije koja je potroena u toku
dana. U zavisnosti od energetske konstitucije, svakom oveku je
potreban razliiti broj sati sna. Ljudi sa visokim frekvencijama
biopolja, osetljiviji, imaju potrebu za duim snom - 9-10 sati. Ljudima
sa niskim frekvencijama dovoljno je 6-7 sati. Naravno, postoje razna
odstupanja na ovu ili onu stranu. Nekima je potrebno 12-13 sati,
druga granica je 4-5 sati. To se objanjava time to ljudi sa visokim
frekvencijama bre troe energiju i njima je potrebno vie vremena
da je obnove, a ljudi sa niskim frekfencijama je obnavljaju bre.
Uzrok nesanice je u tome to za vreme nekog stresa ili nervnog
rastrojstva ovek izvesno vreme nije mogao normalno da spava.
Poto je bio uznemiren, program nesanice se uvrstio u njegovoj
podsvesti, te organizam i dalje uporno odrauje taj program. Zato
neki ljudi godinama pate od nesanice i nikakvi lekovi ne pomau.
To je razumljivo, jer lekovi ne ukidaju programe. Energetske
vebe za ispravljanje biopolja i unitavanje negativnih programa
dosta brzo dovode do normalizacije sna. Osim toga, san kod
veine, onih koji su ovladali metodom, postaje dubok kao kod
deteta. A to je veoma vano, jer dubina sna govori o njegovom
kvalitetu. Interesantno je da su rnnogi polaznici kursa primetili da
su poeli da spavaju mnogo manje, sada im je dovoljno 4-5 sati.
175
To pokazuje koliko je jaka energetika. Istina, u vreme usvajanja

metode, oni koji su imali probleme sa zdravljem su na poetku,
obrnuto, spavali vrlo mnogo. Posle obnavljanja organizma
potreba za snom se smanjila.
176
Glava 11
REZULTATI KORIENJA
METODE
ovek dobija sposobnost
da uradi nemogue
u procesu rada;
drskost stvara potrebnu snagu.
Krajn
Glava II - Rezultati korienja metode
Bez obzira na to to je metoda poela da se primenjuje tek

nedavno^ rezultati njene primene su upeatljivi. Na koji nain se
ljudi obuavaju ovoj metodi?
Metoda slina ovoj opisanoj u knjizi, samo proirena, ulazi u
specijalni kurs, koji vodim u Institutu za alternativnu medicinu u
tokholmu. U toku 36 asova (6 asova na dan) ljudi se teoretski
i praktino obuavaju metodi, ukljuujui i rad sa psihom. Taj
kurs vodimo moja ena Ivona i ja. To radimo preko firme koju
smo zajedniki stvorili i koja se zove Centar ovekovih
skrivenih rezervi. Svaki slualac koji doe na kurs dobija
formular u kome opisuje svoje probleme. Zatim, posle 2-3
meseca samostalnog rada, polaznik nam vraa formular sa
opisom promena koje su se desile posle primene metode. Oko
600 ljudi je do sada prolo obuku za ovu metodu i mi imamo
priblino toliko formulara. Mislim da bi se rezultatima ponosila
najnaprednija klinika u svetu.
Veina onih koji su bili na kursu i koji su radili po ovoj metodi su
ostvarili izvanredne rezultate. Nestale su hronine bolesti, koje su
se vukle godinama, kao astma, reumatizam, bolesti organa za
varenje, problemi sa enskim polnim organima, bolesti koe.
Mnogima se poboljao vid, sluh, obnovljena je psihoemocionalna
ravnotea. Ljudi, sa kojima smo se sretali posle kursa ili smo sa
njima razgovarali telefonom, su isticali da su prihvatili ovu
metodu kao najbolji poklon u ivotu. Evo nekoliko karakteristinih
primera.
Jedna ena, 56 godina, koja je doputovala na kurs, 30 godina nije
mogla da hoda i, naravno, kretala se samo u kolicima. Leila se u
vie zemalja, meu njima i u Americi. Krajnja dijagnoza nije bila
postavljena, samo se sumnjalo na nedostatak neke hemijske
supstance u elijama mozga. Marta je dola na kurs i ozbiljno
poela da radi sa metodom, sa fizikim i psihikim ienjem. Ve
179
posle mesec dana, poela je da pie (ranije nije mogla da dri

pisaljku u rukama). Nastavljajui rad po metodi ona je imala kod
mene i 10 seansi regresione terapije. Prilikom sprovoenja ove
terapije bilo je interesantno to to ona nije videla nikakve slike ili
scene, samo joj se telo trzalo kada se prolazilo kroz uzrast od 1
do 6 meseci. Isti trzaji su se javljali i kad se nalazila u majinoj
utrobi. U ostalim uzrastima sve je bilo mirno. I zato smo poeli da
obraujemo najmlai period. Iz seanse u seansu trzaji su
postajali sve slabiji i slabiji. Istovremeno se poboljavalo njeno
stanje - psihiko i fiziko. Napredak je bio prilino brz. Ve posle
pola godine, napravila je samostalno prve korake. Sada Marta
pola vremena hoda, pola sedi u kolicima, noge joj jo nisu
ojaale. Ona i dalje veba i nema nikakve sumnje da e se uskoro
sasvim izbaviti iz kolica. Ono to lekari nisu mogli da urade za 30
godina, ona je sama uradila za pola godine.
Drugi polaznik naeg kursa, Bjorn iz Geteborga, 60 godina,
novinar, imao je probleme sa nogama kao posledicu dijabetesa,
stalne potmule bolove. Bjorn je traio pomo na mnogim
klinikama i bio je na leenju u najboljoj, poznatoj klinici u
vedskoj - Sofija-Hemet. Tamo su mu rekli da ne mogu da mu
pomognu; postoji samo neka mast koja se moe poruiti iz
Amerike i koja moe delimicno da ublai bolove. Sreo sam se sa
Bjornom dva meseca posle kursa. "Vie mi nije potrbna mast -
ispriao je radosni Bjorn - bolovi u nogama su nestali 90%,
ponekad oseam samo malo titanje. Pravo medicinsko udo. Ja
sam po prirodi skeptik - priznao je Bjorn - i na kurs sam dospeo
sasvim sluajno. Da mi je pre nekoliko meseci neko rekao da u
dospeti na kurs nekog Rusa koji e me nauiti da pomou misli
izazivam pulsacije organa i da u se zahvaljujui tome izleiti -
nikad mu ne bih poverovao!"
Birgita Svenson je, pre dve godine, dospela u bolnicu u tekom
stanju - fizikom i psihikom. Posle dugotrajne stresne situacije
telo je odbilo normalno da radi: nije mogla da ide, creva su radila
vrlo loe, zapaljenjski procesi u urinamom sistemu i jajnicima.
Stanje psihe je bilo jo gore - stalno histerina, nije elela da se
sreta sa ljudima, strah, razdraljlvost. U takvom se stanju nalazila
180
Glava 11 - Rezultati koritenja metode
godinu dana dok nije dola s muem na moj promocioni as. Od

tog dana sam poeo da radim sa njom... na rastojanju, jer ona
nije ivela u tokholmu, ve u malom gradu udaljenom 300 km.
Posle 4 meseca takvog rada ona je poela da hoda, psihiko
stanje joj se popravilo. U svakom sluaju, takvo stanje joj je
omoguilo da doe na kurs na kome je uila metodu. Sada je ona
normalan, zdrav ovek, koji se vratio u ivot.
Moe se navesti mnotvo slinih primera. Nekoliko ena, koje su
trebale da se operiu zbog tromboflebitisa, izbegle su operaciju,
zahvaljujui metodi. Reumatizam i sistemske bolesti su kod
mnogih nestali zahvaljujui fizikom i psihikom ienju.
Da li su svi doli do rezultata? Mislim oko 90%, 10% nije nalo
snage da pobedi sopstvenu lenjost. Oni se nisu mogli otrgnuti od
stereotipa, po kojima treba popiti tabletu, sedeti i ekati rezultate,
ne radei nita. Ne, ovde se tako nee uspeti. Potrebni su izvesni
napori. Pri emu napori i nisu tako veliki, ako se uzme u obzir da
su vebe interesantne, ne zahtevaju posebne uslove ili sprave.
Metoda je mlada, tek je poela da se iri. Ali velika efikasnost,
koju je pokazala na poetku, prirodnost i nepostojanje neeljenih
nuspojava daju mi pravo da ve sada piem o njoj.
181
Zakljuak
ZAKLJUAK
Predviam reakciju nekih italaca koji su proitali ovu knjigu: "ta
je ovo, celog ivota treba da se bavim ovom metodom da bih
izbegao zastojne procese u organizmu?" Da! I ne samo time. A
tom metodom se bavi samo 20 minuta na dan (mislim na vreme
posle obavljenog ienja). Ali ne treba zaboraviti ni vebe za
jaanje kime, trajne, poskakivanje, vebe za razgibavanje,
jednom nedeljno sauna, uzgred - sauna je takoe postupak
ienja, divno isti kou. Najzad, potroiete moda jedan sat
dnevno, moda malo vie. Ali drugog izlaza nema, ako hoete da
budete zdravi, snani, jasne glave i da utedite vreme. Da, ne
udite se, ba da utedite. Znam to po sebi. Ja, na primer,
vebam 1 sat i 20 minuta. To vreme koje potroim na sebe mi
omoguava da mnogo i efikasno radim, zato to se dobro
oseam i to mi je glava bistra. Potpuno sam ubeen da bih, da
ne vebam, uradio mnogo manje. Isto osea i moja ena Ivona sa
kojom zajedno vebam. Ali neu o nama. Poznati pisac i
specijalista u leenju ljudi J. A. Andrejev, koga smatram jednim
od svojih uitelja, je sjajan primer izvanredne enegije, snage,
radne sposobnosti i psihike ravnotee. Ja ne znam ta treba da
se desi da Jurij Andrejevi propusti saunu u sredu ili tranje
svakog jutra. I u isto vreme nisam nikad sreo nekog drugog
oveka koji bi mogao da uradi tako mnogo u toku jednog dana.
Na alost, u naem drutvu nema mnogo ljudi koji mogu da
shvate vezu izmeu normalnog rada debelog creva i dobrog
raspoloenja, izmeu iste jetre i uspeha u poslu. Veina to
shvata tek poto na njega "dou sva zla", kada "zqradi" gomilu
problema i bolesti.
Umee upravljanja sobom ini da ljudi veruju u sebe, da budu
snani, zatieni na planu zdravlja i na socijalnom planu. Umee
upravljanja sobom omoguava oveku da svaku ivotnu situaciju
183
razmatra sa pozitivne take gledanja. ak i neuspesi i greke se

posmatraju pozitivno, kao ivotni eksperiment i nauk de se u
budunosti ne ponove sline greke.
Energetska ravnotea ini uda sa ljudima koji ranije nisu mogli
da izau na kraj sa razdraljiviu, koji su burno reagovali na
dogaaje. Poznato je da su uzroci takvih reakcija slabost,
unutranja neravnotea, nemo da se prihvati situacija.
Ovladavanje metodom omoguava oveku da ostvari tesan
kontakt sa svojim telom, da ga razume i osea, jer je veoma
vano da dua i telo budu jedno. Bez toga je teko postii
harmoniju i uspeh u ivotu. Neophodna je samo elja i
delovanje. Bez te dve komponente ne moe se resiti nijedan
ivotni problem, te dve osobine se moraju sprovoditi celog ivota.
Ne moe se izgraditi srea i zatim biti srean celog ivota. Srea
je svakodnevan posao! Sve je u vaim rukama. Stokholm,
januara 1998.
184
LITERATURA
LITERATURA
1. Aranovich B. Healing med bioenergi och tankekraft fwr var

och en. Stockholm, 1995.
2. Aranovich B. Healing. Helsinki, 1995.
3. Aranovich B. Bli herre wver din hllsa. Stockholm, 1997.
4. Andreev KD. A. Praktieskiy leebnik, SPb, 1997.
5. Grimak L P. Magm biopola, M. 1994.
6. Semenova H. A. Vse bolezni ot nervov. SPb, 1996.
7. Slobodannik A. P. Psihoterapm, vnuenie, gipnoz. Kiev, 1983.
8. LUadrilov E. V. Oistka tolstogo kienika v domasnih
usloviah, SPb, 1996.
185
SADRAJ
UVOD 5
GLAVA 1 13
UPOZNAJ SAMOG SEBE 13
Neznanje i sumnjiavost - "prijatelji" bolesti 15
Sistemi, organi, elije 16
Razmena materija 18
Samoregulacija funkcija organizma 24
Endokrini sistem
(sistem lezda sa unutranjim luenjem) 26
Krv 28
Krvotok 31
Srce 31
Arterije 32
Vene 33
Kapilari 34
Funkcija kapilara 34
Stanje kapilarnog sistema kod bolesnih 37
Sistem organa za varenje 38
eludac 38
Pankreas (guteraa) 39
Jetra 40
Dvanaestopalano crevo 41
Tanko crevo 41
Debelo crevo 41
Zadnje crevo (rektum) 42
Organi za izluivanje mokrae (urinarni sistem) 42
Bubrezi 42
Mokrana beika 44
Organi za disanje 44
Nervni sistem 46
Centralni nervni sistem 46
Periferni nervni sistem 47
ovekov elektrini, elektromagnetni i
energoinformacioni sistem 48
Energetski meridijani 49
Biostruje 50
Energija misli 51
Covekovo biopolje 53
Energoinformaciona veza organa. Informacija 0 bolesti 55
GLAVA 2 61
UZROCI ZAGAENJA ORGANIZMA 61
Psihoemocionalno stanje 64
Promene kiselo-bazne ravnotee 64
Kosmiko zraenje 64
Usporavanje razmene u meucelijskom prostoru 66
Zastojni procesi 67
GLAVA 3 69
UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM 69
Fizioloke osnove 71
Put misli 72
Rad podsvesti 73
Svest i podsvest. Emocije i slike 74
Energetske osnove 76
Malo lirsko odstupanje za skeptike 76
Dejstvo misli na daljinu 78
Misaoni obrasci 79
GLAVA 4 83
ZDRAVLJE I SNAGA MISLI 83
Ruilaka snaga negativnih misli 85
Uvreda 85
Strah 87
Agresivnost 89
Oseanje krivice 90
Nepovoljno miljenje 0 drugima 91
Ja sam ono to mislim o sebi 91
Uticaj misli na sudbinu 93
GLAVA 5 97
OZDRAVUENJE POMOU REGRESIONE TERAPIJE 97
Reinkarnacija - istina ili izmiljotina? 99
Karma 100
Regresiona terapija 101
GLAVA 6 105
TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA 105
Korisne i tetne navike 107
Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje 109
GLAVA 7 11
IENJE POMOU MISLI 11
Malo o klasinom ienju 11
Ideomotorne pulsaclje - osnova metode 11
Snaga pulsaclja 11
Ritam muzike - druga pokretaka snaga metode 11
Deiovanje metoda Ideomotornog ienja na organizam 12
Pritiskanje stomaka - divna dopuna metode 12
Dijagnostiki znaaj metode 12
GLAVA 8 129
IENJE POJEDINIH ORGANA 129
Priprema za ienje 13
ienje debelog creva 13
Problemi sa debelim crevom 13
Postupak ienja 13
Grubo ienje 13
I Ideomotorno ienje 13
ienje Jetre 14
Problemi sa jetrom 14
Postupak ienja 14
ienje eluca 14
ienje tankog creva 149
ienje bubrega 151
ienje llmfe 154
GLAVA 9 159
PSIHIKO IENJE ORGANIZMA 159
Izravnavanje obloge biopolja 161
Stvaranje Idealnog lika 162
Rad sa simbolima 164
Izbacivanje negativnosti iz podsvesti 166
Izbacivanje Informacija iz podsvesti pomou crtea 168
GLAVA 10 171
ISHRANA I SAN 171
Ishrana 173
San 175
GLAVA 11 177
REZULTATI KORIENJA METODE 177
ZAKLJUAK 183
LITERATURA 185
BORIS ARANOVI
IENJE ORGANIZMA
SISTEM STVARANJA I OBNAVLJANJA ELIJA
Na stranicama ove knjige ete se upoznati sa jedinstvenom

metodom ienja organizma, koju je razradio B. Aranovi -
metodom koja omoguava da se pomou ruku i snagom
sopstvene misli izazivaju vibracije elija, kojima se
obnavljaju njihove mogunosti za samoobnavljanje i
samoienje.
Saveti B. Aranovia e vam pomoi da se izbavite od
negativnih emocija i psiholokih pritisaka, istei ne samo
fiziko telo nego i duu.
Kompletan sistem ienja je jednostavan i efikasan, on e
vam pomoi da se izbavite od mnogobrojnih bolesti,
uvrstie vae zdravlje i produiti mladost.

Aronovič Boris - Čišćenje Organizma

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Aronovič Boris - Čišćenje Organizma

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Boris Aronovi

Boris Aranovi je osniva i direktor Univerziteta za bioenergetske

Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze

poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga

bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je

Zagaena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je

metodama fizikog ienja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje

UPOZNAJ SAMOG SEBE

NEZNANJE I SUMNJIAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI

Drugi pak ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme

Paradoksalno je da danas, kada je ovek izveo tehniku

SISTEMI, ORGANI, ELIJE

oveiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji

nervni- mozak, organi ula (oi, ui, kvrice za ukus, receptori za

Slika 1. elije raznih organa

Miine elije (1) su, na primer, dugake i tanke, mogu da se skupljaju

Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti elija, a za to elije

ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez

mokrana kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle

su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob,

Poremeaj u razmeni ugljenih hidrata je najee povezan sa

malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako poveava njegova

Slika 2. Opta ema razmene materija

SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA

Slika 3. Neurovegetativnl sistem

U normalnim uslovima kod zdravog oveka simpaticki i

smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji

Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za

Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 -

Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim

Pankreas (guteraa) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca.

masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u

dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to

Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plua,

Veliki krvotok poinje od leve srane komore, koja svojim

venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje popreno-

razgranatog arterijskog sistema i istovremeno poetak venskog (si.

Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 -

Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja elija,

Endotelijalne elije imaju interesantne osobine. One mogu da

SISTEM ORGANA ZA VARENJE

Slika 7. Organi za varenje

Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo

Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopalano crevo. Ono je poetni

mikrobe koji izazivaju bolesti i uvaju domaina od njihovog

ZADNJE CREVO (REKTUM)

ORGANI ZA IZLUIVANJE MOKRAE (URINARNI SISTEM)

Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 -

Bubrezi stvaraju mokrau neprekidno i danju i nou. U toku 24 sata

ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna

Mokraa, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokrane kanale

2. prelaz kiseonika iz plunih alveola u krv, to se obavlja

Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 -

Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su

vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi

CENTRALNI NERVNI SISTEM

i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome

PERIFERNI NERVNI SISTEM

dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom

OVEKOV ELEKTRINI, ELEKTROMAGNETNI I

Predstava o funkcijama ovekovog organizma ne bi bila potpuna

Joni uestvuju praktino u svim hemijskim procesima. Na primer, proces

elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato

to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji