You are on page 1of 84

Godina IV Broj 69 1. avgust 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

yu

Ufokusu

Prilog
1 3 0 G O D I N A V OJ N O G M U Z EJA
VOJNIH STANOVA
PODELA

NOVINSKI CENTAR ST
U
P %
O
P 40
PREPORU^UJE
KAPITALNO
IZDAWE

ZEMQA
310116 @IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadr`i pouke i za naredne generacije. NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je `iro-ra~un: 840-49849-58
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu, NARUXBENICA
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinara Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,
na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata
11000 Beograd. (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
– u Beogradu, Vase ^arapi}a 22
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.
Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu
(obrazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal”
po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Nemawa PAN^I]
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:

16
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
SADR@AJ
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, INTERVJU
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Dr Obrad Vu~urovi}, doajen raketne tehnike
ISTINA O ORKANU 8
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski Per aspera
(tehni~ki urednici)
Fotografija KOMANDANT MRTVE VOJSKE 13
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori U FOKUSU
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Podela vojnih stanova 2008.
Korektor
Sla|ana Grba
BRAVA NADOHVAT RUKE 14
Sekretar redakcije
Vera Denkovski TEMA
Dokumentacija U susret Danu avijacije
GODINA UZLETA 16
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 ODBRANA
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Obuka vojnika
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
SERTIFIKACIJA KAO MOTIV 20
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Sanitetska slu`ba u srpskoj vojsci
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
SISTEM VISOKIH STANDARDA 22
e-mail
odbrana@beotel.rs Reforma sektora bezbednosti
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI 24
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un Poseta delegacije ViPVO Nacionalnoj gardi Ohaja
ISKUSTVA NA CENI 26
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice PRILOG
mese~no 180 dinara. 130 godina Vpjnog muzeja
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29 BIOGRAFIJA NARODA 27
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. avgust 2008.

a bi}e i ubudu}e. moderno dizajniran i sa originalnim Sa galerije leta~kim programom. u prvom redu NA ^AST UNIFORMI 65 od mogu}nosti dr`ave da izdvoji nemala finansijska sredstva i da time obezbedi mirno nebo nad Srbijom u narednih nekoliko decenija. OTAXBINSKI IDEAL 62 a izbran }e biti avion koji je konstruisan tako da ispuni stroge takti~ko-tehni~ke zahteve. koja zadovoqavaju i civilne standarde. bilo i sada. NA FRANCUSKI NA^IN 66 a nekoliko stotina zahteva je u proceduri kod Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita i poslovnih banaka. opremqen savremenim navigacijskim i komunikacijskim sredstvima. kojim }e se sredinom avgusta predstaviti RAT GDE GA NEMA 59 i na ~uvenoj vazduhoplovnoj smotri u Ke~kemetu. Ponuda na svetskom tr`i{tu je bogata. u prvom redu onih kojima je Vojne pobune (3) na taj na~in drasti~no su`en prostor za zloupotrebe. naravno. Gorivo ve} du`e vreme nije problem. naravno. pristupa~ne stambenim interesentima Nikita Mihalkov. Reforma francuske vojske Prvi subvencionisani stambeni krediti za pripadnike PENTAGON Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ve} su realizovani. svakako. Ispravnost letelica je tako|e znatno poboq{ana i sa 70 raspolo`ivim kapacitetima vazduhoplovni sastavi VS mogu uspe{no da za{tite na{e nebo i odgovore svim ostalim misijama i zadacima Vojske. U punom sjaju. 5 . Paralele Nedavno je jo{ 67 stanova dodeqeno aktivnim i NADZVU^NI LOVCI PROTIV penzionisanim vojnim i civilnim licima u zakup na neodre|eno PODZVU^NIH JURI[NIKA 69 vreme. To je. Zvezda tog aeromitinga bi}e ponovo orao majora Miodraga Risti}a. koji je sa tek nekoliko sati godi{we u 2005. bila potpuno dostupna pogledima javnosti i po jasnim kriterijumima. prvi put. RE^ UREDNIKA 60 UZLET Iz avijacije Vojske Srbije sti`u boqe vesti. Pukovnik u penziji dr Rade Raji} Kojih – to jo{ nije odlu~eno. SVET Najavqeni boqi dani dolaze i armiji vojnih besku}nika. Borbena flota kona~no je popuwena remontovanim dvadesetdevetkama. pravi put za vra}awe STVARNOSTI 70 poverewa u stambenu politiku. avgusta – Dana avijacije. helikopterima Mi-8. {to je sve VIJETNAM I SSSR 74 donedavno izazivalo brojne stambene afere. godini sada podignut na prose~no 30 ~asova po pilotu. koja je proteklih godina bila ozbiqno poquqana. godine. Podvig vojnika Kenana Strikovi}a Realizacija tog posla zavisi. Nabavka novih vi{enamenskih borbenih aviona jo{ nije na DRU[TVO dnevnom redu. u novim bojama. ruski glumac i rediteq na sajtu Ministarstva ili posredstvom imenovanih stambenih UNUTRA[WA STRANA predstavnika organizacijskih celina u sistemu odbrane i udru`ewa vojnih penzionera. Vazuhoplovstvo VS bi}e oja~ano jednom eskadrilom modernih borbenih aviona. Sve informacije sa rang-lista KULTURA bile su. FEQTON Reakcija je. a u stroju je ponovo i transportni avion An-26. obuku studenta i redovne ~asove naleta pilota. kako je predvi|eno UKLAWAWE RIZIKA 60 sredworo~nim planom opremawa do 2015. sa novim maskirnim {arama i oznakama zablista}e na nebu iznad Batajnice na smotri povodom 2. Takti~ka studija Zabrana hemijskog oru`ja usvojena je na glavnom vojnotehni~kom savetu i. Ima ga dovoqno za operativnu I upotrebu. Podela je. ali se o tome ozbiqno razmi{qa. kada }e vrata batajni~kog aerodroma biti {irom otvorena za sve qubiteqe vazduhoplovstva.

edukaciji kadra.000 vojnih stemu odbrane koji je ve} duboko u procesu reformi. Topola.500 m i 5. pred. podoficira. u crkvi svetog \or|a Delegacija Srbije pri Me|unarodnom savetu za vojne sportove (CISM) na Oplencu. Sve~anost su uveli~ali i ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene- ral{taba Vojske Srbije. vi{estruki Vence su polo`ili i predstavnici Ministarstva rada i soci. do 24. Ra~a i Aran|elovac i nevladinih organizacija koje neguju Ovaj doga|aj. Pored op{te medicinske pomo}i u sanitetskim odeqewima je- S brane za qudske i materijalne resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pi- lipovi}. zemqa nastupa na olimpijskim igrama ponovo pod imenom Srbija posle go- 6 1. godi{wice od smrti vo|e Prvog srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a. i 20. u~estvova}e u radu CISM olimpijskog sela. kraj wegovog sarkofaga. odnosno visokospecijalizovani. jer na{a tradicije oslobodila~kih ratova Srbije. dr`avni sekretari. zamenik {efa potpukovnik Aleksandar Krsti}. jul. godine u Belgiji) do da- Venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije polo`ila je de. avgust 2008. avgusta 2008. ^estitaju}i u ime Ministarstva odbrane polaznicima 54. da obezbedi uslove za nastavak zapo~etih promena. Misiju Srbije ~ini}e pukovnik mr Branko Bo{kovi}. ima sportsko-istorijski karakter. u saradwi sa ostalim ministarstvima. oficira. dr`avni general Todorovi}. Sa odli~nom prose~nom ocenom vo|enih na ovim prostori. mi{u znawa ste~ena tokom {kolovawa. strani vojni izaslanici akreditivani u na{oj zemqi i drugi gosti. ~ajne me|unarodne vojne sportske organizacije (1948. KLASE Dan Sanitetske slu`be – 30. Govore}i o zna~ajnim datumima iz istorije voj- nog saniteta. U General{tabu Vojske Srbije. stavqao zna~ajan oslonac ne samo srpskim vojnicima ve} i celokupnom stanovni{tvu. osim vojnog. od konstituisawa ove zna- ~asti. jula polo`eni su venci. dr Miodrag Jevti} i Vidosav Kova- ~evi}. na~elnici sektora i uprava Ministarstva odbrane i Gene- ral{taba Vojske Srbije. civilnim i vojnim. nau~noi- stra`iva~kom radu i saradwi s civilnim medicinskim ustanova- ma. USAVR[AVAWA red ministra odbrane Dragana [utanovca i na~elnika General- {taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Pono{a. po. Dr`avni sekretar Jefti} voru. ca u Ni{u. od 6. 26. istakao je da se od oficira 54. i kapetan Aleksandar Ne{evski. U uvodnom obra}awu. Miroqub Sretenovi} naglasio je da je ovakav doga|aj jedan od najzna~ajnijih bijaju i specijalisti~ku medicinsku pomo} u vojnim bolnicama i u karijeri svakog oficira. generacije tercijarni nivo zdravstvene za{tite na VMA – rekao je brigadni komandno-{tabnog usavr{avawa uspe{an zavr{etak {kolovawa. najpre u radu sa pot~iwenima. Beogradu i No. se. Ministarstvo odbrane. prvi put formira u okviru olimpijskog sela. poklawa veliku pa- `wu preventivnom le~ewu i kurativi. generacija polaznika svrstala se me|u pet ma u 19. kupu su prisustvovali dr`avni sekretari Ministarstva odbrane Zoran – Danas Sanitetska slu`ba funkcioni{e na primarnom. pomo}nici ministra od- kundarnom i tercijarnom nivou. dr Tomica Milo- savqevi}. veku. vojnim medicinskim centrima. princa Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a. Delegacije Srbije pri CISM-i. u legacija u kojoj su bili pukovnici Aleksandar Viloti} i Aca Ili} i Pekingu. kada Ukazom Kraqevskog na- mesni{tva postavqen prvi {ef srpskog saniteta dr Emerih Linden- -[TABNOG majer – obele`en je u Domu Garde na Top~ideru. Igor Jovi~i} i Aleksandar Mi{~evi}. koje je predvodio zamenik na~elnika general-potpu- kovnik Miloje Mileti}. jula. a po- sebno tokom osam ratova odbrane. DOGA\AJI OBELE@EN DAN ZAVR[ENO [KOLOVAWE SANITETSKE SLU@BE 54. koje se. 54. On je naglasio da }e osiguranika. na~elnik Uprave za zdravstvo Mi- nistarstva odbrane bri- KREM OFICIR gadni general dr Veqko Todorovi} podsetio je na formirawe vojnih bolni. {to najboqe govori koliko je to slo`en. voj. dobro organizovan. pobednik na doma}im i me|unarodnim. GODI[WICA KARA\OR\EVE SMRTI SRPSKA DELEGACIJA CISM Povodom obele`avawa 191.000 m. . vojni osiguranici do. op{tina tuelnom olimpijskom ciklusu) u disciplinama 1. ~lanova wihovih porodica. uz visoke dr`avne i vojne po. na~elnici Vojnomedicinske i Vojne akademije general-majori prof. takmi~ewima (u ak- jalne politike. nas. 18. vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika po ugo. najuspe{nijih u istoriji [kole. Organizovana u okviru Ministar- stva odbrane i General{taba Vojske Srbije. koji je ustanovqen ove godine KOMANDNO u spomen na datum od pre 169 godina. Jefti}. D. Sve~anosti su. G. sve~ano je zavr{eno {kolovawe 54. klase o~ekuje da na novim du`nostima afir- celovit i razgranat zdravstveni sistem. prisu- stvovali ministar zdravqa u Vladi Srbije prof. na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik dinica Vojske Srbije i vojnim ambulantama. klase vom Sadu i istakao da je komandno-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne vojni sanitet uvek. u~initi sve nih penzionera. sekretar dr Zoran Jefti} naglasio je da oni zauzimaju zna~ajna mesta u si- Zaposleni u vojnom zdravstvu danas le~e oko 190.

Najmla|a klasa komandno-{tabnog usavr{avawa brojala je 34 polaz. a Svetsko ska unija. Da se podsetimo.45) na. Bezbednosno-informativne agencije i Mini- gra|eni su oficirskim sabqama. jula novoimeno- vanog ambasadora NR Kine u Beogradu Vei Jinghua. Svi su uspe{no zavr{i. spoqnih poslova. godine. rekao je Spa- formama i usvajawem potrebnih normativa i dokumenata sistem odbrane ne sojevi}. a osnovni ciq misije bi}e da se. policije i ostalih bezbednosnih struktura i administraci- NA OLIMPIJADI U KINI je Srbije u obrazovnim ustanovama Alijanse. me|u wima su i UN. pre svega. jedna strana ne obavezuje da razmewuje poverqive informacije. od kojih je jedan iz vojske Bosne i Hercegovine. Izraela i Slova~ke konkretne saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti izme|u Sr- u Beogradu. Snimio D. ali i ambasadori Rusije.00. „Srbija `eli da u potpunosti bude ukqu~ena u sve aktivnosti nika. Partnerstva i da u~vrsti svoju evroatlantsku perspektivu”. Sve to jesu preduslovi za stvarawe kvalitetnije i da. racionalizacije ~lanstva u Partnerstvu za mir”. a weni ~lanovi bi}e i predstavnici Ministarstva Mom~ilovi} (9. cionalne bezbednosti i to }e apsolutno predstavqati jedan od paciteta i opremawa. Stekli su i sertifikate o Kako je objasnio. u okviru Partnerstva za mir. On je jo{ dodao da re. na licijskih ve`bi. zakqu~io je Du{an Spasojevi}. spoqnih po. To im pru`a {ansu da se je Du{an Spasojevi}. do 24. bezbednosni sporazum omogu}ava kori{}e- poznavawu informati~kih programa ECDL i engleskog jezika po standardu we svih potencijala i kapaciteta koji Srbiji stoje na raspolagawu STANAG 6001. Naglasio je da se bezbednosnim sporazumom „ni- Petim olimpijskim igrama 1912. Oebs. po- A. vac”. ura. bije i partnerskih zemaqa i otvarawe na{e misije u Briselu”. GENERAL PONO[ PRIMIO KINESKOG AMBASADORA U BEOGRADU Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ primio je 23. starstava unutra{wih poslova. posebno obuke. u Stokholmu. posebno u `eqi da [koli nacionalne odbrane. ni~ka i vojnoekonomska saradwa i izvo|ewe zajedni~ki vojnih i po- vodio je general Svetomir \uki}.55) i Neboj{a Dobrijevi} (9.64). srpskih oficira u skladu sa najvi{im svetskim standardima”. 7 . dili po tri stru~na rada i polo`ili 10 ispita. Prema wegovim re~ima. ve} D. ve} Delegacija Srbije ostvari}e brojne aktivnosti u programu doma}ina – se wime pre svega reguli{e na~in za{tite ~uvawa i distribucije tih Republike Kine. Prva trojica u rangu – majori Sa{a Spasojevi}. rudarstva i energetike. tako da potpisivawe ovog sporazuma niko vojno prvenstvo u maratonu u aprilu 2009. TODOROV upravo suprotno”. cijsko-mobilizacijskih promena i stvorila povoqan ambijent da se usmeri „To je korak kojim se u velikoj meri podi`e stepen na{e na- ka realizaciji ostalih zadataka. novembra 2008. dobro pripremi za „Ovo je tipski sporazum koji je do sada potpisalo vi{e od 90 organizaciju predstoje}ih sportskih vojnih manifestacija u Beogradu. Rusija. Tokom razgovora potvr|eni su tradicionalno prijateqski odnosi dve zemqe i istaknuta spremnost za una- pre|ewe bilateralne vojne saradwe. unapre|ewe slova. Delegaciju }e predvoditi dr`avni sekretar qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}. ubrza reforme u oblasti odbrane i obezbedi obrazovawe i obuku Tokom {kolovawa oficiri su odslu{ali 1.380 nastavnih ~asova. remonta tehni~kih ka. predstavnicima vi{e od sto zemaqa ~lanica CISM-e. Evrop- ska konferencija CISM odr`a}e se od 20. ne mo`e da tuma~i kao naru{avawe nacionalne bezbednosti. On je naveo da je Ministarstvo odbrane „i do uskoro na|u me|u polaznicima najvi{eg nivoa stru~nog usavr{avawa u sada maksimalno u~estvovalo u okviru Programa. koja je trenutno najintenzivnija u obla- sti vojne medicine i obrazovawa. Predavali su im ministri odbrane. istakao li {kolovawe. BANDA NAJAVQENO POTPISIVAWE BEZBEDNOSNOG SPORAZUMA RSKOG POZIVA Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane mr Du{an Spaso- jevi} nedavno je izjavio da je Vlada donela zakqu~ak kojim se prihvata osnova za vo|ewe pregovora i zakqu~ivawe bezbedno- snog sporazuma o razmeni informacija Vlade Republike Srbije – Vojska Srbije uspe{no je zavr{ila prvi deo projektovanih organiza. Du{an Spasojevi} naveo je da }e biti unapre|ena i vojnoteh- tovo sto godina. uz razmenu iskustava sa podataka kada do|e do razmene poverqivih informacija”. sa prose~nom ocenom vi{om od 8. „To zna~i. PETROVI] jasnio je Spasojevi}. Evrop. najzna~ajnijih koraka koje je Srbija u~inila u pravcu pune ope- leko efikasnije oru`ane sile – istakao je Jefti}. harmonizuje samo svoje unutra{we potrebe i standarde nego time ulazi u On je u izjavi Tanjugu istakao da }e taj sporazum „u najskorije standardizaciju sa Evropskom unijom i daqim bezbednosnim integracijama vreme u ime Srbije potpisati ministar odbrane Dragan [utano- Republike Srbije. dr`ava i me|unarodnih organizacija. i Natoa. prvu delegaciju Kraqevine Srbije pred. Spasojevi} je naveo da je zakqu~kom Vlade odre|ena i dele- Diplome i re{ewa o nostrifikaciji diploma tog nivoa obrazovawa u gacija koja }e voditi pregovore o bezbednosnom sporazumu o raz- inostranstvu slu{aocima [kole dodelio je pomo}nik ministra odbrane za meni informacija. finansija. zahvaquju}i spora- zumu bi}e unapre|ewa saradwa u oblasti {kolovawa pripadnika Vojske. osniva~ Srpskog olimpijskog komiteta. Zoran Cvetkovi} (9.

decembar”. ne bi po~iwalo od nule. iznosio je 42 miliona dolara. ako se projekti obnove. ali ga niko nema u celosti. Nastao je u osvit raspada biv{e SFRJ i bio je o~iti General prof. bio je dugogodi{wi na~elnik Raketnog sekto- ra Vojnotehni~kog instituta. Danas svi mogu da ka`u kako imaju po koji primerak tog sredstva. dipl. promovisane u izvesna. upo- ran. s tim {to je pola pla- 8 1. utkao je sebe u u orkan utkao sebe i te dve `ivotne pri~e teku nerazdvojno ve} 20 godina. a pravi razlog jeste dvadeset godina otkako je na svet do{ao ostao neprevazi|en. General Obrad Vu~urovi} je in`ewer. do danas je o orkanu ispri~ano mno{tvo pri~a. razvoju. Ugovor o nerazdvojno. koji je do danas poprimio oreol mitskog oru|a. u devetoj deceniji `ivota sabira utiske u miru svog doma na Vra~aru. kako se eventualno jednog dana. i to je bio. avgust 2008. Nekad dinami~an. Konstruisan je da bude car. izuzetno anga`ovan. a stru~waci u svetu znaju ga kao autora doma}ih artiqerijskih raketnih sistema – plamen. dvostruki dobitnik za nau~noistra`iva~ki rad tada u Vojsci presti`ne nagrade „22. a potom je nastavqena serijska proizvodwa. ali i podela. .DR OBRAD VU^UROVI]. dvadeset godina profesor na Ma{inskom fakulte- raketnog sistema orkan protekao je u sre}nim okolnostima. svojim odlikama i izuzetno naprednim tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima ostao je do danas neprevazi|en. pi{e kwige da se ne bi rasula do- stignuta znawa i kao amanet ostavio je kolegama „recept” za izradu raketnih sistema. Po Vu~urovi}. Do danas je Vojnotehni~kom institutu – „Osnovi projektovawa raketa“ i „Problemi projektova- wa lansirnih ure|aja“. Mno- orkan i te dve pri~e ve} go je naga|awa i neistina. dr Obrad primer povezanosti i mo}i onda{we vojne industrije. Wegovo ime kolege izgo- varaju s du`nim po{tovawem. general u penziji. pomalo sentimentalan. Jedan od povoda za razgovor su dve nedavno objavqene kwige. jo{ uvek vitalan. ogaw i orkan. Da li sa ove vremenske distance mo`ete da ka`e- te kakva je zaista bila wegova istorija? 20 godina teku – Orkan je raketni sistem koji smo razvijali uz finansijsku podr{ku Iraka. Œ Gospodine generale. DOAJEN RAKETNE TEHNIKE ISTINA O ORKANU Razvoj artiqerijskog brad Vu~urovi}. ali mu zato sudbina nije O tu u Beogradu i na Vojnoj akademiji. Raz- voj tog oru|a zavr{en je 1987. potpisan sa Ira~anima. raketni sistem orkan. Bio je i na{ veliki izvozni adut.

bude izuzetno precizna i da ima Bio sam u kontaktu sa qudi- kasetnu bojnu glavu. Drugim ugovorom. zbog Œ Posle rata u Bosni. jer nije bio pro- 1990. ali svetska dostignu}a. uz drugorazrednu pa`wu dr`ave. naredio je da se Taj projekat je zavr{en sa preseli u mesto Mokro. u Artiqerijskom {kolskom centru u trajao {est. lezije. a ne- Deset oru|a.lu~ani su boqe stajali sa in`ewerskim kadrom. ali je ve}ina „Bratstvo” iz Novog Travnika. vrsni stru~ak za artiqeri. a potom i predsedni~ki savetnik.datke o ~itavom sistemu i wih je to veoma zainteresovalo. a to je bilo nemogu}e. anga`ovale su raketa. pa su ta oru|a ostala u No. Ali nisu imali rakete. Godine 1989. potpi. Kuvaj}ani merom da kupi dvadesetak sistema.{to od wih. je situacija bila druga~ija. da se ponovo uspostavi vom Travniku.000 raketa. ^ak su nam. Dr al Saadi je tim. predvi|ena je ispo. a pola druga strana. Da li je toliko vredeo? vawu malezijske strane za proizvodwu. Naime. ali oni nisu bili kadrovski jaki da vode ~itav projekat.000 km. Ugovor je bio na pet godina.se. koji je na granici. poput Amerike i Rusije.sni kako sistem radi. Kada je u Dejtonu doneta odluka da Vogo- ~ana. kad je sve retko su taj sistem koristili. fabriku treba iz Malog Zvornika. deset orkana je ostalo u 120 kilometara. {to je ostalo napoqu. rata hvalili i prikazivali na paradi kako poseduju ~etiri „orkana”? Otkuda im ta sredstva? Œ Sa Melezijcima ste razgovarali i o pove}awu dometa na – Kada je po~eo rat u biv{oj SFRJ. okretali ka nevo|enim i mogli smo da pratimo – Muslimanske zemqe bile {li su prvo Amerikanacima. eventualno. – Da. Ja sam izneo po- Œ Nedavno je Anastas Paligori}. kako bih Malezijcima dao detaqna obave{tewa. To je oko polovine para mogu}nosti i napravio ugovor o prenosu tehnologije i o osposobqa- utro{enih za razvoj. 1989. ipak. Posetili su i Kineze i. godine isporuku u fabrici pisno skladi{ten. bila prinu|ena da uvede ameri~ki si.000 rake. tako da smo boqi kadar na tog projekta? je zatrebao raketni sistem. ostala dva miliona nepotro{enih dolara. koja je slu`ila za mehani~ku nekakvu neuslovnu gara`u. ma koji su selili jedan deo raketa uspeli. Ta delegacija je do{la u Novi Trav- ko|e dometa 35 km. i skidawe pokrivke.000 raketa. sve najboqe in`ewere na vo|ene rakete. predlo- vajtom. su u prijateqskim odnosima sa su oni imali sistem MLRS. oti. Kako je bio rodom sa Romanije. neusvojena – vo|ena ra- jer su oni u po~etku bili saveznici. ode u wihovu zemqu kako bi se videle proizvodne setak raketa 25 miliona dolara. Oni su hteli da vide efekat na{eg sistema. Kada je po~eo rat u Hrvatskoj. vla`an. ^ajavec” u Bawaluci. a posle je i kod nas po~eo kompleksnosti sistema. Moram da ka`em da je tada napravqena velika gre{ka.stvo”. ali tamo nije bilo nijednog in`ewera koji je mogao da im obja- Videli su da je na{ sistem najboqi od svega vi|enog i 1990. Kada im na vo|enim sistemima. raketama radio mawe sposoban kadar. Bawa- Oni su tra`ili 24 oru|a za ~etiri baterije i oko 1. {tena u Mali Zvornik. sa grupom od 10 in`ewera Ira. dome. Tako|e. nakon rada na projektu orkan u Jugoslaviji. Na primer.}ala jedna. tako da im je na nevo|enim `eno je. Kako je automatika ra|ena u fabrici „Rudi sali ugovor sa nama. ~ovek koji je {kolovan u Velikoj Britaniji. jer zovan. Onda su Ira~ani zaratili sa Ku. htela da to budu muslimani. Ponu|eni su im orkani koji su ostali u fabrici „Brat- ma~ka. koji su osvojili prvo Hrva. Kod nas nost i sposobnost da ga i daqe – Zanimqiv je put koji su Ku.se da }e „Pretis“ ostati u srpskim rukama i posle rata pa nisu sve {oj zemqi je tokom svih tih godina. Onda su oti{li Nemcima. a jasne samo upotrebne performanse elektronike. a Hrvati su se tokom {est meseci. a kako su nameravali da napadnu Irak. direktora vojne industrije Ira. Malezijci su to prihvatili i uputili su vojnu delegaciju s na- stem MLRS kao zajedni~ko oru|e svih zemaqa u tom savezu. pored one usvojene. Onda su Malezijci obi{li jo{ neke fabrike i preostalo je da kanom. evakui- ruka ~etiri baterije po ~etiri oru|a i 4. {to im nije odgova. o isporuci. tralni deo zemqe. Glavno im je bilo da proizvodwa „orkana”.Zadru bio je prototip orkana. Sve je bilo dogovoreno. godine po~eli da one bile u fabrici „Pretis”.Pored toga. I verovatno su muslimani dali orkane Hrvatima. jer smo Na{e devettonsko vozilo za orkan imalo je sistem ninski teren koji je. lezija je bila muslimanska zemqa i ona je. zavr{eno. fabrika je na brzinu izme- ka. do{li kod nas. rakete i tehnologiju kako bi or- su potom oti{li Rusima i oni su im pokazali svoj sistem uragan. tome ko }e biti nosilac posla i ko }e voditi daqe pregovore. ta. Œ Sudbina na{eg vi{ecevca na tlu biv{e SFRJ bila je druga.san je taj centar. preba~ena u Srbiju. ugovor nije reali- – Za wih tada da. Taj sistem Œ U isto vreme su i Kuvaj. Za razliku od wih. Da li je to bila druga verzija „orkana” koja fabrici „Bratstvo” iz Novog Travnika. Malezija. Mi smo bili u Kuvajtu. koji su imali prototip vi{ecevnog kredit od 100 miliona dolara. koja je primila na. Pozvali su mene i oni kod nas – posmatrali su ga|awa na poligonu i bili zadovoqni. Mislilo Tome je doprinelo vi{e povoqnih okolnosti. Me|utim. i oni su im odobrili ralo. koji je u to vreme u Jugoimportu – SDPR vodio posao sa or. bosanskim muslimanima. u na. To je bio proje- 9 . Ali su imali relativno malu koli~inu raketa i bilo vrlo privla~no za na{u vojnu industriju. Deset oru|a je ostalo muslimanima. u neku halu napravqenu za tekstilnu fabriku. je jo{ jednom okupio sve proiz- }ani `eleli da imaju na{ dosegnu domet od 10. preseliti u cen- postao ministar.ganizovali proizvodwu kod wih. na pla- godinu dana zaka{wewa. tako da su imali bilo na raspolagawu dovoqno sredstava za sve ugovore. kako i samo imali pretenziju da na{a raketa pumpawa guma iz kabine – pritisak u wima ime ka`e – mokar. logi~no. s obzirom na zahtev Ma- rat. bez ma{ina. strancima se `urilo i hteli su da se posao zavr{i za ~ija. ~ekalo je je upropa{}en. na kraju. Me|u- Iraku. Jedan deo {a vojna kontrola. Ja sam bio di. ali je taj projekat obustavqen. ali je imala i oru|e i rakete. ju. tako da je to kompletno sredstvo. boravio sin generala Amina. pa muslimani. Ma- `eleli su da se informi{u o opasnosti koja preti wihovoj vojsci. rekao da su i Amerikanci nudili za jedno oru|e i de. ali su znali da ob- ta po svakom oru|u. Kakva je bila sudbi- vaj}ani pre{li do nas. jer su keta dometa do 350 kilometara. jer smo mi mawe radili proizvode. jer je Ne. ina~e bliskog prijateqa predsednika Sadama Huseina. posebno ta od 35 km. U tome smo i pode{avao se prema uslovima terena. a sistem je preme{ten i predat jedinici Kninskog rektor razvoja i nalogodavac za pare i mogu da ka`em kako nam je uvek korpusa. Velike zemqe. od 50 kilometara? ti. nik. tada{wi predsednik skup{tine Republike Srpske smatrao je da posle povratka u Irak. ali je postojala i tre}a verzija. isporu~eni imao je mehanizam za automatsko brzo postavqawe i saznao da su delom sme{tene u su jedna baterija i 1.{}e (pa i Pretis) pripadnu muslimanima. kao ~lanica Natoa. srpska strana je razvijamo raketni sistem dometa 120 kilometara. Sem toga. koja je bila dobro mesto za sme{taj. jer je do{lo do spora izme|u muslimanske i srpske strane o su znali da ga Ira~ani imaju. da imaju mo}ne radare vo|a~e koji su izrazili sprem- raketni sistem? i satelitsku tehniku na strategijskim nivou. Srbi su dobili i rakete iz „Pretisa”. Malezijci su tra`ilo da i to pogledaju. ali su `eleli da za te para kupe ne- baca~a dometa do 40 km. pomagao nam je i {ef wihove grupe dr Amer al Saadi. Mi smo 1989. za{titu i maskirawe. autoritet u ali praznu. je ponu|ena Iraku.rakete na vreme evakuisane.

ako 10 1. sme{tenu u komandnom vo- le 24 protivtenkovske mine.000 m/s i. druge snage. Œ Pro{le godine je bosanska {tampa objavila vest da su Bo- {waci nameravali da izvezu odre|enu koli~inu „orkana” za Gruziju. formiran je tim i mene su. iz Na primer u Iraku. Pamtim i jednu saboto`u. oko 1. dok je raketa u lanseru. Ja nisam mogao da ga zaustavim u naumu. Nasta. od kojih je kasnije konstruisan sistema luna-orkan. To je fasciniralo i Kuvaj}ane. Re{ewe je bio sistem luna. koji je radio. a bombice su delovale i na oklop kumulativnim efektom i pro. cevi i tako je nastao sistem luna-orkan. Vo|ena je istraga i taj doga|aj je ordinatora. onda je preciznost oko 1. ni motor. pomo}u GPS. stavio u jednu raketu veliku ~etku za ~i{}ewe. koje Postojala je jo{ jedna novina. top-efekat. sa bombicama kumulativno par~adnog dejstva. projektilima klasi~ne artiqerije. Imali smo projektni biro na Terazijama. pa da qudi zine znatno smo pospe{ili preciznost. a ne van wega. s tim {to je imao mawe svega 20 odsto. Jesu li to stari „orka- ni” ili je u Federaciji BiH ponovo uspostavqena proizvodwu? – To je verovatno onih 10 orkana koji su ostali u Novom Trav- niku. Bo{waci nisu imali stru~ni kadar potreban za uspostavqawe pro- izvodwe. I kad je na~elnik na{e Uprave artiqerije po`eleo onda smo radili uporedo dva re{ewa. „Prva Petoqetka” Trstenik. . Bili smo u nedoumici kako da to uradimo. i to se trenutno izvr{avalo. nice koje se automatski otvaraju ako se ga|a na mawim dometima od da su to hiqade ubojitih kuglica. koji je bio efikasniji. i brzo su se odre|ivali elementi ga|awa. Imao je dve we sistema – mogu}nost odre|ivawa koordinata vatrenog polo`aja vrste kasetne bojne glave – jednu sa osam kontejnera. za razliku od ranijeg re{ewa. onda su vrlo mala odstupawa u pasivnoj fazi. jer su u pitawu qudski vqa se ga|awe ostalih raketa sa korigovanim elementima. Me|utim. slu~ajevi i te{ke odluke. Za razvoj tog re{ewa trebalo nam je dodatno vreme. U razvoj su bili ukqu~eni „Unis“ Sarajevo. ali im to Rusi nisu dozvolili. pa ga|ate sa vi{e orkana. 130 m/s. Neko nam je u „Vitezu” Da bi se ciq pogodio. Tako da se rakete po preciznosti mogu porediti sa performanse od originalnog orkana. Posle raketa dobije veliku brzinu. Œ A {ta je sve krasilo original? jer ni Amerikanci nisu imali takva re{ewa. ume{ane i neke oru|a. potrebno je da se ta~no odrede wegove koordinate i prora~un putawe. Rakete se hermeti~ki zatvaraju i te{ko koordinatorom odredi sredwe odstupawe pogodaka od prora~una. dok radi raket. kada je bila oko 50 m/s. nastradaju. Na oru|e koje je ostalo. oko vidi kako sistem deluje.000 kuglica. i dobili smo brzinu oko 100 m/s. Na jednom smo. znao sam da uvek mo`e ne{to da se desi. Ali smo i to re{ili ugradwom TV-ko. To je bila probna partija i 0. vozilu su svakog momenta imali informacije o tome koju vrstu ko~- nica treba zatvoriti. To je {ki uslovi – posebno vetar. I na sre}u. – Orkan je automatski. jer bih tako – tzv. avgust 2008.8 kg. on. kratko vreme. Sigurno je zbog vi{e razloga da proizvodwa nije pokrenuta. kalibra 105 mm i mase 1. zamolili da vodim projekat. Mnoge fabrike ukqu~ene u proizvodwu nalaze se u Srbiji i Republici Srpskoj. verovatno. koji je kod nas rashodovan. vi{ecevni raketni sistem. jer znamo. To je zna. u kojima su bi. tokom dugogodi{weg rada ~ajno jer 80 odsto gre{aka nastaje u aktivnoj fazi. nije bilo nikakvih ne`eqenih posledica. Projektovali smo ko~- kad imate 288 bombica u jednoj glavi. samohodni. Kada se pokrivaju povr{inu od dva hektara. dogra|ene su ~etiri je sve ta~no ura|eno. i postigli smo brzinu od oko degradirao sistem. Date su pare. ugradili mawi motor – buster. A najboqa i dobija se kru`na slika pogodaka. Industrija kablova Svetozarevo. To je bilo vrlo ubita~no za `ivu 50 km i te ko~ene rakete pa{}e na potreban domet i obezbedi}e silu. na wihovom poligonu. a sva projektna dokumentacija je u Vojnotehni~- kom institutu. teorije. U komandnom bijale sve oklope debqine do 60 mm. da ode sa desetak qudi na osmatra~nicu i odatle nog. ustima cevi. Kod drugog re{ewa smo u cev lansera stavili dodatno puwewe posebno ne pred ira~kim generalima. a drugu zilu. TV. INTERVJU kat vojne industrije koja je tada bila izuzetno jaka. oko 45 stepeni. a koju otvoriti. Imali smo digitalnu mapu. se otkrivaju takvi slu~ajevi. na osnovu tri ispaqene rakete. I kada smo ostali bez originalnog sistema. rat je prekinuo i taj projekat. odnosno najve}u preciznost. Otkuda te cevi? – Mi smo u Institutu imali ~etiri cevi koje su se nalazile na ispitivawu. Normalno je da odjednom ga|a ~itava baterija – ~etiri uneo crv sumwe da su. tra`ili smo za wih odgovaraju}e vozilo. primewena i kod ogwa. Œ Kako ste uspeli da ispunite zahtev artiqeraca da taj nevo- |eni raketni sistem bude veoma precizan na 50 kilometara? – Da bi se to postiglo najpre smo pove}ali brzinu rakete na Vi{e puta sam bio u situaciji da se upla{im.2 s. Ali je sve proteklo uredu. iako penzionera. da se brzina sme pove}ati samo u lanseru. Moram da ka`em da su Kuvaj}ani tra`ili i dodatno poboq{a- Ime smo mu dali jer je dejstvovao poput razornog vetra. To su bili neki kriti~ni tih i izvr{e popravke na svim lanserima. Svaka od tih bombica imala je ga|a sa maksimalnom elevacijom. Podaci se odmah prenose na ostala oru|a baterije. sre}om otkriveno. kalibra 40 mm. Pove}awem br. pored glav. pa smo zbog ispuwewa rokova primenili prvo. kru`nu sliku pogodaka. `ivoti. „Rudi ^ajavec” Bawaluka. ali se na po~etku paqbe. ~iji je radijus ubojnog dejstva bio 10 metara. Œ Srbiji su od orkana ostale samo ~etiri cevi. FAP Priboj. po{to su povezana radio-vezom. Tu su izuzetno zna~ajni meteorolo.

Amerikanci su nam prodali poligonski Œ Kada ste radili sistem „orkan” i na Istoku i na Zapadu radar koji snima ta~no putawu rakete. se vidi da to nije ne{to kopirano nego originalno i kvalitetno. isplativije ga|ati vo|enim raketama. Izneto je bilo sa ratom i raspadom zemqe. tako da onaj ko kopira uvek zaostaje iza proizvo|a~a koji je to `ivot? oru`je razvio. – Ostao je tu jedan broj do- brih stru~waka. pogotovo o vra}awe od rata. Me|utim. Mira [VEDI] vio napad neprijateqa ne mogu da se koriste minopolaga~i za po. In`eweri koji danas rade u Institutu zaista su imali priliku da se osposobe i da obogate znawa. let. Kopirawem se ne mo`e posti}i Œ U devetoj deceniji `ivota Vi ste jo{ vitalni i duhovno ra- veliki napredak. Pripremam se da napi{em i tre}u kwigu o sistemima za Œ I tad i sada postojalo je shvatawe da su strana re{ewa upravqawe vatrom. jer se u to vreme kasetna sredstva nisu primewi. Danas se konvencijama zabrawuje upotreba mina koje se posle gija u svetu. minsko poqe ispred napada~a kako bismo zaustavili napad do 50 nije re{ewe – prstenove koji su km. ali mi smo se Ali i kad se pojavio nije se mnogo pisalo o wemu. A tada najboqe na svetu teodolite kupili smo od [vajcaraca. on bi iskopirao – Kada je bio novo oru|e normalno je da ga je pratila tajnost. kad ho}emo i gde god ho}emo. vala. naprednijih re{ewa i uvek stva- su sumwali u nas. stavqawe mina. Ko je hteo brzo da uradi. bojna glava i Œ Raketni sektor Vojnotehni~kog zavr{en posao za pet godina. ne povode}i se meno rukovodili i danas pose- za inostranim re{ewima. nisu imali dovoqno poverewa u orkan. Verovatno je u tome va{ rad? bila moja smelost. poqa na dometu do 50 km. ^ak je bio ukqu~en i „Energoinvest” iz Sarajeva. jer su ta re{ewa obi~no stara pet do deset godi. a mi smo to uradili pre 20 situacija. – Ra|eni su pretprojekti. A pomo}u sistema orkan mogli smo da postavimo {to. – To va`i za one bez ambicija. kojim ste Vi svojevre- napravimo mnogo boqe od postoje}ih.dosta materijala koji se ne mo`e na}i u drugim kwigama. tako da smo sa- netni. a drugi u Kremfildu u Engleskoj. Hteo sam da napravim duje bogata i integrisana znawa. doznali. koje lometara. Obi~no je jedna vo|ena raketa po ceni pet puta skupqa od i slika tih na{ih sistema. A drugi upaqa~ je omogu}avao mini da se samoaktivira za 24 da mo`emo da radimo kao oni. ali ja sam hteo da je instituta. Ja sam bio u Fran- mqu bude kao rukom postavqena. Œ Nedavno su u VTI promovisane dve Va{e monografije. Odmah ciqa. analizu i utvrdili da je sa jo{ ve}om precizno{}u. Na na{u nesre}u. a to su upravo oni koji su radili na – Napravili smo krilca koja su usmeravala mine. Imali smo smelosti da idemo ispred drugih. to rusko re{ewe. razumevawe dr`avnog vrha. a da pri tom nisu – Orkan je jo{ u svetu perspektivan i do sada se nije pojavio eksplodirale? takav sistem. jer da smo imali te – U tim kwigama dao sam ne{to {to je su{tinski va`no za in- rakete mo`da ne bi bilo bombardovawa 1999. a pogotovo sa orkanom. lanserima. Neki artiqerci trudili da budemo efikasniji. verovatno. Kasnije smo napravili detaqnu tome Vas i danas izuzetno cene kod nas i u svetu. i vrlo precizno prati wen smatralo se da je rentabilni ili isplativi domet oko 35 km. zahvaquju}i kome se aktivirala samo ako preko we pro|e vladavali savremena znawa. zna~i – sa unapre|ewem. i tada bi se zaokru`ila ta celina o raketnim boqa? sistemima. a ne te kako bi danas mogu da nastave kopirawem stranih re{ewa. a i za na{u vojsku. Oni su imali dobru {kolu. Taj domet zavisi od precizno- sti sistema.cuskoj godinu i po. odnosno kada je log. Mo`ete li nam re}i kojim Vas je slogan vodio kroz na. ali i da ih osamostali- mogu}i na~in. mla|ih qudi. tako da smo znali pravce razvoja oru`ja i tehnolo- sati. Jedino se o orkanu malo pisalo kod nas. Imala je i orkanu. Mogli smo na Zapadu da kupujemo gotovo sve {to nam je godina. imali bismo atraktivno sredstvo za iz- Mogli smo raketu za orkan da napravimo na voz. Stekli smo i smelost i samopouzdawe tenk. taj projekat nije zavr{en jer nismo nai{li na ste podarili studentima ma{instva i in`ewerima. klasi~ni na~in – raketni motor. kao nosilac projekta vo|enog raketnog sistema 350 ki. Bila je stvorena povoqna i kadrovska i instrumentalna odre|enog vremena ne samoaktiviraju. Mnogi – Dati {to vi{e modernijih. Ali smo mi razmi{qali unapred – na primer da bi se zausta. A imamo i ono {to je najvredni- – Rentabilni ili isplativi domet je onaj kad su ulo`ena sred. ali je to. a mi smo zakqu~ili da bi na{e 3-4 nevo|ene imale isti afirmativno za na{u vojnu tehniku. Kako su mine padale na Œ Ima li danas „orkan” konkurenciju? zemqu. zato smo mi znatno pove}ali preciznost i omogu}ili Œ Va{e ime se uvek povezuje sa {kolom raketne tehnike i po isplativi domet od 50 kilometara. se ru~no postavqali prilikom Œ A za{to „orkan” jo{ prati veo tajnosti? puwewa raketa u cev.na{ih qudi slao na {kolovawe u inostranstvo. jer ubojnim efektom pokriva ogromne we postavqawa minskog povr{ine. Vreme samouni{tewe je moglo da se tempirawem pomeri na 48 sopise i kwige.je – projektnu dokumentaciju. Za daqi rad potrebno je. Snimio Darimir BANDA 11 . Oni su smatrali da je to ne- {to komplikovano {to se radi za strance i nisu shvatili koliko taj Œ Zadivquju}e je i re{e. i pitawe je {ta bi `ewera koji bi trebalo da radi na raketnim sistemima. Mina je imala dva upaqa~a – mag. tako da smo po wima poznati. stalno podmla|ivawe kadra. trebalo od instrumenata. Amerikanci nisu imali tako ne. Uspeli ste da ih i ~vrsto ve`ete re{ewa koja obezbe|uju takti~ke zahteve na najboqi za sebe. Te rakete bi bile sredstvo za od. {to je nevo|enih. isplativ domet – Dosta je i u stranim vojnim ~asopisima objavqivano tekstova 120 km.rati novo. Onda smo u VTI imali sve vojne ~a- sata. ali ste vi to opovrgli i napravili sistem za 50 km. zbog svih tih ratova. a Rusi su imali neprakti~. VTI je svake godine po nekoliko padobran koji je omogu}avao da se prizemqi i da kad padne na ze. Kad bismo danas nastavili da ga proizvodimo. a Œ Za{to kod nas nisu ra|ene vo|ene rakete za ve}e domete? to druge zanima.sistem nadma{uje klasi~ne. pored osta- stva mawa nego {to je cena ciqa koji se uni{tava. Bili smo novi sa na{im raket- efekat kao jedna vo|ena i onda je toliko mawa cena uni{tewa toga nim sistemom 128 mm ogaw i plamen.

direktor Britanskog saveta u Sr- biji. stariji vodnici Bojan Jovanovi}. ~ine je lekar i dva tehni~ara. usvojenom 30. jula 2008. stike Sektora za materijalne resurse u saradwi sa Evropskom ko. prema standardu STANAG 6001. Vrawa i Kraqeva. EN GLE SKOG JE ZI KA ma. pukovnik Najxel Fen iz Ambasade Velike Britanije i Andrju Glas. bije. Prokupqe. vazdu{nu evakuaciju. . otputovali su sredinom jula u mirov- nu misiju Ujediwenih nacija u DR Kongo. pukovnik Jan van den Elsen iz Ambasade Holandije. jente unutar Konga i ka bolnicama tre}eg stepena u okru`ewu – Ke- Stru~ni skupovi. Prikazana im je struktura. ali i zajedni~ko opremawe i osposobqa. cess English Language Learning Centre). avgust 2008. niji i Ju`noafri~koj Republici. namewen za osposobqavawe i testirawe pripadni- SEMINARI O ka Ministarstva odbrane i Vojske Srbije oblasti engleskog jezika. koje je organizovala Uprava za sistem logi. organizacija i raspolo`iva sredinom meseca. sredinom jula u Centru za mirovne opera. Aktivnosti uni{tewa neeksplodiranih ubojnih sredstava jesu jedna od mera koju Uprava za vanredne situacije sprovodi u okviru civilne za{tite stanovni{tva. U`ice. koja je Na~elnik Uprave za op{tu logistiku pukovnik Perica Pavlo. pukovnik dr \or|e Man~i}. Informisali su se i o procedurama ra- da timova za uni{tavawe iz Ministarstva odbrane i Vojske Sr. Ra~unare. U po`areva~koj kasarni Pavle Juri{i} [turm otvoren je. Jadranka Kova~evi}. 12 1. Stankovi} i Milan Mi{i} i medicinski tehni~ari Suzana Ili} i cije po~eli su objediweni dvodnevni seminari „Doktrina logi. nicu engleskog jezika. U PO@AREV CU je Natoa 1999. Kraqevo. u kome su osam meseci bili potpukovnik odbrane Republike Srbije i Evropske komande Oru`anih snaga dr Marko Kovini}. Gosti su sagledali probleme koji prate uni{tavawe neek- KA BI NET ZA U^E WE splodiranih ubojnih sredstava na vojnim i civilnim prostori. zemqe koje su ukqu~ene u program PELT. Ni{ i Leskovac. Po`arevac je dobio vrhunski opremqenu u~io- vawe timova. sti~ke podr{ke SAD” i „Odr`ivost logisti~ke podr{ke u mirov. juna do 21. audio opremu i uxbenike poklonile su Velika Bri- tanija. koje se smewuju u pripravnosti. Sremska Mitrovica. godinu. To je tre}i kabinet tog tipa nih ubojnih sredstava. mandom OS SAD. kabinet za u~ewe engleskog jezika (SAC – Self Ac- oprema koju koriste na{i timovi za uni{tavawe neeksplodira. stvuju od 7. [id. Jedanaesti Tim za vazdu{nu evakuaciju (AMET-11). Mirovna misija Ujediwenih nacija u DR Kongo „MONUC” us- `be. major dr Bo`idar Jakovqevi}. u sastavu nim operacijama”. Kragujevac. Bojan \in|i} i Aleksandar Mili}. zamenik komandanta Komande za obuku pukovnik Miodrag Vukmirovi}. zamenik na~elnika Uprave za obu- ku i doktrinu pukovnik Branko Deleti}. mirovnih snaga UN. komandant Centra za obu- ku Kopnene vojske pukovnik Vinko Markovski. marta 2003. Norve{ka i Holandija. stariji vodnik prve klase \or|e Kukrki}. na teritoriji Republike Srbije. Tim za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane uni{tio je 96 komada neeksplodiranih ubojnih sredstava i 123 komada pe{adijske municije na teritori- ji op{tina [abac. stariji vodnici Dejan SAD za 2008. bili su nameweni pripadnicima logisti~ke slu. Razmewena su iskustva i dogovoreni prin. koji se u garnizonima Vojske Srbije otvara u toku godine. godine. novembra 1999. Wegov osnovni zadatak Predavawa su odr`ali predstavnici Nacionalne garde Ohaja jeste da vazdu{nim putem prati te{ko povre|ene ili bolesne paci- – pukovnik Majk Mekhenri i potpukovnik Din Ervin. kada je u misiju upu}en prvi srpski Tim za `aju mogu}nost da se proveri i potvrdi sopstvena praksa. u kojoj su bili major Masimilijano de Cico i poru~nik Marko Podija. Jagodina. posebno iz vremena agresi. Na{i pripadnici u woj u~e- vi} istakao je da seminari omogu}avaju sticawe novih znawa i pru. NOVI TIM VOJSKE SRBIJE U MIROVNOJ MISIJI U KONGU Pripadnici Ministarstava odbrane i Vojske Srbije. postavqena je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1279. nalazi se u Kin{asi. Oni su smenili prethodni Na osnovu plana bilateralne vojne saradwe Ministarstva medicinski tim AMET-10. Upravu za vanredne situacije nedavno je posetila dvo~lana radna grupa [kole in`ewerije Kopnene vojske Italije. Posle cipi budu}e saradwe. U okviru tima nalaze se dve grupe. kapetan dr Milan \oki}. godine. Danska. DOGA\AJI ITALIJANSKA DELEGACIJA U UPRAVI ZA VANREDNE SITUACIJE U periodu od 30. Smederevska Palanka. LOGISTI^KOJ PODR[CI Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Uprave za kadrove pu- kovnik Sla|an \or|evi}.

bqa! Svoj `ivot. ili bar pred policijom. Autor je komentator lista „Politika“ 13 . David Dabi}. smirio i ciqa. O toj nasu{noj potrebi prilago|ava. to su ~a. vi{e puta su omanuli. Ali. na. takav kakav je. Radovan je vo|a 25. nego se prilago|ava woj. Ali sam siguran da nije nikakav heroj. da su po{tovani ~itaoci gle- Sretne ga jedan pa mu ka`e: „ Ibro. preko {lema mu landara zelenkasta mre`a. u zlo~inima koji su po~iwe- `ivot. Umesto u`a. [ta su balovi pod maskama. Za{to se Karaxi} sakrivao u Srbiji? Izgledao Ali. kako ka`e jedna savr{ena de~ja defi. zmom. oni otprilike ka`u: „@ivo. Tako bar govore osnovi maskirne tak- tike. On je bio arhitek- Ne bih zamerio `buna na{ao na korzou palanke. uka`e. pa. kod koji je „[to.000 mrtvih vojnika Vojske Re- mo na{ „alter ego“. gan David Dabi} li~no. ona je priroda pretpostavio svima koji su nestali u jednom utopij- i da se zove sama. i ~ovek koji na savesti (vaqda) nosi rodoqubqa! Svoj {a nepostojana lica!? Nastojawe da se ostane ve~no vi{e hiqada muslimana. evolucijom. pred zakonima prirode. Kakav heroj uop{te mo`e biti beli mag Dragan gove godine. Ina~e je u slobodnoj zemqi svakome do- primer. Ma {ta od tih ~uda bilo zaslu`no ili odgovorno za nas. dugo. sa wego. Radovanu {to je dqiv. vra~. borac mora da prilagodi svoje postojawe okolini u o`da smo ga sretali na raznim mestima. U tom ~asu. de~iji pesnik Rado- nicija. ako ve} veruje baci svoje korene koji su duboko u `ivotiwskom sve. grehovima i godinama. poput Ibre iz „nad. ne~emu {to se defini{e kao „bitni odnos“. I potpuno veruje da je savr{eno neupa. ali na razli~ite na~ine. naravno. [ta je `eleo Radovan Karaxi}? ^ovek je optu`en Ili diskretni vojnik koji se poput pokretnog za genocid i mnogo te{kih zlo~ina. Niko ne mo`e da se zauvek sakrije i maskira Pravi Srbin. nije ni{ta drugo nego poku{aj da se sakrijemo ni u ime Srpstva. nik. i bio neupa- projektu bez smisla sno poro~nog Dorijana. koja se zove „Slika Do. Kad Dorijana Greja raskrinkaju zbog jednog od ve. Psihijatar. P E R A S P E R A KOMANDANT Pi{e Qubodrag MRTVE VOJSKE STOJADINOVI] ma jedna scena u predratnim sarajevskim „nad. publike Srpske. kazuje pri. lestima. kraste. gurua i samozvanog maga. pa i svoj za vreme brijawa ili uqu|ivawa no sakriju pred terminatorima. ti sud. Pa ako grabqivac pred izlazak me|u bi}a sli~na sebi. Ali. kako mu tekne. O maskirawu su govorili i filozofi. Ovo je samo za- si se napravio taki?“ jedni~ko podse}awe na endemski zlo~in. odmet- Vojnik je. Bogom. To }e kaza- je. ipak natrapa na wih. mewaju}i i sebe u woj. Fino su se setili filozofi. a neki poku{aji da tru- pe budu {to mawe vidqive. „`ivo bi}e koje je u vojsci“. sobom. U posledwoj tre}ini jula ove godine. komandant mrtve vojske. za{to se sakrivao toliko U vek dakle uspostavqa relaciju sa svojim tvor- cem: prirodom. ~ak ni sam sebe ne uo~ava. ne mo`e qudsko bi}e tek tako da od. likih zlo~ina koje je po~inio. dijalekti~ari. neizbrisiv kod nekih qudi. bolan. sta. be- be. kako rijana Greja“. proroka. Ide ~ovek ulicom obu~en u {are- no maskirno odelo. ~o. to im je. posebno svako mo`e da mewa imena i da se zove kako mu tek- postao Dabi}. Verujem. je’l se prime}ujem? Kako si me uo}io. stari nedu`na slika. ako ve} ve- svako mo`e wa i promeni prirode. bore. {to dali ovaj divan i zastra{uju}i film. Ina~e je maskirawe (stapawe sa okolinom) svoj. uz poku{aje da se odgo- pane jedan. Ali. Wegove uspomene. van Karaxi}. ovakve je kao kombinacija isposnika. Da bi pre`iveo. Ne bih zamerio Radovanu {to je postao Dabi}. predsednik. Da se ne la`e- bila ideal ~istog pozori{te nego nastojawe da sputamo ili raspusti. maharaxe. stora dovela do pogibije vi{e desetina hiqada qudi. on je hladnokrvno da mewa imena pa se s wom.“ skom projektu bez smisla i ciqa. guslar i optu`enik. i polako stare}i kona~no krenuo ka wima. Ne znam da li je taj ~ovek zlo~inac. li mag. kao posledwa i jedi- na uspomena na nevinu mladost. ruje da je wegova misija bila ideal ~istog rodoqu- tiwa ne mewa prirodu. ragvaj. koji `eli da koji su nestali nikada ne ostari najzad ostvaruje svoj san. a suvereno se kre}e duga~kom sne`nom padinom. takav kakav mlad. Beogra|a- stveno svakom `ivom bi}u. nemaju}i druga posla! to su uglavnom grobovi. kad sam se ovako kamuflir’o?!“ vornost izbegne be`awem svih. ^ovek prirodu mewa. vrhovni komandant. ona nije deo prirode. i da se prakti~no umrtvi dok opasnost ne pro|e. bi se u skru{enom priznawu krivice pred jedinim uspomene. Nikada ni- pretpostavio svima je pokazao da mari za bilo kim! ma{tawa o ve~noj mladosti i zlu. na sebe nalepio travu i gran~ice. I oni sa najcrwom biografijom uvereni su da [ta je poku{aj da budemo neko drugi? [ta je ovde mogu imati najvi{e prijateqa. vog portreta nestaju sve one zastra{uju}e rane i I realistima“. Na M slute}i ko se krije iza maske. zagledaju svaki lik koji im se Priroda je pomagala slabima da se sklone i skru{e. mo. Pisac. od svega i od sebe. Vi{e desetina hiqada Ko nam sve dolazi u susret? Mo`da doktor Dra- insekata u stawu je da se pretvori u bilo {ta oko se. ni i ostali iz Srbije. dqiv poput Ibre pod {arenom maskom. on je hladnokrvno Po pri~i Oskara Vajlda. ~udaka godinama {partao Beogradom. li~no. za{to se sakrivao toliko dugo. ^ovek. i ta slika postaje ~ista. Onaj koji je odeven upadqivo u kostim u jednom utopijskom `avaju na wegovom portretu iz mladosti. bolesti i zla arhiviraju se i zadr. Za{to bismo uop{te slutili. napravqeno je bar pet filmskih verzija nam govore wegove posledwe pristalice. ta jedne politike koja je zajedno sa delima drugih maj- realista”. ne. `ivot nije taktika. streqa~ko odeqewe koja nosi {arena odela zvoqeno da bude {ta `eli. ~udotvorac koji je svoju (ne- postoje}u) gri`u savesti le~io naknadnim humani- kakvi smo. on se raspada pod bo- uglavnom grobovi. ne kojoj se nalazi. nadrilekar. ali sve we. Wegove pred prirodom. ima vaqda neko da to radi umesto nas. ali tako je. Srbija je posledwih godina postala mali Pa- da je wegova misija tu. Nemojmo da se vre|amo.

te{ko je prevazilazio nepravilnosti iako ih je i sam bio svestan. ba{ takvog. avgust 2008. bez krova nad glavom obi~no su ostajali najugro`eniji. godini promewen stambeni pravilnik. od toga 51 stan u Beogradu. Pojedine stare{ine. pripadnicima Po mnogo ~emu taj kratak raport o re{avawu stambenih problema u Ministarstvu odbrane i Vojske u odnosu Vojsci Srbije razlikuje se od nekada{wih. Stambene potrebe po kategorijama pripadnika sistema odbrane. Usvojene izmene i dopune onemogu}ile su stambenim interesentima u~e{}e li~nim sredstvima u re{avawu stambenog pitawa i odricawe od kvadrature stana koja im pripada. uz pomo} stambenih dou{nika. U FOKUSU BRAVA PODELA VOJNIH STANOVA 2008. Aktivne stare{ine i civilna lica u Mi- nistarstvu odbrane dobili su 40 stanova.. bli- zak onima koji su o tome odlu~ivali. iz pode- le u podelu prvi na rang-listama i oni koji su verovali u pravo i pravdu.4 podoficirima i oko o tome? Na {ta se {est odsto civilnim licima. te broj raspolo`ivih stanova. 12 podoficirima. bili su osnovni kriterijumi za junsku ras- podelu vojnih stanova. ili oko 40 odsto od ukupnog broja. Sve to ulivalo je nepoverewe u stambenu politiku nedovoqno obave{tenih. pomo}nik mi- dodeqeno 67 vojnih nistra odbrane za qudske resurse doneo je 13. NADOHVAT RUKE Kako i kome je u junu Na osnovu Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane. U pomenutim primerima re~ je o razlike donose te{kim oboqewima pripadnika Ministarstva i Vojske ili ~lanova wihovih porodica. preko no}i mewali su pozicije na rang-listama. Zato je u 2005. za sebe i skrojili.. juna. u sistemu odbrane nije primeweno posledwe tri godine. Sada{wim i biv{im pripadnicima sistema odbrane dodeqeno je 67 vojnih stanova. . 14 profesionalnim oficirima. juna Odluku o raspodeli stanova u zakup na stanova u zakup na neodre|eno vreme? Koje su kriterijume primenili nadle`ni N neodre|eno vreme. Oko 15 od- prilikom odlu~ivawa sto vojnih stanova u junskoj podeli pripalo je penzionisanim oficirima. Odricali su se i soba i kvadrata zarad vi{e bodova. a 13 vojnim i dr`avnim slu`benicima. razli~ite strukture.. kako bi stekli vi{e bodova i boqe pozicije na rang-listi. a po{tenih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske. a 16 u ostalim gradovima Srbije. broj bodova na rang-lista- penzionisanim ma i stambena ugro`enost. Statistika govori da je jedan stan dodeqen generalu. u skladu sa Uputstvom o postupawu nadle`nih lica i organa na utvr|ivawu prava podele stanova i dodeli stanova u zakup. prema stawu na rang-listama 6. I one kolege koje su glumile iskre- ne prijateqe. na nekada{wi lov u mutnom? RED NA RANG-LI STA MA Zasigurno se se}ate vremena u kome je o podeli vojnih stanova znao samo mali broj qudi. A sistem ko sistem. 19. ali ga posle dodele stana nikada nisu platili. U~estalo su davali izjave o u~e{}u u zakupu.. U takvim okolnostima. MODEL ZA DODELU STANA U KRAQEVU 14 1. Vojnim penzionerima pripalo je 27 stanova. novine u sistemu Pojedina~nu dodelu stanova potvrdila je stambena komisija Odeqewa za stambene poslove Uprave za kadrove. zaposleni civili i vojni penzioneri. Na Internet stranici Ministarstva odbrane objavqene su kona~ne rang- sada{wim i liste. Izuze}e od besku}nici? Koliko tri odsto. Ili su ga pojedinci. Zara|ivale su advokatske kancelarije koje su naivnima obe}avale siguran stan. slu- ~ajno ili namerno. Me|u wima su se na{la i tri stambena interesenta koja su krov nad glavom dobila Odlukom `ale nezadovoqni ministra odbrane o izuzimawu zahteva iz reda prvenstva i tri ratna vojna invalida.

a za is- odsto dala mi je dr`ava.678 aktivnih i biv{ih pripadnika sistema odbrane dodela stanova sada{wim pripadnicima Ministarstva odbrane i nije na odgovaraju}i na~in re{ilo stambeno pitawe. Sudski procesi protiv onih koji nisu ispunili datu wuje. do useqewa u novi stan qudske resurse MO. sve to kazuje da su na stema odbrane davawem izjave o u~e{}u u zakupu i na taj na~in do{lo dobrom putu kada je re~ o metodi koja se pri podeli stanova prime- na vrh rang-lista. re stanova. radosti nije bilo kraja kada je u{ao u stan vi{e vremena mi je. ukwi`en stan od {e- pravqawe gre{aka gotovo da zdeset i sedam kvadrata – ka`e ga i nema. te{ko je utvrditi da li svi stambeni in- ti~ki model samo olak{ava dono{ewe odluke. metodi rada. i onima koji se opredele za stambene kredite biti lak{e – smatra }ao polovinu te sume. Takve kritike su i neopravdane i U Pravilniku. se~nog premi{qawa i tragawa za odgovaraju}im stanom.320 uop{te nema stan. ne nailazi na razumevawe. a i na{oj. dr`avnih i vojnih slu`benika i penzionera we ~iwenica. o~ekuje se dodela jo{ pedesetak stanova. model Nije utvrdio povredu zakonske regulative. ~ime }e se ta problematika pot- votni problem. i izbor odgo- ovoj trci s vremenom sada su zaboravqene. ima i onih sa rang-lista koji tvrde da uz primenu nove – kadrovi. cija.. ali sve }emo lak. Iako su ve}i broj bodova na rang-listi imali neki dequju. Wegovoj. kraj wegovih jedanaestogodi{wih podstanarskih muka. podoficira i civilnih lica re{io goru}i `i. pogotovu {to mi je `ena nezaposleni lekar. najzad prelomio. Vladimir PO^U^ 15 . Naprotiv. potvr|uju propusti. ali i kolega oficir. juna usledilo je samo nekoliko gorija zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Do sada sam gazdi pla. ili je re{ewe da se pripadnici Vojske nekako organizuju i do|u {e prebroditi u svom stanu. Do kraja godine. Na osnovu broja stambenih zahteva i struktu. zaposlen u Sektoru za kredit. Izdvajamo primer penzionera koji je na stan ~ekao 32 godine. stepena ugro`enosti. podaci su javno dostup- obavezu o u~e{}u traju du`i niz godina.000 evra. su ruke vezane za svaku daqu zloupotrebu u dodeli vojnih stanova. ali i broj i Slikovit je primer dodele stana profesionalnom podofici- lokaciju. `albi. sve nevoqe koje su me pratile u ta. a matemati~ki model spre~ava kr{ewe propisa. Imenovani su i stambeni predstavnici svih organi. ipak. kada je. razli~itih provokacija i ga je metodologija dodele vojnih stanova upotpuwena odgovaraju}im spekulacija u medijima. zlurade. mu. Znam da nam ne}e biti varaju}eg stana. lih kriterijuma koji su precizirani Uputstvom o postupawu. je svih osam rang-lista. Informacije se mogu dobiti i elektronskim putem Ipak. Kad su se – Najva`niji motiv da uzmem kredit dao mi je dvogodi{wi sin sve kockice poklopile. ni.mod. To je i najve}a slabost celog postupka. deliti stanove. kao nekada. Naime. na stambenim rang-li. Mnogi od wih davno su zagazili u sedmu deceniju. no}i i beskrajnih savetovawa To. U stvari. Bilo je i anonimnih primedbi. ipak. smatraju odgovorni u Upravi za kadrove. ternet stranici Ministarstva odbrane www.300 aktivnih i penzionisanih pripadnika si. ali i osta. Sre|eno vojnih stanova vi{e ne zavisi od voqe pojedinca. Vre- mena za jalova premi- {qawa sve je mawe. nije pravilo. Prilikom odlu~ivawa teresenti. D. bio sam 47. Tek usvajawem novog zakona o javnoj svojini usledi}e onisanih oficira. U posledwoj podeli stanova prvi put je ve}i broj penzi. Sve pote{ko}e.stambeno@mail. Sto. dve razli~ite strategije – reformska i socijal- nad glavom. Od toga Vojske Srbije od re{avawa stambenih neprilika vojnih penzione- 14. aktivnim ili penzionisanim uvek postoji.. u wegovom slu~aju pro{lo je ne- posle previ{e neprospavanih {to vi{e od mesec i po dana. doma}instva imaju odre|ene nekretnine. te strukturu vojnih stanova koji se u odre|enom vremenu do. a nisam imao ni{ta.gov. Naravno. Stambene liste i bodovi su pouzdani. Mo`da u tom delu treba potra`iti ve}u pomo} agen- lako. Stoga bi SO CI JAL NA STRA TE GI JA bilo dobro. Naj- \or|e. U toku je ponovno utvr|iva- nih zahteva stare{ina. nije precizno definisano koja }e kate. a ne{to sam dodao i sam. – Uspeo sam da dobijem sve Uzeo je kredit od Nacionalne potrebne papire ne{to br`e korporacije i posle nepuna nego {to je planirano. a i s iz- dva meseca uselio se u troso. Podaci su dostupni i na oglasnoj tabli stambenog odeqewa u vojni penzioneri. Nijedna podela stama vra}eni su na mesta koja im po propisima i pripadaju. promene i stambenog pravilnika. ru u Kraqevu. borom stana nisam mnogo odugo- ban stan u pan~eva~kom nase. Uzeo sam kredit na 30 godina. Posle podele stanova 30. tako da sam ku- pio novi. puno urediti. i stariji vodnik Danijel Sta. Uz to. a odgovaraju}ih stanova.yu – ka`u u Upravi za kadrove. stan je dodeqen upravo we- Katani}evoj 15. u junu. jer je u kategoriji aktivnih podoficira bilo najvi{e stambenih zacijskih celina u sistemu odbrane. jo{ deset D guje brzo i odlu~no. formule nikada ne}e dobiti stan.818 vojnih penzionera jo{ je bez krova ra. sa suprugom. zahteva. STARIJI VODNIK DANIJEL STANI] OSTVARIO VI[EGODI[WI SAN NAJZAD U SVOM STANU anas ~ovek mora da rea. Da i dobro ure|en sistem nije otporan na probleme. To su. {to je dokaz dobro ura|enog posla. po istom principu. Stani}. bilo je dovoqno samo pokrenuti zamajac. lu~nost rezultat su mog vi{eme- meno.yu. vla~io. stambeni in- pronalazi optimalno re{ewe kojoj kategoriji dodeliti stan. Tako je razmi{qao stariji vodnik Danijel Stani}. me|utim. Kako isti~u nadle`ni u Upravi za kadrove. ranijih podela i izuze}a. Ni ideja da vojni penzioneri stanove dobiju u onim gradovima Srbije u kojima ih ima dovoqno.gov. koji informi{u pripadnike o ak.mod. no-humana. da se razdvoji Danas 21. Bio je to. spektori zakqu~ili su pozitivan pomak i u po{tovawu propisa i u – Nedoumica kojoj kategoriji pripadnika sistema odbrane do. ta brzina i od- qu Margita. zapravo. Time }e kamatu mese~na rata mi iznosi oko 320 evra. to pravo i ostvariti. posebno vojni penzioneri i ~lanovi wihovog zajedni~kog o dodeli stanova. odnelo prikupqawe potrebnih dokumena- i potr~ao po wemu. tuelnim pitawima. uz fiksnu do iscrpnije evidencije slobodnih. Od podno{ewa zahteva za ni}. ne tako brojne ji kada se dodequje odre|eni broj stanova. GLI[I] – Do sada je oko 1. Dodu{e. – isti~u u Odeqewu za stambene poslove. istovre. vodilo se ra~una o ukupnom broju stambe. u situaci. Svakodnevno ih je mogu}e proveriti na In. Inspektorat odbrane prekontrolisao je kompletan postupak. 3. Od Rajfajzen banke do. Matema. Napadi su naj~e{}e dolazili od onih kojima matemati~kim modelom.

podvu~e crta i poka`e kurs leta srpskog vazduhoplovstva. {to je samo po sebi odli~an ka`u da smo spremni da rezultat. pitali smo najodgovornije qude u Ko- mandi ViPVO. najve}i problem predstavqao nam je nedosta- tak aviona dvoseda. Od prethodnog praznika krila na{e vojske oja~ala su i iz dana u dan uspe{no U zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Katani} nekoliko dana uo~i proslave 2. avgust 2008. ali i zahtevnost leta~ke obuke. ta brojka popela se na 21. pretwama iz vazduha. godinu pove}an je skoro {est puta. General nagla{ava da je prethodnih nekoliko godina prose~an broj sati nale- ta bio u stalnom padu. – Kada smo tokom prethodne dve godine kona~no dobili dovoqno goriva i kada je ispravnost letelica poboq{ana. Postoji mnogo ograni~avaju}ih faktora koji su uslovili da nalet bude mawi nego {to bi trebalo. Nalet pilota u nad Srbijom. LE TI MO VI [E I BO QE ~uvaju suverenitet neba General-major Dragan Katani}. Dve jeste prilika da se saberu godine kasnije. avgusta – Dana avijacije. odnosno potreba da se ona iz- 16 1. . razmatraju}i situaciju u vazduhoplovstvu to- kom protekle dve i po godine. odgovorimo svim – U savremenim vazduhoplovstvima standardni nalet pilota lova~ke avijacije projektovanim rizicima i iznosi oko 80. Kuda leti na{a avijacija. U S U S R E T D A N U A V I J A C I J E G O D I N A U Z L E TA Svake godine Ilindan 2005. godini nalet na{ih vojnih pilota spao je na pet i po sati godi{we. 204. ka`e da }e tokom ove godine piloti u vazduhu provesti oko 30 sati. Komandant Va- rezultati. Odgovorni odnosu na 2005. On je realan i u pogledu normi koje treba dosti}i.5 ~asova u proseku. avio-bazi. tako da piloti koji su izlazili sa {kolovawa u Vojnoj akade- miji nisu mogli da nastave usavr{avawe prema planovima leta~ke obuke i steknu odgovaraju}e kategorije osposobqenosti. iako je u prethodnom periodu bilo dovoqno goriva – ka`e general Katani}. i 98. ka`e da ima razloga za zadovoqstvo. koliko je taj let stabilan i ima li pravog razloga za zadovoqstvo pred ilindansku sve~anost. a transportne izme|u 140 i 150 ~asova godi{we.

qava sve zahteve letewa prema civilnim standardima. i ugovarawe remonta helikop- zahtevima i takti~ko-tehni~kim odlikama koje takva letelica tre. ba da zadovoqi. Mo`da je na Srete- we 15. tera Mi-17 i Mi-24. jedan od najva`nijih uslova za boravak vazduhoplovaca u vazduhu. sno dosti}i potreban kvalitet. SLU@BA TRA GA WA I SPA [A VA WA U saradwi sa Upravom za vanredne situacije i Direktora- tom civilnog vazduhoplovstva. ViPVO radi na projektu usposta- vqawa Nacionalnog centra za tragawe i spasavawe. Ukupna vrednost posla za prva ~etiri aviona iznosi oko 22 miliona evra. pa do 2015. O~ekujemo da }e se. Ta~an broj aviona nije odre|en i on }e zavisti od cene i pomolu u blizini Bora. ali se u posledwem trenutku odustalo. kada su na{e letelice bile spremne za dej- sredstava koje dr`ava bude mogla da izdvoji za takvu nabavku – stvo. kako ka`e general Katani}. Ipak. odno. istekao je vek upotrebe. Odsek se bavi normativima i pravnom regulativom koja }e doprineti formi- rawu Nacionalnog centra. na koji vazduho- plovstvo treba da bude ponosno. jo{ 2006. godine vim re~ima. gripen. eurofajter. No}no letewe. On dodaje da se u vazduhoplovstvu trenutno nalaze aviona. Komandant ViPVO general-major Dragan Katani} nagla{ava da }e u tom projektu Vojska Srbije imati zna~ajnu ulogu. danas je po- boq{ana. To je. bude Sa remonta je nedavno vra}en i avion An-26. – Zajedno sa Ministarstvom odbrane i General{tabom. On podse}a da su tri miga 29 do sada vra}eno u operativnu upotrebu i nagla{ava da bi do 2. ja{wava general Katani}. odnosno pove}ana za skoro 40 odsto. februara. trebalo da budu u jedinici. Pitawe vazduhoplova koji su se u trenutku raspada dr`avne ta. rad na podizawu tehni~ke ispravnosti na{ih aviona dobio pravo lice i smisao. o~ekuje se. Mi smo napravili planove uvo|ewa moglo bi uskoro da dobije epilog. jeste mera obu~enosti na{ih pilo- ta. godine napravili smo kvalitetne planove unapre|ewa is- pravnosti vazduhoplova i u tome smo znatno uspeli. jesu aktivnosti koje su ove godine izvedene planski i redovno. opremqena za ga{ewe po`ara. kako bi u narednih tridesetak godina branila – U septembru bi iz fabri~kih pogona trebalo da iza|e avion nebo nad Srbijom. ogromnim {umskim po`arima. Skoro svi piloti. Su 30MK . zavr{ena je i usvojena na glavnom vojnoteh. odlu~iti o serijskoj proizvodwi aviona koji bi zamenio ve} dosta zastarelu letelicu Utva 75 – ob- vodi u kontinuitetu. ocewu- je na{ sagovornik. ono ~ime raspola`emo u ovom trenutku omogu}ava izvo|ewe leta~ke obuke i zadovoqava potrebe u slu~aju eventualnog anga`ovawa u bilo kojoj od tri misije Vojske – podvla~i general Ka- tani}.. posle {est meseci Istoka – F-16. Jednom broju letilica. koja su poslata na remont. nu upotrebu uveden je i remontovani avion Jak-40. mig 29M. Ispravnost letelica. Kako saznajemo. Na{ sagovornik nagla{ava da pravi rezultat. u studiji su navedeni osnovni za po~etnu i osnovnu obuku Lasta 95 i uputi se u Vazduhoplovno- tipovi aviona koji se trenutno nalaze u naoru`awu i Zapada i opitni centar na Batajnici.. bombardovawe i raketirawe ciqeva na zemqi. koji o~ekuje da najdaqe 2015. budu}i da se zemqa lane suo~ila sa nabavi jedna eskadrila savremenih vi{enamenskih vazduhoplo. To zna~i da bi neracionalno bilo tro{iti go. zakqu~uje on. lovi} taj broj trebalo da bude pet ili {est. doobu~ili pilote koji su zavr{ili Vojnu akademi- ju kako bi osposobqavawe nastavili prema planiranih pet stepeni leta~ke obuke – obja{wava komandant ViPVO. koje su nabavqene pre tridesetak godina. opremqen sa- isporu~ena i posledwa letelica. Kako nam je rekao general Kata- 17 . kako saznajemo od komandanta ViPVO general-majora tri ispravna helikoptera Mi-8. kada je poleteo prvi remontovani mig 29. On nagla{ava da se studija bavila prvenstveno mandant ViPVO. U operativ- dela i tipova aviona na svetskom tr`i{tu mo`e na}i u naoru`a. zna~ajna ~iwenica. F-18. ispitivawa i na zemqi i u vazduhu. a i ove godine je katastrofa bila na va. uskoro. pilota u trena`u. koji zadovo- Komandant ViPVO nije precizirao koji se od postoje}ih mo. dok bi ta cena za STU DI JA ZA NO VI AVI ON peti vazduhoplov trebala da bude oko ~etiri miliona – isti~e ko- Takti~ka studija za nabavku novog vi{enamenskog borbenog mandant ViPVO. prema Katani}e- – Na{i su planovi da se od kraja 2011. a kako ka`e ko- wu Vojske Srbije. vremenom navigacionom i komunikacijskom opremom. nego je potrebno ispuniti preduslove postupnosti u obuci. – Moram da ka`em da je remont petog miga ugovoren i da se we- gova isporuka o~ekuje krajem decembra. ga|awe. a Dragana Katani}a. da bi sa remnontom letelica koje se nalaze u zavodu Moma Stanoj- ni~kom savetu. obja{wava general Katani}. rivo i dr`avni novac ne bi li se postiglo „famoznih” 80 sati nale. avgusta sva ~etiri aviona – tri jednoseda i jedan dvosed. tokom protekle godine unapredili su nivo obu~enosti za po jedan stepen. Pomo}u donacija Vojske Kraqevine Danske u protekloj go- dini formiran je Odsek za tragawe i spasavawe u komandi Va- zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. zajednice Srbija i Crna Gora zatekli na aerodromu u Podgorici. kako ka`e general Katani}.

{to se. da wegova jedinica do~ekuje Dan avijacije u radnoj atmosferi. jer je vazduho- plovstvo efikasnije. kako u komandovawu. shodno nameni. crnogorska strana pokazala je voqu da Vojsci Srbije ustupi {est aviona G-4. da snime neki od aviona. a i dva trena`era. izne}emo na{e zakqu~ke i zahte- vati da promenimo ono {to smatramo da ne funkcioni{e kako bi trebalo. ipak. spremnih za dejstvo u slu~aju bilo kakve potrebe. @IVOT U DVE BA ZE Ve}i nalet. iskqu- 18 1. – Sredstva su ulo`ena u remont. ze. avio-baze – isti~e general Vrani}. kako isti~e. Tako dobijamo upotrebqivu. na Batajnici organizuje prezenta. rija za sme{taj simulatora. letawu i sletawu. u svim mete- ni~kom aerodromu u svakom trenutku nalazi oko 30 ispravnih va. Ukupno gledano. odnosno podigli nivo obuke. vazduhoplovi se vra}aju u ope. ali i efikasnije komandova- we. we” avijacije. ali i na opravci hangara. ali zduhoplova. ba. zadovoqavaju}im bilansom. I to o ne~emu govori – isti~e Vrani}. na jesen. prema mi{qewu generala Katani}a. ve} dala rezultate. ispravnija tehnika. ali sa stava u leta~ke jedinice. nabavku ra~unarske opreme. ispravnu avijaciju na du`i period. Mo`da malo i smetaju okolnim `iteqima. Komandant ViPVO nagla{ava da je to. On nagla{ava da se na bataj. Ulagawa su. ali podse}a da bi ti avioni znatno vi{e koristili na{oj avijaciji. me|udr`avno pitawe. U wegovoj bazi.. Brigadni general Mirko Vrani}. pre svega. posle du`eg vremena. avijacijske baze. TEMA ni}. prema mi{qewu komandanta 204. prema wegovom mi{qewu. komandant 204. kao nekada. – Avioni. lete i dawu i no}u. – Na sveobuhvatnoj analizi organizacijsko-mobilizacijskih promena na nivou Vojske. ali i po stepenu ispravnosti vazduhoplova. radi se i na osavremewavawu ure|aja namewenih bezbednijem po- O~ekujemo da se do kraja godine. kako bi se pove}ala op{ta efikasnost rada. tako i u ostalim segmen- tima zahtevanih operativnih sposobnosti – ka`e Katani}. formirawem 98. .. pozitivno su se odrazile na stawe u avijaciji. avijacijske baze. Nije samo poboq{ano snabdevawe gorivom uticalo na „diza- rativnu upotrebu po planu i dinamici kako se to radi svuda u svetu. smatra general Vrani}. orolo{kim uslovima. Jedinica koja je. modernizaciji prosto- cija dostignutog stepena remonta i operativnih sposobnosti 204. namewenih za obuku pilota. avgust 2008. vidi po snabdevawu gorivom. On smatra da bi Komandant 98. ponovo se. zadovoqni smo promenama. mogu videti qudi sa fotoaparatima koji `ele Organizacijske promene. jesu rezultat i organiza- cijsko-mobilizacijskih promena koje su zaokru`ene juna pro{le go- dine. ocewuje da se uspostavqa povoqnija klima za funkcionisawe vazduhoplovstva. avijacijske baze pukovnik Dejan Joksimovi} ka`e trebalo razmotriti i mogu}nost vra}awa vazduhoplovno-tehni~kih sa.

Major Pan- ti} dodaje da je na orlu organizovana obuka za dejstvo raketama ma- ~ivo borbena. nama izostavqani. zamenik komandanta eskadrile i major Zoltan Pete. ali da su u svetu takva is- kustva stara i po vi{e decenija. ali i se~ewem slavskog kola~a. {to ih dovodi u situaciju da tokom jednog dana lete u ~etiri smene. odnosno da omo- gu}i bezbedan prelet civilnih vazduhoplova. dogodilo da obele`en vojnom sve~ano{}u. Major Pete. Vazduhoplovci se s ja{wava pukovnik Joksimovi}. pored nedostatka nastavnika lete- wa. to- kom samo jednog dana. odnosno nastavnika letewa. pilota. ni~ka 204. Presek stawa srpske vojne avijacije kazuje da je ostvaren napredak. Nama su. Potpukovnik Zlokas objasnio nam je da 252. nagla{ava da to u neku ruku jeste revolucionaran pomak kod nas. Na La|evcima }e Dan avijacije – 2. me{ovita avijacijska eskadrila u sastavu 204. te no}no letewe. Za izvo|ewe obuke neophodno je jo{ vazduhoplova. Snimili Darimir BANDA i Jovo MAMULA 19 . avijacijskoj bazi major Aleksandar Mili}evi} objasnio nam je Aleksandar PETROVI] da su u prethodnom periodu sprovedeni segmenti obuke koji su godi. – Da nismo sposobni sami da ~uvamo svoj vazdu{ni prostor morali bismo ili da nekome platimo da to radi umesto nas ili bi Eurokontrol zabranio prelet preko na{e teritorije. {to bi bio gubitak stotina miliona evra godi{we. u potpunosti su ispunile stroge zahteve selektivne obuke. General Katani} o~ekuje da se dogodi- ne sredstva iz Nacionalnog investicionog plana usmere na opremawe aerodroma u Batajnici. On nagla{ava da nastavnici letewa ula`u ogroman napor da svakom pilotu posvete dovoqno pa`we. avio-baza bi}e ove godine doma}in centralne proslave. Razvoj avija- ji tokom {kolovawa nisu dostigli potreban stepen obu~enosti – ob. namewena iskusnijim pilotima. izvodi i redovnu leta~ku obuku. prvi put u istoriji ovog aerodroma. prema wegovim re- ~ima. nastao je problem kako nadoknaditi propu{teno. te Ponikve kod U`ica. 252. Tri devojke koje se trenutno na- laze na Vojnoj akademiji. ali napredak koji obavezuje da se i daqe radi i ula`e. osnovni problem mawak aviona dvoseda orao. Bataj- dvojica pilota krenu na prvi no}ni let u svojoj karijeri. cije prepoznat je kao strate{ki interes zemqe. aktivno radi na obuci i podizawu osposobqenosti verik. te{ko mo`ete kontrolisati i zemqu – ka`e general Katani}. biti sve mawe i mawe. Na~elnik referata za borbenu gotovost i upotrebu avijacije u 98.900 aviona. La|evcima kod Kraqeva. OBU KA NO VIH PI LO TA Shodno potrebama Vojske Srbije za obukom i {kolovawem pilota. uve`bavani su dejstvo iz bri{u}eg letewa. EKO NO MI JA AVI JA CI JE Srbija kao ~lanica Eurokontrola ima obavezu da kontro- li{e vazdu{ni prostor iznad svoje teritorije. Pro{le godine. Budu}i da su prethodnih godina piloti sa akademije izlazili sa veoma malim brojem sa- ti naleta. lova~ko bombarderske eskadrile major Ivan Panti} isti~e da je. na Smeru avijacije. ba- ze preuzela je deo zadataka za osposobqavawe studenata Vojne akademije. Ali sve to jeste mawe va`no od ~iwenice da kada izgu- bite kontrolu nad nebom. me{ovita avi- jacijska eskadrila pored selekcije kandidata za smer avijacije na VA. avgust biti tradicionalno – Nedavno se. To onemogu}ava podizawe nivoa obu~enosti pilota na tom vazduhoplovu. Prema wegovim re~ima. Proces stavqawa vojnih aerodroma i u komercijalnu upo- trebu donekle je okon~an. pod ~ijom komandom su aerodromi u pravom nadaju da }e „rastojawe” izme|u `eqa i mogu}nosti ubudu}e La|evcima. na{u teritoriju preletelo je oko 1. ali i pilota pr- ve kategorije. obi~no stizali obu~eni piloti. Ni{u i Ponikvama kod U`ica. Prilike su takve da smo podigli nivo osposobqenosti pilotima ko. kombinovani manevar. sla`u se u oceni da je to odgovoran i slo`en poduhvat. Za sada se samo aerodrom u Ni{u ko- risti i za civilne letove. nastavnik letewa. Potpukovnik Dragan Zlokas. koji je u~estvovao i u selekciji prve generaci- je devojaka koje se {koluju za pilote. Zamenik komandanta 241. koji su to barem jednom uradili. kojima nedostaje odgovaraju}a infrastruk- tura da bi odgovorili standardima komercijalnog vazduhoplov- stva.

ali je samo wih 390 iz ovogodi{we junske ge- neracije pro{lo evaluaciju osposobqenosti za svoju vojnoevidencionu specijalnost i vojnika ili za obavqawe dobilo sertifikate za individualnu obu~enost. U sti~ku obuku. stru~an za ono ~ime }e se baviti tokom slu`ewa PRI ME NA STAN DAR DA vojnog roka i {to kasnije Kru{eva~ki centar za obuku formiran je 4. evaluacije i sertifikacije obuke. efikasnija i usagla{e- Razloge treba potra`iti na sa standardima u oru`anim snagama zemaqa koje su pristupile Programu Partner- u ~iwenici da vojnik prvi put stvo za mir. avgust 2008. rada novih planova za prvu fazu osnovne obuke. radi osposobqavawa mo`e iskoristiti za dobijawe vojnika za du`nost strelca u prvoj fazi osnovne obuke. Proces osposobqavawa vojnika na odslu`ewu vojnog roka u prote- klih mesec i po dana bio je poseban po mnogim elementima. posle ko- pokazateqima evaluacija je su vojnici junske generacije upu}eni na daqe obu~avawe u centre za specijali- i dodeqivawe sertifikata jo{ vi{e motivi{u vojnike na ulagawe napora za ostvarivawe {to boqih rezultata u procesu obuke. Novim obli- cima kontrole i vrednovawa obu~enosti pokrenuti su savremeni procesi. dobija sertifikat da je U [estom centru za obuku u Kru{evcu sagledali smo kako se u praksi odvijala evaluacija obu~enosti i dodeqivawe sertifikata. maja 2007. kvalitetnija. Vojnici junske generacije su prvi put. koji su uzeli u obzir sve inovira- 20 1. nekih specifi~nih du`nosti Prvi korak u izvo|ewu i vrednovawu novog na~ina obuke predstavqala je iz- u gra|anstvu. SERTIFIKACIJA OBUKA VOJNIKA KAO MOTIV Sude}i po prvim centrima za obuku Vojske Srbije zavr{ena je prva faza osnovne obuke. . pomo}u ko- jih }e obuka u Vojsci Srbije postati sadr`ajnija. ve} i za pokazane sposobnosti dobili sertifikate. Do sada je vi{e od dve i po hi- statusa profesionalnog qade vojnika zavr{ilo obuku u Centru. ne samo savladali postavqene standarde individualne obuke. a pogotovo u delu do- stizawa zahtevanih standarda tokom izvo|ewa.

i odredila razlika izme|u dostignutih i postavqenih standarda. Drago mi je zbog dobijawa ser- {ena realizacijom evaluacije i tifikata. komandant ni vojnik. ti vojnika posle prve faze obu- ci 28 neposrednih izvo|a~a obu. kada on izu~ava osnovne sa- ke iz [estog centra za obuku za. kako bi se zakqu~ilo da li pojedinac izvodi da evaluacija nije lo{a stvar.ne i modernije sadr`aje ospo. koje su uverqivo potvrdile osposobqenost vojnika za izvo|e. MILADINOVI] 21 . a sada su oti{li jo{ daqe na Komandanti i komandiri planu usavr{avawa i dostigli kru{eva~kog centra stvorili su nivo kada mogu samostalno i pozitivnu atmosferu za dobija- merodavno vrednovati osposo. sertifikacija obuke dr`aje i nema puno vremena da vr{ilo je kurs za instruktore predstavqa potvrdu o uspe{no zavr{enoj obuci pojedinca. Pojam evaluacije ozna~ava aktivnosti u kontroli obuke i komandira ~ete poru~nik Ivan |eni su programi osposobqava.sertifikata jo{ vi{e motivi{u vojnike na ulagawe napora za novi}. oficiri koji su se u ranijem ali zapa`a temeqnost. veravaju wihove fizi~ke sposobnosti. ta vojnik Sava Petrovi} iz litetno. osnovne obuke. [estog centra za obuku pukovnik Nemawa Petrovi} iz Svi- Zoran Jovanovi} izrazio je za. kat za uspe{no savladanu osnov- vawa instruktora i sertifi. vojniku koji je ispunio kriteriju- vi}. uspe{nost obuke. evaluacija i dodeqivawe fikaciju planiramo i realizujemo jo{ boqe – tvrdi pukovnik Jova. – Nema tu ni~eg stranog – sobqavawa. da su neka pitawa mo`da preu- – Kurseve su zavr{ili rawena za prvi period obuke. svaka obuka mora biti raza i obrazaca. Na za. se vojnici ocewuju iz svakog sadr`aja vojnostru~ne obuke i pro. nosti. ganizovana u skladu sa raspo- ma u borbi i stekli potrebna lo`ivim sertifikatorima i znawa za nastavak takti~ke obu. pri ~emu nam je posao olak{ala – Posle iskustava koje smo stekli sa junskom generacijom. lajnca je tako|e zadovoqan {to dovoqstvo zbog ostvarenih re. dok Vladimir Mrvo{ i kontrolu osposobqavawa iz Novog Sada isti~e: vojnika. vrednovawu pokazanih sposobnosti pojedinca u dostizawu posta.nog vojnika ili za obavqawe nekih specifi~nih du`nosti u gra- li i precizirali potrebna znawa. stru~no. te da su svi vojnici ke u drugoj fazi. dok je pet stare. mo obavezu da sa svakom narednom generacijom evaluaciju i serti. ima. ima sertifikovani po zadatim stan- jo{ pokazateqa koji ukazuju na dardima. zato {to verujem da dodeqivawem sertifikata voj. tvrdu svoje stru~ne osposobqe- qene i stimulativne mere za po. metodolo{ko [apca jednostavno ka`e „Dobro i racionalno izvo|ewe obuke }e do}i”. – Mi smo prva generacija Prva faza obuke u kru{e. Spasi} – osim nekih novih iz- wa stare{ina za izvo|ewe vqenih standarda obuke. nu obuku. }e mi koristiti u budu}nosti da nicima junske generacije. we ta~nih i potpunih povratnih bqenost vojnika – ka`e koman. ke. onih sadr`aja. zitivna dostignu}a. a tada su dode. Ona ih i uve`ba. ostvarivawe {to boqih rezultata u procesu obuke. Naravno. unutra{we. Svakom obuku pukovnik Zoran Jovano. Drugim re~ima. informacija kako bi obu~avani dant kru{eva~kog centra za pojedinci napredovali. spoqne i kombinovane. koja prolazi kroz evaluaciju. Evaluacije mogu biti neformalne. Proveru zna- we ga|awa i rukovawe li~nim naoru`awem. se obavqa na kraju osnovne i specijalisti~ke obuke i to tako {to I komandir voda potpo- {ina zavr{ilo kurs za sertifi. poput vrlo dobrih ocena postignutih na ga|awi. katora. Z. wa radili smo po novom sistemu. Po dodeqivawu sertifika- li {to ve}i broj qudi za kva. O~igledno je osnovne obuke i za realizaciju predmet evaluacije. usavr{avawa pre svega radili na usagla{avawu i usmeravawu me- todike rada na nov pristup proveri vojnika. – Ve}ih problema nije bilo – ka`e potpukovnik Ristovi} – a ma.te`i{te u obuci stavili smo na rad sa naoru`awem. Izrada zaklona za strelca pod budnim okom sertifikatora vremenom. U daqoj razradi i NO VI POJ MO VI govori sertifikator i zamenik primeni novih standarda izra. formalne. mada treba podvu}i da su tokom |anstvu. Od komandanta bataqona Evaluacija je pokazala da potpukovnika Zvonka Ristovi}a su se vojnici osposobili u saznajemo da je evaluacija or- osnovnim radwama i postupci. ru~ nik Du{an Ka~arevi} smatra katore. sada ima jo{ jednu korisnu po- zultata u obuci. jezgrovi- periodu istakli stru~nim i tost i sveobuhvatnost evaulaci- profesionalnim kvalitetima. obnovi. kako bismo osposobi. odre|enu radwu ili zadatak u skladu sa propisanim standardima mada je mo`da rano proverava- U proteklih nekoliko mese. va~kom centru uspe{no je zavr. Sude}i po prvim pokazateqima. S druge strane. obu~enosti dodeqen je sertifi- jemo nove kurseve osposobqa.~iwenica da smo i ranije proveravali osposobqenosti. se zaposlim kao profesional- vr{noj sve~anosti. evaluacije. Razloge tre- ba potra`iti u ~iwenici da vojnik prvi put dobija sertifikat da OCE NA IN DI VI DU AL NE je stru~an za ono ~ime }e se baviti tokom slu`ewa vojnog roka i OB U ^E NO STI {to kasnije mo`e iskoristiti za dobijawe statusa profesional- Sertifikatori su na posebnim kursevima savladali. – U budu}nosti planiramo me za ocewivawe individualne da u {to kra}em roku realizu.

30. jo{ 1787. stranu. pa se 30. Predistorija srpskog saniteta zapo~iwe kad i stvarawe srpske dr`ave. celini. pa i na bilo koji predstavqa moderan i vrlo drugi na~in unesre}enim i ugro`enim stanovnicima podru~ja na kojima se nalazio. odbrane. koja je tada Nastanak modernog saniteta u srpskoj vojsci vezuje se za odluku Obrenovi}evog pope~ite- brojala ne{to vi{e od qa (ministra) vnutrenih dela \or|a Proti}a. Hipokratove zakletve. pod budnim okom retkih vidara. koja je tada brojala ne{to vi{e od ~etiri hiqade qudi. da se za S no povre|enima. jula 1839. uvek je bio „narodni sanitet”. u vreme vladavine kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. slo`en sistem visokih Primeri humanosti srpskog saniteta nisu se ograni~avali samo na jednu. kojih je na na{em tlu uvek bilo vi{e nego {to se `elelo i moglo podneti. ponekad i iznad granica neustra{ivosti. Pored toga. samo neko- Uprave za zdravstvo liko dana posle oslobo|ewa grada. jul odre|en Od tih vremena do danas vojni sanitet je uvek bio deo celovite zdravstvene slu`be u dru- za Dan Sanitetske slu`be {tvu. Ukazom Namesni{tva dve nedeqe kasnije. na{u. pa ni prvog {tab-doktora u lak{e rane nisu spre~avale Kara|or|eve borce da ostanu u borbenim {an~evima. . januar 1878. godine. ZDRAVSTVO SISTEM S A N I T E T S K A S L U @ B A U S R P S K O J V O J S C I VISOKIH STANDARDA Nastanak modernog ve do po~etka 19. uvek po{tovali sve principe medicinske etike. Poznato je da su srpski vojni lekari pru`ali potrebnu medicinsku pomo} i neprijateqevim ra- standarda u zdravstvenoj wenicima. {to Lindenmajer. srpskoj vojsci. u vreme vladavine kneza Mi- Sektora za materijalne lana Obrenovi}a. osposobqen i spreman da pru`i potrebnu medicinsku po- srpske vojske. posle srpsko-turskih ratova. naro~ito je bila izra`ena u ratnim sukobima. Tog datuma. da se za prvog {tab-dokto- ~etiri hiqade qudi. donetu 14. postavi ra u srpskoj vojsci. postavi dr Emerih dr Emerih Lindenmajer. Zbog toga je na predlog Za istoriju srpskog saniteta zna~ajan je i 22. ne treba posebno nagla{avati da su srpski vojni lekari i medicinsko osobqe u osiguranika. dana{wa Vojnomedicinska akademija. u Prvom srpskom ustanku. godine. taj predlog je i ozakowen. jula 1839. Pet godina kasnije. Ona danas mo} ne samo pripadnicima vojske ve} i svim drugim povre|enim. juli je dve nedeqe kasnije ukazom uzima za Dan Sanitetske slu`be Vojske Srbije. Slobodna srpska dr`ava tada je bila dragocenija od `ivota. avgust 2008. zbog ~ega su neretko dobijali i priznawa protivnika. Te`e po- vre|enima pomo} je ukazivana u crkvama i manastirima. Vojnomedicinski centar u Novom Sadu resurse Ministarstva osnovan je u vreme austrougarske vlasti. bolesnim. Potreba da se uka`e masovnija medicinska pomo}. u Beogradu je formirana Vojna bolnica. formirana je Vojna bolnica u Ni{u. i to je najstarija vojna bolnica na Balkanu. poseb- vezuje se za odluku Obrenovi}evog pope~iteqa (ministra) vnutrenih dela \or|a Proti}a. Mogu}nost da se rawenicima stru~no i delotvorno pomogne. veka u Srbiji su lekari bili retkost. me|unarodnog hu- 22 1. proporcionalno je pove- }avala motivisanost ustanika da se hrabro u|u u borbe protiv dahijske vojske. kad je re~ o srp- za{titi vojnih i civilnih skom sanitetu. donetu 14. bolesne su le~ili na- saniteta u srpskoj vojsci drilekari i manastirski vidari. ~ije tradicije nastavqa Namesni{tva i u~iweno. Umesto wih.

do 2010. jedinstvena na prostoru Balkana. – U okviru VMA su i neke ustanove od nacionalnog zna~aja. Na osnovu bili `rtve ratnih dejstava. marnom. {to najboqe govori koliko je to slo`en. naravno. Sada vojni osigura- – Dok primarna zdravstvena Srpske akademije nauka i umetnosti iz vojnih redova je profe. vojne medicine pratimo po najvi{im svetskim standardima isti. naravno. on isti~e jo{ ~vr{}e organizaciono i funkcio- {ke. ge le~ewa u domovima zdra- skim ambulantama.manitarnog prava. – Ne smemo da izgubimo korak. zapostavqe. VOJ NO ME DI CIN SKA AKA DE MI JA slu`ba i VMA su ravnopravne uka. i multilateralnom. sekundarni nivo za{tite tar za edukaciju iz oblasti vojne medicine na podru~ju jugoisto~. supspecijalizacije. realizuje mno{tvo nau~noistra`iva~kih nizonskih ambulanti u nekim poklawa veliku pa`wu prevenci. {ta nam ni najmawe zaostajawe. ipak. koje na{e medicinske ustanove pru`aju ne samo vojnim ve} sve realizaciji zadataka Sanitetske slu`be svedo~e o velikim napori. alizuju razli~iti seminari. godine. prestala je i potreba za gar- voqno govori o zna~aju koji se toj fekcija. karskog dru{tva je pukovnik profesor dr Vojkan Stani}. gde se le~i lokalno sta- osnovno zdravstveno zbriwavawe Poznato je da VMA predstavqa superbrend ne samo na{e novni{tvo na osnovnom nivou pripadnika Vojske i wihovih po. Jedini ~lan probleme. to je velika. donaciju cijalisti~kom i supspecijali- poput Vojne bolnice u Ni{u. akcidenata. u po~etku. saradwi Srbije je u VMA. VMC norve{ke vlade. vojnih penzionera. Du{an GLI[I] Ne treba tro{iti re~i na dokazivawe da i Vojska i dr`ava ~ine sve Snimio Radovan POPOVI] 23 . celovit. Okosnica na{e Sanitetske slu`be svakako je Vojnomedi. nih i tehnolo{kih katastro- Nisu. zadataka. u Sanitetskoj Savremeni trenutak srpskog slu`bi pripremaju se medicinske visok nivo me|unarodne sa- vojnog saniteta nije ni{ta mawe ekipe za u~e{}e u humanitarnim radwe. stvene ustanove.ma{tvo koje nam ve} vi{e godina duva za vratom. poput oftalmolo{ke. Moramo da pratimo brze prome- Prema wegovim re~ima. opremom. a sada{wi predsednik Srpskog le.vi{e i civilnim osiguranicima – napomiwe na~elnik Uprave za ma svih ~inilaca sistema u odr`awu dostignutog nivoa kvaliteta zdravstvo. na primer. koja se realizuje u sani. cijom sistema zdravstvene za- vama.we i tehnolo{ku modernizaciju vojnih zdravstvenih ustanova. ~ak i u dernijom medicinskom. no dijagnosti~kom. zapa`a te`wa za po ugovoru. ne zna~i da nom nivou. koja nam omogu}ava da sva dostignu}a u oblasti sti~kom nivou le~e u vojnome- u Novom Sadu i Centru vojnome. malo nas je uspo- dica. @enevske kon. Siro- le~e oko 190 hiqada oficira. kao medicine. slo`ena bolnica. Danas VMA poseduje i laku poqsku bolnicu. {tite. ali i trenutne opremqenosti vojnih zdravstvenih ustanova. usluga. ali za to nam je. najboqe osiguranika u civilne zdrav- le~ewu (preventivnom le~ewu i organizovanim i najmodernijim medicinskim ustanovama. {ava general Todorovi}. kurativi). ulogu na nivou specijalizacije.. na~elnik Uprave za zdrav. nici u mestima u kojima nema za{tita. ~lanova wihovih poro. zadr`ali pravo da se na spe- odvija se u medicinskim centrima. Avganistanu ili Iraku. podoficira. interne i drugih medicinskih grana. koriste uslu- tetskim odeqewima i garnizon. danu. uzgred gradovima i upu}ivawe vojnih ji nastanka oboqewa i povreda. stomatolo{ke. da u slu~aju nesre}a {irih izdigli su u sam vrh svetske vojne razmera. koji. sor Miodrag ^oli} iz VMA. vojnim dicinskih ustanova u Beogradu. nau~. Prema re~ima generala Todorovi. Sedi. ne`eqena prilika za dokazivawe mo u mirovnim misijama. ostvaruje razvijenu edukativnu nema pote{ko}a i problema. Sanitetska slu`ba i doktorskih studija . Kao prioritetne zadatak mo} vojnim osiguranicima. mo`e da se realizuje samo u visoko razvijenim. na{ sanitet cija – ka`e general Todorovi}. na i potrebe za racionaliza- s civilnim medicinskim ustano. gadni general docent dr Veqko Todorovi}. neophodna saglasnost najvi{ih dr`avnih institu. Humanost je bila odlika HU MA NI TAR NE MI SI JE korak u opremawu bolnica i pripadnika srpskog saniteta od medicinskih centara najmo- U humanitarnoj misiji pla- wegovog nastanka do danas. ru Ministarstva odbrane i Voj. Odeqewa za kontrolu i prevenciju bolni~kih in. To. projekata. To nam pru`a novu nadu u odr`awe visokog nivoa i kvaliteta uslu- Visoki standardi koji se po{tuju u organizaciji. i to je. farmakologiju. nitetska {kola. oprema- tercijarni nivo zdravstvene za{tite sprovodi se u VMA – ka`e bri. omogu}ava nik Klinike za grudnu hirurgiju VMA. u okviru Sanitetske slu`be do. Vojske ve} i dr`ave. na~el. prirod- medicine. Od ove godine Sanitetska ne ni druge grane medicinskih na. ~lanice Balkanskog komiteta `ba koja funkcioni{e na pri. zaposleni u vojnom zdravstvu danas ne u tehnolo{kom i tehni~kom razvoju medicinske opreme. Tako {irok spektar delat. nitetskoj slu`bi da ostvari i wihovog iskustva. iako on nije pripadnik Vojske. posebno u oblasti neophodnu za realizaciju svih razmewuju iskustva iz vojne vojne hirurgije. a nedavno je promovisana u regionalni cen. Danas je vojni sanitet slu. koja poseduje sve specijali. planiraju se. {to je mogu}e da se ne izgubi vencije. na kojima se sposobnosti. Organizovana u okvi. vqa. ne Evrope. stvorilo izvesne Srbije. planirawu i ga. jedinstvene u Srbiji. dina na{i medicinski stru~waci venim krstom na rukavu neretko Sve to omogu}ilo je Sa- imaju zapa`enu ulogu. poseb- vih {lemova u Kongu ve} {est go- vremenima kada su vojnici s cr. Najvi{i nalno povezivawe Sanitetske slu`be u jedinstveni sistem. dicinskim centrima. za{tite. ~e general Todorovi}. vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika rilo. Neke druge funkcionalne delove. edukaciji kadra. ali su u potpunosti rodica. Savremena medicina ne dopu- stvo Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane. Imamo simpozijumi i drugi oblici zavidnih medicinskih znawa i kvalitetno osobqe i opremu. kao. Centar za kontrolu trova. dobro obnovom i nabavkom novih medicinskih aparata. misijama Ujediwenih nacija u Su. poput Centra za klini~ku nica Vojske iz nekih mesta. magistarskih Jedan od ve}ih je ukidawe gar- ske Srbije. {te glavnog koordinatora za transplantaciju organa Republike – To je bio diktat vreme- noistra`iva~kom radu. otorinolaringolo. vojne ambulante. re~eno. zbriwavawa masovnih povre- le~ewu rawenika. organizovan i razgranat sistem.. slu`bi pridaje u dr`avi i Vojsci imaju samo najve}e svetske bolnice. ali vite{ki. tu se ukazuje i specijalisti~ka po. Posledwa decenija 20. vojne medicine. ali se posledwih nekoliko godina. bolnicama i na VMA – nagla- Pored op{te medicinske pomo}i. nivou veka i ratna dejstva na tlu neka. sti~ke slu`be pod jednim krovom. odnosno VMA. Posle izme{tawa jedi- nosti i poslova koji se obavqaju wa. cinska akademija u Beogradu. Odeqewe za zdravstvenu negu na tako visokom nivou nizonim ambulantama. }a. Na VMA je i oficirska sa. usavr{avawa. sekundarnom i tercijar. ima razvijen program transplantacije. organizuju i re- da{we Jugoslavije bili su nova – Spremni smo da u~estvuje. Na bilateralnom. opreme i lekova. ali i u domenu kustva i uspesi u zbriwavawu i {to je poznato. fa. Tada ste~ena is.

godine. sistem bezbednosti. Program potom utvr|uje detaqni plan uskla|ivawa zakonodavstva i izgradwe institucionalnih kapaciteta i defini{e qudske i buxetske resurse. predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose o reformi sektora dr Miroslav Haxi} naglasio je da izlazak Srbije iz raqa autoritarne pro{losti i in- bezbednosti kao preduslova integracije u Evropsku uniju. reforme toj reformi i mere potrebne za wihovo ostvarivawe. Nacional- ni program za integraciju Vlade Srbije mo`e biti interpretiran i kao osnova za re- forme. Zbog toga bi bilo dobro da se u Ustavu na|e strategija nacionalne bezbednosti. . sve do 2012. odgovaraju}e politike. avgust 2008. koju je nedavno organizovao Centar O tegracije ne bi trebalo svesti na tehni~ku dimenziju. Prema wegovim re~ima. Ali. odlu~ili smo da sve dokumente ko- je moramo da imamo u ovoj fazi na{eg odnosa sa EU objedinimo u jednom i napravimo korak da- qe – jasan plan {ta }emo u svakom pojedinom periodu raditi. kako imamo kapacitete i `elimo da ubrzamo proces integracije. kao i wihovu efikas- civilnog dru{tva nu koordinaciju. ali i ostale fondove potrebne za sprovo|ewe planiranih zadataka. Snimio N. PAN^I] 24 1. pa se do kraja avgusta o~ekuju komentari. poslu`ila je Direktorka Kancelarije za evropske integracije dr Tawa Mi{~evi} predstavila je radnu verziju Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju. koja obuhvata period od za ispitivawe uloge po~etka 2008. do kraja 2012. Re~ je o dokumentu koji integri{e postoje}e i omogu}ava i mogu}eg doprinosa planirawe i pra}ewe svih vladinih aktivnosti u procesu pristupawu EU. da se princip demokratske civilne kontrole pro{iri na ceo sektor. godine. za civilno-vojne odnose NACIONALNI PROGRAM ZA INTEGRACIJU u Beogradu. kako bi ga Vlada potom mogla usvojiti. Profesor Haxi} je skrenuo pa`wu i na to da Ustav Republike Srbije i predsta- vnici politi~ke elite prepoznaju samo glavne dr`avne aktere tog sektora. – Niko od nas nije tra`io da napravimo Nacionalni program za integraciju Srbije u EU. a ne samo na Vojsku. budu}i da on postaje obaveza tek kada zemqa dobije status kandidata za ~lanstvo EU. SARADWA R E F O R M A S E K T O R A B E Z B E D N O S T I IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI Javna rasprava tvaraju}i javnu raspravu. koju vidimo kao godinu u kojoj `elimo da Srbija bude potpuno spremna da preuzme odgovaraju}e obaveze. On defini{e razvojne i strate{ke ciqeve. Plan je jo{ nedovr{en.

zapo~etu pod bremenom nasle|a koje je ostavila prethodna dr`ava. nedostaju strategije za up. ni timovi u ~ijoj su nadle`nosti. za{titi podataka Tokom rada razmewena su iskustva o propisima u oblasti li~nosti. azilu. povu~eni SA RAD WA RA KE TA [A 2003. odnosno planski mirovnim operacijama. ve} i da ih prevede u na i komandiri izvi|a~kih pravnu praksu. U razgovoru sa vatrogascima raketa{i su saznali ima jo{ podru~ja na kojima u tom smislu treba raditi. postojati organi- zaciona jedinica koja }e se baviti samo tom vrstom posla. U narednom periodu sledi zanavqawe materijal. odnosima sa medijima u ravqawe migracijama. nama koriste}i savremeno navalno vozilo i evakuaciju qudstva iz tivni pomak koji je u~iwen u regulisawu rada MO. stvoreni su i uslovi za remont vojne opreme „Samostalno verawe vera~ke i naoru`awa. M. odr`ao profesor britanskog univerziteta Krenfild dr Kris Bela- Ipak. koje odgovara savre. godine. ovladaju novim oblicima ra bezbednosti. Tako|e je |awe Kopnene vojske pukovnik naglasila i `equ da se pomogne ministarstvima kada ~ine odgova. RADIONICA ZA ODNOSE Prilagodili smo se novim potrebama i nekim me|unarodnim stan. Rezultat toga jeste dobro ustrojena armija koja ima preduslove da Vatrogasci su demonstrirali ga{ewe po`ara na velikim visi- nastavi reformu. putnim isprava. dr`avnih granica. dok je General{tab dobro pozi. Po- Dostignu}a u reformi policiji odnose se. istakao je u raspravi „Reforma sektora bezbe. pored ostalih poslova i pitawa od D. padnici Vatrogasnog bataqona „Vo`dovac“. odnosa sa javno{}u u britanskoj vojsci. verovatno. KORACI U SISTEMU ODBRANE Z. godine ske Srbije. grupe”. a govorila je i o ulozi da Petar Bo{kovi}. spre~avawu prawa novca. U budu}nosti }e. padobranskog bataqona de- dnosti kao preduslov integracije u EU – uloga i mogu}i doprinos monstrirali su profesiona- civilnog dru{tva” dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr lizam. govore}i o dokumentima kojima se ure|uje ob- gra|anskog dru{tva. ZAKONSKI OKVIR VE@BA SPE CIJA LA CA Doneti zakoni o odbrani i Vojsci. Po re~ima direktorke CCVO. koja je u Srbiji u povoju. SA JAVNO[]U dardima. pokazna ve`ba „Ga{ewe po~etnih po`ara i evakuacija qudstva iz menim zahtevima sistema odbrane. vodili su ka demokratskoj kon. pot. {to je te`i deo posla – rekla je Tawa Mi{~evi}. – Intenzivno smo zagazili u Program Partnerstva za mir. Konvencija o policijskoj saradwi JIE. organizovale statusnih i socijalnih pitawa. Ciq ve`be bio je da stare{ine izvi|a~kih orga- Ona treba ne samo da usvoji potrebne zakone. kao {to su oni o za{titi mi. ve`bi upotrebqena. Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} prikazao je reformu sistema odbrane. koju su Izlagawe o reformi policije i integraciji Srbije u EU direk. i na~elnik Odeqewa za izvi- takla je i pitawe o integrisawu nadzora nad granicama. i daqe nedostaju brojni zakoni. Prvi potezi. \OKI] D. dugogodi{wi ratni izve{ta~ i dopisnik „Indipendenta”. keta{i sara|uju ve} niz godina. Potom je 2005. komandanta Specijalne bri- nost u odnosu prema civilnom sektoru. na ve`bi su u~estvovali i pri- Napravqen je radikalni zahvat u reorganizaciji strukture Vo. ma. Radnom skupu najpre se predstavila zna~aj reforme policije za pridru`ivawe EU. Deo wih odnosi se na pitawa nadle`nosti u okviru ke klisure pripadnici 63. Ve`bi su prisustvovali Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade RS is. te da se postigne transparent. vi{e o karakteristikama savremene vatrogasne opreme koja je na Dr`avni sekretar naglasio je i da su u okviru MO odre|eni rad. Uz to. rekao je Jefti}. krajem meseca odr`ana je radionica za odnose sa javno{}u. tom se prisutnima obratio i vojni izaslanik Velike Britanije pu- davnu oblast – doneti su zakoni o li~noj karti. najavio i mogu}nost prijema novih qudi u MO. ali i buxetska sredstva za te namene. zna~aja za integracije. kao {to je na primer demokratska civilna kontro. do juna 2007. ugro`enih objekata“. presek obratio na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog bro- onoga {to je u toj oblasti do sada ura|eno. te o kampawama koje vodi sistem od- pristup reformi. sa kojim beogradski ra- jske. S. I VA TRO GASA CA troli sistema odbrane. godine. stru~waci. integrisawe povratnika. civilne za{tite. Milomir Tanovi} i zamenik raju}e korake u oblasti integracija. po wegovim re~ima. usvojeni krajem pro{le KOP NE NE VOJ SKE godine. 25 . gade pukovnik Zoran Veli~ko- vi}. ~eta i vodova Kopnene vojske Nekoliko delova iz plana jesu veoma va`ni za reformu sekto. brane. organizovali Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane torke CCVO Sowe Stojanovi} bila je tre}a tema rasprave. On je skrenuo pa`wu i na norma. raketne brigade PVO Voj- su pod nadle`nost Ministarstva odbrane. kovnik Najxel Fen. pre svega. stru~nost i poznavawe Zoran Jefti}. koja je taj zadatak ispunila od juna 2006. ali i prema gra|anima. Jedan Komanda Kopnene vojske od narednih poteza odnosi se na ure|ewe Ministarstva odbrane i Specijalna brigada KoV i wegove administracije. u `ivo- nih resursa Vojske i re{avawe pojedinih pitawa koja se odnose pisnim predelima Jela{ni~- na ceo sistem. Ona je i Ambasada Velike Britanije u Beogradu. Tom prilikom. last odnosa sa javno{}u u sistemu odbrane Republike Srbije. dali su zakonski okvir za daqe reformske korake. M. Osim stare{ina iz Brigade. ve{tine verawa. dr`avqanstvu RS. U ovom periodu re{avan je veliki broj planirale su. ali i na to da vi{espratnice. obuke vera~ke grupe. po~etkom jula u kasarni „Bawica“ odr`ana je metodsko- uspostavqeno i novo ustrojstvo Ministarstva. {to }e olak{ati ulazak u EU – zakqu~io je dr Jefti}. cioniran u sastavu MO. Bezbednosno obave{tajne slu`be stavqene U okviru redovnih aktivnosti 250. na zakono. Oficirima za odnose sa javno{}u Vojske Srbije predavawa je pisani su sporazumi o readmisiji i o liberalizaciji viznog re`ima. la. On je U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije. koja se odnose na plate i stambeno i realizovale pokaznu ve`bu obezbe|ewe. @.

potpukovnik Qubomir \or|evi}. „Prognosti~ke metode nastanka i reci. na najvi{em nivou. gde su im predo~ena iskustva tih jedinca u obuci. ali i seta delegacije Nacionalne garde Ohaja. a isti slu~aj je i sa zdravstvenom za{titom. avijacijske baze. setak dana ranije. bleme iz svakodnevne kardiolo{ke prakse. . {tava nadle`nog da li je neki od pi- lo{ku patologiju mogu}u tokom trudno}e. misije Vojske Srbije. ma skupo. dacima izvan SAD – ka`e pukovnik Dragoslav Milenkovi}. srpske medicine uop{te. Tokom jeseni o~ekuje se po- raturi. gde je prezentovala rad o savremenom patofizio- lo{kom pristupu sindromu multiple organske ISKUSTVA NA CENI disfunkcije. zatim 179. P lenkovi}. }e biti organizovana ve`ba iz oblasti tre}e na~ine zbriwavawa i le~ewe. jer devtika“. rad i sistem obuke u vazduhoplovstvu Na- cionalne garde. postavqeni su na Klini. me{o- vito-transportne eskadrile. UKRATKO >>> SARADWA VMA I SZO – U okviru sa- radwe Ministarstva zdravqa Republike Sr- bije i Svetske zdravstvene organizacije. znatan broj wih ostaje u jedinicama. u svim uslo. iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. Bojan Stanojevi} i Nenad Petrovi} iz 98. Voj- nomedicinsku akademiju posetila je ekspertska grupa SZO. Poseti srpskih vazduhoplovaca pretho- „Kardiovaskularna oboqewa i trudno}a“ vima. boravila je krajem meseca u Austriji. srda~no do~ekale na. Pukovnik Dragoslav Mi- ri~ke stru~wake iz jedne od najve}ih vojnome- dicinskih institucija United States Army Institute of Surgical Research. koju je predvodio na~elnik VMA general-major prof. RISTANOVI] A. Na In. POSETA DELEGACIJE ViPVO NACIONALNOJ GARDI OHAJA nom stru~nom kongresu u Kelnu. deralnoj vojsci. PETROVI] 26 1. >>> TEHNOLO[KA OBNOVA – U skladu sa 121. Sa wima je dogovorena na- u~na i stru~na saradwa. Svaki pilot u usklade dva zanimawa – obja{wava pukovnik nau~nih ~iwenica. gaciju. Na VMA je nedavno bora- vila vojna. Obuka je. Brojnim tehnolo{kim unapre|ewima VMA ameri~ke kolege. „Kardiolo{ka propo. boravila je po~etkom jula u poseti Nacionalnoj gardi Ohaja. Rad grupe eto~lana delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije autora sa VMA posebno je zainteresovao ame. tako da oni bez problema mogu da realnim uslovima. ^elnici srpskog vojnog saniteta pose- tili su austrijske vojnomedicinske centre i do- govoriti razli~ite oblike me|usobne saradwe. dr Miodrag Jevti}. kako isti~e pukovnik diva atrijalne fibrilacije“. lova~ki puk. veoma do. Dobro su opremqene i obu~ene. Za planirawe obuke koristi predstavqa jedinstvenu kwigu u svetskoj lite. nutku izvr{i neki zadatak. „ACE inhibitori i dijastolna funkci. aparat za intraoperativno spa{avawe krvi. jezikom slodavaca. Ta- OR GA NI ZA CI JA OBU KE ko|e. lekarska delegacija SAD. Pukovnik Milenkovi} isti~e ogromnu popularnost koju pripadnici Garde u`ivaju me|u >>> NOVE KWIGE – Docent dr Predrag Pa. puk za dopunu goriva nadomak Kolumbusa. u~estvovala je docent dr Maja [urbatovi}. dila je poseta ameri~ke delegacije Srbiji de- se softver koji automatski obave. koje je u Americi veo- je nekoliko kwiga iz oblasti kardiologije. Sa na- {im lekarima razmenili su iskustva o reago- vawu mobilnih medicinskih ekipa u uslovima masovnih katastrofa. ali i anga`ovawu na pomo}i civilnim vlastima u slu~aju prirodnih i ve{ta~ki Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju i izazvanih katastrofa. im se nude dobre mogu}nosti napredovawa. na~elnik Odseka PVO u komandi ViPVO. Postoji razu- Dragoslav Milenkovi}. Posle obaveznih {est godina slu- dovima „WPW sindrom“. komandant 101. vu Nacionalne garde Ohaja. O tome svedo~i ~iwenica da ih je primio i komandant Nacionalne doprinosi razvoju sistema javnog zdravstva i garde general Gregori Vejt. koji je predvodio na{u dele- {to je veoma zna~ajno za transplantaciju orga. ga i da li je osposobqen da u tre- toznog do hirur{kog. odgovaraju}e trena`e. va`no je pomenuti da skoro 70 posto pri- ja srca“. `be. >>> KONGRES U KELNU – Na nedavno odr`a. vlovi} sa Klinike za kardiologiju VMA objavio – Nacionalna garda odre|enom broju qudi pla}a {kolovawe. U ra. On nagla{ava da su srpske vazduhoplovce. stacioniran u blizini Springfilda. Tokom ~etiri dana pripadnici Vojske posetili su sva ~etiri vinga (rang puka) u sasta- stitutu za radiologiju uskoro }e biti instali. objasnio najzna~ajnije pro- odre|enom vremenu mora da pro|e Milenkovi}. Medical Research and Mate- riel Command. >>> POSETA AUSTRIJI – Delegacija Mini- starstva odbrane Republike Srbije. E. lova~ki puk baziran kod Toleda. VMA je 180. borbenim ran i pu{ten u rad novi digitalni mamograf. od medikamen. gra|anima. transportni puk u Nensfildu i zahtvima svetske medicinske prakse. – Jedinice Vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja su na istom nivou kao i u fe- posledwe generacije. avgust 2008. koja u jednom delu obuhvata svu kardio. bro organizovana i prilago|ena ologiji“ on je stru~no i argumentovano. zapo~ela ubrzanu tehnolo{ku obnovu. Na{i oficiri posetili su 178. kada lota propustio neki segment trenin. dejstvima. Tom prilikom inostrani stru~wa- ci sagledali su rezultate rada Nacionalnog centra za kontrolu trovawa i Odeqewa za toksikolo{ku hemiju. imali su priliku da sagledaju organizaciju. kod rawenika sa najte`im eksplo- zivnim i blast povredama i sepsom. „Metaboli~ki padnika Garde radi po ugovoru. To je jedan od razloga za{to se mnogi mladi qudi prijavquju za slu`bu u NGO. mevawe izme|u wihovih vojnih i civilnih po- sindorm-nepokretnost“ i „Trombociti u kardi. One se prema potrebi anga`uju na za- ci za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. lova~ko-avijacijske eskadrile i majori Goran Mlinar iz 138. koja se nalazi u bazi Fort Sam Houston u Teksasu.

od osnivawa do danas. avgust 1878. a u ceqi vojnoistorijskoj i nau~noj”. Vojni muzej neguje i zahtevima novog vremena nadgra|uje to zave{tawe. . Tim dokumentom su trajno i sasvim precizno definisani namena i ciqevi Muzeja: „skupqawe raznih vojnih stvari. Doti~u}i ve} tri veka. koje su od zna~aja za istoriju srpske vojske i za istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te. grade}i zaokru`eni uvid u na{u nacionalnu istoriju – svedo~anstvo o burnim vekovi- ma u kojima se stvarala srpska dr`ava. knez Milan je osnovao. kome je istorija dodelila ~ast i privilegiju da postane prvi vladar slobodne i nezavisne Srbije 1878. nimalo slu~ajno. a wegov osniva~ je knez Milan Obrenovi} IV. a 1882. Ukaz o osnivawu nosi datum 10/22. upravo Vojni muzej. sticala sloboda i nacionalni identitet. SPECIJALNI PRILOG 35 130 GODINA VOJNOG MUZEJA BIOGRAFIJA NARODA Vojni muzej je izrastao iz dugih i te{kih borbi za oslobo|ewe i nezavisnost srpskog naroda. godine. i wen prvi kraq modernog doba. Me|u prvim institucijama nove evropske Srbije.

bilo onih koje su realizovane u Smatra se gotovo okviru ve}ih projekata kakva je i sada ve} stvu odbrane. i kao takav ne sme biti neadekvatno prepu{ten svojevr- snoj tranziciji koja postoji u civilnom sekto- ru kulture. u kome se prepo- znaje specifi~nost kulturne teme koju pokriva. poboq{ala je mogu}nosti za rad. komerci- jalizacija kulture.. koje }e kao svojevrsne am- I ST O R I J S K O OG LEDALO Toke. Tradicija i ozbiqnost u metodo- Posetioci ~ak i ako ne u|u da vide boga. ali i prati zahteve javnosti. Ili jo{ vi{e. turista. Ali. Pot~iwen je bio celinama koje tradicionalna No} muzeja. wem daje najboqi sud o zna~aju jedne kultur- U posledwih nekoliko godina. za qudske resurse 28 1. Misija Vojnog muzeja bi}e daqe pru`awe klasi~ne istorijske slike o vojsci i ratovima na ovim prostorima. bilo sa- zej se selio iz jedne organizacione celine u prepoznatqivo mesto. zainteresovanoj sopstvenoj pro{losti upravo u Vojnom publici.. detaq VOJSKE eneracije su odrasle sti~u}i saznawa o plitude. blike. rad u okviru projekata su dobrodo{li impulsi za stvarawe dinami~ne veze kulture i publike. svakodnevne pu- Kalemegdana. vawa svoje reputacije kao specifi~nog on je steci{te ma muzejski poslovi nisu bili prioritet unu. kao deca. Kao takav personalnim pitawima. logiji moraju se spajati sa dinamizmom u jav- tu unutra{wost zbirki Vojnog muzeja. Wegovo prepot~iwa- vawe Sektoru zna~ilo je i da }e nagove{tene promene u statusu Vojnog muzeja biti pa`qivo pra}ene i da ne}e biti brzopletih odluka. Bio je i u General{tabu i u Ministar. odnosima sa javno. deo narodne no{we. Od leta 2007. pomo}nik ministra odbrane venskog ratnog vazduhoplovstva u Sur~inu. Vojni muzej. i vra}ati sve ostale na ponovo utvr- muzeju. mora da gradi adekva- tan model funkcionisawa. drugu. grada u ~ijem se srcu nalazi. Uostalom. istorijskoj mapi bijentu sredwevekovne tvr|ave na strate{koj Uostalom. koja ~esto `eli odgovore odmah i sada. ko- je bi dalekose`no uticale na negovawe voj- ni~ke tradicije u Srbiji. protoka ideja i po- dr{ke projektima kojih je bilo mnogo u toku proteklih godinu dana. lina. pa tako i o Vojnom muzeju. srpske kulture. avgust 2008. igraju}i |ivawe gradiva o pro{losti koju obja{wava se oko topova i tenkova koji ga okru`uju. Ako ima svoje je suditi prema uspesima izlo`bi. . Vojni mu. od obi~nih dine u sastavu je Sektora za qudske resurse {eta~a do inostranih Ministarstva odbrane. u smislu br`e komunikacije. Dr Bojan DIMITRIJEVI]. ali i prema in- sastavnim delom su se bavile moralom. Vojni muzej je na dobrom putu odr`a- {}u. Vojni muzej je zna~ajan resurs identiteta dana{we srpske vojske i dr`ave. kao istorijsko ogledalo jedne dru{tvene institu- cije kakva je vojska. koja je ispoqavala dina- miku samo u ratovima. od nom nastupu i originalno{}u novih tema koje laze iz Beograda sa slikom desetina oru|a }e se nuditi na tr`i{tu ideja i interesovawa Nakulturnoj i razme{tenih oko monumentalne zgrade u am. Na raskr{}u kulture i tradicije Relativno visoko pozicionirawe Vojnog mu- zeja i direktna veza sa vrhom hijerarhije Mi- nistarstva. potom informisawem. kao i Beo- posetilaca Beogradske tar sopstvenih aktivnosti. brenda srpske vojske i dr`ave. teresovawu one „obi~ne“. Okrenutost ka tr`i{tu. tvr|ave. Koja nema vremena za duga~ka obja{wewa i gde vizuelizacija i li~- ni do`ivqaj nadome{ta tradicionalne mode- le funkcionisawa. go. nuditi nova saznawa. kao samostalna ce. Uglavnom. nalazio se u celinama koji. kao i bratski Muzej jugoslo. mostalnih. ne ustanove. Vojni muzej. publika svojim interesova- Beograda Vojni muzej lokaciji razme|a civilizacija. ali i tematski projekti.

Tim pravilom su precizirani na~in wegov sme{taj izabrana je omawa osmougao- istoriju. koji su nastoja- li da sa~uvaju se}awe o precima i ostave trag o muzeju. za tri veka. Za pobele`e. vojsci i narodu – Vojni za Vojni muzej i postavqani wegovi upravite. u okviru programa kru- ta slavna dela iskupei vojsci doneo je tada{wi ministar vojni pu. Prvo pravilo o muzejskoj delatnosti u vog srpskog ustanka. pamti razarawa i pqa~kawa. o svom negda{wem `ivotu. nidbenih sve~anosti Petra I Kara|or|evi}a. na ro|endan kneza Milana Obreno- 29 . noj skup{tini Petra I Kara|or|evi}a za srp- dela narod mo`e biti bez Ukazom je dat zadatak muzeju da prikupqa skog kraqa. go. kao institucije koja }e ~u. otvarawu stalne izlo`bene postavke. istorija srpske vojske. ako mu dela ostanu predmete zna~ajne za istoriju srpske vojske. pru`ili su priliku da se povrati slave. srpskog naroda. istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te. qu i ~uvaju u magacine Artiqerijskog ode. pa da ih vawe. sa~uvana u predmetima koji na specifi~an na~in govore o svom vre- menu. potresi. Programom sve~anosti predvi|eno je muzej. rano 1879. donese Ukaz o osniva. komandama staja}e vojske i Be- –podr`ava. sve do koji imade slavnih dela. koje je formi. Istorija Voj- nog muzeja jeste istorija srpske dr`ave. ta omalena zgrada u vojni~- qewa Ministarstva vojnog. kao ~uvarku prikupqawa muzejskih predmeta. posete muzeju. U nizu manifestacija povodom stogodi- e~i Jovana Draga{evi}a najboqe mogu RA \A WE {wice Prvog srpskog ustanka kqu~ni mome- opisati ustanovu od posebnog zna~aja u Iako su godinama prikupqani predmeti nat je bio ~in krunisawa Petra I Kara|or|e- srpskoj kulturi. qi. pamti nove po- ~etke. 22. koji je. vi}a. pamti mnogobrojne ratove. a istorijsko pam}ewe koje je materijali- zovano u muzejskim zbirkama svedo~i i o ge- neracijama muzejskih radnika. velikim koracima u{ao u XXI vek. wihovo ~u. nije izgra|ena posebna zgrada za Vojni mu. oslowen na bogatu istori. }eg Narodnog muzeja. dr`avni prevrat i izbor u Narod- vati i pamtiti vojni~ku istoriju Srbije. planirano je i otvarawe Vojnog muzeja.Istorija muzeja ^UVAR NARODNOG @IVOTA 1961 Svaki je narod slavan. Smena dinastija i politi~ki Ali i pored sviju slavnih wu Vojnog muzeja. na zgrada. koja je zapravo godine Pavle [afarik preuzeo i obaveze „~uva.nove uslove rada. na ro|en- dan vladara. koliko postoji i u kojima `ivi. ral{taba i Rimskog bunara. kom ambijentu prihvati}e u svoja nedra prvu Jovan Draga{evi}. pored postoje. kovnik Jovan Mi{kovi} 27. iz kqu~nu ulogu me|u balkanskim dr`avama. ogradske tvr|ave. pa taj akt predstavqa „turskog doba”. Ali. znaju}i institucionalizovawe Vojnog muzeja. poklona ili ot. toku priprema za proslavu stogodi{wice Pr- S toga je uvek nu`no. To je istorija trajawa u nekoliko dr`ava i re`i- ma. nije se mnogo uradilo na realizaciji i da tre}eg dana manifestacije. dovelo je do toga da se. dama kasarne. Na- stao u godini sticawa dr`avne neza. da se kupa. 1904 visnosti Kne`evine Srbije (1878). U raznih vojnih slagali{ta. ono {to nikada nije zaboravio jeste istorija srpskog naroda. predstavqala nacionalnu i vojnu istoriju ra” Vojnog muzeja. vi}a. avgusta (10. pre~nika 15 metara. godine i ~iji je na~elnik major stalnu postavku Vojnog muzeja. pored zgrade Gene- uva`ava i po{tuje. septembra ju. o sebi i svom zna~aju u muzeju. po~etka XX veka. nacionalni ponos i da Srbija ponovo dobije neznana. 1865. koja se nalazila u Gorwem potomstvo zna. politi~kih sistema i ideologija. Dok gradu Beogradske tvr|ave. maja 1879. bilo je predvi|eno da se predmeti {a. go- dine. smene dinastija. preostala iz narodnog `ivota. da se metnu u dine. Okru`ena zgra- uva`avaju}i i po{tuju}i zej. ^itawe proklamacije o dr`avnoj ne- zavisnosti Kne`evine Srbije 22. avgusta po starom kalendaru) 1878.

na kojoj je bila predstavqena tu ponovo se pojavila ideja o prikupqawu Odugovla~ewe sa obnavqawem Vojnog muzeja i Kraqevina Srbija 1907. Ratnike slobode. u Marseju. Hrvata i Slo- stru~ne javnosti toga doba. mawe zbirke oru`ja prikupqene za Vojni mu- qa” i da }e „posle rata silni stran. puka potpukovnik Radomir Elezovi}. Planovi o obnavqawu Vojnog muzeja. srpskog vojnika. kraqevski namesnici. Muzej je izazvao i pa`wu nog naroda” u Kraqevini Srba. koji su pravovremeno bili evakuisani iz Beo. U borbama ni putevi. U takvoj situaciji delatnici kulture u oko koje su bri`qivo bili poslagani barjaci. name- predstavqawu istorije srpskog naroda. ste. 19. pesmom pred Muzeja odr`ao je po~asni |eneral Jovan ni muzej. godine bra. gube}i je Rimski bunar. zorenim zgradama nalazila se i zgrada Vojnog Vojnom muzeju 1920. Pune tri godine posle 1918. ve} 26. nametali prioritete u obnavqawu i izgradwi predstavqala je gipsana bista Kara|or|a. da u|e u wi- nisu imali velikog uticaja na Vojni muzej. zej je podelio wihovu sudbinu. Mu. godine za potrebe General{taba. ubrzo je ure|en i otvoren za po- `rtvovawem u zajednici sa savezni. Nova dr`ava „troime- riji. sa zastavama. osim nio Beogradsku tvr|avu i Muzej u woj. Komandant 1. 1. setioce (1936). ograda predala na upravu Vojnom muzeju juna na i povra}aju}i je besprimernim po. vila rat Srbiji 28. Predmete – eksponate iz Vojnog muzeja. odre- ma ostave materijalni tragovi da sve. mandi da se pokrene sveobuhvatna ak. . qa malog broja entuzijasta. godine i vra}en u Beograd. ustanova od nemerqivog zna~aja sve~ano je i redba je {tampana i izdata svim voj. Prema pisawu tada{we {tam. novi korak u `ivotu Vojnog muzeja. otvarawu su prisustvovali ~itav dr`avni i vojni vrh. Nemci su opqa~kali po. na Bawi~kom ratova. Pored kneza Pavla Kara|or|evi- nim i civilnim vlastima. 18. proglasio je Muzej otvorenim. posle ~ega je usledilo razgleda. razrova- Draga{evi}. ostalih artiqerijskih oru|a. Me|u ra. novo shvatawe zajed- kao je gostovawem na velikoj Balkanskoj izlo. za zgradu Vojnog muzeja. Ubrzo posle oslo- kon otvarawa. Aleksandar I Kara|or|evi} ozna~io je novi vi{e interesovati bi}e sve {to je po~etak u novostvorenoj dr`avi. u Gorwem i Dowem gradu Be- pose}ivale |a~ke ekskurzije i grupe iz unutra. a me|u wima i Voj. Na. U Gorwem Sudbinu naroda. zbirke samo su delom prona|ene i vra}ene. Odabrane ogradske tvr|ave po~ela je izgradwa vojnih {wosti tada{we Kraqevine Srbije da bi na. godine sa prve linije fronta da kom planova o formirawu Gradskog muzeja u li u borbenim dejstvima i {to su prikupqeni „ranije mali i neznani. pe{tanski muzej. cve}em. avgust 2008. godine – po~eo sa radom. kraq likih junaka i ono {to }e strance naj. ni brojni civilni objekti. Petrovi}a. koji je ipak dobijawem dve zgrade u zbirku. postavku. muzejska postavka izazvala je veliko zani. Voj. po starom kalendaru). biji i Beogradu i doveo do wihovog velikog ~ene `rtve i patwe. jula 1914. usporila je konstituisawe i po~etak rada Voj- cija prikupqawa predmeta za novu nog muzeja. Ubr. mawe u narodu. Beograd je pokleknuo. u pratwi crnogorskog kwaza Danila stradawa. `bi u Londonu. Go. tokom kojih su pogo|e. velikih razara. Vojni muzej su organizovano ~etkom novembra 1915. godine i odr`avawem prve sednice od- `rtvama koje su podneli srpski narod bora. godine koji je u prvim danima rata 1914. oktobra 1934. Kraq Petar I Kara. ali su razru{ene zgrade. namere da se muzej koji „ne mo`e da se obno- Balkanski ratovi 1912/1913. zej. godine i tokom napada na Beograd zdru. |ivawem savetodavnog odbora februara do~e o nat~ove~anskim naporima i 1935. jo{ besneo punom snagom. budu vojni~ke sve~a. ministar vojni general Mihai. Ta potreba je obrazlagana Gorwem gradu Beogradske tvr|ave. Beograd je bio izlo`en ~estim ar. 1935. uni{teni usevi bili svuda okolo i we muzejske postavke. i wegova vojska „brane}i stopu po stopu svoje drage otaxbine. ostali su samo `e- rodnog `ivota” – postavku Vojnog muzeja. Kara|or|evi}a. obnovi rad ustanove. bata. ni~kog prisustva na kapiji Balkana. osnivawu Vojnog muzeja – 20. i osmehom. }a.30 i od 14 do 17 ~asova. koji je u gomili. putem {tampe. wa i `rtava. ipak je realnost prevladala. izgra|ene nastojawima da se budu}im pokolewi. a ulaz i Dowem gradu Beogradske tvr|ave razorene kulture delio je i Vojni muzej. koja je zemqe. marta 1935. Potpisivawem Uredbe o obrazovawu Voj- 1959 ci nagrnuti u nekada malu zemqu ve. u kojoj bi bile ovekove- no otvoren Vojni muzej. Posebno mesto u OBNOVA venaca. zbirke – predmeti odnete su odatle u be~ki i objekata. osnivawem novih muzeja. godine ra~unalo na preuzi- materijali koji }e obogatiti stalnu muzejsku po{tovani od saveznika kao i od neprijate. `ene austrougarske i nema~ke vojske. renovirawe i pri- Solunskog fronta. ni~ke istorije i druga~iji pogled na Veliki rat. dok je u ~etiri sata popod. pretpostavqa se na bo|ewa Beograda. Nekoliko dana nakon proboja utro{eno je na adaptaciju. Jedan broj predmeta prona|en je u pe{tanskom pe. qe vojnih i dr`avnih vlasti bile da se {to pre ne u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~a. jula 1917. godine. aprila 1934. posta}emo poznati i Beogradu 1929. Smrt kraqa Aleksandra I vojno izdalo je nare|ewe Vrhovnoj ko. kasnije Kraqevini Jugoslaviji. Centralni eksponat 1915. koji je Op{tina grada Be- na na~in kakvome u istoriji nema rav. godine tala je nove probleme. Za upravnika imalo veze sa na{im ratovima”. Sve vi{e su isticane STRADAWE qona 8. U skladu sa programom. na Solunskom fron. godine. stradawa i radost pobede |or|evi}. do~ekao je na- vor o Kara|or|u i Prvom srpskom ustanku is. uredbe kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a o lo Ra{i} obnovio je naredbu o pri. Sme{ten izme|u vojnih objekata. septembra premu stalne postavke. Iako je Prvi svetski rat 1917. ali u tim planovima nije bilo mesta rod neposredno saznao vi{e o srpskoj isto. dejstvovale granatama 305 mm iz merzera i opqa~kanim muzejima i bibliotekama suo~eni oru`je i topovi iz Prvog srpskog ustanka. 9. predstavqa i poqu odr`ana je velika vojna parada u pre. po~etak Prvog svetskog rata. grada u dva vagona. marta 1917. Vreme od dobijawa zgrada cima”. Naravno. ia- u redovima da bi mogao da obi|e „~uvarku na. koji se ske u Beograd. Iako su `e- podnevnim satima. 1919. oslobodioce. Na. ni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog da. aprila 1937 – ta kupqawu predmeta za Vojni muzej. nog muzeja u Beogradu. dr`ave i ostalih institucija na od 8 do 11. za razliku od balkanskih Oslobo|ewe Srbije i ulazak srpske voj- nosti. razbuktao ubrzo po{to je Austrougarska obja. potpuno je zau. Vojnog muzeja postavqen je brigadni |eneral zo. Na`alost. satima stajao muzeja. vi” utopi u novoformirane muzeje.(9. rod na ulicama. `elezni~koj stanici u Stala}u. novembra 1918. pisao je hov sastav kao vojno odeqewe. Ministarstvo Vojislav Vukovi}. Opqa~kane besplatan. Tako se prili- {to su pojedini zaposleni aktivno u~estvova. ko je postojalo nare|ewe. otvorena. predsednik 30 1. o ~emu su gra|ani bili obave{teni su gra|evine koje su bile simbol srpskog voj. tiqerijskim napadima. istorijskog materijala radi obrazovawa ob. posle Prvog svetskog rata bilo je i u vezi sa novqenog Vojnog muzeja. su sa borbom da se sa~uva ono {to je ostalo. stavio razvoj svih kulturnih institucija u Sr.

Me|utim. Petrovi}. Uz ure|eni ma. aprila 1944. srednoj blizini bombardovanih objekata. materijal. godine otvoreno je Odeqe- nastija Kara|or|evi}. Pri- ustanova. red Vojnog muzeja. kako bi se sa~uvali od uni- megdanu. zgrade.1937 `enopo~iv{eg vite{kog kraqa Aleksandra I toku okupacije za potrebe nema~kih okupacio- Ujediniteqa”. Ni dejstva prili- hva}ena dvadesetak godina kasnije. strani ambasadori i vojni ata{ei. tada neshva}ena. Od 6. Crkveni. ubrzo nakon otvarawa. Deo osobqa koji je u~estvovao u NOVA PO STAV KA borbenim dejstvima. Trebalo je raskinuti sa „starim wegovoj upravi. pu{ten je i vra}en u Beograd. gde je ponovo postavqen je zadatak da se obnovi postavka. da bude razumqiva i pristupa~na 1941. stupio na slu`bu u Vojni muzej. Vojni muzej sa svojom stalnom prilikom savezni~kog bombardovawa Beogra- postavkom. preduzete su mere za wihovu koji se provla~io me|u savremenicima iz sve. Postavka je morala da slu`i toku Aprilskog rata. ali i drugi mawi muzeji. PQA^KA Upravo preko tog prostora vodili su putevi na levu obalu Save. godine vratile predmetima. Tehni~ki. ge. vlade Milan Stojadinovi}. rodwa~ki muzej. trpele su velika o{te}ewa. za{titu. Jedan od predloga `nih predmeta. kom osloba|awa Beograda oktobra 1944. „{irokim krugovima naroda”. krah Kraqevine Jugosla. @elezni~ki. u lagum koji se nala- potrebe Vojnogeografskog instituta na Kale. brojni ministri. U noj u dve zgrade zauzimalo je „Odeqewe bla- Uno{ewe automobila u kome je poginuo kraq Aleksandar u zgradu Vojnog muzeja. ruske regalije i mnoge druge dragocenosti. ali ki nametnuli su. koji su nema~ke ali na nov na~in. Tada su o{te}ene privla~io je pa`wu svojih savremenika. zgrade i magacini. sme{ten na atraktivnoj lokaciji. bi}e pri. Muzej i wegove zbirke nisu po{te|eni ni Rimski bunar. {tewa i mogu}eg o{te}ewa. da. sko-lova~ki muzej. godine bili su izlo`eni predmeti ~ija 31 . tako da se rad odvijao pod ote`anim uslovi- ne” i zbirka starinskog oru`ja. patrijarh Varna. Nakon opravke meta. zio u krugu Muzeja. aprila do 20. sa novim temama. kulturnim nasle|em koje su za sobom ostavile nih muzejskih predmeta nepovratno je nestao u svrgnute klase”. Da bi mi{qawa o izgradwi nove namenske zgrade se spre~ilo potpuno uni{tewe istorijski va- za potrebe Vojnog muzeja. godine. te Muzej srpske zemqe i [um- Sredi{we mesto u stalnoj postavci sme{te. Po- va. vije i nema~ka okupacija odredili su i sudbinu Vojnog muzeja. maja 1946. iz Vojnog muzeja nestalo je 1. izaslanici beogradskih komandi i Gradski. godi. Izlo`eni predmeti skinuti su iz iz- ta kulture. Pred osobqe Vojnog muzeja 1945. sa novim okupacione vlasti jula 1941. go- dine nisu zaobi{la Kalemegdan i Vojni muzej. i „Odeqewe svetskog rata 1914–1918. predstavnici dvora. godine li. i pojedini izlo`eni muzejski predmeti. Veli. spakovani i skloweni u da se Vojni muzej useli u zgradu podignutu za bezbednije prostorije. koji su se nalazili u nepo- ki broj posetilaca i uve}awe muzejskih zbir. Ta ideja. Nestale su skoro kompletne zbirke di. we NOB-a. opqa~kani su i stradali nerali. juna revoluciji.287 pred. bio je onaj Branislava Nu{i}a – lo`benog prostora. a zgrade Vojnog muzeja pre- Aprilski rat. Pored tog odeqewa postojali su nih snaga preuzimane su zgrade Vojnog muzeja. U drugoj zgradi Vojnog muzeja krajem Skadarke 1946. veliki broj dragoce. raz. gde je izlo`en do tada prikupqeni Detaq kubure kremewa~e. Obrenovi}. a koji su Nemci zarobi.

sovjetski mar{al @ukov.000 nakon Mr Ivan MIJATOVI]. predstavqeni predme- konzervatorske slu`be. a odeqe. u kojoj se nalazi ski ambijent. ne li~nosti iz zemqe i sveta (car Etiopije Sme{ten u nedrima Beogradske tvr|a- nog muzeja u Gorwem gradu Beogradske tvr. ~asopisa de su adaptirane. predsedni. artiqerijskih oru|a koji su u no i ravnopravno budu zastupqeni svi narodi stra`iva~kog rada. oktobra 1961. ruski emigrant arhitekta Vasiqev. Bajar. aktuelan niz godi- na. |enih tematskih planova. jer se eksponirawe predmeta u eksterijeru. kao riznicom pisane re~i. ministri. savremenim potrebama posetioca. Vojni muzej su pose}ivale eminent. Postoje}e zgrade Vojnog muzeja bile su male da prime veliki broj predmeta u skladu sa zahtevima eksponirawa i ideolo{kom od- rednicom funkcije Vojnog muzeja. re{en je 1956. ambasadori. pred Upravu su po- stavili problem iznala`ewa nove lokacije ili novog objekta koji }e zadovoqiti potrebe muzeologije. arheolo{koj ubrzano napreduje i oboga}uje se pred- kr~e put kroz istoriju srpskog naroda na Bal- zbirci.000 fotografija. ta. transpor. tvr|av. Vojske Srbije. Pedesetih godina Vojni muzej u starim eksterijeru i da se zavr{i wihovo dekorativ- we „Stvarawe Jugoslovenske narodne ar. motora. premijer oko 15. linu ~inio je prostor u parku pored Voj. Mnogi procesi u dr`avi i parku oko Vojnog muzeja bilo je raspore|eno vr{eni do 1961.je namena bila da obra|uju istoriju naroda Oktobra 1956. godine po~eli su pri. predsednik Egipta Gamal Abdel Naser. istorija naroda ne sme zaboraviti. meri. o{te}enost zgrada i nemogu}nost adaptacije za potrebe muzeja. planovima imale i obilazak Vojnog muzeja. za mnoge najlep{em delu Beograda. otvarawa stalne postavke. godine muzejske zgra. godine. mnoge druge delegacije i pojedinci. maja 1952. zbirci umetni~kih dela i zbirci radni vek odslu`ili. sa veli- Predmeti visoke istorijske vredno. foto. da bi kona~no bili za. dine. kambo. I. te{kog naoru`awa u eksterijeru. sledwa navedena zapravo je zbirka koja vozila. Odeqe. ci dr`ava i vlada (predsednik Turske Xelal staklenih plo~a. parlamentarne i vojne delegacije. Organi. Haile Selasije. kao cija zgrade uklapala se u kontinuitet borav. ^e Gevara u Vojnom muzeju ZBIRKA muzej pleni svojim dominantnim polo`ajem. Vojni |ave. 20. nastije i ideologije. Posebnu izlo`benu ce. zbirci odlikovawa. setih godina u Vojnom muzeju smaweni su broj- Drugog svetskog rata. otvorio je tada{wi pred. naroda na raskrsnici puteva i interesa ve- geografskog instituta zapo~eta je 1924. {to je rekao jedan srpski vojni pisac. Te{ki uslo- vi rada. i u wima su. . Izgradwa zgrade Vojno. zgradama nije zaobilazila nijedna strana no farbawe. foto-albuma i bibliotekom Veliki slobodni prostor oko zgrade. delegacija. sani. a tokom devede- 45 artiqerijskih oru|a. odgovarali su tematici koju je predsednik Indonezije Sukarno. Po~etkom 1952. postavke. artefakata. go. generalni sekretar KP Italije i novina. a sama zgrada pru`ala je ata{ei. sa oko 100. „narod nar ^e Gevara. di- stor za kustose i administrativno osobqe. Sa vi{e od 30. je zbirki i preduzete su mere za rekonstruk- we „Ratne istorije naroda Jugoslavije” 8. revolucio. i 60 tenkova. vojni koji nema svoju tradiciju. Vojnog muzeja. Posebno mesto zauzimao je te{ki opsad- ni merzer kalibra 305 mm. zbirci uniformi i arhivalija. no stawe i intenzitet muzeolo{kog i nau~noi- tera. sli”. foto-slu`be. pukovnik. Novu postavku je nove mogu}nosti za vra}awe starog sjaja. ve. srpsku istoriju. koji je nasle|en iz prethodne dr`ave. koji sme{teni u rovu ispred muzeja liko zbirki naoru`awa. ali i potrebe posetilaca. stoji na braniku zaborava. Sa secesijom pojedinih republika biv- Jugoslavije tako da se vidi „vekovna borba premni gra|evinsko-tehni~ki i muzeolo{ki {e SFRJ Vojni muzej je jo{ jednom podelio sud- na{ih naroda za slobodom i nezavisno{}u”. gih republika SFRJ obavezno su u svojim tima koji govore o burnoj pro{losti srpskog teke i biblioteke). Loka. izra|en u fa- brici „[koda”. U radovi na adaptaciji. godine. Prose~na poseta u toku godine varirala je od likih sila. za kratko vreme sednik SFRJ Josip Broz Tito. wa u novi objekat i otvarawa nove stalne ciju stalne postavke i weno prilago|avawe juna 1952.000 ~asopisa Muzej obra|ivao i wegovim potrebama za Burme U Nu). Palmiro Toqati. avgust 2008. iz prethodnog re`ima.000 kwiga i vi{e od 5. Po- kim brojem artiqerijskih oru|a i oklopnih sti svrstani su u trinaest zbirki: neko.000 u starim zgradama do 215. na{ narod nema potrebe za izmi{qa- mogu}nosti za sme{taj i postavqawe stalne delegacije sindikata i udru`ewa boraca i postavke. wem – sve je stvarnost. Pro- blem neodgovaraju}ih prostorija i izgradwe nove zgrade za Vojni muzej. posle ura. a jedan od potpisnika projekta bio je 94. otpo~eo je proces digitalizaci- mije” otvoreno je 1. Pored zgrade u muzejskom parku bi- lo je izlo`eno artiqerijsko naoru`awe od XVII veka pa sve do savremenog doba. U tom xanski princ Norodom Sihanuk). engleski mar{al Montgo. ure|enim prilazima i eksterijerom. binu svoje vojske. preduzete su mere da se sa~uvaju eksponati u ure|ena i otvorena dva odeqewa. ne istorije na Balkanu. koja su tu bila i pre koncipirana je tako da pokriva 14 vekova voj. U Vojnom muzeju se prepli}u vekovi. na Dan oslobo|ewa Beograda Obnovqeno je izla`ewe Vesnika. Vojnog muzeja nakon osamnaest godina pauze. Vojni muzej je ~uvar na{e ba- {tine.000 muzejskih predme- tuta na Kalemegdanu ustupqena Muzeju. ali i prate}ih slu`bi (radni pro. odnosno da ravnomer. zamenik na~elnika Vojnog muzeja 32 1. Dvadeset prvi vek doneo muzej do{li nakon rata. trenutku to je bilo najprikladnije re{ewe. i narodnosti tada{we SFRJ. {to se nastavilo i nakon useqe. zovane ekskurzije iz unutra{wosti i iz dru. predmetima koji su svoj ~uvaju predmeti od neprocewivog zna~aja za tetskoj. gr~ki kraq Pavle. treba da je izmi- ka na Kalemegdanu. Stalna postavka dru{tvu bili su zaustavqeni. godine ta- ko {to je cela zgrada Vojnogeografskog insti. metima koji se povla~e iz naoru`awa kanu i posetioce usmeravaju ka zgradi gde se foto-zbirci. te novi zahtevi u obradi tematike iz NOB-a.

Rimsko carstvo je posebnu pa`wu urezanih mre`asto raspore|enih linija ko. bronzanog i stari. listolikog. Du` li- Period starijeg gvozdenog doba zastu. odnosno tzv. odnosno liko kamenih sekira jezi~astog i elipsoid. sa ili bez otvora za dr`aqe. ^esto je ratnik no. tipa pompej i majnc. neolita. Najstarija kopqa su jednostavnog rombi~nog doba. Posebnu pa`wu privla~i ukrasni balkanskim prostorima obele`ava rimska predmet od jeleweg roga. koji je bio i predmet vi{egodi{wih is- raspore|ena poqa. dok se proksi. U te`ina. je naj~e{}e u obliku trostrukog slova „V“. Taj period repre. e. sa po ~e. a koje karakteri{u mawa dimenzija i ko{tanih {ila. tra`ivawa arheologa Vojnog muzeja. mesa bila su raspore|ena utvr|ewa. logori. Pored ma~a. ~ije su drvene korice bile sto narezan i nekoliko perlio od pe~ene oja~ane metalnom oplatom od gvozdenog lima. staklene paste. mla|eg kamenog se ~uvaju u zbirci imaju najrazli~itije oblike. u II veku p. ratnika zentuje ve}i broj kerami~kih pr{qena. Gla- nopetqaste bronzane lu~ne fibule sa dijus tipa majnc je prona|en sa odli~no o~u- uskim. Kelto- dok se u najmla|oj fazi. potom vi{e vrhova strela okviru rimske vojne organizacije. Dolaskom Kelta u ove kra. n. muzeja poti~u iz jeg gvozdenog doba dok predmeti iz mla|eg sio dva. u delu bli`e ustima kanije. ~iji su distalni Evrope i rajnskih oblasti. brom. plave i oker boje. ukra{en motivom dominacija. vretenastim. koso i horizontalno mesa. trougaonog oblika pri ~ijem se vrhu nalaze Materijalnu kulturu iz rimskog perio- dve perforacije. godine urezan u dva reda u gorwem otkriva ime voj- . razumevalo i dobro naoru`anu vojsku. nija primena oru`ja i oru|a. posve}ivalo utvr|ewu granice. ali bilo ih je i iz krajevi oblikovani u {iqak. raspola`e Metalno doba na na{oj teritoriji sa o~uvanim delom kanije koja je dekorisana dokumentovano je mawim brojem predmeta floralnim ornamentom izvedenim gravira- Arheolo{ka zbirke. o{tri- reprezentuje ve}i vi su vrsta kratke sekira. 335. U ne{to mawem broju zastupqeni su wem. nekoliko kamenih zbirci se nalazi i nekoliko odli~no o~u. jeve i wihovim naseqavawem u Podunavqu po- ka. ali artefakta kojima sa nalazi{ta Vin~a kraj Beograda. Kraj stare i prve vekove nove ere na sekira. osmatra~nice koji su imali poseban status u lika i dimenzija. sa uskom ivicom broj kerami~kih ca kopqa ponovo su`ava u vidu vrbovog lista. Arheolo{ka zbirka TRAGOVI PRO[LOSTI ajstarija artefakta kojima raspola`e pre nove ere. Pojedini Svakako. ko{tanih {ila. oru`je keltskog ratnika. dleta i kamenih `im bodilom i nagla{enim sredi{wim re. izme|u ostalog. odnosno li- je stvaraju romboi~na. Naro~ito su intere. treba pomenuti i kratko kopqe za pr{qenaka. a dimenzije im se kre}u oko 40 cm. i dugi ma~ dvoseklog se~iva. a ornament bacawe. Poseban zna~aj ovom ma~u daje natpis koji je tiri para okaca. pa i tri kopqa. nekoliko kamenih ~ela je intenzivnija obrada gvo`|a i masov- dleta i kamenih sekira. lima. {im prostorima. period kameno dleto i nekoliko bronzanih sekira snije. pqen je sa nekoliko kopaqa. na{ih krajeva. Najlep{e kelt- santni kameni predmeti kupastog oblika ob. Tekst koji je sandrom Velikim na Dunavu. i {upqim kru`nim ili elipti~nim otvorom u koji je uvla~eno koleno dr{ke. Prva dva perioda reprezentuje neko. u I veku p. preseka i imaju slabo nagla{eno du`no re. kopqe je ujedno i naj~e{}e zbirka Vojnog predmeti iz bakarnog. dva ma~a – gladijusa. reprezentuju i nekoliko fibula od kojih se izdvaja deo jed. plitko urezan. sa krilcima. e. Taj nog oblika. neolita. bro. Ka. Od oru`ja ovog perioda u Najstarija malni pretvara u du`u dr{ku. o{trica postaje {ira. {to je pod- izra|enih od gvozdenog lima. simboli~no najavquje posled- Arheolo{ka zbirka poti~u iz mla|eg ka. razli~itih ob. n. „keltova“. Ovom periodu pripada i da u zbirci. a koji poti~u zbirci se nalazi nekoliko bojnih no`eva. zaobqenog vrha. sko oru`je iza{lo je iz radionica sredwe ra|eni tehnikom gla~awa. we razdobqe praistorijske kulture na na- Oklop za noge ilirskog menog doba. upravo na oplati od gvozdenog Susret keltskih izaslanika sa Alek. komadi ovog oru|a su ukra{eni. RIMSKA DOMINACIJA vanih bronzanih kopaqa sa kra}im ili du. visokim lukom koji je gu. Vrhovi kopaqa koji gvozdenog doba ima vi{e. vanom kanijom.

no{ewe trzaja na ~vrste oslonce. Posebno mesto u zbirci zauzimaju ~ena vojna jedinica u kojoj je slu`io. Sa nalazi{ta Brda{ica u Vojki. koji. danas. ka. koje su u po~et. onih kori{}enih u svakodnevnom `ivotu. dok sa osta. bojnih no`eva. ja je povr{ina ukra{ena ornamentom u vidu Sredwovekovni nakit je zastupqen sa vi{elati~nog cveta. obavqala poslove pograni~ne milicije. a u dowem je ozna. na{ih sredwovekovnih gradova: Zve~ana. osim piluma koji je {iroko pri. uglavnom. U Srbiji ma~ se. na kojima se bro o~uvanim. sempa. poqopri. sa nareckanim krajevima. lih nalazi{ta poti~e vi{e vrhova stre. Smedereva. avgust 2008. Golupca i Beograda. i ma- poti~e iz ostave sa lokaliteta Horreum Najzastupqeniji predmeti u ovoj zbir. im no`eva i trobridnih vrhova strela. fragmentovanom grozdolikom nau- dvoreda ko{tana ~e{qa ukra{ena geometrij. . tom prili~an broj vrhova strela. ve}i broj sekira. u elipsoidnom disku ima rimskog perioda. ukra{enog geometrijskim or. a vredno je pome. Pored pr. la sa lepezastom glavom. tau{iran u me. kuka koja je slu`ila za pre- re|uju kao kulturno istorijski dokument vre. izva|ene iz mora sa kanije ukazuje na to da je vojnik pripadao kod Budve. wih. Period Seobe naroda na na{oj te- Pored ma~eva. {to se vidi na gorwoj skom novcu koji je. Natpis ~etiri anti~ke amfore. ~i. izdvajaju se i tri ma~a tipa vukovac. sa raskucanim krajem. Pored ma~eva tipa pala. izra|ene od nizova ma- i nakit pomenuti i izuzetan ko{tani ukrasni predmet. bronzanom aplikacijom ukra{enom skim ornamentom. bronzanim prstenom koji na U zbirci se ~uva i ve}i broj alatki iz nalazi otvor. davao je ovim ma~e- rijalne kulture qudskih zajednica. elipsoidnog oblika. daci. bojnih i namentom. najverovatnije. os. svrdla. koji je otkriven zane `ice. ukra{e. ji je bio prav. Va`no je poznato vredno je pomenuti i tri izuzetno o~u- vrhovi kopqa. Re~ je o rimskom car. nakita. naj~e{}e u mesingu. predstavqa bitan deo duhovne i mate. No- nuti i odli~no o~uvane osti. U zbirci se nalazi i nekoliko komada Ovi ma~evi su u pro{losti imali posebno Mr Mirko PEKOVI]. gvozdenih karika. bronzanim dugme- nika kome je ma~ pripadao. dqivim delovima ode}e koji ~esto predsta- vqa i obele`je dru{tvenog statusa. vegetabilnim ornamentom. va. kose). a na bo~- vredne alatke (raonici. i`lebqen sa za. kopaqa i a potom postaju i dekorativni element na vi.000 komada rimskog novca koji ISTORIJA MA^A gradskih pu{aka fitiqa~a. u zbirci se nalazi i vi- menuti i bronzani privezak oblika ravno. tzv. kugli koje su Turci koristili za granatirawe no`evi za {tavqewe ko`e. nim stranama prstena utisnut je hristogram. vijeniji tip prvih pu{aka fitiqa~a kojima je treba imati u vidu i ona svojstva koja ga od. dvoo{tri~an. predstavu orla ra{irenih krila. i dva fragmentovana. i dobro o~uvani {lem kru`nog oblika. ka i dimenzija. vog Brda. To su. i dve ogrlice od debqe bron. na kome je ornament odbrambene opreme – {lem. Ono {to posebno treba izdvojiti je {est duje i oko 5. po- ku prvenstveno imale funkcionalnu primenu. zastupqen je i izvestan ritoriji tako|e je zastupqen u zbirci. Sa broj no`eva. fragmentovana bronzana dvoglava fibu- skog ratnika. vi{i kustos 34 1. detaq ma~a vane pancir ko{uqe. koja je bogato mewivan za bacawe. Tri pu{ke mena u kome je nastao. glavi ovalnog oblika. izdvajaju se i delovi garnitura za pojas U zbirci se ~uva i veliki broj kamenih dleta raznih oblika. jednoseklih no`eva i kopaqa. wi gradski top koji su otkriveni u Malom gra- Margi i drugih nalazi{ta. zatim ali i delovi kowske opreme. vima naro~it zna~aj i stavqao ih u red ce- stewa. su izra|ene u Turskoj. zna~ajno je po. Motiv vuka u skoku. crtala. u Muzej dospele {ezdesetih go- specijalnoj jedinici lake pe{adije koja je dina pro{log veka. sa nagla{enom polukalotom i {irim obodom. kuka~a. nim punktiranim trakama. struga~i). bu. motike. la. Pored funkcije ci su oni koji pripadaju periodu sredweg ve. Arheolo{ka zbirka Vojnog muzeja pose. raz- koju je novac imao i ima – ekvivalent robe. po~ev od praistorije pa sve do zna~ewe. dionice Kayi. Poput ma~eva. i nekoliko fibula. vrhova strela i kopaqa. alatke za obradu drveta (sekire. du Smederevske tvr|ave. na ovim prostorima. {nicom. {e buzdovana i topuza najrazli~itijih obli- krakog trougla. koje je bilo jedan od najpopularnijih wenog ubojnog oru`ja. bio u tupqenim vrhom. razvio dodat jedan ispust. Od praistorije pa do Me|u predmetima ~ije nam poreklo nije sredweg veka – sekira. do- na nalazi{tu Horreum Margi –]uprija. tipova nakita u ovom periodu. srebrnom. strani cevi gde je utisnut `ig carigradske ra- upotrebi tokom ~itave antike. U zbirci se nalazi i deo ukra{ena. Kuka~e su vi{i. Kopqe nalazi{ta Park u Kovinu izdvajaju se je igralo sporednu ulogu u naoru`awu rim. tom. izveden u obliku cveta – krina i jednim. talu. Posebnu pa`wu privla~i ve}i broj ma~e. iz takozvanog germansko-slovenskog tipa ko.

Ove jedini- ce lake kowice isto~wa~kog tipa pomiwu se u izvorima jo{ u 14. Zbirka zapadnoevropskog oru`ja i opreme a~ je jedno od najstarijih oru`ja ~ija je [iroj javnosti je verovatno mawe poznato da istorija stara koliko i istorija ~ove- ka. u jed- ~ivo ma~a je uglavnom dvoseklo. po~ev od 15. i 17. zbirku ~ine to neustra{ivo smeli i hitri kowanici. a sam Mustafa pa{a je u bici iz- ma~ polako ali sigurno gubi preimu}stvo i ustu. veka. engleskih vojnih ma~eva 17. godine je baksuz. a koji je Voj- ili umreti (Vincere aut mori). od 16. On je poginuo u 33. Mada je kori{}en u praistoriji i antici. razio turske snage velikog vezira Mustafe Sve ve}om upotrebom sabqe u 18. Kolekcija evropskih ma. Lasal Antoan [arl Luis. razvili iz srpskog ma~a.. uvek sopstvene proizvode. go- i elegantni ma~evi i mogu biti i trobridni i dini. jednom od se re}i spartanskih. i 18. Dr{ka ovog bode`a u obliku „turske gla- omnia). rukama ponositih vitezova kowanika u veku u doba ugarskog kraqa Matije Korvina sredwem veku dobiv{i laskavu titulu „kraqa” oru`ja. vremenu kolekciji pripadaju i glavno oru`je bila je sabqa. skih husarskih sabaqa. do najromanti~ni. Ve} ve” predstavqa alegorijski simbol vremena u od sredweg veka u Evropi se osnivaju centri za kojem je nastao. a postoji i primerak francuske husarske sabqe s kraja 18. Wihovo ~eva je vrlo raznovrsna po tipovima. Me|u sa- bqama ove zbirke izdvajaju se kao celina hu. 35 . kada je po- Milano u Italiji. Ma~ „skjavone” 17. POBEDA ILI SMRT Me|u no`evima i bode`ima izdvajamo Na se~ivima su ~esto ispisivane razli. najboqom lakom kowicom u Evropi. gubio `ivot. sa mawe ili su stalne muzejske noj re~enici je sumirao su{tinu i ideal hu- vi{e nagla{enim vrhom. koji u zbirci poleonovog doba. ^uveni husarski general Na- nema~kih. koji su se u 16. Me|u wima je i naj. 14–15. je 30. uzani. U vreme carice Marije Terezije ~etka 16. ve. ka. veku. zavisno od vremena sarskog poziva: Husar koji nije poginuo do svo- nastanka i namene. Ovoj nevelikoj. ra. pa sve do 18. me|u kojima su predwa~ili So. U na{oj zbirci nalazi se nekoliko ugar- ~etvorobridni. ali i pozivi na ~ast i veru u boga. veka. Rapiri su dugi. sredwevekovni ma~evi ni deo uniforme. posle bitke kod Slankamena 1691. ^ine je primerci austrijskih. Osim navedenih tipova hladnog pa mesto ovom znatno lak{em oru`ju. laki za izdr`avawe jer su }ih majstora oru`ara. besmrtnu slavu stekao je tek u LEPOTA su prvi husari bili upravo Srbi. imala i podeli. te elegantne rapire iz istog perioda. hladno i vatreno oru`je spremni za borbu. Grupa sredwevekovnih ma~eva u kolekciji vredna je stoga {to je ~ine ve}inom SE^IVA (1458–1490).. do Osamnaesti vek predstavqa zlatno doba husa- stariji primerak ovog tipa koji datira sa po. Pr- 20 ma~eva skjavone. koja je osim uvezenog oru`je. Toledo u [paniji. Keprilija. uslovno uzev{i. Bili su dr`ave. po~ev od ~isto vojni~kih. veku i za{titna oprema. nom muzeju poklonio knez Pavle Kara|or|e- jih kao {to je Qubav pobe|uje sve (Amor vincit vi}. Se. veka. koji su bili delo doma. veku. i predstavqa redak primerak i ali raznovrsnoj (1740–1780) ma|arski husari smatrani su u evropskim okvirima. vek sarske sabqe. ali mnogo vi{e u 15. moglo bi feldmar{alu Ludvigu Badenskom. 19. veka. vo|a ovaj bode` dobio kao darovni primerak lingen i Pasau u Nema~koj. ~ine posebnu grupu i deo koji je poginuo u bici kod Vagrama 1809. veka. Zbirka tako|e sadr`i svoju oskudnu platu nadokna|ivali plenom. vitki postavke. a brkovi sastav- i provenijenciji. lova~ki bode` koji je pripadao austrijskom ~ite poruke. Anga`ovani su zbog iskustava ste~enih u borbama sa turskom lakom kowicom i taktike koju su na osnovu wih izgradili kako primerci izvorno nastali na prostoru srpske Prema najop{tijoj bi odbranili ju`ne ugarske granice. vi poqski i ruski husari tako|e su bili Srbi. kao na primer Pobediti najve}ih vojskovo|i svoga doba. Mogu}e je da je veliki vojsko- izradu ma~eva.

a prvi pisani trag teristi~niji primerci na{e zbirke su austrij- koji pomiwe spravu koja ispaquje projektile ske komisijske pu{ke M1754 i M1754/67. veka. . vanog. deo kolekcije u kojoj su najbrojnije juri{ne ka- ma oroza. Ko je i kada prona{ao barut i oru`ja sa sistemom vatre na kremen. su ilegalno nabavqane i kori{}ene u Prvom tinskom dekretu iz 1326. ^eli~ni to~ki}. {toqa razli~ite provenijencije. sa prepoznatqivim srcolikim sa sistemom vatre na kolo i kremen i jedan primerak muskete fitiqa~e koja poti~e iz 17. zna~i i husari. Fitiq je zapravo najstariji i najprimi. prolazio je kroz ~anak. ve} je oru`je bilo razli~itih gabarita. pa se nazivaju usadni bajoneti. tehnologije i tehnike uop{te. nim kqu~em to~ki} se navijao za izvestan deo kruga i ko~io u tom polo`aju. to~ki} se pe. jasa Novotweg. novih re{ewa. ve- je su palile barut u ~anku. veka. Tu je pove}a zbirka hele. srpskom ustanku. sa {titnikom vrata u vidu repa jastoga. prvoj polovini 19. Trewem nastalim izme|u pirita i ~eli~. Branka MILOSAVQEVI]. to~ki} (kolo). starijeg tipa bajoneta. avgust 2008. u zbirci se nalazi ve}i broj kopaqa. godine u znak priznawa obodu. Vredne pomena su i malobrojne pan- cirne ko{uqe koje su se koristile mnogo pre pojave oklopa i do 13. bi do pojave modernijeg perkusionog oru`ja u zna~ajnijih dostignu}a za sudbinu ~ove~anstva. i 17. Kremewa~e su ostale u upotre- Pronalazak baruta bio je jedno od naj. ve}a Srbi bra}a. vek sketa M1777. dobio po- sa lan~i}em. Nesporno najvred. Oru`je rovni karabin koji je pripadao vojvodi Steva- sistema na kolo nije nikada dobilo {iru pri. U delu zbirke tivniji sistem vatre koji je kori{}en sve do vatrenog oru`ja posebno je vredan civilni. Nepouzdanost fitiqa~e i komplikova- ka. masovno proizvedenog oru`ja za vojsku. te izvestan broj pi- veka. Oni su omogu}avali borbu prsa u Na{ najstariji potpisani primerak pi{toqa prsa i tako potisnuli sabqu iz naoru`awa na kremen datira iz 17. 17. vojne taktike. jedini bardi. veka. Prvi bajoneti „usa|ivali” su se u Leopolda Bekera iz Karlsbada (Karlove Va- cev pu{ke. jedan primerak pruske pe{a- Vatreno oru`je ove zbirke ~ine oru`je dijske pu{ke M1723/40.oru`ja. koje uz upotrebu baruta nalazimo u jednom firen. Sve do po~etka 18. nu Kni}aninu. nost i skupo}a kola{ice nametali su tra`ewe badawe protivnika. oklopi Mehanizam na kolo za grudi i le|a su u na{oj zbirci zastupqeni u ve}em broju originalnih primeraka iz 16. da- pojave mehanizma na kolo i kremen. Karabin je izra|en 1850. veka. godine. najkarak- danas je samo pretpostavka. u~vr{}en u ~equsti. i 17. veku. Vitez i raznih ordena kavaqer. godine menu. odnosno deo u koje mu podnose predraga wegova u Serbiji `i- koji se stavqao barut za pripalu. 17. Ovu tao. pa ga je uglavnom koristila kowica. ovaj krat- ki osvrt na sadr`aj zbirke predstavqa u naj- op{tijem smislu i istorijske preseke u razvo- ju oru`ja. Zna~ajna novina u nao. Povla~ewem obara~e. nekada veoma efikasnog pe{adijskog primerci kola{ica uop{te sa~uvanih u muze- oru`ja na motki. ~uvena francuska mu- Pi{toq kremewa~. zatim opruga i sistem poluga nim slovima u tehnici tau{irawa. {to nih zubaca to~ki}a. Od reglamentiranog Roxer Bekon. veka. stvarale su se varnice ko. oroz.78 mm. a u nekim delovima rekao je ~uveni engleski filozof i nau~nik sveta jo{ i mnogo du`e. jima u Srbiji i predstavqaju istinski raritet. ri). Najstariji dokumenat koji pomi- ru`awu pe{adije bila je pojava bajoneta u we oru`je na kremen poti~e iz 1547. odnosno {lemovi prepoznatqivog oblika osloba|ao i pod dejstvom opruga brzo okre. muzejski savetnik 1. Unifi- kovano vatreno oru`je uvedeno je u Evropu s po- POVRATK BARUTA ~etka 18. koliko nam je poznato. veka predstavqale je- dini vid za{tite za telo. nazubqen po sle revolucije 1848. Osnovni delovi mehanizma na kolo su: taban. i po~etkom 18. Specijal. topuza i buzdovana. Ovo su. Za razliku od punih oklopa koji kao za- niji primerci vatrenog oru`ja u na{oj zbirci Pi{toq kola{ica „pufer” {tita postaju beskorisni masovnijom prime- druga polovina 16. su pi{toqi i arkebuze kola{ice iz 16. Naravno. jer je bilo komplikovano za rukovawe i u Be~u i rad je poznatog be~kog majstora Mati- skupoceno. veka i rad je majstora pe{adije. trebila {vajcarska pe{adija jo{ po~etkom 14. te otuda i rabin. veka nije bilo unifiko- Vojni muzej poseduje i jedan primerak tog naj. vrstu {lemova nosila je laka kowica. Prednost ovog oru`ja nad obi~nim VITEZ I RATNIK kopqem bila je u tome {to je jedan komad oru`ja sadr`ao kuku za zbacivawe oklopni. krajem 17. veka nom i usavr{avawem vatrenog oru`ja. odnosno razvoja qudske civilizacije u datom periodu. sekiru za proboj oklopa i kopqe za pro. Stevan Petrovi} Kni}anin je ovaj luksuzni ka- ska da{~ica. ka. Helebardu je prvi put upo. orozom kalibra 17. godine. Na wegov obod Za{titna oprema i oklopi ~ine poseban spu{tao se komad pirita. sa posvetom ispisanom na cevi zlat- naziv kola{ica.

U nijama u vidu ribqe kosti. Najskupqi i naj. gan je dugi krivi no` ~ije je se~ivo o{tro sa ove zbirke ispisani su stihovi unutra{we strane. pova no`eva. Sabqa je bila u naoru`awu kowice (re- kulture. sabqu i jatagan. slonova~e. Jataga. a no{e. ako bi prosekao tanku nakva{enu svilenu ma. ni su prilikom svetkovina. o{trim sa obe strane. reme u kome je ovo oru`je izra|ivano i pojasu kao i hanxar. voja~kim obrvama. poput zanatskog oru`ja. raspetog izme|u Is. koji je ~e{}e sakrivan u zorja tvoj hanxar”. Od orijentalnog nim. pesmama hanxar je pore|en sa zavijenim de. te pored istorijske ima i veliku umetni~ku vrednost. a u ove krajeve doneli su ga ^erkezi toka i Zapada. sa krivim se~ivom ce nazvan „lavqi rep”. kinxal. ili svile. te{ko kao {to je proveravan je na zanimqiv na~in. koji je prvo- ~vr{}eni jezi~asti kraci („sapi”) od obra|e. U literaturi se pojavquje {aro. Prilikom kupovine kvalitet jatagana trebi i tre}i tip no`a tzv. Kubure kremewa~e i osmanskog pesnika Hasana barutnica. u zbirci Vojnog muzeja preovla|uju primerci nastali u vremenu od 17. mesec u nosapce i one sa metalnom dr{kom. likost u odre|ivawu imena i oblika jatagana krivqenim se~ivom koje ima pro{irewe pri govom osvajawu. razliku izme|u ova dva tipa hladnog oru`ja. likuju se dva tipa: sabqa k’l~ je sa blago za- Osmanlije doneli su na Balkan odmah po we. Prvi. majstora. vek bitno bio majstor u iz- ne `ivotiwske kosti. Drugi tip je sa dr- |ivanim u Fo~i pisali su da su bili glasovi. dok je dru- ni~kih potreba. Dr{ka se sastoji od na. Na Balkanu je bio u upo- upotrebqavano jeste vreme ropstva pod ~izmu. od vune vimo. To je na. tako da mnogi autori nisu pravili dnu – jalman. i hanxara. radi hanxara. Mawi broj predmeta stigao je kao ratni plen sa Istoka. godine u Sarajevu posto- (han~er). upravo iz tog vre. grutovane od spahija). crvenim ili zelenim gajtanima. Orijentalne sabqe kori{}ene i izra|ivane nicama izra|ivana su dva tipa ovih no`eva. Vrstan je je se ina~e retko javqa kao proizvod doma}ih te`ak usud Balkana. Opet. Prvenstveno iz wihovih voj.Zbirka zanatskog oru`ja Balkana FI LI GRAN SKO UME ]E Hladno i vatreno oru`je orijentalnog tipa izra|ivano je u mnogim oru`arskim i zanatskim radionicama Balkana od 15. na Balkanu razlikuju se po obliku se~iva i dr- ORIJENTALNI KARAKTER Prvi je jednosekli pravi no`. svetlosti nima i hanxarima bili su naoru`ani jani~a. ~ija je dr{ka u obliku stilizovane ma. Svaki predmet je unikat. Na jednom no`u iz glavice. a drugi je krivi {ke. No{ene su na uplete- svojom gizdavo{}u toliko pleni da mu se di. kvali. menaostali su tragovi materijalne kvalitetniji su oni ~iji su dr{ka i korice iz. veka. oru`je ko- Turcima Osmanlijama. veka. jako zakrivqen i prema vrhu stawene o{tri- {kim ~ar{ijama nicale su zanatske radioni- kla. Turci tzv. koje nas ra|eni od srebra. Putopisci su ostavili podatke. do 19. O jataganima izra. na tren zaboravqaju}i koja mu je hladnog oru`ja u zbirci se ~uva i nekoliko ti. roga. hanxar. Hanxar je hladno oru`je orijentalnog pore. te se tako i dele. A opet. {kom u obliku povijene lukovi~aste tiji od onih koji su ra|eni u Carigradu. pra sko - ri (pe{adijske jedinice). cr. „Ve- tetnog drveta ili plemenitog metala. preko ramena ili o levom bedru. Po obliku se~iva raz- Hladno oru`je. Jata. {to zna~i dvorezni bode` ili no` pti~ije glave i rukohvatom sa zalomqenim li- jala sabqarska ~ar{ija. sa Kavkaza sredinom 19. pri vojnim logorima i varo. koje po- o{trim sa obe strane i sa dr{kom u obliku {ke osmanlijskih sabqi razlikuju se dva ti- tvr|uje tau{irano vreme izrade na se~ivi- slova T. o{tar sa obe strane. osnovna namena. Me|utim. ramu ba~enu na vrh se~iva. mawi od jatagana. Masalija. sa krivim se~ivom. da je ve} 1477. Balkan. kao gotov proizvod. veka. do 19. Naziv poti~e od arapske re~i hanxer pa. Jatagan se nosio o . U pomenutim balkanskim radio. bogato ukra{eni. ruj da je nebeski metnulo tipolo{ku podelu na belosapce. 17-19 stavka se~iva na kome su sa obe strane pri. po obliku dr- ce. gi tip se~iva persijskog porekla – {am{ir.

Oru`arski centri za izradu sabqi po- red Sarajeva bili su Fo~a. Postoje dva tipa pu{aka jednom tuma~ewu. masciranog ~elika. otpornog na r|u. veka. zivamo roge. na- ro~ito u ukra{avawu. ~aja wihovih majstora. prizrenci). Ilije Gara{anina. ra{ak i karanfilke. veku. vere kojoj su pripada- li. U po~etku izrade ovog oru`ja cevi i mehanizmi uvo`eni su iz Evro- pe. ska- dionicama. na se~ivima i ce- vima oru`ja ostavqali su podatke o sebi. govorio je kao o „divu u bogatom ruhu i pod blistavim oru`jem”. pa ih na. gravirawe. Na{im junacima ~ije oru`je ~uvamo divili su se i wihovi quti neprijateqi. Skopqe i gradovi Boke Kotorske. Sa- ~uvani su primerci oru`ja znamenitih Srba 19. a po dru. Mehmed aga Fo~i} o Iliji Bir~aninu. utrkivali su se u ukra{avawu svih delo- nazvane tan~ice ili arnautke. {estougaoni Kundak im je gizdavo naki}en sedefom nu ukra{avawa kundaka ({iqa – izdu`en kun- oblik kundaka ove pu{ke ). godine. Majstori. a doma}i majstori su ih dora|ivali i ukra{avali. mewa~e su opet nazivani po obliku ili na~i. tau{irawe). na Balkanu je izra|ivano kompletno oru`je koje je. Tanaska Raji}a. Mehanizam za paqewe vatre funkcio- nisao je udarawem kremena o ~eli~nu plo~u proizvode}i varnicu koja je padala u faqu i prenosila se u barutnu komoru u cevi koja je pokretala olovno zrno (kasnije su barut i zr- no formirani u fi{ek). naro~ito kujun- ra|ivan specifi~an tip pu{ke kremewa~e. Motivi ~ela izra|ivati. Od vatrenog oru`ja iz Evrope. Zbog kvaliteta da. na Balkanu je iz. Ste- vana Petrovi}a Kni}anina. ju varijante dugih pu{aka koje se razlikuju po xije. Kowice. prema granulacije. po imenu majstora. Pored {i{ane. Otuda su i nazivi oru`ja i zana- tlija orijentalnog porekla (bi~ak~ije – no`a- ri i tufekxije – pu{kari ). . {iqe i ledenice 1. sve zanatske tehnike tog vremena (filigran. Prve pu{ke kre- mewa~e koje su Turci proizvodili i upotre- bqavali su {i{ane. veka – Ilije Bir~anina. U drugi tip spada. bez obzira na uticaj severne Italije. To je vojni~ka pu{ka koja se najdu`e zadr`ala u naoru`awu jani~ara (od persijske re~i {eh – {est. gom po uvozniku cevi. Milosava Resavca. Hajduk Veqka Pe- trovi}a. Jakova Nenadovi}a. Primewuju}i skupu i slo`enu tehniku tau- {irawa zlatom i srebrom. To je bilo vreme kada se oru`jem jo{ uvek moglo vite{ki rato- vati i kada je junak morao biti srca juna~ko- ga. poprimilo orijentalni karakter. An|elija RADOVI]. opevani su ime dobijali po mestu izrade (pe}anke. Turci Osmanlije prihvatili su oru`je sistema pa- qewa na kremen. dok je deo stigao kao porodi~no nasle|e Rusa emigranata koji su posle Oktobarske re- volucije na{li uto~i{te u Srbiji. naro~ito iz Italije. je. koje je na Balkan stizalo posredstvom ^erkeza sredinom 19. S vremenom. koga je na prevaru uhvatio i pogubio 1804. od same wegove pojave u 17. ORU@JE USTANIKA Di`u}i bune i ustanke. koji je uvo`en iz Italije. Srbi su se na ra- zne na~ine snabdevali ovakvim oru`jem. na oru`ju su odraz vremena u kome su n0asta- tan~ica. vi{i kustos Jatagani. navika i obi- dar (od persijske re~i xehver – i{arano). ke su najdu`e tan~ice. Nekoliko varijan. Karanfil. su kao „bistri xeferdari”. Sam naziv tan. avgust 2008. obliku kundaka ili po du`ini cevi. U ovoj zbirci nalaze se i primerci oru`ja ra|eni na Kavkazu. o vremenu izrade i naru~iocu. jali. dok drugi sugeri{e mesto gde se najpre po. a nazivane su. Pi{toqi i kubure kre. va i hladnog i vatrenog oru`ja primewuju}i ~ice poti~e od oblika pu{ke duge vitke lini. kulture iz koje su ponikli. darke. dak. Prvi je pu{ka tan~ica tipa xefer. ledenica – cela u srebrnim okovima ) ili ti pu{aka {i{ana ra|eno je u balkanskim ra.

godine {kotski prezviterijan- ski sve{te-nik Aleksandar Forzit. Turska vojska je ve} posedovala jednometne ostra- gu{e sistema Henri-Martini M1871 i repetirke sistema Vin~ester M1866. i borbe za nezavisnost i put ka stvarawu moderne dr`ave. sistema Mini-Frankot-Petrovi}. ali su ozbiqniji eksperimenti s prepravkama kre- mewa~a na novi sistem zapo~eli tek dve dece- nije kasnije. U Austriji je na usavr{avawu perkusionog oru`ja radio direktor be~kog ar- senala baron Vi~enc fon Augustin. predstavqa vreme ubrzanog razvoja vatrenog oru`ja i op{teg tehni~- kog i tehnolo{kog progresa. modernizuje svoje oru`je kako bi i{la u korak s vremenom ga doba. Ve} krajem veka do{lo je do razvoja poluautomatskog i automatskog oru`ja. nama poznatih kapislara. naro~ito wegova druga polovina. a opet mnogo boqe od sporih i neprakti~nih spredwa~a. Novca za nabavku novog oru`ja nije bilo dovoqno.Zbirka fabri~kog oru`ja 19. Srbija je dobila pravo da legalno na- bavqa oru`je za „neophodne” trupe. Ve} u Prvom ustanku nedovoqna koli~ina oru`ja i xebane Period 19. Pojava perkusionog oru`ja. ozna~ila je veliki evolutivni korak. Prvu ozbiqniju konstrukciju me- hanizma s primenom ovih inicijatora paten- tirao je 1807. ali budu- }i da je bilo spredpune}e ubrzo je prevazi|e- no pojavom prakti~nijeg i efikasnijeg ostrag- pune}eg oru`ja. veka. ono je bilo jeftinije. potresom ili udarom (perkusijom). Jedini nama po- znati. godine PREDUSLOV OPSTANKA eriod 19. ^uvena srpska . veka je za Srbiju vreme oslo. M1895 bodila~kih ratova i borbe za nezavisnost na putu stvarawa moderne dr`ave. trewem. sistem pibodi M1870 va regularna pu{ka proizvedena za srpsku voj- sku nabavqena je u Lije`u kod belgijskog pro- izvo|a~a Ogista Frankota. modernizacija oru`ja bila je uslov bez koga se nije mogao ostvariti tako veliki ciq. MODERNIZACIJA Srpska oficirska kowi~ka sabqa Period 19. ~ije ime je zlatom tau- {irano na cevi. veka je za Srbiju vreme oslobodila~kih ratova predstavqali su ozbiqnu te{ko}u za ustanike. Premda je takvo oru`je bilo in- feriornije od novog. kompletno sa~uvani primerak tog oru`- ja M1856. Posle izvesnog lutawa usvojen je Pibodijev konverzioni sistem. Pred ratove za oslobo|ewe i nezavisnost 1876–1878. veka do 1918. da i ne govorimo o nedostatku savremenijeg Upravo te ~iwenice uslovqavaju wenu potrebu da oru`ja kakvo su posedovale evropske vojske to. Posle sticawa vazalne autonomije i potencijalnim protivnicima . Oru`je je Srpska pe{adijska pu{ka nabavqano uglavnom iz Rusije i Austrije. 1830. pa su Srbi na{li najprakti~nije re{e- we da stare perkusione spredwa~e konvertuju na jednometni ostragpu- ne}i sistem. Jedan od ve- oma zna~ajnih trenutaka u razvoju stre- qa~kog naoru`awa bio je pronalazak eksplozivnih sme{a koje su se inicirale me- hani~kim putem. ~uva se u Vojnom muzeju i pripadao je divizija- ru @ivku Davidovi}u. Pr.

Tako je posle studioznog projekta i nagan M1891. dama {est sabqi sa svojim imenom i titulom li broj streqa~kog srpskog oru`ja s kojim je }aj je bez ~asti i godina 1884. Milo{a Obrenovi}a. ne vra. baziran je na nema~kom najnovijem devizu koja kao imperative isti~e vojni~ku ~ast nu Goru 1883. i posvetom na se~ivu koja glasi: u korak s vremenom i potencijalnim protivni. U zbirci je i di- vojnom i predsedniku streqa~kih dru{tava delom prsa u prsa i revolver je bio nezame. tada{wem ministru Milovanovi} M1880 perije. Vukovu Ve{ovi}u (Vukovi}u). o Plemeniti cima. otkupqena je pre zometna mauzerka modela 1899 zasnivala se ne izdvaja se sabqa Qubomira Le{janina. Uz Mauzerove pu{ke. Trebalo je na. godi. ali.no mesto pripada sabqi koju je firma Vajer- 40 1. 10.rala Pavla Juri{i}a [turma i generala spode. drevnom Vukoti}a. Ova nagrada. dvadesetak godina za ovu zbirku. vi}. od {panskom oru`arskom centru.ko crnogorskih revolvera sistema gaser vojvode rudni~kog i brata po majci kneza kim svojstvima. Srpska nagradna pu{ka Mauzer– gija podanika Ruske im- janinu. ske sa tradicijom 19. vao vojvode Miqana Vukova Ve{ovi}a. Knez Petar Kara|or|evi} je tada dari- svetski rat. poklon be~kog fabrikanta je savezni~kim i protivni~kim oru`jem iz bal. Kara|or|evi}a crnogorskom vojvodi Miqanu je kvalitet u`ivao poverewe. Sabqu je Vojnom muzeju po- lim „efesima” (bal~acima) za kowicu i arti. srpska jed. na kojem je kacijama ostala do dana{weg dana oficir- ostragu{om opredelio za oru`je ~e{kog kon. li~ni dar kneza Petra za firmu sa kojom je ve} imala iskustva i ~iji poznatih oficira srpske vojske. Primerci oru`ja na`alost. dine propisana trajna podela na sabqe sa be. Petra vo. na vojnim takmi~ewi. vom svetskom ratu 1915–1918 generalpukov. srpskog mitraqeza sistema maksim M1909. godi- }u. Prva srpska br. doneo je na dar vi|enijim vojvo- sistemu iz 1898. kojom su ga Rusi od- qerijskom majoru Kosti – Koki Milovanovi. Bo`a Petrovi}a.dvajaju sabqe vojvode @ivojina Mi{i}a. gene. proslavqenog uzerovo re{ewe sa poboq{anim balisti~. naoru`awa srpske vojske. Kowi~ka sabqa Tomasa Sederla prilikom potpisivawa ugovo. me|u kojima se nalaze i dve dodeqene na- }i re{ewe za novu modernu ostragu{u maweg ra izdvajamo tri srpska revolvera sistema {im dostojanstvenicima. U to vreme se po takti~ko-tehni~kim oso. a poseb. pregled vredne i raznovrsne zbirke for- zacija vojske i oru`ja. VI[EMETNO ORU@JE qeriju i `utim „efesima” za pe{adiju i sve Iz kategorije darovnog oru`ja pose- U drugoj polovini 19. dar ruskog cara Nikolaja Srbije. o Go- binama i kvalitetu isticao Mauzerov brzo.15 mm.9 mm. Bila gradni primerak koji je pri. a na poklopcu sanduka urezana je zberg-Kir{baum u Solingenu darovala kraqu tovima za oslobo|ewe i nezavisnost.revolverom. ranga. Od neprocewive kalibra. avgust 2008. Ovu sabqu u~ini blagoslovenom. koji je tokom 18.plo~ica sa natpisom: Za ovim stolom je u Pr. i ta malobrojna kolekcija. iako najvi{eg pu{ke koje su dora|ivane u kragujeva~koj voj.po~asna nagrada W. revolveri su bili II Romanova knezu Arsenu Kara|or|evi}u vlasniku nemamo podataka. ovog modela bila je prva koja je na korpi no- ra o izradi 2.ske i austrijske sabqe. dok mu `ivot traje. Kada je knez na {panskom modelu 1893. ipak spada u uobi~ajenu rusku insti- noj fabrici spadale su u kategoriju po~asnih dr`i kolekciju od oko 200 sabqi razli~itih tuciju nagra|ivawa zlatnim oru`jem. Kraqa.„pibodu{a” modela 1870 proslavila se u ra. Odlikuju}i ustani~ke vo|e nih desetak godina smatrala zlatnim i dijamantskim najboqom pe{adijskom pu. na. veka pojavquje se ostale rodove. dujemo i sabqu koju je kraq Aleksandar vi{emetno oru`je. ruskoj slu`bi. ali i sabqe javnosti mawe Jo{ jedna sabqa.M1870 i perjani~kih revolvera istog siste.kanskih ratova i Prvog svetskog. me|u kojima su i na. a Vojni muzej tako|e Obrenovi} dobio od persijskog {aha sa godi- biju da modernizuje svoje oru`je kako bi i{la ba{tini i srazmerno ve}i broj srpskih pe{a.ponatima je i radni sto austrougarskog feld. sasvim naro~it izuze- zeju nalazi se svega nekoliko tak. jer se borba vodila najve}im u Vojnom muzeju. Me|u kowi~. a ne{to kasniji mo. muzejski savetnik Mitraqez je proizvod nema~ke Fabrike oru`. drugom pe{adijskom puku kwaza Mihaila.pisana na nema~kom jeziku. Tu je i nekoli. Ne smemo za. Iliju Plamenca i formacijskog oru`ja. Branka MILOSAVQEVI]. U ovom fondu najbrojnije su ru. U srpskoj vojsci. U oblasti streqa~kog likovali tokom Prvog ustanka 1807.Ona na se~ivu nosi tradicionalnu vojni~ku Petar Kara|or|evi} do{ao po drugi put u Cr- del 1910. predstavqa najzna~ajniji deo ove zbirke wi Zahu.la prvom upravniku Artiqerijske {kole Fra. izbor pao na Ma. Za kraj ovog teksta. koje dugujemo srpskom arti. posveta: Narod okruga ni{kog svome juna~kom Aleksandru Obrenovi}u. V. nom 1901/02. zbirka sa. osim da je pu{ka od drugorazrednog zna~aja nameweni li~noj za iskazanu hrabrost komandanta gardijske pripremqena za nagradu u vreme kraqa Alek. ali je. veka. kao {to je to bilo u kowi~ke brigade u rusko-japanskom ratu sandra I Obrenovi}a 1894. Po sticawu nezavisnosti 1878. fabrikanta kome su povereni poslovi oko kole Petrovi}a. {to ponovo primorava Sr.ma modela 1870/74. metni sistem i Srbija se ponovo opredelila Ivana Pavlovi}a. i Ve~iti! Mom vlasniku ne daj propast. je to iskqu~iva privile- padao generalu Milojku Le{. U Zbirci je i luksuzna je Francuska opremila srpsku vojsku pred iz. od kojih se iz.kim sabqama „starog” propisa iz 1861. kneza Milana Obrenovi}a. urezanim na se~ivu: Kwaz Petar Kara-\or|e- srpska vojska vodila balkanske ratove i Prvi boraviti sabqu istog propisa koja je pripada. Sa~uvan je veoma ma. V. ve- kokinki. SRPSKI REVOLVERI dvajamo fond odlikovanih ruskih sabaqa reli veliki kalibar 14. iz- imala je pored ostalih nedostataka i zasta. i po~etka 20. kal. posebnog je zna~aja jedini sa~uvani primerak Srpske kowi~ke oficirske sabqe mo. dela 1895 su prili~no malobrojne. u su{tini. U Srbiji je 1861. go. 1904/1905. Tako je nastala ~uvena kokinka. ~uvenih „ka{ikara”. Luksuzne ostalim evropskim armijama.i dostojanstvo: Ne vadi je bez povoda. godine. od kojih je jedan izra|en kao vrednosti je dijamantska sabqa za hrabrost velikog konkursa od 1879. [to se hladnog oru`ja ti~e. godine. jer je nagrada W. sila srpski dr`avni grb i s mawim modifi- sku. ka bio nezamisliv. jedan od nik Borojevi} li~no pratio bitku na So~i. oni su samo deo uspe{nog marketinga onog streqa~ka ostragu{a sistema krnka kwaza Ni. Tamo je svaki vojnik bio naoru`an dan od najvrednijih eksponata koji se ~uvaju M1880. Ovaj ekskluzivni primerak je sigurno je- nometna ostragu{a Mauzer–Milovanovi} izuzetak. zapra. knez Arsen Kara|or|evi} odli~je stekao u ma u ga|awu iz formacijskog oru`ja.naoru`awa Crna Gora je predstavqala pravi ne. jamantska sabqa. U nevelikoj zbirci pi{toqa i revolve. pak.ja i municije. i jo{ jedan nagradni komad o ~ijem wiv.lazak na Solunski front 1916. a me|u eks.odbrani stare{ina. U koje su proizvo|a~i poklawali na{im vlada- U Vojnom muzeju nalazi se nekoliko primeraka zbirci su svi tipovi streqa~kog oru`ja kojim rima bili su luksuzne izrade. Knez Nikola se u potrazi za savremenom mar{ala Svetozara Borojevi}a.500 pu{aka za crnogorsku voj. klonio knez Pavle Kara|or|evi}. koja je izra|ena je u Toledu.dijskih sabqi modela 1861/70. ski statusni simbol i veza dana{we voj- struktora Silvestera Krnke. veka. sa~uvan vrlo mali broj tog oru`ja. Zbirka obilu. Pu{ka sistema pibodi macijskog oru`ja 19. Marka Miqanova Popovi}a. U Vojnom mu. Kraqa.modela i provenijencije. koja se tokom nared. . oru`jem Rusi su u~inili {kom u Evropi. koji je samo kratak prioriteta srpske dr`ave bila je moderni.

~ak ceo sprat na o ru `a wa od 1918. uz oko tri i po hiqade pred. Predmeti su sakupqani sa cele teritorije ta. koje su se nosno Kraqevine Jugoslavije. meta. dernim pu{kama Mauser M-24. Ide. To je uglavnom oru`je koje su bi se opremila vojska. a u tada veoma prisut- nom zanosu pobede nad fa{izmom. kon stant no oma impozantna zbirka koja je u potpunosti po- krivala borbu NOVJ u Drugom svetskom ratu. ob na vqa i obo ga }u je Danas. oru`ana pi{toqima tipa Browning M- we iz perioda izme|u dva svetska rata koje je 1910/22 „Vojno-dr`avnim“. dis tan ci. a uz ekskluzivnost pojedinih predmeta predstavqa kuriozitet ne samo u nacional- nim okvirima ve} i na prostoru Evrope. od. pred me ti ma. Ona se i da qe. svi u posedu zbirke. u upotrebi su bile i francuske trometne pu{ke Lebel. Pi{toq valter P38 . U prvim godinama voj- upotrebqavale nema~ke. Zbirka fabri~kog naoru`awa od ve o ma vred nim 1918. te je stoga ova je Zbir ka fa bri~ kog zbirka u izlo`benom prostoru Vojnog muzeja i dobila najve}u zastupqenost. 1945. jo{ je bogatija. Vojska je na- Posebni deo zbirke zauzima naoru`a. dvadesetim godinama nabavqeno je novo na- oru`awe koje je trebalo da postane forma- PARTIZANSKI UNIKATI cijsko u vojsci Kraqevine SHS. me|u kojima ima primeraka oru`ja iz ar- na izuzetna raznolikost. Pored srpskih pu- senala vojske {aka tipa Mauzer–Milovanovi}. ratu i stvarawem Kraqevine SHS. raznovrsnija i vredni- ja. godine. stvoreni Najve}i i najzna~ajniji deo ove zbirke svakako predstavqa naoru`awe kori{}eno su uslovi za modernizaciju vojske i u skladu na prostoru tada{we Jugoslavije tokom Drugog sa tim za nabavku modernog naoru`awa kojim svetskog rata.Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1918. Vojni muzej se proizvodile u Kragujevcu i koje su obele`i- mo`e pohvaliti da svojim predmetima skoro le taj period ali i budu}e. do 1945. italijanske i ostale ska je bila naoru`ana oru`jem zaostalim iz okupatorske jedinice i pokreti otpora u ze- prethodnih epoha me|u kojima je bila prisut- mqi. upr kos vre men skoj da{weJugoslavije. ki mitraqez MG-08 i ~e{ki pu{komitraqez nim primercima. U nastupaju}im mo`e se re}i i sveta. do posve}en periodu od 1918. Me|u nabavqe- u potpunosti pokriva arsenal pe{adijskog nim oru`jem kasnije se javqaju i nema~ki la- naoru`awa tog perioda i to sa veoma o~uva. sva ka ko jed na od onih ja je bila da se na najreprezentativniji koje iza zi vaju naj ve }e na~in prika`e borba jugoslovenskih na in te re so va we po se ti la ca roda u Drugom svetskom ratu. Zbrojovka ZB-37. do 1945. pi{toqi Luger P-08. zatim pi{toqi Beretta M- Posle velike pobede u Prvom svetskom 34 i Zbrojovka ZB-38. au- strijski Mannlicher M-98. a kao rezultat ostala je ve. a potom i mo- bilo u upotrebi vojske Kraqevine SHS. PERSONALIZOVANI PRED ME TI Nema~ki automat MP40 birka je nastala posle Drugog svetskog Mo `da ne naj vred ni ja rata u okviru obnove Vojnog muzeja i zbir ka Voj nog mu ze ja ali wegovog fonda. do 1945. pa Mauser M-1928 i ostali.

{pansku Astru. udarna igla na opruzi od ko. „partizanke“ izra|iva.. naoru`avali pripadnike usta{kih i domo. i Vojni upotrebi vojski koje su ~inile Sile osovine. oru`awa. Pored sovjetskog na- mi{qatosti pri izradi. me|u pripadnici- Zbirka poseduje prve pu{ke ma jugoslovenske gerile bi- tzv. poqski Radom M. vije. dr Ivana Riba- Vrgin Mosta. {komitraqezi MG-34. zatim generala Save Orovi}a. vale okupatorske jedinice. kustos 42 1. Petra Drap{ina. poput M1 i M1A1. Treba ista}i da se u depoima Vojnog muzeja ~u- Pored gerilskog. Iz bila poznata i kao rols-rojs me|u automati. koja je kompletno sa~uvana i u ORU@JA SILA OSOVINA 1935. muzej u celosti svrstavaju u riznice veoma zbirka poseduje veliki broj raznovrsnih pri. . minoba. majoru Stjuartu. primeraka. Iz u`i~ke boqih i naj~uvenijih pi{to- fabrike su sa~uvane i dve qa drugog svetskog rata. Save Kova~evi}a. broj ameri~kih modela UD plozivom sa tzv. avgust 2008. Kao poseban ekskluzivitet koji je sko- narod pretrpeo tokom Drugog svetskog rata vi. vano je dosta primeraka ra. Improvizovano oru`je zatim pu{ke mosin-nagan M- iz partizanskih radionica 1891/30 i automati PP[- predstavqa svojevrsno blago 41 {pagin i ne{to mawe Vojnog muzeja. zbirka poseduje izvestan vodnih ceni napuwenih eks. koje su naoru`awe. te automata: nema~kih MP-35. Pored ekskluziviteta samih predmeta. koji se nisu sreta- skim upaqa~em. sprave za davqewe i va|ewe o~i. Bogdana naestomese~na Evira Po{ti} iz Perne kod Fiat M-1935. Kao primeri nekonvencional. a bile su puwene trotilom. {efu britanske vojne misije oklopnim jedinicama. Od na- oru`ja koje je pokretima ot. Od pi{toqa se mogu izdvojiti Ora{~anina. batine. deli PP i PPK. zatim bombe „kragujev. ali je kasnije uve. svakako isti~e belgijski le `ig. betonske cevi. kojim se naoru`avala prisutno u borbama na tlu tada{we Jugosla. {to pu{komitraqezi dektarev po samoj izradi. grupe koje deluju u ploziji. Aleksandra Lera. koja je zbog skupo}e izrade vanih eksera. li tako ~esto tokom rata jer tiqa. zni~kih isporuka pokretima improvizovanog. ovi predmeti stoje da podse. Milana [ijana. Mine su izra|ivane od MP-40 i MP-41. komadom fi. Pu{ke su na sebi nosi. bugarska licenca danskog Madsena Broza Tita.. jedan od naj- srpom i ~eki}em. partizan. Zbirka ima ne- u stvari pu{ke tipa Mauser koliko veoma zanimqivih M-24 sa malo skra}enim ce. zbirka se isti~e i po broju predmeta koji su ca~a i topova koje su u po~etku rata bili od skog Steyr-Solothurn M-1934. koje su uz improvizovane G-41. ci pripadaju i li~na naoru`awa i predmeti me. i broju pred kraj rata. Beretta M-1938A. ogromne koristi u gerilskoj borbi. finskog automata Suomi M-1931 i {vajcar. Enigmu. Zbir- ubijawe qudi. tre- na prostoru NDH. tim pu{ke Garand M1 i Iz kasnijih radionica sa~u. G-45 Volksturm. automati Sten I. Na drugoj strani Takvi su primerci nema~kih pu{aka Mauser savezni~ko naoru`awe je tako|e bilo veoma Dejan MILIVOJEVI]. ra. vrste improvizovanih pu{kobaca~a. pi{toq tokarev TT M-33. Walther P-38 i Walther mo. M-1942. nog oru`ja. isti~e se sa~ u kojem je 1941. merke proizvedene u Ma|arskoj. zatim pu. od kojih zbirka poseduje veoma retke pri. te i upozore na veliku tragediju koju je srpski artiqerijski pi{toqi Luger P-08 sa dugom ce. ma. Spisak osovinskog naoru`awa ide i izvanrednom stawu ~ime se Zbirka fabri~- [to se ti~e naoru`awa koje je bilo u daqe i ubraja {irok arsenal upotrebqava. u zbirci se nalaze i branskih jedinica u NDH. kori{}enog naoru`awa na ovim prostorima. MG-42. M-28. Pored wih. za- ma{ine za puwewe municije. {to po do. Springfield. ispe~ena jeda. Breda M-1930 i Pavla Jak{i}a. izra|ivane su i pro. komandanta grupe Jug. su Amerikanci i Englezi wi- ke“ sa nareckanim telom ra. zbirka poseduje i modele ita. Vrhovnog komandanta NOVJ i POJ. kojim su Nemci pripadali slavnim li~nostima tog perioda. ENIGMA partizanskih radionica su iza{le i razne ma i veoma zanimqivog zbog svog porekla. MP-38. izra|enog u otpora u toku. nadaleko ~uveni Thompson znovrsnog naoru`awa. nema~ka narodna milicija. To oru`je su u po~etku upotrebqa. Jedan tivtenkovske mine. M-24 i mitraqezi MG-08. ma|arski Frommer ba pomenuti nema~ku ma{inu za {ifrova- M-1939. we. automatske pu{ke vaju zaplewene sabqe usta{kog vo|e Slavka primerci improvizovanog oru`ja i napravi StG-44 kori{}ene u padobranskim jedinica. pa italijanskih Mannlicher-Carcano M. Pored bombi. naoru`awa pokreta otpora. lijanske Berette M-1934. oru`awa proizvedenog u pora dostavqano u okviru Sovjetskom Savezu isti~u se savezni~ke pomo}i. Kvaternika i jo{ ~uvenijeg nema~kog generala koji su koristile usta{e u NDH za mu~ewe i ma. a kao najjeziviji primer usta{kih zlodela 1930/38. Me|u automati- bombi izra|ivanih od vodo. G-98. kog naoru`awa od 1918. Ma{ina za {ifrovawe -Enigma ma opremali samo obave- di ve}e efikasnosti pri eks. a u ve}em gerilskim radionicama. nema~ki Luger P-08. petokraku zvezdu sa Browning HP-35. Me|u wima se nalaze razne ka. Mo{e Pijade. Kraqevine Jugoslavije. Breda M. Od pi{toqa se vima. ro otkriven i dopremqen u Vojni muzej. jer je samo po prisutni PPS-43 sudaev i sebi unikatno i vredno. pre svega preko save- zaplewenog od okupatora. potporu~nik. umet- nog naoru`awa. Josipa ju. vrednih predmeta koje su obele`ile vojnu meraka sa kojima uglavnom pokriva arsenal liko zaplewivano u borbi i postajalo deo istoriju ovog perioda. do 1945. i poluautomatskih pozadini fronta i pripadnike misija. takav primerak iz zbirke pripadao je li~no tromblone bile jedino re{ewe u borbi sa 1891. lo je zastupqeno i zapadno ne u fabrici u U`icu. italijanskih Beretta M-1938 i pri Vrhovnom {tabu. a posebnu retkost predstavqaju nika \or|a Andrejevi}a Kuna i mnogim drugim. {tajce.

zahvaquju}i trudu repa samog osnivawa Muzeja. Najve}i uticaj u upotrebi su. A zaplena neprijateqske zastave smatra bola dvoglavog orla poznata je jo{ pre Du{a- se najve}im ratnim trofejom i delom ravnom novog carstva. Za zastavu je kao i za Otaxbinu i `i. bilo je ve- PRE@IVELE lika ~ast. vra}en iz Pe{te. i stavka. te{ko je bilo sa~uvati „Pravda. koji ~uvaju}i barjak ~uva ZAZIDANE DA BI ~ast vojske i Otaxbine. privremeno su predate na su Vizantinci upotrebqavali zastave s krsto- ~uvawe Zadu`bini kraqa Petra na Oplencu vima ve} u 14. podvigu. U zbirci je i cija. Po{to Milan Ka{anin zazidao ih je i sa~uvao od zapadna heraldika nije znala za slova u grbu. Zbirka vojnih zastave ZNA ME WA ^A STI ada je 1904. {to poklo. O simbolima na sred- Otaxbini. Uloga Narod- nog muzeja u prikupqawu i ~uvawu izvesnog oslobodila~kih ratova. iako evakuisana sa ostalim predmetima. Zbog tradicionalno posebnog odnosa Ta slova su odgovarala ogwilu (ocilu). ustanaka i vao je i poklonio ga resavskom bataqonu oslobodila~kih ratova srpskog naroda u 19. sa- ~uvano ih je 47 . poklon na{im prostorima. su: „Za krst ~asni i slobodu zlatnu”. ona su protuma~ena kao heraldi~ke figure. one su i sa~uvane u velikom metu potrebnom svakom vojniku. Najbrojnija kod nas. {to ustupawem odre|enog broja iz fonda me|u prvim predmetima Narodnog muzeja (1928. sa~u- ustanka. Jak uticaj Vizantije vidqiv je i 43 . ali i pro. uni{tewa. dr`ave. veka. 1876. muzeju u Beogradu. poklon broju. Pod ovim zastavama srpski pu- kovi su se borili u dva balkanska i Prvom U srpskoj istoriji simboli na zastava- svetskom ratu. U vreme 1878. sloboda”. ratne zastave iz minulih veznica iz Prvog svetskog rata. godine kulturnih uticaja zemaqa sa kojima je bila u zamewene novim pukovskim zastavama. Upotreba sim- qu. broja zastava u vreme Drugog svetskog rata ve- oma je zna~ajna. sa novca i pe~ata tog vremena. ali i obaveza. godine otvorena prva po. Tada odre|enom odnosu. nekoliko dvorskih i spomen-zastava. Koliko su u poro. veku. ~u- nekoliko turskih zastava koje se prikupqene vari tradicija. Usled nedostatka materijalnih ma mewali su se u zavisnosti od statusa same sredstava. pojedinaca i institu- tivni~ke. wenog dr`avnog ure|ewa. Spomen zastava. Najstarije zastave Sin vojvode Milisava Resavca. shodno od obnavqawa Muzeja 1917. i ako su bili u upotrebi novi ele. u Muzeju je ve} bila zbirka od izuzetno vredna. znamewe odavno poznato na svedo~e napisi na nekim barjacima. Kako tada Muzej jo{ nije ske dr`ave imala je Vizantija.. Bri`ni tiri slova V ({to je zna~ilo vasilevs). ove zastave su tek 1930. „Za Kraqa i Otaxbinu”. Od 51 primewene umetnosti. godine. Vernost vojni~koj zastavi jedna je ~etka 14. Carska zastava je bila sa gde su bile sve do po~etka Drugog svetskog ra. Onaj koji oru`ja. Ose}awe du`nosti i vera u pobedu bodri barjaktara. naro~ito od po. Tu su zastave iz buna. koga je ovaj dobio 1811. godine. Od godine. godine. dobrovoqa~ke. pred- prema zastavama. dan simbol za ratnu zastavu. jo{ na Solunskom frontu. 1937. i punoletstva1872 napusti zastavu ~ini najve}i greh i izdajstvo i danas je. nosu prema zastavama. S obzirom na to {to su izra|ivane od ru i slobodu”. godine). do ponovnog otvarawa pravilima iz 1879. Uz to neke od zastava su vredna dela nije su pukovske zastave srpske vojske. dodeqene srpskim pukovima 1911. jedan od ele- gazi zakletvu polo`enu Vrhovnoj komandi i menata u srpskom grbu. Rudni~ana knezu Milanu `wom. wovekovnoj srpskoj dr`avi. Deo zbirke je 1920. Ovaj simbol preuzet od Vizantije. na ~uvawe predate su mu nom kraqevskog dvora i muzeja zemaqa sa. Lozni~ana knezu Milanu vot polagan. punoletstva1872 zastave koje su nesumwivo postojale u sred. prikupqen je zavidan broj vojnih zasta. godine za dobro dr`awe garnizona u veku. ova dragocena zastava ~uva se u Vojnom zbirka je poharana. racione komisije. Obrenovi}u povodom osetqivog materijala. O takvom odnosu Zastava. godine. predate na ~u. a boju kod Varvarina. Veruje se da imao svoju zgradu. pored dvoglavog orla. o~ev u ovoj zbirci su iz vremena Prvog srpskog barjak. simbola na znamewima sredwovekovne srp- vawe Vojnom muzeju. Josif. Zbirka 232 zastave. Barjaktarstvo je od vajkada dodeqivano po zaslugama.. od verskih i menti i grb. zaplewene u ratovima. ~uva se sa naro~itom pa. sloga. spona vremena pro{log i sa- otkupom tridesetih godina 20. zlatnim krstom koji je me|u kracima imao ~e- ta. danas su one dragoceno svedo~anstvo. kada su prenete u Narodni muzej. od kojih je jedna u pariskom SIMBOLI vojnom muzeju. na sve~anosti na Bawici. veka kad je po~ela upotreba vatrenog Obrenovi}u povodom od svetih du`nosti svakog vojnika. Najbroj- da{weg. To je bio zgo. Najve}a je sramota za jedinicu ako wovekovnim srpskim zastavama saznajemo i dopusti da joj zastava padne u ruke neprijate. Na`alost. Zahvaquju}i ovakvom od- tu su i savezni~ke. dici ~uvani barjaci svedo~e brojni primeri. kao {to Spomen zastava. naredbom vojnih vlasti va. „Za ve.

veka orao javqa kao {tampane u Be~u 1741. svile i brokata. uradile su. vozvani. posle pada srpskih zemaqa pod Turke Osman. Zastava Lozni~ana tako|e je ura|ena u ilegali. Sa druge vawe Vojnom muzeju. a sa druge cem. Srbije. `arevqanki. kan sa spomenika knezu Milo{u Obreno. stava je svilena trobojnica. Me|u wima je. sa~uvano je {tuje se pravilo da se prilikom svih promena Srbiji i nekoliko barjaka. Me|u wima mawi nekada vezene. Nikola Apostolovi}. a u sa grbom. Olga Manojlovi}. Od pe{adijskog puka ne su mnoge zastave. Naime. koje su Regula{ki barjaci su ra|eni od platna |or|evi}a i Obrenovi}a. simbol dvoglavog orla postaje govine. Sa predwe strane je motiv knegiwe Milice). sveti \or|e. motiv presli. za wih zastavu. Ana-Kosara i Mara Cvetkovi}. lovcima. godine. osim {est zastava koje su Lazarevi}a. dodeqivane od 1954. istovremeno kad i dvo- je druga strana sa namalanim ruskim grbom – IV povodom punoletstva. ostalim carskim znamewima ({ar. veka ni- U mirno doba isti~e se i ~uva na posebnom sto lo vi} je sa~uvana. Rudni~ana i lije. U dr`avnom pravu zastava je. ta~nije od bove naru~ioci su veli~ali sredwovekovnu 1402. a na sredini je srpski grb. korpusa. Naj~e{}i je 1911. brokata. vawe. verovatno srpsko-turskih ratova 1876–1878. veka. s po~etka Prvog srpskog na ovim znamewima sre}e lik sv. srpskih i dobrovoqa~kih iz stare zastave predaju ovoj instituciji na ~u. u Muzeju se ~uvaju ca. jedno vre. Slikari A. poznati slikari Stefan i Ilija Gavrilovi} i „1815”. na su obele`ja tog vremena. oko kojih je venac vezen svilenim kon. Izgled zastave. godine kada slikar u poznatoj devizi namala i wegovo ime. grane sa ispisanim imenima pokrajina. slikane za prekobrojne pukove. godine. 10. Na tri trake vezen slikarskom i tehnikom veza. Na- glavi orao. Dimitrije Solunski. Kolorit ustani~kih zastava je imu}ni naru~ilac. zahtevao da broj je iz perioda Kraqevine Jugoslavije. srpska pozadini orla. su dopremane na ~uvawe u Muzej i sa~uvani rada. lije. kada mu je dato despotsko dosto. Apo. Tu se. Ova izuzetno vredna zastava. lizovanom granom vinove loze. godine predata je na ~u. {ke bar. verovatno. kasnije JA. Turcima”). godine. Oko slike su maslinove i hrastove stavama. Tako se ovaj simbol pojavquje na ode}i kti. U uglovima „1858” – godina ponovnog POKLON OSLOBODIOCIMA povratka Obrenovi}a na srpski presto i „1872” – godina kne`evog punoletstva. najvrednije su zastave proleterskih bri- kveni barjaci. koloritu. naj~e{}e se gada. ma – arhangel Mihail. divizija. sa sa~uvanih vredne ruske koza~ke zastave ra|ene u spomen razli~itim heraldi~kim znacima. 13 / 30. na zastave prekopirane sa predratne razgled. uz intonirawe himne i pod sve~a. Vojvodski barjaci su dvostrani. na predwoj strani je je grb Kraqevine ukras na ode}i wenih carskih dostojanstveni. veka. avgust 2008. Takovskog ustanka ( lik mladog Milo{a sa raz- ocila udaqavaju od vizantijskog obrasca. Ipak. kao i deviza: „S verom u Boga – za torske slike humskog kneza Miroslava u crkvi ni~ni grb ujediwene Karlova~ke i Beogradske kraqa i otaxbinu”. 1914–1918”. grbovima. novembra 1806. Andreja Pr. me radio u akvareli o wihovom izgledu. Tradicija upotrebe dvoglavog orla. raznovrstan. dvostrana. godine. likovima sveta. Barjak Rudni- ocilima. Slikani grbovi na predwoj naro~ito se izdvajaju dve zastave. zvani~ni heraldi~ki znak (grb). Poznato je da je N. vozvanog. ne Stematografije Hristofora @efarovi}a. a evo vam rata s woj regulisani su. Prvozvanog. Na pukovskim zastavama iz vi{i kustos 44 1.po tome {to se od 11. strane je slikana ikona apostola Andreja Pr- vozvanog. radili su tada uglovima stilizovan krin i natpis „Takovo” i sti. Na tri `arevca. Trobojnica. strane je ikona sv. zastave i vijenom zastavom i naoru`anim ustanicima. VE ZOM UTKA NA NA DA srpsku dr`avu. Andreja Prvozvanog. trake je zlatovezni tekst o darodavcu. je natpis „Hrabrim oslobodiocima Srbije skromnija u umetni~kom smislu od prethodne. jedino se za barjak vojvode Jevrema Pored ovih starih. Sve su U o~ekivawu oslobodilaca `ene Po. Od osnivawa Vojnog muzeja do danas po. Andreja Prvozvanog i ~ana ima sve elemente vojni~ke zastave. naj~e{}e. Sremskih Karlovaca i Zemuna. ali znatno 1916. su na wih prenosili grbove iz tada popular. To je uvek uz najvi{e dr`avne i vojni~. crt za obe zastave uradio je tada veoma ce- dvoglavi tamnomrki orao sa rasko{nim lan- kovnoj Srbiji sli~nu ulogu dobija i krst sa weni slikar Nikola Markovi}. kao i kasnije. nagla{ava- sa slikanim simbolima na sredini. ra|eni od Iz ove zbirke. menom. Petra i Pavla i na novcu Du{anove vla. ke regula. U nedostatku umetnika u Srbiji. ve. Za- sa ocilima vezan je za porodicu kneza Laza. An|elija RADOVI]. motivima zna~ajnih doga|aja. dok Lozni~ana. u skladu sa predratnim vre- stele. Na`alost. zva. simboli i odnos prema oru`je uglavnom su nabavqali preko Srba iz te wegova deviza „ Evo mene. vojvodskih rusko-turskog rata 1828–1829. jedinica NOVJ. Najstariji primerak srpskog krsta cem sa ordenom sv. na molbu Po. godine. srpski grb – krst sa ocilima. brovoqaca Garibaldinaca iz Livorna iz Mnoge od starih zastava su i vredna jake u Beo. godine. naro~ito zanimqiv barjak do- nom pratwom. ve}ina zastava iz 19. znak dr`avnog jedinstva i suvereno. poklon knezu Milanu Obrenovi}u krajem 15. kao i slikane delove. dine Kara|or|eva vojska oslobodila je beo. Na jednoj stra. strane vezen je stilizovan lovorov venac to elementi kojima se veli~a dinastija. avgusta 1872. Nenadovi}a zna da je wemu pripadao jer je i zastave iz 20. ali i pojedinih kao i jedan crkveni. sa sabqom ni~kih ambicija. Primewuju}i na zastavama stare gr. Ra|ene su bez ve}ih umet- sv. O wima svedo~e propisi po kojim mestu. sa srmom vezenim motivima. ni oslikane su na svili. gradsku varo{. Sa~uvano je nekoliko barjaka. Dakle. po kombinaciji srpske i itali- ke po~asti. raznolikih po simbolima. tj. koji je jednako po{tovan i slavqen va fa{isti~ke Nema~ke i nacisti~ke Ita- dimenzijama i materijalu izrade. Tako danas imamo dve posebno od platna. sa granom palme u sredini. bataqona. Sa~uvano je i nekoliko zasta- ustanka. vezene su. u obe srpske novovekovne dinastije – Kara. slikao ne. Likovi svetaca su ~esti na srpskim znamewi. mitropolije. vekovnoj srpskoj dr`avi. Ali. kao heraldi~ki znak u sredwove. Ipak. sveti Nikola. a koji je od 1725. o`ivela je u vreme despota Brankovi}a. i to u raznim tehnikama. zajedno Nacrte za zastave ra|ene u Sremskim Kar. Uspe{nom konzervacijom spase- umetni~ka dela ~ije su nacrte ili oslikavawe gradu. dok je vojna zastava simbol pripadnosti. u ku}i doktorke Sofije Qe{evi}. Ra|ene su naj~e{}e ne ko li ko Prestolonaslednika Petra fragmentima. Herce. na dan sv. `ezlo) ra. barjaka. Mica Mati}. Novog Sada. naro~ito do 1809. od kojih su neke bile u radili poznati slikari. uredbama o za. ripsa. isti~u}i potrebu wene obno- janstvo. sve ura|eno zlatovezom. predwoj strani je dvoglavi orao uokviren sti- nice. poznat sredwo. godine. po umetni~koj vrednosti. Ruka savijena u laktu. a sa druge upravo apostol Andreja Pr- ka. sa ra ( na polileju u manastiru De~ani – daru |enim u dobroj kombinaciji zlata na tamnoj slikanim delovima. tek od vremena despota Stefana po Riteru predstavqala je grb Rame. a iznosi se prilikom sve~anosti i pa. go. 1937. . vi}u iz gradskog parka. a re|e od svile. u buketu. strani su skoro isti kao kod regula{kih. dok su najbrojnije zastave partizanskih su uvedene jednoobrazne regula{ke zastave. nekada slikane. Sa druge ~asti i borbenog jedinstva jedinice ili broda. savezni~ke – zahvalni Po`arevqani. Lenta zastave ~etrnaestog 1876. Me|u wima Do tada su kori{}eni hajdu~ki ili cr. janske zastave. Na zastavama jedinica JNA.

Kne`evina se u Vojnom muzeju. To je orden Milo{a Velikog. 45 . godine. Ona danas na svoja odlikovawa. a slede}e orden iz perioda vladavine dinastije Obre- godine Narodna skup{tina donosi Zakon o ordenima i medaqama. Ne{to Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a kasnije nastaje i vojna (Vrh znaka je o{te}en metkom) varijanta: orden Takovski krst sa ma~evima za ratne zasluge. Knez je svoje pristalice nagradio spomen-odlikovawima me|u kojima je i ova vr- lo retka medaqa. Istim biji je priznata dr`avnost na Berlinskom zakonom kraq Milan je osnovao i orden sve. dan ordenski znak kome nedostaje nemawi}ka kruna u nadvi{ewu. Vladar je va- `ne doga|aje i ju- bileje obele`avao dodelom spomen- odlikovawa. veka. U kolekciji je jo{ jedan svedo~e o vrednostima Srbija postaje Kraqevina Srbija. i primerci raznih proizvo|a~a nalaze doga|aja. mnogi ga smatraju najlep{im. povodom obele`avawa dodeqivani do Drugog svetskog rata. Od ovih jubilarnih odli~ja u zbirci je medaqa za privr`enost iz 1859.Zbirka odlikovawa oma}a odlikovawa su se pojavila pre obnove dr`avno- sti. knez Mihai- lo je povodom pedeseto- godi{wice od Drugog srpskog ustanka dao da se prema nacrtu Anasta- sa Jovanovi}a uradi Ta- kovski krst. Ve} 1882. kraq Aleksandar I Obrenovi} obele`io ~e- trdesetogodi{wicu Milo{evog povratka na brojnim li~nostima ~ija vine ustanovio orden belog orla da bi wime nagradio odre|ene li~nosti koje su to pravo vlast. Tada je kraq Milan I novi}. Da bi nagradio pre- `ivele u~esnike i fami- lije umrlih. Muzej poseduje najlep{e primerke ovih ordena kojima su odliko- BIOGRAFIJA NA GRUDIMA vane zaslu`ne li~nosti iz druge polovine 20. Va`ni istorijski doga|aji i da- qe }e biti povod osni- vawu srpskih odlikova- wa. kra. Izgled ovog ordena Ve}ina na{ih veoma je cewen. Kovana je u spo- men na Svetoandrejsku skup{tinu kada je knez Milo{ vra}en na srpski presto. Povratak u svet legitimnih dr`ava U zbirci su primerci ovog ordena iz vreme. odlikovawa osnovana je ostvaren je borbama koje su vo|ene u oba na wegovog osnivawa pa sve do onih koji su srpska ustanka i dva srpsko-turska rata. kraqa stije Obrenovi}. Obnovqena srpska dr`ava tog Save. PRAVO NA ODLIKOVAWA qevskom domu i dr`avi. muzejskoj zbirci. Sr. Nagra|i- vani su istaknuti poje- dinci za u~e{}e u dru- {tvenim zbivawima. koliko orden sa odgovaraju}im pravima dobila je i pravo ima. odlikovawa se ~uvaju u stekle svojim zaslugama prema kraqu. Svih pet stepena. kojim je minulog vremena i o Obrenovi} u spomen na progla{ewe kraqe. Na`alost kolekcija sadr`i samo je. va`nih istorijskih kongresu 1878. koji }e se razviti u prvi srpski orden obnovqene dr`a- Zvezda francuskog ordena legije ve i bi}e dodeqivan do kraja vladavine dina- ~asti prvog stepena.

koji je i retke medaqe koje je ustanovila knegiwa a tada bio prvi na rang listi na{ih odlikova. generalima Mihailu @ivkovi}u. pored ostalih. Pored hrabrosti nagra|ivane su i dru. U novoj dr`avi kraq Aleksandar I osnovao je Sre}kovi}a {i}a. Drugog balkanskog rata kada je osnovana me. Ratne 1915. U ovoj zbir- ci nalaze se muzejski predmeti koji su pripa- dali kraqevima Aleksandru I Obrenovi}u i Aleksandru I Kara|or|evi}u. vio se ceo sistem odlikovawa SFRJ. qivana do Drugog svetskog rata. kne`evima Ar- senu i Pavlu Kara|or|evi}. iz partizanskih odlikovawa raz- bqavani u partizanskim bolnicama tokom stave ~uvaju u kolekciji. veliki deo pripa. Kraqevina Srbija Orden Belog orla tre}eg wa. srebrnoj klasi i u dve veli~ine i ona je dode. osnivane razli~itim povodom. ku Drugog svetskog rata. Milutina Gara{anina Bogatstvo zbirke je i u raznovrsnosti diplo- ma odlikovawa. Tako|e se radi o predmetima sa. Svoje najvi{e odliko. Pored brojnih ordena u zbirci je i zakon o ovom odli~iju SPOMENICE potvr|en od kraqa Petar I u Topoli 1. Shodno nastalim i razni sanitetski materijal koji su upotre. vi{i kustos 1. vojvodama @ivo- jinu Mi{i}u i Stepi Stepanovi}u. Svoja od- sada su deo ove zbirke. Me|u wima je bilo redova. . U Prvom kojoj su svojom lepotom zapa`ena i odlikovawa balkanskom ratu kraq Petar I osnovao je or. Iste godine osnovan je orden belog orla slavija posle Drugog svetskog rata ima socija- Jezgro ove zbirke ~ine medicinske sprave sa ma~evima. Tako je zbirka upotpuwena pred. medaqama u zbirci je i ona kojom je odliko. Za doma- improvizovanim sanitetskim pomagalima. oficirskih diploma i diplo- ma raznih dru{tava i udru`ewa. Du{anka MARI^I]. Na- retu koje je slu`ilo za parewe va{qivih 1876. Evidentne su promene na medaqi sve do gra|eni si imali razli~it polo`aj i zvawa. Ova su odlikova- zvezde sa ma~evima za podoficire i vojnike. janua. kasnije kraqica Draga. ovaj orden se uve}ao tako orden jugoslovenske krune povodom progla{e- {to je osnovan vojni~ki orden Kara|or|eve wa Kraqevine Jugoslavije. van knez Arsen Kara|or|evi}. Od te vrste medaqa u nulog vremena i o brojnim li~nostima. u~inila je Republika Srpska. Osim in. Jugo- li. koje su od ustanovqewa uz izvesne izme. U ratnim uslovima. nagra|ivana kod nas veoma cewena osobina – povodom obele`avawa va`nih istorijskih do- mentima i drugim sanitetskim pomagalima hrabrost. Zbirku krase den Kara|or|eve zvezde sa ma~evima. ga|aja. promenama. pored ordena koji su zauzimali najvi. ne dodeqivane do Drugog svetskog rata. raju}e diplome koje su prvorazredni svedok vremenog saniteta. Tokom savremenih zbivawa povratak zanske bolnice. visokih oficira i kraqeva. vojvoda @ivojin Mi{i}. wa dodeqivana sve do promena nastalih u to- ZBIR KA SA NI TE TA Me|u muzejskim predmetima u zbirci je i or. iz mirnodop. stepena generala Mihaila stepena ovog ordena vojvode @ivojina Mi. Spomenica je odlikovawe kojim su obe- ra 1904. ukra{avaju mnoge grane (da{~ice) sa odliko- zejskim primercima. }a i strana odlikovawa uru~ivane su odgova- Zbirka je uve}ana i ponekim predmetom sa. Me|u diplomama najbrojnije su razne doma}e i strane. `aja u ratnim uslovima. a najvi{e je onih koje se od- Lan~i} sa minijaturnim nose na dodelu odlikovawa kojima je za svoje odlikovawima ministra zasluge nagra|ivan vojvoda Stepa Stepanovi}. stvari. koja je naro~ito dolazila do izra. Medaqe su tom odlikovawa darovan je Vojni muzej. {e mesto. Zbirka poseduje vred- den kojim je odlikovan neznani junak na Ava. a oboga}ena je i ratnike. starim vrednostima preko svojih odlikovawa bolnica Vrhovnog {taba NOVJ. U ski predmeti i materijal preneti su u muzej. stepena sa kojima su odlikovane pukovske za. le`eni mnogi va`ni doga|aji i va`ne ratne go- skih ordena Kraqevine Srbije nastajali su dine. Promena na srpskom prestolu odrazila Zbirka poseduje varijante ovih medaqa koje se i na odlikovawima. Pavlu Juri{i}u [turmu. avgust 2008. Od davnina je Ve}ina na{ih odlikovawa osnovana je da improvizovanim ru~no ura|enim instru. ~iji se dragoceni znaci tre}eg listi~ko dru{tveno ure|ewe. Sada su ovde za- vawe orden Kara|or|eve zvezde dinastija hvaquju}i potomcima koji su u~inili veliki Kara|or|evi} osnovala je u ~ast stogodi. vojni~ke vrline i medaqa za revnosnu slu. dodele. kovawa koje je za velike ratne zasluge dobio niteta koji su upotrebqavani u Drugom svet. U zbirci su. Zbog toga su osnovane medaqa za predmeta i po wihovoj pripadnosti. i sva ~etiri unela je svoja odlikovawa u zajedni~ku dr`avu. ~ija Tu posebno mesto pripada partizanskom bu. likovawa su nosili prema propisima koji su men-sobe koja je postojala na VMA sanitet. Jevremu Damjanovi}u i drugim va`nim li~nostima. dar Vojnom muzeju. ~inile su jo{ medaqe i spomenice. Me|u brojnim predvi|ali i no{ewe stranih odlikovawa. Nakon ukidawa spo. vawima visokih oficira. koji su fabri~ke izrade. {wice Prvog srpskog ustanka. zbirci je najstarija kolajna za hrabrost iz odlikovawa se ~uvaju u muzejskoj zbirci. Zbirka stranih od- skom ratu. ge va`ne osobine koje su krasile junake i likovawa je veoma zna~ajna po brojnosti metima fabri~ke izrade. Bo`idaru Terzi}u. ofi- meta koji su kori{}eni u logoru Au{vic a daqa za hrabrost Milo{ Obili} u zlatnoj i cira. Ona danas svedo~e o vrednostima mi- koji su bili kori{}eni za odre|ene svrhe. `bu. zbirci su najvi{a i najbrojnija strana odli- sku zbirku. Takvim komple- strumenata i drugog sanitetskog materijala Izdvoji}emo samo neke od wih. ne primerke odlikovawa iz tog perioda. Ovim od- Drugog svetskog rata. podoficira. a me|u wima i Centralna Srbije. U Muzej su dospeli na. Ve}ina od wih uve}ava na{u kolekciju u ordeni za zasluge ste~ene u ratu. Razvijen sistem odlikovawa Kraqevine zbirka. {to se uo~ava na mu. Dru{tva srpskog crvenog krsta. Tako je ura|en i izvestan broj pred. likovawima i odlikovawima iz SRJ preosta- kon prikupqawa na terenu i to uglavnom na ORDENI I KOLAJNE log dela zajedni~ke dr`ave uve}ana je i na{a prostoru gde su se nekada nalazile parti.

Zbirka ode}e, uniformi i arhivalija

TO KE PRO TIV URO KA
e~ je o suknenim i o sve~anim (svitnim) tip generalske uniforme uspostavqen je Uka-
haqecima koji su pripadali istaknutim zom iz 1882. godine, kada su uvedene i tzv.
li~nostima na{e ranije i novije isto- epoletu{ke – pletenice za generale. Ovo je
rije, vojvodi Marku Miqanovu, Iliji svojevrsno ugledawe na uzore iz pruske dr-
Gara{aninu, kwazu Danilu Petrovi}u, `ave, a u skladu sa tendencijom Srbije da,
knegiwi Zorki, poznatim u~esnicima kao i pruska dr`ava, postane sto`er u pro-
crnogorsko-turskog rata. Kuriozitet muzeja cesu ujediwewa svih srpskih zemaqa. U to
su predivni primerci gotovo svih tipova je- vreme je modernizovana srpska vojska, uki-
leka sa tokama. Toke su imale iskqu~ivo de- nuto dvojstvo na relaciji staja}a–narodna
korativnu funkciju, iako ih neki nau~nici vojska, a pikanterija koju donose osamdesete
smatraju reminiscencijom sredwovekovnog godine oli~ena je u odoma}ewu naro~ite kape
oklopa. Pored oznaka mo}i, bogatstva i ugle- francuskog kroja, tzv. kepija, koja je bila u
da, jelek sa tokama je, po narodnom verova- upotrebi do 1896. godine, paralelno sa {aj-
wu, imao i tzv. apotropejsku funkciju. Re~ je ka~om i {apkom. Vojni muzej ~uva {apku koja
o navodnom magijskom dejstvu pojedinih delo- je pripadala vojvodi Stepi Stepanovi}u, je-
va ovog odela koji su vlasnika {titili od dan osoben kepi kraqevog ordonansa i naj-
„uroka i zlih o~iju”. Zanatlije iz primorskih stariji primerak {ajka~e u nas, koji datira
gradova bile su ~uvene po izradi ove svitne verovatno jo{ iz 1869. godine.
no{we. Poseban deo ~ini zbirka delova ja- Ble{tavilo upadqivo dekorisanih uni-
ha}e kowske opreme i me|u wima kuburluci, formi lagano biva potiskivano krajem 19.
uzengije, sedla i tzv. a{e, paradni pokriva- veka, kada je modernizacija u naoru`awu, a
~i za sedla. Svi ovi predmeti pored prak- kasnije i pojava rovovskih vojni, nametnula
ti~ne namene imali su i estetske odlike. potrebu za jednostavnijim, prakti~nijim i ko-
loristi~ki mawe nametqivim oblicima voj-
ORIJENTALNI DUH nog odevawa. Stalna postavka Vojnog muzeja
Pojava uniforme odre|ene zakonskim bri`qivo ~uva najstariji i najre|i primer
regulama vezuje se za vladavinu Luja XIII u 17. bluze i {iwela redova iz 1908. godine, koja
veku. U Srbiji je jednoobrazno vojno odelo prvi put u istoriji odevawa u Srbiji odoma-
ustanovqeno 1809. godine, a nosili su ga Ka- }uje sivomaslinastu boju uniforme koja }e
ra|or|evi regula{i, na{a prva uniformi- suvereno vladati vojnom odevnom scenom do
sana staja}a vojska. Glavni elementi wihove dana{wih dana.
ode}e bili su cilindri~na kapa, tzv. ~akov i
guw od vaqanog sukna. U prvoj polovini 19. RUSKI OBRASCI
veka vojno odelo su izra|ivale doma}e za- U toku perioda Kraqevine SHS i Kra-
natlije, tzv. terzije, abaxije i seqanke iz do- qevine Jugoslavije desile su neke promene u
ma}e radinosti, da bi od polovine 19. veka uniformi, ali sve do 1935. godine osta}e
terzije bivale potiskivane od {najdera i Generalska {ajka~a, duboko uvre`eni odevni obrasci iz minulih
{ustera koji su dolazili iz Austrougarske. 1912–1918 ratova 1912–1918. godine. Nakon kratkog
Kasnije se javqa niz privatnih lica i life- „koketirawa” sa engleskim uticajima odra-
ranata koji su nabavqali ode}u za vojsku, a `enim, izme|u ostalog, i u sve~anom mundi-
1899. godine Oficirska zadruga }e, uz po- Zbirka je
ru M.1935 kakvog pohrawuje i na{a zbirka,
vremene prekide, biti glavni izvor snabde- sastavqena od knez Pavle Kara|or|evi} se ipak 1939. go-
vawa uniformom do 1941. godine. raznovrsnih dine ponovo okrenuo ruskim obrascima i
U Crnoj Gori, narodna no{wa zamewe- predmeta od kojih koloritu koji je bio zastupqen u srpskoj uni-
na je uniformom 1896. godine, kada su usvo- formi jo{ sredinom 19. veka. Zbirka uni-
jeni ruski odevni obrasci. Zbirka Vojnog mu- se isti~u
formi ba{tini generalski mundir iz 1939.
zeja sadr`i nao~ite vojne insignije istaknu- nacionalni godine, koji svedo~i o ovim nastojawima
tog oficira Petra [o}a, oli~ene u e{arpi kostimi, uniforme centralne vlasti. Upadqiva istrajnost u
i paradnim epoletama kao oznakama ofi- i arhivalije. odr`avawu pojedinih uniformi kroz veko-
cirskog ~ina i dostojanstva. Od 1809. godi- ve, ogleda se u srpskoj gardijskoj uniformi,
ne pa do dana{wih dana, uniforma u Srbiji
Prete~u uniforme
predstavqa koja spaja u sebi rasko{ne elemente husar-
trpela je niz uticaja koji su poticali sa ske dolame, ali i srpskog sredwovekovnog
evropskog Zapada i iz Rusije. Primetan je up- rasko{na narodna vlasteoskog kostima. Ona u dugom kontinuumu
liv elemenata orijentalnog duha u nekim de- no{wa, ~iji su od 1859. do 1941. godine predstavqa oso-
lovima odela Narodne vojske iz 1864. godi-
ne. Dragoceni su originalni predmeti iz pe-
primerci bogato benog ~uvara srpske tradicije i nacional-
pohraweni u nog identiteta. Sledstveno tome, od osobi-
rioda Kne`evine i Kraqevine Srbije koje
tog zna~aja je kowi~ka gardijska dolama pu-
ba{tini zbirka Vojnog muzeja. Re~ je o {lemu zbirci i stalnoj kovnika iz 1933. godine, koju je nosio kraq
pruskog tipa, koji se naziva piklhaube, i ge- postavci Vojnog Aleksandar Kara|or|evi}. Raritet posebne
neralskoj uniformi \ure Horvatovi}a. Taj muzeja. vrste i materijalno svedo~anstvo marseq-

47

skog atentata 1934. godine, predstavqaju znatno uticao na izgled kopora-
frak-redengot i dvorogi {e{ir, koji se, kao na srpske vojske 1896. godine.
odelo mornarice, pojavquju jo{ 1924. godi- Tako|e je zna~ajna i dolama 8.
ne, najpre po ugledu na austrougarske, a po- husarskog lubenskog puka, jer je
tom na engleske modele. dolama konstitutivni element
srpske gardijske bluze ustano-
POD RAZLI^ITIM vqene 1859. godine. Napomeni-
UTICAJIMA mo da zbirka ba{tini i primer
~akova 4. mauripoqskog puka iz
Ratovi 1941–1945. godine doneli su prve polovine 19. veka, koji je
{arolikost uniformi, pa prime}ujemo odela odlikovan za vreme srpsko-tur-
razli~ite provenijencije. Oznake ~inova na skih ratova. Takav tip oglavqa
narukavqu, kapi i kragni predstavqale su os- ostavio je trag na srpsku vojni~-
nov za razlikovawe jedinica NOV i POJ od [lem redova srpske
ku i oficirsku kapu s po~etka i u vojske M1847
pripadnika Jugoslovenske vojske u Otaxbini. prvoj polovini 19. veka.
Vojni muzej pohrawuje uniformu Petra Drap- Va`an deo zbirke predstavqaju arhiva-
{ina, komandanta ^etvrte armije JA, a iz po- lije. Ovde podrazumevamo svojevrsne doku-
toweg vremena vredna pomena je i uniforma mentarne izvore, koji u najve}oj meri pokri-
generala Peka Dap~evi}a. Znatan deo zbirke Deo paradne admiralske
vaju period od 1941. do 1945. godine, a mawi
pokriven je upravo uniformama iz perioda uniforme kraqa
broj se odnosi na vreme posle 1946. ili na
JA i JNA. Kroj, oblik i materijal odela usta- Aleksandra Kara|or|evi}a
novqeni 1953. i 1955. godine ostali su goto-
vo nepromeweni sve do dana{wih dana, sa ja-
snom izmenom u oznakama na {apki, dugmadi-
ma, rukavima i naramenicama bluze uvedenim
1994. i 2007. godine. Ove promene su bile
saobra`ene sa imperativom modernog rato-
vawa i o~uvawa srpske tradicije i nacional-
nog identiteta.
Osim predmeta koji oslikavaju bogatu
nacionalnu istoriju, od nemalog zna~aja su i
primerci uniformi stranih armija. Re~ je o
predmetima Carske Rusije i zemaqa Isto~-
nog bloka, te predmetima nema~ke, italijan-
ske, ameri~ke, francuske i druge provenijen-
cije. Mnogi od wih predmeta pristigli su kao Prvi svetski rat. Ovom zna~ajnom izvornom
plod me|umuzejske saradwe ili su dobijeni gra|om obuhva}eni su plakati, leci, bro{u-
razmenom sa drugim muzejima. Naro~it kuri- re, bilteni i legitimacije, koji oslikavaju ne
ozitet su uniforme i vojne insignije koje po- samo vojno-politi~ke, nego i kulturne i dru-
ti~u iz Carske Rusije, a pripadali su nekada- {tvene fenomene u toku pomenutih ratova, a
{wem Ruskom odeqewu koje je postojalo u Voj- odnose se na NOV i POJ, ali i na pripadni-
nom muzeju izme|u Prvog i Drugog svetskog ra- ke Jugoslovenske vojske u Otaxbini i Srpske
ta. Ovde je potrebno pomenuti nao~it kopo- dr`avne stra`e.
ran, tj. kowi~ki mundir iz vremena impera- Marijana JOVELI], KUSTOS
tora Aleksandra III, ~ija je dragocenost uto-
liko ve}a jer je upravo takav tip mundira
Toke kwaza Danila
Petrovi}a

Sve~ana uniforma
pe{adijskog potpukovnika
za stroj M1928

Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1945.

NO VO PO GLA VQE
Zbirka fabri~kog opremu koja je bila u upotrebi u vojnim jedi-
naoru`awa od 1945. nicama, od eksplozivnih sredstava, preko
godine postoji ve} du`e mornari~ke opreme i oru|a, sredstava veze,
artiqerijske municije... Poseban deo posve-
vreme u Vojnom muzeju i u }en je prvom u~e{}u na{e vojske u jednoj me-
po~etku je prikupqala |unarodnoj misiji, misiji UNEF, Ujediwenih
naoru`awe doma}eg ili nacija na Sinaju Egiptu.
stranog porekla kojim su Kao {to je pomenuto, fond zbirke je uve-
liko oboga}en usled ratnih de{avawa tokom
godinama opremani devedesetih. Veliki broj predmeta iz ovog pe-
pripadnici nekada{we rioda prikupqan je direktno sa rati{ta to-
JNA, u `eqi da prika`e kom 1991. i 1992. godine. Po{to je tada na
savremena kretawa u snazi bio embargo na uvoz oru`ja, jedinice
opremawu vojske. Republike Hrvatske opremale su se ilegalnim
putevima i sa svih mogu}ih strana, tako da se
Me|utim, ratna de{avawa na rati{tu pojavilo oru`je iz svih delova
tokom devedesetih sveta. Samo automatskih pu{aka pravqenih
godina prethodnog veka po licenci Kala{wikova ima iz nekoliko ze-
otvorili su novo maqa: pored sovjetske AK-47, tu su i ma|ar-
poglavqe ne samo vojnoj ske, rumunske, bugarske, poqske, kineske i na-
ravno jugoslovenske kopije. Sliku upotpuwuje
istoriji na{eg naroda i nema~ki raketni baca~ Armbrust, borbene
ve} i u ovoj zbirci. sa~marice Mossberg 500, automatske pu{ke
R-4 kalibra 5,56 mm, zatim HK MP-5 9mm, pi-
{toq Explorer 2 sa opti~kim ni{anom, slo-
vena~ki automat MGV 176, razne vrste sport-
skog i lova~kog naoru`awa...
ukobi u Hrvatskoj po~etkom devedesetih
godina 20. veka, raspad SFRJ, a potom i FOND KOJI SE NEPRESTANO
borba protiv albanskih terorista na OBNAVQA
Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, te Dodatni deo slike koji opisuje sukobe u
agresija Natoa na SRJ 1999, stvorili Hrvatskoj predstavqa improvizovano oru`je
su novi prostor u prikazu nacionalne nameweno za mu~ewe i ubijawe civila i za-
vojne istorije, a samim tim i prostor za robqenih pripadnika JNA. Spisak predmeta, Automatska pu{ka
prikupqawe novih eksponata za fond kao i u prethodnom ratu, govori o bestijal- AKS-47
zbirke. Mnogi od tih predmeta prikupqa- nosti koja je neizbe`no pratila operacije na
ni su na licu mesta od zaplewenogoru`ja. hrvatskom rati{tu. Najve}i broj pomenutih
Zbirka i danas prikupqa predmete u vezi predmeta ~ine ru~no ra|eni bode`i i kame neske ru~ne baca~e M-49 i M-56 i bestrzaj-
sa pomenutim doga|ajima, me|utim intere- poznate pod nazivom „srbosjek“. Pored wih, ne topove, automate Ingram M-11 9mm, snaj-
sovawa joj se pro{iruju kao i u ranijim tu su i sekire, satare, ma~ete na kojima se i perske pu{ke Sig Sauer 7,62 mm i daleko-
epohama na formacijsko naoru`awe koje daqe nalaze tragovi qudske krvi. Jo{ stra- metne Barret 12,7 mm. Drugi deo je posve}en
se danas koristi u Vojsci Srbije. {niju sliku ostavqaju predmeti za mu~ewe kao agresiji Natoa i bombardovawu SRJ, gde su
{to su „medve|a {apa“, sprava sa za{iqe- prikazani naoru`awe i oprema pilota koje
SLIKA DOMA]E VOJNE nim kanxama koja je slu`ila za kidawe mesa, je oborila VJ, a kao najzanimqiviji eksponat
INDUSTRIJE zatim „klepetu{e“ sa~iwene od lanca, koja isti~e se deo krila aviona F-117A Stealth,
Najstariji predmeti iz zbirke su oni su slu`ile za davqewe tako {to se lanac ste- koji je oboren 27. marta 1999. Poseban ak-
koji poti~u iz vremena razvoja nove komuni- zao `rtvi oko vrata, sprave za izbijawe o~i- cenat je na upotrebi oru`ja zabrawenih kon-
sti~ke Jugoslavije i Jugoslovenske narodne ju i davqewe pravqene od bodqikave `ice i vencijama o ratovawu, a koje je tokom bom-
armije, a koji pokazuju sliku razvoja doma}e razne vrste palica za batinawe. U zbirci bardovawa konstantno upotrebqavano. To se
industrije oru`ja preko primeraka pu{ke M- ~ak postoji i qudska lobawa na kojoj je ispi- uglavnom odnosi na kasetne bombe i na muni-
48, poluautomatske M59/66-~uvene papovke, sana poternica za Milanom Marti}em. ciju sa osiroma{enim uranijumom.
pi{toqa M-57, pu{komitraqeza M-53 i au- Posledwa ratna de{avawa na terito- Posledwi deo zbirke i onaj koji se kon-
tomata M-56 do kasnije automatske pu{ke M- riji Srbije su tako|e dobila svoje mesto u stantno obnavqa i unapre|uje predstavqa
70, pu{komitraqeza M-72, poluautomatske Vojnom muzeju i dopunila fond ove zbirke. Je- naoru`awe koje je danas u upotrebi u Vojsci
snajperske pu{ke M-76 i mitraqeza M-84. dan deo povezan je sa borbom protiv alban- Srbije, ~ime Vojni muzej obezbe|uje kontinu-
Me|u ovim naoru`awem proizvedenim posle skih separatista i, kao u slu~aju sukoba u Hr- itet u prikazu formacijskog naoru`awa koje
rata ima i primeraka oru`ja iz ratnog pe- vatskoj, ovde postoji {irok arsenal oru`ja je vojska koristila jo{ od osnivawa moderne
rioda koji su se i daqe zadr`ali u upotrebi sa svih strana sveta. Od zaplewenog oru`ja srpske dr`ave!
u vojsci. Pored pe{adijskog naoru`awa, zbirka poseduje automatske pu{ke M-56 ki- Dejan MILIVOJEVI],
zbirka poseduje raznovrsnu ostalu vojnu neske i M-68 korejske proizvodwe, zatim ki- potporu~nik, kustos

49

Umetni~ka zbirka

GRA \A OD KO JE
SE PRA VE SNO VI
Slikari su bili raspore|eni u ratne
jedinice da bi pratili `ivot na
frontu i operacije na{e vojske. U
prvim godinama rata, u svoje male
blokove skiciraju i svoje prve ratne
utiske – figure ili likovi obi~nih
vojnika, oficira, rawenika, skice
polo`aja, oru`ja, borbe, smrti. To je
dragocena gra|a o jednom vremenu i
wegovim naporima i idealima.

metni~ka zbirka Vojnog muzeja jedinstve- godine, ali i Savetodavnom i
na je po broju i vrednosti umetni~kih de- Umetni~kom odboru Vojnog muzeja.
la kojima raspola`e. Zasluga za weno Umetni~ka dela su u Muzej stiza-
osnivawe pripada generalu Vojislavu la putem otkupa, poklona ili po-
Vukovi}u, koji je na du`nosti upravnika ruxbina. Ministarstvo vojske i
Vojnog muzeja bio od 1934. do 1945. mornarice Kraqevine Jugosla-
vije obezbedilo je znatna mate-
rijalna sredstva za otkup umet-
ni~kih dela za Vojni muzej, {to je
doprinelo da se za kratko vreme
stvori vredna kolekcija. Fond
umetni~ke zbirke uve}avao se i
darovima od ustanova i pojedi-
naca. Me|u prvim darodavcima
bili su umetnici i wihovi po-
tomci.
Velika dobrotvorka beo-
gradskih kulturnih ustanova Ka-
tarina Jovanovi}, k}i Anastasa
Jovanovi}a, poklonila je vrednu
kolekciju o~evih litografija. Da- Lukijan Bibi}, Jakov
rodavac Vojnog muzeja bio je i va- Nenadovi}, uqe na platnu
jar Sreten Stojanovi}, poklonio
je bistu kraqa Aleksandra I. Posle prodaje
svojih radova slikar Mihailo Milovanovi}
poklonio je Muzeju dve svoje slike. Slikarka
Qubica Lukovi} je posle prodaje slika se-
stre Nade`de Petrovi}, poklonila Nade`di-
nu paletu i wen ~uveni Autoportret, koji je
1947. ustupqen Narodnom muzeju u Beogradu.

RATNI SLIKARI
Narodna skup{tina Kraqevine Jugosla-
vija poklonila je sliku Nikole Be{evi}a
Kraqevi} Marko na [arcu. Narodni muzej je
1938. godine poklonio Vojnom muzeju sedam
izuzetno vrednih portreta: Portret Kara-
|or|a, rad Uro{a Predi}a; Portret kneza
Aleksandra Kara|or|evi}a, Uro{a Kne`e-
Paja Jovanovi}, kraq vi}a; zatim Portret kneza Milo{a, delo au-
Aleksandar Kara|or|evi}, strijskog slikara Johanesa Besa; Portret
uqe na platnu kraqa Milana (nije sa~uvan) i Portret kneza

50 1. avgust 2008.

mu~eni{tva i le~ewa nasta. tu se nalazi i vredna ko- ateqeu Nadar. XVII veka. visokim umetni~kim kvalitetom. nastao u Parizu u od grupe akademskih slikara naru~eno je da se ru~no. U resa bili ba{ portreti. ta~no{}u ucrta- Posebnu dragocenost Veliku donaciju Vojnom muzeju u~inila je Ga. i Portret uradi kolekcija portreta generala JNA. koje potresaju ratovi i burni nog vihora ~itavu jednu gene. poetskog i koloristi~kog oslobo|ewa. cena gra|a o jednom vreme. 1993. Likovi ka. a re~ je o delima savremene umetno. Uro{ Predi}. periodu od propasti da koje prikazuju Cersku bitku. Pariz. oru`ja. grana slikarstva slu`ila i kao svojevrsna je male blokove skiciraju i genealo{ka dokumentacija. Radovi su na{ih ve. i XIX veka. predstavimo wihova dela. knez Milan mek dela. u svo. nepo- plemenitih darodavaca Vojnog muzeja. likovnoj vrednosti. Radenka Mi{evi}a. lerija Centralnog kluba Vojske Jugoslavije nastali. izuzetnom kaligrafijom i orna- vqaju radovi „ratnih slika. izme|u ostalih: Mila Milu. ka. stvo- zbegu. Naprotiv. Tu su i radovi umetnika koji su realizma. Uz karte. Tako je Prvi svetski rat nalaze radovi najslavnijih srpskih umet- i pored svih te{kih gubitaka koje joj je naneo. menog vojni~kog `ivota. vremena. Slikari su bili prinu- sionisti~ka platna srpske |eni da po{tuju posebne zahteve naru~ila- umetnosti. U dugom razdobqu od zam poneo je u strahote rat. XVIII Todorovi}a. Na brojnim srpskim rati. impresionizma. Pru`ila slikara ~iji ne{to skromniji rad nikako ne dr`i dela aktivnih u~esnika NOR-a i umet. u stvarawa i stroge istorijske zahteve. Za- nastali od 1941. ekspresionizma. godine. romantizma. U zbirci se hailo Milovanovi}. koji su. ja jedne nacija odigrala ulogu predvodni- govane dokumentarne umet. Ateqe Nadar. oficira. Galerija je Voj. a nedavno je Mi. osim por. Prikazati slikarskim sredstvima jednu nu i wegovim naporima i li~nost. fi~koj tehnici bakroreza. Me|u U okviru Umetni~ke zbirke Vojnog mu. slikar Mihailo Milovanovi}. Mihaila. Mladen zbirka Vojnog muzeja uve}ana je za jo{ jedan Srbinovi}. Milo Milunovi}. sti. gih. smrti. kako bi portretisani ostao u la su i najzna~ajnija impre. koja nam do~arava likove onih koji posleratnim darodavcima treba ista}i po. Qubica DABI]. stavqa za~etak umetni~ke zbirke. u izgnanstvu. godine. novi}a. Mi. sadr`ajnom vi}a. stvaralo je oko nistarstvo odbrane Vojnom muzeju ustupilo ~etrdeset slikara koji su {est vrednih slika. vi{i kustos 51 . Fond wima na{a umetnost je oboga}ena mnogim od. portretista Nikola Miloje. a potom bojene muzeja). Milo{a Baji}a. jer zahvaquju}i radovi predstavqaju veoma zna~ajan poda- ni~kim i koncentracionim logorima. skica i cr. nije svoje prve ratne utiske – slu~ajno {to Vojni muzej sadr`i veliki broj figure ili likovi obi~nih portreta i {to ba{ taj deo kolekcije pred- vojnika. razli~iti i po vremenu nastanka i po svojoj kara. s temom Drugog svetskog rata ili savre. lekcija veduta starih gradova. Kosta Mili~evi}. vi}. trajnoj uspomeni. sebe kao umetni~ke stvaraoce. Slikar Milo{ Gvozdenovi} je poklonio Zastupqena su dela vode}ih predstavnika {tima od Cera do Soluna. skice polo`aja. mentikom. oba od Stevana treta svojih uglednih predaka. tim pre {to je ta prvim godinama rata. ra 1912–1918”. To je drago. raweni. U atmosferi interesovawa za isto- ni u ratne jedinice da bi riju i istorijske li~nosti. riti {to verniju sliku li~nosti. likih umetnika. Odlikuju se kraqa Aleksandra Obreno. karskih nara{taja razli~itih opredeqewa. Ko. rewe. Tako|e. na ostrvima rana. do 1945. godine. Kosta Mili~evi}. Tom prilikom Umetni~ka zbir. nih podataka primerenih vremenu u kom su umetni~ke zbirke predsta. su stvarali na{u istoriju. ska zbirka. u 10 svojih slika ra|enih po fotografijama baroka. zeja nalazi se i izuzetno vredna kartograf. Milana Kowovi}a. Stevan obogatio srpsku umetnost za znatan broj re. Danas Umetni~ka zbirka Vojnog muzeja je oko 500 slika. Portret kraqa poklonili i druge vredne muzejske predmete. Re~ je o radovima koji su nepravedno zaboravqeni: ruski slikar Vse. TVORCI ISTORIJE Slikari su bili raspore|e. ali i poklonima ste~ena je ova kolekcija koja sa. lika inspiracija likovnim umetnicima. Veqko Stanojevi}. sredna. tak o qudima i doga|ajima iz na{e pro{lo- Umetni~ke zbirke se i daqe uve}avao delima li~nim radovima. Vojnom muzeju grafske i vojno geografske karte XVII. apstraktne umetnosti i nove figuracije. wihovi nika koji su godine rata proveli u zarobqe. lekcija sadr`i 30 portreta. stupqeni su radovi velikih majstora. istorijskih li~nosti su od davnina bili ve- borbe. Me|u ratnim slikarima bilo je i ca i da pronalaze koncepcijska re{ewa onih koji su stvarali na{u modernu umetnost kojima bi zadovoqili wihove `eqe ali i – Nade`da Petrovi}. rad Marka Murata. Otkupom i volod Guqevi~. ambijenta. istorijski doga|aji. la Jevrema Damjanovi}a. Nacionalni entuzija. u ~etiri tragi~ne Potrebno je pomiriti slobodu umetni~kog ratne godine. Sakupqeno ka uve}ana je za 391 vredno likovno ostva. realizma. tomke generala Vojislava Vukovi}a i genera. stvaralo je vi{e sli- raciju likovnih umetnika. sve do pojave fond likovnih dela. sti i bogata su dokumentacija. uqe na platnu Posle Drugog svetskog rata. koja je snagom svog duha u kqu~nim idealima. `iva. nika kao {to su: Uro{ Kne`evi}. nosti. Todorovi}. i prelomnim trenucima istorijskog razvo- Pored bri`qivo ne. Bo{ka Risimovi}a i dru. ura|ene uglavnom u staroj gra- Milana (osniva~a Vojnog Na inicijativu tada{we Galerije Doma JNA. Obrenovi}. Pe. predstavqa te`ak i odgovoran posao. secesije. nam se prilika da im uka`emo du`nu pa`wu i umawuje wihovu ulogu. sasvim je pri- pratili `ivot na frontu i rodno {to su predmeti od posebnog inte- operacije na{e vojske. poseduje oko tri hiqade radova i oni su te`a osamnaest ratnih sli. Paja Jovanovi}. Umetni~ka tar Lubarda. bili uglavnom ratnici ili dobrovoqne bolni~arke. geografskom celovito{}u. nom muzeju predala kolekciju 1987. koja obuhvata originalne geo.

po~etkom 20. slonova. U Al`iru. slu`ili su kao ratni~ki nakit. pri vrhu pro{ireno sa koricama ukra{avani. ni predmeti. bije. Dini} je bio u @enevi 1895. Posebno je vanevropskih zemaqa vredna pu{ka kremewa~a. koja treba po Sli~ni no`evi poti~u iz Sudana gde su oru`je nabavqali posredstvom Turaka. veoma kvalitetno pqa. Naj~e{}e Kine poti~u poznate katane. odakle su i zanimqivi buzdovani u Domoroda~ko stanovni{tvo Maroka su Ber. Od afri~kog oru`ja zanimqiva je mala zbirka iz Konga. Naj- mesingani oru`ni pribor. u Maroku su izra|ivane po. naj~istiji Berberi. oklopi i ritual- tipi~no je za starosudanska plemena i ple. Koristili su geo. godine. me|u kojima je bronzana figura mena na severu Konga. stvenu orahovinu. koriste brojnosti eksponata.Zbir ka va ne vrop skog oru` ja ESTETIKA ORIJENTA Mada nije od znate pu{ke kremewa~e u Tetianu. Iz Indije su krivi bode`i i goni~i Oru`je sa podru~ja Maroka interesant. ma~eva i sekira. Od oru`ja poreklom iz Azije veoma su TABUKE. te je naj~e{}e slu`ilo kao prete}e Zanimqivi su ma~evi – tabuke. smatra se da su iz istog fonda. Afrike i Pore|ewem predmeta sa sa~uvanih fo. Tipi- wihovom egzoti~nom ~an marokanski {iroki kundak je. je od ebonovine. do 1902. tari i trgovci poreklom iz [panije). Azije. koja ozna~ava dvoseklo se~ivo sa vrhom u obliku kquna i sa mewuju}i grubi filigran. Fesu i wa drveta i kamena. Oni su zbirke doneli u Srbiju 1903. plemena od zapadnog Sudana do Nila. Sa~uvani su pri. Primerci sa juga zemqe. 109 je prikupqeno tri- desetih godina 20. dok je na cevi li su da. . bakarnom i srebrnom `icom pri. povijeno. ali se obe. kao i putevi kojima je prispelakod nas. Vaqkasta dr{ka metrijsku ornamentiku. strela. verovawu da nosiocu pozajmi snagu. Zbirci Vojnog muzeja najbrojnije je oru`je afri~kih zemaqa. a luk i strelu su zavre|uje pa`wu po ukra{ena. Sa Solomonskih ostrva su kopqa sa stili- ganim rozetama evropskog tipa. te{ko udarno oru`je od ebonovine. zbirka oru`ja Stanovnici ovog podru~ja koristili su ko- merci barutnica iz 19. po ivicama ukra{ena mesin. poreklom iz Azije i Okeanije. krokodila i qudske glave. Irijana (N. rimske ma~eve ili ma~eve krsta{a. sav izrezbaren. o{trim sa obe strane. Okeanije tografija izlo`enih na zidu u ku}i Dini}a i predmetima u na{oj zbirci. Od ukupno 144 primerka. u Kabilima. Izra|eni su na tradicio. jer metal u Okeaniji nacionalnog zna~ajna. sedefom. [panci ru~ja ~uva se oko 50 predmeta. te wihove podu. tipi~nu za Berbere. od obsidijana – kamena vulkanskog porekla. prikupqenih i Francuzi. ^eli~no se~ivo. An|elija RADOVI]. Deo zbirke oru`ja ma gubi trag u Prvom svetskom ratu. Iz Kija~e. on je verovatno te predmete dobio na poklon od dr Dini}a ili od samog kraqa Petra. po~e- natpisom evropskog porekla. pri ~emu se obrtalo oko svoje ose. veka. sabqe arapskog tipa. boravio u Kongu. dok su cevi za vatreno zovanom predstavom ~oveka. Marahe{u. a 35 je otku- pqeno 1951. menom postali dekorativni deo mu{ke no{we boga rata. nalan na~in obrade i umetni~kog ukra{ava. sa polume. veka. ~e{}e kao ukrasni predmeti. bri~kog oru`ja. Veoma dekorativni {titovi poti~u iz no je po uticajima evropskih stilova u izradi. ali su s vre. kao i usad. On je ranije bio a|utant kraqa Petra Kara|or|e- vi}a u vreme kada je dr Kosta Dini} bio kra- qev li~ni lekar. koji su vi{e Tuarega. se~astim vrhom. uspomenu na pretka. Naime. Smatra se da su ih radili po uzoru na ukra{enim crvenim i zelenim koralima. gde su `iveli Vi{e su ih koristili kao oru|e. veka. ru~no vatreno oru`je. Sa ovog pod. Na sredwem delu dr{ke pri~vr- qa. sekire. vog oru`ja je {to su vrhovi kopqa i bode`a izgledu i na~inu upotrebe nik. Sve do prodora evropskog fa. ali je od 1897. re|e bode`e. kopa. Slu`ili su naj- beri i Arapi. je dobijao na poklon i otkupqivao predmete obliku qudske i volujske glave. Odatle se sa kolekcijom oru`ja vratio u @enevu i po- lovinu poklonio Petru Kara|or|evi}u. deo ovog oru`ja Vojnom muzeju je 1935. Ve. Lukovi i strele sa po dva do tri kru`na otvora. avgust 2008. Za drvene delove oru`ja koristili su sop. im slu`ila za prepad protivnika i kao ple- lika je sli~nost ratnih no`eva. a posebno su zanimqivi se isticali u ukra{avawu oru`ja. bili nacionalno baca~ko oru`je. kancelar kra- qevih ordena Kraqevine Jugoslavije). posredstvom Evropqana. blago oru`je. To je koralima. Gvineja) su od bambusa i like. zna~ajnije je oru`je sa Admiralskih ostrva. {}ivali su figuralnu kompoziciju glave udarni no`evi plemenskih poglavica. Kopqa su darnosti. godine privatni kraqev lekar. Po{to general Stefanovi} nije bio u Kongu. potomaka starog stanovni{tva Li. vi{i kustos 52 1. oru`je mena Gurka iz Burme. ~itije oru`je i kowi~ka oprema. Naro~ito su sni ukras. Od 1887. KUKRI I KATANE zanimqivi primerci bode`a – kukri. Baca. Taban je cizeliran sa ne~itkim upotrebqavali samo za lov. Karakteristika wiho- graviran i posrebren arapski natpis. su bili u naoru`awu stare{ina. izra|ivano je najrazli. iz ple- lo se horizontalno. poklonio general Du{an Stefanovi} (mini- star Vojske Kraqevine Srbije. dok mawinu ~ine Jevreji (zla. bode`i i do pojave Evropqana nije bio poznat. Posle Drugog svetskog rata Vojni muzej Persije.

uxbe. za istra`iva. formirawe javnog mwewa. mesto u istoriji. pisnik francuskog ~asopisa „L'illustration“ na posebne fondove koji obuhvataju razli. o ~emu ji fond. qudi koji }e se tek kasnije izboriti za svoje be. godine Vrhovna komanda uvodi zvawe „ratnog nam najboqe svedo~i dopis Dunavske divizije je predstavqaju kulturnu ba{tinu srpskog na. pan u Vaqevu avgusta 1914. shvati veli~inu ratnih napora Kraqevine riod od pojave prvih fotografija u Srbiji i wa. pun zna~aj i va`nost fotografije. jasan o ulozi ratnih slikara (fotografa) i u ond foto-dokumentacije je najve}a zbir- ka u Vojnom muzeju. staraju}i se da se {to ~e veoma zanimqiva. jo{ sovawem – po potrebi i sa li~nim po`rtvova- uzetno zna~ajna za istori~are. podizawe morala vlastitim trupama. koja se sastoji od ma. U dopisu naslovqenom na {tabove svih pu- cije. panoramskim nega. Ovaj. ne mo`e tako jasno i `ivo. negativima i fotografijama. na sektoru fronta koji bi im bio dodeqen. novi}a i Kara|or|evi}a. opisati ~ovekova ose}awa. ratni slikar Vladimir Beci}. Mnoge fotografije iz ovog fonda su ve} `nost da prate i bele`e sve va`nije doga|aje nom fotografijom ~uva u zbirci Vojnog muze- poznate javnosti jer se nalaze. a ~esto i nezamewiva. Radi tivima. Lice borca koji u rovu o~ekuje komandu za juri{ na neprijateqa je veoma te{ko opisati re~ima. ~e impresije iz we”. postati poznati i slavni. koji 53 . uglavnom dokumentarne slike qudskog strada. Zbirka foto-dokumentacije TRENUTAK VE^NOSTI Nijedan drugi izvor. tako su i fotografije iz ovog perioda ko umnogome doprineo da francuska javnost Fond ranije ratne istorije obuhvata pe. mo`da najzna~ajni. Kako su istoriju srpskog naroda sa po. tako|e. patwe ali i borbe za opstanak. patwu. novembra 1917. slikara”. RATNI FOTOGRAFI vqivawem u stranoj {tampi znatno uti~e na strah ili veseqe i sre}u. ja. {tam. Vrhovna Srbije i wenog naroda. pitomca 32. ratu. ali i fotografije mladih ba da propuste nijedan va`niji momenat bor- tografskim plo~ama. {tabovima vi{ih jedinica na boji{tu”. kao ilustra. Srpska vojska je ko- prvih putuju}ih fotografa. veka obele`ila velika ratna isku. va`nih li~nosti. fotografije omogu}io je da se wihovim obja- gog vremena na qudska ose}awa. a ka. koji se zajedno sa jed- roda. a slikari i fotografi su imali du. brojne fotografije srpskih dinastija Obre. ali i pogled iz jednog dru. novinskim ~lancima i feqtonima ko. klase Kraqevske wem – prate tok borbe. prvo u oslobodila~kim ratovima. u gotovo svim istorijskim delima. Pravilno shva}en zna~aj raznim doga|ajima. godine. golobradog. kao fotografija. „Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih kova se ka`e: „^ast mi je poslati primeraka nicima. Ve} 1912. sadr`i veoma va`ne fotografije ko. srpske vojne akademije Vojislava Tankosi}a vi{e unesu u su{tinu wenu i da ponesu {to ja- Ona nam pru`a neposredno svedo~anstvo o ili mladog poru~nika @ivojina Mi{i}a. ose}awa zarobqenog vojnika. ma kako da je objektivan ili slikovit. koji bi bio od vrednosti za istoriju. toga potrebno je da oni sa naj`ivqim intere- Fotografija kao istorijski izvor je iz Upravo je takav slu~aj sa slikama mladog. ~etka 20. pa sve do kraja komanda srpske vojske je veoma rano shvatila ristila fotografije i kao mo}no sredstvo za Prvog svetskog rata. koji je bio do- terijala foto-dokumentacija podeqena je {ewa. Sa~uvane su mnogo. Najboqi primer je Radi lak{eg snala`ewa u obiqu ma. bol. snije i odbrana otaxbine u Prvom svetskom gde je objavqivao fotografije sa fronta i ta- ~ite periode. (ne ka`e se koliko) fotografije koja predsta- ji se bave ovim periodom. mnogih poznatih i wemu se izri~ito ka`e: „Ratni slikari ne tre- terijala zabele`enog na staklenim fo. veoma je vqa pogreb srpskih zarobqenih vojnika. od 12.

kraqa Petra I Kara|or|evi}a manastiru Hi- rata nije prestalo interesovawe za foto. predsed- gladi.1915 ve te{ke muke. poka`e britanskoj kraqici nuli mrtvi u zarobqe. parade. Od svih fotografija koje se ~uvaju u ste veliki album sa 275 fotografija „kabi- nih do~eka raznih dr`avnih delegacija. Oko grba stoji natpis sno nam do~aravaju svakodnevne. svrhe usta{kog re`ima i prika- zuju „herojsku” borbu usta{a i domobrana protiv „~etni~ko – komunisti~kih” snaga. Na fotografijama je jasno i |u kojima je i album izra|en povodom posete Posle 1918. svoje potrebe. titi prave strahote rata. poklon oficirskog postoji posebna zbirka foto- kora knezu Milanu grafija i filmova na kojima su Obrenovi}u. a da ih pri tome i ta sa srebrnim okovima i emajliranim grbom gimnasti~ke ve`be i ve`be na streli{tu ja. koji je i predsedniku vlade Vijetnama bio u zarobqeni~kom Ho [i Minu (1957) ili kuban- logoru. godine povodom velike proslave wego- septembra 1931. daleko su wihovih pomaga~a. me- u ropstvu kod neprijateqa”. koje nemilosrdno satiru na{e vojnike vi{e zna~ajnih momenata i iskoriste ih za nog muzeja ~uvaju se i mnogobrojni albumi. va Todorovi}. i koji su danas pohraweni u fon. kako se to ~esto nagla{ava u legendi zapi- sanoj na pole|ini fotografija. OBRENO- ske zadatke kraqevske vojske. Zvani~ni kao {to su poru~nik Radomir Putnik i Koka opet su se na{li pred objektivima brojnih snimci oru`anih formacija NDH su svi ozna. avgust 2008. Pored izvanrednih fo- grafiju. nevoqe i ovom sukobu su se trudile da zabele`e {to U foto-dokumentaciji Voj- patwe. starih ni fotografi bele`e razne va`ne doga|aje ~a izuzetno potresno deluju prizori nema~ke poveqa i ikona iz riznice manastira. svakako su naju. Istra`iva~ima su izuzetno zanimqive i „KWAZU SRPSKOM MILANU M. raspa- da dr`ave i posledwih ratnih zbivawa. Sve. kao fondu Drugog svetskog rata. Na posmatra. kustos sni ogromne mo}i fotografije sve strane u {to samo ime ka`e slu`ili su u propagandne 54 1. tativne fotografije izradio je dvorski fo- DOKAZI ZLO^INA li razne neprijateqske vojske i jedinice. godine. la ~ast da svoju stalnu postavku nuara ove godine osva. Ove fotografije su izu. pravi biser primewene umetnosti. Pukovske slave. Zanimqivo je da su Na`alost. Kraqevu i Kragujevcu. novni{tvom. Sada u mirnodopskim uslovima broj. okupacije i represalija nad nedu`nim sta. 1872 zabele`ene posete zna~ajnih li~nosti i va`nih dr`avnih de- legacija. nu pa`wu privla~i fotografija na kojoj se le dr`ave. Albanije. [apcu. nim beogradskim ulicama. ve{awa rodo. vog punoletstva i po~etka samostalne vlada- brojnije fotografije koje prikazuju sasvima zetno zna~ajne jer predstavqaju gotovo jedini vine. fondu. qevske vojske i odvo|ewe oficira i vojnika landar 1910. Molim da se po skom revolucionaru. sivawa va`nih dr`avnih sporazuma. patwe. ukopava sadnicu ~empresa. VI]U IV – WEGOVI OFICIRI”. poseb- koji su okupirali pa`wu javnosti novonasta. je- kanska Antanta. reportera koji ovekove~uju pohod nema~ke voj. mirnodop. usled zime i princu ^arlsu (1978). U foto-dokumentaciji po- stoji i izuzetno obiman fond ~i- je fotografije prate poslerat- ni razvoj oru`anih snaga SFRJ. godine. Milovanovi}. obimniju takvu seriju ~ine snimci nema~kih tu fotografisani i mladi oficiri koji }e tek Novi svetski rat pogodio je i na{u zemqu. net” formata oficirskog kora srpske vojske. a koji je uru~en knezu Milanu Obrenovi}u SAD generala Daglasa Mek Artura. i naredi da se ista po- ka`e svakom vojniku i tom prilikom na ube- KRAQEVSKI Povla~ewe preko ALBUMI dqiv na~in mu predsta. godine i kraja Svetskog `ivo zabele`ena propast i kapitulacija kra. ali mewenih vojnika. a kao Vuk OBRADOVI]. manevri. smewuju se sa slikama sve~a. period mira nije dugo trajao. ~eni pe~atom „FOTO PROMIXDBA”. Najreprezentativniji komad u na{em su ugovori o savezu Mala Antanta ili Bal. Naj. nistru spoqnih poslova Kube {aqe svakom bataqonu Ernestu ^e Gevari (1957). Elizabeti (1970) i prestolona- ni~kom logoru u A{ahu u sledniku britanskog prestola Austriji. serije fotografija {to su ih snimili slu`be. . Ipak. amatera i profesionalnih fotografa. Kne`evine Srbije. tada mi- jedna fotografija po. u neizvesnost zarobqeni{tva. niku republike Francuske neo jedan od na{ih raz. Nacrt za korice uradio je slikar Ste- obi~an `ivot jednostavnih qudi i obi~nih na~in na koji dana{wi posmatra~ mo`e shva. Fransoa Miteranu (1983). kao {to su masovna streqawa u vidi kraq Petar kako sa lopatom u rukama du Pres biroa. tografija manastirskog kompleksa. tograf Nikola [tokman. sam ne iskusi. Prizori ceremonija potpi. kasnije biti oven~ani neprolaznom slavom Ratna zbivawa. {to je bila poseta na~elnika general{taba pe~atqivije one koje je sakupila Dr`avna ko. Ovu je sliku pre. strah i bol ske na SSSR i po severnoj Africi. a na~iwene su od plavog somo- vojnika. Reprezan- ni fotografi i fotoreporteri koji su prati. kao {to quba na stubove uli~ne rasvete po central. ali i slike nastale u te{kom vremenu gra|anskog rata. U okviru ovog fonda Album. Na{a ustanova je ima- su jednog dana meseca ja. tokom misija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i 1872. stradawa.

na Bawici. Jedna od wih nazvana je „Stal- na kolekcija“. najve}i izazov bilo je prona- bacivawa rashodovanih primeraka borbenih la`ewe pojedina~nih primeraka. go. U zbirci Muzeja osnov ove postavke ~ine sredstva prikupqena tokom pedesetih godina. nih meseci obe obogate kolekciju Vojnog muzeja razvoju doma}e vojne pameti ra za qudske resurse leta 2007. koje smo u proteklim me- na poligonima za obuku. uticali su da do skora nije bilo sistemati~nog prikupqawa novih eksponata vozila ili artiqerijskih oru|a. a potom preseqena u skladi{te u banatskom se- lu Ka~arevo. jer ona u sebi spaja eksponate naoru`awa proizvedenih na obe strane epohe hladnog rata. merci tehnike i naoru`awa pronala`eni su naoru`awa i vozila. artiqerije raznih kali. jedinice i ustanove vojske {irom Srbije. a povrh svega i eksponate koji svedo~e o S nerazumevawe savremene istorije. koja jo{ nema svoj ove {kolske ustanove. prikupqena ta sredstva bila predvi|ena za rashod. artiqerijskog naoru`awa koje je krasilo krug dine nastala nova zbirka. Obilaze}i biti veoma interesantna za i motornih vozila. kasarni u @arkovu. iden- sve poznavaoce naoru`awa. koja su povu~ena iz naoru- `awa tada{we armije. Vredni pri. pa i nedostatak tehni~ke kulture. Najve}i deo ove „prona|ene“ tehnike dvadesetog veka. re. borbena i mo. Me|utim. poti~e iz Drugog svetskog rata i nalazio se u torna vozila kori{}ena u Jugoslovenskoj na. tifikovali smo vi{e istorijskih primeraka jer ~esto spaja nespojivo. odnosno u Vojnu akademiju tehnika svedo~i}e o montnim zavodima i na drugim mestima {i. Zato }e ona je sistematska akcija identifikacije i pre. ku~enost prostora oko Vojnog muzeja na rodnoj armiji. pokrenuta i u|u u sastav „zbirke koja nastaje“. 55 . Tako je tokom 2007. prostoru u drugoj polovini zvani~an naziv.Zbirka koja nastaje SPAJAWE NESPOJIVOG Tenk i topovi iz muzejske zbirke izlo`eni na Vojnoj akademiji Zna~aj ove zbirke je veliki. pa su neke dospele i do dana{we Vojske Srbije. naoru`awu JNA u posleratnim decenijama. ali i vojskama koje su nastale Kalemegdanu. slobodno mo`emo re}i i iz we tokom devedesetih godina. bara u sastav muzejske zbirke. niti jedinstvenu lokaciju. i 2008. O~ekuje se da u toku nared- Od ulaska Vojnog muzeja u sastav Sekto. Zbirka u kojoj su artiqerija. Ona je formirana u Mostaru. Ovakvih zbirki bilo je od ranije u sasta- vu armije. u kasarnama gde su secima prebacili na privremenu lokaciju u Sa druge strane. I ameri~ke i sovjetske primerke. Druga sli~na zbirka je ona koja se nalazi na poligonu Nikinci u sastavu Tehni~- kog opitnog centra. i industrije. gde je od ranije bilo primeraka naoru`awu vojske na ovom rom Srbije.

oklopne transporte- re tipa BTR-50. Obilazak Vojnotehni~.. Na Vojnoj akademiji (topaz i drugi). izvi|a~ke automo- bile BRDM-2 u nekoliko verzija. popularnih xemso- va. kasarne u kojima se ~uva povu~ena tehnika Od sovjetske tehnike. a onda neophodnom papirologijom do- deqeni Vojnom muzeju. odgo- vorni organi u Ministarstvu odbrane i General{tabu.. i ise~eni posle Dejtonskog sporazuma zbirku Vojnog muzeja. BTR-60. oklopne automobile M3A1 vajt skautkar i M-8 grejhaund. Dr Bojan DIMITRIJEVI] 1. na kome je pre vi{e od dve decenije u Sloveniji slu- `io vojni rok.Znatan deo do{ao je u naoru`awe preko pro- grama ameri~ke vojne pomo}i. do 1958. Zbog li~nog afiniteta i bavqewa ovom temom od ranije. M-80 BVP u nekoliko verzija. verzije tenkova T-55. te haubice 105 mm tipa M-3. Tako smo obilaze}i luguseni~ar M15 i tenk tipa M-4 {erman. svaki otkriveni primerak bio je pravi istra`i- va~ki draguq. godine. me|u sredstvima rasformirane Povla~ewe znatnog dela neperspek- telej. desettonski kamion za izvla. Kona~no. haubice D-20 152 mm i D-30 122 mm. M-65 155 mm. koji je Jugosla- vija prihvatila od 1951. potom u kasarni u Kru{evcu nekoliko kamiona – radionica tipa GMC CCKV 353. Tako smo u Tehni~kom remontnom za- vodu ^a~ak prona{li prili~no redak bri- tanski „vu~ni voz“ (kamion sa prikolicom za transportovawe borbenih vozila i ma- {ina) tipa foden MTU. muzeja na|u i neki od prototipova vozila (tara. a radila tokom osamdesetih godina. . avgust 2008. me|u kamionima koji su na upotrebi Prve oklopne brigade i laki plivaju}i tenk tivne tehnike iz vojske u protekle dve go- na{li smo u odli~nom stawu. Nego- zdesetih i sedamdesetih godina stizala u otvorio je mogu}nost da se u zbirci Vojnog tin.) identifikovali i za kolekciju iza- naoru`awe JNA. traktor guseni~ar ATS 59G. najvi{e pa`we poklonili smo pronala`ewu ameri~ke i britanske tehnike koja je stigla putem programa vojne pomo}i. zatim ~ehoslova~- ke samohodne PA topove tipa M53/59. u kasarni Pan- leta 2006. D-30J 122 mm. vozila tipa BOV. jer su tenkovi tog tipa povu~eni tingenta izabere jedan deo naoru`awa za u Pan~evu na{li smo protivavionski po. tako|e pri- li~no redak. U me|uvremenu. odnosno T-55 ranije serije. po- znatije kao prage. a na susednom poligonu Ravwak tenko- ve M47 Paton. in`iwerijske prona{li smo tenkove T-34B. ali i mnoga sredstva iz- ra|ena u jugoslovenskim vojnim fabrikama. PT-76. Smederevska Palanka. Po{to je najve}i deo te tehnike povu~en iz upotrebe pre trideset i vi{e godina. prikupili smo vi{e inte. lake PA topove M-55 kalibra 20 mm. i autor ovog teksta nai{ao je na oklopni transporter tipa BTR. godine. Tu su i primerci sovjetskog naoru`awa naba- vqenih posle 1961. M-46 130 mm. haubice tipa M- 56 105 mm. Ovaj posledwi sada je veoma redak dine stvorilo je priliku da se i iz tog kon- ~ewe tipa kenvort. mi- nobaca~e raznih kalibara i drugo. PA borbeno vozilo sava) ili topova brali adekvatne primerke naoru`awa so- resantnih primeraka. 1996–1997. U Ni{u. vjetskog porekla: tenka T-72. postepeno su shvatili zna- ~aj ideje ~uvawa pojedinih primeraka teh- nike koja se ne koristi. kog instituta i Tehni~kog opitnog centra (Smederevo. pa su tako sada mnogi od najstarijih ili najboqih prime- raka vozila identifikovani u dokumenta- ciji. u potrazi za ekspona- tima. koje je na{a industrija iz. koje je tokom {e. doma}e oklopne tran- sportere tipa M-60. topove T- 12 100 mm. na poligonu primerak. ali i zbog starosti i retkosti. Hode}i tako po kasarnama. sa druge strane.

(Schneider. vi{e protivoklopnih i brdskih Veneciji 1574. go. izvestan broj oru|a dobijen kao sovjetska dela {tampanih tokom 17. godine. Ratna pro{lost Balkana. 13). obra|ivan i ~uvan poglavqe posve}eno je opsadi Beograda. Od tih primeraka `wu posetiocima naro~ito privla~i ve}i broj 19. godine. istorije pan u Be~u. kojih je.5 dvajaju poqska tanketa TKF-3. pomo}. i ova je o{te}ena ili delom uni{tena tokom dva svetska rata. kojih je proizvedeno svega 30. Kra- prikupqawem predmeta. nekoliko primeraka koji su zate~eni u maga. Tako|e. ako ne najvrednija. Quba MAJSTOROVI] Mr Mirko PEKOVI]. a nalazili su Vojnog muzeja. 1950. osim oru|a koje `e ve}i broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vo- eksterijeru Vojnog muzeja su spredpune}i topovi je ostalo u Kraqevini SHS. zabele`ili su i evropski velikani kao {to je zaplewena tokom Drugog svetskog rata od Itali- Najstarija kwiga u biblioteci Vojnog muze. se nalaze primerci svih vode}ih evropskih pro. pa su tvr|ave. na istorija. Nakon gotovo veka marqivog prikupqawa de{avawima na Balkanu i uticajem na wega. pored prikupqawa muzejskih predmeta. Rusije.11). arheologije. dotle je ovaj ure|ivao i {tampao al. qevina Jugoslavija od Nema~ke kupuje 400 pro- broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vozila iz na u Prvom balkanskom ratu. su oni zaplenili nakon okupacije ^ehoslova~ke. Devetnaesti vek je vreme probu|ene na. oru|a. Pa`wu posetilaca naro~ito privla~i ve}i broj oklopnih transportera. prikupqeno je dvadesetak te{kih ta. Osim oklopnih vozila u eksterijeru Vojnog uve}an i danas ima oko 12. luksuzne opreme. Ovi topovi povu~eni upravo izlo`en u eksterijeru. terijeru Vojnog muzeja. Nema~- broj ovih cevi izliven je u radionicama u Austri- M. pa u Muzej pristi`e ve}i lo`ena su i artiqerijska oru|a koja su zaplewe. Kao i ve}ina zbirki. U posleratnim godinama nastavqa se sa Cail). primerak merzera 305 mm M. Mnoga dela su bogata podacima o Vo.U. Nakon Drugog svetskog rata u Muzej pristi- Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u Nakon Prvog svetskog rata. veka u eksterijeru Iz ^ehoslova~ke. ostavili su traga u evropskoj istori. izlo`eni su i italijan- wegove fondove pohrawivano je i pisano bla. Dok je jedan Nemac pisao srpsku jana i Nemaca. izuzetan ke. i nacionalne istorije. Ovde se ~uva nekoliko Karaxi}em. oru|a i oklopnih sredstava u Evropi. godine od VTZ Kragu- izvo|a~a artiqerijskog oru|a toga vremena non P. pisan goticom. Osim dva topa koja su se nalazila ispred ulaza u zgradu Muzeja. Vojvodini. ^UVARI birka artiqerijskog oru|a. etnologije i muzeologi. nekoliko u Francuskoj i Velikoj Britaniji. do polovine koli~ine artiqerijskog oru|a. Leopold Ranke. dopremqena sa kladovske Societe anonyme des anciens etablissements ji je mogao probiti oklop ruskog tenka T-34. se u naoru`awu austrougarske vojske. ^ehoslova~ke. Kfy. me|u kojima i izuzetno retki primerci. kupqene su izvesne zila.1913 (Cannone da 105/28 Mod. Tako|e. Ova prin~evska voj. veka nisu retkost u ovoj biblioteci. Najve}i italijanske poqske haubice 105 mm {najder zemaqa (Poqske. {to su Nemci vrlo brzo stopi- jevac. uglavnom iz oblasti op{te vredan i bogato zastupqen je fond kwiga. ografiji. rali. znatno je cionalne svesti srpskog naroda. godine. sve ostale su od gvo`|a. muzeja izlo`ena su i brojna artiqerijska oru|a od 6. od kojih i ~etiri Kara|or|eva topa livena u srpskoj topolivnici 1811. je na srpskom i svetskim jezicima. Umesto wih. tanketa i tenkova. veka.500 kwiga i vi{e ciju. a koje je Jugoslavija uvezla iz ukupno 18 komada. proiz- umetnosti. Osim primeraka koje je Srbija kupila. manah Danica u Be~u. Amsterdamu. 1878. Skodawerke. ostale su i tri cevi obalska topa. krasila su izlo`beni prostor. ~inila je osnovu prve stalne postavke Voj- nog muzeja iz 1904. tako|e. a tu su i ameri~ki topovi dobijeni preko Nirnbergu. kojih je proizvedeno cm Mörser M. sa jadranske obale.Zbirka naoru`awa u eksterijeru GVOZDENI Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u eksterijeru Vojnog muzeja su spredpune}i topovi iz druge I NEMI polovine 17. jnoj krajini. 1936. Tako|e. a koje minulog rata. I ovi topovi su. sovjetski bibliote~ki fond. tenkovski topovi 47 mm M. Kne`evini i Kraqevini gurno jedna od najre|ih zbirki artiqerijskog Posebno mesto zauzima trotomno delo o princu Srbiji. veka. nema~kim lakim tenkom (PzKpfw I Ausf F VK 1801). a koja se odnose na is. Bri`qivo sakupqan. ga ostavili za svoje potrebe. Rheinmetall. {tampana u istoriju dru`e}i se sa Vukom Stefanovi}em vionskih topova. a jedini sa~uvani primerak je Biblioteka Vojnog muzeja ^ehoslova~ke 1930. do sredine 19. sredwi tenk T 34 i jugoslovenski tenk A1. Celo jedno ski laki tenk (CA M15/42 Carro Armato). nema~ki go. i po~etka 20. Nakon Drugog svetskog rata u Muzeju je ostalo ne{to vi- {e od dvadesetak topova i haubica kori{}enih S kraja 19. Srpsku revolu. veka u Be~u. vojne nauke. krajem od Francuske prilikom proboja Solunskog fron. prikazi bitaka i opsada utvr|ewa. M5 A1 – Stuart V). pred rat.V. godine. U eksterijeru su i Posle osnivawa Vojnog muzeja.38 (Skoda 47 mm ka- a koje je muzej primio 1935. izlo`eni u eksterijeru obalsko-tvr|avskih topova koji su izlo`eni u eks- cinima nakon Prvog svetskog rata. vedeno svega pet komada. pored Srba. ilustrovana je dva laka ameri~ka teka stjuart (M3 A1 – Stuart III i dine. uvezeni su i protiv- tokom balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu. godine. ve}i broj spredpune}ih topova. Isti slu~aj je i sa PISANO BLAGO su iz upotrebe pre izbijawa Drugog svetskog rata. Veneciji. godine.11/30 {koda (30. veka. Pa`wu skre}e nekoliko protiva- ja je iz druge polovine 16.1939. sredstva dobijena tivtenkovski topova {koda 37 mm M. veku. Italije. godine u fabrici Petar Drap{in. jer je ovaj top bio jedan od retkih oru|a ko- koja su. Bosni i Hercegovini. izme|u ostalog. topova. onda si- Dela iz 18.000 ~asopisa. zapo~etu 1804. u gravirama na kojima su portreti vojskovo|a. iz. Od tih sredstava posebno se iz- ji. veka. Vrlo sredwi tenk (PzKpf IV Ausf F Sd. vz 36). naro~ito oslobodila~ki ratovi srpskog naroda vojne pomo}i po~etkom pedesetih godina pro{log toriju evropskih dr`ava koje su imale dodira sa u 19. vi{i kustos 57 . 161). godine. Evgeniju Savojskom iz 1729. 1960. stvorena je. tanketa i tenkova raznih bronze – tu~a. {tam. Osim ~etiri cevi koje su izlivene od danas se u eksterijeru Vojnog muzeja nalaze dve oklopnih transportera. Krupp. Pa- koji datiraju od druge polovine 17. SAD).

jer heroizam srpske vojske i neopisive patwe i `r- vreme. od- likovawa. 34. na~elnik Vojnog muzeja se stvarala srpska dr`ava. uprkos stradawima u svetskim ra- tovima i. u organizaciji Nacionalnog vojnoisto- rijskog muzeja u Bugarskoj pod nazivom „Rusko-tur- ski rat 1877–1878”. zapostavqe- nosti tokom posledwih decenija. a doprinos Vojnog muzeja bio je izu- zetno zapa`en. tako|e. mada te`wa ka boqem ostaje na{ trajni izbor i obaveza. i ~esto. a uvereni smo da RI ZNI CA dr`ava Srbija ne}e napustiti instituciju u kojoj su sa~uvana tako dragocena svedo~anstva wene istorije. po- uzdan svedok ~ije se}awe ne bledi. posle gotovo dvodecenijske pauze i obavezali se da }e ~aso- pis ubudu}e izlaziti redovno i biti sve boqi. a koja }e predstaviti savezni{tvo pet evropskih naroda u krvavom Velikom ratu: Francuza. Inicijativa za ovaj pro- Ono {to Vojni muzej ~ini naro~itim nije jekat potekla je od Francuza. svedoci smo. koja je re- zultat te{kih dru{tvenih i politi~kih kri- za. septembra 1918. u Solunu. Urednik priloga sticala sloboda i nacionalni identitet. koja je prire|ena u galeriji na{eg U susret jubileju drevnog zdawa na Gorwem gradu Beogradske tvr- |ave. da su samo ~iwenica da postoji 130 godina. Srba. umetni~kih dela. topova i tenkova. Ovogodi{wi jubilej obele`avamo izlo- `bom ~ija su tema upravo ratovi za oslobo|ewe i nezavisnost 1876–1878. ojni muzej je tokom vi{e od jednog veka po- stojawa. realizovao mnoge zapa`ene izlo- `be i objavio ve}i broj kataloga i monografija. Dragana MARKOVI] Fotografije Nemawa PAN^I] . ratova i raspada dr`ava ~ijoj je isto riji slu`io. Italijana i Grka. ve} tokom ~itave duge i ~esto veoma na- pregnute srpske istorije. Kao memorijal ostao je Vojni muzej. polo`ili svoje `ivote i ugradili sebe u najuzvi{eniji ciq koji se slobo- dom zove. usudio bih se re}i. prikupio relevantnu zbirku od oko 35. Wegova posebnost je u tome {to je zapisani na stranicama istorije svih naroda ~i- ji su najvi{i ideali sloboda i pravda. svedo~anstva o burnim vekovima u kojima pukovnik. Redukovana verzija ove izlo`be bila je deo zna~ajnog me|unarodnog projekta. koji je potpi- ISTO RI JE san 29. ve} s vreme- nom postaje sve jasnije i bistrije. {to govori da Sr- bi nisu zaboravqeni od svojih saveznika. maja ove godine u Sofiji. Pro{li ro|endan proslavili smo obnavqawem muzejskog glasnika Vesnik br. uz ve- like napore. uniformi. Tokom jubilarne godine Muzej. Nadamo se da smo ovogodi{wim brojem to obe- }awe u dobroj meri i ispunili. a u slavu i du`no po- {tovawe svima onima koji su. Posetioci izlo`be „Srpsko-turski ratovi 1876–1878”. Tim projektom obuhva}ene su sve zemqe u~esnice u ratovima. ne poznaju}i granice vremena i prostora. prosudi}e sami da li smo i koliko ostali verni svetom ciqu i tradiciji. opreme. zastava. nije uvek najboqi tve srpskog naroda u tim godinama ostali ve~no saveznik. arheolo{kog materijala.000 predmeta oru`ja. ostavio pe~at u tom vremenu i sa~uvao Miroslav KNE@EVI]. NA CI O NAL NE ima ~ast da zajedno sa Francuskim kulturnim centrom po~etkom novembra priredi izlo`bu po- sve}enu devedesetogodi{wici prvog mirovnog sporazuma u Prvom svetskom ratu.. Brita- naca. ne samo u tim ra- tovima.

Malo osve`ewa stiglo nam je u vidu pobeda na{ih vaterpolista. mentalne strane ~ovekove li~nosti. Dobar vozi se tek koliko se mora. ali ovo leto im je otelila ~etiri lepotana. pa gledaocima Danilu Ikodinovi}u. Na stranu motivisana velikog barda pisane re~i Du{ka Radovi}a: reprezentacija Crne Gore. Jasno je gde le`i ra~unica. prekinuta na muzi~kom festivalu.000 intervencija godi{we. koji su u Malagi poku{ali Z Petnaest parova je mesecima radilo i gradilo. pa Ponude su veoma ozbiqne. a samo su mlade Ni{lije ostvarile san vredan. Hirurzi Dr`ave veoma zainteresovane za aleksina~ka i wihove po`rtvovane kolege padaju od posla. to osetilo... Oni ga staje. ovako beri}etan prinos. Cene naftinih derivata politiku. opet su stradali kakav je tim bez du{e i snage. onaj prevrnuo. nego da odbrane naziv evropskih {ampiona. Zato se setite re~i bio u finalu. neuni{tiva Ako je ne{to u svemu pou~no jeste poruka energija… toga nije bilo i upravo se da se veliko blago sti~e radom i znojem. ali ~etiri je broj za po{tovawe. Kakva ironija. ka`u kapitalna eksploatacija uqnih {kriqaca iz psiholozi. upozorewa policije. nalazi{ta su Izrael. u najskupqoj varijanti. [vajcarska i Estonija.. uop{te. Wegov neodoqivi duh ne upita: odakle toliko novci na izvolte? pobednika. Znamo U jeku je sezona kupawa. pola miliona evra. te odleteo.. Uzalud da }e na{i momci pokazati od kakve su gra|e. Naj~e{}i uzrok „qudski faktor”. Junaci meseca su qudi u belim Dejvida Koperfilda i Big Laleta zajedno. Praznina. Sadu. ^ovek ne bi znao odakle da po~ne i ~ime da zakqu~i crnu listu. qudskosti naj~e{}e prepoznaju pripadnici vojske. Upravqa~ zna~ajne izvore. Nedostajao je Da~a. Ka`u nije zasejano mawe p{enice a nikada nije bio da tako nije bilo ni za vreme bombardovawa. logi~no ili surovo. ka`u gotovo udvostru~ilo bilans. Dok mi dugo merkamo turista. vapaji povre|enih.. da napomenemo: u posledwih pet godina nikada nepo{tovawe propisa.. SA galerije RAT GDE GA NEMA Pi{e Branko KOPUNOVI] u~no nam je da ponavqamo broj bezobrazluk! Peking je nova prilika i verujemo M stradalih u saobra}ajnim nesre}amo ovog leta. ni mawe ni vi{e. De{avalo se. obru{ila grana. 59 . zrelosti ili odgovornosti. nadobudnost. koja je u selu kraj Beograda 45. Onakav kakav je neuki i vodi nevi~ni. Niti je saobra}aj tako osmi{qen dok barel nafte dobijene iz uqnih {kriqaca da ga vode qudi u uniformama. I tek {to su doma}ini. Neka je krenulo. retko tri teleta. Klini~ki centar „Vojvodina” u Novom i vagamo. osim da se ti~e luksuz. ali te{ko da }e izmeniti svest mewaju se gotovo svake nedeqe. koji ne mo`e a da se i sjajne igre u odbrani. Sumoran bilans poginulih i Tako stvari stoje s naftom. Vo`wa voza~a. Da~i i daqe dr`imo pal~eve. zbrinuli povre|ene turiste iz Poqske. u ~ijem se standardu kulture. pokreta~ka snaga. kontroli{u i poma`u onima za upravqa~em. mantilima. ali tako je osmislio i pod te{kim mislima o svom drugu i saborcu mla|i brat velikog brata. ni na{e tanu{no tr`i{te nije imuno na taj galop. Mladost devojke iz Para}ina je avr{ena je gradwa „Ku}e snova”.. du{a tima. rudarstva i energetike ka`u da je studija Prizore od kojih ~oveku zastane dah. preleteo. Jedan ~ovek. ne samo zbog wegovih kako vam drago. molbe roditeqa. Je li to pitawe li~ne ili op{te automobila za obi~an svet. Ovaj se sudario. Ako dotekne od skromnog ku}nog buxeta.. svega 95 dolara. Svoj skromni doprinos tovnoj `ivini dala je Novosa|ani o kojima je re~ izvedu vi{e od izvesna krava Belka. U Ministarstvu ka`e teorija. Mi. realizaciji. postaje ili naivnosti?. Te{ko je re}i. Pre toga samo Prosta zamenica za prebrzu vo`wu. U ideji i kona~noj a ne razvla~ewem po foteqama i ogovarawem. gledamo kao prate}u pojavu letwe reke bogatstva tek u povoju. Bo`e sa~uvaj. Ne vredi! ^esto pomiwani Zakon o bezbednosti saobra}aja poo{tri}e kaznenu U a barel nafte na svetskom tr`i{tu vrtoglavo raste. ali sve je aktuelnija mogu}a i snaga motora mno`e faktor rizika. Naravno. koji bije `ivotnu bitku priredio novi rialiti {ou. Ne postoji ta zemqa koja mo`e aleksina~kog bazena. Nazdravqe! Pravedno ili Igrali su protiv veoma jakih protivnika ne.. barel sirove nafte na berzi ko{ta 145 dolara. sa „Egzita” su im doneli nesre}nike na koje se makar i na mikro planu. [ta }e sve qudi da izmisle sjajnih {uteva. a u sto~nom povre|enih. izvodqivosti u kojoj bi trebalo da se odredi a knedla u grlu neizdr`ivo priziva ose}aj isplativost eksploatacije tog energetskog gor~ine.. postao je prava ratna bolnica. vreme kada je energenata.. sve mawe. nemar svake vrste. gde svi gube osim u pomenutom novosadskom klini~kom centru. jednog ili jedan pobe|uje. fondu „debeo” minus. na`alost. nemamo ~ovek nije obavezno i solidan voza~. ~ak i sudije ~iji se ne u~ite decu da plivaju ako ih niste uverili u~inak mo`e nazvati samo jednim imenom: da to radite boqe od wih. odnosno zelenim odorama. da na svet do|e dva. Prema najnovijim podacima. a ostali }orak. energi~an poslovni svet reaguje brzo. napabir~iti policajaca „po glavi voza~a”. maestralnih proigravawa ne bi li zabavili narod. ^iwenica koja zbuwuje Rat gde ga nema.

izve{tavawu o wima. odbrane. wihovom identifikovawu. carinskih softvera. sastavqena od eksperata iz resora koji sa~iwavaju Komisiju i edukaciji doma}eg. rina) predstavila je aktivnosti svojih resora. na{a zemqa zna~ajan SR BI JA IS PU WA VA OBA VE ZE doprinos daje u obuci Delegacija Srbije. Osim {to ispuwavawa sve N sa Organizacijom za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW). za{tite `ivotne sredine. Predstavnici 23 zemqe te regio- nalne grupe razmatrali su najva`nija pitawa iz Konvencije. oceni rizika. ekonomije i ali i inostranog regionalnog razvoja. unutra{wih poslova kao i Uprave ca- kadra u toj oblasti. posebno onih koje se odnose na carin- ^LANICE 60 . u Beogradu je nedavno. metodama krijum~arewa i primeni posebnih ugovorene obaveze. sa naglaskom na uslovima za uvoz i izvoz hemikalija regulisanih Konvencijom.DRU[TVO ZABRANA HEMIJSKOG ORU@JA UKLAWAWE RI Srbija je jedna od Na inicijativu Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Nacionalne komisije za najva`nijih ~lanica sprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog oru`ja. kao i kontroli hemijske industrije. odr`an Sedmi regionalni sastanak nacionalnih tela dr`ava isto~ne Evrope. a posebno ulogu nacio- nalnih tela i wihovu saradwu sa carinskim slu`bama. kontro- li. za sprovo|ewe Konvencije (ministarstava spoqnih poslova. u saradwi Organizacije za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW) u ovom delu Evrope.

ning inspektora OPCW za rad Konvencija. uz istovremeno omogu}avawe upotrebe hemijskih sup. Kao primer navedeno je da je na me|unarodnim kursevima. Srbija o~ekuje Vlasnici najve}ih koli~ina hemijskog oru`ja. postrojewa i proizvode dvo. Snimio Radovan POPOVI] Ukazano je da se Srbija svojim aktivnostima name}e kao vode}a zemqa u regionu u oblasti sarad- we sa OPCW i pomo}i zemqama ~lanicama u ja~awu kapaciteta za za{titu od hemijskog oru`ja. Rusija. a me|u wima su da od Organizacije dobije i od- SAD. koja je usvojena 1993. predstavqa jedan sa „`ivim agensima". kao in. ministrom za{tite `ivotne sredine Sa{om Dragi- nom i dr`avnim sekretarom u Ministarstvu odbrane Du{anom sku i grani~nu kontrolu. Uz pomo} predava~a te orga- nizacije istovremeno je odr`an jednodnevni nacionalni semi- nar za 80 srpskih carinika. he. proizvodwe. nasle|ene od JNA. Medicinsko osobqe Inspek- fikacijom. Prilikom susreta generalnog direktora OPCW argentinskog ZIKA diplomate Rohelija Firtera sa dr`avnim sekretarom Radojkom Bogojevi}em. marta 2008. nakon pristupawa Organizaciji U okviru programa u~e. koje treba opreme. verifikaciju obavqaju inspektori Or. registrovanu. Novica ANDRI] 61 . 2005. odnosno. Lane su odr- ni razvoja. Indija. torata OPCW otpo~elo je sta- stanci za miroqubive svrhe. koji sadr`i precizne obaveze dr`ava o uni. Centar se koristi i za tre- ja. i aktivnosti Srbije na sprovo- na za ispitivawe za{titne opreme). ~ime je postala nekoliko zemaqa severne Afri- jedna od 184 ~lanice Organizacije za zabranu hemijskog oru`. je Srbija izvr{ila sve svoje naj- mijske industrije i aktivnosti va`nije obaveze iz Konvencije – u oblasti vanrednih situacija. uvoz i Spasojevi}em. boratorijske i druge tehni~ke godine. Me|utim. `irawe u Nacionalnom centru Kontrolu. hemijskog oru`ja. me|u kojima je nekoliko eksperata iz Srbije. godine. phodne za jo{ uspe{niju kontro- rok im je produ`en do aprila 2012 godine. hemijskog oru`ja) i korporaci- ju „Trajal" u Kru{evcu. dr`avne za- obu~eno vi{e od 80 eksperata jednice Srbija i Crna Gora) pristupila je Konvenciji o zabra- iz oko 50 zemaqa. Kao va`an oblik sa- radwe. ko- DO KU MENT KO JI OBA VE ZU JE je Srbija svake godine organizu- je u Centru ABHO u Kru{evcu. Istovremeno. aprila 2007. godine pot- pisan je Sporazum o privilegija- ma i imunitetima osobqa OPCW. odnosno. posebno orga- struke namene (civilne i vojne) i postrojewa i hemikalije koje se nizovawe kurseva za za{titu od proizvode u velikim koli~inama. Generalni direktor Firter Konvencija kontroli{e tri grupe hemikalija: bojne otrove. li~inu bojnih otrova za te svr- {tavawu hemijskog oru`ja pod me|unarodnom kontrolom i veri. Centar nacionalno telo (Komisiju) i ABHO (u kome se odr`avao me. veoma je pozitivno ocenio ulogu ~ija je proizvodwa potpuno zabrawena (sem minimalnih koli~i. za kontrolu trovawa VMA. Ju`na Koreja. ke. ganizacije. sta novog Zakona o sprovo|ewu Konvencije. kako je re~ o ogromnim koli~inama. Nacionalni centar za kontro. neo- uni{titi u specijalnim postrojewima i o veoma skupom postupku. bili su du`ni da u govaraju}u pomo} za obnovu la- skladu s Konvencijom uni{te svoje stokove do 29. u Hagu. godine. skladi{tewa i upotrebe hemijskog `ani kursevi za polaznike iz oru`ja i o wegovom uni{tavawu 2000. godine donela Zakon za |unarodni kurs za za{titu od sprovo|ewe Konvencije. kontrolu he. VO DE ]I U RE GI O NU stitucije koje imaju zapa`enu Krajem 2007. uni{tila je ostatke postrojewa snici u raspravi posetili su za proizvodwu hemijskog oru`ja. jer posedu- od najva`nijih me|unarodnih instrumenata za razoru`awe i kon. je ograni~enu. nagla{eno je da izvoz hemikalija. osnovala je lu trovawa na VMA. ko- trolu naoru`awa. godine Vlada je ulogu u saradwi Srbije sa Parlamentu uputila predlog tek- OPCW. posebno mobilne. Libija. Srbija (kao pravni sledbenik SRJ. lu hemikalija iz Konvencije. |ewu Konvencije.

lice u lice. avgust 2008. gde se i nalazi „Ogwi{te srpsko”. VOJ NI^KA ^AST jedino ako su wegova dela Zlosretna de{avawa na prostoru biv{e Jugoslavije mnogima su ostavila te{ko poduprta istinskim moralnim breme se}awa. Jedinstveno je i te{ko merqivo breme na ramenima koja nose oficirske ~inove. odavno je smislom i zna~ajem prerasla mesto gde ~o- vek odmara ~ula od gradske vreve. izdvaja. . Pukovnik u penziji dr Rade Raji}. U POSETI P U K O V N I K U P E N Z I J I D R R A D E R A J I ] OTAXBINSKI IDEAL ri godine nakon prestanka profesionalne vojne slu`be pukovnik u penziji dr Oficirsko zvawe ~oveka uvek Rade Raji} kwigom U ime ~asti upotpunio je istra`ivawa tog zna~ajnog i done- prati. kao i ve}ina wegovih kolega koje su s po~etka negovati jo{ u Vojnoj akademiji. Rat. brojna su svedo~anstva koji se s posebnom pa`wom mora upravo suprotnog. u prvi plan stavqa ono zlo i lo{e u qudima. na{eg doma}ina. Iako oni svetli primeri budu upam}eni i slavqeni. obele`ava. u gradwi i opremawu svojevrsne ku}e muzeja „Ogwi{te srpsko”. Ona je postala wegovo svetili{te i zostav{tina. Imawe u selu Ba}evac. suo~io se sa ratom. pored o~iglednih strahota. nadomak Barajeva. devedesetih bili u aktivnoj slu`bi. ^ovek pod tim teretom ostaje uspravan T kle zanemarenog fenomena. sa`eo i ma- terijalizovao qubav i po{tovawe prema istoriji i tradiciji na{eg naroda. za dr Rada Raji}a. dr Raji} je. Odre|uje ga. Nemoral i be{~a{}e tada se otvoreno prika`u u nekim od najgorih obli- na~elima otaxbinskog ideala ka. Uporedo sa nau~noistra`iva~kim radom. Upravo tada u 62 1.

Dokle god postoji i jedna ratna za- usmerilo dr Raji}a. Snimio Nemawa PAN^I] wemu se rodila iskra znati`eqe za pitawe koje se u odmeravawu – Oficirski poziv u srpskom narodu gaji takozvani otaxbin- qudskih dela i nedela samo nametalo – {ta je ~ast? ski ideal. duhovnog. i postoji strogo utvr|eno pravilo kako se i Iako je posledwe delo pojam ~asti pribli`ilo {irem sloju. a docnije kao da se smatralo nepo`eqnim – ka. omogu}ilo mu je da sa eti~kog. {to simboli~no predstavqa wegovo ven~a- Prvog svetskog rata. qudi koje posebno vaspitava. Ona se klawa jedino Predsedniku Republike kao vrhov- nika oficirski poziv poseban je. ofi- ralnog. ce. Ona simbolizuje oficirsku ~ast kojom govornik. ju simboliku od samoga ~ina. Dakle. Nijedna da i prou~i pojam ~asti. se stare{ina vezuje za otaxbinski ideal svoga poziva. I danas samo oficiri `e dr Raji}. ratnu zastavu imaju samo rodovske jedini- javnosti predstavio kwigom „U ime ~asti”. {tuju wu. ranga brigade. Rade Raji} – Kao {to znate. Sve i svi u jedinici klawaju se woj i po- objasnilo ga i „ukrstilo” sa mnogim profesijama. kome zastava dodequje. Ratna zastava nije samo obele`je. za na{eg sagovor. prou~avawe fenomena vojni~ke ~asti znatno je odredilo i lac dr`avnog suvereniteta. razume na sasvim druga~iji na~in – nastavqa dr Raji}. Dr`ava ima potrebu za jednom kategorijom – Ta neobi~no mo}na tema ~oveka s vremenom zaokupi i on mno. Nijedna profesija u dr`avi i dru{tvu nema tako uzvi{e- – Prou~avao sam literaturu tra`e}i sve {to se doti~e pojma nu svetiwu ideala kao {to je oficirska slu`ba – podvla~i Raji}. da bi se uo~i bli`i tu osobitu ~ast vezanu za oficirski. godine naovamo. takore}i jedinstven u tom pogledu. Prvo delo koje je nastalo kao plod dugogodi{weg prou~avawa PRED SU DOM VOJ VO DA bilo je „Biseri o ~asti”. ~asti i ubrzo shvatio da se o tome veoma malo pisalo. mo. oprema. osposobqava za najte`e situ- ga `ivotna pitawa. koji su zavr{ili Vojnu akademiju dobijaju e{arpu. stava koja nije kleknula pred neprijateqem ili mu pala u ruke. we sa otaxbinskim idealom onoga vremena. koja ima zna~ajni- Oko 400 pro~itanih kwiga tokom deset godina. zatim je svetlost dana ugledala znatno Na fenomenu ratne zastave. Na woj Orlovi} 1918. dr Raji} je poku{ao da nam pri- obimnija i sadr`ajnija kwiga „U ime vojni~ke ~asti”. kada ih „provu~e” kroz prizmu ~asti osvetli i acije u kojima se mo`e na}i. istorijskog. naro~ito od – Uzmimo za primer sliku Kosovka devojka. na sve~anosti otvarawa „Ogwi{ta srpskog”. Ona je nosi- Uop{te. druga profesija to nije. Vidovdana. filozofskog. smatra na{ sa. 63 . nacionalnog i profesionalnog aspekta sagle. nom komandantu. ciri su jedini zakleti ~uvari interesa dr`ave i nacije. To je pitawe znatno vi{e razmatrano pre Pavle ima zlatan pojas. uop{te vojni poziv.

bilo kwi`evno. iznad koga o Posmatraju}i mno{tvo predmeta u Raji}a-ku}i. koja se otvaraju ne ili zbuwuju. na koju se nastavqa na veliku pa`wu u postavci sadr`aja travnata staza duga desetak metara. borezi. Ispred samog objek. du- ta „Ogwi{te srpsko” nalazi se po. malu porodi~nu vikendicu. Samo i jedino oficiri. sa ogledalom po energiji koja izbija iz re~i na{eg doma}ima. To je svojstvena drvena naslowa~a sa bogatim dubore- univerzalni simbol ~asti. kako sam ka- `e. izreke i citati – sve ukazuje plo~ana terasa. Jedna takva nalazi se i u manastiru Hilandar. duh i mo} kulta i slave ~a. – Otvarawe „Ogwi{ta srpskog” OGWI[TE SRPSKO poklopilo se i sa sedamstotom godi- Da li se ijedno delo. {aqe staru Pravo ispred. bile su srpske vojvode. u zavisnosti od isku. Bo- jovi}a. Vidovdan se iz paganske ere starih videti i prikaz malog srpskog Panteona. sudilo. srpsku tradiciju. posetilac prepoznatqivu poruku – da smo svi mi kova~i svoje sudbine. ka`e nam dr Raji}. odakle se kretalo u boj. mo`e sasvim obu. Zapisi. odlikovawa. ako izuzmemo {tina. vi{e za pogled nego za rad. Jedna od strasti dr Rada Raji}a na{la je mesto i u wegovom – Treba imati u vidu da krst. predstavqa i malom muzeju. tako i zidovi levo no je i ure|eno tako da podseti na i desno od ulaza prate istu tematiku. Wegov je trud dobija na zna~aju jer se u savremenoj srpskoj litera- turi gotovo ne mogu prona}i dela koja potpunije tretiraju ~ast kao vr- hunsku eti~ku kategoriju ili ~ak eti- ~ki sistem. slovenskog merewa vremena koje po~iwe 5. odnosno. avgust 2008. Aleksandar PETROVI] 64 1. prema obja{wewu na{eg doma}ina. ja{wava dr Raji}. Duh ofi- cirske ~asti Mi{i}a. vin~anskog pisma. odnosno podoficiri imaju ~ast i obavezu da tu zastavu ~uvaju na osnovu otaxbinskog ideala Jedini pravi tutori i recen- zenti Raji}evog rada. Putnika. urezbarenim zapi. drvene plo~ice sa urezba- vom na dve vode i sa troja vrata. ganizovana prva ustani~ka skup- Imawe dr Raji}a. Milo{evo i Vo`dovo ogledalo. {wicom ro|ewa cara Du{ana. na kome se vrhlo `ito. Sude}i mo`e videti zid koji je posve}en nemawi}kom periodu. Vo`du Kara|or|u. mu ku}u. cen. te{ko se mo`e gredi vise verige. koji su ponajvi{e delo ruku penzio- Na kraju te staze nalazi se simboli~. {eg doma}ina – prou~avawe paganskog perioda na{eg naroda i wego- sima i predmetima oka~enim na wima podse}aju na kult jednog od ve veze sa hri{}anskim prosvetiteqstvom. osmi{qe. gde je or- stva i stavova sa kojim im se prilazi. nisanog pukovnika. }a i dleta iza}i }e jo{ dela o ~asti. meta koji podse}aju na slavnu istoriju srpskog oru`ja. slike i predmeti koji tu stoje podse}aju na slavni period istorije na{ih predaka. KU]A – MUZEJ {}anske i predhri{}anske ere na{eg naroda. bilo nau~. Kako vrata. U jednom se delu ku}e mo`e najstarijih srpskih praznika. i to je no. To je. Stepanovi}a bodrili su i krepili autora da istraje na putu koji nije bio bez prepreka i te{ko- }a. ispod wegovog ~eki- u obliku zenice. e{arpe… lo. Iz pravca gumna ulazi se na tako. Kova~nica koja se nalazi uz sa- pqawa srpske porodice. simbolizuju spoj hri. izbe}i pitawe o motivu i voqi koja prati poduhvat prikupqawa i tralna vertikala ku}e koja simbolizuje najstarije kultno mesto oku. dodatna simbolika ove ku}e – ka`e hvatiti i razumeti bez pri~e o `ivotu Rade Raji}. {ana Silnog. I po tom osnovu taj prostorni krst sa zom. starog Slovena hristijanizacijom odr`ao do na{ih dana. koja svojim izgledom. Ku}a muzej „Ogwi{te srpsko” je mala drvena gra|evina sa kro. seku druge dve terase koje ~ine simbol krsta. U POSETI postoji i jedinica. wegovog tvorca? Na{ je sagovornik Pored vidovdanskih. nik sa ponosom isti~e da je jednu naslowa~u tipa episkopske stolice sti. kao {to su – kremen kamen. renom glagoqicom… U tome se nazire jo{ jedna veoma va`na crta na- zvana Vidovdanska vrata. kako nam je dr Raji} objasnio. u ~ijem je centru izrezbaren lik cara Stefana Du. izrade nekoliko stotina eksponata. Posetiocu „Ogwi{ta srpskog” u oko upadaju i brojni suveniri. simboli vuka.508 godina pre Hrista… U centralnom delu ku}e napravqeno je ogwi{te. . prolaze}i kroz Vidovdanska vrata. Veliki broj pred- ki prikazano gumno – kultno mesto u Srba. tradiciji i Srpstvu. gde se veselilo i `ali. kako je na{ narod vekovima iskonski do`ivqava i po{tuje – ob. Gumno je mesto gde se opet. na{ do- posetiocima Raji}a-ku}e „Ogwi{te ma}in je na ku}i napravio jo{ dvo- srpsko” ostavio da sude o wegovim ja vrata – jedna posve}ena Milo{u idealima i verovawima po obiqu Obili}u i kosovskom mitu. dakle postoji i dr`avni suverenitet. pored religijskog. poklonio hramu Svetog Save u ~ast wegovog osve}ewa. dogovaralo. a druga predmeta ~ije mnogozna~nosti ili ple. a na{ sagovor- gumnom u preseku predstavqa zavetni put. prema selu Veliki Borak.

negde u daqini. ku general-major Qubi{a Diko. Neko je odozdo dozivao. niz li- dve danas verovatno tice kawona Lima. jula ove godine.PODVIG VOJNIKA KENANA STRIKOVI]A NA ^AST UNIFORMI Ima li boqeg Da se vojnik Kenan Strikovi} posle povratka od ku}e. Vojnik Kenan Strikovi} obuku je nastavio u Centru za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu. za wegov podvig znalo bi tek nekoliko qudi. Drugi momak. Polo`ili smo ga na asfalt. vu~em ~oveka kome je bio polomqen kuk. General wegovu skromnost. kawona Lima? – Ubrzo po{to smo se zaustavili iza slupanog „juga” primetio sam unutra ~etvoricu te{ko po- Od {est `rtava vre|enih qudi. Uspeo sam da otvorim voza~eva vrata i iz- saobra}ajne nezgode. gradnog odsustva. ti~nim i opasnim situacijama. iz Brodareva pokazao Kada je 4. On je istakao da Strikovi}ev Do ujutru je vojnik Kenan Strikovi} probdio u bolnici nad momcima kojima je spasio `ivot. I hrabrost je. tek nekoliko sekundi posle stravi~nog sudara dva automobila. Razgovor izme|u dvojice vojnika junske generacije u Drugom centru za obuku u Pan~evu stigao je „do u{iju” komandira voda. proma{io skoro potpuno uni{ten automobil koji je le`ao okrenut na bo~nu stra- nije bio pribran nu. jula krenuo put Brodareva. primer kako treba da postupaju Strikovi}ev kom{ija iz Brodareva. – se}a se Kenan tih nekoliko minuta oko po- no}i na putu kod sela Strugovi. hod nesre}e. sa bratom od jula. najzad.. miris alkohola. gde je proveo prvi vikend posle zakle- tve. Prepoznao sam ga. za~uo jauke i dozivawe.. a drugom na kai{u pantalona. On je rukama otkinuo predwe vetrobransko staklo i izvukao te{ko povre|enog mladi}a iz au- tomobila i nekako uspeo da ga donese do asfaltnog puta. `i u in`eweriji. i o~iglednijeg primera hrabrosti pripadnika Vojske Srbije od onog koji je mladi} D mimo wegove `eqe. Krv. uspeo morao sam sa velikom pa`wom da izvadim tog momka iz kola. santimetar po santimetar. stigne na mesto nesre}e. a zatim nekako izvukli i osta- na putu Prijepoqe le. koji su se odigrali u no}i izme|u 4. postupak pokazuje da se radi o Kada su stigle wihove porodice. „htelo se” da upravo on. Bio je to moj poznanik iz i po`rtvovan. o izlasku i zabavi. – Izvuci mi brata – vapio je mladi} dok ga je Kenan nosio uzbrdo. PETROVI] Snimio D. koji se tu slu~ajno na{ao. Ovako se. i 5. Taj ~in ocenio je kao pravi je uspeo unesre}enog da izvu~e do puta odakle su wegovi drugovi ve} pozivali u pomo}. u provaliju duboku dvadesetak metara. osim da povre|enima spasi stigao i telegram zahvalnosti od porodica mladi}a kojima je Kenan pomogao. sigurnosni pojas se zaglavio.. Kenan nio. sretu sa porodicom. Brodareva – pri~a Kenan. pao. koji se nala- PRIMER HRABROSTI zio na mestu voza~a bio je u nesvesti. hrabrom mladi}u koji u trenutku Posle povratka u jedinicu vojnik Kenan Strikovi} nastavio je sa obukom kao da se ni{ta nije nesre}e nije razmi{qao ni o dogodilo prethodnog vikenda. re~i nisu mogle da iska`u zahvalnost. Po- Strikovi}a. ipak ~ulo za doga|aje na putu Prijepoqe–Brodarevo. Ni to nije naru{ilo `ivot i uka`e pomo}. kako bi mu odao stojala je opasnost da ga dodatno povredim – obja{wava vidno uzbu|en vojnik. iako povre|en bio u svesnom stawu. Utom sam. Usled sudara sa automobilom ~ijim su putnicima Kenan i drugovi ve} ukazivali pomo}. Na pola puta. povezao je svojim automobilom pripadnici Vojske Srbije u kri. ali nejako. Dikovi} nagradio je vojnika Ke. Kenan je kao i svi mladi}i wegovih godina ma{tao o su- u no}i izme|u 4. A. na liticama strica i drugovima koji su ga do~ekali u Prijepoqu. Dugo sam se mu~io da ga vi} primio je vojnika Kenana otka~im i kada sam. nije poverio drugu iz voda. istina. –Brodarevo. prijateqima. sreli su ambulantna kola koja su unesre}ene prevezla daqe. – Poku{ao sam da ga izvu~em. survala su se dvojica momaka u „folksva- ne bi bile `ive gen xeti”. Ali. Sa jednom rukom ispod vrata. Slu- nana Strikovi}a sa 17 dana na. da Kenan Strikovi} okliznuo se. priznawe za podvig koji je u~i. razbijene glave. BANDA 65 . koji je shvatio da se u wegovoj jedinici nalazi ~ovek zahvaquju}i kome barem dvojica qudi jo{ nose „`ivu glavu na ramenima”. Ubrzo je ~emu. Potr~ao sam u pomra~inu. dvojicu mladi}a iz „xete” i Kenana put prijepoqske bolnice. svakako. pri~a na{ sagovornik. Kenan se odmah vratio dole ne bi li predupredio kobni is- Komandant Komande za obu. Drug iz voda ipak nije hteo da zadr`i za sebe Kenanovu tajnu. Ka`e da je vojska mu{ka stvar. Suvoza~ je.. – Iz dubine sam ~uo glasove. i 5. me|utim.

– Pomenuta operacija ne}e ko{tati dr`avu niti jedan cent – prema iskazima jednog visokog funkcionera Ministarstva odbrane. Iako su do sada izvr{avali zadatke u velelepnim zgra- dama punim istorije i tradicije. U dana{wim prilikama informaci- za ministarstvo.000 slu`benika. na toj lokaciji nalaze se hangari. general{tabom. wihov raspored i sistemi veza iz nekog drugog vremena. A za sam „Pentagon” ostalo bi jo{ pet hektara vojnog zemqi{ta. Tu }e. trg Konkord. odnosi se U novim prostorijama Ministarstva odbrane od 2012. Na toj lokaciji ve} sada ima oko pet hiqada vojnih i civilnih funkcionera. Ministar odbrane Erve Moren dobio je zna~ajnu podr{ku predsednika Niko- le Sarkozija. komandnih struktura parkinzi i dva velika opitna bazena. bi}e sme{teno vi{e od 10. Ona se nalazi u kvartu Balar. {kova dr`avnog aparata i prvenstveno se odnosi na pregrupisavawe svih {tabova sva tri roda francuske vojske na ve} postoje}u lokaciju. kada }e zgrada biti operativna. ja je najzna~ajnija za za{titu Francuske i wenu odbranu. u kojoj je sme{tena 117.SVET R E F O R M A F R A N C U S K E V O J S K E PEN TA GON NA Posle du`e analize inistarstvo odbrane Francuske razdvojeno je na vi{e lokacija u Parizu – bu- levar Sen @erman. jer ova reforma predstavqa prvi veliki pomak u buxetskoj politici i u{tedi koju propagira nova francuska administracija. biti vrlo brzo i lako. naziva „Pentagon a la do 2012. koji se popularno vazduhoplovna baza. jer na}i kupca za lokaciju na kapijama Pa- riza nije problem. {to }e bez sumwe.000 qudi. koji navodi da }e u tom slu~aju i na zdru`ivawe dr`ava zaraditi. francuske vojske. u kojima i {tabova svih rodova su ra|ena ispitivawa na maketama vojnih i civilnih brodova. kvart Balar i hotel De Brijen. biti sme{teno jo{ 5. sagra|ena po~etkom dvadesetog veka. To su samo ne- mogu}ih varijanti „u{tede” finansijskih sredstava u ina~e smawenom buxetu vojske. odbrane. Novac za izgradwu objekta nabavio bi se prodajom tri hektara gra|evinskog zemqi{ta na toj lokaciji. Kada su same zgrade. na bulevaru Sen @erman i na trgu Kon- kord. Isto }e se dogoditi i sa zdawima koja su u centru grada. u petnaestom pariskom okrugu. i to mnogo. komu- nikacije ali i vreme potrebno za efikasnu koordinaciju. komandne i dru- ge strukture francuske vojske. Pored vazduhoplovne baze. francuski ministar odbrane Erve Moren M ka od mesta na kojima su sme{tene prostorije ministarstva. 66 1. u centru Pariza. komandnog centra sa najsavremenijom tehnikom. avgust 2008. na stvarawe jednog – Projekat }e omogu}iti vojnicima i oficirima da rade u modernim okvirima. Plan. a novac }e biti utro- {en u opremawe novog „Pen- tagon a a la fransez”. godine. Vojska poseduje oko osam hektara gra|evinskog zemqi- {ta na lokaciji Balar. godine. saop{tio je plan PO DU HVAT RA CI O NA LI ZA CI JE ujediwewa svih komandnih Novi projekat prevazilazi sve dosada{we poduhvate racionalizacije tro- struktura armije. Razu|enost komandne strukture u samom glavnom gradu onemogu}uje efikasnu logistiku i pove}ava tro{kove odr`avawa. fransez”. bi}e prodati na javnim auk- cijama. . to smeta modernom na~inu delovawa kabinetom ministra Ministarstva odbrane – rekao je ministar Moren prilikom predstavqawa projekta. ti objekti nisu nameweni za moder- sa prostorijama no upravqawe i koordinaciju trupama na terenu.

{to }e dovesti do u{tede i ve}e efikasnosti u podr{ci sna. a to {teti borbe- Jedino zdawe koje }e ostati u vlasni{tvu francuske vojske je noj gotovosti i manevarskoj sposobnosti na svetskom nivou. – Sve je dogovoreno. tivne strukture ve} samo na strukture podr{ke kojih sada ima vi{e Nabavka erbasa M 400. nego {to je potrebno. vilnih slu`benika u narednim godinama. Francuska armija. vi{e puta odlagana promena Takve informacije zabriwavaju vojsku. potvrdio da smawewe qudstva nikako ne}e biti upereno na opera- nenta. JA^A WE PR VE LI NIJE Racionalizacija „back offi- ce-a” je sr` projekta „francuskog Pentagona”. pa }e wihova primawa dosti}i ta. osim u prostorijama Ministarstva. omogu}iti nabavku novog naoru`awa i modernizaciju opreme. „efekat centrifuge”. godine do 2000. Francuska armija je ve} do sada imala veliku reorganizaciju MI SI JE U SVE TU od 1997. kao na primer kadrovsko odeqewe za upravqawe nova~e posledwih godina. jer nikada do sada nisu boravili zajedno pod istim krovom. Zajedni~ka komandna struktura stvori}e tzv. naoru`awa. Ve} tada je stvorena jedinica za sve rodove. ali i skim snagama (Eurocorps). tako da svaki drugi koji da. razgo- Pregrupisavawe General{taba i {tabova oko ministra pred. ima – Hotel Brijen je istorijska lokacija. Veliki tro{kovi u odr`avawu pozadine. sada samo treba utana~iti stvari. „tran- vu. granica. Samim prelaskom na profesional- nu vojsku smawio se broj kasarni. koji nedostaje francuskoj vojsci i zbog toga opasti wen kredibilitet.. godine. Vojni eksperti takav tro{kova ne optere}uju}i buxet nego potvrditi projekat u okvirima sistem podr{ke nazivaju „back office”. duple funkcije. jer neki smatraju da }e aviona za transport trupa. Mi `elimo da to odra- stavqa koheziju Ministarstva i racionalizaciju pariskog komandnog dimo. ministar odbrane je drugim evropskim vojskama u operacijama van evropskog konti. opreme. zbog svog istorijskog zna~aja i presti`a. nipo{to. kao {to to danas ~ini ameri~ka armija. ko- je sada postoje.. {to se hotel Brijen. `ba za naoru`awe ili intendantska slu`ba. odrediti da li je taj plan najboqi. jer su u wima de Gol i Klemanso korist qudstva. varati o modalitetima i okvirima projekta. Me|utim. {to }e on transal. „back office-a” i Proces nove reforme je ve} po~eo i smawi}e broj vojnih i ci- komandnog sastava i{li su na u{trb operativnog. vazduhoplovnih baza i mornari~- Posle operacija u Bosni i Hercegovini. storije za prijeme i sve~anosti – podvukao je ministar Moren. To ne}emo prodavati. na primer.FRAN CU SKI NA^IN Projekat je vrlo kompleksan i ne}e ga lako prihvatiti sva odgo- vorna lica u kopnenoj vojsci. s tim da }e selidbom iz starih prostorija u novu zgradu Ministarstva biti ukinuti odre|e- na radna mesta. modernizacije i operacija van sopstvenih imali svoje kancelarije. operativnih jedinica na terenu. tzv. Ruandi i na Koso- kih centara. kako ga sprovesti sa {to mawe gama na terenu i pove}awu operativne mo}i. vazdu- hoplovstvu i mornarici. a pogotovu posle operacija u Avganistanu ili na Obali Slo- sarmijske” slu`be. odnosno liti~ar iz vremena Prvog svetskog rata – Klemanso. Odnos izme|u podr{ke ili komandne strukture i operativnih jedinica u francuskoj vojsci je 50 prema 50 posto. slu- u svojoj komandnoj strukturi. nos 65 posto naspram 35 posto u korist „Front office-a”. samofinansirawa – rekao je portparol Ministarstva odbrane Francuske. francuska vojska uvidela je nedostatke karijerom vojnih i civilnih funkcionera. zajedno sa evrop. ali treba sa~ekati analize i studije koje }e nam ta~no re}i i mesta. gde je od- zgradi imali svoje kancelarije general [arl de Gol i poznati po. koji }e zameniti transportni avi. Frederik MILENKOVI] 67 . Time }e se pove}ati buxet za odbranu. Buxet je bio amputiran i onemogu}ena je br`a modernizacija bude oti{ao u penziju ne}e biti zamewen. nivo pripadnika policije. jer su u toj i te kako vidi ako ih uporedimo sa britanskom armijom. anga`ovawe u razli~itim delovima sve. terenskog ra. sigurno }e omogu}iti Francuskoj. dakle. kao {to je. ozbiqan zadatak – pove}awe efikasnosti i smawewe tro{kova u je. Smawewe potro{we daje vi{e mogu}nosti i sredstava za „front office”. odnosno za qudstvo na terenu. a istorija se ne proda. pa }emo stoga tu na~initi specijalne pro. pove}awe plata zaposlenih u vojsci. transportna slu`ba. slu`ba nabavke.

Po zavr{etku konkursa svi `be „Si briz-2008” (Sea breeze) u okviru prijavqeni koji zadovoqe propisane uslo- Programa Partnerstvo za mir. Ameri~ki ministar odbrane nici Kfora nedavno boravili u Crnoj Gori i Robert Gejts podr`ao je tu politiku. sa izuzetno visokom precizno{}u. Podgorici. uglavnom ~lanica Natoa – Austrije. Belgije. Nikolajevskoj oblasti i na Krimu. Avion Su-34 mo`e da leti na velikim razdaqinama. Gruzije. vojsci. ishrana. da je planirano weno napu{tawe i izgrad- trebalo bi da bude alternativa zakonu o wa stambenog bloka za potrebe dr`avnih op{toj zabrani kasetnih bombi koji je. 68 1. koji }e biti odr`ani u Ode. KONKURS ZA DOBROVOQCE plovstva planira da potpi{e U HRVATSKOJ VOJSCI petogodi{wi ugovor o kupo- vini doma}ih borbenih avio- na mo}nih karakteristika ti- pa Su-34. Latkovi} je potvrdio da su predstav- lo vi{e od 100 zemaqa. dve Ako neko od dobrovoqaca postigne vi- podmornice. posle 2018. u blizini Moskve. od oko 2. Uprava ruskog vazduho. koju bi za odmor koristile jedi- ma novoj politici SAD. vodi i vazduhu oru`jem velikog dometa. Ukrajine. }e uve`bavawe aktivnosti multinacional. }eni u Po`egu u Slavoniji. uni{tava ciqeve na zemqi. Aktivni bezbednosni sistem i najnovija kompjuterska tehnologija dozvo- qavaju da pilot i navigator izvode precizne akcije vazdu{nih bomba{kih napada i da mane- vri{u pod neprijateqskom vatrom. . ponudi}e mu se i ciq manevara. izjavio je koman- dant ruskih vazduhoplovnih snaga Aleksandar Zelin. avgust 2008. Priprema Mirjana SANDI] MERIDIJANI SAD NAJAVILE NOVU POLITIKU O KASETNIM BOMBAMA CRNA GORA BEZ BAZA NATOA Ameri~ko ministarstvo odbrane na- javilo je novu politiku o kasetnim bombama Crnogorsko ministarstvo odbrane ne- ~iji je ciq da se smawi opasnost od neek. ukqu~uju}i i fizi~ku spremnost. Danske. Pre. HV ~ine profesionalci. bi}e upu- U ve`bama u~estvuju vojnici iz 17 ze. organa. maqa. a bi}e im obezbe|eni sme- Letonije. Novi Su-34 mo`e da. i vojne uniforme. Makedonije. budu}i da od ove godine u Hrvatskoj nema voj- nih {tabova i snaga tokom planirawa i nika na odslu`ewu vojnog roka. prema oceni vojnih stru~waka. Francuske i Nema~ke. na me|unarodnoj konferenciji u Dablinu. ve} sastav sprovo|ewa mirovne operacije. nezavisno od vremenskih uslova i doba dana. Tako|e. avioni i helikopteri. ve. Glavni soke rezultate na obuci. Rumunije. bi. rekao da }e novim avionima biti opre- mqena dva puka ruskih vazdu- hoplovnih snaga. spektivnom” za potrebe crnogorske vojske i Takva politika. Ovo je prva generacija dobrovoqaca. SAD. Gr~ke. {to se smatra rezultatom me|unarodnog pritiska na da je razgovarano o primeni sporazuma o Va{ington da se zabrani upotreba kasetnih bombi. odsto od svih „bombica” iz kasetnih bombi Portparol ministarstva Vidak Latko- ameri~ke vojske. sli~nim onima na kojima se kre}u strate{ki bombarderi. prihvati. Dobrovoqci }e primati mese~nu platu Azerbejxana. Tur. putnih tro{kova. giralo je navode da je komanda Kfora zain- splodiranih bombi od kojih civili strada. Kanade. U ve`bama u~estvuju 15 brodova. Hrvatsko ministarstvo odbrane raspi- salo je konkurs za dobrovoqno slu`ewe voj- PO^ELI MANEVRI NATOA U ODESI nog roka u Hrvatskoj vojsci koji traje 14 sed- mica. mogu}nost profesionalnog anga`ovawa u skoj. teresovana za izgradwu privremene baze u ju niz godina nakon zavr{etka sukoba. nu vojnu slu`bu. sportska i za{titna oprema ske. godi. me|u kojima ima i saveznika Natoa. Velike Britanije.660 kuna (367 evra) uz nadoknadu Jermenije. prema Pentagonu. nice koje prolaze kroz Crnu Goru na putu za ne treba da se uni{ti ili samouni{ti 99 Kosovu ili u povratku. {taj. vojska se poziva vi} kazao je da je kasarna „Masline” u Pod- da {to pre po~ne da smawuje zalihe tih gorici odlukom vlade progla{ena „neper- bombi. a uz brojne beneficije najboqima }e U crnomorskoj ukrajinskoj luci Odesa biti omogu}eno ukqu~ivawe u profesional- ozna~en je po~etak me|unarodne vojne ve. tranzitnim aran`manima za podr{ku mi- rovnim operacijama koji je Crna Gora pot- RUSKO VAZDUHOPLOVSTVO KUPUJE BORBENE AVIONE SU-34 pisala sa Natoom. On je na aerodromu @ukovski.

u osnovi nema `albi ve} samo ke mafije“ – pilota nadzvu~nih aviona koji su zahteva za ve}im prisustvom tih aviona na ne- taj nadimak stekli po~etkom {ezdesetih godina bu Iraka i Avganistana. dolara. mi~no uva`iti. kada u eskadrile do|u no- utro{enog u dugim patrolama ili iskori{}ene vi laki vi{enamenski borbeni avioni F-35. U tom poslu od po~etka rata u Iraku 2003. ali ti za povratak na stare planove o prenaoru- kada treba uni{titi protivni~ku vatrenu ta~ku `awu lova~kih skvadrona sa 277 aviona ili du`nostima u blizini ameri~ke pe{adije samo piloti u A. prilikama ~ak oko 80 posto letova ide na konto koji se smewuju u ulozi gotovih snaga za inter- vazduhoplovstvu eskadrila naoru`anih tim avionima. ~esto koristi najjeftinije sredstvo iz inventa- ra RV SAD. kada su poku{ali da nametnu brzinu kao jedini Generali iz „lova~ke mafije“ dodu{e cene prioritet modernizacije. manevarbilnost. On ne mo`e da N {e puta postavilo pitawe koliko takvih aviona treba RV SAD i ~emu treba da slu- `e. Zato su planovi proizvodwe ve} srezani sa 648 na 183 aviona. vencije {irom sveta. akav avion u RV SAD predstavqa izuzetak Zato „lova~ka mafija“ preduzima sna`an SAD gotovo i jedva se probio tokom razvoja od prista. Juri{nik A-10A pole}e sa aerodroma 14. stranu. municiju kalibra 30 mm. visoka svetskog rata. a ne samo interese saveznika u politi~ko i bezbed- nadzvu~nih A-10A. u ameri~koj zakonodavnoj vlasti ve} se vi- vima koje bi prethodno trebalo vrlo pa`qivo osmotriti. vqa vatrena podr{ka na malim udaqenostima aime. biti kraj podzvu~nom A-10A. iskazao se juri{nik A-10A poznat kao „bradavi~asta sviwa“ (Warthog). da to nisu relevantni argumenti u proceni budu- ^ak ni vrlo krvavi rat u Indokini u kojem }ih potreba i zato isti~u samo tri prioriteta: su snage na tlu doslovce zavisile od vatrene po. najboqe {to savremena elek- fije“ o potrebi da borbeni avion bude {to br`i. jula. Jedva se prona{ao novac za moderni- kriti~ku misao nici mo}nih lova~kih aviona i u praksi su vrlo zaciju i produ`etak `ivotnog veka tih aviona do nerentabilan ciq za nadzvu~ni borbeni avion duboko u dvadesete godine 21. ali od vlastitog predweg kraja ili dejstva po ciqe. Jedan va`an argument u korist F- 22 predstavqa procena da teroristi iz vazdu- ha mogu da ugroze kontinentalni deo SAD. tronika mo`e da pru`i borbenom avionu. ali `eli {to vi{e eskadrila prena. stalnim ponavqawem fraza o tome da se vi{e- trebama zato {to se ameri~ka oru`ana sila namenski avion mo`e koristiti za re{avawe suzbili svaku godinama bori u asimetri~nim konfliktima svakog takti~kog zadatka i zato se A-10A gura u protiv gerilaca i terorista. zni~ke jedinice. pritisak na li~nosti zadu`ene za finansira- uvek su bili piloti T lica velikih brzina i univerzalnih bor- benih platformi. oru`anih na F-22A. nizak Savremeni konflikti ponovo su potvrdili radarski odraz. P A R A L E L E NADZVU^NI LOVCI PROTIV PODZVU^NIH Pi{e JURI[NIKA Aleksandar RADI] rvi put na nekoj od me|unarodnih izlo`bi. Oni nisu protiv. F-22A mo`e samo da se po`eli. drugi su nabavke F-22 i dr{ke aviona skromnih performansi. ~ak 381 F-22 potrebnih za razvoj jedne eska- u Ratnom 10A mogu pouzdano izvr{iti zadatak.8 milijardi se pohvali visokim performansama jer sa bor. `awa za uni{tavawe ciqeva u vazduhu i na tlu. ^ak i sada se stalno na lazi pod pritiskom „lova~ke mafije“ koja nerado daje novac za remont i modernizaciju we nabavki. U takvim drile za svaki od deset me{ovitih sastava RV. prvi su nabavke F-22. ponos ameri~ke vazdu{ne si- le i izuzetno tehni~ko dostignu}e ameri~ke in- dustrije. Presti` nadzvu~nih aviona brani se i aviona i oni su To se ~ini kontradiktornim realnim po. Efektivnost o potrebi naoru`an sofisticiranim raketnim sistemi. nosno trusnim delovima planete. Ipak. na Farnborou. menski obu~enih pilota morala se barem deli- stava protivnika predstavqa zanemarivu vred. namenski projektovanog juri{nika i usko na- balansirane ma. Iako se ponekad dogodi da i piloti A-10A pogre{e i izbace borbeni teret na ameri~ke ili save- To se mo`e smatrati za pobedu tzv. RV SAD se nada da }e se izbori- Na komandnim benim teretom jedva da dosti`e 500 km/h. Brzina. to i razvoja rakete. „lova~. {iroki izbor vo|enog naoru- da karakteristi~an zadatak za RV SAD predsta... sme{tenih relativno blizu protivnika i vrlo Pgramu predstavqen je F-22 nazvan „grabqi- vac“ (Raptor). Za{to? Niko ne tvrdi da onih preostalih letelica iz vremena Drugog se ne radi o izuzetnom avionu. 69 . godine. ~esto ~ak tre}i su nabavke F-22. za iznos od 63. veka. u leta~kom pro. ali „lova~ka mafija“ ceni da modernizacije nost izra`enu u novcu u odnosu na cenu goriva }e oko 2015. nema odraza na stav „lova~ke ma. Gotovo redovno vrednost uni{tenih sred.

negde podse}a na „Dogvil“ Larsa fon Trira. RUSKI GLUMAC I REDITEQ UNUTRA[WA STRA Samo to {to je duboko nacionalno mo`e postati internacionalno.“ na osnovu ~uvenog ameri~kog filma Sidnija Lameta Treba dodati da ovo nije Mihalkov koga publika „12 gnevnih qudi“. Dvanaest prepoznaje po „Sibirskom berberinu“ ili „Varqivom prisutnih u jednoj sobi odlu~uju da li je kriv ili ne suncu“. ‘vivisecira’ savremeno i remek delo je tu. Meni je tako podjednako neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju „Anu Karewinu“. . nagra|uje. `rtvovawu. beskompromisan i nemilosrdan Maestralna gluma. no}i. filmovima koji su znatno plasti~niji u osamnaestogodi{wi mladi} koji je ubio svog oca. nikome ne}emo biti interesantni. Sveden. klasika pedesetih od koje je krenuo. bogato nadgra|uju}i ideju iz ameri~kog filmskog ~ak nadglumqivawe. pomalo teatarski oblik Mihalkova kroz pri~e 12 porotnika. Snimio Danilo PETERNEK @ iri kritike FIPRESCI Srbija 36.. tra`i vi{e pa`we. NIKITA MIHALKOV. segmentima. milosti. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad. trijumf Malo se zna da je prvi samostalni studentski rad istine i slobode nad la`ima i neslobodom. koje ne smeta. avgust 2008. Sve je veoma jednostavno. a ovakve epitete retko koristimo. jer je to u {ta Nikita moralna iskrivqewa i negativno nasle|e pro{losti. festa nagradu pripovedawu pri~e.. Pri~a je i ovde prisutna. koje se slivaju u onu jednu – odre|uju}u. Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra. jasna „pobeda dobra nad zlom“. ~ini se. koji zasedaju u jednoj filma. na~in. ~ak ih ima za najboqi film festivala dodelio je ruskom 12. saose}aju. ali je reditequ Nikiti Mihalkovu za film „12“ . humanisti~kog i dobra nad nepravdom i zlom. 12 kao krajwi rezultat daje pobedu pra{tawu. na krajwe uzbudqiv. postavka kamernija. upravo Nikite Mihalkova upravo bio postavqawe predstave ono {to nam je danas. bravura za bravurom. tra`i da joj se U obrazlo`ewu je zapisano: „Film 12 Nikite izlo`ite – i. premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou. 70 1. Mihalkov „udara“ ovim filmom sama su{tina ruskog Minuciozno odglumqen i fascinantno realizovan u svim dru{tva – pravoslavni otklon ka razumevawu. svima najpotrebnije. Jedino {to ishod pri~e i nije tako rusko dru{tvo razotkrivaju}i sve wegove predrasude.

danas se. ruske armije. tim povodom mi i razmi{qamo ali odlu~i sam. a ne na onu koja se deklari{e i povod za razmi{qawe. a veoma te{ko voleti jednog internacionalno. zaista `eli da ~uje {ta se sa vama glumci ne bi u{li u ovaj projekat da ga de{ava. godine.. Tom prilikom. smrti i jednostavnije. To nije kompliment.“ mislio da }e taj film tako neo~ekivano Ako ho}ete. I verovatno mnogi kako ste. Kada ovde pita{ nekoga kako je. jer je Mihalkov na wemu saslu{a. Wega odgovora. i uzvratnih Rusiji. Za mene on je Pred Bogom su i sluga i ministar iznutra. ozbiqna. miris. U svetu je to tako retko. jer su uvereni da su samo puki Mekdonalds i pretvoriti na{ `ivot u pijuni u pravosu|u.. Vrabac koji ule}e na trenutak u – Sre}an sam {to sam ba{ sa ovim prostoriju u kojoj zaseda porota je trinaesti filmom iza{ao iz sedmogodi{weg }utawa. I’ am fine.. o slobodi. tako|e ne}emo imati odgovor. Izme|u ostalog. Veoma je lako umiti se. Svaka zemqa ima svoj ukus. A tako se gubi sopstveni identitet. povremeno vra}ao radu nad snimqenim bez tog je nemogu}e da postanemo materijalom. Wega je poslao Bog da ne dopusti Skupilo se u meni mnogo toga {to sam ono {to se ne mo`e popraviti. Nema neva`nog `ivota. Film je rimejk samo 12 posto. Stradawe. U tome i jeste problem. ukoliko ne govorimo o tome. U ovom trenutku „Varqivo civilizovano dru{tvo. 71 . se. posve}enosti. Mo`da je to primitivno do{lo vreme da se glasno govori to o ~emu `ivotima zaboravqamo. to nije godina. junak filma.ANA STVARNOSTI Mnogo qudi. Nema nikakve odgovornosti. a zatim se Mihalkov Rusima je neophodno da se operu iznutra. Œ O filmu „12“. u svakodnevnim `ivotima zaboravqamo. oficira na kraju: „Ako ho}e{ leti. Nikita Mihalkov vratio svojim mogu}e. mo`ete da se nadate da kada vas neko pita: provokativna. Nisam uraditi. demokratiju. Mnogo je lak{e uzeti ~a{u viskija sa ledom i re}i: Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra. koji re{avaju problem savr{eno tu|eg im prisustva. Skoro svi svet. Dvanaest prisutnih de~ijeg i bo`anskog lika i u wemu naizgled koji predstavqaju 12 nivoa ruskog dru{tva nema ni{ta osim zainteresovanosti. ali na demokratiju koja postoji to je film za Rusiju i o Rusiji. Zbog toga se ba{ wemu obra}am okrivquju da je ubio svog poo~ima. spremni su da ~oveka. a veoma te{ko voleti jednog oni rade. Ovde u Beogradu. sunce 2“ je jo{ u fazi snimawa. genetiku. donesu odluku i podvesti pod jedinstveni intelektualni razi|u se. snimawa filma „Varqivo sunce 2“ doleti i ve} hijeroglif. recimo.. nikome ne}emo biti interesantni. Moramo se u svemu tome osloniti na sopstvene korene. Nema neva`nog kontinentalni doru~ak u hotelu [eraton – to nikako nije boqi `ivota. Dostojevski shvatawe demokratije. 12 qudi. premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou. a mi to u svakodnevnim propoveda spoqa. ne radi Mihalkov. neophodni kontrapunkt koji primi nagradu „Bra}a Kari}“. skoro da i ne ~ujemo odgovor. U Beogradu sam. Pre svega. uspomene. sudbini. Dostojevski je rekao To je su{tina.. Nije mu trebalo puno vremena. Tema je skliska. U originalu je blistao veliki sve je u redu. Pred Bogom su i sluga i ministar jednaki. Ali on je po`eleo da izgovorim. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad. Umesto tebe to niko ne}e o svemu {to se danas de{ava u Rusiji.. Sve to potro{e desetak minuta. A moglo je da se dogodi da film jer kada nama bude potrebno da nas neko i ne bude snimqen.. nema re{avaju sudbinu ~e~enskog de~aka. ~ini mi se da je jednaki. taj te po~ecima i napravio rimejk filma Lameta vrlo ~esto uzme za ruku ili dugme.. mnogo razmi{qawa i How are you. odlu~io slu~aja. ali je sigurno {apu}emo.. to jeste poziv na li~no da prime ovde. 2006. treba da ponudi gledaocu jako ose}awe o tome a i u nekoliko ranijih kratkih poseta kome se sudi. Samo to {to je duboko nacionalno mo`e postati da je veoma lako voleti ceo svet. stvar. oglede. odabrao glumce i snimio film. Ovde jo{ uvek gluma~kih zvezda. u Evropi. oko ho}e{ ostani. Jer. milosr|e – bez toga ne postoji Prakti~no je ceo film bio snimqen jo{ Rusija. i po~ne da sa ~itavim sazve`|em najpoznatijih ruskih ti pri~a o tome kako je.. To je veoma te{ka „Anu Karewinu“. a mi to put. osetio izuzetnu dozu neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju ozbiqnosti. uveliko obi{ao bioskope u svetu. eksterijeri su snimani i praviti se da nas sve to ne zanima. Srbiji.. porotnici. Meni je tako podjednako On je kolokvijalan. usred ruskog dru{tva. To je neuporedivo filozofija o `ivotu. je rekao da je veoma lako voleti ceo besmisleno gledati druge i kopirati sve {to ni{ta ne}emo izmeniti.. oprati ruke u zimu 2005.. Nikita Mihalkov je u Beograd doleteo – ^e~enska tragedija u filmu nije na kratko. Kada pitamo nekoga kako je. ~oveka. istoriju. radio u pauzama snimawa „Varqivog sunca A tako se i zatvara krug problema te istorije 2“. U Rusiji je zakon jo{ uvek i milosr|e. godine. Izdvojio je nekoliko sati da sa {pekulativni impuls da bi on bio aktuelan. razgovarali smo sadr`anih u `eqi da pred sobom vidimo o mnogo ~emu. malo smo pro}askali kao glumac Henri Fonda. osim jednog... posle mnogo odrasli qudi. a „12“ je ve} Œ O trinaestom junaku filma..

ali odlu~i sam. koliko i ja tro{im na vas. ve} umno`avawe energije. Mnogi gre{e kada misle da tekstom pri~a svoju pri~u. Temperatura te energije je jedinica za U ku}i su nas vaspitavali. ^ovek ~iji postupci nisu u wemu da zamene tri strane teksta. ukqu~imo kompjutersku grafiku. pa sam i ja tako vaspitavao kvalitet va{ih kli{ea. Pauza nije rupa u iracionalan. da je iska`e energijom. a ako je trinaesti junak filma. avgust 2008. kao u pozori{tu. u wegovom srcu i wegovoj du{i. pomo} i tome sli~no. To je vrlo va`no. to onda zna~i da mi razgovaramo. i isto toliko puta ste uspeli da improvizacija. Sve mnom. ne mo`ete simulirati. odli~an ~etiristo. da sopstveni `ivot ne upore|ujemo sa `ivotom U Bibliji je re~eno: u po~etku be{e re~. U glumi nije re~ ta koja ima zna~ewe. oko ho}e{ glumcu do onog trenutka kada treba da bude ostavqa razoru`anim. Ili me vi slu{ate. tada ste vi du`ni da potro{ite na mene isto toliko vremena. ukoliko razgovaramo. ve} sa `ivotom onih qudi koji `ive Ali u poslu kojim se mi bavimo – re~ nije na po~etku. A opet. Œ O vaspitavawu – Na~in na koji smo se mi me|usobno odnosili i Œ O su{tini glume komunicirali u porodici bio je zapravo – nauka o `ivotu. uzro~no-posledi~na veza. ^im nam postane dosadno. koju smo va`ne lekcije o `ivotu. a onaj koji nosimo na du{i. popraviti. To {to se de{ava izme|u nego dolaze odnekud spoqa. Naravno. bla. jer kli{e. poleti i da sve pred sobom.. onih qudi koji `ive boqe.“ izgovorena. To me razoru`ava. a moja deca i wegova. kulture i pravoslavqa. ovi mali narodi se pretvaraju da vole te Ja jednostavno kora~am svojim putem. fle{bek. tradicije. a veliki narodi se a ko `eli. (Andrej Kon~alovski) `ive}i u takvim uslovima mogli da Svejedno. Nema nijednog krupnog Vrabac koji ule}e na trenutak mogu uticati na publiku i partnera. Odlu~io sam se za sra~unati rizik: na op{tem planu. Postoji samo energija je danas izobiqe ve}e.. i on me kraju: „Ako ho}e{ leti. svoju decu. Jer je su{tina glume u svemu toga imaju koristi – mogu da dobiju nekakve onome {to se sa glumcem de{ava do dotacije. Gledalac ceni samo tu energiju koju on sam tro{i u sali. rob je – ma koliko bio hrabar. I to me primorava da koji glumcu omogu}ava da se podigne. koncentracija i dobrog biznisa. . Postoje mali narodi ostani. To je va{e pravo. ne zbog toga {to je idealan. To je to poprima karakter politi~kog pozori{ta samom.. plana i to traje devet minuta. Lo{ glumac ima dva kli{ea. No. bla – re|awe re~i zato objasnite sebi za{to je to upravo tako – da razumete. energije uzbu|uje gledaoce i oni su spremni Srbije i Rusije je ne{to sasvim druga~ije. novac. Nije bez razloga na{ veliki pisac 72 1. Me|utim. Isto kao da se naqutite na Rusiju. zainteresovanosti. a mi smo navikli da nam sala slu`i za razonodu. ve} krst kli{ea. najva`nije shvatiti u glumi. ve} ukoliko razgovaramo.. skoro da i ne mora biti koji hrle ka velikim narodima zato {to od to niko ne}e uraditi. ali on i daqe ni{ta ne nema. da idu za glumcem koji je pravilno Taj odnos je na nivou genetike. nitkove... pogotovo ne o istoriji. Na{a – Glumac nije ni{ta drugo nego odre|eni broj ustaqenih prezimena ne treba da budu krila koja nose prema slavi. Zbog svega toga da uhvatim tu|e korake i da ih sledim. Re~ koja je – Name}e mi se zanimqiv zakqu~ak. ona }e u}i u salu. gestom. Re~ ne zna~i gore – jer wih ima mnogo vi{e. KULTURA Œ O du`ini filma. mo`e da krene ukorak sa da zameni re~. kako lika i u wemu naizgled nema ni{ta osim ona nastaje. Ali on je de~ijeg i bo`anskog Za glumu je va`nije {ta ra|a tu re~. to je ipak kli{e. verovatno je to tako. jer smo i ja i moj brat koji je izuzetan ima ~etiri hiqade kli{ea na raspolagawu. Sve to u dobroj glumi mo`e i velike narode. Zbog toga se ba{ wemu obra}am na pravilno ro|ena. jednostavno morate imati. zna~i da }u se ja baviti ~istom Bog da ne dopusti ono {to se ne mo`e mewa. Najva`nije je to da ~ak i ako koristi{ izrastemo u bitange. ve} je to izuzetan mehanizam da nastavite da volite. dobro je kada je tekst dobar i ima energije. Umesto tebe artikulisana. oprostite i {to nema teksta ili si ga zaboravio. u svoju koaliciju. je pro`ivi u sebi. – Film nisam `eleo da skra}ujem. ne `elim da dr`im predavawa.. to ~ini{ kao da je prvi put u `ivotu. dobar glumac mora da okriqe. apsolutno upotrebio svoju energiju. licem. na ~itav taj odnos gledam potpuno druga~ijim o~ima – kroz prizmu odozgo jasno vidi. Krupni plan ili pauza mogu pretvaraju da vole svoje male narode. Wega je poslao lo{e kada je lo{. Nisam preskakao sa jedne trenutka kada treba da izgovori re~. istorije. koncentri{u}i se u ba{ danas sam o tome razmi{qao. Pre Veliki narodi mogu i da ih uzmu pod svoje na drugu stranu puta poku{avaju}i no {to re~ izgovori.. To je potpuno suprotna Œ O Srbiji i Rusiji. nema odgovora.. u sopstvenoj porodici nau~ili koju ni~im ne mo`ete zameniti. hemijom. trik. toliko je bilo prilike tekstu. jo{ vi{e. Ako u tome u prostoriju u kojoj zaseda porota je Naravno. Ona nije samo bla. Sergej Makoveckij ni{ta. ili odlazite.

op{tevojnom nau~noteorijskom ~asopisu va`nije – Za{to da `ivimo? Na to pitawe Ministarstva odbrane Republike Srbije. U detaqnijem prikazu Potrebno je samo da nas mnogo ne diraju. autori Revije pi{u i o problemima prilikom ali mi je dovoqno to {to znam da vi postojite. Postoje pitawa kao {to su: „Pa {ta da radimo”. da zna da je on `iv i zdrav. Kad pro|e. realizam. Ja jednostavno kora~am svojim putem. dok se u strukturalnom realizmu nagla{ava sistemski nivo nego {to se vaskrsnu}e ne dogodi samo. nacionalne i kolektivne bezbednosti tekstovi su samom `ivqewu. kako vas volim!”. postoje razli~iti pravci i razli~ita ^ovek ~iji postupci nisu u wemu samom. veka i rezultatima brojnih mirovnih i mirno voziti daqe. shvatili da se ta budu}nost koje se oni pla{e Vi{e o ovoj kwizi i uslovima nabavke mo`ete na}i na Internet adresi pretvara u tu sada{wost koju oni mrze i tu http://www. Uzgred budi re~eno – to je tako|e ME\UNARODNE POLITIKE jasan uticaj porodice na formirawe li~nosti.“ Povremeno pro~itam intervjue koje sam dao TEORIJA pre tridesetak godina. Kao tre}a osnovna razlika uo~ava se razli~ito reagovawe na uslove anarhije u me|unarodnom Mislim da se ne{to kre}e. iako napisana pre skoro stvar. Kada govorimo o realisti~koj teoriji. dok po neorealistima Obnavqaju se manastiri. ~ijim se bio hrabar. Ako se pas razboli. klasi~ni realizam primarno posmatra akcije i interakcije s problemima. P. Uz tekstove o pretwama visokotehnolo{kog kriminala i doma}oj odnose sa Srbijom. koja. osim da se sve razli~ito shvatawe mo}i. Tako je i s nama. sektora. Mislim da je Rusija organska politike”. Vojno delo istra`uje temu Vojska Srbije kao Œ O Srbima? brend. zakonskoj regulativi o tome. Ja znam da su moja deca zdrava i ne Avgustovski broj Revije za bezbednost. mo`e da krene ukorak sa mnom. analize sa anarhi~nom strukturom me|unarodnog sistema i distribucijom U Rusiji se ni{ta ne mo`e posti}i sposobnosti me|u dr`avama kao jedinicama tog anarhi~nog sistema. pomera. ima bilo vrlo tu`no ako se ne bismo jo{ malo predgovor autora pisan specijalno za ovu priliku sa vremenske distance od skoro zamislili nad ovom formulom i ne bismo tri decenije. predstavqa Nisam preskakao sa jedne na drugu stranu puta poku{avaju}i da uhvatim tu|e korake i da ih sledim. mo`ete ga na svom zna~aju. znaju}i da je sve uredu. Kada se govori o gubitku operacija UN u svetu. Kao svako organsko `ivo bi}e ona sebi trideset godina. Isto to va`i i za moje organima. Kod vas retko dolazim. defini{u}i teorije i kriterijume wihove provere. U obema navedenim teorijama a ko `eli. ealizam. Mre`nocentri~no ratovawe u teoriji i praksi OS SAD i Formirawe i Zato ~ovek mo`e godinama da ne vi|a druga. neka Moskva `ivi kwige.info. kr{ewa propisa o javnim nabavkama. koja je po klasi~nim realistima stawe sistema. a Rusija treba da `ivi svojim Postoje tri osnovne razlike u Volcovom strukturalnom u odnosu na klasi~ni `ivotom. strukturalnih uzroka stabilnosti me|unarodnog sistema. ali i Vas na Tolstojeve re~i: „@ivotna sre}a je u komplementarnost qudske. i govoriti: organizovanom kriminalu. do danas nije izgubila pronalazi lek. svejedno. jedan od najva`nijih u wegovom srcu i wegovoj du{i. ” rubrike Bezbednost i odbrana. mo`ete pro~itati o prevenciji i odgovara vera. jasno nagla{ava prednosti bipolarnog sistema u odnosu na druge. ^ehov je rekao da Rusi obo`avaju svoju pro{lost. hraniti kavijarom. posledicama prawa novca. ve} gledati u istom pravcu. po~iwe nova tuga. Model strategije nacionalne bezbednosti Srbije. koje nam je dostupno zahvaquju}i mrze sada{wost i pla{e se budu}nosti. moja stanovi{ta se nisu promenila. osniva~em smatra Kenet Volc. s tra`ewem puta. svojim `ivotom. krug se zatvara i svaka li~na tuga pretvara se u svoju ^ASOPISI suprotnost. ~itaocima najpre donosi napis o trgovini qudskim „Ah. godine da bi 1979. datom u drugom delu Mo`da stvar nije ni u tome. rob je – ma koliko realizam ili neorealizam. iznutra. ameri~ki Œ O Rusiji … teoreti~ar i profesor. Dragana MARKOVI] V. odmerenim `ivotom. energetskoj bezbednosti kao faktoru spoqne politike SAD na po~etku 21. koja nije vi{e ciq sama po sebi kao u klasi~nom pokvari. vrednosti. Prvo. Isto je i sa decom i REVIJA ZA BEZBEDNOST ro|acima. redukcionisti~ke teorije i nagla{avaju}i sistemske. ali strukturu oru`anih snaga Bosne i Hercegovine. godine rukama.Anton Pavlovi~ ^ehov napisao u svom dnevniku: NOVE KWIGE „Iza svakog sre}nog ~oveka stoji neko ko kuje ~eki}em da bi iskovao wegovu sre}u. sopstvenim i rat” iz 1959. kritikuju}i i je{}e je dok ne ozdravi. Drugo je revolucionarnim putem. sistemu. To bi Centru za civilno-vojne odnose i Beogradskoj {koli za studije bezbednosti.teorijamedjunarodnepolitike. dr`ava bude. anarhija defini{e sistem. o izgubqenom smislu `ivota. stru~nog ~asopisa o korupciji i moram sedeti i gledati u wih. obnavqaju se crkve. polomi. Zna~i. a na stranicama koje su posve}ene stranoj periodici donosi napise o pohodu Ujediwenog Kraqevstva protiv radikalizacije i radnom okviru – Neko je rekao da qubav ne zna~i gledati strategije i planirawa sile. shvatawa sveta. podseti}u programirawe funkcionisawa i razvoja na{eg sistema odbrane. Treba mirno gledati levo i desno razre{avawu dru{tvenih konflikata. Posebno mesto u srpskom izdawu kwige. i da ne ~ezne za wim. Volc je pa`wu me|unarodne nau~ne – Rusija je verovatno tamo gde i treba da javnosti privukao kwigom „^ovek. pre dr`ava u sistemu. nego dolaze pravaca predstavqa strukturalni odnekud spoqa. ali i organizaciji i funkcionisawu kriminalnog tr`i{ta. Svojim mirnim. uz liberalizam. Rusija je samu sebe razru{ila. Nasuprot wih postoji pitawe koje je U drugom broju Vojnog dela. Ivan ZARI] pro{lost koju oni obo`avaju. autori razmatraju jedno u drugo. ve} odre|uje mesto i pona{awe dr`ave u sistemu. ali on }e jesti svoju travku U ovom delu Volc nas vodi ka uobli~avawu svog vi|ewa me|unarodne politike. 73 . parlamentarnoj kontroli bezbednosnog da ste takvi – a ne druga~iji. „Kako da VOJNO DELO `ivimo?”. R jednu od dve najzna~ajnije {kole mi{qewa u nauci o me|unarodnim odnosima. U rubrici Osvrt. realizmu. sada joj ne preostaje ni{ta drugo nego izdao kwigu „Teorija me|unarodne da se izvu~e odatle.

lakog otpora vojnika.643 evidentirana dezertera. procena vojnih zvani~nika SAD VIJETNAM o moralu vojske bila je vrlo povoqna. Decembra 1970. Naime. Mornari- Storo`evoj i poku{ao da izvede ca tako|e nije bila po{te|ena protesta. cela A ~eta 3. a potom i aktivnog D nena vojska imala 65. koja je tokom pet dana `estokih borbi imala 90 qudi izba~enih iz poticali iz siroma{nih slojeva stroja. {ke novine su tu vest objavile pod naslovom „Gospodine. Jedan mornari~ki oficir divizija) pred kamerama TV stanice CBS odbila je nare|ewe za nastupawe stazom poku{ao je da povrati staru kroz xunglu koju su vojnici smatrali opasnom. helikopterska desantna pobune. Dosta ruske vojske. prokomentarisale su doga- da bi potom poprimio proporcije |aj vojni~ke novine G. bataqona 501. te je samo tokom 1968. samo je kop- besciqnom ratu (1961–1973) s vremenom je dovela do dezintegrisawa sve ve}eg broja jedinica i ispoqavawa prvo pasivnog. godine. Vojnici su jednostavno seli na zemqu. Dva pilo- ta. poru~nik Pits i 23 vojnika C ~ete masovno nezadovoqstvo stawem u 2. na nosa~u aviona USS 74 1. mahom. Iskoristiv{i nam je muke u Vijetnamu”. {to prema ameri~kim nor- mativima iznosi skoro ~etiri pe{adijske divizije. ali ve} 1970. koje su otvoreno pozivale na neposlu{nost. pe{adijskog puka su tako|e odbili nare|ewe za pokret. nije proteklo mnogo vremena. KO MAN DAN TI PLA ]A JU CEH Ni SSSR nije bio imun na vojne Nedugo zatim. I. dezerterstvo. procenat vojnika koji su dezertirali kako bi izbegli rat u vojno anga`ovawe u beskrajnom i Vijetnamu bio je ni`i nego u prethodnim sukobima. godine. Wujor- belaca ili crna~kih porodica. bataqona 196. novembra 1972. re~ima „Nemamo mi tamo {ta da tra`imo. prave epidemije. va. do objavqivawa samizdat vojni~kih novina u Vijetnamu. odigrala se revolucionarni udar. Komandir ~ete je smewen. za- bele`eno 68 slu~ajeva. 3. Maja 1970. pe{adijskog puka. ali vojnici nisu pretrpeli nikakve sankcije. odbila je nare|ewe za napad. Me|utim. „Ko- Ovaj proces se polako razvijao manda je popustila pred otporom organizovanih qudi”. moji qudi odbijaju po- kret!”. u bazi u SAD. avgust 2008. pobunio je posadu fregate a ~etiri ~lana posade bombardera B-52 odbili su daqe borbene zadatke nakon {to su wihove bombe prouzrokovale velike `rtve me|u civilima u Kamboxi. odbili su da lete kada su shvatili da su mete napada bolnice i stambene zgrade.FEQTON PI[E V O J N E P O B U N E (3) DR ALEKSANDAR MUTAVXI] Pre po~etka vijetnamskog rata. kao {to je bio primer vojnog lekara koji je odbio da obu~ava zelene beretke. jedna od najmasovnijih pobuna u istoriji mornarice SAD. koji su. Bond. preko molitve za mir koju je pet vojnika organizovalo 1967. godine. ~eta iz poznate 1. pa i mnogo te`e oblike bunta. . dugogodi{we Do 1966. Avgusta 1969. {esnaest vojnika iz utvr|enog logora za vatrenu podr{ku Washington odbilo je nare|ewe da pre|u slavu najrevolucionarnijem vidu granicu i stupe na tlo Kamboxe. godine. Odbijawe nare|ewa postalo je masovna pojava. od kojih je jedan prethodno bio odlikovan i uz to veteran sa 175 borbenih leto- sovjetskom dru{tvu i vojsci. Air Cavalry Division ( 1. Od pojedina~nih slu~ajeva.

Hanikat je pre`iveo. mogu}nost napredovawa u ~inu u kopnenoj vojsci SAD na glavnog junaka potpuno razli~iti od onih koji su opisani u kwizi. ral Vestmorlend. kat. 1970.000 rawenih vojnika.” svojim plovilom prebegne Amerikancima. broda. kojima se pri. uz nekoliko OD RE \EN @IVOT NI PUT ~asnih izuzetaka. koja je potom postala pozna. |enih zahtevati izvo|ewe rizi~nih zadataka. komandovali su jedinicama veli~ine ~ete.Constellation. snost zastra{enih stare{ina. jer im je time proporcionalno uve}ana mogu}nost stare{inu. Pojedini oficiri se nisu dali zastra{iti. dola. Uz pre}utnu sagla- tra da su ih vojnici ubili hicem u le|a. Mnoge stare. ve} tri generacije slu`ili u mornarici. ali pod uslovom da se odre|eni period provede u Vijetnamu. ali su motivi. tokom vijetnamskog rata poginuli su jedan general i osam pu- zrno. i tako odeveni mar{irali kroz bazu. U odnosu na we. godine. Iz tog razloga.946. sakr od 18 odsto poginulih. Mnogi oficiri su `iveli u strahu od svojih vojni- ka. i pored nekoliko poku{aja. oficiri su za duplo kra}i kojoj je bilo napisano wegovo prezime. Obi~no se na wegovom le`aju ostavqala ru~na bomba na rawavawa ili pogibije. na samo 3. cija. nicima crne puti pokazao je kako 64 odsto wih smatra SAD pravim S vremenom. a ne Vijetnam. dilo samo 80. koji je naredio napad na kotu 937. je od 543. Vijet- kong je primetio ove promene i na takvo pona{awe reagovao na- re|ewem da se ne otvara vatra na ameri~ke vojnike koji imaju mi- rovne simbole na opremi ili nose oru`je o ramenu sa cevima I SSSR okrenutim nani`e. Vojnici su `eleli samo jedno – da pre`ive. mestom za borbu. glavnokomanduju}i ameri~kih snaga u jugoisto~noj mande na masovnu neposlu{nost. odnosno 14 odsto. 271 tokom 1970.000 bio pravi ma- stila kao najpogodnije sredstvo za likvidaciju komandnog kadra po. godini. iza{ao je u susret ni`im oficirima stvaraju}i ogroman broj vojnicima se preti. Ona se kori. kakav je bio potpukovnik Hani. sada su postale mnogo izra`enije. ovaj termin izveden je iz pojma fragmentation grenade. beli agresivno odgovarali na pretwe. a u vojni~kom Tokom 1968. je drasti~no usporena. a potom izvestili da su po. kovnika. ubijaju svoje oficire i vjetske nuklearne podmornice poku{ava (i naravno uspeva) da sa podoficire. vojna policija morala je da izvede helikop. Rat u Vi- bombe. Od malih nogu bio je zado- 75 . bataqona veze je duge cevi podelio samo jetnamu je oru`anu revoluciju kao na~in borbe mnogim crnoputim onim qudima u koje je imao poverewe. Rezultat ankete koju su. {ine su pozdravile vijetnamski rat kao priliku za avanzovawe. to je u odnosu na 80. godine. zacije. u kome deo posade najnovije so- pri ~emu pojedine jedinice izbegavaju borbu.000. Hajnl je juna 1971. Ovo je jasno ukazalo na ~iwenicu da je princip subordinaci. metara od we se ulogorile. Sa zavr{etkom van na istinitom doga|aju. na~in izvo|ewa.592 poginula i oko 35. jer je mera koju su vojnici primewivali prema nepopularnim FRAGING stare{inama bila jednostavna. manom Lov na „Crveni Oktobar”. Rasne tenzije. Valerij Sabin je bio potomak porodice ~iji su mu{ki ~lanovi trebne 33 godine da bi potporu~nik postao pukovnik. koje su pri povratku prijavqivali kao novi ratni plen. Po nare|ewu Vestmorlenda. a mo`da i u Ameri~ki pisac Tom Klensi stekao je svetsku slavu svojim ro- istoriji SAD. bila iz borbenih jedinica. operacije po tipu prona|i i uni{ti ginuli u borbi. a sa druge brzom rotacijom mera. ali zvani~ni po. iskazalo protest sedawem na palubu se i obistinilo. surova i efikasna. {to zna~i 543. Bukvalno prevedeno kao raspar~ava. ali po{to je velika ve}ina „ru~na bomba sa rasprskavaju}e-par~adnim dejstvom”. Gene- Tokom daqih protesta ustalio se obrazac reakcije vi{e ko. Na{a vojska u Vijetnamu je u stawu bliskom kolapsu. Marinski pukovnik Robert vojnicima u~inio bliskom. {to se naslu}uje prema statisti~. ekstremne rasisti~ke organi- Oktobra 1971. ke sopstvenih vojnika. ~ime su stare{i. kao osnovna pretpostavka rukovo|ewa i komandovawa. Poginuli oficiri.000 ameri~kih vojnika u Vijetnamu 1968. Od vi{ih ofi- balisti~kih testova mo`e identifikovati cev iz koje je ispaqeno cira. naj~e{}e su kretale iz baze i par kilo- zi se do zakqu~ka da je 20 do 25 odsto stare{ina nastradalo od ru.000 to nije bio visok procenat. po najkrvavijoj bici vijetnamskog rata. Nema ta~nih podataka o broju nastradalih. |utim. fragging oficira se ne tuma~i kao ~in daci bele`e 126 fragging-a 1969. ameri~ki gubici u Vijetnamu iznosili su nare~ju poznata kao fragging. Patrole su namerno izbega- nije utvr|en ta~an uzrok smrti. Komandir jedinice biva smewen. li na glave kapuqa~e Kju-Kluks-Klana. a uve~e se vra}ale u bazu. godine u listu Armed Forces Journal napisao: „Mo- ral. i 333 u osvete. ali bez preduzimawa konkretnih disciplinskih pozadinskih jedinica sa jedne strane. {to je paralisalo sve aktivnosti. U bazi Kam Ran Bej. kada je vi{e od 130 mornara crne puti. Me. {to dru`ilo i nekoliko belaca. trajawe roka slu`ewa u Vijetna- ta kao kota Hamburger. sme{tenu u planini. taj interval smawen na 13 godina. Sa druge strane. ponekad samo osigura~. ve} kao zahtev za promenu na~ina izvo|ewa ratnih opera- 1971. ali ako se ovaj broj prihvati. tu provele dan. {to je za 70 odsto mawe u od- nosu na 1968. mahom do ~ina ka- {to ne ostaju otisci prstiju. godinu. 14. niti se kao kod vatrenog oru`ja putem petana. Rezultat fragging-a. mu je za vojnike utvr|eno na 12 meseci. s tim da ovde nisu ukqu~ene stare{ine za koje se sma. dok je borbene operacije izvo- ucene za glavu omra`enih oficira. ve} su rata. Vojnici nisu dozvolili da postanu `rtve. sproveli Time i Washington Post me|u ameri~kim voj- {titila komandira koji je vi{e puta pre toga bio ciq atentata. U naj. a za oficire samo {est. godine. ne postajale vo|ene umesto da vode. Ko. 86 odsto {tinski naru{en. disciplina i sposobnost za borbu armije SAD su. ni da prihvate.400 oficira i podoficira pretvorile su se u tra`i i izbegavaj. oficiri su izgubili poverewe u svoje vojnike. a Aziji. a komandant 440. {to je zna~ilo da }e od podre- katkad bi se dimna bomba aktivirala pored wegovog {atora. godine. bio su. kako bi za. odbijawa nare|ewa i pri- hvatawa borbe bio je drasti~an pad broja poginulih Amerikanaca u borbi tokom 1970. tako da nisu ni izve{tavali komandu o neposlu{nosti podre|e- nih. vojnici proslavili su ubistvo ~uvenog crnog politi~ara i aktiviste kim podacima. a period morali da se doka`u u borbi. To je dovelo do apsurda da je. odeveni u bele ~ar{afe. Ovaj bestseler je zasno- Nekoliko faktora je uzrokovalo ovakvo stawe. godine. Vojska priznaje da za 1. Tokom {ezdesetih je izra~unato da su po. terski desant na jednu stanicu veze. za koje su Martina Lutera Kinga tako {to su. U pojedinim slu~ajevima ~ak su raspisivane pripadalo pozadinskim jedinicama. Ponekad su vojnici sa sobom nosili ranije zapleweno oru`- je. {to je potpuno naru{avalo voj. komandnog kadra u borbenim jedinicama. Pedeset odsto ispitanih izjavilo je manda divizije American naredila je da se vojnicima ne izdaju ru~ne da bi upotrebili oru`je u borbi za svoja prava u Americi. koje oni nisu bili voq- ve}em broju slu~ajeva upozorewe je bilo shva}eno. ni`i i lo{iji nego ikad u ovom veku. Ovo je posebno pogodilo qudstvo koje je neposredno izvodilo bor- ^esto je sama opomena bila dovoqna da „opameti” neomiqenog bene operacije. vale borbu sa Vijetkongom. pro`ete su drogom i blizu pobune. te sudbi- korejskog rata. jer je ve} 1970. koje su izbile na videlo tokom Drugog svetskog nu disciplinu. stavi- wihove stare{ine verovatno procenile da im spremaju likvidaciju. jer 20 odsto `rtava atentata su vojnici.

ure|ajem. ve} je hteo da komunizam rodici: „Veruj u to da }e istorija po{teno proceniti doga|aje i dostupne samo visokim oficiri- sprovede u delo. Vale- sa dolaskom Bre`weva.{tewe radnom narodu Sovjetskog Saveza. a posebno pobunu na Potemkinu. da nikad ne}e{ morati da se stidi{ onog {to je tvoj otac uradio. mladi mornari bili su zastra{e- narnih zbivawa u mornarici. {tawa stega birokratske vlasti tokom vladavine Nikite Hru{~ova. stavqaju}i pri tom akcenat na dugu tradiciju revolucio. vojne disci. brzo ubedili. ukqu~uju}i na protivpodmorni~ku fregatu Storo`evoj. na kada je napisao pismo Hru. gde je postao uzoran student. koji svoja uverewa ne prate delima. Vaspitan da nikada ne la`e i da prezire hi. zatvora. Ve} sa 16 godina primqen je u vojnu akademiju u Le. koji nije pru`ao otpor. streqan je nekoliko meseci I dok je. jer je postalo jasno da }e htela i da sprovede u delo. To su hipokriti – slabi. ti~koj luci Riga. gde su tokom nekoliko meseci dr- i frazeolo{kog re~nika. frekvenciji mornarice. on se interesovao za svakodnevne probleme svojih morna. na osnovna odlika bila neustra.velike ve}ine mornara. Kao politi~ki oficir otkomandovan je ma zidu skoro dvanaest sati. ministra odbrane Gre~ka putem radio-veze.dom su se ve} pronele vesti o novom Potemkinu. beglom fregatom. novembra 1975. a Sabina je ~ekala najte`a kazna. novembra u jedan sat ujutro.ni mno{tvom oficira visokog ~ina koji su tamo bili prisutni. Veruj da }e revolucija uvek pobediti. koja je PO BU NA PO LIT KO MA po~ela da plovi u kru`noj liniji. podr`e svojim delima. Nakon toga. Nare|e- {tvene nejednakosti koje naru. Po nare|ewu samog Bre`weva. sme{tena u pritvor. Shvativ{i da je polo`aj postao Istorijski gledano. Pri izvo|ewu pred vojni sud. jedan od pritvorenih oficira uspeo je da iza|e iz kabi- su svi verovali u eti~ke norme socijalizma i komunizma jer su bili ne. {to je predstavqalo veliko priznawe. Os. a ne onima ko- Imao je tek dvadeset godi. Posle samo pet godina slu`be ponu|eno mu je komandno wu. svom malom sinu tokom zadwih dana `ivota. kako slobode. mornari su redovna poli. izda saop- pline i patriotizma.” we na~elnika admiraliteta. bezvredni qudi. [ejin je osu|en pridobio wihove simpatije i poverewe. u potpunosti upo. [ejin i jo{ ~etrnaestorica mornara ubrzo preme{teni u zlogla- ali je on uneo ne{to potpuno novo. Sa{a [ejin je Valerija Sabina opisao slede}im re~ima: upu}eno Storo`evoju da se od- Ka`wen je strogim ukorom.`ani u samici. terom Valerija Sabina. . bez kontakta sa spoqa{wim svetom.rawe vatre. „savest na{eg razreda”. Me|utim. me|u kojima se izdvajao wegov pomo}nik za politi~. On nije `eleo vjetskog Saveza. kojim ga poziva na ustanak pokriziju u svakom obliku. o doga|aju su mirawa na akademiji. a koje je uru~eno po. u kom je opisao sve dru. ili. potopi. mogao biti osu|en na maksimalnih 15 godina ki rad. divan. avgust 2008. Komanda je shvatila da piloti pre}utno od- wegovo ube|ewe da je postoje}i sistem pretrpeo transformaciju u bijaju izvr{ewe nare|ewa. on je planirao da pritvori oficire. usidri se pored krstarice Aurora i radio- jen qubavqu prema moru i dubokim ose}ajem du`nosti. tokom politi~kih studija.beznade`an. ma admiraliteta. Oni tako|e dodaju da digao sidro. sa nare|ewem da je zaustave ili potope. te je time jalni neprijateqi re`ima do kraja postojawa SSSR-a. ali to ne jima su bile namewene. o ~emu je obavestio [ejina. ot- plovi do Lewingrada. odjurio do komandnog mosta i pucao u plotuni sa Aurore potresli su svet. Postoje}i univerzalni noj frekvenciji po dolasku u Lewingrad.posle su|ewa i on je sahrawen u neozna~enom grobu. Rawen u nogu. ali su ostali `igosani kao potenci- ra i poku{avao da im pomogne u wihovom razre{avawu. ne mo`e razvijati. preuzme kontrolu nad brodom. komanda brzo biti obave{tena. Do Sablinovog dolaska. mornarica je oduvek predstavqala najre. trinaest obalskih patrolnih brodova krenulo je u potragu za od- mesto kapetana razara~a. sekretar Komsomola i. a sebe su videli kao heroje. Sabin je za trenutak bio u dile- tako vaspitani. Vazduho- ali je na zaprepa{}ewe porodice to odbio i odlu~io da se prijavi plovstvo Balti~ke flote dobilo je nare|ewe da fregatu onesposobi u politi~ku akademiju.Sabina.odnet u potpalubqe. preko frekvencije koja je dostupna gra|anstvu. 1973. piloti prvog odeqewa su samo preleteli brodove u tri zna sa organizacijom i delovawem dru{tveno-politi~kog sistema. Pobuna na Potemkinu i kabine. Storo`evoj bio ukotvqen u bal. Prva reakcija komande bi- {~ovu. Budi jak u veri da je `ivot la je potpuna neverica. ali su ga ~vrstina i pozitivan stav Nakon kraja Staqinove ere i privremenog i delimi~nog popu. ~iji je kapetan bio Ana.priznali i potom su oslobo|eni. prvenstvena odlika koja je pro`imala sve rij je izdao nare|ewe vezisti da govor koji je napisao emituje na jav- pore `ivota u SSSR-u bila je hipokrizija. zbog „Svakom dru{tvu su potrebne plemenite du{e. Me|utim. ali bez vatrenog dejstva kako bi ga mogao promeniti. godine.i oficire koji nisu u~estvovali u pobuni. {to je dovelo do burne reakcije samog karikaturu socijalizma i postao birokratski totalitarni re`im. Istina o Valeriju Sabinu saznala se tek nakon pada So. popularni komesar je skom ratu i crnomorski mornari u Velikom otaxbinskom ratu pred. ti~ka predavawa pratili sa me{avinom ravnodu{nosti i dosade. ali je Valerij bio takva li~nost koja je te norme mi da li da produ`i sa izvo|ewem plana. doj posadi.” risala. on je zgrabio pi{toq.prema va`e}em zakonu. Sve su im toga. Iz straha ili nekog drugog raskorak re~i i ideja je bio u razloga. odmah po isplovqavawu iz Rige. [ejin navodi da su mornari bili puni entuzijazma i ose}awa wingradu. Aleksandar [ejin. Samo po sebi se razumelo da U {est sati ujutro. FEQTON Oktobarske revolucije. istomi{qenike. Objasniv{i mu da je vladaju}a birokratija izneverila ideale revolucije. Tako je uspeo da prona|e na osam godina zatvora. 8. Drugo odeqewe aviona je izvr{ilo nare|ewe i bombe su o{tetile kormilo fregate. a balti~ki mornari u gra|an. vid nepravde. U Rigi je celokupna posada. koji su bili za nastavak akcije. Nikad nemoj da postane{ jedan od onih koji kritikuju. u slu~aju potrebe. tako da su Sabin. sko~i u more i zapliva ka obali. Pobuweni mornari su bili prisiqeni da stoje licem pre- ne{to kasnije. Tako su {ivo po{tewe. ~ija je PLE ME NI TA DU [A i to u {ifrovanom obliku. {avaju sovjetski socijalizam. Tada je obelodaweno i pismo koje je napisao plamene re~i govora pisanog sr- da samo dr`i govore o komuniz. pre nego {to je brod su ga kolege nazvale. nekoliko mornara oslobodilo je kapetana Putornog iz volucionarniji vid oru`anih snaga Rusije. Sabin je odlu~io da svoj plan sprovede u delo. bez kojih se ono mah vrati u luku. Sabin je bio takva du{a. Odstupaju}i od kli{iranih tema sni moskovski zatvor Lefortovo. Brod je zaplovio ka Lewingradu 9. vezista ga je emitovao potpunoj suprotnosti sa karak. ali ju je i obave{teni Politbiro i sam pored toga zavr{io sa najvi{im Bre`wev. Valerij nije mogao da pre}uti bilo kakav protiv vlasti i uvo|ewe prave sovjetske demokratije. padobranci i KGB preuzeli su kontrolu nad }e Sabin potra`iti istomi{qenike u mornarici u koju je oti{ao fregatom. posada je igno- ~ega je odlo`en i datum diplo. navrata uz potvrdu da su razumeli komandu. Po wegovom nare|e- ocenama. i pored nare|ewa za otva- Sabin je hteo da se. Svakodnevna predavawa su u~vrstila po ozna~enim ciqevima. Gra- tolij Putorni. usredsredio se na teme koje su bliske mla. cem pravog komuniste postale mu. gde je u toku bila priprema proslave godi{wice Kraj 76 1. stavqali su sto`er oru`anih snaga. ali da radni~koj klasi SSSR-a treba samo odgovaraju}i podsticaj i smelo vo|stvo. mada je.

maqa.. zadruge. iz vojnih skladi{ta i besplatno. garske i balkanskih saveznica Srbi. Bitku je za- U Helsinkiju prihva}en zavr{ni do. avgust 1806. snu. Rumunije. U bici su artiqerijskog puka. druga~ija kapa. udru`ewa. Danas je to Dan avijacije Voj- ka komandanta Druge armije generala Stepe Stepanovi}a ske Srbije. Protoprezviteri su nosili zlatni. do 24. su trajale do 20. avgust 1945. Bugarska je. ali je i ona uvedena dosta kasno – po~et- Ba~ena prva 14. Na~ela Atlantske poveqe bila su bilizacije srpske vojske. napada bila je grupisana na dra Obrenovi}a predvi|eno je da se prostoru Topola–Mladenovac–Lazarevac. za vi{e ~inove `ute boje. va pobeda saveznika i to u vreme kada je nema~ka vojska piran. trebali da dobiju nove uniforme. bac. Kapa je bila crna {ajka~a sa 8–12. 12. avgust 1943. a {irina 32 milimetra. strougarskih vojnika i oko ra`ena strana i inicijator rata. Do 1941. krst je bio bele. morala da pristane na uslove mira. Snabdevawe je vr{eno Potpisan Bukure{ki mir izme|u Bu. zvelt potpisali su program zajed. To je bila i pr- bio je Josip Broz. (SSRNJ).000 au- balkanskog rata. avgusta. Uniforma se sastojala od crnog oficirskog ni~kih politi~kih na~ela SAD i {iwela.000 srpskih. godine. Pred. godine. a nesvrstanih zemaqa u Xorxtaunu. Crne Gore i Gr~ke. Presudan uticaj na ishod bitke imala je odlu- stva. U Deklaraciji se. srpska Prva armija {to su Ujediweni savez antifa{i. mornarice i vazdu. 1918. austrougarskom 21. Nare|ewe kojim je regulisan atomska bomba izgled uniforme vojnih sve{tenika u srpskoj vojsci potpi- ba~ena je i na Vinston ^er~il i Frenklin Ru. 9. avgust 1975. visine 13 centimetara sa malim Meta napada pro{irewem u gorwem delu. gene- Socijalisti~ki savez radnog naroda Austrougarska vojska je napala Beo. avgust 1914. od crnog astrahana. avgust 1972. pet milimetara. avgust 1945. Jedina razlika bila je 6. avgu- U Kraqevini Srbiji slava Drinskog pisivawem mirovnog ugovora odre- sta 1914. je 42. Ovaj da. avgust je. U toku `estokih borbi koje op{tenarodna. do protojereja. 180. |eneral Mihailo Ra{i}. godine. Na sredini se nalazio ra- bio je japanski vnokraki krst visine tri centimetara i {irine krakova grad Hiro{ima. Glavnina skih sila. po~ela austrougarska Peta kument Konferencije o evropskoj Bukure{ki mir predstavqa jedan od armija u zoru 12. 1. toku no}i 15/16. Kape su bile sli~ne kamilavci i ra|ene atomska bomba. koja su predsta- ge neprijateqa iz pravca Bosne. grad i bombardovala ga artiqerijom Cerskom bitkom srpska vojska zadobila je svoju pr- sednik Narodnog fronta Jugoslavije koja je bila sme{tena na samo pet vu veliku pobedu u Prvom svetskom ratu. UNIFORMA VOJNIH SVE[TENIKA tum se u Vojsci Srbije obele`ava kao Dan re~nih jedinica i Dan Re~ne 13. godine taj svoje glavne snage iz [umadije i prilagodila se situaciji dan je slavqen kao Dan vazduhoplov- na boji{tu.. srpska Vrhovna komanda vqala prve vazduhoplovne jedinice u se vojvodom Radomirom Putnikom na ~elu. Kne`evine i Kraqevine Srbije nije se razlikovalo od razio Sulejman-pa{inu vojsku. stranu Save. cije Ujediwenih nacija u junu 1945. retkih ugovora na Balkanu koji je laskom Drine kod sela Bata- sklopqen bez me{awa neke od evrop- 2. Za ni`e sve{teni~ke ~ino- Odr`ana ministarska konferencija qa). Iako nije ima- u svakoj diviziji obrazuju vazduho- la razra|en plan za bitku. avgust 1893. avgust 1915. do 24. ra i Samurovi}a. ratna uniforma koju bi sve{tanici nosili do dana demo- u statusu gosta. Na ^ukarici je porinut prvi srpski potisnula neprijateqa na drugu re~ni ratni brod „Jadar“. Beograd je oku. hoplovstva. a Tri dana kasnije sve{tenici srebrni krst. U boju na Mi{aru Kara|or|e je po. Velike Britanije (Atlantska pove. godine. kao jedinstvena gli~ka vlada Kraqevine Jugoslavije. uz log. jugoslovenska poli. jer nije o~ekivala glavne sna- plovna odeqewa. 10 zemaqa posmatra~a i jedne stanka zainteresovanog naroda. bluze i pantalona. odela parohijskih sve{tenika.. Bez obzira da li se nalaze u osnova za formirawe Organiza. uvedena kao dan |ene su nove granice izme|u ovih ze- u~estvovale pribli`no jed- se}awa na pobedu na Mi{aru. metalnim krstom po sredini. ve. ali trinaest dana kasnije nezadr`ivo prodirala kroz Belgiju i pribli`avala se 6. avgusta pre- bezbednosti i saradwi. Odelo pravoslavnog vojnog sve{tenika u vojsci flotile. Pripremio Miqan MILKI] 77 . avgusta prethodnica srpske Kombinova- U Beogradu osnovan Narodni front U Londonu formirana nova izbe. Narodni front je Dra`a Mihailovi} je imenovan za pora`ene i primorane na povla~ewe preko Drine u Bo- obuhvatao masovne organizacije kao ministra vojske. ne priznaju teritorijalne pro. ne divizije sukobila se na isto~nim padinama Cera sa Jugoslavije (NFJ). da se zauzme najdominantniji vis Cera – Kosanin grad. Pot- vo|ena je od 12. operativnoj vojsci ili pozadini. U 5–7. avgust 1941. mene bez slobodno izra`enog pri. srpskih snaga u vreme po~etka Nare|ewem kraqa Srbije Aleksan- 10. pored osta. kom 1899.. srpska vojska je oslobodila grad i granicama Francuske. divizijom. austrougarske Druge armije u Ma~vi i oslobodila [a- Antifa{isti~ki front `ena (AF@). svi vojni sve{tenici su 10. Zbog velikih zasluga za pobedu u Cerskoj bici. CERSKA BITKA Cerska operacija. odnosno igumana. kao po- 1. U periodu od 21. Predvi|eno je da ovo bude nova. VREMEPLOV DOGODILO SE. pregrupisala je srpskoj vojsci. avgust 1913. Propisana du`ina krsta bila u~e{}e 50 dr`ava punopravnih ~la. po- znata i kao bitka na Jadru. sa Bo`idarom Puri}em na ~elu. ral Stepa Stepanovi} dobio je zvawe vojvode. a na osnovu rezultata Drugog nake snage: oko 200. kilometara od grada. sao je ministar vojni. avgusta austrougarske snage su potpuno ti~ka organizacija. pod komandom generala Petra Bojovi}a porazila je snage sti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ). avgusta grad Nagasaki.

uop{te ne misliti o svojoj nesanici. najzad. Od najranijih hri{}anskih vremena vladalo je u Crkvi uve- de. nesanica tra`i svoja prava. Siw. koji zbog Slavi se u Katoli~koj crkvi 15. Evo. Marija Bistrica.. ve}. uzrok. Nestrpqiva proizvoqnost – 9. Fatima. prosto. sa ogwenim kowima. Cetiwe. na najlak{i na~in u susret nesanici. avgust – Sveti prorok Ilija – Ilindan va uzaludnim. tako|e i gre{aka. Zatvorio je nebo i ki{a nije pada- iscequju}ih zraka savesti. idolima i okretali narod od vere. nikla iz neute{nosti? Jesu li u pravu pla- VELI KA GOSPA {qivci koji poku{avaju izbe}i te darove i tu utehu. sve 4. Jevrejski mo. tamo se talo`i i povi{ava spo. najboqe sredstvo pomo}i snu sastoji se u tome da ne otac Savah je video oko wega smeta nesanici. Dobrodo{la! 15. Sa Bogom je razgovarao na Horivu i ~uo mu glas. Velikim ~udesima Ilija je ga Ja. ravnote`u. da je hrane plamenom {to je bilo odavno vreme spavawu. da bi Ono vidac i ~udotvorac.. bogo- da bi se bo`anstveno na~elo u nama vratilo `ivotu. Mladost predati se sadr`ajima `ivota koji nam se bez ceremonija natu. – Velika Gospa ti okovana drhtavicom. da joj se preda. avgust 2008. Pa i nesanica.. zbog ~ega se zove jo{ Te- opet ne obnove „kroz same sebe”. grehova i rana skriveno. Ina~e. Ni{ta u tolikoj meri ne raspola`e la tri i po godine. ~ak. gde su svi. vqeno. Sveti oci i Ivan A. na. Tog dana se veliki straha da se izjutra ne pojave „bledolikima” pribegavaju leko. svega onoga {to jesi. i dogodilo. Sve ima ciq. 10. DUHOVNOST RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM NESANICA V E RSK I P RAZ N I C I 1-15. sr~ano i neposredno raktera i sile ogwene. san. Sve {to ho}e da se ispoqi. da je ispije kao prineseni pe. ji tako mnogo qudi koji su samo u besanim no}ima do`iveli pro. ve}. stvo je bilo podeqeno na dva dela: jedno sa prestonicom u A. avgust – Sveta Marija Magdalena – Blaga Marija slu`i tajanstvenom predodre|ewu. svetquju}e dobro muka i iscequju}e blagoslove pokajawa. mi moramo da se uhvatimo u ko{tac sa neodlo`nim datosti- ma na{e prirode. Ina~e }e biti direktno utvr|ena. mi im se moramo pokoriti i osposobiti sebe SVETI PROROK ILIJA Sveti prorok Ilija. Samo joj ne treba pomagati. posto. Potom je molitvom poslao ki{u na zemqu. Kada se rodio. U tom no}nom bo- Jerusalimu. sada – tre}i dragoceni dar nesanice. (Lurd. oti{ao na nebo u ogwenim kolima. IQIN veliki hri{}anski u~iteqi u propovedima prilikom proslave Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim” Marijinog Uznesewa govorili su o tome kao o istini koju hri- Svetigora. avgust – Sveti velikomu~enik Pantelejmon. broj vernika okupqa u marijanskim svetili{tima {irom sveta vima. sam u pustiwi. Aqma{. nego stajawem u usamqenosti kao za~etku molitve. Napro- tiv. Primimo od we da- rove i lekcije.. iz svega se mora izvu}i 8. Hrabrosti za op- rewe da je telo Bla`ene Device Marije ne samo sa~uvano. dr`im usamqenost. San uvek dolazi lako. @ivot. du{a }e bi.. Teki- Nesanica nas u~i hrabrosti. rodom je iz u nama steklo qudsku ravnote`u. da bi Ono steklo pokoj. trpkog. ako to plemena Aronova iz grada Te- ne u~inimo izgubi}emo zdravqe. Ni- ko od nas ne postaje neograni~eni vlasnik svog `ivota. pred svojom save{}u. sve dok se oni svita. zaboravili na celi svet i na mene. sli~no kao i telo Wenog sina Isusa Hrista. a mra~na slika sva. Rimokatoli~ki }i na svoje. 78 1.) i crkvama koje su Woj posve}ene. Ne samo ogor~ewa i uvre|enosti vom i wegovom opasnom `enom Jezaveqom.. po|i. gde su me svi napustili. a ogwem sa neba zapalio je `rtvu u domu svo- prijem~ivo{}u i predodre|eno{}u za prihvatawe tih sjajnih me. smrt je uzeo naslednika u proro~kom zvawu Jelisija i. svi}anin. Sve nam nosi svoj dar. Pred kodnevnog `ivota tuguje za novim. 2. wegov Dakle. da je slavilo pobedu nad smr}u i grehom i da je u nebo prosla- To je wen posledwi dar i wena najboqa uteha. Za{to ga ne prihvatiti. {}anski vernici priznaju i verom usvajaju. neizre~enim sjajem. ali umiruju}eg pokajawa! Nije li taj dar drago- cen? Nije li to uteha.. po.. neizostavno mora do. Sveti prorok Ilija se tu sukobio sa izraiqskim carem Aha- ili polusvesnih wenih uzroka. an|ele koji ga povijaju ogwem i har. Ah. i vaskrsao joj umrlog si- ugasio dnevni sjaj i sjaj svesti. pred samim sobom. Pa hajde. Me|ugorje.. I ne samo wih ve} tako|e i svetih i dokazao silu i vlast Bo`iju.. Hrabrosti pred licem priro. avgust – Ti{a beav Na{a voqa ima granicu – to je prva lekcija nesanice. o znamewe wegovog plamenog ka- wenim mogu}im posledicama. Tamo. evo ko `udi da neizostavno „odbegne” od neprijatnosti. avgusta. avgust P atite od nesanice? Neute{no stawe! Kako da se od wega Pravoslavni izbavimo? Kako da se sa wim izborimo? Samo ne `urite sa „izbavqawem”! Ni{ta u `ivotu ne bi. Oni su se klawali proteklog dana. Caru Ahavu i wegovoj `eni prorekao je ru`nu smrt {to im se sobnost prihvatawa unutra{weg zra~ewa. avgust – Uznesewe Bla`ene Djevice Marije Samo nikakvog straha ne imati pred wom. U to vreme jevrejsko car- vukav{i se u sebe. a drugo u Samari- drewu u~i{ da osmisli{ i oslu{ne{ skriven smisao nesvesnih ji.. Bolest tako|e. Trsat. Tamo se bra{no i uqe u ku}i udovice Sarepti. 2001. ~udesno umno`io zraka kao sutonsko stawe polumraka u besanoj no}i. .. je proveo u dubokim razmi{qa- raju i progone san. je. avgust – Prepodobna mu~enica Paraskeva. ili. Najboqe od svega je zaboraviti da je vreme. ^enstohova. Bilo bi neumno od toga dara se Sveti Sava tre}i arhiepiskop Srpski uklawati. usa- mqenoga. 12. avgust – Prepodobna mati Angelina Srpska prijatnost tako|e! A mo`da je najdragoceniji upravo dar ne- prijatnoga. wima i molitvi ~esto potpuno Tako mi nesanica donosi svoj drugi dar – sposobnost da iz. Sveti Kliment Ohridski na mudrost postupa protivno tome: ona `eli da prihvati i ne.

.

29-245. avgust 2008. Oklopne jedinice: – Radovan Kova~evi}. 063 8681741. jovan_dundic@ mesto u kategoriji nastavnika modelarstva zaslu`ila je Stojanu Batini}u . Sve aktivnosti tokom boravka u kampu su se bodova. larski klub „Sirmijum”. program po~iwe u 11 ~asova u Vojnoj danima su letele rakete. uzelacj@beotel.net le i ocewivale. godine. godine. Organizovano je i takmi~ewe sa izra|enim modeli- ma.064/8329675 – Mirko Ba~evi}. organizovao je modelarski klub „Sirmijum” Ranku Milutinovi}u . nastavnike akademiji. Za bli`e informacije obrati. u 11 ~asova. di{wicu zavr{etka {kolovawa 19. uz pokroviteqstvo Vazduhoplovnog Milenku Avramovi}u -064/3872104 septembra 2008. klase SV[ KoV. Nebom iznad `ivopisnog mesta pozivamo sve pripadnike klase. 1655551. 8534300.064/8329033. te se: – Jovan Dundi}. ma}ina. na. Za izradu monografije klase ja- konkurenciji prvo mesto osvojila je Zorana Mi{kovi} iz godine. 2008. 29 -237 rologije i sazna vi{e o osnovnim odredbama iz Op{teg Mla|enu Ni{evi}u . lok. odr`an u Vr. stvo. u pojedina~noj i profesore da se dana 27.064/8329397. 09. mije KoV sve~ano }e obele`iti 20 go- Povodom 30. tako da je deset u~enika u raketnom mode.063/1020253. 23-777. sportskog pravilnika i Pravilnika za raketno modelar- ARJ PVO: lok.net sa trakom i padobranom. **** lima Sportskog saveza Srbije. 064 2716455. Kada su se sabrali svi rezultati. – Zoran Terzi}. viti se Slavi{i Golubovi}u. komandire.064/8329496. Drago{u Joksi}u .064/1408895. 064 beogradskog aerokluba „Tim”.com Aleksandra Pewa{kovi} iz MK „Sirmijum”. Najboqu ekipu ~inili su mode. u saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta. 064 2489947. drugo Ivana Zgowanin iz modelarskog kluba „Sirmijum”. dina od zavr{etka {kolovawa 20. Intendantska slu`ba: restoranu Doma Vojske Srbije (ulaz iz M. iz Sremske Mitrovice. Prvo Pe{adija: 011 2063809. 80 1. Draganu Jovanovi}u .063/8926193 Pripadnici 21.064/8329235 lok. klase VA KoV Ovaj. a na tre}em AK „Sombor”. Beograd. Sve~ani qih pojedinaca i ekipa. golubus1@yahoo. ka {kolovawa 23.063/655825 lok. u hotelu Termal. larstu imalo priliku da se obu~i u izradi modela rakete Radomiru Vu~enovu . a tre}e Zoranina klupska demiju. Miodragu Gordi}u . 064 9958442. Dragi{i Jevti}u . na drugom mestu se na{ao mode. u 13 sati. Francuske ulice). . Terzaof@beotel. jave u Vojnu aka. go- modelarstvu. na radost mladih i wihovih do- ~elnika klase. 23-612. PETROVI] Ratku Radulovi}u . a u~esnici su sve vreme imali program prema pravi.063/494252. MALI OGLASI *** RAKETE IZNAD VRDNIKA ^etrdesetprva klasa Vojne akade- Jednonedeqni kamp raketnih modelara. Artiqerija: – Jovica Uzelac. osmi po redu sportski letwi kamp u raketnom In`iwerija: sve~ano }e obele`iti jubilarnu 40. yahoo. septembra 2008. nau~i osnovne pojmove iz meteo. 064 Draganu Kolunxiji . zavr{en je uz progla{ewe najbo. Za sve informacije kontaktirati: lari iz aerokluba „Tim”.com drugarica Kristina Nedi}. godi{wice zavr{et- dniku.

defektologa logopeda. trideset (30) doktora medicine. a za ogla{ena mesta koja ne budu popuwena u navedenom mesta koja ne budu popuwena u navedenom roku – do wihove popune. – VP 4989 Kur{umlija. a o izboru }e svi Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. VSS. V[S. sa naznakom „za konkurs” ili li~no delovodstvu VMA. defektologa tiflologa. VSS. pet (5) pedijatrijskih sestara. lekar. 1. VSS. – lekarsko uverewe o zdravstvenoj sko uverewe. V[S. dvanaest (12) farmaceutskih tehni~ara. trideset (30) doktora stomatologije. prijemom lica iz gra|anstva. SSS. tri (3) dipl. sprat. V[S. 6. – VP 4983 Ni{ i 6. dvadeset (20) vi{ih medicinskih sestara – op{ti smer. tri (3) vi{a radna terapeuta. tri (3) dipl. SSS. VSS. POSEBNI USLOVI: 10. volontera radi obavqawa pripravni~kog sta`a: u radni odnos na neodre|eno vreme: u trajawu od dvanaest (12) meseci psihologa u – VP 9845 Vaqevo. 4. deset (10) vi{ih stomatolo{kih tehni~ara. SSS. – zavr{en pripravni~ki sta`. dvanaest (12) farmaceuta. OP[TI USLOVI: da je kandidat dr`avqanin RS. izvod iz mati~ne kwige ro. V[S. 2. tri (3) vi{ih nutricionista-dijeteti~ara. 2. log. SSS. razmatrane. pet (5) zubnih tehni~ara. – CV ili autobiografiju. 14. Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina. roku – do wihove popune. – da su zdravstveno sposobni za slu- 3. – VP 3262 Kragujevac. V[S. `bu u Vojsci Srbije. – VP 4994 Prokupqe. tiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i nalnoj slu`bi za zapo{qavawe. zavr{enoj {koli i kratka biografija. MINISTARSTVO ODBRANE MINISTARSTVO ODBRANE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA KADROVE Uprava za kadrove raspisuje raspisuje KONKURS KONKURS za popunu radnih mesta vojnih slu`be- Za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku akademiju u svojstvu nika. SSS. – prednost imaju kandidati sa du`im 12. krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti. psihologa. delovodstvu. {ti prema radnom mestu za koje konkuri{u. defektologa surdoaudiologa. Crnotravska 17. – da imaju VSS – diplomirani psiho- 5. tri (3) sanitarno-ekolo{ka tehni~ara. VSS. Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa. 8. Uz molbu prila`u: 18. pet (5) vi{ih zubnih tehni~ara. pet (5) vi{ih sanitarno-ekolo{kih tehni~ara. po{tom preporu~eno ili predaju li~no u 17. – VP 5019-4 Kraqevo. 5. a o izboru }e svi kan- didati biti pisano obave{teni u zakonskom roku. 3. VSS. kom sta`u i |enih. – uverewe op{tinskog suda da se pro- stveno sposoban za rad u VS i da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Nacio. kandidati biti pisano obave{teni u za- konskom roku. – uverewe o dr`avqanstvu. izvod iz evidencije nezaposlenih lica. – izvod iz mati~ne kwige ro|enih. Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina. V[S. 16. V[S. tri (3) ginekolo{ko-aku{erske sestre. – uverewe o zavr{enom pripravni~- Uz molbu se prila`u: uverewe o dr`avqanstvu. blike Srbije. overena fotokopija diplome o sposobnosti. uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak. VSS. da nije osu|ivan za krivi~no – overenu fotokopiju diplome o za- delo na bezuslovnu kaznu od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi vr{enom fakultetu. dvanaest (12) vi{ih fizioterapeuta. V[S. pedeset (50) medicinskih tehni~ara – op{ti smer. a za ogla{ena Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa. deset (10) stomatolo{kih tehni~ara. – VP 4662 Zaje~ar. Kandidati molbe podnose vojnoj po- 15. osam (8) fizioterapeutskih tehni~ara. 5. da je zdrav. dva (2) dipl. 11. SSS. dva (2) dipl. Neblagovremene molbe ne}e biti Molbu s tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojnomedicinska akademija. radnim iskustvom u oblasti psiholo{kog 13. SSS. protiv wih ne vodi krivi~ni postupak. deset (10) vi{ih radiolo{kih tehni~ara. dvadeset (20) laboratorijskih tehni~ara. 4. u trajawu od {est (6) meseci OP[TI USLOVI KONKURSA: – da su kandidati dr`avqani Repu- 1. 9. – da kandidati nisu osu|ivani i da se 7. rada sa qudima. 81 . SSS. da nije krivi~no osu|ivan. SSS.

Dh5 branio Hamburg. Upi- L {ite: bv.). Srpsko selo u blizini Srebrnice. Ta8. 11. 82 1. stimulans. kankan.). 42. 21. 36. Prvi i tre}i samoglasnik. 50. 10. ~ar. Uzvik zamora i iznena|ewa. a. Rade MILOSAVQEVI] padom po~iwe ve} u 13.Sf3 e6 3. Upi{ite: mv. 41.Df3 Lb7 17.Lhf4 ehf4 viknuo “Zig Hail!” posle ~ega je Beli je odli~no po~eo. avgust 2008. 33.Le2 Lc5 8. Sredwa {kola (skr.Kg2 varijanata.). Amiotrofi~na la.c5 zovu. napad. Viktor. h7 vne bolesnike. Eros.Sc3 b6 KRHKO JE ZNAWE 13. akt. 49. 1. 44. Meg Rajan. Prestonice drevne Ra{ke.Lhf5 oficir 12. Kastl. ke vlasti. Fud- balski stru~wak. }. 22. a3. batlija O ista slova. (str. Td8. Glen. d3. 25.Kh2 Df2 11. Uz- S A znak. di. Dete sre}e. Ime glumice Gard- R G ner. 48. e4. Rene Ruso. 29. Ne bi belom pomoglo ni 2. Mesto u blizini Splita.f4 Td8 14. Mu{ko ime.. 38. 40. Dva porez. En- Q ~u|ewa. Le7. 31. Potpuno.Tf1 f4 24. 13.). potezu. privitak.Lh6 Lhf5 22. apo- RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA . sada `ivi u Kaliforniji. Lend. k. Keresu je opro- rejting obojice igra~a. Upi{ite: tb.ba4 b3 ili 3. Cana. Ivkov B. NS.c4 2.Kh3 Dh4 12. Grad u Albaniji. e5. @en- w sko ime. Upi{ite: tp. tonski {ahista Paul Keres u~e- stvovao je na nekoliko turnira 1. 25. Df3 10.e5 Se8 15. Vrsta puha koji se hrani orasima. Sada pi{e kwige i ponekad Crni: Kg8. A B R O X [ nizam. zemqu. (2616) Tokom Drugog svetskog rata es- Zlatibor. ^lan bratstva u tradicionalnoj Crnoj Gori. ati. Bio je Jevrejin.Sc3 koje su sponzorisali Nemci. @ensko ime. 49. Ana Karina. Taut. 51. Deda. Dovoqno. 40.. 36. Poslovni obi~aj K nomna sovjetska socijalisti~ka republika (biv. c5. 53. 23. Ime balerine Pavi} Jung. Anatolij. 52. je forsiran dobitak: tine. 27. 2008. 32.Se4 f5 27. b. odmila. 34. kondicija itd. 39.c5 a3 4. Ulov. gde je pored 20..Sg3 `eno da se preda.c4 c5 4. d. Uzvik 1.Sd5 dhe5 20. Al. Suprotno od pozitiva. 23. Biv{a glumica.c6 a2 ali je {ah itekako sport. Upi{ite: an.ba3 ba3 5.Sd2 Dc8 25. Mi- Ivkov se namerio na trenutno jednog hail Botvinik je posredovao u od na{ih najboqih igra~a Acu Kova. te{ko bi bi. Crni je ovu poziciju predao. Simbol indijuma. c2. . 59.Kg3 c3 iskustvo. Raspored dana. 33. budala (pokr. Na primer brzina ra~unawa ghf5 23. c4. Spadalo. Vrsta {panskog vina. Biv{i sovjetski {ahist. Mu{ko ime odmila. Sd5. b3.ba4 dc3 itd. a sada nudi i topa koji se ne 3. Operska peva~ica iz biv{e SFRJ. Deo hektara. obed. Lo{ije. @enke srnda}a.. on je ustao i Dg4 13. 4.bc4 Sc6.Shd4 Sc6 6. 26. Neuspe{ni. 45. Lb7. b6. {teno igrawe na tim turnirima.Thf5 – Kova~evi} A. adicija.Sb5 Db8 11. Tika.chd5 Sd4 30. Pas {arov \ R re~.Lc8 21.VODORAVNO: polufabrikat. Jurij. vrh. 47.a4 3. 41.. 30.. Vrsta ptice. 2. Pevati kao bariton. desetak kilometara od Rekovca. Ime biv{e glumice Bergman. d4. Vrsta jakog eksploziva. skr. Ini- A cijali glumice Turman. Radomir. Lider Al Kaide. Uzanost. e5. Na 2.Ld3 d6 ZANIMQIVOSTI HAVA[I-REKO 16. 53. Reka u Francuskoj.. 12. U velikoj meri. h2 bin{tajn je tokom Drugog svetskog {irom sveta – setimo se samo Argen. N 7. g7 {e od pola veka harao na turnirima Beli: Kg1. Ka- chd4 5. Db8. 5. 19. Vrhovni bog u starogr~koj mitologiji. 35. Dugotrajna vojna blokada nekog grada ili utvr|ewa.f5 ehf5 Budimpe{ta 1976. Si. 56. Ketrin. Omamqivawa. [AH IZABRANA PARTIJA 7. Da u zagradi nismo stavili rao sa Staqinom. 44.). 27. g2. Se8. sre|ivawu situacije i razgova- ~evi}a. Upi{ite: ol. 46. 22. Mu{ko ime. a5. Paker u po{ti. Prema. Oznaka za: dativ. Ko{arka{ki klub (skr.Dg4 Kg4 0:1 Thd5 29. 35.bc3 a4 4. Tiso. Potvrdna M Sibiru. V S Pripremio @arko \OKI] VODORAVNO: USPRAVNO: 18.. g6. Koji su u bli`wim odnosima. Gr~ko slovo. velemajstor Akiba Ru. on bi i sada bio favorit. 20.Kg3 Df4 9. 19. 31. 26. 24. AZIL jer qubiteqi {aha znaju da je prvi Kako bi bio za{ti}en od nema~. zaigra za neki od klubova koji ga po.Kh3 iskustva i znawa potrebno jo{ mnogo toga. 45. Mesto u 43. Radomir. deka odmila.Tf1 Sg7 ubijen. 20. Crni: Kg5. 3.Thf4 Dg5 32. b2. De6 26. Beli: Kh3. zaradi}e jedan tempo i s na. 28. stolarija. A imao Sb3. 52. b2. volan. legenda ju. u celosti. Ilio. 39. 17. Planinski kraj. a7. Dodatni. Dh3. edikt. U svakom slu~aju. Ta1. tanu{an. Ld3. f7. (2411) OPRO[TAJ 19.0-0 0-0 PREVIDI 10.Sb3 Lb4 9. Vinovnik (lat. i. Selo na {estruko sportsko takmi~ewe. lo poverovati da je razlika zapravo u klasi! A o godinama sada ne}emo. 9. meseci. 16.). Opro{taj. ranina. Mladun~e koze. lovina. Prirodan sjaj boje.). Ustreptalost. neposredni teralna skleroza (skr. 46. Sabirawe. 8. Tanak. SS bataqona koji je 6. 55. Primitivni plemenski gleski fudbalski stru~wak. Tf5. h5 omladinski svetski {ampion pre vi. Lc1. Vrsta S tkanine za zavese.Dh3 Dg6 28. g4. sovjetski zvani~nici su goslovenskog i srpskog {aha Bora planirali da Keresa kazne. B. Ma. 14. Emilija. Kada je zatra. Auto- A vi{ewe. 29. 30. b4.a3 Le7 12. sme uzeti. konzola. 32. koji je prerastao u pravilo. 57. 34.e4 Dc7 da je Crvena armija oslobodila U finalu Kupa Srbije.dc4 a4 i sad 3. italija- car.Dh3 g6 18. godina. kontroli{e Pripremio centar. rata bio sme{ten u azil za du{e. Kad bi {ah bio samo znawe i Veteran je `rtvovao pe{aka za DO KRAJA! ab3. Sve `rtve su bile uzaludne! 0-1 majstor Fide T UKR[TENE RE^I NI. 54. Biv{i austrijski dr`avnik.c7 a1 d 7. Zavaren kontakt na metalu.c8D Df1 8. Vi. Majstor Klaus Junge je bio 2. Pozori{ni i filmski glumac. 37. 15. 58. 51. irski jezik. UR. Osama bin. spomenik. Bruno. 48..d4 Sf6 2. 6. Kotorani.

Ogla{avawe se pla}a unapred. septemba 2007. Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam dana pre izlaska broja. ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.00 Telefaks: 3241-363 1/1 ostale unutra{we strane 19. najkasnije 5 dana pre izlaska broja. u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo va`i od 1.000.5 x 26 cm 18. {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom.000.000. .yu Cenovnik oglasnog prostora Na zahtev korisnika.5 x 13 cm 10.00 Magazin „ODBRANA” 11000 Beograd. u mesecu e-mail adresu odbrana @ beotel.8 cm 1300.8 x 26 cm 39. i to: – za 3 – 5 oglasa – 5% – za 6 – 8 oglasa – 10 % – za 9 i vi{e oglasa – 15 % – cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 % Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA 1/1 ~etvrta kori~na strana 22 x 30 cm 45.00 Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i) 250.00 Tel: 3241-026. a mo`e se poslati i na 1.00 1cm/ stubac unutra{we strane 1 x 6.00 1cm/ 2 stupca unutra{we strane 1 x 13 cm 900.000.000. koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.00 1cm/ 3 stupca unutra{we strane 1 x 19. Bra}e Jugovi}a 19 1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 x 30 cm 42.8 x 13cm ili 9. 3241-009 1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19. Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 – 15 %.000. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u.000.00 Ustupawe prostora za ubacivawe priloga 60. godine {tamapani). Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove – glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.8 x 26 cm 31.3 cm 450. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe Magazin „ODBRANA” izlazi reklamne poruke. i 15.00 @iro-ra~un: 840-49849-58 1/2 unutra{we strane 19.00 1/4 unutra{we strane 9.00 Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.

Mini poster Snimio Igor SALINGER MiG–29 .