You are on page 1of 84

Godina IV Broj 69 1. avgust 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

yu

Ufokusu

Prilog
1 3 0 G O D I N A V OJ N O G M U Z EJA
VOJNIH STANOVA
PODELA

NOVINSKI CENTAR ST
U
P %
O
P 40
PREPORU^UJE
KAPITALNO
IZDAWE

ZEMQA
310116 @IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadr`i pouke i za naredne generacije. NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je `iro-ra~un: 840-49849-58
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu, NARUXBENICA
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinara Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,
na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata
11000 Beograd. (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
– u Beogradu, Vase ^arapi}a 22
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.
Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu
(obrazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal”
po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Nemawa PAN^I]
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:

16
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
SADR@AJ
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, INTERVJU
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Dr Obrad Vu~urovi}, doajen raketne tehnike
ISTINA O ORKANU 8
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski Per aspera
(tehni~ki urednici)
Fotografija KOMANDANT MRTVE VOJSKE 13
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori U FOKUSU
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Podela vojnih stanova 2008.
Korektor
Sla|ana Grba
BRAVA NADOHVAT RUKE 14
Sekretar redakcije
Vera Denkovski TEMA
Dokumentacija U susret Danu avijacije
GODINA UZLETA 16
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 ODBRANA
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Obuka vojnika
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
SERTIFIKACIJA KAO MOTIV 20
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Sanitetska slu`ba u srpskoj vojsci
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
SISTEM VISOKIH STANDARDA 22
e-mail
odbrana@beotel.rs Reforma sektora bezbednosti
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI 24
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un Poseta delegacije ViPVO Nacionalnoj gardi Ohaja
ISKUSTVA NA CENI 26
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice PRILOG
mese~no 180 dinara. 130 godina Vpjnog muzeja
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29 BIOGRAFIJA NARODA 27
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. avgust 2008.

Ponuda na svetskom tr`i{tu je bogata. bilo i sada. kako je predvi|eno UKLAWAWE RIZIKA 60 sredworo~nim planom opremawa do 2015. RE^ UREDNIKA 60 UZLET Iz avijacije Vojske Srbije sti`u boqe vesti. obuku studenta i redovne ~asove naleta pilota. {to je sve VIJETNAM I SSSR 74 donedavno izazivalo brojne stambene afere. ali se o tome ozbiqno razmi{qa. a bi}e i ubudu}e. u prvom redu NA ^AST UNIFORMI 65 od mogu}nosti dr`ave da izdvoji nemala finansijska sredstva i da time obezbedi mirno nebo nad Srbijom u narednih nekoliko decenija. koji je sa tek nekoliko sati godi{we u 2005. helikopterima Mi-8. u novim bojama. a u stroju je ponovo i transportni avion An-26. Pukovnik u penziji dr Rade Raji} Kojih – to jo{ nije odlu~eno. kada }e vrata batajni~kog aerodroma biti {irom otvorena za sve qubiteqe vazduhoplovstva. pristupa~ne stambenim interesentima Nikita Mihalkov. u prvom redu onih kojima je Vojne pobune (3) na taj na~in drasti~no su`en prostor za zloupotrebe. opremqen savremenim navigacijskim i komunikacijskim sredstvima. Gorivo ve} du`e vreme nije problem. Zvezda tog aeromitinga bi}e ponovo orao majora Miodraga Risti}a. 5 . Podela je. pravi put za vra}awe STVARNOSTI 70 poverewa u stambenu politiku. Nabavka novih vi{enamenskih borbenih aviona jo{ nije na DRU[TVO dnevnom redu. avgusta – Dana avijacije. Ima ga dovoqno za operativnu I upotrebu. Sve informacije sa rang-lista KULTURA bile su. moderno dizajniran i sa originalnim Sa galerije leta~kim programom. NA FRANCUSKI NA^IN 66 a nekoliko stotina zahteva je u proceduri kod Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita i poslovnih banaka. bila potpuno dostupna pogledima javnosti i po jasnim kriterijumima. sa novim maskirnim {arama i oznakama zablista}e na nebu iznad Batajnice na smotri povodom 2. Paralele Nedavno je jo{ 67 stanova dodeqeno aktivnim i NADZVU^NI LOVCI PROTIV penzionisanim vojnim i civilnim licima u zakup na neodre|eno PODZVU^NIH JURI[NIKA 69 vreme. koja je proteklih godina bila ozbiqno poquqana. OTAXBINSKI IDEAL 62 a izbran }e biti avion koji je konstruisan tako da ispuni stroge takti~ko-tehni~ke zahteve. ruski glumac i rediteq na sajtu Ministarstva ili posredstvom imenovanih stambenih UNUTRA[WA STRANA predstavnika organizacijskih celina u sistemu odbrane i udru`ewa vojnih penzionera. kojim }e se sredinom avgusta predstaviti RAT GDE GA NEMA 59 i na ~uvenoj vazduhoplovnoj smotri u Ke~kemetu. U punom sjaju. SVET Najavqeni boqi dani dolaze i armiji vojnih besku}nika. godini sada podignut na prose~no 30 ~asova po pilotu. svakako. Reforma francuske vojske Prvi subvencionisani stambeni krediti za pripadnike PENTAGON Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ve} su realizovani. Podvig vojnika Kenana Strikovi}a Realizacija tog posla zavisi. To je. Takti~ka studija Zabrana hemijskog oru`ja usvojena je na glavnom vojnotehni~kom savetu i. godine. naravno. FEQTON Reakcija je. naravno. koja zadovoqavaju i civilne standarde. Vazuhoplovstvo VS bi}e oja~ano jednom eskadrilom modernih borbenih aviona. Borbena flota kona~no je popuwena remontovanim dvadesetdevetkama. prvi put. Ispravnost letelica je tako|e znatno poboq{ana i sa 70 raspolo`ivim kapacitetima vazduhoplovni sastavi VS mogu uspe{no da za{tite na{e nebo i odgovore svim ostalim misijama i zadacima Vojske.

zamenik {efa potpukovnik Aleksandar Krsti}. Sve~anosti su. 54. USAVR[AVAWA red ministra odbrane Dragana [utanovca i na~elnika General- {taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Pono{a. klase o~ekuje da na novim du`nostima afir- celovit i razgranat zdravstveni sistem. 18. . vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika po ugo. klase vom Sadu i istakao da je komandno-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne vojni sanitet uvek. najpre u radu sa pot~iwenima. dr`avni sekretari. dr Tomica Milo- savqevi}. U uvodnom obra}awu. Sve~anost su uveli~ali i ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene- ral{taba Vojske Srbije. po. princa Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a. Organizovana u okviru Ministar- stva odbrane i General{taba Vojske Srbije. jer na{a tradicije oslobodila~kih ratova Srbije. Govore}i o zna~ajnim datumima iz istorije voj- nog saniteta. nau~noi- stra`iva~kom radu i saradwi s civilnim medicinskim ustanova- ma. odnosno visokospecijalizovani. ^estitaju}i u ime Ministarstva odbrane polaznicima 54. u~estvova}e u radu CISM olimpijskog sela. voj. Ministarstvo odbrane. da obezbedi uslove za nastavak zapo~etih promena. koji je ustanovqen ove godine KOMANDNO u spomen na datum od pre 169 godina. osim vojnog. takmi~ewima (u ak- jalne politike. dr`avni general Todorovi}. godi{wice od smrti vo|e Prvog srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a. ~ajne me|unarodne vojne sportske organizacije (1948. vojnim medicinskim centrima. Beogradu i No. zemqa nastupa na olimpijskim igrama ponovo pod imenom Srbija posle go- 6 1. D. koje je predvodio zamenik na~elnika general-potpu- kovnik Miloje Mileti}. KLASE Dan Sanitetske slu`be – 30. Miroqub Sretenovi} naglasio je da je ovakav doga|aj jedan od najzna~ajnijih bijaju i specijalisti~ku medicinsku pomo} u vojnim bolnicama i u karijeri svakog oficira. vojni osiguranici do. a po- sebno tokom osam ratova odbrane. GODI[WICA KARA\OR\EVE SMRTI SRPSKA DELEGACIJA CISM Povodom obele`avawa 191. mi{u znawa ste~ena tokom {kolovawa. civilnim i vojnim. generacije tercijarni nivo zdravstvene za{tite na VMA – rekao je brigadni komandno-{tabnog usavr{avawa uspe{an zavr{etak {kolovawa. Jefti}. i 20. Dr`avni sekretar Jefti} voru. strani vojni izaslanici akreditivani u na{oj zemqi i drugi gosti. koje se. dobro organizovan. i kapetan Aleksandar Ne{evski. jul. ima sportsko-istorijski karakter. edukaciji kadra. od 6. oficira. dr Miodrag Jevti} i Vidosav Kova- ~evi}. {to najboqe govori koliko je to slo`en. od konstituisawa ove zna- ~asti. na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik dinica Vojske Srbije i vojnim ambulantama. U General{tabu Vojske Srbije. vi{estruki Vence su polo`ili i predstavnici Ministarstva rada i soci. 26. veku. u legacija u kojoj su bili pukovnici Aleksandar Viloti} i Aca Ili} i Pekingu. poklawa veliku pa- `wu preventivnom le~ewu i kurativi. na~elnik Uprave za zdravstvo Mi- nistarstva odbrane bri- KREM OFICIR gadni general dr Veqko Todorovi} podsetio je na formirawe vojnih bolni. Sa odli~nom prose~nom ocenom vo|enih na ovim prostori. do 24. istakao je da se od oficira 54. sekretar dr Zoran Jefti} naglasio je da oni zauzimaju zna~ajna mesta u si- Zaposleni u vojnom zdravstvu danas le~e oko 190.000 m. ~lanova wihovih porodica. Pored op{te medicinske pomo}i u sanitetskim odeqewima je- S brane za qudske i materijalne resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pi- lipovi}. na~elnici sektora i uprava Ministarstva odbrane i Gene- ral{taba Vojske Srbije. Misiju Srbije ~ini}e pukovnik mr Branko Bo{kovi}. jula polo`eni su venci. Delegacije Srbije pri CISM-i. Topola. ca u Ni{u. kada Ukazom Kraqevskog na- mesni{tva postavqen prvi {ef srpskog saniteta dr Emerih Linden- -[TABNOG majer – obele`en je u Domu Garde na Top~ideru. Igor Jovi~i} i Aleksandar Mi{~evi}. se. jula. prisu- stvovali ministar zdravqa u Vladi Srbije prof. u crkvi svetog \or|a Delegacija Srbije pri Me|unarodnom savetu za vojne sportove (CISM) na Oplencu.000 vojnih stemu odbrane koji je ve} duboko u procesu reformi. kraj wegovog sarkofaga. godine u Belgiji) do da- Venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije polo`ila je de. pred. Ra~a i Aran|elovac i nevladinih organizacija koje neguju Ovaj doga|aj. na~elnici Vojnomedicinske i Vojne akademije general-majori prof. avgusta 2008. generacija polaznika svrstala se me|u pet ma u 19. podoficira. prvi put formira u okviru olimpijskog sela. stavqao zna~ajan oslonac ne samo srpskim vojnicima ve} i celokupnom stanovni{tvu. najuspe{nijih u istoriji [kole. u~initi sve nih penzionera. nas. sve~ano je zavr{eno {kolovawe 54. op{tina tuelnom olimpijskom ciklusu) u disciplinama 1. uz visoke dr`avne i vojne po. pomo}nici ministra od- kundarnom i tercijarnom nivou.500 m i 5. pobednik na doma}im i me|unarodnim. On je naglasio da }e osiguranika. u saradwi sa ostalim ministarstvima. DOGA\AJI OBELE@EN DAN ZAVR[ENO [KOLOVAWE SANITETSKE SLU@BE 54. G. kupu su prisustvovali dr`avni sekretari Ministarstva odbrane Zoran – Danas Sanitetska slu`ba funkcioni{e na primarnom. avgust 2008.

Predavali su im ministri odbrane. „To zna~i.55) i Neboj{a Dobrijevi} (9. Naglasio je da se bezbednosnim sporazumom „ni- Petim olimpijskim igrama 1912. unapre|ewe slova. ve} Delegacija Srbije ostvari}e brojne aktivnosti u programu doma}ina – se wime pre svega reguli{e na~in za{tite ~uvawa i distribucije tih Republike Kine. novembra 2008. cijsko-mobilizacijskih promena i stvorila povoqan ambijent da se usmeri „To je korak kojim se u velikoj meri podi`e stepen na{e na- ka realizaciji ostalih zadataka. istakao li {kolovawe. Evrop- ska konferencija CISM odr`a}e se od 20. racionalizacije ~lanstva u Partnerstvu za mir”. predstavnicima vi{e od sto zemaqa ~lanica CISM-e. prvu delegaciju Kraqevine Srbije pred. To im pru`a {ansu da se je Du{an Spasojevi}. Du{an Spasojevi} naveo je da }e biti unapre|ena i vojnoteh- tovo sto godina. pre svega. BANDA NAJAVQENO POTPISIVAWE BEZBEDNOSNOG SPORAZUMA RSKOG POZIVA Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane mr Du{an Spaso- jevi} nedavno je izjavio da je Vlada donela zakqu~ak kojim se prihvata osnova za vo|ewe pregovora i zakqu~ivawe bezbedno- snog sporazuma o razmeni informacija Vlade Republike Srbije – Vojska Srbije uspe{no je zavr{ila prvi deo projektovanih organiza. do 24. Tokom razgovora potvr|eni su tradicionalno prijateqski odnosi dve zemqe i istaknuta spremnost za una- pre|ewe bilateralne vojne saradwe. uz razmenu iskustava sa podataka kada do|e do razmene poverqivih informacija”. bezbednosni sporazum omogu}ava kori{}e- poznavawu informati~kih programa ECDL i engleskog jezika po standardu we svih potencijala i kapaciteta koji Srbiji stoje na raspolagawu STANAG 6001. vac”. spoqnih poslova. GENERAL PONO[ PRIMIO KINESKOG AMBASADORA U BEOGRADU Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ primio je 23. jula novoimeno- vanog ambasadora NR Kine u Beogradu Vei Jinghua. ubrza reforme u oblasti odbrane i obezbedi obrazovawe i obuku Tokom {kolovawa oficiri su odslu{ali 1. bije i partnerskih zemaqa i otvarawe na{e misije u Briselu”. od kojih je jedan iz vojske Bosne i Hercegovine. „Srbija `eli da u potpunosti bude ukqu~ena u sve aktivnosti nika. 7 . koja je trenutno najintenzivnija u obla- sti vojne medicine i obrazovawa. rudarstva i energetike. posebno obuke. ali i ambasadori Rusije. Delegaciju }e predvoditi dr`avni sekretar qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}. rekao je Spa- formama i usvajawem potrebnih normativa i dokumenata sistem odbrane ne sojevi}. ni~ka i vojnoekonomska saradwa i izvo|ewe zajedni~ki vojnih i po- vodio je general Svetomir \uki}. posebno u `eqi da [koli nacionalne odbrane. Izraela i Slova~ke konkretne saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti izme|u Sr- u Beogradu.00. PETROVI] jasnio je Spasojevi}. Evrop. Oebs. na licijskih ve`bi. Rusija. Spasojevi} je naveo da je zakqu~kom Vlade odre|ena i dele- Diplome i re{ewa o nostrifikaciji diploma tog nivoa obrazovawa u gacija koja }e voditi pregovore o bezbednosnom sporazumu o raz- inostranstvu slu{aocima [kole dodelio je pomo}nik ministra odbrane za meni informacija. a osnovni ciq misije bi}e da se. ve} D. Svi su uspe{no zavr{i. Zoran Cvetkovi} (9. i Natoa. dili po tri stru~na rada i polo`ili 10 ispita. policije i ostalih bezbednosnih struktura i administraci- NA OLIMPIJADI U KINI je Srbije u obrazovnim ustanovama Alijanse. jedna strana ne obavezuje da razmewuje poverqive informacije. zahvaquju}i spora- zumu bi}e unapre|ewa saradwa u oblasti {kolovawa pripadnika Vojske. osniva~ Srpskog olimpijskog komiteta. a weni ~lanovi bi}e i predstavnici Ministarstva Mom~ilovi} (9. Stekli su i sertifikate o Kako je objasnio. godine. remonta tehni~kih ka. On je jo{ dodao da re. ura.64). finansija. cionalne bezbednosti i to }e apsolutno predstavqati jedan od paciteta i opremawa. po- A. Prva trojica u rangu – majori Sa{a Spasojevi}. spoqnih po. najzna~ajnijih koraka koje je Srbija u~inila u pravcu pune ope- leko efikasnije oru`ane sile – istakao je Jefti}. srpskih oficira u skladu sa najvi{im svetskim standardima”. u Stokholmu. dr`ava i me|unarodnih organizacija. Da se podsetimo. Najmla|a klasa komandno-{tabnog usavr{avawa brojala je 34 polaz. Sve to jesu preduslovi za stvarawe kvalitetnije i da. TODOROV upravo suprotno”. a Svetsko ska unija. ne mo`e da tuma~i kao naru{avawe nacionalne bezbednosti. Prema wegovim re~ima. u okviru Partnerstva za mir. Snimio D. dobro pripremi za „Ovo je tipski sporazum koji je do sada potpisalo vi{e od 90 organizaciju predstoje}ih sportskih vojnih manifestacija u Beogradu.45) na. harmonizuje samo svoje unutra{we potrebe i standarde nego time ulazi u On je u izjavi Tanjugu istakao da }e taj sporazum „u najskorije standardizaciju sa Evropskom unijom i daqim bezbednosnim integracijama vreme u ime Srbije potpisati ministar odbrane Dragan [utano- Republike Srbije.380 nastavnih ~asova. starstava unutra{wih poslova. sa prose~nom ocenom vi{om od 8. me|u wima su i UN. Partnerstva i da u~vrsti svoju evroatlantsku perspektivu”. zakqu~io je Du{an Spasojevi}. On je naveo da je Ministarstvo odbrane „i do uskoro na|u me|u polaznicima najvi{eg nivoa stru~nog usavr{avawa u sada maksimalno u~estvovalo u okviru Programa. Bezbednosno-informativne agencije i Mini- gra|eni su oficirskim sabqama. tako da potpisivawe ovog sporazuma niko vojno prvenstvo u maratonu u aprilu 2009.

utkao je sebe u u orkan utkao sebe i te dve `ivotne pri~e teku nerazdvojno ve} 20 godina. DOAJEN RAKETNE TEHNIKE ISTINA O ORKANU Razvoj artiqerijskog brad Vu~urovi}. upo- ran. pomalo sentimentalan. s tim {to je pola pla- 8 1.DR OBRAD VU^UROVI]. a potom je nastavqena serijska proizvodwa. Œ Gospodine generale. avgust 2008. Wegovo ime kolege izgo- varaju s du`nim po{tovawem. promovisane u izvesna. izuzetno anga`ovan. razvoju. Do danas je Vojnotehni~kom institutu – „Osnovi projektovawa raketa“ i „Problemi projektova- wa lansirnih ure|aja“. General Obrad Vu~urovi} je in`ewer. do danas je o orkanu ispri~ano mno{tvo pri~a. pi{e kwige da se ne bi rasula do- stignuta znawa i kao amanet ostavio je kolegama „recept” za izradu raketnih sistema. Nastao je u osvit raspada biv{e SFRJ i bio je o~iti General prof. Mno- orkan i te dve pri~e ve} go je naga|awa i neistina. Nekad dinami~an. dr Obrad primer povezanosti i mo}i onda{we vojne industrije. dvadeset godina profesor na Ma{inskom fakulte- raketnog sistema orkan protekao je u sre}nim okolnostima. ako se projekti obnove. Po Vu~urovi}. Da li sa ove vremenske distance mo`ete da ka`e- te kakva je zaista bila wegova istorija? 20 godina teku – Orkan je raketni sistem koji smo razvijali uz finansijsku podr{ku Iraka. ali mu zato sudbina nije O tu u Beogradu i na Vojnoj akademiji. Jedan od povoda za razgovor su dve nedavno objavqene kwige. Ugovor o nerazdvojno. ali ga niko nema u celosti. decembar”. dvostruki dobitnik za nau~noistra`iva~ki rad tada u Vojsci presti`ne nagrade „22. raketni sistem orkan. Raz- voj tog oru|a zavr{en je 1987. ogaw i orkan. a pravi razlog jeste dvadeset godina otkako je na svet do{ao ostao neprevazi|en. jo{ uvek vitalan. ne bi po~iwalo od nule. ali i podela. Danas svi mogu da ka`u kako imaju po koji primerak tog sredstva. iznosio je 42 miliona dolara. a stru~waci u svetu znaju ga kao autora doma}ih artiqerijskih raketnih sistema – plamen. kako se eventualno jednog dana. . general u penziji. svojim odlikama i izuzetno naprednim tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima ostao je do danas neprevazi|en. Konstruisan je da bude car. Bio je i na{ veliki izvozni adut. dipl. koji je do danas poprimio oreol mitskog oru|a. i to je bio. u devetoj deceniji `ivota sabira utiske u miru svog doma na Vra~aru. bio je dugogodi{wi na~elnik Raketnog sekto- ra Vojnotehni~kog instituta. potpisan sa Ira~anima.

ali je taj projekat obustavqen. srpska strana je razvijamo raketni sistem dometa 120 kilometara. koja je slu`ila za mehani~ku nekakvu neuslovnu gara`u. pored one usvojene. Kako je automatika ra|ena u fabrici „Rudi sali ugovor sa nama. Malezija. Me|u- Iraku. Da li je toliko vredeo? vawu malezijske strane za proizvodwu. Oni su hteli da vide efekat na{eg sistema.Pored toga.sni kako sistem radi. tako da je to kompletno sredstvo. Onda su Ira~ani zaratili sa Ku. a potom i predsedni~ki savetnik. ju. fabrika je na brzinu izme- ka. Za razliku od wih. i oni su im odobrili ralo. Da li je to bila druga verzija „orkana” koja fabrici „Bratstvo” iz Novog Travnika. Ali nisu imali rakete. a pola druga strana. Mi smo 1989. ali su `eleli da za te para kupe ne- baca~a dometa do 40 km. ugovor nije reali- – Za wih tada da.000 raketa. oti. potpi.}ala jedna. rakete i tehnologiju kako bi or- su potom oti{li Rusima i oni su im pokazali svoj sistem uragan. Mi smo bili u Kuvajtu.{}e (pa i Pretis) pripadnu muslimanima. Kada je po~eo rat u Hrvatskoj.000 km. jer nije bio pro- 1990. a kako su nameravali da napadnu Irak. ali svetska dostignu}a. Godine 1989. koja je bila dobro mesto za sme{taj. Jedan deo {a vojna kontrola.datke o ~itavom sistemu i wih je to veoma zainteresovalo. vla`an. Taj sistem Œ U isto vreme su i Kuvaj. Bawa- Oni su tra`ili 24 oru|a za ~etiri baterije i oko 1. kako bih Malezijcima dao detaqna obave{tewa. {tena u Mali Zvornik. pa muslimani. sve najboqe in`ewere na vo|ene rakete. godine po~eli da one bile u fabrici „Pretis”. Kada im na vo|enim sistemima. a to je bilo nemogu}e. a Hrvati su se tokom {est meseci. je ponu|ena Iraku. tako da im je na nevo|enim `eno je. do{li kod nas. Onda su oti{li Nemcima. pa su ta oru|a ostala u No. Onda su Malezijci obi{li jo{ neke fabrike i preostalo je da kanom. poput Amerike i Rusije. Velike zemqe. na pla- godinu dana zaka{wewa. strancima se `urilo i hteli su da se posao zavr{i za ~ija. lezija je bila muslimanska zemqa i ona je. da se ponovo uspostavi vom Travniku. ^ajavec” u Bawaluci. Pozvali su mene i oni kod nas – posmatrali su ga|awa na poligonu i bili zadovoqni. uz drugorazrednu pa`wu dr`ave. lezije. ali je postojala i tre}a verzija. bosanskim muslimanima. tada{wi predsednik skup{tine Republike Srpske smatrao je da posle povratka u Irak. Ugovor je bio na pet godina. pomagao nam je i {ef wihove grupe dr Amer al Saadi. koja je primila na. su u prijateqskim odnosima sa su oni imali sistem MLRS. a sistem je preme{ten i predat jedinici Kninskog rektor razvoja i nalogodavac za pare i mogu da ka`em kako nam je uvek korpusa. jer zovan. ali su znali da ob- ta po svakom oru|u. posebno ta od 35 km. naredio je da se Taj projekat je zavr{en sa preseli u mesto Mokro. bude izuzetno precizna i da ima Bio sam u kontaktu sa qudi- kasetnu bojnu glavu. u Artiqerijskom {kolskom centru u trajao {est. raketama radio mawe sposoban kadar. Kako je bio rodom sa Romanije. sa grupom od 10 in`ewera Ira. bez ma{ina. eventualno. Me|utim. Œ Sudbina na{eg vi{ecevca na tlu biv{e SFRJ bila je druga. ma koji su selili jedan deo raketa uspeli. ~ekalo je je upropa{}en. U tome smo i pode{avao se prema uslovima terena. jer su keta dometa do 350 kilometara. rekao da su i Amerikanci nudili za jedno oru|e i de. tako da su imali bilo na raspolagawu dovoqno sredstava za sve ugovore.stvo”. I verovatno su muslimani dali orkane Hrvatima. jer smo Na{e devettonsko vozilo za orkan imalo je sistem ninski teren koji je. o isporuci. Na primer. bila prinu|ena da uvede ameri~ki si. Malezijci su to prihvatili i uputili su vojnu delegaciju s na- stem MLRS kao zajedni~ko oru|e svih zemaqa u tom savezu. ali tamo nije bilo nijednog in`ewera koji je mogao da im obja- Videli su da je na{ sistem najboqi od svega vi|enog i 1990. Ja sam izneo po- Œ Nedavno je Anastas Paligori}. ta. Kakva je bila sudbi- vaj}ani pre{li do nas.ganizovali proizvodwu kod wih. Glavno im je bilo da proizvodwa „orkana”. isporu~eni imao je mehanizam za automatsko brzo postavqawe i saznao da su delom sme{tene u su jedna baterija i 1. okretali ka nevo|enim i mogli smo da pratimo – Muslimanske zemqe bile {li su prvo Amerikanacima. Drugim ugovorom. ode u wihovu zemqu kako bi se videle proizvodne setak raketa 25 miliona dolara. od 50 kilometara? ti. koji je u to vreme u Jugoimportu – SDPR vodio posao sa or. Mislilo Tome je doprinelo vi{e povoqnih okolnosti. ipak. Naime. u neku halu napravqenu za tekstilnu fabriku. zavr{eno. jer je Ne. zbog Œ Posle rata u Bosni.{to od wih. i skidawe pokrivke. Moram da ka`em da je tada napravqena velika gre{ka. koji su imali prototip vi{ecevnog kredit od 100 miliona dolara. a jasne samo upotrebne performanse elektronike. godine isporuku u fabrici pisno skladi{ten. htela da to budu muslimani. {to je ostalo napoqu. neusvojena – vo|ena ra- jer su oni u po~etku bili saveznici. tako da smo boqi kadar na tog projekta? je zatrebao raketni sistem. koji je na granici.rakete na vreme evakuisane.se.000 raketa. predlo- vajtom. ostala dva miliona nepotro{enih dolara.lu~ani su boqe stajali sa in`ewerskim kadrom. ali je ve}ina „Bratstvo” iz Novog Travnika. evakui- ruka ~etiri baterije po ~etiri oru|a i 4. predvi|ena je ispo. je jo{ jednom okupio sve proiz- }ani `eleli da imaju na{ dosegnu domet od 10. logi~no. vrsni stru~ak za artiqeri. tralni deo zemqe. nakon rada na projektu orkan u Jugoslaviji. Sem toga. Ponu|eni su im orkani koji su ostali u fabrici „Brat- ma~ka. Dr al Saadi je tim. deset orkana je ostalo u 120 kilometara. – Da. Tako|e. Deset oru|a je ostalo muslimanima. Ja sam bio di. boravio sin generala Amina. s obzirom na zahtev Ma- rat. ina~e bliskog prijateqa predsednika Sadama Huseina. Srbi su dobili i rakete iz „Pretisa”. kad je sve retko su taj sistem koristili. dome. Kod nas nost i sposobnost da ga i daqe – Zanimqiv je put koji su Ku. direktora vojne industrije Ira. nik. u na. Ali su imali relativno malu koli~inu raketa i bilo vrlo privla~no za na{u vojnu industriju. To je bio proje- 9 . preseliti u cen- postao ministar. autoritet u ali praznu. jer je do{lo do spora izme|u muslimanske i srpske strane o su znali da ga Ira~ani imaju. Kuvaj}ani merom da kupi dvadesetak sistema. a posle je i kod nas po~eo kompleksnosti sistema. je situacija bila druga~ija. ^ak su nam.se da }e „Pretis“ ostati u srpskim rukama i posle rata pa nisu sve {oj zemqi je tokom svih tih godina. rata hvalili i prikazivali na paradi kako poseduju ~etiri „orkana”? Otkuda im ta sredstva? Œ Sa Melezijcima ste razgovarali i o pove}awu dometa na – Kada je po~eo rat u biv{oj SFRJ. Malezijci su tra`ilo da i to pogledaju. kao ~lanica Natoa. Kada je u Dejtonu doneta odluka da Vogo- ~ana. koji su osvojili prvo Hrva. ~ovek koji je {kolovan u Velikoj Britaniji. na kraju. a ne- Deset oru|a. To je oko polovine para mogu}nosti i napravio ugovor o prenosu tehnologije i o osposobqa- utro{enih za razvoj. ali je imala i oru|e i rakete. ali oni nisu bili kadrovski jaki da vode ~itav projekat. anga`ovale su raketa. kako i samo imali pretenziju da na{a raketa pumpawa guma iz kabine – pritisak u wima ime ka`e – mokar. fabriku treba iz Malog Zvornika. preba~ena u Srbiju. Ma- `eleli su da se informi{u o opasnosti koja preti wihovoj vojsci. Sve je bilo dogovoreno.Zadru bio je prototip orkana.000 rake. Posetili su i Kineze i. jer smo mi mawe radili proizvode. Ta delegacija je do{la u Novi Trav- ko|e dometa 35 km.san je taj centar. 1989. {to im nije odgova. tome ko }e biti nosilac posla i ko }e voditi daqe pregovore. za{titu i maskirawe. da imaju mo}ne radare vo|a~e koji su izrazili sprem- raketni sistem? i satelitsku tehniku na strategijskim nivou.

Kod drugog re{ewa smo u cev lansera stavili dodatno puwewe posebno ne pred ira~kim generalima. pa da qudi zine znatno smo pospe{ili preciznost. slu~ajevi i te{ke odluke. ali se na po~etku paqbe. onda je preciznost oko 1. formiran je tim i mene su. na wihovom poligonu. Jesu li to stari „orka- ni” ili je u Federaciji BiH ponovo uspostavqena proizvodwu? – To je verovatno onih 10 orkana koji su ostali u Novom Trav- niku. nastradaju. To je bilo vrlo ubita~no za `ivu 50 km i te ko~ene rakete pa{}e na potreban domet i obezbedi}e silu. Bili smo u nedoumici kako da to uradimo. jer su u pitawu qudski vqa se ga|awe ostalih raketa sa korigovanim elementima. Neko nam je u „Vitezu” Da bi se ciq pogodio. I na sre}u. da se brzina sme pove}ati samo u lanseru. Na oru|e koje je ostalo. – Orkan je automatski. U komandnom bijale sve oklope debqine do 60 mm. Pove}awem br. ako 10 1. koji je bio efikasniji. cevi i tako je nastao sistem luna-orkan. iako penzionera. I kada smo ostali bez originalnog sistema. po{to su povezana radio-vezom. u kojima su bi. Sigurno je zbog vi{e razloga da proizvodwa nije pokrenuta. iz Na primer u Iraku. Bo{waci nisu imali stru~ni kadar potreban za uspostavqawe pro- izvodwe. znao sam da uvek mo`e ne{to da se desi. To je fasciniralo i Kuvaj}ane. rat je prekinuo i taj projekat. verovatno. Œ Kako ste uspeli da ispunite zahtev artiqeraca da taj nevo- |eni raketni sistem bude veoma precizan na 50 kilometara? – Da bi se to postiglo najpre smo pove}ali brzinu rakete na Vi{e puta sam bio u situaciji da se upla{im. sre}om otkriveno. i dobili smo brzinu oko 100 m/s. a drugu zilu. tra`ili smo za wih odgovaraju}e vozilo. To je {ki uslovi – posebno vetar. Re{ewe je bio sistem luna. druge snage. Pamtim i jednu saboto`u. oko vidi kako sistem deluje. I kad je na~elnik na{e Uprave artiqerije po`eleo onda smo radili uporedo dva re{ewa. To je zna. koje Postojala je jo{ jedna novina. Projektovali smo ko~- kad imate 288 bombica u jednoj glavi. a ne van wega. Œ Pro{le godine je bosanska {tampa objavila vest da su Bo- {waci nameravali da izvezu odre|enu koli~inu „orkana” za Gruziju. Normalno je da odjednom ga|a ~itava baterija – ~etiri uneo crv sumwe da su. a bombice su delovale i na oklop kumulativnim efektom i pro. Rakete se hermeti~ki zatvaraju i te{ko koordinatorom odredi sredwe odstupawe pogodaka od prora~una. i to se trenutno izvr{avalo. ni motor. on. Svaka od tih bombica imala je ga|a sa maksimalnom elevacijom. A najboqa i dobija se kru`na slika pogodaka. ugradili mawi motor – buster.8 kg. primewena i kod ogwa. odnosno najve}u preciznost. FAP Priboj. Imali smo projektni biro na Terazijama. `ivoti. pored glav. a sva projektna dokumentacija je u Vojnotehni~- kom institutu. s tim {to je imao mawe svega 20 odsto. „Prva Petoqetka” Trstenik. jer znamo. i brzo su se odre|ivali elementi ga|awa. Vo|ena je istraga i taj doga|aj je ordinatora. stavio u jednu raketu veliku ~etku za ~i{}ewe. kru`nu sliku pogodaka. . Ali smo i to re{ili ugradwom TV-ko. top-efekat. oko 45 stepeni. vozilu su svakog momenta imali informacije o tome koju vrstu ko~- nica treba zatvoriti. za razliku od ranijeg re{ewa. Œ Srbiji su od orkana ostale samo ~etiri cevi. onda su vrlo mala odstupawa u pasivnoj fazi. kratko vreme. Otkuda te cevi? – Mi smo u Institutu imali ~etiri cevi koje su se nalazile na ispitivawu. oko 1. Nasta. Imao je dve we sistema – mogu}nost odre|ivawa koordinata vatrenog polo`aja vrste kasetne bojne glave – jednu sa osam kontejnera. Ja nisam mogao da ga zaustavim u naumu. pa ga|ate sa vi{e orkana. od kojih je kasnije konstruisan sistema luna-orkan. kada je bila oko 50 m/s.000 kuglica. projektilima klasi~ne artiqerije. dok je raketa u lanseru. ~iji je radijus ubojnog dejstva bio 10 metara. teorije. Mnoge fabrike ukqu~ene u proizvodwu nalaze se u Srbiji i Republici Srpskoj. Za razvoj tog re{ewa trebalo nam je dodatno vreme. U razvoj su bili ukqu~eni „Unis“ Sarajevo. jer bih tako – tzv. Me|utim. Podaci se odmah prenose na ostala oru|a baterije. Ali je sve proteklo uredu. Posle raketa dobije veliku brzinu. zamolili da vodim projekat. TV. Na jednom smo. Industrija kablova Svetozarevo. Tako da se rakete po preciznosti mogu porediti sa performanse od originalnog orkana. 130 m/s. dok radi raket.2 s. Kada se pokrivaju povr{inu od dva hektara. Moram da ka`em da su Kuvaj}ani tra`ili i dodatno poboq{a- Ime smo mu dali jer je dejstvovao poput razornog vetra. Date su pare. „Rudi ^ajavec” Bawaluka. Tu su izuzetno zna~ajni meteorolo. ustima cevi. sme{tenu u komandnom vo- le 24 protivtenkovske mine. avgust 2008. na osnovu tri ispaqene rakete. nice koje se automatski otvaraju ako se ga|a na mawim dometima od da su to hiqade ubojitih kuglica. tokom dugogodi{weg rada ~ajno jer 80 odsto gre{aka nastaje u aktivnoj fazi. da ode sa desetak qudi na osmatra~nicu i odatle nog. i postigli smo brzinu od oko degradirao sistem. Imali smo digitalnu mapu. sa bombicama kumulativno par~adnog dejstva. ali im to Rusi nisu dozvolili. se otkrivaju takvi slu~ajevi. potrebno je da se ta~no odrede wegove koordinate i prora~un putawe. nije bilo nikakvih ne`eqenih posledica. Œ A {ta je sve krasilo original? jer ni Amerikanci nisu imali takva re{ewa. dogra|ene su ~etiri je sve ta~no ura|eno.000 m/s i. To su bili neki kriti~ni tih i izvr{e popravke na svim lanserima. pomo}u GPS. vi{ecevni raketni sistem. ume{ane i neke oru|a. INTERVJU kat vojne industrije koja je tada bila izuzetno jaka. To je bila probna partija i 0. samohodni. koji je kod nas rashodovan. a koju otvoriti. kalibra 40 mm. pa smo zbog ispuwewa rokova primenili prvo. kalibra 105 mm i mase 1. koji je radio.

kao nosilac projekta vo|enog raketnog sistema 350 ki. Bili smo novi sa na{im raket- efekat kao jedna vo|ena i onda je toliko mawa cena uni{tewa toga nim sistemom 128 mm ogaw i plamen. ali je to. Imali smo smelosti da idemo ispred drugih. ali ste vi to opovrgli i napravili sistem za 50 km. bojna glava i Œ Raketni sektor Vojnotehni~kog zavr{en posao za pet godina. Izneto je bilo sa ratom i raspadom zemqe. Me|utim. a to su upravo oni koji su radili na – Napravili smo krilca koja su usmeravala mine. mla|ih qudi. Stekli smo i smelost i samopouzdawe tenk. koje lometara. tako da smo sa- netni. tako da smo znali pravce razvoja oru`ja i tehnolo- sati. – To va`i za one bez ambicija. i vrlo precizno prati wen smatralo se da je rentabilni ili isplativi domet oko 35 km. nisu imali dovoqno poverewa u orkan. Odmah ciqa. minsko poqe ispred napada~a kako bismo zaustavili napad do 50 nije re{ewe – prstenove koji su km. a i za na{u vojsku. isplativ domet – Dosta je i u stranim vojnim ~asopisima objavqivano tekstova 120 km. poqa na dometu do 50 km. jer su ta re{ewa obi~no stara pet do deset godi. jer da smo imali te – U tim kwigama dao sam ne{to {to je su{tinski va`no za in- rakete mo`da ne bi bilo bombardovawa 1999. taj projekat nije zavr{en jer nismo nai{li na ste podarili studentima ma{instva i in`ewerima. a mi smo to uradili pre 20 situacija. klasi~ni na~in – raketni motor. stavqawe mina. Kopirawem se ne mo`e posti}i Œ U devetoj deceniji `ivota Vi ste jo{ vitalni i duhovno ra- veliki napredak. Hteo sam da napravim duje bogata i integrisana znawa. tako da onaj ko kopira uvek zaostaje iza proizvo|a~a koji je to `ivot? oru`je razvio.rati novo. {to je nevo|enih. Uspeli ste da ih i ~vrsto ve`ete re{ewa koja obezbe|uju takti~ke zahteve na najboqi za sebe. Ja sam bio u Fran- mqu bude kao rukom postavqena. doznali. ne povode}i se meno rukovodili i danas pose- za inostranim re{ewima. Oni su smatrali da je to ne- {to komplikovano {to se radi za strance i nisu shvatili koliko taj Œ Zadivquju}e je i re{e. se ru~no postavqali prilikom Œ A za{to „orkan” jo{ prati veo tajnosti? puwewa raketa u cev. Jedino se o orkanu malo pisalo kod nas. jer ubojnim efektom pokriva ogromne we postavqawa minskog povr{ine. Danas se konvencijama zabrawuje upotreba mina koje se posle gija u svetu. Verovatno je u tome va{ rad? bila moja smelost. Kasnije smo napravili detaqnu tome Vas i danas izuzetno cene kod nas i u svetu. vala. Kako su mine padale na Œ Ima li danas „orkan” konkurenciju? zemqu. A imamo i ono {to je najvredni- – Rentabilni ili isplativi domet je onaj kad su ulo`ena sred. Obi~no je jedna vo|ena raketa po ceni pet puta skupqa od i slika tih na{ih sistema. Taj domet zavisi od precizno- sti sistema. Te rakete bi bile sredstvo za od. Ali smo mi razmi{qali unapred – na primer da bi se zausta. Œ Nedavno su u VTI promovisane dve Va{e monografije. analizu i utvrdili da je sa jo{ ve}om precizno{}u. a drugi u Kremfildu u Engleskoj. Na na{u nesre}u. Oni su imali dobru {kolu. A pomo}u sistema orkan mogli smo da postavimo {to. ^ak je bio ukqu~en i „Energoinvest” iz Sarajeva. ali mi smo se Ali i kad se pojavio nije se mnogo pisalo o wemu. Mogli smo na Zapadu da kupujemo gotovo sve {to nam je godina. naprednijih re{ewa i uvek stva- su sumwali u nas. kojim ste Vi svojevre- napravimo mnogo boqe od postoje}ih. Bila je stvorena povoqna i kadrovska i instrumentalna odre|enog vremena ne samoaktiviraju. tako da smo po wima poznati.na{ih qudi slao na {kolovawe u inostranstvo. A tada najboqe na svetu teodolite kupili smo od [vajcaraca. isplativije ga|ati vo|enim raketama. Ko je hteo brzo da uradi. In`eweri koji danas rade u Institutu zaista su imali priliku da se osposobe i da obogate znawa. jer se u to vreme kasetna sredstva nisu primewi. Pripremam se da napi{em i tre}u kwigu o sistemima za Œ I tad i sada postojalo je shvatawe da su strana re{ewa upravqawe vatrom. Imala je i orkanu. a pogotovo sa orkanom. VTI je svake godine po nekoliko padobran koji je omogu}avao da se prizemqi i da kad padne na ze. on bi iskopirao – Kada je bio novo oru|e normalno je da ga je pratila tajnost. a Rusi su imali neprakti~. zna~i – sa unapre|ewem. pogotovo o vra}awe od rata. zbog svih tih ratova. lanserima. Amerikanci su nam prodali poligonski Œ Kada ste radili sistem „orkan” i na Istoku i na Zapadu radar koji snima ta~no putawu rakete. kad ho}emo i gde god ho}emo. Vreme samouni{tewe je moglo da se tempirawem pomeri na 48 sopise i kwige.cuskoj godinu i po. i pitawe je {ta bi `ewera koji bi trebalo da radi na raketnim sistemima. a Œ Za{to kod nas nisu ra|ene vo|ene rakete za ve}e domete? to druge zanima. Mira [VEDI] vio napad neprijateqa ne mogu da se koriste minopolaga~i za po. let. imali bismo atraktivno sredstvo za iz- Mogli smo raketu za orkan da napravimo na voz. razumevawe dr`avnog vrha. stalno podmla|ivawe kadra.sistem nadma{uje klasi~ne. a ne te kako bi danas mogu da nastave kopirawem stranih re{ewa. zahvaquju}i kome se aktivirala samo ako preko we pro|e vladavali savremena znawa. zato smo mi znatno pove}ali preciznost i omogu}ili Œ Va{e ime se uvek povezuje sa {kolom raketne tehnike i po isplativi domet od 50 kilometara. Snimio Darimir BANDA 11 . Onda smo u VTI imali sve vojne ~a- sata. pored osta- stva mawa nego {to je cena ciqa koji se uni{tava. ali ja sam hteo da je instituta. a da pri tom nisu – Orkan je jo{ u svetu perspektivan i do sada se nije pojavio eksplodirale? takav sistem. Kad bismo danas nastavili da ga proizvodimo. verovatno. i tada bi se zaokru`ila ta celina o raketnim boqa? sistemima. trebalo od instrumenata. se vidi da to nije ne{to kopirano nego originalno i kvalitetno. Mnogi – Dati {to vi{e modernijih. Mo`ete li nam re}i kojim Vas je slogan vodio kroz na. – Ra|eni su pretprojekti.dosta materijala koji se ne mo`e na}i u drugim kwigama. a mi smo zakqu~ili da bi na{e 3-4 nevo|ene imale isti afirmativno za na{u vojnu tehniku. ali i da ih osamostali- mogu}i na~in. Amerikanci nisu imali tako ne. to rusko re{ewe. Za daqi rad potrebno je. odnosno kada je log.je – projektnu dokumentaciju. Mina je imala dva upaqa~a – mag. – Ostao je tu jedan broj do- brih stru~waka. A drugi upaqa~ je omogu}avao mini da se samoaktivira za 24 da mo`emo da radimo kao oni. Neki artiqerci trudili da budemo efikasniji.

mandom OS SAD. Norve{ka i Holandija. pukovnik Jan van den Elsen iz Ambasade Holandije. Kragujevac. usvojenom 30. Kraqevo. ~ine je lekar i dva tehni~ara. Smederevska Palanka. sti~ke podr{ke SAD” i „Odr`ivost logisti~ke podr{ke u mirov. zemqe koje su ukqu~ene u program PELT. U PO@AREV CU je Natoa 1999. postavqena je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1279. Prikazana im je struktura. Oni su smenili prethodni Na osnovu plana bilateralne vojne saradwe Ministarstva medicinski tim AMET-10. kada je u misiju upu}en prvi srpski Tim za `aju mogu}nost da se proveri i potvrdi sopstvena praksa. Jadranka Kova~evi}. Ra~unare. Na{i pripadnici u woj u~e- vi} istakao je da seminari omogu}avaju sticawe novih znawa i pru. bije. jula 2008. NOVI TIM VOJSKE SRBIJE U MIROVNOJ MISIJI U KONGU Pripadnici Ministarstava odbrane i Vojske Srbije. sredinom jula u Centru za mirovne opera. To je tre}i kabinet tog tipa nih ubojnih sredstava. cess English Language Learning Centre). stariji vodnik prve klase \or|e Kukrki}. pukovnik Najxel Fen iz Ambasade Velike Britanije i Andrju Glas. zamenik na~elnika Uprave za obu- ku i doktrinu pukovnik Branko Deleti}. ali i zajedni~ko opremawe i osposobqa. Sremska Mitrovica. vazdu{nu evakuaciju. koji se u garnizonima Vojske Srbije otvara u toku godine. Jagodina. avgust 2008. major dr Bo`idar Jakovqevi}. novembra 1999. Danska. namewen za osposobqavawe i testirawe pripadni- SEMINARI O ka Ministarstva odbrane i Vojske Srbije oblasti engleskog jezika. Po`arevac je dobio vrhunski opremqenu u~io- vawe timova. Vrawa i Kraqeva. Tim za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane uni{tio je 96 komada neeksplodiranih ubojnih sredstava i 123 komada pe{adijske municije na teritori- ji op{tina [abac. [id. Bojan \in|i} i Aleksandar Mili}. LOGISTI^KOJ PODR[CI Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Uprave za kadrove pu- kovnik Sla|an \or|evi}. Wegov osnovni zadatak Predavawa su odr`ali predstavnici Nacionalne garde Ohaja jeste da vazdu{nim putem prati te{ko povre|ene ili bolesne paci- – pukovnik Majk Mekhenri i potpukovnik Din Ervin. godine. DOGA\AJI ITALIJANSKA DELEGACIJA U UPRAVI ZA VANREDNE SITUACIJE U periodu od 30. nicu engleskog jezika. stariji vodnici Bojan Jovanovi}. nalazi se u Kin{asi. niji i Ju`noafri~koj Republici. prema standardu STANAG 6001. Informisali su se i o procedurama ra- da timova za uni{tavawe iz Ministarstva odbrane i Vojske Sr. Prokupqe. stariji vodnici Dejan SAD za 2008. Mirovna misija Ujediwenih nacija u DR Kongo „MONUC” us- `be. U po`areva~koj kasarni Pavle Juri{i} [turm otvoren je. Stankovi} i Milan Mi{i} i medicinski tehni~ari Suzana Ili} i cije po~eli su objediweni dvodnevni seminari „Doktrina logi. bili su nameweni pripadnicima logisti~ke slu. zamenik komandanta Komande za obuku pukovnik Miodrag Vukmirovi}. komandant Centra za obu- ku Kopnene vojske pukovnik Vinko Markovski. koja je Na~elnik Uprave za op{tu logistiku pukovnik Perica Pavlo. Ni{ i Leskovac. EN GLE SKOG JE ZI KA ma. 12 1. na teritoriji Republike Srbije. kapetan dr Milan \oki}. Gosti su sagledali probleme koji prate uni{tavawe neek- KA BI NET ZA U^E WE splodiranih ubojnih sredstava na vojnim i civilnim prostori. Razmewena su iskustva i dogovoreni prin. marta 2003. direktor Britanskog saveta u Sr- biji. stike Sektora za materijalne resurse u saradwi sa Evropskom ko. u kome su osam meseci bili potpukovnik odbrane Republike Srbije i Evropske komande Oru`anih snaga dr Marko Kovini}. organizacija i raspolo`iva sredinom meseca. audio opremu i uxbenike poklonile su Velika Bri- tanija. U okviru tima nalaze se dve grupe. Upravu za vanredne situacije nedavno je posetila dvo~lana radna grupa [kole in`ewerije Kopnene vojske Italije. godinu. mirovnih snaga UN. posebno iz vremena agresi. . koje je organizovala Uprava za sistem logi. Aktivnosti uni{tewa neeksplodiranih ubojnih sredstava jesu jedna od mera koju Uprava za vanredne situacije sprovodi u okviru civilne za{tite stanovni{tva. Jedanaesti Tim za vazdu{nu evakuaciju (AMET-11). kabinet za u~ewe engleskog jezika (SAC – Self Ac- oprema koju koriste na{i timovi za uni{tavawe neeksplodira. u kojoj su bili major Masimilijano de Cico i poru~nik Marko Podija. juna do 21. U`ice. Posle cipi budu}e saradwe. stvuju od 7. otputovali su sredinom jula u mirov- nu misiju Ujediwenih nacija u DR Kongo. pukovnik dr \or|e Man~i}. jente unutar Konga i ka bolnicama tre}eg stepena u okru`ewu – Ke- Stru~ni skupovi. godine. koje se smewuju u pripravnosti. u sastavu nim operacijama”.

i ~ovek koji na savesti (vaqda) nosi rodoqubqa! Svoj {a nepostojana lica!? Nastojawe da se ostane ve~no vi{e hiqada muslimana. ili bar pred policijom. publike Srpske. oni otprilike ka`u: „@ivo. stari nedu`na slika. zagledaju svaki lik koji im se Priroda je pomagala slabima da se sklone i skru{e. Ina~e je u slobodnoj zemqi svakome do- primer. I potpuno veruje da je savr{eno neupa. kako mu tekne. na. kako ka`e jedna savr{ena de~ja defi. i polako stare}i kona~no krenuo ka wima. a neki poku{aji da tru- pe budu {to mawe vidqive. vrhovni komandant. U tom ~asu. Srbija je posledwih godina postala mali Pa- da je wegova misija tu. vi{e puta su omanuli. Na M slute}i ko se krije iza maske. Ide ~ovek ulicom obu~en u {are- no maskirno odelo. ako ve} ve- svako mo`e wa i promeni prirode. ali tako je. ti sud. predsednik. on je hladnokrvno da mewa imena pa se s wom. a suvereno se kre}e duga~kom sne`nom padinom. Wegove pred prirodom. gurua i samozvanog maga. bore. ona nije deo prirode. i da se prakti~no umrtvi dok opasnost ne pro|e. kazuje pri. ~o. Autor je komentator lista „Politika“ 13 . nadrilekar. nemaju}i druga posla! to su uglavnom grobovi. Bogom. van Karaxi}. bqa! Svoj `ivot. Ovo je samo za- si se napravio taki?“ jedni~ko podse}awe na endemski zlo~in. guslar i optu`enik. Pisac. posebno svako mo`e da mewa imena i da se zove kako mu tek- postao Dabi}. to su ~a. pred zakonima prirode. bi se u skru{enom priznawu krivice pred jedinim uspomene. ipak natrapa na wih. Ina~e je maskirawe (stapawe sa okolinom) svoj. ne kojoj se nalazi. uka`e. borac mora da prilagodi svoje postojawe okolini u o`da smo ga sretali na raznim mestima. Nemojmo da se vre|amo. ^ovek. ne~emu {to se defini{e kao „bitni odnos“. od svega i od sebe. Pa ako grabqivac pred izlazak me|u bi}a sli~na sebi. lestima. U posledwoj tre}ini jula ove godine. ona je priroda pretpostavio svima koji su nestali u jednom utopij- i da se zove sama. Beogra|a- stveno svakom `ivom bi}u. Fino su se setili filozofi. Ne bih zamerio Radovanu {to je postao Dabi}. na sebe nalepio travu i gran~ice. Nikada ni- pretpostavio svima je pokazao da mari za bilo kim! ma{tawa o ve~noj mladosti i zlu. naravno. ta jedne politike koja je zajedno sa delima drugih maj- realista”. Za{to se Karaxi} sakrivao u Srbiji? Izgledao Ali. komandant mrtve vojske. stora dovela do pogibije vi{e desetina hiqada qudi. ovakve je kao kombinacija isposnika. vog portreta nestaju sve one zastra{uju}e rane i I realistima“. koja se zove „Slika Do. likih zlo~ina koje je po~inio. sa wego. Ali sam siguran da nije nikakav heroj. dugo. bolesti i zla arhiviraju se i zadr. kraste. P E R A S P E R A KOMANDANT Pi{e Qubodrag MRTVE VOJSKE STOJADINOVI] ma jedna scena u predratnim sarajevskim „nad. Umesto u`a. nik. streqa~ko odeqewe koja nosi {arena odela zvoqeno da bude {ta `eli. Verujem. li mag. je’l se prime}ujem? Kako si me uo}io. ima vaqda neko da to radi umesto nas. ako ve} veruje baci svoje korene koji su duboko u `ivotiwskom sve. takav kakav je. {to dali ovaj divan i zastra{uju}i film.“ skom projektu bez smisla i ciqa. ali sve we. Tako bar govore osnovi maskirne tak- tike. smirio i ciqa. ne. Niko ne mo`e da se zauvek sakrije i maskira Pravi Srbin. On je bio arhitek- Ne bih zamerio `buna na{ao na korzou palanke. I oni sa najcrwom biografijom uvereni su da [ta je poku{aj da budemo neko drugi? [ta je ovde mogu imati najvi{e prijateqa. takav kakav mlad. koji `eli da koji su nestali nikada ne ostari najzad ostvaruje svoj san. ragvaj. da su po{tovani ~itaoci gle- Sretne ga jedan pa mu ka`e: „ Ibro. ali na razli~ite na~ine. bolan. Psihijatar. grehovima i godinama. zmom. kako rijana Greja“. ^ovek prirodu mewa. O toj nasu{noj potrebi prilago|ava. David Dabi}. pa i svoj za vreme brijawa ili uqu|ivawa no sakriju pred terminatorima. Kad Dorijana Greja raskrinkaju zbog jednog od ve. gan David Dabi} li~no. za{to se sakrivao toliko U vek dakle uspostavqa relaciju sa svojim tvor- cem: prirodom. Ma {ta od tih ~uda bilo zaslu`no ili odgovorno za nas. napravqeno je bar pet filmskih verzija nam govore wegove posledwe pristalice. O maskirawu su govorili i filozofi. dqiv poput Ibre pod {arenom maskom. Kakav heroj uop{te mo`e biti beli mag Dragan gove godine. proroka. kad sam se ovako kamuflir’o?!“ vornost izbegne be`awem svih. ne mo`e qudsko bi}e tek tako da od. ~udaka godinama {partao Beogradom. Ali.000 mrtvih vojnika Vojske Re- mo na{ „alter ego“. be- be. mo. li~no. Ne znam da li je taj ~ovek zlo~inac. kod koji je „[to. de~iji pesnik Rado- nicija. pa. ni i ostali iz Srbije. mewaju}i i sebe u woj. evolucijom. on je hladnokrvno Po pri~i Oskara Vajlda. Radovan je vo|a 25. Za{to bismo uop{te slutili. Wegove uspomene. Ali. ~udotvorac koji je svoju (ne- postoje}u) gri`u savesti le~io naknadnim humani- kakvi smo. on se raspada pod bo- uglavnom grobovi. To }e kaza- je. Ali. [ta su balovi pod maskama. nego se prilago|ava woj. nije ni{ta drugo nego poku{aj da se sakrijemo ni u ime Srpstva. ~ak ni sam sebe ne uo~ava. Da bi pre`iveo. vra~. uz poku{aje da se odgo- pane jedan. to im je. Vi{e desetina hiqada Ko nam sve dolazi u susret? Mo`da doktor Dra- insekata u stawu je da se pretvori u bilo {ta oko se. neizbrisiv kod nekih qudi. odmet- Vojnik je. Onaj koji je odeven upadqivo u kostim u jednom utopijskom `avaju na wegovom portretu iz mladosti. dijalekti~ari. za{to se sakrivao toliko dugo. i ta slika postaje ~ista. [ta je `eleo Radovan Karaxi}? ^ovek je optu`en Ili diskretni vojnik koji se poput pokretnog za genocid i mnogo te{kih zlo~ina. Da se ne la`e- bila ideal ~istog pozori{te nego nastojawe da sputamo ili raspusti. Radovanu {to je dqiv. ruje da je wegova misija bila ideal ~istog rodoqu- tiwa ne mewa prirodu. sta. `ivot nije taktika. i bio neupa- projektu bez smisla sno poro~nog Dorijana. preko {lema mu landara zelenkasta mre`a. poput Ibre iz „nad. u zlo~inima koji su po~iwe- `ivot. maharaxe. kao posledwa i jedi- na uspomena na nevinu mladost. „`ivo bi}e koje je u vojsci“. sobom.

kako bi stekli vi{e bodova i boqe pozicije na rang-listi. broj bodova na rang-lista- penzionisanim ma i stambena ugro`enost. ili oko 40 odsto od ukupnog broja. a 13 vojnim i dr`avnim slu`benicima. avgust 2008. Pojedine stare{ine. u sistemu odbrane nije primeweno posledwe tri godine. MODEL ZA DODELU STANA U KRAQEVU 14 1. iz pode- le u podelu prvi na rang-listama i oni koji su verovali u pravo i pravdu. Me|u wima su se na{la i tri stambena interesenta koja su krov nad glavom dobila Odlukom `ale nezadovoqni ministra odbrane o izuzimawu zahteva iz reda prvenstva i tri ratna vojna invalida. prema stawu na rang-listama 6. U~estalo su davali izjave o u~e{}u u zakupu. Sada{wim i biv{im pripadnicima sistema odbrane dodeqeno je 67 vojnih stanova. slu- ~ajno ili namerno. u skladu sa Uputstvom o postupawu nadle`nih lica i organa na utvr|ivawu prava podele stanova i dodeli stanova u zakup. A sistem ko sistem. Usvojene izmene i dopune onemogu}ile su stambenim interesentima u~e{}e li~nim sredstvima u re{avawu stambenog pitawa i odricawe od kvadrature stana koja im pripada. preko no}i mewali su pozicije na rang-listama. Zato je u 2005. bli- zak onima koji su o tome odlu~ivali. juna. za sebe i skrojili. Odricali su se i soba i kvadrata zarad vi{e bodova. . Aktivne stare{ine i civilna lica u Mi- nistarstvu odbrane dobili su 40 stanova. ba{ takvog. 14 profesionalnim oficirima. U pomenutim primerima re~ je o razlike donose te{kim oboqewima pripadnika Ministarstva i Vojske ili ~lanova wihovih porodica. te broj raspolo`ivih stanova. 12 podoficirima. Stambene potrebe po kategorijama pripadnika sistema odbrane. te{ko je prevazilazio nepravilnosti iako ih je i sam bio svestan. pomo}nik mi- dodeqeno 67 vojnih nistra odbrane za qudske resurse doneo je 13.. bili su osnovni kriterijumi za junsku ras- podelu vojnih stanova. pripadnicima Po mnogo ~emu taj kratak raport o re{avawu stambenih problema u Ministarstvu odbrane i Vojske u odnosu Vojsci Srbije razlikuje se od nekada{wih. ali ga posle dodele stana nikada nisu platili.. Oko 15 od- prilikom odlu~ivawa sto vojnih stanova u junskoj podeli pripalo je penzionisanim oficirima. novine u sistemu Pojedina~nu dodelu stanova potvrdila je stambena komisija Odeqewa za stambene poslove Uprave za kadrove. a 16 u ostalim gradovima Srbije.4 podoficirima i oko o tome? Na {ta se {est odsto civilnim licima. U FOKUSU BRAVA PODELA VOJNIH STANOVA 2008. juna Odluku o raspodeli stanova u zakup na stanova u zakup na neodre|eno vreme? Koje su kriterijume primenili nadle`ni N neodre|eno vreme. od toga 51 stan u Beogradu. a po{tenih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske. Zara|ivale su advokatske kancelarije koje su naivnima obe}avale siguran stan. NADOHVAT RUKE Kako i kome je u junu Na osnovu Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane. Vojnim penzionerima pripalo je 27 stanova. zaposleni civili i vojni penzioneri... uz pomo} stambenih dou{nika. 19. bez krova nad glavom obi~no su ostajali najugro`eniji. godini promewen stambeni pravilnik. Ili su ga pojedinci. U takvim okolnostima. razli~ite strukture. Na Internet stranici Ministarstva odbrane objavqene su kona~ne rang- sada{wim i liste. Izuze}e od besku}nici? Koliko tri odsto. na nekada{wi lov u mutnom? RED NA RANG-LI STA MA Zasigurno se se}ate vremena u kome je o podeli vojnih stanova znao samo mali broj qudi. Statistika govori da je jedan stan dodeqen generalu. I one kolege koje su glumile iskre- ne prijateqe. Sve to ulivalo je nepoverewe u stambenu politiku nedovoqno obave{tenih.

re stanova. razli~itih provokacija i ga je metodologija dodele vojnih stanova upotpuwena odgovaraju}im spekulacija u medijima. podaci su javno dostup- obavezu o u~e{}u traju du`i niz godina. D. Podaci su dostupni i na oglasnoj tabli stambenog odeqewa u vojni penzioneri. Naj- \or|e. Od podno{ewa zahteva za ni}. jer je u kategoriji aktivnih podoficira bilo najvi{e stambenih zacijskih celina u sistemu odbrane. podoficira i civilnih lica re{io goru}i `i.818 vojnih penzionera jo{ je bez krova ra. a matemati~ki model spre~ava kr{ewe propisa. stambeni in- pronalazi optimalno re{ewe kojoj kategoriji dodeliti stan. Matema. koji informi{u pripadnike o ak. Na osnovu broja stambenih zahteva i struktu. istovre. na stambenim rang-li. no-humana. me|utim. su ruke vezane za svaku daqu zloupotrebu u dodeli vojnih stanova. o~ekuje se dodela jo{ pedesetak stanova. ipak. ta brzina i od- qu Margita. zaposlen u Sektoru za kredit. 3. Kako isti~u nadle`ni u Upravi za kadrove.stambeno@mail. To su. Naime. je svih osam rang-lista. Kad su se – Najva`niji motiv da uzmem kredit dao mi je dvogodi{wi sin sve kockice poklopile. Stoga bi SO CI JAL NA STRA TE GI JA bilo dobro. ranijih podela i izuze}a. ali i kolega oficir. Posle podele stanova 30. To je i najve}a slabost celog postupka. borom stana nisam mnogo odugo- ban stan u pan~eva~kom nase. ili je re{ewe da se pripadnici Vojske nekako organizuju i do|u {e prebroditi u svom stanu. pogotovu {to mi je `ena nezaposleni lekar. a i na{oj. stan je dodeqen upravo we- Katani}evoj 15. ima i onih sa rang-lista koji tvrde da uz primenu nove – kadrovi. model Nije utvrdio povredu zakonske regulative. Iako su ve}i broj bodova na rang-listi imali neki dequju.yu – ka`u u Upravi za kadrove. uz fiksnu do iscrpnije evidencije slobodnih. promene i stambenog pravilnika. a i s iz- dva meseca uselio se u troso.mod. Tako je razmi{qao stariji vodnik Danijel Stani}. Sudski procesi protiv onih koji nisu ispunili datu wuje. nije precizno definisano koja }e kate. formule nikada ne}e dobiti stan. kao nekada. U stvari. Stambene liste i bodovi su pouzdani. Dodu{e. a za is- odsto dala mi je dr`ava. zahteva. Tek usvajawem novog zakona o javnoj svojini usledi}e onisanih oficira. deliti stanove. aktivnim ili penzionisanim uvek postoji. Vre- mena za jalova premi- {qawa sve je mawe. ukwi`en stan od {e- pravqawe gre{aka gotovo da zdeset i sedam kvadrata – ka`e ga i nema. i stariji vodnik Danijel Sta.gov. Znam da nam ne}e biti varaju}eg stana. Time }e kamatu mese~na rata mi iznosi oko 320 evra. nije pravilo. ternet stranici Ministarstva odbrane www. potvr|uju propusti. a nisam imao ni{ta. Wegovoj. to pravo i ostvariti. bilo je dovoqno samo pokrenuti zamajac. Nijedna podela stama vra}eni su na mesta koja im po propisima i pripadaju. U toku je ponovno utvr|iva- nih zahteva stare{ina. smatraju odgovorni u Upravi za kadrove. Informacije se mogu dobiti i elektronskim putem Ipak. Od toga Vojske Srbije od re{avawa stambenih neprilika vojnih penzione- 14. se~nog premi{qawa i tragawa za odgovaraju}im stanom. Takve kritike su i neopravdane i U Pravilniku. Prilikom odlu~ivawa teresenti. Mnogi od wih davno su zagazili u sedmu deceniju.yu. ~ime }e se ta problematika pot- votni problem. ni. a ne{to sam dodao i sam. Ni ideja da vojni penzioneri stanove dobiju u onim gradovima Srbije u kojima ih ima dovoqno. lu~nost rezultat su mog vi{eme- meno. kada je. u situaci. odnelo prikupqawe potrebnih dokumena- i potr~ao po wemu. Napadi su naj~e{}e dolazili od onih kojima matemati~kim modelom. zapravo. GLI[I] – Do sada je oko 1. metodi rada. Sve pote{ko}e.mod. Stani}. Bio je to. stepena ugro`enosti. najzad prelomio. dr`avnih i vojnih slu`benika i penzionera we ~iwenica. tako da sam ku- pio novi. posebno vojni penzioneri i ~lanovi wihovog zajedni~kog o dodeli stanova. Uz to. cija. mu. Sre|eno vojnih stanova vi{e ne zavisi od voqe pojedinca. Sto. {to je dokaz dobro ura|enog posla. Do kraja godine. dve razli~ite strategije – reformska i socijal- nad glavom. ne tako brojne ji kada se dodequje odre|eni broj stanova. lih kriterijuma koji su precizirani Uputstvom o postupawu. a odgovaraju}ih stanova. i izbor odgo- ovoj trci s vremenom sada su zaboravqene. Bilo je i anonimnih primedbi. Do sada sam gazdi pla. Imenovani su i stambeni predstavnici svih organi. Inspektorat odbrane prekontrolisao je kompletan postupak. U posledwoj podeli stanova prvi put je ve}i broj penzi. do useqewa u novi stan qudske resurse MO.gov.300 aktivnih i penzionisanih pripadnika si. ne nailazi na razumevawe. te{ko je utvrditi da li svi stambeni in- ti~ki model samo olak{ava dono{ewe odluke. – isti~u u Odeqewu za stambene poslove. doma}instva imaju odre|ene nekretnine. u junu. da se razdvoji Danas 21.000 evra. ali sve }emo lak. Uzeo sam kredit na 30 godina.. ali i broj i Slikovit je primer dodele stana profesionalnom podofici- lokaciju. i onima koji se opredele za stambene kredite biti lak{e – smatra }ao polovinu te sume. – Uspeo sam da dobijem sve Uzeo je kredit od Nacionalne potrebne papire ne{to br`e korporacije i posle nepuna nego {to je planirano. sve to kazuje da su na stema odbrane davawem izjave o u~e{}u u zakupu i na taj na~in do{lo dobrom putu kada je re~ o metodi koja se pri podeli stanova prime- na vrh rang-lista. Svakodnevno ih je mogu}e proveriti na In. sa suprugom. `albi. Izdvajamo primer penzionera koji je na stan ~ekao 32 godine. radosti nije bilo kraja kada je u{ao u stan vi{e vremena mi je. u wegovom slu~aju pro{lo je ne- posle previ{e neprospavanih {to vi{e od mesec i po dana. zlurade. sve nevoqe koje su me pratile u ta. vodilo se ra~una o ukupnom broju stambe. Mo`da u tom delu treba potra`iti ve}u pomo} agen- lako. tuelnim pitawima. ali i osta. Vladimir PO^U^ 15 . bio sam 47.678 aktivnih i biv{ih pripadnika sistema odbrane dodela stanova sada{wim pripadnicima Ministarstva odbrane i nije na odgovaraju}i na~in re{ilo stambeno pitawe. Da i dobro ure|en sistem nije otporan na probleme.320 uop{te nema stan. puno urediti. po istom principu. juna usledilo je samo nekoliko gorija zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Od Rajfajzen banke do. kraj wegovih jedanaestogodi{wih podstanarskih muka. no}i i beskrajnih savetovawa To. te strukturu vojnih stanova koji se u odre|enom vremenu do. ipak. ru u Kraqevu. Naprotiv. STARIJI VODNIK DANIJEL STANI] OSTVARIO VI[EGODI[WI SAN NAJZAD U SVOM STANU anas ~ovek mora da rea. spektori zakqu~ili su pozitivan pomak i u po{tovawu propisa i u – Nedoumica kojoj kategoriji pripadnika sistema odbrane do.. Naravno. jo{ deset D guje brzo i odlu~no. vla~io.

iako je u prethodnom periodu bilo dovoqno goriva – ka`e general Katani}. {to je samo po sebi odli~an ka`u da smo spremni da rezultat. LE TI MO VI [E I BO QE ~uvaju suverenitet neba General-major Dragan Katani}. najve}i problem predstavqao nam je nedosta- tak aviona dvoseda. 204. i 98. ali i zahtevnost leta~ke obuke. razmatraju}i situaciju u vazduhoplovstvu to- kom protekle dve i po godine. a transportne izme|u 140 i 150 ~asova godi{we. podvu~e crta i poka`e kurs leta srpskog vazduhoplovstva. pretwama iz vazduha. avgust 2008. tako da piloti koji su izlazili sa {kolovawa u Vojnoj akade- miji nisu mogli da nastave usavr{avawe prema planovima leta~ke obuke i steknu odgovaraju}e kategorije osposobqenosti. Kuda leti na{a avijacija. Komandant Va- rezultati. ka`e da }e tokom ove godine piloti u vazduhu provesti oko 30 sati. godinu pove}an je skoro {est puta. ka`e da ima razloga za zadovoqstvo. On je realan i u pogledu normi koje treba dosti}i. Odgovorni odnosu na 2005. Nalet pilota u nad Srbijom. odnosno potreba da se ona iz- 16 1. – Kada smo tokom prethodne dve godine kona~no dobili dovoqno goriva i kada je ispravnost letelica poboq{ana. avio-bazi. U S U S R E T D A N U A V I J A C I J E G O D I N A U Z L E TA Svake godine Ilindan 2005. koliko je taj let stabilan i ima li pravog razloga za zadovoqstvo pred ilindansku sve~anost. Od prethodnog praznika krila na{e vojske oja~ala su i iz dana u dan uspe{no U zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Katani} nekoliko dana uo~i proslave 2. Dve jeste prilika da se saberu godine kasnije. godini nalet na{ih vojnih pilota spao je na pet i po sati godi{we. Postoji mnogo ograni~avaju}ih faktora koji su uslovili da nalet bude mawi nego {to bi trebalo. odgovorimo svim – U savremenim vazduhoplovstvima standardni nalet pilota lova~ke avijacije projektovanim rizicima i iznosi oko 80. . General nagla{ava da je prethodnih nekoliko godina prose~an broj sati nale- ta bio u stalnom padu. ta brojka popela se na 21. avgusta – Dana avijacije.5 ~asova u proseku. pitali smo najodgovornije qude u Ko- mandi ViPVO.

Odsek se bavi normativima i pravnom regulativom koja }e doprineti formi- rawu Nacionalnog centra. trebalo da budu u jedinici. budu}i da se zemqa lane suo~ila sa nabavi jedna eskadrila savremenih vi{enamenskih vazduhoplo. danas je po- boq{ana. a i ove godine je katastrofa bila na va. ocewu- je na{ sagovornik. februara. zakqu~uje on. posle {est meseci Istoka – F-16. rad na podizawu tehni~ke ispravnosti na{ih aviona dobio pravo lice i smisao. – Moram da ka`em da je remont petog miga ugovoren i da se we- gova isporuka o~ekuje krajem decembra. vremenom navigacionom i komunikacijskom opremom. kada su na{e letelice bile spremne za dej- sredstava koje dr`ava bude mogla da izdvoji za takvu nabavku – stvo. mig 29M. pilota u trena`u. na koji vazduho- plovstvo treba da bude ponosno. Kako saznajemo. a Dragana Katani}a. zavr{ena je i usvojena na glavnom vojnoteh. No}no letewe. ViPVO radi na projektu usposta- vqawa Nacionalnog centra za tragawe i spasavawe. tokom protekle godine unapredili su nivo obu~enosti za po jedan stepen. a kako ka`e ko- wu Vojske Srbije. opremqena za ga{ewe po`ara. Pitawe vazduhoplova koji su se u trenutku raspada dr`avne ta. Ta~an broj aviona nije odre|en i on }e zavisti od cene i pomolu u blizini Bora. SLU@BA TRA GA WA I SPA [A VA WA U saradwi sa Upravom za vanredne situacije i Direktora- tom civilnog vazduhoplovstva. zna~ajna ~iwenica. ono ~ime raspola`emo u ovom trenutku omogu}ava izvo|ewe leta~ke obuke i zadovoqava potrebe u slu~aju eventualnog anga`ovawa u bilo kojoj od tri misije Vojske – podvla~i general Ka- tani}.. pa do 2015. doobu~ili pilote koji su zavr{ili Vojnu akademi- ju kako bi osposobqavawe nastavili prema planiranih pet stepeni leta~ke obuke – obja{wava komandant ViPVO. O~ekujemo da }e se. uskoro. obja{wava general Katani}. Komandant ViPVO general-major Dragan Katani} nagla{ava da }e u tom projektu Vojska Srbije imati zna~ajnu ulogu. Kako nam je rekao general Kata- 17 . avgusta sva ~etiri aviona – tri jednoseda i jedan dvosed. Skoro svi piloti. Ipak. o~ekuje se. odlu~iti o serijskoj proizvodwi aviona koji bi zamenio ve} dosta zastarelu letelicu Utva 75 – ob- vodi u kontinuitetu. odno. Pomo}u donacija Vojske Kraqevine Danske u protekloj go- dini formiran je Odsek za tragawe i spasavawe u komandi Va- zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. – Zajedno sa Ministarstvom odbrane i General{tabom. To zna~i da bi neracionalno bilo tro{iti go. odnosno pove}ana za skoro 40 odsto. u studiji su navedeni osnovni za po~etnu i osnovnu obuku Lasta 95 i uputi se u Vazduhoplovno- tipovi aviona koji se trenutno nalaze u naoru`awu i Zapada i opitni centar na Batajnici. koja su poslata na remont. gripen. F-18. jeste mera obu~enosti na{ih pilo- ta. nego je potrebno ispuniti preduslove postupnosti u obuci. ali se u posledwem trenutku odustalo. kako bi u narednih tridesetak godina branila – U septembru bi iz fabri~kih pogona trebalo da iza|e avion nebo nad Srbijom. sno dosti}i potreban kvalitet. dok bi ta cena za STU DI JA ZA NO VI AVI ON peti vazduhoplov trebala da bude oko ~etiri miliona – isti~e ko- Takti~ka studija za nabavku novog vi{enamenskog borbenog mandant ViPVO. koji zadovo- Komandant ViPVO nije precizirao koji se od postoje}ih mo. On nagla{ava da se studija bavila prvenstveno mandant ViPVO. ispitivawa i na zemqi i u vazduhu. opremqen sa- isporu~ena i posledwa letelica. ogromnim {umskim po`arima. koje su nabavqene pre tridesetak godina. prema Katani}e- – Na{i su planovi da se od kraja 2011.. bombardovawe i raketirawe ciqeva na zemqi. jesu aktivnosti koje su ove godine izvedene planski i redovno. Su 30MK . ja{wava general Katani}. rivo i dr`avni novac ne bi li se postiglo „famoznih” 80 sati nale. koji o~ekuje da najdaqe 2015. eurofajter. godine napravili smo kvalitetne planove unapre|ewa is- pravnosti vazduhoplova i u tome smo znatno uspeli. da bi sa remnontom letelica koje se nalaze u zavodu Moma Stanoj- ni~kom savetu. kada je poleteo prvi remontovani mig 29. Ispravnost letelica. Mo`da je na Srete- we 15. jedan od najva`nijih uslova za boravak vazduhoplovaca u vazduhu. Na{ sagovornik nagla{ava da pravi rezultat. lovi} taj broj trebalo da bude pet ili {est. On dodaje da se u vazduhoplovstvu trenutno nalaze aviona. godine vim re~ima. i ugovarawe remonta helikop- zahtevima i takti~ko-tehni~kim odlikama koje takva letelica tre. Mi smo napravili planove uvo|ewa moglo bi uskoro da dobije epilog. qava sve zahteve letewa prema civilnim standardima. tera Mi-17 i Mi-24. kako ka`e general Katani}. kako ka`e general Katani}. bude Sa remonta je nedavno vra}en i avion An-26. On podse}a da su tri miga 29 do sada vra}eno u operativnu upotrebu i nagla{ava da bi do 2. ga|awe. nu upotrebu uveden je i remontovani avion Jak-40. To je. zajednice Srbija i Crna Gora zatekli na aerodromu u Podgorici. U operativ- dela i tipova aviona na svetskom tr`i{tu mo`e na}i u naoru`a. istekao je vek upotrebe. ba da zadovoqi. Jednom broju letilica. Ukupna vrednost posla za prva ~etiri aviona iznosi oko 22 miliona evra. kako saznajemo od komandanta ViPVO general-majora tri ispravna helikoptera Mi-8. jo{ 2006.

– Na sveobuhvatnoj analizi organizacijsko-mobilizacijskih promena na nivou Vojske. da snime neki od aviona. Komandant ViPVO nagla{ava da je to. ipak. izne}emo na{e zakqu~ke i zahte- vati da promenimo ono {to smatramo da ne funkcioni{e kako bi trebalo. jesu rezultat i organiza- cijsko-mobilizacijskih promena koje su zaokru`ene juna pro{le go- dine. kao nekada. zadovoqavaju}im bilansom. ispravnu avijaciju na du`i period. avijacijske baze. prema mi{qewu komandanta 204. avio-baze – isti~e general Vrani}. On smatra da bi Komandant 98. vidi po snabdevawu gorivom. u svim mete- ni~kom aerodromu u svakom trenutku nalazi oko 30 ispravnih va. Jedinica koja je. ba. smatra general Vrani}. avijacijske baze pukovnik Dejan Joksimovi} ka`e trebalo razmotriti i mogu}nost vra}awa vazduhoplovno-tehni~kih sa. Nije samo poboq{ano snabdevawe gorivom uticalo na „diza- rativnu upotrebu po planu i dinamici kako se to radi svuda u svetu. jer je vazduho- plovstvo efikasnije. U wegovoj bazi. orolo{kim uslovima. formirawem 98. pozitivno su se odrazile na stawe u avijaciji. Mo`da malo i smetaju okolnim `iteqima. kako isti~e. ali i efikasnije komandova- we. zadovoqni smo promenama. – Sredstva su ulo`ena u remont. ponovo se.. On nagla{ava da se na bataj. tako i u ostalim segmen- tima zahtevanih operativnih sposobnosti – ka`e Katani}. rija za sme{taj simulatora. avgust 2008. pre svega. crnogorska strana pokazala je voqu da Vojsci Srbije ustupi {est aviona G-4. na jesen. me|udr`avno pitawe. ocewuje da se uspostavqa povoqnija klima za funkcionisawe vazduhoplovstva. modernizaciji prosto- cija dostignutog stepena remonta i operativnih sposobnosti 204. we” avijacije. spremnih za dejstvo u slu~aju bilo kakve potrebe. ali i po stepenu ispravnosti vazduhoplova. lete i dawu i no}u. TEMA ni}. prema wegovom mi{qewu. posle du`eg vremena. na Batajnici organizuje prezenta. {to se. ispravnija tehnika.. letawu i sletawu. Ulagawa su. ali podse}a da bi ti avioni znatno vi{e koristili na{oj avijaciji. odnosno podigli nivo obuke. komandant 204. radi se i na osavremewavawu ure|aja namewenih bezbednijem po- O~ekujemo da se do kraja godine. kako bi se pove}ala op{ta efikasnost rada. ze. I to o ne~emu govori – isti~e Vrani}. Ukupno gledano. shodno nameni. kako u komandovawu. namewenih za obuku pilota. Brigadni general Mirko Vrani}. avijacijske baze. da wegova jedinica do~ekuje Dan avijacije u radnoj atmosferi. @IVOT U DVE BA ZE Ve}i nalet. vazduhoplovi se vra}aju u ope. nabavku ra~unarske opreme. . iskqu- 18 1. ve} dala rezultate. Tako dobijamo upotrebqivu. ali sa stava u leta~ke jedinice. – Avioni. prema mi{qewu generala Katani}a. ali zduhoplova. mogu videti qudi sa fotoaparatima koji `ele Organizacijske promene. ali i na opravci hangara. a i dva trena`era.

ali i se~ewem slavskog kola~a. zamenik komandanta eskadrile i major Zoltan Pete. uve`bavani su dejstvo iz bri{u}eg letewa. te{ko mo`ete kontrolisati i zemqu – ka`e general Katani}. koji su to barem jednom uradili. te no}no letewe. Snimili Darimir BANDA i Jovo MAMULA 19 . ba- ze preuzela je deo zadataka za osposobqavawe studenata Vojne akademije. pilota. To onemogu}ava podizawe nivoa obu~enosti pilota na tom vazduhoplovu. namewena iskusnijim pilotima. 252. me{ovita avi- jacijska eskadrila pored selekcije kandidata za smer avijacije na VA. Major Pan- ti} dodaje da je na orlu organizovana obuka za dejstvo raketama ma- ~ivo borbena. ali i pilota pr- ve kategorije. u potpunosti su ispunile stroge zahteve selektivne obuke. nama izostavqani. pored nedostatka nastavnika lete- wa. me{ovita avijacijska eskadrila u sastavu 204. – Da nismo sposobni sami da ~uvamo svoj vazdu{ni prostor morali bismo ili da nekome platimo da to radi umesto nas ili bi Eurokontrol zabranio prelet preko na{e teritorije. {to ih dovodi u situaciju da tokom jednog dana lete u ~etiri smene. odnosno da omo- gu}i bezbedan prelet civilnih vazduhoplova. osnovni problem mawak aviona dvoseda orao. nastao je problem kako nadoknaditi propu{teno. kojima nedostaje odgovaraju}a infrastruk- tura da bi odgovorili standardima komercijalnog vazduhoplov- stva.900 aviona. prvi put u istoriji ovog aerodroma. Nama su. na{u teritoriju preletelo je oko 1. aktivno radi na obuci i podizawu osposobqenosti verik. te Ponikve kod U`ica. Razvoj avija- ji tokom {kolovawa nisu dostigli potreban stepen obu~enosti – ob. biti sve mawe i mawe. OBU KA NO VIH PI LO TA Shodno potrebama Vojske Srbije za obukom i {kolovawem pilota. avgust biti tradicionalno – Nedavno se. obi~no stizali obu~eni piloti. avio-baza bi}e ove godine doma}in centralne proslave. EKO NO MI JA AVI JA CI JE Srbija kao ~lanica Eurokontrola ima obavezu da kontro- li{e vazdu{ni prostor iznad svoje teritorije. On nagla{ava da nastavnici letewa ula`u ogroman napor da svakom pilotu posvete dovoqno pa`we. Budu}i da su prethodnih godina piloti sa akademije izlazili sa veoma malim brojem sa- ti naleta. nastavnik letewa. koji je u~estvovao i u selekciji prve generaci- je devojaka koje se {koluju za pilote. Potpukovnik Dragan Zlokas. cije prepoznat je kao strate{ki interes zemqe. kombinovani manevar. Za sada se samo aerodrom u Ni{u ko- risti i za civilne letove. Bataj- dvojica pilota krenu na prvi no}ni let u svojoj karijeri. Pro{le godine. Na~elnik referata za borbenu gotovost i upotrebu avijacije u 98. Potpukovnik Zlokas objasnio nam je da 252. Proces stavqawa vojnih aerodroma i u komercijalnu upo- trebu donekle je okon~an. Presek stawa srpske vojne avijacije kazuje da je ostvaren napredak. Tri devojke koje se trenutno na- laze na Vojnoj akademiji. Prilike su takve da smo podigli nivo osposobqenosti pilotima ko. Prema wegovim re~ima. dogodilo da obele`en vojnom sve~ano{}u. na Smeru avijacije. prema wegovim re- ~ima. General Katani} o~ekuje da se dogodi- ne sredstva iz Nacionalnog investicionog plana usmere na opremawe aerodroma u Batajnici. lova~ko bombarderske eskadrile major Ivan Panti} isti~e da je. ni~ka 204. pod ~ijom komandom su aerodromi u pravom nadaju da }e „rastojawe” izme|u `eqa i mogu}nosti ubudu}e La|evcima. Major Pete. to- kom samo jednog dana. Ali sve to jeste mawe va`no od ~iwenice da kada izgu- bite kontrolu nad nebom. Za izvo|ewe obuke neophodno je jo{ vazduhoplova. {to bi bio gubitak stotina miliona evra godi{we. Zamenik komandanta 241. Vazduhoplovci se s ja{wava pukovnik Joksimovi}. Ni{u i Ponikvama kod U`ica. La|evcima kod Kraqeva. avijacijskoj bazi major Aleksandar Mili}evi} objasnio nam je Aleksandar PETROVI] da su u prethodnom periodu sprovedeni segmenti obuke koji su godi. ali da su u svetu takva is- kustva stara i po vi{e decenija. odnosno nastavnika letewa. ali napredak koji obavezuje da se i daqe radi i ula`e. nagla{ava da to u neku ruku jeste revolucionaran pomak kod nas. izvodi i redovnu leta~ku obuku. Na La|evcima }e Dan avijacije – 2. sla`u se u oceni da je to odgovoran i slo`en poduhvat.

U sti~ku obuku. avgust 2008. Novim obli- cima kontrole i vrednovawa obu~enosti pokrenuti su savremeni procesi. Do sada je vi{e od dve i po hi- statusa profesionalnog qade vojnika zavr{ilo obuku u Centru. rada novih planova za prvu fazu osnovne obuke. kvalitetnija. ne samo savladali postavqene standarde individualne obuke. SERTIFIKACIJA OBUKA VOJNIKA KAO MOTIV Sude}i po prvim centrima za obuku Vojske Srbije zavr{ena je prva faza osnovne obuke. nekih specifi~nih du`nosti Prvi korak u izvo|ewu i vrednovawu novog na~ina obuke predstavqala je iz- u gra|anstvu. . efikasnija i usagla{e- Razloge treba potra`iti na sa standardima u oru`anim snagama zemaqa koje su pristupile Programu Partner- u ~iwenici da vojnik prvi put stvo za mir. a pogotovo u delu do- stizawa zahtevanih standarda tokom izvo|ewa. pomo}u ko- jih }e obuka u Vojsci Srbije postati sadr`ajnija. Proces osposobqavawa vojnika na odslu`ewu vojnog roka u prote- klih mesec i po dana bio je poseban po mnogim elementima. dobija sertifikat da je U [estom centru za obuku u Kru{evcu sagledali smo kako se u praksi odvijala evaluacija obu~enosti i dodeqivawe sertifikata. stru~an za ono ~ime }e se baviti tokom slu`ewa PRI ME NA STAN DAR DA vojnog roka i {to kasnije Kru{eva~ki centar za obuku formiran je 4. ve} i za pokazane sposobnosti dobili sertifikate. evaluacije i sertifikacije obuke. radi osposobqavawa mo`e iskoristiti za dobijawe vojnika za du`nost strelca u prvoj fazi osnovne obuke. koji su uzeli u obzir sve inovira- 20 1. ali je samo wih 390 iz ovogodi{we junske ge- neracije pro{lo evaluaciju osposobqenosti za svoju vojnoevidencionu specijalnost i vojnika ili za obavqawe dobilo sertifikate za individualnu obu~enost. maja 2007. Vojnici junske generacije su prvi put. posle ko- pokazateqima evaluacija je su vojnici junske generacije upu}eni na daqe obu~avawe u centre za specijali- i dodeqivawe sertifikata jo{ vi{e motivi{u vojnike na ulagawe napora za ostvarivawe {to boqih rezultata u procesu obuke.

S druge strane. se obavqa na kraju osnovne i specijalisti~ke obuke i to tako {to I komandir voda potpo- {ina zavr{ilo kurs za sertifi.ne i modernije sadr`aje ospo. dok Vladimir Mrvo{ i kontrolu osposobqavawa iz Novog Sada isti~e: vojnika. komandant ni vojnik. i odredila razlika izme|u dostignutih i postavqenih standarda. oficiri koji su se u ranijem ali zapa`a temeqnost. ke. dok je pet stare. Drugim re~ima. Na za. jezgrovi- periodu istakli stru~nim i tost i sveobuhvatnost evaulaci- profesionalnim kvalitetima. kat za uspe{no savladanu osnov- vawa instruktora i sertifi. tvrdu svoje stru~ne osposobqe- qene i stimulativne mere za po. poput vrlo dobrih ocena postignutih na ga|awi. katora. va~kom centru uspe{no je zavr. Svakom obuku pukovnik Zoran Jovano. Pojam evaluacije ozna~ava aktivnosti u kontroli obuke i komandira ~ete poru~nik Ivan |eni su programi osposobqava. vrednovawu pokazanih sposobnosti pojedinca u dostizawu posta. evaluacije. spoqne i kombinovane. Razloge tre- ba potra`iti u ~iwenici da vojnik prvi put dobija sertifikat da OCE NA IN DI VI DU AL NE je stru~an za ono ~ime }e se baviti tokom slu`ewa vojnog roka i OB U ^E NO STI {to kasnije mo`e iskoristiti za dobijawe statusa profesional- Sertifikatori su na posebnim kursevima savladali. wa radili smo po novom sistemu. – Nema tu ni~eg stranog – sobqavawa. informacija kako bi obu~avani dant kru{eva~kog centra za pojedinci napredovali. nu obuku. U daqoj razradi i NO VI POJ MO VI govori sertifikator i zamenik primeni novih standarda izra.te`i{te u obuci stavili smo na rad sa naoru`awem. uspe{nost obuke. }e mi koristiti u budu}nosti da nicima junske generacije. ima sertifikovani po zadatim stan- jo{ pokazateqa koji ukazuju na dardima. kako bismo osposobi. a sada su oti{li jo{ daqe na Komandanti i komandiri planu usavr{avawa i dostigli kru{eva~kog centra stvorili su nivo kada mogu samostalno i pozitivnu atmosferu za dobija- merodavno vrednovati osposo. koja prolazi kroz evaluaciju. kako bi se zakqu~ilo da li pojedinac izvodi da evaluacija nije lo{a stvar. vojniku koji je ispunio kriteriju- vi}. ru~ nik Du{an Ka~arevi} smatra katore.nog vojnika ili za obavqawe nekih specifi~nih du`nosti u gra- li i precizirali potrebna znawa. koje su uverqivo potvrdile osposobqenost vojnika za izvo|e. se vojnici ocewuju iz svakog sadr`aja vojnostru~ne obuke i pro.~iwenica da smo i ranije proveravali osposobqenosti. sada ima jo{ jednu korisnu po- zultata u obuci. mo obavezu da sa svakom narednom generacijom evaluaciju i serti. odre|enu radwu ili zadatak u skladu sa propisanim standardima mada je mo`da rano proverava- U proteklih nekoliko mese. we ta~nih i potpunih povratnih bqenost vojnika – ka`e koman. evaluacija i dodeqivawe fikaciju planiramo i realizujemo jo{ boqe – tvrdi pukovnik Jova. ima. nosti. Ona ih i uve`ba. [estog centra za obuku pukovnik Nemawa Petrovi} iz Svi- Zoran Jovanovi} izrazio je za. – Mi smo prva generacija Prva faza obuke u kru{e. – Ve}ih problema nije bilo – ka`e potpukovnik Ristovi} – a ma. ti vojnika posle prve faze obu- ci 28 neposrednih izvo|a~a obu. zato {to verujem da dodeqivawem sertifikata voj. ganizovana u skladu sa raspo- ma u borbi i stekli potrebna lo`ivim sertifikatorima i znawa za nastavak takti~ke obu. se zaposlim kao profesional- vr{noj sve~anosti. Z. pri ~emu nam je posao olak{ala – Posle iskustava koje smo stekli sa junskom generacijom. Po dodeqivawu sertifika- li {to ve}i broj qudi za kva. mada treba podvu}i da su tokom |anstvu. Evaluacije mogu biti neformalne. lajnca je tako|e zadovoqan {to dovoqstvo zbog ostvarenih re. ostvarivawe {to boqih rezultata u procesu obuke. unutra{we. zitivna dostignu}a. MILADINOVI] 21 . Od komandanta bataqona Evaluacija je pokazala da potpukovnika Zvonka Ristovi}a su se vojnici osposobili u saznajemo da je evaluacija or- osnovnim radwama i postupci. obnovi. te da su svi vojnici ke u drugoj fazi. ta vojnik Sava Petrovi} iz litetno. Drago mi je zbog dobijawa ser- {ena realizacijom evaluacije i tifikata. Naravno. O~igledno je osnovne obuke i za realizaciju predmet evaluacije.sertifikata jo{ vi{e motivi{u vojnike na ulagawe napora za novi}. da su neka pitawa mo`da preu- – Kurseve su zavr{ili rawena za prvi period obuke. kada on izu~ava osnovne sa- ke iz [estog centra za obuku za. svaka obuka mora biti raza i obrazaca. osnovne obuke. stru~no. metodolo{ko [apca jednostavno ka`e „Dobro i racionalno izvo|ewe obuke }e do}i”. onih sadr`aja. a tada su dode. veravaju wihove fizi~ke sposobnosti. formalne. Spasi} – osim nekih novih iz- wa stare{ina za izvo|ewe vqenih standarda obuke. Izrada zaklona za strelca pod budnim okom sertifikatora vremenom. usavr{avawa pre svega radili na usagla{avawu i usmeravawu me- todike rada na nov pristup proveri vojnika. – U budu}nosti planiramo me za ocewivawe individualne da u {to kra}em roku realizu. sertifikacija obuke dr`aje i nema puno vremena da vr{ilo je kurs za instruktore predstavqa potvrdu o uspe{no zavr{enoj obuci pojedinca. obu~enosti dodeqen je sertifi- jemo nove kurseve osposobqa. Proveru zna- we ga|awa i rukovawe li~nim naoru`awem. Sude}i po prvim pokazateqima.

da se za prvog {tab-dokto- ~etiri hiqade qudi. godine. kad je re~ o srp- za{titi vojnih i civilnih skom sanitetu. ZDRAVSTVO SISTEM S A N I T E T S K A S L U @ B A U S R P S K O J V O J S C I VISOKIH STANDARDA Nastanak modernog ve do po~etka 19. stranu. avgust 2008. da se za S no povre|enima. pa i na bilo koji predstavqa moderan i vrlo drugi na~in unesre}enim i ugro`enim stanovnicima podru~ja na kojima se nalazio. ponekad i iznad granica neustra{ivosti. godine. uvek je bio „narodni sanitet”. Slobodna srpska dr`ava tada je bila dragocenija od `ivota. srpskoj vojsci. poseb- vezuje se za odluku Obrenovi}evog pope~iteqa (ministra) vnutrenih dela \or|a Proti}a. Hipokratove zakletve. ne treba posebno nagla{avati da su srpski vojni lekari i medicinsko osobqe u osiguranika. Predistorija srpskog saniteta zapo~iwe kad i stvarawe srpske dr`ave. i to je najstarija vojna bolnica na Balkanu. Poznato je da su srpski vojni lekari pru`ali potrebnu medicinsku pomo} i neprijateqevim ra- standarda u zdravstvenoj wenicima. juli je dve nedeqe kasnije ukazom uzima za Dan Sanitetske slu`be Vojske Srbije. Pet godina kasnije. u Beogradu je formirana Vojna bolnica. u Prvom srpskom ustanku. formirana je Vojna bolnica u Ni{u. donetu 14. Umesto wih. 30. Ona danas mo} ne samo pripadnicima vojske ve} i svim drugim povre|enim. Pored toga. me|unarodnog hu- 22 1. slo`en sistem visokih Primeri humanosti srpskog saniteta nisu se ograni~avali samo na jednu. taj predlog je i ozakowen. Vojnomedicinski centar u Novom Sadu resurse Ministarstva osnovan je u vreme austrougarske vlasti. veka u Srbiji su lekari bili retkost. u vreme vladavine kneza Mi- Sektora za materijalne lana Obrenovi}a. {to Lindenmajer. u vreme vladavine kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. proporcionalno je pove- }avala motivisanost ustanika da se hrabro u|u u borbe protiv dahijske vojske. . jula 1839. pa se 30. posle srpsko-turskih ratova. bolesnim. Tog datuma. Potreba da se uka`e masovnija medicinska pomo}. uvek po{tovali sve principe medicinske etike. koja je tada Nastanak modernog saniteta u srpskoj vojsci vezuje se za odluku Obrenovi}evog pope~ite- brojala ne{to vi{e od qa (ministra) vnutrenih dela \or|a Proti}a. celini. ~ije tradicije nastavqa Namesni{tva i u~iweno. jul odre|en Od tih vremena do danas vojni sanitet je uvek bio deo celovite zdravstvene slu`be u dru- za Dan Sanitetske slu`be {tvu. naro~ito je bila izra`ena u ratnim sukobima. odbrane. postavi ra u srpskoj vojsci. pa ni prvog {tab-doktora u lak{e rane nisu spre~avale Kara|or|eve borce da ostanu u borbenim {an~evima. bolesne su le~ili na- saniteta u srpskoj vojsci drilekari i manastirski vidari. zbog ~ega su neretko dobijali i priznawa protivnika. jula 1839. donetu 14. Zbog toga je na predlog Za istoriju srpskog saniteta zna~ajan je i 22. dana{wa Vojnomedicinska akademija. samo neko- Uprave za zdravstvo liko dana posle oslobo|ewa grada. osposobqen i spreman da pru`i potrebnu medicinsku po- srpske vojske. Te`e po- vre|enima pomo} je ukazivana u crkvama i manastirima. kojih je na na{em tlu uvek bilo vi{e nego {to se `elelo i moglo podneti. Mogu}nost da se rawenicima stru~no i delotvorno pomogne. na{u. Ukazom Namesni{tva dve nedeqe kasnije. jo{ 1787. koja je tada brojala ne{to vi{e od ~etiri hiqade qudi. postavi dr Emerih dr Emerih Lindenmajer. januar 1878. pod budnim okom retkih vidara.

ali se posledwih nekoliko godina. Posle izme{tawa jedi- nosti i poslova koji se obavqaju wa. koji. Savremena medicina ne dopu- stvo Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane. ali i u domenu kustva i uspesi u zbriwavawu i {to je poznato.manitarnog prava. poseb- vih {lemova u Kongu ve} {est go- vremenima kada su vojnici s cr. zapa`a te`wa za po ugovoru. Na VMA je i oficirska sa. ulogu na nivou specijalizacije. koja se realizuje u sani. ru Ministarstva odbrane i Voj. naravno. omogu}ava nik Klinike za grudnu hirurgiju VMA. a sada{wi predsednik Srpskog le. vojne medicine. iako on nije pripadnik Vojske. ~e general Todorovi}. ne Evrope. jedinstvena na prostoru Balkana. mo`e da se realizuje samo u visoko razvijenim. Organizovana u okvi. koja poseduje sve specijali. To. bolnicama i na VMA – nagla- Pored op{te medicinske pomo}i. tu se ukazuje i specijalisti~ka po. u okviru Sanitetske slu`be do. – Ne smemo da izgubimo korak. Najvi{i nalno povezivawe Sanitetske slu`be u jedinstveni sistem. zadr`ali pravo da se na spe- odvija se u medicinskim centrima.do 2010. dicinskim centrima. ali su u potpunosti rodica. realizuje mno{tvo nau~noistra`iva~kih nizonskih ambulanti u nekim poklawa veliku pa`wu prevenci. organizovan i razgranat sistem. kurativi). opreme i lekova. Centar za kontrolu trova. neophodna saglasnost najvi{ih dr`avnih institu. ne zna~i da nom nivou. usavr{avawa. godine. koriste uslu- tetskim odeqewima i garnizon. {te glavnog koordinatora za transplantaciju organa Republike – To je bio diktat vreme- noistra`iva~kom radu. vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika rilo. karskog dru{tva je pukovnik profesor dr Vojkan Stani}. Na osnovu bili `rtve ratnih dejstava. Imamo simpozijumi i drugi oblici zavidnih medicinskih znawa i kvalitetno osobqe i opremu.vi{e i civilnim osiguranicima – napomiwe na~elnik Uprave za ma svih ~inilaca sistema u odr`awu dostignutog nivoa kvaliteta zdravstvo. @enevske kon. da u slu~aju nesre}a {irih izdigli su u sam vrh svetske vojne razmera. organizuju i re- da{we Jugoslavije bili su nova – Spremni smo da u~estvuje. prestala je i potreba za gar- voqno govori o zna~aju koji se toj fekcija. to je velika. Moramo da pratimo brze prome- Prema wegovim re~ima. uzgred gradovima i upu}ivawe vojnih ji nastanka oboqewa i povreda. u Sanitetskoj Savremeni trenutak srpskog slu`bi pripremaju se medicinske visok nivo me|unarodne sa- vojnog saniteta nije ni{ta mawe ekipe za u~e{}e u humanitarnim radwe. {ava general Todorovi}. no dijagnosti~kom. za{tite. poput Centra za klini~ku nica Vojske iz nekih mesta. nivou veka i ratna dejstva na tlu neka. jedinstvene u Srbiji. interne i drugih medicinskih grana. supspecijalizacije. projekata. na primer. i to je. odnosno VMA. Na bilateralnom. stomatolo{ke. donaciju cijalisti~kom i supspecijali- poput Vojne bolnice u Ni{u. gde se le~i lokalno sta- osnovno zdravstveno zbriwavawe Poznato je da VMA predstavqa superbrend ne samo na{e novni{tvo na osnovnom nivou pripadnika Vojske i wihovih po. nitetska {kola. na i potrebe za racionaliza- s civilnim medicinskim ustano. nih i tehnolo{kih katastro- Nisu..ma{tvo koje nam ve} vi{e godina duva za vratom. vojnim dicinskih ustanova u Beogradu. ali vite{ki. Jedini ~lan probleme. zapostavqe. Tako {irok spektar delat. prirod- medicine. Sada vojni osigura- – Dok primarna zdravstvena Srpske akademije nauka i umetnosti iz vojnih redova je profe. posebno u oblasti neophodnu za realizaciju svih razmewuju iskustva iz vojne vojne hirurgije. na kojima se sposobnosti. zadataka. Siro- le~e oko 190 hiqada oficira. kao medicine. ali za to nam je.. nau~. a nedavno je promovisana u regionalni cen. zaposleni u vojnom zdravstvu danas ne u tehnolo{kom i tehni~kom razvoju medicinske opreme. kao. cinska akademija u Beogradu. poput oftalmolo{ke. akcidenata. u po~etku. najboqe osiguranika u civilne zdrav- le~ewu (preventivnom le~ewu i organizovanim i najmodernijim medicinskim ustanovama. }a. Tada ste~ena is. malo nas je uspo- dica. planirawu i ga. otorinolaringolo. Odeqewe za zdravstvenu negu na tako visokom nivou nizonim ambulantama. Danas VMA poseduje i laku poqsku bolnicu. sekundarnom i tercijar. nitetskoj slu`bi da ostvari i wihovog iskustva. Kao prioritetne zadatak mo} vojnim osiguranicima. ~lanice Balkanskog komiteta `ba koja funkcioni{e na pri. sti~ke slu`be pod jednim krovom. nici u mestima u kojima nema za{tita. Neke druge funkcionalne delove. Vojske ve} i dr`ave. vojne medicine pratimo po najvi{im svetskim standardima isti. zbriwavawa masovnih povre- le~ewu rawenika. danu. Okosnica na{e Sanitetske slu`be svakako je Vojnomedi. koje na{e medicinske ustanove pru`aju ne samo vojnim ve} sve realizaciji zadataka Sanitetske slu`be svedo~e o velikim napori. edukaciji kadra. podoficira. on isti~e jo{ ~vr{}e organizaciono i funkcio- {ke. farmakologiju. ge le~ewa u domovima zdra- skim ambulantama. Od ove godine Sanitetska ne ni druge grane medicinskih na. VOJ NO ME DI CIN SKA AKA DE MI JA slu`ba i VMA su ravnopravne uka. ~ak i u dernijom medicinskom. stvene ustanove. Prema re~ima generala Todorovi. Humanost je bila odlika HU MA NI TAR NE MI SI JE korak u opremawu bolnica i pripadnika srpskog saniteta od medicinskih centara najmo- U humanitarnoj misiji pla- wegovog nastanka do danas. ostvaruje razvijenu edukativnu nema pote{ko}a i problema. Du{an GLI[I] Ne treba tro{iti re~i na dokazivawe da i Vojska i dr`ava ~ine sve Snimio Radovan POPOVI] 23 . ipak. celovit. planiraju se. Odeqewa za kontrolu i prevenciju bolni~kih in. To nam pru`a novu nadu u odr`awe visokog nivoa i kvaliteta uslu- Visoki standardi koji se po{tuju u organizaciji. na~elnik Uprave za zdrav. ima razvijen program transplantacije. magistarskih Jedan od ve}ih je ukidawe gar- ske Srbije. sor Miodrag ^oli} iz VMA. vqa. misijama Ujediwenih nacija u Su. re~eno. saradwi Srbije je u VMA. koja nam omogu}ava da sva dostignu}a u oblasti sti~kom nivou le~e u vojnome- u Novom Sadu i Centru vojnome. na~el. alizuju razli~iti seminari. {tite. Danas je vojni sanitet slu. – U okviru VMA su i neke ustanove od nacionalnog zna~aja. marnom. Avganistanu ili Iraku. Sanitetska slu`ba i doktorskih studija . Sedi. na{ sanitet cija – ka`e general Todorovi}. slu`bi pridaje u dr`avi i Vojsci imaju samo najve}e svetske bolnice. ne`eqena prilika za dokazivawe mo u mirovnim misijama. vojne ambulante. VMC norve{ke vlade. usluga. sekundarni nivo za{tite tar za edukaciju iz oblasti vojne medicine na podru~ju jugoisto~. slo`ena bolnica. stvorilo izvesne Srbije. opremom. oprema- tercijarni nivo zdravstvene za{tite sprovodi se u VMA – ka`e bri. {to je mogu}e da se ne izgubi vencije. i multilateralnom. naravno. cijom sistema zdravstvene za- vama. {ta nam ni najmawe zaostajawe. ~lanova wihovih poro. ali i trenutne opremqenosti vojnih zdravstvenih ustanova. fa. gadni general docent dr Veqko Todorovi}.we i tehnolo{ku modernizaciju vojnih zdravstvenih ustanova. vojnih penzionera. {to najboqe govori koliko je to slo`en. dobro obnovom i nabavkom novih medicinskih aparata. dina na{i medicinski stru~waci venim krstom na rukavu neretko Sve to omogu}ilo je Sa- imaju zapa`enu ulogu. Posledwa decenija 20.

a ne samo na Vojsku. kao i wihovu efikas- civilnog dru{tva nu koordinaciju. Plan je jo{ nedovr{en. Snimio N. godine. PAN^I] 24 1. Prema wegovim re~ima. do kraja 2012. Re~ je o dokumentu koji integri{e postoje}e i omogu}ava i mogu}eg doprinosa planirawe i pra}ewe svih vladinih aktivnosti u procesu pristupawu EU. pa se do kraja avgusta o~ekuju komentari. Zbog toga bi bilo dobro da se u Ustavu na|e strategija nacionalne bezbednosti. odgovaraju}e politike. On defini{e razvojne i strate{ke ciqeve. predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose o reformi sektora dr Miroslav Haxi} naglasio je da izlazak Srbije iz raqa autoritarne pro{losti i in- bezbednosti kao preduslova integracije u Evropsku uniju. poslu`ila je Direktorka Kancelarije za evropske integracije dr Tawa Mi{~evi} predstavila je radnu verziju Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju. ali i ostale fondove potrebne za sprovo|ewe planiranih zadataka. Program potom utvr|uje detaqni plan uskla|ivawa zakonodavstva i izgradwe institucionalnih kapaciteta i defini{e qudske i buxetske resurse. reforme toj reformi i mere potrebne za wihovo ostvarivawe. odlu~ili smo da sve dokumente ko- je moramo da imamo u ovoj fazi na{eg odnosa sa EU objedinimo u jednom i napravimo korak da- qe – jasan plan {ta }emo u svakom pojedinom periodu raditi. kako bi ga Vlada potom mogla usvojiti. budu}i da on postaje obaveza tek kada zemqa dobije status kandidata za ~lanstvo EU. avgust 2008. za civilno-vojne odnose NACIONALNI PROGRAM ZA INTEGRACIJU u Beogradu. koju vidimo kao godinu u kojoj `elimo da Srbija bude potpuno spremna da preuzme odgovaraju}e obaveze. – Niko od nas nije tra`io da napravimo Nacionalni program za integraciju Srbije u EU. SARADWA R E F O R M A S E K T O R A B E Z B E D N O S T I IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI Javna rasprava tvaraju}i javnu raspravu. . kako imamo kapacitete i `elimo da ubrzamo proces integracije. godine. sistem bezbednosti. koja obuhvata period od za ispitivawe uloge po~etka 2008. koju je nedavno organizovao Centar O tegracije ne bi trebalo svesti na tehni~ku dimenziju. sve do 2012. Profesor Haxi} je skrenuo pa`wu i na to da Ustav Republike Srbije i predsta- vnici politi~ke elite prepoznaju samo glavne dr`avne aktere tog sektora. Ali. Nacional- ni program za integraciju Vlade Srbije mo`e biti interpretiran i kao osnova za re- forme. da se princip demokratske civilne kontrole pro{iri na ceo sektor.

pokazna ve`ba „Ga{ewe po~etnih po`ara i evakuacija qudstva iz menim zahtevima sistema odbrane. godine ske Srbije. keta{i sara|uju ve} niz godina. koja je taj zadatak ispunila od juna 2006. U razgovoru sa vatrogascima raketa{i su saznali ima jo{ podru~ja na kojima u tom smislu treba raditi. ali i buxetska sredstva za te namene. istakao je u raspravi „Reforma sektora bezbe. Jedan Komanda Kopnene vojske od narednih poteza odnosi se na ure|ewe Ministarstva odbrane i Specijalna brigada KoV i wegove administracije. stru~nost i poznavawe Zoran Jefti}. za{titi podataka Tokom rada razmewena su iskustva o propisima u oblasti li~nosti. i na~elnik Odeqewa za izvi- takla je i pitawe o integrisawu nadzora nad granicama. vodili su ka demokratskoj kon. \OKI] D. odnosa sa javno{}u u britanskoj vojsci. a govorila je i o ulozi da Petar Bo{kovi}. KORACI U SISTEMU ODBRANE Z. obuke vera~ke grupe. On je skrenuo pa`wu i na norma. Deo wih odnosi se na pitawa nadle`nosti u okviru ke klisure pripadnici 63. – Intenzivno smo zagazili u Program Partnerstva za mir. dali su zakonski okvir za daqe reformske korake. putnim isprava. do juna 2007. i daqe nedostaju brojni zakoni. postojati organi- zaciona jedinica koja }e se baviti samo tom vrstom posla. ni timovi u ~ijoj su nadle`nosti. komandanta Specijalne bri- nost u odnosu prema civilnom sektoru. povu~eni SA RAD WA RA KE TA [A 2003. dok je General{tab dobro pozi. raketne brigade PVO Voj- su pod nadle`nost Ministarstva odbrane. Milomir Tanovi} i zamenik raju}e korake u oblasti integracija. pre svega. usvojeni krajem pro{le KOP NE NE VOJ SKE godine. organizovali Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane torke CCVO Sowe Stojanovi} bila je tre}a tema rasprave. ovladaju novim oblicima ra bezbednosti. stru~waci. Bezbednosno obave{tajne slu`be stavqene U okviru redovnih aktivnosti 250. ugro`enih objekata“. verovatno. ~eta i vodova Kopnene vojske Nekoliko delova iz plana jesu veoma va`ni za reformu sekto. dr`avnih granica. kao {to su oni o za{titi mi. koja je u Srbiji u povoju. {to }e olak{ati ulazak u EU – zakqu~io je dr Jefti}. kao {to je na primer demokratska civilna kontro. stvoreni su i uslovi za remont vojne opreme „Samostalno verawe vera~ke i naoru`awa. vi{e o karakteristikama savremene vatrogasne opreme koja je na Dr`avni sekretar naglasio je i da su u okviru MO odre|eni rad. odnosno planski mirovnim operacijama. Uz to. kovnik Najxel Fen. Potom je 2005. koje odgovara savre. na ve`bi su u~estvovali i pri- Napravqen je radikalni zahvat u reorganizaciji strukture Vo. koja se odnose na plate i stambeno i realizovale pokaznu ve`bu obezbe|ewe. Oficirima za odnose sa javno{}u Vojske Srbije predavawa je pisani su sporazumi o readmisiji i o liberalizaciji viznog re`ima. po wegovim re~ima. ve} i da ih prevede u na i komandiri izvi|a~kih pravnu praksu. nama koriste}i savremeno navalno vozilo i evakuaciju qudstva iz tivni pomak koji je u~iwen u regulisawu rada MO. ve`bi upotrebqena. On je U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije. organizovale statusnih i socijalnih pitawa. najavio i mogu}nost prijema novih qudi u MO. godine. Radnom skupu najpre se predstavila zna~aj reforme policije za pridru`ivawe EU. Prvi potezi. @. I VA TRO GASA CA troli sistema odbrane. ma. Osim stare{ina iz Brigade. Po re~ima direktorke CCVO. odr`ao profesor britanskog univerziteta Krenfild dr Kris Bela- Ipak. azilu. ali i na to da vi{espratnice. Ciq ve`be bio je da stare{ine izvi|a~kih orga- Ona treba ne samo da usvoji potrebne zakone. Po- Dostignu}a u reformi policiji odnose se. tom se prisutnima obratio i vojni izaslanik Velike Britanije pu- davnu oblast – doneti su zakoni o li~noj karti. M. S. Rezultat toga jeste dobro ustrojena armija koja ima preduslove da Vatrogasci su demonstrirali ga{ewe po`ara na velikim visi- nastavi reformu. odnosima sa medijima u ravqawe migracijama. te da se postigne transparent. Ona je i Ambasada Velike Britanije u Beogradu. ZAKONSKI OKVIR VE@BA SPE CIJA LA CA Doneti zakoni o odbrani i Vojsci. sa kojim beogradski ra- jske. integrisawe povratnika. M. Tom prilikom. last odnosa sa javno{}u u sistemu odbrane Republike Srbije. U ovom periodu re{avan je veliki broj planirale su. dr`avqanstvu RS. zapo~etu pod bremenom nasle|a koje je ostavila prethodna dr`ava. na zakono. Konvencija o policijskoj saradwi JIE. spre~avawu prawa novca. ali i prema gra|anima. godine. grupe”. ve{tine verawa. pot. koju su Izlagawe o reformi policije i integraciji Srbije u EU direk. padobranskog bataqona de- dnosti kao preduslov integracije u EU – uloga i mogu}i doprinos monstrirali su profesiona- civilnog dru{tva” dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr lizam. SA JAVNO[]U dardima. RADIONICA ZA ODNOSE Prilagodili smo se novim potrebama i nekim me|unarodnim stan. Tako|e je |awe Kopnene vojske pukovnik naglasila i `equ da se pomogne ministarstvima kada ~ine odgova. 25 . po~etkom jula u kasarni „Bawica“ odr`ana je metodsko- uspostavqeno i novo ustrojstvo Ministarstva. padnici Vatrogasnog bataqona „Vo`dovac“. civilne za{tite. te o kampawama koje vodi sistem od- pristup reformi. krajem meseca odr`ana je radionica za odnose sa javno{}u. govore}i o dokumentima kojima se ure|uje ob- gra|anskog dru{tva. rekao je Jefti}. pored ostalih poslova i pitawa od D. nedostaju strategije za up. U narednom periodu sledi zanavqawe materijal. {to je te`i deo posla – rekla je Tawa Mi{~evi}. presek obratio na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog bro- onoga {to je u toj oblasti do sada ura|eno. cioniran u sastavu MO. U budu}nosti }e. Ve`bi su prisustvovali Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade RS is. brane. Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} prikazao je reformu sistema odbrane. gade pukovnik Zoran Veli~ko- vi}. u `ivo- nih resursa Vojske i re{avawe pojedinih pitawa koja se odnose pisnim predelima Jela{ni~- na ceo sistem. la. dugogodi{wi ratni izve{ta~ i dopisnik „Indipendenta”. zna~aja za integracije.

gaciju. dacima izvan SAD – ka`e pukovnik Dragoslav Milenkovi}. imali su priliku da sagledaju organizaciju. }e biti organizovana ve`ba iz oblasti tre}e na~ine zbriwavawa i le~ewe. „Metaboli~ki padnika Garde radi po ugovoru. Voj- nomedicinsku akademiju posetila je ekspertska grupa SZO. iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. koju je predvodio na~elnik VMA general-major prof. On nagla{ava da su srpske vazduhoplovce. ga i da li je osposobqen da u tre- toznog do hirur{kog. znatan broj wih ostaje u jedinicama. Dobro su opremqene i obu~ene. Postoji razu- Dragoslav Milenkovi}. gde je prezentovala rad o savremenom patofizio- lo{kom pristupu sindromu multiple organske ISKUSTVA NA CENI disfunkcije. Posle obaveznih {est godina slu- dovima „WPW sindrom“. Sa wima je dogovorena na- u~na i stru~na saradwa. lova~ko-avijacijske eskadrile i majori Goran Mlinar iz 138. {tava nadle`nog da li je neki od pi- lo{ku patologiju mogu}u tokom trudno}e. dila je poseta ameri~ke delegacije Srbiji de- se softver koji automatski obave. Poseti srpskih vazduhoplovaca pretho- „Kardiovaskularna oboqewa i trudno}a“ vima. Svaki pilot u usklade dva zanimawa – obja{wava pukovnik nau~nih ~iwenica. >>> TEHNOLO[KA OBNOVA – U skladu sa 121. koje je u Americi veo- je nekoliko kwiga iz oblasti kardiologije. One se prema potrebi anga`uju na za- ci za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. Na VMA je nedavno bora- vila vojna. ali i seta delegacije Nacionalne garde Ohaja. dr Miodrag Jevti}. im se nude dobre mogu}nosti napredovawa. koja u jednom delu obuhvata svu kardio. gde su im predo~ena iskustva tih jedinca u obuci. koji je predvodio na{u dele- {to je veoma zna~ajno za transplantaciju orga. kako isti~e pukovnik diva atrijalne fibrilacije“. Ta- OR GA NI ZA CI JA OBU KE ko|e. Za planirawe obuke koristi predstavqa jedinstvenu kwigu u svetskoj lite. koja se nalazi u bazi Fort Sam Houston u Teksasu. – Jedinice Vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja su na istom nivou kao i u fe- posledwe generacije. ali i anga`ovawu na pomo}i civilnim vlastima u slu~aju prirodnih i ve{ta~ki Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju i izazvanih katastrofa. gra|anima. objasnio najzna~ajnije pro- odre|enom vremenu mora da pro|e Milenkovi}. To je jedan od razloga za{to se mnogi mladi qudi prijavquju za slu`bu u NGO. setak dana ranije. na najvi{em nivou. a isti slu~aj je i sa zdravstvenom za{titom. RISTANOVI] A. transportni puk u Nensfildu i zahtvima svetske medicinske prakse. srpske medicine uop{te. Medical Research and Mate- riel Command. kod rawenika sa najte`im eksplo- zivnim i blast povredama i sepsom. VMA je 180. lekarska delegacija SAD. bleme iz svakodnevne kardiolo{ke prakse. rad i sistem obuke u vazduhoplovstvu Na- cionalne garde. O tome svedo~i ~iwenica da ih je primio i komandant Nacionalne doprinosi razvoju sistema javnog zdravstva i garde general Gregori Vejt. vu Nacionalne garde Ohaja. nutku izvr{i neki zadatak. Tom prilikom inostrani stru~wa- ci sagledali su rezultate rada Nacionalnog centra za kontrolu trovawa i Odeqewa za toksikolo{ku hemiju. bro organizovana i prilago|ena ologiji“ on je stru~no i argumentovano. P lenkovi}. Tokom ~etiri dana pripadnici Vojske posetili su sva ~etiri vinga (rang puka) u sasta- stitutu za radiologiju uskoro }e biti instali. E. stacioniran u blizini Springfilda. Rad grupe eto~lana delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije autora sa VMA posebno je zainteresovao ame. Bojan Stanojevi} i Nenad Petrovi} iz 98. >>> KONGRES U KELNU – Na nedavno odr`a. jer devtika“. postavqeni su na Klini. Pukovnik Dragoslav Mi- ri~ke stru~wake iz jedne od najve}ih vojnome- dicinskih institucija United States Army Institute of Surgical Research. Na In. Obuka je. „Prognosti~ke metode nastanka i reci. dejstvima. . Pukovnik Milenkovi} isti~e ogromnu popularnost koju pripadnici Garde u`ivaju me|u >>> NOVE KWIGE – Docent dr Predrag Pa. vlovi} sa Klinike za kardiologiju VMA objavio – Nacionalna garda odre|enom broju qudi pla}a {kolovawe. POSETA DELEGACIJE ViPVO NACIONALNOJ GARDI OHAJA nom stru~nom kongresu u Kelnu. Sa na- {im lekarima razmenili su iskustva o reago- vawu mobilnih medicinskih ekipa u uslovima masovnih katastrofa. u svim uslo. „ACE inhibitori i dijastolna funkci. ma skupo. U ra. misije Vojske Srbije. boravila je krajem meseca u Austriji. kada lota propustio neki segment trenin. komandant 101. veoma do. UKRATKO >>> SARADWA VMA I SZO – U okviru sa- radwe Ministarstva zdravqa Republike Sr- bije i Svetske zdravstvene organizacije. boravila je po~etkom jula u poseti Nacionalnoj gardi Ohaja. ^elnici srpskog vojnog saniteta pose- tili su austrijske vojnomedicinske centre i do- govoriti razli~ite oblike me|usobne saradwe. Tokom jeseni o~ekuje se po- raturi. od medikamen. avijacijske baze. lova~ki puk. mevawe izme|u wihovih vojnih i civilnih po- sindorm-nepokretnost“ i „Trombociti u kardi. Brojnim tehnolo{kim unapre|ewima VMA ameri~ke kolege. lova~ki puk baziran kod Toleda. zapo~ela ubrzanu tehnolo{ku obnovu. Na{i oficiri posetili su 178. „Kardiolo{ka propo. puk za dopunu goriva nadomak Kolumbusa. avgust 2008. odgovaraju}e trena`e. deralnoj vojsci. potpukovnik Qubomir \or|evi}. tako da oni bez problema mogu da realnim uslovima. srda~no do~ekale na. `be. borbenim ran i pu{ten u rad novi digitalni mamograf. va`no je pomenuti da skoro 70 posto pri- ja srca“. zatim 179. na~elnik Odseka PVO u komandi ViPVO. me{o- vito-transportne eskadrile. jezikom slodavaca. PETROVI] 26 1. u~estvovala je docent dr Maja [urbatovi}. >>> POSETA AUSTRIJI – Delegacija Mini- starstva odbrane Republike Srbije. aparat za intraoperativno spa{avawe krvi.

i wen prvi kraq modernog doba. od osnivawa do danas. knez Milan je osnovao. grade}i zaokru`eni uvid u na{u nacionalnu istoriju – svedo~anstvo o burnim vekovi- ma u kojima se stvarala srpska dr`ava. upravo Vojni muzej. koje su od zna~aja za istoriju srpske vojske i za istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te. Doti~u}i ve} tri veka. nimalo slu~ajno. Tim dokumentom su trajno i sasvim precizno definisani namena i ciqevi Muzeja: „skupqawe raznih vojnih stvari. a 1882. kome je istorija dodelila ~ast i privilegiju da postane prvi vladar slobodne i nezavisne Srbije 1878. SPECIJALNI PRILOG 35 130 GODINA VOJNOG MUZEJA BIOGRAFIJA NARODA Vojni muzej je izrastao iz dugih i te{kih borbi za oslobo|ewe i nezavisnost srpskog naroda. sticala sloboda i nacionalni identitet. a wegov osniva~ je knez Milan Obrenovi} IV. a u ceqi vojnoistorijskoj i nau~noj”. . avgust 1878. Vojni muzej neguje i zahtevima novog vremena nadgra|uje to zave{tawe. Ukaz o osnivawu nosi datum 10/22. Me|u prvim institucijama nove evropske Srbije. godine.

mostalnih. ali i tematski projekti. i vra}ati sve ostale na ponovo utvr- muzeju. drugu. i kao takav ne sme biti neadekvatno prepu{ten svojevr- snoj tranziciji koja postoji u civilnom sekto- ru kulture. kao i bratski Muzej jugoslo. mora da gradi adekva- tan model funkcionisawa. Uglavnom. Ali. istorijskoj mapi bijentu sredwevekovne tvr|ave na strate{koj Uostalom. Misija Vojnog muzeja bi}e daqe pru`awe klasi~ne istorijske slike o vojsci i ratovima na ovim prostorima. Vojni muzej je zna~ajan resurs identiteta dana{we srpske vojske i dr`ave. detaq VOJSKE eneracije su odrasle sti~u}i saznawa o plitude. Vojni muzej je na dobrom putu odr`a- {}u. za qudske resurse 28 1. Vojni mu. Kao takav personalnim pitawima. u kome se prepo- znaje specifi~nost kulturne teme koju pokriva. koja je ispoqavala dina- miku samo u ratovima. bilo sa- zej se selio iz jedne organizacione celine u prepoznatqivo mesto. Wegovo prepot~iwa- vawe Sektoru zna~ilo je i da }e nagove{tene promene u statusu Vojnog muzeja biti pa`qivo pra}ene i da ne}e biti brzopletih odluka. teresovawu one „obi~ne“. svakodnevne pu- Kalemegdana. Vojni muzej. bilo onih koje su realizovane u Smatra se gotovo okviru ve}ih projekata kakva je i sada ve} stvu odbrane. lina.. odnosima sa javno. brenda srpske vojske i dr`ave. wem daje najboqi sud o zna~aju jedne kultur- U posledwih nekoliko godina. Dr Bojan DIMITRIJEVI]. Od leta 2007. kao deca. Tradicija i ozbiqnost u metodo- Posetioci ~ak i ako ne u|u da vide boga. tvr|ave. srpske kulture. ne ustanove. pomo}nik ministra odbrane venskog ratnog vazduhoplovstva u Sur~inu. turista. protoka ideja i po- dr{ke projektima kojih je bilo mnogo u toku proteklih godinu dana. od obi~nih dine u sastavu je Sektora za qudske resurse {eta~a do inostranih Ministarstva odbrane. ali i prati zahteve javnosti. potom informisawem. komerci- jalizacija kulture. vawa svoje reputacije kao specifi~nog on je steci{te ma muzejski poslovi nisu bili prioritet unu. logiji moraju se spajati sa dinamizmom u jav- tu unutra{wost zbirki Vojnog muzeja. . Ili jo{ vi{e. go. poboq{ala je mogu}nosti za rad. Koja nema vremena za duga~ka obja{wewa i gde vizuelizacija i li~- ni do`ivqaj nadome{ta tradicionalne mode- le funkcionisawa. blike. ko- je bi dalekose`no uticale na negovawe voj- ni~ke tradicije u Srbiji. Vojni muzej. Na raskr{}u kulture i tradicije Relativno visoko pozicionirawe Vojnog mu- zeja i direktna veza sa vrhom hijerarhije Mi- nistarstva. zainteresovanoj sopstvenoj pro{losti upravo u Vojnom publici. u smislu br`e komunikacije. koja ~esto `eli odgovore odmah i sada. igraju}i |ivawe gradiva o pro{losti koju obja{wava se oko topova i tenkova koji ga okru`uju. ali i prema in- sastavnim delom su se bavile moralom. Ako ima svoje je suditi prema uspesima izlo`bi. nalazio se u celinama koji. od nom nastupu i originalno{}u novih tema koje laze iz Beograda sa slikom desetina oru|a }e se nuditi na tr`i{tu ideja i interesovawa Nakulturnoj i razme{tenih oko monumentalne zgrade u am. avgust 2008. Okrenutost ka tr`i{tu. pa tako i o Vojnom muzeju. Bio je i u General{tabu i u Ministar. kao istorijsko ogledalo jedne dru{tvene institu- cije kakva je vojska.. nuditi nova saznawa. kao i Beo- posetilaca Beogradske tar sopstvenih aktivnosti. grada u ~ijem se srcu nalazi. deo narodne no{we. kao samostalna ce. Uostalom. koje }e kao svojevrsne am- I ST O R I J S K O OG LEDALO Toke. publika svojim interesova- Beograda Vojni muzej lokaciji razme|a civilizacija. Pot~iwen je bio celinama koje tradicionalna No} muzeja. rad u okviru projekata su dobrodo{li impulsi za stvarawe dinami~ne veze kulture i publike.

koja se nalazila u Gorwem potomstvo zna. kao institucije koja }e ~u. poklona ili ot. velikim koracima u{ao u XXI vek. ako mu dela ostanu predmete zna~ajne za istoriju srpske vojske. Ali. koje je formi. o sebi i svom zna~aju u muzeju. otvarawu stalne izlo`bene postavke. nije se mnogo uradilo na realizaciji i da tre}eg dana manifestacije. kao ~uvarku prikupqawa muzejskih predmeta. Za pobele`e. planirano je i otvarawe Vojnog muzeja. dr`avni prevrat i izbor u Narod- vati i pamtiti vojni~ku istoriju Srbije. 1904 visnosti Kne`evine Srbije (1878). vi}a. qu i ~uvaju u magacine Artiqerijskog ode. vojsci i narodu – Vojni za Vojni muzej i postavqani wegovi upravite. wihovo ~u. vi}a. pored zgrade Gene- uva`ava i po{tuje. Na- stao u godini sticawa dr`avne neza. avgusta (10. o svom negda{wem `ivotu. u okviru programa kru- ta slavna dela iskupei vojsci doneo je tada{wi ministar vojni pu.nove uslove rada. kovnik Jovan Mi{kovi} 27. pamti razarawa i pqa~kawa. pre~nika 15 metara. komandama staja}e vojske i Be- –podr`ava. ono {to nikada nije zaboravio jeste istorija srpskog naroda. pored postoje. godine i ~iji je na~elnik major stalnu postavku Vojnog muzeja. kom ambijentu prihvati}e u svoja nedra prvu Jovan Draga{evi}. koja je zapravo godine Pavle [afarik preuzeo i obaveze „~uva. 22. go. Programom sve~anosti predvi|eno je muzej. bilo je predvi|eno da se predmeti {a. a istorijsko pam}ewe koje je materijali- zovano u muzejskim zbirkama svedo~i i o ge- neracijama muzejskih radnika. To je istorija trajawa u nekoliko dr`ava i re`i- ma. septembra ju. pru`ili su priliku da se povrati slave. sve do koji imade slavnih dela. noj skup{tini Petra I Kara|or|evi}a za srp- dela narod mo`e biti bez Ukazom je dat zadatak muzeju da prikupqa skog kraqa. go- dine. pamti nove po- ~etke. na ro|en- dan vladara. istorija srpske vojske. srpskog naroda. pa da ih vawe. U raznih vojnih slagali{ta. smene dinastija. koliko postoji i u kojima `ivi. sa~uvana u predmetima koji na specifi~an na~in govore o svom vre- menu. donese Ukaz o osniva. 1865. avgusta po starom kalendaru) 1878. da se kupa. znaju}i institucionalizovawe Vojnog muzeja. da se metnu u dine. za tri veka.Istorija muzeja ^UVAR NARODNOG @IVOTA 1961 Svaki je narod slavan. oslowen na bogatu istori. Tim pravilom su precizirani na~in wegov sme{taj izabrana je omawa osmougao- istoriju. nije izgra|ena posebna zgrada za Vojni mu. nidbenih sve~anosti Petra I Kara|or|evi}a. pa taj akt predstavqa „turskog doba”. potresi. Smena dinastija i politi~ki Ali i pored sviju slavnih wu Vojnog muzeja. Okru`ena zgra- uva`avaju}i i po{tuju}i zej. qi. Istorija Voj- nog muzeja jeste istorija srpske dr`ave. predstavqala nacionalnu i vojnu istoriju ra” Vojnog muzeja. na zgrada. dama kasarne. koji je. Dok gradu Beogradske tvr|ave. po~etka XX veka. na ro|endan kneza Milana Obreno- 29 . nacionalni ponos i da Srbija ponovo dobije neznana. U nizu manifestacija povodom stogodi- e~i Jovana Draga{evi}a najboqe mogu RA \A WE {wice Prvog srpskog ustanka kqu~ni mome- opisati ustanovu od posebnog zna~aja u Iako su godinama prikupqani predmeti nat je bio ~in krunisawa Petra I Kara|or|e- srpskoj kulturi. maja 1879. posete muzeju. ral{taba i Rimskog bunara. koji su nastoja- li da sa~uvaju se}awe o precima i ostave trag o muzeju. preostala iz narodnog `ivota. rano 1879. toku priprema za proslavu stogodi{wice Pr- S toga je uvek nu`no. }eg Narodnog muzeja. dovelo je do toga da se. pamti mnogobrojne ratove. istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te. ogradske tvr|ave. iz kqu~nu ulogu me|u balkanskim dr`avama. ta omalena zgrada u vojni~- qewa Ministarstva vojnog. ^itawe proklamacije o dr`avnoj ne- zavisnosti Kne`evine Srbije 22. Prvo pravilo o muzejskoj delatnosti u vog srpskog ustanka. politi~kih sistema i ideologija.

posle Prvog svetskog rata bilo je i u vezi sa novqenog Vojnog muzeja. Ministarstvo Vojislav Vukovi}. pe{tanski muzej. name- predstavqawu istorije srpskog naroda. potpuno je zau. ni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog da. koji su pravovremeno bili evakuisani iz Beo. Iako je Prvi svetski rat 1917. tokom kojih su pogo|e. Prema pisawu tada{we {tam. proglasio je Muzej otvorenim. Vreme od dobijawa zgrada cima”. Naravno. wa i `rtava. putem {tampe. uredbe kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a o lo Ra{i} obnovio je naredbu o pri. usporila je konstituisawe i po~etak rada Voj- cija prikupqawa predmeta za novu nog muzeja. Tako se prili- {to su pojedini zaposleni aktivno u~estvova. godine i odr`avawem prve sednice od- `rtvama koje su podneli srpski narod bora. uni{teni usevi bili svuda okolo i we muzejske postavke. zbirke samo su delom prona|ene i vra}ene. a me|u wima i Voj. dejstvovale granatama 305 mm iz merzera i opqa~kanim muzejima i bibliotekama suo~eni oru`je i topovi iz Prvog srpskog ustanka. ni brojni civilni objekti. zej. u Gorwem i Dowem gradu Be- pose}ivale |a~ke ekskurzije i grupe iz unutra. godine tala je nove probleme. zbirke – predmeti odnete su odatle u be~ki i objekata. muzejska postavka izazvala je veliko zani. `ene austrougarske i nema~ke vojske. nametali prioritete u obnavqawu i izgradwi predstavqala je gipsana bista Kara|or|a. razbuktao ubrzo po{to je Austrougarska obja. Ubr. Odabrane ogradske tvr|ave po~ela je izgradwa vojnih {wosti tada{we Kraqevine Srbije da bi na. kasnije Kraqevini Jugoslaviji. predstavqa i poqu odr`ana je velika vojna parada u pre. qa malog broja entuzijasta. koja je zemqe. Komandant 1. otvarawu su prisustvovali ~itav dr`avni i vojni vrh. u kojoj bi bile ovekove- no otvoren Vojni muzej. u Marseju. Vojnog muzeja postavqen je brigadni |eneral zo. posle ~ega je usledilo razgleda. odre- ma ostave materijalni tragovi da sve. koji se ske u Beograd. novi korak u `ivotu Vojnog muzeja. istorijskog materijala radi obrazovawa ob.(9. sa zastavama. i wegova vojska „brane}i stopu po stopu svoje drage otaxbine. U Gorwem Sudbinu naroda. srpskog vojnika. razrova- Draga{evi}. godine – po~eo sa radom. godine za potrebe General{taba. Iako su `e- podnevnim satima. setioce (1936). pisao je hov sastav kao vojno odeqewe. su sa borbom da se sa~uva ono {to je ostalo. ograda predala na upravu Vojnom muzeju juna na i povra}aju}i je besprimernim po. puka potpukovnik Radomir Elezovi}. Petrovi}a. satima stajao muzeja. renovirawe i pri- Solunskog fronta. da u|e u wi- nisu imali velikog uticaja na Vojni muzej. osnivawu Vojnog muzeja – 20. U skladu sa programom. Predmete – eksponate iz Vojnog muzeja. otvorena. Na. godine i tokom napada na Beograd zdru. na Bawi~kom ratova. ia- u redovima da bi mogao da obi|e „~uvarku na. kraq likih junaka i ono {to }e strance naj. `bi u Londonu. U takvoj situaciji delatnici kulture u oko koje su bri`qivo bili poslagani barjaci. qe vojnih i dr`avnih vlasti bile da se {to pre ne u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~a. na Solunskom fron. Za upravnika imalo veze sa na{im ratovima”. godine i vra}en u Beograd. za razliku od balkanskih Oslobo|ewe Srbije i ulazak srpske voj- nosti. Beograd je bio izlo`en ~estim ar. Potpisivawem Uredbe o obrazovawu Voj- 1959 ci nagrnuti u nekada malu zemqu ve. }a. septembra premu stalne postavke. osim nio Beogradsku tvr|avu i Muzej u woj. tiqerijskim napadima. 9. pretpostavqa se na bo|ewa Beograda. budu vojni~ke sve~a. ustanova od nemerqivog zna~aja sve~ano je i redba je {tampana i izdata svim voj. vi” utopi u novoformirane muzeje. vila rat Srbiji 28. 1. Sme{ten izme|u vojnih objekata. Smrt kraqa Aleksandra I vojno izdalo je nare|ewe Vrhovnoj ko. novembra 1918. `elezni~koj stanici u Stala}u. Na`alost. Sve vi{e su isticane STRADAWE qona 8. 1919. osnivawem novih muzeja. novo shvatawe zajed- kao je gostovawem na velikoj Balkanskoj izlo. po starom kalendaru). godine ra~unalo na preuzi- materijali koji }e obogatiti stalnu muzejsku po{tovani od saveznika kao i od neprijate. Ta potreba je obrazlagana Gorwem gradu Beogradske tvr|ave. obnovi rad ustanove. ali u tim planovima nije bilo mesta rod neposredno saznao vi{e o srpskoj isto. godine bra. oslobodioce. gube}i je Rimski bunar. Pune tri godine posle 1918. koji je Op{tina grada Be- na na~in kakvome u istoriji nema rav. grada u dva vagona. Kraq Petar I Kara. ko je postojalo nare|ewe. Nekoliko dana nakon proboja utro{eno je na adaptaciju. mawe u narodu. mawe zbirke oru`ja prikupqene za Vojni mu- qa” i da }e „posle rata silni stran. a ulaz i Dowem gradu Beogradske tvr|ave razorene kulture delio je i Vojni muzej. Muzej je izazvao i pa`wu nog naroda” u Kraqevini Srba. posta}emo poznati i Beogradu 1929. stradawa i radost pobede |or|evi}. o ~emu su gra|ani bili obave{teni su gra|evine koje su bile simbol srpskog voj. Me|u ra. Na. ste. Hrvata i Slo- stru~ne javnosti toga doba. 18. Ratnike slobode. bata. . namere da se muzej koji „ne mo`e da se obno- Balkanski ratovi 1912/1913. 19. cve}em. zorenim zgradama nalazila se i zgrada Vojnog Vojnom muzeju 1920. velikih razara. Vojni muzej su organizovano ~etkom novembra 1915. jula 1914. predsednik 30 1. nog muzeja u Beogradu. oktobra 1934. na kojoj je bila predstavqena tu ponovo se pojavila ideja o prikupqawu Odugovla~ewe sa obnavqawem Vojnog muzeja i Kraqevina Srbija 1907. Aleksandar I Kara|or|evi} ozna~io je novi vi{e interesovati bi}e sve {to je po~etak u novostvorenoj dr`avi. |ivawem savetodavnog odbora februara do~e o nat~ove~anskim naporima i 1935. Pored kneza Pavla Kara|or|evi- nim i civilnim vlastima. ministar vojni general Mihai. Ubrzo posle oslo- kon otvarawa. ni~ke istorije i druga~iji pogled na Veliki rat. Planovi o obnavqawu Vojnog muzeja. i osmehom. ipak je realnost prevladala. mandi da se pokrene sveobuhvatna ak. Centralni eksponat 1915. ubrzo je ure|en i otvoren za po- `rtvovawem u zajednici sa savezni. Voj. rod na ulicama. marta 1917. Go. avgust 2008. Jedan broj predmeta prona|en je u pe{tanskom pe. ostali su samo `e- rodnog `ivota” – postavku Vojnog muzeja. stavio razvoj svih kulturnih institucija u Sr. zej je podelio wihovu sudbinu. koji je u gomili. godine. godine sa prve linije fronta da kom planova o formirawu Gradskog muzeja u li u borbenim dejstvima i {to su prikupqeni „ranije mali i neznani.30 i od 14 do 17 ~asova. pesmom pred Muzeja odr`ao je po~asni |eneral Jovan ni muzej. biji i Beogradu i doveo do wihovog velikog ~ene `rtve i patwe. postavku. Posebno mesto u OBNOVA venaca. godine koji je u prvim danima rata 1914. za zgradu Vojnog muzeja. U borbama ni putevi. kraqevski namesnici. po~etak Prvog svetskog rata. Kara|or|evi}a. koji je ipak dobijawem dve zgrade u zbirku. 1935. izgra|ene nastojawima da se budu}im pokolewi. dr`ave i ostalih institucija na od 8 do 11. ve} 26. Mu. godine. aprila 1934. aprila 1937 – ta kupqawu predmeta za Vojni muzej. do~ekao je na- vor o Kara|or|u i Prvom srpskom ustanku is. marta 1935. Nova dr`ava „troime- riji. ali su razru{ene zgrade. jo{ besneo punom snagom. Opqa~kane besplatan. jula 1917. dok je u ~etiri sata popod. ostalih artiqerijskih oru|a. ni~kog prisustva na kapiji Balkana. Beograd je pokleknuo. Nemci su opqa~kali po. u pratwi crnogorskog kwaza Danila stradawa.

vije i nema~ka okupacija odredili su i sudbinu Vojnog muzeja. Deo osobqa koji je u~estvovao u NOVA PO STAV KA borbenim dejstvima. ubrzo nakon otvarawa. U drugoj zgradi Vojnog muzeja krajem Skadarke 1946. i pojedini izlo`eni muzejski predmeti. predstavnici dvora. Muzej i wegove zbirke nisu po{te|eni ni Rimski bunar. Nestale su skoro kompletne zbirke di. Ni dejstva prili- hva}ena dvadesetak godina kasnije. Tada su o{te}ene privla~io je pa`wu svojih savremenika. Jedan od predloga `nih predmeta. ali i drugi mawi muzeji. Nakon opravke meta. zgrade i magacini. {tewa i mogu}eg o{te}ewa. materijal. Izlo`eni predmeti skinuti su iz iz- ta kulture. koji su se nalazili u nepo- ki broj posetilaca i uve}awe muzejskih zbir. a koji su Nemci zarobi. Tehni~ki. ge. Me|utim. spakovani i skloweni u da se Vojni muzej useli u zgradu podignutu za bezbednije prostorije. i „Odeqewe svetskog rata 1914–1918. trpele su velika o{te}ewa. aprila do 20. juna revoluciji. Trebalo je raskinuti sa „starim wegovoj upravi. godine. we NOB-a. PQA^KA Upravo preko tog prostora vodili su putevi na levu obalu Save. vlade Milan Stojadinovi}. bi}e pri. Da bi mi{qawa o izgradwi nove namenske zgrade se spre~ilo potpuno uni{tewe istorijski va- za potrebe Vojnog muzeja. red Vojnog muzeja. Ta ideja. brojni ministri. „{irokim krugovima naroda”. zio u krugu Muzeja. godi. go- dine nisu zaobi{la Kalemegdan i Vojni muzej. kulturnim nasle|em koje su za sobom ostavile nih muzejskih predmeta nepovratno je nestao u svrgnute klase”. sa novim okupacione vlasti jula 1941. @elezni~ki. Petrovi}. kako bi se sa~uvali od uni- megdanu. Pri- ustanova. ali ki nametnuli su. gde je ponovo postavqen je zadatak da se obnovi postavka. sko-lova~ki muzej. godine bili su izlo`eni predmeti ~ija 31 . Postavka je morala da slu`i toku Aprilskog rata. za{titu. Crkveni. stupio na slu`bu u Vojni muzej. godine otvoreno je Odeqe- nastija Kara|or|evi}. godine vratile predmetima. Pred osobqe Vojnog muzeja 1945. godine li. krah Kraqevine Jugosla. Od 6.287 pred. da. a zgrade Vojnog muzeja pre- Aprilski rat. veliki broj dragoce. aprila 1944. Pored tog odeqewa postojali su nih snaga preuzimane su zgrade Vojnog muzeja. sa novim temama. Veli. srednoj blizini bombardovanih objekata. raz. iz Vojnog muzeja nestalo je 1. kom osloba|awa Beograda oktobra 1944. Po- va. u lagum koji se nala- potrebe Vojnogeografskog instituta na Kale. tada neshva}ena.1937 `enopo~iv{eg vite{kog kraqa Aleksandra I toku okupacije za potrebe nema~kih okupacio- Ujediniteqa”. U noj u dve zgrade zauzimalo je „Odeqewe bla- Uno{ewe automobila u kome je poginuo kraq Aleksandar u zgradu Vojnog muzeja. tako da se rad odvijao pod ote`anim uslovi- ne” i zbirka starinskog oru`ja. koji su nema~ke ali na nov na~in. zgrade. patrijarh Varna. maja 1946. Vojni muzej sa svojom stalnom prilikom savezni~kog bombardovawa Beogra- postavkom. preduzete su mere za wihovu koji se provla~io me|u savremenicima iz sve. pu{ten je i vra}en u Beograd. te Muzej srpske zemqe i [um- Sredi{we mesto u stalnoj postavci sme{te. izaslanici beogradskih komandi i Gradski. Obrenovi}. gde je izlo`en do tada prikupqeni Detaq kubure kremewa~e. rodwa~ki muzej. bio je onaj Branislava Nu{i}a – lo`benog prostora. ruske regalije i mnoge druge dragocenosti. Uz ure|eni ma. da bude razumqiva i pristupa~na 1941. strani ambasadori i vojni ata{ei. sme{ten na atraktivnoj lokaciji. opqa~kani su i stradali nerali.

|enih tematskih planova. zgradama nije zaobilazila nijedna strana no farbawe.je namena bila da obra|uju istoriju naroda Oktobra 1956. predstavqeni predme- konzervatorske slu`be. dine. foto. te{kog naoru`awa u eksterijeru. Palmiro Toqati. Po~etkom 1952. Odeqe. na{ narod nema potrebe za izmi{qa- mogu}nosti za sme{taj i postavqawe stalne delegacije sindikata i udru`ewa boraca i postavke. jer se eksponirawe predmeta u eksterijeru. vojni koji nema svoju tradiciju. Haile Selasije. te novi zahtevi u obradi tematike iz NOB-a. i 60 tenkova. maja 1952. iz prethodnog re`ima. parlamentarne i vojne delegacije. na Dan oslobo|ewa Beograda Obnovqeno je izla`ewe Vesnika. trenutku to je bilo najprikladnije re{ewe. ure|enim prilazima i eksterijerom. ~asopisa de su adaptirane. za mnoge najlep{em delu Beograda. U radovi na adaptaciji. Postoje}e zgrade Vojnog muzeja bile su male da prime veliki broj predmeta u skladu sa zahtevima eksponirawa i ideolo{kom od- rednicom funkcije Vojnog muzeja. predsednik Egipta Gamal Abdel Naser. Po- kim brojem artiqerijskih oru|a i oklopnih sti svrstani su u trinaest zbirki: neko. ^e Gevara u Vojnom muzeju ZBIRKA muzej pleni svojim dominantnim polo`ajem. godine. ci dr`ava i vlada (predsednik Turske Xelal staklenih plo~a. preduzete su mere da se sa~uvaju eksponati u ure|ena i otvorena dva odeqewa. Vojni muzej su pose}ivale eminent. linu ~inio je prostor u parku pored Voj. a odeqe. Sa secesijom pojedinih republika biv- Jugoslavije tako da se vidi „vekovna borba premni gra|evinsko-tehni~ki i muzeolo{ki {e SFRJ Vojni muzej je jo{ jednom podelio sud- na{ih naroda za slobodom i nezavisno{}u”. gr~ki kraq Pavle. je zbirki i preduzete su mere za rekonstruk- we „Ratne istorije naroda Jugoslavije” 8. ambasadori. {to se nastavilo i nakon useqe. planovima imale i obilazak Vojnog muzeja. zbirci umetni~kih dela i zbirci radni vek odslu`ili. Vojske Srbije. wem – sve je stvarnost. treba da je izmi- ka na Kalemegdanu. revolucio. koji je nasle|en iz prethodne dr`ave. Pored zgrade u muzejskom parku bi- lo je izlo`eno artiqerijsko naoru`awe od XVII veka pa sve do savremenog doba. Bajar. srpsku istoriju. ruski emigrant arhitekta Vasiqev. godine ta- ko {to je cela zgrada Vojnogeografskog insti. foto-albuma i bibliotekom Veliki slobodni prostor oko zgrade. ali i potrebe posetilaca.000 u starim zgradama do 215. Te{ki uslo- vi rada. Organi. za kratko vreme sednik SFRJ Josip Broz Tito. U Vojnom muzeju se prepli}u vekovi. Posebno mesto zauzimao je te{ki opsad- ni merzer kalibra 305 mm. postavke. 20. sledwa navedena zapravo je zbirka koja vozila. otvarawa stalne postavke. premijer oko 15. no stawe i intenzitet muzeolo{kog i nau~noi- tera. foto-slu`be. a sama zgrada pru`ala je ata{ei. kao riznicom pisane re~i. Posebnu izlo`benu ce.000 kwiga i vi{e od 5. motora. kambo. avgust 2008. metima koji se povla~e iz naoru`awa kanu i posetioce usmeravaju ka zgradi gde se foto-zbirci. gih republika SFRJ obavezno su u svojim tima koji govore o burnoj pro{losti srpskog teke i biblioteke). arheolo{koj ubrzano napreduje i oboga}uje se pred- kr~e put kroz istoriju srpskog naroda na Bal- zbirci. wa u novi objekat i otvarawa nove stalne ciju stalne postavke i weno prilago|avawe juna 1952. kao cija zgrade uklapala se u kontinuitet borav. Stalna postavka dru{tvu bili su zaustavqeni. Novu postavku je nove mogu}nosti za vra}awe starog sjaja. godine. predmetima koji su svoj ~uvaju predmeti od neprocewivog zna~aja za tetskoj. nastije i ideologije. ali i prate}ih slu`bi (radni pro. mnoge druge delegacije i pojedinci. godine po~eli su pri. godine muzejske zgra. Pedesetih godina Vojni muzej u starim eksterijeru i da se zavr{i wihovo dekorativ- we „Stvarawe Jugoslovenske narodne ar. pred Upravu su po- stavili problem iznala`ewa nove lokacije ili novog objekta koji }e zadovoqiti potrebe muzeologije.000 nakon Mr Ivan MIJATOVI]. odgovarali su tematici koju je predsednik Indonezije Sukarno. ta. aktuelan niz godi- na. Loka.000 ~asopisa Muzej obra|ivao i wegovim potrebama za Burme U Nu). sli”. artiqerijskih oru|a koji su u no i ravnopravno budu zastupqeni svi narodi stra`iva~kog rada. stoji na braniku zaborava. otvorio je tada{wi pred. Vojni muzej je ~uvar na{e ba- {tine. koja su tu bila i pre koncipirana je tako da pokriva 14 vekova voj. i u wima su. otpo~eo je proces digitalizaci- mije” otvoreno je 1. Prose~na poseta u toku godine varirala je od likih sila. da bi kona~no bili za. I. ne li~nosti iz zemqe i sveta (car Etiopije Sme{ten u nedrima Beogradske tvr|a- nog muzeja u Gorwem gradu Beogradske tvr. u kojoj se nalazi ski ambijent. sa oko 100. . Sa vi{e od 30. ve. Vojnog muzeja. predsedni. meri. zovane ekskurzije iz unutra{wosti i iz dru. oktobra 1961. zbirci uniformi i arhivalija.000 muzejskih predme- tuta na Kalemegdanu ustupqena Muzeju. delegacija. a tokom devede- 45 artiqerijskih oru|a. „narod nar ^e Gevara. Izgradwa zgrade Vojno. tvr|av. istorija naroda ne sme zaboraviti.000 fotografija. Mnogi procesi u dr`avi i parku oko Vojnog muzeja bilo je raspore|eno vr{eni do 1961. ministri. posle ura. o{te}enost zgrada i nemogu}nost adaptacije za potrebe muzeja. Vojni |ave. U tom xanski princ Norodom Sihanuk). ne istorije na Balkanu. binu svoje vojske. i narodnosti tada{we SFRJ. pukovnik. a jedan od potpisnika projekta bio je 94. Pro- blem neodgovaraju}ih prostorija i izgradwe nove zgrade za Vojni muzej. go. savremenim potrebama posetioca. generalni sekretar KP Italije i novina. sovjetski mar{al @ukov. sani. zbirci odlikovawa. transpor. koji sme{teni u rovu ispred muzeja liko zbirki naoru`awa. odnosno da ravnomer. izra|en u fa- brici „[koda”. Dvadeset prvi vek doneo muzej do{li nakon rata. re{en je 1956. setih godina u Vojnom muzeju smaweni su broj- Drugog svetskog rata. engleski mar{al Montgo. {to je rekao jedan srpski vojni pisac. Vojnog muzeja nakon osamnaest godina pauze. di- stor za kustose i administrativno osobqe. zamenik na~elnika Vojnog muzeja 32 1. naroda na raskrsnici puteva i interesa ve- geografskog instituta zapo~eta je 1924. artefakata. sa veli- Predmeti visoke istorijske vredno.

osmatra~nice koji su imali poseban status u lika i dimenzija. n. mesa bila su raspore|ena utvr|ewa. dok se proksi. ali bilo ih je i iz krajevi oblikovani u {iqak. a ornament bacawe. o{tri- reprezentuje ve}i vi su vrsta kratke sekira. ~iji su distalni Evrope i rajnskih oblasti. ali artefakta kojima sa nalazi{ta Vin~a kraj Beograda. Ovom periodu pripada i da u zbirci. pa i tri kopqa. Naro~ito su intere. Od oru`ja ovog perioda u Najstarija malni pretvara u du`u dr{ku. izme|u ostalog. i dugi ma~ dvoseklog se~iva. Vrhovi kopaqa koji gvozdenog doba ima vi{e. U ne{to mawem broju zastupqeni su wem. Dolaskom Kelta u ove kra. godine urezan u dva reda u gorwem otkriva ime voj- . o{trica postaje {ira. dva ma~a – gladijusa. razumevalo i dobro naoru`anu vojsku. U te`ina. 335. n. u II veku p. u I veku p. a koji poti~u zbirci se nalazi nekoliko bojnih no`eva. neolita. potom vi{e vrhova strela okviru rimske vojne organizacije. sa ili bez otvora za dr`aqe. vretenastim. i {upqim kru`nim ili elipti~nim otvorom u koji je uvla~eno koleno dr{ke. ukra{en motivom dominacija. mla|eg kamenog se ~uvaju u zbirci imaju najrazli~itije oblike. na{ih krajeva. Gla- nopetqaste bronzane lu~ne fibule sa dijus tipa majnc je prona|en sa odli~no o~u- uskim. jeve i wihovim naseqavawem u Podunavqu po- ka. Taj nog oblika. koji je bio i predmet vi{egodi{wih is- raspore|ena poqa. Du` li- Period starijeg gvozdenog doba zastu. kopqe je ujedno i naj~e{}e zbirka Vojnog predmeti iz bakarnog. Najstarija kopqa su jednostavnog rombi~nog doba. {to je pod- izra|enih od gvozdenog lima. ko{tanih {ila. {im prostorima. Pored ma~a. visokim lukom koji je gu. tra`ivawa arheologa Vojnog muzeja. ratnika zentuje ve}i broj kerami~kih pr{qena. odnosno li- je stvaraju romboi~na. Kraj stare i prve vekove nove ere na sekira. Posebnu pa`wu privla~i ukrasni balkanskim prostorima obele`ava rimska predmet od jeleweg roga. je naj~e{}e u obliku trostrukog slova „V“. a koje karakteri{u mawa dimenzija i ko{tanih {ila. Poseban zna~aj ovom ma~u daje natpis koji je tiri para okaca. bro. Taj period repre. plave i oker boje. ^esto je ratnik no. bronzanog i stari. nekoliko kamenih ~ela je intenzivnija obrada gvo`|a i masov- dleta i kamenih sekira. preseka i imaju slabo nagla{eno du`no re. e. neolita. Kelto- dok se u najmla|oj fazi. Najlep{e kelt- santni kameni predmeti kupastog oblika ob. staklene paste. Rimsko carstvo je posebnu pa`wu urezanih mre`asto raspore|enih linija ko. Prva dva perioda reprezentuje neko. nekoliko kamenih zbirci se nalazi i nekoliko odli~no o~u. nija primena oru`ja i oru|a. we razdobqe praistorijske kulture na na- Oklop za noge ilirskog menog doba. tipa pompej i majnc. oru`je keltskog ratnika. logori. simboli~no najavquje posled- Arheolo{ka zbirka poti~u iz mla|eg ka. Ka. koso i horizontalno mesa. reprezentuju i nekoliko fibula od kojih se izdvaja deo jed. sa krilcima. zaobqenog vrha. raspola`e Metalno doba na na{oj teritoriji sa o~uvanim delom kanije koja je dekorisana dokumentovano je mawim brojem predmeta floralnim ornamentom izvedenim gravira- Arheolo{ka zbirke. Tekst koji je sandrom Velikim na Dunavu. pqen je sa nekoliko kopaqa. plitko urezan. posve}ivalo utvr|ewu granice. dleta i kamenih `im bodilom i nagla{enim sredi{wim re. Arheolo{ka zbirka TRAGOVI PRO[LOSTI ajstarija artefakta kojima raspola`e pre nove ere. sa uskom ivicom broj kerami~kih ca kopqa ponovo su`ava u vidu vrbovog lista. upravo na oplati od gvozdenog Susret keltskih izaslanika sa Alek. razli~itih ob. vanom kanijom. u delu bli`e ustima kanije. treba pomenuti i kratko kopqe za pr{qenaka. odnosno liko kamenih sekira jezi~astog i elipsoid. „keltova“. Pojedini Svakako. RIMSKA DOMINACIJA vanih bronzanih kopaqa sa kra}im ili du. komadi ovog oru|a su ukra{eni. odnosno tzv. sa po ~e. ~ije su drvene korice bile sto narezan i nekoliko perlio od pe~ene oja~ane metalnom oplatom od gvozdenog lima. lima. muzeja poti~u iz jeg gvozdenog doba dok predmeti iz mla|eg sio dva. period kameno dleto i nekoliko bronzanih sekira snije. brom. trougaonog oblika pri ~ijem se vrhu nalaze Materijalnu kulturu iz rimskog perio- dve perforacije. listolikog. e. a dimenzije im se kre}u oko 40 cm. sko oru`je iza{lo je iz radionica sredwe ra|eni tehnikom gla~awa.

struga~i). {to se vidi na gorwoj skom novcu koji je. Smedereva. strani cevi gde je utisnut `ig carigradske ra- upotrebi tokom ~itave antike. bronzanom aplikacijom ukra{enom skim ornamentom. tom. a vredno je pome. i dve ogrlice od debqe bron. koja je bogato mewivan za bacawe. {e buzdovana i topuza najrazli~itijih obli- krakog trougla. dqivim delovima ode}e koji ~esto predsta- vqa i obele`je dru{tvenog statusa. bojnih i namentom. danas. raz- koju je novac imao i ima – ekvivalent robe. razvio dodat jedan ispust. sa nagla{enom polukalotom i {irim obodom. alatke za obradu drveta (sekire. Va`no je poznato vredno je pomenuti i tri izuzetno o~u- vrhovi kopqa. izdvajaju se i delovi garnitura za pojas U zbirci se ~uva i veliki broj kamenih dleta raznih oblika. sempa. no{ewe trzaja na ~vrste oslonce. Sa broj no`eva. vrhova strela i kopaqa. u elipsoidnom disku ima rimskog perioda. izdvajaju se i tri ma~a tipa vukovac. tau{iran u me. fragmentovanom grozdolikom nau- dvoreda ko{tana ~e{qa ukra{ena geometrij. a na bo~- vredne alatke (raonici. ka. Re~ je o rimskom car. kuka koja je slu`ila za pre- re|uju kao kulturno istorijski dokument vre. motike. bojnih no`eva. na ovim prostorima. la. zna~ajno je po. kuka~a. sa nareckanim krajevima. ve}i broj sekira. naj~e{}e u mesingu. i dobro o~uvani {lem kru`nog oblika. Golupca i Beograda. bu. Poput ma~eva. U zbirci se nalazi i nekoliko komada Ovi ma~evi su u pro{losti imali posebno Mr Mirko PEKOVI]. poqopri. i`lebqen sa za. va. nim stranama prstena utisnut je hristogram. daci. Tri pu{ke mena u kome je nastao. izveden u obliku cveta – krina i jednim. najverovatnije. u zbirci se nalazi i vi- menuti i bronzani privezak oblika ravno. zastupqen je i izvestan ritoriji tako|e je zastupqen u zbirci. i ma- poti~e iz ostave sa lokaliteta Horreum Najzastupqeniji predmeti u ovoj zbir. iz takozvanog germansko-slovenskog tipa ko. elipsoidnog oblika. os. tzv. ~i. tipova nakita u ovom periodu. nim punktiranim trakama. na kojima se bro o~uvanim. izra|ene od nizova ma- i nakit pomenuti i izuzetan ko{tani ukrasni predmet. sa raskucanim krajem. dok sa osta. ukra{enog geometrijskim or. wi gradski top koji su otkriveni u Malom gra- Margi i drugih nalazi{ta. kugli koje su Turci koristili za granatirawe no`evi za {tavqewe ko`e. uglavnom. vog Brda. u Muzej dospele {ezdesetih go- specijalnoj jedinici lake pe{adije koja je dina pro{log veka. nakita. la sa lepezastom glavom. kose). koji. bronzanim dugme- nika kome je ma~ pripadao. Arheolo{ka zbirka Vojnog muzeja pose. vima naro~it zna~aj i stavqao ih u red ce- stewa. do- na nalazi{tu Horreum Margi –]uprija. vi{i kustos 34 1. vegetabilnim ornamentom. davao je ovim ma~e- rijalne kulture qudskih zajednica. zatim ali i delovi kowske opreme. talu. Od praistorije pa do Me|u predmetima ~ije nam poreklo nije sredweg veka – sekira. Kuka~e su vi{i. No- nuti i odli~no o~uvane osti. koji je otkriven zane `ice. svrdla. predstavqa bitan deo duhovne i mate. i dva fragmentovana. onih kori{}enih u svakodnevnom `ivotu. Posebno mesto u zbirci zauzimaju ~ena vojna jedinica u kojoj je slu`io. koje je bilo jedan od najpopularnijih wenog ubojnog oru`ja. tom prili~an broj vrhova strela. fragmentovana bronzana dvoglava fibu- skog ratnika. koje su u po~et. Period Seobe naroda na na{oj te- Pored ma~eva. ka i dimenzija. im no`eva i trobridnih vrhova strela. kopaqa i a potom postaju i dekorativni element na vi. crtala. dionice Kayi. osim piluma koji je {iroko pri. Ono {to posebno treba izdvojiti je {est duje i oko 5. ja je povr{ina ukra{ena ornamentom u vidu Sredwovekovni nakit je zastupqen sa vi{elati~nog cveta. srebrnom. Posebnu pa`wu privla~i ve}i broj ma~e. Pored pr. detaq ma~a vane pancir ko{uqe. Pored funkcije ci su oni koji pripadaju periodu sredweg ve. To su. Motiv vuka u skoku. U Srbiji ma~ se. lih nalazi{ta poti~e vi{e vrhova stre. a u dowem je ozna. po- ku prvenstveno imale funkcionalnu primenu. Sa nalazi{ta Brda{ica u Vojki. izva|ene iz mora sa kanije ukazuje na to da je vojnik pripadao kod Budve. du Smederevske tvr|ave. ukra{e. Kopqe nalazi{ta Park u Kovinu izdvajaju se je igralo sporednu ulogu u naoru`awu rim. avgust 2008. gvozdenih karika. bronzanim prstenom koji na U zbirci se ~uva i ve}i broj alatki iz nalazi otvor. predstavu orla ra{irenih krila. bio u tupqenim vrhom.000 komada rimskog novca koji ISTORIJA MA^A gradskih pu{aka fitiqa~a. su izra|ene u Turskoj. ji je bio prav. . wih. dvoo{tri~an. obavqala poslove pograni~ne milicije. po~ev od praistorije pa sve do zna~ewe. na{ih sredwovekovnih gradova: Zve~ana. glavi ovalnog oblika. na kome je ornament odbrambene opreme – {lem. i nekoliko fibula. vijeniji tip prvih pu{aka fitiqa~a kojima je treba imati u vidu i ona svojstva koja ga od. U zbirci se nalazi i deo ukra{ena. jednoseklih no`eva i kopaqa. Pored ma~eva tipa pala. {nicom. Natpis ~etiri anti~ke amfore.

ali mnogo vi{e u 15. skih husarskih sabaqa. je 30. Ve} ve” predstavqa alegorijski simbol vremena u od sredweg veka u Evropi se osnivaju centri za kojem je nastao. Zbirka zapadnoevropskog oru`ja i opreme a~ je jedno od najstarijih oru`ja ~ija je [iroj javnosti je verovatno mawe poznato da istorija stara koliko i istorija ~ove- ka. te elegantne rapire iz istog perioda. ali i pozivi na ~ast i veru u boga. a koji je Voj- ili umreti (Vincere aut mori). vo|a ovaj bode` dobio kao darovni primerak lingen i Pasau u Nema~koj. najboqom lakom kowicom u Evropi. Mogu}e je da je veliki vojsko- izradu ma~eva. Me|u sa- bqama ove zbirke izdvajaju se kao celina hu. godine je baksuz. vitki postavke. Me|u wima je i naj. kao na primer Pobediti najve}ih vojskovo|i svoga doba. Dr{ka ovog bode`a u obliku „turske gla- omnia). Bili su dr`ave. Toledo u [paniji. koji su se u 16. Lasal Antoan [arl Luis. On je poginuo u 33. a postoji i primerak francuske husarske sabqe s kraja 18. jednom od se re}i spartanskih. po~ev od 15. kada je po- Milano u Italiji. U vreme carice Marije Terezije ~etka 16. laki za izdr`avawe jer su }ih majstora oru`ara. lova~ki bode` koji je pripadao austrijskom ~ite poruke. Ovoj nevelikoj. go- i elegantni ma~evi i mogu biti i trobridni i dini. veka. besmrtnu slavu stekao je tek u LEPOTA su prvi husari bili upravo Srbi. Mada je kori{}en u praistoriji i antici. koja je osim uvezenog oru`je. 35 . a sam Mustafa pa{a je u bici iz- ma~ polako ali sigurno gubi preimu}stvo i ustu. koji su bili delo doma. sredwevekovni ma~evi ni deo uniforme. i predstavqa redak primerak i ali raznovrsnoj (1740–1780) ma|arski husari smatrani su u evropskim okvirima. 19. ka. koji u zbirci poleonovog doba. zavisno od vremena sarskog poziva: Husar koji nije poginuo do svo- nastanka i namene. Rapiri su dugi. veku. ^ine je primerci austrijskih. Wihovo ~eva je vrlo raznovrsna po tipovima. zbirku ~ine to neustra{ivo smeli i hitri kowanici.. U na{oj zbirci nalazi se nekoliko ugar- ~etvorobridni. Kolekcija evropskih ma. i 18. pa sve do 18. Anga`ovani su zbog iskustava ste~enih u borbama sa turskom lakom kowicom i taktike koju su na osnovu wih izgradili kako primerci izvorno nastali na prostoru srpske Prema najop{tijoj bi odbranili ju`ne ugarske granice. Zbirka tako|e sadr`i svoju oskudnu platu nadokna|ivali plenom. Keprilija. Grupa sredwevekovnih ma~eva u kolekciji vredna je stoga {to je ~ine ve}inom SE^IVA (1458–1490). hladno i vatreno oru`je spremni za borbu. razvili iz srpskog ma~a. od 16. sa mawe ili su stalne muzejske noj re~enici je sumirao su{tinu i ideal hu- vi{e nagla{enim vrhom. 14–15. uvek sopstvene proizvode. do najromanti~ni. razio turske snage velikog vezira Mustafe Sve ve}om upotrebom sabqe u 18. posle bitke kod Slankamena 1691. uzani. Ove jedini- ce lake kowice isto~wa~kog tipa pomiwu se u izvorima jo{ u 14. a brkovi sastav- i provenijenciji. moglo bi feldmar{alu Ludvigu Badenskom. engleskih vojnih ma~eva 17.. vek sarske sabqe. veku. ra. gubio `ivot. vremenu kolekciji pripadaju i glavno oru`je bila je sabqa. uslovno uzev{i. veka. po~ev od ~isto vojni~kih. Ma~ „skjavone” 17. veka. vi poqski i ruski husari tako|e su bili Srbi. nom muzeju poklonio knez Pavle Kara|or|e- jih kao {to je Qubav pobe|uje sve (Amor vincit vi}. Se. veka. veku i za{titna oprema. POBEDA ILI SMRT Me|u no`evima i bode`ima izdvajamo Na se~ivima su ~esto ispisivane razli. me|u kojima su predwa~ili So. i 17. do Osamnaesti vek predstavqa zlatno doba husa- stariji primerak ovog tipa koji datira sa po. rukama ponositih vitezova kowanika u veku u doba ugarskog kraqa Matije Korvina sredwem veku dobiv{i laskavu titulu „kraqa” oru`ja. ~ine posebnu grupu i deo koji je poginuo u bici kod Vagrama 1809. Osim navedenih tipova hladnog pa mesto ovom znatno lak{em oru`ju. veka. u jed- ~ivo ma~a je uglavnom dvoseklo. ve. imala i podeli. ^uveni husarski general Na- nema~kih. Pr- 20 ma~eva skjavone.

Za razliku od punih oklopa koji kao za- niji primerci vatrenog oru`ja u na{oj zbirci Pi{toq kola{ica „pufer” {tita postaju beskorisni masovnijom prime- druga polovina 16. jedini bardi. godine. odnosno razvoja qudske civilizacije u datom periodu. Zna~ajna novina u nao. Unifi- kovano vatreno oru`je uvedeno je u Evropu s po- POVRATK BARUTA ~etka 18. tehnologije i tehnike uop{te. jima u Srbiji i predstavqaju istinski raritet. koliko nam je poznato. Nesporno najvred. oroz. veka.78 mm. to~ki} (kolo). prvoj polovini 19. sa prepoznatqivim srcolikim sa sistemom vatre na kolo i kremen i jedan primerak muskete fitiqa~e koja poti~e iz 17. stvarale su se varnice ko. veka i rad je majstora pe{adije. koje uz upotrebu baruta nalazimo u jednom firen. novih re{ewa. {to nih zubaca to~ki}a. Naravno. Vredne pomena su i malobrojne pan- cirne ko{uqe koje su se koristile mnogo pre pojave oklopa i do 13. jer je bilo komplikovano za rukovawe i u Be~u i rad je poznatog be~kog majstora Mati- skupoceno. ovaj krat- ki osvrt na sadr`aj zbirke predstavqa u naj- op{tijem smislu i istorijske preseke u razvo- ju oru`ja. a u nekim delovima rekao je ~uveni engleski filozof i nau~nik sveta jo{ i mnogo du`e. te izvestan broj pi- veka. veka nom i usavr{avawem vatrenog oru`ja. jedan primerak pruske pe{a- Vatreno oru`je ove zbirke ~ine oru`je dijske pu{ke M1723/40. Ovu tao. pa se nazivaju usadni bajoneti. sekiru za proboj oklopa i kopqe za pro. Prednost ovog oru`ja nad obi~nim VITEZ I RATNIK kopqem bila je u tome {to je jedan komad oru`ja sadr`ao kuku za zbacivawe oklopni. Specijal. i 17. veka predstavqale je- dini vid za{tite za telo. {toqa razli~ite provenijencije. bi do pojave modernijeg perkusionog oru`ja u zna~ajnijih dostignu}a za sudbinu ~ove~anstva. Sve do po~etka 18. pa ga je uglavnom koristila kowica. krajem 17. Helebardu je prvi put upo. veka. muzejski savetnik 1. zatim opruga i sistem poluga nim slovima u tehnici tau{irawa. 17. masovno proizvedenog oru`ja za vojsku. prolazio je kroz ~anak. Vitez i raznih ordena kavaqer. orozom kalibra 17. a prvi pisani trag teristi~niji primerci na{e zbirke su austrij- koji pomiwe spravu koja ispaquje projektile ske komisijske pu{ke M1754 i M1754/67. Kremewa~e su ostale u upotre- Pronalazak baruta bio je jedno od naj. odnosno {lemovi prepoznatqivog oblika osloba|ao i pod dejstvom opruga brzo okre. veka. trebila {vajcarska pe{adija jo{ po~etkom 14. da- pojave mehanizma na kolo i kremen. nekada veoma efikasnog pe{adijskog primerci kola{ica uop{te sa~uvanih u muze- oru`ja na motki. nim kqu~em to~ki} se navijao za izvestan deo kruga i ko~io u tom polo`aju. Fitiq je zapravo najstariji i najprimi. godine u znak priznawa obodu. Ovo su. Trewem nastalim izme|u pirita i ~eli~. vojne taktike. Povla~ewem obara~e. nu Kni}aninu. oklopi Mehanizam na kolo za grudi i le|a su u na{oj zbirci zastupqeni u ve}em broju originalnih primeraka iz 16. ri). ve} je oru`je bilo razli~itih gabarita. su ilegalno nabavqane i kori{}ene u Prvom tinskom dekretu iz 1326. ka. Stevan Petrovi} Kni}anin je ovaj luksuzni ka- ska da{~ica. 17. starijeg tipa bajoneta. ve}a Srbi bra}a. Prvi bajoneti „usa|ivali” su se u Leopolda Bekera iz Karlsbada (Karlove Va- cev pu{ke. veka. jasa Novotweg. to~ki} se pe. veku.oru`ja. . U delu zbirke tivniji sistem vatre koji je kori{}en sve do vatrenog oru`ja posebno je vredan civilni. u~vr{}en u ~equsti. Osnovni delovi mehanizma na kolo su: taban. i 17. odnosno deo u koje mu podnose predraga wegova u Serbiji `i- koji se stavqao barut za pripalu. Nepouzdanost fitiqa~e i komplikova- ka. veka nije bilo unifiko- Vojni muzej poseduje i jedan primerak tog naj. nazubqen po sle revolucije 1848. godine. te otuda i rabin. i po~etkom 18. dobio po- sa lan~i}em. vanog. Tu je pove}a zbirka hele. srpskom ustanku. vrstu {lemova nosila je laka kowica. nost i skupo}a kola{ice nametali su tra`ewe badawe protivnika. Oru`je rovni karabin koji je pripadao vojvodi Steva- sistema na kolo nije nikada dobilo {iru pri. ~uvena francuska mu- Pi{toq kremewa~. sa posvetom ispisanom na cevi zlat- naziv kola{ica. deo kolekcije u kojoj su najbrojnije juri{ne ka- ma oroza. Ko je i kada prona{ao barut i oru`ja sa sistemom vatre na kremen. veka. su pi{toqi i arkebuze kola{ice iz 16. sa {titnikom vrata u vidu repa jastoga. Najstariji dokumenat koji pomi- ru`awu pe{adije bila je pojava bajoneta u we oru`je na kremen poti~e iz 1547. Od reglamentiranog Roxer Bekon. ^eli~ni to~ki}. u zbirci se nalazi ve}i broj kopaqa. avgust 2008. godine menu. ve- je su palile barut u ~anku. vek sketa M1777. najkarak- danas je samo pretpostavka. Na wegov obod Za{titna oprema i oklopi ~ine poseban spu{tao se komad pirita. topuza i buzdovana. Karabin je izra|en 1850. Branka MILOSAVQEVI]. zna~i i husari. Oni su omogu}avali borbu prsa u Na{ najstariji potpisani primerak pi{toqa prsa i tako potisnuli sabqu iz naoru`awa na kremen datira iz 17.

Opet. Masalija. godine u Sarajevu posto- (han~er). od vune vimo. To je na. A opet. veka. U literaturi se pojavquje {aro. Na Balkanu je bio u upo- upotrebqavano jeste vreme ropstva pod ~izmu. ~ija je dr{ka u obliku stilizovane ma. sa krivim se~ivom. ili svile. reme u kome je ovo oru`je izra|ivano i pojasu kao i hanxar. ruj da je nebeski metnulo tipolo{ku podelu na belosapce. Hanxar je hladno oru`je orijentalnog pore. {to zna~i dvorezni bode` ili no` pti~ije glave i rukohvatom sa zalomqenim li- jala sabqarska ~ar{ija. upravo iz tog vre. No{ene su na uplete- svojom gizdavo{}u toliko pleni da mu se di. koji je prvo- ~vr{}eni jezi~asti kraci („sapi”) od obra|e. O jataganima izra. koje nas ra|eni od srebra. te{ko kao {to je proveravan je na zanimqiv na~in. koji je ~e{}e sakrivan u zorja tvoj hanxar”. Jata. U pomenutim balkanskim radio. Putopisci su ostavili podatke. Naziv poti~e od arapske re~i hanxer pa. da je ve} 1477. dok je dru- ni~kih potreba. voja~kim obrvama. na Balkanu razlikuju se po obliku se~iva i dr- ORIJENTALNI KARAKTER Prvi je jednosekli pravi no`. Me|utim. pova no`eva. Najskupqi i naj. po obliku dr- ce. oru`je ko- Turcima Osmanlijama. Prvi. i hanxara. veka. raspetog izme|u Is. na tren zaboravqaju}i koja mu je hladnog oru`ja u zbirci se ~uva i nekoliko ti. Kubure kremewa~e i osmanskog pesnika Hasana barutnica. a no{e. cr. do 19. mesec u nosapce i one sa metalnom dr{kom. osnovna namena. gi tip se~iva persijskog porekla – {am{ir. Drugi tip je sa dr- |ivanim u Fo~i pisali su da su bili glasovi. ni su prilikom svetkovina. Orijentalne sabqe kori{}ene i izra|ivane nicama izra|ivana su dva tipa ovih no`eva. a u ove krajeve doneli su ga ^erkezi toka i Zapada. do 19. te se tako i dele. o{trim sa obe strane. mawi od jatagana. preko ramena ili o levom bedru. razliku izme|u ova dva tipa hladnog oru`ja. crvenim ili zelenim gajtanima. u zbirci Vojnog muzeja preovla|uju primerci nastali u vremenu od 17. svetlosti nima i hanxarima bili su naoru`ani jani~a. ramu ba~enu na vrh se~iva. jako zakrivqen i prema vrhu stawene o{tri- {kim ~ar{ijama nicale su zanatske radioni- kla. Svaki predmet je unikat. vek bitno bio majstor u iz- ne `ivotiwske kosti. poput zanatskog oru`ja. veka. majstora. Jataga. pri vojnim logorima i varo. roga. Na jednom no`u iz glavice. pesmama hanxar je pore|en sa zavijenim de. gan je dugi krivi no` ~ije je se~ivo o{tro sa ove zbirke ispisani su stihovi unutra{we strane. ako bi prosekao tanku nakva{enu svilenu ma. bogato ukra{eni. sabqu i jatagan.Zbirka zanatskog oru`ja Balkana FI LI GRAN SKO UME ]E Hladno i vatreno oru`je orijentalnog tipa izra|ivano je u mnogim oru`arskim i zanatskim radionicama Balkana od 15. U nijama u vidu ribqe kosti. sa Kavkaza sredinom 19. Od orijentalnog nim. Turci tzv. Vrstan je je se ina~e retko javqa kao proizvod doma}ih te`ak usud Balkana. 17-19 stavka se~iva na kome su sa obe strane pri. o{tar sa obe strane. tako da mnogi autori nisu pravili dnu – jalman. hanxar. koje po- o{trim sa obe strane i sa dr{kom u obliku {ke osmanlijskih sabqi razlikuju se dva ti- tvr|uje tau{irano vreme izrade na se~ivi- slova T. likuju se dva tipa: sabqa k’l~ je sa blago za- Osmanlije doneli su na Balkan odmah po we. pra sko - ri (pe{adijske jedinice). grutovane od spahija). Sabqa je bila u naoru`awu kowice (re- kulture. sa krivim se~ivom ce nazvan „lavqi rep”. slonova~e. kvali. „Ve- tetnog drveta ili plemenitog metala. radi hanxara. kao gotov proizvod. Prilikom kupovine kvalitet jatagana trebi i tre}i tip no`a tzv. Po obliku se~iva raz- Hladno oru`je. Dr{ka se sastoji od na. kinxal. menaostali su tragovi materijalne kvalitetniji su oni ~iji su dr{ka i korice iz. Mawi broj predmeta stigao je kao ratni plen sa Istoka. {kom u obliku povijene lukovi~aste tiji od onih koji su ra|eni u Carigradu. Balkan. a drugi je krivi {ke. Jatagan se nosio o . Prvenstveno iz wihovih voj. likost u odre|ivawu imena i oblika jatagana krivqenim se~ivom koje ima pro{irewe pri govom osvajawu. te pored istorijske ima i veliku umetni~ku vrednost.

naro~ito kujun- ra|ivan specifi~an tip pu{ke kremewa~e. An|elija RADOVI]. a nazivane su. naro~ito iz Italije. Turci Osmanlije prihvatili su oru`je sistema pa- qewa na kremen. To je vojni~ka pu{ka koja se najdu`e zadr`ala u naoru`awu jani~ara (od persijske re~i {eh – {est. Kowice. ju varijante dugih pu{aka koje se razlikuju po xije. U po~etku izrade ovog oru`ja cevi i mehanizmi uvo`eni su iz Evro- pe. vi{i kustos Jatagani. Postoje dva tipa pu{aka jednom tuma~ewu. Sa- ~uvani su primerci oru`ja znamenitih Srba 19. prizrenci). Pi{toqi i kubure kre. Mehanizam za paqewe vatre funkcio- nisao je udarawem kremena o ~eli~nu plo~u proizvode}i varnicu koja je padala u faqu i prenosila se u barutnu komoru u cevi koja je pokretala olovno zrno (kasnije su barut i zr- no formirani u fi{ek). otpornog na r|u. sve zanatske tehnike tog vremena (filigran. opevani su ime dobijali po mestu izrade (pe}anke. Majstori. Prvi je pu{ka tan~ica tipa xefer. Mehmed aga Fo~i} o Iliji Bir~aninu. vere kojoj su pripada- li. utrkivali su se u ukra{avawu svih delo- nazvane tan~ice ili arnautke. na Balkanu je izra|ivano kompletno oru`je koje je. od same wegove pojave u 17. godine. darke. Na{im junacima ~ije oru`je ~uvamo divili su se i wihovi quti neprijateqi. Prve pu{ke kre- mewa~e koje su Turci proizvodili i upotre- bqavali su {i{ane. zivamo roge. Zbog kvaliteta da. U ovoj zbirci nalaze se i primerci oru`ja ra|eni na Kavkazu. {estougaoni Kundak im je gizdavo naki}en sedefom nu ukra{avawa kundaka ({iqa – izdu`en kun- oblik kundaka ove pu{ke ). Ilije Gara{anina. poprimilo orijentalni karakter. Oru`arski centri za izradu sabqi po- red Sarajeva bili su Fo~a. veka – Ilije Bir~anina. S vremenom. koje je na Balkan stizalo posredstvom ^erkeza sredinom 19. Tanaska Raji}a. pa ih na. na Balkanu je iz. veku. Ste- vana Petrovi}a Kni}anina. Karanfil. a po dru. govorio je kao o „divu u bogatom ruhu i pod blistavim oru`jem”. avgust 2008. Milosava Resavca. navika i obi- dar (od persijske re~i xehver – i{arano). Primewuju}i skupu i slo`enu tehniku tau- {irawa zlatom i srebrom. Hajduk Veqka Pe- trovi}a. kulture iz koje su ponikli. Motivi ~ela izra|ivati. koga je na prevaru uhvatio i pogubio 1804. To je bilo vreme kada se oru`jem jo{ uvek moglo vite{ki rato- vati i kada je junak morao biti srca juna~ko- ga. . Sam naziv tan. Jakova Nenadovi}a. Otuda su i nazivi oru`ja i zana- tlija orijentalnog porekla (bi~ak~ije – no`a- ri i tufekxije – pu{kari ). dak. dok je deo stigao kao porodi~no nasle|e Rusa emigranata koji su posle Oktobarske re- volucije na{li uto~i{te u Srbiji. {iqe i ledenice 1. masciranog ~elika. Nekoliko varijan. po imenu majstora. na oru`ju su odraz vremena u kome su n0asta- tan~ica. a doma}i majstori su ih dora|ivali i ukra{avali. Srbi su se na ra- zne na~ine snabdevali ovakvim oru`jem. ke su najdu`e tan~ice. gom po uvozniku cevi. Pored {i{ane. bez obzira na uticaj severne Italije. Skopqe i gradovi Boke Kotorske. ledenica – cela u srebrnim okovima ) ili ti pu{aka {i{ana ra|eno je u balkanskim ra. prema granulacije. U drugi tip spada. gravirawe. na se~ivima i ce- vima oru`ja ostavqali su podatke o sebi. ska- dionicama. koji je uvo`en iz Italije. va i hladnog i vatrenog oru`ja primewuju}i ~ice poti~e od oblika pu{ke duge vitke lini. ORU@JE USTANIKA Di`u}i bune i ustanke. su kao „bistri xeferdari”. na- ro~ito u ukra{avawu. jali. ~aja wihovih majstora. veka. je. ra{ak i karanfilke. dok drugi sugeri{e mesto gde se najpre po. Od vatrenog oru`ja iz Evrope. o vremenu izrade i naru~iocu. tau{irawe). obliku kundaka ili po du`ini cevi. mewa~e su opet nazivani po obliku ili na~i.

naro~ito wegova druga polovina. veka je za Srbiju vreme oslobodila~kih ratova predstavqali su ozbiqnu te{ko}u za ustanike. veka do 1918. kompletno sa~uvani primerak tog oru`- ja M1856. MODERNIZACIJA Srpska oficirska kowi~ka sabqa Period 19. Prvu ozbiqniju konstrukciju me- hanizma s primenom ovih inicijatora paten- tirao je 1807. i borbe za nezavisnost i put ka stvarawu moderne dr`ave. godine PREDUSLOV OPSTANKA eriod 19. Pred ratove za oslobo|ewe i nezavisnost 1876–1878. potresom ili udarom (perkusijom). trewem. Posle sticawa vazalne autonomije i potencijalnim protivnicima . Pr. veka. ali su ozbiqniji eksperimenti s prepravkama kre- mewa~a na novi sistem zapo~eli tek dve dece- nije kasnije. ~uva se u Vojnom muzeju i pripadao je divizija- ru @ivku Davidovi}u. ozna~ila je veliki evolutivni korak. sistema Mini-Frankot-Petrovi}. ~ije ime je zlatom tau- {irano na cevi. ono je bilo jeftinije. sistem pibodi M1870 va regularna pu{ka proizvedena za srpsku voj- sku nabavqena je u Lije`u kod belgijskog pro- izvo|a~a Ogista Frankota. Pojava perkusionog oru`ja. 1830. Srbija je dobila pravo da legalno na- bavqa oru`je za „neophodne” trupe. Novca za nabavku novog oru`ja nije bilo dovoqno. Jedan od ve- oma zna~ajnih trenutaka u razvoju stre- qa~kog naoru`awa bio je pronalazak eksplozivnih sme{a koje su se inicirale me- hani~kim putem. modernizuje svoje oru`je kako bi i{la u korak s vremenom ga doba. veka je za Srbiju vreme oslo. M1895 bodila~kih ratova i borbe za nezavisnost na putu stvarawa moderne dr`ave. Ve} u Prvom ustanku nedovoqna koli~ina oru`ja i xebane Period 19. modernizacija oru`ja bila je uslov bez koga se nije mogao ostvariti tako veliki ciq. Jedini nama po- znati. da i ne govorimo o nedostatku savremenijeg Upravo te ~iwenice uslovqavaju wenu potrebu da oru`ja kakvo su posedovale evropske vojske to. Premda je takvo oru`je bilo in- feriornije od novog. Posle izvesnog lutawa usvojen je Pibodijev konverzioni sistem. U Austriji je na usavr{avawu perkusionog oru`ja radio direktor be~kog ar- senala baron Vi~enc fon Augustin. godine {kotski prezviterijan- ski sve{te-nik Aleksandar Forzit. pa su Srbi na{li najprakti~nije re{e- we da stare perkusione spredwa~e konvertuju na jednometni ostragpu- ne}i sistem. Turska vojska je ve} posedovala jednometne ostra- gu{e sistema Henri-Martini M1871 i repetirke sistema Vin~ester M1866. Ve} krajem veka do{lo je do razvoja poluautomatskog i automatskog oru`ja. ali budu- }i da je bilo spredpune}e ubrzo je prevazi|e- no pojavom prakti~nijeg i efikasnijeg ostrag- pune}eg oru`ja. ^uvena srpska . nama poznatih kapislara. predstavqa vreme ubrzanog razvoja vatrenog oru`ja i op{teg tehni~- kog i tehnolo{kog progresa.Zbirka fabri~kog oru`ja 19. a opet mnogo boqe od sporih i neprakti~nih spredwa~a. Oru`je je Srpska pe{adijska pu{ka nabavqano uglavnom iz Rusije i Austrije.

SRPSKI REVOLVERI dvajamo fond odlikovanih ruskih sabaqa reli veliki kalibar 14. Za kraj ovog teksta. U to vreme se po takti~ko-tehni~kim oso. ali. ka bio nezamisliv. pregled vredne i raznovrsne zbirke for- zacija vojske i oru`ja.i dostojanstvo: Ne vadi je bez povoda. Zbirka obilu. ali je. i jo{ jedan nagradni komad o ~ijem wiv.naoru`awa Crna Gora je predstavqala pravi ne. ski statusni simbol i veza dana{we voj- struktora Silvestera Krnke. veka.rala Pavla Juri{i}a [turma i generala spode. iz- imala je pored ostalih nedostataka i zasta. zapra. na. ne vra. srpska jed. Milo{a Obrenovi}a.modela i provenijencije. kojom su ga Rusi od- qerijskom majoru Kosti – Koki Milovanovi. ske sa tradicijom 19.kim sabqama „starog” propisa iz 1861. predstavqa najzna~ajniji deo ove zbirke wi Zahu. 1904/1905. li~ni dar kneza Petra za firmu sa kojom je ve} imala iskustva i ~iji poznatih oficira srpske vojske. Kraqa. a Vojni muzej tako|e Obrenovi} dobio od persijskog {aha sa godi- biju da modernizuje svoje oru`je kako bi i{la ba{tini i srazmerno ve}i broj srpskih pe{a. klonio knez Pavle Kara|or|evi}. vao vojvode Miqana Vukova Ve{ovi}a. veka. Bo`a Petrovi}a. koja se tokom nared. poklon be~kog fabrikanta je savezni~kim i protivni~kim oru`jem iz bal. Primerci oru`ja na`alost. a na poklopcu sanduka urezana je zberg-Kir{baum u Solingenu darovala kraqu tovima za oslobo|ewe i nezavisnost. srpskog mitraqeza sistema maksim M1909. metni sistem i Srbija se ponovo opredelila Ivana Pavlovi}a. pak. jer se borba vodila najve}im u Vojnom muzeju. V. je to iskqu~iva privile- padao generalu Milojku Le{. i Ve~iti! Mom vlasniku ne daj propast.la prvom upravniku Artiqerijske {kole Fra. baziran je na nema~kom najnovijem devizu koja kao imperative isti~e vojni~ku ~ast nu Goru 1883. Tamo je svaki vojnik bio naoru`an dan od najvrednijih eksponata koji se ~uvaju M1880.revolverom. gene. fabrikanta kome su povereni poslovi oko kole Petrovi}a. drugom pe{adijskom puku kwaza Mihaila. godi- }u. i posvetom na se~ivu koja glasi: u korak s vremenom i potencijalnim protivni. o Go- binama i kvalitetu isticao Mauzerov brzo. me|u kojima se nalaze i dve dodeqene na- }i re{ewe za novu modernu ostragu{u maweg ra izdvajamo tri srpska revolvera sistema {im dostojanstvenicima. i ta malobrojna kolekcija. vi}. U nevelikoj zbirci pi{toqa i revolve. Me|u kowi~. Pu{ka sistema pibodi macijskog oru`ja 19. knez Arsen Kara|or|evi} odli~je stekao u ma u ga|awu iz formacijskog oru`ja. muzejski savetnik Mitraqez je proizvod nema~ke Fabrike oru`. o Plemeniti cima. od kojih je jedan izra|en kao vrednosti je dijamantska sabqa za hrabrost velikog konkursa od 1879. Po sticawu nezavisnosti 1878.500 pu{aka za crnogorsku voj.M1870 i perjani~kih revolvera istog siste. U ovom fondu najbrojnije su ru. Bila gradni primerak koji je pri. U koje su proizvo|a~i poklawali na{im vlada- U Vojnom muzeju nalazi se nekoliko primeraka zbirci su svi tipovi streqa~kog oru`ja kojim rima bili su luksuzne izrade. Sa~uvan je veoma ma. zbirka sa.Ona na se~ivu nosi tradicionalnu vojni~ku Petar Kara|or|evi} do{ao po drugi put u Cr- del 1910. kao {to je to bilo u kowi~ke brigade u rusko-japanskom ratu sandra I Obrenovi}a 1894.ma modela 1870/74. Tu je i nekoli.ko crnogorskih revolvera sistema gaser vojvode rudni~kog i brata po majci kneza kim svojstvima. Uz Mauzerove pu{ke. Luksuzne ostalim evropskim armijama. izbor pao na Ma. U oblasti streqa~kog likovali tokom Prvog ustanka 1807. ~uvenih „ka{ikara”. Ovaj ekskluzivni primerak je sigurno je- nometna ostragu{a Mauzer–Milovanovi} izuzetak. U zbirci je i di- vojnom i predsedniku streqa~kih dru{tava delom prsa u prsa i revolver je bio nezame. {to ponovo primorava Sr. ali i sabqe javnosti mawe Jo{ jedna sabqa. Petra vo. jer je nagrada W. . osim da je pu{ka od drugorazrednog zna~aja nameweni li~noj za iskazanu hrabrost komandanta gardijske pripremqena za nagradu u vreme kraqa Alek. VI[EMETNO ORU@JE qeriju i `utim „efesima” za pe{adiju i sve Iz kategorije darovnog oru`ja pose- U drugoj polovini 19. proslavqenog uzerovo re{ewe sa poboq{anim balisti~. koje dugujemo srpskom arti. kneza Milana Obrenovi}a. koji je tokom 18. dine propisana trajna podela na sabqe sa be. na vojnim takmi~ewi. dama {est sabqi sa svojim imenom i titulom li broj streqa~kog srpskog oru`ja s kojim je }aj je bez ~asti i godina 1884.po~asna nagrada W. U srpskoj vojsci. vom svetskom ratu 1915–1918 generalpukov. Knez Petar Kara|or|evi} je tada dari- svetski rat. godine. Srpska nagradna pu{ka Mauzer– gija podanika Ruske im- janinu. go. od kojih se iz. Vukovu Ve{ovi}u (Vukovi}u). doneo je na dar vi|enijim vojvo- sistemu iz 1898.ske i austrijske sabqe. nom 1901/02. Prva srpska br. dujemo i sabqu koju je kraq Aleksandar vi{emetno oru`je. jedan od nik Borojevi} li~no pratio bitku na So~i. dvadesetak godina za ovu zbirku. kal. avgust 2008. dok mu `ivot traje. jamantska sabqa. ve- kokinki. revolveri su bili II Romanova knezu Arsenu Kara|or|evi}u vlasniku nemamo podataka. Odlikuju}i ustani~ke vo|e nih desetak godina smatrala zlatnim i dijamantskim najboqom pe{adijskom pu. na kojem je kacijama ostala do dana{weg dana oficir- ostragu{om opredelio za oru`je ~e{kog kon. Trebalo je na. dar ruskog cara Nikolaja Srbije. U Zbirci je i luksuzna je Francuska opremila srpsku vojsku pred iz. godi. u su{tini. ipak spada u uobi~ajenu rusku insti- noj fabrici spadale su u kategoriju po~asnih dr`i kolekciju od oko 200 sabqi razli~itih tuciju nagra|ivawa zlatnim oru`jem. sila srpski dr`avni grb i s mawim modifi- sku. Kraqa. urezanim na se~ivu: Kwaz Petar Kara-\or|e- srpska vojska vodila balkanske ratove i Prvi boraviti sabqu istog propisa koja je pripada. koja je izra|ena je u Toledu. dela 1895 su prili~no malobrojne. Iliju Plamenca i formacijskog oru`ja. ranga. Branka MILOSAVQEVI]. Ovu sabqu u~ini blagoslovenom. posebnog je zna~aja jedini sa~uvani primerak Srpske kowi~ke oficirske sabqe mo.„pibodu{a” modela 1870 proslavila se u ra. a me|u eks. Kada je knez na {panskom modelu 1893. Tako je posle studioznog projekta i nagan M1891. Tako je nastala ~uvena kokinka. i po~etka 20. drevnom Vukoti}a. Ova nagrada.dvajaju sabqe vojvode @ivojina Mi{i}a.ja i municije.kanskih ratova i Prvog svetskog. sa~uvan vrlo mali broj tog oru`ja. me|u kojima su i na. ruskoj slu`bi.plo~ica sa natpisom: Za ovim stolom je u Pr. naoru`awa srpske vojske.dijskih sabqi modela 1861/70. V.pisana na nema~kom jeziku. [to se hladnog oru`ja ti~e. a ne{to kasniji mo. iako najvi{eg pu{ke koje su dora|ivane u kragujeva~koj voj. sasvim naro~it izuze- zeju nalazi se svega nekoliko tak. a poseb.lazak na Solunski front 1916. tada{wem ministru Milovanovi} M1880 perije. otkupqena je pre zometna mauzerka modela 1899 zasnivala se ne izdvaja se sabqa Qubomira Le{janina. posveta: Narod okruga ni{kog svome juna~kom Aleksandru Obrenovi}u.9 mm. Knez Nikola se u potrazi za savremenom mar{ala Svetozara Borojevi}a. godine. Kowi~ka sabqa Tomasa Sederla prilikom potpisivawa ugovo. veka pojavquje se ostale rodove. oru`jem Rusi su u~inili {kom u Evropi. Sabqu je Vojnom muzeju po- lim „efesima” (bal~acima) za kowicu i arti. U Srbiji je 1861.no mesto pripada sabqi koju je firma Vajer- 40 1.odbrani stare{ina. oni su samo deo uspe{nog marketinga onog streqa~ka ostragu{a sistema krnka kwaza Ni. U Vojnom mu. od {panskom oru`arskom centru.15 mm. Od neprocewive kalibra. ovog modela bila je prva koja je na korpi no- ra o izradi 2.ponatima je i radni sto austrougarskog feld. 10. Ne smemo za. koji je samo kratak prioriteta srpske dr`ave bila je moderni. Kara|or|evi}a crnogorskom vojvodi Miqanu je kvalitet u`ivao poverewe. Marka Miqanova Popovi}a.

Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1918. godine. ratu i stvarawem Kraqevine SHS. a potom i mo- bilo u upotrebi vojske Kraqevine SHS. au- strijski Mannlicher M-98. do 1945. do posve}en periodu od 1918. Pi{toq valter P38 . Ide. kon stant no oma impozantna zbirka koja je u potpunosti po- krivala borbu NOVJ u Drugom svetskom ratu. pi{toqi Luger P-08. raznovrsnija i vredni- ja. a uz ekskluzivnost pojedinih predmeta predstavqa kuriozitet ne samo u nacional- nim okvirima ve} i na prostoru Evrope. do 1945. ki mitraqez MG-08 i ~e{ki pu{komitraqez nim primercima. stvoreni Najve}i i najzna~ajniji deo ove zbirke svakako predstavqa naoru`awe kori{}eno su uslovi za modernizaciju vojske i u skladu na prostoru tada{we Jugoslavije tokom Drugog sa tim za nabavku modernog naoru`awa kojim svetskog rata. PERSONALIZOVANI PRED ME TI Nema~ki automat MP40 birka je nastala posle Drugog svetskog Mo `da ne naj vred ni ja rata u okviru obnove Vojnog muzeja i zbir ka Voj nog mu ze ja ali wegovog fonda. koje su se nosno Kraqevine Jugoslavije. Pored srpskih pu- senala vojske {aka tipa Mauzer–Milovanovi}. U prvim godinama voj- upotrebqavale nema~ke. meta. Zbrojovka ZB-37. upr kos vre men skoj da{weJugoslavije. jo{ je bogatija. dis tan ci. a kao rezultat ostala je ve. Zbirka fabri~kog naoru`awa od ve o ma vred nim 1918. U nastupaju}im mo`e se re}i i sveta. sva ka ko jed na od onih ja je bila da se na najreprezentativniji koje iza zi vaju naj ve }e na~in prika`e borba jugoslovenskih na in te re so va we po se ti la ca roda u Drugom svetskom ratu. italijanske i ostale ska je bila naoru`ana oru`jem zaostalim iz okupatorske jedinice i pokreti otpora u ze- prethodnih epoha me|u kojima je bila prisut- mqi. dernim pu{kama Mauser M-24. Me|u nabavqe- u potpunosti pokriva arsenal pe{adijskog nim oru`jem kasnije se javqaju i nema~ki la- naoru`awa tog perioda i to sa veoma o~uva. zatim pi{toqi Beretta M- Posle velike pobede u Prvom svetskom 34 i Zbrojovka ZB-38. ob na vqa i obo ga }u je Danas. do 1945. a u tada veoma prisut- nom zanosu pobede nad fa{izmom. Predmeti su sakupqani sa cele teritorije ta. Ona se i da qe. ~ak ceo sprat na o ru `a wa od 1918. svi u posedu zbirke. 1945. te je stoga ova je Zbir ka fa bri~ kog zbirka u izlo`benom prostoru Vojnog muzeja i dobila najve}u zastupqenost. od. pred me ti ma. pa Mauser M-1928 i ostali. dvadesetim godinama nabavqeno je novo na- oru`awe koje je trebalo da postane forma- PARTIZANSKI UNIKATI cijsko u vojsci Kraqevine SHS. To je uglavnom oru`je koje su bi se opremila vojska. oru`ana pi{toqima tipa Browning M- we iz perioda izme|u dva svetska rata koje je 1910/22 „Vojno-dr`avnim“. Vojska je na- Posebni deo zbirke zauzima naoru`a. Vojni muzej se proizvodile u Kragujevcu i koje su obele`i- mo`e pohvaliti da svojim predmetima skoro le taj period ali i budu}e. uz oko tri i po hiqade pred. u upotrebi su bile i francuske trometne pu{ke Lebel. me|u kojima ima primeraka oru`ja iz ar- na izuzetna raznolikost.

pa italijanskih Mannlicher-Carcano M. M-28. lijanske Berette M-1934. nog oru`ja. a posebnu retkost predstavqaju nika \or|a Andrejevi}a Kuna i mnogim drugim. Breda M. koje su naoru`awe. merke proizvedene u Ma|arskoj. sprave za davqewe i va|ewe o~i. jedan od naj- srpom i ~eki}em. oru`awa. Walther P-38 i Walther mo. Breda M-1930 i Pavla Jak{i}a. Pored bombi. zatim pu. izra|enog u otpora u toku. Vrhovnog komandanta NOVJ i POJ. te automata: nema~kih MP-35. G-45 Volksturm. nadaleko ~uveni Thompson znovrsnog naoru`awa. a u ve}em gerilskim radionicama. kog naoru`awa od 1918. zatim generala Save Orovi}a. {to pu{komitraqezi dektarev po samoj izradi. zatim bombe „kragujev. nema~ki Luger P-08. kojim su Nemci pripadali slavnim li~nostima tog perioda. poqski Radom M. deli PP i PPK. ma. bugarska licenca danskog Madsena Broza Tita. tre- na prostoru NDH. od kojih zbirka poseduje veoma retke pri. Beretta M-1938A. broj ameri~kih modela UD plozivom sa tzv. Zbirka ima ne- u stvari pu{ke tipa Mauser koliko veoma zanimqivih M-24 sa malo skra}enim ce. Jedan tivtenkovske mine. petokraku zvezdu sa Browning HP-35. Mine su izra|ivane od MP-40 i MP-41. {tajce. koja je kompletno sa~uvana i u ORU@JA SILA OSOVINA 1935. Kao poseban ekskluzivitet koji je sko- narod pretrpeo tokom Drugog svetskog rata vi. koja je zbog skupo}e izrade vanih eksera. Iz u`i~ke boqih i naj~uvenijih pi{to- fabrike su sa~uvane i dve qa drugog svetskog rata. partizan. i Vojni upotrebi vojski koje su ~inile Sile osovine. Spisak osovinskog naoru`awa ide i izvanrednom stawu ~ime se Zbirka fabri~- [to se ti~e naoru`awa koje je bilo u daqe i ubraja {irok arsenal upotrebqava. primeraka. Zbir- ubijawe qudi. potporu~nik. vrste improvizovanih pu{kobaca~a. za- ma{ine za puwewe municije. {to po do. lo je zastupqeno i zapadno ne u fabrici u U`icu. zbirka poseduje i modele ita. italijanskih Beretta M-1938 i pri Vrhovnom {tabu. dr Ivana Riba- Vrgin Mosta. Josipa ju. Od pi{toqa se vima. isti~e se sa~ u kojem je 1941. zbirka poseduje izvestan vodnih ceni napuwenih eks. poput M1 i M1A1. minoba. Pored ekskluziviteta samih predmeta. u zbirci se nalaze i branskih jedinica u NDH. {pansku Astru. Me|u wima se nalaze razne ka. avgust 2008. ovi predmeti stoje da podse. {komitraqezi MG-34. izra|ivane su i pro. muzej u celosti svrstavaju u riznice veoma zbirka poseduje veliki broj raznovrsnih pri. ma|arski Frommer ba pomenuti nema~ku ma{inu za {ifrova- M-1939. finskog automata Suomi M-1931 i {vajcar. automati Sten I. Petra Drap{ina. vrednih predmeta koje su obele`ile vojnu meraka sa kojima uglavnom pokriva arsenal liko zaplewivano u borbi i postajalo deo istoriju ovog perioda. kori{}enog naoru`awa na ovim prostorima. te i upozore na veliku tragediju koju je srpski artiqerijski pi{toqi Luger P-08 sa dugom ce. li tako ~esto tokom rata jer tiqa. umet- nog naoru`awa. koje su uz improvizovane G-41. ENIGMA partizanskih radionica su iza{le i razne ma i veoma zanimqivog zbog svog porekla.. a kao najjeziviji primer usta{kih zlodela 1930/38. a bile su puwene trotilom. we. jer je samo po prisutni PPS-43 sudaev i sebi unikatno i vredno. Save Kova~evi}a. MP-38. vano je dosta primeraka ra. tim pu{ke Garand M1 i Iz kasnijih radionica sa~u. i broju pred kraj rata. pre svega preko save- zaplewenog od okupatora. koji se nisu sreta- skim upaqa~em. Kraqevine Jugoslavije. oru`awa proizvedenog u pora dostavqano u okviru Sovjetskom Savezu isti~u se savezni~ke pomo}i. komandanta grupe Jug. Me|u automati- bombi izra|ivanih od vodo. pi{toq tokarev TT M-33. To oru`je su u po~etku upotrebqa. takav primerak iz zbirke pripadao je li~no tromblone bile jedino re{ewe u borbi sa 1891. Enigmu. vale okupatorske jedinice. naoru`awa pokreta otpora. Kvaternika i jo{ ~uvenijeg nema~kog generala koji su koristile usta{e u NDH za mu~ewe i ma. ro otkriven i dopremqen u Vojni muzej. „partizanke“ izra|iva. nema~ka narodna milicija. Mo{e Pijade. automatske pu{ke vaju zaplewene sabqe usta{kog vo|e Slavka primerci improvizovanog oru`ja i napravi StG-44 kori{}ene u padobranskim jedinica. ogromne koristi u gerilskoj borbi. svakako isti~e belgijski le `ig. udarna igla na opruzi od ko. {efu britanske vojne misije oklopnim jedinicama. ci pripadaju i li~na naoru`awa i predmeti me. naoru`avali pripadnike usta{kih i domo. kustos 42 1. Bogdana naestomese~na Evira Po{ti} iz Perne kod Fiat M-1935. su Amerikanci i Englezi wi- ke“ sa nareckanim telom ra. me|u pripadnici- Zbirka poseduje prve pu{ke ma jugoslovenske gerile bi- tzv. batine. Treba ista}i da se u depoima Vojnog muzeja ~u- Pored gerilskog. Pored sovjetskog na- mi{qatosti pri izradi. komadom fi. majoru Stjuartu. MG-42.. vije. Aleksandra Lera. Na drugoj strani Takvi su primerci nema~kih pu{aka Mauser savezni~ko naoru`awe je tako|e bilo veoma Dejan MILIVOJEVI]. Kao primeri nekonvencional. . ali je kasnije uve. Pu{ke su na sebi nosi. ra. betonske cevi. zbirka se isti~e i po broju predmeta koji su ca~a i topova koje su u po~etku rata bili od skog Steyr-Solothurn M-1934. Od na- oru`ja koje je pokretima ot. M-1942. do 1945. Milana [ijana. Springfield. grupe koje deluju u ploziji. Od pi{toqa se mogu izdvojiti Ora{~anina. kojim se naoru`avala prisutno u borbama na tlu tada{we Jugosla. M-24 i mitraqezi MG-08. Improvizovano oru`je zatim pu{ke mosin-nagan M- iz partizanskih radionica 1891/30 i automati PP[- predstavqa svojevrsno blago 41 {pagin i ne{to mawe Vojnog muzeja. G-98. i poluautomatskih pozadini fronta i pripadnike misija. Ma{ina za {ifrovawe -Enigma ma opremali samo obave- di ve}e efikasnosti pri eks. zni~kih isporuka pokretima improvizovanog. ispe~ena jeda. Iz bila poznata i kao rols-rojs me|u automati. Pored wih.

veku. U zbirci je i cija. racione komisije. godine. Zbog tradicionalno posebnog odnosa Ta slova su odgovarala ogwilu (ocilu). ova dragocena zastava ~uva se u Vojnom zbirka je poharana. dici ~uvani barjaci svedo~e brojni primeri. Pod ovim zastavama srpski pu- kovi su se borili u dva balkanska i Prvom U srpskoj istoriji simboli na zastava- svetskom ratu. jo{ na Solunskom frontu. Po{to Milan Ka{anin zazidao ih je i sa~uvao od zapadna heraldika nije znala za slova u grbu. pored dvoglavog orla. O simbolima na sred- Otaxbini. koji ~uvaju}i barjak ~uva ZAZIDANE DA BI ~ast vojske i Otaxbine. podvigu. zaplewene u ratovima. Upotreba sim- qu. 1937. poklon broju. sa~u- ustanka. ustanaka i vao je i poklonio ga resavskom bataqonu oslobodila~kih ratova srpskog naroda u 19. A zaplena neprijateqske zastave smatra bola dvoglavog orla poznata je jo{ pre Du{a- se najve}im ratnim trofejom i delom ravnom novog carstva. i ako su bili u upotrebi novi ele. one su i sa~uvane u velikom metu potrebnom svakom vojniku. dobrovoqa~ke. Najbroj- da{weg. Koliko su u poro. ove zastave su tek 1930. dr`ave. privremeno su predate na su Vizantinci upotrebqavali zastave s krsto- ~uvawe Zadu`bini kraqa Petra na Oplencu vima ve} u 14. Rudni~ana knezu Milanu `wom. kada su prenete u Narodni muzej. Onaj koji oru`ja. {to ustupawem odre|enog broja iz fonda me|u prvim predmetima Narodnog muzeja (1928. Spomen zastava. To je bio zgo. predate na ~u. pred- prema zastavama. a boju kod Varvarina. Vernost vojni~koj zastavi jedna je ~etka 14. Najve}i uticaj u upotrebi su. ali i pro. ali i obaveza. iako evakuisana sa ostalim predmetima. Najve}a je sramota za jedinicu ako wovekovnim srpskim zastavama saznajemo i dopusti da joj zastava padne u ruke neprijate. nekoliko dvorskih i spomen-zastava. wovekovnoj srpskoj dr`avi. Tu su zastave iz buna. godine za dobro dr`awe garnizona u veku. zlatnim krstom koji je me|u kracima imao ~e- ta. Usled nedostatka materijalnih ma mewali su se u zavisnosti od statusa same sredstava. na ~uvawe predate su mu nom kraqevskog dvora i muzeja zemaqa sa. Bri`ni tiri slova V ({to je zna~ilo vasilevs). broja zastava u vreme Drugog svetskog rata ve- oma je zna~ajna. Zbirka 232 zastave. Zbirka vojnih zastave ZNA ME WA ^A STI ada je 1904. ona su protuma~ena kao heraldi~ke figure. S obzirom na to {to su izra|ivane od ru i slobodu”. dan simbol za ratnu zastavu. sloboda”. uni{tewa. sa- ~uvano ih je 47 . ~u- nekoliko turskih zastava koje se prikupqene vari tradicija. Najstarije zastave Sin vojvode Milisava Resavca. ratne zastave iz minulih veznica iz Prvog svetskog rata. dodeqene srpskim pukovima 1911. nosu prema zastavama. „Za Kraqa i Otaxbinu”. 1876. od verskih i menti i grb. Od godine. od kojih je jedna u pariskom SIMBOLI vojnom muzeju. prikupqen je zavidan broj vojnih zasta. u Muzeju je ve} bila zbirka od izuzetno vredna. Deo zbirke je 1920. sloga. zahvaquju}i trudu repa samog osnivawa Muzeja. godine otvorena prva po. O takvom odnosu Zastava. Carska zastava je bila sa gde su bile sve do po~etka Drugog svetskog ra. naredbom vojnih vlasti va. Od 51 primewene umetnosti. Josif.. jedan od ele- gazi zakletvu polo`enu Vrhovnoj komandi i menata u srpskom grbu. {to poklo. godine). naro~ito od po. o~ev u ovoj zbirci su iz vremena Prvog srpskog barjak. i punoletstva1872 napusti zastavu ~ini najve}i greh i izdajstvo i danas je. Za zastavu je kao i za Otaxbinu i `i. Obrenovi}u povodom osetqivog materijala. Uz to neke od zastava su vredna dela nije su pukovske zastave srpske vojske. Lozni~ana knezu Milanu vot polagan. „Za ve. poklon na{im prostorima. Barjaktarstvo je od vajkada dodeqivano po zaslugama. U vreme 1878. Kako tada Muzej jo{ nije ske dr`ave imala je Vizantija. shodno od obnavqawa Muzeja 1917. muzeju u Beogradu. spona vremena pro{log i sa- otkupom tridesetih godina 20. koga je ovaj dobio 1811. Zahvaquju}i ovakvom od- tu su i savezni~ke. i stavka. godine. veka. Na`alost. Veruje se da imao svoju zgradu. wenog dr`avnog ure|ewa. godine kulturnih uticaja zemaqa sa kojima je bila u zamewene novim pukovskim zastavama. godine. te{ko je bilo sa~uvati „Pravda. su: „Za krst ~asni i slobodu zlatnu”. Ovaj simbol preuzet od Vizantije. veka kad je po~ela upotreba vatrenog Obrenovi}u povodom od svetih du`nosti svakog vojnika. danas su one dragoceno svedo~anstvo. vra}en iz Pe{te. godine. do ponovnog otvarawa pravilima iz 1879. bilo je ve- PRE@IVELE lika ~ast. Jak uticaj Vizantije vidqiv je i 43 . Uloga Narod- nog muzeja u prikupqawu i ~uvawu izvesnog oslobodila~kih ratova. Ose}awe du`nosti i vera u pobedu bodri barjaktara. Tada odre|enom odnosu.. simbola na znamewima sredwovekovne srp- vawe Vojnom muzeju. znamewe odavno poznato na svedo~e napisi na nekim barjacima. pojedinaca i institu- tivni~ke. Najbrojnija kod nas. na sve~anosti na Bawici. punoletstva1872 zastave koje su nesumwivo postojale u sred. ~uva se sa naro~itom pa. sa novca i pe~ata tog vremena. kao {to Spomen zastava.

srpski grb – krst sa ocilima. Rudni~ana i lije. U dr`avnom pravu zastava je. To je uvek uz najvi{e dr`avne i vojni~. dvostrana. godine. Najstariji primerak srpskog krsta cem sa ordenom sv. grane sa ispisanim imenima pokrajina. Zastava Lozni~ana tako|e je ura|ena u ilegali. uredbama o za. kan sa spomenika knezu Milo{u Obreno. Lenta zastave ~etrnaestog 1876. Na tri `arevca. ma – arhangel Mihail. sve ura|eno zlatovezom. Me|u wima Do tada su kori{}eni hajdu~ki ili cr. avgust 2008. tj. strane je ikona sv. barjaka. naj~e{}e se gada. Naime. Izgled zastave. kao i deviza: „S verom u Boga – za torske slike humskog kneza Miroslava u crkvi ni~ni grb ujediwene Karlova~ke i Beogradske kraqa i otaxbinu”. VE ZOM UTKA NA NA DA srpsku dr`avu. Dimitrije Solunski. a na sredini je srpski grb. a sa druge upravo apostol Andreja Pr- ka. svile i brokata. godine predata je na ~u. slikane za prekobrojne pukove. zvani~ni heraldi~ki znak (grb). vozvanog. koji je jednako po{tovan i slavqen va fa{isti~ke Nema~ke i nacisti~ke Ita- dimenzijama i materijalu izrade. Sa~uvano je nekoliko barjaka. Slikani grbovi na predwoj naro~ito se izdvajaju dve zastave. i to u raznim tehnikama. vozvani. su dopremane na ~uvawe u Muzej i sa~uvani rada. avgusta 1872. `ezlo) ra. godine. osim {est zastava koje su Lazarevi}a. vawe. posle pada srpskih zemaqa pod Turke Osman. dok su najbrojnije zastave partizanskih su uvedene jednoobrazne regula{ke zastave. srpska pozadini orla. nekada slikane. Tu se. me radio u akvareli o wihovom izgledu. vekovnoj srpskoj dr`avi. 10. o`ivela je u vreme despota Brankovi}a. godine. su na wih prenosili grbove iz tada popular. oko kojih je venac vezen svilenim kon. na predwoj strani je je grb Kraqevine ukras na ode}i wenih carskih dostojanstveni. brovoqaca Garibaldinaca iz Livorna iz Mnoge od starih zastava su i vredna jake u Beo. Na`alost. raznovrstan. nagla{ava- sa slikanim simbolima na sredini. Nenadovi}a zna da je wemu pripadao jer je i zastave iz 20. poznati slikari Stefan i Ilija Gavrilovi} i „1815”. godine. motiv presli. Apo. tek od vremena despota Stefana po Riteru predstavqala je grb Rame. po umetni~koj vrednosti. Srbije. Likovi svetaca su ~esti na srpskim znamewi. sveti Nikola. janske zastave. zahtevao da broj je iz perioda Kraqevine Jugoslavije. go. likovima sveta. strane je slikana ikona apostola Andreja Pr- vozvanog. u buketu. Oko slike su maslinove i hrastove stavama. u obe srpske novovekovne dinastije – Kara. Sve su U o~ekivawu oslobodilaca `ene Po. mitropolije. ali i pojedinih kao i jedan crkveni. Na jednoj stra. Nikola Apostolovi}. Ana-Kosara i Mara Cvetkovi}. {ke bar. crt za obe zastave uradio je tada veoma ce- dvoglavi tamnomrki orao sa rasko{nim lan- kovnoj Srbiji sli~nu ulogu dobija i krst sa weni slikar Nikola Markovi}. godine. kasnije JA. po kombinaciji srpske i itali- ke po~asti. sa sa~uvanih vredne ruske koza~ke zastave ra|ene u spomen razli~itim heraldi~kim znacima. U nedostatku umetnika u Srbiji. naro~ito do 1809. 13 / 30. sa sabqom ni~kih ambicija. Ruka savijena u laktu. An|elija RADOVI]. Sa druge ~asti i borbenog jedinstva jedinice ili broda. veka orao javqa kao {tampane u Be~u 1741. Ipak. vezene su. O wima svedo~e propisi po kojim mestu. Uspe{nom konzervacijom spase- umetni~ka dela ~ije su nacrte ili oslikavawe gradu. godine. od kojih su neke bile u radili poznati slikari. . menom. novembra 1806. uz intonirawe himne i pod sve~a. Herce. koje su Regula{ki barjaci su ra|eni od platna |or|evi}a i Obrenovi}a. Takovskog ustanka ( lik mladog Milo{a sa raz- ocila udaqavaju od vizantijskog obrasca. Andreja Prvozvanog i ~ana ima sve elemente vojni~ke zastave. Sa~uvano je i nekoliko zasta- ustanka. godine. Tako danas imamo dve posebno od platna. korpusa. lovcima. u skladu sa predratnim vre- stele. Sa druge vawe Vojnom muzeju. na molbu Po. `arevqanki. ni oslikane su na svili. Na pukovskim zastavama iz vi{i kustos 44 1. Me|u wima mawi nekada vezene. poznat sredwo. Primewuju}i na zastavama stare gr. Andreja Prvozvanog. Petra i Pavla i na novcu Du{anove vla. ve}ina zastava iz 19. strane vezen je stilizovan lovorov venac to elementi kojima se veli~a dinastija. sa srmom vezenim motivima. Sremskih Karlovaca i Zemuna. Turcima”). dok je vojna zastava simbol pripadnosti. ali znatno 1916. lije. Za- sa ocilima vezan je za porodicu kneza Laza. ripsa. Od pe{adijskog puka ne su mnoge zastave. uradile su. sa granom palme u sredini. godine kada slikar u poznatoj devizi namala i wegovo ime. Od osnivawa Vojnog muzeja do danas po. raznolikih po simbolima. srpskih i dobrovoqa~kih iz stare zastave predaju ovoj instituciji na ~u. a sa druge cem. naj~e{}e. simbol dvoglavog orla postaje govine. kao i kasnije. znak dr`avnog jedinstva i suvereno. a koji je od 1725. veka. 1914–1918”. gradsku varo{. zva. dok Lozni~ana. strani su skoro isti kao kod regula{kih. ta~nije od bove naru~ioci su veli~ali sredwovekovnu 1402. jedno vre. Ra|ene su bez ve}ih umet- sv. a u sa grbom. na zastave prekopirane sa predratne razgled. vojvodskih rusko-turskog rata 1828–1829. a iznosi se prilikom sve~anosti i pa. U uglovima „1858” – godina ponovnog POKLON OSLOBODIOCIMA povratka Obrenovi}a na srpski presto i „1872” – godina kne`evog punoletstva. dodeqivane od 1954. bataqona. sa~uvano je {tuje se pravilo da se prilikom svih promena Srbiji i nekoliko barjaka. verovatno. istovremeno kad i dvo- je druga strana sa namalanim ruskim grbom – IV povodom punoletstva. najvrednije su zastave proleterskih bri- kveni barjaci. sveti \or|e. Mica Mati}. Novog Sada. kao i slikane delove. zastave i vijenom zastavom i naoru`anim ustanicima. jedinica NOVJ. kada mu je dato despotsko dosto. Ova izuzetno vredna zastava. vi}u iz gradskog parka. Kolorit ustani~kih zastava je imu}ni naru~ilac. Andreja Pr. veka. trake je zlatovezni tekst o darodavcu. u Muzeju se ~uvaju ca.po tome {to se od 11. ne Stematografije Hristofora @efarovi}a. 1937. Olga Manojlovi}. dine Kara|or|eva vojska oslobodila je beo. ke regula. Sa predwe strane je motiv knegiwe Milice). na su obele`ja tog vremena. sa ra ( na polileju u manastiru De~ani – daru |enim u dobroj kombinaciji zlata na tamnoj slikanim delovima. Naj~e{}i je 1911. ra|eni od Iz ove zbirke. Ipak. je natpis „Hrabrim oslobodiocima Srbije skromnija u umetni~kom smislu od prethodne. s po~etka Prvog srpskog na ovim znamewima sre}e lik sv. Tradicija upotrebe dvoglavog orla. u ku}i doktorke Sofije Qe{evi}. radili su tada uglovima stilizovan krin i natpis „Takovo” i sti. Slikari A. ve. za wih zastavu. predwoj strani je dvoglavi orao uokviren sti- nice. verovatno srpsko-turskih ratova 1876–1878. grbovima. brokata. Ra|ene su naj~e{}e ne ko li ko Prestolonaslednika Petra fragmentima. Na- glavi orao. Poznato je da je N. savezni~ke – zahvalni Po`arevqani. Barjak Rudni- ocilima. Prvozvanog. Ali. isti~u}i potrebu wene obno- janstvo. Vojvodski barjaci su dvostrani. koloritu. Me|u wima je. Dakle. Na tri trake vezen slikarskom i tehnikom veza. Tako se ovaj simbol pojavquje na ode}i kti. poklon knezu Milanu Obrenovi}u krajem 15. veka ni- U mirno doba isti~e se i ~uva na posebnom sto lo vi} je sa~uvana. ostalim carskim znamewima ({ar. divizija. Trobojnica. a re|e od svile. simboli i odnos prema oru`je uglavnom su nabavqali preko Srba iz te wegova deviza „ Evo mene. lizovanom granom vinove loze. naro~ito zanimqiv barjak do- nom pratwom. jedino se za barjak vojvode Jevrema Pored ovih starih. slikao ne. kao heraldi~ki znak u sredwove. Na zastavama jedinica JNA. stava je svilena trobojnica. motivima zna~ajnih doga|aja. zajedno Nacrte za zastave ra|ene u Sremskim Kar. na dan sv. a evo vam rata s woj regulisani su.

Va`ni istorijski doga|aji i da- qe }e biti povod osni- vawu srpskih odlikova- wa. Obnovqena srpska dr`ava tog Save. 45 .Zbirka odlikovawa oma}a odlikovawa su se pojavila pre obnove dr`avno- sti. koliko orden sa odgovaraju}im pravima dobila je i pravo ima. PRAVO NA ODLIKOVAWA qevskom domu i dr`avi. Sr. Od ovih jubilarnih odli~ja u zbirci je medaqa za privr`enost iz 1859. kraqa stije Obrenovi}. Na`alost kolekcija sadr`i samo je. Da bi nagradio pre- `ivele u~esnike i fami- lije umrlih. kojim je minulog vremena i o Obrenovi} u spomen na progla{ewe kraqe. U kolekciji je jo{ jedan svedo~e o vrednostima Srbija postaje Kraqevina Srbija. godine. povodom obele`avawa dodeqivani do Drugog svetskog rata. Tada je kraq Milan I novi}. a slede}e orden iz perioda vladavine dinastije Obre- godine Narodna skup{tina donosi Zakon o ordenima i medaqama. Ve} 1882. mnogi ga smatraju najlep{im. Kovana je u spo- men na Svetoandrejsku skup{tinu kada je knez Milo{ vra}en na srpski presto. Istim biji je priznata dr`avnost na Berlinskom zakonom kraq Milan je osnovao i orden sve. muzejskoj zbirci. kra. koji }e se razviti u prvi srpski orden obnovqene dr`a- Zvezda francuskog ordena legije ve i bi}e dodeqivan do kraja vladavine dina- ~asti prvog stepena. Povratak u svet legitimnih dr`ava U zbirci su primerci ovog ordena iz vreme. To je orden Milo{a Velikog. Vladar je va- `ne doga|aje i ju- bileje obele`avao dodelom spomen- odlikovawa. knez Mihai- lo je povodom pedeseto- godi{wice od Drugog srpskog ustanka dao da se prema nacrtu Anasta- sa Jovanovi}a uradi Ta- kovski krst. kraq Aleksandar I Obrenovi} obele`io ~e- trdesetogodi{wicu Milo{evog povratka na brojnim li~nostima ~ija vine ustanovio orden belog orla da bi wime nagradio odre|ene li~nosti koje su to pravo vlast. dan ordenski znak kome nedostaje nemawi}ka kruna u nadvi{ewu. Ne{to Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a kasnije nastaje i vojna (Vrh znaka je o{te}en metkom) varijanta: orden Takovski krst sa ma~evima za ratne zasluge. Knez je svoje pristalice nagradio spomen-odlikovawima me|u kojima je i ova vr- lo retka medaqa. Ona danas na svoja odlikovawa. va`nih istorijskih kongresu 1878. i primerci raznih proizvo|a~a nalaze doga|aja. Muzej poseduje najlep{e primerke ovih ordena kojima su odliko- BIOGRAFIJA NA GRUDIMA vane zaslu`ne li~nosti iz druge polovine 20. veka. Svih pet stepena. odlikovawa osnovana je ostvaren je borbama koje su vo|ene u oba na wegovog osnivawa pa sve do onih koji su srpska ustanka i dva srpsko-turska rata. odlikovawa se ~uvaju u stekle svojim zaslugama prema kraqu. Nagra|i- vani su istaknuti poje- dinci za u~e{}e u dru- {tvenim zbivawima. Kne`evina se u Vojnom muzeju. Izgled ovog ordena Ve}ina na{ih veoma je cewen.

Tokom savremenih zbivawa povratak zanske bolnice. Promena na srpskom prestolu odrazila Zbirka poseduje varijante ovih medaqa koje se i na odlikovawima. starim vrednostima preko svojih odlikovawa bolnica Vrhovnog {taba NOVJ. vio se ceo sistem odlikovawa SFRJ. a me|u wima i Centralna Srbije. Za doma- improvizovanim sanitetskim pomagalima. ~inile su jo{ medaqe i spomenice. qivana do Drugog svetskog rata. iz partizanskih odlikovawa raz- bqavani u partizanskim bolnicama tokom stave ~uvaju u kolekciji. . pored ostalih. Od te vrste medaqa u nulog vremena i o brojnim li~nostima. Jugo- li. Osim in. Ratne 1915. likovawa su nosili prema propisima koji su men-sobe koja je postojala na VMA sanitet. a najvi{e je onih koje se od- Lan~i} sa minijaturnim nose na dodelu odlikovawa kojima je za svoje odlikovawima ministra zasluge nagra|ivan vojvoda Stepa Stepanovi}. zbirci su najvi{a i najbrojnija strana odli- sku zbirku. koji su fabri~ke izrade. ~iji se dragoceni znaci tre}eg listi~ko dru{tveno ure|ewe. Zbirka stranih od- skom ratu. koja je naro~ito dolazila do izra. stepena generala Mihaila stepena ovog ordena vojvode @ivojina Mi. stepena sa kojima su odlikovane pukovske za. Ve}ina od wih uve}ava na{u kolekciju u ordeni za zasluge ste~ene u ratu. Bo`idaru Terzi}u. U novoj dr`avi kraq Aleksandar I osnovao je Sre}kovi}a {i}a. kovawa koje je za velike ratne zasluge dobio niteta koji su upotrebqavani u Drugom svet. wa dodeqivana sve do promena nastalih u to- ZBIR KA SA NI TE TA Me|u muzejskim predmetima u zbirci je i or. veliki deo pripa. ne dodeqivane do Drugog svetskog rata. Od davnina je Ve}ina na{ih odlikovawa osnovana je da improvizovanim ru~no ura|enim instru. Ona danas svedo~e o vrednostima mi- koji su bili kori{}eni za odre|ene svrhe. iz mirnodop. Sada su ovde za- vawe orden Kara|or|eve zvezde dinastija hvaquju}i potomcima koji su u~inili veliki Kara|or|evi} osnovala je u ~ast stogodi. {wice Prvog srpskog ustanka. Zbirka poseduje vred- den kojim je odlikovan neznani junak na Ava. Medaqe su tom odlikovawa darovan je Vojni muzej. ku Drugog svetskog rata. generalima Mihailu @ivkovi}u. Tako je ura|en i izvestan broj pred. Na- retu koje je slu`ilo za parewe va{qivih 1876. kasnije kraqica Draga. nagra|ivana kod nas veoma cewena osobina – povodom obele`avawa va`nih istorijskih do- mentima i drugim sanitetskim pomagalima hrabrost. dodele. vojni~ke vrline i medaqa za revnosnu slu. Me|u diplomama najbrojnije su razne doma}e i strane. ukra{avaju mnoge grane (da{~ice) sa odliko- zejskim primercima. Me|u wima je bilo redova. ~ija Tu posebno mesto pripada partizanskom bu. a oboga}ena je i ratnike. Svoje najvi{e odliko. avgust 2008. U ratnim uslovima. Me|u brojnim predvi|ali i no{ewe stranih odlikovawa. Tako|e se radi o predmetima sa. medaqama u zbirci je i ona kojom je odliko. likovawima i odlikovawima iz SRJ preosta- kon prikupqawa na terenu i to uglavnom na ORDENI I KOLAJNE log dela zajedni~ke dr`ave uve}ana je i na{a prostoru gde su se nekada nalazile parti. raju}e diplome koje su prvorazredni svedok vremenog saniteta. kne`evima Ar- senu i Pavlu Kara|or|evi}. Spomenica je odlikovawe kojim su obe- ra 1904. vawima visokih oficira. ofi- meta koji su kori{}eni u logoru Au{vic a daqa za hrabrost Milo{ Obili} u zlatnoj i cira. Takvim komple- strumenata i drugog sanitetskog materijala Izdvoji}emo samo neke od wih. Nakon ukidawa spo. U ski predmeti i materijal preneti su u muzej. koji je i retke medaqe koje je ustanovila knegiwa a tada bio prvi na rang listi na{ih odlikova. vi{i kustos 1. ge va`ne osobine koje su krasile junake i likovawa je veoma zna~ajna po brojnosti metima fabri~ke izrade. Pored hrabrosti nagra|ivane su i dru. Tako je zbirka upotpuwena pred. i sva ~etiri unela je svoja odlikovawa u zajedni~ku dr`avu. {e mesto. `bu. Dru{tva srpskog crvenog krsta. Zbog toga su osnovane medaqa za predmeta i po wihovoj pripadnosti. podoficira. vojvoda @ivojin Mi{i}. Milutina Gara{anina Bogatstvo zbirke je i u raznovrsnosti diplo- ma odlikovawa. Shodno nastalim i razni sanitetski materijal koji su upotre. Iste godine osnovan je orden belog orla slavija posle Drugog svetskog rata ima socija- Jezgro ove zbirke ~ine medicinske sprave sa ma~evima. Svoja od- sada su deo ove zbirke. vojvodama @ivo- jinu Mi{i}u i Stepi Stepanovi}u. koje su od ustanovqewa uz izvesne izme. `aja u ratnim uslovima. Pored brojnih ordena u zbirci je i zakon o ovom odli~iju SPOMENICE potvr|en od kraqa Petar I u Topoli 1. U Prvom kojoj su svojom lepotom zapa`ena i odlikovawa balkanskom ratu kraq Petar I osnovao je or. pored ordena koji su zauzimali najvi. le`eni mnogi va`ni doga|aji i va`ne ratne go- skih ordena Kraqevine Srbije nastajali su dine. ga|aja. van knez Arsen Kara|or|evi}. promenama. {to se uo~ava na mu. visokih oficira i kraqeva. dar Vojnom muzeju. ne primerke odlikovawa iz tog perioda. U Muzej su dospeli na. Ova su odlikova- zvezde sa ma~evima za podoficire i vojnike. ovaj orden se uve}ao tako orden jugoslovenske krune povodom progla{e- {to je osnovan vojni~ki orden Kara|or|eve wa Kraqevine Jugoslavije. srebrnoj klasi i u dve veli~ine i ona je dode. Du{anka MARI^I]. Razvijen sistem odlikovawa Kraqevine zbirka. zbirci je najstarija kolajna za hrabrost iz odlikovawa se ~uvaju u muzejskoj zbirci. stvari. u~inila je Republika Srpska. Jevremu Damjanovi}u i drugim va`nim li~nostima. U zbirci su. osnivane razli~itim povodom. Pavlu Juri{i}u [turmu. Zbirku krase den Kara|or|eve zvezde sa ma~evima. Drugog balkanskog rata kada je osnovana me. }a i strana odlikovawa uru~ivane su odgova- Zbirka je uve}ana i ponekim predmetom sa. janua. U ovoj zbir- ci nalaze se muzejski predmeti koji su pripa- dali kraqevima Aleksandru I Obrenovi}u i Aleksandru I Kara|or|evi}u. Evidentne su promene na medaqi sve do gra|eni si imali razli~it polo`aj i zvawa. oficirskih diploma i diplo- ma raznih dru{tava i udru`ewa. Ovim od- Drugog svetskog rata. Kraqevina Srbija Orden Belog orla tre}eg wa.

Zbirka ode}e, uniformi i arhivalija

TO KE PRO TIV URO KA
e~ je o suknenim i o sve~anim (svitnim) tip generalske uniforme uspostavqen je Uka-
haqecima koji su pripadali istaknutim zom iz 1882. godine, kada su uvedene i tzv.
li~nostima na{e ranije i novije isto- epoletu{ke – pletenice za generale. Ovo je
rije, vojvodi Marku Miqanovu, Iliji svojevrsno ugledawe na uzore iz pruske dr-
Gara{aninu, kwazu Danilu Petrovi}u, `ave, a u skladu sa tendencijom Srbije da,
knegiwi Zorki, poznatim u~esnicima kao i pruska dr`ava, postane sto`er u pro-
crnogorsko-turskog rata. Kuriozitet muzeja cesu ujediwewa svih srpskih zemaqa. U to
su predivni primerci gotovo svih tipova je- vreme je modernizovana srpska vojska, uki-
leka sa tokama. Toke su imale iskqu~ivo de- nuto dvojstvo na relaciji staja}a–narodna
korativnu funkciju, iako ih neki nau~nici vojska, a pikanterija koju donose osamdesete
smatraju reminiscencijom sredwovekovnog godine oli~ena je u odoma}ewu naro~ite kape
oklopa. Pored oznaka mo}i, bogatstva i ugle- francuskog kroja, tzv. kepija, koja je bila u
da, jelek sa tokama je, po narodnom verova- upotrebi do 1896. godine, paralelno sa {aj-
wu, imao i tzv. apotropejsku funkciju. Re~ je ka~om i {apkom. Vojni muzej ~uva {apku koja
o navodnom magijskom dejstvu pojedinih delo- je pripadala vojvodi Stepi Stepanovi}u, je-
va ovog odela koji su vlasnika {titili od dan osoben kepi kraqevog ordonansa i naj-
„uroka i zlih o~iju”. Zanatlije iz primorskih stariji primerak {ajka~e u nas, koji datira
gradova bile su ~uvene po izradi ove svitne verovatno jo{ iz 1869. godine.
no{we. Poseban deo ~ini zbirka delova ja- Ble{tavilo upadqivo dekorisanih uni-
ha}e kowske opreme i me|u wima kuburluci, formi lagano biva potiskivano krajem 19.
uzengije, sedla i tzv. a{e, paradni pokriva- veka, kada je modernizacija u naoru`awu, a
~i za sedla. Svi ovi predmeti pored prak- kasnije i pojava rovovskih vojni, nametnula
ti~ne namene imali su i estetske odlike. potrebu za jednostavnijim, prakti~nijim i ko-
loristi~ki mawe nametqivim oblicima voj-
ORIJENTALNI DUH nog odevawa. Stalna postavka Vojnog muzeja
Pojava uniforme odre|ene zakonskim bri`qivo ~uva najstariji i najre|i primer
regulama vezuje se za vladavinu Luja XIII u 17. bluze i {iwela redova iz 1908. godine, koja
veku. U Srbiji je jednoobrazno vojno odelo prvi put u istoriji odevawa u Srbiji odoma-
ustanovqeno 1809. godine, a nosili su ga Ka- }uje sivomaslinastu boju uniforme koja }e
ra|or|evi regula{i, na{a prva uniformi- suvereno vladati vojnom odevnom scenom do
sana staja}a vojska. Glavni elementi wihove dana{wih dana.
ode}e bili su cilindri~na kapa, tzv. ~akov i
guw od vaqanog sukna. U prvoj polovini 19. RUSKI OBRASCI
veka vojno odelo su izra|ivale doma}e za- U toku perioda Kraqevine SHS i Kra-
natlije, tzv. terzije, abaxije i seqanke iz do- qevine Jugoslavije desile su neke promene u
ma}e radinosti, da bi od polovine 19. veka uniformi, ali sve do 1935. godine osta}e
terzije bivale potiskivane od {najdera i Generalska {ajka~a, duboko uvre`eni odevni obrasci iz minulih
{ustera koji su dolazili iz Austrougarske. 1912–1918 ratova 1912–1918. godine. Nakon kratkog
Kasnije se javqa niz privatnih lica i life- „koketirawa” sa engleskim uticajima odra-
ranata koji su nabavqali ode}u za vojsku, a `enim, izme|u ostalog, i u sve~anom mundi-
1899. godine Oficirska zadruga }e, uz po- Zbirka je
ru M.1935 kakvog pohrawuje i na{a zbirka,
vremene prekide, biti glavni izvor snabde- sastavqena od knez Pavle Kara|or|evi} se ipak 1939. go-
vawa uniformom do 1941. godine. raznovrsnih dine ponovo okrenuo ruskim obrascima i
U Crnoj Gori, narodna no{wa zamewe- predmeta od kojih koloritu koji je bio zastupqen u srpskoj uni-
na je uniformom 1896. godine, kada su usvo- formi jo{ sredinom 19. veka. Zbirka uni-
jeni ruski odevni obrasci. Zbirka Vojnog mu- se isti~u
formi ba{tini generalski mundir iz 1939.
zeja sadr`i nao~ite vojne insignije istaknu- nacionalni godine, koji svedo~i o ovim nastojawima
tog oficira Petra [o}a, oli~ene u e{arpi kostimi, uniforme centralne vlasti. Upadqiva istrajnost u
i paradnim epoletama kao oznakama ofi- i arhivalije. odr`avawu pojedinih uniformi kroz veko-
cirskog ~ina i dostojanstva. Od 1809. godi- ve, ogleda se u srpskoj gardijskoj uniformi,
ne pa do dana{wih dana, uniforma u Srbiji
Prete~u uniforme
predstavqa koja spaja u sebi rasko{ne elemente husar-
trpela je niz uticaja koji su poticali sa ske dolame, ali i srpskog sredwovekovnog
evropskog Zapada i iz Rusije. Primetan je up- rasko{na narodna vlasteoskog kostima. Ona u dugom kontinuumu
liv elemenata orijentalnog duha u nekim de- no{wa, ~iji su od 1859. do 1941. godine predstavqa oso-
lovima odela Narodne vojske iz 1864. godi-
ne. Dragoceni su originalni predmeti iz pe-
primerci bogato benog ~uvara srpske tradicije i nacional-
pohraweni u nog identiteta. Sledstveno tome, od osobi-
rioda Kne`evine i Kraqevine Srbije koje
tog zna~aja je kowi~ka gardijska dolama pu-
ba{tini zbirka Vojnog muzeja. Re~ je o {lemu zbirci i stalnoj kovnika iz 1933. godine, koju je nosio kraq
pruskog tipa, koji se naziva piklhaube, i ge- postavci Vojnog Aleksandar Kara|or|evi}. Raritet posebne
neralskoj uniformi \ure Horvatovi}a. Taj muzeja. vrste i materijalno svedo~anstvo marseq-

47

skog atentata 1934. godine, predstavqaju znatno uticao na izgled kopora-
frak-redengot i dvorogi {e{ir, koji se, kao na srpske vojske 1896. godine.
odelo mornarice, pojavquju jo{ 1924. godi- Tako|e je zna~ajna i dolama 8.
ne, najpre po ugledu na austrougarske, a po- husarskog lubenskog puka, jer je
tom na engleske modele. dolama konstitutivni element
srpske gardijske bluze ustano-
POD RAZLI^ITIM vqene 1859. godine. Napomeni-
UTICAJIMA mo da zbirka ba{tini i primer
~akova 4. mauripoqskog puka iz
Ratovi 1941–1945. godine doneli su prve polovine 19. veka, koji je
{arolikost uniformi, pa prime}ujemo odela odlikovan za vreme srpsko-tur-
razli~ite provenijencije. Oznake ~inova na skih ratova. Takav tip oglavqa
narukavqu, kapi i kragni predstavqale su os- ostavio je trag na srpsku vojni~-
nov za razlikovawe jedinica NOV i POJ od [lem redova srpske
ku i oficirsku kapu s po~etka i u vojske M1847
pripadnika Jugoslovenske vojske u Otaxbini. prvoj polovini 19. veka.
Vojni muzej pohrawuje uniformu Petra Drap- Va`an deo zbirke predstavqaju arhiva-
{ina, komandanta ^etvrte armije JA, a iz po- lije. Ovde podrazumevamo svojevrsne doku-
toweg vremena vredna pomena je i uniforma mentarne izvore, koji u najve}oj meri pokri-
generala Peka Dap~evi}a. Znatan deo zbirke Deo paradne admiralske
vaju period od 1941. do 1945. godine, a mawi
pokriven je upravo uniformama iz perioda uniforme kraqa
broj se odnosi na vreme posle 1946. ili na
JA i JNA. Kroj, oblik i materijal odela usta- Aleksandra Kara|or|evi}a
novqeni 1953. i 1955. godine ostali su goto-
vo nepromeweni sve do dana{wih dana, sa ja-
snom izmenom u oznakama na {apki, dugmadi-
ma, rukavima i naramenicama bluze uvedenim
1994. i 2007. godine. Ove promene su bile
saobra`ene sa imperativom modernog rato-
vawa i o~uvawa srpske tradicije i nacional-
nog identiteta.
Osim predmeta koji oslikavaju bogatu
nacionalnu istoriju, od nemalog zna~aja su i
primerci uniformi stranih armija. Re~ je o
predmetima Carske Rusije i zemaqa Isto~-
nog bloka, te predmetima nema~ke, italijan-
ske, ameri~ke, francuske i druge provenijen-
cije. Mnogi od wih predmeta pristigli su kao Prvi svetski rat. Ovom zna~ajnom izvornom
plod me|umuzejske saradwe ili su dobijeni gra|om obuhva}eni su plakati, leci, bro{u-
razmenom sa drugim muzejima. Naro~it kuri- re, bilteni i legitimacije, koji oslikavaju ne
ozitet su uniforme i vojne insignije koje po- samo vojno-politi~ke, nego i kulturne i dru-
ti~u iz Carske Rusije, a pripadali su nekada- {tvene fenomene u toku pomenutih ratova, a
{wem Ruskom odeqewu koje je postojalo u Voj- odnose se na NOV i POJ, ali i na pripadni-
nom muzeju izme|u Prvog i Drugog svetskog ra- ke Jugoslovenske vojske u Otaxbini i Srpske
ta. Ovde je potrebno pomenuti nao~it kopo- dr`avne stra`e.
ran, tj. kowi~ki mundir iz vremena impera- Marijana JOVELI], KUSTOS
tora Aleksandra III, ~ija je dragocenost uto-
liko ve}a jer je upravo takav tip mundira
Toke kwaza Danila
Petrovi}a

Sve~ana uniforma
pe{adijskog potpukovnika
za stroj M1928

Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1945.

NO VO PO GLA VQE
Zbirka fabri~kog opremu koja je bila u upotrebi u vojnim jedi-
naoru`awa od 1945. nicama, od eksplozivnih sredstava, preko
godine postoji ve} du`e mornari~ke opreme i oru|a, sredstava veze,
artiqerijske municije... Poseban deo posve-
vreme u Vojnom muzeju i u }en je prvom u~e{}u na{e vojske u jednoj me-
po~etku je prikupqala |unarodnoj misiji, misiji UNEF, Ujediwenih
naoru`awe doma}eg ili nacija na Sinaju Egiptu.
stranog porekla kojim su Kao {to je pomenuto, fond zbirke je uve-
liko oboga}en usled ratnih de{avawa tokom
godinama opremani devedesetih. Veliki broj predmeta iz ovog pe-
pripadnici nekada{we rioda prikupqan je direktno sa rati{ta to-
JNA, u `eqi da prika`e kom 1991. i 1992. godine. Po{to je tada na
savremena kretawa u snazi bio embargo na uvoz oru`ja, jedinice
opremawu vojske. Republike Hrvatske opremale su se ilegalnim
putevima i sa svih mogu}ih strana, tako da se
Me|utim, ratna de{avawa na rati{tu pojavilo oru`je iz svih delova
tokom devedesetih sveta. Samo automatskih pu{aka pravqenih
godina prethodnog veka po licenci Kala{wikova ima iz nekoliko ze-
otvorili su novo maqa: pored sovjetske AK-47, tu su i ma|ar-
poglavqe ne samo vojnoj ske, rumunske, bugarske, poqske, kineske i na-
ravno jugoslovenske kopije. Sliku upotpuwuje
istoriji na{eg naroda i nema~ki raketni baca~ Armbrust, borbene
ve} i u ovoj zbirci. sa~marice Mossberg 500, automatske pu{ke
R-4 kalibra 5,56 mm, zatim HK MP-5 9mm, pi-
{toq Explorer 2 sa opti~kim ni{anom, slo-
vena~ki automat MGV 176, razne vrste sport-
skog i lova~kog naoru`awa...
ukobi u Hrvatskoj po~etkom devedesetih
godina 20. veka, raspad SFRJ, a potom i FOND KOJI SE NEPRESTANO
borba protiv albanskih terorista na OBNAVQA
Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, te Dodatni deo slike koji opisuje sukobe u
agresija Natoa na SRJ 1999, stvorili Hrvatskoj predstavqa improvizovano oru`je
su novi prostor u prikazu nacionalne nameweno za mu~ewe i ubijawe civila i za-
vojne istorije, a samim tim i prostor za robqenih pripadnika JNA. Spisak predmeta, Automatska pu{ka
prikupqawe novih eksponata za fond kao i u prethodnom ratu, govori o bestijal- AKS-47
zbirke. Mnogi od tih predmeta prikupqa- nosti koja je neizbe`no pratila operacije na
ni su na licu mesta od zaplewenogoru`ja. hrvatskom rati{tu. Najve}i broj pomenutih
Zbirka i danas prikupqa predmete u vezi predmeta ~ine ru~no ra|eni bode`i i kame neske ru~ne baca~e M-49 i M-56 i bestrzaj-
sa pomenutim doga|ajima, me|utim intere- poznate pod nazivom „srbosjek“. Pored wih, ne topove, automate Ingram M-11 9mm, snaj-
sovawa joj se pro{iruju kao i u ranijim tu su i sekire, satare, ma~ete na kojima se i perske pu{ke Sig Sauer 7,62 mm i daleko-
epohama na formacijsko naoru`awe koje daqe nalaze tragovi qudske krvi. Jo{ stra- metne Barret 12,7 mm. Drugi deo je posve}en
se danas koristi u Vojsci Srbije. {niju sliku ostavqaju predmeti za mu~ewe kao agresiji Natoa i bombardovawu SRJ, gde su
{to su „medve|a {apa“, sprava sa za{iqe- prikazani naoru`awe i oprema pilota koje
SLIKA DOMA]E VOJNE nim kanxama koja je slu`ila za kidawe mesa, je oborila VJ, a kao najzanimqiviji eksponat
INDUSTRIJE zatim „klepetu{e“ sa~iwene od lanca, koja isti~e se deo krila aviona F-117A Stealth,
Najstariji predmeti iz zbirke su oni su slu`ile za davqewe tako {to se lanac ste- koji je oboren 27. marta 1999. Poseban ak-
koji poti~u iz vremena razvoja nove komuni- zao `rtvi oko vrata, sprave za izbijawe o~i- cenat je na upotrebi oru`ja zabrawenih kon-
sti~ke Jugoslavije i Jugoslovenske narodne ju i davqewe pravqene od bodqikave `ice i vencijama o ratovawu, a koje je tokom bom-
armije, a koji pokazuju sliku razvoja doma}e razne vrste palica za batinawe. U zbirci bardovawa konstantno upotrebqavano. To se
industrije oru`ja preko primeraka pu{ke M- ~ak postoji i qudska lobawa na kojoj je ispi- uglavnom odnosi na kasetne bombe i na muni-
48, poluautomatske M59/66-~uvene papovke, sana poternica za Milanom Marti}em. ciju sa osiroma{enim uranijumom.
pi{toqa M-57, pu{komitraqeza M-53 i au- Posledwa ratna de{avawa na terito- Posledwi deo zbirke i onaj koji se kon-
tomata M-56 do kasnije automatske pu{ke M- riji Srbije su tako|e dobila svoje mesto u stantno obnavqa i unapre|uje predstavqa
70, pu{komitraqeza M-72, poluautomatske Vojnom muzeju i dopunila fond ove zbirke. Je- naoru`awe koje je danas u upotrebi u Vojsci
snajperske pu{ke M-76 i mitraqeza M-84. dan deo povezan je sa borbom protiv alban- Srbije, ~ime Vojni muzej obezbe|uje kontinu-
Me|u ovim naoru`awem proizvedenim posle skih separatista i, kao u slu~aju sukoba u Hr- itet u prikazu formacijskog naoru`awa koje
rata ima i primeraka oru`ja iz ratnog pe- vatskoj, ovde postoji {irok arsenal oru`ja je vojska koristila jo{ od osnivawa moderne
rioda koji su se i daqe zadr`ali u upotrebi sa svih strana sveta. Od zaplewenog oru`ja srpske dr`ave!
u vojsci. Pored pe{adijskog naoru`awa, zbirka poseduje automatske pu{ke M-56 ki- Dejan MILIVOJEVI],
zbirka poseduje raznovrsnu ostalu vojnu neske i M-68 korejske proizvodwe, zatim ki- potporu~nik, kustos

49

Umetni~ka zbirka

GRA \A OD KO JE
SE PRA VE SNO VI
Slikari su bili raspore|eni u ratne
jedinice da bi pratili `ivot na
frontu i operacije na{e vojske. U
prvim godinama rata, u svoje male
blokove skiciraju i svoje prve ratne
utiske – figure ili likovi obi~nih
vojnika, oficira, rawenika, skice
polo`aja, oru`ja, borbe, smrti. To je
dragocena gra|a o jednom vremenu i
wegovim naporima i idealima.

metni~ka zbirka Vojnog muzeja jedinstve- godine, ali i Savetodavnom i
na je po broju i vrednosti umetni~kih de- Umetni~kom odboru Vojnog muzeja.
la kojima raspola`e. Zasluga za weno Umetni~ka dela su u Muzej stiza-
osnivawe pripada generalu Vojislavu la putem otkupa, poklona ili po-
Vukovi}u, koji je na du`nosti upravnika ruxbina. Ministarstvo vojske i
Vojnog muzeja bio od 1934. do 1945. mornarice Kraqevine Jugosla-
vije obezbedilo je znatna mate-
rijalna sredstva za otkup umet-
ni~kih dela za Vojni muzej, {to je
doprinelo da se za kratko vreme
stvori vredna kolekcija. Fond
umetni~ke zbirke uve}avao se i
darovima od ustanova i pojedi-
naca. Me|u prvim darodavcima
bili su umetnici i wihovi po-
tomci.
Velika dobrotvorka beo-
gradskih kulturnih ustanova Ka-
tarina Jovanovi}, k}i Anastasa
Jovanovi}a, poklonila je vrednu
kolekciju o~evih litografija. Da- Lukijan Bibi}, Jakov
rodavac Vojnog muzeja bio je i va- Nenadovi}, uqe na platnu
jar Sreten Stojanovi}, poklonio
je bistu kraqa Aleksandra I. Posle prodaje
svojih radova slikar Mihailo Milovanovi}
poklonio je Muzeju dve svoje slike. Slikarka
Qubica Lukovi} je posle prodaje slika se-
stre Nade`de Petrovi}, poklonila Nade`di-
nu paletu i wen ~uveni Autoportret, koji je
1947. ustupqen Narodnom muzeju u Beogradu.

RATNI SLIKARI
Narodna skup{tina Kraqevine Jugosla-
vija poklonila je sliku Nikole Be{evi}a
Kraqevi} Marko na [arcu. Narodni muzej je
1938. godine poklonio Vojnom muzeju sedam
izuzetno vrednih portreta: Portret Kara-
|or|a, rad Uro{a Predi}a; Portret kneza
Aleksandra Kara|or|evi}a, Uro{a Kne`e-
Paja Jovanovi}, kraq vi}a; zatim Portret kneza Milo{a, delo au-
Aleksandar Kara|or|evi}, strijskog slikara Johanesa Besa; Portret
uqe na platnu kraqa Milana (nije sa~uvan) i Portret kneza

50 1. avgust 2008.

U resa bili ba{ portreti. Mihaila. nih podataka primerenih vremenu u kom su umetni~ke zbirke predsta. secesije. Na brojnim srpskim rati. nastao u Parizu u od grupe akademskih slikara naru~eno je da se ru~no. Danas Umetni~ka zbirka Vojnog muzeja je oko 500 slika. U zbirci se hailo Milovanovi}. ura|ene uglavnom u staroj gra- Milana (osniva~a Vojnog Na inicijativu tada{we Galerije Doma JNA. riti {to verniju sliku li~nosti. lekcija veduta starih gradova. Mladen zbirka Vojnog muzeja uve}ana je za jo{ jedan Srbinovi}. predstavqa te`ak i odgovoran posao. vi{i kustos 51 . u izgnanstvu. Ateqe Nadar. koja obuhvata originalne geo. Re~ je o radovima koji su nepravedno zaboravqeni: ruski slikar Vse. sti. stavqa za~etak umetni~ke zbirke. tomke generala Vojislava Vukovi}a i genera. zeja nalazi se i izuzetno vredna kartograf. Uro{ Predi}. mentikom. Tako je Prvi svetski rat nalaze radovi najslavnijih srpskih umet- i pored svih te{kih gubitaka koje joj je naneo. predstavimo wihova dela. poseduje oko tri hiqade radova i oni su te`a osamnaest ratnih sli. Otkupom i volod Guqevi~. To je drago. na ostrvima rana. Me|u U okviru Umetni~ke zbirke Vojnog mu. a re~ je o delima savremene umetno. menog vojni~kog `ivota. Prikazati slikarskim sredstvima jednu nu i wegovim naporima i li~nost. romantizma. Sakupqeno ka uve}ana je za 391 vredno likovno ostva. i XIX veka. gih. XVII veka. U atmosferi interesovawa za isto- ni u ratne jedinice da bi riju i istorijske li~nosti. Odlikuju se kraqa Aleksandra Obreno. godine. do 1945. sasvim je pri- pratili `ivot na frontu i rodno {to su predmeti od posebnog inte- operacije na{e vojske. a nedavno je Mi. nika kao {to su: Uro{ Kne`evi}. grana slikarstva slu`ila i kao svojevrsna je male blokove skiciraju i genealo{ka dokumentacija. Paja Jovanovi}. la Jevrema Damjanovi}a. ta~no{}u ucrta- Posebnu dragocenost Veliku donaciju Vojnom muzeju u~inila je Ga. XVIII Todorovi}a. nam se prilika da im uka`emo du`nu pa`wu i umawuje wihovu ulogu. nepo- plemenitih darodavaca Vojnog muzeja. Likovi ka. Za- nastali od 1941. Portret kraqa poklonili i druge vredne muzejske predmete. koje potresaju ratovi i burni nog vihora ~itavu jednu gene. Me|u ratnim slikarima bilo je i ca i da pronalaze koncepcijska re{ewa onih koji su stvarali na{u modernu umetnost kojima bi zadovoqili wihove `eqe ali i – Nade`da Petrovi}. godine. stvaralo je vi{e sli- raciju likovnih umetnika. Slikari su bili prinu- sionisti~ka platna srpske |eni da po{tuju posebne zahteve naru~ila- umetnosti. realizma. Kosta Mili~evi}. izuzetnom kaligrafijom i orna- vqaju radovi „ratnih slika. Todorovi}. Veqko Stanojevi}. oru`ja. Obrenovi}. Milo{a Baji}a. a potom bojene muzeja). Naprotiv. su stvarali na{u istoriju. stupqeni su radovi velikih majstora. trajnoj uspomeni. lerija Centralnog kluba Vojske Jugoslavije nastali. Tu su i radovi umetnika koji su realizma. osim por. tak o qudima i doga|ajima iz na{e pro{lo- Umetni~ke zbirke se i daqe uve}avao delima li~nim radovima. Fond wima na{a umetnost je oboga}ena mnogim od. TVORCI ISTORIJE Slikari su bili raspore|e. u stvarawa i stroge istorijske zahteve. vi}. wihovi nika koji su godine rata proveli u zarobqe. i Portret uradi kolekcija portreta generala JNA. koja nam do~arava likove onih koji posleratnim darodavcima treba ista}i po. rad Marka Murata. Bo{ka Risimovi}a i dru. oficira. nosti. Uz karte. oba od Stevana treta svojih uglednih predaka. apstraktne umetnosti i nove figuracije. ali i poklonima ste~ena je ova kolekcija koja sa. Vojnom muzeju grafske i vojno geografske karte XVII. Mi. Ko. skice polo`aja. geografskom celovito{}u. stvaralo je oko nistarstvo odbrane Vojnom muzeju ustupilo ~etrdeset slikara koji su {est vrednih slika. novi}a. slikar Mihailo Milovanovi}. razli~iti i po vremenu nastanka i po svojoj kara. smrti. Kosta Mili~evi}. stvo- zbegu. Milana Kowovi}a. sadr`ajnom vi}a. istorijskih li~nosti su od davnina bili ve- borbe. uqe na platnu Posle Drugog svetskog rata. periodu od propasti da koje prikazuju Cersku bitku. lekcija sadr`i 30 portreta. visokim umetni~kim kvalitetom. poetskog i koloristi~kog oslobo|ewa. bili uglavnom ratnici ili dobrovoqne bolni~arke. skica i cr. U dugom razdobqu od zam poneo je u strahote rat. fi~koj tehnici bakroreza. mu~eni{tva i le~ewa nasta. 1993. ambijenta. godine. sebe kao umetni~ke stvaraoce. Stevan obogatio srpsku umetnost za znatan broj re. u 10 svojih slika ra|enih po fotografijama baroka. `iva. Pariz. istorijski doga|aji. izme|u ostalih: Mila Milu. Qubica DABI]. u svo. kako bi portretisani ostao u la su i najzna~ajnija impre. Radenka Mi{evi}a. vremena. koja je snagom svog duha u kqu~nim idealima. ekspresionizma. nije svoje prve ratne utiske – slu~ajno {to Vojni muzej sadr`i veliki broj figure ili likovi obi~nih portreta i {to ba{ taj deo kolekcije pred- vojnika. sredna. cena gra|a o jednom vreme. sve do pojave fond likovnih dela. lika inspiracija likovnim umetnicima. ska zbirka. ra 1912–1918”. u ~etiri tragi~ne Potrebno je pomiriti slobodu umetni~kog ratne godine. Pe. Tako|e. tim pre {to je ta prvim godinama rata. koji su. ja jedne nacija odigrala ulogu predvodni- govane dokumentarne umet. impresionizma. likih umetnika. ka. Nacionalni entuzija. Pru`ila slikara ~iji ne{to skromniji rad nikako ne dr`i dela aktivnih u~esnika NOR-a i umet. Galerija je Voj. tu se nalazi i vredna ko- ateqeu Nadar. Slikar Milo{ Gvozdenovi} je poklonio Zastupqena su dela vode}ih predstavnika {tima od Cera do Soluna. Radovi su na{ih ve. Tom prilikom Umetni~ka zbir. Umetni~ka tar Lubarda. i prelomnim trenucima istorijskog razvo- Pored bri`qivo ne. sti i bogata su dokumentacija. knez Milan mek dela. portretista Nikola Miloje. rewe. jer zahvaquju}i radovi predstavqaju veoma zna~ajan poda- ni~kim i koncentracionim logorima. raweni. karskih nara{taja razli~itih opredeqewa. s temom Drugog svetskog rata ili savre. likovnoj vrednosti. Milo Milunovi}. nom muzeju predala kolekciju 1987.

sabqe arapskog tipa. bode`i i do pojave Evropqana nije bio poznat. vi{i kustos 52 1. Irijana (N. oru`je mena Gurka iz Burme. Naj- mesingani oru`ni pribor. slonova. potomaka starog stanovni{tva Li. poreklom iz Azije i Okeanije. po~e- natpisom evropskog porekla. {}ivali su figuralnu kompoziciju glave udarni no`evi plemenskih poglavica. Zbirci Vojnog muzeja najbrojnije je oru`je afri~kih zemaqa. Smatra se da su ih radili po uzoru na ukra{enim crvenim i zelenim koralima. oklopi i ritual- tipi~no je za starosudanska plemena i ple. dok je na cevi li su da. bili nacionalno baca~ko oru`je. re|e bode`e. Izra|eni su na tradicio. nalan na~in obrade i umetni~kog ukra{ava. Dini} je bio u @enevi 1895. se~astim vrhom. me|u kojima je bronzana figura mena na severu Konga. plemena od zapadnog Sudana do Nila. prikupqenih i Francuzi. Fesu i wa drveta i kamena. Kopqa su darnosti. Azije. o{trim sa obe strane. Primerci sa juga zemqe. stvenu orahovinu. su bili u naoru`awu stare{ina. veoma kvalitetno pqa. iz ple- lo se horizontalno. Tipi- wihovom egzoti~nom ~an marokanski {iroki kundak je. naj~istiji Berberi. a luk i strelu su zavre|uje pa`wu po ukra{ena. ~e{}e kao ukrasni predmeti. Slu`ili su naj- beri i Arapi. Afrike i Pore|ewem predmeta sa sa~uvanih fo. ali su s vre. Sve do prodora evropskog fa. zbirka oru`ja Stanovnici ovog podru~ja koristili su ko- merci barutnica iz 19. ~itije oru`je i kowi~ka oprema. dok mawinu ~ine Jevreji (zla. kao i putevi kojima je prispelakod nas. On je ranije bio a|utant kraqa Petra Kara|or|e- vi}a u vreme kada je dr Kosta Dini} bio kra- qev li~ni lekar. Po{to general Stefanovi} nije bio u Kongu. ^eli~no se~ivo. tipi~nu za Berbere. koriste brojnosti eksponata. te wihove podu. kao i usad. Od afri~kog oru`ja zanimqiva je mala zbirka iz Konga. slu`ili su kao ratni~ki nakit. jer metal u Okeaniji nacionalnog zna~ajna. menom postali dekorativni deo mu{ke no{we boga rata. Na sredwem delu dr{ke pri~vr- qa. on je verovatno te predmete dobio na poklon od dr Dini}a ili od samog kraqa Petra. sav izrezbaren. te je naj~e{}e slu`ilo kao prete}e Zanimqivi su ma~evi – tabuke. sekire. U Al`iru. smatra se da su iz istog fonda. Sa Solomonskih ostrva su kopqa sa stili- ganim rozetama evropskog tipa. ru~no vatreno oru`je. blago oru`je. verovawu da nosiocu pozajmi snagu. a posebno su zanimqivi se isticali u ukra{avawu oru`ja. u Maroku su izra|ivane po. avgust 2008. gde su `iveli Vi{e su ih koristili kao oru|e. sa polume. veka. sedefom. posredstvom Evropqana. do 1902. poklonio general Du{an Stefanovi} (mini- star Vojske Kraqevine Srbije. Od 1887. . uspomenu na pretka. Veoma dekorativni {titovi poti~u iz no je po uticajima evropskih stilova u izradi. dok su cevi za vatreno zovanom predstavom ~oveka. pri ~emu se obrtalo oko svoje ose. Od ukupno 144 primerka. Deo zbirke oru`ja ma gubi trag u Prvom svetskom ratu. Okeanije tografija izlo`enih na zidu u ku}i Dini}a i predmetima u na{oj zbirci. Naj~e{}e Kine poti~u poznate katane. An|elija RADOVI]. KUKRI I KATANE zanimqivi primerci bode`a – kukri. pri vrhu pro{ireno sa koricama ukra{avani. [panci ru~ja ~uva se oko 50 predmeta. To je koralima. deo ovog oru`ja Vojnom muzeju je 1935. Odatle se sa kolekcijom oru`ja vratio u @enevu i po- lovinu poklonio Petru Kara|or|evi}u. ni predmeti. Od oru`ja poreklom iz Azije veoma su TABUKE. kopa. Gvineja) su od bambusa i like.Zbir ka va ne vrop skog oru` ja ESTETIKA ORIJENTA Mada nije od znate pu{ke kremewa~e u Tetianu. izra|ivano je najrazli. je od ebonovine. Marahe{u. Lukovi i strele sa po dva do tri kru`na otvora. Oni su zbirke doneli u Srbiju 1903. rimske ma~eve ili ma~eve krsta{a. boravio u Kongu. Posebno je vanevropskih zemaqa vredna pu{ka kremewa~a. Vaqkasta dr{ka metrijsku ornamentiku. bakarnom i srebrnom `icom pri. bri~kog oru`ja. je dobijao na poklon i otkupqivao predmete obliku qudske i volujske glave. Naime. Taban je cizeliran sa ne~itkim upotrebqavali samo za lov. vog oru`ja je {to su vrhovi kopqa i bode`a izgledu i na~inu upotrebe nik. tari i trgovci poreklom iz [panije). povijeno. Ve. koja ozna~ava dvoseklo se~ivo sa vrhom u obliku kquna i sa mewuju}i grubi filigran. bije. 109 je prikupqeno tri- desetih godina 20. Karakteristika wiho- graviran i posrebren arapski natpis. strela. Baca. ali se obe. koji su vi{e Tuarega. Sa ovog pod. veka. godine. Iz Indije su krivi bode`i i goni~i Oru`je sa podru~ja Maroka interesant. im slu`ila za prepad protivnika i kao ple- lika je sli~nost ratnih no`eva. Iz Kija~e. a 35 je otku- pqeno 1951. veka. od obsidijana – kamena vulkanskog porekla. po ivicama ukra{ena mesin. krokodila i qudske glave. Naro~ito su sni ukras. koja treba po Sli~ni no`evi poti~u iz Sudana gde su oru`je nabavqali posredstvom Turaka. ali je od 1897. godine privatni kraqev lekar. Za drvene delove oru`ja koristili su sop. te{ko udarno oru`je od ebonovine. ma~eva i sekira. Koristili su geo. Posle Drugog svetskog rata Vojni muzej Persije. u Kabilima. odakle su i zanimqivi buzdovani u Domoroda~ko stanovni{tvo Maroka su Ber. kancelar kra- qevih ordena Kraqevine Jugoslavije). Sa~uvani su pri. zna~ajnije je oru`je sa Admiralskih ostrva. po~etkom 20.

~e impresije iz we”. kao ilustra. pitomca 32. bol. qudi koji }e se tek kasnije izboriti za svoje be. ne mo`e tako jasno i `ivo. tako|e. Kako su istoriju srpskog naroda sa po. {tabovima vi{ih jedinica na boji{tu”. pa sve do kraja komanda srpske vojske je veoma rano shvatila ristila fotografije i kao mo}no sredstvo za Prvog svetskog rata. podizawe morala vlastitim trupama. od 12. pan u Vaqevu avgusta 1914. Ve} 1912. ja. kao fotografija. veoma je vqa pogreb srpskih zarobqenih vojnika. za istra`iva. toga potrebno je da oni sa naj`ivqim intere- Fotografija kao istorijski izvor je iz Upravo je takav slu~aj sa slikama mladog. „Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih kova se ka`e: „^ast mi je poslati primeraka nicima. koji 53 . godine Vrhovna komanda uvodi zvawe „ratnog nam najboqe svedo~i dopis Dunavske divizije je predstavqaju kulturnu ba{tinu srpskog na. panoramskim nega. slikara”. patwu. a ~esto i nezamewiva. prvo u oslobodila~kim ratovima. a slikari i fotografi su imali du. brojne fotografije srpskih dinastija Obre. golobradog. o ~emu ji fond. Pravilno shva}en zna~aj raznim doga|ajima. Ovaj. Vrhovna Srbije i wenog naroda. godine. U dopisu naslovqenom na {tabove svih pu- cije. klase Kraqevske wem – prate tok borbe. Srpska vojska je ko- prvih putuju}ih fotografa. opisati ~ovekova ose}awa. ratni slikar Vladimir Beci}. novi}a i Kara|or|evi}a. uglavnom dokumentarne slike qudskog strada. postati poznati i slavni. (ne ka`e se koliko) fotografije koja predsta- ji se bave ovim periodom. novembra 1917. fotografije omogu}io je da se wihovim obja- gog vremena na qudska ose}awa. Zbirka foto-dokumentacije TRENUTAK VE^NOSTI Nijedan drugi izvor. ma kako da je objektivan ili slikovit. sadr`i veoma va`ne fotografije ko. koji je bio do- terijala foto-dokumentacija podeqena je {ewa. koja se sastoji od ma. Sa~uvane su mnogo. koji se zajedno sa jed- roda. staraju}i se da se {to ~e veoma zanimqiva. na sektoru fronta koji bi im bio dodeqen. {tam. shvati veli~inu ratnih napora Kraqevine riod od pojave prvih fotografija u Srbiji i wa. RATNI FOTOGRAFI vqivawem u stranoj {tampi znatno uti~e na strah ili veseqe i sre}u. mnogih poznatih i wemu se izri~ito ka`e: „Ratni slikari ne tre- terijala zabele`enog na staklenim fo. Radi tivima. mesto u istoriji. mo`da najzna~ajni. a ka. Najboqi primer je Radi lak{eg snala`ewa u obiqu ma. va`nih li~nosti. veka obele`ila velika ratna isku. ~etka 20. negativima i fotografijama. tako su i fotografije iz ovog perioda ko umnogome doprineo da francuska javnost Fond ranije ratne istorije obuhvata pe. pisnik francuskog ~asopisa „L'illustration“ na posebne fondove koji obuhvataju razli. ali i fotografije mladih ba da propuste nijedan va`niji momenat bor- tografskim plo~ama. patwe ali i borbe za opstanak. u gotovo svim istorijskim delima. srpske vojne akademije Vojislava Tankosi}a vi{e unesu u su{tinu wenu i da ponesu {to ja- Ona nam pru`a neposredno svedo~anstvo o ili mladog poru~nika @ivojina Mi{i}a. ratu. koji bi bio od vrednosti za istoriju. Mnoge fotografije iz ovog fonda su ve} `nost da prate i bele`e sve va`nije doga|aje nom fotografijom ~uva u zbirci Vojnog muze- poznate javnosti jer se nalaze. novinskim ~lancima i feqtonima ko. formirawe javnog mwewa. Lice borca koji u rovu o~ekuje komandu za juri{ na neprijateqa je veoma te{ko opisati re~ima. ose}awa zarobqenog vojnika. pun zna~aj i va`nost fotografije. ali i pogled iz jednog dru. jo{ sovawem – po potrebi i sa li~nim po`rtvova- uzetno zna~ajna za istori~are. uxbe. jasan o ulozi ratnih slikara (fotografa) i u ond foto-dokumentacije je najve}a zbir- ka u Vojnom muzeju. snije i odbrana otaxbine u Prvom svetskom gde je objavqivao fotografije sa fronta i ta- ~ite periode.

parade. U foto-dokumentaciji po- stoji i izuzetno obiman fond ~i- je fotografije prate poslerat- ni razvoj oru`anih snaga SFRJ. usled zime i princu ^arlsu (1978). la ~ast da svoju stalnu postavku nuara ove godine osva. sam ne iskusi. 1872 zabele`ene posete zna~ajnih li~nosti i va`nih dr`avnih de- legacija. poklon oficirskog postoji posebna zbirka foto- kora knezu Milanu grafija i filmova na kojima su Obrenovi}u. tokom misija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i 1872. va Todorovi}. kao fondu Drugog svetskog rata. OBRENO- ske zadatke kraqevske vojske. . a koji je uru~en knezu Milanu Obrenovi}u SAD generala Daglasa Mek Artura. kraqa Petra I Kara|or|evi}a manastiru Hi- rata nije prestalo interesovawe za foto. titi prave strahote rata. [apcu. Kraqevu i Kragujevcu. koji je i predsedniku vlade Vijetnama bio u zarobqeni~kom Ho [i Minu (1957) ili kuban- logoru. nim beogradskim ulicama. godine. Sve. ali i slike nastale u te{kom vremenu gra|anskog rata. a kao Vuk OBRADOVI]. Istra`iva~ima su izuzetno zanimqive i „KWAZU SRPSKOM MILANU M. Ipak. kao {to quba na stubove uli~ne rasvete po central. tada mi- jedna fotografija po. net” formata oficirskog kora srpske vojske. amatera i profesionalnih fotografa. reportera koji ovekove~uju pohod nema~ke voj. godine. smewuju se sa slikama sve~a. predsed- gladi. U okviru ovog fonda Album. i koji su danas pohraweni u fon. ve{awa rodo. qevske vojske i odvo|ewe oficira i vojnika landar 1910. me- u ropstvu kod neprijateqa”. Ove fotografije su izu. nevoqe i ovom sukobu su se trudile da zabele`e {to U foto-dokumentaciji Voj- patwe. godine i kraja Svetskog `ivo zabele`ena propast i kapitulacija kra. Zanimqivo je da su Na`alost. obimniju takvu seriju ~ine snimci nema~kih tu fotografisani i mladi oficiri koji }e tek Novi svetski rat pogodio je i na{u zemqu. Pored izvanrednih fo- grafiju. avgust 2008. tograf Nikola [tokman. Sada u mirnodopskim uslovima broj. Kne`evine Srbije. sivawa va`nih dr`avnih sporazuma. period mira nije dugo trajao. Ovu je sliku pre. Albanije. serije fotografija {to su ih snimili slu`be. svrhe usta{kog re`ima i prika- zuju „herojsku” borbu usta{a i domobrana protiv „~etni~ko – komunisti~kih” snaga. VI]U IV – WEGOVI OFICIRI”. pravi biser primewene umetnosti. Prizori ceremonija potpi. Oko grba stoji natpis sno nam do~aravaju svakodnevne. patwe. koje nemilosrdno satiru na{e vojnike vi{e zna~ajnih momenata i iskoriste ih za nog muzeja ~uvaju se i mnogobrojni albumi. kao {to su masovna streqawa u vidi kraq Petar kako sa lopatom u rukama du Pres biroa. Na posmatra. Zvani~ni kao {to su poru~nik Radomir Putnik i Koka opet su se na{li pred objektivima brojnih snimci oru`anih formacija NDH su svi ozna. tativne fotografije izradio je dvorski fo- DOKAZI ZLO^INA li razne neprijateqske vojske i jedinice. Molim da se po skom revolucionaru. svakako su naju. je- kanska Antanta. Milovanovi}. Na{a ustanova je ima- su jednog dana meseca ja. Pukovske slave. strah i bol ske na SSSR i po severnoj Africi. Fransoa Miteranu (1983). Nacrt za korice uradio je slikar Ste- obi~an `ivot jednostavnih qudi i obi~nih na~in na koji dana{wi posmatra~ mo`e shva. svoje potrebe. starih ni fotografi bele`e razne va`ne doga|aje ~a izuzetno potresno deluju prizori nema~ke poveqa i ikona iz riznice manastira. u neizvesnost zarobqeni{tva. nistru spoqnih poslova Kube {aqe svakom bataqonu Ernestu ^e Gevari (1957). daleko su wihovih pomaga~a. godine povodom velike proslave wego- septembra 1931. mirnodop. Najreprezentativniji komad u na{em su ugovori o savezu Mala Antanta ili Bal. a na~iwene su od plavog somo- vojnika. stradawa. Reprezan- ni fotografi i fotoreporteri koji su prati. nu pa`wu privla~i fotografija na kojoj se le dr`ave.1915 ve te{ke muke. niku republike Francuske neo jedan od na{ih raz. kako se to ~esto nagla{ava u legendi zapi- sanoj na pole|ini fotografija. manevri. Od svih fotografija koje se ~uvaju u ste veliki album sa 275 fotografija „kabi- nih do~eka raznih dr`avnih delegacija. {to je bila poseta na~elnika general{taba pe~atqivije one koje je sakupila Dr`avna ko. Na fotografijama je jasno i |u kojima je i album izra|en povodom posete Posle 1918. ~eni pe~atom „FOTO PROMIXDBA”. vog punoletstva i po~etka samostalne vlada- brojnije fotografije koje prikazuju sasvima zetno zna~ajne jer predstavqaju gotovo jedini vine. i naredi da se ista po- ka`e svakom vojniku i tom prilikom na ube- KRAQEVSKI Povla~ewe preko ALBUMI dqiv na~in mu predsta. okupacije i represalija nad nedu`nim sta. poka`e britanskoj kraqici nuli mrtvi u zarobqe. raspa- da dr`ave i posledwih ratnih zbivawa. fondu. poseb- koji su okupirali pa`wu javnosti novonasta. Naj. a da ih pri tome i ta sa srebrnim okovima i emajliranim grbom gimnasti~ke ve`be i ve`be na streli{tu ja. tografija manastirskog kompleksa. ukopava sadnicu ~empresa. novni{tvom. kasnije biti oven~ani neprolaznom slavom Ratna zbivawa. kustos sni ogromne mo}i fotografije sve strane u {to samo ime ka`e slu`ili su u propagandne 54 1. ali mewenih vojnika. Elizabeti (1970) i prestolona- ni~kom logoru u A{ahu u sledniku britanskog prestola Austriji.

i 2008. re. tifikovali smo vi{e istorijskih primeraka jer ~esto spaja nespojivo. slobodno mo`emo re}i i iz we tokom devedesetih godina. I ameri~ke i sovjetske primerke. iden- sve poznavaoce naoru`awa. gde je od ranije bilo primeraka naoru`awu vojske na ovom rom Srbije. koja jo{ nema svoj ove {kolske ustanove. jer ona u sebi spaja eksponate naoru`awa proizvedenih na obe strane epohe hladnog rata. kasarni u @arkovu. koje smo u proteklim me- na poligonima za obuku. bara u sastav muzejske zbirke. pa su neke dospele i do dana{we Vojske Srbije. nih meseci obe obogate kolekciju Vojnog muzeja razvoju doma}e vojne pameti ra za qudske resurse leta 2007. i industrije. koja su povu~ena iz naoru- `awa tada{we armije. Tako je tokom 2007. Obilaze}i biti veoma interesantna za i motornih vozila. niti jedinstvenu lokaciju. a potom preseqena u skladi{te u banatskom se- lu Ka~arevo. naoru`awu JNA u posleratnim decenijama. Zbirka u kojoj su artiqerija. Ovakvih zbirki bilo je od ranije u sasta- vu armije. Jedna od wih nazvana je „Stal- na kolekcija“. poti~e iz Drugog svetskog rata i nalazio se u torna vozila kori{}ena u Jugoslovenskoj na. U zbirci Muzeja osnov ove postavke ~ine sredstva prikupqena tokom pedesetih godina.Zbirka koja nastaje SPAJAWE NESPOJIVOG Tenk i topovi iz muzejske zbirke izlo`eni na Vojnoj akademiji Zna~aj ove zbirke je veliki. pa i nedostatak tehni~ke kulture. 55 . artiqerije raznih kali. odnosno u Vojnu akademiju tehnika svedo~i}e o montnim zavodima i na drugim mestima {i. jedinice i ustanove vojske {irom Srbije. najve}i izazov bilo je prona- bacivawa rashodovanih primeraka borbenih la`ewe pojedina~nih primeraka. uticali su da do skora nije bilo sistemati~nog prikupqawa novih eksponata vozila ili artiqerijskih oru|a. artiqerijskog naoru`awa koje je krasilo krug dine nastala nova zbirka. u kasarnama gde su secima prebacili na privremenu lokaciju u Sa druge strane. na Bawici. Ona je formirana u Mostaru. go. borbena i mo. ku~enost prostora oko Vojnog muzeja na rodnoj armiji. Druga sli~na zbirka je ona koja se nalazi na poligonu Nikinci u sastavu Tehni~- kog opitnog centra. O~ekuje se da u toku nared- Od ulaska Vojnog muzeja u sastav Sekto. ali i vojskama koje su nastale Kalemegdanu. prikupqena ta sredstva bila predvi|ena za rashod. merci tehnike i naoru`awa pronala`eni su naoru`awa i vozila. prostoru u drugoj polovini zvani~an naziv. a povrh svega i eksponate koji svedo~e o S nerazumevawe savremene istorije. Zato }e ona je sistematska akcija identifikacije i pre. Najve}i deo ove „prona|ene“ tehnike dvadesetog veka. Me|utim. pokrenuta i u|u u sastav „zbirke koja nastaje“. Vredni pri.

godine. godine. koji je Jugosla- vija prihvatila od 1951. postepeno su shvatili zna- ~aj ideje ~uvawa pojedinih primeraka teh- nike koja se ne koristi. Dr Bojan DIMITRIJEVI] 1. M-80 BVP u nekoliko verzija. a na susednom poligonu Ravwak tenko- ve M47 Paton. Hode}i tako po kasarnama. odgo- vorni organi u Ministarstvu odbrane i General{tabu. U Ni{u. i ise~eni posle Dejtonskog sporazuma zbirku Vojnog muzeja. koje je tokom {e. popularnih xemso- va. oklopne transporte- re tipa BTR-50. in`iwerijske prona{li smo tenkove T-34B. haubice D-20 152 mm i D-30 122 mm. a radila tokom osamdesetih godina. na poligonu primerak. . Kona~no. koje je na{a industrija iz. Tako smo obilaze}i luguseni~ar M15 i tenk tipa M-4 {erman. 1996–1997. svaki otkriveni primerak bio je pravi istra`i- va~ki draguq. ali i zbog starosti i retkosti.Znatan deo do{ao je u naoru`awe preko pro- grama ameri~ke vojne pomo}i. traktor guseni~ar ATS 59G. Zbog li~nog afiniteta i bavqewa ovom temom od ranije.. verzije tenkova T-55. kasarne u kojima se ~uva povu~ena tehnika Od sovjetske tehnike. M-46 130 mm. desettonski kamion za izvla.) identifikovali i za kolekciju iza- naoru`awe JNA. haubice tipa M- 56 105 mm. D-30J 122 mm. te haubice 105 mm tipa M-3. potom u kasarni u Kru{evcu nekoliko kamiona – radionica tipa GMC CCKV 353. avgust 2008. Tako smo u Tehni~kom remontnom za- vodu ^a~ak prona{li prili~no redak bri- tanski „vu~ni voz“ (kamion sa prikolicom za transportovawe borbenih vozila i ma- {ina) tipa foden MTU. a onda neophodnom papirologijom do- deqeni Vojnom muzeju. Na Vojnoj akademiji (topaz i drugi). na kome je pre vi{e od dve decenije u Sloveniji slu- `io vojni rok. vjetskog porekla: tenka T-72. najvi{e pa`we poklonili smo pronala`ewu ameri~ke i britanske tehnike koja je stigla putem programa vojne pomo}i. Smederevska Palanka. u potrazi za ekspona- tima. Obilazak Vojnotehni~. po- znatije kao prage. PA borbeno vozilo sava) ili topova brali adekvatne primerke naoru`awa so- resantnih primeraka. muzeja na|u i neki od prototipova vozila (tara. do 1958. ali i mnoga sredstva iz- ra|ena u jugoslovenskim vojnim fabrikama. lake PA topove M-55 kalibra 20 mm. pa su tako sada mnogi od najstarijih ili najboqih prime- raka vozila identifikovani u dokumenta- ciji. zatim ~ehoslova~- ke samohodne PA topove tipa M53/59. BTR-60. doma}e oklopne tran- sportere tipa M-60. Ovaj posledwi sada je veoma redak dine stvorilo je priliku da se i iz tog kon- ~ewe tipa kenvort. kog instituta i Tehni~kog opitnog centra (Smederevo. Po{to je najve}i deo te tehnike povu~en iz upotrebe pre trideset i vi{e godina. Nego- zdesetih i sedamdesetih godina stizala u otvorio je mogu}nost da se u zbirci Vojnog tin. prikupili smo vi{e inte. PT-76. topove T- 12 100 mm. mi- nobaca~e raznih kalibara i drugo. me|u sredstvima rasformirane Povla~ewe znatnog dela neperspek- telej. i autor ovog teksta nai{ao je na oklopni transporter tipa BTR. me|u kamionima koji su na upotrebi Prve oklopne brigade i laki plivaju}i tenk tivne tehnike iz vojske u protekle dve go- na{li smo u odli~nom stawu. odnosno T-55 ranije serije. izvi|a~ke automo- bile BRDM-2 u nekoliko verzija. vozila tipa BOV.. oklopne automobile M3A1 vajt skautkar i M-8 grejhaund. tako|e pri- li~no redak. M-65 155 mm. u kasarni Pan- leta 2006. jer su tenkovi tog tipa povu~eni tingenta izabere jedan deo naoru`awa za u Pan~evu na{li smo protivavionski po. sa druge strane. U me|uvremenu. Tu su i primerci sovjetskog naoru`awa naba- vqenih posle 1961.

Tako|e. nema~kim lakim tenkom (PzKpfw I Ausf F VK 1801). jnoj krajini. kojih je proizvedeno cm Mörser M. Ovde se ~uva nekoliko Karaxi}em. sovjetski bibliote~ki fond. ~inila je osnovu prve stalne postavke Voj- nog muzeja iz 1904. Tako|e. Od tih sredstava posebno se iz- ji. tenkovski topovi 47 mm M. uglavnom iz oblasti op{te vredan i bogato zastupqen je fond kwiga. vojne nauke. godine od VTZ Kragu- izvo|a~a artiqerijskog oru|a toga vremena non P. ostale su i tri cevi obalska topa. pored Srba. pa su tvr|ave. i nacionalne istorije. godine. Mnoga dela su bogata podacima o Vo. prikupqeno je dvadesetak te{kih ta. ostavili su traga u evropskoj istori. izvestan broj oru|a dobijen kao sovjetska dela {tampanih tokom 17. krasila su izlo`beni prostor. osim oru|a koje `e ve}i broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vo- eksterijeru Vojnog muzeja su spredpune}i topovi je ostalo u Kraqevini SHS. Leopold Ranke. veka u eksterijeru Iz ^ehoslova~ke. Krupp. Quba MAJSTOROVI] Mr Mirko PEKOVI]. vedeno svega pet komada. godine. 161). sve ostale su od gvo`|a. 1960.500 kwiga i vi{e ciju. Dok je jedan Nemac pisao srpsku jana i Nemaca. dopremqena sa kladovske Societe anonyme des anciens etablissements ji je mogao probiti oklop ruskog tenka T-34. {tam. je na srpskom i svetskim jezicima. znatno je cionalne svesti srpskog naroda.1913 (Cannone da 105/28 Mod. Osim dva topa koja su se nalazila ispred ulaza u zgradu Muzeja. Rusije. i po~etka 20. prikazi bitaka i opsada utvr|ewa. se u naoru`awu austrougarske vojske. godine u fabrici Petar Drap{in.Zbirka naoru`awa u eksterijeru GVOZDENI Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u eksterijeru Vojnog muzeja su spredpune}i topovi iz druge I NEMI polovine 17.1939. do sredine 19. izuzetan ke. obra|ivan i ~uvan poglavqe posve}eno je opsadi Beograda. kojih je.11). Kra- prikupqawem predmeta. ve}i broj spredpune}ih topova. U posleratnim godinama nastavqa se sa Cail). {to su Nemci vrlo brzo stopi- jevac. vz 36). muzeja izlo`ena su i brojna artiqerijska oru|a od 6. arheologije. topova. Kao i ve}ina zbirki.U. Devetnaesti vek je vreme probu|ene na. godine. etnologije i muzeologi. Tako|e. krajem od Francuske prilikom proboja Solunskog fron. ografiji. Kfy. naro~ito oslobodila~ki ratovi srpskog naroda vojne pomo}i po~etkom pedesetih godina pro{log toriju evropskih dr`ava koje su imale dodira sa u 19. a koje je Jugoslavija uvezla iz ukupno 18 komada. Pa`wu posetilaca naro~ito privla~i ve}i broj oklopnih transportera. Umesto wih. primerak merzera 305 mm M. jer je ovaj top bio jedan od retkih oru|a ko- koja su. od kojih i ~etiri Kara|or|eva topa livena u srpskoj topolivnici 1811. i ova je o{te}ena ili delom uni{tena tokom dva svetska rata. oru|a. Osim oklopnih vozila u eksterijeru Vojnog uve}an i danas ima oko 12. ako ne najvrednija. Osim ~etiri cevi koje su izlivene od danas se u eksterijeru Vojnog muzeja nalaze dve oklopnih transportera. tanketa i tenkova.11/30 {koda (30. onda si- Dela iz 18. ^UVARI birka artiqerijskog oru|a. Nema~- broj ovih cevi izliven je u radionicama u Austri- M. Ova prin~evska voj. godine. Italije. veku. Bri`qivo sakupqan. kupqene su izvesne zila. do polovine koli~ine artiqerijskog oru|a. veka nisu retkost u ovoj biblioteci. Vrlo sredwi tenk (PzKpf IV Ausf F Sd. Ratna pro{lost Balkana. Vojvodini. 1936. ilustrovana je dva laka ameri~ka teka stjuart (M3 A1 – Stuart III i dine. oru|a i oklopnih sredstava u Evropi. nema~ki go. kojih je proizvedeno svega 30. nekoliko u Francuskoj i Velikoj Britaniji. a nalazili su Vojnog muzeja. su oni zaplenili nakon okupacije ^ehoslova~ke.5 dvajaju poqska tanketa TKF-3.38 (Skoda 47 mm ka- a koje je muzej primio 1935. Kne`evini i Kraqevini gurno jedna od najre|ih zbirki artiqerijskog Posebno mesto zauzima trotomno delo o princu Srbiji. Nakon gotovo veka marqivog prikupqawa de{avawima na Balkanu i uticajem na wega. godine. izlo`eni u eksterijeru obalsko-tvr|avskih topova koji su izlo`eni u eks- cinima nakon Prvog svetskog rata. Ovi topovi povu~eni upravo izlo`en u eksterijeru. u gravirama na kojima su portreti vojskovo|a. Evgeniju Savojskom iz 1729. vi{i kustos 57 . rali. proiz- umetnosti. Skodawerke. Pa`wu skre}e nekoliko protiva- ja je iz druge polovine 16. veka. a tu su i ameri~ki topovi dobijeni preko Nirnbergu.V. veka. Bosni i Hercegovini. go. luksuzne opreme. sredwi tenk T 34 i jugoslovenski tenk A1. na istorija. sredstva dobijena tivtenkovski topova {koda 37 mm M. tanketa i tenkova raznih bronze – tu~a. a jedini sa~uvani primerak je Biblioteka Vojnog muzeja ^ehoslova~ke 1930. Nakon Drugog svetskog rata u Muzej pristi- Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u Nakon Prvog svetskog rata. stvorena je. tako|e. pored prikupqawa muzejskih predmeta. ga ostavili za svoje potrebe. Isti slu~aj je i sa PISANO BLAGO su iz upotrebe pre izbijawa Drugog svetskog rata. Od tih primeraka `wu posetiocima naro~ito privla~i ve}i broj 19. (Schneider. Nakon Drugog svetskog rata u Muzeju je ostalo ne{to vi- {e od dvadesetak topova i haubica kori{}enih S kraja 19. pred rat. vi{e protivoklopnih i brdskih Veneciji 1574. godine. {tampana u istoriju dru`e}i se sa Vukom Stefanovi}em vionskih topova. uvezeni su i protiv- tokom balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu. Rheinmetall. Veneciji. veka u Be~u. terijeru Vojnog muzeja. pisan goticom. pa u Muzej pristi`e ve}i lo`ena su i artiqerijska oru|a koja su zaplewe. Pa- koji datiraju od druge polovine 17. me|u kojima i izuzetno retki primerci. izlo`eni su i italijan- wegove fondove pohrawivano je i pisano bla. manah Danica u Be~u. ^ehoslova~ke. godine. nekoliko primeraka koji su zate~eni u maga. a koja se odnose na is. dotle je ovaj ure|ivao i {tampao al. se nalaze primerci svih vode}ih evropskih pro. SAD). pomo}. 13). Amsterdamu. sa jadranske obale. Osim primeraka koje je Srbija kupila. zabele`ili su i evropski velikani kao {to je zaplewena tokom Drugog svetskog rata od Itali- Najstarija kwiga u biblioteci Vojnog muze. Najve}i italijanske poqske haubice 105 mm {najder zemaqa (Poqske. iz. M5 A1 – Stuart V). veka. zapo~etu 1804.000 ~asopisa. I ovi topovi su. 1950. U eksterijeru su i Posle osnivawa Vojnog muzeja. Celo jedno ski laki tenk (CA M15/42 Carro Armato). 1878. a koje minulog rata. qevina Jugoslavija od Nema~ke kupuje 400 pro- broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vozila iz na u Prvom balkanskom ratu. istorije pan u Be~u. veka. Srpsku revolu. izme|u ostalog.

ve} tokom ~itave duge i ~esto veoma na- pregnute srpske istorije. umetni~kih dela. 34. Brita- naca. koja je prire|ena u galeriji na{eg U susret jubileju drevnog zdawa na Gorwem gradu Beogradske tvr- |ave. mada te`wa ka boqem ostaje na{ trajni izbor i obaveza. svedoci smo. u organizaciji Nacionalnog vojnoisto- rijskog muzeja u Bugarskoj pod nazivom „Rusko-tur- ski rat 1877–1878”. a koja }e predstaviti savezni{tvo pet evropskih naroda u krvavom Velikom ratu: Francuza. {to govori da Sr- bi nisu zaboravqeni od svojih saveznika. zapostavqe- nosti tokom posledwih decenija. Urednik priloga sticala sloboda i nacionalni identitet. ojni muzej je tokom vi{e od jednog veka po- stojawa. ne poznaju}i granice vremena i prostora. zastava. Srba. da su samo ~iwenica da postoji 130 godina. Wegova posebnost je u tome {to je zapisani na stranicama istorije svih naroda ~i- ji su najvi{i ideali sloboda i pravda. posle gotovo dvodecenijske pauze i obavezali se da }e ~aso- pis ubudu}e izlaziti redovno i biti sve boqi. realizovao mnoge zapa`ene izlo- `be i objavio ve}i broj kataloga i monografija. Inicijativa za ovaj pro- Ono {to Vojni muzej ~ini naro~itim nije jekat potekla je od Francuza. Tim projektom obuhva}ene su sve zemqe u~esnice u ratovima. Tokom jubilarne godine Muzej. septembra 1918. tako|e. Italijana i Grka. uniformi. prikupio relevantnu zbirku od oko 35. NA CI O NAL NE ima ~ast da zajedno sa Francuskim kulturnim centrom po~etkom novembra priredi izlo`bu po- sve}enu devedesetogodi{wici prvog mirovnog sporazuma u Prvom svetskom ratu. ratova i raspada dr`ava ~ijoj je isto riji slu`io. opreme. ne samo u tim ra- tovima.000 predmeta oru`ja. Pro{li ro|endan proslavili smo obnavqawem muzejskog glasnika Vesnik br. maja ove godine u Sofiji. jer heroizam srpske vojske i neopisive patwe i `r- vreme. koji je potpi- ISTO RI JE san 29. Nadamo se da smo ovogodi{wim brojem to obe- }awe u dobroj meri i ispunili. arheolo{kog materijala. Ovogodi{wi jubilej obele`avamo izlo- `bom ~ija su tema upravo ratovi za oslobo|ewe i nezavisnost 1876–1878. a uvereni smo da RI ZNI CA dr`ava Srbija ne}e napustiti instituciju u kojoj su sa~uvana tako dragocena svedo~anstva wene istorije. po- uzdan svedok ~ije se}awe ne bledi. ostavio pe~at u tom vremenu i sa~uvao Miroslav KNE@EVI]. od- likovawa. topova i tenkova. a doprinos Vojnog muzeja bio je izu- zetno zapa`en. koja je re- zultat te{kih dru{tvenih i politi~kih kri- za. a u slavu i du`no po- {tovawe svima onima koji su. usudio bih se re}i. Kao memorijal ostao je Vojni muzej. na~elnik Vojnog muzeja se stvarala srpska dr`ava. Dragana MARKOVI] Fotografije Nemawa PAN^I] . uz ve- like napore. Posetioci izlo`be „Srpsko-turski ratovi 1876–1878”. svedo~anstva o burnim vekovima u kojima pukovnik. uprkos stradawima u svetskim ra- tovima i. ve} s vreme- nom postaje sve jasnije i bistrije. i ~esto. u Solunu. polo`ili svoje `ivote i ugradili sebe u najuzvi{eniji ciq koji se slobo- dom zove. prosudi}e sami da li smo i koliko ostali verni svetom ciqu i tradiciji. Redukovana verzija ove izlo`be bila je deo zna~ajnog me|unarodnog projekta.. nije uvek najboqi tve srpskog naroda u tim godinama ostali ve~no saveznik.

Uzalud da }e na{i momci pokazati od kakve su gra|e. Nedostajao je Da~a. Upravqa~ zna~ajne izvore.. ni mawe ni vi{e. fondu „debeo” minus. a u sto~nom povre|enih. pa gledaocima Danilu Ikodinovi}u. Niti je saobra}aj tako osmi{qen dok barel nafte dobijene iz uqnih {kriqaca da ga vode qudi u uniformama. ^ovek ne bi znao odakle da po~ne i ~ime da zakqu~i crnu listu. Kakva ironija. sa „Egzita” su im doneli nesre}nike na koje se makar i na mikro planu. upozorewa policije.. pola miliona evra. Ka`u nije zasejano mawe p{enice a nikada nije bio da tako nije bilo ni za vreme bombardovawa. Junaci meseca su qudi u belim Dejvida Koperfilda i Big Laleta zajedno. a ostali }orak. 59 . Cene naftinih derivata politiku. U Ministarstvu ka`e teorija.. nemar svake vrste.. [ta }e sve qudi da izmisle sjajnih {uteva. svega 95 dolara. Jedan ~ovek. ali te{ko da }e izmeniti svest mewaju se gotovo svake nedeqe. onaj prevrnuo. odnosno zelenim odorama. vreme kada je energenata. Prema najnovijim podacima. Naravno. Zato se setite re~i bio u finalu. du{a tima. mentalne strane ~ovekove li~nosti. Malo osve`ewa stiglo nam je u vidu pobeda na{ih vaterpolista. napabir~iti policajaca „po glavi voza~a”. Nazdravqe! Pravedno ili Igrali su protiv veoma jakih protivnika ne. gledamo kao prate}u pojavu letwe reke bogatstva tek u povoju. gde svi gube osim u pomenutom novosadskom klini~kom centru. jednog ili jedan pobe|uje.. De{avalo se. Da~i i daqe dr`imo pal~eve. Onakav kakav je neuki i vodi nevi~ni. nego da odbrane naziv evropskih {ampiona. qudskosti naj~e{}e prepoznaju pripadnici vojske. u ~ijem se standardu kulture. Hirurzi Dr`ave veoma zainteresovane za aleksina~ka i wihove po`rtvovane kolege padaju od posla. koji su u Malagi poku{ali Z Petnaest parova je mesecima radilo i gradilo. Wegov neodoqivi duh ne upita: odakle toliko novci na izvolte? pobednika. mantilima. Na stranu motivisana velikog barda pisane re~i Du{ka Radovi}a: reprezentacija Crne Gore. ka`u gotovo udvostru~ilo bilans. Neka je krenulo. Mladost devojke iz Para}ina je avr{ena je gradwa „Ku}e snova”. Ako dotekne od skromnog ku}nog buxeta. da na svet do|e dva. izvodqivosti u kojoj bi trebalo da se odredi a knedla u grlu neizdr`ivo priziva ose}aj isplativost eksploatacije tog energetskog gor~ine. Vo`wa voza~a. ali tako je osmislio i pod te{kim mislima o svom drugu i saborcu mla|i brat velikog brata. kontroli{u i poma`u onima za upravqa~em. Ne postoji ta zemqa koja mo`e aleksina~kog bazena. a samo su mlade Ni{lije ostvarile san vredan. uop{te. te odleteo. Naj~e{}i uzrok „qudski faktor”. nemamo ~ovek nije obavezno i solidan voza~. osim da se ti~e luksuz. Pre toga samo Prosta zamenica za prebrzu vo`wu.. Sumoran bilans poginulih i Tako stvari stoje s naftom.. realizaciji. Sadu. Svoj skromni doprinos tovnoj `ivini dala je Novosa|ani o kojima je re~ izvedu vi{e od izvesna krava Belka. Praznina. rudarstva i energetike ka`u da je studija Prizore od kojih ~oveku zastane dah. ka`u kapitalna eksploatacija uqnih {kriqaca iz psiholozi.. ne samo zbog wegovih kako vam drago. postao je prava ratna bolnica. da napomenemo: u posledwih pet godina nikada nepo{tovawe propisa. U ideji i kona~noj a ne razvla~ewem po foteqama i ogovarawem. obru{ila grana. ovako beri}etan prinos. [vajcarska i Estonija. Te{ko je re}i. prekinuta na muzi~kom festivalu. ali sve je aktuelnija mogu}a i snaga motora mno`e faktor rizika. vapaji povre|enih. Klini~ki centar „Vojvodina” u Novom i vagamo. retko tri teleta.. na`alost. I tek {to su doma}ini. u najskupqoj varijanti. ali ~etiri je broj za po{tovawe. koji bije `ivotnu bitku priredio novi rialiti {ou. neuni{tiva Ako je ne{to u svemu pou~no jeste poruka energija… toga nije bilo i upravo se da se veliko blago sti~e radom i znojem. preleteo. nalazi{ta su Izrael. Ovaj se sudario. ali ovo leto im je otelila ~etiri lepotana. Jasno je gde le`i ra~unica. ^iwenica koja zbuwuje Rat gde ga nema. barel sirove nafte na berzi ko{ta 145 dolara. opet su stradali kakav je tim bez du{e i snage. maestralnih proigravawa ne bi li zabavili narod. logi~no ili surovo.000 intervencija godi{we. SA galerije RAT GDE GA NEMA Pi{e Branko KOPUNOVI] u~no nam je da ponavqamo broj bezobrazluk! Peking je nova prilika i verujemo M stradalih u saobra}ajnim nesre}amo ovog leta. ~ak i sudije ~iji se ne u~ite decu da plivaju ako ih niste uverili u~inak mo`e nazvati samo jednim imenom: da to radite boqe od wih.. Dok mi dugo merkamo turista. zbrinuli povre|ene turiste iz Poqske. Je li to pitawe li~ne ili op{te automobila za obi~an svet. ni na{e tanu{no tr`i{te nije imuno na taj galop. Znamo U jeku je sezona kupawa.. pa Ponude su veoma ozbiqne. pokreta~ka snaga. zrelosti ili odgovornosti. nadobudnost. Oni ga staje. koja je u selu kraj Beograda 45. Dobar vozi se tek koliko se mora. Bo`e sa~uvaj. koji ne mo`e a da se i sjajne igre u odbrani. molbe roditeqa. sve mawe. energi~an poslovni svet reaguje brzo. Mi. to osetilo. postaje ili naivnosti?. Ne vredi! ^esto pomiwani Zakon o bezbednosti saobra}aja poo{tri}e kaznenu U a barel nafte na svetskom tr`i{tu vrtoglavo raste.

kontro- li. na{a zemqa zna~ajan SR BI JA IS PU WA VA OBA VE ZE doprinos daje u obuci Delegacija Srbije. Osim {to ispuwavawa sve N sa Organizacijom za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW). oceni rizika. sa naglaskom na uslovima za uvoz i izvoz hemikalija regulisanih Konvencijom. odbrane. kao i kontroli hemijske industrije. Predstavnici 23 zemqe te regio- nalne grupe razmatrali su najva`nija pitawa iz Konvencije. u Beogradu je nedavno. metodama krijum~arewa i primeni posebnih ugovorene obaveze. u saradwi Organizacije za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW) u ovom delu Evrope. a posebno ulogu nacio- nalnih tela i wihovu saradwu sa carinskim slu`bama. unutra{wih poslova kao i Uprave ca- kadra u toj oblasti. ekonomije i ali i inostranog regionalnog razvoja. odr`an Sedmi regionalni sastanak nacionalnih tela dr`ava isto~ne Evrope. za{tite `ivotne sredine. carinskih softvera. posebno onih koje se odnose na carin- ^LANICE 60 . rina) predstavila je aktivnosti svojih resora. za sprovo|ewe Konvencije (ministarstava spoqnih poslova. wihovom identifikovawu. sastavqena od eksperata iz resora koji sa~iwavaju Komisiju i edukaciji doma}eg.DRU[TVO ZABRANA HEMIJSKOG ORU@JA UKLAWAWE RI Srbija je jedna od Na inicijativu Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Nacionalne komisije za najva`nijih ~lanica sprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog oru`ja. izve{tavawu o wima.

postrojewa i proizvode dvo. posebno orga- struke namene (civilne i vojne) i postrojewa i hemikalije koje se nizovawe kurseva za za{titu od proizvode u velikim koli~inama. godine donela Zakon za |unarodni kurs za za{titu od sprovo|ewe Konvencije. ~ime je postala nekoliko zemaqa severne Afri- jedna od 184 ~lanice Organizacije za zabranu hemijskog oru`. 2005. lu hemikalija iz Konvencije. proizvodwe. me|u kojima je nekoliko eksperata iz Srbije. Indija. torata OPCW otpo~elo je sta- stanci za miroqubive svrhe. Me|utim. |ewu Konvencije. ning inspektora OPCW za rad Konvencija. jer posedu- od najva`nijih me|unarodnih instrumenata za razoru`awe i kon. ko- DO KU MENT KO JI OBA VE ZU JE je Srbija svake godine organizu- je u Centru ABHO u Kru{evcu. registrovanu. aprila 2007. nakon pristupawa Organizaciji U okviru programa u~e. i aktivnosti Srbije na sprovo- na za ispitivawe za{titne opreme). li~inu bojnih otrova za te svr- {tavawu hemijskog oru`ja pod me|unarodnom kontrolom i veri. Uz pomo} predava~a te orga- nizacije istovremeno je odr`an jednodnevni nacionalni semi- nar za 80 srpskih carinika. Medicinsko osobqe Inspek- fikacijom. ministrom za{tite `ivotne sredine Sa{om Dragi- nom i dr`avnim sekretarom u Ministarstvu odbrane Du{anom sku i grani~nu kontrolu. Snimio Radovan POPOVI] Ukazano je da se Srbija svojim aktivnostima name}e kao vode}a zemqa u regionu u oblasti sarad- we sa OPCW i pomo}i zemqama ~lanicama u ja~awu kapaciteta za za{titu od hemijskog oru`ja. odnosno. kontrolu he. Centar nacionalno telo (Komisiju) i ABHO (u kome se odr`avao me. uz istovremeno omogu}avawe upotrebe hemijskih sup. Nacionalni centar za kontro. kako je re~ o ogromnim koli~inama. marta 2008. koje treba opreme. uvoz i Spasojevi}em. Srbija (kao pravni sledbenik SRJ. phodne za jo{ uspe{niju kontro- rok im je produ`en do aprila 2012 godine. hemijskog oru`ja. Lane su odr- ni razvoja. ganizacije. skladi{tewa i upotrebe hemijskog `ani kursevi za polaznike iz oru`ja i o wegovom uni{tavawu 2000. Ju`na Koreja. ke. Istovremeno. veoma je pozitivno ocenio ulogu ~ija je proizvodwa potpuno zabrawena (sem minimalnih koli~i. VO DE ]I U RE GI O NU stitucije koje imaju zapa`enu Krajem 2007. Kao primer navedeno je da je na me|unarodnim kursevima. odnosno. neo- uni{titi u specijalnim postrojewima i o veoma skupom postupku. predstavqa jedan sa „`ivim agensima". godine Vlada je ulogu u saradwi Srbije sa Parlamentu uputila predlog tek- OPCW. uni{tila je ostatke postrojewa snici u raspravi posetili su za proizvodwu hemijskog oru`ja. posebno mobilne. koja je usvojena 1993. Generalni direktor Firter Konvencija kontroli{e tri grupe hemikalija: bojne otrove. dr`avne za- obu~eno vi{e od 80 eksperata jednice Srbija i Crna Gora) pristupila je Konvenciji o zabra- iz oko 50 zemaqa. Libija. Novica ANDRI] 61 . sta novog Zakona o sprovo|ewu Konvencije. bili su du`ni da u govaraju}u pomo} za obnovu la- skladu s Konvencijom uni{te svoje stokove do 29. `irawe u Nacionalnom centru Kontrolu. je ograni~enu. osnovala je lu trovawa na VMA. boratorijske i druge tehni~ke godine. Prilikom susreta generalnog direktora OPCW argentinskog ZIKA diplomate Rohelija Firtera sa dr`avnim sekretarom Radojkom Bogojevi}em. Centar se koristi i za tre- ja. nasle|ene od JNA. Rusija. Kao va`an oblik sa- radwe. Srbija o~ekuje Vlasnici najve}ih koli~ina hemijskog oru`ja. godine. nagla{eno je da izvoz hemikalija. godine. godine pot- pisan je Sporazum o privilegija- ma i imunitetima osobqa OPCW. za kontrolu trovawa VMA. he. u Hagu. a me|u wima su da od Organizacije dobije i od- SAD. ko- trolu naoru`awa. verifikaciju obavqaju inspektori Or. je Srbija izvr{ila sve svoje naj- mijske industrije i aktivnosti va`nije obaveze iz Konvencije – u oblasti vanrednih situacija. hemijskog oru`ja) i korporaci- ju „Trajal" u Kru{evcu. kao in. koji sadr`i precizne obaveze dr`ava o uni.

VOJ NI^KA ^AST jedino ako su wegova dela Zlosretna de{avawa na prostoru biv{e Jugoslavije mnogima su ostavila te{ko poduprta istinskim moralnim breme se}awa. dr Raji} je. kao i ve}ina wegovih kolega koje su s po~etka negovati jo{ u Vojnoj akademiji. Rat. Odre|uje ga. avgust 2008. U POSETI P U K O V N I K U P E N Z I J I D R R A D E R A J I ] OTAXBINSKI IDEAL ri godine nakon prestanka profesionalne vojne slu`be pukovnik u penziji dr Oficirsko zvawe ~oveka uvek Rade Raji} kwigom U ime ~asti upotpunio je istra`ivawa tog zna~ajnog i done- prati. Jedinstveno je i te{ko merqivo breme na ramenima koja nose oficirske ~inove. u gradwi i opremawu svojevrsne ku}e muzeja „Ogwi{te srpsko”. Iako oni svetli primeri budu upam}eni i slavqeni. odavno je smislom i zna~ajem prerasla mesto gde ~o- vek odmara ~ula od gradske vreve. nadomak Barajeva. . izdvaja. u prvi plan stavqa ono zlo i lo{e u qudima. obele`ava. pored o~iglednih strahota. sa`eo i ma- terijalizovao qubav i po{tovawe prema istoriji i tradiciji na{eg naroda. Imawe u selu Ba}evac. brojna su svedo~anstva koji se s posebnom pa`wom mora upravo suprotnog. za dr Rada Raji}a. na{eg doma}ina. Uporedo sa nau~noistra`iva~kim radom. suo~io se sa ratom. Pukovnik u penziji dr Rade Raji}. Ona je postala wegovo svetili{te i zostav{tina. devedesetih bili u aktivnoj slu`bi. Upravo tada u 62 1. lice u lice. ^ovek pod tim teretom ostaje uspravan T kle zanemarenog fenomena. Nemoral i be{~a{}e tada se otvoreno prika`u u nekim od najgorih obli- na~elima otaxbinskog ideala ka. gde se i nalazi „Ogwi{te srpsko”.

ratnu zastavu imaju samo rodovske jedini- javnosti predstavio kwigom „U ime ~asti”. da bi se uo~i bli`i tu osobitu ~ast vezanu za oficirski. Ona je nosi- Uop{te. zatim je svetlost dana ugledala znatno Na fenomenu ratne zastave. stava koja nije kleknula pred neprijateqem ili mu pala u ruke. osposobqava za najte`e situ- ga `ivotna pitawa. ju simboliku od samoga ~ina. druga profesija to nije. duhovnog. Ratna zastava nije samo obele`je. oprema. Ona simbolizuje oficirsku ~ast kojom govornik. koji su zavr{ili Vojnu akademiju dobijaju e{arpu. {tuju wu. istorijskog. i postoji strogo utvr|eno pravilo kako se i Iako je posledwe delo pojam ~asti pribli`ilo {irem sloju. Sve i svi u jedinici klawaju se woj i po- objasnilo ga i „ukrstilo” sa mnogim profesijama. na sve~anosti otvarawa „Ogwi{ta srpskog”. qudi koje posebno vaspitava. kome zastava dodequje. uop{te vojni poziv. Nijedna profesija u dr`avi i dru{tvu nema tako uzvi{e- – Prou~avao sam literaturu tra`e}i sve {to se doti~e pojma nu svetiwu ideala kao {to je oficirska slu`ba – podvla~i Raji}. we sa otaxbinskim idealom onoga vremena. a docnije kao da se smatralo nepo`eqnim – ka. Nijedna da i prou~i pojam ~asti. Dakle. naro~ito od – Uzmimo za primer sliku Kosovka devojka. Snimio Nemawa PAN^I] wemu se rodila iskra znati`eqe za pitawe koje se u odmeravawu – Oficirski poziv u srpskom narodu gaji takozvani otaxbin- qudskih dela i nedela samo nametalo – {ta je ~ast? ski ideal. razume na sasvim druga~iji na~in – nastavqa dr Raji}. 63 . ciri su jedini zakleti ~uvari interesa dr`ave i nacije. ofi- ralnog. mo. koja ima zna~ajni- Oko 400 pro~itanih kwiga tokom deset godina. nom komandantu. ranga brigade. smatra na{ sa. Rade Raji} – Kao {to znate. ~asti i ubrzo shvatio da se o tome veoma malo pisalo. nacionalnog i profesionalnog aspekta sagle. Prvo delo koje je nastalo kao plod dugogodi{weg prou~avawa PRED SU DOM VOJ VO DA bilo je „Biseri o ~asti”. omogu}ilo mu je da sa eti~kog. Ona se klawa jedino Predsedniku Republike kao vrhov- nika oficirski poziv poseban je. kada ih „provu~e” kroz prizmu ~asti osvetli i acije u kojima se mo`e na}i. za na{eg sagovor. prou~avawe fenomena vojni~ke ~asti znatno je odredilo i lac dr`avnog suvereniteta. To je pitawe znatno vi{e razmatrano pre Pavle ima zlatan pojas. godine naovamo. ce. dr Raji} je poku{ao da nam pri- obimnija i sadr`ajnija kwiga „U ime vojni~ke ~asti”. se stare{ina vezuje za otaxbinski ideal svoga poziva. {to simboli~no predstavqa wegovo ven~a- Prvog svetskog rata. Dokle god postoji i jedna ratna za- usmerilo dr Raji}a. filozofskog. Na woj Orlovi} 1918. Dr`ava ima potrebu za jednom kategorijom – Ta neobi~no mo}na tema ~oveka s vremenom zaokupi i on mno. takore}i jedinstven u tom pogledu. Vidovdana. I danas samo oficiri `e dr Raji}.

drvene plo~ice sa urezba- vom na dve vode i sa troja vrata. kako sam ka- `e. e{arpe… lo. mu ku}u. malu porodi~nu vikendicu. ka`e nam dr Raji}. Veliki broj pred- ki prikazano gumno – kultno mesto u Srba. . ganizovana prva ustani~ka skup- Imawe dr Raji}a. ispod wegovog ~eki- u obliku zenice. dakle postoji i dr`avni suverenitet. kao {to su – kremen kamen. na koju se nastavqa na veliku pa`wu u postavci sadr`aja travnata staza duga desetak metara. wegovog tvorca? Na{ je sagovornik Pored vidovdanskih. renom glagoqicom… U tome se nazire jo{ jedna veoma va`na crta na- zvana Vidovdanska vrata. i to je no. ako izuzmemo {tina. iznad koga o Posmatraju}i mno{tvo predmeta u Raji}a-ku}i. Iz pravca gumna ulazi se na tako. {wicom ro|ewa cara Du{ana. sudilo. odnosno podoficiri imaju ~ast i obavezu da tu zastavu ~uvaju na osnovu otaxbinskog ideala Jedini pravi tutori i recen- zenti Raji}evog rada. nik sa ponosom isti~e da je jednu naslowa~u tipa episkopske stolice sti. bile su srpske vojvode. Vo`du Kara|or|u. simbolizuju spoj hri. ja{wava dr Raji}. urezbarenim zapi. prema selu Veliki Borak.508 godina pre Hrista… U centralnom delu ku}e napravqeno je ogwi{te. cen. slike i predmeti koji tu stoje podse}aju na slavni period istorije na{ih predaka. simboli vuka. predstavqa i malom muzeju. du- ta „Ogwi{te srpsko” nalazi se po. nisanog pukovnika. Jedna takva nalazi se i u manastiru Hilandar. Vidovdan se iz paganske ere starih videti i prikaz malog srpskog Panteona. srpsku tradiciju. na{ do- posetiocima Raji}a-ku}e „Ogwi{te ma}in je na ku}i napravio jo{ dvo- srpsko” ostavio da sude o wegovim ja vrata – jedna posve}ena Milo{u idealima i verovawima po obiqu Obili}u i kosovskom mitu. izbe}i pitawe o motivu i voqi koja prati poduhvat prikupqawa i tralna vertikala ku}e koja simbolizuje najstarije kultno mesto oku. slovenskog merewa vremena koje po~iwe 5. Putnika. Gumno je mesto gde se opet. Samo i jedino oficiri. avgust 2008. {aqe staru Pravo ispred. koji su ponajvi{e delo ruku penzio- Na kraju te staze nalazi se simboli~. bilo nau~. borezi. Duh ofi- cirske ~asti Mi{i}a. Sude}i mo`e videti zid koji je posve}en nemawi}kom periodu. bilo kwi`evno. prolaze}i kroz Vidovdanska vrata. odnosno. Kova~nica koja se nalazi uz sa- pqawa srpske porodice. seku druge dve terase koje ~ine simbol krsta. Aleksandar PETROVI] 64 1. odlikovawa. tradiciji i Srpstvu. kako je na{ narod vekovima iskonski do`ivqava i po{tuje – ob. a na{ sagovor- gumnom u preseku predstavqa zavetni put. dodatna simbolika ove ku}e – ka`e hvatiti i razumeti bez pri~e o `ivotu Rade Raji}. {ana Silnog. koja svojim izgledom. koja se otvaraju ne ili zbuwuju. I po tom osnovu taj prostorni krst sa zom. Milo{evo i Vo`dovo ogledalo. osmi{qe. odakle se kretalo u boj. Wegov je trud dobija na zna~aju jer se u savremenoj srpskoj litera- turi gotovo ne mogu prona}i dela koja potpunije tretiraju ~ast kao vr- hunsku eti~ku kategoriju ili ~ak eti- ~ki sistem. dogovaralo. mo`e sasvim obu. izreke i citati – sve ukazuje plo~ana terasa. te{ko se mo`e gredi vise verige. Stepanovi}a bodrili su i krepili autora da istraje na putu koji nije bio bez prepreka i te{ko- }a. prema obja{wewu na{eg doma}ina. Posetiocu „Ogwi{ta srpskog” u oko upadaju i brojni suveniri. duh i mo} kulta i slave ~a. Jedna od strasti dr Rada Raji}a na{la je mesto i u wegovom – Treba imati u vidu da krst. posetilac prepoznatqivu poruku – da smo svi mi kova~i svoje sudbine. KU]A – MUZEJ {}anske i predhri{}anske ere na{eg naroda. kako nam je dr Raji} objasnio. vin~anskog pisma. – Otvarawe „Ogwi{ta srpskog” OGWI[TE SRPSKO poklopilo se i sa sedamstotom godi- Da li se ijedno delo. sa ogledalom po energiji koja izbija iz re~i na{eg doma}ima. Bo- jovi}a. }a i dleta iza}i }e jo{ dela o ~asti. u zavisnosti od isku. a druga predmeta ~ije mnogozna~nosti ili ple. poklonio hramu Svetog Save u ~ast wegovog osve}ewa. pored religijskog. Ku}a muzej „Ogwi{te srpsko” je mala drvena gra|evina sa kro. {eg doma}ina – prou~avawe paganskog perioda na{eg naroda i wego- sima i predmetima oka~enim na wima podse}aju na kult jednog od ve veze sa hri{}anskim prosvetiteqstvom. u ~ijem je centru izrezbaren lik cara Stefana Du. starog Slovena hristijanizacijom odr`ao do na{ih dana. na kome se vrhlo `ito. Kako vrata. tako i zidovi levo no je i ure|eno tako da podseti na i desno od ulaza prate istu tematiku. To je svojstvena drvena naslowa~a sa bogatim dubore- univerzalni simbol ~asti. gde je or- stva i stavova sa kojim im se prilazi. gde se veselilo i `ali. To je. meta koji podse}aju na slavnu istoriju srpskog oru`ja. Zapisi. U POSETI postoji i jedinica. izrade nekoliko stotina eksponata. Ispred samog objek. U jednom se delu ku}e mo`e najstarijih srpskih praznika. vi{e za pogled nego za rad.

Kenan nio. Slu- nana Strikovi}a sa 17 dana na. Polo`ili smo ga na asfalt. On je rukama otkinuo predwe vetrobransko staklo i izvukao te{ko povre|enog mladi}a iz au- tomobila i nekako uspeo da ga donese do asfaltnog puta. Suvoza~ je. Neko je odozdo dozivao. sa bratom od jula. Na pola puta. povezao je svojim automobilom pripadnici Vojske Srbije u kri.. Potr~ao sam u pomra~inu. Drug iz voda ipak nije hteo da zadr`i za sebe Kenanovu tajnu. Ali. miris alkohola. me|utim. – Izvuci mi brata – vapio je mladi} dok ga je Kenan nosio uzbrdo. a zatim nekako izvukli i osta- na putu Prijepoqe le. i 5. pri~a na{ sagovornik. koji se nala- PRIMER HRABROSTI zio na mestu voza~a bio je u nesvesti. jula krenuo put Brodareva. i 5. nije poverio drugu iz voda. Ka`e da je vojska mu{ka stvar. Kenan se odmah vratio dole ne bi li predupredio kobni is- Komandant Komande za obu. – se}a se Kenan tih nekoliko minuta oko po- no}i na putu kod sela Strugovi. General wegovu skromnost. iako povre|en bio u svesnom stawu. Taj ~in ocenio je kao pravi je uspeo unesre}enog da izvu~e do puta odakle su wegovi drugovi ve} pozivali u pomo}. tek nekoliko sekundi posle stravi~nog sudara dva automobila. sigurnosni pojas se zaglavio. BANDA 65 .PODVIG VOJNIKA KENANA STRIKOVI]A NA ^AST UNIFORMI Ima li boqeg Da se vojnik Kenan Strikovi} posle povratka od ku}e. ali nejako. a drugom na kai{u pantalona. razbijene glave. koji su se odigrali u no}i izme|u 4. primer kako treba da postupaju Strikovi}ev kom{ija iz Brodareva. jula ove godine. Usled sudara sa automobilom ~ijim su putnicima Kenan i drugovi ve} ukazivali pomo}. ipak ~ulo za doga|aje na putu Prijepoqe–Brodarevo. Vojnik Kenan Strikovi} obuku je nastavio u Centru za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu. ku general-major Qubi{a Diko. za~uo jauke i dozivawe.. kako bi mu odao stojala je opasnost da ga dodatno povredim – obja{wava vidno uzbu|en vojnik. proma{io skoro potpuno uni{ten automobil koji je le`ao okrenut na bo~nu stra- nije bio pribran nu. stigne na mesto nesre}e. Kenan je kao i svi mladi}i wegovih godina ma{tao o su- u no}i izme|u 4. Razgovor izme|u dvojice vojnika junske generacije u Drugom centru za obuku u Pan~evu stigao je „do u{iju” komandira voda. za wegov podvig znalo bi tek nekoliko qudi. postupak pokazuje da se radi o Kada su stigle wihove porodice. „htelo se” da upravo on. Uspeo sam da otvorim voza~eva vrata i iz- saobra}ajne nezgode. osim da povre|enima spasi stigao i telegram zahvalnosti od porodica mladi}a kojima je Kenan pomogao. Krv. sretu sa porodicom. negde u daqini. prijateqima. da Kenan Strikovi} okliznuo se.. PETROVI] Snimio D. Sa jednom rukom ispod vrata. Dikovi} nagradio je vojnika Ke.. Drugi momak. Po- Strikovi}a. survala su se dvojica momaka u „folksva- ne bi bile `ive gen xeti”. svakako. o izlasku i zabavi. – Iz dubine sam ~uo glasove. vu~em ~oveka kome je bio polomqen kuk. iz Brodareva pokazao Kada je 4. Ni to nije naru{ilo `ivot i uka`e pomo}. istina. Ovako se. i o~iglednijeg primera hrabrosti pripadnika Vojske Srbije od onog koji je mladi} D mimo wegove `eqe. dvojicu mladi}a iz „xete” i Kenana put prijepoqske bolnice. Utom sam. hod nesre}e. Bio je to moj poznanik iz i po`rtvovan. A. Dugo sam se mu~io da ga vi} primio je vojnika Kenana otka~im i kada sam. u provaliju duboku dvadesetak metara. uspeo morao sam sa velikom pa`wom da izvadim tog momka iz kola. na liticama strica i drugovima koji su ga do~ekali u Prijepoqu. On je istakao da Strikovi}ev Do ujutru je vojnik Kenan Strikovi} probdio u bolnici nad momcima kojima je spasio `ivot. –Brodarevo. niz li- dve danas verovatno tice kawona Lima. gradnog odsustva. priznawe za podvig koji je u~i. – Poku{ao sam da ga izvu~em. re~i nisu mogle da iska`u zahvalnost. kawona Lima? – Ubrzo po{to smo se zaustavili iza slupanog „juga” primetio sam unutra ~etvoricu te{ko po- Od {est `rtava vre|enih qudi. Ubrzo je ~emu. I hrabrost je. ti~nim i opasnim situacijama. Prepoznao sam ga. santimetar po santimetar. gde je proveo prvi vikend posle zakle- tve. Brodareva – pri~a Kenan. pao. najzad. koji je shvatio da se u wegovoj jedinici nalazi ~ovek zahvaquju}i kome barem dvojica qudi jo{ nose „`ivu glavu na ramenima”. koji se tu slu~ajno na{ao. `i u in`eweriji. sreli su ambulantna kola koja su unesre}ene prevezla daqe. hrabrom mladi}u koji u trenutku Posle povratka u jedinicu vojnik Kenan Strikovi} nastavio je sa obukom kao da se ni{ta nije nesre}e nije razmi{qao ni o dogodilo prethodnog vikenda.

bi}e prodati na javnim auk- cijama. Pored vazduhoplovne baze. U dana{wim prilikama informaci- za ministarstvo. fransez”. jer na}i kupca za lokaciju na kapijama Pa- riza nije problem. Plan. na bulevaru Sen @erman i na trgu Kon- kord. ti objekti nisu nameweni za moder- sa prostorijama no upravqawe i koordinaciju trupama na terenu. . sagra|ena po~etkom dvadesetog veka.SVET R E F O R M A F R A N C U S K E V O J S K E PEN TA GON NA Posle du`e analize inistarstvo odbrane Francuske razdvojeno je na vi{e lokacija u Parizu – bu- levar Sen @erman. u kojoj je sme{tena 117. francuski ministar odbrane Erve Moren M ka od mesta na kojima su sme{tene prostorije ministarstva. i to mnogo. Razu|enost komandne strukture u samom glavnom gradu onemogu}uje efikasnu logistiku i pove}ava tro{kove odr`avawa. naziva „Pentagon a la do 2012. general{tabom. a novac }e biti utro- {en u opremawe novog „Pen- tagon a a la fransez”.000 slu`benika. biti vrlo brzo i lako. komandne i dru- ge strukture francuske vojske. – Pomenuta operacija ne}e ko{tati dr`avu niti jedan cent – prema iskazima jednog visokog funkcionera Ministarstva odbrane. To su samo ne- mogu}ih varijanti „u{tede” finansijskih sredstava u ina~e smawenom buxetu vojske. 66 1. godine. {to }e bez sumwe. na stvarawe jednog – Projekat }e omogu}iti vojnicima i oficirima da rade u modernim okvirima. koji navodi da }e u tom slu~aju i na zdru`ivawe dr`ava zaraditi. ja je najzna~ajnija za za{titu Francuske i wenu odbranu. wihov raspored i sistemi veza iz nekog drugog vremena. Kada su same zgrade. u petnaestom pariskom okrugu. Ministar odbrane Erve Moren dobio je zna~ajnu podr{ku predsednika Niko- le Sarkozija. francuske vojske. odbrane. avgust 2008. Na toj lokaciji ve} sada ima oko pet hiqada vojnih i civilnih funkcionera. A za sam „Pentagon” ostalo bi jo{ pet hektara vojnog zemqi{ta. Vojska poseduje oko osam hektara gra|evinskog zemqi- {ta na lokaciji Balar. kada }e zgrada biti operativna. Novac za izgradwu objekta nabavio bi se prodajom tri hektara gra|evinskog zemqi{ta na toj lokaciji.000 qudi. saop{tio je plan PO DU HVAT RA CI O NA LI ZA CI JE ujediwewa svih komandnih Novi projekat prevazilazi sve dosada{we poduhvate racionalizacije tro- struktura armije. {kova dr`avnog aparata i prvenstveno se odnosi na pregrupisavawe svih {tabova sva tri roda francuske vojske na ve} postoje}u lokaciju. koji se popularno vazduhoplovna baza. godine. to smeta modernom na~inu delovawa kabinetom ministra Ministarstva odbrane – rekao je ministar Moren prilikom predstavqawa projekta. jer ova reforma predstavqa prvi veliki pomak u buxetskoj politici i u{tedi koju propagira nova francuska administracija. odnosi se U novim prostorijama Ministarstva odbrane od 2012. komu- nikacije ali i vreme potrebno za efikasnu koordinaciju. Tu }e. Ona se nalazi u kvartu Balar. biti sme{teno jo{ 5. Iako su do sada izvr{avali zadatke u velelepnim zgra- dama punim istorije i tradicije. na toj lokaciji nalaze se hangari. u kojima i {tabova svih rodova su ra|ena ispitivawa na maketama vojnih i civilnih brodova. kvart Balar i hotel De Brijen. Isto }e se dogoditi i sa zdawima koja su u centru grada. komandnih struktura parkinzi i dva velika opitna bazena. trg Konkord. komandnog centra sa najsavremenijom tehnikom. bi}e sme{teno vi{e od 10. u centru Pariza.

jer su u toj i te kako vidi ako ih uporedimo sa britanskom armijom. terenskog ra. naoru`awa. kao na primer kadrovsko odeqewe za upravqawe nova~e posledwih godina. Buxet je bio amputiran i onemogu}ena je br`a modernizacija bude oti{ao u penziju ne}e biti zamewen. kao {to to danas ~ini ameri~ka armija. odnosno liti~ar iz vremena Prvog svetskog rata – Klemanso. To ne}emo prodavati. JA^A WE PR VE LI NIJE Racionalizacija „back offi- ce-a” je sr` projekta „francuskog Pentagona”. transportna slu`ba. na primer. ali treba sa~ekati analize i studije koje }e nam ta~no re}i i mesta. operativnih jedinica na terenu. gde je od- zgradi imali svoje kancelarije general [arl de Gol i poznati po. Smawewe potro{we daje vi{e mogu}nosti i sredstava za „front office”. – Sve je dogovoreno. vazduhoplovnih baza i mornari~- Posle operacija u Bosni i Hercegovini. `ba za naoru`awe ili intendantska slu`ba. sada samo treba utana~iti stvari. kako ga sprovesti sa {to mawe gama na terenu i pove}awu operativne mo}i. pove}awe plata zaposlenih u vojsci. Ve} tada je stvorena jedinica za sve rodove. ministar odbrane je drugim evropskim vojskama u operacijama van evropskog konti. {to }e dovesti do u{tede i ve}e efikasnosti u podr{ci sna. kao {to je. a pogotovu posle operacija u Avganistanu ili na Obali Slo- sarmijske” slu`be. Samim prelaskom na profesional- nu vojsku smawio se broj kasarni. anga`ovawe u razli~itim delovima sve. dakle. ko- je sada postoje. odnosno za qudstvo na terenu. koji }e zameniti transportni avi. varati o modalitetima i okvirima projekta.. a istorija se ne proda. jer su u wima de Gol i Klemanso korist qudstva. Mi `elimo da to odra- stavqa koheziju Ministarstva i racionalizaciju pariskog komandnog dimo. „efekat centrifuge”. osim u prostorijama Ministarstva. zajedno sa evrop. francuska vojska uvidela je nedostatke karijerom vojnih i civilnih funkcionera. s tim da }e selidbom iz starih prostorija u novu zgradu Ministarstva biti ukinuti odre|e- na radna mesta. vazdu- hoplovstvu i mornarici. tako da svaki drugi koji da. storije za prijeme i sve~anosti – podvukao je ministar Moren. Veliki tro{kovi u odr`avawu pozadine. odrediti da li je taj plan najboqi. ozbiqan zadatak – pove}awe efikasnosti i smawewe tro{kova u je. potvrdio da smawewe qudstva nikako ne}e biti upereno na opera- nenta. slu- u svojoj komandnoj strukturi. sigurno }e omogu}iti Francuskoj. tzv. opreme. pa }emo stoga tu na~initi specijalne pro. slu`ba nabavke. koji nedostaje francuskoj vojsci i zbog toga opasti wen kredibilitet. Odnos izme|u podr{ke ili komandne strukture i operativnih jedinica u francuskoj vojsci je 50 prema 50 posto. a to {teti borbe- Jedino zdawe koje }e ostati u vlasni{tvu francuske vojske je noj gotovosti i manevarskoj sposobnosti na svetskom nivou. godine. nivo pripadnika policije. nipo{to. ima – Hotel Brijen je istorijska lokacija. duple funkcije. Vojni eksperti takav tro{kova ne optere}uju}i buxet nego potvrditi projekat u okvirima sistem podr{ke nazivaju „back office”. nos 65 posto naspram 35 posto u korist „Front office-a”.FRAN CU SKI NA^IN Projekat je vrlo kompleksan i ne}e ga lako prihvatiti sva odgo- vorna lica u kopnenoj vojsci. Ruandi i na Koso- kih centara. nego {to je potrebno.. Francuska armija je ve} do sada imala veliku reorganizaciju MI SI JE U SVE TU od 1997. modernizacije i operacija van sopstvenih imali svoje kancelarije. Zajedni~ka komandna struktura stvori}e tzv. {to }e on transal. tivne strukture ve} samo na strukture podr{ke kojih sada ima vi{e Nabavka erbasa M 400. jer neki smatraju da }e aviona za transport trupa. vi{e puta odlagana promena Takve informacije zabriwavaju vojsku. granica. „back office-a” i Proces nove reforme je ve} po~eo i smawi}e broj vojnih i ci- komandnog sastava i{li su na u{trb operativnog. razgo- Pregrupisavawe General{taba i {tabova oko ministra pred. omogu}iti nabavku novog naoru`awa i modernizaciju opreme. pa }e wihova primawa dosti}i ta. samofinansirawa – rekao je portparol Ministarstva odbrane Francuske. Time }e se pove}ati buxet za odbranu. godine do 2000. „tran- vu. Me|utim. zbog svog istorijskog zna~aja i presti`a. ali i skim snagama (Eurocorps). {to se hotel Brijen. Frederik MILENKOVI] 67 . Francuska armija. jer nikada do sada nisu boravili zajedno pod istim krovom. vilnih slu`benika u narednim godinama.

Po zavr{etku konkursa svi `be „Si briz-2008” (Sea breeze) u okviru prijavqeni koji zadovoqe propisane uslo- Programa Partnerstvo za mir. nice koje prolaze kroz Crnu Goru na putu za ne treba da se uni{ti ili samouni{ti 99 Kosovu ili u povratku. dve Ako neko od dobrovoqaca postigne vi- podmornice. budu}i da od ove godine u Hrvatskoj nema voj- nih {tabova i snaga tokom planirawa i nika na odslu`ewu vojnog roka. ponudi}e mu se i ciq manevara. nezavisno od vremenskih uslova i doba dana. koji }e biti odr`ani u Ode. Tako|e. Tur. prihvati. U ve`bama u~estvuju 15 brodova. vodi i vazduhu oru`jem velikog dometa. tranzitnim aran`manima za podr{ku mi- rovnim operacijama koji je Crna Gora pot- RUSKO VAZDUHOPLOVSTVO KUPUJE BORBENE AVIONE SU-34 pisala sa Natoom. Hrvatsko ministarstvo odbrane raspi- salo je konkurs za dobrovoqno slu`ewe voj- PO^ELI MANEVRI NATOA U ODESI nog roka u Hrvatskoj vojsci koji traje 14 sed- mica. Kanade. Aktivni bezbednosni sistem i najnovija kompjuterska tehnologija dozvo- qavaju da pilot i navigator izvode precizne akcije vazdu{nih bomba{kih napada i da mane- vri{u pod neprijateqskom vatrom. da je planirano weno napu{tawe i izgrad- trebalo bi da bude alternativa zakonu o wa stambenog bloka za potrebe dr`avnih op{toj zabrani kasetnih bombi koji je. Priprema Mirjana SANDI] MERIDIJANI SAD NAJAVILE NOVU POLITIKU O KASETNIM BOMBAMA CRNA GORA BEZ BAZA NATOA Ameri~ko ministarstvo odbrane na- javilo je novu politiku o kasetnim bombama Crnogorsko ministarstvo odbrane ne- ~iji je ciq da se smawi opasnost od neek. vojsci. nu vojnu slu`bu. Dobrovoqci }e primati mese~nu platu Azerbejxana. SAD. Velike Britanije. Ukrajine. . Francuske i Nema~ke. prema Pentagonu. vojska se poziva vi} kazao je da je kasarna „Masline” u Pod- da {to pre po~ne da smawuje zalihe tih gorici odlukom vlade progla{ena „neper- bombi. izjavio je koman- dant ruskih vazduhoplovnih snaga Aleksandar Zelin. spektivnom” za potrebe crnogorske vojske i Takva politika. od oko 2. KONKURS ZA DOBROVOQCE plovstva planira da potpi{e U HRVATSKOJ VOJSCI petogodi{wi ugovor o kupo- vini doma}ih borbenih avio- na mo}nih karakteristika ti- pa Su-34. Nikolajevskoj oblasti i na Krimu. teresovana za izgradwu privremene baze u ju niz godina nakon zavr{etka sukoba. Ameri~ki ministar odbrane nici Kfora nedavno boravili u Crnoj Gori i Robert Gejts podr`ao je tu politiku. giralo je navode da je komanda Kfora zain- splodiranih bombi od kojih civili strada. {to se smatra rezultatom me|unarodnog pritiska na da je razgovarano o primeni sporazuma o Va{ington da se zabrani upotreba kasetnih bombi. avgust 2008. Rumunije. me|u kojima ima i saveznika Natoa. Danske. Latkovi} je potvrdio da su predstav- lo vi{e od 100 zemaqa. ukqu~uju}i i fizi~ku spremnost. HV ~ine profesionalci. Glavni soke rezultate na obuci. Pre. Uprava ruskog vazduho. uglavnom ~lanica Natoa – Austrije. sli~nim onima na kojima se kre}u strate{ki bombarderi. organa. godi. Gruzije. Belgije. Novi Su-34 mo`e da. sa izuzetno visokom precizno{}u. Makedonije. 68 1. ve. }e uve`bavawe aktivnosti multinacional. bi}e upu- U ve`bama u~estvuju vojnici iz 17 ze. prema oceni vojnih stru~waka. mogu}nost profesionalnog anga`ovawa u skoj. On je na aerodromu @ukovski. ishrana. u blizini Moskve. a bi}e im obezbe|eni sme- Letonije. avioni i helikopteri. posle 2018. i vojne uniforme.660 kuna (367 evra) uz nadoknadu Jermenije. Gr~ke. Ovo je prva generacija dobrovoqaca. Avion Su-34 mo`e da leti na velikim razdaqinama. odsto od svih „bombica” iz kasetnih bombi Portparol ministarstva Vidak Latko- ameri~ke vojske. uni{tava ciqeve na zemqi. bi. maqa. a uz brojne beneficije najboqima }e U crnomorskoj ukrajinskoj luci Odesa biti omogu}eno ukqu~ivawe u profesional- ozna~en je po~etak me|unarodne vojne ve. Podgorici. putnih tro{kova. koju bi za odmor koristile jedi- ma novoj politici SAD. rekao da }e novim avionima biti opre- mqena dva puka ruskih vazdu- hoplovnih snaga. {taj. sportska i za{titna oprema ske. na me|unarodnoj konferenciji u Dablinu. }eni u Po`egu u Slavoniji. ve} sastav sprovo|ewa mirovne operacije.

RV SAD se nada da }e se izbori- Na komandnim benim teretom jedva da dosti`e 500 km/h. kada su poku{ali da nametnu brzinu kao jedini Generali iz „lova~ke mafije“ dodu{e cene prioritet modernizacije. „lova~. u ameri~koj zakonodavnoj vlasti ve} se vi- vima koje bi prethodno trebalo vrlo pa`qivo osmotriti.. mi~no uva`iti. prilikama ~ak oko 80 posto letova ide na konto koji se smewuju u ulozi gotovih snaga za inter- vazduhoplovstvu eskadrila naoru`anih tim avionima. Presti` nadzvu~nih aviona brani se i aviona i oni su To se ~ini kontradiktornim realnim po. ~esto koristi najjeftinije sredstvo iz inventa- ra RV SAD. veka. ali ti za povratak na stare planove o prenaoru- kada treba uni{titi protivni~ku vatrenu ta~ku `awu lova~kih skvadrona sa 277 aviona ili du`nostima u blizini ameri~ke pe{adije samo piloti u A. Iako se ponekad dogodi da i piloti A-10A pogre{e i izbace borbeni teret na ameri~ke ili save- To se mo`e smatrati za pobedu tzv.. u leta~kom pro. stalnim ponavqawem fraza o tome da se vi{e- trebama zato {to se ameri~ka oru`ana sila namenski avion mo`e koristiti za re{avawe suzbili svaku godinama bori u asimetri~nim konfliktima svakog takti~kog zadatka i zato se A-10A gura u protiv gerilaca i terorista. oru`anih na F-22A. to i razvoja rakete. ~esto ~ak tre}i su nabavke F-22. godine. u osnovi nema `albi ve} samo ke mafije“ – pilota nadzvu~nih aviona koji su zahteva za ve}im prisustvom tih aviona na ne- taj nadimak stekli po~etkom {ezdesetih godina bu Iraka i Avganistana. da to nisu relevantni argumenti u proceni budu- ^ak ni vrlo krvavi rat u Indokini u kojem }ih potreba i zato isti~u samo tri prioriteta: su snage na tlu doslovce zavisile od vatrene po. visoka svetskog rata. F-22A mo`e samo da se po`eli. P A R A L E L E NADZVU^NI LOVCI PROTIV PODZVU^NIH Pi{e JURI[NIKA Aleksandar RADI] rvi put na nekoj od me|unarodnih izlo`bi. zni~ke jedinice. ^ak i sada se stalno na lazi pod pritiskom „lova~ke mafije“ koja nerado daje novac za remont i modernizaciju we nabavki. vqa vatrena podr{ka na malim udaqenostima aime. nizak Savremeni konflikti ponovo su potvrdili radarski odraz. najboqe {to savremena elek- fije“ o potrebi da borbeni avion bude {to br`i. Za{to? Niko ne tvrdi da onih preostalih letelica iz vremena Drugog se ne radi o izuzetnom avionu. ali „lova~ka mafija“ ceni da modernizacije nost izra`enu u novcu u odnosu na cenu goriva }e oko 2015. dolara. Oni nisu protiv. namenski projektovanog juri{nika i usko na- balansirane ma. Ipak. na Farnborou. municiju kalibra 30 mm. ali od vlastitog predweg kraja ili dejstva po ciqe. vencije {irom sveta. stranu. ~ak 381 F-22 potrebnih za razvoj jedne eska- u Ratnom 10A mogu pouzdano izvr{iti zadatak. ali `eli {to vi{e eskadrila prena. Jedva se prona{ao novac za moderni- kriti~ku misao nici mo}nih lova~kih aviona i u praksi su vrlo zaciju i produ`etak `ivotnog veka tih aviona do nerentabilan ciq za nadzvu~ni borbeni avion duboko u dvadesete godine 21. Juri{nik A-10A pole}e sa aerodroma 14. nosno trusnim delovima planete.8 milijardi se pohvali visokim performansama jer sa bor. Brzina. tronika mo`e da pru`i borbenom avionu. jula. biti kraj podzvu~nom A-10A. prvi su nabavke F-22. Zato su planovi proizvodwe ve} srezani sa 648 na 183 aviona. 69 . ponos ameri~ke vazdu{ne si- le i izuzetno tehni~ko dostignu}e ameri~ke in- dustrije. pritisak na li~nosti zadu`ene za finansira- uvek su bili piloti T lica velikih brzina i univerzalnih bor- benih platformi. manevarbilnost. akav avion u RV SAD predstavqa izuzetak Zato „lova~ka mafija“ preduzima sna`an SAD gotovo i jedva se probio tokom razvoja od prista. Gotovo redovno vrednost uni{tenih sred. On ne mo`e da N {e puta postavilo pitawe koliko takvih aviona treba RV SAD i ~emu treba da slu- `e. sme{tenih relativno blizu protivnika i vrlo Pgramu predstavqen je F-22 nazvan „grabqi- vac“ (Raptor). U takvim drile za svaki od deset me{ovitih sastava RV. Efektivnost o potrebi naoru`an sofisticiranim raketnim sistemi. kada u eskadrile do|u no- utro{enog u dugim patrolama ili iskori{}ene vi laki vi{enamenski borbeni avioni F-35. Jedan va`an argument u korist F- 22 predstavqa procena da teroristi iz vazdu- ha mogu da ugroze kontinentalni deo SAD. drugi su nabavke F-22 i dr{ke aviona skromnih performansi. za iznos od 63. nema odraza na stav „lova~ke ma. iskazao se juri{nik A-10A poznat kao „bradavi~asta sviwa“ (Warthog). a ne samo interese saveznika u politi~ko i bezbed- nadzvu~nih A-10A. U tom poslu od po~etka rata u Iraku 2003. {iroki izbor vo|enog naoru- da karakteristi~an zadatak za RV SAD predsta. `awa za uni{tavawe ciqeva u vazduhu i na tlu. menski obu~enih pilota morala se barem deli- stava protivnika predstavqa zanemarivu vred.

tra`i vi{e pa`we. nikome ne}emo biti interesantni. NIKITA MIHALKOV. . Meni je tako podjednako neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju „Anu Karewinu“. avgust 2008. beskompromisan i nemilosrdan Maestralna gluma. no}i. na~in.. `rtvovawu. jasna „pobeda dobra nad zlom“. jer je to u {ta Nikita moralna iskrivqewa i negativno nasle|e pro{losti. svima najpotrebnije. Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra. Dvanaest prepoznaje po „Sibirskom berberinu“ ili „Varqivom prisutnih u jednoj sobi odlu~uju da li je kriv ili ne suncu“. ~ini se. 12 kao krajwi rezultat daje pobedu pra{tawu. upravo Nikite Mihalkova upravo bio postavqawe predstave ono {to nam je danas. Jedino {to ishod pri~e i nije tako rusko dru{tvo razotkrivaju}i sve wegove predrasude. koje se slivaju u onu jednu – odre|uju}u. trijumf Malo se zna da je prvi samostalni studentski rad istine i slobode nad la`ima i neslobodom. Sveden. koji zasedaju u jednoj filma. bravura za bravurom.. klasika pedesetih od koje je krenuo. saose}aju. milosti. nagra|uje. humanisti~kog i dobra nad nepravdom i zlom. ~ak ih ima za najboqi film festivala dodelio je ruskom 12. 70 1. Pri~a je i ovde prisutna. Mihalkov „udara“ ovim filmom sama su{tina ruskog Minuciozno odglumqen i fascinantno realizovan u svim dru{tva – pravoslavni otklon ka razumevawu.“ na osnovu ~uvenog ameri~kog filma Sidnija Lameta Treba dodati da ovo nije Mihalkov koga publika „12 gnevnih qudi“. postavka kamernija. Sve je veoma jednostavno. premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad. koje ne smeta. filmovima koji su znatno plasti~niji u osamnaestogodi{wi mladi} koji je ubio svog oca. a ovakve epitete retko koristimo. bogato nadgra|uju}i ideju iz ameri~kog filmskog ~ak nadglumqivawe. tra`i da joj se U obrazlo`ewu je zapisano: „Film 12 Nikite izlo`ite – i. RUSKI GLUMAC I REDITEQ UNUTRA[WA STRA Samo to {to je duboko nacionalno mo`e postati internacionalno. ali je reditequ Nikiti Mihalkovu za film „12“ . Snimio Danilo PETERNEK @ iri kritike FIPRESCI Srbija 36. festa nagradu pripovedawu pri~e. pomalo teatarski oblik Mihalkova kroz pri~e 12 porotnika. ‘vivisecira’ savremeno i remek delo je tu. na krajwe uzbudqiv. segmentima. negde podse}a na „Dogvil“ Larsa fon Trira.

a mi to put. Umesto tebe to niko ne}e o svemu {to se danas de{ava u Rusiji. povremeno vra}ao radu nad snimqenim bez tog je nemogu}e da postanemo materijalom. oglede. Nema neva`nog `ivota. koji re{avaju problem savr{eno tu|eg im prisustva. osetio izuzetnu dozu neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju ozbiqnosti. danas se. radio u pauzama snimawa „Varqivog sunca A tako se i zatvara krug problema te istorije 2“. a veoma te{ko voleti jednog internacionalno.. uveliko obi{ao bioskope u svetu. Sve to potro{e desetak minuta. sudbini. U tome i jeste problem. Ovde u Beogradu.. nikome ne}emo biti interesantni. malo smo pro}askali kao glumac Henri Fonda. Dostojevski shvatawe demokratije.. skoro da i ne ~ujemo odgovor. porotnici. smrti i jednostavnije. miris. ali je sigurno {apu}emo. ali na demokratiju koja postoji to je film za Rusiju i o Rusiji. posle mnogo odrasli qudi. To nije kompliment. Jer. Za mene on je Pred Bogom su i sluga i ministar iznutra. To je veoma te{ka „Anu Karewinu“.. u svakodnevnim `ivotima zaboravqamo. Svaka zemqa ima svoj ukus. godine. junak filma. godine. se.. Ali on je po`eleo da izgovorim. Nisam uraditi. Kada ovde pita{ nekoga kako je. Tom prilikom. Pred Bogom su i sluga i ministar jednaki. treba da ponudi gledaocu jako ose}awe o tome a i u nekoliko ranijih kratkih poseta kome se sudi. Izdvojio je nekoliko sati da sa {pekulativni impuls da bi on bio aktuelan. Wega je poslao Bog da ne dopusti Skupilo se u meni mnogo toga {to sam ono {to se ne mo`e popraviti. spremni su da ~oveka. Ovde jo{ uvek gluma~kih zvezda. Srbiji. je rekao da je veoma lako voleti ceo besmisleno gledati druge i kopirati sve {to ni{ta ne}emo izmeniti. Film je rimejk samo 12 posto. Nema neva`nog kontinentalni doru~ak u hotelu [eraton – to nikako nije boqi `ivota. zaista `eli da ~uje {ta se sa vama glumci ne bi u{li u ovaj projekat da ga de{ava. Wega odgovora. ~oveka. a mi to u svakodnevnim propoveda spoqa. tim povodom mi i razmi{qamo ali odlu~i sam. Zbog toga se ba{ wemu obra}am okrivquju da je ubio svog poo~ima. Meni je tako podjednako On je kolokvijalan. posve}enosti. a ne na onu koja se deklari{e i povod za razmi{qawe. stvar. ozbiqna. 71 . Œ O filmu „12“. U Beogradu sam. U originalu je blistao veliki sve je u redu. istoriju. U svetu je to tako retko. mnogo razmi{qawa i How are you. eksterijeri su snimani i praviti se da nas sve to ne zanima. demokratiju.. U Rusiji je zakon jo{ uvek i milosr|e... nema re{avaju sudbinu ~e~enskog de~aka.. usred ruskog dru{tva. a veoma te{ko voleti jednog oni rade. Mo`da je to primitivno do{lo vreme da se glasno govori to o ~emu `ivotima zaboravqamo. To je neuporedivo filozofija o `ivotu. Moramo se u svemu tome osloniti na sopstvene korene. Stradawe. 2006. u Evropi. ne radi Mihalkov. snimawa filma „Varqivo sunce 2“ doleti i ve} hijeroglif. oprati ruke u zimu 2005. genetiku. oficira na kraju: „Ako ho}e{ leti..ANA STVARNOSTI Mnogo qudi. A moglo je da se dogodi da film jer kada nama bude potrebno da nas neko i ne bude snimqen. Izme|u ostalog. to jeste poziv na li~no da prime ovde. Tema je skliska. Samo to {to je duboko nacionalno mo`e postati da je veoma lako voleti ceo svet. sunce 2“ je jo{ u fazi snimawa.. taj te po~ecima i napravio rimejk filma Lameta vrlo ~esto uzme za ruku ili dugme. recimo.. a „12“ je ve} Œ O trinaestom junaku filma. jer su uvereni da su samo puki Mekdonalds i pretvoriti na{ `ivot u pijuni u pravosu|u.. 12 qudi. Dvanaest prisutnih de~ijeg i bo`anskog lika i u wemu naizgled koji predstavqaju 12 nivoa ruskog dru{tva nema ni{ta osim zainteresovanosti. to nije godina.“ mislio da }e taj film tako neo~ekivano Ako ho}ete. odabrao glumce i snimio film. Skoro svi svet. a zatim se Mihalkov Rusima je neophodno da se operu iznutra. mo`ete da se nadate da kada vas neko pita: provokativna. oko ho}e{ ostani.. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad. Mnogo je lak{e uzeti ~a{u viskija sa ledom i re}i: Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra. Veoma je lako umiti se. Vrabac koji ule}e na trenutak u – Sre}an sam {to sam ba{ sa ovim prostoriju u kojoj zaseda porota je trinaesti filmom iza{ao iz sedmogodi{weg }utawa. Pre svega. odlu~io slu~aja. neophodni kontrapunkt koji primi nagradu „Bra}a Kari}“. Nije mu trebalo puno vremena. A tako se gubi sopstveni identitet. Nikita Mihalkov je u Beograd doleteo – ^e~enska tragedija u filmu nije na kratko. milosr|e – bez toga ne postoji Prakti~no je ceo film bio snimqen jo{ Rusija. Nikita Mihalkov vratio svojim mogu}e. i uzvratnih Rusiji. ruske armije. I verovatno mnogi kako ste. U ovom trenutku „Varqivo civilizovano dru{tvo. ukoliko ne govorimo o tome. Nema nikakve odgovornosti. o slobodi. I’ am fine. i po~ne da sa ~itavim sazve`|em najpoznatijih ruskih ti pri~a o tome kako je... tako|e ne}emo imati odgovor. osim jednog. uspomene. jer je Mihalkov na wemu saslu{a. donesu odluku i podvesti pod jedinstveni intelektualni razi|u se. premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou. Dostojevski je rekao To je su{tina. razgovarali smo sadr`anih u `eqi da pred sobom vidimo o mnogo ~emu. Kada pitamo nekoga kako je. ~ini mi se da je jednaki.

Isto kao da se naqutite na Rusiju.. Temperatura te energije je jedinica za U ku}i su nas vaspitavali.. i on me kraju: „Ako ho}e{ leti. kao u pozori{tu. koncentracija i dobrog biznisa. ne `elim da dr`im predavawa. pogotovo ne o istoriji. (Andrej Kon~alovski) `ive}i u takvim uslovima mogli da Svejedno. ovi mali narodi se pretvaraju da vole te Ja jednostavno kora~am svojim putem. Umesto tebe artikulisana.. energije uzbu|uje gledaoce i oni su spremni Srbije i Rusije je ne{to sasvim druga~ije. Wega je poslao lo{e kada je lo{. toliko je bilo prilike tekstu. da idu za glumcem koji je pravilno Taj odnos je na nivou genetike. dobar glumac mora da okriqe.. poleti i da sve pred sobom. Krupni plan ili pauza mogu pretvaraju da vole svoje male narode. Re~ ne zna~i gore – jer wih ima mnogo vi{e. ali odlu~i sam. svoju decu. Ona nije samo bla. novac... To je vrlo va`no. Zbog svega toga da uhvatim tu|e korake i da ih sledim. Gledalac ceni samo tu energiju koju on sam tro{i u sali. u sopstvenoj porodici nau~ili koju ni~im ne mo`ete zameniti. skoro da i ne mora biti koji hrle ka velikim narodima zato {to od to niko ne}e uraditi. ali on i daqe ni{ta ne nema. Postoji samo energija je danas izobiqe ve}e. u wegovom srcu i wegovoj du{i. to je ipak kli{e. Na{a – Glumac nije ni{ta drugo nego odre|eni broj ustaqenih prezimena ne treba da budu krila koja nose prema slavi. KULTURA Œ O du`ini filma. uzro~no-posledi~na veza. kulture i pravoslavqa. licem. Sve to u dobroj glumi mo`e i velike narode. nitkove. istorije. ^ovek ~iji postupci nisu u wemu da zamene tri strane teksta. pomo} i tome sli~no. Pre Veliki narodi mogu i da ih uzmu pod svoje na drugu stranu puta poku{avaju}i no {to re~ izgovori. ona }e u}i u salu. ve} je to izuzetan mehanizam da nastavite da volite. tradicije. trik. fle{bek. Re~ koja je – Name}e mi se zanimqiv zakqu~ak. tada ste vi du`ni da potro{ite na mene isto toliko vremena. Nisam preskakao sa jedne trenutka kada treba da izgovori re~. bla – re|awe re~i zato objasnite sebi za{to je to upravo tako – da razumete. To me razoru`ava.. to ~ini{ kao da je prvi put u `ivotu. Najva`nije je to da ~ak i ako koristi{ izrastemo u bitange. Mnogi gre{e kada misle da tekstom pri~a svoju pri~u. To je va{e pravo. da sopstveni `ivot ne upore|ujemo sa `ivotom U Bibliji je re~eno: u po~etku be{e re~. a mi smo navikli da nam sala slu`i za razonodu. To je to poprima karakter politi~kog pozori{ta samom. Jer je su{tina glume u svemu toga imaju koristi – mogu da dobiju nekakve onome {to se sa glumcem de{ava do dotacije. jer kli{e. koliko i ja tro{im na vas. zainteresovanosti. gestom. . dobro je kada je tekst dobar i ima energije. – Film nisam `eleo da skra}ujem. najva`nije shvatiti u glumi. a veliki narodi se a ko `eli. avgust 2008. oko ho}e{ glumcu do onog trenutka kada treba da bude ostavqa razoru`anim. onih qudi koji `ive boqe. Pauza nije rupa u iracionalan. apsolutno upotrebio svoju energiju.. ukoliko razgovaramo. zna~i da }u se ja baviti ~istom Bog da ne dopusti ono {to se ne mo`e mewa. ve} krst kli{ea. ne mo`ete simulirati. a moja deca i wegova. ne zbog toga {to je idealan. Lo{ glumac ima dva kli{ea. ili odlazite. to onda zna~i da mi razgovaramo. odli~an ~etiristo. Ako u tome u prostoriju u kojoj zaseda porota je Naravno. ukqu~imo kompjutersku grafiku. Nema nijednog krupnog Vrabac koji ule}e na trenutak mogu uticati na publiku i partnera. To {to se de{ava izme|u nego dolaze odnekud spoqa. ^im nam postane dosadno. Sergej Makoveckij ni{ta. U glumi nije re~ ta koja ima zna~ewe. Odlu~io sam se za sra~unati rizik: na op{tem planu. popraviti. ve} ukoliko razgovaramo. Zbog toga se ba{ wemu obra}am na pravilno ro|ena. Sve mnom. oprostite i {to nema teksta ili si ga zaboravio. jo{ vi{e. Ali on je de~ijeg i bo`anskog Za glumu je va`nije {ta ra|a tu re~. A opet. hemijom. Naravno. koju smo va`ne lekcije o `ivotu.. Me|utim. a onaj koji nosimo na du{i. No. Nije bez razloga na{ veliki pisac 72 1. jer smo i ja i moj brat koji je izuzetan ima ~etiri hiqade kli{ea na raspolagawu. kako lika i u wemu naizgled nema ni{ta osim ona nastaje. rob je – ma koliko bio hrabar. Ili me vi slu{ate. bla. ve} sa `ivotom onih qudi koji `ive Ali u poslu kojim se mi bavimo – re~ nije na po~etku. a ako je trinaesti junak filma.“ izgovorena. nema odgovora. I to me primorava da koji glumcu omogu}ava da se podigne. plana i to traje devet minuta. je pro`ivi u sebi. i isto toliko puta ste uspeli da improvizacija. jednostavno morate imati. mo`e da krene ukorak sa da zameni re~. koncentri{u}i se u ba{ danas sam o tome razmi{qao. da je iska`e energijom. u svoju koaliciju. Postoje mali narodi ostani. na ~itav taj odnos gledam potpuno druga~ijim o~ima – kroz prizmu odozgo jasno vidi. To je potpuno suprotna Œ O Srbiji i Rusiji. pa sam i ja tako vaspitavao kvalitet va{ih kli{ea. verovatno je to tako. Œ O vaspitavawu – Na~in na koji smo se mi me|usobno odnosili i Œ O su{tini glume komunicirali u porodici bio je zapravo – nauka o `ivotu. ve} umno`avawe energije.

hraniti kavijarom. realizmu. jasno nagla{ava prednosti bipolarnog sistema u odnosu na druge. svejedno. mo`e da krene ukorak sa mnom. kako vas volim!”. Ja znam da su moja deca zdrava i ne Avgustovski broj Revije za bezbednost. Volc je pa`wu me|unarodne nau~ne – Rusija je verovatno tamo gde i treba da javnosti privukao kwigom „^ovek. odmerenim `ivotom. po~iwe nova tuga. Ivan ZARI] pro{lost koju oni obo`avaju. Zna~i. Kada govorimo o realisti~koj teoriji. jedan od najva`nijih u wegovom srcu i wegovoj du{i. Mislim da je Rusija organska politike”. Isto je i sa decom i REVIJA ZA BEZBEDNOST ro|acima. svojim `ivotom. ^ehov je rekao da Rusi obo`avaju svoju pro{lost. Model strategije nacionalne bezbednosti Srbije. ve} odre|uje mesto i pona{awe dr`ave u sistemu. a na stranicama koje su posve}ene stranoj periodici donosi napise o pohodu Ujediwenog Kraqevstva protiv radikalizacije i radnom okviru – Neko je rekao da qubav ne zna~i gledati strategije i planirawa sile. mo`ete ga na svom zna~aju. ~itaocima najpre donosi napis o trgovini qudskim „Ah. do danas nije izgubila pronalazi lek. Drugo je revolucionarnim putem. sektora. Kad pro|e. iako napisana pre skoro stvar. krug se zatvara i svaka li~na tuga pretvara se u svoju ^ASOPISI suprotnost. Treba mirno gledati levo i desno razre{avawu dru{tvenih konflikata. autori razmatraju jedno u drugo. Isto to va`i i za moje organima. obnavqaju se crkve. autori Revije pi{u i o problemima prilikom ali mi je dovoqno to {to znam da vi postojite. R jednu od dve najzna~ajnije {kole mi{qewa u nauci o me|unarodnim odnosima. sada joj ne preostaje ni{ta drugo nego izdao kwigu „Teorija me|unarodne da se izvu~e odatle. U detaqnijem prikazu Potrebno je samo da nas mnogo ne diraju. polomi. Dragana MARKOVI] V. U obema navedenim teorijama a ko `eli. parlamentarnoj kontroli bezbednosnog da ste takvi – a ne druga~iji. anarhija defini{e sistem. klasi~ni realizam primarno posmatra akcije i interakcije s problemima. a Rusija treba da `ivi svojim Postoje tri osnovne razlike u Volcovom strukturalnom u odnosu na klasi~ni `ivotom.info. energetskoj bezbednosti kao faktoru spoqne politike SAD na po~etku 21. ” rubrike Bezbednost i odbrana.Anton Pavlovi~ ^ehov napisao u svom dnevniku: NOVE KWIGE „Iza svakog sre}nog ~oveka stoji neko ko kuje ~eki}em da bi iskovao wegovu sre}u. predstavqa Nisam preskakao sa jedne na drugu stranu puta poku{avaju}i da uhvatim tu|e korake i da ih sledim. o izgubqenom smislu `ivota. rob je – ma koliko realizam ili neorealizam. dr`ava bude. Ja jednostavno kora~am svojim putem. Kada se govori o gubitku operacija UN u svetu. ve} gledati u istom pravcu. pre dr`ava u sistemu. posledicama prawa novca. strukturalnih uzroka stabilnosti me|unarodnog sistema. Mre`nocentri~no ratovawe u teoriji i praksi OS SAD i Formirawe i Zato ~ovek mo`e godinama da ne vi|a druga. dok se u strukturalnom realizmu nagla{ava sistemski nivo nego {to se vaskrsnu}e ne dogodi samo. stru~nog ~asopisa o korupciji i moram sedeti i gledati u wih. shvatili da se ta budu}nost koje se oni pla{e Vi{e o ovoj kwizi i uslovima nabavke mo`ete na}i na Internet adresi pretvara u tu sada{wost koju oni mrze i tu http://www. iznutra. Kao svako organsko `ivo bi}e ona sebi trideset godina. To bi Centru za civilno-vojne odnose i Beogradskoj {koli za studije bezbednosti. ealizam. zakonskoj regulativi o tome. ~ijim se bio hrabar. da zna da je on `iv i zdrav. pomera. Tako je i s nama. Svojim mirnim. Prvo. uz liberalizam. vrednosti. koja je po klasi~nim realistima stawe sistema. neka Moskva `ivi kwige. Nasuprot wih postoji pitawe koje je U drugom broju Vojnog dela. Vojno delo istra`uje temu Vojska Srbije kao Œ O Srbima? brend. P. Kod vas retko dolazim. Postoje pitawa kao {to su: „Pa {ta da radimo”. nacionalne i kolektivne bezbednosti tekstovi su samom `ivqewu. Rusija je samu sebe razru{ila. Kao tre}a osnovna razlika uo~ava se razli~ito reagovawe na uslove anarhije u me|unarodnom Mislim da se ne{to kre}e. kr{ewa propisa o javnim nabavkama. podseti}u programirawe funkcionisawa i razvoja na{eg sistema odbrane. ali strukturu oru`anih snaga Bosne i Hercegovine. koja. defini{u}i teorije i kriterijume wihove provere. mo`ete pro~itati o prevenciji i odgovara vera. osniva~em smatra Kenet Volc. realizam. U rubrici Osvrt. godine rukama. i da ne ~ezne za wim. veka i rezultatima brojnih mirovnih i mirno voziti daqe. godine da bi 1979. ali on }e jesti svoju travku U ovom delu Volc nas vodi ka uobli~avawu svog vi|ewa me|unarodne politike. Posebno mesto u srpskom izdawu kwige. kritikuju}i i je{}e je dok ne ozdravi. op{tevojnom nau~noteorijskom ~asopisu va`nije – Za{to da `ivimo? Na to pitawe Ministarstva odbrane Republike Srbije. ima bilo vrlo tu`no ako se ne bismo jo{ malo predgovor autora pisan specijalno za ovu priliku sa vremenske distance od skoro zamislili nad ovom formulom i ne bismo tri decenije. koje nam je dostupno zahvaquju}i mrze sada{wost i pla{e se budu}nosti.“ Povremeno pro~itam intervjue koje sam dao TEORIJA pre tridesetak godina. osim da se sve razli~ito shvatawe mo}i. koja nije vi{e ciq sama po sebi kao u klasi~nom pokvari. moja stanovi{ta se nisu promenila. Ako se pas razboli. analize sa anarhi~nom strukturom me|unarodnog sistema i distribucijom U Rusiji se ni{ta ne mo`e posti}i sposobnosti me|u dr`avama kao jedinicama tog anarhi~nog sistema. sopstvenim i rat” iz 1959. datom u drugom delu Mo`da stvar nije ni u tome. Uz tekstove o pretwama visokotehnolo{kog kriminala i doma}oj odnose sa Srbijom. ameri~ki Œ O Rusiji … teoreti~ar i profesor. i govoriti: organizovanom kriminalu. postoje razli~iti pravci i razli~ita ^ovek ~iji postupci nisu u wemu samom. Uzgred budi re~eno – to je tako|e ME\UNARODNE POLITIKE jasan uticaj porodice na formirawe li~nosti. redukcionisti~ke teorije i nagla{avaju}i sistemske. shvatawa sveta. „Kako da VOJNO DELO `ivimo?”. ali i Vas na Tolstojeve re~i: „@ivotna sre}a je u komplementarnost qudske. ali i organizaciji i funkcionisawu kriminalnog tr`i{ta. nego dolaze pravaca predstavqa strukturalni odnekud spoqa. s tra`ewem puta. znaju}i da je sve uredu.teorijamedjunarodnepolitike. sistemu. 73 . dok po neorealistima Obnavqaju se manastiri.

Maja 1970. za- bele`eno 68 slu~ajeva. Bond. jedna od najmasovnijih pobuna u istoriji mornarice SAD. pobunio je posadu fregate a ~etiri ~lana posade bombardera B-52 odbili su daqe borbene zadatke nakon {to su wihove bombe prouzrokovale velike `rtve me|u civilima u Kamboxi. poru~nik Pits i 23 vojnika C ~ete masovno nezadovoqstvo stawem u 2. od kojih je jedan prethodno bio odlikovan i uz to veteran sa 175 borbenih leto- sovjetskom dru{tvu i vojsci. koja je tokom pet dana `estokih borbi imala 90 qudi izba~enih iz poticali iz siroma{nih slojeva stroja.FEQTON PI[E V O J N E P O B U N E (3) DR ALEKSANDAR MUTAVXI] Pre po~etka vijetnamskog rata. lakog otpora vojnika. pe{adijskog puka su tako|e odbili nare|ewe za pokret. godine. bataqona 196. Air Cavalry Division ( 1. Naime. ~eta iz poznate 1. Me|utim. Dosta ruske vojske. bataqona 501. godine. Wujor- belaca ili crna~kih porodica. . do objavqivawa samizdat vojni~kih novina u Vijetnamu. nije proteklo mnogo vremena. Mornari- Storo`evoj i poku{ao da izvede ca tako|e nije bila po{te|ena protesta. novembra 1972. re~ima „Nemamo mi tamo {ta da tra`imo. procena vojnih zvani~nika SAD VIJETNAM o moralu vojske bila je vrlo povoqna. avgust 2008. godine. odigrala se revolucionarni udar. mahom. dugogodi{we Do 1966. Avgusta 1969. Odbijawe nare|ewa postalo je masovna pojava.643 evidentirana dezertera. I. cela A ~eta 3. ali vojnici nisu pretrpeli nikakve sankcije. kao {to je bio primer vojnog lekara koji je odbio da obu~ava zelene beretke. {ke novine su tu vest objavile pod naslovom „Gospodine. na nosa~u aviona USS 74 1. Jedan mornari~ki oficir divizija) pred kamerama TV stanice CBS odbila je nare|ewe za nastupawe stazom poku{ao je da povrati staru kroz xunglu koju su vojnici smatrali opasnom. a potom i aktivnog D nena vojska imala 65. pa i mnogo te`e oblike bunta. helikopterska desantna pobune. procenat vojnika koji su dezertirali kako bi izbegli rat u vojno anga`ovawe u beskrajnom i Vijetnamu bio je ni`i nego u prethodnim sukobima. godine. prokomentarisale su doga- da bi potom poprimio proporcije |aj vojni~ke novine G. {esnaest vojnika iz utvr|enog logora za vatrenu podr{ku Washington odbilo je nare|ewe da pre|u slavu najrevolucionarnijem vidu granicu i stupe na tlo Kamboxe. u bazi u SAD. va. prave epidemije. Iskoristiv{i nam je muke u Vijetnamu”. Dva pilo- ta. {to prema ameri~kim nor- mativima iznosi skoro ~etiri pe{adijske divizije. moji qudi odbijaju po- kret!”. koje su otvoreno pozivale na neposlu{nost. Komandir ~ete je smewen. koji su. Decembra 1970. dezerterstvo. KO MAN DAN TI PLA ]A JU CEH Ni SSSR nije bio imun na vojne Nedugo zatim. „Ko- Ovaj proces se polako razvijao manda je popustila pred otporom organizovanih qudi”. Vojnici su jednostavno seli na zemqu. preko molitve za mir koju je pet vojnika organizovalo 1967. samo je kop- besciqnom ratu (1961–1973) s vremenom je dovela do dezintegrisawa sve ve}eg broja jedinica i ispoqavawa prvo pasivnog. ali ve} 1970. odbila je nare|ewe za napad. 3. odbili su da lete kada su shvatili da su mete napada bolnice i stambene zgrade. Od pojedina~nih slu~ajeva. pe{adijskog puka. te je samo tokom 1968.

Pedeset odsto ispitanih izjavilo je manda divizije American naredila je da se vojnicima ne izdaju ru~ne da bi upotrebili oru`je u borbi za svoja prava u Americi. ubijaju svoje oficire i vjetske nuklearne podmornice poku{ava (i naravno uspeva) da sa podoficire. mu je za vojnike utvr|eno na 12 meseci. godine. zacije. jer je mera koju su vojnici primewivali prema nepopularnim FRAGING stare{inama bila jednostavna. {to zna~i 543. Iz tog razloga. ali pod uslovom da se odre|eni period provede u Vijetnamu. godine. a u vojni~kom Tokom 1968. Tokom {ezdesetih je izra~unato da su po.000 rawenih vojnika. godinu. sme{tenu u planini. mogu}nost napredovawa u ~inu u kopnenoj vojsci SAD na glavnog junaka potpuno razli~iti od onih koji su opisani u kwizi. ponekad samo osigura~. ne postajale vo|ene umesto da vode. Od malih nogu bio je zado- 75 .000 ameri~kih vojnika u Vijetnamu 1968. i tako odeveni mar{irali kroz bazu. {to dru`ilo i nekoliko belaca. kovnika. bila iz borbenih jedinica. ali po{to je velika ve}ina „ru~na bomba sa rasprskavaju}e-par~adnim dejstvom”. ali ako se ovaj broj prihvati. niti se kao kod vatrenog oru`ja putem petana. U pojedinim slu~ajevima ~ak su raspisivane pripadalo pozadinskim jedinicama. |enih zahtevati izvo|ewe rizi~nih zadataka.592 poginula i oko 35. za koje su Martina Lutera Kinga tako {to su. glavnokomanduju}i ameri~kih snaga u jugoisto~noj mande na masovnu neposlu{nost. Ona se kori. kako bi za. Rat u Vi- bombe. ovaj termin izveden je iz pojma fragmentation grenade. {to je zna~ilo da }e od podre- katkad bi se dimna bomba aktivirala pored wegovog {atora. ral Vestmorlend. ve} su rata. trajawe roka slu`ewa u Vijetna- ta kao kota Hamburger. Obi~no se na wegovom le`aju ostavqala ru~na bomba na rawavawa ili pogibije. a komandant 440. ali zvani~ni po. odnosno 14 odsto. vale borbu sa Vijetkongom. Rezultat ankete koju su. kojima se pri. sada su postale mnogo izra`enije. 271 tokom 1970. snost zastra{enih stare{ina. po najkrvavijoj bici vijetnamskog rata. ali bez preduzimawa konkretnih disciplinskih pozadinskih jedinica sa jedne strane. koje su izbile na videlo tokom Drugog svetskog nu disciplinu. U naj. Komandir jedinice biva smewen. ve} tri generacije slu`ili u mornarici. Valerij Sabin je bio potomak porodice ~iji su mu{ki ~lanovi trebne 33 godine da bi potporu~nik postao pukovnik. kakav je bio potpukovnik Hani. U odnosu na we. Po nare|ewu Vestmorlenda. kao osnovna pretpostavka rukovo|ewa i komandovawa. uz nekoliko OD RE \EN @IVOT NI PUT ~asnih izuzetaka. To je dovelo do apsurda da je. ke sopstvenih vojnika. bio su.946. Vojnici su `eleli samo jedno – da pre`ive. operacije po tipu prona|i i uni{ti ginuli u borbi. ni da prihvate. ni`i i lo{iji nego ikad u ovom veku. jer je ve} 1970. Rasne tenzije. ve} kao zahtev za promenu na~ina izvo|ewa ratnih opera- 1971. jer im je time proporcionalno uve}ana mogu}nost stare{inu. stavi- wihove stare{ine verovatno procenile da im spremaju likvidaciju. Poginuli oficiri. Od vi{ih ofi- balisti~kih testova mo`e identifikovati cev iz koje je ispaqeno cira. broda. Mnoge stare. {to je paralisalo sve aktivnosti. 86 odsto {tinski naru{en.Constellation. Marinski pukovnik Robert vojnicima u~inio bliskom. komandovali su jedinicama veli~ine ~ete. jer 20 odsto `rtava atentata su vojnici. Sa druge strane. a ne Vijetnam. {to je za 70 odsto mawe u od- nosu na 1968. dola. Me. pro`ete su drogom i blizu pobune. Vojnici nisu dozvolili da postanu `rtve. {to se naslu}uje prema statisti~. i 333 u osvete. Ovo je jasno ukazalo na ~iwenicu da je princip subordinaci. a za oficire samo {est.400 oficira i podoficira pretvorile su se u tra`i i izbegavaj. na samo 3. Ponekad su vojnici sa sobom nosili ranije zapleweno oru`- je. oficiri su za duplo kra}i kojoj je bilo napisano wegovo prezime. kat. Sa zavr{etkom van na istinitom doga|aju. komandnog kadra u borbenim jedinicama. a Aziji. Hanikat je pre`iveo. godine. fragging oficira se ne tuma~i kao ~in daci bele`e 126 fragging-a 1969. iza{ao je u susret ni`im oficirima stvaraju}i ogroman broj vojnicima se preti. te sudbi- korejskog rata. a potom izvestili da su po. i pored nekoliko poku{aja. ~ime su stare{i. beli agresivno odgovarali na pretwe. sproveli Time i Washington Post me|u ameri~kim voj- {titila komandira koji je vi{e puta pre toga bio ciq atentata. Na{a vojska u Vijetnamu je u stawu bliskom kolapsu. godine. s tim da ovde nisu ukqu~ene stare{ine za koje se sma. godine. {ine su pozdravile vijetnamski rat kao priliku za avanzovawe. tokom vijetnamskog rata poginuli su jedan general i osam pu- zrno. tako da nisu ni izve{tavali komandu o neposlu{nosti podre|e- nih. |utim. Bukvalno prevedeno kao raspar~ava. Vojska priznaje da za 1. godine u listu Armed Forces Journal napisao: „Mo- ral. bataqona veze je duge cevi podelio samo jetnamu je oru`anu revoluciju kao na~in borbe mnogim crnoputim onim qudima u koje je imao poverewe. Ovaj bestseler je zasno- Nekoliko faktora je uzrokovalo ovakvo stawe. Vijet- kong je primetio ove promene i na takvo pona{awe reagovao na- re|ewem da se ne otvara vatra na ameri~ke vojnike koji imaju mi- rovne simbole na opremi ili nose oru`je o ramenu sa cevima I SSSR okrenutim nani`e. je drasti~no usporena. mestom za borbu. metara od we se ulogorile. terski desant na jednu stanicu veze. a sa druge brzom rotacijom mera. dok je borbene operacije izvo- ucene za glavu omra`enih oficira.000 bio pravi ma- stila kao najpogodnije sredstvo za likvidaciju komandnog kadra po. surova i efikasna. taj interval smawen na 13 godina.000 to nije bio visok procenat. kada je vi{e od 130 mornara crne puti. {to je potpuno naru{avalo voj. nicima crne puti pokazao je kako 64 odsto wih smatra SAD pravim S vremenom.000. godini. ameri~ki gubici u Vijetnamu iznosili su nare~ju poznata kao fragging. Ko. tu provele dan. u kome deo posade najnovije so- pri ~emu pojedine jedinice izbegavaju borbu. sakr od 18 odsto poginulih. a mo`da i u Ameri~ki pisac Tom Klensi stekao je svetsku slavu svojim ro- istoriji SAD. na~in izvo|ewa. odeveni u bele ~ar{afe. oficiri su izgubili poverewe u svoje vojnike.” svojim plovilom prebegne Amerikancima. vojna policija morala je da izvede helikop. Mnogi oficiri su `iveli u strahu od svojih vojni- ka. manom Lov na „Crveni Oktobar”. a uve~e se vra}ale u bazu. iskazalo protest sedawem na palubu se i obistinilo. Hajnl je juna 1971. to je u odnosu na 80. naj~e{}e su kretale iz baze i par kilo- zi se do zakqu~ka da je 20 do 25 odsto stare{ina nastradalo od ru. disciplina i sposobnost za borbu armije SAD su. Pojedini oficiri se nisu dali zastra{iti. li na glave kapuqa~e Kju-Kluks-Klana. 1970. koje oni nisu bili voq- ve}em broju slu~ajeva upozorewe je bilo shva}eno. mahom do ~ina ka- {to ne ostaju otisci prstiju. Gene- Tokom daqih protesta ustalio se obrazac reakcije vi{e ko. ekstremne rasisti~ke organi- Oktobra 1971. Uz pre}utnu sagla- tra da su ih vojnici ubili hicem u le|a. a period morali da se doka`u u borbi. je od 543. ali su motivi. Nema ta~nih podataka o broju nastradalih. koje su pri povratku prijavqivali kao novi ratni plen. koji je naredio napad na kotu 937. koja je potom postala pozna. vojnici proslavili su ubistvo ~uvenog crnog politi~ara i aktiviste kim podacima. Ovo je posebno pogodilo qudstvo koje je neposredno izvodilo bor- ^esto je sama opomena bila dovoqna da „opameti” neomiqenog bene operacije. Patrole su namerno izbega- nije utvr|en ta~an uzrok smrti. odbijawa nare|ewa i pri- hvatawa borbe bio je drasti~an pad broja poginulih Amerikanaca u borbi tokom 1970. 14. U bazi Kam Ran Bej. Rezultat fragging-a. cija. dilo samo 80.

navrata uz potvrdu da su razumeli komandu. 8. Shvativ{i da je polo`aj postao Istorijski gledano. ministra odbrane Gre~ka putem radio-veze. Nare|e- {tvene nejednakosti koje naru. U Rigi je celokupna posada. {to je predstavqalo veliko priznawe. a posebno pobunu na Potemkinu. godine. Po wegovom nare|e- ocenama. gde je postao uzoran student. ukqu~uju}i na protivpodmorni~ku fregatu Storo`evoj. Tako je uspeo da prona|e na osam godina zatvora. Po nare|ewu samog Bre`weva. usredsredio se na teme koje su bliske mla. Vaspitan da nikada ne la`e i da prezire hi. Samo po sebi se razumelo da U {est sati ujutro. On nije `eleo vjetskog Saveza. preko frekvencije koja je dostupna gra|anstvu. Sabin je bio takva du{a. Komanda je shvatila da piloti pre}utno od- wegovo ube|ewe da je postoje}i sistem pretrpeo transformaciju u bijaju izvr{ewe nare|ewa. Gra- tolij Putorni. Brod je zaplovio ka Lewingradu 9. [ejin i jo{ ~etrnaestorica mornara ubrzo preme{teni u zlogla- ali je on uneo ne{to potpuno novo. zatvora. zbog „Svakom dru{tvu su potrebne plemenite du{e. sekretar Komsomola i. bez kontakta sa spoqa{wim svetom. Tako su {ivo po{tewe. koji svoja uverewa ne prate delima. [ejin je osu|en pridobio wihove simpatije i poverewe. u potpunosti upo. preuzme kontrolu nad brodom. Me|utim.{tewe radnom narodu Sovjetskog Saveza. ~ija je PLE ME NI TA DU [A i to u {ifrovanom obliku. ali da radni~koj klasi SSSR-a treba samo odgovaraju}i podsticaj i smelo vo|stvo. usidri se pored krstarice Aurora i radio- jen qubavqu prema moru i dubokim ose}ajem du`nosti. Istina o Valeriju Sabinu saznala se tek nakon pada So. ne mo`e razvijati. Pri izvo|ewu pred vojni sud. . ~iji je kapetan bio Ana. Tada je obelodaweno i pismo koje je napisao plamene re~i govora pisanog sr- da samo dr`i govore o komuniz. mornarica je oduvek predstavqala najre. sme{tena u pritvor. Odstupaju}i od kli{iranih tema sni moskovski zatvor Lefortovo. o doga|aju su mirawa na akademiji. ili. Aleksandar [ejin. stavqaju}i pri tom akcenat na dugu tradiciju revolucio. u slu~aju potrebe. vojne disci. Vale- sa dolaskom Bre`weva.Sabina. Oni tako|e dodaju da digao sidro.i oficire koji nisu u~estvovali u pobuni. mogao biti osu|en na maksimalnih 15 godina ki rad. Sabin je za trenutak bio u dile- tako vaspitani. trinaest obalskih patrolnih brodova krenulo je u potragu za od- mesto kapetana razara~a. izda saop- pline i patriotizma. tako da su Sabin. ali su ga ~vrstina i pozitivan stav Nakon kraja Staqinove ere i privremenog i delimi~nog popu. Vazduho- ali je na zaprepa{}ewe porodice to odbio i odlu~io da se prijavi plovstvo Balti~ke flote dobilo je nare|ewe da fregatu onesposobi u politi~ku akademiju. mladi mornari bili su zastra{e- narnih zbivawa u mornarici. me|u kojima se izdvajao wegov pomo}nik za politi~. Pobuweni mornari su bili prisiqeni da stoje licem pre- ne{to kasnije. avgust 2008. Sa{a [ejin je Valerija Sabina opisao slede}im re~ima: upu}eno Storo`evoju da se od- Ka`wen je strogim ukorom. podr`e svojim delima. FEQTON Oktobarske revolucije. komanda brzo biti obave{tena. „savest na{eg razreda”. on je planirao da pritvori oficire. {tawa stega birokratske vlasti tokom vladavine Nikite Hru{~ova. Svakodnevna predavawa su u~vrstila po ozna~enim ciqevima. ma admiraliteta. Os. mada je.” risala. svom malom sinu tokom zadwih dana `ivota. on se interesovao za svakodnevne probleme svojih morna. potopi. doj posadi.rawe vatre. stavqali su sto`er oru`anih snaga. {avaju sovjetski socijalizam. Objasniv{i mu da je vladaju}a birokratija izneverila ideale revolucije. Nikad nemoj da postane{ jedan od onih koji kritikuju. on je zgrabio pi{toq. Do Sablinovog dolaska.ure|ajem.dom su se ve} pronele vesti o novom Potemkinu. posada je igno- ~ega je odlo`en i datum diplo. sko~i u more i zapliva ka obali. Sve su im toga. odmah po isplovqavawu iz Rige. da nikad ne}e{ morati da se stidi{ onog {to je tvoj otac uradio. na kada je napisao pismo Hru.” we na~elnika admiraliteta. ali je Valerij bio takva li~nost koja je te norme mi da li da produ`i sa izvo|ewem plana. bez kojih se ono mah vrati u luku. vezista ga je emitovao potpunoj suprotnosti sa karak. frekvenciji mornarice. streqan je nekoliko meseci I dok je. koja je PO BU NA PO LIT KO MA po~ela da plovi u kru`noj liniji. Rawen u nogu. nekoliko mornara oslobodilo je kapetana Putornog iz volucionarniji vid oru`anih snaga Rusije. a koje je uru~eno po. Pobuna na Potemkinu i kabine. {to je dovelo do burne reakcije samog karikaturu socijalizma i postao birokratski totalitarni re`im. Posle samo pet godina slu`be ponu|eno mu je komandno wu. popularni komesar je skom ratu i crnomorski mornari u Velikom otaxbinskom ratu pred. terom Valerija Sabina. a Sabina je ~ekala najte`a kazna. Storo`evoj bio ukotvqen u bal.beznade`an. te je time jalni neprijateqi re`ima do kraja postojawa SSSR-a. Me|utim. padobranci i KGB preuzeli su kontrolu nad }e Sabin potra`iti istomi{qenike u mornarici u koju je oti{ao fregatom. Iz straha ili nekog drugog raskorak re~i i ideja je bio u razloga. a ne onima ko- Imao je tek dvadeset godi. o ~emu je obavestio [ejina. Budi jak u veri da je `ivot la je potpuna neverica. To su hipokriti – slabi.prema va`e}em zakonu. divan.priznali i potom su oslobo|eni. ali ju je i obave{teni Politbiro i sam pored toga zavr{io sa najvi{im Bre`wev. ali to ne jima su bile namewene. kojim ga poziva na ustanak pokriziju u svakom obliku. ot- plovi do Lewingrada. jer je postalo jasno da }e htela i da sprovede u delo. Drugo odeqewe aviona je izvr{ilo nare|ewe i bombe su o{tetile kormilo fregate. vid nepravde. pre nego {to je brod su ga kolege nazvale. Valerij nije mogao da pre}uti bilo kakav protiv vlasti i uvo|ewe prave sovjetske demokratije. ti~ka predavawa pratili sa me{avinom ravnodu{nosti i dosade. [ejin navodi da su mornari bili puni entuzijazma i ose}awa wingradu. cem pravog komuniste postale mu. beglom fregatom. Prva reakcija komande bi- {~ovu. brzo ubedili. prvenstvena odlika koja je pro`imala sve rij je izdao nare|ewe vezisti da govor koji je napisao emituje na jav- pore `ivota u SSSR-u bila je hipokrizija. Postoje}i univerzalni noj frekvenciji po dolasku u Lewingrad.velike ve}ine mornara. ti~koj luci Riga.posle su|ewa i on je sahrawen u neozna~enom grobu. koji su bili za nastavak akcije. bezvredni qudi. jedan od pritvorenih oficira uspeo je da iza|e iz kabi- su svi verovali u eti~ke norme socijalizma i komunizma jer su bili ne. odjurio do komandnog mosta i pucao u plotuni sa Aurore potresli su svet. gde je u toku bila priprema proslave godi{wice Kraj 76 1.odnet u potpalubqe. Kao politi~ki oficir otkomandovan je ma zidu skoro dvanaest sati. koji nije pru`ao otpor. mornari su redovna poli. gde su tokom nekoliko meseci dr- i frazeolo{kog re~nika. novembra u jedan sat ujutro.`ani u samici. ve} je hteo da komunizam rodici: „Veruj u to da }e istorija po{teno proceniti doga|aje i dostupne samo visokim oficiri- sprovede u delo. ali bez vatrenog dejstva kako bi ga mogao promeniti. ali su ostali `igosani kao potenci- ra i poku{avao da im pomogne u wihovom razre{avawu. u kom je opisao sve dru. tokom politi~kih studija. a sebe su videli kao heroje. kako slobode. Ve} sa 16 godina primqen je u vojnu akademiju u Le. Veruj da }e revolucija uvek pobediti. 1973. na osnovna odlika bila neustra. a balti~ki mornari u gra|an. sa nare|ewem da je zaustave ili potope. Sabin je odlu~io da svoj plan sprovede u delo. istomi{qenike. novembra 1975. i pored nare|ewa za otva- Sabin je hteo da se.ni mno{tvom oficira visokog ~ina koji su tamo bili prisutni. piloti prvog odeqewa su samo preleteli brodove u tri zna sa organizacijom i delovawem dru{tveno-politi~kog sistema. Nakon toga.

a Tri dana kasnije sve{tenici srebrni krst. Ovaj da. avgust 1975. ratna uniforma koju bi sve{tanici nosili do dana demo- u statusu gosta. U toku `estokih borbi koje op{tenarodna. jugoslovenska poli. Jedina razlika bila je 6. Crne Gore i Gr~ke. a {irina 32 milimetra. godine. bac. avgust 1943. avgust 1806. po~ela austrougarska Peta kument Konferencije o evropskoj Bukure{ki mir predstavqa jedan od armija u zoru 12. avgusta prethodnica srpske Kombinova- U Beogradu osnovan Narodni front U Londonu formirana nova izbe. Kne`evine i Kraqevine Srbije nije se razlikovalo od razio Sulejman-pa{inu vojsku. po- znata i kao bitka na Jadru. trebali da dobiju nove uniforme. a nesvrstanih zemaqa u Xorxtaunu. 9. avgust 1893. U periodu od 21.000 srpskih. To je bila i pr- bio je Josip Broz. avgust 1972. strougarskih vojnika i oko ra`ena strana i inicijator rata. Danas je to Dan avijacije Voj- ka komandanta Druge armije generala Stepe Stepanovi}a ske Srbije. ral Stepa Stepanovi} dobio je zvawe vojvode. srpskih snaga u vreme po~etka Nare|ewem kraqa Srbije Aleksan- 10. morala da pristane na uslove mira. retkih ugovora na Balkanu koji je laskom Drine kod sela Bata- sklopqen bez me{awa neke od evrop- 2. gene- Socijalisti~ki savez radnog naroda Austrougarska vojska je napala Beo. zadruge.. toku no}i 15/16. Propisana du`ina krsta bila u~e{}e 50 dr`ava punopravnih ~la. udru`ewa. avgust je. bluze i pantalona. avgusta grad Nagasaki. kilometara od grada. uz log. grad i bombardovala ga artiqerijom Cerskom bitkom srpska vojska zadobila je svoju pr- sednik Narodnog fronta Jugoslavije koja je bila sme{tena na samo pet vu veliku pobedu u Prvom svetskom ratu. kao jedinstvena gli~ka vlada Kraqevine Jugoslavije. je 42. do protojereja. odela parohijskih sve{tenika. va pobeda saveznika i to u vreme kada je nema~ka vojska piran. druga~ija kapa. |eneral Mihailo Ra{i}. uvedena kao dan |ene su nove granice izme|u ovih ze- u~estvovale pribli`no jed- se}awa na pobedu na Mi{aru. godine. avgust 1945. godine taj svoje glavne snage iz [umadije i prilagodila se situaciji dan je slavqen kao Dan vazduhoplov- na boji{tu. jer nije o~ekivala glavne sna- plovna odeqewa. Velike Britanije (Atlantska pove. avgusta pre- bezbednosti i saradwi. 10 zemaqa posmatra~a i jedne stanka zainteresovanog naroda. Bitku je za- U Helsinkiju prihva}en zavr{ni do. 1918. U 5–7. Bez obzira da li se nalaze u osnova za formirawe Organiza. stranu Save. Rumunije. ali trinaest dana kasnije nezadr`ivo prodirala kroz Belgiju i pribli`avala se 6. visine 13 centimetara sa malim Meta napada pro{irewem u gorwem delu. Odelo pravoslavnog vojnog sve{tenika u vojsci flotile. pet milimetara. ra i Samurovi}a. Na~ela Atlantske poveqe bila su bilizacije srpske vojske. U boju na Mi{aru Kara|or|e je po. Na sredini se nalazio ra- bio je japanski vnokraki krst visine tri centimetara i {irine krakova grad Hiro{ima. austrougarskom 21. Presudan uticaj na ishod bitke imala je odlu- stva. Glavnina skih sila. kao po- 1. do 24. Nare|ewe kojim je regulisan atomska bomba izgled uniforme vojnih sve{tenika u srpskoj vojsci potpi- ba~ena je i na Vinston ^er~il i Frenklin Ru. krst je bio bele. srpska Vrhovna komanda vqala prve vazduhoplovne jedinice u se vojvodom Radomirom Putnikom na ~elu. godine. ali je i ona uvedena dosta kasno – po~et- Ba~ena prva 14.000 au- balkanskog rata. divizijom. avgust 1945. Bugarska je. mene bez slobodno izra`enog pri. avgust 1915. godine. Na ^ukarici je porinut prvi srpski potisnula neprijateqa na drugu re~ni ratni brod „Jadar“. srpska Prva armija {to su Ujediweni savez antifa{i. avgusta. ne priznaju teritorijalne pro. Pripremio Miqan MILKI] 77 . Kapa je bila crna {ajka~a sa 8–12. koja su predsta- ge neprijateqa iz pravca Bosne. Uniforma se sastojala od crnog oficirskog ni~kih politi~kih na~ela SAD i {iwela. snu. Protoprezviteri su nosili zlatni. napada bila je grupisana na dra Obrenovi}a predvi|eno je da se prostoru Topola–Mladenovac–Lazarevac. austrougarske Druge armije u Ma~vi i oslobodila [a- Antifa{isti~ki front `ena (AF@). Beograd je oku. avgust 1914. Pred. Predvi|eno je da ovo bude nova. pregrupisala je srpskoj vojsci. iz vojnih skladi{ta i besplatno. avgu- U Kraqevini Srbiji slava Drinskog pisivawem mirovnog ugovora odre- sta 1914. (SSRNJ).. svi vojni sve{tenici su 10. ne divizije sukobila se na isto~nim padinama Cera sa Jugoslavije (NFJ). maqa. 1. pored osta. Do 1941. cije Ujediwenih nacija u junu 1945. U Deklaraciji se. od crnog astrahana. za vi{e ~inove `ute boje.. mornarice i vazdu. zvelt potpisali su program zajed. hoplovstva. Za ni`e sve{teni~ke ~ino- Odr`ana ministarska konferencija qa). CERSKA BITKA Cerska operacija.. U bici su artiqerijskog puka. srpska vojska je oslobodila grad i granicama Francuske. garske i balkanskih saveznica Srbi. avgust 1941. Zbog velikih zasluga za pobedu u Cerskoj bici. da se zauzme najdominantniji vis Cera – Kosanin grad. Iako nije ima- u svakoj diviziji obrazuju vazduho- la razra|en plan za bitku. sa Bo`idarom Puri}em na ~elu. avgusta austrougarske snage su potpuno ti~ka organizacija. 12. a na osnovu rezultata Drugog nake snage: oko 200. Snabdevawe je vr{eno Potpisan Bukure{ki mir izme|u Bu. su trajale do 20. pod komandom generala Petra Bojovi}a porazila je snage sti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ). odnosno igumana. avgust 1913. Narodni front je Dra`a Mihailovi} je imenovan za pora`ene i primorane na povla~ewe preko Drine u Bo- obuhvatao masovne organizacije kao ministra vojske. Pot- vo|ena je od 12. 180. Kape su bile sli~ne kamilavci i ra|ene atomska bomba. operativnoj vojsci ili pozadini. ve. kom 1899. do 24. metalnim krstom po sredini. UNIFORMA VOJNIH SVE[TENIKA tum se u Vojsci Srbije obele`ava kao Dan re~nih jedinica i Dan Re~ne 13. sao je ministar vojni. VREMEPLOV DOGODILO SE.

zaboravili na celi svet i na mene. ili. tako|e i gre{aka. neizre~enim sjajem. neizostavno mora do. San uvek dolazi lako. Siw. avgust – Uznesewe Bla`ene Djevice Marije Samo nikakvog straha ne imati pred wom... Sveti Kliment Ohridski na mudrost postupa protivno tome: ona `eli da prihvati i ne. 12. oti{ao na nebo u ogwenim kolima. @ivot. ji tako mnogo qudi koji su samo u besanim no}ima do`iveli pro. ravnote`u. ~udesno umno`io zraka kao sutonsko stawe polumraka u besanoj no}i. pred svojom save{}u. sr~ano i neposredno raktera i sile ogwene. trpkog. Pred kodnevnog `ivota tuguje za novim. avgust – Prepodobna mati Angelina Srpska prijatnost tako|e! A mo`da je najdragoceniji upravo dar ne- prijatnoga. Ina~e }e biti direktno utvr|ena. ~ak. sa ogwenim kowima.. bogo- da bi se bo`anstveno na~elo u nama vratilo `ivotu. svega onoga {to jesi. Bilo bi neumno od toga dara se Sveti Sava tre}i arhiepiskop Srpski uklawati. Trsat. an|ele koji ga povijaju ogwem i har. najzad. Hrabrosti pred licem priro. Sveti oci i Ivan A. avgust – Sveti velikomu~enik Pantelejmon. Ne samo ogor~ewa i uvre|enosti vom i wegovom opasnom `enom Jezaveqom. avgust – Sveta Marija Magdalena – Blaga Marija slu`i tajanstvenom predodre|ewu. zbog ~ega se zove jo{ Te- opet ne obnove „kroz same sebe”. I ne samo wih ve} tako|e i svetih i dokazao silu i vlast Bo`iju. . avgust – Sveti prorok Ilija – Ilindan va uzaludnim. Aqma{. Nestrpqiva proizvoqnost – 9.. je proveo u dubokim razmi{qa- raju i progone san. IQIN veliki hri{}anski u~iteqi u propovedima prilikom proslave Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim” Marijinog Uznesewa govorili su o tome kao o istini koju hri- Svetigora. a drugo u Samari- drewu u~i{ da osmisli{ i oslu{ne{ skriven smisao nesvesnih ji. Bolest tako|e. stvo je bilo podeqeno na dva dela: jedno sa prestonicom u A. Fatima. nego stajawem u usamqenosti kao za~etku molitve. i dogodilo. (Lurd. a mra~na slika sva.. Napro- tiv. Sa Bogom je razgovarao na Horivu i ~uo mu glas. najboqe sredstvo pomo}i snu sastoji se u tome da ne otac Savah je video oko wega smeta nesanici. – Velika Gospa ti okovana drhtavicom. sli~no kao i telo Wenog sina Isusa Hrista. a ogwem sa neba zapalio je `rtvu u domu svo- prijem~ivo{}u i predodre|eno{}u za prihvatawe tih sjajnih me. DUHOVNOST RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM NESANICA V E RSK I P RAZ N I C I 1-15.. sve dok se oni svita. avgust 2008. Za{to ga ne prihvatiti. wima i molitvi ~esto potpuno Tako mi nesanica donosi svoj drugi dar – sposobnost da iz. Me|ugorje. Pa hajde. Tamo. tamo se talo`i i povi{ava spo. mi im se moramo pokoriti i osposobiti sebe SVETI PROROK ILIJA Sveti prorok Ilija. na najlak{i na~in u susret nesanici. 78 1. dr`im usamqenost.. Sve nam nosi svoj dar. Oni su se klawali proteklog dana. ^enstohova.) i crkvama koje su Woj posve}ene. 2. Pa i nesanica. Potom je molitvom poslao ki{u na zemqu. koji zbog Slavi se u Katoli~koj crkvi 15. Cetiwe. Velikim ~udesima Ilija je ga Ja. avgust P atite od nesanice? Neute{no stawe! Kako da se od wega Pravoslavni izbavimo? Kako da se sa wim izborimo? Samo ne `urite sa „izbavqawem”! Ni{ta u `ivotu ne bi. ve}. idolima i okretali narod od vere. svetquju}e dobro muka i iscequju}e blagoslove pokajawa. je. Rimokatoli~ki }i na svoje. Sve ima ciq. Dobrodo{la! 15. posto. Zatvorio je nebo i ki{a nije pada- iscequju}ih zraka savesti. Tamo se bra{no i uqe u ku}i udovice Sarepti.. Sveti prorok Ilija se tu sukobio sa izraiqskim carem Aha- ili polusvesnih wenih uzroka. da je slavilo pobedu nad smr}u i grehom i da je u nebo prosla- To je wen posledwi dar i wena najboqa uteha. Primimo od we da- rove i lekcije. smrt je uzeo naslednika u proro~kom zvawu Jelisija i. Ina~e. ve}. Od najranijih hri{}anskih vremena vladalo je u Crkvi uve- de. avgusta. nikla iz neute{nosti? Jesu li u pravu pla- VELI KA GOSPA {qivci koji poku{avaju izbe}i te darove i tu utehu. {}anski vernici priznaju i verom usvajaju. san. Marija Bistrica. U tom no}nom bo- Jerusalimu. ako to plemena Aronova iz grada Te- ne u~inimo izgubi}emo zdravqe. da bi Ono steklo pokoj. gde su me svi napustili. po|i. Ah. U to vreme jevrejsko car- vukav{i se u sebe. sve 4. evo ko `udi da neizostavno „odbegne” od neprijatnosti. sada – tre}i dragoceni dar nesanice. Teki- Nesanica nas u~i hrabrosti. Ni- ko od nas ne postaje neograni~eni vlasnik svog `ivota. du{a }e bi. Samo joj ne treba pomagati. Mladost predati se sadr`ajima `ivota koji nam se bez ceremonija natu. rodom je iz u nama steklo qudsku ravnote`u. 10. da joj se preda. prosto. Najboqe od svega je zaboraviti da je vreme. broj vernika okupqa u marijanskim svetili{tima {irom sveta vima. da bi Ono vidac i ~udotvorac. o znamewe wegovog plamenog ka- wenim mogu}im posledicama. avgust – Prepodobna mu~enica Paraskeva. Kada se rodio. avgust – Ti{a beav Na{a voqa ima granicu – to je prva lekcija nesanice. sam u pustiwi. da je hrane plamenom {to je bilo odavno vreme spavawu. Caru Ahavu i wegovoj `eni prorekao je ru`nu smrt {to im se sobnost prihvatawa unutra{weg zra~ewa. Sve {to ho}e da se ispoqi.. Hrabrosti za op- rewe da je telo Bla`ene Device Marije ne samo sa~uvano. i vaskrsao joj umrlog si- ugasio dnevni sjaj i sjaj svesti. grehova i rana skriveno. Ni{ta u tolikoj meri ne raspola`e la tri i po godine.. wegov Dakle. vqeno. pred samim sobom. 2001.. nesanica tra`i svoja prava. usa- mqenoga. gde su svi. Evo. uop{te ne misliti o svojoj nesanici. da je ispije kao prineseni pe. uzrok. svi}anin. na. ali umiruju}eg pokajawa! Nije li taj dar drago- cen? Nije li to uteha. po. mi moramo da se uhvatimo u ko{tac sa neodlo`nim datosti- ma na{e prirode.. Jevrejski mo. iz svega se mora izvu}i 8. Tog dana se veliki straha da se izjutra ne pojave „bledolikima” pribegavaju leko.

.

Kada su se sabrali svi rezultati. 8534300. larstu imalo priliku da se obu~i u izradi modela rakete Radomiru Vu~enovu . odr`an u Vr. u pojedina~noj i profesore da se dana 27. tako da je deset u~enika u raketnom mode. golubus1@yahoo. sportskog pravilnika i Pravilnika za raketno modelar- ARJ PVO: lok. jovan_dundic@ mesto u kategoriji nastavnika modelarstva zaslu`ila je Stojanu Batini}u . te se: – Jovan Dundi}. na. a na tre}em AK „Sombor”. jave u Vojnu aka. godi{wice zavr{et- dniku.064/8329397. godine. a u~esnici su sve vreme imali program prema pravi. na radost mladih i wihovih do- ~elnika klase. Drago{u Joksi}u . **** lima Sportskog saveza Srbije. .com drugarica Kristina Nedi}. lok. larski klub „Sirmijum”. u saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta. 29 -237 rologije i sazna vi{e o osnovnim odredbama iz Op{teg Mla|enu Ni{evi}u . nastavnike akademiji. u 13 sati. Beograd.com Aleksandra Pewa{kovi} iz MK „Sirmijum”. Terzaof@beotel. zavr{en je uz progla{ewe najbo. a tre}e Zoranina klupska demiju. osmi po redu sportski letwi kamp u raketnom In`iwerija: sve~ano }e obele`iti jubilarnu 40. 09. ka {kolovawa 23. 064 2489947.net le i ocewivale. u 11 ~asova. Francuske ulice). Za bli`e informacije obrati. uzelacj@beotel. mije KoV sve~ano }e obele`iti 20 go- Povodom 30. 23-777. 2008. Za izradu monografije klase ja- konkurenciji prvo mesto osvojila je Zorana Mi{kovi} iz godine.064/1408895. Sve~ani qih pojedinaca i ekipa. – Zoran Terzi}. di{wicu zavr{etka {kolovawa 19. PETROVI] Ratku Radulovi}u . 064 9958442.064/8329675 – Mirko Ba~evi}. Nebom iznad `ivopisnog mesta pozivamo sve pripadnike klase. Prvo Pe{adija: 011 2063809. klase SV[ KoV. 1655551. u hotelu Termal. viti se Slavi{i Golubovi}u.064/8329235 lok. 80 1.063/655825 lok. 29-245. septembra 2008. Za sve informacije kontaktirati: lari iz aerokluba „Tim”. drugo Ivana Zgowanin iz modelarskog kluba „Sirmijum”. Intendantska slu`ba: restoranu Doma Vojske Srbije (ulaz iz M. Artiqerija: – Jovica Uzelac. 063 8681741. Oklopne jedinice: – Radovan Kova~evi}. program po~iwe u 11 ~asova u Vojnoj danima su letele rakete. na drugom mestu se na{ao mode. stvo. 064 2716455. Organizovano je i takmi~ewe sa izra|enim modeli- ma. organizovao je modelarski klub „Sirmijum” Ranku Milutinovi}u .063/1020253.064/8329033. komandire. iz Sremske Mitrovice.063/8926193 Pripadnici 21. go- modelarstvu.net sa trakom i padobranom. 23-612. MALI OGLASI *** RAKETE IZNAD VRDNIKA ^etrdesetprva klasa Vojne akade- Jednonedeqni kamp raketnih modelara. Najboqu ekipu ~inili su mode. Dragi{i Jevti}u . avgust 2008.063/494252. Draganu Jovanovi}u . yahoo. uz pokroviteqstvo Vazduhoplovnog Milenku Avramovi}u -064/3872104 septembra 2008. 064 beogradskog aerokluba „Tim”. Sve aktivnosti tokom boravka u kampu su se bodova. nau~i osnovne pojmove iz meteo. ma}ina. godine. klase VA KoV Ovaj. Miodragu Gordi}u . 064 Draganu Kolunxiji . dina od zavr{etka {kolovawa 20.064/8329496.

– VP 3262 Kragujevac. a o izboru }e svi Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. 11. VSS. da nije krivi~no osu|ivan. 81 . u trajawu od {est (6) meseci OP[TI USLOVI KONKURSA: – da su kandidati dr`avqani Repu- 1. trideset (30) doktora medicine. defektologa surdoaudiologa. V[S. 2. VSS. rada sa qudima. 14. tri (3) dipl. dvanaest (12) farmaceutskih tehni~ara. da nije osu|ivan za krivi~no – overenu fotokopiju diplome o za- delo na bezuslovnu kaznu od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi vr{enom fakultetu. delovodstvu. 9. SSS. 16. V[S. 2. pet (5) pedijatrijskih sestara. 1. zavr{enoj {koli i kratka biografija. OP[TI USLOVI: da je kandidat dr`avqanin RS. protiv wih ne vodi krivi~ni postupak. tri (3) dipl. – da imaju VSS – diplomirani psiho- 5. po{tom preporu~eno ili predaju li~no u 17. dvanaest (12) farmaceuta. pedeset (50) medicinskih tehni~ara – op{ti smer. pet (5) zubnih tehni~ara. Crnotravska 17. tri (3) vi{ih nutricionista-dijeteti~ara. `bu u Vojsci Srbije. Kandidati molbe podnose vojnoj po- 15. izvod iz evidencije nezaposlenih lica. kom sta`u i |enih. {ti prema radnom mestu za koje konkuri{u. deset (10) vi{ih stomatolo{kih tehni~ara. VSS. – uverewe o dr`avqanstvu. V[S. osam (8) fizioterapeutskih tehni~ara. da je zdrav. overena fotokopija diplome o sposobnosti. tri (3) vi{a radna terapeuta. SSS. Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina. – uverewe op{tinskog suda da se pro- stveno sposoban za rad u VS i da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Nacio. SSS. krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti. tiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i nalnoj slu`bi za zapo{qavawe. Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina. V[S. Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa. 4. SSS. razmatrane. – da su zdravstveno sposobni za slu- 3. 3. – VP 4662 Zaje~ar. a o izboru }e svi kan- didati biti pisano obave{teni u zakonskom roku. – da kandidati nisu osu|ivani i da se 7. blike Srbije. dvadeset (20) laboratorijskih tehni~ara. radnim iskustvom u oblasti psiholo{kog 13. VSS. defektologa tiflologa. MINISTARSTVO ODBRANE MINISTARSTVO ODBRANE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA KADROVE Uprava za kadrove raspisuje raspisuje KONKURS KONKURS za popunu radnih mesta vojnih slu`be- Za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku akademiju u svojstvu nika. roku – do wihove popune. pet (5) vi{ih sanitarno-ekolo{kih tehni~ara. 8. uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak. – VP 4989 Kur{umlija. V[S. – VP 5019-4 Kraqevo. POSEBNI USLOVI: 10. – zavr{en pripravni~ki sta`. tri (3) ginekolo{ko-aku{erske sestre. deset (10) stomatolo{kih tehni~ara. VSS. izvod iz mati~ne kwige ro. dvanaest (12) vi{ih fizioterapeuta. pet (5) vi{ih zubnih tehni~ara. dva (2) dipl. – uverewe o zavr{enom pripravni~- Uz molbu se prila`u: uverewe o dr`avqanstvu. deset (10) vi{ih radiolo{kih tehni~ara. psihologa. 4. defektologa logopeda. SSS. SSS. volontera radi obavqawa pripravni~kog sta`a: u radni odnos na neodre|eno vreme: u trajawu od dvanaest (12) meseci psihologa u – VP 9845 Vaqevo. SSS. – prednost imaju kandidati sa du`im 12. log. Uz molbu prila`u: 18. V[S. – izvod iz mati~ne kwige ro|enih. Neblagovremene molbe ne}e biti Molbu s tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojnomedicinska akademija. SSS. VSS. – VP 4983 Ni{ i 6. lekar. 5. tri (3) sanitarno-ekolo{ka tehni~ara. VSS. trideset (30) doktora stomatologije. V[S. kandidati biti pisano obave{teni u za- konskom roku. – VP 4994 Prokupqe. dva (2) dipl. a za ogla{ena mesta koja ne budu popuwena u navedenom mesta koja ne budu popuwena u navedenom roku – do wihove popune. – lekarsko uverewe o zdravstvenoj sko uverewe. 5. a za ogla{ena Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa. prijemom lica iz gra|anstva. dvadeset (20) vi{ih medicinskih sestara – op{ti smer. V[S. 6. SSS. sa naznakom „za konkurs” ili li~no delovodstvu VMA. – CV ili autobiografiju. sprat.

9. Pevati kao bariton. 56. Ta8. Simbol indijuma.Lhf5 oficir 12.f5 ehf5 Budimpe{ta 1976.Lhf4 ehf4 viknuo “Zig Hail!” posle ~ega je Beli je odli~no po~eo. b. Se8.. 5. odmila. 20. 35.Le2 Lc5 8. 46. 41.ba3 ba3 5. Bruno. Opro{taj. c2. Crni: Kg5. 2.Thf5 – Kova~evi} A. Vinovnik (lat. u celosti.Kg3 c3 iskustvo. Gr~ko slovo. Kada je zatra. Lc1. Koji su u bli`wim odnosima. 54. Uzanost. Upi{ite: ol. Ta1. U svakom slu~aju. Selo na {estruko sportsko takmi~ewe. b2. {teno igrawe na tim turnirima. Taut. 19. 10. meseci. Td8. 23. Rene Ruso. Majstor Klaus Junge je bio 2. Vrsta S tkanine za zavese. 40.c8D Df1 8. Pozori{ni i filmski glumac. Amiotrofi~na la.Thf4 Dg5 32. Dh3. 33.Dh3 g6 18. Upi- L {ite: bv. Ustreptalost. Mu{ko ime. italija- car. potezu. Db8. Potvrdna M Sibiru. Sada pi{e kwige i ponekad Crni: Kg8.. 12. velemajstor Akiba Ru. 8. Ketrin. Neuspe{ni. 58. Deo hektara. Dugotrajna vojna blokada nekog grada ili utvr|ewa. skr. b6. Mesto u 43.d4 Sf6 2. Vi. 39. Upi{ite: an. sovjetski zvani~nici su goslovenskog i srpskog {aha Bora planirali da Keresa kazne. Prestonice drevne Ra{ke. ~ar.Dg4 Kg4 0:1 Thd5 29. Upi{ite: tb. 42. k. NS. 27. Prema. 53. sada `ivi u Kaliforniji. 52. Rade MILOSAVQEVI] padom po~iwe ve} u 13. @enke srnda}a. lo poverovati da je razlika zapravo u klasi! A o godinama sada ne}emo. 3. 28. te{ko bi bi. [AH IZABRANA PARTIJA 7. Dodatni.. Ivkov B. 35. 6. Mi- Ivkov se namerio na trenutno jednog hail Botvinik je posredovao u od na{ih najboqih igra~a Acu Kova. Dete sre}e. UR. Fud- balski stru~wak. Paker u po{ti. on je ustao i Dg4 13. Glen. Da u zagradi nismo stavili rao sa Staqinom. Upi{ite: mv. kontroli{e Pripremio centar. i.ba4 b3 ili 3.c4 2. zaigra za neki od klubova koji ga po.Ld3 d6 ZANIMQIVOSTI HAVA[I-REKO 16. Ma. f7. }. Cana. e5. Vrhovni bog u starogr~koj mitologiji. g7 {e od pola veka harao na turnirima Beli: Kg1. Keresu je opro- rejting obojice igra~a. Bio je Jevrejin.Df3 Lb7 17.Tf1 Sg7 ubijen.. irski jezik.chd5 Sd4 30. b2. a5. vrh. Dva porez.bc4 Sc6. Auto- A vi{ewe. 34. Mesto u blizini Splita. tonski {ahista Paul Keres u~e- stvovao je na nekoliko turnira 1. 45. Omamqivawa. budala (pokr.dc4 a4 i sad 3.). Ime biv{e glumice Bergman. 38. Uzvik zamora i iznena|ewa. Tanak. Mu{ko ime odmila. kondicija itd. 14. e4. V S Pripremio @arko \OKI] VODORAVNO: USPRAVNO: 18. 32. b3. Radomir. Lo{ije. Lend.Shd4 Sc6 6. Tika. Mu{ko ime. Kastl. Ko{arka{ki klub (skr. Na 2. 47. AZIL jer qubiteqi {aha znaju da je prvi Kako bi bio za{ti}en od nema~.Kg3 Df4 9. SS bataqona koji je 6. Ka- chd4 5. N 7. 24. Ne bi belom pomoglo ni 2. Meg Rajan.Kh3 iskustva i znawa potrebno jo{ mnogo toga. Vrsta {panskog vina. A B R O X [ nizam. Grad u Albaniji. 53. Vrsta jakog eksploziva. Radomir. 82 1. 49. Jurij.Sb3 Lb4 9. 25. Emilija. Raspored dana. tanu{an.Sg3 `eno da se preda. (2616) Tokom Drugog svetskog rata es- Zlatibor.. 11. 26. sre|ivawu situacije i razgova- ~evi}a. Na primer brzina ra~unawa ghf5 23. privitak.).Lh6 Lhf5 22. 30.. ke vlasti. sme uzeti. apo- RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA . 16. 31. godina. Srpsko selo u blizini Srebrnice. 48. a sada nudi i topa koji se ne 3.bc3 a4 4. Zavaren kontakt na metalu. A imao Sb3. @en- w sko ime. 34. 22. deka odmila. Crni je ovu poziciju predao. Ana Karina. Prvi i tre}i samoglasnik. Uz- S A znak. avgust 2008.Sd5 dhe5 20. 33. Tf5.VODORAVNO: polufabrikat. Uzvik 1. 49.Dh5 branio Hamburg. 4. 57. lovina. 13. stolarija. 19. akt. 27. 20. b4. 51. 50.Sd2 Dc8 25. g4. zaradi}e jedan tempo i s na.c5 zovu. di. Kotorani. Biv{i sovjetski {ahist. zemqu. 1. Planinski kraj.Sc3 koje su sponzorisali Nemci. neposredni teralna skleroza (skr. Sd5. 31.. Ld3. B. . 46. Ulov. 36. Eros. U velikoj meri. a7.a4 3. volan. De6 26. Tiso. @ensko ime. Sredwa {kola (skr. a. Anatolij. legenda ju. gde je pored 20.0-0 0-0 PREVIDI 10. 41. 32. 22. Sabirawe. Ime balerine Pavi} Jung. ati.ba4 dc3 itd.a3 Le7 12.Sb5 Db8 11. Mladun~e koze.. Si. 44. konzola. Viktor. ranina. 39. d3. Kad bi {ah bio samo znawe i Veteran je `rtvovao pe{aka za DO KRAJA! ab3. e5. Operska peva~ica iz biv{e SFRJ. ^lan bratstva u tradicionalnoj Crnoj Gori. h7 vne bolesnike.Kh2 Df2 11. h5 omladinski svetski {ampion pre vi.). rata bio sme{ten u azil za du{e. d4. 30. 52. koji je prerastao u pravilo. napad. 26. Prirodan sjaj boje. 37. 23. Ini- A cijali glumice Turman. Lider Al Kaide.Sc3 b6 KRHKO JE ZNAWE 13. Osama bin. Al.c5 a3 4. Upi{ite: tp. Reka u Francuskoj. kankan. Df3 10. Biv{a glumica. stimulans. 29.). 59. Oznaka za: dativ. 15. (2411) OPRO[TAJ 19.c7 a1 d 7.Sf3 e6 3. Sve `rtve su bile uzaludne! 0-1 majstor Fide T UKR[TENE RE^I NI. 48. on bi i sada bio favorit. En- Q ~u|ewa.Se4 f5 27. Spadalo. Vrsta ptice. a3. 17. 21. adicija. Lb7.Tf1 f4 24. 55. Primitivni plemenski gleski fudbalski stru~wak. 36. Suprotno od pozitiva. je forsiran dobitak: tine.Dh3 Dg6 28. Beli: Kh3.). Ilio. 51. Potpuno. 40.c4 c5 4. h2 bin{tajn je tokom Drugog svetskog {irom sveta – setimo se samo Argen.). 44.Lc8 21.Kh3 Dh4 12. Poslovni obi~aj K nomna sovjetska socijalisti~ka republika (biv. g2. Ime glumice Gard- R G ner. edikt. Pas {arov \ R re~. obed.c6 a2 ali je {ah itekako sport. batlija O ista slova. 29.Kg2 varijanata. (str. d. c4. c5. Dovoqno. Vrsta puha koji se hrani orasima. Le7.e5 Se8 15.). g6. 45.e4 Dc7 da je Crvena armija oslobodila U finalu Kupa Srbije.. desetak kilometara od Rekovca. spomenik. Biv{i austrijski dr`avnik. 25.f4 Td8 14. 2008. Deda.

000.000.5 x 26 cm 18. ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. u mesecu e-mail adresu odbrana @ beotel.00 1cm/ 3 stupca unutra{we strane 1 x 19. a mo`e se poslati i na 1.3 cm 450.00 1cm/ stubac unutra{we strane 1 x 6.00 1cm/ 2 stupca unutra{we strane 1 x 13 cm 900. CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA 1/1 ~etvrta kori~na strana 22 x 30 cm 45. koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.8 x 13cm ili 9. {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom. septemba 2007.00 Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.00 Ustupawe prostora za ubacivawe priloga 60.00 Telefaks: 3241-363 1/1 ostale unutra{we strane 19. Ogla{avawe se pla}a unapred.00 Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i) 250. .8 x 26 cm 31.8 cm 1300. Bra}e Jugovi}a 19 1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 x 30 cm 42.8 x 26 cm 39. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe Magazin „ODBRANA” izlazi reklamne poruke.00 Tel: 3241-026.000.00 Magazin „ODBRANA” 11000 Beograd.yu Cenovnik oglasnog prostora Na zahtev korisnika. i to: – za 3 – 5 oglasa – 5% – za 6 – 8 oglasa – 10 % – za 9 i vi{e oglasa – 15 % – cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 % Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. i 15.000. Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam dana pre izlaska broja. 3241-009 1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19.00 @iro-ra~un: 840-49849-58 1/2 unutra{we strane 19. godine {tamapani).5 x 13 cm 10. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove – glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.000.00 1/4 unutra{we strane 9.000. u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo va`i od 1. Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 – 15 %.000. najkasnije 5 dana pre izlaska broja. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u.

Mini poster Snimio Igor SALINGER MiG–29 .