You are on page 1of 84

Godina IV Broj 69 1. avgust 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

yu

Ufokusu

Prilog
1 3 0 G O D I N A V OJ N O G M U Z EJA
VOJNIH STANOVA
PODELA
NOVINSKI CENTAR ST
U
P %
O
P 40
PREPORU^UJE
KAPITALNO
IZDAWE

ZEMQA
310116 @IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},


Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadr`i pouke i za naredne generacije. NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je `iro-ra~un: 840-49849-58
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu, NARUXBENICA
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinara Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,
na adresu: NC ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata
11000 Beograd. (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
u Beogradu, Vase ^arapi}a 22
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.
Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu
(obrazac se dobija od NC ODBRANA) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................


izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca
Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal


po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Nemawa PAN^I]


Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:

16
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
SADR@AJ
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, INTERVJU
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Dr Obrad Vu~urovi}, doajen raketne tehnike
ISTINA O ORKANU 8
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski Per aspera
(tehni~ki urednici)
Fotografija KOMANDANT MRTVE VOJSKE 13
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori U FOKUSU
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Podela vojnih stanova 2008.
Korektor
Sla|ana Grba
BRAVA NADOHVAT RUKE 14
Sekretar redakcije
Vera Denkovski TEMA
Dokumentacija U susret Danu avijacije
GODINA UZLETA 16
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 ODBRANA
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Obuka vojnika
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
SERTIFIKACIJA KAO MOTIV 20
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Sanitetska slu`ba u srpskoj vojsci
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
SISTEM VISOKIH STANDARDA 22
e-mail
odbrana@beotel.rs Reforma sektora bezbednosti
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI 24
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un Poseta delegacije ViPVO Nacionalnoj gardi Ohaja
ISKUSTVA NA CENI 26
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice PRILOG
mese~no 180 dinara. 130 godina Vpjnog muzeja
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29 BIOGRAFIJA NARODA 27
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. avgust 2008.
RE^ UREDNIKA
60

UZLET
Iz avijacije Vojske Srbije sti`u boqe vesti. Gorivo
ve} du`e vreme nije problem. Ima ga dovoqno za operativnu

I upotrebu, obuku studenta i redovne ~asove naleta pilota,


koji je sa tek nekoliko sati godi{we u 2005. godini sada
podignut na prose~no 30 ~asova po pilotu.
Ispravnost letelica je tako|e znatno poboq{ana i sa

70
raspolo`ivim kapacitetima vazduhoplovni sastavi VS mogu
uspe{no da za{tite na{e nebo i odgovore svim ostalim misijama
i zadacima Vojske. Borbena flota kona~no je popuwena
remontovanim dvadesetdevetkama, helikopterima Mi-8, a u stroju
je ponovo i transportni avion An-26, opremqen savremenim
navigacijskim i komunikacijskim sredstvima, koja zadovoqavaju
i civilne standarde. U punom sjaju, sa novim maskirnim {arama
i oznakama zablista}e na nebu iznad Batajnice na smotri povodom
2. avgusta Dana avijacije, kada }e vrata batajni~kog aerodroma
biti {irom otvorena za sve qubiteqe vazduhoplovstva.
Zvezda tog aeromitinga bi}e ponovo orao majora Miodraga
Risti}a, u novim bojama, moderno dizajniran i sa originalnim
Sa galerije leta~kim programom, kojim }e se sredinom avgusta predstaviti
RAT GDE GA NEMA 59 i na ~uvenoj vazduhoplovnoj smotri u Ke~kemetu.
Nabavka novih vi{enamenskih borbenih aviona jo{ nije na
DRU[TVO dnevnom redu, ali se o tome ozbiqno razmi{qa. Takti~ka studija
Zabrana hemijskog oru`ja usvojena je na glavnom vojnotehni~kom savetu i, kako je predvi|eno
UKLAWAWE RIZIKA 60 sredworo~nim planom opremawa do 2015. godine, Vazuhoplovstvo
VS bi}e oja~ano jednom eskadrilom modernih borbenih aviona.
Pukovnik u penziji dr Rade Raji} Kojih to jo{ nije odlu~eno. Ponuda na svetskom tr`i{tu je bogata,
OTAXBINSKI IDEAL 62 a izbran }e biti avion koji je konstruisan tako da ispuni stroge
takti~ko-tehni~ke zahteve.
Podvig vojnika Kenana Strikovi}a Realizacija tog posla zavisi, naravno, u prvom redu
NA ^AST UNIFORMI 65 od mogu}nosti dr`ave da izdvoji nemala finansijska sredstva
i da time obezbedi mirno nebo nad Srbijom u narednih nekoliko
decenija.
SVET Najavqeni boqi dani dolaze i armiji vojnih besku}nika.
Reforma francuske vojske Prvi subvencionisani stambeni krediti za pripadnike
PENTAGON Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ve} su realizovani,
NA FRANCUSKI NA^IN 66 a nekoliko stotina zahteva je u proceduri kod Nacionalne
korporacije za osigurawe stambenih kredita i poslovnih banaka.
Paralele Nedavno je jo{ 67 stanova dodeqeno aktivnim i
NADZVU^NI LOVCI PROTIV penzionisanim vojnim i civilnim licima u zakup na neodre|eno
PODZVU^NIH JURI[NIKA 69 vreme. Podela je, prvi put, bila potpuno dostupna pogledima
javnosti i po jasnim kriterijumima. Sve informacije sa rang-lista
KULTURA bile su, a bi}e i ubudu}e, pristupa~ne stambenim interesentima
Nikita Mihalkov, ruski glumac i rediteq na sajtu Ministarstva ili posredstvom imenovanih stambenih
UNUTRA[WA STRANA
predstavnika organizacijskih celina u sistemu odbrane i
udru`ewa vojnih penzionera. To je, svakako, pravi put za vra}awe
STVARNOSTI 70 poverewa u stambenu politiku, koja je proteklih godina bila
ozbiqno poquqana.
FEQTON Reakcija je, naravno, bilo i sada, u prvom redu onih kojima je
Vojne pobune (3) na taj na~in drasti~no su`en prostor za zloupotrebe, {to je sve
VIJETNAM I SSSR 74 donedavno izazivalo brojne stambene afere.

5
DOGA\AJI

OBELE@EN DAN ZAVR[ENO


[KOLOVAWE
SANITETSKE SLU@BE 54. KLASE
Dan Sanitetske slu`be 30. jul, koji je ustanovqen ove godine KOMANDNO
u spomen na datum od pre 169 godina, kada Ukazom Kraqevskog na-
mesni{tva postavqen prvi {ef srpskog saniteta dr Emerih Linden-
-[TABNOG
majer obele`en je u Domu Garde na Top~ideru. Sve~anosti su, po- USAVR[AVAWA
red ministra odbrane Dragana [utanovca i na~elnika General-
{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Pono{a, prisu-
stvovali ministar zdravqa u Vladi Srbije prof. dr Tomica Milo-
savqevi}, dr`avni sekretari, na~elnici Vojnomedicinske i Vojne
akademije general-majori prof. dr Miodrag Jevti} i Vidosav Kova-
~evi}, na~elnici sektora i uprava Ministarstva odbrane i Gene-
ral{taba Vojske Srbije, strani vojni izaslanici akreditivani u
na{oj zemqi i drugi gosti.
Govore}i o zna~ajnim
datumima iz istorije voj-
nog saniteta, na~elnik
Uprave za zdravstvo Mi-
nistarstva odbrane bri-
KREM OFICIR
gadni general dr Veqko
Todorovi} podsetio je na
formirawe vojnih bolni- U General{tabu Vojske Srbije, 18. jula,
ca u Ni{u, Beogradu i No- sve~ano je zavr{eno {kolovawe 54. klase
vom Sadu i istakao da je komandno-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne
vojni sanitet uvek, a po-
sebno tokom osam ratova
odbrane. Sa odli~nom prose~nom ocenom
vo|enih na ovim prostori- 54. generacija polaznika svrstala se me|u pet
ma u 19. i 20. veku, pred- najuspe{nijih u istoriji [kole.
stavqao zna~ajan oslonac
ne samo srpskim vojnicima ve} i celokupnom stanovni{tvu. kupu su prisustvovali dr`avni sekretari Ministarstva odbrane Zoran
Danas Sanitetska slu`ba funkcioni{e na primarnom, se- Jefti}, Igor Jovi~i} i Aleksandar Mi{~evi}, pomo}nici ministra od-
kundarnom i tercijarnom nivou. Organizovana u okviru Ministar-
stva odbrane i General{taba Vojske Srbije, poklawa veliku pa-
`wu preventivnom le~ewu i kurativi, edukaciji kadra, nau~noi-
stra`iva~kom radu i saradwi s civilnim medicinskim ustanova-
ma. Pored op{te medicinske pomo}i u sanitetskim odeqewima je-
S brane za qudske i materijalne resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pi-
lipovi}. Sve~anost su uveli~ali i ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene-
ral{taba Vojske Srbije, koje je predvodio zamenik na~elnika general-potpu-
kovnik Miloje Mileti}.
U uvodnom obra}awu, na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik
dinica Vojske Srbije i vojnim ambulantama, vojni osiguranici do- Miroqub Sretenovi} naglasio je da je ovakav doga|aj jedan od najzna~ajnijih
bijaju i specijalisti~ku medicinsku pomo} u vojnim bolnicama i u karijeri svakog oficira.
vojnim medicinskim centrima, odnosno visokospecijalizovani, ^estitaju}i u ime Ministarstva odbrane polaznicima 54. generacije
tercijarni nivo zdravstvene za{tite na VMA rekao je brigadni komandno-{tabnog usavr{avawa uspe{an zavr{etak {kolovawa, dr`avni
general Todorovi}. sekretar dr Zoran Jefti} naglasio je da oni zauzimaju zna~ajna mesta u si-
Zaposleni u vojnom zdravstvu danas le~e oko 190.000 vojnih stemu odbrane koji je ve} duboko u procesu reformi. On je naglasio da }e
osiguranika, oficira, podoficira, ~lanova wihovih porodica, voj- Ministarstvo odbrane, u saradwi sa ostalim ministarstvima, u~initi sve
nih penzionera, vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika po ugo- da obezbedi uslove za nastavak zapo~etih promena. Dr`avni sekretar Jefti}
voru, {to najboqe govori koliko je to slo`en, dobro organizovan, istakao je da se od oficira 54. klase o~ekuje da na novim du`nostima afir-
celovit i razgranat zdravstveni sistem. mi{u znawa ste~ena tokom {kolovawa, najpre u radu sa pot~iwenima.
D. G.

GODI[WICA KARA\OR\EVE SMRTI SRPSKA DELEGACIJA CISM


Povodom obele`avawa 191. godi{wice od smrti vo|e Prvog
srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a, u crkvi svetog \or|a Delegacija Srbije pri Me|unarodnom savetu za vojne sportove (CISM)
na Oplencu, kraj wegovog sarkofaga, uz visoke dr`avne i vojne po- u~estvova}e u radu CISM olimpijskog sela, koje se, od konstituisawa ove zna-
~asti, 26. jula polo`eni su venci. ~ajne me|unarodne vojne sportske organizacije (1948. godine u Belgiji) do da-
Venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije polo`ila je de- nas, prvi put formira u okviru olimpijskog sela, od 6. do 24. avgusta 2008, u
legacija u kojoj su bili pukovnici Aleksandar Viloti} i Aca Ili} i Pekingu. Misiju Srbije ~ini}e pukovnik mr Branko Bo{kovi}, zamenik {efa
potpukovnik Aleksandar Krsti}. Delegacije Srbije pri CISM-i, i kapetan Aleksandar Ne{evski, vi{estruki
Vence su polo`ili i predstavnici Ministarstva rada i soci- pobednik na doma}im i me|unarodnim, civilnim i vojnim, takmi~ewima (u ak-
jalne politike, princa Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a, op{tina tuelnom olimpijskom ciklusu) u disciplinama 1.500 m i 5.000 m.
Topola, Ra~a i Aran|elovac i nevladinih organizacija koje neguju Ovaj doga|aj, osim vojnog, ima sportsko-istorijski karakter, jer na{a
tradicije oslobodila~kih ratova Srbije. zemqa nastupa na olimpijskim igrama ponovo pod imenom Srbija posle go-

6 1. avgust 2008.
GENERAL PONO[
PRIMIO
KINESKOG
AMBASADORA
U BEOGRADU
Na~elnik General{taba Vojske
Srbije general-potpukovnik Zdravko
Pono{ primio je 23. jula novoimeno-
vanog ambasadora NR Kine u Beogradu
Vei Jinghua.
Tokom razgovora potvr|eni su
tradicionalno prijateqski odnosi dve
zemqe i istaknuta spremnost za una-
pre|ewe bilateralne vojne saradwe,
koja je trenutno najintenzivnija u obla-
sti vojne medicine i obrazovawa.

Snimio D. BANDA
NAJAVQENO POTPISIVAWE
BEZBEDNOSNOG SPORAZUMA
RSKOG POZIVA Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane mr Du{an Spaso-
jevi} nedavno je izjavio da je Vlada donela zakqu~ak kojim se
prihvata osnova za vo|ewe pregovora i zakqu~ivawe bezbedno-
snog sporazuma o razmeni informacija Vlade Republike Srbije
Vojska Srbije uspe{no je zavr{ila prvi deo projektovanih organiza- i Natoa.
cijsko-mobilizacijskih promena i stvorila povoqan ambijent da se usmeri To je korak kojim se u velikoj meri podi`e stepen na{e na-
ka realizaciji ostalih zadataka, posebno obuke, remonta tehni~kih ka- cionalne bezbednosti i to }e apsolutno predstavqati jedan od
paciteta i opremawa. Sve to jesu preduslovi za stvarawe kvalitetnije i da- najzna~ajnijih koraka koje je Srbija u~inila u pravcu pune ope-
leko efikasnije oru`ane sile istakao je Jefti}. On je jo{ dodao da re- racionalizacije ~lanstva u Partnerstvu za mir, rekao je Spa-
formama i usvajawem potrebnih normativa i dokumenata sistem odbrane ne sojevi}.
harmonizuje samo svoje unutra{we potrebe i standarde nego time ulazi u On je u izjavi Tanjugu istakao da }e taj sporazum u najskorije
standardizaciju sa Evropskom unijom i daqim bezbednosnim integracijama vreme u ime Srbije potpisati ministar odbrane Dragan [utano-
Republike Srbije. vac. Spasojevi} je naveo da je zakqu~kom Vlade odre|ena i dele-
Diplome i re{ewa o nostrifikaciji diploma tog nivoa obrazovawa u gacija koja }e voditi pregovore o bezbednosnom sporazumu o raz-
inostranstvu slu{aocima [kole dodelio je pomo}nik ministra odbrane za meni informacija. Delegaciju }e predvoditi dr`avni sekretar
qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}. Prva trojica u rangu majori Sa{a Spasojevi}, a weni ~lanovi bi}e i predstavnici Ministarstva
Mom~ilovi} (9,64), Zoran Cvetkovi} (9,55) i Neboj{a Dobrijevi} (9,45) na- spoqnih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Mini-
gra|eni su oficirskim sabqama. starstava unutra{wih poslova.
Najmla|a klasa komandno-{tabnog usavr{avawa brojala je 34 polaz- Srbija `eli da u potpunosti bude ukqu~ena u sve aktivnosti
nika, od kojih je jedan iz vojske Bosne i Hercegovine. Svi su uspe{no zavr{i- Partnerstva i da u~vrsti svoju evroatlantsku perspektivu, istakao
li {kolovawe, sa prose~nom ocenom vi{om od 8,00. To im pru`a {ansu da se je Du{an Spasojevi}. On je naveo da je Ministarstvo odbrane i do
uskoro na|u me|u polaznicima najvi{eg nivoa stru~nog usavr{avawa u sada maksimalno u~estvovalo u okviru Programa, posebno u `eqi da
[koli nacionalne odbrane. ubrza reforme u oblasti odbrane i obezbedi obrazovawe i obuku
Tokom {kolovawa oficiri su odslu{ali 1.380 nastavnih ~asova, ura- srpskih oficira u skladu sa najvi{im svetskim standardima.
dili po tri stru~na rada i polo`ili 10 ispita. Stekli su i sertifikate o Kako je objasnio, bezbednosni sporazum omogu}ava kori{}e-
poznavawu informati~kih programa ECDL i engleskog jezika po standardu we svih potencijala i kapaciteta koji Srbiji stoje na raspolagawu
STANAG 6001. Predavali su im ministri odbrane, finansija, spoqnih po- u okviru Partnerstva za mir. To zna~i, pre svega, unapre|ewe
slova, rudarstva i energetike, ali i ambasadori Rusije, Izraela i Slova~ke konkretne saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti izme|u Sr-
u Beogradu. bije i partnerskih zemaqa i otvarawe na{e misije u Briselu, po-
A. PETROVI] jasnio je Spasojevi}. Prema wegovim re~ima, zahvaquju}i spora-
zumu bi}e unapre|ewa saradwa u oblasti {kolovawa pripadnika
Vojske, policije i ostalih bezbednosnih struktura i administraci-
NA OLIMPIJADI U KINI je Srbije u obrazovnim ustanovama Alijanse.
Du{an Spasojevi} naveo je da }e biti unapre|ena i vojnoteh-
tovo sto godina. Da se podsetimo, prvu delegaciju Kraqevine Srbije pred- ni~ka i vojnoekonomska saradwa i izvo|ewe zajedni~ki vojnih i po-
vodio je general Svetomir \uki}, osniva~ Srpskog olimpijskog komiteta, na licijskih ve`bi. Naglasio je da se bezbednosnim sporazumom ni-
Petim olimpijskim igrama 1912. u Stokholmu. jedna strana ne obavezuje da razmewuje poverqive informacije, ve}
Delegacija Srbije ostvari}e brojne aktivnosti u programu doma}ina se wime pre svega reguli{e na~in za{tite ~uvawa i distribucije tih
Republike Kine, a osnovni ciq misije bi}e da se, uz razmenu iskustava sa podataka kada do|e do razmene poverqivih informacija.
predstavnicima vi{e od sto zemaqa ~lanica CISM-e, dobro pripremi za Ovo je tipski sporazum koji je do sada potpisalo vi{e od 90
organizaciju predstoje}ih sportskih vojnih manifestacija u Beogradu. Evrop- dr`ava i me|unarodnih organizacija, me|u wima su i UN, Evrop-
ska konferencija CISM odr`a}e se od 20. do 24. novembra 2008, a Svetsko ska unija, Rusija, Oebs, tako da potpisivawe ovog sporazuma niko
vojno prvenstvo u maratonu u aprilu 2009. godine. ne mo`e da tuma~i kao naru{avawe nacionalne bezbednosti, ve}
D. TODOROV upravo suprotno, zakqu~io je Du{an Spasojevi}.

7
DR OBRAD VU^UROVI], DOAJEN RAKETNE TEHNIKE

ISTINA O ORKANU
Razvoj artiqerijskog brad Vu~urovi}, general u penziji, bio je dugogodi{wi na~elnik Raketnog sekto-
ra Vojnotehni~kog instituta, dvadeset godina profesor na Ma{inskom fakulte-
raketnog sistema orkan
protekao je u sre}nim
okolnostima, ali mu
zato sudbina nije
O tu u Beogradu i na Vojnoj akademiji, dvostruki dobitnik za nau~noistra`iva~ki
rad tada u Vojsci presti`ne nagrade 22. decembar. Wegovo ime kolege izgo-
varaju s du`nim po{tovawem, a stru~waci u svetu znaju ga kao autora doma}ih
artiqerijskih raketnih sistema plamen, ogaw i orkan. Nekad dinami~an, upo-
ran, izuzetno anga`ovan, jo{ uvek vitalan, pomalo sentimentalan, u devetoj deceniji
`ivota sabira utiske u miru svog doma na Vra~aru, pi{e kwige da se ne bi rasula do-
stignuta znawa i kao amanet ostavio je kolegama recept za izradu raketnih sistema,
kako se eventualno jednog dana, ako se projekti obnove, ne bi po~iwalo od nule.
Jedan od povoda za razgovor su dve nedavno objavqene kwige, promovisane u
izvesna. Do danas je Vojnotehni~kom institutu Osnovi projektovawa raketa i Problemi projektova-
wa lansirnih ure|aja, a pravi razlog jeste dvadeset godina otkako je na svet do{ao
ostao neprevazi|en. raketni sistem orkan, koji je do danas poprimio oreol mitskog oru|a. Konstruisan
je da bude car, i to je bio. Nastao je u osvit raspada biv{e SFRJ i bio je o~iti
General prof. dr Obrad primer povezanosti i mo}i onda{we vojne industrije, ali i podela. Danas svi mogu
da ka`u kako imaju po koji primerak tog sredstva, ali ga niko nema u celosti. Po
Vu~urovi}, dipl. svojim odlikama i izuzetno naprednim tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima ostao je do
danas neprevazi|en. Bio je i na{ veliki izvozni adut. General Obrad Vu~urovi} je
in`ewer, utkao je sebe u u orkan utkao sebe i te dve `ivotne pri~e teku nerazdvojno ve} 20 godina.
Gospodine generale, do danas je o orkanu ispri~ano mno{tvo pri~a. Mno-
orkan i te dve pri~e ve} go je naga|awa i neistina. Da li sa ove vremenske distance mo`ete da ka`e-
te kakva je zaista bila wegova istorija?
20 godina teku Orkan je raketni sistem koji smo razvijali uz finansijsku podr{ku Iraka. Raz-
voj tog oru|a zavr{en je 1987, a potom je nastavqena serijska proizvodwa. Ugovor o
nerazdvojno. razvoju, potpisan sa Ira~anima, iznosio je 42 miliona dolara, s tim {to je pola pla-

8 1. avgust 2008.
}ala jedna, a pola druga strana. Ugovor je bio na pet godina, ali je imala i oru|e i rakete. Naime, u Artiqerijskom {kolskom centru u
trajao {est. Drugim ugovorom, o isporuci, 1989, predvi|ena je ispo- Zadru bio je prototip orkana. Kada je po~eo rat u Hrvatskoj, evakui-
ruka ~etiri baterije po ~etiri oru|a i 4.000 raketa. Ja sam bio di- san je taj centar, a sistem je preme{ten i predat jedinici Kninskog
rektor razvoja i nalogodavac za pare i mogu da ka`em kako nam je uvek korpusa. Srbi su dobili i rakete iz Pretisa, tako da su imali
bilo na raspolagawu dovoqno sredstava za sve ugovore, tako da je to kompletno sredstvo. Ali su imali relativno malu koli~inu raketa i
bilo vrlo privla~no za na{u vojnu industriju. ^ak su nam, kad je sve retko su taj sistem koristili.
zavr{eno, ostala dva miliona nepotro{enih dolara. Moram da ka`em da je tada napravqena velika gre{ka. Mislilo
Tome je doprinelo vi{e povoqnih okolnosti. Na primer, u na- se da }e Pretis ostati u srpskim rukama i posle rata pa nisu sve
{oj zemqi je tokom svih tih godina, sa grupom od 10 in`ewera Ira- rakete na vreme evakuisane. Kada je u Dejtonu doneta odluka da Vogo-
~ana, boravio sin generala Amina, direktora vojne industrije Ira- {}e (pa i Pretis) pripadnu muslimanima, fabrika je na brzinu izme-
ka, ina~e bliskog prijateqa predsednika Sadama Huseina. Tako|e, {tena u Mali Zvornik, u neku halu napravqenu za tekstilnu fabriku,
pomagao nam je i {ef wihove grupe dr Amer al Saadi, autoritet u ali praznu, bez ma{ina, koja je bila dobro mesto za sme{taj. Me|u-
Iraku, ~ovek koji je {kolovan u Velikoj Britaniji. Dr al Saadi je tim, tada{wi predsednik skup{tine Republike Srpske smatrao je da
posle povratka u Irak, nakon rada na projektu orkan u Jugoslaviji, fabriku treba iz Malog Zvornika, koji je na granici, preseliti u cen-
postao ministar, a potom i predsedni~ki savetnik. tralni deo zemqe. Kako je bio rodom sa Romanije, naredio je da se
Taj projekat je zavr{en sa preseli u mesto Mokro, na pla-
godinu dana zaka{wewa, jer smo Na{e devettonsko vozilo za orkan imalo je sistem ninski teren koji je, kako i samo
imali pretenziju da na{a raketa pumpawa guma iz kabine pritisak u wima ime ka`e mokar, vla`an.
bude izuzetno precizna i da ima Bio sam u kontaktu sa qudi-
kasetnu bojnu glavu. U tome smo i pode{avao se prema uslovima terena. Sem toga, ma koji su selili jedan deo raketa
uspeli. Godine 1989. isporu~eni imao je mehanizam za automatsko brzo postavqawe i saznao da su delom sme{tene u
su jedna baterija i 1.000 raketa. i skidawe pokrivke, koja je slu`ila za mehani~ku nekakvu neuslovnu gara`u, a ne-
Deset oru|a, koja je primila na- za{titu i maskirawe. {to je ostalo napoqu. Jedan deo
{a vojna kontrola, ~ekalo je je upropa{}en, jer nije bio pro-
1990. godine isporuku u fabrici pisno skladi{ten, ali je ve}ina
Bratstvo iz Novog Travnika. Velike zemqe, poput Amerike i Rusije, anga`ovale su raketa, ipak, preba~ena u Srbiju.
Onda su Ira~ani zaratili sa Ku- sve najboqe in`ewere na vo|ene rakete, zbog Posle rata u Bosni, predlo-
vajtom, a posle je i kod nas po~eo kompleksnosti sistema, tako da im je na nevo|enim `eno je, s obzirom na zahtev Ma-
rat, pa su ta oru|a ostala u No- lezije, da se ponovo uspostavi
vom Travniku. raketama radio mawe sposoban kadar, uz
drugorazrednu pa`wu dr`ave. Glavno im je bilo da proizvodwa orkana. Taj sistem
U isto vreme su i Kuvaj- je jo{ jednom okupio sve proiz-
}ani `eleli da imaju na{ dosegnu domet od 10.000 km, da imaju mo}ne radare vo|a~e koji su izrazili sprem-
raketni sistem? i satelitsku tehniku na strategijskim nivou. Kod nas nost i sposobnost da ga i daqe
Zanimqiv je put koji su Ku- je situacija bila druga~ija, jer smo mi mawe radili proizvode. Kakva je bila sudbi-
vaj}ani pre{li do nas. Kada im na vo|enim sistemima, tako da smo boqi kadar na tog projekta?
je zatrebao raketni sistem, oti- okretali ka nevo|enim i mogli smo da pratimo Muslimanske zemqe bile
{li su prvo Amerikanacima, ali svetska dostignu}a. su u prijateqskim odnosima sa
su oni imali sistem MLRS, dome- bosanskim muslimanima, posebno
ta od 35 km, {to im nije odgova- Malezija, i oni su im odobrili
ralo. Onda su oti{li Nemcima, koji su imali prototip vi{ecevnog kredit od 100 miliona dolara, ali su `eleli da za te para kupe ne-
baca~a dometa do 40 km, ali je taj projekat obustavqen, jer je Ne- {to od wih. Ponu|eni su im orkani koji su ostali u fabrici Brat-
ma~ka, kao ~lanica Natoa, bila prinu|ena da uvede ameri~ki si- stvo. Malezijci su to prihvatili i uputili su vojnu delegaciju s na-
stem MLRS kao zajedni~ko oru|e svih zemaqa u tom savezu. Kuvaj}ani merom da kupi dvadesetak sistema, rakete i tehnologiju kako bi or-
su potom oti{li Rusima i oni su im pokazali svoj sistem uragan, ta- ganizovali proizvodwu kod wih. Ta delegacija je do{la u Novi Trav-
ko|e dometa 35 km. Posetili su i Kineze i, na kraju, do{li kod nas. nik, ali tamo nije bilo nijednog in`ewera koji je mogao da im obja-
Videli su da je na{ sistem najboqi od svega vi|enog i 1990. potpi- sni kako sistem radi. Kako je automatika ra|ena u fabrici Rudi
sali ugovor sa nama. ^ajavec u Bawaluci, Malezijci su tra`ilo da i to pogledaju. Bawa-
Oni su tra`ili 24 oru|a za ~etiri baterije i oko 1.000 rake- lu~ani su boqe stajali sa in`ewerskim kadrom, ali su znali da ob-
ta po svakom oru|u. Sve je bilo dogovoreno. Mi smo bili u Kuvajtu, a jasne samo upotrebne performanse elektronike. Pozvali su mene
i oni kod nas posmatrali su ga|awa na poligonu i bili zadovoqni. kako bih Malezijcima dao detaqna obave{tewa. Ja sam izneo po-
Nedavno je Anastas Paligori}, vrsni stru~ak za artiqeri- datke o ~itavom sistemu i wih je to veoma zainteresovalo.
ju, koji je u to vreme u Jugoimportu SDPR vodio posao sa or- Onda su Malezijci obi{li jo{ neke fabrike i preostalo je da
kanom, rekao da su i Amerikanci nudili za jedno oru|e i de- se, eventualno, ode u wihovu zemqu kako bi se videle proizvodne
setak raketa 25 miliona dolara. To je oko polovine para mogu}nosti i napravio ugovor o prenosu tehnologije i o osposobqa-
utro{enih za razvoj. Da li je toliko vredeo? vawu malezijske strane za proizvodwu. Me|utim, ugovor nije reali-
Za wih tada da. Oni su hteli da vide efekat na{eg sistema, jer zovan, jer je do{lo do spora izme|u muslimanske i srpske strane o
su znali da ga Ira~ani imaju, a kako su nameravali da napadnu Irak, tome ko }e biti nosilac posla i ko }e voditi daqe pregovore. Ma-
`eleli su da se informi{u o opasnosti koja preti wihovoj vojsci. lezija je bila muslimanska zemqa i ona je, logi~no, htela da to budu
muslimani, ali oni nisu bili kadrovski jaki da vode ~itav projekat.
Sudbina na{eg vi{ecevca na tlu biv{e SFRJ bila je druga- Pored toga, strancima se `urilo i hteli su da se posao zavr{i za
~ija. Deset oru|a je ostalo muslimanima, a Hrvati su se tokom {est meseci, a to je bilo nemogu}e.
rata hvalili i prikazivali na paradi kako poseduju ~etiri
orkana? Otkuda im ta sredstva? Sa Melezijcima ste razgovarali i o pove}awu dometa na
Kada je po~eo rat u biv{oj SFRJ, deset orkana je ostalo u 120 kilometara. Da li je to bila druga verzija orkana koja
fabrici Bratstvo iz Novog Travnika, koji su osvojili prvo Hrva- je ponu|ena Iraku, pored one usvojene, od 50 kilometara?
ti, pa muslimani. I verovatno su muslimani dali orkane Hrvatima, Da, ali je postojala i tre}a verzija, neusvojena vo|ena ra-
jer su oni u po~etku bili saveznici. Ali nisu imali rakete, jer su keta dometa do 350 kilometara. Mi smo 1989. godine po~eli da
one bile u fabrici Pretis. Za razliku od wih, srpska strana je razvijamo raketni sistem dometa 120 kilometara. To je bio proje-

9
INTERVJU

kat vojne industrije koja je tada bila izuzetno jaka. U razvoj su bili
ukqu~eni Unis Sarajevo, Rudi ^ajavec Bawaluka, FAP Priboj,
Industrija kablova Svetozarevo, Prva Petoqetka Trstenik. Date
su pare, formiran je tim i mene su, iako penzionera, zamolili da
vodim projekat. Imali smo projektni biro na Terazijama. Me|utim,
rat je prekinuo i taj projekat.
Pro{le godine je bosanska {tampa objavila vest da su Bo-
{waci nameravali da izvezu odre|enu koli~inu orkana za
Gruziju, ali im to Rusi nisu dozvolili. Jesu li to stari orka-
ni ili je u Federaciji BiH ponovo uspostavqena proizvodwu?
To je verovatno onih 10 orkana koji su ostali u Novom Trav-
niku. Sigurno je zbog vi{e razloga da proizvodwa nije pokrenuta.
Bo{waci nisu imali stru~ni kadar potreban za uspostavqawe pro-
izvodwe. Mnoge fabrike ukqu~ene u proizvodwu nalaze se u Srbiji
i Republici Srpskoj, a sva projektna dokumentacija je u Vojnotehni~-
kom institutu.
Srbiji su od orkana ostale samo ~etiri cevi, od kojih je
kasnije konstruisan sistema luna-orkan. Otkuda te cevi?
Mi smo u Institutu imali ~etiri cevi koje su se nalazile na
ispitivawu. I kada smo ostali bez originalnog sistema, tra`ili
smo za wih odgovaraju}e vozilo. Re{ewe je bio sistem luna, koji je
kod nas rashodovan. Na oru|e koje je ostalo, dogra|ene su ~etiri
je sve ta~no ura|eno, onda su vrlo mala odstupawa u pasivnoj fazi,
cevi i tako je nastao sistem luna-orkan, s tim {to je imao mawe
svega 20 odsto. Tako da se rakete po preciznosti mogu porediti sa
performanse od originalnog orkana.
projektilima klasi~ne artiqerije. To je fasciniralo i Kuvaj}ane,
A {ta je sve krasilo original? jer ni Amerikanci nisu imali takva re{ewa.
Orkan je automatski, samohodni, vi{ecevni raketni sistem. Moram da ka`em da su Kuvaj}ani tra`ili i dodatno poboq{a-
Ime smo mu dali jer je dejstvovao poput razornog vetra. Imao je dve we sistema mogu}nost odre|ivawa koordinata vatrenog polo`aja
vrste kasetne bojne glave jednu sa osam kontejnera, u kojima su bi- pomo}u GPS. Imali smo digitalnu mapu, sme{tenu u komandnom vo-
le 24 protivtenkovske mine, kalibra 105 mm i mase 1,8 kg, a drugu zilu, i brzo su se odre|ivali elementi ga|awa.
sa bombicama kumulativno par~adnog dejstva, kalibra 40 mm, koje Postojala je jo{ jedna novina, primewena i kod ogwa. Kada se
pokrivaju povr{inu od dva hektara. Svaka od tih bombica imala je ga|a sa maksimalnom elevacijom, oko 45 stepeni, onda je preciznost
oko 1.000 kuglica, ~iji je radijus ubojnog dejstva bio 10 metara. A najboqa i dobija se kru`na slika pogodaka. Projektovali smo ko~-
kad imate 288 bombica u jednoj glavi, pa ga|ate sa vi{e orkana, on- nice koje se automatski otvaraju ako se ga|a na mawim dometima od
da su to hiqade ubojitih kuglica. To je bilo vrlo ubita~no za `ivu 50 km i te ko~ene rakete pa{}e na potreban domet i obezbedi}e
silu, a bombice su delovale i na oklop kumulativnim efektom i pro- kru`nu sliku pogodaka, odnosno najve}u preciznost. U komandnom
bijale sve oklope debqine do 60 mm. vozilu su svakog momenta imali informacije o tome koju vrstu ko~-
nica treba zatvoriti, a koju otvoriti, i to se trenutno izvr{avalo.
Kako ste uspeli da ispunite zahtev artiqeraca da taj nevo-
|eni raketni sistem bude veoma precizan na 50 kilometara?
Da bi se to postiglo najpre smo pove}ali brzinu rakete na Vi{e puta sam bio u situaciji da se upla{im.
ustima cevi. Bili smo u nedoumici kako da to uradimo, jer znamo, iz Na primer u Iraku, na wihovom poligonu,
teorije, da se brzina sme pove}ati samo u lanseru, a ne van wega. I kad je na~elnik na{e Uprave artiqerije po`eleo
onda smo radili uporedo dva re{ewa. Na jednom smo, pored glav- da ode sa desetak qudi na osmatra~nicu i odatle
nog, ugradili mawi motor buster, koji je radio, kratko vreme, oko vidi kako sistem deluje. To je bila probna partija i
0,2 s, dok je raketa u lanseru, i dobili smo brzinu oko 100 m/s, za
razliku od ranijeg re{ewa, kada je bila oko 50 m/s. Pove}awem br- znao sam da uvek mo`e ne{to da se desi, pa da qudi
zine znatno smo pospe{ili preciznost. nastradaju. Ja nisam mogao da ga zaustavim u naumu,
Kod drugog re{ewa smo u cev lansera stavili dodatno puwewe posebno ne pred ira~kim generalima, jer bih tako
tzv. top-efekat, koji je bio efikasniji, i postigli smo brzinu od oko degradirao sistem. Ali je sve proteklo uredu.
130 m/s. Za razvoj tog re{ewa trebalo nam je dodatno vreme, pa
smo zbog ispuwewa rokova primenili prvo. Pamtim i jednu saboto`u. Neko nam je u Vitezu
Da bi se ciq pogodio, potrebno je da se ta~no odrede wegove
koordinate i prora~un putawe. Tu su izuzetno zna~ajni meteorolo- stavio u jednu raketu veliku ~etku za ~i{}ewe. To je
{ki uslovi posebno vetar. Ali smo i to re{ili ugradwom TV-ko- sre}om otkriveno. Vo|ena je istraga i taj doga|aj je
ordinatora. Normalno je da odjednom ga|a ~itava baterija ~etiri uneo crv sumwe da su, verovatno, ume{ane i neke
oru|a, ali se na po~etku paqbe, na osnovu tri ispaqene rakete, TV- druge snage. Rakete se hermeti~ki zatvaraju i te{ko
koordinatorom odredi sredwe odstupawe pogodaka od prora~una- se otkrivaju takvi slu~ajevi. To su bili neki kriti~ni
tih i izvr{e popravke na svim lanserima. Podaci se odmah prenose
na ostala oru|a baterije, po{to su povezana radio-vezom. Nasta- slu~ajevi i te{ke odluke, jer su u pitawu qudski
vqa se ga|awe ostalih raketa sa korigovanim elementima. To je zna- `ivoti. I na sre}u, tokom dugogodi{weg rada
~ajno jer 80 odsto gre{aka nastaje u aktivnoj fazi, dok radi raket- nije bilo nikakvih ne`eqenih posledica.
ni motor. Posle raketa dobije veliku brzinu, oko 1.000 m/s i, ako

10 1. avgust 2008.
Amerikanci nisu imali tako ne- stavqawe mina. A pomo}u sistema orkan mogli smo da postavimo
{to, a Rusi su imali neprakti~- minsko poqe ispred napada~a kako bismo zaustavili napad do 50
nije re{ewe prstenove koji su km, kad ho}emo i gde god ho}emo.
se ru~no postavqali prilikom A za{to orkan jo{ prati veo tajnosti?
puwewa raketa u cev. Ko je hteo
brzo da uradi, on bi iskopirao Kada je bio novo oru|e normalno je da ga je pratila tajnost.
to rusko re{ewe, ali mi smo se Ali i kad se pojavio nije se mnogo pisalo o wemu. Neki artiqerci
trudili da budemo efikasniji. nisu imali dovoqno poverewa u orkan. Oni su smatrali da je to ne-
{to komplikovano {to se radi za strance i nisu shvatili koliko taj
Zadivquju}e je i re{e- sistem nadma{uje klasi~ne, jer ubojnim efektom pokriva ogromne
we postavqawa minskog povr{ine.
poqa na dometu do 50 km.
Kako su mine padale na Ima li danas orkan konkurenciju?
zemqu, a da pri tom nisu Orkan je jo{ u svetu perspektivan i do sada se nije pojavio
eksplodirale? takav sistem. Kad bismo danas nastavili da ga proizvodimo, imali
bismo atraktivno sredstvo za iz-
Mogli smo raketu za orkan da napravimo na voz, a i za na{u vojsku.
klasi~ni na~in raketni motor, bojna glava i Raketni sektor Vojnotehni~kog
zavr{en posao za pet godina, ali ja sam hteo da je instituta, kojim ste Vi svojevre-
napravimo mnogo boqe od postoje}ih, ne povode}i se meno rukovodili i danas pose-
za inostranim re{ewima. Hteo sam da napravim duje bogata i integrisana znawa.
Uspeli ste da ih i ~vrsto ve`ete
re{ewa koja obezbe|uju takti~ke zahteve na najboqi za sebe, ali i da ih osamostali-
mogu}i na~in, zna~i sa unapre|ewem, a ne te kako bi danas mogu da nastave
kopirawem stranih re{ewa. Verovatno je u tome va{ rad?
bila moja smelost. Ostao je tu jedan broj do-
brih stru~waka, mla|ih qudi, a
to su upravo oni koji su radili na
Napravili smo krilca koja su usmeravala mine. Imala je i orkanu. Oni su imali dobru {kolu. VTI je svake godine po nekoliko
padobran koji je omogu}avao da se prizemqi i da kad padne na ze- na{ih qudi slao na {kolovawe u inostranstvo. Ja sam bio u Fran-
mqu bude kao rukom postavqena. Mina je imala dva upaqa~a mag- cuskoj godinu i po, a drugi u Kremfildu u Engleskoj, tako da smo sa-
netni, zahvaquju}i kome se aktivirala samo ako preko we pro|e vladavali savremena znawa. Stekli smo i smelost i samopouzdawe
tenk. A drugi upaqa~ je omogu}avao mini da se samoaktivira za 24 da mo`emo da radimo kao oni. Onda smo u VTI imali sve vojne ~a-
sata. Vreme samouni{tewe je moglo da se tempirawem pomeri na 48 sopise i kwige, tako da smo znali pravce razvoja oru`ja i tehnolo-
sati. Danas se konvencijama zabrawuje upotreba mina koje se posle gija u svetu. Bila je stvorena povoqna i kadrovska i instrumentalna
odre|enog vremena ne samoaktiviraju, a mi smo to uradili pre 20 situacija. Mogli smo na Zapadu da kupujemo gotovo sve {to nam je
godina. trebalo od instrumenata. Amerikanci su nam prodali poligonski
Kada ste radili sistem orkan i na Istoku i na Zapadu radar koji snima ta~no putawu rakete, i vrlo precizno prati wen
smatralo se da je rentabilni ili isplativi domet oko 35 km, let. A tada najboqe na svetu teodolite kupili smo od [vajcaraca.
ali ste vi to opovrgli i napravili sistem za 50 km. In`eweri koji danas rade u Institutu zaista su imali priliku
da se osposobe i da obogate znawa. A imamo i ono {to je najvredni-
Rentabilni ili isplativi domet je onaj kad su ulo`ena sred- je projektnu dokumentaciju. Za daqi rad potrebno je, pored osta-
stva mawa nego {to je cena ciqa koji se uni{tava, odnosno kada je log, stalno podmla|ivawe kadra.
isplativije ga|ati vo|enim raketama. Taj domet zavisi od precizno-
sti sistema, zato smo mi znatno pove}ali preciznost i omogu}ili Va{e ime se uvek povezuje sa {kolom raketne tehnike i po
isplativi domet od 50 kilometara. Kasnije smo napravili detaqnu tome Vas i danas izuzetno cene kod nas i u svetu.
analizu i utvrdili da je sa jo{ ve}om precizno{}u, isplativ domet Dosta je i u stranim vojnim ~asopisima objavqivano tekstova
120 km. Obi~no je jedna vo|ena raketa po ceni pet puta skupqa od i slika tih na{ih sistema, tako da smo po wima poznati, {to je
nevo|enih, a mi smo zakqu~ili da bi na{e 3-4 nevo|ene imale isti afirmativno za na{u vojnu tehniku. Bili smo novi sa na{im raket-
efekat kao jedna vo|ena i onda je toliko mawa cena uni{tewa toga nim sistemom 128 mm ogaw i plamen, a pogotovo sa orkanom. Odmah
ciqa. se vidi da to nije ne{to kopirano nego originalno i kvalitetno, a
Za{to kod nas nisu ra|ene vo|ene rakete za ve}e domete? to druge zanima. Jedino se o orkanu malo pisalo kod nas, ali je to,
verovatno, zbog svih tih ratova.
Ra|eni su pretprojekti. ^ak je bio ukqu~en i Energoinvest
iz Sarajeva, kao nosilac projekta vo|enog raketnog sistema 350 ki- Nedavno su u VTI promovisane dve Va{e monografije, koje
lometara. Me|utim, taj projekat nije zavr{en jer nismo nai{li na ste podarili studentima ma{instva i in`ewerima.
razumevawe dr`avnog vrha. Na na{u nesre}u, jer da smo imali te U tim kwigama dao sam ne{to {to je su{tinski va`no za in-
rakete mo`da ne bi bilo bombardovawa 1999, i pitawe je {ta bi `ewera koji bi trebalo da radi na raketnim sistemima. Izneto je
bilo sa ratom i raspadom zemqe. Te rakete bi bile sredstvo za od- dosta materijala koji se ne mo`e na}i u drugim kwigama, pogotovo o
vra}awe od rata. lanserima. Pripremam se da napi{em i tre}u kwigu o sistemima za
I tad i sada postojalo je shvatawe da su strana re{ewa upravqawe vatrom, i tada bi se zaokru`ila ta celina o raketnim
boqa? sistemima.
To va`i za one bez ambicija. Kopirawem se ne mo`e posti}i U devetoj deceniji `ivota Vi ste jo{ vitalni i duhovno ra-
veliki napredak, jer su ta re{ewa obi~no stara pet do deset godi- doznali. Mo`ete li nam re}i kojim Vas je slogan vodio kroz
na, tako da onaj ko kopira uvek zaostaje iza proizvo|a~a koji je to `ivot?
oru`je razvio. Imali smo smelosti da idemo ispred drugih. Mnogi Dati {to vi{e modernijih, naprednijih re{ewa i uvek stva-
su sumwali u nas, jer se u to vreme kasetna sredstva nisu primewi- rati novo.
vala. Ali smo mi razmi{qali unapred na primer da bi se zausta- Mira [VEDI]
vio napad neprijateqa ne mogu da se koriste minopolaga~i za po- Snimio Darimir BANDA

11
DOGA\AJI

ITALIJANSKA DELEGACIJA
U UPRAVI ZA VANREDNE
SITUACIJE
U periodu od 30. juna do 21. jula 2008. Tim za uni{tavawe
neeksplodiranih ubojnih sredstava Uprave za vanredne situacije
Ministarstva odbrane uni{tio je 96 komada neeksplodiranih
ubojnih sredstava i 123 komada pe{adijske municije na teritori-
ji op{tina [abac, Sremska Mitrovica, U`ice, [id, Kraqevo,
Prokupqe, Smederevska Palanka, Jagodina, Kragujevac, Ni{ i
Leskovac.
Aktivnosti uni{tewa neeksplodiranih ubojnih sredstava jesu
jedna od mera koju Uprava za vanredne situacije sprovodi u okviru
civilne za{tite stanovni{tva.
Upravu za vanredne situacije nedavno je posetila dvo~lana
radna grupa [kole in`ewerije Kopnene vojske Italije, u kojoj su
bili major Masimilijano de Cico i poru~nik Marko Podija.
Gosti su sagledali probleme koji prate uni{tavawe neek-
KA BI NET ZA U^E WE
splodiranih ubojnih sredstava na vojnim i civilnim prostori- EN GLE SKOG JE ZI KA
ma, na teritoriji Republike Srbije, posebno iz vremena agresi- U PO@AREV CU
je Natoa 1999. godine. Informisali su se i o procedurama ra-
da timova za uni{tavawe iz Ministarstva odbrane i Vojske Sr- U po`areva~koj kasarni Pavle Juri{i} [turm otvoren je,
bije. Prikazana im je struktura, organizacija i raspolo`iva sredinom meseca, kabinet za u~ewe engleskog jezika (SAC Self Ac-
oprema koju koriste na{i timovi za uni{tavawe neeksplodira- cess English Language Learning Centre). To je tre}i kabinet tog tipa
nih ubojnih sredstava. Razmewena su iskustva i dogovoreni prin- koji se u garnizonima Vojske Srbije otvara u toku godine. Posle
cipi budu}e saradwe, ali i zajedni~ko opremawe i osposobqa- Vrawa i Kraqeva, Po`arevac je dobio vrhunski opremqenu u~io-
vawe timova. nicu engleskog jezika.
Ra~unare, audio opremu i uxbenike poklonile su Velika Bri-
tanija, Danska, Norve{ka i Holandija, zemqe koje su ukqu~ene u
program PELT, namewen za osposobqavawe i testirawe pripadni-
SEMINARI O ka Ministarstva odbrane i Vojske Srbije oblasti engleskog jezika,
prema standardu STANAG 6001.
LOGISTI^KOJ PODR[CI Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Uprave za kadrove pu-
kovnik Sla|an \or|evi}, zamenik komandanta Komande za obuku
pukovnik Miodrag Vukmirovi}, zamenik na~elnika Uprave za obu-
ku i doktrinu pukovnik Branko Deleti}, komandant Centra za obu-
ku Kopnene vojske pukovnik Vinko Markovski, pukovnik Jan van den
Elsen iz Ambasade Holandije, pukovnik Najxel Fen iz Ambasade
Velike Britanije i Andrju Glas, direktor Britanskog saveta u Sr-
biji.

NOVI TIM VOJSKE SRBIJE


U MIROVNOJ MISIJI U KONGU
Pripadnici Ministarstava odbrane i Vojske Srbije, pukovnik
dr \or|e Man~i}, major dr Bo`idar Jakovqevi}, stariji vodnik
prve klase \or|e Kukrki}, stariji vodnici Bojan Jovanovi}, Bojan
\in|i} i Aleksandar Mili}, otputovali su sredinom jula u mirov-
nu misiju Ujediwenih nacija u DR Kongo. Oni su smenili prethodni
Na osnovu plana bilateralne vojne saradwe Ministarstva medicinski tim AMET-10, u kome su osam meseci bili potpukovnik
odbrane Republike Srbije i Evropske komande Oru`anih snaga dr Marko Kovini}, kapetan dr Milan \oki}, stariji vodnici Dejan
SAD za 2008. godinu, sredinom jula u Centru za mirovne opera- Stankovi} i Milan Mi{i} i medicinski tehni~ari Suzana Ili} i
cije po~eli su objediweni dvodnevni seminari Doktrina logi- Jadranka Kova~evi}.
sti~ke podr{ke SAD i Odr`ivost logisti~ke podr{ke u mirov- Jedanaesti Tim za vazdu{nu evakuaciju (AMET-11), u sastavu
nim operacijama. mirovnih snaga UN, nalazi se u Kin{asi. Wegov osnovni zadatak
Predavawa su odr`ali predstavnici Nacionalne garde Ohaja jeste da vazdu{nim putem prati te{ko povre|ene ili bolesne paci-
pukovnik Majk Mekhenri i potpukovnik Din Ervin. jente unutar Konga i ka bolnicama tre}eg stepena u okru`ewu Ke-
Stru~ni skupovi, koje je organizovala Uprava za sistem logi- niji i Ju`noafri~koj Republici. U okviru tima nalaze se dve grupe,
stike Sektora za materijalne resurse u saradwi sa Evropskom ko- ~ine je lekar i dva tehni~ara, koje se smewuju u pripravnosti.
mandom OS SAD, bili su nameweni pripadnicima logisti~ke slu- Mirovna misija Ujediwenih nacija u DR Kongo MONUC us-
`be. postavqena je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1279, koja je
Na~elnik Uprave za op{tu logistiku pukovnik Perica Pavlo- usvojenom 30. novembra 1999. godine. Na{i pripadnici u woj u~e-
vi} istakao je da seminari omogu}avaju sticawe novih znawa i pru- stvuju od 7. marta 2003, kada je u misiju upu}en prvi srpski Tim za
`aju mogu}nost da se proveri i potvrdi sopstvena praksa. vazdu{nu evakuaciju.

12 1. avgust 2008.
P E R A S P E R A

KOMANDANT
Pi{e
Qubodrag
MRTVE VOJSKE
STOJADINOVI] ma jedna scena u predratnim sarajevskim nad- vog portreta nestaju sve one zastra{uju}e rane i

I realistima. Ide ~ovek ulicom obu~en u {are-


no maskirno odelo, na sebe nalepio travu i
gran~ice, preko {lema mu landara zelenkasta mre`a.
kraste, i ta slika postaje ~ista, kao posledwa i jedi-
na uspomena na nevinu mladost.
Verujem, naravno, da su po{tovani ~itaoci gle-
Sretne ga jedan pa mu ka`e: Ibro, bolan, {to dali ovaj divan i zastra{uju}i film. Ovo je samo za-
si se napravio taki? jedni~ko podse}awe na endemski zlo~in, kod koji je
[to, jel se prime}ujem? Kako si me uo}io, pa- neizbrisiv kod nekih qudi, uz poku{aje da se odgo-
pane jedan, kad sam se ovako kamufliro?! vornost izbegne be`awem svih, od svega i od sebe.
Ina~e je maskirawe (stapawe sa okolinom) svoj- U posledwoj tre}ini jula ove godine, Beogra|a-
stveno svakom `ivom bi}u, ali na razli~ite na~ine. ni i ostali iz Srbije, zagledaju svaki lik koji im se
Priroda je pomagala slabima da se sklone i skru{e- uka`e, pa i svoj za vreme brijawa ili uqu|ivawa
no sakriju pred terminatorima. Pa ako grabqivac pred izlazak me|u bi}a sli~na sebi.
ipak natrapa na wih, to im je. Vi{e desetina hiqada Ko nam sve dolazi u susret? Mo`da doktor Dra-
insekata u stawu je da se pretvori u bilo {ta oko se- gan David Dabi} li~no. Psihijatar, nadrilekar, be-
be, i da se prakti~no umrtvi dok opasnost ne pro|e. li mag, vra~, vrhovni komandant, predsednik, odmet-
Vojnik je, kako ka`e jedna savr{ena de~ja defi- nik, guslar i optu`enik. Pisac, de~iji pesnik Rado-
nicija, `ivo bi}e koje je u vojsci. Da bi pre`iveo, van Karaxi}, li~no.
borac mora da prilagodi svoje postojawe okolini u o`da smo ga sretali na raznim mestima, ne
kojoj se nalazi. Tako bar govore osnovi maskirne tak-
tike. Ali, `ivot nije taktika, a neki poku{aji da tru-
pe budu {to mawe vidqive, vi{e puta su omanuli. Na
M slute}i ko se krije iza maske. Za{to bismo
uop{te slutili, ima vaqda neko da to radi
umesto nas. Ina~e je u slobodnoj zemqi svakome do-
primer, streqa~ko odeqewe koja nosi {arena odela zvoqeno da bude {ta `eli.
a suvereno se kre}e duga~kom sne`nom padinom. [ta je `eleo Radovan Karaxi}? ^ovek je optu`en
Ili diskretni vojnik koji se poput pokretnog za genocid i mnogo te{kih zlo~ina. On je bio arhitek-
Ne bih zamerio `buna na{ao na korzou palanke, poput Ibre iz nad- ta jedne politike koja je zajedno sa delima drugih maj-
realista. I potpuno veruje da je savr{eno neupa- stora dovela do pogibije vi{e desetina hiqada qudi.
Radovanu {to je dqiv, ~ak ni sam sebe ne uo~ava. Ne bih zamerio Radovanu {to je postao Dabi},
O maskirawu su govorili i filozofi, posebno svako mo`e da mewa imena i da se zove kako mu tek-
postao Dabi}, dijalekti~ari. O toj nasu{noj potrebi prilago|ava- ne. Ali, za{to se sakrivao toliko dugo, ako ve} ve-
svako mo`e wa i promeni prirode, oni otprilike ka`u: @ivo- ruje da je wegova misija bila ideal ~istog rodoqu-
tiwa ne mewa prirodu, nego se prilago|ava woj, sta- bqa! Svoj `ivot, takav kakav je, on je hladnokrvno
da mewa imena pa se s wom, ona nije deo prirode, ona je priroda pretpostavio svima koji su nestali u jednom utopij-
i da se zove sama. ^ovek prirodu mewa, mewaju}i i sebe u woj. skom projektu bez smisla i ciqa. Wegove uspomene,
Fino su se setili filozofi, nemaju}i druga posla! to su uglavnom grobovi.
kako mu tekne. ne~emu {to se defini{e kao bitni odnos, ~o- Za{to se Karaxi} sakrivao u Srbiji? Izgledao
Ali, za{to se
sakrivao toliko
U vek dakle uspostavqa relaciju sa svojim tvor-
cem: prirodom, evolucijom, Bogom. Ma {ta od
tih ~uda bilo zaslu`no ili odgovorno za nas, ovakve
je kao kombinacija isposnika, proroka, maharaxe,
gurua i samozvanog maga, ~udotvorac koji je svoju (ne-
postoje}u) gri`u savesti le~io naknadnim humani-
kakvi smo. Ali, ne mo`e qudsko bi}e tek tako da od- zmom.
dugo, ako ve} veruje baci svoje korene koji su duboko u `ivotiwskom sve- Srbija je posledwih godina postala mali Pa-
da je wegova misija tu. Nemojmo da se vre|amo, ali tako je. ragvaj. I oni sa najcrwom biografijom uvereni su da
[ta je poku{aj da budemo neko drugi? [ta je ovde mogu imati najvi{e prijateqa. Da se ne la`e-
bila ideal ~istog pozori{te nego nastojawe da sputamo ili raspusti- mo, Radovan je vo|a 25.000 mrtvih vojnika Vojske Re-
mo na{ alter ego. [ta su balovi pod maskama, na- publike Srpske, i ~ovek koji na savesti (vaqda) nosi
rodoqubqa! Svoj {a nepostojana lica!? Nastojawe da se ostane ve~no vi{e hiqada muslimana, u zlo~inima koji su po~iwe-
`ivot, takav kakav mlad, nije ni{ta drugo nego poku{aj da se sakrijemo ni u ime Srpstva.
pred zakonima prirode. Ne znam da li je taj ~ovek zlo~inac. To }e kaza-
je, on je hladnokrvno Po pri~i Oskara Vajlda, koja se zove Slika Do- ti sud. Ali sam siguran da nije nikakav heroj, kako
rijana Greja, napravqeno je bar pet filmskih verzija nam govore wegove posledwe pristalice. Nikada ni-
pretpostavio svima je pokazao da mari za bilo kim!
ma{tawa o ve~noj mladosti i zlu. ^ovek, koji `eli da
koji su nestali nikada ne ostari najzad ostvaruje svoj san, ali sve we- Kakav heroj uop{te mo`e biti beli mag Dragan
gove godine, bore, bolesti i zla arhiviraju se i zadr- David Dabi}. Onaj koji je odeven upadqivo u kostim
u jednom utopijskom `avaju na wegovom portretu iz mladosti. Umesto u`a- ~udaka godinama {partao Beogradom, i bio neupa-
projektu bez smisla sno poro~nog Dorijana, stari nedu`na slika. dqiv poput Ibre pod {arenom maskom.
Niko ne mo`e da se zauvek sakrije i maskira Pravi Srbin, komandant mrtve vojske, smirio
i ciqa. Wegove pred prirodom, ili bar pred policijom, kazuje pri- bi se u skru{enom priznawu krivice pred jedinim
uspomene, to su ~a. Kad Dorijana Greja raskrinkaju zbog jednog od ve- sobom, i polako stare}i kona~no krenuo ka wima.
likih zlo~ina koje je po~inio, on se raspada pod bo-
uglavnom grobovi. lestima, grehovima i godinama. U tom ~asu, sa wego- Autor je komentator lista Politika

13
U FOKUSU

BRAVA
PODELA VOJNIH STANOVA 2008.

NADOHVAT RUKE
Kako i kome je u junu Na osnovu Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane, pomo}nik mi-
dodeqeno 67 vojnih nistra odbrane za qudske resurse doneo je 13. juna Odluku o raspodeli stanova u zakup na
stanova u zakup
na neodre|eno vreme?
Koje su kriterijume
primenili nadle`ni
N neodre|eno vreme, prema stawu na rang-listama 6. juna.
Sada{wim i biv{im pripadnicima sistema odbrane dodeqeno je 67 vojnih stanova, razli~ite
strukture, od toga 51 stan u Beogradu, a 16 u ostalim gradovima Srbije. Vojnim penzionerima
pripalo je 27 stanova, ili oko 40 odsto od ukupnog broja. Aktivne stare{ine i civilna lica u Mi-
nistarstvu odbrane dobili su 40 stanova. Statistika govori da je jedan stan dodeqen generalu, 14
profesionalnim oficirima, 12 podoficirima, a 13 vojnim i dr`avnim slu`benicima. Oko 15 od-
prilikom odlu~ivawa sto vojnih stanova u junskoj podeli pripalo je penzionisanim oficirima, 19,4 podoficirima i oko
o tome? Na {ta se {est odsto civilnim licima.
Me|u wima su se na{la i tri stambena interesenta koja su krov nad glavom dobila Odlukom
`ale nezadovoqni ministra odbrane o izuzimawu zahteva iz reda prvenstva i tri ratna vojna invalida. Izuze}e od
besku}nici? Koliko tri odsto, u sistemu odbrane nije primeweno posledwe tri godine. U pomenutim primerima re~ je o
razlike donose te{kim oboqewima pripadnika Ministarstva i Vojske ili ~lanova wihovih porodica.
novine u sistemu Pojedina~nu dodelu stanova potvrdila je stambena komisija Odeqewa za stambene poslove
Uprave za kadrove, u skladu sa Uputstvom o postupawu nadle`nih lica i organa na utvr|ivawu prava
podele stanova i dodeli stanova u zakup. Na Internet stranici Ministarstva odbrane objavqene su kona~ne rang-
sada{wim i liste. Stambene potrebe po kategorijama pripadnika sistema odbrane, broj bodova na rang-lista-
penzionisanim ma i stambena ugro`enost, te broj raspolo`ivih stanova, bili su osnovni kriterijumi za junsku ras-
podelu vojnih stanova.
pripadnicima Po mnogo ~emu taj kratak raport o re{avawu stambenih problema u Ministarstvu odbrane i
Vojske u odnosu Vojsci Srbije razlikuje se od nekada{wih...
na nekada{wi lov
u mutnom? RED NA RANG-LI STA MA
Zasigurno se se}ate vremena u kome je o podeli vojnih stanova znao samo mali broj qudi, bli-
zak onima koji su o tome odlu~ivali. Pojedine stare{ine, zaposleni civili i vojni penzioneri, slu-
~ajno ili namerno, uz pomo} stambenih dou{nika, preko no}i mewali su pozicije na rang-listama.
Odricali su se i soba i kvadrata zarad vi{e bodova. U~estalo su davali izjave o u~e{}u u zakupu,
ali ga posle dodele stana nikada nisu platili. Sve to ulivalo je nepoverewe u stambenu politiku
nedovoqno obave{tenih, a po{tenih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske. Zara|ivale su
advokatske kancelarije koje su naivnima obe}avale siguran stan. I one kolege koje su glumile iskre-
ne prijateqe. U takvim okolnostima, bez krova nad glavom obi~no su ostajali najugro`eniji, iz pode-
le u podelu prvi na rang-listama i oni koji su verovali u pravo i pravdu. A sistem ko sistem, te{ko
je prevazilazio nepravilnosti iako ih je i sam bio svestan. Ili su ga pojedinci, ba{ takvog, za sebe
i skrojili...
Zato je u 2005. godini promewen stambeni pravilnik. Usvojene izmene i dopune onemogu}ile su
stambenim interesentima u~e{}e li~nim sredstvima u re{avawu stambenog pitawa i odricawe od
kvadrature stana koja im pripada, kako bi stekli vi{e bodova i boqe pozicije na rang-listi.

MODEL ZA DODELU STANA U KRAQEVU

14 1. avgust 2008.
STARIJI VODNIK DANIJEL STANI]
OSTVARIO VI[EGODI[WI SAN NAJZAD U SVOM STANU
anas ~ovek mora da rea- bio sam 47.000 evra, jo{ deset

D guje brzo i odlu~no. Vre-


mena za jalova premi-
{qawa sve je mawe, a za is-
odsto dala mi je dr`ava, a ne{to
sam dodao i sam, tako da sam ku-
pio novi, ukwi`en stan od {e-
pravqawe gre{aka gotovo da zdeset i sedam kvadrata ka`e
ga i nema. Tako je razmi{qao stariji vodnik Danijel Stani}.
i stariji vodnik Danijel Sta- Od podno{ewa zahteva za
ni}, zaposlen u Sektoru za kredit, do useqewa u novi stan
qudske resurse MO, kada je, u wegovom slu~aju pro{lo je ne-
posle previ{e neprospavanih {to vi{e od mesec i po dana.
no}i i beskrajnih savetovawa To, ipak, nije pravilo.
sa suprugom, najzad prelomio. Uspeo sam da dobijem sve
Uzeo je kredit od Nacionalne potrebne papire ne{to br`e
korporacije i posle nepuna nego {to je planirano, a i s iz-
dva meseca uselio se u troso- borom stana nisam mnogo odugo-
ban stan u pan~eva~kom nase- vla~io. U stvari, ta brzina i od-
qu Margita. Bio je to, istovre- lu~nost rezultat su mog vi{eme-
meno, kraj wegovih jedanaestogodi{wih podstanarskih muka. se~nog premi{qawa i tragawa za odgovaraju}im stanom. Kad su se
Najva`niji motiv da uzmem kredit dao mi je dvogodi{wi sin sve kockice poklopile, bilo je dovoqno samo pokrenuti zamajac. Naj-
\or|e. Wegovoj, a i na{oj, radosti nije bilo kraja kada je u{ao u stan vi{e vremena mi je, ipak, odnelo prikupqawe potrebnih dokumena-
i potr~ao po wemu. Sve pote{ko}e, sve nevoqe koje su me pratile u ta... To je i najve}a slabost celog postupka. Naravno, i izbor odgo-
ovoj trci s vremenom sada su zaboravqene. Znam da nam ne}e biti varaju}eg stana. Mo`da u tom delu treba potra`iti ve}u pomo} agen-
lako, pogotovu {to mi je `ena nezaposleni lekar, ali sve }emo lak- cija, ili je re{ewe da se pripadnici Vojske nekako organizuju i do|u
{e prebroditi u svom stanu. Uzeo sam kredit na 30 godina, uz fiksnu do iscrpnije evidencije slobodnih, a odgovaraju}ih stanova. Time }e
kamatu mese~na rata mi iznosi oko 320 evra. Do sada sam gazdi pla- i onima koji se opredele za stambene kredite biti lak{e smatra
}ao polovinu te sume, a nisam imao ni{ta. Od Rajfajzen banke do- Stani}. D. GLI[I]

Do sada je oko 1.300 aktivnih i penzionisanih pripadnika si- Kako isti~u nadle`ni u Upravi za kadrove, sve to kazuje da su na
stema odbrane davawem izjave o u~e{}u u zakupu i na taj na~in do{lo dobrom putu kada je re~ o metodi koja se pri podeli stanova prime-
na vrh rang-lista. Sudski procesi protiv onih koji nisu ispunili datu wuje. Stambene liste i bodovi su pouzdani, podaci su javno dostup-
obavezu o u~e{}u traju du`i niz godina. Uz to, na stambenim rang-li- ni, a matemati~ki model spre~ava kr{ewe propisa. Nijedna podela
stama vra}eni su na mesta koja im po propisima i pripadaju. Sre|eno vojnih stanova vi{e ne zavisi od voqe pojedinca. Do kraja godine,
je svih osam rang-lista. Svakodnevno ih je mogu}e proveriti na In- po istom principu, o~ekuje se dodela jo{ pedesetak stanova.
ternet stranici Ministarstva odbrane www.mod.gov.yu, ali i broj i Slikovit je primer dodele stana profesionalnom podofici-
lokaciju, te strukturu vojnih stanova koji se u odre|enom vremenu do- ru u Kraqevu. Iako su ve}i broj bodova na rang-listi imali neki
dequju. Podaci su dostupni i na oglasnoj tabli stambenog odeqewa u vojni penzioneri, ali i kolega oficir, stan je dodeqen upravo we-
Katani}evoj 15. Imenovani su i stambeni predstavnici svih organi- mu, jer je u kategoriji aktivnih podoficira bilo najvi{e stambenih
zacijskih celina u sistemu odbrane, koji informi{u pripadnike o ak- zahteva.
tuelnim pitawima. Informacije se mogu dobiti i elektronskim putem Ipak, ima i onih sa rang-lista koji tvrde da uz primenu nove
kadrovi.stambeno@mail.mod.gov.yu ka`u u Upravi za kadrove. formule nikada ne}e dobiti stan. Takve kritike su i neopravdane i
U Pravilniku, me|utim, nije precizno definisano koja }e kate- zlurade. Posle podele stanova 30. juna usledilo je samo nekoliko
gorija zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u situaci- `albi, {to je dokaz dobro ura|enog posla. Dodu{e, ne tako brojne
ji kada se dodequje odre|eni broj stanova, to pravo i ostvariti. Sto- kao nekada. Bilo je i anonimnih primedbi, razli~itih provokacija i
ga je metodologija dodele vojnih stanova upotpuwena odgovaraju}im spekulacija u medijima. Napadi su naj~e{}e dolazili od onih kojima
matemati~kim modelom. Na osnovu broja stambenih zahteva i struktu- su ruke vezane za svaku daqu zloupotrebu u dodeli vojnih stanova.
re stanova, stepena ugro`enosti, ranijih podela i izuze}a, ali i osta- Inspektorat odbrane prekontrolisao je kompletan postupak.
lih kriterijuma koji su precizirani Uputstvom o postupawu, model Nije utvrdio povredu zakonske regulative. Naprotiv, stambeni in-
pronalazi optimalno re{ewe kojoj kategoriji dodeliti stan. spektori zakqu~ili su pozitivan pomak i u po{tovawu propisa i u
Nedoumica kojoj kategoriji pripadnika sistema odbrane do- metodi rada. Da i dobro ure|en sistem nije otporan na probleme,
deliti stanove, aktivnim ili penzionisanim uvek postoji. Matema- potvr|uju propusti. Naime, te{ko je utvrditi da li svi stambeni in-
ti~ki model samo olak{ava dono{ewe odluke. Prilikom odlu~ivawa teresenti, posebno vojni penzioneri i ~lanovi wihovog zajedni~kog
o dodeli stanova, u junu, vodilo se ra~una o ukupnom broju stambe- doma}instva imaju odre|ene nekretnine. U toku je ponovno utvr|iva-
nih zahteva stare{ina, dr`avnih i vojnih slu`benika i penzionera we ~iwenica.
isti~u u Odeqewu za stambene poslove. Ni ideja da vojni penzioneri stanove dobiju u onim gradovima
Srbije u kojima ih ima dovoqno, ne nailazi na razumevawe. Stoga bi
SO CI JAL NA STRA TE GI JA bilo dobro, smatraju odgovorni u Upravi za kadrove, da se razdvoji
Danas 21.678 aktivnih i biv{ih pripadnika sistema odbrane dodela stanova sada{wim pripadnicima Ministarstva odbrane i
nije na odgovaraju}i na~in re{ilo stambeno pitawe. Od toga Vojske Srbije od re{avawa stambenih neprilika vojnih penzione-
14.320 uop{te nema stan, 3.818 vojnih penzionera jo{ je bez krova ra. To su, zapravo, dve razli~ite strategije reformska i socijal-
nad glavom. U posledwoj podeli stanova prvi put je ve}i broj penzi- no-humana. Tek usvajawem novog zakona o javnoj svojini usledi}e
onisanih oficira, podoficira i civilnih lica re{io goru}i `i- promene i stambenog pravilnika, ~ime }e se ta problematika pot-
votni problem. Mnogi od wih davno su zagazili u sedmu deceniju. puno urediti.
Izdvajamo primer penzionera koji je na stan ~ekao 32 godine. Vladimir PO^U^

15
U S U S R E T D A N U A V I J A C I J E

G O D I N A U Z L E TA
Svake godine Ilindan 2005. godini nalet na{ih vojnih pilota spao je na pet i po sati godi{we. Dve
jeste prilika da se saberu godine kasnije, ta brojka popela se na 21,5 ~asova u proseku. Komandant Va-
rezultati, podvu~e crta i
poka`e kurs leta srpskog
vazduhoplovstva. Od
prethodnog praznika krila
na{e vojske oja~ala su i
iz dana u dan uspe{no
U zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Katani}
nekoliko dana uo~i proslave 2. avgusta Dana avijacije, ka`e da }e tokom
ove godine piloti u vazduhu provesti oko 30 sati.
Kuda leti na{a avijacija, koliko je taj let stabilan i ima li pravog razloga
za zadovoqstvo pred ilindansku sve~anost, pitali smo najodgovornije qude u Ko-
mandi ViPVO, 204. i 98. avio-bazi.

LE TI MO VI [E I BO QE
~uvaju suverenitet neba General-major Dragan Katani}, razmatraju}i situaciju u vazduhoplovstvu to-
kom protekle dve i po godine, ka`e da ima razloga za zadovoqstvo. Nalet pilota u
nad Srbijom. Odgovorni odnosu na 2005. godinu pove}an je skoro {est puta, {to je samo po sebi odli~an
ka`u da smo spremni da rezultat. On je realan i u pogledu normi koje treba dosti}i.
odgovorimo svim U savremenim vazduhoplovstvima standardni nalet pilota lova~ke avijacije
projektovanim rizicima i iznosi oko 80, a transportne izme|u 140 i 150 ~asova godi{we. Postoji mnogo
ograni~avaju}ih faktora koji su uslovili da nalet bude mawi nego {to bi trebalo,
pretwama iz vazduha. iako je u prethodnom periodu bilo dovoqno goriva ka`e general Katani}.
General nagla{ava da je prethodnih nekoliko godina prose~an broj sati nale-
ta bio u stalnom padu, tako da piloti koji su izlazili sa {kolovawa u Vojnoj akade-
miji nisu mogli da nastave usavr{avawe prema planovima leta~ke obuke i steknu
odgovaraju}e kategorije osposobqenosti.
Kada smo tokom prethodne dve godine kona~no dobili dovoqno goriva i kada
je ispravnost letelica poboq{ana, najve}i problem predstavqao nam je nedosta-
tak aviona dvoseda, ali i zahtevnost leta~ke obuke, odnosno potreba da se ona iz-

16 1. avgust 2008.
SLU@BA TRA GA WA I SPA [A VA WA
U saradwi sa Upravom za vanredne situacije i Direktora-
tom civilnog vazduhoplovstva, ViPVO radi na projektu usposta-
vqawa Nacionalnog centra za tragawe i spasavawe.
Pomo}u donacija Vojske Kraqevine Danske u protekloj go-
dini formiran je Odsek za tragawe i spasavawe u komandi Va-
zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Odsek se bavi
normativima i pravnom regulativom koja }e doprineti formi-
rawu Nacionalnog centra. Komandant ViPVO general-major
Dragan Katani} nagla{ava da }e u tom projektu Vojska Srbije
imati zna~ajnu ulogu.

pilota u trena`u, doobu~ili pilote koji su zavr{ili Vojnu akademi-


ju kako bi osposobqavawe nastavili prema planiranih pet stepeni
leta~ke obuke obja{wava komandant ViPVO.
Na{ sagovornik nagla{ava da pravi rezultat, na koji vazduho-
plovstvo treba da bude ponosno, jeste mera obu~enosti na{ih pilo-
ta. No}no letewe, ga|awe, bombardovawe i raketirawe ciqeva na
zemqi, kako ka`e general Katani}, jesu aktivnosti koje su ove godine
izvedene planski i redovno. Skoro svi piloti, zakqu~uje on, tokom
protekle godine unapredili su nivo obu~enosti za po jedan stepen.
Ispravnost letelica, jedan od najva`nijih uslova za boravak
vazduhoplovaca u vazduhu, kako ka`e general Katani}, danas je po-
boq{ana, odnosno pove}ana za skoro 40 odsto. Mo`da je na Srete-
we 15. februara, kada je poleteo prvi remontovani mig 29, ocewu-
je na{ sagovornik, rad na podizawu tehni~ke ispravnosti na{ih
aviona dobio pravo lice i smisao.
Zajedno sa Ministarstvom odbrane i General{tabom, jo{
2006. godine napravili smo kvalitetne planove unapre|ewa is-
pravnosti vazduhoplova i u tome smo znatno uspeli. Jednom broju
letilica, koje su nabavqene pre tridesetak godina, istekao je vek
upotrebe. Ipak, ono ~ime raspola`emo u ovom trenutku omogu}ava
izvo|ewe leta~ke obuke i zadovoqava potrebe u slu~aju eventualnog
anga`ovawa u bilo kojoj od tri misije Vojske podvla~i general Ka-
tani}.
On podse}a da su tri miga 29 do sada vra}eno u operativnu
upotrebu i nagla{ava da bi do 2. avgusta sva ~etiri aviona tri
jednoseda i jedan dvosed, koja su poslata na remont, trebalo da budu
u jedinici.
Moram da ka`em da je remont petog miga ugovoren i da se we-
gova isporuka o~ekuje krajem decembra. Ukupna vrednost posla za
prva ~etiri aviona iznosi oko 22 miliona evra, dok bi ta cena za
STU DI JA ZA NO VI AVI ON peti vazduhoplov trebala da bude oko ~etiri miliona isti~e ko-
Takti~ka studija za nabavku novog vi{enamenskog borbenog mandant ViPVO. On dodaje da se u vazduhoplovstvu trenutno nalaze
aviona, kako saznajemo od komandanta ViPVO general-majora tri ispravna helikoptera Mi-8, opremqena za ga{ewe po`ara, a
Dragana Katani}a, zavr{ena je i usvojena na glavnom vojnoteh- da bi sa remnontom letelica koje se nalaze u zavodu Moma Stanoj-
ni~kom savetu. lovi} taj broj trebalo da bude pet ili {est. To je, prema Katani}e-
Na{i su planovi da se od kraja 2011. pa do 2015. godine vim re~ima, zna~ajna ~iwenica, budu}i da se zemqa lane suo~ila sa
nabavi jedna eskadrila savremenih vi{enamenskih vazduhoplo- ogromnim {umskim po`arima, a i ove godine je katastrofa bila na
va. Ta~an broj aviona nije odre|en i on }e zavisti od cene i pomolu u blizini Bora, kada su na{e letelice bile spremne za dej-
sredstava koje dr`ava bude mogla da izdvoji za takvu nabavku stvo, ali se u posledwem trenutku odustalo.
obja{wava general Katani}, koji o~ekuje da najdaqe 2015. bude Sa remonta je nedavno vra}en i avion An-26, opremqen sa-
isporu~ena i posledwa letelica. vremenom navigacionom i komunikacijskom opremom, koji zadovo-
Komandant ViPVO nije precizirao koji se od postoje}ih mo- qava sve zahteve letewa prema civilnim standardima. U operativ-
dela i tipova aviona na svetskom tr`i{tu mo`e na}i u naoru`a- nu upotrebu uveden je i remontovani avion Jak-40, a kako ka`e ko-
wu Vojske Srbije. On nagla{ava da se studija bavila prvenstveno mandant ViPVO, o~ekuje se, uskoro, i ugovarawe remonta helikop-
zahtevima i takti~ko-tehni~kim odlikama koje takva letelica tre- tera Mi-17 i Mi-24.
ba da zadovoqi, kako bi u narednih tridesetak godina branila U septembru bi iz fabri~kih pogona trebalo da iza|e avion
nebo nad Srbijom. Kako saznajemo, u studiji su navedeni osnovni za po~etnu i osnovnu obuku Lasta 95 i uputi se u Vazduhoplovno-
tipovi aviona koji se trenutno nalaze u naoru`awu i Zapada i opitni centar na Batajnici. O~ekujemo da }e se, posle {est meseci
Istoka F-16, F-18, gripen, eurofajter, mig 29M, Su 30MK ... ispitivawa i na zemqi i u vazduhu, odlu~iti o serijskoj proizvodwi
aviona koji bi zamenio ve} dosta zastarelu letelicu Utva 75 ob-
vodi u kontinuitetu. To zna~i da bi neracionalno bilo tro{iti go- ja{wava general Katani}.
rivo i dr`avni novac ne bi li se postiglo famoznih 80 sati nale- Pitawe vazduhoplova koji su se u trenutku raspada dr`avne
ta, nego je potrebno ispuniti preduslove postupnosti u obuci, odno- zajednice Srbija i Crna Gora zatekli na aerodromu u Podgorici,
sno dosti}i potreban kvalitet. Mi smo napravili planove uvo|ewa moglo bi uskoro da dobije epilog. Kako nam je rekao general Kata-

17
TEMA

ni}, crnogorska strana pokazala je voqu da Vojsci Srbije ustupi


{est aviona G-4, namewenih za obuku pilota, a i dva trena`era.
Komandant ViPVO nagla{ava da je to, ipak, me|udr`avno pitawe,
ali podse}a da bi ti avioni znatno vi{e koristili na{oj avijaciji,
odnosno podigli nivo obuke.

@IVOT U DVE BA ZE
Ve}i nalet, ispravnija tehnika, ali i efikasnije komandova-
we, prema mi{qewu generala Katani}a, jesu rezultat i organiza-
cijsko-mobilizacijskih promena koje su zaokru`ene juna pro{le go-
dine, formirawem 98. avijacijske baze.
Na sveobuhvatnoj analizi organizacijsko-mobilizacijskih
promena na nivou Vojske, na jesen, izne}emo na{e zakqu~ke i zahte-
vati da promenimo ono {to smatramo da ne funkcioni{e kako bi
trebalo. Ukupno gledano, zadovoqni smo promenama, jer je vazduho-
plovstvo efikasnije, kako u komandovawu, tako i u ostalim segmen-
tima zahtevanih operativnih sposobnosti ka`e Katani}.
Brigadni general Mirko Vrani}, komandant 204. avijacijske
baze, ocewuje da se uspostavqa povoqnija klima za funkcionisawe
vazduhoplovstva. Ulagawa su, prema wegovom mi{qewu, ve} dala
rezultate, {to se, pre svega, vidi po snabdevawu gorivom, ali i po
stepenu ispravnosti vazduhoplova.

Sredstva su ulo`ena u remont, vazduhoplovi se vra}aju u ope- Nije samo poboq{ano snabdevawe gorivom uticalo na diza-
rativnu upotrebu po planu i dinamici kako se to radi svuda u svetu. we avijacije, smatra general Vrani}. U wegovoj bazi, kako isti~e,
Tako dobijamo upotrebqivu, ispravnu avijaciju na du`i period. radi se i na osavremewavawu ure|aja namewenih bezbednijem po-
O~ekujemo da se do kraja godine, na Batajnici organizuje prezenta- letawu i sletawu, ali i na opravci hangara, modernizaciji prosto-
cija dostignutog stepena remonta i operativnih sposobnosti 204. rija za sme{taj simulatora, nabavku ra~unarske opreme...
avio-baze isti~e general Vrani}. On nagla{ava da se na bataj- Avioni, posle du`eg vremena, lete i dawu i no}u, u svim mete-
ni~kom aerodromu u svakom trenutku nalazi oko 30 ispravnih va- orolo{kim uslovima. Mo`da malo i smetaju okolnim `iteqima, ali
zduhoplova, spremnih za dejstvo u slu~aju bilo kakve potrebe. ponovo se, kao nekada, mogu videti qudi sa fotoaparatima koji `ele
Organizacijske promene, prema mi{qewu komandanta 204. ba- da snime neki od aviona. I to o ne~emu govori isti~e Vrani}.
ze, pozitivno su se odrazile na stawe u avijaciji. On smatra da bi Komandant 98. avijacijske baze pukovnik Dejan Joksimovi} ka`e
trebalo razmotriti i mogu}nost vra}awa vazduhoplovno-tehni~kih sa- da wegova jedinica do~ekuje Dan avijacije u radnoj atmosferi, ali sa
stava u leta~ke jedinice, kako bi se pove}ala op{ta efikasnost rada. zadovoqavaju}im bilansom. Jedinica koja je, shodno nameni, iskqu-

18 1. avgust 2008.
EKO NO MI JA AVI JA CI JE
Srbija kao ~lanica Eurokontrola ima obavezu da kontro-
li{e vazdu{ni prostor iznad svoje teritorije, odnosno da omo-
gu}i bezbedan prelet civilnih vazduhoplova.
Da nismo sposobni sami da ~uvamo svoj vazdu{ni prostor
morali bismo ili da nekome platimo da to radi umesto nas ili
bi Eurokontrol zabranio prelet preko na{e teritorije, {to bi
bio gubitak stotina miliona evra godi{we. Pro{le godine, to-
kom samo jednog dana, na{u teritoriju preletelo je oko 1.900
aviona. Ali sve to jeste mawe va`no od ~iwenice da kada izgu-
bite kontrolu nad nebom, te{ko mo`ete kontrolisati i zemqu
ka`e general Katani}.
Proces stavqawa vojnih aerodroma i u komercijalnu upo-
trebu donekle je okon~an. Za sada se samo aerodrom u Ni{u ko-
risti i za civilne letove. General Katani} o~ekuje da se dogodi-
ne sredstva iz Nacionalnog investicionog plana usmere na
opremawe aerodroma u Batajnici, La|evcima kod Kraqeva, te
Ponikve kod U`ica, kojima nedostaje odgovaraju}a infrastruk-
tura da bi odgovorili standardima komercijalnog vazduhoplov-
stva.

OBU KA NO VIH PI LO TA
Shodno potrebama Vojske Srbije za obukom i {kolovawem
pilota, 252. me{ovita avijacijska eskadrila u sastavu 204. ba-
ze preuzela je deo zadataka za osposobqavawe studenata Vojne
akademije. Potpukovnik Dragan Zlokas, zamenik komandanta
eskadrile i major Zoltan Pete, nastavnik letewa, sla`u se u
oceni da je to odgovoran i slo`en poduhvat.
Potpukovnik Zlokas objasnio nam je da 252. me{ovita avi-
jacijska eskadrila pored selekcije kandidata za smer avijacije
na VA, izvodi i redovnu leta~ku obuku. Budu}i da su prethodnih
godina piloti sa akademije izlazili sa veoma malim brojem sa-
ti naleta, nastao je problem kako nadoknaditi propu{teno. Za
izvo|ewe obuke neophodno je jo{ vazduhoplova, ali i pilota pr-
ve kategorije, odnosno nastavnika letewa.
Major Pete, koji je u~estvovao i u selekciji prve generaci-
je devojaka koje se {koluju za pilote, nagla{ava da to u neku ruku
jeste revolucionaran pomak kod nas, ali da su u svetu takva is-
kustva stara i po vi{e decenija. Tri devojke koje se trenutno na-
laze na Vojnoj akademiji, na Smeru avijacije, prema wegovim re-
~ima, u potpunosti su ispunile stroge zahteve selektivne obuke.

nama izostavqani. Prema wegovim re~ima, uve`bavani su dejstvo


iz bri{u}eg letewa, kombinovani manevar, te no}no letewe. On
nagla{ava da nastavnici letewa ula`u ogroman napor da svakom
pilotu posvete dovoqno pa`we, {to ih dovodi u situaciju da tokom
jednog dana lete u ~etiri smene.
Zamenik komandanta 241. lova~ko bombarderske eskadrile
major Ivan Panti} isti~e da je, pored nedostatka nastavnika lete-
wa, osnovni problem mawak aviona dvoseda orao. To onemogu}ava
podizawe nivoa obu~enosti pilota na tom vazduhoplovu. Major Pan-
ti} dodaje da je na orlu organizovana obuka za dejstvo raketama ma-
~ivo borbena, aktivno radi na obuci i podizawu osposobqenosti verik, namewena iskusnijim pilotima.
pilota. Na La|evcima }e Dan avijacije 2. avgust biti tradicionalno
Nedavno se, prvi put u istoriji ovog aerodroma, dogodilo da obele`en vojnom sve~ano{}u, ali i se~ewem slavskog kola~a. Bataj-
dvojica pilota krenu na prvi no}ni let u svojoj karijeri. Nama su, ni~ka 204. avio-baza bi}e ove godine doma}in centralne proslave.
obi~no stizali obu~eni piloti, koji su to barem jednom uradili. Presek stawa srpske vojne avijacije kazuje da je ostvaren napredak,
Prilike su takve da smo podigli nivo osposobqenosti pilotima ko- ali napredak koji obavezuje da se i daqe radi i ula`e. Razvoj avija-
ji tokom {kolovawa nisu dostigli potreban stepen obu~enosti ob- cije prepoznat je kao strate{ki interes zemqe. Vazduhoplovci se s
ja{wava pukovnik Joksimovi}, pod ~ijom komandom su aerodromi u pravom nadaju da }e rastojawe izme|u `eqa i mogu}nosti ubudu}e
La|evcima, Ni{u i Ponikvama kod U`ica. biti sve mawe i mawe.
Na~elnik referata za borbenu gotovost i upotrebu avijacije u
98. avijacijskoj bazi major Aleksandar Mili}evi} objasnio nam je Aleksandar PETROVI]
da su u prethodnom periodu sprovedeni segmenti obuke koji su godi- Snimili Darimir BANDA i Jovo MAMULA

19
SERTIFIKACIJA
OBUKA VOJNIKA

KAO MOTIV
Sude}i po prvim centrima za obuku Vojske Srbije zavr{ena je prva faza osnovne obuke, posle ko-
pokazateqima evaluacija je su vojnici junske generacije upu}eni na daqe obu~avawe u centre za specijali-
i dodeqivawe sertifikata
jo{ vi{e motivi{u vojnike
na ulagawe napora za
ostvarivawe {to boqih
rezultata u procesu obuke.
U sti~ku obuku. Proces osposobqavawa vojnika na odslu`ewu vojnog roka u prote-
klih mesec i po dana bio je poseban po mnogim elementima, a pogotovo u delu do-
stizawa zahtevanih standarda tokom izvo|ewa, evaluacije i sertifikacije obuke.
Vojnici junske generacije su prvi put, ne samo savladali postavqene standarde
individualne obuke, ve} i za pokazane sposobnosti dobili sertifikate. Novim obli-
cima kontrole i vrednovawa obu~enosti pokrenuti su savremeni procesi, pomo}u ko-
jih }e obuka u Vojsci Srbije postati sadr`ajnija, kvalitetnija, efikasnija i usagla{e-
Razloge treba potra`iti na sa standardima u oru`anim snagama zemaqa koje su pristupile Programu Partner-
u ~iwenici da vojnik prvi put stvo za mir.
dobija sertifikat da je U [estom centru za obuku u Kru{evcu sagledali smo kako se u praksi odvijala
evaluacija obu~enosti i dodeqivawe sertifikata.
stru~an za ono ~ime }e se
baviti tokom slu`ewa PRI ME NA STAN DAR DA
vojnog roka i {to kasnije Kru{eva~ki centar za obuku formiran je 4. maja 2007. radi osposobqavawa
mo`e iskoristiti za dobijawe vojnika za du`nost strelca u prvoj fazi osnovne obuke. Do sada je vi{e od dve i po hi-
statusa profesionalnog qade vojnika zavr{ilo obuku u Centru, ali je samo wih 390 iz ovogodi{we junske ge-
neracije pro{lo evaluaciju osposobqenosti za svoju vojnoevidencionu specijalnost i
vojnika ili za obavqawe dobilo sertifikate za individualnu obu~enost.
nekih specifi~nih du`nosti Prvi korak u izvo|ewu i vrednovawu novog na~ina obuke predstavqala je iz-
u gra|anstvu. rada novih planova za prvu fazu osnovne obuke, koji su uzeli u obzir sve inovira-

20 1. avgust 2008.
ne i modernije sadr`aje ospo- Nema tu ni~eg stranog
sobqavawa. U daqoj razradi i NO VI POJ MO VI govori sertifikator i zamenik
primeni novih standarda izra- Pojam evaluacije ozna~ava aktivnosti u kontroli obuke i komandira ~ete poru~nik Ivan
|eni su programi osposobqava- vrednovawu pokazanih sposobnosti pojedinca u dostizawu posta- Spasi} osim nekih novih iz-
wa stare{ina za izvo|ewe vqenih standarda obuke. Drugim re~ima, svaka obuka mora biti raza i obrazaca. O~igledno je
osnovne obuke i za realizaciju predmet evaluacije, kako bi se zakqu~ilo da li pojedinac izvodi da evaluacija nije lo{a stvar,
evaluacije. odre|enu radwu ili zadatak u skladu sa propisanim standardima mada je mo`da rano proverava-
U proteklih nekoliko mese- i odredila razlika izme|u dostignutih i postavqenih standarda. ti vojnika posle prve faze obu-
ci 28 neposrednih izvo|a~a obu- Evaluacije mogu biti neformalne, formalne, unutra{we, ke, kada on izu~ava osnovne sa-
ke iz [estog centra za obuku za- spoqne i kombinovane. S druge strane, sertifikacija obuke dr`aje i nema puno vremena da
vr{ilo je kurs za instruktore predstavqa potvrdu o uspe{no zavr{enoj obuci pojedinca. Ona ih i uve`ba.
osnovne obuke, dok je pet stare- se obavqa na kraju osnovne i specijalisti~ke obuke i to tako {to I komandir voda potpo-
{ina zavr{ilo kurs za sertifi- se vojnici ocewuju iz svakog sadr`aja vojnostru~ne obuke i pro- ru~ nik Du{an Ka~arevi} smatra
katore. veravaju wihove fizi~ke sposobnosti. da su neka pitawa mo`da preu-
Kurseve su zavr{ili rawena za prvi period obuke,
oficiri koji su se u ranijem ali zapa`a temeqnost, jezgrovi-
periodu istakli stru~nim i tost i sveobuhvatnost evaulaci-
profesionalnim kvalitetima, onih sadr`aja.
a sada su oti{li jo{ daqe na Komandanti i komandiri
planu usavr{avawa i dostigli kru{eva~kog centra stvorili su
nivo kada mogu samostalno i pozitivnu atmosferu za dobija-
merodavno vrednovati osposo- we ta~nih i potpunih povratnih
bqenost vojnika ka`e koman- informacija kako bi obu~avani
dant kru{eva~kog centra za pojedinci napredovali. Svakom
obuku pukovnik Zoran Jovano- vojniku koji je ispunio kriteriju-
vi}. U budu}nosti planiramo me za ocewivawe individualne
da u {to kra}em roku realizu- obu~enosti dodeqen je sertifi-
jemo nove kurseve osposobqa- kat za uspe{no savladanu osnov-
vawa instruktora i sertifi- nu obuku.
katora, kako bismo osposobi- Po dodeqivawu sertifika-
li {to ve}i broj qudi za kva- ta vojnik Sava Petrovi} iz
litetno, stru~no, metodolo{ko [apca jednostavno ka`e Dobro
i racionalno izvo|ewe obuke }e do}i, dok Vladimir Mrvo{
i kontrolu osposobqavawa iz Novog Sada isti~e:
vojnika. Mi smo prva generacija
Prva faza obuke u kru{e- koja prolazi kroz evaluaciju.
va~kom centru uspe{no je zavr- Drago mi je zbog dobijawa ser-
{ena realizacijom evaluacije i tifikata, zato {to verujem da
dodeqivawem sertifikata voj- }e mi koristiti u budu}nosti da
nicima junske generacije. Na za- se zaposlim kao profesional-
vr{noj sve~anosti, komandant ni vojnik.
[estog centra za obuku pukovnik Nemawa Petrovi} iz Svi-
Zoran Jovanovi} izrazio je za- lajnca je tako|e zadovoqan {to
dovoqstvo zbog ostvarenih re- sada ima jo{ jednu korisnu po-
zultata u obuci, a tada su dode- tvrdu svoje stru~ne osposobqe-
qene i stimulativne mere za po- nosti.
zitivna dostignu}a. Od komandanta bataqona
Evaluacija je pokazala da potpukovnika Zvonka Ristovi}a
su se vojnici osposobili u saznajemo da je evaluacija or-
osnovnim radwama i postupci- ganizovana u skladu sa raspo-
ma u borbi i stekli potrebna lo`ivim sertifikatorima i
znawa za nastavak takti~ke obu- Izrada zaklona za strelca pod budnim okom sertifikatora vremenom, te da su svi vojnici
ke u drugoj fazi. Naravno, ima sertifikovani po zadatim stan-
jo{ pokazateqa koji ukazuju na dardima.
uspe{nost obuke, poput vrlo dobrih ocena postignutih na ga|awi- Ve}ih problema nije bilo ka`e potpukovnik Ristovi} a
ma, koje su uverqivo potvrdile osposobqenost vojnika za izvo|e- te`i{te u obuci stavili smo na rad sa naoru`awem. Proveru zna-
we ga|awa i rukovawe li~nim naoru`awem. wa radili smo po novom sistemu, pri ~emu nam je posao olak{ala
Posle iskustava koje smo stekli sa junskom generacijom, ima- ~iwenica da smo i ranije proveravali osposobqenosti.
mo obavezu da sa svakom narednom generacijom evaluaciju i serti- Sude}i po prvim pokazateqima, evaluacija i dodeqivawe
fikaciju planiramo i realizujemo jo{ boqe tvrdi pukovnik Jova- sertifikata jo{ vi{e motivi{u vojnike na ulagawe napora za
novi}. ostvarivawe {to boqih rezultata u procesu obuke. Razloge tre-
ba potra`iti u ~iwenici da vojnik prvi put dobija sertifikat da
OCE NA IN DI VI DU AL NE je stru~an za ono ~ime }e se baviti tokom slu`ewa vojnog roka i
OB U ^E NO STI {to kasnije mo`e iskoristiti za dobijawe statusa profesional-
Sertifikatori su na posebnim kursevima savladali, obnovi- nog vojnika ili za obavqawe nekih specifi~nih du`nosti u gra-
li i precizirali potrebna znawa, mada treba podvu}i da su tokom |anstvu.
usavr{avawa pre svega radili na usagla{avawu i usmeravawu me-
todike rada na nov pristup proveri vojnika. Z. MILADINOVI]

21
ZDRAVSTVO

SISTEM
S A N I T E T S K A S L U @ B A U S R P S K O J V O J S C I

VISOKIH STANDARDA
Nastanak modernog ve do po~etka 19. veka u Srbiji su lekari bili retkost. Umesto wih, bolesne su le~ili na-
saniteta u srpskoj vojsci drilekari i manastirski vidari. Potreba da se uka`e masovnija medicinska pomo}, poseb-
vezuje se za odluku
Obrenovi}evog pope~iteqa
(ministra) vnutrenih dela
\or|a Proti}a, donetu
14. jula 1839, da se za
S no povre|enima, naro~ito je bila izra`ena u ratnim sukobima, kojih je na na{em tlu uvek
bilo vi{e nego {to se `elelo i moglo podneti.
Predistorija srpskog saniteta zapo~iwe kad i stvarawe srpske dr`ave, u Prvom srpskom
ustanku. Mogu}nost da se rawenicima stru~no i delotvorno pomogne, proporcionalno je pove-
}avala motivisanost ustanika da se hrabro u|u u borbe protiv dahijske vojske, ponekad i iznad
granica neustra{ivosti. Slobodna srpska dr`ava tada je bila dragocenija od `ivota, pa ni
prvog {tab-doktora u lak{e rane nisu spre~avale Kara|or|eve borce da ostanu u borbenim {an~evima. Te`e po-
vre|enima pomo} je ukazivana u crkvama i manastirima, pod budnim okom retkih vidara.
srpskoj vojsci, koja je tada Nastanak modernog saniteta u srpskoj vojsci vezuje se za odluku Obrenovi}evog pope~ite-
brojala ne{to vi{e od qa (ministra) vnutrenih dela \or|a Proti}a, donetu 14. jula 1839, da se za prvog {tab-dokto-
~etiri hiqade qudi, postavi ra u srpskoj vojsci, koja je tada brojala ne{to vi{e od ~etiri hiqade qudi, postavi dr Emerih
dr Emerih Lindenmajer, {to Lindenmajer. Ukazom Namesni{tva dve nedeqe kasnije, taj predlog je i ozakowen, pa se 30. juli
je dve nedeqe kasnije ukazom uzima za Dan Sanitetske slu`be Vojske Srbije. Pet godina kasnije, u vreme vladavine kneza
Aleksandra Kara|or|evi}a, u Beogradu je formirana Vojna bolnica, ~ije tradicije nastavqa
Namesni{tva i u~iweno. dana{wa Vojnomedicinska akademija.
Zbog toga je na predlog Za istoriju srpskog saniteta zna~ajan je i 22. januar 1878. godine. Tog datuma, samo neko-
Uprave za zdravstvo liko dana posle oslobo|ewa grada, posle srpsko-turskih ratova, u vreme vladavine kneza Mi-
Sektora za materijalne lana Obrenovi}a, formirana je Vojna bolnica u Ni{u. Vojnomedicinski centar u Novom Sadu
resurse Ministarstva osnovan je u vreme austrougarske vlasti, jo{ 1787. godine, i to je najstarija vojna bolnica na
Balkanu.
odbrane, 30. jul odre|en Od tih vremena do danas vojni sanitet je uvek bio deo celovite zdravstvene slu`be u dru-
za Dan Sanitetske slu`be {tvu, uvek je bio narodni sanitet, osposobqen i spreman da pru`i potrebnu medicinsku po-
srpske vojske. Ona danas mo} ne samo pripadnicima vojske ve} i svim drugim povre|enim, bolesnim, pa i na bilo koji
predstavqa moderan i vrlo drugi na~in unesre}enim i ugro`enim stanovnicima podru~ja na kojima se nalazio.
slo`en sistem visokih Primeri humanosti srpskog saniteta nisu se ograni~avali samo na jednu, na{u, stranu.
Poznato je da su srpski vojni lekari pru`ali potrebnu medicinsku pomo} i neprijateqevim ra-
standarda u zdravstvenoj wenicima, zbog ~ega su neretko dobijali i priznawa protivnika. Pored toga, kad je re~ o srp-
za{titi vojnih i civilnih skom sanitetu, ne treba posebno nagla{avati da su srpski vojni lekari i medicinsko osobqe u
osiguranika. celini, uvek po{tovali sve principe medicinske etike, Hipokratove zakletve, me|unarodnog hu-

22 1. avgust 2008.
manitarnog prava, @enevske kon- {to je mogu}e da se ne izgubi
vencije... Humanost je bila odlika HU MA NI TAR NE MI SI JE korak u opremawu bolnica i
pripadnika srpskog saniteta od medicinskih centara najmo-
U humanitarnoj misiji pla-
wegovog nastanka do danas, ~ak i u dernijom medicinskom, poseb-
vih {lemova u Kongu ve} {est go-
vremenima kada su vojnici s cr- no dijagnosti~kom, opremom.
dina na{i medicinski stru~waci
venim krstom na rukavu neretko Sve to omogu}ilo je Sa-
imaju zapa`enu ulogu. Na osnovu
bili `rtve ratnih dejstava. nitetskoj slu`bi da ostvari i
wihovog iskustva, u Sanitetskoj
Savremeni trenutak srpskog slu`bi pripremaju se medicinske visok nivo me|unarodne sa-
vojnog saniteta nije ni{ta mawe ekipe za u~e{}e u humanitarnim radwe. Na bilateralnom, ali
vite{ki. Posledwa decenija 20. misijama Ujediwenih nacija u Su- i multilateralnom, nivou
veka i ratna dejstva na tlu neka- danu, Avganistanu ili Iraku. planiraju se, organizuju i re-
da{we Jugoslavije bili su nova Spremni smo da u~estvuje- alizuju razli~iti seminari,
ne`eqena prilika za dokazivawe mo u mirovnim misijama. Imamo simpozijumi i drugi oblici
zavidnih medicinskih znawa i kvalitetno osobqe i opremu, usavr{avawa, na kojima se
sposobnosti, posebno u oblasti neophodnu za realizaciju svih razmewuju iskustva iz vojne
vojne hirurgije. Tada ste~ena is- zadataka, ali za to nam je, kao medicine, ali i u domenu
kustva i uspesi u zbriwavawu i {to je poznato, neophodna saglasnost najvi{ih dr`avnih institu- zbriwavawa masovnih povre-
le~ewu rawenika, na{ sanitet cija ka`e general Todorovi}. da u slu~aju nesre}a {irih
izdigli su u sam vrh svetske vojne razmera, akcidenata, prirod-
medicine. nih i tehnolo{kih katastro-
Nisu, naravno, zapostavqe- fa. Od ove godine Sanitetska
ne ni druge grane medicinskih na- VOJ NO ME DI CIN SKA AKA DE MI JA slu`ba i VMA su ravnopravne
uka. Danas je vojni sanitet slu- Okosnica na{e Sanitetske slu`be svakako je Vojnomedi- ~lanice Balkanskog komiteta
`ba koja funkcioni{e na pri- cinska akademija u Beogradu. Prema re~ima generala Todorovi- vojne medicine.
marnom, sekundarnom i tercijar- }a, to je velika, slo`ena bolnica, koja poseduje sve specijali- To, naravno, ne zna~i da
nom nivou. Organizovana u okvi- sti~ke slu`be pod jednim krovom, ostvaruje razvijenu edukativnu nema pote{ko}a i problema.
ru Ministarstva odbrane i Voj- ulogu na nivou specijalizacije, supspecijalizacije, magistarskih Jedan od ve}ih je ukidawe gar-
ske Srbije, Sanitetska slu`ba i doktorskih studija , realizuje mno{tvo nau~noistra`iva~kih nizonskih ambulanti u nekim
poklawa veliku pa`wu prevenci- projekata, ima razvijen program transplantacije, koji, uzgred gradovima i upu}ivawe vojnih
ji nastanka oboqewa i povreda, re~eno, mo`e da se realizuje samo u visoko razvijenim, najboqe osiguranika u civilne zdrav-
le~ewu (preventivnom le~ewu i organizovanim i najmodernijim medicinskim ustanovama. Sedi- stvene ustanove.
kurativi), edukaciji kadra, nau~- {te glavnog koordinatora za transplantaciju organa Republike To je bio diktat vreme-
noistra`iva~kom radu, saradwi Srbije je u VMA, iako on nije pripadnik Vojske, odnosno VMA. na i potrebe za racionaliza-
s civilnim medicinskim ustano- U okviru VMA su i neke ustanove od nacionalnog zna~aja, cijom sistema zdravstvene za-
vama. Tako {irok spektar delat- jedinstvene u Srbiji, kao, na primer, Centar za kontrolu trova- {tite. Posle izme{tawa jedi-
nosti i poslova koji se obavqaju wa. Neke druge funkcionalne delove, poput Centra za klini~ku nica Vojske iz nekih mesta,
u okviru Sanitetske slu`be do- farmakologiju, Odeqewa za kontrolu i prevenciju bolni~kih in- prestala je i potreba za gar-
voqno govori o zna~aju koji se toj fekcija, Odeqewe za zdravstvenu negu na tako visokom nivou nizonim ambulantama, i to je,
slu`bi pridaje u dr`avi i Vojsci imaju samo najve}e svetske bolnice. Na VMA je i oficirska sa- u po~etku, stvorilo izvesne
Srbije. nitetska {kola, jedinstvena na prostoru Balkana. Jedini ~lan probleme. Sada vojni osigura-
Dok primarna zdravstvena Srpske akademije nauka i umetnosti iz vojnih redova je profe- nici u mestima u kojima nema
za{tita, koja se realizuje u sani- sor Miodrag ^oli} iz VMA, a sada{wi predsednik Srpskog le- vojne ambulante, koriste uslu-
tetskim odeqewima i garnizon- karskog dru{tva je pukovnik profesor dr Vojkan Stani}, na~el- ge le~ewa u domovima zdra-
skim ambulantama, omogu}ava nik Klinike za grudnu hirurgiju VMA. vqa, gde se le~i lokalno sta-
osnovno zdravstveno zbriwavawe Poznato je da VMA predstavqa superbrend ne samo na{e novni{tvo na osnovnom nivou
pripadnika Vojske i wihovih po- Vojske ve} i dr`ave, a nedavno je promovisana u regionalni cen- za{tite, ali su u potpunosti
rodica, sekundarni nivo za{tite tar za edukaciju iz oblasti vojne medicine na podru~ju jugoisto~- zadr`ali pravo da se na spe-
odvija se u medicinskim centrima, ne Evrope. Danas VMA poseduje i laku poqsku bolnicu, donaciju cijalisti~kom i supspecijali-
poput Vojne bolnice u Ni{u, VMC norve{ke vlade, koja nam omogu}ava da sva dostignu}a u oblasti sti~kom nivou le~e u vojnome-
u Novom Sadu i Centru vojnome- vojne medicine pratimo po najvi{im svetskim standardima isti- dicinskim centrima, vojnim
dicinskih ustanova u Beogradu. ~e general Todorovi}. bolnicama i na VMA nagla-
Pored op{te medicinske pomo}i, {ava general Todorovi}.
tu se ukazuje i specijalisti~ka po- Kao prioritetne zadatak
mo} vojnim osiguranicima, poput oftalmolo{ke, otorinolaringolo- do 2010. godine, on isti~e jo{ ~vr{}e organizaciono i funkcio-
{ke, stomatolo{ke, interne i drugih medicinskih grana. Najvi{i nalno povezivawe Sanitetske slu`be u jedinstveni sistem, oprema-
tercijarni nivo zdravstvene za{tite sprovodi se u VMA ka`e bri- we i tehnolo{ku modernizaciju vojnih zdravstvenih ustanova.
gadni general docent dr Veqko Todorovi}, na~elnik Uprave za zdrav- Ne smemo da izgubimo korak. Savremena medicina ne dopu-
stvo Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane. {ta nam ni najmawe zaostajawe. Moramo da pratimo brze prome-
Prema wegovim re~ima, zaposleni u vojnom zdravstvu danas ne u tehnolo{kom i tehni~kom razvoju medicinske opreme. Siro-
le~e oko 190 hiqada oficira, podoficira, ~lanova wihovih poro- ma{tvo koje nam ve} vi{e godina duva za vratom, malo nas je uspo-
dica, vojnih penzionera, vojnika na odslu`ewu vojnog roka i vojnika rilo, ali se posledwih nekoliko godina, ipak, zapa`a te`wa za
po ugovoru, {to najboqe govori koliko je to slo`en, celovit, dobro obnovom i nabavkom novih medicinskih aparata, opreme i lekova.
organizovan i razgranat sistem. To nam pru`a novu nadu u odr`awe visokog nivoa i kvaliteta uslu-
Visoki standardi koji se po{tuju u organizaciji, planirawu i ga, koje na{e medicinske ustanove pru`aju ne samo vojnim ve} sve
realizaciji zadataka Sanitetske slu`be svedo~e o velikim napori- vi{e i civilnim osiguranicima napomiwe na~elnik Uprave za
ma svih ~inilaca sistema u odr`awu dostignutog nivoa kvaliteta zdravstvo.
usluga, ali i trenutne opremqenosti vojnih zdravstvenih ustanova. Du{an GLI[I]
Ne treba tro{iti re~i na dokazivawe da i Vojska i dr`ava ~ine sve Snimio Radovan POPOVI]

23
SARADWA
R E F O R M A S E K T O R A B E Z B E D N O S T I

IZLAZAK IZ
SENKE PRO[LOSTI
Javna rasprava tvaraju}i javnu raspravu, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose
o reformi sektora dr Miroslav Haxi} naglasio je da izlazak Srbije iz raqa autoritarne pro{losti i in-
bezbednosti
kao preduslova
integracije u Evropsku
uniju, koju je nedavno
organizovao Centar
O tegracije ne bi trebalo svesti na tehni~ku dimenziju. Prema wegovim re~ima, Nacional-
ni program za integraciju Vlade Srbije mo`e biti interpretiran i kao osnova za re-
forme. Profesor Haxi} je skrenuo pa`wu i na to da Ustav Republike Srbije i predsta-
vnici politi~ke elite prepoznaju samo glavne dr`avne aktere tog sektora. Zbog toga bi bilo
dobro da se u Ustavu na|e strategija nacionalne bezbednosti, sistem bezbednosti, da se
princip demokratske civilne kontrole pro{iri na ceo sektor, a ne samo na Vojsku.

za civilno-vojne odnose NACIONALNI PROGRAM ZA INTEGRACIJU


u Beogradu, poslu`ila je Direktorka Kancelarije za evropske integracije dr Tawa Mi{~evi} predstavila je radnu
verziju Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju, koja obuhvata period od
za ispitivawe uloge po~etka 2008. do kraja 2012. godine. Re~ je o dokumentu koji integri{e postoje}e i omogu}ava
i mogu}eg doprinosa planirawe i pra}ewe svih vladinih aktivnosti u procesu pristupawu EU, kao i wihovu efikas-
civilnog dru{tva nu koordinaciju. On defini{e razvojne i strate{ke ciqeve, odgovaraju}e politike, reforme
toj reformi i mere potrebne za wihovo ostvarivawe. Program potom utvr|uje detaqni plan uskla|ivawa
zakonodavstva i izgradwe institucionalnih kapaciteta i defini{e qudske i buxetske resurse,
ali i ostale fondove potrebne za sprovo|ewe planiranih zadataka. Plan je jo{ nedovr{en,
pa se do kraja avgusta o~ekuju komentari, kako bi ga Vlada potom mogla usvojiti.
Niko od nas nije tra`io da napravimo Nacionalni program za integraciju Srbije u EU,
budu}i da on postaje obaveza tek kada zemqa dobije status kandidata za ~lanstvo EU. Ali, kako
imamo kapacitete i `elimo da ubrzamo proces integracije, odlu~ili smo da sve dokumente ko-
je moramo da imamo u ovoj fazi na{eg odnosa sa EU objedinimo u jednom i napravimo korak da-
qe jasan plan {ta }emo u svakom pojedinom periodu raditi, sve do 2012. godine, koju vidimo
kao godinu u kojoj `elimo da Srbija bude potpuno spremna da preuzme odgovaraju}e obaveze.

Snimio N. PAN^I]

24 1. avgust 2008.
ZAKONSKI OKVIR VE@BA SPE CIJA LA CA
Doneti zakoni o odbrani i Vojsci, usvojeni krajem pro{le KOP NE NE VOJ SKE
godine, dali su zakonski okvir za daqe reformske korake. Jedan Komanda Kopnene vojske
od narednih poteza odnosi se na ure|ewe Ministarstva odbrane i Specijalna brigada KoV
i wegove administracije. U ovom periodu re{avan je veliki broj planirale su, organizovale
statusnih i socijalnih pitawa, koja se odnose na plate i stambeno i realizovale pokaznu ve`bu
obezbe|ewe. Uz to, stvoreni su i uslovi za remont vojne opreme Samostalno verawe vera~ke
i naoru`awa. U narednom periodu sledi zanavqawe materijal- grupe. Tom prilikom, u `ivo-
nih resursa Vojske i re{avawe pojedinih pitawa koja se odnose pisnim predelima Jela{ni~-
na ceo sistem. Deo wih odnosi se na pitawa nadle`nosti u okviru ke klisure pripadnici 63.
civilne za{tite, istakao je u raspravi Reforma sektora bezbe- padobranskog bataqona de-
dnosti kao preduslov integracije u EU uloga i mogu}i doprinos monstrirali su profesiona-
civilnog dru{tva dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr lizam, stru~nost i poznavawe
Zoran Jefti}. ve{tine verawa.
Ciq ve`be bio je da
stare{ine izvi|a~kih orga-
Ona treba ne samo da usvoji potrebne zakone, ve} i da ih prevede u na i komandiri izvi|a~kih
pravnu praksu, {to je te`i deo posla rekla je Tawa Mi{~evi}. ~eta i vodova Kopnene vojske
Nekoliko delova iz plana jesu veoma va`ni za reformu sekto- ovladaju novim oblicima
ra bezbednosti, kao {to je na primer demokratska civilna kontro- obuke vera~ke grupe.
la, koja je u Srbiji u povoju. Ve`bi su prisustvovali
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade RS is- i na~elnik Odeqewa za izvi-
takla je i pitawe o integrisawu nadzora nad granicama. Tako|e je |awe Kopnene vojske pukovnik
naglasila i `equ da se pomogne ministarstvima kada ~ine odgova- Milomir Tanovi} i zamenik
raju}e korake u oblasti integracija, te da se postigne transparent- komandanta Specijalne bri-
nost u odnosu prema civilnom sektoru, ali i prema gra|anima. gade pukovnik Zoran Veli~ko-
vi}.
KORACI U SISTEMU ODBRANE Z. M.
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}
prikazao je reformu sistema odbrane, zapo~etu pod bremenom
nasle|a koje je ostavila prethodna dr`ava. Prvi potezi, povu~eni
SA RAD WA RA KE TA [A
2003. godine, po wegovim re~ima, vodili su ka demokratskoj kon- I VA TRO GASA CA
troli sistema odbrane. Bezbednosno obave{tajne slu`be stavqene U okviru redovnih aktivnosti 250. raketne brigade PVO Voj-
su pod nadle`nost Ministarstva odbrane. Potom je 2005. godine ske Srbije, po~etkom jula u kasarni Bawica odr`ana je metodsko-
uspostavqeno i novo ustrojstvo Ministarstva, koje odgovara savre- pokazna ve`ba Ga{ewe po~etnih po`ara i evakuacija qudstva iz
menim zahtevima sistema odbrane, dok je General{tab dobro pozi- ugro`enih objekata.
cioniran u sastavu MO. Osim stare{ina iz Brigade, na ve`bi su u~estvovali i pri-
Napravqen je radikalni zahvat u reorganizaciji strukture Vo- padnici Vatrogasnog bataqona Vo`dovac, sa kojim beogradski ra-
jske, koja je taj zadatak ispunila od juna 2006. do juna 2007. godine. keta{i sara|uju ve} niz godina.
Rezultat toga jeste dobro ustrojena armija koja ima preduslove da Vatrogasci su demonstrirali ga{ewe po`ara na velikim visi-
nastavi reformu, rekao je Jefti}. On je skrenuo pa`wu i na norma- nama koriste}i savremeno navalno vozilo i evakuaciju qudstva iz
tivni pomak koji je u~iwen u regulisawu rada MO, ali i na to da vi{espratnice. U razgovoru sa vatrogascima raketa{i su saznali
ima jo{ podru~ja na kojima u tom smislu treba raditi. vi{e o karakteristikama savremene vatrogasne opreme koja je na
Dr`avni sekretar naglasio je i da su u okviru MO odre|eni rad- ve`bi upotrebqena.
ni timovi u ~ijoj su nadle`nosti, pored ostalih poslova i pitawa od D. @.
zna~aja za integracije. U budu}nosti }e, verovatno, postojati organi-
zaciona jedinica koja }e se baviti samo tom vrstom posla.
Intenzivno smo zagazili u Program Partnerstva za mir. RADIONICA ZA ODNOSE
Prilagodili smo se novim potrebama i nekim me|unarodnim stan- SA JAVNO[]U
dardima, {to }e olak{ati ulazak u EU zakqu~io je dr Jefti}. On je U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije,
najavio i mogu}nost prijema novih qudi u MO. krajem meseca odr`ana je radionica za odnose sa javno{}u, koju su
Izlagawe o reformi policije i integraciji Srbije u EU direk- organizovali Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane
torke CCVO Sowe Stojanovi} bila je tre}a tema rasprave. Ona je i Ambasada Velike Britanije u Beogradu. Radnom skupu najpre se
predstavila zna~aj reforme policije za pridru`ivawe EU, presek obratio na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog bro-
onoga {to je u toj oblasti do sada ura|eno, a govorila je i o ulozi da Petar Bo{kovi}, govore}i o dokumentima kojima se ure|uje ob-
gra|anskog dru{tva. last odnosa sa javno{}u u sistemu odbrane Republike Srbije. Po-
Dostignu}a u reformi policiji odnose se, pre svega, na zakono- tom se prisutnima obratio i vojni izaslanik Velike Britanije pu-
davnu oblast doneti su zakoni o li~noj karti, azilu, putnim isprava- kovnik Najxel Fen.
ma, dr`avqanstvu RS, Konvencija o policijskoj saradwi JIE, pot- Oficirima za odnose sa javno{}u Vojske Srbije predavawa je
pisani su sporazumi o readmisiji i o liberalizaciji viznog re`ima. odr`ao profesor britanskog univerziteta Krenfild dr Kris Bela-
Ipak, i daqe nedostaju brojni zakoni, kao {to su oni o za{titi mi, dugogodi{wi ratni izve{ta~ i dopisnik Indipendenta.
dr`avnih granica, spre~avawu prawa novca, za{titi podataka Tokom rada razmewena su iskustva o propisima u oblasti
li~nosti. Po re~ima direktorke CCVO, nedostaju strategije za up- odnosa sa javno{}u u britanskoj vojsci, odnosima sa medijima u
ravqawe migracijama, integrisawe povratnika, odnosno planski mirovnim operacijama, te o kampawama koje vodi sistem od-
pristup reformi, stru~waci, ali i buxetska sredstva za te namene. brane.
S. \OKI] D. M.

25
UKRATKO
>>> SARADWA VMA I SZO U okviru sa-
radwe Ministarstva zdravqa Republike Sr-
bije i Svetske zdravstvene organizacije, Voj-
nomedicinsku akademiju posetila je ekspertska
grupa SZO. Tom prilikom inostrani stru~wa-
ci sagledali su rezultate rada Nacionalnog
centra za kontrolu trovawa i Odeqewa za
toksikolo{ku hemiju. Na VMA je nedavno bora-
vila vojna, lekarska delegacija SAD. Sa na-
{im lekarima razmenili su iskustva o reago-
vawu mobilnih medicinskih ekipa u uslovima
masovnih katastrofa.
>>> POSETA AUSTRIJI Delegacija Mini-
starstva odbrane Republike Srbije, koju je
predvodio na~elnik VMA general-major prof.
dr Miodrag Jevti}, boravila je krajem meseca u
Austriji. ^elnici srpskog vojnog saniteta pose-
tili su austrijske vojnomedicinske centre i do-
govoriti razli~ite oblike me|usobne saradwe.
>>> KONGRES U KELNU Na nedavno odr`a- POSETA DELEGACIJE ViPVO NACIONALNOJ GARDI OHAJA
nom stru~nom kongresu u Kelnu, u~estvovala je
docent dr Maja [urbatovi}, iz Klinike za
anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA, gde
je prezentovala rad o savremenom patofizio-
lo{kom pristupu sindromu multiple organske
ISKUSTVA NA CENI
disfunkcije, kod rawenika sa najte`im eksplo-
zivnim i blast povredama i sepsom. Rad grupe eto~lana delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije
autora sa VMA posebno je zainteresovao ame- boravila je po~etkom jula u poseti Nacionalnoj gardi Ohaja. Pukovnik Dragoslav Mi-
ri~ke stru~wake iz jedne od najve}ih vojnome-
dicinskih institucija United States Army Institute
of Surgical Research, Medical Research and Mate-
riel Command, koja se nalazi u bazi Fort Sam
Houston u Teksasu. Sa wima je dogovorena na-
u~na i stru~na saradwa.
P lenkovi}, na~elnik Odseka PVO u komandi ViPVO, potpukovnik Qubomir \or|evi},
komandant 101. lova~ko-avijacijske eskadrile i majori Goran Mlinar iz 138. me{o-
vito-transportne eskadrile, Bojan Stanojevi} i Nenad Petrovi} iz 98. avijacijske
baze, imali su priliku da sagledaju organizaciju, rad i sistem obuke u vazduhoplovstvu Na-
cionalne garde.
Na{i oficiri posetili su 178. lova~ki puk, stacioniran u blizini Springfilda,
>>> TEHNOLO[KA OBNOVA U skladu sa 121. puk za dopunu goriva nadomak Kolumbusa, zatim 179. transportni puk u Nensfildu i
zahtvima svetske medicinske prakse, VMA je 180. lova~ki puk baziran kod Toleda.
zapo~ela ubrzanu tehnolo{ku obnovu. Na In- Tokom ~etiri dana pripadnici Vojske posetili su sva ~etiri vinga (rang puka) u sasta-
stitutu za radiologiju uskoro }e biti instali- vu Nacionalne garde Ohaja, gde su im predo~ena iskustva tih jedinca u obuci, borbenim
ran i pu{ten u rad novi digitalni mamograf. dejstvima, ali i anga`ovawu na pomo}i civilnim vlastima u slu~aju prirodnih i ve{ta~ki
Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju i izazvanih katastrofa.
aparat za intraoperativno spa{avawe krvi, Jedinice Vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja su na istom nivou kao i u fe-
posledwe generacije, postavqeni su na Klini- deralnoj vojsci. Dobro su opremqene i obu~ene. One se prema potrebi anga`uju na za-
ci za anesteziologiju i intenzivnu terapiju, dacima izvan SAD ka`e pukovnik Dragoslav Milenkovi}, koji je predvodio na{u dele-
{to je veoma zna~ajno za transplantaciju orga- gaciju. On nagla{ava da su srpske vazduhoplovce, na najvi{em nivou, srda~no do~ekale
na. Brojnim tehnolo{kim unapre|ewima VMA ameri~ke kolege. O tome svedo~i ~iwenica da ih je primio i komandant Nacionalne
doprinosi razvoju sistema javnog zdravstva i garde general Gregori Vejt.
srpske medicine uop{te. Pukovnik Milenkovi} isti~e ogromnu popularnost koju pripadnici Garde u`ivaju me|u
>>> NOVE KWIGE Docent dr Predrag Pa- gra|anima. To je jedan od razloga za{to se mnogi mladi qudi prijavquju za slu`bu u NGO.
vlovi} sa Klinike za kardiologiju VMA objavio Nacionalna garda odre|enom broju qudi pla}a {kolovawe, koje je u Americi veo-
je nekoliko kwiga iz oblasti kardiologije. U ra- ma skupo, a isti slu~aj je i sa zdravstvenom za{titom. Posle obaveznih {est godina slu-
dovima WPW sindrom, Kardiolo{ka propo- `be, znatan broj wih ostaje u jedinicama, jer
devtika, ACE inhibitori i dijastolna funkci- im se nude dobre mogu}nosti napredovawa. Ta-
OR GA NI ZA CI JA OBU KE ko|e, va`no je pomenuti da skoro 70 posto pri-
ja srca, Prognosti~ke metode nastanka i reci- Obuka je, kako isti~e pukovnik
diva atrijalne fibrilacije, Metaboli~ki padnika Garde radi po ugovoru. Postoji razu-
Dragoslav Milenkovi}, veoma do- mevawe izme|u wihovih vojnih i civilnih po-
sindorm-nepokretnost i Trombociti u kardi- bro organizovana i prilago|ena
ologiji on je stru~no i argumentovano, jezikom slodavaca, tako da oni bez problema mogu da
realnim uslovima. Svaki pilot u usklade dva zanimawa obja{wava pukovnik
nau~nih ~iwenica, objasnio najzna~ajnije pro-
odre|enom vremenu mora da pro|e Milenkovi}.
bleme iz svakodnevne kardiolo{ke prakse.
odgovaraju}e trena`e, u svim uslo- Poseti srpskih vazduhoplovaca pretho-
Kardiovaskularna oboqewa i trudno}a vima. Za planirawe obuke koristi
predstavqa jedinstvenu kwigu u svetskoj lite- dila je poseta ameri~ke delegacije Srbiji de-
se softver koji automatski obave- setak dana ranije. Tokom jeseni o~ekuje se po-
raturi, koja u jednom delu obuhvata svu kardio- {tava nadle`nog da li je neki od pi-
lo{ku patologiju mogu}u tokom trudno}e, ali i seta delegacije Nacionalne garde Ohaja, kada
lota propustio neki segment trenin- }e biti organizovana ve`ba iz oblasti tre}e
na~ine zbriwavawa i le~ewe, od medikamen- ga i da li je osposobqen da u tre-
toznog do hirur{kog. misije Vojske Srbije.
nutku izvr{i neki zadatak.
E. RISTANOVI] A. PETROVI]

26 1. avgust 2008.
SPECIJALNI PRILOG 35

130 GODINA VOJNOG MUZEJA

BIOGRAFIJA NARODA
Vojni muzej je izrastao iz dugih i te{kih borbi za oslobo|ewe i nezavisnost srpskog naroda, a wegov osniva~ je knez Milan Obrenovi} IV, kome je
istorija dodelila ~ast i privilegiju da postane prvi vladar slobodne i nezavisne Srbije 1878. godine, a 1882. i wen prvi kraq modernog doba.
Me|u prvim institucijama nove evropske Srbije, knez Milan je osnovao, nimalo slu~ajno, upravo Vojni muzej. Ukaz o osnivawu nosi datum 10/22. avgust
1878. Tim dokumentom su trajno i sasvim precizno definisani namena i ciqevi Muzeja: skupqawe raznih vojnih stvari, koje su od zna~aja za istoriju
srpske vojske i za istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te, a u ceqi vojnoistorijskoj i nau~noj. Doti~u}i ve} tri veka, od osnivawa do danas, Vojni
muzej neguje i zahtevima novog vremena nadgra|uje to zave{tawe, grade}i zaokru`eni uvid u na{u nacionalnu istoriju svedo~anstvo o burnim vekovi-
ma u kojima se stvarala srpska dr`ava, sticala sloboda i nacionalni identitet.
Na raskr{}u kulture i tradicije

Relativno visoko pozicionirawe Vojnog mu-


zeja i direktna veza sa vrhom hijerarhije Mi-
nistarstva, poboq{ala je mogu}nosti za rad, u
smislu br`e komunikacije, protoka ideja i po-
dr{ke projektima kojih je bilo mnogo u toku
proteklih godinu dana. Wegovo prepot~iwa-
vawe Sektoru zna~ilo je i da }e nagove{tene
promene u statusu Vojnog muzeja biti pa`qivo
pra}ene i da ne}e biti brzopletih odluka, ko-
je bi dalekose`no uticale na negovawe voj-
ni~ke tradicije u Srbiji.
Vojni muzej je zna~ajan resurs identiteta
dana{we srpske vojske i dr`ave, i kao takav
ne sme biti neadekvatno prepu{ten svojevr-
snoj tranziciji koja postoji u civilnom sekto-
ru kulture. Okrenutost ka tr`i{tu, komerci-
jalizacija kulture, rad u okviru projekata su
dobrodo{li impulsi za stvarawe dinami~ne
veze kulture i publike. Ali, Vojni muzej, kao
istorijsko ogledalo jedne dru{tvene institu-
cije kakva je vojska, koja je ispoqavala dina-
miku samo u ratovima, mora da gradi adekva-
tan model funkcionisawa, u kome se prepo-
znaje specifi~nost kulturne teme koju pokriva,
ali i prati zahteve javnosti, koja ~esto `eli
odgovore odmah i sada. Koja nema vremena za
duga~ka obja{wewa i gde vizuelizacija i li~-
ni do`ivqaj nadome{ta tradicionalne mode-
le funkcionisawa. Misija Vojnog muzeja bi}e
daqe pru`awe klasi~ne istorijske slike o
vojsci i ratovima na ovim prostorima, ali i
tematski projekti, koje }e kao svojevrsne am-

I ST O R I J S K O
OG LEDALO
Toke, deo narodne
no{we, detaq
VOJSKE
eneracije su odrasle sti~u}i saznawa o plitude, nuditi nova saznawa, zainteresovanoj
sopstvenoj pro{losti upravo u Vojnom publici, i vra}ati sve ostale na ponovo utvr-
muzeju. Ili jo{ vi{e, kao deca, igraju}i |ivawe gradiva o pro{losti koju obja{wava
se oko topova i tenkova koji ga okru`uju. Vojni muzej. Tradicija i ozbiqnost u metodo-
Posetioci ~ak i ako ne u|u da vide boga- logiji moraju se spajati sa dinamizmom u jav-
tu unutra{wost zbirki Vojnog muzeja, od nom nastupu i originalno{}u novih tema koje
laze iz Beograda sa slikom desetina oru|a }e se nuditi na tr`i{tu ideja i interesovawa
Nakulturnoj i razme{tenih oko monumentalne zgrade u am- srpske kulture.
istorijskoj mapi bijentu sredwevekovne tvr|ave na strate{koj Uostalom, publika svojim interesova-
Beograda Vojni muzej lokaciji razme|a civilizacija. wem daje najboqi sud o zna~aju jedne kultur-
U posledwih nekoliko godina, Vojni mu- ne ustanove, pa tako i o Vojnom muzeju. Ako
ima svoje je suditi prema uspesima izlo`bi, bilo sa-
zej se selio iz jedne organizacione celine u
prepoznatqivo mesto. drugu. Bio je i u General{tabu i u Ministar- mostalnih, bilo onih koje su realizovane u
Smatra se gotovo okviru ve}ih projekata kakva je i sada ve}
stvu odbrane. Pot~iwen je bio celinama koje
tradicionalna No} muzeja, ali i prema in-
sastavnim delom su se bavile moralom, potom informisawem, teresovawu one obi~ne, svakodnevne pu-
Kalemegdana. Kao takav personalnim pitawima, odnosima sa javno- blike, Vojni muzej je na dobrom putu odr`a-
{}u... Uglavnom, nalazio se u celinama koji- vawa svoje reputacije kao specifi~nog
on je steci{te ma muzejski poslovi nisu bili prioritet unu- brenda srpske vojske i dr`ave, kao i Beo-
posetilaca Beogradske tar sopstvenih aktivnosti. Od leta 2007. go- grada u ~ijem se srcu nalazi.
tvr|ave, od obi~nih dine u sastavu je Sektora za qudske resurse
{eta~a do inostranih Ministarstva odbrane, kao samostalna ce- Dr Bojan DIMITRIJEVI],
turista. lina. Uostalom, kao i bratski Muzej jugoslo- pomo}nik ministra odbrane
venskog ratnog vazduhoplovstva u Sur~inu. za qudske resurse

28 1. avgust 2008.
Istorija muzeja

^UVAR
NARODNOG
@IVOTA 1961

Svaki je narod slavan, vi}a, dovelo je do toga da se, pored postoje- otvarawu stalne izlo`bene postavke, sve do
koji imade slavnih dela. }eg Narodnog muzeja, donese Ukaz o osniva- po~etka XX veka. Smena dinastija i politi~ki
Ali i pored sviju slavnih wu Vojnog muzeja, kao institucije koja }e ~u- potresi, dr`avni prevrat i izbor u Narod-
vati i pamtiti vojni~ku istoriju Srbije. noj skup{tini Petra I Kara|or|evi}a za srp-
dela narod mo`e biti bez Ukazom je dat zadatak muzeju da prikupqa skog kraqa, pru`ili su priliku da se povrati
slave, ako mu dela ostanu predmete zna~ajne za istoriju srpske vojske, nacionalni ponos i da Srbija ponovo dobije
neznana. istoriju naoru`awa i ratovawa uop{te, iz kqu~nu ulogu me|u balkanskim dr`avama. U
raznih vojnih slagali{ta, poklona ili ot- toku priprema za proslavu stogodi{wice Pr-
S toga je uvek nu`no, da se kupa. Prvo pravilo o muzejskoj delatnosti u vog srpskog ustanka, u okviru programa kru-
ta slavna dela iskupei vojsci doneo je tada{wi ministar vojni pu- nidbenih sve~anosti Petra I Kara|or|evi}a,
kovnik Jovan Mi{kovi} 27. maja 1879. go- planirano je i otvarawe Vojnog muzeja. Za
pobele`e, da se metnu u
dine. Tim pravilom su precizirani na~in wegov sme{taj izabrana je omawa osmougao-
istoriju, kao ~uvarku prikupqawa muzejskih predmeta, wihovo ~u- na zgrada, pre~nika 15 metara, preostala iz
narodnog `ivota, pa da ih vawe, posete muzeju, pa taj akt predstavqa turskog doba, koja se nalazila u Gorwem
potomstvo zna, znaju}i institucionalizovawe Vojnog muzeja. Dok gradu Beogradske tvr|ave, pored zgrade Gene-
uva`ava i po{tuje, nije izgra|ena posebna zgrada za Vojni mu- ral{taba i Rimskog bunara. Okru`ena zgra-
uva`avaju}i i po{tuju}i zej, bilo je predvi|eno da se predmeti {a- dama kasarne, komandama staja}e vojske i Be-
podr`ava. qu i ~uvaju u magacine Artiqerijskog ode- ogradske tvr|ave, ta omalena zgrada u vojni~-
qewa Ministarstva vojnog, koje je formi- kom ambijentu prihvati}e u svoja nedra prvu
Jovan Draga{evi}, 1865. rano 1879. godine i ~iji je na~elnik major stalnu postavku Vojnog muzeja, koja je zapravo
godine Pavle [afarik preuzeo i obaveze ~uva- predstavqala nacionalnu i vojnu istoriju
ra Vojnog muzeja. srpskog naroda.
U nizu manifestacija povodom stogodi-
e~i Jovana Draga{evi}a najboqe mogu RA \A WE {wice Prvog srpskog ustanka kqu~ni mome-
opisati ustanovu od posebnog zna~aja u Iako su godinama prikupqani predmeti nat je bio ~in krunisawa Petra I Kara|or|e-
srpskoj kulturi, vojsci i narodu Vojni za Vojni muzej i postavqani wegovi upravite- vi}a. Programom sve~anosti predvi|eno je
muzej, koji je, oslowen na bogatu istori- qi, nije se mnogo uradilo na realizaciji i da tre}eg dana manifestacije, 22. septembra
ju, velikim koracima u{ao u XXI vek. Na-
stao u godini sticawa dr`avne neza- 1904
visnosti Kne`evine Srbije (1878), na ro|en-
dan vladara, za tri veka, koliko postoji i u
kojima `ivi, pamti mnogobrojne ratove, smene
dinastija, politi~kih sistema i ideologija,
pamti razarawa i pqa~kawa, pamti nove po-
~etke,nove uslove rada. Ali, ono {to nikada
nije zaboravio jeste istorija srpskog naroda,
istorija srpske vojske, sa~uvana u predmetima
koji na specifi~an na~in govore o svom vre-
menu, o svom negda{wem `ivotu. Istorija Voj-
nog muzeja jeste istorija srpske dr`ave. To je
istorija trajawa u nekoliko dr`ava i re`i-
ma, a istorijsko pam}ewe koje je materijali-
zovano u muzejskim zbirkama svedo~i i o ge-
neracijama muzejskih radnika, koji su nastoja-
li da sa~uvaju se}awe o precima i ostave trag
o muzeju, o sebi i svom zna~aju u muzeju.
^itawe proklamacije o dr`avnoj ne-
zavisnosti Kne`evine Srbije 22. avgusta
(10. avgusta po starom kalendaru) 1878. go-
dine, na ro|endan kneza Milana Obreno-

29
(9. po starom kalendaru), budu vojni~ke sve~a- postavku. Na`alost, za razliku od balkanskih Oslobo|ewe Srbije i ulazak srpske voj-
nosti. U skladu sa programom, na Bawi~kom ratova, po~etak Prvog svetskog rata, koji se ske u Beograd, 1. novembra 1918, predstavqa i
poqu odr`ana je velika vojna parada u pre- razbuktao ubrzo po{to je Austrougarska obja- novi korak u `ivotu Vojnog muzeja. Iako su `e-
podnevnim satima, dok je u ~etiri sata popod- vila rat Srbiji 28. jula 1914, potpuno je zau- qe vojnih i dr`avnih vlasti bile da se {to pre
ne u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~a- stavio razvoj svih kulturnih institucija u Sr- obnovi rad ustanove, u kojoj bi bile ovekove-
no otvoren Vojni muzej. Kraq Petar I Kara- biji i Beogradu i doveo do wihovog velikog ~ene `rtve i patwe, stradawa i radost pobede
|or|evi}, u pratwi crnogorskog kwaza Danila stradawa. Beograd je bio izlo`en ~estim ar- srpskog vojnika, ipak je realnost prevladala.
Petrovi}a, proglasio je Muzej otvorenim. Go- tiqerijskim napadima, tokom kojih su pogo|e- Ratnike slobode, oslobodioce, do~ekao je na-
vor o Kara|or|u i Prvom srpskom ustanku is- ni brojni civilni objekti, a me|u wima i Voj- rod na ulicama, sa zastavama, cve}em, pesmom
pred Muzeja odr`ao je po~asni |eneral Jovan ni muzej. Sme{ten izme|u vojnih objekata, Mu- i osmehom, ali su razru{ene zgrade, razrova-
Draga{evi}, posle ~ega je usledilo razgleda- zej je podelio wihovu sudbinu. U borbama ni putevi, uni{teni usevi bili svuda okolo i
we muzejske postavke. Centralni eksponat 1915. godine i tokom napada na Beograd zdru- nametali prioritete u obnavqawu i izgradwi
predstavqala je gipsana bista Kara|or|a, `ene austrougarske i nema~ke vojske, koja je zemqe. U takvoj situaciji delatnici kulture u
oko koje su bri`qivo bili poslagani barjaci, dejstvovale granatama 305 mm iz merzera i opqa~kanim muzejima i bibliotekama suo~eni
oru`je i topovi iz Prvog srpskog ustanka. Voj- ostalih artiqerijskih oru|a, velikih razara- su sa borbom da se sa~uva ono {to je ostalo.
ni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog da- wa i `rtava, Beograd je pokleknuo. U Gorwem Sudbinu naroda, dr`ave i ostalih institucija
na od 8 do 11.30 i od 14 do 17 ~asova, a ulaz i Dowem gradu Beogradske tvr|ave razorene kulture delio je i Vojni muzej. Opqa~kane
besplatan, o ~emu su gra|ani bili obave{teni su gra|evine koje su bile simbol srpskog voj- zbirke samo su delom prona|ene i vra}ene.
putem {tampe. Prema pisawu tada{we {tam- ni~kog prisustva na kapiji Balkana. Me|u ra- Jedan broj predmeta prona|en je u pe{tanskom
pe, muzejska postavka izazvala je veliko zani- zorenim zgradama nalazila se i zgrada Vojnog Vojnom muzeju 1920. godine i vra}en u Beograd.
mawe u narodu, koji je u gomili, satima stajao muzeja. Predmete eksponate iz Vojnog muzeja, Planovi o obnavqawu Vojnog muzeja, ia-
u redovima da bi mogao da obi|e ~uvarku na- koji su pravovremeno bili evakuisani iz Beo- ko je postojalo nare|ewe, ostali su samo `e-
rodnog `ivota postavku Vojnog muzeja. Na- grada u dva vagona, Nemci su opqa~kali po- qa malog broja entuzijasta. Ubrzo posle oslo-
kon otvarawa, Vojni muzej su organizovano ~etkom novembra 1915, pretpostavqa se na bo|ewa Beograda, u Gorwem i Dowem gradu Be-
pose}ivale |a~ke ekskurzije i grupe iz unutra- `elezni~koj stanici u Stala}u. Odabrane ogradske tvr|ave po~ela je izgradwa vojnih
{wosti tada{we Kraqevine Srbije da bi na- zbirke predmeti odnete su odatle u be~ki i objekata, ali u tim planovima nije bilo mesta
rod neposredno saznao vi{e o srpskoj isto- pe{tanski muzej. za zgradu Vojnog muzeja. Nova dr`ava troime-
riji. Naravno, Muzej je izazvao i pa`wu nog naroda u Kraqevini Srba, Hrvata i Slo-
stru~ne javnosti toga doba. Posebno mesto u OBNOVA venaca, kasnije Kraqevini Jugoslaviji, name-
predstavqawu istorije srpskog naroda, ste- Iako je Prvi svetski rat 1917. godine tala je nove probleme, novo shvatawe zajed-
kao je gostovawem na velikoj Balkanskoj izlo- jo{ besneo punom snagom, na Solunskom fron- ni~ke istorije i druga~iji pogled na Veliki rat.
`bi u Londonu, na kojoj je bila predstavqena tu ponovo se pojavila ideja o prikupqawu Odugovla~ewe sa obnavqawem Vojnog muzeja
i Kraqevina Srbija 1907. godine. istorijskog materijala radi obrazovawa ob- posle Prvog svetskog rata bilo je i u vezi sa
novqenog Vojnog muzeja. Komandant 1. bata- osnivawem novih muzeja. Sve vi{e su isticane
STRADAWE qona 8. puka potpukovnik Radomir Elezovi}, namere da se muzej koji ne mo`e da se obno-
Balkanski ratovi 1912/1913. godine koji je u prvim danima rata 1914. godine bra- vi utopi u novoformirane muzeje, da u|e u wi-
nisu imali velikog uticaja na Vojni muzej, osim nio Beogradsku tvr|avu i Muzej u woj, pisao je hov sastav kao vojno odeqewe. Tako se prili-
{to su pojedini zaposleni aktivno u~estvova- marta 1917. godine sa prve linije fronta da kom planova o formirawu Gradskog muzeja u
li u borbenim dejstvima i {to su prikupqeni ranije mali i neznani, posta}emo poznati i Beogradu 1929. godine ra~unalo na preuzi-
materijali koji }e obogatiti stalnu muzejsku po{tovani od saveznika kao i od neprijate- mawe zbirke oru`ja prikupqene za Vojni mu-
qa i da }e posle rata silni stran- zej. Potpisivawem Uredbe o obrazovawu Voj-
1959 ci nagrnuti u nekada malu zemqu ve- nog muzeja u Beogradu, 18. aprila 1934, kraq
likih junaka i ono {to }e strance naj- Aleksandar I Kara|or|evi} ozna~io je novi
vi{e interesovati bi}e sve {to je po~etak u novostvorenoj dr`avi. Za upravnika
imalo veze sa na{im ratovima. Ubr- Vojnog muzeja postavqen je brigadni |eneral
zo, ve} 26. jula 1917, Ministarstvo Vojislav Vukovi}. Smrt kraqa Aleksandra I
vojno izdalo je nare|ewe Vrhovnoj ko- Kara|or|evi}a, 9. oktobra 1934. u Marseju,
mandi da se pokrene sveobuhvatna ak- usporila je konstituisawe i po~etak rada Voj-
cija prikupqawa predmeta za novu nog muzeja, koji je ipak dobijawem dve zgrade u
zbirku. Ta potreba je obrazlagana Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, izgra|ene
nastojawima da se budu}im pokolewi- 1919. godine za potrebe General{taba, odre-
ma ostave materijalni tragovi da sve- |ivawem savetodavnog odbora februara
do~e o nat~ove~anskim naporima i
1935. godine i odr`avawem prve sednice od-
`rtvama koje su podneli srpski narod
bora, marta 1935. godine po~eo sa radom.
i wegova vojska brane}i stopu po
stopu svoje drage otaxbine, gube}i je Rimski bunar, koji je Op{tina grada Be-
na na~in kakvome u istoriji nema rav- ograda predala na upravu Vojnom muzeju juna
na i povra}aju}i je besprimernim po- 1935. godine, ubrzo je ure|en i otvoren za po-
`rtvovawem u zajednici sa savezni- setioce (1936). Vreme od dobijawa zgrada
cima. Nekoliko dana nakon proboja utro{eno je na adaptaciju, renovirawe i pri-
Solunskog fronta, 19. septembra premu stalne postavke. Pune tri godine posle
1918, ministar vojni general Mihai- uredbe kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a o
lo Ra{i} obnovio je naredbu o pri- osnivawu Vojnog muzeja 20. aprila 1937 ta
kupqawu predmeta za Vojni muzej. Na- ustanova od nemerqivog zna~aja sve~ano je i
redba je {tampana i izdata svim voj- otvorena. Pored kneza Pavla Kara|or|evi-
nim i civilnim vlastima. }a, otvarawu su prisustvovali ~itav dr`avni
i vojni vrh, kraqevski namesnici, predsednik

30 1. avgust 2008.
vlade Milan Stojadinovi}, patrijarh Varna- ruske regalije i mnoge druge dragocenosti. Po-
va, brojni ministri, predstavnici dvora, ge- red Vojnog muzeja, opqa~kani su i stradali
nerali, izaslanici beogradskih komandi i Gradski, @elezni~ki, Tehni~ki, Crkveni, Pri-
ustanova, strani ambasadori i vojni ata{ei. rodwa~ki muzej, te Muzej srpske zemqe i [um-
Sredi{we mesto u stalnoj postavci sme{te- sko-lova~ki muzej, ali i drugi mawi muzeji. U
noj u dve zgrade zauzimalo je Odeqewe bla-

Uno{ewe automobila u kome je


poginuo kraq Aleksandar u zgradu
Vojnog muzeja,1937
`enopo~iv{eg vite{kog kraqa Aleksandra I toku okupacije za potrebe nema~kih okupacio-
Ujediniteqa. Pored tog odeqewa postojali su nih snaga preuzimane su zgrade Vojnog muzeja,
i Odeqewe svetskog rata 19141918. godi- tako da se rad odvijao pod ote`anim uslovi-
ne i zbirka starinskog oru`ja. Uz ure|eni ma. Muzej i wegove zbirke nisu po{te|eni ni
Rimski bunar, Vojni muzej sa svojom stalnom prilikom savezni~kog bombardovawa Beogra-
postavkom, sme{ten na atraktivnoj lokaciji, da, aprila 1944. godine. Tada su o{te}ene
privla~io je pa`wu svojih savremenika. Veli- zgrade i magacini, koji su se nalazili u nepo-
ki broj posetilaca i uve}awe muzejskih zbir- srednoj blizini bombardovanih objekata, ali
ki nametnuli su, ubrzo nakon otvarawa, raz- i pojedini izlo`eni muzejski predmeti. Da bi
mi{qawa o izgradwi nove namenske zgrade se spre~ilo potpuno uni{tewe istorijski va-
za potrebe Vojnog muzeja. Jedan od predloga `nih predmeta, preduzete su mere za wihovu
koji se provla~io me|u savremenicima iz sve- za{titu. Izlo`eni predmeti skinuti su iz iz-
ta kulture, bio je onaj Branislava Nu{i}a lo`benog prostora, spakovani i skloweni u
da se Vojni muzej useli u zgradu podignutu za bezbednije prostorije, u lagum koji se nala-
potrebe Vojnogeografskog instituta na Kale- zio u krugu Muzeja, kako bi se sa~uvali od uni-
megdanu. Ta ideja, tada neshva}ena, bi}e pri- {tewa i mogu}eg o{te}ewa. Ni dejstva prili-
hva}ena dvadesetak godina kasnije. kom osloba|awa Beograda oktobra 1944. go-
dine nisu zaobi{la Kalemegdan i Vojni muzej.
PQA^KA Upravo preko tog prostora vodili su putevi na
levu obalu Save, a zgrade Vojnog muzeja pre-
Aprilski rat, krah Kraqevine Jugosla- trpele su velika o{te}ewa.
vije i nema~ka okupacija odredili su i sudbinu
Vojnog muzeja. Deo osobqa koji je u~estvovao u NOVA PO STAV KA
borbenim dejstvima, a koji su Nemci zarobi- Pred osobqe Vojnog muzeja 1945. godine
li, pu{ten je i vra}en u Beograd, gde je ponovo postavqen je zadatak da se obnovi postavka,
stupio na slu`bu u Vojni muzej, koji su nema~ke ali na nov na~in, sa novim temama, sa novim
okupacione vlasti jula 1941. godine vratile predmetima. Trebalo je raskinuti sa starim
wegovoj upravi. Me|utim, veliki broj dragoce- kulturnim nasle|em koje su za sobom ostavile
nih muzejskih predmeta nepovratno je nestao u svrgnute klase. Postavka je morala da slu`i
toku Aprilskog rata. Od 6. aprila do 20. juna revoluciji, da bude razumqiva i pristupa~na
1941. iz Vojnog muzeja nestalo je 1.287 pred- {irokim krugovima naroda. Nakon opravke
meta. Nestale su skoro kompletne zbirke di- zgrade, maja 1946. godine otvoreno je Odeqe-
nastija Kara|or|evi}, Obrenovi}, Petrovi}, we NOB-a, gde je izlo`en do tada prikupqeni
Detaq kubure kremewa~e, materijal. U drugoj zgradi Vojnog muzeja krajem
Skadarke 1946. godine bili su izlo`eni predmeti ~ija

31
je namena bila da obra|uju istoriju naroda Oktobra 1956. godine po~eli su pri- Sa secesijom pojedinih republika biv-
Jugoslavije tako da se vidi vekovna borba premni gra|evinsko-tehni~ki i muzeolo{ki {e SFRJ Vojni muzej je jo{ jednom podelio sud-
na{ih naroda za slobodom i nezavisno{}u. U radovi na adaptaciji, da bi kona~no bili za- binu svoje vojske. Mnogi procesi u dr`avi i
parku oko Vojnog muzeja bilo je raspore|eno vr{eni do 1961. godine. Stalna postavka dru{tvu bili su zaustavqeni, a tokom devede-
45 artiqerijskih oru|a, koja su tu bila i pre koncipirana je tako da pokriva 14 vekova voj- setih godina u Vojnom muzeju smaweni su broj-
Drugog svetskog rata, i 60 tenkova, transpor- ne istorije na Balkanu, odnosno da ravnomer- no stawe i intenzitet muzeolo{kog i nau~noi-
tera, motora, artiqerijskih oru|a koji su u no i ravnopravno budu zastupqeni svi narodi stra`iva~kog rada. Dvadeset prvi vek doneo
muzej do{li nakon rata. i narodnosti tada{we SFRJ. Novu postavku je nove mogu}nosti za vra}awe starog sjaja.
Po~etkom 1952. godine muzejske zgra- Vojnog muzeja, na Dan oslobo|ewa Beograda Obnovqeno je izla`ewe Vesnika, ~asopisa
de su adaptirane, i u wima su, posle ura- 20. oktobra 1961, otvorio je tada{wi pred- Vojnog muzeja nakon osamnaest godina pauze,
|enih tematskih planova, za kratko vreme sednik SFRJ Josip Broz Tito. preduzete su mere da se sa~uvaju eksponati u
ure|ena i otvorena dva odeqewa. Odeqe- Pedesetih godina Vojni muzej u starim eksterijeru i da se zavr{i wihovo dekorativ-
we Stvarawe Jugoslovenske narodne ar- zgradama nije zaobilazila nijedna strana no farbawe, otpo~eo je proces digitalizaci-
mije otvoreno je 1. maja 1952, a odeqe- delegacija, {to se nastavilo i nakon useqe- je zbirki i preduzete su mere za rekonstruk-
we Ratne istorije naroda Jugoslavije 8. wa u novi objekat i otvarawa nove stalne ciju stalne postavke i weno prilago|avawe
juna 1952. godine. Posebnu izlo`benu ce- postavke. Vojni muzej su pose}ivale eminent- savremenim potrebama posetioca.
linu ~inio je prostor u parku pored Voj- ne li~nosti iz zemqe i sveta (car Etiopije Sme{ten u nedrima Beogradske tvr|a-
nog muzeja u Gorwem gradu Beogradske tvr- Haile Selasije, gr~ki kraq Pavle, kambo- ve, za mnoge najlep{em delu Beograda, Vojni
|ave. Pored zgrade u muzejskom parku bi-
lo je izlo`eno artiqerijsko naoru`awe
od XVII veka pa sve do savremenog doba.
Posebno mesto zauzimao je te{ki opsad-
ni merzer kalibra 305 mm, izra|en u fa-
brici [koda.
Postoje}e zgrade Vojnog muzeja bile su
male da prime veliki broj predmeta u skladu
sa zahtevima eksponirawa i ideolo{kom od-
rednicom funkcije Vojnog muzeja. Te{ki uslo-
vi rada, o{te}enost zgrada i nemogu}nost
adaptacije za potrebe muzeja, te novi zahtevi u
obradi tematike iz NOB-a, pred Upravu su po-
stavili problem iznala`ewa nove lokacije
ili novog objekta koji }e zadovoqiti potrebe
muzeologije, ali i potrebe posetilaca. Pro-
blem neodgovaraju}ih prostorija i izgradwe
nove zgrade za Vojni muzej, aktuelan niz godi-
na, koji je nasle|en iz prethodne dr`ave, iz
prethodnog re`ima, re{en je 1956. godine ta-
ko {to je cela zgrada Vojnogeografskog insti- ^e Gevara u Vojnom muzeju

ZBIRKA muzej pleni svojim dominantnim polo`ajem,


ure|enim prilazima i eksterijerom, sa veli-
Predmeti visoke istorijske vredno- te{kog naoru`awa u eksterijeru. Po-
kim brojem artiqerijskih oru|a i oklopnih
sti svrstani su u trinaest zbirki: neko- sledwa navedena zapravo je zbirka koja
vozila, koji sme{teni u rovu ispred muzeja
liko zbirki naoru`awa, arheolo{koj ubrzano napreduje i oboga}uje se pred-
kr~e put kroz istoriju srpskog naroda na Bal-
zbirci, zbirci uniformi i arhivalija, metima koji se povla~e iz naoru`awa
kanu i posetioce usmeravaju ka zgradi gde se
foto-zbirci, zbirci odlikovawa, sani- Vojske Srbije, predmetima koji su svoj
~uvaju predmeti od neprocewivog zna~aja za
tetskoj, zbirci umetni~kih dela i zbirci radni vek odslu`ili.
srpsku istoriju. Vojni muzej je ~uvar na{e ba-
{tine. Sa vi{e od 30.000 muzejskih predme-
tuta na Kalemegdanu ustupqena Muzeju. U tom xanski princ Norodom Sihanuk), predsedni- ta, artefakata, sa oko 100.000 fotografija,
trenutku to je bilo najprikladnije re{ewe. ci dr`ava i vlada (predsednik Turske Xelal staklenih plo~a, foto-albuma i bibliotekom
Veliki slobodni prostor oko zgrade, tvr|av- Bajar, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, kao riznicom pisane re~i, u kojoj se nalazi
ski ambijent, odgovarali su tematici koju je predsednik Indonezije Sukarno, premijer oko 15.000 kwiga i vi{e od 5.000 ~asopisa
Muzej obra|ivao i wegovim potrebama za Burme U Nu), generalni sekretar KP Italije i novina, stoji na braniku zaborava, jer se
eksponirawe predmeta u eksterijeru. Loka- Palmiro Toqati, engleski mar{al Montgo- istorija naroda ne sme zaboraviti. I, kao
cija zgrade uklapala se u kontinuitet borav- meri, sovjetski mar{al @ukov, revolucio- {to je rekao jedan srpski vojni pisac, narod
nar ^e Gevara, ministri, ambasadori, vojni koji nema svoju tradiciju, treba da je izmi-
ka na Kalemegdanu, a sama zgrada pru`ala je
ata{ei, parlamentarne i vojne delegacije, sli, na{ narod nema potrebe za izmi{qa-
mogu}nosti za sme{taj i postavqawe stalne delegacije sindikata i udru`ewa boraca i
postavke, ali i prate}ih slu`bi (radni pro- wem sve je stvarnost.
mnoge druge delegacije i pojedinci. Organi- U Vojnom muzeju se prepli}u vekovi, di-
stor za kustose i administrativno osobqe, zovane ekskurzije iz unutra{wosti i iz dru- nastije i ideologije, predstavqeni predme-
konzervatorske slu`be, foto-slu`be, foto- gih republika SFRJ obavezno su u svojim tima koji govore o burnoj pro{losti srpskog
teke i biblioteke). Izgradwa zgrade Vojno- planovima imale i obilazak Vojnog muzeja. naroda na raskrsnici puteva i interesa ve-
geografskog instituta zapo~eta je 1924. go- Prose~na poseta u toku godine varirala je od likih sila.
dine, a jedan od potpisnika projekta bio je 94.000 u starim zgradama do 215.000 nakon Mr Ivan MIJATOVI],
ruski emigrant arhitekta Vasiqev. otvarawa stalne postavke. pukovnik, zamenik na~elnika Vojnog muzeja

32 1. avgust 2008.
Arheolo{ka zbirka

TRAGOVI
PRO[LOSTI
ajstarija artefakta kojima raspola`e pre nove ere, simboli~no najavquje posled-
Arheolo{ka zbirka poti~u iz mla|eg ka- we razdobqe praistorijske kulture na na-
Oklop za noge ilirskog
menog doba, neolita. Taj period repre- {im prostorima. Dolaskom Kelta u ove kra- ratnika
zentuje ve}i broj kerami~kih pr{qena- jeve i wihovim naseqavawem u Podunavqu po-
ka, ko{tanih {ila, nekoliko kamenih ~ela je intenzivnija obrada gvo`|a i masov-
dleta i kamenih sekira. Naro~ito su intere- nija primena oru`ja i oru|a. Najlep{e kelt-
santni kameni predmeti kupastog oblika ob- sko oru`je iza{lo je iz radionica sredwe
ra|eni tehnikom gla~awa, ~iji su distalni Evrope i rajnskih oblasti, ali bilo ih je i iz
krajevi oblikovani u {iqak, dok se proksi- na{ih krajeva. Od oru`ja ovog perioda u
Najstarija
malni pretvara u du`u dr{ku, a koji poti~u zbirci se nalazi nekoliko bojnih no`eva, ali artefakta kojima
sa nalazi{ta Vin~a kraj Beograda. i dugi ma~ dvoseklog se~iva, zaobqenog vrha, raspola`e
Metalno doba na na{oj teritoriji sa o~uvanim delom kanije koja je dekorisana
dokumentovano je mawim brojem predmeta floralnim ornamentom izvedenim gravira-
Arheolo{ka
zbirke. U ne{to mawem broju zastupqeni su wem. Pored ma~a, kopqe je ujedno i naj~e{}e zbirka Vojnog
predmeti iz bakarnog, bronzanog i stari- oru`je keltskog ratnika. ^esto je ratnik no- muzeja poti~u iz
jeg gvozdenog doba dok predmeti iz mla|eg sio dva, pa i tri kopqa. Vrhovi kopaqa koji
gvozdenog doba ima vi{e. mla|eg kamenog
se ~uvaju u zbirci imaju najrazli~itije oblike.
Prva dva perioda reprezentuje neko- Najstarija kopqa su jednostavnog rombi~nog doba, odnosno
liko kamenih sekira jezi~astog i elipsoid- preseka i imaju slabo nagla{eno du`no re- neolita. Taj
nog oblika, sa ili bez otvora za dr`aqe,
bro, a dimenzije im se kre}u oko 40 cm. Ka- period
kameno dleto i nekoliko bronzanih sekira
snije, u II veku p. n. e. o{trica postaje {ira,
sa krilcima, odnosno tzv. keltova. Kelto-
dok se u najmla|oj fazi, u I veku p. n. e. o{tri-
reprezentuje ve}i
vi su vrsta kratke sekira, sa uskom ivicom broj kerami~kih
ca kopqa ponovo su`ava u vidu vrbovog lista.
i {upqim kru`nim ili elipti~nim otvorom
u koji je uvla~eno koleno dr{ke. Pojedini
Svakako, treba pomenuti i kratko kopqe za pr{qenaka,
komadi ovog oru|a su ukra{eni, a ornament bacawe, a koje karakteri{u mawa dimenzija i ko{tanih {ila,
je naj~e{}e u obliku trostrukog slova V. U te`ina.
nekoliko kamenih
zbirci se nalazi i nekoliko odli~no o~u- RIMSKA DOMINACIJA
vanih bronzanih kopaqa sa kra}im ili du- dleta i kamenih
`im bodilom i nagla{enim sredi{wim re- Kraj stare i prve vekove nove ere na sekira.
brom. Posebnu pa`wu privla~i ukrasni balkanskim prostorima obele`ava rimska
predmet od jeleweg roga, ukra{en motivom dominacija. Rimsko carstvo je posebnu pa`wu
urezanih mre`asto raspore|enih linija ko- posve}ivalo utvr|ewu granice, odnosno li-
je stvaraju romboi~na, koso i horizontalno mesa, koji je bio i predmet vi{egodi{wih is-
raspore|ena poqa. tra`ivawa arheologa Vojnog muzeja. Du` li-
Period starijeg gvozdenog doba zastu- mesa bila su raspore|ena utvr|ewa, logori,
pqen je sa nekoliko kopaqa, razli~itih ob- osmatra~nice koji su imali poseban status u
lika i dimenzija, potom vi{e vrhova strela okviru rimske vojne organizacije, {to je pod-
izra|enih od gvozdenog lima, listolikog- razumevalo i dobro naoru`anu vojsku.
trougaonog oblika pri ~ijem se vrhu nalaze Materijalnu kulturu iz rimskog perio-
dve perforacije. Ovom periodu pripada i da u zbirci, izme|u ostalog, reprezentuju i
nekoliko fibula od kojih se izdvaja deo jed- dva ma~a gladijusa, tipa pompej i majnc. Gla-
nopetqaste bronzane lu~ne fibule sa dijus tipa majnc je prona|en sa odli~no o~u-
uskim, vretenastim, visokim lukom koji je gu- vanom kanijom, ~ije su drvene korice bile
sto narezan i nekoliko perlio od pe~ene oja~ane metalnom oplatom od gvozdenog lima.
staklene paste, plave i oker boje, sa po ~e- Poseban zna~aj ovom ma~u daje natpis koji je
tiri para okaca. plitko urezan, upravo na oplati od gvozdenog
Susret keltskih izaslanika sa Alek- lima, u delu bli`e ustima kanije. Tekst koji je
sandrom Velikim na Dunavu, 335. godine urezan u dva reda u gorwem otkriva ime voj-
danas, predstavqa bitan deo duhovne i mate- talu, naj~e{}e u mesingu, davao je ovim ma~e-
rijalne kulture qudskih zajednica. Pored pr- vima naro~it zna~aj i stavqao ih u red ce-
stewa, koje je bilo jedan od najpopularnijih wenog ubojnog oru`ja.
tipova nakita u ovom periodu, zna~ajno je po- Poput ma~eva, u zbirci se nalazi i vi-
menuti i bronzani privezak oblika ravno- {e buzdovana i topuza najrazli~itijih obli-
krakog trougla, ukra{enog geometrijskim or- ka i dimenzija, ve}i broj sekira, bojnih i
namentom, i nekoliko fibula, koje su u po~et- onih kori{}enih u svakodnevnom `ivotu, po-
ku prvenstveno imale funkcionalnu primenu, tom prili~an broj vrhova strela, kopaqa i
a potom postaju i dekorativni element na vi- bojnih no`eva.
Od praistorije pa do Me|u predmetima ~ije nam poreklo nije
sredweg veka sekira, dqivim delovima ode}e koji ~esto predsta-
vqa i obele`je dru{tvenog statusa. Va`no je poznato vredno je pomenuti i tri izuzetno o~u-
vrhovi kopqa, detaq ma~a vane pancir ko{uqe, izra|ene od nizova ma-
i nakit pomenuti i izuzetan ko{tani ukrasni predmet,
wih, gvozdenih karika, i dobro o~uvani {lem
kru`nog oblika, sa nareckanim krajevima, ~i- sa nagla{enom polukalotom i {irim obodom.
ja je povr{ina ukra{ena ornamentom u vidu Sredwovekovni nakit je zastupqen sa
vi{elati~nog cveta, i dva fragmentovana, srebrnom, fragmentovanom grozdolikom nau-
dvoreda ko{tana ~e{qa ukra{ena geometrij- {nicom, bronzanom aplikacijom ukra{enom
skim ornamentom. vegetabilnim ornamentom, bronzanim dugme-

nika kome je ma~ pripadao, a u dowem je ozna- Posebno mesto u zbirci zauzimaju
~ena vojna jedinica u kojoj je slu`io. Natpis ~etiri anti~ke amfore, izva|ene iz mora
sa kanije ukazuje na to da je vojnik pripadao kod Budve, u Muzej dospele {ezdesetih go-
specijalnoj jedinici lake pe{adije koja je dina pro{log veka.
obavqala poslove pograni~ne milicije. Period Seobe naroda na na{oj te-
Pored ma~eva, zastupqen je i izvestan ritoriji tako|e je zastupqen u zbirci. Sa
broj no`eva, vrhova strela i kopaqa. Kopqe nalazi{ta Park u Kovinu izdvajaju se
je igralo sporednu ulogu u naoru`awu rim- fragmentovana bronzana dvoglava fibu-
skog ratnika, osim piluma koji je {iroko pri- la sa lepezastom glavom, koja je bogato
mewivan za bacawe. U zbirci se nalazi i deo ukra{ena, i dve ogrlice od debqe bron- tom, elipsoidnog oblika, na kome je ornament
odbrambene opreme {lem, koji je otkriven zane `ice, sa raskucanim krajem, ukra{e- izveden u obliku cveta krina i jednim, do-
na nalazi{tu Horreum Margi ]uprija. nim punktiranim trakama, na kojima se bro o~uvanim, bronzanim prstenom koji na
U zbirci se ~uva i ve}i broj alatki iz nalazi otvor. glavi ovalnog oblika, u elipsoidnom disku ima
rimskog perioda. To su, uglavnom, poqopri- Sa nalazi{ta Brda{ica u Vojki, os- predstavu orla ra{irenih krila, a na bo~-
vredne alatke (raonici, crtala, motike, bu- im no`eva i trobridnih vrhova strela, nim stranama prstena utisnut je hristogram.
daci, kose), alatke za obradu drveta (sekire, izdvajaju se i delovi garnitura za pojas U zbirci se ~uva i veliki broj kamenih
dleta raznih oblika, svrdla, struga~i), zatim ali i delovi kowske opreme, dok sa osta- kugli koje su Turci koristili za granatirawe
no`evi za {tavqewe ko`e, a vredno je pome- lih nalazi{ta poti~e vi{e vrhova stre- na{ih sredwovekovnih gradova: Zve~ana, No-
nuti i odli~no o~uvane osti. la, jednoseklih no`eva i kopaqa. vog Brda, Smedereva, Golupca i Beograda.
Arheolo{ka zbirka Vojnog muzeja pose- Ono {to posebno treba izdvojiti je {est
duje i oko 5.000 komada rimskog novca koji ISTORIJA MA^A gradskih pu{aka fitiqa~a, tzv. kuka~a, i ma-
poti~e iz ostave sa lokaliteta Horreum Najzastupqeniji predmeti u ovoj zbir- wi gradski top koji su otkriveni u Malom gra-
Margi i drugih nalazi{ta. Pored funkcije ci su oni koji pripadaju periodu sredweg ve- du Smederevske tvr|ave. Kuka~e su vi{i, raz-
koju je novac imao i ima ekvivalent robe, ka. Posebnu pa`wu privla~i ve}i broj ma~e- vijeniji tip prvih pu{aka fitiqa~a kojima je
treba imati u vidu i ona svojstva koja ga od- va. U Srbiji ma~ se, najverovatnije, razvio dodat jedan ispust, kuka koja je slu`ila za pre-
re|uju kao kulturno istorijski dokument vre- iz takozvanog germansko-slovenskog tipa ko- no{ewe trzaja na ~vrste oslonce. Tri pu{ke
mena u kome je nastao. Re~ je o rimskom car- ji je bio prav, dvoo{tri~an, i`lebqen sa za- su izra|ene u Turskoj, {to se vidi na gorwoj
skom novcu koji je, na ovim prostorima, bio u tupqenim vrhom. Pored ma~eva tipa pala, strani cevi gde je utisnut `ig carigradske ra-
upotrebi tokom ~itave antike. sempa, izdvajaju se i tri ma~a tipa vukovac. dionice Kayi.
U zbirci se nalazi i nekoliko komada Ovi ma~evi su u pro{losti imali posebno Mr Mirko PEKOVI],
nakita, koji, po~ev od praistorije pa sve do zna~ewe. Motiv vuka u skoku, tau{iran u me- vi{i kustos

34 1. avgust 2008.
Zbirka zapadnoevropskog oru`ja i opreme

a~ je jedno od najstarijih oru`ja ~ija je [iroj javnosti je verovatno mawe poznato da


istorija stara koliko i istorija ~ove-
ka. Mada je kori{}en u praistoriji i
antici, besmrtnu slavu stekao je tek u
LEPOTA su prvi husari bili upravo Srbi. Ove jedini-
ce lake kowice isto~wa~kog tipa pomiwu se u
izvorima jo{ u 14. veku, ali mnogo vi{e u 15.
rukama ponositih vitezova kowanika u veku u doba ugarskog kraqa Matije Korvina
sredwem veku dobiv{i laskavu titulu
kraqa oru`ja. Grupa sredwevekovnih ma~eva
u kolekciji vredna je stoga {to je ~ine ve}inom
SE^IVA (14581490). Anga`ovani su zbog iskustava
ste~enih u borbama sa turskom lakom kowicom
i taktike koju su na osnovu wih izgradili kako
primerci izvorno nastali na prostoru srpske Prema najop{tijoj bi odbranili ju`ne ugarske granice. Bili su
dr`ave, koja je osim uvezenog oru`je, imala i podeli, zbirku ~ine to neustra{ivo smeli i hitri kowanici, uvek
sopstvene proizvode, koji su bili delo doma- hladno i vatreno oru`je spremni za borbu, laki za izdr`avawe jer su
}ih majstora oru`ara. Zbirka tako|e sadr`i svoju oskudnu platu nadokna|ivali plenom. Pr-
20 ma~eva skjavone, koji su se u 16. i 17. veku i za{titna oprema, vi poqski i ruski husari tako|e su bili Srbi.
razvili iz srpskog ma~a. Me|u wima je i naj- uslovno uzev{i, od 16. do Osamnaesti vek predstavqa zlatno doba husa-
stariji primerak ovog tipa koji datira sa po- 19. veka. Ovoj nevelikoj, ra. U vreme carice Marije Terezije
~etka 16. veka, i predstavqa redak primerak i ali raznovrsnoj (17401780) ma|arski husari smatrani su
u evropskim okvirima. Kolekcija evropskih ma- najboqom lakom kowicom u Evropi. Wihovo
~eva je vrlo raznovrsna po tipovima, vremenu kolekciji pripadaju i
glavno oru`je bila je sabqa, a brkovi sastav-
i provenijenciji. ^ine je primerci austrijskih, sredwevekovni ma~evi ni deo uniforme. ^uveni husarski general Na-
nema~kih, engleskih vojnih ma~eva 17. i 18. ve- 1415. veka, koji u zbirci poleonovog doba, Lasal Antoan [arl Luis,
ka, te elegantne rapire iz istog perioda. Se- ~ine posebnu grupu i deo koji je poginuo u bici kod Vagrama 1809, u jed-
~ivo ma~a je uglavnom dvoseklo, sa mawe ili su stalne muzejske noj re~enici je sumirao su{tinu i ideal hu-
vi{e nagla{enim vrhom, zavisno od vremena sarskog poziva: Husar koji nije poginuo do svo-
nastanka i namene. Rapiri su dugi, uzani, vitki postavke.
je 30. godine je baksuz. On je poginuo u 33. go-
i elegantni ma~evi i mogu biti i trobridni i dini. U na{oj zbirci nalazi se nekoliko ugar-
~etvorobridni. skih husarskih sabaqa, a postoji i primerak
francuske husarske sabqe s kraja 18. veka.
POBEDA ILI SMRT Me|u no`evima i bode`ima izdvajamo
Na se~ivima su ~esto ispisivane razli- lova~ki bode` koji je pripadao austrijskom
~ite poruke, po~ev od ~isto vojni~kih, moglo bi feldmar{alu Ludvigu Badenskom, jednom od
se re}i spartanskih, kao na primer Pobediti najve}ih vojskovo|i svoga doba, a koji je Voj-
ili umreti (Vincere aut mori), do najromanti~ni- nom muzeju poklonio knez Pavle Kara|or|e-
jih kao {to je Qubav pobe|uje sve (Amor vincit vi}. Dr{ka ovog bode`a u obliku turske gla-
omnia), ali i pozivi na ~ast i veru u boga. Ve} ve predstavqa alegorijski simbol vremena u
od sredweg veka u Evropi se osnivaju centri za kojem je nastao. Mogu}e je da je veliki vojsko-
izradu ma~eva, me|u kojima su predwa~ili So- vo|a ovaj bode` dobio kao darovni primerak
lingen i Pasau u Nema~koj, Toledo u [paniji, posle bitke kod Slankamena 1691, kada je po-
Milano u Italiji... razio turske snage velikog vezira Mustafe
Sve ve}om upotrebom sabqe u 18. veku, Keprilija, a sam Mustafa pa{a je u bici iz-
ma~ polako ali sigurno gubi preimu}stvo i ustu- gubio `ivot. Osim navedenih tipova hladnog
pa mesto ovom znatno lak{em oru`ju. Me|u sa-
bqama ove zbirke izdvajaju se kao celina hu- Ma~ skjavone 17. vek
sarske sabqe, po~ev od 15. pa sve do 18. veka.

35
oru`ja, u zbirci se nalazi ve}i broj kopaqa, su pi{toqi i arkebuze kola{ice iz 16. i 17.
topuza i buzdovana. Tu je pove}a zbirka hele- veka. Ovo su, koliko nam je poznato, jedini
bardi, nekada veoma efikasnog pe{adijskog primerci kola{ica uop{te sa~uvanih u muze-
oru`ja na motki. Helebardu je prvi put upo- jima u Srbiji i predstavqaju istinski raritet.
trebila {vajcarska pe{adija jo{ po~etkom
14. veka. Prednost ovog oru`ja nad obi~nim VITEZ I RATNIK
kopqem bila je u tome {to je jedan komad
oru`ja sadr`ao kuku za zbacivawe oklopni- Nepouzdanost fitiqa~e i komplikova-
ka, sekiru za proboj oklopa i kopqe za pro- nost i skupo}a kola{ice nametali su tra`ewe
badawe protivnika. Zna~ajna novina u nao- novih re{ewa. Najstariji dokumenat koji pomi-
ru`awu pe{adije bila je pojava bajoneta u we oru`je na kremen poti~e iz 1547. godine.
17. veku. Oni su omogu}avali borbu prsa u Na{ najstariji potpisani primerak pi{toqa
prsa i tako potisnuli sabqu iz naoru`awa na kremen datira iz 17. veka i rad je majstora
pe{adije. Prvi bajoneti usa|ivali su se u Leopolda Bekera iz Karlsbada (Karlove Va-
cev pu{ke, pa se nazivaju usadni bajoneti. ri). Sve do po~etka 18. veka nije bilo unifiko-
Vojni muzej poseduje i jedan primerak tog naj- vanog, masovno proizvedenog oru`ja za vojsku,
starijeg tipa bajoneta. ve} je oru`je bilo razli~itih gabarita. Unifi-
kovano vatreno oru`je uvedeno je u Evropu s po-
POVRATK BARUTA ~etka 18. veka. Kremewa~e su ostale u upotre-
Pronalazak baruta bio je jedno od naj- bi do pojave modernijeg perkusionog oru`ja u
zna~ajnijih dostignu}a za sudbinu ~ove~anstva, prvoj polovini 19. veka, a u nekim delovima
rekao je ~uveni engleski filozof i nau~nik sveta jo{ i mnogo du`e. Od reglamentiranog
Roxer Bekon. Ko je i kada prona{ao barut i oru`ja sa sistemom vatre na kremen, najkarak-
danas je samo pretpostavka, a prvi pisani trag teristi~niji primerci na{e zbirke su austrij-
koji pomiwe spravu koja ispaquje projektile ske komisijske pu{ke M1754 i M1754/67, koje
uz upotrebu baruta nalazimo u jednom firen- su ilegalno nabavqane i kori{}ene u Prvom
tinskom dekretu iz 1326. godine. srpskom ustanku, jedan primerak pruske pe{a-
Vatreno oru`je ove zbirke ~ine oru`je dijske pu{ke M1723/40, ~uvena francuska mu-
Pi{toq kremewa~, 17. vek sketa M1777, sa prepoznatqivim srcolikim
sa sistemom vatre na kolo i kremen i jedan
primerak muskete fitiqa~e koja poti~e iz 17. orozom kalibra 17,78 mm, te izvestan broj pi-
veka. Fitiq je zapravo najstariji i najprimi- {toqa razli~ite provenijencije. U delu zbirke
tivniji sistem vatre koji je kori{}en sve do vatrenog oru`ja posebno je vredan civilni, da-
pojave mehanizma na kolo i kremen. Oru`je rovni karabin koji je pripadao vojvodi Steva-
sistema na kolo nije nikada dobilo {iru pri- nu Kni}aninu. Karabin je izra|en 1850. godine
menu, jer je bilo komplikovano za rukovawe i u Be~u i rad je poznatog be~kog majstora Mati-
skupoceno, pa ga je uglavnom koristila kowica. jasa Novotweg. Vitez i raznih ordena kavaqer,
Osnovni delovi mehanizma na kolo su: taban- Stevan Petrovi} Kni}anin je ovaj luksuzni ka-
ska da{~ica, oroz, to~ki} (kolo), te otuda i rabin, sa posvetom ispisanom na cevi zlat-
naziv kola{ica, zatim opruga i sistem poluga nim slovima u tehnici tau{irawa, dobio po-
sa lan~i}em. ^eli~ni to~ki}, nazubqen po sle revolucije 1848. godine u znak priznawa
obodu, prolazio je kroz ~anak, odnosno deo u koje mu podnose predraga wegova u Serbiji `i-
koji se stavqao barut za pripalu. Specijal- ve}a Srbi bra}a.
nim kqu~em to~ki} se navijao za izvestan deo
kruga i ko~io u tom polo`aju. Na wegov obod Za{titna oprema i oklopi ~ine poseban
spu{tao se komad pirita, u~vr{}en u ~equsti- deo kolekcije u kojoj su najbrojnije juri{ne ka-
ma oroza. Povla~ewem obara~e, to~ki} se pe, odnosno {lemovi prepoznatqivog oblika
osloba|ao i pod dejstvom opruga brzo okre- sa {titnikom vrata u vidu repa jastoga. Ovu
tao. Trewem nastalim izme|u pirita i ~eli~- vrstu {lemova nosila je laka kowica, {to
nih zubaca to~ki}a, stvarale su se varnice ko- zna~i i husari, krajem 17. i po~etkom 18. ve-
je su palile barut u ~anku. Nesporno najvred- ka. Za razliku od punih oklopa koji kao za-
niji primerci vatrenog oru`ja u na{oj zbirci Pi{toq kola{ica pufer {tita postaju beskorisni masovnijom prime-
druga polovina 16. veka nom i usavr{avawem vatrenog oru`ja, oklopi
Mehanizam na kolo za grudi i le|a su u na{oj zbirci zastupqeni
u ve}em broju originalnih primeraka iz 16. i
17. veka. Vredne pomena su i malobrojne pan-
cirne ko{uqe koje su se koristile mnogo pre
pojave oklopa i do 13. veka predstavqale je-
dini vid za{tite za telo. Naravno, ovaj krat-
ki osvrt na sadr`aj zbirke predstavqa u naj-
op{tijem smislu i istorijske preseke u razvo-
ju oru`ja, vojne taktike, tehnologije i tehnike
uop{te, odnosno razvoja qudske civilizacije
u datom periodu.
Branka MILOSAVQEVI],
muzejski savetnik

1. avgust 2008.
Zbirka zanatskog oru`ja Balkana

FI LI GRAN SKO UME ]E


Hladno i vatreno
oru`je orijentalnog
tipa izra|ivano je u
mnogim oru`arskim
i zanatskim
radionicama
Balkana od 15. do 19.
veka. Me|utim, u
zbirci Vojnog muzeja
preovla|uju
primerci nastali u
vremenu od 17. do 19.
veka. Mawi broj
predmeta stigao je
kao ratni plen sa
Istoka, kao gotov
proizvod. Svaki
predmet je unikat, te
pored istorijske ima
i veliku umetni~ku
vrednost.
reme u kome je ovo oru`je izra|ivano i pojasu kao i hanxar, koji je ~e{}e sakrivan u zorja tvoj hanxar. Na Balkanu je bio u upo-
upotrebqavano jeste vreme ropstva pod ~izmu. Prilikom kupovine kvalitet jatagana trebi i tre}i tip no`a tzv. kinxal, oru`je ko-
Turcima Osmanlijama, te{ko kao {to je proveravan je na zanimqiv na~in. Vrstan je je se ina~e retko javqa kao proizvod doma}ih
te`ak usud Balkana, raspetog izme|u Is- ako bi prosekao tanku nakva{enu svilenu ma- majstora, a u ove krajeve doneli su ga ^erkezi
toka i Zapada. Opet, upravo iz tog vre- ramu ba~enu na vrh se~iva. Najskupqi i naj- sa Kavkaza sredinom 19. veka.
menaostali su tragovi materijalne kvalitetniji su oni ~iji su dr{ka i korice iz- Sabqa je bila u naoru`awu kowice (re-
kulture, poput zanatskog oru`ja, koje nas ra|eni od srebra, bogato ukra{eni, a no{e- grutovane od spahija). No{ene su na uplete-
svojom gizdavo{}u toliko pleni da mu se di- ni su prilikom svetkovina. Od orijentalnog nim, crvenim ili zelenim gajtanima, od vune
vimo, na tren zaboravqaju}i koja mu je hladnog oru`ja u zbirci se ~uva i nekoliko ti- ili svile, preko ramena ili o levom bedru.
osnovna namena. pova no`eva. U pomenutim balkanskim radio- Orijentalne sabqe kori{}ene i izra|ivane
nicama izra|ivana su dva tipa ovih no`eva. na Balkanu razlikuju se po obliku se~iva i dr-
ORIJENTALNI KARAKTER Prvi je jednosekli pravi no`, a drugi je krivi {ke, te se tako i dele. Po obliku se~iva raz-
Hladno oru`je, sabqu i jatagan, Turci tzv. hanxar. U literaturi se pojavquje {aro- likuju se dva tipa: sabqa kl~ je sa blago za-
Osmanlije doneli su na Balkan odmah po we- likost u odre|ivawu imena i oblika jatagana krivqenim se~ivom koje ima pro{irewe pri
govom osvajawu. Prvenstveno iz wihovih voj- i hanxara, tako da mnogi autori nisu pravili dnu jalman, o{tar sa obe strane, dok je dru-
ni~kih potreba, pri vojnim logorima i varo- razliku izme|u ova dva tipa hladnog oru`ja. gi tip se~iva persijskog porekla {am{ir,
Hanxar je hladno oru`je orijentalnog pore- jako zakrivqen i prema vrhu stawene o{tri-
{kim ~ar{ijama nicale su zanatske radioni-
kla, mawi od jatagana, sa krivim se~ivom ce nazvan lavqi rep. A opet, po obliku dr-
ce. Putopisci su ostavili podatke, koje po-
o{trim sa obe strane i sa dr{kom u obliku {ke osmanlijskih sabqi razlikuju se dva ti-
tvr|uje tau{irano vreme izrade na se~ivi-
slova T. Naziv poti~e od arapske re~i hanxer pa. Prvi, ~ija je dr{ka u obliku stilizovane
ma, da je ve} 1477. godine u Sarajevu posto-
(han~er), {to zna~i dvorezni bode` ili no` pti~ije glave i rukohvatom sa zalomqenim li-
jala sabqarska ~ar{ija. O jataganima izra- sa krivim se~ivom, o{trim sa obe strane. U nijama u vidu ribqe kosti. Drugi tip je sa dr-
|ivanim u Fo~i pisali su da su bili glasovi- pesmama hanxar je pore|en sa zavijenim de- {kom u obliku povijene lukovi~aste
tiji od onih koji su ra|eni u Carigradu. Jata- voja~kim obrvama. Na jednom no`u iz glavice.
gan je dugi krivi no` ~ije je se~ivo o{tro sa ove zbirke ispisani su stihovi
unutra{we strane. Dr{ka se sastoji od na- Kubure kremewa~e i
osmanskog pesnika Hasana barutnica, Balkan, 17-19
stavka se~iva na kome su sa obe strane pri- Masalija, koji je prvo-
~vr{}eni jezi~asti kraci (sapi) od obra|e- vek
bitno bio majstor u iz-
ne `ivotiwske kosti, roga, slonova~e, kvali- radi hanxara, Ve-
tetnog drveta ili plemenitog metala. To je na- ruj da je nebeski
metnulo tipolo{ku podelu na belosapce, cr- mesec u
nosapce i one sa metalnom dr{kom. Jataga- svetlosti
nima i hanxarima bili su naoru`ani jani~a- pra sko -
ri (pe{adijske jedinice). Jatagan se nosio o
Oru`arski centri za izradu sabqi po-
red Sarajeva bili su Fo~a, Kowice, Skopqe
i gradovi Boke Kotorske.
Od vatrenog oru`ja iz Evrope, Turci
Osmanlije prihvatili su oru`je sistema pa-
qewa na kremen, od same wegove pojave u 17.
veku. Mehanizam za paqewe vatre funkcio-
nisao je udarawem kremena o ~eli~nu plo~u
proizvode}i varnicu koja je padala u faqu i
prenosila se u barutnu komoru u cevi koja je
pokretala olovno zrno (kasnije su barut i zr-
no formirani u fi{ek). U po~etku izrade ovog
oru`ja cevi i mehanizmi uvo`eni su iz Evro-
pe, naro~ito iz Italije, a doma}i majstori su
ih dora|ivali i ukra{avali. S vremenom, na
Balkanu je izra|ivano kompletno oru`je koje
je, bez obzira na uticaj severne Italije, na-
ro~ito u ukra{avawu, poprimilo orijentalni
karakter. Otuda su i nazivi oru`ja i zana-
tlija orijentalnog porekla (bi~ak~ije no`a-
ri i tufekxije pu{kari ). Prve pu{ke kre-
mewa~e koje su Turci proizvodili i upotre-
bqavali su {i{ane. To je vojni~ka pu{ka koja
se najdu`e zadr`ala u naoru`awu jani~ara
(od persijske re~i {eh {est; {estougaoni Kundak im je gizdavo naki}en sedefom nu ukra{avawa kundaka ({iqa izdu`en kun-
oblik kundaka ove pu{ke ). Nekoliko varijan- koji je uvo`en iz Italije. Zbog kvaliteta da- dak, ledenica cela u srebrnim okovima ) ili
ti pu{aka {i{ana ra|eno je u balkanskim ra- masciranog ~elika, otpornog na r|u, opevani su ime dobijali po mestu izrade (pe}anke, ska-
dionicama. Pored {i{ane, na Balkanu je iz- su kao bistri xeferdari. U drugi tip spada- darke, prizrenci). Majstori, naro~ito kujun-
ra|ivan specifi~an tip pu{ke kremewa~e, ju varijante dugih pu{aka koje se razlikuju po xije, utrkivali su se u ukra{avawu svih delo-
nazvane tan~ice ili arnautke. Sam naziv tan- obliku kundaka ili po du`ini cevi, pa ih na- va i hladnog i vatrenog oru`ja primewuju}i
~ice poti~e od oblika pu{ke duge vitke lini- zivamo roge, ra{ak i karanfilke. Karanfil- sve zanatske tehnike tog vremena (filigran,
je, dok drugi sugeri{e mesto gde se najpre po- ke su najdu`e tan~ice, a nazivane su, prema granulacije, gravirawe, tau{irawe). Motivi
~ela izra|ivati. Postoje dva tipa pu{aka jednom tuma~ewu, po imenu majstora, a po dru- na oru`ju su odraz vremena u kome su n0asta-
tan~ica. Prvi je pu{ka tan~ica tipa xefer- gom po uvozniku cevi. Pi{toqi i kubure kre- jali, kulture iz koje su ponikli, navika i obi-
dar (od persijske re~i xehver i{arano). mewa~e su opet nazivani po obliku ili na~i- ~aja wihovih majstora, vere kojoj su pripada-
li. Primewuju}i skupu i slo`enu tehniku tau-
{irawa zlatom i srebrom, na se~ivima i ce-
vima oru`ja ostavqali su podatke o sebi, o
vremenu izrade i naru~iocu.
ORU@JE USTANIKA
Di`u}i bune i ustanke, Srbi su se na ra-
zne na~ine snabdevali ovakvim oru`jem. Sa-
~uvani su primerci oru`ja znamenitih Srba
19. veka Ilije Bir~anina, Hajduk Veqka Pe-
trovi}a, Milosava Resavca, Tanaska Raji}a,
Ilije Gara{anina, Jakova Nenadovi}a, Ste-
vana Petrovi}a Kni}anina. To je bilo vreme
kada se oru`jem jo{ uvek moglo vite{ki rato-
vati i kada je junak morao biti srca juna~ko-
ga. Na{im junacima ~ije oru`je ~uvamo divili
su se i wihovi quti neprijateqi. Mehmed aga
Fo~i} o Iliji Bir~aninu, koga je na prevaru
uhvatio i pogubio 1804. godine, govorio je
kao o divu u bogatom ruhu i pod blistavim
oru`jem.
U ovoj zbirci nalaze se i primerci
oru`ja ra|eni na Kavkazu, koje je na Balkan
stizalo posredstvom ^erkeza sredinom 19.
veka, dok je deo stigao kao porodi~no nasle|e
Rusa emigranata koji su posle Oktobarske re-
volucije na{li uto~i{te u Srbiji.
An|elija RADOVI],
vi{i kustos
Jatagani, {iqe i ledenice

1. avgust 2008.
Zbirka fabri~kog oru`ja 19. veka do 1918. godine

PREDUSLOV OPSTANKA
eriod 19. veka, naro~ito wegova druga
polovina, predstavqa vreme ubrzanog
razvoja vatrenog oru`ja i op{teg tehni~-
kog i tehnolo{kog progresa. Jedan od ve-
oma zna~ajnih trenutaka u razvoju stre-
qa~kog naoru`awa bio je pronalazak
eksplozivnih sme{a koje su se inicirale me-
hani~kim putem, trewem, potresom ili udarom
(perkusijom). Prvu ozbiqniju konstrukciju me-
hanizma s primenom ovih inicijatora paten-
tirao je 1807. godine {kotski prezviterijan-
ski sve{te-nik Aleksandar Forzit, ali su
ozbiqniji eksperimenti s prepravkama kre-
mewa~a na novi sistem zapo~eli tek dve dece-
nije kasnije. U Austriji je na usavr{avawu
perkusionog oru`ja radio direktor be~kog ar-
senala baron Vi~enc fon Augustin. Pojava
perkusionog oru`ja, nama poznatih kapislara,
ozna~ila je veliki evolutivni korak, ali budu-
}i da je bilo spredpune}e ubrzo je prevazi|e-
no pojavom prakti~nijeg i efikasnijeg ostrag-
pune}eg oru`ja. Ve} krajem veka do{lo je do
razvoja poluautomatskog i automatskog oru`ja.
MODERNIZACIJA Srpska oficirska kowi~ka sabqa
Period 19. veka je za Srbiju vreme oslo- M1895
bodila~kih ratova i borbe za nezavisnost na
putu stvarawa moderne dr`ave. Ve} u Prvom
ustanku nedovoqna koli~ina oru`ja i xebane
Period 19. veka je za Srbiju vreme oslobodila~kih ratova
predstavqali su ozbiqnu te{ko}u za ustanike, i borbe za nezavisnost i put ka stvarawu moderne dr`ave.
da i ne govorimo o nedostatku savremenijeg Upravo te ~iwenice uslovqavaju wenu potrebu da
oru`ja kakvo su posedovale evropske vojske to- modernizuje svoje oru`je kako bi i{la u korak s vremenom
ga doba. Posle sticawa vazalne autonomije i potencijalnim protivnicima .
1830, Srbija je dobila pravo da legalno na-
bavqa oru`je za neophodne trupe. Oru`je je Srpska pe{adijska pu{ka
nabavqano uglavnom iz Rusije i Austrije. Pr- sistem pibodi M1870
va regularna pu{ka proizvedena za srpsku voj-
sku nabavqena je u Lije`u kod belgijskog pro-
izvo|a~a Ogista Frankota. Jedini nama po-
znati, kompletno sa~uvani primerak tog oru`-
ja M1856, sistema Mini-Frankot-Petrovi},
~uva se u Vojnom muzeju i pripadao je divizija-
ru @ivku Davidovi}u, ~ije ime je zlatom tau-
{irano na cevi. Pred ratove za oslobo|ewe
i nezavisnost 18761878, modernizacija
oru`ja bila je uslov bez koga se nije mogao
ostvariti tako veliki ciq. Turska vojska je
ve} posedovala jednometne ostra-
gu{e sistema Henri-Martini
M1871 i repetirke sistema
Vin~ester M1866. Novca za
nabavku novog oru`ja nije
bilo dovoqno, pa su Srbi
na{li najprakti~nije re{e-
we da stare perkusione
spredwa~e konvertuju na jednometni ostragpu-
ne}i sistem. Premda je takvo oru`je bilo in-
feriornije od novog, ono je bilo jeftinije, a
opet mnogo boqe od sporih i neprakti~nih
spredwa~a. Posle izvesnog lutawa usvojen je
Pibodijev konverzioni sistem. ^uvena srpska
pibodu{a modela 1870 proslavila se u ra- ja i municije, a na poklopcu sanduka urezana je zberg-Kir{baum u Solingenu darovala kraqu
tovima za oslobo|ewe i nezavisnost, ali je, posveta: Narod okruga ni{kog svome juna~kom Aleksandru Obrenovi}u. Primerci oru`ja
na`alost, sa~uvan vrlo mali broj tog oru`ja. drugom pe{adijskom puku kwaza Mihaila. U koje su proizvo|a~i poklawali na{im vlada-
U Vojnom muzeju nalazi se nekoliko primeraka zbirci su svi tipovi streqa~kog oru`ja kojim rima bili su luksuzne izrade, ali, u su{tini,
~uvenih ka{ikara. U Zbirci je i luksuzna je Francuska opremila srpsku vojsku pred iz- oni su samo deo uspe{nog marketinga onog
streqa~ka ostragu{a sistema krnka kwaza Ni- lazak na Solunski front 1916. Zbirka obilu- fabrikanta kome su povereni poslovi oko
kole Petrovi}a, poklon be~kog fabrikanta je savezni~kim i protivni~kim oru`jem iz bal- naoru`awa srpske vojske. Kowi~ka sabqa
Tomasa Sederla prilikom potpisivawa ugovo- kanskih ratova i Prvog svetskog, a me|u eks- ovog modela bila je prva koja je na korpi no-
ra o izradi 2.500 pu{aka za crnogorsku voj- ponatima je i radni sto austrougarskog feld- sila srpski dr`avni grb i s mawim modifi-
sku. Knez Nikola se u potrazi za savremenom mar{ala Svetozara Borojevi}a, na kojem je kacijama ostala do dana{weg dana oficir-
ostragu{om opredelio za oru`je ~e{kog kon- plo~ica sa natpisom: Za ovim stolom je u Pr- ski statusni simbol i veza dana{we voj-
struktora Silvestera Krnke. vom svetskom ratu 19151918 generalpukov- ske sa tradicijom 19. veka.
Po sticawu nezavisnosti 1878, jedan od nik Borojevi} li~no pratio bitku na So~i, na- Za kraj ovog teksta, koji je samo kratak
prioriteta srpske dr`ave bila je moderni- pisana na nema~kom jeziku. pregled vredne i raznovrsne zbirke for-
zacija vojske i oru`ja. Pu{ka sistema pibodi macijskog oru`ja 19. i po~etka 20. veka, iz-
imala je pored ostalih nedostataka i zasta- SRPSKI REVOLVERI dvajamo fond odlikovanih ruskih sabaqa
reli veliki kalibar 14,9 mm. Trebalo je na- U nevelikoj zbirci pi{toqa i revolve- me|u kojima se nalaze i dve dodeqene na-
}i re{ewe za novu modernu ostragu{u maweg ra izdvajamo tri srpska revolvera sistema {im dostojanstvenicima. Od neprocewive
kalibra. Tako je posle studioznog projekta i nagan M1891, od kojih je jedan izra|en kao vrednosti je dijamantska sabqa za hrabrost
velikog konkursa od 1879. izbor pao na Ma- po~asna nagrada W. V. Kraqa. Tu je i nekoli- kneza Milana Obrenovi}a, proslavqenog
uzerovo re{ewe sa poboq{anim balisti~- ko crnogorskih revolvera sistema gaser vojvode rudni~kog i brata po majci kneza
kim svojstvima, koje dugujemo srpskom arti- M1870 i perjani~kih revolvera istog siste- Milo{a Obrenovi}a, kojom su ga Rusi od-
qerijskom majoru Kosti Koki Milovanovi- ma modela 1870/74. U oblasti streqa~kog likovali tokom Prvog ustanka 1807. godi-
}u. Tako je nastala ~uvena kokinka, srpska jed- naoru`awa Crna Gora je predstavqala pravi ne. Ovaj ekskluzivni primerak je sigurno je-
nometna ostragu{a MauzerMilovanovi} izuzetak. Tamo je svaki vojnik bio naoru`an dan od najvrednijih eksponata koji se ~uvaju
M1880, kal. 10,15 mm, koja se tokom nared- revolverom, jer se borba vodila najve}im u Vojnom muzeju. Odlikuju}i ustani~ke vo|e
nih desetak godina smatrala zlatnim i dijamantskim
najboqom pe{adijskom pu- oru`jem Rusi su u~inili
{kom u Evropi. U Vojnom mu- sasvim naro~it izuze-
zeju nalazi se svega nekoliko tak, koji je tokom 18. ve-
kokinki, me|u kojima su i na- ka bio nezamisliv. Bila
gradni primerak koji je pri- je to iskqu~iva privile-
padao generalu Milojku Le{- Srpska nagradna pu{ka Mauzer gija podanika Ruske im-
janinu, tada{wem ministru Milovanovi} M1880 perije. U zbirci je i di-
vojnom i predsedniku streqa~kih dru{tava delom prsa u prsa i revolver je bio nezame- jamantska sabqa, dar ruskog cara Nikolaja
Srbije, i jo{ jedan nagradni komad o ~ijem wiv. U srpskoj vojsci, pak, revolveri su bili II Romanova knezu Arsenu Kara|or|evi}u
vlasniku nemamo podataka, osim da je pu{ka od drugorazrednog zna~aja nameweni li~noj za iskazanu hrabrost komandanta gardijske
pripremqena za nagradu u vreme kraqa Alek- odbrani stare{ina, kao {to je to bilo u kowi~ke brigade u rusko-japanskom ratu
sandra I Obrenovi}a 1894. godine. Luksuzne ostalim evropskim armijama. 1904/1905. Ova nagrada, iako najvi{eg
pu{ke koje su dora|ivane u kragujeva~koj voj- [to se hladnog oru`ja ti~e, zbirka sa- ranga, ipak spada u uobi~ajenu rusku insti-
noj fabrici spadale su u kategoriju po~asnih dr`i kolekciju od oko 200 sabqi razli~itih tuciju nagra|ivawa zlatnim oru`jem, jer je
nagrada W. V. Kraqa, na vojnim takmi~ewi- modela i provenijencije. U Srbiji je 1861. go- knez Arsen Kara|or|evi} odli~je stekao u
ma u ga|awu iz formacijskog oru`ja. dine propisana trajna podela na sabqe sa be- ruskoj slu`bi. Sabqu je Vojnom muzeju po-
lim efesima (bal~acima) za kowicu i arti- klonio knez Pavle Kara|or|evi}.
VI[EMETNO ORU@JE qeriju i `utim efesima za pe{adiju i sve Iz kategorije darovnog oru`ja pose-
U drugoj polovini 19. veka pojavquje se ostale rodove. U ovom fondu najbrojnije su ru- dujemo i sabqu koju je kraq Aleksandar
vi{emetno oru`je, {to ponovo primorava Sr- ske i austrijske sabqe, a Vojni muzej tako|e Obrenovi} dobio od persijskog {aha sa godi-
biju da modernizuje svoje oru`je kako bi i{la ba{tini i srazmerno ve}i broj srpskih pe{a- nom 1901/02. i posvetom na se~ivu koja glasi:
u korak s vremenom i potencijalnim protivni- dijskih sabqi modela 1861/70, od kojih se iz- Ovu sabqu u~ini blagoslovenom, o Plemeniti
cima. U to vreme se po takti~ko-tehni~kim oso- dvajaju sabqe vojvode @ivojina Mi{i}a, gene- i Ve~iti! Mom vlasniku ne daj propast, o Go-
binama i kvalitetu isticao Mauzerov brzo- rala Pavla Juri{i}a [turma i generala spode, dok mu `ivot traje.
metni sistem i Srbija se ponovo opredelila Ivana Pavlovi}a, ali i sabqe javnosti mawe Jo{ jedna sabqa, li~ni dar kneza Petra
za firmu sa kojom je ve} imala iskustva i ~iji poznatih oficira srpske vojske. Me|u kowi~- Kara|or|evi}a crnogorskom vojvodi Miqanu
je kvalitet u`ivao poverewe. Prva srpska br- kim sabqama starog propisa iz 1861. godi- Vukovu Ve{ovi}u (Vukovi}u), otkupqena je pre
zometna mauzerka modela 1899 zasnivala se ne izdvaja se sabqa Qubomira Le{janina. dvadesetak godina za ovu zbirku. Kada je knez
na {panskom modelu 1893, a ne{to kasniji mo- Ona na se~ivu nosi tradicionalnu vojni~ku Petar Kara|or|evi} do{ao po drugi put u Cr-
del 1910, baziran je na nema~kom najnovijem devizu koja kao imperative isti~e vojni~ku ~ast nu Goru 1883, doneo je na dar vi|enijim vojvo-
sistemu iz 1898. godine. Sa~uvan je veoma ma- i dostojanstvo: Ne vadi je bez povoda, ne vra- dama {est sabqi sa svojim imenom i titulom
li broj streqa~kog srpskog oru`ja s kojim je }aj je bez ~asti i godina 1884. Ne smemo za- urezanim na se~ivu: Kwaz Petar Kara-\or|e-
srpska vojska vodila balkanske ratove i Prvi boraviti sabqu istog propisa koja je pripada- vi}. Knez Petar Kara|or|evi} je tada dari-
svetski rat, i ta malobrojna kolekcija, zapra- la prvom upravniku Artiqerijske {kole Fra- vao vojvode Miqana Vukova Ve{ovi}a, Petra
vo, predstavqa najzna~ajniji deo ove zbirke wi Zahu, koja je izra|ena je u Toledu, drevnom Vukoti}a, Bo`a Petrovi}a, Iliju Plamenca i
formacijskog oru`ja. Uz Mauzerove pu{ke, od {panskom oru`arskom centru. Marka Miqanova Popovi}a.
posebnog je zna~aja jedini sa~uvani primerak Srpske kowi~ke oficirske sabqe mo- Branka MILOSAVQEVI],
srpskog mitraqeza sistema maksim M1909. dela 1895 su prili~no malobrojne, a poseb- muzejski savetnik
Mitraqez je proizvod nema~ke Fabrike oru`- no mesto pripada sabqi koju je firma Vajer-

40 1. avgust 2008.
Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1918. do 1945.

PERSONALIZOVANI PRED ME TI
Nema~ki automat MP40

birka je nastala posle Drugog svetskog Mo `da ne naj vred ni ja


rata u okviru obnove Vojnog muzeja i zbir ka Voj nog mu ze ja ali
wegovog fonda, a u tada veoma prisut-
nom zanosu pobede nad fa{izmom. Ide- sva ka ko jed na od onih
ja je bila da se na najreprezentativniji koje iza zi vaju naj ve }e
na~in prika`e borba jugoslovenskih na in te re so va we po se ti la ca
roda u Drugom svetskom ratu, te je stoga ova je Zbir ka fa bri~ kog
zbirka u izlo`benom prostoru Vojnog muzeja i
dobila najve}u zastupqenost, ~ak ceo sprat na o ru `a wa od 1918. do
posve}en periodu od 1918. do 1945. godine. 1945. Ona se i da qe,
Predmeti su sakupqani sa cele teritorije ta- upr kos vre men skoj
da{weJugoslavije, a kao rezultat ostala je ve- dis tan ci, kon stant no
oma impozantna zbirka koja je u potpunosti po-
krivala borbu NOVJ u Drugom svetskom ratu. ob na vqa i obo ga }u je
Danas, Zbirka fabri~kog naoru`awa od ve o ma vred nim
1918. do 1945, uz oko tri i po hiqade pred- pred me ti ma.
meta, jo{ je bogatija, raznovrsnija i vredni-
ja, a uz ekskluzivnost pojedinih predmeta
predstavqa kuriozitet ne samo u nacional-
nim okvirima ve} i na prostoru Evrope, pa Mauser M-1928 i ostali. U nastupaju}im
mo`e se re}i i sveta. dvadesetim godinama nabavqeno je novo na-
oru`awe koje je trebalo da postane forma-
PARTIZANSKI UNIKATI cijsko u vojsci Kraqevine SHS. Vojska je na-
Posebni deo zbirke zauzima naoru`a- oru`ana pi{toqima tipa Browning M-
we iz perioda izme|u dva svetska rata koje je 1910/22 Vojno-dr`avnim, a potom i mo-
bilo u upotrebi vojske Kraqevine SHS, od- dernim pu{kama Mauser M-24, koje su se
nosno Kraqevine Jugoslavije. Vojni muzej se proizvodile u Kragujevcu i koje su obele`i-
mo`e pohvaliti da svojim predmetima skoro le taj period ali i budu}e. Me|u nabavqe-
u potpunosti pokriva arsenal pe{adijskog nim oru`jem kasnije se javqaju i nema~ki la-
naoru`awa tog perioda i to sa veoma o~uva- ki mitraqez MG-08 i ~e{ki pu{komitraqez
nim primercima. Zbrojovka ZB-37, zatim pi{toqi Beretta M-
Posle velike pobede u Prvom svetskom 34 i Zbrojovka ZB-38, svi u posedu zbirke.
ratu i stvarawem Kraqevine SHS, stvoreni Najve}i i najzna~ajniji deo ove zbirke
svakako predstavqa naoru`awe kori{}eno
su uslovi za modernizaciju vojske i u skladu
na prostoru tada{we Jugoslavije tokom Drugog
sa tim za nabavku modernog naoru`awa kojim
svetskog rata. To je uglavnom oru`je koje su
bi se opremila vojska. U prvim godinama voj-
upotrebqavale nema~ke, italijanske i ostale
ska je bila naoru`ana oru`jem zaostalim iz
okupatorske jedinice i pokreti otpora u ze-
prethodnih epoha me|u kojima je bila prisut-
mqi, me|u kojima ima primeraka oru`ja iz ar-
na izuzetna raznolikost. Pored srpskih pu-
senala vojske
{aka tipa MauzerMilovanovi}, u upotrebi
su bile i francuske trometne pu{ke Lebel, au-
strijski Mannlicher M-98, pi{toqi Luger P-08, Pi{toq valter P38
Kraqevine Jugoslavije, vije, pre svega preko save-
zaplewenog od okupatora, zni~kih isporuka pokretima
improvizovanog, izra|enog u otpora u toku, a u ve}em
gerilskim radionicama, i broju pred kraj rata. Od na-
oru`ja koje je pokretima ot- oru`awa proizvedenog u
pora dostavqano u okviru Sovjetskom Savezu isti~u se
savezni~ke pomo}i. pi{toq tokarev TT M-33,
Improvizovano oru`je zatim pu{ke mosin-nagan M-
iz partizanskih radionica 1891/30 i automati PP[-
predstavqa svojevrsno blago 41 {pagin i ne{to mawe
Vojnog muzeja, jer je samo po prisutni PPS-43 sudaev i
sebi unikatno i vredno, {to pu{komitraqezi dektarev
po samoj izradi, {to po do- M-28. Pored sovjetskog na-
mi{qatosti pri izradi. oru`awa, me|u pripadnici-
Zbirka poseduje prve pu{ke ma jugoslovenske gerile bi-
tzv. partizanke izra|iva- lo je zastupqeno i zapadno
ne u fabrici u U`icu, koje su naoru`awe. Zbirka ima ne-
u stvari pu{ke tipa Mauser koliko veoma zanimqivih
M-24 sa malo skra}enim ce- primeraka. Od pi{toqa se
vima. Pu{ke su na sebi nosi- svakako isti~e belgijski
le `ig, petokraku zvezdu sa Browning HP-35, jedan od naj-
srpom i ~eki}em. Iz u`i~ke boqih i naj~uvenijih pi{to-
fabrike su sa~uvane i dve qa drugog svetskog rata, za-
ma{ine za puwewe municije. tim pu{ke Garand M1 i
Iz kasnijih radionica sa~u- Springfield, automati Sten I,
vano je dosta primeraka ra- nadaleko ~uveni Thompson
znovrsnog naoru`awa, poput M1 i M1A1. Me|u automati-
bombi izra|ivanih od vodo- ma, zbirka poseduje izvestan
vodnih ceni napuwenih eks- broj ameri~kih modela UD
plozivom sa tzv. partizan- M-1942, koji se nisu sreta-
skim upaqa~em, komadom fi- li tako ~esto tokom rata jer
tiqa, zatim bombe kragujev- su Amerikanci i Englezi wi-
ke sa nareckanim telom ra- Ma{ina za {ifrovawe -Enigma ma opremali samo obave-
di ve}e efikasnosti pri eks- {tajce, grupe koje deluju u
ploziji. Pored bombi, izra|ivane su i pro- nema~ka narodna milicija, i poluautomatskih pozadini fronta i pripadnike misija. Jedan
tivtenkovske mine, koje su uz improvizovane G-41, pa italijanskih Mannlicher-Carcano M- takav primerak iz zbirke pripadao je li~no
tromblone bile jedino re{ewe u borbi sa 1891, te automata: nema~kih MP-35, MP-38, majoru Stjuartu, {efu britanske vojne misije
oklopnim jedinicama. Mine su izra|ivane od MP-40 i MP-41, italijanskih Beretta M-1938 i pri Vrhovnom {tabu.
betonske cevi, udarna igla na opruzi od ko- Beretta M-1938A, koja je zbog skupo}e izrade
vanih eksera, a bile su puwene trotilom. Iz bila poznata i kao rols-rojs me|u automati- ENIGMA
partizanskih radionica su iza{le i razne ma i veoma zanimqivog zbog svog porekla, Pored ekskluziviteta samih predmeta,
vrste improvizovanih pu{kobaca~a, minoba- finskog automata Suomi M-1931 i {vajcar- zbirka se isti~e i po broju predmeta koji su
ca~a i topova koje su u po~etku rata bili od skog Steyr-Solothurn M-1934, kojim su Nemci pripadali slavnim li~nostima tog perioda.
ogromne koristi u gerilskoj borbi. naoru`avali pripadnike usta{kih i domo- Treba ista}i da se u depoima Vojnog muzeja ~u-
Pored gerilskog, u zbirci se nalaze i branskih jedinica u NDH; automatske pu{ke vaju zaplewene sabqe usta{kog vo|e Slavka
primerci improvizovanog oru`ja i napravi StG-44 kori{}ene u padobranskim jedinica- Kvaternika i jo{ ~uvenijeg nema~kog generala
koji su koristile usta{e u NDH za mu~ewe i ma, od kojih zbirka poseduje veoma retke pri- Aleksandra Lera, komandanta grupe Jug. Zbir-
ubijawe qudi. Me|u wima se nalaze razne ka- merke proizvedene u Ma|arskoj; zatim pu- ci pripadaju i li~na naoru`awa i predmeti
me, batine, sprave za davqewe i va|ewe o~i- {komitraqezi MG-34, MG-42, Breda M- Vrhovnog komandanta NOVJ i POJ, Josipa
ju, a kao najjeziviji primer usta{kih zlodela 1930/38, bugarska licenca danskog Madsena Broza Tita, zatim generala Save Orovi}a,
isti~e se sa~ u kojem je 1941. ispe~ena jeda- M-24 i mitraqezi MG-08, Breda M-1930 i Pavla Jak{i}a, Petra Drap{ina, Bogdana
naestomese~na Evira Po{ti} iz Perne kod Fiat M-1935. Od pi{toqa se mogu izdvojiti Ora{~anina, Mo{e Pijade, dr Ivana Riba-
Vrgin Mosta. Kao primeri nekonvencional- nema~ki Luger P-08, Walther P-38 i Walther mo- ra, Save Kova~evi}a, Milana [ijana, umet-
nog naoru`awa, ovi predmeti stoje da podse- deli PP i PPK, a posebnu retkost predstavqaju nika \or|a Andrejevi}a Kuna i mnogim drugim.
te i upozore na veliku tragediju koju je srpski artiqerijski pi{toqi Luger P-08 sa dugom ce- Kao poseban ekskluzivitet koji je sko-
narod pretrpeo tokom Drugog svetskog rata vi. Pored wih, zbirka poseduje i modele ita- ro otkriven i dopremqen u Vojni muzej, tre-
na prostoru NDH. lijanske Berette M-1934, ma|arski Frommer ba pomenuti nema~ku ma{inu za {ifrova-
M-1939, {pansku Astru, poqski Radom M- we, Enigmu, koja je kompletno sa~uvana i u
ORU@JA SILA OSOVINA 1935... Spisak osovinskog naoru`awa ide i izvanrednom stawu ~ime se Zbirka fabri~-
[to se ti~e naoru`awa koje je bilo u daqe i ubraja {irok arsenal upotrebqava- kog naoru`awa od 1918. do 1945. i Vojni
upotrebi vojski koje su ~inile Sile osovine, nog oru`ja. To oru`je su u po~etku upotrebqa- muzej u celosti svrstavaju u riznice veoma
zbirka poseduje veliki broj raznovrsnih pri- vale okupatorske jedinice, ali je kasnije uve- vrednih predmeta koje su obele`ile vojnu
meraka sa kojima uglavnom pokriva arsenal liko zaplewivano u borbi i postajalo deo istoriju ovog perioda.
kori{}enog naoru`awa na ovim prostorima. naoru`awa pokreta otpora. Na drugoj strani
Takvi su primerci nema~kih pu{aka Mauser savezni~ko naoru`awe je tako|e bilo veoma Dejan MILIVOJEVI],
G-98, G-45 Volksturm, kojim se naoru`avala prisutno u borbama na tlu tada{we Jugosla- potporu~nik, kustos

42 1. avgust 2008.
Zbirka vojnih zastave

ZNA ME WA ^A STI
ada je 1904. godine otvorena prva po- Najbrojnija kod nas, i
stavka, u Muzeju je ve} bila zbirka od izuzetno vredna, Zbirka
232 zastave. Na`alost, iako evakuisana
sa ostalim predmetima, ova dragocena zastava ~uva se u Vojnom
zbirka je poharana. Deo zbirke je 1920. muzeju u Beogradu. Od
godine, zahvaquju}i trudu repa samog osnivawa Muzeja,
racione komisije, vra}en iz Pe{te. U vreme 1878. godine, shodno
od obnavqawa Muzeja 1917. godine, jo{ na
Solunskom frontu, do ponovnog otvarawa
pravilima iz 1879,
1937, prikupqen je zavidan broj vojnih zasta- naredbom vojnih vlasti
va, {to ustupawem odre|enog broja iz fonda me|u prvim predmetima
Narodnog muzeja (1928. godine), {to poklo- na ~uvawe predate su mu
nom kraqevskog dvora i muzeja zemaqa sa- ratne zastave iz minulih
veznica iz Prvog svetskog rata. Uloga Narod-
nog muzeja u prikupqawu i ~uvawu izvesnog oslobodila~kih ratova.
broja zastava u vreme Drugog svetskog rata ve-
oma je zna~ajna. podvigu. Ose}awe du`nosti i vera u pobedu
bodri barjaktara, koji ~uvaju}i barjak ~uva
ZAZIDANE DA BI ~ast vojske i Otaxbine. Barjaktarstvo je od
vajkada dodeqivano po zaslugama, bilo je ve-
PRE@IVELE lika ~ast, ali i obaveza. O takvom odnosu
Zastava, znamewe odavno poznato na svedo~e napisi na nekim barjacima, kao {to Spomen zastava, poklon
na{im prostorima, ~uva se sa naro~itom pa- su: Za krst ~asni i slobodu zlatnu, Za ve- Rudni~ana knezu Milanu
`wom. S obzirom na to {to su izra|ivane od ru i slobodu, Za Kraqa i Otaxbinu, Obrenovi}u povodom
osetqivog materijala, te{ko je bilo sa~uvati Pravda, sloga, sloboda... Koliko su u poro- punoletstva1872
zastave koje su nesumwivo postojale u sred- dici ~uvani barjaci svedo~e brojni primeri.
wovekovnoj srpskoj dr`avi. Najstarije zastave Sin vojvode Milisava Resavca, Josif, o~ev
u ovoj zbirci su iz vremena Prvog srpskog barjak, koga je ovaj dobio 1811. godine, sa~u-
ustanka. Tu su zastave iz buna, ustanaka i vao je i poklonio ga resavskom bataqonu
oslobodila~kih ratova srpskog naroda u 19. 1876. godine za dobro dr`awe garnizona u
veku, nekoliko dvorskih i spomen-zastava, a boju kod Varvarina. Zahvaquju}i ovakvom od-
tu su i savezni~ke, dobrovoqa~ke, ali i pro- nosu prema zastavama, pojedinaca i institu-
tivni~ke, zaplewene u ratovima. U zbirci je i
cija, danas su one dragoceno svedo~anstvo, ~u-
nekoliko turskih zastava koje se prikupqene
vari tradicija, spona vremena pro{log i sa-
otkupom tridesetih godina 20. veka. Najbroj-
da{weg. Uz to neke od zastava su vredna dela
nije su pukovske zastave srpske vojske. Od 51
primewene umetnosti.
dodeqene srpskim pukovima 1911. godine, sa-
~uvano ih je 47 , od kojih je jedna u pariskom SIMBOLI
vojnom muzeju. Pod ovim zastavama srpski pu-
kovi su se borili u dva balkanska i Prvom U srpskoj istoriji simboli na zastava-
svetskom ratu. Usled nedostatka materijalnih ma mewali su se u zavisnosti od statusa same
sredstava, i ako su bili u upotrebi novi ele- dr`ave, wenog dr`avnog ure|ewa, od verskih i
menti i grb, ove zastave su tek 1930. godine kulturnih uticaja zemaqa sa kojima je bila u
zamewene novim pukovskim zastavama. Tada odre|enom odnosu. Najve}i uticaj u upotrebi
su, na sve~anosti na Bawici, predate na ~u- simbola na znamewima sredwovekovne srp-
vawe Vojnom muzeju. Kako tada Muzej jo{ nije ske dr`ave imala je Vizantija. Veruje se da
imao svoju zgradu, privremeno su predate na su Vizantinci upotrebqavali zastave s krsto-
~uvawe Zadu`bini kraqa Petra na Oplencu vima ve} u 14. veku. Carska zastava je bila sa
gde su bile sve do po~etka Drugog svetskog ra- zlatnim krstom koji je me|u kracima imao ~e-
ta, kada su prenete u Narodni muzej. Bri`ni tiri slova V ({to je zna~ilo vasilevs). Po{to
Milan Ka{anin zazidao ih je i sa~uvao od zapadna heraldika nije znala za slova u grbu,
uni{tewa. ona su protuma~ena kao heraldi~ke figure.
Zbog tradicionalno posebnog odnosa Ta slova su odgovarala ogwilu (ocilu), pred-
prema zastavama, one su i sa~uvane u velikom metu potrebnom svakom vojniku. To je bio zgo- Spomen zastava, poklon
broju. Za zastavu je kao i za Otaxbinu i `i- dan simbol za ratnu zastavu, naro~ito od po- Lozni~ana knezu Milanu
vot polagan. Vernost vojni~koj zastavi jedna je ~etka 14. veka kad je po~ela upotreba vatrenog Obrenovi}u povodom
od svetih du`nosti svakog vojnika. Onaj koji oru`ja. Ovaj simbol preuzet od Vizantije, i punoletstva1872
napusti zastavu ~ini najve}i greh i izdajstvo i danas je, pored dvoglavog orla, jedan od ele-
gazi zakletvu polo`enu Vrhovnoj komandi i menata u srpskom grbu. O simbolima na sred-
Otaxbini. Najve}a je sramota za jedinicu ako wovekovnim srpskim zastavama saznajemo i
dopusti da joj zastava padne u ruke neprijate- sa novca i pe~ata tog vremena. Upotreba sim-
qu. A zaplena neprijateqske zastave smatra bola dvoglavog orla poznata je jo{ pre Du{a-
se najve}im ratnim trofejom i delom ravnom novog carstva. Jak uticaj Vizantije vidqiv je i

43
po tome {to se od 11. veka orao javqa kao {tampane u Be~u 1741. godine. Naj~e{}i je 1911. na predwoj strani je je grb Kraqevine
ukras na ode}i wenih carskih dostojanstveni- srpski grb krst sa ocilima, poznat sredwo- Srbije, a sa druge upravo apostol Andreja Pr-
ka. Tako se ovaj simbol pojavquje na ode}i kti- vekovnoj srpskoj dr`avi, a koji je od 1725. zva- vozvani, kao i deviza: S verom u Boga za
torske slike humskog kneza Miroslava u crkvi ni~ni grb ujediwene Karlova~ke i Beogradske kraqa i otaxbinu. Ra|ene su bez ve}ih umet-
sv. Petra i Pavla i na novcu Du{anove vla- mitropolije. Ruka savijena u laktu, sa sabqom ni~kih ambicija, u skladu sa predratnim vre-
stele. Ali, tek od vremena despota Stefana po Riteru predstavqala je grb Rame, tj. Herce- menom, vezene su, osim {est zastava koje su
Lazarevi}a, simbol dvoglavog orla postaje govine. Primewuju}i na zastavama stare gr- slikane za prekobrojne pukove.
zvani~ni heraldi~ki znak (grb), ta~nije od bove naru~ioci su veli~ali sredwovekovnu
1402. godine, kada mu je dato despotsko dosto- VE ZOM UTKA NA NA DA
srpsku dr`avu, isti~u}i potrebu wene obno-
janstvo. Tradicija upotrebe dvoglavog orla, ve. Vojvodski barjaci su dvostrani, ra|eni od Iz ove zbirke, po umetni~koj vrednosti,
posle pada srpskih zemaqa pod Turke Osman- svile i brokata. Slikani grbovi na predwoj naro~ito se izdvajaju dve zastave, Rudni~ana i
lije, o`ivela je u vreme despota Brankovi}a, strani su skoro isti kao kod regula{kih, dok Lozni~ana, poklon knezu Milanu Obrenovi}u
krajem 15. veka. Dakle, istovremeno kad i dvo-
je druga strana sa namalanim ruskim grbom IV povodom punoletstva, 10. avgusta 1872. Na-
glavi orao, kao heraldi~ki znak u sredwove- crt za obe zastave uradio je tada veoma ce-
dvoglavi tamnomrki orao sa rasko{nim lan-
kovnoj Srbiji sli~nu ulogu dobija i krst sa weni slikar Nikola Markovi}. Barjak Rudni-
ocilima. Najstariji primerak srpskog krsta cem sa ordenom sv. Andreja Prvozvanog i
~ana ima sve elemente vojni~ke zastave. Za-
sa ocilima vezan je za porodicu kneza Laza- ostalim carskim znamewima ({ar, `ezlo) ra- stava je svilena trobojnica, dvostrana, sa
ra ( na polileju u manastiru De~ani daru |enim u dobroj kombinaciji zlata na tamnoj slikanim delovima. Sa predwe strane je motiv
knegiwe Milice). Tu se, kao i kasnije, srpska pozadini orla. Takovskog ustanka ( lik mladog Milo{a sa raz-
ocila udaqavaju od vizantijskog obrasca. U nedostatku umetnika u Srbiji, zastave i vijenom zastavom i naoru`anim ustanicima,
Izgled zastave, simboli i odnos prema oru`je uglavnom su nabavqali preko Srba iz te wegova deviza Evo mene, a evo vam rata s
woj regulisani su, naj~e{}e, uredbama o za- Novog Sada, Sremskih Karlovaca i Zemuna. Turcima). Oko slike su maslinove i hrastove
stavama. U dr`avnom pravu zastava je, zajedno Nacrte za zastave ra|ene u Sremskim Kar- grane sa ispisanim imenima pokrajina, a u
sa grbom, znak dr`avnog jedinstva i suvereno- lovcima, kao i slikane delove, radili su tada uglovima stilizovan krin i natpis Takovo i
sti, dok je vojna zastava simbol pripadnosti, poznati slikari Stefan i Ilija Gavrilovi} i 1815, sve ura|eno zlatovezom. Sa druge
~asti i borbenog jedinstva jedinice ili broda. Nikola Apostolovi}. Poznato je da je N. Apo- strane je slikana ikona apostola Andreja Pr-
vozvanog. U uglovima 1858 godina ponovnog
POKLON OSLOBODIOCIMA povratka Obrenovi}a na srpski presto i
1872 godina kne`evog punoletstva. Sve su
U o~ekivawu oslobodilaca `ene Po- strane vezen je stilizovan lovorov venac to elementi kojima se veli~a dinastija. Na tri
`arevca, Olga Manojlovi}, Mica Mati}, sa granom palme u sredini, motiv presli- trake je zlatovezni tekst o darodavcu.
Ana-Kosara i Mara Cvetkovi}, uradile su, kan sa spomenika knezu Milo{u Obreno- Zastava Lozni~ana tako|e je ura|ena
u ilegali, u ku}i doktorke Sofije Qe{evi}, vi}u iz gradskog parka. Na tri trake vezen slikarskom i tehnikom veza, ali znatno
1916. godine, za wih zastavu. Na jednoj stra- je natpis Hrabrim oslobodiocima Srbije skromnija u umetni~kom smislu od prethodne.
ni oslikane su na svili, u buketu, savezni~ke zahvalni Po`arevqani, 19141918. Trobojnica, sa srmom vezenim motivima; na
zastave prekopirane sa predratne razgled- Ova izuzetno vredna zastava, na molbu Po- predwoj strani je dvoglavi orao uokviren sti-
nice, oko kojih je venac vezen svilenim kon- `arevqanki, 1937. godine predata je na ~u- lizovanom granom vinove loze, a sa druge
cem, a na sredini je srpski grb. Sa druge vawe Vojnom muzeju. strane je ikona sv. Andreja Prvozvanog.
Na`alost, ve}ina zastava iz 19. veka ni-
U mirno doba isti~e se i ~uva na posebnom sto lo vi} je sa~uvana. O wima svedo~e propisi po kojim
mestu, a iznosi se prilikom sve~anosti i pa- jedno vre- su dopremane na ~uvawe u Muzej i sa~uvani
rada. Od osnivawa Vojnog muzeja do danas po- me radio u akvareli o wihovom izgledu. Ipak, sa~uvano je
{tuje se pravilo da se prilikom svih promena Srbiji i nekoliko barjaka, srpskih i dobrovoqa~kih iz
stare zastave predaju ovoj instituciji na ~u- verovatno srpsko-turskih ratova 18761878. godine.
vawe. To je uvek uz najvi{e dr`avne i vojni~- slikao ne- Me|u wima je, po kombinaciji srpske i itali-
ke po~asti, uz intonirawe himne i pod sve~a- ke regula- janske zastave, naro~ito zanimqiv barjak do-
nom pratwom. {ke bar- brovoqaca Garibaldinaca iz Livorna iz
Mnoge od starih zastava su i vredna jake u Beo- Lenta zastave ~etrnaestog 1876. godine. Uspe{nom konzervacijom spase-
umetni~ka dela ~ije su nacrte ili oslikavawe gradu. Od pe{adijskog puka ne su mnoge zastave, od kojih su neke bile u
radili poznati slikari. Ra|ene su naj~e{}e ne ko li ko Prestolonaslednika Petra fragmentima. Tako danas imamo dve posebno
od platna, ripsa, brokata, a re|e od svile, sa sa~uvanih vredne ruske koza~ke zastave ra|ene u spomen
razli~itim heraldi~kim znacima, grbovima, vojvodskih rusko-turskog rata 18281829. godine.
motivima zna~ajnih doga|aja, likovima sveta- barjaka, jedino se za barjak vojvode Jevrema Pored ovih starih, u Muzeju se ~uvaju
ca, i to u raznim tehnikama, nekada slikane, Nenadovi}a zna da je wemu pripadao jer je i zastave iz 20. veka. Me|u wima mawi
nekada vezene. Kolorit ustani~kih zastava je imu}ni naru~ilac, verovatno, zahtevao da broj je iz perioda Kraqevine Jugoslavije,
raznovrstan, naro~ito do 1809. godine kada slikar u poznatoj devizi namala i wegovo ime. dok su najbrojnije zastave partizanskih
su uvedene jednoobrazne regula{ke zastave. Likovi svetaca su ~esti na srpskim znamewi- jedinica NOVJ, kasnije JA. Me|u wima
Do tada su kori{}eni hajdu~ki ili cr- ma arhangel Mihail, Dimitrije Solunski, najvrednije su zastave proleterskih bri-
kveni barjaci. Sa~uvano je nekoliko barjaka, sveti Nikola, sveti \or|e. Ipak, naj~e{}e se gada, divizija, korpusa, ali i pojedinih
kao i jedan crkveni, s po~etka Prvog srpskog na ovim znamewima sre}e lik sv. Andreja Pr- bataqona. Sa~uvano je i nekoliko zasta-
ustanka, raznolikih po simbolima, koloritu, vozvanog, koji je jednako po{tovan i slavqen va fa{isti~ke Nema~ke i nacisti~ke Ita-
dimenzijama i materijalu izrade. u obe srpske novovekovne dinastije Kara- lije. Na zastavama jedinica JNA, koje su
Regula{ki barjaci su ra|eni od platna |or|evi}a i Obrenovi}a. Naime, na dan sv. dodeqivane od 1954. godine, nagla{ava-
sa slikanim simbolima na sredini. Slikari A. Prvozvanog, 13 / 30. novembra 1806. go- na su obele`ja tog vremena.
su na wih prenosili grbove iz tada popular- dine Kara|or|eva vojska oslobodila je beo- An|elija RADOVI],
ne Stematografije Hristofora @efarovi}a, gradsku varo{. Na pukovskim zastavama iz vi{i kustos

44 1. avgust 2008.
Zbirka odlikovawa
oma}a odlikovawa
su se pojavila pre
obnove dr`avno-
sti. Vladar je va-
`ne doga|aje i ju-
bileje obele`avao
dodelom spomen-
odlikovawa. Nagra|i-
vani su istaknuti poje-
dinci za u~e{}e u dru-
{tvenim zbivawima. Od
ovih jubilarnih odli~ja
u zbirci je medaqa za
privr`enost iz 1859.
godine. Kovana je u spo-
men na Svetoandrejsku
skup{tinu kada je knez
Milo{ vra}en na srpski
presto. Knez je svoje
pristalice nagradio
spomen-odlikovawima
me|u kojima je i ova vr-
lo retka medaqa. Va`ni
istorijski doga|aji i da-
qe }e biti povod osni-
vawu srpskih odlikova-
wa. Da bi nagradio pre-
`ivele u~esnike i fami-
lije umrlih, knez Mihai-
lo je povodom pedeseto-
godi{wice od Drugog
srpskog ustanka dao da
se prema nacrtu Anasta-
sa Jovanovi}a uradi Ta-
kovski krst, koji }e se
razviti u prvi srpski
orden obnovqene dr`a-
Zvezda francuskog ordena legije
ve i bi}e dodeqivan do
kraja vladavine dina-
~asti prvog stepena, kraqa
stije Obrenovi}. Ne{to Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a
kasnije nastaje i vojna (Vrh znaka je o{te}en metkom)
varijanta: orden Takovski
krst sa ma~evima za ratne
zasluge. Muzej poseduje
najlep{e primerke ovih
ordena kojima su odliko-
BIOGRAFIJA NA GRUDIMA
vane zaslu`ne li~nosti iz
druge polovine 20. veka.

PRAVO NA ODLIKOVAWA qevskom domu i dr`avi. Izgled ovog ordena Ve}ina na{ih
veoma je cewen, mnogi ga smatraju najlep{im.
Povratak u svet legitimnih dr`ava U zbirci su primerci ovog ordena iz vreme- odlikovawa osnovana je
ostvaren je borbama koje su vo|ene u oba na wegovog osnivawa pa sve do onih koji su
srpska ustanka i dva srpsko-turska rata. Sr- povodom obele`avawa
dodeqivani do Drugog svetskog rata. Istim
biji je priznata dr`avnost na Berlinskom zakonom kraq Milan je osnovao i orden sve- va`nih istorijskih
kongresu 1878. Obnovqena srpska dr`ava tog Save. Svih pet stepena, koliko orden
sa odgovaraju}im pravima dobila je i pravo
ima, i primerci raznih proizvo|a~a nalaze doga|aja. Ona danas
na svoja odlikovawa. Ve} 1882. Kne`evina
se u Vojnom muzeju. U kolekciji je jo{ jedan svedo~e o vrednostima
Srbija postaje Kraqevina Srbija, a slede}e
orden iz perioda vladavine dinastije Obre-
godine Narodna skup{tina donosi Zakon o
ordenima i medaqama. Tada je kraq Milan I
novi}. To je orden Milo{a Velikog, kojim je minulog vremena i o
Obrenovi} u spomen na progla{ewe kraqe- kraq Aleksandar I Obrenovi} obele`io ~e-
trdesetogodi{wicu Milo{evog povratka na brojnim li~nostima ~ija
vine ustanovio orden belog orla da bi wime
nagradio odre|ene li~nosti koje su to pravo vlast. Na`alost kolekcija sadr`i samo je- odlikovawa se ~uvaju u
stekle svojim zaslugama prema kraqu, kra- dan ordenski znak kome nedostaje nemawi}ka
kruna u nadvi{ewu. muzejskoj zbirci.

45
Promena na srpskom prestolu odrazila Zbirka poseduje varijante ovih medaqa koje
se i na odlikovawima, {to se uo~ava na mu- ukra{avaju mnoge grane (da{~ice) sa odliko-
zejskim primercima. Svoje najvi{e odliko- vawima visokih oficira. Sada su ovde za-
vawe orden Kara|or|eve zvezde dinastija hvaquju}i potomcima koji su u~inili veliki
Kara|or|evi} osnovala je u ~ast stogodi- dar Vojnom muzeju.
{wice Prvog srpskog ustanka. Pored brojnih
ordena u zbirci je i zakon o ovom odli~iju SPOMENICE
potvr|en od kraqa Petar I u Topoli 1. janua- Spomenica je odlikovawe kojim su obe-
ra 1904. U ratnim uslovima, iz mirnodop- le`eni mnogi va`ni doga|aji i va`ne ratne go-
skih ordena Kraqevine Srbije nastajali su dine. Ve}ina od wih uve}ava na{u kolekciju u
ordeni za zasluge ste~ene u ratu. U Prvom kojoj su svojom lepotom zapa`ena i odlikovawa
balkanskom ratu kraq Petar I osnovao je or- Dru{tva srpskog crvenog krsta. Zbirku krase
den Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, koji je i retke medaqe koje je ustanovila knegiwa a
tada bio prvi na rang listi na{ih odlikova- kasnije kraqica Draga. Kraqevina Srbija
Orden Belog orla tre}eg wa. U zbirci su, pored ostalih, i sva ~etiri unela je svoja odlikovawa u zajedni~ku dr`avu.
stepena generala Mihaila stepena ovog ordena vojvode @ivojina Mi- U novoj dr`avi kraq Aleksandar I osnovao je
Sre}kovi}a {i}a. Ratne 1915. ovaj orden se uve}ao tako orden jugoslovenske krune povodom progla{e-
{to je osnovan vojni~ki orden Kara|or|eve wa Kraqevine Jugoslavije. Ova su odlikova-
zvezde sa ma~evima za podoficire i vojnike. wa dodeqivana sve do promena nastalih u to-
ZBIR KA SA NI TE TA Me|u muzejskim predmetima u zbirci je i or- ku Drugog svetskog rata. Zbirka poseduje vred-
den kojim je odlikovan neznani junak na Ava- ne primerke odlikovawa iz tog perioda. Jugo-
li. Iste godine osnovan je orden belog orla slavija posle Drugog svetskog rata ima socija-
Jezgro ove zbirke ~ine medicinske sprave sa ma~evima, ~iji se dragoceni znaci tre}eg listi~ko dru{tveno ure|ewe. Shodno nastalim
i razni sanitetski materijal koji su upotre- stepena sa kojima su odlikovane pukovske za- promenama, iz partizanskih odlikovawa raz-
bqavani u partizanskim bolnicama tokom stave ~uvaju u kolekciji. vio se ceo sistem odlikovawa SFRJ. Ovim od-
Drugog svetskog rata. U Muzej su dospeli na- likovawima i odlikovawima iz SRJ preosta-
kon prikupqawa na terenu i to uglavnom na ORDENI I KOLAJNE log dela zajedni~ke dr`ave uve}ana je i na{a
prostoru gde su se nekada nalazile parti- Razvijen sistem odlikovawa Kraqevine zbirka. Tokom savremenih zbivawa povratak
zanske bolnice, a me|u wima i Centralna Srbije, pored ordena koji su zauzimali najvi- starim vrednostima preko svojih odlikovawa
bolnica Vrhovnog {taba NOVJ. Osim in- {e mesto, ~inile su jo{ medaqe i spomenice. u~inila je Republika Srpska. Takvim komple-
strumenata i drugog sanitetskog materijala Izdvoji}emo samo neke od wih. Medaqe su tom odlikovawa darovan je Vojni muzej.
koji su fabri~ke izrade, veliki deo pripa- osnivane razli~itim povodom. Od davnina je Ve}ina na{ih odlikovawa osnovana je
da improvizovanim ru~no ura|enim instru- nagra|ivana kod nas veoma cewena osobina povodom obele`avawa va`nih istorijskih do-
mentima i drugim sanitetskim pomagalima hrabrost, koja je naro~ito dolazila do izra- ga|aja. Ona danas svedo~e o vrednostima mi-
koji su bili kori{}eni za odre|ene svrhe. `aja u ratnim uslovima. Od te vrste medaqa u nulog vremena i o brojnim li~nostima, ~ija
Tu posebno mesto pripada partizanskom bu- zbirci je najstarija kolajna za hrabrost iz odlikovawa se ~uvaju u muzejskoj zbirci. Na-
retu koje je slu`ilo za parewe va{qivih 1876. Evidentne su promene na medaqi sve do gra|eni si imali razli~it polo`aj i zvawa.
stvari. Tako je ura|en i izvestan broj pred- Drugog balkanskog rata kada je osnovana me- Me|u wima je bilo redova, podoficira, ofi-
meta koji su kori{}eni u logoru Au{vic a daqa za hrabrost Milo{ Obili} u zlatnoj i cira, visokih oficira i kraqeva. Svoja od-
sada su deo ove zbirke. Nakon ukidawa spo- srebrnoj klasi i u dve veli~ine i ona je dode- likovawa su nosili prema propisima koji su
men-sobe koja je postojala na VMA sanitet- qivana do Drugog svetskog rata. Me|u brojnim predvi|ali i no{ewe stranih odlikovawa. U
ski predmeti i materijal preneti su u muzej- medaqama u zbirci je i ona kojom je odliko- zbirci su najvi{a i najbrojnija strana odli-
sku zbirku. Tako|e se radi o predmetima sa- van knez Arsen Kara|or|evi}. kovawa koje je za velike ratne zasluge dobio
niteta koji su upotrebqavani u Drugom svet- Pored hrabrosti nagra|ivane su i dru- vojvoda @ivojin Mi{i}. Zbirka stranih od-
skom ratu. Tako je zbirka upotpuwena pred- ge va`ne osobine koje su krasile junake i likovawa je veoma zna~ajna po brojnosti
metima fabri~ke izrade, a oboga}ena je i ratnike. Zbog toga su osnovane medaqa za predmeta i po wihovoj pripadnosti. Za doma-
improvizovanim sanitetskim pomagalima. vojni~ke vrline i medaqa za revnosnu slu- }a i strana odlikovawa uru~ivane su odgova-
Zbirka je uve}ana i ponekim predmetom sa- `bu, koje su od ustanovqewa uz izvesne izme- raju}e diplome koje su prvorazredni svedok
vremenog saniteta. ne dodeqivane do Drugog svetskog rata. dodele. Me|u diplomama najbrojnije su razne
doma}e i strane, a najvi{e je onih koje se od-
Lan~i} sa minijaturnim nose na dodelu odlikovawa kojima je za svoje
odlikovawima ministra zasluge nagra|ivan vojvoda Stepa Stepanovi}.
Milutina Gara{anina Bogatstvo zbirke je i u raznovrsnosti diplo-
ma odlikovawa, oficirskih diploma i diplo-
ma raznih dru{tava i udru`ewa. U ovoj zbir-
ci nalaze se muzejski predmeti koji su pripa-
dali kraqevima Aleksandru I Obrenovi}u i
Aleksandru I Kara|or|evi}u, kne`evima Ar-
senu i Pavlu Kara|or|evi}, vojvodama @ivo-
jinu Mi{i}u i Stepi Stepanovi}u, generalima
Mihailu @ivkovi}u, Pavlu Juri{i}u [turmu,
Bo`idaru Terzi}u, Jevremu Damjanovi}u i
drugim va`nim li~nostima.
Du{anka MARI^I],
vi{i kustos

1. avgust 2008.
Zbirka ode}e, uniformi i arhivalija

TO KE PRO TIV URO KA


e~ je o suknenim i o sve~anim (svitnim) tip generalske uniforme uspostavqen je Uka-
haqecima koji su pripadali istaknutim zom iz 1882. godine, kada su uvedene i tzv.
li~nostima na{e ranije i novije isto- epoletu{ke pletenice za generale. Ovo je
rije, vojvodi Marku Miqanovu, Iliji svojevrsno ugledawe na uzore iz pruske dr-
Gara{aninu, kwazu Danilu Petrovi}u, `ave, a u skladu sa tendencijom Srbije da,
knegiwi Zorki, poznatim u~esnicima kao i pruska dr`ava, postane sto`er u pro-
crnogorsko-turskog rata. Kuriozitet muzeja cesu ujediwewa svih srpskih zemaqa. U to
su predivni primerci gotovo svih tipova je- vreme je modernizovana srpska vojska, uki-
leka sa tokama. Toke su imale iskqu~ivo de- nuto dvojstvo na relaciji staja}anarodna
korativnu funkciju, iako ih neki nau~nici vojska, a pikanterija koju donose osamdesete
smatraju reminiscencijom sredwovekovnog godine oli~ena je u odoma}ewu naro~ite kape
oklopa. Pored oznaka mo}i, bogatstva i ugle- francuskog kroja, tzv. kepija, koja je bila u
da, jelek sa tokama je, po narodnom verova- upotrebi do 1896. godine, paralelno sa {aj-
wu, imao i tzv. apotropejsku funkciju. Re~ je ka~om i {apkom. Vojni muzej ~uva {apku koja
o navodnom magijskom dejstvu pojedinih delo- je pripadala vojvodi Stepi Stepanovi}u, je-
va ovog odela koji su vlasnika {titili od dan osoben kepi kraqevog ordonansa i naj-
uroka i zlih o~iju. Zanatlije iz primorskih stariji primerak {ajka~e u nas, koji datira
gradova bile su ~uvene po izradi ove svitne verovatno jo{ iz 1869. godine.
no{we. Poseban deo ~ini zbirka delova ja- Ble{tavilo upadqivo dekorisanih uni-
ha}e kowske opreme i me|u wima kuburluci, formi lagano biva potiskivano krajem 19.
uzengije, sedla i tzv. a{e, paradni pokriva- veka, kada je modernizacija u naoru`awu, a
~i za sedla. Svi ovi predmeti pored prak- kasnije i pojava rovovskih vojni, nametnula
ti~ne namene imali su i estetske odlike. potrebu za jednostavnijim, prakti~nijim i ko-
loristi~ki mawe nametqivim oblicima voj-
ORIJENTALNI DUH nog odevawa. Stalna postavka Vojnog muzeja
Pojava uniforme odre|ene zakonskim bri`qivo ~uva najstariji i najre|i primer
regulama vezuje se za vladavinu Luja XIII u 17. bluze i {iwela redova iz 1908. godine, koja
veku. U Srbiji je jednoobrazno vojno odelo prvi put u istoriji odevawa u Srbiji odoma-
ustanovqeno 1809. godine, a nosili su ga Ka- }uje sivomaslinastu boju uniforme koja }e
ra|or|evi regula{i, na{a prva uniformi- suvereno vladati vojnom odevnom scenom do
sana staja}a vojska. Glavni elementi wihove dana{wih dana.
ode}e bili su cilindri~na kapa, tzv. ~akov i
guw od vaqanog sukna. U prvoj polovini 19. RUSKI OBRASCI
veka vojno odelo su izra|ivale doma}e za- U toku perioda Kraqevine SHS i Kra-
natlije, tzv. terzije, abaxije i seqanke iz do- qevine Jugoslavije desile su neke promene u
ma}e radinosti, da bi od polovine 19. veka uniformi, ali sve do 1935. godine osta}e
terzije bivale potiskivane od {najdera i Generalska {ajka~a, duboko uvre`eni odevni obrasci iz minulih
{ustera koji su dolazili iz Austrougarske. 19121918 ratova 19121918. godine. Nakon kratkog
Kasnije se javqa niz privatnih lica i life- koketirawa sa engleskim uticajima odra-
ranata koji su nabavqali ode}u za vojsku, a `enim, izme|u ostalog, i u sve~anom mundi-
1899. godine Oficirska zadruga }e, uz po- Zbirka je
ru M.1935 kakvog pohrawuje i na{a zbirka,
vremene prekide, biti glavni izvor snabde- sastavqena od knez Pavle Kara|or|evi} se ipak 1939. go-
vawa uniformom do 1941. godine. raznovrsnih dine ponovo okrenuo ruskim obrascima i
U Crnoj Gori, narodna no{wa zamewe- predmeta od kojih koloritu koji je bio zastupqen u srpskoj uni-
na je uniformom 1896. godine, kada su usvo- formi jo{ sredinom 19. veka. Zbirka uni-
jeni ruski odevni obrasci. Zbirka Vojnog mu- se isti~u
formi ba{tini generalski mundir iz 1939.
zeja sadr`i nao~ite vojne insignije istaknu- nacionalni godine, koji svedo~i o ovim nastojawima
tog oficira Petra [o}a, oli~ene u e{arpi kostimi, uniforme centralne vlasti. Upadqiva istrajnost u
i paradnim epoletama kao oznakama ofi- i arhivalije. odr`avawu pojedinih uniformi kroz veko-
cirskog ~ina i dostojanstva. Od 1809. godi- ve, ogleda se u srpskoj gardijskoj uniformi,
ne pa do dana{wih dana, uniforma u Srbiji
Prete~u uniforme
predstavqa koja spaja u sebi rasko{ne elemente husar-
trpela je niz uticaja koji su poticali sa ske dolame, ali i srpskog sredwovekovnog
evropskog Zapada i iz Rusije. Primetan je up- rasko{na narodna vlasteoskog kostima. Ona u dugom kontinuumu
liv elemenata orijentalnog duha u nekim de- no{wa, ~iji su od 1859. do 1941. godine predstavqa oso-
lovima odela Narodne vojske iz 1864. godi-
ne. Dragoceni su originalni predmeti iz pe-
primerci bogato benog ~uvara srpske tradicije i nacional-
pohraweni u nog identiteta. Sledstveno tome, od osobi-
rioda Kne`evine i Kraqevine Srbije koje
tog zna~aja je kowi~ka gardijska dolama pu-
ba{tini zbirka Vojnog muzeja. Re~ je o {lemu zbirci i stalnoj kovnika iz 1933. godine, koju je nosio kraq
pruskog tipa, koji se naziva piklhaube, i ge- postavci Vojnog Aleksandar Kara|or|evi}. Raritet posebne
neralskoj uniformi \ure Horvatovi}a. Taj muzeja. vrste i materijalno svedo~anstvo marseq-

47
skog atentata 1934. godine, predstavqaju znatno uticao na izgled kopora-
frak-redengot i dvorogi {e{ir, koji se, kao na srpske vojske 1896. godine.
odelo mornarice, pojavquju jo{ 1924. godi- Tako|e je zna~ajna i dolama 8.
ne, najpre po ugledu na austrougarske, a po- husarskog lubenskog puka, jer je
tom na engleske modele. dolama konstitutivni element
srpske gardijske bluze ustano-
POD RAZLI^ITIM vqene 1859. godine. Napomeni-
UTICAJIMA mo da zbirka ba{tini i primer
~akova 4. mauripoqskog puka iz
Ratovi 19411945. godine doneli su prve polovine 19. veka, koji je
{arolikost uniformi, pa prime}ujemo odela odlikovan za vreme srpsko-tur-
razli~ite provenijencije. Oznake ~inova na skih ratova. Takav tip oglavqa
narukavqu, kapi i kragni predstavqale su os- ostavio je trag na srpsku vojni~-
nov za razlikovawe jedinica NOV i POJ od [lem redova srpske
ku i oficirsku kapu s po~etka i u vojske M1847
pripadnika Jugoslovenske vojske u Otaxbini. prvoj polovini 19. veka.
Vojni muzej pohrawuje uniformu Petra Drap- Va`an deo zbirke predstavqaju arhiva-
{ina, komandanta ^etvrte armije JA, a iz po- lije. Ovde podrazumevamo svojevrsne doku-
toweg vremena vredna pomena je i uniforma mentarne izvore, koji u najve}oj meri pokri-
generala Peka Dap~evi}a. Znatan deo zbirke Deo paradne admiralske
vaju period od 1941. do 1945. godine, a mawi
pokriven je upravo uniformama iz perioda uniforme kraqa
broj se odnosi na vreme posle 1946. ili na
JA i JNA. Kroj, oblik i materijal odela usta- Aleksandra Kara|or|evi}a
novqeni 1953. i 1955. godine ostali su goto-
vo nepromeweni sve do dana{wih dana, sa ja-
snom izmenom u oznakama na {apki, dugmadi-
ma, rukavima i naramenicama bluze uvedenim
1994. i 2007. godine. Ove promene su bile
saobra`ene sa imperativom modernog rato-
vawa i o~uvawa srpske tradicije i nacional-
nog identiteta.
Osim predmeta koji oslikavaju bogatu
nacionalnu istoriju, od nemalog zna~aja su i
primerci uniformi stranih armija. Re~ je o
predmetima Carske Rusije i zemaqa Isto~-
nog bloka, te predmetima nema~ke, italijan-
ske, ameri~ke, francuske i druge provenijen-
cije. Mnogi od wih predmeta pristigli su kao Prvi svetski rat. Ovom zna~ajnom izvornom
plod me|umuzejske saradwe ili su dobijeni gra|om obuhva}eni su plakati, leci, bro{u-
razmenom sa drugim muzejima. Naro~it kuri- re, bilteni i legitimacije, koji oslikavaju ne
ozitet su uniforme i vojne insignije koje po- samo vojno-politi~ke, nego i kulturne i dru-
ti~u iz Carske Rusije, a pripadali su nekada- {tvene fenomene u toku pomenutih ratova, a
{wem Ruskom odeqewu koje je postojalo u Voj- odnose se na NOV i POJ, ali i na pripadni-
nom muzeju izme|u Prvog i Drugog svetskog ra- ke Jugoslovenske vojske u Otaxbini i Srpske
ta. Ovde je potrebno pomenuti nao~it kopo- dr`avne stra`e.
ran, tj. kowi~ki mundir iz vremena impera- Marijana JOVELI], KUSTOS
tora Aleksandra III, ~ija je dragocenost uto-
liko ve}a jer je upravo takav tip mundira
Toke kwaza Danila
Petrovi}a

Sve~ana uniforma
pe{adijskog potpukovnika
za stroj M1928
Zbirka fabri~kog naoru`awa od 1945.

NO VO PO GLA VQE
Zbirka fabri~kog opremu koja je bila u upotrebi u vojnim jedi-
naoru`awa od 1945. nicama, od eksplozivnih sredstava, preko
godine postoji ve} du`e mornari~ke opreme i oru|a, sredstava veze,
artiqerijske municije... Poseban deo posve-
vreme u Vojnom muzeju i u }en je prvom u~e{}u na{e vojske u jednoj me-
po~etku je prikupqala |unarodnoj misiji, misiji UNEF, Ujediwenih
naoru`awe doma}eg ili nacija na Sinaju Egiptu.
stranog porekla kojim su Kao {to je pomenuto, fond zbirke je uve-
liko oboga}en usled ratnih de{avawa tokom
godinama opremani devedesetih. Veliki broj predmeta iz ovog pe-
pripadnici nekada{we rioda prikupqan je direktno sa rati{ta to-
JNA, u `eqi da prika`e kom 1991. i 1992. godine. Po{to je tada na
savremena kretawa u snazi bio embargo na uvoz oru`ja, jedinice
opremawu vojske. Republike Hrvatske opremale su se ilegalnim
putevima i sa svih mogu}ih strana, tako da se
Me|utim, ratna de{avawa na rati{tu pojavilo oru`je iz svih delova
tokom devedesetih sveta. Samo automatskih pu{aka pravqenih
godina prethodnog veka po licenci Kala{wikova ima iz nekoliko ze-
otvorili su novo maqa: pored sovjetske AK-47, tu su i ma|ar-
poglavqe ne samo vojnoj ske, rumunske, bugarske, poqske, kineske i na-
ravno jugoslovenske kopije. Sliku upotpuwuje
istoriji na{eg naroda i nema~ki raketni baca~ Armbrust, borbene
ve} i u ovoj zbirci. sa~marice Mossberg 500, automatske pu{ke
R-4 kalibra 5,56 mm, zatim HK MP-5 9mm, pi-
{toq Explorer 2 sa opti~kim ni{anom, slo-
vena~ki automat MGV 176, razne vrste sport-
skog i lova~kog naoru`awa...
ukobi u Hrvatskoj po~etkom devedesetih
godina 20. veka, raspad SFRJ, a potom i FOND KOJI SE NEPRESTANO
borba protiv albanskih terorista na OBNAVQA
Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, te Dodatni deo slike koji opisuje sukobe u
agresija Natoa na SRJ 1999, stvorili Hrvatskoj predstavqa improvizovano oru`je
su novi prostor u prikazu nacionalne nameweno za mu~ewe i ubijawe civila i za-
vojne istorije, a samim tim i prostor za robqenih pripadnika JNA. Spisak predmeta, Automatska pu{ka
prikupqawe novih eksponata za fond kao i u prethodnom ratu, govori o bestijal- AKS-47
zbirke. Mnogi od tih predmeta prikupqa- nosti koja je neizbe`no pratila operacije na
ni su na licu mesta od zaplewenogoru`ja. hrvatskom rati{tu. Najve}i broj pomenutih
Zbirka i danas prikupqa predmete u vezi predmeta ~ine ru~no ra|eni bode`i i kame neske ru~ne baca~e M-49 i M-56 i bestrzaj-
sa pomenutim doga|ajima, me|utim intere- poznate pod nazivom srbosjek. Pored wih, ne topove, automate Ingram M-11 9mm, snaj-
sovawa joj se pro{iruju kao i u ranijim tu su i sekire, satare, ma~ete na kojima se i perske pu{ke Sig Sauer 7,62 mm i daleko-
epohama na formacijsko naoru`awe koje daqe nalaze tragovi qudske krvi. Jo{ stra- metne Barret 12,7 mm. Drugi deo je posve}en
se danas koristi u Vojsci Srbije. {niju sliku ostavqaju predmeti za mu~ewe kao agresiji Natoa i bombardovawu SRJ, gde su
{to su medve|a {apa, sprava sa za{iqe- prikazani naoru`awe i oprema pilota koje
SLIKA DOMA]E VOJNE nim kanxama koja je slu`ila za kidawe mesa, je oborila VJ, a kao najzanimqiviji eksponat
INDUSTRIJE zatim klepetu{e sa~iwene od lanca, koja isti~e se deo krila aviona F-117A Stealth,
Najstariji predmeti iz zbirke su oni su slu`ile za davqewe tako {to se lanac ste- koji je oboren 27. marta 1999. Poseban ak-
koji poti~u iz vremena razvoja nove komuni- zao `rtvi oko vrata, sprave za izbijawe o~i- cenat je na upotrebi oru`ja zabrawenih kon-
sti~ke Jugoslavije i Jugoslovenske narodne ju i davqewe pravqene od bodqikave `ice i vencijama o ratovawu, a koje je tokom bom-
armije, a koji pokazuju sliku razvoja doma}e razne vrste palica za batinawe. U zbirci bardovawa konstantno upotrebqavano. To se
industrije oru`ja preko primeraka pu{ke M- ~ak postoji i qudska lobawa na kojoj je ispi- uglavnom odnosi na kasetne bombe i na muni-
48, poluautomatske M59/66-~uvene papovke, sana poternica za Milanom Marti}em. ciju sa osiroma{enim uranijumom.
pi{toqa M-57, pu{komitraqeza M-53 i au- Posledwa ratna de{avawa na terito- Posledwi deo zbirke i onaj koji se kon-
tomata M-56 do kasnije automatske pu{ke M- riji Srbije su tako|e dobila svoje mesto u stantno obnavqa i unapre|uje predstavqa
70, pu{komitraqeza M-72, poluautomatske Vojnom muzeju i dopunila fond ove zbirke. Je- naoru`awe koje je danas u upotrebi u Vojsci
snajperske pu{ke M-76 i mitraqeza M-84. dan deo povezan je sa borbom protiv alban- Srbije, ~ime Vojni muzej obezbe|uje kontinu-
Me|u ovim naoru`awem proizvedenim posle skih separatista i, kao u slu~aju sukoba u Hr- itet u prikazu formacijskog naoru`awa koje
rata ima i primeraka oru`ja iz ratnog pe- vatskoj, ovde postoji {irok arsenal oru`ja je vojska koristila jo{ od osnivawa moderne
rioda koji su se i daqe zadr`ali u upotrebi sa svih strana sveta. Od zaplewenog oru`ja srpske dr`ave!
u vojsci. Pored pe{adijskog naoru`awa, zbirka poseduje automatske pu{ke M-56 ki- Dejan MILIVOJEVI],
zbirka poseduje raznovrsnu ostalu vojnu neske i M-68 korejske proizvodwe, zatim ki- potporu~nik, kustos

49
Umetni~ka zbirka

GRA \A OD KO JE
SE PRA VE SNO VI
Slikari su bili raspore|eni u ratne
jedinice da bi pratili `ivot na
frontu i operacije na{e vojske. U
prvim godinama rata, u svoje male
blokove skiciraju i svoje prve ratne
utiske figure ili likovi obi~nih
vojnika, oficira, rawenika, skice
polo`aja, oru`ja, borbe, smrti. To je
dragocena gra|a o jednom vremenu i
wegovim naporima i idealima.

metni~ka zbirka Vojnog muzeja jedinstve- godine, ali i Savetodavnom i


na je po broju i vrednosti umetni~kih de- Umetni~kom odboru Vojnog muzeja.
la kojima raspola`e. Zasluga za weno Umetni~ka dela su u Muzej stiza-
osnivawe pripada generalu Vojislavu la putem otkupa, poklona ili po-
Vukovi}u, koji je na du`nosti upravnika ruxbina. Ministarstvo vojske i
Vojnog muzeja bio od 1934. do 1945. mornarice Kraqevine Jugosla-
vije obezbedilo je znatna mate-
rijalna sredstva za otkup umet-
ni~kih dela za Vojni muzej, {to je
doprinelo da se za kratko vreme
stvori vredna kolekcija. Fond
umetni~ke zbirke uve}avao se i
darovima od ustanova i pojedi-
naca. Me|u prvim darodavcima
bili su umetnici i wihovi po-
tomci.
Velika dobrotvorka beo-
gradskih kulturnih ustanova Ka-
tarina Jovanovi}, k}i Anastasa
Jovanovi}a, poklonila je vrednu
kolekciju o~evih litografija. Da- Lukijan Bibi}, Jakov
rodavac Vojnog muzeja bio je i va- Nenadovi}, uqe na platnu
jar Sreten Stojanovi}, poklonio
je bistu kraqa Aleksandra I. Posle prodaje
svojih radova slikar Mihailo Milovanovi}
poklonio je Muzeju dve svoje slike. Slikarka
Qubica Lukovi} je posle prodaje slika se-
stre Nade`de Petrovi}, poklonila Nade`di-
nu paletu i wen ~uveni Autoportret, koji je
1947. ustupqen Narodnom muzeju u Beogradu.

RATNI SLIKARI
Narodna skup{tina Kraqevine Jugosla-
vija poklonila je sliku Nikole Be{evi}a
Kraqevi} Marko na [arcu. Narodni muzej je
1938. godine poklonio Vojnom muzeju sedam
izuzetno vrednih portreta: Portret Kara-
|or|a, rad Uro{a Predi}a; Portret kneza
Aleksandra Kara|or|evi}a, Uro{a Kne`e-
Paja Jovanovi}, kraq vi}a; zatim Portret kneza Milo{a, delo au-
Aleksandar Kara|or|evi}, strijskog slikara Johanesa Besa; Portret
uqe na platnu kraqa Milana (nije sa~uvan) i Portret kneza

50 1. avgust 2008.
Mihaila, oba od Stevana treta svojih uglednih predaka, Vojnom muzeju grafske i vojno geografske karte XVII, XVIII
Todorovi}a, Portret kraqa poklonili i druge vredne muzejske predmete. i XIX veka, ura|ene uglavnom u staroj gra-
Milana (osniva~a Vojnog Na inicijativu tada{we Galerije Doma JNA, fi~koj tehnici bakroreza, a potom bojene
muzeja), nastao u Parizu u od grupe akademskih slikara naru~eno je da se ru~no. Uz karte, tu se nalazi i vredna ko-
ateqeu Nadar; i Portret uradi kolekcija portreta generala JNA. Ko- lekcija veduta starih gradova. Odlikuju se
kraqa Aleksandra Obreno- lekcija sadr`i 30 portreta. Galerija je Voj- visokim umetni~kim kvalitetom, sadr`ajnom
vi}a, rad Marka Murata. nom muzeju predala kolekciju 1987. godine. geografskom celovito{}u, ta~no{}u ucrta-
Posebnu dragocenost Veliku donaciju Vojnom muzeju u~inila je Ga- nih podataka primerenih vremenu u kom su
umetni~ke zbirke predsta- lerija Centralnog kluba Vojske Jugoslavije nastali, izuzetnom kaligrafijom i orna-
vqaju radovi ratnih slika- 1993. godine. Tom prilikom Umetni~ka zbir- mentikom.
ra 19121918. Sakupqeno ka uve}ana je za 391 vredno likovno ostva- Danas Umetni~ka zbirka Vojnog muzeja
je oko 500 slika, skica i cr- rewe, a re~ je o delima savremene umetno- poseduje oko tri hiqade radova i oni su
te`a osamnaest ratnih sli- sti, s temom Drugog svetskog rata ili savre- razli~iti i po vremenu nastanka i po svojoj
kara. Nacionalni entuzija- menog vojni~kog `ivota. Radovi su na{ih ve- likovnoj vrednosti. U dugom razdobqu od
zam poneo je u strahote rat- likih umetnika, izme|u ostalih: Mila Milu- XVII veka, koje potresaju ratovi i burni
nog vihora ~itavu jednu gene- novi}a, Milana Kowovi}a, Milo{a Baji}a, istorijski doga|aji, stvaralo je vi{e sli-
raciju likovnih umetnika. Radenka Mi{evi}a, Bo{ka Risimovi}a i dru- karskih nara{taja razli~itih opredeqewa.
Na brojnim srpskim rati- gih. Slikar Milo{ Gvozdenovi} je poklonio Zastupqena su dela vode}ih predstavnika
{tima od Cera do Soluna, u 10 svojih slika ra|enih po fotografijama baroka, romantizma, realizma, secesije,
periodu od propasti da koje prikazuju Cersku bitku, a nedavno je Mi- impresionizma, poetskog i koloristi~kog
oslobo|ewa, stvaralo je oko nistarstvo odbrane Vojnom muzeju ustupilo
~etrdeset slikara koji su {est vrednih slika.
bili uglavnom ratnici ili
dobrovoqne bolni~arke. TVORCI ISTORIJE
Slikari su bili raspore|e- U atmosferi interesovawa za isto-
ni u ratne jedinice da bi riju i istorijske li~nosti, sasvim je pri-
pratili `ivot na frontu i rodno {to su predmeti od posebnog inte-
operacije na{e vojske. U resa bili ba{ portreti, tim pre {to je ta
prvim godinama rata, u svo- grana slikarstva slu`ila i kao svojevrsna
je male blokove skiciraju i genealo{ka dokumentacija. Tako|e, nije
svoje prve ratne utiske slu~ajno {to Vojni muzej sadr`i veliki broj
figure ili likovi obi~nih portreta i {to ba{ taj deo kolekcije pred-
vojnika, oficira, raweni- stavqa za~etak umetni~ke zbirke. Likovi
ka, skice polo`aja, oru`ja, istorijskih li~nosti su od davnina bili ve-
borbe, smrti. To je drago- lika inspiracija likovnim umetnicima.
cena gra|a o jednom vreme- Prikazati slikarskim sredstvima jednu
nu i wegovim naporima i li~nost, koja je snagom svog duha u kqu~nim
idealima. i prelomnim trenucima istorijskog razvo-
Pored bri`qivo ne- ja jedne nacija odigrala ulogu predvodni-
govane dokumentarne umet- ka, predstavqa te`ak i odgovoran posao.
nosti, u ~etiri tragi~ne Potrebno je pomiriti slobodu umetni~kog
ratne godine, u izgnanstvu, u stvarawa i stroge istorijske zahteve, stvo-
zbegu, na ostrvima rana, riti {to verniju sliku li~nosti, vremena,
mu~eni{tva i le~ewa nasta- ambijenta, kako bi portretisani ostao u
la su i najzna~ajnija impre- trajnoj uspomeni. Slikari su bili prinu-
sionisti~ka platna srpske |eni da po{tuju posebne zahteve naru~ila-
umetnosti. Me|u ratnim slikarima bilo je i ca i da pronalaze koncepcijska re{ewa
onih koji su stvarali na{u modernu umetnost kojima bi zadovoqili wihove `eqe ali i
Nade`da Petrovi}, Kosta Mili~evi}, Mi- sebe kao umetni~ke stvaraoce. U zbirci se
hailo Milovanovi}. Tako je Prvi svetski rat nalaze radovi najslavnijih srpskih umet-
i pored svih te{kih gubitaka koje joj je naneo, nika kao {to su: Uro{ Kne`evi}, Stevan
obogatio srpsku umetnost za znatan broj re- Todorovi}, Uro{ Predi}, Paja Jovanovi}, Ateqe Nadar, Pariz, knez Milan
mek dela. Kosta Mili~evi}, Veqko Stanojevi}, Pe- Obrenovi}, uqe na platnu
Posle Drugog svetskog rata, Umetni~ka tar Lubarda, Milo Milunovi}, Mladen
zbirka Vojnog muzeja uve}ana je za jo{ jedan Srbinovi}. Tu su i radovi umetnika koji su realizma, ekspresionizma, sve do pojave
fond likovnih dela. Re~ je o radovima koji su nepravedno zaboravqeni: ruski slikar Vse- apstraktne umetnosti i nove figuracije. Za-
nastali od 1941. do 1945. godine. Otkupom i volod Guqevi~, portretista Nikola Miloje- stupqeni su radovi velikih majstora, ali i
poklonima ste~ena je ova kolekcija koja sa- vi}, slikar Mihailo Milovanovi}. Pru`ila slikara ~iji ne{to skromniji rad nikako ne
dr`i dela aktivnih u~esnika NOR-a i umet- nam se prilika da im uka`emo du`nu pa`wu i umawuje wihovu ulogu. Naprotiv, wihovi
nika koji su godine rata proveli u zarobqe- predstavimo wihova dela, jer zahvaquju}i radovi predstavqaju veoma zna~ajan poda-
ni~kim i koncentracionim logorima. Fond wima na{a umetnost je oboga}ena mnogim od- tak o qudima i doga|ajima iz na{e pro{lo-
Umetni~ke zbirke se i daqe uve}avao delima li~nim radovima. sti i bogata su dokumentacija, `iva, nepo-
plemenitih darodavaca Vojnog muzeja. Me|u U okviru Umetni~ke zbirke Vojnog mu- sredna, koja nam do~arava likove onih koji
posleratnim darodavcima treba ista}i po- zeja nalazi se i izuzetno vredna kartograf- su stvarali na{u istoriju.
tomke generala Vojislava Vukovi}a i genera- ska zbirka, koja obuhvata originalne geo- Qubica DABI],
la Jevrema Damjanovi}a, koji su, osim por- vi{i kustos

51
Zbir ka va ne vrop skog oru` ja

ESTETIKA ORIJENTA
Mada nije od znate pu{ke kremewa~e u Tetianu, Fesu i wa drveta i kamena, jer metal u Okeaniji
nacionalnog zna~ajna, Marahe{u, sabqe arapskog tipa, bode`i i do pojave Evropqana nije bio poznat. Naj-
mesingani oru`ni pribor. Sa~uvani su pri- zna~ajnije je oru`je sa Admiralskih ostrva.
zbirka oru`ja Stanovnici ovog podru~ja koristili su ko-
merci barutnica iz 19. veka. Posebno je
vanevropskih zemaqa vredna pu{ka kremewa~a, veoma kvalitetno pqa, re|e bode`e, sekire, a luk i strelu su
zavre|uje pa`wu po ukra{ena. Taban je cizeliran sa ne~itkim upotrebqavali samo za lov. Od 1887. po~e-
natpisom evropskog porekla, dok je na cevi li su da, posredstvom Evropqana, koriste
brojnosti eksponata, ru~no vatreno oru`je. Karakteristika wiho-
graviran i posrebren arapski natpis. Tipi-
wihovom egzoti~nom ~an marokanski {iroki kundak je, kao i usad- vog oru`ja je {to su vrhovi kopqa i bode`a
izgledu i na~inu upotrebe nik, sav izrezbaren. od obsidijana kamena vulkanskog porekla.

Zbirci Vojnog muzeja najbrojnije je


oru`je afri~kih zemaqa. Od ukupno
144 primerka, 109 je prikupqeno tri-
desetih godina 20. veka, a 35 je otku-
pqeno 1951. godine. Od afri~kog
oru`ja zanimqiva je mala zbirka iz
Konga, kao i putevi kojima je prispelakod nas.
Naime, deo ovog oru`ja Vojnom muzeju je 1935.
poklonio general Du{an Stefanovi} (mini-
star Vojske Kraqevine Srbije, kancelar kra-
qevih ordena Kraqevine Jugoslavije). On je
ranije bio a|utant kraqa Petra Kara|or|e-
vi}a u vreme kada je dr Kosta Dini} bio kra-
qev li~ni lekar. Po{to general Stefanovi}
nije bio u Kongu, on je verovatno te predmete
dobio na poklon od dr Dini}a ili od samog
kraqa Petra. Dini} je bio u @enevi 1895.
godine privatni kraqev lekar, ali je od
1897. do 1902. boravio u Kongu. Odatle se
sa kolekcijom oru`ja vratio u @enevu i po-
lovinu poklonio Petru Kara|or|evi}u. Oni
su zbirke doneli u Srbiju 1903, ali se obe- Deo zbirke oru`ja
ma gubi trag u Prvom svetskom ratu. Azije, Afrike i
Pore|ewem predmeta sa sa~uvanih fo- Okeanije
tografija izlo`enih na zidu u ku}i Dini}a i
predmetima u na{oj zbirci, te wihove podu- U Al`iru, u Kabilima, gde su `iveli Vi{e su ih koristili kao oru|e. Kopqa su
darnosti, smatra se da su iz istog fonda. Ve- naj~istiji Berberi, izra|ivano je najrazli- im slu`ila za prepad protivnika i kao ple-
lika je sli~nost ratnih no`eva, strela, kopa- ~itije oru`je i kowi~ka oprema. Naro~ito su sni ukras. Na sredwem delu dr{ke pri~vr-
qa, ma~eva i sekira, a posebno su zanimqivi se isticali u ukra{avawu oru`ja, sedefom, {}ivali su figuralnu kompoziciju glave
udarni no`evi plemenskih poglavica. To je koralima, bakarnom i srebrnom `icom pri- krokodila i qudske glave, koja ozna~ava
dvoseklo se~ivo sa vrhom u obliku kquna i sa mewuju}i grubi filigran. Koristili su geo- uspomenu na pretka. Lukovi i strele sa
po dva do tri kru`na otvora. Vaqkasta dr{ka metrijsku ornamentiku, tipi~nu za Berbere. Irijana (N. Gvineja) su od bambusa i like.
je od ebonovine, po ivicama ukra{ena mesin- Za drvene delove oru`ja koristili su sop- Sa Solomonskih ostrva su kopqa sa stili-
ganim rozetama evropskog tipa. stvenu orahovinu, dok su cevi za vatreno zovanom predstavom ~oveka, koja treba po
Sli~ni no`evi poti~u iz Sudana gde su oru`je nabavqali posredstvom Turaka.
bili nacionalno baca~ko oru`je, sa polume- verovawu da nosiocu pozajmi snagu.
se~astim vrhom, o{trim sa obe strane. Baca- Od oru`ja poreklom iz Azije veoma su
TABUKE, KUKRI I KATANE zanimqivi primerci bode`a kukri, iz ple-
lo se horizontalno, pri ~emu se obrtalo oko
svoje ose, te je naj~e{}e slu`ilo kao prete}e Zanimqivi su ma~evi tabuke, oru`je mena Gurka iz Burme. ^eli~no se~ivo, blago
oru`je. Primerci sa juga zemqe, koji su vi{e Tuarega, potomaka starog stanovni{tva Li- povijeno, pri vrhu pro{ireno sa koricama
ukra{avani, slu`ili su kao ratni~ki nakit. bije. Smatra se da su ih radili po uzoru na ukra{enim crvenim i zelenim koralima. Iz
Kija~e, te{ko udarno oru`je od ebonovine, rimske ma~eve ili ma~eve krsta{a. Naj~e{}e Kine poti~u poznate katane, oklopi i ritual-
tipi~no je za starosudanska plemena i ple- su bili u naoru`awu stare{ina, ali su s vre- ni predmeti, me|u kojima je bronzana figura
mena na severu Konga. menom postali dekorativni deo mu{ke no{we boga rata. Iz Indije su krivi bode`i i goni~i
Oru`je sa podru~ja Maroka interesant- plemena od zapadnog Sudana do Nila. slonova. Veoma dekorativni {titovi poti~u iz
no je po uticajima evropskih stilova u izradi. Posle Drugog svetskog rata Vojni muzej Persije, odakle su i zanimqivi buzdovani u
Domoroda~ko stanovni{tvo Maroka su Ber- je dobijao na poklon i otkupqivao predmete obliku qudske i volujske glave. Slu`ili su naj-
beri i Arapi, dok mawinu ~ine Jevreji (zla- poreklom iz Azije i Okeanije. Sa ovog pod- ~e{}e kao ukrasni predmeti.
tari i trgovci poreklom iz [panije), [panci ru~ja ~uva se oko 50 predmeta, prikupqenih
i Francuzi. Sve do prodora evropskog fa- po~etkom 20. veka. Izra|eni su na tradicio- An|elija RADOVI],
bri~kog oru`ja, u Maroku su izra|ivane po- nalan na~in obrade i umetni~kog ukra{ava- vi{i kustos

52 1. avgust 2008.
Zbirka foto-dokumentacije

TRENUTAK
VE^NOSTI

Nijedan drugi izvor, ma kako da je


objektivan ili slikovit, ne mo`e tako
jasno i `ivo, kao fotografija,
opisati ~ovekova ose}awa. Lice
borca koji u rovu o~ekuje komandu za
juri{ na neprijateqa je veoma te{ko
opisati re~ima, ose}awa zarobqenog
vojnika, tako|e.

brojne fotografije srpskih dinastija Obre- jasan o ulozi ratnih slikara (fotografa) i u
ond foto-dokumentacije je najve}a zbir-
ka u Vojnom muzeju, koja se sastoji od ma- novi}a i Kara|or|evi}a, mnogih poznatih i wemu se izri~ito ka`e: Ratni slikari ne tre-
terijala zabele`enog na staklenim fo- va`nih li~nosti, ali i fotografije mladih ba da propuste nijedan va`niji momenat bor-
tografskim plo~ama, panoramskim nega- qudi koji }e se tek kasnije izboriti za svoje be, koji bi bio od vrednosti za istoriju. Radi
tivima, negativima i fotografijama. mesto u istoriji, postati poznati i slavni. toga potrebno je da oni sa naj`ivqim intere-
Fotografija kao istorijski izvor je iz Upravo je takav slu~aj sa slikama mladog, jo{ sovawem po potrebi i sa li~nim po`rtvova-
uzetno zna~ajna za istori~are, za istra`iva- golobradog, pitomca 32. klase Kraqevske wem prate tok borbe, staraju}i se da se {to
~e veoma zanimqiva, a ~esto i nezamewiva. srpske vojne akademije Vojislava Tankosi}a vi{e unesu u su{tinu wenu i da ponesu {to ja-
Ona nam pru`a neposredno svedo~anstvo o ili mladog poru~nika @ivojina Mi{i}a. ~e impresije iz we. Pravilno shva}en zna~aj
raznim doga|ajima, ali i pogled iz jednog dru- fotografije omogu}io je da se wihovim obja-
gog vremena na qudska ose}awa, patwu, bol, RATNI FOTOGRAFI vqivawem u stranoj {tampi znatno uti~e na
strah ili veseqe i sre}u. Kako su istoriju srpskog naroda sa po- formirawe javnog mwewa. Najboqi primer je
Radi lak{eg snala`ewa u obiqu ma- ~etka 20. veka obele`ila velika ratna isku- ratni slikar Vladimir Beci}, koji je bio do-
terijala foto-dokumentacija podeqena je {ewa, prvo u oslobodila~kim ratovima, a ka- pisnik francuskog ~asopisa L'illustration
na posebne fondove koji obuhvataju razli- snije i odbrana otaxbine u Prvom svetskom gde je objavqivao fotografije sa fronta i ta-
~ite periode. ratu, tako su i fotografije iz ovog perioda ko umnogome doprineo da francuska javnost
Fond ranije ratne istorije obuhvata pe- uglavnom dokumentarne slike qudskog strada- shvati veli~inu ratnih napora Kraqevine
riod od pojave prvih fotografija u Srbiji i wa, patwe ali i borbe za opstanak. Vrhovna Srbije i wenog naroda. Srpska vojska je ko-
prvih putuju}ih fotografa, pa sve do kraja komanda srpske vojske je veoma rano shvatila ristila fotografije i kao mo}no sredstvo za
Prvog svetskog rata. Ovaj, mo`da najzna~ajni- pun zna~aj i va`nost fotografije. Ve} 1912. podizawe morala vlastitim trupama, o ~emu
ji fond, sadr`i veoma va`ne fotografije ko- godine Vrhovna komanda uvodi zvawe ratnog nam najboqe svedo~i dopis Dunavske divizije
je predstavqaju kulturnu ba{tinu srpskog na- slikara, a slikari i fotografi su imali du- od 12. novembra 1917, koji se zajedno sa jed-
roda. Mnoge fotografije iz ovog fonda su ve} `nost da prate i bele`e sve va`nije doga|aje nom fotografijom ~uva u zbirci Vojnog muze-
poznate javnosti jer se nalaze, kao ilustra- na sektoru fronta koji bi im bio dodeqen. ja. U dopisu naslovqenom na {tabove svih pu-
cije, u gotovo svim istorijskim delima, uxbe- Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih kova se ka`e: ^ast mi je poslati primeraka
nicima, novinskim ~lancima i feqtonima ko- {tabovima vi{ih jedinica na boji{tu, {tam- (ne ka`e se koliko) fotografije koja predsta-
ji se bave ovim periodom. Sa~uvane su mnogo- pan u Vaqevu avgusta 1914. godine, veoma je vqa pogreb srpskih zarobqenih vojnika, koji

53
svrhe usta{kog re`ima i prika-
zuju herojsku borbu usta{a i
domobrana protiv ~etni~ko
komunisti~kih snaga, kako se to
~esto nagla{ava u legendi zapi-
sanoj na pole|ini fotografija.
U foto-dokumentaciji po-
stoji i izuzetno obiman fond ~i-
je fotografije prate poslerat-
ni razvoj oru`anih snaga SFRJ,
ali i slike nastale u te{kom
vremenu gra|anskog rata, raspa-
da dr`ave i posledwih ratnih
zbivawa. U okviru ovog fonda
Album, poklon oficirskog postoji posebna zbirka foto-
kora knezu Milanu grafija i filmova na kojima su
Obrenovi}u, 1872 zabele`ene posete zna~ajnih
li~nosti i va`nih dr`avnih de-
legacija. Na{a ustanova je ima-
su jednog dana meseca ja- la ~ast da svoju stalnu postavku
nuara ove godine osva- poka`e britanskoj kraqici
nuli mrtvi u zarobqe- Elizabeti (1970) i prestolona-
ni~kom logoru u A{ahu u sledniku britanskog prestola
Austriji, usled zime i princu ^arlsu (1978), predsed-
gladi. Ovu je sliku pre- niku republike Francuske
neo jedan od na{ih raz- Fransoa Miteranu (1983), ali
mewenih vojnika, koji je i predsedniku vlade Vijetnama
bio u zarobqeni~kom Ho [i Minu (1957) ili kuban-
logoru. Molim da se po skom revolucionaru, tada mi-
jedna fotografija po- nistru spoqnih poslova Kube
{aqe svakom bataqonu Ernestu ^e Gevari (1957).
i naredi da se ista po-
ka`e svakom vojniku i
tom prilikom na ube-
KRAQEVSKI
Povla~ewe preko ALBUMI
dqiv na~in mu predsta- Albanije,1915
ve te{ke muke, nevoqe i ovom sukobu su se trudile da zabele`e {to U foto-dokumentaciji Voj-
patwe, koje nemilosrdno satiru na{e vojnike vi{e zna~ajnih momenata i iskoriste ih za nog muzeja ~uvaju se i mnogobrojni albumi, me-
u ropstvu kod neprijateqa. svoje potrebe. Na fotografijama je jasno i |u kojima je i album izra|en povodom posete
Posle 1918. godine i kraja Svetskog `ivo zabele`ena propast i kapitulacija kra- kraqa Petra I Kara|or|evi}a manastiru Hi-
rata nije prestalo interesovawe za foto- qevske vojske i odvo|ewe oficira i vojnika landar 1910. godine. Pored izvanrednih fo-
grafiju. Sada u mirnodopskim uslovima broj- u neizvesnost zarobqeni{tva. Na posmatra- tografija manastirskog kompleksa, starih
ni fotografi bele`e razne va`ne doga|aje ~a izuzetno potresno deluju prizori nema~ke poveqa i ikona iz riznice manastira, poseb-
koji su okupirali pa`wu javnosti novonasta- okupacije i represalija nad nedu`nim sta- nu pa`wu privla~i fotografija na kojoj se
le dr`ave, i koji su danas pohraweni u fon- novni{tvom, kao {to su masovna streqawa u vidi kraq Petar kako sa lopatom u rukama
du Pres biroa. Prizori ceremonija potpi- [apcu, Kraqevu i Kragujevcu, ve{awa rodo- ukopava sadnicu ~empresa.
sivawa va`nih dr`avnih sporazuma, kao {to quba na stubove uli~ne rasvete po central- Najreprezentativniji komad u na{em
su ugovori o savezu Mala Antanta ili Bal- nim beogradskim ulicama. fondu, pravi biser primewene umetnosti, je-
kanska Antanta, smewuju se sa slikama sve~a- Od svih fotografija koje se ~uvaju u ste veliki album sa 275 fotografija kabi-
nih do~eka raznih dr`avnih delegacija, kao fondu Drugog svetskog rata, svakako su naju- net formata oficirskog kora srpske vojske,
{to je bila poseta na~elnika general{taba pe~atqivije one koje je sakupila Dr`avna ko- a koji je uru~en knezu Milanu Obrenovi}u
SAD generala Daglasa Mek Artura, tokom misija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i 1872. godine povodom velike proslave wego-
septembra 1931. godine. Ipak, daleko su wihovih pomaga~a. Ove fotografije su izu- vog punoletstva i po~etka samostalne vlada-
brojnije fotografije koje prikazuju sasvima zetno zna~ajne jer predstavqaju gotovo jedini vine. Nacrt za korice uradio je slikar Ste-
obi~an `ivot jednostavnih qudi i obi~nih na~in na koji dana{wi posmatra~ mo`e shva- va Todorovi}, a na~iwene su od plavog somo-
vojnika. Pukovske slave, manevri, parade, titi prave strahote rata, a da ih pri tome i ta sa srebrnim okovima i emajliranim grbom
gimnasti~ke ve`be i ve`be na streli{tu ja- sam ne iskusi. Kne`evine Srbije. Oko grba stoji natpis
sno nam do~aravaju svakodnevne, mirnodop- Istra`iva~ima su izuzetno zanimqive i KWAZU SRPSKOM MILANU M. OBRENO-
ske zadatke kraqevske vojske. serije fotografija {to su ih snimili slu`be- VI]U IV WEGOVI OFICIRI. Reprezan-
ni fotografi i fotoreporteri koji su prati- tativne fotografije izradio je dvorski fo-
DOKAZI ZLO^INA li razne neprijateqske vojske i jedinice. Naj- tograf Nikola [tokman. Zanimqivo je da su
Na`alost, period mira nije dugo trajao. obimniju takvu seriju ~ine snimci nema~kih tu fotografisani i mladi oficiri koji }e tek
Novi svetski rat pogodio je i na{u zemqu. reportera koji ovekove~uju pohod nema~ke voj- kasnije biti oven~ani neprolaznom slavom
Ratna zbivawa, patwe, stradawa, strah i bol ske na SSSR i po severnoj Africi. Zvani~ni kao {to su poru~nik Radomir Putnik i Koka
opet su se na{li pred objektivima brojnih snimci oru`anih formacija NDH su svi ozna- Milovanovi}.
amatera i profesionalnih fotografa. Sve- ~eni pe~atom FOTO PROMIXDBA, a kao Vuk OBRADOVI], kustos
sni ogromne mo}i fotografije sve strane u {to samo ime ka`e slu`ili su u propagandne

54 1. avgust 2008.
Zbirka koja nastaje

SPAJAWE NESPOJIVOG

Tenk i topovi iz muzejske zbirke


izlo`eni na Vojnoj akademiji

Zna~aj ove zbirke je veliki, ku~enost prostora oko Vojnog muzeja na rodnoj armiji, ali i vojskama koje su nastale
Kalemegdanu, slobodno mo`emo re}i i iz we tokom devedesetih godina.
jer ona u sebi spaja
eksponate naoru`awa
proizvedenih na obe strane
epohe hladnog rata. I
ameri~ke i sovjetske
primerke, a povrh svega i
eksponate koji svedo~e o
S nerazumevawe savremene istorije, pa i
nedostatak tehni~ke kulture, uticali su
da do skora nije bilo sistemati~nog
prikupqawa novih eksponata vozila ili
artiqerijskih oru|a. U zbirci Muzeja osnov
ove postavke ~ine sredstva prikupqena tokom
pedesetih godina, koja su povu~ena iz naoru-
`awa tada{we armije.
Ovakvih zbirki bilo je od ranije u sasta-
vu armije, pa su neke dospele i do dana{we
Vojske Srbije. Jedna od wih nazvana je Stal-
na kolekcija. Ona je formirana u Mostaru, a
potom preseqena u skladi{te u banatskom se-
lu Ka~arevo. Druga sli~na zbirka je ona koja se
nalazi na poligonu Nikinci u sastavu Tehni~-
kog opitnog centra. O~ekuje se da u toku nared-
Od ulaska Vojnog muzeja u sastav Sekto- nih meseci obe obogate kolekciju Vojnog muzeja
razvoju doma}e vojne pameti ra za qudske resurse leta 2007, pokrenuta i u|u u sastav zbirke koja nastaje.
i industrije. Zato }e ona je sistematska akcija identifikacije i pre- Me|utim, najve}i izazov bilo je prona-
bacivawa rashodovanih primeraka borbenih la`ewe pojedina~nih primeraka. Obilaze}i
biti veoma interesantna za i motornih vozila, artiqerije raznih kali- jedinice i ustanove vojske {irom Srbije, iden-
sve poznavaoce naoru`awa, bara u sastav muzejske zbirke. Vredni pri- tifikovali smo vi{e istorijskih primeraka
jer ~esto spaja nespojivo. merci tehnike i naoru`awa pronala`eni su naoru`awa i vozila, koje smo u proteklim me-
na poligonima za obuku, u kasarnama gde su secima prebacili na privremenu lokaciju u
Sa druge strane, prikupqena ta sredstva bila predvi|ena za rashod, re- kasarni u @arkovu, odnosno u Vojnu akademiju
tehnika svedo~i}e o montnim zavodima i na drugim mestima {i- na Bawici, gde je od ranije bilo primeraka
naoru`awu vojske na ovom rom Srbije. Tako je tokom 2007. i 2008. go- artiqerijskog naoru`awa koje je krasilo krug
dine nastala nova zbirka, koja jo{ nema svoj ove {kolske ustanove.
prostoru u drugoj polovini zvani~an naziv, niti jedinstvenu lokaciju. Najve}i deo ove prona|ene tehnike
dvadesetog veka. Zbirka u kojoj su artiqerija, borbena i mo- poti~e iz Drugog svetskog rata i nalazio se u
torna vozila kori{}ena u Jugoslovenskoj na- naoru`awu JNA u posleratnim decenijama.

55
Znatan deo do{ao je u naoru`awe preko pro-
grama ameri~ke vojne pomo}i, koji je Jugosla-
vija prihvatila od 1951. do 1958. godine. Tu
su i primerci sovjetskog naoru`awa naba-
vqenih posle 1961, ali i mnoga sredstva iz-
ra|ena u jugoslovenskim vojnim fabrikama.
Zbog li~nog afiniteta i bavqewa
ovom temom od ranije, ali i zbog starosti i
retkosti, najvi{e pa`we poklonili smo
pronala`ewu ameri~ke i britanske tehnike
koja je stigla putem programa vojne pomo}i.
Po{to je najve}i deo te tehnike povu~en iz
upotrebe pre trideset i vi{e godina, svaki
otkriveni primerak bio je pravi istra`i-
va~ki draguq.
Tako smo u Tehni~kom remontnom za-
vodu ^a~ak prona{li prili~no redak bri-
tanski vu~ni voz (kamion sa prikolicom
za transportovawe borbenih vozila i ma-
{ina) tipa foden MTU, potom u kasarni u
Kru{evcu nekoliko kamiona radionica
tipa GMC CCKV 353, popularnih xemso-
va, a na susednom poligonu Ravwak tenko-
ve M47 Paton, oklopne automobile M3A1
vajt skautkar i M-8 grejhaund, te haubice
105 mm tipa M-3. U Ni{u, u kasarni Pan-
leta 2006. me|u sredstvima rasformirane Povla~ewe znatnog dela neperspek-
telej, me|u kamionima koji su na upotrebi
Prve oklopne brigade i laki plivaju}i tenk tivne tehnike iz vojske u protekle dve go-
na{li smo u odli~nom stawu, tako|e pri-
li~no redak, desettonski kamion za izvla- PT-76. Ovaj posledwi sada je veoma redak dine stvorilo je priliku da se i iz tog kon-
~ewe tipa kenvort. Kona~no, na poligonu primerak, jer su tenkovi tog tipa povu~eni tingenta izabere jedan deo naoru`awa za
u Pan~evu na{li smo protivavionski po- i ise~eni posle Dejtonskog sporazuma zbirku Vojnog muzeja. Tako smo obilaze}i
luguseni~ar M15 i tenk tipa M-4 {erman. 19961997. godine. Obilazak Vojnotehni~- kasarne u kojima se ~uva povu~ena tehnika
Od sovjetske tehnike, koje je tokom {e- kog instituta i Tehni~kog opitnog centra
(Smederevo, Smederevska Palanka, Nego-
zdesetih i sedamdesetih godina stizala u otvorio je mogu}nost da se u zbirci Vojnog
tin...) identifikovali i za kolekciju iza-
naoru`awe JNA, prikupili smo vi{e inte- muzeja na|u i neki od prototipova vozila
(tara, PA borbeno vozilo sava) ili topova brali adekvatne primerke naoru`awa so-
resantnih primeraka. Na Vojnoj akademiji
(topaz i drugi), koje je na{a industrija iz- vjetskog porekla: tenka T-72, in`iwerijske
prona{li smo tenkove T-34B, odnosno T-55
ranije serije, traktor guseni~ar ATS 59G, a radila tokom osamdesetih godina. verzije tenkova T-55, oklopne transporte-
re tipa BTR-50, BTR-60, izvi|a~ke automo-
bile BRDM-2 u nekoliko verzija, topove T-
12 100 mm, M-46 130 mm, haubice D-20
152 mm i D-30 122 mm, zatim ~ehoslova~-
ke samohodne PA topove tipa M53/59, po-
znatije kao prage, doma}e oklopne tran-
sportere tipa M-60, M-80 BVP u nekoliko
verzija, vozila tipa BOV, haubice tipa M-
56 105 mm, M-65 155 mm, D-30J 122 mm,
lake PA topove M-55 kalibra 20 mm, mi-
nobaca~e raznih kalibara i drugo. Hode}i
tako po kasarnama, u potrazi za ekspona-
tima, i autor ovog teksta nai{ao je na
oklopni transporter tipa BTR, na kome je
pre vi{e od dve decenije u Sloveniji slu-
`io vojni rok.
U me|uvremenu, sa druge strane, odgo-
vorni organi u Ministarstvu odbrane i
General{tabu, postepeno su shvatili zna-
~aj ideje ~uvawa pojedinih primeraka teh-
nike koja se ne koristi, pa su tako sada
mnogi od najstarijih ili najboqih prime-
raka vozila identifikovani u dokumenta-
ciji, a onda neophodnom papirologijom do-
deqeni Vojnom muzeju.
Dr Bojan DIMITRIJEVI]

1. avgust 2008.
Zbirka naoru`awa u eksterijeru

GVOZDENI Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u eksterijeru


Vojnog muzeja su spredpune}i topovi iz druge
I NEMI polovine 17. do sredine 19. veka.
Pa`wu posetilaca naro~ito privla~i ve}i broj
oklopnih transportera, tanketa i tenkova.
^UVARI
birka artiqerijskog oru|a, izme|u ostalog,
~inila je osnovu prve stalne postavke Voj-
nog muzeja iz 1904. godine. Osim dva topa
koja su se nalazila ispred ulaza u zgradu
Muzeja, ve}i broj spredpune}ih topova, od
kojih i ~etiri Kara|or|eva topa livena u
srpskoj topolivnici 1811. godine, krasila
su izlo`beni prostor.
Kao i ve}ina zbirki, i ova je o{te}ena ili
delom uni{tena tokom dva svetska rata. Nakon
Drugog svetskog rata u Muzeju je ostalo ne{to vi-
{e od dvadesetak topova i haubica kori{}enih
S kraja 19. i po~etka 20. veka u eksterijeru Iz ^ehoslova~ke, pred rat, uvezeni su i protiv-
tokom balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu,
se nalaze primerci svih vode}ih evropskih pro- tenkovski topovi 47 mm M.38 (Skoda 47 mm ka-
a koje je muzej primio 1935. godine od VTZ Kragu-
izvo|a~a artiqerijskog oru|a toga vremena non P.U.V. vz 36), {to su Nemci vrlo brzo stopi-
jevac. Tako|e, ostale su i tri cevi obalska topa,
(Schneider, Skodawerke, Krupp, Rheinmetall, rali, jer je ovaj top bio jedan od retkih oru|a ko-
koja su, 1936. godine, dopremqena sa kladovske
Societe anonyme des anciens etablissements ji je mogao probiti oklop ruskog tenka T-34, pa su
tvr|ave. U posleratnim godinama nastavqa se sa
Cail). Osim primeraka koje je Srbija kupila, iz- ga ostavili za svoje potrebe. Umesto wih, Kra-
prikupqawem predmeta, pa u Muzej pristi`e ve}i
lo`ena su i artiqerijska oru|a koja su zaplewe- qevina Jugoslavija od Nema~ke kupuje 400 pro-
broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vozila iz
na u Prvom balkanskom ratu, sredstva dobijena tivtenkovski topova {koda 37 mm M.1939, a koje
minulog rata. Tako|e, sa jadranske obale, krajem
od Francuske prilikom proboja Solunskog fron- su oni zaplenili nakon okupacije ^ehoslova~ke.
1960. godine, prikupqeno je dvadesetak te{kih
ta, nekoliko primeraka koji su zate~eni u maga- I ovi topovi su, tako|e, izlo`eni u eksterijeru
obalsko-tvr|avskih topova koji su izlo`eni u eks-
cinima nakon Prvog svetskog rata, a nalazili su Vojnog muzeja.
terijeru Vojnog muzeja.
se u naoru`awu austrougarske vojske. Nakon Drugog svetskog rata u Muzej pristi-
Najstarija artiqerijska oru|a izlo`ena u
Nakon Prvog svetskog rata, osim oru|a koje `e ve}i broj artiqerijskog oru|a i oklopnih vo-
eksterijeru Vojnog muzeja su spredpune}i topovi
je ostalo u Kraqevini SHS, kupqene su izvesne zila, me|u kojima i izuzetno retki primerci. Pa-
koji datiraju od druge polovine 17. do polovine
koli~ine artiqerijskog oru|a. Od tih primeraka `wu posetiocima naro~ito privla~i ve}i broj
19. veka. Osim ~etiri cevi koje su izlivene od
danas se u eksterijeru Vojnog muzeja nalaze dve oklopnih transportera, tanketa i tenkova raznih
bronze tu~a, sve ostale su od gvo`|a. Najve}i
italijanske poqske haubice 105 mm {najder zemaqa (Poqske, ^ehoslova~ke, Italije, Nema~-
broj ovih cevi izliven je u radionicama u Austri-
M.1913 (Cannone da 105/28 Mod. 13), izuzetan ke, Rusije, SAD). Od tih sredstava posebno se iz-
ji, nekoliko u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
primerak merzera 305 mm M.11/30 {koda (30.5 dvajaju poqska tanketa TKF-3, kojih je proizvedeno
cm Mrser M.11), a koje je Jugoslavija uvezla iz ukupno 18 komada, a jedini sa~uvani primerak je
Biblioteka Vojnog muzeja ^ehoslova~ke 1930. godine. Ovi topovi povu~eni upravo izlo`en u eksterijeru. Isti slu~aj je i sa
PISANO BLAGO su iz upotrebe pre izbijawa Drugog svetskog rata. nema~kim lakim tenkom (PzKpfw I Ausf F VK 1801),
kojih je proizvedeno svega 30. U eksterijeru su i
Posle osnivawa Vojnog muzeja, 1878. go- na istorija, luksuzne opreme, ilustrovana je dva laka ameri~ka teka stjuart (M3 A1 Stuart III i
dine, pored prikupqawa muzejskih predmeta, u gravirama na kojima su portreti vojskovo|a, M5 A1 Stuart V). Tako|e, izlo`eni su i italijan-
wegove fondove pohrawivano je i pisano bla- prikazi bitaka i opsada utvr|ewa. Celo jedno ski laki tenk (CA M15/42 Carro Armato), nema~ki
go. Bri`qivo sakupqan, obra|ivan i ~uvan poglavqe posve}eno je opsadi Beograda. Vrlo sredwi tenk (PzKpf IV Ausf F Sd. Kfy. 161), sovjetski
bibliote~ki fond, uglavnom iz oblasti op{te vredan i bogato zastupqen je fond kwiga, {tam- sredwi tenk T 34 i jugoslovenski tenk A1, kojih je,
i nacionalne istorije, vojne nauke, istorije pan u Be~u, pisan goticom. 1950. godine u fabrici Petar Drap{in, proiz-
umetnosti, arheologije, etnologije i muzeologi- Devetnaesti vek je vreme probu|ene na- vedeno svega pet komada.
je na srpskom i svetskim jezicima, znatno je cionalne svesti srpskog naroda. Srpsku revolu- Osim oklopnih vozila u eksterijeru Vojnog
uve}an i danas ima oko 12.500 kwiga i vi{e ciju, zapo~etu 1804. godine, pored Srba, muzeja izlo`ena su i brojna artiqerijska oru|a
od 6.000 ~asopisa. zabele`ili su i evropski velikani kao {to je zaplewena tokom Drugog svetskog rata od Itali-
Najstarija kwiga u biblioteci Vojnog muze- Leopold Ranke. Dok je jedan Nemac pisao srpsku jana i Nemaca. Pa`wu skre}e nekoliko protiva-
ja je iz druge polovine 16. veka, {tampana u istoriju dru`e}i se sa Vukom Stefanovi}em vionskih topova, vi{e protivoklopnih i brdskih
Veneciji 1574. godine. Ovde se ~uva nekoliko Karaxi}em, dotle je ovaj ure|ivao i {tampao al- topova, izvestan broj oru|a dobijen kao sovjetska
dela {tampanih tokom 17. veka u Be~u, Veneciji, manah Danica u Be~u. Ratna pro{lost Balkana, pomo}, a tu su i ameri~ki topovi dobijeni preko
Nirnbergu, Amsterdamu, a koja se odnose na is- naro~ito oslobodila~ki ratovi srpskog naroda vojne pomo}i po~etkom pedesetih godina pro{log
toriju evropskih dr`ava koje su imale dodira sa u 19. veku, ostavili su traga u evropskoj istori- veka. Nakon gotovo veka marqivog prikupqawa
de{avawima na Balkanu i uticajem na wega. ografiji. Mnoga dela su bogata podacima o Vo- oru|a, stvorena je, ako ne najvrednija, onda si-
Dela iz 18. veka nisu retkost u ovoj biblioteci. jnoj krajini, Vojvodini, Kne`evini i Kraqevini gurno jedna od najre|ih zbirki artiqerijskog
Posebno mesto zauzima trotomno delo o princu Srbiji, Bosni i Hercegovini. oru|a i oklopnih sredstava u Evropi.
Evgeniju Savojskom iz 1729. Ova prin~evska voj- Quba MAJSTOROVI] Mr Mirko PEKOVI], vi{i kustos

57
,
ojni muzej je tokom vi{e od jednog veka po-
stojawa, uprkos stradawima u svetskim ra-
tovima i, usudio bih se re}i, zapostavqe-
nosti tokom posledwih decenija, koja je re-
zultat te{kih dru{tvenih i politi~kih kri-
za, ratova i raspada dr`ava ~ijoj je isto
riji slu`io, prikupio relevantnu zbirku od oko
35.000 predmeta oru`ja, opreme, uniformi, od-
likovawa, zastava, arheolo{kog materijala,
umetni~kih dela, topova i tenkova, i ~esto, uz ve-
like napore, realizovao mnoge zapa`ene izlo-
`be i objavio ve}i broj kataloga i monografija.
Pro{li ro|endan proslavili smo obnavqawem
muzejskog glasnika Vesnik br. 34, posle gotovo
dvodecenijske pauze i obavezali se da }e ~aso-
pis ubudu}e izlaziti redovno i biti sve boqi.
Nadamo se da smo ovogodi{wim brojem to obe-
}awe u dobroj meri i ispunili, mada te`wa ka
boqem ostaje na{ trajni izbor i obaveza.
Ovogodi{wi jubilej obele`avamo izlo-
`bom ~ija su tema upravo ratovi za oslobo|ewe
i nezavisnost 18761878, a u slavu i du`no po-
{tovawe svima onima koji su, ne samo u tim ra-
tovima, ve} tokom ~itave duge i ~esto veoma na-
pregnute srpske istorije, polo`ili svoje `ivote i
ugradili sebe u najuzvi{eniji ciq koji se slobo-
dom zove. Kao memorijal ostao je Vojni muzej, po-
uzdan svedok ~ije se}awe ne bledi, ve} s vreme-
nom postaje sve jasnije i bistrije, ne poznaju}i
granice vremena i prostora. Redukovana verzija
ove izlo`be bila je deo zna~ajnog me|unarodnog
projekta, u organizaciji Nacionalnog vojnoisto-
rijskog muzeja u Bugarskoj pod nazivom Rusko-tur-
ski rat 18771878, maja ove godine u Sofiji.
Tim projektom obuhva}ene su sve zemqe u~esnice
u ratovima, a doprinos Vojnog muzeja bio je izu-
zetno zapa`en.
Posetioci izlo`be Srpsko-turski ratovi
18761878, koja je prire|ena u galeriji na{eg
U susret jubileju drevnog zdawa na Gorwem gradu Beogradske tvr-
|ave, prosudi}e sami da li smo i koliko ostali
verni svetom ciqu i tradiciji, a uvereni smo da
RI ZNI CA dr`ava Srbija ne}e napustiti instituciju u kojoj
su sa~uvana tako dragocena svedo~anstva wene
istorije. Tokom jubilarne godine Muzej, tako|e,
NA CI O NAL NE ima ~ast da zajedno sa Francuskim kulturnim
centrom po~etkom novembra priredi izlo`bu po-
sve}enu devedesetogodi{wici prvog mirovnog
sporazuma u Prvom svetskom ratu, koji je potpi-
ISTO RI JE san 29. septembra 1918. u Solunu, a koja }e
predstaviti savezni{tvo pet evropskih naroda u
krvavom Velikom ratu: Francuza, Srba, Brita-
naca, Italijana i Grka. Inicijativa za ovaj pro-
Ono {to Vojni muzej ~ini naro~itim nije jekat potekla je od Francuza, {to govori da Sr-
bi nisu zaboravqeni od svojih saveznika, da su
samo ~iwenica da postoji 130 godina, jer heroizam srpske vojske i neopisive patwe i `r-
vreme, svedoci smo, nije uvek najboqi tve srpskog naroda u tim godinama ostali ve~no
saveznik. Wegova posebnost je u tome {to je zapisani na stranicama istorije svih naroda ~i-
ji su najvi{i ideali sloboda i pravda.
ostavio pe~at u tom vremenu i sa~uvao Miroslav KNE@EVI],
svedo~anstva o burnim vekovima u kojima pukovnik, na~elnik Vojnog muzeja
se stvarala srpska dr`ava, Urednik priloga
sticala sloboda i nacionalni identitet. Dragana MARKOVI]
Fotografije
Nemawa PAN^I]
SA
galerije

RAT GDE GA NEMA


Pi{e
Branko KOPUNOVI] u~no nam je da ponavqamo broj bezobrazluk! Peking je nova prilika i verujemo

M stradalih u saobra}ajnim nesre}amo


ovog leta. ^ovek ne bi znao odakle
da po~ne i ~ime da zakqu~i crnu listu. Uzalud
da }e na{i momci pokazati od kakve su gra|e.
Naravno, Da~i i daqe dr`imo pal~eve...
vreme kada je energenata, uop{te, sve mawe,
upozorewa policije, vapaji povre|enih, molbe
roditeqa... Ne vredi! ^esto pomiwani Zakon
o bezbednosti saobra}aja poo{tri}e kaznenu
U a barel nafte na svetskom tr`i{tu
vrtoglavo raste, ni na{e tanu{no tr`i{te
nije imuno na taj galop. Cene naftinih derivata
politiku, ali te{ko da }e izmeniti svest mewaju se gotovo svake nedeqe. Vo`wa
voza~a. Je li to pitawe li~ne ili op{te automobila za obi~an svet, u ~ijem se standardu
kulture, zrelosti ili odgovornosti, qudskosti naj~e{}e prepoznaju pripadnici vojske, postaje
ili naivnosti?.. Te{ko je re}i, osim da se ti~e luksuz. Ako dotekne od skromnog ku}nog buxeta,
mentalne strane ~ovekove li~nosti. Dobar vozi se tek koliko se mora. Mi, na`alost, nemamo
~ovek nije obavezno i solidan voza~. Upravqa~ zna~ajne izvore, ali sve je aktuelnija mogu}a
i snaga motora mno`e faktor rizika, ka`u kapitalna eksploatacija uqnih {kriqaca iz
psiholozi. Ne postoji ta zemqa koja mo`e aleksina~kog bazena. Prema najnovijim podacima,
napabir~iti policajaca po glavi voza~a. barel sirove nafte na berzi ko{ta 145 dolara,
Bo`e sa~uvaj. Niti je saobra}aj tako osmi{qen dok barel nafte dobijene iz uqnih {kriqaca
da ga vode qudi u uniformama. Oni ga staje, u najskupqoj varijanti, svega 95 dolara.
kontroli{u i poma`u onima za upravqa~em, Jasno je gde le`i ra~unica. U Ministarstvu
ka`e teorija. rudarstva i energetike ka`u da je studija
Prizore od kojih ~oveku zastane dah, izvodqivosti u kojoj bi trebalo da se odredi
a knedla u grlu neizdr`ivo priziva ose}aj isplativost eksploatacije tog energetskog
gor~ine, gledamo kao prate}u pojavu letwe reke bogatstva tek u povoju. Dok mi dugo merkamo
turista. Klini~ki centar Vojvodina u Novom i vagamo, energi~an poslovni svet reaguje brzo.
Sadu, postao je prava ratna bolnica. Hirurzi Dr`ave veoma zainteresovane za aleksina~ka
i wihove po`rtvovane kolege padaju od posla. nalazi{ta su Izrael, [vajcarska i Estonija.
Ovaj se sudario, onaj prevrnuo, te odleteo, pa Ponude su veoma ozbiqne.
preleteo... Sumoran bilans poginulih i Tako stvari stoje s naftom, a u sto~nom
povre|enih. Naj~e{}i uzrok qudski faktor. fondu debeo minus. Pre toga samo
Prosta zamenica za prebrzu vo`wu, nadobudnost, da napomenemo: u posledwih pet godina nikada
nepo{tovawe propisa, nemar svake vrste... Ka`u nije zasejano mawe p{enice a nikada nije bio
da tako nije bilo ni za vreme bombardovawa. ovako beri}etan prinos. ^iwenica koja zbuwuje
Rat gde ga nema. Junaci meseca su qudi u belim Dejvida Koperfilda i Big Laleta zajedno.
mantilima, odnosno zelenim odorama. Svoj skromni doprinos tovnoj `ivini dala je
Novosa|ani o kojima je re~ izvedu vi{e od izvesna krava Belka, koja je u selu kraj Beograda
45.000 intervencija godi{we, ali ovo leto im je otelila ~etiri lepotana. De{avalo se, ka`u
gotovo udvostru~ilo bilans. I tek {to su doma}ini, da na svet do|e dva, retko tri teleta,
zbrinuli povre|ene turiste iz Poqske, ali ~etiri je broj za po{tovawe. Neka je krenulo,
sa Egzita su im doneli nesre}nike na koje se makar i na mikro planu.
obru{ila grana. Mladost devojke iz Para}ina je avr{ena je gradwa Ku}e snova.
prekinuta na muzi~kom festivalu. Kakva ironija...
Malo osve`ewa stiglo nam je u vidu pobeda
na{ih vaterpolista, koji su u Malagi poku{ali
Z Petnaest parova je mesecima radilo i
gradilo, a samo su mlade Ni{lije
ostvarile san vredan, ni mawe ni vi{e, nego
da odbrane naziv evropskih {ampiona. pola miliona evra. Nazdravqe! Pravedno ili
Igrali su protiv veoma jakih protivnika ne, logi~no ili surovo, ali tako je osmislio
i pod te{kim mislima o svom drugu i saborcu mla|i brat velikog brata, pa gledaocima
Danilu Ikodinovi}u, koji bije `ivotnu bitku priredio novi rialiti {ou, gde svi gube osim
u pomenutom novosadskom klini~kom centru. jednog ili jedan pobe|uje, a ostali }orak,
Nedostajao je Da~a, ne samo zbog wegovih kako vam drago. [ta }e sve qudi da izmisle
sjajnih {uteva, maestralnih proigravawa ne bi li zabavili narod, koji ne mo`e a da se
i sjajne igre u odbrani. Wegov neodoqivi duh ne upita: odakle toliko novci na izvolte?
pobednika, pokreta~ka snaga, neuni{tiva Ako je ne{to u svemu pou~no jeste poruka
energija toga nije bilo i upravo se da se veliko blago sti~e radom i znojem,
to osetilo. Praznina. U ideji i kona~noj a ne razvla~ewem po foteqama i ogovarawem.
realizaciji. Jedan ~ovek, du{a tima. Znamo U jeku je sezona kupawa, opet su stradali
kakav je tim bez du{e i snage. Onakav kakav je neuki i vodi nevi~ni. Zato se setite re~i
bio u finalu. Na stranu motivisana velikog barda pisane re~i Du{ka Radovi}a:
reprezentacija Crne Gore, ~ak i sudije ~iji se ne u~ite decu da plivaju ako ih niste uverili
u~inak mo`e nazvati samo jednim imenom: da to radite boqe od wih.

59
DRU[TVO ZABRANA HEMIJSKOG ORU@JA

UKLAWAWE RI
Srbija je jedna od Na inicijativu Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Nacionalne komisije za
najva`nijih ~lanica sprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog oru`ja, u Beogradu je nedavno, u saradwi
Organizacije za
zabranu hemijskog
oru`ja (OPCW) u ovom
delu Evrope. Osim
{to ispuwavawa sve
N sa Organizacijom za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW), odr`an Sedmi regionalni
sastanak nacionalnih tela dr`ava isto~ne Evrope. Predstavnici 23 zemqe te regio-
nalne grupe razmatrali su najva`nija pitawa iz Konvencije, a posebno ulogu nacio-
nalnih tela i wihovu saradwu sa carinskim slu`bama, sa naglaskom na uslovima za
uvoz i izvoz hemikalija regulisanih Konvencijom, wihovom identifikovawu, kontro-
li, izve{tavawu o wima, oceni rizika, metodama krijum~arewa i primeni posebnih
ugovorene obaveze, carinskih softvera, kao i kontroli hemijske industrije.
na{a zemqa zna~ajan SR BI JA IS PU WA VA OBA VE ZE
doprinos daje u obuci Delegacija Srbije, sastavqena od eksperata iz resora koji sa~iwavaju Komisiju
i edukaciji doma}eg, za sprovo|ewe Konvencije (ministarstava spoqnih poslova, odbrane, ekonomije i
ali i inostranog regionalnog razvoja, za{tite `ivotne sredine, unutra{wih poslova kao i Uprave ca-
kadra u toj oblasti. rina) predstavila je aktivnosti svojih resora, posebno onih koje se odnose na carin-

^LANICE

60
Uz pomo} predava~a te orga-
nizacije istovremeno je odr`an
jednodnevni nacionalni semi-
nar za 80 srpskih carinika.
Prilikom susreta generalnog
direktora OPCW argentinskog

ZIKA diplomate Rohelija Firtera sa


dr`avnim sekretarom Radojkom
Bogojevi}em, ministrom za{tite
`ivotne sredine Sa{om Dragi-
nom i dr`avnim sekretarom u
Ministarstvu odbrane Du{anom
sku i grani~nu kontrolu, uvoz i Spasojevi}em, nagla{eno je da
izvoz hemikalija, kontrolu he- je Srbija izvr{ila sve svoje naj-
mijske industrije i aktivnosti va`nije obaveze iz Konvencije
u oblasti vanrednih situacija. nakon pristupawa Organizaciji
U okviru programa u~e- uni{tila je ostatke postrojewa
snici u raspravi posetili su za proizvodwu hemijskog oru`ja,
Nacionalni centar za kontro- nasle|ene od JNA, osnovala je
lu trovawa na VMA, Centar nacionalno telo (Komisiju) i
ABHO (u kome se odr`avao me- 2005. godine donela Zakon za
|unarodni kurs za za{titu od sprovo|ewe Konvencije.
hemijskog oru`ja) i korporaci-
ju Trajal" u Kru{evcu, kao in- VO DE ]I U RE GI O NU
stitucije koje imaju zapa`enu Krajem 2007. godine Vlada je
ulogu u saradwi Srbije sa Parlamentu uputila predlog tek-
OPCW. sta novog Zakona o sprovo|ewu
Konvencije. Kao va`an oblik sa-
radwe, marta 2008. godine pot-
pisan je Sporazum o privilegija-
ma i imunitetima osobqa OPCW.
Snimio Radovan POPOVI]

Ukazano je da se Srbija svojim


aktivnostima name}e kao vode}a
zemqa u regionu u oblasti sarad-
we sa OPCW i pomo}i zemqama
~lanicama u ja~awu kapaciteta za
za{titu od hemijskog oru`ja.
Kao primer navedeno je da je
na me|unarodnim kursevima, ko-
DO KU MENT KO JI OBA VE ZU JE je Srbija svake godine organizu-
je u Centru ABHO u Kru{evcu,
Srbija (kao pravni sledbenik SRJ, odnosno, dr`avne za-
obu~eno vi{e od 80 eksperata
jednice Srbija i Crna Gora) pristupila je Konvenciji o zabra-
iz oko 50 zemaqa. Lane su odr-
ni razvoja, proizvodwe, skladi{tewa i upotrebe hemijskog
`ani kursevi za polaznike iz
oru`ja i o wegovom uni{tavawu 2000. godine, ~ime je postala
nekoliko zemaqa severne Afri-
jedna od 184 ~lanice Organizacije za zabranu hemijskog oru`- ke. Centar se koristi i za tre-
ja, u Hagu. ning inspektora OPCW za rad
Konvencija, koja je usvojena 1993. godine, predstavqa jedan sa `ivim agensima", jer posedu-
od najva`nijih me|unarodnih instrumenata za razoru`awe i kon- je ograni~enu, registrovanu, ko-
trolu naoru`awa, koji sadr`i precizne obaveze dr`ava o uni- li~inu bojnih otrova za te svr-
{tavawu hemijskog oru`ja pod me|unarodnom kontrolom i veri- he. Medicinsko osobqe Inspek-
fikacijom, uz istovremeno omogu}avawe upotrebe hemijskih sup- torata OPCW otpo~elo je sta-
stanci za miroqubive svrhe. `irawe u Nacionalnom centru
Kontrolu, odnosno, verifikaciju obavqaju inspektori Or- za kontrolu trovawa VMA.
ganizacije, me|u kojima je nekoliko eksperata iz Srbije. Istovremeno, Srbija o~ekuje
Vlasnici najve}ih koli~ina hemijskog oru`ja, a me|u wima su da od Organizacije dobije i od-
SAD, Rusija, Indija, Libija, Ju`na Koreja, bili su du`ni da u govaraju}u pomo} za obnovu la-
skladu s Konvencijom uni{te svoje stokove do 29. aprila 2007. boratorijske i druge tehni~ke
godine. Me|utim, kako je re~ o ogromnim koli~inama, koje treba opreme, posebno mobilne, neo-
uni{titi u specijalnim postrojewima i o veoma skupom postupku, phodne za jo{ uspe{niju kontro-
rok im je produ`en do aprila 2012 godine. lu hemikalija iz Konvencije.
Generalni direktor Firter
Konvencija kontroli{e tri grupe hemikalija: bojne otrove, veoma je pozitivno ocenio ulogu
~ija je proizvodwa potpuno zabrawena (sem minimalnih koli~i- i aktivnosti Srbije na sprovo-
na za ispitivawe za{titne opreme), postrojewa i proizvode dvo- |ewu Konvencije, posebno orga-
struke namene (civilne i vojne) i postrojewa i hemikalije koje se nizovawe kurseva za za{titu od
proizvode u velikim koli~inama. hemijskog oru`ja.
Novica ANDRI]

61
U POSETI

P U K O V N I K U P E N Z I J I D R R A D E R A J I ]

OTAXBINSKI IDEAL
ri godine nakon prestanka profesionalne vojne slu`be pukovnik u penziji dr
Oficirsko zvawe ~oveka uvek Rade Raji} kwigom U ime ~asti upotpunio je istra`ivawa tog zna~ajnog i done-
prati. Odre|uje ga, obele`ava,
izdvaja. Jedinstveno je i te{ko
merqivo breme na ramenima koja
nose oficirske ~inove. ^ovek
pod tim teretom ostaje uspravan
T kle zanemarenog fenomena. Uporedo sa nau~noistra`iva~kim radom, dr Raji}
je, u gradwi i opremawu svojevrsne ku}e muzeja Ogwi{te srpsko, sa`eo i ma-
terijalizovao qubav i po{tovawe prema istoriji i tradiciji na{eg naroda.
Imawe u selu Ba}evac, nadomak Barajeva, gde se i nalazi Ogwi{te srpsko, za
dr Rada Raji}a, na{eg doma}ina, odavno je smislom i zna~ajem prerasla mesto gde ~o-
vek odmara ~ula od gradske vreve. Ona je postala wegovo svetili{te i zostav{tina.

VOJ NI^KA ^AST


jedino ako su wegova dela Zlosretna de{avawa na prostoru biv{e Jugoslavije mnogima su ostavila te{ko
poduprta istinskim moralnim breme se}awa. Rat, pored o~iglednih strahota, u prvi plan stavqa ono zlo i lo{e u
qudima. Nemoral i be{~a{}e tada se otvoreno prika`u u nekim od najgorih obli-
na~elima otaxbinskog ideala ka. Iako oni svetli primeri budu upam}eni i slavqeni, brojna su svedo~anstva
koji se s posebnom pa`wom mora upravo suprotnog.
Pukovnik u penziji dr Rade Raji}, kao i ve}ina wegovih kolega koje su s po~etka
negovati jo{ u Vojnoj akademiji. devedesetih bili u aktivnoj slu`bi, suo~io se sa ratom, lice u lice. Upravo tada u

62 1. avgust 2008.
Snimio Nemawa PAN^I]

wemu se rodila iskra znati`eqe za pitawe koje se u odmeravawu Oficirski poziv u srpskom narodu gaji takozvani otaxbin-
qudskih dela i nedela samo nametalo {ta je ~ast? ski ideal. Nijedna profesija u dr`avi i dru{tvu nema tako uzvi{e-
Prou~avao sam literaturu tra`e}i sve {to se doti~e pojma nu svetiwu ideala kao {to je oficirska slu`ba podvla~i Raji}.
~asti i ubrzo shvatio da se o tome veoma malo pisalo, naro~ito od Uzmimo za primer sliku Kosovka devojka. Na woj Orlovi}
1918. godine naovamo. To je pitawe znatno vi{e razmatrano pre Pavle ima zlatan pojas, {to simboli~no predstavqa wegovo ven~a-
Prvog svetskog rata, a docnije kao da se smatralo nepo`eqnim ka- we sa otaxbinskim idealom onoga vremena. I danas samo oficiri
`e dr Raji}. koji su zavr{ili Vojnu akademiju dobijaju e{arpu, koja ima zna~ajni-
Oko 400 pro~itanih kwiga tokom deset godina, smatra na{ sa- ju simboliku od samoga ~ina. Ona simbolizuje oficirsku ~ast kojom
govornik, omogu}ilo mu je da sa eti~kog, istorijskog, duhovnog, mo- se stare{ina vezuje za otaxbinski ideal svoga poziva. Dakle, ofi-
ralnog, filozofskog, nacionalnog i profesionalnog aspekta sagle- ciri su jedini zakleti ~uvari interesa dr`ave i nacije. Nijedna
da i prou~i pojam ~asti. druga profesija to nije. Dr`ava ima potrebu za jednom kategorijom
Ta neobi~no mo}na tema ~oveka s vremenom zaokupi i on mno- qudi koje posebno vaspitava, oprema, osposobqava za najte`e situ-
ga `ivotna pitawa, kada ih provu~e kroz prizmu ~asti osvetli i acije u kojima se mo`e na}i.
razume na sasvim druga~iji na~in nastavqa dr Raji}.
Prvo delo koje je nastalo kao plod dugogodi{weg prou~avawa PRED SU DOM VOJ VO DA
bilo je Biseri o ~asti, zatim je svetlost dana ugledala znatno Na fenomenu ratne zastave, dr Raji} je poku{ao da nam pri-
obimnija i sadr`ajnija kwiga U ime vojni~ke ~asti, da bi se uo~i bli`i tu osobitu ~ast vezanu za oficirski, uop{te vojni poziv.
Vidovdana, na sve~anosti otvarawa Ogwi{ta srpskog, Rade Raji} Kao {to znate, ratnu zastavu imaju samo rodovske jedini-
javnosti predstavio kwigom U ime ~asti. ce, ranga brigade, i postoji strogo utvr|eno pravilo kako se i
Iako je posledwe delo pojam ~asti pribli`ilo {irem sloju, kome zastava dodequje. Sve i svi u jedinici klawaju se woj i po-
objasnilo ga i ukrstilo sa mnogim profesijama, za na{eg sagovor- {tuju wu. Ona se klawa jedino Predsedniku Republike kao vrhov-
nika oficirski poziv poseban je, takore}i jedinstven u tom pogledu. nom komandantu. Ratna zastava nije samo obele`je. Ona je nosi-
Uop{te, prou~avawe fenomena vojni~ke ~asti znatno je odredilo i lac dr`avnog suvereniteta. Dokle god postoji i jedna ratna za-
usmerilo dr Raji}a. stava koja nije kleknula pred neprijateqem ili mu pala u ruke,

63
U POSETI

postoji i jedinica, dakle postoji i


dr`avni suverenitet. Samo i jedino
oficiri, odnosno podoficiri imaju
~ast i obavezu da tu zastavu ~uvaju
na osnovu otaxbinskog ideala
Jedini pravi tutori i recen-
zenti Raji}evog rada, kako sam ka-
`e, bile su srpske vojvode. Duh ofi-
cirske ~asti Mi{i}a, Putnika, Bo-
jovi}a, Stepanovi}a bodrili su i
krepili autora da istraje na putu
koji nije bio bez prepreka i te{ko-
}a. Wegov je trud dobija na zna~aju
jer se u savremenoj srpskoj litera-
turi gotovo ne mogu prona}i dela
koja potpunije tretiraju ~ast kao vr-
hunsku eti~ku kategoriju ili ~ak eti-
~ki sistem.
Otvarawe Ogwi{ta srpskog
OGWI[TE SRPSKO poklopilo se i sa sedamstotom godi-
Da li se ijedno delo, bilo nau~- {wicom ro|ewa cara Du{ana, i to je
no, bilo kwi`evno, mo`e sasvim obu- dodatna simbolika ove ku}e ka`e
hvatiti i razumeti bez pri~e o `ivotu Rade Raji}.
wegovog tvorca? Na{ je sagovornik Pored vidovdanskih, na{ do-
posetiocima Raji}a-ku}e Ogwi{te ma}in je na ku}i napravio jo{ dvo-
srpsko ostavio da sude o wegovim ja vrata jedna posve}ena Milo{u
idealima i verovawima po obiqu Obili}u i kosovskom mitu, a druga
predmeta ~ije mnogozna~nosti ili ple- Vo`du Kara|or|u, koja se otvaraju
ne ili zbuwuju, u zavisnosti od isku- prema selu Veliki Borak, gde je or-
stva i stavova sa kojim im se prilazi. ganizovana prva ustani~ka skup-
Imawe dr Raji}a, ako izuzmemo {tina.
malu porodi~nu vikendicu, osmi{qe- Kako vrata, tako i zidovi levo
no je i ure|eno tako da podseti na i desno od ulaza prate istu tematiku.
srpsku tradiciju. Ispred samog objek- Milo{evo i Vo`dovo ogledalo, du-
ta Ogwi{te srpsko nalazi se po- borezi, izreke i citati sve ukazuje
plo~ana terasa, na koju se nastavqa na veliku pa`wu u postavci sadr`aja
travnata staza duga desetak metara. koji su ponajvi{e delo ruku penzio-
Na kraju te staze nalazi se simboli~- nisanog pukovnika. Veliki broj pred-
ki prikazano gumno kultno mesto u Srba, na kome se vrhlo `ito, meta koji podse}aju na slavnu istoriju srpskog oru`ja, odlikovawa,
dogovaralo, sudilo, odakle se kretalo u boj, gde se veselilo i `ali- e{arpe
lo. Gumno je mesto gde se opet, seku druge dve terase koje ~ine simbol
krsta, odnosno, kako nam je dr Raji} objasnio, simbolizuju spoj hri- KU]A MUZEJ
{}anske i predhri{}anske ere na{eg naroda. Jedna od strasti dr Rada Raji}a na{la je mesto i u wegovom
Treba imati u vidu da krst, pored religijskog, predstavqa i malom muzeju. To je svojstvena drvena naslowa~a sa bogatim dubore-
univerzalni simbol ~asti. I po tom osnovu taj prostorni krst sa zom. Jedna takva nalazi se i u manastiru Hilandar, a na{ sagovor-
gumnom u preseku predstavqa zavetni put, duh i mo} kulta i slave ~a- nik sa ponosom isti~e da je jednu naslowa~u tipa episkopske stolice
sti, kako je na{ narod vekovima iskonski do`ivqava i po{tuje ob- poklonio hramu Svetog Save u ~ast wegovog osve}ewa.
ja{wava dr Raji}. Posetiocu Ogwi{ta srpskog u oko upadaju i brojni suveniri,
Ku}a muzej Ogwi{te srpsko je mala drvena gra|evina sa kro- kao {to su kremen kamen, simboli vuka, drvene plo~ice sa urezba-
vom na dve vode i sa troja vrata. Iz pravca gumna ulazi se na tako- renom glagoqicom U tome se nazire jo{ jedna veoma va`na crta na-
zvana Vidovdanska vrata, koja svojim izgledom, urezbarenim zapi- {eg doma}ina prou~avawe paganskog perioda na{eg naroda i wego-
sima i predmetima oka~enim na wima podse}aju na kult jednog od ve veze sa hri{}anskim prosvetiteqstvom. U jednom se delu ku}e mo`e
najstarijih srpskih praznika. Vidovdan se iz paganske ere starih videti i prikaz malog srpskog Panteona, vin~anskog pisma, starog
Slovena hristijanizacijom odr`ao do na{ih dana. slovenskog merewa vremena koje po~iwe 5.508 godina pre Hrista
U centralnom delu ku}e napravqeno je ogwi{te, iznad koga o Posmatraju}i mno{tvo predmeta u Raji}a-ku}i, te{ko se mo`e
gredi vise verige. To je, prema obja{wewu na{eg doma}ina, cen- izbe}i pitawe o motivu i voqi koja prati poduhvat prikupqawa i
tralna vertikala ku}e koja simbolizuje najstarije kultno mesto oku- izrade nekoliko stotina eksponata. Kova~nica koja se nalazi uz sa-
pqawa srpske porodice. mu ku}u, vi{e za pogled nego za rad, ka`e nam dr Raji}, {aqe staru
Pravo ispred, prolaze}i kroz Vidovdanska vrata, posetilac prepoznatqivu poruku da smo svi mi kova~i svoje sudbine. Sude}i
mo`e videti zid koji je posve}en nemawi}kom periodu, sa ogledalom po energiji koja izbija iz re~i na{eg doma}ima, ispod wegovog ~eki-
u obliku zenice, u ~ijem je centru izrezbaren lik cara Stefana Du- }a i dleta iza}i }e jo{ dela o ~asti, tradiciji i Srpstvu.
{ana Silnog. Zapisi, slike i predmeti koji tu stoje podse}aju na
slavni period istorije na{ih predaka. Aleksandar PETROVI]

64 1. avgust 2008.
PODVIG VOJNIKA
KENANA STRIKOVI]A

NA ^AST UNIFORMI
Ima li boqeg Da se vojnik Kenan Strikovi} posle povratka od ku}e, gde je proveo prvi vikend posle zakle-
tve, nije poverio drugu iz voda, za wegov podvig znalo bi tek nekoliko qudi. Ovako se, istina,
i o~iglednijeg primera
hrabrosti pripadnika
Vojske Srbije od onog
koji je mladi}
D mimo wegove `eqe, ipak ~ulo za doga|aje na putu PrijepoqeBrodarevo, koji su se odigrali u
no}i izme|u 4. i 5. jula ove godine.
Razgovor izme|u dvojice vojnika junske generacije u Drugom centru za obuku u Pan~evu stigao je
do u{iju komandira voda, koji je shvatio da se u wegovoj jedinici nalazi ~ovek zahvaquju}i kome
barem dvojica qudi jo{ nose `ivu glavu na ramenima.
iz Brodareva pokazao Kada je 4. jula krenuo put Brodareva, Kenan je kao i svi mladi}i wegovih godina ma{tao o su-
u no}i izme|u 4. i 5. sretu sa porodicom, prijateqima, o izlasku i zabavi. Ali, htelo se da upravo on, sa bratom od
jula, na liticama strica i drugovima koji su ga do~ekali u Prijepoqu, tek nekoliko sekundi posle stravi~nog sudara
dva automobila, stigne na mesto nesre}e.
kawona Lima? Ubrzo po{to smo se zaustavili iza slupanog juga primetio sam unutra ~etvoricu te{ko po-
Od {est `rtava vre|enih qudi. Krv, razbijene glave, miris alkohola... Uspeo sam da otvorim voza~eva vrata i iz-
saobra}ajne nezgode, vu~em ~oveka kome je bio polomqen kuk. Polo`ili smo ga na asfalt, a zatim nekako izvukli i osta-
na putu Prijepoqe le. Utom sam, negde u daqini, za~uo jauke i dozivawe... se}a se Kenan tih nekoliko minuta oko po-
no}i na putu kod sela Strugovi.
Brodarevo, Usled sudara sa automobilom ~ijim su putnicima Kenan i drugovi ve} ukazivali pomo}, niz li-
dve danas verovatno tice kawona Lima, u provaliju duboku dvadesetak metara, survala su se dvojica momaka u folksva-
ne bi bile `ive gen xeti.
Iz dubine sam ~uo glasove. Neko je odozdo dozivao, ali nejako. Potr~ao sam u pomra~inu,
da Kenan Strikovi} okliznuo se, pao, proma{io skoro potpuno uni{ten automobil koji je le`ao okrenut na bo~nu stra-
nije bio pribran nu. Suvoza~ je, iako povre|en bio u svesnom stawu. Prepoznao sam ga. Bio je to moj poznanik iz
i po`rtvovan. Brodareva pri~a Kenan.
On je rukama otkinuo predwe vetrobransko staklo i izvukao te{ko povre|enog mladi}a iz au-
tomobila i nekako uspeo da ga donese do asfaltnog puta.
Izvuci mi brata vapio je mladi} dok ga je Kenan nosio uzbrdo. Drugi momak, koji se nala-
PRIMER HRABROSTI zio na mestu voza~a bio je u nesvesti. Kenan se odmah vratio dole ne bi li predupredio kobni is-
Komandant Komande za obu- hod nesre}e.
ku general-major Qubi{a Diko- Poku{ao sam da ga izvu~em, me|utim, sigurnosni pojas se zaglavio. Dugo sam se mu~io da ga
vi} primio je vojnika Kenana otka~im i kada sam, najzad, uspeo morao sam sa velikom pa`wom da izvadim tog momka iz kola. Po-
Strikovi}a, kako bi mu odao stojala je opasnost da ga dodatno povredim obja{wava vidno uzbu|en vojnik.
priznawe za podvig koji je u~i- Sa jednom rukom ispod vrata, a drugom na kai{u pantalona, santimetar po santimetar, Kenan
nio. Taj ~in ocenio je kao pravi je uspeo unesre}enog da izvu~e do puta odakle su wegovi drugovi ve} pozivali u pomo}.
primer kako treba da postupaju Strikovi}ev kom{ija iz Brodareva, koji se tu slu~ajno na{ao, povezao je svojim automobilom
pripadnici Vojske Srbije u kri- dvojicu mladi}a iz xete i Kenana put prijepoqske bolnice. Na pola puta, pri~a na{ sagovornik,
ti~nim i opasnim situacijama. sreli su ambulantna kola koja su unesre}ene prevezla daqe.
On je istakao da Strikovi}ev Do ujutru je vojnik Kenan Strikovi} probdio u bolnici nad momcima kojima je spasio `ivot.
postupak pokazuje da se radi o Kada su stigle wihove porodice, re~i nisu mogle da iska`u zahvalnost.
hrabrom mladi}u koji u trenutku Posle povratka u jedinicu vojnik Kenan Strikovi} nastavio je sa obukom kao da se ni{ta nije
nesre}e nije razmi{qao ni o dogodilo prethodnog vikenda. Drug iz voda ipak nije hteo da zadr`i za sebe Kenanovu tajnu. Ubrzo je
~emu, osim da povre|enima spasi stigao i telegram zahvalnosti od porodica mladi}a kojima je Kenan pomogao. Ni to nije naru{ilo
`ivot i uka`e pomo}. General wegovu skromnost.
Dikovi} nagradio je vojnika Ke- Vojnik Kenan Strikovi} obuku je nastavio u Centru za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu. Slu-
nana Strikovi}a sa 17 dana na- `i u in`eweriji. Ka`e da je vojska mu{ka stvar. I hrabrost je, svakako.
gradnog odsustva. A. PETROVI]
Snimio D. BANDA

65
SVET
R E F O R M A F R A N C U S K E V O J S K E

PEN TA GON NA
Posle du`e analize inistarstvo odbrane Francuske razdvojeno je na vi{e lokacija u Parizu bu-
levar Sen @erman, trg Konkord, kvart Balar i hotel De Brijen. To su samo ne-
mogu}ih varijanti u{tede
finansijskih sredstava
u ina~e smawenom buxetu
vojske, francuski ministar
odbrane Erve Moren
M ka od mesta na kojima su sme{tene prostorije ministarstva, komandne i dru-
ge strukture francuske vojske. Razu|enost komandne strukture u samom glavnom
gradu onemogu}uje efikasnu logistiku i pove}ava tro{kove odr`avawa, komu-
nikacije ali i vreme potrebno za efikasnu koordinaciju.
Ministar odbrane Erve Moren dobio je zna~ajnu podr{ku predsednika Niko-
le Sarkozija, jer ova reforma predstavqa prvi veliki pomak u buxetskoj politici
i u{tedi koju propagira nova francuska administracija.
saop{tio je plan PO DU HVAT RA CI O NA LI ZA CI JE
ujediwewa svih komandnih Novi projekat prevazilazi sve dosada{we poduhvate racionalizacije tro-
struktura armije. {kova dr`avnog aparata i prvenstveno se odnosi na pregrupisavawe svih {tabova
sva tri roda francuske vojske na ve} postoje}u lokaciju, u kojoj je sme{tena 117.
Plan, koji se popularno vazduhoplovna baza. Ona se nalazi u kvartu Balar, u petnaestom pariskom okrugu.
Na toj lokaciji ve} sada ima oko pet hiqada vojnih i civilnih funkcionera. Tu }e,
naziva Pentagon a la do 2012. godine, biti sme{teno jo{ 5.000 qudi.
fransez, odnosi se U novim prostorijama Ministarstva odbrane od 2012. godine, kada }e zgrada
biti operativna, bi}e sme{teno vi{e od 10.000 slu`benika.
na stvarawe jednog Projekat }e omogu}iti vojnicima i oficirima da rade u modernim okvirima,
komandnog centra sa najsavremenijom tehnikom. Iako su do sada izvr{avali zadatke u velelepnim zgra-
dama punim istorije i tradicije, u centru Pariza, ti objekti nisu nameweni za moder-
sa prostorijama no upravqawe i koordinaciju trupama na terenu. U dana{wim prilikama informaci-
za ministarstvo, ja je najzna~ajnija za za{titu Francuske i wenu odbranu. Kada su same zgrade, wihov
raspored i sistemi veza iz nekog drugog vremena, to smeta modernom na~inu delovawa
kabinetom ministra Ministarstva odbrane rekao je ministar Moren prilikom predstavqawa projekta.
odbrane, general{tabom, Pomenuta operacija ne}e ko{tati dr`avu niti jedan cent prema iskazima
jednog visokog funkcionera Ministarstva odbrane, koji navodi da }e u tom slu~aju
i na zdru`ivawe dr`ava zaraditi, i to mnogo. Vojska poseduje oko osam hektara gra|evinskog zemqi-
{ta na lokaciji Balar. Pored vazduhoplovne baze, na toj lokaciji nalaze se hangari,
komandnih struktura parkinzi i dva velika opitna bazena, sagra|ena po~etkom dvadesetog veka, u kojima
i {tabova svih rodova su ra|ena ispitivawa na maketama vojnih i civilnih brodova. Novac za izgradwu
objekta nabavio bi se prodajom tri hektara gra|evinskog zemqi{ta na toj lokaciji,
francuske vojske. {to }e bez sumwe, biti vrlo brzo i lako, jer na}i kupca za lokaciju na kapijama Pa-
riza nije problem. A za sam Pentagon ostalo bi jo{ pet hektara vojnog zemqi{ta.
Isto }e se dogoditi i sa zdawima koja su u centru
grada, na bulevaru Sen @erman i na trgu Kon-
kord, bi}e prodati na javnim auk-
cijama, a novac }e biti utro-
{en u opremawe novog Pen-
tagon a a la fransez.

66 1. avgust 2008.
FRAN CU SKI NA^IN
Projekat je vrlo kompleksan i
ne}e ga lako prihvatiti sva odgo-
vorna lica u kopnenoj vojsci, vazdu-
hoplovstvu i mornarici, jer nikada
do sada nisu boravili zajedno pod
istim krovom, osim u prostorijama
Ministarstva. Zajedni~ka komandna
struktura stvori}e tzv. efekat
centrifuge, s tim da }e selidbom
iz starih prostorija u novu zgradu
Ministarstva biti ukinuti odre|e-
na radna mesta, duple funkcije, ko-
je sada postoje.

JA^A WE
PR VE LI NIJE
Racionalizacija back offi-
ce-a je sr` projekta francuskog
Pentagona. Smawewe potro{we
daje vi{e mogu}nosti i sredstava za
front office, odnosno za qudstvo na
terenu.
Odnos izme|u podr{ke ili
komandne strukture i operativnih
jedinica u francuskoj vojsci je 50
prema 50 posto, a to {teti borbe-
Jedino zdawe koje }e ostati u vlasni{tvu francuske vojske je noj gotovosti i manevarskoj sposobnosti na svetskom nivou, {to se
hotel Brijen, zbog svog istorijskog zna~aja i presti`a, jer su u toj i te kako vidi ako ih uporedimo sa britanskom armijom, gde je od-
zgradi imali svoje kancelarije general [arl de Gol i poznati po- nos 65 posto naspram 35 posto u korist Front office-a, odnosno
liti~ar iz vremena Prvog svetskog rata Klemanso. operativnih jedinica na terenu. Francuska armija, dakle, ima
Hotel Brijen je istorijska lokacija, a istorija se ne proda- ozbiqan zadatak pove}awe efikasnosti i smawewe tro{kova u
je, nipo{to. To ne}emo prodavati, jer su u wima de Gol i Klemanso korist qudstva, opreme, modernizacije i operacija van sopstvenih
imali svoje kancelarije, pa }emo stoga tu na~initi specijalne pro- granica.
storije za prijeme i sve~anosti podvukao je ministar Moren. Sve je dogovoreno, sada samo treba utana~iti stvari, razgo-
Pregrupisavawe General{taba i {tabova oko ministra pred- varati o modalitetima i okvirima projekta. Mi `elimo da to odra-
stavqa koheziju Ministarstva i racionalizaciju pariskog komandnog dimo, ali treba sa~ekati analize i studije koje }e nam ta~no re}i i
mesta, {to }e dovesti do u{tede i ve}e efikasnosti u podr{ci sna- odrediti da li je taj plan najboqi, kako ga sprovesti sa {to mawe
gama na terenu i pove}awu operativne mo}i. Vojni eksperti takav tro{kova ne optere}uju}i buxet nego potvrditi projekat u okvirima
sistem podr{ke nazivaju back office. samofinansirawa rekao je portparol Ministarstva odbrane
Francuske.
Francuska armija je ve} do sada imala veliku reorganizaciju
MI SI JE U SVE TU od 1997. godine do 2000. godine. Samim prelaskom na profesional-
nu vojsku smawio se broj kasarni, vazduhoplovnih baza i mornari~-
Posle operacija u Bosni i Hercegovini, Ruandi i na Koso-
kih centara. Ve} tada je stvorena jedinica za sve rodove, tzv. tran-
vu, a pogotovu posle operacija u Avganistanu ili na Obali Slo-
sarmijske slu`be, kao na primer kadrovsko odeqewe za upravqawe
nova~e posledwih godina, francuska vojska uvidela je nedostatke
karijerom vojnih i civilnih funkcionera, transportna slu`ba, slu-
u svojoj komandnoj strukturi.
`ba za naoru`awe ili intendantska slu`ba, slu`ba nabavke...
Veliki tro{kovi u odr`avawu pozadine, back office-a i Proces nove reforme je ve} po~eo i smawi}e broj vojnih i ci-
komandnog sastava i{li su na u{trb operativnog, terenskog ra- vilnih slu`benika u narednim godinama, tako da svaki drugi koji
da. Buxet je bio amputiran i onemogu}ena je br`a modernizacija bude oti{ao u penziju ne}e biti zamewen.
naoru`awa, kao {to je, na primer, vi{e puta odlagana promena Takve informacije zabriwavaju vojsku, jer neki smatraju da }e
aviona za transport trupa, koji nedostaje francuskoj vojsci i zbog toga opasti wen kredibilitet. Me|utim, ministar odbrane je
drugim evropskim vojskama u operacijama van evropskog konti- potvrdio da smawewe qudstva nikako ne}e biti upereno na opera-
nenta. tivne strukture ve} samo na strukture podr{ke kojih sada ima vi{e
Nabavka erbasa M 400, koji }e zameniti transportni avi- nego {to je potrebno. Time }e se pove}ati buxet za odbranu, {to }e
on transal, sigurno }e omogu}iti Francuskoj, zajedno sa evrop- omogu}iti nabavku novog naoru`awa i modernizaciju opreme, ali i
skim snagama (Eurocorps), anga`ovawe u razli~itim delovima sve- pove}awe plata zaposlenih u vojsci, pa }e wihova primawa dosti}i
ta, kao {to to danas ~ini ameri~ka armija. nivo pripadnika policije.
Frederik MILENKOVI]

67
Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
SAD NAJAVILE NOVU POLITIKU O KASETNIM BOMBAMA CRNA GORA
BEZ BAZA NATOA
Ameri~ko ministarstvo odbrane na-
javilo je novu politiku o kasetnim bombama Crnogorsko ministarstvo odbrane ne-
~iji je ciq da se smawi opasnost od neek- giralo je navode da je komanda Kfora zain-
splodiranih bombi od kojih civili strada- teresovana za izgradwu privremene baze u
ju niz godina nakon zavr{etka sukoba. Pre- Podgorici, koju bi za odmor koristile jedi-
ma novoj politici SAD, posle 2018. godi- nice koje prolaze kroz Crnu Goru na putu za
ne treba da se uni{ti ili samouni{ti 99 Kosovu ili u povratku.
odsto od svih bombica iz kasetnih bombi Portparol ministarstva Vidak Latko-
ameri~ke vojske. Tako|e, vojska se poziva vi} kazao je da je kasarna Masline u Pod-
da {to pre po~ne da smawuje zalihe tih gorici odlukom vlade progla{ena neper-
bombi. spektivnom za potrebe crnogorske vojske i
Takva politika, prema Pentagonu, da je planirano weno napu{tawe i izgrad-
trebalo bi da bude alternativa zakonu o wa stambenog bloka za potrebe dr`avnih
op{toj zabrani kasetnih bombi koji je, na me|unarodnoj konferenciji u Dablinu, prihvati- organa. Latkovi} je potvrdio da su predstav-
lo vi{e od 100 zemaqa, me|u kojima ima i saveznika Natoa. Ameri~ki ministar odbrane nici Kfora nedavno boravili u Crnoj Gori i
Robert Gejts podr`ao je tu politiku, {to se smatra rezultatom me|unarodnog pritiska na da je razgovarano o primeni sporazuma o
Va{ington da se zabrani upotreba kasetnih bombi. tranzitnim aran`manima za podr{ku mi-
rovnim operacijama koji je Crna Gora pot-
RUSKO VAZDUHOPLOVSTVO KUPUJE BORBENE AVIONE SU-34 pisala sa Natoom.

Uprava ruskog vazduho- KONKURS ZA DOBROVOQCE


plovstva planira da potpi{e U HRVATSKOJ VOJSCI
petogodi{wi ugovor o kupo-
vini doma}ih borbenih avio-
na mo}nih karakteristika ti-
pa Su-34, izjavio je koman-
dant ruskih vazduhoplovnih
snaga Aleksandar Zelin. On
je na aerodromu @ukovski, u
blizini Moskve, rekao da }e
novim avionima biti opre-
mqena dva puka ruskih vazdu-
hoplovnih snaga.
Novi Su-34 mo`e da, prema oceni vojnih stru~waka, uni{tava ciqeve na zemqi, vodi i
vazduhu oru`jem velikog dometa, sa izuzetno visokom precizno{}u, nezavisno od vremenskih
uslova i doba dana. Aktivni bezbednosni sistem i najnovija kompjuterska tehnologija dozvo-
qavaju da pilot i navigator izvode precizne akcije vazdu{nih bomba{kih napada i da mane-
vri{u pod neprijateqskom vatrom.
Avion Su-34 mo`e da leti na velikim razdaqinama, sli~nim onima na kojima se kre}u
strate{ki bombarderi. Hrvatsko ministarstvo odbrane raspi-
salo je konkurs za dobrovoqno slu`ewe voj-
PO^ELI MANEVRI NATOA U ODESI nog roka u Hrvatskoj vojsci koji traje 14 sed-
mica, a uz brojne beneficije najboqima }e
U crnomorskoj ukrajinskoj luci Odesa biti omogu}eno ukqu~ivawe u profesional-
ozna~en je po~etak me|unarodne vojne ve- nu vojnu slu`bu. Po zavr{etku konkursa svi
`be Si briz-2008 (Sea breeze) u okviru prijavqeni koji zadovoqe propisane uslo-
Programa Partnerstvo za mir. ve, ukqu~uju}i i fizi~ku spremnost, bi}e upu-
U ve`bama u~estvuju vojnici iz 17 ze- }eni u Po`egu u Slavoniji.
maqa, uglavnom ~lanica Natoa Austrije, Dobrovoqci }e primati mese~nu platu
Azerbejxana, Belgije, Velike Britanije, od oko 2.660 kuna (367 evra) uz nadoknadu
Jermenije, Gr~ke, Gruzije, Danske, Kanade, putnih tro{kova, a bi}e im obezbe|eni sme-
Letonije, Makedonije, Rumunije, SAD, Tur- {taj, ishrana, sportska i za{titna oprema
ske, Ukrajine, Francuske i Nema~ke. i vojne uniforme.
U ve`bama u~estvuju 15 brodova, dve Ako neko od dobrovoqaca postigne vi-
podmornice, avioni i helikopteri. Glavni soke rezultate na obuci, ponudi}e mu se i
ciq manevara, koji }e biti odr`ani u Ode- mogu}nost profesionalnog anga`ovawa u
skoj, Nikolajevskoj oblasti i na Krimu, bi- vojsci. Ovo je prva generacija dobrovoqaca,
}e uve`bavawe aktivnosti multinacional- budu}i da od ove godine u Hrvatskoj nema voj-
nih {tabova i snaga tokom planirawa i nika na odslu`ewu vojnog roka, ve} sastav
sprovo|ewa mirovne operacije. HV ~ine profesionalci.

68 1. avgust 2008.
P A R A L E L E

NADZVU^NI LOVCI
PROTIV PODZVU^NIH
Pi{e
JURI[NIKA
Aleksandar RADI]

rvi put na nekoj od me|unarodnih izlo`bi, Juri{nik A-10A pole}e sa aerodroma


14. jula, na Farnborou, u leta~kom pro- sme{tenih relativno blizu protivnika i vrlo

Pgramu predstavqen je F-22 nazvan grabqi-


vac (Raptor), ponos ameri~ke vazdu{ne si-
le i izuzetno tehni~ko dostignu}e ameri~ke in-
dustrije.
~esto koristi najjeftinije sredstvo iz inventa-
ra RV SAD, municiju kalibra 30 mm. Iako se
ponekad dogodi da i piloti A-10A pogre{e i
izbace borbeni teret na ameri~ke ili save-
To se mo`e smatrati za pobedu tzv. lova~- zni~ke jedinice, u osnovi nema `albi ve} samo
ke mafije pilota nadzvu~nih aviona koji su zahteva za ve}im prisustvom tih aviona na ne-
taj nadimak stekli po~etkom {ezdesetih godina bu Iraka i Avganistana.
kada su poku{ali da nametnu brzinu kao jedini Generali iz lova~ke mafije dodu{e cene
prioritet modernizacije. da to nisu relevantni argumenti u proceni budu-
^ak ni vrlo krvavi rat u Indokini u kojem }ih potreba i zato isti~u samo tri prioriteta:
su snage na tlu doslovce zavisile od vatrene po- prvi su nabavke F-22, drugi su nabavke F-22 i
dr{ke aviona skromnih performansi, ~esto ~ak tre}i su nabavke F-22. Za{to? Niko ne tvrdi da
onih preostalih letelica iz vremena Drugog se ne radi o izuzetnom avionu. Brzina, visoka
svetskog rata, nema odraza na stav lova~ke ma- manevarbilnost, najboqe {to savremena elek-
fije o potrebi da borbeni avion bude {to br`i. tronika mo`e da pru`i borbenom avionu, nizak
Savremeni konflikti ponovo su potvrdili radarski odraz, {iroki izbor vo|enog naoru-
da karakteristi~an zadatak za RV SAD predsta- `awa za uni{tavawe ciqeva u vazduhu i na tlu...
vqa vatrena podr{ka na malim udaqenostima aime, F-22A mo`e samo da se po`eli, ali
od vlastitog predweg kraja ili dejstva po ciqe- u ameri~koj zakonodavnoj vlasti ve} se vi-
vima koje bi prethodno trebalo vrlo pa`qivo
osmotriti. U tom poslu od po~etka rata u Iraku
2003. iskazao se juri{nik A-10A poznat kao
bradavi~asta sviwa (Warthog). On ne mo`e da
N {e puta postavilo pitawe koliko takvih
aviona treba RV SAD i ~emu treba da slu-
`e. Zato su planovi proizvodwe ve} srezani sa
648 na 183 aviona, za iznos od 63,8 milijardi
se pohvali visokim performansama jer sa bor- dolara. Ipak, RV SAD se nada da }e se izbori-
Na komandnim benim teretom jedva da dosti`e 500 km/h, ali ti za povratak na stare planove o prenaoru-
kada treba uni{titi protivni~ku vatrenu ta~ku `awu lova~kih skvadrona sa 277 aviona ili
du`nostima u blizini ameri~ke pe{adije samo piloti u A- ~ak 381 F-22 potrebnih za razvoj jedne eska-
u Ratnom 10A mogu pouzdano izvr{iti zadatak. U takvim drile za svaki od deset me{ovitih sastava RV,
prilikama ~ak oko 80 posto letova ide na konto koji se smewuju u ulozi gotovih snaga za inter-
vazduhoplovstvu eskadrila naoru`anih tim avionima. vencije {irom sveta.
akav avion u RV SAD predstavqa izuzetak Zato lova~ka mafija preduzima sna`an
SAD gotovo i jedva se probio tokom razvoja od prista- pritisak na li~nosti zadu`ene za finansira-
uvek su bili
piloti
T
lica velikih brzina i univerzalnih bor-
benih platformi. ^ak i sada se stalno na
lazi pod pritiskom lova~ke mafije koja
nerado daje novac za remont i modernizaciju
we nabavki. Jedan va`an argument u korist F-
22 predstavqa procena da teroristi iz vazdu-
ha mogu da ugroze kontinentalni deo SAD, a ne
samo interese saveznika u politi~ko i bezbed-
nadzvu~nih A-10A, ali `eli {to vi{e eskadrila prena- nosno trusnim delovima planete.
oru`anih na F-22A. Presti` nadzvu~nih aviona brani se i
aviona i oni su To se ~ini kontradiktornim realnim po- stalnim ponavqawem fraza o tome da se vi{e-
trebama zato {to se ameri~ka oru`ana sila namenski avion mo`e koristiti za re{avawe
suzbili svaku godinama bori u asimetri~nim konfliktima svakog takti~kog zadatka i zato se A-10A gura u
protiv gerilaca i terorista. Oni nisu protiv- stranu. Jedva se prona{ao novac za moderni-
kriti~ku misao nici mo}nih lova~kih aviona i u praksi su vrlo zaciju i produ`etak `ivotnog veka tih aviona do
nerentabilan ciq za nadzvu~ni borbeni avion duboko u dvadesete godine 21. veka. Efektivnost
o potrebi naoru`an sofisticiranim raketnim sistemi- namenski projektovanog juri{nika i usko na-
balansirane ma. Gotovo redovno vrednost uni{tenih sred- menski obu~enih pilota morala se barem deli-
stava protivnika predstavqa zanemarivu vred- mi~no uva`iti, ali lova~ka mafija ceni da
modernizacije nost izra`enu u novcu u odnosu na cenu goriva }e oko 2015. godine, kada u eskadrile do|u no-
utro{enog u dugim patrolama ili iskori{}ene vi laki vi{enamenski borbeni avioni F-35, to
i razvoja rakete. biti kraj podzvu~nom A-10A.

69
NIKITA MIHALKOV, RUSKI GLUMAC I REDITEQ

UNUTRA[WA STRA
Samo to {to je duboko
nacionalno mo`e postati
internacionalno.
Ukoliko poku{avamo
da kopiramo zapad,
nikome ne}emo biti
interesantni.
Meni je tako podjednako
neinteresantno da gledam
kako Amerikanci snimaju
Anu Karewinu, premda
oni to rade na
visokom tehni~kom
nivou. Postoje
stvari koje mogu
biti re~ene samo
iznutra.

Snimio Danilo PETERNEK

@
iri kritike FIPRESCI Srbija 36. festa nagradu pripovedawu pri~e. Pri~a je i ovde prisutna, ~ak ih ima
za najboqi film festivala dodelio je ruskom 12, koje se slivaju u onu jednu odre|uju}u, ali je
reditequ Nikiti Mihalkovu za film 12 . postavka kamernija, tra`i vi{e pa`we, tra`i da joj se
U obrazlo`ewu je zapisano: Film 12 Nikite izlo`ite i, nagra|uje. Sveden, pomalo teatarski oblik
Mihalkova kroz pri~e 12 porotnika, koji zasedaju u jednoj filma, negde podse}a na Dogvil Larsa fon Trira.
no}i, na krajwe uzbudqiv, beskompromisan i nemilosrdan Maestralna gluma, a ovakve epitete retko koristimo,
na~in, bogato nadgra|uju}i ideju iz ameri~kog filmskog ~ak nadglumqivawe, koje ne smeta, bravura za bravurom,
klasika pedesetih od koje je krenuo, vivisecira savremeno i remek delo je tu. Jedino {to ishod pri~e i nije tako
rusko dru{tvo razotkrivaju}i sve wegove predrasude, jasna pobeda dobra nad zlom, jer je to u {ta Nikita
moralna iskrivqewa i negativno nasle|e pro{losti. Mihalkov udara ovim filmom sama su{tina ruskog
Minuciozno odglumqen i fascinantno realizovan u svim dru{tva pravoslavni otklon ka razumevawu,
segmentima, 12 kao krajwi rezultat daje pobedu pra{tawu, `rtvovawu, saose}aju, milosti...
humanisti~kog i dobra nad nepravdom i zlom, trijumf Malo se zna da je prvi samostalni studentski rad
istine i slobode nad la`ima i neslobodom, upravo Nikite Mihalkova upravo bio postavqawe predstave
ono {to nam je danas, ~ini se, svima najpotrebnije. na osnovu ~uvenog ameri~kog filma Sidnija Lameta
Treba dodati da ovo nije Mihalkov koga publika 12 gnevnih qudi. Sve je veoma jednostavno. Dvanaest
prepoznaje po Sibirskom berberinu ili Varqivom prisutnih u jednoj sobi odlu~uju da li je kriv ili ne
suncu, filmovima koji su znatno plasti~niji u osamnaestogodi{wi mladi} koji je ubio svog oca.

70 1. avgust 2008.
ANA STVARNOSTI
Mnogo qudi, mnogo razmi{qawa i How are you, I am fine... To je neuporedivo
filozofija o `ivotu, o slobodi, smrti i jednostavnije. Nema nikakve odgovornosti,
sudbini. U originalu je blistao veliki sve je u redu, malo smo pro}askali kao
glumac Henri Fonda, danas se, posle mnogo odrasli qudi... Ovde u Beogradu, to nije
godina, Nikita Mihalkov vratio svojim mogu}e. Kada ovde pita{ nekoga kako je, taj te
po~ecima i napravio rimejk filma Lameta vrlo ~esto uzme za ruku ili dugme, i po~ne da
sa ~itavim sazve`|em najpoznatijih ruskih ti pri~a o tome kako je... Ovde jo{ uvek
gluma~kih zvezda. Tema je skliska, mo`ete da se nadate da kada vas neko pita:
provokativna, ozbiqna. I verovatno mnogi kako ste, zaista `eli da ~uje {ta se sa vama
glumci ne bi u{li u ovaj projekat da ga de{ava. U svetu je to tako retko.
ne radi Mihalkov. A tako se gubi sopstveni identitet,
A moglo je da se dogodi da film jer kada nama bude potrebno da nas neko
i ne bude snimqen, jer je Mihalkov na wemu saslu{a, tako|e ne}emo imati odgovor.
radio u pauzama snimawa Varqivog sunca A tako se i zatvara krug problema te istorije
2. Nije mu trebalo puno vremena, odlu~io slu~aja. U Rusiji je zakon jo{ uvek i milosr|e.
se, odabrao glumce i snimio film. Stradawe, milosr|e bez toga ne postoji
Prakti~no je ceo film bio snimqen jo{ Rusija. Veoma je lako umiti se, oprati ruke
u zimu 2005. godine, eksterijeri su snimani i praviti se da nas sve to ne zanima.
2006. godine, a zatim se Mihalkov Rusima je neophodno da se operu iznutra,
povremeno vra}ao radu nad snimqenim bez tog je nemogu}e da postanemo
materijalom. U ovom trenutku Varqivo civilizovano dru{tvo.
sunce 2 je jo{ u fazi snimawa, a 12 je ve}
O trinaestom junaku filma...
uveliko obi{ao bioskope u svetu.
Nikita Mihalkov je u Beograd doleteo ^e~enska tragedija u filmu nije
na kratko. Izdvojio je nekoliko sati da sa {pekulativni impuls da bi on bio aktuelan,
snimawa filma Varqivo sunce 2 doleti i ve} hijeroglif, neophodni kontrapunkt koji
primi nagradu Bra}a Kari}. Tom prilikom, treba da ponudi gledaocu jako ose}awe o tome
a i u nekoliko ranijih kratkih poseta kome se sudi. Film je rimejk samo 12 posto,
Srbiji, i uzvratnih Rusiji, razgovarali smo sadr`anih u `eqi da pred sobom vidimo
o mnogo ~emu. Izme|u ostalog... 12 qudi, usred ruskog dru{tva, koji re{avaju
problem savr{eno tu|eg im prisustva.
O filmu 12... Vrabac koji ule}e na trenutak u
Sre}an sam {to sam ba{ sa ovim prostoriju u kojoj zaseda porota je trinaesti
filmom iza{ao iz sedmogodi{weg }utawa. junak filma. Wega je poslao Bog da ne dopusti
Skupilo se u meni mnogo toga {to sam ono {to se ne mo`e popraviti. Ali on je
po`eleo da izgovorim. Dvanaest prisutnih de~ijeg i bo`anskog lika i u wemu naizgled
koji predstavqaju 12 nivoa ruskog dru{tva nema ni{ta osim zainteresovanosti, nema
re{avaju sudbinu ~e~enskog de~aka. Wega odgovora. Zbog toga se ba{ wemu obra}am
okrivquju da je ubio svog poo~ima, oficira na kraju: Ako ho}e{ leti, oko ho}e{ ostani,
ruske armije, tim povodom mi i razmi{qamo ali odlu~i sam. Umesto tebe to niko ne}e
o svemu {to se danas de{ava u Rusiji. Nisam uraditi.
mislio da }e taj film tako neo~ekivano Ako ho}ete, to jeste poziv na
li~no da prime ovde, u Evropi. Pre svega, Nema neva`nog `ivota. demokratiju, ali na demokratiju koja postoji
to je film za Rusiju i o Rusiji. Za mene on je Pred Bogom su i sluga i ministar iznutra, a ne na onu koja se deklari{e i
povod za razmi{qawe, ~ini mi se da je jednaki, a mi to u svakodnevnim propoveda spoqa. Mo`da je to primitivno
do{lo vreme da se glasno govori to o ~emu `ivotima zaboravqamo. Dostojevski shvatawe demokratije, ali je sigurno
{apu}emo. Jer, ukoliko ne govorimo o tome, je rekao da je veoma lako voleti ceo besmisleno gledati druge i kopirati sve {to
ni{ta ne}emo izmeniti. Skoro svi svet, a veoma te{ko voleti jednog oni rade. Svaka zemqa ima svoj ukus, miris,
porotnici, osim jednog, spremni su da ~oveka. uspomene, oglede, genetiku, istoriju... Sve to
potro{e desetak minuta, donesu odluku i podvesti pod jedinstveni intelektualni
razi|u se, jer su uvereni da su samo puki Mekdonalds i pretvoriti na{ `ivot u
pijuni u pravosu|u. U tome i jeste problem. Nema neva`nog kontinentalni doru~ak u hotelu [eraton to nikako nije boqi
`ivota. Pred Bogom su i sluga i ministar jednaki, a mi to put. Moramo se u svemu tome osloniti na sopstvene korene.
u svakodnevnim `ivotima zaboravqamo. Dostojevski je rekao To je su{tina. Samo to {to je duboko nacionalno mo`e postati
da je veoma lako voleti ceo svet, a veoma te{ko voleti jednog internacionalno. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad,
~oveka. Kada pitamo nekoga kako je, skoro da i ne ~ujemo odgovor. nikome ne}emo biti interesantni. Meni je tako podjednako
On je kolokvijalan. U Beogradu sam, recimo, osetio izuzetnu dozu neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju
ozbiqnosti, posve}enosti. To nije kompliment. To je veoma te{ka Anu Karewinu, premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou.
stvar... Mnogo je lak{e uzeti ~a{u viskija sa ledom i re}i: Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra.

71
KULTURA

O du`ini filma..
Film nisam `eleo da
skra}ujem, ne zbog toga {to je
idealan, ve} ukoliko
razgovaramo, to onda zna~i da
mi razgovaramo. Ili me vi
slu{ate, ili odlazite. To je
va{e pravo. No, ukoliko
razgovaramo, tada ste vi du`ni
da potro{ite na mene isto
toliko vremena, koliko i ja
tro{im na vas. Gledalac ceni
samo tu energiju koju on sam
tro{i u sali, a mi smo navikli
da nam sala slu`i za razonodu.
^im nam postane dosadno,
ukqu~imo kompjutersku grafiku,
trik, fle{bek. Odlu~io sam se
za sra~unati rizik: na op{tem
planu, kao u pozori{tu, Sergej Makoveckij ni{ta. Mnogi gre{e kada misle da tekstom
pri~a svoju pri~u. Nema nijednog krupnog Vrabac koji ule}e na trenutak mogu uticati na publiku i partnera...
plana i to traje devet minuta. Ako u tome u prostoriju u kojoj zaseda porota je Naravno, dobro je kada je tekst dobar i
ima energije, ona }e u}i u salu, a ako je trinaesti junak filma. Wega je poslao lo{e kada je lo{, ali on i daqe ni{ta ne
nema, zna~i da }u se ja baviti ~istom Bog da ne dopusti ono {to se ne mo`e mewa. U glumi nije re~ ta koja ima zna~ewe.
hemijom. popraviti. Ali on je de~ijeg i bo`anskog Za glumu je va`nije {ta ra|a tu re~, kako
lika i u wemu naizgled nema ni{ta osim ona nastaje. To je potpuno suprotna
O Srbiji i Rusiji... zainteresovanosti, nema odgovora. uzro~no-posledi~na veza. Re~ koja je
Name}e mi se zanimqiv zakqu~ak, Zbog toga se ba{ wemu obra}am na pravilno ro|ena, koncentri{u}i se u
ba{ danas sam o tome razmi{qao, i on me kraju: Ako ho}e{ leti, oko ho}e{ glumcu do onog trenutka kada treba da bude
ostavqa razoru`anim. Postoje mali narodi ostani, ali odlu~i sam. Umesto tebe artikulisana, skoro da i ne mora biti
koji hrle ka velikim narodima zato {to od to niko ne}e uraditi. izgovorena. Jer je su{tina glume u svemu
toga imaju koristi mogu da dobiju nekakve onome {to se sa glumcem de{ava do
dotacije, novac, pomo} i tome sli~no. Nisam preskakao sa jedne trenutka kada treba da izgovori re~. Pre
Veliki narodi mogu i da ih uzmu pod svoje na drugu stranu puta poku{avaju}i no {to re~ izgovori, dobar glumac mora da
okriqe, u svoju koaliciju. Zbog svega toga da uhvatim tu|e korake i da ih sledim. je pro`ivi u sebi, da je iska`e energijom,
ovi mali narodi se pretvaraju da vole te Ja jednostavno kora~am svojim putem, licem, gestom. Sve to u dobroj glumi mo`e i
velike narode, a veliki narodi se a ko `eli, mo`e da krene ukorak sa da zameni re~. Krupni plan ili pauza mogu
pretvaraju da vole svoje male narode. Sve mnom. ^ovek ~iji postupci nisu u wemu da zamene tri strane teksta. To je
to poprima karakter politi~kog pozori{ta samom, u wegovom srcu i wegovoj du{i, najva`nije shvatiti u glumi, koncentracija
i dobrog biznisa. To {to se de{ava izme|u nego dolaze odnekud spoqa, energije uzbu|uje gledaoce i oni su spremni
Srbije i Rusije je ne{to sasvim druga~ije. rob je ma koliko bio hrabar. da idu za glumcem koji je pravilno
Taj odnos je na nivou genetike, apsolutno upotrebio svoju energiju. Pauza nije rupa u
iracionalan. A opet, toliko je bilo prilike tekstu, ve} umno`avawe energije. Isto kao
da se naqutite na Rusiju, i isto toliko puta ste uspeli da improvizacija... Ona nije samo bla, bla, bla re|awe re~i zato
objasnite sebi za{to je to upravo tako da razumete, oprostite i {to nema teksta ili si ga zaboravio, ve} je to izuzetan mehanizam
da nastavite da volite. To me razoru`ava. I to me primorava da koji glumcu omogu}ava da se podigne, poleti i da sve pred sobom,
na ~itav taj odnos gledam potpuno druga~ijim o~ima kroz prizmu odozgo jasno vidi.
istorije, tradicije, kulture i pravoslavqa. Naravno, ne `elim da
dr`im predavawa, pogotovo ne o istoriji... O vaspitavawu
Na~in na koji smo se mi me|usobno odnosili i
O su{tini glume komunicirali u porodici bio je zapravo nauka o `ivotu. Na{a
Glumac nije ni{ta drugo nego odre|eni broj ustaqenih prezimena ne treba da budu krila koja nose prema slavi, ve} krst
kli{ea. Lo{ glumac ima dva kli{ea, odli~an ~etiristo, a onaj koji nosimo na du{i. To je vrlo va`no, jer smo i ja i moj brat
koji je izuzetan ima ~etiri hiqade kli{ea na raspolagawu. (Andrej Kon~alovski) `ive}i u takvim uslovima mogli da
Svejedno, to je ipak kli{e. Najva`nije je to da ~ak i ako koristi{ izrastemo u bitange, nitkove, a moja deca i wegova, jo{ vi{e, jer
kli{e, to ~ini{ kao da je prvi put u `ivotu. Postoji samo energija je danas izobiqe ve}e. Me|utim, u sopstvenoj porodici nau~ili
koju ni~im ne mo`ete zameniti, ne mo`ete simulirati, koju smo va`ne lekcije o `ivotu.
jednostavno morate imati. Temperatura te energije je jedinica za U ku}i su nas vaspitavali, pa sam i ja tako vaspitavao
kvalitet va{ih kli{ea. svoju decu, da sopstveni `ivot ne upore|ujemo sa `ivotom
U Bibliji je re~eno: u po~etku be{e re~, verovatno je to tako. onih qudi koji `ive boqe, ve} sa `ivotom onih qudi koji `ive
Ali u poslu kojim se mi bavimo re~ nije na po~etku. Re~ ne zna~i gore jer wih ima mnogo vi{e. Nije bez razloga na{ veliki pisac

72 1. avgust 2008.
Anton Pavlovi~ ^ehov napisao u svom dnevniku: NOVE KWIGE
Iza svakog sre}nog ~oveka stoji neko ko kuje
~eki}em da bi iskovao wegovu sre}u.
Povremeno pro~itam intervjue koje sam dao TEORIJA
pre tridesetak godina, moja stanovi{ta se nisu
promenila. Uzgred budi re~eno to je tako|e ME\UNARODNE POLITIKE
jasan uticaj porodice na formirawe li~nosti. ealizam, uz liberalizam, predstavqa
Nisam preskakao sa jedne na drugu stranu puta
poku{avaju}i da uhvatim tu|e korake i da ih
sledim. Ja jednostavno kora~am svojim putem,
R jednu od dve najzna~ajnije {kole
mi{qewa u nauci o me|unarodnim
odnosima. U obema navedenim teorijama
a ko `eli, mo`e da krene ukorak sa mnom. postoje razli~iti pravci i razli~ita
^ovek ~iji postupci nisu u wemu samom, shvatawa sveta. Kada govorimo o
realisti~koj teoriji, jedan od najva`nijih
u wegovom srcu i wegovoj du{i, nego dolaze pravaca predstavqa strukturalni
odnekud spoqa, rob je ma koliko realizam ili neorealizam, ~ijim se
bio hrabar. osniva~em smatra Kenet Volc, ameri~ki
O Rusiji teoreti~ar i profesor.
Volc je pa`wu me|unarodne nau~ne
Rusija je verovatno tamo gde i treba da javnosti privukao kwigom ^ovek, dr`ava
bude. Rusija je samu sebe razru{ila, sopstvenim i rat iz 1959. godine da bi 1979. godine
rukama, sada joj ne preostaje ni{ta drugo nego izdao kwigu Teorija me|unarodne
da se izvu~e odatle. Mislim da je Rusija organska politike, koja, iako napisana pre skoro
stvar. Kao svako organsko `ivo bi}e ona sebi trideset godina, do danas nije izgubila
pronalazi lek. Ako se pas razboli, mo`ete ga na svom zna~aju.
hraniti kavijarom, ali on }e jesti svoju travku U ovom delu Volc nas vodi ka uobli~avawu svog vi|ewa me|unarodne
politike, defini{u}i teorije i kriterijume wihove provere, kritikuju}i
i je{}e je dok ne ozdravi. Tako je i s nama. redukcionisti~ke teorije i nagla{avaju}i sistemske. U detaqnijem prikazu
Potrebno je samo da nas mnogo ne diraju. strukturalnih uzroka stabilnosti me|unarodnog sistema, datom u drugom delu
Mo`da stvar nije ni u tome, neka Moskva `ivi kwige, jasno nagla{ava prednosti bipolarnog sistema u odnosu na druge.
svojim `ivotom, a Rusija treba da `ivi svojim Postoje tri osnovne razlike u Volcovom strukturalnom u odnosu na klasi~ni
`ivotom. Svojim mirnim, odmerenim `ivotom, realizam. Prvo, klasi~ni realizam primarno posmatra akcije i interakcije
s problemima, s tra`ewem puta, svejedno, pre dr`ava u sistemu, dok se u strukturalnom realizmu nagla{ava sistemski nivo
nego {to se vaskrsnu}e ne dogodi samo, iznutra. analize sa anarhi~nom strukturom me|unarodnog sistema i distribucijom
U Rusiji se ni{ta ne mo`e posti}i sposobnosti me|u dr`avama kao jedinicama tog anarhi~nog sistema. Drugo je
revolucionarnim putem, osim da se sve razli~ito shvatawe mo}i, koja nije vi{e ciq sama po sebi kao u klasi~nom
pokvari, polomi. realizmu, ve} odre|uje mesto i pona{awe dr`ave u sistemu. Kao tre}a osnovna
razlika uo~ava se razli~ito reagovawe na uslove anarhije u me|unarodnom
Mislim da se ne{to kre}e, pomera. sistemu, koja je po klasi~nim realistima stawe sistema, dok po neorealistima
Obnavqaju se manastiri, obnavqaju se crkve. anarhija defini{e sistem.
^ehov je rekao da Rusi obo`avaju svoju pro{lost, Posebno mesto u srpskom izdawu kwige, koje nam je dostupno zahvaquju}i
mrze sada{wost i pla{e se budu}nosti. To bi Centru za civilno-vojne odnose i Beogradskoj {koli za studije bezbednosti, ima
bilo vrlo tu`no ako se ne bismo jo{ malo predgovor autora pisan specijalno za ovu priliku sa vremenske distance od skoro
zamislili nad ovom formulom i ne bismo tri decenije.
shvatili da se ta budu}nost koje se oni pla{e Vi{e o ovoj kwizi i uslovima nabavke mo`ete na}i na Internet adresi
pretvara u tu sada{wost koju oni mrze i tu http://www.teorijamedjunarodnepolitike.info. Ivan ZARI]
pro{lost koju oni obo`avaju. Zna~i, krug se
zatvara i svaka li~na tuga pretvara se u svoju ^ASOPISI
suprotnost. Kad pro|e, po~iwe nova tuga. Postoje
pitawa kao {to su: Pa {ta da radimo, Kako da VOJNO DELO
`ivimo?. Nasuprot wih postoji pitawe koje je U drugom broju Vojnog dela, op{tevojnom nau~noteorijskom ~asopisu
va`nije Za{to da `ivimo? Na to pitawe Ministarstva odbrane Republike Srbije, mo`ete pro~itati o prevenciji i
odgovara vera. Treba mirno gledati levo i desno razre{avawu dru{tvenih konflikata, energetskoj bezbednosti kao faktoru
spoqne politike SAD na po~etku 21. veka i rezultatima brojnih mirovnih
i mirno voziti daqe. Kada se govori o gubitku operacija UN u svetu. Model strategije nacionalne bezbednosti Srbije,
vrednosti, o izgubqenom smislu `ivota, podseti}u programirawe funkcionisawa i razvoja na{eg sistema odbrane, ali i
Vas na Tolstojeve re~i: @ivotna sre}a je u komplementarnost qudske, nacionalne i kolektivne bezbednosti tekstovi su
samom `ivqewu. rubrike Bezbednost i odbrana. Vojno delo istra`uje temu Vojska Srbije kao
O Srbima? brend, a na stranicama koje su posve}ene stranoj periodici donosi napise o
pohodu Ujediwenog Kraqevstva protiv radikalizacije i radnom okviru
Neko je rekao da qubav ne zna~i gledati strategije i planirawa sile. U rubrici Osvrt, autori razmatraju
jedno u drugo, ve} gledati u istom pravcu. Mre`nocentri~no ratovawe u teoriji i praksi OS SAD i Formirawe i
Zato ~ovek mo`e godinama da ne vi|a druga, ali strukturu oru`anih snaga Bosne i Hercegovine.
da zna da je on `iv i zdrav, i da ne ~ezne za wim,
znaju}i da je sve uredu. Isto je i sa decom i REVIJA ZA BEZBEDNOST
ro|acima. Ja znam da su moja deca zdrava i ne Avgustovski broj Revije za bezbednost, stru~nog ~asopisa o korupciji i
moram sedeti i gledati u wih, i govoriti: organizovanom kriminalu, ~itaocima najpre donosi napis o trgovini qudskim
Ah, kako vas volim!. Isto to va`i i za moje organima. Uz tekstove o pretwama visokotehnolo{kog kriminala i doma}oj
odnose sa Srbijom. Kod vas retko dolazim, zakonskoj regulativi o tome, autori Revije pi{u i o problemima prilikom
ali mi je dovoqno to {to znam da vi postojite, kr{ewa propisa o javnim nabavkama, parlamentarnoj kontroli bezbednosnog
da ste takvi a ne druga~iji. sektora, posledicama prawa novca, ali i organizaciji i funkcionisawu
kriminalnog tr`i{ta.
Dragana MARKOVI] V. P.

73
FEQTON

PI[E V O J N E P O B U N E (3)
DR ALEKSANDAR
MUTAVXI]

Pre po~etka vijetnamskog rata,


procena vojnih zvani~nika SAD
VIJETNAM
o moralu vojske bila je vrlo
povoqna. Me|utim, dugogodi{we Do 1966. godine, procenat vojnika koji su dezertirali kako bi izbegli rat u
vojno anga`ovawe u beskrajnom i Vijetnamu bio je ni`i nego u prethodnim sukobima, ali ve} 1970. samo je kop-
besciqnom ratu (19611973)
s vremenom je dovela do
dezintegrisawa sve ve}eg broja
jedinica i ispoqavawa prvo
pasivnog, a potom i aktivnog
D nena vojska imala 65.643 evidentirana dezertera, {to prema ameri~kim nor-
mativima iznosi skoro ~etiri pe{adijske divizije. Od pojedina~nih slu~ajeva,
kao {to je bio primer vojnog lekara koji je odbio da obu~ava zelene beretke,
preko molitve za mir koju je pet vojnika organizovalo 1967. u bazi u SAD, do
objavqivawa samizdat vojni~kih novina u Vijetnamu, koje su otvoreno pozivale
na neposlu{nost, dezerterstvo, pa i mnogo te`e oblike bunta, nije proteklo mnogo
vremena. Odbijawe nare|ewa postalo je masovna pojava, te je samo tokom 1968. za-
bele`eno 68 slu~ajeva. Avgusta 1969. godine, cela A ~eta 3. bataqona 196. lakog
otpora vojnika, koji su, mahom, pe{adijskog puka, koja je tokom pet dana `estokih borbi imala 90 qudi izba~enih iz
poticali iz siroma{nih slojeva stroja, odbila je nare|ewe za napad. Vojnici su jednostavno seli na zemqu. Wujor-
belaca ili crna~kih porodica. {ke novine su tu vest objavile pod naslovom Gospodine, moji qudi odbijaju po-
kret!. Komandir ~ete je smewen, ali vojnici nisu pretrpeli nikakve sankcije. Ko-
Ovaj proces se polako razvijao manda je popustila pred otporom organizovanih qudi, prokomentarisale su doga-
da bi potom poprimio proporcije |aj vojni~ke novine G. I. Bond.
prave epidemije. KO MAN DAN TI PLA ]A JU CEH
Ni SSSR nije bio imun na vojne Nedugo zatim, ~eta iz poznate 1. Air Cavalry Division ( 1. helikopterska desantna
pobune. Jedan mornari~ki oficir divizija) pred kamerama TV stanice CBS odbila je nare|ewe za nastupawe stazom
poku{ao je da povrati staru kroz xunglu koju su vojnici smatrali opasnom. Maja 1970. godine, {esnaest vojnika
iz utvr|enog logora za vatrenu podr{ku Washington odbilo je nare|ewe da pre|u
slavu najrevolucionarnijem vidu granicu i stupe na tlo Kamboxe, re~ima Nemamo mi tamo {ta da tra`imo. Dosta
ruske vojske. Iskoristiv{i nam je muke u Vijetnamu. Decembra 1970. godine, poru~nik Pits i 23 vojnika C ~ete
masovno nezadovoqstvo stawem u 2. bataqona 501. pe{adijskog puka su tako|e odbili nare|ewe za pokret. Dva pilo-
ta, od kojih je jedan prethodno bio odlikovan i uz to veteran sa 175 borbenih leto-
sovjetskom dru{tvu i vojsci, va, odbili su da lete kada su shvatili da su mete napada bolnice i stambene zgrade,
pobunio je posadu fregate a ~etiri ~lana posade bombardera B-52 odbili su daqe borbene zadatke nakon {to
su wihove bombe prouzrokovale velike `rtve me|u civilima u Kamboxi. Mornari-
Storo`evoj i poku{ao da izvede ca tako|e nije bila po{te|ena protesta. Naime, 3. novembra 1972. odigrala se
revolucionarni udar. jedna od najmasovnijih pobuna u istoriji mornarice SAD, na nosa~u aviona USS

74 1. avgust 2008.
Constellation, kada je vi{e od 130 mornara crne puti, kojima se pri- {ine su pozdravile vijetnamski rat kao priliku za avanzovawe, {to
dru`ilo i nekoliko belaca, iskazalo protest sedawem na palubu se i obistinilo, jer je ve} 1970. taj interval smawen na 13 godina,
broda, {to je paralisalo sve aktivnosti. ali pod uslovom da se odre|eni period provede u Vijetnamu. Gene-
Tokom daqih protesta ustalio se obrazac reakcije vi{e ko- ral Vestmorlend, glavnokomanduju}i ameri~kih snaga u jugoisto~noj
mande na masovnu neposlu{nost. Komandir jedinice biva smewen, a Aziji, iza{ao je u susret ni`im oficirima stvaraju}i ogroman broj
vojnicima se preti, ali bez preduzimawa konkretnih disciplinskih pozadinskih jedinica sa jedne strane, a sa druge brzom rotacijom
mera. Ovo je jasno ukazalo na ~iwenicu da je princip subordinaci- komandnog kadra u borbenim jedinicama. To je dovelo do apsurda da
je, kao osnovna pretpostavka rukovo|ewa i komandovawa, bio su- je od 543.000 ameri~kih vojnika u Vijetnamu 1968. godine, 86 odsto
{tinski naru{en. Mnogi oficiri su `iveli u strahu od svojih vojni-
ka, tako da nisu ni izve{tavali komandu o neposlu{nosti podre|e-
nih, jer je mera koju su vojnici primewivali prema nepopularnim FRAGING
stare{inama bila jednostavna, surova i efikasna, a u vojni~kom Tokom 1968. godine, ameri~ki gubici u Vijetnamu iznosili su
nare~ju poznata kao fragging. Bukvalno prevedeno kao raspar~ava- 14.592 poginula i oko 35.000 rawenih vojnika. U odnosu na
we, ovaj termin izveden je iz pojma fragmentation grenade, {to zna~i 543.000 to nije bio visok procenat, ali po{to je velika ve}ina
ru~na bomba sa rasprskavaju}e-par~adnim dejstvom. Ona se kori- bila iz borbenih jedinica, to je u odnosu na 80.000 bio pravi ma-
stila kao najpogodnije sredstvo za likvidaciju komandnog kadra po- sakr od 18 odsto poginulih. Poginuli oficiri, mahom do ~ina ka-
{to ne ostaju otisci prstiju, niti se kao kod vatrenog oru`ja putem petana, komandovali su jedinicama veli~ine ~ete. Od vi{ih ofi-
balisti~kih testova mo`e identifikovati cev iz koje je ispaqeno cira, tokom vijetnamskog rata poginuli su jedan general i osam pu-
zrno. Nema ta~nih podataka o broju nastradalih, ali zvani~ni po- kovnika. Iz tog razloga, fragging oficira se ne tuma~i kao ~in
daci bele`e 126 fragging-a 1969. godine, 271 tokom 1970. i 333 u osvete, ve} kao zahtev za promenu na~ina izvo|ewa ratnih opera-
1971. godini, s tim da ovde nisu ukqu~ene stare{ine za koje se sma- cija. Vojnici su `eleli samo jedno da pre`ive. Uz pre}utnu sagla-
tra da su ih vojnici ubili hicem u le|a, a potom izvestili da su po- snost zastra{enih stare{ina, operacije po tipu prona|i i uni{ti
ginuli u borbi. Vojska priznaje da za 1.400 oficira i podoficira pretvorile su se u tra`i i izbegavaj. Patrole su namerno izbega-
nije utvr|en ta~an uzrok smrti, ali ako se ovaj broj prihvati, dola- vale borbu sa Vijetkongom, naj~e{}e su kretale iz baze i par kilo-
zi se do zakqu~ka da je 20 do 25 odsto stare{ina nastradalo od ru- metara od we se ulogorile, tu provele dan, a uve~e se vra}ale u
bazu. Ponekad su vojnici sa sobom nosili ranije zapleweno oru`-
je, koje su pri povratku prijavqivali kao novi ratni plen. Vijet-
kong je primetio ove promene i na takvo pona{awe reagovao na-
re|ewem da se ne otvara vatra na ameri~ke vojnike koji imaju mi-
rovne simbole na opremi ili nose oru`je o ramenu sa cevima

I SSSR okrenutim nani`e. Rezultat fragging-a, odbijawa nare|ewa i pri-


hvatawa borbe bio je drasti~an pad broja poginulih Amerikanaca
u borbi tokom 1970. na samo 3.946, {to je za 70 odsto mawe u od-
nosu na 1968. godinu. Vojnici nisu dozvolili da postanu `rtve.

ke sopstvenih vojnika. U pojedinim slu~ajevima ~ak su raspisivane pripadalo pozadinskim jedinicama, dok je borbene operacije izvo-
ucene za glavu omra`enih oficira, kakav je bio potpukovnik Hani- dilo samo 80.000, odnosno 14 odsto.
kat, koji je naredio napad na kotu 937, koja je potom postala pozna- Po nare|ewu Vestmorlenda, trajawe roka slu`ewa u Vijetna-
ta kao kota Hamburger, po najkrvavijoj bici vijetnamskog rata. Me- mu je za vojnike utvr|eno na 12 meseci, a za oficire samo {est.
|utim, i pored nekoliko poku{aja, Hanikat je pre`iveo. Ovo je posebno pogodilo qudstvo koje je neposredno izvodilo bor-
^esto je sama opomena bila dovoqna da opameti neomiqenog bene operacije, jer im je time proporcionalno uve}ana mogu}nost
stare{inu. Obi~no se na wegovom le`aju ostavqala ru~na bomba na rawavawa ili pogibije. Sa druge strane, oficiri su za duplo kra}i
kojoj je bilo napisano wegovo prezime, ponekad samo osigura~, a period morali da se doka`u u borbi, {to je zna~ilo da }e od podre-
katkad bi se dimna bomba aktivirala pored wegovog {atora. U naj- |enih zahtevati izvo|ewe rizi~nih zadataka, koje oni nisu bili voq-
ve}em broju slu~ajeva upozorewe je bilo shva}eno, ~ime su stare{i- ni da prihvate.
ne postajale vo|ene umesto da vode, {to je potpuno naru{avalo voj- Rasne tenzije, koje su izbile na videlo tokom Drugog svetskog
nu disciplinu. Pojedini oficiri se nisu dali zastra{iti, ve} su rata, sada su postale mnogo izra`enije. U bazi Kam Ran Bej, beli
agresivno odgovarali na pretwe, {to se naslu}uje prema statisti~- vojnici proslavili su ubistvo ~uvenog crnog politi~ara i aktiviste
kim podacima, jer 20 odsto `rtava atentata su vojnici, za koje su Martina Lutera Kinga tako {to su, odeveni u bele ~ar{afe, stavi-
wihove stare{ine verovatno procenile da im spremaju likvidaciju. li na glave kapuqa~e Kju-Kluks-Klana, ekstremne rasisti~ke organi-
Oktobra 1971. godine, vojna policija morala je da izvede helikop- zacije, i tako odeveni mar{irali kroz bazu. Rezultat ankete koju su,
terski desant na jednu stanicu veze, sme{tenu u planini, kako bi za- 1970. godine, sproveli Time i Washington Post me|u ameri~kim voj-
{titila komandira koji je vi{e puta pre toga bio ciq atentata. nicima crne puti pokazao je kako 64 odsto wih smatra SAD pravim
S vremenom, oficiri su izgubili poverewe u svoje vojnike. Ko- mestom za borbu, a ne Vijetnam. Pedeset odsto ispitanih izjavilo je
manda divizije American naredila je da se vojnicima ne izdaju ru~ne da bi upotrebili oru`je u borbi za svoja prava u Americi. Rat u Vi-
bombe, a komandant 440. bataqona veze je duge cevi podelio samo jetnamu je oru`anu revoluciju kao na~in borbe mnogim crnoputim
onim qudima u koje je imao poverewe. Marinski pukovnik Robert vojnicima u~inio bliskom.
Hajnl je juna 1971. godine u listu Armed Forces Journal napisao: Mo-
ral, disciplina i sposobnost za borbu armije SAD su, uz nekoliko OD RE \EN @IVOT NI PUT
~asnih izuzetaka, ni`i i lo{iji nego ikad u ovom veku, a mo`da i u Ameri~ki pisac Tom Klensi stekao je svetsku slavu svojim ro-
istoriji SAD. Na{a vojska u Vijetnamu je u stawu bliskom kolapsu, manom Lov na Crveni Oktobar, u kome deo posade najnovije so-
pri ~emu pojedine jedinice izbegavaju borbu, ubijaju svoje oficire i vjetske nuklearne podmornice poku{ava (i naravno uspeva) da sa
podoficire, pro`ete su drogom i blizu pobune. svojim plovilom prebegne Amerikancima. Ovaj bestseler je zasno-
Nekoliko faktora je uzrokovalo ovakvo stawe. Sa zavr{etkom van na istinitom doga|aju, ali su motivi, na~in izvo|ewa, te sudbi-
korejskog rata, mogu}nost napredovawa u ~inu u kopnenoj vojsci SAD na glavnog junaka potpuno razli~iti od onih koji su opisani u kwizi.
je drasti~no usporena. Tokom {ezdesetih je izra~unato da su po- Valerij Sabin je bio potomak porodice ~iji su mu{ki ~lanovi
trebne 33 godine da bi potporu~nik postao pukovnik. Mnoge stare- ve} tri generacije slu`ili u mornarici. Od malih nogu bio je zado-

75
FEQTON
Oktobarske revolucije, Sabin je odlu~io da svoj plan sprovede u
delo, o ~emu je obavestio [ejina. Objasniv{i mu da je vladaju}a
birokratija izneverila ideale revolucije, ali da radni~koj klasi
SSSR-a treba samo odgovaraju}i podsticaj i smelo vo|stvo, on je
planirao da pritvori oficire, preuzme kontrolu nad brodom, ot-
plovi do Lewingrada, usidri se pored krstarice Aurora i radio-
jen qubavqu prema moru i dubokim ose}ajem du`nosti, vojne disci- ure|ajem, preko frekvencije koja je dostupna gra|anstvu, izda saop-
pline i patriotizma. Vaspitan da nikada ne la`e i da prezire hi- {tewe radnom narodu Sovjetskog Saveza, kojim ga poziva na ustanak
pokriziju u svakom obliku, Valerij nije mogao da pre}uti bilo kakav protiv vlasti i uvo|ewe prave sovjetske demokratije.
vid nepravde. Ve} sa 16 godina primqen je u vojnu akademiju u Le- [ejin navodi da su mornari bili puni entuzijazma i ose}awa
wingradu, gde je postao uzoran student, sekretar Komsomola i, kako slobode, a sebe su videli kao heroje. Me|utim, pre nego {to je brod
su ga kolege nazvale, savest na{eg razreda. Oni tako|e dodaju da digao sidro, jedan od pritvorenih oficira uspeo je da iza|e iz kabi-
su svi verovali u eti~ke norme socijalizma i komunizma jer su bili ne, sko~i u more i zapliva ka obali. Sabin je za trenutak bio u dile-
tako vaspitani, ali je Valerij bio takva li~nost koja je te norme mi da li da produ`i sa izvo|ewem plana, jer je postalo jasno da }e
htela i da sprovede u delo. komanda brzo biti obave{tena, ali su ga ~vrstina i pozitivan stav
Nakon kraja Staqinove ere i privremenog i delimi~nog popu- velike ve}ine mornara, koji su bili za nastavak akcije, brzo ubedili.
{tawa stega birokratske vlasti tokom vladavine Nikite Hru{~ova, Brod je zaplovio ka Lewingradu 9. novembra u jedan sat ujutro. Vale-
sa dolaskom Bre`weva, prvenstvena odlika koja je pro`imala sve rij je izdao nare|ewe vezisti da govor koji je napisao emituje na jav-
pore `ivota u SSSR-u bila je hipokrizija. Postoje}i univerzalni noj frekvenciji po dolasku u Lewingrad. Iz straha ili nekog drugog
raskorak re~i i ideja je bio u razloga, vezista ga je emitovao
potpunoj suprotnosti sa karak- odmah po isplovqavawu iz Rige,
terom Valerija Sabina, ~ija je PLE ME NI TA DU [A i to u {ifrovanom obliku, na
osnovna odlika bila neustra- Istina o Valeriju Sabinu saznala se tek nakon pada So- frekvenciji mornarice. Tako su
{ivo po{tewe. On nije `eleo vjetskog Saveza. Tada je obelodaweno i pismo koje je napisao plamene re~i govora pisanog sr-
da samo dr`i govore o komuniz- svom malom sinu tokom zadwih dana `ivota, a koje je uru~eno po- cem pravog komuniste postale
mu, ve} je hteo da komunizam rodici: Veruj u to da }e istorija po{teno proceniti doga|aje i dostupne samo visokim oficiri-
sprovede u delo. da nikad ne}e{ morati da se stidi{ onog {to je tvoj otac uradio. ma admiraliteta, a ne onima ko-
Imao je tek dvadeset godi- Nikad nemoj da postane{ jedan od onih koji kritikuju, ali to ne jima su bile namewene.
na kada je napisao pismo Hru- podr`e svojim delima. To su hipokriti slabi, bezvredni qudi, Prva reakcija komande bi-
{~ovu, u kom je opisao sve dru- koji svoja uverewa ne prate delima. Budi jak u veri da je `ivot la je potpuna neverica. Nare|e-
{tvene nejednakosti koje naru- divan. Veruj da }e revolucija uvek pobediti. we na~elnika admiraliteta,
{avaju sovjetski socijalizam. Sa{a [ejin je Valerija Sabina opisao slede}im re~ima: upu}eno Storo`evoju da se od-
Ka`wen je strogim ukorom, zbog Svakom dru{tvu su potrebne plemenite du{e, bez kojih se ono mah vrati u luku, posada je igno-
~ega je odlo`en i datum diplo- ne mo`e razvijati. Sabin je bio takva du{a. risala. Nakon toga, o doga|aju su
mirawa na akademiji, ali ju je i obave{teni Politbiro i sam
pored toga zavr{io sa najvi{im Bre`wev. Po wegovom nare|e-
ocenama. Posle samo pet godina slu`be ponu|eno mu je komandno wu, trinaest obalskih patrolnih brodova krenulo je u potragu za od-
mesto kapetana razara~a, {to je predstavqalo veliko priznawe, beglom fregatom, sa nare|ewem da je zaustave ili potope. Vazduho-
ali je na zaprepa{}ewe porodice to odbio i odlu~io da se prijavi plovstvo Balti~ke flote dobilo je nare|ewe da fregatu onesposobi
u politi~ku akademiju. ili, u slu~aju potrebe, potopi. Me|utim, i pored nare|ewa za otva-
Sabin je hteo da se, tokom politi~kih studija, u potpunosti upo- rawe vatre, piloti prvog odeqewa su samo preleteli brodove u tri
zna sa organizacijom i delovawem dru{tveno-politi~kog sistema, navrata uz potvrdu da su razumeli komandu, ali bez vatrenog dejstva
kako bi ga mogao promeniti. Svakodnevna predavawa su u~vrstila po ozna~enim ciqevima. Komanda je shvatila da piloti pre}utno od-
wegovo ube|ewe da je postoje}i sistem pretrpeo transformaciju u bijaju izvr{ewe nare|ewa, {to je dovelo do burne reakcije samog
karikaturu socijalizma i postao birokratski totalitarni re`im. ministra odbrane Gre~ka putem radio-veze. Drugo odeqewe aviona
je izvr{ilo nare|ewe i bombe su o{tetile kormilo fregate, koja je
PO BU NA PO LIT KO MA po~ela da plovi u kru`noj liniji. Shvativ{i da je polo`aj postao
Istorijski gledano, mornarica je oduvek predstavqala najre- beznade`an, nekoliko mornara oslobodilo je kapetana Putornog iz
volucionarniji vid oru`anih snaga Rusije. Pobuna na Potemkinu i kabine, on je zgrabio pi{toq, odjurio do komandnog mosta i pucao u
plotuni sa Aurore potresli su svet, a balti~ki mornari u gra|an- Sabina, koji nije pru`ao otpor. Rawen u nogu, popularni komesar je
skom ratu i crnomorski mornari u Velikom otaxbinskom ratu pred- odnet u potpalubqe.
stavqali su sto`er oru`anih snaga. Samo po sebi se razumelo da U {est sati ujutro, padobranci i KGB preuzeli su kontrolu nad
}e Sabin potra`iti istomi{qenike u mornarici u koju je oti{ao fregatom. Pobuweni mornari su bili prisiqeni da stoje licem pre-
ne{to kasnije, 1973. godine. Kao politi~ki oficir otkomandovan je ma zidu skoro dvanaest sati. U Rigi je celokupna posada, ukqu~uju}i
na protivpodmorni~ku fregatu Storo`evoj, ~iji je kapetan bio Ana- i oficire koji nisu u~estvovali u pobuni, sme{tena u pritvor. Gra-
tolij Putorni. Do Sablinovog dolaska, mornari su redovna poli- dom su se ve} pronele vesti o novom Potemkinu, tako da su Sabin,
ti~ka predavawa pratili sa me{avinom ravnodu{nosti i dosade, [ejin i jo{ ~etrnaestorica mornara ubrzo preme{teni u zlogla-
ali je on uneo ne{to potpuno novo. Odstupaju}i od kli{iranih tema sni moskovski zatvor Lefortovo, gde su tokom nekoliko meseci dr-
i frazeolo{kog re~nika, usredsredio se na teme koje su bliske mla- `ani u samici, bez kontakta sa spoqa{wim svetom.
doj posadi, stavqaju}i pri tom akcenat na dugu tradiciju revolucio- Pri izvo|ewu pred vojni sud, mladi mornari bili su zastra{e-
narnih zbivawa u mornarici, a posebno pobunu na Potemkinu. Os- ni mno{tvom oficira visokog ~ina koji su tamo bili prisutni. Sve su
im toga, on se interesovao za svakodnevne probleme svojih morna- priznali i potom su oslobo|eni, ali su ostali `igosani kao potenci-
ra i poku{avao da im pomogne u wihovom razre{avawu, te je time jalni neprijateqi re`ima do kraja postojawa SSSR-a. [ejin je osu|en
pridobio wihove simpatije i poverewe. Tako je uspeo da prona|e na osam godina zatvora, a Sabina je ~ekala najte`a kazna, mada je,
istomi{qenike, me|u kojima se izdvajao wegov pomo}nik za politi~- prema va`e}em zakonu, mogao biti osu|en na maksimalnih 15 godina
ki rad, Aleksandar [ejin. zatvora. Po nare|ewu samog Bre`weva, streqan je nekoliko meseci
I dok je, 8. novembra 1975, Storo`evoj bio ukotvqen u bal- posle su|ewa i on je sahrawen u neozna~enom grobu.
ti~koj luci Riga, gde je u toku bila priprema proslave godi{wice Kraj

76 1. avgust 2008.
VREMEPLOV

DOGODILO SE... CERSKA BITKA


Cerska operacija, po-
znata i kao bitka na Jadru,
1. avgust je, Rumunije, Crne Gore i Gr~ke. Pot-
vo|ena je od 12. do 24. avgu-
U Kraqevini Srbiji slava Drinskog pisivawem mirovnog ugovora odre-
sta 1914. godine. U bici su
artiqerijskog puka, uvedena kao dan |ene su nove granice izme|u ovih ze-
u~estvovale pribli`no jed-
se}awa na pobedu na Mi{aru. maqa, a na osnovu rezultata Drugog
nake snage: oko 200.000 au-
balkanskog rata. Bugarska je, kao po-
1. avgust 1975. strougarskih vojnika i oko
ra`ena strana i inicijator rata,
180.000 srpskih. Bitku je za-
U Helsinkiju prihva}en zavr{ni do- morala da pristane na uslove mira.
po~ela austrougarska Peta
kument Konferencije o evropskoj Bukure{ki mir predstavqa jedan od
armija u zoru 12. avgusta pre-
bezbednosti i saradwi. retkih ugovora na Balkanu koji je
laskom Drine kod sela Bata-
sklopqen bez me{awa neke od evrop-
2. avgust 1893. ra i Samurovi}a. Glavnina
skih sila.
srpskih snaga u vreme po~etka
Nare|ewem kraqa Srbije Aleksan-
10. avgust 1943. napada bila je grupisana na
dra Obrenovi}a predvi|eno je da se
prostoru TopolaMladenovacLazarevac. Iako nije ima-
u svakoj diviziji obrazuju vazduho-
la razra|en plan za bitku, jer nije o~ekivala glavne sna-
plovna odeqewa, koja su predsta-
ge neprijateqa iz pravca Bosne, srpska Vrhovna komanda
vqala prve vazduhoplovne jedinice u
se vojvodom Radomirom Putnikom na ~elu, pregrupisala je
srpskoj vojsci. Do 1941. godine taj
svoje glavne snage iz [umadije i prilagodila se situaciji
dan je slavqen kao Dan vazduhoplov-
na boji{tu. Presudan uticaj na ishod bitke imala je odlu-
stva. Danas je to Dan avijacije Voj-
ka komandanta Druge armije generala Stepe Stepanovi}a
ske Srbije.
da se zauzme najdominantniji vis Cera Kosanin grad. U
57. avgust 1945. toku no}i 15/16. avgusta prethodnica srpske Kombinova-
U Beogradu osnovan Narodni front U Londonu formirana nova izbe- ne divizije sukobila se na isto~nim padinama Cera sa
Jugoslavije (NFJ), kao jedinstvena gli~ka vlada Kraqevine Jugoslavije, austrougarskom 21. divizijom. U toku `estokih borbi koje
op{tenarodna, jugoslovenska poli- sa Bo`idarom Puri}em na ~elu. su trajale do 20. avgusta austrougarske snage su potpuno
ti~ka organizacija. Narodni front je Dra`a Mihailovi} je imenovan za pora`ene i primorane na povla~ewe preko Drine u Bo-
obuhvatao masovne organizacije kao ministra vojske, mornarice i vazdu- snu. U periodu od 21. do 24. avgusta, srpska Prva armija
{to su Ujediweni savez antifa{i- hoplovstva. pod komandom generala Petra Bojovi}a porazila je snage
sti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ), austrougarske Druge armije u Ma~vi i oslobodila [a-
Antifa{isti~ki front `ena (AF@), 12. avgust 1914. bac. Zbog velikih zasluga za pobedu u Cerskoj bici, gene-
Socijalisti~ki savez radnog naroda Austrougarska vojska je napala Beo- ral Stepa Stepanovi} dobio je zvawe vojvode.
(SSRNJ), zadruge, udru`ewa... Pred- grad i bombardovala ga artiqerijom Cerskom bitkom srpska vojska zadobila je svoju pr-
sednik Narodnog fronta Jugoslavije koja je bila sme{tena na samo pet vu veliku pobedu u Prvom svetskom ratu. To je bila i pr-
bio je Josip Broz. kilometara od grada. Beograd je oku- va pobeda saveznika i to u vreme kada je nema~ka vojska
piran, ali trinaest dana kasnije nezadr`ivo prodirala kroz Belgiju i pribli`avala se
6. avgust 1915. srpska vojska je oslobodila grad i granicama Francuske.
Na ^ukarici je porinut prvi srpski potisnula neprijateqa na drugu
re~ni ratni brod Jadar. Ovaj da- stranu Save. UNIFORMA VOJNIH SVE[TENIKA
tum se u Vojsci Srbije obele`ava
kao Dan re~nih jedinica i Dan Re~ne 13. avgust 1806. Odelo pravoslavnog vojnog sve{tenika u vojsci
flotile. U boju na Mi{aru Kara|or|e je po- Kne`evine i Kraqevine Srbije nije se razlikovalo od
razio Sulejman-pa{inu vojsku. odela parohijskih sve{tenika. Jedina razlika bila je
6. avgust 1945. druga~ija kapa, ali je i ona uvedena dosta kasno po~et-
Ba~ena prva 14. avgust 1941. kom 1899. godine. Kape su bile sli~ne kamilavci i ra|ene
atomska bomba. od crnog astrahana, visine 13 centimetara sa malim
Meta napada pro{irewem u gorwem delu. Na sredini se nalazio ra-
bio je japanski vnokraki krst visine tri centimetara i {irine krakova
grad Hiro{ima. pet milimetara. Protoprezviteri su nosili zlatni, a
Tri dana kasnije sve{tenici srebrni krst. Nare|ewe kojim je regulisan
atomska bomba izgled uniforme vojnih sve{tenika u srpskoj vojsci potpi-
ba~ena je i na Vinston ^er~il i Frenklin Ru- sao je ministar vojni, |eneral Mihailo Ra{i}, 9. avgusta
grad Nagasaki. zvelt potpisali su program zajed- 1918. godine. Uniforma se sastojala od crnog oficirskog
ni~kih politi~kih na~ela SAD i {iwela, bluze i pantalona. Kapa je bila crna {ajka~a sa
812. avgust 1972. Velike Britanije (Atlantska pove- metalnim krstom po sredini. Za ni`e sve{teni~ke ~ino-
Odr`ana ministarska konferencija qa). U Deklaraciji se, pored osta- ve, do protojereja, odnosno igumana, krst je bio bele, a
nesvrstanih zemaqa u Xorxtaunu, uz log, ne priznaju teritorijalne pro- za vi{e ~inove `ute boje. Propisana du`ina krsta bila
u~e{}e 50 dr`ava punopravnih ~la- mene bez slobodno izra`enog pri- je 42, a {irina 32 milimetra. Predvi|eno je da ovo bude
nova, 10 zemaqa posmatra~a i jedne stanka zainteresovanog naroda. ratna uniforma koju bi sve{tanici nosili do dana demo-
u statusu gosta. Na~ela Atlantske poveqe bila su bilizacije srpske vojske. Bez obzira da li se nalaze u
osnova za formirawe Organiza- operativnoj vojsci ili pozadini, svi vojni sve{tenici su
10. avgust 1913. cije Ujediwenih nacija u junu 1945. trebali da dobiju nove uniforme. Snabdevawe je vr{eno
Potpisan Bukure{ki mir izme|u Bu- godine. iz vojnih skladi{ta i besplatno.
garske i balkanskih saveznica Srbi- Pripremio Miqan MILKI]

77
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

NESANICA V E RSK I P RAZ N I C I


1-15. avgust

P
atite od nesanice? Neute{no stawe! Kako da se od wega Pravoslavni
izbavimo? Kako da se sa wim izborimo?
Samo ne `urite sa izbavqawem! Ni{ta u `ivotu ne bi- 2. avgust Sveti prorok Ilija Ilindan
va uzaludnim. Bolest tako|e. Pa i nesanica. Sve ima ciq, sve 4. avgust Sveta Marija Magdalena Blaga Marija
slu`i tajanstvenom predodre|ewu, iz svega se mora izvu}i 8. avgust Prepodobna mu~enica Paraskeva;
uzrok. Sve nam nosi svoj dar. Bilo bi neumno od toga dara se Sveti Sava tre}i arhiepiskop Srpski
uklawati. Za{to ga ne prihvatiti. Nestrpqiva proizvoqnost 9. avgust Sveti velikomu~enik Pantelejmon;
evo ko `udi da neizostavno odbegne od neprijatnosti. @ivot- Sveti Kliment Ohridski
na mudrost postupa protivno tome: ona `eli da prihvati i ne- 12. avgust Prepodobna mati Angelina Srpska
prijatnost tako|e! A mo`da je najdragoceniji upravo dar ne-
prijatnoga... Sve {to ho}e da se ispoqi, neizostavno mora do- Rimokatoli~ki
}i na svoje. Evo, nesanica tra`i svoja prava... Dobrodo{la! 15. avgust Uznesewe Bla`ene Djevice Marije
Samo nikakvog straha ne imati pred wom... Ina~e, du{a }e bi- Velika Gospa
ti okovana drhtavicom. Samo joj ne treba pomagati... Ina~e }e
biti direktno utvr|ena. San uvek dolazi lako. Pa hajde, po|i- Jevrejski
mo, na najlak{i na~in u susret nesanici... Primimo od we da-
rove i lekcije. 10. avgust Ti{a beav
Na{a voqa ima granicu to je prva lekcija nesanice. Ni-
ko od nas ne postaje neograni~eni vlasnik svog `ivota. Napro-
tiv, mi moramo da se uhvatimo u ko{tac sa neodlo`nim datosti-
ma na{e prirode; mi im se moramo pokoriti i osposobiti sebe
SVETI PROROK ILIJA
Sveti prorok Ilija, bogo-
da bi se bo`anstveno na~elo u nama vratilo `ivotu, da bi Ono vidac i ~udotvorac, rodom je iz
u nama steklo qudsku ravnote`u, da bi Ono steklo pokoj. ako to plemena Aronova iz grada Te-
ne u~inimo izgubi}emo zdravqe, ravnote`u, san, sve dok se oni svita, zbog ~ega se zove jo{ Te-
opet ne obnove kroz same sebe. svi}anin. Kada se rodio, wegov
Dakle, najboqe sredstvo pomo}i snu sastoji se u tome da ne otac Savah je video oko wega
smeta nesanici, da joj se preda, da je ispije kao prineseni pe- an|ele koji ga povijaju ogwem i
har. Najboqe od svega je zaboraviti da je vreme, ili, ~ak, da je hrane plamenom {to je bilo
odavno vreme spavawu, uop{te ne misliti o svojoj nesanici, o znamewe wegovog plamenog ka-
wenim mogu}im posledicama, ve}, prosto, sr~ano i neposredno raktera i sile ogwene. Mladost
predati se sadr`ajima `ivota koji nam se bez ceremonija natu- je proveo u dubokim razmi{qa-
raju i progone san. wima i molitvi ~esto potpuno
Tako mi nesanica donosi svoj drugi dar sposobnost da iz- sam u pustiwi.
dr`im usamqenost. Tamo, gde su me svi napustili, gde su svi, po- U to vreme jevrejsko car-
vukav{i se u sebe, zaboravili na celi svet i na mene. stvo je bilo podeqeno na dva
dela: jedno sa prestonicom u
A, sada tre}i dragoceni dar nesanice. U tom no}nom bo-
Jerusalimu, a drugo u Samari-
drewu u~i{ da osmisli{ i oslu{ne{ skriven smisao nesvesnih
ji. Sveti prorok Ilija se tu sukobio sa izraiqskim carem Aha-
ili polusvesnih wenih uzroka. Ne samo ogor~ewa i uvre|enosti vom i wegovom opasnom `enom Jezaveqom. Oni su se klawali
proteklog dana; ve}, tako|e i gre{aka, grehova i rana skriveno- idolima i okretali narod od vere. Velikim ~udesima Ilija je
ga Ja, svega onoga {to jesi. I ne samo wih ve} tako|e i svetih i dokazao silu i vlast Bo`iju. Zatvorio je nebo i ki{a nije pada-
iscequju}ih zraka savesti. Ni{ta u tolikoj meri ne raspola`e la tri i po godine, a ogwem sa neba zapalio je `rtvu u domu svo-
prijem~ivo{}u i predodre|eno{}u za prihvatawe tih sjajnih me. Potom je molitvom poslao ki{u na zemqu, ~udesno umno`io
zraka kao sutonsko stawe polumraka u besanoj no}i. Tamo se bra{no i uqe u ku}i udovice Sarepti, i vaskrsao joj umrlog si-
ugasio dnevni sjaj i sjaj svesti, tamo se talo`i i povi{ava spo- na. Caru Ahavu i wegovoj `eni prorekao je ru`nu smrt {to im se
sobnost prihvatawa unutra{weg zra~ewa, a mra~na slika sva- i dogodilo. Sa Bogom je razgovarao na Horivu i ~uo mu glas. Pred
kodnevnog `ivota tuguje za novim, neizre~enim sjajem. Ah, posto- smrt je uzeo naslednika u proro~kom zvawu Jelisija i, najzad,
ji tako mnogo qudi koji su samo u besanim no}ima do`iveli pro- oti{ao na nebo u ogwenim kolima, sa ogwenim kowima.
svetquju}e dobro muka i iscequju}e blagoslove pokajawa, usa-
mqenoga, trpkog, ali umiruju}eg pokajawa! Nije li taj dar drago-
cen? Nije li to uteha, nikla iz neute{nosti? Jesu li u pravu pla-
VELI KA GOSPA
{qivci koji poku{avaju izbe}i te darove i tu utehu, koji zbog Slavi se u Katoli~koj crkvi 15. avgusta. Tog dana se veliki
straha da se izjutra ne pojave bledolikima pribegavaju leko- broj vernika okupqa u marijanskim svetili{tima {irom sveta
vima. (Lurd, Fatima, ^enstohova, Marija Bistrica, Siw, Trsat, Teki-
Nesanica nas u~i hrabrosti. Hrabrosti pred licem priro- je, Aqma{, Me|ugorje...) i crkvama koje su Woj posve}ene.
Od najranijih hri{}anskih vremena vladalo je u Crkvi uve-
de, pred samim sobom, pred svojom save{}u. Hrabrosti za op-
rewe da je telo Bla`ene Device Marije ne samo sa~uvano, nego
stajawem u usamqenosti kao za~etku molitve.
da je slavilo pobedu nad smr}u i grehom i da je u nebo prosla-
To je wen posledwi dar i wena najboqa uteha. vqeno, sli~no kao i telo Wenog sina Isusa Hrista. Sveti oci i
Ivan A. IQIN veliki hri{}anski u~iteqi u propovedima prilikom proslave
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim Marijinog Uznesewa govorili su o tome kao o istini koju hri-
Svetigora, Cetiwe, 2001. {}anski vernici priznaju i verom usvajaju.

78 1. avgust 2008.
MALI OGLASI ***
RAKETE IZNAD VRDNIKA ^etrdesetprva klasa Vojne akade-
Jednonedeqni kamp raketnih modelara, odr`an u Vr- mije KoV sve~ano }e obele`iti 20 go-
Povodom 30. godi{wice zavr{et-
dniku, u hotelu Termal, zavr{en je uz progla{ewe najbo- dina od zavr{etka {kolovawa 20.
ka {kolovawa 23. klase SV[ KoV, septembra 2008. godine. Sve~ani
qih pojedinaca i ekipa. Nebom iznad `ivopisnog mesta
pozivamo sve pripadnike klase, na- program po~iwe u 11 ~asova u Vojnoj
danima su letele rakete, na radost mladih i wihovih do-
~elnika klase, komandire, nastavnike akademiji.
ma}ina. Kada su se sabrali svi rezultati, u pojedina~noj
i profesore da se dana 27. 09. 2008. Za izradu monografije klase ja-
konkurenciji prvo mesto osvojila je Zorana Mi{kovi} iz
godine, u 11 ~asova, jave u Vojnu aka- viti se Slavi{i Golubovi}u, 064
beogradskog aerokluba Tim, drugo Ivana Zgowanin iz
modelarskog kluba Sirmijum, a tre}e Zoranina klupska demiju, Beograd. 8534300, golubus1@yahoo.com
drugarica Kristina Nedi}. Najboqu ekipu ~inili su mode- Za bli`e informacije obrati- Za sve informacije kontaktirati:
lari iz aerokluba Tim, na drugom mestu se na{ao mode- te se: Jovan Dundi}, 064 2716455,
larski klub Sirmijum, a na tre}em AK Sombor. Prvo Pe{adija: 011 2063809, jovan_dundic@
mesto u kategoriji nastavnika modelarstva zaslu`ila je Stojanu Batini}u - 064/8329397, yahoo.com
Aleksandra Pewa{kovi} iz MK Sirmijum. Dragi{i Jevti}u - 064/1408895, Zoran Terzi}, 063 8681741,
Sve aktivnosti tokom boravka u kampu su se bodova- Drago{u Joksi}u - 063/655825 lok. 23-777, Terzaof@beotel.net
le i ocewivale, tako da je deset u~enika u raketnom mode- Artiqerija: Jovica Uzelac, 064 2489947,
larstu imalo priliku da se obu~i u izradi modela rakete Radomiru Vu~enovu - 064/8329235 lok. 23-612, uzelacj@beotel.net
sa trakom i padobranom, nau~i osnovne pojmove iz meteo- Oklopne jedinice: Radovan Kova~evi}, 064
Draganu Kolunxiji - 064/8329033, 1655551, lok. 29 -237
rologije i sazna vi{e o osnovnim odredbama iz Op{teg
Mla|enu Ni{evi}u - 064/8329675 Mirko Ba~evi}, 064 9958442,
sportskog pravilnika i Pravilnika za raketno modelar-
ARJ PVO: lok. 29-245.
stvo. Organizovano je i takmi~ewe sa izra|enim modeli-
ma, a u~esnici su sve vreme imali program prema pravi- Miodragu Gordi}u - 064/8329496, ****
lima Sportskog saveza Srbije. Draganu Jovanovi}u - 063/8926193 Pripadnici 21. klase VA KoV
Ovaj, osmi po redu sportski letwi kamp u raketnom In`iwerija: sve~ano }e obele`iti jubilarnu 40. go-
modelarstvu, organizovao je modelarski klub Sirmijum Ranku Milutinovi}u - 063/1020253, di{wicu zavr{etka {kolovawa 19.
iz Sremske Mitrovice, uz pokroviteqstvo Vazduhoplovnog Milenku Avramovi}u -064/3872104 septembra 2008. godine, u 13 sati, u
saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta. Intendantska slu`ba: restoranu Doma Vojske Srbije (ulaz iz
M. PETROVI] Ratku Radulovi}u - 063/494252. Francuske ulice).

80 1. avgust 2008.
MINISTARSTVO ODBRANE MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Uprava za kadrove
raspisuje raspisuje

KONKURS KONKURS
za popunu radnih mesta vojnih slu`be-
Za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku akademiju u svojstvu nika, prijemom lica iz gra|anstva,
volontera radi obavqawa pripravni~kog sta`a: u radni odnos na neodre|eno vreme:
u trajawu od dvanaest (12) meseci psihologa u
VP 9845 Vaqevo,
1. dvanaest (12) farmaceuta, VSS; VP 3262 Kragujevac,
2. trideset (30) doktora stomatologije, VSS; VP 5019-4 Kraqevo,
3. tri (3) dipl. defektologa logopeda, VSS; VP 4989 Kur{umlija,
4. dva (2) dipl. defektologa surdoaudiologa, VSS; VP 4662 Zaje~ar,
5. tri (3) dipl. defektologa tiflologa, VSS; VP 4983 Ni{ i
6. dva (2) dipl. psihologa, VSS. VP 4994 Prokupqe.

u trajawu od {est (6) meseci OP[TI USLOVI KONKURSA:


da su kandidati dr`avqani Repu-
1. trideset (30) doktora medicine, VSS; blike Srbije,
2. dvanaest (12) vi{ih fizioterapeuta, V[S; da su zdravstveno sposobni za slu-
3. tri (3) vi{a radna terapeuta, V[S; `bu u Vojsci Srbije,
4. dvadeset (20) vi{ih medicinskih sestara op{ti smer, V[S; da imaju VSS diplomirani psiho-
5. deset (10) vi{ih radiolo{kih tehni~ara, V[S; log,
6. pet (5) vi{ih sanitarno-ekolo{kih tehni~ara, V[S; da kandidati nisu osu|ivani i da se
7. tri (3) vi{ih nutricionista-dijeteti~ara, V[S; protiv wih ne vodi krivi~ni postupak.
8. pet (5) vi{ih zubnih tehni~ara, V[S;
9. deset (10) vi{ih stomatolo{kih tehni~ara, V[S; POSEBNI USLOVI:
10. osam (8) fizioterapeutskih tehni~ara, SSS; zavr{en pripravni~ki sta`,
11. dvanaest (12) farmaceutskih tehni~ara, SSS; prednost imaju kandidati sa du`im
12. pedeset (50) medicinskih tehni~ara op{ti smer, SSS; radnim iskustvom u oblasti psiholo{kog
13. tri (3) ginekolo{ko-aku{erske sestre, SSS; rada sa qudima.
14. pet (5) pedijatrijskih sestara, SSS; Kandidati molbe podnose vojnoj po-
15. tri (3) sanitarno-ekolo{ka tehni~ara, SSS; {ti prema radnom mestu za koje konkuri{u,
16. pet (5) zubnih tehni~ara, SSS; po{tom preporu~eno ili predaju li~no u
17. deset (10) stomatolo{kih tehni~ara, SSS; delovodstvu. Uz molbu prila`u:
18. dvadeset (20) laboratorijskih tehni~ara, SSS. CV ili autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
uverewe o dr`avqanstvu,
OP[TI USLOVI: da je kandidat dr`avqanin RS, da nije osu|ivan za krivi~no overenu fotokopiju diplome o za-
delo na bezuslovnu kaznu od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi vr{enom fakultetu,
krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da je zdrav- uverewe op{tinskog suda da se pro-
stveno sposoban za rad u VS i da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Nacio- tiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i
nalnoj slu`bi za zapo{qavawe. da nije krivi~no osu|ivan,
uverewe o zavr{enom pripravni~-
Uz molbu se prila`u: uverewe o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro- kom sta`u i
|enih, uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, lekar- lekarsko uverewe o zdravstvenoj
sko uverewe, izvod iz evidencije nezaposlenih lica, overena fotokopija diplome o sposobnosti.
zavr{enoj {koli i kratka biografija.
Neblagovremene molbe ne}e biti
Molbu s tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojnomedicinska akademija, razmatrane.
Crnotravska 17, sa naznakom za konkurs ili li~no delovodstvu VMA, 5. sprat. Odluku o izboru kandidata done}e
nadle`ni stare{ina, a o izboru }e svi
Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. kandidati biti pisano obave{teni u za-
konskom roku.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o izboru }e svi kan-
didati biti pisano obave{teni u zakonskom roku. Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest)
dana od dana objavqivawa, a za ogla{ena
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa, a za ogla{ena mesta koja ne budu popuwena u navedenom
mesta koja ne budu popuwena u navedenom roku do wihove popune. roku do wihove popune.

81
[AH

IZABRANA PARTIJA 7.Le2 Lc5 8.Sb3 Lb4 9.0-0 0-0 PREVIDI


10.Sb5 Db8 11.a3 Le7 12.Sc3 b6
KRHKO JE ZNAWE 13.f4 Td8 14.e5 Se8 15.Ld3 d6 ZANIMQIVOSTI HAVA[I-REKO
16.Df3 Lb7 17.Dh3 g6 18.f5 ehf5 Budimpe{ta 1976.
Ivkov B. (2411) OPRO[TAJ
19.Sd5 dhe5 20.Thf5
Kova~evi} A. (2616) Tokom Drugog svetskog rata es-
Zlatibor, 2008. tonski {ahista Paul Keres u~e-
stvovao je na nekoliko turnira
1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.c4 c5 4.Sc3 koje su sponzorisali Nemci. Ka-
chd4 5.Shd4 Sc6 6.e4 Dc7 da je Crvena armija oslobodila
U finalu Kupa Srbije, legenda ju- zemqu, sovjetski zvani~nici su
goslovenskog i srpskog {aha Bora planirali da Keresa kazne. Mi-
Ivkov se namerio na trenutno jednog hail Botvinik je posredovao u
od na{ih najboqih igra~a Acu Kova- sre|ivawu situacije i razgova-
~evi}a. Da u zagradi nismo stavili rao sa Staqinom. Keresu je opro-
rejting obojice igra~a, te{ko bi bi- {teno igrawe na tim turnirima.
lo poverovati da je razlika zapravo
u klasi! A o godinama sada ne}emo, AZIL
jer qubiteqi {aha znaju da je prvi Kako bi bio za{ti}en od nema~- Beli: Kh3, b2, b3, c2, d3, e4, g4, h5
omladinski svetski {ampion pre vi- ke vlasti, velemajstor Akiba Ru- Crni: Kg5, a5, b4, c5, d4, e5, g7
{e od pola veka harao na turnirima Beli: Kg1, Dh3, Ta1, Tf5, Lc1, Ld3, Crni je ovu poziciju predao. A imao
Sb3, Sd5, a3, b2, c4, g2, h2 bin{tajn je tokom Drugog svetskog
{irom sveta setimo se samo Argen- rata bio sme{ten u azil za du{e- je forsiran dobitak:
tine. Sada pi{e kwige i ponekad Crni: Kg8, Db8, Ta8, Td8, Lb7, Le7, 1...c4 2.bc4
Sc6, Se8, a7, b6, e5, f7, g6, h7 vne bolesnike. Bio je Jevrejin.
zaigra za neki od klubova koji ga po- Na 2.dc4 a4 i sad 3.ba4 b3 ili 3.c5
zovu. Kad bi {ah bio samo znawe i Veteran je `rtvovao pe{aka za DO KRAJA! ab3. Ne bi belom pomoglo ni 2.Kg3 c3
iskustvo, on bi i sada bio favorit, napad, a sada nudi i topa koji se ne 3.bc3 a4 4.ba4 dc3 itd.
sme uzeti. Majstor Klaus Junge je bio 2...a4 3.c5 a3 4.ba3 ba3 5.c6 a2
ali je {ah itekako sport, gde je pored
20...Lc8 21.Lh6 Lhf5 22.Lhf5 oficir 12. SS bataqona koji je 6.c7 a1 d 7.c8D Df1 8.Kg3 Df4 9.Kh3
iskustva i znawa potrebno jo{ mnogo
toga. Na primer brzina ra~unawa ghf5 23.Tf1 f4 24.Sd2 Dc8 25.Dh5 branio Hamburg. Kada je zatra- Df3 10.Kh2 Df2 11.Kh3 Dh4 12.Kg2
varijanata, kondicija itd. De6 26.Se4 f5 27.Dh3 Dg6 28.Sg3 `eno da se preda, on je ustao i Dg4 13.Dg4 Kg4 0:1
Thd5 29.chd5 Sd4 30.Lhf4 ehf4 viknuo Zig Hail! posle ~ega je
Beli je odli~no po~eo, kontroli{e Pripremio
centar, zaradi}e jedan tempo i s na- 31.Thf4 Dg5 32.Tf1 Sg7 ubijen.
Rade MILOSAVQEVI]
padom po~iwe ve} u 13. potezu. Sve `rtve su bile uzaludne! 0-1 majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

NI, Ana Karina, UR, Meg Rajan, Kotorani, stimulans, d, Emilija, apo-
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: polufabrikat, edikt,

di, Ilio, Si, ranina, spomenik, }, ~ar, Tika, b, Eros, ati, Cana, Tiso,

a, irski jezik, Anatolij, Rene Ruso, NS, stolarija, Al, Kastl, italija-
car, obed, i, Lend, akt, B, privitak, kankan, Ma, Taut, volan, konzola,
A
B
R
O X [
nizam.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Operska peva~ica iz biv{e SFRJ, sada `ivi u Kaliforniji, 19. Uzvik 1. Dovoqno, 2. Uzanost, 3. ^lan bratstva u tradicionalnoj Crnoj Gori, 4. En-
Q

~u|ewa, 20. Upi{ite: tp, 21. Srpsko selo u blizini Srebrnice, 22. Vrsta
S
tkanine za zavese, 23. Vrsta ptice, 24. Grad u Albaniji, 25. Upi{ite: mv,
26. Prestonice drevne Ra{ke, 27. Neuspe{ni, 28. Primitivni plemenski
gleski fudbalski stru~wak, Glen, 5. Mu{ko ime, 6. Zavaren kontakt na metalu,

N
7. Ko{arka{ki klub (skr.), 8. Vrhovni bog u starogr~koj mitologiji, 9. Ini-
A
cijali glumice Turman, 10. Pevati kao bariton, 11. Omamqivawa, 12. Uz-
S
A
znak, 29. Potpuno, u celosti, 30. Raspored dana, meseci, godina..., 31. Auto-
A vi{ewe, vrh, 13. Simbol indijuma, 14. Mladun~e koze, 15. Poslovni obi~aj
K

nomna sovjetska socijalisti~ka republika (biv. skr.), 32. Amiotrofi~na la- koji je prerastao u pravilo, 16. Tanak, tanu{an, 17. Dodatni, neposredni
teralna skleroza (skr.), 33. U velikoj meri, 34. @enke srnda}a, 35. Dva porez, 19. Prirodan sjaj boje, 20. Ustreptalost, 22. Dete sre}e, batlija
O

ista slova, 36. U svakom slu~aju, Biv{i sovjetski {ahist, Jurij, 39. Vi- (str.), 23. Paker u po{ti, 25. Lo{ije, 26. Mu{ko ime, Viktor, 27. Selo na
{estruko sportsko takmi~ewe, 40. Suprotno od pozitiva, 41. Upi{ite: tb, desetak kilometara od Rekovca, 29. Spadalo, budala (pokr.), 30. Mesto u
43. Ulov, lovina, 44. Vrsta jakog eksploziva, 45. Oznaka za: dativ, 46. @en-
w
sko ime, 47. Vrsta {panskog vina, 48. Vrsta puha koji se hrani orasima,
49. Mesto u blizini Splita, 50. Sabirawe, adicija, 51. Ime glumice Gard-
R G
ner, 52. Deo hektara, 53. Opro{taj, 54. Deda, deka odmila, 55. Vinovnik
(lat.), 56. Biv{i austrijski dr`avnik, Bruno, 57. Upi{ite: an, 58. Potvrdna
M
Sibiru, 32. Sredwa {kola (skr.), 33. Ime balerine Pavi} Jung, 34. Upi-

L
{ite: bv, 35. Dugotrajna vojna blokada nekog grada ili utvr|ewa, 36. Ime
biv{e glumice Bergman, 37. Gr~ko slovo, 38. Koji su u bli`wim odnosima, 39.
Lider Al Kaide, Osama bin, 40. @ensko ime, 41. Planinski kraj, 42. Fud-
balski stru~wak, Radomir, 44. Mu{ko ime odmila, Radomir, 45. Pas {arov

\
R

re~, 59. Pozori{ni i filmski glumac. odmila, 46. Biv{a glumica, Ketrin, 48. Uzvik zamora i iznena|ewa, 49. Reka
u Francuskoj, 51. Prvi i tre}i samoglasnik, 52. Upi{ite: ol, 53. Prema, k.

82 1. avgust 2008.
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA
OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA
1/1 ~etvrta kori~na strana 22 x 30 cm 45.000,00
Magazin ODBRANA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 x 30 cm 42.000,00
Tel: 3241-026; 3241-009 1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 x 26 cm 39.000,00
Telefaks: 3241-363
1/1 ostale unutra{we strane 19,8 x 26 cm 31.000,00
@iro-ra~un: 840-49849-58
1/2 unutra{we strane 19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm 18.000,00
1/4 unutra{we strane 9,5 x 13 cm 10.000,00

1cm/ stubac unutra{we strane 1 x 6,3 cm 450,00

1cm/ 2 stupca unutra{we strane 1 x 13 cm 900,00

1cm/ 3 stupca unutra{we strane 1 x 19,8 cm 1300,00


Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i) 250,00
Ustupawe prostora za ubacivawe priloga 60.000,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.


Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 15 %, {to se
reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:
za 3 5 oglasa 5%
za 6 8 oglasa 10 %
za 9 i vi{e oglasa 15 %
cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e
biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove
glavni i odgovorni urednik magazina ODBRANA.
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam
dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe
Magazin ODBRANA izlazi reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na
1. i 15. u mesecu e-mail adresu odbrana @ beotel.yu
Cenovnik oglasnog prostora Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo
va`i od 1. septemba 2007. godine {tamapani), koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.
Mini poster

Snimio Igor SALINGER

MiG29