You are on page 1of 544

i savremenost

1 .

janko pleterski:
..
.. naciJe
_jugoslavija
(. ' l l

.revolucija
. .i .
r~; --e:
'

.
.,. .-.) i",..l !
.. ' ) ~

. l l;
~Pleterski
Nacije- Jugoslavija- revolucija
Studija je pravljena ruz korienje bogate
istonjsk~ grade, Izvornih dokumenaLa i
knllckog koriscenJa postojee literature
iz ove oolasU. Nacm IZlaganja je Jasan i
uverJJIV, pa se MJiga ita lako i sa zani-
manJem. Ona je i okrenuta prema naj.Si-
rem krugu italaca koji ce u nJoj naci
mnogo relevantnih a nedovolj110 pozna Lih
injenica, ali e ii.Tio6i i da provere i kori-
guJU svoja znanja o ovoj znaajnoj temi.
Usnovna teonjska nit provuena .k.roz <.:e-
lu knjigu jeste pored uspostavljanja kon-
kreLno tstoriJSkog jedinstva 'klasnog i na-
cionalnog i odnos jugoslovenSJ.kog zajed-
nitva i osobene indwidualnosti pojedinih
Jugoslovenskih nal'oda.
Posebnu vrednost knjizi daje sam pristup
i metod obrade ove vrlo 1sloene ,i osetljive
problematike. Autor prikazuje razliite
okolnosti u kojima se tormiraju pojedine
jugosloven9ke nacije i razliit udeo koji
su pojedini faktori odigrali pr:i obrazova-
nju nacionalne !Svesti i posebnih nacional.
nih individuaHteta. Pokazano je kakav
udeo ru formiranju pojedinih nacija ima
jezik, 1religija, istorijska tradicija itd. Ci-
me se objanjavaju i specifinosti borbe
svakog naroda za svoju nacionalnu eman-
cipaciju pa i specifian odnos prema idc_i.j
i obhcima ostvarivanja jugoslovenskog
zajednitva.
Nacionalno pHanjc se posmatra uvek i
kao pHanje odnosa meu klasama iste
nacije iz ega proizilaze li razLiita oeki
vanja u pogledu toga ta treba da donese
stvaranje zajednike drave. Taj odnos je,
razume se, razliit u ra2iliitim istorijskim
razdobljima i autor prati tu evoluciju kod
svakog od jougosloveruskih naroda. Mnogi
sporovi, stari i novi, postaju ta.ko razum-
ljiviji pa samim tim i lake razreivi. Pri
tome se istie da je jugoslovenski okvir
ostvarivanja prava na nacionalno samo-
opredeljenje onaj put Ikoji su nametale
same istorijske okolnosti, ali, naroito u
fazi narodriooslobodi,Jakog rata i revolu-
cije, i svesna, teorijski utemeljena shvata-
nja 'koje je razvio socijaHstiki i komu-
nistiki pokret unutar svake nacije kao i
na irokom optejugoslovenskom planu.
(prof. dr Najdan Pai, iz recenzije)

Marksizam i savremenost
Dosad objavlje11o
'Karl Kor.sch, Marksizam i filozofija
Andr Gorz, Rach1ika strategija i 1/eoka-
pitu.lizam
Najdan Pai, Politiko orgu.lliZOI'allje sa-
moupravnog drtltva
ban Kuvai, Mw ksi::.am i !tmkcio11u.li-
Marksizam i savremenost
Izdavaki savet

David Atlagi, dr Milovan Bosi, Rahman Dedaj, Tihomir


Kondev, Vlajko Krivokapi, Bora Lazarevi, dr Rene
Lovreni, Nandor Major, Niko Mihaljevi, dr Vjekoslav
Mikecin, Milo Nikoli, Ilija Perii, dr Janko Pleterski,
dr Vlado Puljiz, Mileta Radovanovi, dr Georgi Stardelov,
dr Stanislav Stojanovi, Vitomir Sudarski, Miro Teran,
Petar ivadinovi (predsednik)

Glavni i odgovorni urednik


David Atlagi

Recenzenti
dr Najdan Pai
dr Janko Prunk

Ovo izdanje je sufinansirano od Fonda CKSKJ za izdavaku delatnost i


nauno-istraivaki rad.
Recenzija je objavljena u asopisu Socijalizam u svetu, br. 51, 1985.
godine.
Janko Pleterski

Nacije
Jugoslavija
revolucija

Izdavakicentar
Komunist
Beograd 1985.
t:.ltAOSKA
,OO:NJ!l.NICA
ZAGRi&
'---
Predgovor

Istorija naroda Jugoslavije u 19. i u prvoj polovini 20. veka,


istorija jugoslovenskog pokreta, jugoslovenske drave i jugoslo-
-venske revolucije, sve to je buran i kompleksan dru.tveni i
politiki proces. Nisam imao namere pisah istoriju tog procesa; to
je zadatak itavog fronta istorijskih nauka u Jugoslaviji. eleo
sam dati svoje vienje jedne strane te problematike, eleo sam
ukazati na to da ona postoji kao samostalna, kauzalna i logina
strana, kao bitan elemenat nae istorije. Svojim radom poku-
avam da potaknem jedan prilaz toj istoriji i njenim problemima,
koji je u svojoj kompleksnosti ostao jo nedovoljno u taban, a koji je
jugoslovenskoj istoriografiji, po mom uverenju, potreban da bi
postigla neophodan korak dalje. Re je o aspektu povezanosti na-
cionalnih i socijalno-revolucionarnih procesa.
Da li je takav aspekt danas jo opravdan? Zar takvom prilazu
nije imanentan jedan prevazieni istorijski interes, koji se moe
opasno pribliiti naciOnalizmu? Na Nedelji marksistikih raspra-
va '82, u Kumrovcu, bilo je izraeno i miljenje da istorijsko
istraivanje osobenih nacionalnih pitanja Jugoslavije sadri zna-
ajne metodoloke i heuristike tekoe, a da, sa druge strane,
preti krajnostima koje mogu da izazovu neslueno tetne posJedi-
ce ukoliko se ne saseku u samom korenu.
Oigledna je istina da je teko pisati o fenomenu nacionalnog
u naoj toliko sloenoj istoriji. Ona e biti jo oiglednija itaocu
kad se bude probio kroz stranice ove knjige. Slaem se, takoe, da
je takvo pisanje i odgovorno. I na naem tlu nacije imaju, slino
mitskom Janusu, dva lica. Jedno okrenuto progresu, a drugo
regresu. Kao to je to uvek bilo u ljudskom drutvu. U tome je ba
i bio problem koji je revolucija morala uspeno da reava da bi
dobila mogunost i snagu za svoje proboje. Glavno je ipak ovo:
narodi (nacije) su istorijska drutvena injenica. Problem neksusa:
nacije-jugoslovenska drava-revolucija, i te kako postoji.
Postoji za celinu i za svaki lan ovog istorijskog trinoma
ponaosob. Moemo se samo uditi uestaloj slepoi za dijalekti
ku neraskidivost ovog trinoma, jer ivimo u zemlji koja je postala
radi nacija i u kojoj se revolucija probila u toku zajednikog
oslobodilakog rata tih istih nacija, na incijativu i krajnjom
portvovanou njihove radnike klase.
Imam utisak da je jedna od istorijskih osobenosti nacional-
nog fenomena upravo potreba da se neprekidno dokazuje ono to
je u njemu najevidentnije, naime njegovo postojanje. Razume se, i
za taj fenomen vai istina da u istoriji nije nita trajno i
nepromenljivo, a kamo h veito. Meutim izgleda da je sumnja u
nju samu trajna odlika nacionalne egzistencije. Sumnja sigurno
nije ono to joj daje opravdanost, ali je bar posredan dokaz da je
unutranji razlog te egzistencije delotvornost, jer samo delotvor-
nost raa sumnje. Sumnja, s druge strane, ne ukida objektivnost
pojave, iako utie na istraivaa te pojave. Moda je zgodno da
ovde kaem da su mi sumnje pojedinih naih istoriara, u
najnovije vreme gotovo oblikovane u sistem, dale priliku da
moda jasnije sagledam i izrazim svoj pogled. U tom smislu,
zahvalan sam im za datu priliku. Verujem da to nee uzeti lino.
A to se tie pitanja nacija uopte, i nacija u Jugoslaviji posebno,
dodajem samo jo svoje ubeenje da e konane odgovore nai
nai tek veoma daleki potomci.
elim ovom prilikom da pomenem kako mi je smelosti za
sistematinije bavljenje ovom problematikom dao pokojni profesor
dr Jovan Marjanovi time to je "otkrio" moju osnovnu studiju o
KPJ i nacionalnom pitanju u prvoj jugoslovenskoj dravi, obja-
vljenu na slovenakom jeziku, a zatim me animirao da preuzmem
referat o toj temi za kongres jugoslovenskih istoriara u Ohridu
1969. godine. Ta me tema od tada "prati", iako to nije bio moj
"profesorski" rad na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Veinu
teza, sadranih u ovoj knjizi, predloio sam javnoj proveri na
brojnim naunim sastancima i u strunim publikacijama. Ako
sam u bilo emu u zabludi, ako bilo ta ne poznajem dovoljno, to
je, razume se, samo moja odgovornost.
Osnovne teze u knjizi zasnovao sam na vlastitim istraivanji-
ma, ali u svojoj celini knjiga se oslanja na objavljene izvore i
literaturu. To je s obzirom na mnotvo zahvaenih problema i na
vremenski raspon vie od jednog veka- sasvim razumljivo, jer to
ne moe biti rezultat istraivakog rada pojedinca. To pominjem
iz jo jednog razloga. eleo bih da naelno istaknem, imajui
posebno u vidu one koji sumnjaju u integritet nae revolucije, da
je to revolucija koja je, u odnosu na ostale objavila o sebi najvie
dokumenata. Inae, prvobitno sam imao nameru da napiem tekst
koji je trebalo da bude to pristupaniji, neoptereen takozvanom
naunom aparaturom. Meutim, na elju izdavaa, dodao sam,
ve napisanom tekstu, najvanije reference o korienim izvori-
ma i literaturi. Uestalost tih referenci, razume se, nije ravnomer-
na u svim delovima teksta. Tamo gde je tekst u veoj meri
sintetiki, one su ree, a tamo gde se izlau i obrazlau argumenti,
one su ee. Rukopis je u osnovi zavren u maju 1984. godine. Iz
literature kasnijeg vremena uzeto je samo nekoliko pojedinih
momenata.
Jo je potrebno da itaoca upozorim da pojmove odnosno
rei "narod" i "nacija" upotrebljavam kao sinonime. Tako je
uglavnom injeno i kad je re o istorijskim dokumentima, naroito
onima iz vremena narodnooslobodilakog rata i revolucije. Tako
se to i danas ini u naoj ustavnoj terminologiji, koja proizilazi iz
terminoloke prakse NOB. Re "nacija" ne izbegavam sistematski,
ali smatram da nije nuno ograniiti se na nju. Danas se sve ee
govori o "nacijama" tako da se pri tome podrazumeva drugaiji
sadraj nego kad je re o "narodima". Na taj nain se izlaemo
opasnosti da shvatanje pojave naroda, govorei o njemu kao o
naciji, pod uticajem moderne upotreb<! rei "nacija" u zapadnoe-
vropskim jezicima, previe pribliavamo pojmu drave ili ga ak
identifikujemo sa njim. Narod, meutim, moe da postoji i bez
dravnog okvira, kao to je to bilo u pojedinim sluajevima i u
naoj istoriji. Takoe, i posle stvaranja nacionalne drave, kojoj
po pravilu tee, narodi u svojoj celini vrlo esto jo nisu
identifikovani sa dravnim granicama. U dananje vreme, a
verovatno e tako jo vie biti u budunosti, narodi u Socijalisti
koj Federativnoj Republici Jugoslaviji sve se manje ograniavaju
na manifestacije i institucije dravnosti. Izraz "nacije", shvaen u
dravnopravnom smislu, oigledno e sve manje odgovarati stvar-
nim prilikama. U sluajevima kada u tekstu re "narod" ima
smisao za koji u H:roatskoj postoji re "puk", na slovenakom
jeziku re "ljudstvo", a koji je Maa Pijade u debati u Ustavotvor-
noj skuptini, decembra 1945, precizirao kao "ono to je osnovno
- populus", onda na to esto posebno upozoravam ili pak
raLmam da je takav sadraj pojma mogue razabrati iz kontek-
sta. To se, razumljivo, ne odnosi na direktne citate iz istorijskih
dokumenata, gde sve ostaje u izvornoj verziji pa italac treba sam
da vidi na ta se mislilo, a to nije teko. U izvesnim sluajevima
re "narod" sadri i nacionalni i klasno-socijalni smisao. Takvo
sadrinske dvojstvo, ako se ne generalizuje, ne predstavlja nita
loe ili pogreno, nego je sasvim adekvatno specifinom karakteru
nae revolucije.
Red je da ovde toplo zahvalim drugovima iz Centra za
drutvena istraivanja Predsednitva CKSKJ, u Beogradu, koji su
- imajui u rukama jedan moj pregledni elaborat - bili prvi
inicijatori da napiem knjigu. Posebno zahvaljujem izdavau koji
je knjigu jo 1979. godine uvrstio u svoj izdavaki program te
strpljivo i blagonaklono ekao da je napiem. Zahvaljujem i
Znanstvenom insititutu Filozofskog fakulteta u Ljubljani koji je
moj rad materijalno potpomogao.
Ostaje da kaem jo poslednje, ali najbolnije. Nemam rei da
izrazim svoju blagodarnost i duboko potovanje pokojnom Jovanu
Raieviu, koji se prihvatio, iako teko bolestan, napornog i
komplikovanog zadatka da jeziki i stilski pregleda i pobolja moj
tekst. Drug Raievi se nije pokazao samo kao savestan i
neumoran struni lektor. U njemu sam posebno naao najpaljivi-
jeg itaoca, koji je rukopis itao sa finim razumevanjem, ali i
kritiki. Saradnja sa njim inila mi je ast i predstavljala je za
mene veliku moralnu podrku. Svojim primedbama, umnogome
mi je omoguio da uspostavim realniji odnos prema vlastitom
tekstu i da preciznije formuliem pojedine stavove.
Ljubljana, 29. septembar 1985. Janko Pleterski
I DEO

Narodi, proletarijat, Jugoslavija


I. NARODI

Istorijski razlozi postanka jugoslovenske drave koju je


proletarijat - okupivi za novo osloboenje sve njene napredne i
slobodoljubive snage, preobrazio i u domovinu slobodnog rada -
biH su jugoslovenski narodi i njihova nastojanja za slobodnim
razvitkom.
Jugoslovenski narodi (nacije) se ne razlikuju, ni u vreme
njihovog savremenog formiranja ni kasnije, po svojoj drutvenoj
sutini od ostalih naroda kao drutveno-istorijskih pojava. Jedan
od osnovnih teorijskih zakljuaka jugoslovenske revolucije govori
ba o tome: "ak ni socijalistika revolucija sama po sebi ne
menja ipak nita u sadraju ili ulozi naroda (nacije) kao
drutveno-istorijske kategorije, koja je u svim svojim pojavnim
oblicima univerzalna" (Edvard Kardelj, oktobar 1970). 1
Nemamo nameru da ovde ulazimo u raspravljanje o teoriji
nacije ili da pokuamo da pronaemo jo jednu najbolju definici-
ju. ~k hd i deluje iako jo niko pi~~~-
Slina je ~tvar sa narodima. Oni su tu, eleli mi to ili ne. -
~--PotrebD.o je, ipak, oznaiti karakter pojma narod (nacija),
koji je u temelju naeg raspravljalij<i. To je poimanje iiaroda kao
izriito drutvene pojave -~oja ~a svoj po_sj:ana~, povezan sa
pos tanKom i razvitkom drutvS.k6je zamenjuj_eJeudalnQ. Narod je
bitno povezan i sa drutvenim razvitkom sledeih epoha, ukljuiv
nama savremene. Narodi postoje stvarno, bez obzira na velike
razlike meu njima u pogledu veliine, istorijskih i geografskih

1 Edvard Kardelj, Aktuelni problemi naeg politikog sistema,


Uvodna re na sednici Predsednitva CK SKJ, "Komunist", 2. oktobar
1970 (Ljubljana).

ll
datosti, na razlike u civilizaciji i kulturi, ak i na stepen i nain
izraavanja nacionalne svesti. Prema tome, narode shvatamo kao
globalna drutva, izmeu kojih postoje, dodue, mnogobrojne
povezanosti, ali od kojih je svako postalo od sebe, u toku jednog
objektivnog, unutranje uslovljenog drutvenog procesa. Shvata-
mo ih kao drutva od kojih Svako ima i svoje istorijski utemeljene
ciljeve i individualne interese. Po tom shvatanju, narodi ne
nastaju i ne postoje samo kao rezultat postojanja izriitOCiCireae
.hih osobina.nekog drutva (zajedniki jezik, zajednika teritorija,
zajednika privreda, kultura itd., a ega je moglo biti i u feudalno
doba), ve su oni u sy_Qm postanku i postojanju pre svega sami
sastavni deo modernih ekonomskih_ i drutvenih odnosa. Nema
nikakve sumnje da je narod u svakom sluaju izraz nove klasne
podele drutva, iako on sam predstavlja drutvenu celinu, bez
obzira na to to u njemu postoji jedinstvena nacionalna svest kao
svest o objektivnoj pripadnosti toj celini. U svim sluajevima
narod je unutar sebe podeljen u drutvene klase, koje su
univerzalna pojava. U uslovima kapitalizma izmeu tih klasa
postoji odnos neprekidne klasne borbe. Ali, ba zbog neizostavnog
postojanja nacionalnih drutvenih zajednica, ova borba nema
samo karakter univerzalne borbe proletarijata za nove proizvodne
odnose, za nove drutvene odnose, za oslobaanje rada. To je,
istovremeno i neizostavno, sve vie i borba izmeu buroazije i
proletarijata za drutvenu i politiku vodeu ulogu u samom
narodu, borba za izjednaavanje nacionalnog interesa sa intere-
som svoje klase.
Drutvena jezgr~ami.. koji ive danas u jugoslovenskoj
zajednici (jugosloVenski narodi), jeste rezultat istorijskog procesa.
Taj proces je u veini sluajeva ve do kraja 18. veka doao do
stepena prelaenja u novi kvalitet, a u svim sluajevima tek
nekoliko decenija kasnije. U 19. vek, u kojem se postavilo pitanje
nacionalne politike emancipacije, ti narodi su stupili kao drutva
koja su ve bila Uinila odluujui i neopozivi razvojni korak ka
oblikovanju vlastite (moderne) nacije. Oni su stigli tako daleko jo
pre nego to su se rodili jugoslovenska misao i jugoslovenski
program. To je razumljivo, jer takva misao je posledica postojanja
naroda, a ne obrnuto.
Jo u 19. veku, a naroito u godinama pred prvi svetski rat,
kod pojedinih naroda dananje Jugoslavije ukorenjuje se misao
kako bi nacionalne probleme trebalo reavati zajednikim snaga-
ma, ukljuiv i stvaranje zajednike nezavisne drave. Razvitak te
misli je kod svakog naroda poseban proces, koji nije uvek u
skladu sa takvim procesima kod drugih. Gledano istorijski, svaki
narod, u svoje poimanje jugoslovenske ideje, unosi svoj vlastiti
nacionalni program, te se, prema tome, istorijski uspena jugoslo-
venska misao moe oformiti samo na osnovi ravnopravnog

12
uvaavanja bitnih interesa svih. -"Na taj nain posmatrana,
jugoslovenska ideja kao svoje sutinsko obeleje, nosi u sebi
jedinstvo razliitih interesa jo u svome korenu, tj. od onog
momenta kada je svaki posebni nacionalni interes poeo da trai
istorijsko uporite u jugoslovenskoj zajednici''. 2
Nacionalna svest naroda Jugoslavije je u svom postanku bila
samostalna i medu sobom razliita. Istina, jo od davnih vremena,
u nauci od renesanse, postojala je svest o njihovoj slovenskoj
~~~~k:~o;~o~iisa~ij;~ ta~~o~l~e~:u~J~~t~~ap:~~j~rh0 l~iv~
~prisutnih pojedinih nacionalnih svesti i programa.
Jugoslovenska misao je mogla svakoj od malih nacionalnih
egzistencija otvoriti iri vidik i dati joj vee razvojne mogunosti,
ali ona ni u kom sluaju nije mogla njihove pojedinane svesti i
egzistencije da ukida i zameni, iako se esto mislilo da je ba to
njen pravi istorijski smisao.
Etnika i jezika srodnost naroda, pre svega onih kojima je
srpskohrvatski jezik zajedniki, bila je vaan faktor, ako ne na
poetku i najvaniji, za njihovo politiko zbliavanje, za izraava-
nje njihovih zajednikih interesa. Ova srodnost je zbog toga bila

2 Momilo Zeevi, Nekoliko pitanja istoriogra!Jji o jugoslovenskom


ujedinjenju, "Stvaranje jugoslovenske drave 1918. Zbornik radova na
naunom skupu u Iloku 1979", Beograd 1983, str. 442.
Zajednika istorija naroda Jugoslavije nije jo napisana za 19. i 20.
vek. Retki su pojedini jugoslovenski autori koji bi u jednom radu tretirali
sve narode u duem periodu. Za 19. vek moemo pomenuti sledee:
- Dimitrije orevi, Revolutions nations/es des peuples ba/kani-
ques 1804-1914, "Institut d'histoire", Beograd 1965. (Rad sa kojim se
jugoslovenska istorijska nauka pojavila na svetskom istorijskom kongresu
1965. u Beu. Obuhvata Balkan, sve narode Jugoslavije, u stvari bez
Slovena.-;:a.)
- Milorad Ekmei, glave o 19. veku u knjizi grupe autora "Istorija
Jugoslavije", "Prosveta", Beograd 1972 (praktiki bez Slovenaca).
- Mirjana Gross, Drot tvene strukture i nacionalni pokreti jugosla-
venskih naroda uoi I svjetskog rata, .,Nastava istorije", Zagreb 1974, br.
4. (Referat odran u Meunarodnoj komisiji za slovenske studije u okviru
svetskog istorijskog kongresa 1975. u San Francisku.)
Treba pomenuti bar jo jedan rad koji, pak, zahvata od jugosloven-
skih naroda samo one sa teritorija Habsburke Monarhije, a sa kOJim se
jugoslovenska istorijska nauka prezentirala na svetskom istorijskom
kongresu 1960. u tokholmu. To je:
- Fran Zwitter, en collaboration avec Jaroslav idak et Vaso
Bogdanov, Les problemes nationaux dans Ja monarchie des Habsbourg,
~omite national yougoslave des sciences historiques, Beograd 1960. (Ovaj
tznimni rad je dosad preveden samo na slovenaki jezik, izdanje "Sloven-
ske matice", Ljubljana 1962. pod naslovom Nacionalni problemi v
habsburki monarhiji.)

13
vrednost sama po sebi. Zato je razumljivo da je sve do postanka
prve jugoslovenske drave, u jugoslovenskim programima, bez
obzira na to otkud oni dolazili, preteno naglaavana misao 0
tome da jugoslovenski narodi zapravo predstavljaju jedan narod
(unitarizam), a da je federalistika koncepcija, izriito opredelje-
na, bila vie privilegija pojedinih lucidnih demokratskih duhova.
No, u stvari, tendencija ka federalizmu je uvek bila prisutna u
samoj policentrinoj prirodi jugoslovenskog pokreta kada se on
realno pojavljivao.
U svom divnom i jo danas omiljenom "akom rastanku",
Branko Radievi opeva Duanovo carstvo kao delo boje volje i
razlog za njegovo dananje kolo, koje je takoe "od vinjeg onog
Boga", kolo Srbijanaca, Hrvata, Bosanaca, Hercegovaca, Srema-
ea, Crnogoraca, Dalmatinaca, Dubrovana, Slavonaca, Banaana,
Bavana i drugih uz Dunav i Dravu. Oigledno je re o kolu
zemalja jednog jezika, o kolu koje je oslonjeno na dravnu
tradiciju Srbije Da to nije bio istorijsko-pravni program, ve u
biti program, osnovan na Vukovom (i Kopitarovom) jezikom
poimanju naroda i nacionalnog naela, pokazalo se u kritikom
stavu prema konzervativnoj politici srpskog narodnog vodstva
zbog kojeg Radievi u 1848. godini nije naao mesto u krugu oko
patrijarha i, zatim, bio proteran i iz Beograda.
Ipak, treba zapaziti da u Brankovom kolu nema ni Slovenaca,
ni Bugara, ni Makedonaca (ukoliko se ovi poslednji ne podrazu-
mevaju samim opsegom Duanovog carstva). To, dakle, nije ni
junoslovenske ni jugoslovenska kolo, niti su u njemu bar Hrvati i
Srbi individualizovani. Ipak se ono danas, u shvatljivom zanosu,
naziva ...kolo bratstva i jedinstva", iako znamo da je pojam
"bratstvo i jedinstvo" vezan za revolucionarnu tezu o jugosloven-
skoj zajednici ravnopravnih naroda, svakog i svih, kao prvoj
pretpostavci dananje Jugoslavije.
Daleko smo od toga da bismo to konstatovah kao kritiku
zamerku Branku Radieviu. Njega ne moemo upati iz njegovog
vremena. Sasvim je sigurno da je njegovo kolo imalo ne samo
poetski ve i veliki i plemeniti moralno-politiki uticaj na
demokratsku nacionalnu i politiku misao i Srba i Hrvata i
drugih. Ali, uz kritiki pogled na kolo Branka Radievia iz
sredine XIX veka, postaje oito koliko politikog iskustva,
steenog u daljem istorijskom razvitku, i koliko naunog produ-
bljivanja tog iskustva je jo bilo potrebno da bismo doli do
modernog shvatanja jugoslavenstva kao svesti o pripadnosti
zajednici, svesti o nunosti borbe za zajednicu ravnopravnih
naroda u jugoslovenskoj dravi kao njihovoj tvorevini. Preduslov
toga je bilo prevazilaenje romantikih predstava i elja, te
povratak onome to je osnovno na poetku i sve vreme, povratak
narodima. I to svima. Taj zadatak jo ni danas ne pripada samo

14
prolosti, to smo i u ovom naem razmatranju ve uzgred
nagovestili.
Ako se okrenemo jugoslovenskim narodima, ne smerno zane-
mariti injenicu da su na njihov pojedinani postanak delovali -
pored opteistorijskih i optih drutvenoekonomskih - i mnogi
specifini inioci. esto su savremenicima izgledali kao glavni ili
ak jedini.
Za sve jugoslovenske narode - sa deliminim izuzetkom
Crnogoraca i Hrvata - karakteristino je to to meu neposred-
!lim iz':'orima nji_ho~o~ na~ionalnog byenja i formiranja nisu bile
u ono vreme stvarno postoiee vlastite drave (postojanje takvih
drava btto je vaiul faktor postanka zapadnoevropskih naroda,
eingleskog, francuskog, panskog i drugih). Na poetku 19. veka,
gotovo svi jugoslovenski narodi su iveli u okviru dveju velikih
imperija, Otomanske i Habsburke. Ni Dalmacija nije vie bila
venecijanska, kao ni Istra i slovenaki deo Furlanije. Poslednji
dani gradske republike Dubrovnika su bili izbrojani. Formalno
jo u okviru Otomanskog Carstva, a stvarno slobodna, ivela je
Crna Gora, reducirana na svoje planinsko jezgro, dok je u okviru
Habsburke Imperije teritorijalno-politiku autonomiju stalekog
tipa uivala takozvana provincijalna Hrvatska (Hrvatska i Slavo-
nija bez Vojne krajine). Izvestan znaaj za srpski pokret u Turskoj
je imalo postojanje Beogradskog paaluka, koji je 1804. godine
postao poprite prvog srpskog ustanka, a kasnije bio jezgro
Kneevine Srbije. S druge strane, od velike vanosti su bile
crkvena i kulturna autonomija Srba u junoj Ugarskoj, zasnovane
na nizu privilegija koje je izdao austrijski dvor posle 1690. godine.
Postojala je tenja Srba da ovoj autonomiji, koja se zasnivala na
linoj pripadnosti srpskoj pravoslavnoj crkvi, izbore teritorijalno-
-politiki karakter (to je privremeno i delimino ostvareno
stvaranjem srpske Vojvodine 1848-1861). U administrativnoj
podeli Otomanskog Carstva, Makedonija nije bila priznata. Poseb-
nost Bosne i Hercegovine je tek kasnije, naroito u 20. veku,
postala oslonac za autonomne tenje, a posredno i oslonac za
nacionalno formiranje njenog islamskog junoslavenskog stanov-
nitva - Muslimana. Austrijske krunske pokrajine su imale
istorijske granice, koje se nisu svodile na opseg teritorije sa
slovenakim stanovnitvom; one su upravno-politiki komadale
slovenaku etniku teritoriju. Tako su dve treine Slovenaca
ivele u tim pokrajinama, kao brojana ili ROlitika manjina,
pored veine Nemaca ili !talijana (Koruka, Stajerska, Gorica,
Trst, Istra). Osim u Kranjskoj, koja je bila gotovo u celini
slovenaka, autonomija ovih pokrajina ne samo to nije podrava-
la ve je i koila proces nacionalnog formiranja Slovenaca.
Do 1914. godine ta se slika sutinski promenila samo na
teritoriji Otomanskog Carstva. Tu ve u 19. veku postoje dve

15
drave, potpuno samostalne od l 878 - Srbija i Crna dora. One
1913. godine postiu zajedniku granicu, posle pobecte nad
Turskom i podele teritorije Kosova i Metohije, kao i Sandaka. Od
podeljene Makedonije Srbiji je pripala Vardarska Makedonija.
Bosna i Hercegovina, posle 1878. pod upravom Austro-Ugarske; u
1908. godini ovoj su anektirane. U Habsburkoj Monarhiji najva-
nije je uvoenje dualizma 1867. godine, to jest stvaranje dvojne,
austro-ugarske drave, poto nova unutranja dravna granica ne
odvaja samo Slovence od Hrvata, ve ona razdvaja u dravnom
pogledu i same Hrvate (Dalmacija i Istra pripadaju Austriji).
Autonomija Hrvatske i Slavonije je utvrena Hrvatsko-ugarskom
nagodbom (1868) i, konano, u sklop ove zemlje ponovo je vraena
Vojna krajina (1881).

Ve je pornenuto koliko je za politiko zbliavanje jugoslo-


venskih naroda bilo znaajno to to svi oni pripadaju junoslo-
v~ns}toj jezikoj grupi, u emu s~a--njih-OVa -etnika
srodnost. ,JezTif je'najoigledniji znak etnike srodnosti, iako nije
jedini, nittie""ri"""ril iskljufivo- rezultat etnikog izvora. ta je to
etniki izvor, o torne nauka nema jedinstvenih tumaenja, ali je
nesporno da su svi evropski narodi istorijski rezultat rneanja
brojnijih etnikih elemenata, pri emu je jedan jeziki asimilirao
ostale, pa je on ostao i kao glavno merila srodnosti sa drugim
narodima iste jezike grupe. Tako su jugoslovenski narodi sigurno
srodni po jeziku, a koliko po svim svojim etnikim sastojcima, to
je otvoreno pitanje. Pavle Ivi istie za srpski narod ,,kontinuitet
egzistencije naih predslovenskih predaka, iji je udeo u naem
biolokom poreklu vrlo znatan, moda ak i vei od slcvenskog."'
Sama pripadnost junoslavenskoj jezikoj grupi nije, po sebi, bila
dovoljan razlog da svi oni konano stupe u bliu politiku
zajednicu. Bugari pripadaju junoslavenskoj jezikoj grupi, ali
nisu stupili u politiku zajednicu sa ostalim junoslovenskim
narodima.
Junoslovenska jezika grupa je sastavljena o_d eti_ri stan-
dardna (knjievna) jezika: slovenakog, srpskohrvatskog, odnosno
Rrva_tskosrpskog, ma_kedonskOg ~ga~Kog. POjedini narodi Ju-
gOiaVije samo su si delimino formirali u skladu sa pripadnou
tim pojedinim jezicima. Samo je kod Slovenaca ve od poetka
bilo oigledno da pojedinac kome je slovenaki jezik maternji
jezik, po pravilu, pripada slovenakom narodu. Pri_pad_r:tost ~eziku,

3 Pavle Ivi, Srpski narod j njegov jezik, "Srpska knjievna zadru-


ga", Beograd 1971, str. 24- Uspe.an simpozij o pr:oblemi~a predsloven-
skih elemenata u etnogenezi Junih Slovena or~antzovao Je 1968. CE'ntar
za balkanolo.ka ispitivanja Akademije znanosti i umjetnosti Bosne i
Hercegovine.

16
kao znak nacionalne pripadnosti, bila je ovQ.e ono objektivno
merilo prema kojem se izdvajala (konstituisala) slovenaka nacio-
nalna zajednica u mnogo iroj istorijskoj, austrijskoj dravnoj
zajednici, i to odvajala pre svega od Nemaca i !talijana. Postupno
je i kod I\:!_akedonaca jezik dobio slinu funkciju. Pripadnost
makedonskom jeziku kao maternjem jeziku je postala merila,
odnosno znak pripadnosti makedonskom narodu. Zato je jo i
d_anas politika funkcija jezika u ivotu Slovenaca i Makedonaca
drugaija od one koju ima jezik u ivotu onih naih naroda koji
govore srpskohrvatski jezik (hrvatskosrpski) kao maternji jezik.
To ne bi trebalo zaboravljati.
Srpskohrvatski (hrvatskosrpski) jezik, s druge strane, nije
postao osnOVica za stvaranje samo jednog naroda. Ljudi koji su
govorili jedan te isti jezik (odnosno njegove dijalekte), a koji se
naJzad oformio kao njihov zajedniki standardni knjievni jezik
(srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski), nisu urasli samo u jedno
nacionalno drutvo, nisu sainili samo jedan naTOCf, Ve etiri. Isti
je jezik zajedniko dobro i zajedniko blago i Srbima, i Hrvatima,
i Crnogorcima, i bolji:ansko-hercegovakim te sandakim Musli-
manima. Ova injenica, koja je rezultat istorije; nije, ipak,
sagledana od samog poetka nacionalnih pokreta, ni sa gledita
nauke o jezicima ni sa politikog gledita.
Prvi slavisti, nauni istraivai slovenskih jezika, izuavajui
mnotvo junoslovenskih dijalekata, nalazili su u njima, u lingivi-
stikom smislu, tri osnovna jezika: bugarski, srpski (zvan, takoe,
ilirnki) i slovenaki. Dijalekte kojima su govorili (i pisali) Hrvati
veinom su pribrajali srpskom (ilirskom) jeziku, a delimino i
slovenakom (kajkavski dijalekat). To je raalo, sasvim prirodno,
otpor kod Hrvata, koji su u ono vreme ve bili oformljena
nacionalna zajednica. Oni su zamerali tim slavistima (J. Kopitaru,
F. Mikloiu) to su im "uzeli" hrvatski jezik. Ova prvobitna
lingvistika podela je pribrajala makedonske dijalekte bugarskom
jeziku. No ve u drugoj polovini 19. veka, slavistika istraiva-
nja, a naroito i sam razvitak knjievnih jezika, doveli su do
boljeg i tanijeg uvida u jedinstvenu prirodu srpskohrvatskog
(hrvatskosrpskog) jezika, koji nije zajedniki samo Srbima, Crno-
gorcima, Muslimanima ve podjednako i Hrvatima u celini
(ukljuiv hrvatski kajkavski dijalekat). Pred kraj 19. veka, namee
se nauci i injenica posebnog makedonskog knjievnog jezika.
Ovaj jezik se konstituisao u knjievnoj formi na temelju narodnog
govora i u otporu protiv pokuaja grecizacije koju je vrila
Carigradska patrijarija, kao i protiv pokuaja bugarizacije od
strane egzarhije (osnovane 1870). Do 1902. godine, poloeni su
osnovi makedonskog knjievnog jezika i izraen program njego-
vog daljeg razvitka (K. P. Misirkov). Samim tim, naravno, bili su
odbaeni i pokuaji srbizovanja.

17
Matina podruja, jezgra naseljenosti i drutava pojedinih
junoslovenskih naroda su postojala i bila op.tepoznata ve od
poetka nacionalnih pokreta (bugarsko, srpsko, crnogorsko, ma-
kedonsko, hrvatsko, slovenaka). No, vrlo je znaajno to to pored
ovih teritorijalnih jezgara postoje i opirna prelazna podruja, u
kojima junoslovenski jezici, odnosno njihovi dijalekti, postepeno
prelaze jedan u drugi ili, pak, ive izmeani jedni s drugima. To je,
u prvom redu, rezultat srednjovekovne diferencijacije prvobitno
manje ralanjenih govora, a u velikoj meri i posledica migracija
(u vreme osmanlijskog nastupanja u pravcu prema severu i
severozapadu, i u vreme povlaenja ove sile, u suprotnom pravcu).
Kada se u 19. veku stvaraju moderni knjievni jezici na temelju
ivog narodnog govora (samo kod Slovenaca se to ve izvrilo pre
nacionalnog formiranja, u 16. veku) i kada ovi jezici postaju
jezici nacija, granice se srpskog odnosno hrvatskog knjievnog
jezika prema susednim junoslovenskim jezicima (bugarskom i
makedonskom, na istoku i jugoistoku, slovenakom na zapadu)
oslanjaju na dravne granice: na istonu i jugoistonu granicu
Srbije u obimu posle Berlinskog kongresa, na stare granice
Hrvatske prema zapadu; Istra predstavlja izuzetak. (Problem
jezikih granica prema neslovenskim susedima - Albancima,
Rumunima i Maarima ima drugi karakter). U okviru celog ovog
jezikog podruja, koje, dakle, ne pripada jednoj jedinoj naciji
nego je zajedniko za vie njih, nacionalno formiranje Srba
pokazivalo je jedno vreme politiku ambiciju da se osloni na
tokavski dijalekat. Ova tenja nije, ipak, mogla biti uspena,
poto ovom dijalektu pripadaju veliki, prema kulturnoj batini
naroito znaajni delovi hrvatskih zemalja, a, pre svega, pripada-
ju mu cela Crna Gora, Bosna i Hercegovina._Pitanje dijalektskih
granica je izgubilo svoje politiko znaep.je, poto se dolo do
sporazumnog stvaranja jedinstvenog srpskohrvatskog (hrvatsko-
srpskog) knjievnog jezika u dve varijante (ekavskoj i ijekavskoj),
sa dva pisma (irilicom i latinicom). Preki_"etnica je beki jeziki
dogovor 1850. godine, iako on jo nije ni formulisan u smislu ovog
konanog reenja, ni opteobavezno prihvaen. Ipak. od njega pa
ubudue dijalekti i njihove granice imaju samo kulturno-istorijski
i filoloki znaaj, te nisu vie uzimani kao faktor konstituisanja
nacija.
Kad god se nacionalna politika udaljavala od ovog osnovnog
stava o jedinstvu srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog jezi-
ka, to je bio znak bilo hegemonistikog bilo separatistikog
nacionalizma. U isto vreme posebnu opasnost je predstavljala
tendencija, naroito osetna u doba buroaske Jugoslavije, da se
jedinstvo jezika zloupotrebi za nametanje nacionalnog unitari-
zma. Razumljivo je to je demokratska svest kod istoJezinih
jugoslovenskih naroda, usled takvih iskustava, veoma budna i

18
osetljiva kada se susree sa tendencijama jezikog utemeljavanja
bilo koje od etiri nacionalne individualnosti ili pokrajinskih
posebnosti. Uz ova iskustva treba uvaiti jo jedan vidik. Ne treba
nikad zaboravljati da postoje, pored etiri istojezinih, i dva
jugoslovenska naroda sa vlastitim jezikom. Za nacionalne odnose
mora neminovno imati loe posledice, ako se pravila jezikog
ponaanja etiri istojezine nacije prenose, po analogiji i bez
poznavanja razliitosti, na jezika nastojanja naroda sa vlastitim
jezikom. Taj problem je ve rano bio osetan u odnosu na Slovence,
i jo 1914. je na njega, sa dobrim razumevanjem, upozorio Ljubo
Leonti, predstavnik jugoslovenske nacionalno revolucionarne
generacije ("Slovenci vole svoj jezik kao nijedno drugo pleme
medu junim Slovenima. poto je nemaki metod otuivanja
najsnanije udarao na njihov jezik. Ko meu Hrvatima i Srbima
bi mogao biti toliko bezuman te hteo da Slovencima izbije iz ruku
ovo oruje ... "~ Taj problem je praktiki aktuelan i danas, ne
samo u odnosu na Slovence, njegovo uvaavanje je bitno za
nacionalnu ravnopravnost u Jugoslaviji.
Mnogo se pisalo, a jo vie govorilo i razmiljalo, o velikoj
ulozi religije, odnosno pravoslavlja, katolianstva i islama, u
nastajanju nacija u Jugoslaviji. Nerria, dodUe, mnogo radova koji
bi posebno, monografski, analizirali odnos izmeu religije i nacije
(izdvaja se knjiga Nikole Dugandije)'\ ali se gotovo svako ko pie
o postanku nacija na naem prostoru, vie ili manje, dotie i
pitanja ta za ivot tih nacija znai religija, ta znae verske
razlike kao faktor nacionalne diferencijacije. I u svesti ljudi koji
se ne bave naukom, u razmiljanjima o naciji, vera je mnogo
prisutna. To pogotovu vai za razmiljanja o naim istojezinim
nacijama, to jest Muslimanima, Crnogorcima, H:roatima i Srbima,
kod kojih jezik nije faktor njihove meusobne nacionalne poseb-
nosti. Tu se narodsko razmiljanje kree od starih diferencijacija
na "okce", "Vlahe" i "Turke" (sve opredeljenja po veri) do
humanitarne dositejevske misli iz prosvetiteljskog vremena: ,,Brat
je mio, koje vere bio."
Nacionalne diferencijacije i sukobljavanja, kojih je bilo
mnogo u naoj novijoj istoriji, i to na osnovu iskoritavanja verske
razliitosti, a koje je nacionalizam faistikog pravca razvio do
nepojmljivih apokaliptikih strahota i zloina, nemaju s religijom
kao takvom, u biti, nikakve veze. Tu vezu nemaju bez obzira na
injenicu to su njihovi nosioci bili, pored laikih politikih

4 Ljubo Leonti, Slovenci in jugoslovanstvo, "Jugoslavija", Prag,

juni 1914, br. 2. Citira Lojze Ude, Slovenci in jugoslovanska skupnost,


.. Ob7.orja", Maribor 1972, str. 75.
; Nikola Dugandija, Rehgija i nacija, .,Centar za kulturnu djelat-
nost", Zagreb 1983.

19
pokreta, stranaka, organizacija -takoe i od religije alijenirane,
otuene crkvene tvorevine i njihove politike organizacije. Ba
zato, to su verske razlike bile do krajnosti politizovane, one su
imale veliki, sve negativniji znaaj u dosadanjem ivotu nekih
naih nacija. Za razliku od toga naa revolucionarna narodnoo-
slobodilaka borba svesno je u iu svoje politike delatnosti
postavila dositejevsku misao o brai koju verske razlike ne treba
da razjed.injuju. I to je, naime, sutinski deo sadraja gesla o
bratstvu i jedinstvu.
A moda je ba taj deo sutine ovog gesla bio naroito blizak
onim masama naih naroda koje se nisu opredeljivale toliko na
osnovu klasno odreenih razloga, koliko stoga jer su osetile
nepremostivi jaz izmeu, s jedne strane, injenice da se verskim
razlozima opravdavaju strahoviti zloini nad nevinim ljudima i, s
druge strane, svog izvorno ljudskog verskog oseaja. Tom sadraju
gesla o bratstvu i jedinstvu te su mase mogle utoliko vie da
veruju, jer ono - u rukama revolucionarne radnike klase -
nema smisao da nacionalne i verske antagonizme "reava" putem
stvaranja svedravne nacije, kao to su to inili omrznuti reakcio-
narni reimi stare Jugoslavije.
U razmatranju odnosa izmeu religije i nacije u naem
prostoru, potrebno je raistiti neke opte pretpostavke da bismo
mogli stvari upoznati u njihovoj istorijskoj suvislosti i nalaziti
stvaralaka reenja.
l) Kada se pitamo o uinku religije na postanak i ivot naih
nacija, treba polaziti od injenice da nije re o religiji kao takvoj,
ve o pripadnosti ljudi razliitim konfesijama, to jest o pripadno-
sti razliitim nainima ispovedanja i praktikovanja religije. Osim
toga, razliitost u konfesiji treba razumeti iroko, u smislu koji
prelazi isto religijsku sferu. To je razliitost u irem, kulturno-
civilizacijskom smislu, koja se po tradiciji najee povezuje sa
ispoljavanjem verske pripadnosti.
Religija se pojavljuje u istorijskom razvitku u najrazliitijim
shvatanjima i nainima verovanja, a svima je "sutina udo"
(teolog dr edomir Drakovi)," odnos oveka prem;~ boanstvu,
prema bogu. Hrianstvo predstavlja, u svojim osnovama, jedin-
stvenu koncepciju sveta i oveka, i tu nema razlika koje bi mogle
da se uvrste meu faktore razliitosti nacija. I islam, kao
monoteistika religija, ne stvara. razliitost nacija unutar svoga
sveta. I njegova je osobina, kao i celog hrianstva, da tei ka
univerzalnosti. Tek razliitost u konfesionalnom posredovanju
religije, u "veroispovesti", moe imati uticaj na proces formiranja
nacija i na njihovo ponaanje. Re je, dakle, o razlikama izmeu

6 Religija i nscijs, "Kulturni radnik", Zagreb 1984, str. 22-25.

20
pravoslavne i katolike veroispovesti, konfesije, dok kod nas u
islamu nema unutranjih razlika, ali svakako je vana razlika
izmeu islama i hrianstva u celosti.
Ali i konfesionalne razlike, same po sebi, ne moraju da se
poklapaju sa crtom odvajanja jedne nacionalne ljudske zajednice
od druge. Vrlo poznat i znaajan primer je nemaka nacija koja je
podeljena na protestantsku i katoliku konfesiju, koje su jo do
19. veka bile u antagonistikim odnosima, i kroz istoriju povod
dugotrajnim i razornim ratovima. Na Balkanu su Albanci verski
podeljena nacija. I nacije u Jugoslaviji nisu verski potpuno
homogene: ima Makedonaca islamske vere, Srba katolike vere,
isto tako i Crnogoraca, iako samo marginalno. I u slovenakoj
naciji postoji grupa protestanata, koja je ak dugo ustrajala na
vlastitoj varijanti knjievnog jezika.
No, nema sunmje, P!!Padnost rc:y;_liit.iJ:n__ver._q_ispov~~tima__~
bila~na~-u-.pr~lgsti, S: ~aflas., ~~aR-drnty~~
grup1sanJ~ lJudi, tako ~ DJ!hove podele. Ova grupisanJa 1 podele
preYaziTazeKrasne i-Sve-druge socijatne podele, u emu su sline
nacionalnim zajednicama. Verska podela se znaajnim delom, s
manjim odstupanjima, jo poklapa i sa nacionalnom. Uoavajui
drutvenu vanost verske pripadnosti, Moa Pijade se posle
osloboenja zalagao za to da jugoslovenska statistika prilikom
popisa stanovnitva registruje i versku pripadnost. Njegovo mi-
ljenje nije prodrlo, pa danas, u tom pogledu, nemamo egzaktnih
statistikih podataka. Raspravljamo na osnovu podataka pre
drugog svetskog rata, kombinovanih sa naim utiscima o sada-
njoj situaciji. Ovde jugoslovenska s'tatistika nije pola ba
marksistikim, naunim putem. Drutvene injenice ne nestaju,
ako se o njima uti.
Izvesna podudarnost verske i nacionalne podele u jugoslo-
venskom prostoru (specifino znaajna za Srbe i Hrvate) nije
jedina podudarnost drutvenih fenomena vezanih za globalne
ljudske zajednice. Podeljenost hrianstva u naim zemljama na
istonu i zapadnu crkvu geografski se jo uvek uglavnom poduda-
ra, uprkos mnogim seobama u prolim vekovima prema zapadu,
sa dva opta tipa kulture i civilizacije. Oni su uslov ljeni, koliko se
moe suditi, uglavnom slinim istorijskim faktqrima koji su
podelili i samo hrianstvo na Istok i Zapad. No, ba podudarnost
obe ove podele, u popularnoj istorijskoj svesti, jo vie uvruje
uverenje o verskoj pripadnosti kao uzroku i kulturno-
civilizacijske i nacionalne podele, kada se razmilja o naim
istojezinim narodima. Ali, taj uzrok je siim posledica, i to
paralelna sa kulturnom podelom od ranije, i nacionalnom pode-
lom kasnije u istoriji. Uzmimo, kao primer, goleme razlike koje u
narodskom melosu, glazbenom ukusu, postoje u naim zemlja-
ma izmeu centralno-balkanskog i subalpsko-primorsko-

21
dalmatinskog podruja. Te se razlike jo osetno oslanjaju na
stanja koja su postojala na ovim prostorima jo pre dolaska
Slovena, i nisu nastale samo pod uticajem kasnijih politikih,
verskih i drugih podela. 7
2) Ovim razmiljanjem smo se prtbliili onim irim,
prirodno-geografskim te istorijskim drutvenim faktorima koji
opravdavaju tezu da je i sama prtpadnost pojedinih dananjih
nacionalnih teritorija razliitim konfesijama, posledica injenica
koje su start je i od konfesija i od nacija, ali koje deluju kao faktort
postojanja meusobno odvojenih clrW:tvenih zajednica sve do
dananilh dana.
G~grafsk.i, saobraajni, privredni faktort, nasledeni iz start-
ne, u daljem svom postojanju uslovili su postanak i helenske i
rimske kulture i civilizacije, to se izrazilo u dvojnosti naeg
prostora. Ova je dvojnost pojaana politikom podelom krajem
etvrtog veka, na Istono i Zapadno Rimsko Carstvo, na ije se
granice oslonio u ll. veku i teritorijalni rascep hrianstva na
ortodoksnu i katoliku konfesiju. U loginom sklopu faktora tog
istortjskog razvitka jeste injenica da za sve to vreme prostor da-
nanje Jugoslavije preseca manje-vie stabilna crta razdvajanja, ili
bolje razlikovanja dvaju krugova istorijskog razvitka, koja ide od
severa na jug s osloncem na Drinu. Ona uglavnom odgovara
srednjovekovnim politikim (dravnim) podelama Junih Slovena
(zapadna granica Du.anovog carstva). A ove dravnopravne
podele umnogome se poklapaju sa teritorijama kasnijeg formira-
nja pojedinih nacionalnih matica. Romantina predstava o prvo-
bitno monolitnom junom slovenshu, koje se razbija u razliite
nacije ("plemena" jednog naroda) pod pritiskom stranih zavojeva-
a, odnosno unutranjih verskih podela, nije nauna. Realnost je
mnogo komplikovanija, a borba za nacionalnu slobodu u moderno
vreme isto toliko je borba protiv tuih zavojevaa koliko je to i
borba za istorijsku samospoznaju. To je borba za to da se
nacionalni pokreti oslobode romantinih zabluda, da nai narodi
sami stvore svoju slobodu, upoznavi i sami sebe i priznavajui se
meusobno, i to slobodnim, tj. ravnopravnim udruivanjem svih
svojih pojedinanih snaga.
3) Kad je re o odnosu religije (konfesije) i nacije, treba
uzimati u obzir pre svega crkve. One su institucionalizovani izraz
pojedine konfesije. One su socijalne i politike tvorevine i kao
takve vane za formiranje i ivot nacija.

7 Uporedi: Valens Vodu~ek, O izviru nekega karskteristitnega rJtma

v slovenski ljudski pesmi, .,Aipes Orientales, Acta quinti conventus d.e


ethnographia Alpium orienta.lium tractantis", Ljubljan&; 1969. - K~o t:
Josef Mati, Die Kultur der SiJdslawen, Frankfurt am Ma m 1973, ode ljak o
narodnoj muzici.

22
To najoiglednije vai za pravoslavne crkve u okvirima
Osmanlijskog Carstva. Kao autokefalne (samostalno voene), one
su od drave priznate i u svojstvu nosilaca - pored verskih -
odreenih politikih i drutvenih prava neislamskih naroda,
"mileta", koje one jedine mogu da predstavljaju. Srpski patrijarsi
postali su pod turskom vladom i narodne stareine ("miletbae").
N.Jima drava priznaje pravo suenja pripadnicima njihove crkve
u crkvenim, nekim krivinim stvarima i graanskopravnim sporo-
vima iz oblasti branih i naslednih odnosa, primenjujui obiajno
ili pisano pravo. Oni su, takoe, potvrivali pravila trgovakih i
zanatlijskih esnafa svojih vernika i jo poneto dntgo." Srpska
pravoslavna crkva je integrisala svoje vemike ne samo u verskom
ve i u drutvenom smislu, i kao feudalac koji obavezuje svoje
podanike prema sebi.'' Znaaj srpske crkvene autonomije u vreme
Peke patrijarije (1557-1766) toliko je velik da se u vreme pre
srpskih ustanaka (1804. odnosno 1815) o srpskoj pripadnosti jo
esto govori kao o crkvenoj. Dositej Obradovi "prvi u srpskoj
kulturnoj istoriji postavlja narodnost iznad verske pripadnosti",
protiv shvatanja koje "izjednauje pravoslavlje i srpstvo". 1u Slinu
ulogu je imala srpska crkvena organizacija stvorena. i carskim
privilegijama priznata, u 18. veku na teritorijama Habsburkog
Carstva. U 19. veku, kada se ve odavno bila razvila srpska nadja,
predvoena srpskim graanstvom i graanskom inteligencijom,
pojavio se specifini pravoslavni srpski nacionalni klerikalizam
("klerokracija"). Pravoslavna srpska crkvena hijerarhija Je poku-
avala da i u doba graanskog drutva zadri, odnosno razvije
svoj politiki poloaj u srpskoj naciji. Ali se ta crkva ipak nije
sama identifikovala ni sa nacionalnom dravom niti sa nacijom.
Ona nije bila Srpska pravoslavna crkva, ve se zvala Pravoslavna
crkva u Srbiji itd. Sa imenom "Srpska pravoslavna crkva" ona se
konstituisala tek posle osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca (dr Anfilohije Radovi).'' Ideologija jugoslovenskog
nacionalnog unitarizma, naroito kada je za vreme diktature

" Rajko L. Veselinovi, Istorija srpske pravoslavne crkve sa narod-


nom istorijom, knj. ll, Beograd 1966 -Mirko Mirkovi, Pravni poloiaj i
karakter s1pske crhe pod turskom vlau 1459-1766, Beograd 1966.
'' Bramslav urev, Uloga crkve u stanjoj istoriJi srpskog naroda,
Sarajevo 1964.
10 IstoriJa naroda Jugoslavije, Beograd 1959 - Stojan Novakovi,
Pn.i osnmi slovenske knjiievnosti meu balkanskim Slovenima, Beograd
1893 (pie o tragovima sn.njovekovnog izjednaavanja pravoslavlja i
srpstva u narodu 19 veka). - Usporedi: Fran Zwiter, Les origines de
J'illyrisme polit1que et la creation des Provinces Illyriennes, ,.Le Monde
Slave", april-juni 1933, separat, (Paris) 1933.
'' Delo pod nap. 6, str. 76.

23
kralja Aleksandra, u nacionalno integralistikom smislu, prestala
da govori o "plemenima" raznih imena, ponudila je Srpskoj
pravoslavnoj crkvi neoekivanu mogunost da se ona predstavi
kao nosilac i zatitnik srpstva i srpskog imena. Jugoslovenski
nacionalni unitarizam je pravoslavnu crkvu jae istakao kao
nacionalni faktor srpstva, nego to je ona to sama nameravala.
Uloga katolike crkve za nacionalni postanak Hrvata i
Slovenaca je bila sasvim drugaija. U eminentno katolikom
Habsburkom Carstvu crkva nije bila podeljena po etnikom
merilu. Posle mnogih promena srednjovekovne administrativne
organizacije crkve, pri kraju 18. veka, granice biskupija i
crkvenih provincija su se izjednaile ponajvie sa granicama
pojedinih istorijskih zemalja, a ove se nisu obazirale na jezike
odnosno nacionalne granice. Jedna biskupija je okupljala vernike
jedne teritorije, bez obzira na njihovu pripadnost raznim jezicima
(nacijama). Jedino na podrujima velikih kompaktna naseljenih
masa pripadnika jednog jezika (nacije), biskupija je imala faktiki
ulogu i u nacionalno-kulturnom smislu. Ali poto su biskupi, od
cara imenovani, najee poticali iz plemikih redova, oni ni u
takvim podrujima (po jeziku) esto nisu pripadali narodu svoje
biskupije; pogotovu u slovenakim zemljama, gde je plemstvo bilo
nemaka.
U Hrvatskoj, gde je bilo i hrvatskog plemstva, situacija je
bila donekle drugaija. A i crkva sama ovde je politiki bila
sastavni deo onih jo iz feudalnog doba priznatih stalea koji su
bili nosioci istorijskih autonomnih prava Hrvatske. Samim tim
crkva se neposredno uklapala u modernu hrvatsku nacionalnu
svest i politiku akciju koja se oslanjala na to istorijsko pravo. I to
kako u odnosu prema samom narodu tako i prema dravnom
vrhu. akovaki biskup Josip Juraj trosmajer jedino je u
svojstvu predstavnika stalea mogao da bude pozvan u proireni
carski dravni savet (1860) i tek tako mu se pruila mogunost da
on tu predstavlja nacionalnu misao Hrvata. Iz istog razloga u tom
telu niko nije predstavljao nacionalnu misao Slovenaca, jer su
zemlje u kojima su oni iveli predstavljali nemaki aristokrati.
Staleke autonomije tih zemalja su predstavljale prepreku nacio-
nalnoj integraciji Slovenaca. A prvi biskupi iz redova najniih
slojeva, tj. nacionalno svesni Slovenci, pojavljuju se tek u vreme
biranih skuptinskih tela, u dravnom i zemaljskom merilu. U to
vreme visoki kler, po pmvilu, vie ne preuzima neposredno
politike funkcije. a kao virilisti (lanovi zemaljskih skuptina po
poloaju), oni se u nacionalno konfliktnim situacijama uzdraYaju
od glasanja. Veliku vanost ima pastoralno (u verskom i\ot~
masa nuno) delovanje slovenakog nieg klera, koji se slul
narodnim jezikom. Katoliki kler je ovde preuzeo od refonnadje
njen glavni kulturni uspeh, tj. slovenaki knjievni jezik, a kasnije

24
ga i sam dalje razvijao. Sve je to bila vana prepreka germanizaci-
ji i podsticaj elementarnoj nacionalnoj svesti. Slino je bilo kod
Hrvata.
Do sredine 19. veka, politika vrhova Katolike crkve u
Austriji donekle se prilagodila novonastaloj podeli nacija, ali se
naelno protivila politikom delovanju u njihovo ime. Konferenci-
ja austrijskih biskupa u Beu, 17. jWla 1849. godine, donela je
pastirsko pismo, u kojem biskupi priznaju podelu oveanstva na
nacije kao boje delo, ali osuuju politiki rad za nacionalnost, jer
je razliitost jezika sama po sebi posledica greha (biblijska
legenda o graenju Vavilonske kule). Tek moderni klerikalizam,
pri kraju 19. veka, koji se konstituie kao masovan politiki
pokret za socijalnu refonnu a protiv socijalizma, i to na pozicija-
ma graanskog drutva, uzima u svoje ruke inicijativu i u
nacionalnom pokretu. U tom ima uspeha u Sloveniji, gde tu ulogu
zadrava i u prvim godinama borbi izmeu centralizma i federali-
zma u prvoj jugoslovenskoj dravi.
U Hrvatskoj klerikalizam ima manje uspeha, izmeu ostalog
usled vrlo zakasnele demokratizacije politikog sistema (najire
mase nemaju birako pravo). U doba faizma i njegovog prodora u
klerikalne stranke, deo crkvenih vrhova i klera priklanja se
faistikom nacionalizmu, da bi se na kraju, pred injenicom
revolucionarne NOB, u kojoj uestvuju osnovne mase i Hrvata i
Slovenaca, bez obzira na to da li su religiozne ili ne, taj deo
crkvene hijerarhije odluio za nacionalnu izdaju, priklonivi se
okupatoru.
4) Sama religija, kao ni sama crkva, nisu niti u jednom
sluaju bile uzrok i zaetnik raanja nacije. Postanak nacije je bio
u svim sluajevima jedan objektivni, iznutra uslovljen socijalni
proces, povezan sa pojavom novih drutvenih odnosa koji nastaju
protiv feudalnog drutva i posle njega. Crkve nisu bile poetnik
kapitalizma, a jo manje nacija. One su se sa tim novim
drutvenim pojavama susretale ne namerno ve silom prilika. U
poetku ih kao novinu, nisu uvek ni prepoznavale, jer i kapitali-
zam i nacija dobijaju svoju naunu teorijsku oznaku tek mnogo
kasnije. Za naciju se najee upotrebljava stari naziv .,narod", pa
nastaje utisak da odnos izmeu crkve i nacije nije neto bitno
novo. A zapravo je re o tome da crkve moraju svoj odnos prema
nacijama tek da odrede, kao to moraju da ga odreduju prema
graanskom (buroaskom) drutvu i njegovim institucijama uop-
te. injenica to su do poetka 20. veka, u nekim sluajevima,
crkve ve podredile naciju svom politikom delovanju, prikriva
prvobitni incidentalni, nenamerni i po sutini religije ,.nepotre-
ban" odnos izmeu religije (crkve) i nacije. Prikriva ga, ali ga ne
menja. I u moderno doba, prilikom nekih kasnijih oblikovanja
nacionalnih zajednica, to je uvek drutveni a ne religiozni proces.

25
Kod Muslimana u Bosni i Hercegovini i Sandaku, na primer, koji,
tavie, uzimaju oznaku verske pripadnosti kao svoje genetiko
(nacionalno) ime - njihov istorijski i specifini drutveni razvi-
tak je temeljni uzrok nacionalnog formiranja. U tom pogledu
mnogo se moe nauiti iz sluaja muslimanskog stanovnitva u
Makedoniji koje govori makedonskim jezikom, a koje se u toj
zemlji konano integrie u jeziki odreenu makedonsku naciju. 12
5) Verska razliitost ima odreeno znaenje za razgranienje
izmeu istojezikih nacija. To posebno vredi za razgraniavanje
izmeu Srba i Hrvata, a kasnije i za Muslimane. Ali to nije
posledica nekakve .,narodotvorne" funkcije ni katolike ni pravo-
slavne konfesije, odnosno crkvene organizacije. Treba pretposta-
viti (iako to nije mogue empirijski dokazati) da bi se odvojene,
srpska i hrvatska nacija, razvile u svojim geografskim i poli-
tikim drutvenim jezgrima i da nije bilo verske razlike meu
n~ima . .E.Qsebnost geo~fs:l_t!~,. isto~o_-_politik.ih _i k~:~~tumo
CIVilizacijskih faktora~- -GD.~~kvih----"kakve i)] poihaj"emO, bila bi
dovoljna da se, uprkos jezikoj' bliskosti (u noVIje vreme isto-
vetnosti knjievnog jezika) formiraju dve nacije: srpska na
istoku, hrvatska na zapadu_. Razgranienje izmeu njih bilo bi u
tom sluaju isto teritotijahlo, a najveim delom ak ne neposred-
no. Postojanje Bosne i Hercegovine izmeu njih, kao dra\no
odvojene teritorije, gde je proces nacionalnog formiranja u
vremenskom zaostajanju, praktiki nije sve do 1878. godine
otvaralo pitanje nacionalnog razgranienja. Austrijska uprava je
tu u prvim decenijama svog vladanja, upravo zbog tog zaostaja-
nja, ocenjivala da e u tim istorijskim zemljama biti mogue
podstai stvaranje posebne, .,bosanske" nacije. No, uticaj ve
formiranih nacionalnih jezgara, srpskog naroda s jedne, hrvat-
skog s druge strane, uz socijalnu, politiku i kulturnu posebnost
muslimanskog stanovnitva, bili su jai faktori od politikih
spekulacija stranog zavojevaa. I poznato je da se, upravo u to
vreme, stanovnitvo Bosne i Hercegovine konano podelilo u
nacionalnoj Svesti prema postojeim verskim razliitostima. pre-
zirui bilo kakve geografske mee.
Slino je bilo u zemfjama HIVatske. llirski, u suti!li hiVat~~i
pokuaj nacionalne integracije na osnovu jezikog jedmstva, mJe
uspeo, pa je i tu stanovnitvo pravoslavnih crkvenih optina u svom
nacionalnom opredeljenju sledilo injenicu izvrenog nacionalnog
formiranja Srba u njihovoj ,.bazi", tj. u etnogeografskom sklopu
Kneevine i Vojvodine. Verska, a jo vie crkvena pripadnost
srpskom pravoslavlju, rezeiVisala je srpskom nacionalnom oprede-
ljenju kasne potomke uskoka u HIVatskoj, u skladu sa jo ivom

12 Vojislav Jaoski, P1vi na utni skup pos~een llfskedoncima musli-

manima, "Jugoslovenski istorijski asopis'' 20. Beograd 1981, str. 385.

26
parodinom tradicijom o dalekim krajevima njihovog etnikog

izvor~ ~~j~%~~1: ~~!r:~i~~=v~sl~~~=v:~~~8 ~i;uvi!\~~ stvorile,


u~koci (kojih tu nije bilo mnogo) brzo su se, jo pre nacionalnog
formiranja, prilagodili slovenakom etnikom elementu. U jo
zapadnijem Trstu, naprotiv, postojanje srpske crkvene optine,
rezervisalo je malobrojne njene lanove za srpsko nacionalno
opredeljenje, odvajajui ih trajno u nacionalnom smislu kako od
etniki tuih !talijana, tako i od jeziki bliskih Slovenaca.
Verska, crkvena razliitost je, dakle, bila ona drutveno
politika struktura na koju se oslonila moderno nacionalno
formiranje u smislu srpstva onih Srba ije pretke su metanastika
kretanja bila u prolim vekovima teritorijalno odvojila od osnov-
nih podruja srpstva. U ovom specifinom sluaju verska pripad-
nost je bila ,.vododelnica nacija". Teza o optoj ulozi konfesija
kao .,vododelnici nacija" oigledno ne bi bila prihvatljiva. Ona ne
moe objasniti posebno nacionalno formiranje Slovenaca uz
Hrvate iste vere na zapadu, ni posebno nacionalno formiranje
Bugara i Makedonaca uz Srbe iste vere na istoku. Na istoku
postoji tendencija crkvenog osamostaljivanja Bugara, odnosno
Makedonaca (stvaranje Bugarskog egzarhata 1870. i autokefalne
Makedonske crkve 1968), ali je to ve, samo po sebi, posledica
izvrenog konstituisanja modernih nacionalnih individualiteta. U
sluaju Crnogoraca, istorijska pripadnost svetosavskoj pravoslav-
noj crkvi je predstavljala okolnost koja je usporavala nacionalnu
samospoznaju, ali koja ipak nije mogla spreiti proces njihovog
nacionalnog formiranja.
Svi ti razliiti nasleeni faktori su vani za istoriju i nain
postanka naroda dananje Jugoslavije; oni mnogo tota objanja-
vaju u njihovom ivotu do dananjih dana. Ali nisu bit ovih
nacija, jer nacije, otkako su nastale, ive i razvijaju se kao nove i
osamostaljene drutvene pojave i sa razvojnim problemima koji se
za njih vezuju. Svaki od naroda J~ki njihov
nagionalni pokref-tlf9-.'"""V'~u kas~~
toliko ist.on)sltlm n3slee~~vegg" drutvenJ..ol f.aktmjma
koit::_donoSirlO~!'_Qj~~ni razvitak stanovmstva... m:!Yredni
razyifa1r,-s-6Cijlrtmr~triiktura, kulturni rast pohtizacij9 OQSnayn.ili.
)!!a$11_, _a,_ P.!~ SYega._~J?lemi nacionalnog osamostalji-
vanja. --- - --
Ako emo u nastavku govoriti o svim jugoslovenskim narodi-
ma, kako ih vidi naa savremena nauka, pa i dravno-pravna
koncepcija - to ne znai da su nacionalne individualnosti bile
tako na dlanu oduvek. Ako za ilustraciju uzmemo poluzvaninu
publikaciju Kraljevine Srbije iz 1909 13 , vidimo da ona, dodue,
11 Servia bv the Servians, edi ted by Alfred Stead, "William Heme-

mann'', London.1909.

27
govori o teritorijama koje se gotovo poklapaju sa teritorijom
dananje Jugoslavije (izostavljena je Slovenija), ali u njihovom
stanovnitvu, poznaje samo jednu junoslovensku nacionalnu
kategoriju, tj. "stanovnitvo koje govori srpski jezik". Ukupno
9,656.21 O tog stanovnitva. Da to, moda, nisu sve Srbi, samo je
nagoveteno napomenom, datom u zagradi: "Od ovog broja je
2,915.600 katolika." O verskoj pripadnosti islamu nema pomena,
Muslimani su oigledno nediferencirano ubrojeni u ukupan broj
stanovnitva srpskog jezika. U takvoj statistici je bilo nemogue
razaznati stvarnu sliku nacionalnog sastava.
Ako traimo ilustraciju gledanja tadanje nauke na to pitanje,
moemo uzeti knjigu ekog profesora Lubora Niderle-a o geo-
grafskoj i statistikoj slici savremenog slovenstva, iz iste godine.
Od jugoslovenskih naroda ovde emo dobiti jasnu sliku samo o
Slovencima (ukupan broj 1900. godine na domaem tlu -
1,329.780). O Hrvatima i Srbima, autor kae da su sainjavali
"prvobitno jeziku celinu koju je tek istorijsko doba podelilo na
dva dela, na dva naroda, srpski i hrvatski; oni danas oba brane
svoju nacionalnu samostalnost, premda su svesni svoje meusob
ne bliske srodnosti". Crnogorce, razume se, pribraja Srbima. U
Bosni i Hercegovini vidi, pored pravoslavnog i katolikog stanov-
nitva, jo "srpske muhamedance". A generalno kae: ,,Pruiti
statistiku Hrvata i Srba veoma je teko, gotovo nemogue, kako u
celosti tako za svaki od oba naroda napose." Pa daje brojke
ukupno. Niderle Makedonce ubraja meu Bugare.
Bilo je ve u ono vreme jasnijih saznanja o individualnosti
jugoslovenskih naroda. Opet samo za ilustraciju: Henrik Tuma, u
svojoj raspravi o jugoslovenskom pitanju (1907), konstatuje Slo-
vence, Hrvate, Srbe i Bugare kao "potpuno diferencirane, samo-
stalne individuume", od kojih svaki treba u jugoslovenskom
pitanju da odluuje isto toliko koliko i ostali. Poznato je da je
Tuma u 1913. godini uoio i Makedonce kao poseban junosloven-
ski narod. Dodajmo jo malo poznatu injenicu da je u 1912.
godini Ivan Mazovec izrazio miljenje da su Muslimani u Bosni i
Hercegovini ne samo verska ve i nacionalna grupa, koja e kao
takva da se odri u novim prilikama.
Be2. obzira na statistiku i stepen naune spoznaje, jugoslo-
venski narodi kao individualnosti iveli su ve mnoge decenije
svaki svojim drutvenim i politikim ivotom, razvijali svoje
nacionalne pokrete, svaki sa svojim karakteristikama. Samo
sumarna treba da se ~erno redom na njih.
Nacionalni pokre~ Srba se odvija od kraja lB. veka, pa jo
duboko u sledei vek u dva teita, jedno u junoj Ugarskoj, drugo
u samoj Srbiji. Deli ih habsburka-otomanska carska granica.
Srbi u Ugarskoj su prva nacija u Habsburkoj Monarhiji koja
dohija nanovo (dakle, ne po istorijskom pravu) politiko prizna-

28
n2. To je budilo nade i drugima. Srpski narodno-crkveni sabor u
Temivaru i otvaranje "ilirske" dvorske kancelarije u Beu, daju
poleta Slovencu A. T. Linhartu da 1791, u svojoj uvenoj istoriji
Junih Slovena Austrije, prvi podvue injenicu da su Sloveni
najbrojniji i najjai meu narodima austrijske monarhije i da
izrazi uverenje da to mora da znai njihovu veu afirmaciju. To je
vreme prosvetiteljstva u kojem narodi uopte formiraju svoju
modernu nacionalnu svest. Tako i Srbi. Ona se u tom poetku
oslanja na misao Dositeja Obradovia da srpstvo treba izgraditi
na podlozi jedinstvenog narodnog jezika, bez obzira na verskP
razlike. To bi teorijski znailo, ukljuno Hrvate i Muslimane. Nije
udno to se na poetku 20. veka na Obradovia pozivala
Skerlieva generacija oko Srpskog knjievnog glasnika i jugoslo-
venska nacionalna omladina u Hrvatskoj. No, samom Obradoviu
je, pre svega, stalo do toga da formiranje srpske nacije utemelji
moderno, na temelju jezika (rekli bismo, socioloki, jer jezik je
drutvena pojava), c;la srpsku naciju oslobodi idejnih i stvarnih
ogranienja, koja su poticala iz tradicionale identifikacije srpstva
sa pravoslavnom crkvenom organizacijom i pripadnou religiji.
Kneevinu Srbiju nije stvorilo uenje o naciji ve oba srpska
ustanka (1804. i 1815), koji su pored nacionalnog imali i
socijalnorevolucionarni karakter (osloboenje srpskog seljaka,
stvaranje slobodnog seljakog poseda i osvajanje gradova). Uspe-
nost srpske revolucije je bila od prelomnog znaaja za oslobodi-
lake pokrete drugih balkanskih naroda u okviru Otomanskog
Carstva, a dala je veliki poticaj i junoslovenskim narodima na
podruju Habsburke Monarhije. Stvorila je prvi novi realni
drutveni i politiki temelj za ire okupljanje jugoslovenskih
naroda i njihovih nastojanja.
Otada se srpska nacija i njen pokret razvijaju pod uticajem
ve pomenuta dva sredita koja imaju razliite karakteristike.
Sredite u Ugarskoj prednjai u privrednom, kulturnom, idejnom
i civilizacijskom pogledu; srt:dite u Srbiji u dravnopolitikom,
socijalnom i diplomatskom (vojnom) pogledu. Sredite u Srbiji se
radikalnije razvija u pravcu graansko-demokratskom. Srbija
spada ineu zemlje gde su seljaki ustanci izbili u epohi ve
razvijenog graanskog drutva (ovi ustanci su u Evropi po pravilu
izbijali mnogo ranije, od 14. veka dalje). Doveli su neposredno do
likvidacije feudalnih odnosa i njihovom zamenjivanju graanskim
odnosima. U Srbiji nema onog inae vrlo estog prekida izmeu
seljake bune i politikog nastupa modernih graanskih nastoja-
nja. Seljatvo, nadojena svojom ustanikom tradicijom ("buna na
dahije"), stupa neposredno u nacionalno-politiki ivot, pa u
njega donosi vanrednu ivost nacionalne svesti i veliku drutvenu
snagu. To je jedan od osnova radikalnijeg razvitka Srbije u
pravcu graansko-demokratskom. Pored toga, takav se pravac

29
utemeljuje na specifinom karakteru cli-Wtveno i politiki vodeih
slojeva, koji uslovljava njihov radikalizam. Ovi slojevi nisu neka
ve formirana buroazija, koja ve mora da brani svoju klasnu
poZICiJU, pa naginje oportunizmu. Oni kombinuju u sebi efika-
snost i organizacionu povezanost upravo afinnisanih vojnih
stareina sa preduzimljivou i nezasienou upravo obogaenih
vlasnika, u slobodnoj utakn;lici za akumulaciju kapitala, za
korienje velike anse koju daje svoja drl:ava. Kneevski apsolu-
tizam jeste konica demokratizmu, ali mu je istovremeno i vaan
faktor, jer institucija kneza predstavlja garanciju drl:avne samo-
stalnosti i organizovanosti vlasti.
U kombinaciji uticaja i karaktera oba sredita, nacionalni
pokret Srba brzo postie veliku politiku probojnost i zrelost.
Postepeno se teite sve vie prenosi u prostor nacionalne
dravnosti, ali ostaje izvesna podela funkcija u razvijanju odnosa
prema nacionalnim pokretima susednih naroda, naroito juno-
slovenskih.
Teite srpskog pitanja se prenelo na dravno-pravno po-
druje i postavilo se, pre svega, kao pitanje drl:avnog ujedinjenja
celokupnog srpskog naroda, pri emu je trebalo da ve postojea
nacionalna drava (Kneevina Srbija) postane prirodno teite i
za Crnu Goru (obnova Duanovog carstva). Takva koncepcija nije
otvarala samo pitanje odnosa prema Otomanskom i Habsburkom
Carstvu. Pitanje osloboenja Srba u Staroj Srbiji, u Bosni i
Hercegovini, kao i u junoj Ugarskoj (Vojvodini), a pogotovu u
hrvatskim zemljama, neizostavno se doticala i pitanja slobode
susednih naroda, pre svega Hzvata, Muslimana, Albanaca. Svuda
u tim zemljama Srbi su predstavljali samo deo stanovnitva, esto
naseljeni u odvojenim teritorijama (enklavama) ili, pak, pomea-
no. Nosioci dravne moi Srbije su se sve vreme pridravali
koncepcije da te zemlje treba, po mogunosti, prikljuiti (~~kti
rati), da treba na njih proiriti centralistiki politiki sistem
Srbije. Svakako, prema tom konceptu, trebalo je iskoristiti sve
mogunosti koje su pruale protivturske ili protivaustrijske tenje
drugih naroda, ali ne na osnovu njihove ravnopravnosti sa
Srbijom. Nerealna pretpostavka da srpskohrvatsko jezika jedin-
stvo znai i nacionalno jedinstvo, omoguavala je i liberalnim
elementima u Srbiji da podravaju takvu koncepciju koja je
nazvana velikosrpskom. U obliku programa prvi put je ta
koncepcija formulisana 1844. godine, pod uticajem akcije poljskih
emigranata koji su traili saveznike za obnovu poljske drave, u
poznatom "Naertaniju" Dije Garaanina. Kasnije, kada su u ovu
koncepciju ukljuene sve pokrajine dananje Jugoslavije (Make-
donija, Hzvatska i Slovenija) i kad se stiglo do bar ogranieno~
priznanja individualnosti Hrvata i Slovenaca - pored Srba - 1
to kao tobonjih "plemena" jedne jedinstvene jugoslovenske

30
nacije, dobio je velikosrpski koncept do 1914. godine svoju
jugoslovensku varijantu. No, paralelno tome postoji u Srbiji, od
1872. godine, i demokratsko-revolucionarna koncepcija, koju je
kasnije preuzela u nekim bitnim crtama Srpska socijaldemokrat-
ska stranka. Ova koncepcija trai osloboenje Srba u okviru
zajednike revolucionarne borbe svih naroda Balkana, na pretpo-

stav~u:~ ~~~~~::~:n~~~~t se mogla neposredno osloniti na


naek-istorijskog prava (.,iura municipalia"), na staleku autono-
miju hrvatskog centralnog pod.ru.ja u okviru ire Ugarske.
Htvatski nacionalni pokret nema svoj poetak u kretanju masa, ve
je to politiki i kulturni impuls viih slojeva i inteligencije.
Postavlja se zadatak ujedinjenja svih hrvatskih zemalja sa au tono-
nmom Hrvatskom i Slavonijom (i sa te strane se raunalo na
Bosnu i Hercegovinu). Nije se, pak, radilo samo o politikom
ujedinjavanju ve i o prevazilaenju nasleenih drutvenih razlii
tosti. Dok se d.ru.tvo u banskoj Hrvatskoj (Hrvatska-Slavonija,
u dananjoj literaturi nazivana i ,.severna Hrvatska") razvilo iz
centralno-evropskog tipa feudalizma, u Dalmaciji se ono razvilo
iz mediteranskog tipa gradskih drutava povezanih sa zemljorad-
njom na okolnim teritorijama. Pored toga, tu je jo i problem
drutva u Vojnoj krajini, izraslog iz vojne organizacije. Pose-
ban sluaj predstavlja Istra, koja je i sama podeljena u struk-
ture koje delimino potiu iz mediteranske, venecijanske tra-
dicije, a delimino iz kontinentalne, austrijske. Izjednaavanje
svih tih razliitosti i njihovih izraza u svesti naroda veoma je
dugotrajan proces, sputavan sporim privrednim razvitkom. Hr-
vatske zemlje spadaju u najiz:razitija podruja iseljavanja (iz
banske Hrvatske u deceniji 1900-1910. iselilo se, po zvaninim
podacima, 6% stanovnitva}. Prvi zadatak u procesu istorijskog
izjednaavanja i ujedinjavanja je problem postizanja jedinstva knji-
evnog jezika. Za razliku od Srba, kod Hrvata ne postoji problem
prelaenja od starog knjievnog ali negovorenog jezika na jezik
kojim narod govori. Ovde se literatura stvara ve odavno na
narodnom jeziku. Problem je u tome to postoji literarna tradicija
na razliitim dijalektima (kajkavskom, akavskom, tokavskom).
Pored toga, postavlja se problem odnQ_sa prema delovima srpskog
naroda koji ive u hrvatskim zemljama, esto u vrlo znaajnim
koncentracijama, a u celini predstavljaju jednu etvrtinu stanov-
nitva. Prvi pokuaj prilaenja svim tim problemima je bio ilirski
pokr.tl..{iliri~am), koji je predloio jezika (na tokavskom osno-
vu), a postepeno i politiko ujedinjavanje Junih Slovena uz
prihvatanje zajednikog ilirskog imena kao genetikog. Uska i
delimino ak konzervativna socijalna podloga ovog (literarnog)
pokreta nije mogla imati odjeka u tada revolucionarnoj Srbiji. l
van nje su Srbi u prvoj polovini 19. veka odbijali da pdhvate

31
ilirski unitartzam i suprotstavljali mu misao na savez hrvatstva i
srpstva kao dva ravnopravna subjekta, "ideju o bratstvu bez
poistoveivanja", naravno, uz misao na samostalnu srpsku
dravnost. 14 ilirizam je raunao i na Slovence, to je za nacional-
no buenje i pokret ovih poslednjih znailo jak poticaj. Ali
Slovenci nisu mogli da se odreknu svog ve odavno upotrebljava-
nog knjievnog jezika, koji je bio i narodni, i na koji su se oslanjali
u borbi za opstanak. Ilirizmu su prili pojedinci, ali su se time
iskljuili iz slovenakog narodnog ivota (Stanko Vraz). Ni u
odnosu prema (domaim) Srbima ni prema Slovencima, ilirizam
nije bio sasvim bez pretenzija Hrvata na politiko vodstvo. France
Preern nije samo ukazivao na jeziku stranu problema, ve i na
pitanje ravnopravnosti, alei se da Iliri smatraju Slovence za
Samaritane (biblijsko pleme koje "pravi" Izraelci nisu smatrali
,.istim" i ravnopravnim). Mogli bismo rei da se ve tom prilikom
pokazalo da svaki pokret za ujedinjavanje (politiko) jugosloven-
skih naroda koji tome tei na naelu nacionalnog unitarizma (to
je oblik negiranja njihove ravnopravnosti) sadri, bar potencijal::-
no, u sebi eleiJlenat hegemonizma, pa bilo da je re o zapadnom (u
19. veku) ili o istonom (u 20. veku) centru jugoslovenskog
ujedinjavanja.
Ilirizam je, na taj nain ostao, ono to je po svom izboru i bio,
to jest tuvatski pokret. Preko njega se ubrzala kulturnopolitika
integracija Hrvata. S druge strane, ilirizam je za sobom ostavio,
kao pozitivnu tradiciju, misao o srpsko-hrvatskoj bliskosti i
solidarnosti, pre svega, u sii.mim lirvatskim zemljama. Na tu
tradiciju, koja je ideoloki jo dalje utemeljena radom Franje
Rakog i Josipa J. Strosmajera, mogao je da se, na prelasku Hl. u
20. vek, nadovee "novi kurs hrvatske politike", nova afirmacija
hrvatsko-srpske nacionalno politike solidarnosti.
ilirizam ili, kasnije, misao o jugoslovenskom nacionalnom
jedinstvu (hrvatsko-srpskom) imali su, dakle, za Hrvate istovre-
meno karakter "nadnacionalne ideologije i hrvatske nacionalne
integracione ideologije" . 15 U takvoj kontradiktornoj idejnoj situa-
ciji se moralo pojaviti pitanje ideologije koja e hrvatsku nacio-
nalnu egzistenciju utemeljiti direktno, tj. kao hiVatsku po sebi i
po imenu. Tu ulogu je preuzelo na sebe pravatva Ante Starevia
i Eugena Kvaternika koje se izdvojilo iz ilirizma. Ali ni pravatva
nije tuvatsku narodnost utemeljilo u smislu etnikom, ve na

u P. Ivi, delo pod napomenom 3, str. 181.


1' Mirjana Gross, Zur Frage der jugoslawischen ldeologie bei de_n
Kroaten, .."Die Donaumonarchie und die Siidslawische Frage von 1848 b ts
1918", "Osterreichische Akademie der Wissenschaften", Wien 1978 (m.ate-
rijali sastanka austrijsko-jugoslovenske komisije istoriara u Gezmgu
1976).

32
naelu istorijskog, dravnog prava (po bliskom uzorku politike
doktrine Maara), koje na teritoriji jedne drave priznaje samo
jednu politiku naciju, u ovom sluaju hrvatsku, pa su njen
sastavni deo i Srbi. Takva teza nije donosila samo fatalno
zaotravanje hrvatsko-srpskog odnosa, to je predstavljalo i nespo-
sobnost prava.tva da uoi i istakne istinskE drutvene i politike
osnove individualnosti same hrvatske nacije.
injenica to jugoslovenski nacionalni unitarizam u Hrvat-
skoj zadrava funkciju nacionalno integracione ideologije za same
Hrvate i to sve do stvaranja Jugoslavije, nije mogla da ne ostane
bez problematinih posledica. Ova kontradiktorna dvojnost u
idejnom nacionalno integracionom procesu je stvorila odreenu
nesigurnost svesti , koju je koristio frustrirani nacionalizam za
protivsrpstvo i, sporadino, za tenje da se asimiliu Slovenci.
Kao podruje protivrenih aspiracija velikosrpskih i veliko-
hrvatskih politikih programa rano se odreuje posebno politiko
mesto Bosne i Hercegovine u razvitku junoslovenskih nacional-
nih pokreta i jugoslovenske misli. To se posebno mesto odreuje i
utemeljuje, po.to Bosna i Hercegovina i od ranije ive svojim
vlastitim i razliitim ivotom. Razume se, i za srpski i za hrvatski
nacionalni program je vana injenica to Bosna i Hercegovina
imaju brojno srpsko i hrvatsko stanovnitvo (sa strane Srbije ono
izgleda kao u celini srpsko, iz Zagreba kao u celini hrvatsko ili,
bar, jugoslovenska). Meutim, specifinost Bosne i Hercegovine
jeste u njihovim unutranjim odnosima, jer srpsko i hrvatsko
stanovnitvo, koje sa _izvesnim zakanjenjem sledi u razvitku
nacionalne svesti procesima u Srbiji i u Hrvatskoj, ovde ivi
isprepleteno, a usred njega postoji i muslimanski element. Pravi
problem Bosne i Hercegovine jeste slobodni razvitak sva tri
njihova nacionalna elementa kad te zemlje 1878. godine dolaze u
sferu habsburke dravne moi, u sferu kontroverznog uticaja i
svojatanja od strane Austrije i od strane Maara (Ugarske).
Problem je komplikovan zbog velike meusobne zatvorenosti sva
tri nacionalna elementa, koja se podudaraju sa pripadnou
pravoslavnoj, islamskoj i katolikoj veri. To je sredina u kojoj
misao srpskohrvatskog, odnosno jugoslovenskog jedinstva, ima
specifinu ulogu u prevazilaenju meusobnih odvojenosti u
okviru istorijske zajednice same zemlje. Instruktivna su, u tom
pogledu, seanja Rodoljuba olakovia na njegov doivljaj dopu-
njavanja srpske nacionalne svesti sa jugoslovenskom, kao sveu o
nunosti ire politike zajednice.
Vl~stita dravnost Gme Gore je bila vrsta podloga za
nacionalno fonniranje, ali su, sa druge strane, okolnosti ivota te
drave takvo formiranje umnogome koile. To je bila, pre svega,
privredna i socijalna nerazvijenost, odvojenost od morske obale,
svestrana geografska odvojenost. Svest Crnogoraca je bila srpska

33
u tradicionalnom sm1slu, u smislu svesti o istom narodu, o
zajednikoj pripadnosti srednjovekovnoj srpskoj dravi i njenoj
borbi protiv osmanlijske najezde, svest pripadnosti istoj veri i po
izvoru istoj crkvi. Ova svest nije bila identina sa sveu i
mentalitetom koji su se razvili u Srbiji posle njenog dravnog
osamostaljenja u 19. veku. Obe svesti su nosile jo isto ime, nosio
ih jedan patriotski oseaj. Ali, razlika se pokazala u trenutku
kada bi jedna trebalo da ustupi mesto drugoj. Pri tome je to
tenje povezivanje sa Srbijom, ak i ujedinjavanje bilo gotovo
egzistencijalno pitanje, a sem toga, davna elja i proklamovana
namera. Zelja za takvim zajednitvom je pothranjivana migraci-
jom iz crnogorskog sela u gradove Srbije, gde je bio na s~udijama
najvei deo crnogorske inteligencije. Iseljavanje je za Crnu Goru
bio drastian problem koji nisu re~ila ni teritorijalna proirenja
drave posle 1878. godine. Suprotnosti izmeu obe dinastije,
srpske i crnogorske, imale su znaajnu politiku ulogu. No,
sigurno je da one nisu, na kraju krajeva, odredile samobitnost
Crnogoraca.
Drutveno-privrednom razvitku Makedonije se, u prvoj polo-
vini 19. veka, ispreio razarajui pritiSak duboke krize socijalnog
i politikog sistema otomanske drave. ~eg sa sela u gradove je
bio vie posledica anarhije i zuluma nego raslojavanja u procesu
privrednog razvitka. Ali, to je ipak donelo prodor makedonskog
slo':'enskog elementa u gradove, te postepeno i stvaranje make-
donske sitne buroazije. Pojavom modernih tendencija grecizaci-
je, formira se sredinom 19. veka i makedonski otpor. Posle
privremenog privrednog uspona u vreme k.rimskog rata dolazi u
80-tim godinama ponovo do op~teg upadanja, do iseljavanja i
nazadovanja gradova. Nije to samo posledica krize trita koju
prouzrokuje prodor industrijske robe iz drugih zemalja, to je
posledica i politikih promena. Godine 1878. Makedonija dolazi
na ivicu otomanske drave, a takoe poinje delatnost susednih
balkanskih drava ije se teritorijalne aspiracije ukrtaju na
makedonskoj zemlji. Ova permanentna intervencija donosi nesi-
gurnost i koi privredni razvitak, to karakterie makedonsku
situaciju do 1912. godine. U tim uslovima se oblikuje makedonska
nacionalna svest, koja se u to vreme, pre svega, pokazuje u
neprekidnoj tenji ka vlastitoj dri:avnosti u razliitim oblicima.
Politiki nosioci tog stremljenja_u ilegalni (stranke nisu dozvolje-
ne) makedonski nacionalni revolucionari, koji moraju sve vreme
da vode borbu na dva fronta: protiv sistema otomanske drave i
protiv permanentne intervencije susednih zemalja. Vrhunac pred-
stavlja Ilindenski ustanak 1903. godine i osmvanje Kruevske
republike. Ne samo privredne neprilike ve i strahovite represalije
prouzrokuju valove iseljavanja i bacaju Makedonce u pravu krizu
egzistencije. Nade u mogunost demokratizacije, ak federalizaci-

34
je otomanske drave, ko.je je probudila mladoturska revolucija,
nisu se ispunile. PoslednJa mogunost za osamostaljenje Makedo-
nije i njeno ravnopravno stupanje u zajednicu slobodnih naroda
Balkana, emu su Makedonci stalno teili, nestala je 1913. godine
kada je Makedonija podeljena izmeu Srbije, Grke i Bugarske, a
da makedonski narod nije bio priznat, ni politiki ni kulturno, ni
u jednoj od ovih drava.
Jo poetak nacionalnog postanka Slovenaca pratile su
velike seljake bune i kulturni rad reformacije. Ali sve je to bilo
ve davna pl'Olost kada se u sredini l B. veka, a naroito u vreme
prosvetiteljstva, formirao slovenaki kulturni program (kao prete-
a politikog), zasnovan na naunom saznanju da Slovenci i
njihov jezik predstavljaju u istoriji i u savremenom ivotu jednu
posebnu celinu, ne samo u odnosu prema neslovensk.im susedima,
!talijanima, Nemcima, Maarima, ve i posebnu celinu u redu
slovenskih jezika i naroda. Ve je onda najjai razlog njihove
budunosti bilo to to su se Slovenci odrali na svom malenom i
na sve strane drugim uticajima i saobraaju otvorenom prostoru,
uprkos zaboravu da postoji i politika samostalnost. Sama
injenica da su i u moderno doba, pogotovu u doba imperijalizma,
ovde ostali, pa se, tavie, snano u svakom smislu nacionalno
razvili, to je bio najvei njihov uspeh i zasluga.
Slovenci su narod koji se konstituisao odozdo, od najniih
socijalnih slojeva prema gore, mimo i protiv ve dobro razvijenih
viih drutvenih struktura na istom terenu, a koje su kulturno i
politiki pripadale vladajuem narodu. Oni su se konstituisali
mimo i protiv elja organizma austrijske drave, bez oslonca na
istorijsko pravo, oslanjajui se samo na pravo oveka, na etniko
naelo. Samopomo (samodoprinos) najirih masa, u tu svrhu
organizovanih, za unapreivanje privrede i nacionalne kulture, i
ne raunajui na ono to bi mogla da doprinese struktura
austrijske drave, koja je imala druge interese, to je postalo
najjaa karakteristika nacionalnog pokreta Slovenaca, koja je
uticala na nain njihovog dn.ffitvenog i politikog ivota duboko u
20. vek.
To je tako moralo biti, jer nikad nije ispunjen prvi politiki
zahtev slovenakog nacionalnog pokreta, postavljen u revolucio-
narnoj 1848. godini, tj. ukidanje pocepanosti Slovenaca u razliite
istorijske knmske zemlje i stvaranje ujedinjene Slovenije. Ujedi-
njena Slovenija je trebalo da stupi u blisku svezu sa Hrvatskom.
Ovaj program je 1870. godine i formalno dopunjen izjavom b
sudbinskom zajednitvu Slovenaca sa ostalim Junim Slovenima.
Otada, a naroito preQ. 1914. godinu, pitanje samoopredelje-
nja Slovenaca stoji pred dva krupna problema. Prvi je opasnost da
se jugoslavensko grupisanje izvri bez uvaavanja Slovenaca, da
oni ostanu preputteni istorijskoj Nemakoj (Austriji). A dn1gi

35
problem je opasnost da_ teritorija Slovenaca, u sluaju raspadanja
dravne zajednice u obimu podunavske carevine, postane plen
imperijalizma Italije, predmet meunarodnog komadanja, a time
da i sam narod bude razdvojen. (U tome ima slinosti sa znaajem
granice otomanske drave za celost Makedonije 1878-1912, a
takoe sa politikom Srbije koja insistira na uvanju otomanskog
suvereniteta u Bosni i Hercegovini do 1908.) Ovakav preventivni
znaaj zapadne granice Austro-Ugarske za integritet Slovenaca je
nestao 1915. godine kada je Antanta u svoj ratni cilj ukljuila
pripajanje Trsta, Gorice, Istre i delova Kranjske te Koruke Italiji
(Londonski pakt). Otada se u slovenakoj politici, ak u konzerva-
tivnom njenom delu, utvruje iluzija da je mogue opredeljenjem
za Antantu spreiti izvrenje Londonskog pakta.
Nacionalna pitanja pojedinih jugoslovenskih naroda su, na
odreenom stepenu politikog razvitka, sainjavala jedan kom-
pleks koji je traio reenja kakva do tada istorijski razvitak
zapadne i centralne Evrope nije poznavao. Ve revolucionarna
1848. godina anticipira prva kompleksnija reenja. Srpska majska
skuptina u Sremsk.im Karlovcima se odluuje za savez Vojvodine
sa kraljevinom Hrvatskom-Slavonijom-Dalmacijom, bez okleva-
oja s'e odluuje za stvaranje takvog saveza i Hrvatski sabor, a
istovremeno izraava elju za proirenjem saveza i na Sloveniju,
koja treba da se stvori. Pobornici Ujedinjene Slovenije, sa svoje
strane, izraavaju istu nameru. To je bio prvi pokuaj dravno-
pravnog povezivanja.
Uporedo sa ovom inicijativom Junih Slovena na podruju
Habsburkog Carstva razmenjuju se, na inicijativu Kneevine
Srbije, miljenja izmeu dravnika i politiara Srbije, Vojvodine,
Hrvatske-Slavonije, Dalmacije i Crne Gore o zajednikim stavovi-
ma o moguim akcijama (misija Matije Bana). Izmeu obe
inicijative jo nije stvorena ona protivurenost, koja e biti
problem u kasnijim zamislima o putevima politikog samooprede-
ljenja jugoslovenskih naroda. U 1848. godini se insistira u prvom
redu na nunosti sporazuma Hrvata i Srba na podruju Hab-
sburkog Carstva, a Srbija podrava ujedinjenje Dalmacije sa
Hrvatskom-Slavonijom tj. afirmaciju hrvatske dravnosti. tavi-
e, ona podrava savez Srba u Ugarskoj (Vojvodini) sa ovom
"trojed.inom kraljevinom" i njenom borbom protiv suprematije
maarske nacije. Slino i Crna Gora. Na tom osnovu se trai
podrka Hrvata i Srba u Austriji osloboenju Slovena ispod
otomanskog jarma, na drugom frontu. Ima u Srbiji i ljudi koji y
izbijanju revolucije u Habsburkom Carstvu vide njegovu agoniJU
i veruju da e se ono raspasti pa u tome vide mogunost za
stvaranje jednog jugoslovenskog kraljevstva, pod srpskom dinasti-
jom, u koje bi ula Srbija, Bosna, Bugarska, Hrvatska, Slavonija,
Dalmacija i juna Ugarska (ne Istra i Slovenija). U Beogradu oni

36
25. marta 1848. dele i lepe proglas u tom smislu. 1" Stvarno se
dobrovoljci iz Srbije, pod komandom Stevana P. Knianina, ubrzo
te godine ve bore uz Srbe u junoj Ugarskoj za afirmaciju
srpskih nacionalnih zahteva, u temelju antifeudalnih, protiv
velikomaarske prakse maarske vlade koja odbija priznanje
Vojvodine. Od septembra 1848. srpski se pokret ovde bori i uz
Hrvate i Srbe bana Jelaia, ne za nekakvo razbijanje carstva, ve
u graanskom ratu unutar njega (a koji je za Srbe i Hrvate i
nacionalan) protiv snaga maarske revolucionarne vlade.
Tek e se u promenjenim prilikama ezdesetih godina jugo-
slovenski kompleks prvi put oformiti kao pitanje zajednike
politike sa perspektivom zajednikih reenja.

2 PRVO FORMIRANJE JUGOSLOVENSKOG POLITIKOG


KOMPLEKSA

U istoriji nacionalnih pokreta naroda Jugoslavije do prvog


svetskog rata, moemo uoiti dve meusobno vremenski odvojene
faze formiranja jugoslovenskog politikog kompleksa. Prva faza u
60. i 70. godinama prolog veka (1860-1878), a druga od preloma
vekova do prvog svetskog rata (1903-1914-1918). Konstatacija
o njihovoj vremenskoj odvojenosti ne znai da ne postoji kontinui-
tet kako u pojedinim nacionalnim pokretima, tako i u samoj
jugoslovenskoj misli. Re je o tome da se u oba pomenuta perioda
jugoslovenski pokret formira realno, u konkretnu politiku akci-
ju, da se u toj aktivnosti preseljava iz carstva elja u svet
aktuelnog delovanja. Realno se konstituiu odnosi jugoslovenskog
karaktera izmeu pojedinih naih nacionalnih pokreta i oni time
oblikuju jugoslovenski pokret kao politiki realitet. Ono to je
zajedniko u oba perioda formiranja jugoslovenskog politikog
kompleksa, to je da imaju odreene zajednike meunarodne
pretpostavke. U prvom redu i kao najoiglednije, reavanje
istonog pitanja, pri emu je za narode Balkana najvaniji onaj
njegov element koji se odnosi na likvidaciju evropske Turske. A s
druge strane, pitanje Habsburke Monarh~je.
I za prvi i za drugi period zajedniku karakteristiku predsta-
vlja il)jenica da se raspadanje, odnosno likvidacija HabsbW'ke
Monarhije pojavljuje kao verovatna mogunost. I u prvom i u
drugom sluaju, mogunost nestanka Austrije pojavljuje se, pre
svega, kao eventualni rezultat irih evropskih kriza i ratova. Dok
je u odnosu na pitanje lik_vidacije evropske Turske polazna taka
uvek bila vlastita akcija narod~, odnosno drava na Balkanu, pa

~r, Dragoslav Stranjakovi, La collaboration des Croates et des


Serbes en 1848-1849, ,.Le Monde Slave", juni 1935, (Paris) 1935.

37
se akcija velikih snaga sagledava pre kao smetnja njihovom
nastupu, a u pogledu Austrije stvar je upravo obrnuta. Ne
priprema se akcija samih junoslovenskih i uopte balkanskih
nacionalnih snaga za njeno ruenje, iako elje u tom pravcu
sigurno postoje. Nastup nacionalno-revolucionarne omladine u
Bosni i Hercegovini, u banskoj Hrvatskoj i Dalmaciji te u
slovenakim zemljama neposredno uoi svetskog rata, tek naja-
vljuje da bi se stvari mogle postaviti i drugaije. Jo vai pravilo
da se kraj Austro-Ugarske realno oekuje samo od ruilakog
uinka njenog eventualnog poraza u sukobu sa drugim velikim
evropskim dravama. Sve do 1914. godine, do sarajevskog atenta-
ta, jo nema stvarne, tj. na istorijskoj delatnosti utemeljene
razlike izmeu pojedinih koncepcija o etapnom stvaranju jugoslo-
Venske drave, bilo da one privremeno uvaavaju postojee
granice Habsburke Monarhije, bilo da raunaju da e te granice
bre da nestanu. I takozvane antiaustrijske koncepcije jugoslo-
venskog dravnog ujedinjenja, antiaustrijske su do 1914. godine
samo po eljama, a ne po akciji. Antiaustrijsko jugoslovenska
ujedinjenje je aktualizovala sama Austro-Ugarska u 1914. godini
kada se reila za napad na Kraljevinu Srbiju.
Sagledavanje formiranja jugoslovenskog politikog komplek-
sa u 60. i 70. godinama prolog veka treba, dakle, poeti sa
osvrtom na meunarodne odnose.
Ve je sa krimskim ratom, odnosno Pariskim mirom 1856.
godine, nastupila nova faza u razvitku istonog pitanja i promeni-
li se uslovi za oslobodilaku, protivtursku aktivnost balkanskih
naroda i drava. Potisnut je uticaj carske Rusije, a umesto nje, kao
kolektivni staratelji nad sudbinom 'IUrske, stupaju velike sile.
Meu njima se naroito istie Francuska Napoleona m. To je ona
situacija u kojoj Marks i Engels, protivno svojim ranijim pa i
kasnijim stavovima, dolaze do uverenja da bi bilo, posle likvidaci-
je evropske 'IUrske, mogue postii novo politiko ureenje na
Balkanu i bez opasnosti da carska Rusija prodre u ovo podruje. 11
Oni tada predviaju stvaranje jake junoslovenske drave na
Balkanu (jasno, bez onih delova junog slovenstva koji su
obuhvaeni granicama Habsburke Monarhije), ije bi nacionalno
i politiko jezgro sainjavali Srbi odnosno Srbija. Interesantno je
primetiti da Marks i Engels, u skladu sa svojim optim ubeenjem
o nunosti stvaranja dovoljno velikih i jakih, centralistiki
organizovanih drava, a koje su zastupali u pogledu Nemake,
Italije i Poljske, i ne pomiljaju na bilo kakvo federativna ureenje
za Balkan. U tome e Svetozar Markovi, pa i srpski graanski
liberalni demokrati, desetak godina kasnije biti bolji ,,marksisti''!

17 lanak u "New-York Daily Tribune", 21. april 1853 (Sta uiniti

od evropske Turske?).

38
Drugi vaan dogaaj je poraz Austrije u ratu sa Sardinijom i
Francuskom u 1859. godini. Ovaj poraz dovodi do ujedinjenja
Italije (jo bez Venecije i Rima), s jedne, i do poetka ustavnog
doba u samoj Austriji, s druge strane. Ovi dogaaji uveavaju
ugled i uticaj Francuske Napoleona III u koga se sad upiru
pogledi svih oslobodilakih pokreta kojima su zapreka kako
Turska tako i Austrija. U duhu oivljenih oekivanja daljih
promena evropske politike karte, u smislu stvaranja ujedinjenih
nacionalnih drava, izbija i poljski ustanak od 1863. On stimulie
srpsku liberalnu omladinu, budue osnivae Ujedinjene omladine
srpske. Ali je inicijativa poljskih ustanika za istupanje Srbije
protiv Austrije (neprijateljski raspoloene prema poljskom ustan-
ku) u Beogradu primljena sa opreznou. Poraz ustanka je
pokazao vladi Srbije koliko je vano pitanje stava velikih sila, a
pogotovu Engleske i Francuske. Kao to su poljski ustanak
prepustile sudbini, tako su se one mogle ponaati i prema
eventualnom ustanku balkanskih naroda protiv Turske. Sve do
1870. godine, do francusko-pruskog rata, kakav e stav zauzeti
Napoleon III bila je jedna od glavnih preokupacija srpske vlade.
Godine 1866. dolazi do rata izmedu Austrije i Pruske, pri
emu Bizmark u diplomatskim pripremama, pokuava da prido-
bije Srbiju za ratnu akciju protiv Austrije. Srpska vlada se ne
reava za takvu akciju. Poraz Austrijanaca kod Sadove te iste
godine vezan je, s jedne strane, sa ogromnim jaanjem Pruske, a s
druge, sa slabljenjem Austrije (ustupanje Venecije Francuskoj
odnosno Italiji, jaanje maarske opozicije). Poto je poznato da
car Franja Josip I nije bio spreman da se odrekne borbe za
prvenstvo u Nemakoj, pa da zato sprema revanni rat protiv
P ruske- u Srbiji i meu Jugoslavenima Habsburke Monarhije je
zavladalo ivo uverenje da e u tom ratu Austrija ponovo biti
poraena, ak i razbijena. Finis Austriae mnogima se inilo na
domaku.
Ba u jeku austrijskog poraza kod Sadove, sastaje se osmva
ka skuptina Ujedinjene omladine srpske, a vlada Kneevine
Srbije pokuava da nad drobom meunarodne situacije gata
pogodan trenutak za aktivizaciju Balkanskog saveza protiv Tur-
ske. Stvar je, naime, i u tome da nemaki ratovi u centralnoj
Evropi odvlae panju i snage ve"likih sila od istonog pitanja.
Inicijativa balkanskih drava i naroda mogla se i slobodnije
ispoljiti.
I ne ekajui na novi austro-pruski rat, &J?Ska vlada upuuje
22. septembra 1866. Napoleonu III memoar u kojem trai podrku
za stvaranje ugarsko-rumunsko-junoslovensko-grke konfedera-
cije ka:o nove formule ureenja istonog pitanja. Ovaj memoar ne
predvia likvidaciju Austrije ve na to rauna kao na stvar
budunosti. U prvoj fazi predvia odvajanje Ugarske od Austrije

39
te rauna na ukljuivanje Hrvatske u junoslovensku dravu, ali
ne i na slovenake zemlje, budui da su one deo austrijske drave.
Rezultat u Parizu bio je nikakav.
Sredinom januara 1867. u Beogradu se saznaje da Francuska
savetuje Parti da podeli ustanikom Kritu autonomiju ili, pak, da
ostrvo prepusti Grkoj. Srpska vlada dolazi na misao da
bosansko-hercegovakim ustankom iupa za sebe slino reenje.
Naravno, uz podrku Francuske. No, Napoleon III je imao, u
pogledu Srbije, u vidu samo pogodno reenje pitanja tvrava.
Ruska spoljna politika je bila sklona tome da Porta da Bosni i
Hercegovini autonomiju, pa da je prepusti upravi kneza Mihajla.
Ali, s druge strane, Austrija preti da e sama uzeti ove zemlje, ako
bi se zapoela deoba Turske.
Nove nade pobuuje u Beogradu i injenica to Francuska,
krajem februara 1867. predlae Rusiji da ona dopusti Grkoj
"prirodne granice", tj. Epir i Tesaliju, koji su bili u vrenju. No,
skoro istovremeno Francuska u pogledu Bosne i Hercegovine
poQ.rava Austriju, te u martu iste godine to daje do znanja i
srpskoj vladi. S druge strane, sredinom marta 1867, u Beograd
dolazi predstavnik austrijskog cara (Zii) da obezbedi mirno
dranje Srbije. A kad preko ruske diplomatije jo i Bizmark
porui Beogradu ,.da se uzdri za sada", vlada Kneevine Srbije
povlai realistiki zakljuak. Ona uvia, prvo, da Francuska, u
pogledu Srbije, ima potpuno drugaiju politiku nego u pogledu
Grke; drugo, da treba i dalje biti obazriv prema velikim silama,
uprkos postojanju politike krize u centralnoj Evropi, poto je
pitanje odluke o likvidaciji turskih tvrava u Srbiji jo uvek
otvoreno.
Uvoenje dualizma u Austro-Ugarskoj krajem 1867, trebalo
je Austriji da omogui lake pripreme za revanni rat protiv
Pruske. Pa tako i dalje ostaje otvorena mogunost propasti ove
carevine. No, nade takve vrste doivljuju teak udarac izbijanjem
francusko-pruskog rata u 1870. godini. S jedne strane, Austrija se
ne reava za intervenciju, a s druge, brze pobede Pruske stvaraju
potpuno novu situaciju. Iz kombinacije ispada Francuska sa
Napoleonom III, a nastaje nova injenica -ujedinjena Nemaka.
pored Austro-Ugarske, pod vodstvom Pruske. Padom Hoenvarto-
ve vlade u Austriji 1871. godine i prelaskom vlade u ntke nemake
liberalne stranke, koja je odluno protivna misli o ratovanju sa
Bizmarkovom Nemakom, postaje oigledno da oekivanje raspa-
danja Austrije, usled konflikta sa Nemakom, nije vie osnovano.
I tako, u 1872. svi politiki faktori junog slovenstva dolaz(> do
zakljuka da treba odloiti misao o podizanju ustanka u Bosni i
Hercegovini i o aktiviranju Balkanskog saveza protiv Turske.
I tako e godina 1875. stajati u znaku samobitnog ustanka
osnovnih masa bosansko-hercegovake raje. Zatim e 1876.

40
doiveti usamljeni juri Srbije i Crne Gore, poraz prve i po bed ni
ke trenutke druge. Taj period e da zavre godine 1877. i 1878. u
znaku totalne intervencije evropskih velikih sila i potpune
negacije parole da Balkan pripada balkanskim narodima. Ovi
narodi, odnosno njihove drave, imae na Berlinskoj konferenciji
pristup samo u kuloarima i u predsobljima velikih.
Srbiji i Crnoj Gori je priznata suverenost. Ali, tada u Srbiji
potpuno zavlada uticaj Austro-Ugarske, pa e Srbija tako za etvrt
veka morati da nestane iz realnih jugoslovenskih nastojanja.
U razdoblju 1860-1878. i Srbi i Crnogorci i Hrvati i
Slovenci, a takoe i Bugari i Makedonci trae reenja svom
nacionalnom pitanju ili bar poboljanje svog poloaja, kako bi se
obezbedili za reenja u budunosti. Svaki od njih polazi od sebe,
od svog problema. To e i kasnije ostati tako. Ali, u ovom periodu,
to polaenje od sebe, svakog od njih po prvi put odlunije dovodi u
politiki dodir sa ostalima, bilo direktno bilo indirektno. To nisu
samo informativni dodiri ve traenje onog zajednikog to bi
omoguilo politiko udruivanje snaga u akciji za dogovoreni cilj.
Ba u tom periodu, mogu se najlake i najjasnij~ u9~U! 2o~icija i
interesi svake od jugoslovenskih nacionalnih individualnosti i
videti na emu i kako nastaje onaj politiki splet zajednikih
interesa, koji e ih u istorijskoj perspektivi povezati meu sobom
jae nego sa bilo kojim od ostalih okolnih naroda, pa i jae od
vlastitih posebnih, uih interes~ svakog od njih. Jednom reju, u
tom periodu naroito se dobro moe posmatrati kako se PC?)iti~ki
oformljuje stvarna interesna povezanost nacionalnih problema
junoslovenskih naroda, kako se konstituie jugoslovenski pro-
blem kao izraz politike delatnosti pojedinih naroda u zajednikoj
povezanosti.

Srbija na Istoku

Najizrazitija specifinost srpskog nacionalnog problema, op-


ta karakteristika poloaja srpske nacije jeste velika p,odeljenost
srpskog stanovnitva kako u dravno-politikom pogledu, tako i u
geografskom smislu. Srpski narod dele mnoge dravne i politike
granice. A on je podeljen i u prostoru. Odvojeno od teritorije
nacionalnog jezgra, srpsko stanovnitvo ivi u brojnim, na
velikom prostranstvu rasejanim, grupama i enklavama. Karto-
grafski prikaz te situacije bi trebalo izraditi. Ali o njoj oito
govore i same brojke.
Sredinom 19. veka, u Kneevini Srbiji ivi samo oko 950.000
Srba, dok ih u Habsburkoj Monarhiji ima l milion! U junom
Pomoravlju irna ih oko 300.000, u Staroj Srbiji (Kosovo, Metohija,
Sandak) oko 450.000, u Bosni i Hercegovini blizu 500.000.

41
Sredinom 19. veka, srpski nai"Ofl broji ukupno oko 3,2 miliona
pripadnika, a od njih tek slaba treina ivi u polusamostalnoj
nacionalnoj dravi, dok su ostale dve treine gotovo podjednako
podeljene na Habsburku Monarhiju i Tursku. Posle aneksije
Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, srpsko stanovnitvo u Hab-
sburkoj Monarhiji (100%) podeljeno je, prema pojedinim politi
kim teritorijama, na sledei nain: Bosna i Hercegovina- 42%,
Hrvatska-Slavonija- 31%, ua Ugarska 22%, Dalmacija- 5%.
Ove brojke ne pokazuju koliko je ovo stanovniUvo jo~ dodatno
podeljeno, ne samo po politikim teritorijama, ve i po pojedinim
meusobno geografski udaljenim krajevima.
Sasvim je prirodno to je nacionalna poli tika Srba morala,
kao svoje glavno stvarno pitanje, da reava problem - kako
objediniti u granicama jedne drlave celu srpsku naciju. Ba taj
problem vodi Srbe u pravcu stvaranja politike zajednice sa
Hrvatima (nacionalna posebnost Muslimana u ono vreme jo se
namee samo kao versko politiki problem). U toj fazi politiko
jugoslavenstvo ima u srpskoj politici, s jedne strane, ~rpsko
-hrvatski, a s druge, srpsko-bugarski karakter. U pravcu prema
istoku, gde politika i etnika situacija omoguuje dravno
razgranienje srpskog i bugarskog naroda, Srbija e svoje politi
ko jugoslavenstvo postupno da reducira, proirujui politiki
raskorak sa Bugarima, odnosno sa Bugarskom. U pravcu prema
zapadu, gde je etniko razgranienje nemogue, Srbija e svoje
politiko jugoslavenstvo da proiruje. Tretirajui ga podue kao
pitanje hrvatsko-srpskog zajednitva, ona e pred prvi svetski rat
svoju jugoslovensku koncepciju da proiri i na pitanje Slovenaca.
U ovom pravcu politiko jugoslovenstvo Srbije ne nail~zi na neku
postojeu hrvatsku dravu (kao to je to ubrzo bilo, na istoku u
sluaju Bugarske), ali e morati da se odredi u odnosu na
formiranje samostalnog hrvatskog nacionalnog pokreta. Na kraju,
naravno, i prema pokretu Slovenaca za samoopredeljenje.
Glavni oblik delovanja za srpsko nacionalno osloboenje je
bila spoljna politika Kneevine Srbije. Ovu politiku su Srbi -
kako oni koji su vladali ili bili podreeni u Kneevini, tako i oni
koji su iveli van nje- shvatali kao nain izvravanja istorijskog
zadatka nacionalnog osloboenja, a emu je preduslov bio Srbiju
uveati i ojaati. Sve do balkanskog rata, izuzev epizodinog
kolebanja u 1866. i 1867. godini, spoljna politika Srbije j~ bila
aktivno okrenuta samo prema tuiskoj dravi i protiv nJe. U
odnosu prema Austriji, meutim, spoljna politika Srbije, ukoliko
se nije Austriji etvrt veka uopte podredila (1878-1903), bila je
sve do 1914. politika spreavanja opasnih svrienih inova. Od
Garaaninovog "Naertanija", pa dalje jasna je svest da Austrija
tei da se, uz Rusiju, ugura na Balkan, u prostor koji bi se otvorio
posle uzmicanja turske drave. To je naroito vano za prostor

42
Bosne i Hercegovine, koji je geografski smeten istono od
habsburke drave, ali zapadno od Srbije. Zato je u toj misli
prisutna svest o neizbenosti, u daljoj budunosti, sukoba izmeu
austrijskog ekspanzionizma i interesa Srbije. No, svest o toj
perspektivi ne znai prelazak na antiaustrijske akcije. Spoljna
politika Srbije ne rauna (niti pokuava) na podizanje ustanka u
samoj Austriji. Razbijanje Austrije uvek preputa meunarodnom
zbivanju. U 1866. odnosno 1867. godini, Pruskoj odnosno Bizmar-
kovoj Nemakoj, a u poetku 20. veka, carskoj Rusiji. Ima, u
spoljnoj politici Kneevine, odnosno Kraljevine Srbije, i perioda,
kada se ona miri sa milju da svoje spoljno-politike ciljeve
ostvaruje u simbiozi sa Austro-Ugarskom, podreujui se njenoj
spoljnoj politici. Prvi takav period traje celih 25 godina (1878-
1903), dok se u drugom ta ideja pojavljuje samo epizodno i interno
(Milovanovi 1908). 111
Poetak 60. godina, u Srbiji je oznaen prisutnou liberalne
opozicije protiv kneza Mihaila Obrenovia, koji organizuje vla-
darski apsolutizam evropskog tipa sa glavnim osloncem na
inovnitvo i vojsku. Ovaj unutranji antagonizam, u koji se
ukljuuju i liberalni Srbi iz habsburke Ugarske, ne vodi, ipak,
otrijem sukobu, budui da se sva panja okree prema spoljnoj
politici kneza Mihaila u oekivanju velikog ina. Mihailov ugled
je porastao 1862. njegovom uspenom akcijom da od starateljskih
velikih sila izdejstvuje povlaenje turskih garnizona iz gradova u
Srbiji. Preostale garnizone u tvravama na Savi i Dunavu Turska
e povui 1867, uz blagonaklonost Austrije, koja je time "honori-
sala" neutralno dranje Srbije u vreme poraza Austrije u ratu sa
Pruskom. Potpuno povlaenje turskih snaga iz Srbije, znailo je
najvei stvarni uspeh koji je postigao reim Mihaila Obrenovia.
Ali okolnosti tog uspeha su oznaile i kraj namere. glavne
postavke u oekivanjima javnosti, da ga Srbija proiri i u akciji
protiv Turske u Bosni i Hercegovini.
Glavna i najvea koncentracija politikog interesa Kneevine
Srbije za vreme Mihaila Obrenovia je bila okrenuta oslobaanju
ispod turske vlasti. U tom pravcu su leale stvarne mogunosti
Srbije za njeno jaanje. Srbi i Hrvati Habsburke Monarhije su pri
tome imali marginalnu, popratnu ulogu. Vojna krajina ima ulogu
kao podruje prikupljanja vojniki obrazovanih i za vojno ruko-
vodstvo sposobnih dobrovoljaca, pa i odreda, a Hrvati i Srbi
Habsburke Monarhije uopte vani su kao politiki saveznici koji
mogu da utiu na pasivizaciju Austrije. Uglavnom time to nee
doprineti njenoj unutranjoj konsolidaciji, a ponajvie na nain da

IM Vasa Cubrilovi, Istorijski osnov1 postanku Jugoslavije !9!8,


,.Nauni skup u povodu 50-godi~njice raspada austro-ugarske monarhije i
stvaranja jugoslavenske drave", Zagreb 1969, str. 91.

43
ne budu smetnja zblienju Srbije i maarske opozicije. Tu se,
izmeu ostalog, uvek postavljalo staro pitanje priznanja narodno-
sti i politikih prava vojvoanskih Srba. Oigledno je i za
vojvoanske Srbe vailo ono to je 1859. govorio Mihailo Obreno-
vi Lajou Koutu u pogledu Hrvata: ,,Hrvati su na periferiji, mi
(tj. Srbija) smo u sredini kruga". Mislio je na prioritet, ako ne na
hijerarhiju nacionalnih problema u ovom prostoru.
Treba uvaiti pitanje koliko je i sam Kout bio spreman da
dopusti u pogledu zadovoljenja zahteva Hrvata i vojvoanskih
Srba u sluaju da maarska pobuna bude uspena, uz odreenu
tehniku i politiku pomo Kneevine Srbije. Kout je, naime, bio
spreman da unapred zakljui sporazum sa Hrvatima, preko
posrednikih usluga Beograda, o buduim hrvatsko-maarskim
odnosima. Razume se, unutar granica Ugarske. Sa vojvoanskim
Srbima Kout je bio voljan da zakljui .,vrlo liberalan" sporazum,
opet pod uslovom da se ne dira u celokupnost ugarske kraljevine.,.,
Kout sam i nije eleo raspadanje Otomanskog Carstva, iako je
pris~jao na nezavisnost Srbije. U sluaju da do raspadanja
Otomanskog Carstva ipak doe, Kout je bio ne za jaku junoslo-
vensku dravu, ve za obrazovanje konfederacije sastavljene od
posebnih drava Bugarske, Crne Gore, Bosne i Srbije, pored
neprikosnovene integralne Ugarske.
Takvo bi bilo, bar to se tie Hrvatske i Vojvodine, eventual-
no mogue postignue Kneevine Srbije, da je ona bila aktivnija
protiv Austrije. Usaglaavanje politike Srbije sa opozicionom
Maarskom, kao sredstvo delovanja protiv Bea, odnosno jo vie,
kao sredstvo odvraanja Bea da on deluje na Balkanu, bilo je
izvesna konstanta u spoljnoj politici Srbije kada je ona teila
jaanju svoje pozicije. Refleksi te konstante su osetni jos u prvom
svetskom ratu. Razume se, takva konstanta neizbena pretposta-
vlja integritet Ugarske, pa se u njenoj senci ne moe ni misliti na
reavanje jugoslovenskog pitanja u smislu dravnog odvajanja
Hrvatske i Vojvodine od Ugarske. Jugoslovenski karakter te
politike Srbije, prema tome, ogranien je manje-vie na izraava-
nje interesa za politiku sudbinu Hrvata i vojvoanskih Srba, na
potpomaganje njihovog nastojanja da postignu bolji poloaj
unutar Ugarske, a da zauzvrat oni politiki pomau Srbiju u
njenom delovanju na Balkanu, naroito time to joj ne prave
smetnje u njenim dobrim odnosima sa Maarima. Najkritinija
taka u ovoj kombinaciji su bili sami Maari. Tek njihova
kolebljiva i egocentrina politika u odnosu prema Beu, u kojoj
obziri na Srbiju nisu igrali nikakvu ulogu, a, s druge strane, jo
vie njihova uporna nespremnost na politike koncesije i utiava-

''' Grgur Jak~i i Vojislav Vukovi, Spoljna polJ tika Srbije za vlade
kneza Mihaila. Prvi balkanski savez, Beograd 1963.

44
nje maarskog nacionalizma u odnosu prema Hrvatima, odnosno
Hzvatskoj, i prema vojvoanskim Srbima, to je bilo ono, to je, via
facti, trajnom interesovanju SrbiJe za politiku Hrvata i vojvoan
skih Srba dalo, na kraju krajeva, politiki jugoslovenski karakter.
Ono po emu su se Srbija Mihaila Obrenovia i on sam
zapisali velikim slovima u istoriju, to su nastojanja za stvaranje
balkanskog saveza drava i oslobodilakih pokreta, za likvidaciju
vlasti Otomanskog Carstva na Balkanu. U to vreme, pojavljuje se
pzva dravno-pravna upotreba jugoslovenskog imena. Pojavljuje
se ime "jugoslavensko carstvo", kao ime jedne budue dravne
tvorevine. ""idi--ova tvorevina nije identina sa kasnijom jugoslo-
venskom._ Miljena je srpsko-bugarska dualistika drava. Stvar-
mi oznaku tadanjeg pr~vca spoljne politike Srbije je dao
Svetozar Markovi 1872. godine u naslovu knjige "Srbija na
Istoku".
-----y{jeja Balkanskog saveza je sadrala postizanje sporazuma sa
postojeim nacionalnim balkanskim dravama, kao i sa nacional-
no oslobodilakim pokretima u okviru evropske Turske, o tstovre-
menoj vojnoj akciji. Tradicija uspenih srpskih, grkih pa i drugih
protivturskih ustanaka u nedavnoj prolosti je bila toliko jaka da
je i u politici postojeih drava ustanika delovanje bilo, pored
operacija vojnih jedinica, bitan sastavni deo zamiljene akcije. Jo
nije nastupilo kasnije gledanje vladajuih faktora, prema kojem se
treba ograniiti na dejstvo dravne vojske, a nacionalno revolu-
cionarne snage to vie udaljiti od politikog odluivanja. I vlada
Kneevine Srbije, odnosno Crne Gore, i organizacije kao to je
Ujedinjena omladina srpska, jo se ne razdvajaju politiki, jo se
ne razilaze u pogledu izbora metoda borbe. Svi jo deluju na
organizovanju ustanikih pokreta. U ugovoru izmeu_Srbije i
Crne G?re_ od 23. septembra (5. oktobra) 1866, reeno je, na
primer, da e obe drave da rade "da se to prije spremi ustanak
protiv Turske", provodei "sporazumljenje sa narodima u Tur-
skoj".
Diplomatska akcija Kneevine Srbije se trudi za ugovorno
povezivanje sa Crnom Gorom, Grkom i Rumunijom. Najtenji i
najintinmiji savez je sklopljen sa Crnom Gorom ve pomenutim
ugovorom. To nije samo ugovor o zajednikoj akciji protiv Turske,
to je i ugovor o buduem dravnom ujedinjenju. Interesantno je
primetiti da su i u tom pravcu predviene odredene etape.
Najprije stvaranje "velike Srbije", to jest ceo .srpski narod u
TUrskoj se oslobaa i uje-dinjuje sa Kneevinom Srbijom. Tek
"onda i pod tim uslovom knjaz Crne Gore sveano obeava da e
Crnu Goru pridruiti i ujediniti s tom velikom dravom"; ovim
spajanjem nastae "cjelokupna Srbija". "Narod crnogorski ui e
u uivanje sviju onih prava i sloboda, koje narod srpski uiva."
Obezbeeno mu je i iznimno postupanje u pogledu vojske, tj. 25

45
godina u Crnoj Gori ,.nee se initi regrutacija, no samo dobro-
voljci u stalnu vojsku uzimati." Svim crnogorskim stareinama i
inovnicima je obezbeeno da e se smatrati "kao i ostale
starjeine i inovnike srpske, i to se plate i materialnog polaenja
tie, u svemu jednako s njima postupati." Glavna politika odluka
je bila svakako to da crnogorski knjaz obeava da e "nakon
spojenja Crne Gore" da prizna kneza Mihaila "za vladaoca te
cjelokupne srpske drave", uz obavezu, da se knjazu Crne Gore
"stvori u novoj srpskoj dravi i moralno i materijalno sjajno
poloeni je". To je vailo za celu crnogorsku vladarsku porodicu.
Spremnost kneza Nikole da se u interesu celokupnog srpskog
ujedinjenja odrekne u ime svoje porodice vladarskog poloaja,
bila je dokaz njegovog patriotizma i znaajan politiki uspeh
kneza Mihaila. Svetozar Markovi je 1868. upozoravao da se time
Mihailo obezbedio od konkurencije Crne Gore, koja je, naroito
od vremena kneza Danila, bila sa svojom dinastijom veoma
popularna kod Srba u Turskoj.
Neuporedivo komplikovamji su bili pregovori za sklapanje
saveza sa Grkom. Sa R~munijom vojni savez uopte nije mogao
da bude ugovoren, ve je potpisan samo ugovor o prijateljstvu
(1868). Glavna tekoa je bilo pitanje razgranienja izmeu Grke
i Srbije. Grka politika je polazila od ideje Velike Grke, ija bi
severna granica bila na Balkanskom gorju, ukljuujui Makedoni-
ju i junu Albaniju. Politika Srbije je odbijala misao na podelu
bugarske etnike teritorije izmeu Grke i Srbije, nastojala da
podeli Makedoniju, a kao minimum traila Bosnu i Hercegovinu
te Staru Srbiju do Drima i Iskera. U ovim pregovorima dodirnut
je, dakle, ceo niz problema, od albanskog, makedonskog, do
bugarskog. Iako su izmeu Srbije i Grke postignuti odreeni
dogovori te, najzad, i vojna konvencija, neki dublji politiki
sporazum nije bio postignut. Naroito posle stvaranja Bugarskog
egzarhata (1870. odnosno 1872) se stabilizovalo nepoverenje Grka
prema balkanskim Slovenima. Uz delovanje prornenjenih meu
narodnih odnosa, to je nepoverenje na kraju dovelo do toga da u
1876. godini Grka nije stupila u rat protiv Turske na strani Srbije
i Crne Gore.
Slian uinak je imalo stv.aranje Bugarskog egzarhata i na
srpsko-bugarske odnose. Ali tu je postojala podua tradicija
intenzivnih kontakata i saradnje. Beograd je jedno vreme bio
sredite delovanja bugarske emigracije, a odnosi su bili intenzivni
i posle toga kad se to sredite preselilo u Bukuret. Ve se tada
meu bugarima-emigrantima podvajaju miljenja u pogledu glav-
nog pravca bugarskog delovanja: ili antiturski pravac na temelju
junoslovenske solidarnosti ili, pak, politika kompromisa sa
Turcima i orijentacija na postupno osvajanje nacionalnih pozicija
u Turskoj s podrkom carske Rusije i u okviru bugarsko-grkog

46
crkvenog spora. Ipak, u 1867. godini, bugarsko "Dobrotvorno
dru!tvo" predlae srpskoj vladi program sporazuma, koji ta vlada
i prihvata. Sporazum govori o bratskom priblienju i sjedinjenju
bugarskog i srpskog naroda pod imenom "Jugoslovenska car-
stvo". Ovo carstvo sastavljae Srbija i Bugarska (ukljuiv bugar-
sku Trakiju i Makedoniju), imae zajednikog vladara, Mihaila
Obrenovia, s pravom nasled.stva, te e biti organizovano u
dualistikom smislu. I jezika pitanje treba da se rei dualistiki.
"Svaka strana da sauva svoje nareje u zvaninosti, i zato
inovnici da budu iz onog naroda gde slue, i koji govore
narejem one strane ... Sve naredbe to se publikuju u Jugoslo-
venskom carstvu, da budu bez izuzea na oba nareja, i na srpsko
i na bugarsko jednovremeno."
Jugoslovenska carstvo bi ukljuivala Makedoniju kao deo
bugarske dravne polovine. Makedonsko pitanje, kao nacionalno
pitanje, poelo se u ono vreme upravo konstituisati. Olakice koje
su za vreme krimskog rata obeane i delimino doputene
pojedinim neturskim narodima u Otomanskom Carstvu, ojaale su
borbu Makedonaca u crkvenom, kolskom i politikom pogledu.
Skoro e se postaviti pitanje obnove bive autokefalne ohridske
arhiepiskopije i ve nastupaju prvi zastupnici miljenja da u
Makedoncima treba gledati posebnu etniku (nacionalnu) zajed-
nicu. U 70. godinama, rasplamsae se hercegovsko-bosanski, kao i
ustanak masa u Makedoniji. Od spontanih oblika otpora protiv
zuluma (hajdmtvo, lokalne pobune), razvie se organizovani
nastupi. Makedonska organizacija u maleevskom kraju i u
Solunu pripremie u maju 1876. Razloki ustanak. N:iegov voa
Perovski nekada je pripadao Garaaninovoj organizaciji. 2 u.
Protivturska nacionalna politika Srbije je naila, u ono
vreme, ve i na pitanje odnosa prema Albancima. Carska Rusija je
tada podsticala kontakte sa albansKim stareinama, kako iz
Srbije tako iz Crne Gore, naroito u mesecima februar-april 1867.
Namera je bila podizanje ustanka u Albaniji. Neposrednog
uspeha, izgleda, nije bilo. Postoji jedno obrazloenje: utanaiti
neto s Albancima bilo je teko "zbog anarhije koja je u to doba
postojala u njihovom plemenskom drutvu i nedostatka obrazova-
nog i nacionalno svesnog vostva" 21 . Meutim, kad se u 1871.
godini u Albaniji razgoreo jedan antiturski ustanak, protiv
nasrtaja skadarskog pae na njihovu plemensku autonomiju,

10 D. Dorevi, delo pod nap. 2, str. 146-147.- Dano Zografski,

prilog na 12. meunarodnom kongresu istorijskih nauka u Beu 1965.


Actes, str. 832.
21 Vasa ubrilovi, Balkansk1 savez 1866-68, "Enciklopedija Jugo-

slavije" knj. l, Zagreb 1955, str. 314.

47
Albanci zatrae, krajem avgusta, pomo od Srbije. I posle
stia vanja ustanka, Albanci odravaju ive veze sa Crnom Gorom.
~it~edunis~~~~~~7:~s~~rn:r::e~~t~:J~Y~~~~~~;~~~~!:f~
Albanaca Srbiji i Crnoj Gori -svakako na anti turskoj, nacional-
nooslobodilakoj podlozi - nisu, kao to je poznato, postali
karakteristika kasnijeg razvitka.
Ne iskljuujui unutranje slabosti albanskog nacionalnog
pokreta, srpsko-albanskoj saradnji se na samom poetku ispreilo
na put pitanje buduih granica. Zahtevi za pridobijanje severne
Albanije su konstanta u politici srpskih vlada sve od Naertanija.
U toku pregovora sa Grkom za sklapanje saveza, u februaru
l 867, srpski pregovarai nude Grcima razgranienje, prema
kojemu bi Srbiji pripala severna Albanija do Drima; u sluaju
vee ratne sree, ,.Arbanasima se ostavljalo na. volju da se
organizuju u zasebnu dravu izmeu Vojue i Drima, ili da se
pripoje Srbiji i Grkoj", tj. da se opredele za potpunu deobu
Albanije. 11
Ve bi u ono vreme sa takvih polazita bilo teko zamisliti
saveznitvo sa Albancima. A jo tee kasnije, kada su se u
albansko pitanje neposredno umeali interesi velikih sila, pre
svega Austrije i Italije. Koliko da su ti interesi bili kontradiktorni,
toliko su pomenute sile bile jedinstvene u nameri da stvore, u
sluaju raspadanja Turske, nezavisnu Albaniju, kao .,jaki zid"
protiv velike slovenske drave, kako se u 1903. izrazio austro-
ugarski ministar inostranih poslova Agenor Goluhovski. 24 Ukoliko
Albanci ne bi izborili istinsku nezavisnost, oni bi nuno dolazili
meu dva mlinska kamena.
Spoljno-politiku akciju Srbije .,na Istoku", protiv Turske,
bitno dopunjuju kontakti sa hrvatskom politikom i sporazum koji
je postignut sa Narodnom strankom u banskoj Hrvatskoj u martu
1867. To je bio sporazum o zajednikoj akciji za osloboenje
Bosne i Hercegovine te stvaranja, u perspektivi, jugoslovenske
(srpsko-hrvatske) savezne drave. Za razumevanje ove dimenzije
delovanja potrebno je osvrnuti se na jednu drugu vanu pojavu u
srpskom nacionalnom pokretu, na Ujedinjenu omladinu srpsku.
Kolikogod se o Ujedinjenoj omladini srpskoj (UOS) ve
mnogo pisalo, jo nedostaje jedna moderna, sVestrana monografija
o toj, koliko zanimljivoj toliko i vanoj, pojavi politike i kulturne

n Vaso Vojvodi, prilog u diskus1ji, "Ujedinjena omladina srpska",


,,Matica srpska", Novi Sad 1968, str. 586.
l.\ Vojislav Vukovi, Arbsnssko-juinoslavenski odnosi, "Enciklope-
dija Jugoslavije" knj. l, Zagreb 1955, str. 157.
14 F. R. Bridge (London), prilog na 12. meunarodnom kongresu
istorijskih nauka 1965. u Betu, Actes, str. 831.

48
istorije Srba i sa srpstvom povezanog prostora. Ako se UOS, sa
vidika literarne istorije, odreuje kao romantizam, onda bi se o
1866, godini moralo govoriti kao o izvesnom zaostajanju iza
razvitka u Sloveniji i u Hrvatskoj, gde se literatura ve nalazi
usred svog realistikog perioda. No, posmatrajui UOS sa gledita
politikog, oito je da Srbi sa UOS-om znatno prednjae ispred
Hrvata i Slovenaca. UOS nije stranka, iako se sa strankama
povezuje, to je li!Oderan politiki pokret koji prevazilazi stranaki
nain politikog delovanja. Niti je to samo omladinski pokret.
UOS, ve na svom poetku, ujedinjuje razliite generacije, razne
socijalne slojeve i razne politike pravce. To je pokret koji tei da
se konstituie na etnikoj podlozi, bez obzira na postojee
politiKe, dravne granice (u banskoj Hrvatskoj UOS je ograniila
svoje organizovanje, pristajui na princip hrvatsko-srpskog nacio-
nalnog jedinstva, to je iskljuivalo posebnu srpsku organizaciju).
Po tim karakteristikama, mogli bismo UOS da uporedimo sa
frontovskim narodnooslobodilakim pokretom najnovijeg vreme-
na. Nesporni osnovni cilj je "da u novoj dravi okupi sve Srbe" H,
iako je njen akcijski pravac okrenut iskljuivo prema Turskoj.
Prividnom problemu (spornom u istoriografiji) da li ona ima
.,usko srpsku" ili "jugoslovensku" orijentaciju 2 .c;", oigledno je
odgovor u tome, to je doba Omladine ba ono vreme, kada se jo
potprmo jasno razaznaje onaj temeljni i presudni istorijski motiv
koji srpsku politiku postepeno (etapno), vodi uklapanju (transfor-
maciji) u jugoslovensku koncepciju. Interes njihovog nacionalnoo-
slobodilakog pokreta upuuje Srbe u pravcu ireg povezivanja sa
nacionalnooslobodilakim pokretima drugih naroda dananje Ju-
goslavije, u prvom redu sa hrvatskim.
Tu ima problema, jer voama UOS (Svetozaru Miletiu i
drugima) je tu "austroslavizam" Slovena u Habsburkoj Monar-
hiji. Oni pod taj pojam dovode svako nastojanje za konsolidaciju
dravnopravnog poloaja Hrvata i Slovenaca i eha u datoj
dravi. U vreme borbi za ustavno ureenje Habsburke Monarhije,
UDS podciava maarsku liberalnu opoziciju protiv Bea, a sama
se postepeno udaljuje od zahteva za obnovu srpske Vojvodine.
Ona se ograniava na traenje nacionalne ravnopravnosti u
U~arskoj bez teritorijalno-politikih temelja. tlanovi UOS-e se
zato oduevljavaju pobed.ama Nemake koje ugroava Austriju,
ali sporo i teko razumevaju da se konstituie nova, od Austrije
jo vea, opasnost za balkanske narode, tj. opasnost od ujedinjenja
Nemake, pobednice nad Francuskom i Austrijom. Jo 1912.
Mirko M. Kosi objavljuje u Velikoj Kikindi bistru. knjigu o

H Vastlije Kresti, diskusija, vidi zbornik pod nap. 22, str. 588.
n O tome Nikola Petrovi i drugi u zborniku pod nap. 22.

49
,.Modernoj Germaniji", pravdaj ui to argumentom: ,.Mi moramo
nae neprijatelje upoznati. "
Ujedinjena omladina se uva mogunosti da oslobodilaki
pokret Srba (Hrvata) doe u protivrenost sa integritetom istorij-
ske Nemake. Postavljati pitanje Slovenaca nuno bi do toga
dovelo. Poznato je da UOS, na svojoj skuptini u Beogradu 6.
avgu~ta 1867. godine, u svoj program politikog jedinstva i
zajednikog oslobaanja postavila samo Srbe i Rivate. Za Sloven-
ce, kao i za Bugare, uzajamnost se ograniila na pomaganje u
prosvetnim poslovima. Takav je stav zauzet protiv predloga "da i
za Slovence vai sve ono to je ve utvreno za Hrvate".
Glavni cilj UOS je bio pod!zanje protivturskog ustanka za
osloboenje Srba. Ali je Ujedinjena omladina pri tome prvenstve-
no raunala na fa~tor srpske drave, na njenu vojsku i na
politiku podrku kneza, odnosno namesnitva ustanku. Najzna-
ajniji i najozbiljniji projekt UOS - nastojanje za ustanak u
Bosni i Hercegovini u 1871. i u prvim mesecima 1872. godine -ne
pretvara se u akciju, ba zato to je izostala podrka srpske vlade.
Naprotiv, ruska i srpska vlada su vrile pritisak na Ujedinjenu
omladinu te postigle da ona od svog projekta odustane.
Sve od svog osnivanja u julu 1866. godine, UOS je bila
poprite unutranjih diferencijacija. Vojvoanski i srbijanski deo
se razlikuju po nainu rada. A jo vie posle prekida izmeu
Ujedinjene omladine i Mihaila, koji je usledio posle skuptine
U OS-a od 1867. Pokret u Srbiji uzima vie politiki, liberalno
opozicioni vid, a u Vojvodini vie patrtotsko prosvetni. 2 " Posle
donoenja Namesnikog ustava 1869. godine pokret u Srbiji se
diferencira sve izrazitijim izdavanjem nove radikalno-
-demokratske i socijalistike struje Svetozara Markovia. Ova
diferencijacija e kasnije, u manjem intenzitetu, prei i u Vojvodi-
nu. Zabrana UOS od strane ugarske vlade, u leto 1871. godine
(poto je skuptina u Vrcu odbila zahtev vlasti da se organizacija
ogranii samo na Srbe u Ugarskoj), dovodi do opadanja pokreta,
ali l do izdvajanja grupe koja se odluuje za stvaranje tajne
organizacije sa namerom pripremanja ustanka u Bosni i Hercego-
vini. S namerom da opredeli revolucionarnu srpsku nacionalnu
politiku u prilikama oekivanog ustanka Svetozar Markovi pie
,.S_rbiju na Istoku", knjigu koja e ostati kao najznaajnije
dostignue srpske politike misli tog vremena, a u mnogim svojim
elementima sve do vremena dananjeg.

1 ~ Jovan Skerili, Omladina i n,jena kn,jiievnost, Beograd 1906 (ili


kasnija izdanja).

50
Hrvatska i Srbi na Zapadu

Glavni problem politikog konstituisanja hrvatskog naroda je


bila, pored jo nezavrenih procesa integracija nacionalne svesti
te bo~be za .;iemokratizaciju drutvenog ivota, .teritorijalno-
-politika podeljenost. U 60. godinama se pokazalo da tu podelje-
nost carski birokratski centralizam nije ni najmanje ublaio.
Struktura istorijskih zemalja jo je do dna presecala i prekidala
strukturu hrvatske nacije, na isti nain kao to je to bilo u vreme
pre Martovske revolucije.
Banska Hrvatska, svojom vlau ograniena na njen civilni
deo (Provincijal), imala je l 857. godine, sa Meumurjem, neto
preko 900.000 stanovnika, od toga oko 750.000 Hrvata, a ostalo su
bili uglavnom Srbi. U obnovljenoj vlasti Vojne krajine (Granice),
bilo je oko 450.000 stanovnika, od ega 260.000 Hrvata, a ostalo
Srbi. U Dalmaciji, koja je faktiki pripadala austrijskim zemlja-
ma te tada dobila i svoj zemaljski sabor, ivelo je oko 415.000
stanovnika, od ega oko 320.000 Hrvata, ostalo najveim delom
Srbi. !talijana je bilo negde oko 20.000. U Istri, koja je i istorijski
od Hrvatske odvojena, a sada je kao celina deo autrijskih zemalja,
ivelo je, prema zvaninoj statistici od 1880. godine, 121.000
Hrvata, pored 114.000 !talijana i 43.000 Slovenaca (u severnoj
Istri). U granicama turske drave (u Bosni i Hercegovini) zvanino
je izraunato za 1865. godinu da je tamo ivelo 257.000 katolika,
koji se praktiki mogu izjednaiti sa Hrvatima (pravoslavnih
593.000, muslimana 419.000). Ukupan broj Hrvata bio bi, dakle, u
to vreme oko 1,708.000 ljudi. Od toga u Provincijalu 43,9%, u
Vojnoj Krajini 15,2%, u Dalmaciji 18,7%, u Istri 7,1%, u Turskoj
(Bosna i Hercegovina) 15%. U politikom jezgru Hrvata, u
Provincijalu, ivelo je, prema tome, znatno manje od polovine
hrvatskog naroda, a veina u ostalim zemljama, odnosno u Vojnoj
krajini.
Vrlo je omiljena konstatacija da su Hrvati u 50. godinama
dobili od habsburkog cara "za nagradu" ono isto to i Maari
"za kaznu", tj. dobili su velikoaustrijski centralistiki Bahov
apsolutizam. No, poetak 60. godina njima je pobudio nove nade.
Hrvatski nacionalni pokret tada donekle menja svoj socijalni
karakter. Isteklo je doba, kada je aristokracija jo imala znatnu
ulogu u njemu. On sada postaje stvar klasa graanskog drutva,
znatno se pojaava uloga i snaga nacionalnog malograanstva i
inteligencije, koja se formira iz redova tog malograanstva ali i od
sinova imunijih seljaka. najvea je slabost hrvatskog politikog
pokreta u tome to je najvei deo seljatva, zbog politikog
(izbornog) sistema, iz njega iskljuen. Tome doprinosi injenica
to i samo seljatvo u nacionalnom smislu nije aktivno. Hrvatsko
seljatvo e se u politiku probiti tek dosta kasnije (1883. i 1903), i

51
to huntom protiv postojeeg politikog sistema. U hrvatskom
politikom (i kulturnom) ivotu veliku, ak vodeu, ulogu jo
igraju svetenici (trosmajer, Raki, Pavlinovi i drugi). No, treba
imati na umu da to jo nije vreme modernog katolikog klerikali-
zma. Ovi svetenici vie su pobornici tada u Evropi dosta
rairenog .,liberalnog katolicizma", sklonog da na nacionalnom
podruju sarauje sa umerenim graanskim liberalnim elemen-
tima.
Uprkos tenjama, pre svega bivih .,Dira", (kako bi, naglaa-
vanjem nacionalnog jedinstva Hrvata i Srba u zemljama Hrvatske,
ove poslednje to vie animiralo za priljubljivanje hrvatskom
politikom programu), nastavlja se proces formiranja samostalne
hrvatske nacije, hrvatske nacionalne svesti, a uporedo s njom i
srpske nacionalne svesti u Hrvatskoj.
Poetak ustavnog doba donosi banskoj Hrvatskoj (Provinci-
jalu) posebnu upravu, sa hrvatskim zvaninim jezikom i sa
posebnim predstavnikom u vladi u Beu. S druge strane, maar
ska opozicija priznaje banskoj hrvatskoj pravo na autonomiju u
okviru Ugarske. Sabor u Zagrebu je podeljen 1861. godine na
veinu Narodne stranke, sa trosmajerom na elu, i na unionisti
ku manjinu. Unionisti nisu u nikakvoj dilemi. Oni su za sporazum
sa Ugarskom bez prethodnih uslova. Veina u saboru, sve do
zavoenja austrougarskog dualizma, bezuspeno lavira izmeu
Bea i Pete. ak se na tom pitanju privremeno deli u dve stranke,
Narodnu sa trosmajerom i Samostalnu sa Ivanom Mauraniem.
Narodna stranka je protivna slanju zastupnika Hrvatske u
parlament koji bi predstavljao celokupnu Habsburku Monarhiju.
Ona eli da postigne realnu uniju sa Ugarskom, odvojeno od
Austrije, na osnovu ravnopravnosti i priznanja integriteta Hrvat-
ske, ukljuiv Rijeku (a, naravno, iskljuiv Istru!). Samostalna
stranka se nada da e sporazumom sa vladom u Beu postii i
faktiko ujedinjenje Dalmacije sa Hrvatskom te neposredno
priznanje istorijskog autonomnog poloaja trojedine Hrvatske (tj.
ne preko sporazuma Be-Budimpeta, koji je inae bio neizbe-
an). I jedna i druga, izigrane su u godinama 1866-1867, kako od
Pete tako i od Bea, kada je napravljena Austro-ugarska nagodba
u direktnim pregovorima izmeu njih, bez uea predstavnika
Hrvatske. Austro-ugarska nagodba o uvoenju dualistikog us-
tavnog sistema, preputala je Hrvatsku (bez Dalmacije) ugar-
skoj dravnoj polovini, i to bez unapred odz:eenog statusa. Ve u
1866. godini,_pokazuje se nerealnom i eventualnost da bi se pitanje
ravnopravnog statusa Hrvatske moglo reiti putem pretvaranja
cele Habsburke Monarhije u federaciju istorijskih individualno-
sti. Pokuaj Strosmajera da u tome postigne sporazum sa ekim i
poljskim (istorijskim) federalistima, nije bio uspean. Ovi su
ostavljali Hrvatima da sa Maarima sami ugovore svoj odnos

52
prema Ugarskoj. Hivatskoj narodnoj politici preostalo je ili
priklanjanje sporazumu sa Petom, u okviru ve stvorenog duali-
zma, ili traenje radikalnijih reenja. Na takvom optem terenu,
pojavljuje se protivaustrijska varijanta.
Jo 14. decembra 1865. godine, car {kralj) Franja Josip je
otvorio ugarski sabor, a to je znailo otvaranje direktnih pregovo-
ra izmeu Bea i Pete, bez Hrvatske. Jo pre poetka austrijskog
rata sa Pruskom i Italijom, proradio je, pod spretnom reijom
Deaka, odbor za nagodbu izmeu Bea i Pete, te ubrzo izradio
opera t za njene odredbe. Hrvatska je pri tome potpuno zaobiena i
ostavljena Maarima na volju. U avgustu 1866, razoarenje donosi
ve pomenuti pokuaj Hrvata da dobiju podrtku poljskih i ekih
federalista za spreavanje dl,lalizma, odnosno za spreavanje
iskljuenja Hrvatske iz pregovora.
Sredinom 1867, doao je u Zagreb poznati francuski slavista
i istoriar Luj Lee, povodom otvaranja Jugoslavenske akademije
{28. juli 1867). On je sebi stvorio sledeu sliku o situaciji u
hrvatskoj politici: "Kakav je danas rezultat nemaka-maarske
politike u pogledu Hrvata? Sigurno je da ih ona ne navezuje na
Kraljevstvo svetog Stefana; tavie, svakog dana ova ih politika
sve jae pribliuje njihovoj jugoslovenskoj brai. Simpatije izme-
u Srba i Hrvata sve vie rastu. Poznato je kako su ugnjetavanje
Venecije i burbonska tiranija nad Napolijem stvorili sreu Pije-
monta. Ko zna, nee li Srbija biti pozvana da odigra ulogu
Pijemonta u korist Slovena Turske i ak Ugarske? Cinjenica jeste
da se u poslednjih nekoliko godina jugoslovenska ideja utelovila,
zahvaljujui, pre svega, nespretnom egoizmu Maara. Do sada je
ovaj pokret jo isto moralnog i knjievnog karaktera; ali on
moe, u izvesnim okolnostima, da postane politian." 27
Vrlo tana dijagnoza stanja i motiva! Nedostajala je samo
informacija da je korak iz sfere moralnog i knjievnog zanimanja
u sferu politikog delovanja, upravo u toj 1867. godini, ve bio
uinjen.
Ubrzo posle pruske pobede nad Austrijom kod Sadove {3. jul
1866) i posle osnivanja Ujedinjene omladine srpske, dogovaraju se
predsed.nik srpske vlade llija Garaanin i trosmajer kao pred-
stavnik hrvatske Narodne stranke (u koju se ukljuuju i Srbi u
banskoj Hrvatskoj) o saradnji. Hrvat, pukovnik Antonije Oreko-
vi, koji je bio preao u Srbiju ve 1862. i angaovao se kao

fe0~~:i~~b~~~~~-st::;;!j~r~~:~:e~:;l:~~oten;:::::;:t~' at0c~;~
Srbije. Orekovi je ispitao i miljenje stranaka u hrvatskom

27 Louis Leger, Les Slaves en 1867. Agram et les Croates, "Revue

Moderne", 25. april 1868, (Paris).

53
saboru i jo pre kraja godine dobio povoljan odgovor o njihovom
stavu, sa iznimkom Starevia.
Orekovi je i s;im predlagao svoje ideje za spoljnopolitil:ku
akciju u jugoslovenskim zemljama Habsburke Monarhije. One
nisu uvek odgovarale mnogo realnijoj politici srpske vlade. Tako
je Orekovi, u martu 1867, u Beogradu sastavio okrunicu
imaginarnim tajnim odborima u jugoslovenskim zemljama i pri
tome uzeo u obzir i slovenake zemlje. Ova okrunica nikad nije
bila razasla ta, jer srpska vlada ni tada ni kasnije, sve do pred prvi
svetski rat, Slovence nije ukljuivala u bilo kakve dravne
planove. S druge strane, Garaanin nije sledio Orekovia u
pogledu mree tajnih odbora i celu je zamisao sveo na jedan odbor
u Zagrebu.
Najinteresantniji tekst koji jeJLrek.ovi napisao za potrebe
spoljne politike Srbije je n~crt sporazuma sa ~atskom Narod-
nom strankom. Taj nacrt Garaanin je znatno promenio, a njegove
ispravke, odnosno precrtavanja u tekstu, vrlo jasno pokazuju u
kojim pravcima Orekovieve zamisli nisu odgovarale srpskoj
vladi. I posle Garaaninovih izmena, taj tekst, bez sumnje, u-
mnogome prt:>mauje realna oekivanja vlade Srbije. Garaanin je u
njemu ostavio mnoge neostvarive elje, mile Orekoviu, svakako
sa pretpostavkom da su drage i hrvatskoj Narodnoj stranci. Da je
to tako bilo, dokazuje injenica da se srpska vlada, tako rei,
neposredno iza sklapanja ovog sporazuma, bez ikakvih kolebanja
i na osnovu ne ba vrstih diplomatskih indicija, odluila za
sasvim drugu, a ne za ugovorenu taktiku.
Sporazum koji je predloen trosmajeru krajem marta 1867,
govori o zajednikoj akciji, odnosno o potpomaganju takve akcije,
za osloboenje hriana pod turskom vlau. OvQ oslolJoenje e
pripremiti polje za kasnije ujedinjenje sviju jugoslovenskih "ple-
mena" u jednu saveznu dravu. Formulacija o saveznoj dravi
potie, izgleda, od Garaanina i svakako je vaan indikator da on
ujedinjenje Hrvatske i Srbije nije sagledavao kao prosto proirenje
Srbije. U sporazumu postoji izvestan daulizam politikih centara
ove jugoslovenske akcije izmeu Beograda i Zagreba, pri emu jt>
Garaanin izbegao da se Zagreb odredi i kao centar za politike
kontakte sa Slovencima. U pogledu odnosa i podele funkcija
izmeu Zagreba i Beograda, Beogradu je odreena uloga prirod-
nog centra za diplomatsko i vojno delovanje, budui da Srbija ima
svoju vladu i vojsku. Iz Beograda e ovo delovanje biti i
rukovoeno. Garaanin je pri tome izriito izbegao da obavee
srpsku vladu da e se ona o tome uvek sporazumevati sa
Zagrebom. Ulogu Zagreba je sveo na dunost da on akciju Srbije
potpomae. Garaanin je pristajao na formulaciju o narodnoj
istovetnosti Srba i Hrvata, pri emu se njihova jedinstvena
narodnost naziva jugoslovenskim imenom. Ni Slovenci, s jedne, ni

54
Bugari, s druge strane, nisu ukljueni. Ova jedinstvena narodnost
se izriito dekla1ie kao jedini osnov dravi, iskljuuJui bilo
kakvo dravno deljenje prema veri, koja "nas na troje deli i
rastavlja". Sve e crkve u dravi biti jednake. Garaanin nije hteo
da sporazum unapred govori o ureenju savezne drave, napome-
nuvi da se to "ostavlja vremenu i uastvujuim ph>menima po
udejstvovanom osloboenju''.
Konkretni domet sporazuma je bio akcija u Bosni i Hetcego-
vini i nain kako nju treba pomoi. "Pokret e se zapoeti u Bosni
i Hercegovini jo ovoga ljeta, nastojanjem Srbije i Hrvatske. Ali ni
Srbija ni Hrvatska nee se u prvi mah umjeati, da ne bi tim
izazvale intervenciju velikih sila, a naroito Austrije, koja za to
trai povoda. To je ono od ega se treba najvie kloniti. Pokret
hriana u Turskoj (Muslimani kao uesnici nisu predvier.i?!)
valja da nosi na sebi karakte1 strogo lokalni, da bi se mogao
smatrati kao ista unutranja turska razmirica. Zato e ga uiniti
narod bosanskohercegovaki, bugarski i arnautski(!), a Srbija i
Hrvatska proizvestie ga ispod ruke s t.tama koje e iz Srbije.
Crne Gore, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, dobro ureene i
nunim snabdevene, potajno jednovremeno ui u Bosnu i Herce-
govinu, da tamo, po smiljenom planu podignu sav narod." Dalje
se predvia nain politike evolucije ustanka. Ustanika gkupti-
na e "izjaviti da ustanici potuju naelo integriteta turske
carevine, ali itu da sa Srbijom zajedno stoje u istom prema
carevini odnoenju u kome i ova stoji ... " Sto se tie politikog
ravnanja Hrvatske, predvieno je da e Troj edina kraljevina raditi
"i kod kue da se za isti polet to bre i bolje sama usposobi; to
jest ona e izbegavati savez sa Ugarskom i Beom da bi imala za
budunost ruke sasvim slobodne; ili, ako to ne uzmoe, na takav
e samo savez sa Maarima pristati, kakvim e se moi to
slobodnije okretati kod svoje kue." Pri tome je Garaanin izbacio
ono to je Orekovi predvideo u pogledu mogunosti laviranja
Hrvatske izmeu Bea i Pete. Znai, predviena je izvesna
politika obaveza Hrvatske u smislu da se ona dravnopravne
previe konkretno ne obavezuje prema Habsburkoj Monarhiji.
Jaroslav Sidak primeuje o tome da "nije za sada jasno, kako se ta
obaveza mogla odraziti na konkretnu politiku Narodne stranke od
proljea 1867. i dalje. " 2 "
Nije poznato da li je trosmajer dao primedbe na predlog
koji mu je dostavljen krajem marta l 867. Postoje dokazi da je
prihvatio osnovnu misao o saradnji za prikljuenje Bosne i
Hercegovine Srbiji, sa namerom kasnijeg, u buduem razvitku,

lH Jaroslav idak, Mirjana Gross, Igor Karaman, Dragovan epi,


Povijest hrvatskog naroda g. 1860-1914, Zagreb 1968, str. 36.

55
ujedinjenja jugoslovenskih pokrajina u nezavisnu dravu. U maju
1867, stvoren je u Zagrebu i sporazumom predvieni glavni
odbor, iji je predsednik postao Matija Mrazovi. Mrazovi je u
poetku aprila doneo u Beograd Strosmajerov pristanak na
sporazum. Verovatno stoji u vezi sa sporazumom i odluka Sabora
od ll. maja 1867, u kojoj Sabor ,.priznaje narod srpski koji u njoj
(Hrvatskoj) stanuje kao narod sa hrvatskim narodom istovjetan i
ravnopravan.''
Treba pomenuti jo jedan izraz radikalizacije hrvatske na-
rodne politike koji bez sunmje znai pozitivnu crtu situacije
stvorene sporazumom. Car Franja Josip pozvao je 9. aprila 1867.
Strosmajera da mu doe u audijenciju. Moglo se pretpostaviti da
e car pokuati da Strosmajera pretnjama primora da on utie na
hrvatski sabor kako bi ovaj prihvatio odluku o dualistikom
ureenju drave. trosmajer je ostao nepokolebljiv i sam je
zapretio da e caru da vrati biskupski ~tap ako ovaj bude
insistirao. Jaki i Vukovi dovode to dranje direktno u vezu sa

~~=~~j:~.~ ~z:~~i~~~~j~ ~~idt~!n~~:~~~~~~~k~ae~je~r;;J:


i Pete prema Hrvatima, on je zatraio spas u pripremanju
pogodnih uslova za otcepljenje. " 1 ''
Pri tome treba svakako uzeti u obzir i meunarodnu situaci-
ju, pre svega ono oekivanje odnosno mogunost "finis Austriae".
Teite sporazuma bilo je u definisanju sasvim opredeljenog
kratkoronog cilja, tj. neposredno predstojee akcije u Bosni i
Hercegovini. No, vlada Srbije je uskoro odluila, bez konsultova-
nja sa Hrvatima, da od ove akcije odustane. Time su odloeni za
jo mnogo udaljeniju budunost i svi ostali naelni ciljevi
sporazuma. To je bio piVi uzrok kratkotrajnosti sporazuma koju
pominje Vojislav Vukovi ..lu Svi su ti planovi "ostali samo na
papiru", konstatuje i Vasa ubri.lovi ..1 1 Tim konstatacijama treba
dodati: I onakvi kakvi su bili, ogranieni na slovo na hartiji, ovi
planovi su i u idejnom smislu predstavljali jo uvek samo etapu,
a ne ve gotovu zamisao o "osloboenju i ujedinjenju svih junih
Slovena" (kao takve ih ocenjuje Vasilije Kresti).12 Treba konsta-
tovati da ovi planovi iskljuuju Slovence iz tog ujedinjenja te da
je i pitanje obima budue Jugoslavije prema jugoistoku jo
potpuno otvoreno. Nije iskljueno povezivanje i udruivanje u

2 '' Delo pod nap. 19.


111 Vojislav Vukovi, Politi~ka akcija Srbije u juinoslovenskim

pokrajinama Habzbudke monarhije 1859-1874. Beograd _1965.


31 Vasa ubrilovi, IstoriJa politi~ke misli u Srbiji XIX 1eka,

"Prosveta", Beograd 1958, str. 235.


12 Vasilije Kresti, Hrvatsko-ugarska nagodba 1868, Beograd 1969,

str. 383.

56
balkanskom opsegu. U tom smislu, moemo se sloiti sa Krestiem
kad kae: "Od svega ostala je samo ideja koja je uhvatila dubokog
korena i mogla da se ostvari tek 50 godina kasnije." Ali elimo
dodati da je sama ideja u toku 50 godina i u svojoj realizaciji
1918. i kasnije doivela sasvim oigledan i odreen razvitak da bi
mogla postati jugoslovenska u dananjem smislu.
Uvaavajui sva takva ogranienja u znaenju sporazuma
Garaanin - trosmajer, jedno ostaje kao bitno. Interes reava-
nja srpskog nacionalnog pitanja je bilo ono to je vodilo Srbiju u
pravcu pribliava i ci u dananjem jugoslovenskom opse-
gu. Da nije taj ra emeljan za spoljnu politiku Srbije, ona
se ne bi ve tada da ne uzme u obzir izriite prigovore
ruske carske diploma tije.
Ruska diplomatija je pokuala, kao to je poznato, da sprei
zamisao zajednikog postupanja Srbije i hrvatske Narodne stran-
ke. N:ieni prigovori su polazili od nepoverenja prema hrvatskim
politiarima (ule su se tvrdnje: trosmajer je .,austrijski agent-
-provokator", Orekovi, pak, .,spletkaro") i izraavala se boja-
zan da autrijski Sloveni Srbiju ne dovedu do toga da ona postane
orue .,slovenske politike Austrije" ili pak, da oni Srbiju uvuku u
ozbiljan sukob sa Austrijom. n Vlada Srbije je, uprkos tome,
ostajala pri zamisli oslobaanja Bosne i Hercegovine u sporazumu
i u saradnji sa hrvatskom Narodnom strankom; ostajala je pri
zamisli budunosti da SP celokupni problem ujedinjenja Srba
reava u zajednikoj saveznoj dravi Srba (sa Crnogorcima) i
Hrvata.
Prigovori ruske diploma tije nisu izraavali samo nepoverenje
pravoslavne Rusije prema katolikim Slovenima, ve i suzdrlji-
vost Ruskog Carstva u odnosu prema Habsburkom Carstvu. To je
bio izraz ogranienosti politikog interesa ruske drave samo na
istoni i delimino centralni Balkan, kao sfere koja je Rusiji
potrebna i kojom je realno mogue ovladati. Od sredine Balkana
prema zapadu, Rusija se oseala na tuem terenu, bez obzira na
njegovo (juno) slovenstva. Srbiji je, meutim, jugoslovenski
zapad bio sutinski vaan za reenje srpskog pitanja. Radilo se o
dva razliita interesa - o imperijalnom, za .,svoju" zonu na
Balkanu, i o srpskom te hrvatskom - za reavanje i srpskog i
hrvatskog pitanja u iroj (saveznoj) jugoslovenskoj dravnosti.
Bojazan ruske diplomati je 1867. da bi .,zapadna'' varijanta
jugoslovenske dravnosti mvgla da izmakne uticaju imperijalne
Rusije, igrala je ulogu u diplomatiji te Rusije i mnogo kasnije, u
prvom svetskom ratu. I 1914. godine, je politika Srbije za
jugoslovenska ujedinjenje .. voena u konfliktu s politikom diobe

H Delo pod nap. 19., str. 358.

57
ovog prostora izmeu velikih sila", Rusije, Britanije, Italije i
Francuske, od kojih svaka ima "svoje formule interesnih sfera" ..u
Pogodne meunarodne okolnosti su tada omoguile i hrvat-
skoj narodnoj politici, a one su je istovremeno i dodatno na to
ponukale, da potrai politiki odlosnac, a eventualno i samo
reenje pitanja ujedinjenja i politike emancipacije Hrvatske u
sprske-hrvatskoj, moda i maarsko-hrvatsko-srpskoj ili jo iroj
dunavskoj kombinaciji Koutovog kova, mimo Austrije ili njenih
ostataka. Te okolnosti su bile poraz Austrije u ratu sa Pruskom,
verovatnost novog njenog revannog rata i mogunost novog
poraza Austrije sa razornim posledicama. Ukratko, hrvatska
Narodna stranka (trosmajer) prihvatila je tajni Garaaninov
predlog za zajedniku politiku i stvarnu akciju u Bosni i
Hercegovini. Rubikon jugoslovenskog politikog delovanja je
prekoraen sa obe strane, srpske i hrvatske.
Iako se neposredno iza tog koraka pokazalo da ni na ovom ni
na onom pobreju Rubikona ne postoje stvarne mogunosti za
prelazak od (tajnih) rei na delo, politika jugoslovenska koncep-
cija je dobila s-/oje prve konture. Ona je za sada ostala
ograniena uglavnom na srpsko-hrvatski odnos. Srpsko-
-crnogorski se smatrao kao odnos dveju srpskih drava, a pitanje
Slovenaca je ostajalo van mogueg domaaja. U prvom redu
aktivnog interesovanja je stajalo oslobaanje Junih Slovena u
Turskoj, a najpree je ovde bilo reenje pitanja Bosne i Hercegovi-
ne. Reenje putem njihovog osamostaljenja u okviru Otomanskog
Carstva poput statusa Srbije i njihovog eventualnog prikljuenja
Srbiji uz pomo (infiltracijom) snaga Hrvatske (Vojne Krajine), a
u nadi da e opasnost intervencije velikih drava biti neutralizo-
van evropskom krizom oko ujedinjavanja Nemake. To je bila
faza, aktuelna u onom trenutku. Tek u jednoj neodreenoj
budunosti dola bi na red nova faza: reenje pitanja Hrvatske uz
angaman pojaane srpske drave. Bez obzira na ovaj diahronizam,
bitno je bilo opredeljenje takvog zajednikog cilja.
Razume se, u vremenu do te neodreene budunosti, Hrvat-
ska se mora snalaziti sama, ali u duhu tog udaljenog cilja.
Pretpostavka svemu je bila neposredna aktivna uloga Srbije. Da
je koncepcija zaista bila takva, odnosno da je bar Strosmajer nju
tako shvatio, videe se iz njegovog reagovanja na neaktivnost
Srbije u 1870, u vreme kada je izbijanjem francusko-pruskog rata
na izgled ponovljena mogunost iz 1866. trosmajer i sada vidi
reavanje junoslavenskog pitanja u vie etapa. Najpre reenje
koje postie inicijativa Srbije, u okviru istonog pitanja, na raun
Turske, a to je ujedinjenje Srbije, Crne Gore te Bosne i Her-

H Milorad Ekmei, Rs tn i ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, str. 441

58
cegovine. Idua etapa nije poblie opredeljena, ali je jasno da
joj trosmajer vidi uslov u ostvarenju prve, "srpske" etape (pi-
smo Matiji Mrazoviu od 20. oktobra 1870, u odlomku citirano
u nastavku ovog razmatranja).
Mogunost i spremnost za zapoinjanje prve, "srpske" etape,
koja se ukazala u 1867. vrlo brzo je preminula. U Mihailovoj
politici dolazi do ve spomenute odluke za diplomatski, a ne
ustaniki, put ostvarivanja interesa Srbije u Bosni i Hercegovini
(sastanak sa ulom Andraijem u avgustu i smenjivanje Garaa-
nina u novembru 1867). Sa hrvatske strane, taj je obrt u
Mihailovoj politici ocenjen od Matije Mrazovia kao izdaja
zajedniki ugovorenog programa, a njom je "poremeen" i "po-
sebni" program Narodne stranke.'~
Otro (svakako preotra) reagovanje Matije Mrazovia moda
se moe objasniti optom ogorenou, koja je obuzela hrvatc;ke
narodne politiare ba u jesen 1867. kada je austrougarski
dualizam postao svren in i kada je mimo njihove volje Hrvatskoj
nametnuto ponienje tzv. Hrvatsko-ugarskom nagodbom. Veliko je,
naravno, pitanje, da li bi ugovorena akcija Srbije i Hrvatske na
podiZanju i potpomaganju ustanka u Bosni i Hercegovini mogla
da utie na sklapanje Austro-ugarske nagodbe, koja je, kao to je
ve reeno, bila dogovorena jo pre sporazuma Garaanin-tro-
smajer. U tom pogledu malo je, verovatno, zavisilo od vee ili
manje aktivnosti Srbije u Bosni i Hercegovini. Ali je ostao porazan
oseaj da je, samovoljom jednog vladara ili njegovom loom
taktikom, naputen tako vaan moralno-politiki impuls celokup-
nom junom slovenstvu. A takav in je, s druge strane, mogao
samo ojaati uverenje da je h:r.tatskoj narodnoj politici nuno da
se sama snalazi u datim okolnostima i u datom poloaju. Tome
treba dodati jo i injenicu da je srpska vlada ve krajem juna
1868, neposredno iza Mihailove pogibije, kako je zapisano,
da preko svog agenta Antonija Orekovia privoli
pokuala
trosmajera i Matiju Mrazovia na poputanje" Maarima. 1''
Dualizam je potvrdio odvojenost Dalmacije (i Istre) od
Hrvatske, a Banovinu,- i dalje odvojenll od Vojne krajine, prepu-
stio Maartma. Ovi su "nagodbom" Banovinu, pak, potisnuli u
poloaj nemone provincije sa posebnim statusom, otvorenom
svakog asa neustavnoj inte:r.tenciji Pete.
Nisu, zacelo, sve tadanje tekoe hrvatskog poloaja stvore-
ne dualizmom. Ali je on umnogome oteao procese nacionalnog
konstituisanja i integracije, posebno tamo gde je taj problem bio
najvie osetljiv - u Dalmaciji i u Istri. U Dalmaciji se, posle
obnavljanja ustavnog ivota u Austriji, stvara specifina politika

u Delo pod nap. 28, str. 36.


3"Delo pod nap. 28, str. 39.

o9
situacija. Iskazuje se velika socijalna i politika snaga !talijana i
italijanskog jezika, iako su oni po broju neznatna manjina.
Kurijalni izborni sistem, pomae i talijanskoj stranci da se ona sve
do 1870, moe otimati za veinu u zemaljskom saboru sa
Narodnom strankom, iako je ova poslednja udrui vala i hrvatske i
srpske birae. Na prvim direktnim izborima za beki parlament
1873. veinu dalmatinskih mandata osvajaju italijana~i! Slina
borba se odvija u dalmatinskim gradskim upravama (uprava Splita
dobija narodnu veinu tek u 1882). !talijani, odnosno italijana~i,
podupirani od beke vlade, zastupaju naelo autonomije Dalmaci-
je, tj. njene odvojenosti od HJvatske i njene ukljuenosti u
austrijsku dravnu polovinu. Bie potrebno dve decenije politi
kih borbi da bi u dalmatinskom saboru italijana~i bili konano
potisnuti u poloaj neznatne manjine. Ovaj uspeh narodne politi-
ke je zasenjen postupnim razdvajanjem Hrvata i Srba. Jedinstve-
na Narodna stranka u Dalmaciji konano se, u tom smislu,
rascepila povodom pitanja poloaja okupirane Bosne i Hercegovi-
ne. Pa i hrvatska Dalmac.ija se nee jo~ dugo i u svemu identifiko-
vati sa hrvatskim imenom, pogotovu kad njime manipuliu
odreene politike struje (korespondencija dubrovakog hrvat-
skog politiara dr Pere ingrije bila bi dobra graa za studiju o
tom pitanju).
Priblino u isto vreme (kao u Dalmaciji) poinje politika
borba Hrvata i u Istri, voena sve vreme zajedno sa Slovencima.
Istra je veoma vano poprite praktinog stvaranja hrvatsko-slo-
venake dimenzije jugoslovenske uzajamnosti. Ona, takoe, raa
politiku, voenu na naelu narodnosti, te predstavlja vanu
dopunu i korektiv hrvatskoj politici, toliko iskljuivo oslonjenoj
na argumente istorijskog prava. U Istri je i talijanski deo stanovni-
tva neuporedivo vei od onog u Dalmaciji, a jo je vie jai
istorijski, socijalno, kulturno i politiki. Iako su zapadnoistarski
gradovi najstariji centar italijanskog ired.entizma u Austriji,
beka vlada u tome ne vidi razlog za veu toleranciju prema
interesima }ilvata i Slovenaca. Naprotiv, ona brine o tome kako
d~mokratizacija politikog sistema ne bi previe uzdrmala istorij-
ski dominantnu poziciju !talijana, nadajui se da e se iredenti-
zam time ublaiti. Hrvatsko-slovenaka borba za nacionalnu
ravnopravnost u Istri doivljava znaajne uspehe, ali nikada ni iz-
daleka onakve kakvi su bili uspesi u Dalmaciji.
Sasvim je logino da je hrvatska narodna politika posle 1868.
videla svoj neposredni zadatak i cilj u reviziji dualizma, ili bar
Hrvatsko-ugarske nagodbe. Neke snage, koja bi u tom pravcu
mogla da joj pomogne izvana, u susedstvu nije bilo, a nadanja u
slavenku Rusiju su bila vi~e moralno-politikog negoli praktinog
znaaja. Zadatak revizije je bilo mogue ostvariti samo koncen-
tracijom snaga u granicama drave u kojoj se ivelo. A vreme i

60
politiki sistem su bili takvi da se koncentracija ostvarivala, pre
svega, dravnopravnim okupljanjem. Takav je bio i karakter one
politike akcije Narodne stranke u idue dve-tri godine, koja je,
po prvi put u istoriji dovela do, politike izjave hrvatskih, srpskih
i slovenakih politiara sa jugoslovenskim imenom.
Da li ta izjava takvo ime nosi opravdano, ako nije bila, kao
to e joj se prigovarati, antiaustrijska?
Francusko-pruski rat, objavljen 19. jula 1870, otvorio je
novu, prividno neposrednu, mogunost raspadanja Habsburke
Monarhije. U suprotnosti sa prvom iz 1866. ova druga mogunost
nije postala povod za poveanu spoljnopolitiku aktivnost Srbije,
niti u pitanju Austrije niti u pitanju Turske. Ovoga puta je izostala
bilo kakva Bizmarkova inicijativa da podstakne Srbiju na antiau-
strijsku aktivnost. Jo pre pogibije kneza Mihaila, 10. juna 1868,
Srbija se prestala baviti milju o antiaustrijskoj aktivnosti. Za
vladu Srbije je, u svim tim godinama, karakteristino nastojanje
da doe u takav odnos sa maarskom politikom, koji e obezbedi-
ti blagonaklonost Maara prema eventualnoj akciji Srbije u
Turskoj (Bosni i Hercegovini). Bilo kakva aktivnost na terenu ire
istorijske Ugarske (u Hrvatskoj), a kamoli u uoj Ugarskoj
(Vojvodini), takvu blagonaklonost Maara bi potpuno iskljuila.
Time se objanjava ne samo nestanak razmiljanja o bilo kakvoj
akciji protiv Austrije, ve, tavie, i oficijelna naputanje interesa
Srbije za Srbe u Habsburkoj Monarhiji. Takva politika vlade
Srbije dovodi do velikog zaotravanja kritikog odnosa Miletieve
stranke i Ujedinjene omladine srpske prema reimu u Srbiji, to
e se posle Mihailove pogibije jo vie pogorati.
Posle uvoenja dualizma, koji je Maarima obezbedio vlada-
juu poziciju u Ugarskoj pa i u Vojvodini, mogunosti za
sporazumevanje sa Petom osetno su smanjene, kao to je smanjen
u maarskoj politici i uticaj Koutove struje nezavisnih. U toj
situaciji, a svakako i pod uticajem tenji vlade Srbije za sporazum
sa Maarima, stvoren je u poetku 1869. Bekereki program
Miletieve Srpske narodne slobodownne stranke u Ugarskoj. On
se, dodue, poziva na zakljuke srpskog kongresa od 1861. (Blago-
vetenski sabor), ali zahtev za uspostavljanje srpske Vojvoline
prilagoava novoj situaciji (trai arondiranje Bake i Banata u
administrativnu jedinicu sa srpskim zvaninim jezikom, ali bez
imena Vojvodina). Postoji tumaenje da su vojvoanski Srbi time
izgubili polazite za kasnije zahteve za teritorijalnu autonomiju,

;:htiev~a u 5~alj~~::z~~1~.-R~~e~~~~~~~:!~~~~~ :r~~:.


podupire dravnopravnu samostalnost i teritorijalnu celokupnost

17 Outan Kermavner, ,.Zgodovinski asopis" 17, Ljubljana 1963, str.


236.

61
Trojne kraljevine Hrvatske, te ustaje protiv svake politike koja bi
ila za odranjem Turske nautrb slobode i samostalnosti hrian
skih naroda i na tetu ujedinjenja srpskog naroda. Ovo pominjanje
ujedinjenja srpskog naroda odnosni se, naravno, na ujedinjenje sa
Srbijom onih Srba koji su pod vlau Turske te nema nikakav
antiaustrijski karakter. U pogledu Habsburke Monarhije, Beke
reki program ustaje protiv dualizma, "kao poroda neprijatelj-
skog duha spram Slovena", i zauzima se za ravnopravnost,
dravnu i narodnu, ,.prekolitavskih" Slovena, to jest onih u
okviru zemalja ugarske krune, priznavajui bezuslovno integritet
ovih zemalja. O ravnopravnosti drugih slovenskih naroda u austrij-
skoj dravnoj polovini (Poljaka, Ceha, Slovenaca), program ne
govori.
U kritinom momentu novog rata 1870. i pruskih pobeda nad
Francuskom, pasivnost srpske vlade je budila novo neraspoloenje
ne samo srpske Ujedinjene omladine ve i Hrvata. trosmajer je
ve 20. oktobra 1870. zapisao porazan sud: "Da je ona (Srbija)
umiela i htjela da se poslui ovom zgodnom prilikom, danas bi
orijentalno pitanje u bitnih svojih elementih ve rieeno bilo, jer
Srbija, Bosna, Hercegovina i Crna Gora ujedinjene, eto junoslav-
janskog pitanja u bitnosti rieena. Srbija je dananja grdna naa
rana." Zato je trosmajer ll. novembra iste godine, izrazio
uverenje da je Narodnoj stranci nuno "u ivo obenje upustiti se s
liberalnimi ivlji u Srbiji". Uzbuenost trosmajerova, koja se
osea iz ovih rei, izvire iz onda sasvim stvarne bojazni, da se
velika Nemaka ne pojavi na Litvi, Sutli i Kupi, u Istri i Trstu, kao
sused Ugarske i Hrvatske.
Ova je bojazan ponukala hrvatsku Narodnu stranku da
razmilja o novim politikim inicijativama. Naravno, u okviru
datih vlastitih mogunosti. Raunajui sa mogunou velikane-
make ekspanzije u Austriji, stranka je poslala u Berlin jednog od
svojih prvaka (Ivana Voninu), a namera vala je nekoga da poalje i
u Be. No, trosmajer je bio miljenja da prvo nije bilo korisno,
doavi do ubeenja da je "Prusiji i Niemcem" Austrija potrebna
(da je nee razbijati), a u pogledu drugoga (kontakta u Beu), on
ne oekuje "osobite koristi". Ali u ono vreme su pojaane nade da
e u ugroenoj Habsburkoj Monarhiji moi da doe do nekih
promena u ustavnom ureenju. Raunalo se i na anse za dravno
okupljanje i autonomiju svih junih Slovena koji ive na teritoriji
monarhije. O tome je u glasilu Narodne stranke "Zatoniku",
razmiljao njen voa Matija Mrazovi. Po njemu, "proti njemakoj
poplavi", trebalo je uz podrku Maara iskoritavajui oslabljeni
poloaj cara, postii jedno bolje reenje, koje ipak ne bi znailo
direktni sukob sa dualizmom. Na p0druju austrijske dravne
polovine da se ugovori nagodba sa ekom i Galicijom, a u
ugarskoj dravnoj polovini da se sazove sabor hrvatskih zemalja,

62
koji bi sklopio novi savez sa Ugarskom. Sa take gledita
junoslovenske politike uzajamnosti, najvanija je u tome misao
da se dravnopravne ujedinjenoj Hrvatskoj pridrue i slovenake
zemlje.
Pridruivanje slovenakih zemalja Hrvatskoj je, naravno,
oznailo zahtev da se one izdvoje iz austrijske dravne polovine, a
samim tim i iz granica biveg "Nemakog bunda" koji je inio
istorijski osnov za teritorijalni obim budue ujedinjene velike
Nemake - "Gennanije". Zahtev za pripajanje Slovenije Hrvat-
skoj znaio je, dakle, negiranje dvostrukog istorijskog prava:
prava habsburke kue na ovaj dinastiki posed i istorijskog
dravnog prava nemakog Rajha. Takav zahtev je mogao da se
postavi samo u ime narodnog naela. Sama misao na dravni
savez Slovenije sa Hrvatskom je u junoslovensku politiku unosila
demokratsko naelo, koje je problematizovalo i samo hrvatsko
istorijsko dravno pravo, kao iskljuivi temelj nacionalne politike
Hrvata. A znamo da je, s druge strane, iskljuivost hrvatskog
dravnog prava oteavala demokratsko reenje odnosa izmeu
Hrvata i Srba u granicama zemalja ugarske krune.
Hrvatska Naiodna stranka je uinila ozbiljan korak kako bi
pridobila politiku Slovenaca za svoju ideju subdualistikog
okupljanja u okviru ugarske dravne polovine. To je za Slovence,
koji su do tada razmiljali o takvom okupljanju samo za sluaj
opte federalizacije Habsburke Monarhije (tj. ravnopravno sa
Ugarskom i sa svim ostalim federativnim delovima), predstavljalo
neobinu misao. Hrvatska narodna stranka se u tom momentu
izriito odrekla negativne batine ilirizma u odnosu prema
Slovencima. Naime, odrekla se tenji da Slovenci napuste svoj
knjievni jezik i da se pridrue knjievnom jedinstvu na temelju
hrvatsko-srpske tokavtine. O tome je, 24. oktobra 1870. Mika-
tovi pisao: "Razumije se samo po sebi da mi pod savezom meu
hrvatskimi i slovenskimi zemljami mislimo jedini savez politiki.
Mi ne imamo nikakva posla s onimi naimi zemljakah, koji na silu
trae da su Slovenci planinski Hrvati. .. Mi nemamo nikakva posla
s onimi naih zemljakah, koji brai slovenskoj narivavaju grama-
tiku i lijenik . Narodna stranka u svojoj cielosti ne pita za ime
i jezik, koji e u Sloveniji pod bratinskim savezom valjati."
Ovakvo uverenje o potovanju slovenake nacionalne indivi-
dualnosti, kao i o iskljuivo politikom karakteru junoslaven-
skog ujedinjenja, nije poticalo samo iz loih iskustava prolosti
ve je to bilo i posledica znaajne politike afinnacije koju su
postigli Slovenci ba u tim godinama.

63
Slovenci u "Gennaniji"

Sa obnovom ustavnog ivota u Austriji u 1860. godini, oiveo


je i slovenaki politiki pokret sa obe njegove struje (liberalnom i
konzervativnom). Ponovo se postavlja zahtev 'la .. Ujedinjenom
Slovenijom", ali mu se pridruuje i tenja da se politiki program
Slovenaca uskladi sa programom ostalih federalistikih snaga u
Habsburkoj Monarhiji. Tetkoa je bila u tome to su svi drugi
federalisti redom stajali na istorijskom naelu, tj. njihov cilj nije
bila federacija etnikih celina, ve federacija .,istorijskih indivi-
dualnosti". Za .,Ujedinjenu Sloveniju" meu njima nije bilo
mesta. Protiv neposredne opasnosti germanizatorskog pritiska
centralistike nemake liberalne buroazije, kojoj je u tom
smislu veoma uspeno pomagala i carsko-kraljevska nemaka
birokratija, Slovenci su ipak traili oslonca kod federalistikih
snaga (Tirolci i konzervativni elementi u drugim austrijsko-ne-
makim zemljama, te esi, Poljaci i Hrvati). Prilagoavajui se
politikom karakteru svojih potencijalnih saveznika, Slovenci su
sami pokuali da svoj nacionalni program utemelje i na nekakvom
prividnom istorijskom pravu (Mariborski program 1865). Pad
Smerlingove centralistike i dolazak Belkredijeve vlade, koja je,
na izgled, bila sklonija federalizmu, pobuivao je neke nade
Slovenaca, ali se ubrzo pokazalo da su one bez osnova. Pogotovu
je bio porazan uticaj injenice to je usred 1866. konferencija
federalista eha, Poljaka i Hrvata preskoila Slovence i ostavila ih
federalnoj grupi nemakih zemalja. S druge strane, l 866. godina je
donela i prvo meudravno deljenje slovenake etnike teritorije:
Austrija je prepustila Italiji, zajedno sa Venecijom, i teritoriju
takozvane venecijanske Slovenije. U sluaju propasti Austrije,
Slovencima je neposredno pretila opasnost da njihovo podruje
bude predmet jo nekih deljenja izmeu velike Nemake, s jedne, i
sjedinjene Italije, s druge strane. Sve to je motivisalo slovenake
politiare, naroito pripadnike liberalno orijentisanih "Mladoslo-
venaca", da ojaaju svoju politiku akciju i da potvrde program
ujedinjene Slovenije, koji je jedini odgovarao nacionalnom naelu
i odbacivao svako meunarodno deljenje slovenake etnike
teritorije.
Na izborima 1867. slovenaka Narodna stranka je pobedila
kompaktna na gotovo celoj slovenakoj etnikoj teritoriji, sa
iznimkom gradova van Kranjske. Izbori su bili dokaz da je
slovenaki seljak, pored samo ueg kzuga graanstva i inteligenci-
je, u masi prihvatio slovenaki nacionalni program. U nastavku
ovog politikog prodora, u narednim godinama (1868-1871);
razvio se pokret tzv. tabora. To su bili veliki masovni narodm
zborovi, koji su se okupljali svuda gde se govorilo slovenaki,

64
bez obzira na zemaljske granice. Ovi zborovi- ta bori, izjanjavali
su se za demokratizaciju politikog sistema, naroito su postavlja-
li zahtev za ujedinjenje svih slovenakih teritorija u ujedinjenu
Sloveniju, kao posebnu politiku (federalnu) jedinicu. Bio je to
svojevrstan plebiscit za nacionalno dravno ujedinjenje. Namera
sazivaa tabora nije bila samo to da oni pokrenu reavanje
slovenakog pitanja u Austriji, ve i to da mase slovenakog
naroda same pokau pred Evropom da ovde postoji jedan narod
koji ima pravo da sam odluuje o svojoj sudbini, a ne da bude
predmet meudravnih deljenja.
Nee biti suvino spomenuti da su ta bori i njihova tradicija
utemeljili u slovenakom politikom ivotu jedan specifian oblik
politikog delovanja, koji se i kasnije javlja u kritinim asovima
nacionalnog pokreta. To je izraavanje politike volje ne samo
preko biranih predstavnikih tela ve i u tesnom kontaktu stra-
nakih vodstava sa masama, na velikim narodnim zborovima.
Politiari su na taj nain uverljive dobi jali saglasnost masa, ali su
se i oni sami morali prilagoavati njihovom raspoloenju. Meu
najizrazitijim vremenima takvog, za Slovence specifinog, naina
neposrednog ukljuivanja masa u politiki ivot, treba pomenuti
pokret solidarnosti sa otporom Hzvata maarizaciji u 1903. godini,
period zaotrenih protivnemakih istupa u vreme aneksije Bosne i
Hercegovine 1908. godine, a pogotovu pokret za samoopredeljenje
u doba zakljune krize monarhije 1917-1918.
Program ujedinjene Slovenije je od 1848. u svim fazama
pojavljivanja uvek imao i odreenu jugoslovensku dimenziju.
Ujedinjena Slovenija se. po pravilu, smatrala kao stupanj ka
federativnom povezivanju sa ostalim jugoslovenskim zemljama
monarhije; pre svega, sa Hrvatskom, a u vezi s njom, i sa
Vojvodinom. I u 60. godinama ova se jugoslovenska dimenzija
stalno ponavlja u javnim razmiljanjima. Ona se u 1866. manife-
stuje u ueu brojne slovenake delegacije na sveanostima u
Zagrebu povodom 300-godinjice Nikole Zrinjskog. U sJedeoj
godini, Fran Levstik objavljuje program novog politikog asopi
sa, pod naslovom "Slovenski jug", i utemeljuje jugoslovensku
misao politiki, ne samo kulturno, kao to je to do tada najee
bivalo. Kao sutinu jugoslavenstva, on podvlai politiku solidar-
nost junoslovenskih naroda. 3 " Na vrhuncu taborskog pokreta, na
najveem od svih tabora, maja 1869. u Vimarju kraj Ljubljane,
pojavljuje se i predstavnik Ujedinjene omladine srpske iz Novog
Sada. Inicijativa hrvatske Narodne stranke, u jesen 1870, za
formulisanje zajednikog dravnopolitikog programa za Hrvat-
sku i Sloveniju u takvoj situaciji, naila je na otvorena vrata.

1 ~ Ivan Prijatelj, Slovenska kulturnopolititna in s/ovstvena zgodovi-

na 1848-18.95, knj. 3, Ljubljana 1958, str. 157.

65
Tako su se, 7. i 8. novembra 1870. godine u Sisku, sastali
politiari hrvatske Narodne stranke, uz uee etvorice slovena
kih politiara iz Kranjske i tajerske. Od Srba je bio pozvan Jovan
Suboti, ali se opravdao. Dogovoreno je naelo da federacija
Hrvatske i Slovenije kao celina treba da sklopi novu nagodbu sa
Ugarskom o realnoj uniji. A odnos izmeu Hrvatske i Slovenije
unutar te celine e biti stvar meusobnog ravnopravnog dogovora,
ukljuiv naelo ravnopravnosti jezika i vera. Poslednji element se
odnosio na Srbe, a prvi na Slovence . .,Ni predstavnici Hrvatske i
Slovenake narodne stranke . nisu u svojim projektima za
preureenje Monarhije predvideli mogunost postojanja Vojvodi-
ne," primeuje A. Radeni, verovatno opravdano. Poznato je,
dodue, da je Mrazovi u svom pismu uredniku "Slovenskog
naroda" A. Tomiu jo 9. novembra 1870. pisao: .,U ovu slogu
imaju se pozvati i Srbi, ivui u nekadanjoj Vojvodini srpskoj,
kojih je magjarska oholost i nesnosljivost liila svih prava." Ali,
sisaki plan Vojvodinu posebno ne pominje. -Dogovoreni plan
nije odmah objavljen, jer je odlueno da se debata nastavi na
posebnoj jugoslovenskoj konferenciji u Ljubljani.
Sam autor nacrta, Matija Mrazovi, nije bio uveren da je
takav plan realan, poto je, s jedne strane, prema njemu
skeptina Vojna krajina, a s druge, Slovenci nee moi da se
istrgnu iz Austrije.
Na dogovorenom ljubljanskom jugoslovenskom kongresu.
koji se sastao od l. do 3. decembra 18.70. pod vidom proslave
godinjice roenja Franceta Preerna, raspravljano je o etiri
mogue varijante programa: l) subdualizam dravnopolitiki
ujedinjene Hrvatske, Slovenije i Vojvodine u okviru Ugarske; 2)
isto takva jugoslovenska jedinica u subdualistikom odnosu
prema austrijskoj dravnoj polovini; 3) jednaka jugoslovenska
jedinica kao deo opte federalizovane Habsburke Monarhije,
znai bez dualizma; i, konano 4) konstituisanje dravne jedinice
Junih Slovena Habsburke Monarhije potpuno odvojene od ove
drave.

'" O ljubljanskom jugoslovenskom kongresu i njegovim okolnostima


postoje brojni lanci ali ne i monografija. Jo posle prvog svetskog rata
napisao je Nikola Radojt u novosadskom "Jedinstvu" (27. februar 1921.
br. 521) lanak ,.Svetozar Mileti o jedinstvu Srba, Hrvata_ i Slovenaca".
Njegovu interpretaciju ljubljanskog kongresa preuzeo Je 1928. _Ivan
Prijatelj u raspravi ,.Slovensko, slovansko in jugoslovansko vp_~aan~e na
p_relomu estdesetih in sed~mdesetih Jet". Svojl:l interpretaCIJU Ntkola
Radoji je joS dalje razradto u .,Glasniku IstoriJsk~g drutv~ u Novom
Sadu" 1928 (Svetoza1: Mileti o jug_oslovenskom jedmstt'lJ) N]egovt> teze
ukljuio je u svoj pnkaz Kosta Milutinovi. Problematika ~ubljanskog
programa J 870 kod Srba j HJVata, "Zgodovin~ki. asopt~." l 0-11.
Ljubljana 1956-1957. To je tzazvalo vie polemikih studtJa Duana

66
Na kongresu u Ljubljani je uestvovala stotinak politiara.
Pored predstavnika hrvatske Narodne stranke, bili su zastupljeni
pripadnici obeju slovenakih politikih struja (Staroslovenci i
Mladoslovenci), predstavnici Vojne krajine, meu njima i Srbi. a
kao zastupnik vojvoanskih Srba Laza Kosti. Uee ovog
poslednjeg je bilo znaajno, poto je Svetozar Mileti, voa srpske
liberalne vojvoanske stranke, bio protivan celoj zamisli, pa i
samom ueu na kongresu u Ljubljani.
Glasilo liberalne srpske vojvoanske stranke ,.Zastava",
izrazilo se u poetku pozitivno prema toj zamisli. Ali je uskoro
zatim Mileti izneo svoje kritiko stanovite.~" On pie sa vidika
oekivanja da je neposredno pred vratima kraj Austrije. U
zamisli, ponuenoj na konferenciji u Sisku, on vidi smetnju
raspadanju Austrije. koju e da razbije nemaka ekspanzija Po
njegovom miljenju, "na narod" nije pozvan da Austro-Ugarsku
rui, ali nije ni pozvan da je pothranjuje. Na ukazivanje da preti
stvaranje Velike Nemake, koja donosi smrtnu opasnost nacional-
noj egzistenciji eha i Slovenaca, a ugroZa va i Hrvate i da prema
tome treba nai nain za okupljanje politikih snaga habsburkih
Jugoslavena i za uvrenje njihove dr:Zavnopravn(' pozicije -
Mileti istie da upravo to ne treba raditi. To bi, po njegovom
miljenju, samo spreavalo ,.velikog kopca" koji treba da uniti
Austriju. "Na narod nije pozvan da ovu monarhiju obara, jer za
to ne dostaje mu snage; zato se vei 'kobac' iziskuje; ali mi ne
moemo kao narod ( ... ) ni u tome tra:Ziti poziva da svojim
ramenom (tu) monarhiju odravamo . "
Odravanje, to je Miletiu isto to i nastojanje da se
nacionalno pitanje'U Habsburkoj Monarhiji pone reavati,
recimo putem njezine federalizacije. Cak da je to u vanrednim
okolnostima i mogue, to za Srbe, prema Miletiu, ne bi bilo
prihvatljivo, jer sano potpuno nezavisna dravna grupacija
Junih Slovena, uz Srbiju kao sredite, zadovoljavajue bi reila
srpsko pitanje ... Uopte federacija ne bi imala smisla, ako bi se
ograniila na sadanje granice Monarhije ( ... ) na bi narod ostao
pocepan, a u takvom stanju, rekosmo, da mu nema trajne i
ugledne budunosti i to je ono to smo rekli, da bi onaki

Kermavnera: "Zgodovinski asopis" 14, 1960; -16, 1962; -17, 1963;-


19-20, 1965-1966. Na neke Kermavnerove kritike primedbe odgovarao
je Fran Zwitter, "Zgodovinski asopis" 16, 1962. i 18, 1964. Kosta
Milutinovi se osvrnuo na polemiku u svojoj knjizi trosmajer i jugoslo-
vensko pitanje, Novi Sad 1976. O problematici pisao je, najzad, Andrija
Radeni, "Oslobodilake ideje i pokreti", u "Istoriji srpskog naroda", knj.
5/2, Beograd 1981.
40 lzabrani lanci Svetozara Miletia. S predgovorom Vase Stajia.

Priredw Miroslav Jerkov. Novi Sad 1939.

67
preobraaj Monarhije za June Slavene osobito tetan bio." Sem
toga, po Miletiu ne moe biti i nije ni potrebno da ujedinjena
Hrvatska, Slavonija i Dalmacija bude .,taka za kristalizaciju"
junog slovenstva. Na pitanje, kakva e biti sudbina eha i
Slovenaca, Mileti odgovara za ehe, a to je posredno i njegov
odgovor za Slovence: .,Solidarnost Slavena ima svoga smisla i
znaaja i dobie svoj oblik u budunosti (. . . ) ali za ehe, na
primer, na strai protiv Nemaca stojati, nije specifina dunost
Srbalja i Hrvata, nego sviju Slavena ... "
Mileti je bio miljenja da hi samo Srbi i Hrvati sami mogli
da iskoriste raspadanje vojne i dravne moi Austro-Ugarske za
svoje osamostaljenje i za oslonac na Srbiju, ako ne ve i za
ujedinjenje s njom. U ime toga, on ustaje izriito protiv namere, za
koju je ubeen da e se izraziti na ljubljanskom kongresu. On
odbija "da se ve sada izie sa programom i politikom na sredu
(tj. na videlo), da se Slovenci ne samo meu sobom u jedno
grupuju, nego i da sa Trojnom Kraljevinom u dravnu zajednicu
stupe." No, oekivanje irenja Nemake u Austriju nije mu bio
jedini razlog zato odbija uvaavanje Slovenaca. Jer, on to odbija
i za sluaj da Austro-Ugarska ostane i dalje nepodeljena, ukljuuju
i, dakle, jo i Vojvodinu te Hrvatsku. On u svakom sluaju
smatra da slovenaka pitanje ne treba povezivati sa borbom Srba
i Hrvata, jer bi ova borba takvim povezivanjem bila optereena,
oteana. "Meutim drimo se dosadanjeg programa, pravca i
puta, ne ukrtavajmo ga i ne oteavajmo ga novim zapletom
pitanja. Za sad je dosta posla i muke da Srbi i Hrvati brane svoju
postojbinu u ovoj Monarhiji od tuinske navale, da se njine
pokrajine ujedine i da dostojni poloaj zauzmu, a Sloven~i da od
svoje strane staraju se, da se u sustavu austro-slavenskih zemalja
ujedine, u jednu grupu spoje, da u tome jedno drugo potpomau i
za buduu svezu spreme . . "
U jednom od kasnijih lanaka o ovoj temi, Mileti odbija
prebacivanja da on Slovence (i ehe) iskljuuje iz reavanja
jugoslovenskog pitanja i da ih ostavlja njihovoj sudbini. "Mi ne
previamo vanost, koju ima ako i ne mnogobrojno, ali kompakt-
no i zgodno sme teno pleme Slovenaca za juno Slov~nstvo, kome
je ono pred.straa prema Nemcima i oklop ili bolje rei .,lem
Adrije', kao jedinog jugoslovenskog mora ... " - "Mi ne napu-
tamo ni Slovence ni Cehe 'svojoj sudbini', nego samo drimo, da
je njino pitanje- pitanje svega slovenstva, a ne samo iunog, i da
snaga Junih Slavena, naroito Hrvata i Srbalja, za njino reenje
ne dostie; zato nemamo razloga meati srpsko-hrvatsko pitanje
za austro-slovenskim, nego e ono reiti se sa pitanjem nemaka
slovenskim.'' Znai, u buduem ratu Rusije protiv Nemake.
Ljubljanski kongres, meutim, nije uinio ono ega se Mileti
plaio, naime, "da se ve sada izie sa programom i politikom na

68
sredu". Od etiri mogue varijante programa, izjava kongresa se
ne opredeljuje ni za jednu. Ali ni jednu ne iskljuuje. Laza
Kosti je to kasnije komentarisao: .. Dobit je iz ljubljanskog
sastanka po jedinstvo celokupnog junog Slovenstva ova: to se
nije primio ni program dualistini ni federalistini. To je, istina,
samo negativna dobit, ali prvo, esto biva u politici, da se
negativna dobit asom pretvori u pozitivnu, a drugo, kad se
pomisli, da su uz dualistiki program bili sazivai, a uz federali-
stiki domaini sastanka, onda je dobit vea nego to se mogla
oekivati." (.,Zastava", 20. decembar 1870).
U preambuli izjave kongresa jasno je obeleen trenutak u
kojem je kongres raspravljao: .. U velike istorijske dogaaje, to
narodima i dravama Evrope udaraju nove osnove." Izjavu ini
est taaka. U prvoj se konstatuje jedinstvo Junih Slovena u
celosti. U drugoj se izjava ograniava na govor u ime Junih
Slovena koji ive u zemljama Hasburk,e Monarhije pod "imenom
Slovenaca, Hrvata i Srba. Oni danas oseaju jednake narodne
potrebe, a za njihovo zadovoljenje oni ujedinjuju sve svoje
moralne i materijalne snage za upotrebu na knjievnom, privred-
nom i politikom polju. U treoj taki se najavljuje da oni hoe
.. svakim zakonitim nainom raditi oko ostvarenja svoga jedinstva,
na svoju korist i pravicu, a nikome na tetu i nepravdu." Ovi Juni
Sloveni to e raditi i da bi mogli zadovoljiti jednakim potrebama
svoje brae preko granice s kojima su jedan narod, reeno je u
etvrtoj taki. Peta govori o metodu rada preko drutava, zborova,
skuptina i tampe, a poslednja taka o nameri sporazumnog rada
o "svakom pitanju koje bi se ticalo ma i posebnih njihovih
poslova".
Izjava ne govori o okviru Habsburke Monarhije; ona tu
dravu pominje samo kao odreenje porekla uesnika na konfe-
renciji. Tako je pominjanje Habsburke Monarhije protumaio i
Laza Kosti: "U Ljubljani niti nas je bilo, niti nas je pod
dananjim okolnostima moglo biti drugih Junih Slovena, osim
onih koji ive u zemljama takozvane 'habzburke monarhije';
rasprostirati svoje odluke u takama i ne one koji nisu u zboru,
zvalo bi se nameati im se." Kosti jo posebno odbija tumaenja
(Polita Desania u novosadskom .. Narodu"), "kao da su se
rodoljubi zato sastali u Ljubljani, da odre 'habzburku monarhi-
ju'! To se zove itati na crne naoare." Kosti naglaava da je on
sam bio jedan od predlagaa opteg naela izjave i da predlagai
ma ljubljanskih odluka, koliko je to njemu poznato, nije ni na kraj
pameti bila nenadvladiva ilavost Habsburke Monarhije.
U toku diskusija posle kongresa, Matija Mrazovi je dosta
jasno ukazao na to u emu je znaaj izjave, koja, protivno
Miletievom stavu, govori i o Slovencima: .,Nu, kad bi habzburke
monarhije nestalo u istini, kako je nestalo u nazorih Miletievih,

69
svakako bi njegova misao bila udna, kad on predpostavlja, da e
Rusija moi putem diplomatikim Slovence zakloniti, ako se oni
ne oituju kao dio veega jedinstva i ako ih ostali delovi ne uzmu
u obranu kao krv svoje krvi i put od svoje puti. Ovo je upravo
korist ljubljanske izjave, da se znade, do kuda dosiu granice
jugoslavenstva ... " Mrazovi pita, kako bi se Rusija mogla, u
sluaju sukoba sa Germanijom, zauzeti za Sloveniju "kad je
jugoslavenstvo ne bi priznavale ve sada svojim udom." ("Za-
tonik", 20. decembar 1870).
Slovenci su se tako nali ispred dva negativna stava prema
ljubljanskoj jugoslovenskoj izjavi. S jedne strane, nju su napadali
narodni protivnici Slovenaca, Nemci i !talijani. Nemci su isticali
da ljubljanska izjava znai, da za Kranjce u budunosti vie nee
biti merodavni austrijski interesi ve jugoslovenski, a to su
interesi koji se prostiru i na Crnu Goru, Srbiju te Bugarsku.
Slovenaka tampa je morala, takoe, odbijati i one nemake
komentare, koji su u ljubljanskoj izjavi videli odstupanje od
zahteva za sjedinjenom Slovenijom. "Mi emo Sloveniju da zahte-
vamo", pisao je "Slovenski narod" 13. decembra 1870, "kao to
smo je zahtevali do sada, samo emo moi da je zahtevamo sa
veom snagom, jer smo sebi pridobili nove saveznike. Mi ba sa
Slovenijom hoemo da stupimo u junoslovenski savez. Bez
Slovenije svi bi nai junoslovenski programi bili bez znaaja . "
Veoma drastino je jugoslovenske tenje Slovenaca odbacivalo
glasilo transkih macinijevaca "Il vessilo rosso" (Crveni barjak),
koje je Slovencima uopte odrekla pravo na politiku egzistenciju:
"Slovenci nemaju ni Dantea ni Makjavelija, oni su barbari, a
austrijsku dravnu teritoriju podelie sebi Italija i Nemaka, a
ova nee da dopusti da bi Sloveni bili gospodari Jadrana."
S druge strane, ispreio se negativan stav Svetozara Miletia
i Polita Desania. Od objavljenih slovenakih prigovora, tom
stavu, najznaajnija je ocena Josipa Juria u "Slovenskom naro-
du", od 15. i 17. decembra 1870. "Mileti, za sada, iskljuuje nas
Slovence iz jugoslavenstva", pie Juri. "On poziva Hrvate neka
nas preputaju Nemcima jer da su, toboe, nai interesi drugi."
Juri, dalje, u pogledu odnosa junoslavenskog pitanja prema
Austriji, konstatuje: "Kod nas ne smerno da piemo o junosla-
venskom pitanju bez veze sa austrijskim pitanjem." U tom
pogledu, on Miletia upozorava "samo toliko, da sada faktiki u
Austriji ivimo i da emo '!'.oda iveti jo due nego Sto neko
misli. .. " Slovenci nemaju ni mogunosti, ni snage da Austriju
odravaju, ako je drugi jai faktori nee hteti ili moi odrati. Ali
je sigurno da austrijsko pitanje nije identino sa slovenakim
pitanjem. Juriev glavni akcent se nalazi u reenici: "Ako
katastrofa (austrijska) doe, ona mora da nas nae pripremljene. I
na narod, i svet, i nai protivnici moraju znati kamo hoemo i ta

70
zahtevamo." Treba raditi sada za ujedinjenje Slovenaca, za savez
sa hrvatskom, za proirenje i uvrenje te ideje u narodu. U koje
vreme e te ideje moi da budu realizovane, i da li u monarhiji ili,
pak, kroz reavanje istonog pitanja, pie Juri, o tome ne
odluujemo mi, o tome e da odlui budunost. A ona mora nae
elje da nae ve postavljene na dnevni red i mora da nae narod
pripremljen. Juri upozorava i Miletia i druge da Slovenci nisu
teret za jugoslavenstvo jer se nemaka ekspanzija nee nikako
zaustaviti samo na slovenaka-hrvatskoj granici. Po miljenju
Frana Cvitera, Juri "dovoljno jasno kae da mu je ljubljanski
program u sutini odgovor na pitanje, kuda da se orijentiu
Slovenci, ako doe do katastrofe Austrije":~ 1
Treba, u vezi sa ljubljanskim jugoslovenskim kongresom i
njegovom izjavom, pomenuti i to da ga je pozitivno prihvatio
"Panevac", list u kojem je inae pisao Svetozar Markovi.
"Panevac" je ljubljansku jugoslovensku izjavu oznaio kao
"grau za budunost". To je ta izjava, kao i duh koji je izrazila,
u stvari i bila.
Postanak jugoslovenske drave je, u svom stvarnom istorij-
skom toku. potvrdio predvianja Josipa Juria. A sama ideja o
subdualistikom uvrenju polo.Zaja jugoslovenskih zemalja u
zaklonu ugarske dravne polovine se, u izvesnom smislu, ponovila
u "novom kursu" hrvatske politike 190fl. i sledeih godina. No.
treba uoiti da se .. novi kurs" razlikuje od ideje iz 1870. u vie od
jedne bitne take. Istina, njegova je odlika to ovog puta dobija
izriitu privolu Srba. Ali se od samog poetka faktiki odrie Istre
i Slovenije (tj. onih teritorija koje pripadaju "Germaniji"). I "novi
kurs" je tek etapa ka "pravom" jugoslovenskom reenju.
Kako treba gledati na stavove' Svetozara Miletia. u vezi sa
ljubljanskim jugoslovenskim kongresom 1870. godine? To je vaan
deo pitanja, ta jeste iSta nije, u istoriji nacionalnih pokreta Srba.
Hrvata i Slovenaca, jugoslovenski sadraj. Da li taj sadraj treba
jednostavno izjednaiti sa neposrednim razbijanjem Austrije?
Uobiajeno je da se Mileti ocenjuje na temelju njegovih antiau-
strijskih stavova koje je on nesumnjivo ispoljavao 1870. Da li je to
dovoljno za ocenu njega samog. a preko toga za negativnu ocenu
lJubljanskog jugoslovenskog kongresa?
Pre no Sto poku.Samo da razmislimo o tom pitanju, moramo se
jo upoznati sa tumaenjem koje je dao Juri o "pravim
uzrocima" protivljenja opozicionih Srba u Vojvodini ljubljanskoj
izjavi. Juri je, naime. na kraju svih polemika, doao do ubeenja
da pravi uzrok nije onaj stav koji je Mileti toliko isticao (da
Austrija ne zasluuje podrSku), nego neSto drugo: Srbi podozreva-
JU da ima mnogo Hrvata koji misle kao Starevi, koji negira

41 "Zgodovinski asopis" 18, 1964, str. 250.

71
postojanje Srba. (Juri veruje da nisu u pravu.) Oni se boje da bi
Srbi (ujedinjenjem sa Hrvatskom) bili majorizovani te da bi dolo
do hrvatske suprematije. pogotovu ako bi je podrali jo:-i i
Slovenci. .. Ako se ikada na:-ia nadanja i naSe tenje ostvare" -
zakljuuje Juri - .. zadatak nas Slovenaca e uvek biti to da
zastupamo pravednost i konani sporazum." (Slovenski narod, 8.
juli 1871, br. 78).

Dva Svetoxara

U vreme polemike oko ljubljanskog jugosloven~kog kongresa


Svetozaru Miletiu je stalo do toga da se ne uini nita Sto bi
moglo da smeta velikonemakom ujedinjenju na raun Austrije.
Da li je on tada verovao da bi Bizmarkovom obraunu sa
Habsburkom Monarhijom moglo da usledi pripajanje Srba (za-
jedno sa Hrvatima) Srbiji, tj. pripajanje delova Ugarske Srbiji?
Prema jednim tumaenjima Mileti je u zamisli sazivaa ljubljan-
skog jugoslovenskog kongresa video smetnju za neposredno
predstojee srpsko ujedinjenje (zajedno sa Hrvatima) protiv
Austrije (Nikola Radoji, Ivan Prijatelj, Kosta Milutinovi).
Prema drugima. on u to \'Tf'lll<' (pa ni kasnije) nije uopte mislio na
antiaustrijsku akciju Srba u Habsburkoj Monarhiji, pa koliko god
on lino i prieljkivao .,finis Austriae". 41 Izgleda, da e to biti
jedno od kljunih pitanja koje e morati da razjasni budua
monografska obrada jugoslovenskog kompleksa u 60. i 70. godi-
nama prolog veka. To pitanje, a naroito pitanje ljubljanskog
jugoslovenskog kongresa. otvoreno je jo, pogotovu ako sudimo po
rezimeu rasprava koji je dao 1976. jedan od uesnika u polemici.
On bez rezerve prihvata ocene istoriografije date iza prvog
svetskog rata. a pokuaj da se ta istoriografija u tom sluaju oceni
kao .. hegemonistika". on taksira kao pokuaj .. rehabilitovati
sasta vijae spomenutog programa i odbraniti ih od datih ocena i
karakteristika".~'
Shvatanje istoriografije kao nekakvog sudskog procesa ne
delima. Treba se vie potruditi.
Andrija Radeni koji je, za sada poslednji, pisao o problema-
tici oko ljubljanskog kongresa, priao je temi racionalno i stvar-
no, iako ni on ne monografski. Najvie temelji na analizi stavova
Svetozara Miletia, ali i prema njemu uva kritiku distancu.
Prednost tog autora je u tome, to on pokuava da shvati sve
uesnike u polemici iz njihove istorijske situacije i da tim putem

~l Raspravljanje pod nap. 39.


~' Kosta Milutinovi, Strosmajer ijugoslovensko pitanje, "Institut za
izuavanje istorije Voj\'odine", Novi Sad 1976, str. 93.

72
dolazi do zakljuka da kod svih njih postoji jugoslovenski interes.
Taj interes je neto trajno ba zato to proizlazi iz te njihove
vlastite situacije. Tako moe, na kraju, da ubeeno zapie: "To
znai da su i predstavnici Srpske narodne slobodoumne stranke,
branei svoju usku srpsku liniju, ipak imali u vidu prednosti
iroke zajednike jugoslovenske linije, pa su se zalagali za njeno
sprovoenje prema svojim shvatanjima i potrebama isto onako
kao Sto su to tinili predstavnici Hrvatske i Slovenakt> narodne
stranke na osnovu svojih planova i potreba. " 43
Na trenutnom stupnju istraivanja postoji oigledno jedna
praznina u analizi Mileticevih ondanjih stavova, ak i ako
saberemo sve parcijalne prikaze pojedinih autora. Potrebno je
udubiti se u pitanje: kako i za koje vreme Mileti sagledava
mogunost da se ostvari njegova vizija, da "na narod" {Srbi) ne
bi vie "ostao podeljen", tj. da bi postigao ujedinjenje, i to na
nain da bi mu bila obezbeena "trajna i ugledna" budunost,
nezavisnost od Austrije i od bilo koga drugog? Da li bi takav cilj
mogla da omogui pobeda Bizmarka i interpelacija Velike Nema
ke na mesto Austrije? Vrlo verovatno i u takvom sluaju Srbi
(Hrvati) Habsburke Monarhije ne bi mogli da se prikljue Srbiji.
Tako neSto bi bilo nemogue. jer oni ive na istorijskoj teritoriji
ugarske krune. Maari ne bi nikad dobrovoljno pristali na bilo
kakvu podelu tog istorijskog poseda.
Mileti iskljuuje sukob Srba i Hrvata sa celom Austro-Ugar-
skom u sadanjosti (1870), a to znai jo vie sukob sa samom
Ugarskom. sa kojom eli politiku saradnju (.. Mi imajui politiku
dosadanju za sadanjost. i politiku upotrebljenja katastrofe za
budunost .") Da li. onda. on misli na ujedinjenje Srba (uz
neizostavno uee Hrvata) u jednoj od varijanti podunavsko-kar-
patsko-balkanske konfederacije, koje su tada bile u opticaju
meu libaralnim opozieionim politiarima tog prostora (na pri-
mer. LajoS Kout. a kod Srba Mihailo Polit-Desani)? Mileti na
tako neto oigledno ne rauna (.. Kao to mi ne verujemo da bi
Austrija ikada mogla biti pravedna Slovenima. tako ne verujemo
vie u konfederaciju s Magjarima ... ").Znai. Mileti na ujedinje-
nje ne misli .. za sadanjost", nego .,za budunost". A emu mu je,
onda. tako preko potrebno Bizmarkovo obraunavanje sa Austri-
jom ba u tom trenutku? Toliko potrebno da mu smeta sama
(injenica da se odrava jedan ju,t(nslovenski kon{.!res. uz ul:e:-.e
Sln\'enaca i to u Ljubljani? Toliko potrebno da on Slovence.
Bizmarku za volju unapred otpisuje i ostavlja ih u .. Germaniji"?
To se treba pitati. pogotovu zato jer moramo uvaiti da je i
l1ubljanska izjava formulisana .. za budunost". da se sastavlja(i i

U delu pod nap. 39, str. 222.

73
te izjave orijentbu na dola zu k .. kutustrofe" u toj budU<:nosti. da se
ba:-. oni orijent bu na celokupno jugoslovenskn ujedinjenje (dakle. i
na ujedinjenje srpske nacije) posle rusilakog uinka te .. kata-
strofe".
Verovatno objanjenje te protivrenosti treba traiti u jednoj
injenici, inae poznatoj, a koju pisci polemika oko ljubljanskog
jugoslovenskog kongresa ne uzimaju u razmatranje. A to su
konkretni napori Ujedinjene omladine srpske za razgaranje
ustanka u Bosni i Hercegovini, koji se intenzivno stupnjuju iza
ljubljanskog kongresa, a od kojih UOS odustaje - pritisnuta
stavovima i srpske i ruske vlade, pa i ogranienou realnih
vlastitih mogunosti -tek u prolee 1872. godine. Aktuelan je,
dakle, ustanak u Bosni i Hercegovini koji treba da dovede do
prikljuenja te dve zemlje Srbiji. Glavna je opasnost -Austrija.
Svetozar Mileti to zna, pa on svoje polemike zamerke ljubljan-
skom kongresu pie pod tom - neizreenom - pretpostavkom.
Koliko bi njegovi argumenti bili ubedljiviji da je mogao tada da
iskae svoj pravi motiv! Koliko bi ocenjivanje njegovih argumena-
ta bilo olakana istoriarima, koliko bi zaista nepotrebnih ideolo-
gizacija i idealizacija jedne proste istine bilo nemoguno! Za
protivturski ustanak u Bosni i Hercegovini, kao neposredan
realan zadatak, za obezbeenje prisajedinjenja Bosne i Hercegovi-
ne Srbiji. Svetozar Mileti eli: a) sve initi da se zadri
tolerantan stav Maara prema toj akciji, b) nita initi to bi
oteavalo Pruskoj da eliminie Austriju ili bar da je satera u
orsokak. Ovo .,nita initi" je polazite njegovih kritika ljubljan-
skog kongresa. Ono podrazumeva i netraenje jugoslovenske
slobode za Slovence; ono podrazumeva i nereavanje (bilo kojeg i
bilo na koji nain) nacionalnog pitanja u Austro-Ugarskoj.
Jedno je ipak jo oigledno, bez obzira na prolazne karakteri-
stike onog trenutka. Svetozar Mileti rezervie za Srbiju poloaj
centra u.buduoj (negde u budunosti oekivanoj) dravi ujedinje-
nih Srba zajedno sa Hrvatima, a moda i Slovencima. To je razlog
zato mu nije poeljno bilo kakvo, Srbiji paralelno, dravnoprav-
ne okupljanje Junih Slovena Habsbur~e Monarhije oko Zagreba.
Pa makar da je to okupljanje shvaeno samo kao etapa ka
buduem ujedinjenju sa Srbijom (i Crnom Gorom) u potpuno
nezavisnu jugoslovensku dravu. Averzija protiv bilo kakve
podele prvenstva dodaje posebnu notu Miletievoj polemici protiv
jugoslovenskog dogaaja u Ljubljani.
A na kakav budui trenutak on misli, koji bi tek bio pogodan
za ujedinjenje svih Srba? Izgleda da misli na onaj isti trenutak sa
kojim je on upravo teio Slovence (i ehe). On i za Srbe rauna na
trenutak pobede Rusije nad Nemakom, odnosno na rusko-
ne~ada bi tek mogla u protivnemaku (ili
protivaustrijsku) akciju, najzad, da stupi i Srbija, ojaana u

74
meuvremenu Bosnom i Hercegovinom te drugim krajevima
osloboenim ispod turske vlasti.
U tome Mileti, u stvari, nije greio. Ali se nisu ispunile
njegove elje u pogledu toka jugoslovenskog ujedinjenja. Taj
proces je vie potvrdio predvianja Josipa Juria: izvrio se
etapno i preko akcije vie politikih centara. Oigledno je i
Miletieva politika bila jugoslovenska samo u onoj meri do koje
su u njegovo vreme ili interesi i mogunosti srpske nacije. Slino
kao i kod ostalih subjekata budueg jugoslovenskog ujedinjenja
Istorija je pokazala da je bio pogrean raun da je mogue.
ak samo za krae vreme, odvojiti germanizam od austrijanstva u
odnosu prema junoslavenskom nacionalnom kompleksu. Slino
pogrean kao to je to bila iluzija o mogunosti slavizovanja
Austrije.
Pri svemu tome. a naroito ako traimo razliku izmeu
revolucije i reforme, treba videti i razliku izmeu dva Svetozara.
Miletia i Markovia. Dok prvi oekuje konano reenje od
pobede ruske drZave, drugi veruje u snagu "istih i pravih pokreta
za narodnost" svih naroda, "od Stambola do Bea", i u njihovu
revoluciju, za ije razgaranje najvie mogunosti daje ba srpsko
pitanje. I dalje: dok prvi u Austriji vidi nacionalnog neprijatelja,
drugi i u Austriji vidi revolucionarne mogunosti. Za njega
ruenje Austrije nije likvidacija nacionalnog neprijatelja, ve akt
drutvene revolucije. Markovi ostavlja narodima Austrije. oslo-
boenim revolucionarnim putem, pravo da sami odluuju o svojoj
sudbini, on doputa mogunost da ovi narodi ostaju u savezu:
.. savez naroda u Austriji moe postojati kad savremene
Austrije nestane." Ali, po njegovom ubeenju, ovako osloboeni
narodi "onda bi videli da im Austrija ne treba." Pogotovu to vai
za srpski narod. A isto i za druge Jugoslavene.
U tome se ocrtava razlika izmeu revolucije i reforme. Ve u
vreme Miletia, buroazija nijednog naroda u ovom prostoru. pa
ni srpska, nije vie biia sposobna i voljna da vodi "isti i pravi
pokret za narodnost", da razvija revoluciju.
Zato je toliko vaan postanak alternativnog, revolucionarnog
srpskog nacionalnog programa.
Od Garaaninovog "Naertanija" (1844), pa sve do poetka
80. godina, kneevina Srbija nema alternativni program spoljno-
politikog delovanja. "Naertanije" nije objavljeno, ali je u
ivotu i javnom miljenju bila prisutna njegova ideja. Ona
izraava svest o realno postojeem i nereenom srpsko.m nacional-
nom pitanju. Postoji kontinuitet oekivanja da Kneevina u svojoj
spoljnoj politici priprema i sama eli prvom prilikom da realizuje
produetak borbe za osloboenje Srba ispod turske vlasti, za
ujedinjenje Srba i za nezavisnost Srbije. To je bila atmosfera
napregnutog oekivanja, u kojoj se jo nisu zaotravale razlike. U

7!\
okviru uverenja da je nastavak oslobodilakog rata protiv Turske
nuan, nema spora oko polazne misli .,Naertanija", koje, u
pogledu na Balkan, anticipira naelo "Balkan balkanskim narodi-
ma", dok, u pogledu na Srbiju, trai likvidaciju njene malenosti i
slabosti. Nema spora o polazitu da je Srbija "mala, da u ovom
stanju ostati ne srne i da ona samo u sojuzu sa ostalim
okruavajuim je narodima za postii svoju budunost svoj
zada tak ima ti mora".
To je bila istorijska jezgra "Naertanija", koja je odgovarala
potrebi srpskog i susednih naroda, a takoe i tadanjem stepenu
nacionalne svesti Srba. Srbi su , kao glavno, oekivali oslobodi-
laku akciju protiv Turske. Oni jo nisu direktno postavljali druga
pitanja, koja e postati aktuelna tek samom akcijom: pitanje
karaktera borbe, odnosa prema susednim narodima, granica
Srbije, unutranjeg reima u Srbiji ili u eventualnoj iroj zajed-
nici.
S obzirom na istorijsku opravdanost ove jezgre, ostajala su, u
60. godinama, u drugom planu kritika miljenja (van Srbije) i
opoziciona stremljenja (unutar Srbije), koja su nicala u redovima
srpskih liberalnih demokrata. Kritike misli levo liberalnih. te ve
i socijalistikih pojedinaca i krugova, poinju da stupaju u javnost
tek kada se formira uverenje da je Mihailov reim neodluan u
istinskom zapoinjanju akcije. Nada na akciju jo je manja posle
njegove smrti, pa se u kritici nesposobnosti nosilaca akcije
problematizuje celokupni koncept "Naertanija". Tada dolazi do
formulacije revolucionarno-demokratske alternative. Sutina ove
alternative j~ .bifa-u in~ reahzact]ecllja-, lo"llije bila alternati-
va samom cilJu.
U poetku 70. godina, srpska nacionalna politika, a posebno
politika Kneevine Srbije, dobija sutinski korektiv u kritikim
idejama Svetozara Markovia. Ovaj mladi kritiar drutva u
Srbiji i politiki publicista (on umire u tridesetoj godini ivota!),
unosi u ivot srpske nacije novu politiku koncepciju, izraslu
na pozicijama socijalizma onog vremena i iz analize drutvene i
politike stvarnosti srpske sredine.
Svoje naelne spoznaje o nacijama i nacionalnim pokretima,
Markovi stie, i opredeljuje ih, analizirajui planove slovenskih
federalista u Austro-Ugarskoj. On, i naelno i praktiki, odbacuje
bilo kakve istorijskopravne programe, a protiv njih istie .,isti i
pravi pokret za narodnost", borbu za politiku slobodu, prosvetu i
blagostanje, za drutveni napredak. Cistom i pravom pokretu za
narodnost suprotstavlja se vazda jedan drugi pokret - kae
Svetozar - politika akcija vladajuih klasa i stalea koja se
zasniva na istorijskim dravnim pravima. Ova akcija ne vodi
prema osloboenju naroda.

76
Prouavajui pitanje Austrije sa vidika borbe za srpsko
jedinstvo, on je zapisao svoju uvenu izreku o tome jedinstvu, kao
najrevolucionarnijoj misli to postoji na celom Balkanskom
poluostrvu, od Stambola do Bea. Jer, Srbi svoje pitanje ne mogu
da ree bez istovremenog reavanja i svih ostalih nacionalnih
pitanja u prostoru u kojem srpska nacija ivi. A to je mogue
samo na osnovu revolucionarnog reavanja nacionalnih pitanja-
znai, odbacujui kako istorijskopravne programe tako i politiku
akciju vladajuih klasa i stalea, koja se na takvim pravima
zasniva. Revolucijom koju izvravaju "isti i pravi pokreti za
narodnost", kako unutar Austro-Ugarske tako i na Balkanu, dolazi,
prema Markovievom vienju, "vreme narodnih dogovora (. ).
vreme da se narodi na jugoistoku Evrope ponu sjedinjavati . "
U 1872. godini revolucija u Austro-Ugarskoj je neto sasvim
neizvesno, ali je aktuelno pitanje Balkana, reavanje istonog
pitanja. Markovi oekuje da e Srbija u tome da odigra prvu
ulogu i da e balkanski narodi to pitanje reiti zajedno, ali sami.
vlastitom snagom. U tom prostoru Markoviu se postavlja pitanje
federacije, federativnog sjedinjavanja. U svom radu "Srbija na
Istoku", kojim je ba opred.elio ulogu Srbije u oekivanom
ustanku naroda Balkana protiv Turske, on o federaciji izrie
poznate rei .. . da se sjedine 'ttao slobodni ljudi i ravnopravni
radnici, kao savez optina - upanija - drava - kako im
(narodima na Balkanu) najudesnije bude". A dve godine kasnije, u
svom radu "Socijalizam ili drutveno pitanje", on svoju zamisao
precizira: " ... Federacija ova ne osniva se na naelu narodno-
sti, no na linoj slobodi onih ljudi koji stupaju u tu saveznu
zajednicu.''
Poznate su nedoumice koje su se pojavljale u vezi sa ovim
naelnim izrekama, poznate su pretpostavke da Marko\'i nije
shvatio nacionalno pitanje u njegovom istorijskom razvoju, naro-
ito njegovu ulogu na Balkanu, da je njegovo vienje .. ob1na
shema pozajmljena iz strane literature", da Markovieva federaci-
ja nije nacionalitetna ve anarhistika (Veselin Maslea, pa i drugi
autori posle njega).
Takve kritike pretpostavke nisu se mogle odrati. Dublje
prouavanje Markovievog opusa dokazuje, s jedne strane, da
njegovo poimanje nacije iskljuuje da bi on mogao federaciju da
shvati u anarhistikom smislu. A, s dru,ge strane, da njegovo
vienje federacije na Balkanu proizlazi ba iz samostalne analize
srpskog nacionalnog pitanja, Pa i drugih nacionalnih pitanja u
tom prostoru. I kad ne bismo uzeli za polazite konstataciju da
Markovi, za razliku od anarhista, nikako ne negira ulogu drave,
da on uvek govori o ruenju i likvidaciji postojee, klasne,
nedemokratske i ugnjetake centralistike drave, ali da je njemu
jasno da e drava da postoji i posle revolucije, dakako kao

77
instrument vlasti naroda - ima jo drugih argumenata u prilog
Markoviu. Razlika izmeu njegovog i anarhistikih koncepata
jo je jasnija kad se pogleda Markovieve shvatanje funkcije
federacije. Markovieva federacija je put ka reenju nacionalnog
pitanja. Za razliku od anarhista. Markovi vidi u naciji drutvenu
pojavu od ogromnog znaaja, dugog veka. U naelu narodnosti
vidi jedini put ka ostvarenju optih oveanskih naela, slobode,
bratstva, jednakosti. "Drugi razvitak ne moe se ni zamisliti",
pie 1870.* Zato onda Markovi govori da se budua federacija
na Balkanu nee osnivati na nacionalnom naelu? Odgovoru se
moemo pribliiti, ako pogledamo kako Markovi govori o
konkretnim nacionalnim pitanjima, kako on polazi od njihove
analize, napose od analize nacionalnog pitanja Srba.
Jedan vid problematike o Markovievoj federaciji dobro
pokazuje realnost njegovih polazita i lucidnost njegovih reenja.
To je uloga teritorije kao podloge za nacionalno ujedinjenje Srba.
Nesporno je to Markovi ideju ujedinjenja Srba u celini prihvata
i ivo se interesuje za njenu realizaciju. Za njega je ujedinjenje
neosporivo nacionalno pravo. tavie, on u toj ideji vidi i faktor
drutvene revolucije. Ostvarenje te ideje gradi na nacionalno-
-revolucionarnom samoopredeljenju. Savreno je, pri tome, sve-
stan da je borba vladajuih snaga u Kneevini Srbiji za veliku
Srbiju, prema kojoj se on odnosi tako kritiki, voena pod istom
generalnom parolom ujedinjenja Srba. Zato je njemu toliko stalo
do toga da svoj revolucionarni koncept to vie opredeli i objasni.
Pitanje nacionalne teritorije, pitanje ta treba da sainjava
podlogu federativnog saveza osloboenih balkanskih naroda,
Srba u prvom redu, ima za njega u tom opredeljivanju i
objanjavanju vanredan znaaj.
Treba se podsetiti razmatranja kojima Markovi argumentie
svoju zamisao federacije. Njegov glavni zakljuak glasi: "Svi

"Naelo narodnosti propoveda razvitak narodni, tj. ostvarenje


optih oveanskih naela: slobode. bratstva, jednakosti na osnovu
narodnih osobina - narodne nezavisnosti svakog naroda. Drugi razvitak
ne moe se ni zamisliti. Jer ako je jedan narod potinjen drugome politiki
ili kulturno onda on mora ostati zarobljen i neobrazovan u teaju celih
vekova. Manjina ako izae iz reda gluposti i potinjenosti na povrje
obrazovanosti i vlasti ona je stopljena sa gospodarskim narodom i nema
nikakva uticaja na osloboenje mase naroda. Rada se mrnja i borb~
izmedu oba naroda i traje dotle dok se ili potinjeni narod ne oslobodi ih
dok se ne stopi sa gospodareim. Prema tome borba 'za narodnost' to se
zapoe u Evropi tako silno u poetku ovoga veka imala je i ima svoj
prirodan temelj i svoju zakonitu celj. Narodna nezavisnost (politika.
drutvena i umna) to je temelj, a ostvarenje optih oveanskih naela -
to joj je celj!" 11
44 Svetozar Markovi, Francuska i Proska, 12-19. jul 1870.

78
uslovi za razvitak srpskog naroda govore, dakle, za to da je
srpskom narodu potrebno savezno ustrojstvo, a ne dravno
jedinstvo." Podvlaimo: to je potrebno srpskom narodu i on sam
treba da ima savezno ustrojstvo, a ne da trai svoje jedinstvo na
jednom centralizovanom dravnom teritoriju!
A koji su to uslovi koji tr-ae takvo ne jednostavno nego
.,sastavljeno jedinstvo" Srba? Ve u svojoj "Srbiji na Istoku", on
govori o mozaiku od razliitih naroda kakvo jeste Balkansko
poluostrvo i konstatuje kako drugi narodi nee pristati da se
"aneksiraju" srpskoj monarhiji, velikoj Srbiji. Ne moe biti
sunmje da je Markovi naglaavanjem mozainosti, etnikog
arenila Balkana, a govorei o mogunosti ujedinjenja Srba u
jednoj velikoj Srbiji, ukazivao na injenicu izmeanosti srpskog
elementa sa drugim narodima u podrujima van Kneevine Srbije.
Njemu je zato velika Srbija neostvariva. U razmatranjima iz 1874.
on je eksplicitniji. Pominje problem odreivanja granica jednoj
narodnosnoj Srbiji, tj. odreivanje etnikih granica tako da ta
zaokruena drava ipak bude narodnosna, mononacionalna ("
nijedan "ozbiljan politiar nije ni mogao zamisliti na to da stvori
narodnosnu dravu kojoj se ne znaju granice. ").Jer, u trenutku
kad bi srpska drava pregazila etniki princip i odredila svoje
granice tako da "bi obuhvatila sve Srbe u Turskoj i Austro-
-Ugarskoj", ona bi dola u sukob sa susednim narodima ("stupa u
borbu ne samo s Turskom i Austrijom, no i sa Bugarima.
Hrvatima i Rumunima"). Etnika struktura zemalja u kojima ive
Srbi van Kneevine Srbije jeste prvi razlog za Markovia da misli
na ujedinjenje Srba, ali ne na dravno jedinstvo sviju njih.
Markovi odmah odbija prebacivanja da to znai "odricanje
narodnosti" i precizira: "Socijaliste ne misle nikako da Srbe (van
Kneevine) pretope u Turke, Maare, Kineze, niti obratno, ali vele
da naelo narodnosti nije nikakvo (opte obavezno) naelo za
drutvenu i dri:avnu organizaciju; da to nije nikakvo opte
pravilo, da se moraju obrazovati drZave po narodnostima Ovo
ne vai ni za kakav narod kao opte pravilo, jo manje vai za
mali, rastureni i pocepani srpski narod i njegove slovenske susede.
Upravo za srpski narod je i nemogue i nekorisno da ostvaruje
'dravno jedinstvo'. Njemu je potrebno osloboenje i kulturno
ujedinjenje, a ne ujedinjenje kancelarija .. " (rei .u zagradama su
od J.P.) Svetozar Markovi oigledno ne negira nacionalno naelo
niti nacionalnu dravu, ali je miljenja da takva drava nije opte
obavezno pravilo, a konkretno nije mogue i korisno primeniti ga
na sluaj srpskog naroda.
U zemljama van Kneevine Srbije gde ima srpskog ivlja, a
Cesto i na drugim podrujima Balkana, susree se situacija gde
ive dve ili ak i vie nacija na istoj teritoriji. U tom sluaju
teritorija nije iskljuiva nacionalna (etnika) teritorija samo jedne

79
od njih. Pravo na samoopredeljenje samo jedne nacije koja ne bi
na toj teritoriji priznala jednako pravo na samoopredeljenje i
drugoj, odnosno drugim nacijama, stvorilo bi neminovni sukob
nacionalnih elemenata na toj teritoriji. Nije mogue postii
dobrovoljno, tj. uz privolu i drugih, nesrpskih nacionalnih eleme-
nata, ujedinjenje tih pokrajina u jednu srpsku dravu ("ujedi-
njenje kancelarija"). Ali je mogue postii da sve te zemlje stupe
sa (Kneevinom) Srbijom u dravni savez na osnovu samooprede-
ljenja celokupnog njihovog stanovnitva. S obzirom na kompliko-
vanu etniku strukturu Balkana uopte, takav nain ima znaaja i
za stvaranje iroke balkanske federacije ("Federacija ova ne
osniva se dakle na naelu narodnosti, no na linoj slobodi onih
ljudi koji stupaju u saveznu dravu"). To ne znai negiranje nacija
niti njihove suverenosti, prava na nacionalnu dravu. Mislimo da
se ne radi o "rasfonniranju Srbije i Crne Gore i njihovom
utapanju u jugoslovensku i balkansku federaciju". H Prema prin-
cipima Svetozara Markovia i prema njegovoj konkretnoj viziji,
koliko je nalazimo u njegovim spisima, i Stbija (Kneevina) i Crna
Gora ostale bi kao drave, ali se one ne bi rairile na druge
teritorije (Bosnu i Hercegovinu, staru Srbiju, Vojvodinu, moda i
Hrvatsku), ve bi sa tim teritorijama kao ravnopravnim dravnim
jedinicama stupile u federativni odnos. Svi bi narodi bili slobodni,
ukljuivi sve Srbe, ije jedinstvo bi bilo ostvareno slobodnim
ivotom svih njihovih delova i nesmetanom mogunou ujedinje-
nog kulturnog stvaralatva ("osloboenje i kulturno ujedinjenje").
Uzgred, jedna od drava, lanica federacije, prema Markoviu.
sigurno bi bila i Bugarska - dakle, nacionalno naelo.
Ima jo drugih razloga, sem specifine etnike strukture
zemalja van Kneevine Srbije, koji nameu srpskom narodu
savezno ustrojstvO. To su velike razlike u privrednoj i drutvenoj
razvijenosti, razlike u politikoj tradiciji, pre svega "svest o svojoj
samostalnosti", razlike u civilizaciji i drugom. Znamo da Svetozar
Markovi, u skladu sa tadanjim opteprihvaenim pogledima.
ak peke razlike ne sagledava u njihovoj stvarnoj veliini (pitanje
nacionalnog formiranja Crnogoraca, pitanje Muslimana i Hrvata u
Bosni i Hercegovini). Ali ve ono to on sagleda, dov-oljno je jako
da zakljui: "Kod ovakvih razlika zaista nema smisla ustanovlja-
vati u svima ovim zemljama 'jedinstvo kancelarija' . "
Srpski narod se kao celina, tj. u odnosu prema (Kneevini)
Srbiji, formira na temeliu slobode ooledinaca i svih narodnosti, po
njihovom sporazumu i odluci. A slino i drugi narodi na istim
teritorijama prema svojim maticama. Svetozar Markovi ostavlja
otvoreno pitanje na kojem nivou treba da se realizuje drutveni
ugovor o nacionalnom formiranju. On govori o optini, o oblasti, o

4 s V. ubrilovi, delo pod 31, str. 308.

80
dri:avi. Federacija je mogua na svim tim nivoima. Pojedine
teritorije i stepen njihove autonomnosti u savezu stvar je odlui
vanja itavog stanovnitva na dotinoj teritoriji, bez obzira na
nacionalnu pripadnost.

Dijalektika istorijskog jugoslavenstva

U naoj istoriocrafiji nije reeno pitanje- kako nazvati onu


politiku u Hrvatskoj 60. godina, pa i kasnije. koja je polazila od
reavanja hrvatskog nacionalnog problema, pre svega politiku
Narodne stranke. Kako nazvati nastojanje da se Hrvatskoj nae
to je mogue pogodnije mesto u postojeem podunavskom
dravnom sklopu, poto druge mogunosti (sem revolucije) nije
bilo. Jo ima autora koji sve to nazivaju "austrofilskom jugoslo-
venskom orijentacijom". 4 f> Po naem miljenju, takva ocena proi-
zlazi iz primene pogrenog merila.
Praksa pojedinih nacija habzburkog dravnog sklopa da
reenje svog nacionalnog pitanja najpre trae tamo gde se nalaze
- nije, po sebi, "austrofilstvo", ve istorijski logino delovanje.
Austrofilstvo bi bilo, ako bi neko, u svrhu jaanja austrijske
drave, ili odricao ostalim narodima pravo na ravnopravnost ili se
sam u svoje ime odricao tog prava. Ako su esi i Poljaci, Maari i
vojvodinski Srbi, Slovenci i Hrvati traili preureenje drave u
smislu priznanja njihove ravnopravnosti oni samim tim nisu bili
austrofili. Moglo bi se rei da su austrofili postali Maari u
trenutku kada su pristali na dualizam. Jer, dualizam je bio
stvoren ba sa namerom da Austriju (odnosno sada ve Austro-
-Ugarsku) ojaa i pripremi za revanni rat protiv Pruske.Narodna
stranka (Hrvatska) nije, ni pre ni posle dualizma, traila pogodniji
poloaj Hrvatskoj u habzburkom dravnom sklopu, sa nemerom
da bi toj dravi olakala borbu za prvenstvo u Nemakoj ili. pak.
da bi ojaala nacionalno ugnjetavanje drugih naroda, kao to je to
uinila maarska graanska politika.
Nastojanje pokreta potlaenih naroda u Habsburkoj Monar-
hiji da (nakon ukidanja apsolutizma i otvaranja ustavnog pitanja)

~., Vaso Bogdanov, Historija politikih stranaka u H1vatskoj, Zagreb


1958, str. 627. U vezi sa Strosmajerom pie o "austrofilskom jugoslaven-
stvu". - Vasilije Kresti, u oceni knjige PovJjest hrvatskog naroda
1860-1914, "Jugoslovenski istorijski asopis" 1969, br. 3, str. 98, kae da
politika Narodne stranke u Hrvatskoj, neposredno posle 1866, "nije vie
austrofilska" (takva je, znai, bila i pre i ubrzo posle te godine). U svojoj
najnovijoj knjizi Srpsko-hrvatski odnosJ J jugoslovenska ideja 1860-
1873, Beograd 1983, isti autor govori, za ono isto vreme, o "austroslavi-
stikom jugoslavenstvu" (str. 151). Mislimo da je ovaj izraz neSto blii
stvarnosti.

81
stupe u politiku borbu za nacionalno ravnopravan poloaj -
bilo je, bar njima, jedina smislena politika (ako se izuzme
separatistika politika maarske emigracije, koja sa svoje strane,
nije odustajala od naela integriteta istorijske Ugarske, tj. nerav-
nopravnosti nemaarskih naroda u njenom okviru). Borba za
ustavno ureenje podunavske drave, na osnovu nacionalne
ravnopravnosti, bila je smislena, pa zato vredna podrke i u oima
vlade Mihajlove Srbije. Ba ta Srbija je, "po najviem reenju",
dala znaajnu novanu pomo (1.000 dukata) Imbri Tkalcu da u
Beu, u godinama 1861-1862, izdaje uveni asopis "Ost und
West". Srbija je time, pie V. Kresti, "u samom Beu stekla organ
koji je sa uspehom zastupao jugoslovenske interese".H A poznato
je da je Tkalac, u asopisu "Ost und West", zastupao "federalisti
ko koncepciju o preureenju Monarhije, s pravnom podlogom u
Oktobarskoj diplomi 1860; i, stojei na stajalitu dravnog
jedinstva, osudio kao pogrenu odluku veine hrvatskog sabora od
5. avgusta 1861. o nepriznavanju zajednikih poslova sa
Austrijom" 48 Da li u tome ima neeg neloginog i protivrenog
jugoslovenskom oseaju? Slino kao Tkalac onda je mislio svaki
estiti slovenski i junoslovenski rodoljub u toj dravi. Nikakve
protivrenosti nema u tome. Zato je razumljivo zato za ,.Ost und
West", pored Mihaila, novac daje i tobonji "austrofil" Strosma-
jer. Po naem miljenju, u istoriografiji je o tome nametnuta jedna
iskonstruisana dilema.
Politiko oformljavanje pojma "jugoslovenski" (dakle, ne
genetski, u smislu junog slovenstva) jeste jedan istorijski proces
koji nose nacionalni pokreti svih nacija i koji e tek posle tri
etvrtine veka (1943. u Jajcu), svojim konanim slobodnim
udruenjem u ravnopravnu i potpuno slobodnu zajednicu, tom
pojmu dati i puno i svestrano znaenje. Pa, i posle toga. to
znaenje nee postati nekakav skamenjeni (petrificirani) nanos
istorije. Pojam "jugoslovenski" imae i dalje dijalektiki karakter
stalnog procesa udruivanja snaga ivih nacionalno-politikih
subjekata, koji stvaraju zajednicu, njihovog udruivanja snaga za
nove zadatke na putu ka celovitoj ljudskoj slobodi. U celoj toj
evoluciji politikog oformljavanja pojma "jugoslovenski", postoje
stupnjevi, faze, etape. A svaki od subjekata koji u njemu
uestvuju, svaki od stupnjeva kroz koje oni prolaze, treba

~~:~~:~:ii ~~~~~l~~ tj~ ~~vi~~~!:iv~dieo;:t~~~t;:~!n~ !:~~s;:o~


i 0
razvitka jugoslovenske uzajamnosti. Sve to polazi u tom procesu
od autentinih pojedinanih interesa nacionalne emancipacije (tj.

47 V. Kresti, delo pod 32, str. 339.


4 " Jaroslav idak, Tkalac, Imbro Ignjatovi, "EnciklopediJa Jugosla-

vije", knj. 8, Zagreb 1971, str. 340.

82
sve to ne slui tuim interesima) i to bar delimino ili posredno
vodi ka udruivanju snaga u uzajamnosti jugoslovenskih naroda,
bez preziranja interesa ni jednog meu njima - nosi uslovno
jugoslavensko ime, Kaemo uslovno, jer, u celini i u potpunosti,
jugoslavenstvo i postoji kao zajednika, strukturisana istorijska
tendencija.
To to je antiaustrijska nota na kraju (1918) postala pnvidna
sutina jugoslavenstva, samo je logina posledica inertnog proti-
vljenja austrijskih dravnih vrhova te nemake (i maarske)
dominacije naelu nacionalne ravnopravnosti. Pravi uzrok istorij-
ske potrebe razbijanja Austro-Ugarske (,,delenda Austrija'') potie
iz nepromenljivosti samog austrijskog sistema.
Empirija je bila odluujua i za stavove Srbije. Razliitost je
u tome to je njeno iskustvo postiglo odluujue zakljuCke m'to
ranije, konano, izgleda, u aneksionoj krizi. Znak da su sve dotle
jo bila mogua razmiljanja i u alternativnom pravcu, jeste ve
pomenuta beleka tadanjeg ministra inostranih poslova Milovana
Milovanovia: Ako Srbija ne bude u stanju da odoli austrijskom
pritisku, i ona treba da se ukljui u Monarhiju i da zajedno sa
njom ide na Solun:''' Beleka je ostala tajna epizoda koja je ekala
istoriara da je otkrije. No, u javnosti se tada pojavila knjiga
geografa i ideologa Jovana Cvijia o aneksiji Bosne i Hercegovine
i srpskom problemu. U prakom .,Slovanskom Pehledu" ona jP
brzo prikazana, a istaknuta i glavna misao knjige: Cviji naglaa-
va otpor Srba protiv dualistike monarhije, ali on istovremeno
obeava da e Srbija stupiti u najtenje kulturne i privredne veze
sa Habsburkom Monarhijom, u sluaju da dravna celina srpskog
naroda bude (od Austro-Ugarske potovana i) obezbeena u svojoj
egzistenciji. "Tu ima neloginosti", primeuje eski recenzent .
.,Nelogino je", pie on, "oivljavati ideje kralja Milana, a u istom
dahu proglaavati mrnju celog srpstva protiv klerikalnodinasti
ke Austro-Ugarske." Mi znamo da Austro-Ugarska nije bila sklona
misli da dopusti Srbiji Bosnu i Hercegovinu, makar uz obeanje
da e tako uveana Srbija stupiti s njom u najtenje kulturne i
privredne veze. Srbija je to neposredno osetila pa zakljuila da je
nemogue oivljavati, bez tete po interes celine srpskog naroda,
staru varijantu kralja Milana Obrenovia. Izlaz nije Srbija sa
Bosnom i Hercegovinom (dravna celost srpskog naroda") uz
oslonac na blagonaklonu Habsburku Monarhiju jer je to samo
himera. Empirija Srbiju vodi ka antiaustrijskom putu, a ne
antiaustrijanstvo kao polazite. Polazite je autentiki interes
nacionalne emancipacije Srba.
Treba uzgred napomenuti: Habsburka Monarhija nije sama
reila nacionalno pitanje u svojoj dravi pa se zbog toga morala u

V. ubrilovi, delo pod 18, str. 91.

83
uslovima evropskog i svetskog rata raspasti. Ali su se na njenom
tlu pojavila nova naela za nov nain reavanja pitanja odnosa
izmeu drave i nacije. Ova naela dobila su delimino ak izraza
u ustavnom zakonu austrijske dravne polovine. U suprotnosti sa
modelom to su ga stvorile zapadnoevropske graanske revoluci-
je. a koji izjednaava naciju sa dravom, sa dravnim okvirom,
bez obzira to u njemu ive razliite etnike zajednice (u
Francuskoj svi su Francuzi, itd.) - Habsburka Monarhija je
iskustvom revolucije 1848-1849. bila primorana da odstupi od
tog modela (u Austriji svi su Austrijanci). Ona je priznala,
dakako, samo u naelu, vienacionalnost kao trajan politiki fakt
unutar jednog dravnog okvira. Ona nije nikad ni pomiljala
da uini korak od tog naelnog priznanja ka njegovoj primeni u po-
litikom sistemu, ka federaciji nacija. Ipak, re federacija nije u
politikom ivotu u ovoj alpsko-jadransko-podunavskoj dravi
bila na jeziku samo austroslavistima (kao tobonji izraz njihove
pohtike naivnosti, ako ne op0rtunizma), ve se ona pojavljivala u
politikoj misli svih naroda u njoj, oslanjajui se na tradiciju
martovske revolucije. Tu je misao preuzeo, na svoj nain, i
radniki pokret. Habsburka Monarhija nije, kao takva, bila ni
voljna ni sposobna da tu ideju i realizuje, jer su snage reakcije u
njoj bile prejake, pa i zato, na kraju krajeva. jer slobodnim
narodima (prema reima Svetozara Markovia) "Austrija i ne
treba." No, uza sve to, moramo uoiti da se ovde pojavio prvi sluaj
u istoriji da jedna velika moderna drava, u naelu, ustavno
polazi od trajne egzistencije brojnih ravnopravnih nacija u njenim
granicama.
Pitanje kako uskladiti nunost postojanja veih dravnih
ekonomskih prostora sa injenicom da u tom prostoru postoji vie
malih nacija koje su se istorijski afirmisale sa tenjom ka
slobodnom ivotu - to je bilo istorijsko pitanje koje i klasici
marksizma nisu odmah reili. A dugo vremena ga ak nisu ni
priznavali. Tek je u imperijalistikom dobu i teoretiarima
revolucionarnog radnikog pokreta postao jasniji veliki drutveni
znaaj oslobodilakih pokreta malih nacija. Tek onda su i oni,
najveim delom u samoj socijalistikoj revoluciji, bili primorani
da nalaze istorijsko reenje protivrenosti izmeu nunosti posto-
janja velikih zajednica i nezaobilazne injenice da nacije nisu
samo velike, da je svet veinom sastavljen od malih nacija koje ne
mogu da se odreknu celovite vlastite egzistencije i kad bi to one
same htele. Nacije, bilo velike bilo male, ne mogu se odrei svoje
celovite egzistencije, jer su i one same sastavni deo modernih
drutvenih odnosa, koji van njih jednostavno ne postoje. Ovo
poslednje je jedno izriito iskustvo i saznanje ba jugoslovenske
revolucije. Ali ono temelji na odreenim iskustvima i teorijskim
saznanjima iz vremena Druge internacionale, a naroito oktobar-

84
ske rf?'volucije. U sticanju tih iskustava i teorijskih saznanja,
sluaj Habsburke Monarhije ima vanije mesto nego Sto se obino
misli u svetu, pogotovu u nas.
Drugim reima, antiaustrijstvo postoji u istoriji samo kao
empirika, a ne i kao apriorna kategorija, i samo kao empirika
mo:i:e biti element jugoslavenstva, a ne njegov apriorni kriterij.
Empirija dolazi vremenom, antiaustrijstvo, kao jedini izlaz,
nametnue se postepeno, pa e tako i jugoslovenstvo postati
direktno i bezuslovno antiaustrijanska kategorija tek u prvom
svetskom ratu. Samo takvo posmatranje omoguuje nam da
razreimo jednu paradoksalnu injenicu. U vreme prvog formira-
nja jugoslovenskog politikog kompleksa, u celom jugosloven-
skom prostoru, postoji samo jedan politiki pokret koji je
profiliran antiaustrijski ve od samog poetka i koji je jedini tada i
stupio u oruanu protivaustrijsku akciju. A ba u sluaju tog
pokreta je priznavanje jugoslovenskog karaktera njemu najvie
sporno. Re je o hrvatskom pravatvu.
Poeci pravatva (ideje Ante Starevia 1852. emigrantska
delatnost i knjiga Eugena Kvaternika 1859) nesumnjivo su
antiaustrijski. 50 Na svom polazitu, pravatva ne priznaje bilo
kakvu obavezu Hrvatske prema Habsburzima, niti priznaje Franju
Josipa kao legitimnog kralja Hrvatske. Pravatva dravno uteme-
ljuje Hrvatsku na istorijskom pravu i priznaje samo personalnu
uniju Hrvatske sa Ugarskom i sa Austrijom.
Kvaternikova koncepcija hrvatske drave ukljuuje Istru i
Sloveniju do etnike granice na SoCi, pa zato on i dolazi u sukob
sa pretenzijama italijanskog iredentizma. To je naroito znaajno
za Slovence, koji u tome vide podrku njihovoj borbi za opstanak
na tom podruju. Pravaka koncepcija ukljuuje Slovence u
hrvatski narod. To nije bio povod za polemike. U tom ukljuivanju
Slovenci vide dobrodolo interesovanje i podrku njihovoj borbi,
jer njima inae uvek preti opasnost da ostanu izolovani, iskljueni
od ireg reavanja nacionalnih pitanja, bilo u austrijskom sklopu.
bilo van njega. Karakteristino ie u tom pogledu, pisanje Josipa
Juria od 15. oktobra 1870. alei se na politiku "narodnih
Hrvata" da se ona .,strano malo ili ak nita'' nije interesovala za
Slovence, Juri konstatuje: "ak osobenjaci Stareviijanci, koji
ne poznaju Slovena ve samo Hrvata, poastili su nas onomad na
svoj nain, rekavi da smo 'planinski Hrvati'. Mi srno se tome,
doduSe, nasmijali, ali srno rekli: Dobro ... , nije nam toliko stalo
do toga, kako nas naziva, ako nas svojim 'pravom' pomogne da
se spasimo od germanstva."
PravaSko naelo da u Hrvatskoj postoji samo jedan politiki
narod - hrvatski, u koji se ukljuuju svi gradani, bez obzira na
"' F. Zwitter, delo pod 2, str. 116. - Mirjana Gross, Pm1jest
pra1ake ideologije, Zagreb 1973.
veroispovest koja je njihova privatna stvar, postalo je problema-
tino, na drugoj strani, prema Srbima. Takvo naelo se moglo
susreti kod Maara jo pre 1848. godine, kao istorijsko (plemiko)
poimanje maarske nacije. Istorijska Ugarska je drava, gde ivi
jedan jedini narod, maarski (ugarski) narod. U ovom poimanju
naroda ima mesta za eventualni ustupak u pogledu Hrvata zbog
njihove istorijske autonomije (Fran Cviter). Istorijska teza
Maara slui posle 1848. ouvanju integriteta Ugarske, dok je
istorijska teza u rukama Starevia i Kvaternika argument za
stvaranje samostalne hrvatske drave, argument hrvatskog nacio-
nalnog pokreta, jednog pokreta koji je sam po sebi uslovljen
modernim razvitkom drutva, a ne proizvod istorijskog prava. U
Hrvatskoj je ideja politike hrvatske narodnosti bila "duboko
uvlijeena" ve 1861. kod svih politikih stranaka u Hrvata i
teiiko je bilo izmiriti priznanje, koje je sabor te godine, pa i
kasnije, davao postojanju srpskog naroda u Hrvatskoj, sa idejom
politike hrvatske narodnosti. "postojala je nesumnjiva opa-
snost," pie Jaroslav idak.~' "da se priznanjem srpskog naroda
kao 'diploma tikog' na tlu Hrvatske ugrozi dravnopravna podlo-
ga hrvatskog otpora protiv maarske premoi u cjelini."
Nema sumnje, ovakav argument treba uvaiti, ah ba njegov
karakter upozorava na problematinost nacionalnih programa.
zasnovanih na istorijskom pravu. To je bio jedan opti problem
nacionalnih pokreta 19. veka. Na njemu su se lomile koncepcije
demokratije. Pri tome je sigurno da su u drugoj polovini 19. veka
koncepcije liberalne buroazije, malograanskih demokrata te
socijalista uglavnom odbacivale istorijska prava te insistirale na
prirodnom, nacionalnom pravu koje je temeljilo na revolucionar-
nom principu suvereniteta nacije kao drutva slobodnih ljudi. No.
ne treba zaboravljati da je u centralnoj Evropi revolucija 1848, a u
njoj i njezina demokratska levica, insistirala kako na ist~~jskoj
Nemakoj, tako i na istorijskoj Ugarsko.W-Poljskoj.
Posmatrajui problem odnosa Hrvata i Srba u Hrvatskoj, kao
problem demokratske uzajamnosti, nesumnjivo je opravdano uve-
renje V. Krestia da on nije bio reiv na temelju hrvatskog ili bilo
kakvog drugog istorijskog prava, ve jedino na podlozi prirodnog,
nacionalnog prava.~ 2 Ono to u toj istorijskoj dilemi u Hrvatskoj
treba naroito imati na umu jeste paradoks da istorijski problem
hrvatsko-srpskog odnosa u Hrvatskoj nije stvarno bio reen ni
usvajanjem nacionalnog naela. Hrvatsko-sJ1)ska omladina, koja
je krajem 19. veka odbacila istorijsko pravo i izdigla narodno,
prirodno pravo, kao jedino opravdano, nije, naime, reila sutin-

51 Delo pod 28, str. 34.


~~ U diskusiji o stvaranju Jugoslavije u Domu omladine u Beogradu,
B. novembra 1983.

86
sko pitanje odnosa u Hrvatskoj. Ona nije objasnila pitanje ta je u
Hrvatskoj podloga tom pravu. Je li to jedno pravo jednog
jedinstvenog hrvatsko-srpskog (jugoslovenskog) naroda, ili su to
dva prava dve nacionalne individualnosti, pravo Hrvata i pravo
Srba? Generacija ,.Narodne misli" (Svetozar Pribievi) sama je
stvorila nov istorijski problem ba time to ga je sutinski
preskoila pomou fikcije o nacionalnom jedinstvu.
Pravatva je sloena pojava, koja se ne moe identifikovati
samo sa Stareviem i Kvaternikom. Od svojih prvih formulacija
ono ima dalji razvitak i strukturu. kako u idejnom tako i u
prostornom pogledu. S jedne strane. ono dobija celovitiju ideolo-
ku strukturu koja e se unutar sebe dalje menjati, a s druge, ono
se iri iz banske Hrvatske na druga podruja, gde e dobijati nove
obhke i poticaje. Dovoljno je pomenuti da koncepcija "novog
kursa" hrvatske politike potie od dalmatinskih pravaa. Do
kraja veka se formira kvalitetno nova struktura ,.modernog"
pravatva, koja vodi, s jedne strane, potpunom otuenju Franko-
vog pravatva (pa, zatim, ustatva), a, s druge, "vraanju"
starevianstvu. Ovo ,.vraanje" pokazuje da je na poetku u
sutini, ipak bilo re o jednoj ideologiji hrvatskog nacionalnog
pokreta. koja e, na kraju (1918), posluiti kako samoopredeljenju
hrvatske nacije, tako i jugoslovenskom ujedinjenju. Ideja hrvatske
nacionalne dravnosti proverie se i u revoluciji.
Ovo nae posmatranje pravatva u perspektivi istorije ne
moe, naravno, da ublai one teke utiske, koje su o pravatvu
imali savremenici u doba njegovog pojavljivanja. Tim savremeni-
cima. a pre svega samim Srbima u Hrvatskoj, najvanija i
najoiglednije je bila antisrpska nota te politike koncepcije.
Nesumnjivi radikalizam osnivaa pravatva, A. Starevia i E.
Kvaternika, u oslobodilakoj tenji protiv Austrije i Ugarske, nije
zato mogao da bude realno uvaen. Rakovika buna 1872. iako je
ona raunala bez razlike kako na hrvatske tako i na srpske
graniare, nije se ukljuila u ideoloki instrumentarij jugoslo-
venskog pokreta. Tome je, meutim, doprinelo jo neto drugo.
Vreme u kojoj je ta buna propala nije bilo vreme optijeg
buntovnog 111 neprijateljskog raspoloenja protiv Austrije, m u
Vojnoj krajini, ni u civilnoj Hrvatskoj, ni u junoj Ugarskoj, ni u
Bosni i Hercegovini, ni u Srbiji. Istina je prosta: akc1ja protiv
Austrije, u toj istorijskoj situaciji, nije bila aktuelna. To je onaj
manje uoeni razlog zato Rakovika buna nije uklopljena u
jugoslovenske konsideracije. injenica da je jedan od preivelih
voa ustanka, Rade Cui, uspeo da se preko Bosne probije u
Srbiju, da je tamo naao utoite, ostala je samo simbol ne tako
bliske budunosti. Rakovika buna je bila i ostala za dugo vreme
prva i jedina politiki voena akcija protiv Austo-Ugarske u
celom junoslavenskom prostoru, sve do atentatorskih pucnjeva

87
nacionalno-revolucionarnih omladinaca u 1910, odnosno 1912.
godini, ka.da se, prema reima Augusta Cesarca, na srpski hit~c
Bogdana Zera jia odazvao hrvatski Luke Jukia, sa istim ciljem. , 3
Prema tome, puko antiaustrijanstvo, pogotovu ako je ostajalo
platonske, u svetu prieljkivanja, nije u 60. i 70. godinama 19. veka,
pa sve do svetskog rata, moglo biti kriterij za priznavanje
jugoslovenskog (etapnog ili celovitijeg) karaktera onih pojava u
nacionalnim pokretima pojedinih naih nacija, koji su, posmatra-
ne istorijski, upuivale razvitak u pravcu stvaranja jugoslovenske
drave. Ako su nacionalni pokreti naih naroda tada istrajali, u
sutini, na autentinom interesu svoje nacionalne egzistencije i
razvitka, u tome ih je vodila sama logika stvari, iskustvo koje su
sticale osnovne njihove mase, pa i politiki subjekti, u svako-
dnevnom delovanju, u pravcu jugoslovenskog udruivanja. U tome
je jugoslovenstvo bilo izraz jednog stvarnog istorijskog procesa,
koji je imao da traje vie decenija.
U prolee 1872. godine Ujedinjena omladina srpska, na
primer, odustaje od nastojanja da pripremi ustanak u Bosni i
Hercegovni i time poinje kraj njene egzistencije kao posebnog
politikog subjekta. S druge strane, krajem 1871. zavrava se i
period u kojem su bili aktuelni planovi za novo unutranje
ureenje istorijskog prostora dunavske monarhije. Posle ponov-
nog uvoenja nemakog liberalnog, centralistikog i germaniza-
torskog, kursa u Austriji, Bizmark se pribliava novom austrou-
garskom ministru inostranih poslova, Andraiju (onom istom sa
kojim je u ranijim godinama Srbija teila da uskladi svoju
politiku). Stabilizuje se dualizam kao sistem nemake i maarske
hegemonije, poinje politika saradnje, a uskoro i sve tesnijeg
saveznitva, izmeu Nemake i Austro-Ugarske. Svi politiki centri
junog slovenstva redukuju svoju inicijativu. U tom momentu
pasivizacije i mutnih izgleda za budunost, izbija hercegovsko-
-bosanski ustanak i stvara novu situaciju i aktuelizaciju jugoslo-
venskih reenja. Hrvatska narodna stranka (trosmajer) se nada
da se ovoga puta Crna Gora i Srbija nee "dat zastraiti", pa
podupire stvar prisajedinjenja Bosne i Hercegovine Srbiji. protiv
austrougarske osvajake politike 5 "'. Slini su i odzivi u slovena
koj tampi~~. Tek onda, kada postaje oigledno da snage Srbije
nisu dovoljne da bi ona mogla (sa Crnom Gorom) da odigra
oekivanu ulogu u stvaranju jedne snane slovenske drave na
Balkanu, dolazi u politikim ocenama u prvi plan alternativno

M. Gross, delo pod 28, str. 282.


o; 1
~ K. Milutinovi, delo pod43, str. 201.
51 Petko Lukovi, Stalie Slo!'encet do tstaje l' Hercegol'im in
Bosni in do bosansko-hercegotskega vpraanja ,, letih 1875-1878.
"SAZU", Ljubljana 1977.

BB
reenje, prihvatanje mogunosti jaanja ovde okupljenog juno-
slovenskog elementa koje otvara austrougarska okupacija Bosne i
Hercegovine. U svemu tome ima kritinosti i prema carskorus.koj i
prema austrougarskoj spoljnoj politici na Balkanu. Ali, osnovna
stvar je saznanje da je tano ono to je Jurii pisao krajem 1870.
naime, "da emo faktiki u Austriji da ivimo moda due nego
Sto (je) to neko mislio .. " Posle Berlinskog kongresa, Srbija nesta-
je sa jugoslovenskog horizonta. Na njemu ostaje Crna Gora kao "je-
dina svetla taka za slovenskog rodoljuba na Balkanu, poSto nna
sve vie postaje slovenski Pijemont." Ona je, naime, "povereniea
Rusije i od nje ov laStena da balkanskim narodima dade znak za
konano osloboenje" (prema ljubljanskom "Slovanu", od 1886. g.)
Pitanje dijalektike istorijskog (tj. onog koje se u istoriji
stvarno pojavljivalo) jugoslavenstva, na koje smo pokuali ukazati
na osnovu zbivanja oko prvog politikog formiranja jugosloven-
skog kompleksa, nije samo nauni problem. Posle stvaranja
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tumaenje istorije jugoslo-
venskog pokreta je postalo neposredno predmet i argument
politikih borbi oko udela u vlasti.
.. Kod veeg broja srpskih autora", pie Dragoslav Jankovi .
.. nai e se izvesno ulepavanje, idealizovanje uloge Srbije ( .)
Na drugoj strani, forsirana su u prvi plan isticane buroaske
politike snage iz.jugoslovenskih zemalja van Srbije.( . . ) njihove
pobude u akcijama za ujedinjenje idealizovane. nekritiki
prikazi vane. ."s" Ove rei se odnose na istoriju zbivanja u
godinama prvog svetskog rata, ali se u sutini isto moe rei i za
istoriografiju o ranijim periodima istorije jugoslovenskog pitanja i
pokreta.
Na postojanje one prve, "hegemonistike" istoriografije i
njenih tragova posle 1945, opirno analitiki je ukazivao Duan
Kermavner. Upozoravao je da kvalifikativ "jugoslovenski" za

~ . Dragoslav Jankovi, Srb1ja i jugoslavensko p1tanje }.914-1.915.


Beograd 1973, str. 16. '
.,Ova istoriografija", pie Kermavner, "nije uzimala u obzir razlii
tost polaziSta i razliitost uslova za njihova (naih naroda) oslobodilako
UJediniteljska nastojanja u pro.Slosti te je polagala jugoslovenske narodE'
na svoj Prokrustov krevet i na njemu, dakako, naSla da su "nedorasli"
austrougarski Jugoslaveni prekratki u poreenju sa Srbima i Crnogorcima
koji su imali polazi.Ste u vlastitim nacionalnim dravama. Na dojuera.Snje
graane i vojnike Austro-Ugarske spustilo se u novoj zajednikoj
dravi posle 1918, poput komara, prekoravanje da su predugo i previe
voljno podnosili tu tuu dominaciju nad sobom. Hegemonizam je razliku u
objekti\'nom poloaju izokretao u subjektivnu ili moralnu razliku. Krivicu
Je skidao samo sc1 plea austrougarskih Srba .; Hrvatima i Slovencima
Je udarao peat .,izvornog greha" od kojeg se mogu izbaviti tek ako su
spremni da prihvate unitarizam kao - milost To propisivanje

89
pojave u istoriji jugoslovenskih naroda treba upotrebljavati
istorijski, a ne u smislu diskvalifikacije jednih te apriorne pohvale
drugih. O toj temi (pohvale i diskvalifikacije istorijskih linosti),
osea potrebu da kae i autor jednog dananjeg (1984) rada
sledee: "ini nam se da istorijska nauka nije nigde ostala tako
duna naoj kolektivnoj istorijskoj svesti koliko u pitanju potpune
naune verifikacije stvaranja Jugoslavije (1918. g.) ... Zanemari-
vanje prouavanja ovih problema u njihovom totalitetu imalo bi
vrlo negativne posledice, ne samo za istorijsku nauku ve i za
jugoslovenska drutvo u celini".~ 1
O svim tim problemima, zapravo, i nije tako malo napisano i
teko bi bilo tvrditi da su oni ba zanemareni. Ono to svu tu
obimnu istoriografsku produkciju ini u izvesnom smislu proble-
ma tinom i zbog ega e njeni ne mali rezultati jo morati da
budu u zajednikom radu kritiki reflektovani, to je ona njena
veoma problematina i gotovo opta tendencija da se ne izuavaju
procesi ve da se trae zasluge. Prisvajanje udela u vlasti prema
istorijskim zaslugama, to je bio praktian princip i metod
politikog ivota koji je uvela kraljevska Jugoslavija. Takav
princip mora biti tetan u svakoj dravi (bez obzira na to kakav je
kriterij za merenje zasluga), koja hoe da ivi danas i sutra, a
upravo fatalan za zajednicu kao to je bila i jeste jugoslovenska.
Treba razvijati naunu svest o tome zato i kako je ta zajednica
postala da bi ivela, a ne treba istoriju degradirati na instrument
deoba na blagovremene i dobre, te zakasnele i loe Jugoslavene.
To je vailo za predrevolucionarnu Jugoslaviju, a revolucionarna,
socijalistika ne bi to ni postala da nije od takve spoznaje sama
zapoela.

3. EVROPSKI RADNIKI POKRETI I NARODI DO


KOMUNISTIKE INTERNACIONALE

Piui u svom vremenu, Marks i Engels su morali da istiu i


dokazuju, pre svega, klasno shvatanje drutva i da ga suprotsta-
vljaju njima savremenim teorijama o nacionalnoj zajednici kao
celini, teorijama o nadklasnim (u stvari, buroaskim) interesima

samoponi:Zenja i ucepljivanje oseaja nacionalne manje vr~nosti. _mo_ral~


je. dakako, da raa upravo suprotne rezultate od onih, koJe su ocektvah
naivni .,dobronamerni" unitaristi.. otrovanje meujugoslovenske atmos-
fer('. . " (Zgodovinski asopis 1962). Treba napomen_uti da s~ Kermav~er
u svojim znaajnim, a u Jugoslaviji van Slovemje manJe pozna~tm
radovima, krajnje kritiki odnosio prema tendencijama "pobelenJa"
slovenakog graanstva u istoriji.
~ 1 ore D. Stankovi, Njkols Pai, saveznici istl'ar:anjeJugosla\j-
je, "Nolit", Beograd 1984.

90
nacije kao celine. U njihovo vreme (poetno vreme radnikog
pokreta) esto se, uz kritiku buroaskog shvatanja jedinstva
nacionalnog interesa, pojavljivala tendencija ograivanja od na-
cionalnih pitanja kao stranih klasnom shvatanju. Postojalo je i
uverenje da nacionalni problemi mogu da smanjuju klasni karak-
ter radnikog pokreta. Tek kada se radniki pokret razvio u
mnogim narodima, naroito u onim koji su bili politiki ugnjeta-
vani, prevladalo je uverenje da postoji pozitivan odnos meu
radniko-klasnim i nacionalnim interesima.s''
Pitanje odnosa izmeu radnike klase, revolucije i nacije,
postavlja se u Evropi negde tamo do 60-tih godina 19. veka, i to u
dvojakom smislu, s obzirom na drutvenu prirodu revolucije o
kojoj je re. 5 '' Jo je bila mogua graansko-demokratska revolu-
ciJa, a ve je na pomolu i proleterska revolucija. Marksove i
Engelsovc analize se tada odnose na o be mogunosti, iako se po
aktuelnosti u prvom planu nalazi graansko-demokratska revol.J-
cija, pre svega februarska i martovska 1848. godine.
Gledajui jo sa vidika dosledne graansko-demokratske
revolucije, Engels je 1847. izrazio misao da narod koji ugpje:tava
druge narode ne moe ni sam da bude slobodan. Tu misao je
izrekao kao Nemac i u ime nemakih demokrata, koji su se borili
za demokratsko osloboenje i ujedinjenje Nemake, dok je ta ista
Nemaka sama ugnjetavala deo raskomadane Poljske koji je
prigrabila. Engels je konstatovao: "Nije mogue izvriti osloboe
nje Nemake bez osloboenja Poljske ispod nemakog ugnjetava-
nja". Re je o izjavi povodom konkretnog sluaja meuzavisnosti
demokratske slobode u okviru vladajueg naroda i osloboenja
naroda koji je od njega ugnjetavao. Sa vidika svoje zamisli
graansko-demokratske revolucije u Evropi, Engels se ipak jo ne
odluuje na generalni apel svim ugnjetenim narodima da se
ukljue u nacionalno-revolucionarnu borbu. On se takvim apelom
obraa samo pojedinim narodima, "potrebnim" za strategiju i
taktiku evropske revolucije (Poljacima, !talijanima, Maarima).
Takav ogranien izbor naroda nije bio odreen samo time to
su oni imali za revoluciju kljuan geopolitiki poloaj u centralnoj
Evropi, niti samo usled njihove vanosti za zatitu revolucije pred
carskim ruskim despotizmom. Takvo ogranienje, takoe, nije bilo
samo posledica poznate injenice da su se pokreti nekih drugih
naroda orijentisali dinastiki (u smislu podupiranja dravnosti
habsburke dinastije). To su bili pokreti Ceha, Hrvata, vojvoan-

'M J. J. Wiatr, Narod a panstwo. Socjologiczne problemy kwestii


narodowej, wyd. 2, Warszawa 1973, str. 27-34. Prema Jan Petr,
Slavisticke zajmy K. Marxe a B. Engelse, Praha 1976.
,., Janko Pleterski, Revolucija in vpraanje narodov, "Univerzum",
Ljubljana 1979, str. 1-53.

91
skih Srba, Slovenaca. U velikoj je meri ovo ograniavanje samo na
neke znaajnije male narode bilo uslovljeno onim veoma optim
shvatanjem evropskih demokrata, koje se formirala pod uticajem
graanske revolucije u Francuskoj. To je bilo shvatanje da su za
drutveni progres potrebni vei geografski i privredno zaokrueni
dravni organizmi. Takvi organizmi treba da budu stvoreni na
osnovu veih, ve razvijenih (istorijskih) naroda. Manji, a pre
svega nerazvijeni (neistorijski) narodi, treba da se ukljue u ove
dravne organizme bez posebnih uslova i da se asimiluju, da
odustanu od vlastite nacionalne karakteristike i da se oslone na
jai, razvijeniji nacionalni organizam. Marks i Engels su 1852.
pisali o narodima te vrste kao o "ostacima naroda, ija su
narodnost i politika ivotna snaga ve odavno zamrle i koji su
usled toga primorani ve gotovo hiljadu godina da hodaju
stopama jaeg naroda koji je nad njima pobed.io ... ", pa zato oni
"od pradavnih vremena nisu za potrebe civilizacije imali drugi
jezik", negoli jezik tog jaeg naroda, te su se nali "bez
najelementarnijih uslova za nacionalni ivot: vee brojnosti i
kompaktne teritorije". Marks i Engels su mislili da je u interesu i
civilizacije i revolucije "dopustiti da se taj proces raspadanja i
apsorbovanja od njihovih jaih suseda dopuni" ("Revolucija i
kontrarevolucija u Nemakoj", glava XIV).
U isto vreme (1847-1848), opredeljen jt> odnos prema
narodima i sa aspekta proletarijata, te njegove revolucije. Re je,
pre svega, o dobro poznatim konstatacijama "Manifesta komuni-
stike partije". Proletarijat mora, ukoliko hoe da ostvari svoju
drutveno-oslobodilaku ulogu, da doe na vlast u okviru svog
vlastitog naroda, da se u njemu mora uzdii na poloaj nacionalne
klase (rukovodee klase nacije), da se sam mora konstituisati kao
nacija_i da je on stoga jo uvek nacionalan, iako ne usmislu
buroazije.
Ova teza je izreena u Manifestu generalno, sa vanou za
sve narode. No, ona je formulisana s obzirom na problem
proleterske revolucije naroda velikih razvijenih ("civilizovanih")
kapitalistikih nacionalnih drava Zapadne Evrope, koje nisu
(vie) poznavale pokrete za vlastito nacionalno osloboenje, u
kojima nacionalno pitanje (vie) nije bilo gorue drutveno
pitanje. Takve nacionalne drave su bile, pre svega, Francuska i
Engleska, a s one strane Atlantika sve su im vie liile Sjedinjene
Amerike Drave. Kod naroda u takvim zemljama se, naime,
izraava ona injenica koju utvruje uvodna reenica pomenute
generalne teze Manifesta- da "radnici nemaju otac::l,bine". Oni je
nemaju tamo gde su "interesi" ili "odbrana" otadbine parola
graanstva dotine nacije u borbi protiv drugih naroda, ili u
klasnoj borbi buroazije protiv vlastitog (radnog) naroda. Za
proletersku revoluciju u tim zemljama (u svim najvanijim

92
istovremeno) "ujedinjena akcija" proletarijata svih tih drava
.. jedan je od prvih uslova njegovog osloboenja". U tom smislu,
ovu tezu Komunistikog manifesta tumaio je Lenjin na poetku
prvog svetskog rata, kada su imperijalistike vlade pozivale
radnike na "odbranu otadbine" i kada je proletarijat zaraenih
drava trebalo da ujedinjenom akcijom nastupi protiv rata i za
vlastito osloboenje (Lenjin, u lanku o Karlu Marksu).
Konstatacija, da "radnici nemaju otadbinu", nikako nije
znaila da proletarijat mora da negira znaaj naroda i nacional-
nih drava, kao Sto su to neprekidno ponavljali protivnici
socijalizma. Lenjin je ba prilikom revolucionarne akcije protiv
imperijalistikog rata, koji je bio voen u ime "odbrane otadbi-
ne", namerno i veoma jasno podvlaio da ta parola Komunisti
kog manifesta ne znai da je proletarijat ravnoduSan prema
prilikama koje vladaju u njegovoj dravi. Naprotiv! Ta parola,
takoe, ne znai da su radnici ravnoduSni prema svom narodu i
njegovoj slobodi. Naprotiv! Razume se, proletarijat svim tim
pitanjima prilazi sa stanoviSta vlastite revolucije i osloboenja
rada, pri emu je i internacionalizam jednako suStinski vaan.
Slinu misao posle napada Austro-Ugarske na Srbiju, izrekao
je sekretar Srpske socijaldemokratske partije, Dimitrije Tucovi.
Njegova izjava nije bila u protivrenosti sa injenicom da se ta
partija u ono vreme izjasnila protiv rata: "Za proletarijat je sve
manje mogue da bude ravnoduan prema tome u kojim e
uslovima da ivi celina, njegova celina i njegov narod. Odvajanje
od sudbine narodne celine izazvalo bi krah partije umesto
oekivane revolucije''.
Neka joS jednom progovori Komunistiki manifest: "Komu-
nistima je dalje prebaeno da hoe da ukinu otadbinu, narodnost.
Radnici nemaju otadbine. Njima se ne moe uzeti ono Sto nemaju.
Ali kako proletarijat prvo mora da osvoji politiku vlast, da se
podigne do nacionalne klase (do vodee klase nacije), da se sam
konstituiSe kao nacija, to je i on joS nacionalan, ma da nikako u
smislu buroazije".
Iz ovih rei dobro se moe videti da je odnos proletarijat-
narod (nacija) opred.eljen, pre svega, kao pitanje radnikog
osvajanja vlasti, kao problem revolucije u vlastitom narodu, u
vlastitoj razvijenoj (civilizovanoj) nacionalnoj dravi. Put ka
revoluciji, kao put ka vlasti, jeste nacionalan i meunarodan
istovremeno, "vladavina proletarijata" (stvaranje socijalistikog
druStva) odvija se u tom okviru. Ona e uiniti da se .,nacionalna
odvajanja i $Uprotnosti naroda" joS vie izgube. "U meri u kojoj se
u zemljama u kojima proletarijat vlada, ukida eksploatacija jedne
individue od strane druge, ukida se i eksploatacija jedne nacije od
strane druge." lli drugim reima: "S padom suprotn~ti ~!asa u
okviru nacija pada i neprijateljski stav meu narodima."

93
No, sve to je u ovom odlomku Manifesta bilo reeno, jo nije
predstavljalo odreivanje odnosa proleterske revolucije prema
nacionalnim pokretima neslobodnih naroda (naroda bez svoje
drave, a uz to jo nedovoljno razvijenih, "civilizovanih").
O pitanju odnosa proletarijat-nacionalni pokreti sadri
Komunistiki manifest samo konstataciju da se, u meri u kojoj se
ukida eksploatacija jedne individue od strane druge, "ukida i
eksploatacija jedne nacije od strane druge". Osloboenje radnike
klase znai i osloboenje eksploatisanih (ugnjetenih) naroda. Ova
konstatacija je kasnije postala temelj za uvrtavanje nacionalnih
pokreta u strategiju i taktiku proleterske revolucije. Sam Komu-
nistiki manifest, meutim, ne ide dalje od pomenute konstatacije.
To znai da on odnos izmeu proleterske revolucije i oslobodila
kog pokreta naroda poima jo posledino (revolucija oslobaa
narode nakon svoje pobede), a ne dopnnjavajue, jedno s drugim u
akciji povezano. U tome Komunistiki manifest izraava koncep-
ciju. koju je neto ranije Marks izrazio u govoru o Poljskoj (29.
novembar 1847) " Pobeda proletarijata nad buroazijom",
kae on , "istovremeno je signal za osloboenje svih naroda ..
Pobeda engleskih proletera ima odluujui znaaj za pobedu svih
ugnjetenih nad svojim ugnjetaima. Zato treba Poljsku oslobaati
ne u Poljskoj, ve u Engleskoj."
Nov momenat u opredeljivanju odnosa revolucionarne rad-
nike stranke prema nacionalnim pokretima donose, kao to je
poznato, Marksove i Engelsove konstatacije povodom irskog
pitanja 60. i 70. godina. Ovog puta se jedno odreeno nacionalno
pitanje prvi put posmatra u perspektivi borbe za socijalistiku (ne
za graansko-demokratsku) revoluciju. lr3ko ostrvo je jo od 12.
veka bilo pod vlau engleskih feudalaca. I engleska graanska
revolucija u 17. veku u celosti je to ostrvo podredila engleskoj
dravi. Nacionalnooslobodilaki pokret Iraca se razvio od kraja
18. veka. On je traio ukidanje potinjenosti, a njegovo levo krilo,
sredinom 19. veka, takoe i otcepljenje Irske od Engleske.
Generalni savet Internacionale je vie puta pretresao irsko
pitanje. Prilikom tih raspravljanja, Marks je nastojao da suzbije
graanske uticaje na engleski radniki pokret i da potisne
reformizam koji je u tom pokretu prevladavao.
Ve u 1867, Marks je uvideo neophodnost osloboenja
(otcepljenja) Irske, odnosno da je to nuan uslov za svrgavanje
kapitalizma u Engleskoj. Tada je u Engleskoj bila dola na vlast
liberalna stranka, koja je u izbornoj borbi obeavala reforme za
Irsku. kao i program reavanja agrarnog pitanja i uvoenja verske
ravnopravnosti. Time se poveao uticaj liberalne vlade na radni-
tvo. U Generalnom savetu Internacionale je dolo do krize u
odnosu izmeu Marksovog pravca i predstavnika engleskih tred-
juniona (sindikalnih organizacija). Ovi su hteli da spree osniva-

94
njE' SE'kcija Internacionale u Irskoj i uopte svako zalaganje
Inttmacionale za Irsku. Oni su traili potinjenje irskog radnitva
engleskoj organizaciji. No, Marks i Engels su u borbi Internacio-
nale protiv ugnjetavanja Irske videli prvi uslov jedinstva engle-
skog i irskog radnitva, zaposlenog u Engleskoj. Oni su oekivali
da e otcepljenje Irske da onemogui uticaj liberalne stranke na
radnike u Engleskoj. A to se tie same Irske, oni su oekivali da
e tamo otcepljenje da znai poetak agrarne revolucije. Ta
revolucija bL prema njihovim oekivanjima podstakla revolucio-
narno raspoloenje i kod radnika u Engleskoj, koji bi se tada
zaista otarasili uticaja engleskog nacionalizma, reformizma i
tredjunionistike ideologije, koja je tvrdila da je potrebna samo
ekonomska borba. Oni su bili uvereni da je Irska jedino ranjivo
mesto. gde je u to vreme bilo mogue pogoditi i raniti englesku
tvravu evropskog kapitalizma i veleposeda.
Osloboenje Iraca se dakle, u tim razmiljanjima, predstavlja
kao element revolucije u Engleskoj, a ne samo kao njezina
posledica. Zahtev za otcepljenjem Irske treba zato da postane
parola engleskog radnikog pokreta. Prema Marksovim reima:
.. Engleska radnika klasa nita nee da postigne. sve dok se ne
otarasi Irske (to get rid of Ireland)". Ovim reima Marks je 10.
decembra 1869. oznaio svoju misao Engelsu, kada se pripremao
za istupanje u Generalnom savetu Internacionale.
Marksovu i Engelsovu koncepciju o irskom pitanju, Lenjin je,
neposredno pre prvog svetskog rata, rezimirao na sledei nain:
"U Irskoj se javio buroasko demokratski optenarodni pokret i
Marks savet uje engleskim radnicima da podre taj pokret, da mu
daju revolucionarni poticaj da ga dovedu do kraja u interesu
t'lastite slobode. Politika Marksa i Engelsa u pogledu irskog
pitanja dala je primer, kakav treba da bude odnos proletarijata
ugnjetavajueg naroda prema pokretima ugnjetenih naroda." (0
p!'a!'U nacija na samoopredeljenje). Lenjinov rezime je vie od
toga. Lenjin u Marksov stav unosi i neto novo; on, naime, unosi
novu koncepciju: demokratskom nacionalnom pokretu treba dati
revolucionarni poticaj. Jer, kod Marksa je teite bilo na "otarasi-
ti se Irske".
Tome treba dodati: u Marksovom i Engelsovom odmeravanju
irskog pitanja primenjena je parola prava naroda na samooprede-
ljenje i na otcepljenje, odreena kao obrazac odnosa proletarijata
ugnjetavajueg naroda prema oslobodilakom pokretu one nacije.
koju taj narod, u CJkviru kojeg sazreva revolucija, sam ugnjetava.
Time jo nije detaljnije razraeno pitanje odnosa radnike klase,
koja je deo ugnjetenog naroda, koja je sama dvostruko ugnjetava-
na. prema oslobodilakom pokretu svog (ugnjetenog) naroda. Jo
nije opredeljeno mesto nacionalnog pokreta u revolucionarnoj

95
strategiji i taktici radnike partije ugnjetavanog naroda. u
proleterskoj revoluciji na tlu samog tog (ugnjetenog) naroda.
Poljska socijalistika stranka je, na kraju prolog i u poetku
20. veka, bila prva i jedina radnika stranka koja je o tom
problemu govorila, postavljajui nacionalno pitanje na prvo
mesto. Ba je u kritici te njene politike ("0 pravu nacija na
samoopredeljenje", 1914), Lenjin dokazivao da piiznavanje prava
nacija na samoopredeljenje za radniku stranku ne srne da znai
da ona sprema promene granica, da ona sastavlja dravnopravne
programe. Stvar radnike partije je revolucija. a ne dra vnoprav-
ni programi. U tome u Internacionali Lenjin je bio usamljen.
Takva miljenja su bila u !evici ire prihvaena. Pre 1914. godine
jo nije postojala stratekotaktika zamisao o tome da se radnika
klasa mora staviti na elo nacionalno-revolucionarnog pokreta
svoje nacije. Zato je, za ono vreme, pogreno traiti u odnosu
radnike stranke prema tom pokretu merila za njenu revolucio-
narnost. I revolucionarno usmerene partije, koje su priznavale
pravo nacija na samoopredeljenje, ukljuujui i pravo na otceplje-
nje, tj. promene dravnih granica, nisu se smatrale obaveznim da
rade za takve promene. One su se pridravale pravila da svaka
radi u dravi u kojoj se nalazi.
Razmah imperijalistikog sistema je, na prelomu vekova.
zaotravao sve drutvene suprotnosti. Naroito je produbio nacio-
nalno ugnjetavanje i postavio nove prepreke borbi neslobodnih
naroda. Pri tome se ve pokazalo da su nacionalna graanstva tih
naroda sve manje sposobna, a jo manje spremna da na odgovara-
jui nain radikalizuju narodnooslobodilake, antiimperijalistike
pokrete. Takva bi radikalizacija bila mogua ako bi se buroazija
oslonila na osnovne mase tih naroda. Te mase. meutim, nisu
imale samo nacionalnooslobodilake ve i socijalnooslobodilake
interese. Ovima, pak, nacionalna graanstva nikako nisu bila
spremna da popuste, kamo li da ih podstiu. Buroaska politika se
uglavnom ograniila na parlamentarna istupanja i na nastojanja
da nacionalne pokrete iskoristi kao argument za postizanje
sporazuma sa ugnjetavajuom dravom. Buroa7ija nije elela
udarna istupanje osnovnih narodnih masa, jer je ona htela da ih
sama i jedina predstavlja, i politiki i nacionalno, kako bi
istovremeno njima i socijalno ovladala. Snaga narodnih masa za
nju je samo jo argument zastraivanja vladajuih, tap koji dri
iza lea, kako bi navela vrhove ugnjetavajue drave ka kompro-
misu i od njih postigla svoj komadi vlasti. Sve se vie ukazivala
potreba da mesto rukovodeeg faktora u nacionalnim pokretima
zauzme nova drutvena snaga, radnika klasa. Jer, samo u tom
sluaju nacionalnooslobodilaki pokreti nee biti sputavani od
vlastitog vodstva. Samo u tom sluaju iezava suprotnost izmeu
nacionalnih i socijalnih oslobodilakih interesa. Stavie, u takvom

96
sluaju, mogla bi snaga nacionalnih i socijalnih oslobodilakih
pokreta da se ujedinjuje, da se umnoava i da pobeuje. Pitanje
naroda, narodnooslobodilakih pokreta, sve vie se neposredno
postavljalo pred radnike partije kao sastavni deo pitanja strate-
gije i taktike revolucije.
Radnike partije, meutim, na nacionalne pokrete nisu uvek
gledale bez predrasuda. I pored marksistikih izjava, u radnikom
pokretu se uporno obnavljao nacionalni nihilizam. To je bio stav
da nacije za radniku klasu nisu sutinski vane, jer je proletari-
jat internacionalan, kao to je i njegova borba protiv kapitala
internacionalna. Zastupnici takvog miljenja su se hvatali za one
rei Komunistikog manifesta da radnici nemaju otadbinu. Uz
proleterski nacionalni nihilizam, javljala se i propaganda bur-
oazije, koja je tvrdila da je socijalizam anacionalan i da on
nema reenja za nacionalna pitanja. Bez obzira na to to je
radniki pokret protiv ovih buroaskih tvrdnji uvek isticao
internacionalizam, koji ne znai anacionalizam, ve ravnoprav-
nost i solidarnost radnika svih nacija, neprestano su se i u samom
radnikom pokretu pojavljivale i ponavljate tvrdnje da revolucio-
narni radnici ne treba da se baku sa nacijama.
Jo su, na primer 1874, revolucionarni socijalisti u Austriji
programski isticali pravo nacija na samoopredeljenje, a ve dve
godine kasnije, u novom programu, tvrdili i sledee: "Re
narodnost za nas je prazan glas, on iezava pred drutvenim
interesima koji nas ujedinjuju." A desetak godina kasnije (1885),
struja Viktora Adlera, koji priprema novu, socijaldemokratsku
koncepciju radnike partije, smatra da su nacije za proletarijat
neto preivelo, prevazieno, na ta on u borbi za slobodnu
svetsku zajednicu uopte ne mora da se osvre. Jo je bila
omiljenija neto kasnija varijanta nacionalnog nihilizma u okviru
austrijske i ugarske socijaldemokra tije, naime, teza da su nacije i
nacionalni pokreti neto to spada iskljuivo u sferu buroaske
politike. Takva i slina miljenja se pojavljuju u radnikom
pokretu sve vreme, do dananjeg dana. Meutim, sam Marks je,
ve 1866. u savetu Internacionale, odbijao predstavnike "mlade
Francuske", koji su tvrdili da je narod zastare la predrasuda i koji
su se zalagali za "individualizaciju" oveanstva. Marks je
ironiki upozoravao da oni sami, naravno, nisu odustali od svoga
francuskog jezika, iako znaju da devet desetina lanova saveta
Internacionale taj jezik ne razume. Negir~_nacija, oni, u stvari,
razumeju tako da njihova vlastita, fraiiCuska- rlaCija, treba da ih
proguta (Marks u pismu Engelsu od 20, juna 1866).
Kao pozitivna tradicija Marksovih i Engelsovih stavova,
afinnisalo se, krajem 19. veka, u Drugoj internacionali priznanje i
podrka pravu naroda na samoopredeljenje (Rezolucija kongresa
Internacionale 1896. u Londonu. - Tu rezoluciju je usvojio i

97
osnivaki kongres Jugoslovenske socijaldemokratske stranke,
odran te iste godine u Ljubljani, zajedno sa predstavnicima
Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije). Pitanje mesta i
uloge nacionalnih pokreta, u strategiji i taktici radnikih strana-
ka u Internacionali, nije detaljnije obraeno. Zanimljiva je
argumentacija Karla Kauckog u korist priznanja prava na
samoopredeljenje, kada je on polemiki upozoravao (povodom
sluaja Poljaka) da je sa stanovita (poljskih) socijalista u
okolnostima nacionalnog ugnjetavanja bezuslovno pogreno, ako
oni ne bi videli zadatke nacionalnog osloboenja. Upravo ova
intervencija Kauckog, postigla je da je pomenuti Londonski
kongres priznao potpuno pravo samoopredeljenja svim nacijama i
istovremeno pozvao radnike svih nacija da se ukljuuju u
Internacionalu, kako bi u zajednikoj borbi pobedili meunarodni
kapitalizam. Uprkos takvoj odluci, priznanje prava na samoopre-
deljenje u Drugoj internacionali je u sutini samo delimino
usvojeno. Sve ee su to pravo, koje znai pravo suverenog
odluivanja o nacionalnoj dravnosti, svodili na pravo na autono-
miju, i to esto samo na samoupravu u jezikim i kulturnim
pitanjima. Sam Kaucki je iste (1896) godine nipodatavao narodne
pokrete nenemakih naroda u Austriji (osim poljskog), tvrdei da
oni gube odluujui znaaj za sudbinu naroda, da su to sukobi
klika koji izviru iz imitiranja tradicija, iz zavisti (!) ili su, pak,
samo prevara. "Nacionalni pokret", pisao je Kaucki, "iji je
najvaniji borbeni objekt jednojezinost ili dvojezinost ulinih
natpisa ili sedite gimnazije (to se odnosilo na borbu za slovena
ku gimnaziju u Celju) ne moe da uznemirava stvarno revolucio-
narnu stranku"."
Takav stav, koji je nacionalne pokrete potcenjivao, ako ve
nije i sam bio direktno nacionalistiki, poticao je iz veoma
uobiajenog potcenjivanja drutvene snage, tzv. neistorijskih,
uglavnom malih naroda. To su bili narodi bez razvijenijih viih
drutvenih slojeva (klasa). Oni su tada poeli da afinniu poseban
tip borbe za nacionalnu emancipaciju. U toku same te borbe
njihovo se drutvo postepeno dograivalo u zaokruenu,
socijalno-klasno strukturisanu modernu naciju. Ta borba je
imala, za povrnog posmatraa, izgled borbe za sitna jezika i
kulturna prava. Drugi, a u stvari glavni izvor podcenjivakog
stava Kauckog, bila je injenica da je socijalna demokratija u
Austriji bila daleko od toga da bi mogla da se zaista smatra
revolucionarnom strankom. ("Naa stranka jeste revolucionarna

~o Karl Kautsky, Iz predgovora prvom nemakom izdanju d~la K.


Marksa-F. Engelsa Revolucija i kontraJoevolucJja u Nemstkoj; datiran u
tutgartu, maj 1896.

98
ali ona ne revolucionira.") To je bio glavni razlog zato nju nije
interesovala drutvena snaga nacionalnih pokreta, zato ona u
njima nije mogla uoiti eventualnog saveznika revoludonarnog
radnikog pokreta, ako ne za revoluciju, a ono bar u borbi za
demokratizaciju dravnog sistema. To je bio razlog zato je parolu
o intf.'rnacionalnoj solidarnosti proletarijata, ta stranka razumela
tako da to znai posebno pravo nemakog vodstva u Beu da ono,
po svom nahoenju, "uva" internacionalizam, a ne da ga stvaraju
radnici svih nacija u jedinstvenoj revolucionarnoj akciji. Sve su to
razlozi zato je vlastiti stav o nacionalnom pitanju socijaldemo-
krate u Austriji vodio tome da daju podrku nemakom graan
skom frontu prilikom tzv. Badenijeve krize u godinama 1897-
!898.
To je bila najgora politika kriza koju je Austrija doivela od
vremena martovske revolucije 1848, pa do kraja te drave 1918.
Kriza je nastala zbog otpora nemakih stranaka protiv pokuaja
vlade da upravnom uredbom (mimo parlamenta) propie ravno-
pravnost ekog jezika sa nemakim u zemljama ekoj i Morav-
skoj. Socijaldemokrati su formalno usvojili principijelan stav da
treba braniti pravo parlamenta da on sam odluuje o takvim
pitanjima. No, ovim lepim naelnim stanovitem, oni su stvarno
poduprli stav ujedinjenih nemakih buroaskih stranaka, koje su
otro odbijale samu ideju jezike ravnopravnosti. To je bilo jo
vie oigledno, jer sama radnika partija nije istovremeno aktivno
stupila u borbu protiv nacionalne neravnopravnosti i protiv
sistema koji je tu neravnopravnost stvarao. Na taj nain, nemaki
socijalisti u Austriji su se faktiki stavili na stranu vladajue
nacije, a socijalisti ugnjetenih nacija, naroito eki i slovenaki,
nali su se u veoma delikatnom poloaju. Kao izlaz iz te opte
neprilike, doao je zajedniki kongres svih socijaldemokratskih
partija Austrije 1899, koji je doneo program za reenje nacional-
nog pitanja u Austriji (Bmski program). To je bio prvi program za
reavanje nacionalnog pitanja u istoriji meunarodnog radnikog
pokreta. Pored pozitivnih strana (teritorijalna autonomija ravno-
pravnih naroda, ukidanje istorijskih zemalja Austrije i stvaranje
autonomnih teritorija prema jezikim granicama), glavna slabost
tog kongresa je u tome to nije izrazio i priznanje prava nacija na
samoopredeljenje. Program je pretpostavljao ouvanje dravne
celine Austrije. I pored te sutinske slabosti, taj bi program
nesumnjivo odigrao pozitivnu ulogu da je austrijska socijaldemo-
kra tija ikad ozbiljno pokuala da ga ostvari.
Ve poetkom 20. veka, priznavanje ili nepriznavanje prava
naroda na samoopredeljenje nema samo principijelan znaaj ve
postaje i jedan od znakova stvarne revolucionarne ili reformisti
ke orijentacije pojedinih radnikih stranaka. To se naroito
snano ispo ljilo posle boljevikog istupanja u odbranu tog prava,

99
kao postavke partijskog programa. U tom pogledu je karakteristi-
an Lenjinov lanak .,Nacionalno pitanje u naem programu" iz
1903. u kojem on obrazlae zahtev za priznanjem prava svih
naroda mnogonacionalne Rusije na samoopredeljenje, i to ne kao
graansko demokratsko pravo ve kao sastavni deo klasne
politike radnike partije. Samo pomou takvog zahteva mogue
je, u interesu jedinstva revolucije, prevazii "ogromnu (meusob
nu) otuenost radnikih klasa razliitih naroda". Svoju odbranu
prava naroda na samoopredeljenje, Lenjin je povezao sa kritikom
Brnskog programa austrijske socijalne demokratije.
Posebno treba pomenuti ogradu, koja je, u programima
revolucionarnih radnikih partija pratila priznavanje prava naci-
ja na samoopredeljenje. To je ograda da radnika klasa pitanje
samoopredeljenja mora reavati u svakom pojedinom sluaju
potpuno samostalno (tj. nezavisno od samog nacionalnog pokre-
ta), i to sa stanovita interesa drutvenog razvitka i interesa svoje
klasne borbe. U "Poronjinskoj rezoluciji" Ruske socijaldemokrat-
ske radnike partije, koju je napisao Lenjin u prvim danima
oktobra 1913, izmeu ostalog, zapisano je: "Pitanje o pravu nacija
na samoopredeljenje ne srne se mea ti sa pitanjem o svrsishodnosti
Otcepljenja ovog ili onog naroda. Ovo drugo pitanje socijaldemo-
kratska stranka mora da reava u svakom pojedinom sluaju
potpuno samostalno, polazei od interesa klasne borbe proletari-
jata za socijalizam. Socijalna demokratija mora pri tome uzimati
u obzir da se esto dogaa da vlastelini, popovi i buroazija
ugnjetenih naroda kriju pomou nacionalistikih parola svoja
vlastita nastojanja, kad im je cilj da razjedine radnike i da ih
zavedu, a dok oni sami vode iza njihovih lea pregovore sa
vlastelinima i buroazijom vladajueg naroda na tetu radnih
masa sviju naroda."
Ovakva ograda je izraz poloaja, koji je postajao naroito
problematian nastupom imperijalizma, onih naroda koji svoje
nacionalno pitanje dotle jo nisu bili reili, a njihove narodne
pokrete je vodila nerevolucionarna buroazija ili jo konzervativ-
niji socijalni elementi. U takvom poloaju se, naime, otvarala
mogunost dve razliite orijentacije nacionalnih pokreta. Otvara-
lo se pitanje kako e se ti pokreti orijentisati na raskru izmeu
reakcije i revolucije, hoe li biti oslonac prvoj ili drugoj. Velika
suzdrljivost revolucionarnog radnikog pokreta prema opredelji-
vanju ciljeva pojedinih nacionalnih pokreta, meutim, nije izraa-
vala samo njihovo politiko ubeenje da postoje pomenute dve
mogune varijante u orijentaciji tih pokreta. Ova suzdrljivost je
izraavala i optiju skepsu radnikog pokreta u pogledu dravnih
tenji malih naroda. Ova je skepsa, svakako, delovala na stavove
radnikih partija, kada one nisu priznavale pravo naroda na
samoopredelj~nje.

!OO
Ree je o nedoumici to je nastajala povodom prividne
protivrenosti izmeu dravnog otcepljenja (korak ka malodrav-
nosti) i silovitog procesa privredne, kulturne, pa i politike
integracije u svetskom merilu, koju je donosio imperijalistiki
stepen razvoja graanskog drutva. Zar radnika partija srne i
moe da bude na strani pokreta iji je cilj stvaranje male drave,
Cime je u suprotnosti sa takvim, opte posmatrano, naprednim
procesom? Takve su bile opte konsideracije u okviru kojih se
formirala nacionalno nihilistino stanovite nekih poljskih revo-
lucionara (Roza Luksemburg), sa kojima je Lenjin morao polemi-
sati u odbranu priznanja prava naroda na samoopredeljenje, kao
sutinskog dela strategije i taktike proleterske revolucije. Uprkos
Lenjinovim dokazima, bilo je mogue reiti protivrenost izmeu
malodriavnosti (kao eventualnog uinka nacionalnog samoopJe-
deljenja) i prednosti velikih drava za razvoj socijalizma, tek onda
kada je revolucionarni koncept priznao - u suprotnosti sa
prvobitnim negiranjem - i federativna uredenje kao oblik
samoopredeljenja. Marks je prvobitno zastupao model nacionalne,
ali dovoljno velike i centralizovane drave. te je federativni oblik
ujedinjenja uvaio tek kasnije, u sluaju Irske (federacija sa
Engleskom). Centralnoevropski radniki pokret, medutim, usvojio
je na svom poetku federalistike koncepcije februarske i martov-
ske revolucije 1848. U ovom se prostoru te godine pojavio
specifini projekt Slovenske federacije Mihaila A.Bakunjina koji
je zatim uticao na revolucionarnu politiku misao u Rusiji. Tu su
ideju federacije naroda zastupali revolucionarni demokrati (Her-
ce-n i drugiJ, a odavde je svoje ideje o federaciji na Balkanu crpio i
Svetozar Markovi.
O federativnim zamislima socijalistikog kruga Svetozara
Markovia pie Latinka Perovi: "Federacija je zamiljena u
projekciji socijalne revolucije kao stalne promene. Odnosno u
projekciji drutva zasnovanog na socijalnoj pravdi, slobodi lino
sti. asocijaciji i bratstvu naroda. Ovaj program, i istorijski i
teorijski, pripada francuskom socijalizmu, ali se na svojevrstan
nain produiava u delu M.A.Bakunjina. (... ) Do tog programa
srpski socijalisti, kao Dragia Stanojevi, dolazili su u neposred-
nom dodiru sa francuskim socijalizmom, tanije, sa delom
P ...Prudona, a ciriki krug, u njemu i Pera Todorovi, u
neposrednom dodiru sa M.A.Bakunjinom. ''h 1
Ruski socijalisti-revolucionari ("eseri") su ideju o federaciji
nasledili od svojih prethodnika, revolucionarnih demokrata, i
isticali je na poetku 20. veka. Lenjin to pominje 1903. godine u
lanku "Nacionalno pitanje u naem programu", smatrajui
taj stav tek jednom od buroasko-demokratskih fraza te partije.

'' 1 Latinka Perovi, Pera Todorovi, .,Rad" Beograd 1983, str. Sl.

101
Ipak, isticanjem federacije kao mogueg oblika nacionalnog
samoopredeljenja, "eseri" su bili ispred boljevika, koji su taj
oblik dravnog ujedinjenja na osnovu samoopredeljenja prihvatili
tek nakon oktobarske revolucije. Ovaj dijalektiki razvitak revo-
lucionarnog koncepta je oigledan upravo kod samog Lenjina. On
u 1903, u ve pomenutom lanku, prihvata federaciju "samo u
posebnim, iznimnim sluajevima", inae zahteva "potpuno poli-
tiko jedinstvo drave", ili potpuno otcepljenje. A posle oktobar-
ske revolucije, nakon izvrenog revolucionarnog samoopredeljenja
nacija Rusije, on istie potrebu federativnog udruivanja ravno-
pravnih (nacionalnih) sovjetskih republika. Re je o razvitku koji
ide do godine 1922, kada Lenjin federaciju suprotstavlja
birokratsko-centralistikom planu "autonomizacije" sovjetskih
republika (ukljuivanja u Sovjetsku Rusiju na nain slian
aneksiji). . ...
Isticanje priznanja prava nacija na samoopredeljenje, imalo je
u revolucionarnoj radnikoj politici jo jednu, specifinu funkciju
(pored ve pomenute da se na taj nain u mnogonacionalnim dr-
avama postie jedinstvo radnike klase sviju naroda). Re je po-
najvie o dve stvari: a) da se radnika klasa velikih, ugnjetavajuih
nacija (metropola) "otarasi" izvora vlastitog korumpiranja, erozije
njene klasne svesti; b) da socijalna revolucija, koja zapoinje u
okviru tih velikih nacija, nae u ustancima malih, ugnjetenih na-
cija, svog saveznika.
Dve godine posle poetka p:rvog svetskog rata, u Lenjinovom
raspravljanju o revoluciji i nacijama jo dominiraju obe misli.
Tako, na primer, oktobra 1916, u "Rezultatima -;liskusije o
samoopredeljenju", pie: a) "Znaaj (malih naroda) jeste danas u
tome to. hrane parazitizam. 'velikodravnih' naroda .,
to se (deo proletarijata) izrodio zbog mrvica koje padaju sa stola
velikodravne buroazije, ... dok drugi deo proletarijata ne moe
sam da se oslobodi, ako ne oslobodi male narode. . " I, b): "Ko
smatra da je mogue zamisliti socijalnu revoluciju bez ustanka
malih naroda u kolonijama i u Evropi, bez revolucionarne
erupcije dela male buroazije sa svim njenim predrasudama. bez
pokreta nesvesnih proleterskih i poluproleterskih masa protiv
veleposednikog, crkvenog, monarhistikog i dr. ugnjetavanja -
ko to misli, taj se odrie socijalne revolucije."
U isto vreme, Lenjin je ovako zacrtao svoj koncept revolucije
("0 karikaturi marksizma i o 'imperijalistikom ekonomizmu"').
,,Socijalna revolucija"- pie on- ,,ne moe da se odvija na drugi
nain nego u obliku epohe koja udruuje u sebi graanski rat
proletarijata sa buroazijom u razvijenim zemljama i ceo niz
demokratskih i revolucionarnih pokreta, ukljuujui narodnooslo-
bodilake pokrete nerazvijenih, zaostalih ugnjetavanih naroda."
On se zalagao i za to da revolucionarni proletarijat ne srne

102
.,otkazati podrku nacionalnom ustanku ili bilo kojoj ozbiljnoj,
optenarodnoj borbi protiv nacionalnog ugnjetavanja". I to proko-
mentarisao: "To znai da dobijamo dvostruku akciju .. a) prvo,
'akcija' nacionalno ugnjetavanog proletarijata i seljaka zajedno sa
nacionalno ugnjetavanom buroazijom protiv ugnjetavajueg na-
roda; b) drugo, 'akcija' proletarijata, ili njegovog svesnog dela,
ugnjetavajueg naroda protiv buroazije vladajueg naroda i svih
elemenata koji idu sa njom." Ovde je, dakle, ve re o aktivnoj
ulozi proletarijata ugnjetavanog naroda ("nacionalno ugnjetava-
nog proletarijata") u nacionalnom ustanku. Do misli da taj
proletarijat sam pokrene i vodi takav ustanak, ili da se ve
razbuktalom stavi na elo, ima samo jo jedan korak. No, takav
korak, u tom obliku, proleteri onda jo nisu uinili.
Do februarske revolucije, jedini nacionalnooslobodilaki
ustanak u carskoj Rusiji je bila - oruana pobuna u Kazahstanu
u leto 1916. Ustanak je bio stihijski. Jedan od njegovih vojnih
voa, Amangeldi !manov, razvio se za vreme ustanka u svesnog
revolucionara i kasnije se prikljuio boljevikoj partiji. Ipak,
ovim ustankom nije rukovodila partija.
Razume se, boljevici su bili protivni nacionalnim pokretima
koji su hteli svoje ciljeve da postignu u okviru ratovanja carske
Rusije. Takav je bio sluaj Jermena, ija dobra polovina je ivela
preko ruske dravne granice, u Turskoj i u Persiji. Pod vodstvom
svoje narodne stranke, Damakcutijun, Jermeni su organizovali
dobrovoljake je<finice, koje su ratovale na strani carske vojske
protiv Turske za ujedinjenje Jermenije, ali u granicama Rusije.
Takvu akciju boljevici su osuivali, videi u njoj podrku
imperijalistikom ratu.
U prvi plan praktine revolucionarne politike boljevika,
stupili su pokreti naroda Rusije posle graanske demokratske
februarske revolucije (12. mart 1917), kada !;u na svim stranama
nikli nacionalni pokreti. Carizam je bio oboren, ali privremena
vlada i stranke, koje su tu vladu podravale, odgaale su reenje
nacionalnih pitanja do vremena saziva ustavotvornog parlamenta.
posle pobednikog okonar!,ja rata. Lenjin je tada postigao da su
boljevici ostali na stavu priznavanja prava neruskih naroda na
samoopredeljenje. U boljevikoj stranci su se, naime, pojavila
miljenja da je, u vreme kada u Rusiji (u okviru ugnjetavajue
nacije) vlada revolucionarno vrenje, svaki nacionalni pokret
(neruskih naroda) reakcionaran. Zahvaljujui Lenjinu, boljevici
su i dalje priznavali pravo na samoopredeljenje, ne samo u naelu
nego su u borbi protiv privremene vlade Kerenskog i podrali
nacionalni pokret Finaca, Ukrajinaca i drugih. U finskom pokretu
su uestvovali i finski socijaldemokrati, sa ime se Lenjin izriito
slagao. I kasnije (u leto 1923) boljevici su u Kominterni
(Zinovjev) navodili kao primer pravilne revolucionarne taktike

103
nain na koji su ruski boljevici pridobili ukrajinske nacionaliste
za borbu protiv Kerenskog. Zinovjev je pripovedao: .. Ako bismo
mi, suprotno tome, rekli: 'Dragi ukrajinski seljaci, Marks je rekao
da proleter nema domovinu, pa nas zato ukrajinsko pitanje ne
interesuje' - to ne bi bio ni marksizam ni internacionalizam, ve
obina karikatura. A takav poloaj imamo danas u mnogim
zemljama. "
Posle oktobarske revolucije, boljevici su istrajali na prizna-
vanju prava nacija na samoopredeljenje, kao prvom uslovu za
klasno revolucionarno jedinstvo radnitva svih naroda nekadanje
Rusije i kao politikom temelju saveznitva sa masama koje su
traile nacionalnu slobodu. Teite politike akcije boljevike
partije, koja je sauvala svoje jedinstvo na celoj teritoriji nekada-
nje Rusije (u tom smislu ona nije priznavala odvajanje pojedinih
njenih delova), bilo je u suzbijanju uticaja starih narodnih
(buroaskih) vodstava na narodne mase. To suzbijanje se odvijalo
u neposrednoj borbi (u graanskom ratu) za odbranu sovjetske
vlasti i njenih socijalnih tekovina, a takoe i nacionalne ravno-
pravnosti koju je ta vlast faktiki sprovodila od prvog dana
(Deklaracija pra va naroda Rusije, koju je Savjet narodnih kome-
sara primio 15. novembra 1917). Na taj nain, nacionalna pitanja i
pokreti su dobili vanredno veliki znaaj za revoluciju i postali
sutinski element njene pobede. Simbolikog znaaja je, na
primer, bila odluka sovjetske vlade, od 6. decembra 1917, da se
muslimanima vrati Osmanov Koran, koji je dotad dran u ruskoj
Nacionalnoj biblioteci. Sline prirOde je bilo i vraanje islamskog
polumeseca na staru kulu u Kazan u. Sovjetska vlada se posebnim
pozivom obratila na "radne muslimane Rusije i Istoka". A 31.
decembra 1917. sovjetska vlada je priznala dravnu nezavisnost
Finske, to je jo vie podiglo ugled sovjetske nacionalne politike.
U iduoj godini, sovjetska vlada je podrala pokret Poljaka za
dravno ujedinjenje i nezavisnost i ponitila sve ugovore carske
vlade t.. zakljuet:l.e sa Pruskom i Austrijom o podeli Poljske.
Strategijsko-taktika iskustva oktobarske revolucije u pogle-
du nacija i njihovih pokreta nisu bila odmah opteprihvaena u
revolucionarnom radnikom pokretu drugih drava. To se poka-
zalo u maarskoj socijalistikoj revoluciji 1919. godine, koja nije
raistila odnos prema nacionalnom pitanju, prema pitanju sa-
moopredeljenja nemaarskih naroda istorijske Ugarske. Posledice
toga su se pokazale i u nas, u slovenakom Prekomurju, gde su
protivrevolucionarne snage mogle proglasiti odvojenu .. Mursku
republiku", i to na socijalistikim parolama.
Posle Lenjinove smrti, u Sovjetskom Savezu se sve manje
govorilo o ulozi nacionalnih pokreta, sva manje su se oni i nauno
prouavali, sve vie je pominjanje tih pokreta kao saveznika
proleterijata postajala samo jo formalnost bez_prave sadrine.

104
No, neposredno posle prvog svetskog rata, sva ta iskustva su
bila jo iva stvarnost. Ona su dovela do zakljuka da je
neposredna intervencija komunista u nacionalne pokrete - kao
faktore borbe protiv imperijalizma - moguna i nuna, i to na
osnovu nacionalnih parola. Takav je zakljuak u politikom
smislu izrekao Lenjin, jo u vreme graanskog rata, u vezi sa
pitanjima revolucionarnog rada na azijskom istoku (referat na
Drugom sveruskom kongresu komunistikih organizacija istonih
nai"Oda, 22. novembra 1919). Kod tih se naroda razvio samostalan
pokret, u kojem uestvuje veina stanovnitva, konstatovao je
Lenjin. On je upozorio da komunisti u tim narodima imaju
zadatak, kakav drugde jo nisu imali. Oni treba da znaju da
primene komunistiku praksu i teoriju u situaciji, gde glavnu
masu pokreta sainjavaju seljaci i gde se treba boriti, ne protiv
kapitala, ve sa srednjovekovnim ostacima . .,Pri tome e vam biti
od pomoi", govorio je Lenjin, .,s jedne strane, tesna veza sa
avangardom svih radnih ljudi drugih zemalja, a s druge strane-
sposobnost pribliiti se narodima Istoka Svoj rad treba da
zasnivate na buroaskom nacionalizmu koji se budi kod tih
naroda, koji se budi neizbena i koji je istorijski opravdan." Tim
narodima se treba pribliiti propagandom na jezicima koji su im
razumljivi.
Ovo uputstvo je bilo izreeno povodom sluaja naroda Istoka,
gde kapitalistiki privredni odnosi nisu bili razvijeni. No, ono je
sadri:alo i misao, kojoj se, sa vidika tadanjeg burnog pokreta za
samoopredeljenje Slovenaca, pribliio Ivan Cankar, u svom preda-
vanju "Katarza i podmlaenje", odranom 20. aprila 1918. u Trstu.
Upozoravajui "da bi upravo socijaldemokratska partija . bila
pozvani voa i glasnik u borbi za spas i vaskrs naroda", on poziva
da u nacionalnooslobodilakom pokretu izbije na videlo "vrsto
organizovano slovenaka radnitvo koje je naviklo na iskuenja i
patnje, naviklo na borbe, koje je u borbama istrajno." Treba, pri
tome, pomenuti da je revolucionarna levica tu Cankarevu misao
odbijala, videi u njoj samo prirepatvo buroaziji, a ne saznanje
nove istorijske uloge radnike klase u naciji i njenoj oslobodila
koj borbi.
Iskustva oktobarske revolucije i drugih revolucionarnih po-
kreta onog vremena, postala su osnov strategije i taktike Komuni-
stike internacionale i njenih nacionalnih sekcija. Kominterna je
od samog poetka upozoravala komuniste na znaaj nacionalnog
pitanja za revoluciju. Upozoravala je na to da, u zemljama gde
takva pitanja postoje, komunisti moraju imati "iru ulogu" negoli
u nacionalno jedinstvenim zemljama. No, sva ta iskustva i
razmiljanja su tek na Treem plenumu Izvrnog komiteta Komin-
terne (12-23. juni 1923) izrazila sasvim odreenu konstataciju
koja znai novi kvalitativni stepen u odreivanju odnosa izmeu

105
revolucionarne partije i nacionalnih pokreta. To je bio izriiti
poziv generalnog sekretara Kominterne, Zinovjeva, svim komuni-
stima u zemljama u kojima postoje nacionalni pokreti .,da stanu
na elo itave nacije". ~> 2

4. JUGOSLOVENSKa GRUPISANJE POD NALETOM


IMPERIJALIZMA

Dosta pre nego to je savremeni pojam imperijalizma odoma-


en, njegov pritisak je u zemljama jugoslovenskih naroda, kao i u
ostalim podrujima osvajakih nastojanja, postao tvrda realnost.
Prema reima Henrika Turne na prvoj balkanskoj socijaldemo-
kratskoj konferenciji, .,evropski je kapitalizam jurnuo :;vom
snagom svojom na Balkansko poluostrvo." Pri tome su se i
potlaeni mali narodi Austro-Ugarske, pogotovu junoslovenski,
nali u opasnosti da u tom naletu, koji se velikim delom sprovodio
preko njihovog prostora, budu pregaeni. Odgovor je bio oigle
dan. Dimitrije Tucovi ga je istom prilikom izrazio reima:
.,Grupisanje i uzajamnost nacionalno nejakih u snane grupe
koje e se evropskom kapitalu odu preti." To je bilo miljeno kako
za narode Balkana uopte, tako i za jugoslovenske napose.
U 19. veku se ve rodila i dobila prva politika oformljena
misao posebne solidarnosti Junih Slovena. Oni su videli meu
sobnu srodnost, jeziku bliskost, oni su svi stajali pred proble-
mom sticanja pune slobode, to je znailo i ravnomerniji privredni
i politiki razvitak. Ova misao je na prelomu vekova dobila i novi
drutveni znaaj. Razume se, ona je nepromenjeno traila stvara-
nje uslova za bri razvitak kapitalizma u svom prostoru, ne ta
drugo. Ali je teila razvitku privrede po logici i prema interesima
samog tog prostora, a ne tuih metropola, ije mogunosti je
imperijalizam toliko uveao. Sve oiglednija je postajala njena
uloga zapreke imperijalizmu. Time je produbljen humanitet te
misli, obnovljena njena politika nunost, otvorena uloga novom
drutvenom faktoru, radnikom pokretu. Ba je kar:akteristika
ove nove faze oformljavanja jugoslovenskog politikog kompleksa,
da se u celom njenom toku ve pojavljivala i socijalistika
alternativa. Ma koliko ta alternativa sama bila nerazvijena i
protivrena.
Pojedinane pozicije naroda na tom novom startu su pokazi-
vale, u poreenju sa 60-70. godinama, izvesna poboljanja,
naroito u smislu napretka drutvenih stanja, ali i ozbiljna
pogoranja, u politikom smislu.

" 1 Dokument je objavila Gordana Vlaji, Jugoslovenslfa revoluc1ja i


nacionalno pitanje (1919-1927), Zagreb 1984, 379-380.

106
Kraljevina Srbija ve je priznata kao suverena drava.
Jednako i Crna Gora, kraljevina od 191 O. Meunarodno pravna
suverenost je bila najvanija tekovina njihovih prolih borbi i
politikih sposobnosti. Najvanija tekovina koju su one mogle
priloiti realnoj jugoslovenskoj uzajamnosti. Nema sumnje, svaka
varijanta jugoslovenske misli, ma koliko ona bila "etapna",
raunala je na tu njihovu tekovinu: najpre posredno, a na kraju i
neposredno. Za Srbiju je bilo sutinsko ogranienje u njenoj
velikoj podreenosti spoljnoj i privrednoj politici Austro-Ugarske,
koja je potrajala etvrt veka. Srbija je sve to vreme bila zemlja
priseljavanja srpskog ivlja iz oblinjih podruja. Agrama kriza,
koja davi osloboenog seljaka u hrvatskim i slovenakim zemlja-
ma. ovde je tek u poecima. Slobodni seljak ostaje temelj
politikog ivota. Srbija je uglavnom jo etniki homogena, mada
je u novim podrujima na jugu deo muslimanskog stanovnitva
mogao da ostane. Veliki deo je bio prinuen da se iseli, na primer
Albanci u Toplici.'.J Unutranji razvitak Srbije je oznaen vidlji-
vim modernizovanjem drutva, pa stoga i narastanjem sukoba
izmeu demokratskih nastojanja sa kraljevskim apsolutizmom, a
naroito sa anahronistikim linim reimima Aleksandra Obreno-
via. Ovaj apsolutizam i ovi reimi su izolovaH Srbiju u odnosu
prema demokratskim i nacionalnim junoslovenskim pokretima
na zapadu; oni su zakrvili Srbiju u ratu sa Bugarskom 1885. i
kompromitovali ideju optejunoslovenske solidarnosti. Gledajui
sve to, slovenaki liberali su u ono vreme pisali o "nesretnoj
Srbiji".
Crna Gora, kojoj je revizija Sanstefanskog ugovora bila
teritorijalno nepovoljna, to je lake ostala u tradicionalnoj
povezanosti sa Rusijom, to joj je davalo politiki znaaj, nesra-
zmerno vei od njene moi. Pridobijanje ravniarskih predela i
gradova, izlaska na more, omoguilo joj je poetke stvaranja
graanskog drutva. Njena samostalnost je bila faktor kako
srpskoe nacionalnog samopouzdanja, tako i napajalite pomalo
romantiarski nadahnutih jugoslovenskih nadanja Hrvata i Slove-
naca.
Nacionalni pokret Makedonaca, ostavi u okviru otomanskog
carstva, stvorio je svoju temeljnu tekovinu, nacionalno-revolucio-
narnu organizaciju, sa jasno izraenim programom teritorijalno-
-politike individualnosti Makedonije, samostalne, bilo u obliku
autonomije, bilo kao posebne dravne jedinice. Bitno je napredova-
lo i makedonsko kulturno, jezike, svesno oformljenje, u protivljenju
velikogrkim, velikobugarskim, velikosrpskim eljama i delova-
njima. Velikoalbanska opasnost, iako idejno izraena ve 1878. u

107
programu Albanske lige, nije bila kadra da se realno konstituie
kao samostalan (od otomanske drave odvojen) faktor. Specifina
zabrinutost makedonskog pokreta, nastala usled pritisaka iz svih
moguih pravaca, nije pogodovala razvitku misli junoslovenske
uzajamnosti u okviru tog pokreta. No, i ovde su delotvorne i
slovenska svest i misao o solidarnosti naroda u otporu apsoluti-
zmu otomanske drave, te anarhiji preivelog i nasilnikog njenog
feudalnog drutvenog poretka.
Bosna i Hercegovina, pod austrougarskom okupacijom i
upravom, doivljuju poseban razvitak, koji im naglauje, i
mimo volje okupatora, svojevrsnu ulogu u jugoslovenskom politi
kom kompleksu. I ovde, pod planskim delovanjem austrougarskih
dravnih organa i kapitala, brzo napreduje graanska moderniza-
cija drutva, ali samo u neagrarnom sektoru, dok se u agrarnom
zadravaju preiveli feudalni odnosi. Katoliko carstvo eli i na
taj nain da pokae da njegova vlast i islam nisu neto nespojivo.
U stvari, to je medveda usluga masama Muslimana, jer koi
njihovo drutveno napredovanje. Propada zamisao okupatora da
se stvori .,bosanski narod". I srpski i hrvatski i muslimanski
delovi stanovnitva idu putem razvitka svojih nacionalnosti. Od
pravoslavnog i islamskog pokreta za versku autonomiju uskoro
postaju nacionalni politiki pokreti. Interesantno je videti njihovu
solidarnost u odbrani suvereniteta -Otomanskog Carstva. To je
odbrana pred svrenim injenicama koje eli stvoriti austrougar-
ski imperijalizam. Hrvatsko stanovnitvo se brzo integrie u
nacionalni pokret Hrvata. Bosna i Hercegovina ne mogu i ne ele
biti niiji iskljuivi nacionalni posed. Blizu je misao solidarne
uzajamnosti svih njihovih nacionalnih elemenata. A to pretposta-
vlja solidarnost u jugoslovenskoj uzajamnosti .
Hrvatska--Slavonija doivljavaju najniu taku u svom
nacionalno-autonomnom ivotu, pod pritiskom maarizacije i
njenog provodnika bana Kuena Hedervarija. Najporazniji utisak
ipak ne ostavlja sama uspenost maarskog hegemonizma. Pora-
ava injenica to je ovome polo za rukom da zavadi srpsku i
hrvatsku graansku politiku kao metod svog vladanja. Pojaanom
prisutnou u hrvatskom saboru, posle vraanja Vojne krajine u
kompetenciju Hrvatske--Slavonije, postaju Srbi jo vaniji
inilac u politikom ivotu Hrvatske. Cinilac koji dozvoljava
vladinoj politici "da ih ima kao politiki ustuk proti borbi Hrvata.
koji su opet znali tome i nasjedati", kako je zapisao Frano Supilo
1911. M Pa su tako 1895, povodom posete Franje Josipa Zagrebu.
demonstranti spalili ne samo maarsku, ve i srpsku zastavu.
Nita nije pomoglo to je Socijaledmokratska stranka Hrvatske i

"~ Frano Supila, Politika u HrYatskoj, ,,Kultura" Zagreb 1953, str.


120.

108
Slavonije suprotstavljala "svai graanskih slojeva", u ime prole-
tarijata, "ljubav i bratstvo svih jugoslovenskih naroda" (Ivan
Ancel. l 896). 6 ~ Odnosi su jurili strmo nizbrdo sve do 1902, kada je
,Srbobran" u Zagrebu objavio neverovatne rei o borbi s
Hrvatima, "do istrage nae ili vae", kada su demonstranti u
Zagrebu ,.nitili sve to su srpskoga sreli", kada se pokazalo da se
na dnu takve politike izdie "vrhunac bratoubojnog
paroksizma" Ipak, u Hrvatsku se ve vraa generacija studena-
ta, prognanih posle zatvaranja zagrebakog univerziteta 1895. Na
studijama u Pragu, ona se inspirisala duhom slovenske solidarno-
sti, demokratizma i koncepcijom realnog rada za narod, koji
sainjavaju i mase radnih ljudi. Javljaju se nove inicijative u
hrvatskoj i srpskoj politici, sprema se buntovni prodor "naroda" u
nju. Istina, jaa pritisak nemakog imperijalizma, ali se ba sada
otvara kriza dualistikog dravnog sistema. Na drugoj strani
ugarsko-austrijske granice, Dalmacija i Istra ostavljene su same
sebi. One nalaze oslonac u nacionalnoj borbi Slovenaca, pa i eha
i drugih u Austriji. One su uklopljene u poneto moderniji
politiki sistem, koji temelji na sve irem ueu masa naroda u
politikom ivotu. U celoj Hrvatskoj, perspektiva je u afirmaciji
nacionalnih i socijalnih interesa ovih masa, hrvatskih, pa i onih
srpskih koje ovde ive.
Slovenake zemlje su zahvaene ekonomskom emigracijom,
koja jo dalje narasta. Uprkos pranjenju sela, gradovi sporo
rastu, sa iznimkom perifernog Trsta. Relativna kulturno-politika
konsolidacija, postignuta u 80. godinama, ponovo je ugroena
krajem veka ojaanim optim germanizacijskim pritiskom, u
osloncu na imperijalizam Nemake (tzv. Badenijeva kriza). Obna-
vlja se nacionalni program ujedinjene Slovenije, koji svaka od
triju glavPih politikih stranaka konkretno na svoj nain povezuje
sa Hrvatskom. Liberali trae oslonac u trosmajerovom pravcu,
socijalisti zamiljaju stvaranje jedinstvene jugoslovenske socijal-
demokratske stranke, predstavnici modernog klerikalizma se
izjanjavaju za hrvatski dravnopravni program iz 1894, koji
jedini van Slovenije govori o zajednici sa Slovencima. Moderni
klerikalizam u Sloveniji se formira kao masovna stranka, zasno-
vana na aktivnom programu graanske demokratije (opte i
jednako birako pravo), socijalnoj reformi, samopomoi seljakog
gazdinstva i zanata, stvaranju vlastite radnike organizacije. A
to je za nau temu naroito znaajno, ovaj pokret preuzima
inicijativu u nacionalnom pitanju, prekida sa iluzijama o savezu
sa nemakim konzervativcima i klerikalcima u reavanju slove-

~ SocJjalistino gibanje v Sloveniji 1869-1920, Zgodovinski arhiv


KPJ, t. 5, Beograd 1951, str. 32.
"" Delo po!] 64, str. 119.

109
nakog pitanja i istie nunost to tenjeg povezivanja sa Hrvati-
ma u Istri, Dalmaciji, a posebno u banskoj Hrvatskoj.
Sticajem okolnosti, godina 1903. donosi u pojedine jugoslo-
venske zemlje niz znaajnih dogaaja koji menjaju pojedine
situacije i uslovljavaju nove pojave u formiranju celovitijeg
jugoslovenskog politikog kompleksa.
"Narodni pokret" u banskoj Hrvatskoj nije samo znak
oivelog otpora maarizaciji ve znai prodor i novih ideja i novih
socijalnih snaga u politiki ivot Hrvatske ("Napredna omladina"
i hrvatsko selo). Za nau temu je naroito znaajna akcija
solidarnosti sa Hrvatskom u odbrani od vojne i apsolutistike
represije. Akcija solidarnosti iroko izbija ne samo u Dalmaciji,
Istri, Trstu, ve najire i u slovenakim zemljama, uz uee sva
tri politika tabora, liberalnog, klerikalnog i socijaldemokratskog.
Svi predstavnici junoslovenskih zemalja u bekom parlamentu se
aktiviu protiv dualizma i njegovih ekscesa, u ime negacije
dualizma i sudbinske celine svojih zemalja u nacionalnom pogle-
du. Na dnevni red vlada u Beu i u Budimpeti, na "dnevni red"
celokupne monarhije Habsburga, istorijski je stavljeno "jugoslo-
venska pitanje", koje ni dravni vrhovi ni vladajue snage
nemaka-maarskog hegemonizma nee nikad vie moi da
izbegnu.
"Majski prevrat" u Srbiji je otvorio vrata unutranjoj demo-
kratizaciji zemlje (konano je mogue osnovati Slllsku socijalde-
mokratsku stranku), ustavnom ivotu, a u spoljnoj politici -
izvlaenja ispod tutorstva Austro-Ugarske. Srbija opet postaje
subjektom svoga ivota, a samim tim stvara novu ansu jugoslo-
venskom kompleksu. "Moda manje prema neposrednim namera-
ma beogradskih politikih krugova," smatra Lojze Ude, "koliko
prema nadama koje su ti dogaaji probudili u mnogim Slovenci-
ma i Hrvatima Austro-Ugarske." 67 Dragoslav Jankovi'' potvru
je da je konkretna misao jugoslovenske politike solidarnosti u
onim godinama u Srbiji, pre svega, stvar vanstranake studentske
omladine i pojedinih vodeih intelektualaca ("Slovenski jug"), da
su od graanskih stranaka jugoslovensku dimenziju u svoj
program uneli samo "samostalni" radikali i da se u Srbiji moe
pratiti razvitak od srpske ka jugoslovenskoj politici u narednim
godinama sve do svetskog rata. No, nema swnnje, samostalna
Srbija je preduslov jugoslovenskih njenih mogunosti, a moglo bi

'' 7 Lojze Ude, Slovenci in jugoslovanska ideja v letih 1903-1914,


"Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat", .,SANU", Beograd 1967, str.
891.
''" Dragoslav Jankovi, Jugos/ovenstvo u Srbiji 1903-1912, "A~al~
Pravnog fakulteta u Beogradu", Beograd 1969, br. 5--6, str. 523. -ISti
autor, delo pod 56, str. 29, 36. i sl.

liO
se rei i katalizator samostalnih procesa jugoslovenskog grupisa-
nja u Hrvatskoj i u Sloveniji. I ovde e se pokazati slina logika
istorije. Koliko vie e se nacionalni pokreti, njihovi politiki
subjekti, oslanjati na vlastite snage, na autonomni interes svoje
egzistencije i njen politiki rezon, toliko vie oni e faktiki
postajati inioci jugoslovenskog zbliavanja u uzajamnoj delatno-
sti. Niko ne moe postati subjekt zajednice u tue ime.
Trei (hronoloki) veliki dogaaj tih godina je Ilindenski
ustanak u Makedoniji, ustanak Makedonaca u savezu sa ostalim
narodnostima Makedonije. Istorijski uslovi nisu dopustili da se
Makedonci i Makedonija ve u to vreme dravnopolitiki konsti-
tuiu u samostalan subjekt, koji bi sigurno znaio i pozitivan
faktor u junoslavenskom i balkanskom grupisanju. Sta bi
postojanje takvog faktora znailo za istorijski razvitak, to je stvar
nagaanja i mate. Sigurno je samo to da bi u tom sluaju
izostao onaj neveseli "makedonski problem", kako ga znamo iz
istorije od 1913. godine pa nadalje. To to se taj problem ipak
stvorio, nije dovoljno za tvrdnju da "kod nekih junoslovenskih
naroda nisu postojali ni elementarni istorijski uslovi za pojavu
jugoslovenske ideje (Bugari, Makedonci)". Ilindenski ustanak i
kruevska republika bili su dokaz da je jo mogue raunati na
revolucionarnu energiju masa u borbi za nacionalnu slobodu u
ovom delu Evrope. A to e, na kraju, biti bitan sastojak
jugoslovenske misli u njenoj proleterskoj fazi.
Sve do prvog svetskog rata, jugoslovenski politiki kompleks
i pokret ne postiu stepen formalne globalne uoblienosti. Ali,
jugoslovenski pokret postoji. On nastaje kao jedan realan istorij-
ski proces u rezultatu delatnosti niza nacionalnih subjekata. To
nije posledica nekog istorijskog determinizma, neke sudbinske
predodredenosti koja se pojedinim subjektima namee, i njihovu
ulogu svodi na vie ili manje dobrovoljno i svesno prilagoavanje
istorijskoj neizbenosti. Jugoslovenska zajednica postaje jedina
alternativa tek nakon toga to je jugoslovenska drava jednom
stvorena. Jer, njeno stvaranje samo- bez obzira na to koliko ono
u tom momentu bilo u konkretnim formama i modalitetima
problematino - jeste istorijski rezultat tog samog procesa,
tvorevina tog procesa, ne njegov uzrok. A rezultat je ono Sto je sve
alternative iscrpila. Razume se, moemo govoriti i o ispunjenju
elja. Ali istoriju (kao nauku} i u tom sluaju treba postaviti ne na
temelj intimnog oseaja politikih faktora, ve na temelj njihovog
realnog delovanja u procesu istorije. Zato je vano videti pojedine
elemente, samostalnu njihovu utemeljenost i logiku, elemente
celine koju nazivamo realni istorijski jugoslovenski proces.
Gledano iz Srbije, srpsko nacionalno pitanje se reava kao
spoljnopolitiki zadatak. Najblii i neposredni ciljevi su dopunja-
vanje nacionalnog dravnog ujedinjenja Srba akcijom protiv

111
Turske i sjedinjenje sa Crnom Gorom. Teorijski, pod naslov
Turske spadaju, i Bosna i Hercegovina. Meutim, austrougarska
okupacija, koja se mogla ve u vreme Berlinskog kongresa
pretvoriti u aneksiju, uz odobrenje Rusije, sprovodi se de facto
kao aneksija ve gotovo tri decenije. Formalna aneksija 1908.
samo je potvrdila injenicu da pitanje Bosne i Hercegovine nije
vie tursko, ve pitanje odnosa prema Austro-Ugarskoj. Koliko god
aneksija ogorila javno mnenje u Srbiji, ona je potvrdila stanje
to je ve stvarno postojalo. Aneksija je konano likvidirala
prostor za bilo kakve iluzije javnosti u tom pravcu. Jer, dravna
politika je i dotle toga bila svesna. Premijer N. Pai je, na primer,
aprila 1905, upozoravao na poverljivoj konferenciji: "Pokrenuti
pitanje o Bosni i Hercegovini, znai pre svega prekid sa Austro-
-Ugarskom . znai izloiti Srbiju represalijama i gnjevu monog
suseda, bez monog zatitnika koji bi nas branio ... " Vlade
Srbije, konstatuje D. Jankovi, nisu imale snage da pitanje Bosne i
Hercegovine do aneksije diplomatski postave . U aneksionoj krizi
se takva akcija sama nametnula, ali bez uspeha. Pitanje Bosne i
Hercegovine nije bilo mogue vie internacionalizovati. To se
potvrdilo i u 1918. godini, kada su bezuspena ostala nastojanja
Paia da od saveznika postigne dezaneksiju Bosne i Hercegovine,
to bi znailo odvajanje pitanja tih zemalja od opteg pitanja
Austro-Ugarske. 711 Sve je to bila gorka stvarnost, koja je Srbiji
nametala nune zakljuke. Najoigledniji, i u istoriografiji najvie
istican, jeste zakljuak da akciju protiv Turske treba okrenuti u
pravcu gde se Otomansko Carstvo stvarno jo postoji. Rezultat tog
zakljuka su Balkanski savez i prvi balkanski rat 1912. godine.
Drugi zakljuak nije tako neposredno, ve postepeno pronicao u
svest Srbije i njene dravne politike, ali je bio temeljan za novo
formiranje jugoslovenskog politikog kompleksa. Izgleda da je
vlada ak bre od javnosti uviala da pitanje Bosne i Hercegovine
(koje su se u Srbiji jo uvek smatrale SllJSkim zemljama) nije vie
mogue odvojiti, ni u najvruim eljama, od pitanja poloaja i
sudbine Hrvata i Srba u Ugarskoj. A preko toga, ni od pitanja
poloaja i sudbine Hiva ta i Srba u Dalmaciji, te na kraju krajeva,
ni od poloaja Slovenaca i Istre u "Germaniji" (ova nije u
politikoj praksi nikad prestala da postoji, uprkos svih nastojanja
Ceha i Slovenaca).
Snaga i pritisak nemakog imperijalizma neumitno su brisali
sve istorijske razlike i reminiscencije o moguim pojedinanim i
diferenciranim reenjima. Oni su stezali celi prostor od Soe do
Drine u celinu jedne te iste sudbine. Nema tu posebnog reenja za
Srbe u Bosni i Hercegovini, niti u Vojvodini niti bilo gde drugde.

"'' D. Jankovi, delo pod 56, str. 34.


711 D. Stankovi, delo pod 57, str. 208 i sl.

112
Srpsko je pitanje ovde mogue reavati samo kao pitanje celog tog
prostora i svih njegovih subjekata. Srpsko pitanje ovde, oigledno
i stvarno, nije samostalno, ve deo jugoslovenskog. U tome je
stvarna i sutinska razlika u poreenju sa situacijom u vreme
kneza Mihaila i Ujedinjene omladine, te hercegovako-bosanskog
ustanka. Kraljevina Srbija - ak proirena na Staru Srbiju i
Makedoniju, te u teritorijalnom spoju sa Crnom Gorom i preko nje
sa Jadranom - ne moe da rei nacionalno pitanje Srba. Ona je
srpskom narodu draga i dragocena, jer ona je jezgro slobode,
zalog budue slobode u celosti. A ce lost slobode Srba je nedosti-
na bez uea celog kompleksa izmeu Soe i Drine, bez
odreivanja njegovog novog mesta, bilo u podunavskoj dravi ili
van nje. A ovo drugo je nemogue bez konflikta sa nemakim
imperijalizmom, koji se ba sprema da osvoji svetsku vlast
Zadatak za Titane! Di unutranje revolucije? Sa revolucijom
graanska politika nije raunala .
Takav je bio splet mogunosti i nunosti, u kojima je misao
jugoslovenskog grupisanja i uzajamnosti, makar etapnog i makar
uz inicijativu vie politikih ognjita, nalazila svoju afirmaciju
postepeno i u Srbiji. jer, injenica je da je Srbija u misli o
jugoslovenskim mogunostima, umesto mononacionalnog oslobo-
enja, koje je definitivno postalo nemogue, oigledno zaostajala
za inicijativama Junih Slovena u Al;LStro-Ugarskoj. Poznato je
kako je 1918. u jednom predavanju u Zenevi, to obJanjavao Boa
Markovi, istaknuti pravnik, samostalac, ef Srpskog presbiroa i
lina veza sa Jugoslovenskim odborom. "Mi smo", kae on,
.. imali krova nad glavom koji nas je zatiavao od trenutne
nepogode, a oni ga nisu imali, te je njima briga za nacionalnim
odranjem bila sadrina ivota." No, "oni", koje Markovi
apostrofira, bili su i Srbi u podunavskoj monarhiji. To se jasno
pokazalo ve krajem 1905. u Zadarskoj rezoluciji. A bio je jo
jedan momenat, koji Markovi ne pominje. Politika koja je bila
obuzeta dokazivanjem da su Makedonci Srbi, a Makedonija juna
Srbija, nije mogla da bude inicijativna u sutinski drugaijem
smislu jugoslovenske uzajamnosti na zapadu.
Zakljuak o mogunosti i aktuelnosti akcije protiv Otoman-
skog Carstva na terenu gde ono stvarno postoji, imao je temelj u
raspoloenjima naroda Srbije (i Crne Gore). U Srbiji se 1904.
sveano proslavljala 1 OO-godinjica piVog srpskog ustanka. "Kao
da su oivele uspomene na ona vremena imale zadatak da podsete
i savremeni narataj na obaveze prema zajednici i njenoj
budunosti" 11 "Pitanja nacionalne politike nisu bila strana
masama, a nunost dovrenja oruanog obrauna sa Tursko!Jl bila
je prisutna i u njihovoj svesti. . Nacionalna politika, koja je

" Vasa ubrilovi, 1904 "Politika", 25. januar 1984, br. 25252.

113
ranije bila stvar dinastije, diploma tije i omladine, poela je da se
oslanja na iroke mase" 71 . Da je to istina, pokazalo se i 1912.
godine, u prvom balkanskom ratu. Onom ratu, koji je sve velesile
postavio pred svren in na Balkanu, koji je uinio da se ,.u
nama svima probudilo neto to je veoma slino enji zatvo-
renika"71.
To je bila jedna strana stvarnosti, ali je postojala i druga. Ona,
u kojoj se rodilo ominozno "makedonsko pitanje". Tek mnogo
kasnije je postalo jasno da je to pitanje, po svom karakteru, u
istini centralno pitanje, u smislu ta je i kakvo e biti jugoslaven-
stvo. Tanije, kakav bi bio odnos Srbije prema slobodi ostalih
naroda u jugoslovenskoj zajednici? Oformljava se na novom
istorijskom nivou stara raskrsnica: velikosrpstvo ili ravnoprav-
nost u zajednici? Nije re o svesrpstvu, o reenjima koja zahva taju
celinu srpske nacije. Nije re o teritorijalnom opsegu, ve o
unutranjem kvalitetu odnosa u zajednici. Ve je 1913. godine,
postanak "makedonskog pitanja" delovao negativno na jugoslo-
venske duhove, koji su takoe videli da nije vie re o celom
junom slovenstvu.
Ba u tom trenutku, vodea snaga dravne politike Srbije,
Radikalna stranka, na inicijativu Laze Paua, prihvata orijentaci-
ju za budunost u smislu jugoslovenskog zadatka spoljne politike
Srbije na zapadu. To je, dakle, program u smislu opsega
jugoslovenske dravnosti ostvarene 1918. godine, samo pet godina
kasnije. No, niko to tada nije zamiljao u tako kratkom roku. To je
jo uvek, kao u svoje vreme za Svetozara Miletia, zadatak
budueg ratovanja Rusije. Dotle, Srbija eka i uva se zaotrava-
nja odnosa sa Austro-Ugarskom. ,.Drugog februara 1914, Pai je
naao dovoljno snage i smelosti (?) da i ruskom caru Nikoli II
iznese itav kompleks jugoslovenskog ujedinjenja, predstavljajui
ga kao ambiciju Srbije i proces koji se uklapao u gla banu politiku
Antante." 7 ~
To je nesumnjivo bio jugoslovenski program po svom opsegu.
Jo je daleko do sadrine jugoslavenstva, kao .,grupisanja i
uzajmanosti u. snanu zajednicu". Zvanino i intimno, dakle,
ostalo se na velikosrpskoj sadrini jugoslavenstva: prvenstvo
Srbije i srpskog naroda ,.da vodi rolu sabiranja srpsko-hrvatskih
zemalja", a onda i prvenstvo u okupljenoj iroj dravi. Izravnanje
protivrenosti u pojmovima se trai u nacionalnom unitarizmu,
u isticanju nacionalnog jedinstva ,.Srba-Hrvata", uz dodavanje,

7 ~ Miroslav R. orevi, Srpska nacija u graanskom drutvu,


"Narodna knjiga" - "MC CK SK Srbije", Beograd 1979, str. 161.
n Ivan Cankar, Slovenci in Jugoslovani, predavanje 12. aprila 1913 u
Ljub~~nb. ~~~~~~~~ 5de~~r.p~~8 57, str. 25.

114
kasnije, i Slovenaca. Ali, uz sav verbalni unitarizam, kao korisne
doktrine, ostaje u Srbiji jasno da treba iru junoslovensku
dravu stvarati, kako bi se reilo srpsko pitanje. Sigurno,
reavanje srpskog pitanja stvaranjem Jugoslavije i jeste bitna
pozitivna sadrina i razlog jugoslovenske ideje, pored analogne
sadrine za Hrvate, Slovence, Crnogorce i u perspektivi za
Makedonce i Muslimane. Problem je, posle 1918, bio "samo" u
tome to je bilo potrebno da svi subjekti grupisanja to bezrezerv-
no priznaju jedan drugome, te da povuku idejne i politie
konsekvence. A to je bio mukotrpan proces. Bilo je, pri tome, i
posebnih tekoa. Takav proces politikog saznanja je objektivno
bio tei za Srbe u Srbiji. Ne samo zato to su ljudi u koli uili da
su zemlje od Bosne do Trsta srpske. Kolosalna snaga naroda
Srbije, njegova beskrajna spremenost na rtve, ne samo osvedoe
ne u prvom balakanskom, a pogotovu u prvom svetskom ratu, ve
i okrunjena zanosnim pobedama, stvarale su tom narodu politiki
poloaj i uslove duhovne euforije u kojima mu nije izgeldalo
preko potrebno da trai - ispod parola o nacionalnom ujedinje-
nju - probleme ravnopravne egzistencije drugih subjekata u
ujedinjenju.
U skladu sa stvarnim stanjem Srbije posle balkanskih ratova
i u skladu sa koncepcijom jugoslavenstva, kakva se uvrstila u
njezinoj spoljnoj politici, Pai poruuje (februara 1914) prvacima
Hrvatsko-srpske koalicije u Zagreb: "Nae pitanje osloboenja i
ujedinjenja nee reiti politiari srpsko-hrvatske (sic!) koalicije,
ve reie ga Srbija sa Rusijom. Ni jedna ni druga jo nisu
spremne za rat"~.
To je bilo vie rezervisanje prava, negoli preuzimanje obave-
ze. Nikad neemo znati odgovor na pitanje: da li je carska Rusija
ikad bila sposobna da se spremi i rei da zapone rat "slavjanstva
protiv germanstva", na kojem je itava ova koncepcija gradila
svoje nade. Paia su rado sluali politil:ari koalicije. Ali ga nisu
sluali buntovni omladinci. Nacionalne probleme nije bilo mogue
hibernisati.
Najznaajnija pojava u Hrvatskoj posle "narodnog pokreta"
1903. (i njegova posledica) jeste nastup "novog kursa" hrvatske
politike krajem 1905; pojava prve zajednike politike akcije
Dalmacije i banske Hrvatske'. Najspektakularnija strana "novog
kursa" je politiko povezivanje sa maarskom opozicijom na bazi
zajednikog otpora nemakom "pritisku prema jugu" kao glavne
opasnosti. Praktiki je to znailo opredeljivanje u krizi dualizma,
povezivanje sa Petom (opozicijom) protiv Bea na podlozi

H Isto deki, str. 26.


n Rene Lovreni, Geneza politike novog kursa, "Liber", Zagreb
1972

115
sprovoenja Hrvatsko-ugarske nagodbe, povezanog sa perspekti-
vom irenja izbornog prava i sa, jo udaljenim, prikljuenjem
Dalmacije Hrvatskoj-Slavoniji. Paralelan ovom prvom "postula-
tu" novog kursa (da se nau saveznici hrvatskoj politici u
Maarskoj), jeste drugi njegov "postulat", a to je da se saveznici
protiv Bea potrae i u taboru italijanskih ired.entista (zvanina
Italija stoji sa Austro-Ugarskom i sa Nemakom u ugovorenom
saveznikom odnosu!), a dakako i u maloj stranci !talijana (i
italijanaa) u Dalmaciji. Ono to je bilo manje spektakularno ali
najbitnije, to je formiranje pozitivnog odnosa srpskih stranaka
Banovine i Dalmacije prema "novom kursu". Rijeku rezoluciju
hrvatskih stranaka (bez antinagodbenjake Hrvatske stranke prava
i Hrvatske puke seljake stranke S. Radia), popratila i prihvati-
la je i paralelna rezolucija srpskih stranaka iz banske Hrvatske i
Dalmacije u Zadru, koja je dodala prcizniji zahtev Maarima
da "nemadarskim narodima Ugarske" (Srbima u Vojvodini)
o bez bede "narodno-kulturni opstanak i razvitak". I maarski i
italijanski "postulat" ove akcije su bili kratkog daha. Prvi je
izgubio opravdanost u trenutku kada je maarska opozicija
dola na vlast, pa sama nastavila maarizatorsku politiku. A
drugi, usled nemogunosti da se za sporazum pridobiju italijanske
stranke u austrijskom Primorju (Istra, Trst, Gorica, Gradika).
Ovim strankama se nudila politika podela austrijskog Primorja
(na raun Slovenaca i istarskih Hrvata), ah o_ne su raunale na
celo Primorje i iskljuivale priznanje nacionalnih prava Slovenaca
i Hrvata u njemu. Ono to je trajno ostalo od "novog kursa", to
je bila saradnja srpskih stranaka sa hrvatskim u Hrvatsko-srpskoj
koalciji, zadobijanje narodne veine u hrvatskom saboru (iako ne
trajno i vlade), saradnja Srba sa Hrvatima u Dalmaciji (Istra je
sve vreme ostavljena van te kombinacije). A, takoe, i jedna loa
posled.ica: kompromitovanje odnosa prema Slovencima, koji nisu
samo ostavljeni van kombinacije i konsultacije ve su njihovi
egzistencijalni interesi direktno bili ugroeni "italijanskim postu-
latom".
O "novom kursu" je mnogo pisano, ranije je esto bio istican
njegov maltene neposredno jugoslovenski dravnotvorni karakter
(Jugoslavija bez Slovenije?)'". Ako metodski odvajamo sferu
eventualnih intimnih elja politiara od njihove stvarne aktivno-
sti, treba prihvatiti ocenu "novog kursa" koju je dao sam njegov
~tvaralac Supila (1911): "itava ova borba ... se je povela u ime

71 Janko Pleterski, Pobtika "novog kursa", jadranski kompromis i

Slovenci, "Jugoslovenski istorijski asopis" 14, Beograd 1975, br. 3-4,


str. 49. ...
711 Fran Zwitter, O razvoju trijalizma u okvi111 Habzburke monarhi-

je, delo pod 18, str. 289.

116
narodnog jedinstva Hrvata i Srba naprama jasno odreenom cilju
za prava Hrvatske Cilj nae politike ima biti osloboditi
Hrvatsku . da se Hrvatskoj osigura samostalnost i slobudni
razvitak". Dakako u granicama borbe za reviziju dualistikog
austrougarskog sistema. Ili Supilovim reima: politika novog
kursa je "edo te borbe" protiv tog sistema, a domet joj je da
"Ugarska moe imati sobom Hrvatsku kao ravnopravnu
saveznicu". 7 '' No, nema sumnje: "novi kurs" je veoma znaajna
etapa u realnom procesu formiranja jugoslovenskog pokreta. Ne
toliko zbog njegovih ciljeva (bilo eljenih, bilo stvarnih), koliko
zbog sutinske prekretnice koju je doneo u odnos izmeu nacio-
nalnih pokreta Hrvata i Srba u Hrvatskoj.
Nacionalna ideja "novog kursa", kako je definisao Supila
("Hrvati i Srbi sainjavaju posvuda jedan jedini narod sa dva
ravnopravna narodna imena"), tie se te sutine, ali naunom
saznanju vie prikriva negoli otkriva. Prelomno je, naime, to da
srpska graanska politika u Hrvatskoj priznaje samu tu Hrvat-
sku, kao "nau otadbinu hrvatskog i srpskog naroda" (dikcija
Zadarske rezolucije). To je priznanje vrednosti autonomije Hrvat-
ske (naelno, dravnosti) za Srbe u Hrvatskoj. Oni od tada nisu ni
naelno ni praktiki vie na onom kobnom stavu koji je Supilo
opisao reima: "Njima nije stalo, to sa Hrvatskom propada jedna
istojezina, slavenska, dakle i srpska narodna zatita, (oni) nisu
alili na nikakvu tetu to i hrvatsko i ukupno propada, samo ako
u onome posebnome ottetu dobiju."'"' Priznanje vanosti i vredno-
sti hrvatske dravnosti za "srpsku narodnu zatitu" u njoj, znailo
je priznanje ne samo legitimnosti i smotrenosti aktuelne borbe za
njenu afirmaciju nasuprot da ul is tikom sistemu ve posredno - u
perspektivi budunosti - i priznanje opravdanosti i nunosti
policentrinog ireg jugoslovenskog grupisanja i ujedinjenja. To
to je srpski deo koalicije (Svetozar Pribievi) u kasnijim
godinama u praksi odstupao od te koncepcije, pa se povodio za
savetima centra van Hrvatske kao jedino kompetentnog, to je
posle 1918. unelo poznate tekoe u politiki ivot novostvorene
jugoslovenske drave i bitno je ve ranije, u godinama svetskog
rata, koilo jugoslovenski pokret u samoj Hrvatskoj, smanjivalo
politiku prodornost jugoslovenskog pokreta u celini. Naelno
priznanje Hrvatske kao politikog subjekta nije, ipak, do rata vie
formalno osporeno, a u 1918. godini o tome nije bilo potrebno tek
raspravljati. Ovo priznanje se izrazilo i u ukljuenju Srba u
privremenu Dravu Slovenaca, Hrvata i Srba sa centrom u
Zagrebu, kojem su se pridruivali i centri u Ljubljani, Splitu i
Sarajevu. Cela istorija potvruje injenicu da su 1905. godine

,., F. Supila, delo pod 64, str. 14.


~" Isto delo, str. 120.

117
srpski politiari u Hrvatskoj svojim autonomnim pristankom na
"novi kurs" izrazili autentini interes Srba "na Zapadu".
Poto se Hrvatsko-srpska koalicija u vreme aneksione krize
otarasila Supila, ona je izgubila politiku inicijativu u reavanju
hrvatskog pitanja i uopte pitanja dravnog okupljanja Junih
Slovena Austro-Ugarske. Aneksijom Bosne i Hercegovine, to je
pitanje ipak postalo neposredno aktuelno. Da Bosna i Hercegovi-
na tada treba da se prikljue Hrvatskoj, to je bio stav i hrvatskih i
srpskih stranaka. Krajem 1909. i Hrvati i Srbi u dalmatinskom
saboru slono trae ujedinjenje Dalmacije sa Hrvatskom i pravo
naroda Bosne i Hercegovine da se (o tome) sam opredeli u
sporazumu s ostalim Srbima i f!rvatima (u Monarhiji). S Pribie
vi je postavljao uslov prethodnih zakonskih garancija za srpski
narod. Glasilo njegove stranke, "Srbobran", ak je ponovno
polemisao sa bosansko-hercegovakim srpskim listovima, koji su
zastupali drugaiji stav, traei autonomiju za Bosnu i
Hercegovinu.-~' Potreba da se postavi zahtev za stvaranje juno-
slovenske dravnopravne jedinice iroko se oseala. Meutim,
inicijativu je preuzela stranka pravaa, poto su oni u 1911. godini,
prvi u hrvatskoj istoriji, uspeli da okupe u jednu stranku svoje
pristalice iz svih hroatskih zemalja te iz Bosne i Hercegovine, pa
prvi stvarno i prevazili istorijske zemaljske podele.
Novostvorena celokupna Hroatska stranka prava je, ipak,
bila optereena tekim politikim hipotekama, pretekim da bi
njena inicijativa mogla biti opteprihvaena kao inicijativa za jugo-
slovensko grupisanje. S jedne strane postojao je pravaki negativni
stav prema politikom priznanju Srba, a to je bilo jo oteano i
njenicom to je u HSP ula i Frankova stranka, koja se u vreme
aneksione krize upravo bila kompromitovala svojim antisrpskim
"legionarstvom". S druge strane, poznate su bile iluzije pravaa
da e biti mogue pridobiti na svoju stranu austrijskog cara,
odnosno kralja, pogotovu prestolonaslednika. Ove iluzije su kod
nekih, naroito kod frankovaca, ve ranije bile prele u spremnost
da slue dinastiji bezuslovno, da bi dobili autonomiju proirene
Hroatske od nje kao nagradu. A posebnu problematinost HSP je,
u oima nekih, naroito koalicije, predstavljala injenica to se
ova stranka najtenje povezala sa klerikalnom Vseslovenskom
ljudskom strankom, za koju se smatralo da "slui" Beu i da je
katoliki ekskluzivna.
Istorijski je znaajno da je bar HSP pola u stvarnu politiku
akciju za takozvani trijalizam, za stvaranje kakve-takve ali ipak
samostalne dravne jedinice, pored austrijske i ugarske, u zemlja-

~~ Matija Murko, rukopisna Spomenica o jugoslovenskom pitanju,


april 1915. Narodna in univerzitetna kniinica. Ljubljana, rukopisna
odeljenje.

ll B
ma Habsburke Monarhije. Trijalizam, ako je to zahtev za
vlastitom dravnou, jeste "suta suprotnost velikoaustrijskoj
politici".' 2 Medutim, trijalistikim parolama barataju i velikoau-
strijski krugovi "kako bi stekli utjecaj na hrvatsku politiku i
zaplaili maarske vladajue klase". U povezanosti sa slovenaC-
kom VLS, trijalistiki zahtev za objedinjenu "trojedinu" Hrvatsku
sa Bosnom i Hercegovinom, poriren je, 20. oktobra 1912. u
Ljubljani, u zahtev za ujedinjenje i Slovenaca sa Hrvatskom. Ba
tome su se sasvim nedvojbeno protivili svi, ama ba svi faktori
monarhije. U bekom parlamentu je stvoren Hrvatsko-slovenski
klub, aktivan u antidualistikom smislu protiv reima komesari-
jata u banskoj Hrvatskoj. Pod uticajem pobeda balkanskih
saveznika, posebno Srbije i Crne Gore, trijalistika akcija dobija
radikalnije izraze i tenje. Ovaj trend se naroito ispoljio krajem
marta 1913, u debatama i zakljucima konferencije HSP i
predstavnika VLS u Opatiji. Naglaen je hrvatski dravni
program, uz priznanje Srba i Muslimana u nacionalnom i verskom
smislu, a na temelju njihovog priznanja hrvatske dravnosti, sve u
pozitivnom odnosu prema Srbiji i Crnoj Gori i uz jasno distanci-
ranje od pokuaja (Habsburga) "da hrvatski narod bude bilo ije
sliepo protunarodno orue". Postalo je oigledno da zahtev za
junoslavenskom dravnom jedinicom nije ostvariv bez konflikta
sa faktorima Monarhije (nemake i maarske graanske stranke
su odbacivale taj zahtev ve a l imine i svim snagama). HSP se, pri
tome, u Banovini definitivno razbija na frankovaki i starevian
ski tabor (u sklopu celovite HSP ostaje drugi). Koalicija se
distancira i vodi "privladnu" politiku. Ostaje savez unutranje
diferencirane HSP sa VLS, ostaje Hrvatsko-slovenski klub u
bekom parlementu. To e biti znaajno za jugoslovensku drav-
nopravnu akciju u svetskom ratu. ' 1
U znak nezadovoljstva sa svima i protesta protiv svih, razvija
se (od 1911) nacionalno-revolucionarni pokret graanske omladi-
ne, orijentisan u smislu jugoslovenskog (unitaristikog) nacionali-
zma raznih stepena i sadraja. U njemu se udruuju nezadovoljni
kako iz prostora koalicije, tako i oni iz pravakog pravca. Njihov
cilj je ujedinjena nezavisna Jugoslavija. Oni su povezani sa
slinim organizacijama omladine u Bosni i Hercegovini, u Dalma-
ciji, u Sloveniji. Oekuju revoluciju, katastrofu (rat), u suprotnosti
i sa prethodnom generacijom omladine, koja je verovala u
efikasnost "sitnog rada". Pod uticajem ruskih socijalnih revolu-
cionara, oni naginju metodu individualnog terora vie nego

~~ M. Gross, delo pod 28, str. 228.


~' Janko Pleterski, Zveza Vseslovenske ljudske stranke m H1vatske
stranke prava v letih 1911-1913, "Zgodovinski asopis" 34, Ljubljana
1980, str. 5.

119
pokreta masa . .,lnfiltracija izvana (Apis!) nije imala veeg znaa
ja. Ali greke austrijske politike snabdevale su taj pokret jakim
argumentima. uH~
1 U vreme neposredno pred prvi svetski rat, razvitak nacional-
\ nog pokreta je pokazao odreene razlike izmeu severne (banske)
Hrvatske, s jedne, te Dalmacije i Istre, s druge strane. Razume se,
pri tome je uticala injenica da dualizam i njegove unutranje
dravne granice ostaju nepkolebljiva injenica. Vanredno loa
privredna situacija u Dalmaciji i Istri, a uz to jo pritisak
italijanskog nacionalizma (gradova i kapitala), zaotravali su u
ove dve zemlje oseaj da su politike, dravnopravne promene
preka ivotna potreba. Autonomija severne Hrvatske prema slovu
Hrvatsko-ugarske nagodbe, kako se ona najzad ustalila kompro-
misom o vraanju ustavnog stanja (krajem 1913), bila je snoljiv
modus vivendi za onu veinu hrvatskog i srpskog graanstva
koja preko koalicije i preko kompromisa sa petanskom vladom
obezbeuje svoju veinu u hrva1skom saboru. Ona ne vlada, ali je
"pri vladi", pa ne osea estoku elju za promenom. Ova prividna
poluzadovoljnost je mogua ponajvie zbog uskosti socijalne baze
politikog ivota iz kojeg su osnovne mase stanovnitva Hrvatske-
-Slavonij~ jo uvek formalno iskljuene.
Dalmacija sve do rata ostaje nacionalno-politiki inicijativna
u. borbi protiv dualizma i za hrvatsko-srpsku solidarnost, kao
neposredan zadatak. Tu je aktuelna i druga dimenzija. Dalmacija
i Istra su podruje aktivnog i praktikog povezivanja sa Slovenci-
ma, one dodaju antidualizmu svesno iri, jugoslovenski karakter,
tj. karakter naelne i praktine politike solidarnosti Slovenaca,
Hrvata i Srba, a preko toga solidarnost (budue) Hrvatske sa
Srbijom i Crnom Gorom. To se naroito pokazalo u vreme prvog
balkanskog rata, ali ne iezava ni pred sam prvi svetski rat.
Dalmacija je i dalje jedno od ognjita jugoslovenskog nacionalno-
-revolucionarnog pokreta intelektualne omladine, a takoe i
virulentne poprite jugoslovenskih masovnih politikih manife-
stacija. Demonstracije u Splitu, mesec dana pre izbijanja rata,
povodom politikog suenja splitskom naelniku, pokazuju da u
tome ima vrstog kontinuiteta. Iz Dalmacije e, nakon poetka
rata, poi u emigraciju politiari, koji e organizovati Jugosloven-
ski odbor i nositi, u ime Junih Slovena Habsburke Monarhije,
akciju za stvaranje Jugoslavije.
U severnoj Hrvatskoj, meutim, dogaaji 1912. godine dosta
jasno pokazuju da ugovorena saradnja Hrvatsko-srpske koalicije
sa Hrvatskom strankom prava (ugovorena po dolasku Cuvaja za
bana), nikako ne znai i spremnost Koalcije da se sarauje i preko

" 4 Fran Zwitter, O austro-ugarskom impenjalizmu (diskusJja), delo


pod 15, str. 132 i sl.

120
granica neposrednih ciljeva borbe (vraanje ustavnog reima na
podlozi nagodbe). Nastojanja HSP da se ova borba produbi i
proiri u akciju, uperenu protiv dualizma i za afirmaciju hrvatske
(kao junoslovenske) dravnosti, zasnovane unutranjoj politikoj
ravnopravnosti Slovenaca, Hrvata, Srba pa i bosansko-herce-
govakih Muslimana, nailaze na negativan stav Koalicije, s jed-
ne, te na otpor i secesiju frankovake frakcije HSP, s druge stra-
ne. Rezultat je pasivizacija nacionalne politike u Hrvatskoj-
-Slavoniji. Koalicija nastavlja taktiku politike "pri vladi", za ta
nalazi opravdanje u savetima koji joj stiu od spoljne politike
Srbije, jer ona ne eli ni tekoe u odnosima prema Austro-Ugar-
skoj, ni jaanje "drugog centra" u vidu stvarnog konstituisanja
hrvatske dravnosti. Definitivno rascepljeni pravai gube inicija-
tivu. A pasivizuje se najzad i razoarana, za radikalni jugosloven-
ski nacionalizam raspoloena omladina, sada podeljena u razne
grupe. Ivo Andri se naao ponukan da objavi (u poetku maja
1914) zajedljive rei: "Sva Hrvatska nelijepo hre. Budni su samo
pjesnici i atentatori.""~
Andrieve rei su, naravno, karakteristina duhovita bodlja,
ne politika analiza. Ostaje injenica da je i Hrvatska uzela uea
u onom tako simptomatinom protestu jugoslovenski oduevljene
omladine, koji se krajem marta 1914. kao val prelio preko celog
geografskog prostora jugoslovenskog pokreta, od Trsta do Beo-
grada. povodom incidenata na ekonomskoj koli "Revoltella" u
Trstu.H-"a Ali ostaje i injenica relativne pasivizacije nacionalne
politike u banskoj Hrvatskoj. To je problem o kojem, jo 15.
novembra iste godine, pie Frano Supila, dakako sa vidika nove
situacije rata. "Nego glavno teite sveta" - pie on - "biti e,
kako vidim, na nama primorcima Dalmatincima i Istranima,
kojima e kao poluga biti Bonjaci i Hercegovci. U Banovinu se je
jo uvijek malo ili nita uzdati, nego da je - piU confusa che
persuasa (vie zbunjenu nego uverenu) - gurnemo unutra kao
ono god. 1905-1906!""'
Treba, pri tome, imati na umu relativna pasivizacija Banovi-
ne nije bila samo plod graanskog oportunizma (sad ne govorimo
o austrijantini ili maaronstvu), ve je, po naem miljenju, imala
dublji koren u tome to ni do rata nije sporazumno programski
precizirao nain koji bi izrazio istorijski sklad prava Hrvata na
samoopredeljenje (opravdanost hrvatske nacionalne dravnosti) sa
pravom na nacionalnu ravnopravnost Srba u Hrvatskoj, te sa

~' Mirjana Gross, Nacionalne Jdejestudentske omladine u H1vatskoj


uoi I svjetskog rata, "Historijski zbornik" 21-22, Zagreb 1969, str. 138.
~~a Branko Marui, Revoltella, zbornik pod nap. 67, str. 513.
Mr. Dragovan epi, Pisma j memorandumi Frana Supila (1914-
1917), "SANU", Beograd 1967, str. 22.

121
interesima ireg jugoslovenskog grupisanja u svim pravcima
(Srbije i Crne Gore, s jedne, Slovenaca, s druge strane, kao i
posebnosti Bosne i Hercegovine). Problem se pokrivao, ne re-
avao, ideologijom nacionalnog jedinstva Hrvata i Srba (even-
tualno i Slovenaca), koja je bila lepa, ali nestvarna, a svako ju je
tumaio po svojoj elji i potrebi. Bez takve preciznosti neto je
nuno moralo nedostajati politikoj aktivnosti protiv vladajueg
dravnog sistema. I jo jednom, svemu je nedostajao uticaj
ukljuenja osnovnih narodnih masa u politiki ivot Banovine.
Cela specifina teina ovog faktora, razotkrie se i iznenadie
dravne kormilare i jugoslovensku javnost tek 1920. godine,
prilikom izbora u konstituantu nove jugoslovenske drave.
Pritisak imperijalizma se u slovenakim zemljama izraava,
pre svega, u obliku ojaanog pritiska ge,!:Ip.!iJ?izacije, najsilnije u
Korukoj i tajerskoj, a takoe i u obliku nasilite represije nad
pojavama nacionalnog otpora (septembarski dogaaji 1908. u
Ljubljani i u drugim mestima, otpori i represalije prilikom
mobilizacije u vreme balkanske krize 1912/13. na celom podruju
od Gorice do Maribora). Drugi imperijalizam, iji pritisak uslo-
vljava slovenaku politiku poslednje predratne decenije toliko
snano da tu politiku bez njega nije mogue ni razumeti, jeste
imperijalizam mode_rn~ !_talije. On koristi gesla garibaldinskog
iredentizma, kao orue za prodor na istonu obalu Jadrana, na
Balkan, posebno za dravno deljenje slovenakih zemalja.
Rezultati zvaninih popisa stanovnitva 1900. i 1910. potvr-
dili su brojkama onaj utisak koji je stvarno zbivanje ve davno
jasno stvaralo. Slovenci su narod sa kojim se, po negativnim
trendovima u demografskom razvitku, mogu u Evropi uporedi vati
samo jo Irci. To su porazne posledice silnog iseljavanja i
nacionalnog pritiska kapitala, koji je ve tada 90% bio stranog
porekla U takmienju sa razvijenijim susedima, Nemcima i
!talijanima (na krajnjem severoistoku i Maarima), za ravnomer-
niji privredni i socijalni razvitak, mali i razdrobljeni u istorijske
krunovine, te pritisnuti od nacionalnog hegemonizma "istorij-
skih" naroda, Slovenci nemaju nade na uspeh, ako ne postignu
politiki prodor. Ako ne postignu teritorijalno, upravno objedinje-
nje i politiko osamostaljenje, oni nee moi, uza sve njihove
znamenite napore, da se odre.
Politiko osamostaljenje je nemogue bez oslonca na druge
snage, u pzvom redu na snage ostalih Junih Slovena u dravnom
sklopu. Tendencija traenja oslonca u tom pravcu se nalazi u
prvom planu miljenja i delovanja sva tri politika tabora.
Prepreke su ogromne, upravo prohibitivne. Prva i najsnanija je
dualizam, koji ini da je Zagreb inostrani grad. Dualizam znai. s
ove strane granice izmeu Austrije i Ugarske, dominaciju nema
ke politike, za koju je podruje Slovenaca istorijsko tlo Nemake i

122
koja odbija svaku pomisao na nacionalno politiko (dravnoprav-
ne) priznanje slovenakog naroda. Stoga nemaka graanska i
dravna politika jo apsolutnije negiraju svako pravo i svaki oblik
politikog povezivanja Slovenaca sa dravnopravnim nastojanji-
ma ostalih Junih Slovena u Monarhiji. Pripadnost Austriji, kao
neumitna sudbina, toliko se ini nepokolebljivom stvarnou da i
najpriznatiji inostrani ekspert za jugoslavensko pitanje, R.V.
Siton-Votson, pie 1911. godine o Slovencima: "Njihov glas ne
moe biti reavajui za bilo kakvo reenje (jugoslovenskog)
pitanja i vani strategijski te geografski razlozi ine nemoguim
da bi se oni mogli pridruiti nekoj jugoslovenskoj dravi koja bi
se osnovala. "" 7
Ono to je najtee je to, to slino miljenje imaju i mnogi u
Hrvatskoj, da ne govorimo o udaljenijim jugoslovenskim zemlja-
ma. To se naroito ispoljilo u nastupu "novog kursa" 1905. i 1906,
koji Slovence izostavlja iz kombinacije i pokuava da mirno njih
ugovori teritorijalni kompromis sa iredentistima u Italiji, ali na
njihov raun. To je bio snaan udarac, naroito slovenakim
liberalima, koji u znatnoj meri paraliu njihovu nacionalnu
inicijativu u jugoslovenskom pravcu. Da to nije bilo samo izraz
jednog jedinog politikog trenutka, pokazuje se ponovo u januaru
1913, u vreme nove aktuelnosti jugoslovenskog pitanja. Koalicija
odbija predlog slovenakih liberala da se to pre sastanu, na poziv
dalmatinskih politiara, u Trstu, Ljubljani ili nekom drugom
mestu, predstavnici "narodnih i neklerikalnih stranaka" (tj. bez
HSP i VLS) autrougarskih Jugoslavena da bi odredili svoju
politiku u jugoslovenskom pitanju "Srbobran" tom prilikom
jugoslovenski problem izriito ograniava na srpsko-hrvatsko
pitanje i upozorava; mogue je dogovarati se (u austrijskoj
dravnoj polovini) sa Dalmatincima, koji "pripadaju Hrvatskoj",
ali ne i sa Slovencima. Znai, Slovenci, kao istorijski deo Austrije,
ne ulaze u sklop jugoslovenskog pitanja i politike. Kao da se nita
nije promenilo od vremena ljubljanskog jugoslovenskog kongresa
1870! Kao da se na taj nain moglo sakriti od navale nemakog
imperijalizma. Otuda je i razumljivo zato je liberalni "Slovenski
narod" u ono vreme pisao: "Najvea opasnost za Slovence bila bi
to, ako bi nemakoj politici uspelo da svojom agresivnou ubedi
Srbe i Hrvate, da bi bilo bolje da oni Slovence ostave njihovoj
sudbini."" 7 a

"' R. W. Setan-Watson, The southern Slav question and the Habs-


burg Manarchy, London 1911. Prema Henrik Tuma, Iz mojega ivljenja,
,.Na~a zaloba", Ljubljana 1937, str. 447.
,.,. D. Jankovi, delo pod 56, str. 65.- J. Pleterski, delo pod 83, str
61. - Isti autor, delo pod 83, str. 87.

123
U svetlu tog svestranog odvajanja pitanja Slovenaca od
jugoslovenskog pitanja treba ocenjivati nastojanja samih Slovena-
ca da probiju tu dualistiku barijeru (Lao Valijani je naziva
dijafragmom) u pravcu politikog povezivanja sa ostalim juno-
slovenskim narodima."" Makar i najmanji uspeh je znaajan, jer je
poetak daljeg logino jugoslovenskog razvitka. Zato jugosloven-
ska politika Slovenaca poinje, ne na Drini, ve na Sutli kao
hiljadu godinjoj granici Nemakog, sada Austrijskog Carstva.
Treba konstatovati da politika sva tri politika tabora, u posled-
njoj predratno} deceniji, tei prevazilaenju Sutle, sa namerom da
Slovenija u dravnopravnom pogledu deli sudbinu Hrvatske, te
Bosne i Hercegovine. Zahtev za posebnom junoslavenskom
dravnom jedinicom ("trijalizam"), vodi Slovence na zapadnoj
strani Sutle u konflikt sa svim vladajuim faktorima Austrije i, na
kraju, sa dinastijom. Konflikt bi bilo mogue izbei samo
odstupanjem od tog zahteva, tj. odstupanjem od prevazilaenja
Sutle. Istorijski je najznaajnije to to politika Slovenaca od toga
zahteva nije nikad vie odstupila. Uza svu problematinosti
injenice to je sada najaktivniji politiki subjekt u tom pravcu
klerikalna Vseslovenska ljudska stranka i to se ona povezala sa
"pranjavim pravakim programom koji joj namee granice",
kako se izrazio Ivan Cankar,"'' trend i logika razvitka su
jugoslovenska grupisanje i uzajamnost. Kako objasniti taj para-
doks? Izuavanja dovode do zakljuka, koji potvruje istinitost
upozorenja od 17. juna 191 O, koje je prestolonasledniku uputio
naelnik njegove kancelarije, Bro: "Ne bi se trebalo", kae on
"igrati sa parolom trijalizma, ako ona dolazi odozdo. To bi mo-
glo imati jako neprijatne inepred.viene posledice."''0 Pokret za
uee Slovenaca u junoslavenskoj dravnoj jedinici (pod bilo
kakvim nazivom) to je bio pokret u kojem su uestvovale osnovne
mase ve organizovanog naroda, ne samo stranaki vrhovi, u
kojima je bilo svakojakih tendencija i diferencijacija. Konkretne
analize pokazuju da su ti vrhovi svoju taktiku odreivali prema
kretanjima u bazi, koja su bila autonoman i sebi odgovoran
politiko-drutveni faktor.
U maju 1912', beogradska "Pravda" je skretala panju
radikalima da treba da se opredele izmeu Duanove velike Srbije
ili Jugoslavije, te je pri tome istakla dve kardinalne tekoe, kad
je re o ovom drugom cilju: postojanje Austro-Ugarske i njenih
trijalistikih planova, te neiskrenost Hrvata i drugih Jun~h
Slovena prema Srbiji. Treba se bojati da Austro-Ugarska, pomocu

~" Leo Valiani, La dissoluzione dell' Austria Ungheria, "lli Saggiato-


re", Milano 1966, str. 58.
"'' I. Cankar, delo pod 73, str. 260.
m Vladimir Dedijer, Sarajevo 1914, "DZS", Ljubljana 1966, str. 197.

124
trijalizma, "ne odvoji Srbiju od njene nezavisnosti, pa je prisaje-
dini svojim Slovenima". Takvim trijalistikim planovima, veruje
"Pravda", tee Hrvati i Slovenci. Oni "radei na jugoslovenskoj
zajednici, ne misle ocepiti se od Austro-Ugarske pa prii Srbiji,
nego na protiv tenja im je da Kraljevinu Srbiju privuku
Austro-Ugarskoj pa da pomou ove podignu svoju vanost i
znaaj u austrougarskoj monarhiji do te mere da postanu
ravnopravni sa Nemcima i Maarima"'''
Ovo je teza o kojoj i dananja naa istoriografija jo
raspravlja sa raznih polazita i bez jednodunog zakljuka. Prema
onome to smo rekli o trijalizmu u vezi sa Slovencima, oigledno je
da nije mogue izjednaavati .,parole" Austro-Ugarske i politiku
koja dolazi odozdo. "Pravda" u to tada, naravno, nije mogla da
bude tako ubeena. Takoe, nije mogla znati ono to danas
utvruju istorijska arhivska istraivanja o pitanju kakvi su bili
planovi Austro-Ugarske i Nemake 1908-1918. prema Srbiji.'' 2
Danas se vidi jasno da u planovima, bilo za osvajanje bilo za
politiko privezivanje Srbije, nije bilo mesta za ideju da Austro-
-Ugarska treba da kuje politiko oruje kroz zadovoljavanje elja
domaih Srba i Hrvata (Slovence iskljuujui a priori) bilo
kakvim trijalizmom ili drugim nekim koncesijama dravnopr<:~v
nog karaktera. Maarski faktori odbijaju aneksionistike planove
ba zabog bojazni da to ne bi, uveavanjem junoslavenskog
elementa u dravi, donela kao posledicu trijalizam, a time i kraj
dualizmu.
Takozvani trijalizam Hrvata i Slovenaca samo je trenutno
aktuealan naziv za onu trajnu autohtonu tenju dravnopravnog
okupljanja junoslovenskih zemalja Habsburke Monarhije u po-
sebnu celinu, koju pratimo ve od 1848. godine. Ova trajna tenja
trajno postavlja i pitanje jednog ili vie centara jugoslovenskog
grupisanja, odnosno koji jedini centar e to grupisanje u celosti da
izvri. Sasvim razumljiva i opravdana je briga Srbije da ljubomor-
no uva svoju jedva steenu (posle 1903) nezavisnost od Austro-
-Ugarske, koja sasvim nedvojbeno vodi imperijalistiku politiku
prema njoj. Ali, zar vie slobode za June Slavene Habsburke
Monarhije mora, bar naelno, da znai ugroavanje nezavisnosti
Srbije? To je pitanje danas, ali je u stvari bilo i onda, isto
teorijsko. Jer, injenica je da ispunjenje tenji za dravnopravnim
okupljanjem junoslovenskih zemalja Habsburke Monarhije nije
u Austro-Ugarskoj bilo uopte ostvarljivo bez revolucije. To je ve
tada bio sasvim jasan i izriit zakljuak nacionalnorevolucionarne

' 11 D. Jankovi, delo pod 56, str. 57.

"' 2 Andrej Mitrovi, Prodor na Balkan. Srbjja u planovjma Austro-


Ugarske j Nematke 1908-1918, "Nolit", Beograd 1981.

125
omladine u Hrvatskoj, Dalmaciji, Sloveniji, a pogotovo u Bosni i
Hercegovini "Istu energiju, jednake pripreme i jednake rtve
zahteva revolucija za trijalizam, kao to to zahteva revolucija za
potpuno ujedinjenje i neogranienu slobodu ... Prema tome ne
teiti za polovinom nego za neogranienom slobodom!""'l Poseb-
na dravnost austrougarskih Jugoslavena je do kraja Monarhije
ostala puka elja (ali je pokretala mase!). Ona se mogla ostvariti
tek potpunim otcepljenjem od te drave. A pokret za nju doprineo
je sutinski tome da se to uopte moglo dogoditi.
Bez obzira na ogranienost neposrednog cilja, pokreti za
dravnopravne okupljanje Slovenaca sa ostalim Junim Slovenima
Habsburke Monarhije svima su dokazivali pripadnost Slovenaca
jugoslovenskoj politikoj zajednici. Takav dokaz je bio potreban i
Hrvatima i Srbima. A morao je da ubedi i inostrane eksperte. Isti,
ve citirani, Siton Votson je, l. oktobra 1914. u memorandumu
britanskom Forin ofis, zapisao i ovo o jugoslovenskom ujedinje-
nju: "Nikakvo ureenje nee biti potpuno ako propusti Sloven-
ce . Oni moraju da dele sudbinu svojih hrvatskih i srpskih
roaka." Si ton Votson jo kae ta ga je navelo da menja
svoje miljenje: "Moda je najudesniji potez celog pokreta ba
nain, kako je zahvatio Slovence, koji su od svih Junih Slo-
vena najvie udaljeni od Srbije, koji govore razliit dijalekat i
koji su bili uvek posebno odani katolici, sa ultramontanskim
tenjama. Pa ipak, ba klerikalni Slovenci nadmauju ak Hrvate
u svom srbofilskom oduevljenju i u svojim snovima o
ujedinjenju.""~ Mi bismo to danas drugaije zapisali, ali takav je
bio utisak ovog pronicljivog posmatraa. On je dobro uoio ono
glavno, a to je da je re o jednom temeljnom procesu u svesti
samog naroda, ne samo stranakih vrhova.
Izuavajui istoriju ne bi trebalo, kada analiziramo programe
i njihove rei, nikad zapostavljati pokret organizovanog naroda
koji iza programa deluje. Jer, taj pokret ima snagu da promeni
situacije, a ne samo da menja slovo dokumenata.
Pitanje nacionalnog samoopredeljenja Hrvata, Slovenaca i
delova srpskog naroda u granicama Austro-Ugarske, koje se
danas istoriaru predstavlja tako jasno, savremenici pre 1914. su
videli drugaijim oima. Kao primer jednog dosta opteg tada-
njeg gledanja, moemo uzeti iz knjige rei Vojvoanina Mirka M.
Kosia, posveene 1912. "omladini triju plemena jednog naroda".
"Od svih narodnosti monarhije", pie on, "jedino Maari i esi

.1 Rudolf Giunio, Delegacije, trijalizam j naa narodna Ideja, ,.Zo-


ra", Zagreb 1912, odnosno "Dan", Ljubljana 1912. Prema L. Ude, delo pod
67 ' s~.~- i~\V. Setan-Watson, Korespondencija, knj. l, Zagreb 1976, str.
184

126
pripadaju celim svojim brojem Austro-Ugarskoj, dok su Nemci,
Rumuni, Juni Sloveni i Talijani vie manje odlomci i delovi svojih
vanmonarhijskih i dravno samosvojnih plemena ..... ~ Ako ostavi-
mo po strani zbrku sa pojmovima narod, narodnost, pleme, Kosi-
ev pogled je jasan: kao u sluaju !talijana te Nemaca i u sluaju
"Junih Slovena" je re o jednom narodu i njegovom ujedinjenju,
to je pravo tog naroda u celini. Na slian nain e se zahtev za
stvaranjem ujedinjene jugoslovenske drave, pozivajui se na
pravo nacija na samoopredeljenje, postavljati pred meunarod
nom javnou i za vreme svetskog rata od svih subjekata
jugoslovenskog pokreta. U tome je bila politika snaga i ubedljiva
loginost jugoslovenskog etnikog unitarizma, u tome je on pri
nastanku prve jugoslovenske drave odigrao znaajnu i to pozitiv-
nu ulogu.
Slaba strana unitarizma je bila u tome to on nije odgovarao
stvarnosti, u kojoj su postojali junoslovenski narodi, a ne
junoslovenski narod (nacija). To je istorija pokazala ve dotle, a
jo vie e pokazati u daljem razvitku. Konstukcija sa jednim
narodom triju plemena, mogla je da bude, u najboljem sluaju,
provizorij, koristan za dati istorijski trenutak i za sasvim odreen
cilj. Uiniti iz provizorija po starom pravilu, ono to e da traje, to
je stvaralo toliki niz najozbiljnijih problema u jugoslovenskoj
zajednici koliko je stvarno bilo naroda (nacija). To je pokazala
istorija posle 1918. Meutim i pre toga stvari nisu bile tako
jednostavne.
Karakteristino je za tu problematiku, to emo istog
M.M.Kosia u vreme rata, sresti meu saradnicima revije "La
Yougoslavie", koja u godinama 1917. i 1918. izlazi u vajcarskoj i
zastupa federativni princip ureenja budue jugoslmenske dra-
ve, kritikujui politiku i Jugoslovenskog odbora i vlade Srbije.
Revija se, pri tome, pozivala na zakljuke skupa jugoslovenskih
studenata sa univerziteta Srbije, Austro-Ugarske i Nemake,
odranog 28. juna 1914. u Beu. Federalizam, koji je zastupala
"La Yougoslavie" (urednici socijalista Dragotin Gustini, Slove-
nac i Nikola Smodlaka, Srbin iz Srbije, rodom Dalmatinac),
menjao se po svojoj koncepciji: ispoetka zasnovan na sociolo-
kim, ekonomskim i istorijskim momentima, na kraju postavlja
naelo da unutranje uredenje treba da odreuju narodi koji
Jugoslaviju sainjavaju na osnovu smoopredeljenja; u tom sklopu
je nuna borba protiv hegemonje pojedinih pokrajina i vera, te
borba protiv svakog pokrajinskog separatizma; centralistika
drava nuno bi koila razvitak pojedinih pokrajina, guila bi

~ Mirko Kosi, Moderna Germanija, "J. Radak", Velika Kikinda


1912.

127
svaki izraz njihovog samostalnog ivota; u federativnoj dravi
nerazvijeni delovi budue Jugoslavije podii e se na nivo
razvijenijih; svaka pokrajina treba da se razvija dalje na temelju
ve postojeih ekonomskih i intelektualnih institucija. Sve to se u
reviji razvijalo i isticalo jo uvek formalno u okviru teze o
nacionalnom jedinstvu Jugoslavena!'"
Unitarizam, kao izraz solidarnosti i izraz zajednike politike
volje, pred svetom je ve u ono vreme bio neto sutinski drugo od
unitarizma kao doktrine centralizma i rezervisanja prvenstva u
vladanju. Demokratski etniki unitarizam nije nuno iskljuivao
federalistike koncepcije. injenica je da federalistike ideje
susreemo ve od poetka 19. veka u raznim varijantama i
teritorijalnim kombinacijama, kako irim tako i za odnos meu
junoslovenskim narodima. U raspravi Koste Milutinovia, posve-
enoj toj temi, nelazimo imena Mihaila Polita Desania, Svetoza-
ra Miletia, Vladimira Jovanovia, Josipa Juraja Strosmajera i
Imbra lgnjatovia Tkalca, kao nosilaca federalistikih zamisli i za
June Slovene.'17 Sama ideja federacije, naravno, nije roena na
jugoslovenskom terenu, mada su jugoslovenski kompleks i plura-
lizam centara koji su realno konstituisali jugoslovenski proces,
sve vreme upuivali na federativna reenja. Primarni federalizam
francuske buroaske revolucije, dakako, nije bio federalizam
nacija, niti vajcarski niti onaj ameriki. Ali to je bio osnov za
nacionalni federalizam, kao reenje za ire komplekse nacija koje
su se udruivale u oslobodilakom nastojanju. Grki pesnik
Konstantin Velestinlis Fereos - Rigas je, navodno bio prvi koji je
federaciju naroda predloio kao reenje za Balkan, ve pre kraja
18. veka. NeuspeH pokuaj federalizacije Austrije na osnovi
naroda (ne istorijskih prava) u revolucionarnom zbivanju 1848-
1849. godine, pa kasniji planovi za federalizaciju cele Habsburke
Monarhije, s jedne te planovi za federalizaciju Balkana, s druge
strane, ili, pak, planovi koji su eleli da obuhvate oba podruja
zajedno, podsticali su ideju federacije i kod naroda Jugoslavije.
Na Svetozara Markovia utiu federalistike ideje ruskih revolu-
cionarnih demokrata, na predstavnike zvanine Srbije plan
Dunavske federacije Lajoa Kouta od 1862. godine. Socijalistike
tendencije su u pozadini nacrta Balkansko-karpatske federacije
Srba Vase Pelagia i Slovenca Miroslava Hubmajera, izdatog u
Bukuretu 1884. Ideja Istone federacije (federacije naroda oto-

ske f~e~;J~;~~:;~~~;:::;!~lv7cfi~ ~7;!~~r;s:~;~~~~1~~-u~C:~~~f~~


delavskega gibanja" 13, Ljubljana 1973, str. 117: . . . .
n Kosta Milutinovi, Prvi ideolozi federa!Lstzke mJSli kod Juimh
Slovena, "Radovi" - "JAZU" knj. 330, Zagreb 1963.

128
manske drave), dola je kasno (1908), da bi mogla imati ire
dejstvo, izuzev u Makedoniji. Federa listike koncepcije nalazimo i
na kongresu jugoslovenske omladine u Beogradu 1904, u izlaganju
predsedavajueg Gregora erjava. Ovaj pokuava i kasnije 1908.
da formulie samostalan program nestranake slovenake narod-
no-radikalne omladine, naime za federaciju Vojvodine, Hrvatske i
Slovenije. O federalistikim planovima socijalista bie rei u
narednom poglavlju, pa ovde spominjemo samo jo ideju Ivana
Cankara o jugoslovenskoj federativnoj republici iz 1913. godine.

5. PROLETARIJAT I JUGOSLOVENSKI NARODI

Ako kaemo proletarijat, govorimo pre svega o organizova-


nom klasnom radnikom pokretu, njegovim strankama, koje se u
vreme pre prvog svetskog rata kod nas sve redom nazivaju
socialdemokratskim. To je reenje za nudu, ali neko drugo je
nauni zadatak budunosti. Ipak, treba biti svestan da proletari-
jat, radnika klasa kao takva, zaista postoji, da on stvarno
drutveno i neprekidno deluje sve vreme, da on deluje i bez obzira
na postojanje radnikih organizacija i partija, koje tee da govore
u njegovo ime, pa i da ga politiki usmeravaju. Proletarijat je
drutveni i politiki faktor, koji je istovremeno i samostalan i sam
deo globalnog drutva u kojem je nastao. On se od tog drutva i
njegovih ivotnih uslova i potreba ne odvaja, niti se iznad njega
izdie. On deluje u njemu, pa u tom delovanju menja drutvene
odnose, a i sam sve vie poprima svojstvo faktora koji kroz sebe
prelama interese celine svog drutva, ukidajuu u novim odnosi-
ma podvojenost izmeu njih i svog vlastitog interesa. To je
objektivna istorijska tendencija proletarijata. Ali, ona se moe
afinnisati, bar tako izgleda, samo putem politike organizovano-
sti, preko radnikih partija. Ipak, ta tendencija jeste ono to
odreuje njihovo delovanje, utoliko vie ukoliko su one vie bliske
proletarijatu, ukoliko su one zaista proleterske.
Brojnost radnike klase, njezin udeo u drutvu, nesumnjivo
su bitan faktor za opti uinak njenog delovanja, mada brojnost
nije nuno i faktor radikalizma radnikih partija. Teko je doi do
statistikih podataka o brojnosti proletarijata u jugoslovenskim
zemljama pre 1914. godine, posebno onim koji bi meu sobom
neposredno bili uporedivi. Jo je najsigurnije dobiti predstavu o
radnitvu posredno, to jest putem pregleda stanovnitva koje ivi
od agrarnih i neagrarnih delatnosti. U neagrarnom delu se moe
traiti radnitvo. Najblii popis tog stanja je onaj iz 1921, kada je
utvreno da procenat agrarnog stanovnitva u Kraljevini SHS
iznosi oko 76%. Postoje i nto raniji podaci. U Srbiji, na primer,
agrarnog stanovnitva ima 84% (1900), Hrvatskoj 79%, Bosni i

129
Hercegovini 87% i Sloveniji 64%.'''' Ogranienost mogunosti
radnike klase je oigledna kao i injenica da se svi nacionalni
pokreti i sav nacionalni ivot razvijaju pod vodstvom buroazije,
ali je istorijski jo potpuno neproblematizovana. Potencijalne
mogunosti radnike klase da ona vodi nacije se nalaze tek u
budunosti, a tada su postojale eventualno kao pojava svesti o
mogunosti i nunosti takve uloge.
Posmatrajui pitanje o odnosu radnikih partija prema
problemima jugoslovenskih naroda u vreme pred prvi svetski rat,
treba razlikovati dva stanovita. Prvo je posmatranje shvatanja
koje razvijaju pojedine stranke u pogledu mesta i odnosa proleta-
rijata, njegovog pokreta, prema narodu (narodima). A drugo
ima u fokusu poglede i delatnosti pojedinih partija za reenje
konkretnih nacionalnih problema u jugoslovenskom politikom
kompleksu. Oba stanovita su tesno povezana, ali istorijski je
odluujue prvo. Jer, na prvo mesto treba staviti kriterij, koji je, u
knjizi "Srpska nacija u graanskom drutvu", primenio Miroslav
orevi, kada je u centar svoga istraivanja udela radnike klase
postavio pitanje kako "se srpska socijalna demokratija sve vie
pribliavala osnovama za jedinstveno posmatranje drutvenog i
nacionalnog pitanja". Tematika drugog stanovita ostaje, sve do
1923. godine, uglavnom u okviru reagovanja radnikih stranaka
povodom inicijativa graanske politike. Zato je razumljivo da sa
drugog stanovita nalazimo vie vlasitite empirije i pogleda, vie
specifinih politikih izraza naih radnikih partija, negoli sa
prvog, jer sve do 1914. prevlauju kurantni stavovi u Internacio-
nali. Ali ne isktfuivo!
Mada su sve nae socijaldemokratske stranke bile deo iste
Internacionale, te imale vrlo sline, ako ne i identine programe,
vidimo da je bilo razlika u njihovim pogledima i na podruju od-
nosa proletarijat - nacija. Ove razlike ne izviru iz injeni
ce to postoje znatne razlike u vremenu osnivanja stranaka:
socijaldemokratska stranka za celu Austriju, znai i za njene
slovenake i hrvatske pokrajine, osnovana je 1889, stranka za celu
Ugarsku, u kojoj Vojvodina ostaje do kraja Austro-Ugarske 1890,
Socijalno-demokratska stranka Hzvatske i Slavonije 1894, Jugo-
slovanska socijalno demokratina stranka (slovenaka) 1896,
Srpska socijaldemokratska stranka (kasnije: partija) 1903, Soci-
jaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine 1909.
U pogledu idejnih postignua u pitanjima nacije, posebno
mesto pripada srpskoj stranci, iako ona nije meu starijima. Ona
sigurno ima sreu to se u njenim redovima nalazi niz vanrednih
mislilaca i talentovanih politiara. No, prednjaenje SSDP u
nacionalnom pitanju ima objanjenje i u objektivnim uslovima.

'''' Iz rukopisa Istonje SKJ, 1985.

130
SSDP jedina deluje u nacionalnoj dravi, i to u dravi nacije iji
problem joS nije reSen za velike njene delove, jo se nalazi u
akutnom stanju te doprinosi izbijanju meunarodnih kriza, a
uzrokuje i dva rata Srbije na Balkanu. To su bile situacije koje su
brzo i neumoljivo iziskivale od2ovore od radnike partije, a ova je
opet nast~?jala da ostane na samostalnom klasnom stanovitu.
U idejnom fondu SSDP nalazimo veoma pronicljive stavove o
pitanju nacija (srpske nacije): jasno saznanje o velikoj vanosti
nacionalne slobode i nacionalne dravnosti za radniku klasu
dotinog (malog) naroda (1908); predavanje velikog znaaja pravu
malih naroda na samoopredeljenje u politikom (otpor navali
imperijalizma) i u privrednom smislu (bra samostalna industrija-
lizacija) (1910); kritika SSDP na raun austrougarske socijalne
demokratije konstituie potrebu specifinog odnosa izmeu rad-
nikih partija ugnjetake i ugnjetene (nadreene, podreene,
razvijene, nerazvijene) nacije (1910); borba radnike klase sa
buroazijom o karakteru nacionalnog pokreta i o. kvalitetu
nacionalne slobode shvaena je u smislu, vrlo bliskom ideji o
kostituisanju radnike klase kao nacije. To je izraeno i u stavu D.
Tucovia o postojanju dve Srbije, buroaske i proleterske. kao i u
njegovom zakljuku da proletarijat sa socijaldemokratijom na
elu postaje "stoer" one druge, proleterske Srbije (1911).
I danas su inspirativna razmiljanja D. Tucovia povodom
potresnog ,.nacionalnoodbrambenog" razlaza partija Druge inter-
nacionale na poetku rata 1914, odnosno da je "za proletarijat
sve manje mogue da bude ravnoduan prema torne pod kojim e
se uslovima celina, njegova celina i njegov narod. nalaziti" te da
bi "odvajanje od sudbine narodne celine izazavalo partijski krah
umesto oekivane revolucije". Ove rei zaista su izraz injenice da
se Tucovi nije odvojio od narodne celine u ratu 11111 Ali, to je jo
neto vie. U Tucovievom razmiljanju moemo nazreti nagove-
taj kvalitetno novog shvatanja odnosa izmeu proletarijata
(revolucije) i naroda u iduoj epohi, kada e prolaterijat, uzimaju-
i "sudbinu" naroda samoinicijativno u svoje ruke, u svakom
sluaju, i u ratu, .,odvojiti" ne sebe nego buroaziju, viSe klasnu
nego nacionalnu, od. celine, tj. sprovesti revoluciju u spoju klasnog
i nacionalnog. Razvitak u tom pravcu nee ii ni pravolinijski, ni
bez prekidanja kontinuiteta. Ali znaaj i kvalitet idejnih dostig-
nua SSDP nisu zato nita manji.
Socijaldemokratske stranke, koje su na jugu Habsburke
Monarhije posebno organizovane, bilo na osnovu unutranjih
dravnopravnih podela same te monarhije (Hrvatska-Slavonija i

H"' Vuk Vinaver, Srpska socJjaldemokratija i problem J-ata za


nacionalno osloboenje i ujedinjenje, "Zbornik radova" l, .,Istorijski
institut", Beograd 1976. str. 255.

131
Bosna-Hercegovina), bilo na osnovu nacionalne pripadnosti
radnika (slovenaka "jugoslovenska"), dele, to je poznato i stalno
isticano, opta gledanja i stavove celokupne socijaldemokratije
Austrije i Ugarske, kojima su dravno pripadale. Njihovi najbitni-
ji stavovi i pogledi jesu da su nacije i njihovi problemi pre svega
stvar buroazija, a sam nacionalni problem ogranien u prvom
redu na podruje kulturnog nacionalnog ivota, tj. nacionalni
problem je odvojen od drave, on se reava kulturnom autonomi-
jom etnikih teritorija, ili, tzv. personalnom kulturnom autonomi-
jom. Personalna autonomija izraava uverenje da nacija postoji
odvojeno od teritorije (injenica nacionalno meovitih podruja,
ekonomskih migracija u industrijskom drutvu), pa pojedinani
pripadnici pojedinih naroda treba da se okupljaju u autonomne
korporacije za zatitu njihovih specifinih nacionalnih kulturnih
interesa. Karl Rener, u Beu, to dokazuje, polazei od elje da
uvrsti celokupnu, politiCki i ekonomski, centralizovanu dravu;
Etbin Kristan, u Trstu, dokazuje isto, ali polazei od suprotnog
uverenja: poto neposredno predstoji odumiranje drave, otpada
svako teritorijalno politiko organizovanje drutva, ukljuno
nacionalno. Opte je prihvaeno miljenje da radnika partija
treba da nastoji da Se nacionalno pitanje reava ve u buroaskoj
dravi, kako bi se time prokrio put za "istu" klasnu bqrbu, koju
"nacionalne svae" zavaenih buroazija samo koe.
Od ovih optih "austromarksistikih"* naelnih pretpostav-
ki, ve su rano u rrmogoemu "odstupale" u praksi, pomalo i u
teoriji, junoslovenske, pa i druge, socijaldemokratske stranke i

h~i~i~~~a~j~~~s~h~~Ju~~~~ti!~ ~~f:~~~t~~;?':!k~i~~~~=
sko, politiko i teritorijalno. 1111 Oni, zajedno sa slovenakim, ve u
1896. postavljaju pitanje specifinih puteva socijalizma u juno-
slovenskim zemljama habsburke drave i, bez obzira na njenu
dualistiku strukturu, povezuju nacionalnu emancipaciju sa soci-
jalnom, pozivajui na "zajedniku borbu jugoslovenskih siroma-
ha". Na osnovu svog sociolokog poimanja nacije, oni pristupaju i
borbi hrvatsko-srpske koalicije 1905-1906. za autonomiju i
demokratizaciju Hrvatske. Nedogmatska je misao i slovenakih
socijalista (1897) da slovenakom proletarijatu pripada velika
uloga u borbi za osloboenje oveanstva, poto on, ,,premda
malobrojan, zastupa naciju koja irna jednaka prava kao i svi
"Austromarksistiki" u navodnim znacima, jer takva glediiHa i
tendencije nisu bile ograniene samo na ondanju Austriju. Takve
tendencije prate radniki pokret svuda i on se uvek mora s njima
suoavati. Njih, na primer, ima i danas u Jugoslaviji. Obino se predstavljaju
kao blistave ,,nove" ideje "iste klasne" alternative.
101 Vlado Otri, SocijsHstitki radnitki pokret u Hrvstskoj do 1918.

godine, "Povijesni prilozi" 2, Zagreb 1983, str. ll.

132
ostali narodi". Misao o proletarijatu, kao zastupniku (predstavni-
ku) naroda, povezana je sa milju o socijalnoj sadrini slovena
kog narodnog pokreta, pa Slovence karakterie kao ,,rod patnika,
proletera". Kada je Oto Bauer svojom analizom doao do konstata-
cije o socijalnoj uslovljenosti i sadrini nacionalnih pokreta,
delei nacije Austrije, po tom kriteriju, na "istorijske i neistorij-
ske", Etbin Kristan, u svojoj studiji sluaja Slovenaca, jo
produbljuje tu povezanost nacionalnog problema sa celinom
drutvenog razvitka (1908). SDS Bosne i Hercegovine naglaava
internacionalizam, podvlaei da "svaki radnik ima svoju naciju"
(1912).
Glavna razlika u shvatanjima junoslovenskih socijalista u
podunavskoj monarhiji, u poreenju sa SSDP (i bugarskim
"tesnima"), ostaje do svetskog rata u nepridavanju politikog
karaktera nacionalnom pitanju (pravo na samoopredeljenje, pravo
i potreba nacionalne dravnosti). To se, dodue, poelo menjati u
vreme prvog balkanskog rata ("Crvena sloboda" - "Nova
borba", koju izdaje SDS Hrvatske i Slavonije u Budimpeti 1912,
istupanje Ivana Cankara 1913), ali jo nije dovelo do promena u
programima socijaldemokratskih stranaka.
Jo jednu razliku treba pomenuti. To je razlika u odnosu
prema samim jugoslovenskim narodima, prema teorijskom i
politikom opredeljenju njihovog fenomena. Ona se izraavala u
odnosu prema srpsko-hrvatskom, pa i slovenakom (eventualno i
bugarskom) nacionalnom unitarizmu. SDS Hrvatske i Slavonije je
na samom poetku, oslanjajui se na tradiciju Rakog i Strosma-
jera, te smatrajui se obaveznom radi svoje internacionalistike
orijentacije, odmah stala na stanovite hrvatsko-srpskog jedin-
stva, tumaei sukob izmeu hrvatskog i srpskog graanstva u
Hrvatskoj kao posledicu klasnog egoizma buroazije. 102 Idejni
voa slovenake JSDS, Etbin Kristan, i sam zadojen u Zagrebu
duhom obzorakog shvatanja hrvatsko-srpskog nacionalnog je-
dinstva jo pre pristupanja radnikom pokretu, prenosio je ta
shvatanja, kao socijalistika, i na JSDS, te doprineo jugosloven-
skom etnikom unitarizmu Tivolske rezolucije 1909. Misao o
jednom narodu Srba i Hrvata, proirenu i na Slovence, prihvatila
je i te godine osnovana SDSBiH. Na drugoj strani, i SSDP to prih-
vata, ali srpsku partiju okupira ideja demokratske balkanske fede-
racije, a ne jugoslovenska ideja, pa ona gledite o srpsko-hrvat-
skom nacionalnom jedinstvu prihvata "vie uzgredno, kad se to
pitanje postavljalo" m, to jest, kada se postavljala politika potreba

'"~ Mirjana Gross, delo pod 15.


1" 1 Dragoslav Jankovi, Koncepcija srpsko-hrvatskog nacionalnog

ull/lanzma u Hrvatskoj j Srbiji 1903-1918, "Zbornik radova Pravnog


fakulteta u Novom Sadu" br. 4, Novi Sad 1970.

133
(na primer, stav prema zavadi Hrvata i Srba u Hrvatskoj 1902. ili na
balkanskoj socijalistikoj konferenciji u Beogradu 1910). Socijali-
sti u Srbiji su svakodnevno bili zaokupljeni problemima svoje
nacije, pa su se tako i orijentisali u stvarnom ivotu.
Razlika o kojoj govorimo nije bila samo verbalne prirode, niti
se svodila samo na razlike u upotrebi nacionalnih imena. Naroito
je u Hrvatskoj, teza o hrvatsko-srpskom nacionalnom jedinstvu
oteavala socijalistima (kao i drugima) naunu spoznaju samog
fenomena nacije, posebno hrvatske. Jer, SI1Jski delovi u HIVatskoj,
i pored svih ubeenja o jedinstvenoj naciji, imali su svoje ve
davno oformljena nacionalno jezgro u Srbiji, odnosno, prema
tadanjem shvatanju, i u Crnoj Gori. Ova zapreka je bila manje
efikasna u Sloveniji, gde je etniki jugoslovenski unitarizam bio
vie izraz idealnog politikog pravca nego naputanja, odnosno
negiranja stvarne nacionalne individualnosti Slovenaca. Kao to
smo videli, sasvim drugaiji su efekti SSDP u odreivanju odnosa
proletarijata prema naciji u Srbiji. Jasnost u pogledu na nacional-
nu individualnost uslovljava i sprern,nost radnike klase da
zauzme svoje mesto u drutvenom i politikom ivotu svoje nacije,
na tlu svoga drutvenog delovanja.
Poseban je sluaj sa socijalistima u Makedoniji. Tamo nije
osnovana stranka, postojale su samo grupe socijalista. Makedon-
ski socijalisti su se grupno, pod vodstvom Vasila Glavinova na
konferenciji u Kruevu, poetkom juna 1903, odluili da pristu-
pe nacionalno-revolucionarnoj VMRO. Oni su u VMRO imali
pravo da deluju ne samo u nacionalnooslobodilakorn ve i u
drutveno-socijalistikom smislu (Dano Zografski). 104 U torne su
makedonski socijalisti bili blie SSDP (i bugarskim "tesnim"),
koja u nacionalnim pokretima za osloboenje vidi revolucionarnu
snagu koja moe preobraziti Balkan.
Posle osvrta na prvo stanovite o pitanju odnosa radnikih
partija prema problemima jugoslovenskih naroda u vreme pred
prvi svetski rat, elimo da se, makar sumarna, osvrnemo i na
drugo stanovite, tj. na njihov odnos (stavove i delatnosti) prema
reavanju konkretnih nacionalnih problema u jugoslovenskom
politikom kompleksu, pogotovu njihovom reagovanju povodom
inicijativa graanske politike. I sa tog stanovita konstatujemo
trajne razlike, ali i atmosferu zajednitva.
Ve od 1875. pa sve do prvog balkanskog rata, socijalisti u
Srbiji (i drugim zemljama Balkana, koje tee potpunom osloboe
nju ispod vlasti Otomanskog Carstva) se nalaze pred tekim
dilemama, kada je re o odreivanju taktike prema inicijativama
graanske politike u nacionalnom pitanju. S jedne strane, tu ~e
veto evropske socijalne demokratije protiv oslobodilakih podv1-
104 Dano Zografski, Prilog za Istoriju SKJ, 1983.

134
ga. makar buntovnikih, u ime uvanja statusa quo na Balkanu i
davanja prioriteta (eventualnoj) revoluciji u zapadnoj i centralnoj
Evropi. .,Tek onda, kada se tenje tih patuljastih naroda (Srbi,
Bugari, Slovenci, galicijski Ukrajir.ci) budu, posle pada carizma,
otarasile svih panslavistikih udnji za svetskom dominacijom, mi
emo moi da im dozvolimo slobodnu aktivnost." "Za osloboenje
zapadnoevropskog proletarijata mi se moramo boriti zajedniki i
tome cilju podrediti sve ostalo. Neka su balkanski Sloveni i njima
slini jo toliko interesantni, mene za njih nije briga ama ba
nita, ako su njihove oslobodilake tenje u suprotnosti sa
tenjama proletarijata Po mom miljenju, politika proletarija-
ta ne srne da dozvoli da se zbog nekolicine Hercegovaca zapah
svetski rat ... " Tako je mislio Fridrih Engels 1882. godine, a
slino se izraavao i u drugim prilikama. wo; Motivi za odravanje
statusa quo na Balkanu, mogli su biti jo i sasvim drugaiji 1912.
godine. Francuski socijalisti, protivni ratu Francuske u Maroku i
Tunisu. eleli su emancipaciju i evropeizaciju islamskih nacija, pa
je i to bio za njih motiv da ustanu protiv balkanskog rata. Ve se
1909. Tucovi alio (u pismu Karlu Kauckom 20. januara/2.
februara) na ana oresa da mu je "nova" Turska "postala
posebna simpatija".
S druge strane, graanska politika Srbije, naroito posle
1903. ima za cilj vojno jaanje zemlje, njeno oslanjanje u meuna
rodnim odnosima na Rusiju i Francusku, na Italiju, a sve za
influziviranje konanog ratnikog obrauna sa Turskom, sasvim
odreeno posle oka od aneksione krize u 1908-1909. godini.
Siroki slojevi srpskog naroda tu politiku ne oseaju kao buroa-
sku, ve kao nacionalnooslobodilaku, kao svoju, makar i ne bili
baS oduevljeni "svojim" politiarima. U zemlji, koja se sprema za
rat, ne jaa samo vojska kao takva ve posebno militarizam,
antidemokratski i vanustavni uticaj oficirskih grupacija, intere-
sno povezanih sa dvorom i kapitalom.
SSDP je vrsto reena (i do kraja u tome uspena) da ouva
samostalno, nezavisno klasno stanovite, koje nije cilj sebi sa-
mom, ve je uvanje mogunosti za istorijsku inicijativu radni
ke klase, za revolucionarni apel. SSDP nema ni najmanju nameru
da se odvoji od nacionalnog interesa proletarijata i demokratskog
naroda. Ona uvaava nereenost srpskog nacionalnog pitanja, ona
potvruje pravo na nacionalno ujedinjenje. Nacionalno samoopre-
deljenje za nju nije otvoren problem, ni naelno ni praktino, ona
ne mora da se za to pravo tek opredeljuje, to je injenica koju je
nacionalnooslobodilaki pokret ve dotle bio stvorio. Ali, ona se
od buroaske i militaristike politike odvaja u tome to u odnosu

1" ' France Klopi. O preteklosti drugae, "Cankarjeva zaloba",

Ljubljana 1984, str. 51.

135
prema nacionalnooslobodilakim tenjama ne ide linijom manjeg
otpara, putem ulagivanja oseanjima, ve putem tumaenja na-
rodnim masama njihovog instinskog nacionalnog interesa, makar
to u datim prilikama bilo i nepopularno. Ujedinjenje- da, ali ne
u velikoj Srbiji koja "davi" svoje susede, ve Srbija u Balkanskoj
federaciji ravnopravnih slobodnih naroda. Ovaj cilj se ne postie
ratom. govori SSDP, makar popularnim, nacionalnooslobodila
kim, ve demokratsko revolucionarnom akcijom samih pogoenih
naroda u kojoj oni stvaraju svoju slobodnu zajednicu. llinden! Ne
Bregalnica! Ona rauna na mogunost unutranjeg revolucionar-
nog preobraaja same otomanske drave. Sem toga, SSDP rauna
na Internacionalu, ona je njen disciplinovani lan. Ali je ona i njen
kritiki lan, t~ dokazuju dobro poznati istupi njenog predstav-
nika 1910. na kongresu u Kopenhagenu. Ona 1912. ustaje protiv
rata Balkanskog saveza, kao to e - imajui poverenje u snagu
internacionalnog proletarijata - istupiti protiv rata i 1914.
Istorija potvruje njenu kritinost prema ratu koji predvode
buroazija i dinastije, oliene u militarizmu. U traginom drugom
balkanskom ratu, u nasilnikom reimu u Makedoniji i Staroj
Srbiji, u novom pohodu na Albaniju. Ali, istorija ne potvruje
njeno miljenje, da nacionalnooslobodilaki rat, makar takav
kakav je po svom politikom karakteru bio prvi balkanski, kao ni
odbrambeni rat, kakav je za S.rbiju bio prvi svetski, ne moe dati i
dobrih, a pre svega istorijski nunih i ivotu preko potrebnih
rezultata.
U tekim dilemama, koje je SSDP oseala pred problemom
rata za odbranu nacionalne nezavisnosti, wt. ona se nikad nije
odrekla nastojanja da politiki spoji klasni i nacionalni interes
srpskog proletarijata i naroda, jer u tome nije videla protivreno
sti. Sve- vie postaje oigledno da je to sredinji problem strategije
i taktike revolucije malog naroda na Balkanu. Reenja joj ne nudi
socijaldemokratska internacionala, a jo manje buroaski nacio-
nalizam. Bie potrebno da doe duh nove epohe posle svetskog
rata. I da nastupi. problem slobode nakon osloboenja.
Dosta razliit je poloaj i politiki razvitak socijalista junih
Slovena u Habsburkoj Monarhiji. Oni su ve u 90. godinama 19.
veka, kada od buroaske politike jo nisu pokretane aktuelne
inicijative u jugoslovenskom smislu, formulisali svoju platformu
socijalistikog pokreta junoslavenskog proletarijata. Protiv ,.sva-
e" graanskih slojeva u "jugoslovenskim zemljama", tj. u
Hrvatskoj-Slavoniji, pa i u Dalmaciji, oni su 1896 (na osniva
kom zboru Jugoslovanske socijalno demokratine stranke u
Ljubljani, na kojem su inicijativna uestvovali i delegati Socijal-
no-demokratske stranke Hrvatske i Slavonije) postavili osnov

w" V. Vinaver, delo pod 100.

136
politike jugoslovenskog proletarijata - "ljubav i bratstvo svih
jugoslovenskih naroda". To je bila prva formulac~ja zahteva koji
je postao glavna parola jugoslovenske NOB 1941-1945, prva
tormulaClJa gesla "bratstvo i jedinstvo".
Kao u doba revolucije, tako je i u 1896. ta parola shvaena
kao prvi uslov jugoslovenskog socijalizma, te istovremeno kao
njegov cilj. Konkretna akcija je bila namenjena Hrvatskoj i
Sloveniji. To je bila namera da se stvori, bez obzira na dualistiku
podelu zemalja, jedinstvena socijaldemokratska stranka jugoslo-
venskih socijalista. Zato je i novoosnovana socijaldemokratska
stranka slovenakog proletarijata unapred nazvana jugosloven-
skom. Taj zbor u 1896. je usvojio i najnoviju odluku kongresa
Internacionale u Londonu o pravu svih naroda na samoopredelje-
nje. Govorilo se i o stanju socijalistikog pokreta u Srbiji i
Bugarskoj i prihvaen je predlog da "idui jugoslovenski strana-
ki zbor u Zagrebu raspravi pitanje, kako bi bilo mogue osno-
vati jugoslovenski literarni list koji bi donosio naune i beletri-
stine lanke na slovenakom, hrvatskom, srpskom i bugarskom
jeziku."
Snage socijalizma na jugu Habsburke Monarhije nisu, daka-
ko, bile dovoljne da u organizacionom smislu savladaju dualisti
ku barijeru, pa je, s jedne strane, u najteim uslovima reimskih
progona i zabrana, ostala samostalno da radi SDSHiS, a s druge,
JSDS u austrijskoj dravnoj polovini, povezujui Dalmaciju i hr-
vatsku Istru sa slovenakim radnitvom.
Socijalisti su prva politika grupa u Hrvatskoj koja odbacuje
istorijske nacionalne programe, hrvatske i srpske. Program ujedi-
njenja i osamostaljenja Hrvatske, zasnovan na prirodnom narod-
nom pravu (nacionalno jedinstvenih Hrvata i Srba Hrvatske),
hrvatski i srpski socijalisti povezuju s pitanjem druStvenog
preobraaja. Oni ne prihvataju, ni u jednom delu Hrvatske,
vodstvo graanstva u nacionalnom pokretu. w 7
Slovenaki socijalisti nemaju taj problem da moraju negirati
istorijsko pravo, kao osnov nacionalnog pokreta, jer je slovenaki
nacionalni program etniki zasnovan. U programu celokupne
austrijske socijalne demokratije za reSenje nacionalnog pitanja u
Austriji, prihvaenom u Brnu 1899, trai se ukidanje postojeih
istorijskih zemalja i nacionalna autonomija teritorija odreenih
jezikim granicama. JSDS vidi sklad sa programskim zahtevom
za stvaranjem ujedinjene Slovenije. Uverenje da socijalizam reava
i pitanje ravnopravne egzistencije malih naroda, na poetku 20.
veka, socijaldemokratskoj stranci privodi deo najkreativnije slo-
venake inteligencije. Time JSDS poinje, u kulturnom ivotu

"" V. O~tri, delo pod 101.

137
naroda i njegovoj nacionalnoj misli, da predstavlja jaku snagu,
znatno jau od broja glasova koje stranka dobija na izborima. Tako
je graanskom nacionalizmu stvorena progresivna alternativa.
Naglaavanjem injenice da su junoslovenske soijaldemo-
kratske stranke u Habsburkoj Monarhiji bile pod uticajem
austromarksizma, da je kod njih postojao problem emancipovanja
od tog uticaja, obino se hoe rei da su se one poistoveivale sa
austrijsKom i ugarskom socijaldemokratskom strankom u nastoja-
nju da se ouva celina habsburkog dravnog sklopa, da se
ujedinjenje Junih Slovena ogranii na one koji su graani tog
sklopa ili, pak, da se tei aneksi ji onih van njega. To je ve postalo
istorM~~ia st~~~~~i{,;a~j~~~ ~~~~~~jun~~nj~ o::~~~~ka nemaka
socijaldemokratska stranka, u deceniji 1899-1908. stajala na
stanovitu "ma.l~A_l:l~~" tj. ona je raunala sa likvidacijom
dualizma putem potpunog otcepljenja Ugarske. Takav stav je
prihvaen od svih socijalde>mokratskih stranaka Austrije na
zajednikom kongresu 1903. godine, kao opti zakljuak. (".
Socijalna demokratija Austrije. odbija direktno, potpuno i
uvek dravnopravnu zajednicu sa Ugarskom. .") Inicijatori
takvog zakljuka, V. Adler i Austerlic, oekivali su da e se
"mala" Austrija bre demokratizovati, da e ona morati da se
pomiri sa poloajem male drave i odrekne svojih imperijalisti
kih ambicija, to znai i naputanje velikoaustrijskih planova (o
likvidaciji dualizma putem kompromisa izmeu federalizacije i
centralizacije celokupne monarhije pod ojaanom carskom
vlau).
Otcepljenje i potpuna nezavisnost Ugarske (dakako, zajedno
sa Hrvatskom, te okupiranom Bosnom i Hercegovinom) stvorila bi
sasvim nove mogunosti kako hrvatsko-srpskoj politici, tako i
politici Srbije. Ali, to bi znailo definitivnu odvojenost Slovenaca
od jugoslovenskog kompleksa. Zbog toga je predstavnik JSDS na
pomenutom kongresu, E. Kristan, pre glasanja za takav zakljuak,
upozorio da bi to bilo deljenje Jugoslovena. Ipak, "sa vieg vidika
nita drugo ne preostaje nego podeliti ovo sluajno slepljeno telo
(tj. habsburki dravni sklop) u njegove prirodne delove (a takva
je zajednica Jugoslovena); tek onda e se delovi koji spadaju
zajedno opet slobodno udruiti Modema Austrija - a moda
to uopte nee ni biti Austrija - moe da nastane, ako se
nemoderna, fiktivna Austrija razrui."w
Prema tome, JSDS je, u licu E. Kristana, suprotstavila
dravnopravno utemeljenom konceptu austrijske socijalne demo-

w .. Hans Mommsen, Die Sozialdemokratie und die Nationalitiiren-


frage 1m Habsburgischen Vielv6lkerstaat, knj. l, Wien 1963.
10'' Delo pod 65, str. 115-116.

138
kratije za reenje krize dualizma (potpun razlaz obeju drava, s
tim da svaka od njih ostane integralna), svoj vlastiti koncept,
zasnovan na narodima i njihovom slobodnom opredeljenju, pove-
zan sa perspektivom ujedinjenja Jugoslavena, bez obaveze da se
izvri u sklopu Austrije. Misao da slobodnim narodima Austlija
nije obavezno nuna, podsea na misao Svetozara Markovia koju
smo vie puta istakli.
S druge strane, najvieniji austrijsko-nemaki socijaldemo-
krati nisu videli konanu perspektivu u odravanju Austiije (ni
male ni velike), ve u prikljuenju, pobedom socijalizma, njenih
nemakih delova ujedinjenoj Nemakoj (dakle, program levice iz
1848). To je pominjao V. Adler na italijansko-austrougarskoj
socijalistikoj konferenciji u Trstu 1905."" O tome je pisao i O.
Bauer u svojoj knjizi l 907, tra.Zei za prelazno doba proirenje
brnskog programa na celu monarhiju (tj. i na Ugarsku). Jedan
eki recenzent zakljuuje: "Drug Bauer ne smatra nikakav nain
nacionalnog ureenja u okviru Austro-Ugarske definitivnim, jer
je uveren da e socijalizam jednom da spoji sve narode koji prema
jeziku spadaju zajedno, dakle austrijske Nemce sa onima u Raj hu,
austrijske Italijane sa njihovim suplemenjacima u kraljevini.
Poljake sa njihovom braom ruskom i pruskom itd. Zato je
nacionalna autonomija u smislu njegovog spisa zapravo prelazno
stanje ka konanoj likvidaciji carstva austro-ugarskog." 1 ' 1
To su itali i znali i slovenaki socijalisti, kao i oni u
Hrvatskoj. Ne treba, naime, zaboravljati njihove tesne veze sa
ekom strankom i na njen uticaj. A eka stranka je verovala u
.,nacionalnu revoluciju istono-evropskih malih naroda" sudei
da ona .. moe biti pobednika samo u crvenoj zori velike evropske
socijalne revolucije."*
Sve je to bilo napisano, reeno i miljeno pre aneksije Bosne i
Hercegovine. Aneksija je u politici mnogo toga promenila i
pokazala da Austro-Ugarska ne odustaje od imperijalistikih
namera i mogunosti rata na Balkanu.
U aneksionoj krizi Dimitrije Tucovi je u potresnom pismu
Karlu Kauckom, ogoren injenicom to vodei austro-nemaki
socijaldemokrati izraavaju "zamisao da se balkanski narodi
uine srenim u Austro-Ugarskoj", ukazivao "koliko to pogaa
stvar socijalizma u Srbiji." "Ali Vas molim da mi verujete" -

11 " Janko Pleterski, O nekaterih vpTaanjih slovenske politine


zgodovine v zadnjem desetletju pred prvo svetovna vojno, "Zgodovinski
asopis" 33, Ljubljana 1979, str. 103.
' 11 Verus, Narodnostni otazka a socialni demokracie, "Akademie"

ll, Praha 1907, str. 338.


Prema Momsenu samo Karl Rener sve vreme stoji na stanoviStu
celokupnosti Habsburike Monarhije.

139
pisao je Tucovi - .,da su politike prilike u 'kraljevsko
ubilakoj' Srbiji za socijaldemokratsku delatnost povoljnije negoli
u svim jugoslovenskim provincijama Austro-Ugarske ... Srbija u
pogledu demokratskih ustanova stoji ispred jugoslovenskih pro-
vincija Austrije." Tucovi odbacuje ideju balkanske konfederacije
- ako ona dolazi od socijaldemokrata u Beu, kao uteha za
izvren~ aneksiju Bosne i Hercegovine. "Prema mom miljenju,
aneksijom Bosne i Hercegovine, kojom dve treine srpskog naroda
konanO potpadaju pod vlast Austro-Ugarske, sahranjena je
zamisao konfederacije balkanskih naroda za Srbiju i srpski
narod." On odbacuje i preporuku za stvaranje saveza sa "novom"
Turskom, jer se pita: "Je li vredno napora da se preko srpskotur-
skih prijateljskih saveza ovekovei azijatska ugnjetavanje pripad-
nika nae nacije u Turskoj samo da bi se izbegla austrijska
vladavina?" Tu on kae, koje bi bilo najblie i najprirodnije
reenje za Srbiju (svakako zajedno sa Bosnom i Hercegovinom):
"Najprirodniji savez na Balkanu bio bi onaj izmeu Srbije i
Bugarske, ali su svi dosadanji pokuaji propali zbog bugarskog
oseanja premoi i inostranih diplomatskih uticaja." 11 ~
U ovoj dilemi bez izlaza nije izlaz ni jugoslovenska ideja.
Aneksija je, tako izgleda, ponitila mogunost stvaranja zajedni
ke platforme slovenakih socijaldemokrata, onih u HIVatskoj-
-Slavonijii i Bosni i Hercegovini, s jedne, te SSDP (i bugarskih
.,tesnih"), s druge strane, o reavanju jugoslovenskog pitanja,
makar o reavanju u dalekoj perspektivi. Uzrok tome nije bilo
samo prevashodno interesovanje SSDP za probleme Balkana.
Moda je tome jo vie doprinelo nepoverenje SSDP prema
(junoslovenskim) socijalistima u Austro-Ugarskoj. A to se nepo-
verenje akutno podiglo povodom njihovog odnosa prema aneksiji,
koju formalno nisu opravdavali, ali su je prihvatili ne samo kao
svrenu injenicu, ve i kao loginu i za socijalizam u samoj Bosni
i Hercegovini, na kraju krajeva, i korisnu.
Nemamo namere da takav stav (junoslovenskih) socijalista u
Austro-Ugarskoj objanjavamo ili opravdavamo, jer je on izrai:a-
vao nerealistiko potcenjivanje one piVe opasnosti za slobodu
naroda Balkana i naroda same podunavske monarhije, jugoslo-
venskih napose; potcenjivanje opasnosti od nemakog i austro-
-ugarskog imperijalizma. Nije se dolazilo do saznanja da je
imperijalizam nova drutvena pojava, a ne samo izraz zastarelih
velikodravnih resentimenata. Ovaj stav nije zapai:ao da taj i
takav imperijalizam neposredno ugroava glavnu pretpostavku
itave socijalistike koncepcije meunarodnih odnosa. Naime, da
on niti mogunost srednjeevropske socijalistike revolucije. o

112 Dimitrije Tucovi, Pismo Karlu Kauckom, 2. februara 1909.


Sabrana dela, knj. 2, "Rad", Beograd 1975, str. 372-376.

140
kojoj se govorilo, kao daru hoda istorije (ako ne bude rata). A
time bi brzo nestao i osnov za onu samouverenost ovdanjih
socijalista, prema kojoj je sama pripadnost privredno i civilizacij-
ski razvijenijoj dravi dovoljna garancija za realan put u socija-
lizam.
U empirijskoj prednosti su 1908. bili socijalisti malih nacio-
nalnih drava na Balkanu, koji su pritisak imperijalizma na
njihove zemlje neposredno jo i te kako osetili, pa i videli da on
razara, a ne iri, mogunosti socijalizma. Stoga oni, za svoje
zemlje i za socijalizam u njima, nisu videli nikakvu ansu, ako se
kao Bosna i Hercegovina ukljue, iako ne tako direktno, u sferu
industrijalizovane centralne Evrope. Njihova buroazija je ve
sama, pre njih, presekla ovu istorijsku alternativu, i to u smislu
stvaranja nacionalne dravnosti, nezavisnosti. Socijalisti Srbije ne
samo to nisu mogli ve odluenu alternativu ponovo otvarati, jer
bi ih to odvojilo od naroda, ve su i sami to reenje prihvatili kao
istorijski progres. Oni su - i ne znajui - anticipirali jedno
elementarno iskustvo budue jugoslovenske revolucije; iskustvo
da osnovnu bitku za revoluciju proletarijat moe uspeno da vodi
na tlu svoje nacije i u zajednici nacija, a ne u nekom nadnacional-
nom okviru.
Zato su se srpski socijalisti (i bugarski "tesni") uvali da ba
niim ne stvore utisak, kao da prihvataju aneksiju Bosne i
Hercegovine. Zato oni (stranke) nisu eleli da uestvuju na
zajednikoj konferenciji o jugoslovenskom pitanju sa SDSHiS,
JSDS, te SDSBiH. Razume se ne zato to nisu shvatali vanost
celine jugoslovenskog kompleksa za Srbiju i za srpski narod.
Tucovi je ipak doao na konferenciju triju junoslovenskih
socijaldemokratskih stranaka o jugoslovenskom pitanju, novem-
bra 1909. u Ljubljanu, ali da je samo pozdravi i da kae u emu on
vidi vrednost jugoslovenske konferencije i jugoslovenske misli za
Srbiju u onoj situaciji. .,Misao jugoslovenske konferencije", re-

Poznato je da su u tridesetim godinama ovog veka u slinu zabludu


zapadali i italijanski komunisti, koji su verovali da ne moe biti revolucije
u zaostaloj Jugoslaviji pre no to revolucija pobedi u razvijenijoj Italiji
Ivan Regent pie da je ba takvo uverenje olakalo italijanskoj partiji da
potpie izjavu o slovenakom pitanju 1934, koja je govorila o pravu na
otcepljenje slovenakih krajeva od Italije. Oni su verovali da se to nee
dogoditi, jer e italijanska revolucija Slovence i istarske Hrvate da zadri
u Italiji, da ih odvrati od prikljuenja revolucijom jo nezahvaenoj
Jugoslaviji.
Glavna partijska uprava SSDP je 16. februara (l. marta) 1909.
reila da odgovori na poziv u Ljubljanu "da naa partija nalazi da nema
~esta_ i cilja da pretrese pitanje posledica aneksije Bosne i Hercegovine na
JednoJ konferenciji koja bi taj akt primila kao svren i priznala."'"
111 D. Tucovi, ista edicija, knj. 3, str. 45.

141
kao je on, .,je blia austrijskim Jugoslavenima nego Srbima iz
kraljevine. ipak postoji meu nama potpun sporazum, jer znamo
da e nas samo kulturna (!) zajednica da povede iz dosadanje
usamljenosti i blokade (Srb~je)."
SSDP (i bugarski ,.tesni") je pridavala prioritet ostvarenju
starije zamisli o balkanskoj socijalistikoj konferenciji. Ona je
nastojala da tematiku konferencije, kad se ova sastala u Beogra-
du, ogranii na probleme Balkana, pa je samo kompromisno i
neobavezno pristala na pominjanje jugoslovenskog pitanja u
njegovom najmanje .,opasnom" (najmanje politikom) vidu, tj. u
vidu pristajanja uz tezu o nacionalnom jedinstvu celokupnih
Junih Slovena. Tako je izbegla mogunost i najmanjeg utiska da
ona prihvata aneksiju Bosne i Hercegovine.
No, to nije izbrisalo injenicu da se dva meseca ranije u
Ljubljani odrala konferencija JSDS, SDSHiS te SDSBiH, posve-
ena jugoslovenskom pitanju, na kojoj je doneta takozvana
tivolska rezolucija. Ona je utvrdila poseban interes proletarijata
za reavanje jugoslovenskog pitanja. postavila ga kao pitanje
jedinstvene nacije Jugoslavena, ali ne u dravnopravnom, politi
kom, ve u kulturnom smislu. Cilj austrougarskih Jugosloslovena
je da se konstituiu kao kulturno autonomna jedinica u potpuno
demokratskoj konfederaciji naroda (podunavske drave). U tom
cilju, oni e raditi na postepenoj demokratizaciji postojee drave,
poevi od postojeih realnih politikih prilika i institucija
dualistike drave. U pogledu celokupnog junog slovenstva, i
onog preko austro-ugarske granice, rezolucija jo jednom nagla-
ava da ono treba da stvori jedan jedinstveni narod, da je u tom
smislu svim "sadanjim jugoslovenskim narodima" potreban
zajedniCki kulturni i politiki rad, a prvi preduslov za njihov
potpuno jedinstveni narodni ivot jeste postizanje sporazuma o
zajednikom narodnom jeziku i pravopisu. Konferencija se odr-
ala protiv elje austrijsko-nemakog socijaldemokratskog vod-
stva. Njena neposredna namera je bila da sastavi jugoslovenski
program koji e se suprotstaviti dravnopravnim (trijalistikim}
zahtevima jugoslovenske graanske politike. Na konferenciji je
istaknuto, da njen zahtev nije dravni.
Balkanska socijalistika konferencija u Beogradu je usmere-
na ka problemima jugoistone Evrope, naroito Balkanskog
poluosbva; ona istie opasnost i tetnost zavojevakog evropskog
kapitalizma u ovom prostoru, nunost otpora u prvom redu
imperijalizmu Austro-Ugarske i uticaju ruskog carizma. Polazei
od saznanja, .,to se sile klasne borbe najpunije razvijaju u
nezavisnim zemljama i narodima", konferencija poziva socijalnu
demokratiju da suzbija antagonizme meu narodima na jugoisto-
ku Evrope i da radi na njihovom zblienju, da potpomae sve
tenje za punom demokratskom samoupravom i nezavisnou

142
narod1i, da uravna put za grupisanje koje moderni privredni
razvitak iziskuje, kao jedinu garantiju privredne i politike
samostalnosti. Konferencija naroito istie da se sve to nikako "ne
moe izvesti, u smislu narodnih interesa, ni militaristikom
politikom balkanskih monarhija" (tj. ratom protiv Turske), "ni
oslanjailjem i apelovanjem na kapitalistike evropske (velike)
drave", "bile one apsolutistike (Rusija) ili republikanske (Fran-
cuska), nacionalne (Nemaka) ili nacionalitetne (Austro-
-Ugarska)", jer sve su osvajake. Jugoslovenska pitanje je kom-
promisno uzeto u obzir u debati (na nain koji je pamenu t), a u
rezoluciji indirektno zakljukom da idua konferencija (1911 u
Sofiji, koja nije odrana) "izradi fonnulisan program naih
politikih i nacionalnih zahteva". Slino je bilo i sa pominjanjem
programa demokratske federacije balkanskih naroda.
O ljubljanskoj i beogradskoj konferenciji se esto pisalo,
objavljeni su glavni dokumenti. Monografski su o njima pisali
Stojan Kesi i Enver Redi. 1 1 1 Oni su otkrili mnoge momente, a
dali i zakljune sudove. Uz svo priznanje njihovom radu, mislimo
da e na tim problemima biti potrebno jo da se radi. Suvie bi
bilo jednostavno jednu konferenciju direktno suprotstavljati dru-
gOj, prirnenjujui kategorije ,.refmma" i "revolucija" 1 1 ' ili, dife-
rencira ti ciljeve u poreenju kao to je "preureena Austrija" i
"savez socijalistikih republika na Balkanu".
Reeno je: "Tivolska formula je bila politika zabluda i
istorijski promaaj." I jeste i nije tako. Ve pre prvog svetskog
rata, pojedini socijalisti u Sloveniji su kritiki pokazali da je
etniki unitarizam Junih Slovena zabluda, da treba videti narode
i pitanje njihovih meusobnih odnosa, pa se izjasniti za ravno-
pravnost. Dalje, ti su socijalisti kritiki odbacili, kao istorijski
promaaj, polazite tivolske rezolucije da nacionalno pitanje nije
politiko, da nije pitanje stvaranja nacionalne drave. Najzreliji
kritiki zakljuak je onaj poznati Cankarov stav o jugoslovenskoj
saveznoj republici. Tome je Cankar u debati dodao: "Uinimo kao
Macini u Italiji! Ostavimo Austriju u njenom govnu!" U emu
onda tivolska "formula" nije zabluda i promaaj? U osnovnoj
misli i nameri sazivaa da istaknu proletarijat kao faktor koji
reava jugoslavensko pitanje, da istaknu vanost jugoslovenskog
pitanja za proletarijat. Istorija, koja je, nepuno deceniju nakon
ljubljanskog kongresa, stvorila Jugoslaviju (istina. bez Bugarske),

11 ~ Stojan Kesi, Odnosi izmeu radni~kih pokreta u jugoslovenskim

zemljama do 1914. godine, "Narodna knjiga"-"ISI", Beograd 1976. Enver


Redi, Austromarksizam i jugoslavensko pitanje, ,,Narodna knjiga''-
.,TSI", Beograd 1977.
1 " Jovan Marjanovi, Reforma i revoluc1ja na Balkanu, "Jugosloven-

ski istorijski asopis" 14, br. 3-4, Beograd 1975, str. 8.

143
i koja nas sve vie udaljuje od balkanske federacije, dala je za
pravo naglaavanju jugoslovenskog pitanja kao posebnog pitanja
u sklopu nacionalnih kompleksa na jugoistoku Evrope i njegovom
isticanju kao posebnog pitanja proleterske politike socijalista
jugoslovenskih naroda.
injenica ostaje da proleterska politika sve do svetsliog rata
nije uspela da formulie zajedniko stanovite i program o
jugoslovenskom pitanju. To nije ostalo bez posledica.
Jugoslovenski etniki unitarizam socijaldemokratskih stra-
naka sa podruja Austro-Ugarske i zaobilaenje jugoslovenskog
pitanja od strane SSDP, uzrokovali su, izmeu ostaloga, da
socijalisti jugoslovenskih naroda nisu bili spremni da dadu svoje
reenje pitanja nacionalnih odnosa u jugoslovenskoj dravi kada
je ona stvorena. Bilo je, svakako, pojedinanih stavova u smislu
federalizma. Za Crnu Goru je ve 1911. Krsta Popovi isticao da
ona treba da bude samostalna dravna jedinica u federaciji sa
Srbijom i ostalima. U 1918. federalizam u Jugoslaviji je zastupao
Vukain Markovi. Vojvoanski revolucionari (pelagievci) su,
takoe, posle stvaranja jugoslovenske drave, zastupali princip
federacije. Federalistiki koncept Ivana Cankara iz 1913, imao je
odjeka i kasnije. Jugoslovensku federativnu republiku je, u
svetskom ratu afinnisao i Etbin Kristan u SAD, kao zahtev
socijalistikog Jugoslovenskog republikanskog saveza, meu
srpskim, luvatskim i slovenakim iseljenicima. Pomenuli smo .,La
Yougoslavie" u enevi. Jugoslovensku federativnu republiku je
traila i ,,omladinska" opozicija u. JSDS 1917-1918. (Milan
Leme, Albin Prepeluh, Lojzka tebi). S druge strane, ideja
balkanske federacije Makedonskog revolucionarnog komiteta (Di-
mitrije Cupovski), predvia federativnu strukturu i za jugoslo-
venska podruje u njenom okviru (lanovi federacije, pored
Makedonije, bi bile sa tog podruja Srbija, HIVatska, Bosna i
Hercegovina i Slovenija.
No, radnike partije nisu prihvatale federalistike ideje koje
su iznosile pojedine grupe ili pojedinci. Jo manje su pristajale da
na tom osnovu meusobno usklauju stavove.
Najvanija posledica, sa najveim neposrednim uinkom, bila
je ta to su jugoslovenske radnike partije u svetskom ratu svu
inicijativu u jugoslovenskom pokretu ostavljale graanskoj politi-
ci. Posle svega, one su 1918. i neposredno iza te godine, bile
nepripremljene da blagovremeno izrade vlastita politika reenja
za nacionalne odnose u novoj dravi i da ih organski ukljue u
revolucionarne programe. Tako su revolucionarni socijalisti (KPJ)
faktiki morali preuzeti reenja koja je svima nametnula buro~~
zija. Oni su ta reenja pokuavali da utemelje samostalno, polazec1
od klasnorevolucionarne argumentacije (jedinstvo radnike klase
nove drave kao elementarna pretpostavka revolucije), ali to nije

144
menjalo politiki sadraj tih reenja. A buroazija ih je - i pored
svih njenih meusobnih odmeravanja snaga - proletarijatu
nametnula ne samo kao politika, ve i kao klasna, razume se, u
buroaskom smislu. Istorija je pokazala da je sa odravanjem tih
reenja (opet bez obzira na meusobne kompromise) bilo vezano
odravanje doba (epohe) buroazije na tlu Jugoslavije. Sa njima je
to doba stajalo. Porazom u njihovoj odbrani - makar po ceni
a nacionalne saradnje sa faistikim okupatorima -protiv narod-
nih snaga, to le doba i palo.

6. NARODI U STVARANJU JUGOSLAVIJE

Svetski rat je poeo 1914, ali mu je povod bio jugoslovenska


pitanje. Stvarao se utisak neke sudbinske povezanosti politike
velikih drava sa podrujem dananje Jugoslavije. Meutim,
takva povezanost je bila samo prividna. Sve te drave su na ovom
podruju postupale, jedino i iskljuivo, prema svojim vlastitim
interesima. Jedini nosioci jugoslovenskog pokreta su bili sami
narodl dananje Jugoslavije, jedino su oni jugoslavensko pitanje
postavljali kao samostalno pitanje i traili njegovo reenje u
celosti. 11 "

11 " Pogled na jugoslovenske narode i drave u jugoslovenskom

pokretu za vreme prvog svetskog rata nije ni priblino iscrpan. Ostaje-


pogled. Zasnovan je, pored autorovih samostalnih istraivanja, na glavnim
radovima koji su o toj temi napisani u valu interesovanja istoriara oko
50-godinjice postanka Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. To su
veinom fundamentalne monografije:
-Dragoslav Jankovi, Jf!.goslovensko pitanje i krfska deklaracija 1917.
godine, ,,Savremena administracija'', Beograd 1967.
- Bogumil Hrabak-Dragoslav Jankovi, Srbija 1918, "Sedma sila",
Beograd 1968.
-Dragoslav Jankovi, Srbija i jugoslavensko pitanje 1914-1915. godi-
ne, "ISI", Beograd 1973.
- Milorad Ekmei, Ratni ciljevi Srbije 1914, .,SKZ", Beograd 1973.
- Hamdija Kapidi, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom,
"Svetlost", Sarajevo 1968.
- Vlado Strugar, Jugoslovenske socijaldemokratske stranke 1914-1918,
.,JAZU", Zagreb 1963.
- Dragovan epi, Italija, saveznici j jugoslavensko pitanje 1914-1918,
.,kolska knjiga", Zagreb 1970.
- Bogdan Krizman, Raspad Austro-Ugraske j stvaranje jugoslavenske
drtave, "Skolska knjiga", Zagreb 1977.
- Novica Rakoevi, Crna Gora u prvom svjetskom ratu, ,.Istorijski
institut", Cetinje 1969.
- Dimitrije-Oimo Vujovi, Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, "Istorijski
institut", Titograd 1962.

145
Srbija je, u oajnikoj odbrani od austrougarskog agresora,
stvarno podigla i objedinila sve snage male drave, ali velikog
naroda. Protivno oekivanjima evropskih glavnih tabova i javno-
sti, ona se - jedino sa Crnom Gorom neposredno uz bok -
uspeno oduprla napadaima. Time je stvorila mogunost da se
jugoslovenska pitanje realno postavi u meunarodnim odnosima i
da ona sama u njegovom reavanju bude osnovni, stvarni i
politiki, faktor. Prerastanjem starog spoljnopolitikog cilja Srbi-
je - ujedinjenja svih delova srpstva u jednu dravu- u program
ujedinjenja, takoe, i sviju Hrvata i Slovenaca u jednu dravu sa
Srbima, nastajao je program koji je uslovno mogue nazvati
jugoslovenskim. Jugoslovenski je bio po opsegu, ali ne jo i po
unutranjem kvalitetu. Svoj jugoslovenski program, srpska vlada
nije razumela niti realizovala kao sutinsko prevazilaenje prvog
cilja, u smislu ostvarenja jugoslovenske zajednice naroda. Ona ga
je razumela i realizovala kao proireno ostvarenje svoga prvog,
uvek osnovnog cilja, ukljuujui zadravanje starog statusa za sve
zemlje koje je bila pridobila na jugu posle Kumanova. Karakteri-
stino je da je pritisak vlada Antante ba na tom sektoru (pritisak
da Srbija ustupi Bugarskoj teritorije u Vardarskoj Makedoniji,
kao nagradu za njenu neutralnost), postao povod da srpska vlada
u prvim danima septembra 1914, po prvi put utvrdi i tim vladama

- Duan Kermavner, Ivan Cankar in slovenska politika leta 1918,


"Cankarjeva zaloba", Ljubljana 1968.
- Janko Pleterski, Prva odloitev Slovencev za Jugoslavija. Politika na
r!<Jmaih tleh med vojno 1914-1918, "Slovenska Matica", Ljubljana 1971.
- Srpskohrvatsko izdanje: Pn;o opredeljenje Slovenaca zs Jugoslaviju,
"Nolit", Beograd 1976
Od stranih autora:
- Leo Valiani, La dissoluzione dell'Austria Ungheria, "Il Saggiatore",
Milano 1966.
- Milada Paulova, Tajny v:ybor (Maffie) a spoluprace s Jihoslovany v
letech 1916-1918, "Academia", Praha 1968.
- Richard Georg Plaschka - Horst Haselsteiner - Arnold Suppan,
Innere Front. Militiirassistenz, Widerstand und Umsturz in der Donaumo-
narchie 1918, "Verlag fUr Geschichte und Politik", Wien 1974.
I dva kapitalna zbornika:
- Na utni skup u povodu SO-godinjice raspada austro-ugarske monarhi-
je i stvaTanja jugoslave;Jske driave, urednici Vasa ubrilovi, Ferdo
ulinovi, Marko Kostreni, "JAZU", Zagreb 1969.
- Stvaranje jugoslovenske driave 1918. Zbornik radova podnetih na
naunom skupu u Iloku od 16. do 19. maja 1979. Odgovorni urednik
Nikola B. Popovi, "ISI" - "Narodna knjiga", Beograd 1983.
Od stranih:
- Die AuflOsung des Habsburgez.eiches. Zusammenbruch _u-?d Ne'!o-
rientierung im Donsuraum, "Verlag fUr Geschichte und Pohtlk", W1en
1970. Urednici Richard Georg Plaschka i Karlheinz Mack.

146
saopti svoj jugoslovenski program. Kao nunu kompenzaciju,
ona je smatrala priznanje da je ratni cilj Srbije jaka jugozapad-
na(!) slovenska drava, koja e da obuhvati sve Srbe, Hrvate i
Slovence. Drugi jedan diplomatski pritisak vlada Antante (u vezi
sa granicama Rumunije), bio je povod da srpska vlada 21.
::k~~~~~P~~l ~ak~~i~~b~~~b~~~~rr;a~f~~~d~~~~~akgj~ gt~~ij;
mora postii. Odluujui korak, u prelazu sa podruja tajne
diploma tije u javnost, uinila je novoosnovana koaliciona vlada
Srbije, 7. decembra 1914, svojom izjavom u skuptini u Niu. Jak
poticaj za planove osloboenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca, kao
ina Srbije u tim mesecima su bili glasovi da francuska i
i talijanska diplomatija razmiljaju o mogunosti osnivanja poseb-
ne hrvatske ili hrvatsko-slovenake drave. Osnivanje takve
drave bi ugrozilo ideal ujedinjenja sviju Srba i negirala bi
celovitost jugoslovenskog pitanja. Takvi glasovi su poveali
interesovanje srpske vlade za kontakt sa jugoslovenski orijetisa-
nim emigrantima iz habsburkih zemalja, koji su se nalazili u
Rimu, pa i interesovanje za koordinaciju ratnog programa sa
njima. U razgovorima sa ovom emigracijom, pa i u kontaktima sa
pojedinim uglednim Slovencima, Hrvatima i "zagraninim"
Srbima koji su boravili u Srbiji, vlada je formulisala pomenutu
"Niku deklaraciju" (borba za odbranu Srbije je od prvog
trenutka postala "borbom za osloboenje i ujedinjenje sve nae
neslobodne brae Srba, Hrvata i Slovenaca").
Sa Nikom deklaracijom vlada Srbije je i javno postala jedan
od centara jugoslovenskog pokreta; centar koji je, svakako, bio
najjai i politiki vodei. Takav poloaj ona nije izgubila ni posle
povlaenja sa vojskom iz okupirane Srbije, u jesen 1915. Ujedinje-
nje Srba u jugoslovenskom obliku bi bio oPtimalan nain
ujedinjenja, ukljuujui privolu Hrvata koji bi se opredelili za
jugoslovensku dravnost, polazei od vlastitog interesa. Slovence
je srpska vlada ukljuila u taj svoj program dopunski, zbog
njihove pripadnosti junom slovenstvu, zbog povezanosti sa
hrvatskim pokretom i njihovih davnanjih jugoslovenskih tenji,
ali i radi njihovog poloaja koji je Srbiji otvarao srednjeevropsku
dimenziju. Ukljuenje Slovenaca u jugoslovenska ujedinjenje bi
bilo garantija kairo za obraun sa agresorskom Austrijom, tako i
za obezbeenje od pokuaja revana. Za srpsku vladu je njen
jugoslovenski program predstavljao optimalno proirenu varijan-
tu tradicionalnog "malog" programa prikljuenja Bosne i Herce-
govine i, eventualno, graninih podruja Habsburke Monarhije,
sa veim ili manjim udelom srpskog stanovnitva. Pri tome se
pretpostavljalo i ujedinjenje sa Crnom Gorom. "Mali program" je
sve do kraja rata zadrao karakter strateke rezerve, u sluaju da
rat ne bude okonan pobedom ve kompromisom ("beli mir"), pa i

147
znaaj jednog od sredstava za nametanje centralistikog koncepta
ujedinjenja (posle 1918. transformisao u pretnju "amputacije").
Celokupni ciljevi Nike deklaracije su neposredno dodirivali
jedino Habsburku Monarhiju. Oni su bili ostvarljivi samo na njen
raun, verovatno na raun njenog razbijanja. No, ba su tom
verovatnoom direktno zadirali i u strateke ciljeve drava
Antante, te u ambicije Italije na istonoj jadranskoj obali.
Zadirali su i u diplomatska nastojanja Antante da Italiju, jo
neutralnu saveznicu Nemake i Austro-Ugarske, pridobije na svoju
stranu. Jugoslovenske pitanje je dobilo izriito meunarodni
karakter na sasvim svojevrstan nain. Ono je presecalo ratne
ciljeve ne samo jedne ve obe neprijateljske grupacije velikih
drava. U 1914. i jo dugo kasnije, drave Antante nisu imale
namere da razbiju Habsburku Monarhiju, iako je bilo jasno da se i
pred njih postavlja pitanje pohtikog preustrojstva centralnog i
jugoistonog dela Evrope. Vraanje na stanje pre rata je ve bilo
nemogue. Tome su bili dokaz nemaki planovi o stvaranju
"Mitteleurope", kao i nastojanja nemakih stranaka u Austriji da
jo odmah postignu oktroisanje ustava, koji e otvoreno da uvrsti
njihovu hegemoniju. To su dokazivali i svi ostali ratni ciljevi
centralnih sila.
Pobeda centralnih drava bi unitila sve jugoslovenske nade.
Nita u tome nije menjala injenica da je austrougarska vrhovna
komanda u 1915. i 1916 -posle ulaska Italije u rat na strani
Antante - ispitivala mogunost da povea borbenu spremnost
Slovenaca i Hrvata na italijanskom frontu. N !i Soi oni su imali
oseaj da svoju zemlju brane od italijanskog imperijalizma. Ovi
vojni krugovi su tada sasvim neobavezno sugerisali mogunost
unutranje reforme u pobed.nikoj Austriji, pomou ojaane uloge
krune i vojske kao njezinog glavnog oslonca. to se tie Antante,
bilo je jasno da ona nema nameru da jugoslovenske pitanje prizna
kao celinu. To se videlo ak i u trenutku kada je diploma tija SAD,
u januaru 1917, od Antante iznudila izjavu o ratnim ciljevima i
kada se ona, dodue, izjasnila u smislu razbijanja Austro-Ugarske.
I u tom sluaju, Antanta je raunala na odvojenu egzistenciju
(uveane) Srbije i Crne Gore i odvojeno govorila o sudbini
austrougarskih "Slovena" (to jest, Slovenaca i HJVata) previajui
meudravno komadanje njihove teritorije. Rusija, carska vlada,
je Srbiji sugerisala da svoje ciljeve ogranii na pravoslavne
teritorije, pogotovu u onim fazama ratne diplomatije, kada je
raunala na odravanje Habsburke Monarhije. Ministar spoljnih
poslova carske Rusije je izriito 6. maja 1915. poverenicima Srbije
odbio da se Rusija zauzme za osloboenje Slovenaca, a u pogledu
Hrvatske udio se tvrdnji da Hrvati trae zajednicu sa Srbima.
Bilo je, dodue i poverljivih izjava carskih diplomata, da Srbija
moe da dobije Hrvatsku-Slavoniju, "ako narod ne bude protiv"

148
(ruski poslanik 19. jula 1915, slino 24. jula iste godine carski
ministar spoljnih poslova), ali je to bio verbalni ustupak
argumentima Srbije, ne vlastita namera. Slovenija je i u tim
izjavama iskljuivana.
Mogunost unutranjeg revoluc-ionarnog prestrukturisanja
toga dela Evrope je postala realna tek u 1917, ali je ostala
neiskoriena poto je u vodstvima radnikih stranaka centralnih
drava prevladavao reformizam. Ako bismo sudili prema stavo-
vima predstavnika levice u tim strankama, uverili bismo se da i
njihova, nikad pokuana, revolucija ne bi nacionalna pitanja
reavala u smislu jugoslovenskog ujedinjenja, ve bi ostajala pri
istorijski detenninisanoj, postojeoj zajednici naroda Podunavlja,
s jedne, i Balkana, s druge strane. Jugoslavija nije bila u planu ni
centralnih drava, ni Antante, ni evropske revolucije.
Politiki poloaj u jugoslovenskim podrujima Habsburke
Monarhije svuda se karakterisao represivnim i teroristikim
pritiskom dravnih vlasti, civilnih i vojnih, uprkos tome to su
postojale razlike od jednog podruja do drugog, u nainu i u
intenzivnosti. Od neposrednog fizikog gonjenja srpskog ivlja,
naroito u Bosni i Hercegovini i u Vojvodini, preko unitavanja
svih jugoslovenskih veza, pod firmom "suzbijanja srbofilstva", do
pokuaja opteg obrauna sa neeljenim narodnopolitikim po-
kretima (u slovenakoj tajerskoj i Korukoj). Bile su to razne
varijante represivnog reima, ali je njegova apsolutistika orijen-
tacija bila jedinstvena. U austrijskoj dravnoj polovini nisu radili
ni parlament u Beu, ni zemaljski sabori, dok su u Ugarskoj ostali
aktivni i sabor u Budimpeti i sabor u Zagrebu. Sve juno-
slovenske stranke su izjavile lojalnost: i zbog svoje politike
tradicije i zbog oportuniteta. Socijaldemokratske stranke nisu
neposredno istupile protiv rata. No, uprkos tome, neke od njih su
morale da prestanu sa svojom delatnou (u Hrvatskoj i Sloveniji i
Bosni i Hercegovini).
Unutranja politika vojnog apsolutizma (persekucije) i javno
nastojanje nemakih stranaka da pogoraju ustavni poloaj slo-
venskih naroda, drobile su i najistrajnije iluzije da ovi narodi
mogu imati svoju budunost u Habsburkoj Monarhiji. No,
nijedna stranka ne zapoinje javni pokret za dravno osamostalje-
nje Junih Slovena, iako se o tome poelo, u prvim varijantama,
tajno kontaktirati jo pre kraja 1914. Obziri prema vojnom
apsolutizmu svakako su najvaniji razlog. Meutim, i tamo gde su
politike prilike srazmerno slobodnije (ugarska dravna polovina,
odnosno Hrvatska-Slavonija), nema u tome razlike. Hrvatsko-
srpska koalicija, koja dri apsolutnu veinu u hrvatskom saboru i
smatra se potencijalnim nosiocem jugoslovenske akcije, sarauje
sa banom i maarskom vladom kako bi ouvala ustavne prilike,
sprei! a rasputanje sabora i ostvarenje ambicija Frankove ,.iste"

149
stranke prava, koja se povezuje sa vladajuim i sa vojnim
krugovima u Beu. To je famozni "oportunizam Hrvatsko-srpske
koalicije", koji traje sve do poslednjeg meseca rata, navodno
dogovoren sa srpskom vladom. Ova taktika je, dodue, ouvala
pozicije Hrvatsko-srpske koalicije u saboru i uopte u politici u
Hrvatskoj, ali je znaila i veliku zapreku politikom razvitku i
konstituisanju jugoslovenskog pokreta u banskoj Hrvatskoj u
godinama 1917-1918. Ovaj oportunizam, kao izraz drutvene
neaktivnosti, ograniio je i OP.ti politiki uticaj buroazije na
socijalno uznemirene mase banske Hrvatske. To je (za buroaziju)
postalo kritino ba u mesecu ujedinjavanja sa Srbijom, u no-
vembru 1918.
S obzirom na takav politiki poloaj i na takve prilike u
prvoj polovini rata u zemljama Austro-Ugarske, uloga formiranja
drugog centra jugoslovenskog pokreta pripala je politikoj emi-
graciji, koja je preuzela ulogu da predstavlja volju Junih Slo-
vena Habsburke Monarhije. To su u prvom redu bili hrvatski
politiari iz Dalmacije, eksponirani jo u prethodnim godinama,
pa su novim progronima izmakli emigracijom u Italiju. Oni su
imali nameru da na strani zaponu akciju za dravno ujedinjenje
Hrvata, Srba i Slovenaca u Austro-Ugarskoj sa Srbijom i Crnom
Gorom (Frano Supilo, Ante Trumbi). Emigranti trae oslonac
kod vlada Antante, a naroito se obraaju srpskoj vladi. No, ve
na prvim koracima, oni se susreu sa dva problema: prvi,
aspiracije Italije u smislu jadranskog iredentizma, to bi znailo
preputanje Italiji delova Hrvatske (u Dalmaciji, u Istri sa
Rijekom). Drugi problem je tradicionalni program velike Srbije,
koji, takoe, znai odvajanje delova Hrvatske, odnosno hrvatskog
naroda, na drugoj strani. U poetnoj fazi jo je prisutno miljenje
da postoje dve mogunosti, dva razliita reenja koja odstranjuju
ove opasnosti: ili integralna Jugoslavija, pri 'emu je potrebno
uzeti u obzir i Slovence ili, pak, (privremeno) ostajanje u
teritorijalno neokrnjenoj, ali, prema uslovima mira, reformisanoj
Habsburtkoj Monarhiji. Ova druga varijanta, u stvari, potpuno je
nerealna. Istina, misao o nekakvoj Hrvatskoj ili Hrvatskoj zajedno
sa Slovenijom, pojavljuje se u antantinim krugovima, ali uvek kao
teritorijalni preostatak, to jest ono to bi ostalo posle teritorijal-
nog zadovoljenja Italije i Srbije. Stoga emigracija nastoji da
ostvari jugoslavensko reenje. No, ve sama injenica to se misao
na posebnost Hrvatske pojavila, potakla je vladu Srbije da,
krajem oktobra 1914, poduzme korake za osnivanje Jugosloven-
skog odbora, kao predstavnika Jugoslavena u Habsburkoj Mo-
narhiji (Hrvata, Srba i Slovenaca). Prema zamisli srpske vlade,
odbor bi trebalo da slui spoljnoj politici Srbije, iako bi naizgled
bio samostalan. ~ ~

150
U prvi mah, emigranti takav predlog odbijaju, navodei da
jo nisu okupljeni predstavnici svih jugoslovenskih zemalja Au-
stro-Ugarske. U stvari, oni jo ekaju odluku Italije. Sem toga, oni
nisu ni ubeeni da je srpska vlada zaista odluila da vodi
jugoslovensku politiku. Ova druga neverica pada pojavom Nike
deklaracije i pobedom srpske vojsk;e na Kolubari.
Odluka hrvatskih emigranata za jugoslovenski pravac akcije,
ubrzala je i njihov zakljuak da u svakom sluaju uvae i
Slovence. Pitanje budunosti Slovenije nije za Hrvate bilo znaaj
no samo zato to je Slovenija predstavljala pxvu liniju odbrant-
pred aspiracijama Italije. Slovenija je bila i nuan politiki
preduslov za ujedinjenje Hrvatske sa Srbijom. U ono vreme,
Supila i Trumbi su bili pod utiskom izjava ruskog diplomate
Gijersa, koji je govorio da Slovenija, kao neposredno zalee Trsta,
ne moe biti ukljuena u reavanje jugoslovenskog (srpsko-
hrvatskog) pitanja, da je slovenaka pitanje ,.evropsko" i da se ono
mora podreivati regulisanju prilika u austo-ugarskom Poduna-
vlju. No, Supila i Trumbi su doli do suprotnog zakljuka:
pitanje dravnopolitike orijentacije Hxvatske je neodvojivo od
dravne pripadnosti Slovenije. Zbog toga "ugaoni kamen'' jugo-
slOvenske politike hrvatske emigracije mora biti princip da "sve
slovenske i hrvatske zemlje moraju biti u jednoj dravi, koja god
bila" - dakle, i u sluaju jugoslovenskog ujedinjenja. Oni su
polazili od ubeenja da veina Hrvata bez Slovenaca "nee htjeti
da dou pod srpskog kralja", da e radije traiti vlastitu dravu.
Re je bila o orijentaciji banske Hrvatske, u pxvom redu o
orijentaciji veoma znaajnog tabora pravaa (iz kojeg su se
frankovci 1913. ve izdvojili), koji je, pored toga, bio uticajan i u
Hrvatsko-srpskoj koaliciji. Pravai su ve od kraja 19. veka,
naroito posle 1911, i programski i praktiki, afirmisali misao
dravnopolitikog saveza sa Slovencima. Za taj hxvatski politiki
tabor Slovenija vie nije znaila samo jedan dobrodoao, ali
neobavezan, dodatak u reavanju jugoslovenskog pitanja. Za
njega je Slovenija znaila bezuslovno potreban i sutinski sastavni
deo, povezan sa sudbinom Hrvatske. Zato su Supila i Trumbi, sa
svoje strane, odluili da obezbede uee Slovenaca u jugosloven-
skom ujedinjenju. To su inili i time to su se zalagali za
slovenaku etniku granicu prema Italiji, kao granicu budue
Jugoslavije. Oni su granicu sad postavljali na Soi i tako
popravljali, naroito Trumbi, onaj porazan utisak koji je, u
godinama 1903-1906. bila ostavila politika "novog kursa" na
Slovence.
U smislu politike pridobijanja Slovenaca, odnosno garantija
Slovencima, Trumbi je savetovao slovenakim i hrvatskim politi-
arima, koji su se u poetku 1915. dvaput tajno sastali u Trstu, da
se odlue za oruani otpor italijanskoj okupaciji. Oni, prema

151
Trumbiu, treba u tom cilju da osnuju dobrovoljake jedinice,
makar u okviru austrijske armije. Dakle, neto poput poljskih
legija. Politiari, okupljeni u Trstu, u prvi mah su taj savet
prihvatili, ali ubrzo od njega i odustali, pod pritiskom carske
ruske diplomacije. Otpor Slovenaca i Hrvata na soanskom frontu
protiv imperijalizma Italije nije, na taj nain, imao svoga politi
kog subjekta, pa je ostao anoniman. ak su i rtve Hrvata i
Slovenaca na frontu prema Italiji ocenjivane kao izraz njihovog
austrofilstva, a ne kao doprinos jugoslovenskom ujedinjenju, u
smislu odbrane buduih zapadnih granica Jugoslavije. Otuda je za
uee Slovenaca u jugoslovenskom dravnom ujedinjenju to bio
vaniji politiki razvitak unutar same Slovenije. Taj razvitak je
sve vreme stajao u senci injenice da pobeda Italije i Antante
znai opasnost da e sutinski deo slovenakog naroda biti
ukljuen u granice Italije. U poreenju sa Srbijom i Hrvatskom, ta
opasnost je predstavljala specifinost ulaenja Slovenaca u jugo-
slovensku dravnu zajednicu. A sputavala je politiki antantofile.
Sklapanje tajnog ugovora vlada Antante sa Italijom (London-
ski pakt), dalo je konaan poticaj za osnivanje Jugoslovenskog
odbora 30. aprila 1915. S jedne strane, Londonski pakt je znaio
da u sluaju pobede Antante definitivno otpada za Hrvate i
Slovence mogunost "ostati celi u neokmjenoj Austriji", a s druge,
pozitivna injenica da se Srbija oduprla tom paktu, iako o njemu
zvanino nije bila ni obavetena. Jugoslovenski odbor, njegov
pred.sednik Ante Trumbi, formulisao je svoj program prema
eljama srpske vlade. To je uinio tako to je ak izbegao i ime
"Jugoslavija" kao ime budue dr:ave! Ovakvo podreivanje,
pobudilo je Supilovu kritinost, pa se on od Jugoslovenskog
odbora postupno odvojio.
Posle jeseni 1915, sudbina Srbije je potpuno zavisila od
ratnog uspeha Antante. To je jo vie vailo za perspektivu
jugoslovenskog pokreta. Ali, s jednom vanom razlikom. Pobeda
Antante znaila bi u svakom sluaju ne samo obnavljanje Srbije i
Crne Gore ve i obezbeenje "malog programa" srpske vlade,
stvaranje velike Srbije. S druge strane, pobeda Antante jo nikako
nije znaila da e biti ostvaren i jugoslovenski koncept ujedinje-
nja, niti u celini, niti u detaljima. Nije bilo reeno ni pitanje
budunosti Austro-Ugarske, tj. nije bio odreen ratni cilj Antante u
pogledu prve pretpostavke za stvaranje Jugoslavije. Tu je jo bio i
poseban uticaj politike Italije, kojoj stvaranje jedne jake sloven-
ske drave na istonoj obali Jadrana nikako nije bilo u interesu.
Unutar Italije, istina, iznimku su u tom pogledu predstavljali tzv.
levi intervencionisti (macinijevci i dOO socijalista-reformista). te
grupa liberala, koji su bili skloni priznanju novih odnosa u
centralnoj Evropi. Politika Italije je, na podruju diplomatije
unosila u jugoslovenski kompleks tzv. jadransku komponentu. Ta

152
komponenta, u politici srpske vlade, morala je da se afirmie u
srazmcri prema tzv. balkanskoj komponenti, odnosno prema
interesima Srbije u Makedoniji i Albaniji.
Zvanina Italija je raunala na mogunost da se Ugarska
odvoji od Austrije (to se izrazilo u formulaciji Londonskog pakta),
ali ona nije verovala u razbijanje same Austrije. Jo je manje bila
spremna da prihvati da se Hrvatska, a pogotovu ne Slovenija,
pridrue Srbiji i Crnoj Gori, pa je Italiji i to bio jedan od razloga
za sklapanje Londonskog pakta i njeno stupanje u rat na strani
Antante.
Ovaj tajni pakt je garantovao Italiji proirenje dravne
granice prema Austriji, u smislu starih zahteva jadranskog
iredentizma. To je znailo proirenje Italije preko slovenako
italijanske etnike granice na Soi, duboko u unutranjost Slove-
nije i Hrvatske, na teritorije na koje je jugoslovenski pokret
Slovenaca i Hrvata uvek vrsto raunao (Trst, Gorica, Istra i
veliki deo Dalmacije sa ostrvima). Jo je l. juna 1918, Italija, na
konferenciji saveznika u Versaju, odricala ehoslovacima i Jugo-
slovenima pravo na nezavisnost, to je znailo da brani integritet
Austrije. Kad je, pak, sudbina Austrije bila ve odluena na
samom terenu, Italija je, prilikom sklapanja ugovora o primirju
sebi obezbedila pravo da okupira delove Slovenije i Hrvatske do
!mije Londonskog pakta, pod izgovorom okupacije teritorija
neprijateljske Austro-Ugarske.
Na taj nain, jo u vreme prvog svetskog rata, nastao je

~:~r:r~!~~! t~Y~~~a~e~~v~ 0~~~~~~~n;~~%~f;~~~f~i~~~et~e~~~t


predstavilo kao ratni cilj Antante; s druge strane, pak, ratna
politika odgovornih u Austro-Ugarskoj je bila usmerena ka njiho-
voj germanizaciji. Jugoslovenska ujedinjenje je moglo Slovence da
spase od drugog, ali ne i od prvog zla. Ipak je otvaralo mogunost
da se bar ublai "krvni danak" Italiji. Za revolucionarnu mogu
nost, za nastupanje radnike klase kao faktora novog i drutvenog
i nacionalnog ureenja u centralnoj Evropi i u sevemojadranskim
zemljama, nije bilo mesta u b1.,1roaskoj politici, ak i meu
socijalistima su bili retki oni koji su verovali u takvu mogunost.
Na slian nain, stav Italije je bio porazan i za politiku
Hrvata. Ali, oni su jo u 1917. osigurali verovatnost da e se Italija
da odrekne bar aspiracija na Dalmaciju. No, i za Hrvate je Italija
ostala problematina u odnosu na Istru, a i u celini radi njenog
protivljenja jugoslovenskom dravnom ureenju. Ovo njeno proti-
vljenje je, naime, bilo faktor koji je spreavao meunarodnoprav
no priznanje Jugoslovenskog odbora, kao instrumenta samoopre-
deljenja i ravnopravnosti u odnosima sa Srbijom. U poslednjoj
fazi, protivljenje Italije je bilo zapreka i priznanju Drave

153
Slovenaca, Hrvata i Srba, de facto nastale posle propasti Austro-
-Ugarske.
!talijanska vlada je u prvoj polovini 1918. poluzvanino
doputala zalaganje kruga levih demokrata, reformistikih socija-
lista i ve pomenutih liberala za tzv. politiku narodnosti. Ta
politika je nastojala da postigne po bedu Italije nad Austrijom, u
sporazumu i u saradnji sa ugnjetenim nacijama Habsburke
Monarhije, i to na osnovu priznanja njihovog prava na samoopre-
deljenje, ukljuujui i priznanje prava na jugoslovenska dravno
ujedio1jenje. Ovi krugovi u Italiji su postupno prihvatili etniko
naelo za odreivanje dravne granice lOdstupanje od Londonskog
pakta). Najvidniji uspeh i manifestacija "politike narodnosti" su
bili sporazum toga kruga sa Jugoslovenskim odborom (Tore-
- Trumbi, 7. mart 1918) i organizovanje Kongresa ugnjetenihnaroda
Austro-Ugarske (8-10. april1918) u Rimu. No, svetozaltalijunije
bilo zvanino, niti je imalo za nju obaveznih posledica. !talijanska
vlada je takvo delovanje tolerisala, ali ne zato to je bila spremna
da menja svoje stavove, ve zato da bi lake politiki prebrodila
uinke katastrofalnog poraza italijanske vojske na soanskom
frontu, u oktobru 1917 (prodor austrijsko-nemakih snaga kod
Kobarida-Kaporeta).
U odnosima izmeu srpske vlade i Jugoslovenskog odbora,
ostale su razlike i trvenja i posle okupacije same Srbije. Uzrok
tome je bio polazni stav srpske vlade o Srbiji kao oslobodiocu i
jedinom stvaraocu jugoslovenske (eventualno, samo srpsko-hrvat-
ske) drave. U takvom stavu srpska vlada je videla garantiju da e
u buduoj dravi ona odreivati sutinske uslove unutranjih
odnosa, pri emu je zastupala princip nacionalnog unitarizma,
koji je, dodue, doputao posebnost "plemena", ali bez "posebne
organizacije". Dalji uzrok je bila vea teina "balkanske kompo-
nente" od "jadranske" u spoljnoj politici srpske vlade. To je, sa
stanovita Srbije, svakako, bilo razumljivo, ali je u Jugosloven-
skom odboru podsticalo bojazan da Srbija, ipak, jo nije tako
definitivno vezana za jugoslovenski program. Takve sumnje je
produbljavalo i versko pitanje. U aprilu 1916. Nikola Pai je dao
veoma problematinu izjavu o verskoj politici prema Hrvatima.
Ta e se politika, prema Paiu, zasnivati na "toleranciji". Oba
velika crkvena centra, koja su imala u svojoj duhovnoj vlasti ili
pod svojim uticajem, svaki svoj deo jugoslovenskih naroda,
Vatikan i Rusija, protivili su se osnivanju jugoslovenske drave.
Vatikan je podravao Habsburku Monarhiju, od ega nije eleo
da odstupi, a rusko pravoslavlje je bilo povezano sa carskom
spoljnom politikom, koja je oduvek na Balkanu pretpostavljala
podelu interesnih sfera, pa se u tom smislu i ograniavala na
pravoslavno podruje. Koncesije date Ital~ji Londonskim paktom
na raun katolikih Hrvata i Slovenaca, nisu bile, to se tie ruske

154
carske vlade, u protivrenosti sa tom optom njenom politikom.
Dobro poznata duboka povezanost vlade Srbije sa carskom
Rusijom, sadraJa je, zbog toga, i element ugroavanja integralnog
jugoslovenskog ujedinjenja. Ruska revolucija, u martu 1917, unela
je u ovaj odnos vanu promenu. to se tie katolike sfere, veliki
deo klera u Sloveniji i u Hrvatskoj ve je dugo uoavao znaaj
nacionalnih pokreta. Ti pokreti su otvarali mogunost i katolikoj
crkvi da u graanskom drutvu uvrsti svoj poloaj. Jedan deo
hrvatskog i slovenakog klera je od poetka rata bio sklon misli o
ujedinjenju sa Srbijom. U kasnijoj fazi rata, iz redova ovog dela
klera su izali ugledni aktivisti jugoslovenskog pokreta. Laika
mlaa klerikalna inteligencija u Sloveniji istrajno je prebacivala
episkopa tu da on ne vidi da opasnost za Slovence ne predstavlja
pravoslavlje ve nemaki protestantizam. Logika nacionalmh i
drutvenih pokreta konano je dovela i taj episkopa t na pozicije
politikog jugoslavenstva, pa i u neposrednu protivrenost sa
Vatikanom, koji se promenama u realnoj situaciji prilagoavao
kudikamo sporije, jer je jo uvek branio habsburku dravu.
U suprotnosti sa pomenutim polazitem srpske vlade, Jugo-
slovenski odbor se drao stava da jugoslovenska drava nastaje na
temelju samoopredeljenja naroda i ravnopravnosti, te da to treba
uvaiti i prilikom regulisanja unutranjih odnosa u novoj zajed-
nikoj dravi. Izraavaju se federalistike koncepcije, iako nedo-
sledno i nerazraene, bez uvaavanja svih nacionalnih individual-
nosti. Najpromiljeniji je federalizam za koji se zauzimao Supila.
No. on se, u jun u 1916, odvojio od Jugoslovenskog odbora. Najveu
brigu u meunarodnim odnosima, Jugoslovenskom odboru je
zadavalo jadransko pitanje, kao borba protiv posledica London-
skog pakta. Pitanja budueg unutranjeg ureenja u poreenju sa
tom brigom, dolaze u drugi plan. A stavovi srpske vlade postaju
elastiniji posle februarske revolucije u Rusiji, kada je poljuljan
taj najvaniji njezin oslonac. Drugi momenat je stupanje SAD u
rat, koji otvara mogunost kompromisnog mira, ili bar separatnog
mica sa Austro-Ugarskom. To je opet i jo vie stavljalo znak
pitanja nad integralnim jugoslovenskim ujedinjenjem. Uz to, u
Austriji je oiveo ustavni ivot. Zapoela je nova delatnost
JUgoslovenskih stranaka u Sloveniji i u Hrvatskoj, date su
dravnopravne izjave u hrvatskom saboru i u bekom parlamentu.
Sve je to nagnalo Jugoslovenski odbor--da-prihvati poziv S!J)Ske
vlade za dogovore na Krfu. Rezultat je, kao to se zna, bio
zajednika Krfska deklaracija od 20. jula 1917.
Najvanija je bila injenica da su se ovom deklaracijom vlada
Srbije i Jugoslovenski odbor sporazumeli i javno obavezali za
jugoslovenski program. Krfska izjava je, svakako, imala karakter
kompromisa. to je postalo oi~ledno iz kasniieJi!: dogaanja, kada
unekoliko promenj~nim J:!rilikama, eredsednik srpske vlade,

155
Pai, trudio da Srbiju rastereti od dogovorenih pravila. Krfska
deklaracija je bila izjanjenje za jugoslovensku dravu, koja e
nastati na temelju samoopredeljenja i nacionalnog naela (ne
aneksije). Imae monarhijsku formu sa dinastijom Karaorevia,
kao i ustavno i parlamentarno ureenje, u kojem e postojati
ravnopravnost narodnih imena Srba, Hroata i Slovenaca, ravno-
pravnost oba pisma i ravnopravnost sve tri glavne vere, meu
sobom i u odnosu prema dravi. Versko pitanje je, dakle, bilo
odvojeno od narodnopolitikih i dravnih. Primljeno je unitari-
stiko naelo dravnog ureenja, uz korekciju slabe decentraliza-
cije (mesna samouprava, ali ne na "plemenskoj" podlozi). Bitan je
bio dogovor da e ustav biti primljen u slobodno izabranoj
skuptini kvalifikovanom veinom glasova (tj. bez nacionalnog
nadglasavanja). Za Jugoslovenski odbor je naroito bila znaajna
injenica da Krfska deklaracija opredeljuje teritorijalni opseg
Jugoslavije prema etnikom kriteriju (nepriznavanje Londonskog
~akta), iako dosta neodreeno.
Vaan faktor u jugoslovenskom pokretu van domovine su bili
dobrovoljci za borbu protiv centralnih drava, veinom bivi
vojnici austrougarske vojske (prebezi ili ratni zarobljenici), a
delimino i pridoli iz redova ekonomskih iseljenika u Americi. U
Italiji je od 1915. pa nadalje, bilo mnogo jugoslovenskih
zarobljenika, a i odreen broj onih koji su namerno ili organizo-
vano prebegli preko fronta. Ali italijanska vlada je spreavala
osnivanje jugoslovenskih dobrovoljakih jedinica. Zbog toga je
mnogo vei znaaj dobila dobrovoljaka akcija u Rusiji, u drugoj
dravi sa velikom koncentracijom jugoslovenskih ratnih zaroblje-
nika i prebega. Ovde je okupljanje dobrovoljaca imalo punu
podrku carskih vlasti. Jugoslovenski odbor nije stvarao vlastite
jedinice, ve je podravao politiku da se one osnivaju u okviru
vojske Kraljevine Srbije. Srpska vlada i komanda su nastojali da
se dobrovoljake jedinice politiki to vie prilagode politikim
koncepcijama Srbije. Ve u jesen l 916, srpska komanda je
upotrebila dobrovoljce na frontu u Dobrudi. Dobrovoljaka
divizija je krajem oktobra 1916. brojala 18.459 vojnika i 555
oficira. Posle februarske revolucije iz dobrovoljakog korpusa u
Rusiji je istupio veliki deo ljudstva. Ukupno 12.735, a od toga
3782 Hroata i 1241 Slovenac. Iako je i broj Srba -disidenata
bio veliki, 7.352, porastao je udeo Srba u preostalom korpusu tako
da su sad oni inili ogromnu veinu u njemu. 11 Grupa disidenata
je traila da se Jugoslavija osnuje kao federacija, ali se posle

11 ' Jugoslovenski dobrovoljatki k01pus u Rusiji 1914-1918, "Voj-


noistorijski institut JNA", Beograd 1954, str. 121,174.- Uporedi: Ernest
Turk, Dobmvoljci pm ti A vstm-Ogrski med prvo svetovna vojno 1914-
1918, "Barec", Ljubljana 1978.

156
tzdavanja deklaracije u tom smislu, razila i nestala kao faktor.
Najvaniji je bio razvitak u preostalom jezgru dobrovoljakog
korpusa, koji se kasnije angaovao na solunskom frontu kao
Jugoslovenska divizija. Ovi .,Jugoslaveni" su imali veliki moral-
no-politiki znaaj za srpsku vojsku, a znaajni su bili i vojniki
prilikom prodora solunskog fronta.
"Politika narodnosti" u meusaveznikim odnosima je uve-
avala znaaj zbivanja na domaem tlu, razvitku slovenake,
hrvatske i srpske politike u zemljama Habsburke Monarhije.
Jaao je interes i za razvitak u okupiranoj Srbiji l Crnoj Gori.
Pojavljivalo se pitanje, naroito u italijanskoj diplomatiji, koliko
mogu Jugoslovenski odbor i srpska vlada da obavezuju jugoslo-
venska stanovnitvo u Austro-Ugarskoj i u okupiranoj Srbiji.
Srpska vlada, razume se, takvo pitanje nije nimalo doputala u
pogledu razvitka u samoj Srbiji. Interno je i ona bila zabrinuta za
razvitak na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, pa i u Crnoj Gori.
Sto se tie habsburkih zemalja, karakteristina je izjava predsed-
nika srpske vlade, Paia, od ll. maja 1915, da "po svemu
izgleda, da e posle uspenog rata pitanje o ujedinjenju zavisiti
najvie od naroda u Hrvatskoj i Slovenakoj". Pai je neko vreme
bio miljenja da bi Jugoslovenski odbor trebalo, pre sve~a. da se
orijentie na delovanje na domaem tlu. Zvanina Srbija je,
neposredno posle osloboenja Beograda, oseala potrebu da
proveri kakav je stvarni politiki poloaj u Hrvatskoj i u
Slovf'niji, pre svega da li tamo zaista postoji spremnost na
Jugoslavensko ujedinjenje, slino zamislima srpske vlade. Na
osnovu ove provere, trebalo bi odluiti o mogunostima da se
Vojvodina, Srem, Slavonija, Dalmacija i Bosna i Hercegovina
prikljue Srbiji neposredno (misija potpukovnika Simovia).
Razvitak na domaem tlu ve je 1917. doveo do konstituisa-
nja treeg politikog centra, Jugoslovenskog kluba u parlamentu
u Beu. To je bio poetak razvitka, koji je naredne godine
prerastao u masovni pokret za samoopredeljenje i stvaranje
narodnih vea, udruenih, najzad, u Narodno vijee Slovenaca,
Hrvata i Srba u Zagrebu. Za sve to vreme srpska vlada je i sama
poverljivo brinula za razvitak u ve pomenutim podrujima
njenog posebnog interesovanja. Razume se, i za razvitak u
okupiranoj Srbiji.
Sva pitanja u vezi sa buduim poloajem pojedinih delova
predratne Kraljevine Srbije (Makedonija), srpska vlada je tretirala
iskljuivo kao interno pitanje same Srbije. Slino i pitanje unije sa
Crnom Gorom, koje je dosledno odvajala od delatnosti Jugoslo-
venskog odbora.
Makedonija je, u diplomatiji Antante, imala veliki znaaj u
vreme kada je ona nastojala da pridobije Bugarsku na svoju
stranu. Ali, pitanje Makedonij~ se nikad nije postavljalo kao

157
pitanje samoopredeljenja dravno podeljenog makedonskog naro-
da. Re je bila samo o teritorijalnim kompenzacijama Bugarskoj
na raun Srbije. Ova Antantina kombinacija nije vie dolazila u
obzir posle 12. oktobra 1915, kada je Bugarska stupila u rat na
strani centralnih drava. No, eventualnost ustupanja delova
Makedonije je ostajala otvorenom, jer je uvek bilo aktuelno
pitanje (separatnog) mira sa Bugarskom.
U jesen 1915, posle sloma otpora srpske vojske i njenog
odstupanja preko Albanije prema saveznicima u Grkoj, dola je
glavnina Srbije pod austrijsku okupaciju. Bugarska je okupirala
vardarsku i delove egejske Makedonije, a takoe i jugoistoni deo
"predkumanovske" Srbije i deo Kosova. Bugarska je okupaciju
sprovodila kao aneksiju i odmah poela sa bugarizacijom stanov-
nitva, kako srpskog tako i makedonskog. Jo u toku rata, 1 O.
decembra 1917, voa bugarskih .,tesnih" (levih) socijaldemokrata,
Dmitar Blagajev, osudio je u sobranju aneksionistiku politiku
bugarske vlade i upozoravao na to da u Makedoniji (i Dobrudi)
nema Bugara, to bi moglo da se ustanovi raspisivanjem referen-
duma. No, i srpska vlada je na svaki nain htela da izbegne
referendum u vardarskoj Makedoniji. Posle prOboja solunskog
fronta, ona je odlagala mogunost bilateralnog ureenja pitanja
mira sa Bugarskom. Raunala je da e, posle izvrenog prikljue
nja Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, politiki poloaj biti
povoljniji. Jugoslovenski karakter nove drave, postao je srpskoj
vladi argument za pridobijanje makedonskog stanovnitva.
U vreme bugarske okupacije, politiki poloaj u vardarskoj
Makedoniji nije bio povoljan ni za Bugarsku ni za Srbiju. Pominje
se postojanje "bugaraa" i "srbomana", kao marginalnih pojava.
Osnovna karakteristika politike orijentacije stanovnitva je bila
- prema dopisniku "Tajmsa" -skepsa i pasivni otpor osnovnih
slojeva prema svakoj tuoj vlasti. Jo je decembra 1918. u
Makedoniji bilo prisutno uverenje da e. doi do stvaranja
autonomne Makedonije, pod tutorstvom pobednikih velikih
dr-ava. Gledano u celini, ipak je mogue rei da je jugoslovenski
pokret ve uticao na one subjekte makedonske politike koji su.
uprkos najnepovoljnijim prilikama, postojali i delovali. Grupa
makedonskih autonomista, povezanih sa Srbijom (Gligor Hadi
Takovi) traila je povodom Krfske deklaracije da se u Jugosla-
viji priznaju Makedonci i stvori federacija Srba, Hrvata, Slovena-
ca i Makedonaca. Slian zahtev je postavljala i grupa makedon-
skih socijalista. Realan zahtev autonomista da makedonski narod
bude zastupan u Jugoslovenskom odboru (memorandum G. H.
Takovia, jula 1918), nije imao uspeha. Hrvatski, slovenaki i
srpski politiari u tom odboru makedonsko pitanje preputali su
Srbiji. Najizrazitiji predstavnici nacionalnih tenji Makedonaca.
"levica" VMRO (federalisti D. H. Dimov, D. Petrov), pa i

158
makedonska emigrantska organizacija u vajcarskoj (Kacarov),
zauzimali su se, na kraju rata, za ne:.e:avisnu ujedinjenu Makedoni-
~~!~;I~.~~~:;t~~n1~~f:!oj:e~~k=ed~j~~no~~ s:e~~:;a j~~~~i~~!~~
skog pokreta nije zalagao za samoopredeljenje Makedonaca, iako
su predratni postupci Srbije u vardarskoj Makedoniji izazivali
kritinost i nepoverljivost pojedin~ca prema politici srpske vlade
(Supila).
Jo vie "privatnog" karaktera, bez jugoslovenskih karakteri-
stika, bila je politika srpske vlade prema Albancima u zapadnoj
Makedoniji, te Kosovu i Metohiji, koji su se protivili ponovnom
ukljuivanju u Kraljevinu Srbiju, jedinu koju su bili iskusili.
Sutina politike srpske vlade je bila nasilna ,,pacifikacija". U
meuvremenu osnovana jugoslovenska dravnost, nije na Kosovu
i u Metohiji donela nikakav novi kvalitet nacionalnih odnosa.
Takoe, nigde se nije toliko jasno izrazila injenica da, pored
buroaske, postoji i proleterska Srbija. Socijalisti Srbije su u
odnosu prema albanskom narodu pokazali principijelnost, koju
nacionalisti nisu bili sposobni da izraze.
Stari cilj ujedinjenja Srbije i Crne Gore, dveju kraljevina sa
dve dinastije, predstavljao se kao ostvarenje ujedinjenja srpskog
iiaroda, a bio je aktuelan ve od 1913, kada su obe drave postigle
zajedniku dravnu granicu u Sandaku i u Metohiji. Ve u
poslednjim mesecima pre rata, obe vlade su pregovarale o uniji na
temelju dravne nezavisnosti i ravnopravnosti obe dinastije.
uzimajui u obzir stav o "narodnom jedinstvu Srba i Hrvata" i
stav o jugoslovenskoj solidarnosti. Popularnost ideje o uniji u obe
drave, zasnivala se na starom oseaju i svesti o zajednikoj borbi
i sudbini, na uverenju o srpstvu kao celovitoj etnikoj pojavi, na
saznanju ekonomske, demografske, saobraajne, verske i kulturne
povezanosti oba drutva, pri emu je naroito crnogorsko drutvo
raunalo da e u uniji doiveti bri razvitak. Poto je Crna Gora
stupila u rat kao saveznik uz bok napadnute Srbije, pitanje unije
je dobilo i novu dinamiku.
Pitanje dinastije je imalo i iri znaaj, jer je veoma neposred-
no upuivalo na problem: ta e biti sa dravnou Crne Gore
posle unije sa Srbijom. Za tu situaciju, crnogorski prestolonasled-
nik, Danilo, zamislio je jedno reenje, ve u maju 1915: savezna
drava prema nemakom sistemu, uz zadravanje obe dinastije
Crna Gora bi, prema toj zamisli, imala poloaj slian poloaju
Bavarske, Srbija poloaj slian poloaju Pruske u zajednikoj
dravi. Kasniji razvitak dokazuje da je srpska vlada na svaki
nain htela da izbegne takvu soluciju i da je radila na prikljue
nju Crne Gore u centralistikom smislu, bez bilo kakvih elemena-
ta federacije. Nakon toga to je kralj Nikola raspustio vojsku i
otii;ao. zajedno sa predsednikom crnogorske vlade, u emigraciju,

1!\9
on je naelno prihvatio misao o uniji, ali je ostao na stanovitu da
o tome treba odluivati samo na domaem tlu, posle njegovog
povratka. Srpska vlada je, meutim, iz odluivanja o uniji
iskljuivala sve postojee faktore crnogorske dravnosti. Ona je
nastojala da to vie kompromituje crnogorski dvor kao kapitu-
lantski i izdajniki, spreavala je, pomou francuske vlade, da se
kralj Nikola u odlunim danima vrati u domovinu, kao i obnovu
crnogorske vojske._u emigraciji, a brzo pripremala odluivanje na
terenu pod svojim uticajem. Od kraja 1916. srpska vlada je ve
neposredno delovala na likvidaciji crnogorske dinastije i podupirala
one snage u crnogorskom drutvu koje su bile za nestrukturisano
ujedinjenje. Ona uspeno radi na diferencijaciji meu crnogorskim
oficirima i inovnicima, interniranim u Austriji. Manje uspena su
f!.iena nastojanja na diferencijaciji meu vojnicima, seljacima.
Cetvrtog marta 1917, osnovan je i Crnogorski odbor za narodno
ujedinjenje (predsednik Andrija Radovi), koji se pribhZava
namerama srpske vlade, ali i sam uspeno okuplja crnogorsku
emigraciju, povezujui ideju ujedinjenja Crne Gore i Srbije
deklarativno sa pokretom za jugoslavensko ujedinjenje (izjava o
prihvatanju Krfske deklaracije od ll. avgusta 1917). Sve stvarne
konce unionistikog pokreta, zadrala je u svojim rukama Paie
va vlada. Ba u vreme osnivanja Crnogorskog odbora, Pai je ve
imao nacrt o tome kako srpska vojska, jo pre vraanja kralja
Nikole, treba da ,.organizuje sa narodom Crnu Goru, koja bi
proklamovala jedinstvo sa Srbijom". U oktobru i novembru 1918,
taj se nacrt u sutini i sproveo. Delegat srpske vlade, Svetozar
Tomi, ubrzao je osnivanje Centralnog izvrnog odbora, koji je
bez odlaganja sproveo izbore u skuptini. Jedino se na Cetinju
pojavila agitacija da bi Srbija i Crna Gora trebalo da stupe u
jugoslovensku zajednicu kao samostalne drave. Sva stvarna vlast
je bila u rukama srpske vojske. Stare crnogorske vlasti nisu bile
obnovljene, postavljeni su sreski i okruni naelnici po sistemu
Srbije, a da pri tome Centralni izvrni odbor nije imao nikakvog
udela. Skuptina u Podgorici je jednoglasno, 26. novembra 1918.
odluila da se Crna Gora ujedini sa Srbijom u jednu dravu pod
dinastijom Karaorevia, a posle toga, ujedinjena drava, stupa
u iru dravnu zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca. Hrvatski i
slovenaki politiari nisu pokuavali da u bilo kakvom obliku
intenreniu u srpsko-crnogorske odnose. Niti je delegacija Narod-
nog vijea SHS, na pregovorima o ujedinjenju sa predstavnicima
srpske vlade u pnrim danima novembra 1918. u enevi, traZila
prisutnost predstavnika Crne Gore.
U Sloveniji, pa i u Hrvatskoj, politiki ivot dobija vie
mogunosti krajem 1916, kada u Austriji postaje aktueln.o
sazivanje parlamenta, a u obe dravne polovine, kada postaJe
nuZnost davanje izjava prilikom smene vladara. Prvome je povod

160
ubistvo predsednika austrijske vlade, in levog socijaliste F.
Adlera, a drugome smrt cara i kralja Franje Josipa (21. oktobar
i 21. novembar 1918).
Od meunarodnih dogaaja najvie je uticala ve pamenu ta
nota vlada Antante (10. jafi:uar 1917), koja nije priznavala
jedinstvo jugoslovenskog pitanja, delei ga, s jedne strane, na
obnavljanje Srbije i Crne Gore, a s druge, na odvojeni problem
"Slovena" Austro-Ugarske (tj. Hrvata i Slovenaca, poto se eha
slovaci i Poljaci pominju posebno). Desetak dana posle ove note,
predsednik SAD Vilson je zatraio sklapanje mira bez pobednika,
to je u Austriji propagirano kao zauzimanje za dalji opstanak
Habsburke Monarhije. No, izjava Vilsona je sadravala i nagove-
taj da na mirovnoj konferenciji treba odluiti i o unutranjem
preureenju Austro-Ugarske. Takav razvitak je dobijao jo veu
verovatnou u toku narednih meseci, nakon demokratske revolu-
cije u Rusiji i stupanja SAD u rat protiv Nemake, ali ne i protiv
Austro-Ugarske.
S obzirom na pasivnost Hrvatsko-srpske koalicije (dok se
njeni politiari jo interno izriito protive politikom povezivanju
sa Slovencima), inicijativa za postavljanje nacionalnog dravno-
pravnog programa Hrvata i Slovenaca, a neizostavno i Srba.
ostajala je u rukama Starevieve stranke prava- "milinovaca"
(SSP) u Hrvatskoj i Hrvatsko-slovenakog parlamentarnog kluba
u Sloveniji, Istri i Dalmaciji. Klub je, pod predsednitvom Antona
Korneca (SLS), uspeo da izoluje najizrazitijeg austrofila Suter-
ia i da zapone, zajedno sa SSP u banskoj Hrvatskoj, akciju za
nacionalnu politiku koncentraciju za zahtev dravnopravnog
objedinjenja hrvatskih i slovenakih zemalja, te Bosne i Hercego-
vine. Koncentracija u hrvatskom saboru nije postignuta, pa zbog
toga sama SSP daje izjavu u tom smislu. Posebnu izjavy daje
Hrvatsko-srpska koalicija. Ova indirektno trai ujedinjenje, u ime
hrvatskog naroda "bez obzira na vjerske i imenske razlike", i to
sledeih zemalja: Hrvatske-Slavonije, Dalmacije, eventualno i
Bosne i Hercegovine. Sloveniju ne pominje, a ujedinjenje trai .,u
sklopu Monarkije i u ugarsko-hrvatskoj dravnoj zajednici".
Dakle, ne dirajui u dualizam. Na drugoj strani, u bekom
parlamentu polazi za rukom ujedinjenje svih slovenakih, hrvat-
skih, pa i oba srpska poslanika iz Dalmacije, odnosno Boke
(Duan Baljak se ukljuuje neposredno, a odsutni Boo Vukoti se
kasnije pridruuje) u Jugoslovenski klub. Taj klub daje 30. maja
1917. ve pomenutu dravnopravnu izjavu.
Formulacije "majske deklaracije" su povezane sa uverenjem
da e posluiti neposredno u situaciji sklapanja sporazumnog
mira, te istovremenog unutranjeg preruenja Habsburke Mo-
narhije. Deklaracija, stoga, trai ujedinjenje "pod ezlom hab-
sburke lotaringijske dinastije" i to sviju zemalja Habsburke

161
Monarhije, u kojima ive Slovenci, Hrvati i Srbi, u jedno dravno
telo, koje e biti "slobodno svake nacionalne dominacije tuina i
sagraeno na demokratskom temelju". Takve formulacije su u
tom momentu omoguile okupljanje svih jugoslovenskih poslani-
ka, bez obzira na to kakvo je bilo njihovo lino miljenje o po-
eljnosti i mogunosti integralnog reenja jugoslovenskog pita-
nja. Specifina istorijska vrednost ove deklaracije je bila u tome
to je to prvi njihov zajedniki politiki program i to on
podjednako uvaava i Hrvate i Srbe i Slovence.
Formalno uporeenje majske deklaracije sa neto kasnijom
krfskom. majsku, dakako, pokazuje kao "nii stupanj", poto ona
ne trai ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom (pod habsbur-
kim Zezlom, to bi, uostalom, bilo jednako zahtevu za aneksijom).
Majska deklaracija, dakako, nije program "integralnog reenja"
jugoslovenskog pitanja, kao to je to krfska. Sem toga, majska
deklaracija sigurno nije izjava koja pretpostavlja - poput krfske
- pobedu Antante, pa u tom smislu nije ni protivaustrijska. Ali,
ona sigurno ne pretpostavlja ni pobedu Austro-Ugarske nad
An tan tom i Srbijom i Crnom Gorom. Ne bi trebalo omalovaiti ni
njezin "etapni" domet, sam po sebi. No, pravi istorijski znaaj
majske deklaracije je u onome to se u politikom Zivotu
Jugoslavena u Habsburkoj Monarhiji stvarno zbilo posle nje, na
njenoj politikoj podlozi.
Sama majska deklaracija, takva kakva je bila, potpuno je
neprihvatljiva za dinastiju (novi car i kralj Karl se ve bio zakleo
na ugarski ustav, tj. na dualizam), te za sve austrijske i maarske
vlade redom, sve do kraja rata. A to upravo zbog njene
antidualistike biti. (Vrlo jezgrovito je taj kvalitet izrazio pred-
sednik maarske vlade, grof Tisa, govorei predstavnicima Bosne
i Hercegovine: "Onaj ko u sebi nosi dogmu politikog jedinstva sa
Slovencima, taj se postavlja u nepremostivo protivreje sa ivot-
nim potrebama Monarhije.") Usled svoje antidualistike biti,
majska deklaracija je mogla da postane politikom podlogom
stalno rastue radikalizacije nacionalnog pokreta. a da nije
postojala potreba da se istovremeno postavljaju radikalniji poli-
tiki zahtevi, da se menja bilo koja njena re! Bilo je dovoljno
uaniti se na takvoj deklaraciji kao na minimalnom zahtevu. To
je uinjeno u julu 1917, pa otada dosledno, do sukoba i sa
monarhom u maju 1918. Ovo vaZi za jugoslovenske zemlje.
zastupljene u bekom parlamentu (Slovenija, Istra, Dalmacija sa
Bokom).
U banskoj Hrvatskoj. u sklopu ugarske dravne polovine.
deklaraciju Jugoslovenskog kluba je prihvatila Starevieva
stranka prava na prvom narednom zasedanju sabora (5. jun 1917).
Ona je tom prilikom posebno pozvala Srbe (u Hrvatskoj) ~a ~e
pridrue Hrvatima i Slovencima. HrvatskO-srpska koahclJa Je

162
istrajala na unionistikom, tj. dualistikom stavu, istiui da
zahtevi majske deklaracije Jugoslovenskog kluba znae "potpuni
prekid s dosadanjim politikim ivotom te stvaranje novuma, a
to ugroava nagodbenu situaciju Hrvatske-Slavonije", dok. s
druge strane, Slovenci i ostali u Austriji i onako nemaju ta da
izgube. Frankovci su ostajali pri svom zahtevu samo za hrvatsku
dravu. Stjepan Radi je majsku deklaraciju pohvalio.
Jugoslovenska pitanje u Habsburkoj Monarhiji nije se, ipak,
moglo odlagati za bolja vremena, pa je zato negativni stav
Hrvatsko-srpske koalicije izazvao otcepljenje pojedinih vienih
srpskih i hrvatskih politiara. U ime srpskih "disidenata koalici-
je", Sran Budisavljevi je u saboru izjavio (l. avgusta 1917) da je
ujedinjenje naroda slovenskog, hrvatskog i srpskog imena mogue
samo izvan dualizma, da se treba odazvati apelu SSP (milinovaca)
i pridruiti zahtevu Jugoslovenskog kluba.
Deklaraciona politika, a naroito delatnost predsednika
Jugoslovenskog kluba Koroeca u Bosni i Hercegovini, doprin<"le
su. prema reima Hamdije Kapidia, "u najveoj meri oivljava-
nju politikog kretanja u Bosni i Hercegovini". Isti autor konsta-
tuje: .,Majska deklaracija je postavila pitanje ujedinjenja jugoslo-
venskih naroda na politiku osnovu koja nije ila u prilog ranije
inaugurisanoj politici trijalizma u Bosni i Hercegovini, a nije se
podudarala ni sa gleditem odgovornih austrijskih i maarskih
politiara koji su stajali na pozicijama dualizma". Stoga su se
.. gotovo sve politike stranke u Bosni i Hercegovini programski
prcorijentisale u jugoslovenskom pravcu" to je podstaklo i Musli-
mane da se o tome izjasne, tako da su Mehmed Spaho i Halid-
beg Hrasnica izrazili grofu Tisi, 20. septembra 1918. isti jugoslo-
venski stav koji je sadrao i memorandum Srba i Hrvata, predat
Tisi istoga dana.
Krajem leta 1917. podigao se !;irok narodni pokret. nazvan
.. deklaradoni pokret", na kakav autori majske deklaracije prvo-
bitno uopte nisu raunali. Taj pokret za jug\lSiovensko nacional-
no samoopredeljenje Slovenaca, Hrvata i Srba sc razvio u mnogim
oblicima (izjave drutava, optina, sakupljanje potpisa, javni
zborovi, demonstracije, manifestacije), najizrazitije u Sloveniji,
ali i u Istri i Dalmaciji. Pored nacionalnih zahteva, taj je pokret
zahvatio veliku lepezu tenji osnovnih masa naroda za mirom i
njihovim otporom .,nemakom ratu". Nije mogue od njega
razluiti ni poznate pobune slovenakih vojnika u maju 1918
(Murau, Judenburg, Radgona), iako su u njima neposredno
najvaniji bili uticaji revolucionarnih zbivanja u Rusiji. Slovena
ki uesnici u pobuni mornara u Boki Kotorskoj, u februaru 1918,
nosili su oznake deklaradonog pokreta.
Za vodstva graanskih stranaka predvoenje ovakvim pokre-
tom je znailo onu njima tako nunu priliku da se izmire sa

163
narodom, koji nikako nije zaboravljao da su ga, u dalekoj 1914.
godini, njihovi govornici mirili sa ratom. Osnovne mase naroda su,
preko deklaracionog pokreta, direktno stupile u politiki Zivot.
Time se moi:e objasniti postepena radikalizacija graanske politi-
kt u nacionalnom pitanju. A tome se pokretu, stoga, u maju 1918.
pridruila i radnika Jugoslovanska socijalno demokratina
stranka.
Iako manje orgarizovano, slian su uticaj na politiku scenu
imale i mase "zelenog kadra" u Hrvatskoj-Slavoniji sa Sremom.
Karakteristina je injenica, koliko je Narodno vijee SHS u
Zagrebu urilo da istakne 29. oktobra 1918. stvaranje slobodne
drave SHS najpre za upozoravanje da "anarhija nije sloboda" i
za molbu ,.brai iz zelenog kadera", neka se mirno povrati.
Ni pobeda nemakih i austrijskih armija kod Kobarida, u
oktobru 1917, ni izjave dravnika Velike Britanije i SAD, u
januaru 1918, za odravanje Austro-Ugarske nisu prekinule
uzlaznu dinamiku pokreta .la samoopredeljenje. Jugoslovenski
klub je, 31. januara l 918, uputio memorandum mirovnoj konferen-
ciji u Brest-Litavsku, traei internacionalizaciju dravnog sa-
moopredeljenja Slovenaca, Hrvata i Srba u Austro-Ugarskoj. U
poetku marta, u Zagrebu se sastaju politiari iz sviju jugosloven-
skih zemalja Austro-Ugarske da ponovo pokuaju postii koncen-
traciju svih stranaka za samoopredeljenje. Hrvatsko-srpska koali-
cija jo se ustee i ne prilazi. No ve dotle se mogla diploma tija
Srbije da pozove, protiv britanskih i amerikih izjava za odri:ava-
nje Austro-Ugarske, na deklaracioni pokret kao na dokaz da Juni
Sloveni te monarhije trae osamostaljenje i ujedinjenje po ugledu
Italije (tj. odvajanje od Austro-Ugarske i ujedinjenje sa Pijemon-
tom - Srbijom). Oigledno je u pravu autor najnO\ije knjige o
Srbiji u prvom svetskom ratu kad kai:e da su na dnevnom redu
istorije bila dva pitanja, posebna iako meusobno povezana, kao
preduslovi za realizaciju jugoslovenskog programa: da li e se
Srbija na kraju rata nai meu pobednicima, i, hoe h unutranji
procesi uiniti da se Austro-Ugarska raspadne. 1 Hl
Postepeno su u jugoslovenskim zemljama Habsburke Monar-
hije, u toku leta 1918, osnovana narodna vea (politika predstav-
nitva i zametak nove dravne vlasti), najzad i Narodno vijee
Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu (6. oktobar 1918), emu .se
prikljuuje i Hrvatsko-srpska koalicija, a od radnikih partija
socijalisti Slovenije i Hrvatske. Otcepljenje od Austro-Ugarske je
izvreno 29. oktobra i stvorena Drava Slovenaca, Hrvata i Srba,
koja izjavljuje da je "spremna stupiti u zajedniku dravu sa
Srbijom i Crnom Gorom". I srpska vlada na strani priznaje

11 " Andrej M 1 trovi, Srb1ja u prvom svetskom ratu, "SKZ", Beograd


1984, str. 527.

164
postojanje ovog, drugog, centra jugoslovenskog ujedinjavanja;
priznaje postojanje dvaju suvereniteta. Na domaem tlu je stvoren
nosilac samoopredeljenja u jugoslovenskom ujedinjenju kakav
Jugoslovenski odbor nije uspeo i mogao da postane. U pogledu
unutranje organizacije Drave Slovenaca, Hrvata i Srba je
Narodno vijee SHS primenilo federativni princip, koji je organ-
ski proizlazio iz samog stvarnog procesa nastanka te "etapne"
drZave. Federativni princip je time stvarno postavljen na dnevni
red i u perspektivi, kao princip ureenja budue zajednike
drZave sa Kraljevinom Srbijom i Kraljevinom Crnom Gorom. 1 1 ''
Nema sumnje, politika akcija za stvaranje celokupne jugo-
slovenske drave je potekla u znaku vladajueg drutvenog
poloZaja i inicijativnosti buroazije. Drukije to onda nije moglo
ni biti. Neki ale to je "socijalna demokracija zadocnila, iako je
ona prva u jugoslovenskom svetu politiki razmiljala i zakljui
vala o ujedinjenju Srba, Hrvata, Slovenaca, Bugara i Makedona-
ca"'. Istorija je ono Sto se zbilo i ne moZe se promeniti. Ono to u
vezi sa istorijom moemo initi danas, to je oblikovanje istorijske
svesti. Odvojiti je od elja, pribliZiti je shvatanju onoga to se
zbilo, shvatanju samog zbivanja iz istorijske logike.
O odnosu radnikih partija prema jugoslovenskom pitanju u
toku prvog svetskog rata neto je ve reeno u prethodnoj glavi.
Neto malo uzgred i u ovoj. O tome postoje knjige. Od dugog niza
pitanja ovde se ograniavamo samo na jedno pitanje istorijskog
metoda. Ne bi trebalo protagnoiste.istorije vaditi iz njenog toka.
Radnike partije u jugoslovenskim zemljama, slino ostalim u
svetu, rat nisu doekale kao priliku za kovanje nacionalnih
programa, niti za definisanje ratnih ciljeva. Osnovna njihova
zaokupljenost je bio sam rat, koji je najtee pogaao ba radnitvo
i njegove skromne tekovine u dotada.Snjem dru.Stvenom konfliktu.
Bez obzira na drave u kojima se nalazilo. Nisu sve partije
jednako reagovale na rat, pa ni kasnije nisu sve ispoljavale
ravnomernost revolucionarnih namera i sposobnosti. Mogu se,
prema tome, meriti. Ali, meriti njihovim merilom!
Na primer, u poznatim konsultacijama, vrenim u Stokholmu
u pripremama za meunarodnu socijalistiku konferenciju, pred-
stavnici SDS Bosne i Hercegovine su istakli, u maju 1917 (pre
majske, a pogotovu pre krfske deklaracije), pored ostalog, prirod-
no pravo srpsko-hrvatskog (ne i slovenakog?) naroda da tei
uspostavljanju jedne nezavisne junoslovenske drZave. Ukoliko se
ta elja ne bi ostvarila, trai se, kao minimum, Siroka autonomija
za ujedinjene June Slavene (ukljuiv, dakle, Slovence) u Austro-

' 1 '' Dragoslav Jankovi, Ideje unitarizma J federalizma pre stvaranja


p1ve jugoslovenske drtave, "Federalizam i nacionalno p1tanje", Beograd
1971, str. 198.

165
-Ugarskoj. uz obnovu Srbije. Ovaj stav je pobudio naeg jednog
istoriara da zapie: "Doputanje tog minimuma u nacionalnom
pitanju, prema kojemu bi rjeenje trebalo traiti u okviru
Austro-Ugarske, predstavlja neto im bi mogla da se poslui
buroaska diplomacija, ali ne i socijalistika partija koja misli na
revoluciju". (Podv. J.P.)'w
To je, po naem miljenju, merenje radnike partije merilom
koje nije njeno. Sem toga je anahronizam projicirati stavove
jugoslovenske revolucionarne koncepcije kasnijeg doba unatrag, u
vreme kada takve koncepcije o spoju klasne i nacionalne borbe u
radnikom pokretu jo nisu izrasle. Revolucionarne namere jedne
radnike partije u ono vreme jo se ne mogu meriti nacionalno-
-revolucionarnim merilom. Ako to ne bi bilo tako, onda bi, u
odnosu prema Austro-Ugarskoj, i Lenjin bio "izmercn kao
kratak". Kod nas manje popularizovana injenica, ali ipak
istinita, jeste da je Lenjin bio ubeen, do samog kraja rata, da
revolucija u prostoru podunavske monarhije nije samo mogu
nost, ve da se stvarno i dogaa. On je tu revoluciju pozd.ravljao
jo 3. novembra na mitingu u Moskvi, a dan kasnije, uputio je i po-
ziv narodima da Austro-Ugarsku preobraze u savez slobodnih na-
roda na putu u socijalistiku revoluciju. (,.vrsto smo ubeeni da
e nemaki, eki, hrvatski, maarski, slovenaki radnici, vojnici
i seljaci, posle osvajanja vlasti i ostvarenja svog nacionalnog
osloboenja, sklopiti bratski savez slobodnih naroda i ujedinjenim
snagama pobediti kapitaliste".)''
Tada ve Austro-Ugarska nije postojala i ve su bile stvorene
drave naslednice. Lenjinov poziv je ostao kao zanimljiva epizoda.
Nije, meutim, epizoda ostala injenica da je radnitvo u jugoslo-
venskim zemljama stvarno uestovala u pokretu svojih naroda. I u
uniformi vojnika srpske vojske, dobrovoljakih jedinica, u redovi-
ma revolucionara u Sovjetskoj Rusiji, u buntovnom otporu
"nemakom" ratu, u "zelenom kadru", meu iseljenicima, u
politikim manifestacijama deklaracionog pokreta, u narodnim
veima Slovenije i Hrvatske. Stoga je bilo istorijski logino da su
sve radnike partije, bez obzira na stepen njihovih neposrednih
revolucionarnih namera, Jugoslaviju prihvatile kao domovinu
koja treba da postane i domovina proletarijata.'~- To je bilo,
istorijski gledano, ono najvanije.
V. Strugar, delo pod 116, str. 130.
12 "
Tekst proglasa je prvi put, posle 1918, objavila austrijska
1! 1

istoriarka Eva Priester 1949. godine. Autentinost teksta nije sporna, o


njemu je napisan niz studija i na Istoku i na Zapa~u~ ~li nije uvrten n_i_ ~
5. sovjetska izd~nje Lenjinovih sabranih dela. Mt cttlramo prema knJIZI
Rudolf Necke, Osterreich im Jahre 1918. Wien 1968, str. 101-103.
122 Vlado Strugar, Socijsldemokratija o stvaratUu Jugoslavije,
,.Rad", Beograd, 1965

166
II DEO

Narodi izmeu reakcije i revolucije


l PRVI DECEMBAR ~ UJEDINJENJE ILI
RAZJEDINJENJE?

Prvog decembra 1918, regent Aleksandar, sasluavi adresu


delegacije Narodnog vijea Sloveno.ca, Hrvata i Srba, proglasio je,
u ime kralja Petra I Karaorevia, "ujedinjenje Srbije sa
zemljama nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstve-
no kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.~
Mnogo se pisalo i pie o karakteru "prvodecembarskog akta".
Od svega je, neswnnjivo, najvanija injenica to je tada formalno
stvorena jugoslovenska drava, prethodnica dananje socijalisti
ke i federativne Jugoslavije. to je stvoren novi istorijski teren
drutvenog razvitka, za koji je tada i radniki pokret svih
ujedinjenih zemalja smatrao da mu donosi vee mogunosti.
Stvaranje jugoslovenske drave u odnosu prema meunarod
noj javnosti, bilo je ne samo plod pobednikog ratovanja Srbije i
velikih saveznikih drava ve i primena naela prava nacija na
samoopredeljenje. Ta javnost je prihvatala tadanji zajedniki
stav svih politikih subjekata dravnog ujedinjenja {izraen u
nikoj deklaraciji srpske vlade, krfskoj deklaraciji srpske vlade i
Jugoslovenskog odbora, u majskoj deklaraciji Jugoslovenskog
kluba, u zakljuku sabora Hrvatske 29. oktobra 1918, i najzad, u
adresi Narodnog vijea SHS) da je re o pravu na samoopredelje-
nje jednog naroda, jedne nacije, nacije Jugoslavena. To je, za stvar
nacionalne emancipacije Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca i
Muslimana, a u daljoj perspektivi i Makedonaca, bila korisna
meunarodnopravna tvrdnja. Ali, takav stav je, u stvari, bio
fikcija s obzirom na injenicu da je bilo u pitanju postojanje i
politiki poloaj vie pojedinanih nacija, to e istorija brzo
pokazati. Nain ujedinjenja, p:rvog decembra 1918, nije izrazio tu

169
stvarnost i nije ni pomenuo ve ranije postignute dogovore 0
buduim nacionalnim odnosima. To je znailo da se pitanje
dravnog ureenja nee reavati na osnovu sporazumevanja
ujedinjenih naroda, ve da e o tome odluivati stvarni odnos
snaga politikih nosilaca stvaranja nove drave. Koji je meu
njima najjai kako u smislu dravne organizovanosti, a jo vie u
moralno-politikom pogledu kao direktni pobednik u ratu, o tome
nije postojala ni najmanja sumnja. Da li je u takvom ujedinjenju
bilo mogue videti i primenu prava na samoopredeljenje i svakog
pojedinog naroda, poto je njegov raniji pokret teio stvaranju
jugoslovenske drave? Ima li u tom pitanju odreujuu ulogu
injenica, to su u svim tim pokretima i u samom ujedinjenju
vodea politika snaga bila pojedina nacionalna graanstva, koja
su u to vreme bila izriito antirevolucionarna?
Komunistika partija Jugoslavije je u kasnijim godinama,
naroito od 1928. do 1934, otro kritikovala postojeu Kraljevinu
SHS, odnosno Kraljevinu Jugoslaviju, kao tvorevinu imperijali-
stikog Versajskog mira i traila primenu prava nacija na
samoopredeljenje u vidu obaveznog otcepljenja. Znai li to da
samoopredeljenja naroda nije ni bilo u stvaranju prve jugosloven-
ske drave?
Poznato je lenjinistika gledanje na pitanje samoopredeljenja
nacija, ne samo kao pravo na sve oblike samoopredeljenja sve
do otcepljenja ve 1 kao pravo koje u kapitalistiko doba pripada
narodu kao celini i ne pretpostavlja diferencijaciju izmeu buroa-
zije i radnike klase i drugih radnih slojeva. Ali, na Osmom
kongresu RKP(b) 1919. Lenjin je izriito korigovao tezu, da
samoopredeljenje nacije moe da izrazi samo proletarijat. U
polemici protiv takve teze zapisao je misao da je opravdana
nestrpljiva urba nacionalnih pokreta nerazvijenih i ugnjetenih
naroda, jer oni ne mogu ekati na diferencijaciju izmeu proleta-
rijata i buroazije. 121 Prema tome, injenica to su svi nacionalni
pokreti, koji su doveli do stvaranja jugoslovenske drave, bili pod
graanskim vodstvom, sama po sebi, tome aktu ne oduzima
karakter nacionalnog samoopredeljenja. Radnike partije u Srbiji
i u Bosni i Hercegovini su, u principu, sauvale klasno stanovi-
te, pa ipak nisu bile ni u kakvom konfliktu sa takvim narodnoo-
slobodilakim pokretima; pre bi se moglo govoriti o njihovoj
faktikoj saradnji. Radnike partije u Hrvatskoj i Sloveniji
direktno su saraivale sa graanstvom u nacionalnom pokretu.
Raspoloenje za stvaranje zajednike jugoslovenske drave je

IH V.I.U. Lenjin, Referat o partJjskom programu, 19. mart 1919.


Osmi kongres RKP (b). - Uporedi: Janko Pleterski, Lenin in nacionalno
vpraSanje v Rusiji v asu oktobarske revoluciie in formiranja So1jetske
zvezde. "Naa sodobnost" 5. Ljub~ana 1957, str. 970.

170
nesumnjivo, postojalo i u irokim masama. Sa druge strane.
injenica to je na elu nacionalnih pokreta stajalo graanstvo,
ovim pokretima je davala nerevolucionarni karakter. Ipak, nije
dovoljno uzeti u obzir samo te okvirne injenice, ve treba celom
problemu prii diferencirano.
Srbija je pobedila u oslobodilakom ratu. Ali time jo nije
pala poslednja odluka u smislu angaovanja za ispunjenje velikog
ratnog programa stvaranja jugoslovenske drave, izraenog u
nikoj i krfskoj deklaraciji. Poznato je kako je srpska vlada
apsolutno insistirala na obezbedenju izvrenja "malog programa",
odnosno da se, pored spajanja sa Crnom Gorom, Srbiji prikljue i
Vojvodina, Bosna i Hercegovina i juna Dalmacija. Ujedinjenje sa
g:lavninom hiVatskih zemalja i sa Slovencima, meutim, zavisilo
je od njihove spremnosti da prihvate hegemonistike uslove
ujedinjenja, uanene iza monarhije i dinastije, i naputanja ranije
postignutog sporazuma u enevi sa predstavnicima Jugosloven-
skog odbora i Narodnog vijea SHS. Ako te spremnosti nema,
.,onda emo ii svaki svojim putem: Srbi sa Srbima, a Hrvati i
Slovenci sa Hrvatima i Slovencima".~ No, uz svu tu prepotenciju
srpske vlade, odluka Srbije o ujedinjenju nije bila prosti akt
njenog proirenja, ve ipak odluka o stvaranju zajednice, koja je,
nesumnjivo, imala podrku srpskog naroda. Srbi u Vojvodini su se
formalno odluili za neposredno prikljuenje Srbiji. Podgorika
skuptina Crnogoraca, koja je odluila o prikljuenju Srbiji sa
perspektivom potpunog jugoslovenskog ujedinjenja, svakako pred-
stavlja primenu samoopredeljenja crnogorskog naroda. S druge
strane. potpuno je oigledno zato su Makedonci, koji su uestvo
vali u ujedinjenju Jugoslavije, bili objekt politike srpske vlade.
Oni su se trudili da i njima bude omogueno da kau svoju re, ali
bez uspeha. U Bosni i Hercegovini je nadvfadala jugoslovenska
orijentacija, pa su se te zemlje pridruile Dravi Slovenaca,
Hrvata i Srba, Narodnom vijeu u Zagrebu, sa perspektivom
zajednikog sjedinjenja sa Srbijom i Cmom Gorom. Otcepljenje i
dravno osamostaljenje Hrvata i Slovenaca od Austro-Ugarske, sa
perspektivom ravnopravnog sjedinjenja sa Srbijom i Crnom
Gorom, svakako je imalo karakter nacionalnog samoopredeljenja.
To je izvreno 29. oktobra 1918, kada je stvorena samostalna
nacionalna drava. Druga je stvar to ova drava nije zadovoljila
socijalne tenje irokih masa, to se na njenoj teritoriji irio
socijalni rey_gl.L koji je gurao hrvatsko graanstvo na put brzog
bezuslovnog ujedinjenja sa Srbijom. Pored revolta, dakako, veliku

>H Momilo ZeCevi, Slovenci u politici izmeu dve jugoslovenske


dria!'e. "Zgodovinski asopis" 35, Ljubljana 19BI, str. BB.- Dragoslav
Jankovi- Bogdan Krizma n. Graa o stvaranju jugos/o!'enske drave (l.
l-20. X/11918), str. 647.

171
ulogu je imao i itav niz drugih momenata, od nacionalnog
interesa Hrvata i Slovenaca da se zatite od italijanskog imperija-
lizma, koji je ne samo nadirao ve i nastojao da sprei stvaranje
Jugoslavije. U pitanju su, dakle, bili nacionalni interesi zatite
severne granice prema nemakoj Austriji, ali i politike taktike i
ambicije pojedinih graanskih stranaka i graanskih politiara.
Pri tome, ne treba zaboravljati ni tadanje mogunosti efikasne
oruane represije, u sluaju bilo kakvog pokuaja socijalne
revolucije, jer su odredbe o primirju Austro-Ugarske sa Italijom
davale ovoj drugoj pravo da u cilju obezbeenja mira zaposedne
teritorije i preko demarkacione linije. Znai, buroazija se klasno
mogla obezbediti i bez srpske vojske. Nije bez znaaja, svakako,
ni injenica da su prve jedinice srpske vojske u Sloveniju stigle
tek 22. decembra 1918.
Ukratko, samoopredeljenja pojedinih naroda u stvaranju
jugoslovenske drave je, dakle, bilo. Ono to je problematizovalo
nacionalno samoopredeljenje Hrvata i Slovenaca, dogaalo se
posle 29. oktobra, odnosno sve do l. decembra 1918. Jedan od
glavnih problema u nacionalnim odnosima u buduoj Jugoslaviji
je bio stvoren jo u okviru Narodnog vijea, pre akta o ujedinjenju
od l. decembra, i to samim prihvatanjem odluke o gotovo
bezuslovnom ujedinjenju i priznanju monarhije. Konture "hrvat-
skog problema", tog centralnog politikog pitanja budue Jugo-
slavije, ocrtao je StJepan Radi jo 24. novembra, u svojoj
polemikoj "posled.njoj opomeni":... "Vama su svima puna usta
rijei: narodno jedinstvo - jedna jedinstvena drava, jedno
kraljevstvo pod dinastijom Karaorevia. I vi mislite da je dosta
govoriti da smo mi Hrvati, Srbi i Slovenci jedan narod to
govorimo jedan jezik, a da zato moramo imati jedinstvenu
centralistiku dravu i to kraljevstvo . . Vi, dakle, na narod
plaite kao malu djecu i mislite, da ete tako narod pridobiti za
svoju politiku. .tvfoda hoete Slovence, ne znam; moda ete
pridobtti zaas i Srbe; ali stalno znam, da Hrvate za to pridobiti
neete, a neete ih pridobiti zato, jerbo je sav hrvatski seljaki
svjet isto tako protiv vaemu ~entralizmu, kako je protiv militari-
zmu, isto tako za republiku kao i za narodni sporazum sa Srbima.
Ako vi budete sa silom htjeli nametnuti svoj centralizam, evo, to
e se dogoditi: Mi emo Hrvati rei otvoreno, isto i bistro: e, ako
Srbi u istini hoe da imadu takvu centralistiku dravu i vladu,
Bog im ju blagoslovi; ali mi Hzvati neemo druge dravne uredbe
nego saveznu federativnu republiku."'~"

n Bogdan Krizman, Stjepan Radi - ivot - Misao - Djelo.


Korespondencija Stjepana Radia 1885-1918, l, "Sveuilite u Zagrebu
-Institut za hrvatsku povijest", Zagreb 1972, str. 68-69.

172
Bez obzira na sve problematine modalitete samog dravno-
pravnog akta stvaranja jugoslovenske drave, ona je u istorijskoj
perspektivi bila rezultat oslobodilakih nacionalnih pokreta tog
prostora i rezultat njihove temeljne istovetnosti i konvergencije
oslobodilakih interesa. Makedonski oslobodilaki pokret je iz-
nimka samo u tom smislu to je svoje samoopredeljenje izborio tek
u novoj, proleterskoj fazi u razvoju tih pokreta. Stvaranje
jugoslovenske drave je bilo odluujui korak u procesu asocira-
oja nacija Jugoslavije. Istorija je do danas pokazala da se taj
proces ne moe okrenuti unatrag, poto se u njemu, na inicijativu
radnike klase, spojila i nacionalna i socijalna emancipacija ljudi
i naroda. Nacionalno pitanje u novoj dravi se, dodue, otvorilo na
samom njenom poetku, ali na novom istorijskom nivou. To je
sada bio jugoslovenski nivo, a ne vie stari nivo oslobaanja od
stranih vlasti, koji je aktuelan jo samo kao pitanje granica.
Tekovina 1918. godine je ba u tome to je dala mogunost daljeg
razvitka slobodnog asociranja nacija u ve stvorenoj jugosloven-
skoj dravi. Ova ve stvorena drava, samom injenicom svog
postojanja, ubrzala je, takoe, afirmaciju dotle nepriznatih ili
nezapaenih nacionalnih individualnosti Makedonaca, Crnogora-
ca, a naposletku i Muslimana. Radniki pokret je u 1918. godini, u
celini, prihvatio novu dravu kako u ime reavanja nacionalnog
pitanja, tako i u ime olakanja klasne borbe. Kasnije revolucio-
narno isticanje njenog "versajskog" izvora i porekla nije bila
nauna konstatacija ve parola u borbi protiv klasne vladavine
buroazije svih nacija, pogotovo protiv one dominantne meu
njima. A ta buroaska vladavina je, po svom karakteru, zaista bila
"versajska", ako ne jo i gora.
injenica je da je jugoslovenska drava stvorena pod politi
kim vodstvom graanskih snaga, a ne radnike klase. U tom
stvaranju su najaktivnije uestvovale socijaldemokratske partije
Slovenije i Hrvatske, dok se u Srbiji, koja je skoro sve do
poslednjih dana rata bila pod okupacijom nemakih, austrijskih i
bugarskih trupa, ni kakav legalni politiki pokret uopte nije ni
mogao razviti. Teko je nagaati kakva bi bila aktivnost SSDP da
su te prilike i bile povoljnije. Srpski socijalisti su stajali na
klasnom stanovitu nesaraivanja sa buroaskom politikom (a
takvom su se smatrali i nacionalni pokreti) - dakle, na optem
stanovitu da rat nije nain reavanja nacionalnih pitanja, te na
posebnom, prema kojem je glavni cilj bila Balkanska federacija a
ne Jugoslavija kao zasebna drava. Kasnije, u 1923. godini, Sima
Markovi je uveravao javnost u Sovjetskom Savezu da je odue-
vljenje za nacionalnu slobodu i jugoslavensko ujedinjenje u 1918.
bilo "tako jedinstveno, da se (svuda) prenelo i na radniku klasu",
a da je pri tome "preteni deo radnikog pokreta u HIVatskoj i u

173
Sloveniji iao socijalpatriotskim putem." ~ (Tome treba dodati da
je negativni pojam "socijalpatriotizam" imao ipak dva sadraja.
U sluaju nacionalnooslobodilakih pokreta malih naroda sigurno
drugaiji, od onog kada je bilo re o podupiranju, od strane
radnike partije, imperijalistikog ratovanja "svoje" drave.)
Za rukovodstvo Srpske socijaldemokratske partije, kada se
ono vratilo u zemlju i udruilo sa kadrovima u zemlji te zapoelo
novu aktivnost u Srbiji, novostvorena jugoslovenska drava je
predstavljala svren in.
Srpska socijaldemokratska partija je izjavila, u skladu sa
svojim kritikim stavom prema ratu, da je dobitak nacionalnog
ujedinjenja u toku rata u nesrazmeri sa golemim rtvama i
patnjama celog oveanstva koje je rat prouzrokovao. No, ipak,
pozdravila je bez rezerve jugoslavensko ujedinjenje - iako je ono
bilo rezultat rata i akcije buroazije - ocenjujui ga kao
ispunjenje velikih politikih, ekonomskih i kulturnih potreba.
Ujedinjenjem se skida naciop(!lno pi_4!.I).j~_sa 9-r!!vnog reda, kae se
u tadanjoj njenoj deklaraciji. Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan
narod, jer imaju jedan jezik i iste ostale etnike osobine. "Oni se
kao jedan narod i oseaju i ujedinjenje ele. "Ujedinjenje je
dobitak za proletarijat jer mu prua "ire polje za agitaciju i
Organizaciju i pouzdani oslonac za razvijanje klasne borbe . za
obraunavanje sa svojom nacionalnom buroazijom. Nacionalnim
ujedinjenjem prestaje mogunost da pod nacionalizmom buroazi-
ja skriva svoj klasni egoizam i povlai za sobom i delove
proletarijata . (koji sada) ima isto polje na kome se jasno vide
klasne suprotnosti i na kome moe da se vodi ista klasna borba".
Prihvatanje nove drave je bilo olakana i time to se borba
za samoopredeljenje jugoslovenskih naroda u vreme rata javljala,
pre svega, kao borba za pravo na njihovo dravno ujedinjenje i za
razbijanje dravnih tvorevina koje su to ujedinjenje spreavale.
Prirodan je bio utisak da je ujedinjenjem iskorieno ba pravo na
samoopredeljenje za stvaranje nove drave, koju proletarijat mora
od buroazije samo preuzeti. Takav utisak nalazimo i kod
radnikih partija svih jugoslovenskih naroda. Uspostaviti to bre
i to -~vre jedinstvo radnike klase svih jugoslovenskih zemalja,
a za revolucionarnu borbu protiv buroazije - to je osnovna
misao onoga vremena.
Meu tekoe za stvaranje jedinstva radnike klase cele
novostvorene drave treba ubrojiti razliitost stavova pojedinih
socijaldemokratskih stranaka prema narodnooslobodilakom po-
kretu, koji pominje citirana konstatacija Sime Markovia. Najoi-

12h Sima Markovi, Kommunizm v Jugosla vii, Moskva 1923. -Citira-

no prema: Karel Pichlik, Iz roskega ujetnitva v boj proti vojni . .,Borec",


Ljubljana 1968, str. 78.

174
tije se to pokazalo u Sloveniji, gde se socijaldemokratska partija
(Jugoslovanska socijalno demokratina stranka) morala najpre
unutar sebe izdiferencirati, pre no to se prisajedinila KPJ. U
Sloveniji je, u 1918. godini, ve bio izvren jedan veliki politiki
prelom, i to uz uee irokih masa (nacionalno osloboenje i
stvaranje prolazne forme nacionalne dravnosti). U Srbiji se,
neto slino takvom prelomu, nije dogodilo. U obnovi samostalne
drZavnosti mase nisu uestvovale u vidu politikog pokreta, ve
pre svega u ulozi vojnika pobednike armije. Vlastita akcija masa
se nalazila pred njima tek u budunosti. Razume se, ve postignuti
prelom u Sloveniji (i u Hrvatskoj) jaao je sklonost ka nacional-
nooslobodilakom "socijalpatriotizmu", sa kojim je trebalo sada
prekinuti.
Unitaristkka misao graanske politike. da je stvaranjem
jedne drave stvorena istovremeno i jedinstvena nacija, koristila
je, inilo se, naporima za objedinjavanje radnike klase, mada je ve
u to vreme, naroito posle l. decembra 1918, bilo oigledno da
unitaristika ideja, uz ispaljene centralistike tendencije, postaje
politiko orue pre svega graanskih hegemonista u Srbiji, dvora
i vojske.

Verovatno je korisno ba na ovom mestu rei neto o jugo-


slovenskom nacionalnom unitarizmu. Tako obino, socioloki
i politiki, oznaavamo one odnose, koji su postali naroito
aktuelni samim stvaranjem jugoslovenske drave. To je bila
tvrdnja da su Srbi (pod kojim imenom su se podrazumevali i
Crnogorci, a srpski nacionalisti su u njega eleli da uklope i
Makedonce), Bugari (ali- oni, uglavnom, ne vie posle 1913),
Hrvati (koji su u konkurenciji sa Srbima svoja tali i Muslimane) i
Slovenci (koji nisu imali nikoga da svojataju) jedan narod, jedna
nacija. U daljem razvitku kraljevske Jugoslavije nacionalni unita-
rizam e biti temeljna doktrina centralistikih reima (a drugai
jih nije ni bilo), misao vod:lja kojom e se oni ne samo
opravdavati ve i nastajati, da se ostvaruje u praksi. Treba odmah
rei da rezultati prakse, posebno u kolstvu, ukoliko su se
poklapali sa optom naprednom tenjom naroda na Balkanu, u
Evropi, u celom svetu, pa naravno i u okviru Jugoslavije, da se
meusobno vie upoznaju i zblie - nisu bili samo negativni. To
to su, na primer, Slovenci i Hrvati u kolama uili irilicu, bilo
im je korisno u kulturnom i ivotnom smislu, a da i ne govorimo o
uenju latinice u kolama u Srbiji. Nisu ni Sveti Sava, ni Njego,
ni Vuk Karadi bili suvini u hrvatskim i slovenakim kolama,
kao ni Ivan Gunduli, Petar Preradovi, Primo Trubar, France
Preem i drugi u srpskim kolama. I danas bi, recimo, korisno

175
sluila, uz nune dopune, ,.Antologija novije jugoslovenske lirike
za srednje i strune kole", koju je 1932. u Beogradu sastavio
Andra .eelj, a odobrio ministar prosvete 12. aprila iste godine.
Problem nije toliko kulturne, koliko politike prirode. !
Etniki i kulturni unitarizam je meu Slovencima, ve pre
rata, doiveo kritiku i sa kulturnog i sa politikog stanovita (Ivan
Cankar). t~ 1 Sasvim je razumljivo to se to dogodilo ba meu
Slovencima, jer je taj unitarizam nastupao sa zahtevom da se
odreknu svog jezika. Tom, po sebi nekulturnom, zahtevu ta
kritika je u prvom redu i bila namenjena. Na relaciji Srbi -
Hrvati, etniki unitarizam, s obzirom na istovetnost njihovog
jezika, nije imao tu antikulturnu karakteristiku. Naprotiv. Njego-
va antikulturna karakteristika se ispoljavala u neem drugom, a u
prvom redu u nepriznavanju makedonskog jezika. No, to jo nije
pobuivalo znaajnije kritike. Nakon stvaranja jugoslovenske
drave etniki unitarizam i dalje ostaje dominantna kulturna
doktrina, ali sa odreenom korekturom u odnosu prema slovena
kom jeziku. Unitarizam kraljevske Jugoslavije faktiki je prizna-
vao taj jezik i nije ga ograniavao u njegovim primarnim
funkcijama, samo ga je uklopio u konstrukciju jednojezike nacije
pomou nenaune, politike teze o postojanju jednog, tj. srpsko-
-hrvatsko-slovenakog jezika. U prvi plan je stupila politika
strana unitarizma, koji je u daljem razvitku bio predmet sporenja
i borbi.
No, stvarno postoji jedna stran~ jugoslovenskog politikog
nacionalnog unitarizma, koja nije bila sporna ni tada, pa ne bi
trebalo da bude sporna ni danas. Teza o jednoj jugoslovenskoj
naciji je imala odreenu pozitivnu istorijsku funkciju - to smo
ve pomenuli. To je bilo u vreme prvog svetskog rata, kada je u
politici drava Antante, pa i u politici meunarodnog radnikog
pokreta, pogotovu njegovog revolucionarnog krila, stajao u prvom
redu zahtev za priznanjem prava nacija na samoopredeljenje. U
toj situaciji i u tim meunarodnim prilikama, pravo na stvaranje
jugoslovenske drave, u odnosu na meunarodnu javnost, pred-
stavljalo se kao pravo jedne, tj. jugoslovenske nacije na samoo-
prede!jenJe, i u tom smislu jugoslovenski nacionalni unitarizam je
odigrao naprednu ulogu. O tome je ve 1960. pisao Lojze Ude, a u
najnovije vreme i Veselin ureti. t~" Zaista, ako pogledamo izjave
politikih subjekata, koji su se, naroito u 1917. i 1918, borili za
priznanje prava na jugoslavensko dravno ujedinjenje, sve one
izraavaju misao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slove-
naca. U ono vreme, upozorenja na mnogonacionalnost budue

n l Cankar, delo pod nap. 73.


12 11 L. Ude, delo pod nap. 67. - Veselin ureti, Vlada na bespuu,
"Institut za savremenu istoriju" - "Narodna knjiga", Beograd 1982.

176
jugoslovenske zajednice i na nove probleme nacionalne ravno-
pravnosti u njoj, pojavljuju se samo u polemikama unutar samog
jugoslovenskog kruga. U pokuajima, na primer, da Slovence
odvrati od jugoslovenskog pokreta, austrijska vladina politika je
svoj poslednji argument nalazila ba u onom to je dotle bila njena
poslednja briga, odnosno ona je isticala da Slovencima u Jugosla-
viji, gde e srpskohrvatski jezik biti dominantan, preti gubitak
nacionalne individualnosti! Razume se, takav argument austrijske
politike je meu Slovencima mogao da izazove samo podsmeh, da
samo jo vie ojaa parolu dana: "Mi smo Jugoslaveni, mi hoemo
Jugoslaviju!" Ili: u 1917. i 1918. godini, slovenaki socijalistiki
emigrant, Dragotin Gustini, izdaje u varcajskoj, zajedno sa
Nikolom Smodlakom, reviju "La Yougoslavie", koja stoji na
stanovitu jugoslovenskog etnikog unitarizma. Kasnije, u 1927.
Dragotinu Gustiniu, kao vodeem komunisti u Sloveniji, preba-
civali su taj njegov nekadanji unitarizam. Prebacivali su mu
nedoslednost, a Gustini je na to odgovarao da onaj, koji bi, u
1917. i 1918, stao na stanovite da Slovenci, Hrvati i Srbi nisu
jedan narod, taj bi samo pomagao politiku austrijsko-nemakih
imperijalista. Bilo je nemogue ruiti mnogonacionalnu Austro-
-Ugarsku i traiti stvaranje Jugoslavije bez pozivanja na pravo
nacija na samoopredeljenje, a to je podrazumevalo i pravo na
svoju nacionalnu dravu. Nemogue je, dakle, bilo ruiti jednu
mnogonacionalnu dravu da bi se stvorila druga mnogonacional-
na drava! To svet tada ne bi razumeo. Takav je bio odgovor
Gustinia.
Komentar tome nije potreban. A:Ii, potrebno je upozoriti na to
da meunarodna funkcija jugoslovenskog unitarizma krajem
prvog svetskog rata nije argument za dananje prilike, jer se
suverenitet jugoslovenske drave u meunarodnim odnosima
danas utemeljuje na drugi nain, stvarnije.
Jugoslovenski nacionalni unitarizam je, posle stvaranja ju-
goslovenske drave, nastajao i kao nekritiki prihvaena tradicija
nemakog i italijanskog dravnog ujedinjenja: jedna Nemaka
jedne nemake nacije, jedna Italija jedne i talijanske nacije! Jo su
stariji modeli Engleske, Francuske, panije, povezani sa tezom o
jednom engleskom, francuskom i panskom narodu. iroko_raspo-
rostranjena identifikacija drave i nacije u liberalnoj Evropi,
urodila je svojim unitaristikim plodom i u Jugoslaviji. Ali,
oigledna slabost takvog uverenja je bila i injenica da jedna
nacija - jedan narod, u Jugoslaviji stvarno nije postojala. To su
znali i najvatreniji pobornici unitarizma, ali su smatrali da ono
to jo nije, sigurno e nastati u budunosti. U meuvremenu,
konstrukcija o jednom narodu, sa vie raznoimenih plemena,
korisno je sluila. Ako se ponovo vratimo Dragotinu Gustiniu,
videemo da je on 1927. konstatovao da je krajem prvog svetskog

177
rata, u krugovima srpskih i crnogorskih studenata u vajcarskoj,
bilo i takvih kojima je federalizam u Jugoslaviji bio simpatian,
ali samo kao etapa na putu ka stvaranju jednog jakog jugoslo-
venskog naroda. Na taj nain, dolazimo do jugoslovenskog
nacionalnog unitarizma koji bismo mogli nazvati idealnim unita-
rizmom.
Ima u najnovije vreme radova koji nastoje da nauno osvetle
poglede inteligencije svih naroda Jugoslavije na pitanje nacija
izmeu dva rata ili inteligencije u Srbiji u vreme prvog svetskog
rataY'1 Ti radovi sigurno e doprineti tome, da se problematika
sagleda stvarnije, da se uklone pojednostavljene predstave koje
smo preuzeli u naa razmiljanja. Iz rada Milosava Janiijevia
navodi Branko Petranovi "nijanse koje su ostale nevidljive u
sudaru osnovnih frontova, pojedinana shvatanja srpskih politi-
ara i intelektualaca koji su istrajali na sporazumu sa Hrvatima i
modifikaciji centralizma. '' 130 Iz rukopisa Ljubinke Trgovevi
daje Andrej Mitrovi sliku misli srpske nauke o buduim nacio-
nalnim odnosima u jo nestvorenoj Jugoslaviji: pojam jugosloven-
skog nacionalnog jedinstva nije tada imao nedemokratsku, hege-
monistiku sadrinu, ve je sutinska sadrina demokratske
koncepcije. _srpske nauke bila bratstvo Srba, Hrvata i
Slovenaca. 131
Jo je u 1960. godini Duan Kermavner podsetio na stavove
Ljubomira Stojanovia, prvaka republikanske stranke, koji se
protivio unitaristikom centralistikom ureenju Jugoslavije i
istupao za federativnu republiku. U kontekstu naeg raspravljanja
naroito je interesantno istai, da Lj. Stojanovi polazi od
konstatacije da je uverenje o narodnom jedinstvu zabluda, i to u
dve varijante, svesna ili nesvesna. "Ne treba gubiti iz vida- pisao
je u 1919. dalje- da kada se kod jednog dela naroda stie svest o
njegovoj individualnosti, kad on ve dobije flVOju kulturu, svoju
inteligenciju i svoju knjievnost, to se lako ne zaboravlja i ne
naputa. O tome treba voditi ozbiljna rauna upravo sada kada
treba polagati temelje novog dravnog ureenja, jer e naa
drava biti samo onda jaka i stabilna, ako potva na stvarno-
sti ... " U predveerje zavoenja kraljeve diktature, a to je bilo pri
kraju njegovog ivota- Lj. Stojanovi lapidarno je poruio: "U
federativnoj republici bilo bi spaseno i uvreno i dravno

12 '' Milasa v Janiijevi, Stvaralaka inteligencija _m~uratneJugos~~


vije, .. Institut _dru~venih nauka", Beograd 1984.- - Ljubtnka Trgovev1c.
Naunici Srbije j JUgoslavensko pitanje (rukopts).
1 10 Branko Petranovi, /s lonjsko istraii~anje JugoslalJje kao viena-

cionalne zajednice- pretpostavka nastavnog programa, .. Razvoj meuna


cionalnih odnosa", ,.Izdavaki centar Komunist", Beograd 1983, str. 237.
111 A. Mitrovi, delo pod nap. 118, str. 147 i 233.

178
jedinstvo i ravnopravnost i sloboda i meusobna ljubav i Srba i
Hrvata i Slovenaca." 112
Nije nedostatak naune spoznaje i dobrih misli bio ono to je
ugroavalo i upropatavalo ideju zajednike drave.
Nedavno smo proitali i konstataciju da za Komunistiku
partiju Jugoslavije, koja je prvobitno bila na pozicijama jugoslo-
venskog nacionalnog unitarizma, ,;nije bilo lako i jednostavno
odricanje od plemenite ideje jugoslovenstva." 133 Zaista, jugoslo-
venski nacionali unitarizam je imao i idealne, "plemenite" motive
i pobude. Njih je pre svih, utemeljila nacionalno-revolucionarna
mlada generacija pre prvog svetskog rata. Mnogi njeni pripadnici
su se kasnije prikljuili revolucionarnom radnikom pokretu. O
tom idealnom unitarizmu, koji je bio karakteristika i jednog dela
graanske politike, ne samo kod Srba ve i kod Hrvata i
Slovenaca, naroito u redovima mlae liberalne inteligencije,
nedavno je reeno i sledee: "elja (iskrenih demokratskih ljudi)
za centralizmom i potpunim (nacionalnim) izjednaenjem mogla
je da izvire iz estite enje da se izbriu sve pogreke i zablude
prolosti, da se baci u starudiju sav balast istorije, da se srui sve
to bi nas moglo razdvajati, da se zapone, tako rei, od nita,
ncwi drugaiji i bolji zajedniki ivot." 134 No, ovoj prvoj konstata-
ciji, sledi neposredno i druga, istorijska: "Razume se, praksa je
ve skoro odmah pokazala, koliko su takve ideje bile nedomiljene
i utopijske."
Zaista, nestvarnost je bila prva mana makar idealnog unita-
rizma. Naroito, ako je re o marksistima. Plemenitost namere
nije dovoljna za drutvenu akciju. Osnova moe da bude samo
analiza stvarnosti. A stvarnost je bila takva da su narodi (nacije),
koji su stvorili prvu jugoslovensku dravu, bili drutvene i
istorijske injenice jo u 1918. Bilo to kome milo ili ne. Sem toga
ideji ravnopravnosti meu ljudima i nacijama, ideji o zajednici
ravnopravnih naroda, takoe se ne moe osporiti plemenitost.
Nikad nije postojalo neko jugoslovenska nacionalno pitanje, ni u
vreme borbe za pravo na jugoslavensko dravno ujedinjenje u
toku prvog svetskog rata, a ni kasnije. Sem pojam "nacionalno
pitanje" je vezan za egzistenciju nacije, a jugoslovenske nacije
nikada nije bilo. Uvek je postojalo, kad bi ga neko postavio,

112 Duan Kennavner, "Zgodovinski asopis" 14, Ljubljana 1960. str

216.- Ljubomir Stojanovt, Nekoliko misli o naem dravnom ureenju,


Beograd 1919. - Isti autor, U emu je stvar, "Nova Evropa", 26.
septembar 1928, Zagreb. - Isti autor, Srbi i HJVati, Beograd 1928.
113 Desanka Pei, Jugoslavenstvo i nacionalni pluralizam, "NIN",

Beograd, 8. januar 1984, hr. 1723, str. 23.


1 14 Vasilij M elik, Slovenski h bera ln i tabor in njegovo razpadanje,

.. Pnspevki za zgodovino delavskega gibanja" 22, Ljubljana 1982, str. 22

179
otvoreno samo jugoslovenska pitanje, kao dravnopravno pitanje.
To je jedna strana istorijske nedovoljnosti jugoslovenskog nacio-
nalnog unitarizma, nastalog iz idealnih, plemenitih pobuda. Ali,
postoji i druga strana, naroito vana za marksiste.
Nije re o humanosti, pravednosti, plemenitosti u nacional-
nom pitanju, jer se sve to, kako je to Marks 10. decembra 1869.
pomenuo Engelsu, samo po sebi razume u Internacionali. Za
revolucionare je pitanje u tome da oni vide kakav znaaj imaju
narodi za napredak drutvenog pokreta, za radniku klasu. Etika
strana, dakle, nije uopte sporna. Ali nije ni odgovor na pitanje
kako razvijati revoluciju.
I danas ima jugoslovenskog nacionalnog unitarizma, i to onog
iz plemenitih, iskrenih i demokratskih, pa i socijalistikih pobu-
da. Nesumnjivo, on se pojavljuje kao oblik spontanog otpora
protiv negativnih pojava u jugoslovenskom drutvu na planu
nacionalnih odnosa. To nije samo specifian oblik optije pojave
nacionalnog nihilizma, koj1 se tako iskreno ali i tvrdokorno
pojavljuje u meunarodnom radnikom pokretu. To je u nas i
recidiv onih shvatanja koja su nekada prihvatila mnogonacional-
nost i federalizam kao nezaobilaznu etapu, ali koja se nisu odrekla
i pretpostavke da e u budunosti, na kraju krajeva, to voditi
stvaranju jedne i jedine jugoslovenske nacije, kao ispunjenju
njihovih snova. Treba malo razmisliti, pa videti prostu injenicu:
svaka delatnost za stvaranje jedne nacije u Jugoslaviji znai, sama
po sebi i u istom mahu, odvajanje od faktiki postojeih nacija;
odvajanje od ljudi kojima su one sastavni deo njihovih odnosa, od
borbe radnike klase za oslobaanje rada na terenu gde se ta
borba jedino moe i dobiti, dole u bazi drutva.
Jo u 19. veku koji je rodio ideju jugoslovenskog nacionalnog
unitarizma, u prvom redu na terenu hrvatskih i srpskih odnosa,
bilo je jasno da ta ideja izrasta iz nekih sasvim realnih razloga i
interesa Srba i Hnrata (i Muslimana). Posle 1918, jugoslovenski
nacionalni unitarizam se od strane vladajuih reima jednostavno
proglaavao kao politika ouvanja Jugoslavije. Unitarizam je
trebalo da prekrije postojanje pluralizma onih stvarnih interesa,
koji su realno traili da jugoslovenska drava i ostane. Ti stvarni
interesi su doivljavali razliite artikulacije, naroito u pitanju
srpskih i hrvatskih odnosa.
Jedna dananja istoriografska artikulacija opravdano kae
"da je politika ouvanja _J:ugoslavije, kojo~ je srpski narod .bio
privren, izraavala istovremeno i njegovU potrebu za ouvanJem
vlastitog integriteta, poto su njegovi delovi iveli i u drugim
'zemljama' jugoslovenske drave" (Desanka Pei).us Iz sasvim
oprenog drutvenopolitikog stava potie artikulacija tih istih

ll' D. Pei, delo pod nap. 133.

180
interesa u crnim danima drugog svetskog rata (koji su, ujedno,
bili i svetli jer su jugoslovenski komunisti ostvarivali bratstvo i
jedinstvo kao revolucionarnu antitezu unitarizmu). Drugog jula
1942, Milan Gral je, na londonskom radiju, isticao: "Oseali se oni
danas kao braa po krvi ili ne oseali - Srbi i Htvati ukrstili su
svoje egzistencije, svoja naselja, svoje njive i domove i nema te
pameti koja ih moe odseno dravno razgraniiti. Onaj koji bi
hteo da podvoji u potpuno zasebne drave Srbe i Hrvate imao bi
da rei problem ne podele srezova, nego preseljenja dva miliona
ljudi, to za seljake, vezane za zemlju, znai iupa vanje iz korena,
jedan poremeaj socijalni i ekonomski, koji bi jednu zemlju, ve
izmorenu ratom, onesposobio za mnogo godina."LH
Dve artikulacije iz dva oprena drutveno-politika polazi-
ta, ali u jednom se ipak dotiu. Nunost pozitivnog odnosa Srba i
Htvata (kao uslova postojanja jugoslovenske drave) argumentie
se sa nacionalno meovitim karakterom velikih teritorija zapadno
od Drine. Ako bismo polazili samo od te fizike meusobne
sraenosti Srba i Hrvata, onda bi to bio argument za jedinstvo,
slian medicinskim razlozima nerazdvojenosti sijamskih blizana-
ca. Operacija razdvajanja bi bila fatalna za svakog odvojenog
pojedinca. Jugoslovenski nacionalni unitarizam (Srba i Htvata) je,
posmatran sa te strane, nema sumnje, nosio u sebi jedno
racionalno jezgro, odnosno tenju da se taj problem reava na nov
nain. Naime, on je teio ukidanju individualnosti svakog od njih
pojedinano i njihovom proglaenju u jedno, to jest za ivot jedne
vie egzistencijalne celosti. Takav nain, zaista, nije a priori
znaio i presecanje hirurkim rezom, ali je mogao biti opasan
koliko i hirurka intervencija. Sem toga, on se temeljio na
nestvarnoj pretpostavci o mogunosti ukidanja postojeih naroda.
Istinski problem, to e pokazati celo istorijsko zbivanje
od 1918. godine naovamo, nije bio problem sijamskih bliza-
naca. Istinski problem je bio u tome kako obezbediti zajedniko
ivljenje svih individualiteta, i to ujedinjavanjem njihovih pojedi-
nanih snaga bez ugroavanja egzistencije ma kojeg od njih, ve
obrnuto: pojedini individualiteti stvaraju jaku zajednicu, a zajed-
nica im obezbeuje opstanak i stvaralaki razvitak.
Uz takvo gledanje na problem ivljenja u jugoslovenskoj
zajednici stalno se pojavljivalo, pa i danas se pojavljuje, uverenje
da je to, u stvari, proizvod sitniarskog insistiranja na partikular-
nom, da je to znak nedostatka smisla za iri interes jugosloven-
skog jedinstva. Ako je u kraljevskoj Jugoslaviji takvo uverenje
bilo u prvom redu "maska hegemonizma", to je ono danas u
najboljem sluaju veoma problematina iluzija. Iluzija koja je
daleko od marksizma. Stvar je, naime, u tome da ocenu insistira-

"' V. ureti, delo pod nap. 128.

181
nja na koncepciji zajednice ravnopravnih naroda nikako nije
dopustivo svoditi na .,odbranu posebnosti svoga ueg etnikuma".
Ostavimo po strani pitanja kulturnih i drugih vrednosti. Za
marksiste u Jugoslaviji je insistiranje na zajednici ravnopravnih
naroda rezultat jednog dubljeg saznanja puteva drutevnog ra-
zvitka. U polemici protiv stava, da je "nesrea to je Jugoslavija
mnogonacionalna zajednica", Veljko Vlahovi je to saznanje
pregnantno izrazio istiui da su (jugoslovenske) nacije dinamine
elije drutva i drutvenog razvitka, a u socijalizmu one to postaju
jo vie.n 7 (Podvukao J.P.) Socijalizam bez njih ne moe, a
pogotovu ne samoupravni.
Ideal "bizmarkizacije" Jugoslavije je nerealan jer je nemo-
gu. Nemaka nacija, kao ve postojei realitet, skrojila je sebi
dravu po svojoj meri, a nije drava skrojila naciju. Stvarni rezul-
tat uverenja da je u Jugoslaviji mogue skrojiti naciju prema meri
drave, morao je, prema logici stvari, da rezultira, u unitarnoj
dravi, u prevlast vladajue klase "centralne", po stvarnom
poloaju, nacije nad ostalim. Jugoslovenski unitaristi iz iskrenih,
ali pogreno shvaenih, demokratskih i kulturnih pobuda, tu su
logiku veinom shvatili za nekoliko godina.
Na kraju ovog letiminog ekskurza o sadrinama jugosloven-
skog nacionalnog unitarizma, jo jedno zapaanje. Re je o
odnosima prema susednim narodima. Federativna povezivanje, u
pravcu podunavske ili u pravcu balkanske federacije, bilo je jo
od 19. veka u tradiciji radnikog pokreta u prostoru Jugoslavije.
Ali, sve takve zamisli su bile neostvarive na temelju unitarizma. po

~~~~. 1 ~~i%i~i j:n;o~~~::~~Jr/in~a~:~~:kuK~a~!/::?0~~e \[~~~~~


povezivanje danas nije aktuelno. Pitanje je, hoe li ikad jo biti.
Ali jeste, i uvek e biti, aktuelno pitanje povezivanje naroda,
nacija, bez obzira na dravne granice. Jugoslovenski nacionalni
unitarizam u ovom smislu moe da znai samo zatvaranje.
Zaista, jugoslovenski nacionalni unitarizam je imao odreenu
pozitivnu ulogu u procesu nastanka prve jugoslovenske drave, ali
svoju poslednju sutinu je formulisao izrekom, da 1.1 jedinstvenom
narodu problem ravnopravnosti ne postoji. Kao takav, postao je
idejno oruje vladajueg centralizma i hegemonizma razliitih
varijanti, ali uvek protiv radnikih interesa. injenica je da taj
unitarizam nije stvorio jugoslovensku naciju, ali je nacionalne
suprotnosti mnogo produbio. Jugoslovenski komunisti, sa gledita
borbe za socijalistiku revoluciju, imaju svoja jasna i skupo
plaena iskustva sa unitarizmom. Rezimirajmo ih ukratko: Oni su
gubili politiki teren kada su branili ideju jedinstvene jugoslaven-

10 Veljko Vlahovi, SamoupravljanjE> j raztoj meunacionaJnjh od-

nosa, "Svijest i stvarni ivot", Sarajevo 1976, 153.

182
ske nacije, ali su ga gubili i onda, kada su tu ideju odbacivali na
taj nain to su pravo nacija Jugoslavije na samoopredeljenje
tumaili kao obavezu na otcepljenje. Da su oni istrajali na prvom
ili drugom stavu, danas ne bismo zajedno iveli u Jugoslaviji,
pogotovu ne u socijalistikoj.
Na poetku stvaranja Jugoslavije stoji injenica da prvode-
cembarski akt nije vie bio ono to je bilo samoopredeljenje u
poslednjim danima rata. Treba se upoznati sa precizacijom te
razlike, kako ju je zapisala KPJ u 1942. godini povodom osnivanja
A VNOJ-a, kada je objasnila svoj stav prema prvoj jugoslovenskoj
dravi. "Sve ono -reeno je tada -to je neposredno prethodilo
prvom decembru, sve one politike intrige i manevri, sva ona
lana igra sa proglaavanjem ujedinjenja bez uea naroda, sve
ono to je neposredno sledilo prvom decembru -stvaranje vlade i
sve njene mere protiv naroda, ruilo je raspoloenje naroda za
jednom zajednikom dravom, koje je nesumnjivo postojalo i koje
je, kao takvo, nosilo u sebi historijski progresivne tendencije. I to
je razvoj u Jugoslaviji iao dalje, sve je bio vidljiviji, sve je bio
jasniji imperijalistiki karakter l. decembra, sve je bilo oevidnije
da l. decembar, onakav kakav je, nije bio nikakav dan ujedinje-
nja, nikakav dan stvaranja zajednike drave, pa prema tome i
nikakav izraz stvarnog raspoloenja naroda za jednom dravom u
predveerje sloma Austro-Ugarske Monarhije. I zbog toga je
borba naroda Jugoslavije (svih naroda! - J.P.) protiv velikosrp-
ske hegemonije nuno morala da postane borba protiv l. decem-
bra kao simbola te hegemonije . Borba protiv l. decembra
znaila je borbu protiv svih onih koji su razjedinjavali nae
narode, koji su kompromitovali i upropatavali ideju zajednike
drave "n 11
Na ovom mestu treba citirati jo i one delove istog objanje-
nja, u kojima se govori o okolnostima i nunostima borbe za jedan
drugaiji "prvi decembar".
,,Kada je, pak, u Evropi, razvojem faizma, postala akutna
opasnost imperijalistikog rata - reeno je dalje - kada su svi
mali narodi na Balkanu i Srednjoj Evropi, a naroito slovenski
narodi, bili ugroeni od nemakog i italijanskog faizma, tada je
borba naroda Jugoslavije protiv velikosrpske hegemonije i prvog
decembra, dobila i jednu pozitivnu formulaciju: borba za jednu
Jugoslaviju koja bi mogla da, na bratstvu i jedinstvu svojih
naroda, oslanjajui se na antifaistike snage celog sveta, u prvom
redu na Sovjetski Savez, organizuje odbranu za svoju nezavisnost
i slobodu. I tako je nuno borba protiv prvog decembra morala

1 '~ Prvi decembar, "Borba", 6. decembar 1942, br. 20. "Istorijski

arh!\" KPJ". t. l. knj. 2. str. 263.

183
postati borba za prvi decembar, ali jedan takav prvi decembar
koji bi bio akt stvaranja jedne drave voljom samih naroda,
ueem njihovim u samom aktu. Zapoeta borba .. nastavila se
i dobila svoje puno znaenje u periodu narodnooslobodilakog
rata, u toku kojeg su narodi Jugoslavije uspeli da ostvare
nerazdruivo bratstvo i borbeno jedinstvo, u toku kojeg su narodi
uspeli da stvore sve one nune preduslove potrebne za stvaranje
jedne zajednike drave . Raa se ona drava koju je prvi
decembar devet stotina i osamnaeste negirao i ostvario kao
velikosrpsku dravu . "
Dobro je, ve na poetku naeg raspravljanja o revoluciji, o
narodima i o Jugoslaviji, upoznati celinu tog lapidarnog doku-
menta, kao izraza misli sa kojom je revolucija stvarala uslove
svoje pobede. Ako tu misao upoznamo na poetku, to emo lake i
dublje da shvatimo logiku njenog postanka.

2. N."..RODI l ZEMLJE U NOVOJ DRAVI

Hegemonistika politika je stvarala u novoj dravi, od prvog


njenog dana, odnose nacionalne neravnopravnosti, ak ugnjetava-
nja raznih stepena i oblika. Istovremeno, od prvog dana se
pojavljuje uee ili saradnja buroazije podreenih naroda u
centralistikim reimima. Nova zajednika drava je znaila
nejednake politike, pa i nejednake faktike uslove za nacionalni
razvitak pojedinih naroda. -

Srbi

Stvaranje vee i snanije jugoslovenske drave je oznailo


nov poloaj za srpski narod. $rbi su po prvi put svi ujedinjeni u
granicama jedne drave, u koju se utisnuo celokupan rezultat
njihovog oslobodilakog pokreta u prolosti. U smislu svog
ujedinjenja, Srbi su reili svoje nacionalno pitanje u celini. Druga
strana tog novog poloaja je bila u tome to ta drava nije bila
etniki homogena, nije bila samo srpska drava. To je bila
Jugoslavija. Jugoslavija je stvarno predstavljala dravu jugoslo-
venskih naroda (nacija), koji su se ve dosta ranije bili neopozivo
oformili. Nacionalni pluralizam nove drave, pored drutveno-
socijalnog, postavio je kao osnovno pitanje: kakav e biti odnos
meu udruenim narodima? To je, u izvesnom smislu, znailo i
pitanje, kako e srpska nacija sama da odredi svoj poloaj prema
ostalima, poto je njeno istorijsko polazite bilo toliko jako da
druge nacije Jugoslavije (praktiki hrvatska i slovenaka) na to
nisu mogle bitno da utiu.

184
Za srpsko opredeljenje su bile determinantne dve istorijske
injenice. S jedne strane, tradicija samostalne srpske dravnosti,
povezana sa tradicijom zapadnoevropskog liberalnog shvatanja
drave kao tvorca nacije. To shvatanje se u srpskoj javnoj i
politikoj misli tek susrelo sa problemom Jugoslavije kao zajedni-
ce nacija, a on je, u stvari, to i bio. Drugim reima, u Srbiji je
postojala inercija slabo razvijenog jugoslovenskog shvatanja plu-
ralizma nacionalnooslobodilakih ciljeva jugoslovenskog pokreta.
Ideja o ujedinjavanju nacionalnih individualnosti u zajednicu, na
osnovu njihove ravnopravnosti i daljeg odravanja i razvitka, bila
je u politikoj svesti srpske javnosti (i ne samo njoj) tek na
poetku svog afirmisanja. U jugoslovenskom smislu jo su najdalje
bili otili oni, koji su novu dravu smatrali ne prosto proirenom
Srbijom, ve dravom u kojoj se stvara jedna nova zajednika, od
sviju jugoslovenskih nacionalnih elemenata sastavljena, jugoslo-
venska nacija. Pravo jugoslavenstvo, u smislu ravnopravnosti
nacionalnih individualiteta u zajednici, to je bila misao koja je u
ono vreme ostajala jo sasvim na marginama politike svesti. S
druge strane, bitan faktor za sutinu srpskog opredeljenja u novoj
dravi je bio karakter vodee drutvene snage srpskog naroda. To
je bila srpska buroazija. sa svim svojim pozitivnim i negativnim
politikim i drutvenim osobinama, meu njima naroito tenja za
afirmisanjem svog interesa. putem monarhijske (a priori nede-
mokratske) forme politikog delovanja.
Imajui na umu prvi faktor, koji je on najvie istraivao,
Dragoslav Jankovi o karakteru odreivanja poloaja Srbije u
novoj dravi, kae, izmeu ostalog, i sledee: "Konzervativna
srpska buroazija, iji je tipian predstavnik bila radikalna
stranka s Paiem na elu, odnela je najzad punu pobedu u
jugoslovenskom pitanju, ostvarivi u potpunosti svoju koncepciju
stvaranja Jugoslavije. Pozivajui se uvek na nesumnjivo ogromne
Zrtve i zasluge srpskog naroda u ratu, Pai je sa svojom
radikalskom ili sa koalicionom vladom od samog poetka rata
sprovodio, uporno i dosledno, i uspeo da i do kraja dovede, svoju
koncepciju stvaranja Jugoslavije, koncepciju po kojoj je Srbija,
kao nosilac borbe za osloboenje od Austro-Ugarske, ujedno i
nosilac ujedinjenja s Jw.goslovenima, tvora~ njihove drave, pa
stoga ona, uglavnom sama i uglavnom jednostrano, odreuje
uslove ujedinjenja (daje "ustupke"). Odriui se, naputajui_
posebnu dravnost. Srbijet...W~..!S..~__v_l~~t.oja,la..,ga ~ak.il
cenu zadr~! stllam.u pr_gyl~ -~j.ei u buduoj .dravi-koja nee
.bili s-amo _p~oire~frbiia__y~j!~!l~ nova driD~_a.'' 11 ''
1 '"' Dragoslav Jankovi, Srbija i stvaranje Jugoslavije, ,.Politiki
!Vot Jugoslavije 1914-1945", ,.Trei program Radio Beograd'', Beograd
1973. str. 72.

185
To je bilo opredeljenje, koje je, u stvari, odredilo itav budui
meusobni odnos nacionalnih individualnosti kraljevske Jugosla-
vije, koje je odredilo poloaj srpske nacije u njoj. Srpsko
nacionalno pitanje je reeno, ali je istovremeno otvoreno opte
nacionalno pitanje u Jugoslaviji. To je donosilo mnoge probleme i
samom srpskom narodu, perspektivi njegovog daljeg razvitka.
Koliko su ti problemi bili teki, pokazalo se, izmeu ostaloga, u
trajnoj krizi koju je proivljavala kraljevska Jugoslavija, a koja je
bitno pridonela i njenom kraju pod udarima faistike agresije.
Katastrofa jugoslovenske drave, u aprilu 1941, bila je katastrofa
svih njenih naroda, meu njima i srpskog na sasvim istaknutom
mestu. U katastrofi se pokazalo da opredeljenje srpskog poloaja
u Jugoslaviji, kakvo je bilo stvoreno u 1918. i u sledeim
godinama, od strane konzervativne buroazije, kao predstavnika
nacije, nije, u stvari, reilo srpski nacionalni problem u istorij-
skom smislu. Srpski narod je bio izloen novim rtvama.
Kazati neto vie od ovih optih konstatacija o poloaju i
perspektivama srpskog naroda u kraljevskoj Jugoslaviji je vrlo
teak zadatak, poto je i sama srpska drutvena nauka u tom
pogledu uinila tek prve korake. injenica je da srpska graanska
politika nauka poloaj srpske nacije u Kraljevini Jugoslaviji nije
izuila, a u tom pogledu su malo uinili i marksisti. Dok je prvima
smetala politika doktrina nacionalnog unitarizma i sam hegemo-
nistiki poloaj buroazije Srbije (analizirati poloaj srpskog
naroda, znailo bi priznati i postojanje i problem ostalih naroda u
dravi), to je marksistima nedostajalo jo pravo shvatanje karakte-
ra opteg odnosa izmeu radnike klase i nacije; shvatanje da se
osnovna borba za drutveni preobraaj vodi u naciji. Ako
pogledamo jedan od retkih radova, koji su dotakli i pitanje
poloaja srpskog naroda posle 1918. godine - rad profesora
Cubrilovia - moemo iz njega dobiti dosta indikativnu i
poticajnu sliku. 11 "
Nikola Pai je, i posle 1918. godine sve do svog poslednjeg
trenutka, radio na ostvarenju zamisli Ilije Garaanina da Srbija,
"proirujui svoje ureenje i vlast svoje dinastije na ostale
jugoslovenske zemlje, izvri unifikaciju u duhu srpske nacionalne
i dravne tradicije". Ali, kae isti autor, "ovakav zadatak
premaivao je snage i mogunosti same Srbije." I pored ogromnog
prestia, koji je stekla u ratu, ona za ostvarenje takvog cilja nij~
bila dovoljno razvijena u privrednom, civilizacijskom, upravnom 1
graansko-drutvenom pogledu. S druge strane, nacionaln:=t sv~s~
jugoslovenskih naroda, probuena ve davno pre 1918. godme, JOS
u 19. veku, iskljuivala je svaku mogunost njihove denacionaliza-
cije u smislu proiriyanja sryske nacionalne i dravne svesti.

1 ~0 V. ubrilovi, delo pod nap. 31.

186
.. Stavie'', nastavlja Cubrilovi svoju misao, .,i Srbi iz drugih
pokrajina, ma koliko da su bili zadahnuti eljom za optim
srpskim ujedinjenjem, nikad to ujedinjenje nisu zamiljali kao
brisanje svih njthovih navika, tradicija, dravnih i pokrajinskih, u
kojima su se oni vekovima razvijali." Koncepcija o premoi Srbije
i njenih ustanova nad ostalim jugoslovenskim zemljama, dobila je
zato, u pogledu nacionalne ideologije, prilagoeni izraz, ,.usvojilo
se stanovite integralnog jugoslavenstva, kako su to propovedali
ljudi tz nekadanje Srpsko-hrvatske koalicije."
Na ovom mestu moramo posebno konstatovati jo dve stvari.
Prvo, misao nacionalnog jedinstva Srba i Hrvata je dopnnjena
i milju o jednakom jedinstvu sa Slovencima. Problem jezike
razliitosti Slovenaca se reavao politiki, u tom smislu to se i
slovenaki jezik ukljuivao u formulu o jedinstvenom "srpsko-hr-
vatskom-slovenakom" jeziku. To je bilo u suprotnosti sa stvar-
nou, i sa filolokom i sa kulturnom. U perspektivi, to se naroito
izra:.::ilo u godinama Aleksandrove diktature, oekivalo se da e i
Slovenci prihvatiti srpsko-hrvatski kao svoj knjievni jezik.
Drugo, manje oigledno, ali za celinu srpsko-hrvatskih odnosa, pa
1 za Jugoslaviju, posebno je bilo znaajno to da je stanovite o
"integralnom jugoslavenstvu" tada, kada ga je kao svoju politiku
doktrinu preuzelo hegemonistika graanstvo Srbije, suti~ski
dobilo drugaiji sadraj. Dok je ideja nacionaJnog jedinstva
Hrvatsko-srpske koalicije uglavnom poticala od Strosmajerovog
jugoslavenstva, odnosno od ilirizma, pa je i realno, u sutini,
znaila nain reavanja problema odnosa izmeu Hrvata i delova
srpskog naroda u samim hrvatskim zemljama, to je ta ideja sada
bila u slubi centralistike koncepcije jugoslovenske drave, a
samim tim i hegemonizma drutvenih vrhova Srbije. "Prekriva-
nje" srpstva jugoslavenstvom, sluilo je opravdavanju centrali-
stike politike kao jedine prave nacionalne politike; sluilo je
hegemoniji buroazije Srbije nad nesrpskim nacijama, a stvarno i
nad delovima srpske nacije van Srbije. Naravno, sluilo je i jaem
podreivanju i eksploataciji radnika i seljaka u samoj Srbiji. Ovaj
novi sutinski sadraj nacionalnog unitarizma se mogao prikriva-
ti. jer se sluio frazeologijom oslobodilakog nacionalizma. U
postojanje ovog novog sadraja ideje o nacionalnom jedinstvu nije
bilo lako uveri ti one potene rodoljube svih jugoslovenskih naroda
koji su ostajali verni naprednoj oslobodilakoj tradiciji, zajedni
koj svim jugoslovenskim narodima i koji su u ideji nacionalnog
jedinstva gledali plemeniti izraz te tradicije. Ovo menjanje
sadraja ideje nacionalnog jedinstva je imalo upravo razorne
posledice u politikom ivotu Hrvatske, na ta je vrlo dobro
upozoravao Otokar Kerovani, nekada vatreni pristalica te ideje.
Srbija je i posle 1918. ouvala kontinuitet politikog ivota i u
novoj dravi produavala svoj politiki rezon. I to preko dinastije

187
i vojske, iju vlast odnosno mehanizam proiruje po celoj Jugosla-
viji; preko Beograda koji od srpske prestonice postaje prestonica
Jugoslavije sa celokupnom popratnom strukturom vladanja; poli-
tiki ljudi i pokreti iz Srbije proiruju svoj uticaj i na druge
jugoslovenske zemlje, pre svega tamo gde ive srpske mase. ,.Ali,
pie V. ubrilovi, pored svega toga, posle 1918. Srbija se ipak uto-
pila u optu jugoslovensku dravnu zajednicu . ." No, njeni
vodei graanski politiki pokreti (kao ni oni iz ostalih ju-
goslovenskih zemalja) nisu iz injenice da je re o dravi koja je
zajednika (a ne samo srpska), izvukli potrebne zakljuke.
,,Srbijansko graanstvo, kao vodee u Jugoslaviji posle 1918,"
nastavlja V. ubrilovi, ,.prvo je bilo pozvano da deluje li-
nijom uzajamnosti u klasnim interesima na objedinjavanju ju-
goslovenske buroazije uopte. Meutim, ono je ostalo usko
srpsko sve do 1918, a nee se promeniti ni posle 1918
Nesposobno da organizuje privredu, graanstvo u Srbiji se
pokazalo nesposobnim da uredi dravu, a jo nesposobnije da
brani i ono malo graanskih demokratskih tekovina Srbije iz
epohe pre 1918. Zato e postupno kod njega sve vie preovlaivati
konzervativne reakcionarne koncepcije i tenje koje e ii u prilog
zavoenja vladalakog linog reima i izgradnji monarho-faizma
u Jugoslaviji posle 1929." Kruna, oslanjajui se na krupnu
buroaziju, vojsku, birokratiju i konzervativno-reakcionarne poli-
tike snage, postupno je drobila otpor naprednih srpskih graan
skih stranaka. Seljatvo u Srbiji je sve do 1918. sluilo kao kima
svima politikim graanskim pokretima. U godinama posle 1918.
nastupa, dodue, pojaana politika diferencijacija, pokazuju se
pomeranja ulevo. Javlja se tenja o zatiti od uinaka kapitalizma
kroz zadrugarstvo. Srpska zemljoradnika stranka cepala se na
desnicu i levicu. na centraliste i federaliste, na Srbe i JugoslovenE>.
Ali to nije bilo dovoljno za stvaranje ue veze sa seljakim
pokretom kod ostalih naroda Jugoslavije, pogotovu ne sa hrvat-
skim. Nacionalna nadreenost(!) odnosno podreenost su bili jai
faktor razdvajanja od socijalnih momenata povezivanja.
Isti pisac posebno tvrdi da graanska polit~ka misao u ~r
biji nije, u celom periodu izmeu dva rata, dala b1~0 kakvu ~nal~u
pitanja srpske nacije. Tome dodajemo da to s1~mo _mJe b1l.a
posledica nekakve intelektualne, stvaralake ne~oc1, vec: po~Ied1~
ea vladajuih politikih (unitaristikih) koncepciJa, kao sto Je vec
reeno. Analizirati srpsku, znailo bi priznati i egzistenciju
ostalih nacija, a samim tim i nunost dogovaranja politikih
Odnosa sa njima. Zato se pitanje srpske nacije .je<~:nos~av~o
identifikovalo sa jugoslovenskom dravom, a postavljanje PI!Bnja
ostalih nacija (Hrvata, Slovenaca) a priori se tretiralo kao 1z~_z
uih, partikularnih, ako ne i separati.Stiki'h inte~a i .t~nJt:
Takav rezon je bio toliko opte prihvaen u srpsko] polttiko)

188
misli da na tom podruju, ni reim ni opozicija u Srbiji, nikad
nisu dosledno izradili svoje razlike. Politika parola "Jugoslavija
-to smo mi!", postojala je, usled nedostatka kritike analize, sve
vie opte uverenje. Takvo stanje nije moglo da ostane bez uinka
na nain miljenja u Srbiji, ije tragove nalazimo i dandanas.
Odsustvo nove politike analize poloaja srpskog naroda i
odsustvo nove politike misli, doprinelo je injenici da nisu iznikli
ni novi politiki ljudi. "Osim neuspelog pokuaja na stvaranju
zemljoradnikog pokreta, pie V. Cubrilovi, Srbija od 1918-
1941. ima na svom elu stare ljude i stare stranke iz epohe do
1912." A sa starih polazita nije bilo mogue oekivati jednu
celovitu analizu problema jugoslovenske dravne zajednice. U
tom pitanju nije bilo jedinstvenih stavova ni u jednoj srpskoj
stranci. Gotovo u svakoj su se nalazili i pristalice irih samoupra-
va, ak i federalisti i centralisti, iako su poslednji odluno
preovlaivali. Ali celokupna graanska opozicija nije uoavala
neposrednu povezanost starih problema borbe za parlamentarnu
demokratiju (protiv apsolutistikih tendencija vladara, ponovo
otvorenih vidovdanskim ustavom, a akutno zaotrenih zavode-
njem diktature 1929) i novih problema jugoslovenske dravnosti,
u prvom redu nacionalnog pitanja. Otuda i sklonost opozicije u
Srbiji da raspravlja i da se pogaa sa opozicijom u drugim
jugoslovenskim zemljama o nainu vraanja na parlamentarni
demokratizam, ali ne istovremeno i na naela o adekvatnom
dravnom ureenju.
Ba u toj nespremnosti za neposredno povezivanje borbe za
graansku demokratiju sa demokratskim reavanjem nacionalnih
pitanja svih naroda Jugoslavije je bio poetak (ali ne i kraj)
zaaranog kruga. u kojem se kretala graanska opozicija, kako
srpska tako i ona u Hrvatskoj i drugde. Sve bre okretanje tog
zatvorenog kola sve vie je, na svim stranama, jaalo centrifugal-
ne tendencije i proirivalo mogunosti ubistvenom faistoidnom
nacionalizmu, svih nacionalnih boja.
Bilo je kritinih stavova i u srpskoj graanskoj politici,
upozorava Otokar Kerovani (Stojan Proti, republikanci, neki
zemljoradnici, neki zajedniari), pa kae: "Ono to je nekada
predviao ak i Proti, pokazalo se kao sasvim tono: odravanje
sistema nasilja nad ugnjetenim narodima moralo je dovesti u
pitanje demokratske ustanove ak i za same Srbe. Velikos11>skoj je
buroaziji bilo prije svega stalo do odravanja hegemonije, pa je
zato ona lako napustila demokratske ustanove. Ali ona sama nije
bila dovoljno snana da neposredno preuzme vlast u svoje ruke.
To je olakalo planove dvora, povezanog s vojnim klikama i
krupnom birokracijom, koji je teio za tim da sam zavlada u novoj
dravi, da bi tako lake uvrstio svoju vlast. Upliv vojnih klika u
poslijeratnom (posle 1918) p0litikom razvitku Jugoslavije u

189
znatnoj je mjeri samo nastavak takvog upliva u predratnoj Srbiji.
Dvor i generalska klika oko Pere ivkovia iskoristili su strah
buroazije od proletarijata i nacionalnih pokreta i poeli prigra-
bljivati vlast u svoje ruke u sve veoj mjeri, teei sve vie uvoenju
otvorene diktature. Da bi mogli izvesti svoj plan, oni su morali
najprije po mogunosti pocijepati sve snane politike grupacije u
zemlji i oslabiti njihov upliv u narodu. Zatim, oni su morali
kompromitirati sav parlamentarni sistem u narodu. Zato su ve od
1924. oni teili da razbiju Radikalnu stranku i njenog efa Paia,
a zatim i demokrate i HSS. Tako su u svim strankama
nastajale vee ili manje grupe mahom krupno kapitalistikih
politiara koji su se najue vezali za dvor i generalsku
kliku ... " l l i
Ovo zapaanje robijaa Kerovanija u Sremskoj Mitrovici u
1938, potvruju rezultati novih istorijskih istraivanja.
Jugoslovenska Demokratska stranka, osnovana 1919, u Sr-
biji je ujedinjavala gotovo svu predratnu buroasku protivradi-
kalnu opoziciju, a jezgro su joj bili "samostalci". U bitnim
pitanjima, ona se nije razlikovala od Radikalne stranke. Obe su
bile izrazito graanske stranke i vatrene pobornice monarhije i
centralizma, iako su izmeu sebe imale otre okraje u borbi za
vlast. Jugoslovenska ~epublikanska stranka (u poetku nazvana
Republikanska demokratska stranka) i Savez zemljoradnika su
bile novina u stranaCkoj strukturi Srbije. One su predstavljale
levu buroasku opoziciju. U Republikansku stranku je, pored
drugih grupa, stupilo i levo krilo bivih samostalaca (Jaa
Prodanovi, Ljuba Stojanovi). Savez zemljoradnika je, slino
novim seljakim strankama u drugim zemljama Jugoslavije,
predstavljao reagovanje na socijalni nemir seljatva, nezadovoljnog
sa dotadanjim buroaskim strankama. Glavna opoziciona stran-
ka, ujedno i jedina istinski svejugoslovenska, bila je Komunisti
ka partija Jugoslavije. U njoj se jo nije bila izvrila diferencijacija
izmeu kop1unista i socijalista u Srbiji, pa je zato KPJ u Srbiji
istupila kao jedina radnika stranka na izborima za konstituantu.
U Srbiji nije bilo buroaskih stranaka sa socijalno reformistikim
programom, kao to je to bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, pa u manjoj
meri i u Bosni i Hercegovini.
Revolucionarna radnika i graanska demokratska opozicija
su u Srbiji dobile oko 1/3 glasova na izborima za konstituantu, a
ostale 2/3 su podelile prilino podjednako Radikalna i Demokrat-
ska stranka. KPJ je dobila 15,5%, Savez zemljoradnika 14%,
Republikanska stranka 2% glasova, Radikalna stranka 35%, a
Demokratska 31% glasova. U poreenju sa poslednjim izborima,

141 Otokar Kerovani, Povijest hrvatskog naroda, "Otokar Kerova-

ni", Rijeka 1971, str. 127.

190
odranim uoi balkanskog rata (1. aprila 1912), jako je opao udeo
radikalskih glasova (od 44% u 1912) i gotovo se utrostruio udeo
glasova za radniku partiju (5,3% u 1912). U gradovima je
Komunistika partija dobila vie od 38% glasova i istakla se u
njima kao najjaa meu novim partijama Srbije (Analize izbora
za konstituantu Vasilija Melika koristimo u ovoj glavi). 11 ~
Pomenute brojke ve poneto kazuju o raspoloenju glasaa.
Oni nisu svesrdno afirmisali, ni prolu ni aktuelnu, politiku
radikala u Srbiji. TC' brojke, naravno, izraavaju i vanredan
porast socijalnorevolucionarnih tendencija u Srbiji posle rata.
Zemljoradnikoj stranci, sa druge strane, uspelo je da privue sebi
znaajan deo seljakih glasaa i da ih odvrati od glasanja za
Radikalnu ili Demokratsku stranku. No, uzevi rezultate izbora
1920. za sebe, vlada je, u pogledu izbornog efekta, svakako
pobedila, poto je osvojila veliku veinu poslanikih mandata
Srbije (73% ili 71% svih mandata). Koliko je taj udeo mandata
bio nerealan u odnosu na raspoloenje biraa i koliko se iza njega
krio jedan relativni poraz obe vladine stranke, moe se videti
samo ako se uzme u obzir vanredno velika apstinencija biraa.
Ona je, pored Makedonije sa 55% uea, bila najnia meu svim
pokrajinama Jugoslavije. U Srbiji je uee na izborima bilo 56%
(jugoslovenski prosek 65%), dok je u predratnim godinama po
obiaju bilo mnogo vee (73% u 1912). Ogroman deo nekadanjih
radikalskih biraa, te biraa prethodnika Demokratske stranke.
ostao je sada kod kue. Anketa .,Pravde" povodom te pojave,
istakla je odgovore u smislu razoarenja u rezultate rata, u
politiku nekanjavanja ratnih profitera, bogatih saradnika okupa-
tora, razoarenja u politiare i u njihova neispunjena obeanja, u
nesreene prilike, korupciju itd. "Pravda" je direktno govorila o
porazu vladinih stranaka. 1 11
Teko je, razume se, samo na osnovu izbornih rezultata
zakljuivati i o neposrednim motivima biraa. Ali bi se u okviru
tih rezultata u Srbiji mogla smestiti teza da birai kao celina
(uesnici i neuesnici na izborima) nisu svojim glasovima nagradi-
li ba one stranke (vladine) koje su bile nosioci centralizma u
Jugoslaviji. Oigledno da prvenstvo srbijanske buroazije, obe-
zbeeno centralizmom, nije za osnovne mase srpskih biraa bio
onaj privlaan razlog zbog kojeg bi one zapostavile svoje posebne
i neposredne interese i prihvatile centraliste samo zbog njihovog
centralizma. Naprotiv. Osnovne mase biraa su ve u predratnoj
Srbiji imale dovoljno loeg iskustva sa upravnim birokratskim
centralizmom vladajuih radikala, iako su se oni kitili parolom
Svetozara Markovia o "samoupravi", ak su tu parolu stavili i u
142 Vasilij Melik, !zidi volitev v konstituanto leta 1920, .,Prispevki za

zgod~~:"~.d~l~r~~~: i~~~j~~sat~ Ljubljana 1962, str. 3-61.

191
naslov svog partijskog organa. Koji je, onda, bio pravi razlog zbog
kojeg su (seljaki) glasai Srbije, prilikom kasnijih izbora, toliko
izdanije podupirali Radikalnu stranku i davali joj redovito vie
od apsolutne veine glasova i zato su relativno konstantno
podupiral_i i drugu stranku centrahzma, Demokratsku? To jo nije
objanjeno. Pre svega, ostalo je otvoreno pitanje da li su time
potvrene tadanje ocene KPJ da je to bio izraz pridobijanja
seljakih glasova u Srbiji vladinom politikom relativno blaeg
oporezivanja negoli u drugim zemljama Jugoslavije? U svakom
sluaju, ne bi se moglo tvrditi da su stranke centralizma i
hegemonizma do 1927. godine u Srbiji imale neki iri suprotan
front glasaa. O. Kerovani, na primer, situaciju u 1928. godini,
vidi na sledei nain: "Tako se, eto, u proljee 1928. poee
pomaljati konture jednog velikog openarodnog demokratskog
bloka uperenog protiv reima reakcije i nacionalnog ugnjetavanja,
koji je stao zahvaati cijelu Jugoslaviju. Samo jo u Srbiji nije
dolo do odlunog preloma u masama iako je i tamo agrama kriza
(pokret za razduenje seljaka itd.) ve znatno uplivala na
promjenu u raspoloenju seljakih i malograanskih masa." 1 ~~
Prelom, konstatuje Kerovani tek u 1935. godini, na osnovu
rezultata petomajskih izbora. "Naroito je vano bilo -pie on
- da se na tim izborima pokazalo da je veina samog srpskog
naroda, pa i u samoj Srbiji, ustala protiv faizma, da istupa rame
uz rame sa ostalim narodima Jugoslavije za vraanje demokracije
i za narodni sporazum, za nacionalnu ravnopravnost."
Vrlo je verovatno da se diferencijacije u srpskom narodu nisu
vrile u prvom redu na pitanju odnosa srpske buroazije prema
drugim narodima Jugoslavije, ve na pitanjima unutranjeg dru-
tvenog i politikog razvitka same Srbije. Iskustvo sa reimom
diktature i njegovim nasled.nicima je, verovatno, bilo odluujue.
S dru.ge strane, bilo bi pogreno sasvim negirati i nacionalne
momente.
Zaista, srpsko jedinstvo je stvaranjem Jugoslavije postalo
injenica. Ali je oseaj trijumfa srpskog ~}aroda, J!akon strahovito
skupo plaene pobede u odbrambenom ratu, brzo pomuen. Na
dravu, koja i jeste i nije bila srpska, legla je senk~... bratskog
spora", nereenog nacionalnog pitanja ostalih naroda Jugoslavije.
Moda je i u tome bio izvor kritine skepse prema oficijelnom
trijumfalizmu, koju su, u ime nove srpske pesnike generacije,
izrazili poznati stihovi Miloa Crnjanskog, adresirani "Jugosla-
viji":
Nijedna aSa to se pije,
Nijedna trobojka to se vije,
Naa nije."
IH O. Kerovani, delo pod nap. 141, str. 131, 134.

192
To nije bilo razoarenje samo "izgubljenog pokoljenja". Ono
JC'. \'erovatno, bilo dosta ire i mnogo gue strukturisano.
U nacionalnom pogledu, Jugoslavija je za Srbe bila .,svesrp-
ska" i to je bilo dobro, ta to je i bio jedan od motiva i sadraja
jugoslovenske ideje. Problem, koji to nije bio samo za ostale
narode u dravi ve, na kraju krajeva, i za sam srpski narod, bio
je u tome da ta drava ne bude "velikosrpska". Istina, Jugoslavija
je bila (sa iznimkom Istre, Zadra i dela jadranskih ostrva) i
.,svehrvatska", tj. njene granice su obuhvatile celinu hrvatskog
naroda. No, sasvim je bilo sigumo da Jugoslavija nema nikakvih
uslova da postane "velikohrvatska"- po analogiji sa .,velikosrp-
stvom". Jer, "velikosrpstvo" je, u stvari, znailo ne samo ideju ve
i jedan stvarni politiki sistem, baziran na centralizmu, koji se
uvek morao, ak da njegovi protagonisti to nisu ni nameravali.
povezivati sa prevlau vladajuih snaga nacije koja jedina nije
bila (prema reima Mihaila Obrenovia) "periferija". Problem i
Jugoslavije i perspektive same srpske nacije, kojoj je Jugoslavija
egzistencijalni uslov ivljenja u celokupnosti, bilo je pitanje
unutranjeg politikog sistema mnogonacionalne drave. Srbi su
dobili ono "jedinstvo kancelarija", kojem je Svetozar Markovi
svojevremeno suprotstavljao slobodno jedinstvo u slobodnoj fede-
raciji kao projekciji revolucije. To "jedinstvo kancelarija" se
nuno povezala sa hegemonizmom i bilo je u istorijskoj perspekti-
vi prvi meu onim faktorima "koji su razjedinjavali nae narode,
koji su kompromitovali i upropatavali ideju zajednike drav('",
a koje je stalno isticala revolucionarna kritika KPJ. U tom smislu
Je "velikosrpstvo", odnosno "jedinstvo kancelarija", seklo granu
srpstva. upropaStavajui ideju zajednike drZave koja je jedino
mogla da ostvaruje demokratsko ,.svesrpstvo".
Sudbonosno za celu jugoslovensku zajednicu, postalo je
pitanje: da li je "misao srpskog jedinstva" izgubila, svojim
centralistikim reenjem, jednom za svagda onaj udesni karakter
najrevolucionarnije misli to postoji u prostoru od Stambola do
Bea, kakav joj je u vreme Pariske komune pripisao Svetozar
Markovi?
Nema sumnje, opta slobodarsko-demokratska tradicija
srpskog naroda je bila vaan elemenat za pozitivan odgovor na to
pitanje. Nije srpski narod uao u Jugoslaviju sa ciljem da
ugnjetava druge narode, ve da ostvaruje svoju slobodu. S druge
strane, u Jugoslaviji nije prestao da postoji onaj specifini
geografski diskontinuitet matice i delova srpskog naroda koji je
upuivao Srbe na ostvarivanje svoje slobode u zajednici sa
Hrvatima, Muslimanima i ostalim narodima, odnosno nacional-
mm manjinama (narodnostima). Bezbednost delova srpstva je
traila uzajamnost, a ne konfrontaciju sa ostalim subjektima
jugoslovenske zajednice. Ta situacija se ispoljavala, verovatno, i u

193
injenici, na koju upozoravaju istoriari, da srpska graanska
politika u kraljevskoj Jugoslaviji nikad nije stvorila jedinstveni
srpski nacionalni front, kojem se, inae, jako pribliila i hrvatska
i slovenaka politika. Bilo je pokuaja da se takav front stvori. U
februaru 1926, na primer, na nekom sastanku Radikalne stranke u
Kruevcu, Milan Simonovi je pozivao sve srpske poslanike u
skuptini da se odreknu podele na stranke i da ujedinjeni uklone
Radia i Koroca. Nabrojao je 200 Srba u parlamentu, to je,
prema njemu, bila "dovoljna veina da moemo da reimo sve
vane jo nereene probleme."
injenica je da se elja Simonovia i njemu slinih nikad nije
ostvarila. Ako ostavimo po strani okolnost da je u kraljevskoj
Jugoslaviji hegemoniju buroazije Srbije bilo mogue efikasno
osigurati i na drugi, politiki manje naporan nain to jest
diktaturom, uzrok nemogunosti stvaranja nacionalnog fronta
srpskih stranaka treba, verovatno, videti i u objektivno razliitom
poloaju Srbije, s jedne, i delova srpskog naroda van nje, s druge
strane. Ovi delovi su, ako ne moralno-politiki, sigurno u
privrednom, pa i u drutvenom smislu, delili sudbinu svojih
nesrpskih komija. I o tome, Kerovani, takoe, ima svoj sud.
,.Agrama kriza, prezaduenost i poreska nejednakost", pie on,
"jaale su u 30. godinama nezadovoljstvo srpskih narodnih masa
u tim podrujima, to se izrazilo u jaanju zemljoradnika u Bosni
i Hercegovini te u autonomistikim tendencijama u toj zemlji pa i
u Vojvodini." U tome treba razumeti, kae on, i tzv. preanski
front Seljako-demokratske koalicije.
Pitanje daljeg razvitka i perspektive srpske nacije je, u
velikoj meri, bilo i pitanje budunosti delova srpstva van Srbije.
Perspektiva nije bila u hegemoniji, jer ova ne moe trajno da rei
poziciju nijednog naroda koji je upuen na simbiozu sa svojim
susedima. Nije bilo u interesu srpskog naroda, kako je to isticao
jedan autor koji je usporedio Srbe sa Nemcima, tvrdei da je i
jednima i drugima zla sudbina namenila prokletstvo da nikad ne
nau mira sa narodima oko sebe. U samim temeljima srpske
nacionalne egzistencije je stvarno bila ona logika interesa, koju je,
ll. novembra 1944, formulisala Velika antifaistika narodno-
oslobodilaka Skuptina Srbije. " . . Svi napredni i slobodoljubivi
sinovi naeg naroda", kae se u zakljucima te skuptine, "znali
su da Srbi van Srbije mogu dobiti (i ouvati - JP.) svoja
nacionalna prava samo . uz potovanje slobode i nacionalnih
prava tih naroda i samo u zajednikoj borbi sa njima ... "
Realnost takvog istorijskog poloaja Srba bila je faktor
jugoslovenskih odnosa od prvog dana postojanja zajedni~ke
drave; ta realnost je njenom razvitku u demokratskom sm1slu
nalagala revolucionarna reenja. U tom smislu je pitanje srpske
nacije zadralo svoje revolucionarne potencijale u odnosu na

194
jugoslovenski prostor. pa i preko njega, i posle 1918. godine.
Polazei od svoje vlastite situacije, srpski narod je morao doi na
revolucionarne, socijalistike pozicije, ako je hteo da trajno reSi
pitanje svoje slobode. To je bila i osnovna misao koja je postepeno
sazrevala u politikoj koncepciji jugoslovenskih, a naroito
srpskih komunista. Kao rezultat toga sazrevanja, moemo oznaiti
i stavove Veselina Maslee 1940, posebno njegova ubeenja da je
.,srpska radnika klasa danas nala svoj put ... "' ~ Koliko je taj
put srpske radnike klase, put odbacivanja politike hegemonista,
bio istinski nacionalan, neporecivo je pokazalo iskustvo posle
1941. godine. Nije sluajno da je prvog maja 1945. u .,Borbi"
istaknuto: "Ali srpski narod ne misli tako, kao to misle
hegemonisti kojima je federacija, kao oblik jedinstva, premalo.
Njemu je do bratstva sa drugim narodima, a ne do njihove
hegemonije, koja mu je uzela ak i one slobode koje je imao prije
prvog svetskog rata, a najzad dovela Nemce, Nedia, Ljotia,
Drau Mihailovia . "
Bilo je i srpskih graanskih politikih snaga, koje su, na
osnovu objektivnog iskustva, dole do slinih zakljuaka o
nunosti da sami Srbi, u svom interesu, moraju stupiti solidarno u
borbu za nacionalnu ravnopravnost sa Hrvatima i drugim narodi-
ma. Pojedini politiari toga pravca su na poetku i sami bili
uvereni zastupnici ideje da se nacionalni odnosi kao problem
mogu likvidirati na osnovu parole o nacionalnom jedinstvu, te
putem centralizma (Svetozar Pribievi).
Drugi element za pozitivan odgovor na postavljeno pitanje o
moguem revolucionarnom uticaju srpske nacije na jugoslovenski
prostor, bila je otrina klasne diferencijacije unutar nje same.
Hegemonizam srpske buroazije je zaotravao njen konflikt sa
srpskom radnikom klasom i drugim radnim slojevima naroda. To
je bila jedna od osnovnih i esto ponavljanih konstatacija
marksista u Srbiji i u celoj Jugoslaviji. Ta injenica, pa i tradicija
klasnog radikalizma srpskog radnikog pokreta, predstavljale su
vaan izvor ideja, inicijativa i borbenih dostignua za celokupni
jugoslovenski revolucionarni pokret, kao i za socijalni ivot i
nacionalne odnose cele Jugoslavije uopte. Iz Srbije je dola
inicijativa za ujedinjenje radnikog pokreta na revolucionarnim
pozicijama, u Srbiji je stvoren u 20. godinama najznaajniji
teoriJski i nauno-analitiki rad o nacionalnom pitanju Jugoslavi-
je (Sima Markovi). Na temelju zaotrenog drutvenog sukoba
protiv tradicionalnih graanskih stranakih struktura, mahom
unitaristiko-nacionalistikih, osamostalilo se i srpsko demokrat-

'" Veselin Maslea, Svetozar Markovi, .,Kultura", Bt>ograd \!14'


stJ 84.

195
sko seljatvo u svoju partiju, koja je u srpskom narodu bila
oslonac pokretima za ravnopravnost drugih naroda.
Sve je to govorilo u prilog zakljuku da zapaanje Svetozara
Markovia, o revolucionarnom znaaju srpskog pitanja, nije
izgubilo svoju aktuelnost ni u promenjenirn dravnim okvirima
posle 1918. godine. Naravno, revolucionarnost uticaja jedne nacije
nije nikakav automatizam, ona zavisi od prE-vladavanja revolucio-
narnih snaga unutar nje same. To je bio polazni stav radnike
klase i revolucionarne partije za osvajanje poloaja vodee klase u
srpskoj naciji, za ulogu vodee klase srpske nacije, za njeno
konstituisanje kao srpske nacije. To je bila velika ansa za
revoluciju u celoj jugoslovenskoj zajednici, za jugoslovensku
revoluciju, kao zajednikom stvaralakom inu, koji bi doneo
vrstinu i trajnost i samoj zajednici naroda.

Crnogorci

Nastankom Jugoslavije, pokazalo se da Crnogorci predsta-


vljaju ne samo individualnost ve i jako izraenu specifinost
meu narodima Jugoslavije. Crna Gora se u 19. veku vie puta
smatrala kao potencijalni centar jugoslovenskog okupljanja, a
ujedinjenje sa Srbijom je bila misao vodilja u njenoj dravnoj
politici. Nije udno to su meu svim jugoslovenskim zemljama,
ba u Crnoj Gori 1918. godine iroke mase naroda, moda sa
najveim istorijskim zadovoljstvom, prigrlile ujedinjenje sa Srbi-
jom pa zajedno sa njom "u zajedniku otadbinu naeg troimenog
naroda." Ali, u isti mah, treba konstatovati i sledee: ni u jednoj
drugoj zemlji, koje su ulazile u jugoslovensku dravnu zajednicu,
nije se tako otvoreno i neposredno pokazalo da u narodu postoji
jedno otro i odvojeno stanovite, pz_-otivno izvrenom potpunom
odricanju politike individualnosti Crne Gore. Crnogorci su uli u
Kraljevinu SHS kao deo Kraljevine Srbije, ali podeljenih srca.
Ve nekoliko godina traju otre kontroverze meu istoriari
ma o karakteru Podgorike skuptine i njenih odluka. Raspon u
neslaganjima ide od stava da je to bila "prevara", pa do apologije
o .,savrenom sarnoopredeljenju". Kontroverzna su miljenja o
karakteru protivnika izvrenog ujedinjenja, koji su ak ontanom
snagom ispoljavali viegodinji otpor. I u torne, opet, postoji
razlikovanje: od stava da je re o politikim "interesima porae-
nih pristalica kralja Nikole i crnogorskog separatizma". do
dokazivanja da je to bio "nacionalni ustanak crnogorski protiv
porobljivaa." Ove kontroverze su se iskornplikovale, izgleda, i
time to se isprepliu i oprenim subjektivnim oseanjima pojedi-
nih autora u pogledu nacionalnog formiranja Crnogoraca. Koplja
se lome oko pitanja istorijskog (vremenskog) odreivanja nastan-

19R
ka crnogorske nacije, kao i o drutvenim i politikim osnovama
toga nastanka. Od teze o iskonskoj posebnosti do tvrdnje da je
crnogorska nacija politika tvorevina KPJ (.,partijska nacionalna
movacija"). Pri tome, bez sumnje, veliku ulogu ima i injenica to
neki od polemiara, iako to ne kau, nikako ne dele miljenje o
posebnoj nacionalnoj individualnosti Crnogoraca. Pitanje etnoge-
neze Crnogoraca je, u poslednjim godinama, od naunog postalo
izrazito politiko pitanje. Neki autori unapred trae argumente u
prilog "polaznoj tezi- da Crnogorci nisu ili jesu srpskog izvora".
Ve sam takav prilaz pokazuje kolika je opasnost da se celo
pitanje pogreno opredeli pa da se time ugrozi i mogunost doi
do pravilnog odgovora. l sam "srpski izvor" je naime isto toliko
otvoreno nauno pitanje, koliko je to uopte etnogeneza svakog
naroda u evropskom, pogotovu balkanskom prostoru. Ne moe se
samo jedno uzeti kao dato, kao apriorno polazite za problemati-
zovanje drugog.
Opredeljenje za nacionalnu individualnost Crnogoraca, za
izraz te individualnosti u strukturi jugoslovenske kulturne pozor-
nice i jugoslovenskog federalnog sistema, za neke pisce znai
b.olno i nepravedno cepanje !_>rp.tv_a~ U listu "The New York
Times". od 23. marta 1969, Milovan ilas je tvrdio da u dananjoj
Jugoslaviji postoji tenja Srba "za njihovo nacionalno ujedinjenje,
s obzirom na to da Hrvati i Slovenci postaju sve nezavisniji." Re
je. dakle. opet o dravnoj formuli SHS, u kojoj Crnogorcima kao
naciji oigledno nema mesta. Neobina je pri tome injenica da je
pomenuti autor 1945. godine, u svojim esejima, meu prvima
dokazivao individualnost crnogorske nacije, posebno u prvomaj-
skom broju "Borbe" od te iste godine. 1
Ukoliko bi sve to bilo samo pitanje naunog istraivanja,
perspektiva bi bila jednosmerna, jer ve danas ima ne tako malo
strunih radova koji znae dobre temelje za dalje istraivanje. Ali,
sve to je oigledno i pitanje ljudske svesti, o kojoj, na kraju
kraJeva, ne odluuje ni nauka ni politika, jer je to ~t~ar kako
pojf'dinca_ tako i crn?gorske zajednice u celini. Niko van te sfere
nema prcivo da se- me~a u njihovo odluivanje o sebi, ali su svi koji
stoje van tog kruga duni da odluivanje bezuslovno priznaju kao
suvereno pravo. l u ovom sluaju je takvo priznanje egzistencijal-
ni uslov jugoslovenske zajednice.*

,." Milovan ilas, O crnogorskom nacionalnom pitanju 1 U ime


buducnosti crnogorskog naroda, .. lanci 1941-1946", ,.Kultura", Beo-
J:!rad \947.
' Posmatrau IZVan kruga neposredno zainteresovanih. namee se
utisak da pnsustvuje jo nedovnienom procesu formiranja ili diferencira-
nJa posebne nacionalne svesti na terenu gde ve postoji duboko usaena.
odavno vrsta i iroko rasprostranjena svest o pripadnosti tradicionalnom

197
Reit simptom ove najizrazitije Crnogorske specifinosti
predstavlja injenica da podvojenost nacionalno-politike svesti
nije ostala ograniena samo na .graansku politiku. Ona nije
mimoila ni samu Komunistiku partiju. Jedan deo crnogorskih
komunist~ je u 1920. ~odini odluio da uini neStO,-fuJe -u ono
vreme bilo vrlo neobino za revolucionarnu radniku avangardu,
da osnuje dob_rovolja~i odred za borbu protiv "zelenakih"
odmetnika, u ime odbrane jugoslovenskog nacionalnog jedinstva
i, prema njima shvaene jedinstvene nacionalne drave! Ovi
crnogorski komunisti su naglaavali da se ele boriti protiv
odmetnika na vitejki, a ne na zloinaki nain, kao to su to inile
andarmerija i vojska. lh Viteki, ali na istoj strani! A bilo je i
drugih crnogorskih komunista, koji su se sami odmetnuli, i
pokuali da na svojoj revolucionarnoj pratformi okupe zelenae
- pobunjenike to su bili po umama. Njihova je platforma
ukljuivala stvaranje "slobodne federativne republike Ju,goslavi-
je", "slobodne Crne Gore u federaciji i sa Jugoslavijom" 14'' Takav
je bio, od sredine 1921. godine, i poznati uesnik oktobarske
revolucije, lekar Vukain Markovi. Neto kasnije mu se pridru-
io, isto tako poznati komunist, Petko Mileti. 1 ~" Nema sumnje, u
takvim specifinim okolnostima nije bilo jednostavno komunisti-
ma u Crnoj Gori da ree pitanje kako stati na elo narodne borbe.
Njihov put nije mogao biti prosto preuzimanje uzora od drugih
srpstvu. Sama pojava takve diferencijacije u ve postojeoj nacionalnoj
svesti nije potpun izuzetak. U slovenskom svetu ima, donekle, slinost u
diferencijaciji Ukrajinaca i Belorusa od Rusa; u germanskom svetu, pak, u
naem neposrednom susedstvu, postoji, takoe, jo nedovreni proces
diferencijacije Austrijanaca od Nemaca. Jo u prolom veku je poznat
sluaj odvajanja Norveana od Danaca. U prva tri sluaja, odreenu ulogu
pri diferencijaciji nacionalne svesti ima i komunistiki pokret. Ali, ak u
izrazito antikomunistiki raspoloenoj austrijskoj javnosti, nema ozbiljni-
jih pokuaja da se ideja austrijske nacije kompromituje ukazivanjem na tu
istorijsku injenicu. Najozbiljniji su oni pokuaji dokazivanja da je
austrijske svesti bilo i pre komunistikog naunog otkria o austrijskom
nacionalnom identitetu. Ali, ni u crnogorskom, ni u ostalim pomenutim
sluajevima, nacija i njena eventualno zakasnela identifikacija nije roena
"kao iz topa izbaena nego ima svoju predistoriju". jer nacija je .,etnika
kategortja koja se stvara istorijski ... , koja ima svoje prirodno
obiljeje".''
1 ~ 7 Branislav urev, O postanku crnogorskog naroda. ,.Praksa",
Titograd 1981. br. 4. str. 33.
~~H Batri Jovanovi, Komunistika partija Jugos1avJje u Crnoj Gori
1919-1941, "Vojno delo", Beograd 1959, str. 40. - Savo Brkovi. O
postanku i razvoju crnogorske nacije. Titograd 1974, str. 234.
14 '' Dimitrije Dima Vujovi, Crnogorski federa1isti 191.9-1929. Tito-

grad 1981, str. 63.


1 ~ France Filipi, Poglavlja iz revo1ucionsrnega boja jugos1svanskih
komumstov 1919-1939, knj. 2, "Barec", Ljubljana 1981, str. 49. 151

198
nacionalnih sredina. To je, verovatno, razlog zato njihova
politika do 1941. godine, navodno "nikada nije dobila formu
irokog isto nacionalnog pokreta". 1 q Tome bi se moglo primetiti
da politika komunista ni u jednoj nacionalnoj sredini nije imala
karakter isto nacionalnog pokreta.
Pre svega, treba konstatovati da su crnogorski komunisti za
vreme okupacije ipak uspeno vodili revolucionarni narodnooslo-
bodilaki rat Crnogoraca i postali "vodea snaga radnike klase i
svoje nacije". 1 ~~ Indikativno moe biti i lino svedoenje o pitanju
nacionalnog osveivanja koje daje Vukain Miunovi. On je
pohaao gimnaziju u Cetinju, Beogradu i Nikiu u vreme
Aleksandrove diktature i njenih naslednika. "Pamtim", kae on,
"kako su me uili da su Crnogorci pravi Srbi, a da su stanovnici
Srbije Srbijanci. Zabune oko nacionalnog identiteta i jednih i
drugih potiu iz vremena u kojima su crnogorski i srpski vladari
postavili sebi za cilj obnavljanje srednjevekovne srpske drave
Ali ne smatram da je za nacionalnu svijest savremenih Crnogora-
ca najpresudnije ba to da li e naunici . dokazati da
Crnogorci nikada Srbi nijesu ni bili." Po njegovom uverenju,
"treba da se vodi rauna . o tome kako e se osjetiti ona druga
strana od koje se - na osnovu naunog otkria - treba
separirati." Separirati u smislu naunom, naime, "da se zateena
svijest os.Jobaa naslaga stvaranih nekritinim odnosom prema
prolosti". Presudno za lini i politiki odnos treba da je uverenje
"da nas slavljanstvo nije ujedinilo nego ciljevi nae revolucije.'"~ 1
Uskoro posle 1918, u Crnoj Gori se stvara diferencirana
partijska struktura. Komunistike organizacije se formiraju jo
poetkom 1919. "Bjelai" se dele stranaki, pa se pojedini delovi
ukljuuju u stranke, koje su po izvoru srpske i imaju centar u
Beogradu (Narodna radikalna, Demokratska). Jedina politika
formacija, sa centrom u Crnoj Gori, jesu crnogorski federalisti,
koji se do 1925. godine postepeno organizuju u stranku (Crnogor-
ska stranka). Ona je izrasla na oseanjima onog dela Crnogoraca
koji su smatrali da odricanje od vlastite drave nije bilo ujedinje-
nje ve potinjenje. Stranka se formirala na bazi irokog politi
kog nezadovoljstva sa poloajem Crne Gore u Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca. 1 ~ 1
1' 1 Vesehn ureti, Cmogorsk1 indivJdualitet u kontekstu novijih

jugoslovenskih drutveno-istorijskih zbivanja, "Praksa", Titograd 1981,


br. 4, str 145.
l<~. Vuko Vukadinovi, Povodom 30. godinjic."e Osnivakog kongresa
KomumstJke partije Crne Gore, "Praksa", Titograd 1978, br. 3, str. 4.
"
1
Vukain Miunnvi, Neprihvatljive krajnosti. ,.Praksa", Titograd
l!o!Rl. b1 4. str. fil
1 '~ Branislav Gligorijevi, Organizacija jugoslovenskih nacionalista,
.IstoriJa XX veka" 5, Beograd 1963, str. 315.

199
O ovoj stranci, u reriodu od Aleksandrove diktature, postoji
opsena monografija, 1 " koja u njima ne gleda separatiste, ve
protivnike centralistikom ureenju jugoslovenske drave, poto
ono dovodi do hegemonije jedne od udruenih zemalja. Crnogorski
fcderalisti su naroito naglaavali da__je Crna Gora posebna
istorijska individualnost, koja treba da je ravnopravna sa drugi-
ma u zajednikoj federativna ureenoj dravi. Ali, tako su
srna tra li da to nije nacionalna individualnost, jer Crnogorci su
deo srpske nacije, sa posebnom crnogorskom sveu. U takvoj
dvojnosti, oni nisu videli protivrenost, ve odnos opteg i
posebnog. Deklarisali su se kao seljaka stranka, ali su ostali
samo pri optim zahtevima da drava bude organizovana kao
seljaka, na principima seljake demokratije . .,Crnogorski federa-
listi dugo vremena udaraju osnovni peat crnogorskom nacional-
nom pokretu, koji se javlja neposredno posle nastanka zajedni
ke drave", kae D. D. Vujovi. Velike izborne uspehe postiu u
1923. i 1925. preuzimajui, verovatno, deo glasaa KPJ iz 1920.
godine. Njihov "sitno buroaski karakter" je 1927. bio izvor
njihovog odbijanja izborne i politike saradnje sa
crnogorskim
komunistima, poto su se komunisti pojavili kao borci za samo-
opredeljenje crnogorskog naroda. U Oblasnoj skuptini federalish
se ne pridruuju komunistima i levim zemljoradnicima u akciji
protiv malverzacija sa pomonim fondovima. Posle tog odbijanja,
postaje sve jasnije da crnogorski federalisti nisu spremni i
sposobni da vode nacionalni pokret i tako ta stranka "sve vie
gubi uticaj u nacionalno nezadovoljnim masama Crne Gore". U
istoj godini, federalisti se pridruuju Seljakoj demokratskoj
koaliciji, pa i posle 1929. pripadaju, uglavnom buroaskoj opozo-
ctji protiv autontarnih, centralistikih reima. Pojedinci se pri-
bliavaju i italijanskom faizmu.
Veliku prepreku za mogunost stvarnog ocenjWanja federali-
stikog pokreta i njegove Cmogorske stranke (u 20. godinama)
predstavlja injenica da su pojedine voe tog pokreta (u prvom
redu sam Sekula Drljevi), pa i politika grupacija koja se 1941.
predstavljala imenom federalista, za vreme okupacije pole pu_tem
narodne izdaje. Samivali su sa okupatorom u njegovoj zamisli da
reim vojne okupacije promf'ni u protektorat faistike Italije nad
marionctnom Crnom Gorom. Oni su, takoe, saraivali sa fai-
stikim ustakim reimom u okupiranoj Hrvatskoj. Neki u tome
vide dovoljan razlog da celi federalistiki pokret u 20. godinama
poistovete sa separatizmom i osuuju "sva nastojanja ... da (se)
crnogorskim separtistima pribavi . . . dostojanstvo nacionalnog
pokretu''. 1 '" No, kolikogod je opravdan zahtev da treba imati u
><~ D. D. Vujov. delo pod nap. 149.
1 ' " Jovan Pavievi, Recenzija knjige D. D. Vujo!'il58, "Crnogorski

federalisti" "Jugoslovenski istorijski asopis" 20, Beograd 1981, str. 304

200
vidu celinu jedne istorijske pojave, taj postupak jo ne reava
pitanje, odnosno da li je u 20. godinama postojalo nereeno
crnogorsko nacionalno pitanje, da li je postojao crnogorski
nacionalni pokret, te kakav mu je bio karakter i ko ga je
predvodio. Ako Sf' to zaobie, onda ostaje jedino da prihvatimo
tezu drugog autora da je crnogorski narod "nacionalna inovacija"
Komunistike partije, koja je, krenuvi u antifaistiki pokret,
iskoristila "moguno;;t da se u akciju ubace i ideje koje crnogor-
skom istorijskom i dravno-pravnom individualitetu, i graanski
mspirisanom federalizmu, daju nacionalni smisao".'''
Analogno prvom preporuenom postupku, bilo bi potrebno
diskvalifikovati unapred sve "bjelae", jer je dobar njihov deo
svrio u etnikoj nacionalnoj izdaji, pa i u saraivanju sa
ustaama. Ni separatistiku, ni etniku nacionalnu izdaju nije
mogue objasniti bez uvaavanja injenice da je u svim graan
skim strankama i pokretima, ve u 30. godinama, dolo do
diferencijacije pod uticajem faizma, bez obzira na varijante
njihovog nacionalizma."'
Na izborima za konstituantu 1920. godine, ve-ina od 28.612
uesnika na izbornom podruju Crne Gore (u granicama pre
1912) dala je svoje glasove Komunistikoj partiji (38%) i opozi-
cionoj Republikanskoj stranci (l6%).I.~H Broj glasova za Republi-
kansku stranku u Crnoj Gori je bio relativno ogroman, u
poreenju sa glasovima koje su republikanci dobili na izbornom
podrufju Srbije (4613 prema 7231}. Crna Gora, iako privredno
nerazvijena i sa malim brojem radnitva, dala je najvii procenat
glasova za radniku partiju od svih izbornih pokrajina Jugoslavi-
je, ak ako svuda komunistikim pri brojimo i socijaldemokratske

,_.V uretic. delo pod nap. 151, str. 144-145.


Ovde bi moda bilo konsno podsetiti na izvesnu paralelnost sa
procesima u Slo\emji Klerikalna stranka je faktiki predstavljala slove-
naki nacwnalm pokret do 1924, godine, kada je KPJ usvojila novu
nacionalnu politik_u. U 30. godinam<t u klerikalnu stranku prodire faizam
1 u nJoj nastupa diferencijacija, tako da se posle 1941. veina nekadanjih
pristalica klPrikalne stranke pridruuje narodnooslobodilakom pokretu,
a manjma, sa mnogim nekada vodeim pohtiarima, kree u kolaboraciju
1 stvaranje "bele garde". Oni slovenaki liberali, koji su u 20. godmama
zastupali naelo nacionalnog jugoslavizma, takoe doivljavaju, pod
uticajem fasizma, slinu diferencijaciju. Vema se posle 1~41. pridruuJe
~~~~~~~~~~o~;e~i~a~k~::Iae~::~S:; s~~~!i~~ s:tn7~~g:;l~\~:~~~d;?.~~~;
1a
l{' se nai sa "belom" u jednoj akciji pmtiv partizana, a uskoro u jednoj te
Istoj oruanoj formaciji "vabobranaca". Sve 'to skupa, naravno, ne
um~njuje injenicu da sve vreme posle 1918. godine postoje i slovenaka
nac1ja i nacionalni pllkret.
"~ V. Melik, delo pod nap. 142.

201
glasae (Bosna i Hercegovina 6%, Hrvatska i Slavonija 9'Yo,
Kosovo-Metohija-Sandak 12%, Dalmacija 16 1Yo, Srbija 15,5%,
Vojvodina 22%, Slovenija 29%, Makedonija 37%, Crna Gora
38%). U Crnoj Gori glasai su porazili obe vladine stranke, i po
tome se ona razlikovala od Srbije, Makedonije, Sandaka-
-Kosova-Metohije i Vojvodine. A od obe vladine stranke, Demo-
kratska, koja se predstavljala kao jugoslovenska, dobila je znatno
vie glasova od Radikalne (19% prema 13% ). Ako uzmemo u obzir
jo i injenicu da je vlastima uspelo da onemogue izlazak na
izbore grupi crnogorskih politiara, koji su izjavljivali da se bore
za ravnopravnost i autonomiju Crne Gore, moe se videti koliko je
stranako-politika struktura te zemlje bila specifina, u poree
nju sa svim ostalim zemljama Jugoslavije bez razlike. Specifini su
bili i problemi na kojima je dolazilo do politikih diferencijacija.
Veoma uoljive su bile konture koje su govorile o postojanju
jednog posebnog pitanja, vezanog za Crnu Goru. ta je prava
drutvena, politika, istorijska, kulturna i ekonomska sadrina
tog pitanja, je li re o nacionalnom, sve to su bili problemi na koje
su drutvenopolitika praksa i nauna analiza odgovarali kasnije,
postepeno, sve do dananjeg dana. Ali, takav problem se, o tome ne
moe biti sumnje, konstituisao jo 24. novembra 1918. to se tie
revolucionarne radnike partije, njene bi mogunosti u reavanju
tog problema, ako bi se sudilo samo po broju radnitva, bile dosta
malene. U 1927. Crna Gora je imala oko 2.200 radnika i 1.000
egrta, a 1931. oko 3.000 radnika, 1.000 nadniara i 600 egrta.
Sama istorijska injenica to je, uprkos tome, KPJ u ime radnike
klase u daljem toku zbivanja uspela da postane vodea snaga u
crnogorskom drutvu, dokazuje, na svoj nain, da aktuelni
problemi tog drutva nisu bili samo socijalni u uem smislu.

Hrvati

U granicama nove jugoslovenske drave su bili ujedinjeni i


svi Hrvati, sa izuzetkom Istre, Rijeke, Zadra i pojedinih ostrva.
Ali, ujedinjeni bez priznanja nacionalne individualnosti i drav-
nosti, to je, inae, bilo jezgro svih ranijih programa hrvatskog
nacionalnog pokreta. Bili su podreeni centralizmu, kakav u
svojoj modernoj istoriji, posle Bahovog apsolutizma, bar formal-
no, nikad nisu poznavali. Otvorilo se pitanje poloaja Hrvatske u
Jugoslaviji; otvorilo se "hrvatsko pitanje", kao egzistencijalni
jugoslovenski problem. Ne treba zaboraviti da se to pitanje sada
postavljalo na kvalitetno novom, u istorijskom smislu bitno
naprednijem politikom nivou. Jugoslavensko dravno ujedinjenje
je bila nova polazna taka i za Hrvate. Sama po sebi, bila je b~ie
ciljevima demokratskog hrvatskog oslobodilakog pokreta. SvoJOm

202
egzistencijom Jugoslavija je davala daleko veu mogunost za
potpuno zblienje, konanu integraciju, svih delova hnratskog
naroda (uvek sa izuzetkom Istre, itd.). To je bilo jedno novo stanje,
koje je znailo odluan napredak u temeljnom problemu hrvatske
nacionalne egzistencije i razvitka. Na izborima za konstituantu,
svi Hrvati su, po prvi put u svojoj istoriji, glasali na temelju
opteg i jednakog izbornog prava (mukarci) za jedno te isto,
svima zajedniko predstavnika telo. Prvi put je bila stvorena
mogunost da se stranako-politiki konstituiu i objedine u
celom svom etnikom opsegu. Tek su manevri hegemonista, u
postupku prihvatanja dravnog ustava, izopaili ovo jugosloven-
ska dostignue hrvatskog naroda.
U vreme izbora za Konstituantu, u Hrvatskoj se u vladine
stranke, pored Demokratske i Radikalne (njihove podrunice u
Hrvatskoj), ubrajala i Hrvatska zajednica. To je bila zajednica
Starevieve stranke prava (milanovaca), glavnog hrvatskog no-
sioca piVodecembarskog akta, i _Hrvatske napredne stranke,
nekad glavnog hrvatskog uesnika u Hrvatsko-srpskoj koaliciji.
Bila je u vladi, iako je brzo posle l. decembra prela na
federalistike pozicije. Polagala je svoje nade u parlamentarna
sredstva, saraivala sa slovenakim klerikalcima, a u radikalima
videla predstavnike parlamentarizma.
Na izborima su vladine stranke u Hrvatskoj doZivele ozbiljan
poraz. Re je o izbornom podruju, koje je obuhvatalo bivu
bansku Hrvatsku, tj. i Srem, te Meumurje. Vladine stranke su
sveukupno dobile 32% glasova (Demokratska 18%, Radikalna 9%,
Hrvatska zajednica 5%). Dosta manji je bio udeo opozicije,
okupljen na radniko-klasnoj osnovi - 9% (komunisti 7%,
socijaldemokrati 2%). Jo manji je bio udeo opozicionih snaga,
grupisanih na hrvatsko-klerikalnoj i hrvatsko-dravnopravnoj
osnovi- 5'Yo (Hrvatska puka stranka 3%, frankovaka Hrvatska
stranka prava 2%). Glavninu opozicionih glasova je dalo hrvatsko
seljatvo, Radieva Hrvatska puka seljaka stranka- 53%! Ova
stranka je, od male predratne grupacije postala predstavnica
apsolutne veine aktivnih glasaa i dobila 54% svih mandata
Hrvatske-Slavonije. Vrlo mali broj opozicionih glasaa je poticao
iz redova srpskih seljaka (Seljaki savez 2.980 glasova, to je bilo
manJe od l%). 15 '1
O be vladine stranke sa centrom u Beogradu, Demokratska i
Radikalna, bile su (pored radnikih stranaka i Seljakog saveza)
one stranke koje su vezivale srpske glasae, ali ne samo njih. Udeo
glasova za Demokratsku, Radikalnu i Zemljoradniku stranku je
gotovo svuda bio vei od udela srpskog stanovnitva (pravoslav-
nog, ali bez unija ta). Demokratska stranka je ovde predstavljala

"'' V. Melik. isto delo

203
nekadanju Hrvatsko-srpsku koaliciju (ali bez Hrvatske napredne
stranke i jo nekih grupa). Na osnivakom sastanku, februara
1919. u Sarajevu, ona se proglasila za "demokratsku dravotvor-
nu stranku Srba, Hrvata i Slovenaca", bez obzira na ime, veru i
pokrajinske granice. Njen glavni organizator, Svetozar Pribievi,
nije bio poznat samo kao araner prvodecembarskog akta ve je
bio uven i po svojim izjavama o nacionalnom jedinstvu Srba i
Htvata. To jedinstvo, po njegovom miljenju, iskljuuje problem
njihove meusobne ravnopravnosti (1918: .,Izmeu Hrvata i Srba
ne moe biti sloge, nego samo jedinstvo ."). Tada je ipak
hrvatski udeo u stranci Svetozara Pribievia jako opao: u
Hrvatskoj-Slavoniji je meu glasaima za Demokratsku stranku
bilo maksimalno jedna osmina Hrvata (neto preko 10.000). I
Srpskoj radikalnoj stranci, koja je nekad prolazno pripadala
Hrvatsko-srpskoj koaliciji, sada se pridruila biva koalicionaka
hvratska grupa Antuna Mihalovia. Ukljuivi jo deo koaliciona-
ke Srpske samostalne stranke, formirala se Radikalna stranka u
Hrvatskoj-Slavoniji, pa se van nje udruila sa vojvoanskim i
Paievin'l radikalima. Po svom uticaju, Radikalna stranka je bila
ograniena uglavnom na Srem, a van njega i na Virovitiku
upanju. Postotak pravoslavnog stanovnitva u Sremu (bez Nema-
ca i Maara, koji nisu imali birako pravo), bio je 59% a postotak
glasaa za Radikalnu, Demokratsku i Zemljoradniku stranku
zajedno bio je 64%. Moglo bi se zakljuiti, kae V. Melik, da je
Radikalna stranka i ovde dobija jedan deo glasova od Hrvata, ali
znatno manje nego Demokratska u Hrvatskoj-Slavoniji bez Srema.
Istina, hrvatski glasai za Demokratsku i Radikalnu stranku su bili
liberalnog pravca, ali ne i jedini takvi medu Hrvatima. Pogreno
je pridavati klerikalni karakter Hrvatskoj zajednici (njoj se u
skuptini pridruio Ante Trumbi). To. takoe ne bi bilo pravilno
ni u sluaju Radieve stranke. Izriito u klerikalnom pravcu,
form.ir.a.la se s~mo 1-Jrva_t:s~a E_uJ:ta stranka. Suprotno nekim
dananjim dosta rairenim predstavama, Hrvatska-Slavonija je
bila pokrajina sa izriito nejakim pozicijama katolikog klerikali-
zma sn do 1918. godine, pa i posle te godine. Katolika crkva je
ovde do 1941. dobijala postepeno vei politiki uticaj, ah u toku
recentnih politikih diferencijacija unutar postojeih stranaka (na
osnovu antikomunistikog nacionalizma, sve blieg faizmu). l"
Kolosalni prodor H_!:Y!!.,~k_e __puke seljake stranke (u~~-?.~?
nazvane Hrvatska republikanska seljaka_ ~t-~k~). najkoremhJe
je promenio politiku sliku u Hrvatskoj-Slavoniji (u Dalmaciji se
ona tada jo nije pojavljivala na izborima). Sigurno je taj prodor
uslovljen viestrukim uzrocima (socijalna radikalizacija seljatva,
dovravanje procesa njegovog nacionalnog osveivanja i slino)

1"" O. Kerovani, delo pod nap. 141, str. 137.

204
Najvanija je, verovatno, ipak injenica to je Hrvatska-Slavonija
ovoga puta, po prvi put u istoriji, glasala na osnovu opteg
birakog prava. Velika sfinga hrvatskog seljatva, kojoj je dotle
Izborni sistem to onemoguavao, najzad je progovorila i pokazala
da su tradicionalne stranke u Hrvatskoj-Slavoniji vie sline
oficirskim arama, sa malo ili gotovo bez vojske. Sva ta ogromna
seljaka vojska se okrenula Radiu. To nije bilo sluajno, Jer je on
jedini (pored socijalista), davno ve pre rata, poeo politiki da
radi na selu. da ga organizuje. Stare investicije u "neme birae"
su uno. dale svoj frapantan plod. Graanska demokratija. kojoj
je tek nacionalno i jugoslavensko osamostaljenje otvorilo vrata u
Hrvatsku-Slavoniju, omoguila je politiko konstituisanje osnov-
ne snage hrvatskog naroda. To je bilo iznenaenje, kako za
Zagreb tako i za Beograd. Prvodecembarska koncepcija r.a tu
snagu nije ni raunala, a njeni autori nee imati moralne snage,
niti politike snalaljivosti da je 1920-1921. uvae na nekonflik-
tan nain. Time je postavljen glavni znak pitanja nad reenjima
isforsiranim u konstituanti.
Dalmacija je bila delimino pod italijanskom okupacijom, pa
su izbori odrani samo u njenom istonom izbornom okruju
(Split-Dubrovnik-Kotor). U poreenju sa predratnim rasporedom
politikih snaga, ovde j e - prema V. Meliku- glavnu promenu
predstavljao prodor glasova za radniku stranku (KPJ). U celoj
Dalmaciji, gde je u parlamentarnim izborima ve pre rata vailo
opte izborno pravo, Socijal-demokratska stranka je u 1911.
dobila 312 glasova. A s::ada, samo u istonom njenom delu, 8.074 ili
16%. Druga novost je prodor teake (seljake) stranke, koja je
dobila 10.636 ili 21% glasova. No, sve to nije predstavljalo
promenu koja se mogla oekivati kao posledica dravnog jugoslo-
venskog ujedinjenja.
Dalmacija je podruje koje je u prolosti bilo naroito
inicijativna u smislu zbliavanja Hrvata i Srba. Ona je bila
izvorite ideje "novog kursa" hrvatske politike (srpsko-hrvatske
solidarnosti) pre prvog rata, izvorite glavnih ljudi u Jugosloven-
skom odboru za vreme rata i zemlja koja je, jo sredinom
novembra 1918, naroito insistirala na neodlonom ujedinjenju sa
Srbijom i Crnom Gorom. Medutim, izbori su pokazali da u
Dalmaciji sada nije bilo ni onoliko politikog ujedinjavanja
srpskih i hrvatskih glasaa, koliko ga je preostajalo od tradicije
Hrvatsko-srpske koalicije u Hrvatskoj-Slavoniji. Srpsko stanov-
nitvo u Dalmaciji je, u ogromnoj veini glasalo za Radikalnu
stranku, a glasove za Demokratsku stranku dali su, pre svega
hrvatski glasai. Veze dalmatinske Teake stranke sa zemljorad-
nicima iz Srbije i teacima iz Bosne i Hercegovine nisu bile
podloga za neko stvarno stranako ujedinjavanje hrvatskih i
srpskih glasaa. Teaka stranka je najvee koncentracije glasova

20S
imala u hrvatskim predelima Dalmacije. Karakteristino je,
takoe, da su i Ante Trumbi, nekada predsednik Jugoslovenskog
odbora, i Josip Smodlaka, predratni voa liberalne i jugosloven-
ski orijentisane Demokratske stranke u Dalmaciji, tada izabrani,
odnosno dobili mandate van svojih stranaka. Sve to nije moglo
bi ti bez veze sa nainom kako je provedeno ujedinjenje i sa
praksom nove drave u nacionalnim odnosima. U Dalmaciji je
najjaa bila Hrvatska puka stranka, sa gotovo treinom svih
glasova (30%). Hrvatska zajedilica "je mnogo zaostajala iza nje
(6%). Oigledan je bio opozicioni stav veine dalmatinskih
hrvatskih glasaa.
Ve je poetak ivota u jugoslovenskoj dravi pokazao da
hegemonizam i centralizam ne doprinose saivljavanju Srba sa
Hrvatima u Hrvatskoj. Politika solidarnost jednih i drugih, koja
se oblikovala hekoliko godina iza toga u Seljako-demokratskoj
koaliciji, formirana je na osnovu opozicije i centralizmu i
hegemonizmu. Pokazalao se da je zajednitvo Srba i Hrvata u
Hrvatskoj politiko pitanje u punom smislu te rei - dakle,
pitanje ravnopravnosti u optim nacionalnim odnosima u Jugosla-
viji i posebno u Hrvatskoj, a na osnovu toga pak, politike
solidarnosti hrvatskog naroda i delova srpskog naroda. Ispostavi-
lo se, zapravo, da nije pitanje asimilacije, ni amalgamisanja u
jugoslovensku naciju, bilo sa hrvatskim bilo sa srpskim predz-
nakom.
Sa otporom hegemonizmu i centralizmu, rastao je u Hrvat-
skoj i otpor jugoslovenskoj unitaristikoj ideologiji. Ideja nacio-
nalnog jedinstva Srba i Hrvata u Hrvatskoj, uprkos tome to je po
svojim verbalnim manifestacijama ostajala naizgled nepromenje-
na, imala je i dobi jala razliite sadraje, u zavisnosti od vremena i
datih situacija, ali i u zavisnosti od nacionalnih politikih
subjekata koji su bili njeni stvarni nosioci. llirizam je bio teza o
nacionalnom jedinstvu, nastala na inicijali Vu HrVata--~ i-idi
H"""rvatske. Srbf u HrVatsko) l van: njeSi.Cptema-mnzmu za-uzeli
odboJan stav, i to-tilme ravnopravnostldVB.fUlniViUa1iteraistog
jezika i u ime stpske dravnosti. Jugoslavenstvo frosmajera raste
iz iste oSnovne preokupaciJe hrvatskog nacionalnog pokreta, iz
koje je izrastao i ilirizam. Ba se time objanjava i injenica da
pofeaJ.iirsrpskt tstonari stoje na stanovitu da Strosmajerovo
jugoslavenstvo, uprkos svom imenu, nije bilo "pravo" jugoslaven-
stvo. Ideju jugoslovenskog nacionalnog jedinstva u Hzvatskoj je
podigla omladina krajenf 19: veka;okuplje:tia oko -a~
"Narodna misa~- -A.Jf,- rie vieu trosmajero':om_ sm~slu__ .):irvat-
s~9it"=.J.ug0s!Q~.n~_ya, _v_~- sa manje-vie jasnom -~oncep~ij~m
opteg i dravnog ujedinjenja Srba i Hrvata, a pod pijemontsktm
prvenstvom Sr?ije." (}vo jugoslavenstvo odbija dogovaranje o
pOloaju. srna u hrvatskim zemljama, jer u tome vidi samo

206
nepoeljnu podrku hrvatskoj dravnoj misli, koju ne treba prihva-
ta ti ni kao etapu. Jugoslavenstvo nacionalno-revolucionarne ge-
neracije. poslednjih godina pred prvi svetski rat, shvaeno je kao
revolucionarna borbena parola, parola zajednikog oslobaanja
U njemu se izraava h tenje o novome, o udruivanju snaga za novi
zajedniki slobodan ivot. Kao takvo, ono je najire prihvaeno u
godinama prvog svetskog rata, i to od svih snaga koje su radile u
samoopredeljenju i stvaranju jugoslovenske drave. Posle njenog
stvaranja, misao jugoslovenskog jedinstva dobija novU sadrinu.
olia postaje politika doKfifri.a VIB.CfajuC1h c~nt~~isti~ki!'l_ ~~~~ma,
ima sutinu, koju je marksistika kritika komunista nazvala
"maskom" za hegemoniju srpske buroazije. Naravno, "maska" i
svih onih Hrvata, Slovenaca itd., koji su takav sistem vladanja
podupirali. Ta doktrina je stvarala utisak da su svi problemi
srpske egzistencije reeni samom identifikacijom srpstva sa
Jugoslavenstvom. U stvari, to je bila promaena istorijska prilika
da se, u samom poetku ivljenja u zajednikoj dravi, sporazu-
mno s Hrvatima dogovori i osigura poloaj delova srpskog naroda
u Hrvatskoj. Takav razvitak nije vodio saivljavanju, vodio je
razdvajanju. Srbi u Hrvatskoj nisu odigrali ulogu "cementa", kako
je to eleo JoVarlCviji.
Veoma je karakteristino kako to istie Kerovani, krajem
1938. govorei o destruktivnom uinku hegemonizma na
nacionalno-revolucionarnu sadrinu misli o jugoslovenskom na-
cionalnom jedinstvu u Hrvatskoj. "Hrvatska gradska sitna bur-
oazija i inteligencija su, pie Kerovani, u poetku uglavnom
prihvatile novu dravu i jugoslavenstvo, dok su kasnije poele
brzim tempom naputati te pozicije i orijentirati se hrvatski
Centralistiki i hegemonistiki je sistem uskoro postao velikom
zaprekom daljeg kulturnog razvitka kod Hrv'ata U prvoj etapi
razvila se kulturna borba izmeu jugoslavenskih i nacionalnohr-
vatskih tendencija, kao odraz politike borbe hrvatskog naroda
protiv hege-monije. Ta je borba vrlo skoro zavrena u osnovi
pobijedom hrvatstva, hrvatske nacionalne kulture. Velik broj
mteligenata, koji su u toku rata i prvih dana nakon rata iskreno
primili jugoslavenstvo, koji su istupali za ekavtinu itd., uskoro su
postali branioci svih hrvatskih kulturnih tradicija, pa neki od njih
ak i kulturni separatisti. Mjesto sve uih kulturnih veza izmeu
junoslavenskih naroda, nastalo je sve vee odvajanje kao prirod-
na reakcija na nacionalno ugnjetavanje. Taj je proces nuno
zahvatio i hrvatske marksiste. . To se ogledalo i u raspoloenju
zagrebake sveuiline omladine koja je prvih godina poslije rata
bila u velikoj veini orijentirana jugoslavenski, ali je kasnije sve
vie prevladavala hrvatska nacio11alna orijentacija (isto tako na
srednjim kolama). Tako .Je, na koncu, u hrva~tskom kulturnom

207
ivotu isto onako pobijedila hrvatska orijentacija kao i u poli tJe-
kom ivotu .. _<~l
Kao to je vek ranije, hrvatski ilirizam bio naiao na otpor
Srba jer su oni pod njegovom kulturnom spoljanou jasno osetili
da je u pitanju njihova nacionalna individualnost, politika
ravnopravnost, tako je - u sasvim promenjenim dravnopoliti
kim okolnostima - jugoslavizam u rukama velikosrpskog hege-
monizma ojaao hrvatsku kult_'!~!! !.P.9lW..;_~_J1,_nacionalnu orijen-
taciju. A to je bio momenat povodom kojeg je pokret radnike klase
fonnulisao (i zapoinjao njegovu realizaciju) novo, revolucionarno
shvatanje sadraja jugoslavenstva, kao zajednice-suverenih naro-
da-. oslobOenih iniCifatiVOirl. ra-dnike kl;ise u Zajednikoj, soli-
- Oarnoj borbi, pod vOf\roril te kT3Se"k30 nacionalne snage svakog
od njih i sviju zajedno.
U jugoslovenskoj dravi se dopun~lo J~~n.~t!J_is'!f!i~_1"!_~a1ske
nacije. Nacionalna svest je zahvatila i najosnovnije seljake mase.
dovrilo se konstituisanje hrvatskog nai"odiiClg pokreta KaO Celine, -
bez obzira na dotadanje zemaljsh:e podele. Dok je na izborima za
konstituantu u 1920, u posavskoj Hrvatskoj ogromna veina
seljatva glasala za HRSS. dotle je u ostalim hrvatskim krajevima
seljatvo glasalo za razliite stranke, ali se u godinama 1921-
1923. HRSS proirila i meu seljatvom Dalmacije i BOsne. -a
kasnije i meu Bunjevce.-;,Tane-proc-eS'".., kaze Kefovam, "Imao
ogroman - zllacij -za ujedinjavanje hrvatskog naroda. Sve
dotle, hrvatska je nacionalna svijest u veoj ili manjoj meri
zahvatila tek gornje slojeve seljatva. U Bosni se vie isticao
vjerski nego nacionalni osjeaj. Sada je u jedinstvu seljakog
pokreta prvi put u historiji cementiran hrvatski nacionalni pokret
na istinski demokratski nain. Na izborima od 1923. i 1925. HRSS
je postala skoro absolutni preds~avnik lirva~k_Og ~~~va."
Na taj nain se, s druge strane: formfr3o i glavni politiki
problem za radniku klasu Hrvatske, kada se ona, svesna svoje
nove istorijske uloge, pogotovu posle osnivanja KP Hrvatske,
upustila u borbu za osvajanje vodeeg poloaja u hrvatskom
nacionalnom pokretu, a samim tim i u hrvatskoj naciji. Taj e se
problem konano reiti tek u toku narodnooslobodilakog rl:ta.
Ali, k~k?_je is_!_icao Y: -~a~~t:i, marta 1944. u "Novoj JugoslaviJi:.
braa Radii su imali_ p~e~l.!d~l!. -~-t_!s_aj_!!......Q!.()~~sJ!_p~etv<:'-r~~J~
h~.itsK.og seljaka_ u politiki subj~k~. ~~Z: ~ga _n~_ bi_ bilo m
njegovog u~a _u ~oB: Tome bismo dodali da je takvu istorijsku
funkciju brae Radia omoguilo stvaranje jugoslovenske drave
1918. godine.
Izvesna specifinost hrvatskog politikog razvitka se izraava
i u injenici da se tu, p~sle_z~y~~_enja ~~~!~t_ur._:~ kr~ja Aleksandra,
1' " O. Kerovani, i::;to delo, str. 142-143.

208
formirao i separatistiki nacionalistiki pravac, koji se, prinuen
na emigraciju u inostranstvo, brzo povezao sa faistikom Italijom
i drugim revanistikim i sa faizmom zblienim dravama. Taj
pravac se, zatim, sve vie pretvarao u izriito faistiki usmerenu
grupaciju. Za desetak godina, ~rank?vci _su se pretv?rili, ponovo
konstituisani u tom pravcu~ u uStae. S obzil-Oiil-na -katastrofalnu
ulogu, koju e ustako zloinstvo odigrati posle aprila 1941. kao
instrument politike faistikog okupatora Jugoslavije, te kada e
ono, od samog poetka narodnooslobodilake borbe u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i Sandaku, biti najei neprijatelj narodno-
oslobodilakom pokretu, najvie identifikovan sa okupa torom -
zanimljivo je videti kako je tu pojavu ocenjivao O. Kerovani u
godinama pred drugi svetski rat.
Formiranje Seljako-demokratske koalicije, predstavljalo je
jak udarac za frankovce, koji u to doba poinju obnavljati i jaati
svoje stare veze sa Italijom i Beom. "Nakon zavoenja_ diktatu-
~", pie Kerovani, "frankovci su odm3h formirali svoju borbe-
nu formaciju ,Domobran' i orijent~rali s_~_ na in_9ividualni teror.
Uvlaei u svoje Orgai1izaC1je mall.om malograane i zaostalije
radnike, oni su ipak sami bili preslabi za odl~nu_~_!{ciju. Zato su
se, produujui svoje sfare tradicije, odmah orijentirali na pomo
reakcije u inozemstvu, pojaavajui svoje veze sa austrijskim
monarhistima, s maarskim revizionistima, sa Vanom Mihajlo-
vom, s italijanskim faizmom, a od 1933. i s njemakim faizmom.
Oni se orijentiraju na razbijanje Jugoslavije uz pomo reakcije u
inozemstvu i time vre novu veliku izdaju prema hrvatskom
narodu. NjihOva aktivnost (atent~~i na lica i objekte, formiranje
ustakih grupica u zerri.lji i u ii1oZtimstvu itd.) traje intenzivno sve
do kraJa_ o_ktobr~ 1934. Oni organiziraju marseljskt ~t~nt?t }tao
nepOsreaniagenti faistikih potpaljivaa rata -i samo to zaista
ne izazivaju rat. U tim godinama oni dobijaju izvjestan upliv i_n?
dio seljaka koje uvlae u svoje ustake akcije, iskoritavajui
nedovoljnu aktivnost HSS i nezadovoljstvo seljatva (akcija u
sjevernoj Dalmaciji i Licf krajem 1932. tzv. liki ustanak). Ipak,
neku bazu u masama nikako nisu mogli stei. HSS ostaje kroz
itavo to vrijeme daleko najvanijim predstavnikom hrvatskih
seljakih i malograanskih masa. Kao stranka ona se ne orijentira
na razbijanje Jugoslavije nego na to da se beogradski reim
natjera na poputanje, na kompromis, na sporazum. E~~<?.P~Lu
Hrvatskoj poslije zavoenja diktature likvidira staru Hrvatsku
puku stranku i daje direktivu za prelaenje na liniju nacionalne
demagogije, na liniju prividno ekstremnog hrvatstva, na liniju
koja se sve vie poklapala sa linijom frankovaca. Ta nova linija
episkopata izrazila se u Katolikof akciji, u raznim novim
katolikim masovnim organizacijama (kriari itd.), u pisanju
katolike tampe itd. Crkva se uglavnom (protiv volje jezgra

209
starih pukaa) orijentirala na saradnju sa HSS, na rad unutar
HSS, a protiv posebne katolike stranke. Nema sumnje da je
takva politika episkopata u izvjesnoj mjeri pomogla crkvi da
odri svoj upliv na hzvatske seljake i malograanske mase. U tim
godinama frankovci su se iaurili i ideoloki u iste faiste, ire
antikultuniu robU-iZ rals~ltalije 1 NJem3CKe~3ri.1isemrtizam,
antidemokratizam, kult _yo~~~-~~!~~l]"l~tsku !~~Q..P.9r1J~1u
Hzvata. Preko niza svojih asopisa i novina oni vode borbu za
falsificiranje hzvatske kulturne i politike tradicije, naglaavaju
reakcionarne momente iz prolosti, hoe da prikau najsvijetlije
pojave hrvatske prolosti (Starevi) kao neke prethodnike fai-
zma. Nov moment u razvitku toga pravca znai promena u
spoljnoj politici jugoslovenskih vlada, njihovo pribliavanje fai-
stikim dravama. Tu su i frankovci i obustavili svoju teroristiku
djelatnost, izgubivi zbog nove vanjsko politike orijentacije
beogradskog reima svoju bazu u faistikim zemljama."
Ali, ovoj oceni, Kerovani dodaje u zagradi i kritiku misao u
pogledu razvitka frankovluka u budunosti. On kae da je
otupljivanje teroristike delatnosti "donekle i privremeno". On
pravi karakter frankovaca vidi kao neorganski deo hrvatskog
politikog ivota. On upozorava da su se frankovci pretvorili "u
binu plaeniku faistiku grupaciju koja koketira sa Berlinom,
Rimom i reimom JRZ u isti mah." Ba su mu frankovci dokaz da
reakcija i faizam ne mogu nita koristiti nego samo koditi stvari
hzvatskog naroda. Za njega je to nov argument za zahtev da
vodee mesto u borbi hrvatskog naroda zauzme radnika klasa i
njena stranka, koja e tu borbu da vodi "beskompromisno do
kraja."
Ovi zakljuci u pogledu frankovaca, odnosno ustaa, pokazu-
ju da je KPH jasno saznavala i ukazivala na njihov faistiki i
antihrvatski karakter. Iz tih ocena, s druge strane, oito proizlazi
injenica da KPH faizmu u hzvatskom narodu nije pridavala vee
mogunosti. Faktika uloga ustatva posle aprila 1941. kada je
ono neposredno upotrebljeno kao sredstvo okupatorske faistike
politike, naroito u paranoinom zloinstvu ustaa nad Srbima,
dola je, po svemu sudei, kao neto neoekivano i za najproniclji-
vije hzvatske marksiste. Nauka moe davati osnove za realnu
prognozu budueg razvitka, ali je ona nesposobna da rezonuje
logikom zloinake paranoje.

O. Kerovani, isto delo, str. 136, 140-141.

210
Makedonci

Makedonci su i 1918. ostali podeljeni izmeu tri drave, u


svima zvanino nepriznati i u svakoj podvrgnuti nacionalnoj
asimilaciji. Direktno je bila ugroena ak njihova etnika sup-
stancija, naroito u Grkoj, u Egejskoj Makedoniji, usled velikih
razmena stanovnitva na osnovu meunarodnih ugovora, o kojima
Makedonci nisu mogli da odluuju. Godine 1939. u Jugoslaviji je
ivelo oko milion Makedonaca, u Grkoj oko 250.000, a u
Bugarskoj oko 200.000. U vardarskoj Makedoniji se vrila politika
kolonizacije makedonske zemlje. Ali, to to se vardarska Makedo-
nija nala u jednoj mnogonacionalnoj dravi, davalo je makedon-
skom nacionalnom pokretu vee anse da u toj dravi stekne vie
razumevanja i nae nove saveznike. "Snovi makedonske omladine
deo su naih snova", zapisala je slovenaka "Mladina" u paprat-
noj napomeni lanku Rista Petrovskog o pitanju Makedonije.~<'
sreski komunisti odigrali su u ~a'Il_Oj_ Ma_kedoniji vanrednu ulogu
u podrci naprednoj radnikoj i nacionalnoj orijentaciji
Makedonaca. 1 h~
Prema velikosrpskom hegemonistikom konceptu, Makedoni-
ja se smatrala srpskom zemljom. Hegemonizam je u drugim
delovima Jugoslavije nastupao sa jugoslovenskim imenom, a u
Makedoniji, pre svega, u ime srpskog nacionalnog principa.
Hegemonisti su Makeda~ ce _ht~li _ 9-_a_ p_!etyQ!"~____J,l _SrQe, l}e u
"Jugoslavene". Celokupna politika reima u vreme kraljevske
Jugoslavije se temeljila na koncepciji da je M_akedo_nija Juna
Srbija i nita drugo.
U izvetaju Tree armijske oblasti, od 28. juna 1940, o stanju
u Vardarskoj banovini se, izmeu ostalog, kae: "Mnogi nai
politiari iz predkumanovske Srbije smatrali su ove krajeve za
svoju "politiku koloniju" u kojoj se moe na lak nain praviti
politika karijera, ne vodei rauna o tome da se na takav nain
ini ogromna teta renomeu i dostojanstvu Srbije. esto bez
moralnih i intelektualnih kvalifikacija, silom i izbornom korupci-
jom nametali su se ovdanjem narodu, postavljajui u loe svetlo
nau nacionalnu politiku. 1h 5
Nacionalni otpor Makedonaca protiv denacionalizatorske
politike je, u 1928. godini postigao svoju prvu kulminan~nu tak!J..

"Mladina" 4, LJubljana 1927, br. 1, str. 22.


Orde lvanovski, Delovanje srpskih komunista u radnikom po-
kretu Makedonije 1919-1929, "Osnivaki kongres Komunistike partije
Srb1je", Nauni skup, Beograd, 11-12. juni 1985.
Dokumenti za borba ta na makedonskiot narod za samostojnost i
za nacionalna drava, t. 2, ,.Univerzitet Kiril i Metodije", Skopje 1981,
dokument 9.

211
Pre svega, to je bio napor da se _obavesti ~eunarodna_iavnost 0
prilikama u vardarskoj Makedoniji. Iz tih apela se dobija jedna
odreena slika, optereena svakako i emocionalnim reagovanjem
makedonske inteligencije na prilike u njenoj domovini, ali i slika
koja se nesumnjivo temelji i na samim tim prilikama.
Napadaka uloga Bugarske protiv Srbije za vreme prvog
svetskog rata, teke posledice strahovitog bugarskog okupacionog
reima u velikim delovima Srbije, sve je to, na poseban nain,
otealo poloaj Makedonaca u Jugoslaviji. Pod izgovorom borbe
protiv bugarskog meanja, a naroito paO -parolom gonjenja
bugarskih komita, u Makedoniji se, pored organa Vlasti, -razvrra i
nezvanina, od stranaka nezavisna, ,.patriotska" organizaCija,"Cija
je glavna delatnost bila terorisanje makedonskog stanoviliStva. U
ime nacionalne_od~ran~. ta s-u ter-oristika udruenja denuncirala
pojedine Maked0i1Ce, ko]e su vlasti, zatim, zatvarale, muile i na
sve druge naine zlostavljale. Vardarska Makedonija se pretvarala
u podruje ekstremnog administrativnog, politikog i andarme-
rijskog terorizma. Najomiljeniji nain vrenja pritiska na iroke
mase je bilo mobilizovanje mukaraca u grupe za gonjenje k()m_i!_a.
To je, meutim, bio nain karijavanja stanovnitva, koje je, golo i
boso, bez hrane i snabdevanja po vie nedelja, moralo da boravi
daleko od kue, u pustim krajevima. Makedonija je bila zemlja
najbrojnije andarmerije, policije i ostalog represivnog aparata.
To je bila zemlja odakle su sistematsk~uda~~!:!.L~mai_~d
javJ?.ii'! _!unkciia (uitelji, profesori, inovnici, sudije i drugi) i
premetani, pre svega, u podru~j_l __Er~dkuman?_vske Srbije. _S
druge strane, to je bila zemlja u kOjil]e-Slat~OvffTJTVo"
nacionalno ~noyn_i~~yo __q_a__ ~~ _l!J.____I>]?r~~c:i:!J~~c:i~~~\LPOliTiKu
asimilacije makedonskog ivlja. Taj nain se vrlo brzo pretvorio u
stanje, u kojem je vardarska Makedonija pstala nekakav Sibir za
jugoslavensko inovnitvo i uiteljstva, koje je ovamo slato po
kazni, koja, inae, nije bila zakonita. Pored optih, bilo je i
individualnih mera terora, atentata, ubistava vienih, a, i sasvim
nevinih ljudi. Protiv takvog nepodnoljivog stanja, Makedonci se
nisu sluili nasilnim sredstvima, ve su, pre svega, pokuali da
steknu naklonost naprednih elemenata u drugim delovima Jugo-
slavije, pa i u meunarodnoj javnosti. U februaru 1928, apel~
makedonskih graana su poslati velikom bl-aju jugoslovenskih
as~pisa, kao i univerzitetima ti Beogradu,_ Zagreb~ i Ljubljani te
po}ediriim politikim i kulturnim radniciln3. OpisujUcTPrilike u
Makedoniji, u tim apelima se u prvom redu naglaavaju principi-
jelni stavovi. "Mi ne traimo krivce", kae se u jednom od njih,
"mi nikoga ne optuujemo. Mi samo elimo da se svi napredni
elementi zaloe za sudbinu ove nesretne zemlje." Apel i ponekad
lie i na oajan_ ~apaj. "Ako pak nema druge pomocr,-ona:-a.-se
komanduje opti pokolj, da se istrebe svi Makedonci, da se jednom

212
za uvjek okona ova strahota koju sada doivljavamo!" Od svih
listova, kojima su se tada ?brati!~. apel je objavila samo zagreba
ka .,Borba", dok je beOgrad.Skf~.Rad" traio da mu autori apela
pre objavljivanja saopte imena svedoka, koji bi mogli pred sudom
dokazati istinitost onoga to se navodi u njima. 11h
Poloaj makedonskog naroda u Vardarskoj Makedoniji, naro-
ito u 20. godinama, treba posmatrati u kompleksu zbivanja i u
onim delovima Makedonije koji su bili u okviru Buga~ke,
odnosno Grke. "l pored specifinosti uslovljenih podeljenou
Makedonije i razliitou politikih prilika u Jugoslaviji, Bugar-
skoj i Grkoj, nije teko utvrditi" pie Ivan Katardiev, u svojoj
fundamentalno] monografiji o makedonskom nacionalnom pitanju
1919-1930, "opte nastojanje makedonskih politikih snaga
da sauvaju svoju indiviOU.alnost, da se izbore za rekonstruisanje
celovitosti svoje zemlje i za stvaranje .autonOiniie dravne jedinice
kao prve etape u stvaranju federacije balkanskih naroda. To je
nastojanje dominantnO u svim krugovima nacionalnih snaga u
emigraciji. kao i u samoj Makedoniji, osim kod jednog dijela
izbeglike makedonske buroazije koja je svoje interese poveziva-
la s interesima bugarske buroazije.' 11 h 7
Najznaajnije politike procese su predstavljale diferencijacije
i ujedinjavanja u nacionalno-revolucionarnom pokretu. One se
sada vre i uz aktivno uee Kominterne (odnosno .~Balkanske
komunistike federacije", osnovane 15. februara 1920), koja u
prilikama na Balkanu, posebno u makedonskom pitanju, vidi
polazite za razgaranje revolucije u centralnoj Evropi. Takav
utilitaristiki pristup je, sam po sebi, kazivao da samo makedon-
sko pitanje nije ni bilo predmet nekog produbljenog prouavanja.
Stoga se, kao istorijski zadatak, javila potreba da makedonski
pnkret sam stvori svoj autonomni politiki subjekt, kome e leati
na srcu oslobodilaki interes samog makedonskog naroda. Ali,
sticajem raznih okolnosti, taj je zadatak ostavljen za bolja
vremena; on se uspeno mogao izvriti tek u toku drugog svetskog
rata, uz snane poticaje koje je donosila revolucionarna narod-
nooslnbodilaka borba naroda Jugoslavije pod vodstvom KPJ.
U 1924. godini je, uz_ inic_ijativu B.KF. uinjen najozbiljniji
napor za ujedinjenje razbijenih frakcija i organizacija dotadanjeg
makedonskog nacionalnooslobodilakog pokreta. Us'{ojiv.Si tezu
da taj pokret treba na jednak nain da se dist~n_cira od vlada svih
triju drava, Koje dele i porobljuju makedonski narod, i ocenivi
da od velikih sila jedino SS~R nema imperijalistikih pretenzija
Balkanu, ujedinjena VMRO se, osl~f!_jajui se na Sovjetski

Dokumenti, kao pod nap. 165, dokument 6.


Ivan Katardiev, Makedonsko nacionalno pitanje 1919-1930.
. Globus". Zagreb 1983.

213
Savez, usmerava na borbu za samostalnu Makedoniju u sklopu
~alkanske federacije. Jer, samo takva feerB.Cija-moe- da -res:ava:
nacionalne probleme Balkana, poto ona jedina iskljuuje anek-
sionistike tenje postojeih balkanskih drava. Stoga ujedinjena
VMRO u toj borbi, uspostavlja saradnju i sa komunistikim
partijama balkanskih drava.
- Meutim, realniji rezultati tog ujedinjavanja tradicionalnih
organizacija su izostali. Naprotiv, razdor meu njima se jo vie
produbio, a meudravna podeljenost makedonskog naroda nije
akciona bila prevaziena. Ipak, kako istie Katardiev, doku-
menti, nastali u tom pokuaju, ocrtavaju osnove budueg razvitka
makedonskog pokreta. U njima se javno iznosi i prihvata vodstvo
komunista, odnosno faktiki se priznaje injenica da je vreme
buroazije prolo, da se radnikoj klasi stavlja u zadatak dovra-
vanje nacionalne revolucije makedonskog naroda.
Ujedinjena VMRO nije uspela da paralie "zvaninu" VMRO
u Bugarskoj koja se pod rukovodstvom Protogerova (ubijen u
1928) u Ivana (Vane) Mihajlova sve vie kretala udesno, u
pravcu faizma. Posle 1929. zbliavaju se VMRO V. Mihajlova i
ustae A. Pavelia. S druge strane, jo od ranije traje saradnja
komita Mihajlova i albanskih kaaka u akciji, kojoj velikosrpska
politika reima u "Junoj Srbiji" prua puno izgovora, ali koja je
apriorno antijugoslovenska pa u torne uiva jo i specifinu
podrku faistike Italije.
Ve je posle 1918, poelo doba promene vodeeg subjekta u
makedonskom nacionalno-revolucionarnom pokretu, od burioazi-
je ka radnikoj klasi. Proces je tekao "pod krajnje dramatikirn
uslovima", bez ikakvog dobrovoljnog, automatskog, preputanja
rukovodeih poloaja. Do 1930. godine vri se definitivno razgra-
nienje politikih snaga. Nacionalni otpor Makedonaca, u sve tri
drave, odvija se po dve linije, pod rukovodstvom date komuni-
stike partije i pod uticajem nacionalistike buroazije.
Do 1920, KPJ u Vardarskoj Makedoniji dobija podrku
velikog dela makedonskog naroda (Od 59 kOmunistikih poslanika
u konstituanti, 15 je izabrano u Makedoniji). U nastalu prazninu,
posle zabrane KPJ, ubac1:1je se naciC?nalistika buroazija, odno-
sno uticaj VMRO Todora Aleksandrova (koja irna druga merila u
Pirinskoj Makedoniji). Protiv tog uticaja, grupa makedonskih
poslanika 1923. pokuava, u Skuptini kraljevlne SHS, da osnuje
nezavisnu "Makedonsku partiju" (Gligor Anastasov, Dimitrij
ievi), koja navodno ne bi imala nikakve dravnopravne ciljeve.
ve bi s-amO radila na poboljanju haotinog stanja u Makedoniji,

Dokumenti, kao pod nap. 165, dokument 50. .


Uporedi, Ivo Banac, Tht. National Question in YugoslatJa,
.,Cornell", Ithaca-London 1984, str. 325.

214
za vraanje pravnog reda i za obezbeenje graanskih prava
Makedonaca. Inicijativa je uguena u korenu, ali je onemoguen i
pokuaj isticanja nezavisne graanske liste na izborima 1927. Na
izborima 1925. i 1927, pojedini kandidati srpskih stranaka su
pridobijali glasove i time to su se biraima obraali na makedon-
skom jeziku. Otpor reimu nije nikada P!estajao, izraavao se u
raznim oblicima (akcija za odstranjenje najokrutnijih inovnika,
borba protiv korupcije, za ekonomski razvitak, za upotrebu
maternjeg jezika, za menjanje agrarnih odnosa, itd.) .,U pitanju je
bila jedna legalistika akcija", kae Katardiev , .,optereena s
mnogo oportunizma, ali i graanske smelosti. Vie se nije moglo
uiniti. Makedonsko graanstvo u to vreme vie nije bilo sposob-
no da bude nosilac revolucionarne akcije koja je bila jedina
alternativa za menjanje postojeeg stanja."
U svetlu novih meunarodnih prilika u poetku 30. godina,
naroito ofanzive faizma, poodmakla je razjanjavanje nekih
osnovnih postavki makedonskog nacionalnog pokreta. Definitivno
se ocenjuje kao apsurdna, stara koncepcija da makedonsko pitanje
treba reavati izazivanjem intervencije velikih sila. Borba make-
donskog naroda je samostalna i mora se oslanjati na osnovne mase
samog naroda. Nagovetava se i reenje pitanja: koji deo podeljene
Makedonije treba da se smatra centrom nacionalnog pokreta.
Takvim centrom treba da postaje onaj deo koji je najvie
napredovao u oslobodilakoj borbi, a taj deo treba da se povezuje
i sa borbom ostalih ugnjetenih elemenata (nacionalno ili socijalno)
u dotinoj dravi. U sluaju uspenosti, takav deo Makedonije
moe da se dravno konstituie u okviru dotine revolucionarne
drave. Znai, Balkanska federacija i celovito reenje za sva tri
dela Makedonije odjednom, ne sagledavaju se vie kao iskljuivi
nain postizanja nacionalne slobode. To su, svakako, bile nove
taktike zamisli, koje su svoju ivotnu opravdanost pokazale u
godinama 1941-1945.
Poto je 1933. prestala aktivnost Balkanske komunistike
federacije, utoliko je bio znaajniji razvitak nacionalne politike
pojedinih komunistikih partija. KPJ je imala komparativnu
prednost u tome to se cela njena delatnost formirala i proverava-
la u mnogonadonalnoj dravi, u odnosu prema celom kompleksu
nereenih nacionalnih pitanja i nacionalnih pokreta. Odnos prema
makedonskom pitanju za nju nije bilo neto periferno, ve deo
centralnog politikog pitanja cele drave. U celovitosti prilaza
tom pitanju, bila je velika prednosCl\.PJ i u poreenju sa
politikom gradanskih partija u Jugoslaviji. .,Na alost nijedna
partija", kae se u izjavi KPJ, objavljenoj u prolee 1939 , "sa
iznimkom komunista, jo ne sagledava makedonsko nacionalno
pitanje (takoe, to ne sagledavaju ili ne ele da sagledaju ni
rukovodei ljudi HSS). Partije srpske udruene opozicije jo ne

215
ele da priznaju postojanje makedonskog nacionalnog pitanja.
Ovim svojim stavom dokazuju da se i one ne OQifU od Velikosrp-
ske hegemonije u Makedoniji, ime one nisu samo uesnici u
nacionalnom ugnjetavanju makedonskog naroda, ve one time
oteavaju i borbu srpskog naroda za demokratiju i slobodu.
Nemo,gue je da se konsolidiraju nai unutranji uslovi, da se
zemlja pripremi za odbranu i da se ostvari deinokratija bez pune
slobode makedonskog naroda ... Danas je jo vie nego bilo kada
ranije nastupio momenat da radnika klasa Jugoslavije, borei se
za nezavisnu i slobodnu Jugoslaviju slobodnih naroda, istie i to
(makedonsko) pitanje u celoj njegovoj vanosti. Ono je naroito
vano za radniku klasu Srbije, koja treba da je svesna kako
nema sloboUe ni za srpski narod, bez slobode za makedonski
narod". 1711
Makedonski narod je prvi meu narodima Jugoslavije, pa i
Balkana, u ijem se razvitku dogodilo da stvar voenja nacional-
nog pokreta postane neposredno stvar partije revolucionarnog
radnikog pokreta. I to ne samo u politikoj sferi borbe. O ovom
konkretnom sluaju, to je znailo da radnika partija preuzima i
dopunski zadatak dovravanja procesa formiranja makedonske
nacije onim elementima koji su jo nedostajali - standardnim
knjievnim jezikom i celom kulturnom nadgradnjom na njegovom
osnovu.

Slovenci

Odvajanje od Austro-Ugarske 29. oktobra 1918, postavilo je


Slovence u sutinski nov istorijski poloaj, ali su oni za njega bili
nedovoljno pripremljeni. Program ili akcioni plan o nainu
ukljuenja Slovenaca u iru jugoslovensku zajednicu i obezbee
nju njihovog meunarodnog poloaja u pogledu granica, niko nije
bio pripremio. "Pre svega, mnogo, mnogo slobode!" bio je
odgovor Janeza Kreka (umro oktobra 19T7) OapHaiije ta oekuje
od Jugoslavije. U Narodnom svetu (veu) u Ljubljani samo su dve
stvari bile jasne i nesporne:aalje-ocr-Kustnje,-na~u
Jugoslaviju! U pogleOu gcrantca; vladate-su-vefik'e:'iiuzije---t-nadanja
u pravedfiost pobednikih velikih Sila-, nci.i"OCifOS'AIT:'Uslonac na
snage slovenakih masa -to je bilo ono to je"narodno" vodstvo
svesno izbegavalo. Ideja o oruanom otporu Slovenaca i istarskih
Hrvata protiv teritorijalnih pretenzija Italije, ideja koja je kratko
:iivela u poetku 1915. godine, sada, u novembarskim danima

Dokumenti, kao pod nap. 165, dokument 85.


Lazar Kolievski, Makedonsko narodno vpraanje. Janko Pleter-
ski. Predgovor, "Komunist", Ljubljana 1981, str. 5.

216
1918. inila se potpuno nemoguom i apsurdnom. Jedinice itali-
janske vojske su, sa ovlatenjem Antante, zaposele Slovenaka
Primorje i jo druge teritorije, sve do vrata Ljubljane. One su
preko noi likvidirale vlast slovenakih narodnih vea. U Italiji je.
na kraju krajeva, ostala ne samo dobra etvrtina slovenakog
naroda i njegovih blaga nego i onaj deo koji je do rata bio posebno
dinamian i inio podlogu istorijskom optimizmu Slovenaca. Na
severu, na etnikoj granici prema Austriji, gde primirje nije
odredilo- ri1kakvu demarkacionu liniju, dolo je do samostalne
akcije. Trajnijeg uspeha je bila akcija dobrovoljaca R. Majstra u
tajerskoj, dok je, neto kasnija akcija, u Korukoj ostala na
kraju politiki neuspena. Samo glavnini Slovenaca je uspelo da
realizuje svoju odluku o ujedinjenju u Jugoslaviju. Dravno
rasparavanje nije znailo samo novinu u dravnopravnom polo-
aju naroda ve i gotovo nesnosan duhovni teret. Bilo je oito da
Slovencima u susednim dravama dolazi vreme najgoreg denacio-
nalizatorskog pritiska. To je uticalo i na razmiljanja o budunosti
t poloaju Slovenaca u novoj jugoslovenskoj dravi.
Veih sumnji u to da e se Jugoslavija temeljiti na priznanju
nacionalne indjvi~ualnosti i politike ravnopravnosti Slovenaca i
drugih naroda, i pored svih nejasnosti, nije ipak bilo. Kulturni
odsek NarOdnog sveta u Ljubljani je, u poetku novembra,
prihvatio rezoluciju ireg kruga kulturnih radnika svih politikih
orijentacija, ti Slifislu slovenake kulturne autonomiJe u Jugosla-
viji. No, vodstvo slovenake liberalne stranke je spreilo objavu te
rezolucije. Krajem novembra, ono je izdalo svoju posebnu izjavu
kojom odbacuje "svako separatistika stremljenje", pozivajui se
na teritorijalnu ugroenost Slovenaca, i tvrdei da je "srpski rod
jedini koji danas na slovenskom jugu ima volju i snagu da
organizuje nae snage za uspean otpor .. " Prema miljenju
jednog istoriara, 172 glavni motiv potpisnika unitaristike izjave
je bila "panika koja je obuzela Slovence s obzirom na ono
stravino to se s njima dogodilo". Jedan savremeni publicista je,
meutim, u to vreme (1924), smatrao da su se zastupnici
unitarizma predali takvom stavu zbog toga to su bili ,.u svojoj
intelektualnoj izoliranosti, bez jae oseajne povezanosti sa naim
ovekom na polju i u fabrici, bez dubljeg smisla za slovenake
kulturne zadatke". Zbog toga su i gajili svojevrstan parazitizam
na snazi Srba, umesto otvorenog, snanog prijateljstva meu
odvani ma, koje je jedino i moglo da prkosi svim burama. 1 n

Duan Kermavner, Pobuda za slovensko kulturno avtonomijo


novembra 1918. .,Delo", Ljubljana, 21. decembar 1968
Lojze Ude, Novo zbiranje, .. Slovenska mise!", Ljubljana 1924, br.
2. Ponovo ~tampano u knjizi istog autora, Slovenci in jugoslovanska
skupnost . .. Obzorja", Maribor 1972, str. 193.

217
injenica je da se jo pre ujedinjenja sa Srbijom l. decembra
1918, u slovenakom prostoru izvrila polarizacija pogleda o
nacionalnoj individualnosti ili unitarizmu, koja se u znatnoj meri
poklopila sa politikom polarizacijom u smislu klerikalne, odno-
sno liberalne orijentacije. Ve tada je u politiku borbu uyed.e_n
metod da se separatizam prebacuje onima koji s_u branili ilB.ciO-
nalnu ravnopravnost, a da se pohvala predanosti jugoslavenstvu
rezervie za pristalice unitarizma.
Izbori za konstituantu su potvrdili zapaanje da se, u 1

godinama 1914-1920, u slovenakom prostoru ,.dogodio razvitak


celog stolea, da se u tih nekoliko godina proletarijatu pridruio
gotovo itav srednji stale i svi radnici na selu koji ne ive od
vlastite zemlje". 174 Najvei potres izbori su doneli klerikalnoj
Slovenskoj ljudskoj stranci: od velike apsolutne veine, koju je
ona dobijala na izborima pre rata, sada je pala gotovo za
polovinu, na 36,1% glasova. Obe klBsne radnike partije zajedno,
porasle su od predratne desetine na gotovo jednaku snagu kao
SLS, na blizu 30'Y., (socijaldemokrati 19,3%, komunisti 10,3%), a
zajednOS:i i13rodn-im SOcijalistima iia vie od 34%. Liberalni tabor
je nastupio stranaki rascepljen, poto su agrarci Osnovali svoju
,,Samostojnu kmetsku stranku", koja je i klerikalnoj stranci
preuzela deo seoSKifigiizda~Ona je sama postigla 21,2%, to jest
vie nego liberalni tabor pre rata u celini. 1 ~~
U ustavotvornoj skuptini se potvrdila stranaka polarizacija
o nacionalnom pitanju, i to prilikom raspravljanja o osnovnoj
alternativi -centralizam ili nacionalni federalizam. Dok su se na
centralistikom stavu pribliavali pogledi predstavnika obej"U
radnikih i obeju liberalnih stranaka, Slovenska ljudska stranka
je istupila sa predlogom za federalistiki ustav. Tom stavu je
znaajnu i iru podrKu daci, u februani-1921, TKrug najuglednijih
slovenakih kulturnih radnika svih idejnih pravaca, koji ~l! se
opredelili za nacionalnu autonomiju. Ova izjava je pokazala da
pitanje slovenake nacionalne autonomije sutinski prelazi okvire
stranakih antagonizama. Slovenska ljudska stranka je bila prva
koja je postala svesna te injenice i njom se koristila. 17(>
Uprkos svih tekoa, Slovenci u Jugoslaviji su neswnnjivo
mnogo napredovali. Slovenaki jezik konano je afirmirao svoje

Janko Prunk, Pot kranskih socJjalistov v Osvobodilno fronto


slovenskega naroda, .. Cankarjeva zaloba", Ljubljana 1977, str. 54.
Metod Miku, On"s zgodovine Slovencev v stan Jugoslaviji
1917-1941, "Mladinska knjiga", Ljubljana, 1965, str. 195.
Isto delo, str. 200. - Momilo Zeevi, Slovenska ljudska
stranka i jugoslovensko ujedinjenje 1917-1921, "Institut za savremenu
istoriju - Export-Press", Beograd 1973, str. 431. Slovenaka izdanje:
.. Obzorja", Maribor 1977.

218
prirodno mesto u kolama svih stupnjeva i vidova. Roen je i
slovenakiuniverzitet, slovenaka ime je priznato i u naslovu
~~~~:ta~~.s~a~~k~~~a~ij;r:J:~~:0~t~j~~~=.0~n~rie~i~~tkt~~~~A~
kacija koja je bila oslonac germanizaciji. Slovenaki kulturni
ivot je dobio nove mogunosti i nalazio se u procvatu. Gledano u
celini. moe se rei, da su Slovenci u Jugoslaviji na svom tlu dobili
osec:.j da su dravni narod. Slovencu su bile pristupne i najvie
funkcije.
Sasvim drugaiji je bio poloaj u susednim dravama. Jo u
vreme poslednjih demokratskih vlada u It<!!!.U. 177 Slovencima i
Hrvatima su bila krajnje ograniena manjinska prava, ali je ipak
dolO -do izvesnog obnavljanja njihovih kulturnih i privrednih
organizacija. Oni su na izborima dobijali i svoje zastupnike i u
parlamentu u Rimu. Mnogi su se p-ribliili i socijalizmu, od kojega
su oekivali veu pravednost u nacionalnom pogledu. Ve je u to
vreme, ba u pograninom prostoru, poeo da se javlja faistiki
terorizam. Do temelja vatrom uniteni slovenaki Narodni dom u
TrStu, 13. jula 1920. godine, nagovestio je strahovitu genocidnu
politiku faistikog reima, koji je doao na vlast krajem 1922.
Teror je meu Slovencima i Hrvatima stvorio dotle nepoznate
oblike nacionalno-revolucionarnog otpora, pa je, jo od 1929. i
1930. reim zapoeo sa smrtnim presudama i justifikacijama. U
Korukoj je napredovala germanizacija. 1 711 Teak poloaj suoa-
radnika u susednim dravama je, kod glavnine Slovenaca u
Jugoslaviji, uvrivao uverenje da za izlaz iz krize nisu dovoljna
samo jezika i kulturna prava nego i politiko priznanje nacional-
ne egzistencije. No, slovenaka javnost je u velikoj meri bila
svesna da je prvi uslov za to da se najpre Slovenci sloe meu
sobom. Animozitet u ondanjim politikim raspravljanjima bio je
u prvom redu okrenut prema protivnicima slovenake nacionalne
individualnosti u redovima samog slovenakog naroda. Centrali-
zam vladajuih vrhova Srbije se obino smatrao kao neto dato, ali
ne i kao glavni vinovnik. Tipian izraz raspoloenja, u odnosu
prema srpskim nosiocima centralizma, bio je sadran u izreci: ne
elimo da budemo pod Beogradom, ve samo sa Beogradom ....=.=.._
brat ne moe pod bratom!

Lava ermelj, Slovenci in Hrvatje pod Italija med obema vojna-


ma, .. ~lovenska ~atica", "Ljubljana 1965. -Milica Kacin-Wohinz, Pn-
morskl Slovenc1 pod italijansko zasebdo 1919-1921, "Obzorja" -
.. Zalomtvo trakega tiska", Maribor-Trst 1972- Isti uator, Narod-
9
~~~:;~m_::_n,~zfi~~~7~-~v:;:~~~: ti~~~~~~~:pe:~~;;t~ {:77.knj. 1- 2 ,
Bogo Grafenauer, Germanizacija trehAvstrij, "Koroki zbornik",
.. DZS", Ljubljana 1946, str. 249-275.

219
Slovenska ljudsk~ stranka je teite svoje propagande prene-
la na zahtev za reviz~ju ustava, u smislu autonomije Slovenaca.
Time je, sebi u korist, okretala ire-r-aspoloenje glasa&. Dokaz
tOme su bili ve postignuti rezultati na skuptinskim izborima u
1923, kada je ova stranka ObnOvila svoj apsolUtno veinski
poloaj (vie od 60% ). Politiki kapital, zadobij en od strane SLS u
tim godinama autonomistik-e polifike, jaao je ovu stranku tamo
negde sve do sredine 30. godina, iako je u meuvremenu
(1927-1930), vodstvo stranke saraivala sa reimom, pa ak i
bilo predstavljeno u vladi diktature, te na taj nain efikasno
podupiralo centralizam.
Autonomistika politika je koristila vodstvu, pre svega na
domaem terenu, za gufienje unutranjih diferencijacija u stranci.
Diferencijacije su poticale iz promena u socijalnoj strukturi u
samoj bazi stranke. U SLS je jaala radnika organizacija, koja se
diferencirala od starog hrianska-socijalnog solidarizma. Do
poetka 30. godina, ona se postepeno preobraavala u duhu
hrianskog socijalizma, ime je dola u protivrenost ne samo sa
vodstvom- str1ffiKeve- i sa autoritetima katolike crkve. Hrian
ski socijalisti su dosledno branili autonomizam. DinamifiOst
kritikih strujanja u SLS treba ubi-oj iH iiitid\i faktore ograniava
nja mogunosti prodora faizma u stranku tokom 30. godina, kao i
meu faktore koji su u narednom periodu omoguili antifaistiku
diferencijaciju i nacionalnooslobodilaka ujedinjavanje katolikih
masa sa revolucionarnim radnitvom.
Slovenaki komunisti su nacionalno pitanje dosta rano,
svestranije i produbljenije, tretirali u reviji "Zapiski delavsko-
-kmetske matice". Od 1925. pa nadalje, oni su, kao jedina stranka,
povezivali samoopredeljenje Slovenaca sa pravom na dravno
ujedinjenje svih njihovih rasparanih delova.
Slovenaki lib~rali __ su, i posle skidanja graninog pitanja sa
dnevnog reda, zadraH-sVOju unitaristiko-centralistiku orijenta-
ciju. U stranakom smislu, oni nisu bili jedinstveni, izmeu njih
sUJ)ostajale razne nijanse u odnosu prema slovenakOj nacional-
noj individualnosti. Neki su tu individualnost priznavali kao
nezaobilaznu stvarnost, ali samo u ku_lturno jezikom, a nikako u
politikom smislu. Drugima je, opet, iZgreda.fo suvinim ak i da
se govori o bratskoj slozi Srba, Hrvata i Slovenaca. ("Ako smo
jedno, nismo braa, ako smo braa, nismo jedno!"). Deo__liberalne
omladine se ukljuuje u Orjunu, u elji da jaa nacionalno
jedinstvenu dravu i da na taj nain podupire nacionarnu -bofOu
Slovenaca i Hrvata u Italiji. No, Orjuna se istovremeno usmerava-
la ka faistikom ter01u revolucionarnog radnitva, pa je ba u
Sloveniji ona doivela oruani otpor radnika. Nakon toga, u
Sloveniji je poelo distanciranje od unitarizma Orjune onih
demokratskih jugoslovenskih rodoljuba, koji ni sami dotle, u

220
stvari. nisu imali neko antislovenako oseanje. Neraspolo:l:enje
prema unitaristikom centralizmu je uzrokovalo rasc_ep u Samo-
stalnoj kmetijskoj stranci. Njen otcepljeni_c):~9 je za krae vreme,
formirao Slovena-Ku- republikansku str~nku, koja se zalagala za
federativnu jugoslovensku republiku, odbacujui doktrinu o ria-
cionalnom jedinstvu Srba, HIVatB: i Sloven~~a kao neprirodnu
(.. Troje su jedno samo u katehizmu. a i tamo je to verska tajna!").
Nepredvieni uinak unitaristike agitacije liberala, bila je i
Cinjenica da su pojmovi "Jugoslaven" i "jugoslovenski" dobili meu
Slovencima jo jedno, peorativno znaenje. Pojmovi "Jugosla-
van" i ,.jugoslovanski", zapisani i izreeni u slovenakom oblik~,t,
zadrali su svoj piVobitni pozitivni znaaj jugoslovenske solidar-
nosti i pripadnosti jugoslovenskoj dravnoj zajednici. Pisani i
govoreni u srpskom obliku, dakle "Jugoslaven" i "jugoslovenski"
(kako su to pisali i govorili liberalni propagandisti), postali su
sinonimi za unitaristiku politiku tezu. Na taj nain, svi Slovenci
u Jugoslaviji su bili "Jugoslovani", dok su "Jugoslaveni" meu
njima bili samo unitaristi.
Politiki i kulturno sporna koncepcija .. jugoslavenstva" (u
unitaristikom smislu), _.sve vreme je proizvodila odreenu nela-
godnost u delu liberalnih intelektualaca, naroito kulturnih
radnika. Dakle. vrlo rano su se najavljivali znaci kasnijeg deljenja
duhova u redovima liberala o pitanju slovenake egzistencije
Istorija ne sumnja u to da je .. jugoslavenstvo" (u unitaristikom
smislu). koje su zastupali slovenaki liberali u 20. godinama, pa i
kasnije, mnogo doprinelo potpunom rasulu, jo pre kraja 30.
godina, ovoga nekad, politiki i kulturno. stvaralakog slovena
kog politikog pokreta. 1 ~'~ Negativno iskustvo sa jugoslovenskim
unitarizmom u politikom i kulturnom ivotu Slovenaca, ostalo
je, u drugim nacionalnim sredinama Jugoslavije, u najveoj meri
nezapaeno ili, pak, pogreno shvaeno. Zato treba istai da u
svim tim polemikama separatizam nije igrao nikakvu ulogu.

Bosna - Hercegovina i Muslimani

Poloaj Bosne i Hercegovine u novostvorenoj jugoslovenskoj


dravi, pa samim tim i poloaj bosansko-hercegovakih Srba,
Muslimana i Hrvata, istorijski je odreen time to o~~e!!llje u
zajedniku dravu nisu ule putem neposrednog prikljuenja
Srbiji, ve jugoslovenskim putem, preko stupanja u Dravu
(narodnog vjea) Slovenaca, Hrvata i Srba. Kao deo te drave, i s
njo-m ZajeOno, Bosna i Hercegovina su se udruile si kraljevinom
Srbijom. Iako ih je zvanina politika Srbije, sve od Garaanina-
"., V. Mehk, delo pod nap. 134

221
vog Naertam}'a, i dalje smatrala srpskim zemljama i predmetom
aneksionistikih aspiracija, one su u novu dravu ule kao
istorijsko-politiki subjekt. Glavni odbor Narodnog vijea i
Narodna vlada u Sarajevu, a posle toga Zemaljska vlada za
Bosnu i Hercegovinu, bili su spoljni izraz te injenice. Iako se u
nekim mestima, u toku nOvembra 1918, javljao pokret za nepo-
sredno prikljuenje Srbiji, integritet istorijsko-politike posebno-
sti je bio jai, poto se oslanjao na politiku volju sva tri
nacionalna dela stanovnitva. Ulazak Bosne- I HerCegOvine u
jugoslovensku dravu je. u suStini. bio slian ulasku Slovenije.
Ali. razliit od puta kojim je iSla Vojvodina. Yelika Narodna
skuptina Srba, HIVa ta (Bunjevaca) i ostalih -slOvena Binata:
Bake i Baranje, odrana u Novom Sadu 25. novembra 1918, i ne
ekajui kakve e odluke doneti Narodno vij~e u ZagrebU,
L-'.glasala je da se Bana t, Baka i Baranja prikljuuju Srbiji. ()va
skuptina, naravno, nijf? predstavli<!_la n_eslovensko stanovnitvo
ovih podruja. -- - -
Posebnost Bosne i Hercegovine je na posredan nain izraena
ak i u centralistikom Vidovdanskom ustavu 1921. i u njegovoj
podeli Jugoslavije na oblasti. Ta posebnost se, na svojevrstan
nain, izraavala i u tretmanu i u praktinoj delatnosti reima.
Takav postupak karakterie i sam naslov lanka Moe Pijade
"Gde je Bosna?", napisan povodom trajka husinskih rudara.
lanak sigurno nije istorijska, nauna studija, ali izraava
karakteristiku date situacije . .,Citavih oblasti ima u Jugoslaviji",
pisao je Pijade, "gde je jedini ustav i zakon - neograniena
vlast lokalne i oblasne policije ... Jedna meu takvim pokrajina-
ma jeste Bosna .. i ovinistikoj buroaziji tamo je svakako vrlo
dobro, a tako isto i begovima. Ali, raji je crno, crnije nego
ikada ... Nigdje radniki pokret nije toliko zgaen i pritisnut kao
u Bosni. To je zemlja izvan Jugoslavije, izvan sveta ... " Prema
Enveru Rediu, koji navodi te rei, lanak "ima snagu istorijske
9ptube". 1 " 0 U svakom sluaju, Bosna i Hercegovina su ostale
posebno pitanje i u centralistikoj kraljevskoj Jugoslaviji, i u
ekonomsko-socijalnom i u nacionalnom pogledu. uH
U oba smisla izdvaja se pitanje _M_uslimana. Prema podacima
o verskoj pripadnosti, njih je 1921. godine u Bosni i Hercegovini
bilo 588.000 (829.000 pravoslavnih, 444.000 katolika, 12.000
Jevreja). Izbori za ustav<?tvorn~ skug~~o~~a-~J. 192_~- goc:tine,

1"" Enver Redi, Moa Pijade o socijalistikom radnikom pokretu J

nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini, "Trei program Radio-


Saraj~~0~e~~~a~::a:,9~p~;fa~~a~~~ :~stojanuarskog reiima 1929. Cf!d1
ne sa posebnim osvrtom na Bosnu i Herceg01'inu "Svjetlost", SaraJevo
1975.

222
pokazali su da je nacionalna pripadnost bosansko-hercegovakih
glasaa odreivala i njihovu politiku orijentaciju. 1" 2 U tome
sutinski nita nije menjala injenica to se Jugoslovenska demo-
kratska stranka osnovala kao stranka Srba, Hrvata i Slovenaca,
koja je nastojala da pridobije i Muslimane, niti injenica to je i
Radikalna stranka nastojala da svoj uticaj iri i van srpske
populac1je i to je Savez teaka radio na tome da privue glasae
svih narodnih delova. Uporedi vanje izbornih rezultata sa verskom
i nacionalnom statistikom, pokazuje da je za radikale, demokrate
i teake uglavnom glasalo samo srpsko starlovnitvo. Demokrat-
ska stranka, kojoj su pristupili pojedini muslimanski politiari,
kandidovala je na svojim listama i te Muslimane. Slino je inila i
Radikalna stranka. No, sve te muslimanske kandidature u okv1ru
Dtmokratske, odnosno Radikalne stranke, dobile su samo nezna-
tan broj glasova. Muslimanske mase su se grupisale oko Jugoslo-
venske muslimanske organizacije, koja je u celini dobila jednu
treinu svih glasova, odnosno 38'Yo svih poslanikih mandata u
Bosni i Hercegovini. Odreen, manji deo hrvatskog stanovnitva
je glasao za radikale, demokrate ili za teake, ali glavn!':la ti~ ta
je glasala za hrvatske stranke (klerikalna Hrvatska-pUka stranka
i zajedniarska Hrvatska teaka stranka). Glavninu glasova
srpskih biraa su, prilino podjednako, dobile Radikalna i Teaka
stranka Izrazito nacionalistika, protivhrvatska i protivmusli-
manska, Srpska narodna organizacija je dobila vrlo mali njihov
deo i ostala je bez mandata. KPJ je dobila 18.000 glasova (4%),
Socijaldemokratska stranka 2.700 glasova. Sva etiri izabrana
radnika poslanika su pripadali Komunistikoj partiji.
Muslimansko stanovnitvo u Bosni i Hercegovini je, od strane
vlasti, tretirano iskljuivo kao verska, a ne i kao nacionalna
zaJednica. No, odnos prema njima je bio sasvim neto drugo,
negoli odnos prema verskoj razliitosti. Bez obzira na slovensko
poreklo, Muslimani su . .identifikovani sa omrznutim nekadanjim
turskim osvajaem ... i izvrgnuti plaanju grijehova generacija
koje su prethodile". 1 "1 Iako je stvaranje Jugoslavije znailo
definitivan kraj feudalizma u Bosni i Hercegovini, pa se musli-
mansko stanovnitvo nije vie po tom osnovu moglo statusno
diferencirati od srpskog i hrvatskog, ono se zbijala u zajednicu
koja je oigledno prelazila funkcije verskog grupisanja. Stvara se
"fenomen politikog jedinstva muslimanskih masa", pod vod-
stvom i u okviru Jugoslovenske muslimanske organizacije. Ve
samo ime te formacije govori da ona eli biti neto vie negoli

1 ~ 1 V Mehk. delo pod nap. 142.


1~1 Allf Pur1v~tra, Jugoslavenska muslimanska organizacJja u poli-
tikom lvotu Kraljevine Srba. Hrvata i Slovenaca, .. Svjetlost", Sarajevo
1974. str 584

223
stranka. U njenom vodstvu su predstaynici m_uslimar:skog graan
stya, modernizovane muslimanske arije. Begovi su u- tom
vodstvu, u znatnoj meri potisn_uti, a ni hode- nisu neposredno
lmale.odluujuu re. Dominirafll-inovmcl, profesori, advokati,
trgovci, novinari, a pored njih i svetenici i feudalci. To su
zanimanja kojima pripadaju lanovi vodstva JMO. Pritisci, meu
njima i pritisci u smislu nacionalnog opredeljivanja za Srbe
odnosno Hrvate, pored verskog oseaja, ubeuju muslimanske
mase u istovetnost interesa uprkos klasnim podelama. Geslo o
autonomiji Bosne i Hercegovine, koje zastupa JMO, jeste jak
argument za te mase, jer se smatra jednim od bitnih uslova za
njihovo odranje. Vrei koncentraciju Muslimana Bosne i Herce-
govine na svojoj ideolokoj i akcionoj platformi, JMO je usporava-
la klasno emancipovanje i punije angaovanje radnih slojeva te
zajednice izvan i protiv ondanje vladajue politike. To istie A.
Purivatra.
Pos~oj~I}ie JMO je na taj nain bilo dokaz postojanja poseb-
nog pitanja Muslimana, ne samo kao verskcig vec
fkao n3cionalQO
politikog pitanja. IH~ Sve dok druge socijalne snage ne priu
pozitivno tom pitanju sa svojim reenjima, stvar klasnog emanci-
povanja se nee moi da makne s mesta. A to je, ujedno, bio
interes celokupne bosansko-hercegovake, a takoe i jugosloven-
ske zajednice. Bilo je potrebno mnogo vremena i mnogo pozitiv-
nih, pa i negativnih iskustava da i KPJ doe do toga saznanja.
Zvanina statistika Kraljevine SHS namerno je oteavala
dobijanje prave i celovite slike o nacionalnoj strukturi drave.
Ona nije registrovala narode, ve samo jezike, ne priznajui
makedonski jezik. Na taj nain, posebno- su e isk8zfvali samo
Slo-VeilCil nacfonalne manjine sa priznatim jezicima. Kao pomo
ni kriterij je mogla sluiti verska pripadnost. No, ni taj kriterij
nije mogao da odgovori na pitanje o pripadnosti makedonskom
narodu. Stoga su podaci o nacionalnoj strukturi kraljevske
Jugoslavije samo posredni, priblini. U 1924. godini, predstavnik
KPJ je izvestio Peti kongres Kominterne o brojanom sastavu
naroda i manjina Jugoslavije, i to izrazio sledeim brojkama: Srbi
(zajedno sa Crnogorcima) - 4,704.876 ili 39%; Hrvati -
2,889.102 ili 23,90%; Slovenci- 1,023.588 ili 8,5%; Muslimani
(Manuilski je na istom kongresu govorio o "muslimanskim
Srba-Hrvatima") - 759.656 ili 6,3%; Makedonci- 630.000 ili
5,3%; Nemci - 512.207 ili 4,3%; Albanci - 483.871 ili 4"/o;
Maari- 472.079 ili 3,9%; Rumuni- 183.563 ili 1,6%; Turci-

1 H 4 Atif Purivatra, Nacionalni i politiki razvitak Muslimana . .,Svjel-

lost" 1969. - Kasim Suljevi, Nacionalnost Muslimana izmeu teorije'


politike, "Otokar Kerovani", Rijeka 1981.

224
143.453 ili 1,2'Yo; ostali Sloveni- 198.887 ili 1,6%; /talijani-
11.630 ili 0,1 %; ostali- 42.756 ili 0,3%.
Ove brojke su govotile samo o globalnom prisustvu pojedinih
naroda, odnosno manjina, ali nikako i o njihovom teritorijalnom
rasporedu i svim ostalim elementima. One nisu govorile ni o
razlikama u privrednoj i optoj razvijenosti pojedinih naroda, niti
o razlikama u tradicijama i nainu ivota; one nisu govorile ni o
problemima velikih meovitih podruja, kao ni o specifinom
problemu meudravne rasparanosti Makedonaca i Slovenaca.
No, svakako, te su brojke dokazivale da je Jugoslavija tipina
mnogonacionalna drava i drava sa brojnim i relativno jakim
nacionalnim manjinama (narodnostima).
Na pokuaj da u ovoj glavi upozorimo na poloaje pojedinih
naroda, koji su se udruili (ili nali) u zajednikoj jugoslovenskoj
dravi, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini
Jugoslaviji, nije ni priblino prikaz tih naroda samih. Ova
upozorenja pretpostavljaju da je svaki od tih naroda ve postojao
kao objektivna drutvena pojava, koja se izraavala ne samo u
njenoj pojedinanoj drutvenoj (klasno-strukturnoj) globalnosti
(zokruenosti) ve i u ljudskom stvaranju putem drutvene podele
rada, iji su neodvojivi sastavni deo ba ti narodi sami, odnosno
njihovo pojedinano ekonomsko i duhovno stvaralatvo. Jednom
reju, narodi nisu ni u Jugoslaviji, kao ni u ostalom svetu, sluajni
i prolazni uinak politikog voluntarizam, ve su oni i ovde
istorijski uslovljene drutvene injenice. Oni su injenice i za
nauku i za politiku koja eli da se oslanja na nauku, a ne na golom
odmeravanju politikih snaga.
Postojalo je u ono vreme, a obnavlja se i danas, i drugaije
gledanje na narode Jugoslavije. Ono njima, u sutini, ne priznaje
nacionalnost kao drutveni kvalitet u punom smislu te rei. Ono u
njima ne vidi isto takve narode, kao to su to susedni, meu njima
na pnmer, i slovenski bugarski narod, ve to shvatanje narode
Jugoslavije smatra kao neku uslovnu istorijsku grau. Polazei od
idPala "bizmarkacije" Jugoslavije, kombinovane sa afirmacijom
,,ptjemontstva'' (pri emu se redovno zaboravlja da Rim nesto ji u Pi-
jemontu, da centralizam ujedinjene Italije nije bio graen na prev-
lasti Pijemonta koji je postao samo jedan od mnogih istorijskih de-
lova drave jedne i jedinstvene italijanske nacije, formirane ve
pre dravnog ujedinjenja, do vremena risordimenta), to gledanje
egzistenciju naroda Jugoslavije svodi na pojavu nacionalne svesti,
a ovu jo dalje reducira i degradira na puki nacionalizam. Da
takvo gledanje zaista i postoji, moemo se ubediti ako itamo
tumaenje ove vrste: "Probueni nacionalizmi u novostvorenoj

Komu'!Jstika internacwnala. Stenogrami i dokumenti kongresa,


knJ fill, Gornj1 Mlianovac 1983, str. 565-566.

225
(1918) Jugoslaviji ne rasplinjuju se u bujici ujediniteljskog
pokreta; klasnopolitiki konstituensi nacionalizama (ne naro-
da!?) produuju ivot u novim uslovima; i dalje deluju istorijski
formirane nacionalne i verske predstave u okvirima razliitih
kultura; graanske snage se polarizuju na nacionalno-konfesio-
nalnim osnovama; iza parola o centralizmu i federalizmu kriju se
konkretni klasno-politiki interesi." - Nacija, prema tome,
nema. Postoje samo neprevazieni nacionalizmi!
Je li mogue sa takvih polazita razmiljati o Jugoslaviji kao
revolucionarnoj zajednici?

3. VJDOVDANSKI SISTEM HEGEMONIZMA

Inicijatori stvaranja jedinstvene komunistike p~rtije u Jugo-


slaviji. smatrali su da je za klasnu borbu najefikasnije polaziti od
pretpost~vke da po~t()_ji Jedinstvena jugosloy_@~k_a naciia. "Nacio-
nalno jedinstvo -komunisti su branih sa stanovita klasnog
un~tarizma".""' iri]efllca aa se u-~lOlitid javljajU tendencije koje
se protive unitarizmu i centralizmu i trae ureenje drave na
osnovu ravnopravnosti pojedinih naroda, tretirana je kao tetan
pokuaj razbijanja nacionalnog jedinstva, prouzrokovan konku-
rentskom borbom pojediriih buroaskih pokrajinskih, odnosno
plemenskih grupacija koja unosi zbrku u jasne klasne frontove i
posredno dovodi u pitanje jedinstvo same. radnike klase. To su
neke od osnovnih ideja, sadrane u odluci jugoslovenskih komuni-
sta da se u praktinom akcionom programu, usvojenom na
kongresu ujedinjenja socijalistikih partija - tada je osnovana
Socijalistika radnika partija Jugoslavije (komunista)- prihva-
ti kao polazna misao: "jedna nacionalna drava", dodue sa
"najirom samoupravnom oblasti, okruga i optina"~-To je znailo
da jugoslovenski komunisti u celini prihvataju ideju o nastajanju
jedinstvene jugoslovenske nacije u jedinstvenoj nacionalnoj dra-
vi, da ni Srbi, ni Hrvati, ni Slovenci, a jo manje drugi nacionalni
elementi, ne sainjavaju posebne narode (naCije). JUgOslovenski
komunisti nisu priznavali postojanje nacionalnog pitaiij"a u Jugo-
slaviji, sem u odnosu prema nacionalnim manjinama, medu koje
su u pQetku ubrajani ~ Makedonci i~ naravno, u odnosu prell!a
dravnim granicama, koje su u to vreme jo predstavlj3le--ofvorno
pitanje.--- -- -

B. Petranovi, delo pod nap. 130, str. 234.


Janko Pleterski, Nacionalno pitanje u teoriji i politici KPJ-KPS.
"Jugoslovenski istorijski asopis" 8, Beograd 1969, str. 28-69.- Du~an
Luka, Radmki pokret u Jugoslal'ifi i nacionalno pitanje 1918-19-11.
"Institut za savremenu istoriju" - .,Export-Press", Beograd 1972.

226
Ne bi bilo tano pretpostaviti da su jugoslovenski komunisti
zauzeli ovakav stav zato to nisu zapaali postojanje vie nacija u
Jugoslaviji. injenica je da je rukovodstvo Srpske socijaldemo-
kratske partije, kao jezgro budue jugoslovenske komunistike
partije, prihvatilo ovaj stav svesno i promiljeno, i to u diskusiji sa
grupom komunista .. Vasa Pelagi" iz Vojvodine, koju su osnovali
revolucionari-povratnici iz Sovjetske Rus!je. Oni su, naime, doli
sa shvatanjem da je Jugoslavija drava sa vie samostalnih
naroda; nju, pre svega, ine Srbi, Hrvati i SlovPnci, pa se. prema
tome, na osnovu marksistika-lenjinistikog shvatanja nacionalne
politike revolucionarne partije, treba boriti za Jugoslaviju kao
"socijalistiku federativnu sovjetsku republiku". Predstavnici
grupe .. Vasa Pelagi" i Clanov(nikovodstva Srpske socijaldemo-
kratske partije, sastali su se, 17. februara 1919. u Beogradu, radi
razmatranja ovog pitanja. Predsednik srpskih socijalista, Filip
Filipovi, nije, dodue, poricao da su Srbi. Hrvati i Slovenci tri
naroda, ali je mislio da bi bilo nepopularno to isticati, poto su svi
ovi narodi prihvatili nacionalno jedinstvo i zato Socijalistika
radnika partija u S'-'Ojoj deklaraciji to mora konstatovati. Posle
ovog sastanka, iskljuivo je na snazi ostala teza o nacionalnom
jedinstvu. '"H
Interesantno je primetiti da je slino gledite, koje su
zastupali povratnici iz Sovjetske Rusije, imala i Komunistika
internacionala, ak i posle odravanja Osnivakog kongresa
jugoslovenske radnike partije. Stavie, pred sam Vukovarski
kongres KPJ, Izvrni komitet Komunistike internacionale u svom
proglasu. upuenom proletarijatu balkansko-podunavski-h zema-
lja i komunistikim partijama i organizacijama ovih zemalja,
naglaSavao je znaaj nacionalnog pitanja na Balkanu i u Poduna-
vlju. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji je opisano sledeim reima:
.. Protiv hegemonistikih tenji birokratsko-kapitalistike oligar-
hije iz Srbije ustaju podjednako makedonski Bugari, Albanci,
Hrvati, Crnogorci i Slovenci." Komunistike partije se upozorava-
ju da briljivo vode rauna o sloenoj situaciji, s obzirom na
nacionalno pitanje: .. Prilike diktiraju Komunistikoj partiji da na
Balkanskom poluostrvu mora imati veu ulogu nego Sto je to
sluaj u isto nacionalnim kapitalistikim dravama, gde nacio-
nalno pitanje ne postoji. Svi napori balkanskih komunistikih
partija moraju biti usmereni ka razumevanju ove velike uloge
komunizma na Balkanu."

Nikola Grulovi, Jugoslovenska komunistika revolucionarna


grupa Pe/agi, "Matica srpska", "Zbornik za druStvene nauke" 22, Novi
Sad 1959, str. 108-128.- Isti autor, Osnivaka konferencija Pelagieva
ca, "etrdeset godina", knj. l, Beograd 1960, str. 41-69.

227
Uprkos ovim preporukama i upozorenjima o postojanju
nacionalno~ pitanja u Jugoslaviji k~o mnogonacionalnoj dravi,
Vukovarski kongres KPJ (20-25. ]Un 1920) potvrdio je ranije
usvojeno nacionalno - unitaristiko gledanje na Jugoslaviju.
"KPJ e", stav je kongresa, ,.ostati i dalje na braniku ideje
nacionalnog jedinstva i ravnopravnosti sviju nacionalnosti u
zemlji" (izraz "nacionalnosti" oznaava ovde pojam nacionalnih
manjina - narodnosti).
Je4an od osnovnih razloga tog svesnog unitarizma u nacio-
nalnom pitanju, bila je elja da se stvore to povoljniji uslovi za
revolucionarni obraun sa svim jugoslovenskim buroazijama,
kao i sasvim pravilno saznanje da je takav obrauh -m:ogucsam.o
ujedinjenim snagama svih revolucionarnih inilaca u zemlji.
No, nema sumnje, ideja o nacionalnom jedinstvu, ideja
unitarizma, pogodovala je i centralistikim koncepcijama i snaga-
ma, koje su se javljale i u samoj Komunistikoj partiji. ~i
jugoslovenska Komunistika partija nije bila imuna od opt~
opasnosti birokratskog centralizma, a takav centralizam se vrlo
rado sluio parolom odbrane jedinstva. Nije zato sluajno to je
Vukovarski kongres i u unutarpartijskoj strukturi ukinuo ruko-
vodstva poj"ediriTil- iStorijskih. i etnikih p_okr~~~ koja su do tada
postojala, i Kr3tKOljaSiiO UTVrolo-aa- Ce "celokupna dravna
teritorija biti, prema partijs~potreOairia-(f)pOO.el}eiiB.- na
izvestaff0r0f05IS.Sfi""".Tto samo "radi organizacije opte agitacije
i akCIJe , a rie zbog prilagoavanja specifinim potrebama i
uSTOVIma pojedinih podruja, kako bi se to moglo pretpostaviti.
Mogunost da U -noVoj dravi doe do revolucionarnog
reenja socijalnih problema, koje je svetski rat zaotrio do
krajnosti, bila je glavna karakteristika politikog ivota. Sve
politike stranke i grupacije, svi dravni inioci, raunali su sa
tom mogunou i "opasnou", pa su se odreivali prema njoj u
skladu sa svojim klasnim karakterom. Jo pre odravanja izbora
za ustavodavnu skuptinu, koje su dravni 'vrhovi namerno
odlagali sve do kraja 1920, sve graanske stranke su se u pitanju
budueg ustava podelile i svrstale u dva tabora: centralistiki
tabor se, pre svega, pozivao na misao o nacionalnom unitarizmu,
dok je tabor sa federa lis tikim tendencijama razliitih stupnjeva i
opsega imao manje jedinstyenu ideologiju. 1"''

Pregledni pasusi u celoj ovoj knjizi o politikom ivotu kraljevske


Jugoslavije 1918-1941. oslanjaju se .na rad autora ove knjige u delu:
Janko Pleterski, Branko Boi, Politina in socialna zgodot'ina Jugosla d-
je, .,Obzorja", Maribor 1975, str. 32-106. Te godine je autor kortstio.
pored starijih, radove koji su objavljeni posle rata do 1974, a naroito:
Josip Broz Tito, Polititki izvetaj, Peti kongres KPJ, .. Kultura", Beograd
1948.- .,Istorijski arhiv KPJ", knj. 3. Kongresi i zemaljske konferencije

228
Zastupnici centralizma i jedinstvene drave su se okupljali u
dve velike stranke sa sreditem u Beogradu, a jezgra su im
proizala iz stranaka u Srbiji (Narodnoradikalna i Demokratska
stranka). Van Srbije, u pojedinim nacionalnim podrujima, poli-
tike stranke su veinom ili u znaajnoj meri, zastupale protiv-
centralistike ideje, (Hrvatska zajednica, Hrvatska republikanska
seljaka stranka, Slovenska ljudska stranka, Jugoslovenska musli-
manska organizacija, crnogorski federalisti). U Makedoniji nije
konstituisana ni jedna stranka s centrom u zemlji, pa Makedonci
svoje nacionalne tenje legalno nisu ni mogli da izraavaju. Bez
obzira na ove podele u pitanju dravnog ureenja, dolazilo je do
politike saradnje u vladi, u konsolidaciji buroazne drave.
Slovenska ljudska stranka, iako je zastupala stanovite o autono-
miji Slovenije, saraivala je u vladi sa radikalima, najodlunijim
centralistima. Slino je postupala i Hrvatska zajednica. S druge
strane, revolucionarni radnici su nastojali da to pre ostvare to
potpunije ujedinjenje radnitva pojedinih zemalja Jugoslavije u
jedinstvenu revolucionarnu radniku stranku, oslonjenu na jedin-
stvenu sindikalnu organizaciju.
Revolucionarno vrenje, koje je otvaralo takve mogunosti,
imalo je mnoge pojavne oblike, mada neravnomernu dinamiku,
uspone i padove. Poseban podstrek narastanju revolucionarnog
raspoloenja je bila pobeda socijalistike revolucije u Maarskoj,
krajem marta 1919. U to vreme je i postignut odluujui uspeh ka
stvaranju jedinstvene revolucionarne radnike partije Jugoslavije.
Kongres ujedinjenja (20-23. april 1919) je osnovao Socijalisti
ku radniku partiju Jugoslavije (komunista) i odluio da se
prisajedini Treoj internacionali. Put u jedinstvenu partiju je bio
razliit u socijaldemokratskim strankama pojedinih jugoslaven-

KPJ 1919-1937. Beograd 1949. -Edvard Kardelj, Po petindvaJsetih


let1h. LJubljana 1959. -Pregled Jstonje SKJ, Beograd 1963. -Ljubo
Boban, Sporazum Cvetkovi-Maek, Beograd 1965. - Metod Miku,
delo pod nap. 175. - Julijana Vrinac, Naa najnovija istorija, Beograd
1966 - Ferdo ulinovi, Dokumenti o Jugoslaviji, "kolska knj1ga",
Zagreb 1968. - Todor Stojkov, Opozicija u vreme estojanuarske
diktature 1929- 1935, Beograd 1969. -Branislav Gligorijevi, Demo-
kratska stranka i politJki odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca,
Beograd 1970.- Edvard Kardelj, Tito na zgodovinskih razpotjih sociali-
stJne revolucije jugoslovanskih narodov, ,.Teorija in praksa" 9, Ljubljana
1972, br 5.- Pero Damjanovi, Tito pred temama istorije, Beograd 1972.
-Ivan Jeh, Komunistika partija Hrvatske 1937-1941, Zagreb 1972.-
Du~an Luka, Radniki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-
194 J. Beograd 1972. - Hrvoje Matkovi, Svetozar Pribievi j Samostal-
na demokratska stranka do estojanuarske diktature, Zagreb 1972. -
Politiki iit'Ol Jugoslavije 1914-1945. Zbornik radova, "Trei program
Radio-Beograd", Beograd 1973. - Radovi upotrebljeni za ovu knjigu
navedem su u pojedinanim napomenama.

229
skih zemalja. U bosanskoj i srpskoj socijalnoj demokratiji ve su
rano u vodstvu prevladali levi, revolucionarni elementi, pa su zato
obe stranke kao celine bile nosioci akcije za ujedinjenje. Proces
unutranje diferencijacije u njihovim redovima je izvren kasnije.
U Hrvatskoj i u Vojvodini su se formirala po dva odvojena krila,
ali na kongresu ujedinjenja su uestvovali samo Ieviari. U
Sloveniji je bila razliita situacija, u Primorju pod okupacijom
Italije cela se organizacija usmerila revolucionarno, dok je druga
bila situacija ovih organizacija u Jugoslaviji. TU se diferencijacija
meu slovenakim socijalistima jo--riije bila izvrila, pa njihova
organizacija nije ni poslala delegate -ria korigres ujedinjenja, ime
je radnitvo Slovenije bilo privremeno politiki izolovanO.
Uprkos pokuajima vlade sredinom 1919. da zastrai radni-
tvo i oslabi KPJ (hapenja, sudski procesi, zabrane zborova,
cenzura, konfiskacije itd.) revolucionarno vrenje je bilo u porastu
ak i posle ugui vanja revolucije u Maarskoj. Strajaki pokret je
dostigao vrhunac u prolee 1920. Brojnim trajko-vima u Celoj
dravi, pridruio se, 16. aprila~-i generalni trajk elezniara, uz
solidarnost ostalog radnitva. Razvila se najvea i najodlunija
klasno-ekonomska politika akcija radnitva u celoj istoriji
kraljevske Jugoslavije, u koju se ukljuilo vie od 50.000 radni~.
Vlada je upotrebila sva sredstva represije (najkrvaviji je bio
obraun sa radnicima u Ljubljani 24. aprila 1920). Dolo je do
raspleta u korist: Ouroa-zije. Revolucionarno raspoloenje je
poelo da jenjava, a vlada je ocenjivala da je dolo vreme za iru
klasnu protivakciju.
Tome je doprinosila i injenica da je u istoj godini reeno i
pitanje granica prema Italiji i Austriji, odnosno 10. oktob_@_l920.
plebiscitom u Korukoj je odlueno da sporne teritorije prip30n.U
A ustri ji, pri emu je odluujuu ulogu imao uticaj autrijske
socialdemokratije, koja je uzakizvala na razlike izmeu deJ!lO-
kratskog i socijalnog karaktera republike Austrije te monarhisti
ke i, po vladinoj politici, reakcionarne Jugoslavije. Po Rapalskom
ugovoru od 12. novembra 1920, Jugoslavija je morala da prepusti
Italiji Slovenaka Primorje, Istru, Zadar i deo jadranskih ostrva.
Brza pobeda faizma u Italiji i iduim godinama je, sa jo gorim
protivradnikim nasiljem, dopunila nacionalno ugnjetavanje i
stvorila takvo stanje, u kojem je jedini izlaz bila povezanost
oslobodilakih nastojanja radnitva sa nacionalnim otporom slo-
venakog i hrvatskog naroda u ovom podruju. Ve ta?:a, ~
naroito u kasnijim godinama, politiko iskustvo u JuhJskoJ
krajini (to je tada bio uobiajen izraz za Slovenaka Primo1e i
Istru u granicama Italije), doprinelo je nastanku koncepta anti.!~~
istikog narodnog fronta u politici revolucionara, i u JugoslaVlJll
u Italiji.

230
Tek u jesen 1920. (~8. novem!J~r), jugoslovenski dravni
vrhovi su reskirali da idu Jia opte izbore za ustavotvornu
skuptinu. Iako su za vreme izbora u mnogoemu krili priznata
demokratska prava graana, njihovi rezultati su pokazali veliku
snagu radnikog pokreta, takoe i veliku snagu onih grupacija
koje su se iz nacionalnih ili optedemokratskih razloga suprotsta-
vljali centralistikom vladanju. Komunistika partija Jugoslavije
postigla je veliki uspeh u celoj zemlji; relativno je neto slabije
prola sarr.o u Hrvatskoj. Sa svojih 59 poslanika, KPJ je postala
trea partija po snazi u ustavotvornoj Skuptini. Skuptina se sa
stala posle donoenja Obznane, kojom je zabranjen rad komu-
nistikih organizacija, i u njoj su predstavnici KPJ istupati s.a
stanovita nacionalnog jedinstva. Iako su kritikovali vladin na-
crt ustava kao graanski i nedemokratski, oni su se faktiki
sa njim slagali u tada kardinalnoj raskrsnici: centralizam ili
nacionalni federalizam, odnosno autonomizam. O takvom nji-
hovom stavu je, 1923. godine, Moa Pijade zapisao: "U konsti-
tuanti je uzet pogrean stav od samog poetka i teralo se tako do
kraja . .Qrugovi su tada znali samo za sovjetski ustav, a u
nacionalom pitanju ostali su vrsto na braniku ,nacionalnog
jedinstva' i centralistiki ureene drave."
Poto obe stranke, glavni predstavnici centralizma, Jugoslo-
venska demokratska stranka i Narodna radnikalna stranka, nisu
imale u konstituanti ni obinu a kamoli kvalifikovano veinu,
kakva bi, prema krfskom dogovoru, morala da vai za usvajanje
ustava - vlada je morala najpre uiniti posebne poteze kako bi
obezbedila ustavno afirmisanje centralizma. Ona je na samom
poetku potstakla oseaj buroaske klasne solidarnosti, oseaj
koji je na kraju bio odluujui. Ona je iskoristila trajk rudara,
koji je poeo sredinom decembra u Sloveniji, pa se ubrzo razvio u
opti rudarski trajk u dravi. Obznanom 9c! 29. q~cembr~ 1920,
vlada je zabranila svako delovB:it]e- kPJ i doputala je samo
istupanje komunistikih poslanika u skuptini. Drugo, vlada je
postigla i to da su poslanici svih stranaka u konstituanti, ako su
hteli da koriste svoj mandat, obavezno morali da poloe zakletvu
kralju, to jest da unapred priznaju monarhijski oblik drave.
Predstavnici Hrvatske republikanske seljake stranke to nisu bili
spremni da uine, pa nisu ni uzeli uea u radu konstituar.te, kao
ni skuptine kasnije. I, konano, vlada je u konstituanti iznudila
poslovnik prema kojem je za usvajanje ustava bila dovoljna
obina veina glasova!
Vladin nacrt ustava se zasnivao na monarhiji, centralizmu i
nacionalnom unitarizmu, to je znailo ozakonjenje prevlasti
dvora, a i s njim povezane buroazije u Srbiji. Jo pre glasan~_9
utavu poslanici KPJ su napustili skuptinu. Na kraju se iz
skuptine povukla i Slovenska ljudska stranka, pa je tako glasanje

231
o ustavu prolo bez prisustva predstavnika revolucionarnog
radnitva i najjaih hrvatskih i slovenakih stranaka u to vreme.
Neznatnu veinu za vladin nacrt ustava, prilikom glasanja 28. juna
1921 (na Vidov dan - godinjicu bitke na Kosovu), omoguili su
glasovi slovenake agrarne stranke i stranke musliritanskih feu-
dalnih veleposednika iz Makedonije, te Bosne i Hercegovine.
Ovim poslednjima vlada je obeala povlastice prilikom otkupa
zemlj~ u vezi sa agrarnom reformom, te uva.avanje upravne
celovitosti Bosne i Hercegovine. Karakteristina za to raspoloe-
nje, koje je omoguilo krenje dogovora o kvalifikovano] veini i
bezobzirno nadglaavanje, bila je i injenica da je bivi predsed-
nik Jugoslovenskog odbora i potpisnik krfske deklaracije, Ante
Trumbi, glasao protiv ustava.
Vidqvdanski ustav je definisao jugoslovensku dravu kao
centralistiku parlamentarnu monarhiju, sa imenom Kraljevina
Srba, Hrvata i Slovenaca i sa "srpsko-hrvatsko-slovenakim"
dravnim jezikom. Srpski radikali nisu pristali da se u imenu drave
ne pominje srpsko ime i odbacili su imenovanje "Jugoslavija",
koje su predlagali protivcentralistiki poslanici. Imena triju
naroda u nazivu drave ne znae, dakle, nekakvu sklonost ka
federalizmu ve, upravo, protivno. Ustav je govorio o ravnoprav-
nosti triju "plemena" jedin!?tvenog jugoslovenskOg naroda (Srba,
Hrvata i Slovenaca). Makedoncima, CrnogorCima i Muslimanirria
nije priznat ni ovaj karakter "plemena", oni su smatrani k~lO
pripadnici srpskog (u sluaju Muslimana delimino i h!vatskog)
plemena. Odredba da pojedina administrativf!.~ poE~. na koje
se deli drava, mogu imati najvie 600.000 stano-vnika, trebalo je
da sprei poklapanje adrriinistrativnih jedinica sa nacionalnim
podrujima. Glavna namera ustava je bila obezbeenje centrali-
stikog voenja drave i izuzetnog poloaja kralja. I jedno i drugo,
omoguilo je velikosprskoj buroaziji da odrava stvarnu domina-
ciju.
"Vidovdanski ustav bio je kruto centralisti~i. sa jasno
izraenom prevagom izvrne vlasti nad zakonodavnom. krune nad
narodom", pie Vasa ubrilovi. "On nije nikog zadovoljavao, pa
ni one koji su ga izglasali 1921. godine. Borba protiv njega je
poela istog dana kad je stupio na snagu i trajae sve do 6.
januara 1929, kad e ga njegov glavni tvorac, kralj Aleksandar
Karaorevi, staviti van snage." Ovome treba dodati da bi bilo
pogreno shvatiti da su se protiv ustava borili i oni koji su ga
izglasali.
Ustav je sa_d:r_?;~Y.!.Q i niz odredaba o pravima graana i
njihovim slobodama, koje su u to vreme na nekim podrujima (na
primer, u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Sandaku a u
pogledu optosti izbornog prava ak i Hrvatskoj - Slavoniji),
mogle da znae i napredak, da ih nisu kmjile druge odredbe

232
{nepriznavanje izbornog prava pripadnicima vojske i enama,
ogranienja slobode tampe, oduzimanja line slobode upravnim
aktom), a jo vie, da ih nisu vlasti krile u_njihovom_sp~ovq!i_enj_u
u praksi. To se deavalo ne samo u Qri1Jl~l1! ustavnih odredbi na
pojedince nego i na cele grupe stanovv._t$tv~ (na primer, albanska
nacionalna manjina). Ali, najgora devalvacija ustavne demokra-
tinosti su bili sistemski postupci protiv KPJ. Oni su i najbolje
oznaili socijalni karakter tog ustavnog sistema vladanja. Ve
nekoliko nedelja posle izglasavanja ustava zabranjena je Komu-
nistika partija Jugoslavije, pod pretnjom drakonskih sankcija.
U 1979. godini, na skupu u Iloku, pojavilo se o pitanju
mogunosti federativnog ureenja Jugoslavije posle njenog osni-
vanja zapaeno istoriografsko miljenje . .,Meutim", reeno je
tom prilikom, .,da bi se jedna dravna zajednica uredila na
federativnom principu nije bila dovoljna samo elja jedne strane
{dela politiara iz jugoslovenskih zemalja ,van Srbije'), ma koliko
njene potrebe bile umesne i opravdane: potrebno je bilo, osim
pristanka, odnosno pri hvatanja i s druge strane, odnosno s drugih
strana koje ulaze u zajednicu, jo i da se steknu odreene
okolnosti i pretpostavke. Tragian sticaj okolnosti usled koga su
se jugoslovenski narodi u prvom svetskom ratu borili u dva
razliita, meu sobom zaraena tabora velikih sila, a i politiki
bili podeljeni izmeu njih, i da su na kraju rata jedni izili kao
pobednici a drugi se nali meu pobeenima, objektivno je bio
protiv federalizma, koji, kao politiki sistem, pretpostavlja i
zahteva bar priblinu jednakost i ravnopravnost zajednica koje
ulaze u federaciju kao njene lanice.( ... ) Moemo uzeti kao vrlo
verovatno ( . ) da bi ta jugoslovenska federacija, da je kojim
sluajem 1918. godine bila stvorena, bila vrlo kratkog veka. te bi
se ubrzo pretvorila ili u unitarnu - kakva je i bila izmeu dva
svetska rata - ili bi se deformisala u tom smislu da bi pod
imenom federativne drave postojala u njoj stvarna hegemonija
nekog lana ili nekih lanova federativne zajednice nad drugim
lanovima. 1'' 11

Nema sumnje, i sa takve take gledanja ~oe istoriar da


razmatra probleme prolosti. Opravdano je upozorenje da su za
dobru federativnu zajednicu potrebni neki elementarni preduslovi
- u prvom redu pristanak svih strana koje u njoj uestvuju. Uvek
~~\~~~~tvcf~~nv~, p~~j~jeje ~a J~~o~~~~ji i~i~~~a j~s$ca~=g~;:0e~
nizma, ili loa federativna drava, iji je naelni \misao ravno-
pravnost. Ako pretpostavimo da je ono primarno interes svih

'''" Dragoslav Jankovi, Oko unitarnog ili federa t i vnog ureenja prve
zajednike jugoslovenske driave, zbornik savetovanja u Iloku kao pod
nap 116, str. 392

233
uesnika da ta drava uopte postoji, onda siguran odgovor moe
biti samo istorijski. To jest, znamo koliko je unitaristika drava
bila nekonsolidovana, znamo koliko je nasilja morala upotrebiti
za odravanje svog politikog sistema i znamo koliko malo otpora
je bila sposobna da prui pritiscima spolja i, konano, agresiji. A
ne znamo, kako bi sve to bilo u sluaju federalizma. Ali znamo
koliko je federalizam bio sutinski i pozitivan faktor u etverogo
dinjem otporu koji su narodi Jugoslavije pruali protiv okupato-
ra, na incijativu i pod vodstvom revolucionarne radnike partije,
ilegalne kako u odnosu na prisutne okupatore tako i u odnosu na
izbegle zvanine predstavnike drave koja je za dve nedelje
razbijena u paramparad.
K tome treba dodati jedno upozorenje. Ako priznajemo
postojanje Hrvata i Slovenaca kao nacionalnih individualnosti,
ako priznajemo nacijama ~o n~.alllOQRt..~_clj.enje, ako vidimo
nacionalne pokreteT)eanih i drugih kao neto to potie iz
njihove egzistencije, onda je pogreno tvrditi da su se 1918. godine
"nali meu pobeenima". Austro-Ugarska se raspala pre nego
to je jedan vojnik saveznikih armija zakoraio na njeno tle. Ona
nije razbijena, ma da je poraena. Ona se raspala usled unutra-
njih protivrenosti, na prvom mestu, usled nacionalnih pokreta.
Slovenci se, izuzev retkih pojedinaca, sasvim sigurno nisu oseali
pobeenima. Oseali su se slobodnima, uvereni da su tome sami
doprineli, da su prvi put subjekt svoje sudbine. Bili su puni
oekivanja dobroga od Jugoslavije, za koju su se opredelili, ne
preko noi, ne samo na reima. A mislimo da to isto vai i za
Hrvate, iako su oni, u poreenju sa Slovencima, u svojoj istoriji
ve poznavali neto vie samostalnosti. Sa meunarodnoprav
ne take gledita, ujedinjenje l. decembra nije bilo aneksija dela
teritorije pobeene drave. Izdvajanje Hrvata i Slovenaca iz
austrougarske drave i njihovo dravno osamostaljenje, zajedno sa
delovima srpskog naroda i sa bosanskohercegovakim Muslimani-
ma, treba u njegovoj odluujuoj fazi - stvaranja Drave
Slovenaca, Hrvata i Srba sa Narodnim vijeem u Zagrebu -
uporediti sa sluajem Ceha i Slovaka. Ove dve nedravne nacije se
kao ceHne i u zajednikom naporu dravno osamostaljuju, izdva-
jajui se na kraju rata iz mnogonacionalne monarhije, neposredno
pred njenim vojnim slomom, pa ih meunarodno pravo pobednika
i ostali svet priznaje kao suverene i ne svrstava ih meu
pobeene.
Najzad, federativni odnosi su 1918. godine u sutini ve
postojali. Postojali su unutar Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, a
postojale su i pretpostavke za federa ti van odnos izmeu Srbije i
Crne Gore. Nakon l. decembra 1918. je bila potrebna dugotrajna i
svesno voena akcija reima za likvidaciju postojeih federativnih

234
odnosa. Vidovdanski ustav je u tom usmeravanom procesu bio
zakljuni in.
Vidovdanski sistem je raao sve nove i nove konflikte. Dvor i
vlada su jedva ovladavali situacijom. Pa i to su uspevali samo
blagodarei nekim specifinim karakteristikama nacionalnih od-
nosa u Jugoslaviji. Centralizmu i hegemonizmu, naime, nikad nije
uspelo da unite fundamentalni istorijski interes naroda za
zajednikim ivotom u slobodi, iako su do krajnosti zloupotreblja-
vali ideju jugoslavenstva. S druge strane, vodstva pojedinih nacija
nikad nisu dola do toga da razrade jedan integralan i koherentan
pojam ravnopravnosti naroda i nacionalnih manjina u Jugoslaviji.
Ona su se protivila centralizmu i hegemonizmu, polazei veinom
od svojih uih interesa i bila su spremna da reimu oproste
ugnjetavanje drugih. Ta nacionalna vodstva su bila oportunistika
i sva su redom, u razliitim vremenima, ulazila u neprincipijelne
kompromise sa centralizmom i reimom. Ona su bila daleko od
socijalnog razumevanja nacionalnog pitanja i sva su, u sutiti,
prihvatala unitaristiko uenje o troimenom narodu, samo to su
iz ustavnog naela o ravnopravnosti triju plemena izvodila svoje
posebne zahteve. Zbog toga je njihovim delovanjem i ideologijom i
ostala zamagljena injenica da, pored tri imenovane, postaje i
druge nacije. Iz prirode jugoslovenskog istorijskog fenomena su
proizlazile jo dve osobenosti politikog poloaja u Jugoslaviji
Prva pokuaj stvaranja jugoslovenskog faistikog pokreta na
osnovu nacionalno-unitaristi~k~ ideoloKije (Organizacija jugoslo-
venskih nacionalista - Orjuna), nije bio uspean zbog vienacio-
nalnog sastava drave (naravno, i t:bog protivljenja demokratskih
snaga, pre svega radnike klase). Druga, pokreti diskriminisanih
nacija nisu bili separatistiki, iako im se to stalno prebacivalo.
Separatizam je bio osobenost faistikih pokreta, kao to je,
recimo, bilo ustatvo.
Paralelno sa anutonomistikim, odnosno federalistikim te-
njama Hrvata i Slovenaca, kojima su centralisti prebacivali
separatizam, od samog poetka se pojavljivala, ne kao pokret ve
kao pretnja, pal-ala "ampuTaCije", tj. odvajanja velike Srbije od
Hrvata i Slovenaca, odnosno njihovih zemalja, ukoliko one ne bi
bile .. rezervisane" za Srbiju. IIUa Ova parola u samoj zemisli,
predstavlja, ponavljanje "malog" progra-ma iz vremena prvog rata
u izokrenutom obliku. O amputaciji su kritiki govorili komunisti
u toku debate o nacionalnom pitanju u 1923; ona je kritiki
pomenuta i u rezoluciji Tree zemaljske konferencije 1924.
("priznavanje prava na otcepljenje nema nikakve veze sa ,ampu-
tacijom', koja bi znaila samo novu formu nacionalnog ugnjeta-
''''"' Nadeda Jovanovi, Politiki sukobi u Jugoslaviji 1925-1.928.
.. RAD". Beograd 1974, str. 299.

235
vanja"). Svetozar Pribievi je, kasnije, obelodanio kako je i kralj
Aleksandar K~rao~eyi, malo pre uvoenja diktature, upotrebio
pretnfu "amputacijom" i kakav mu je estit i odvaan odgovor
dao Gregor erjav, inae veran njegov podanik. "Amputacijske"
zamisli razbijanja Jugoslavije su gajili i etnici u drugom svet-
skom ratu, kao garantiju protiv "opasnosti" da Jugoslavija bude
"komunistika" i zasnovana na ravnopravnosti naroda. Oni koji a-
istorijski prekorevaju jugoslovenske komuniste zbog njihove revo-
lucionarne taktike, u odnosu na sistem i okvire kraljevske
Jugoslavije, ne bi smeli nakad da zaboravljaju one politiare,
okupljene oko dvora, koji su sve vreme pretili "amputacijom", tj.
razbijanjem Jugoslavije, a koji su tu dravu hegemonistikom
politikom faktiki i najvie ugroavali.
Parlamentarni ivot koji se razvio na osnovu vidovdanskog
ustava esto se naziva prividnirn ili lanim. Zaista, samo iskljue
nje revolucionarnog radnikog pokreta iz politikog delovanja (59
korektno izabranih poslanika!), postavljalo je taj parlamentari-
zam na takve osnove. Ali, on je bio prividan i iz drugih razloga.
Sama skuptina je postajala sve vie mesto prividnog odluivanja,
dok se stvarno dravno-politiko odluivanje sve vie koncentri-
salo u rukama neustavne sprege izmeu kralja, predstavnika
administrativnih vlasti i profiterskog kapitala, bilo srpskog,
htvatskog, slovenakog, bilo kakvog drugog stranog ili domaeg.
U strankama koje su isforsirale ustav, vladale su dve
koncepcije sprovoenja parlamenfarnog principa Vl3.Cf3.nja veine.
Obe su polazile od injenice da ne postoji nijedna stranka koja bi
sama imala veinu poslanika u skuptini. Preme ptvoj, veina i
vlada mogu se sastavljati iskljuivo od stranaka koje principijelno
stoje na stanovitu jugoslovenskog nacionalnog jedinstva i unita-
rizma. Nije dopustivo ulaziti u koaliciju sa strankama koje
zastupaju "plemenski" princip. Treba teiti trajnoj koaliciji ?b':_
glavne unitaristike stranke, Narodno radikalne i r-ugos10Vetiske
demokratske. Ovu, "dogmats~o _y.n_i~-~~t~~!t~" kon~~pciju naji-
zraz1Hje-je Zastupao SVetozar Pribievi~ i to u situaciji, kada je
deo Jugoslovenske demokratske -sfr8.nke (Ljuba Davidovi) uao u
koaliciju sa Htvatskom republikanskom seljakom strankom,
Slovenskom ljudskom strankom i Jugoslavenskom muslimanskom
organizacijom (,,federalistiki blok'' 1924). 1., 1 Usledila je secesija
njegovog krila iz JDS i stvaranje Samostalne demokratske stranke
koja se koalirala sa Narodno radikalnom ("vlada PP" - Pai,
Pribievi). .
Druga koncepcija je polazila od slobod1:1e 1g.r:_e_~nag;a _u s~up
tini, igre, u kojoj e srpske stranke, odnosno srpski element
1 ' 11 Svetozar Pribievi, Pobeds nsmdne misli, "Agitaciona bibliote-

ka Samostalnih demokrata" l, Beograd 1924.

236
u sastavljenim strankama, uvek imati vodei veinu s obzirom na
brojnost Srba. Istiui injenicu da u Jugoslaviji postoje, pored
hrvatskih i slovenakih, takoe i "osobeni interesi srpski", jedan
od tvoraca ustava, radikal Lazar Markovi je otvoreno pokazao
kako se i u formalno nacionalnounitaristikom sistemu, koji o
posebnim nacionalnim interesima nee ni da govori, ipak obezbe-
uje srpski (tj. srpske buroazije) interes. "Sto Srbi nisu insi-
stirali", pisao je L. Markovi, "da se obezbede od even-
tualne povrede svojih najbitnijih interesa i svoga srpskog
partikularizma, bio je razlog taj to Srbi ine veinu. Njihova
uznemirenost imala bi isto teorijski karakter." 1'' 2
Toj koncepciji naginjale su stranke koje su svojom glavni nom
poticale iz Kraljevine Srbije: Narodno radikalna ~ Davidovievo
krilo Jugoslovenske demokratske. "Parlamentarno unitaristi~
ka" koncepcija je omoguavala, u razno vreme, koalicijf' strana-
ka koje su zastupale naelno suprotne poglede. ak i u odnosu
prema pitanju centralizma ili federalizma, u odnosu prema
pitanju uvanja ili revizije ustava. Na primer, vlada "Radikali-
-Radi", vlada Da vidovia u koaliciji sa Slovenskom ljudskom
strankom i Jugoslovenskom muslimanskom zajednicom ili pak
vlada V. Vukievia u zajednici Narodno radikalne, Jugosloven-
ske demokratske (Davidovi) i Slovenske ljudske stranke. Osnova
t~kvih koalicija je bilo nagaanje u pojedinim deliminim intere-
sima.
Dakako, prva, "dogmatsko unitaristina" koncepcija je pot-
puno iskljuivala svako "plemensko sporazumevanje", i kao
pojam. Sporazum sam po sebi je Svetozaru Pribieviu bio
istovetan "politici separatizma", jednoj "plemenskoj vladavini".
"Sporazum znai", govorio je on u 1924. "da su Srbi pleme za
sebe, Hrvati za sebe, a Slovenci opet pleme :t>a sebe i da se tri
plemena imaju meusobno bratski da sporazumeju . kao to bi
se u nekoj drugoj dravi imali sporazumevati razliiti narodi, koji
su u okviru te drave." A to je protivno principu nacionalnog
jedinstva. 1 n
Ali ni druga, .. parlementarno unitaristika" koncepcija nije
vodila takvom sporazumevanju. Ona nije, ni sasvim pragmatiki,
u svojim eventualnim partnerima iz redova "plemenskih" strana-
ka gledala predstavnike Hrvata ili Slovenaca (pogotovu ne
Muslimana). Ona ih je samo uzimala u kombinaciju kao proste
stranke sa odreenom brojanom snagom u skuptini, sa kojom
glavna snaga vlade rauna. Na taj sutinski nedostatak je
neposredno iza proglaenja diktature naroito jasno ukazao ve

''' 2 Lazar Markovi, Jugoslovenska diZa va i hrvatsko pitanje 1914-


1929. .. Geca Kon", Beograd 1935, str. 350
1 ' ' S. Pribievi, delo pod nap. 191, str. 17

2~7
pomenuti Lazar Markovi. Upozoravao je "srpske politiare"
koliko su greili, poto oni u Hrvatskoj seljakoj stranci, ni posle
njenog naputanja republikanstva, priznavanja ustava i ulaenja u
vladu sa Narodno radikalnom strankom, ni dalje nisu gledali
stranku "sa nacionalnim obelejem", ve su mislili da mogu na
nju da primene "istu meru kao na ma koju drugu politiku
grupu." "Oni (srpski poslanici) su zaboravli da su Stjepan Radi i
njegovi prijatelji uvek protestovali protiv ma kakve majorizacije
od strane Srba. I kad su traili nezavisnost (tj. u federaciji, J. P.) ili
pak autonomiju Hrvatske, Hrvati su to inili u nameri da se
zatite od eventualne tendencije Srba da smatraju Hrvate kao
jednu parlementarnu manjinu, osuenu da stalno podnosi sudbinu
svake manjine." - Svoje zapaanje je L. Markovi ponovio u
1935. u svojoj poznatoj knjizi.'''~
Istina, Srb!ja je _donela u_ Jugoslaviju, za razliku od svih
njenih istorijskih sastSvrlih ~ delOVa,-flB}]au tradiciju g_~danskog
de~oki_"atizma, koji se nekad umeo, u vidu vlada stare raaiK.aTrie i
sc:lmOS-ialne-Tadikalne strankP i uz podrku masovne seljake i
malograanske baze, uspeno odupirati apsolutistikim tenjama
krune i vojnih krugova za prvenstvo u vlasti. Poznata je izreka
radikalskog voe Nikole Pai~ o kralju kao vatri kojoj se ne valia
previe pribliiti, )erffiOZe da opali_ umes~o da_~gr~je. No.
trclBfCija "umadinske demokratije" u novoj dravi brzo je
l"!~st3.ial3~ -iaKo- je hej:)Qsreana-opasnrist socijalne revOhicife bila
prola. Borba za prvenstvo u dravi, za odbranu centralizma.
nagonila je buroaziju u Srbiji da stalno, i na celom frontu,
suava demokratizam i parlamentarizam. Umesto toga, u politi~
kom ivotu se iroko razrastala tzv. koru_plji<!. to jest sistem
vladanja i borbe za udeo u vlasti pomoUStvaranja klika. linih
veza, podmiivanja, izigravanja ustava i zakona, politikog nad-
mudrivanja, lanih obeanja, a naroito putem vemog sluenja
kralju i njegovoj politici, to se nagraivala raznim povlasticama i
vladinim poloajima. U <?be velike stran_k_e ~a. ~~J).!rom u B~gra
du, u Narodno radikalnoj i u Demokratskoj, kralj j~ postepeno
stv_arao svoje dvors~e.Jr_a~G.ik, pieko-ko]il-"l]e-mutlo vOdu i
neposredno sprovodio svoju politiku i onih krugova domaeg i
stranog kapitala koji su se na njega oslanjali. U ovaj ples nonih
leptira oko lue (kralja), poletno i bez predrasuda ukljuivale su
se stranake voe iz Zagreba i Ljubljane, kao i iz drugih centara,
pojedinano, ali i grupno. Takvi metodi politikog ivota jo s~ u
ono vreme budili nezadovoljstvo i otpor irokih masa sledbemka
svih tih stranaka, a oni su, s druge strane, bili i razlog njihovog
postepenog unutranjeg razilaenja, koje e u narednoj deceniji
dobiti dimenzije raspadanja starih stranaka i otvaranje moguno-
1''4 L. Markovi, delo pod nap. 192, str. 351.

238
sti prelaenja masa na nove, drutveno naprednije pozicije. Jer,
politika zbivanja u okviru sistema vladavine vidovdanskog
ustava nije mogue objanjavati samo negativnim motivacijama.
Naprotiv, sasvim je sigurno da su se i u ono vreme delovi
graanstva sviju nacija, a naroito inteligencije koja je prisnije
saoseala sa narodom, trudili da dou do reenja goruih nacio-
nalnih i socijalnih pitanja. Razume se, uz ouvanje datog drutve-
nog sistema. No, sva ta nastojanja su se uvek iznova pokazivala
kao iluzije, ili su ih, pak, drugi politiki iskoriavali za svoje
ciljeve.
U mesecima posLe -~a_bran.g_KEJ. vlada je, sa tri zakona sa
podruja radnikog zakonodavst_ya (o inspekciji rada, o zatiti i
osiguranju radnika), nastojala da stvori utisak da e tek sada
biti mogue pristupiti reavanju socijalnih pitanja. J'!Q.,_ba zabt~a
nom KPJ i revolucionarnih sindikata, stvarno je otpao onaj faktor,
koji l)fl)~o jedini ~pOSob:an da Vl8S':Iik:~!"~qu_z~<!__prif"!10r_a O?
ozbiljno ~P..!9VD_enj_e ~fh- za~_ona-:- 6Pt--prilike za radnitvo su se
osetno pogorale, uprkos "normalizaciji" i oivljavanju privrede.
Ovo oivljavanje je bilo, u znatnoj meri, posledica otlijeg
iskoriavanja rada. Uprkos tome, _s_o_c;~lni konflikt prividno je
pq~stao biti glavno politiko pitanje. Stvaranju takvog utiska je
doprinela i reformistike socijalna demokratija, koja se u tim
mesecima ujedinila u jedinstvenu Socijalistiku partiju Jugoslavi-
je i pokuala da preuzme politiku i stvarnu ostav~tinu KPJ, kao
jedina legalna radnika stranka.
"Nonnalizacija" privrede, takoe nije ublaila trajnu i otru
krizu seljakog gazdinstva, to je i izbacilo u prvi plan politika
pt tanja nacionalnih pokreta. u kojima su seljaci van Srbije videli
put ka reavanju svojih problema. Tada se mnogo isticala
diskriminacija podruja, koja su nekad pripadala Habsburkoj
Monarhiji, "preCailskan pOdruja (prema oznaavanju_njihovog
geografskog poloaja "preko" Save i Drine, naravno, gledano iz
Beograda), prilikom zamene kruna u dinare, optereenju porezima,
javnim radovima, deljenju dravnih sredstava za kolstvo i druge
potrebe. Tome treba dodati i sporo sprovoenje agrarne reforme i
terete koji su iz toga nastajali. Sve je to pods_ticall? seljako
stanovnitvo da se, kao elementarna snaga, P!ic!i-l!~uje strankama
pod vodstvom nacionalnog graanstva, koje su nastupale protiv
centralizma i nacionalnog hegemonizma. Politika snaga tih
stranaka naglo se uveavala, njihova opoziciona borba za reviziju
ustava, u smislu uvoenja autonomije ili federacije, postala je
glavno pitanje politikog ivota.
Najizrazitije stranke te vrste su bile Hrvatska republikanska
seljaka stranka (HRSS) Stjepana Radia, Slovenska ljudska
stranka (SLS) Antona Koroca i Jugoslovenska muslimanska
organizacija (JMO) Mehmeda Spaha (u Bosni i Hercegovini). Na

239
temelju nezadovoljstva sa poloajem Crne Gore nastajala je i
C~ogorska stranka sa federalistikim ciljevima. Pomenute stran-
ke su zahtevale promenu ustava u ime priznanja individualnosti i
ravnopravnosti hrvatskog i slovenakog naroda, autonimiju ili
poloaj federalne jedinice za Bosnu i Hercegovinu i Crnu GorU.
.,Hoemo da ostanemo sami svoj narod", izjavio je voa SLS l.
febluara 1923, .,i neemo se ni posrbiti ni pohrvatiti. Hoemo da
zadrimo i uvamo svoju slovenaku kulturu, svoju slovenaku
privredu i hoemo da branimo slobodu nae crkve." Iako se takav
nacionalni program oigledno vezivao za konzervativne drutvene
snage i pokazivao sklonost zatvaranja u sebe, on je omoguio
slovenakoj klerikalnoj stranci da se- uz centralizam i nacional-
ni untarizam vodstva slovenakih liberala - predstavlja kao
jedini _branilac i .,voa" naroda. Najvea opasnost za vladu je
dolazila do- stratte--HRSS~-kuja-Je, pored federativnih prava za
Hrvatsku, traila i republikanski oblik drave, negirala vanost
Vidovdanskog ustava uopte, pa ak i prvodecembarske izjave
predstavnika Narodnog vea 1918. u Beogradu. Poslanici ove
stranke su i dalje odbijali da uzmu uea u radu skuptine u
Beogradu.
Vladine poloaje su drale obe velike stranke, sa centrom u
Beogradu, Narodno-radikalna (Nikola Pai) i Jugoslovenska
demokratska (Ljuba Davidovi i Svetozar Pribievi). One su se
protivile svakoj promeni ustava, iako ni one nisu bile, niti u sebi
niti meu sobom, jedinstvene u pogledu taktike kako da pridobiju
ili primoraju HRSS na saradnju u okviru ustava. Deo te taktike je
bilo i raspisivanje novih skuptinskih izbora. Ali, 18. marta 1923,
uprkos tome to je sama Radikalna stranka ojaala, centralistike
stranke su u celini bile oslabljene. Ukupan broj njihovih poslanika
je iznosio 185 (od 313). Veliki uspon su tada doivljavale
autonimistike i federalistike stranke. HRSS je dobila 474
hiljada glasova i 68 poslanikih mandata, JMO 18, a SLS 21, od
ukupno26 mandata u Sloveniji!
Sve te okolnosti su upuivale na zakljuak da je u kraljevskoj
Jugoslaviji postojalo nereeno nacionalno pitanje i da je to bila
sutina borbi oko ustava. Previe je jednostavno. pa i neistinito,
politike konflikte oko ustava, pa i samo "hrvatsko pitanje", danas
tumaiti iskljuivo kao konflikt dvaju (tj. srpskog i hrvatskog)
"istorijskih prava na puno nacionalno objedinjavanje", a njihovo
sukobljavanje svoditi "na pitanja teritorijalnog razgranienja." 1 ~
S jedne strane, centralistiki sistem je i bio stvoren zbog toga
da bi se izbeglo nacionalno teritorijalno razgranienje. U njego-
vom okviru je preutno bio obezbeen integritet srysk: nacije,.~
t?r~~~i, takoe, i hrv~ tske i svake druge. Prohlpm Je b10 u razhc1
1 '' 5 V. ureti, delo pod nap. 151, str. 142.

240
u stvarnom poloaju. Stvarno su bili obezbeeni integritet i puna
prava jednome a samo teorijski i drugim narodima. Bilo bi
nenauCno negirati da je zaista postojalo otvoreno nacionalno
pitanje. tj. pitanje borbe za samoopredeljenje i ravnopravnost i da
nije bila re jednostavno samo o nacionalnim konfliktima, o
konkurenciji buroazija. Ako u vezi sa tim pitanjem ve govorimo
o ,.propagandno-terminolokom reCniku, koji je unekoliko podse-
1 )'ao na onaj stari austrougarski", onda se moramo i prisetiti da je

austrougarska doktrina (ukljuno socijaldemokratska) uvek go-


\},Y ~~~\:nasl~r::~ ~it~~j~~n~~~~r::? ~:~~a:::j~ ~i~on:;~~~~a,go~i~~~i ~
takvom pitanju, ako se nije prizna valo postojanje odnosa politike
neravnopravnosti meu pogoenim nacijama. Jedna nacija je
vladala drugom. V. ubrilovi govori o nadreenim i podreenim
nacijama. Ako takav odnos ne postoji, onda ne postoji ni
nacionalno pitanje. Onaj ko nije eleo videti taj odnos. nuno je
video samo nacionalistike konflikte, u kojima u svi podjednako
.,krivi". No, mrksisti ne govore o ,.krivnji" ve o drutvenim
odnosima, o klasnim protivrenostima unutar nacija te u njima
trae uzroke i nacionalnom obespravljivanju.
S druge strane, govoriti ekskluzivno o problemu srpsko-
hrvatskog teritorijalnog razgranienja, znai uvaiti samo veliko-
hrvatski, odnosno velikosrpski koncept graanske politike. A
davno je ve bila, ak u graanskoj politici, izreCena misao: "Ideja
autonomije donosi spas svugde tamo gde se jugoslO\enski narodi
ne mogu slo:Ziti; to vai i za bosansko pitanje." (Gregor erjav u
svojstvu predsedavajueg na jugoslovenskom omladinskom kon-
gresu 1904. u Beogradu.)''"' Govoriti o problemu srpsko-hrvatskog
razgranienja, kao glavnom izvoru svih nesrea, znai ne uvaiti
injenicu da ba autonomni poloaj Bosne i Hercegovine taj
problem u najveoj meri eliminie kao i da je ideja autonomije tih
zemalja imala i u graanskoj politici mnogo iri oslonac negoli
samo u taboru Jugoslovenske muslimanske organizacije.
PrWredni razvitak kraljevske Jugoslavije je bio u znaku
problema dvaju razliitih kategorija. Jednu kategoriju su predsta-
vljali problemi koji su nastajali usled velikih razlika u industrij-
skom razvitku zemlje, usled ratnih razaranja u Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji (razorena podruja uz Sou u Sloveniji su ostala u
Italiji), te usled konkurencije izmeu industrije Slovenije i
Hrvatske i manje razvijene industrije Srbije i drugih podruja. Te
faktike razlike, koje su bila jedva malo ublaene reparacijama,
deljenim u zemljama bive Srbije i Crne Gore, delovale u po
zakonitosti kapitalistikog trita, preko kojeg se akumulacija
vraa ve akumuniliranom kapitalu, a nerazvijeni i dalje zaostaju.

L. Ude, delo pod nap. 67, str. 693.

241
Takvi privredni tokovi su bili pogodni za kapital u razvijenijim
podr~jima, ali time nisu ublaavali kapitalistiko-iz-rabljivanje
vlasititog industrijskog radnitva. Kapital u Sloveniji i u Hrvat-
skoj je, u takvoj situaciji, imao nesumnjive koristi od jugosloven-
skog trita, i one su bile ekonomska podloga konstantne podrke
to su je stranke hnratske i slovenake burOazije davale-centrali-
stikim reimima. Oekivanja, dii e se stvari ba~ tako odvijati,
bila su i ranije motiv za jugoslovensku i centralistiku orijentaciju
"naprednih" (liberalnih) politikih grupacija u Hrvatskoj i u
Sloveniji. Stoga je buroazija iz SrJ?ije pokuavala da iskoristi
svoj politiki dominantni poloaj -kako bi ekonomske tokove
okre!lula sebi u korist. Da bi poveala svoje profite. naravno! No.
objektivno, i da ubrza industrijalizaciju Srbije, a to ne bi moglo
biti loe i za celu dravu. Loe za celu dravu je bilo neto drugo.
To je ona druga kategorija problema privrednog razvitka kraljev-
ske Jugoslavije.
Vladajua buroazija je teila da poveava svoje profite i da
akumulira kapital pomou sredstava koja joj je pruao birokrat-
ski centralistiki sistem vladanja dravom, tj. nasilnim, diskrimi-
natorskim, vanekonomskim merama privredne ek:Sj:if6afacije celog
dravnog poaii.ija. Objektivno -postojei problem neravnomerne
razvijeno-sti kapitalizma, umnogostruio se i zapleo na taj nain
do nereivosti. Umnogostruio se privrednom diskriminacijom i
izrabljivanjem nacija, razume se, samo do one mere koliko su to
omoguavali politiki sistem i uloga drave.
Koliko je bilo i jednoga i drugoga, o tome jo nemamo naune
slike. Ima globalnih sudova istoria1a, kao to je, na primer, onaj
Vase ubrilovia: "Mnogo se govorilo i pisalo o preanskim
krajevima, u godinama pred drugi svetski rat, o njihovoj ekonom-
skoj eksploataciji sa strane Srbije i njenog kapitalizma. Iznoeni
su i dokazi, davana je statistika, ali ipak, kad se malo dublje ue u
stvar privrednih odnosa u jugoslovenskim zemljama od 1918-
1941, vidi se da nije bilo sve tako. Neemo da kaemo da nije
postojala tendencija kod buroazije u Srbiji da iskoristi svoje
politike veze i uticaj na dravnu upravu u Beogradu da bi
pojaala svoje pozicije. Meutim, nije to tako jednostavno organi-
zovati eksploataciju drugih naroda i zemalja u 20. veku, nigde pa
ni kod nas." U nastavku tih razmiljanja se iznose argumenti za
ocenu, da je srpska buroazija bila suvie slaba da bi mogla
.,organizovati dobru eksploataciju drugih zemalja". I dodaje se:
.,Pre bi se moglo rei da je bilo procesa u obrnutom pravcu.
Hrvatski finansijski kapital, naroito Prva hrvatska tedionic~,
zatim neka drvarska preduzea kao Naice, imali su vie tenJu
prodiranja u optu dravnu privredu nego jedno preduzee sline
vrste u Srbiji."

242
Problem je, meutim, bio vie u hegemonistikim metodima a
manje u stvarnim privrednim efektima, iako i te efekte ne bi
trebalo potcenjivati. Naroito ne one, koji nisu neposredno poga-
ali kapital. ve osnovne mase naroda van Srbije. To je u prvom
redu bio sistem oporezivanja. KPJ je isticala diskriminaciju na
tom podruju, kao socijalno i politiki naroito osetljivu. Pored
isticanja ekonomskih efekata. ona je upozoravala i na nain na
koji vladajua srpska buroazija (Narodno-radikalna stranka)
sebi obezbeuje politiku podrku seljatva u Srbiji. (Trei kon-
gres KPJ, juna 1926, govorei o tekim poreskim teretima na
zemlju. dao je ovakvu ocenu: "Stanje srbijanskog seljaka bilo je
u poslednje vreme neto snoljivije, a naroito odmah posle rata i
za vreme inflacije. To Stanje odravala je vladajua srpska
hegemonistika buroazija da bi mogla nai oslonca u
srpskom seljatvu.") Sline kritike se pojavljuju i demantuju, jer
prave naune analize tek treba saekati. Ali. da je problem
postojao, o tome nema sumnje.
Nacionalni pokret u masama je bio injenica, a uzroci
njegovog nastanka nisu bili samo _politiki ve pre svega ekonom-
ska sadrina hegemonisHCKOg--n-aclOn-alOOg diskriminisanja. KPJ
je kritiki ukazivala na izrabljivanje od strane dravne vlasti.
Sutinu tih kritika je formulisao i Sima Markovi 1923. u svojoj
knJizi o nacionalnom pitanju: "Citava dravna vlast stavljena je u
slubu klasnih intere_sa srpske buroazije. I u valutnoj. i u
carinskoj, i u poreskoj, i u trgovinskoj, i u industrijskoj i u
saobraajnoj, pa i u prosvetnoj politici: svuda, u svim oblastima
dravne politike. hegemonistike tenje buroazije dobile su
najpunijeg izraza. Istu sliku nam prua i kreditna politika
Narodne banke, ba kao i kreditna politika Dravne hipotekarne
banke." Svu tu i takvu kritiku koju je KPJ upuivala reimu sve
vreme postojanja kraljevske Jugoslavije, treba, naravno. istorijski
i nauno proveriti. Ali, tu kritiku nije mogue ni ponititi prostom
tvrdnjom da je sve to bilo propagandistiko preterivanje. Efika-
snost dravne birokratije nije bila u neposrednoj zavisnosti od
ekonomske razvijenosti srpske buroazije. Pre bi se reklo od
njenog politikog iskustva i bezobzirne spretnosti.
Govorei o umesnosti revolucionarne kritike KPJ na podru
ju privrednih odnosa, treba ukazati i na injenicu koja sc obino
previa ili se utke prelazi preko nje. KPJ nije ignorisala injenicu
da problemi ekonomskog razvitka u Jugoslaviji imaju obe, ve
pomenute, kategorije njegovog sadraja. Ona nije kritikovala
samo nacionalnu diskriminaciju, bez obzira na razliitu razvije-
nost podruja koja su bila njome pogoena (recimo, pogoena je
b1la razvijenija Slovenija). Ona je, takoe, videla da postoji
problem velikih objektivnih razlika u razvijenosti i taj je problem,
odnosno njegovo demokratsko reavanje, ukljuivala u svoju

24:l
revolucionarnu koncepciju borbe za reavanje nacionalnog pitanja
u .Tugoslaviji.
Moa ~ijad_!O' je, u pripremnom tekstu za Petu zemaljsku
konfe~encij_u XP_J, napisao, izmeu ostalog, i" ovo: "LenjiniZam je
u nacionalno pitanje uneo jedan novi elemenat- elemenat s-tvar-
nog (a ne samo pravnog)- izje_d~.?._~nj~_nacija_ (pomoC zaostalim
narodnostima da se mogli- pOffifnB.J{ulturm 1 eKo-nOmski nivo
narodnosti koje su ih u razvitku pretekle)"Kao jedan od -nunih
uslova za ostvarenje bratske saradnje radnih masa razliitih
narodnosti." Za JugoslavijU je istak30 "razliite stupnjeve razvo-
ja" i "razliite materijalne i kulturne mogunosti daljeg razvitka"
zemalja koje su ule u sklop te drave. Zapazio je da "u
Jugoslaviji hegemoniju vre Srbi (tj. buroazija Srbije) nad
ekonomski i materijalno-kulturno vie razvijenim Hrvatima i
Slovencima. zasnivajui svoju prevlast na svom izgraenom
dravnom i vojnom aparatu.'' No, danas (1940) ima ve novih
elemenata u karakteru hegemonije i u sadraju privredne eksploa-
tacije: podinivi privredu Jugoslavije Osovini, vlada Cvetkovi
Maek-Koroec "izloZi la je sve narode Jugoslavije ... eksploata-
ciji domaih kapitalista i tuinskih zaVojevaa". Reenje nacio-
nalnog pitanja jfi'Ste hitan zadatak da bi svi narodi Jugoslavije
mogli da udrue snage za odbranu od zavojevaa, koji su ve
kucali na vrata Jugoslavije. "Ali toga reenja", kae Maa Pijade .
.. ne moe biti bez konan6g, odlunog kidanja s politikom
ugnjetavanja nesrpskih nacija, bez priznanja i stvarnog davanja
svima ugnjetenim nacijama potpune nacionalne ravnopravnosti,
bez pune zatite prava nacionalnih manjina i bez pomoi zaostl
lim nac1jama da se razviju i podignu svoj ekonC?mski i k_u{tumi
nivo." (podvukao JP.) - - -- --
Revolucionarnoj kritici KPJ treba. i u ono vreme. naelno
priznati objektivnost i opravdanost jer je ona ve tada bila jedino
sposobna da izrazi i pozitivno formulie obe kategorije sadraja
problematike ekonomskog razvitka svih nacija i napretka cele
Jugoslavije.

4. SUSRET KPJ SA NACIJAMA -RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE?

Uprkos svojim revolucionarnim namerama, Komunistika


partija Jugoslavije, za kratko vreme svog legalnog delovanja, nije
uspela da nae put ka njihovoj realizaciji. Iz socijaldemokratskog
doba je nasledila razne metode voenja masovnih akcija radni-
tva, obino za podrku svojih predstavnika u parlamentu i u
drugim ustanovama graanske drave, pa i usmerenje iskljuivo
na legalno organizovanje pokreta: K?mUJ?-iS~ik:a partij~ je j? bila
neveta da se prilagodi bezobzirnim 1 nas1lmk1m potezima 1 reak-

244
cionarnim pritiscima vlade i dravnog aparata, pogotovu onda
kada su se takvim politikim akcijama prikljuivale i sve graan
ske stranke, sa svojim mahinacijama i socijalnom demagogijom.
Partija je doivela poraz, a da nije tako rei, ni pokuala da
povede radnike mase, koje su joj davale poverenje i na nju
raunale u svojoj otvorenoj borbi, ili, pak, na taktiko povlaenje
kada je to bilo neizbena. KPJ je zanemarila seljako i nacionalno
pitanje, tj. zatvorila sebi put ka saveznicima, bez kojih se nije
mogla nadati neposednom uspehu, niti stvaranju .povoljnih prilika
za novo okupljanje snaga. Tako je KPJ "doivela poraz bez
borbe", njena organizovana povezanost sa radnitvom je bila
pielfinuta, radnike mase su ostale bez vodstva, a njihovo borbeno
raspoloenje i vera u pobedu su splasnuli. Nije bila zauujua ni
injenica to je KPJ taj poraz pretrpela "uz potpuno pasivnu
asistenciju plemenskih i nacionalnih grupa", kao to je to, ubrzo i
sa gorinom, i konstatovano u jednom partijskom dokumentu.
KPJ je, opet, morala da pone tako rei, sve iz poetka, ah u
potpuno novim, mnogo teim ilegalnim uslovima, u vremenu
oseke revolucije i konsolidovanja postojeeg drutvenog sistema.
Trebalo je da proe odreeno vreme da bi se KPJ postepeno
prilagodila prilikama delovanja van zakona. Obnovu Partije, u
smislu njenog osposobljavanja za revolucionarnu borbu u novim
uslovima, nije oteavalo samo neiskustvo. Bilo je i unutranjih
podela u vodstvu. Pored linih razloga, tu su bili i razlozi
politike prirode. Poinjao je proces formiranja dvaju suprotnih
pogleda: o nainu borbe u ilegalnim uslovima i o samom karakteru
revolucionarne radnike partije. Uporedo su injeni i napori za
obnovu zabranjenih sindikata. Naroito su znaajni bili uspesi
mladih u naporima za osnivanje ilegalnih organizacija Saveza
komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ). Optedravna konfe-
rencija SKOJ-a, u avgustu 1922. u_Lj\J.QJi~nj, otvorila je mogu
nosti probijanja izolacije i rada u postojeim legalnim organizaci-
jama. oo-posebnog znaaja je bio zakljuak da treba organizovati
proleterske akcione ete (PA) za odbranu od faistikih organi-
zacija - OrjUne--i arugih. Pod pritiskom lanstva, poela je i
diskusija- i o uZrociina prolih neuspeha; otvorilo se i pitanje
stavova KPJ o nacionalnom i seljakom pitanju. Takvu diskusiju
jP naroito olakala okolnost to je KPJ, u januaru 1923, osnovala
legalnu Nezavisnu radniku partiju Jugoslavije, koja je mogla sa
svojim stavovima da istupa u javnosti. '
Ne moe se tvrditi da niko u KPJ dotle nije uoavao
vostojanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, niti da nije traio da
Partija prema njemu zauzme samostalan, marksistiki, revolucio-
naran stav. Moa Pijade, Rajko Jovanovi su jo februara 1921.
izradili predlog" rezolucije O nacionalnom pitanju, pri emu su se
oslonili na odluke drugog kongresa Komunistike internncionale.

245
Rukovodstvo Partije ovaj predlog nikad nije stavilo na diskusiju,
"jer se izbegavalo da se o tom pitanju donese odreeno partijsko
gledit~"- Incijativu za reviziju stavova o nacionalnom pitanju su,
takoe davali i slovenaki i hiVatski komunisti. Vladislav Fabi-
jani je, 27. oktobra 1922, istupio protiv ,.centralizma srpske
buroazije" i, naglasivi pravo "naroda slovenakog, naroda
hiVatskog i naroda srpskog" na potpuno samoopredeljenje, kon-
statovao: "Ako veina slovenakog naroda trai kao neposredni,
minimalni cilj autonomiju ili federaciju, klasno svesni proletari-
jat e podrati borbu za taj cilj, jer je to u skladu sa njegovim
naelima o nacionalnom pitanju".
Uprkos ovim i drugim nastojanjima, nita se, do kraja 1922.
godine, nije bitno izmenilo. Kada je, 14. januara 1923. javno
istupila Nezavisna radnika partija Jugoslavije sa svojim progra-
mom, u njemu se jo tvrdilo da je jedan od bitnih razloga
-"-ple-menskih sporova" u Jugoslaviji nereena ekonomska borba
izmeu raznih pokrajinsko-plemenskih centara i da partija eli
postii nacionalno jedinstvo, koje spreava nasilni i fiegemonisti
ki centralizam. Program, dodue, govori o_ _p:r:-avu naroda na
samoopredeljenje. 3.li samQ u pogledu dravnih granica. On za
nacionalne manjine, koje se "milom ili silom nalaze u sklopu
drave", zahteva "punu politiku i kulturnu slobodu".
Takvo insistiranje, na oigledno neprikladnim stavovima i
odlaganje debate o njihovoj reviziji, bilo je i posledica partijskih
frakcijskih borbi izmeu "desnice" i "levice", koje su u to vreme
ve u punom jeku. Desnica, sa Simom Markoviem na elu, kao
najuticajnija u rukovostvu Partije, 0dbija diskusiju i brani stav o
nacionalnom jedinstvu Jugoslavije, dok levica, nasuprot tome,
ovakvu diskusiju trai i istie da u Jugoslaviji nije re o
plemens_kim sporovima ve o odnosu izmeu nacija. o pokretu
nacija protiv hegemonistikog ugnjetavanja koje proletarijat mora
podrati, polazei od prava nacija na samoopredeljenje.
Diskusija o nacionalnom pitanju je zapoeta jo na Drugoj
zemaljskoj konferenciji KPJ, odranoj od JJ. do 12. maja 1923. u
Beu. Tada su zauzeti i ne~i novi stavovi (naputeno je stanoviSte
o na-cional!l~dinstvu), ali je glavna bila odluka o otvaranju
optepartijske debate_ o ~acionalnom piYt_!lju. Ona se uskoro i
razvila, a potom i javno prenela u tampi i trajala sve do kraja
goQj_rrg.
Diskusija komunista o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji u
1923. godini je od sutinskog znaaja za stvaranje politike osnove
revolucionarnog delovanja u Jugoslaviji, pa se ak moe i tvrditi
da bez rezultata te diskusije, u Jugoslaviji ne bi bilo ni revolucije.
Kolikogod je oigledan njen istorijski znaaj, toliko, s druge
strane, iznenauje injenica da materijali te diskusije ni do_d~na_s
jo nisu u celini objavljeni u nekom zborniku. Deava se da 1 lJudi.

246
koji se ozbiljno bave prouavanjem politike Komunistike partije
Jugoslavije, tu diskusiju mimoiu kao da se nije ni dogodila.
Stoga, nije ni udno to su rezultati te diskusije, u naunom i
politikom smislu, jo daleko od toga da zaista postanu deo
istorijske svesti dananjih Jugoslavena, pa je, verovatno i zbog
toga mogue da se pojedine raprave, iako su ve odavno dovedene
do pozitivnih zakljuaka, ponovo obnavljaju, da se otvaraju
pitanja koja su ve odavno reena. Dve nae naune radnice
istina, na monografski nain posvetite su se toj problematici, 1'" ali
nauno izdanje grae o celini te diskusije i dalje ostaje otvoreno.
Daleko od toga da bismo ovde mogli zahvatiti svu tu grau,
moramo ipak pokuati da upozorimo na neke njene karakteristi-
ke. Prvo to pada u oi jeste jedna n_egativna okolnost: sukob
izmeu revolucionarne levice, komunista, i reformistike stn1je u
meunarodnom radnikom pokretu~ socijaldemokrata, spreavao
je uesni_ke ll_ disk~~ji da se oslone na znaajne rezultate traganja
o nacionalnom pit~!lju, koja su socijalisti jugoslovenskih zemalja
obavili jo pre prvog svetskog rata. Ali, poto S lJ.. Q_ni _b_ili
.,socijaldemokrati'',-0 njim3- nije bilo podobno govoriti. Jedini
autor iz njihovih redova, koji se, na primer, pominje u knjizi Sime
Markovia, jeste Dimitrije Tucovi, i to samo njegova broura
,.Srbija i Arbanija". Moda je ta okolnost bila i razlog to u celoj
diskusiji niko nije ni pomenuo ime Svetozara Markovia, a kamoli
rezultate njegovih lucidnih istraivanja srpskog, jugoslovenskog i
balkanskog pitanja. Jugoslovenski komunisti su poinjali, tako re-
i, samo od sebe, a to, zapravo, nije bilo marksistiki. No, uprkos
tome. doli su ipak do znaajnih rezultata.
Debata o nacionalnom pitanju, pokrenuta u 1923. u redovima
Nezavisne radnike partije Jugoslavije (K.PJ), razvila se, od maja
do decembra, pred celom jugoslovenskom javnou. Odvijala se u
politikim g:lasilima stranke, u ,,Pa.n;HHKy-Radniku-Delavcu"
1z Beograda, u "Borbi" iz Zagreba, u "Glasu svobode'' iz
Ljubljane. u beogradskom marksistikom asopisu "Borba", u
knjizi Sime Markovia "Nacionalno pitanje u svetlosti marksi-
zma" i u brouri istog autora "Ustavno pitanje i radnika klasa
Jugoslavije", o be izdate u Beogradu. Debata se formalno zakljui
la na Treoj zemaljskoj konferenciji KPJ, poetkom januara 1924.
u Beogradu, koja j~ d<?~~~~-~ ~!tez?_l_u~':I-?. n~~i~J"!!'J.lnqm pitanj_u",

~atinka Perovi, Debata o nacionalnom pitanju u Nezavisnoj


r~dmCkoJ p~rtij1 Jugoslavije 1923. godine, Beograd 1974, rukopis diserta-
Cl)(' objavljeno pod naslovom Od centralizma do federahzma, KPJ u
nacwn_alnom P_it~nju, .,Globus", Zagreb 1984.- Desanka Pei, Jugoslo-
l'f'nSkl komumstJ 1 nacionalno pitanje 1919-1935, .. Rad", Beograd 1983.
Izbo~ grae_ o debati objavljuje Gordana Vlaji, Jugoslavenska
utolucJ}a i nacwnalno pitanje (1919-1927), .. Globus", Zagreb 1984.

247
a kao doda tak jo i posebnu "Rezoluciju o makedonskom i
trakijskom pitanju".
Ta debata, sa svojim zakljucima, promenila je, maltene
preko noi, raspored politikih subjekata u Jugoslaviji, posmatra-
nih sa aspekta njihovih idejnih potencijala i istorijsko-politike
osposobljenosti za drutveno delovanje. Revolucionarna partija
proletarijata Jugoslavije je tada izbila u prvi red, ne samo u
smislu razvoja revolucionarnosti vlastite doktrine ve i u stvarno-
sti. Bez patosa i samouverene ukoenosti, Partija je uinila korak
na putu svog osposobljavanja za politiko i drutveno delovanje,
bez kojega kasnije ne bi bilo ni jugoslovenske revolucije. Ula je u
svet nacija, nacionalno oformljenih drutava, koja su sainjavala
Jugoslaviju. A u tom svetu se nisu tra.ila samo istorijska reenja
za optimalan oblik meusobnih odnosa, ve se u njemu vodila i
izvorna i najtemeljnija borba izmeu klasa. Debata o n~.cional
nom pitanju je otvorila Partiji vrata za izl3Zak iz--SVojevrsne
izolacije, u kojoj se ona dotle nalazila, odnosno da izae iz. sveta
ihiZl}e--o dravi jedne nacije, iz sveta fiKdje~Tstom" jugo~lQ
venskom. polju za .. ~istu" klasnu_ borbu. U debati o nacionalnom
pitanju, KP'Y}e Poela da ra.Spoz-nafe ono "tle pod nogama" na
koje je morala da stupi radnika klasa svake nacije, da bi mogla
da ispuni svoj internacionalni zadatak, odnosno na svoj teren za
borbu protiv svoje buroazije. "Inae, sve e da ostane prazna
re", kako je svojevremeno primetio Engels, u vezi sa pitanjem,
gde nai teren borbe socijalistima politiki nekonstituisanih
nacija srednje Evrope. (Pismo K. Kauckom, 7. februar 1882.)
Ali ta presudna programsko-politika prelomnica se zbila u
senci velikih i glasnih sukoba izmeu reima i graanske opozici-
je, pa je ostala na marginama interesovanja javnosti, koja je tada
bumo raspravljala o federalistikom bloku, "Markovom protoko-
lu", radikalskoj vladi i sudskom gonjenju Stjepana Radia i
njegovoj aktivnosti u inostranstvu za priznanje prava Hrvata na
samoopredeljenje. No, istorija je izvrila nunu rokadu. Nemogua
bi bila danas ma kakva istorija Jugoslavije, koja o toj debati ne bi
pisala kao o dogaaju od prelomnog znaaja.
Debata o nacionalnom pitanju je pola od jednog praktinog
motiva. Zapoeta je, kako je onda pisao "Radnik", sa ciljem "da
jedanput jasno i precizno bude odreen odnos proletarijata prema
tim (nacionalnim) problemima . u cilju aktivne politike delat-
nosti", jer je van svakog spora "da smo mi prisiljeni(!) da i na tom
polju, u ovoj ili onoj formi i aktivno uestvujemo .. " U emu )e
bila ta prisila? "Stare vrednosti i stare procene vrednos~~":
zapisao je tada Maa Pijade, preokrenuti su "vrem~, dogaaJ~ l
stradanja, gorka i teka iskustva"; partija se utla "skup1m
plaanjem". Jer nije bilo "niega, niega revolucionarnog" u

248
stavu, da je "narodno jedinstvo cilj", da je "centralizam, umalo ne
rekoh, revolucionaran''.
Taj praktini motiv je bio dovoljan za novu analizu nacional-
no~ pitanja u Jugoslaviji i za odreivanje naina revolucionarnog
"aktivnog uea" u njegovom reavanju. U okrivu tog motiva,
uoena je mnogonacionalnost Jugoslavije, uoeni su nacionalni
hegemonizam, nacionalno ugnjetavanje i nacionalni pokreti, odre-
d Pn je Stav o podrci pra-vu nacija na s8mooprede1jenje kao
nainu borbe za odvraanje narodnih masa od uticaja nacionalnih
buro~_~.ti!!. i kao osnovu za oformljenje buduih odnosa meu
slobodnim nacijama. Sve to je bilo od vanrednog, presudnog
znaaJa za revolucionarno osposobljavanje KPJ za nadolazee
globalne klasne okraje, za odreivanje istinski efikasne revolu-
cionarne taktike. No, debata o nacionalnom pitanju i njeni
rezultati su prevazilazili okvire pomenutih praktinih motiva.
Debata je, zapravo, bila poetak produbljenog saznavanja
fenomena nacija kao poprita drutvenog kretanja, bez obzira na
to da li je re o vladajuim ili ugnjetenim nacijama. To je bio
poetak saznanja o optem istorijskom odnosu izmeu proletarija-
ta i nacija, tj. onom problemu kojemu e se jugoslovenska
revolucija, za razliku od svih ostalih najvie pribliiti.
Sutina toga je bila u osvajanju vodeeg poloaja za radniku
klasu u svakoj naciji, kao uslovu za sve ve~ i sve potpunije
identifikovanje interesa nacije sa interesom iadnike klase. Ovak-
vo pribliavanje sutini drutvene uloge nacije za pi"Oletersku
borbu. bilo je od temeljnog znaaja ne samo za provoenje
revolucije, za osvajanje vlasti od strane proletarijata, ve i za
iduu epohu, za epohu "vladavine proletarijata", u kojoj se
stvaraju socijalistiki drutveni odnosi. Ukratko, debata o nacio-
nalnom pitanju je bila konkretan poetak onog istorijskog procesa
osvajanja polo:Zaja nacionalne klase za proletarijat, koji se ne
ograniava samo na politiku stranu, pa ni samo na stranu
drutvenih odnosa u proizvodnji, ve obuhvata celokupan ivot
drutva (koje je nacionalno) i stvaralatvo oveka u njemu i preko
njega. Re je, dakle, o dugoronom istorijskom procesu koji traje i
danas u Jugoslaviji, a koji odluuje i o njenoj socijalistikoj
samoupravnoj budunosti i postojanosti. No. sama debata se
ipak kretala u okviru ocena o poloaju u ondanjoj Jugoslaviji i
nalaenju puteva ka revolucionarnom osvajanju vlasti.
U pogledu otkrivanja i naunog pronicanja u drutvenu bit
nacija (to jest u .,pitanje nacija", to je mnogo iri pojam negoli
pojam "nacionalno pitanje", koje se ograniava, mahom, samo na
politiki problem borbe nacija za samoopredeljenje), debata
uglavnom nije prelazila tadanje, u meunarodnim razmerama
radnikog pokreta, najire prihvaene marksistike teorijske teze.
To su. mahom, bile kratke definicije o naciji. Interesantno je

249
napomenuti da se u debati, kao nauni autoritet. najee navodio
Staljin, ve Sa fa rov."
Sima Markovi, u tom pogledu, odstupa od pravila. On se, u
svojoj knjizi, dosledno oslanja na Staljina, i u literaturi i u tekstu
navodi Staljinovu studiju o nacionalnom pitanju, a Safarova ak i
ne_ J?~~inj_e. To je tada zapazio Dragotin GustiniTpii.aO-: KOliko
ie: Staljinova teorija marksistika, pa i to, koliko je ona uopte
nJegova.
Najizrazitiji prodor u drutvenu bit nacija, u toj debati,
predstavljaju upozorenja o drutvenom dinamikom karakteru
pokreta nacionalnih masa i o sposobnosti takvih pokreta da budu
.. rezerva" za borbu proletarijata, kao i zapaanja da je re o
.. spajanJuOOI'Oe-za riaiOfiB.Ino OSloboenje sa borbom za socijalno
osloboenje", da je to put koji "spaja danas sa sutra i zatrpava
svaki jaz izmeu teorije i prakse" (uro Cviji). Najdalekoseniji,
ipak, izgleda nagovetaj da e "i sama proleterska revolucija tih
naroda (jugoslovenskih, pa i ire), kraj sveg svog centralizma,
morati da proe kroz etapu federativnu" (August Cesarec). Bitka
proletarijata treba, dakle, da se vodi i centralistiki i u svikom
nacionalnom drutvu posebno, to pretpostavlja misao da je u
svakom pojedinom nacionalnom slUajU re 6 gToDalnoj drutve-
noj zajednici, sa vlastitom borbom za revoluciju. U debati je
razllllte-se, bilo i promaaja, posebno u pOgledu shvatanja
drutvenog bia nacija. Oni su najvie poticali iz subjektivnog
otpora naputanju unitaristike dogme i bezuslovnom priznanju
egzistencije nacija u Jugoslaviji. Ovaj otpor, na primer, dovodi do
toga da neki autor radije govori o "potlaenim burioazijama" u
Jugoslaviji, negoli o izriitom priznanju post0jalljci.-fi3Cij3(Sirri.a
Milju). ---
Mnogonacionalnost Jugoslavije i injenica da u njoj postoji
nacionalno ugnjetavanje i hegemonizam, ipak, nisu bili politiki
sporni. Debeta se vodila i o drutvenom karakteru hegemonizma i
nacionalnih pokreta ugnjetenih, te o pitanju - ija je stvar
reavanje nacionalnog p~~ja: da li treba Partija da s_e zalae za
njegov~ re_~4!_nj_~_pJ:!tem reviZ~j~ _u~t~ va _@to znai, da je t9 styC~:_r_

* Rad Safarova ("Nacionalnij vopros i proletariat, Petrograd 1922").


danas je -u- nas gotovo nepoznat, pa evo njegove - kod Koste Nova-
kovia citirane - definicije o nacjji~OOiiica ljudi koji ive na
jednoj teritoriji, govsre jedni'!'__ jezikom; zafedn!Ca1]u1Koja se S!\'Or~la
kapitalistikim razvitkom naina prmzvodnje i razmene i izraai:a se u
njihovom zajednikom ekonomskom. "poli'ffkom i kulturnom razvitku."
Dragotin Gustini je tada napomenuo da je prednost Safarova u
poreenju sa Staljinom u tome to je Safarov sam svestan relativnosti
svoje teorije, to on ,.jasno vidi njenu nedoslednost, a priznaje i idove
kao posebnu narodnost".

250
buroazije), ili, pak, borbom za priznanje pra_va nacija za samo-
opredeljenje (to, znai, da je fo -.. rezerva" proleterske revolucije).
U skladu s tim, debatovalo se i o zamisli o autonomiji i o
samoopredeljenju kao putu ka federaciji (kao i drugim oblicima
zajednikog dravnog ivota). Nije se diskutovalo o pocljnosti ili
opravdanosti jugoslovenskog dravnog ,.okvira", ali se vrila
diferencijacija u naelnom odnosu revolucije prema njemu: pri-
stalice ustavnog reavanja nacionalnog pitanja su apriorno pret-
postavljale prihvatanje postojee dravne zajednice, pristalice
revolucionarnog reavanja su samoopredeljenje videle kao uslov i
za sam .,okvir" i za politiko jedinstvo proletarijata u njemu. Ali,
sam pozitivan odnos prema jugoslovenskoj zajednici niko od
uesnika u stvari nije osporavao.
To je bilo razurilTjivO- iz-VISe razloga. S jedne strane, jo svei
utisak o jugoslovenskom dravnom ujedinjenju (o postignuu u
toku naprednog istorijskog procesa, za razliku od samog dravno-
pravnog prvog decembarskog akta 1918), kao loginom rezultatu
interesa jugoslovenskih naroda i njihovih raspoloenja u 1918.
godini. S druge strane. itava istorija meunarodnog radnikog
pokreta i njegovih delova u pojedinim dravama je izraavala
uverenje da proletarijat nije taj koji svoju borbu utemeljuje na
menjanju dravnih granica. odnosno na razbijanju postojeih
drava. Ne samo to to nisu inili socijaldemokrati u Austro-Ugar-
skoj. to nisu inili ni boljevici u odnosu prema ruskoj dravi. niti
Lenjin u svojim politikim ocenama puteva revolucije na podruju
Austro-Ugarske. U debati jugoslovenskih komunista u 1923. godi-
ni. u pogledu "jugOSlOvenskog okvira", iznim~w predstavlja gleda-
nje na prObleril-Makedonije, ije se pitanje nije smatralo reenim,
stvaranjem tog okvira. Jugoslavija se prihvatala kao nesporno
podruje s-vOga delOVanja. No. na nju se. po pravilu, gledalo kao
na etapu na istorijskom putu ka jo irim povezivanjima slobod-
nih naroda u socijalizmu.
Kao prirodno podruje ireg povezivanja nacija, ponajvie se
isticao Balkan, a balkanska federacija se oznaava kao idui
~ cilj. Tako je, na prffrfer, smatrao Sima Markovi. Ba je
njegova naznaka ""toga cilja-potaknUla Simu Miljua da kae kako
na to pitanje treba gledati ire, sa vidika svih nacionalnih delova
Jugoslavije: ,.S obzirom na poloaj Vojvodine ... i na gravitaciju
Slovenije prema severu". Milju~ j~ predh_1.g~o da je bolj P kao cilj
oznaavati balkansko-podtiii.VsKu socijalistiku f~deraciju. Tu je
misao jo vie razvujJJfagoun- GUsfiiiiF. -UCfirekTnoj PQlemici sa
Simom Markoviem i njegovim negiranjem prava r.acijama u
Jugoslaviji na samoopredeljenje. Gustini je traio da se uzme u
obzir i mogunost da, u sluaju pobede proleterske revolucije u
srednjoj Evropi i na Balkanu, ne bi doao u obzir "aksiom
srbijanskih drugova, da moramo u balkansku federaciju kao

251
Jugoslavija", jer e u takvom sluaju slovenaki i hrvatski
proleteri moda zahtevati ukljuivanje u srednjoevropsku socijali-
stiku federaciju; tavie, treba priznati mogunost da e se u
socijalizmu, kad vie nee biti odluujui etniki motivi (Gustin-
i ih opisuje kao "sentimentalnost"), ve ekonomski i drugi, i
proleteri Balkana pridruiti proleterima srednje Evrope, a ne
obrnuto. Poznato je da je Gustini u to vreme popularisao ideju
sudetsko-dunavsko-balkanske federacije (~u_doba). To jest federa-
cije koja bi,. 5:ell! ~allta!la, obuhvatila i podunavske zemlje sa
e~om, ali bez Austrije.
Sve to je reeno u perspektivi pobede socijalistike revoluci-
je, kako na Balkanu tako i u Evropi uopte. No, za datu istorijsku
situaciju, ba je Gustini bio onaj koji je traio da se jugosloven-
ski komunisti koncentriu na delovanje u postojeoj jugosloven-
skoj dravi, da u njoj afinniu svoje revolucionarno delovanje i da
ne postavljaju stvaranje balkanske federacije kao neposredan i
obavezan cilj za sve. U tom smislu, on je jedini izriito poricao da
makedonsko pitanje bezuslovno trai borbu za balkansku federa-
ciju, preko jugoslovenskog okvira. On je odbacivao pribojavanj_e
Sime Markovia da bi dobrovoljno uklfu---clva:iije sairiO vardarske
Makedonije u jugoslovensKU fedefacijU;-predstavljalo naroCit
problem. Istina je da ima delova Makedoil.iJe- i v-an JUgoslavije, ali,
kae Gustini, "i Slovenija nije sva u Jugoslaviji, pa to nama ne
ini nikakvu tekou" za dobrovoljno ukljuivanje u jugosloven-
sku federaciju. U stvari, on doslednije -od Sime Markovia
insistira na delovanju KPJ u okviru date jugoslovensKe-clrfiVe~ ali
na temelju priznanja prava nacija na samoopredelfenje i sa
perspektivom njihovog udruivanja u jugoslovensku federaciju i
bez promene njenih granica. Tek u teorijskom raspravljanju o
eventualnom stvaranju iroke socijalistike federacije istovreme-
no, i u srednjoj i u jugoistonoj Evropi, on je izraavao miljenje
da treba dopustiti da se nacije u Jugoslaviji, u te ire zajednice.
ukljuuju svaka svojom vlastitom odlukom, a ne obavezno kao
jedna drava.

Misao o tome da bi u nekoj istorijskoj situaciji moglo postojati \"iSe


tipova socijalizma. te da bi jugoslovenska federacija. sem etnikih, imala i
specifine proleterske razloge za svoje perpetuiranje. odnosno za odb~anu
svog puta socijalistikog razvitka, u ono vreme nije ni mogla d~ se rod1. To
je dokazao kasniji razvitak, jer je revolucija u srednjoj Evrop1 bar za onu
istorijsku epohu, izostala definitivno. Kad se krajem drugog svetskog ':'ta
postavljalo pitanje stvaranja junoslovenske federacije, ne iskljuuJU~I
dalji proces stvaranja optebalkanske federacije. jugoslov_enska str~na_ Je
stala na stanovite da treba ravnopravno da se udruuJu sve poJedme
nacionalne federalne jedinice na istom nivou. a odbacivala je ulaenje
Jugoslavije kao celine u federaciju sa Bugarskom. u vidu nekakve
subfederacije

252
Iako je u debati vie puta izraena konstatacija da je do
stvaranja Jugoslavije 1918. godine dolo u irem sklopu svetskog
imperijalistikog rata, nije uopte hilo sporno uverenje da je to
sjedinjavanje Junih Slovena u dravnu zajednicu na liniji istorij-
skog progresa i da je u interesu proletarijata. Razlike o pitanju
samoopredeljenja nacija su, zapravo, bile razlike u traenju puta
revolucije ili, moda, posledica odustajanja od revolucije. Niko od
uesnika se nije zalagao za samoopredeljenje nacija u smislu
njihovog razilaska. Pitanje jugoslovenskog "okvira", tokom deba-
te. nikome nije sluilo kao argument. Prema tome, ni Simi
Markoviu nije bilo potrebno da u debati istupa u odbranu tog
.. okvira"~- On je ukazivao na slabe strane praktine agitacije za
samoopredeljenje nacija:- navodei kao dokaze da je u sluaju
Hrvata i SIO-Vei~aca- dobroVOljnost iVljenja-u jU.gosloveiiskOj
zajednici naroda ve data, da je ona ve _l?Q~!Qje~i fakt. Za njega je
bilo otvoreno samo--jJitElnje perspektive Makedonije, raereene
19I:L reakcionarnim Bukuretanskim mirom. U svojoj knjizi, on
otvara perspektivu balkanske federaCIJe, a u svojoj brouri
predvia autonomiju ~~rdarske_ Makedonije u Jugoslayiji. Tek su
na Petom kongieSU-Kominterne,-JUia l-924~-godii1,-Slffii Markovi-
u poeli zamerati da je njegova osnovna pretpostavka "misao da
proletarijat mora uzimati buroasku dravu u onim granicama
koje su u njoj stvorene nizom ratova i nasilja".
U samoj debati 1923, Sima Markovi, je svakako, bio svestan
da njegova konc~pcija 'Ustav~og rea_vanja ~~cionalnog pU-anja u
Jugoslaviji namee pitanje: -da li prOletarijat naelno moe da
uValritegritet jedne buroaske drave (Ustavno pitanje). No,
veruj ui u neposrednu perspektivu konsolidacije buroaske demo-
kratije u Jugoslaviji, on u tome nije video nereivu protivrenost
ve jedino pitanje konkretne politike. Navedena zamerka Simi
Markoviu je izraavala svu onu zaotrenost argumentisanja, u
vreme kada se ve bio rasplamsao sukob izmeu leve i desne
frakcije u KPJ, naroito u partijskim organizacijama Srbije i
Hrvatske.
Ima danas miljenja da je koncepcija Sime Markovia, u
poreenju sa stavom "levice", bila "optimistinija, konkretnija,
da je budila veru, otvarala perspektivu i, pored nekih nedostata-
ka, bila realistinija i sposobnija da privue mase ugnjetenih
naroda", jer je "bilo bolje i takvo ogranieno ("autonomistiko)
reenje (u buroaskoj dravi) nego nikakvo". 1 ''H Zaista, istoriar

Desanka Pei, Nacionalno pitanje u shvatanj1ma jugoslovenskih


knmumsta, u periodu 1919-1935, Beograd 1981, rukopis disertacije, str.
301. - U knjinoj objavi (nap. 197) autor ovu ocenu neto ublauje, ali
ostaj~ kod uverenja da je stav Sime Markovia bio realan, a da je KPJ,
koja Je taj stav odbacila, vodila nere~lnu politiku. Str. 188-189.

253
moe i na taj nain da postavi pitanje i da u njemu nalazi svoj
odgovor. Pogotovu to ni pitanje ni odgovor u ovom sluaju nisu
aistorijski. Kao dokaz tome, moemo navesti dva sluaja, koji su
nam poznati, a verovatno ih irna i vie. Prvi sluaj: stari
predstavnik slovenake socijalistike levice iz Trsta, a u vreme
posle aneksije slovenakog Primorja i Istre Italiji, vieni lan KP
Italije, Ivan Regent, pojavio se 1928. u jugoslovenskom organu
slovenaKih KOmunista "Enotnosr-r;s-a miljenjem da jugosloven-
~ki pr'?letarijat_ treba ~a podupire -~kciju za rey~Z1JU llifta\13.-:-Kao
graanin Italije, Regent oiglednO -ni)eOio upuCen UOetaljesukoba
izmeu frakcija u KP Jugoslavije, a delujui u dravi gde se
faizam rodio i gde je ve vie godina vladao, umeo je sasvim
nedogmatski da ceni znaaj buroaske demokratije i za proletari-
jat. No. sa takvim miljenjem, Regent je u Jugoslaviji neminovno
doiveo najotriju kritik~ i jOS danas mu se taj "greh" ne
prata ... ,.,., Drugi sluaj: ugledni slovenaki nacionalni revolu-
cionar. Lojze Ude, kulturni radnik koji je dotle godinama nauno
pisao o pTfanjU nacija, reio se 1927. da stane na stranu KPJ, poto
je ona j~c_iil_?~_ !?~ni]a_pravC)__n3Cifa na samoopred~Ij~~e. lfisio
vreme. on je izraavao uverenje da se Jugoslavija mora pretvoriti
u federaciju naroda. I Ude je u toiT.drenutku krit1k0Vaii-OOS'fraile
komunista, zbog toga to nije isticao samo samoopredeljenje. nego
se ujedn-o zauzimao -1 za jugoslovensku fede~aciju, a to je.
navodno, u kapitalistikom drutvu pogreno. uae je,neoptereen
sporom u KPJ, odgovarao sledeim rezonovanjem: u datim
prilikama i borba za federaciju jeste revolucionarna borba, jer
takvu borbu mogu izneti samo revolucionarne snage. a federacija
bi i u kapitalistikom drutvu znaila korak napred.. 11 "' U stvari,
Ude je, i neznajui. odgovarao kritiki ne samo ,,!evici" ve i Simi
Markoviu, odnosno njegovim "optimistikirn" procenama.
Koncepcija Sime Markovia o ustavnoj borbi za "najpuniju
demokratiju" je, naime, proizilazila ba iz uverenja da je buroa-
ska demokratija u Jugoslaviji u procesu konsolidacije, odnosno iz
oekivanja nadolaska jedne demokratske Jugoslavije. Jo su. na
kraju debate u 1923. kritiari njegovih koncepcija isticali da nisu
sporne ni njegove zamisli o plebiscitu, ni zamisli o ,,istoj" novoj
konstituanti. ve pitanje kako da se do toga doe. "To drug Sima
Markovi na kae. Hoe li ugnjeta ka srpska buroazija sama dati
sarnoopredeljenje svima ugnjetenim nacijama? Nee. zacelo. jer
inae ne bi vodila ovu sadanju politiku . Prema tome, kako on
stvar izlae. izlazi da se do takvog ureenja ima doi revizijom
ustava odozgo" (Tria Kaclerovi).
France Klopi, Deset/etja p1eizku~enj. Zmotni ui'Odnik l\s.na
Regenta, "Dravna zaloba Slovenije", Ljubljana 1980, str. 329-335.
~"" L. Ude, delo pod nap. 173, str. ll.

254
Samo nekoliko godina kasnije, istorija je potvrdila da
.. optimizam" Sime Markovia nije bio utemeljen i da je stvarna
perspektiva u Jugoslaviji bila -odbiarii llegemoffizma svim sred-
stvima. Vojno-faistika diktatura kralja Aleksandra to, takoe,
potvruje, jer je preventivno bila uperena protiv mogunosti da
opoziciona htvatska i druga burZoazija zaponu energiniju
akdju. Naposletku, zar je uopte bilo moguno nadati se da f'
hegemomstiki dravni vrhovi dopustiti demokratiju i proletari-
jatu!? .,Optimizam" Sime Markovia, u samoj godini debate. bio
je nestvaran i zbog toga to se ve nazirala nastupanje faizma u
samoj Jugoslaviji. protiv kojeg je KPJ jo tada vodila aktivnu
odbrambenu akciju proletarijata. Faizam, uostalom, i nije bio
neto nepoznato, jugoslovenskoj radnikoj klasi, a iroko se ve
govorilo i o .,fatalnim iskustvima" sa faizmom u susednoj Italiji.
Sima Markovi, dakle. nije uzimao u obzir y~stojeu tende!"lciJU
ka diktaturi i faiZffiU:-NaravnO-:-i----n,]effiU-ti=ebcidoJ:nisfiti pravo na
gre.ku.-pa- oVu Stvar ostaviti prouavanju istorije frakcijskih
borbi u KPJ. No, iskustvo jugoslovenske revolucije i jugosloven-
skog socijalistikog razvitka omoguuju, pa i nalaZu. da SP
osvrnemo na jo jednu stranu Markovievih stavova. o kojoj do
sada gotovo jo nije ni raspravljano.

u 19~;, i~~~[~ci~c:~zri~a~ ~~m~a~~k~~~~. ~~t~~;; 1


odnose na srpsku naciju. Jer. to je bila nacija, koja nije vie u sebi
nOSira opterecenje--s-vQg nereenog nacionalnog pitanja pa su je
gotovo svi uesnici u debati, ak i sami Srbi zaobilazili ili tek
ovla pominjali. P!"etpostavljalo se, bez ikakve po~reb~_9:<?ki!ziva
nja, da je srpsko pitanje reeno samim stvaranjem Jugoslavije i da
ono vie ne postoji. -
Pa ipak. pojedini uesnici u debati su bili svesni injenice i
povremeno su pominjali, srpsku naciju, jer svako samoopredelje-
nje nacija u mnogonacionalnoj drZavi, koje ne ukljuuje i nepo-
sredno otcepljenje, vie nije jednostran akt. ak i stvaranje
autonomije. a pogotovu federacije, ukljuuje pretpostavku meu
sobnog dogovora svake pojedinane nacije sa svima ostalima.
Pominjalo se, istina samo ovla i uz put, da e razgranienje
autonomnih teritorija i federalnih jedinica predstavljati u Jugo-
slaviji vrlo sloZeno pitanje, s obzirom na prostrana podruja sa
nadonalno heterogenim stanovnitvom. (I sam Sima Markovi je
neto o tome pisao u svojoj knjizi). Ali, tada se nije dolo do
zakljuka da to ne otvara samo pitanje poloaja Hrvata. Slovena-
ca, Makedonaca i drugih u buduoj sloZenoj dravi, ve na
svojevrstan nain i pitanje Srba. Dobija se utisak da su vie
sklonosti za uoavanje tog problema, pokazivali uesnici u debati
iz Hrvatske i Slovenije negoli oni u samoj Srbiji (na primer, Ante
Ciliga. uro Cviji, Dragotin Gustini). August Cesarec je ak

255
toliko bio svestan teine tog problema, pa je utehu traio u nad 1
da e da ga reiti sama buroazija, tako da proletarijat onda nee
morati da se mui sa tim "Sizifovim kamenom". To je, po Cesarcu,
bilo opravdano, jer je taj kamen "teorijski piVa zavaljala buroa-
zija i neka ga valja i u praksi".
To nezapaanje ili izbegavanje nunosti da se treba baviti i
pitanjem srpske nacije, zacelo, nije bilo posledica nedomi.Sljenosti.
Ono je bilo izraz opteg stanja marksistikog tretiranja odnosa
izmedu proletarijata i nacija. Stoga, prema vladajuem shvatanju,
n~je ni postojala potreba da se o srp-skof naCiji raspravlja, pOto
kod nje nacionalno pitanje nije nl bilo bfVOreno.
Razvijeni nacionalni pokreti, naroitO kod-Hrvata i Slovena-
ca, terali su komuniste tih nacija da stupe u politiku borbu za
osvajanje uticaja u tim pokretima, ako su eleli da pridobiju nove
saveznike za buduu proletersku revoluciju. S druge strane, to ih
je navodilo i na razmiljanja o drutvenoj sutini tih pokreta, Sto
ih je pribliavala i opredeljenju o ulozi radnike klase u odnosu
prema vlastitoj naciji. Razmatranje itavog tog problemskog
kompleksa, koji se u daljem razvitku predstavio kao odluujui za
revoluciju u Jugoslaviji, bilo je objektivno lake komunistima
nesrpskih nacija, negoli, analogno tome, srpskim komunistima.
Aktivnost u pokretu, koji je irio slobodu nacije, komunistima
nesrpskih nacija je;sama- Po Sebr,-UYeavala uHcaj -na mase i
zadCibi]818rifihOve- simpatije i preko grarilce samog proletarijata.
Takva aktivnost im je olakavala da postanu faktor ne samo u
klasnoj borbi, ve i u nacionalnoj kulturi, inae tradicionalnom
podruju inteligencije povezane sa buroazijom. Srpski komunisti
takvu olakicu nisu imali; naprotiv, njihov uticaj na ire mase u
Srbiji)ebi6StavlJen na teku probu, posebno od trenutka kad su
oni napustili ulogu najdoslednijih branilaca nacionalnog j~i!!_
_stva. To napufailje je realno znailoIOastupanje od odbrane
naela koje je uvrivalo povlaeni politiki poloaj srpske
buroazije, a ona je kao to se zna, velike rtve srpskog naroda.
upravo ideoloki koristila za jaanje vlastitog poloaja. Srpski
komunisti su tada stali da stanovite da postoji, ne nacionalno
jedinstvo ve problem rav!lopravno~~j___!la__f_ija. U p~aksi, to je u
Srbiji oznaavalO- p-relazaK na program ukidanja-" v~ra.Vfio.:
pravnosti" (tj. nadmoi). -A- to nije bio lak zadatak. Njegovo
izvrerije-melltim, nije dobilo adekvatnu istorijsku ocenu. Komu-
nisti u :::irbiji su, dodue, napravili odluujui korak ka izgradnji
novog stava KPJ o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, ime su dali
bitan politiki i teorijski doprinos (za ta nisu dobili zaslueno
priznanje), a da pri tome sami nisu osetili potrebu da ir~
razmotre sve implikacije novog stava u odnosu prema srpskoJ
naciji.

256
Slino kao komunisti u Hrvatskoj i Sloveniji, i komunisti u
Srbiji su svoju teoriju zasnovali na analizi hrvatskog, slovenakog
i delimino makedonskog nacionalnog fenomena, pitanje srpske
nacije su tretirali tek uzgred i po analogiji, umesto da u svojoj
analizi pou i od njega, jer je i ono de fact~ _postojalo_ u tadanj9j
stvarnosti. Umesto toga, oni su se ograniili na (uspenu) kritiku
vlastite bUroazije, ustanovili su povezanost njene nedemokratske
i protivradnike politike sa njezinom hegemonistikom pozicijom
u dravi i sa odbranom te pozicije, u borbi ugnjetenih nacija su
uoavali mogunost zadobijanja saveznika za svoju borbu protiv
te buroazije. Ali, oni nisu krenuli u razmatranje celokupnog
pt tanja ivota srpske nacije u ravnopravnoj zajednici nacije, niti u
razmatranje celovite uloge srpske radnike klase, kao vodee
klase u naciji. Ograniili su se na klasino polazite da nacija,
koja ugnjetava druge nacije, ni sama ne moe biti slobodna. (Da
su se oslonili na Dimitrija Tucovia, mogli bi da ponove njegovu
originalnu parafrazu tt iste klasine misli: ,.Svako nacionalno
porobija vanje jazi vodu na vodenicu reakcije.") Time su zaobili
pitanje srpske nacije i ostavljali je u poloaju izvesnog preo"tatka
itavog jugoslovenskog kompleksa posle izvrenog samoopredelje-
nja nesrpskih nacija.
Najbolje se to moe videti ba kod Si_me :rvf~rkovia. On je,
nesumnjivo, prvi u debati dokazao da su SlOvenci, Hrvati i Srbi
tri nacije. Ali je karakteriStino da je on to opirno dokazivao za
Slovence i Hrvate, dok se, kod je re o Srbima, zadovoljio, tako
rei, konstatacijom same injenice po sebi. No, Simu Markovi-
a. u naelu, uopte i nije toliko interesovalo samo pitanje da
li su Srbi, Hrvati i Slovenci posebne nacije ili ne. On je pola-
ZIO od injenice da postoje nacionalne borbe. On je eleo da na
novom empirijskom nivou .obnovi vaenje one iste teze, sa kojom
je SSDP u 1918. prihvatila-Jugoslovensku dravu i u nju ula. A to
je bila teza da se uj~~inj~l).jem, tj. stvaranjem nacionalne dravno-
sti jedinstvene jugoslovenske nacije, kakvom se Srbi, Hrvati i
Slovenci oseaju, skidi- nacionalno pitanje sa dnevnog reda, a
proletarijat dobija mogunost voenja iste klasne borbe. Cela
koncepcija taktike i strategije revolucionarnog delovanja je za
Simu Markovia, u sutini, ostala nepromenjena; on je eleo samo
da odstrani nacionalne borbe, koje su se u meuvremenu pojavile
kao faktor smetnje. On je verovao da se to moe postii
pnznanjem triju nacija i promenom ustava, u smislu uvoenja
nacionalnih autonomija. Sima Markovi nije bio spreman da po-
novo razmotri pitanje o pravim razlozima nastanka Jugoslavije,
(1918), zato su se Srbi, Hrvati i Slovenci- ako su to i tada bile
tn nacije - onda uopte ujedinili u jednu dravu. On to nije
umio, iako se u meuvremenu pokazala kao netana ocena da se
radilo o dravnom ujedinjenju jedne nacije. Sima Markovi je

257
samo utvrdio da je teza da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedna nacija
(tri plemena jedne nacije) sada, pre svega, srpska teorija, koja ima
svoju naroitu politiku pozadinu (obnavljanje i podizanje eko-
nomske snage srpske buroazije u odnosu prema hrvatskoj i
slovenakoj buroaziji putem hegemonije), te da je takva unitari-
stika teza samo "maska srpskog imperijalizma".
Simu Markovia je preokupiralo pitanje egzistencije Jugosla-
vije, ali_ ga on svodi samo na pitanje kakva je politika volja
Hrvata 1 Slovenaca. On se ne pita kakva Je politika volja Srba.
Razlog tome je, svakako, i to to on ne uoava da je stvaranje
Jugoslavije bilo i nain reenja nacionalnog pitanja Srba, a ne
samo Hrvata i Slovenaca. Zato on ne vidi potrebu da se istorijski
analizira niti odnos izmeu reavanja nacionalnog pitanja nesrp-
skih naroda i stvaranja Jugoslavije, niti, na isti nain, odnos
izmeu reavanja srpskog nacionalnog pitanja i stvaranja Jugosla-
vije.
Postupak Sim.~ __]!l_~rkovia je preutno polazio od pretpo-
stavke da su srpski i jugoslovenski interesi identini, da su
srpstvo i jugoSlovenstvO-jeQnO te- iSto, da-polozaJ srpstva ne treba
posebno analiZirati ve -ga pro-sto- uzimati ka~_ "pars prg _!9to"
(jedan deo za celinu). On nije razotkrio da je sutina jugoslaven-
stva ba u suprotnom, odnosno da ono objedinjuje pojedinane
interese sv1ju nacija koje se u njemu udruuju, a ne jedne B priori,
a drugih samo uslovno.
Najvanije je istai to da je postupak Sime Markovia postao
praktino pravilo za vrlo dugo vreme. Nije to bilo vano samo za
proletarijat Srbije, koji je trebalo da se javi u ulozi vodee sna-
ge nacije, ve i za sve druge delove jugoslovenske zajednice, jer
se u istorijskoj perspektivi radilo o tome da li e se revolucija pro-
biti u jugoslovenskom "okviru" ili mimo njega.
Ipak, u debati je sasvim odreeno govoreno o tome kako
komunisti treba politiki da istupaju u Srbiji. Kao glavno
polazite, Sima Mark~vi~_ i~- ~~vijao zadatak Partiji u celoj zef!llji,
na!~ito proletarijatu u Srbiji, "da vodi najenerginiju borbu
PJ"otiV centralizma, izobfiujui precr inasama radnog naroda
njegov reakcionarni i imperijalistiki karakter. Radnika klasa
Srbije ima naroitog interesa da srpsku buroaziju, koja voli da
koketira slobodoumljem, stalno podsea na onaj elementarni
demokratski princip, koji su apostoli proleterske demokratije
Marks, Engels i Lenjin, toliko puta istakli: narod koji ugnjetava
diuge narode ne moe biti (sam) slobodan."
Taj predio g Sime Markovia je-postao temelj agitaciono-
-taktikog pristupa. Ni drugi uesnici nisu produbili pitanje
odnosa izmeu revolucije i srpske nacije. Dodali su samo preciz-
nije neke detalje. Tako, Rajko Jovanovi, na primer, trai priblia-
vanje KPJ srpskim sitnoburoaskim i seljakim masama, "kojima

258
-ima praktino da objasni potrebu borbe protiv srpske hegemonije
a za punu nacionalnu slobodu u Jugoslaviji". To treba da ini i s
obzirom na to to "smo naroito mi iz Srbije ... borbu protiv
s1pskog ovinizma vodili dosta mlako." I "!evici" je dakle, ostalo
otvoreno pitanje ponovnog "otkrivanja" Svetozara Markovia.
Ali, trebalo je srpskom narodu ukazati na neku perspekti-
vu . Manje ili vie, izriito mu se uvek nudila "perspektiva"
jugoslovenskog nacionalnog jedinstva, samo ovaj put kroz ak-
ciju proletarijata, poto je buroazija svoju priliku ve bila u-
propastila. To je ulo ak i u rezoluciju Tree zemaljsk!!_~~l)
ferencije, u kojoj se iluzOrno tvrdi da je stvaranje jugosloven-
ske drave u 1918. godini "znailo stvaranje objektivnih uslova za
proces fOrffilTanJa Jedne nacije iz triju_srodnih'', te da je samo
.. u_sldliliismh mferesa--cerOk~j)ne bur?;_?~~~ Cnametanja monar-
hiJe. proces formiranja jedne nacije bio z3.ustavljei1". Ovoj pogre-
noj tezi, logino sledi .,uteha" da e ba KPJ, putem borbe ~a
priznanje prava nB.ijECria S1uii.-oopredeljenje, omoguiti da dravno
ujedinjenje ipak moe "ispuniti svoju misiju". Znai, ispuniti ne
ravnopravnost nacija, ve njihovo amalgamisanje ili asimilaciju,
kako je k6 to ve eleo da shvati.
U celoj debati, posmatranoj u istorijskoj retrospektivi uopte,
bilo je ipak najvanije praktino istai stanovite o nacionalnom
pitanju, koje je, najzad, i prihvaeno. To stanovite i razvoj
njegovog postanka, dati su u jednom izvetaju o debati, napisa-
nom za Kominternu krajem 1923. U njemu se, najpre, opisuje
stav Sime Markovia, pa se zatim nastavlja: "Ostali drugovi
(Novakovi, Jovanovi) kau da se partija po nacionalnom pitanju
mora drati federalistikih pozicija u duhu ostalih opozicionih
stranaka. Ovo miljenje su u poSlednje vreme poneto izmenili
mladi drugovi iz Hrvatske i Slovenije. KPJ mora da postavi
nacionalno pitanje kao izhodite svih buduih istupanja partije jer
upravo nacionalni konflikti stvaraju pogodno tle za revolucionar-
ne pokrete. Nacionalni konflikti ne smeju se potiskivati u
pozadinu, niti negirati, ve naprotiv, treba ih podvlaiti i
zaotravati, prenositi ih na klasno tle, ubeivati iroke mase
radnog naroda i malograanstva, agitacijom i propagandom i
nemo graanskih stranaka da brane njihove interese, paralizova-
ti stranku Radia spretnom taktikom jedinstvenog fronta- to je
strategijski plan budue aktivnosti partije za koji se zalau njeni
najmlai elementi . "
Ovaj taktiko-strategijski koncept je uao i u poznatu
rezoluciju Tree zemaljske konferencije u Beogradu (1---4. januar
1924), kao njen temeljni sadrai. Rezolucija je utvrdila, bez
alternativnih stavova, da ". se drava Srba, Hrvata i Slo-
venaca ne moe smatrati kao homogena nacionalna drava s
neto nacionalnih manjina, nego kao ~~ava u kojoj vladajua

259
klasa jedne (srpske) n~cije ugnjetava ostale nacije ... Neposredni
rezultat uvoenja takve hegeinimije (jeste) odbrambena grupisanje
hrvatskog i slovenakog naroda i nacionalnih manjina, kao i
pokreti za autonomiju Crne Gore, Bosne i Vojvodine, kao i za
nezavisnost Makedonije . . . U konkretnoj situaciji interes je
istorijskog progresa i oslobodilake borbe radnog naroda .. da se
ujedinjavanjem radnog naroda (svih) nacija u zajednikoj borbi
protiv kapitalizma stvore preduslovi Z@_ obrazovanje federativne
(savezne) radniko-~eljake republike u Jugoslaviji, na Balkanu i
u__Podunavli_u ... Priznanje prava -samoopredetjeri.p- ao- otcepljenja
znai doslednu i odlunu borbu protiv reakcije, a za stvaranje
takve politike situacije koja e omoguiti puno pravo samoopre-
deljenja naroda ... Priznajui pravo na otcepljenje, NRPJ (KPJ)
ne tvrdi da je to otcepljenje uvek i svrsishodno ... Ujedinjenje
srpskog, hrvatskog i slovenakog naroda u zajedniku dravu lii
u pravcu istorijskog progresa i interesa klasne borb-e proletalija-
ta ... Polazei sa ovog osnovnog gledita, NRPJ (KPJ) e se boriti
za to da se putem ovakvog slobodnog opredeljivanja svakog
naroda stvori (. .) njihovo dobrovoljno federativna (savezno)
ujedinjenje. NRPJ (KPJ) pomae borbu za samoopredeljenje
naroda protiv nacionalnog ugnjetavanja ... NRPJ (K.PJ) e uvek
ouvati svoju potpunu samostalnost (. .) i zastupati interese
radnike klase i celoga eksploa tisanog radnog naroda ... Pri tome
je zadaa NRPJ (K.PJ) da sprovede potpuno jedinstvo radnog
naroda ugnjetava jue i ugnjetavanii)_ ~~-~a, meu srpskim naro-
dom (da) istie kako ne moe biti slobodan narod koji gui slobodu
drugih naroda (. .), meu ugnjetavanim narodima da stalno
prikazuje klasni karakter parola samoodreenja, federacije i
autonomije. "
Iz rezolucije se, dakle, jasno videla namera KPJ da e se
boriti, kako bi se putem slobodnog opredeljenja svake nacije
stvorilo njihovo federativna dravno ureenje.
U toku debate u 1923. bilo je i izraenijih analitikih ocena o
tome da i Makedonci i Crnogorci predstavljaju samostalne
nacionalne individualitete. Zakljuci Tree konferencije nisu,
istina, o tome toliko jasni, ali se i u njima konstatuje postojanje
pokreta ~3_: au~onomiju Crne Gore, Bosne i VOJVodine, kao i za
nezavisnost- MaKeao-nije. Stav o nezavisnoj Makedoniji, sa
radniko-l?eljakom vladom, koja e dobrovoljno ui u federa_ciju
nezavisnih balkan~kii) r~ublika, neki autori danas tumae taKo
kao da je Trea kOnfererlCijB.- ve bila stala na stanovite o
"dezintegraciji" Jugoslavije. To, meutim, nije tano. Iz debate u
prethodnoj godini, pa i iz argumentacije samog Sime Markovia.
jasno proizlazi da su se. u ono vreme makedonsko i jugoslavensko
pitanje smatrali kao dva odvojena pjtanj~-- Tanije: ~lnatralo se da

260
odvajanje Makedonije ne znai i kraj Jugoslavije ili odstupanje od
principijelnog jugoslovenskog stanovita.
Svakako, glavna namera nij(: bila u tome da rezolucija
definie najbolji oblik reenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji,
da stvara racionalne dravnopravne programe, ve da pronae
put ka revoluciji u Jugoslaviji. Najvanije je to to se KPJ
usmerila na delovanje meu na~ijama i unutar njih samih. To je
unela i u bit svoje revolucionarne orijentacije i za budunost
Sama logika takve orijentacije, dosledno sprovedene, morala je na
kraju pomoi Komunistikoj partiji da prevazie i one oigledne
slabosti u objektivnom saznanju nacionalne problematike u
Jugoslaviji, koje su jo. postojale (zaobilaenje pitanja srpske
nacije, nedovoljno produbljavanje makedonskog i crnogorskog
pitanja, ne uoavanje pitanja Muslimana).
Zakljuci Tree konferencije znae kvalitativno nov pristup
KPJ ne samo pitanju da li je Jugoslavija drava jedne ili vie
nacija ve i kvalitativno novo shvatanje drutvene sadrine nacija
i nacionalnih pokreta. Moglo bi se rei, to je bio susret KPJ sa
nacijama kao drutveno-istorijskim pojavama Jugoslavije. Nije
izdrala kritiku ni tvrenje da je nacionalna borba samo izraz
konkurentske borbe buroazija pojedinih naroda, kao ni to da to
pitanje treba reavati revizijom ustava, a ne revolucionarnom
borbom, tj. da bi ustavno reenje navodno bilo u interesu
proletarijata poto on nije neposredno zainteresovan za nacional-
nu borbu, ve samo utoliko ukoliko to reenje smeta njegovoj
klasnoj borbi protiv vladavine kapitalizma. Naprotiv, sada se
uvidelo da proletarijat treba da zauzme aktivan stav prema
nacionalnim pokretima kao takvim, jer u njima uestvuju iroke
mase. naroito seljake, bez kojih revolucionarna borba nije
mogua. To je i bio odluujui poetak revolucionarnog reavanja
tstorijskog pitanja u odnosu radnikog pokreta prema nacijama i
njihovim problemima. To je poetak usvajanja saznanja da se u
pitanju naroda Jugoslavije ne radi o uslovnim ve o dovrenim
nacijama, sa svim njihovim slabostima i odlikama, odnosno da u
njima. pre svega treba gledati drutvene pojave nastale u dugom
1storijskom procesu; zajednice ljudi sa odreenim svojim politi
kim interesima i relativno stalnim tendencijama. Trea konferen-
cija nije oznaila i kraj polemikog raspravljanja. U daljem
razvoju te debate, stavovi su se postepeno poklapali sa podelom
na levu i desnu frakciju. Prva je insistirala na priznanju prava
nacija na samoopredeljenje, dok je druga to pravo i dalje negirala.
Vrlo je blizu s-tvarnoj oceiJ.l polo:Zaja TitovO upozorenJe, izreeno
na Petom kongresu KPJ, da su se pomenuta razmimoilaenja
dogaala u rukovodstvu Partije, ali da su stavovi Tree zemaljske
konferencije usvojeni od celokupnog lanstva.

261
Polemika se razvila i o pitanju da li je nacionalne probleme
mogue rei t~ pre ili tek posle socijalist~ke revolucije. U zaara
nom krugu otrog argumentisanja nije se, to se da"n3S moe jasno
videti, radilo samo o frakcijskim sukobima. U njihovoj dubini su
se skrivala i lutanja o pitanju odnosa izmeu revolucije i nacija, a
ona su bila jo nereena u celokupnom meunarodnom radnikom
pokretu.
-- Posle skuptinskih izbora 1923. nastavila se politika borba
1 za ouvanje ili reviziju Vidovdanskog ustava. Paieva Narodno-
: -radikalna stranka je, iz poetka, stupila u neposredan dodir sa
predstavnicima Hrvatske republikanske seljake stranke, Sloven-
ske ljudske stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije, u
Zagrebu, i pokuala da ih izvesnim obeanjima pridobije da
priznaju ustav i sarauju u skuptini. Ova obeanja su bila i
pismeno potvrena (.,Markov protokol"). No, ubrzo su radikali
sve porekli i svoju vladavinu pokuali uvrstiti bez ustupaka
hrvatskom graanstvu i drugima. Nisu se, dodue, mogli sporazu-
meti sa drugom strankom centralizma, ali su ipak uspeli da se
odre na vladi, poto ni SLS ni JMO nisu bile spremne za neku
odluniju autonomistiku politiku, a u pojedinim trenucima su
vladu ak i podupirale. One nisu elele zatvoriti mala vrata za
nenaelno nagaanje sa reimom i za uee u vlasti. S druge
strane, Stjepan Radi se reio da zaotri opoziciju HRSS, ali ne
razvijanjem odlunijeg pokreta, na mase hrvatskih seljaka oslo-
njenog, ve traenjem pomoi u inostranstvu, pri emu nije
iskljuivao ni Italiju, poznatu protivnicu postanka i opstanka
Jugoslavije. Na domaem tlu, on se usmerio na davanje dramati
nih i otrih izjava, koje su okirale prijatelje jugoslovenske
zajednice, bez obzira na njihovu nacionalnost. Usred leta 1923.
Stjepan Radi se uputio u inostranstvo, antiambrirao u Parizu~
Londonu, i konano otputovao u Moskvu, gde se, u leto 1924.
pridruio Seljakoj internacionali. Za vreme te duge Radieve
odsutnosti, poela je promena politike taktike HRSS, u koju se
hrvatska buroazija ve bila nairoko ugnezdila i u kojoj se kao
voa sve vie isticao Vlatko Maek. Vodstvo HRSS je za poetak
pristalo na osnivanje opozicionog saveza (,.bloka"), ne samo sa
protivcentralistikom SLS i JMO ve i sa centralistikom Jugoslo-
venskom demokratskom strankom, koja je trenutno bila odgurnu-
ta od vladanja. Re je o onom krilu JDS u Srbiji koje se okupljalo
oko Ljube Davidovia. U isto vreme, HRSS je odluila da napusti
taktiku bojkotovanja skuptine u Beogradu, pa je tamo poslala
deo svojih zastupnika.
Osnivanje opozicionog bloka je dovelo do konanog rascepa u
Jugoslovenskoj demokratkoj stranci. Otcepilo se krilo Svetozara
Pribievia i osamostalilo kao Samostalna demokratska stranka
(SDS). U njoj su se okupili predstavnici srpske buroazije iz

262
,,preanskih" zemalja, te unitaristlki i za centralizam zagrejani
hrvatski i "mladi" slovenaki liberali. Ta stranka je u narednim
godinar.la bila najodluniji potpomaga centralizma, sam Pribi-
evi, pak, sprovodnik politike "vrste ruke", tj. policijskog
nasilja ne samo protiv federalista ve naroito i protiv KPJ. Za
takvu politiku Pribieviu se nudilo obilje prilika, poto se SDS
tri puta pridruivala radikalima u zajednikoj vladi, a resor
ministra za unutranje poslove pripao je njemu. To su bile vlade
"reima PP" (Pai-Pribievi), pomou kojeg su dvor i veliko-
srpska buroazija pripremali slamanje otpora HRSS i drugih
protivnika, a Vidovdanski ustav i njegova odbrana su im sluili
kao spoljna fasada za to. Ve je u to vreme, kralj sve otvorenije
krio ustavna prava skuptine i ponovno omoguavao vladama da,
u kritinim momentima, vladaju apsolutistiki, bez parlamenta,
poto je on skuptinu samovoljno zatvarao, po nekoliko meseci.
Godina 1924. je predstavljala vrhunac agresivne delatnosti
organizacija, osnovanih po ugledima iz faistike Italije: Organi-
zac-iJa jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA), Hrvatska nacional-
na organizacija (HRNAO) i Srpska nacionalna organizacija (SR-
NAO). U idejama i metodama tih organizacija je bilo mnogo
faistikih poteza: .. revolucionarna" frazeologija, vojnika disci-
plina, sklonost ka potpunom centralizmu u voenju, stvarna
nasilnost u teroristikim akcijama, pogotovu u borbi protiv
radnikog pokreta, nastojanja da radnike uvuku u nacionalistike
sindikate i odvrate ih od klasne borbe. SRNAO je nastupala kao
nosilac iskljuivog srpskog nacionalizma, slino HRNAO u pogle-
du hrvatskog, dok je ORJUNA bila izraz centralistikih
nacionalno-unitaristikih elemenata, pre svega iz hrvatskih i
slovenakih zemalja. ORJUNA se prikazivala i u ulozi branilaca
vrste. nacionalno jedii1SfVelle Jugoslavije pr0tiv kOmunizma i
sep.J!~~tizma, sa popularnim argumentom da samo takva Jugosla-
vija moe biti oslonac slovenakoj i hrvatskoj manjini u Italiji u
otporu protiv 4~r:!.~t;iQ.I)i!U~acije. Takva demagogija nije ostala bez
1reg odjeka. Njen pravi karakter je tek otkrio odluan otpor
revolucionarnog radnitva, koje je formirala proleterske akcijske
ete, na inicijativu SKOJ-a i KPJ. Od najveeg znaaja je bio
oruani sukob radnitva sa Orjunom, l. j_una I_9_g_1_-_u_Irt?ovlju;
slino se razvijao organizovani otpor radnitva i u drugim
podrujima, u Dalmaciji, Zagrebu, Slavonskom Brodu i drugim
mestima. Postalo je oito da se aoka Orjune okree protiv
radnitva, a ne protiv neprijatelja Jugoslavije. Sukobe sa Orju-
nom, reim PP je iskoristio za novi udarac svom glavnom
protivniku, radnikom pokretu. Vlada je, 12. jula 1924. zabranila
delovanje svim legalnim organizacijgma ;KPJ~ Nezavisnoj radni
koj partiji Jugoslavije. Nezavisnim sindikatima i Savezu radnike
omladine Jugos!ayije ("mala Ob~S:ilS."). --

263
Razume se, takva politika reima i njegovih pomonih
organizacija, podsticala je revolucionarno protivljenje radnikog
pokreta. U isto vreme, zaotravao se i unutranji sukob u Partiji.
Ba u to vreme se sastao i Peti kongres Kominterne (od L juna do
8. jula 1924) u Moskvi. ------
Po miljenju -jednog autora, koji se problemima delatnosti
Kominterne i njezinog uticaja na Komunistiku partiju Jugoslavi-
je mnogo bavio, taj kongres je poao od toga da poraz evrops~~
proleterske revolucije -- ije su pretpostavke poivale na jedin-
stvenom proleTefsKOm frontu, a ije jedinstvo se razbilo na otporu
socijalne demokratije - kako revoluciji u naelu tako i iskustvu
ruskih boljevika - potakao je Izvrni komitet Komunistike
internacionale da potrai saveznike u reaovim-a UgiljeleriiliflaCija
i nacionalnih manjina unutar evropskih draVa, kao i u njihovim
kolonijama. 201 Peti kongres Kominterne je, stoga, posvetio veliku
panju nacionalnom pitanju. U istoriju jugoslovenske revolucije
je, pre svega, uao zato to je Komunistikoj partiji Jugosla~e
odredio taktiku, koja nije bila U skladu ni sa stvarnirid:st(?_i:lj~m
prilikama, ni sa stavovima jugoslovenskih komunista. Ovaj nes-
klad izmeu objektivne i subjektivne realnosti u Jugoslaviji i
direktive Kominterne proizlazi, po miljenju istog autora, iz
nedostataka, koje pokazuju osnovna polazita govornika na tom
kongresu Kominterne, u pristupu nacionalnom i kolonijalnom
pitanju. G. Vlaji taj nedostatak objanjava kao "koritenje
nacionalnog i kolonijalnog pitanja u destabilizaciji kapitalisti
kog sistema, a ne borba proletarijata za vodeu ulogu u naciji."
Zaista, taj nedostatak je bio od sutinske vanosti. Uostalom,
i ceo istorijski tok revolucije u Jugoslaviji i njena pobeda su
zavisili od sposobnosti KPJ da ga prevazilazi. Prevazilaenje tog
"nedostatka" u odnosima izmeu revolucije, radnike klase i
nacija, ima ba u Jugoslaviji karakter epohalne orijentacije
radnickog pokreta, koja je od ogromnog znaaja za sam revolucio-
narni proces, ne samo u periodu osvajanja vlasti za radniku
klasu ve i u doba "vladavine proletarijata".
Rezolucija Petog kongresa Kominterne o nacionalnom pita-
nju u J':_lg'!~!~viji, unela je, u rasprave o pitanju prava nacija na
samoopredeljenje i povodom njih, jedan neoekivani obrat. Ta
rezolucija nije samo poduprla naelne stavove levice u KPJ ve je
otila dalje od toga. Pravu na samoopredeljenje dala je i sasvim
odreenu konkretizaciju. U taki 7. te rezolucije se kae: "Poto u
Jugoslaviji postoji masovan pokret protiv nacionalnog ugnjetava-
nja, u svim njegovim formama za samoopredeljenje _to. jest
rezolucija pretpostavlja da postoji i zahtev za otcep}JenJem),
nacionalni problem ima aktuelni i otar oblik i neposredno
G. Vlaji, delo pod nap. 197, str. 133 i sl.

264
dodiruje interese radnih masa. Zbog toga se op~ parola prava
naroda na samoopredeljenje, koj~ istie KPJ, mOi-a izraziti u formi
lzdvajanja Hrvatske, Slovenije i Makedonije iz sastava Jugoslavije
i stvaranja od njih nezavisnih republika."
Ovaj stav iz rezolucije je i do sada bio predmet mnogih
politikih i istoriografskih rasprava. Obino se oznaavao kao
direktiva Kominterne Komunistikoj partiji Jugoslavije da radi
na "razbijanju" Jugoslavije. Takvo tumaenje zanemaruje celinu
same rezolucije. Jei, ona ne postavlja imperativan zadatak da KPJ
treba da se bori za razbijanje jugoslovenske drave, ve joj
stavlja u zadatak "da vodi odlunu borbu protiv nacionalnog
ugnjetavanja u svim njegovim oblicima", da "aktivno sudeluje u
savremenoj borbi za reviziju ustava", da osvoji .,to vie garancija
politikih prava i sloboda za radne mase ugnjetenih naroda", to
sve znai delovanje unutar postojee drave. Ipak, u rezoluciji se
nedvosmisleno govori o izdvajanju Hrvatske, Slovenije i Makedo-
nije iz sastava Jugoslavije, kao o konkretizaciji, i to obaveznoj,
opte parole o pravu nacija na samoopredeljenje.
Raspravljajui o znaenju ovih stavova i direktiva, treba,
naravno, uvek itati i analizirati ceo tekst rezolucije, a ne polaziti
od njegovih parafraza, esto vrlo netanih. Kakvu koncepciju ta
rezolucija izraava. Odgovor se moe otkriti u treoj taki
rezolucije, u kojoj se, naime, kae da KPJ, potpomaui nacional-
ne oslobodilake pokrete, stalno tezi da "izvue ove pokrete ispod
ut1caja buroazije i da ~l} povee sa optom borbom radnih masa
(svih naroda- dakle, i srpskog) protiv buroazije i kapitalizma."
U narednom stavu se jo podvlai da je "nacionalno p) tanje u
Jugoslaviji pitanje revolucionarne borbe u celoj Jugoslaviji."
Realni cilj koncepcije, koja se izraava u rezolu~iji Kommter-
ne, jeste izolovati buroazijU rm-ase-pn.Vui ra~drllk'?m pokretu. u
okviiu nacionB.Tilih pokreta, to e se postii iioti-avanjem.iahte-
va o priznanju prava na samoopredeljenje i njegovim pretvara-
njem u parolu za izdvajanjem, za otcepljenjem. To je - moglo bi
~~;~~i ~ b:!~%~j.a ~:!t:~Tie;~~i~~a~: ~::~ik:;!m~a~~~i~~~~~
varij3.rlte Sve Cio 1934. godine. Rodoljub olakovi je dobro ocrtao
njenu sutinu, kad je rekao da se radilo o tome "da se nadlicitira
vodstvo HSS". 2 u 2 - -

N~iteillelju analize dokumenata Petog kongresa Kominterne,


Gordana Vlaji dolazi, naroito analizom referata Manuilskog,
do zakljuka da je Kominterna u svom programu imala zahtev za
dezintegraciju jugoslovenske buroaske drave. A na temelju
analize dokumenata KPJ, od Tree zemaljske konferencije pa do

Rodoljub olakovi, Borba KPJ za reenje nacionalnog pitanja,


..Socijalizam", Beograd 1959, br. 2.

265
etvrtog kongresa (1928), ona zakljuuje da je takav zahtev, u
svojim programima, imala i KPJ, odnosno da ga je delimino
prihvatio deo rukovodstva KPJ, posebno levica, i to u drugoj
polovini 1924. ~~posredno izraava uverenje _da su stavovi
Petqg_ ~~~~esa Kominterne (koji "unosi nove zabune") bili, u
odreenoj meri, ll:zr:~kovani s3mim boravkom Stj_epana Radia u
Moskvi i njegov-iffi -iaZgovoriffia_s_a- Seljakom internacionalom .
.,One (odluke V kongresa Kominterne)" Ujednoi potvruju, dB se
razgovori Seljake internacionale i S. Radia trebaju shvatiti
samo kao epizode bez veeg znaenja za Komintemu, ali vrlo
tetne po KPJ". "Epizoda" su, dakle, kontakti Stjepana Radia sa
Seljakom internacionalom-;-a "vrlo tetne"-po KPJ su odluke
Petog kongresa Kominterne. Logitki-tspaaaabi -te OdluKe"-bile
posledica prvih, epizodnih-razgovora. -
"Kako su Se razvijali razgovori izmeu vodstva Seljake
internacionale i S. Radia nije nam poznato", pie G. Vlaji.
"Koliko se u razgovorima S. Radia i Seljake internacionale
spominjao problem ouvanja ili dezintegracije jugoslovenske
drave, nije nam poznato" .... "Koliko je na njegova (Manuilskog)
gledita utjecao sam S. Radi, nije nam poznato, ali je njegova
uloga u taktikoj zamisli Kominterne oito precijenjena". Prema
tumaenju G. Vlaji, Manuilski, naime, "eli uvjeriti jugoslaven-
ske komuniste u nunost dezintegracije jugoslavenske drave".
Na kraju se, povodom zahteva za izdvajanjem, G. Vlaji jo
jednom pita: "Bilo bi interesantno saznati da li je ovaj zahtev V
kongresa Kominterne imao podrku (!)S. Radia, ili je iao mimo
njega, raunajui na radikalnije snage unutar HRSS-a?" Tom
pitanju dodaje svoj utisak: "Stie se dojam da je Kominterna
pokuala ponuditi hn~atskom seljaku vie nego tO mu je nudio S.
Radi". - --
Iz ovih razmiljanja stie se utisak da autor doputa, kako
pretpostavku da je zaotravanje Kominterne u pogledu izdvajanja
Hn~atske itd. bilo u vezi sa eventualnim slinim stavom S. Radia,
izraenim u razgovorima u Moskvi, tako i pretpostavku da je
Kominterna takvo zaotravanje smatrala potrebnim i bez obzira
na S. Radia. Pisac ove knjige se nije posebno bavio prouavanjem
HRSS-a i S. Radia, ali smatra svojom dunou da upozori na
jedno tumaenje ovog problema; tavie, na svcdoenje o njemu.
koJe moe, ako ga prihvatimo, umnogome da razmrsi celi ovaj
kompleks pitanja. To su inten~encije Duana Kennavnera, na
simpoziju povodom godinjice oktobarske revolucije i osnivanja
KP Slovenije, odranom u Ljubljani, od 2. do 4. novembra 1967.
(materijali sa tog skupa su bili neposredno iza njega objavljeni). 211"1

"Prispevki za zgodovino delavskega gibanja" 7, Ljubljana 1967,


br. 1-2.

266
_Duan Kerm~vner_(1903-1975) je, ve u 20. godinama, bio
meu -vodeim komunistima u Sloveniji, a sekretar Pokrajinskog
komiteta KPJ za Sloveniju u 1928. godini. Hapen i progonjen,
proveo je vie od pet godina u zatvorima kraljevske Jugoslavije.
Posle osloboenja je poznat kao istoriar i autor mnogih temeljnih
dela iz politike istorije Slovenaca 19. veka, pogotovu studija o
radnikom pokretu socijaldemokratskog perioda. Poznat je i po
tome to u svojim radovima uspeno izotrava radniko-klasno
stanovite.
Kermavner je bio prisutan na Petom kongresu Komunistike
internacionale (kao delegat na kongresu omladinske internaciona-
le, odravanom uporedo). Evo njegovog svedoenja: "0 pitanju
kako i po kome se u raspravljanjima na V kongresu pravo
(naroda) na otcepljenje neoekivano preokrenulo u prihvatanje
otcepljenja, ostalo mi je, kao uesniku onih raspravljanja, neto u
seanju ... Moram da napomenem da je ba tada u Moskvi bio i
Stjepan Radi, koji je ve ubrzo posle svoga dolaska tamo, krajem
maja 1924, prijavio ulazak svoje Hrvatske republikanske seljake
stranke u crvenu Seljaku internacionalu, a koji se inae strogo
,pgraniavao na kontakt samo sa predstavnicima sovjetskog mini-
starstva inostranih poslova, te odbijao svaki razgovor sa jugoslo-
venskim komunistima. Na komisiju je jedan od Rusa - moda je
bio ba Buharin (oigledno je to bio Manuilski - J.P.) - doneo
informaciju od ierina, ondanjeg komesara za inostrane poslo-
ve, da od Radia, iako su mu se namerno u tom pravcu postavljala
pitanja, nikako nije bilo mogue dobiti izjavu da on eli od Srbije
otcepljenu Hrvatsku. U diskusiji o stavu Sime Markovia, u
njegovoj knjizi ,Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma',
Buharin (?) je pak temperamentno odbacivao stav Markovia da
se marksisti naelno suprotstavljaju razbijanju dravnih zajednica
u njihove nacionalne delove. Taj stav je oznaio kao zastareo i
podvukao da nemamo nikakvog razloga da bismo morali da
uvamo drave sa vie narodnosti, ako ove hoe da se raziu.
Zato ne bi mesto jedne Jugoslavije bile etiri nezavisne republi-
ke, pitao je, pa zatim izjavio -svakako sa dravnog sovjetskog
vidika, a ne sa vidika nekakve revolucionarne strategije - da
Sovjetski Savez vie voli da ima za susede vie manjih drava
negoli jednu veliku (pri toj misli nije mu ni bila na umu
Jugoslavija, koja nije bila sovjetski sused). Mislim, da je tada
Buharin (?), prilikom raspravljanja o nacionalnom pitanju u
Jugoslaviji, prvi stavio pod znak pitanja dravni okvir, to je kod
manjine jugoslovenske delegacije iz frakcije Sime Markovia
izazvalo veliku pogoenost. Ali moglo se osetiti, da je to
iznenadilo i predstavnike veinske frakcije, sa Triom Kaclerovi-
em na elu. Da se posle toga u rezoluciji V kongresa, Buharinova
(?) sugestija izrazila u nekakvom - ne potpuno jasnom -

267
,viku' prava na otcepljenje ka samom otcepljenju, to tada uopte
nisam ni primetio. Hteo bih, na kraju, da naglasim da nikad -ni
tada ni kasnije - jugoslovenski komunisti nisu u smislu odluka,
koje sam oznaio kao nepametne, a takoe ni posle sasvim jasnih
odluka IV kongresa (KPJ), svoju akciju protiv estojanuarske
diktature mogli da pretvore u tako neto eskalirajue, to bismo
mogli da oznaimo kao "razbijanje Jugoslavije". Oni su branili
pravo nesrpskih nacija na samoopredeljenje i na samostalnost,
koje im je hegemonizam odricao, te ih guio. Komunisti su
nastupali kao najradikalniji protivnici hegemonistikog sistema,
ali i kao izraavaoci zajednike borbe svih naroda Jugoslavije; oni
se nisu mogli nikad, ni za momenat, uhvatiti u kolo sa ovinisti
kim razbijaima ne samo one Jugoslavije nego zajednice jugoslo-
venskih naroda uopte. Na taj nain su one nepametne odluke,
skroz n~_skroz,_ ostajale samo na papiru, tj. KPJ 1h mJe ~___ praksi
~!l~. -u- tom svetlu treba gledati i na reviziju tih odluka, koju je
zahtevao promenjeni meunarodni poloaj posle dolaska nacio-
nalsocijalizma u Nemakoj na vlast, odnosno kad se na toj vlasti
uvrstio. Spor oko te revizije u 1936. godini, nije prelazio granice
emigrantskog vodstva i njegovih papira, dok komunisti u zemlji
nisu uopte ni imali potrebe da se baku sa tim papirima, jer su se
prirodno i samo po sebi razumljivo, potpuno okrenuli najiroj
antifaistikoj borbi, a toj borbi mogla je da doprinese i izriita
saglasnost o dravnom okviru jugoslovenskih naroda, ugroenih
od faistikih snaga". U tom smislu, nastavlja Kennavner:
,.Prema mom miljenju, i najekstremnije meu onim fonnulacija-
ma (IV kongresa KPJ) nisu dovele komuniste na separatistiki
stav o "malodravnosti". On im je bio i morao je da im ostane tu.
Moramo biti svesni da oni nikad nisu mogli da polaze od
ovinistikog separatizma, ve samo od lenjinistike teorije o
pravu naroda na samoopredeljenje. Radi nje (teorije) su oni,
dodue, prihvatali i mogunost otcepljenja nesrpskih nacija, ali su
pri tome- pre svega povezivali revolucionarne snage svih naroda
Jugoslavije u zajedniku borbu protiv sistema nacionalnog ugnje-
tavanja. Tako ja tu stvar postavljam na temelju vlastitog iskustva.
Ne samo da ja nikad nisam gledao na nacionalno pitanje u
Jugoslaviji kao na polazite za razilazak jugoslovenskih naroda;
neto tako nisam zapazio, takoe, ni meu drugim komunistima
koje sam susretao u celim kolonama - bilo na slobodi ili po
zatvorima od Ljubljane i Maribora, preko Lepoglave i Sremske
Mitrovice, do Beograda - i sa mnogima se zbliio. U nikakvoj
suprotnosti sa takvim prikazivanjem nije okolnost to smo u
Sloveniji, razume se, pisali i govorili o slobodnoj Sloveniji, jer
smo samo sa takvom parolom mogli da iskaemo svoje dosledno
protivljenje naoj podeljenosti (meudravnoj) i nasilnom hege-
monistikom sistemu u 'nacionalnoj' dravi."

268
To su glavni delovi izjave Duana Kermavnera. Njih treba
uzeti u obzir, i zbog njegove osobene linosti i zbog njihove
sadrine. A naroito kao lino svedoenje o raspravama voenim
na Petom kongresu Kominterne, uvaavajui, razume se, sve
zamke u koje ljudsko pamenje moe zapasti.
Ako se sad okrenemo ve pomenutim rasuivanjima Gordane
Vlaji, rekli bismo, da se potvruje njeno miljenje da su stavovi
Kominterne, naroito njenog Petog kongresa, u odnosu _!"l_a_Jugo-
slaviju izvirali, pre svega, iz njezinih optih ocena o situaciji u
Evropi, a ne iskljuivo iz izuavanja i poznavanja sa.mih jugoslo-
venskih prilika. U tome G. Vlaji nije usamljena. O tome su pisali
i piu istoriari i u drugim zemljama. Interesantni su zakljuci do
kojih je doao odlian poznavalac ove tematike, profesor univerzi-
teta u Brnu, Josef Kolejka.
Za dvadesete godine, Kolejka, kao odluujui okvirni faktor,
navodi negativnu ocenu versajskih ugovora od strane Kominterne,
koJa je, kao zadatak meunarodnog revolucionarnog pokreta,
postavljala razbijanje versajskog sistema, pa i negiranje buroaske
dravnosti. UTOffi-SKTOpU;l{"omintema trai od pojedlnihKOiri.uni-
stiKili: partija da prihvate u svoje programe pravo nacija na
samoopredeljenje, naroito tamo gele partije to pravo nisu nagla-
avale i kao pravo na otcepljenje, i gde su, polazei vie od realne
stvarnosti, priznavale date drave kao podruje klasne borbe, pri
emu Kolejka navodi Jugoslaviju, GSR i Rumuniju. U afirmisanju
principa prava na samoopredeljenje u politici tih partija, Komin-
tema je videla i stepen njihove boljevizacije. Ovaj se princip u
programima pojedinih KP uvrivao postepeno, a konano na
Petom kongresu KI, kae Kolejka. Pored prava na otcepljenje,
1pak se podvlaila i mogunost federativnog ree11-ja odnosa u
okviru datih dravnih tvorevina, ali, gledajui u celini, t.!.._.krugu
~o0d7~~t~~~~/g~s~~V{~~~~~ ~~ii~~~{6i~~~W.i;(~!~~[~~v~i~~
terna trai Od"""""kOmunistikih partija radikalnu taktiku u nacio-
nalnom pitanju. Navodno, na temelju iskustava iz pokreta Ukraji-
naca, B.elorusa ili besarabskih Moldavaca i drugih, KI je davala
direktive za razvijanje nacionalno-oslobodilakih pokreta i u
obliku partizanskog ratovanja. Direktive u smislu jaanja agitaci-
Je komunistikih partija za samoopred.eljenje i osloboenje, odno-
sno za razbijanje mnogonacionalnih drava, opravdavale su se ne
samo prokomunistikim simpatijama zakarpatskih Ukrajinaca -
Rusina, ili Makedonaca i ostalih - ve se ukazivalo i na to da
uspehe nekih buroasko-nacionalistikih stranaka ugnjetenih na-
roda (i narodnosti) treba oceniti kao rezultat agitacije za samoo-
predeljenje i osloboenje, te nedovoljne panje komunista prema
tom pravu. Moe se zakljuiti, kae Kolejka, da je KI u pokretu
neravnopravnih naroda (narodnosti) protiv reima datih drava

269
videla snaan protivkapitalistiki destruktivni i revolucionarni
faktor. 204
Na savetovanju u Iloku (1979) o stvaranju jugoslovenske
drave razvila se, marginalno, i debata o izvoru koncepcije Petog
kongresa Kominterne u odnosu na jugoslovenski dravni okvir.
Bez pomiljanja se govorilo "o aktivnostima(!?) KPJ na razbijanju
Jugoslavije izmeu dva rata" kao problemu istoriografskog istra-
ivanja. Jedan uesnik u debati navodio je tvrdnju nekih sovjet-
skih istoriara da je Kominterna to stanovite prihvatila kao
stanovite jugoslovenskih komunista, pre svega Filipa Filipovi-
a. Drugi je uesnik, na osnovu samostalnih istraivanja, bio
miljenja da je tu ideju dala Balkanska komunistika federacija,
na inicijativu bugarskog rukovodstva, te da su na etvrtom
kongresu KPJ u istom smislu glavnu re vodili predstavnici
Kominterne Palmiro Toljati i Remele. Trei je na konkretnom
primeru pokazao kako je Pokrajinski komitet KPJ za Sloveniju u
1925. stornirao i spreio omladinski letak koji je o Kraljevini SHS
govorio u smislu Kominterne i zauzeo stav, da komunisti nisu za
razbijanje Jugoslavije. etvrti je izrazio miljenje da treba istorij-
ski izvor za pojedine pogrene politike stavove KPJ u 1924.
godini i posle nje traiti u sistemu Kraljevine SHS. "Istorijsku
krivicu, bez sumnje, snOse centralistike i hegemonistike snage.
One su potkopavale temelje zajednike drave i bile krive to je u
njoj stvorena paklena atmosfera nasilja, terora i denacionalizaci-
je". Svi su, izgleda, prihvatili stav da treba "o tome dobiti
meritornije i detaljnije objanjenje".
To zaista treba uiniti. No, po naem miljenju, nikakvi
"tajni" izvori parole o obaveznosti otcepljenja nee objasniti ceo
taj problem, ako se on bude posmatrao iskljuivo na dravnoprav-
nom nivou. "Izvor" nije tajanstven. To je bilo traenje puteva za
revolucionarni proboj u prostoru i Jugoslavije i Balkana i ire. To
nije bilo tra~enje najboljeg dravnog okvira. Odgovor na pitanje,
koja revolucionarna zajednica kao drava, ostavljen je revoluciji
da ga svojom pobedom sama opredeli. A revoluciji su ostavljene i
priznate sve mogunosti. Samim tim to se revolucionarni proboj
oekivao ba u prostoru Jugoslavije, a ne van njP, sugerisan je i
odgovor koji e revolucija dati. Tako je na kraju krajeva i bilo.
Jugoslavija je spaena revolucijom, ne obrnuto. . _.
Reim Pai-Pribievi se napeo iz petnih tla da sprec1
"opasnost", koja se pojavila posle pristupanja HRSS S~lj~ko~
internacionali. Nije se smelo dopustiti da se ta stranka tstlnskt

Josef Kolejka, Narodnostni otazka ve stredni a jiholTChodni


Evrope v Jetech 1917-1945, ,.Stav a ukoly vyzkumu narodnostni otazky v
SSR", Opava 1975, str. 70-79.
Zbornik pod nap. 116, str. 487, 494, 496--498, 501.

270
radikalizuje i da se formira savez izmeu revolucionarnog radni
kog pokreta i hrvatskih seljakih masa. Stoga je vlada nasrnula
na HRSS nasiljem. Krajem 1924, primenila je zakon o zatitt
drave u zabrani stranaka, njezinih organizacija i tampe; deo
vodstva, u prvom redu samog S. Radia, zatvorila je i optuila za
veleizdaju. U isto vreme, vlada je raunala i na politiki ve
odluujui graanski elemenat u HRSS, oekivala je da on nee,
radi svojih klasnih koristi, ui u rizik radikalne akcije, koja bi se
oslonila na snano strujanje borbeno raspoloenog hrvatskog
puka. I, zaista, hrvatska buroazija u HRSS nikako nije htela
dopustiti da se hrvatski nacionalni seljaki pokret pridrui
revolucionarnom radnikom pokretu. Poto rukovodstvo HRSS
niJe moglo raunati na intervenciju iz zapadne Evrope -
kraljevina SHS je bila previe znaajno uporite u okruivanju
Sovjetskog Saveza - to se to vodstvo, sa S. Radiem na elu,
odluilo na saradnju sa vladom. Ali, vladi nije bila dovoljna samo
spremnost za sporazum, ona je traila kapitulaciju i podreenje.
Vodstvu HRSS se ova cena nije inila previsokom, samo da bi
spreila leviarski razvoj na domaem tlu, a i da posedne
ministarske poloaje u Beogradu. injenica da je progonjena
HRSS, na skuptinskim izborima B. februara 1925, dobila jo
masovniju podrSku (ak 533.000 glasova) samo je jo vie u
njenom buroaskom vodstvu osnaila oportunistike sklonosti. U
okviru stranke, naime, ve se bilo poelo formirati plebejska levo
krilo. koje je trailo borbu. Zagrebaki nadbiskup, Bauer, uvera-
vao je Radia i njegov ui krug da je potrebno prihvatiti vladine
uslove. I, tako je, 27. marta 1925, Pavle Radi, Stjepanov neak,
izjavio, u ime HRSS, da stranka priznaje Vidovdanski ustav i
celokupan politiki poredak na njemu stvoren, da priznaje
dinastiju, monarhiju i dravnu celinu. P. Radi je istakao, kao
ponos stranke, to joj je uspelo "ouvati hrvatski narod pred
komunistikom infekcijom" ba u pitanju, koje je na selu bilo
najaktualnije, u agrarnoj reformi. Izjavio je da e HRSS prekinuti
vezu sa Seljakom internacionalom i da je spremna na saradnju u
sreivanju drave, na temelju "faktike i istinske ravnopravnosti"
Hrvata. ta je to praktiki znailo, pokazalo se jo u leto iste
godine, kada se formirala zajednika vlada Radikalne stranke i
Hrvatske seljake stranke - HSS (to je bilo "popravljena" ime
ranije HRSS, iz imena stranke je izbaeno, kao neprijatna i
buntovna - re "republikanska"). Uskoro je u tu vladu kao
ministar prosvete, stupio i Stjepan Radi, inae u meuvremenu
puten na slobodu i rehabilitovan. Tako je (lB. jula 1925) zavladao
"reim RR" (radikali-Radi).
Stvarao se utisak da je graanstvo Srbije (Pribievieva
"preanska" SDS je ostala na cedilu) afinnisalo svoj "vidovdan-
ski stav". Stvarao se utisak da mu je konano uspelo da slomi

271
otpor glavne htvatske stranke, i to bez revizije ustava, samo
pomou prostog uea HSS u vlasti. Stvarao se, takoe, utisak da
je time zadan odluujui politiki udarac preteem zajednikom
frontu revolucionarnog radnitva i nacionalnih pokreta.
Nije teko razumeti razoarenje hrvatskog seljakog puka
zbog kapitulantske politike vodstva HSS, koje se zadovoljilo
ministarskim poloajima i povlasticama, a da za pravo reenje
hrvatskog pitanja, u interesu toga naroda, nije postiglo nita.
Naprotiv, ono je saraivala, u rafiniranom izigravanju skuptine i
njenih ustavnih prava, na strani nosilaca centralizma. Hrvatski
federalista, Ante Trumbi, tada je konstatovao da Radi sada
zastupa isti centralizam kao i Pai i da vodi dvojnu politiku:
jednu zvani.nu, a drugu za narod.
Voa SLS, Anton Koroec je, u tim mesecima, pokuao da
kuje ugrijano protiVcentralistiko gvoe za svoju stranku: traio
je "ujedinjenu Sloveniju", to jest degradirao je veliki Zahtev
slovenakog nacionalnog pokreta. Re je, naime, bila samo o
ujedinjenju mariborske i ljubljanske oblasti u jednu administra-
tivnu jedinicu! Svoj nacionalni "radikalizam", Koroec je poKu-
ao da iSkazuje sa nesmislenim aludiranjem na slovenaki separa-
tizam, to jest na "celu Sloveniju UOkV:iru Italije ili Austrije"! I to
u situaciji kada je, samo dva meseca rari.lje, f3SiSfiK.a vlada Italije
zabranila poslednji javni glas Slovenaca u Primorju, list "Edi-
nost" u Trstu, a faistiki teroristi zapalili redakciju. Istina je
bila, upravo, to to je Koroec sa zaviu gledao na "uspeh" HSS
u Beogradu i to je ve tada sam spremao izdajstvo autonomisti
kog programa SLS, u zamenu za ulazak u vladu.
Ubrzo se za to i ukazala prilika. S. Radi je, jo u poetku
1926. napustio vladu. Saradnja HSS u vladi, preko pojedinih
ministara, potrajala je do januara 1927.
Povodom izlaska S. Radia iz vlade, zavladala je pometnja u
radikalnoj stranci, Paiev poloaj je bio ugroen. U svom
uzbuenju, Pai je, na sednici radikalskog kluba 17. februara
1926. sasvirilOtVoreno progovorio o svom pogledu na karakter
JugOslovenske drave. Prema pisanju tampe, on je tvrdi_o da je ta
drava nastala bez ikakve saradnje "preana", Slovenaca i
Htvata, da je stvorena jedino zaslugom srpske vojske. Poto je
dravu stvorila sama Srbija, ona mora i da ostane u takvoj
formaciji. Ona, dodue, nosi ime drave Srba, Hrvata i Slovenaca,
ali faktiki i po pravu nije nita drugo, i ne moe biti neto drugo,
nego drava Srbija. Uveana Srbija ili Velika ~r_!:>ija, kako mu
drago, ali svakako samo Srbija.

272
5 SHVATANJA O NACIJAMA U VREME CETVRTOG
KONGRESA KPJ

Zaotravanje prava nacija na samoopredeljenje u obaveznost


je, svakako, u prilog opoziciji protiv Sime Markovia. Privremeni
kompromis, sklopljen izmeu levice i desnice u KPJ, koji je u
poetku novembra 1924. godine formulisan u tzv. platformi
sporazuma i u kojim se pravo naroda na samoopredeljenje nije
tumailo u smislu obaveznog otcepljenja, odbaen je, a plenum
CK KPJ je odran, sredinom n~vell"!bra _1_~-2~. __&Qdine, u smislu
preporuKa Petog kongresa KomUrllsfi&elnternacionale, naglasio
je "da je d uZ nost partije ... da pomae pokrete ugnjetenih nacija u
cilju formiranja nezavisnih drava, Hrvatske, Slovenije, Makedo-
nije i Crne Gore, a i radi osloboenja Albanaca".
No," Ve n-ekOlikO. inesecf kaSllije, 30. marta 1925. godine,
Staljil1 -je, u svom govoru u jugoslovenskoj komisiji Izvrnog
kom11eta Komunistike internacionale, i pored obrazlag_~r~_j_a_ sy~_
jeg uenja o nacionalnom pitanju kao, u suiii1.T;-Seljakom pitanj \.l.,
odbacio tezu Petog-kongresa Komunistike internacionale, istiu
i da pravo nacija na samoopredeljenje sve~ otcepljenj~ nije u
Jugoslaviji nikakvo akaemsko-pTtarije. "NiJe sl"Va""rrTia.I-KSista da
pojedinim narodima zabranjuju olcepljenje, ako do toga doe, no.
"da bi se izbegli nesporazumi, moramo rei da pravo na otceplje-
nje ne moramo shvatiti kao dunost, kao netO obavezno. Ne-ki
drugovi smatraju otcepljenje obavezom, traei, ria- primer, od
HJ\I"ata neka se otcepe po svaku cenu. Taj stav je nepravilan i
mora se odbaciti. Ne srne se brkati pravo sa obavezom." Upozorio
je na sasvim realnu mogunost da, u odreenim prilikama,
pojedim narodi nee eleti da se otcepe i da je za takav sluaJ
potrebno u programu imati stav koji e govoriti o autonomiji,
imajui u vidu preobraaj Jugoslavije u federaciju autonomnih
nacionalnih drava, po ugledu na sovjetski sistem. Tako se u
rezoluciji Petog proirenog plenuma Izvrnog komiteta Komuni-
stike internacionale o jugoslovenskom pitanju, odranog '!P~ila
1925. godine, zahteva samo pruanje dosledne podrke borbi za
pravo naroda na samoopredeljenje, pri emu se podrazumevaju svi
oblici ovog prava, od pokrajinske autonomije do otcepljenja i fe-
derativnog ujedinjenja nacionalnih drava, ali se, ipak, kao osnov-
na parola isticcila tenja ka stvaranju federaCije radniko-selja
kih republika na Balkanu.
U tom smislu su bili formulisani i zakljuci Treeg kongresa
KPJ, odranog juna 1926. godine u Beu. KongreS-Je zasedao ne
samo pod utiskOm stavova Komunistike iilternacionale ve i pod
opteree~j~!ll sporazuma Radieve Hrvatske seljake stranke Sa
reimom i stupanja Ra~ia u '{l~du ~!!W'. G1ayna partija jednog
nacionalnog pokreta u Jugosi8VIJT, u kojoj su jugoslove~_sJc_i

273
komunisti gledali partnera za stvaranje fronta protiv reima,
odrekla se, dakle, svoje opozicione politike. Kongres je ocenio tu
Sifu----acijlJ:;-naglaslvi da je "probijen fi-Ont ugnjetenih nacija, jer je
iz njega trenutno ispao glavni faktor- hrvatski seljaci". Izrazio
je misao da je u nacionalnim pokretima, raunajui na sporazu-
maku politiku njihovih graanskih rukovodstava, potrebno po-
dravati nacionalno-revolucionarne struje, "kako bi se malogra-
anski kolebljivi nacionalni pokreti seljakih i radnikih masa
pretvorili u odlunu revolucionarnu borbu". Istaknuta je parola o
pravu nacija na samoopre:<!elj_e'!j~ ~ye do otcep1je'!ia, ali teite
praktine politike je stavljeno na aktivno uee u borbi protiv
svakodnevnih konkretnih ispoljavanja raznih oblika nacionalnog
ugnjetavanja. Nije postavljen zahtev za obaveznim otcepljenjem,
ve je kao osnovna parola istaknuta stvaranje federacije radni-
ko-seljakih republika -riel ~~lkanu. - -
Dve godine kasnije stvar sedOsta promenila. etvrti kongres
~odran poetkom n\)vembra 1928. goc!i~:Prez~[lU, sastao
se pod uticajem novih ocena Komunistike internacionale o
svetskoj i evropskoj, pa i jugoslovenskoj situaciji. Komunistika
internacionala je, na svom $estom kongresu, upravo dola do
zakljuka~ -je opasnost od rata najkarakteristinije obeleje
celokupne daflilnje -s1~tiaCiJ~ "R~-iia".la je da e uskoro poeti
imperijalls_t_iKi-iat -proflv~ .?~t:!_s_ko-g saveza i, u svetlosti tog
budueg dogaaja, na Jugoslaviju je gledala kao na dravu, koj~
je vojn~~i i politiki tesno povezana sa _Francuskom, a tada se
verovalo-da e Francuska biti glavni noSilac imperijalistikog rata
protiv Sovjetskog Saveza. Stoga je etvrti kongr~~ utvrdio
da postoje "mnogobrojne i duboke suprotnosti unutar drave
SHS", koje su nastale samim njenim osnivanjem, ali da ih je
"mogue reiti samo slomom te dravne tvorevine". Kongres je
utvrdio da KPJ treba da usmerava svoju borbu protiv glavnog
neprijatelja, to jest hegemonistike b~r_Q~z~je i njene militaristi
ke monarhije, i to pre svega u-srbiji, gde je sredite hegemo_nisti~_
kOg reima. Ona mgra_ ~pprinositi priznavanju prava ugnJeten~h
naroda na otcepljenje i sprovoenju oruaJ!og _ustanka pro_ttv
nacionalnog ~@j~tavanja_. U drugim -deToviffia J!'go~_!avij~, on~ e
podravati SVe ikcije milsa koje imaju za cilj otceplje~je l ?S~lV~
nje nezavisne Hrvatske, _nez3:yi_~n~ ~~e c;;ore, !l~~~v1sne 1 uJedi-
njenje MaKedonije, a albanSku nacionalno-revolu~10na~~ b?r?u
kosovskog komiteta povezati sa borbom za nezavisnu 1 uJedUlJe~
nu Albaniju; ona priznaje pravo maarskoj ~ar:jini ~ _se':ernoJ
Vojvodini na samoopredeljenje sve do otceplJenJ~, al_I J Istov-
remeno upozorava i na opasnost od Ho~tijevog ~em~a 1 usmer~va
Maare ka zajednikoj borbi sa drugim ugnJetemm na_~od1ma
Jugoslavije; na kraju, istie se i parola nezavisne SloveniJe.

274
Stavove etvrtog kongresa nije dovoljno tumaiti samo sa
stanovita tadanjih meunarodnih odnosa. Treba u punoj meri
uzeti u obzir i dogaanje u samoj Jugoslaviji. Ne smerno iskljuiva
ti unutarpartijske odnose, jer je tano da je etvrti kongres
zaoti;o pitanje obaveznosti otcepljenja i povezao ga sa jedno-
dunom kongresnom osudom delatnosti Sime Markovia, viego-
dinjeg sekretara Politbiroa CK KPJ i voe desne frakcije. 2 ur. No,
tstonjski je ipak najvaniji opti tok dogaaja u zemlji.
Hrvatskoj buroaziji, koja se ukljuivala u HSS, nije uspeo
pokuaj da saradnjom u vladi dobije i odgovarajui udeo u vlasti,
to jest bar drugu re u dravi. Uz to, ona je osetila i nezadovolj-
stvo hrvatskog puka sa takvom sebinom sporazumakom politi-
kom. Jo u svojstvu lana vlade, S. Radi je pokuavao da u
bunoj ,.borbi protiv korupcije" pronae sredstvo za pritisak na
Radikalnu stranku. On je prividno uspeo da uzdrma poloaj N.
Paia, ali starog dravnika je, praktino, onemoguio sam kralj
Aleksandar, pripremajui svoju diktaturu. Kad je pred kraj 1926.
Pai umro, u Radikalnoj stranci su poeli da prevladavaju
kraljevi ljudi.
Koliko je kralj malo bio spreman da ograniava i deli svoju
vlast. pokazalo se i na podruju spoljne politike. Italija je tada
zahtevala od Jugoslavije da brzo ratifikuje ceo niz ugovora, koje
su jugoslovenska i i talijanska vlada ve bile potpisale. Re je bila
o dopunama Rapalskog Ugovora i u_gq_y_o...ry o priznanju prikljue
nja Rijeke Italiji Te~~n~~~ konvencije su u celini bile vrlo
povoljne za !talij~. a nita nisu davale Slovencima i H:ryatima u
Primorju i 1stf-f pOd italijanskom vlau. U jugoslovenskoj javno-
sti, one su budile otpor jo i zbog toga to je Italija pokuavala da
njihovu ratifikaciju postigne otvorenim pritiskom. Kralj i drugi
nosioci centralizma su, takoe, eleli ubrzati ratifikaciju. U njoj
su oni, naime, videli sredstvo politike borbe, i protiv opozicije i
protiv HSS i njezinog nastojanja da dobije vei uticaj u vladanju
dravom. KPJ je tada upozoravala i na to da se za brzu
rattfikaciju i regulisanje odnosa izmeu Italije i Jugoslavije
takoe, zalau, i engleski i francuski imperijalisti, koji ele
stvonti jedinstven imperijalistiki front protiv Sovjetskog Saveza.
Pitanje ratifikacije netunskih konvencija jo se vie zaotrila posle
izlaska HSS iz vlade, to je i dovelo do najotrije krize vidovdan-
ske Jugoslavije i njenog politikog sistema.
Kriza se nije stvarala sama od sebe, niti je ona bila prost
tzraz nereenog nacionalnog pitanja, ve je u njenoj pozadini
staJala i delatnost samog kralja. To je u mnogoemu bila
"dirigovana" kriza; kralj je de facto pripremio uslove, pogodne za
1
"' Iz_von za istonju Saveza komunista Jugoslavije, t.I, knj. 10,
.Izdavaki centar Komunist", Beograd 1980, str. 447.

275
uvoenje diktature. Ni tada, pa ni posle proglaenja diktature, ni
kralj ni vlada nisu mogli da .,prolaze" bez odreene politike
podrke irih krugova buroazije i masa pod njihovim uticajem,
kako u Srbiji tako i van nje. A poto ni kralj ni njegova druina
nisu bili spremni da plate cenu koja bi im obezbedila saradnju sa
HSS-om, oni su potraili saveznika koji e manje traiti i koji e
biti odan bez prethodnih i posebnih uslova. TB.kvog saveznika su
nali u Koroevoj klerikalnoj stranci, u SLS. Tako je SLS, jo od
februara 1927. nadalje, saraivala u vladi. Nepokolebljivo je
podravala centralistiki reim u vreme najgore dravne krize,
ak i posle proglaenja kraljeve diktature. Jula 1927. Koroec je,
u ime SLS, pristao na sklapanje formalnog ugovora sa predstavni-
kom radikalne stranke, V. Vukieviem (bl~~~ pakt), o podrci
kraljevoj politici i vladi. Obeanje vlade c:J'a.""ren-aa objedini obe
slovenake oblasti, ljubljansku i mariborsku, u jednu oblast,
trebalo je da ulepa pristupanje slovenake k.lerikalne stranke,
"zastupnice slovenakog naroda", vladi i reimu, odnosno centra-
lizmu i nacionalnoj neravnopravnosti. Sve to, dabome, nije moglo
da poniti nezadovoljstvo u stranci sa takvom politikom, zbog
ega su se u njoj i pojavile prve pukotine.
S~uptinski izQor od ll. septembr~ ____192..7. poslednji u eri
vidovdanskog parlamentarizma, trebalo je da ojaaju vladine
stranke. Oni su proli u znaku pritiska na glasae i ~zbornog
nC!s_ilja_ {._.l~~ndaenje i t?atiT~~nj~"). Najvie mandata je dobila
Narodno-radikalna stranka (112). Ona je vladinu veinu u skup-
tini sast3vlla pOmOu svoga konkurenta u Srbiji, Jugoslovenske
demokratske stranke (59 poslanika), SLS (20 poslanika) i Jugos1o_-
venske muslirriarisK.e organizacije (r6- Poslanika) . .,Autonolnisti
ka" JMO je pola slinom taktikom podravanja kraljevskog
centralizma, kao i SLS. Tako su, glavne opozicione graanske
stranke, ostale samo Radieva HSS (oslabljena, sa 61 mandatom),
i Pribievieva Samostalna demokratska stranka (22 poslanika,
meu kojima i 4 slovenaka liberala). U Sloveniji je, na listi
socijalistike stranke, izabran J. Petejan, prvi i jedini radniki
poslanik u skuptini posle 1923. godine!
U ranijim godinama, Samostalna demokratska stranka (SDS)
S. Pribiev:*a je predstavljala najizrazitijeg hranioca Vidovdan-
skog ustaVa, centralizma i nacionalnog unitarizma, a S. Pribievi
lino i kao ministar stekao je oreol nepokolebljivog ugnjetae i
pogromaa svake opozicije, posebno revolucionarnog radnikog
pokre~: B~ je .,o~e" Orjune. No, otkad je SDS, ~redinom 1925. b~
la gurnuta ustranu izvan vlade, ona se preobratda u s~nku koJa
prema vladi vodi opozicionu taktiku. I posle raspadafl)a ~aveza
radikala i HSS, SDS nije bila privuena u vladu, a takoe m posle
skup.tinskih izbora 1927. Kralj i njegovi ljudi u Radikalnoj l
Demokratskoj stranci su vi.e voleli da pridobiju SLS i JMO. Taj,

276
umnogome iznueni, opozicioni poloaj SDS je doprineo tome da je
i u politici S. Pribievia dolo do neobine promene. Od taktike
opozicije prema vladi, on je postepeno prelazio na naelno
oponiranje hegemonizmu kralja i vladajuih faktora Srbije, naro-
ito onda kada je preao na kritiku neparlamentarnih metoda
vladanja. U toj promeni se izraavalo i nezadovoljstvo sprske
buroazije u preanskim zemljama, naroito u Hrvatskoj, jer je
videla da joj njena uloga neslavnog i najrevnijeg iritelja jugoslo-
venskog nacionalnog unitarizma i hranioca centralizma, nije
donela ne samo uvaavanje nego ni oekivano uee u podeli
vlasti u dravi. Morala je to da uvidi, jer beogradska ,.arija" nije
voljna da deli vlast i povlastice sa nekim, ak ni sa srpskim
graanskim krugovima preko Dunava, Save i Drine. Delimian
razlog za novu Pribievievu ocenu hegemonizma je, verovatno,
bila i njegova zabrinutost za sudbinu Jugoslavije, koja je u
hegemonizmu imala stvarno svog najveeg neprijatelja. Na takvim
novim osnovama je i dolo do zblienja "smrtnih neprijatelja"-
S. Pribievia i S. Radia, do zblienja SDS i HSS. U sklopu toga
zbliavanja, S. Pribievi je imao i misao o nunosti novih izbora
za ustavotvornu skuptinu i novog ustavnog ureenja drave, ali
ne vie u centralistikom smislu. Zbliavanje je preraslo u savez i,
10. novembra 1927. obe stranke su osnovale Seljako-demokrat
sku koaliciju, soK (u imenu tog saveza se izraavaju i njena oba
osnivaa - HSS i SDS - i uspomena na Hrvatsko-srpsku
koaliciju u banskoj Hrvatskoj pre 1918). SDK je vie od jedne
decenije bila politiki najznaajnija graanska opoziciona forma-
cija u jugoslovenskoj kraljevini.
Slovenaki deo SDK, liberali i "kmetijci", nisu bili skloni tim
promenama i politikoj orijentaciji i ostali su u opozicionom
okviru samo dotle dok je njihov stari protivnik, klerikalna SLS,
sedeo u vladi, No, i u njihovim redovima je dolo do pojava
diferencijacije, do sklonosti ka federalizmu.
U zimu i u prolee 1928, kada su se napetost i uzbuenje u
skuptini sve vie poveav8.1i i kada su KPJ i SKOJ organizovali
velike demonstracije protiv ratifikacije netunskih konvencija (u
Beogradu su ubijena dva studenta), Seljako-demokratska koali-
cija jo je ZBhteVala saino sprovoenje ustava, potovanje naela
parlamentarizma i vladu parlamentarne koncentracije- znai, i
svoJe uee u vladi. Uprkos vrlo otrim kritikim izjavama na
raun reima, SDK nije bila spremna da misli na razvijanje
pokreta masa. Pokazalo se da ni tada, ni kasnije, nije bilo
utemeljeno ono oekivanje, koje je iz poetka gajila KPJ, naime da
e HSS, odnosno SDK poeti demokratsku akciju masa, kojoj e
se pridruiti i nacionalni pokreti, pa e sve to na odreenom
stupnju da preraste u revoluciju.

277
Dravna kriza je svoj vrhunac dostigla kada je dolo do
krvavog obrauna u skuptini. 207 Poslanik, koji je nekoliko dana
ranije provokatitrno govorio hrvatskim Cslovenaklm pi'OOStaV-
nicima kako treba da budu zadovoljni to nisu primorani aa
plaaju reparacije Srbiji zbog svog uea u svetskom ratu na
strani Austro-Ugarske, koji je traio da se jugoslovenska drava
prekrsti u Veliku Srbiju, taj isti poslanik je, 20. juna 1928,
pucnjevima iz ievolVera ubio u poslanikim klupama Pavla
Radia i Basarieka, te ranio vie drugih predstavnika HSS, meu
njima i samoga Stjepana Radia. I ovaj poslednji je poetkom
avgusta, od posledica ranjavanja umro. Prilikom hapenja, atenta-
ta! je klicao kralju. S. Radi je, kao sa uesnike u atentatu, optuio
pfeO.secirlika- vlade Vukievia i ceo ministarski sastav, meu
njima i ministra dvora i ministra unutranjih poslova Koroca.
Skuptina je odgoena, u dravi je proglaeno vanredno
stanje, uasavanje i zabrinutost su bili sveopti. Poslaniki klub
SDK se preselio u Zagreb, gde je izjavio da bojkotuje skuptinu u
Beogradu, traio njeno rasputanje, osnivanje neutralne vlade,
slobodne izbore i takav ustav, koji e da obezbedi potpunu
ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca. No, vlada je ustuknula
tek onda kada se proulo da je meunarodni finansijski kapital
odbio davanje zajma, navodei da je egzistencija drave ugroena
(netunske konvencije jo nisu bile ratifikovane). Vladina kriza je
trajala ceo juli mesec. A "reenje" nije bilo u oekivanom
kraljevom obeanju novih izbora i promene ustava, ve u tome da
su vladu opet sastavile iste stranke, samo to je predsedniki
poloaj po prvi (i poslednji) put zauzeo jedan "preani!:J.". Razume
se, ne iz redova SDK ili uopte Hrvata, ve je to "dostojanstvo"
pripalo VQc::1.!_!.-S, Antonu Korocu. On je, takoe, zadrao poloaj
ministra unutranjih poslova i upotrebio ga, bez ok.levanja za
masovna hapenja komunista, koji su pripremali otpor diktaturi
to se pribliavala. Meu uhapen~l!_l i osuenim komunistima, bio
je i sekretar gradskog komiteta KPJ u Zagrebu Josip Broz.
Vlada Antona Koroca nije oklevala da sazove krnju skupti-
nu i da na taj nain ovu centralnu ustanovu graanskog demokra-
tizma jo vie kompromituje. Ona je kralju omoguila da utke
pree preko zahteva za slobodne izbore i reviziju ustava i da u
miru pripremi svoju diktaturu. Ova vlada je spasila kralja i
njegovu kamarilu i od briga koje im je zadavala ~~jenic~ _t?
dravni zajmovi jo nisu bili odobreni. Ona je u krnJO] skupstlm,
bez ikakvih ceremonija, postigla ratifikaciju netunskih konven-
cija. .
----u meuvremenu su se sastali poslanici SDK u Zagrebu t
osporili skuptini u Beogradu pravo da govori i odluuje u ime
N. Jovanovi, delo pod nap. 190a, str. 271 i sl.

278
"preCanskih" zemalja, posebno u ime hrvatskog naroda. Oni su
konstatovaH da je u svesti naroda (puka) sadanje dravno
ureenje u celini poniteno, pa su zato i odluili da e se boriti za
novo dravno ureenje, koje e obezbedi ti potpunu ravnopravnost
Hrvatske i Crne Gore .,i sviju nacionalnih individualnosti, pred-
stavljenih u Narodnom vijeu" iz 1918. Oni su apelovali na
"seljaki naro4_ ~.t:!2ije" da podri po bedu tih naela, .,koja jedina
mogu da spasu dravnu zajednicu".
Posle smrti S. Radia i silnog narodnog uzbuenja, vodstvo
HSS (novi voa V. MaCek) je negirala u Interparlamentarnoj Uniji
kompetentnost beogradske skuptine da zastupa Hrvate i hrvat-
sku naciju. Vodstvo SDK to je oborilo. Kad je policija zapalila
~eljaCki d?m u Zagrebu, SDK je protestovala kod Lige naroda u
Zenevi, a zatim u proglasu hrvatskom, srpskom i slovenakom
narodu proglasila drutveni bojkot vlade i vladinih stranaka.
Sledila je "politika demonstrativnih pretnji", kako su komunisti
tu pojavu onda nazvali. Reale su se i smenjivale otre izjave V.
Maeka i S. Pribievia. No, te izjave su doslovno izbegavale 1
najmanji prigovor kralju; naprotiv, one su prikriveno ili otvoreno
samo apelovale na njega. (V. Maek je, 21. oktobra u Sisku rekao:
"Nema vie ni zakona ni ustava! Ostali su samo jo narod i
kralj!"). Na taj nain je kralju priznavana uloga jedinog spasitelja,
ime mu je praktino bio olakan prelaz na diktaturu. Svoj poziv
strankama da sarauju u akciji za reformu dravnog ureenja, od
prvog avgusta 1928, vodstvo SDK je ograniilo samo na stranke u
preanskom delu drave, to je, po njihovom tumaenju, iskljui
valo KPJ. Partija, koja je sve vreme izraavala spremnost na
takvu saradnju, pokuala je vlastitom aktivnou da verbalne
pretnje SDK pretvori u stvarnu akciju masa. SDK je sve tee
prikrivala da je njena prava namera samo sporazum o podeli
vlasti. Proglaenje kraljeve diktature konano je "izvuklo" vod-
stvo SDL iz tog neprijatnog poloaja, pa nije ni udno to je ono
diktaturu pnmilo sa velikim olakanjem.
Takav je, priblino, bio iri okvir u kojem je delovala i
razmiljala KPJ, traei revolucionarno reenje tadanje aktuelne
Situacije. Ona je pri tome dolazila i do novih iskustava u odnosu
prema nacionalnom pitanju, prema nacionalnim pokretima.
Problem odnosa izmeu revolucije i naciJa, izmeu proletari-
jata i njegove avangarde prema nacijama i nacionalnim pokreti-
ma. problem uvrtavanja nacionalnih pokreta u strategiju i
taktiku proleterske revolucije, ima svoju evoluciju u marksistikoj
teoriji. U toj evoluciji, u konceptualnom pogledu, dolazilo je do
kvalitativnih pomeranja jo od doba Marksa i Engelsa, pa nadalje.
I u Jugoslaviji je revolucionarno delovanje stvaralo samostal!la
kvalitativna pomeranja u shvatanju tih odnosa. Prve anticipacije
se naz1ru joS pre uvoenja kraljevske diktature, u kritinoj 1928.

279
godini. Da bismo mogli uoiti nastajanje novog, treba ukratko
rezimirati tadanju "normu" u meunarodnom revolucionarnom
radnikom pokretu, odnosno osvetliti Staljinovu doktrinu krajem
20-tih godina o nacionalnom pitanju.2K
U Staljinovim radovima o nacionalnom pitanju posle okto-
barske revolucije i graanskog rata, mogue je razlikovati dva
prilaza. Jedan je kad on govori o Sovjetskom Savezu, a drugi kad
je re o svetu pod vlau imperijalizma.
U spisima prvih posleratnih godina povodom nacionalnih
odnosa na sovjetskom terenu, u Staljina nema nekih teorijskih
uoptavanja, to su mahom konkretizacije stavova o nacionalnom
pitanju, sadranih u programu RKP(b) od marta 1919. godine, na
pojedina podruja odnosa meu sovjetskim nacijama. U tom
programu se, kao ugaoni kamen itavog prilaza RKP(b) istie
politika zbliavanja proletera i poluproletera raznih nacionalnih
pripadnosti radi zajednike revolucionarne borbe za obaranje
spahija i buroazije. Priznaje se pravo nacija na dravno otceplje-
nje, a kao jedan od prelaznih oblika na putu ka punom (drav-
nom) jedinstvu preporuuje se federacija. Radi izbegavanja svake
slinosti sa parolama buroaske politike, posebno bivih antant-
nih drava i SAD, boljevici u tim godinama uopte odustaju od
termina "pravo na samoopredeljenje" i naglaavaju samo krajnji
oblik izvrenja tog prava, to jest dravno otcepljenje. (Interesant-
na je u tom pogledu Staljinova polemika, u njegovom re!eratu na
Desetom kongresu RKP(b), od 10. marta 1921, protiv G.V. Cierina.)
U pitanju, ko je nosilac volje nacija za otcepljenJem, stoji se na
"istorijsko-klasnom" gleditu, to Jest, s obzirom na stepen dru-
tvenog razvitka sovjetskih nacija, koje su na putu ka proleterskoj
demokratiji, buroazija je, svakako, ve bila iskljuena. Na kraju,
preporuuje se naroita opreznost i naroita panja prema
"ostacima nacionalnih oseanja" kod radnih masa (bivih) ugoje-
tenih nacija. Deseti kongres RKP(b) je istakao potrebu da nacional-
na politika na sovjetskom podruju ima kao dugoroni cilj
"unitenje faktike nacionalne nejednakosti". Najradikalnijem (u
navodnim znakovima) reenju nacionalnog pitanja za koje je
buroazija krajem rata bila sposobna - stvaranju novih buroa-
skih nacionalnih drava - sada se suprotstavlja federacija
sovjetskih republika, koja se namee imperativna kao jedini put
spasenja od imperijalistikog ropstva i nacionalnog ugnjetavanja.
Pri tome se insistira na njenoj elastinosti u oblicima i na nael~
dobrovoljnog pristanka svih zemalja koje ulaze u fed~raciju. Ta~
dobrovoljni karakter federacije mora obavezno bih ouvan t

Janko Pleterski, Staljinove koncepcije i doprinos jugoslotenskih


marksista revolucionarnom shvatal1fu nacionalnog pitanja, "Tito i revolu-
cija", ,,Eksport-Pres", (Beograd 1978), str. 155-165.

280
ubudue, "jer samo takva federacija moe postati prela zn i oblik k
viem jedinstvu trudbenika svih zemalja u jedinstvenoj svetskoj
privredi" (podvukao - J.P.). Prelazni karakter federacije sada se,
dakle, shvata kvalitativno drugaije negoli u ranijim godinama: to
sad vie nije put ka jedinstvenoj dravi koja nastaje posle
izvesnog vremena postojanja federacije, ve je federacija trajan
oblik kroz koji treba da prou zemlje celog sveta, kako bi se u
dalekoj perspektivi ostvarilo globalno, svetska jedinstvo trudbe-
nika.
I ne ulazei dublje u analizu Staljinovih spisa o nacionalnim
odnosima u Sovjetskom Savezu, moe se zapaziti da od 1923.
godine u njima sve vie imaju izraza njegove line sklonosti, ali
koje brzo poprimaju karakter najvieg i najpresudnijeg autoriteta.
Rezolucija Dvanaestog kongresa RKP(b) od aprila 1923. godine, o
nacionalnim momentima u partijskoj i dravnoj izgradnji, formu-
lisana je pod uticajem poslednjih Lenjinovih pismenih (pred
javnou sve do 1956. dranih u tajnosti) intervencija protiv
Staljinovog birokratsko-centralistikog konCepta "autonomiza-
cije" (aneksiji slinog ukljuivanja nacionalnih sovjetskih re-
publika u sovjetsku Rusiju). Jer, uprkos Staljinovim nastojanjima
i prikazivanja sebe kao vernog nastavljaa Lenjinovog dela,
neemo u Staljinovim spisima nai konkretizaciju i razradu nekih
znaajnih stavova, koji se nalaze u pomenutoj rezoluciji Dvanae-
stog kongresa. Navodimo neke stavove iz te rezolucije: "injenicu
to znaajan deo sovjetskih inovnika u centru i na periferiji
smatra Savez Republika ne kao savez jednakih dravnih jedinica,
koji je pozvan da obezbedi slobodan razvitak nacionalnih republi-
ka, nego kao korak ka likvidaciji tih republika, (tu injenicu)
treba smatrati izrazitim nasleem starog sistema ugnjetavanja."
Ili: "Na jednak nain treba procenjivati tenju nekih nadletava
RSFSR da potine sebi komesarijate autonomnih republika i
pro kre put ka likvidaciji tih komesarijata." Na to se nadovezuje
1 stav da je postojanje i dalji razvitak nacionalnih republika
"apsolutna potreba".
Rezolucija poziva komuniste "da budno paze na to da
ovinistiki nastrojeni sovjetski inovnici ne iskoriste ujedinjenje
republika i stapanje komesarijata kao pokrie za pokuaje
ignorisanja privrednih i kulturnih potreba nacionalnih republi-
ka" I dalje, da republikama treba dati dovoljno iroka finansij-
ska i, specijalno budetska, prava koja obezbeuju mogunost da
se ispolji njihova sopstvena dravno-administrativna, kulturna i
privredna inicijativa; organi nacionalnih republika i oblasti treba
da se izgrauju prvenstveno od "domorodaca". Kae se da treba
doneti i specijalne zakone koji obezbeuju upotrebu maternjeg
jezika u svim dravnim organima i u svim ustanovama. Oigledno
je, najzad, ostao nerazraen i zakljuak da se u Crvenoj armiji

281
"preduzmu praktine mere za organizovanje nacionalnih vojnih
jedinica vodei rauna o svim merama koje su potrebne da se
obezbedi potpuna odbrambena sposobnost republika''.
!?~aljin se u svojim spisima (pogotovu u politici), u vezi sa
nacijama u Sovjetskom Savezu, pozivao na Lenjina, ali j eTak tiki
unosio svoja shvatanja i svoje zitkljuke, ime se bitnO -Utlalja-
vao od stvarnih Lenjinovih shvatanja i politike. UbrZOJe- utOm
federativnom savezu Staljin omalovaio znaaj dravnosti za
postojanje nacija (sovjetslilli-reptiOIIK3T.Tirutveni znaaj postoja-
nja_!l~ (to se praktiki nije odnOSTio na rusku), u stvari, svodio
je na kulturnu formq,_ Svojom tezom o socijalistikim nici]ama
(1928) kao nov1m pojavama, principijelne razliitim od "buroa-
skih" nacija, ne samo pO svom klasnom sastavu i duhOVnom
obliku ve i po socijalno-politikim interesima i tenjama,_2!1Je.
negirao protivrenosti u postojanju nacija, znaaj drutvene
podele rada u njima, pa i njihov politiki znaaj. Drutvenu i
politiku funkciju i ulogu nacija u Sovjetskom Savezu, on je video
samo na podruju daljeg trajanja razlika meu njima, daljoj
egzistenciji njihovih razliitih jezika, a i to ponajvie kao posledicu
njihove "kolosalne sile istrajnosti", koja spreava njihovu brzu
asimilaciju i na tom istorijskom stepenu, to jest pre svetske
pobede socijalizma: _I.eorijo!ll o socijalistikim nacijama, izmeu
kojih- pod "hegemonijom proletarijata", to jest centralizovanog
Piiitijskog aparata, sraslog sa centralizovanim administrativnim
strukturama - vladaju odnosi_ harmonij~, kojima smeta samo jo
po koji ostatak prolosti, _O_n_ je otvarao- put praksi u narednim
godinama, koja e, u istoriji meunarodnog radnikog pokreta i
oveanstva uopte, znaiti jedno nepojmljivo mrano poglavlje.
Uz sve to, ipak sam koncept sovjetske federacije, za meunarodni
radniki pokret, pa i za komuniste u Jugoslaviji, ostao je kao
trajna inspiracija i svetao primer, kojem su oni teili.
Ali, kako se pribliiti tom revolucionarnom cilju, nije bilo
odgovora u toj staljinistikoj bezproblemskoj interpretaciji, pa je
bilo potrebnije izuavati onu drugu stranu u Staljinovim radovi-
ma, naime, njegovo tretiranje odnosa revolucije i nacionalnog
pitanja u imperijalistikom svetu van SSSR-~~ . . .
- Nema sumnje, Staljin je nacionalnom pitanju prida_vao veliki
znaaj za proletersku revoluciju. On je vie PUta isticao da je
pravilan stav boljevika o nacionalnom pitanju bio od sutinskog
znaaja za pobedu oktobarske revolucije protiv reakcije i inter-
vencije. On je, tavie, ponovno upozorio na sutinsku promenu,
nastalu u markistikom ocenjivanju posle Oktobra. Dok se u
dooktobarskom periodu na nacionalno pitanje gledalo kao na deo
opteg pitanja buroaske-demokratske revolucije, posle Oktobra
je uoeno da je to postalo deo opteg pitanja proleters~e
revolucije. Za nau temu je vano da je Staljin to upozorenJe

282
direktno ukljuio i u svoj govor u jugoslovenskoj komisiji Izvrnog
komiteta Kominterne, odran 30. marta 1925. Njegove kritike
primedbe S_!.!,_ svakako, bile od neposredne vanosti za KPJ,
posebno u smislu upozorenja da na nacionalno pitanje u Jugosla-
viji treba gledati kao na revolucionarno, a ne kao na ustavno
pitanje. Za KPJ je, nesumnjivo, znaajno i to to je Staljin, jo u
svojoj prvoj intervenciji u raspravi o nacionalnom pitanju unutar
KPJ, uvrstio programsko prihvatanje federacije kao jednog od
punovrednih oblika ostvarivanja prava nacija na samoopredelje-
nje. Njegova tvrdnja, izraena ba u savetima komunistima u
Jugoslaviji, da je nacionalno pitanje "u sutini seljako", bila je-
ako se ne uzima kao stroga teorijska kategorija - u svom uem
znaenju stvaran argument protiv tvrdnje Sime Markovia da se
"socijalni smisao nacionalnog pokreta u Jugoslaviji", njegova
"socijalna sadrina sastoji u konkurentskoj borbi izmeu srpskog
kapitala, s jedne, i hrvatskog i slovenakog, s druge strane".
Protiv takvog shvatanja socijalne sadrine nacionalnog pitanja,
Staljin je isticao da glavnu vojsku nacionalnog pokreta (Hrvata)
predstavlja seljatvo, te da bi za KPJ bilo veoma problematino i
opasno ako bi potcenjivala unutranje potencijalne snage koje se
kriju u takvom pokretu.
Staljin je naginjao identifikovanju nacionalnog pitanja sa
kolonijalnim a ukoliko je govorio o tom pitanju na nekolonijal-
nim podrujiffiB. (Evropa), on ga je praktiki svodio _na pitanje
nerazvijenih, agrarDill podruja, i11 ak samo na pitanje ma-
njina. Nacionalno pitanje za njega je pitanje neproleterskih
masa (ove mase katkad naziva sitnoburoaskim, katkad seljakim).
Ova tendencija je, 1928. godine, dovela do toga da nacrt pro-
grama Kominterne, kako su kritiki primeivali neki uesnici u
diskusiji na kongresu KI, "ne uvaava nacionalne momente revo-
lucionarnog pokreta". Staljinov odgovor takvim kritiarima je
Vf'oma karakteristian: ,.Pitanje o kolonijama jeste u osnovnom
nacionalno pitanje. U nacrtu programa dovoljno reljefno je re o
Imperijalistikom ugnjetavanju u kolonijama, o nacionalnom sa-
moopredeljenju, o pravu nacija i kolonija na otcepljenje itd. Ako
ovi drugovi imaju u vidu nacionalne manjine u Srednjoj Evropi,
mogue je to pomenuti u nacrtu programa, ali ja sam protiv
toga da se u nacrt programa unese specijalna obrada nacionalnog
pitanja u Srednjoj Evropi."
Komunisti onih evropskih zemalja, u kojima je nacionalno
pitanje bilo i te kako aktuelno, nisu u Staljinovim radovima posle
1925. godine nalazili neku posebnu obradu problema odnosa
revolucije i nacionalnog pitanja, koja bi uzimala u obzir specifi
nosti njihovih podruja. Mogli su se, dodue, oslanjati na njegove
ranije radove, kao i na analogije.

28:J
Najvaniji Staljinov direktivni tekst, je, svakako, njegovo
predavanje o nacionalnom pitanju, iz aprila 1924. godine, u
ciklusu "0 osnovima lenjinizma". Tu on, kao prvo, istie svetski
karakter nacionalnog pitanja, kao antitezu Drugoj internacionali,
koja se interesovala samo za .,kulturne" evropske nacije. Dalje, on
istie da lenjinizam skida nacionalne probleme sa nivoa neoba-
vezne deklaracije o .,jednakosti nacija" na zemlju, to jest proleter-
ske partije direktno podravaju, stvarno i stalno, ugnjetene (kolo-
nijalne) narode u oslobodilakoj borbi protiv imperijalizma a za
stvarnu jednakost nacija, za njihovu samostalnu dravnu eg-
zistenciju. Razlog tome je i to to lenjinizam pnznaje da u
nacionalnooslobodilakom pokretu ugnjetenih zemalja revolucio-
narne mogunosti i sposobnosti nisu jo .,iscrpljene", pa se one
mogu iskoristiti za obaranje zajednikog neprijatelja - imperija-
lizma. Relaciju izmeu proleterske revolucije u Evropi (koju
oigledno ocenjuje kao poseban i kao prvi zadatak) i nacionalnih
pokreta, on ipak ne nalazi u samoj Evropi ve u neposrednom
revolucionarnom savezu evropske revolucije sa oslobodilakim
pokretom kolonija i zavisnih zemalja. Dakle, savez dvaju razlii
tih pokreta na razliitim kontinentima. Odmah posle ove strategij-
sko-taktike teze, dolazi upozorenje da proletarijat ne moe da
potpomae svaki nacionalnooslobodilaki pokret, jer ima i takvih
koji dolaze u sukob sa interesima razvitka proleterskog pokreta.
Staljin, dakle, potencira onu rezervu (ogradu) koja je, u predrat-
nim programima boljevika, pratila priznanje prava nacija na
samoopredeljenje.
Takva rezerva je izraz poloaja, koji je postao veoma jasan
nadolaskom doba imperijalizma, u sluaju onih nacija koje svoj
nacionalni problem jo nisu bile reile, a iji je nacionalni pokret
predvodila sada ve nerevolucionarno graanstvo. U takvom
poloaju je mogua dvostruka orijentacija nacionalnih pokreta,
pa se i postavljalo pitanje kako e se oni orijentisati izmeu
reakcije i revolucije, hoe li biti potpora prvoj ili drugoj. Staljin
je tu rezervu jo potencirao, bez obzira na to to je oktobarska
revolucija ve stvorila novu situaciju i nova iskustva, a pojava
faizma izraavala novu unutranju krizu imperijalizma. Kod
Staljina je ostalo neobjanjeno kakav bi trebalo da bude odnos
radnike partije i radnike klase prema nacijama i nacionalnim
pokretima tamo i tada, gde i kada se ve stvara mogunost da se u
biti rei, u korist revolucije, ona istorijska alternativa u pogledu
orijentacije nacionalnih pokreta. Staljin nije uvaio da naglaava-
nje revolucionarne rezervisanosti u takvim sluajevima moe da
postane nepotrebno i zbunjujue, da moe stvoriti pogrean
utisak, kao da je odnos proletarijata prema naciji, iji _je i sam
deo, samo pitanje taktike. Ostavio je otvorenim pitanJe kakvu

284
drutvenu ulogu ima nacija u sluaju kada je njeno pitanje ve
reeno pod vodstvom proletarijata.
Karakteristino je da Staljin sve konkretne sluajeve reakcio-
narni h pokreta uzima sa evropskog tla. U stvari, navoeni
evropski sluajevi uopte nemaju karakter nacionalnih pokreta,
ve su to politiki pokreti raznih vrsta.
Kao glavni zakljuak, ponavlja se teza o nunosti stvaranja i
uvrivanja zajednikog revolucionarnog fronta proletarijata u
razvijenim zemljama i oslobodilakih pokreta ugnjetenih nacija, a
takav front je mogu jedino ako proletarijat ugnjetakih nacija
direktno i odluno pomae oslobodilaki pokret ugnjetenih nacija,
to znai "zastupanje, zatitu i sprovoenje u ivot parole: pravo
nacija na otcepljenje, na samostalnu dravnu egzistenciju".
Kolonijalni oslobodilaki pokreti se, dakle, moraju iskoristiti
kao pomo revoluciji u razvijenim zemljama. Ali, tu se ne
razrauje strategija i taktika proletarijata ugnjetenih nacija u
odnosu na nacionalni pokret vlastite nacije. U tom odnosu, Staljin
ne istie da bi to moglo biti izvor snaenja moi proleterskog
revolucionarnog pokreta. On pre upozorava na problematinost
tog odnosa za proleterski pokret, jer tu, toboe, vreba opasnost od
uticaja nacionalizma na socijaliste ugnjetenih zemalja, tu je
opasnost da oni u tom pokretu ak izgube samostalnost svoje
politike, pa ponajvie treba da misle na odbranu (!) te svoje
samostalnosti.
Izgledalo je da je Staljin imao vie poverenja u graanske (ili
ak feudalne) elemente u nacionalnooslobodilakim pokretima,
negoli u proleterske.
Zaista bi se moglo rei da za Staljina "u svakom sluaju
revolucionarna uloga nacionalnih-seljakih pokreta za osloboe
njem nema svrhu u samom osloboenju, ve u potpomaganju
odranja jedine socijalistike drave borbom protiv kolonizatora,
kao i u ulozi posrednog aktera koji potpomae sovjetsku proleter-
sku revoluciju . 20"
U svojim intervencijama u rasprave unutar KPJ, Staljin je,
dodue i za Evropu i uopte za Jugoslaviju napose, konstatovao da
se ovde "naroito sada nacionalno-revolucionarni pokret.
produbio". Ali, on se ograniio na ukazivanje na unutranju snagu
tih, "u sutini seljakih", pokreta, na upozoravanje da polazite
KPJ mora biti da "bez obaranja buroazije i pobede revolucije
nacionalno pitanje ne moe biti reeno na iole zadovoljavajui
nain", pa da, prema tome, mora "polazna taka nacionalnog
programa (KPJ) biti postavka o sovjetskoj revoluciji u Jugoslaviji,
a u programu treba bezuslovno imati specijalnu taku o pravu
nacija na samoopredeljenje sve do dravnog otcepljenja." Inae,

Zvonko Leroti, Nacija, "Kulturni radnik", Zagreb 1977, str. 183.

285
Staljin pitanje odnosa KPJ i nacionalnih pokreta u Jugoslaviji nije
dalje razradio, pa su on, Kominterna, i sama KPJ u godinama
1924-1925. ostajali na koncepciji "podupiranja" tih pokreta.
Ima, ipak, Staljinovih pokuaja da izradi jednu strateko-tak-
tiku koncepciju odnosa izmeu revolucionarnog proletarijata
ugnjetenih zemalja i oslobodilakog pokreta tih zemalja. Takav
pokuaj je uinjen u Staljinovom predavanju studentima Komuni-
stikog univerziteta radnih ljudi Istoka, odranog 18. maja 1925.
Re je, dakle, o vanevropskim kolonijalnim zemljama, pa se ta
strateko-taktika koncepcija na situaciju u Evropi mogla prime-
niti samo u smislu analogije.
Najrazvijenije kolonijalne zemlje, poput Indije, gde je spora-
zumaki deo nacionalne buroazije ve stigao da se dogovori sa
imperijalizmom, stvorivi blok sa imperijalizmom protiv radnika i
seljaka svoje zemlje, predstavljaju poseban oblik. Uslov za po bedu
revolucije je razbijanje tog bloka, a u tu svrhu proletarijat svoju
akciju treba da koncentrie protiv sporazumake buroazije.
Znai, kao prvi neprijatelj se oznaava sporazumaka domaa
buroazija, a ne strani imperijalizam. U toj akciji proletarijat
treba sam da se pripremi za ulogu voe oslobodilakog pokreta.
Stvoriti revolucionarni antiimperijalistiki blok i obezbediti u
njemu hegemoniju proletarijata - to je zadatak. Taj blok moe,
ali ne mora, uzimati oblik jedinstvene radniko-seljake partije,
fonnalno vezane jedinstvenom platformom. Samostalnost kom-
partije je obavezna i osnovna stvar, jer samo ona moe pripremiti
i sprovesti hegemoniju proletarijata. Takva "kompartija moe i
mora stupiti u otvoren blok s revolucionarnim krilom buroazije
da bi, izolovavi sporazumaku nacionalnu buroaziju, povela za
sobom milionske mase protiv imperijalizma".
Ta shematska razrada, nastala 1925. godine, nije kasnije dalje
razvijena, ali ju je Staljin 1927. godine jo jednom potvrdio u svom
lanku "Meunarodni karakter oktobarske revolucije''.
Koliko su i kako Staljinove teze, svojom analogijom, uticale
na strategijsko-taktike zamisli KPJ o nacionalnom pitanju, krajem
dvadesetih i poetkom tridesetih godina, trebalo bi jo ispitati (na
primer, pitan,le analogije izmeu "indijske" sheme i nacrt~
stvaranja nacionalno-revolucionarnih pokreta Hrvata, Slovenaca t
Makedonaca, o kojima emo jo neto kazati). Ali, bez obzira na to,
u revolucionarnom delovanju KPJ su ve dolazila do izraaja
vlastita iskustva i prvi teorijski zakljuci.
Dinamika pronicanja u drutvena kretanja u mnogonacional-
nOJ Jugoslaviji je bila u direktnoj srazmeri sa spremnou KPJ -~a
realnu revolucionarnu aktivnost. Koliko je, na primer, akct)a
Josipa Broza, u Zagrebu 1928. godine, protiv frakcic:_matva ~i_la
vana za borbenu osposobljenost KPJ sve do rata 1 revoluci.J.e.
toliko je ona, moda u veoj meri, anticipirala onu koncepciJU

286
spoja nacionalnooslobodilake borbe, pod direktnim i najaktivni-
jim vodstvom radnike klase, sa socijalistikom revolucijom.
Borba protiv frakcionatva je bila povezana sa borbom protiv
pokuaja unoenja nacionalizma u redove revolucionarne radni
ke partije, osobito protiv pokuaja desnice "da nacionalnu borbu
prenese u sindikalni pokret". U vezi sa tim, Tito je 1928.
rezimirao zakljuke iz ranijih dokumenata o poloaju u Jugoslavi-
ji (Peti proireni plenum IKKI i Trei kongres KPJ) na nain koji
svojom pregnantnou govori da je to bio i rezultat i vlastitog
poimanja ("nacionalno ugnjetavanje svih nesrpskih nacija sa
strane krupne srbijanske buroazije i dvora, pred kojima uprkos
kapitualaciji buroaskog i sitnoburoaskog vodstva ugnjetenih
nacija nee da kapituliraju mase.")
Moda najizrazitiji dokument iz tog doba je pr_~glas zagre-
~=~~~;ed~a:!~! s:~~~i~~~w~~en~~t. }f'o ~:~~~aao :a~s;kte~~~~~
ka jeste u tome -to najoiglednije istie direktnu povezanost
politike, uperene protiv radnike klase, sa hegemonistikom
politikom nacionalnog ugnjetavanja. Borba za klasno i nacionalno
osloboenje tu su nerazdvojno povezane, i jednom i drugom
osloboenju treba da slui avangardna akcija proletarijata, koji
priprema generalni trajk. Potpuno je jasna osuda politike
prosjaenja, za miVice vlasti i sporazumatva, koju vodi vodstvo
HSS. Ali, ova osuda nije deklarativna, ona istie rezultate takve
politike. Potpuno je jasno pozitivno stanovite proletarijata
prema pokretu za nacionalno osloboenje, ah ne kao nekakvog
arbitra iznad nacije, ve kao onog njenog sastavnog dela koji
jedini moe i mora izvesti delo osloboenja.
Razvitak politike KPJ (SKJ) u pitanju nacija treba posmatra-
ti sa stanovita revolucionarnih iskustava, i to sve do dananjeg
vremena. Nije re o zahtevu da se prolo zbivanje posmatra sa to
vee vremenske distance, iako ne treba potceniti opti znaaj
takve distance za istorijsko izuavanje. Ba dananje vreme
produbljuje i izotrava uvid u karakter drutvenih procesa u
ranijim fazama. Prodor samoupravnog pravca u naem socijali-
zmu, i to u konfliktu sa centralistika-etatistikim, pa i liberali-
stikim tenjama, omoguio je dublje razumevanje drutvenog
zbivanja u vezi sa nacijama. Treba iskoristiti takvu ansu i za
nauno uoptavanje. Da se posluimo reima iz knjige Najdana
Paia, koja je, po naem miljenju, piVa daleko doprla u

Radovi Josipa Broza Tita uzeti su mahom iz edicije Sabrana


d;cla . .. Izdavaki centar Komumst" -"Beogradski izdavaki zavod" -
.. Na~nJed", poev od prvog toma, Beograd 1977, pa nadalje. Poto su u toj
edlclji_ dela poredana hronolokim redom, mogu se, prema datumu, lako
pronaci pa zato izostavljamo u tim sluajevima referencije

2B7
korienju te anse. Tu nalazimo da je tesna zakonita povezanost
borbe radnike klase za svoje klasno osloboenje i reavanje
nacionalnog pitanja otkrivena i potvrena u praksi jugoslovenske
revolucije potpunije i kategorinije nego u bilo kojim prethodnim
teorijskim predvianjima.! 11
Sa gledita socijalistikih revolucija, pogotovu nae revoluci-
je, kao centralni problem u ostvarivanju odnosa izmeu borbe
radnike klase i nacija stoji onaj postulat iz Komunistikog
manifesta da se proletarijat mora podii do voaece klase nacije,
da -se--sam-Kons1tfii1Se-kao nadja. NeKa nam bude dozvOljeno da
TciJPrOblem osvetlimo pomou konstatacija i teorijskih uoptava-
nja koje nalazimo u pomenutoj knjizi.
Pod utiskom nove aktuelizacije pitanja nacija u svetu, kao i
saznanja da se u mnogonacionalnoj zajednici,' kao to je Jugosla-
vija, samoupravljanje ne moe razviti u celovit sistem globalne
organizacije drutva ako i odnosi meu nacijama nisu postavljeni
na principijelne istu samoupravnu osnovu, panja se usredsreuje
na pi tanje naina i metoda osvajanja polcdaja nacionalne klase od
strane proleterijata. Razume se, ni samo pitanJe ni odgovor na
njega nisu tako jednostavne i lake stvari, pogotovu ne onakve
kakvim one i;?:gledaju u raznim teorijskim shemama. Od kada
postoje nacije, nacionalno pitanje je neprekidno na dnevnom redu
i neprekidno se reava ne samo u odnosima izmeu nacija, nego i
unutar svake nacionalne celine. Na to se nadovezuje uoavanje
aktuelnosti istorijske injenice da dok postoje nacije u jednoj
vienacionalnoj zajednici ne moe biti "iste" socijalne revoh.~ci
je; revolucije koja, s obzirom na neizbena zadiranje i u ivotne
uslove nacija, ne bi imala i svoju bitnu nacionalnu komponentu. U
vezi sa svim tim, nadasve jasno vidimo da se uslovi za osvajanje
poloaja nacionalne klase za proletarijat ne ograniavaju na
politiku stranu, na osvajanje vlasti kao ina revolucije, ve da
idu mnogo dublje i da su stvar jednog dueg istorijskog procesa,
koji niti svrava niti poinje samim politikim osvajanjem vlasti.
Jer, kae Pai, stvarno pretvaranje radnike klase u nacionalnu
klasu treba razumeti u smislu drutvene dominacije njenog
klasnog interesa. ,
Pitanje o novim pogledima KPJ na nacionalno pitanje u
Jugoslaviji treba. dakle, postaviti ovako: u koje se vreme i kako u
politici KPJ stvarno afirmie orijentacija da radniku klasu tl"eba
povesti u borbu za osvajanje poloaja nacionalne klase (vodee
klase nacija) i koji su to elementi u subjektivnom saznanju KPJ
koji vode ka uspenom izvrenju tog istorijskog zadatka?

Najdan Pai, Nacionalno pitanje u savremenoj epohi, 2. izdanje.


"Radnika tampa", Beograd 1976.

288
Moglo bi se rei da su se rasprave o nacijama i o njihovim
pokretima razvijale u KPJ najvie pod uticajem posmatranja
nacija sa stanovita njihovih meusobnih odnosa, odnosno sa
aspekta njihove suverenosti u odluivanju o oblicima tih odnosa.
U spremnosti da se nacije bore za takvo odluivanje, merila se i
,.koliina" revolucionarnih potencijala na koje radniki pokret
moe raunati. Pitanje nacije, kao okvira klasne borbe, ostajalo je
daleko u pozadini, u senci. A to se pitanje odnosilo i odnosi na sve
nacije podjednako, i na privilegisane i na neravnopravne. Revolu-
cionarna radnika partija jf' uzimala nacije u obzir samo ukoliko
je u njima videla uzrok masovnog pokreta, koji daje ansu i
pokretu radnike klase. Nije jo postojala razraena orijentacija o
tome da se borba radnike klase razvija i u smislu neposrednog
osvajanja, bez posebnih etapa, poloaja nacionalne klase. Simpto-
matino za takvo stanje jeste, izmeu ostalog, i injenica da su se
marksisti u Jugoslaviji, u ono vreme, bavili, tako rei, iskljuivo
poloajem neravnopravnih nacija, da nisu poklanjali panju i
analizi stanja i poloaja srpske nacije, bar u onoj meri u kojoj je
to, pre vie od pola veka, inio Svetozar Markovi. Ostala je -
moglo bi se ak rei - i tradicija o njegovoj osudi i odbacivanju
velikosrpske politike, ali se njegovo nauno utemeljenje reVolucio-
narne srpske nacionalne politike nije nastavljalo.
Kako se u ono vreme zamiljao odnos revolucionarnog i
nacionalnog pokreta, kako se zamjljao nain na koji e radnika
klasa da iskoristi revolucionarne mogunosti koje postoje u tom
drugom pokretu? Redovno se govorilo o nunosti saveza radnika i
seljaka ugnjetenih nacija. Postoji, dodue, ve vrlo rano i formula-
cija, u kojoj se govori i o neposrednom povezivanju radnike klase
sa nacionalnim pokretima, o mogunosti pojavljivanja radnike
klase kao vodee politike snage i u nacionalnom pokretu. Tako
je, na primer, Trei plenum IKKI (12-23. jun 1923), u vezi sa
situacijom u Jugoslaviji, zakljuio: da bi KPJ postala politika
snaga u zemlji, ona se mora postaviti ne samo na elo proletarijata
ve i na elo naroda, preuzeti na sebe reenje nacionalnog pitanja,
a ne preputati ga graanskim opozicionim strankama. 212 No, i
pored toga, po pravilu, dominiraju form~cije o tQme koje taj

~da~~5nJen~~~~o~=~~~0:o~sr~t~~~~rra~:o~~~.aah0~i~~~~j~~ ~~%~
o njenoj vodeoj ulozi i u tim poKretima: PretpOStavljajui da u
nacionalnim pokretima postoje ak nacionalno-revolucionarne
struje, Trei kongres KPJ (1926) podvlai dunost Partije da te
struje podrava i e_~mae.

~ 11 Gordana Vlaji, Osma konferenciJa zagrebakih komunista,


};kolska knjiga", Zagreb 1976, str. 46. - Slino i rezolucija Petog
plenuma IKKI, Istorijski arhiv KPJ, naveden pod nap. 189, str, 436.

289
Pa ipak, postojalo je saznanje o nunosti aktivnog odnosa
komunista prema pokretima ugnjetenih nacija. Ali, u tome bi se
teko mogla videti ve oformljena celovita orijentacija. Ne proti-
vrei li takvoj tvrdnji injenica da je predstavnik KPJ na estom
kongresu Kominterne, Jakob orga, izjavio da KPJ mora biti
spremna da revolucionarna kretanja masa, zbog nacionalnog i
socijalnog ugnjetavanja, prihvati i da im se stavi na elo? Razume
se, sve takve i sline izjave, delimino esto i protivrene, ne treba
a priori odbacivati, niti ih samo verbalno propitivati; nego ih
stavljati u kontekst one pojave u revolucionarnoj aktivnosti KPJ
koju nazivamo novim kursom.
Naa istorijska i drutvena nauka uopte nije jo svestrano
izuila i teorijski obrazloila taj novi kurs. To je na veliki
nedostatak. To oteava i izuavanje i teorijsko osmiljavanje
izvornosti nae revolucije i svega novog to je ona donela. Zbog
toga esto dolazimo ak i u takvu situaciju da neprestano moramo
dokazivati raznim skeptiarima, dogmatskih ili kakvih drugih
profila, da neto novo zaista postoji u nastanku i razvoju nae
revolucije i celokupnom drutvenom razvitku to ga je ona
inaugurisala.
Za potrebe ovog razmatranja, mogu posluiti opredeljenja
novog kursa koje daje Edvard Kardelj; jedan od njegovih glavnih
protagonista. Govorei u 1959. o novoj koncepciji borbe KPJ,
Kardelj daje sledee oznake: "Orijentacija na mase, na otvoreno
more celokupnog politikog, ekonomskog i drugog zbivanja u
zemlji i u svetu; ... stvoriti nove taktike pristupe i sredstva ..
da (KPJ) postane faktor na svim podrujima drutvenog ivota i
zbivanja u Jugoslaviji; ... celokupna se partija. . postavila na
vlastite noge i okrenula licem ka unutranjim problemima Jugo-
slavije i njezinog radnikog i demokratskog pokreta. Nova
orijentacija . na mase. da (KPJ) postane istinski i jak
politiki faktor na svim podrujima drutvenog ivota ... , ozdra-
vljena od frakcionatva i zaverenikog sektatva, ... da se ne
orijentie preteno na svakidanje ekonomske borbe radnike
klase, da ne gubi ispred oiju integralnost drutvene problematike
nacije; biti sve znaajniji i svugdje prisutni politiki faktor,
poevi od svakidanjih ekonomskih i sindikalnih borbi radnitva
pa do ideoloke borbe na podruju politikog ivota i kulture;
ukratko, .. afinnisati se ne samo kao voa radnikih masa ...
ve kao idejni faktor u celokupnom ivotu. A takvu rukovodeu
ulogu moe postii samo KP naslonjena na radniku klasu i na
iroke seljake mase . u saradnji sa ostalim progresivnim
politikim strujama i organizacijama . ..:zu
211 E. Kardelj, Posle dvadeset i pet godina, "t'trdeset godina", knj.

2, "Kultura", Beograd 1960, str. 6 i sl.

290
O znaaju Osme konferencije zagrebake orgamzacij~ KPJ
(1928) ve je dosta reeno, a uglavnom i prihvaeno, da on nij~.
samo i pre svega, sadran u odluci da se istupi protiv frakciona-
tva, nego i u tome to je ta konferencija ukazala na put kojim
KPJ moe i mora da rei pitanje poloaja radnike klase u
naciji. 2 '" Osma konferenci.E_k stvarno_p~nai.ill_poeta.k svestrane
aktiyne ~o1ltfk-~KPJ p"iema nacionalnim pokretima i nacijama, u
prvom redu putem okupljanja u akciji svih njihovih demokratskih
i napredJ!_ih s_n_ga. To takoe, znai, da je tu P9k~t-~k onog
sticanja samostalnog revoll}~i_onarp~_g__ i~~!:!_s_!va, koje e se do
jeseni 1940. nagOmila ti i Prerasti u nov kvalitet, u proklamovanje
povez~i!Q_St_L_ r:tac_kl_!!~l_Il.Q.9Slobgdila~!t~- _borbe sa_ socijalist_~ko_m
re'LQJ_'!f.ti_ql!l, L_to_ JJ _kdnom_p~, b~_obaveznih i postepenih
::1-fa~rn~~t ~~;~d~~h b;~~~a p:~~~t~~~~a~~ij~;o~~a~U~~~~~~
sno da slobodu nacija zajedniki brane od imperijalistike
agresije faistikih drava, koja je bila na pomolu.
No, u tom smislu je mogue rei i neto vie i konkretnije u
vezi sa samom Osmom konferencijom i sa zbivanjima neposredno
posle nje, naroito u praksi novoizabranog mjesnog komiteta u
Zagrebu.
Francionatvo je, dodue, pokualo da igra i na kartu
naciorla.Tnih suprotnosti i nacionalnog pitanja, ali je ono ipak bilo
opta, a ne nacionalno odreena pojava. To je bila bolest vrhova
KPJ, bez obzira na nacionalne razlike. No, vano je uoiti da je
borba za jedinstvenu avangardu proletarijata nuno morala na
nov nain da u politici KPJ aktivira i nacionalno pitanje.
Protivfrakcionaka akcija, koja je zahtevala vraanje u mase
lanstva i njihovu aktivizaciju u ivom kontaktu sa stvarnom,
svakidanjom, politikom problematikom, morala je da oivi i
aktivan odnos prema nacijama i nacionalnim problemima. Ovaj
aspekt te i takve protivfrakcionake akcije, oigledno se ispolja-
vao i u akcentima kritike ure akovia na raun ,.desniarskih
tendencija levih". 215 akovi je desniarstvo levice video u
njezinoj dJutvenoj neaktivnosti, i to na prvQ.!!_l mestu ba u
nacionalnom pitanju.
"Po nacionalnOm pitanju - kae on - da li je 'ljevica'
iskoristila hapenje vodstva Radieve stranke? Nije! Da li je

214 G. VlajC:i, delo pod nap. 212.- Osma konferencija zagrebakih

komunista i razvoj KPJ-5KJ kao moderne partJje radnike klase,


Zborni~ radova naunog skupa, "Prosvjeta", Zagreb 1978 (Prilog autora
ove kn~1ge
str. 201-218).
21Ubavka Vujoevi, Tri nepoznata spisa ure akovia o frakcij-
skim borbama u KPJ, .,Historijski institut Slavonije i Baranje, Zbornik"
12, Slavonski Brod 1975, str. 168, 171, 176.

291
iskoristila primjenu Obznane na Radia stranku? Nije! Da li je
iskoristila kapitulaciju Radia? Nije! Da li je izdala proglas
narodu povodom dolaska Radievaca u Parlament? Nije! Da li se
je stavila u vezu sa Makedonskom revolucionarnom organizaci-
jim? Nije! Da li je koji 'ljeviar' preuzeo odbranu pred sudom
pohapenih i progonjenih Makedonaca? Opet nije!" Na aprilskom
savetovanju predstavnika KPJ u Moskvi (1928) . akovi je
govorio u istom smislu: "U proceni politike situacije, kao i u
nacionalnom pitanju, imali su drugovi iz takozvane ljevice
zavidno ispravno gledite. Ali kad se pogleda u praktino
sprovoenje u ivot toga gledita, onda su oni vrili mnogo
pogreaka, koje su imale isto desniarske osobine." A na drugom
mestu u istom izlaganju, on kae: " ... Imamo po svima pitanjima
izgraena gledita . gledita koja su danas vodei drugovi
jednoglasno usvojili, ali ih ne provode u ivot."
Isti aspekt metoda protivfrakcionake kritike, nalazimo i na
samoj Osmoj konferenciji. U svom koreferatu uz izvetaj Mjesnog
komiteta, Josip Broz upozorava na neaktivnost MK u reagovanju
na unutranju situaciju u zemlji i na taj nain ukljuuje u
raspravu - u suprotnosti sa izvetajem sekretara - i nacionalno
pitanje. Rezolucija te konferencije trai podizanje politike aktiv-
nosti elija pravodobnim reagovanjem na vane politike dogaa
je, zahteva da se obrati naroita panja na unoenje politikih
momenata u rad elija ... Usvojene direktive delegatu zagrebake
organizacije su kritikovale drugove iz levice da se nisu brinuli da
Partiju aktiviziraju, premda im je to bilo mogue. One su traile
kao jedan od puteva za izlaz iz ovakvog stanja: podiz~nje
politike aktivnosti celokupne Partije.
Dakle, kritika kroz vehementno traenje najaktivnijeg odno-
sa prema celokupnom politikom ivotu zemlje i naroda. Ve smo
pomenuli karakteristiku proglasa zagrebakog Mjesnog komiteta
KPJ posle skuptinskog atentata, kao naina realizacije nove
orijentacije, i to ba povodom krajnjeg zaotravanja nacionalnog
pitanja. U svemu tome, vidimo dokaze za pravilnost ocene da je
Osma konferencija znaila klicu i poetak budueg novog kursa u
delovanju KPJ, a da je to ujedno znailo i preuzimanje inicijative
u nacionalnom pitanju.
"Nesrea nae Partije - kae Kardelj - bila je da je
estojanuarska diktatura otro i svom teinom zasekla u proces
njene regeneracije, u proces koji je ve zapoeo - nastupom
takozvane zagrebake grupe- ali koji jo nije bio okonan".w'
Uz ovu konstataciju o uinku estojanuarske diktature, treba se
pitati: dokle su tendencije, ispoljene na Osmoj konferenciji, ipak
ve bile doprle u Partiju, u onih deset meseci, koliko je jo ostalo

w. E. Kardelj, delo pod nap. 213. str. 6 i sl.

292
do diktature? To su pitanje ve postavljali i izuavali istraivai
pre nas. Osloniemo se na njihov rad, imajui na umu ono to je u
vezi sa odnosom revolucija - nacija.
Th su, pre svega, aprilsko savetovanje predstavnika KPJ i
otvoreno pismo lzvrf!_o_g_koJ!ljt~_!~ ~OffitJnisttke internacionale, a
zatim etvrti kongres KPJ u Drezdenu. Na savetovanju su
predstavnici IKKI izneli svoje savete. Jugoslovenski uesnici su
uglavnom mogli samo potpisati tekst otvorenog pisma. "Oekiva
nja veine delegata Osme zagrebake partijske konferencije da e
IKKI njihove zahtjeve shvatiti u kontekstu cjelokupnih zbivanja u
Jugoslaviji toga vremena, nisu se ispunila. Uzeo je u obzir samo
one zahtjeve koji su se toga momenta uklapali u ope koncepcije
daljeg idejnog i organizacijskog razvitka Kominterne." 217 Zaista
otvoreno pismo nije razmatralo celokupna zbivanja u Jugoslaviji i
osuda frakcionatva nije usmerena ka traenju novih prilaza
revolucionarne avangarde tim zbivanjima. Ipak, to pismo je
izriito podravala inicijativu zagrebake konferencije, izdie je
kao dokaz da KPJ "ima zdravo lanstvo, koje zna da vrstom
radnikom rukom zavede poredak u Partiji". Ono prihvata i
osnovnu misao konferencije i postavlja je kao prvi zadatak
vremena: dublje u mase! U mase jugoslovenskog proletarijata! U
pogledu nacionalnog pitanja, naravno, nema ni pokuaja traenja
novih koncepcija. Ali se kao izraz procene meunarodne situacije,
nadasve . i_s!!_~ __9_p~~l!9~~ osf__ r~~ U tome pismo ima odreenu
karakteristiku stavova Sestog kongresa Kominterne i etvrtog
kongresa KPJ, koji su se pribliavali. ("Savez radnike klase sa
radnim masama ugnjetenih nacija i njihova najbezobzirnija
odbrana od strane Komunistike partije od velikosrpskog imperi-
jalizma, protiv novog rata, koji lebdi nad radnim masama
Jugoslavije i protiv izdajstva socijal-demokratije, tog pomonika
jugoslovenskog faizma.") No, sva praktina oekivanja su usme-
rena ka kongresu KPJ, koji treba "jedanput za svagda i do kraja"
da pomete "sve to lei na putu i smeta njihovom sprovoenju u
delo" (rezolucija IKKI i plenuma CK KPJ).
O etvrtom kongresu KPJ, koji se odrao poetkom novembra
1928. u Drezdenu, jo nemamo monografsku obradu. U pogledu
samostalnosti i originalnosti njegovih zakljuaka, prilino jedno-
duno se potvruje miljenje, izraeno u Pregledu istonje SKJ:
"Sva tekua politika pitanja ... analizirana su sa vidika progra-
ma Komunistike internacionale, primljenog na njenom VI kon-
gresu . . " To vai i za raspravljanje o karakteru revolucije u
Jugoslaviji: "Kongres je to pitanje raspravljao sa vidika programa
KI i pokuao da obradi ablonsku postavku tog programa da je u

217 G. Vlaji, delo pod nap. 212, str. 155

293
Jugoslaviji na pomolu buroasko-demokratska revolucija koja e
brzo da se razvije u proletersku."
Do sada najdetaljnija obrada etvrtog kongresa dolazi do
sledeeg zakljuka: "Tok i zakljuci etvrtog kongresa KPJ
nesumnjivo potvruju da su PtvenStVeno bili rezultat utjecaja
autq_riteta Kominterne, koja je vec ta a Vodila tako malo brige o
specifinostima razvitka pojedinih komunistikih partija ... Idej-
ne osnove i sadraj strategije i taktike jugoslavenskog komuni-
stikog pokreta krajem 1928. godine bili su.J.~liu_ivo rez~tat
procjena VI kongresa ~ominterne, a najmanje jugOSiiiVellSkTh
komunTsta7'--zl11-- --- - -
------acetvrtom kongresu KPJ nije, dakle, jo ni priblino reena
poslednja re. Vrlo malo znamo o njegovom toku i diskusijama. Ne
znamo ta se sve raspravljalo i izrazilo u toku pripremnih
pokrajinskih, obJasnih i okrunih konferencija. Nema sumnje,
treba pretpostaviti da je u praksi, pa i u misli, komunista, koji su
se aktivno susretali sa stvarnou u Jugoslaviji, ve tada zapoeo
proces koji e kasnije dovesti do novih koncepcija o putu ka
revoluciji. Zagrebaka grupa sigurno nije bila usamljena pojava.
Druga sa njoj slinim tendencijama, mada se nisu tako prodorno
izrazile, bila je, na primer, i u Sloveniji, ali sigurno ne samo tu.
Ali sve to se, oigledno, nije - ili se tek vrlo malo - izrazilo u
rezolucijama etvrtog kongresa, izuzev, razume se, same osude
frakcionatva i podrke novom rukovodstvu.
Traei u rezolucijama etvrtog kongresa KPJ indicije za
poetke kasnijeg razvitka novog kursa, ini nam se da takav jedan
poetak lake nalazimo u manje istaknutoj tezi rezolucije, onoj
koja raspravlja o karakteru revolucije u Jugoslaviji. I tu se
pojavljuje problem kako odrediti samostalnu poziciju KPJ u
nacionalnom pitanju, i to konkretno protiv Seljako-demokratske
koalicije, ija se prividna revolucionarnost smatra najveom (!)
opasnou ("Izvesno privremeno i prividno pribliavanje htvat-
ske, pa i preanske srpske buroazije, s njenom politikom
demonstrativnih pretnji, k revolucionarnim tenjama masa pred-
stavlja danas najveu opasnost ... "). Stoga KPJ, kao piVO, treba
"da dovede do izraaja svoju samostalnu poziciju". Odreuju
i kako i ime da se rei taj zadatak, - pored oprobanog
"odlunog demaskiranja nacionalnog refonnizma buroask?g
vodstva SOK" -uzgred se istie i jedna misao koja, bez swnn)e,
potie iz same jugoslovenske stvarnosti. Naime, kae se da bo~_ba
htvatskog naroda za samoopredeljenje, kroz aktivnost proletanJa-
ta i KPJ, treba da bude povezana "s oslobodilakom borbom
crnogorskog, makedonskog i albanskog naroda i sa irokim

21 " G. Vlaji, isto delo, str. 181.

294
pokretom prezaduenog srbijanskog seljatva". 21 '' To je, zapravo,
ona misao koja e se kasnije - mutatis mutandis - izraziti u
glavnoj politikoj paroli NOR-a i revolucije, u geslu borbe za
bratstvo i jedinstvo.

6 REAKCIJA UNITARISTIKE DIKTATURE I


REAGOVANJE KPJ

Kralj Aleksandar Karaorevi je jo vladi Antona Koroca


dopustio da resignira, kako bi posle toga prividno vodio pregovo-
re sa predstavnicima SOK, sve dok 6. januara 1929. nije proglasio
diktaturu. Tvrdei da je svako parlamentarno reenje nemogue
zbog nepremostivih razlika u stavovima pojedinih stranaka, on je
objavio da je Vidovdanski ustav prestao da vai i da je parlament,
kao "glavna smetnja za svaki plodan rad u dravi", rasputen.
Kralj je izjavio da "izmeu naroda i kralja ne moe i ne srne vie
da bude posrednika". Kralj je lino preuzeo vlast i time je
zavedena tzv. estojanuarska diktatura. Imenovana je neparla-
mentarna vlada, odgovorna samo kralju, a za predsednika je
postavljen general Petar ivkovi, komandant kraljeve garde.
Ukinuta su i izabrana predstavnitva u optinama i drugim
ustanovama. 220
Diktatura je bila odgovor na zaotravanje odnosa u dravi
zbog nereenog nacionalnog pitanja i odgovor na porast socijal-
nih pokreta seljakih i radnikih masa, s obzirom na sve vee
tekoe seljakog gazdinstva i sve jae iskoritavanje rada. U vezi
sa prvim stavom, treba rei da_se y dik!~~!J.ri i?:razi\a odlunost
krupne bl.!_~oazij~ u_ ~-~bij i i_ ~rali~ ljng da po svaku cenu ouvaju
svoju prevlast u centralistiki ureenoj i y9_EmQj_dd~vi. Drugom
svojom reakcijom, diktatura je ispoljila iri interes buroazije svih
nacija u Jugoslaviji da spree p'fOdubljenje s-ocijalnih pokreta,
posebno da spree narastanje uticaja KPJ.-Zbog toga je diktatura
dobila znatnu i neposrednu podrku od strane hrvatske, slovena
ke 10ri.igTii- buroazija van _S~bije, naroito iz krugova finansij-
skog kapitala. Za svoj dravni udar. Kralj Aleksandar je dobio
podrku i vladinih krugova Francuske i Engleske, pa i Cehoslo-
vake.
Neposredan povod za proglaenje kraljeve diktature ipak
nisu bili socijalni ve nacionalni konfliJi.ti. Antagonistike suprOt-
nosti u graanskoj politici u vezi sa pita~j~m - ne prava nacija
na samoopredeljenje, to je tada traila jedino KPJ - ve
un~_tranjeg_u~~~_!lja, ustavne reforme drave. Taj antagonizam

"'' Istorijski arhiv KPJ, knjiga navedena pod nap. 189, str. 164.
n" N. arac, delo pod nap. 181.

295
graanskih nacionalista nije izraavao neku dublju, bez konflikta
nerazreivu, suprotnost interesa nacija Jugoslavije, niti se taj
antagonizam oslanjao na dinamiku irokih, graanstvom predvo-
enih, nacionalnih revolucionarnih pokreta. Ti su pokreti za tu
politiku postojali samo kao argument, kojim treba "opametiti"
dravni vrh, kralja, kako bi u videli potrebu ravnomernije podele
vlasti izmeu predstavnika pojedinih nacionalnih buroazija, pre
svega hrvatske, odnosno "preanske" i srpske buroazije. Nacio-
nalni konflikti nisu dobili karakter dravne krize usled sudara
nacionalnih pokreta, ve kao posledica provokatorskog ina
dravnog yrha - atentata u skuptini, pa zatim i politikog
reagovanja Seljako-demokratske koalicije u Zagrebu. Koristei
nacionalne suprotnosti u graanskoj politici, kralj se--stalno
nameta-O Kao-arbitar, da bi ojaao svoju apsolutistiku poziciju, a
zallfeVSDK"ZaTe<ferativnim preureenjem drave posluio mu je
samo kao povod Za uvoenje otvorene diktature.
Pored predstavnika vojske, kao glavnog kraljevog oslonca, u
vladu diktature su ponajvie uli pojedini kraljevi ljudi iz
rukovodstava Radikalne i Demokratske stranke, kao i pet linosti
iz redova unitaristikog graanstva i bankara u Hrvatskoj. Za
spoljani utisak. najinteresantniji je bio lan vlade iz Slovenije,
Anton Koroec, kao jedini ef stranke, i to jedne od najvanijih
nesrp!'kih nacionalnih stranaka. Slovenaki klerikalizam je time
pomogao prikrivanju hegemonistike sutine diktature.
Jedan od prvih inova diktature je bio donoenje dopuna
Zakona o zati~i drave, i to u smislu to su pod njegov udar mogli
doi svi graani, koji bi s_e na bilo kakav nain protiv!Ji reimu.
Svu !JlT_nju reim dikt~ture j~. bez ustezanja i oklevanja, usmerio
ru-o1i_v ~PJ, sa namerom da je najbrutalnijim sredstvima razbije i
uniti. U tome se i pokazala najdublja klasna sutina Aleksandro-
vog reima kao diktature, u ime najreakciomirnije, u sri anacio-
nalne buroazije. Pogrena ocena rukovodstva KPJ, o tome da je
oruana borba, graanski rat .,protiv generalske vlade, za vladu
radnika i seljaka, za samoopredeljenje sviju nacija Jugoslavije" -
jedini izlaz iz krize, olakala je diktaturi obraun s komunistima.
ali ga sasvim sigurno nije prouzrokovala.
Meu merama diktature je bila i zabrana svih politikih
stranaka, koje bi delovale na promeni dravnog Ureenja ili koje
bi imale "plemenski ili verski karakter". Ta zabrana je pogodila
graanske stranke, naroito opozicione. Njihovo javno delo~anje
je bilo onemogueno, iako su stare stranake veze, naro_1to ~
vodstvima, ostale. Zbog novih ogranienja je prestalo da 1zlaz1
vie od polovine listova. Uprkos tome, graanske opozicione
stranke i grupe su prihvatile diktaturu bez i najmanjeg otpora.
Pojedini poznati opozicioni politiari, sa svojim javnim izjavama,
ak su pomagali i jaali iluziju, koja je tada bila prilino

296
popularna, da je diktatura navodno samo prvi korak ka obnovi
parlamentarnog sistema, na temelju nekog novog, pravednijeg
ureenja drave. Tako je, na primer, voa HSS, V.Maek govorio
da je stena razorena i da je pogreno skopani .,lajbek raskop-
an", to jest da je otvoren put ka novom ustavnom ureenju. Pri
tome je kralju priznavao ulogu spasitelja i uzvienog posrednika.
No, ubrzo se pokazalo da kralju ni na kraj pameti nije bilo
ustavno reenje nacionalnog pitanja, u smislu ravnopravnosti, ve
potpuno obrnuto.
Najvaniji i kulminantni politiki in diktature, pored samog
njenog proglaenja, je dekretiranje zakona o nazivu i podeli
drave na upravna podruja od 3. oktobra 1929. Dotadanji naziv
drave je promenjen u .,K_ralj~~il'!~ _JJ,l.gQl_avill!". Preuzeto je
jugoslovenske ime koje je imalo i tradiciju i istorijsko opravdanje,
a imalo i specifinu ulogu u kontroverzama oko naina ujedinje-
nja i dravnog ureenja. Nekad se to imenovanje povezivalo sa
pogledima naroito Junih Slovena u Habsburkoj Monarhiji. No,
u 1929. godini to ime je trebalo da obavi ulogu jaanja osnovne ideje
nosilaca diktature o nacionalnom i upravnom jedinstvu drave.
Ukinuta je podela drave na 33 oblasti, umesto njih je
formirano devet banovina. Posebnu, desetu jedinicu je sainjvao
Beograd sa Zemunom i Panevom. Imena banovina, sem Primor-
ske, su uzeta od imena reka. Tfme se htelo izbrisati kontinuitet
imena istorijskih (nacionalnih) pokrajina, a i sama struktura
(omeenost) tih pokrajina . . ,Pri odreivanju granica pojedinih
banovina vodilo se prvenstveno rauna o tome da te granice budu
prirodne", izloili su predstavnici vlade. Ali, poto su i granice
istorijskih pokrajina bile mahom prirodne (u reljefu utemeljene),
to se namera da pokrajine budu izbrisane nije mogla dosledno
sprovesti. Najizrazitije rasparanje su doivele Bosna i Hercegovi-
na, ali i sama Srbija. Suprotan sluaj predstavljaju Dravska i
Vardarska banovina. Zbog svog isturenog geografskog poloaja
one su obuhvatile, hoe-nee, uglavnom slovenaku i makedon-
sku teritoriju.
Odmah su se pojavile kritike primedbe da je namera autora
ove podele bila ta da u pretenom Oelu banovina osigura sipskU
ve~nu. stanovnitva. Razume se, pribrajajui Srbima Makedonce,
CrnoiioTCelj:lOnlOgustvu i Mu?~i~e. U Hrvatskoj primenjen je
drugi postupak. Podelom na Savsku i Primors~u banovinu je
perpetuirana stara istorijska podela na bansku Hrvatsku i Dalma-
ciju, koja je u prolosti, pre stvaranja jugoslovenske drave,
predstavljala glavnu prepreku osamostaljenju Hrvatske. Treba
uzeti u obzir i to da je banovinski sistem pomalo liio na nekakav
surogat federalizma te da je uvoenje zvanja bana izlazilo u susret
hrvatskoj istorijskoj tradiciji. Samo to banovine nisu imale
nikakvu autonomiju, a banovi su postavljani kraljevim ukazom,

297
po njegovom izboru. 9d devet pzvoimenovanih banova dvojica su
bili generali, a jedan visoki inovnik javne bezbednosti.
~Ji!!l. dekreliranim zakOnom zabranfen.a- }e-upOtreba "ple-
menskih" zastava (to je pogodilol-Uobiajenu povezanost
srj:lskog stanovnitva sa srpskom zastavom) i rasputena su
drutva i ustanove "ije je plemensko obeleje ili ime, cilj ili rad u
suprotnosti sa dravnim i narodnim jedinstvom". Predsednik
vlade diktature P. ivkovi je naglasio da je dekretirani zakon
ostvario "potpuno i sintetiko reenje naeg nacionalnog pro-
blema".
KPJ je tada isticala upravo suprotan zakljuak, naime, da
predstoji jo vee i bezonije nacionalno tlaenje i eksploatacija.
U retrospektivi istori~ra istupaju dva elementa ovog ina
diktature. O prvom Nedim Sarac: "Zvanino proglaeno 'apsolut-
no naelo: jedan narod i jedno nacionalno oseanje' izlazilo je iz
okvira date istorijske objektivnosti, pa se ve zato i politika
obiljeena tim principom- bez obzira na neizreene ili zamaski-
rane namjere njenih glavnih protagonista - liavala realnog
prostora i perspektive u jugoslovenskom nacionalnom pluralizmu.
Ni drugi postulati estojanuarskog reima nisu sainjavali formu-
lu za prikladnu ogranizaciju i unapreenje drave i drutva". 221 O
drugom Desanka Pei: To je bilo "pojaavanje centralizacije i
koricentracije vlasti u manji broj ruku. Ne samo politikim
apsolutizmom, ve i naglaavanjem jugoslovenske ideologije na-
stavljeno je udaljavanje od mogunosti da se nacionalno pitanje
rei". 222
I pored takvih dokaza, graanska opozicija se nije reila na
bilo kakav otpor. Dolo je sarrio do emigracije pojedinih politi~
ra, pre svega iz redova HSS. Pojedinci meu njima su se, u
emigraciji, pribliili komunistima, a neki ustakom separatisti
~9!!1 i failli~ki usmerenom po~r~tu, koji je ba tada nastajao van
Jugoslavije, pod zatitom faistike i ka unitenju Jugoslavije
usmerene Italije, a delimino i Hortijevske Maarske. Demokrat-
ski emigranti su uglavnom bili neaktivni i spremnali se na tiho
vraanje u domovinu. Najznaanija linost meu njima je bio
voa SDS, Svetozar Pri.bievi, koji je postao uvereni republika-
nac i pred svetskom javnou vodio borbu za raskrinkavanje
negemonistikog karaktera Aleksandro~e diktature (o t~me je .u
Parizu 1933. izdao i knjigu). Opta pasivnost graanskih opozi-
cionih vodstava, uticala je i Jia ponaanje irih masa njihovih
pristalica, tako da parola KPJ o graanskom ratu, i pored toga.
kod njih nije imala odjeka.
m Nedim Sarac, P~-mjena naziva i podjela__na_ban~_~~?e jug~love~.
ske monarhije 1929. godine, .,Teme nae nov1Je JstonJe , "SvJetlost ,
Sarajevo 1981, str. 138.
1n D. Pei, delo pod nap. 197., str. 247.

298
Iako je diktatura zabranom trajkova i nezavisnih sindikata
neposredno ugrozila i radniku klasu, radnitvo, u svojoj veini,
nije bilo spremno na revolucionarnu akciju. U revolucionarnim
sindikatima, koji su bili pod neposrednim politikim uticajem
ilegalne KPJ, nije bio organizovan ni deseti deo radnika, dok su
ostale sindikalne organizacije bile pod uticajem reformista, nacio-
nalnih stranaka ili uopte pasivne. Tako je, sa svojim nastojanjem
da se oruanim otporom suprotstavi diktaturi, KPJ ostala usa-
mljena. U nejednakom, beznadnom sukobu poginuli su brojni
komunisti i komunistiki omladinci, a neki su bili ubijeni bez
suenja odmah posle hapenja. Najpoznatije je ubistvo sekretara
CK KPJ ure akovia, i sekretara Crvene pomoi za Jugoslavi-
ju, Nikole Heimovia. Integritet KPJ, kao organizacije, bio je
razbijen, celo rukovodstvo se aprila 1930. konano premestilo u
inostranstvo i, uprkos mnogim nastojanjima, nije uspevalo da
odrava veze sa aktivistima koji su ostali u zemlji. Od tada pa do
kraja 1932, upravo zbog toga to se CK KPJ nalazio van zemlje,
meu partijskim organizacijama i pojedinim rukovodstvima u
zemlji nije bilo gotovo nikakvih kontakata. Ali, time komunistiki
pokret u JUgoslaviji ipak nije bio uniten niti potpuno dezorgani-
zovan. Oporavljajui se od prvih i najeih udara od strane
diktature, skoro u isto vreme, poelo je i obnavljanje pojedinih
organizacija, zahvaljujui u prvom redu njihovoj istrajnoj politi
koj aktivnosti. Jo u 1931. obnovljeno je, na primer, privremeno
pokrajinsko rukovodstvo u Sloveniji, pri emu je naroito bio
aktivan Boris Kidri, poto se krajem prethodne godine vratio iz
zatvora. Time tO se jedina u dravi pobunila protiv diktatorskog
reima i tako raskrinkala njegovu reakcionarnu sutinu, KPJ je
zadobila velik ugled. Zahvaljujui tom ugledu, ona se narednih
godina relativno mnogo lake povezivala sa radnim masama, a
postepeno i sa pojedinim demokratama i progresivnim grupama,
suprotstavljenim diktaturi, nacionalnoj neravnopravnosti i
faizmu.
Kraljevska diktatura je nastupala sa ideologijom pojaanog
nacionalnog unitarizma i dravnog centralizma. Ona je istakla
nameru da pored "reda i discipline", ostvaruje i "potpuno
duhovno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca". To je bio najvii
uspon i kraj ideologije diktature. U sutini, ona je samo ponavlja-
la frazu o "dravnom i nacionalnom jedinstvu", te "integralnom
jugoslavenstvu". Tvrdnja o jugoslovenskoj naciji jt>, zapravo, bila
priznanje da diktatura nije bila ni sposobna, ni voljna da rei
nacionalno pitanje. l, zaista, diktatura je samo ubrzala narastanje
suprotnosti zbog nereenog nacionalnog pitanja, koje su izazvale
optu politiku krizu drave; krizu koja je trajala sve do poraza i
raspadanja Jugoslavije 1941. godine.

299
Diktatura je bila nesposobna da rei i bilo koje drugo gorue
drutveno pitanje u dravi, posebno privredne probleme. U vreme
diktature, ekonomski poloaj se naglo pogoravao, jer je Jugosla-
viju, od poetk! 1~30. pa nadalje, snano pogodila svetska
privredna kriza, koja se tu ispoljila i u vrlo drastiniriil)bficima.
UkOllKO je vlada uopte i bila sposobna da preduzima neke
ekonomske mere, ona je to inila tako, da sve teke posledice i
terete prebaci na raun irokih radnih slojeva. Kriza se, isto tako,
otro ispoljila i na selu. I pre pojave velike svetske ekonomske
krize, seosko gazdinstva, gotovo u svim podrujima Jugoslavije,
bilo je, zapravo, u svojevrsnoj krizi, izazvanoj visokim poreskim
optereenjima, zelenakim dugovima i vrlo niskim cenama poljo-
privrednih proizvoda. Velik_a kij.za, poetkom tridesetih godina,
samo je jo vie proc!_ubil~ ionako teak ekonomski i socijalni
poloaj seljaka. Ovo istiemo zbog toga to je takav poloaj
seljaka imao ne tako mali uticaj i na politiko opredeljivanje
seljatva, kao daleko najveeg dela populacije, pa i na negativan
stav njegovih znaajnih delova prema diktaturi i kralju Aleksan-
dru posebno. Diktatura je u irim seljakim masama stvorila opte
nezadovoljstvo prema postojeem reimu, a to e, u narednim
godinama, posebno u narodnooslobodilakom ratu, imati ne tako
mali znaaj.
Nema sumnje, parola KPJ o oruanoj . borbi P9lttiki je
olakala reimu diktature da pred.uzme opti napad na KPJ. Ali
taj bi se napad izvrio i bez te parole, jer je rat do istrebljenja
protiv KPJ i SKOJ-a i bio najdublji razlog za uvoenje diktature,
a dravni aparat i posebno unapred za to pripremljen. 22 .1 Ako se o
toj diktaturi u naoj istoriografiji veinom prestalo pisati kao o
faistikom udaru, onda se to ini, verovatno, ne zbog injenice
to krajnji ciljevi diktature ne bi bili identini sa ciljevima
faizma, ve zbog toga to ona nije uspela da stvori svoju masovnu
politiku bazu. Prt tome treba posebno naglasiti da takvu bazu
nije mogla da stvori ni u onoj nacionalnoj sredini, gde je to najpre
oekivala, to jest ni u srpskom narodu. To masovno odbijanje
eksploatisane glavnine srpskog naroda, ukljuujui i ire seljake
slojeve, da poe putem faizma, ujedno je znailo i odbijanje
uea u nacionalnom ugnjetavanju drugih naroda i narodnosti
Jugoslavije, a u istorijskoj perspektivi to je i bila jedna od bitnih
injenica koje su spreavale izbijanje eventualnog graanskog
rata na nacionalnoj osnovi. Naprotiv, to odbijanje e u narednim
godinama otvoriti mogunosti koncentracije i povezivanja antifa-
istikih, narodnih snaga svih naroda i narodnosti u Jugoslaviji.
Bratoubilakom ratu ustakih faista vrata je otvorila tek faisti
ka okupacija 1941. godine, u vreme kada je KPJ, svojom

lH T. Stojkov, delo pod nap. 189, str. 125.

300
aktivnou, ve bila stvorila realnu politiku mogunost za drugu,
naprednu, revolucionarnu alternativu reenja nacionalnog pitanja
u Jugoslaviji. to jest borbu za bratstvo i jedinstvo, koja je u isto
vreme znaila i borbu protiv klasnih nosilaca starog ugnjetakog
reima.
U uslovima, kada je pod divljakim udarima diktature,
Komunistika partija, kao celina organizacije u zemlji, bila
uglavnom razbijena, a rukovodstvo u emigraciji u rasulu, teko se
moe govoriti o nekoj koherentnoj politici, odnosno taktici KPJ u
nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Samo na osnovu analize
dokumenata CK SKJ stoga ne moemo doi do realnog
rezultata. 224 Radilo se manje-vie o radikalnim izjavama, u smislu
koncepcija etvrtog kongresa KPJ. U svim tim istupima, kao
njihova konstanta, stalno se ponavljalo ubeenje da je diktatura
oznaila pojaano nacionalno ugnjetavanje, te da zbog toga
nacionalni pokreti treba da budu meU-ila}vanijim saveznicima
revolucionarnog proletarijata. Prve izjave vodstva HSS povodom
proglaenja diktature, ocenjene su kao nova kapitulacija hrvatske
krupne buroazije i kao dogaaj, kojim "borba proletarijata za
hegemoniju u nacionalnom i seljakom pokretu stupa u novu
fazu". Eventualnu pojavu buroasko-demokratske opozicije pro-
tiv apsolutistike diktature, "treba nemilosrdno razgoliavati u
masama, koje za njima idu, stalno objanjavati, da se ni jedan, pa
ni najneviniji demokratski zahtev, ne moe ostvariti ni odrati bez
oruane borbe ugnjetenih masa pod rukovodstvom radnike
klase" ("Klasna borba"). n 5 Prvi broj "Proletera", u martu 1929,
govorei o zadacima KPJ u uslovima diktature, saoptava:
"Vojnofaistika diktatura otvara pred radnim narodom jedin-
stvenu perspektivu i to oruani ustanak radnika, seljaka i
ugnjetenih nacija . Za jedinstveni front radnika, seljaka i
ugnjetenih naroda odozdo!" Promenu imena drave u "Jugoslavi-
ju", sa podelom zemlje na devet banovina, "Proleter" otro
kritikuje, kao .. krunu hegemonistiko-imperialistike politike" i
zakljuuje da ta podela znai "rasparavanje ugnjetenih naroda.
njihovo jo vee i bezonije nacionalno tlaenje i eksploataciju".
"Ugnjeteni narodi- nastavlja "Proleter"- treba da znadu da je
njihov jedini voa u nacionalno oslobodilakoj borbi komunisti
ka partija. Samo u savezu sa radnicima i seljacima oni mogu
ostvariti svoje nacionalno osloboenje."
To je, dakle, bila opta orijentacija na najdirektniju klasnu
borbu sa buroazijom u celini, kako sa onom koja je bila stub

w D. Pei, delo pod nap. 197, str. 247.


m .,Proleter". l. decembar 1929, br. 6. (Reprint Instituta za proua
vanje radnikog pokreta, Beograd 1968, str. 37.)

301
diktaturi, tako i sa opozicionim grupacijama, ija parola
.,spasavajmo parlamentarizam", takoe, nije znaila nita drugo
do klasnu parolu "spasavajmo kapitalizam". 226 To je bila nepo-
sredna orijentacija na revoluciju, na barikade, kao na poslednji
in ruenja buroaske vlasti.
U toj .,arhirevolucionarnoj" orijentaciji jedno je, ipak, bilo
jasno: jedinstveni _revoluc~onarni _f~ont radnika, s~ljak~ i_ ug_l"ljete-
nih naroda oOOzdo, treb-alo je aa pi-etpostavl ne samo svrgaVanje
diktatu~e i nacional~? osloboenje ugnjetenih nacija ve i kona
nu diferencijaciju i razgraniE!n}e. sa bu~oaz_U<?~ svih__p_~cija, a
time i osloboenje svih nacija. Zato se u ,.Proleteru" govori i o
osl_oboenju Srbije i nesrpskih naroda Jugoslavije u istom redu
("Zi vela samostalna Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Slovenija,
Bosna, Vojvodina i Srbija!"). ,.Udarnik", organ KPJ za Srbiju i
Vojvodinu, marta 1933, isto tako odbacuje ,.pnnktacije" graan
skih opoziconara (,.Sve izjave su i nadalje za odravanje versajske
Jugoslavije, samo na drugoj osnovi- federacija i drugo .. "),pa
kae: "Mi srbijanski radnici pozivamo nau brau Crnogorce da
se podignu da zajedno sa nama zbiju svoje redove, organizuju se i
naoruaju da u odlunom asu sa nama, Hrvatima, Slovencima i
drugim potlaenim narodima Jugoslavije oruanom silom zbaci-
mo beogradske krvnike i obrazujemo svoje sovjetske radniko
-seljake republike." 227 To je bio glas komunista u zemlji, koji su
u najteim uslovima istrajali i obnavljali svoje organizacije.
Karakteristino je ba to to se uju tonovi, koji izraavaju
nastajanje one "akcijske linije" koju su u praksi sprovodile
organizacije u zemlji, u suprotnosti sa apstraktnim "arhirevolu-
cionarnim" direktivama rukovodstva u inostranstvu: "Svaki ko-
munista - kae se u jednom takvom direktivnom dokumentu -
treba da prekine sa sektatvom. Rad jedne grupice, same za sebe,
koja operie ekstremnim frazama i sprema 'grandijozne' planove
za obaranje kapitalizma jednim vetim potezom izabranih, nije
nita drugo nego kontrarevolucionaran. Revolucionaran je samo
boljeviki rad u masama, rad koji ima za zadatak, da na
konkretnim pitanjima organizuje i vodi borbu radnih masa. Tu
borbu treba zapoeti u radnim preduzeima, fabrikama, na ulici i
na selu, kao i u svim sindikalnim, kulturnim, sportskim, pa ak i u
faistikim organizacijama. Treba da se prekine sa strahovanjem
od masa" 22 "
Sredinom 1932. godine, Kominterna j~ imenovala privremeno
rukovodstvo KPJ (na elu sa M. Gorkiem) pa se -tada i razrauje

!!<. "Proleter", februar 1932, br 23. (Reprint, str. 125.)


m "Proleter", juni 1933, br. 6-7. (Reprint str. 243.)
22 ~ "Proleter", na istom mestu.

302
specifian koncept privlaenja nacionalnih pokreta na strani KPJ.
koncept .. narodnih rPvolucionara". U ..Tezama CK KPJ o radu
;oe~r~t~~~}:~~~::Ia~f!~~i~ i ~~~~~is~aa~~~na~non:~~~~~~~~na~~~:
nacTOrlalilO-potlaenih naroda protiv diktature i o razvijanju .
.. unutar fronta nacionalno-oslobodilake borbe", nacionalno-
-revolucionarnih pokreta. "Borba protiv nacionalnog ugnjetava-
nja u Jugoslaviji -kae se u tezama -stupa u takvu etapu, kada
nacionalno sporazumakim voama vie ne uspjeva da je dre u
okviru Jugoslavije, nego se ona sve vie razvija u pokret za
otcepljenje i razbijanje versaljske Jugoslavije." Nacionalni pokreti
i borba za njihov revolucionarni karakter, pod rukovodstvom
KPJ, stavljaju Se u -sredite borbe za revoluciju na tlu Jugoslavije .
.. Najvanija pojava - kae se dalje u tim tezama -- koja danas
karakterie poloaj celokupnog revolucionarnog pokreta, u prvom
redu u Hrvatskoj (sa Dalmacijom), a takoe u Sloveniji, Crnoj
Gori i Makedoniji, jeste borba za hegemoniju (za rukovodeu
ulogu) izmeu buroasko-sporazumakih elemenata i radnike
klase u licu KP. Od ishoda te borbe zavisi razvitak i rezultat
celokupnog revolucionarnog pokreta u zemlji, porast revolucio-
narnog pokreta protiv vojnofaistike diktature uopte i protiv
nacionalnog ugnjetavanja napose." Teze konsekventno upozora-
vaju na "postojanje opasnosti da se nB.eionalno-revolucionarni
pokret razvija i mimo KP", pri emu, pre svega, pominju
aktivnost Svetozara Pribievia. U razvitku borbe protiv diktatu-
re, primeeni su i "simptomi opasnosti zaostajanja borbe radnike
klase za borbom seljatva i ugnjetenih naroda". Odgovornost za to
lei i na KPJ. Ona je i do tada, dodue, imala pravilan stav po
nacionalnom pitanju, ali je, kako teze naglaavaju, "osim deklara-
cija i slova tampanog, u stvari malo konkretno pomagala
nacionalno oslobodilaku borbu ugnjetenih naroda", nije realizo-
vala pravilnu liniju u nacionalnom pitanju u praksi, "u formi
konkretne organizacione politike pomoi i rukovodstva nacio-
nalno oslobodilakim pokretom''.
Teze podvlae osobitu vanost borbe za rukovodeu ulogu
radnike klase u hrvatskom narodnooslobodilakom pokretu, jer
kod irokih masa naroda jo postoje iluzije da je sadanji voa
HSS, Maek, "nepomirljiv prema srO-ijanskim ugnjetaima, da_on
nije spOTaztima, da nee izdati interese hrvatskoga naroda". Iako
je narodni pokret protiv diktature na tadanjoj etapi, po svojoj
sutini, imao buroasko-demokratski karakter. on e moi da
preraste u proletersku revoluciju "samo pod uslovom ostvarenja
rukovodee uloge radnike klase u toj revoluciji". Prema tome,

ll J. Pleterski, delo pod nap. 187, str. 53.

303
.,od prvostepene je vanosti da KPJ izvri prelom u praksi, u
svome radu i u celom svome dranju prema nacionalno oslobodi-
lakoj borbi i nacionalno-revolucionarnom pokretu . . . " Stoga
teze, pored najaktivnijeg uea u svim pokretima masa, nalau
ko_~uni~tima i specijalan zadatak "da pomau organizacione i
politiko- izgraivanje grupa htvatskih nacionalnih revoluciona-
ra, kako UnUtar, tako i van postojeih hrvatskih stranaka i
grupacija; da stvaraju i pomau nacionalno-revolucionarne grupe
u pokreti~~ drugih ugnjetenih naroda, naroito VMRO (ujedinje-
na.T, SIOvEm3ki nlicionalno-revolucionarni pokret i pokret crno-
gorskih federalista; da u svima nacionalnim pokretima i organiza-
cijama vode ilavu borbu za raskrinkavanje i izolaciju
nacionalno-sporazumakih voa, koji bremzaju razvitak
nacionalno-revolucionarne borbe. . " Istovremeno, teze precizi-
raju i zadatak komunista u Srbiji, gde oni treba "da razvijaju i
pomau borbu srpskih seljaka protiv vojnofaistike diktature i
rade na uspostavljanju saveza ne samo izmeu ugnjetenih naroda i
radnike klase (ukljuujui i radniku klasu u Srbiji), nego i
izmeu ugnjetenih naroda i osnovnih slojeva srbijanskih seljaka,
vodei borbu protiv rukovodstva Saveza zemljoradnika i drugih
srbijanskih opozicionih partija, koje nastoje da pod firmom
federalizma itd. sauvaju srbijansko ugnjetavanje nad ostalim
narodima.''
To je bio koncept, koji je od tada inio osnovnu sadrinu
uglavnom svih direktiva rukovodstva u inostranstvu komunisti
kim organizacijama u zemlji. Taj e se koncept suoavati i
sudara ti sa praktinom revolucionarnom delatnou komunista u
zemlji i njihovim iskustvima, ali e se definitivno napustiti tek
pod uticajem zvanine preorijentacije Kominterne, to jest politike
stvaranja antifaistikih narodnih frontgva, a u svojoj celini, u
poslednjim ostacima, tek stupanjem novog rukovodstva na elo
KP Jugoslavije.
Koncept stvaranja "nacionalnih revolucionara" bie i polaz-
na taka za odreivanje odnosa KPJ prema pojaanoj politikoj
aktivnosti buroaske opozicije u Jugoslaviji ba krajem 1932.
godine.
Uprkos injenicama, ue_orno_ s_e. te~lo .ka ostvarivanju te
nerealne zamisli. Jo~. godine, bila 'je pn:premljena "Platfor-
ma z-a 'bOrln.i htvatskog naroda", koja je jari.uara 1932. gQdjne_ i
objavljena u BeCu, u biOurl pOd naslovom "Put ka osloboen~u
hrvatskoga naroda", a kao_ izdava~ je navedena "Grupa hz:'atsk1h
nacionalnih revolucionera". Ovi nacionalni revolucionan su, u
stvari, bili jug9~!oY~!l~!.. komunisti. Izdata je i .brQ~ura "Boj za
osvoboditev in zdruitev slovenskega naroda", kao program
slovenakog nacionalnorevolucionarnog ,POKreTa, iji je autor bi.o
slovenaki komunisti Lovro Kuhar, ranije poznat pod pseudom-

304
mom Preihov Voranc, kao jedan od najznaajnijih slovenakih
pisaca toga doba. 2111
Svakako bilo dobro to su se partijski vrhovi u to vreme, u
svojim raspravama intenzivno baviJi i hrvatskim i slovenakim i
drugim nacionalnim problemima, za razliku od ranijih godina.
No, pokuaj da se nacionalnim pokretima u Hrvatskoj, Sloveniji,
pa i u Makedoniji, nametne koncept "nacionalanih revolucionara"
nije imao uspeha. Ljudima koji su u domovini obnavljali rad
partijskih organizacija takve direktive su vie bile smetnja nego
pomo. Istina, primane su sa dobrom voljom, vie kao ohrabrujui
znak o postojanju centralnog rukovodstva, o integritetu Partije
kao neunitive revolucionarne avangarde.
Koncepcije i direktive Centralnog komiteta svakog dana su se
suoavale sa injenicom da takvih nacionalnorevolucionarnih
tendencija u nacionalnim pokretima nije bilo. Izuzetkom bi se
mogla smatrati samo ilegalna organizacija slovenakih i hrvatskih
nacionalnih boraca protiv faistikog denacionalizatorskog ugnje-
tavanja u Italiji TIGR (skraenica za Trst, Istru, Goricu, Rijeku),
koja je zaista pokazivala spremnost na oruanu borbu, ali ne
protiv "velikosrpske buroazije" i za razbijanje Jugoslavije, ve
protiv italijanskog faizma, uz oslanjanje na tadanju Jugoslaviju.
Ova organizacija je 1936. godine sklopila i sporazum o zajedni
kom istupanju sa Komunistikom partijom Italije.
Insistiranje na lenjinskom naelu o pravu nacija na samo-
opredeljenje u nacionalnoj politici KPJ, bez obzira na deformaci-
je u shvatanjima i u interpretaciji, povealo je zainteresovanost
komunista pojedinih naroda, njihovih rukovodstava i KPJ u celini,
pa i Komunistike internacionale za izradu nacionalnih programa
za pojedine nacije. Pre svega, re je bila o nacijama iji je problem
bio meudravni, o Makedoncima i Slovencima, delimino i o
Hrvatima. Odluke Petog kongresa Komunistike internacionale o
konkretizaciji parole o pravu na samoopredeljenje Hrvata, Slove-
naca i Makedonaca vremenski se podudarala sa davanjem direkti-
ve Komunistikoj partiji Italije da ona o tom pitanju treba da se
sporazume sa jugoslovenskom partijom. Stare tenje i napori
slovenakih komunista, kako u Jugoslaviji tako i u Italiji i u
Austriji, da komunistike partije onih drava u kojima ive
Slovenci treba da koordiniraju svoju politiku u pogledu slovena
kog nacionalnog pitanja, na taj nain su dobile potvrdu sa
najvieg mesta. U odnosu na Makedonce i Slovence, pravo na
samoopredeljenje je bilo konkretno dopunjeno priznavanjem pra-

lln Lovro Kuhar-Preihov Voranc, Zbrano delo, knj. 10, "Dravna


.mloba SloveniJe", Ljubljana 1983, str. 7-40. Sa komentarom Draga
Dru~kovia.

305
va na nacionalno-teritorijalno ujedinjenje. Aprila 1934, komuni-
stike partije Jugoslavije, Italije i Austrije dale-SU znaajnu
zajedniku izjavu o slovenakom nacionalnom pitanju. Jo je
Trea zemaljska konferericija--xFJ"TYT.J: goame zahtevala nezavi-
snu i ujedinjenu Makedoniju, a etvrti kongres KPJ je to pitanje
jo vie zaotrio.
U vezi sa nacionalnim problemima meudravnog znaenja,
postavilo se, takoe, i pitanje politike _KPJ p_rema naciona!nim
manjinama. Nacionalna identifiKacija -m8iijina -nTKacia--ru]e bilo
sporno pitanje, re je bila samo o tome ta je u njihovom sluaju
znaila parola o pravu na nacionalno samoopredeljenje. Jer,
parola o "osloboenju Albanaca" je, na primer, povezana, sa tom
tezolT!, krajem 1924. godine, bila shvaena kao obavezno otceplje-
nje. Cetvrti kongres KPJ je to pravo-na samoopred.eljerije liod
nacionalnih manjina izriito priznao Albancima i Maarima.
Okrunica CK, upuena svim pokrajinskim komitetima oktobra
1934, meu glavne zadatke ubraja i borbu za priznavanje prava
nacionalnim manjinama na samoopredeljenje sve do otcepljenja. U
vreme nove narodnofrontovske orijentacije KPJ i prilikom istica-
nja parola o odbrani Jugoslavije, postepeno se prelazi na ona
reenja koja e kasnije izraziti i Peta zemaljska konferencija KPJ.
Govoriti o politici "dezintegracije" Jugoslavije, kao politici
KOinunistike partije Jugoslavije U celoj deceniji 1924-f934. riije
istorijski tano. Ne samo zbog neistorinostr SamOg izrilza, jer tu
re jugoslovenski komunisti, u takvoj kombinaciji, nisu nikad
upotrebljavali. Dezintegracija, kao oznaka jedne politike, poela
se u nas upotrebljavati tek pre nekoliko godina. Nije tano ni to
da su komunisti onog vremena mislili na dezintegraciju ili
razbijanje Jugoslavije, "kao revolucionarno reenje nacionalnih
pitanja pod vodstvom radnike klase, a u saveznitvu sa selja-
tvom". Oni su celim s~oji~ revolucionarnim, pa i mentalnim,
biem traili put da realizuju- revoluciju. To je uvek bilo njihovo
osnovno polB.Zite, a rie reavanje- nacionalnog pitanja. I tada,
kada je re o- paroli obaveznog .,izdvajanja Hrvatske, Slovenije i
Makedonije iz sastava Jugoslavije", njihova je namera bila
revolucija, a ne reavanje nacionalnog pitanja putem .,dezintegra-
cije". Nije re o pravednosti prema nacijama (koja se kod
komunista razume sama po sebi), ve uvek o revoluciji. Govor o
"dezintegraciji" ili razbijanju kao o cilju KPJ, izraava slino
neshvatat}je osn_ov:ne r~y_oJ~cio!lam~ r:noti~acije, kao to je ono,
inae veoma uobiajeno, neshvatanje stava Svetozara Markovia
prema Austro-Ugarskoj. Ve smo videli da Svetozaru nije bio cilj
razbijanjeAustro-Ugar.;ke, da on nije imao na umu njenu ,,dezinte-
graciju" kao in revolucije, kao to se to najee simplifikovano
tumai. Njemu je bila vana revolucionarna borba protiv Austro-
Ugarske kao politikog i drutvenog sistema- dakle, bila mu je

306
vana sama revolucija. Na slian nain treba shvatati i motivaciju
politike KPJ o kojoj je re. Samo sa jednom znaajnom razlikom:
Svetozar Markovi je, u pogledu Austro-Ugarske, bio ubeen da
bi i u sluaju da u njoj pobedi revolucija i da se ona konstitui~e
kao "sasvim slobodna" federacija, da bi ak i tada osloboeni
narodi u njenom okviru "videli da im Austrija ne treba", i to bi
znailo njihov dobrovoljni i sporazunmi razilazak. Razlika u
poreenju sa pogledom KPJ na Jugoslaviju je u tome ~to ona o
narodima Jugoslavije i o njihovoj slobodnoj zajednici nikad nije
izrekla takvo ili slino uverenje, kao to je bilo Svetozarevo o
Austriji. Iz prostog razloga, jer komunisti kao ljudi, kao Srbi,
HIVati, Slovenci, Crnogorci, Muslimani, pa i kao Jugoslaveni, nisu
sami bili takvog uverenja. Zato njima pred oima nije lebdela
nekakva "dezintegracija", ve im je uvek zvezda vodilja bila
revolucija. Oni prosto nisu rezonovali ni razmiljali u takvim
pojmovima i dravnopravnim dimenzijama buroaske politike.
Zato se treba kloniti izraza "dezintegracija", kad je re o politici
KPJ u ono vreme, jer on, ni istorijski ni klasno nije adekvatno
izraavao samu bit, pa ni namere te politike.
Dalje, treba videti razliku izmeu politike KPJ u godinama
do kraljevske i vojne diktature, kao i posle njenog zavoenja. Jer,
posle 1929, kada je KPJ kao celina razbijena, a njeno rukovod-
stvo otilo u inostranstvo, teko je govoriti o jednoj celovito]
politici KPJ, sve do 1~34. Naroito od 1932. pa_n~dalje, kada ve
postofi -avO]nOSI- "linije": rukovodstva van zemlje i stvarnost
"akcijske linije" organiZ-adja u zemlji. lf tom svetlu, treba gledati
i na izraz "razbijanje versajske Jugoslavije", koji se u dokumenti-
ma CK pojavljuje posle 1930. godine. Tih godina se u partijskoj
tampi pisalo o nacionalnom pitanju, ali re je mahom bila o
raznim kombinacijama jugoslovenskog rukovodstva i pojedinih
jugoslovenskih komunista u izbeglitvu, delom u zapadnim ze-
mljama, a delom u Moskvi. Te kombinacije su obino imale one
osobenosti, manje-vie svojstvene politikoj emigraciji, otrgnutoj
od svoje zemlje. U njima su, stoga, dolazile do izraaja nepoznava-
nje realnih injenica i preterivanja, koja su poticala iz elja a ne iz
stvarnih analiza. Iz perspektive emigranata, ideja o razbijanju
Jugoslavije se inila najkraim putem ka pobedonosnom vraanju u
zemlju. Jer, nmogo lake je bilo misliti na obraun sa dravom
koje vie nema, nego pripremati socijalistiku revoluciju u zemlji
koja postoji, ali u kojoj vlada krajnje reakcionarni i diktatorski
reim.
Rukovodstvo u emigraciji je, svakako, sasvim opravdano sve
vreme govorilo o vanrednoj vanosti nacionalnog pitanja u
Jugoslaviji. Ali, reenja koja je u tom pogledu predlagalo zaista su
- i po svojoj sutini i po metodu -bila nestvarna i iskonstruisa-
na, potpuno otrgnuta od tla na kojem je trebalo da se primene. U

307
tezama CK iz 1930, pravilno je konstatovano da komunisti
moraju razumeti ,.celokupnu revolucionarnu energiju, koja se
nalazi u pokretima ugnjetenih nacija Jugoslavije" i da moraju
umeti ovu energiju usmeriti ka "zbacivanju diktature srpske
buroazije a za unapreivanje proleterske revolucije", koja ne
moe pobedi ti ako proletarijat ne stvori borbeni savez sa selja
kim masama. No, put i metod ostvarivanja tog pravilnog cilja nije
bio adekvatan. Teze, na primer, preporuuju "najobimniju propa-
gandu i agitaciju", koja treba da "ubedi radne mase ugnjetenih
nacija Jugoslavije". Ali, pri tome, CK sugerie Partiji da se "ne
srne bojati nacionalnih strasti", jer, inae, nee "nikad postati
pobedniki rukovodilac velikog narodnog revolucionarnog pokre-
ta", koji e se "roditi iz revolucionarne kombinacije radnikog,
seljakog i nacionalnog pokreta". Agitacija i propaganda, licitaci-
ja radikalnosti u zahtevima na reima, kao da je to ono to moe
mase pokrenuti i inspirisati, a ne, pre svega, iskustvo steeno u
stvarnoj borbi za stvarne ciljeve. Umesto oslanjanja na iskustva
steena u raskrinka vanju buroazije, kako srpske tako slovenake
i hrvatske, a i svih ostalih, u svakodnevnoj borbi za reavanje
konkretnih nacionalnih problema, preporuivalo se, kao jedini
lek, upozoravanje na opasnost od sporazumevanja nacionalnih
buroazija i isticanje okolnosti da nacionalni "pokreti nose u sebi
nuno unutranju tendenciju razbijanja okvira u Sen ermenu
stvorene drave."
Po naem miljenju, za period od 1924. do 1928. godine,
nauno bi bilo korektno govoriti o politici KPJ kao o politici
obaveznog otcepljenja. Na etvrtom kongresu se ta politika, u
okviru aktuelne borbe protiv rata, zaotrila i pretoila u zadatak
"voenja seljatva (celokupnog, tj. i srpskog} i ugnjetenih nacija u
graanski rat sadanje imperijalistike (ne budue slobodne}
drave SHS!" ali kao sastavni deo opte klasne borbe proletarija-
ta protiv buroazije, tj. za revoluciju. Kada se sve to skupa nazove
jednim izrazom - "politikom razbijanja (dezintegracije} Jugosla-
vije" - onda je to vie politiki nego nauni postupak, a u
svakom sluaju simplifikacija. Kao to bi slina simplifikacija
bila kad bismo celokupnu revolucionarnu koncepciju i politiku
KPJ posle 1935, jednostavno nazvali ,.politikom odbrane Jugosla-
vije".
Razume se, moe biti razliitih istorijskih shvatanja i milje-
nja o kvalitetu revolucionarnih koncepcija jugoslovenskih komu-
nista. Zavisno i od autora koji o tome pie. Svaki se tzudi prema
svom talentu da izgradi i izrazi svoje vienje. Nau panju je
nedavno pobudilo vienje koje bi se moglo oznaiti kao pokuaj
naunonezavisnog, "alternativnog" shvatanja problemskog trina-
ma Jugoslavija - nacije - revolucija. Autor je svoje vienje

308
izrazio uzgred, povodom diskusije o crnogorskoj naciji.n 1 Ali ipak
toliko konsistentno da to oigledno nije rezultat jednog trenutnog
razmiljanja.
"Federalistiki koncept- pie autor- koji je razvijala KPJ,
odgovarao je njenoj tadanjoj snazi, predstavljao je periferiju
centralnog toka jugoslovenskih drutveno-politikih zbivanja, i
bio donekle optereen graanskim vizijama. Atmosfera sumraka
koju je bilo rodilo nacionalistiko sueljavanje svom silom je
pritiskivala i domae i medunarodne relacije Partije. Meunarod
ni odjek bio je razliit; u njemu je, meutim, bila osnovna ona
slika stvarnosti koja je govorila o ugnjetakom srpskom i ugnjete-
nom hrvatskom narodu. U Moskvi je ona zbog antisovjetske
pozicije jugoslovenske dvorske kamarile, bila dreei retuirana
klasnim odrednicama i osvijetljena pretstavama iz sopstvene
dorevolucionarne stvarnosti { . . ) Prirodni izraz ovakvog nepoz-
navanja sutine bio je kominternovski koncept o razbijanju
Jugoslavije, koji KPJ prihvata kao boju zapovest. Tako je jedna u
sutini graanska vizija jugoslovenske stvarnosti dobila odreena
medunarodna uporita, da bi kasnije, sa platforme Kominterne.
silazila u jugoslovenske radnike redove kao revolucionarna
doktrina."
Ako bismo pitali, a kakva je autorova vizija jugoslovenske
stvarnosti, nalazimo njegov odgovor.
"Jugoslovenski narodi su 1918. imali dva osnovna puta
organizovanja: unitaristiko-centralistiki, koji je znaio odreeni
slijed evropskog puta i koji je ve bio afinnisan u bizmarkovskom
nainu njemakog ujedinjenja oko Pruske ili u i talijanskoj Rizor-
imenti. Ovakva dravnopravna metodologija (?) zahtijevala je
podvrgavanje specifinosti optim vrijednostima, odnosno, primi-
jenjena na nae uslove, neminovno priznavanje pijemontske uloge
srpskog naroda, kako zbog njegovog veeg dravnopravnog isku-
stva tako i zbog njegove tada povoljne meunarodne pozicije.
Drugi put bio je doveo samo do kulturnog autonomizma."
Vidi se, koji put je umesniji! No, poto jugoslovenska drutva
jo nisu bila, po autorovoj oceni, dovoljno konsolidovana, dogodi-
lo se neto tree: ljudi su se podelili na "najistaknutije predstavni-
ke", kadre .,gledati u novi oblik zajednitva", i na "tradicionali-
stiki dio", koji je "iivljavao uzlaznu fazu svog nacionalnog i
dravno-pravnog razvitka, traei u novoj dravi prije svega
mogunost za ostvarenje svojih uih nacionalnih ciljeva, to je
neminovno vodilo ruiniranju temelja nove zajednice u vrijeme dok
oni jo nisu bili uvreni." Autor je ubeen: "'Unitarizam' se
tada javljao i kao odredena evropska i kao domaa politika
realnost". A spoljnim faktorima ,.nikad do kraja nije bio jasan

m V. ureti, delo pod nap. 151, str, 143 i sl.

309
onaj swnrak koji bi tada rodila druga buroaska varijanta
nacionalnog prestrojavanja na federalistiko] osnovi."
Meutim, proitali smo na poetku, neki swnrak je ve
postojao. Izgledalo bi da je autor miljenja da taj swnrak nije
rodila ostvarena varijanta nacionalnog postrojavanja (on je naziva
"politika hegemonija srpske buroazije, proizila iz njene (!)
najistaknutije borbene i unionistike misije"), ve jedino proti-
vljenje njoj.
ureti u svom rezonovanju ne raisti pitanje, kome bi, po
njegovom miljenju, u dravnom ustrojstvu trebalo priutiti
"neminovno priznanje pijemontske uloge"? Srpskom narodu (to,
po njemu, nije uinjeno) ili srpskoj buroaziji (to on i kae da je
uinjeno)? Nejasnost proizlazi otuda to on ostavlja po strani, tako
nam se ini, pitanje diferencijacije izmeu proletarijata i buroa-
zije. Zato i nije jasno ta misli u vezi sa borbom za "neminovno
priznanje pijemontske uloge". Da li je to bilo neto zajedniko
celom narodu, i buroaziji i proletarijatu unutar njega? Ili je, pak,
ispravna bila tvrdnja jugoslovenskih komunista da tu treba
diferencira ti? Ali, poto to pitanje ne uzima u pretres, autor dolazi
do zakljuka da su predstave komunista "o velikosrpskom hege-
monizmu", "ostavljale utisak o organizovano] zajveri jednog
naroda protiv drugih".
Ako bi to bilo tako, delili bismo autorovo ogorenje. No, tako
to nije bilo. Pitanje revolucije je u "pretstavama" komunista bilo
sredinje i ne moe se tretirati na margini analize. Jer inae,
logiki bi morali, sledom autorovog vienja, doi do utiska da su
komunisti revoluciju zamiljali kao organizovanu zaveru - pod
komunistikom reijom - drugih naroda protiv jednog.

7. PREDLOZI GRAANSKE OPOZICIJE

"Spasiteljski" i "ujediniteljski" sjaj kralja i njegove vlade


ubrzo je potamnPO, a reim diktature sve vie dolazio u orsokak.
Oigledan znak tog tekog poloaja je bio i j~_azak Ko~ec~,
septembra 1930, a ubrzo zatim i slovenakih kle~kalaca ~opst~ tz
vlade. Kralj je, izgleda, doao do zakljuka da je bolje, ako pred
javnou vie on sam ne snosi svu odgovornost za rad vla~e.
Odluio je da izda novi ustav. I tako je, 3. septembra 1931. go_dme
obnarodovao "oktroisani" ustav. Taj ustav je o~tao na_ s~az1 sve
dq faistike okupacije 1941. godine. Za vreme rata, njega se
-prid!1;aval~ jedino emigr3ntsk3 kraljevsKa vlada u-nmbi protiv
priznavanja nove narodne vlasti. - ---
1 pored tog novog ustava, poloaj vladara je os~o prevla_u
jui, tako da nije mogue tvrditi da je tim ustavom diktatura ~~la
okonana. Ona se samo prikrila prividnom parlament~rnoscu.

310
Vlast skuptine, sastavljene na nedemokratski nain, bila je vrlo
ograniena. Kralj je zadrao pravo da sam imenuje vladu, a ona je
bila odgovOrn-a samo njemu. Zakoni, usvojeni u skuptini, dobijali
su vanOst samo akO -Ih je vlada potpisala. Kralj je mogao
skuptinu da raspusti, dok ona sama nije mogla da prestane sa
radom ako nije potvrdila dravni budet.
Prema novim ustavnim propisima, obavljeni su skuptinski
izbori 8. novembra 1931. godine. Sa svojom kandidatskom listom,
nastupila je samo vladina stranka (Jugoslovenska radikalna
seljaka demokratija, od prolea 1933. prei_menovana u Jugoslo-
vensku nacionalnu stranku- JNS) i nije mogla a da ne "pobedi".
Iako je HSS pred izbore sakupila vie od 200.000 potpisa. njena
kandidatska lista nije bila potvrena, jer nije ispunjavala slovo
zakona da potpisi moraju potic_~ti od glasaa iz svih izbomih
srezova cele drave. Komunisti sU u ono vreme ve vodili prve
masovne akcije protiv reima (studentske demonstracije u Beo-
gradu, Zagrebu i Ljubljani). Graanska opoziciona vodstva su se
ograniila na bojkot tih izbora. Ona su se, naime, nadala da su
novi-USlaV iTzOOR-s-amo poetak opteg kraljevog poputanja i
spremnosti na refonnu dravnog sistema odozgo, koji e opozkio-
narima omoguiti vraanje na vladine poloaje. No, ve jula 1932,
kralj je, imenovanjem vlade M. Srkia, poznatog po njegovoj
hegemonistikoj orijentaciji, jasno pokazao da ne namerava
poputati i da e i dalje upotrebljavati metod vladanja vrstom
rukom.
U 1932 , pokazali su se i jasni znakovi uznemirenosti i
borbenog raspoloenja radnika i seljaka. Uprkos o.Strim represiv-
nim merama vlasti, izredalo se tt:i~etak trajkova, sa priblino
10.000 uesnika. Seljaki pokreti su doveli do sukoba sa andar-
merijom, bilo da su oni nastajali spontano, kao, na primer, u
Prijedoru, Bihau. Oroslavlju, Lepoglavi, ili su, pak, izbijali iz
mirnih okvira zborova graanske opozicije. kao onaj u Senuru
kod Kranja. Sve je to prinudi valo graanska opoziciOna vodstva
da misle na aktivnije politiko istupanje.
Meu konstituisanim politikim snagama samo su komunisti
istupali protiv reima diktature, kao nepokolebljiva i aktivrla
ilegalna opozicija. Socijalistika stranka je ~~~. dodue, Qila
zabranjena, ali je njeno delovanje reim ipak doputao. pa je ona
zadobila jako uporite u refonnistikim sindikatima, kada je
ovima ponovo bio dozvoljen rad. Opoziciona ponaanje su ispolja-
vale i neke graanske stranke, zapravo delovi njihovih rukovode-
ih organa. U Srbiji su to bili oni delovi Demokratske i Radikalne
stranke, koji su se suprotstavljali dvorskim krilima svojih strana-
ka. pa su ostali rezervisani prema diktaturi. Tu se, pre svega, misli
na demokrate Ljube Davidovia i grupu radikalskog Glavnog
odbora oko Ace Stanojevia, na "zemljoradnik'" oko Jovana

311
Jovanovia i grupu Republikanske stranke. U Hrvatskoj je
opozicija, kao i ranije, bila okupljena u Seljako-demokratskoj
koaliciji, u oba njena dela, to jest i HSS i u SDS. Pored
crnogorskih federalista, u ono vreme opoziciona su se ponaale i
Jugoslovenska muslimanska organizacija u Bosni i Hercegovini, a
od kraja 1930, napokon, i SLS u Sloveniji.
Nade graanske opozicije na "uviavnost" kralja, naroito
posle oktroisanog ustava, brzo su se osule, pa su ojaali pokuaji
da se postigne sporazum o zajednikoj platformi svih graanskih
opozicionih grupa. To je trebalo da omogui nove, jae pozicije
za nagaanja sa kraljem. 2 12 Taj svoj cilj graanska opozicija nije
naglaavala u javnosti. Stoga je javnost bila pod utiskom masov-
nih seljakih protivreimskih istupa irom zemlje. To je bila
kulminaciona godina svetske ekonomske krize. Seljaki protesti
na hrvatskom i slovenakom podruju, pa i na podruju drugih
naroda su, takoe, imali karakter nacionalnog otpora. Na javnost
je delovala i akcija radnika, njihova pojaana ekonomska borba,
novo irenje trajkova, koji su usled drastinih represivnih mera
reima uvek do bijah i politiki karakter, iako se KPJ, kao celina,
tada tek ponovo vraa u politiki ivot.
Pod utiskom takvih kretanja, svoje stavove i javne izjave su
formulisala i opoziciona graanska politika vodstva. Od kraja
1931, pa do sredine 1933. jeste vreme najvee aktivnosti za
postizanje opozicionog sporazuma. Razlike izmeu pojedinih
centara graanske opozicije, pre svega izmeu beogradskog i
zagrebakog, a u ono vreme jo i ljubljanskog i sarajevskog, bile
su velike kako u pogledu taktike, to jest prioriteta postavljanja
pojedinih pitanja, tako i u njihovim reenjima. U tim razlikama se,
pre svega, ogledalo razmimoilaenje u stavovima prema nacional-
nom pitanju. Opozicione grupacije, sa centrom u Beogradu,
insistirale su uglavnom na programiranju borbe za povz:.a_tik
demokratskog, stranako-parlamentarnog poretka, pri emu su u
prvom redu podrazumevale vraanje na ustavni re~~ od_ pre 6
januara 1929, dok su reavanje goruih politikih pitanja, meu
njima i hrvatskog, ostavljale za narednu fazu. Vodstvo H~~ je, pre
svega, insistiralo na zahtevu da opozicione grupacije najpre
postignu sporazum o dravnopravnim pitanjima, pri emu je
konkretno imalo na umu uglavnom dravnopravni poloaj Hrvat-
ske u jugoslovenskoj dravi. v~~st~<?- H_~~- ~~a~ek su uvek kao
uslov za sporazum, postavljali pretliodnu saglaSnost izmeu
sariiih beogradskih opozicionih stranaka, koja bi bila protivna
nacionalnom unitarizmu i draVnOm centralizmu, te garantovala
ravnopravnost sastavnih delova zajednike drave. Pri tom~, oni

212 T. Stojkov, delo pod nap. 189, str. 197.

312
nikada nisu precizirali kakav bi status ti sastavni del.ovi trebalo
da dobiju. U tome su se ogledale "mudrosti", svekoliki cinizam i
lukavstvo politike i ideoloke taktike Vlatka Maeka. Stranke
zagrebakog opozicionog centra, SDS i HSS odnosno SDK kao
celina, ipak su uspele da formuliu zajedniki program. Opozicio-
ne stranke beogradskog centra, meutim, u ovom periodu nisu
usaglasile svoja stanovita ni izmeu sebe.
S jedne strane, radilo se o taktici vodstva HSS, koja je,
ne iskljuuuji ni eventualni dogovor sa kraljem, trebalo da dovede
do preureenja drave odozgo, u smislu priznanja hrvatskog
graanstva kao ravnopravnog uesnika u zajednikoj dravnoj
vlasti, a dominantnog faktora u Hrvatskoj. S druge strane, u
taktiziranju opozicionih grupa beogradskog centra se ogledalo
vrlo sporo i nf'Ci.osledno naputanje misli o hegemonistikoj ulozi
srpske buroazije. Voda SDS u emigraciji, Svetozar Pribievi,
koji je raskidao sa centralizmom, pa i sa monarhijom, i postupno
se usmeravao u levom, radikalnijem pravcu, iz inostranstva je
kritikovao taktiku opozicionih politiara u zemlji. Bio je milje-
nja, u pogledu prioriteta, da prvi i najglavniji zahtev opozicije
mora biti obnova demokratskih sloboda, iz kojih e onda izii i
sporazumno reenje o dravnom ureenju. Pri tome je Pribievi,
jo u 1932. godini, pristajao na federaciju sa est ili sedam
federativnih jedinica. 233 Kritikujui zahtev o prioritetu sporazu-
ma o dravnopravnom pitanju, Pribievi je (5. marta 1932 )
isticao potrebu borbe. "Ja vidim 1z svega -pie on -da se tamo
kod kue ni u etvrtoj godini diktature ne misli na nekakvu borbu,
nego da se oekuje spas od nekih dravnopravnih formula i
utanaenja, pa se zato i ne prima moju formulu: najpre borba za
slobodu, a onda narodni sporazum. Prema ovoj formuli moralo bi
se odmah u borbu, dok ona dmga otvara beskonane diskusije,
koje borbu uope iskljuuju." Tanost njegove konstatacije o
stvarnoj neborbenosti opozicije, naravno, nije se odnosila samo na
one koji su traili prioritet sporazuma o dravnopravnom uree
nju (na vostvo HSS) ve i na sve druge opozicione grupe, to jest i
na one, sa centrom u Beogradu. Za sve je, u pomenutom pismu,
vaila kritika zamerka Pribievia, voe opozicije unapred
polaze od toga da treba nai takav program koji e biti prihvatljiv
za kralja. Pribievi je poruivao da istinski borci protiv apsoluti-
zma ne bi smeli da se mire sa tim da sastavljaju programe, pa da
onda ekaju da kralj procenjuje da li se to moe prihvatiti ili ne. 234
Pitanje o prioritetu sporazuma o dravnopravnom ureenju,
svakako, nije bilo samo taktiko ve i naelno pitanje. Njegova je

11 1 Pero DamJanovi, TJto pred temama Jstorije, "Komunist", Beo~

grad 1972. str. 215.


114 T. Sto]kov, delo pod nap. 189, str. 200.

~13
sutina bila priznanje ravnopravnosti nacija, njihovog prava na
samoopredeljenje, iako se taj termin u toj vezi nije upotrebljavao.
Bez saglasnosti u tom kardinalnom naelnom pitanju, dabome,
bilo je teko i pomisliti na stvaranje nekog vrstog zajednikog
fronta opozicionih snaga raznih nacija, pa je i sam Pribievi u
tom pogledu vie puta menjao miljenje, kako bi se, pri kraju
svoga ivota, ipak priklonio gleditu o primarnoj vanosti drav-
nopravnog preureenja. l ] \ Ali, u jednome je Pribievieva kritika
ipak, u celini, bila opravdana, to jest, u konstataciji da su sve
graanske opozicione grupe u zemlji, bez obzira na razliitost
njihovih konkretnih pogleda, bile jedinstvene u svom oportuni-
zmu i nespremnosti na ozbiljnu borbu protiv reima.
Faza takozvanih punktacija, programskih izjava opozicionih
grupa i grupacija, krajem 1932. i poetkom 1933, najbolje je
pokazala ne samo heterogenost pogleda opozicione graanske
politike ve i njenu nesprenmost za stvarnu borbu, njenu neiskre-
nost prema tenjama vlastite nacionalne baze.
U traenju programskog sporazuma izmeu udruenih poli-
tikih grupa opozicije inicijative su dolazile naroito iz Beograda.
Poetkom septembra 1932, vodstvo Demokratske stranke je
predloilo nacrt sporazuma, koji pokazuje izvesnu evoluciju
njenih gledita, odnosno ono se po prvi put, u pismenoj fonni,
izjasnilo za sloenu dravnu org~!l_iza_cih!. No, sa tim se nisu
saglasile vodee linosti opozicionih radikala. Naelo federativne
strukture drave, u to vreme, prihvatio je i voa Zemljoradnike
stranke, J. Jovanovi, koji je septembra 1932, izrazio i svoje
miljenje o broju i obimu federalnih jedinica; imao je u vidu etiri:
Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju, pri emu je
Srbija trebalo da obuhvati i Makedoniju, Vojvodinu, Kosovo i
Sandak, a Bosni i Hercegovini bi trebalo da se pridrue Crna
Gora, Dubrovnik i juna Dalmacija do Metkovia. Meutim,
vodstvo HSS je i dalje odbijalo razgovor o ovim nacrtima.
navodei kao razlog da prvo treba da se sloe oni u Beogradu.
Voa HSS, Maek je u toj godini davao izjave inostranstvu, u
kojima se interes hrvatske politike za opstanak Jugoslavije
uslovljavao reenjem luvatskog pitanja, a naglaavalo, kako
taktika iekivanja i neprihvatanja inicijative, odgovara interesu
Hrvata, ak i u sluaju da bi bio ugroen opstanak jugoslovenske
drave. ("Mi znamo kakve spoljne opasnosti to znai, ali t~eba ~a
to Srbi shvate, oni najvie rizikuju, jer mi nema ta da Izgubi-
mo.") O Jugoslaviji je Maek tada govorio kao o bolesniku ija
sigurna s~ora smrt e osloboditi Hrvatsku. 2 ] 6 U suprotnosti sa

m Lj. Boban, delo pod nap. 189, str. 274. -H. Matkovi, delo pod
nap. 189, str. 196.
21 t- T. Stojkov, delo pod nap. 189, str. 209.

314
izjavama ovakvog karaktera su bili spremnost i aktivan interes
HSS za odranje koalicije sa SDS. Ta koalicija je davala
hrvatskom pitanju iri karakter, s obzirom na injenicu da su
samostalci preteno okupljali srpsko stanovnitvo u HrvatskoJ.
Time se hrvatsko pitanje postavljalo kao stvar ireg, a ne samo
hrvatskog interesa. Saradnja HSS ~a samostalcima je bila vana i
zbog odnosa prema opoziciji u Srbiji, za koju je ta saradnja mogla
znaiti da hrvatski nacionalni pokret nema separatistiki, antiju-
goslavenski karakter, da su spektakularne Maekove izjave vie
taktikog karaktera i da vodstvo HSS stalno trai reenje
hrvatskog pitanja u okviru Jugoslavije. 2 17 U tome je poseban
znaaj imalo i pristajanje HSS, na inicijativu SDS, za izdavanje
zajednike programske izjave- "zagrebakih punktacija", od 7.
novembra 1932.
Vodstvo SDS se, jo 30. juna 1932, naelno i izriito izjasnilo
u prilog federativnog preureenja drave. Posle izvesnog koleba-
nja vodstva HSS, najzad je, 7. novembra 1932. u Zagrebu. izdata
programska izjava Seljako-demokratske koalicije, u ijem dono-
enju je uestvovao i jedan predstavnik Hrvatske stranke prava,
koja se inae nije nalazila u okviru SDK. Ta rezolucija je
naglasila princip demokratije, narodni suverenitet i narod sam
kao jedini izvor vlasti, te seljatvo kao temelj organizacije
sveukupnog ivota, a konstatovala je i destruktivnost "srbijanske
hegemonije", estojanuarsku diktaturu posebno, kao pojaanje te
hegemonije. Dalje se trailo vraanje na godinu 1918, kao
ishodnu taku (to je, prema-1Vf3ek.Ovoj kasnijoj izjavi pred
sudom, trebalo da znai: "Da se idejno vratimo na ishodnu taku,
na jedno stanje u kome je bilo dravne granice ali u kome jo nije
bilo ujedinjenja, ve su unutar granica egzistirale posebne jedini-
ce: Hrvatska, Vojvodina, Bosna, Crna Gora, Srbija i dr. pa sa te
take da postignemo novo dravno ureenje.") To je bio prethodni
uslov da bi se moglo pristupiti razgo